Dnevnik 22.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 22. DECEMBAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23656 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

ZA [TO SE NE UTVR DI PO RE KLO IMO VI NE BIV [IH DI RE KTORA JAV NIH PRED U ZE ]A

Osi we gne zdo ko rup ci je ni ko ne sme da dir ne?

str. 5

NASLOVI

NOV ^A NA PO MO] VLA DE VOJ VO DI NE SRED WO [KOL CI MA IZ IZ BE GLI^ KIH PO RO DI CA

ZA B L I ST AO NOV OSAD SKI MAGIST RAT

Politika

Gradskoj ku}i prazni~no odelo

2 Predsednik Srbije upoznao kosmetske Srbe s platformom za KiM 3 Legitimno promewena ve}ina u Ba~u

Ekonomija 5 Kasni popravka starog mosta kod Be{ke

Poqoprivreda 6 Kontrola agrarnih proizvoda: kona~no nacionalna laboratorija

Sva ko de te za slu `u je jed na ku {an sustr. 14

Novi Sad 7 U podzemnom prolazu kvar zaustavio stepenice 8 Uskoro koncert Harisa Yinovi}a

Vojvodina 11 Zrewaninci pla}aju za parkirawe na kaquzi

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA PRI VRE DU MI RO SLAV VA SIN

Crna

U Voj vo di ni otvo re no 7.000 no vih rad nih me sta

Foto: F. Baki}

12 Produ`en pritvor Jo`efu Kasi

str. 4

IN CI DENT IS PRED ZGRA DE VLA DE SR BI JE

Na o ru `a na po ku {a la da do |e do Vu ~i }astr. 13 ZA DRU GA RI USKO RO DO BI JA JU NO V ZA KON

Bit ka za za dru `na ju tra i hek ta re tek po ~i we

ZA O [TRA VA SE BOR BA ZA PRE VLAST U UGLED NOJ DO MA ]OJ KOM PA NI JI?

No vi Sad tu `io No vo sad ski sa jam

str. 6

„SU NO KO” OBA RA RE KORD I KU JE PLA NO VE

„He le nik {u gar” Ko sti }u nado hvat ru ke str. 6

SPORT

n RUKOMETNI KUP VOJVODINE: NOVOSA\ANKE I SUBOTI^ANI ODBRANILI TROFEJ

str. 4

Promenqivo obla~no Najvi{a temperatura 3 °S

str. 15 – 18

n PO^IWE 50, TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

POLiTikA

subota22.decembar2012.

dnevnik PREDSEDNIK SRBIJE UPOZNAO KOSMETSKE SRBE S DR@AVNOM PLATFORMOM ZA KIM

poslani^ke teme

^i ji su Be ko i Mi {ko vi} Skup {ti na Sr bi je okon ~a la je ju ~e ras pra vu o svim ta~ ka ma dnev nog re da, a o wi ma }e se par la men tar ci iz ja sni ti u po ne de qak. Za vr {ni cu ra da obe le `i la je o{tra po le mi ka o iz me na ma Za ko na o

pla ni ra wu i iz grad wi, ko ji ma se pred la è od la ga we pri me ne kon ver zi je pra va ko ri {}e wa ze mqi {ta u pra vo svo ji ne. De ba tu su za gre ja li so ci ja li sti i de mo kra te, na kon {to je iz DS sti gla op tu `ba da se vla da ju }a ko a li ci ja ovim za ko nom „odu ù je Mi la nu Be ku za za slu ge u pred iz bor noj kam pa wi”.So ci ja li sti po ru ~u ju da oni ni su stvo ri li taj ku ne, ve} ne ko dru gi ko je do no sio za ko ne da oni mo gu to li ko da se obo ga te. Sa dru ge stra ne iz DS ih pod se }a ju da je Mi ro slav Mi {ko vi} bio pot pred sed nik vla de, a Mi lan Be ko mi ni star u vla da ma ko je je vo dio SPS. Po vod za po le mi ku bio je amand man po sla ni ka i funk ci o ne ra SPS \or |a Mi li }e vi }a, ko ji je ina ~e vla da od bi la, a wi me se tra ì lo da no si lac pra va na ko ri {}e we ze mqi {ta mo è da gra di no ve objek te, od no sno do gra |u je i re kon stru i {e po sto je }e u skla du sa na me nom ze mqi {ta, utvr |e nom va è }im plan skim do ku men tom u ro ku od 12 me se ci od da na sa tu pa wa na sna gu ovog za ko na, bez do sta vqa wa do ka za o iz vr {e noj kon ver zi ji ze mqi {ta.

Ko ko me du gu je Po sla ni ci DS zah te va li su da se za kon po vu ~e iz pro ce du re, a ka ko je is ta kla Na da Ko lun xi ja de mo kra te se pro ti ve pred lo gu SPS , jer sli~ no pred lo gu ko ji je da la vla da, „omo gu }a va ne ko li ci ni qu di da se iz dvo je iz sva kog prav nog okvi ra, ko ji va `i za sve dru ge gra |a ne”. - Ako bi vi de li ime na i pre zi me na, do {li bi do ne ~e ga {to je pi ta we po li ti ke, a ra di se o po li ti ci ko ja ~i ni uslu gu oni ma, ko ji su toj po li ti ci u pret hod nom pe ri o du ~i ni li uslu ge. Ra di se o Mi la nu Be ku i Lu ci Be o grad, ko ja je ku pqe na po mno go stru ko ni `oj ce ni od vred no sti gra |e vin skog ze mqi {ta na ko jem se to pred u ze }e na la zi.

Za ko nom se omo gu }a va da Lu ka Be o grad pre sta ne da bu de Lu ka Be o grad i da se na tom ze mqi {tu gra di eks klu ziv no na se qe po ce na ma ko je }e bi ti naj sku pqe u Be o gra du. Ti me se vla da ju }a ve }i na odu `u je Be ku. Ovaj za kon dis kva li fi ku je i vla da ju }u ve }i nu i Alek san dra Vu ~i }a, pr vog pot pred sed ni ka, da bu du re pre zen ti bo ra ca pro tiv ko rup ci jepo ru ~i la je Ko lun xi ja. Po re ~i ma de mo kra te Qu ba na Pa ni }a ra di se o naj a trak tiv ni jem ze mqi {tu i o 44 mi li o na EU ko je je ne ko ulo `io u Lu ku Be o grad i do bi ja 200 hek ta ra naj ek sklu ziv ni jeg ze mqi {ta u Be o gra du, ko je vre di ba rem de se to stru ko vi {e.

Gde je tu Ko {tu ni ca? Sa dru ge stra ne Ne |o Jo va no vi} (SPS) pi tao je ko je do neo Za kon o pri va ti za ci ji, ko jim je „omo gu }e no da ti isti qu di ku pu ju pred u ze }a za je dan di nar?” Pre ma we go vim re ~i ma, „SPS ni je bio deo vla sti ka da je do net Za kon o pri va ti za ci ji, ko ji je ge ne ri sao sve ove pro ble me.” - Upra vo je tim za ko nom omo gu }e no da se pred u ze }a pr vo pro da ju za enorm no ma le iz no se, da ne go vo rim o ce men ta ra ma, {e }e ra na ma...Pa ko je tu po li ti~ ku ko rup ci ju afir mi sao pri li kom do no {e wa za ko na o pro va ti za ci ji- za pi tao je Jo va no vi}, na {ta mu je Ko lun xi ja od go vo ri la da je „za kon do ne la vla da Vo ji sla va Ko {tu ni ce, ko ju je ma win ski po dr `a vao SPS.” Za me nik {e fa po sla ni~ ke gru pe DSS-a, Jo van Pa la li} re pli ci rao je Ko lun xi ji is ti ~u }i da “DSS po dr `a va bor bu pro tiv ko rup ci je, sve tre ba da se is pi ta i sva ko ko je od go vo ran tre ba da od go va ra”.

- Jo{ od biv {eg pred sed ni ka DS po tu ra se te za da od 24 pri va ti za ci je, 23 su bi le u vre me vla de na ~i jem ~e lu je bio Vo ji slav Ko {tu ni ca. “ Sar tid”, “Na ci o nal na {te di o ni ca”, “Ju go re me di ja”, iz voz {e }e ra u EU, “ Put nik ”, “ Ga le ni ka ”, “ Sr bi ja tu rist “, “ Nu ba “, “Trud be nik grad wa”... ima ih ma sa i ni jed na ni je bi la za to vre me. Ni je mi ja sno za {to se stal no to is ti ~e i od ~e ga è li da se po beg ne. U kraj woj li ni ji ti taj ku ni o ko ji ma se sad go vo ri ru {i li su Vla du i mo gu} nost da Vo ji slav Ko {tu ni ca for mi ra vla du 2008. go di ne, a po dr à va li upra vo one ko ji su je pra vi li za jed no sa Man te rom i qu di ma iz [ek spi ro ve uli ce. Na ~i joj stra ni su ta da bi li taj ku ni? Da su po dr à va li Vo ji sla va Ko {tu ni cu, vaq da ga ne bi ru {i li, ne go bi ga po dr à li. A po dr à li su ne kog dru gog- po ru ~u je Pa la li}.

Ne }e bi ti po {te |e nih Na sve di sku si je mi ni star Ve li mir Ili} tvr di da je Vla da sve iz a na li zi ra la i pred lo `i la re {e we ko je je “ tre nut no naj bo qe za Sr bi ju”. On je po tvr dio da }e za {est me se ci u par la ment sti }i no vi Za kon o pla ni ra wu i iz grad wi ko ji }e sve re gu li sa ti. - Ni je dan taj kun ko ji ima ne pra ve du pri va ti za ci ju ne }e bi ti po {te |en da mo `e da gra di i ra di, da mu se ne {to po klo ni. Zna te da se sa da vr {e pro ve re svih spor nih pri va ti za ci ja. Ako bu de u re du mo }i }e da gra de, da do bi ju do zvo le do za ko na, a on da }e se re {i ti pi ta we kon ver zi je. Svet i ban ke ne zna ju za to, EU, ni ko ne }e da raz go va ra o kon ver zi ji- uka zu je Ili}.

Ni ko li}: Je din stvo na ro da uslov op sta nka i ostan ka Uslov op stan ka i ostan ka srp skog na ro da na Ko so vu i Me to hi ji je je din stvo svih Sr ba o kqu~ nim prin ci pi ma ko ji su pred sta vqe ni u Plat for mi o na stav ku

Ni ko li} pod se tio da je Be o grad do sa da re {a vao pro ble me Al ba na ca u ju `noj po kra ji ni, a da su Sr bi ma sa mo pra vqe ni pro ble mi.

stav ni ci Sr ba sa KiM su, po sa op {te wu iz Pred sed ni {tva, iz ra zi li za hval nost, is ta kav {i da du gi niz go di na ni su bi li oku pqe ni na jed nom me stu i da

- Do sa da ni je po sto ja la od go vor nost onih ko ji su vo di li pre go vo re i dr à va se kri la iza ~i nov ni ka, go vo re }i da je iz vo je va na po be du u pre go vo ri ma, a u stvar no sti su Sr bi su o ~e ni sa sve ve }im pro ble mi ma, re kao je Ni ko li}. On je iz ra zio è qu da Sr bi na Ko so vu i Me to hi ji ì ve za jed no i da se za op sta nak bo re za jed no, bez po de la. Is ta kav {i da vre me na ne ma i da ono {to smo mo gli ju ~e ne mo è mo

do sa da ni su bi li bi li kon sul to va ni oko sop stve ne sud bi ne. Pod se tiv {i da su po je di ni me di ji ob ja vi li raz li ~i te, po gre {ne ver zi je Plat for me, oni su do da li da na wi ho vu ra dost ona {ti ti wi ho ve in te re se, pra va i do sto jan svo. - Sr bi sa KiM su da li prin ci pi jel nu po dr {ku pred sed ni ku Ni ko li }u i Vla di Sr bi je na in sti tu ci o na li za ci ji za {ti te pra va Sr ba i Sr bi je u da qim

Jo{ jedan krug, pre Skup{tine Srbije Kor di na tor op {ti ne De ~a ni Sne à na Pa u no vi} re kla je no vi na ri ma da Sr bi sa Ko so va ve ru ju u na crt plat for me ko ji je dr à va pred lo ì la i u ru ko vod stvo ze mqe. - Ne ma mo raz lo ga da sum wa mo u plat for mu, ali tre ba de taq ni je da se upo zna mo i da raz go va ra mo na znav ni~ nim in sti tu ci ja ma a po tom }e mo ima ti jo{ je dan raz go vor sa pred sed ni kom pre ne go {to plat for ma u|e u skup {tin sku pro ce du ru Ja u ovom tre nut ku ne mam do voq no hra bro sti da ko men ta ri {em ne {to {to sam vi de la pre dva sa ta. Daj te nam vre me na- re kla je Pa u no vi}. pre go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne, is ta kao je ju ~e pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} u raz go vo ru sa pred stav ni ci ma ko sov skih Sr ba, ju `no i se ver no od Ibra.Na kon za jed ni~ kog sa stan ka svih 28 ko smet skih op {ti na sa pred sed nikm Sr bi je na An dri }e vom ven cu da bi se do {lo do je din stve nog sta va Sr bi s Ko so va i Me to hi je re kli su no vi na ri ma da ve ru ju u plat for mu o Ko so vu i ru ko vod stvo Sr bi je, ali da }e se o de ta qi ma iz ja {wa va ti na kon raz go vo ra u zva ni~ nim lo kal nim in sti tu ci ja ma sa od bor ni ci ma iz ju `ne po kra ji ne. Oni su na kon dvo ~a sov nog raz go vo ra s Ni ko li }em pre ne li me di ji ma oku pqe nim is pred Pred sed ni {tva Sr bi je da su za do voq ni onim {to su vi de li,a za idu }u ne de qu naj a vli li su za jed ni~ ki sa sta nak svih 28 ko smet skih op {ti na na ko me }e bi ti do net je din stven stav o plat for mi. Isto vre me no iz Pres slu `be pred sed ni ka sa op {te no je da je

Dokument obuhvata o~ekivano Pred sed nik op {ti ne Ko so vo Po qe Ste vi ca La zi} iz ja vio je no vi na ri ma da su Sr bi uglav nom za do voq ni plat for mom jer ona ob u hva ta ono sto su o~e ki va li i {to im, ka ko je re kao, ga ran tu je osta nak i op sta nak na Ko so vu. Upi tan da obra zlo ì na {ta kon kret no mi sli on je re kao da su sa pred sed ni kom pre sve ga raz go va ra li o pro ble mi ma sa ko ji ma se su o ~a va ju, a da }e de taq ni je o plat for mi mo }i da go vo re na kon ana li za i ras pra va u op {ti na ma u ko ji ma ì ve, jer su sa da ima li ma lo vre me na da pro u ~e plat for mu o ~i jim de ta qi ma ni je è leo da go vo ri. On je re kao i da }e na kon sa stan ka pred sed ni ka svih 28 ko smet skih op {ti na svo je sta vo ve sa op {ti ti pred sed ni ku Ni ko li }u u pi sa noj for mi ili pri li kom no vog sa stan ka s wim, a da su to kom ovog su sre tre ta s Ni ko li }em „vi {e pri ~a li {ta o pro ble mi ma ko je ima mo i ono me {to nas mu ~i”. da nas, a ono {to mo è mo da nas, ne }e mo mo }i su tra, Ni ko li} je po zvao pred stav ni ke Sr ba sa Ko so va i Me to hi je da odr è sa sta nak i do ne su za jed ni~ ke za kqu~ ke o Plat for mi i even tu al ne su ge sti je. Pred -

[a qa: Na o pak pa pir

Po mo} za ~i nov ni ke Skup {ti na Sr bi je po tro {li la je od ja nu a ra do kra ja sep tem bra ove go di ne 70 od sto pla ni ra nih sred sta va iz svog bu xe ta ko ji iz no si 3,6 mi li jar di di na ra, kon sta to va no je na sed ni ci Ad mi ni stra tiv nog od bo ra ko ji je usvo jio fi nan sij ski iz ve {taj za taj pe riod.Ge ne ral na se kre tar ka par la men ta Ja na Qu bi ~i} tvr di da }e tro {e we sred sta va do kra ja go di ne bi ti u okvi ru pla na. U iz ve {ta ju o tro {ko vi ma na vo di se da je od ukup no 3,9 mi li jar di di na ra, re ba lan som dr `av nog bu xe ta za 2012. vra }e no 300 mi li o na di na ra.

Ja na Qu bi ~i} je oce ni la da je po treb no hit no iz me ni ti za ko na o pla ta ma u dr `av nim or ga ni ma ka ko bi se pri ma wa po ve }a la, ima ju }i u vi du da dve tre }i ne za po sle nih u slu `bi par la men ta pri ma pla tu is pod re pu bli~ kog pro se ka. Ad mi ni stra tiv ni od bor je zbog to ga ju }e od lu ~io i da se za 216 rad ni ka skup {tin ske slu `be ko ji pri ma ju pla te ma we od pro se ka u Sr bi ji is pla ti jed no krat na po mo} od po 25.000 di na ra. S. Stankovi}

Ko or di na tor po li ti~ kih eki pa za raz go vo re o nor ma li za ci ji od no sa Be o gra da i Pri {ti ne Bqe rim [a qa iz ja vio je da se Ko so vo mo `e po vu }i iz di ja lo ga ako Be o grad in si sti ra na plat for mi ko ja je ob ja vqe na u me di ji ma.Ka ko pre no si Ko ha di to re, [a qa je re kao da ko sov ska stra na ne }e i ne ma {ta da di sku tu je o tom do ku men tu ko ji je „od po ~et ka do kra ja na o pak” i u su prot no sti sa onim „{to se do go di lo na Ko so vu”. „Ne }e mo tro {i ti vre me raz go va ra ju }i o tom do ku men tu”, re kao je [a qa. Pre ma we mu, Be o grad je jo{ jed nom is pro vo ci rao Ko so vo, ali i do ka zao da se ni je pro me nio od 1998. go di ne. [a qa je oce nio da je tim do ku men tom Be o grad us peo da se po sta vi „u ne pri ja teq sku po zi ci ju pre ma Za pa du”. Pre ma we go vim re ~i ma, plat for ma je ne u spe li po ku {aj da se pro me ni pra vac di ja lo ga ko ji je po ~eo u Bri se lu 19. no vem bra. „Ovaj do ku ment pred sta vqa {a mar u li ce go spo |e E{ton, {a mar za Va {ing ton, Bri sel i Ber lin”, re kao je [a qa i do dao da mi sli da je agen da ko ju je o raz go vo ri ma ob ja vi la vi so ka pred stav ni ca EU vr lo ja sna.

raz go vo ri ma Be o gra da i Pri {ti ne i pred lo `i li da se u Plat for mi pred vi di i bez be dan po vra tak vi {e od 240.000 pro te ra nih Sr ba sa te ri to ri je KiM, na vo di se u sop {te wu. D.Milivojevi}

Ber lin: Pred log Sr bi je je po mak Ne ma~ ki mi ni star od bra ne To mas de Me zi jer oce nio u Pri {ti ni da to {to je Sr bi ja iz ne la svoj pred log vi so ke auto no mi je za se ver Ko so va pred sta vqa ve li ki po mak i da bi sa da Pri {ti na tre ba lo da iz ne se svoj pred log.„Sa ma ~i we ni ca da po sto ji ne ki pred log je ve li ki po mak. Sa da bi i ko sov ska stra na mo ra la da iz ne se ne ki pred log. To ide u do brom prav cu, iako }e do re {e wa ve ro vat no pro }i jo{ pu no vre me na„, re kao je De Me zi jer, bo ra ve }i u pred bo ì} noj po se ti ne ma~ kim pri pad ni ci ma Kfo ra na Ko so vu, pre ne li su ne ma~ ki me di ji. Ne ma~ ki mi ni star je re kao da spo ra zum o in te gri sa nom upra vqa wu gra ni com Be o gra da i Pri {ti ne, „uko li ko bu de funk ci o ni sao, pred sta vqa ve li ki na pre dak, za to {to se us pe lo da se, uz o~u va we prav ne po zi ci je obe stra ne, do |e do prag ma ti~ nog re zul ta ta„. On je na gla sio da se ko sov ski „kon flikt ne mo è re {i ti voj nim pu tem, ali da bez Kfo ra ne }e bi ti ni po li ti~ kog na pret ka„. Mi ni star je po hva lio po stu pa we Kfo ra u vre me na pe to sti i ukla wa wa blo ka da sa o bra }aj ni ca ko je su po sta vi li Sr bi na se ve ru Ko so va. „Mu drom me {a vi nom de e ska la ci je i ~vr sti ne, Kfor je us peo da uklo ni sve blo ka de, osim one u Mi tro vi ci„, re kao je De Me zi jer, do da ju }i da to po ka zu je da se „mno gi ci qe vi in te li gen ci jom bo qe po sti ù, ne go paj se rom„.

TVIT CRTICA Ni i}a, ni pi }a Kao {to ~e sto pi {e mo tvi te ra {e sve in te re su je pa po ru ~u ju eks i mi ni stru voj nom : Le po bi bi lo da po ka `e te fi na sij ski iz ve {taj svog mi ni stro va wa, pa da vi di mo ko li ko je ko {ta la ta re for ma i za {to to li ko ? Dra gan [u ta no vac od go va ra : Na `a lost voj ni bu xet je bio i ostao ma li, ta ko da je ce na re for me bi la mi ni mal na. Bu xet se gle da u od no su BDP i pro jek ci ja je na 2, 4od sto, a bio je ne {to vi {e od 2 od sto i to sa sve pen zi ja ma ko je su be le 1/3 bu xe ta.

Oba ve {te ni tvi te ra {i la ko sve iz ra ~u na ju : No mi nal ni BDP Sr bi je u 2010. go di ni iz no sio $43,6 mi li jar di. Da kle oko mi li jar da na pen zi je, i}e, pi }e, sta no ve, se ri je,.:) A [u ta no vac tvr di : Ne ma i}a, pi }a... no vac ni kad ni je dat za se ri je...

I be be vo le skup {ti nu PR URS – a Mar ko Se la ko vi} po ru ~u je sa laj ne : Ra du je me {to je #beba danas bila sa mnom u Skup{tini - malo osmeha i

pozitivne energije dobro do|u ovom domu :) Poslanica URS, nekada{wa ~lanica NP Dragana \ukovi} obja{wava : Mi (poslani~ka grupa) smo se igrali sa wom, iako je ona samo mirno spavala... :)

Otkazan smak sveta Budu}i lider stranke koja je trenutno u formirawu Zoran @ivkovi} obave{tava : Smak sveta u Srbiji se otkazuje zbog zauzetosti predsednika, premjera, prvog potpredsednika i ostalih izvo|a~a...

Kome je boqe Funkcioner DSS @ivota Star~evi} komentari{e na lajni : - Dinki} : Izbegli smo haos, ìve}emo boqe. Slaèm se da ste izbegli haos, slaèm se i da }ete ìveti boqe.Zato smo mi u haosu bez nade u boqe...

Vukove stipendije Fanovi predsednika sveta Vuka Jeremi}a se “ `ale” : Ali Vu~e, meni tata nije bio direktor u NIS-u i ~lan

SPS u Slobino vreme :/ {ta ja da radim? Jeremi} replicira : A da jeste, je l misli{ da bi diplomirao na Kembrixu i Harvardu i da bi te svet izabrao da predsedava{ UN? Mogu}e... Ali sumwam. Na opasku : Da bre, ~ujem da si konobarisao da bi platio tro{kove studija koji i nisu ne{to skupi. Tek $57,124 godi{we.... Jeremi} ka`e : Nisam konobarisao, ali jesam dr`ao ~asove matematike i fizike. A imao sam stipendije, i na Kembrixu, i na Harvardu. S. St.

politika

dnevnik

Bor ba pro tiv ko rup ci je di `e rej ting na pred wa ka bi je 7,4 od sto, a Uje di we ni re gi o ni Sr bi je i Li be ral no de mo krat ska par ti ja po 5,2 od sto. Di rek tor Fak tor plu sa Vla di mir Pe ji} re kao je da je za po rast rej tin ga SNS za slu `na bor ba pro tiv kri mi na la i ko rup ci je, a dru gi raz log je do sta pa siv na ulo ga opo zi ci je, ko ja „mi ru je do u~ma lo sti”. To ni je do bro kad je po li ti~ ki pro tiv -

nik u za le tu, kon sta to vao je on i do dao da po rast rej tin ga DS tre ba do ve sti u ve zu sa sta bi li za ci jom sta wa u par ti ji po sle iz bo ra no vog pred sed ni ka. Is tra `i va we, spro ve de no na 1.200 is pi ta ni ka, po ka za lo je da tre }i na wih ve ru je da }e se ob ra ~un Vla de sa ko rup ci jom i kri mi na lom na sta vi ti na svim ni vo i ma, 36 od sto sma tra

da }e to bi ti po od re |e nom re do sle du, za 21 od sto su to „li~ ni ob ra ~u ni”, a 10 od sto ne ve ru je u to. Obe }a wi ma vla sti da u bor bi pro tiv ko rup ci je ne }e bi ti po {te |e ni po li ti ~a ri i taj ku ni u pot pu no sti ve ru je 32 od sto is pi ta ni ka, de li mi~ no 44 od sto, ne ve ru je 22 od sto, a bez od go vo ra je bi lo dva pro cen ta.

PO MI [QE WU MI NI STAR STVA NAD LE @NOG ZA LO KAL NU SA MO U PRA VU

Le gi tim no pro me we na ve }i na u Ba ~u Na pred wa ci i so ci ja li sti u Ba ~u o~e ku ju da Uprav ni sud {to pre raz re {i si tu a ci ju na sta lu na kon {to ih je ta mo no va skup {tin ska ve }i na, po wi ho vom mi {qe wu, ne la gal no raz re {i la op {tin skih funk ci ja. Po mi {qe wu mi ni star stva nad le `nog za lo kal nu sa mo u pra vu, na le gi ti man na ~in je pro me we na skup {tin ska ve }i na i iza bra no no vo ru ko vo stvo op {ti ne Ba~, sa zna je na{ list. U pro sto ri ja ma pred sed ni ka SO Ba~ ju ~e se na te le fon ski po ziv na {e Re dak ci je oda zva la Li di ja [a ma no vi}, za ko ju de mo kra te iz me |u osta log tvr de da je sme we na s te funk ci je na sed ni ci na ko joj je pro {log pet ka us po sta vqe na no va od bor ni~ ka ve }i na DS, LSV i SRS-a. I svi dru gi jav ni funk ci o ne ri, ko ji su iza bra ni u ju nu po sle lo kal nih iz bo ra, ka za la nam je ona, i da qe se na la ze na svo jim rad nim me sti ma u op {ti ni Ba~. - @a li li smo se Uprav nom su du i o~e ku je mo wi hov od go vor. Ne `e li mo da ra di mo ni {ta pro tiv za ko ni to i o~e ku je mo od go vor su da {to pre, zbog funk ci o ni sa wa lo kal ne sa mo u pra ve - ka za la nam je krat ko Li di ja [a ma no vi}, ne `e le }i da ko men ta ri {e i na vo de de mo kra ta da „ne i den ti fi ko va na li ca i obez be |e we SO Ba~ ni je do zvo li lo da no vo i za bra na ve }i na pre u zme du `nost”.

Zbog tih de {a va wa re a go va la je i Vla da Voj vo di ne, za ko ju je „ne za pam }e no u no vi joj par la men tar noj isto ri ji Voj vo di ne da se na fi zi~ ki na ~in one mo gu }a va rad i funk ci o ni sa we le gal no iza bra ne vla sti„. Po kra jin ska vla da sma tra da je na sed ni ci SO Ba~ 14. de cem bra u skla du sa Za ko nom o lo kal noj sa mo u pra vi do {lo do pro me ne struk tu re skup {tin ske ve }i ne. Sa op {ti la je i da o~e ku je da Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va i Mi ni star stvo za re gi o nal ni raz voj i

REKLI SU

IS TRA @I VA WE: FAK TOR PLUS

Srp ska na pred na stran ka tre nut no ima naj ve }i rej ting u Sr bi ji - 35,6 od sto, a sle di De mo krat ska stran ka sa 18,2 od sto, po ka za lo je ju ~e pred sta vqe no is tra `i va we jav nog mne wa agen ci je Fak tor plus. Ko a li ci ja na ~i jem ~e lu je So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je ima po dr {ku 13,1 od sto is pi ta ni ka, De mo krat ska stran ka Sr -

subota22.decembar2012.

lo kal nu sa mo u pra vu hit no re a gu ju i da, u skla du sa svo jim ovla {}e wi ma, obez be de za ko ni tost ra da no vo u spo sta vqe ne par la men tar ne ve }i ne. U Mi ni star stvo re gi o nal nog raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve ju ~e je sti gao zva ni ~an zah tev AP Voj vo di ne za oce nu za ko ni to sti, po tvr |e no je na {em li stu u tom mi ni star stvu. Pre ma do sta vqe noj do ku men ta ci ji, Mi ni star stvo je „od mah da lo mi {qe we da je na le gi ti man na ~in pro me we na skup {tin ska ve }i na i iza bra no no vo ru ko vod stvo op {ti ne Ba~”. - Mi ni star stvo re gi o nal nog raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve je u to ku to ku sa de {a va wem u sva koj lo kal noj sa mo u pra vi u Sr bi ji, pa ta ko i sa de {a va wi ma u op {ti ni Ba~. Ni op {ti nu Ba~ ni je mi mo i {lo pra vqe we no ve ve }i ne ko ju da nas ~i ne DS, SRS, LSV i je dan od be gli od bor nik iz SNS-a - pro ko men ta ri sa la je mi ni star ka Ve ri ca Ka la no vi} za na{ list i do da la da „u ova kvim si tu a ci ja ma uz bur ka nih stra sti, Mi ni star stvo re gi o nal nog raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve da je za kon ska i pro ce du ral na tu ma ~e wa”. S. K.

Ta ba ko vi}: Ne du gu jem ni kom ni {ta Gu ver ner ka Jor go van ka Ta ba ko vi} is ti ~e da je ve o ma va `no {to po sto ji ko or di na ci ja sa Vla dom, do da ju }i da je ve o ma za do voq na ni vo om raz me ne in for ma ci ja ko je su neo p hod ne za do no {e we od lu ka. Hva li i wen od nos sa mi ni strom fi nan si ja i pri vre de Mla |a nom Din ki }em. „Ja i Din ki} je smo ima li su prot sta vqe ne sta vo ve, ali da nas su ti raz go vo ri na naj vi {em pro fe si o nal nom ni vou”, na vo di Ta ba ko vi }e va i kao pri mer is ti ~e to {to su za jed no usa gla {a va li tekst spo ra zu ma o Raz voj noj ban ci Voj vo di ne. Ta ba ko vi} kao be smi sle ne oce wu je kri ti ke da ni je sa mo stal na u svom ra du, zbog vi so ke po li ti~ ke funk ci je u SNS, iako je ona za mr znu ta. „Ne za vi snost i slo bo da u od lu ~i va wu pro sti ~u iz to ga da li ne kom ne {to du gu je te, a ja ne du gu jem ni ko me ni {ta”, na vo di Ta ba ko vi }e va. Gu ver ner na vo di da ima od li~ ne od no se i sa mi ni stri ma iz SNS-a, ali i sa mi ni stri ma iz osta lih stra na ka.

Paj van ~i}: Ustav for mal no ne le ga lan Pro fe so ri ca ustav nog pra va Ma ri ja na Paj van ~i} na tri bi ni na Fa kul te tu za evrop ske prav no-po li ti~ ke stu di je u No vom Sa du ko ju je or ga ni zo vao je Evrop ski po kret u Sr bi ji, ka za la je da ni je op ti mi sta po pi ta wu do no {e wa no vog usta va, po {to je, ka ko je oce ni la, pro pu {ten „ustav ni tre nu tak”, po put onog na kon pa da Mi lo {e vi }a i po put onog na kon osa mo sta qe wa Cr ne Go re. Ona je oce ni la da da na {wi ustav ne sa mo da je ne le gi ti man, ve} je i for mal no ne le ga lan, po {to, iz me |u osta log, Od bor za ustav na pi ta wa Skup {ti ne Sr bi je pri li kom usva ja wa usta va ni je bio taj ko ji je do sta vio tekst naj vi {eg za ko no dav nog ak ta po sla ni ci ma, iako je to we go va ulo ga. Paj van ~i }e va je ka za la, a pre no si RTV, da po li ti~ ki ak te ri i par tij ska dr `a va ni su sprem ne da ogra ni ~e svo ju vlast i oce ni la da je Sr bi ja dr `a va ko ja ne ma ele men tar ne uslo ve za vla da vi nu pra va.

\i las: Sme ni ti Qu {i }a Pred s ed n ik De m o k rat s ke stran k e Dra g an \i las po zvao je ju ~e Vla du Sr bi je da pro me ni svo ju od lu ku o ime no va wu Ra do {a Qu {i }a za vr {i o ca du `no sti di rek to ra „Slu `be nog gla sni ka” i oce nio da su ne do pu sti vi „sram ni me dij ski na pa di” na do sa da {weg di rek to ra tog pred u ze }a Slo bo da na Ga vri lo vi }a. U pi sa noj iz ja vi \i las je oce nio da na ci o nal nu iz da va~ ku ku }u ne mo `e uspe {no da pred vo di ~o vek, ko ji je jav no sti „po znat po ide o lo {kom pro fi li sa wu ul tra na ci o na li sti~ ke, de sni ~ar ske or ga ni za ci je Obraz, ko ji srp sku in te lek tu al nu eli tu na zi va iz daj ni ci ma i de li ih na po dob ne i ne po dob ne, ko ji na pa da ne vla di ne or ga ni za ci je i ci vil no dru {tvo, a na {e na stav ni ke i u~i te qe eti ke ti ra kao pot ku pqi ve”. \i las u sa op {te wu is ti ~e i da je sme we ni di rek tor Slo bo dan Ga vri lo vi} od „Slu `be nog gla sni ka” na pra vio jed nu od naj u gled ni jih iz da va~ kih ku }a.

ekonomija

subota22.decembar2012.

dnevnik

KA SNI PO PRAV KA BLI ZA N CA NO VOG MO STA PRE KO DU NA VA

Ote glo se do pro le }a pod mla |i va we sta re Be {ke Iako je bi lo pla ni ra no da se sta ri most pre ko Du na va kod Be {ke pu sti u sa o bra }aj pre zi me, ne i ma ri ni su us pe li da za vr {e kom plet nu re kon struk ci ju, ta ko da je deo po sla ostao za pro le }e. A dok god se ra do vi ne za vr {e, sa o bra }aj u oba se mra od vi ja se pre ko no vo i zgra |e nog mo sta. Po re ~i ma od go vor nog ru ko vo di o ca ra do va u „Al pi ni” ko joj je po ve re na po prav ka Mi lo ra da Ste va no vi }a, hlad no vre me i ni ske tem pe ra tu re spre ~i le su ne i ma re da za vr {e sve po slo ve, po seb no one ko ji se od no se na as fal ti ra we i hi dro i zo la ci ju. Iako se udar ni~ ki ra di lo, za vr {e tak sa na ci je je ostao za po ~e tak sle de }e gra |e vin ske se zo ne i tre ba jo{ oko me sec i po le pog vre me na da se sve ura di.

Ne i ma ri ka `u da je po tre ba za broj nim gra |e vin skim ra do vi ma uo~e na na knad no i da ni su bi li pred vi |e ni pr vo bit nim pla nom sa na ci je. In `e we ri su

ra lel no i na sa na ci ji sta rog be{ ~an skog mo sta i pre la za pre ko ka na la Ar kaw. Od lu ~e no je da se za me ne sve pe {a~ ke sta ze i kom plet ne ogra de, shod no

Ki lo me tar ske sta ze Ka ko nam je iz ja vio Mi lo rad Ste va no vi}, na gra di li {tu sta rog be{ ~an skog mo sta 80 rad ni ka ra di lo je do sne ga na mon ta `i pe {a~ kih sta za i ogra de i taj po sao je okon ~an. Iz gra |e no je ~ak 4.410 me ta ra pe {a~ kih sta za i isto to li ko me ta ra ogra da. Iako je u {pi cu se zo ne bi lo dvo stru ko vi {e za po sle nih, ni su us pe li sve da za vr {e zbog na knad no utvr |e nov ve }eg obi ma po sla. jo{ pro le tos na ja vi li mo gu} nost do dat nog po sla jer se pra vo sta we mo sta vi de lo tek ka da se po di gao as falt i pre gle da la be ton ska osno va. To kom pro te klih se dam me se ci ra di lo se pa -

no vim pro pi si ma o bez bed no sti sa o bra }a ja. Jo{ pri li kom iz grad we no vog mo sta sta ri je oja ~an s do we stra ne i ot klo wen je pro blem u ve zi s kli zi {tem, a uleg nu }e

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA PRI VRE DU MI RO SLAV VA SIN

mo sta de li mi~ no je is pra vqe no ko ri {}e wem la kih ma te ri ja la. Sta ri most iz gra |en je 1975. i u to vre me je bio naj du ì most u Evro pi i svet ski re kor der u be ton skim pred na preg nu tim kon ti nu al nim gre da ma. Pro jek to vao ga je in è wer Bran ko @e èq, bio je dug 2,5 ki lo me tra, ali je to kom NA TO-ovog bom bar do va wa deo sru {en pa je skra }en na 2.205 me ta ra, ko li ko je du ga ~ak i no vi most bli za nac. Me |u na rod ni ten der za iz grad wu no vog mo sta i re kon struk ci ju po sto je }eg ras pi san je jo{ 2004, ugo vor s iza bra nim iz vo |a ~em, austrij skom fir mom „Al pi na”, pot pi san je 2006, iz grad wa je po ~e la 2008, no vi most za vr {en je kra jem 2011, a ra do vi na sta rom mo gli bi se okon ~a ti, po na ja va ma, u ma ju

2013. Pod se }a wa ra di, ugo vo re ni rok za te po slo ve bio je naj du `e tri go di ne – dve za iz grad wu no vog mo sta i go di nu za sta ri, {to bi zna ~i lo da je svi ra do vi kod Be {ke tre ba lo da se

za vr {e do 2009. go di ne. Me |u tim, ra do vi na sta rom mo stu ni su ni mo gli po ~e ti pre no {to se iz gra di no vi, na ko ji je pre ba ~en sa o bra }aj u oba sme ra. R. Da u to vi}

ZA O [TRA VA SE BOR BA ZA PRE VLAST U UGLED NOJ DO MA ]OJ KOM PA NI JI?

U Voj vo di ni otvo re no No vi Sad tu `io 7.000 no vih No vo sad ski sa jam rad nih me sta Po kra jin ski se kre tar za pri vre du i za po {qa va we Mi ro slav Va sin oce nio je da su Vla da Voj vo di ne i Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we u~i ni le „sve {to je mo gu }e i {to je po zna to u evrop skoj prak si” ka ko bi po mo gle otva ra we no vih rad nih me sta u Voj vo di ni. - Pre ko Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za pri vre du, za po {qa va we i

rav no prav nost po lo va, u sa rad wi sa Slu `bom za za po {qa va we, u ovoj go di ni us pe li smo da u Voj vo di ni otvo ri mo vi {e od 5.000 no vih rad nih me sta, od no sno ~ak 7.000, ako se ra ~u na ju i rad na me sta ko je su lo kal ne sa mo u pra ve otvo ri li udru `u ju }i sub ven ci je s na {im. Re zul tat sve ga to ga je da broj ne za po sle nih li ca na te ri to ri ji Voj vo di ne na kra ju 2012. go di ne ni je ve }i, ~ak je i ma wi, ne go u istom pe ri o du 2011. go di ne - iz ja vio je Va sin, oce wu ju }i da pro blem ka da je u pi ta wu

vi so ka ne za po sle nost ni je ni u Vla di Voj vo i ni ne, ni u Slu `bi za za po {qa va we. - Pro blem u to me {to vr lo ~e sto, ko li ko god da mi otvo ri mo no vih rad nih me sta, u isto vre me se to li ko qu di ot pu sti. ta ko da, prak ti~ no, uspe va mo tek da anu li ra mo po sle di ce ot pu {ta wa. Za to tre ba da po ku {a mo da na |e mo na -

~in da se sma wi ot pu {ta we qu di, a to mo `e da se u~i ni sa mo kroz po boq {a we pri vred nog am bi jen ta na po me nuo je Va sin, pod se }a ju }i da Vla da Voj vo di ne ne ma ve li ke in ge ren ci je na tom po qu. Va sin je, na tri bi ni „Tr `i {te ra da u Voj vo di ni u 2013. go di ne: iza zo vi i od go vo ri” u No vom Sa du, is ta kao da su naj bo qi part ne ri po kra jin ske Vla de u za po {qa va wu bi la mi kro i ma la i sred wa pred u ze }a ko ja su to kom ove go di ne, kroz sub ven ci je, za po sli la ve li ki broj rad ni ka „u

vre me ka da ni ko ni je mi slio da je za po {qa va we mo gu }e”. - Ali ne ma mo na ~in da uti ~e mo na ve li ki broj iz gu bqe nih rad nih me sta, ka da ve li ke kom pa ni je u sa mo jed nom da nu ot pu ste po ne ko li ko sto ti na qu di - ka zao je po kra jin ski se kre tar za pri vre du. On je uka zao da se na po boq {a we pri vred nog am bi jen ta mo è uti ca ti sa mo kva lit tnim eko nom skim pro gra mi ma. - Tre nut no je na jav noj ras pra vi pred log eko nom skog pro gra ma Vla de Voj vo di ne za po boq {a we sta wa u obla sti pri vre de, pred u zet ni {tva i za nat stva, ko ji, shod no nad le `no sti ma Po kra ji ne, mo è da pod stak ne pri vre du - is ta kao je. On je do dao da }e po red po sto je }ih sub ven ci ja za otva ra we no vih rad nih me sta, Vla da Voj vo di ne uve sti i no ve me re po dr {ke in ve sti to ri ma ko ji za po {qa va ju vi {e od 100 rad ni ka. Pred stav nik Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Dra go mir \u ki} je re kao da je za re {a va we pro ble ma ne za po sle no sti bit no stvo ri ti dru ga ~i ji am bi jent za rad i otva ra we no vih pred u ze }a. Ko mo ra po ku {a va da ani mi ra pri vred ni ke, da pre ko Ko mo re kao svo je aso ci ja ci je, ka ù {ta je to {to tre ba da se pro me ni da bi se stvo ri li bo qi uslo vi. - Ima mo za jed ni~ ko te lo sa Vla dom Voj vo di ne, a ciq nam je da se glo bal no po pra ve uslo vi, da pred u ze }a ra de sa ma we pre pe re ka, kao i da se otva ra ju no va pred u ze }a i ti me no va rad na me sta - re kao je \u ki}. V. ^v.

Da li se za o {tra va bor ba za vlast i pre vlast u ugled noj do ma }oj kom pa ni ji No vo sad skom saj mu ili je u pi ta wu ne {to dru go, osta je da se vi di ali je za sa da iz ve sno da je Grad No vi Sad je ju ~e pod neo tu `bu Osnov nom su du pro tiv Uprav nog od bo ra No vo sad skog saj ma, jer je od bio pred log Gra da da sa zo ve van red nu Skup {ti nu ak ci o na ra,iz ja vi la je port pa rol gra do na ~el ni ka No vog Sa da Mi lo {a Vu ~e vi }a, Na da Ko bac. - To je sve {to mo gu da ka èm re kla je Ko bac, ne è le }i da qu pri ~u o ovo me. Pred sed nik Uprav nog od bo ra No vo sad skog saj ma Pre drag Za gor ~i} ka zao je za „Dnev nik” da je zah tev Gra da od bi jen iz for mal nih raz lo ga. - Zah tev je bio ne u re dan, ni je sa dr ào osnov no, a to je obra zlo è we , za {to Grad è li da -

no va grad ska vlast, `e li da po sta ne deo me nax men ta No vo sad skog saj ma, da iza bre svo je pred sta ni ke u or ga ni ma upra vqa wa pred u ze }a, a pre sve ga da sme ni sa da {weg di rek to ra Saj ma Go -

ne bu de kan di dat za pr vog ~o ve ka No vo sad skog saj ma. Ma li ak ci o a ni ri ko ji dr `e 11 od sto ka pi ta la pred u ze }a tra `e da se ras pi {e kon kurs i da na vo de }u po zi ci ju No vo sad -

ra na Va si }a i po sta vi svog kan di da ta. Sa da je pred stav nik Gra da Bo `i dar-Ba ta Pro ti}, dok je Zo -

skog saj ma do |e pri vred nik do ka zan u po slov nom bi zni su. U Udru è wu ma lih ak ci o na ra ka ù da su se vi {e pu ta obra }a li gra do na ~el ni ku Mi lo {u Vu ~e vi }u, da ih pri mi, ali im ni je od go vo re no. Ma li ak ci o na ri na vo de da je za sa zi va we van red ne Skup {ti ne po treb no da se sku pi pet od sto gla so va. Pre ma po da ci ma Cen tral nog re gi stra har ti ja od vred no sti Grad ima 22,5 od sto ka pi ta la No vo sad skog saj ma, a naj ve }i ak ci o nar je dr à va ko joj pri pa da 42,3 od sto ka pi ta la. Na in ter net - saj tu Cen tral nog re gi stra se na vo di da naj ve }i broj gla so va za Skup {ti nu ak ci o na ra ima Grad No vi Sad, pa sle de ma li ak ci o na ri , po ~e mu is pa da da dr àv ni - dru {tve ni ka pi tal ne ma pra vo gla sa. Z. De li}

Grad Novi Sad je ju~e podneo tu`bu Osnovnom sudu protiv Upravnog odbora Novosadskog sajma, jer je odbio predlog Grada da sazove vanrednu skup{tinu akcionara Uprav ni od bor No vo sad skog saj ma sa zo ve van red nu skup {ti nu ak ci o na ra. Ume sto obra zlo `e wa Grad je tra `io da na dnev nom re du bu de: iz bor pred sed ni ka Skup {ti ne ak ci o na ra, raz re {e we ~la no va Uprav nog od bo ra i ime no va we ~la no va Nad zor nog od bo ra - ob ja snio je Za gor ~i}. O~i gled no je da ova kvim pred lo gom dnev nog re da Grad -

ran Man di} pre stav nik dr `av nog ka pi ta la. Obo ji ca pri pa da ju biv {em po li ti~ kom esta bli {me tu na lo ka lu Ina ~e, da pod se ti mo, jed no vre me za me sto di rek to ra se po mi wao pred sed nik Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re No vi Sad Dra gan Lu ka~, ali ka ko sa zna je mo, par ti je ko je de le vlast u gra du pot pi su ju pe ti ci ju, da Lu ka~

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

110,9576

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,2220

115,8261

110,6179

Australija

dolar

87,7690

89,5602

91,6201

87,5003

Kanada

dolar

84,8300

86,5612

88,5521

84,5703

Danska

kruna

14,8653

15,1687

15,5176

14,8198

Norve{ka

kruna

15,0889

15,3968

15,7509

15,0427

[vedska

kruna

12,8720

13,1347

13,4368

12,8326

[vajcarska

franak

91,8979

93,7734

95,9302

91,6166

V. Britanija

funta

136,4624

139,2473

142,4500

136,0446

SAD

dolar

84,0333

85,7483

87,7205

83,7761

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 12. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (516,40 2,12)

Galenika Fitofarmacija, Zemun

9,17

2.620

10.480

Neoplanta, Novi Sad

7,80

484

91.420

AIK banka, Ni{

4,58

1.599

50.877.438

Soja protein, Be~ej

7,25

710

7.114.200

NIS, Novi Sad

0,68

745

11.179.705

Tigar, Pirot

5,99

230

460

Imlek, Beograd

-0,16

3.100

310.000

4,85 Promena

1.470 Cena

17.640 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,08

1.276

523.010

Energoprojekt holding, Beograd

Vital, Vrbas

-17,78

1.110

111.000

0,00

600

415.842

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Dunav Re, Beograd

-14,29

12.000

624.000

2,45

460

673.455

Soja protein, Be~ej

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-10,47

402

281.400

7,25

710

7.114.200

Jubmes banka, Beograd

0,01

10.000

320.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

Kopaonik, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Progres, Beograd Jedinstvo Sevojno, Sevojno Vojvo|anskih top-pet akcija

-3,70

5.200

-2,04 Promena

4.800 Cena

264.000 Promet

NIS, Novi Sad

0,68

745

11.179.705

Soja protein, Be~ej

7,25

710

7.114.200

Alteh Srbija, Senta BB Minakva, Novi Sad Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

310

1.860.000

0,00

6.200

471.200

-10,47

402

281.400

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

0,00

1.667

Galenika Fitofarmacija, Zemun

9,17

2.620

10.480

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-2,04

4.800

264.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.475

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

550

0,00

Tigar, Pirot

5,99

230

460

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

subota22.decembar2012.

ZA[TO SE NE UTVRDI POREKLO IMOVINE BIV[IH DIREKTORA JAVNIH PREDUZE]A

ELEKTROPRIVREDA U VELIKOM MINUSU

Gu bi tak EPS-a 300 mi li o na evra Elektroprivreda Srbije zavr{i}e ovu godinu sa finansijskim gubitkom od 33,4 milijarde dinara, rekao je v.d. generalnog direktora Alek san dar Ob r a d o v i}, is ta kav {i da je najve}i problem u ovoj godini bila nelikvidnost, na koju je veliki uticaj imao uvoz struje zbog su{e. On je kazao da je te{ka finansijska situacija EPS-a koju je zatekao stupawem na du`nosti v.d. generalnog direktora, posledica velikog broja nagomilanih problema koji nisu dosleno re{avani posledwih desetak godina. Obradovi} je naveo da }e zavr{etkom poslovne godine biti ura|ene kalkulacije o realnom pove}awu cene kilovat-sata, istakav{i da „sve pre te analize bila bi spekulacija”. Na pitawe da li }e EPS od Nove godine struju kupovati direktno ili od posrednika, on je rekao da }e „sve nedostaju }e ko li ~i ne elek tri~ ne energije EPS nabavqati na tr`i {tu pod naj po voq ni jim uslovima, odnosno od onoga ko ponudi najjeftiniju cenu, kao i do sada”. Obradovi} je, kazao da EPS nije zadovoqna re{ewem otpisa kamata velikim du`nicima, jer se za ta dugovawa morala zadu`iti kod kreditora, a oni ne otpisuju kamate.

Osi we gne zdo ko rup ci je ni ko ne sme da dir ne? Da su se kroz korupciju i mutne poslove u javnim i javnim komunalnim preduze}ima u Srbiji godi{we krale milijarde evra, znaju i ptice na grani ali za sada se svi prave nemu{ti i neve{ti. A dok se ne postavi pitawe odakle nekima silne ku}e i stanovi i u Srbiji i u mnogm evropskim prestonicama malo je verovatno da }e Srbija iza}i na kraj s krimanolom i s onim {to uz wega obavezno ide. Na tapetu bi, ako zaista `elimo da se izborimo sa korupciona{kom boqkom, trebalo da budu i direktori javnih preduze}a u Srbiji, odnosno poreklo wihove

dobiti. U svakom slu~aju, javna i javna komunalna preduze}a su izvor velikih korupcija, a to je sve povezano slamkama. Direktori su samo jedna ta~ka u tim operacijama - ka`e za „Dnevnik” ekonomista Mi ro slav Pro ko pi je vi} uz ocenu da bi se, ako bi se u tom sistemu do{lo do izvorne ta~ke, uzdrmao politi~ki sistem Srbije. Me|utim, on ne veruje da je dr`ava kadra da vaqano pre~e{qa javna preduze}a. - Sude}i po tome kako se sada stvari odvijaju, kako se borba protiv korupcije vodi preko marginalnih slu~ajeva i marginalnih suma, ne vidim da tu postoji

Ko koga voza - Za vreme kada sam bio u upravnom odboru NIS-a, kada je on bio celina, „Srbijagas„ je imao oko 600 zaposlenih. Tada smo, decembra 2002. godine, napravili plan reorganizacije koji je predvi|ao da se taj broj smawi na 480. Naprotiv, sada ima 1.200 zaposlenih, a ako ura~unamo i k}erke firme, onda je to 1.600 zaposlenih. Pa „Srbijagas” ima 400 automobila, 400 tablica. Prema tome, treba da se u|e u te rashode, boqe re}i to prawe para. Hvale se kako gasifikuju Vojvodinu, a konzum je spao sa 2,5 milijarde kubika godi{we na 1,3 milijardi - poru~uje Branko Pavlovi}. imovine, me|utim, to osiwe gnezdo niko ne dira. - Postupak provere porekla imovine biv{ih i sada{wih direktora javnih i javno-komunalnih preduze}a treba sprovesti , a podrazumeva se i oduzimawe imovine koja je nezakonito ste~ena. Opseg marvelazicija u javnim i javnim komunalnim preduze}ima je mnogo {iri od onog u kojem su sami direktori jer tu postoji i niz u~esnika koji su van kompanija. Takvi imaju privatne firme i rade s javnim preduze}ima i tako|e dele deo nezakonito ste~ene

ozbiqna voqa. Sve je ovo za marketin{ke svrhe, traja}e jedno vreme a onda }e neko da pritisne taster i da ka`e - e dobro, dosta je bilo. Nema vladavine prava, a bez toga nema ni ozbiqne borbe protiv korupcije - poru~uje Prokopijevi}. Advokat Bran ko Pa vlo vi}, nekada{wi direktor Agencije za privatizaciju, ka`e da se kroz tro{ewe sredstava javnih preduze}a i kroz nekori{}ewe mogu}nosti ostvarivawa privrednih prihoda, godi{we izgubi oko 600 miliona evra.

- Kada govorim o neiskori{}enim mogu}nostima za prihodovawe mislim na princip opra{tawa dugova. Neko digne slu{alicu i kaè: „Nema veze, pusti mu struju”, bez obzira {to ona nije pla}ena. Takvih je primera sijaset, opra{taju se dugovi za gas, usluge... U svakom slu~aju u wihovom rasvetqavawu treba krenuti od najve}ih, kakvi su EPS, „Srbijagas” ili, recimo, Grad Beograd... U takve „slu~ajeve” ne moè da se ulazi kao do sada jer dràvni revizor ne radi dobrim kapacitetom i {aqe u velike sisteme jednak broj nedovoqno stru~nih qudi kao i u mala pravna lica koja kontroli{e. Na primer, ako se radi o velikom sistemu kao {to je „Srbijagas„, petnaest ozbiqnih revizora treba da provede tamo tri-~etiri meseca. Ovako, pri~aju nam o ve}im platama vaspita~ica nego {to zakon to dozvoqava. Pa, ako su samo to na{li u Gradu Beo-

gradu, neka daju ostavku - ka`e Pavlovi}. On podse}a da od 2002. godine imamo sve potrebne propise da bi se ispitivala imovina bilo kog lica, pa i direktora javnih preduze}a, ali ih ne primewujemo. Uz ocenu da je nesumwivo najve}a pqa~ka obavqena od 2008. do ove godine, on ukazuje na to da svakako treba krenuti od analize poslovawa javnih peduze}a, kako bi se kroz wih do{lo do odgovornih lica. - Nije su{tina u ispitivwu imovine direktora javnih preduze}a jer }ete kod wih zate}i samo mali deo pokradenih para. Nisu wega politi~ari postavili tu da bi on bio bogat ve} da bi bio bogatiji nego {to jeste, a da lavovski deo para da wima. Sad imamo situaciju da ministri u Vladi Srbije postavqaju masovno na rukovode}a mesta u Elektroprivredi ne stru~ne kadrove, one koji su zavr{avali fakultete napre~ac, na

ograncima privatnih fakulteta. Ne dovode se direktori da bi oni bili bogatiji, kod wih }ete zate}i tek tri do pet odsto pokradenih para. Treba da se zna da je ozbiqna revizija javnih preduze}a potrebna ali ne treba kretati od li~ne imovine, jer to je predaleko a do}i }emo do sitnih zakqu~aka - nagla{ava Pavlovi}. Ogovaraju}i na pitawe gde je kra|a u javnim preduze}ima najizraènija on podse}a da smo imali dràvno vlasni{tvo u javnim preduze}ima unazad dvadeset godina, i da su istom obliku svojine ona iskazivala neuporedivo gore rezultate. - Pqa~kalo se na vi{e na~ina. Jedan su oblik javne nabavke, pa i legalne javne nabavke u formalnom smislu ali sadrìnski nezakonite. Tako|e, imamo vrlo lo{u organizaciju poslovawa, pa tako i ogromnu koli~inu zaposlenih ukazuje Pavlovi}. S. Glu{~evi}

POQOPRivRedA

subota22.decembar2012.

„SU NO KO” OBA RA RE KORD I KU JE PLA NO VE

„He le nik {u gar” Ko sti }u nado hvat ru ke Povodom zavr{etka kampawe prerade {e}erne repe i proslave sto godina postojawa fabrike {e}era „Ba~ka“ u Vrbasu, koja posluje u okviru kompanije „Sunoko“, MK Grupe Mi o dra ga Ko sti }a, u Vrbasu je organizovana sve~anost za radnike, penzionere i rukovodstvo vrbaske {e}erane, kao i za druge zvanice. - „Sunoko“ je uspeo da od kraqice ratarskih kultura {e}er-

menta „Sunoka“ u Gr~koj, gde su predali ponudu za kupovinu „Helenik {ugara“, komapnije koja tako|e proizodi {e}er. Odgovor na ovu ponudu, dodao je Kosti}, o~ekuje se narednih dana. Obra}aju}i se radnicima, Kosti} je dodao da ove godine mogu o~ekivati i 13. platu. Ina~e, u 2012. godini za potrebe kompanije „Sunoko“ zasejano je blizu 38 hiqada hektara

dnevnik

PO SLE BA ^E NIH 15 MI LI O NA EVRA

Ko na~ no na ci o nal na la bo ra to ri ja? Ministarstvo poqoprivrede o~ekuje da }e nacionalna laboratorija za kontrolu poqoprivrednoprehrambenih proizvoda proraditi do aprila slede}e godine. Evropska unija jo{ pre desetak godina nov~ano pomogla nadle`no ministarstvo kako bi se nabavila oprema. Iako je jo{ pre desetak godina Evropska unija nov~ano pomogla nadle`no Ministarstvo da opremi nacionalnu laboratoriju za kontrolu poqoprivredno-prehrambenih proizvoda, ona i daqe ne radi. Da radi nacionalna laboratorija i uz dodatne analize, nedavno bismo imali pravu informaciju da je samo

sedam odsto, a ne dve tre}ine kukuruza ovogodi{weg roda zaraèno opasnim plesnima. Tek od oktobra se intenzivnije instalira oprema. Dràvni sekretar iz Minstarstva poqoprivrede Da ni lo Go lu bo vi} kaè da od 2003. godine nije mnogo u~iweno. „Potro{eno je preko 15 miliona evra, a laboratorija nije stavqena u funkciju”, kaè Golubovi}. Stru~waci o~ekuju da }e laboratorija omogu}iti postavqawe sistema provere kvaliteta i zdravstvene ispravnosti hrane. Od te institucije o~ekuje se da sara|uje sa akreditovanim laboratorijama u

zemqi i po potrebi kontroli{e wihov rad. Dra gi ca Iva no vi} sa Instituta za kukuruz Zemun Poqe ka`e da bi trebalo da se radi na „usavr{avawu kadrova na implementaciji me|unarodnih priznatih metoda u na{e laboratorije”. Kada se kompletira oprema u laboratoriji }e se ispitivati organsko hemijski sastav hrane na prisustvo veterinarskih lekova, pesticida i te{kih metala. Opremu instaliraju italijanski stru~waci, jer je i najve}i broj instrumenata proizveden u toj zemqi. Golubovi} ka`e da je potpuno izmewen plan

organizovawa funkcionisawa na cionalne laboratorije i da je u toku implementacija plana. On se svodi na to da }emo uvu}i u sistem akreditovane laboratorije. Jedan deo }e biti glavna laboratorija, a drugi }e biti dnevno proto~ne laboratorije, obja{wava Golubovi}. U resornom Ministarstvu o~ekuju da deo laboratorije proradi do aprila slede}e godine, a po~etak rada ostalih odeqewa }e zavisiti od tempa zapo{qavawa stru~waka i opremawa specijalizovanih laboratorija.

ZA DRU GA RI USKO RO DO BI JA JU NO V ZA KON

ne repe, stvori unosan, predvidqiv, visokoorganizovan i planiran biznis. O tome u prilog govori da je ove godine „Sunoko“ u sve tri fabrike, U Vrbasu, Pe}incima i Kova~ici, proizveo rekordnih 220 hiqada tona {e}era. Pri tome je prera|eno 1.455.000 tona {e}erne repe sa blizu 38.000 hektara. Ulo`ili smo tokom 2012. godine oko 9,4 miliona evra u svoje fabrike. Investicije su bile orijentisane ka pove}awu kapaciteta prerade, smawewu tro{kova proizvodwe, pove}awu energetske efikasnosti i o~uvawu `ivotne sredine – rekao je Kosti}, predsednik MK Grupe. Kosti} je ovom prilikom istakao da su predstavnici menax -

{e}erne repe, od ~ega oko 19 hiqada hektara za sirovinsko podru~je fabrike {e}era u Vrbasu, vi{e od 11 hiqada za fabriku {e}era u Pe}incima i osam hiqada hektara za fabriku u Kova~ici. Tako|e je istaknuto da u proteklih deset godina „Sunoko“ ulo`io oko 110 miliona evra u {e}erane, a u planu su i nove investicije od oko 20 miliona evra. Prisutne je pozdravio i Go ran Je {i}, pokrajinski sekratr zadu`en za poqoprivredu, koji je izrazio nadu da }e kompanija „Sunoko“ da nastavi sa razvojem, kao i da }e se radnicima ove kompanije pove}ati plate. M. Ke ko vi}

P{e ni cu ni ko ne }e, ku ku ru zu sko ~i la ce na Stabilizacija vremenskih prilika tokom protekle nedeqe, uslovila je i intenzivirawe trgovawa na „Produktnoj berzi“. Promet od 2.288 tona, i vi{e je nego udvostru~en u odnosu na prethodnu nedequ. Trì{te p{enice je ve} drugu nedequ za redom skoro potpuno neinteresantno za trì{ne u~esnike. Berza je saop{tila da je zakqu~en samo jedan posao kupoprodaje u koli~ini od 25 tona po ceni od 29,59 din/kg, sa PDV-om (27,40 din/kg, sa PDV-om), {to je za 2,16 odsto vi{e u odnosu na cenu od pre dve nedeqe. Kukuruz, kojim je trgovano u koli~ini od bezmalo 2.200 tona, sa u~e{}em od preko 96 odsto, apsolutno dominira u strukturi ovonedeqnog prometa. âk 1.500 tona ove robe realizovano je uz

klauzulu gratis lagera do polovi ne ili do kraja januara meseca 2013.godine, po jedinstvenoj ceni od 25,38 din/kg sa PDV-om (23,50 din/kg, bez PDV-a). Istovremeno preostala koli~ina od 698 tona, bez pomenute klauzule, odnosno uz podrazumevano promptno preuzimawe, realizovana je u cenovnom rasponu od 24,84 – 25,38 din/kg, sa PDV-om (od 23,00 – 23,50 din/kg, bez PDV-a). Ponderisana nedeqna cena od 25,17 din/kg, sa PDV-om (23,31 din/kg, bez PDV-a) za 1,34 odsto vi{a je nego prethodne nedeqe. Sojinom sa~mom trgovano je u koli~ini od 65 tona po prose~noj ceni od 72,55 din/kg, sa PDV-om (60,46 din/kg, bez PDV-a), {to je za minilanih 0,46 odsto ni`e nego prethodne nedeqe.

Bit ka za za dru `na ju tra i hek ta re tek po ~i we Srbija, sve su prilike, ne}e vi{e biti jedina zemqa na svetu u kojoj imovina zadruga nije zadru`na ve} dru{tvena. Kako smo zemqa apsurda, imamo i situaciju da je dru{tvena imovina Ustavom ukinuta, ali je opstala i godinama nakon dono{ewa najva`nijeg akta. Ovaj bi paradoks, barem kada su zadruge u pitawu, trebalo da se precrta na prole}e, za kada je najavqeno dono{ewe novog zakona o zadrugama. Kada se zakon usvoji i obavi sva procedura, vojvo|anske zadruge kona~no }e mo}i da upi{u kao svoju imovinu - 54.000 hektara, {to je i sada u wihovoj svojini, ali se vodi kao dru{tvena. Me|utim, i daqe ostaje problem vi{e od 130.000 hektara vojvo|anskog zemqi{ta u zadru`noj svojini, {to se nalazi u poqoprivrednim preduze}ima, a kap u ~a{i preliva to {to je imovina koja nije vra}ena zadrugama ugro`ena procesom privatizacije tih firmi. Zadru`ni savez Vojvodine zadovoqan je, u najve}oj meri, predlogom novog zakona, uz napomenu da se sporna, nevra}ena imovina zadruga mogla re{iti i atuelnim zakonom da su wegove odredbe sprovo|ene. - Nov zakon bi trebalo da bude savremen dokument kojim bi se re{ili problemi takozvanih starih zadruga, posebno u pogledu svojinskih odnosa, to jest prevo|ewa dru{tvene svojine u zadru`nu. To je jedan od ve}ih problema koje zadruge imaju, jer aktuelni zakon ima nedostataka po ovom pitawu - obja{wava za „Dnevnik” sekretar Zadru`nog saveza Vojvodine Je le na Ne sto rov - Bi zow uz napomenu da se ta zemqa nalazi kod zadruga, samo se vra}a u zadru`nu svojinu, te da je nevra}ena imovina druga tema. Predlog novog zakona predvi|a da }e oni koji su zapo~eli postupke, kada je re~ o borbi i sudskim po-

VR [A^ KA VI NA ZRE LA ZA KUP CA

No vac „Vi no gra di ma”, a ne dr à vi u yep Ve} godinama lokalna smouprava U Vr{cu se gr~evito bori i za laè da se najve}e vinogorje u Sr biji od preko 1.100 hektara sa~uva u okviru „Vr{a~kih vinograda“, a nadaleko poznata vina iz ovog kraja brendirana do|u do probirqivih potro{a~a zemaqa zapadne Evrope. Uz jednu neuspelu privatizaciju, op{tinski oci su u minulim godinama poku{avali da dovedu strate{ke partnere iz vinogadarski po znatih zemaqa, dovo|ene su firme iz Italije, pozivani su Francu zi..., i prodaja na klasi~an na~in odlagana koliko se moglo. Ovih da na predsednik op{tine ê do mir @iv ko vi} je preko lokalne televi zije „Banat“ uputio sugestiju Vla di Srbije da prilikom nove priva tizacije „Vr{a~kih vinograda“ prioritet ne bude ono {to }e dr àva dobiti, ve} ono {to }e „Vinogradi“ dobiti. - Sugeri{emo da dràva, koja je ve} dobila pet miliona evra od privatizacije i nikada ih nije vra -

tila u „Vinograde„, nakon raskinute privatizacije, ovog puta ne bi trebalo ponovo da uzima novac od prodaje koji bi se posle, verovatno buxetom podelio kroz plate lokalnih samouprava. „Vr{a~ki vinogradi„ treba da na|u kupca koji }e novac ulo`iti i to je apsolutni interes dr`ave i lokalne samou prave, rekao je @ivkovi} i potom se osvrnuo na model privatizacije

koji bi ovog puta trebalo da se primeni. - Potreban je investitor koji }e bar deset miliona evra ulo`iti u kapacitete, pozicionirawe, brendirawe, osvajawe novih tr`i{ta i ono {to je kqu~no, prodaju vr{a~kih vina, jer to je ono {to nedostaje „Vinogradima„. Ciq nije sa~uvati 250 radnih mesta, ve} pove}ati na 750 – 800, koliko ih je nekad bilo. R. Jo va no vi}

I osni va ju se i ga se U Srbiji je trenutno registrovano 1.733 zemqoradni~ke zadruge od kojih je 1.503 aktivno. U 2012. godini, prema podacima Zadru`nog saveza Srbije, osnovano je 53 novih zemqoradni~kih zadruga, {to je na nivou prethodnih godina, ali je istovremeno u ste~aju 92, a u likvidaciji 52. Zemqoradni~ke zadruge imaju u Srbiji 32.700 zadrugara i vi{e od 100.000 kooperanata. Od ukup nog broja zadruga, 67,1 odsto su zemqoradni~ke. stupcima za nevra}ene oranice, nastaviti po starom zakonu. - Ne mo`emo o~ekivati da }e nov zakon sam po sebi ne{to re{iti jer i aktuelni zakon ima odredbe o povra}aju imovine zadrugama ali je problem u nesprovo|ewu ili jako sporom sprovo|ewu odredbi. Zadruge vode postupke od 15 ili 20 godina za povra}aj imovine, a tu se sad novim zakonom ni{ta ne de{ava. Insistiramo na primeni odredbi aktuelnog zakona, a one datiraju iz 1991. i 1996. godine, ali se ne sprovode. A od novog zakona se o~ekuje ono {to nije propisano sad a zadrugama pravi smetwu, a to je prenos

dru{tvene svojine u zadru`nu - obja{wava na{a sagovornica. Ona ocewuje da je nov zakon, sude}i po predlogu, puno precizniji i savremniji, a previ|a u pojedinim ~lanovima da dràva podràva zadrugarstvo raznim merama {to akutuelni zakon nema. To }e, dodaje, biti privla~no i za budu}e zadruge jer je predvi|ena dràvna podr{ka zadru`nom obliku organizovawa. - Po prvi put u zakonu se obezbe|uje dràvna podr{ka, {to zna~i da zadruge mogu imati posebna prava u pojedinim propisima. Na primer, to su poreske olak{ice, olak{ice u radnim odnosima, posebna

sredstva za podsticaje... - kaè Jelena Nestorov-Bizow, dodaju}i da je ZSV aktivno u~estvovao u izradi predloga novog zakona i da su wegove sugestije prihvatane. Osvr}u}i se na pitawe malverzacija sa poqoprivrednim zemqi {tem za vreme privatizacije, gde se neke zadruge pomiwu kao pogodan teren za nedozvoqene radwe, ona kaè da je u pojedinim zadrugama, kao i svim drugim oblicima organizovawa bilo zloupotreba. Me|utim, zadruge su u celom privrednom sistemu pokazale da imaju najmawe takvih nepravilnosti, naglasila je ona. Komentari{u}i izjave ~elni ka pokrajinske vlade da zadruge treba privatizovati jer su neefikasne, ona je podvukla da se zadruge ne privatizuju, i da nisu nikada ni bile predmet privatizacije. Pomenimo, u Vojvodini ima 440 aktivnih zadruga ~lanica ZSV, a oko 100 ih ima poqoprivredno zemqi{te u vlasni{tvu, ukupno oko 54.000 hektara, a u ovom trenutku ne mogu slobodno raspolagati tom imovinom. Profesor Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu Mi la din [e var li} nije zadovoqan na~inom „na koji dràva izbegava kona~no re{ava we statusa zadru`ne imovine„. - Potrebno je u novi zakon samo uneti jedan ~lan - da se sva imovina u zadrugama, izuzimaju}i imovinu u dràvnoj svojini, prevodi u zadru`nu svojinu. Ne radi se tu samo o hektarima, ve} o objektima i svemu ostalom, svemu {to se vodi kao dru{tvena svojina, a na raspolagawu je zadrugama, ili je u postupku likvidacije pre{lo u Republi~ku direk ciji za imovinu - nagla{ava [evarli} i dodaje da Republi~ka direkcija za imovinu gazduje za 283 zadruge likvidarane po zakonu o ste~aju iz 2009. godine. S. Glu {~e vi}

JU BI LEJ DAN-a

No vi na ri u slu `bi po qo pri vre de Dru{tvo agrarnih novinara Vojvodine (DAN) obele`ilo je jubilej kakvim se u Srbiji ne mogu pohvaliti druge asocijacije medijskih izaslanika koji prate poqoprivredu. Deseta godi{wica aktivnog rada DAN-a okupila je na sve~anoj skup{tini u Privrednoj komori Vojvodine agrarnu struku, nauku i uspe{ne poqoprivrednike, a dodeqene su i zahvalnice onima koji su pomogli novinarima da blagovremeno, istinito i celovito obave{tavaju javnost o zbivawima u poqoprivredi i na selu kod nas i u svetu. Priznawa su dobili dr Mi la din [e var li} sa Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu, dr Dra gan Gla mo ~i} i dr Zo ran Ke se ro vi} sa Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, zatim predstavnici Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Mi ro slav Ma le {e vi}, akademik Sr bi slav Den ~i}, dr \or |e Joc ko vi} i dr Ja no{ Be re wi, kao i \or |e Bu ga -

rin iz Privredne komore Vojvodine, Mi lan Pro stran iz Privredne komore Srbije i @ar ko Ga le tin, direktor Produktne berze u Novom Sadu. DAN je najdugove~nija, najmasovnija i najaktivnija asocijacija

agrarnih novinara u Srbiji, a ~lanovi ove organizacije pi{u na srpskom, ma|arskom, rusinskom, rumunskom i slova~kom jeziku. Osnovi zadatak DAN-a je da novinarima omogu}i edukaciju, kako bi

mogli izvorno i celovito da informi{u o zbivawima u agraru kod nas i u svetu. Novinari okupqeni u DAN-u nastoje da svojim znawem i ume}em pomognu ~itao cima, slu{aocima i gledaocima, da lak{e prepoznaju prave vrednosti, posebno u sada{woj te{koj ekonomskoj situaciji. Na dosada{wim studijskim putovawima upoznali su se sa razvojem agrara i ruralnih sredina u Sloveniji, Makedoniji, Ma|arskoj, Hrvatskoj, Rumuniji, Danskoj, Holandiji i Republici Srpskoj, kako bi preneli iskustva drugih i na{im poqoprivrednicima pomogli da dostignu neophodnu konkurentnost proiz vodwe. Tematski deo jubilarne Skup{tine DAN-a odnosio se na „Razvoj agrara i ruralnih sredina u 2013. godini“. U diskusiji su u~estvovali Mi ro slav Ki{, predsednik Asocijacije poqoprivrednika i Mi lan Ra i no vi}, vrsni odgajivsa~ koza iz Kisa~a. S. G.

U POD ZEM NOM PRO LA ZU

Kvar zaustavio stepenice Po kret ne ste pe ni ce u pod zem nom pro la zu ~u ve ne su po to me da se ~e sto kva re i da vi {e ne ra de, ne go {to ra de, pa ni {ta dru ga ~i je ni je ni ovih da na. One sto je, ka ko smo sa zna li, zbog ve }eg kva ra ko ji je na stao usled cu re wa vo de, ali bi usko ro tre ba le da bu du po pra vqe we. Deo ko ji tre ba da se za me ni je po ru ~en, o~e ku je se da usko ro stig ne i da se „stvar ko na~ no po kre ne”. Do ta da, uvek su tu do bre, B. M. Fo to: R. Ha yi} sta re, kla si~ ne ste pe ni ce ko je su od li~ ne za re kre a ci ju.

Novosadska subota22.decembar2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

PO ^E LE „NO VO SAD SKE DE^ JE ZIM ZA RI JE 2”

@enski parlament

Raspust ispuwen igrom, ma{tom i dru`ewem

Srp ska de vo ja~ ka ko la ob zna ni la su po sto ja we kra jem 19. ve ka u Ki kin di, Som bo ru, No vom Sa du... Bi li su to spon ta no na sta li stal ni ji ob li ci dru `e wa de vo ja ka iz gra |an skih po ro di ca, ko ji su se tako i ga si li. Ali, 22. decembra 1900. i na za u zi ma we Zo re Vu ~e ti} (ka sni je uda te Ste fa no vi}), k}e ri dr Ili je Vu ~e ti }a, sa rad ni ka Sve to za ra Mi le ti }a, u wi ho vom do mu u Gr~ ko{kol skoj uli ci „de voj ke iz bo qih ku }a su stvo ri le pra vi `en ski par la ment”. Tri go di ne ka sni je, u ovu ne zve ni~ nu or ga ni za ci ju ukqu ~i li su se i mu {kar ci i ta ko je na sta la zva ni~ na or ga ni za ci ja Srp sko omla din sko ko lo, ko ju je austrougar ska vlast za bra ni la pred Pr vi svet ski rat. N. C.

Ma ni fe sta ci ja „No vo sad ske de~ je zim za ri je 2” ju ~e je otvo r e n a u pre p u n om ho l u „Po zo ri {ta mla dih”, gde je ne ko li ko sto ti na ma li {a na u`i v a l o u na s tu p u ho r a „De~jeg kul t ur n og cen t ra”. Fe sti val }e tra ja ti 12 radnih da na, u to ku ko jih }e se odr `a ti oko 70 raz li ~i tih pro gra ma na 19 lo ka ci ja u gra d u. Pro g ra m i }e bi t i sport s ko - re k re a t iv n og i kre a tiv no - edu ka tiv nog ti pa, a de ca }e mo }i da se opro ba ju u Maloj {ko li stri pa, da po gle da ju fil mo ve u bi o sko pu „Are na”, kao i da u~e stvu ju u u Zim skoj {a hov skoj {ko li za po ~et ni ke i po zna va o ce {a hov ske igre. Ko or di na tor ovog pro jek ta iz Fon da ci je „De ci na dar”, De~ jeg kul tu nog cen tra Seve -

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Fo to: B. Lu ~i}

rina Prostran- Mileti} ka `e da je Fon da ci ja osno va na ini ci ja ti vom gru pe vo lon te -

ra, ko ji su pre po znali po tre bu da de ca kva litet no is pu ne slo bod no vre me.

- Za sve pro gra me me sta su uglav nom ve} po pu we na, po {to smo mi jo{ pre kra ja {kol ske go di ne po de li li oko 15.000 pam fle ta, na ko ji ma su se mo gli sa zna ti sat ni ce, kao i sa dr à ji pro gra ma - ka è Pro stran - Mi le ti}. „Zim za ri je” je sve ~a no ot vo rio ~lan Grad skog ve }a za obra z o v a w e Ra do mir Da be ti}, ko ji je iz ja vio da je Grad i ra ni je, kao i sa da, po dr à vao ma ni fe sta ci je ko je se od no se na obra zo va we de ce i osmi {qa va we pro gra ma u ko ji ma mo gu da u~e stvu ju to kom zim skog ras pu sta. - Sma tra mo da ni ka da ni smo to li ko si ro ma {ni da ne mo è mo da odvo ji mo ne {to nov ca, ka ko bi se de ca vas pita va la, so ci ja li zo va la i ne {to na u ~i la - re kao je Da be ti}. G. ^.

USPE [NA DO NA TOR SKA VE ^E RA

Za le~ewe mali{ana sakupqeno 700.000 dinara Na hu ma ni tar noj ve ~e ri odr à noj pre dva da na u or ga ni za ci ji Gra da pri ku pqe no je vi {e od 700.000 di na ra ko ji }e bi ti is ko ri {}e ni za le ~e we de ce obo le le od Ba te no ve bo le sti. Svo je pri su stvo na ve ~e ri go sti su obez be di li pri la ù }i do kaz o upla }e nim sred stvi ma na ì rora ~un Udru è wa „@i vot“, a me |u wi ma je bio ve li ki broj uspe {nih pri vred ni ka i pred stav ni ka fir mi,

me |u ko ji ma je „Elek tro voj vo di na”, za tim „Ban ka In te za“, kom pa ni ja „DDOR No vi Sad“, kao i mno ga jav na i jav no-ko mu nal na pred u ze }a sa te ri to ri je Gra da No vog Sa da. Hu ma ni tar noj ve ~e ri pri su stvo va lo je mno go qu di iz obla sti bi zni sa, mu zi ke i spor ta, a za hva qu ju }i ge stu di rek to ra „Grand pro duk ci je“ Sa{i Popovi}u, na stu pi li su i pe va ~i ko ji su iz ve li pri go dan mu zi~ ki re per to ar. A. Va.

PO RO DI CA FA BRI PRI JAT NO IZ NE NA DI LA VA TRO GA SCE

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROF. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Slatka zahvalnost za brzu intervenciju Za uka za nu po mo} i br zu in ter ven ci ju pri li kom po à ra u wi ho vom sta nu, po ro di ca Fa bri iz No vog Sa da ju ~e je pri re di la slat ko iz ne na |e we za va tro ga sce no vo sad ske Va tro ga sne bri ga de. Oni su ih po ~a sti li sa ne ko li ko tor ti i ra zno ra znim pe ci vom i za jed no sa wi ma pro sla vi li pr vi ro |en dan bli za na ca Davida i Nine Fabri. Na i me, va tro ga sci su 20. sep tem bra ove go di ne oko po la pet uju tru uspe {nom in ter ven ci jom uga si li po àr ko ji je iz bio u sta nu po ro di ce Fa bri na No vom na se qu i spa si li ì vo te {est ~la no va. Uzrok po à ra bi le su ne is prav ne in sta la ci je na fri ì de ru.

Po ro di ca im se ovim pu tem za hva li la na po mo }i i uz je lo i pi }e va tro ga sci ma je uru ~e na i za hval ni ca, ko ju su ro di te qi na pi sa li u ime bli za na ca. A kao ro |en dan ski po klon va t ro g a s ci su ma l i { a n i m a

da li sim bo li~ ne igra~ ke va tro ga sa ca. - De {a va se da do |u qu di da nam se za hva le, ali ovo je pr vi put da nam je ne ko pri re dio ova kvo iz ne na |e we - re kli su va tro ga sci. E. K./J. L.

NOVOSADSKA HrONIKA

subota22.decembar2012.

DNEVNIK

U VE LI KOJ DVO RA NI SPEN SA 27. DE CEM BRA

Kon cert Ha ri sa Yino vi }a

Foto: F. Baki}

DO NA TOR SKO VE ^E U FU TO [KOJ O[ „MI RO SLAV AN TI]”

Do bra ide ja ku pu je {kol ske or ma ri }e Tra dici onal ni no vo godi{wi {kolski va{ar odr`an je ju ~e u ho lu Osnovne {kole „Miroslav Anti}” u Futogu, koji se organizuje posledweg dana polugodi{ta. Ove godine imaju i dobar povod za slavqe, jer su u{li u izbor 15 najboqih na konkursu Fondacije Ane i Vlade Divac. - [kola je ove godine u~estvovala na konkursu „Stvarno va`na ideja” Fondacije Ana i Vlade Divac, i od 88 prispelih ideja, O[ „Miroslav Anti}” u{la je u izbor 15 najboqih. Zahvaquju}i tome dobili smo po~etna sredstva od Fondacije za nabavku {kolskih ormari}a, a ovaj na{ tradicionalni va{ar smo iskoristili i da priredimo donatorsko ve~e i ve} imamo dobar odziv raznih privrednika i roditeqa na{ih |aka - rekao je direktor {kole @i vo jin Pan ti}. Osim va{arske ponude koju su deca promovisala, donatori

su na poklon dobijali narukvice od Fondacije, uz minimalnu uplatu od 500 dinara. - [kola nije u zavidnoj situaciji s obzirom da izdvajawa iz bu xe ta nisu ba{ ve li ka za {kolstvo, te se mi dovijamo na sve mogu}e na~ine da do|emo do nekih sredstava, pa smo odlu~ili da u~estvujemo na konkursima kako bismo mogli da poboq{amo kvalitet rada u na{oj {koli - istakla je u~iteqica Di ja na Koc ka re vi}. Dijana je napomenula da su u~estvovawem na pro{logodi{wem „Telekomovom” konkursu obezbedili u svim u~ionicama ~etiri interkativne table, a ove godine `ele da nabave {kolske ormari}e za u~enike petih i vi{ih razreda, jer ih mla|e generacije ve} imaju. [koli su ve} upla}ene tri donacije od Erste banke, MK grupe i Eko petrola. I. D.

Skup {ti na „]i ri li ce” Skup{tina Udru`ewa za za{titu }irili~nog pisma „]irilica” odr`a}e se danas u 14 ~asova u Sve~anoj sali Ekonomske {kole, Ulica narodnog heroja 2. Ovo je peta redovna godi{wa Skup{tina i ima}e sve~ani karakter. Z. D.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Le deno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.25), „razbija~ ralf” (13.30), „Vir” (20.20), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45 16, 16.15, 17.45, 19, 19.15, 19.30, 21, 22.15, 22.30, 22.40), „Pijev `ivot” (12, 15.30, 22.35), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 14.20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Je li bilo kne`eve ve~ere” (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” koncert Vojvo|anskog simfonijskog orkestra (20) Pozori{te mladih mala sala „An|eoska bajka” (11)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Ve ri ca @u gi}, Dra ga na Mur ga {ki, Ma ja Kne è vi}, Je le na Cve ta nov ska i Jo va na Ba la {e vi} iz Novog Sada, Ago ta Ba lint-Her ba te wi iz Be~eja, Da ni je la Di ki} iz Ba~kog Petrovca, Mir ja na Mr |a i Jo va na Ra di ~a nin iz In|ije, \ur |i na Jo va no vi} iz Be{ke i Sne à na La ti no vi} iz Ba~kog Jarka DEÂKE: Emi na Te pa vac, Bi qa na Bo ka ri}-Glo go vac, Du {i ca Mar ko vi}, Jul ka Stan ko vi}, Ma ri ja Ba tak, Mi li ca Ba ko vi}, Ga ni met Ade mi, Sta ni sla va Mar ko vi}, Zo ri ca Lu ki} i Je le na Tor bi ca iz Novog Sada, Da ni je la Ka ra no vi} iz Ba~ke Palanke, Ti ja na Stu par iz Temerina, Alek san dra Su bo tin iz ûruga i Zo ri ca Bo baq iz @abqa.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Velimir Mirka Qubinkovi} (1929) u 9.45 sati, Stevan Todora Reqin (1919) u 10.30 - urna, An|elija Teodora Bogaro{ki (1938) u 11 ~asova - urna, Vera Stevana [e{i} (1924) u 11.15, Milan Andrije ]ur~i} (1946) u 12, ^aslav Save Vu~kovi} (1928) u 12.45 - urna, Vida \ura|a Dubaji} (1923) u 13.30, Du{an Du{ana Rada kovi} (1947) u 14.15 i Danica Bo`e Miri} (1930) u 15 ~asova. Na grobqu Novi majur u Petrovaradinu bi}e sahrawena Olga Dragutina Fenc (1928) u 13 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Verica Save @iki} (1934) u 13 ~asova.

Novogodi{wi koncert Ha ri sa Xi no vi }a bi}e odr`an u ~etvrtak, 27. decembra, u Velikoj dvorani Spensa u 20 ~asova, a organizator doga|aja je kompanija “Profajl”. Karte se mogu nabaviti na blagajni Spensa po ceni od 1.500, 1.700 i 1.900 dinara. - Ako bu de dvo ra na pu na, {to svi pri`eqkujemo, bi}e sjajan provod, jer bez publike koja danas aktivno u~estvuje u koncertu, nema dobre atmos-

fere - rekao je ju~e Haris Xinovi}. - Pro{la su vremena kamernih koncerata kada se

Danas publika ustaje ve} po sle tre}e pesme i ne seda do kraja. Moji koncerti izgledaju rutinski odra|eni, ali oni su veoma emotivni, jer ja sam od onih koji zaista u`ivaju u svom nastupu. Mnogim qudima je preko glave da pevaju jednu istu pesmu, a ja se na bini ose}am kao riba u vodi, naro~ito kad uspostavim vezu sa publikom. Ne sumwam u kvalitet koncerta jer su u Novom Sadu uvek bili odli~ni. A. Va.

Kar te na dar „Dnevnik” u saradwi sa agencijom „Profajl” najbr`im ~itaocima poklawa karte za koncert Harisa Xinovi}a. Prva tri ~itaoca koji danas nazovu od 16 do 16.10 dobi}e po dve karte za ovaj koncert.

samo sedi u stolicama i apla udira nakon zavr{ene numere.

NA JA VQE NI RA DO VI U VR TI ]U „RAZ LI ^AK”

Pre gra |i va we so ba po de li lo ro di te qe i upra vu Uprava u „Radosnom detiwstvu” odlu~ila je da u vrti}u „Razli~ak” , koji se nalazi u Narodnog fronta 45 na Limanu 3, pregradi {est soba, ~emu se protive roditeqi dece koja ide u ovaj vrti}. Zato su pisali peticiju, a predstavnici Saveta roditeqa sastali su se sa direktorom ustanove Mar kom Gr gu re vi }em, jer smatraju da }e ovim pregra|ivawem deca jaslenog uzrasta boraviti u neuslovno malom prostoru. Tako|e im smeta i to {to ih niko o ovome nije obavestio, ve} je, kako ka`u, odluka doneta na pre~ac. Pregra|ivawe }e najverovatnije po~eti u ponedeqak kada po~iwe zimski raspust. Direktor Grgurevi} potvrdio je za na{ list da imaju u planu pregra|ivawe vrti}a, ne samo ovog nego i ostalih gde su sobe povr{ine 100 kvadrata i ve}e. - Sada Zakon nala`e da sobe imaju 50 kvadrata. Kada se ovaj vrti} gradio pre 30 godina, sobe za decu su bile znatno ve}e od sada predvi|enih. Ne

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

uzurpiramo nikome prostor, te roditeqi nemaju razloga za brigu. Ovim `elimo da sva deca imaju jednake uslove za odrastawe u ustanovi - predo~io je Grgurevi}. Prema wegovim re~ima, pregra|ivawe soba u vrti}u je jedna od mera dovo|ewa brojnosti grupa u zakonske okvire. - Ovim pregra|ivawem bi se od {est soba od oko 115 metara kvadratnih dobilo 12 soba koje bi zadovoqavale zakonske norme po pitawu minimalne povr{ine prostorije za jednu grupu - ka`e direktor. Roditeqi su upravi predo~ili u da je ovo pregra|ivawe lo{e re{ewe, jer se prostorije svode na minimalne norme, dok Grgurevi} smatra da }e deci ova-

Od {est soba bi}e ih 12 u vrti}u „Razli~ak”?

ko biti i boqe, po{to }e u grupama biti mawe dece. Roditeqi navode da „Radosno detiwstvo” nema dozvole za ove radove niti mi{qewa inspek-

Jo{ dva no va vr ti }a na po mo lu Od direktora „Radosnog detiwstva” Marka Grgurevi}a saznajemo da su pregovori sa „Poslovnim prostorom„ u toku da se dobiju jo{ dva prostora za nove vrti}e. Jedan se nalazi u ulici Pariske komune, a drugi na Trgu Komenskog.

Foto: S. [u{wevi}

cija, dok u ustanovi ka`u da projektna dokumentacija ne postoji, jer za ovakve radove ne treba projekat. - Dozvole za izvo|ewe ovakvih radova ne postoje, ne treba ih ni tra`iti, jer je re~ o pregra|ivawu gips plo~ama i dodavawu vrata. Projekat izvo|ewa strujnih instalacija ne postoji, po{to se ne}e ni{ta mewati – zakqu~io je Grgurevi}. Q. Na to {e vi}

„Ro da me ga mar ket” sla vi ro |en dan

Hu ma ni tar na ak ci ja u DIS-u

Povodom devetog ro|endana „Roda megamarket” pripremio je danas zabavni program za najmla|e, poklon iznena|ewa za svakog stotog kupca, kao i ro|endansku tortu za sve posetioce. Qubiteqi dobrog zalogaja, koji danas od 11 do 14 sati svrate u „Rodu”, Temerinski put 50, ima}e priliku da prisustvuju promociji kerami~kog posu|a “Kaufmaks”, degustiraju specijalitete Sa {e Mi {i }a i da od wega ~uju savete o zdravoj ishrani. Na dan promocije, kao i narednog dana, to posu|e mo}i }e da se kupi po 20 odsto ni`oj ceni. N. R.

Humanitarna akcija “Pomo}i }u nego {ta?”, koja se organizuje povodom novogodi{wih praznika kako bi se prikupila pomo} za decu samohranih roditeqa, odr`a}e se od danas do nedeqe, 30. decembra, u megamarketu “DIS”. Sugra|ani, koji tih dana budu pazarili u megamarketu mo}i }e da poklone jednu kupqeni stvar i tako u~estvuju u akciji. Prikupqawe pomo}i odr`ava}e se svakog radnog dana od 16 do 20 sati i vikendom od 12 do 20 sati. N. R.

OD DA NAS U KIC „MLA DOST” U FU TO GU

„Zi mo ~a ro li je” za naj mla |e Manifestacija “Zimo~arolije”, u okviru koje su organizovane radionice, |uskaonice, de~ji va{ar i pozori{ne predstave, odrà}e se od danas do petka, 28. decembra, u KIC “Mladost” u Futogu, Ulica cara Lazara 42. Program }e po~eti danas od 10 do 12 sati kada }e se odràti Novogodi{wi de~ji va{ar. U~esnici }e imati priliku da izloè,

prodaju ili mewaju kwige, igra~ke, stripove, kao i ~estitke, slike i kola~e, a cenu }e odrediti sami. Nakon va{ara, ta~no u podne u pozori{tu Centra bi}e odigrana predstava za decu “^arobni pra{ak”, a ulaznice ko{taju 90 dinara. Od ponedeqka 24. do petka, 28. decembra, svakog dana od 10 sati organizovane su radionice „Mali

^ITAOCI PI[U SMS

kreativni kutak” i dru`ionice „Igramo se, dru`imo se”, a mali{ani }e mo}i da slikaju, vajaju, prave novogodi{we ~estitke i ukrase i da se zabave uz brojne dru{tvene igre. Od 12 sati najmla|i sugra|ani }e u \uskaonici mo`}i da se zabave uz zumba ples, a potrebno je da ponesu patike. U~e{}e na svim radionicama je besplatno. N. R.

065/47-66-452

Smak sve ta pro |e, a ce ne odo {e s lan ca Pro|e i dan smaka sveta gospodo karte na sto: bez milosti, cene s lanca ako je pro{o smak ma~ cena ne}e. 060/6394... *** Pelet dobro greje, a ne zaga|uje. Mi koristimo u Srbiji jedva jedan odsto. Za{to? Verovatno cene radi, ako je doma}e preskupo je, niti oslobodjeno PDV-a, niti se mo`e uzeti na rate, niti pla}ati poput daqinskog grejawa ~itave godine. Da ne pri~amo o zameni pe}ke na gas e to je to a resurs jeftin, a skupo! 065/9137... *** Mi poreski obveznici - uredne plati{e, {okirani smo pona{awem Fonda za zdravstvo, tj wihovim prepucavawem sa Poreskom upravom preko na{ih le|a! Sistem „semafora” im je nesavr{en (ve}ina nas je „du`na” {to nije ta~no) pa nas kao pudle {etaju do Poreske uprave po potvrde, a oni iste ne izdaju od pre desetak dana! Sram ih bilo. 064/1701...

Imam 66 god. i bolesno srce. Zateknem se sa }erkom na pe{a~kom prelazu kod Norka i upali se crveno svetlo. Juri iz Jevrejske taksi NS 004 i zaustavqa se kada mu je }erka stavila ruku na haubu. Sve se odigralo na dva koraka od trotoara. Ovom silexiji samo rekosmo „Sram vas bilo”, a ja mu se sada jo{ izviwavam {to ne mogu da tr~im dok je zeleno! [ta misle nadle`ni da li je taksistima ba{ sve dozvoqeno i da li su izuzeti od saobra}ajnih propisa? 062/1654... *** Neverovatno je koliko je PMF u Novom Sadu neorganizovan. Elektronska prijava ispita ne radi, a u skriptarnici nije bilo prijava ispita, studenti su ~ekali sat i po sat, da bi im na kraju kopirali prijave, a sutra isti~e prijava ispita za januarski rok. Sramota. 064/1849...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota22.decembar2012.

PREDLOG BUYETA GRADA STIGAO U SKUP[TINU

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: ZA[TO SE POVE]AVA BROJ ZAPOSLENIH U GRADSKIM PREDUZE]IMA

Za po {qa va li sta ri, za po {qa va ju i no vi

Statistika U grad skim pred u ze }i ma na po ~et ku 2002. go di ne ra di lo je 4.294 rad ni ka, de set go di na ka sni je, kra jem no vem bra ove go di ne, pre ma sin di kal nim po da ci ma na plat nom spi sku je 6.147 rad ni ka. Naj ve }e po ve }a we rad ne sna ge u pro te kloj de ce ni ji za be le è no je po ~et kom 2008. go di ne. Te go di ne broj za po sle nih na ra stao je za 1.170 no vih rad ni ka. „Par king ser vis” je po ~eo da po slu je 2008. go di ne sa 135 rad ni ka. Da nas bro ji 226 za po sle na. po sle nih do go di lo se to kom le ta uo~i pre kom po no va wa lo kal ne vla sti, ka da je sva ka stran ka u gra du po ù ri la da za po sli svoj ka dar. Do la skom no ve gar ni tu re vla sti u sep tem bru pred vo |e ne gra do na ~el ni kom Mi lo {em Vu ~e vi }em broj za po sle nih se ma lo iz me nio, jer su i no vo i me no va ni di rek to ri do ve li se bi po mo} ni ke, a to u pro se ku zna ~i da je sva ka ko mu nal na fir ma po sta la bo ga ti ja, ka ko u sin dik tu ko mu na la ca ka ù „za ne ko li ko ko ma da stru~ wa ka, sa vet ni ka, po mo} ni ka, ko or din to ra...” Ne slav ni re ko der u za po {qa -

va wu, ne sa mo u gra du, ve} znat no {i re je JKP „Grad sko ze le ni lo”. Od la ze }i di rek tor Ivan Fer ko pri mio je uo~i sme ne grad ske vla sti 130 rad ni ka, na neo d re |e no i od re |e no vre me. Fer ko je bio di rek tor „Ze le ni la” sve ga dva i po me se ca, a do {ao je na me sto Na ta {e Ra {e te. Sa vet nik di rek to ra u ovom pred u ze }u Ivan No `i ni} ka `e da „Ze le ni lo” ima pre vi {e za po sle nih sa vi so kom stru~ nom spre -

No ve rad ni ke pri mi la je uo~i od la ska sa po zi ci je di rek to ra @eq ka Ju ra ki}. No vi di rek tor Dra gan Bo `i}, ka `e sin di kat

pred u ze }a do veo je po mo} ni ke, pa na pri mer Bo ì} ima ~ak tri po mo} ni ka za prav no - eko nom ske po slo ve. mom, ko ji „vu ku” vi so ke ko e fi ci jen te. Sa da se u ovoj fir mi kao i la ne u ovo do ba pra vi pro gram teh no lo {kog vi {ka. Kra jem de cem bra 2012. go di ne sa ot prem ni nom je oti {lo 49 pre ko broj nih ran di ka. - Ni je ta~ no da sam pri mio 130 rad ni ka ve} sto ti nu. Svi no vo pri mqe ni bi li su na plat nom spi sku pred u ze }a od pet pa na vi {e go di na - re kao je ju ~e Fer ko. Sa vet nik No ì ni} ka è dru ga ~i je: – U do go vo ru sa sin di ka tom od la ze }i ka dar je za po slio 56 rad ni ka, te re na ca. Me |u wi ma je bi lo i rad ni ka ko ji su ra di li pre ko stu dent ske za dru ge u „Ze le ni lu” ~ak i 19 go di na, a osta li su pri mqe ni pre ko po li ti~ kih ve za. U „î sto }i”se, na pri mer, broj rad ne sna ge po peo od ju na sa 614 na 683 za po sle na u no vem bru.

da mu po ma ù, i za po slio jo{ dva de se tak no vih rad ni ka. Po sle sme ne gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a i for mi ra wa no ve skup {tin ske ve }i ne Je li} od la zi na ~e lo JKP „Vo do vod i ka na liz ci ja”i od vo di svo je sa rad ni ke iz ZIG-a u „Vo do vod”, a na plat nom spi sku ZIG- a ka ù u sin di ka tu ovog pred u ze }a osta vqa one ko je je po za po {qa vao, a ~i ja stru~ na spre ma ne po sto ji u si ste ma ti za ci ja rad nih me sta, po put vo za ~a vi qu {ka ra, mon te ra gre ja wa... U Grad skom sa bra }aj nom pred u ze }u ka ù da na plat nom spi sku ima ju 1.254 za po sle na, {to od go va ra po sto je }oj si te ma ti za ci ji. U ovaj broj se ubra ja 12 rad ni ka an ga òv nih pre ko stu denstske za dru ge. Ovaj broj za po sle nih se ne sla è sa evi den ci jom Grad skog od bo ra sin di ka ta ko mu nal nih rad ni ka No vog Sa da, jer sin -

Racionalizacija ^lan Grad skog ve }a za ko mu na li je Ni ko la ]i ro vi} iz ja vio je ne dav no da broj za po sle nih u ko mu nal nim pred u ze }i ma ra ste sra zmer no po ra stu sta nov ni ka. Kao pri mer na veo je „î sto }u” jer ova fir ma ima znat no po ve }an obim po sla ne go {to je to bi lo pre pet ili de set go di na. ]i ro vi} ka è da vi {ak rad ne sna ge uko li ko po sto ji tre ba re {i ti pri rod nim od li vom rad ne sna ge. ^lan Grad skog ve }a za fi nan si je De jan Man di} ka è da ko mu nal ne fir me mo ra ju ra ci o nal no da po slu ju, a to zna ~i da no vi di rek to ri mo ra ju vo di ti ra ~u na i o bro ju za po sle nih. U ZIG-u je pri mqe no tri de se tak rad ni ka. Pri mer iz ovog pred u ze }a naj bo qe osli ka va ka ko se u ko mu nal noj pri vre di No vog Sa da stva ra vi {ak rad ne sna ge, ali i dru go. Biv {i di rek tor „No vo sad ske to pla ne „ Vla di mir Je li} ime no va wem za di rek to ra ZIG-a do veo je iz „To pla ne” u ZIG de se tak sa rad ni ka

Pre ma pred lo gu bu xe ta ko ji je sti gao u Skup {ti nu gra da, uku pan no vac ko jim }e No vi Sad ras po la ga ti u na red noj go di ni iz no si 21.383.287.732,15 di na ra, {to je za oko 2,2 mi li jar de di na ra ma we ne go u ovoj go di ni. Od ovog iz no sa ne {to vi {e od 16 mi li jar di su ~i sto bu xet ski pri ho di, dok osta tak grad na me ra va da na mak ne od pri ho da bu xet skih ko ri sni ka, ra znih do na ci ja, tran sfe ra iz re pu bli ke i po kra ji ne, ali i od prav nih li ca, te od stra nih i do ma }ih za du `i va wa. Uz to, tu su sko ro dve mi li jar de ne ra po re |e nog nov ca iz pret hod nih go di na. Grad ska vlast je pro jek to va la da }e ova kav bu xet na kra ju go di ne bi ti u de fi ci tu od 3.852.445.148,12 di na ra, {to }e bi ti po kri ve no od spo me nu tog ne u tro {e nog nov ca i nov ca od za du `i va wa. Po lo vi nu (50,2 od sto) ukup nih te ku }ih pri ho da bu xe ta (10,915,2 mi li o na di na ra) i da qe ~i ni po rez na do ho dak, do bit i ka pi tal ne do bit ke i no mi nal no su ve }i za 5,3 po sto u od no su na te ku }u go di nu. Mno go ma wi su pri ho di od po re za na imo vi nu (12,1 od sto) i po re za na do bra i uslu ge. U ne po re skim pri ho di ma, pred vi |e nim u vi si ni 4.298,2 mi li o na di na ra, naj ve }i udeo ima ju pri ho di od pro da je do ba ra i uslu ga, gde se, opet, naj vi {e o~e ku je od na kna de za ure |e we ze mqi {ta ko ja bi tre ba lo da u grad sku ka su une se 1.450 mi li o na di na ra.

Ras ho di i iz da ci grad skog bu xe ta pro jek to va ni su na 7,2 po sto ma wu su mu ne go u 2012. go di ni. Te ku }i ras ho di iz no se 14.761,1 mi li o na di na ra, od no sno 71,1 po sto ukup nih ras ho da, dok su ka pi tal ni ras ho di pla ni ra ni na 5.986,6 mi li o na di na ra. Ras ho di za za po sle ne ve }i su za 3,8 po sto ne go u ovoj go di ni i iz no se 3.570 mi li o na di na ra, od no sno 17,2 po sto ukup nih ras ho da i iz da ta ka bu xe ta. [to se ti ~e sub ven ci ja, za ka pi tal ne je na me we no 2.711,9 mi li o na di na ra, od no sno 73 po sto pla ni ra nih sub ven ci ja, dok je osta tak od 1.003,2 mi li o na di na ra, ili 27 po sto, na me wen te ku }im sub ven ci ja ma. Za vod za iz grad wu gra da tre ba lo bi da ras po la è sa 3.969,5 mi li o na di na ra uglav nom za drum sku in fra struk tu ru: @e è qev most, Bu le var Evro pe, opre ma we uli ca bi ci kli sti~ kim sta za ma i tro to a ri ma... Na sta vi }e se i iz grad wa i re kon struk ci ja ka na li za ci o ne i vo do vod ne mre è u Ko vi qu, Ste pa no vi }e vu, Ru men ki, Le din ci ma... „Po slov ni por stor“ ima }e 344,4 mi li o na di na ra za iz grad wu dru ge fa ze zgra de Isto rij skog ar hi va No vog Sa da, za tre }u fa zu po slov nog kom plek sa na Rim skim {an ~e vi ma za za nat stvo, kao i za re kon struk ci ju sta di o na „Ka ra |or |e“, sta di o na u Du nav skom par ku i Be o grad ske ka pi je. S. Krsti}

di kat je iz bro jao, da je kra jem no vem bra bi lo na plat nom spi sku pred u ze }a 1.344 rad ni ka. U dru gim ko mu nal nim pred u ze }i ma broj za po sle nih ni je se mno go iz me nio gle da ju }i pe riod jun - no vem bar, a to zna ~i da je broj za po sle nih na ra stao iz me |u 20 i 30 „no vaj li ja”. Zorka Deli}

Fo to: S. [u {we vi}

U jav no - ko mu nal nim pred u ze }i ma No vog Sa da od ju na do no vem bra ove go di ne za po sle no je 502 no va rad ni ka, jer je u ju nu na pla te ~e ka lo 5.645 ra di ka, a u no vem bru ukup no 6.147 rad ni ka - ka `u po da ci Grad skog od bo ra sid ni ka ta za poslnih u stam be no-ko mu nal noj de lat nost. Po ve }a we rad ne sna ge za vi {e sto ti na za -

Dve mi li jar de ma we u ka si za na red nu go di nu

NOVA-STARA IMENA NA ^ELU GRADSKIH USTANOVA

Na kon kur si ma vr {i o ci du `no sti od ne li pre va gu Pre ma ka drov skim re {e wi ma ko ja su, za sa da po zna ta, a o ko ji ma }e se ras pra vqa ti na sed ni ci Skup {ti ne gra da u ~e tvr tak, no va di rek tor ka Po zo ri {ta mla dih tre ba lo bi da po sta ne Ti ja na De li}, ume sto do sad {weg v. d. di rek to ra dr Mi lo {a Sa vi na. De li} je bi la je di ni kan di dat na kon kur su za di rek to ra ras pi sa nom 7. de cem bra, a u Po zo ri {tu mla dih ra di od 2007. go di ne.

No vi di rek tor grad ske Agen ci je za ener ge ti ku po sta }e do sa da {wi v. d. di rek to ra Bra ni slav Ban di}, ko ji je ta ko |e bio je di ni kan di dat na kon kur su ras pi sa nom 22. no vem bra. Sli~ no je i u slu ~a ju Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta gde je do sa da {wi v. d. di rek to ra prof. dr Ve se lin Dic kov kon kur som, na ko jem je bio je di ni kan di dat, pred lo `en je od stra ne UO Za vo da za no vog di rek to ra Za vo da.

ZASEDAO SAVET ZA ZDRAVSTVENU ZA[TITU

Uma wi ti ko mu nal ni ra ~un vi {e~ la nim po ro di ca ma ^la no vi Sa ve ta za zdrav stve nu i so ci jal nu za {ti tu i dru {tve nu bri gu o de ci i omla di ni, na ju ~e ra {woj sed ni ci, jed no gla sno su po dr `a li Od lu ku ko ja pod ra zu me va uma we we oba ve za pla }a wa ko mu nal nih uslu ga po ro di ca ma sa tro je i vi {e de ce u na red noj go di ni. Pre ma ovoj od lu ci, ko ja }e se na }i na na red noj sed ni ci Skup {ti ne gra da, po ro di ce sa tro je, ~e tvo ro i pe to ro de ce pla }a }e 30 od sto ma we ko mu nal ne uslu ge, po ro di ce sa {e sto ro, sed mo ro i osmo ro de ce ostva ri va }e po pust od 40 od sto na ko mu na li je, a po ro di ce sa de ve to ro i vi {e de ce ima }e pra vo

na 50 od sto ni è ra ~u ne. Od lu kom je pred vi |e no da se uma we we od no si za ko mu nal ne uslu ge ko je pru à ju „Vo do vod i ka na li za ci ja”, „No vo sad ska to pla na” i „î sto }a”, a pre ko ob je di we ne na pla te „In for ma ti ke”. Sa vet je po dr ào i ini ci ja ti vu Eku men ske hu ma ni tar ne or ga ni za ci je, pre ma ko joj bi se Svra ti {te za de cu uvr sti lo u re do van pro gram so ci jal ne za {ti te, a od Grad ske upra ve za so ci ja lu za tra è no je mi {qe we za po me nu tu ini cja ti vu, ko ja ta ko |e pred vi |a i na la è we ve }eg pro sto ra za de cu ko ja ì ve i ra de na uli ci. I. D.

Za di rek to ra Apo te ke „No vi Sad“ pri ja vi la su se tri kan di da ta, ali je na kon kur su po be di la du go go di {wa rad ni ca ove usta no ve i do sa da {wa v. d. di rek to ra Slo bo dan ka Mi ha i lo vi}. Kon kurs je bio ras pi san 1. no vem bra. Uko li ko od bor ni ci iz gla sa ju, a ne ma raz lo ga da to ne u~i ne, di rek tor Isto rij skog ar hi va Bo go qub Sa vin bi }e sme wen, a na me sto v. d. di rek to ra bi }e po sta vqen dr Mi lan Pa ro {ki. S. Kr.

DEMOKRATE PROZIVAJU

Vlast uru {i la ko mu nal ni si stem Grad ski od bor De mo krat ske stran ke op tu `io je ak tu el nu grad sku vlast da je od go vor na za uru {a va we ko mu nal nog si ste ma gra da, zbog ne do ma }in skog upra v qa w a bu x et s kim nov cem i po sta vqa wa ne stru~ nih ka dro va na od go vor ne po zi ci je. - Ova vlast pa la je na naj sit ni jim is ku {e wi ma kao {to je ~i {}e we sne ga, ko ji je grad pa ra li sao tri da na. Ive sti ci je ko je ra de su one ko je je za po ~e la pret hod na vlast, a po s le pac k i gra d o n a~ l ni k u Mi l o { u Vu ~ e v i } u po k a z a l o se da na do ~ek No ve go di ne ne mo ra ba{ da se po tro {i 30 mi -

li o na di na ra, dok se za so ci jal na iz da va wa, pro sve tu i zdrav stvo iz dvo ji la ce la nu la - iz ja vi la je ~lan Iz vr {nog od bo ra GO DS Ja dran ka Jo vi {i}. Po we noj oce ni, afe re su dr ma le i Kul tur ni cen tar, u kom je no vo ru ko vod stvo ta ble na lat ni ci za me ni lo }i ri li~ nim, iako su i sta re svi raz u me li, a no vi lo go oka rak te ri sa la kao „sti li zo van ku ka sti krst„. Za to vre me lo {a ka drov s ka re { e w a abo l i r a j u kon kur som ko ji tre ba da pred u hi tri Za kon jav nim pred u ze }i ma. A. L.

Sve ~a na pro mo ci ja „{e vro let ma li bua” Kom pa ni ja „GO TA AUTO” pro mo vi sa la je si no} na bro du „Ce pe lin” na No vo sad skom ke ju no vi mo del auto mo bi la „{e vro let ma li bu”, a pred sta vqe ni su „{e vrolt spark” i „{e vro let kruz”. Iz po me nu te kom pa ni je sa za do voq stvom su is ta kli da su ovla {}e ni di ler „{e vro le ta” za Sr bi ju i je di ni di ler za No vi Sad, te da se iz lo `be ni sa lon sa ve li kom po nu dom svih mo de la na la zi upra vo na bro du „Ce pe lin”. Uz sve ~a nu pro mo ci ju no vog mo de la „{e vro le ta”, na ja vqe na je i do na ci ja De~ jem se lu SOS u Srem skoj Ka me ni ci od 10.000 evra. N. R. Fo to: N. Stojanovi}

VATROGASNA VE@BA U ASFALTNOJ BAZI JKP „PUT”

Pre ven ti vom pro tiv ne sre }a

Va tro ga sno - spa si la~ ka ve `ba ko ju je or ga ni zo va lo Ode qe we bez bed no sti i za {ti te od po à ra pred u ze }a „Put” za jed no sa va tro ga sno - spa si la~ kom je di ni com Sek to ra za van red ne si tu a ci je odr à na je ju ~e u As falt noj ba zi u Ru men ki. Ve `ba je pred sta qa la si mu la ci ju ga {e wa po à ra, za {ti te obje ka ta, ga snog po stro je wa i spa {a va wa qu di. U ak ci ji su u~e stvo va la i ~e ti ri vo zi la i pet na est va tro ga sa ca. - Po sle dve go di ne pa u ze de si la se jed na pra va ak ci ja, ta~ ni je de mon stra ci ja za jed ni {tva va tro ga sne bri ga de i za po sle nih u

„Pu tu”. No vi Sad je, na à lost, u ce loj dr à vi pre po zna tqiv po tra ge di ja ma ko je su uzro ko va ne po à ri ma i vr lo je bit no da se de lu je pre ven tiv no ne za bo ra vqa ju }i sve ak tiv no sti ko je mo gu da spre ~e da do |e do ne è qe nih po sle di ca - re kao je gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}. Vu ~e vi} je na kra ju po hva lio i sa rad wu „Pu ta” i Za vo da za iz grad wu gra da u ve zi sa na stav kom iz grad we Bu le va ra Evro pe, ko ji je, ka ko je re kao, pri li~ no pro ble ma ti ~an, ali je do bio uve ra va wa da }e bi ti u~i we no sve ka ko bi se Bu le var za vr {io. B. M.

subota22.decembar2012.

dnevnik

vOJvOdinA

dnevnik ИЗГЛАСАН БУЏЕТ ОПШТИНЕ БАЧКА ПАЛАНКА

Задовољна и опозиција

БАЧКА ПАЛАНКА: После више година у Бачкој Паланци десило се да су за пројектовани општински буџет за наредну годину, осим скупштинске већине, већим делом гласали и одборници опозиције. Председник општине Бојан Радман сматра да је то због чињенице што је планирани буџет од око 1,5 милијарди динара (овогодишњи буџет милијарда и 150 милиона динара) стварно развојни. - По први пут пројектоване су дугорочне инвестиције до 2015. године – нагласио је Радман. – Повећана средства усмерили смо у инвестиције, буџетски корисници остали су највећим делом на нивоу потрошње ове године. Више новца определили смо за социјална давања, јер сматрамо да је криза велика и да треба помоћи угроженом становништву. Усмерили смо и средства за специјализацију лекара Дома здравља у Бачкој Паланци, јер сада ангажујемо и плаћамо специјалисте из других центара. Значајно су повећана давања месним заједницама, али за Бачку Паланку

опредељена су средства за реконструкцију вртића у стамбеном насељу „Синај“, завршетак прве фазе комплекса базена и СПА центра, замену дотрајалих аутобуских стајалишта. Највећа инвестиција су базени чији је концепт значајно промењен и биће презентован јавности до краја ове године. Овде кажу да ће нови пројекат представљати развојну шансу општине, јер то неће бити отворен базен, а завршетак покривања се планира до 2015. године. - За пољопривреду је први пут опредељен новац од закупа државног пољопривредног земљишта – нагласио је Радман. – До сада се остваривало 70, а наредне године очекује се 100 милиона динара. Средства фонда за развој пољопривре додељиваће се и као субвенције регистрованим пољопривредним газдинствима и правним лицима са територије бачкопаланачке општине. Намена ће им бити подизање вишегодишњих засада, изградњу складишних капацитета и технолошко опремање. М. Суџум

subota22.decembar2012.

ДР БО ЈАН ПАЈ ТИЋ ПУ СТИО У РАД КО ТАО НА БИ О МА СУ У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ

Об но вљи ви ви до ви енер ги је шан са за Вој во ди ну СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Пред сед ник др Вла де Вој во ди не др Бојан Пајтић, све ча но је ју че пу стио у рад но ви ко тао на би о ма су у огран ку Па нон ских тер мо ле ке т ра на-то пла на у Срем ској Ми тро ви ци. Ко тао сна ге 18 ме га ва та као го ри во ко ри сти сун цо кре то ву qуску и слу жи као ба зни из вор то плот не енер ги је за грејаwе Срем ске Ми тро ви це. Ово је пр ви и је ди ни ко тао ово ли ке сна ге у Ср би ји ко ји ко ри сти би о ма су као го ри во за производwу то плот не енер ги је. Све ча но сти су при су ство ва ли и по кра јин ска се кре т ар ка за

енер ге ти ку и ми не рал не си ро ви не Наташа Павићевић Бајић, др жав ни се кре тар Ми ни стар ства енер ге ти ке, раз во ја и за шти те жи вот не сре ди не Дејан Поповић, гра до на чел ник Срем ске Ми тро ви це Бранислав Недимовић и ди рек тор Па нон ске тер мо то пла не Милош Сарамандић. -Ве ли ко ми је задовоqство што да нас пу шта мо у рад нај ве ћи ко тао у Ср би ји ове вр сте. Ово је сте на ша бу дућ ност, не због то га што о то ме го во ре европ ски стан дар ди или не ки кри те ри ју ми по ко ји ма тре ба да до стиг не мо мно го ви ши ни во ис ко ри -

шће но сти обновqивих из во ра енер ги је од садашwег, не го и због то га што је ко ришћеwе обновqивих ви д о ва енер г и ј е но ва шан са за Вој во ди ну и но ва шан са за Ср би ју - ис та као је Пај тић при ли ком пуш таwа у рад но вог постројеwа на би о ма су. Он је са оп штио да је у овом тре нут ку у про це су ре а ли за ци је осам про јек та у осам оп шти на од Ки кин де, Сен те, па пре ко Вр ба са и Оxака где ће то пла не ра ди ти на прин ци пу обновqивих из во ра енер ги је. Та ко ђе, иде ја је да у на ред не че ти ри го ди не ве ли ка ве ћи на то пла на у Вој во ди -

ЗАСЕДАЛА СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ВРБАС

Усвојена оставка председника ВРБАС: Председник општине Врбас др Жељко Видовић поднео је оставку на ту функцију која је усвојена скупштинском већином на седници локалног парламента. Оставку на место првог човека врбаске општине Видовић је поднео, јер истовремено има мандат покрајинског посланика у Скупштини АП Војводина. Он је истакао да је оставку поднео на основу Устава и закона Републике Србије без, како је рекао, дописивања са Агенцијом за борбу против корупције. За новог председника општине Врбас изабран је досадашњи шеф Одборничке групе „За европски Врбас“

Милан Станимировић. На његов предлог, за заменика председника врбаске општине поново је изабран Драган Стијеповић, док Општинско веће као и до сада чине Каролина Паповић, Јелена Бесермењи, Горан Пејовић, Јелена Збућновић, а једина промена у саставу овог тела је што је уместо Слободана Теофанова који је био задужен за област пољопривреде изабран Ненад Велицки као члан Општинског већа задужен за инвестиције. Такође, на последњој седници локалног парламента престала је да постоји Одборничка група Срп-

ска радикална странка, јер су три одборника ове странке Бранислав Петровић, Игор Шкундрић и Душко Ћутило најавили да ће у наредном периоду у СО Врбас наступати заједнички у Одборничкој групи Независни одборници. Новоформираној одборничкој групи прикључио се и Јанко Кресоја који је до сада као независни одборник учествовао у раду Одборничке групе Српски покрет обнове. Видовић је најавио да ће остати у Скупштини општини Врбас као одборник Одборничке групе „За европски Врбас“. М. Кековић

ВОЗАЧИ СЕ ЖАЛЕ НА ПАРКИРАЛИШТЕ ПОКРАЈ МАГИСТРАЛЕ

Радови на термалној бушотини у Сенти

У СЕНЋАНСКОЈ НАРОДНОЈ БАШТИ

Термални извор на 1.000 метара? СЕНТА: Одмичу радови на бушењу термалног бунара у Народној башти у Сенти које изводе радници новосадске „Хидросонде„. Руководилац постројења Зоран Станковић каже да је тренутно дубина бушотине 760 метара, а да се према прорачунима термални водоно-

сни слој налази на дубини од 1.000 метара. Радове на термалној бушотини у Сенти финансира Фонд за капитална улагања АП Војводине, а од температуре и квалитета термалне воде, зависи каква ће јој намена бити. Текст и фото: М. Митровић

ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ У ВРШЦУ

Звезде „Гранда” и ватромет

ВРШАЦ: Уобичајено гостовање неке од познатих естрадних звезда или музичких група за дочек Нове године на вршачком Главном тргу код Крста овом приликом је изостало. Програм је примерен економским приликама, ипак организатори из Туристичке организације обећавају леп провод и добру забаву, уз бесплатну кувану ракију, вино и чај. Наступиће домаћи учесници такмичења за „Звезде Гранда“, у поноћ ће, као и ранијих година, град бити обасјан раскошним ватрометом. - Прве тренутке Нове године ћемо дочекати уз ватромет, за добру забаву ће се побринути вршачки учесници такмичења „Звезде Гранда“ Весба Питик и Дејн Чавић. Готово иста органи-

зација предвиђена је и за дочек Српске нове године, само ће песмом посетиоце забавити ученик „Грандовог“ такмичења Никола Бокун –рекла је чланица Општинског већа за туризам Марија Кулић. За новогодишњи дочек општина је из буџета издвојила милион динара. Дочек Нове године организован је и у хотелу „Србија“ где ће се славље организовати у две сале са добром музиком и шведским столом и улазноцом од 2.550 у једној и 4.450 динара у другој сали. У „Ескада бару“ улазница је у вредности од 25 евра за салу и 35 евра за сепаре, служиће се шведски сто, а госте ће забављати грандовац Никола Бокун. Р. Јовановић

Плаћају за паркирање на каљузи ЗРЕЊАНИН: Паркинг испред Предшколске установе, покрај градске магистрале у Зрењанину, више личи на сеоску каљугу, него на простор на коме возачи могу оставити своје аутомобиле, али то не спречава ЈКП “Пијаце и паркинзи” да наплаћује услуге. Паркирање на овом месту, у чијем се окружењу или близини налазе Предшколска установа, стара поликлиника, дечји диспанзер, медицина рада и зграда полиције, наплаћује се 21 динар на сат, што иритира зрењанинске возаче којима се дешавало чак и то да им ауто однесе “паук”, премда су паркинг уредно платили. Разлог је плац одвојен за таксисте, на којем је за остале забрањено паркирање, што многи превиде и поред постављеног знака. - Ово је ругло, нарочито у време када има кише или снега. Када остављаш возило имаш проблем јер нема обележених места за паркирање, већ је парола снађи се. А онда излазиш из аута у блато, или бару. Циљ је само да се од нас који се паркирамо узму паре, а ништа се не улаже – револтиран је Никола Мишовић, један од корисника паркинга испред Предшколске установе. На стање на спорном паркингу редакцији “Дневника” пожалио се још један од грађана Зрењанина који је желео да остане анониман. - Супруга је недавно оставила ауто и платила паркинг, а онда смо

доживели шок јер возила није било на месту где га је паркирала. Испоставило се да га је однео паук, јер је наводно био паркиран у такси зони, која се простире седам метара лево и десно од постављеног знака. Не-

ска управа, јер то земљиште има другу намену. Било је наговештаја да се ту уради и фаст паркинг гаража, али сагласности није било. Све што смо могли да урадимо је да на плац у разастремо стругани

ни функ ц и о н и ш е упра во на осно ву обновqивих из во р а енер ги је или ге о тер мал не во де. - На тај на чин ко ри сти мо 3.000.000 то на би о ма се ко ја сва ке го ди не про па да на на шим по љи ма и што ће то до не ти про фит на шим по љо при вред ни ци ма. Ва жно је за то што сва ка та ква адап та ци ја то пла не до во ди са со бом је дан но ви по гон за пе ле ти ра ње и отва ра од 50 до100 но вих рад них ме ста у сва кој оп шти ни. Та кав про је кат под ра зу ме ва и да ће це на гре ја ња би ти за 20 до 40 од сто ни жа не го што је у овом тре нут ку - ре као је Пај тић.

Деда Мраз доноси хиљаду пакетића

БЕЧЕЈ: Бројне организације окупљене око хуманитарне акције „Осмех“ последња два месеца волонтирале су у активности „Буди и ти некоме Деда Мраз“, која се завршава данас у Бечеју, а сутра у осталим местима највеће потиске општине. - Вредним радом и разумевањем бројних донатора комплетирали смо 1000 пекетића, која ће се уручити деци из материјално угрожених породица. Све почиње данас у 15 сати у Креативном центру Градског позоришта, где ће 35 пакетића примити деца с инвалидитетом, а од 16 сати у сали на спрату под истим кровом очекујемо да уручимо око 380 пакетића бечејској деци. Овогодишњи пакетићи су богати гардеробом, играчкама, слаткишем... Уз то, дизајнирани су белим машницама за бебе, плавим за дечаке и за девојчице машницама розе боје - рекла је једна од активисткиња Марија Лучев. В. Ј.

Помоћ угроженим породицама АПАТИН: Центар за социјални рад општине Апатин добио је захтеве за помоћ од 500 породица, које немају огрев. За сада је огрев, три кубна метра дрва, Центар обезбедио за 130 породица и како се очекује, са овом акцијом ће наставити, док се не збрину све породице, којима је огрев потребан, а нису у могућности да га купе. За најугроженије породице до краја године биће подељено 25 тона брашна, а биће обезбеђено и 80 пакета са основним животним намирницама. Ј. П.

Хуманитарна изложба

могуће је доказати да није било прекршаја, а паук нас је коштао укупно 10.000 динара – резигниран је наш саговорник. Из ЈКП “Пијаце и паркинзи” поручују да је град ово паркинг место привремено уступио том јавном предузећу до његовог привођења намени. - Из тих разлога немогуће га је уредити, иако смо ми спремни то да урадимо. Једноставно, пројекат уређења, асфалтирања или бетонирања, не може да одобри Град-

асфалт – рекао је новинарима директор “Пијаца и паркинга” Илија Мандић. Што се тиче уклањања возила “пауком”, Мандић тврди да иницијатива не креће од његових радника. - Уклањање возила ради се по налогу полиције и комуналне полиције а ми само обављамо одвожење. А елаборат о такси стајалиштима, од којих је једно и на овом паркингу, у надлежности је Дирекције за изградњу града – објаснио је Мандић. Ж. Балабан

УСПЕО РЕФЕРЕНДУМ У МОЛУ

Изгласан самодопринос

МОЛ: Поновљени референдум споведен на подручју Месне заједнице Мол од 16. до 19.децембра, успершно је завршен, подршком већине грађана за увођење новог месног самодоприноса. Према резултатима које је утврдила Комисија за спровођење референдума, од 5.850 уписаних бирача гласало је 3.322 или 56,79 посто, уз 11 неважећих гласачких листића, за самодринос је гласлао 2.906 или 87,48, а против се изјаснило њих 404 или 12,52 посто. Нови самодопринос утврђеним програмом је планиран на осам година, од 1.јануара 2013. до краја 2020. године, а предвиђено је да се прикупи 150 милиона динара. Највећи део средстава намењен је изградњи и одржавању комуналне инфраструктуре, пре свега за из-

градњу и одржавање путева и тротоара, фекалне канализације, канала за одвођење атмосферских вода, одржавање Рекреационог центра „Цвет Тисе„, најважније манифестације, информисање грађана, а део је предвиђен и за подршку школама, удружењима грађана, културним друштвима и спортским клубовима, подршку развојном пројкету Бање Орловача, као и за функционисање МЗ Мол. На име самодоприноса запослени ће издвајати три посто од зарада, дивиденди, као и на приходе по основу уговора о делу и самосталних делатности, док је пензионерима остављена могућност да добровољно од примања издвајају два посто, а пољопривредници ће годишње издвајали противредност од 20 килограма меркантилне пшенице по хектару. М. Митровић

СУБОТИЦА: Традиционална хуманитарна изложба у Суботици под називом „Различити, а исти„ отворена је у Вестиблу Градске куће. Организатори изложбе су „Школски центар за васпитање И образовање слушно оштећених лица„, Основна и Средња специјална школа “Жарко Зрењанин” и „Геронтолошки центар„ Суботица. Новац који се прикупи потрошиће се за креативне радионице установа које учествују. Ученици наведених школа су изложили своје радове, односно новогодишње украсе које су израдили у сусрет новогодишњим празницима, а у оквиру креативних радионица.Заједничка црта за дечје и за креативне радионице Геронтолошког центра је социјализација и подршка околине, јер штићеници наведених установа кроз радионице добијају похвалу за свој рад и због тога се осећају вољено и испуњено. С. И.

crna hronika

subota22.decembar2012.

UPRA VA ZA IZ VR [E WE ZA VOD SKIH SANK CI JA DE MAN TU JE ME DI JE

Dra gin ni je pre tu ~en u za tvo ru Ni su ta~ ni me dij ski na pi si da je biv {i mi ni star po qo pri vre de Sa {a Dra gin pre tu ~en u pri tvo ru, ka `e Zo ra na Vu ~i }e vi} iz Upra ve za iz vr {e we za vod skih sank ci ja. Ona ni je hte la da da je dru ge in for ma ci je i ko men ta re. Ka ko tvr de iz vo ri B92 i sam Dra gin je u za tvo ru re kao da ne ma ni ka kvih pro ble ma i da ne ma pri med be na uslo ve to kom bo rav ka u pri tvo ru. Be o grad ski me di ji su ju ~e ob ja vi li da je ne ka da {weg mi ni stra

- Zbog to ga pred la è mo i tra ì mo da nam Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja do sta vi iz ve {taj da vi di mo da li se to za i sta de si lo ili ne. S dru ge stra ne, po sto ji skup {tin ska ko mi si ja ko ja je nad le `na za kon tro lu ra da Upra ve za iz vr {e we za vod skih sank ci ja i tra ì mo da ta Ko mi si ja sle de }e ne de qe po se ti Dra gi na u za tvo ru da i mi i ce la jav nost sa zna mo da li u za tvo ri ma ima pro tiv za ko no tog pre bi ja wa ili ne - do dao je Ho men, pre no si Ta njug.

Sa {a Dra gin

po qo pri vre de pre ne ko li ko da na u pri tvo ru Spe ci jal nog su da, to kom {et we, fi zi~ ki na pa lo ne ko li ko pri tvo re ni ka i po vre di lo mu ru ku. De mo krat ska stran ka ju ~e je od Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja za tra `i la da joj do sta vi iz ve {taj o to me da li je biv {i mi ni star po qo pri vre de Sa {a Dra gin, ko ji se na la zi u pri tvo ru Spe ci jal nog su da, mal tre ti ran i zlo sta vqan u za tvo ru, ka ko su to ob ja vi le jed ne dnev ne no vi ne. Po sla nik DS Slo bo dan Ho men re kao je no vi na ri ma u par la men tu da DS ne ma po tvr du da li se to za i sta de si lo ili ne, ali da ni ko ne sme da bu de mal tre ti ran u za tvo ru, ka ko od stra ne za tvor skih ~u va ra ta ko i od dru gih za tvo re ni ka.

On je na gla sio da su Usta vom sva ko me za ga ran to va na pra va i da ako je u~i nio kri vi~ no de lo tre ba da ide u za tvor, ali ne sme i ne mo è da tr pi tor tu ru ni u za tvo ru ni bi lo gde dru gde. - Na da mo se i è li mo da ve ru je mo da te gla si ne ni su ta~ ne, ali ako se is po sta ve ta~ nim u tom slu ~a ju }e mo tra ì ti od go vor nost li ca ko ja su za du è na za bez bed nost u za tvo ri ma - na veo je Ho men i do dao da je DS kon tak ti ra la ~la no ve Dra gi no ve po ro di ce, ali da oni ne mo gu da ima ju ap so lut no ta~ nu in for ma ci ju {ta se de {a va u za tvo ru. Ho men je za kqu ~io da je va `no re a go va ti ka da se ta kvi na pi si po ja ve u me di ji ma jer bi, ako se na to ne re gu je, to mo gla da bu de od re |e na vr sta po zi va na lin~.

ZBOG SUM WE DA SU AGRO BAN KU O[TE TI LI ZA 16 MI LI O NA DI NA RA

Tro ji ci pri ve de nih od re |e no za dr à va we Po li ci ja je ju ~e na sa slu {a we u Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal pri ve la Bra ni sla va P., Ve li bo ra L. i Mi len ka S. ko ji su osum wi ~e ni za zlo u po tre be na {te tu Agro ban ke od 16 mi li o na evra u pe ri o du od 2005. do 2011. go di ne, re kao je tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi}. - Svoj tro ji ci je od re |e no za dr à va we do 48 sa ti a osum wi ~e ni }e na okol no sti kri vi~ nog de la bi ti sa slu {a ni u Tu ì la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal - na gla sio je Ra di sa vqe vi}. On je pre ci zi rao da su pri ve de ni ~lan Iz vr {nog od bo ra Agro ban ke Bra ni slav P., pred sed nik kre dit nog od bo ra za Za pad nu Sr bi ju Ve li bor L. i di rek tor fi li ja le Agro ban ke u â~ ku i ~lan re gi o nal nog kre dit nog od bo ra vla sni ka i di rek to ra pri vat nih pred u ze }a „Me di te ran 92”, „Hend prom“ i „Dra ga ~e vac frut“ Mi len ko S. - Pro tiv osum wi ~e nih po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja ko jom je na {te tu Agro ban ke po me nu tim pred u ze }i ma pri ba vqe na imo vin ska ko rist od oko mi li jar du i 840 mi li o na di na ra (oko 16 mi li o na evra) - do dao je Ra di sa vqe vi}. Pre m a na v o d i m a kri v i~ n e pri ja ve, pred u ze }i ma u vla sni {tvu Mi len ka S. odo bra va ni su kre di ti i ava li ra ne me ni ce su prot no pro ce du ra ma o{te }e ne Agro ban ke, usled ~e ga je, zbog ne vra }e nih kre di ta i ne mo gu} no sti na pla te po tra ì va wa po osno vu iz da tih me ni ca, na stu pi l a {te t a za Agro b an k u. Agro ban ka ne }e bi ti u mo gu} no sti da svo ja po tra ì va wa na pla ti od po me nu tih pred u ze }a,

ZA HVA QU JU ]I PO DA CI MA KO JE JE MUP SR BI JE PO SLAO NE MA^ KOJ PO LI CI JI

Na |e na sli ka iz 17. ve ka

Slika Jana Brojgela i ikona

Ne m a~ k a po l i c i j a je, na osno vu do sta vqe nih in for ma ci ja i po da ta ka Slu `be MUPa Sr bi je za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, pro na {la i od u ze la umet ni~ ku sli ku „Put za Egi pat” Ja na Broj ge la, sa op {tio je ju ~e MUP Sr bi je. U pi ta wu je uqe na plat nu iz 17. ve ka, „slika umet ni~ ke i ma te ri jal ne vred no sti, ko ja je ukra de na kra jem 2011. go di ne u Pa ri zu”, na vo di se u sa op {te wu i do da je da su u okvi ru tog

slu ~a ja u Be o gra du pri ve de ne dve so be. Na kon sa zna wa da se sli ka na la zi u Be o gra du i ni za pred u z e t ih ope r a t iv n ih ak t iv n o sti, „pri pad ni ci MUP-a pri ve li su dve oso be i do {li do sa zna wa da je sli ka pro kri jum ~a re na u Ne ma~ ku, ra di do bi ja wa po treb nih ser ti fi ka ta i or ga ni zo va wa da qe pro da je”. „Kod pri v e d e n ih oso b a su pro na |e ne i pri vre me no od u ze te dve vred ne iko ne, za ko je se sum wa da po ti ~u iz kri vi~ nih

dnevnik

de la iz vr {e nih u ze mqa ma za pad ne Evro pe”, na vo di se u sa op {te wu. Do da je se i da po li ci ja na sta vqa da qi rad na ovom pred me tu u ci qu ot kri va wa i iden ti fi ko va wa svih iz vr {i o ca ovog kri vi~ nog de la. Pod se ti mo, SBPOK je sre di nom apri la pro{le godine u Srbiji, u akciji koju su preneli svi svetski mediji, prona{ao i ukaradenu sliku Pola Sezana „De~ak u crvenom prsluku”. E. D.

s ob zi rom na to da su po kre nu ti ste ~aj ni po stup ci nad pred u ze }i ma „Me di te ran 92“ i „Dra ga ~e vac frut“. Pri ja va je pod ne ta i pro tiv od go vor nih li ca u Agro ban ci Du {a na An to ni }a, Bo ba na L., Sla vo qu ba K., Bo ja na Z. i Veh be P.,

pro tiv ko jih je is tra ga ve} u to ku. Od po ~et ka is tra ge do da nas za zlo u po tre be kre di ta te ban ke osum wi ~e no je 25 oso ba. Po li ci ja i tu `i la {tvo sum wa ju da je od 2006. odo bren ve li ki broj kre di ta mi mo za ko na, zbog ~e ga je vi {e od 200 mi li o na evra kre -

Pro du èn pri tvor Jo è fu Ka si Spe ci jal ni sud u Be o gra du pro du ìo je ju ~e pri tvor ne ka da {wem di rek to ru su bo ti~ ke fi li ja le Agro ban ke Jo è fu Ka si i we go vim sa rad ni ci ma ko ji mo è da tra je jo{ 30 da na, re ~e no je Ta nju gu u Tu ì la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal. Jo èf Ka sa, we gov ta da {wi za me nik Zo ran M., vla snik pred u ze }a „Azo hem”, „Ma la Bo sna” i „Azo ta ra Su bo ti ca” Pe |a M. i sud ski ve {tak Mi o mir P. uhap {e ni su 20. no vem bra zbog sum we da su zlo u po tre bom slu `be nog po lo à ja, na {te tu Agro ban ke, pri ba vi li Pe |i M. imo vin sku ko rist vi {e od 13 mi li o na evra.

di ta Agro ban ke osta lo ne na pla ti vo. Zbog odo bra va wa kre di ta bez po kri }a 8. av gu sta uhap {en je ne ka da {wi pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Agro ban ke Du {an An to ni}. Istog da na pri ve de no je jo{ de vet osum wi ~e nih. Dve ne de qe ka sni je uhap {e no je jo{ pet osum wi ~e nih me |u ko ji ma su vla snik pred u ze }a „Ha bit farm” Ra do slav Se ku li} i we gov sin Du {ko S. Uhap {e ni su bi li od go vor na li ca u pred u ze }i ma „Ha bit farm”, „Svis far ma ci ja”, „Svis in ter me di kal”, „Pro dukt trejd”, „Ve stern stajls”, „Lu ton” i „No vi da ni”. Oni su bi li ko ri sni ci ban kar skih kre di ta u Agro ban ci, a vi si na wi ho vih ne iz mi re nih oba ve za pre ma toj ban ci je vi {e od 5,5 mi li jar di di na ra. Ta pred u ze }a su kao po ve za na li ca bi la ko ri sni ci kre di ta i ban kar skih ga ran ci ja kod Agro ban ke, a nad ne ki ma je ve} po kre nut ste ~aj ni po stu pak, dok su ne ka ve} li kvi di ra na. Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal do ne lo je, 26. ok to bra, na red bu o pro {i re wu is tra ge pro tiv osum wi ~e nih od go vor nih li ca u Agro ban ci Du {a na An to ni }a, Sla vo qu ba K., Bo ja na Z., Bo ja na L., Vah ba P., Ste va na A., vla sni ka pred u ze }a „Asprom”, „Agrar trejd” i po qo pri vred nog pred u ze }a „Po re~ jeVu~ je”, Bo ja na S., ~la na Iz vr {nog od bo ra Agro ban ke i Pre dra ga V., di rek to ra pred u ze }a „Agrar trejd”. U dru goj po lo vi ni ok to bra uhap {e na je i ne ka da {wa di rek tor ka {a ba~ ke fi li ja le Agro ban ke Bra ni sla va V., pod sum wom da je zlo u po tre bi la slu `be ni po lo `aj i fal si fi ko va la slu `be ne is pra ve. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

subota22.decembar2012.

NO] NI OB RA ^UN U CEN TRU U NO VOM SA DU

Iz bo de na tri mla di }a Tri oso be su po vre |e ne ubo di ma no `e va ili ne kim o{trim pred me ti ma ju ~e po sle po no }i, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no. U su ko bu dve gru pe mla di }a ju ~e oko je dan sat uju tro na uglu Mi le ti }e ve i Uli ce Jo va na Su bo ti }a, u cen tru gra da, dvo ji ca Vr ba {a na za do bi la su la ke te le sne po vre de . Dva de se to go di {wi N. N. i tri go di ne sta -

ri ji M. Q. ubo de ni su vi {e pu ta se ~i vom, a wi ma su le ka ri utvr di li la ke te le sne po re de i po sle uka za ne po mo }i su pu {te ni na ku} no le ~e we. Sat ka sni je, usle dio je jo{ je dan ob ra ~un na uglu Trif ko vi }e vog tr ga i Uli ce La ze Te le~ kog. Na tom me stu de vet na e sto go di {wi No vo sa |a nin V. V. ubo den je pet pu ta

no èm i tom pri li kom za do bio je te {ke te le sne po vre de. Port pa rol ka Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Je le na Ju ri {in sa op {ti la je da je on je za dr àn na Ode qe wu in ten ziv ne ne ge i da je van ì vot ne opa sno sti. Ka ko sa zna je mo, po li ci ja in ten ziv no ra di na ra sve tqa va wu ovih do ga |a ja, ko ji su mo `da i po ve za ni. M. V.

PO ^E LO SA SLU [A WE SVE DO KA U IS TRA ZI PRO TIV MI [KO VI ]A I MI LA \U RA [KO VI ]A

IN CI DENT NA ULAZU U ZGRA DU VLA DE SR BI JE

Na o ru à na po ku {a la da do |e do Vu ~i }a Qi qa na M. (54) raz o ru à na je i upu }e na na me di cin ski pre gled na kon {to je ju ~e uju tro s pi {to qem po ku {a la da u|e u zgra du Vla de Sr bi je u na me ri da do |e do pot pred sed ni ka Vla de Alek san dra Vu ~i }a, re ~e no je Ta nju gu u po li ci ji. Qi qa na M., ko joj je svo je vre me no ubi jen sin, do {la je ju ~e u Be o grad iz unu tra {wo sti Sr bi je s ci qem da do |e do Vu ~i }a i od we ga za tra ì po -

mo}. Ona je na me ra va la da, uko li ko ne uspe da do bi je po mo} od pot pred sed ni ka Vla de, iz vr {i sa mo u bi stvo. Wu su u toj na me ri spre ~i li pri pad ni ci upra ve za obez be |e we od re |e nih li~ no sti i obje ka ta MUP, ko ji su, pri li kom pro ve re, ske ne rom ot kri li da Qi qa na M. u tor bi ima pi {toq. Oni su je bez upo tre be si le raz o ru `a li, a za tim upu ti li na me di cin ski pre gled.

NO VO SAD SKA PO LI CI JA HAP SI LA ZBOG RAZ BOJ NI [TA VA

Na me ti tak si sta i pro da va ~i ca Po li ci ja u Ba ~u od re di la je me ru za dr à va wa D. N. (1975) iz ove op {ti ne zbog sum we da je s No vo sa |a ni nom D. S. (1990) u sre du uve ~e u No vom Sa du u{ao u jed no tak si vo zi lo i da su oni tra ì li od vo za ~a da ih vo zi do Se len ~e, a ka da su sti gli, ni su mu pla ti li vo `wu i po tom su mu ote li no vac uz pret wu no èm. Okri vqe ni za raz boj ni {tvo D. N. pri ve den je na sa slu {a we is tra `nom su di ji Osnov nog su da ko ji mu je od re dio pri tvor do 30 da na, a pro tiv D. S., ko ji se te re ti za isto de lo je pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku, sa op ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Ta ko |e, u vr ba skoj po li ci ji za dr àn je me {ta nin M. S.

(1985) pod sum wom da je u jed noj tra fi ci gur nuo pro da va ~i cu i uz pret wu no `em uzeo no vac, a za tim po be gao. On }e uz kri vi~ nu pri ja vu za raz boj ni {tvo bi ti do ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u No vom Sa du. Isto ta ko, no vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ ne pri ja ve pro tiv me {ta na D. V. (1987) i T. I. (1986) zbog sum we da su po ku {a li da iz vr {e raz boj ni {tvo. Wi ma se pri pi su je da su u jed noj apo te ci pri {li kup cu i uz pret wu no `em zah te va li od we ga da pre da tro do ne, ali su od mah ute kli, jer je u me |u vre me nu oba ve {te na po li ci ja, do da je se u ju ~e ra {wem sa op {te wu. M. V.

APE LA CI O NI SUD U NO VOM SA DU PO NI [TIO RE [E WE O PRO DU @E WU PRI TVO RA VLA SNI KU ZRE NA NIN SKOG „VOJ VO DI NA PU TA”

Bo ro vi ca iza re {e ta ka ~e ka no vu od lu ku Ape la ci o ni sud u No vom Sa du po ni {tio je re {e we van ra sprav nog ve }a Vi {eg su da u Zre wa ni nu o pro du `e wu pri tvo ra vla sni ku pred u ze }a “Bo ro vi ca tran sport” iz Ru me i “Voj vo di na put” iz Zre wa ni na Du {a nu Bo ro vi ci (56), kao i di rek to ru zre wa nin ske pu tar ske fir me Zdrav ku I. (37). Na Vi {em su du je da po no vo od lu ~i o sta tu su Bo ro vi ce i Zdrav ka I, ko ji se na la ze u pri tvo ru od

10. ok to bra, od no sno da se iz ja sni da li }e se wih dvo ji ca od op tu `bi bra ni ti sa slo bo de ili iz pri tvo ra. Vi {e jav no tu `i la {tvo zah te va da osta nu u pri tvo ru, ne sa mo zbog mo gu }eg uti ca ja na sve do ke, ne go i zbog opa sno sti da po no ve kri vi~ no de lo. A wi ma se sta vqa na te ret da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja u sa i zvr {i la {tvu.

Pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je MUP-a Sr bi je i Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu uhap si li su u ok to bru Bo ro vi cu i Zdrav ka I. u na stav ku ak ci je na ot kri va wu ne za ko ni tih rad wi u op {ti ni No va Cr wa. U toj ak ci ji pret hod no je uhap {en biv {i pred sed nik no vo cr wan ske op {ti ne Pe ra Mi lan kov (51); ko me je re {e wem Ape la ci o nog su da pro du `en pri tvor. MUP ih te re ti da su o{te ti li bu xet op {ti ne No va Cr wa za vi {e od tri mi li o na di na ra i da su u tom iz no su pri ba vi li ko rist Mi lan ko vu i pred u ze }u “Bo ro vi ca tran sport”, ~i ji je vla snik Du {an Bo ro vi ca. U me |u vre me nu, u Vi {em su du je otvo re na is tra ga i pro tiv di rek to ra Jav nog pred u ze }a “Raz voj” iz @i ti {ta Jo va na M. (35). We mu i jo{ tro ji ci sa i zvr {i la ca na te ret se sta vqa da su pri li kom as fal ti ra wa pu te va u @i ti {tu o{te ti li “Raz voj”, od no sno Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne, za oko 1,4 mi li o na evra i u istom iz no su pri ba vi li pro tiv prav nu imo vin sku ko rist pred u ze }i ma “Voj vo di na put” i “Bo ro vi ca tran sport”. @. B.

Is kaz da li advo ka ti „Me ra in ve sta” U Spe ci jal nom su du u Be o gra du ju ~e su is ka ze da li pr vi sve do ci u is tra zi pro tiv vla s ni k a „Del t a hol d in g a„ Mi ro sla va Mi {ko vi }a, we go vog si n a Mar k a, vla s ni k a fir me Me ra in vest“, te Mi la \u ra {ko vi }a, vla sni ka „Ni bens kor po ra ci je“ i Pred u ze }a za pu te ve (PZP) „Ni{“, ko j i su s jo{ sed m o r i c om okri v qe n ih osum w i ~ e n i za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja i na vod no, iz vla ~e we nov ca iz ne ko li ko pu tar skih pred u ze }a ko je su pri va ti zo va li ili je jo{ tra ja lo is pu wa va we ugo vor nih oba ve za. Upu }e ni ot kri va ju da je u ovoj fa zi is tra ge pred vi |e no is pi ti va we ukup no dva de se tak sve do ka od ko jih su ve }i na iz kom pa ni ja ove tro ji ce osum wi ~e nih, dok je ne ko li ci n a sve d o k a iz pu t ar s kih pred u ze }a. Za pr vi ter min je, ka ko sa zna je mo, od re |e no is pi ti va we ~e tvo ro sve do ka, za po sle nih u kom pa ni ji „Me ra in vest“, je dan na me stu di rek to ra, dok su tro je prav ni za stup ni ci te fir me. Is ka ze u svoj stvu sve do ka ju ~e su da li advo ka ti kom p a n i j e „Me r a in v est„ Ili ja Dra ì}, Ivan Smiq ko vi} i Ana Pet ko vi}. O ~e mu su pi ta ni i {ta su pri ~a li za sad je taj na. Ka ko je ra ni je sa op {te no iz Tu ì la {tva, is tra `ni or ga ni sum wi ~e Mi ro sla va Mi {ko vi }a i Mi la \u ra {ko vi }a da su na vod ne „zlo u po tre be po ~i ni li u pe ro du od 2005. do kra ja 2010. go di ne kao su vla sni ci u PZP - „Ni{„, pre ko ko jeg su su vla sni ci i pu tar skih fir mi „Be o grad„, „Kra gu je vac„, „Vra we„, „Srem put„, „Ba~ ka put„ i jo{ ne kih“. Tvr di se da su „za jed ni~ ki po sao po ~e li to kom 2005. go di -

Spe ci jal ni sud

U to ku pro ve re o pri va ti za ci ji „Ce mar ke ta” Me |u pri va ti za ci ja ma o ko ji ma EU tra `i is tra ge je i slu ~aj tr go vin skog lan ca „Ce mar ket“, a iz Rad ne gru pe Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je MUP Sr bi je je obe lo da we no da se pro ve re s tim u ve zi ve} oba vqa ju. U jav no sti je pri su tan po da tak da je pre pri va ti za ci je oba vqe ne 2005. go di ne, vred nost ak ci ja „Ce mar ke ta“ bi la pro ce we na na 325 mi li o na evra. Po jav no do stup nim po da ci ma, kom pa ni ja „Del ta hol ding“ Mi ro sla va Mi {ko vi }a je 2005 .go di ne ve }in ski pa ket ak ci ja „Ce mar ke ta“ ku pi la za 29 mi li o na evra, ob je di niv {i ga u svoj la nac su per ma ke ta „Mak si“, ko ji je pro {le go di ne pro dat bel gij skoj ko ma pa ni ji „De lez“ za 932,5 mi li o na evra, ukqu ~u ju }i ne to du go va wa . ne, pri va tiz ci jom Pred u ze }a za pu te ve – „Be o grad“ u ko ju svr hu je \u ra {ko vi }e va fir ma ‘PZP – Ni{‘ uze la kre dit od 23 mi li o na evra od Mi { ko v i } e v e kom p a n i j e ‘Hem slejd‘ s Ki pra“.

NA SIL NI [TVO U SEN TI

Na pa dao maj ku i bra ta? Pri pad ni ci Po li cij ske sta ni ce u Sen ti pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Zo ra na S. (1957) iz Sen te, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci. On se te re ti da je u du `em vre men skom pe ri o du psi hi~ ki i fi zi~ ki uz ne mi ra vao i na pa dao maj ku i bra ta, sa op {te no je iz PU Ki kin da. M. Mr.

PRO TEST PO LI CI JE U LE SKOV CU

Tra è bo qu opre mu Pri pad ni ci po li ci je, ~la no vi Ne za vi snog sin di ka ta odr à li su da nas u Le skov cu pro test ni skup pod na zi vom „Mi nut do dva na est” tra è }i bo qu opre mu i ve }u za {ti tu dr à ve. Na sku pu is pred zgra de Po li cij ske upra ve u Le skov cu, ko ji je odr àn po vo dom po gi bi je po li caj ca Mi ro sla va Sta men ko vi }a 14. de cem bra u ob ra ~u nu s pqa~ ka {i ma zla ta re „Un ca” u Vla so tin cu, za tra è no je i da pra vo su |e ri go ro zni je ka `wa va kri mi nal ce. ^lan Ne za vi snog sin di ka ta po li ci je u Po li cij skoj upra vi Le sko vac Sa {a Di mi tri je vi} re kao je da su u to ku ove go di ne na te ri to ri ji te upra ve pro tiv 47 oso ba pod ne te kri vi~ ne pri ja ve zbog ome ta wa slu `be nog li ca u vr {e wu du `no sti, a da su sa mo tro ji ca osu |e na na za tvor ske ka zne.

Dr àv ni se kre tar u MUP-u Vla di mir Bo ò vi}, ko ji je u Le skov cu pri su stvo vao uru ~e wu Zlat ne me da qe za hra brost po ro di ci po gi nu log po li caj ca Sta men ko vi }a, sma tra da su zah te vi po li ci je oprav da ni i da tre ba sve u~i ni ti ka ko bi se po lo àj po li ci je po boq {ao. - Ja ne sma tram da smo mi i sin di kat na raz li ~i tim stra na ma, ve} tre ba za jed no da ra di mo ka ko bi se re {i li ne ki na go mi la ni pro ble mi - re kao je Bo ò vi} do da ju }i da se mo ra utvr di ti ka ko je opre ma ras po de qe na i ka ko se spro vo di za kon ska re gu la ti va ka da su u pi ta wu na pa di na slu `be na li ca. On je po no vio da po li ci ja i da qe ra di na ra sve tqa va wu svih okol no sti ko je su do ve le do ubi stva po li caj ca Mi ro sla va Sta men ko vi }a 14. de cem bra u Vla so tin cu. (Ta njug)

Kri vi~ nom pri ja vom se tvr di da je „ Hem sqe du u po stup ku vra }a wa kre di ta is pla }e no 26,5 mi li o na evra, ume sto 25 mi li o na, ko li ko je tre ba lo po ugo vo re noj ka ma ti od tri po sto na go di {wem ni vou“.

Na v o d i se da je „2006. go di ne u po sao u{ao Mar k o Mi {ko vi} ta ko {to je pre ko svo je kom pa n i j a ‘Me r a in vest‘ do k a p i t a l i zo vao PZP „Ni{“ s de vet mi li o na evra, ste kav {i ti me oko 48 od sto ak ci ja tog pred u z e } a, a 2008. go di ne je te ak ci je pro dao \u ra {ko vi }e v om „Ni b en s u“ ali je pret h od n o wi h o v a vred n ost uve }a na na 25 mi li o na evra“. „Za ku po vi nu tih ak ci ja ’Ni bens kor po r a c i j a’ je sred stva obez b e d i l a kre di tom od 25 mi li o na evra za ~i ju su ot p la t u so l i d ar n o jem ~ i l a pu t ar s ka pred u ze }a ko ja se sa da na la ze u ste ~a ju ili su ras ki nu ti ugo vo ri o pri va ti za ci ji“, na vo di se u kri vi~ noj pri ja vi. Od lu kom Spe ci jal nog su da, od ukup no de set osum wi ~e nih u ovom is tra `nom po stup ku, sed mo ri ci je od re |en pri tvor do 30 da na, me |u wi ma Mi ro sla vu i Mar ku Mi {ko vi }u kao i Mi lu \u ra {ko vi }u, a tro ji ca osum wi ~e nih se bra ne sa slo bo de. Is tra `nim po stup kom su ob u hva }e ni i osum wi ~e ni: biv {i di rek to ri PZP „Ni{„ Mi lu tin G. i Zo ran M., pred sed nik Skup {ti ne ak ci o na ra PZP „Ni{„ De j an J. , di r ek t or „Del t a bro ke ra„ Pre drag F., di rek tor „[er kor po ra ci je„ Ri sto R., ak ci o nar PZP „Ni{„ Zo ran K. i pro ce ni teq „Kon zi ta„ Ra {o Z. J. J.

KI KIN \A NIN OSUM WI ^EN DA JE PRE VA RIO BO LE [QI VOG SU GRA \A NI NA

Pri ja va za la `nog Da ~i }evog po zna ni ka Pro tiv Ome ra S. (1983) iz Ki kin de po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio pre va ru u iz no su od oko 180.000 di na ra na {te tu B. B. iz Ki kin de. Osum wi ~e ni Omer S. je od ja nu a ra do de cem bra ove go di ne, la `no se pred sta vqa ju }i, do veo u za blu du o{te }e nog, od ko jeg je u vi {e na vra ta uzi mao no vac, uz obe }a we da }e mu po mo }i da od nad le `nih or ga na do bi je nov ~a nu po mo}. Ka ko smo sa zna li iz po li cij skih iz vo ra, o{te }e ni B. B. ni je pr va `r tva osum wi ~e nog Ki kin |a ni na, ko ji je od ra ni je po znat po sli~ nim pre va ra ma.

Omer S. se pred sta vqao da je iz Kan ce la ri je za gra |a ne, sa da ve} biv {eg pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a, da li~ no po zna je pre mi je ra Ivi cu Da ~i }a, dru ge funk ci o ne re i jav ne li~ no sti, pa je obe }a vao da }e B. B., ko ji je bo le {qiv, iz dej stvo va ti da do bi je stal nu so ci jal nu po mo}. Od o{te }e nog B. B. je za ta obe }a wa uzi mao no vac, ali ka da je ovaj Ki kin |a nin uvi deo da su se obe }a wa iz ja lo vi la, osum wi ~e nog je pri ja vio po li ci ji, pod la `nim ime nom ko jim mu se osum wi ~e ni pred sta vqao, ali je po li ci ja pro ve ra ma us pe la da ot kri je pra vi iden ti tet osum wi ~e nog. M. Mr.

U KI KIN DI

Kra |a iz dvo ri {ta Liv ni ce Po li ci ja u Ki kin di od re di la je za dr `a va we do 48 sa ti I{tva nu K. (1968) i San dru B. (1993) iz Ki kin de, zbog osno va sum we da su po ~i ni li kra |u na {te tu po go na kom pa ni je „Ci mos” DOO „Liv ni ca” u Ki kin di. Osum wi ~e ni se te re te da su u sre du oko dva sa ta po sle po no }i iz kru ga pred u ze }a ukra li oko 107 ki lo gra ma ra znih le gu ra me ta la, u vred no sti oko 304.000 di na ra. Oni }e s kri vi~ nom pri ja vom bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Ki kin di. M. Mr.

dRU[TvO

subota22.decembar2012.

URU^ENA JEDNOKRATNA NOV^ANA POMO] VLADE VOJVODINE SREDWO[KOLCIMA IZ IZBEGLI^KIH PORODICA

Sva ko de te za slu ù je jed na ku {an su Pred sed nik Vla de Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti} uru ~io je ugo vo re o do de li jed no krat ne nov ~a ne po mo }i u iz no su od tri de set hi qa da di na ra sred wo {kol ci ma iz 40 iz be gli~ kih po ro di ca. Po mo} je obez be di la Vla da Voj vo di ne pre ko Fon da za pru à we po mo }i iz be glim, prog na nim i ra se qe nim li ci ma. Paj ti} je re kao da je po kra jin ska Vla da, u pro te klih ne k o l i k o go d i n a, pre ko pro gra ma za pru à we po mo }i iz be glim i ra se qe nim li ci ma, po mo gla da ne ko li ko hi qa da qu di do bi je krov nad gla vom, te da se za po sli u od re |e nim sek t o r i m a pri v re d e, a pru è na je i po dr {ka po vrat n i~ k im za d ru g a m a u Hr vat skoj i Bo sni i Her ce go vi ni. - Po red to ga, ve} go di na ma po ma è mo naj vred ni joj i naj ta len to va ni joj de ci iz iz be gli~ ke i ra se qe ni~ ke po pu la ci je, de ci ko ja su ima la ne sre }u da su de ve de se tih go di na na pu sti -

la svo je do mo ve i da se, no {e ni vi ho rom ra ta, na se le na ovom pod ru~ ju re kao je dr Bo jan Paj ti} i do dao da sva ko de te za slu `u je jed na ku {an su, te da je ova po mo} upra vo pod strek i po dr {ka da na kon sred we {ko le na sta ve sa no vim us pe se ma u {ko lo va wu i `i vo tu.

Od 2008. go di ne, ka da je osno van Fond za pru `a we po mo }i iz be glim, prog na nim i ra se qe nim li ci ma, jed no krat nu nov ~a nu po mo} do bi lo je 250 sred wo {ko la ca iz iz be gli~ kih i ra se qe ni~ kih po ro di ca. Za ovu na me nu iz po kra jin skog bu xe ta iz dvo je no je oko 10 mi li o na di na ra.

Pred sed nik Paj ti} ~e sti tao Bo ì} Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} ~e sti tao je Bo ì} svim gra |a ni ma, po gla va ri ma cr ka va, ver skih za jed ni ca i sve {ten stvu ko ji ovaj pra znik sla vi po Gre go ri jan skom ka len da ru. U svo joj ~e stit ki pred sed nik je iz ra zio è qu da naj sre} ni ji hri {}an ski pra znik ver ni ci pro ve du u uza jam nom raz u me va wu, okru è ni qu ba vqu svo jih bli `wih, is pu we ni ve rom i bla go sta wem. Pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne I{tvan Pa stor ~e sti tao je pred sto je }e bo ì} -

ne pra zni ke s è qom da ga ver ni ci pro ve du sa svo jim naj bli ì ma, u spo koj stvu i na di, s è qom “da nas ovaj pra znik is pu ni ra do {}u i pod se ti nas na va `nost uza jam nog raz u me va wa, po {to va wa i ve re u do bro”. Pot pred sed nik Vla de APV i po kra jin ski se kre tar mr An dor De li, po vo dom na stu pa ju }eg pra zni ka Hri sto vog ro |e wa, ko ji bu di ple me ni ta i ~e sti ta ose }a wa i ko ji sve nas aso ci ra na mir i sre }u, iz ra à va è qu da qu bav, mi lost, prav da, isti na i slo bo da oì ve u sve sti i sr ci ma svih qu di.

NADBISKUP HO^EVAR ZADOVOQAN ZAJEDNI^KIM OBELE@AVAWEM JUBILEJA MILANSKOG EDIKTA

Ho do ~a {}e po ~i we u Ni {u Be o grad ski nad bi skup Sta ni slav Ho ~e var ka `e da mu je dra go {to su no va vla da i pred sed ni {tvo Re pu bli ke Sr bi je ini ci ra li za jed ni~ ko obe le `a va we 1.700 go di na od pot pi si va wa Mi lan skog edik ta u 2013. go di ni.

iz ja vio je Ho ~e var na kon ~i ta wa Bo `i} ne po sla ni ce u be o grad skoj nad bi sku pi ji. On je oce nio da ni je do voq no da se ne kim do ga |a ji ma ili spek ta kli ma obe le `i ju bi lej, ne go da je po treb no stvo ri ti pro ces jer je pi ta we slo bo de ve re i sa -

Dar milosti Nad bi skup Ho ~e var je u Bo ì} noj po ru ci is ta kao da su bo ì} ni pra zni ci neo p hod ni, po treb ni i dar mi lo sti za sva kog po je din ca, po ro di cu, za jed ni cu, dru {tvo i dr à vu: - Pra zni ci nas na dah nu ju i ra |a ju nas kao k}e ri i si no ve sve tla, sve do ka qu ba vi Pre sve te Tro ji ce, is pu we ne na dom ve~ no sti i hra bro {}u i sna gom is traj no sti. - Dra go mi je da su pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} i pa tri jarh srp ski Iri nej u tu gru pu i na moj po ti caj ukqu ~i li i Ka to li~ ku cr kvu ko ja je sve ove go di ne naj ja ~e o to me go vo ri la -

ve sti pi ta we od no sa iz me |u cr kve i dr à ve, pi ta we hri {}an stva u Evro pi i ~i ta vom sve tu va `no ta ko da se ne mo è jed nom pro sla vom is cr pe ti. On je na ja vio da }e u okvi ru obe le à va wa

6. i 22. ma ja bi ti or ga ni zo va ne tri bi ne, kao i da }e od 18. do 20. apri la bi ti or ga ni zo van sim po zi jum na te mu slo bo de. Pre ma we go vim re ~i ma, u Ni {u }e 14. sep tem bra bi ti osve }e na cr kva po sve }e na Uz vi {e wu ~a snog kr sta, ko ju ob na vqa ju ve li ki umet ni ci. Ho ~e var je na ja vio i da }e 20. i 21. sep tem bra bi ti za po ~e to ho do ~a {}e iz te cr kve pod vo| stvom mi lan skog nad bi sku pa kar di na la An |e la Sko le, kao i da }e ju bi lar nu go di nu za vr {i ti u Be o gra du pro sla vom pra zni ka Kri sta kra qa. On je do dao da je do go vo re no da u do ga |a ji ma ko je or ga ni zu je Srp ska pra vo slav na cr kva u~e stvu ju i pred stav ni ci Ka to li~ ke cr kve i obr nu to. Cen tral na pro sla va obe le `a va wa Mi lan skog edik ta u Ni {u bi }e odr `a na 6. ok to bra idu }e go di ne.

FORUM MLADIH VOJVODINE

Ukqu ~i va we omla di ne u dru {tve ne to ko ve Po kra jin ski se kre ta ri jat za - Zbog to ga smo for mi ra li ci o ne ri Vla de i Skup {ti ne sport i omla di nu or ga ni zo vao je te la ko ja }e do dat no ukqu ~i ti Voj vo di ne. Ovo te lo, pre ma Jo ju ~e, u Skup {ti ni APV, Fo rum omla di nu u kre i ra we po li ti ke vo vi }e vim re ~i ma, pred sta vqa mla dih Voj vo di ne, u ci qu raz me - za mla de u Voj vo di ni i po ka za - ak tiv nu po lu gu za spro vo |e we ne is ku sta va i una pre |e wa me |u - ti sve stva ri ko je uti ~u na wi - ono ga {to }e Fo rum to mom svog sek tor ske sa rad we raz li ~i tih hov `i vot - re kao je Jo vo vi} i za se da wa za kqu ~i ti. jav nih po li ti ka re le vant nih za do dao da se upra vo zbog to ga U~e sni ci Fo ru ma mla dih, u mla de. jed nom go di {we or ga ni zu je i okvi ru pet rad nih gru pa (zdra U~e sni ke ovo go di {weg Fo ru Fo rum mla dih ko ji oku pqa sve vqe mla dih, ak tiv no ukqu ~e we ma po zdra vio je za me nik po kra jin ak te re omla din ske po li ti ke na u jav ne po li ti ke, za po {qa va we, skog se kre ta ra Mi in for mi sa we i o drag Jo vo vi} ko ji me | u r e g i o n al n a Deo aktivnosti se usmerava i na stvarawe je is ta kao da je Po sa rad wa i bez bed uslo va za ja sni je pra }e we i uskla |i va we kra jin ski se kre ta nost), do ne li su politike za mlade sa izazovima koji se brzo za kqu~ ke ko je }e ri jat za sport i mewaju u dru{tvu u tranziciji, kakvo je na{e omla di nu pred u zeo upu ti ti po kra jin sve ko ra ke da po red skim se kre tri ja spro vo |e wa Ak ci o nog pla na po - po kra jin skom i lo kal nom ni - ti ma, te li ma (Sa ve tu za mla de, li ti ke za mla de u Voj vo di ni i vou ka ko bi iz ne li svo je pro - Ko mi si ji za re a li za ci ju Ak ci o dru gih pro gra ma i pro je ka ta, deo ble me, pred lo ge, mi {qe wa i nog pla na po li ti ke za mla de), ak tiv no sti usme ri i na stva ra we pre po ru ke. kao i lo kal nim sa ve ti ma za mla uslo va za ja sni je pra }e we i uskla Jo vo vi} je pod se tio da je po de i or ga ni ma lo kal ne sa mo u |i va we po li ti ke za mla de sa iza - lo vi nom no vem bra for mi ran i pra ve ko ji spro vo de omla din sku zo vi ma ko ji se br zo me wa ju u dru - Sa vet za mla de Voj vo di ne, u ~i - po li ti ku. {tvu u tran zi ci ji ka kvo je na {e. jem sa sta vu su i naj vi {i funk P. Klai}

dnevnik

U [KOLAMA U VOJVODINI

Zim ski ras pust is pra znio u~i o ni ce \a ci u {ko la ma u Boj vo di ni od ju ~e su na zim skom ras pu stu, na ko me }e osta ti sve do 15. ja nu a ra, ka da po ~i we dru go po lu go di {te ove {kol ske go di ne. Za vre me ras pu sta {ko la mo è da pla ni ra re a li zo va we do dat nog ra da s na da re nim u~e ni ci ma, a u oba ve zi je da pla ni ra re a li zo va we do pun skog ra da s u~e ni ci ma ko ji za o sta ju u sa vla da va wu na stav nog gra di va. Kao i u pr vom, i u dru gom po lu go di {tu i osnov ci i sred wo {kol ci ima }e jo{ je dan ma wi ras put, a ovaj put to }e bi ti pro le} ni ko ji }e tra ja ti od 29. mar ta do 1. apri la. Bez na sta ve u to ku dru gog po lu go di {ta |a ci }e bi ti i na Sre te we - Dan dr àv no sti, ko ji se obe le à va u pe tak i su bo tu, 15. i 16. fe bru a ra i Pra znik ra da, ko ji se do go di ne obe le à va u sre du i ~e tvr tak 1. i 2. ma ja. U~e ni ci i za po sle ni u {ko li i u dru gom po lu go di {tu ima ju pra vo da ne po ha |a ju na sta vu, od no sno da ne ra de i u da ne ver skih pra zni ka i to pra vo slav ci na pr vi dan kr sne sla ve, pri pad ni ci ver skih za jed ni ca ko je obe le à va ju ver ske pra zni ke po Gre go ri jan skom od no sno Ju li jan skom ka len da ru u da ne us kr {wih pra zni ka, po ~ev od Ve li kog pet ka, za kqu~ no s dru gim da nom pra zni ka. Po red to ga, pri pad ni ci ma |ar ske na ci o nal ne za -

jed ni ce u {ko lu ne mo ra ju 15. mar ta, ka da se obe le `a va Dan re vo lu ci je i oslo bo di la~ ke bor be 1848/49, Bo {wa ci 11. ma ja na Dan Bo {wa~ ke na ci o nal ne za sta ve, na pr vi dan Ra ma zan skog i pr vi dan Kur ban skog baj ra ma, Bu wev ci 2. fe bru a ra, na Dan ve li kog pre la i 23. fe bru a ra na Dan iz bo ra pr vog Na ci o nal nog sa ve ta, Hr va ti 19.

4. fe bru a ra na Dan ~e {ke kwi `ev no sti, 28. mar ta na Dan obra zo va wa i 16. ma ja na Dan na ci o nal nog sa ve ta. Sva ka {ko la je oba ve zna da u su bo tu 25. ma ja ili 1. ju na or ga ni zu je ak tiv no sti iz obla sti iz bor nih pred me ta, van na stav nih, kul tur no umet ni~ kih, sport skih ili ak tiv no sti iz obla sti eko lo gi je i za {ti te `i vot ne sre di ne.

Maturanti gimnazije prvi okon~avaju {kolsku godinu Ovu {kol sku go di nu pr vi }e 22. ma ja za vr {i ti ma tu ran ti gim na zi ja, za tim }e se 29. ma ja ras pu sti ti osma ci i ma tu ran ti tro go di {wih i ~e tvo ro go di {wih sme ro va sred wih stru~ nih {ko la, pa 12. ju na svi osta li osnov ci i 19. ju na sred wo {kol ci ko ji ni su u za vr {nim raz re di ma. mar ta, na blag dan Sve tog Jo si pa, Ru mu ni 15. ja nu a ra, na dan ro |e wa na ci o nal nog pe sni ka Mi hai, Ru si ni 17. ja nu a ra, na Dan Ru si na, Ukra jin ci 17. maj a, ka da je Dan ukra jin ske za jed ni ce u Sr bi ji, Ro mi 3. pe tak u mar tu - Bi bi ja, 8. apri la na Me |u na rod ni dan Ro ma i 6. ma ja, na \ur |ev dan. ^la no vi bu gar ske na ci o nal ne za jed ni ce u {ko lu u dru gom po lu go di {tu ne }e mo ra ti 3. mar ta, na Dan oslo bo |e wa od tur skog rop stva i 24. ma ja, na Dan Ki ri la i Me to di ja, a ~la no vi ~e {ke na ci o nal ne za jed ni ce

Po red to ga, u to ku {kol ske go di ne, sva ka {ko la, uko li ko ima po tre bu da od ra di ne ki na stav ni dan, mo `e da utvr di naj vi {e ~e ti ri na stav ne su bo te. Zbog to ga {to u to ku {kol ske go di ne ne ma isti broj na stav nih svih da na u ne de qi, u uto rak, 15. ja nu a ra na sta va }e se iz vo di ti pre ma ras po re du ~a so va za po ne de qak, u su bo tu, 19. ja nu a ra i 6. apri la pre ma ras po re du ~a so va za pe tak, u uto rak, 5. fe bru a ra pre ma ras po re du ~a so va za ~e tvr tak. D. Deve~erski

VESTI Uru ~e na me da qa po ro di ci po li caj ca Sta men ko vi }a Po ro di ci po li caj ca Mi ro sla va Sta men ko vi }a, ne dav no stra da log to kom pqa~ ke zla ta re u Vla so tin cu, ju ~e je uru ~e na Zlat na me da qa za hra brost „ Mi lo{ Obi li}„ ko jom ga je post hum no od li ko vao pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}. Me da qu je, u Skup {ti ni gra da Le skov ca, we go voj se stri Je le ni Ja {o vi} uru ~io sa vet nik pred sed ni ka Sr bi je Oli ver An ti} ko ji je is ta kao da je Mi ro slav od li ko van za is po qe nu hra brost i de lo li~ nog he roj stva: - We go va smrt ne sme da bu de uza lud na. Ona mo ra da nam je na uk da se ova kve stva ri ne sme ju po no vi ti. Mi ro slav je dao ì vot za ovu dr à vu, ni je raz mi {qao, ni je kal ku li sao, ne go je stao na bra nik dr à ve pro tiv naj o ko re li jih kri mi na la ca, ko je }e sti }i za slu è na ka zna. An ti} je pred lo ìo le sko va~ koj lo kal noj sa mo u pra vi da jed na od uli ca u gra du do bi je ime po koj nog po li caj ca.

Pred sed nik Ni ko li} od li ko vao Mi lun ku La za re vi} Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} od li ko vao je Or de nom srp ske za sta ve - dru gog ste pe na biv {e am ba sa do re Na rod ne Re pu bli ke Ki ne u Sr bi ji Li Gu o ban ga i Vei \ing hui, i am ba sa do ra Ja pa na u Sr bi ji To {io Cu no za ki za za slu ge u raz vi ja wu i u~vr {}i va wu sa rad we i pri ja teq skih od no sa iz me |u na {ih ze ma qa. Pred sed nik Sr bi je od li ko vao je na {u po zna tu {a hist ki wu Mi lun ku La za re vi}, po vo dom we nog 80. ro |en da na, Sre tew skim or de nom - tre }eg ste pe na za na ro ~i te za slu ge i iz van red ne re zul ta te po stig nu te u {a hov skom spor tu. Me da qa ma za rev no snu slu `bu (15 zlat nih i 15 sre br nih me da qa) od li ko va ni su pri pad ni ci Voj ske Sr bi je, zbog iz u zet nih za slu ga i re zul ta ta po ka za nih to kom ga {e wa

po `a ra u Re pu bli ci Sr bi ji to kom 2012. go di ne, sa op {ti la je Pres slu `ba pred sed ni ka Sr bije.

Japanci do de lili Sa ku ra sti pen di je Pet stu de na ta sa Uni ver zi te ta u Be o gra du i No vom Sa du, kao i Uni ver zi te ta Me ga trend, do bit ni ci su ovo go di {we Sa ku ra sti pen di je, ko ju za jed no do de qu ju kom pa ni ja Ja pan to ba ko in ter ne{enel i am ba sa da Ja pa na. Do bit ni ci ovo go di {we Sa ku ra sti pen di je su stu dent ki wa be o grad skog Fa kul te ta or ga ni za ci o nih na u ka Da ni je la Ga ra bi qe vi}, is tra `i va~ na Fa kul te tu za dr `av nu upra vu i ad mi ni stra ci ju Me ga trend uni ver zi te ta Du {i ca Bi ro vqe vi}, stu dent no vo sad skog Fi lo zof skog fa kul te ta Mar ko Bo gu no vi}, stu dent dok tor skih stu di ja na be o grad skom Fa kul te tu po li ti~ kih na u ka Ste fan Ne deq ko vi} i stu dent be o grad skog Prav nog fa kul te ta Jo van Ka ra no vi}.

Is pit u Sr bi ji ko {ta oko 300 evra Is pit se u Sr bi ji u pro se ku „ku pu je” za 300 evra, ali se mi to za pre la znu oce nu uglav nom ne nu di di rekt no pro fe so ru ne go po sred ni ku, re zul ta ti su is tra ì va wa ko je je ura di la Be o grad ska otvo re na {ko la. U is tra ì va wu spro ve de nom na fa kul te ti ma ~e ti ri dr àv na uni ver zi te ta u Sr bi ji, 16 od sto od oko 1.800 is pi ta nih stu de na ta na ve lo je da se mi to nu di naj vi {e pro fe so ru, 25 od sto po sred ni ku, dok je 20 od sto wih na ve lo da se mi to nu di ne kom iz ad mi ni stra ci je fa kul te ta. Ta ko |e, se dam od sto stu de na ta sma tra da go to vo svi pro fe so ri pri ma ju no vac ili po klo ne, dok go to vo 40 od sto wih mi sli da mi to pri ma do de set pro ce na ta wi ho vih pro fe so ra. Ma lo stu de na ta sma tra da je za pro fe so ra ume {a nog u ko rup ci ju ade kvat na za tvor ska ka zna (8 od sto) i uglav nom mi sle da na stav nik tre ba da do bi je ot kaz (28 pro ce na ta), pri vre me nu su spen zi ju (19 od sto) ili opo me nu (16 pro ce na ta).

SPORT

dnevnik

DaNaS Po^IWE 50. „DNEV NI KoV” TUr NIr U ma Lom FUD Ba LU

Mno gi `e le ju bi lar ni tro fej Da nas u u ma loj sa li Spen sa po ~i we ju bi lar ni 50. „Dnev ni kov” trur nir u ma lom fud ba lu. Tre nut no je pri ja vqe no 87 eki pa, {to ni je ko na ~an broj, s ob zi rom da je jo{ ne ko li ko eki pa na ja vi lo da }e da n as ili su t ra po t vr d i t i u~e {}e.

lih, eki pa Ka fe Dva kra qa, ko ji je pro {le go di ne osvo ji la ~e tvr to me sto. - Ovo ga pu ta ide mo na pr vo me sto - ka `e vo |a eki pe Mi lan Po wo vi}. - Ima mo sja jan tim, po ja ~a li smo se sa dva igra ~a i sma tra mo da mo `e mo do sa me za vr {ni ce.

Tak mi ~e we }e mo ma lo ubr za ti, pre ci zni je igra }e se i to kom ne de qe, a ne sa mo za vi kend. Eli mi na ci o ni ci klus }e se za vr {i ti do No ve go di ne, a

Sjaj n u eki p u }e ima t i i Stu dio Be rar. Vo |a eki pe Ne nad Ce ro vi} na ja vqu je da }e za stu dio za i gra ti i ka pi ten Par ti za na Sa {a Ili}.

PrED SED NIK Uo FK VoJ Vo DI Na raT Ko BU To ro VI] o SmE Na ma

Od lu ke te {ke i bol ne Pra vi po tres u Fud bal skom klu bu Voj vo di na, kao i u sport skoj jav no sti Sr bi je iza zva le su od lu ke Uprav nog od bo ra no vo sad skog su per li ga {a da sme ni ge ne ral nog se kre ta ra Ra di sa v a Ra b re n o v i } a, sport s kog di rek to ra Mi o dra ga Pan te li }a, di rek to ra mar ke tin ga Pe -

ri {u za me sto di rek to ra klu ba. Je ste li raz go va ra li s ne kim? - Isti na je da se li ci ti ra s od re |e nim ime ni ma, a ja to ne bih `e leo da ko men ta ri {em. Ima te mo ju re~ da ni sa kim, ali ba{ ni sa kim na tu te mu ni sam pri ~ao. Vre me }e po ka za ti ko ja su naj bo qa re {e wa.

ra DI SaV ra BrE No VI]

Po {tu jem od lu ku Uprav nog od bo ra Sme we ni ge ne ra ni se kre tar FK Voj vo di na Ra di sav Ra bre no vi} ova ko je pro ko me ta ri sao od lu ku Uprav nog od bo ra: - Po {tu jem od lu ku vo de }ih qu di iz klu ba. Ve} du go sam u fud ba lu i ako ~la no vi UO pro ce wu ju da ima ne ko ko bo qe mo `e da ra di taj po sao, po {tu jem ta kav stav i bi }u u klu bu dok taj ~o vek ne stu pi na du `nost. Sme wu ju se mi ni stri i pred sed ni ci vla da, za {to ne bih on da i ja bio sme wiv? Ap so lut no po slov no sam pri hva tio od lu ku i tru di }u se da i da qe ra dim naj bo qe {to umem, dok klub ne iza be re no vog ~o ve ka.

Pri ja ve jo{ da nas i su tra Iako smo ju ~e oba vi li `reb, od lu ~i li smo da pri ja ve za tur nir pri ma mo i da qe, jer nas je ne ko li ko ti mo va kon tak ti ra lo i na ja vi lo u~e {}e. Ko ti za ci je za se ni or ske eki pe je 15.000 di na ra, ve te ra ni upla }u ju 11.500, ka de ti 11.000, pi o ni ri 10.000, a mla |i pi o ni ri 9.000 di na ra. A pri ja ve }e mo pri ma ti za za pi sni~ kim sto lom u ma loj sa li Spen sa za vre me tur ni ra i na `i ro ra ~un [a hov skog klu ba „Dnev nik” 340 - 2511 - 60.

subota22.decembar2012.

mI o Drag PaN TE LI]

- Ima }e mo mo }an tim, eki pu }e sa ~ i w a v a t i uglav n om igra ~i BSK -a iz Bor ~e, a igra }e i Sa {a Ili}, pa ve ru jem da }e mo us pe ti da se pla si ra mo u za vr {ni cu tur ni ra op ti mi sta je Ce ro vi}. Od me ~e va ko ji su na pro gra mu su tra va qa iz dvo ji ti utak mi ce u ko ji ma }e na stu pi ti Po s la s ti ~ ar n i c a Ca r i g rad (ima no vog spon zo ra), kao i me~ u ko jem }e se sa sta ti Tra di ci ja so ci ja li sti i Vul kan.

ri, ve te ra ni ( igra ~i ko ji su na pu ni li 35 go di na), ka de ti ( 1996. i mla |i), pi o ni ri (1998. i mla | i) i mla | i pi o n i r i (1999. i mla |i). Na grad ni fond, s ob zi rom da se ra di o ju bi lar nom tur ni ru, }e ove go di ne bi ti ve }i ne g o pret h od n ih, pr v a k u }e pri pa sti 500.000 di na ra, a bi }e na gra |e na i dru go pla si ra na i tre } e p la s i r a n a eki p a. Nov ~a nu na gra du smo pred vi de li i ve te ra ni ma, a u mla |im

Pri ~a }e mo za dan-dva Mi o drag Pan te li} je, shod no od lu ci Uprav nog od bo ra, sme wen s me sta sport skog di rek to ra Voj vo di ne. Na na {u mol bu da pro ko men ta ri {e naj no vi ja de {a va wa, Pan te li} je krat ko od go vo rio: - Ne `e lim u ovom tre nut ku ni {ta da ko men ta ri {em. Pri ~a }e mo o sve mu hlad ni jih gla va, za dan-dva.

Ju ni o ri i Cr ve na zve zda igra ju da nas U da na {wem ras po re du iz o sta vqe no je da se me~ pi o ni ra iz me |u Ju ni o ra i Cr ve ne zve zde igra da nas u 13.45 sa ti.

„Do dik mul ti me di ja” sni ma sve me ~e ve Sve me ~e ve 50. ju bi lar nog „Dnev ni ko vog” tur ni ra sni ma }e agen ci ja Do dik mul ti me di ja, pa }e eki pe po sle utak mi ca mo }i da ku pe sni mak utak mi ca.Bi }e po sta vqen i ve li ki vi deo bim, na ko jim }e u ho lu mo }i da se gle da ju me ~e vi. od 2. ja nu a ra tre ba lo bi da po~ ne no ka ut fa za. Ka ko smo i obe }a li, u da qa tak mi ~e wa }e se pla si ra ti po dve pr vo pla si ra ne eki pe iz svih gru pa,a u po je di nim kon ku ren ci ja ma i tre }e pla si ra na eki pa }e se kva li fi ko va ti za no ka ut fa zu, ka ko bi do {li do ide al ne {e me.Vo di }e mo ra ~u na, gde je mo gu }e, da se eki pe iz istih gru pa ne sa sta nu pre fi na la. Ve} pr vog da na tur ni ra bi }e ve o ma za ni mqiv pro gram po {to }e na par ket ma le sa le Spen s a is t r ~ a t i ne k o l i k o eki pa ko je su mi nu lih go di na vo di li glav nu re~. Qu bi te qi ma ma log fud ba la da nas }e se pred sta vi ti, iz me |u osta -

Ulaz za igra ~e U~e sni ci tur ni ra, kao i pro {le go di ne, ula zi }e na Ulaz broj tri,a je di na no vi na je da }e kqu ~e ve za svla ~i o ni ce do bi ja ti u po seb noj kan ce la ri ji, gde }e po pu wa va ti i pri ja ve.

Za so ci ja li ste igra ju fud ba le ri ko ji su pr {le go di ne pod ime nom Ka fe pi ce ri ja Ug ner osvo ji li na{ tur nir. [to se ti ~e pro po zi ci ja, ni {ta se ne }e me wa ti u od no su na pret hod ne tur ni re, igra }e se sa pet igra ~a u po qu i sa gol ma nom, a jed nu eki pu sa ~i wa va }e 10 fud ba le ra. Igra }e se u pet kon ku ren ci ja: se ni o -

ka te go ri ja ma, po red me da qa, naj bo qe eki pe do bi }e i sport sku opre mu. Pod ra zu me va se, kao i ra ni jih go di na, da }e se ove na g ra d e po d e l i t i pod uslo vom da se pri ja vi ne gde oko 100 eki pa, s ob zi rom da je do sa da pri ja vqe no 875 ti mo va, go to vo je si gur no da }e mo is p o { to v a t i naj v a q e n i na grad ni fond. g. Ko va~

Pro g ram Su bo ta

Ne de qa

12.00: Zora - Kazino Gaja (mp) 12.35: Dami bau - Auto Pobeda (mp) 13.10: Tema trejd - Radio Planeta (mp) 13.45: Juniori - Crvena zvezda (p) 14.20: FK Novi Sad - Kazino Gaja (p) 14.55: IM frizerski salon - Dr (k) 15.30: Central pab - Milka Cani} dobrove~e Gospo|inci(s) 16.05: Studio Berar - Picerija Modena (s) 16.40: Auto ku}a Sekuli}- SRS dr Vojislav [e{eq (s) 17.15: Picerija La forza - Visoka tehni~ka {kola (s) 17.50: Kafe Dva kraqa - Restoran Krajina 18.25: Grbavica - Galaktikosi (s) 19.00: Kafe Panda Liman - Simpleks (T) (s) 19.35: Ju`na Ba~ka - Vitorog promet (k) 20.10: Pekara Malina - Vikiliks (Ruma) (v) 20.45: Gramont Jamajka - Osip impeks metal (v)

12.00: Ka} 99 - Novi Sad (mp) 12.35: Petar Pua~a 99 - Zora (mp) 13.10: Alf - Agroomega (k) 13.45: Erker plus - Fudbaler~i}i (k) 14.20: Beograd - Dr (k) 14.55: Kafe Avantgard - Reprezentacija Het terik lige (s) 15.30: Beli dvori - Druga ku}a (s) 16.05: Fabrika `ice Lampone - Herba lajf (s) 16.40: Evro kan kon - Ino Ba~ka (s) 17.15: Poslasti~arnica Carigrad RVE Innogi Srbija - Madon (s) 17.50: Mewa~nica Ris - Frizerski salon Mi}ko trejd 18.25: Tradicija socijalisti - Vulkan (s) 19.00 Maks bet - Teodorovi} keramika BBB (s) 19.35: FK Vojvodina - Ju`na Ba~ka (k) 20.10: Radio Planeta - Osim impeks metal (v) 20.45: Energotehnika Ju`na Ba~ka - NPR Pani} (v)

Rat ko Bu to ro vi}

tra Ni ko li }a i ofi ci ra za me di je Iva nu Smi qa ni}. Iako je ve} ne ko vre me bi lo ja sno da pred s ed n ik Rat k o Bu t o r o v i} ni je za do vo qan ra dom po je di nih seg me na ta klu ba, ipak se ova ko ri go ro zna od lu ka UO, uti sak je, u jav no sti ni je o~e ki va la. Dan po sle we nog sa op {ta va wa stu pi li smo u kon takt s Bu to ro vi }em i za mo li li ga za obra zlo è we. - Ne mam {ta da ka èm, ne po sto ji obra zlo è we - na po ~et ku je re kao pr vi ~o vek no vo sad skog klu ba. Ni smo, ipak, osta li bez sta va Rat ka Bu to ro vi }a: - Mo ra lo je ta ko da se do go di. Oni ko ji su sme we ni su sjaj ni qu di, pra vi pro fe si o nal ci ko ji su ja ko do bro ra di li svoj po sao. Me |u tim, de si le su im se ne ke gre {ke pre ko ko jih ni sam mo gao da pre |em. Od lu ka ko ju smo do ne li ni je bi la ni ma lo la ka i me ni li~ no bi la je bol na, ali, po na vqam, mo ra lo je ta ko da se do go di. U jav no sti ve} mo gu da se ~u ju ime na qu di ko ji, na vod no, kon ku -

Mo ra }e da po ù re? - Za {to bi smo mo ra li da ù ri mo? - pi ta wem je od go vo rio Rat ko Bu to ro vi}. Po {to se bli ì po ~e tak pre la znog ro ka, u sport skim me di ji ma ak tu el ne su pri ~e i na ja ve sen za ci ja, me |u ko ji ma je i ta da }e Par ti zan an ga ò va ti jed nog od cen tral nih be ko va iz Voj vo di ne. Tu se, pre svih, spo mi we Da niel Moj sov, igra~ ko ji je se nas ni je na stu pao za No vo sa |a ne zbog su spen zi je i ko jem je ugo vor s cr ve no-be li ma is te kao, ali i \or |e Jo ki}, {to iz ne na |u je ako se zna da je po u zda ni {to per bio je dan od naj po u zda ni jih igra ~a Voj vo di ne i, uz to, ima va è }i ugo vor s wi ma do 2014. go di ne. Pot pred sed nik UO FK Voj vo di na Du {an Vla o vi} je tim po vo dom re kao: - Igra ma i po na {a wem \or |a Jo ki }a svi u klu bu smo pre za do voq ni i ne ma ni go vo ra o to me da bi on mo gao da ode iz Voj vo di ne. Jo ki} je vr hun ski pro fe si o na lac i pri mer je na {im mla |im igra ~i ma ka ko tre ba da se po na {a ju i shva ta ju svo je oba ve ze - is ta kao je Vla o vi}. a. Pre do je vi}

Ja ja Tu re is pred Son ga i Drog be Igra~ sre di ne te re na Man ~e ster si ti ja Ja ja Tu re pro gla {en je za afri~ kog fud ba le ra go di ne u tra di ci o nal nom iz bo ru kon ti nen tal nih se lek to ra i re pre zen ta ti va ca.

Ja ja Tu re i Di di je Drog ba

Na sve ~a no sti u glav nom gra du Ga ne Akri Tu re je pri mio na gra du dru gu go di nu u ni zu, a po be dio je u kon ku ren ci ji ze mqa ka Di di jea Drog be i Ka me run ca Alek sa Son ga.Tu re (29) je bio je dan od naj za slu `ni jih za ti tu lu Man ~e ster si ti ja u en gle skoj Pre mi jer li gi, dok je sa re pre zen ta ci jom Oba le Slo no va ~e igrao u fi na lu afri~ kog Ku pa na ci ja. Za eki pu go di ne pro gla {e na je re pre zen ta ci ja Zam bi je, pr vak kon ti nen ta, a wen se lek tor Er ve Re nar za naj bo qeg tre ne ra.

SPORT

subota22.decembar2012.

NOVOBE^EJCI IZABRALI NAJBOQE

La u re at Du {an Vu ke qa U organizaciji Sportskog saveza op{tine Novi Be~ej, uz me dijsku podr{ku Radija Novi Be ~ej, progla{eni su najuspe{niji sportisti, ekipa i trener novobe~ejske op{tine u 2012. godini. Jedinstvo iz Novog Be~eja, ~lan Vojvo|anske lige istok je jesewi deo prvenstva, u godini kada obele`ava 85 godina posto jawa, zavr{ilo na prvom mestu sa 38 bodova i progla{eno je za najuspe{niju ekipu.

Za najuspe{nijeg sportistu progla{en je karatista Du{an Vukeqa, ~lan Mladosti iz Novog Milo{eva, koji je u ovoj godini osvojio 36 medaqa (21 zlatnu, osam srebrnih i sedam bronzanih). Kao ~lan reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu u Bukure{tu Vukeqa je osvojio tri medaqe, zlatnu u katama u pojedina~noj i dve srebrne u ekipnoj konkurenciji, a na Svetskom prvenstvu u Milanu

skom prvenstvu u Nema~koj. Tre}i na listi je fudbaler Jedinstva Milorad Ivan~ev. Za tre nera godine progla{en je Marko Gute{a, sportski u~iteq novobe~ejskih fudbalera. Specijalno priznawe za pose ban doprinos afirmaciji sporta dodeqeno je vi{estrukom evropskom prvaku u streqa{tvu Laslu [urawiju, koji je na Paraolimpijskim igrama u Londonu nastupio u ~etiri discipli-

Najuspe{niji sportisti op{tine Novi Be~ej u 2012.

Najuspe{nija u kategoriji mla|ih sportista je omladinska reprezentativka Srbije u karateu Radmila Vukeqa, ~lanica Mladosti iz Novog Milo{eva, koja je u 2012. godini osvojila 17 medaqa (13 zlatnih, dve srebrne i dve bronzane), a na Svetskom prvenstvu u Milanu zlatnu u borbama i bronzanu u katama.

zlatne medaqe u katama i borbama. Druga na listi najuspe{nijih je Sawa Radin, ~lanica Kluba borila~kih sportova Jedinstvo iz Novog Be~eja, koja je u ovoj godini osvojila srebrnu medaqu u uni fajtu na prvenstvu Evrope u Moskvi, srebrnu u kik boksu na Kupu Evrope u Te{wu i zlatnu u kik boksu na Svet-

ne vazdu{nom i malokalibarskom pu{kom. Slu{aoci Radio Novi Be~ej glasali su za najpopularnijeg sportistu op{tine, ta laskava titula pripala je Milanu Rakiti, ~lanu Kluba borila~kih ve{tina Jedinstvo iz Novog Be~eja. Tek sta i fo to: S. Davidovi} RIT MI^ KA GIM NA STI KA U FU TO GU: Su tra }e sport sku dvo ra nu u Fu to gu oku pi ra ti rit mi~ ke gim na sti ~ar ke. No vo sad ki klub Rit miks do ma }in je i or ga ni za tor me |u na rod nog tur ni ra u ovom atrak tiv nom spor tu, na ko me }e se nad me ta ti naj bo qe rit mi ~ar ke iz Sr bi je, Cr ne Go re i BiH. Tak mi ~e we po ~i we u 12 ~a so va, ulaz je slo bo dan, a s ob zi rom na atrak tiv nost i le po tu ovog spor ta o~e ku je se da }e tri bi ne fu to {ke dvo ra ne bi ti do bro po pu we ne.

dnevnik NBA LIGA

Pe ko vi} i Vul vsi uje li li de ra Serija Oklahome od 12 pobeda prekinuta je u Mineapolisu - 99:93, uz 24 poena i 10 skokova nekada{weg centra Partizana Nikole Pekovi}a.Iako nije bio najefikasniji, kqu~ni ~ovek u pobedi vukova bio je omaleni Xej Xej Barea, koji je u jednom periodu ~etvrte ~etvrtine postigao 12 poena zaredom i takore}i sam odbio napad Durenta i drugova.Kevin Lav odigrao je kapitenski, po{to su ga sa mo tri asistencije delile od tripl-dabl u~inka, sjajan je bio i debitant iz Rusije Aleksej [ved (12p, 7sk, 12as), dok je Nikola Pekovi} samo nastavio sa odli~nim partijama.Crnogorski gorostas zabele`io je 24 poena, 10 skokova i dve blokade, uz {ut iz igre 10/18 i perfektno izvo|ewe slobodnih bacawa (4/4). Popularnom Pekmenu je to bio tre}i uzastopni dabldabl, a ukupno sedmi u sezoni.Pekovi}evi proseci na posledwih {est me~eva iznose 22,5 poena i 9,8 uhva}enih lopti, {to je dostojno kandidature za Ol stara. Na drugoj strani su Kevin Durent sa 33 i Rasel Vestbruk sa 30 poena (11 skokova, devet asistencija, osam gre{aka) bili prili~no usamqeni... Ali, kako re~e Durent posle utakmice - nije smak sveta. Prvo mesto na tabeli Istoka i daqe dr`e Wujork Niksi, ali ih Majami Hit prati u stopu.Gostovawe u Dalasu nije predstavqalo veliki napor za {ampione, {to se najboqe vidi iz podatka da Lebron Xejms uop{te nije igrao u

Nikola Pekovi} iz utakmice u utakmicu igra sve boqe

posledwoj ~etvrtini! Boqi dani za Mavse trebalo bi da do|u uskoro, kada se u tim posle tri meseca pauze zbog operacije kolena vrati Dirk Novicki. Portland je kod ku}e savladao Denver, najvi{e zahvaquju}i neverovatno lo{em {utu Nagitsa izvan reketa - 1/32, ukqu~uju}i 0/22 za tri poena.Time je Denver oborio rekord u neuspe{nom {utirawu trojki, koji su pre samo 10 dana postavili upravo Portland Trejlblejzersi (0/20), u duelu sa Torontom. Sa{a Pavlovi} imao je problema sa povredom gluteusa, ali je odigrao 14 minuta za doma}i tim i zabele`io dva poena, dva skoka,

tri asistencije i jednu ukradenu loptu. Rezultati: Minesota - Oklahoma Siti 99:93 (Lav 28, 11sk, 7as Durent 33, 7sk, 6as, 3ukr),Dalas Majami 95:110 (Bernard Xejms 12, 9sk - Lebron Xejms 24, 9sk, 5as), Portland - Denver 101:93 (Batum 22, 6sk, 3as - Miler 12, 9sk, 7as). Istok: Wujork 19-6, Majami 176, Atlanta 15-8, ^ikago 14-10, Milvoki 13-11, Indijana 14-12, Bruklin 13-12, Boston 13-12, Orlando 12-13. Zapad: Oklahoma Siti 21-5, LA Klipers 19-6, Memfis 17-6, San Antonio 19-8, Golden Stejt 17-9, Minesota 13-11, Hjuston 1312, Denver 14-13, Juta 14-13.

DANAS NA NOVOSADSKOM KEJU

PIONIRSKO I KADETSKO PRVENSTVO SREDWE BA^KE ZA ODBOJKA[ICE

Recikla`ni maraton (koji je ujedno i ro|endanski ~etvorogodi{wica), u orga nizaciji Atletsko rekreativnog kluba Fru {ka go ra i Ori jen ti ring atlet skog kluba Novi Sad, odrà}e se danas u 11 ~asova na Novosadskom keju. Recikla`ni maraton je nastao u nastojawu da se recikliraju stari startni brojevi, preostale medaqe, diplome i ostali materijal sa prethodnih trka. Pored maratonske, odrà}e se i poluma raton (21 km) i trka na 5,3 kilometra. U okviru trke na 5,3 kilometara odrà}e se i nordisjka trka sa ciqem promocije ove u Evropi najpopularnije fitns discipline. Prijave za trke su u Domu izvi|a~a u Dunavskom parku pre trke, a u~e{}e se ne pla}a. G. M.

Odbojka{ki savez Sredwa Ba~ka, sa sedi{tem u Be~eju, postoji tek ne{to vi{e od godinu dana, okupqa osam klubova i ~ini maksimalne napore da pro{iri bazu. Tim povodom prvi put organizuju pionirsko i kadetsko prvenstvo svog regiona za odbojka{ice. - Na ovaj na~in omogu}i}emo devoj~icama pionirskog i kadetskog uzrasta da odigraju {to vi{e zvani~nih utakmica, ~ime }e ste}i preko potrebno iskustvo i igra~ki br`e sazreti. Ujedno, priliku za sticawe iskustva dobi}e i mlade sudije, pa }e svi biti na dobiti. Pi onirsko prvenstvo po~iwe 22. decembra i traja}e do 16. februara, a kadetsko krvenstvo startuje i zavr{ava se dan kasnije. Prve tri ekipe u obe kategorije nastavi}e takmi~ewe na prvenstvu Vojvodine - rekao je predsednik Odbojka{kog saveza Sredwa Ba~ka Sa{a Baki}. U @OK Be~ej planiraju da svoje devoj~ice prijave i za u~e{}e na Tre}em novogodi{wem festivalu odbojke u Novom Sadu, gde se o~ekuje oko 150 ekipa iz vi{e evropskih zemaqa. V. J.

Re ci kla `ni ma ra ton

Svi na do bi ti

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Ko{arka ABA liga - BEOGRAD: Crvena zvezda - Zadar (19), NOVO MESTO: Krka - Partizan MTS (17). Prva mu{ka liga Srbije ÂÂK: Borac - Mega Vizura (19), PANÊVO: Tami{ - Konstantin (19.30), VAQEVO: Me talac - BKK Radni~ki (19.30), U@ICE: Sloboda - Sloga (19). Druga mu{ka liga Srbije ALEKSINAC: Napredak Meridiana (19), ZEMUN: Beovuk - Spartak (16), Mladost Crnokosa (19). M@RK liga - BAWA LUKA: Mladi Kraji{nik - Vo`dovac (19). Prva ènska liga Srbije ÊLAREVO: êlarevo - [umadija (19), STARA PAZOVA: Stara Pazova - Srbobran (18), NI[: Student - Jagodina (17).

Odbojka Viner {tedi{e `enska superliga - LAJKOVAC: @elezni~ar - Jedinstvo (SP) (19), OBRENOVAC: TENT - Dinamo (P) (20), SUBOTICA: NIS Spartak - Jedinstvo (U) (19). Viner {tedi{e mu{ka su perliga - QIG: Spartak - Mladi radnik (19). Prva `enska liga - FUTOG: Futog - Obili} (17), LAZARE-

VAC: Lazarevac - Vojvodina (19.30), KRAGUJEVAC: Kraguj - Sme~ 5 (19), BEOGRAD: Po {tar - Crnokosa (16), BEOGRAD: Radni~ki - Radni~ki (K) (20). Prva mu{ka liga - PANÊVO: Borac - Dunav volej (17), KLEK: Klek - Mladenovac (19), JAGODINA: Jagodina - Smederevo (18), LEPOSAVI]: Kosovska Mitrovica - Sloven (18), BEOGRAD: Obili} - Topli~anin (19). Pr va voj vo |an ska èn ska liga - centar - TEMERIN: Gr bi} - NS volej tim 2 (16), FU TOG: Fu tog vest - FOK (15.45), NOVI SAD: VST No vi Sad (13), SREM SKI KAR LOV CI: Voj vo di na 2 Partizan (18). Prva vojvo|anska ènska li ga - Banat - KRAJI[NIK: Kraji{nik - MD Zrewanin 2 (18), KLEK: Klek 2 - Kikinda (15), RAVNI TOPLOVAC: Hercegovina -Banat (15).

Vaterpolo Prva A liga - BEOGRAD: Crvena zvezda - Radni~ki (17), KIKINDA: @AK - Vojvodina (19). Prva B liga - BE^EJ: Be~e jac - Proleter (18), SUBOTI CA: Spartak Prozivka - TENT (19), BEOGRAD: Partizan 2 Nais (21).

DO DE QE NA PRI ZNA WA SA VE ZA ZA SPORT I RE KRE A CI JU IN VA LI DA GRA DA NO VOG SA DA: Sva ke go di ne Sa vez za sport i re kre a ci ju in va li da Gra da No vog Sa da or ga ni zu je do de lu pri zna wa za po stig nu te re zul ta te tak mi ~a ra. Ta ko je bi lo i ove go di ne, a do bit ni ci su tri de set i tro je spor ti sta ko ji su se tak mi ~i li u pli va wu, sto nom te ni su, pi ka du, ku gla wu, stre qa {tvu, ku gla wu, ri bo lo vu i {a hu. - Ova skrom na pro sla va no si sna `nu dru {tve nu po ru ku ko ju tre ba da po {a qe mo svi ma, a to je da se an ga ò va wem, tru dom i vo qom mo gu pre va zi }i sve pre pre ke u ì vo tu. Grad mo ra da obra ti pa `wu na sve svo je sta nov ni ke i da po dr ì ova kva udru è wa ko ja pred sta -

vqa ju so ci jal ni ka pi tal i bo gat stvo za na{ grad - iz ja vio je ~lan Grad skog ve }a za sport i omla di nu Pre drag Svi lar i ~e sti tao pri sut nim spor ti sti ma na ostva re nim re zul ta ti ma. Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi}, ko ja je osvo ji la sre br nu me da qu na Pa ra o lim pij skim igra ma u Lon do nu, is ta kla je da je po dr {ka lo kal ne sa mo u pra ve neo p hod na ka ko bi se pri ba vi la sred stva za ba vqe we spor tom i od la ske na svet ska tak mi ~e wa. â&#x20AC;&#x201C; Ova po dr {ka pred sta vqa za nas ve li ki pod strek da da mo svoj mak si mum i da do |e mo do od li~ ja, ka ko bi se No vi Sad po no sio svo jim spor ti sti ma, kao {to se mi po no si mo gra dom u ~i je ime na stu pa mo â&#x20AC;&#x201C; re kla je Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi}. Fo to: N. Stojanovi}

SPORT

dnevnik DER BI NA TA [MAJ DA NU: ZVE ZDA DO ^E KU JE RAD NI^ KI

Sudar neporaènih Kqu ~a }e vo da ve ~e ras u be o grad skom ba ze nu Ta {maj dan, jer se sa sta ju dve vo de }e eki pe srp skog pr ven stva i je di ne do sa da ne po ra è ne - BVK Cr ve na zve zda i Rad ni~ ki. Rad ni~ ki ove se zo ne ni je po ra èn ni u jed nom tak mi ~e wu, Zve zda je iz gu bi la dve utak mi ce u Evro li gi (od Ju ga u Be o gra du i od Olim pi ja ko sa u Ati ni). Ime na ko ja }e na }i u ba ze nu ga ran tu ju spek takl. Za ni mqi vo, ovo }e bi ti pr vi duel do sa da {weg i no vog se lek to ra De ja na Udo vi ~i }a i De ja na Sa vi }a, ali }e u ba ze nu bi ti i se dam osva ja ~a sa Olim pij skih iga ra u Lon do nu. U Cr ve noj zve zdi su to An dri ja Pr la i no vi}, Ni ko la Ra |en i Du {ko Pi je tlo vi}, a u Rad ni~ kom ka pi ten Va wa Udo vi ~i}, Fi lip Fi li po vi} iz Sr bi je i Da mir Bu ri} iz Hr vat ske. Ka pi ten i gol ge ter Cr ve ne zve zde i re pre zen ta ti vac Sr bi je An dri ja Pr la i no vi} o~e ku je ve o ma ne iz ve snu utak mi cu. - Mo gu} je sva ki is hod. @e li mo po be du, a da bi smo do we i sti gli mo ra }e mo da pru ì mo mak si mum. Rad ni~ ki ima sjaj ne po je din ce ko ji od li~ no funk ci o ni {u kao tim. Po zna je mo ih do bro, ima li smo pri li ku i da tre ni ra mo s wi ma i zna mo ko li ko su kva li tet ni. Ali, ima mo i mi svo je adu te, a igra mo pred svo jim na vi ja ~i ma. Ve ru jem da }e tri bi ne bi ti pu ne i da }e me~ bi ti od i gran u od li~ noj at mos fe ri. To }e nam bi ti do dat ni mo tiv - re kao je Pr la i no vi}. Ka pi ten Rad ni~ kog i re pre zen ta ci je Va wa Udo vi ~i} opo ra vqa se od po vre de i naj ve ro vat ni je }e bi ti na ras po la ga wu tre ne ru Rad ni~ kog za ovaj duel. - Utak mi ca sa Zve zdom je pra vi srp ski der bi, ono {to nam je ne do sta ja lo svih ovih go di na. Dra go mi je {to po red ve ~i tog der bi ja ima mo jo{ jed nu iz u zet nu utak mi cu, u ko joj tra ì mo

Ka pi ten Rad ni~ kog i re pre zen ta ci je: Va wa Udo vi ~i}

svo ju {an su i è li mo da do ka è mo da do sa da {wi re zul ta ti ni su slu ~aj nost. Sa sta ju se dve ne po ra è ne eki pe, ko je su do sa da po ka za le naj vi {e, pa ne ma sum we da je pred na ma va ter po lo spek takl. Ja ko je te {ko igra ti u

Be o gra du, pred ta kvom pu bli kom, ali za me ne je to iza zov i za do voq stvo i dra go mi je {to je Sr bi ja do bi la ta kav der bi - re kao je Va wa Udo vi ~i}. Utak mi ca Zve zda - Rad ni~ ki igra se da nas od 17.15 ~a so va. VOJ VO DI NA SU TRA DO ^E KU JE PAR TI ZAN

Jo{ jedna poslastica Oso ko qe ni po be dom nad Mar se qem u Li gi {am pi o na, va ter po li sti Voj vo di ne }e su tra po de li ti meg dan s ak tu el nim {am pi o nom, eki pom Par ti za na. Be o gra |a ni su bi li slo bod ni u pro {lom ko lu elit nog evrop skog tak mi ~e wa. - Po sle Mar se qa, ve} nam do la zi utak mi ca sa Par ti za nom. Od ce log du e la sa Fra cu zi ma naj va `ni ja nam je po be da. Ono {to je po zi tiv no je vo qa i `e qa da se igra do kra ja, ko ja mo je mom ke ne na pu {ta. Ovom po be dom osta je mo u igri za dru gi krug L[, pa je u ta kvoj at mos fe ri mno go lep {e da se ra di - re kao je tre ner Voj vo di ne De jan Sta no je vi}. O eki pa Par ti za na o se sve zna. - Mi }e mo u ovaj duel u}i kao i u sva ki dru gi, s tim {to mo ra mo i bi }e mo mno go agre siv ni ji. @e leo bih da do |e {to vi {e pu bli ke i da tri bi ne bu du is pu we ne kao pro tiv Mar se qa.Pu bli ka }e da vi di jo{ jed nu le pu i za ni mqi vu va ter po lo pred sta vu, u ko joj }e mo ji mom ci opet da da ju mak si mum. Ne ka da igra ju do bro, ne ka da lo {e, ali bor be nost im ni ka da ne ne do sta je is ta kao je Sta no je vi}. Su tra {wa utak mi ca iz me |u Voj vo di ne i Par ti za na na ba ze nu Sla na ba ra po ~e }e u 19 ~a so va (pre nos na RTV), ulaz je bes pla tan. G. Ma le no vi} KUP SR BI JE

Najboqi na vatrenoj liniji Tre }e ko lo Ku pa Sr bi je stan dard nim va zdu {nim oru` jem, u or ga ni za ci ji Stre qa~ ke dru `i ne No vi Sad 1790, odr `a }e se da nas u Spen su. Na stu pi }e na {i naj bo qi strel ci u svim ka te go ri ja ma, jer je ovo ujed no i po sled wa pro ve ra pred na stu pe na me |u na rod nim tak mi ~e wi ma u ja nu a ru sle de }e go di ne. Tak mi ~e we po ~i we u 9 ~a so va. G. M.

subota22.decembar2012.

SPORT

subota22.decembar2012.

dnevnik

FI NA LA KU PA VOJ VO DI NE ZA @ENE I MU [KAR CE

No vo sa |an ke i Su bo ti ~a ni od bra ni li tro fej Fi na le Ku pa Voj vo di ne u obe kon ku ren ci je u pre pu nom su bo ti~ kom hra mu spor ta pro te klo je u zna ku ru ko me ta {i ca Voj vo di ne iz No vog Sa da i ru ko me ta {a do ma }eg Voj pu ta. No vo sa |an ke i Su bo ti ~a ni su us pe li da od bra ne tro fej osvo jen pro {le go di ne i obez be de na sta vak tak mi ~e wa u Ku pu Sr bi je. Kao i pre go di nu da na Voj vo di na u od lu ~u ju }oj utak mi ci po be di la Ki kin du, a Voj put Pro le ter iz Zre wa ni na. U `en skom fi na lu sa sta le su se dve naj bo qe eki pe se ver ne gru pe Pr ve li ge Sr bi je, gde No vo sa |an ke ni su do zvo li le da pe har na me wen po bed ni ku Ku pa Voj vo di ne ode iz wi ho ve vi tri ne. Va `nost utak mi ce u~i ni lo je da obe eki pe u me~ u|u sa pri li~ nom ner vo zom i pre ve li kim re spek trom, {to se od ra zi lo i na kva li tet igre i ve li ki broj gre {a ka. Uvod ni mi nu ti su sre ta pri pa li su Ki kin |an ka ma, ko je su po ve le dva go la raz li ke, gde je do mi ni ra la gol man ka Alek si}.

Rukometa{ice novosadske Vojvodine

hom je za u sta vqa la gol man ka Ja smi na Gu te {a. Sve do kra ja po lu vre me na vo di la se iz jed na ~e na bor ba, a mla di sa stav Ki kin de, ~i ju oko sni cu eki pe ~i ne de voj ke ro |e ne 1995. go di ne, s ve li -

kim uspe hom pa ri ra le su ru ko me ta {i ca ma Voj vo di ne. Po ~et kom dru gog po lu vre me na No vo sa |an ke su za go spo da ri le te re nom, Gu te {a i da qe bri qi ra la na go lu, dok je Mar -

Voj vo di na–Ki kin da 24:22 (11:11)

SU BO TI CA: Dvo ra na „Du do va {u ma”, gle da la ca 500, su di je: Ma ri} (Pan ~e vo) i Ma {i} (Zre wa nin). Sed mer ci: Voj vo di na 7 (7), Ki kin da 4 (2), is kqu ~e wa: Voj vo di na 10, a Ki kin da 10 mi nu ta. VOJ VO DI NA: Gu te {a (16 od bra na, 1 sed me rac), To ma sko vi}, Pu dar 2, Bo ja ni} 2, Bla `i}, To do ro vi}, Iva no vi} 1, Pa ji}, An dri ja {e vi} 1, Be rak 3, Ze ~e vi} 2, Be qi} 11 (7), Stu par, Tam bu ri} 2, Ko ji}, Dmi tro vi}. KI KIN DA: Alek si} (17 od bra na), So le {a, Mla de no vi}, @iv ko vi}, Mi tro vi} 3, Mi ha i lo vi}, M. Ag ba ba 6 (2), Go lu {in, Veq ko vi} 4, J. Ag ba ba 1, Vu ~e ti}, Ri sti}, Ar da la 4, \u ra {i no vi}, Vu kaj lo vi} 4, Ko mle ni}.

Spar tak Voj put – Pro le ter Agro ìv 21:20 (11:10) SU BO TI CA: Dvo ra na „Du do va {u ma”, gle da la ca 2000, su di je: Alim pi} i Cr wan ski (Ba~ ka Pa lan ka). Sed mer ci: Spar tak Voj put 3 (3) , Pro le ter Agro ìv 2 (2), is kqu ~e wa: Spar tak Voj put 14, Pro le ter Agro ìv 4 mi nu ta. SPAR TAK VOJ PUT: Vu ko sla vo vi}, Ko so vi}, Je li} 1, Pa vlo vi} 1, Ja wi}, Kal tak 1, Ko va ~e vi} 7, Ma ti}, To do ro vi}, Jo va no vi} 3, Ku ki} (12 od bra na), Dis tol 3, Pa to~ kai, Pa pi} 5 (3), Bo ò vi}, \u ka no vi} (4 od bra ne). PRO LE TER AGRO @IV: Sl. Di mi tri} 2, Tr ni ni}, Mo mi rov, V. Kne è vi}, Bje li ca, Ko va ~e vi}, â gaq, Pa ni} 3 (2), Lo ja ni ~i} 3, Ili} (14 od bra na), Ga }i no vi} (2 od bra ne), St. Di mi tri} 4, Ko ste lac 4, Da vi do vi} 1, Goj ko vi}, M. Kne è vi} 3.

ta Be q i} sjaj n o pred v o d i l a eki pu ka od bra ni tro fe ja. U od lu ~u ju }im tre nu ci ma ima la je do bru prat wu u Iva ni Be rak, Iva ni Tam bu ri} i Je le ni Bo ja ni}. Ka ko se bli `io kraj me ~a

mla di sa stav Ki kin |an ki je po su sta jao, pa su iza bra ni ce Mi le ta Ze ~e vi }a bez ve }ih pro ble ma po di gle po bed ni~ ki pe har. - Za hvqa ju }i agre siv noj i du bo koj od bra ni be ko vi ma Ki kin de ni smo do zvo li li da do |u u po sed {u ta, {to je i bio kqu~ ni mo me nat ka da smo lo mi li utak mi cu. U dru gom po lu vre me nu smo se vra ti li na plit ku zo nu, a umor ni be ko vi ni su bi li vi {e ka dri da bu du opa snost po na{ gol. Ta ko |e i na {e is ku stvo u za vr {ni ci su sre ta bi lo je pre sud no da sa ~u va mo ste ~e nu pred nost - re kao je tre ner Voj vo di ne Mi le Ze ~e vi}. Na we go ve re ~i na do ve zao se stra teg Ki kin |an ki De jan Ka ra no vi}: - Ima li smo mno go is hi tre nih {u te va {to je od li ka mla do sti. Voj vo di ni ~e sti ta mo na osvo je nom Ku pu a na ma osta je da str pqi vo na sta vi mo put ka Su per li gi. Za raz li ku od de vo ja ka, mu {kar ci su od i gra li za ni jan su tvr |u i kva li tet ni ju utak mi cu, gde su ru ko me ta {i Voj pu ta od po ~et ka do kra ja kon tro li sa li re zul tat. Zre wa nin ci su u ne ko li ko na vra ta us pe li da im se pri bli `e za gol za o stat ka, ali ni su ima li do voq no sna ge da pre o kre nu re zul tat.

SED NI CA OO EP ZA DA ME U [A HU

Re a fir ma ci ja i po pu la ri za ci ja Odr à na je pr va sed ni ca Or ga ni za ci o nog od bo ra Evrop skog pr ven stva (OOEP) u {a hu za è ne 2013, ko jom je pred se da va la mi ni star omla di ne i spor ta i naj bo qa srp ska {a hist ki wa svih vre me na, ve le maj stor Ali sa Ma ri}. Be o grad }e sle de }e go di ne bi ti do ma }in Evrop skog po je di na~ nog pr ven stva u {a hu za è ne od 22. ju la do 4. av gu sta. Tak mi ~e we }e bi ti kva li fi ka ci o no za pred sto je }e Svet sko pr ven stvo i igra }e se po {vaj car skom si ste mu za na grad ni fond od 75 000 eura. Od lu ku da or ga ni za ci ju ove sport ske ma ni -

Od go to vog – ve re si ja Voj vo di na NS se me - Rib ni ca 2:3 (25:17, 25:11, 16:25, 25:27, 14:16)

Rukometa{i Spartak Vojputa

Ka ko je vre me od mi ca lo No vo sa |an ke su po la ko smi ri va le igru i du bo kom i agre siv nom od bra nom uda qe ki kind ske be ko ve. A ono {to bi i pro ma klo cr ve nobe loj od bra ni s ve li kim uspe -

VI NER [TE DI [E MU [KA SU PER LI GA

Ali sa Ma ri}

fe sta ci je do de li [a hov skom sa ve zu Sr bi je i gra du Be o gra du do neo je pred sed nik Evrop ske

{a hov ske uni je (ECU) Sil vio Da na i lov. Pred sed ni ca or ga ni za ci o nog od bo ra, prof. dr Ali sa Ma ri} iz ra zi la je ve li ko za do voq stvo oda bi rom Be o gra da za do ma }i na EP u {a hu. - Kao mi ni star i kao {a hist ki wa, ve o ma sam za do voq na {to }e se EP 2013. odr à ti u na {em glav nom gra du, {to }e, na dam se, do pro ne ti re a fir ma ci ji i po pu la ri za ci ji {a ha i èn skog spor ta uop {te, kao {to je to bio slu ~aj sa ne dav no za vr {e nim EP za è ne u ru ko me tu - re kla je mi ni star ka.

Naj bo qi Za naj bo qu igra ~i cu fi nal ne utak mi ce pro gla {e na Ja smi na Gu te {a iz Voj vo di ne, oda kle je i naj bo qi stre lac Mar ta Be qi}. Za naj bo qeg ~u va ra mre `e pro gla {e na je Ki kin |an ka Se le na Alek si}. U kon ku ren ci ji mu {ka ra ca epi tet igra ~a utak mi ce po neo je Pe tar Pa pi} iz Spar tak Voj pu ta. Naj bo qi stre lac je Mar ko Ko va ~e vi}, a gol man Mi lan Ku ki}. Obo ji ca su igra ~i po bed ni~ ke eki pe. Obe eki pe iz ga ra le su na te re nu, dok su gol ma ni, jed ne Ku ki} i \u ka no vi}, a s dru ge mla |a ni @iv ko Ili}, bi li glav na pre pre ka igra ~i ma u na pa du. Mar ko Ko va ~e vi} je u od lu ~u ju }im tre nu ci ma po sti zao va `ne go lo ve za Su bo ti ~a ne, Pa pi} je bio si gu ran sa li ni je se dam me ta ra, dok su Jo va no vi} i Dis tol da li pu ni do pri nos po be di do ma }i na. Zre wa nin ci su po ku {a va li pre ko bra }e Di mi tri}, Ko stel ca, Lo ja ni ~i }a i Pa ni }a po ku {a va li svih 60 mi nu ta da na kri li ma od bra na Ili }a po re me te pla no ve Su bo ti ~ a n a, ali is p o s ta v i l o se bez u spe {no. Ima li su Zre wa nin ci de se tak mi nu ta pre kra ja pri li ku da iz jed na ~e re zul tat, me |u tim iza bra ni ci Bra ni s la v a Zeq k o v i } a pre k o Mar ka Ko va ~e vi }a po no vo su ste k li ka p i t al n a tri go l a pred no sti. U za vr {ni ci me ~a go lo vi ma Pa ni }a i Ko stel ca Zre wa nin ci su ko li ko-to li ko ubla `i li po raz. Sve u sve mu ve |e na je le pa ru ko met na pred sta v a pred pu n im tri b i n a m a „Du do ve {u me”, a tre ner Voj pu ta Bra n i s lav Zeq k o v i} je krat ko pro ko men ta ri sao: - Utak mi ca je po ka za la da su ovo dve naj kva li tet ni je eki pe pr vo li ga {kog Se ve ra. Osnov na ka rak te ri sti ka je ma li broj po stig nu tih go lo va {to go vo ri o do broj igri u od bra ni. Kod mo jih igra ~a ose ti lo se ve li ko op te re }e we, s ob zi rom na to, da su ove se zo ne pr vi put igra li pred pu nih tri bi na ma, ta ko da u na pa du ni smo od i gra li ona ko ka ko smo to ra di li ve }im de lom po lu se zo ne. J. Ga li} i S. Sto jiq ko vi} Fo to: D. Vu ko vi}

\o ko vi} me wa Fe de re ra Ka ko pi {e Faj nen {el Tajms, No vak \o ko vi} po sta }e no vi kli jent kom pa ni je IMG Vor ldvi de, u ko joj }e za me ni ti Ro xe ra Fe de re ra. De ta qi do go vo ra ni su sa op {te ni. O sa rad wi fir me IMG i \o ko vi }a pi {e se ve} ne ko vre me, a FT pi {e da je No vak pro {log me se ca u Lon do nu pot pi sao ugo vor sa iz vr {nim di rek to rom IMG-ja Maj kom Do la nom.Sredinom ove godine Roxer Federer i IMG prekinuli su saradwu posle 14 godina. Me|u klijentima kompanije, ~ije je sedi{te u Wujorku, nalaze se i Rafael Nadal, Marija [arapova...

NO VI SAD: Ma la sa la SPC Voj vo di na, gle da la ca: 300, su di je: Pe tro vi} (Uì ce) i Cvet ko vi} (Be o grad). VOJ VO DI NA NS SE ME: û bri lo 11, Mar ti no vi} 10, ^. Stan ko vi} 1, Stru gar 3, Ro qi} 10, Ve se li no vi}, @i va no vi}, Br za ko vi}, Bo {ko }e vi}, Lu bu ri} 20, M. Stan ko vi} 13, Ka pur (l). RIB NI CA: Ja ni }i je vi} 12, Oko {a no vi} 5, Ve qo vi}, Ja nu zo vi} 11, Mo ~i} (l2), Jan ko vi} (l1), Ra do vi} 2, Bi }a nin 3, Ma rin ko vi} 10, Lu ki}, Traj ~ev ski 4, Ra de vi} 27. Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me jo{ jed nom su, od go to vog, na pra vi li ve re si ju. Po sle si gur ne igrei ube dqi vog vo| stva od 2:0 u se to vi ma, No vos da |a ni su po ra è ni od kra qe va~ ke Rib ni ce, ko ja je u uvod na dva se ta bi la u pot pu noj sen ci raz i gra nog do ma }i na. Ipak, pred vo |e ni Mir kom Ra de vi }em, ko ji je na ovom me ~u pot se }ao na ve o ma br zu ho bot ni cu i igrao na po zi ci ja ma sred weg blo ke ra i ko rek to ra, a po ne kad i kom bi no va no, Kra qev ~a ni su iz No vog Sa da od ne li ogrom na dva bo da.

U dru gom se tu go to vo ista sli ka. Vo {a je po ve la 5:1 po sle od li~ nih ser vi sa ^u bri la, a ka da se na do ve zao Ro qi}, do ma }i su ne za u sta vqi vo hi ta li do dvo se tov nog vo| stva, a na dru gom oba ve znom od mo ru bi lo je 16:6. Po ku a {a va li su go sti da ne {to pro me ne, ali ni su us pe li da se oslo bo de ~e li~ nog zar qa ja No vo sa |a na i sti gli su do ivi ce po ra za. U tre }em se tu, tre ner Rib ni ce Bo {ko Ma ~u `i} s po zi ci je sred weg blo ke ra je na me sto ko rek to ra pre ko man do vao Ra de vi }a i we go va eki pa je ko na~ no za i gra la. Po ~e li su go sti i bo qe da ser vi ra ju, naj pre ras te re }e ni re zul ta tom ko ji im ni je i{ao na ru ku. Po ve li su br zo 8:3, ali su ih i do ma }i po ~a sti li s ne ko li ko gre {a ka. Stao je i pri jem Voj vo di ne, a raz i grao se blok go sti ju i Rib ni ca je sma wi la za o sta tak. Do ma }i su bo qe po ~e li ~e tvr ti set (8:4), ali su Kra qev ~a ni pre ko Ra de vi }a do {li do 10:10, a ka sni je i po ve li 16:15. Vo {a je ipak pre ko Mi haj la Stan ko vi }a po no vo pre u ze la vo| stvo (19:17), ali ga je br zo is pu sti la. Egal za vr {ni ca pri pa la je go sti ma, iako je Vo {a pr va

Stru gar i ^u bri lo blo ki ra ju Ja ni }i je vi }a

O~e ki va la se te {ka i ne iz ve sna utak mi ca. Vo {a je mo ra la da se va di za mak si mal ni po raz u Kra gu jev cu, a Rib ni ca je bi la oso ko qe na osvo je nim bo dom pro tiv Cr ve ne zve zde, ali vi |e ni sce na rio ni ko ni je mo gao da pred vi di. Ve} od star ta su do ma }i na met nu li svoj tem po, sjaj no ser vi ra li, igra li u po qu i ima li vi sok pro ce nat re a li za ci je kon tra na pa da. Na ser vi se Dra `e na Lu bu ri }a, Vo {a je od 7:7 do {la do si gur nih 12:7 i na ja vi la vo| stvo. Na ru ku im je i{la i ve o ma sla ba igra teh ni ~a ra i li be ra Kra qev ~a na, a Ro qi} i ^u bri lo su do brim ak ci ja ma u na pa du do ne li la ga nih 25:17 do ma }i nu.

Fo to: F. Ba ki}

ima la set lop tu. Na 25:25, Mi haj lo Stan ko vi} je iz blo ki ran, a na set lop ti za go ste is pu cao je lop tu u (spor ni) aut, ko ji je do neo iz jed na ~e we. Vo {a na pro sto ne ma sre }e u tajbrejk lu tri ji ove se zo ne i ovo im je {e sti po raz mi ni mal nim re zul ta tom. Iako su vo di li to kom ve }eg de la taj-brej ka (6:4, 8:6) ni su us pe li da po be de. Slab pri jem u bit nim tre nu ci ma ko {tao je do ma }i na bo do va, a Rib ni ca je po no vo pre ko Ra de vi }a do {la do 11:9. Uz vra ti li su do ma }i i po sle as ser vi sa ^u bri la do {li do 12:11, ali je Stan ko vi} bio op te re }en ser vi si ma go sti ju, ni je iz dr `ao pri ti sak i u Kra qe vo su oti {la dva bo da iz der bi ja. M. Ri sti}

SU LEJ MA NI NA PU [TA AJAKS

Iz me |u Va len si je i Ever to na? [pan ski me di ji ob ja vqu ju da }e re pre zen ta ti vac Sr bi je Mi ra lem Su lej ma ni ka ri je ru na sta vi ti u Va len si ji.Sa dru ge stra ne, pri ~a o od la sku fud ba le ra Ajak sa u Ever ton i da qe je na sna zi. Slav ni ho land ski klub ob ja vio je da }e Su lej ma ni u ja nu a ru na pu sti ti eki pu. Ugo vor ne ka da {wem fud ba le ru Par ti za na is ti ~e u ju nu pa bi za in te re so va ni klu bo vi mo gli da ga an ga `u ju uz ma lo obe {te }e we.Me di ji u [pa ni ji in si sti ra ju na ve zi Va len si je i Ajak sa ma da je ona pri li~ no pro ble ma ti~ na. Gre go ri van der Vil bio je `e qa upra ve klu ba sa Me sta qe pro {log le ta, tran sfer ni je re a li zo van, To bi Al der vi reld po mi wan je kao mo gu }e po ja ~a we a ~i ni se da je Su lej ma ni naj do stup ni ji.

Mo mak ko ji je oti {ao iz Par ti za na sa 18 go di na po sle su spen zi je FSS ste kao je pra vo da igra tek u ma ju 2007. go di ne, a br zo je iz He ren ve na sti gao do Ajak sa uz obe {te }e we od 16,25 mi li o na evra, re kord no u ho land skom fud ba lu. U Ajak su je po ~e lo do bro, ali je Su lej ma ni ove se zo ne od i grao sa mo osam utak mi ca, ni jed nom ni je bio u start noj po sta vi, sa ku piv {i 180 mi nu ta na te re nu. Va len si ja je po sle 16 ko la {pan ske Pri me re na 11. me stu, ali }e na sta vi ti tak mi ~e we u osmi ni fi na la Li ge {am pi o na, gde je pr vi pro tiv nik eki pa Pa ri Sen @er me na.O mo gu }em tran sfe ru u Ever ton ne ma no vih in for ma ci ja, Dej vid Mo jes iz ja vio je po ~et kom de cem bra da je za in ter so van za Su lej ma ni ja, ali kon kret nih ko ra ka do sa da ni je bi lo.

kultura

dnevnik

subota22.decembar2012.

УСКОРО ПОЧИЊЕ ЦИКЛУС БОЖИЋНО-НОВОГОДИШЊИХ КОНЦЕРАТА

Звуци класике и Теофиловићеве песме Традиционални циклус божићно – новогодишњих концерата Музичке омладине Новог Сада, који ће ове године понудити пет програма током наступајућих празника, почеће 27. децембра наступом познатог београдског ансамбла за рану музику „Ренесанс“ у Синагоги, најављено је на јучерашњој конференцији за новинаре. После барокне музике у њиховом извођењу на историјским инструментима, како је напоменула музиколог Миа Дорошки у име организатора, 30. децембра ће у Синагоги уследити гала концерт Стефана Миленковића и Гудача светог Ђорђа који за ову другу прилику, након прошлогодишњег наступа у Новом Саду, припремају посебно осмишљен програм с делима Сен Санса, Гершвина и Чајковског. Концерт за православни Божић традиционално приређује Хор Саборне цркве „Свети Георгије“ под диригенским вођством Богдана Ђаковића 8. јануара у Синагоги. Са њима ће наступити и ка-

мерни хор Академије уметности у Новом Саду са диригентом Предрагом Ђоковићем. Још једни зналци овдашње публике од прошле године поново ће наступити у Новом Саду и засмејати је као и прошли пут. Виолиниста Алексеј Игудесман и пијаниста Хјунг-ки Џу приредиће 11. јануара на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта шоу под називом „Big night ma re mu sic“, поигравајући се не само с насловом Моцартове композиције „Lit tle night mu sic“, него и с музиком, што ћемо и чути. Овог пута Игудесман&Џу наступиће са познатом и цењеном Београдском филхармонијом. За крај циклуса најављен је концерт браће Теофиловић и гитаристе Мирослава Тадића 15. јануара у Синагоги, на којем ће представити нови албум „Видарица“. Тако ће, након Београда и Бриона у Хрватској, где су њихови наступи прошли изузетно успешно, и изазвали велику медијску пажњу, овај албум упозна-

Ратко и Радиша Теофиловић представиће нови албум „Видарица”

ти и новосадска публика. Велико је интересовање за овај диск, снимљен прошле године у Аме-

рици, у студију Скота Фрејзера, дизајнера звука који сарађује са чувеним „Кронос квартетом“,

подсетио је јуче Ратко Теофиловић, додајући да је на њему снимљено 14 нумера.

- Има песама са Косова и Метохије, Македоније, Јужне Србије и Војводине, далматинске и из Босне. Заокружили смо тако екс Југославију, али не смишљено, него смо бирали песме које су блиске и нама и Мирослављевом сензибилитету – истакао је Ратко Теофиловић, подсећајући да су са Тадићем први пут заједно наступили на „Гитар арт фестивалу“ у Београду 2007. Песме на албуму „Видарица“ снимљене су у посебним аранжманима и заправо представљају обраде „у новом руху“, а тако нешто, по речима Ратка Теофиловића, досад нико није радио. - Желео бих да позовем „неверне Томе“ на овај концерт, љубитеље не само традиционалне музике. Јер, уз нас се увек помиње етно, а музика заправо не познаје границе, што ће овај концерт показати. По нама се види да смо изузетно задовољни и радосни што смо снимили овакав албум – напоменуо је Радиша Теофиловић. Н. Пејчић

СИНОЋ У КОВИЉУ

Милошу Латиновићу уручена награда „Стеван Пешић”

НОВА ВЕРЗИЈА „ОТЕЛА” СУТРА ПРЕМИЈЕРНО У ЈДП

Акценат на речима, а не на атракцији Премијера Шекспировог „Отела„ у режији Милоша Лолића биће изведена сутра на Сцени „Љуба Тадић„ Југословенског драмског позоришта у Београду са Војиним Ћетковићем у насловној улози. В.д. управница ЈДП-а Тамара Вучковић истакла је на конференцији за новинаре да је то трећа премијера у овој години и да су све три урађене од средстава која су у ЈДП-у сами нашли - од донатора, спонзора и пријатеља куће, јер у буџету није био предвиђен новац за нове представе. Претходног „Отела„ у овом театру радио је Стево Жигон још 1977. године. Управница је подсетила да је младом редитељу Лолићу ово трећи ангажман у ЈДП-у, а да је у међувремену радио у Немачкој, Аустрији и Словенији и освојио бројне награде. Улогу Јага игра Никола Ђуричко, Дездемону Милена Живановић, Брабанциа Бранислав Лечић. У ансамблу су и Радован Вујовић, Никола Ракочевић, Дубравка Ковјанић, Горан Даничић, Љиљана Међеши, Дубравко Јовановић, Стефан Бундало, Дејан Дедић и Бане Јевтић. Сценограф је Јасмина Холбус, костимограф Мариа Јелесијевић, композитор Невена Глушица, драматург Периша Перишић. Лолић је истакао да му је част да ради Шекспира, са дивном екипом људи и то у ЈДП-у који му је једини, поред Атељеа у време управника Светозара Цветковића, дао прилику да почне каријеру.

„У раду на новој представи ЈДП је дао све од себе, без обзира на проблеме. Оскудица нам је и помогла, осетили смо се својима и схватили да је све до нас, да представа не зависи од новца већ од наших интелектуалних и емотивних ресурса„, рекао је он. Лолић је истакао да ће акценат бити на речима, а не на атракцији. На питање о реаговању публике одговорио је да још није размишљао о томе. „Кад се бавите позориштем, публика долази пред крај. Ми смо пошли од себе, ‘копали‘, трудили се да будемо поштени према тексту„, објаснио је он. Драматург Перишић је најавио минималистичку верзију Шекспира, у складу са Лолићевом поетиком, али и временом у којем живимо. Адаптацијом и редукцијом комад је сведен на есенцијална питања, изјавио је он. Сценографкиња Јасмина Холбус додала је да је визуелни приступ такође сведен на унутарње стање ликова. Кроз пукотину љубави провлачи се лаж, ликови лажу да су оно што нису, па је тако направљен и декор са два лица, рекла је она. Костими су остали у Шекспировом времену, али са провученим савременим детаљима. Ћетковић је изјавио да не уме да опише свог Отела у једној реченици. „Овај Отело је прво Шекспиров, па Лолићев, па мој. Трудили смо се нас тројица да не дола-

зимо у сукоб, да испоштујемо сву тројицу. Мислим да смо успели, а у сваком случају гарантујем да је искрено и нешто најдубље што осећам„, рекао је он. Ђуричко је додао да је било уживање „рвати се„ са Шекспиром и бити у контакту са таквом литературом, као и да ће цео тим бити поносан на ову представу. Лечић, који је недавно у једној црногорској верзији играо Јага, сада је отац Дездемоне, па је на пробама био, како је рекао, помало и у улози публике. „То је поетски и интелигентан театар. Говори да је снага духа јача од свега. Представа је сведена, али захтевна у смислу унутрашње концентрације„, казао је он. Што се тиче теме расне предрасуде, „овде је реч о свакој врсти дискриминације, коју ће гледаоци препознати у различитим видовима, у представи се акцентује ‘другост‘, оно што је другачије и у томе је њена актуелност„, додао је Лечић. Мада глумица Милена Живановић изразила је захвалност управи ЈДП-а на овој шанси, као и искуснијим колегама на подршци. Сви чланови ансамбла истичу да је рад на представи обележен дивном енергијом и заједништвом, надајући се да ће публици показати право позориште које упркос тешкоћама може да функционише и понуди нешто племенито и квалитетно.

ТОКОМ ОВЕ ГОДИНЕ ДЕСЕТ МИЛИОНА ПОСЕТИЛАЦА

Лувр најпосећенији музеј на свету Париски Лувр је саопштио је јуче да је и ово године најпосећенији музеј на свету, са близу 10 милиона посетилаца, што је милион више него лане. Како преноси АФП, своју челну позицију чувени париски музеј „зацементирао„ је посебно захваљујући новом крилу, посвећеном исламској уметности, као и све већем броју посетилаца из Кине који, поред Американаца и Бразилаца, сада чине најбројнију групу страних туриста. Након њих следе Италијани и Немци, истиче се у саопштењу у коме

се наводи да је интернет страница музеја имала више од 11 милиона прегледа, а да његова фејсбук страница има више од 800.000 следбеника. Ново крило исламске уметности, са око 3.000 драгоцених предмета из перода од седмог до деветнаестог века, отворено је у септембру, од када га је видело 650.000 посетилаца. Његова изградња, која је коштала близу 100 милиона евра, финансирана је од стране француске владе, потпомогнуте донацијама из Саудијске Арабије, Марока, Кувајта, Омана и Азербејџана.

У Библиотеци „Лаза Костић“ у Ковиљу синоћ је Милошу Латиновићу уручена награда „Стеван Пешић“ која чува успомену на писца рођеног у овом месту. Латиновић је осамнаести добитник овог признања које додељују Градска библиотека у Новом Саду и Савет Месне заједнице Ковиљ, а награђена је његова књига прозе „Звезде и острва“ („Геопоетика“, 2012.). Осамнаести пут се додељује награда „Стеван Пешић“ за најбољу књигу на српском језику, која би требало да на особен начин евоцира теме и поступке нашега писца чије је дело остварено у великом броју жанрова (поезија, есеј, путопис, проза, драма). Стеван Пешић ( 1939 – 1994) писао је поезију, есеје, путописе, драме, а ова награда треба да евоцира његове теме и поступке, кроз дела писаца на српском језику. Одлуку да је ове године најбоља Латиновићева књига „Звезде и острва“, једногласно је донео жири у саставу Јован Зивлак (председник), Владимир Гвозден и Зоран Ђерић. Милош Латиновић (Кикинда, 1963) присутан је у српској књижевности од деведесетих година као прозни и дрмски писац. Радио је као новинар, управник Библиотеке и Позоришта у Кикинди, где је сада потпредседник општине. Објавио је шест приповедних збирки, три романа и пет драма, као и низ прозних тексто-

ва у књижевној периодици.На сцену су му постављене две драме: „Панонски карусел” и „Црњански или пајадор”, обе у Народном позоришту у Кикинди. Прозни текстови су му преведени на енглески, мађарски, словачки,

словеначки, македонски и румунски језик. У поетско – прозној књизи „Звезде и острава“, која се заснива на причама пронађеног рукописа, у вили некадашњег кикиндског велепоседника Будишина, читамо повести анонимног наратора, без чврсте сижејне конструкције и са фрагментарном перцепцијом, наводи се, између осталог, у образложењу жирија. У том смислу Латиновић се преко нађеног рукописа легитимише као једна врста лирског Џојса,

где се сукобљавају различите силе. Његов свет се очитује у изменама приповедачког првог и трећег лица, где се повести ткају од крхотина времена и турбуленција сећања која уз сањарије обнављају историју актера који су стварали културу и материјални свет Медитерана. Латиновићеви медитерански пејзажи везани су за простор Херцег Новог, за симбиозу културе, историје и призора Боке, са добима и свитањима која блеште на плажама или обалским кафеима, са ведутама у простору који мами меланхоличног приповедача у окриље спасења сновиђења и сновитих тренутака прошлости. У тим сликама повлашћено место имају призори из Трста, Опатије, Силбе, Фолегандроса, али и Истре, Антиба, Емоне и Београда и Кикинде. Латиновићев рукопис, сачињен од преко тридесетак поетскопрозних фрагмената, више је повест о човеку који меланхолично трага за личним и измаштаним Медитераном, који је антислика драматичног и суровог живота, попут животне екстазе која се настањује у срцу и у књижевности да нас одбрани од разарајућих сила ововремене тривијалности, закључио је жири. Р. Лотина Фото: Д. Јанковић

У БЕОГРАДУ ПОСЛЕ 26 ГОДИНА

Вечерас концерт „Прљавог казалишта” Популарна хрватска група ‘’Прљаво казалиште’’ после 26 година од последњег концерта у Београду наступиће вечерас у Комбанк арени. „Прљаво казалиште” је настало 1977. у загребачком предграђу Дубрава под снажним утицајем панка. Име групе потиче од једне епизоде стрипа Алан Форд, када чланови дружине Т.Н.Т. долазе у позориште названо „Прљаво казалиште”. Прву поставу групе чинили су: Јасенко Хоура (гитара), Зоран Цветковић (гитара), Даворин Боговић (вокали), Нико Храстекбас и Тихомир Филес (бубњеви). Хоура је у ранијем интервјуу Танјугу рекао да су чланови бенда пустили обожаваоце да преко њихове странице на друштвеној мрежи Фејсбук изаберу листу песама које ће изводити на турнеји. ‘’Ми смо напросто пустили да наши чланови са Фејсбука којих

има око 170.000 изаберу сет листу песама које би волели да чују на концертима тако да се сет листа неће мењати или врло незнатно, јер је цео концерт конципиран на два сата и могуће су врло мале измене у репертоару’’, рекао је Хоура, додајући да је тај бенд већ кренуо на турнеју тако да на концерту у Београду битнијих промена неће бити. Бенд је широку поуларност стекао 1980. године другим албумом ‘’Црно бијели свијет“ названом по истоименој песми која је постала једна од оних по којима се група памти. Са те плоче издвојили су се и хитови ‘’Ми плешемо“ ‘’Неки моји пријатељи“, ‘’Нове ципеле” и обрада песме ‘’Седамнаест ти је година тек” Иве Робића. Добро је прошао и наредни ЛП „Херој улице”, на коме је Хоура преузео и улогу певача, уместо Давора Боговића, који се на кратко био повукао из бенда.

Осим насловне песме, са те плоче памте се и „Широке улице”, ‘’Девојке би“, ‘’Све градске битанге“ . Две године касније, по повратку Боговића у групу Казалиште је снимило албум ‘’Корак од сна“ са кога се издвојила песма ‘’Све је лако кад си млад“ и обрада песме ‘’Милионер“ Звонка Шпишића. ‘’Прљаво казалиште ‘’ је током дугогодишње каријере објавило 14 студијских албума, а међу њима су и ‘’Златне године’’, ‘’Зауставите земљу’’, ‘’Деведесета’’, актуелни албум је ‘’Можда догодине’’. Улазнице за концерт групе ‘’Прљаво казалиште’’ у продаји су по ценама од: 1.800, 1.900, 2.200, 2.400, 2.500, 2.800 динара на свим овлашћеним продајним местима ЦС Евентим као и на благајнама: Комбанк Арене, Билет центра Београд, Дома омладине и ‘’Ушће’’ шопинг центра.

svet

subota22.decembar2012.

SIRIJA

dnevnik

VELIKA BRITANIJA

Asan` obe }a va jo{ mi lion do ku me na ta

Opo zi ci ja od bi ja iran sku ini ci ja ti vu DA MASK: Glavna sirijska opoziciona grupa osudila iransku mirovnu inicijativu za Siriju kao posledwi poku{aj Irana da spase reìm sirijskog lidera Ba{ara al Asada. „U trenutku kada slobodne snage sirijskog naroda ostvaruju odlu~uju}u politi~ku i vojnu pobedu za pobedom, reìm i wegovi saveznici nastavqaju da preduzimaju mutne i zakasnele politi~ke ini cijative”, saop{tila je Nacionalna koalicija. „Iranska inicijativa predstavqa primer tih o~ajni~kih poku{aja da se pruì ruka spasa Asadovom reìmu ~iji brod neminovno tone”, isti~e se u saop{tewu, a prenosi AFP. Teheran, najmo}niji regionalni saveznik Asadovog reìma, u nedequ je detaqno predstavio mirovnu inicijativu u {est ta~aka,

kako se preneli iranski mediji. U tom planu se ne predvi|a pad sirijskog reìma, ve} se, umesto toga, poziva na „hitno zaustavqawe nasiqa i oruàne akcije pod nadzorom UN” i na ukidawe sankcija protiv Sirije, po~etak nacionalog dijaloga, uspostavqawe prelazne vlade i organizovawe slobodnih izbora. Nacionalnu koaliciju, koja je oformqena u Kataru ovog meseca, priznale su desetine dràva kao jedinu i legitimnu grupu koja predstavqa sirijski narod. Gra|anski rat u Siriji po~eo je u martu pro{le godine kada su proreformski protesti, inspirisani „arapskim prole}em”, prerasli u oruànu pobunu po{to je Asadova vlada po~ela brutalno da gu{i demonstracije, a u nemirima je do sada poginulo vi{e od 44.000 qudi.

ITALIJA

Go to va is tra ga o „Ko sta Kon kor di ji” RIM: Italijanski tuìoci zakqu~ili su istragu o brodolomu kruzera „Kosta Konkordija” i pripremaju se da zatraè su|ewe kapetanu broda i jo{ sedmorici qudi. Istraga je vo|ena u toskanskom gradu Groseto, a zahtev za optu`nicu }e, kako se o~ekuje, biti podnet u januaru, nakon ~ega }e sudija odlu~iti da li ima dovoqno dokaza za su|ewe, javio je Rojters. AP navodi da su tuìoci tokom istrage prikupili 50.000 stranica dokaza, ukqu~uju}i svedo~ewa, izve{taje stru~waka i snimke telefonskih razgovora. Kapetan Fran~esko Sketino tereti se za ubistvo iz nehata, izazivawe brodoloma i napu{tawe broda sa 4.000 putnika i ~lano -

va posade koji je 13. januara udario u stene i prevrnuo se kod ostrva \iqo. Ukoliko bude progla{en krivim, preti mu zatvorska kazna do 20 godina. Tragedija se dogodila kada je Sketino poku{ao da brodom prokrstari veoma blizu ostrva, {to je manevar poznat kao „pozdrav”. Me|utim, brod je udario u stene i prevrnuo se, a Sketino tvrdi da je poku{ao da spre~i ve}u katastrofu tako {to je brod usmerio u pli}u vodu, bli`e obali, nakon udara, kako bi olak{ao spasavawe. Pored Sketina, optu`nice i su|ewe o~ekuju se za jo{ pet ~lanova wegove posade, me|u kojima i za wegovog prvog oficira.

MEKSIKO

Ne sta lo dva de set hi qa da Mek si ka na ca MEK SI KO SI TI: U Meksiku je u proteklih {est godina nestalo vi{e od 20.000 qudi, saop{tile su civilne organizacije u toj zemqi pozivaju}i se na podatke tu`ila{tva. Na sajtu organizacije „Civilni predlog” navedeno je da je 20.851 osoba nestala tokom administracije biv{eg predsednika Felipea Kalderona, koji je pokrenuo sna`nu borbu protiv mo}nih narko kartela. Naime, kako je ju~e saop{tila ta organizacija, u pitawu su zvani~ni podaci federalnog javnog tu`ioca iz ~ije kancelarije je u me|uvremenu saop{teno da nemaju saznawa o postojawu takvog dokumenta.

Me|u nestalima su policajci, studenti, biznismeni i vi{e od 1.200 dece, mla|e od 11 godina, preneo je AP. Organizacija je navela i da me|u podacima ne postoji dovoqno informacija da li su mnogi od ovih nestanaka povezani sa obra~unom kriminalnih bandi. U pe riodu izme|u 2006. i 2012. godine biv{i predsednik Kalderon zapo~eo je kampawu protiv organizovanog kriminala, uz razme{tawe ogromnog broja vojnika u celoj zemqi. Procewuje se da je vi{e od 70.000 qudi ubijeno u nasiqu povezanom sa organizovanim kriminalom u tom periodu.

LON DON: Osniva~ Vikiliksa Xulijan Asan` poru~io je da }e slede}e godine objaviti jo{ milion dokumenata koji }e pogoditi „sve zemqe na svetu”. On je odr`ao govor pred oko 80 pristalica na balkonu ambasade Ekvadora, u kojoj se nalazi ve} {est meseci u nastojawu da izbegne izru~ewe {vedskim vlastima, koje ga tra`e zbog optu`bi za seksualni napad. Asan` je poru~io da }e ostati u predstavni{tvu Ekvadora sve dok Pentagon postojawe Vikiliksa bude tretirao kao „zlo~in koji istrajava”, a wegova vlada (Australije) ne bude stala u odbranu novinarstva i rada wegovog vebsajta, javio je BBC. On strahuje da bi [vedska mogla da ga izru~i ameri~kim vlastima

zbog objavqivawa stotina hiqada poverqivih depe{a ameri~kih diplomata na Vikiliksu. Ukoliko iza|e iz ambasade, koju danono}no nadzire britanska policija, vlasti }e ga uhapsiti zbog kr{ewa propisa uslovne slobode. „Vrata su uvek otvorena za svakog ko `eli da sa mnom razgovara kroz standardne procedure ili da mi garantuje bezbedan izlazak”, poru~io je Asan`, isti~u}i da je 2012. bila „velika godina” za wegovu organizaciju. Australijanac je prilikom obra}awa sa balkona ambasade u avgustu pozvao na okon~awe diplomatskog }orsokaka koji je po~eo kada mu je Vlada Ekvadora u avgustu dala politi~ki azil.

BELGIJA

Ru si ja i EU o ener get skom tr ì {tu BRI SEL: U Briselu je po~eo 30. samit EU-Rusija. Ruski i evropski zvani~nici su razgovarali o energetici, ratu u Siriji, ali i o postupawu ruskih vlasti prema opoziciji. Moskvu u Briselu predstavqa predsednik Vladimir Putin, a EU predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije, Herman van Rompej i @oze Manuel Barozo. Za Putina glavna tema dana{wih razgovra su propisi EU o energetskom trì{tu ~iji je ciq da se podstakne konkurencija, a koje je Moskva opisala kao diskriminatorski prema ruskoj dràvnoj kompaniji Gasprom. Evropski zvani~nici su upozorili da }e prema evropskim propisimia Gasprom morati da dozvoli drugim proizvo|a~ima gasa pristup budu}em gasovodu Ju`ni tok. Propis Evropske unije „Tre}i energetski paket” zabrawuje pro-

izvo|a~ima da imaju vlasni{tvo nad tranzitnim postrojewa kao {to su gasovodi. Gasprom je tako|e pod istragom EU da se utvrdi da li je prekr{io propise o konkurenciji time {to je vezao cene gasa sa cenama nafte.

KENIJA

Putinov savetnik za spoqne poslove Juri U{akov rekao je da }e u centru samita Rusija-EU biti energetska pitawa. On je rekao da je Putin pokre nuo pitawa vezana za „Tre}i energetski paket” tokom svojih

razgovora pro{log meseca sa nema~kom kancelarkom Angelom Merkel, kada je izrazio nadu da }e ona i drugi evropski lideri prihvatiti ruske argumente. Rusija smatra da }e propisi EU obeshrabriti Gasprom da investira u gasovode i skladi{ta gasa ako wegova infranstruktura bude na raspolagawu drugima. Zato Rusija nije voqna da „tre}im stranama” dozvoli prispup svojim gasovodima, a posebno Ju`nom toku. Jo{ jedna tema razgovora bi}e ruski zahtev za ukidawe viza za putovawe svojih dr`avqana u EU zemqe. Zvani~nici EU smatraju da je zbog poroznih ruskih granica sa wenim biv{im sovjetskim susedima za sada nemogu}e uvesti bezvizni re`im, dok Kremq kritikuje EU zbog toga {to toliko odugovla~i po tom pitawu.

SAD

Rat ple me na NAJ RO BI: U plemenskom obra~unu i napadu na jedno selo na jugoistoku Kenije, popri{tu sli~nog sukoba u avgustu, ubijeno je najmawe 39 qudi. Ukupan broj poginulih je 39 qudi, od toga 30 seqaka i devet napada~a, rekao je Entoni Kamitu, {ef specijalnih policijskih snaga za region Tana na priobalnom delu zemqe, preneo je AFP. Veruje se da je napad odmazda za napad koji su po~inili seqaci zajednice Pokomo na domove pripadnika Orma u avgustu i septembru ove godine kada je po-

ginulo vi{e od 100 seqaka. Mnogi od danaswih `rtava su ène i deca, a snage bezbedno sti su angaòvane da spre~e da qe nasiqe, javio je BBC. Crveni krst je prvobitno saop{tio da ima najmawe 10 mrtvih i 30 te{ko rawenih, me|u wima i jedno dete od godinu dana, a da istraìva~ke ekipe pretraùju okolnu oblast traè}i mogu}e `rtve. U avgustu, dve grupe su se sukobile zato {to su sto~ari iz Orma napasali stoku na pa{wacima za koje Pokomi kaù da su wihovi.

UN {a qe voj sku u Ma li WU JORK: Savet bezbednosti UN jednoglasno je odobrio slawe vojnih snaga predvo|enih afri~kim dr`avama u Mali, kako bi se pomoglo u borbi protiv islamista. Naime, vojska bi trebalo da pomogne ovoj zemqi da povrati veliki deo svoje teritorije koju su zauzeli islamisti~ ki ekstremisti. Vojne snage imaju po~etni mandat od godinu dana da primene „sve potrebne mere” kako bi pomogli vladi u Maliju da povrati severnu polovinu svoje teritorije od „terorista, ekstre-

mista i naoru`anih grupa”, javila je agencija Frans pres. Zapadnoafri~ke zemqe su ranije saop{tile da imaju 3.300 vojnika spremnih da odu u Mali kako bi pomogli vojsci te zemqe i podr`ali vojnu operaciju koja, kako je re~eno, ne}e mo}i da po~ne pre septembra slede}e godine. Pobuwenici naroda Tuarezi i drugi separatisti i grupe po vezane sa al-Kaidom iskoristi le su pu~ u ovoj zemqi u martu i preuzele kontrolu nad velikim delom zemqe u kojem su islamisti nametnuli strogi {erijat.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI RO BERT BEJLS Ameri~kog vojnika Roberta Bejlsa najverovatnije o~ekuje smrtna kazna zbog masakra 16 civila u Kandaharu. Vojni tu`ioci SAD }e tra`iti smrtnu kaznu pred vojnim sudom u ba zi Luis Mekord u Va{ingtonu. On se suo~ava sa 16 ta~aka optu`nice za ubistvo s predumi {qajem, plus optu`be za poku{aj ubistva, na pad i kori{}ewe steroida.

TA LAT AB DU LAH Vrhovni tuìlac Egipta Talat Abdulah po vukao ostavku, koju je nedavno podneo. Vrhovni tuìlac Egipta, kojeg je imenovao islamisti~ ki {ef dràve Muhamed Mursi, povukao je ostavku koju je nedavno podneo, {to bi moglo da izazove nove napetosti u javnosti uo~i kqu~nog glasawa o Nacrtu ustava zemqe.

MA TE SA BO Ma|arski ombudsman Mate Sabo podneo je `albu Ustavnom sudu zbog zakona koji zabrawuje xek pot aparate. „Na~in na koji su zabraweni xek potovi i ta odluka doneta, potom i usvojena, predstavqa kr{ewe neko liko prava, najpre osnovnih prava gra|ana”, rekao je Sabo.

KI NA PRO VO CI RA JA PAN SLA WEM BRO DO VA DO SPOR NIH OSTR VA

Pre zen ta ci ja si le u re gi o nu PE KING: Kina je poslala svoje brodove u teritorijalne vode oko spornih ostrva, prvi put od kada je u Japanu izabrana nova vlada. Ovaj korak u Tokiju je protuma~en kao kraj nada da bi Peking mogao da iskoristi izbore i promenu vlasti u Japanu kao {ansu za novi po~etak odnosa posle meseci èstokih sporewa i incidenata oko ostrva u Isto~nom kineskom moru, zbog kojih nijedna strana nije spremna da se povu~e. Japanska obalska straà je saop{tila da su tri broda za nadgledawe bila unutar 12 nauti~kih miqa oko ostrva koje Tokio zove Senkaku, a Peking Diaoju, dok su brodovi za nadgledawe ribolova bili u okolnim vodama. Kina je poslala svoje brodove u teritorijalne vode oko ostrva 19 puta od kako je Tokio nacionalizovao taj arhipelag pro{log septembra, prema evidenciji japanske obalske straè. Japanski analiti~ari smatraju da Peking time èli da pokaè da moè da do|e i ode iz te oblasti kad mu se prohte. Napetost je bila pove}ana pro{le nedeqe kada su kineski avioni nadleteli tu oblast, a

Tokio, kao odgovor, naredio lova~kim avionima da uzlete. Prema tvrdwama Tokija, to je bio prvi put od 1958. da je Peking povredio wihov vazdu{ni prostor, preneo je AFP. Me|utim,

brodovi kineske Dr`avne administracije za mora bili su van teritorijalnih voda arhipelaga posle nedeqnih parlamentarnih izbora u kojima je pobedila stranka ratobornog [inzo

Abea koji je obe}ao da }e zauzeti ~vrst stav prema Pekingu. U prvom intervjuu nakon izbora Abe je ponovio da nema sumwe da su nenaseqena ostrva u Isto~nom kineskom moru japanska teritorija i da ne moè biti kompromisa o suverenitetu nad arhipelagom koji je u centru spora Tokija s Pekingom. „Japan i Kina treba da dele saznawe da su dobri me|usobni odnosi u nacionalnom interesu obeju zemaqa”, rekao je on i dodao da „Kini malo nedostaje tog saznawa”. Abe je poru~io da èli da Kina ponovo razmisli o obostrano korisnim strate{kim odnosima s Japanom. Nakon wegovog izbora Peking je saop{tio da je „veoma zabrinuti kojim pravcem }e krenuti Japan”, ali je istakao da je Kina otvorena za poboq{we odnosa sa Tokijom. Direktor instituta za savremene azijske studije Templ univerziteta Robert Du|arik smatra da je dana{we vra}awe na {emu od pre izbora znak da Peking „ne èli da pravi kompromise i ho}e da zadrì pritisak”.

MRe@A

dnevnik

subota22.decembar2012.

Нови црв, нова опасност М

Нас и твитераша двеста милиона

а дру штве ној мре жи Тви тер има 200 ми ли о на ак тив них чла но ва, ко ји нај ма ње јед ном ме сеч но иду на тај сајт, об ја вио је фран цу ски днев ник Фи га ро. Но вост је са оп ште на у јед ном од тви то ва, крат ких по ру ка ко је се об ја вљу ју на овој дру штве ној мре жи, а по след ња по зна та ци фра, об ја вље на у мар ту, из но си ла је 140 ми ли о на ко ри сни ка. Сви ко ри сни ци, ме ђу тим, не уче ству ју на Тви те ру на исти на чин. Ве ли ка ве ћи на, око 40 од сто, са мо чи та по ру ке, са оп шти ла је Кеј ти Стен тон, за ду же на за ме дју на род ни раз вој у Тви те ру, док оста ли уче ству ју, али на до ста раз ли чи том ни воу. Јед на од ана ли за је по ка за ла да су же не ак тив ни је и да су пи са ле ви ше по ру ка од му шка ра ца, на кон отва ра ња про фи ла на Тви те ру.

ноги произвођачи антивируса, међу којима је и компанија „Софос„, упозорили су на велики пораст броја зараза компјутерским црвом WORM_VOB FUS (W32/VNA-X) који за своје ширење користи Auto Run/Auto Play функцију Виндоуса. „Мајкрософт„ је покушао да реши проблем АР опције после открића да је она коришћена за ширење првобитних верзија озлоглашеног компјутерског црва Стуx нет, који је напао индустријске системе који су контролисали центрифуге у иранском нуклеарном постројењу Натанз. Према мишљењу стручњака „Софоса„, део проблема лежи у навикама корисника када је у питању преузимање и примена закрпа. Упркос чињеници да је „Мајкрософт„ још пре две године објавио закрпу која онемогућава АР функцију, многи корисници једноставно су пропустили прилику да је имплементирају, тако да се црв шири великим делом преко „auto run.inf„ фајлова са преносивих медија и мрежних дељења. Ипак, они који користе Виндоус 8, код кога АР опција уопште

не постоји, као и они који су применили закрпу која је онемогућила ову опцију, нису поштеђени ризика од инфекције овим црвом. Наиме, црв користи још један начин за ширење - стари трик друштвеног инжењеринга: секс. Неке верзије црва круже „Фејсбуком” покушавајући да привуку пажњу потенцијалних жртава

Украдене „Нинтендове” конзоле

било је „Делукс„, а остатак у „Бејзик„ издању. Лопови су се на аеродрому појавили са два мања камиона и у њих помоћу виљушкара утоварили „пакете” вредних конзола. Полиција сматра да ће се лопови сами „от-

крити” преко „Ибеја” или неког другог онлајн сервиса, с обзиром на то да неће бити лако да се „сакрије” 7.000 уређаја и да ће морати да се продају много јефтиније од тржишне цене. Велике крађе гејмерске

опреме и игара догађају се редовно последњих месеци - у Холандији је украден пун шлепер копија игре „As sas sin’s Creed III„, а лопови никада нису откривени. Крађе копија „Call of Duty„ игара више нико ни не помиње...

Компјутери добијају чула К

омпјутери ће до 2017. године располагати функцијама вида, мириса, додира, укуса и слуха захваљујући новим осетљивим сензорима и осталим иновацијама, тврде стручњаци.

За пет година моћи ћемо нешто да додирнемо преко свог мобилног телефона, каже Берни Мејерсон, потпредседник Одељења за иновације компаније ИБМ. - Ако купујете тканину одређене текстуре, моћи ћете да пређете

руком преко екрана и осетите како додирујете баш ту тканину. То није немогуће, као што се можда сада чини - рекао је Мејерсон. ИБМ сваке године објављује листу од пет технолошких иновација које можемо очекивати у

Када се прилика створи, а рачунар зарази, „малвер” ступа на сцену обављајући неке уобичајене активности: комуницира са својим Ц&Ц сервером за команду и контролу, добија инструкције за даље активности, а у случају којим су се конкретно бавили истраживачи „Софоса”, преузима банкарског „Тројанца” из фамилије „малвера” - „Зеус”, са задатком да покраде корисника.

Закерберг велики донатор

ико више није изненађен када прочита вест о крађи пошиљке нових „Еплових” геџета или „Плејстејшн” Плаyстатион конзола, али „Нинтендо„ сада може да се „похвали” да је преживео највећу крађу гејминг опреме у историји, и то нових „Wii U” конзола. На аеродрому „Ситек„ у Сијетлу, група за сада непознатих лопова присвојила је камион у коме су била 64 контејнера са новим „Нинтендовим„ конзолама. Укупно, то је око седам хиљада конзола, а полиција вредност украдене робе процењује на 2,28 милиона долара. Како преноси „Еурогејмер„, половина украдених конзола

именима фајлова као што су Sexy.exe и Porn.exe. „Софос„ је открио инфекцију и на рачунарима који игноришу „ауторун.инф” фајлове са преносивих медија, јер црв креира бројне наизглед легитимне и безопасне, а заправо малициозне фолдере и фајлове и чека своју прилику, односно клик корисника на неки од њих.

блиској будућности, иако изгледају као да су стигле из научнофантастичних филмова. Компанија је ове године најавила еру когнитивних система, односно машина које ће моћи да уче, прилагођавају се, осећају свет око себе и стичу искуства. Ови компјутери имитираће људска чула на сопствени начин. ИБМ сваке године објављује листу пет техолошких иновација у будућности Да би се опонашао осећај додира на екранима паметних телефона, Мејерсон предвиђа уградњу специјалних проводника, скоро невидљивих елемената који могу да произведу вибрације и осећај у прсту. Компјутери будућности моћи ће да препознају бебин плач и да кроз позадинску буку обрате пажњу на емоције, осећаје и жеље проучавањем промена у фреквенцији и тону звука. Машине ће на сличан начин моћи да стекну знање о нашим укусима док посматрају шта једемо. Када се храна поквари, она почиње да ослобађа мале количине амонијака. Компјутер би могао да осети тај мирис много брже него човек и да на време објави упозорење о стању хране у фрижидеру. - То је изводљиво. Време је од пет година је сасвим разумно. Понешто од тога радимо већ данас - рекао је Мејерсон.

ласник и извршни директор „Фејсбука„ Марк Закерберг саопштио је да ће поклонити готово 500 милиона долара у акцијама своје компаније хуманитарној организацији за финансирање здравствених и образовних пројеката. Закерберг је Фондацији заједнице Силиконске долине у уторак поклонио 18 милиона акција „Фејсбука„, чија је вредност тада била 498,8 милиона долара. То је највећи Закербергов поклон до сада. Он је 2010. године поклонио акције „Фејсбука„ у вредности од 100 милиона долара државним школама у Њуарку, у Њу Џесију. Затим се придружио Билу Гејтсу и Ворену Бафету у њиховим

напорима да убеде најбогатије људе САД да поклоне већи део свог богатства. Закерберг је на својој страници на „Фејсбуку„ рекао да је поно-

сан на досадашњи рад фондације покренут његовом донацијом и да ће видети на које области образовања и здравства ће се усредсредити.

Јапан против илегалног даунлодовања

апан је пооштрио законодавство везано за илегално преузимање садржаја с интернета, пренели су француски електронски медији. Досад су кажњаване само особе које су преузимале садржаје заштићене ауторским правима. Њима је претила опасност од две године затвора и новчане казне од 20.000 евра. Новим законодавством су, међутим, обухваћени и они који преузимају видео и аудио садржаје, али и видео игрице.

„Епл” враћа Гугл мапе

омпанија Епл одлучила је да врати апликацију Гугл мапе на Ајфон. Ова апликација ће, између осталог, понудити преглед локација са нивоа улице, као и тродимен-

зионални преглед, смерове линија јавног превоза, као и спискове више од 80 милиона фирми. У „Гуглу„ сматрају да је нова мапа за „ајфон„ велико побољшање у односу на ону коју је избацио „Епл„, преноси АП. Како се наводи, још нема апликације која би била доступна за „Епл„ таблет

„ајпед„, али у „Гуглу„ разматрају и ту опцију. Ова одлука је уследила три месеца након што је „Епл„ заменио „Гугл мапе„ уградјеном апликацијом и ставио сопствене мапе у последњу верзију оперативног система на телефону. Испоставило се да су „Епл„ мапе лошијег квалитета од „Гуглових„, јер су између осталог, непрецизне, превиђају постојање неких градова, а у неким случајевима су довеле до тога да корисници залутају. Овај недостатак је натерао директора „Епла„ Тима Кука да упути јавно извињење и препоручи корисницима „ајфона„ да користе „Гугл„ мапе преко интернет претраживача или да потраже неку алтернативу, док компанија не реши проблем.

subota22.decembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Umrla je moja nina

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da se navr{ava ~etrdeset dana otkad nije sa nama

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

PRODAJEMO bez posrednika, dvosoban ukwi`en stan 66m2. Novi Sad, Kej `rtava Racije 4, cena 94.000 evra. Telefon 021/886-989, mobilni 064/244-62-58. 66299

IZDAJEM poslovni prostor za kancelariju. Centar, Jovana Bo{kovi}a 4. Telefon 062/518-833. 66234

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66137

Julka Boì} Dragica Skelexi} Hvala ti za sve {to si u~inila za mene, za svu nesebi~nu qubav koju si mi pruìla u ìvotu. Uvek }u te voleti.

Ve~no tuguju: tvoja Tawa sa porodicom, jetrva Saveta i dever Vladimir Samojlik.

1929 - 2012.

Pomen }e se odr`ati u nedequ, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica.

66326

66342

Dana 21. decembra 2012. godine, napustila nas je u 82. godini na{a voqena KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 58595

Marija Jawatovi} PRIRODNI PREPARAT pro tiv hemoroida, ispitan u nadle`noj slu`bi i li~no proveren, eliminisan za 7 dana, deda Rado{. Tel.: 064/24055-49, 037/490-797. 66110

Sahrana je danas, 22. 12. 2012. godine, u 14 sati, u Starom \ur|evu - Temerin. Hvala na qubavi, dobroti i razumevawu koje si nam pru`ala. O`alo{}eni: k}erke Jadranka i Dubravka, zetovi Stjepan i Ilija, unuci Jadranka, Tina, Darko i Dalibor sa Ivonom, Leom i Lanom. 66345

POTREBAN radnik na pakovawu prehrambenih proizvoda sa iskustvom na sli~nim poslovima i posedovawem B i C kategorije. Telefoni: 021/403-150, 403-152. 66173 PRIJAVITE se {to pre: na januarske me|unarodne konkurse za stjuardese i stjuarde u avionima ili za osobqe na turisti~kim brodovima. Sva pitawa, uputstva i prijave na telefone: 021/4755-128, 064/198-2916, svakog dana od 10 - 22 ~asa. 66192

S tugom u srcu se opra{tamo od na{e bake

Danice Miri} Unuke Sawa i Danijela.

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Tel.: 6618-846, 064/9533-943, 063/84-85-495. 66041 PRODAJEM drva: bagrem, hrast i jasen, 3.500 dinara metar. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Tel.: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 66075

Po~ivaj u miru. 66346

POMEN

Livija Komadini}

IZDAJEM garsoweru kod Instituta u Sremskoj Kamenici. Sve je novo i ima dva le`aja. Telefon 060/462-0700. 66112

Milka Karanovi} 26. 12. 2007 - 26. 12. 2012. S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na Tebe.

PRODAJEM - mewam 39m2, Vaqevo, Dr Panti}a 74, stan 7 (predsobqe, {pajz, kupatilo, kuhiwa, soba). Pismene ponude, Spasojevi} Stana. 65886

Obave{tavam rodbinu, prijateqe i poznanike da je moja voqena supruga Livija posle 65 godina na{eg sretnog i dostojanstvenog braka preminula 15. 12. 2012. godine.

Ostajem u bolu, suprug Milorad.

Tvoji: sin Mirko i }erka Bosiqka sa porodicama. 66325

66339

^iTUQe l POMeni

dnevnik

TROGODI[WI POMEN

Na{a draga prababa, baba, svekrva i majka

preminula je u 79. godini. Sahrana je u subotu, 22. decembra 2012. godine, u 13 sati, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: mnogobrojna rodbina, familija Montes, Berthoux i snaja Michele i sin Viktor.

Pre tri godine u praskozorje najtu`nijeg decembarskog jutra prasak i neverica. Spusti{e se nebeske ko~ije i odneso{e te u nepovrat. Otrgnu{e te iz na{eg zagrqaja. Iskida{e nam se `ivotne strune i osta{e samo suze, vapaj, bol i se}awe na tebe, tvoju dobrotu, plemenitost i qubav koju si nam podario. Tvoje }erke mezimice Dejana i Nikolina i supruga Radmila.

66341

na{em voqenom

POMEN Pro{le su tri godine prepune tuge od kako nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

Neka na{a qubav i uspomene daju mir du{i.

Neboj{i Nikoli}u obele`i}emo danas, 22. 12. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u prisustvu rodbine i prijateqa. Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu ~uvamo od zaborava i sa neizmernom tugom `ivimo bez tebe. Porodica Nikoli}. 66313

66314

Sa velikom tugom i bolom, uz ve~nu zahvalnost za svu qubav koju si nam nesebi~no pru`ao opra{tamo se od na{eg voqenog mu`a i oca.

Dragoj zaovi i tetki

Posledwi pozdrav

Danici Miri}

Du{an Radakovi} Kender

Draganu Prodanovi}u

Du{anu Radakovi}u

1947 - 2012. lepe

Aleksandar Kalajxi}

Sahrana je 22. 12. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Uvek }e te voleti: supruga Milica, k}erke Sawa, Tawa i Mawa.

Tvoji Prodanovi}i. 66335

SE]AWE

25. 12. 1992 - 25. 12. 2012.

Pomen }emo obele`iti u nedequ, 23. 12. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

TROGODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom

Neboj{a Nikoli}

Verica @iki}

[ESTOMESE^NI POMEN

subota22.decembar2012.

posledwi pozdrav od porodica Vrane{ i Simi}.

od porodice ]ato.

66317 66319

Najdra`i pape

Posledwi pozdrav najdra`em tati

Posledwi pozdrav dragoj

66324

Navr{ava se petnaest godina od smrti na{e drage

Supruga Irena i }erka Ana.

66331

Aleksandar Nedeqkovi}

DESETOGODI[WI POMEN

Du{an Radakovi} Kender

Du{anu Radakovi}u Kenderu

1947 - 2012.

Trag koji je ostavio u na{im srcima, i u ustanovama u kojima je radio je neizbrisiv, a se}awa ve~na.

zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Porodica i kum Voja Vasi} sa porodicom.

Sawa i Dejan.

66336

66321

Hvala ti za svu qubav koju si nam pru`io. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima. K}erke: Sawa, Tawa i Mawa.

Mihajlo Mar~ok

Nevene @iki}

od: sina Stevana, snaje Dragice i unuka Sawe i Mitra.

S tugom i qubavqu, sestri~ina Vera Ne}ak sa porodicom.

66318

66303

66320

Danas se navr{ava ~etrdeset tu`nih dana od kako nema na{e voqene

Najdra`i na{

Opra{tamo se od na{e drage sestre i tetke

Danica Miri}

1947 - 2012.

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj najdra`oj mami, nani i prabaki

Oti{la je moja baka

2002 - 2012.

Dugo te nema, ali se}awa su tu.

Du{an Radakovi} Kender

Vide Dubaji} Tvoji: Marta, Maza, Miroslav, Vladimir, Viktor i Ivan.

O`alo{}eni: sestra An|elka, sestri~ine Slavica sa porodicom i Sne`ana.

Svetlane Melih

1947 - 2012. Ne postoje re~i da izraze bol, tugu i veliku prazninu koja je ostala za tobom.

O`alo{}ene porodice Melih i Petkovi}.

Danica Miri}

Darinki Pani} ro|. Gavrilov

Tvoja Danijela sa porodicom.

]erka Tawa i Neboj{a. 66332

66338

66322

O`alo{}ena porodica.

Dana, 20. 12. 2012. godine, u 83. godini nas je napustila na{a mama i baka

Dragana Zori} ro|. Deli} u~iteqica u penziji

Dragoquba Novi~i}a izra`avamo najdubqe sau~e{}e porodici Novi~i}. Teniski klub â&#x20AC;&#x17E;Vojvodinaâ&#x20AC;?. 3035-P

POMEN

Aleksandar Kalajxi}

Danica Miri}

preminula je 20. 12. 2012. godine, a sahrana je obavqena 21. 12. 2012. godine, u Tompojevcima. S ponosom i tugom ~uva}emo uspomenu na wenu plemenitost, veliku qubav i mudru, razboritu podr{ku za sve nas. Porodice: Ma|arevi}, Toma{evi}

66311

66316

66323

Na{a draga, voqena i po{tovana

Povodom smrti oca na{e predsednice

dava}emo danas, 22. 12. 2012. godine, u Sabornoj crkvi, u 9.30 ~asova.

1930 - 2012.

25. 12. 2009 - 25. 12. 2012.

Sahrana je danas, 22. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

i Radivojevi}.

Tvoje: Mira i Danijela.

Dugi i bolni su nam ovi dani bez tebe. Majka Mari{ka i sestra Vesna sa porodicom.

66343

66315

66310

^iTUQe l POMeni

subota22.decembar2012.

POMEN dragom mu`u, ocu, deki i tastu

Posledwi pozdrav dugogodi{woj kom{inici

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN

GODI[WI POMEN

Lazaru Komazecu

Bo{ko Srdi}

1936 - 2011.

Dragan Todorov

28. 12. 2011 - 28. 12. 2012.

1974 - 2012.

Sa tugom u srcu `ivim bez tebe, a sa qubavqu te ~uvam od zaborava. Pomen obele`avamo danas, 22. 12. 2012. godine.

Veri [e{i}

Pro{la je godina, a ti si za nas i daqe tu. ^ujemo tvoj glas, vidimo tvoje lice i volimo te i vole}emo te zauvek.

Stanari zgrade Radni~ka 51a.

Tvoji najmiliji. 66298

66290

Posledwi pozdrav sestri

Navr{ilo se 5 godina od prerane smrti na{eg

U subotu, 22. 12. 2012. godine, u 11 ~asova, u Sanadu dava}emo {estomese~ni pomen na{em dragom Draganu, koji nas je prerano napustio. Vreme prolazi, a tuga, bol i praznina su sve ve}i. Surova sudbina otrgla te je iz na{eg zagrqaja, ali nikada ne}e iz na{eg srca, i pam}ewa. Dok smo `ivi bi}e{ u na{im srcima, mislima i se}awima. Oti{ao si u ve~nost, neka te an|eli sa~uvaju kada nismo mogli mi.

Tvoja supruga Vinka. 66116

Dana 22. decembra 2012. godine, navr{ava se godinu dana od kako nije sa nama na{ voqeni i po{tovani suprug, otac, deka i svekar

Porodica Todorov. 66093

Vidi Dubaji} Dragomira S. Atanackovi}a Gileta Godine koje su pro{le ne umawuju bol i se}awe. ^uvamo te u srcu.

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula najdra`a i najboqa na svetu majka, baka i prabaka

od sestre Smiqe Veqkovi} sa suprugom Vidojem i od porodice ]orovi}.

Rade Gak ^uva}emo Te od zaborava. Tvoji najmiliji.

Sestra Branka i zet Vlada.

66138 66294

66291

Vida Dubaji}

Posledwi pozdrav ocu

ro|. 6. 8. 1933. Sahrana je danas, 22. 12. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Hvala joj za nesebi~nu qubav, dobrotu i po`rtvovanost.

GODI[WI POMEN Pro{la je duga i tu`na godina od kako je preminuo na{ dragi i voqeni

POMEN Tata,

]erke: Mirjana i Gordana sa porodicama. 66288

[ESTOMESE^NI POMEN

Milanu ]ur~i}u

Dve godine od smrti voqenog supruga, oca, dede i svekra

]erke @ewa i Ivana sa porodicama. 66300

@iva A~anski

@iva A~anski iz Koviqa

iz Koviqa

Danas, 22. 12. 2012. godine u 10 ~asova poseti}emo wegovu ve~nu ku}u i zaliti je suzama. Zauvek si u na{im srcima i mislima. O`alo{}ena supruga Tomislava sa decom.

Nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i blagi osmeh. Hvala ti za lepe trenutke, neizmernu qubav i podr{ku.

66218

66221

24. 12. 2002 - 24. 12. 2012. Dana, 23. 12. 2012. godine dava}emo godi{wi pomen mami, baki i prabaki

Peri Stuparu

Radomira Svorcana

Navr{ava se deset godina od kako nije sa nama na{ dragi deda i pradeda

^uvaju te u srcu tvoji Svetlana i Nikola.

TU@AN POMEN sinu i bratu

1939 - 2010. Vreme koje je pro{lo i koje dolazi ne}e ublaìti bol i tugu za tobom. ûvamo te u na{im srcima jer si zasluìo ve~no po{tovawe.

Latinki Bugarin Beli

Mnogo smo te voleli i ti nas. To je ono {to je zauvek.

kao

Draganu ^etojevi}u Petar Vlalukin

iz [ajka{a Toga dana u 10 sati poseti}emo wenu ve~nu ku}u i zaliti je suzama. Uvek }e{ `iveti u srcima tvojih najmilijih. Sinovi: \or|e, Branislav, @ivan i }erka Milica sa porodicama.

Tvoji: supruga Dara, sinovi Du{ko i Dragan sa porodicom.

iz \ur|eva Supruga Ratka sa decom.

Tvoja unuka Daca sa porodicom.

66293

66308

POMEN

^ETRDESET DANA od kako si se preselila u ve~nost na{a po`rtvovana mama, baka, svekrva i prabaka

1928 - 2012. Zauvek sklopiv{i o~i, zatvorila si jedno veliko poglavqe na{e porodi~ne istorije. Baka Olgo, bez tebe nastavqaju: unuk Igor, snaja Qiqana praunuci Aleksa i Viktor. Sahrana }e se obaviti u subotu, 22. 12. 2012. godine, u 13.00 ~asova, na novo-majurskom grobqu u Petrovaradinu. Svi koji to `ele, nakon sahrane mogu nastaviti odavawe po{te u porodi~noj ku}i u ulici Ra~kog 65. 66287

Danas, 22. 12. 2012. godine, u 10 ~asova poseti}emo tvoj grob i dati {estomese~ni pomen. Praznina koju si ostavio je duboka i bolna. Stalno si u na{im srcima i mislima. Po~ivaj u miru i nezaboravu. Tvoji najmiliji: supruga Zora i sinovi Sini{a i Mire sa porodicom. 66295

Stojanka Petakov S qubavqu i setom uspomenu ~uva sin Milan - Stevica sa porodicom. 65916

Roditeqi i jedini brat sa porodicom.

66213

66292

Petar Milo{ev Perica

Olga Fenc

Sa qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

Pro|e 20 godina od kada smo izgubili sina i brata. S qubavqu i ponosom ~uvamo svaki trenutak proveden s tobom. Tvoj dragi lik i lepotu ~uva}emo dok smo `ivi. Po~ivaj s an|elima, a uvek }e{ biti sa nama.

IN MEMORIAM

20. 12. 2007 - 20. 12. 2012.

Jelica - Lela Parabucki

Dana 22. 12. 2012. godine navr{ava se 10 godina od kada vi{e nije sa nama

Drago Vukovi}

iz \ur|eva Qubav i se}awe na `ive}e ve~no u nama.

66198

tebe

Tvoji: suprug Ja{a, }erke Negica i Zorica sa porodicama. 65915

Osta}e zauvek u na{im srcima. Supruga Jovanka, sinovi Aleksandar i Mladen sa porodicama. 66013

^iTUQe l POMeni

dnevnik

[ E S T O G O D I [ W I P O M E N

subota22.decembar2012.

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Po sled wi po zdrav mi lom bra tu i uja ku

na {em dra gom

Mi lo{ Po pov Bra ci ka

Mi la nu ]ur ~i }u dipl. eko no mi sti od: se stre Zo ri ce i se stri }a Dra ga ne i Bog da na.

Mno go nam ne do sta je{, s qu ba vqu i tu gom ~u va mo te od za bo ra va.

Ba jus An ta lu

Sa hra na je da nas, 22. de cem bra 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Tvo ji: \or |e, @i van i Raj ka. 66268

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e mo go di {wi po men obe le `i ti na {em de di, ta ti, mu `u i sve kru, 22. 12. 2012. go di ne, u 11 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N na {em je di nom de te tu.

Uspo me nu na we go vu bes kraj nu do bro tu, ne se bi~ nu qu bav i ple me ni tost ~u va mo sa qu ba vqu i po {to va wem.

66237

P O M E N

Pro {lo je go di nu da na od ka ko nas je na pu sti la na {a

O`a lo {}e ne po ro di ce Ra di vo je vi} i Ba jus.

66284

\or |e Bu ki nac Mo jim dra gim ro di te qi ma, na {oj Ba ki i Ba ji.

Ma ri ja na Ra bre no vi}

Raj ko Su ba {i}

Pro la ze go di ne, be smi sao `i vo ta na stao tvo jim od la skom za pra vo ~i ni na{ `i vot po sle te be. Na {e mi sli i se }a wa pri pa da ju te bi. Tu `ni ma ma i ta ta.

66178

66158

P O M E N

S E ] A W E

Ma ri ja Pa vlov

Tu ga osta je sa na ma, a go di ne pro la ze bez na {eg vo qe nog

Dra gan Ber klo vi} ]a le, umi ru sa mo za bo ra vqe ni. Mi te ~u va mo od za bo ra va.

Sla vi {a Stoj {in

25. 12. 2010.

Bo {ka Je lov ca 23. 12. 1988 - 23. 12. 2012.

Tvo ja de ca: sin Zlat ko, }er ka Dra ga na Du jo vi} sa po ro di ca ma i su pru ga Zo ra.

S qu ba vqu ga ~u va ju od za bo ra va we go va maj ka i se stra.

66168

66199

Ol ga Mo mi ro vi}

Tvo ja su pru ga Ra doj ka, sin Mla den sa po ro di com, }er ka Du {i ca, zet Go ran i se stra Ju li ja na.

Uspo me nu na wu ~u va ju: Mi lan, Na ta {a i Bra na.

66269

66262

IN MEMORIAM

S E ] A W E

19. 12. 2010 - 19. 12. 2012.

Pa ja Pa vlov

Srem ska Ka me ni ca

iz Be ge ~a 23. 12. 2005 - 23. 12. 2012. Vre me ni je uma wi lo tu gu ali nas je na u ~i lo da `i vi mo sa bo lom i se }a wem na te be.

psi ho log

Uvek u mi sli ma. Unu ci So fi ja, Na ta li ja, Ni ko la, Mar ko, Mi lan, si no vi Go ran i Zo ran, su pru ga Do bri la, sna je Ma ri ja i Zo ri ca.

24. 12. 2007 - 24. 12. 2012.

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

23. 3. 1979. Ne iz mer no hva la za ne se bi~ nu qu bav, bri gu i ple me ni tost ko ju ste nam pru `a li do kra ja svo jih `i vo ta.

Zna mo da nas gle da{ sa ne be skog svo da, I da le ti{ go re slo bo dan k’o pti ca, Zna mo da si mo `da i ze mqa i vo da, Dok ti osmeh i da nas ne si la zi sa li ca. Sve je ov de isto k’o za tvo ga ve ka, Na tvo jim po qi ma no vo `i to kla sa, Ali se ne `a we k’o da te be ~e ka I k’o da }e{ od ne kud ba nu ti sva kog ~a sa.

Bo ri voj Raj kov

Du {an Sre} kov

24. 12. 2006 - 24. 12. 2012.

vo do in sta la ter iz ^u ru ga

Za u vek si u na {im sr ci ma.

Tvo ji naj mi li ji.

Ve ra sa po ro di com.

Tvo ji dru go vi: ]a ne, Vlaj ko, Goj ko, \e {ko, Mi me, Alek sa, Jo le i ]e ve.

66121

66232

66254

G O D I [ W I P O M E N

22. 12. 2011 - 22. 12. 2012.

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

Tvo ji naj mi li ji.

66224

T U @ N O S E ] A W E

G O D I [ W I P O M E N Pro {la je go di na od smr ti na {e ma me i sve kr ve

\u ro Pre ra do vi} 1997 - 2012.

Ra do va no vi} Pe ru te ^e do mir 2002 - 2012.

S qu ba vqu i po no som ~u va mo te od za bo ra va.

Dra gi bra te, go di ne pro la ze, a `i vot bez te be je te `ak i bo lan.

Tvo ja po ro di ca.

66148

Tvo je se stre: Ana, Sa ve ta i Da na. 66169

Da na 26. 12. 2012. go di ne na vr {a va ju se tri go di ne ot ka ko smo iz gu bi li na {u vo qe nu

Mi ca Ste fa no vi} Vre me pro la zi, a bol i se }a wa osta ju. ^u va mo te od za bo ra va u na {im sr ci ma. Su prug Ma rin ko, }er ka Sne `a na, unu ke Fe do ra, Ta ma ra i Ste fa na.

Mi ro slav @iv ko vi} 25. 12. 2008 - 25. 12. 2012. Jo{ jed na go di na tu ge i se }a wa, uz stal no pri sut nu mi sao - ni ka da vi {e.

Mi lo rad - Mi }a Ni ko li}

Ma ri ce Kr sti}

22. 12. 1992 - 22. 12. 2012.

S qu ba vqu i tu gom za u vek si u na {im mi sli ma i sr ci ma.

Go di ne pro la ze, a tu ga za to bom osta je za u vek.

Tvo ja Qi qa na.

Tvo ji: Jo vi ca, Kaj ka i Mi la na.

Tvo ji naj mi li ji.

66208

66212

66210

66145

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N Ima ne {to te `e od smr ti, to je `i ve ti bez te be.

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N Da nas, 22. 12. 2012. go di ne na vr {a va se {est me se ci od bol nog ra stan ka sa mo jim vo qe nim su pru gom.

Mir ja nu Ba la} ro|. Cve jin Go di ne pro ve de ne sa wom su ne za bo rav ne, a da ni ko ji pro ti ~u bez we pre te {ki. U na {im sr ci ma ve~ no }e `i ve ti sva ki wen osmeh, ra dost i qu bav ko ji ma nas je da ri va la. Uspo me nu na wu ~u va ju: maj ka Ma ra, }er ka Ma ri ja na i @iv ko. 66159

Dra go qub To pa lov Ne ka te An |e li ~u va ju, a mi }e mo te no si ti u na {im sr ci ma.

Dra go qub To pa lov

Tvo ji: ma ma Na da i brat Mi lo{.

Mo ja tu ga za to bom i qu bav pre ma te bi tra ja }e do sud weg da na mog. S tu gom i po {to va wem, tvo ja su pru ga Zo ra.

66202

66201

tv program

subota22.decembar2012.

06.00 07.30 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Глас америке Док. програм Е-тВ Меридијанима Перископ Без цензуре Здравље је лек Док. програм Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Док. програм Војвођанске вести Филмски програм Глас америке Ноћни програм

06.05 08.00 09.06 10.58 12.36 13.05 13.20 13.26 14.15

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РтС Плава птица Дневник Време Век одважних тВ лица...као сав нормалан свет

Дебра Месинг

Изнајмљени дечко Кејт Елис је неудата Њујорчанка која се враћа у родни лондон, како би присуствовала венчању своје млађе сестре. Оно што би требало да буде пријатан догађај, за Кејт се претвара у праву ноћну мору, када сазна да је младожењин кум њен бивши вереник, који ју је оставио две године раније. Улоге: Дермонт Малрони, Дебра Месинг, Џек Девенпорт Режија: Клара Килн (РТВ 1, 22.35) 07.00 08.00 08.05 09.00 09.25 09.50 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.25 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.30 18.00 18.50 19.15 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 00.00 00.50 01.50

09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.10 14.00 14.55 15.40 16.05 16.30 16.55 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.30 23.40

Кухињица Вести Зелено, волим те, зелено Кад зазвони Зимзарије лулу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Путеви наде агро мозаик Вести академац Увек медаља Премијерка Све странци Државни посао Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Повратак на село Потрошачки репортер тВ Дневник Двоугао Политбиро Поаро: Божић Херкула Поароа Прсте да полижеш Државни посао тВ Дневник Елитна јединица Гламур тужур Војвођански дневник Филмска премијера: Изнајмљени дечко, филм Поаро: Божић Херкула Поароа Елитна јединица Политбиро

Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) Палета Вести (мађ) Емисија (мађ).са титл.на српском Палета Дејан Цукић андерграунд Зелено, волим те зелено Зимзарије Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се трансплантације тВ Дневник (хрв) тВ Дневник (слов) тВ Дневник (рус) тВ Дневник (рум) тВ Дневник (ром) тВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) Емисија (мађ) Магнифисаџ Музички програм

Век одважних Кроз хронологију догађаја, документарни филм „Век одважних” приказује развој српске авијације од 1912. године до данашњих дана... Стицајем историјских околности, али и визијом људи који су водили Србију, за нашу земљу везани су бројни јубилеји авијације на светском нивоу. ауторка: Слађана Зарић (РТС 1, 13.26)

06.30 10.20 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 15.30

Серијски програм Како се каже азбука родитељства Серијски програм аргументи Вести Ево нас код вас Вести Филм Путовање сербез задовољства и уживанције

Седам НС дана (Новосадска ТВ, 20.30) 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00

09.30 11.00 13.00 13.45 16.00 18.30 20.45 22.45 23.15 01.00

Вести Серијски програм Вести Сигуран квадрат Бели мантил Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Сајам инфонет Сећања Седам НС дана Серија Објектив лична грешка Филм

Чемпионшип: Блекпул -Волвс СК студио НБа Премијер лига: Виган - арсенал Премијер лига: Њукасл - КПР Премијер лига: ливерпул Фулам Холандска лига: НаЦ - ПСВ НБа акција Премијер лига: Манчестер Сити - Ридинг Шпанска лига: Малага - Реал Мадрид

15.13 16.09 18.31 19.02 19.30 20.05 21.05

Мој рођак са села Казино Ројал, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Мој рођак са села Пола века Бонда: Казино Ројал, филм 23.39 Обмана, филм 01.34 Казино Ројал-климакс, филм 02.23 тВ лица...као сав нормалан свет

06.00 08.15 09.45 10.15 13.00 14.00 15.00 16.10 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 00.00

06.19 Знање имање 07.16 тВ лица...као сав нормалан свет 07.59 Софијин свет 08.25 Бернард 08.29 Пустоловине Марка и Маје 08.52 Словосвет 09.06 Зујалица 09.31 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.11 Свет здравља 13.05 Моја лепа Србија 13.39 Грађанин 14.09 лети, лети песмо моја мила 14.39 Као мехур од сапунице 15.22 Београд-вечити град 16.08 Сто виолина 17.01 Вреле гуме 17.34 Медаље заувек 17.54 Природа, спорт 18.28 Бонд за 21. век 19.04 Голгота 20.20 Мој лични печат 20.31 Откривање арди 21.20 Потрошачки саветник 21.45 Свет спорта 22.11 антисемитизам 22.35 Зашто сиромаштво 23.30 Партибрејкерс 00.21 Вреле гуме 00.51 Голгота и васкрс Србије 02.07 Београд-вечити град 02.47 Откривање арди 03.31 Партибрејкерс 04.14 Зашто сиромаштво 05.06 Потрошачки саветник 05.29 Клиника вет

dnevnik

07.50 Добра земља 08.45 Цртани филм 09.10 топшоп 09.40 Цртани филмови 10.50 Шљака 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.45 Филм: Воз у 3 и 10 за Јуму 16.00 Вести 16.35 Спортски преглед 17.00 Ватерполо: Црвена звезда Раднички 18.00 Пријатељи 18.30 Вести 19.15 Филм: Матрикс 2 21.55 Филм: три палме за две битанге и рибицу 23.55 Вести Б92 00.30 Спортски преглед 00.50 Филм: Мерлин

Бојана Маљевић

Булевар револуције

ВатЕРПОлО:

Црвена звезда – Раднички Када су на клупи Дејан Савић и Дејан Удовичић, а на голу Денис Шефик и Здравко Радић, када борбу у базену воде са једне стране Пијетловић, Рађен, Вапенски, а са друге Филиповић, Удовичић и Злоковић, јасно вам је да узмицања неће бити. (Б92, 17.00)

Серија Домаћин Евро пулс Филм: Десперадо Радна акција Домаћине, ожени се Жене Филм: Полтрон Галилео Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Први глас Србије Филм: Посрнули

08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.30 17.15 19.00 20.00 22.00

Роберт Дауни Џуниор

00.00 00.45 01.00 02.45

Филм: Марионете Добро вече, Србијо Филм: Чудније од фикције Сити вести Филм: Бекство из абсолома Филм: Други човек тријумф љубави Филм: Моја маћеха је ванземаљац Дистрекшн Филм: Мисионар Филм: Било једном у америци тријумф љубави Сити вести Филм: Небеске висине Филм: Мисионар

Полицајац и његова ћерка живе на Булевару револуције, који садржи елементе Оријента и Европе. Девојка се заљубљује у младог човека који је члан подземља, што ће проузроковати очев бес и жељу да се како уме и зна реши проблематичног момка... Улоге: Бојана Маљевић, Бранислав Лечић, Уликс Фехмиу Режија: Владимир Блажевски (Хепи, 19.30) 05.30 07.30 09.00 09.30 09.45 10.00

Јутарњи програм Знање на поклон Зоки на веселој фарми тајни свет меде Бенџамина телешоп Барби – 12 разиграних принцеза 11.20 Винкс квизић 11.40 Моћни ренџери 12.05 Нинџа корњаче 12.30 Покемони 12.50 Бакуган 3 13.15 Бен 10 13.40 телешоп 13.55 Вести 14.05 Викенд поподне – Брвнара 15.30 телешоп (сеча Брвнаре) 16.00 Једна жеља једна песма 17.30 Скандалозно 18.25 Моја Србија 18.55 телемастер 19.30 Булевар револуције, филм 21.00 Голи живот 22.30 луда кућа 23.45 Филм 03.30 Црвени орао 04.25 Једна жеља, једна песма микс

У сновима

Први глас Србије „Ко преживи, певаће!“ Ни такмичари Првог гласа Србије нису одолели свеприсутној причи о смаку света па ће шесте финалне вечери певати песме на ту тему, а чућемо и шта мисле и колико их погађају предвиђања о судњем дану. Слушаћемо осам финалиста: Зорана Станића, Ивана Петровића, Бориса Петровића, Сању Димитријевић, Сашку Јанковић, Сару Јовановић, Мирну Радуловић и Невену Божовић. За једног од њих ово ће бити крај такмичења у музичком шоуу. Шта ће певати, какав ће бити њихов наступ, ко ће се на основу ваших гласова наћи у дуелу и од кога ћемо се опростити, сазнаћемо. (Прва, 21.00)

Не морате баш да спавате да бисте сањали....С времена на време Клер Купер сања чудне снове. Једне вечери она сања о малој девочици из свог комшилука коју одводи непознати странац. Улоге: Анет Бенинг, Роберт Дауни Џуниор, Стивен Риа Режија: Нил Џордан (Пинк, 23.30) 07.00 Добро јутро 11.00 Викенд визија 13.00 Живот у тренду 14.00 Голд музички магазин 15.30 Филм: Искушавање ђавола 17.00 Мала невеста 18.00 Магазин ин 19.30 Национални дневник 20.00 Курсаџије 21.00 Звезде гранда 23.30 Филм: У сновима 01.10 Филм: Неумољив 02.45 Филм: Нестали из Довила 05.00 Филм: У сновима

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 туристичке разгледнице, 00.40 ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Фарма, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Изблиза, 17.00 Бибер, 17.30 Зоо пузле, 18.00 У нашем атару, 19.00 аБС шоу, 19.30 Бибер, 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.00 Филм, 01.00 Ноћни програм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕтВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас америке

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 акценти, 16.30 Откос, 18.00 акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota22.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 08.00 Монк 09.00 Филм: Џек Хантер и изгубљено благо Угарита 11.00 Филм: Џек Хантер и потрага за Акхенатоновом гробницом. 13.00 Филм: Џек Хантер и небеска звезда 15.00 Филм: Кал освајач 17.00 Божићни спор 19.00 Краљевски болесници 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Филм: Шакал 23.30 Плаве крви 00.30 Филм: Хладна фузија 02.15 Филм: Божићна пошта

07.40 Уштедети купујући 08.35 Венчаница из снова 09.00 Девојчице и дијадеме 09.55 Краљ посластичара као кувар 10.50 Алесандрова кухиња 11.45 Медијум са Лонг Ајланда 16.20 Шминкање са Клио 17.15 Алесандрова кухиња 18.10 Најбољи амерички кувар 19.05 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем 20.00 Зависници од хране 20.55 Моја тајна 21.50 Чудни облици зависности 22.45 Навијачи 23.40 Дечко који није могао да омршави 00.40 Зависници од хране

Ни ки та Ми хал ков

Два на ест 08.00 Ускршње острво – повратак у прошлост 09.00 Инуитска одисеја. освајање Новог света 10.00 Разбијачи шифара 11.00 Путовања и открића 14.00 Ловци на митове 15.00 Ратници 16.00 Сага о викинзима 17.00 Ратнички краљеви из Сибира 18.00 Кракатау – последњи дани 19.00 Бо Брумел – тај дивни човек 20.30 42 начина да се убије Хитлер 21.30 Деца Стаљинграда 22.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 23.00 Разбијачи шифара 00.00 Тајм тим година X 01.00 Лето љубави

08.00 Мунзи 09.30 Мали Тарзан 10.30 Краљ лав 12.00 Мортадело и Филемон 14.00 На змајевом путу 16.00 Буре барута 18.00 Девојка из Џерсија 20.00 Освета за смрт 22.00 Снежни колач 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Сне жни ко лач Алекс, од ла зи на пут, да по се ти ста рог при ја те ља. Са свим слу чај но сре ће Ви ви јен, по ма ло на пор ну, али сим па тич ну де вој к у, ко ја кре ће на пут са њим. Тад до жи вља ва ју те шку не сре ћу, у ко јој Ви ви јен ги не... Уло ге: Алан Рик ман, Си гур ни Ви вер, Ке ри Ен Мос Ре жи ја: Марк Еванс (Си не ма ни ја, 22.00)

Два на ест по рот ни ка до ка зу је, од но сно по би ја кри ви цу че чен ског мла ди ћа осум њи че ног за уби ство очу ха Ру са, вој ног офи ци ра. По што је у че чен ском ра ту из гу био ро ди те ље, мла дић је жи вео код очу ха у Мо скви. Иако не и ме но ва ни, по рот ни ци су вр ло ра зно ли ки ти по ви, од во за ча так си ја до управ ни ка гро бља... Уло ге: Сер геј Ма ко вет скиј, Ни ки та Ми хал ков, Сер геј Гар маш, Ва лен тин Гафт Ре жи ја: Ни ки та Ми хал ков (ХРТ 1, 00.58) 08.10 Кинотека - циклус класичног вестерна: Рио Кончос, филм 10.14 Кућни љубимци 10.46 Божић у шопинг колицима 11.20 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.37 Ветерани мира 13.24 Духовни изазови 13.55 Призма 14.45 Меркатска династија 2, док. серија 15.15 Репортери 16.14 Еко зона 17.18 Портрети: Лела Маргитић, док. филм 18.05 Лепом нашом 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Плес са звездама 22.00 Дневник 3 22.52 Вести из културе 23.00 Спорт 23.13 У магли злочина 00.58 Филмски маратон: 12, филм 03.39 Филмски маратон: Црвено светло, филм

07.48 08.08 08.19 08.32 09.05 09.21 11.04 11.53 12.23 12.57 13.30 14.00 14.10 15.38 16.28 17.46 18.18 18.58 18.59 19.31 20.00 21.35 23.30 00.30 01.25 02.07 02.55 03.22

Си гур ни Ви вер

07.15 Рокерка Рита 07.35 Да, драга 08.30 Софи паркер 09.30 Шапат духова 12.00 Секс и град 14.00 Судије за стил 15.00 Мелиса и Џои 17.00 Кугар Таун 18.00 Увод у анатомију 21.00 Како је бити Ерика 22.00 Једном давно 23.00 Судије за стил

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.55

Хамтаро Мала принцеза Ружица Шаренић Причам ти о Божићу Мала ТВ Нови клинци с Беверли Хилса Тројански коњ, филм Чувари здравља Обртник и партнер КС аутомагазин 4 зида Причам ти о Божићу Божићни посетиоци, филм Северни медвед Загребфест Позитивно Бриљантин Наврх језика Гаража Слатки свет Чарлијевих анђела, док. серија Веће, јаче, брже, док. филм Кратки спојеви, филм Пети дан, ток шоу Репортери ЦСИ: Мајами Којак Сестра Џеки Ноћни музички програм

Журба Само када се смејем Лох Нес Остани уз мене Алиса Соколови Нел Људска природа Трансамерика Поноћни каубој Еротски филм Еротски филм Еротски филм

06.00 Пери Мејсон: Смртоносан начин живота 07.30 Момци с Мадисона 09.00 Украдене жене, освојена срца 10.30 Докторка Квин, филм 12.00 Печ Адамс 14.00 До просјачког штапа 15.30 Јуда 17.00 Чиста срећа 19.00 Екстремно крупан план 20.00 Момци с Мадисона 21.45 Резервни план 23.45 Јуда

07.30 Ју-Ги-Ох! 08.50 Вирус напад 09.25 Училица 10.15 Сиси, филм 14.20 Полицајац из вртића, филм 16.30 Војник Пејн, филм 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Сам у кући, филм 22.00 Свемирци с горњег спрата, филм 23.45 Сањива долина, филм 01.45 РТЛ Данас 02.20 Умри мушки 2, филм

Сам у ку ћи Ка д а Ке в и н о ва мно го број на по ро ди ца у пот пу ној тр ци од ју ри на аеро дром ода кле ле ти у Па риз, где ће про ве сти три да на бо жић них пра зни к а, ни ко ни не слу т и ка к о су за со б ом оста ви ли за спа лог де ча к а. Мај к а при ме ти да не ма Ке ви на тек у ави о ну из над Атлант ског оке а на... Уло ге: Ме ко ли Кал кин, Џо Пе сци, Да ни јел Стерн, Џон Херд, Ке трин О Ха ра Ре жи ја: Крис Ко лум бус (РТЛ, 20.00)

Ме ко ли Кал кин

07.15 Пета брзина 08.10 Мегаградитељи 09.05 Моћни бродови 09.55 Позадина авионских несрећа 13.30 Врхунско градитељство 14.25 Људских руку дело – Азија 15.20 Мегаградитељи 16.15 Како се прави? 17.10 Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом 18.05 Разоткривање митова 19.00 Како се прави? 20.00 Трагом аукција 21.00 Краљеви аукција 22.00 Трговци војним старинама 23.00 Дајнамо, чудесни мађионичар 00.00 Да ли бисте преживели?

08.30 Билијар 09.45 Тенис 11.00 Сви спортови 12.00 Билијар 13.00 Фудбал 14.00 Фудбал 15.00 Тенис 16.30 Тенис 17.00 Сви спортови 21.00 Борилачки спорт 23.00 Борилачки спорт 00.30 Борилачки спорт 01.30 Борилачки спорт

Суштински демократска музика

ије да су Битлси били љубитељи избега- цију у Кини, европска левица је нашла узор који вања форме. Баш насупрот: Ленон и Ма- ће заменити онај који је разбило Хрушчовљево картни имали су добар нос за слабе тачке одрицање Стаљина 1956. Привлачност застареле и начине да их појачају, уносећи у свој рад чврст, Маове револуције 1966, у времену спонтаности, па и специфичан, осећај структуре и велику гу- била је у томе што је она прескочила припремне стину музичке случајности као знак детаљног фазе Лењиновог модела, представивши директан слушања. Али, чак се и ова пажљивост разлико- скок у комунистички миленијум, који ће једним вала од пажљивости претходне генерације, по ударцем искоренити све класне разлике. То је, катоме што њен приоритет није била песма, него ко су одлучили узбуђени млади идеолози са Запатрадиционално-технолошки производ – плоча. да, значило „раскид с историјом”. Све што је Оно што је Битлсе привлачило плочама раног остало требало је да се изнесе на улице, да се рокенрола и ритма и блуза, била је њихова једно- „поруше зидови”. Одушевљеност Маовом моменталном револуставна необичност звука; оно што их је одушевљавало било је дешифровање како су елементи цијом муњевито се проширила кампусима у тога (речи, мелодија, гласови, инструменти, Француској, Немачкој, Италији, Шпанији и Бриаранжмани, продукција) функционисали заједно. Помаљујући се из таквог, вишефокусног уметничког наслеђа, Ленон је писао „да би стварао звук”. И док је Макартни својим стилским мешавинама и наративним текстовима успоставио неку врсту континуитета с пређашњим генерацијама, Ленон је то углавном радио како би одржао заинтересованост публике умножавањем изражајних алузија Битлса. Како су ривали следили пример, поп музика је прешла из стабилног медијума друштвеног потврђивања у преовладавајућу културу музичких разгледница: шифровани форум за измену појединачних утисака брзе, вишефокусне промене. Промењива и у сталном покрету, поп музика шездесетих била је суштински демократска. Пошто се њено значење више темељило на осећају него на разуму, она је била скок у изражавању радничке класе у медијуму ког су до тада обичном човеку углавном достављали професионалци из средње класе, с мало емпатије за културу улице. Водећи ову демократизацију, Битлси су били у чуду када су, ушавши у Еби роуд 1962. гоРас кид с исто ри јом: Мао Ен ди ја Вор хо ла дине, видели да је испуњен техничарима сличним штреберима, у белим лабораторијским ман- танији; а Битлси су се поново – с културног тилима. У вези с овом занимљивом сценом био аспекта – нашли у жаришту. Због исказаног мије и „исправан” начин чињења ствари који је у шљења да би изазивање естаблишмента црвеним почетку њиховом звуку ускратио смештај, али се заставама само изазвало репресију, Ленонова пепосле седам година тестирања деструкције на сма „Револутион” је оцрњена од стране левичарске штампе с обе стране бројним албумима Битлса Атлантика. Радикални потпуно променио, као Му з и к а је би л а скок у из р а ж а в а њ у филмски режисер Жанчитав микрокосмос напарад нич ке кла се у ме ди ју му ко ји су Лик Годар, који је тада да на устаљено, који се тадо та да обич ном чо ве ку углав ном управо снимио политичда одвијао у свим културки коректан портрет Тхе ним спектрима. Револуцидо ста вља ли про фе си о нал ци онарно мењање начина раиз сред ње кла се, с ма ло ем па ти је Роллинг Стонес, осуо је по Битлсима паљбу због да студија за снимање које за кул ту ру ули це њихове аполитичности, су извршили Битлси, убркоја је, иако се одбила од зано Леноновом необузданом маштом, надгледао је Макартни – методич- Ленона, тачно одражавала расположење међу ленији и пустоловнији. Битан део поп музике који вичарским активистима тог времена. Запаљени Битлси нису успели да промене била је њена по- позивима демагога попут Сартра и Фукоа, на словна страна. Иако су имали вероватно јединог „директну акцију” (насиље) и „људску правду” поштеног менаџера у тадашњој Британији (заси- (линчовање), екстремисти су енергију наде шегурно јединог који је гласао за лабуристе) опет здесетих претворили у котрљајуће нереде. И док је сунце још грејало мирне рок фестивасу заједничку каријеру завршили на бојном пољу дуготрајног спора око ауторских права. Два- ле на отвореном, који су се одржавали наредних десет и пет година после њих, економска страна пет година, година 1968. надвила је сенку песимузичке индустрије наставља да се креће у тра- мизма, неизбежно доводећи до периода беса од диционалном правцу: према банковним рачуни- 1976. до 1978. и цинизма осамдесетих. Студентски немири у Британији наставили су се током ма богаташа. Од свих манифестовања моменталности током остатка шездесетих и коначно их је заменио нашездесетих, најочигледније несрећна била је тре- силни ситуационизам Бесних бригада. На Континутна револуција европског маоизма. И док сим- ненту, европски маоизам потрајао је до седамдебол промене у Британији шездесетих може да бу- сетих, с повременим изласцима на улице демонде фотограф одевен у тексас који вози ролс ројс, страната с кацигама и анархистима који су упададемократски импулс на другим местима био је ли на свирке и концерте, како би их „ослободимање весело-хедонистичан, а више озбиљно-по- ли”. На крају, из очаја, скренуо је с ону страну залитичан. После друштвеног устанка, Вијетнам- кона отмицама, пљачкама и убиствима које су поски рат покренуо је морални устанак, али тек кад чинили организације Директна акција, Црвене је Мао Це Тунг 1966. покренуо Културну револу- бригаде и Фракција Црвене армије. Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota22.decembar2012.

dnevnik

22. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Мо жда ће те мо ра ти да на пра ви те па у зу да нас од леб де ња на обла ци ма. Бу ди те при зем ни и по за ба ви те се прак тич ним пи та њи ма ко ја обич но из бе га ва те. По сто ји мно го сна ге у ва шим емо ци ја ма.

BIK 20.4-20.5.

Ва ше емо ци је ће би ти по себ но на гла ше не да нас. По сто ји сна жан ин стинкт у ва ма ко ји вас те ра да бра ни те сво ја осе тљи ва осе ћа ња. Трик је да оста не те фо ку си ра ни и да чрв сто сто ји те на зе мљи обе ма но га ма.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Ово је сја јан дан за вас. Не са мо да се ва ше емо ци је на ла зе на ци клич ном вр хун цу, већ ће вам до не ти и сна гу ко ја ће по мо ћи да оста не те хра бри при су о ча ва њу с про ти вље њем на ко је на и ђе те.

Спу сти те сво ју ра се ја ну при ро ду на зе мљу. Оста ли ма је ве о ма ва жно да их са слу ша те. Не пре ки дај те их док при ча ју. Др жи те за тво ре на уста, а уши отво ре не. По тру ди те се да бу де те ре ал ни.

По бри ни те се за све кућ не по сло ве да нас. На пра ви те спи сак оба ве за и при др жа вај те га се. Мо жда ће те при ме ти ти да по сто ји сна жан осе ћај при зем но сти ко ји ће вам по мо ћи да оста не те на за дат ку. Мо гу ће је да ће те осе ти ти из лив фи зич ке енер ги је, ко ја ће вас под стак ну ти на про ме не. У сва ком тре нут ку се по на шај те она ко ка ко се осе ћа те. Не ка се зна да се на вас мо же ра чу на ти.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Кључ на ствар је да бу де те што прак тич ни ји. По ку шај те да одр жи те фо кус и оста не те чвр сто на зе мљи. Оста ли не ће би ти за ин те ре со ва ни за не ствар на са ња ре ња, за то оста ви те ова осе ћа ња за се бе.

До бра вест је да би да нас тре ба ло да про на ђе те ста бил но тло за ва ше ин тен зив не емо ци је. По сто ји од ре ђе на до за агре сив но сти у ва шој при ро ди, ко ја се мо же ма ни фе сто ва ти. По сто ји од ре ђе на до за агре сив но сти у ва шим емо ци ја ма да нас. Овај осе ћај ће пре о ку пи ра ти ва шу па жњу и зах те ва ти да бу де те ста бил ни и ра зум ни у ве зи са за да ци ма ко је тре ба ура ди ти. Бу ди те ис кре ни.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Ва ша прак тич на при ро да тре ба ло би да бу де це ње на по ва же ћим аспек ти ма. По сто ји сна жна си ла ко ја вам по ма же у сва ком за дат ку ко ји пре у зме те на се бе и сна га во ље да ура ди те све што је по треб но.

Ис ко ри сти те овај дан, јер се енер ги ја као што је да на шња не по ја вљу је че сто. Осе ћа те агре сив ност у сво јој при ро ди за то што вас по зи ва да за вр ши те по сло ве. По тру ди те се да се мо ти ви ше те.

Ва ша уоби ча је на дис тан ци ра ност мо же по мо ћи да се по за ба ви те про бле ми ма на пра ви на чин, али да нас је по треб но да при хва ти те сво је емо ци је. По тру ди те се да у свој жи вот уне се те што ви ше ста бил но сти.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Променљиво облачно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

U no}i izme|u ~etvrtka i pet ka, u no vo sad skom po ro di li {tu, po rodila se glumica Jo va na Ba la {e vi}. Na svet je do ne la }er ku, ko joj su ona i wen mu` Alek san dar Jo va no vi} dali ime Si mo na. Prvo dete poznatog novosadskog para obradovalo je i babu i dedu, Oqu i \or |a Ba la {e vi }a. No vo sad ski kan ta u tor je pre nekoliko meseci na svom koncertu u Opatiji prvi najavio pro{irewe familije i po~etak novog sta`a ponosnog dede. ^estitamo!

Evropa

НО ВИ САД: Ују тру мраз и ма гла. То ком да на про мен љи во облач но са су ма гли цом. Мо гу ћи су крат ко трај ни сун ча ни ин тер ва ли. Ду ва ће слаб ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на 2 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру мраз и ма гла. У то ку да на су во и про мен љи во облач но са су ма гли цом. Мо гу ћи су крат ко трај ни сун ча ни ин тер ва ли. Ду ва ће слаб ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -6, а мак си мал на 3 сте пе на. СР БИ ЈА: Ују тру мраз и по не где ма гла. У то ку да на су во и про мен љи во облач но са су ма гли цом. Мо гу ћи су крат ко трај ни сун ча ни ин тер ва ли. Ду ва ће слаб ве тар про мен љи вог прав ца. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -8, а мак си мал на 3 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу ују тру мраз и ве ћи ном су во то ком да на. По под не на се ве ру на о бла че ње, а уве че мо гу ћа ки ша и су сне жи ца. Од по не дељ ка бр жи по раст тем пе ра ту ре, у уто рак и сре ду у не ким кра је ви ма би ће и пре ко 15 сте пе ни. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Неповољно за све хроничне болеснике и осетљиве особе, а нарочито за особе са срчаним и дисајним проблемима. Могући су реуматски болови, нерасположење и главобоља. Свим учесницима у саобраћају неопходан је посебан опрез.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

-3

Beч

Varшava

-8

Kijev

-10

Moskva

-15

Oslo

-6

St. Peterburg -15 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-3

VIC DANA Од бро ја ва су ди ја бок се ру ко ји је у нок да у ну, кад до ви ку је ба ба из пу бли ке: - Не ће тај уста ти, знам га ја из ауто бу са!

SUDOKU

Foto: F. Baki}

V REMENSKA

Porodila se Jovana Bala{evi}

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

105 (42)

Slankamen

225 (23)

Jaшa Tomiћ

Apatin

170 (36)

Zemun

311 (26)

Tendencija stagnacije

Senta

240 (-11)

Bogojevo

149 (25)

Panчevo

327 (19)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (-20)

Tendencija porasta

Smederevo

482 (14)

Titel

218 (22)

NERA

Baч. Palanka 149 (16) Novi Sad

143 (16)

Tendencija porasta

Hetin

110 (-20) N. Kneжevac 176 (-10) S. Mitrovica 396 (22)

-34 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa, porasta i stagnacije

Beograd

Kusiћ

264 (22)

42 (-10)

Reшeњe:

DUNAV