Dnevnik 23.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 23. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23627 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PRED SED NIK VLA DE VOJ VO DI NE BO JAN PAJ TI] NA JA VIO INI CI JA TI VU ZA OCE NU USTAV NO STI ZA KO NA O BU YE TU AKO NE PRO \U VOJ VO \AN SKI AMAND MA NI

Vojvodina nije problem, {titimo na{a ustavna prava l Skup{tina Vojvodine je na sino}noj hitnoj sednici prihvatila amandman DSS-a o posebnoj evidenciji prihoda, primawa i rashoda str. 3 SKUP [TI NA SR BI JE RAZ MA TRA LA PRED LOG VOJ VO \AN SKE SKUP [TI NE

Svi za po{tovawe Ustava, ali ra~unice razli~ite NA STA VQA DA RA STE JAV NI DUG SR BI JE

Zadu`uju nas 143 evra u sekundi

str. 5

Foto: F. Baki}

str. 2

PREMIJERA „ODISEJA” U SNP-u: Pred sta va „Odi sej”, naj ve }a ko pro duk ci ja u re gi o nu, na sta la u sa rad wi Te a tra „Uli sis” Ra de ta [er beyije na Bri o ni ma, „Ga ve le” u Za gre bu, Slo ven skog na rod nog gle da li {~a u Ma ri bo ru, be o grad skog Ate qea 212, Srp skog na rod nog po zo ri {ta i Ste ri ji nog po zor ja u No vom Sa du, te Te a tra na na vi ga to rot u Sko pqu, si no} je pre mi jer no iz ve de na u Srp skom na rod nom po zo ri {tu. Autor ovog

DA LI ]E GI BRAL TAR NA DU NA VU 2013. PO STA TI KUL TUR NO DO BRO OD IZ U ZET NOG ZNA ^A JA

NASLOVI

Ekonomija

Zvono zvoni saobra}aju na tvr|avi?

s tr. 7

SPORT

n PARTIZAN U BAKUU NERE[ENO 1:1

ko ma da je dram ski pi sac Go ran Ste fa nov ski, pred sta vu je re `i rao Alek san dar Po pov ski, a na sce ni su sve sa me glu ma~ ke zve zde iz No vog Sa da, Be o gra da, Za gre ba, Sko pqa i Ma ri bo ra. Pu to va wa i po vra tak ku }i, do bro po zna ta Odi se je va pri ~a, je ste i pri ~a ovih pro sto ra, pri ~a „o na {im tra ga wi ma za domom i lu ta wi ma ko ja, u na {em slu ~a ju, tra ju mno go du `e nego Odi se je va”. N. P-j.

str. 14 – 18

n SRPSKA [TAFETA ZAUZELA n POMO] KLADIONI^ARIMA [ESTO MESTO NA EP

4 Hipo banka Novosa|anki vratila novac iz Bangkoka 4 Gra|evinarstvo pred kolapsom – zatvoreno 12 ciglana zbog dugova

Dru{tvo 6 Konferencija u Skup{tini Vojvodine: Za donirawe organa nu`na solidarnost 6 Profesor Veqanovski: Da zakon o medijima obznani imena vlasnika

Novi Sad 7 Razvojna banka Vojvodine pokrenula ste~aj u „Neobusu”

Lov 19 Be~ejski lovci tvrde da su zalivni sistemi sa~uvali ze~eve

Kultura 21 U Subotici po~iwe 4. festival savremenog 8 Prodavnice polovne ode}e pozori{ta „Dezire” sve pose}enije 9 Buyet grada za 2013. pise}e sudbinu javnih preduze}a

Naobla~ewe

Vojvodina 10 U Kikindi po~ela vakcinacija protiv gripa 11 Gradona~elnik Zrewanina pla}eniji od predsednika dr`ave

Najvi{a temperatura 10 °S

NE KA DA [WI DI REK TOR FI LI JA LE AGRO BAN KE U SU BO TI CI I JO[ TRO JI CA UHAP [E NIH SA SLU [A NI U SPE CI JAL NOM SU DU

Jo`efu Kasi pritvor do 30 dana

str. 13

POLiTikA

petak23.novembar2012.

SKUP [TI NA SR BI JE RAZ MA TRA LA PRED LOG VOJ VO \AN SKE SKUP [TI NE

Da~i}: Bezbednost predsednika nije ugro`ena, voza~ se javio – Vo za~ auto mo bi la ko ji je pre sreo ko lo nu pred sed ni ka Sr bi je Tomislava Nikoli}a sam se pri ja vio Di rek ci ji po li ci je – iz ja vio je si no} pre mi jer i mi ni star po li ci je Ivica Da~i}. Da ~i} je re kao da bez bed nost pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a ni je ugro `e na, a da }e po li ci ja naj o {tri je re a go va ti po vo dom in ci den ta u ko jem je auto mo bil ko jim je upra vqa la ne po zna ta oso ba po ku {ao da pre tek ne ko lo nu vo zi la u ko joj je bio pred sed nik. Da ~i} je po tvr dio RTS-u da se prek si no} do go dio in ci dent ka da je ko lo nu vo zi la, u ko joj je bio pred sed nik Ni ko li}, po ku {ao da pre tek ne auto mo bil ko jim je upra vqa la ne po zna ta oso ba. Po we go vim re ~i ma, to vo zi lo je ne ko li ko pu ta po ku {a va lo da pre tek ne ko lo nu, od no sno da

se uba ci u wu, ali mu to ni je do zvo qe no, {to zna ~i da pred sed ni ko va bez bed nost ni je bi la ugro `e na. Da ~i} je is ta kao da po li ci ja tra ga za auto mo bi lom, ali pod se }a na to da to vo zi lo ni je ima lo is prav ne re gi star ske ta bli ce. – Vi de }e mo da li je uop {te mo gu }e do }i do mo ti va. Da li je to re~ o ba ha to sti na {ih vo za ~a ko ji ve o ma ~e sto ne po {tu ju na {a upo zo re wa ka ko se tre ba po na {a ti pre ma za {ti }e nim li~ no sti ma? – re kao je Da ~i}, i na gla sio da se bez bed nost pred sed ni ka dr `i na ve o ma vi so kom ni vou. On je uka zao na to da }e, uko li ko ima bi lo ka kvih in for ma ci ja o to me da je re~ o ne koj na me ri, MUP i po li ci ja si gur no naj o {tri je re a go va ti.

O IDE JI PRE MI JE RA SR BI JE DA SE PRO BLEM KO SO VA RE [I SLI^ NO MI ROV NOJ KON FE REN CI JI O BO SNI

Te{ko bi Zapad dao neki novi „Dejton” „No vi Dej ton” kao mo gu} nost za re {e we pi ta wa Ko so va i Me to hi je, o ko joj je go vo rio pre mi jer Sr bi je Ivica Da~i}, ni je re al an jer je od nos sna ga ta kav da je ma lo ve ro vat no da bi kon fe ren ci ja ta kvog ti pa mo gla bi ti odr `a na, sma tra ju po li ti~ ki ana li ti ~a ri, na vo di Ta njug. Da ~i} je re kao, po vo dom go di {wi ce pot pi si va wa Dej ton skog spo ra zu ma za BiH, da taj do ku ment za slu `u je da bu de isto rij ski i da mi sli da bi i za dru ge pro ble me, kao {to je pro blem KiM, bio mo gu} „ne ki no vi Dej ton”.

– Sto ga je sve to ne re al no o~e ki va ti – iz ja vio je Pri bi }e vi}. On na po mi we da je pre mi je ro va iz ja va, u ko joj on go vo ri o „na {im mo }i ma i po ten ci ja li ma i ko li ko su oni skrom ni”, re al na. – U tom smi slu mi slim da je ve o ma do bro da pro sto stva ri spu sti mo na ze mqu i da vi di mo {ta mo `e mo ura di ti – na veo je biv {i di plo ma ta. Istog mi {qe wa je i we gov ko le ga, po li ti~ ki ana li ti ~ar i biv {i am ba sa dor u Pa ri zu Predrag Simi}. On, na i me, sma tra da bi ta ko ne {to bi lo „za i sta do bro re {e we u ovom tre nut ku”, ali da ras po lo `e we onih ko ji o to me od -

Ko so vo od bi ja Da ~i }e ve ide je Pred stav ni ci Ko so va od bi li su ide ju pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a da se ko sov ski pro blem re {i no vim Dej ton skim spo ra zu mom, pre no si „Epo ka e Re”. Su ve re ni tet Ko so va, te ri to ri jal ni in te gri tet i ne za vi snost ne }e bi ti te ma raz go vo ra ni sa kim, po ru ~i la je pred sed ni ca Ko so va Atifete Jahjaga, sa op {tio je wen sa vet nik za me di je Arber Vlahiju. – To po gla vqe je za vr {e no jed nom za u vek i ono pred sta vqa vo qu na ro da Ko so va, me |u na rod ne za jed ni ce, SAD-a i EU – re kao je Vla hi ju. Mi ni star ino stra nih po slo va Ko so va Enver Hoxaj uka zao je na to da je Dej ton ski mo del u~i nio Bo snu i Her ce go vi nu ne funk ci o nal nom dr à vom. – Da ~i} da je sva ka kve pred lo ge od po ne deq ka do pet ka. U po ne de qak ima jed nu ide ju, u uto rak dru gu. Taj ~o vek ne tre ba da nas iz ne na |u je – re kao je Ho xaj. Biv {i am ba sa dor u Ne ma~ koj Ogwen Pribi}evi}, me |u tim, sma tra da ni je re al no odr à va we „no vog Dej to na” za KiM. On, na i me, mi sli da osim {to ni je re al no po sto je i dru gi raz lo zi, a je dan od wih je, ka è, taj {to vo de }e za pad ne si le, ko je ima ju do mi nan tan uti caj u ovom de lu Evro pe, „ni su za in te re so va ne da od ne ~e ga {to oni sma tra ju da je go to vo, pra ve ve re si ju”. Dru gi raz log je, po we go vim re ~i ma, taj {to bi u no vo na sta lim me |u na rod nim okol no sti ma „ta kav no vi Dej ton” po sve mu su de }i mo rao da ukqu ~i i Ru si ju, {to bi bi lo pro tiv no in tre si ma tih vo de }ih za pad nih si la.

dnevnik

lu ~u ju, a to su pre sve ga pet ~la ni ca Sa ve ta bez bed no sti UN, ni je ta kvo. Si mi} je re kao da ni je iz ve sno o~e ki va ti da bi se si tu a ci ja na Bal ka nu, ba rem ju `nom de lu Bal ka na, na KiM, mo gla re {a va ti ne kom kon fe ren ci jom u ran gu Dej to na. – Mi slim da to ni je ba{ iz ve sno jer ta kve kon fe ren ci je vi {e su po sle di ca ra ta, kao {to je i Dej ton or ga ni zo van – re kao je Si mi}. I voj ni ana li ti ~ar Aleksandar Radi} sma tra da je vr lo te {ko da se odr `i ne ki „no vi Dej ton” i da to pri hva te ve li ke si le, a na ro ~i to ne ne {to {to bi „re {a va lo Bal kan u pa ke tu”.

Svi za po{tovawe Ustava, ali ra~unice razli~ite – Voj vo |an ski par la ment pred lo `io do pu ne Za ko na o bu xet skom si ste mu Skup {ti ni Sr bi je da bi Po kra ji na mo gla do bi ti se dam od sto re pu bli~ kog bu xe ta ko ji joj je ga ran to van Usta vom Sr bi je – obra zlo `io je po sla ni ci ma re pu bli~ kog par la men ta pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pastor, na gla {a va ju }i da se tim pred lo gom “re {e we vra }a u sfe ru ustav no sti”. Po kra ji na }e, zbog pro me ne osno vi ce za ob ra ~un ustav nih se dam od sto, kroz Za kon o bu xet -

za ko na u sep tem bru re la ti vi zo va na ustav na ga ran ci ja i da je to re {e we ustav no prav no pro ble ma ti~ no. âk je i skup {tin ski od bor za pi ta we ustav no sti re kao da je na{ pred log u skla du s Usta vom. Ako je ta ko, zna ~i da sva ki akt ko ji iz nad we ga bu de do net, ukqu ~u ju }i i bu xet, ne mo è bi ti u skla du s Usta vom jer se ko si s prin ci pi ma ko je sa dr ì na{ ini ci ja ti va. Ka kav }e

kon tro lu tro {e wa jav nih sred sta va ni je pri hva tio pred log Skup {ti ne Voj vo di ne. I Vla da Sr bi je ju ~e je par la men tu do sta vi la mi {qe we u ko jem mu pred la `e da ne pri hva ti taj za kon ski pred log. Uko li ko Skup {ti na Sr bi je ne bu de pri hva ti la do pu ne Za ko na o bu xet skom si ste mu ko je je pred lo `i la Skup {ti na Voj vo di ne, bu xet Voj vo di ne }e bi -

vla sti u ze mqi, da li je to vlast ko ja po {tu je za ko ne i po re dak ili vlast ko ja mi sli da sve po ~i we i za vr {a va se s wom – re kao je Jo va no vi}. Po sla nik DSS-a Jovan Palali} na ja vio je da ta stran ka ne }e po dr `a ti pred lo `e ne iz me ne i do pu ne Za ko na o bu xet skom si ste mu. – Je di ni pe riod ka da je is po {to va no se dam od sto za Voj vo di nu je ka da je pre mi jer bio Vojislav Ko{tunica i mi in si sti ra mo na to me da se ta od red ba u pot pu no sti is po {tu je. Ali sa da ima mo si tu a ci ju da se pred stav -

Amand man DSS-a Ka kav }e is hod gla sa wa bi ti, to }e mo vi de ti, ali si gur no je da smo u pra vu i mo je `i vot no is ku stvo go vo ri o to me da prav da na |e se bi put (I{tvan Pa stor, pred sed nik Skup {ti ne APV)

Jo van Pa la li} je na veo da je DSS pod neo amand man na Za kon o bu xet skom si ste mu ko jim se na osno vu svih za kon skih re {e wa raz ja {wa va ka ko se de fi ni {e osno vi ca za fi nan si ra we APV. On ka è i da, ako se prav ni~ ki tu ma ~i, pred lo gom voj vo |an ske skup {ti ne se obez be |u je ~ak ma we pa ra ne go po va è }em re {e wu jer je is kqu ~en sav deo ko ji se od no si na po re ske pri ho de. skom si ste mu, bi ti us kra }e na za de vet mi li jar di, dok }e za ka pi tal ne in ve sti ci je ne do sta ja ti 14 mi li jar di di na ra. Pa stor je od lu ku pred sed ni ka Skup {ti ne Sr bi je da pred log voj vo |an ske skup {ti ne sta vi na dnev ni red po hva lio kao is ko rak, ima ju }i u vi du da su u po sled nih 12 go di na sa mo tri pred lo ga Voj vo di ne do {la na dnev ni red, i to u vre me vla de Zo ra na \in |i }a, a u po sled wih de vet go di na ni je dan. – Od lu ka pred sed ni ka Skup {ti ne Neboj{e Stefanovi}a je is ko rak jer to ni je sa mo pro ce du ral no-prav no pi ta we ve} i pi ta we po ve re wa. Od lu ka da ovaj pred log do |e na dnev ni red je dis kon ti nu i tet s do sa da {wom prak som – na gla sio je Pa stor. Ka ko je ob ja snio, u raz go vo ru sa Ste fa no vi }em jo{ u ju nu do bio je obe }a we da }e re pu bli~ ki par la ment bi ti otvo ren pre ma pred lo zi ma i amand ma ni ma na za ko ne ko ji do la ze iz Voj vo di ne, a kao re zul tat to ga pred log voj vo |an skog par la men ta je sa da na dnev nom re du. Pa stor ka è da ga je ju ~e ra {wa di sku si ja uve ri la u to da je voj vo |an ski par la ment u pra vu. – Ni sam ~uo ni je dan je di ni ar gu ment ko ji do vo di u sum wu ono {to tvr di mo – da je iz me nom

Ve }i na pro tiv Pred log Skup {ti ne Voj vo di ne za do pu nu Za ko na o bu xet skom si ste mu o ko jem se ju ~e de ba to va lo u par la men tu, ako je su di ti po ras pra vi i iz ja {wa va wu na Od bo ru za fi nan si je, ne }e bi ti usvo jen. Po dr {ku voj vo |an skom pred lo gu su na ja vi li po sla ni ci LSV-a, LDP-a i DS-a, dok }e SNS, URS, SPS, ali i DSS bi ti pro tiv wi ho vog usva ja wa. Od bor za fi nan si je od ba cio je ju ~e voj vo |an ski pred log, a dan ra ni je to je u~i ni la i Vla da Sr bi je. Na sed ni ci Od bo ra pro tiv usva ja wa tog za ko na gla sa li su po sla ni ci SPS-a i SNS-a, uz dr à ni su bi li URS i PUPS, a za usva ja we gla sa li su po sla ni ci SVM-a i LSV-a. Iz SVM-a upu }e na je sa skup {tin ske go vor ni ce po ru ka da po dr è pred log Po kra jin ske skup {ti ne. is hod gla sa wa bi ti, to }e mo vi de ti, ali si gur no je da smo u pra vu i mo je ì vot no is ku stvo go vo ri o to me da prav da na |e se bi put – za kqu ~io je Pa stor, i de man to vao tvrd we da }e Voj vo di na no vim ob ra ~u nom na bi lo ko ji na ~in do bi ti vi {e nov ca. – S du `nim po {to va wem, mo ram da ka èm da te ra ~u ni ce ni su ko rekt ne i da se ne su sre }u s re al no {}u. Isto vre me no, Pa stor je po ru ~io i da ne bi è leo da se we go vo po ja vqi va we do ì vi kao po zi ci ja Don Ki ho ta ili Ka li me ra, ni ti da je we go va è qa da po zi va na od go vor nost, ni ti na pa da. Uo~i sed ni ce, Od bor za fi nan si je, re pu bli~ ki bu xet i

Buyet pred USS-om? Po sla ni ca LSV-a Alek san dra Jer kov po ru ~i la je da }e se, ako pred lo `e ne do pu ne Za ko na o bu xet skom si ste mu ne bu du usvo je ne, „istog se kun da pred Ustav nim su dom na }i zah tev za oce nu ustav no sti re pu bli~ kog bu xe ta za 2013. go di nu”. Na mol bu da pro ko men ta ri {e we nu iz ja vu, pred sed nik voj vo |an ske skup {ti ne I{tvan Pa stor je ob ja snio da je u par la men tu u svoj stvu pred stav ni ka pred la ga ~a. – ^uo sam tu iz ja vu, ali iz ove po zi ci je bi lo bi ne pri rod no da to ko men ta ri {em – re kao je Pa stor no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je.

ti o{te }en za 9,6 mi li jar di di na ra, a “dug Sr bi je Voj vo di ni do sti }i 740 mi li o na evra, {to je su ma na sta la od tre nut ka usva j a w a Usta v a Sr b i j e 2006. go di ne”, re kla je funk ci o ner ka LSV-a Aleksandra Jerkov. Po sla ni ci De mo krat ske stran ke na ja vi li su da }e gla sa ti za pred log voj vo |an skog par la men ta. Oni su isto vre me no za tra ì li i da se hit no do ne se po se ban za kon o fi nan si ra wu Voj vo di ne da to vi {e ne bi bi lo uslo vqe no pro me nom po li ti~ ke vla sti. Po sla nik DS-a Sr|an Mikovi} re kao je no vi na ri ma u par la men tu da su do pu ne o Za ko na o bu xet skom si ste mu ko je je pred lo ì la Skup {ti na Voj vo di ne jed no gla sno pri hva }e ne na Od bo ru Skup {ti ne Sr bi je za ustav na pi ta wa i za ko no dav stvo. Li der LDP-a êdomir Jovanovi} sma tra da je pred log voj vo |an ske skup {ti ne oprav dan i ute me qen u Usta vu, i do dao da LDP ima raz u me va we za tu ini ci ja ti vu. – Da li }e tih se dam od sto re {i ti eko nom ske pro ble me u Voj vo di ni – ne }e, ali }e tih se dam od sto de fi ni sa ti ka rak ter

ni ci po kra jin ske ad mi ni stra ci je ko ji su se gru bo oglu {i li o od lu ke USS-a, ko ji su vre |a le su di je i USS, sa da po zi va ju na taj sud. Od go vor nost za tu si tu a ci ju, osim Vla de Sr bi je, sno si u naj ve }oj me ri po kra jin ska ad mi ni stra ci ja. Vla da, ume sto {to pri sta je na to da pre go va ra o to me da li }e po {to va ti Ustav ili ne }e, po stu pi u skla du s Usta vom i obez be di tih se dam od sto, ali i spro ve de od lu ke USS-a – re kao je Pa la li}, zah te va ju }i hit no do no {e we za ko na o fi nan si ra wu AP Voj vo di ne, na gla {a va ju }i da u Skup {ti ni ni je tre ba lo otva ra ti po li ti~ ko pi ta we ve} po {to va ti ustav. – SPS po dr à va stav Vla de Sr bi je i na me re pre mi je ra Ivice Da~i}a da }e po dr à va ti do stig nu ti ni vo auto no mi je Voj vo di ne, ali i da }e od lu~ no bi ti pro tiv svih eks trem nih zah te va po vo dom uki da wa auto no mi je, ili ne ke vr ste in ter na ci o na li za ci je i po li ti za ci je – is ta kao je po sla nik te stran ke Zoran Kasalovi}. – So ci ja li sti po zdra vqa ju ta kvu ras pra vu, ali sma tra ju da je pra vo re {e we do no {e we za ko na o fi nan si ra wu Voj vo di ne. – Srp ska na pred na stran ka ne }e po dr à ti pred log za do pu nu Za ko na o bu xet skom si ste mu – iz ja vio je po sla nik SNS-a Oto Ki{marton i do dao da kon tro la nov ca ko ji se tro {i u Voj vo di ni mo ra bi ti bo qa [ef po sla ni~ ke gru pe URSa Vladimir Ili} upo zo rio je na to da ni ko ni je od go va rao za tro {e we nov ca u Raz voj noj ban ci Voj vo di ne i Fon du za ka pi tal na ula ga wa. – Ni smo do bi li iz ve {taj o to me na {ta se tro {i no vac. Ni gra |a ni Voj vo di ne ni su ni ka da do bi li iz ve {taj. Ni ko za to ne od go va ra – ka zao je Ili}. S. Stan ko vi}

TVIT CRTICA Ko je Vuk, a ko… Pred se da va ju }i Ge ne ral noj skup {ti ni UN Vuk Jeremi} de man to vao je ju ~e na pi se hr vat skih me di ja da ni je za ka zao ras pra vu o Ha {kom tri bu na lu. Na kon sta ta ci ju i pi ta we advo ka ta Ante Gotovine Luke Mi{eti}a: „Po jeo Vuk ma gar ca?”, Je re mi} je za pi tao: „Da li bi ste pri hva ti li da mi bu de te advo kat pri li kom po ten ci jal ne tu `be za kle ve tu ’Ju tar weg li sta’?„ Mi {e ti} od go va ra: „Na `a lost, pre op te re }en sam pi sa wem tu `bi za kle ve tu pro tiv vi so kog du `no sni ka UN-a ko ji ospo ra va pre su de vla sti tog su da!„ Je re mi} }e “istom me rom”: „Znao sam od po ~et ka da ne mam {an se da Vas do bi jem, ni sam Va{ tip. Ne mam ni ~i ju krv na ru ka ma...„ Mi {e ti} na to ka `e: „Da, ni ste moj tip. Za stu pam sa mo ne vi ne„. Ne pre da je se Je re mi}: „Jao, iz vi ni te, ne spo ra zum. Na pro fi lu Vam pi {e da ste bi li advo kat

Go to vi ni. Ni sam shva tio kao {a lu, ali sad ka pi ram! Po zdrav, V„. Je re mi} je svo jim fa no vi ma ob ja snio: „Ra ni je za ka za na sed ni ca je ru tin ski izv{taj Tri bu na la, {to je ve} odr `a no 15. ok to bra. April je dru go…„

Boris i Dragan Ka ni dat za pred sed ni ka DS-a Branimir Kuzmanovi} “pri znao je” na laj ni: „Da, raz go va ram i s Bo ri som i s Dra ga nom, ne shva tam {to se qu di ~u de to me. Od go vor nost mi na la `e da raz go va ram o bu du} no sti Sr bi je i DS-a”.

Mis boqa od akademika Za LDP-ov ca Draga Kova~evi}a po zna ta je “li~ nost go di ne”: „Za me ne je li~ nost go di ne mis Ru si je Natalija Perverzeva. Le pa, i s bo qom ana li zom dru {tva od ru skih aka de mi ka„.

Ko va ~e vi} ka `e i ovo: „Po sla ni~ ka kar ti ca Vuka Jeremi}a bi tre ba lo da bu de uba ~e na kao da je tu, a da on gla sa ’tvi tom’, bez ob zi ra na to {to je od mah do Borka Stefanovi}a :))„

Yej Ra Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Tasovac “ot kri va” na laj ni: „Po sle po zi tiv nih pa tri ot skih re ak ci ja ko je je iza zva la Xej Lo, pi-ar tim Xeja Ramadanovskog do neo od lu ku da on ubu du }e na stu pa kao Xej Ra„.

Kad }e qubav? Od bor ni ca Skup {ti ne Be o gra da Gordana Kari} se pi ta na laj ni: „Ho ro skop mi ka `e da }e me qu bav ni `i vot ani mi ra ti u ve }em de lu ne de qe!!! Sa mo ni su re kli ko je ne de qe, ha ha ha ha„

Deficit i suficit Po sla ni ca stran ke Dragana Markovi}a Palme Je din stve ne Sr bi je Nevena Stojanovi} ima svo ju ra ~u ni cu: „De fi cit po ve re wa, de fi cit bu xe ta, de fi cit mo ra la, de fi cit zna wa. Su fi cit na de„.

Jo{ jedna mawe

Ministarski pokloni

[e fi ca Na rod ne par ti je Maja Gojkovi} ju ~e je ob na ro do va la: „Po {tu jem S. Mladenovi}: u~la ni la se u SPS, ali me je zva la da mi to ka `e jo{ ra ni je. Po {tu jem we nu od lu ku. Sve naj bo qe #npleskovac#sps„

Na pred wak Mario Maleti} na ja vqu je po tez mi ni stra prav de Nikole Selakovi}a: „@selakovicnikola }e danas [tefanu Fileu pokloniti primerak Du{anovog zakonika. Sneàna Malovi} dràla rakiju kao poklon za dràvnike„. S. St.

politika

dnevnik

petak23 . novembar2012.

pRed sed nik Vla de Voj Vo di ne Bo jan paj ti] na ja Vio ini Ci ja ti Vu Za oCe nu ustaV no sti Za ko na o Bu Ye tu ako ne pRo \u Voj Vo \an ski aMand Ma ni

Voj vo di na ni je pro blem, {ti ti mo na {a ustav na pra va Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} iz ja vio je da }e u slu ~a ju ne pri hva ta wa voj vo |an skih amand ma na na pred log re pu bli~ kog bu xe ta za 2013. go di nu, po kra jin ska ad mi ni stra ci ja po kre nu ti in ci ja ti vu pred Ustav nim su dom za oce nu ustav no sti Za ko na o bu xe tu. Paj ti} je ju ~e no vi na ra ma u Skup {ti ni Voj vo di ne re kao da je oba ve za po kra jin ske ad mi ni stra ci je da in si sti ra na po {to va wu ustav nih od red bi o fi nan si ra wu Voj vo di ne jer je u pi ta wu „za {ti ta ustav nih pra va gra |a na Voj vo di ne”. – Voj vo di na ni je pro blem i is pu wa va we ustav nih oba ve za pre ma Voj vo di ni ne bi sme lo da bu de pro blem – po ru ~io je Paj ti}. – I svi mo ra mo da po {tu je mo na{ naj vi {i prav ni akt i ~i we ni cu da u Voj vo di ni `i vi dva mi li o na qu di i da je to go to vo 30 od sto sta nov ni {tva i te ri to ri je ove ze mqe, kao i da to ni su gra |a ni dru gog re da ve} jed na ki svim osta lim gra |a ni ma Sr bi je.

On je do dao da je ustav na od red ba ko jom se ga ran tu je mi ni mal nih se dam od sto za po kra jin ski bu xet i tri sed mi ne za ka pi tal ne in ve sti ci je „je di ni ~lan Usta va ko ji se sve sno ne po {tu je u Re pu bli ci Sr bi ji, i ko ji re pu bli~ ke in sti tu ci je sve sno ig no ri {u”.

@a lo sno je to {to se ne po {tu je sa mo onaj deo Usta va ko ji se od no si na Voj vo di nu – I ta si tu a ci ja ni je odr `i va. Ne za to {to ti me ni su za do voq ni Skup {ti na ili Vla da Voj vo di ne, ve} za to {to ta ustav na ga ran ci ja gra |a ni ma Voj vo di ne obez be |u je pra vo na raz voj, ali i za to {to bez po {to va we Usta va ne ma prav ne dr `a ve i ostva ri va wa ele men tar nih stan dar da za de mo kra ti za ci ju dru {tva, od no sno uslo va za

evrop ske in te gra ci je – is ta kao je Paj ti}. Ko men ta ri {u }i na ja ve vla da ju }ih po sla ni~ kih gru pa u re pu bli~ kom par la men tu da ne }e po dr à ti voj vo |an ske amand ma ne na bu xet, po kra jin ski pre mi jer je oce nio da to po tvr |u je da „o~i gled no ne po sto ji po li ti~ ka vo qa u Skup {ti ni Sr bi je da se po {tu ju od red be Usta va kad je Voj vo di na u pi ta wu”. – @a lo sno je to {to se ne po {tu je sa mo onaj deo Usta va ko ji se od no si na Voj vo di nu. A mi smo kao Po kra ji na i te ka ko po {to va li i one od lu ke Ustav nog su da ko je sma tra mo pro ble ma ti~ nim. Jer, to je uslov da bu de mo prav na dr à va i de mo krat sko dru {tvo, do pa da le nam se od lu ke USS-a ili ne – re kao je Paj ti}, te uka zao na to da ta kav od nos stva ra „lo {u at mos fe ru u dru {tvu i lo {u po li ti~ ku at mos fe ru„. On je ka zao da APV ne è li da od no se iz me |u po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti obe le à va ju na pe to sti „jer je u ta kvim

uslo vi ma te {ko u~i ni ti ne {to kon struk tiv no„. Po ru ~io je, me |u tim, da po kra jin ska ad mi ni stra ci ja ima oba ve zu da re a gu je na o~i gled na kr {e wa Usta va kad je re~ o fi nan si ra wu Voj vo di ne. – Kad ne bi smo re a go va li, ve ro vat no bi gra |a ni Voj vo di ne tra `i li da na pu sti mo ove po zi ci je, ko je ni ka ko ni su do bre, a na ri ~i to u uslo vi ma kri ze – oce nio je on. Ko men ta ri {u }i pre kju ~e ra {we sa op {te we Ustav nog su da u ko jem se na vo di da Po kra ji ni ni je uki nu ta in ge ren ci ja u obla sti so ci jal nih da va wa, Paj ti} je ka zao da na kon tog sa op {te wa o~e ku je i for mal nu po tvr du da se Ustav ni sud opre de lio ta ko „da }e ipak do zvo li ti ta do dat na so ci jal na da va wa”. – Uko li ko ta kvu po tvr du do bi je mo, ni ko sre} ni ji od nas! Jer, pr vo bit no opre de qe we USS-a da Po kra ji na ne ma pra vo da spro vo di me re so ci jal ne za {ti te u od no su na naj u gro `e ni je ka te go ri je sta nov ni {tva nas je naj vi {e i po go di lo – re kao je Paj ti}. B. d. s.

Zase da la skup [ti na Voj Vo di ne

Kri za, ka pi tal na ula ga wa i voj vo |an ske vo de Po k ra j in s ki po s la n i c i usvo ji li su ju ~e iz ve {taj o po slo va wu Po kra jin skog fon da za ka pi tal na ula ga wa i in for ma ci ju o pred lo gu re or ga ni za ci je voj vo |an ske vo do pri vre de. Pred s ed n ik Po k ra j in s ka vla de Bo jan Paj ti} oce nio je da je Fond za ka pi tal na ula ga wa imao „isto rij sku ulo gu u uslo vi ma kri ze”. On je na veo da je pre ko tog fon da ulo `e no 48 mi li jar di di na ra u raz voj

po slu je tr `i {no – re kao je Je {i}, do dav {i da je u sre |i va wu od no sa u toj obla sti iz gu bqe no do sta vre me na i da je tre nut na si tu a ci ja osta vi la iz bor ili da se ta pred u ze }a pri va ti zu ju ili da se do ka pi ta li zu ju.

– Sa mo u po sled we tri go di ne 55 na se qe nih me sta u Voj vo di ni do bi lo je vo do vod nu i ka na li za ci o nu mre `e, iz gra |e na je ili re no vi ra na 31 zdrav stve na usta no va, {est mo sto va, 51 obra zov na usta no va... To go vo ri da je Fond oprav dao svo je po sto ja we – ka zao je Paj ti}. Vr {i lac du `no sti di rek to ra Fon da Ne boj {a Ma len ko vi} upo zo rio je, pak, na to da bi da qe za ki da we po kra jin skog bu -

ozbi qan pro blem s nov cem

voj v o | an s ke pri v re d e, po q o pri vre de i in fra struk tu re te da, je za hva qu ju }i tim ula ga wi m a, bi l o upo s le n o 20.000 qu di u vi {e od 650 raz li ~i tih fir mi.

xe t a od re p u b li~ k e ad m i n i stra ci je osta vi lo zna ~aj ne po sle di ce po ka pi tal na ula ga wa u Po kra ji ni, a {to bi se ne ga tiv no od ra zi lo na pri vred ni raz voj APV. On je uka zao na to

Foto: F. Baki}

su tra sve ~a na sed ni ca skup {ti ne apV Pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne Dra go slav Pe tro vi} po tvr dio je ju ~e no vi na ri ma da }e u su bo tu bi ti odr `a na sve ~a na se si ja po kra jin skog par la men ta po vo dom 94. go di {wi ce pri sa je di we wa Voj vo di ne Kra qe vi ni Sr bi ji. On je ka zao i da se o~e ku je da }e na toj sed ni ci go vo ri ti pred sed ni ci par la men ta i Vla de Voj vo di ne I{tvan Pa stor i Bo jan Paj ti}, kao i pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}. Na sed ni cu su, ka ko sa zna je mo, po zva ni i pred stav ni ci na ci o nal nih sa ve ta ma win skih za jed ni ca iz Voj vo di ne. To }e bi ti pr vi put da se u voj vo |an skom par la men tu obe le `a va go di {wi ca pri sa je di we wa Voj vo di ne Kra qe vi ni Sr bi ji, do ko jeg je do {lo od lu kom Ve li ke na rod ne skup {ti ne Voj vo di ne 1918. go di ne u No vom Sa du. Sve ~a nu sed ni cu Skup {ti ne APV ini ci ra li su po kra jin ski po sla ni ci Srp ske na pred ne stran ke.

da }e na ja vqe no us kra }i va we ka pi tal nih sred sta va za Po kra ji nu uspo ri ti i di na mi ku za vr {a va wa za po ~e tih pro jek ta, te one mo gu }i ti pla ni ra we no vih. – Ne }e bi ti o{te }en Fond za ka pi tal na ula ga wa ne go gra |a ni Voj vo di ne, ko ji }e bi ti us kra }e ni za sve ono {to im pri -

si no] odR @a na i Hit na sed ni Ca po kRa jin ske skup [ti ne

pri hva }en amand man dss-a Na po seb noj sed ni ci po kra jin skog par la men ta, ko ja je ka sno si no} odr à na po hit nom po stup ku, po sla ni ci su pri hva ti li amand man re pu bli~ kih ko le ga iz De mo krat ske stran ke Sr bi je na pred log Skup {ti ne APV za iz me ne Za ko na o bu xet skom si ste mu, ko ji je tre nut no u pro ce du ri Na rod ne skup {ti ne. Amand man, ko ji je si no} sa 77 gla so va „za“ pri hva ti la Skup {ti na Voj vo di ne gla si: “Jav ni pri ho di i pri ma wa i jav ni ras ho di i iz da ci na te ri to ri ji auto nom nih po kra ji na po seb no se evi den ti ra ju“. Po sla nik Mi len ko Jo va nov je re kao da DSS ti me è li da po ka è do sled nost u po {to va wu Usta va, „za raz li ku od onih ko ji Ustav po {tu ju sa mo kad su pa re u pi ta wu“. On je do dao da Ustav ja sno pro pi su je da po kra jin ski bu xet iz no si se dam po sto re pu bli~ kog, ali da je pro blem u to me {to to sva ko tu ma ~i na svoj na ~in. Ta ko, po we go vim re ~i ma, Re pu bli~ ka vla da tvr di da }e Voj vo di na u sle de }oj go di ni ima ti {est mi li jar di vi {e ne go la ne, a Po kra jin ska vla da – da }e bi ti oko de vet mi li jar di ma we.

vat nom sek to ru. On je ka zao da u JP „Vo de Voj vo di ne„ do sad „ni su po ka za li da su u sta wu da kon tro li {u sa mi se be, a ka mo li sva osta la vo do pri vred na pred u ze }a”. Sa {a San to vac iz SRS-a za me rio jer {to se u tom

Jo va nov je is ta kao da DSS è li da se pri ho di po kra ji na na ja san na ~in evi den ti ra ju i kon tro li {u, kao i da se ubu du }e iz beg nu prav da wa o nov cu i po li ti~ ka nad gor wa va wa. On je na po me nuo da se amand man re pu bli~ kih po sla ni ka DSS-a od no si na obe po kra ji ne, i Voj vo di nu i Ko so vo. Po kra jin ski pre mi jer Bo jan Paj ti} re kao je da po kra jin ska vlast ne ma ni ka vog raz lo ga da ne pri hva ti ta kav pred log DSS-a i da se evi den ti ra sve {to pri sti è u po kra jin ski bu xet. – O~e ku je mo da DSS, a po {to smo pri hva ti li wi hov amand man, sad po dr ì ovaj na{ za kon ski pred log u Skup {ti ni Sr bi je, ali ipak ni sam si gu ran da }e se to do go di ti – re kao je Paj ti} no vi na ri ma, i do dao da pred lo è ne iz me ne Za ko na o bu xet skom si ste mu po tvr |u ju od go vor nost po kra jin ske ad mi ni stra ci je. – Gra |a ni ma Voj vo di ne pri pa da ono {to u Usta vu pi {e, a na{ pri mar ni za da tak je da vo di mo bri gu o wi ho vom in te re su. Za to smo pred lo ì li i ove za kon ske iz me ne i amand ma ne na bu xet. s. k.

pa d a od in f ra s truk t ur n ih i dru gih pro je ka ta ko ji ve} de ce ni ja ma ~e ka ju da bu du re a li zo va ni – is ta kao je Ma len ko vi} u iz ja vi no vi na ri ma. Po sla ni ci vla da ju }ih stra na ka, ali i uz po dr {ku opo zi ci o n ih ko l e g a iz Ko a l i c i j e SPS–PUPS–JS–SDPS-a, usvo ji li su pred log re or ga ni za ci je vo do pri vred ne de lat no sti u Voj vo di ni, ko ji se za sni va na do ka pi ta li za ci ji dva de se tak dru {tve nih pred u ze }a iz te obla s ti i wi h o v o sta v qa w e pod ka pu JP „Vo de Voj vo di ne”. Za taj pro ces, ko ji bi tre ba lo da se re a li zu je u dve fa ze, po re ~i ma po kra jin skog se kre tar za po qo pri vre du Go ra na Je {i }a, iz bu xe ta APV tre ba lo bi da se obe zeb di oko de set mi li o na evra. Pr va fa za, ka ko je na veo, bi la bi okon ~a na do kra ja ove go di ne i u woj }e bi ti „po dr ` a v qe n o” pet dru { tve n ih vo do pri vred nih pred u ze }a iz raz li ~i tih de lo va APV. Dru ga fa za re a li zo va la bi se u na red noj god ni i ob u hva ti la bi sva pre o sta la dru {tve na pred u ze }a iz te obla sti. – Na taj na ~in Skup {ti na Voj vo di ne }e po sta ti vla snik svih vo do pri vred nih pred u ze }a u Po kra ji ni, iz u zev onih ko ja su pri va ti zo va na. Ti me }e mo ostva ri ti i pot pu nu kon tro lu nad tom de lat no {}u te omo gu }i ti da voj vo |an ska vo do pri vre da

Po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zo ran Ra do man, go vo re }i o po slo va wu Fon da za ka pi tal na ula ga wa od no vem bra 2009. do de cem bra 2011. re kao je da je Fond fi nan si rao 620 pro je ka ta s 15,34 mi li jar di di na ra. U po sla ni~ koj ras pra vi, Sa {a San to vac je pi tao o du go va wi ma Fon da, re kav {i da SRS za bri wa va to {to po kra jin ski funk ci o ne ri o ne do stat ku nov ca da nas go vo re „mno go agre siv ni je“ i oce niv {i da je ciq to ga pro me na Usta va da bi se bri sa la pre am bu la o Ko so vu. Ma ja Se dla re vi} iz LSV-a je za me ri la na ne bla go vre me nom pod no {e wu iz ve {ta ja i to {to ne ma ja sne sli ke o to me ko li ko nov ca je Fon du „za ki nu to“ jer, do da la je, „ni jed ne go di ne ni je is po {to va no se dam od sto“, ko li ko po Usta vu iz no si po kra jin ski bu xet u od no su na re pu bli~ ki. Ona je iz ne la ra ~u ni cu da je ta raz li ka, od kad je Ustav na sna zi i Fond osno van 2006. go di ne, ~ak 94 mi li jar de di na ra. Ilo na Pelt je ka za la da Fond ima „ozbi qan pro blem“ s nov cem i da je stav SVM-a da se to {to pre re {i kroz iz ra du za ko na o fi nan si ra wu Voj vo di ne. Ve sna Bje li}-Fran cu ski po hva li la je u ime SPS–PUPS–JSSDPS-a sve o bu hvat nost iz ve {ta ja na 1.580 stra na, ali je is ta kla da je vre me za iz ve {taj dav no pro {lo. Ti po sla ni ci osta li su uz dr à ni kod gla sa wa. Igor Mi ro vi} je re kao da SNS ne }e po dr à ti iz ve {taj jer se ume sto stra te gi je i ana li ze ula ga wa od lu ke do no se, ka ko je na veo, ad hok i po li ti~ ki. On je kao pri mer po li ti~ ke pro tek ci je pri ula ga wu iz Fon da na veo Apa tin, ~i ji pred sed nik op {ti ne je ujed no ~lan NO istog fon da @i vo rad Smi qa ni}. Bo ri slav No va ko vi} (DS) re kao je da su in ve sti ci je Fon da od 15,3 mi li jar di di na ra za tri go di ne „ma li pod vig“. On je pod se tio na to da je Voj vo di na od evrop skih in sti tu ci ja pri zna ta kao ~e tvr ta re gi ja po spo sob no sti da pri vu ~e ula ga wa, te da je i to „ma li pod vig ko ji tre ba da bu de na po nos i opo zi ci ji“. Mi len ko Jo va nov je re kao da DSS ne }e po dr à ti iz ve {taj „zbog sve ga {to u we mu ne pi {e“. Ne pi {e, ka ko je na veo, ka ko se do bi ja ju po slo vi, ka ko se an ga ù ju po di zvo |a ~i ra do va, ka ko se ra de po slo vi... s. k.

Po sla nik LSV-a Da niel Pe tro vi} oce nio je da je tre nut no si stem vo do pri vre de do ve den u pi ta we i da je va `no {to se taj pro blem po ~eo re {a va ti, iako sa za ka {we wem do ko jeg je, ka ko je us tvr dio, do {lo zbog blo ka d e iz re p u b li~ k e ad m i n i stra ci je u ra ni jem sa zi vu. Po s la n ik PUPS-a Mi r o slav [pa no vi} oce nio je da }e ta re or ga ni za ci ja vo do pri vre de obez be di ti i efi ka sni je de lo va we JP „Vo de Voj vo di ne” i bo q u kon t ro l u Skup { ti n e APV nad tom de lat no {}u. Mi len ko Jo va nov iz DSS-a ka zao je da dr `a va ne tre ba da se ba vi po slo vi ma ko ji ni su dr `av ni, ve} da ih pre pu sti pri -

JP-u bo lu je od pre ve li kog bro ja za po sle nih. Pro tiv pred lo ga gla sa li su i po sla ni ci SNS-a. Po kra jin ski po sla ni ci na sta vi li su ju ~e i za ko no dav ne ini ci ja ti ve, usvo jiv {i pred log za iz me ne Za ko na o vi so kom obra zo va wu ko je }e upu ti ti re pu bli~ kom par la men tu. Usvo jen je i iz ve {taj o po slo va wu Ga ran cij skog fon da APV za pret hod nu go di nu, a do ne te su i od lu ke o raz re {e wu i ime no va wu Nad zor nog od bo ra Fon da za ka pi tal na ula ga wa, te Uprav nog od bo ra JP „Vo de Voj vo di ne”. Na ju ~e ra {woj se si ji iza bra ni su i no vi sa ve ti fa kul te ta s No vo sad skog uni ver zi te ta. B. d. sa vi}

ekonomija

petak23.novembar2012.

dnevnik

NA KON PI SA WA „DNEV NI KA” I PRO VE RA

MO @E LI SE PO KRE NU TI SRP SKA PRI VRE DA

Hi po ban ka No vo sa |an ki vra ti la nova c iz Bang ko ka

Bez iz vo za nam ne ma spa sa

Ne do vo qan iz voz, vi so ka sto pa ne za po sle no sti i de in du stri ja li za ci ja pred sta vqa ju glav ne pro ble me srp ske pri vre de u ovom tre nut ku, slo ì li su se ju ~e u~e sni ci de ba te „Sr bi ja u osva ja wu svet skih tr ì {ta – Mo è li se po kre nu ti srp ska pri vre da”, u or ga ni za ci ji Fon da ci je „Kon rad Ade na u er” i Bi znis in fo-gru pe. Di rek tor Agen ci je za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za Re pu bli ke Sr bi je (SI E PA) Bo ì dar La ga nin is ta kao je da, iako su se u jav no sti mo gle ~u ti iz ja ve ti pa „iz voz ili smrt”, u prak si ne ma ala ta za eks pan zi ju srp skog iz vo za. On je uka zao na to da po sto je ve} do bro pre po zna ti seg men ti u ko ji ma Sr bi ja ima kon ku rent ske pred no sti ko je su pr ven stve no ve za ne za in du stri ju hra ne, ve o ma do bre re zul ta te ostva ru je i in du stri ja na me {ta ja, a per spek ti vu ta ko |e ima gra |e vin ska in du stri ja.

– Ka da go vo ri mo o gra |e vin skoj i in du stri ji na me {ta ja, pr ven stve no mi slim na ve li ko tr `i {te ca rin ske uni je Ru si je, Be lo ru si je i Ka zah sta na – pre ci zi rao je La ga nin na sku pu odr `a nom u pres-cen tru Ta nju ga, na po me nuv {i da struk tu ra iz vo za ni je do bra jer u we mu do mi ni ra ju ma te ri ja li i si ro vi ne, a ne pro iz vo di vi {e do da te vred no sti. On je na gla sio i da se u po sled we vre me bu de ne ki no vi sek to ri i po ja vqu ju na li sti iz vo zni ka, do da ju }i da je ku ri o zi tet da smo pr vi put us pe li da iz ve ze mo vi {e soft ve ra ne go ma li na.La ga nin je uka zao na to da su re zul ta ti ko ji se po ja vqu ju na na {oj iz vo znoj stra ni ve li kim de lom ge ne ri sa ni od kom pa ni ja ko je su do {le da po slu ju u Sr bi ji, na vo de }i kao pri mer na {eg pr vog spoq no tr go vin skog part ne ra u iz vo zu – Ne ma~ ku, ~i jih 40 pro iz vod nih kom pa ni ja u na {oj ze mqi ge ne ri {e ve li ki deo tog iz vo za. Pro fe sor Fa kul te ta za eko no mi ju, fi nan si je i ad mi ni stra ci ju (FE FA) Mi ha i lo Cr no br wa is ta kao je da, po we go vom mi {qe wu, pro blem broj je dan u ovom tre nut ku ni je iz voz ni bu xet, ne go vi so ka sto pa ne za po sle no sti. On je pod se tio da je u Sr bi ji 25 od sto ne za po sle nih, a 50 od sto mla dih na za po sle nih, {to je „ka ta stro fa”. – Za me ne je i iz voz i bu xet i sve osta lo u funk ci ji re {a va wa tog naj ve }eg, ka pi tal nog eko nom skog pro ble ma – is ta kao je Cr no br wa. Vra }a ju }i se na te mu iz vo za, on je pod se tio na to da je za vre me vla de pre mi je ra Zo ra na \in |i }a na pra vqe na pr va iz vo zna stra te gi ja 2002–2003. go di ne ko ja je bi la re la tiv no so li dan pro je kat, a „sku pqa pra {i nu od on da do da nas”. U me |u vre me nu su na pra vqe na jo{ dva pro jek ta, od ko jih su vaj du ima li kon sul tan ti, a ne na rod, do dao je on.

Ru ko vod stvo Hi po ban ke od lu ~i lo je da jed noj No vo sa |an ki vra ti no vac ko ji je s we nog ra ~u na po di gao ne po zna ti po ~i ni lac u Bang ko ku, gra du u ko jem ni ka da ni je bo ra vi la, o ~e mu je „Dnev nik” ne dav no pi sao. Sa da joj na ra ~u nu po no vo sto ji na ras po la ga wu su ma od 814, 83 evra. O toj od lu ci Iz vr {nog od bo ra ban ka je oba ve sti la i Na rod nu ban ku Sr bi je, ko ja se ta -

obra ti la svo joj ban ci i sa zna la da je „bi la u Taj lan du, u Bang ko ku”, te da joj je po me nu ta su ma nov ca ski nu ta u tri tran sak ci je. Ban ci u No vom Sa du je kao do kaz da to ni je u~i ni la pri lo `i la pa so{. Oni su ga ske ni ra li i pr vo vra ti li no vac na ra ~un, a po tom po vu ki tu od lu ku. Po tom se ceo slu ~aj ipak na {ao na sed ni ci glav nog upra vqa~ kog te la ban ke, gde je pa la ko na~ na

mqi u ko ju mo gu pu to va ti sa mo u sno vi ma. U Hi po ban ci ob ja {wa va ju da se u toj obla sti kri mi nal iz u zet no br zo raz vi ja. Ima li su slu ~a je ve da kli jent ne ko me po zaj mi kar ti cu, omo gu }i po di za we nov ca a po sle pro zi va ban ku da mu je „ne ko” s ra ~u na neo vla {}e no ski nuo ne ku su mu. Bi lo je i slu ~a je va kao ovaj opi sa ni gde se kar ti ca pri li kom pla }a wa ili po di za wa nov ca is ko ri sti za sni ma we po da ta ka, a {to mo der na teh no lo gi ja omo gu }a va, i po tom se na pra vi kar ti ca-bli za nac. Ona se po sle la ko zlo u po tre bqa va. – Pro ve re ko je ra di mo da bi smo usta no vi li {ta se de si lo s kar ti com i ka ko je zlo u po tre bqe na ~e sto su ve o ma du ge. Za to je i ova ve za na za Bang kok po tra ja la – ka `e re gi o nal ni di rek tor u Hi po Al pe-Adri ja ban ci Zla ti bor Man daq. – Mi bi smo na kon pro ve re no vac na {oj kli jent ki wi sva ka ko vra ti li. A svim ko ri sni ci ma kar ti ca, bez ob zi ra na to da li ih je iz da la na {a ban ka ili ne ka dru ga, sa ve tu jem da ka ri ti cu ni ka da ne is pu {ta ju iz vi da i da vo de ra ~u na o PIN-u.

Hva la „Dnev ni ku” @e lim da za hva lim re dak ci ji „Dnev ni ka” {to je ob ja vi la pri ~u o mo jim ne da }a ma s Hi po ban kom. Ve ru jem da je upra vo taj tekst do pri neo da se moj slu ~aj ubr za no re {i, te da mi se u ve o ma krat kom ro ku vra te pa re ski nu te s ra ~u na. Na dam se da }e raz u me va we ko je su za po sle ni iz Hi po ban ke ima li za me ne, na kon tek sta ob ja vqe nog u „Dnev ni ku”, po sto ja ti, ubu du }e, i za osta le gra |a ne, uko li ko se ne ka da su sret nu s ovim pro ble mom. „Dnev ni kov ci”, jo{ jed nom, ve li ko HVA LA. Va {a ver na ~i ta teq ka

ko |e za in te re so va la za ceo slu ~aj i tra `i la ob ja {we we. Za to ni je zgo reg da pod se ti mo na to {ta je bi lo, a bi lo je... Ka da je pri me ti la da joj po me nu ta su ma ne do sta je, kli jent ki wa se

od lu ka da se no vac vra ti. He pi end, re }i }e mno gi. Ipak, po sle taj land skog slu ~a ja, mno gi kli jen ti te ban ke, a i dru gih, pi ta ju se mo `e li se i wi ma do go di ti da sa zna ju da je ne ko wi hov no vac po di gao u ze -

Te sa ve te ve }i na kli je na ta ba na ka zna, ali usko ro ih ~e ka sti ca we no vog zna wa. U Sr bi ji }e od na red ne go di ne mo }i da se ku pu je u in ter net-pro dav ni ca ma pot pu no le gal no. Je dan od naj po pu lar ni jih si ste ma u toj obla sti „Pej-pal„, ko ji ve} du `e na ja vqu je do la zak u Sr bi ju, usko ro sti `e. Me |u tim, pla }a we elek tron skim pu tem zah te va ostva qa we po da ta ka o kar ti ca ma i ra ~u nu na in ter en tu, {to otva ra no ve mo gu} no sti zlo u po -

SRP SKO GRA \E VI NAR STVO PRED KO LAP SOM

Za tvo re no 12 ci gla na zbog du go va i kri ze Gra |e vin ska in du stri ja je pred ko lap som, oce we no je na ne dav nom sku pu gra |e vi na ra u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je. Se kre tar Udru è wa za gra |e vi nar stvo i in du stri ju gra |e vin skog ma te ri ja la Go ran Ro di} ka è da je sta we u gra |e vin skoj pri vre di go re od ono ga ka ko ga pri ka zu je sta ti sti ka. Pro iz vo |a ~i ka ù da ra de sa mo s 30 od sto ka pa ci te ta, ci gla ne su pred za tva ra wem, a u po sled wu go di nu i po ve} ih je za tvo re no 12! Me |u tim, pred sed nik Gru pa ci je in du stri je gra |e vin skog ma te ri ja la Qu bo drag Kne è vi} ka è da ih je mno go vi {e, si gur no tro stru ko, ako bi smo ra ~u na li i ma le po ro di~ ne fa bri ke ko je su ne sta le, a ko jih je bi lo oko 25. Pla {i mo gu} nost za tva ra wa jo{ se dam-osam ci gla na uko li ko se na sta vi ova ko ne po voq na si tu a ci ja u obla sti gra |e vi nar stva. To kom ove go di ne naj ve }i pad pro iz vod we za be le èn je kod pro iz vod we fa sad ne ci gle, zid nih i ta va ni~ nih ele me na ta, dok su se pro iz vo |a ~i cre pa bo qe sna {li. I ope ra ti va u vi so ko grad wi be le ì pad od oko tre }i nu u od no su na isti pe riod la ne, a za iz ve de ne ra do ve dr à va du gu je do ma }im gra |e vi na ri ma go to vo mi li jar du evra.

ban ka ma, dr `a vi za po re ze i do pri no se. S ob zi rom na ta ko te {ku i za ple te nu si tu a ci ju, Pri vred na ko mo ra Sr bi je je pred lo `i la Vla di pa ket me ra za po mo} toj pri vred noj gra ni, a naj hit ni je je re pro gra mi ra we du go va wa. Pred log je da NBS, Vla da, gra |e vi na ri i PKS na |u mo del

Spre ~i ti cr no tr ì {te Se kre tar Udru è wa za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne @ar ko â |e no vi} ka è da pro iz vo |a ~i gli ne nih pro iz vo da zah te va ju do sled nu pri me nu pro pi sa iz obla sti tr go vi ne da bi se spre ~i lo „cr no„ tr ì {te i wi ho vi pro iz vo di ko ri sti li za iz grad wu ener get ski efi ka snih obje ka ta. Oni tra è i sma we we po re za i do pri no sa, iz da va we gra |e vin skih do zvo la u za kon skim i ra zum nim ro ko vi ma, te sub ven ci o ni sa we in di vi du al ne stam be ne iz grad we. Ra do ve na naj ve }im in fra struk tur nim pro jek ti ma i da qe iz vo de stra ne kom pa ni je, a dr àv ni or ga ni, in sti tu ci je i jav na pred u ze }a na svim ni vo i ma do ma }im ne i ma ri ma kon stant no du gu ju iz me |u 600 mi li o na i mi li jar du evra, ko li ko i gra |e vin ske fir me dru gim pred u ze }i ma,

da se du go vi re pro gra mi ra ju po ni ìm ka mat nim sto pa ma i da se oba ve ze ko je fir me ima ju pre ma dr à vi „pre bi ju”. Ve li ki pro blem i da qe je ne u re |e no do ma }e tr ì {te za gra |e vin sku ope ra ti vu. Ta ko |e, da bi se ko li ko-to li ko po mo glo pro iz vo |a ~i ma gra |e vin -

skog ma te ri ja la ko ji se jo{ dr è na no ga ma, na sed ni ci je pred lo è no da se va `nost Za ko nu o po mo }i gra |e vin skoj in du stri ji pro du ì i u 2013. jer eko nom ska kri za jo{ tra je. Oce we no je da je taj pro pis ove go di ne imao po zi tiv ne efek te po {to su, za hva qu ju }i we mu, po kre nu ti od re |e ni pro jek ti, po seb no na lo kal nom ni vou, u ko ji ma je za po sle na gra |e vin ska ope ra ti va. Ro di} ka è da su ne i ma ri ve li ku na du po la ga li u naj va `ni je in fra struk tur ne pro jek te, pre sve ga u obla sti ni sko grad we. Me |u tim, sve ide u prav cu wi ho vog ve~ nog an ga ò va wa kao po di zvo |a ~a. No si o ci po sla su stra ne fir me ~i ji rad ni je re gu li san po seb nim pro pi si ma, osni va ju se kao dru {tva s ogra ni ~e nom od go vor no {}u, a ko ri ste re fe ren ce svo jih ma ti~ nih fir mi, {to se od ra à va na kva li tet i ro ko ve za vr {et ka po sla. On za to po sta vqa pi ta we za {to se ze mqa za du ù je da bi za po {qa va la stra ne kom pa ni je, ko je iz Sr bi je od no se pro fit i re fe ren ce. Ob ja {wa va da kre di ti ni su do na ci je. Do ma }a ope ra ti va, ko ja pu ni bu xet, osta vqe na je po stra ni i ra di za glav ne iz vo |a ~e, stran ce, po mi ni mal noj ce ni, {to je ne pri hva tqi vo. R. Da u to vi}

tre ba. Za to bi za ban ke bi lo naj bo qe da po sa ve tu ju kli jen te o toj no voj pro ble ma ti ci. ^e sto se de {a va lo da po je di ne ku }e ko je ima ju ma ti cu u ino stran stvu pred sta vqa ju no ve, mo der ni je i po u zda ni je si stem za {ti te za kli jen te kod ova kvih pla }a wa. To kod nas ni je iza zi va lo mno go me dij ske pa `we, {to bi se usko ro mo glo pro me ni ti. Kli jen ti ba na ka ko ji se za to za in te re su ju sva ka ko }e bi ti u pred no sti. D. V. „@E LE ZNI CE SR BI JE” SPRE MI LE 100 MI LI O NA

Ku pu je mo {vaj car ske vo zo ve

„@e le zni ce Sr bi je„ }e na ba vi ti 25 no vih elek tro mo tor nih vo zo va, naj ve ro vat ni je od {vaj car ske kom pa ni je „[ta dler”. Na bav ka no vih vo zo va bi }e fi nan si ra na ra ni je odo bre nim kre di tom Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj (EBRD) vred nog 100 mi li o na evra.

Srp ske `e le zni ce su ovog me se ca spro ve le dru gu fa zu ten der skog po stup ka za ku po vi nu no vih vi {e del nih elek tro mo tor nih vo zo va za re gi o nal ni put ni~ ki sa o bra }aj i ko mer ci jal nu po nu du je do sta vio sa mo „[ta dler”, pre no si list `e le zni ce „Pru ga”. U pr voj fa zi ten de ra teh ni~ ke po nu de su do sta vi le kom pa ni je „Al stom” i „Si mens”. U ce nu po nu de za ku po vi nu no vih vo zo va ura ~u na ta je i is po ru ka opre me, re zer vnih de lo va, spe ci jal nog ala ta, obu ka... Rok is po ru ke pr vog vo za od tre nut ka pot pi si va wa ugo vo ra je go di nu i po, a po sled weg u ro ku od 130 ne de qa.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

111,2033

113,4728

116,0827

110,8629

Australija

dolar

89,8685

91,7026

93,8118

89,5934

Kanada

dolar

86,8641

88,6368

90,6754

86,5982

Danska

kruna

14,9108

15,2151

15,5650

14,8652

Norve{ka

kruna

15,1596

15,4690

15,8248

15,1132

[vedska

kruna

12,8935

13,1566

13,4592

12,8540

[vajcarska

franak

92,2773

94,1605

96,3262

91,9948

V. Britanija

funta

138,0893

140,9075

144,1484

137,6666

SAD

dolar

86,5665

88,3332

90,3649

86,3015

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 11. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

20,00

6.600

125.400

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

20,00

Globos osigurawe, Beograd

12,94

98.743

Globos osigurawe, Beograd

6.600

125.400

98.743

6,79

1.495

103.155

2,89

711

433.700

1,89 Promena

3.182 Cena

814.526 Promet

Tigar, Pirot

-2,63

185

15.920

Energoprojekt holding, Beograd

-2,15

547

189.814

Energoprojekt Visokogradwa, BG

-0,48

209

4.175

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,23

428

436.468

-0,14 Promena

689 Cena

10.037.470 Promet

-0,14

689

10.037.470

Mlekara, Subotica

6,79

1.495

103.155

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

2,89

711

433.700

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,89 Promena

3.182 Cena

814.526 Promet

Tigar, Pirot

-2,63

185

15.920

Energoprojekt holding, Beograd

-2,15

547

189.814

Energoprojekt Visokogradwa, BG

-0,48

209

4.175

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Promet

12,94

Mlekara, Subotica

Imlek, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Cena

Imlek, Beograd Pet akcija s najve}im padom

-0,23

428

436.468

-0,14 Promena

689 Cena

10.037.470 Promet

NIS, Novi Sad

-0,14

689

10.037.470

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

540

2.267.910

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

540

2.267.910

Novosadski sajam, Novi Sad

0,00

350

2.261.350

Novosadski sajam, Novi Sad

0,00

350

2.261.350

Soja protein, Be~ej

0,58

520

680.950

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

2,89

711

433.700

NIS, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

Soja protein, Be~ej

0,58

520

680.950

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

2,89

711

433.700

NIS, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

petak23.novembar2012.

NA STA VQA DA RA STE JAV NI DUG SR BI JE

Za du `u ju nas 143 evra u se kun di NE ]E BI TI PRO ME NE U SU BO TI^ KOJ KOM PA NI JI

Mle ka ra Su bo ti ca ra di pu nom pa rom Mlekara Subotica saop{tila je ju~e da je u toku reorganizacija u kompaniji, ali da i daqe posluje uspe{no i da }e nastaviti da radi. Re~ je o prvoj i jedinoj srpskoj mlekari s dozvolom za izvoz na tr`i{te Evropske unije, a u kompaniji nagla{avaju da posluje uspe{no i ne planira

poslovawa – izjavio je direktor Milan Gruji}. – Mlekara Subotica, dakle, nastavqa da radi neizmeweno, uz promene unutar kompanije radi postizawa jo{ efikasnijih rezultata. Predsednica sindikata radnika suboti~ke mlekare Jelena Nin~evi} izjavila je prekju~e da grupacija „Salford” ima na-

Mle ka ra Su bo ti ca na sta vqa da ra di ne iz me we no, uz pro me ne unu tar kom pa ni je ra di po sti za wa jo{ efi ka sni jih re zul ta ta (Mi lan Gru ji}) nikakve izmene u pogledu poslovawa na doma}em i inostranom trì{tu. U avgustu je, navodi se u saop{tewu, zabeleèn rekord u obradi pristiglog mleka, {to predstavqa dovoqan dokaz dobrih rezultata te kompanije. – U toku je reorganizacija sektora logistike i trensporta. Na taj korak rukovodstvo Mlekare Subotica odlu~ilo se radi ostvarivawa boqe kokurentnosti na trì{tu i efikasnijeg

meru da zatvori i suboti~ku mlekaru, zbog ~ega }e bez posla ostati 40 radnika. Ona je rekla da „Salford„ namerava da uradi restrukturirawe po principu prebacivawa transporta, radnika, magacina i kancelarija u beogradski „Imlek„, pod obrazlo`ewem da je to jeftinije. „Salford„ upravqa „Denjub fuds grupom„, u okviru koje su, osim Mlekare Subotica i „Imlek”, „Bambi–Banat” i „Kwaz Milo{”.

Od dolaska nove Vlade, Srbija je nastavila da se zadu`uje da bi pokrila minus u buxetu pa je javni dug zemqe u prethodna tri i kusur meseca porastao vi{e od milijardu evra. Kako se navodi u analizi specijalizovnog internet-sajta „makroekonomija.org„, Srbiju je nova Vlada u proteklih 100 dana zadu`ivala fantasti~nim tempom od 130 evra u sekundi. Po podacima Uprave Ministarstva finanija za javni dug, dug Srbije na kraju oktobra bio je 16,59 milijardi evra, {to je 57,5 odsto bruto doma}eg proizvoda. Na kraju septembra javni dug zemqe bio je 15,85 milijardi evra, {to zna~i da je u oktobru pove}an oko 740 miliona evra.

Go di ne po ni ra wa Po podacima Narodne banke Srbije, javni dug je na kraju pro{le godine bio 14,47 milijardi evra, {to je bilo 45,1 odsto BDP-a. Na kraju 2010. bio je 12,16 milijardi evra, {to je bilo 42,9 odsto BDP-a. Na kraju 2009. godine javni dug bio je 9,85 milijardi evra, odnosno 34,8 odsto BDP-a, a na kraju 2008. godine iznosio je 8,78 milijardi evra, {to je bilo 29,2 odsto BDP-a. Najve}i uticaj na pove}awe duga imale su evroobveznice koje dospevaju na naplatu u septembru 2021. godine. Tokom oktobra, Srbija se dodatno zadu`ila kroz hartije od vrednosti denominovane u dinarima za 21,57 milijardu, kao i hartije denominovane u evrima za 47,66 miliona. U analizi na sajtu „makroekonomija.org„ se podse}a i na u~inak prethodne vlade na tom poqu: u trajawu kabineta Mirka Cvetkovi}a, javni dug Srbije je pove}an 6,8 milijardi evra, odnosno s 8,6 na 15,5 milijardi. To je, doda-

je se, u 1.470 dana trajawa te vlade zna~ilo dnevni porast javnog duga od 4,66 miliona evra ili 53,9 u sekundi. Unutra{wi dug je tada bio pove}an 2.343 miliona evra (s 3.249 na 5.592), spoqni 2.962 miliona (sa 4.516 na 7.478), a indirektne obaveze 1.541 (s 876 na 2.400), navodi se. U samo prvih 100 dana kabineta Ivice Da~i}a, dug je pove}an 1,1 milijardu evra, {to je rast od 11,2 miliona dnevno, odnosno 130 evra u sekundi. Unutra{wi dug je pove}an 568 miliona evra, spoqni 562 a indirektne obave-

posto. Ipak, analiti~ari ukazuju ze su smawene sedam miliona na to da takvo pore|ewa nema nievra. Ova vlada nas je, me|utim, od kakvog smisla jer smo prethodnih kraja oktobra, {to je period koji puta izdali obveznice s rokom obuhvataju podaci Uprave za javotplate na deset godina, a sada su ni dug, ponovo dodatno zaduìla, u pitawu petogodi{we, koje su po izdaju}i dolarske obveznice u prirodi stvari jeftinije. vrednosti od 500 miliona evra. Kako god bilo, jasno je da niti Kada se i to zara~una, navode na jedna od cena po kojima pozajmqu„ma kro e ko no mi jemo novac nije ja.org„, dolazimo povoqna po nas – Naj v e } i uti c aj na do ubrzawa zadusmatra se da je za ìvawa na 12,3 po ve }a we du ga ima le dràvu dobro ono su evro ob ve zni ce miliona evra zaduèwe kada je dnevno ili po 143 kamata nià od ko je do spe va ju na evra u svakoj se- na pla tu u sep tem bru stope rasta prikundi! vrede jer samo ta2021. go di ne Sada se, doduda se dug moè {e, zaduùjemo vra}ati na odrpone{to povoqnije nego ranije: ìv na~in. Srbija je trenutno velane smo emitovali obveznice s oma daleko od privrednog rasta kamatom od 7,25 posto, a u septem- po stopama od pet ili sedam pobru ove godine ona je iznosila sto: ovu godinu zavr{i}emo pa6,6. Ministar finansija Mla|an dom ekonomske aktivnosti, a u Dinki} se, prilikom pro{lone- narednoj ni po najoptimisti~kideqnog novog zaduèwa od pome- jim scenarijima ne}emo rasti vinutih 500 miliona evra, pohvalio {e od dva procenta. da je kamata sada jo{ nià – 5,25 V. ^vor kov

dRU[TvO

petak23.novembar2012.

„[AN SA ZA NO VI @I VOT” PRED PO SLA NI CI MA SKUP [TI NE VOJ VO DI NE

Za do ni ra we or ga na nu `na so li dar nost Na li sta ma ~e ka wa za tran splan ta ci ju bu bre ga, je tre, sr ca, ro `wa ~e... u Sr bi ji ~e ka go to vo 2.000 bo le sni ka kod ko jih su ve} svi vi do vi le ~e wa is pro ba ni, ka ko kon zer va tiv ni, ta ko i hi rur {ki. Da bi im se spa sao `i vot, od no sno po boq {ao we gov kva li tet, neo p hod na im je tran splan ta ci ja or ga na. Me |u tim, svest na {ih gra |a na o zna ~a ju za ve {ta wa or ga na ne do voq no je raz vi je na, a ta kvo iz ja {wa va we pra }e no je broj nim pred ra su da ma. Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne je, uz po dr {ku Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za zdrav stvo, jo{ 2008. go di ne po kre nuo pro je kat pro mo ci je tran splan ta ci je i do ni ra wa or ga na „[an sa za no -

Ni je za do vo qe na ni de se ti na po tre ba Ina ~e, tran splan ta ci o na me di ci na u ne koj ze mqi je uspe {na uko li ko se pre sa di do vo qan broj or ga na. U ~i ta vom sve tu po sto ji ne sra zme ra iz me |u ra sta po tre ba za or ga ni ma i bro ja or ga na na ras po la ga wu. Go di {we umi re ve li ki broj bo le sni ka ko ji ma bi tran splan ta ci ja bi la spas, a ura di se ma li broj tran splan ta ci ja ko ji ne za do vo qa va ni de set od sto po tre ba bo le sni ka. Ti po ra à va ju }i po da ci po ka zu ju da, upr kos po sto ja wu teh no lo gi je i stru~ nog ka dra, i da qe ne po sto ji raz vi je na svest qu di o zna ~a ju te pro ce du re, {to je po sle di ca neo d go va ra ju }eg in for mi sa wa o ~i ta vom pro ce su. vi ì vot” ~i ji je ciq bo qa in for mi sa nost jav no sti da bi se de mi sti fi ko va le za blu de i ot klo ni le ne ja sno }e u ve zi s tran splan ta ci jom i do ni ra wem or ga na. U okvi ru pro jek ta pla ni ra no je niz ak tiv no sti, me |u ko ji ma edu ka ci ja gra |an stva o me di cin skim, le gal nim, te o lo {kim i psi ho lo {kim aspek ti ma slo è nog tran splan ta ci o- nog po stup ka i do ni ra wa or ga -

na kao we nog sa stav nog de la, kao i or ga ni zo va we zdrav stve no pro mo tiv nih ak ci ja na ko ji ma bi se de lio pro mo tiv ni ma te ri jal. U Skup {ti ni Voj vo di ne ju ~e je odr `a na kon fe ren ci ja za {tam pu po sve }e na tom pro jek tu, a go vo ri li su pot pred sed ni ca Skup {ti ne AP Voj vo di ne Ana To ma no va-Ma ka no va, po mo} nik po kra jin skog se kre ta ra

za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju dr Da ni je la Stan ko vi}-Ba ri ~ak i ko or di na tor ka pro jek ta KCV-a „[an sa za no vi ì vot” dr Je li ca Alar gi}. Ka ko je re ~e no, do ni ra we or ga na, kao svo je vr sna mo gu} nost pro du èt ka ì vo ta dru ge oso be, naj vi {i je od raz hu ma no sti i ple me ni to sti. Ni me di cin ski na pre dak, ni po boq {a we eko nom skog ra sta, ni sa vr {e na teh no lo {ka opre mqe nost, ni pro me ne u za ko no dav stvu ne mo gu po ve }a ti broj tran splan ta ci ja or ga na od umr lih oso ba bez vi so ke dru {tve ne od go vor no sti i vi so kog stup wa gra |an ske so li dar no sti. Kon fe ren ci ja za {tam pu je odr à na ne po sred no pre sed ni ce Skup {ti ne AP Voj vo di ne na ko joj je, iz me |u osta log, pro mo vi san taj pro je kat. To je pri li ka da po sla ni ci po dr è ak ci ju. J. Bar bu zan

VLA DA VOJ VO DI NE NA STA VQA DA NOV ^A NO PO MA @E PO RO DI CA MA NO VO RO \E NIH TROJ KI, BLI ZA NA CA I PR VOG DE TE TA

ê ka se zva ni~ na od lu ka Ustav nog su da Po vo dom od lu ke Ustav nog su da Sr bi je da Po kra ji na, ipak, mo è na sta vi ti nov ~a nu po mo} pri ro |e wu de ce, Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju iz ra zio je ju ~e ve li ko za do voq stvo {to je Sud uo~io da je do no {e wem pret hod ne od lu ke o za bra ni na pra vqe na gru ba gre {ka jer je Voj vo di ni ti me bi lo ospo re no pra vo da re a li zu je po mo} po ro di ca ma u ko ji ma se ro di pr vo de te, bli zan ci, troj ke i ~e tvor ke. „Na à lost, sa op {te wa za jav nost ne pro iz vo de prav ne po sle di ce ve} to ~i ne sa mo zva ni~ ne od lu ke„, ka è se u sa op {te wu ko je je pot pi sa la po kra jin ska se kre tar ka dr Ve sna Ko pi to vi}. „Da bi smo u pot pu no sti uklo ni li po sle di ce

{tet ne od lu ke Ustav nog su da, a ko je naj vi {e ose }a ju so ci jal no ugro `e ne ka te go ri je sta nov ni {tva na te ri to ri ji AP Voj vo di ne, Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju upu tio je zah tev Ustav nom su du Sr bi je da se i for mal no omo gu }i da qa po dr {ka oni ma ko ji ma je po mo} naj po treb ni ja„. Od mah po do bi ja wu zva ni~ ne od lu ke ili zva ni~ nog sta va Ustav nog su da Sr bi je, ka `e se u sa op {te wu, Vla da Voj vo di ne }e na sta vi ti da spro vo di me re “ko ji ma se po no si mo, ko je smo uve li pr vi u ovom de lu Evro pe i ko je smo spro vo di li sve do do no {e wa Od lu ke Ustav nog su da 10. ju la 2012. go di ne, a ko ja je stu pi la na sna gu 13. ju la 2012. go di ne”.

VESTI O Dra ì noj re ha bi li ta ci ji u ja nu a ru U Vi {em su du u Be o gra du ju ~e je sve do ~e wem isto ri ~a ra Ko ste Ni ko li }a i Ve se li na \u re ti }a odr à no ro ~i {te o re ha bi li ta ci ji ko ma dan ta êt ni~ kog po kre ta i Ju go slo ven ske voj ske u otax bi ni Dra go qu ba – Dra è Mi ha i lo vi }a. No vo ro ~i {te za ka za no je za 25. ja nu ar na red ne go di ne, a po re ~i ma prav ne za stup ni ce onih ko ji su tra ì li Mi ha i lo vi }e vu re ha bi li ta ci ju Alek san dre An dri}, na kon to ga bi sud ski pro ces re ha bi li ta ci je mo gao bi ti i za vr {en. Ona is ti ~e da pod no si o ci ini ci ja ti ve ima ju jo{ sa mo sve do ~e we isto ri ~a ra Bran ka La ta sa, ko ji }e svo je sta vo ve iz ne ti u ja nu a ru i da na kon to ga sle di ko na~ na od lu ka Vi {eg su da u Be o gra du. Dok je tra ja lo ro ~i {te o re ha bi li ta ci ji Mi ha i lo vi }a, is pred Vi {eg su da oku pi lo se pet -

na e stak ak ti vi sta s vi dqi vim ko mu ni sti~ kim obe le` ji ma. Na su prot wi ma bi lo je ne ko li ko oso ba sa {u ba ra ma i ko kar da ma, a me |u wi ma i li der “Obra za” Mla den Ob ra do vi}. Q. M.

je vi {e od 1.400 stu de na ta ko ji su svo je stu di je upi sa li ili na sta vi li u ino stran stvu.

Sti pen di je za 428 stu de na ta u ino stran stvu

Po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i} iz ja vi la je da je kan ce la ri ji po ve re ni ce sti glo vi {e od hi qa du pri tu `bi, od ko jih se naj ve }i broj ti ~e dis kri mi na ci je u sfe ri ra da i za po {qa va wa: – Kao osnov na vo de se na ci o nal na pri pad nost, in va li di tet i pol – na ve la je Ne ve na Pe tru {e vi}. – Me |u tim, ka da je re~ o ose tqi vim gru pa ma ko je su u jav no sti per ci pi ra ne kao naj u gro `e ni je, a tu mi slim na Ro me i na LGBT-po pu la ci ju, broj pri tu `bi je re la tiv no ma li. Na pi ta we o slu ~a ju dis kri mi na ci je ko ji je na stao u par la men tu i na zi va se „afe rom RTS pla vu {e”, ona je re kla da je to pri mer ste re o ti pa i pred ra su da o `e na ma uop {te.

Fond za mla de ta len te Re pu bli ke Sr bi je sa op {tio je ju ~e da }e u {kol skoj 2012/2013. go di ni sti pen di ra ti 428 na {ih stu de na ta za vr {ne go di ne pr vog ste pe na stu di ja, kao i dru gog i tre }eg ste pe na, na uni ver zi te ti ma ze ma qa ~la ni ca Evrop ske uni je i EF TA, te na vo de }im svet skim uni ver zi te ti ma. Na ovo go di {wi kon kurs pri ja vi lo se 503 kan di da ta, a 428 je is pu wa va lo sve uslo ve i oni }e od Fon da do bi ti sti pen di je od po 795.000 di na ra za ovu {kol sku go di nu. Od osni va wa do da nas, Fond za mla de te len te sti pen di rao

Dis kri mi na ci ja u za po {qa va wu

dnevnik

PRO FE SOR RA DE VE QA NOV SKI RAS PRA VQAO S TVI TE RA [I MA O VLA SNI [TVU U ME DI JI MA

Za kon da obez be di ob zna nu ime na vla sni ka – Rad¬nu ver¬zi¬ju za¬ko¬na o jav¬no¬sti i ne¬do¬zvo¬qe¬nom ob¬je¬di¬wa¬va¬wu vla¬sni¬{tva u me¬di¬ji¬ma blo¬ki¬ra¬li su vla¬sni¬ci me¬di¬ja, a na Vla¬di Sr¬bi¬je je da od¬lu¬~i {ta }e ra¬di¬ti s wim – re¬kao je ju¬~e pro¬fe¬sor Fa¬kul¬te¬ta po¬li¬ti~¬kih na¬uk ¬ a u Be¬og¬ ra¬du Ra¬de Ve¬qa¬nov¬ski, od¬go¬va¬ra¬ju¬}i na pi¬ta¬wa tvi¬te¬ra¬{a u jav¬nom in¬ter¬vjuu ko¬ji je, na toj dru¬{tve¬noj mre¬ì, or¬ga¬ni¬zo¬vao NUNS. On je is¬ta¬kao da Sr¬bi¬ja ne¬ma za¬kon¬ske od¬red¬be ko¬je bi mo¬gle obez¬be¬di¬ti da kraj¬wi vla¬sni¬ci po¬sta¬nu vi¬dqi¬vi. Ni dru¬gi za¬ko¬ni, ka¬è Ve¬qa¬nov¬ski, ne re¬gu¬li¬{u tu oblast i dr¬à¬va mo¬ra da ih us kla¬di. Na pi¬ta¬we da li se ot¬kri¬va¬wem vla¬sni¬ka me¬di¬ja za¬vr¬{a¬va po¬sao kon¬tro¬le me¬di¬ja, Ve¬qa¬nov¬ski je is¬ta¬kao da je to uslov da se oba¬vqa kon¬tro¬la, od nad¬le¬`nih or¬ga¬na i od jav¬no¬sti. Ti¬me sve po¬~i¬we.

ti tu¬la¬ri¬ of-{or k¬om¬pa ni je s Ki pra, a ¬sa¬go vor nik „tvi¬te ra {a”¬ je is ta kao da }¬e i on¬i mor¬at¬i da s¬e u¬ klop¬e u za kon i ¬da¬ z¬bog to ga tre ba do ne ti pro pi se ko ji }e to omo gu }i ti. Dra ga na Ja wi }a je za ni ma lo da li je dr `a va u Mi {ko vi }e vom i Bo gi ~e vi }e vom slu ~a ju ko ri sti la mo} da bi di sci pli no va la „wi ho ve” me di je. – O~i gled no. Ali to ni su je di ni slu ~a je vi, a s dru ge stra ne, dr `a va im je i omo gu }i la uti caj u

Izlazak dràve iz medija teàk je bez promene svesti u politi~koj eliti–- dràva mora samu sebe da razvlasti Od¬go¬va¬ra¬ju¬}i na pi¬ta¬we ¬Pe co ka¬ko¬ j¬e ¬@eq ko Mi¬tr¬ovi} ¬s ¬pe¬t o ¬ d sto ude la mo gao ¬pre go¬var¬ati o p¬ro da ji t¬el¬evi zi je i ¬ko je b¬io¬ pr¬avi ve }in¬ski vla sni¬k uga {e ne¬ TV „Ava la”, Ve qan¬ov ski je re¬kao da vla sni¬k „Pink¬a”¬, ¬da je bio ¬vla snik pet od sto,¬ n¬e b¬i mo gao prod¬ava ti TV „Av¬ala”, a¬li da¬ je, ve ro¬va¬tno bio i ¬vla snik au¬str¬ij ske fi¬rm¬e k¬oja je upi¬sa¬na¬ k¬ao vla snik. V ¬ la sni ci su ne poz¬na¬ti¬ i u slu ~a jev¬im¬a ¬B-92 i ¬”Pr va TV”¬, ¬jer¬ su

me dij skoj sfe ri – re kao je Ve qa nov ski. Na pi ta we za {to se od u sta lo od utvr |i va wa \i la so vog vla sni {tva u „Pre su”, Ve qa nov ski je is ta kao da je to je bi la po li ti~ ka ini ci ja ti va. – Te stva ri tre ba da ra de nad le `ni or ga ni, a to sa da ni je pre ci zno de fi ni sa no – ob ja snio je on. Re ak ci je dr `a ve ni je bi lo ni po sa zna wu da je Bo `i dar \e li} ob zna wen kao vla snik ~a so pi sa „Eko no mist”, a Ve qa nov ski tvr -

di da je to ve ro vat no za to {to je tre ba lo da re a gu ju oni ko ji su s \e li }em sa ra |i va li. Pred sed ni ka NUNS-a Vu ka {i na Ob ra do vi }a za ni ma lo je da li pi ta we od no sa vla sni ka i re dak ci je tre ba re {a va ti re gu la tor no ili sa mo re gu la tor no, na {ta se Ve qa nov ski opre dio za sa mo re gu la tor nu op ci ju, uz na po me nu da za ko nom tre ba po dr `a ti tu mo gu} nost, da je vla snik ne bi iz i grao. Ve qa nov ski je re kao da }e re de fi ni sa wa Me dij ske stra te gi je bi ti sa mo u bla gom

ob li ku „ako je po boq {a va u skla du s do mi nant nim opre de qe wi ma i s evrop skim stan dar di ma”, dok }e za da tak rad ne gru pe pri Mi ni star stvu kul tu re i in for mi sa wa bi ti da sa mo na ~el no po gle da stra te gi ju i da {to pre po~ ne rad na kon kret nim za ko ni ma. On je na gla sio da je iz la zak dr à ve iz me di ja te àk bez pro me ne sve sti u po li ti~ koj eli ti, te da dr à va mo ra sa mu se be da raz vla sti. Na pri med bu da za po sle ni u „Dnev ni ku” ni do da nas ni su zva ni~ no sa zna li ime no vog vla sni ka i na pi ta we mo è li za kon obez be di ti oba ve zu da se on ob zna ni, Ve qa nov ski je krat ko pro ko men ta ri sao: „Za kon bi to tre ba lo da obez be di. Na to me se ra di.” P. Kla i}

Hu ma ni tar ni kon cert Zlat ka Ri ba ri }a Hu ma ni tar ni kon cert Zlat ka Ri ba ri }a, u okvir ko ga }e se pro mo vi sa ti CD „Pa non ski pot pu ri”, na stao u `e qi da se po mog ne de ci sa po seb nim po tre ba ma, odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Stu di ju M, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Svo jim u~e {}em u ovom pro jek tu po dr {ku su da li i \or |e Ba la {e vi}, Zvon ko Bog dan i Ba ne Kr sti}. G. ^.

V remeploV

Kob ni slu ~aj ro dio po zo ri {te Uprav nik naj o mi qe ni je srp ske pu tu ju }e po zo ri {ne dru ì ne do veo je 23. no vem bra 1860. svoj an sambl u No vi Sad. Za me sec da na pri ka za no je 13 ko ma da. Da je sve bi lo u naj bo qem re du sve do ~e na pi si u no vo sad skom li stu „Srb ski dnev nik”. Ali, to kom iz vo |e wa „Kir Ja we”, kra jem de cem bra, pred dup ke pu nom sa lom, sru {io se zid {to je iza zva lo pa ni ku u gle da li {tu. Bio je to ko ban do ga |aj za ce lu dru ì nu, a po seb no za we nog uprav ni ka ko ji se smrt no raz bo leo. Ostav {i bez sa le, dru ì na je mo ra la u ne vre me da kre ne na ne do voq no pri pre mqe nu tur ne ju, da bi se u No vi Sad vra ti la po ~et kom le ta fi zi~ ki is cr pqe na i osi ro te la. Deo glu ma ca je no vom tur ne jom po ku {ao da odr ì dru ì nu u ì vo tu, dok se dru gi sta vio pod okri qe Po zo ri {nog od bo ra Srp ske ~i ta o ni ce. Ta ko je na sta lo Srp sko na rod no po zo ri {te u No vom Sa du, pr vo stal no po zo ri {te u Sr ba. N. C.

Novosadska petak23.novembar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Ra do vi uspo ra va ju sa o bra }aj

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Tre }i po ku {aj spa sa va wa

e ste Pe tro va ra din ska tvr |a va na pra vqa vqe na kao iz u zet no sta bil na gra |e vi na, ko ja je po ta da {wim pro jek tan ti ma mo gla iz dr `a ti 400 ar ti qe rij skih oru |a i ne ko li ko de se ti na hi qa da voj ni ka, a ka da bi ne ko hteo da pro pe {a ~i spoq nim be dem mo rao bi da pre |e ~ak {est ki lo me ta ra, ali 300 na sla ga nih go di na po sto ja wa ipak uzi ma da nak. Ko li ko su No vo sa |a ni sprem ni da za {ti te ovaj Gil bral tar na Du na vu? Upra vo sve do ~i mo tre }oj isto rij skoj eta pi za {ti te tvr |a ve, ko ja bi tre ba lo da po sta ne na ci o nal no do bro od iz u zet nog zna ~a ja, a we no pro pa da we mo glo bi se od go di ti za ne ka mo `da ne iz ve sna i da le ka bu du }a vre me na. Za spo me nik kul tu re Gor wa i Do wa Pe tro va ra din ska tvr |a -

va sa Pod gra |em pro gla {e ni su 19.fe bru a ra 1948. go di ne, na kon to ga 1991. go di ne tvr |a va je pro gla {e na je za ne po kret no kul tur no do bro od ve li kog zna ~a ja i od ta da ~e ka mo da qe ko ra ke. Li sta svet ske ba {ti ne pod “fir mom” UNE SKO-a jo{ je mi qa ma da le ko od ovog zda wa, ali ni do la zak na wu ne }e je spa si ti pro pa da wa, ako mi to sa mi ne u~i ni mo. Tran zi cij ski sa o bra }aj kroz Pod gra |e, sa o bra }aj na Gor woj Tvr |a vi, mo go broj ne ma ni fe sta ci je i neo b na vqa we, vaq da }e do }i na red. Do ta da, za po ~e tak, po mo glo bi i da kon zer va tor ka Za vo da za za {ti tu spo me ni ka Alek san dra Ba bi}, ka ko je sa ma po sve do ~i la, ne tr ~i za auto bu si ma ko ji vo ze na tvr |a vu gde im je to za bra we wo. A. La tas

Kon cert stu de na ta so lo pe va wa Kon cert stu de na ta so lo pe va wa Aka de mi je umet no sti odr `a }e se ve ~e ras u 19.30 ~a so va u Gim na zi ji „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Uli ca Zlat ne gre de 4. Stu den ti su iz kla se pro fe so ra Mi li ce Sto ja di no vi}, a ulaz je slo bo dan. G. ^.

hronika

Rad ni ci Te le kom Sr bi je za po ~e }e da nas iz grad wu pri stup ne mre `e u Uli ci No vo sad skog saj ma, na spram objek ta u Haj duk Veq ko voj 7. To ko ra do va, uli ca }e bi ti otvo re na za sa o bra }aj, ali }e kod na ve de ne lo ka ci je bi ti uspo ren. Ra do vi bi tre ba li da bu du za vr {e ni su tra. G. ^.

Iz lo `ba „No ve akvi zi ci je”

DA LI ]E GIBRALTAR NA DUNAVU 2013. POSTATI KULTURNO DOBRO OD IZUZETNOG ZNA^AJA

Zvo no zvo ni sa o bra }a ju na tvr |a vi? Pre ka te go ri za ci ja Pe tro va ra din ske tvr |a ve u kul tur no do bro od iz u zet nog zna ~a ja mo gla bi se de si ti ve} na red ne go di ne, re ~e no je na ju ~e ra {wem pred sta vqa wu Ela bo ra ta u Skup {ti ni gra da. Ka da stu di ja pro |e pro ve ru u Re pu bli~ kom Za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re bi }e pre da ta Mi ni star stvu kul tu re, a

tri go di ne i da nas ona ima tri de la po de qe na u se dam kwi ga. - Do sa da ni smo zna li gra ni ce Tvr |a ve i ko ja joj je za {ti }e na oko li na a ovim Ela bo ra tom to je pr vi put utvr |e no. Ta ko |e pr vi put su nam bi li do stup ni objek ti u ko ji ma je Voj ska Sr bi je. Ka da se sve sa be re Tvr |a va ima pre ko 105 hek ta ra, a za jed no sa za {ti -

zet nog zna ~a ja zah te va }e ve }a ula ga wa ali i ve }e me re za {ti te, a sa o bra }aj bi tre bao pr vi da do `i vi re strik ci je i iz me {ta we. - Naj ve }i uzrok pro pa da wa Tvr |a ve je in te zi van sa o bra }aj. Me ra ma za {ti te mi pro pi su je mo mo gu} nost sma we wa od no sno iz me {ta wa tran zit nog sa o bra }a ja kroz Po dr ga |e, ali to je i pi ta we od lu ke sa -

od lu ka bi na kra ju mo ra la bi ti ami no va na u Skup {ti ni Sr bi je. - Ciq nam je da se Pe tro va ra din skoj tvr |a vi omo gu }i naj vi {i ste pen za {ti te, da se ona ure di i sa ~u va i da u jed nom tre nut ku mo `e mo da kon ku ri {e mo za li stu Or ga ni za ci je za obra zo va we, na u ku i kul tu ru Uje di we nih na ci ja UNE SKO - iz ja vio je pred sed nik grad skog par la men ta Si ni {a Se vi}. Pod se tio je da je Skup {ti na gra da od 2005. da va la ve li ku po dr {ku ~i ta vom pro ce su, kao {to su do ba vqa we ar hiv ske gra |e iz rat nog voj nog ar hi va u Be ~u. Stru~ wa ci Za vo da za za {ti tu spo me ni ka ra di li su na stu di ji

}e nom oko li nom i pre ko 300 hek ta ra - re kla je kon zer va tor ka Za vo da i ko or di na tor ka pri iz ra di Ela bo ra ta Slo bo dan ka Ba bi}. Do da la je da Stu di ja sa dr `i ela bo rat za ar he o lo gi ju, kao i isto ri ju a i za ar hi tek tu ru sa Ka ta lo gom ar hiv ske gra |e i obje ka ta. Po se ban deo se od no si na teh ni~ ku do ku men ta ci ju sa kar ta ma kom plek sa, ali i fo to do ku men ta ci ju ko ja ob u hva ta avio snim ke, pa no ra me, for ti fi ka cij ske struk tu re, po je di na~ ne objek te i de ta qe. Pe tro va ra din ska tvr |a va za sa da ima sta tus spo me ni ka kul tu re od ve li kog zna ~a ja, pre ka te go ri za ci jom u kul tur no do bro od iz u -

o bra }aj nih iè we ra i vo qe da se ono re or ga ni zu je. Gor wa Tvr |a va za slu ù je da bu de li {e na sa o bra }a ja - na sta vi la je Ba bi}. Ona je na po me nu la i da se mo è raz mi sli ti da li ba{ to li ko ma ni fe sta ci ja mo ra da se odr à va na Tvr |a vi. Di rek tor Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Mi ro slav Ko pa wa pod se tio je da je Za vod kon ku ri sao za pet IPA pro je ka ta, od ko jih su dva ka pi tal na - ob no va Be o grad ske ka pi je u pod gra |u Pe tro vra din ske tvr |a ve i is pi ti va we fa sa de Vla di ~an skog dvo ra, {to je pred u slov da bi se ona re kon stru i sa la. A. Latas Fo to: B. Lu~i}

U okvi ru pra te }eg pro gra ma iz lo `be „Akvi zi ci je Ga le ri je Ma ti ce srp ske 2001-2011”, jed na od auto ki iz lo `be, Je le na Og wa no vi}, go vo ri }e ve ~e ras u 18 ~a so va o „No vim akvi zi ci ja ma„ de li ma u stal noj po stav ci Ga le ri je Ma ti ce srp ske. U pe ri o du od 2001. do 2011. go di ne Ga le ri ja Ma ti ce srp ske obo ga ti la je svo ju ko lek ci ju sa ~ak 1.616 umet ni~ kih de la vi so kog umet ni~ kog kva li te ta. S. R.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

„Bes ter kvar tet” u Si na go gi

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Kon cert poq skog an sam bla „Bes ter kvar tet” odr `a }e se u ~e tvr tak, 29. no vem bra, u 20 ~a so va u Si na go gi, Je vrej ska 9. Po se ti o ci }e mo }i da ~u ju raz li ~i te vr ste mu zi ke, od kla si ke, pre ko xe za do avan gard ne mu zi ke, a ula zni ca ko {ta 500 di na ra. G. ^.

Ste ~aj u „Neo bu su” Pri vred ni sud u No vom Sa du ju ~e je po kre nuo ste ~aj u AD „Neo bus„.To je dru gi ste ~aj ove fa bri ke auto bu sa u {est de ce ni ja po sto ja wa pred u ze }a. Ste ~aj je po kre nu la Raz voj na ban ka Voj vo di ne kao naj ve }i po ve ri lac. U „Neo bu su” od ne dav no po sto ji i sin di kat „So li dar nost” ko ji, pre ma tvrd wi tog sin di ka ta ima

oko 60 za po sle nih. Pred sed nik Grad skog od bo ra sin di ka ta me tal skih rad nik No vog Sa da No vak Va si} ju ~e je ospo rio le gi ti mi tet „So li dar no sti”. Upr kos to me, oba sin di ka ta raz mi {qa ju isto, da „Neo bus” iz ste ~a ja iza |e sa usvo je nim pla nom re or ga ni za ci je, a to zna ~i da po no vo po~ ne da ra di. Z. D.

NOVOSADSKA HrONIKA

petak23.novembar2012.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

„Bu|ewe nemani” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve

kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05

~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Bu |e we ne ma ni“ Xej msa S. A. Ko ri ja. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Do bro do {li u bu du} nost. ô ve ~an stvo je ko lo ni zo va lo Sun ~ev si stem – Mars, Me sec, po jas aste ro i da i pro stran stva iza we ga – ali zve zde su nam i da qe iz van do ma {a ja. Xim Hol den je iz vr {ni ofi cir na te gqa ~u le da ko ji le ti od pr ste no va Sa tur na do ru dar skih sta ni ca u Po ja su. Ka da on i we go va po sa da na ba sa ju na olu pi nu sve mir skog bro da Sko pu li, shva te da su ot kri li taj nu ko ju ni su ni naj ma we è le li da sa zna ju. To je taj na zbog ko je je ne ko spre man da ubi ja – i to u raz me ra ma ko je su za Xi ma i we go vu po sa du ne pojm qi ve. Si ste mu pre ti rat uko li ko Hol den ne uspe da ot kri je ko je osta vio Sko pu li, i zbog ~e ga. N. R.

„Let 3” u Klubu „Kvarter” Ri je~ ki bend „Let 3” odr à }e su tra kon cert u 21.30 sa ti u Klu bu „Kvar ter”, Bu le var de spo ta Ste fa na 5. Front men ben da ba si sta Da mir Mar ti no vi} Mr le na ja vio je usko ro i iz la zak no vog mi ni al bu ma. Ula zni ce u pret pro da ji ko {ta ju 600 di na ra i mo gu se ku pi ti pro dav ni ci „Gig stiks” u Pa ri skom ma ga zi nu, kwi à ri „Bu le var buks” Bu le var oslo bo |e wa 60, kwi à ri „Se ren di pi ti” Uli ca Su tje ska 2 i ka feu „Ma ki ja to” u Mer ka to ru. Na dan ko cer ta na ula zu kar ta }e ko {ta ti 800 di na ra. A. L.

Koncert sakralne muzike Kon cert za or gu qe Ja na Vla di mi ra Mi hal ka, po zna tog or gu qa {a iz Slo va~ ke, odr `a }e se su tra u 19 ~a so va u Cr kvi ime na Ma ri ji nog, Ka to li~ ka por ta 2. Bi }e iz ve de na de la sa kral ne

mu zi ke vo de }ih slo va~ kih i svet skih kom po zi to ra. Na stu pi }e sta ri ja i mla |a pe va~ ka gru pa Slo va~ ke evan ge li sti~ ke cr kve u No vom Sa du. G. ^.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10, 14.10), „Hrabra Merida” (13.30, 14.20), „96 sati: Istanbul” (18.30), „Hotel Transilvanija” (13.30, 15.20), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 16), „Artiqero” (20.05, 22.15) „Skajfol” (17.30, 20.15, 22.50), „razbija~ ralf” (12.15, 13.15, 15.15, 16.15), „Vir” (18.10, 20.20), „Atlas oblaka” (21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18, 22.20), „Oteta” (17.10), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 17.45, 19, 19.30, 20, 21.45, 22.15)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}”, drama, „Odisej” (20) Pozori{te mladih: mala sala „Kvarna farma” (18), velika sala „Limunacija” (20) novosadsko pozori{te: „Ber`ian i Dideki” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Da ni e la Qu bo mi ro ska iz No vog Sa da (dve de voj ~i ce) DE VOJ Î CE: Alek san dra Net, Ve sna ê {qe vi}, Alek san dra Jo vi} i Iva na Ra da nov iz No vog Sa da, Va ne sa Bla go je vi} i Ana ma ri ja Stoj kov iz Be ~e ja i Ma ri ja Te le bak iz Ba~ ke Pa lan ke. DE Â KE: Qu bi ca Pe tro vi} iz No vog Sa da, Bran ka Mar ja no vi} iz Cr ven ke, Ti ja na [}e ki} iz Srem ske Ka me ni ce, Ma ri ja Kra qik iz Ki sa ~a, Ta wa Stu par iz ê la re va i Da ni je la Da ni ~i} - Baj {i} iz To va ri {e va.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: ^a slav Sa ve Vu~ ko vi} (1928) u 10.30 ~a so va - is pra }aj, Sen ka Ma ri je Mi ja to vi} (1941) u 11.15 ~a so va, \o ka Mi la na @e ga rac (1952) u 12 ~a so va, Dar ko Lu ke Ga ji} (1970) u 12.45 ~a so va i Rad mi la Bla go ja Ka li} (1933) u 13.30 ~a so va. Na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu da nas }e bi ti sa hra wen Jo vo \u ra Xo dan (1945) u 13 ~a so va.

DNEVNIK

ZA[TITNIK PRAVA U DOMU ZDRAVQA IMA PUNO POSLA

Pqu{te àlbe pacijenata Za {tit ni ku pa ci jen to vih pra va u no vo sad skom Do mu zdra vqa pro {le go di ne se pi sme no obra ti lo 105 pa ci je na ta, a u pr vih 10 me se ci ove go di ne 78 gra |a na se po à li lo u pi sa noj for mi na rad me di cin skog oso bqa i zdrav stve nu uslu gu. Kao i pret hod ne go di ne, pa ci jen ti se naj ~e {}e à le na ne pro fe si o na lan od nos, od no sno ne qu ba znost me di cin skog oso bqa, zbog ~e ga, uko li ko se utvr di da je pa ci jen to va àl ba oprav da na, le kar bu de opo me nut, a iz ri ~u se i ka zne ne me re po put su spen zi je, ot ka za ili nov ~a ne ka zne. Ove go di ne, osim opo me na, upu }e no je i jed no upo zo re we pred ot kaz, dok je pro {le go di -

ne pet le ka ra upo zo re no pred ot kaz. Po red obra }a wa u pi sa noj for mi, pa ci jent mo `e da se obra ti i te le fo nom ili li~ no, do la skom u Uprav nu zgra du, ko ja se na la zi po red am bu lan te na

- Me |u tim, na kon {to se raz mo tre sve okol no sti ve za ne za pri go vor i uzmu iz ja ve me di cin skog oso bqa, ~e sto se usta no vi da pa ci jen ti ne pri hva ta ju iz vr {e nu tri ja `u po

U prvih 10 meseci ove godine 78 gra|ana se poàlilo u pisanoj formi na rad medicinskog osobqa i zdravstvenu uslugu Li ma nu. Na od go vor, pa ci jent ~e ka naj vi {e se dam da na. Broj pri med bi i àl bi na rad le ka ra i kva li tet pru à wa zdrav stve nih uslu ga po ve }a va se iz go di ne u go di nu, pri me }u je za {tit ni ca pa ci jen to vih pra va Dra gi ca Ti {ma.

hit no sti pri je ma ne za ka za nih pa ci je na ta, a za ko ju su ob u ~e ne sve me di cin ske se stre u skla du sa pra vi li ma me di cin ske dok tri ne - re kla je Ti {ma do da ju }i da ~im do |e do pro me ne pro pi sa, ja vqa ju se pro ble mi i pri med be dok se pa ci -

jen ti ne pri vik nu na no vo na sta lu si tu a ci ju. Po red àl bi na ne qu ba znost zdrav stve nih rad ni ka, pri go vo ri se od no se i na pre du go ~e ka we na pre gled. - î we ni ca da je le ka ri ma, na à lost, ve o ma ogra ni ~e no vre me za pre gled pa ci je na ta, da pa ci jen ti ne ma ju pra vo iz bo ra „spe ci ja li ste po è qi”, da je iz da va we po je di nih le ko va na re cept ogra ni ~e no pro pi si ma Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we i sli~ no do vo di do ne po treb nih kon fli ka ta ko ji bi se mo ra li iz be }i, uz ve }e obo stra no uva à va we na re la ci ji pa ci jent - me di cin sko oso bqe - za kqu ~u je Dra gi ca Ti {ma. I. Dragi}

SEKND HEND PRODAVNICE SVE POSE]ENIJE

Kriza polovnu ode}u vratila u modu Po lov na ode }a, ko ja se mo `e ku pi ti u seknd hend pro dav ni ca ma, u po sled we vre me pri vla ~i ve li ki broj ku pa ca. Tr gov ci u tim rad wa ma ka `u da je u od no su na pret hod ne dve go di ne pro da ja po ra sla, a osnov ni raz log je ni ska ce na kva li tet ne gar de ro be. - U po sled we dve go di ne pla te su osta le iste, ili su sma we ne, a ce ne gar de ro be ra stu iz se zo ne u se zo nu. Na su prot to me, u seknd hend pro dav ni ca ma ce ne ode }e se du go ni su me wa le i to od go va ra qu di ma. Ku po vi na u seknd hend pro dav ni ca ma da nas je za mno ge je di ni na ~in da ob no ve gar de ro bu - za kqu ~u je tr gov ki wa Ta ja na Ne ran xi}. Is ti ~e da im u rad wu svra }a ju stal ne mu {te ri je, ali i sve vi {e no vih ku pa ca. Po we nim re ~i ma, u po sled we vre me sve vi {e mu {ka ra ca obla ~i se upra vo u seknd hen -

du, ta ko za do vo qa va ju po tre bu za mar ki ra nom gar de ro bom, ko ja je u bu ti ci ma ve o ma sku pa. - Stal ne mu {te ri je zna ju ka da nam sti è ro ba i naj ~e {}e ta da do la ze da pr vi pro be ru. Ta ko |e, sve je vi {e no vih ku pa ca, ko ji su u po tra zi za jef ti nom, a kva li tet nom gar de ro bom. Ro ba nam sti è iz Ka na de, a me |u ar ti kli ma su za stu pqe ne po zna te rob ne mar ke Gep, Do na Ka ran, Ges, Le vis, Ar ma ni i Na u ti ka. Su gra |a ni, ko ji pr vi put do |u u ove rad we, sa mi mo gu da oce ne ko ja ode }a je no va, jer su ce ne ma lo vi {e - ka è Ne ran xi}. Tre nut no se naj vi {e tra è jak ne, xem pe ri i duk se vi, a od pan ta lo na naj vi {e se pro da je so mot. Za

di na ra, a to li ko sta ju no veka `e Ne ran xi}. Pro da ja ski pan ta lo na je po ~e la, qu di se ras pi tu ju za ce ne, a vi {e po sla o~e ku ju ka da za hlad ni i pad ne sneg. Zim ske jak ne mo gu se na }i po ce ni od 450 do 3.000 di na ra, a xem pe ri i duk se vi su od 100 do 1.500 di na ra. So mot pan ta lo ne ko {ta ju od 500 do 700, dok se far me ri ce mo gu pa za ri ti po ce ni od 450 do 900 di na ra. Zim ske suk we, ko je da me tre nut no naj ra di je ku pu ju, ko {ta ju od 300 do 1.000 di na ra. Ro di te qi sa ma lim pri ma wi ma na ovim me sti ma za svo ju de cu mo gu na }i ma ji ce od 100 do 300 di na ra, a isto to li ko ko {ta ju i de~ je pan ta lo ne. N. Radman

pred sto je }u zim sku se zo nu u tim bu ti ci ma mo gu se pro na }i i jef ti ni {a lo vi, ka pe i ru ka vi ce, a do bra je po nu da i ski pan ta lo na. -Zim ske ka pe i {a lo vi mo gu se ku pi ti po ce ni od 100 do 500 di na ra, a ce na ski pan ta lo na, ko jih ima mo za sve uz ra ste, kre }e se od 400 di na ra, ko li ko ko {ta ju no {e ne pan ta lo ne sa fle kom, ili 1.000

Jubilej Biserke Raj~i}

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

Sve ~a nost po vo dom obe le `a va wa 50 go di na pre vo di la~ kog ra da Bi ser ke Raj ~i} odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, sa la „Tri bi ne mla dih„. Na sve ~a no sti, osim Bi ser ke Raj ~i} o

ovom ju bi le ju go vo re Dra {ko Re|ep i De jan Ma ti}. Bi ser ka Raj ~i} se od 1962. go di ne ba vi pre vo |e wem i to uglav nom ro ma na, pro ze, pri ~a i tek sto va iz poq ske, ~e {ke, slo va~ ke i ru ske te o ri je kwi `ev no -

^ITAOCI PI[U SMS

sti i po zo ri {ta. Pre ve la je i de se tak dra ma i niz kwi ga i tek sto va o dra mi i po zo ri {tu, zbog ~e ga je na gra |e na poq skom na gra dom „Sta ni slav Ig na ci Vit kje vi~„ za po pu la ri sa we poq ske po zo ri {ne kul tu re. I. K.

065/47-66-452

A usisiva~ za li{}e?

Sme {no i tu `no je gle da ti ka ko rad ni ci „^i sto }e” boc ka ju opu {ke {iq ci ma i ~i ste, u da na {we do ba, li {}e me tla ma ko ro va ~a ma. Pa zar ne ma sred sta va i zna wa za ku po vi nu usi si va ~a? 064/3007...

re iz bu xe ta, mo je pa re, a ja ni sam pri sta li ca ni jed nog od ta dva dr `av na bli zan ca. [ta je sa osta lim sport skim klu bo vi ma? [ta tra `e po li ti ~a ri u upra vi ova dva klu ba? 064/2699...

}e li ne ko kon tro li sa ti agen ci je!!! 069/2943... *** Stal no vas kr sa va ju sve dr ski je kra |e. Lo po vi se naj vi {e oko mi li na pot pu no ne za {ti }e ne po qo pri vred ni ke. 063/5243...

*** Od grad ske vo de pu ne ar se na, pro pe va }u 060/7450... *** Cr ve na Zve zda i Par ti zan, pi tam se do kle vi {e? Bes plat no se re kla mi ra ju na na {em jav nom ser vi su, dr `a va im da je pa -

*** U ve zi iz ja ve jed ne agen ci je za ne k ret n i n e, ka k o je ce n a gra |e vin skih par ce la pa la tj. pro da ja sta la. Na rav no, ka da te iste agen ci je, tra `e de set pu ta ve }u ce nu, ko ju vla snik tra `i, a agen ci ja nu di stra noj kom pa ni ji. Iz li~ nog is ku stva.... Ho -

*** M. J. iz DSS-a tvr d i da je bor b a pro t i v u ko r up c i j e ne ce l o v i t a. Da se mo r a za o k ru `i t i kri l a t i c om „di su na {i nov c i”, od n o s no, da se mo r a j u pre i s pi t a t i i APV in s ti t u ci j e. 065/9137...

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

BU DU] NOST GRAD SKIH FIR MI PO SLE RE BA LAN SA

Bu yet za 2013. pi sa }e sud bi nu jav nih pred u ze }a Polemika da li je rebalans ponovo vratio javna preduze}a na gradske jasle, koji zastupa opozicija, ili je iznu|en kako to vidi gradska vlast, dobi}e zakqu~ak najverovatnije kada bude obelodawen predlog gradskog buxeta za narednu godinu. Za sada, ostaje ~iwenica da je rebalansom bez dodatnih teku}ih sub ven ci ja osta lo pet gradskih preduze}a, ukqu~uju}i i Fond za unapre|ewe poqoprivrede, dok su teku}e subven ci je jav nim ne fi nan sij skim preduze}ima i organizacijama iz fonda za finansirawe ak tiv ne po li ti ke za po {qavawa smawene za 9,5 miliona dinara i time prakti~no ukinute. No, da vidimo spisak dobitnika prilikom preraspodele novca: na prvom mestu je GSP koji je sa 150 miliona dinara duplirao dotacije grada i ove godine ima}e na raspolagawu 300 miliona dinara, druga je Toplana koja je sa nule dosegla 110 miliona. Ne treba zaboraviti da ovde va`i jedan ozbiqan argument opozicije da su ovim pred u ze }i ma odo bre na pove}awa cena usluga. Slede}e na listi jeste „Lisje“, koje je rebalansom dobilo 74,5 miliona, odnosno ukupno 169,5 miliona. Sledi „Zelenilo“ sa 68 miliona (ukupno 258 miliona), zatim „^isto}a“ sa 65 milona dinara (ukupno 275 miliona), a onda i Spens sa do-

datna 64 miliona (ukupno 144 milona dinara). „Stan“ se po prvi put posle du`eg vremena na{ao na listi subvencionisanih za teku}e potrebe sa 40

koliko i privatna preduze}a kao stimulaciju za zapo{qavawe, ~ime se izdvajawe za ove potrebe pove}alo na 10,048 miliona dinara.

Fi nan sij ska in jek ci ja od 1,6 mi li jar di di na ra ola ba vi }e sti sak oko vra ta gu bi ta {a, ali, po{to grad vi si nu buye ta iz 2012. za du go jo{ ne }e po no vi ti, ne mi nov nost re or ga ni za ci je ko mu nal nog si ste ma po sta je ne za o bi la zan za da tak miliona, a „Urbanizam“ je dobio dodatnih 20 miliona, odnosno ukupno 130 miliona dinara. GIC „Apolo“ mo`e da se pohvali da je rebalansom dobio ne{to vi{e od 18,6 miliona, te su mu teku}e subvencije narasle na 89,645 miliona dinara. „Parking servis“ je ovog puta dobio ~etiri miliona, odnosno 17 milona ove godine,

Dobra stvar u ovome, mada opozicija tvrdi da }e taj novac zavr{iti u potro{wi, jeste da ovaj novac ne mo`e direktno da ide u plate zaposlenih (~iji broj je na ra stao na oko 7.500), ve} za poslove od kojih neke ve} vidimo - uklawawe bolesnih stabala po novosadskim ulicama. Verovatno }e ova fi nan sij ska in jek ci ja, ukupne vrednosti ne{to vi{e

od 1,6 milijardi dinara, olaba vi ti sti sak oko vra ta (ne)tra di ci o nal nih no vo sad skih gubita{a, ali, s obzirom da grad visinu buxeta iz 2012. godine za dugo jo{ ne}e ponoviti, neminovnost reorganizacije komunalnog sistema grada izvesno postaje nezaobilazan zadatak aktuelne vlasti. Naravno, po{to je prethodna taj vru} krompir zaobi{la. Poznati su obrisi odavno na ja vqi va ne re kon struk ci je skupog novosadskog komunalnog sistema (ne zaboravimo samo skora{wa poskupqewa grejawa, prevoza, vrti}a, usluga „îsto}e“ i najavqena parkirawa i taksija): Grad ima nameru da zadrì Toplanu, GSP, „Vodovod“ i „îsto}u“, s tim da za posledwa dva dolazi u obzir i javno-privatno partnerstvo, dok }e druga, me|u prvima „Stan“, sre}u najverovatnije potraìti u trì{noj utakmici. No, kao {to rekosmo, trebalo bi sa~ekati do predloga buxeta za 2013. godinu, pa videti da li je sada{wa vladaju}a garnitura spremna i voqna da se no si sa ovim per ma nent nim te{ko}ama u funkcionisawu grada. Bilo bi dobro da vlast, koja, kao i svaka, kaè da predstavqa voqu gra|ana, preuzme odgovornost i po~ne da steè kai{, po{to je bira~ima odavno ponestalo rupa na istom. S. Kr sti}

FA ZNA IZ GRAD WA USLO VI LA KA [WE WE

Azil za pse lu ta li ce tek kra jem go di ne Prva faza izgradwe azila za pse lutalice, koja je prema prvim najavama trebala da bude zavr{ena krajem maja, bi}e zavr{ena tek krajem godine, saznali smo iz Zavoda za izgradwu grada (ZIG). Preduze}e “Slovan progres” iz Selen~e napravilo je 120 boksova, u koje }e mo}i da se smesti do 300 pasa. Ura|ena je hidrantska mre`a sa prikqu~cima, poplo~an je okolni prostor, postavqena ograda. Da bi azil po~eo da radi potrebno je obezbediti monta`ni objekat za rad privre-

mene veterinarske stanice, teren za istr~avawe pasa i prelaz preko kanala. - Rebalansom buxeta od 20. novembra obezbe|en je novac za privremenu veterinarsku stanicu, teren za istr~avawe pasa i prelaz preko kanala - ka`e portparolka ZIG-a Ve sna Ka ti}. - Stru~na slu`ba Zavoda }e sprovesti postupak javne nabavke, izabrati najpovoqnije izvo|a~e i ugovoriti optimalne rokove sa ciqem da se svi poslovi zavr{e najkasnije do Nove godine. Do tada o~ekuje-

mo da }e Grad odlu~iti kome }e prihvatili{te biti povereno na upravqawe. Iz ZIG-a ka`u da radovi kasne zbog odluke prethodne gradske vlasti da izgradwa azila te~e po fazama. Po wihovim re~ima, tokom proteklih meseci dinamika izgradwe je tekla sporo i neefikasno, a posledica toga su brojni psi na ulicama grada, koji i daqe ugro`avaju bezbednost Novosa|ana, kao i bespotreban tro{ak koji nastaje isplatom za tu`be za ujede pasa lutalica. N. R.

NA DE PART MA NU ZA MA TE MA TI KU I IN FOR MA TI KU

KRE NU LA „KO LO NA SR CA”

Bes plat na pri pre ma za pri jem ni

Udru `i li se sa mo hra ni ro di te qi

Departman za matematiku i informatiku Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu nastavqa sa praksom odr`avawa besplatnih priprema za prijemni ispit. Pripremna nastava po~iwe prvog decembra od 11 ~asova. De-

taqniji raspored priprema mo`e se pogledati na sajtu Departmana http://www.dmi.rs/Stu di je/Upis/pri pre ma.aspx. Navedene su i oblasti koje }e biti obra|ene tokom narednih meseci, a naknadno }e biti objavqeno jo{ termina za mart i jun. I. D.

AK CI JA „ZE LE NI LA” U STA RIM LE DIN CI MA

Kr ~e ra sti we na gro bqu

Ekipe „Gradskog zelenila” ju~e ujutro su po~ele obiman posao kr~ewa samoniklog rastiwa na grobqu u Starim Ledincima. Re~ je o povr{ini od

oko 4.000 kvadratnih metara, a radovi se izvode na inicijativu Mesne zajednice Stari Ledinci i wenog predsednika Slo bo da na Jo va no vi }a. I. D.

U Novom Sadu nedavno je oformqeno Udruèwe samohranih roditeqa pod nazivom „Kolona srca”. ^lanovi, sugra|ani koji sami, kao razvedeni ili udovci ili udovice, podiù decu, sastali su se ju~e u MZ „Dunav” kako bi razgovarali o aktivnostima i daqem radu. - Udruèwe, za sada, broji oko 70 ~lanova, deset iz Beo~ina, a ostali su iz Novog Sada, a svi oni ukupno imaju 125 dece. Namera nam je da upravo mali{aima koji ìve sa jednim roditeqem pruìmo psiholo{ku i svaku drugu vrstu pomo}i - kaè za na{ list predsednica Udruèwa Je le na [i li}. Prema wenim re~ima, svakodnevno im se javqaju novi samohrani roditeqi, naj~e{}e traè pomo} oko toga kako da naplate alimentaciju ili traè pravnu pomo}. U Udruèwu imaju i tri samohrana oca, koji su tako|e u lo{oj poziciji, po pitawu naplate alimentacije od biv{ih supruga. - U principu samohrani o~evi pro|u jo{ gore od samohranih majki, jer èna kad napu{ta po-

rodicu, samo se pokupi, ostavi stan, decu, muà i ode u nepoznatom pravcu. Skoro nikad i ne zove, a kamoli da pla}a alimentaciju. Zato pozivam sve o~eve, ali i sve ostale samohrane roditeqe da nam se prikqu~e, kako bi se zajedni~ki, lak{e borili sa svim brigama i problemima - predo~ava [ili}eva. Osim psiholo{ke i pravne pomo}i, udruèwe deci svojih ~lanova obezbe|uje i polovnu garderobu. Nedavno su poslali dopise velikim trgovinskim ku}ama, u kojima mole za donaciju - poklon pakete za ~lanove udruèwa. Za sada im se niko nije obratio. - U planu nam je da zapo{qavamo na{e ~lanove, jer kao udruèwe, moèmo da otvorimo i komzmeti~ko-frizerski salon, a najverovatnije }emo to i uraditi - kaè Jelena [ili}. Ovo udruèwe se nalazi u Kosovskoj 19, i kako kaù, pozivaju sve Novosa|ane velikog srca, koji mogu da pomognu, da de~ju garderobu, koja im nije potrebna, donesu na wihovu adresu. Q. Na to {e vi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9.30 do 11.30 ~asova Laze Lazarevi}a 18-26, 15-31. Ka}: od 8 do 13 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 ~asova Popovica ( potez prema {umi ). ^e re vi}: od 9 do 15 ~asova vikend naseqe Potoraw. Ba no {tor: od 9 do 15 ~asova celo naseqe sa vikend naseqima. Svi lo{: od 9 do 15 ~asova celo naseqe. Gra bo vo: od 9 do 15 ~asova celo naseqe. Lug: od 9 do 11 ~asova Mar{ala Tita 1-23, 2-24a, [afarikova, J. Mar~oka 20-28, 25-27.

petak23.novembar2012.

Sa jam za po {qa va wa u „Stu di ju M” Sajam zapo{qavawa odrà}e se 6. decembra u „Studiju M”, Igwata Pavlasa 3, gde se o~ekuje 25 poslodavaca koji }e ponuditi preko 100 slobodnih radnih mesta. Ovaj put, zajedni~ki ga organizuju novosadska filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i Grad. Prijava za u~e{}e na Sajmu za poslodavce i nezaposlene gra|ane organizovana je u prostorijama NSZ, Ulica Alberta Tome 2. U saop{tewu iz Gradske ku}e navodi se da je do sada za realizaciju mera aktivne politike zapo{qavawa Grad uloìo 210 miliona dinara, za zapo{qavawe 420 pripravnika. Na poslovima javnih radova angaòvano je 291 nezaposlenih gra|ana. Dodelom subvencija poslodavcima otvoreno je 106 novih radnih mesta, a Akcionim planom zapo{qavawa za 2012. godinu, izdvojeno je 65,7 miliona dinara. A. L.

I KAR LOV CI U PRO GRA MU ZA KU PO VI NU KU ]A IZ BE GLI CA MA

Krov za pet po ro di ca Pet izbegli~kih porodica u Sremskim Karlovcima, sva je prilika, do}i }e do krova nad glavom zahvaquju}i parama koje Republi~ki komesarijat za izbeglice dodequje za kupovinu seoskih ku}a sa oku}nicama u okviru programa za trajno re{avawe wihovog stambenog pitawa. Kako saznajemo od poverenika za izbeglice i {efa Slu`be za poslove socijalne za{tite, izbeglih, interno raseqenih lica i povratnika u kar lo va~ koj op {ti ni Na d e Osto ji} Ag ba be, potpisivawe ugovora je u toku, nakon ~ega }e pare biti upla}ene na op{tinski ra~un. Slede}i korak u ovom postupku je formirawe komisije, koja treba da donese pravilnik o kriterijumima za dobijawe novca za kupovinu ku}a, a potom treba da bude i raspisan javni poziv. Prema re~ima Nade Ostoji} Agbabe, op{tina }e za ovu namenu dobiti 3.645.000 dinara. Kandidati koji budu odabrani ne}e mo}i otu|iti ku}u pre isteka roka od pet godina. Po svemu sude}i, odabrani kandidati }e birati ku}e, a objekti za koje se odlu~e ne moraju nu`no biti na teritoriji karlova~ke op{tine.

Kupovina ku}a sa oku}nicom, jedan je od na~ina re{avawa stambenog pitawa izbeglica u Karlovcima, predvi|enih Lokalnim akcionim planom za izbeglice. Prethodnih godina u vi{e navrata izbeglice i interno raseqeni u Karlovcima su dobijali pomo} u gra|evinskom materijalu za zavr{etak ili adaptaciju stanova ili ku}a, koju im je tako|e dodeqivao Komesarijat za izbeglice. U Karlovcima je polovinom septembra odlukom lokalnog par la men ta for mi ra na Slu `be za poslove socijalne za{tite, izbeglih, interno raseqenih lica i povratnika, koja je do sada imala ve} nekoliko akcija usmerenih ka ovim kategorijama stanovnika. Podeqeno je 57 paketa hrane, dar Komesarijata za izbeglice, 20 izbegli~kih porodica je dobilo po tri kubnih metara drva od istog da ro dav ca. Po ~et kom ovog meseca podeqeno je i 200 higijenskih i isto toliko paketa hrane socijalno ugro`enima, koje je obezbedila Vlada AP Vojvodine. Do kraja novembra o~ekuje se da od Komesarijata stigne i 300.000 dinara namawenih za le~ewe i kupovinu lekova za izbeglice. Z. Ml.

U GA LE RI JI MA TI CE SRP SKE PR O GRAM ZA DE CU

„Po tra ga za bla gom” Edukativni program za decu „Potraga za blagom - avantura za male i velike„ po~iwe od sutra u 11 ~asova i organizuje se u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Ova kreativna radionica namewena je deci pred{kolskog i mla|eg osnovno{kolskog uzra-

sta. Ciq programa je da se najmla|i posetioci upoznaju sa umetni~kim delima Galerije Matice srpske i da se na taj na~in kod wih podstakne radoznalost i kreativnost. Radionice }e trajati od 11 do 12.30 ~asova. Cena ulaznice je 150 dinara. L. R.

VESTI

„Pra pra ba ke da na {wih baj ki” Pri~aonica, ma{taonica i kreativna radionica “Praprabake dana{wih bajki” odr`a}e se sutra od 10.30 do 13 sati u De~jem kulturnom centru, Ulica Ive Lole Ribara 6. Namewena je deci uzrasta od pet do 12 godina, koja }e imati priliku da ~uju pri~e i igraju se igara iz starog Egipta, a u kreativnom delu pravi}e egipatske ogrlice. Broj u~esnika je

ograni~en, a prijave su obavezne na brojeve telefona 063/ 521 123 i 063/ 529 559. N. R.

„Zbo gom Brus Li” svi ra u „Fa bri ci” Poznati novosadski bend „Zbogom Brus Li” ve~eras slavi 20. ro|endan u Studentskom kulturnom centru „Fabrika” s po~etkom u 20 ~asova. Ulaznice ko{taju 200 dinara i mogu se kupiti u prodavnici „Mungos”. L. R.

petak23.novembar2012.

УЛАГАЊА У АДИ И МОЛУ

На ста вље на град ња ка на ли за ци је

АДА: Настављени су радови сници су председник ађанске опна изградњи секундарне канали- штине Золтан Билицики, дирекзације у Ади, а предстоје и радо- тор ЈКП „Стандард” Милан Пови у Молу. Изградња је, почетком пов, председници савета Прве и ове недеље, започета на раскр- Друге МЗ Ада Зорад Драгин и Јосници улица Доситеја Обрадовића и Војвођанских бригарад у Ади, где је деоница дуга 310 метара и предвиђено прикључивање 17 корисника. Ова деоница ће уствари бити главни вод између секундарних водова канализације. Вредност радова је четири милиона Изградња канализације у Ади динара и финансира се заједничким средствима жеф Рушак и председник Света месних заједница и локалне са- МЗ Мол Драгољуб Бајић. моуправе општине Ада. Да би се Главни колектор канализације што мање реметио саобраћај у за Аду и Мол изграђен је претовом делу града.Изградња кана- ходних година у више фаза филизације започета је и у Улици нансиран је највећим делом из Ђуре Даничића на подручју Прве средстава Фонда за капитална Месне заједнице у вредности три улагања АП Војводине и општимилиона динара, док у Молу ра- не Ада, а у Молу је средствима дови треба да отпочну у Улици Европске уније у оквиру ИПА Светозара Милетића. програма прекограничне сарадње Наставку градње канализаицје са Мађарском и учешћем општипретходило је потписивање про- не Ада почетком ове године завртокола о оснивању конзорцијума шена изградња пречистача откојем се поверава координација падних вода. Текст и фото: М. Митровић изградње канализације, а потпи-

vOJvOdinA

dnevnik

САЈАМ ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ У ВРШЦУ

По ну да за обра зо ва ње осма ка

ВР ШАЦ: Највећу мору ученика осмих разреда и њихових родитеља, у месецима пред завршетак мале матуре, куда даље и које занимање изабрати, вршачка филијала НЗС, у сарадњи са локалном самоуправом, разрешила је организовањем Сајма професионалне оријентације и планирање каријере. За око 500 ученика осмих разреда из четири вршачке и осам сеоских основних школа, професори и ученици пет средњих школа, на својим штандовима представило је најважније садржаје стучног образовања у појединим занимањима. Тако су осмаци и њихови родитељи, на штанду ОЦ „Никола Тесла“, од професора Ми ло ми ра Ње го ми ра сазнали да се у њему образују техничари електро, машинске и економске струке и да имају 800 ученика. Видели су матурски рад Јо си фа Дра жи ле и Пре дра га Дра ги ћа „Роботска рука“, „Еколошку канту“ која се аутоматски отвара, приношењем отпада и друга „чудеса“. Професор Пољопривредне школе Ср ђан Кли ска, са својим ученицима, изложио је свакојаке ђаконије из овог краја, које се изучавају у технолошком, а ту

Деци представљене школе и занимања

су још и ратарски, ветеринарски туристички и смерови за куваре и конобаре. Имају економију и машине за ратаре, младе засаде воћа и винограда, добро опремљене кабинете. Ту се нашла и Гимназија „Борислав Петров Браца“ где се изучава чак осам страних језика, два су обавезна, неки по избору. Музичка школа „Јосиф Маринковић“ је изложила музичке инструменте, Хемијско медицинска школа презентирала је занимљиве хемијске реакције са димомом и ватром. На свечаном отварању сајма, заменик председника општине Зо ран

То мић је рекао да се локална самоуправа труди да ученицима обезбеди школовање за занимања која се траже на тржишту рада. Начелница из Дирекције НЗС Србије Ве сна Че кић осмацима је пожелела да се већ у старту школују за одређена радна места, али и да током радног века савремени услови живота захтевају стално дошколовавање и стицање стручних знања за бројна нова и профитабилнија занимања, којих је сваким даном све више. Мото овог сајма је био „Избор је твој, одлука је твоја“. Р. Јовановић

Беовоз појачава линије ПАНЧЕВО: У другој половини децембра уводе се нови поласци током дана на линији Беовоза, за и из Панчева. До одлуке у Беовозу су дошли спроводећи анкету међу путницима током лета. -Са досадашњих 12, број полазака у току дана се повећава на 17 . У односу на прошлу годину, возови просечно касне два минута по возу, што је далеко боље него лане - рекао је шеф Организационе јединице за превоз путника Панчево Радован Лекић. Цене карата нису мењане. Железнице Србије нуде и додатну погодност са повластицом СРБ ПЛУС, која свима даје попуст од 30 одсто, кошта 800 динара и важи годину дана од дана куповине. Исту ту повластицу могу да набаве и и повлашћене категорије ђаци и млађи од 26, као и пензионери и старији од 60 година по цени од 400 динара, и добиће попуст до 30 одсто на већ умањену цену месечне карте. З. Дг.

По че ла вак ци на ци ја про тив гри па

КИ КИН ДА: Како тврди начелник Центра за контролу и превенцију боле сти кикиндског Завода за јавно здравље др Мир ко Том ко вић, вакцина против сезонског грипа дистрибуирана је свим Домовима здравља на територији општине, а тиме је и званично отпочела вакцинација против сезонског грипа. - Ових дана почела је вакцинација оних који су и раније редовно примали ову вакцину и свих заинтере сованих грађана. Као и претходних година и ова вакцина у себи

садржи три типа вируса, два из групе А и један из групе Б типа. Укупно је наручено 6.100 доза, од тога Кикинди је остало 3.700 доза, а остало је подељено општинама у округу - каже Томковић. Ово годи шња вак ци на је тро ва лент на сплит вакцина која се препоручује свим високоризичним групама становништва, хроничним боле сницима, особама са ослабљеним имунитетом и свим заинтере сованим грађанима. Да ли се треба вакцинисати, или не, мишљења су подељена, а из

Министарства здравља стижу апели да се становништво вакцинише, јер је то у интере су очувања пре свега, њиховог здравља. Према проценама које су до сада урађене, кикиндској општини ће бити довољна количина од 3.700 доза која је стигла. Вакцинација је бесплатна, а за оне који не буду стигли на време да се вакцинишу, док трају залихе, могу то урадити и касније, куповином вакцине у апотеци. где она кошта око 550 динара. А. Ђ.

vOJvOdinA

dnevnik

petak23.novembar2012.

ЛИ ГА ШИ ГРА ДО НА ЧЕЛ НИ КУ УРУ ЧИ ЛИ КА СИ ЦУ-ПРА СИ ЦУ

Пла ће ни ји од пред сед ни ка др жа ве

Че до мир Жив ко вић и Ро налд Зи ли гер раз гле да ју ауто бу се

ДО БРА СА РАД ЊА КОМ ПА НИ ЈЕ „ХЕ МО ФАРМ ШТА ДА” И ВР ШЦА

На по клон два ауто бу са

ВР ШАЦ: И после привтизације „Хемофарма“ немачки фармацеутски гигант „Штада“ и даље током свих минулих година здушно помаже вршачку општину донацијама. Преко своје фондације учествује у финансирању бројнихи ифраструктурних пројеката, спортских клиубова и манифестација од општинског значаја у култури, образовању... У низу тих доброчинстава недавно је компанија Хемофарм поклонила два своја аутобуса овој јужнобанатској општини и тиме даје допринос да житељи овог града и његове бројне спортске, културне организације и удружења имају услове за своје активности, путовања у друге крајеве. У градској кући, уз присуство челних људи локалне самоуправе, уговор о донацији потписали су генерални директор компаније „Хемофарм штада“ Ро налд Зи ли гер и председник општине Че до мир Жив ко вић. Уз све то оба потписника су на овој свечаности говорила о значају међусобне сарадње како за локалну самоуправу тако и за грађане и запослене у овој великој компанији. Уз захвалност за све што „Хемофарм“ чини за ову општину Живковић је афирматив-

но говорио и свему оним што ова компанија чини за добробит Вршчана. -Општина Вршац има пуно спортских клубова, културно уметничких друштава, пензионера који нам се сваког дана обраћају и траже помоћ у превозу за разна путовања. Ови аутобуси, које је ова велика компанија нама донирала служиће управо њима, а ми ћемо направити распоред коришћења. Аутобуси су у изванредном стању, послужиће им на дужи период. Разговарали смо и о другим питањима сарадње, а посебно нас радује њихово веома добро пословање у земљи и иностранству. - рекао је Живковић. Како је рекао Зилигер „Хемофарм“ своју централу има у Вршцу, а иако послују на интернационалном нивоу, свесни су тога одакле потичу и где већина њихових радника живи. с -У природи нам је да бринемо о општини и да са њима имамо добру сарадњу. То дуги низ година чинимо преко наше фондације „Хемофарм“ и директно тамо где је помоћ неопходна – донацијом ова два аутобуса - рекао је Зилигер. Р. Јо ва но вић

Zmajevo – Ba~ka Topola bez voza Oraganizacija putni~kog saobra}aja na pruzi Beograd– Novi Sad – Subotica bi}e danas privremeno promewena od 9.25 sati do 13.25 sati zbog radova u stanici Vrbas, saop{tile su „@eleznice Srbije”. Putni~ki voz iz Beograda u 8.15 sati za Suboticu saobra}a}e do Zmajeva i od Ba~ke Topole do Subotice, a izostaja}e na relaciji Zmajevo – Ba~ka Topola. Kompozicija iz Subotice u 10.15 sati saobra}a}e do Ba~ke Topole i od Zmajeva do Beograda, a ne}e saobra}ati izme|u Ba~ke Topole i Zmajeva. Voz iz Beograda u 7.31 sati sa direktnim vagonima iz Bara(19.00 sati) za Novi Sad i Suboticu saobra}a}e samo do Novog Sada. R. D.

Ста ра ро ба на но вој пи ја ци ЗРЕ ЊА НИН: Јавно предузеће

“Пијаце и паркинзи” у Зрењанину добило је многобројне притужбе грађана који станују у близини пијаце у Југ Богдановој улици, а који су се пожалили да продавци половне робе за собом остављају велике количине смећа, као и да поједини возачи непрописно паркирају возила на зеленим површинама и колским улазима испред кућа мештана који ту живе. На овај проблем указали су и представници Месне заједнице “Доситеј Обрадовић”, на чијој се територији пијаца налази. В.д. директора “Пијаца и паркинга”

Или ја Ман дић каже да је предузеће предузело конкретне мере како би проблем био решен. - Обавештавамо грађане да је продаја половне робе, која се до сада обављала на пијаци у Југ Богдановој улици, пресељена на нову пијацу, на простору где се некад роба продавала из камиона и приколица. Простор на пијаци у Југ Богдановој улици, на ком су се до сада продавале старе ствари, биће претворен у локацију за продају из камиона и приколица и паркирање возила – саопштио је Мандић. Ж. Б.

„Гаврило” у Градском позоришту БЕЧЕЈ: Није премијера, али и трећу годину заредом извођење представе „Гаврило“, чију је режију потписала Мирјана Колунџић-Кузмановић и глумачки ансамбл броји 16 чланова, побуђује пажњу младих љубитеља позоришта. Слично интересовање је и за вечерашњу представу у матичној кући од 19 сати. У питању је продукција Омладинског драмског студија Креативног центра Градског позоришта Бечеј, која је више пута награђивана, међу којима је и победничка награда Пулске олимпијаде културе 2010. године. Улазнице за вечерашњу представу по цени од 100 динара продају се на благајни Градског позоришта Бечеј. В. Ј.

ЗРЕ ЊА НИН: Представници Градске организације Лиге социјалдемократа Војводине у Зрењанину јуче су градоначелнику Ива ну Бо шња ку (СНС) симболично уручили касицупрасицу и упозорили га на бахато трошење новца из буџета. Лигаши су позвали Бошњака, његовог заменика Че до ми ра Ја њи ћа (ДСС), као и све помоћнике градоначелника, да саопште јавности колике су плате сами себи доделили јер, како су навели, грађани имају право да знају колико из свог џепа издвајају за функционере. - Њихове плате су након доласка нове власти повећане за чак 30 одсто. Функционери би требало да образложе та повећања - изјавио је председник Омладине ЛСВ у Зрењанину Не над Ми шко вић. Мишковић је позвао и председника Скупштине града Ра до ва на Бу ла ји ћа (СПС) и његовог заменика Љу бо ми ра Ста ни са вље ва (СПО), који ове функције обављају волонтерски, да кажу колике су њихове волонтерске плате. - Уједно, апелујемо на њих да престану да обмањују јавност тиме што себе називају волонтерима, јер на тај начин само потцењују Зрењанинце, којима је јасно да то нису, јер редовно примају плату из буџета града - рекао је Мишковић. ЛСВ је подсетила да Бошњак и даље прима плату и као посланик у Скупштини Војводине.

Не над Ми шко вић с по кло ном за гра до на чел ни ка

- Његова месечна примања, као градоначелника и посланика, прелазе цифру од 200.000 динара. Подсећамо га да је просечна зарада у Зрењанину 39.000 динара, за све оне који су довољно срећни да је уопште и примају, а камоли да је она редовна. Питамо га због чега сматра да је његов

рад више од пет пута тежи од рада грађана Зрењанина и због чега мисли да је толико натпросечан – упитали су лигаши и објаснили да су због свега тога одлучили да уруче касицу - прасицу и поруче градоначелнику да се надају да ће са меЖ. Б. рама штедње почети од самог себе.

ЗА ЗА ПО ШЉА ВА ЊЕ ОП ШТИ НА КИ КИН ДА ОБЕЗ БЕ ДИ ЛА 15 МИ ЛИ О НА

И јав ним ра до ви ма до по сла КИ КИН ДА: Општина Кикинда, самостално и у сарадњи са Владом Војводине, ове године обезбедила је око 15 милиона динара за запошљавање. Средства су додељена за самозапошљавање, новозапошљавање и јавне радове. Конкурси за доделу средстава расписани су на основу Локалног акционог плана запошљавања, а у сарадњи са Филијалом националне службе за запошљавање, каже председница Света за запошљавање општине Кикинда Ђур ђи на Је рин кић. - Део средства за јавне радове анексом уговора пребачена су на самозапошљавање и новозапошљавање. Одлука је донета у октобру, те ће ускоро бити и потписивање уговора од којих се 29 односи на самозапошљавање, а 21 на новозапошљавање - каже Ђурђина Јеринкић. Онима који су добили новац остављен је рок од 30 дана да се изјасне да ли желе да закључе уговор. Средства су додељена на

основу оцене бизнис плана с обзиром на то да је Локалним акционим планом запошљавања предвиђено да ће акценат бити на производњи, теже запошљивим категоријама – млађи од 30 и старији од 45 година, женама, женама са села, те се све бодовало. - За самозапошљавање, особе којима су одобрена средства добиће, 160.000 динара уз услов да послују најмање годину дана.За новозапошљавање добијају 100 хиљада динара да запосле новог радника , а услов је да послодавац новозапосленог задржи у радном односу најмање годину дана. За јавне радове утрошено је 2,8 милиона динара. - Седам по слодаваца који су поднели захтеве запослиће 62 особе на јавним радовима. Послодавци су: Месна заједница Банатска Топола, Удружење грађана “Лагуна” из Банатског Великог Села, Спорт ски центар “Је зеро” ЈП “Градско зеленило и пијаца”, Центар за ликовну и примењену умет-

Ђур ђи на Је рин кић

ност “Terra”, фирма “Pro-conto softver” и Организација слепих и слабовидих особа “Северни Банат” - додаје Ђурђина Јеринкић. Раније је додељено око пет милиона динара и за приправнике и стручну праксу. Почетком наредне године, након усвајања буџета, биће расписани нови конкурси из области запошљавања, а наша саговорница каже да ће се залагати да се више средстава издвоји у буџету за ове А. Ђу ран намене.

СПОР „АУТО БА НА ТА” И ГРА ДА ЗРЕ ЊА НИ НА ПРЕД УПРАВ НИМ СУ ДОМ

Ту же се због 150.000 ди на ра

ЗРЕ ЊА НИН: Спор између пропалог предузећа “Аутобанат” и Градске управе у Зрењанину, настао око наплате годишњег пореза на имовину, преселио се у Управни суд у Београду. Правни заступник

“Аутобаната”, кикиндски адвокат Мла ден Иве тић, поднео је том суду тужбу против града, у којој се наводи да фирма за превоз путника у друмском саобраћају није у обавези да плати порез у износу од 152.263 динара. Иветић подсећа да је стечај у “Аутобанату”, решењем Привредног суда у Зрењанину, отворен 14. децембра 2010. године, а да је Служба за пореску управу града августа наредне године утврдила годишњу обавезу плаћања пореза на објекте у власништву предузећа за 2011. Сматрајући да оно није у складу са законом, “Аутобанат” је уложио жалбу на решење порезника, али ју је Градско веће одбило као неосновану. - Законом о стечају регулисано је да се у тренутку наступања правних последица отварања стечајног

поступка прекидају сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину, сви управни поступци покренути на захтев стечајног дужника, као и управни и, посебно наглашавам, порески поступци који за предмет имају утврђивање новчаних обавеза дужника – објаснио је у тужби адвокат Иветић и нагласио да Служба за пореску управу у овом случају може наступити као поверилац. А, сваки поверилац мора пријавити своја потраживања, док ће њихова даља судбина бити одређена у поступку стечаја. Наплата потраживања, иначе, спроводи се из стечајне масе. - Фирма у стечају не може ништа плаћати мимо тог поступка, па чак ни обавезе пореза на имовину – додао је Иветић, док је Градско веће, које је на овонедељној седници разматрало одговор на тужбу, остало при ставу да то што је у “Аутобанату” уведен стечајни поступак није од утицаја на утврђивање обавеза пореског дужника. Стечај у “Аутобанату” уведен је на захтев београдске “Агробанке” која је зрењанинском предузећу маја 2009. одобрила кредит од 200 милиона динара. “Аутобанат” је у овој банци био и јемац за кредите које су узеле фирме “Тополатранс” из Бачке Тополе, НПЦО из Београда и “Болвесани”, такође из Београда. Пошто је рачун “Аутобаната” дуго времена био у непрекидној блокади, па фирма није могла да измирује обавезе, банка је предложила увођење стечаја. У међувремену, “здраво ткиво” из фирме – возила и линије градског, приградског и међуградског превоза уговором су пренета на новоосновану компанију “Нет бус”. И највећи број радника “Аутобаната” пребачен је у “Нет бус”. Ж. Ба ла бан

Сту диј ска гру па са Ко со ва у Сом бо ру СОМ БОР: У склопу пројекта „Локалне политике у мултиетничким заједницама“, у Сомбору су боравили представници три општине са Ко сова - Истока, Вучитрна и Витине. Члан Градског Већа задужен за заштиту права националних мањина Ча ба Са кач, за социјална питања и бригу о младима Дра ган Не на дов, као и координатор Канцеларије за младе града Сомбора Зор ка Ми ло ше вић, го стима су говорили о сомборским искуствима. Студијској групи са Ко сова презентовано је функционисање Савета за међунационалне одно се и Канцеларије за младе. Сомбор је за студијску по сету одабран као мултиетнички град са позитивним решењима у пракси, одно сно као град у којем међуетничка толеранција и поштовање различито сти нису само фразе, већ начин суживота грађана, без обзира на националну припадност. М. Мћ

Ха ко ван сајт ГСА Пан че во

ПАН ЧЕ ВО: Сајт панчевачке Градске стамбене агенције хаковали су албански хакерски терористи. Ово је трећи пут како је сајт нападнут на исти начин и то два пута у последњих десет дана. На страници коју су потписали албански хакери, стоји обавештење да је Косово саставни део Албаније. Осим тога поставили су и карту Велике Албаније, у чији састав поред Албаније и Косова, улазе и јужни део уже Србије, пола Црне Горе, скоро две трећине Македоније и део Грчке. Хакери који су напали сајт панчевачке Градске стамбене агенције се позивају на чињеницу да на обележеном подручју живе Албанци – Илири које веже иста крв и језик и поручују да је Косово Илирида и да не треба заборавити четнике. З. Дг.

RePORTA@e

petak23.novembar2012.

dnevnik

KAKO JE PA RI SKI BE ^E JAC RA LE PE TRI ]E VI] KA RA TE I [AN SO NE SPO JIO U SVO JU @I VOT NU FI LO ZO FI JU

Peva kao slavuj, udara poput ^aka Norisa – Fran cu skoj sam do ne ba za hva lan jer me je pri mi la kad je bi lo naj po treb ni je, tu sam ste kao rad ne na vi ke, iz ro dio i s Cu nom od ga jio tri si na, upo znao ka ra te, ste kao pen zi ju, ali sam stal no sa wao da u dnu ba {te po ro di~ ne ku }e u Jug Bog da no voj 46 iz gra dim fi skul tur nu sa lu i

re~ onih ko ji su pri ~a li o ino stran stvu. Ma {ta je po ~e la da ra |a sva {ta. Kad mi je brat od tet ke iz Pa ri za ja vio da ima po sla za me ne, ni sam dan gu bio. Bi la je su bo ta, 17. sep tem bar 1966, kad sam s be o grad ske `e le zni~ ke sta ni ce kre nuo za fran cu sku pre sto ni cu, a ve} u uto rak, tri

mu {ka ra ca. Za hva qu ju }i woj, us pe li smo da bu de mo po ro di ca ka kva je smo. I ra di mo, ube |en sam, pra vu stvar, jer u~i mo de cu i od ra sle bo ri la~ kim ve {ti na ma na na ~in dru ga ~i ji od ov de usta qe nog. Ne ju ri mo re z ul t a t e na tak m i ~ e w i m a, gde su od re |e ne teh ni ke zbog si gur no sti tak mi ~a ra za bra we ne, pa na {i ~la no vi ima ju vre me na da i te seg men te usa vr {e. Osno va li smo u Be ~ej 2000. klub „Do jo“ – u pre vo du s ja pan skog: me sto gde ot kri va{ svoj put – po ~e li s dvo je-tro je ~la no va, a sad u ~e ti ri sek ci je Cu na i ja ra di mo s pe de se tak – na sta vqa Ra le.

Ali ot kud ka ra te u ì vo tu Pe tri }e vi }a? – Iz dr ào sam de se tak go di na bez spor ta u Pa ri zu jer se ra di lo od ju tra do su tra. Zbog ma lo go ja zno sti sam po ~eo da tr ~im da bih ski nuo ki lo gra me. U me |u vre me nu me je pri ja teq od veo u sa lu gde se ve `bao ka ra te. Te 1974. sam se za qu bio u tu bo ri la~ ku ve {ti nu pa ti me „za ra zio“ i mo ju Cu nu. Ma lo-po ma lo, to su po sta li na {a fi lo zo fi ja i na ~in ì vo ta. Ka sni je smo po lo ì li is pit za su di je, pa tre ne re pr vog i dru gog ste pe na i ra di li u ta mo {wim klu bo vi ma. Tu sam kao pen zi o ner od ra dio se zo nu i „fran cu sku pri ~u“

Po kro vi te qi po ro di~ nih gne zda Imao je Ra le po nu da da se jo{ ne ki klu bo vi use le u we go vu sa lu jer to kom da na zvr ji pra zna, ali ih je ele gant no od bio. – Ovo ni je kla si~ na sa la gde se sme wu ju raz ne gru pe spor ti sta ve} me sto gde se ve `ba po me to da ma ko je smo osmi sli li Cu na i ja. ^e sto je i jef ti no po ro di~ no sport sko gne zdo. Pa, me se~ na ~la na ri na je 1.000 di na ra i sva ki ~lan na {eg klu ba ima pra vo da ra di u sve ~e ti ri sek ci je. Dru gi ~lan po ro di ce pla }a 800, tre }i 600 di na ra, a ~e tvr ti je do bro do {ao za xa be. Da kle, ~e tvo ro ~la na po ro di ca kod nas ve `ba za sa mo 2.400 di na ra. Ume sto ka fi }a otvo rio ja pan sku sa lu „Do jo“

ste ~e no zna we bo ri la~ kih ve {ti na pre ne sem ov da {woj de ci, ko ja ni su mo gla da se, po put me ne, oti snu pre ko gra ni ce i na u ~e vi {e od ono ga {to im je u svo joj ze mqi omo gu }e no – za po ~i we svo ju `i vot nu pri ~u vi {e ne go vi tal ni Be ~e jac Ras ti slav – Ra le Pe tri }e vi} (69). U mla do sti po pu la ran pe va~ na igran ka ma, atle ti ~ar, va ter po li sta i pli va~, za qu bqen u Rad mi lu ko ju iz mi qa svi zo vu Cu na... Re klo bi se – imao je sve, ali je u 23. go di ni od lu ~io da kre ne u `i vot nu avan tu ru – do Pa ri za. – Jo{ sam kao de vet na e sto go di {wi voj nik „upi jao“ sva ku

da na ka sni je, po ~eo sam da ra dim. I ta ko sve do 31. ja nu a ra 2000. Iz ne na da se uka za la {an sa da odem u pre vre me nu pen zi ju i ja je is ko ri stio – u ne ko li ko re ~e ni ca je Ra le str pao svo ju ka ri je ru. Se }a se u~e wa fran cu skog je zi ka, usa vr {a va wa u ma {in bra var skom za na tu i do ka zi va wa u vi {e fir mi (po sled we dve de ce ni je u Pa ste ro vom za vo du), po ku {a ja da se do ka `e u mu zi ci, ven ~a wa s Cu nom u am ba sa di SFRJ, ra |a wa i od ra sta wa de ce, ba vqe wa spor tom. – Po sle ro |e wa tre }eg de te ta, Cu na je pre sta la da ra di i po s ve t i l a se svom kvar t e t u

Us pe {an ma {in bra var Pa ste ro vog za vo da

Sa Cu nom od li ~an tan dem i na stru wa ~i

okon ~ao. Kao {to sam iz ne na da oti {ao iz Be ~e ja, ta ko sam se tu i vra tio te smo Cu na i ja za po ~e li no vu ì vot nu epi zo du – do da je Ra le. U Be ~e ju je jed nog le ta is ko pao i iz lio te meq za fi skul tur nu sa lu, dru ge su u dnu ba {te „ni kli“ zi do vi, tre }e ura |en ta van, pa po dig nut krov. Kad je do bio ot prem ni nu za pen zi ju, sve je ulo ìo u za vr {e tak objek ta ko ji ima sa lu od 60 kva dra ta, svla ~i o ni ce èn ske i mu {ke, te sa ni tar ni ~vor i ka qa vu pe}, ko ja sve to gre je. Ka ko sad ima vi {e vre me na, po no vo se do hva ti lo gi ta re, a on da osme lio da sni mi u jed nom ov da {wem stu di ju CD sa svo jih 11 kom po zi ci ja, od ko jih je „Pe sma o Be ~e ju„ svo je vre me no bi la him na „Maj skih iga ra„, a i „Pe sma o Ti si„ le po je pri hva }e na. Ni je tre ba lo mno go ube |i va wa da na CD sta vi i {la ge -

re ko je je u mla do sti pe vao po igran ka ma: „Zvi `duk u osam„, „De voj ko ma la„, „Sve mo je je se ni su tu `ne„, „Ka `i za {to me osta vi„... A kad su ga pri ja te qi pi ta li da li je na u ~io ne ku {an so nu u ze mqi gal skoj, sni mio je CD i s fran cu skim {an so na ma. Za pro le }e spre ma no vi CD. – Me ni je sr ce pu no, po sle tri si na imam, za sad, isto to li ko unu ~i }a, mu zi ka mi omo gu }a va da od mo rim du {u, a ka ra te je ho bi pre tvo rio u no vo za ni ma we. Ma lo je ko ve ro vao da }u u 56. go di ni po ~e ti sve iz po ~et ka i bi ti us pe {an. Ne tra ` im vi { e od ovo g a {to imam. Tu je i mo ja Ti sa, gde se Cu na i ja ku pa mo od ra nog pro le }a do je se wih da na. Imam sve, je di no mi osta je da se mo lim da ovo po tra je – fi lo zof ski za kqu ~u je Pe tri }e vi}. Vla sti mir Jan kov

NAJ GR LA TI JI „DNEV NI KOV“ DI STRI BU TER PO ZNA TI JI OD SVIH NO VI NA RA

Sve se mo`e u Somboru kad si Stipica O

no mad, dok smo se jo{ na ovoj }e ne po slu i, ka ko se da nas ka è, „be bal kan skoj ve tro me ti ni ba vi ne fi tu“ fir me u ko joj ra di, tan dem li „iz vo |e wem ra do va s pe va di stri bu te ra su ~i ni li Du {an @e wem i pu ca wem“, dr à va, ko ja, ina ~e, èq i Sti pi ca, mu ~e ni ka ko ji ma je ni je bi la u ra tu, do {la je na ide ju da i dan po ~i wao kad su lo le i be }a ri iz som bor sku do pi sni~ ku ma len kost po bri cu za kre ta li ku }a ma. Do pi sni zo ve na ono {to se eufe mi sti~ ki zva {tvo i fi li ja la „Pro me ta“ bi la su na lo „voj na ve `ba“. Do bro voq no i u praGlav nom so ka ku, pa je pr vi znak bu |e t wi vla sti (ka ko dru ga ~i je), do {av {i wa gra da bio do vi ki va we i smeh ko ji na „po lo àj“, re zer vi sti je sle do vao je jo{ za dru gih pe tlo va od je ki vao iz od go va ra ju }i rov, oklop no vo zi lo, du ga eks po zi tu re. cev ka, suk ne ne ga }e i pri de – na di mak. Ka kav dru gi, do „no vi nar“. To bi bi lo u re du da ga tri me se ca ka sni je bi stro o ki pri u ~e ni ka pe tan, ni je pri u pi tao: „Je l’, no vi nar, a di ti pro da je{ no vi ne?“ [ta }e ma len kost ne go od go vo ri ti da mu je po sao da raz vo zi no vi ne od ki o ska do ki o ska „Dnev ni ka“ – ser bez ne ma „svoj“ – ~i me je pre u ze la ni ~im za slu è nu sla vu naj po zna ti jeg „dnev ni kov ca“ u Som bo ru Sti pi ce Iva no vi }a, ta da vo za ~a-di stri bu te ra „Dnev nik pro me ta“. Na to pre u zi ma we iden ti te ta ma len kost se od lu ~i la pre sve ga zbog po pu lar no sti Sti pi - Ja ~i i od po pla va: Sti pi ca Iva no vi} ~i ne, ko ga je zna lo pod jed na ko od gra – Zna{, tu sam se za po slio od mah po do na ~el ni~ kog ka bi ne ta do sta di o na sle voj ske, ne gde ‘72. Mo ja Ra di ca je FK „Rad ni~ ki“. Kad si tih, kao i ve} bi la za po sle na u „Pro me tu“ – di va pret hod nih de ce ni ja, u Som bo ru bio ni mi Sti pi ca pri ~e ko je sam ono mad Sti pi ca Iva no vi}, pod jed na ko si br zo to li ko pu ta ~uo, ali tad mla |an i na za vr {a vao re gi stra ci ju slu `be nih do bu dan bio ne spre man i da ih za pam vo zi la, upla te dnev nih pa za ra i ku po tim. vi ne ze le ni {a na pi ja ci jer su te svu – Ne ma{ poj ma ka kva je to fe {ta gde zna li. U ta da {wim kan ce la ri ja ma bi la kad smo otva ra li pro sto ri je na „Dnev nik pro me ta“ je sto lo va la tro Glav nom so ka ku! Do {lo to iz op {ti ~la na eki pa, pred vo |e na Ra doj kom-Ra ne, sin di ka ta, Par ti je, cr ve nu vrp cu di com Iva no vi}, {e fi com eks po zi tu se ~e na{ ta da {wi di rek tor Ostro go re ko ja je snab de va la Som bor i Apa tin nac. Sve ta k’o {o de ra. Bio je to tad sva kom vr stom no vi na. Po red vr lo se glav ni do ga |aj u Som bo ru – pri ~a Sti kant ne Ra di ce, do pe dan te ri je po sve pi ca, ko ji jo{ uvek ne mo è da pre bo -

li {to je u pen zi ju oti {ao ne iz „Dnev ni ka“ ve} iz pri vat ne fir me „[tam pa“ ko joj je „Pro met“ iz najm qen. – Pre ti je to bi lo dru ga ~i je. Sa mo ozbiq ne no vi ne smo pro da va li, a ne k’o da nas, kad su ki so ci za tr pa ni sva ko ja kim sme }em ko je bi ‘te lo no vi na ma da se zo ve. Se }am se, ci ~a zi ma, dva uju tro, a mi ~u ~i mo na `e le zni~ koj sta ni ci, ~e ka mo „Vje sni ko va“ iz da wa. Po ku pi mo ih, pa {i baj kroz sme to ve sne ga na auto bu sku, da sa ~e ka mo „Dnev nik“ i „Po li ti ku“. Ve} se tu na pa ti{ i mra za na’va ta{, ali on da jo{ po ki ja me tu mo ra{ da {tam pu raz ne se{ po ce lom ata ru. Dva de se tak pro daj nih me sta smo po kri va li, a ko li ko pret plat ni ka je na na{ po nos i di ku „Dnev nik“ imao – ni sam Bog ne zna. Ne ma ve ze {to je po pla va ili sneg do po ja sa, na rod ‘o}e da ima no vi ne na svom omi qe nom ki o sku iza }o {ka, ‘o}e da ih bi stri uz pr vu ju tar wu ka fu. Ej, ka kva su to vre me na bi la! – vaj ka se Sti pi ca, ko me, ma da je ceo rad ni vek pro {ao u vre me nu dok osta li pri sto jan svet spa va, go di ne kao da ne mo gu ni {ta. – Po sle smo, kra jem de ve de se tih, s Glav nog so ka ka pre {li u Mra zo vi }e vu i de li li zgra du s „Po li ti kom“, pa kad ra nom zo rom kre nu kom bi ji da pre kr ca va ju ro bu, pro bu di mo ceo kom {i luk – sme je se Sti pi ca, vaq da naj gla sni ji di stri bu ter kog je „Dnev nik“ ikad imao. – On da se Ra di ca de re na nas, pa sam’ }u ti mo i ra di mo. E, dav no je bi lo. Ne ma vi {e ni Ra di ce, ni Du le ta – di va ni mi Sti pi ca i kao da mu u uglu o~i ju kre ne su za-se }a li ca. Mi li} Mi qe no vi}

Sviwe treniraju skokove u vodu ar mer Huan De ming iz jed nog se la u cen tral noj Ki ni svo je svi we sva ko dnev no tre ni ra, ta ko {to ih ve `ba da ska ~u u jed no ma lo je ze ro s plat for me ko ju je po di gao na vi si ni od tri me tra. To je po sta la pra va atrak ci je ne sa mo za kom {i je ve} i tu ri ste, ko jih je sve vi {e. – Mo je svi we ro ne sva kog da na, bez ob zi ra na to da li pa da ki {a ili si ja sun ce – po no sno ka `e De ming. We go vi “pi tom ci” po ~i wu da ska ~u ve} s na vr {e nih me sec da na i ta ko tri pu ta dnev no.

Ne ki ma se to to li ko do pa lo da se ob ru {a va ju u vo du i po 30 pu ta, od ju tra do su mra ka. De ming ka `e su we go ve svi we, ot ka ko ska ~u u vo di, da le ko zdra vi je, pa im je i ce na tri pu ta ve }a. – Na {e svi we iz gle da ju bo qe, ot por ni je su na bo le sti a i, {to je jo{ va `ni je, me so im je uku sni je. Ve} je mno go qu di re zer vi sa lo ku po vi nu una pred – ob ja {wa va Fan Jong. Ova kav ino van tan i po ma lo eks cen tri ~an me tod svi war stva pre u ze la je i jed na ve li ka lo kal na far ma.

crna hronika

dnevnik

DA NAS NA SLO BO DI PR VI AM NE STI RA NI ZA TVO RE NI CI

S robije „jedan po jedan” Pr vi od 4.350 osu |e nih za tvo re ni ka ko ji us pu wa va ju uslo ve za oslo ba |a we de la ka zne shod no Za ko nu o am n e s ti j i, da n as }e bi t i pu{ten na slo bo du, po {to su od lu ke su da o wi ho voj am n e s ti j i po s ta l e pra v o sna `ne, re ~e no je Ta nju gu u Upra vi Mi ni star stva prav de i dr `av ne upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja. U Upra vi is ti ~u da je re~ o ma lom bro ju osu |e nih i da }e osta li ko ji pod le `u am ne sti ji, iz la zi ti suk ce siv n o po pra v o s na ` no s ti sud skih re {e wa o oslo ba |a wu de la ka zne.

ti ne bi lo ko je ka zne za kri vi~ n o de l o ko j e pod l e ` e am ne sti ji. Osta li osu |e ni bi }e pu {ta ni na slo bo du po {to se is pu ne uslo vi, od no sno po {to od slu è tri ~e tvr ti ne ka zne na ko ju su osu |e ni. [to se ti ~e pra vo sna `no osu |e nih ko ji jo{ ni su po ~e li da iz dr à va ju ka zne u za tvo ru, oni }e se, sva ko po na o sob, obra }a ti su du zah te vom za oslo ba |a we de la ka zne, shod no Za ko nu o am ne sti ji, ta ko {to }e ga pod ne ti pi sar ni ci su da. Za kon ne pred vi |a am ne sti ju osu |e nih za naj te è

U Su bo ti ci 180 zah te va Osnov nom su du u Su bo ti ci je upu }e no 180 zah te va za am ne sti ra we za tvo re ni ka i pri tvo re ni ka. Iz upra ve za tvo ra u No vom Sa du, Som bo ru, Srem skoj Mi tro vi ci i Zre wa ni nu sti glo je ukup no 100 zah te va, dok je iz Okru`nog za tvo ra u Su bo ti ci pod ne to 80 oba ve {te wa za am ne sti ju. – Svi pred me ti se re {a va ju u ro ku od tri da na – re kao je port pa rol Osnov nog su da u Su bo ti ci Da niel Ko va~. – Re {e we o am ne sti ji do no si sud ko ji je su dio u pr vom ste pe nu. Ne ke smo pri hva ti li, a ne ke od bi li. Za ko nom o am ne sti ji je pro pi sa no ko mo è da se am ne sti ra i za ko li ko pro ce na ta se uma wu je ka zna. Efe kat tog za ko na bi bio da se sma we tro {ko vi za oko 127 mi li o na di na ra, a du go ro~ no za oko 800 mi li o na di na ra. O~e ku je mo jo{ oba ve {te wa od osu |e ni ka za am ne sti ju. S. I. Iz Upra ve is ti ~u da se ne } e iz l a z i t i u gru p a m a, ka k o su po j e d i n i me d i j i pre ne li, ve} „je dan po je dan”, po {to od lu ke o oslo ba |a wu de la ka zne sud do no si u sva k om po j ed n a~ n om slu ~a ju na kon {to kon sta tu je da su is pu we ni uslo vi za oslo b a | a w e i na l o ` i pu{ta we osu |e nog iz za tvo ra. Na to re {e we su da po sto ji pra vo àl be i od bra ne i Tu ì la {tva, ko ja se mo è ulo ì ti u ro ku od tri da na po {to im se uru ~i sud ska od lu ka, ta ko da }e am n e s ti r a n i iz l a z i t i iz za t vo r a pre m a to m e ka k o is pu wa va ju za kon ske uslo ve za to, a u za v i s no s ti od odlu k e su d a, do s ta v e re {ewa i sta va Tu ì la {tva o àl bi. Po po da ci ma Upra ve, u ovom tre nut ku uslo ve da se vr lo br zo na |e na slo bo di is p u w a v a 1.086 osu | e n ih, bi lo na ka zne od tri ili {est me se ci za tvo ra, bi lo da su od slu ì li tri ~e tvr -

ob li ke te {kih kri vi~ nih de la na ka znu za tvo ra od 30 do 40 go di na, kao {to su pri p ad n i c i „ze m un s kog kla na”, za tim di le ri dro ge, si l o v a t e q i, na s il n i c i, rat ni zlo ~in ci, po ~i ni o ci ko rup tiv nih kri vi~ nih de la, te ro ri sti… Am ne sti ji ne pod le `u ni po vrat ni ci u iz vr {e wu kri vi~ nih de la, od no sno li ca ko ja su vi {e od tri pu ta prav no sna `no osu | i v a n a na bez u s lov n u ka znu za tvo ra, a ni je iz vr {e no bri sa we osu de ili ne po sto je uslo vi za bri sa we ne ke od tri osu de. U za tvo ri ma u Sr bi ji sa da je oko 8.000 osu |e ni ka, od ko jih ne {to vi {e od po lovi ne is pu wa va uslo ve za uma we we de la ka zne, ali se ne ki, kao na pri mer Sre ten Jo ci}, mo gu na }i na slo bo di naj ra ni je za 11 go di na. U Sr bi ji ima ukup no oko 11.500 pri tvo re nih i za tvo re nih oso ba, dok su za tvor ski ka pa ci te ti ne {to ve }i od 7.000 me sta.

NE SRE ]A PRI KRA \I STRU JE KOD ALEK SIN CA

Poginuo na elektri~nom stubu Na re {et ka stom elek tri~ nom stu bu na |e no je be `i vot no te lo Go ra na M. (45) iz Alek sin ca, ko ji je „u o~i gled noj na me ri kra |e pro vod ni ka, pre mi nuo od uda ra stru je”, sa op {te no je ju ~e iz Pri vred nog dru {tva „Ju go i stok”. Ne sre }a se do go di la pre kju ~e po pod ne u ata ru se la Glo go vi ca u alek si na~ koj op {ti ni, a u „Ju go i sto ku” na vo de da Go ran M. ni je rad nik „Elek tro di stri bu ci je Ni{„. Iz „Ju go i sto ka” na vo de da je pro te klih go di na bi lo vi {e po ku {a ja neo vla {}e nog ula ska u elek tro e ner get ske objek te i kra |e tra fo-uqa, tran sfor ma to ra na stub nim tra fo-sta ni ca ma, pro vod ni ka i dru ge opre me. Ne sre }u u ata ru se la Glo go vi ca po tvr di la je i Po li cij ska upra va u Ni {u, na vo de }i da su uvi |aj na li cu me sta oba vi li is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Ni {u, tu `i lac i po li cij ski slu `be ni ci. (Ta njug)

Dr `a vqa nin Bo sne i Her ce go vi ne B. C. (39) li {en je slo bo de zbog po sto ja wa osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, sa op {ti la je ju ~ e Po l i c ij s ka upra v a u Srem skoj Mi tro vi ci. Pri li kom kon tro le na gra ni~ nom pre la zu Srem ska Ra ~a,

na iz la sku iz Sr bi je, osum wi ~e ni je od se be od ba cio u kan tu za sme }e vi {e od osam gra ma ko ka i na. Na kon po li cij skog za dr `a va wa B. C. je pri ve den is tra `nom su d i j i Vi { eg su d a u Srem skoj Mi tro vi ci, ko ji mu je od re dio pri tvor do me sec da na, na ve de no je u sa op {te wu. (Ta njug)

NE KA DA [WI DI REK TOR FI LI JA LE AGRO BAN KE U SU BO TI CI I JO[ TRO JI CA UHAP [E NIH SA SLU [A NI U SPE CI JAL NOM SU DU

Pritvor i istraga protiv Joèfa Kase i saradnika Spe ci jal ni sud u Be o gra du je, na pred log Tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal, ju ~e od re dio pri tvor do 30 da na Jo è fu Ka si, osum wi ~e nom za zlo u- potre bu slu `be nog po lo à ja od 2007. do 2010. dok je bio di rektor su bo ti~ ke fi li ja le Agro ban ke, u od no su na ko ga je do ne to re {e we o spro vo |e wu is tra ge. Pri to vor je od re |en i biv {em po mo} ni ku di rek to ra su bo ti~ ke fi li ja le Agor ban ke Zo ra nu M., Pe |i M., vla sni ku pred u ze }a „Azo hem”, „Ma la Bo sna” i „Azo ta ra Su bo ti ca”, kao i sud skom ve {ta ku Mi o mi ru P., ko ji su ob u hva }e ni istim zah te vom za po kre ta we is tra ge za jed no s Jo è fom Ka som, ina ~e, ne ka da {wim gra do na ~el ni kom Su bo ti ce i biv {im li de rom Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra. Po sa zna wi ma „Dnev ni ka“ sva ~e tvo ri ca su u is ka zi ma u is tra zi ne gi ra li kri vi cu i de lo ko je im je zah te vom za is tra gu sta vqe no na te ret. Naj no vi je pro {i re we is tra ge u „afe ri Agro ban ka“ se od no si i na ra ni je uhap {e nog biv {eg pred sed ni ka IO Agro ban ke Du {a na An to ni }a, kao i we go ve po je di ne biv {e sa rad ni ke u toj ban ci nad ko jom je pre ne ko li ko me se ci otvo ren ste ~aj. MUP Sr bi je je ra ni je sa op {tio da po sto je sum we da su pe ri o du od 2009. do kra ja 2011. go di ne, Du {an An to ni}, kao pred -

Jo `ef Ka sa

sed nik Iz vr {nog od bo ra, Sla vo qub K. i Bo jan Z. kao ~la no vi Iz vr {nog od bo ra, Bo ban L. kao iz vr {ni di rek tor Sek to ra za kor po ra tiv no ban kar stvo, Veh bo P., kao iz vr {ni di rek tor Sek to ra za upra vqa we ri zi ci ma, Jo `ef Ka sa kao di rek tor fi li ja le Su bo ti ca i Zo ran M. kao po mo} nik di rek to ra fi li ja le, „odo bra va li kre di te i ban kar ske ga ran ci je bez ade kvat nih sred sta va obez be |e wa“. Ka ko je obe lo da we no, u zah te vu za is tra gu iz ne te su sum we u ve zi s okol no sti ma pod ko ji ma je pri vred nim dru {tvi ma u vla sni {tvu Pe |e M., Agro ban ka odo bri la pet ban kar skih ga ran ci ja i tri kre di ta, na vod no, „bez

ade kvat nih sred sta va obez be |e wa u ukup nom iz no su ve }em od 1.380.607.000 di na ra, ko ji do da nas ni su vra }e ni“. Ve {ta ka Mi o mi ra P. is tra `ni or ga ni, ka ko je zva ni~ no sa op {te no, sum wi ~e da je u pe ri o du od 29. ja nu a ra 2007. do 5. mar ta 2010. go di n e, sa ~ i n io osam pro ce na tr `i {ne vred no sti ne po kret no sti- ze mqi {ta i obje ka ta Fa bri ke za pro iz vod wu ve {ta~ kih |u bri va „Azo ta ra”, te da je, po zah te vu osum wi ~ e n og Pe | e M. , na vod n o, „vi {e stru ko pre ce wi vao wi ho ve vred no sti“. Ka ko su sa op {ti li is tra `ni or ga ni, po sto ji sum wa da da je to ra |e no da bi se „stvo ri li for mal ni uslo -

vi i pri vid od go va ra ju }eg sred stva obez b e | e w a kre dit n ih pla sma na Agro ban ke ovim pred u ze }i ma“. Is tra ga o „afe ri Agro ban ka“ vo di se ve} ~e ti ri me se ca, a po kre nu ta je po ~et kom av gu sta kad su uhap {e ni Du {an An to ni} i jo{ sed mo ri ca osum wi ~e nih, pri ~e mu je do sad pro {i ri va na ne ko li ko pu ta ka ko na biv {e funk ci o ne re u Agro ban ci, ta ko i na od go vor na li ca u ve }em bro ju pri vred nih su bje ka ta ~i ji su se kre di ti na {li pod lu pom. Is tra ga se vo di o ve }em bro ju ban kar skih ga ran ci ja i kre di ta ko je je u du `em pe ri o du Agro ban ka odo bra va la , ka ko tvr de iz is tra ge, „bez ade kvat nih sred sta va obez be |e wa“ ve }em bro ju fir mi i dru gih prav nih li ca od 2006. do 2011. go di ne, ko ji ni su vra }e ni. Ukup no je is tra gom do sad ob u hva }e no vi {e od 20 oso ba. Je dan broj osum w i ~ e n ih su iz Agro ban ke, na ~e lu s ne ka da {wim pred sed ni kom Iz vr {nog od bo ra Du {a nom An to ni }em, a osta lo su uglav nom pri vred ni ci ~i je su fir me do bi ja le ban kar ske ga ran ci je i kre di te pod spor nim okol no sti ma, a ob u hva }e no je i ne ko li ko ve {ta ka pro ce ni te qa. Ina ~e, Agro ban ka je pr po la go di ne oti {la u ste ~aj zbog gu bi ta ka ko ji se, ka ko je zva ni~ no sa op {te no, pro ce wu ju na oko 300 mi li o na evra. J. J.

PRAV NI CI O OSLO BA \A WU OP TU @E NIH OD KRI VI^ NOG GO WE WA

Abolicija retka u srpskom zakonodavstvu Abo li ci ja, od no sno va ri jan ta po mi lo va wa ko jim je pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} pro {le ne de qe pre ki nuo sud ski po stu pak pro tiv ne ka da {weg pred sed ni ka FK „Cr ve na zve zda” Dra ga na Xa ji }a, {to je za tro ji cu Xa ji }e vih sa rad ni ka ju ~e za tra `io i mi ni star prav de Ni ko la Se la ko vi}, ni je no vost u srp skom pra vo su |u, iako pri me na tog me ha ni zma ni je ~e sta, iz ja vi li su ju ~e prav ni stru~ wa ci. Pro fe sor Prav nog fa kul te ta u Be o gra du Mi lan [ku li} re kao je da je abo li ci ja va ri jan ta po mi lo va wa, od no sno ta ko zva ni akt mi lo sti u nad le `no sti pred sed ni ka Re pu bli ke, ko ji od re |e nu oso bu oslo ba |a od kri vi~ nog go we wa. Me |u tim, u Za ko nu o po mi lo va wu, ka ko is ti ~e [ku li}, ne na vo de se kri te ri ju -

vred no, po treb no ili u re du da se kon kret no li ce go ni. U slu ~a ju ne ka da {weg pred sed ni ka FK „Cr ve na zve zda”, sma tra [ku li}, Xa ji} je abo li ran od kri vi~ nog go we wa „jer se ve ro vat no oce ni lo da je, s ob zi rom na ka rak te ri sti ke slu ~a ja, ve }a {te ta ne go ko rist od vo |e wa kri vi~ nog po stup ka”. – S dru ge stra ne, kon kret no kod Xa ji }a, mo `da ima uti caj to {to je on pret hod no na pri li~ no bru ta lan na ~in uhap {en i spro ve den uz ve zi va we li si ca pred te le vi zij skim ka me ra ma, iako za to ni je bi lo objek tiv nih raz lo ga – oce nio je [ku li}. S wim se sla `e i pro fe sor Prav nog fa kul te ta u Kra gu jev cu Bo `i dar Ba no vi}, i do da je da od pred sed ni ka Re pu bli ke ta ko |e o~e ku je da bu du abo li ra ni i osta li u~e sni ci po stup ka

DR @A VQA NIN BOSNE I HERCEGOVINE UHAP [EN NA PRE LA ZU SREM SKA RA ^A

Osumwi~en za preno{ewe kokaina

petak23.novembar2012.

Dra gan Ya ji}

mi ko ja kri vi~ na de la do la ze u ob zir za da va we po mi lo va wa. – Ta od lu ka je pot pu no pre pu {te na oce ni pred sed ni ka Re pu bli ke – ob ja {wa va [ku li}. – On ni je du `an da obra zla `e raz lo ge za {to je ne ko ga po mi lo vao, od no sno od bio zah tev za po mi lo va we. Me |u tim, u prak si se po pra vi lu pod ra zu me va da po sto je raz lo zi ko ji se svo de na ne ku vr stu pro ce ne da ni je

– funk ci o ne ri FK „Cr ve na zve zda” Vla di mir Cvet ko vi} i Mi lo{ Ma rin ko vi}, kao i fud bal ski me na xer Ran ko Sto ji}. – Su {ti na abo li ci je je ste da se ne ko oslo bo di go we wa za to {to onaj ko do no si akt – u ovom slu ~a ju pred sed nik – ce ni da je ne pra ved no i ne pra vi~ no da se pro tiv od re |e nog li ca vo di po stu pak. Na pri mer, kao u slu ~a ju Dra ga na Xa ji }a, gde je ta oso -

Mi lan [ku li}

ba ugled na li~ nost. Ta ko |e, bi lo bi pra vi~ no da pred sed nik abo li ra i pre o sta lu tro ji cu okri vqe nih jer je re~ o istom po stup ku u ko jem ti qu di od go va ra ju za iste stva ri kao i Xa ji} – re kao je Ba no vi}. Ka ko [ku li} i Ba no vi} is ti ~u, u prak si je da le ko ~e {}e obi~ no po mi lo va we, gde se okri vqe ni, na kon do no {e wa pra vo sna `ne sud ske od lu ke, oslo ba |a ce le ka zne ili we nog de la, dok je mno go re |e ka da se od lu ka o po mi lo va wu do ne se to kom sud skog po stup ka. – Abo li ci ja ni je mno go za stu pqe na upra vo zbog to ga {to se mo gu po ja vi ti pro ble mi s o{te }e ni ma, od no sno na dok na dom {te te po ~i we ne kri vi~ nim de lom. U slu ~a ju Dra ga na Xa ji }a i we go vih sa rad ni ka, ko li ko smo do sa da vi de li i na osno vu ono ga {to se iz ve {ta va lo u me di ji ma, ne ma o{te }e nih li ca, dok su to even tu al no klub ili dr `a va za ne u pla }e ni po rez – ka zao je Ba no vi}. [ku li} je na gla sio da sva ka dr `a va u svom za ko no dav nom si ste mu ima mo gu} nost da do ne se po mi lo va we, pa ta ko i Sr bi ja, na vo de }i kao je dan od pri me ra abo li ci je u ju go slo ven skom za ko no dav stvu od lu ku Jo si pa

Bro za Ti ta da na 4. bri on skom ple nu mu abo li ra Alek san dra Ran ko vi }a zbog slu ~a ja pri slu {ki va wa. On je do dao da, bez ob zi ra na pre kid kri vi~ nog po stup ka, o{te }e ni mo gu zah te va ti na dok na du {te te. – Ako po sto ji {te ta ko ja je na sta la usled od re |e nog do ga |a ja, to se ne }e tre ti ra ti kao {te ta ili kri vi~ no de lo jer de lo ne }e bi ti ni utvr |e no po {to ne ma po stup ka. Me |u tim, to ne zna ~i da se {te ta ne mo è even tu al no utvr |i va ti na dru ge na ~i ne po op {tim pra vi li ma iz do me na gra |an skog, od no sno obli ga ci o nog pra va. Uko li ko ne ko sma tra da je pre tr peo {te tu, mo è tu ì ti Xa ji }a kao i sva kog dru gog ~o ve ka, sa mo je pi ta we ka ko }e se do ka zi va ti – re kao je [ku li}. On je do dao da se na kon od lu ke pred sed ni ka o abo li ci ji u Xa ji }e vom slu ~a ju po sta vqa pi ta we ka ko {te ta mo è na sta ti iz ne ~e ga {to je bi lo kri vi~ no de lo, uko li ko to de lo ni je utvr |e no. – Sa da je pi ta we da li uop {te po sto ji {te ta, i to bi even tu al no mo glo da se do ka zu je u par ni~ nom po stup ku – za kqu ~io je [ku li}. (Ta njug)

SPORT

petak23.novembar2012.

LI GA EVRO PE

Partizanov drugi remi Nef ~i - Par ti zan 1:1 (1:0) BAKU: Stadion ,,Tofik Bahramov“, gledalaca: 5.000. Sudija: Evans (Vels). Strelci: Flaviwo u 10. minutu za Nef~i, a Mitrovi} u 66. za Partizan. @uti kartoni: Flaviwo, Sadigov (Nef~i), Tomi}, Ostoji}, Volkov, M. [}epovi} (Partizan). Crveni karton: Mitrovi} (Partizan). NEF ^I: Stamenkovi} 6, Mitreski 6, Betru~i 6, Kulijev 6, Junuzada 6, Sadigov 7, Imamverdijev 7 (Araz), Vobaj 7, Kanales 6, Flaviwo 7, Mehdijev 6. PAR TI ZAN: Petrovi} 7, Miqkovi} 6, Volkov 6, Ivanov 6, Ostoji} 6, Ili} 7, Smiqani} 6, Tomi} 6, Joji} 6 (S. Markovi}), S. [}epovi} 6 (M. [}epovi}), L. Markovi} 6 (Mitrovi} 7). U petom kolu grupe ,,H“ Lige Evrope fudbaleri Partizana igrali su nere{eno u Bakuu sa Nef~ijem 1:1 (0:1). Na taj na~in crno – beli su ukwi`ili drugi ,,evropski“ bod ove sezone. Priliku da poprave bodovni saldo Beogra|ani }e imati 6. decembra u Beogradu protiv Rubina. U odnosu na ,,ve~iti derbi’’ u timu Partizana protiv Nef~ija nisu od po~etka bili Lazevski i Sa{a Markovi}. Trener Vladimir Vermezovi} nije bio zadovoqan wihovom igrom protiv Crvene zvezde, pa ih je ostavio na klupi. Na terenu nije bilo ni Aleksandra

I utakmica sa Nef~ijem pokazala je da u timu postoji kriza zadwih veznih jer su crno – beli u 10. minutu primili gol sa 28 metara. Niko ga nije ometao u zoni {uta i Flaviwo je na efektan na~in kaznio tu gre{ku. Od samog po~etka videlo se da crno – beli nisu dobro u{li u me~, jer su bili mlitavi, bez agresije na protivni~ke igra~e. Beogra|ani nisu bili ni hrabri. U 12. minutu Stefan [}epovi} nije se usudio da {utira iskosa sa 10 metara ve} je poku{ao da centrira {to se zavr{ilo neuspe{no. Nesigurnost kod crno – belih vi|ena je i u 20. minutu kada je Imamerdijev bio u {ansi, ali je

formaciju. Ali, ni to nije donelo bog zna {ta jer su loptu i daqe kontrolisali doma}i. Pored nedovoqnog zalagawa ~inilo se da su crno – beli inferiorni u odnosu na Nef~i i u tehni~kom smislu. Vobaj i Flaviwo nekoliko puta su ve{tim driblinzima varali Partizanove igra~e. O~igledno je tako|e bilo da Beogra|anima fali jedan kreativac, da Sa{a Ili} to u svojim godinama sam ne mo`e da iznese. Umesto toga bili smo svedoci vra}awa lopte unazad i igre na bum. Ne{to je u 59. minutu poku{ao Joji}, ali je wegov {ut sa 12 metara zavr{io iznad gola. Novu {ansu ne{to kasnije imao je Ili}.

1. Ru bin 2. In ter 3. Nef ~i 4. Par ti zan

5 5 5 5

3:0 (1:0) 1:1 (1:0) 4 3 0 0

1 1 2 2

0 1 3 3

9:2 9:7 2:6 2:7

13 10 2 2

Sle de }e ko lo (06.12): Par ti zan – Ru bin (21.05), In ter – Nef ~i (21.05)

Mitrovi}a, ali wegov izostanak je verovatno bio takti~ke prirode, jer je on bio jedan od boqih u duelu sa ,,ve~itim rivalom“. U formaciji 4-2-3-1 po~eo je Partizan upravo kao i wegov protivnik. Vermezovi} se oslonio na svoj vezni red, koji se ranije pokazao kao jak, ali i neefikasan. Ove sezone u Evropi pamte se proma{aji u dve utakmice sa Interom, zbog ~ega je Partizan u oba me~a pora`en.

Savladao golmana Stamenkovi}a, pa iskqu~en: Aleksandar Mitrovi}

wegov udarac sa pet metara zaustavio Petrovi}. Pre toga napada~ je odigrao dupli pas sa Vobajom koji niko od crno – belih nije poku{ao da spre~i. Nijedna linija tima Partizana nije funkcionisala, pa je u 24. minutu Nef~i ve} sakupio ~etiri – pet {uteva ka wegovom golu. Naravno, veliku priliku koju su imali u 26. minutu Beogra|ani nisu uspeli da iskoriste. Markovi} je izbacio [}epovi}a samog ispred Stamenkovi}a, ali je ovaj neshvatqivo lo{e {utirao. U 41. minutu poklekli su sredina i defanzivna linija Partizana, Flaviwo je u{ao u {ansu, ali je sa gol linije loptu izbacio Ostoji}. U nastavku je na klupi ostao Markovi}, zamenio ga je Mitrovi} pa su crno – beli pre{li na 4-4-2

Iz okreta je ga|ao sa 13metara, ali i on preko pre~ke. A, onda napokon prava akcija i odmah izjedna~ewe. Istr~ali su kontru crno – beli, Ili} proigrao Mitrovi}a, a ovaj sa 10 metara savladao Stamenkovi}a. Na `alost, potom i velika glupost strelca. U 77. minutu je zbog incidentnog pona{awa dobio crveni karton i ostavio saigra~e na cedilu. Najva`nije je {to ovo nije prvi takav prekr{aj koji je napravio Mitrovi} i u Upravi Partizan mora}e da se pozabave time. U 86. minutu velika {ansa za doma}e. Vobaj je centrirao na Sadigova, a na petercu u posledwem trenutku opasnost otklonio Ostoji}. Na kraju je ostalo 1:1, a Partizan je prikazao bledu igru u Evropi. I. La za re vi}

EVROP SKO PR VEN STVO U MA LIM BA ZE NI MA U FRAN CU SKOJ

Srpska {tafeta {esta Mu{ka srpska {tafeta na 50 metara me{ovito osvojila je {esto mesto na Evropskom prvestvu u plivawu u malim bazenima, koje je ju~e po~elo u francuskom gradu [artru. Ivan Len|er, ^aba Sila|i, Radovan Siqevski i Boris Stojanovi} isplivali su ovu deonicu za 1:36,04 i postavili

Ivan Len|er je u kvalifikacijama na 100 delfin bio osmi sa 52,02, a onda je u polufialu zauzeo deveto mesto sa 51,63. Od finala ga je delilo samo devet stotinki. U istoj disciplini Radovan Siqevski je bio 20. sa 53,23. ^aba Sila|i je u kvalifikacijama bio 13. sa 59,44 na 100 prsno, a onda je u polufinalu zauzeo 11. mesto sa 59,04

Ivan Len|er

novi dràvni rekord u ovoj disciplini. Na{i momci su u prepodnevnim kvalifikacijama plivali 1:37,09 {to im je bilo dovoqno da kao sedmi u|u u finale, a onda su posle podne u borbi za odli~ja plivali sekundu i pet stotinki brè {to je u izuzetno jakoj konkurenciji bilo dovoqno za {esto mesto. Zlato je pripalo Francuzima sa odli~nih 1:32,35, srebro Rusima sa 1:33,87, a bronza êsima sa 1:35,18, dok su jedni od favorita za medaqu Nemci diskvalifikovani. To je ujedno bilo i jedino finale prvog dana takmi~ewa za na{e pliva~e.

EVRO LI GA

Lekcija Moskovqana crno-belima CSKA - Par ti zan 78:61 (23:22, 25:14, 13:12, 17:13) MO SKVA: Megasport sport palas, gledalaca: 8162, sudije: Cmikjevi~ (Poqska), Nuran (Tusrka), Esteron (Izrael). CSKA: Teodosi} 5, Micov 6, Xekson 11, Sokolov, Vims 14, Zozulin, Voronov, Voroncevi~ 12, Krismas 13, Kaun 6, Hrijapa 11, Ponkra{ov. PAR TI ZAN: Milutinov 4, Gordi} 4, Lu~i} 12, Milosavqevi} 12, Gagi} 4, Musli 9, êkovski, âkarevi} 3, \eki}, Gordon 11, An|u{i}, Bertans 2. Ko{arka{i Partizana poraèni su na gostovawu od moskovskog CSKA sa 78:61 u sedmom kolu grupe D Evrolige. Crno-beli su tako doìveli {esti poraz u elitnom takmi~ewu, ali i daqe imaju {anse za plasman u Top 16 fazu, dok su Moskovqani do{li do {este pobede. [ampion Srbije je uspeo da parira vice{ampionu Evrope u prvih 15 minuta utakmice, ali ~im se CSKA „odlepio„ na devet razlike, crno-beli vi{e nisu uspeli da se vrate.

CSKA je od 12. minuta i rezultata 27:23 u korist srp skog {am pi o na za i grao znat no pa metnije u odbrani, a smirenije i preciznije u napadu. Odli~no su „armejci” {utirali za tri poena (7/11), dok su im kontre bile ubita~ne. Sve to omogu}ilo je sastavu Etorea Mesine da sa nekoliko brzih serija slo mi ot por crno-belih, tako da je po bed nik definitivno odlu~en u fini{u tre}e ~etvrtine (60:44 u 29. minutu). Pre toga je Milosavqevi} „vezao” dve trojke i doneo gostima posledwi rezul tat ski pri -

Dru Gordon (32) u duelu sa Aronom Yeksonom (7)

Ponovo kazna

Gru pa H Ru bin – In ter Nef ~i Par ti zan

dnevnik

{to mu je najboqi rezultat sezone. Stefan [orak nije uspeo da se plasira u finale na 400 slobodno, po{to je bio 14. u kvalifikacijama sa 3:46,10. Boris Stojanovi} je na 50 slobodno bio 26. sa 22,26, a Nikola Trakovi} je na 200 me{ovito bio 25. sa 2:00,74. Miroslava Najdanovki je na 100 slobodno u kvalifikacijama bila 14. sa 54,98 i plasirala se u polufinale, a onda posle podne nije uspela da se plasira i u finale, po{to je bila deveta sa 54,48. Od finala ju je delilo samo 17 stotinki. Francuz Floren Manadu je pre zlata u {tafeti 4h50 me{ovito

uzeo jo{ jedno i to na 50 slobodno sa 20,70, wegov sunarodnik i drug iz pobedni~ke {tafete Frederik Buske je uzeo bronzu sa 20,97, dok je srebro pripalo Rusu Vladimiru Morozovu sa 20,89, koji je kasnije uzeo jo{ jedno srebro u {tafeti. Poqak Radoslav Kevecki slavio je na 200 le|no s novim rekordom prvenstava sa 1:48,51 ispred Ma|ara Petera Berneka sa 1:49,41 i Francuza Bewamina Stasilisa sa 1:51,81. Na 200 me{ovito titulu je odbranio Ma|ar Laslo êh sa 1:52,74, srebro je pripalo Francuzu @eremiju Straviusu sa 1:54,00, koji je kasnije uzeo zlato i u {tafeti, a bronza Izraelcu Galu Nevu sa 1:55,14. Na 400 slobodno zlato je uzeo svetski rekorder Francuz Janik Awel sa 3:37,54, dok su srebro i bronza oti{li u ruke Italijana Gabrijele Detija sa 3:41,66 i Andee Mi~ela D’Ari|a sa 3:42,32. Kod devojaka najuspe{nija prvog dana bila je Ma|arica Katinka Ho{u sa dve zlatne medaqe. Ona je najboqa bila na 200 leptir ispred Italijanki Stefanije Piroci sa 2:06,09 i Alesije Polijeri sa 2:06,63, kao i na 200 me{ovito sa 2:05,78 ispred Britanke Hane Mili sa 2:06,21 i zemqakiwe Zuzane Jakabo{ sa 2:06,66. Na 50 prsno zlato je uzela êhiwa Petra ôkova sa 30,02, srebro je pripalo Dankiwi Rike Meler Pedersen sa 30,25, a bronza Irkiwi Sikeriki Mekmahon sa 30,34. U {tafeti 4h50 slobodno slavile su Dankiwe sa 1:38,10 ispred Finkiwa sa 1:38,13 i Beloruskiwa sa 1:38,39. Danas }e od na{ih u bazen u kvalifikacijama nastupiti Mila Jovanov na 50 delfin, te Boris Stojanovi} i Radovan Siqevski na 100 slobodno. G. M.

Ko{arka{ki klub Partizan ponovo je nov~ano ka`wen zbog ubacivawa predmeta na teren tokom utakmice Evrolige sa ekipom Be{ikta{a. Crno-beli }e morati da plate 5.000 evra zbog ubacivawa dva upaqa~a i jednog nov~i}a. Partizanu je to tre}i prekr{aj ove sezone, svaki slede}i dove{}e do ve}ih sankcija. Klub iz Humske je tokom sezone 2011/2012 sankcionisan nekoliko puta, sa ukupnom kaznom od preko 50 000 evra. Istog dana kada je ka`wen zbog pona{awa navija~a u Evroligi, Partizan je dobio kaznu i zbog ispada na me~u sa Crvenom zvezdom u ABA ligi. Crno-beli su ka`weni zbog tehni~kih gre{aka i propusta u organizaciji tog me~a u ukupnom iznosu od 2.500 evra. Partizan }e ABA ligi platiti 300 evra zbog tehni~ke gre{ke dosu|ene klupi, 200 evra zbog nesportskog pona{awa trenera Du{ka Vujo{evi}a, zatim 1.000 evra zbog ubacivawa predmeta na teren i jo{ 1.000 zbog lo{e organizacije utakmice, odnosno paqewa pirotehni~kih sredstava. Partizan je uputio apel navija~ima da fer i sportski navijaju za svoj tim.

kqu ~ak - 52:44. Mak si mal na prednost zabeleèna je u 37. minutu (78:54), ko{em Voronce vi ~a na jo{ jed no u ni zu atraktivnih Teodosi}evih doda va wa. Iza bra ni ci Du {ka Vujo{evi}a do kraja su nanizali sedam poena i do{li do rezultatski ~asnog poraza. Pravedno, jer anga`manom i borbe no {}u ni su za slu ì li da pretrpe katastrofu. âk i bez povre|enih Krsti}a i Ercega, CSKA je znatno iskusniji i kva li tet ni ji od Par ti za na, kojem su ovom prilikom nedostajali Bogdan Bogdanovi} i naro~ito startni plejmejker Leo Vesterman. Prvi put se na evroliga{koj utakmici „skinuo” mladi Slovak Mihal êkovski, ali nije ulazio u igru.

Princ Vilijam daje nagradu Novaku Princ Vilijam uru~i}e najboqem teniseru sveta Novaku \okovi}u nagradu „Centrepoint premijer” za doprinos `ivotima mladih {irom sveta. Sve~anost }e biti odr`ana 8. decembra u londonskom Rojal Albert holu, a nagrada se dodequje onima ~iji doprinos mladima inspiri{e qude

{irom sveta. Nagra|uje se posve}enost davawu i iskorewivawu velikih problema ~ove~anstva, kao {to su: siroma{tvo, zdravstvena za{tita, obrazovawe, glad i besku}ni{tvo. „Fondacija Novak \okovi}„ prikupila je 1.4 miliona dolara za obrazovawe dece na prvoj humanitarnoj ve~eri u Wujorku u septem-

@EN SKA SU PER LI GA

Veliki bod Varadinki Vi zu ra – Va ra din 3:2 (25:20, 23:25, 25:19, 23:25, 15:12) BEOGRAD: Hala SC „Vizura“, gledalaca: 200, sudije: Balanxi} i ]uk (obojica Beograd). VI ZU RA: Medarevi} 2, Stepanovi} (l1), Lozo, Savi} 15, Bojani} (l2), ^ikiriz 17, \or|evi}, Bu{a 20, Mirkovi} 5, Kla~ar 2, D. Bo{kovi} 6, T. Bo{kovi} 14. VA RA DIN: Mal~i}, Bakmaz, Ra~i} 1, J. Mihajlovi} 7, Divac 2, M. Mihajlovi} (l), Jak{i} 11, Male{evi} 11, Jovi~i} 15, Vulin 12. Odbojka{ice Varadina nastavqaju s dobrim igrama. Posle dve uzastopne pobede u prvenstvu, pora`ene su na gostovawu kod Vizure, ali su otkinule bod izrazitom

favoritu, a uz malo sre}e mogle su go{}e i do celog plena. Bile su go{}eli{ene pomo}i povre|ene Sne`ane Jovi~i}, ali je mlada Vulin bila dobra zamena. Taj-brejk je morao da odlu~i pobednika, ali do toga nije boralo da do|e. U prvom setu su varadinke odli~no krenule, vodile 8:4 i 16:12, ali ajkulice preokrnule i povele u setovima. Veliko iskustvo i kvalitet pokazale su go{}e u nastavku me~a, kada su, predvo|ene Jovanom Jovi~i}, posle neizvesne zavr{nice imale vi{e `ivaca i slavile u drugom i ~etvrtom setu. M. R.

bru ove godine. Nedequ dana kasnije Novak je posetio vrti} „Ispod lipa” u Le{nici, sa ciqem da podigne svest o zna~aju ulagawa u razvoj i u~ewe u ranom detiwstvu. U oktobru je sa svojim sponzorom, kompanijom UNIQ LO, pokrenuo program „Ode}a za osmeh” koji ima za ciq da obezbedi deci svih uzrasta {ansu za boqu budu}nost. Osnovan je fond od 10 miliona dolara, za pomo} deci {irom sveta. - Ovo je jedna od najve}ih nagrada koju sam ikada dobio, jer prepoznaje doprinos moje Fondacije poboq{awu `ivota mladih qudi {irom sveta. Centrepoint je humanitarna organizacija posve}ena re{avawu problema mladih besku}nika i velika mi je ~ast {to }u primiti ovu nagradu od pokroviteqa dobrotvorne ustanove, Wegovog Kraqevskog Viso~anstva Vojvode od Kembrixa - rekao je ambasador Unicefa, Novak \okovi}. TUR NIR MLA DIH U UKRA JI NI

Dve pobede i poraz

Na turniru mladih bok se ra u Ukra ji ni reprezentativci Srbije su u eliminacijama postigli dve pobede i jedan poraz. U kategoriji do 64 kg na{ borac Florijan Sabo savladao je Ukrajinca Denisa Vasiqeva 15:12. U istoj kategoriji Aleksandar Vu~kovi} bio je boqi od doma}eg takmi ~a ra Va si li ja No va sa da 12:7. Jedini poraz u kategoriji do 56 kg pretrpeo je Milan Osatkovski. Od wega boqi je bio ukrajinac Ivan Kozmi~uk, koji je slavio sa 9:6. M. P.

SPORT

dnevnik UEFA JO[ ISPITUJE SLU^AJ KRU[EVAC

Do dat na is tra ga od lo ì la od lu ku Kon trol na i Di sci plin ska ko mi si ja UEFA raz ma tra la je „slu ~aj Kru {e vac„ i od lo ì la je do no {e we od lu ke za 13. de cem bar. Or gan UEFA je od lu ku od lo ìo ka ko bi spro veo do dat nu is tra gu u ve zi sa do ga |a ji ma u Kru {ev cu 16. ok to bra, po sle utak mi ce ba ra à mla dih re pre zen ta ci ja Sr bi je i En gle -

zul ta tom (1:0). Po sle utak mi ce do go dio se niz in ci de na ta. Fud bal ski sa vez Sr bi je „na ta pe tu” je iz dva raz lo ga: na vod nih ra si sti~ kih uvre da na ra ~un en gle skih re pre zen ta ti va ca sa tri bi na i ne sport skog po na {a wa po je di nih fud ba le ra i ~la no va stru~ nog {ta ba se lek ci je Sr bi je. I En gle zi su pod

ske (0:1). Fud bal ski sa vez Sr bi je se, za sa da, uz dr `a va od ko men ta ri sa wa. - U ci qu po {to va wa do ne te od lu ke i po stup ka ko ji }e do dat no bi ti spro ve den, FSS ne }e ko men ta ri s a ti stav, ni ti ome ta ti da qi pro ces - pi {e u sa op {te wu na saj tu FSS. Da kle, stre pe }e mo do 13. de cem bra! Po be dom na kru {e va~ kom sta di o n u „Mla dost” 1:0 mla da re pre zen ta ci ja En gle ske pla s i r a l a se na pr ven s tvo Evro pe 2013. u Izra e lu, na kon {to je pr vi me~ na do ma }em te re nu u No ri ~u do bi la istim re -

lu pom zbog ne sport skog po na {a wa po je di nih fud ba le ra. Ne za vi sno od is tra ge UEFA, Fud bal ski sa vez Sr bi je je spro veo svo ju is tra gu i ve} je do neo pri li~ no o{tre ka zne za vi nov ni ke in ci de na ta. Naj go re su pro {li Ni ko la Nin ko vi} i Og wen Mu drin ski ko ji su uda qe ni iz na ci o nal nog ti ma na go di nu da na. Tre ner gol ma na Sr |an Mak si mo vi} ka `wen i kon di ci on i tre ner An dre ja Mi lu ti no vi} ka `we ni su sa po dve go di ne za bra ne ra da u svim na ci o nal nim se lek ci ja ma.

SELEKTOR HRVATSKE IGOR [TIMAC SPU[TA LOPTU

Ne ma rat nih se ki ra s Mi hom

Iako je do mar ta i utak mi ce Hr vat ske i Sr bi je u kva li fi ka ci ja ma za Mun di jal u Bra zi lu osta lo mno go vre me na, ten zi ja je ve} po dig nu ta. Ja sno je da }e ta utak mi ca bi ti „vi {e od igre” i da }e po be di ti onaj ko ji osta je hlad ne gla ve. Oslo ba |a we hr vat skih ge ne ra la An ta Go to vi ne i Mla de na Mar ka ~a iz Ha ga, do li lo je uqe na va tru. Ne po treb no. Ogla sio se tim po vo dom i se lek tor hr vat ske re pre zen ta ci je Igor [ti mac, jav no pred la `u }i da dvo ji ca ge ne ra la iz ve du po ~et -

„{to }e se pri ~a ti da }e to bi ti we go va naj ve }a po be da”. - Ne tre ba ni ka ko da ih pot ce ni mo, ima ju oni vr li na. Pro tiv Ma ke do ni je su pod ba ci li, pro tiv [kot ske su bi li bo qi, Vels su de mo li ra li, a pro tiv Bel gi je je mo glo da za vr {i dru ga ~i je. Mi mo ra mo da se skon ce tri {e mo is kqu ~i vo na fud bal - ka `e [ti mac. O od no su sa ko le gom Si ni {om Mi haj lo vi }em, sa ko jim je svo je vre me no imao su kob, ka `e da su sa da pro ble mi iza wih. - [to se me ne ti ~e za ko pa ne su se ki re sa Si ni {om Mi haj lo -

Na do brom smo pu tu, ali nig de jo{ ni smo sti gli

U po lu fi na le fud bal skog Ku pa Sr bi je pla si ra li su se Voj vo di na, Ja vor, OFK Be o grad i Ja go di na. Pr vi put po sle pu no, pu no go di na me |u ~e ti ri eki pe ko je su se pla si ra le u za vr {ni cu ovog tak mi ~e wa ne ma Par ti za na i Cr ve ne zve zde, {to ak tu el nim po lu fi na li sti ma u ve li koj me ri otva ra mo gu} nost da raz mi {qa ju o osva ja wu po bed ni~ kog tro fe ja. Ako je su di ti po ran gu ko ji ~e ti ri pre o sta la ti ma ima ju u srp skom fud ba lu, Voj vo di na je fa vo rit broj je dan, ali je si gur no da me |u cr ve no-be li ma ne raz mi {qa ju na taj na ~in. Utak mi ce po lu fi na la igra ju se tek na pro le }e (21. mar ta i 11. apri la) i bi }e do voq no vre me na da se o wi ma raz mi {qa, a jo{ ni je po zna to ka da }e bi ti `re ba we pa ro va. Sa da su u fo ku su me ~e vi dva pre o sta la ko la je se weg de la pr ven stva, a pr vi iza zov za fud ba le re Voj vo di ne bi }e su tra {wi duel s Rad ni ~i kim 1923, na sta di o nu „Ka ra |or |e” u No vom Sa du. Od i gra li su cr ve no-be li u utak mi ci ~e tvrt fi na la Ku pa ve o ma do bru utak mi cu sa Spar ta kom ZV u Su bo ti ci, a mo glo je da im se do go di da po gnu tih gla va na pu ste te ren. Spar tak ZV je vo dio sve do 88. mi nu ta, a ta da je Ouma ru Abu ba kar kru ni sao zla ta vred nim go lom do bru ak ci ju De le ti }a i Ste va no vi }a i do neo Voj vo di ni iz jed na ~e we i pri li ku da sla vi po sle pe na la. To se i do go di lo, a gol od lu ke, po sle pro ma {a ja Pu {ka ri }a, po no vo je po sti gao Abu ba kar, {to mu je bi lo do voq no da po sta ne igra~ utak mi ce, ali i ju nak no vo sad skog ti ma i pot pi snik pla sma na Vo {e u po lu fi na le. - Po sle re zul ta ta u ~e tvrt fi nal nim me ~e vi ma, ba rem na pa pi -

Ra dost No vo sa |a na na sta di o nu u Su bo ti ci

ru, mi je smo fa vo ri ti u Ku pu re kao je Ne boj {a Vig we vi}, tre ner No vo sa |a na. - Ali, zar ta ko ni je bi lo i pro {le go di ne, pred po lu fi na le s Bor cem? Ima do sta vre me na do po lu fi na la, a mi mo ra mo da raz mi {qa mo od utak mi ce do utak mi ce, da u sva kom su sre tu bu de mo pra vi i sa mo na taj na ~in sprem ni }e mo do ~e ka ti po lu fi na le. Sva ki no vi su sret ko ji je pred na ma je i no vi iza zov, a vi de li smo da, po seb no u Ku pu, fa vo ri ti pa da ju. U Su bo ti ci smo od po ~et ka po ka za li da `e li mo da pro |e mo da qe, ali i Spar tak ZV je igrao ofan ziv no i s istim `a rom. Bi la je to ne ti -

PREDSEDNIK UO FK VOJVODINA RATKO BUTOROVI]

Fi na le u Be o gra du Pred sed nik Uprav nog od bo ra FK Voj vo di na Rat ko Bu to ro vi} ova ko je pro ko men ta ri sao is pa da we Par ti za na, a za tim i Cr ve ne zve zde iz Ku pa Sr bi je: - @ao mi je {to su ova dva klu ba is pa la, jer o~e ki va li smo da se Voj vo di na s wi ma sa sta ne u po lu fi na lu ili fi na lu Ku pa Sr bi je. Me |u tim, to je fud bal... Gde, po va ma, tre ba da se igra fi nal ni su sret Ku pa? - Ne mam di le me, fi na le tre ba da se igra u Be o gra du, da li na sta di o nu Par ti za na ili na Ma ra ka ni, ne ka od re di FS Sr bi je. Za {to ne u No vom Sa du? - In si sti ra mo na to me da svi klu bo vi ima ju rav no pra van tret man i da se ne de le na ma le i ve li ke. Ne `e li mo se za vr {ni me~ Ku pa Sr bi je igra u No vom Sa du, ~i me bi Voj vo di na, ako se pla si ra za tu utak mi cu, bi la na ne ki na ~in po vla {}e na. Da kle, za la `e mo se da se o po bed ni ku Ku pa od lu ~u je u me ~u ko ji }e bi ti od i gran u Be o gra du - za kqu ~io je Rart ko Bu to ro vi}.

Ro man ti ~an su sret sa isti nom

ni uda rac, ali se po tom ujeo za je zik i op tu ìo me di je da su ga po gre {no ci ti ra li. - Ako na {i dra gi ge ne ra li bu du ima li po tre bu da ne {to ka ù o to me, pre pu sti }u im re~. Ni ka da ni je mo glo ni da bu de go vo ra o to me da oni iz ve du lop tu sa cen tra, jer su pra vi la UEFA ja sna. De fi ni tiv no su me di ji na pum pa li ce lu pri ~u. Re kao sam da sam pri mio do sta po ru ka na {ih na vi ja ~a sa ta kvom è qom, ali ni kad ni sam pred lo ìo na {em Sa ve zu sli~ nu ak ci ju - re kao je [ti mac u in ter vjuu por ta lu dnev nik.hr. Za pred sto je }u utak mi cu sa Sr bi jom, [ti mac ka è da }e mu bi ti „naj ve }a u ka ri je ri”, kao

vi }em. Ja ni kad ini sam imao se ki ru u ru ci. Ima li smo ne ke ne su gla si ce, ali mi da nas sa ova kvim funk ci ja ma mo ra mo da bu de mo tre zve ni - , ka `e se lek tor hr vat ske re pre zen ta ci je. Wih dvojica su prvi put razgovarali posle mnogo vremena krajem septembra u Var{avi. [timac se usprotivio ideji regionalne lige. - Nema uslova za regionalnu ligu, ne}emo da pogre{imo kao ko{arka{i i rukometa{i. Gde }e igrati na{i ostali klubovi? Taj centralizam stvarawa velikog Dinama, Cibone, Mladosti i ostalih doveo nas je do raspadawa doma}ih liga - konstatovao je [timac.

VOJVODINA U POLUFINALU KUPA, A VE] RAZMI[QA O SUTRA[WEM DUELU S RADNI^KIM 1923

ZVEZDA SE OPROSTILA OD TROFEJA U KUPU

Igor [timac

petak23.novembar2012.

Fud b a l e r i Cr v e n e zve z de ni su ima li do voq no sna ge i zna wa, da na ta la su po zi tiv ne ener gi je na kon tri jum fa u ve }i tom der bi ju, po lo `e jo{ je dan is pit. Opro {taj od Ku pa jo{ jed nom je po ka zao du bi nu ha o ti~ nog sta wa u eki pi, otvo re no po sta vio pi ta we po ten ci ja la tre nut nog sa sta va, ali i kva li te ta stru~ nog {ta ba. Ro man ti ~a ri su na kon po be de u pr ven stvu, sla vi li i u na {em naj ma sov ni jem tak mi ~e wu na Ma ra ka ni, i ta ko ubr za li Zve zdin su sret sa opo rom isti nom. - Ovo je te `ak uda rac za nas, osta li smo bez tro fe ja ko ji je tre ba lo da od bra ni mo. Ni smo us pe li da se po dig ne mo na kon der bi ja, ve li kog emi ti ov nog i fi zi~ kog pra `we wa - za kqu }io je tre ner Alek san dar Jan ko vi}. Za raz l i k u od meg d a n a sa kom {i ja ma u po lu vre me nu se ni j e mo g ao pro n a } i do d at n i mo tiv, pa je ~e ta Zo ra na Mi -

lin ko vi }a u na stav ku su sre ta is kor sti la pad do ma }i na i za slu e ` no obez b e d i l a vre d an uspeh. - Po ne koj usta qe noj prak si di rekt ne gre {ke su se od ra zi le na re zul tat. Sa mi se bi smo da li pr vi gol, vra ti li se u igru, a za tim po no vo po klo ni li dva go la ri va lu za je dan mi nut. Ka da smo ima li kon tro lu igre ni smo is ko ri sti li stvo re ne pri li ke, i epi log je raz o- ~a r a v a j u } i - kon s ta t o v ao je Jan ko vi}. [ta i ka ko da qe u sa mom fi ni {u se zo ne. - Evi dent na je ne sta bil nost, ali u pa u zi }e mo na pra vi ti du bqu ana l i z u svih de { a v a w a. Mo ra mo {to pre da se opo ra vi mo, jer nas ~e ka te `ak me~ u U`i cu. Va `no je da sa dve po be de u {am pi o na tu za vr {i mo je se wi deo se zo ne, osta ne mo u tr ci za ti tu lom – po ru ~io je Jan ko vi}. Ne ma mi ra na Ma ra ka ni… Z. Rangelov

pi~ na utak mi ca, s pu no de {a va wa na te re nu, a ja sam za do vo qan {to smo igra li bez ner vo ze i pa ni ke, ~ak i u tre nu ci ma ka da su Su bo ti ~a ni bi li bli zu pla sma nu u po lu fi na le. Po sti gli smo taj gol po sle otvo re ne bit ke, do mi ni ra li u dru gom po lu vre me nu i bo qe smo se sna {li. Uz to, mi slim da smo i na pla nu fi zi~ ke pri pre mqe no sti bi li bo qi, {to nam je na kra ju, ka da se sve sa be re, i do ne lo pla sman me |u ~e ti ri eki pe u za vr {ni ci ovog tak mi ~e wa. Vre me na za sla vqe No vo sa |a ni ne ma ju, jer ve} su tra ih ~e ka va `na utak mi ca s Kra gu jev ~a ni -

Fo to: O. Ade mov ski

ma. Va `na, jer svi u cr ve nobe lom ta bo ru è le da re al tiv no {an ta vu je sen za kqu ~e na vi so kom ni vou, u skla du s am bi ci ja ma ko je su pro kla mo va li pred po ~e tak se zo ne. Za to se su sre tu s Rad ni~ kim 1923 pri da je po seb na va `nost, a è qa svih igra ~a je da se po be dom opro ste od na vi ja ~a do pro le }a i pru è im na go ve {taj le pih i ra do snih da na. - Kup smo ve} za bo ra vi li i okre nu li se su tra {wem su sre tu s Kra gu jev ~a ni ma ka te go ri ~an je bio Vig we vi}. - On je sa da za nas naj va `ni ji, jer bi, uko li ko po bed mo, otvo ri li mo gu} nost se bi sa mi ma da ko rekt no za vr {i mo po lu se zo nu i ras te re }e ni ode mo na me~ po sled weg ko la s Cr ve nom zve zdom na Ma ra ka ni. Vi de li smo da je gra ni ca iz me |u lo {eg i do brog ja ko tan ka i ne sme mo se bi da do pu sti mo da po mi sli mo ka ko sve zna mo. Ima mo jo{ pu no to ga da na u ~i mo. Je smo na do brom pu tu, ali jo{ uvek nig de ni smo sti gli i to mo ra da nam bu de na pa me ti. Rad ni~ ki 1923 igra sli~ no kao i u pro {loj se zo ni, s Mi lo {e vi }em kao stu bom od bra ne i ne u god nim Spa le vi }em u na pa du. Is ku stvo ko je ima mo ka da igra mo s ti mo vi ma iz do weg de la ta be le te ra nas na oprez, a Kra gu jev ~a ni si gur no ima ju kva li tet i wi hov po lo àj na ta be li ne od sli ka va re al no wi ho vu vred nost. A. Predojevi}

SPORT

petak23.novembar2012.

dnevnik

Ba ne Iva no vi} kon ku ri {e za tim sve ta Sin di kat pro fe si o nal nih igra ~a (FI Fpro) i Svet ska ku }a fud ba la sa op {ti li su li stu od 20 od bram be nih fud ba le ra ko ji kon ku ri {u da se na |u u naj bo qem sve ta ti mu za 2012. go di nu. Me |u wi ma je i Bra ni slav Iva no vi}, igra~ êl si ja, ko ji je sa „plav ci ma” ove go di ne po di gao tro fej za naj bo qi tim u Evro pi. Na li sti kan di da ta za de fan ziv nu li ni ju su: \or di Al ba, \e rar Pi ke, Ha vi jer Ma ske ra no, Kar les Pu jol i Da ni Al ve{ (Bar se lo na), Ge ret Bejl (To ten hem), \or |o Kje li ni (Ju ven tus), E{li Kol, Bra ni slav Iva no vi}, Xon Te ri i Da vid Lu iz (êl si), Pa tris Evra i Rio Fer di nand (Man ~e ster ju naj ted), Mats Hu mels (Bo ru si ja Dort mund), Ven san Kom pa ni (Man ~e ster si ti), Fi lip Lam (Ba jern Min hen), Mar se lo, Pe pe i Ser hio Ra mos (Real Ma drid) i Ti ja go Sil va (PS@). Ovu li stu pra ti }e i li sta kan di da ta za naj bo qe ve zne igra ~e i naj bo qe na pa da ~e. Li sta od 55 fud ba le ra ko ji su u{li u naj u ì iz bor (za sve po zi ci je u ti mu) bi }e ob ja vqe na u Sao Pu lu 29. no vem bra, a tim }e bi ti obe lo da wen na ga la ve ~e ri u Ci ri hu 7. ja nu a ra, ka da }e bi ti i do de qe na Zlat na lop ta naj bo qem fud ba le ru sve ta za 2012. go di nu.

NBA LIGA

Po vra tak Ke vi na La va i Pe ko vi }a Pret hod na no} do ne la mno go uz bu |e wa u NBA li gi. Pot pu no ne na ja vqe no qu bi mac pu bli ke u Mi ne so ti Ke vin Lav is tr ~ao je na te ren u sre du uve ~e. Po sle pa u ze pro u zro ko va ne pre lo mom ru -

cen tar Ni ko la Pe ko vi}, ko ji je imao u~i nak od 10 po e na i 7 sko ko va. Los An |e les Lej ker si ni su tre nut no do voq ni ja ki ni za Sa kra men to.

Ke vin Lav

ke, Lav je od i grao na svom ni vou, uba civ {i 34 po e na, ali to ni je bi lo do voq no da Vul fsi sla ve po be du pro tiv Den ve ra iako su na po lu vre me nu vo di li sa ~al 17 po e na raz li ke! Kod po bed ni ka je bli stao du et Ga li na ri - Igu a da la ko ji su uba ci li po 19, od no sno 18 ko {e va. Na te ren se po sle kra }e pa u ze vra tio i start ni

Ne ja ki King si uba ci li su u dru gom po lu vre me nu ne ve ro vat an 71 poen Lej ker si ma i po be di li sa 113:97. Naj e fi ka sni ji je bio re zer vi sta Tor nton ko ji je uba cio 23 po e na, dok je kod go sti ju so li rao Ko bi Bra jant sa 38 ko {e va. Po sle po ~et nih se dam po be da u li gi, Wu jork Nik si po ra `e ni

su dru gi put u po sled wih ne de qu da na. U uz bu dqi vom me ~u bo qi su bi li Da las Me ve rik si sa 114:111. Bri qi ra li su Me jo sa 27 i ve te ran Vins Kar ter sa 25 po e na, dok je kod Nik sa naj e fi ka sni ji bio En to ni sa 23 po e na. Ve te ra ni su ko lo vo di li i kod San An to nio Spar sa. Sjaj ni Dan kan sa 20 i To ni Par ker sa 26 po e na pred vo di li su svoj tim do tri jum fa nad Bo sto nom, kod ko jeg se is ta kao Ron do sa 22 ko {a i 15 asi sten ci ja. Kraj wi is hod bio je 112:100. Kom plet ni re zul ta ti: [ar lot - To ron to 98:97, Kli vlend - Fi la del fi ja 92:83, In di ja na - Wu Or le ans 115:107 (po sle pro du èt ka), Or lan do - De tro it 90:74, Atlan ta - Va {ing ton 101:100 (po sle pro du èt ka), Bo ston San An to nio 100:112, Ma ja mi - Mil vo ki 113:106 (po sle pro du èt ka) Okla ho ma - Los An |e les Kli pers 117:111 (po sle pro du èt ka), Hju ston - î ka go 93:89, Mi ne so ta - Den ver 94:101, Da las - Wu jork 114:111, Fe niks - Por tland 114:87, Sa kra men to - Los An |e les Lej kers 113:97, Gol den Stejt Bru klin 102:93.

FIBA EVROKUP

Zve zda iz re {e ta la Ita li ja ne Crvena zvezda - Sasari 116:104 (31:33, 26:21, 33:24, 26:26) BEO GRAD: Ha la „Pi o nir”, gle da la ca: 7.000, su di je: Lo ter mo ser (Ne ma~ ka), Bar de ra (Fran cu ska), Sil va (Por tu gal). CR VE NA ZVE ZDA: Cvet ko vi} 9, Braun 22, Su bo ti} 11, Ra ko ~e vi} 28, Mi tro vi}, La zi} 6, Si mo no vi} 4, Sa vo vi} 6, Ka ti} 11, Ra di vo je vi} 2, Nel son 10, Skot 7.

Junak trijumfa selekcije Brazila je mladi reprezentativac Nejmar koji je uspeo da zaboravi neprijatan proma{aj sa penala u prijateqskom me~u sa Kolumbijom. Ovog puta je bio uspe{an sa bele ta~ke i doneo je svom timu drugu uzastopnu titulu u ovom takmi~ewu. Obe reprezentacije su igrale sa kombinovanim sastavima, koje su ~inili igra~i iz doma}ih klubova. Za Argentinu je igrao Ernan Barkos, biv{i igra~ Crvene zvezde.

Ciq je pla sman u plaj-of Klub ma log fud ba la Be ~ej da - vo sad skog Tan ga i ni {kog VIK nas go sto va wem u La za rev cu i Na i su sa. Ne }e bi ti la ko, ali okr {a jem sa ta mo {wom Ko lu ba - mi slim da, uz po dr {ku sa tri bi rom star tu je u fut sal eli ti. na, mo è mo do po be da. Na go sto Ovo }e bi ti po vra tak mo ma ka sa va wu ve ~e ras u La za rev cu, ka Ti se u pr vo li ga {kom ka ra va nu, sni je u Vra wu i Kra gu jev cu jer su u pre mi jer noj se zo ni pre {am pi o nu Eko nom cu nam je ciq dve go di ne za ma lo iz gu bi li sta - da pru ì mo è stok ot por, pa tus elit nog li ga {a. Mi nu la ako ko jim slu ~a jem usvo ji mo bod dru gi li ga {ka se zo na im je obez - ili dva. be di la po vra tak, ali... Kao da ni su iz vu kli po u ku iz de bi tant ske se zo ne, ka da su pre ce ni li spo stve ne mo gu} no sti i u pr vom de lu igra li sa ti mom ko ji je iz bo rio sta tus pr vo li ga {a. Po ka za lo se da to ni je bi lo do voq no, pa je eki pa znat no po ja ~a na u pa u zi iz me |u dve po lu se zo ne, igra la do bro i be le ì la za pa è ne re zul ta te u na stav ku pr ven stve ne tr ke, ali je za o- sta tak bio to li ki da ni su us pe li da se spa su is pa da wa. Sa da su an ga ò va li pe to ri cu is ku snih igra ~a, ali ne na vre me, pa }e ak tu el ni re pre zen ta ti vac Vla di mir La zi}, ko ji je sti gao iz re do va {am pi o na Eko nom ca, biv {i re pre zen ta ti Tre ner Be ~e ja ca De jan Sta no jev vac Igor [o {o, za tim @eq ko Bo ro je vi}, Ivan @i vi} Ne }e u pr vih ne ko li ko ko la u i Alek san dar To min, svi sti gli sa sta vu bi ti ni po u zda nog gol iz Ko lu ba re, mo }i da igra ju tek ma na Si ni {e Ba kra ~a, ko ji je od ja nu a ra. ope ri sao bruh i sa da je me |u re - Do ta da ra ~u na mo na sta ro kon va le scen ti ma, pa }e stan se de o ce iz mi nu le dru go li ga dard nom ~u va ru mre è Mi lo {u {ke se zo ne, ko ji }e ima ti za da An dri }u al ter na ti va bi ti Sa va tak da po be de u dva okr {a ja ko Va dan ski. U po qu se ra ~u na na ja igra mo pred svo jim na vi ja ~i Dra è na Ar va ia, Ni ko lu Bla ma, ka ko bi u na stav ku se zo ne ì na, Go ra na Bo ì ~i }a, Mi o lak {e sti gli do za cr ta nog ci dra ga Vu~ ko vi }a, ê do mi ra Gr qa, a to je pla sman me |u pr vih bi }a, Alek san dra Iki }a, Sr |a {est u li ga {kom de lu, {to nam na Jo va no vi }a, Mi tu Ko biq omo gu }a va u~e {}e u plej ofu skog, Ne boj {u Se ku li }a, Go ra na iskren je tre ner Be ~e ja ca De jan [}e pa no vi }a, ali i mla di }a kao Sta no jev. - To kon kret no zna ~i {to su Da niel Hu sa no vi}, Igor da o~e ku je mo po be de pro tiv no Pet ko vi}... V. Jankov

MEMORIJAL BORE KOSTI]A

Troj ka vo di SA SA RI: Bi ne ti, La gu ci, De ve ki, Tor nton 33, Ig ner ski 17, T. Di ner 13, Sa ke ti 5, D. Di ner 14, Va nu co, Pin ton 3, Di li e gro, Iz li 19. Cr ve na zve zda na sta vi la je sa sjaj nim par ti ja ma u Evro ku pu ove se zo ne. Pred oko 7.000 gle da la ca u Pi o ni ru po be di li su eki pu Di na mo Sa sa ri i sti gli do tre }eg tri jum fa u gru pi H. Cr ve no-be li ma, ko ji su osta li li de ri na ta be li, kao je di na ne po ra `e na eki pa, to je bi la sed ma po be da u ni zu.

La ci ja li tu kli En gle ze u Ri mu

BRA ZIL OD BRA NIO SU PER KLA SI KO: Ju`noameri~ki Superklasik ostaje u znaku reprezentacije Brazila, trofej namewen pobedniku ovog takmi~ewa i daqe je u vlasni{tvu Karioka. Posle 2:1 u prvom me~u za Brazil, Gau~osi su, pred svojim navija~ima na ~uvenom stadionu Bombowera, regularni deo utakmice druge runde dobili istim rezultatom, pa su pobednika morali da odlu~e penali u kojima su uspe{niji bili gosti - 4:3.

BE^EJCI DANAS STARTUJU U FUTSAL ELITI

Gru pa na vi ja ~a La ci ja or ga ni zo va la je na pad na gru pu na vi ja ~a To ten he ma, ja vqa ju ita li jan ski me di ji. Je dan na vi ja~ en gle skog klu ba je iz bo den no èm i hit no je pre ba ~en u bol ni cu a osmo ri ca su lak {e po vre |e na u tu ~i sa sim pa ti ze ri ma La ci ja. Su kob se od i grao u jed nom od ka fi }a u ita li jan skoj pre sto ni ci u ko ju su do {lo mno go na vi ja ~a en gle skog klu ba da po dr è svoj tim u me ~u 5. ko la gru pe J Li ge Evro pe pro tiv La ci ja. Na vod no su ma ski ra ni Ita li ja ni, gru pa od tri de set mla di }a za ko je po li ci ja sum wa da su na vi ja ~i La ci ja, upa li u ka fi} na o ru à ni me tal nim {ip ka ma i kre nu li da tu ku En gle ze. Bri tan ski me di ji su pre ne li ve sti iz Ita li je o ovom do ga |a ju uz na po me nu da su na vi ja ~i La ci ja iz ra snih raz lo ga na pa li na vi ja ~e To ten he ma jer je klub te sno po ve zan sa je vrej skom za jed ni com.

U Vr {cu je ju ~e na 17. Me mo ri ja lu Bo re Ko s ti } a od i g ra n o dru go ko lo, jo{ bor be ni je od pr vog. Sa mo u par ti ji Ni ko li}- Se dlak ni je bi lo ve li ke bu re iako su ak te ri ve} od otva ra wa skre nu li sa sta ze te o ri je i na sta vi li da igra ju “iz gla ve”. U iz jed na ~e noj po zi ci ji po sle 30. po te za (po pra vil ni ku tur n i r a mi n i m a l an broj za skla pa we re mi ja) ob u sta vi li su “iz mi {qa we”. To se na dok na di lo u dru ge dve par ti je. Sve tu~ kin je po sti gao vred nu po be du pro tiv pr vog fa vo ri ta Ki ri la Ge or gi je va. Ka da se ~i ni lo da part ne ri ~e ka ju 30ti po tez za mi ro qu bi vost, Bu ga rin je od i grao slab po tez lov cem ko jim je iz gu bio va `nog pe {a ka na da mi noj stra ni a osta tak par ti je Sve tu {kin je od i grao “kao ma {i na” ne do zvo liv {i ni ma lo sum we u svo ju po be du.

I naj zad, po slo vi~ no, Bo go sa vqe vi} osta je po sled wi na sce ni. Do zvo lio je isu vi {e pro sto ra svom pro tiv ni ku pa je mo rao, iako be li, da je din stve nim po te zi ma, tek u za vr {ni ci, po ste pe no do ve de par ti ju do pred no sti. Za ni mqi va za vr {ni ca ko ju su vr {a~ ki qu bi te qi {a ha u po seb noj in ter net sa li ko men ta ri sa li i “pro na la zi li” pu te ve do po be de. Sva ko je imao ne ka svo ja re {e wa ka da je iz ne na da sti gla {o kant na vest, pre ne go {to se to po ja vi lo na in ter ne tu, da je Bo go sa vqe vi} pre vi deo mat. ^i ni se da Bo go sa vqe vi} pla }a da nak pre za u ze to sti i za mo ru oko or ga ni za ci je tur ni ra. Re zul ta ti 2. ko la: Ni ko li} - Se dlak re mi, Sve tu {kin – Ge or gi ev 1:0, Bo go sa vqe vi} – Cvi tan 0:1. Pla sman: 1-3. Ni ko li}, Sve tu {kin, Cvi tan 1,5, 4. Se dlak 1, Ge or gi jev 0,5, Bo go sa vqe vi} 0. B. Dankovi}

BOR BE U HEK SA GO NU PRED NO VO SA \A NI MA: Prvi put }e se u Novom Sadu odràti borbe u takozvanom kavezu (Heksagonu). Pored boraca iz Srbije i iz blièg okruèwa, u areni na Spensu u~estvova}e i svetski poznata imena, me|u kojima }e biti Damir i Bojan Mihajlovi}, legenda svetskog MMA, osvaja~ presti`nog AD^ turnira i biv{i izaziva~ za svetsku titulu u UFC-ovoj te{koj kategoriji – Yef Monson (SAD), biv{i UFC borac i ~lan legendarnog Golden Glorija (Holandija), pa Denis Stojni}, najve}i mladi talenat doma}e scene – Bojan Veli~kovi} i velike nade Milo{ Obradovi}, Reqa Strezoski i Branislav Jovi~i}. Bi}e to ujedno i promocija ovog atraktivnog borila~kog sporta,a organizatori Famili fajt klub iz Novog Sada o~ekuje da }e mala sala Spensa 1. decembra (po~etak 20 sati) biti puna.

SPORT

dnevnik

VOJ VO DI NA OT PU TO VA LA U [PA NI JU NA ME^ S RI O HOM

Cr ve no-be li sprem ni za nad i gra va we Eks pe di ci ja ru ko met nog klu ba Voj vo di na ot pu to va la je u Lo gro wo, glav ni grad po k ra j i n e Ri o h a na se v e r u [pa ni je, gde ih su tra o~e ku je pr va utak mi ca 3. ko la EHF ku pa pro tiv do ma }e eki pe Na tur ha us La Ri o ha. Pro te kle ne de qe di rek tor No v o s a | a n a Dar k o Jev t i} imao je pu ne ru ke po sla oko or ga ni za ci je pu ta, ka ko bi cr ve no - be la eks pe di ci ja sti gla na svoj od re di {te na se ve ru [pa ni je. - Ni smo ima li sre }e. [pan ski pred sta vik je bi la jed na od eki pa ko ju smo `e le li da iz beg ne mo. Za nas su i da qe ne po zna ni ca, ali sam ube |en da }e mom ci da ti sve od se be i da }e mo se s ak tiv nim re z ul t a t om vra t i t i u No v i Sad gde jo{ jed nom `e li mo da pri p re d i m o istin s ki ru k o met ni spek takl. O~e ku je nas pa kle nih 120 mi nu ta i dve do bre utak mi ce to je si gur no ka zao je Jev ti}. Ru k o m e t a { i iz Lo g ro w a su iz ze m qe u ko j oj je ru k o m et na vi s o k oj ce n i. Na t u r a h us La Ri o h a je tre n ut n o tre } e p la si r a n i tim Aso b al li g e, tik iza Bar s e l o n e i ma d rid s kog Atle t i k a, na k on 11 od i g ra nih ko l a sa sko r om osam po be d a i tri po r a z a. [pan c i su pro { le se z o n e u EHF ku p u do g u r a l i do po l u f i n a l a ovog pre s ti ` nog tak m i ~ e w a gde ih je za u s ta v io ne m a~ k i Ge p in gen. Go d i n u da n a ra n i j e igra li su ta k o | e u po l u f i n a l u. Ri v al No v o s a | a n a ima is k u snu i do b ro se l ek t i r a n u eki pu u ~i j im re d o v i m a se is t i ~u Bra z il c i Abrao i Gon k al -

Ne pla {i se [pa na ca: Mo mir Rni}

ve{, Ku b an c i Da Ko s ta i Pa van i Sr b in Mar k o ]u r u v i j a ko j i igra na po z i c i j i le v og kri l a. No vo sa |a ni su na kon dva po ra za u Su per li gi od Vr ba sa i Par t i z a n a, pro m e n i l i kom -

ple tan stru~ ni {tab, a no vi tre ner Mo mir Rni} za krat ko vre me u klu bu us peo je eki pu da vra ti na po bed ni~ ki ko lo sek u du e lu sa no vaj li jom Za je ~a rom (29:21). Sa da ipak pred sto ji mno go ozbiq ni ji iza zov

u li ku {pan skog gi gan ta, Na tur ha us La Ri o he, a ni je taj na da svi u klu bu po taj no pri `eq ku ju pla sman u grup nu fa zu tak mi ~e wa: - Mo ji sa rad ni ci i ja ni smo ima li pu no vre me na na ras po la ga wu da se upo zna mo sa igra ~i ma. Sve ra di mo u ho du. Po be dom pro tiv Za je ~a ra is pu ni li smo ciq osva ja wem dva bo da, ali smo do bi li mno go vi {e na psi ho lo {kom pla nu uo~i ova k o va ` ne evrop s ke utak mi ce. La Ri o ha je mno go ozbi qan ri val. Wi hov tre nut ni pla sman do voq no go vo ri o ka kvoj se eki pi ra di. Pro te kle ne de qe smo se spre ma li za go sto va we u [pa ni ji. Do ma }in ima do b ro se l ek t i r a n u eki p u. Ra d i se o ti m u ko j i for si ra od bra nu 6 - 0 sa du bo kim iz la sci ma na pro tiv ni~ ke igra ~e, ta ko |e se osla wa ju na do sta kon tri i po lu kon tri - ske ni rao je ri va la tre ner Rni} i do dao: - Ras te re }e ni ide mo na meg dan [pan c i m a, pre p u { ta m o im ulo gu fa vo ri ta, ali to ne zna ~i da smo una pred is ta kli be lu za sta vu. Mo jim igra ~i ma je ja sno ka ko mo ra ju da od i gra ju uko li ko `e li mo da ostva ri mo ak ti van re zul tat. Gra nit na od bra na, {to ma we iz gu bqe nih lop ti i gre {a ka u na pa du su re cept za do bru par ti ju. - re kao je {ef stru~ nog {ta ba Mo mir Rni}. Pr va utak mi ca 3.ko la EHF ku pa, Na tu ra hus La Ri o ha Voj vo di na igra se su tra od 20 ~a so va u Grad skoj dvo ra ni u Lo gro wu. Prav du }e de li ti su dij s ka dvoj k a iz Por t u g a l a San tos - Fon se ka. I. Gru bor

ATP ODA BRAO

\o ko vi}–Ma rej me~ go di ne Duel No va ka \o ko vi }a i En di ja Ma re ja u fi na lu tur ni ra Ma sters se ri je u [an ga ju pro gla {en je za me~ go di ne, ob ja vqe no je na zva ni~ nom saj tu ATP. Na jb oqi t en iser sv eta sv eta s avl adao je Br ita nca p osle pr e okr eta sa 2:1, po s et ov ima 5:7, 7:6(11), 6:3. \ ok ovi} je u tom f in alu sp a sao ~ak pet me~ lo pti i u o dl u~ -

uj u}em s etu po tp uno sl omio M a r ija. ATP }e n akna dno o bj av i ti l istu na jb oqih m e~ eva na Gren slem tu rn ir ima. - T e{ko je r e}i ko je bio b oqi s o bz irom da smo t okom c elog m e ~a b ili i zje dn a~ eni. Im ali smo t ol iko d ugih p o ena t okom tri i po ~ asa igre. To je j edan od na j- b o qih m e~ eva u dva d ob ij ena s eta u p osle dwe vr eme - r ekao je \ ok o v i}a p osle f in ala.

Se lek tor Sa {a Bo {ko vi} op ti mi sta

RE PRE ZEN TA CI JA NA PRI PRE MA MA U ARAN \E LOV CU

Srp ki we ci qa ju dru gi krug

NO VAK IMA TAJ NO ORU@ JE: Najboqi svetski teniser snimio promotivni video spot za novi reket koji }e javnosti predstaviti na Australijan Openu. Srbin kao tajni agent dok testira novu HEAD-ovu „ma{inu”. Naboqi teniser sveta Novak \okovi} takmi~i}e se slede}e sezone sa novim reketom. Kompanija HEAD je za Srbina pripremila novo mo}no oru`je, koje }e zvani~nu premijeru imati na prvom grend slemu naredne sezone, Australijan Openu. U promotivne svrhe Novak je za HEAD snimio spot koji podse}a na scene iz filmova o tajnim agentima. \okovi} dolazi na teniske terene u blindiranom automobilu, u pratwi obezbe|ewa i nosi kofer sa misterioznim „G” logom. U slede}oj sceni kofer se otvara i Novak iz wega vadi reket.... Kompanija HEAD je objavila da }e Novak \okovi} premijerni me~ sa novim reketom odigrati 11. januara 2013. godine. Novakov reket je deo kolekcije koju je HEAD pripremio za narednu sezonu.

@en ska se ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je na la zi se na pri pre ma ma u Aran |e lov cu gde tem pi ra for mu za start Evrop skog pr ven stva ko je }e se od 4. do 16. de cem bra odr à ti u na {oj ze mqi. Sa {a Bo {ko vi}, se lek tor naj bo qih srp skih ru ko me ta {i ca, ka è da eki pa od li~ no tre ni ra za pr vi me~ na Evrop skom pr ven stvu, ko ji }e igra ti sa olim pij skim {am pi o nom Nor ve {kom. - Mi tem pi ra mo for mu za Nor ve {ku, ne za ê {ku ili Ukra ji nu. @e li mo da sa te utak mi ce iza |e mo za do voq ni - re kao je Bo {ko vi} ko ji je iz ra zio za do voq stvo kva li te tom pri pre ma i po no vio da je ciq da eki pa sle de }e go di ne osvo ji me da qu na Svet skom pr ven stvu, a sa da na Evrop skom {am pi o na tu da u|e u dru gi krug.

Di rek tor re pre zen ta ci je Mi lan Stan ko vi} na gla sio je da su uslo vi u Aran |e lov cu od li~ ni i da }e ta kvi bi ti i u Vr wa~ koj Ba wi, gde }e eki pa na sta vi ti rad. - To su de sti na ci je gde smo ve} bi li i gde ima mo sve {to nam je po treb no - re kao je Stan ko vi}. Tre ner gol ma na Dra gi ca \u ri} ve ru je da }e eki pa ostva ri ti po sta vqe ne pla no ve. - Ube |e na sam da }e gol ma ni da ti svoj do pri nos da u|e mo u dru gi krug na Evrop skom pr ven s tvu, {to nam je ciq na ovom tak mi ~e wu - re kla je \u ri }e va. Evrop sko pr ven stvo odr `a }e se od 4. do 16. de cem bra u Be o- gra du, Ni {u, No vom Sa du i Vr {cu. Re p re z en ta c i j a Sr b i j e igra }e u Gru pi A sa Nor ve {kom, ^e {kom i Ukra ji nom.

Da na {wi ru ko met ni pro gram Pr va mu {ka li ga, se ver - BA^KA PALANKA: Lavovi - Dinamo (19), IN\IJA: @elezni~ar - @SK (19) Dru ga mu {ka li ga, se ver - NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Ruma (20), @ABAQ: Hajduk - Radni~ki (NS) (20.30), APATIN: Apatin Dalmatinac (19.30), ADA: Potisje Pleteks - Jedinstvo (K) (19); JA[A TOMI]: Hercegovina - Jabuka (19) Dru ga `en ska li ga, se ver - BAJMOK: Topola - Ravangrad (16)

petak23.novembar2012.

PRE MI JER NI ME^ 7. KO LA MU [KE SU PER LI GE

Vo {a ~e ka go lu bo ve Od b oj k a { i Voj v o di ne NS se me u na red n a dva ko l a Su per l i g e bi } e do m a }i ni, a naj pre }e da nas u ma loj sa li SPC Voj vo di na do ~e k a t i eki p u su b o t i~ k og Spar tak, a me~ po ~i we u 18.30 ~a so va. Ne de qu da na ka sni je No vo sa |a ni }e ugo sti ti i tim \er da pa iz Kla do va, a ova dva do ma }in stva cr ve no-be li `e le da is ko ri ste za po pra vqa we bo dov nog sal da. - Mi slim da je Spar tak do bra i uigra na eki pa, ko ju ni ka ko ne tre ba pot ce ni ti. Mi mo ra mo ozbiq no u}i u utak mi cu, pri dr `a va ti se do go vo -

olak {a }e mo po sao. Bit no je pro tiv ova kvih eki pa na star tu utak mi ce i sva kog se ta na met ne mo svoj stil i ne do zvo li mo da ula zi mo u egal za vr {ni ce. Igra ~i do bro tre ni ra ju, je smo osla bqe ni za Mr da ka, ali i Lu bu ri} i Br za ko vi} ima ju na {e po ve re we i si gu ran sam da }e bi ti pri jat no iz n e n a | e w e u na s tav k u tak mi ~e wa. O~e ku jem te `ak me~, ali ve ru jem da mo `e mo do po be de i da }e mo sa pu no sa mo po u zda wa na sta vi ti da qe – is ta kao je tre ner Voj vo di ne NS se me Stra hi wa Ko zi}. S pro me nom u sa sta vu, Vo {i }e tre ba ti ve }a po dr {ka

Bran ko Ro qi}

ra i igra ti di sci pli no va no. Ta k o | e tre b a da iz b eg n e m o po ~et ni~ ke gre {ke, jer ta kve si tu a ci je mo gu i od lu ~i ti – re kao je teh ni ~ar Voj vo di ne Ni ko la @i va no vi}. - S ob zi rom na to da smo u na red ne dve utak m i c e do m a } i n i, ima m o pri li ku da po pra vi mo sal do i da se pri mak ne mo onom me stu na ta be li, na ko jem i tre ba da bu de mo. Su bo ti ~a ni su is ku sna eki pa, za jed no su tri-~e ti ri go di ne, ka rak te ri {e ih ve li ka bor be nost, a i ~i we ni ca je da su pro tiv ja ~ih eki pa igra li od li~ no. Rad ni~ ki su do bi li, a na mu ~i li su po {te no Zve zdu. Si gur no }e do }i u No vi Sad sa mno go mo ti va i ele na i po ku {a ti da nas iz ne na de. Glav ni po tro {a ~i lop ti su Me di} i Kec man i ako uspe mo da ih za u sta vi mo

i vre me da stva ri do |u na o~e ki va no me sto. - Je s te pro b lem pro m e n a eki pe, ko ja je iz nu |e na i ne pla ni ra na, ali ima mo fond igra ~a. Lu bu ri}(19) i Br za ko vi} (20) su mla di, tre ba im po dr {ka ka ko bi lak {e po ka za li ta le nat. Ka da su osta li u pi ta wu, mi slim da do la ze do `e qe ne for me, da na pre du ju, a ve ru jem da mo gu da igra ju ~vr s to i upor n o. Oko s ni c a Spar ta ka je du go na oku pu, a tu su i ne ki no vi igra ~i, do ve de ni da po pra ve kva li tet, iz Kle ka, Ni {a... Sve to go vo ri da je su bo ti~ ko ru ko vod stvo bi l o mo b il n o to k om pri pre ma za no vu se zo nu i tu eki pu tre ba po {to va ti – za kqu ~io je sport ski di rek tor Ni ko la Ma ri}. M. R.

SPORT

petak23.novembar2012.

ENGLESKA PREMIJER LIGA Subota San der lend - VBA Ever ton - No ri~ Man ~e ster j. - Kvins Park Sto uk - Fu lam Vi gan - Re ding Aston Vi la - Ar se nal Nedeqa Svon si - Li ver pul Sa u temp ton - Wu kasl ^el si - Man. si ti To ten hem - Vest Hem 1. Man ~e st. s. 2. Man ~e st. j. 3. ^el si 4. Vest Brom. 5. Ever ton 6. Ar se nal 7. Vest Hem 8. To ten hem 9. Fu lam 10. Svon si 11. Li ver pul 12. Wu kasl 13. No ri~ 14. Sto uk 15. San der l. 16. Vi gan 17. Re ding 18. A. Vi la 19. Sa u temp t. 20. Kvins P. R.

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 11 12 11 12 12 12

8 9 7 7 5 5 5 5 4 4 3 3 3 2 2 3 1 2 2 0

4 0 3 2 5 4 4 2 4 4 6 5 5 7 6 2 6 3 2 4

(13.45) (16) (16) (16) (16) (18.30) (14.30) (16) (17) (17) 0 3 2 3 2 3 3 5 4 4 3 4 4 3 3 7 4 7 8 8

25:10 29:17 24:13 19:13 22:16 23:13 15:12 20:21 25:22 18:16 17:16 13:17 9:18 10:11 10:12 12:21 14:19 10:22 18:30 9:23

28 27 24 23 20 19 19 17 16 16 15 14 14 13 12 11 9 9 8 4

1. Kri st. Pa l. 2. Kar dif 3. Midlzbro 4. Hal 5. Le ster 6. Blek burn 7. Braj ton 8. Ha der sf. 9. Mil vol 10. No tin gem 11. Vot ford 12. Blek pul 13. Der bi 14. ^arl ton 15. Barn li 16. Vulvs 17. Bol ton 18. Lids 19. Bri min gem 20. Barn sli 21. [e fild 22. Is pvi~ 23. Bri stol 24. Pi ter bo ro

17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 15 17 17 17 17 17

11 11 10 10 9 7 7 8 7 6 8 6 6 6 7 6 5 5 5 4 4 3 3 4

3 1 2 1 3 7 6 3 5 8 2 5 5 5 2 4 6 5 5 4 3 4 3 0

3 5 5 6 5 3 4 6 5 3 7 6 6 6 8 7 6 7 7 9 10 10 11 13

35:22 34:23 28:21 27:23 29:16 26:20 24:15 23:23 30:26 24:20 27:24 28:25 25:24 23:23 30:32 23:23 24:26 23:29 20:26 16:25 21:30 13:38 25:34 19:29

36 34 32 31 30 28 27 27 26 26 26 23 23 23 23 22 21 20 20 16 15 13 12 12

NEMA^KA BUNDES LIGA Danas For tu na D. - Ham burg Subota Ba jern (M) - Ha no ver [al ke - Ajn traht Volf sburg - Ver der Majnc - Bo ru si ja (D) Groj ter F . - Nir nberg Nedeqa Fraj burg - [tut gart Ho fej nham - Ba jer (L) Aug zburg - Bo ru si ja (M) 1. Ba jern 2. [al ke 3. Ajn traht 4. Bo ru si ja(D) 5. Ba jer 6. Ha no ver 7. Ver der 8. Majnc 9. Ham bur ger 10. Fraj burg 11. Bo ru s. (M) 12. [tut gart 13. Volsfsb. 14. Ho fen hajm 15. Nir nberg 16. For tu na 17. Groj t. Firt 18. Aug sburg

12 10 1 12 7 2 12 7 2 12 6 4 12 6 3 12 5 2 12 5 2 12 5 2 12 5 2 12 4 4 12 4 4 12 4 4 12 4 2 12 3 3 12 3 3 12 2 5 12 1 4 12 1 3

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (17.30) (17.30) 1 3 3 2 3 5 5 5 5 4 4 4 6 6 6 5 7 8

33:5 22:14 25:18 26:13 21:17 25:20 20:18 15:14 12:14 16:14 18:23 14:20 12:19 18:26 10:18 11:18 10:23 8:22

31 23 23 22 21 17 17 17 17 16 16 16 14 12 12 11 7 6

HRVATSKA Danas Lo ko mo ti va - Sla ven Subota Osi jek - Haj duk Za dar - Ci ba li ja Split - Istra Ri je ka - In ter Nedeqa Za greb - Di na mo 1. Di na mo 2. Haj duk 3. Ri je ka 4. Sla ven 5. Lo ko mo t. 6. Split 7. Osi jek 8. In ter 9. Istra 10. Ci ba li ja 11. Za dar 12. Za greb

16 12 2 2 16 8 4 4 16 8 3 5 16 8 3 5 16 7 5 4 16 7 3 6 16 5 7 4 16 4 7 5 16 5 4 7 16 4 3 9 16 2 4 10 16 2 3 11

(18) (15) (15) (15) (19) (19) 38:13 25:13 25:21 25:23 23:19 24:20 19:15 20:20 14:17 14:25 14:34 8:29

38 28 27 27 26 24 22 19 19 15 10 9

[PANIJA – PRIMERA

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

Sta ra da ma na San Si ru Pr ven stva u naj ja ~im evrop skim fud bal skim li ga ma po sta ju sve za ni mqi vi ja. Fa vo ri ti se po la ko iz dva ja ju na vr hu, a ni {ta ma we dra me ne o~e ku je se u bor ba ma za o~u va we elit nog sta tu sa. Na Ape ni ni ma ve li ki der bi igra se u Mi la nu na San Si ru gde

teo . Plav ci su bez po be de na po sled wa ~e ti ri me ~a, a Man }i ni je vi pu le ni su ve za li ~e ti ri po be de. - Ima mo pri li ku da pre ki ne mo niz od dva po ra za u du e li ma s ak tu el nim {am pi o nom. Na {i du e li obi lu ju uz bu |e wi ma i go lo vi ma, ta ko ne {to o~e ku je u ovo ga pu ta.

Sigurno Stan dard - Lirs Ever ton - No ri~ Ben fi ka - Ol ha nen se Me he len - Va sland PS@ - Troa Aston Vi la - Ar se nal

1 (1.40) 1 (1.40) 3+ (1.55) 1 (1.60) 3+ (1.60) 2 (1.70)

Realno Keln - Bo hum Sent Etjen - Va len si jen Rid - Sal zburg Sent Mi ren - Den di Pe ska ra - Ro ma Atle ti ko (M) - Se vi qa

1 (1.75) 1 (1.90) 2 (1.80) 3+ (1.80) 2 (1.75) 1 (1.75)

Iznena|ewe Tu luz - Lion La val - Di `on Bra ga - Por to Brond bi - Hor sens Mi lan - Ju ven tus Ka qa ri - Na po li

ENGLESKA – ^EMPION[IP Subota (16) Braj ton - Bol ton [e fild V. - Le ster (16) ^arl ton - Ha der sfild (16) (16) Ip svi~ - Pi ter bo ro Hal - Barn li (16) Blek pul - Mil vol (16) (16) Barn sli - Kar dif Vul ver hemp ton - No tin gem F. (16) (16) Midlzbro - Bri stol (16) Lids - Kri stal P. Der bi - Bir min gem (18.20)

dnevnik

Mo me nat s pro {lo go di {weg me ~a iz me |u Mi la na i Ju ven tu sa

}e fud ba le ri Mi la na ugo sti ti li de ra pr ven stva eki pu Ju ven tu sa. Iza bra ni ci tre ne ra Ale gri ja ~po sle ve o ma lo {eg star ta, po la ko se bu de. O~e ku je nas ve li ki iza zov. Du e li sa Ju ven tu som su za i sta pra znik fud ba la. Go sti su je di na eki pa bez po ra za na stra ni. Bi }e te {ko sa vla da ti ih ali ne i ne mo gu }e. Bi }e nam po treb na po dr {ka na vi ja ~a i je din stvo u svla ~i o ni ci. Mno go se uzdam u tan dem Bo a teng - El [a ra vi. Po seb nu pa `wu po sve ti }e mo wi ho vim udar nim igla ma Kva qa re li i \o vin ku - ka zao je tre ner Ma si mi li a no Ale gri. U En gle skoj se igra ju su sre ti 13.ko la Pre mi jer li ge. [am pion i li der na ta be li Man ~e ster si ti go stu je ^el sju. Plav ci su u kri zi oti {ao je tzre ner Ro ber to di Ma -

Na ma jo{ uvek fa le naj si ku sni ji Lamp dard i Te ri, ali sam uve ren da }e To res i osta li us pe ti da do pru do go la Har ta. - ka `er Ba ne Iva no vi} fud ba ler ^el si ja. Na Pi ri ne ji ma se na sta vqa po te ra za Ka ta lon ci ma ko ji se su ve -

RUSIJA

PORTUGAL

Danas Ro stov - Mor do vi ja Subota Te rek - Ala ni ja Lo ko mo ti va - Kra sno dar Nedeqa Spar tak (M) - Di na mo (M) Ku ban - K. So vje tov Ponedeqak Am kar - An `i Ru bin - Vol ga Ze nit - CSKA 1. CSKA 2. An `i 3. Ze nit 4. Ru bin 5. Spar tak(M) 6. Ku ban 7. Te rek 8. Lo ko mo ti va 9. Kra sno dar 10. Di na mo(M) 11. Am kar 12. Ro stov 13. Kri la So v. 14. Vol ga N. 15. Ala ni ja 16. Mor do vi ja

16 16 15 16 16 16 16 16 16 15 16 16 16 16 16 16

13 10 10 10 9 9 9 7 6 6 5 3 3 3 2 2

(16) (11) (13.30) (10.30) (13) (12.30) (14.45) (17)

0 3 30:13 4 2 29:16 3 2 30:13 0 6 26:15 2 5 31:21 1 6 27:18 1 6 20:24 4 5 23:18 4 6 26:21 0 9 15:23 3 8 17:26 5 8 14:22 4 9 15:30 3 10 17:29 4 10 18:29 2 12 16:36

39 34 33 30 29 28 28 25 22 18 18 14 13 12 10 8

Subota Bo rac - GO[K Zvi je zda - Trav nik @e qe zni ~ar - [i ro ki Zriw ski - Ve le` Rad nik - Sa ra je vo ^e lik - Olim pik Ru dar - Gra di na Nedeqa Sla vi ja - Le o tar 1. Sa ra je vo 2. @e qe zni ~. 3. [i ro ki 4. Olim pik 5. Sla vi ja 6. Zriw ski 7. Bo rac 8. Le ot ar 9. ^e lik 10. Ru dar 11. Ve le` 12. Trav nik 13. Rad nik 14. GO[K 15. Zvi je zda 16. Gra di na

14 10 3 1 14 10 2 2 14 7 4 3 14 7 4 3 14 7 4 3 14 7 2 5 14 6 3 5 14 6 3 5 14 5 4 5 14 5 3 6 14 4 2 8 14 3 5 6 14 2 6 6 14 2 6 6 14 3 2 9 14 0 3 11

(13) (13) (13) (13) (13) (13) (13) (13) 26:7 20:8 24:10 16:9 13:9 11:13 17:12 16:16 15:13 14:16 19:21 9:21 9:16 10:21 13:20 11:31

33 32 25 25 25 23 21 21 19 18 14 14 12 12 11 3

re no {e pu re sa li der ske po zi ci je. Me si i dru go vi ovog vi ken da go stu ju Le van teu, dok bra ni lac ti tu le Real ide na no ge Be ti su. Ipak der bi 13.ko la Pri me re igra se u Ma dri du gde }e dru go pla si ra ni Atle ti ko na Vi sen te Kal de ro nu ugo sti ti eki pu Se vi qe. Pu le ni tre ne ra Si me o nea br zo su se opo ra vi li od kik sa pro tiv Va len si je (2:0), ve zav {i dva po be de pro tiv He ta fea i Gra na de. Na dru goj

La me la tri ne de qe van te re na Na pa da~ Ro me Erik La me la od su stvo va }e sa te re na tri sed mi ce zbog is teg nu }a li ga me na ta sko~ nog zglo ba. Dva de se to go di {wi Ar gen ti nac ta ko }e pro pu sti ti na red ne me ~e ve Se ri je A pro tiv Pe ska re, Si je ne i Fi o ren ti ne. La me la, ko ji je pro {le go di ne iz Ri ver Plej ta pre {ao u Ita li ju, naj bo qi je stre lac Ro me ove se zo ne sa osam po stig nu tih go lo va. Na vo di se da bi La me la mo gao da se vra ti na te ren 16. de cem bra na go sto va wu Ki je vu iz Ve ro ne.

FRANCUSKA

Danas Be i ra Mar - Gi ma ra e{ Subota Ben fi ka - Ol ha nen se Nedeqa V. Se tu bal - Rio Ave Na ci o nal - Esto ril Aka de mi ka - @il Vi sen te Bra ga - Por to Ponedeqak Mo re i ren se - Spor ting Utorak P. Fe re i ra - Ma ri ti mo 1. Por to 2. Ben fi ka 3. Bra ga 4. Fe re i ra 5. Rio Ave 6. Esto ril 7. Se tu bal 8. Gi ma ra e{ 9. Ol ha nen se 10. Spor ting 11. @il Vi sen . 12. Ma ri ti mo 13. Aka de mi ka 14. Na si o nal 15. Mo re i ren se 16. Be i ra Mar

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

7 7 5 3 4 3 2 3 2 2 2 2 1 2 1 1

2 2 2 5 2 3 5 2 4 4 3 3 5 2 3 3

0 0 2 1 3 3 2 4 3 3 4 4 3 5 5 5

(21.15) (21.30) (17) (17) (19) (21.15) (21.15) (21.15) 24:6 23:6 20:12 11:7 10:10 15:13 8:12 8:16 13:14 7:9 7:12 5:14 10:12 14:20 10:14 11:19

23 23 17 14 14 12 11 11 10 10 9 9 8 8 6 6

MA\ARSKA

BOSNA I HERCEGOVINA

2 (2.65) 1 (2.15) 2 (2.10) 1 (2.50) 2 (2.30) 4+ (2.40)

Danas Ka po {var - MTK Pe ~uj - Pak{ Subota \er ETO - De bre cen Ke~ ke met - Fe ren cva ro{ Eger - Som bat heq Hon ved - [i o fok Nedeqa Uj pe{t - Di{ |er Lom bard - Vi de o ton 1. \er ETO 2. MTK 3. De bre cin 4. Vi de o ton 5. Hon ved 6. Ka po {var 7. Fe ren cv. 8. Uj pe{t 9. Di o `|er 10. Pe ~uj 11. Ke~ ke met 12. Ha la da{ 13. Pak{ 14. Lom bard 15. Eger 16. [i o fok

15 10 4 1 15 8 4 3 15 8 1 6 15 7 4 4 15 6 4 5 15 6 4 5 15 5 6 4 15 5 5 5 15 5 5 5 15 4 7 4 15 5 4 6 15 4 5 6 15 3 8 4 15 4 5 6 15 2 5 8 15 1 3 11

(17) (19) (14) (16) (16) (18.30) (16.30) (18.30) 32:14 25:17 22:15 20:13 24:22 16:18 21:19 23:20 13:17 14:15 18:21 19:16 19:18 15:23 11:24 11:31

34 28 25 25 22 22 21 20 20 19 19 17 17 17 11 6

Danas Sent Etjen - Va len si jen Subota PS@ - Troa Nan si - Aja ~io So {o - Ni ca Ba sti ja - Lo ri jen Rems - Brest Ren - Evi jan Nedeqa Mon pe qe - Bor do Tu luz - Lion Mar sej - Lil 1. Olim . (L) 2. Bor do 3. PS@ 4. Olim . (M) 5. Sent Etjen 6. Va len si jen 7. Ren 8. Lil 9. Tu luz 10. Lo rien 11. Ni ca 12. Brest 13. Rems 14. Mon pe qe 15. Aja ~io(-2) 16. So {o 17. Ba sti ja 18. Evian 19. Troa 20. Nan si

12 13 13 12 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13

7 6 6 7 6 6 7 5 5 4 3 5 4 3 4 4 4 3 1 1

4 6 5 2 4 4 1 5 4 6 7 1 3 5 4 2 2 3 5 3

TURSKA

(20.45) (17) (20) (20) (20) (20) (20) (14) (17) (21) 1 1 2 3 3 3 5 3 4 3 3 7 6 5 5 7 7 7 7 9

23:11 18:10 19:10 16:11 23:10 27:15 18:16 16:14 20:16 21:25 18:19 14:18 13:14 18:18 14:18 13:19 19:32 15:22 14:25 8:24

25 24 23 23 22 22 22 20 19 18 16 16 15 14 14 14 14 12 8 6

BELGIJA

Danas Stan dard - Lirs Subota Ber {ot - An der leht Gent - Va re gem Kor trijk - Serkl Bri` Me he len - Va sland Mons - Lo ke ren Nedeqa Klub Bri` - [ar lroa Genk - Le u ven 1. An der leht 2. Va re gem 3. Lo ke ren 4. Genk 5. Klub Bri` 6. Kor trijk 7. Le u ven 8. Mons 9. Stan dard 10. Gent 11. Me he len 12. Ber {ot 13. Lirs 14. [ar lroa 15. Ser. Bri` 16. Be ve ren

stra ni, Se vi qa je za be le ì la po be du u du e lu s Be ti som (5:1), na kon tri utak mi ce bez tri jum fa. Do ma }in }e bi ti kom ple tan pred vo |en stra {nim Fal ka om, na dru goj stra ni, An da lu à ni ne }e mo }i da ra ~u na ju na Pe ro ti ja i Tro hov skog. Po sled wa tri okr {a ja za vr {e na su bez po bed ni ka. Se vi qa je upr kos lo {em star tu opa san ri val ko ga ne sme mo pot ce ni ti. Po da tak da ih ni smo do bi li ve} {est utak mi ca po tvr |u je te zu da nam wi ho va igra ne le ì. Ipak uve ren sam da }e mo od i gra ti na neo p hod nom ni vou i pred pu nim tri bi na ma za be le ì ti no vu po be du i u~vr sti ti se na dru goj po zi ci ji iza Bar se lo ne. Na{ ciq je pla sman u Li gu {am pi o na i od to ga ne }e mo od u sta ti - re kao je Ra da mel Fal kao. U Fran cu skoj se ovog vi ken da igra ju utak mi ce 14.ko la a mno go va tre }e bi ti u du e lu Ma no pe qe i Bor doa, Tu lu za i Li o na i Mar se ja i Li la. I. G.

(20.30) (18) (20) (20) (20) (20) (18) (20.30)

16 10 4 2 36:14 16 9 3 4 27:18 16 9 3 4 27:19 16 7 7 2 29:20 16 7 4 5 37:31 16 7 4 5 18:14 16 6 6 4 32:25 16 7 3 6 30:31 16 7 2 7 28:24 16 5 5 6 20:25 16 5 4 7 25:26 16 5 2 9 21:28 16 3 7 6 18:26 16 4 3 9 15:30 16 3 2 11 20:35 16 2 5 9 15:32

34 30 30 28 25 25 24 24 23 20 19 17 16 15 11 11

Danas Mer sin - Ka ra buk Be {ik ta{ - Ak hi {ar Subota Ka {im pa sa - Or dun spor Bur sa - An ta li ja Ela zig spor - Ga la ta sa raj Nedeqa Ga zi an tep - Is tan bul Si vas - Kaj ze ri Fe ner bah ~e - Gen ~ler bir li gi Ponedeqak Trab zon - Eski {e hir 1. Ga la ta sa raj 2. An ta li ja 3. Ka sim pa {a 4. Fe ner bah ~e 5. Be {ik ta{ 6. Trab zon 7. Eski {e hir 8. Gen ~ler b. 9. Bur sa 10. Or du 11. Si vas 12. Ka ra buk 13. Kaj ze ri 14. Is tan bul 15. Ga zi jan tep 16. Ak hi {ar 17. Mer sin 18. Ela zig

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

6 7 6 5 5 5 5 4 4 4 4 4 4 3 3 2 1 1

4 1 2 5 4 4 3 6 5 5 4 3 2 3 3 4 6 6

2 4 4 2 3 3 4 2 3 3 4 5 6 6 6 6 5 5

27:17 23:18 19:12 16:11 27:19 13:9 22:15 21:15 20:15 16:14 13:15 16:22 16:20 11:15 11:19 7:19 13:21 8:23

(19) (19) (15) (18) (18) (15) (18) (18) (19) 22 22 20 20 19 19 18 18 17 17 16 15 14 12 12 10 9 9

HOLANDIJA

Danas Bre da - Den Hag Subota NEC - Utreht Val vajk - Gro nin gen Ven lo - He ren ven Vi qem - He ra kles Nedeqa Ro da - Ajaks PSV - Vi te se AZ Alk mar - Fe je nord Tven te - Cvo le 1. PSV Aj ndh. 2. Tven te 3. Vi te ze 4. Ajaks 5. Fe je nord 6. Utreht 7. NEC 8. He ra kles 9. Val vajk 10. Den Hag 11. Gro nin gen 12. AZ Alk mar 13. He ren ven 14. Cvo le 15. Bre da 16. Ro da 17. Ven lo 18. Vi qem

13 11 0 13 9 3 13 8 4 13 6 6 13 7 3 13 6 4 13 5 4 13 4 5 13 4 4 13 3 7 13 4 3 13 3 5 13 3 4 13 3 2 13 3 2 13 2 4 13 2 3 13 1 3

(20) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 2 1 1 1 3 3 4 4 5 3 6 5 6 8 8 7 8 9

48:11 25:7 25:10 31:16 26:18 18:14 20:24 29:26 19:17 22:23 14:23 20:24 18:26 12:23 11:25 13:26 16:32 9:31

33 30 28 24 24 22 19 17 16 15 15 14 13 11 11 10 9 6

Danas So si jej dad - Osa su na Subota R. Va qe ka no - Ma jor ka Va qa do lid - Gra na da Ma la ga - Va len si ja Be tis - Real (M) Nedeqa Espa wol - He ta fe Bil bao - De por ti vo Atle ti ko (M) - Se vi qa Le van te - Bar se lo na Ponedeqak Sa ra go sa - Sel ta 1. Bar se lo na 2. Atle t. (M) 3. Real 4. Le ven te 5. Ma la ga 6. Be tis 7. Se vi qa 8. Va len si ja 9. So si je dad 10. He ta fe 11. Ra jo 12. Va qa do lid 13. Sa ra go sa 14. Atle tik(B) 15. Ma jor ka 16. Sel ta 17. Gra na da 18. De por ti vo 19. Osa su na 20. Espa wol

12 11 1 12 10 1 12 8 2 12 6 2 12 5 4 12 6 1 12 5 3 12 5 3 12 5 1 12 5 1 12 5 1 12 4 3 12 5 0 12 4 2 12 3 3 12 3 2 12 3 2 12 2 4 12 2 3 12 2 3

(21.30) (16) (18) (20) (22) (12) (17) (19) (21) (21) 0 1 2 4 3 5 4 4 6 6 6 5 7 6 6 7 7 6 7 7

39:15 25:11 32:9 15:16 15:9 19:22 18:14 16:14 16:16 14:19 16:29 15:21 15:21 17:26 13:20 14:18 11:19 18:27 11:15 13:20

34 31 26 20 19 19 18 18 16 16 16 15 15 14 12 11 11 10 9 9

[PANIJA – SEGUNDA

Subota Las Pal mas - Kor do ba Her ku les - Hi hon Gva da la ha ra - Re kre a ti vo \i ro na - El ~e Sa ba deq - Mi ran de{ Vi qa re al - Lu go Nedeqa Bar se lo na B - San tan der Pon fe ra di na - Hu e ska Al me ri ja - Mur si ja He rez - Al kor kon Ka ste qon - Nu man si ja 1. El ~e 2. \i ro na 3. Al me ri ja 4. Vi qa re al 5. Al kor kon 6. Sa ba deq 7. Re kre a ti vo 8. Mur si ja 9. Kor do ba 10. Bar se l. B. 11. Kse rez 12. Las Pal mas 13. Ka sti qa 14. Nu man si ja 15. Pon fe r. 16. Lu go 17. Hu e ska 18. Spor ting 19. Ra sing 20. Mi ran des 21. Her ku les 22. Gva da la h.

14 10 2 14 9 3 14 8 4 14 7 5 14 8 1 14 6 4 14 7 1 14 6 3 14 6 3 14 6 2 14 5 4 14 5 4 14 5 2 14 3 7 14 5 1 14 4 4 14 3 6 14 4 3 14 3 5 14 2 5 14 3 2 14 2 3

2 2 2 2 5 4 6 5 5 6 5 5 7 4 8 6 5 7 6 7 9 9

(18) (18) (18) (18) (20) (20) (12) (17) (17) (17) (19) 23:8 28:11 23:13 18:11 20:15 20:14 21:26 17:14 17:16 28:23 17:19 18:23 25:27 13:16 19:23 13:19 14:17 18:23 9:13 11:16 10:23 15:27

32 30 28 26 25 22 22 21 21 20 19 19 17 16 16 16 15 15 14 11 11 9

ITALIJA – SERIJA A

Subota Pa ler mo - Ka ta ni ja Nedeqa Ata lan ta - \e no va Kje vo - Si je na Pe ska ra - Ro ma Samp do ri ja - Bo lo wa To ri no - Fi o ren ti na Mi lan - Ju ven tus Ponedeqak Ka qa ri - Na po li Par ma - In ter Utorak La cio - Udi ne ze 1. Ju ven tus 2. In ter 3. Fi o ren t. 4. Na po li 5. La cio 6. Ro ma 7. Ka ta ni ja 8. Ata lan . (-2) 9. Par ma 10. Udi ne ze 11. Ka qa ri 12. Mi lan 13. To ri no (-1) 14. Samp d. (-1) 15. Bo lo wa 16. Pa ler mo 17. Ki e vo 18. Pe ska ra 19. Si e na (-6) 20. \e no va

13 10 2 13 9 1 13 8 3 13 8 3 13 7 2 13 6 2 13 5 4 13 6 2 13 4 5 13 3 7 13 4 4 13 4 3 13 3 6 13 4 2 13 3 2 13 2 5 13 3 2 13 3 2 13 4 4 13 2 3

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) (19) (21) (20.45) 1 3 2 2 4 5 4 5 4 3 5 6 4 7 8 6 8 8 5 8

29:9 26:15 23:10 22:11 19:17 30:23 17:17 14:19 16:18 18:20 13:19 20:18 13:12 16:19 15:18 11:20 13:25 9:24 13:14 13:22

32 28 27 27 23 20 19 18 17 16 16 15 14 13 11 11 11 11 10 9

ITALIJA – SERIJA B

Danas No va ra - Li vor no Subota Asko li - Vi }en ca Ci ta de la - Ve ro na Kro to ne - Pa do va Gro se to - Bre {a Ju ve Sta bi ja - Em po li Sa su o lo - Re |i na Ter na na - Lan }i a no Va re ze - Pro Ver }e li ]e ze na - Spe ci ja Nedeqa Ba ri - Mo de na 1. Sa su o lo 15 11 2. Ve ro na 15 9 3. Li vor no 15 10 4. Ju ve Sta bi ja 15 7 5. Mo de na(-2) 15 6 6. Pa do va(-2) 15 6 7. Bre {a 15 5 8. ]i ta de la 15 6 9. Va re ze(-1) 15 5 10. Spe ci ja 15 5 11. Em po li(-1) 15 5 12. Kro to ne(-2) 15 5 13. Ter na na 15 4 14. Vi }en ca 15 3 15. Asko li(-1) 15 5 16. Ba ri(-7) 15 6 17. Re |i na(-3) 15 4 18. ]e ze na 15 3 19. Lan }a no 15 2 20. Pro Ver }e li 15 3 21. No va ra(-4) 15 3 22. Gro se to(-6) 15 2

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (18) (12.30)

2 2 26:7 35 5 1 26:11 32 2 3 30:21 32 3 5 23:20 24 6 3 21:14 22 6 3 20:16 22 7 3 20:17 22 3 6 20:21 21 6 4 18:21 20 4 6 18:19 19 4 6 25:30 18 4 6 17:17 17 5 6 12:15 17 7 5 16:18 16 2 8 18:23 16 4 5 21:16 15 5 6 14:17 14 5 7 12:24 14 6 7 10:21 12 2 10 14:25 11 5 7 18:21 10 7 6 17:22 7

LOv

dnevnik

petak23.novembar2012.

BE^EJSKI LOVCI OPREZNI

U KA]KOJ [UMI

Zalivni sistemi sa~uvali ze~eve S ob zi rom da je lov na se zo na u pu nom je ku, u LU „Be ~ej” ra zu mqi vo je za do voq stvo do sa da {wim ulo vom, ma da ta kav slu ~aj, ko li ko se ~u je, ni je u oko li nim lo vi {ti ma. - Za hva qu ju }i ~i we ni ci da u na {em lo vi {tu ima do sta par ce la ko je su pod za liv nim

si ste mom, bi lo je to kom let weg pe ri o da ro se i ze ~e vi su bo qe pod ne li su {u ko ja je ove go di ne bi la pri sut na na na -

{im pro sto ri ma, po ja {wa va pred sed nik be ~ej skih lo va ca, Ta ma{ La sto vi~, ot kud za do voq stvo ulo vom to kom dva iz la ska na ze ca i jed nog kom bi no va nog ko mer ci jal nog lo va na ze ca i fa za na. Me |u tim, opre zni su Be ~ej ci, ka ko ne bi o{te ti li ma -

ti~ ni fond ze ~i je di vqa ~i, pa }e, tek po sle na red na dva kom bi no va na ko mer ci jal na lo va i de taq ne ana li ze, Uprav ni od -

bor do ne ti od lu ku da li }e be ~ej ski lov ci iza }i na ze ca i tre }i put. - Dru gi kom bi no va ni ko mer ci jal ni lov je za ka zan za su tra, a ukup no tre }i u ak tu el noj lo va~ koj se zo ni na red nog pet ka. Po sle to ga }e mo sve do bro iz a na li zi ra ti i od lu ~i ti ho }e li bi ti jo{ jed nog lo va na ze ca. [to se lo va na fa za na ti ~e, do sa da smo ~e ti ri pu ta iza {li i za do voq ni smo pri su stvom ove di vqa }i u lo vi { tu. To m e do pri no si na {a vi {e go di {wa bri ga o ovoj pti ci, jer smo pro le tos do ne li pre ko tri i po hi qa de fa zan ~i }a i od ga ja li ih u na {oj fa za ne ri ji. Do sa da smo jed nu tu ru fa za na iz na { ih vo l i j e r a pu s ti l i, a jo{ u dva na vra ta }e mo pu {ta ti na {e fa za n e u lo v i { te, ta ko da }e ove di vqa ~i bi ti sa svim do voq no u do kra ja lov ne se zo ne u ja nu a ru - za kqu ~u je La sto vi~. V. Jankov

LOVA^KO UDRU@EwE „GORwI TAMI[” U BOKI

Jelen se lovi, zec ~uva U LU „Gor w i Ta m i{„ iz Bo ke, ko je sa lov ci ma ovog se la oku pqa ukup no pet sred we ba nat skih dru {ta va, si tu a ci ja je vr lo in t e r e s ant n a: po { to ovo Udru `e w e u lo v i { tu ima pre ko 70 gr la je len ske di vqa ~i, do bi lo je do zvo lu za od strel ~e ti ri je le na (dva su od stre qe na), po tri ko { u t e i te l e t a (re a li zo van po je dan od strel od sva ke ka te go ri je). Iako se pla ni ra da q i od s trel je len s ke di v qa ~ i, ka ko je re kao pred sed nik LU „Gor wi Ta mi{„ Bra ni slav Ara | an s ki, od l u ~e no je da se lov na ze ca ob u sta vi, jer pri r ast, iako je iz nad pro se ka u Ba na tu i ce loj Voj vo di ni, ni je za do vo qa va ju }i. - Zec se {te di ka da ga ima. Ka da ga ima ma lo, on da je ve} ka sno - re kao je Ara |an ski.

LU „Gor wi Ta mi{„, ina ~e, ras po la `e sa 32.000 hek ta ra lo vi {ta u ko ji ma ima od li~ -

i sla bo sna la `qi vih „gaj ba {a”, na bo ga tim te re ni ma ima do s ta je d in k i iz pri r od n ih

U ka} koj {u mi, pu {te na je u po gon pr vi ras hlad ni ure |aj, ta~ ni je hlad wa ~a iz ko je je mo gu }e iz vo zi ti me so di vqa ~i u ino stran stvo. To }e bi ti pr vo me sto za ve le pro da ju me sa di vqa ~i, i za fi zi~ ka i za prav na li ca. - Ono {to je naj vi {e ko ~i lo dr à vu ka da je iz voz me sa di vqa ~i u pi ta wu je ~i we ni ca da su nas „sa pli ta li” ve te ri nar ski za ko ni i stan dar di ko je ni smo mo gli da is pu ni mo (mar k i c e, po r e k lo, ana l i z a, ser ti fi ka ti...) - ka è Bra ni slav Stan k ov, di r ek t or JP „Voj vo di na {u me - Lo vo turs”. Hro no lo gi ja ko ja kre }e mo men tom od stre la di vqa ~i, we nim obe le à va wem na me stu od stre la (za krup nu di vqa~), pre ko va |e wa utro be i ve te ri nar ske kon tro le is prav no sti

me sa, tran sport i skla di {te we me sa, pa ko va we i na kra ju iz v o z om, mo r a l a je da kom plet no, od po ~et ka do kra ja, bu de po kri ve na pa pi ri ma. Ce la pro ce du ra ni je bi la ni pre vi {e sku pa ni kom pli ko va na, ali se do sko ra ni ko tim pro ble mom ni je ozbiq no ba vio, svi su svoj ne rad i ne spo sob nost prav da li ti me da EU ne pri zna je na {e ser ti fi ka te. A ka ko da nam pri zna ju ka da ni smo is pu wa va li ele men tar ne uslo ve za iz voz? Sa da na po kon to ima mo - ka `e Stan kov. U po nu di }e bi ti sle de }i asor ti man me sa: je len, je len lo pa tar, mu flon, di vqa svi wa, sr ne }a di vqa~, a od sit ne di vqa ~i zec, fa zan, ja re bi ca, ve li ka pat ka, ma la pat ka, di vqa gu ska, pre pe li ce, gr li ce, gu gut ka i {um ska {qu ka.

NA STAROJ PLANINI

Ulovqen crni vuk Vra wan ski lo vac Sla |an Mar ko vi} ulo vio je ne dav no na Sta roj po la ni ni cr nog vu ka ko ji je, kao vo |a vu~ jeg ~o po ra, ove go di ne na neo mno go „zu lu ma” ta mo {wim se qa ci ma, na pa da ju }i im sto ku. Sre} ni lo vac je re kao da za dve de ce ni je ko li ko lo vi, ni ka da pre ni je vi deo cr nog vu ka za ko ga je u pr vi mah po mi slio da je - ma~ ka! www. mondo.rs nih te re na za di vqa~, pre sve ga mno go pri rod nih re mi za za fa za ne. Sva ke go di ne se, iz vla sti te pro iz vod we, u lo vi {ta uno s e od r a s le je d in k e. Iz lov fa za na je na vi so kom ni vou, jer ume sto neo t por nih

le ga la. U to su se mi nu log vi ken da uve ri li i tu ri sti iz Ru si je ko ji su se is pu ca li ne ko li ko pa ko va wa mu ni ci je u ko mer ci jal nom lo vu na fa za ne. D. Kn.

IZ POKRAJINSKOG BUYETSKOG FONDA

Za lovstvo Vojvodine 32 miliona Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo, ras pi sao je Kon kurs za do de lu sred sta va iz Bu xet skog fon da za raz voj lov stva AP Voj vo di ne za 2012. go di nu u iz no su od 32 mi li o na din. za: 1. Iz ra du i re a li za ci ju pro gra ma i pro je ka ta iz grad we ili adap ta ci je obje ka ta za pri vre me no skla di {te we od stre qe ne di vqa ~i, obje ka ta za ob ra du i ra se ca we di vqa ~i na stra te {ki-funk ci o nal nim lo ka ci ja -

Hladwa~a izvozi divqa~

ma, u iz no su do mi lion i po di na ra. 2. Re a li za ci ja pro gra ma za {ti te i una pre |e wa, ga je wa lo vo sta jem za {ti }e ne sit ne i krup ne di vqa ~i, u iz no su do 12.500.000 din. 3. Na u~ no-is tra `i va~ ki i stru~ ni rad, u iz no su do 2.100.000 din. 4. Dru ge na me ne u skla du sa Za ko nom o di vqa ~i i lov stvu, u iz no su do 12.900.000 di na ra, za na bav ku opre me za ko ri sni -

ke lo vi {ta u AP Voj vo di ni, i to za kom pju te re, lo vo ~u var ska ode la, dvo gle de i dru gu opre mu. Pri ja ve se pod no se na adre su Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo, No vi Sad, Bu le var Mi haj la Pu pi na br. 16, sa na zna kom „Kon kurs za do de lu sred sta va iz Bu xet skog fon da za raz voj lov stva 2012“. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na te le fon: 021/487-44-07.

U sklo pu hlad wa ~e je pred vi |en i pro stor za ra se ca we i ob ra du me sa, ali ne za „kon fek ci o ni ra we” {to je se kun dar na fa za u ob ra di me sa. Jed no s tav n o, po s to j e ze m qe Evrop ske uni je ko je ne do zvo qa va ju uvoz me sa u kr znu, ko ì i per ju, ve} sa mo u for mi po lut ki ili ~e tvrt ki. Hlad w a ~ a ima ka p a c i t et 150 to na. Pro jek to va na je ta ko da su skla di {ni - la ger pro sto ri tri pu ta po 50 to na (me so u ko ì, me so u kr znu, me so u per ju). U okvi ru hlad wa ~e se na la zi se ta ko zva na {ok - ko mo ra u ko joj se me so za mr za va na tem pe ra tu ri od -35 ste pe ni, dok je tem pe ra tu ra u sa mom me s u - 20, {to je evrop s ki stan dard. D. Kneì}

kWiGA

petak23.novembar2012.

dnevnik

ЉИ ЉА НА МА ЛЕ ТИН-ВОЈ ВО ДИЋ, КЊИ ЖЕВ НИ ЦА И КУЛ ТУР НИ ИС ТРА ЖИ ВАЧ

Љу бав пре ма Се ве ру основ ни умет нич ки им пулс

е зиденцијални уметнички центри су један од најефикаснијих облика повезивања и мобилности уметника у свету. Распрострањени су широм планете, а захваљујући њима уметници стичу искуство боравка, стварања и презентовања сопственог рада у културолошки различитим земљама. Та-

Најчешће се за такве пројекте (који углавном немају никакве везе са земљом из које уметник долази) конкурише путем интернета или се апликација пошаље поштом. Уз доказ о професионалном статусу и образовању, потребно је доставити уметничку биографију, потврду властите

Нор ве жа ни ма је нај ва жни ји чо век - Боравак у Норвешкој, сем професионалног, пружио ми је и огроман лични ужитак, присећа се Љиљана Малетин-Војводић. - Упркос проблемима које носе глобализација и савремени ритам живљења, Норвешка је и даље једна од ретких земаља у којој се води рачуна о човеку. Норвежани су и даље једноставни и природни, не размећу се новцем, нити су робови друштвене хијерархије. Ова земља велику пажњу поклања књижевности и образовању, естетици, здравом животу и очувању природе. Занимљиво је да су мојом жељом да напишем књигу која се дешава у њиховој земљи, становници Бергена били поласкани и да су радо излазили у сусрет мојој знатижељи. Након што је о мом раду објављен чланак у дневним новинама, јавило се неколико Норвежана, нудећи ми помоћ у истраживањима. ко је и Љиљана Малетин-Војводић, списатељица и културни истраживач из Новог Сада, учествовала у различитим интернационалним резденцијалним пројектима у Каталонији, Португалији, на Гренланду, у Финској, Летонији и у Норвешкој.

уметничке праксе, написати план пројекта и мотивационо писмо. Наравно, неопходно је знање енглеског језика и професионално урађен портфолио или веб-сајт. Предност оваквог концепта културне размене јесте у томе што

уметници упознају различите земље и њене људе на начин који није туристички, што добијају логистичку помоћ куратора или административног особља и шансу да се у новом окружењу посвете сопственом раду. За писце, домаћини углавном организују јавна читања, учешће на сајмовима књига и литерарним фестивалима. - Захваљујући свом писању, почев од 2006. године, боравила сам у различитим резиденцијалним центрима, каже Љиљана Малетин- Војводић. - У латвијској Кући писаца и преводилаца била сам у прилици да разменим списатељска искуства са најеминентнијим тамношњим ауторима. У приватним фондацијама у Португалији и у Шпанији, као и недавно, у УСФ Културном центру у норвешком граду Бергену, сем што сам се посветила писању, остварила сам сарадњу уметницима другачијег профила: сарађивала сам тако са Швеђанином који се бави перформансом, балерином из Сеула и флаутисткињом из Амстердама. Као резултат мојих резиденцијалних боравака увек је настајало неко дело. Након Латвије је настала приповетка „Латвијска епистола“, резултат боравка у Португалији и Шпанији јесте роман „У егзилу“. Након мог боравка у Рејкјавику, настао је роман „Патуљци и Хипербореја“, после Париза, есеј о Шекспировој књижари, након Амстердама, прича о Марини Абрамовић. После вишемесечног живота у Финској, написала сам културолошки бедекер „Финска, земља Калевале, језера и сауна“. Мој најновији рукопис - „Они који једу сирово месо“, говори о Ескимима и традиционалним обрасцима живљења у сусрету са савременошћу, а писан је такође у оквиру резиденцијалног пројекта, у најсевернијем музеју на свету, на Гренланду.

Прошлог лета Љиљана је била у Норвешкој, у уметничком резиденцијалном центру Верфтет у Бергену. Тамо је, каже, отишла инспирисана Исидором Секулић и њеним „Писмима из Норвешке“, причом о Норвежанима, њиховом поштењу, једноставности и љубави према природи . Та књига је још давно код Љиљане пробудила љубав према Северу, а као девојчица, није ни слутила да ће се та емоција развити у основни импулс њене уметничке праксе. - Током боравка у Бергену, у једном од најзначајнијих нордијских резиденцијалних центара, на располагању су ми биле фантастично опремљене норвешке библиотеке, квалитетан избор филмова, музике, неколико музеја (у којима с поносом чувају Мункова платна) и предиван студио на обали мора, испричала нам је Љиљана. - У дружењу са норвешким уметницима, као и са становницима Бергена, упознала сам Норвешку и њен дух. А управо у возу од Осла до Бергена (оном којим је Исидора Секулић деценијама пре мене путовала), одушевљена норвешким пејзажом, разнобојним дрвеним кућама и чистоћом, пожелела сам да норвешки социолошки и културолошки модел приближим српским читаоцима. Тако сам одлучила да, поред романа који се дешава у Норвешкој и на којем управо радим, приредим и својеврсну монографију о лепоти норвешких фјордова, шума и језера, о норвешкој књижевности и љубави тих људи према књизи и образовању. Љиљана Малетин-Војводић живи у Новом Саду, ради као професорка књижевности у Карловачкој гимназији, а сем књига које пише , бави се уметничком фотографијом и видео-артом. Ових дана норвешки домаћини су је поново позвали да дође у децембру. Радмила Лотина

ПО ЧЕТ КОМ ГО ДИ НЕ У „ЛА ГУ НИ”

Ро ман „Про ме на” но бе лов ца Мо Ја на

д када је Комитет за доделу Нобелове награде у Стокхолму објавио име новог лауреата за књижевност, личност и дело кинеског писца Мо Јана доспело је у центар интересовања . У организацији Института „Конфучије“ из Београда и издавачке куће „Лагуна“, ових дана је проф. др Панг Ценгју са кине ског универ зитета НЕНУ одржао је предавање о Мо Јану „Нобелова награда у рукама човека који ћути“. Том приликом овај издавач је саопштио да ће почетком 2013. године објавити његов кратки роман „Промена“. У већини Мо Јанових дела, радња је смештена у његово родно место и он својим писањем оживљава легенде које се везују за његов родни град, а све одише

животним духом, рекао је, између осталог, Ценгју.Мо Јан је рођен 17. фебруара 1955. године у округу Гаоми, провинција Шандунг. Одрастао је уз народну уметност и ти културни елементи извршили су огроман утицај на њега . Међу најзначајнијим делима Мо Јана, Панг Ценгју је истакао романе „Црвена поља сирка“ и „Жаба“, као и приповетку „Прозирна ротква“. Мо Јан је осамде сетих по стао познат у Кини. Одлике његовог стила су магијски реализам, снажне емоције, не спутан језик, смео и необичан. Романи су му преведени на све велике светске језике, а већ годинама је био међу најозбиљнијим кандидатима за Нобелову награду. Р. Л.

BA[TINA

По пу лар ни кул тур но-на уч ни са др жа ји

ист за забаву и поуку „Баштина“ , излазио је у Новом Саду, 1878. годи не, сва ке неде ље. Укупно је објављено 26 бројева (1. јануар – 25. јун 1878). Под уредништвом др Милана Ђорђевића штампан је у Српској народној задружној штампарији. Доно сио је приче, нове ле, пе сме, књи жев не белешке, позиве на претплату књига, разна обавештења из области науке и културе и друге забавне и поучне прилоге. У Библиотеци Матице српске лист по стоји и обрађен је у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

TOP-LISTA Најтраженији наслови у књижари „Мала велика књига” 1. „Блиставо и страшно“ други део, Беким Фехмиу - „Самиздат Б92“ 2. „Тањир пун речи“, приредила Љубица Арсић - „Лагуна“ 3. „Писма без адресе“, Милован Данојлић - „Службени гласник“ 4. „Велика недра и широка бедра“, Мо Јан - „Порталибрис“ 5. „Српско срце Јоханово“, Веселин Џелетовић - „Поета“ 6. „Мачка, човјек пас“, Миљенко Јерговић - „Ренде“ 7. „Ево, шта сте нам криви“, Димитрије Руварац - „Етхос“ 8. „Педесет нијанси - Сива“ Е. Л. Џејмс - „Лагуна“ 9. „Успоравање-Идентитет-Незнање“, Милан Кундера - „Архипелаг“ 10. „Путовање једног слона“, Жозе Сарамаго„Лагуна“

КЊИ ЖЕВ НА КРИ ТИ КА

Ко ри сно све до чан ство о мо дер ној ли те ра ту ри

издању ДОО „ДневникНовине и часописи“, недав но су се по ја ви ле изабране критике Драгане Беле слијин „Писати даље“. Триде се так књи жев но-кри тич ких текстова разврстано је у три поглавља: прво- „И би прича“, по свећено је савременој српској приповеци, друго- „Групни портрет с романом“, роману, а треће- „Прилог историји свеобиља“, теоријским и есејистичким књигама. Ауторка у текстовима који су објављивани у најпре стижнијим књижевним часописима (Летопису Матице српске, Зборнику Матице српске за књижевност и језик, „Кварталу“, „Пољима“, „Књижевном магазину“ и другима) анализира романе и приповетке неких од најзначајнијих српских прозаиста: Горана Петрови ћа, Ве се ли на Мар ко ви ћа, Мир ја не Ђур ђе вић, Вла да на Матијевића, Ласла Блашковића, Славољуба Марковића, Јовице Аћина, Фрање Петриновића, Слободана Тишме и других. У трећем поглављу, критички се интерпретирају теоријски и књижевноисторијски ра до ви Ива на Не гри шор ца, Гојка Тешића, Бојане Стојановић Пантовић, Зорице Ђерговић Јоксимовић, Тихомира Брајовића и других. Рецензент овог вредног културно-књижевног сведочанства Милета Аћимовић Ивков, наводи, између ста лог:-Настојећи да својим критичким описом обухвати карактеристична, занимљива, вредна и репрезентаивна дела савремене књижевно сти Драгана Беле слијин је, са подразумевајућом методолошком спремом и аналитичком усредсређеношћу, успевала да у њима препозна и издвоји њихова, нарочита, књижевноуметничка и сазнајна својства. Једнако колико је успевала да своје текстове обликује тако да

они не буду лишени интелектуалне и изражајне снаге: реторског полета, сликовитих поређе ња, под сти цај них ре ми ни сценција и садржајних увида. Све то је ову књигу учинило корисним сведочанством о једном живом сегменту наше, одасвуд спутане и угрожене, националне културе. Због тога јој ваља приступати са уверењем

да она представља вредан прилог њеном усмереном осветљавању, поузданијем разумевању и вредновању. Дра га на Бе ле сли јин, књи жевна критичарка (Нови Сад, 1975) до сада је објавила књиге: студију „Стеријине пародије – искушења (пост)модерног читања“ („Службени гласник“, Београд, 2009), збирку есеја и критика „Дан, контекст, брзина ветра“ („Мали Немо“, Панчево, 2010),приредила је књигу изабраних пе сама Тање Крагујевић „Ружа, одиста“ (Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2010). Жи ви у Но вом Са ду, члан је Срп ског књи жев ног друштва. К. Р.

Без „Ама зо на” у аме рич ким књи жа ра ма

е сте ли чу ли за књи гу ко ја је про те ра на с нај ви ше књи жар ских по ли ца у аме рич кој исто ри ји? У пи та њу је на ста вак „ура ди сам” књи ге Ти ма Фе ри са, ово га пу та под име ном „Ку вар за че ти ри са та”, упут ство за ин стант са вла да ва ње ку ли нар ских мај сто ри ја. Овај мо мак је свет ску сла ву по сти гао слич ним књи жев ним при ло гом, на зва ним „Че ти ри са та рад не не де ље„, у ко ме опи су је на чин на ко ји мо же те по ста ти бо га ти са че тво ро сат ним рад ним вре ме ном (углав ном за хва љу ју ћи ин тер нет по сло ви ма). От куд то ли к а кон тро вер за ве за на за ову књи гу? Од го вор се, на рав но, не кри је у ње ном са др жа ју, по што ова књи га још увек ни је ни иза шла из штам пе, већ у бор би на крв и на нож из ме ђу нај ве ће ин тер нет књи жа ре „Ама зон” и оста лих, не вир ту ел них књи жа ра у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма ко је од би ја ју да на сво -

је по ли це ста ве књи ге из „Ама зо но ве” про дук ци је. „Ку вар за че ти ри са та” је дру га књи га „Ама зон па бли шин га”, њу јор шког огран ка ове ин тер нет књи жа ре. Фе ри со ву пр ву књи гу об ја вио је „Рен дом ха ус”, а овај пре ла зак на „Ама зон”, у ран гу пре ла ска из „Зве зде“ у „Пар ти зан“, ура ђен је у не спорт ском ду ху, по што „Рен дом ха у су” ни је ни до зво лио да по ша љу сво ју по ну ду. Зато се са да су о чио с пра зним по ли ца ма.”Барнс и Нобл”, за јед но с оста лим не за ви сним књи жа ра ма, од би ја ју да про да ју „Ама зо но ве” књи ге, сем под усло вом да им кли јен то из ри чи то тра жи, од би ја ју ћи да бу ду „Ама зо но ве” по слов ни це, ка ко ис ти чу. - На ша од лу ка да не про да је мо „Ама зо но ве” књи ге иза зва на је „Ама зо но вим” ин си сти ра њем на екс клу зи ви те ту њи хо вих ауто ра, аге на та и ауто ра ко је пред ста вља ју - ре кли су пред став ни ци „Барн са и Но бла”. -

[E O ] NET

Њи хо ве ак тив но сти пот це њу ју ин ду сри ју и спре ча ва ју ми ли о не ку па ца да има ју рав но пра ван при ступ свим књи га ма на по ну ди. Ре ак ци ја не за ви сних књи жа ра пред ста вља од го вор на „Ама зо но во” огра ни ча ва ње про да је књи га ко је ни су на њи хо вој ли сти „за слу жних” (чи тај: на плат ном спи ску), па је ре ак ци ја пот пу но оправ да на. У ме ђу вре ме ну, Тим Фе рис мо ра да се сна ла зи по ин тер не ту ка ко би ње го ва књи га по ста ла део бо жић них па ке та: циљ му је да по ста не нај про да ва ни ја књи га на ин тер не ту, ка ко би куп ци из вр ши ли при ти сак на не за ви сне књи жа ре да от ку пе ти раж и по ста ве књи ге на сво је по ли це. У ме ђу вре ме ну, и „Ама зон” је олак шао ре стрик тив ну по ли ти ку, па су сад на топ ли ста ма и не ке књи ге ко је ова ин тер нет књи жа ра ни је штам па ла, или на дру ги на чин фи нан сиј ски пот по мо гла. И. Вујанов

kultura

dnevnik

petak23.novembar2012.

У СУБОТИЦИ ВЕЧЕРАС ПОЧИЊЕ 4. ФЕСТИВАЛ САВРЕМЕНОГ ПОЗОРИШТА „ДЕЗИРЕ”

„Аполитичност” привукла публику Међународни фестивал савременог позоришта „Дезире“ у Суботици, који четврти пут заредом организује Позориште „Костолањи Деже“, биће отворен вечерас представом „Зоран Ђинђић“ Оливера Фрљића (Атеље 212), након чега ће уследити концерт Рамба Амадеуса. Популарни музичар ће наступити и сутра, али као предавач о моралноекономском координатном систему, у оквиру програма „Академија Дезире“. „Аполитика“ је тема овогодишњег фестивала за који су у великој мери улазнице распродате већ у претпродаји. „Дезире“ ће трајати до 30. новембра, а простори у којима ће се одржавати су стара и нова сала Позоришта „Костолањи Деже“, сцена биоскопа „Јадран“, Дечје позориште и Арт биоскоп „Александар Лифка“. У сутрашњем програму публику очекују представе „Зато сам срећан“ (на енглеском) коју потписују Јуре Новак, Катарина Стегнар и Уршка Бродар (Гледалишче „Глеј“/ Завод „Поза“, Љубљана),

Из представе „Класни непријатељ” Словенског младинског гледалишча

„Класни непријатељ“ Најџела Вилијамса, у режији Борута Шепаровића (Словенско младинско гледалишче, Љубља-

на) и „Кловнови у Улици алхемичара“ редитеља Золтана Петровича („Метаноја артопедија“, Сегедин).

У недељу на програму „Академија Дезире“ биће предавање Уршуле Цетински, директорке Словенског младинског гледалишча, а од представа репризно ће бити изведена „Зато сам срећан“, а премијерно „Проклет био издајица своје домовине!“ Оливера Фрљића (Словенско младинско гледалишче). „Пас ит он“ је ауторски рад Драгане Булут који је на програму у понедељак, када ће бити изведене и представе „Убити Зорана Ђинђића“ Рајка Ђурића и Златка Паковића, у режији Златка Паковића (Студентски културни центар Нови Сад) и „Свршимо с Божјим судом“ (први део) Антонена Артоа, у концепцији Сенке Булић и Томислава Ћурковића (Казалиште „Хотел Булић“ и Творница културе, Загреб). „Наш разред“ Тадеуша Слобођанека, у режији Габор Матеа (Позориште „Јожеф Катона“, Будимпешта) и „Стид“ Божидара Мандића (Породица бистрих потока, Брезовица), представе су које ће Суботичани моћи да виде у уторак, 27. новем-

бра, а оба аутора, Габор Мате и Божидар Мандић, говориће у среду на „Академији Дезире“. Публику фестивала „Дезире“ у среду још очекују и представе: „Град демона – Пас-порт Суботица“ Андраша Урбана (Позориште „Костолањи Деже“, Суботица), „Војцек или скица вртоглавице“ Јожефа Нађа (Позориште „Јел“, Орлеан). У четвртак на „Академији Дезире“ говориће још један музичар и композитор, Силард Мезеи, а позориште „Костолањи Деже“ наставиће са првим целокупним представљањем своје трилогије „Пас-порт“ и извести „Сам ђаво – Пас-порт Сегедин“. У петак, 30. новембра, последњег дана фестивала „Дезире“ и последњи део трилогије Андраша Урбана – премијерно ће бити изведена представа „Паспорт Европа“, а након тога, за затварање, уследиће рођенданска журка поводом 18 година Позоришта „Костолањи Деже“. Музику ће обезбедити „Сикрет мен“ и ди-џеј сет „Батериа самбаНСа“. И. Б.

ПОЗОРИШТЕ

У САВРЕМЕНОЈ ГАЛЕРИЈИ У ЗРЕЊАНИНУ

Живела слобода

Изложба Горана Деспотовског

Франк Ведекинд, Буђење пролећа, режија Мартин Кочовски, драматургија Слободан Обрадовић, Народно позориште Ужице Мало фали да се наслову представе ужичког позоришта дода „по мотивима“. „Буђење пролећа“ у режији Мартина Кочовског и драматургији Слободана Обрадовића, максимално је сценско измештање из оригиналног контекста, одустајање од праћења радње и препуштање идејама текста да зраче, уместо да значе, да изгледају, уместо да се гледају. Очигледно јак спој специфичних сензибилитета ауторског двојца, у комбинацији са већ од раније познатом „монструозношћу“ Ведекиндовог дела, уродио је веома занимљивом представом Народног позоришта Ужице, где су увек волели да експериментишу,

али у последњој деценији, чини се да одлазе најдаље до сада. Већ сами услови у којима се нађе гледалац једном кад уђе (и та процедура је отежана чињеницом да је максималан број гледалаца тридесет), наговештава нешто другачије, али кад се точкићи под кутијама за шесторо у којима се седи покрену заједно са представом, као на филму почну да прате сцене из различитих углова, онда се и те како може завалити и уживати. Наравно, само под условом да нема спавања, јер осим што сам број асоцира на број ђака у једном разреду, а клупе на школске клупе, Кочовски стално покушава да присутне раздрма на часу. Ведекинд не само да је размрдао друштвене норме и кодексе кад је писао „Буђење пролећа“ поднасловљено „Дечја трагедија“, о питањима сексуалног одрастања уз активну улогу институција друштва, притисак ауторитарне цркве-школе у вези наслеђеној још из средњег века, уз притисак јалове присности родитеља. Он је размрдао и саму форму драмског писма, оживљавајући нови израз, стално фрагментирајући слике, па се у драми, уз број-

на сновиђења и референце на Гетеовог „Фауста“, појављује читав низ различитих ликова и секвенци из њихових интима. Та сложеност је преко потребној озбиљној, аналитичкој драматуршко-редитељској намери, омогућила да се отворе поља савремености и синтетишу сценски одговори у којима је све нестално, покреће се, сцене у којима механички гестови глумаца подсећају да млади ликови енергију не претварају у вољу, него у невољу. Читав основни ток радње – Вендлина и Морицова несигурност и трагични абортус, односно самоубиство, неуспешност у остваривању кроз сусрете са родитељима, са

школским друштвом и системом – испресецан је низом глумачких акција – слетова у којима се певају сонгови и симулира школско доба. Иронично или не, речи су преузете из савремених едукативних образа-

Формула за успех Куриозитет у вези са представом „Буђење пролећа“ Франка Ведекинда, у режији Мартина Кочовског, је то што је победила на ужичком фестивалу „Без превода“, баш као што је то био случај пре неколико година са истоименим делом у, такође, радикалној режији Оливера Фрљића и извођењу Загребачког казалишта младих. Проверено дело - непро(не)верена режија, као формула за успех. ца младих - популарне, естрадне („Мерлин“, Здравко Чолић...) и идеолошке музике (химне, народне борбене...). Музику је компоновао „Фолтин“. Осим што имају додатне задатке да чине и сцене и сценографске или звучне кулисе за њих (лупкање, ру-

морење, преоблачење, „растављање и састављање“ кутија са публиком), глумци имају и задатак да мењају ликове које тумаче. Вендла (Тијана Караичић) је истовремено мама Бергман (Драгана Врањанац Љубојевић), и обрнуто. Мелхиор (Немања Јовановић) и Мориц (Бранислав Љубичић) играју и своје очеве... И тако се лепо показује рањивост њихових идентитета, заменљивост, потрошeност, као и могућност поистовећивања једних с другим – показује се јединственост копруса потентног нејединства стања људског тела и психе кроз род и узраст. На једном месту услојавања, на другом су поједностављења, па у свеприсутном еросу, потмулости његових дамара, сјајно оствареном у женским улогама (у представи још играју Бојана Зечевић, Ана Бретшнајдер, Андријана Симовић, Даница Љубичић), нема толико непознатог, подсвесног, мистичног. „Ђаво“ са краја комада у представи је жена. Живот, тачка. Танатос такође није табу, сви актери лежу под исту ту клупу с којом може и да се води љубав (Илзе), у своју раку. Потенцијалне анахроности текста писаног на прагу савременог сензибилитета, у представи су премошћиване заједничким имениоцима, снажним изражајним језиком и дејством, поготово на поменутим плановима покрета, енергетског дејства, и стално развијајуће сценографије (Маријана Зорзић Петровић) која и омогућава ту активност. Глумци (остало је да се спомену и Горан Шмакић, Владимир Курћубић, Душан Радојичић) вас и буквално возе, док пролазе предели и слике ужичког „Буђења пролећа“, у случају редитељског виђења Мартина Кочовског баш онаквог како се понекад у шали назива – „Буџења пролећа“. Има ова представа и своје ситне мане. Због природе дела и за његa природно одважне ауторске концепције, поље асоцијација зна и да се прошири, драма да се изгуби, остане неповезана. Глума понекад да одговара више драмским, него физичким захтевима... Али, оно што је много важније јесте то да као што је на крају Ведекинду пошло за руком да искаже мноштво за епоху скаредних ствари, да проблематизује наметнути морал, сву пропаст успављивања већ на буђењу, тако је и редитељу (као добар фазон ипак се драматургова слика, за оне који га препознају, попут Мао Цеове развија на реквизитима од клупа сложених у школску таблу), успело да представу претвори у час екстремног левичарства, на час-два победе театра. У критику идеологије, какво и чије год она лице имала. У промоцију слободе, каквог год да је наличја. Није фер и лицемерно би било судити јој: „Живела слобода!“ Игор Бурић Фото: Р. Вујовић

У Савременој галерији у Зрењанину у понедељак, 26. новембра у 19 сати биће отворена изложба новосадског ликовног уметника Горана Деспотовског „So cial“ са радовима насталим током последње две године. Серију радова „So cial“ (социјалан), чине принтови и инсталације које указују на персонификацију споменика, сугеришући на сећање. Ове оживљене безтелесне форме, произашле из времена у ком смо живели, представљају утваре генерацијских и судбинских токова живота, приказујући огољеног човека односно аспекте живота индивидуе услед друштвених утицаја. У радовима Rumor (гласине), Face (лица), Talks (разговори) и сл. доминира црна густа флека, сенка, обрис, безлични портрет, апстраховани облик или нешто слично. Стога затечено стање

остављеног, пресавијеног или пак сложеног сакоа, огољених портрета и бачених форми, говори о елементарној напуштености и губитку индивидуалности- најављује уметник. Горан Деспотовски (1972) дипломирао је сликарство 1999. године на Академији уметности у Новом Саду. Постдипломске студије завршио је 2003. године на истој академији, у класи проф. Душана Тодоровића. Члан је УЛУС-а и УЛУВ-а од 1999. године. Учествовао је на више колективних изложби и пројеката. Излагао је на више од тридесет самосталних и више колективних изложби у земљи и иностранству. Више пута је награђиван. Од 2004. Горан године запослен је на АкадемиДеспотовски, ји уметности у Новом Саду а од Face 2009. године ради као доцент на Катедри за сликарство.

НА КОНЦЕРТУ БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ

Млади уметници у фокусу На концерту Београдске фил- ма, и овај пројекат је на најбољи хармоније, у оквиру циклуса ре- начин ставио и пику и точку и гионалне сарадње „Пика-Точка- тачку на проблеме из прошлости, Тачка„, вечерас у Коларчевој за- у исто време започињујући ново дужбини, представиће се дири- поглавље разумевања и љубави„, гент Владимир Куленовић и вио- оценио је Куленовић.„Београдска лончелисткиња Маја Богдановић. филхармонија је оркестар мог На програму су Елгаров „Кон- родног града, али и да није тако, церт за виолончело и оркестар„ и два дела Јана Сибелијуса - „Прва симфонија„ и симфонијска поема „Финландија”. За двоје младих уметника српског порекла заједничко је да су остварили успешне светске каријере, као и да се увек радо одазивају да наступе пред београдском публиком. Владимир Куленовић је у Америку отишао када је имао 19 година, а данас као тридесетједногодишњак осваја свет својим оригиналним интерпретацијама. Добитник је стипендије Бруно Валтер и као један од тројице постдипломаца примљен је на „Џулијард„, где је под менторством шефа-диригента Њујоршке филхармоније Алана Гилберта, поставио темеље за Владимир Куленовић каријеру коју муњевитом брзи- наша музичка сарадња ми је драном гради у Америци, Европи и жа, значајнија и захвалнија од Азији. свих оркестара којима сам до са„Као диригента рођеног у ‘ста- да дириговао, широм света”. рој‘ Југославији, за мене лично Српска виолончелисткиња са не постоји већа част од учество- париском адресом, Маја Богдановања у племенитом пројекту ‘Пи- вић (30), на овом концерту замека-Точка-Тачка‘. Порука ове са- нила је колегу који је због болерадње ће заувек одјекивати у на- сти морао да откаже наступ са

Филхармонијом у последњем тренутку. После студија које је завршила на престижним музичким академијама у Паризу и Берлину, врата свих великих светских оркестара су за њу била отворена. Она је, међутим, изабрала тежи пут солистичког уметника, па данас успешно наступа на значајним европским и светским концертним подијумима. Позната као уметник разноврсних интересовања, са подједнаким жаром свира дела савремене музике и класичног концертног репертоара. Њени бриљантни наступи са Београдском филхармонијом, када је свирала композиције Пендерецког и Јусупова, доживели су одличан пријем публике, па ће она као солиста са оркестром Београдске филхармоније поново гостовати већ на јесен следеће године, изводећи Шумана. Основна идеја друге сезоне пројекта регионалне сарадње Словеначке, Загребачке и Београдске филхармоније јесте да представи младе и успешне уметнике из региона. И ове сезоне три оркестра, сваки у свом граду, имају посебан абонман у оквиру којег ће одржати пет концерата са идентичним диригентима, солистима и програмима. Осим наступа у матичним градовима, пројекат подразумева и међусобна гостовања оркестара. (Танјуг)

svet

petak23.novembar2012.

AME RI^ KU AM BA SA DOR KU U UN NE @E LE NA ME STU DR @AV NE SE KRE TAR KE

Pismo 97 kongresmena protiv Suzan Rajs VA[INGTON: Devedeset sedam kongresmena Republikanske partije uputilo je pismo predsedniku SAD Baraku Obami u kome traè da ameri~ku ambasadorku u UN Suzan Rajs ne imenuje na mesto dràvne sekretarke, oceniv{i da je ona svojim komentarima o napadu u Bengaziju izgubila bilo kakav kredibilitet. Izme|u demokrata i republikanaca izbija sve ve}i sukob po ovom pitawu, a nedavno je Obama o{tro napao vrh Republikanske partije zbog komentara na ra~un Rajsove. Crni demokratski kongresmen Xejms Klajbern izjavio je da se postavqa pitawe da li republikanci ne èle Rajsovu na mestu sa koga odlazi Hilari Klinton zato {to je Afroamerikanka.Republikanci, me|utim, navode da je ambasadorka u UN u o~ima velikog broja qudi ne-

Suzan Rajs

sposobna da vodi spoqnu politiku SAD. „Ovakve izjave sadr`e {ifrovane rasisti~ke re~i. Mi na jugu znamo {ta to zna~i. Mogu da

kaù da se ne slaù sa wenom politikom, ali re~ nesposoban ide daqe od politike”, smatra kongresmen Klajbern. Sli~an stav ima i nova predsedavaju}a crna~kog Kokusa u Kongresu Marsija Fax, koja kaè da je Rajsova na meti zbog svog pola i rase. Republikanci su pokrenuli medijske napade na ameri~ku ambasadorku u UN kada je ona nekoliko dana nakon 11. septembra ove godine kada je u libijskom gradu Bengaziju ubijen ameri~ki ambasador u Libiji Kris Stivens, rekla da su demonstracije ispred konzulata u tom gradu bile spontane i da su se tek kasnije pretvorile u nasiqe. Takvu izjavu je kasnije demantovao i sam Obama rekav{i da je bio u pitawu teroristi~ki napad. Suzan Rajs je bila savetnica Obami tokom kampawe 2008.godine, kasnije je postavqena na mesto ambasadora.

PO SLE SED MO DNEV NOG SU KO BA U PO JA SU GA ZE

UKRATKO

Iz rael i Ha mas da ju {an su mi ru

Po gi nu lo 119 no vi na ra BE^: Me|unarodni institut za novinarstvo (IPI), sa sedi{tem u Be~u, saop{tio je da je ove godine na zadacima poginulo najvi{e novinara za posledwih 15 godina - ~ak 119. To je najvi{e od 1997. godine, kada je IPI po~eo da vodi ovu tragi~nu evidenciju. Ina~e, raniji rekord postignut je 2009. godine, kada je `ivot izgubilo 110 novinara, dok je pro{le godine tragi~an bilans bio 102, prenosi AFP. Sirija je bila najsmrtonosnija zemqa za medije ove godine i tu je `ivot izgubilo 36 novinara, napomiwe francuska agencija.

Di rek tor ubio vla sni ke

BRA T I S LA V A: Di rek tor koji je nedavno dobio otkaz u jednoj kompaniji u slova~kom gradu Zvolenu u{ao je ju~e ujutro u sedi{te i ubio tri vlasnika firme. Ovu vest je potvrdio portparol Hit ne po mo }i Bo ris ^mel, prenosi slova~ka novinska agencija TASR.

Ze mqo tres u ^i leu

KA I RO, TEL AVIV: Primirje izme|u Izraela i Palestinaca iz Pojasa Gaze stupilo je na snagu preksino} u 20 sati po sredwoevropskom vremenu. Time je okon~an jednonedeqni sukob koji je odneo vi{e od 160 palestinskih i pet izraelskih `ivota. Sporazum o primirju postignut je uz posredovawe Egipta, a odluku o prekidu vatre saop{tio je ministar spoqnih poslova te zemqe Muhamed Kamil Amr, posle sastanka sa ameri~kom dr`avnom sekretarkom Hilari Klinton. Izraelski premijer Bewamin Netanijahu potvrdio je u Jerusalimu da je postignut sporazum, navode}i da je pristao posle konsultacija sa predsednikom SAD Barakom Obamom. Agencija AP iz sporazuma prenosi da }e Izrael obustaviti sve vojne aktivnosti protiv Pojasa Gaze kojim upravqa pokret Hamas, a da }e Hamas prekinuti raketirawe Izraela. Posle 24-~asovnog

Izraelski vojnik spava posle progla{ewa primirja

prekida vatre, bi}e otvoren prelaz izme|u Izraela i Gaze za slobodan protok robe i qudi. Egipat }e biti garant sporazuma. U Pojasu Gaze pucwavom iz vatrenog oru`ja i uzvicima „Pobeda, pobeda!” pozdravqeno je stupawe primirja na snagu. [enlu~ewe, vatromet i povici „Alahu Akbar! – Otpor je trijumfovao!”, odjekivali su ulicama te palestinske oblasti, poja~ani

preko zvu~nika xamija, javio je izve{ta~ agencije AFP.U jednonedeqnim sukobima poginulo je vi{e od 160 Palestinaca i pet Izraelaca, od kojih je jedan bio vojnik. Od po~etka sukoba 14. novembra Izrael je izveo vi{e od 1.500 avionskih, raketnih i napada s mora na ciqeve u Gazi. Na Izrael je iz Pojasa Gaze ispaqeno vi{e od 1.000 raketa.

Yi nov ska po ru ka po dr {ke Yong Unu

SAN TJA GO: Snaàn zemqotres ja~ine 6,1 stepen po Rihteru pogodio je ju~e centralni deo îlea, a za sada nema izve{taja o `rtavama ili materijalnoj {teti. Epicentar potresa nalazio se u luci San Antonio, oko 132 kilometara zapadno-jugozapadno od prestonice îlea, saop{tio je Ameri~ki geolo{ki zavod. Zgrade u Santjagu su se quqale gotovo minut, a mnogi gra|ani su istr~ali na ulice u panici. Slu`be za vanredne situacije su, me|utim, saop{tile da za sada nema izve{taja o o{te}ewima.

LON DON: Vlasti u Pjongjangu postavile su xinovsku poruku podr{ke severnokorejskom lideru Kim Xong Unu u provinciji Pijangang, u blizini granice s Kinom. Slogan „Neka nam dugo `ivi general Kim Xong Un, sjajno sunce (Severne Koreje)” identifikovan je na satelitskim snimcima, a mo`e se videti i preko Guglovog servisa. Svako slovo u poruci visoko je od 15 do 20 metara. Ovo je posledwi potez vlasti u Pjongjangu, koje koriste sva sredstva kako bi promovisale kult li~nosti mladog predsednika, prenosi britanski „Telegraf”. Xong Un je na vlast do{ao pre oko godinu dana, nakon smrti svog oca Kim Xong Ila, koji je primewivao sli~nu taktiku. On je {irom zemqe po-

stavqao ogromne statue sa svojim likom, ube|ivao javnost da je napisao 1.500 kwiga tokom trogodi{weg studirawa na Univerzitetu Kim Il Sung i komponovao {est opera za dve godine. Tako|e, tvrdio je i da je dizajnirao 170 metara visok toraw na isto~noj obali reke Taedong u Pjongjangu. Spekuli{e se i da je vlast novac iz dràvnog budèta uloìla u izgradwu zabavnih parkova, ure|ewa luksuznih stambenih objekata i mesta za zabavu pripadnika severnokorejske elite. Za taj novac moè se na svetskom trì{tu kupiti 1,1 milion tona kukuruza. To bi, prema proceni Seula, bilo dovoqno da se u potpunosti nahrani izgladnelo stanovni{tvo Severne Koreje.

dnevnik

PAKISTAN

U na pa du ta li ba na po gi nu le 23 osobe talibana Ehsanulah Ehsan. Meta ISLA MA BAD: Pakistanski napada u Kara~iju i Ravalpindiju talibani preuzeli su odgovornost za napad u gradu Ravalpindiju kod Islamabada, u kojem je poginulo 23 qudi, a desetine raweno. U Pakistanu je organizovana serija napada u gradovima Keta, na zapadu zemqe, Banu i [angla na severu, Kara~iju na jugu i Ravalpindiju, u kojima je ubijeno ukupno 35 qudi. „Preuzimamo odgovornost Masakr u Ravalpindiju bili su {iiti, a u drugim gradoza sve napade osim za onaj u Keti”, vima pripadnici pakistanskih rekao je agenciji Frans pres bezbednosnih snaga. portparol pokreta pakistanskih

FRANCUSKA

Sar ko zi pred su dom zbog do na ci je PA RIZ: Biv{i francuski predsednik Nikola Sarkozi pojavio se pred istra`nim sudijom u Bordou, zbog sumwi da je nezakonito stekao sredstva za izbornu kampawu 2007. Sudija u Bordou treba da odlu~i da li }e protiv Sarkozija biti podignuta optu`nica zbog toga {to je iskoristio naslednicu kozmeti~ke ku}e „L’Oreal” i najbogatiju Francuskiwu Lilijan Betankur (90) koja boluje od Alchajmera i od we primio vi{e od 150.000 evra u ke{u za kampawu 2007. Sarkozi od po~etka negira sve ove tvrdwe, prenosi AP. Sarkozi je izgubio imunitet od sudskog gowewa u maju ove godine kada je izgubio na izborima i oti{ao sa funkcije predsednika Francuske, podse}a AP. Wegov advokat Tjeri Erzog je izjavio novinskoj agenciji Sipa da, nakon ju-

~era{weg saslu{awa, protiv Sarkozija mo`e biti podignuta ili preliminarna optu`nica ili pak

Nikola Sarkozi

mo`e dobiti status specijalnog svedoka sa mogu}no{}u da protiv wega bude podignuta optu`nica kasnije, preneo je AP.

JAPAN

Ot mi ~ar tra ì ostav ku vla de TO KIO: Mu{karac naoruàn noèm traì ostavku vlade japanskog premijera Jo{ihika Node i drì petoro qudi kao taoce u jednoj maloj banci u prefekturi

Premijer Jo{ihiko Noda

Ai}i. Predstavnik banke „Tojokava [inkin”, u centralnom Japanu, potvrdio je da ima nekoliko talaca, ali nije mogao da navede druge detaqe, navodi Rojters. Mu{karac, koji navodno ima oko 30-40 godina, upao je ranije ju~e s noèm u banku i traìo hranu, pi}e i megafon, dok policija poku{ava da ga ubedi da se preda, javila je televizija NHK. „Ho}u da Noda podnese ostavku. Ho}u da kaèm {ta mislim”, rekao je otmi~ar, prenele je TV NHK pozivaju}i se na izvore iz policije. Televizija je javila da se u banci nalazi pet talaca - jedan klijent i ~etiri slu`benika. Na TV snimku se vidi da je oblast oko banke zatvorena i da je obezbe|uje policija.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TONI HOL Generalni direktor Rojal opera hausa, Toni Hol postavqen je za novog generalnog direktora Bi-Bi-Sija. On je na tom mestu zamenio Xorxa Entvistla koji je podneo ostavku zbog ure|iva~ke politike u skandalu o pedofiliji. „Kao neko ko je ve} radio u Bi-Bi-Siju, on razume kulturu i pravila ku}e...”, navela je ova britanska medijska ku}a.

KALED MA[AL Lider Hamasa Kaled Ma{al, koji ìvi u izgnanstvu, izneo je stav o palestinskoj dràvnosti koji je skoro isti kao pozicija palestinskog predsednika Mahmuda Abasa iz rivalskog Fataha. „Prihvatam palestinsku dràvu u skladu s granicama 1967. godine sa Jerusalimom kao glavnim gradom, uz pravo na povratak (izbeglica)”, rekao je lider Hamasa u intervjuu za Si-En-En.

PAPA BENEDIKT XVI

Papa Benedikt XVI je u novoj kwizi napisao kako je Isus Hrist ro|en nekoliko godina pre nego {to se misli i za tu „gre{ku” krivi hri{}anskog redovnika Dionizija Malog. „Ra~unawe po~etka na{eg kalendara se bazira na ro|ewu Isusa Hrista i to prema ra~unawu Dionizija Malog. No, on je pogre{io. Isus je ro|en nekoliko godina ranije”, pi{e papa u kwizi „Isus iz Nazareta, pri~e iz detiwstva”.

Oba ma i ove go di ne po mi lo vao }ur ke VA [ING TON: Presdednik Barak Obama godine Amerikanci su bili u prilici da pomilovao je dve }urke povodom ju~era{weg izaberu ptice koje }e biti pomilovane glapraznika, Dana zahvalnosti, tokom kojeg }e Amerikanci pojesti nekoliko miliona ovih ìvotiwa. Obama, koji se upravo vratio sa turneje po Aziji, pomilovao je }urke po imenu Kobler i Gobler ([eprtqa i @derowa), na sve~anosti u ruì~waku Bele ku}e. Kako prenosi AFP, obe ptice imaju 19 nedeqa i te{ke su 18 kilograma. Umesto da zavr{e na prazni~noj trpezi, Kobler i Gobler }e ostatak ìvota provesti mirno u Maunt Vernonu, u Virxiniji, na imawu koje je pripadalo prvom ameri~kom predsedniku Xorxu Va{ingtonu, a koje je sada nacionalna znamenitost. Imena }urki su izabrana na osnovu predloga |aka osnov]urke odlaze u Viryiniju umesto na trpezu nih {kola, a po prvi put ove

sawem na Fesjbuk stranici Bele ku}e. Tradicija pomilovawa }urki uvedena je u doba predsednika Xona Kenedija. Dan zahvalnosti se slavi jo{ od 17. veka kao praznik u ~ast zajednice razli~itih kultura. Proslavqa se ~etvrtog ~etvrtka u novembru, uz pe~enu }urku i puno hrane. Ovogodi{we pomilovawe }urki pra}eno je kritikama organizacije za za{titu ìvotiwa PETA, koja je pozvala Obamu da prekine sa ovom tradicijom. „Wome se omalovaàva ~iwenica da }e 46 miliona plemenitih, inteligentnih ptica biti zaklano i prikazuje ameri~kog predsednika kao kakvog poslovnog partnera industrije }ure}eg mesa”, isti~e se u poruci PETA. „]urkama ne treba pomilovawe. One nisu ni za {ta krive, osim {to su ro|ene u svetu predrasuda”, zakqu~uju aktivisti za za{titu ìvotiwa.

svet / BALkAn

dnevnik

NE POSTOJI PRAVNI OSNOV KOJI SPRE^AVA ODR@AVAWE RASPRAVE U UN

De ba ta o Ha gu neo po zi va i ne }e se me wa ti VA [ING TON: Odluka predsednika Generalne skup{tne UN Vuka Jeremi}a da za slede}i april zakaè javnu raspravu o ulozi i u~inku me|unarodnih ad hok krivi~nih tribunala ne}e se mewati i ona je neopoziva. Ne postoji pravni osnov, niti mehanizam da se spre~i odràvawe debate koja je zakazana, rekao je dopisniku Tanjuga sagovornik iz Sekretarijata GS UN. On je kazao da je ta~no da je 15. oktobra odràna sednica GS UN, na kojoj je predsednik Tribunala u Hagu Teodor Meron podneo izve{taj o radu tog suda u protekloj godini, {to je u~inio i predsednik Me|unarodnog krivi~nog suda za Ruandu, ali obja{wava da pravilnik o radu GS UN dozvoqava da se zakaè tematska javna rasprava. – Tematska javna debata je {ira od ranije, na kojoj u~estvuju samo predstavnici dràva, zato {to na debatu mogu da budu pozva-

ni i predstavnici gra|anskih organizacija, nevladinog sektora, akademski stru~waci i pojedinci – dodaje sagovornik iz vrha UN. Listu u~esnika i govornika odre-

liko sli~nih debata i javnih rasprava – debata o konsultativnom mehanizmu izme|u GS UN i zemaqa ~lanica G-20 i o klimi i ~istoj energiji, kao i javna raspra-

Generalna skup{tina

|uje predsednik Generalne skup{tine. Osim debate o ulozi i radu ad hok me|unarodnih krivi~nih sudova, zakazano je jo{ neko-

va o me|unarodnom razvoju kulture u saradwi s Uneskom. Me|utim, Jeremi}eva odluka da za april zaka`e javnu debatu o

me|unarodnim krivi~nim tribunalima nije blagonaklono prihva}ena u Va{ingtonu, saznaje Tanjug. – Nismo zadovoqni zbog toga, pogotovo {to je sve zakazano brzo i iznenada – kaè funkcioner Stejt departmenta, koji nije èleo da mu se navodi ime, i dodaje da smatra da }e predstoje}a debata biti iskori{}ena za propagandu Srbije. On ipak dodaje da je zakazivawe debate bilo u domenu ovla{}ewa predsednika GS UN i da tu nije bilo kr{ewa pravila. Kada 10. aprila naredne godine javna rasprava u UN bude gotova, predsednik GS-a Jeremi} sastavi}e predsedni~ko saop{tewe, koje }e predstavqati rezime celokupne diskusije i ono }e biti zvani~ni dokument svetske organizacije. Taj dokument }e onda biti upu}en svim dràvama ~lanicama UN, kao i svim ostalim zna~ajnim me|unarodnim organizacijama.

U Za gre bu po tvr |e no da je Je re mi} za ka zao de ba tu ZA GREB: Hrvatsko ministarstvo spoqnih i evropskih poslova ju~e je potvrdilo da je predsedavaju}i Generalnoj skup{tini UN Vuk Jeremi} zakazao tematsku debatu na temu „Uloga Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine u postupku pomirewa”, koja }e se odr`ati 10. aprila naredne godine. Kako pi{e „Indeks.hr”, u najavi se ne pomiwe presuda Ha{kog suda kojom su u pro{li petak oslobo|eni generali Ante Gotovina i Mladen Marka~. U ministarstvu su „Indeksu” potvrdili da je 15. oktobra ove godine pred Generalnom skup{tinom UN predstavqen 19. izve{taj o radu Ha-

{kog suda, u kome je predsednik suda Teodor Meron sa`eo najva`nija dostignu}a Tribunala tokom ove godine. „Jutarwi list” je ju~e objavio da je rasprava u UN o Ha{kom sudu bila zakazana jo{ 21. septembra, optu`uju}i Jeremi}a da je slagao kad je, posle presude Ha{kog tribunala Gotovini i Marka~u, objavio da je raspravu zakazao za 10. april idu}e godine. Na Jeremi}evim slu`benim stranicama se navodi da je rasprava o Ha{kom tribunalu u UN zakazana za 10. april 2013. godine, a sazvao ju je predsednik Generalne skup{tine Vuk Jeremi} 19. novembra.

Ministarstvo inostranih poslova Hrvatske

HRVATSKA

Pro na |e no 26 la `nih di plom skih ra do va ZA GREB: Na zagreba~koj Visokoj policijskoj {koli suspendovana su dva vi{a predava~a zbog sumwe da su omogu}ili plagijate vi{e diplomskih radova. Me|u wima je i diplomski rad Milijana Brki}a koji je u vreme dok je ministar unutra{wih poslova bio Tomislav Karamarko vr{io du`nost zamenika {efa policije zadu`enog za kriminalisti~ku policiju, specijalnu policiju i Centar za forenzi~ka pitawa. Kako izve{tavaju mediji, sporno je 26 diplomskih radova policajaca u periodu od 1. januara 2008.

godine do 16. oktobra ove godine, a predava~i su Mato Pu{eqi} i Frawo Magu{i}. Direkcija policije potvrdila je da su zbog osnovane sumwe da su svojim propustima ili delovawem po~inili te`u povredu slu`bene du`nosti dva nastavnika VP[ udaqeni iz slu`be i da je protiv wih predlo`eno pokretawe disciplinskog postupka. „Utvr|eno je da su pomenuta dvojica nastavnika bili mentori pri izradi i odbrani diplomskih i specijalisti~kih radova koji su u celini ili u bitnom delu odgova-

rali sadr`aju ranijih pisanih diplomskih ili zavr{nih radova objavqenih kod istih mentora. Visoka policijska {kola MUP-a je u postupku prilago|avawa za uvo|ewe digitalnog sistema kontrole, pra}ewa i ~uvawa zavr{nih i specijalisti~kih radova formirala komisiju sastavqenu od pet radnika VP[, isti~u u MUP-u. Komisija je do{la do podataka da postoji ve}i broj zavr{nih i diplomskih radova istog ili sli~nog naslova, {to je komisiju nateralo na detaqniji uvid u sadr`aj istoimenih radova. Komisija je

odlu~ila da provede detaqno pore|ewe i kontrolu svih zavr{nih i diplomskih radova izra|enih u pomenutom periodu od 2008. do 2012. godine. Ustanovila je postojawe 26 zavr{nih i specijalisti~kih radova ~iji sadr`aji se me|usobno u bitnim delovima ili u celin podudaraju, a da su mentori pri izradi i odbrani tih radova bila dvojica nastavnika Visoke policijske {kole. Milijan Brki} je sada generalni sekretar HDZ-a i lice od poverewa sada{weg predsednika stranke Tomislava Karamarka.

CRNA GORA

Opre~ na re a go va wa na oslo ba |a ju }u pre su du POD GO RI CA: Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} nije ju~e èleo da komentari{e osloba|ajuju}u presudu optuènima za deportaciju izbeglica, dok su pojedine politi~ke partije i nevladine organizacije ocenile da je odluka Vi{eg suda u Podgorici tamna mrqa pravosu|a Crne Gore. Vi{i sud ponovo je izrekao osloba|aju}e presude devetorici nekada{wih pripadnika crnogorske policije, koji su bili optuèni za deportaciju bosansko-hercegova~kih izbeglica vlastima Republike Srpske tokom 1992. godine. Taj sud je u oslodajaju}oj presudi naveo da navodi Tuìla{tva da su optuèni izvr{ili krivi~no delo ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva nisu dokazani. Upitan da prokomentari{e osloba|aju}u presudu, Vujanovi} je kazao da nikada nije komentarisao sudske odluke i da treba imati poverewa u

Filip Vujanovi}

pravosu|e kao temeq svake pravne dràve. On je novinarima rekao da uzdràvawe od komentara nepravosna`nih sudskih presuda predstavqa doprinos nezavisnost pravosu|a u celini. „Eventualni moj komentar, kao predsednika dràve, mogao bi se negativno shvatiti, odnosno do-

ìveti kao poku{aj uticaja na javno mwewe i kroz taj wega kao uticaj na odluku suda”, kazao je Vujanovi}. S druge strane, potpredsednik Socijaldemokratske partije Rifat Rastoder ocenio je da osloba|aju}a presuda ostati crnu mrqu u istoriji crnogorskog sudstva i pravosu|a. „Te dve instiucije ne mogu biti odvojene, jer nemati krivca za sve ove godine za toliko o~igledan zlo~in, onda ne znam kako to da nazovem, osim da je to velika crna mrqa na obrazu crnogorskog pravosu|a”, kazao je on. Bo{wa~ka stranka je u saop{tewu navela da osloba|aju}a presuda za deportaciju uniàva ideju pravde i poniàva ne samo Bo{wake, ve} i sve gra|ane kojima su pravda i istina na srcu. U toj partiji smatraju da je odluka Vi{eg suda u Podgorici logi~an ishod jo{ jed-

ne farsi~ne predstave crnogorskog pravosu|a. Funkcioner Demokratskog fronta Ko~a Pavlovi} kazao je da je osloba|aju}a presuda sramna, ali potpuno o~ekivana. Potpredsednica Pozitivne Crne Gore Azra Jasavi} smatra da presuda Vi{eg suda u Podgorici mora da zabrine kompletno crnogorsko dru{tvo. Prema wenim re~ima, osloba|aju}a presuda optuènima za deportaciju ukazuje da je hitno neophodna reforma crnogorskog pravosu|a. Za deportaciju su bili optuèni Branko Buji}, Sreten Glenxa, Boìdar Stojovi}, Milorad [qivan~anin, Bo{ko Bojovi}, Milisav Markovi}, Radoje Radulovi}, Du{ko Bakra} i Milorad Ivanovi}. Svi oni su u prethodnom i novom sudskom postupku negirali krivicu.

petak23.novembar2012.

GR^KA

Mi lion i po po zi va stran ci ma za se lid bu ATI NA: Gr~ka policija saop{tila je da je {tampala 1,5 milion informativnih letaka koje }e podeliti doseqenicima „u ciqu pove}awa povratka stranaca u wihove zemqe porekla”. Leci ~ije je {tampawe pla}eno iz fondova EU, „bi}e podeqeni dr`avqanima tre}ih zemaqa da bi se obavestili o programu povratka u zemqe porekla u uslovima sigurnosti, dostojanstveno i bez obaveze da ne{to plate”, saop{tila je policija. Letak je na 13 jezika: engleskom, francuskom, {panskom, albanskom, ruskom, kineskom, arapskom, bengalskom, kurdskom, farsiju, pa{tuu, urduu ili daru, a deli}e se ispred Uprave policije za strance u Atini. Leci }e biti poslati i op{tinskim vlastima, kao i diplomatskim slu`bama i firmama u kojima rade stranci. Od formirawa nove koalicione vlade juna ove godine, na ~elu sa konzervativcem Antonisom

Samarasom, gr~ka policija je poja~ala kontrolu migranata {irom zemqe i deportovala 2.135 onih koji su bez dokumenata, {to je izazvalo reakciju nekoliko nevladinih organizacija za qudska prava. Organizacija „Hjuman rajts vo~” u avgustu je osudila policijski lov u centru Atine na doseqenike bez papira, kao „pravno neosnovan”. Uz pogor{avawe krize u Gr~koj oja~ala je neonacisti~ka stranka Zlatna zora koja je napravila politi~ki proboj i u{la u Skup{tinu Gr~ke na poslani~kim izborima juna, {to je doprinelo pove}awu broja incidenata ksenofobi~nog nasiqa. Dvojica od 18 poslanika te stranke tu`ena su po slu`benoj du`nosti zbog „uni{tavawa tu|e imovine” tokom napada na doseqenike-uli~ne trgovce. Me|u 10,9 miliona stanovnika Gr~ke `ivi i 1,5 miliona stranaca, od kojih oko 600.000 nema dozvolu boravka.

Pet da na {traj ka op {ti na ra ATI NA: Op{tinski radnici u Gr~koj okupiraju ve} peti dan nekoliko stotina gradskih ve}nica {irom zemqe, protestvuju}i protiv otpu{tawa u javnom sektoru koje tra`i Evropska unija i kreditori Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF). Gr~ka je obe}ala poveriocima da }e otpustiti 27.000 zaposlenih u javnom sektoru, pa gradski i lokalni slu`benici strahuju da }e biti me|u prvima koji }e biti otpu{teni. Wihovi protesti su se intenzivirali od kada je gr~ka vlada, ranije ovog meseca, usvojila paket

mera {tedwe, podse}a britanska agencija Rojters. U ovom trenutku dve tre}ine gradskih ve}nica, ta~nije 330, okupirano je slu`benicima koji su u {trajku, kao i nekoliko ministarstava. Zbog wihovog {trajka poreme}ene su javne slu`be u Atini, a |ubre je nagomilano u nekoliko kvartova prestonice. Blizu 3.000 op{tinskih slu`benika pro{etalo je ju~e centrom Atine uzvikuju}i „Wihove mere - na{a sahrana” i nose}i crne balone. Zaposleni u nekoliko ministarstava odr`avaju sli~ne proteste.

Ba ~e na bom ba na ku }u su di je ATI NA: Na ku}u gr~kog sudije Policijski stru~waci za bombe poznate po borbi protiv organiprikupili su dokaze sa mesta ekszovanog kriminala ju~e ujutro je u plozije koji }e biti ispitani u poAtini ba~ena bomba. licijskim kriminalisti~kim laPrema izve{tajima policije, boratorijama. Policija u istrazi eksplozija je napravila veliku mao ovom napadu istraùje sve mogu}terijalnu {tetu, ali nije bilo povre|enih. Sna`na eksplozija o|eknula je u ranim jutarwim ~asovima u dvori{tu ku}e sudije Paraskevi Kalaici u atinskom predgra|u Halandri. Nepoznati po~inioci postavili su eksplozivnu napravu ru~ne izrade na ulazu u garaù po- Policija prikupqa podatke red dvospratne rezidencije na ~ijem prvom spratu nosti, a naro~ito ispituje procese ìvi sudija, prenosi ANA. Ekskoje je sudija vodila. Ona je naroplozija, koja se ~ula na velikoj ~ito poznata po tome {to je osudiudaqenosti, napravila je veliku la pripadnike mreè organizova{tetu na rezidenciji, a usled wene nog kriminala zbog nekoliko krisililne razbijeni su prozori na vi~nih dela, ukqu~uju}i ubistvo obli`wim ku}ama i automobilima jednog biznismena i otmicu brodoparkiranim u blizini. vlasnika, navodi AP.

BOSNA I HERCEGOVINA

Iza bra ni no vi mi ni stri SA R A J E V O: Predstavni~ki dom Parlamenta Bosne i Hercegovine ju~e je na sednici u Sarajevu izabrao nove ministre u Ve}u ministara BiH. Za ministra bezbednosti BiH imenovan je Fahrudin Radon~i}, lider Saveza za boqu budu}nost (SBB), a za ministra odbrane Zekerijah Osmi} iz Socijaldemokratske partije (SDP). Za zamenicu ministra finansija imenovana je Edita \apo iz Radon~i}evog SBB-a. SDP je letos raskinula koaliciju sa Strankom demokratske akcije (SDA), nakon ~ega je SDP u{ao u koaliciju s Radon~i}evim SBB-om. Po{to je formirana nova koaliciona vlast, 22. oktobra su iz Ve}a ministara BiH smeweni svi ministri i zamenici iz SDA: Sa-

dik Ahmetovi} i Muhamed Ibrahimovi}, koji su bili ministri sigurnosti odnosno odbrane, kao i Fuad Kasumovi}, zamenik ministra finansija i trezora BIH. Novoimenovani ministar sigurnosti BiH Fahrudin Radon~i} rekao je novinarima da „Ministarstvo sigurnosti prvo treba da se depolitizuje i da ne sme da se me{a u operativni rad policije i tu`ila{tava”. Predstavni~ki dom parlamenta BiH izabrao je ju~e Denisa Be}irovi}a iz SDP za zamenika predsednika tog tela i za ~lana Kolegijuma doma iz reda bo{wa~kog naroda. Be}irovi} je tako ponovo izabran na istu funkciju s koje je smewen pre nepunih mesec dana na inicijativu SDA.

OGLASi l ^iTUQe

petak23.novembar2012.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za kokenosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051. 64663

IZDAJE SE na du`e, zaposlenoj `eni komforan jednoiposobni stan na Keju, sa pogledom na Dunav, Telefon 520-271, posle 22 ~asa. 64660

FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon: 063/239-411. 63799

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 74. godini preminuo na{ dragi otac, svekar, tast i deda

PRODAJEM drva: hrast, ba grem i jasen, 3.500 din. metar. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 64621 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/8485-495. 64627

\oka Zagor~i}

Tihomir Stojanovi} Tile Sahrana je danas, 23. 11. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Stepanovi}evu. O`alo{}eni: sin Jovica, k}i Sun~ica, snaja Svetlana, zet Goran, unuke Dijana i Nevena i unuci Vuk, Vladan i Ogwen.

Posledwi pozdrav sestri

Sahrana je u petak, 23. 11. 2012. godine, na ^enejskom grobqu. Polazak od ku}e je u 13 ~asova. O`alo{}eni: sin @ivko, unuci i praunuke. 64763

Posledwi kom{iji

pozdrav

Posledwi pozdrav dragom kumu

Tihomiru Stojanovi}u Tiletu

Qubici Tihomiru Stojanovi}u iz Stepanovi}eva

od brata Paje sa porodicom.

Posledwi pozdrav dedi

dragom

PRODAJEM mewa~nicu u radu na odli~noj lokaciji. Telefon: 061/68-55-333. 64715

\oka Zagor~i}

\oki Zagor~i}u

od kumova Mirkovi}a.

Posledwi pozdrav deda \oki od porodice Kuzmanovi}.

od: unuka Vladimira i unuke Marije.

64785

64766

64765

Porodice: Kuli}, Vukoje, Vukosav, Brki} i Mirkovi}. 64810

PRODAJEM koke nosiqe stare 11 meseci, te{ke 2kg. Telefoni: 069/511-93-22, 063/511-932, Me|unarodni put 310b, ^enej. 64578

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 92. godini preminuo

64787

PRODAJEM ku}u u Rivici ili mewam za odgovaraju}i stan u N. Sadu. Tel.: 061/68-55-533. 64716

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 64502

dnevnik

Posledwi pozdrav tetki

64786

Qubi

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav tetki

\oki Zagor~i}u

Qubi

\oki Zagor~i}u

Jovo Xodan od Nixe sa porodicom.

od Mile sa porodicom.

od porodica Buli} i Parli}.

od: sinovca Radivoja i snajke Femke.

64811

64768

64767

64812

Posledwi pozdrav prijatequ od porodice Dugowi}.

Posledwi pozdrav prijatequ

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

S tugom javqamo da je u 85. godini zauvek zaspala na{a draga tetka

64739

Posledwi pozdrav na{em dragom ujaku, dedi i pradedi

Qubica [krbi} Sahrana je danas, 23. 11. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ka}u.

Tihomiru Stojanovi}u

Milena Kudi} 1945 - 2012.

Porodica Kova~evi}.

Neizmerno zahvalni za sve, tvoji: Beba, Rada, Dra{ka, [krba, Awa, Nikola, Milica, Bo`idar, i snaja Jovanka. Po~ivaj u miru.

Sahrana je danas, 23. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na Dowem grobqu, u Sremskim Karlovcima. O`alo{}ena porodica.

64809

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustila na{a draga

64801

64792

dragom

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je na{a

\or|u Zagor~i}u \oki

Mara Vratari} od: Vide, Vase, Stojana, Vesne, Mi{e, unu~adi i praunu~adi.

Bosiqka Ivkovi} 1931 - 2012. Sahrana je u subotu, 24. 11. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Kisa~u. O`alo{}ena porodica. 64839

64793

preminula 21. 11. 2012. godine.

Mi}i @egarcu od: sestre Nade i zeta Milenka sa decom Draganom, Danetom i Danijelom.

Sahrana je danas, 23. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Ravnom Selu. Zauvek }e{ biti u na{im srcima. O`alo{}eni: brat Ivan, bratanica Qiqana, unuk Marko sa porodicom i ostala rodbina.

64803

64802

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Navr{ava se godina od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

Dana 23. novembra se navr{ava {est meseci od kako nije sa nama na{a draga

petak23.novembar2012.

Posledwi pozdrav majci

GODI[WI POMEN

28. 11. 2011 - 28. 11. 2012.

Senki Mijatovi} 1941 - 2012.

Svetlana Leti}

Vladimir (Pavla) Andi} 1935 - 2011.

Vreme ne mo`e da umawi bol.

Pomen obele`avamo 24. 11. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Vole te tvoji: Branka, Sveta, Sa{a, Nada, Brane, Luka, Nikola, Neboj{a i Tamara.

Tvoji: suprug Branko, otac Nikola, sinovi Sr|an i Goran, snaje Dragana i Nata{a i unuka Teodora.

64682

64727

^ETRDESETODNEVNI POMEN U subotu, 24. 11. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu obele`i}emo ~etrdeset dana od odlaska drage tetke.

Sahrana na{e mame }e se obaviti u petak, 23. 11. 2012. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sin @ivan i }erka Qiqana sa porodicom.

internista kardiolog Dana 24. 11. 2012. godine, u 11 ~asova obele`i}emo godinu od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Porodica. 64630

64746

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a voqena majka i baka

Preminula je na{a draga mama

Radmila Kali}

^ik Valerija

ro|. Arsenijevi}

1923 - 2012.

Marija Peri{i}

Dr Ratomir M. Dragovi}

Sahrana je danas, 23. 11. 2012. godine, u 15.30 ~asova, na grobqu Kalvarija, u Malom I|o{u.

Sahrana je danas, 23. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Gabriela Erbez sa porodicom.

O`alo{}eni: sin Andrija, snaja Ivana, unuci Pi}uka i Andrija.

O`alo{}eni: sin @eqko, }erka Vesna, unuci Milan, Jelena, Neda i Bojana sa suprugom Mladenom.

64704

64758

64747

1928 - 2012.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Sa po{tovawem, pozdrav dragoj nam

posledwi

S tu`nim srcem obave{tavamo da je na{ voqeni suprug, otac i deda

Jovo Xodan

Jovi Xodanu

1945 - 2012.

od: kumova Vasi} Joce, Dane, Milice i Gage.

^ik Valeriji - Babiki

Posledwi pozdrav tati i dedi od: }erke Dade, zeta Pe|e i unu~adi Zdravka, Mirjane i Jelene.

Posledwi pozdrav tati i dedi od: sina \ure, snaje Ka}e, unu~adi Nikole i Luke.

64737

64738

iznenada preminuo 21. 11. 2012. u 67. godini. Sahrana je danas, 23. 11. 2012. godine, u 12.30 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu. O`alo{}eni: supruga Kata, sin \uro i }erka Dragica. 64736

64762

Posledwi kom{inici

pozdrav

Posledwi pozdrav bratu

dragoj

Posledwi pozdrav bratu

Porodica Drobac.

64774

POMEN

Radmili Kali}

23. 11. 2009 - 23. 11. 2012.

od kom{ija iz Rumena~ke 161.

Navr{avaju se tri godine od kako nas je napustila na{a voqena supruga, mama, baka, sestra i tetka

Jovi Xodanu

od sestre Drage sa porodicom.

od brata Mitra sa porodicom.

od: brata Nikole sa porodicom.

od: sestre Mire sa porodicom.

64748

64749

64750

64751

64770

23. 5. 2012 - 23. 11. 2012.

Jovi Xodanu

POMEN

SE]AWE Danas, 23. 11. 2012. godine navr{ava se {est tu`nih godina od kako nas je napustio na{ dragi

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav kom{iji

Bojana Antonijevi} Vlajko Durkovi}

Radinka Velbabovi}

2007 - 2012.

iz Ne{tina Ro|ena na{a, {est meseci kako si nas napustila, ali ti `ivi{ u nama i sa nama i tako }emo biti neraskidivo vezane sve do mog kraja. Bila si borac, vredna, hrabra, plemenita i puna qubavi. U ve~itoj tuzi, tvoje Dragana i Jelena. 64618

Neute{ni: suprug Damwan, }erke Jelena i Zorana, unuci Jovan i Andrej i sestra Mirjana Vla{i} sa porodicom.

64735

Pet godina je pro{lo kao tren. Najvi{e nam nedostaje tvoj osmeh da nas do~eka. Znamo da }emo vremenom plakati sve mawe i ti{e, a ti }e{ nam nedostajati sve vi{e i vi{e. Tvoji: supruga Lidija, }erke Ivana i Dejana sa porodicama i ta{ta Zorka.

Uvek }emo te se se}ati sa qubavqu i tugom. Tvoje: Nevenka i Lidija sa porodicom.

64699

64752

^aslavu Vu~kovi}u

\oki @egarcu

Jano Dobrowovski nastavnik u penziji 1926 - 2006.

od kom{ija iz Ul. Partizanskih baza 4.

od: kuma Lazara Stojakovi}a sa porodicom.

64743

64741

06.30 09.00 09.05 10.10 11.00 11.30 11.55 12.10 13.00 13.30 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.10 00.35 01.00 02.43 03.10

Добро јутро, Војводино Државни посао Конструкторске катастрофе Палета Строго платонски: Сибилин шоу Кухињица Име мог сокака Трансплантације Српски екран-емисија МТВ-а на српском Урбана џунгла Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Преживели Сучељавање Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци, репортажа.. ТВ Дневник Џонатан Крик Премијерка: Стотину дана Војвођански дневник Петказање Један на један Строго платонски: Сибилин шоу Све странци Ретроспектива 50 година Суботичког фестивала 2.део Урбана џунгла Српски екран

Џонатан Крик Медлин Магелан је новинар истраживач која уз помоћ Џонатана Крика, творца магичних трикова, решава велике мистерије. Улоге: Ален Дејвис, Керолин Квентин, Стјуарт Милиган (РТВ 1, 20.05)

06.30 06.55 08.45 10.00 10.15 11.10 12.30 12.40 13.05 14.50 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 00.00

tv program

petak23.novembar2012.

Кухињица – мађ.. Миљеница Петказање Свјетионик Здравље пре свега Центар света Вести на мађарском Многе Витомирове улоге, док.филм Џесика, филм Здраво живо Добро вече, Војводино Духовка Емисија за село (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести Траговима давне прошлостиок Добро вече, Војводино на словачком Вајтчепел Биографије: Роман Полански Палета ТВ Продаја

08.00 09.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Лола Панонско јутро Здравље је лек Др Мартин Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм

06.02 06.47 07.08 07.13 07.24 07.47 07.57 08.04 08.15 08.42 09.06 09.18 09.39 10.00

Градске птице: Сова утина Летећа екипа аутора потпомогнута орнитолозима Миланом Ружићем, Димитријем Радишићем, Драженком Рајковићем и Марком Шћибаном представља нам сову утину. Уколико желите да сазнате зашто су сове утине за своју светску престоницу одабрале баш Кикинду, на који начин један пар сова даје седам хиљада литара млека годишње, како се сове служе тригонометријом, да ли је безбедно да гледате сови у очи, погледајте другу епизоду серијала „Градске птице”. (РТС 1, 11.06)

06.30 08.30 09.00 09.05 09.35 10.30 11.00 11.05 11.35 12.00 13.00 13.05 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.40 19.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Новосадско јутро Цртани филм Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Лична грешка Дунавска салетла Обалска стража Вести Опчињени Витраж Вреле гуме Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а НС поподне Конак Објектив Ленија Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стрежа Људи са Менхетна Украдена срца

14.40 15.05 16.00 16.52 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.58 22.47 22.51 23.40 23.55 00.02 00.50 02.30 03.00

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Мајстори Гастрономад Вести Разгледница Енциклопедија за радознале Градске птице Како се то ради Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Евронет Циклус - Љубавне приче: Пуслице са обрстом Циклус - Љубавне приче: Лек од љубави И ја имам таленат Ово је Србија Војна академија Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Војна академија Рамбо 3, филм Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Вирус, филм Мајстори Вести (04.00,05.00)

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 21.15 23.00 23.15 01.15 01.20 02.10 02.35

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 09.46 10.00 10.06 10.33 11.06 11.34 12.00 12.15 12.31 13.16 13.23 14.05

Џе ну е ри Џонс

Људи са Менхетна Улоге: Џон Хем, Кристина Хендриксен, Џенуери Џонс (Новосадска ТВ, 15.10)

11.45 12.00 13.45 13.50 15.30 16.00 17.45 18.20 18.45 20.30 20.45 22.30 23.00 23.30

На данашњи дан Евролига: Калон – Алба НБА Ливе Евролига: ЦСКА – Партизан НБА акција Евролига: Олyмпијакос – Ефес Инсајд гранд при Премијер лига Евролига: Залгирис – Каја Лаборал НБА Евролига: Монтепаски – Макаби Најава шпанске лиге Најава Премијер лиге Евролига: Бешикташ – Бамберг

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.00 Инвестиције, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Дечији програм, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Рат, револуција, герила, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

10.23 10.51 11.22 12.22 12.39 13.08 14.10 14.37 15.01 15.13 15.34 16.06 16.34 17.05 17.55 19.26 19.58 20.29 21.00 21.54 22.28 23.19 00.05 00.25 02.08 03.08

Концерт за добро јутро.године Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Томас и другари Дени и Деди Добро вече, децо Зујалица Књижевна школица Арс практика Острво орангутана Београд-вечити град Седница Народне Скупштине Репулике Србије, пренос Мој љубимац Живот и стандарди Бардови театра: Горица Поповић Камерата сербика Метрополис Трезор Зујалица Књижевна школица Арс практика Острво орангутана О родној равноправности Градске птице Праг села Србије Елиза из Ривомброзе Кошарка-ПС, Раднички ФМП Тамиш, пренос Добро вече, децо Дворци Војводине Лов и риболов Елиза из Ривомброзе Контекст Научни кафе Фудбал-Преглед лиге Европе И ја имам таленат 25.београдски џез фестивал Трезор Кошарка-ПС, Раднички ФМП Тамиш (р)

dnevnik

08.45 У здравом телу 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 13.50 Нинџа ратници (р) 15.00 Амерички топ-модел

Наташа Одаловић

Хоћу да знам Може ли култура у Србији да добије аутономију, илустративно, барем у мери у којој је има Универзитет? Шта значи аутономија културе? Какав је однос медија и културе? Да ли министарства задужена за културу могу да разумеју културу као живу делатност у покрету? Каква је будућност друштва у којој култура нема идентитет, па, самим тим, ни право гласа? О томе говори проф. др Милена Драгићевић-Шешић, културолог. Ауторка је Наташа Одаловић. (Б92, 09.30)

05.00 08.00 08.50 09.10 09.35 09.45 10.00 10.55 11.50 12.15 12.45 13.15 13.40 14.00 15.00 15.50 16.15 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00 01.45 03.30

Јутарњи програм Бакуган 1 Земља коња Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Телешоп Црвени орао Добра женао Телешоп Краљице Стаљин уживо Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна - квиз Љубавни сигнали Луда кућа Долина вукова Црвени орао Добра жена Играни филм Коцкар, девојка, револвери, филм

16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 17.30 Приљатељи 18.00 Пут око света 18.30 Вести 19.10 Нинџа ратници 20.00 Никита 21.00 Филм: Вод смрти 23.20 Вести 23.55 Спортски преглед 00.15 Никита (р) 01.05 Амерички топ-модел (р) 01.55 Најбоље године (р)

Катарина Корша

Двор ци Вој во ди не Да нас је у Вој во ди ни ре ги стро ва но око 60 дво ра ца и лет њи ко ва ца раз ли чи те ар хи тек тон ске вред но сти. Не ки су под за шти том др жа ве, а ве ћи на про па да или су пот пу но раз ру ше ни. Ка ко се де си ло да та нео бич но рет ка ба шти на за ове про сто ре, и не ма ње вред на, бу де за бо ра вље на.? Аутор и уред ник је Бо жи дар Ђу ран (РТС 2, 19.58)

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.00 04.45

Добро јутро Све за љубав Први национални дневник Магазин ин Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Гранд шоу Прељубници Српска посла Шопингхоличарке Папарацо лов Филм: Откачени председник Филм: 13. игра смрти

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 14.30 15.00 15.45 16.15 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Цртани филмови У рингу Филм: Тркач Сити њуз Филм: Ником ни реч Породични обрачун Агенција за СИС Др Оз Симар Маријана и Скарлет Туркан Собарица са Менхетна Сити њуз Опасна игра Филм: Ратник џихада Филм: Ратник џихада Опасна игра Тријумф љубави

Љубавни сигнали Победници четвртог мини циклуса астро шоуа „Љубавни сигнали” настављају са великом, борбом, са циљем да се у великом финалу двоје споје, као сродне душе и освоје награду и до 20.000 евра. До победе се долази кроз низ игара, али и уз обавезне астро савете Божидара Поповића астролога. Водитељка је Катарина Корша. (Хепи, 20.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak23.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.30

Жена под уценом Удата за мафију Волим те до смрти Месечина и Валентино Оженио сам убицу Путовање живота Нел Бинго 21 грам Врсте Сецретс Девојке из снова Пуне руке посла 14

08.00 09.00 10.00 12.00

Наполеон Геније дизајна У месечевој сенци Фарма из Едвардијанског доба Звезде сребрног екрана Стопама Жака Офенбаха Рим: Последња граница Геније дизајна Варвари Терија Џонса Фарма из Едвардијанског доба Успон и пад Версаја: Луј XVI Героуов закон Наполеон Варвари Терија Џонса Тајм тим година X Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори

13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Филм: Посао за странце Филм: Бик Који Седи Филм: Остерманов викенд Филм: Чудо у Ливерпулу Филм: Кобна опсесија Филм: Пророчанство. Заборављени 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00

По сао за стран це Џу ли Стај рон је успе шна по слов на же на ко ја има не ко ли ко при ја те ља и ни ко га од по ро ди це. По чи ње да сум ња да јој се спре ма от каз. У по ку ша ју да бу де за ко рак ис пред сво јих прет по ста вље них, са ста је се са Ни ком Хе ри сом. Ње на уз не ми ре ност пре о вла да ва ка да мо ра да одр жи ве ли ку пре зен та ци ју ван гра да... Уло ге: Џу ли ја Стајлс, Сто кард Чеј нинг Ре жи ја: Па трик Стет нер (Си не ма ни ја, 11.00)

07.20 Добра жена 08.20 Браћа и сестре 09.20 Филм: Двоструки живот Еленор Кендал 11.20 Вокер, тексашки ренџер 12.20 Видовњак 13.20 Монк 14.20 Вокер, тексашки ренџер 15.20 Добра жена 16.20 Браћа и сестре 17.20 Филм: Љубав заувек 19.20 Монк 20.20 Филм: Полицајац из вртића 22.20 Плаве крви 23.20 Хаваји 5-0

Кар ла Гу ги но

Елек тра Лукс Мла ди ин тер нет ски бло гер Берт Ро дри гез је обо жа ва лац пор но зве зде Елек тре Лукс, ко ја се због са зна ња о труд но ћи по вла чи из тог би зни са. Елек тра је нов по сао про на шла у пре да ва њи ма о сек су за до ма ћи це ко је сво јим му же ви ма же ле да бу ду што при влач ни је, али пла но ве за мир ни ју бу дућ ност по ре ме ти ће јој су срет са сту ар де сом Ко ром... Уло ге: Кар ла Гу ги но, Жо зеф Гор дон-Ле вит, Ти мо ти Оли фант, Ема ну ел Чир ки Ре жи ја: Се ба сти јан Ги те рез (ХРТ 1, 23.20) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.13 Митским путевима 4, док. серија 11.10 Кључ у руке 1, док. серија 12.00 Дневник 12.15 Спорт 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз 2 14.10 Скица за портрет 14.30 Јеловници изгубљеног времена 14.55 Друго мишљење 15.35 Научна петица 16.05 Луда кућа 16.40 ТВ календар 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт: На добром путу 18.20 Иза екрана 18.55 Мањински мозаик 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Певај моју песму 21.45 Царство порока 23.20 Електра Лукс, филм 00.55 Обрачун на дан св. Валентина, филм 02.35 Бег - Људски терет, филм

07.55 Телетабис 08.20 Девојчица из будућности 08.45 Фантастични пријатељи 09.10 Школски сат 10.00 Пренос сједнице Хрватског сабора 13.25 Бег - Људски терет, филм 15.10 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.20 Жупанијска панорама 16.40 Директ: На рубу 17.10 Брилијантин 17.55 Узми ме целога, филм 19.25 Куварски дует, док. серија 20.00 Монументални изазови, док. серија 20.50 Књига или живот 21.15 Опера бокс 21.45 Менделсонова Друга симфонија 22.55 Убиства у Мидсамеру 00.20 Картес: Пливање, ЕП у кратким базенима, снимак 00.55 Ретровизор

Џу ли ја Стајлс

06.00 07.30 09.05 10.40 12.05 13.35 16.10 17.50 18.15 20.05 20.35 21.35 22.25 23.55 01.20 02.50 04.25

Осам минута Опасне девојке 2 Дечак који је био цар Викинг Вики Зачин љубави Робин Худ Мапетовци Филмови и звезде Прави кантри 2: Поклон Фабрика лажи Царство порока Права крв Кућа из снова Свештеник Сајрус Шмокљани на мору Брже

06.00 Осамнаести анђео 07.30 Нема издаја 09.00 Окршај холивудских звезда 10.00 Убиство на планини сенки 11.30 За сва времена 13.00 Екстремни Холивуд 14.00 Та дивна створења 16.00 Мафијаши 17.30 Екстремни Холивуд 18.30 Моја маћеха је ванземаљац 20.00 Екстремни Холивуд 21.00 Клуб императора 23.00 Заљубљена у таласе

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.30

08.05 Галилео 09.20 Флешпојнт 11.35 Ексклузив таблоид 11.55 Крв није вода 13.05 Ружа ветрова 14.05 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Тесна кожа 4, филм 21.40 Будва на пени од мора 22.50 Електра, филм 00.35 Огледала, филм 02.45 РТЛ Данас

Елек тра Елек тра На чос је пла ће ни уби ца ко ју је ни ња клан вра тио из мр твих ме ђу жи ве ка ко би слу жи ла у њи хо вим злим по ду хва ти ма. Елек тра сре ће сво јег ста рог учи те ља Сти ка и оста вља про шлост иза се бе. Али уско ро од кла на до би ја но ви за да так... Уло ге: Џе ни фер Гар нер, Го ран Ви шњић, Те ренс Стамп, Кри стен Пра ут Ре жи ја: Роб Бов ман (РТЛ, 22.50)

Џе ни фер Гар нер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00

23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Пен и Телер – Лаж или истина Желели сте да знате Изуми и открића који су променили свет Желели сте да знате Ништа лично

08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.30 18.15 19.45 20.15 20.45 21.45 22.45 23.05 00.05 00.20 01.00

Пливање Сви спортови Скијашки скокови Пливање Сви спортови Скијашки скокови Пливање Сви спортови Скијашки скокови Скијашки скокови Пливање Дрвосече Дрвосече Куглање Најјачи човек Коњички спорт Покер Мотоспортови Скијашки скокови Пливање

21.00 22.00

Мла ди ћа им пре си о ни ра ла „бра ћа бом бар де ри”

ракса ус по ста вља ња за шти ће них зо на, спречи. Није реч о десет или двадесет људи, него о пренета из првог рата у Ираку на Бо сну, неколико хиљада. Младић је био у Сребреници; била је фатално погрешна. Тај хвале вре- сви смо га видели на телевизији. Морао је знати дан циљ био је, нажалост, подривен пропустом шта се дешава. Кољевић је рекао да је све што ми међународне заједнице да обезбеди одговарајућа је рекао засновано на исказима очевидаца. средства – „плаве шлемове„. Генерални секретар На следећој Лондонској конференцији одлучено УН проценио је да му је потребно око 34.000 вој- је да се пошаље упозорење генералу Младићу, с ника; добио је мање од седам хиљада. Штавише, потписом ваздухопловних генерала Велике Бритазаштићене зоне нису готово никад биле демилита- није, Француске и САД, да ће свака претња напаризоване већ укључене у циклус муслиманских дом на било коју од прео сталих заштићених зона напада који су извођени из њих, што је довело до изазвати интензивно ангажовање ваздушних снага. српске одмазде и, на крају, у Сребреници, језивог масакра, чије су размере тада биле потпуно непознате. Деловало је то као још једна крвава епизода у том сукобу. Вративши се са састанака у Лондону, где сам био у време пада Сребренице, отишао сам код Милошевића. Он је тврдио да је изненађен догађајима у Сребреници – што је флагрантан пример његовог економисања истином, иако то нисам могао да докажем – и мада није могао да контактира с Младићем директно, по слао му је поруку да мора да гарантује за безбедност цивила и војника Мар тић за од ма зду на ре дио гра на ти ра ње За гре ба УН. Младић је одговорио да иде лично у Сребреницу да спречи одмазду. Изгле- Задужен сам да уз помоћ Милошевића уговорим да да је његова намера била потпуно супротна. састанак западних генерала и Младића. Један од Милошевић је даље говорио да је вршио притисак мојих људи, присутан као тумач, причао ми је да је на Младића да игнорише Караџићева наређења за Младић био нарочито импресиониран рангом офиследећу најизложенију енклаву, Жепу, коју је тре- цира који су по слати да пренесу упозорење. Као бало такође заузети. Милошевић је очекивао је да војник, он је пре свега придавао необичан значај се тог дана састане с Младићем и био је уверен у хијерархији. то да ће му он дати гаранције за безбедност Жепе У Хрватској су Дејвид Овен и Торвалд Столтени Горажда само ако му се докаже да су те енклаве берг, током целог свог мандата, радили на враћању демилитаризоване. хрватског суверенитета над заштићеним зонама Рекао сам му да мора да схвати колико је ситуа- УН у замену за значајан степен српске аутономије, ција по стала озбиљна. Повлачење УН би имало те- такозвани план З-4. Они су успели да доведу до шке по следице, а акција економског споразума избо санских Срба против међу Хрвата и крајишких Са мо дан по за вр шет ку опе ра ци је Срба, који је, међутим, источних енклава повећава изгледе да се то деси. пропао због хрват ске „Бље сак” у За пад ној Сла во ни ји Чинило се да бо сански офанзиве у мају 1995. За стра ни по сма тра чи су ви де ли Срби желе да Унпрофор 30 часова операције „Бљека ми о не хлад ња че, ко је су Хр ва ти сак“, коју су Хрвати еуфеостане, под условом да не ко ри сти ли да хе ми ка ли ја ма ради ништа. Кад сам помистички описали као поменуо прве извештаје мелицијску операцију с циопе ру по но во отво ре ни ауто пут дија о зверствима у Срељем отварања аутопута ЗаЗа греб–Бе о град бреници, Милошевић је греб–Београд који су Срби покушао да скрене разгозатворили по сле убиства вор на зверства Хрвата током офанзиве на западну ножем на једној бензинској станици, Хрвати су Славонију. Младић је рекао Билту и генералу Сми- преузели контролу над западном Славонијом и ту, на једној вечери с Милошевићем негде у то вре- прогнали 18.000 Срба. Нико не зна тачно колико је ме, да „забораве Жепу“. Била је то јасна порука да цивила убијено јер је хрватска војска затворила ће је заузети. У тој фази рата он је више волео да највећи део подручја. Министар одбране Сушак се опредељује за инструкције из Београда него с рекао је у Сабору да је убијено 450 људи иако Пала. И док је Милошевић можда ковао заверу с практично није било војног супротстављања офанњим или му чак предлагао напад на Сребреницу и зиви. Литл и Силберова описују да су „следећег Жепу, није вероватно да подржава масакре јер му дана виђени камиони хладњаче на новоотвореном је било јасно колико би се они лоше одразили на аутопуту и Хрвати су почели масовну кампању чињегов углед у време кад му је било толико стало да шћења, користећи хемикалије да оперу путеве“. игра улогу миротворца. Без подршке из Београда, крајишки вођа Милан Неколико месеци касније питао сам Кољевића Мартић наредио је ракетни напад на Загреб, у кода ли зна шта се стварно догодило у Сребреници. јем је убијено седам и рањено 40 људи. Због тог Рекао ми је да је спровео сопствену истрагу. По напада на невине цивиле, Међународни трибунал причи коју је могао да састави, масакри су изврше- за ратне злочине је против Мартића убрзо подигао ни без Младићевог знања и против његове воље. оптужницу. Но, нико није био оптужен тако брзо Војници који су побили муслимане били су дезер- за нападе на крајишке Србе у мајској операцији тери гурнути на линију фронта. У покушају да по- или „Олуји“, којом је с огњишта својих предака еткажу своју ревност, преузели су на себе масовна нички очишћено 170.000 Срба. Преговарач ЕУ погубљења. Рекао сам да је то супротно уверењу Карл Билт истакао је ту аномалију и од Туђмана да нико у команди није знао или није могао да то био проглашен непожељном особом. Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak23.novembar2012.

dnevnik

23. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Да нас љу бав мо же би ти ве о ма сен зу ал на. Тре ба ло би да раз мо три те но ве на чи не на ко је ће те оду ше ви ти во ље ну осо бу. Мо жда сте све сни то га да је ва ша ве за ме та ого ва ра ња, што ће вас уз не ми ри ти на пр ви по глед.

BIK 20.4-20.5.

Ваш ум мо гао би тре нут но би ти у екс пан зив ном ре жи му. Мно ге си ту а ци је тре ба ло би да се од ви ја ју у ва шу ко рист. Ис ко ри сти те сво ју флек си бил ност и спо соб ност да жон гли ра те с ви ше за да та ка од јед ном.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Не од у стај те од по тра ге за љу бав ним парт не ром из сно ва јер са да је ва ша шан са. Да на шња енер ги ја вас под сти че на то да пре ду зме те ак ци ју. Чи ни се да је по треб на са мо ма ла вар ни ца да вас по кре не.

Бу ди те па жљи ви при из ра жа ва њу љу ба ви пре ма не ко ме ако ни сте про ве ли с том осо бом до вољ но ве ме на да би сте би ли си гур ни у то. Тај осе ћај мо гао би се по ја ви ти по сле нео ба ве зног су сре та или раз го во ра.

Пи та ња љу ба ви и ро ман ти ке ве ро ват но са да до жи вља ва ју свој вр ху нац. Мо гу ће је да је ва ша ве за у фа зи ко ја се при бли жа ва ве ли ком за о кре ту. Мо жда сте ис ку си ли из не над ни пре кид у ко му ни ка ци ји.

Мо гу ће је да ће те би ти при ву че ни од ре ђе ном осо бом због не ких за јед нич ких ин те ре со ва ња. Обо је це ни те умет ност, му зи ку и ро ман тич не ве че ре. Ипак, та осо ба ве ро ват но ни је по год на за ду го трај ну ве зу.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ако од ре ђе не ства ри ка да је љу бав у пи та њу кре ну да се ко ме ша ју, ме ња ју или ва ри ра ју, ваш пр ви им пулс би ће пре на гла шен. То је ве ро ват но су прот но од оно га што же ли те да ура ди те.

Ка да је реч о љу ба ви и ро ман ти ци, ва ша осе ћа ња би ће бло ки ра на ми шље њем дру гих љу ди. Оно што сте хте ли да за др жи те за се бе из не на да ће по ста ти јав но због уста ко је не мо гу да пре ста ну да при ча ју.

Од ре ђе на област ва шег жи во та се убр за но ши ри, узро ку ју ћи да из гу би те кон такт с ро ман тич ним аспек том жи во та. Што ви ше до стиг не те у јед ном сме ру, ви ше ће те из гу би ти у дру гом.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Љу бав и ро ман ти ка ће се да нас од ви ја ти у ва шу ко рист, иако ни сте у мо гућ но сти да у пот пу но сти ис ко ри сти те ту си ту а ци ју. Чи ни се да сте ве о ма из бир љи ви ка да је у пи та њу тип осо бе ко ју тра жи те.

Упра во је за по че ла но ва фа за у ва шем љу бав ном жи во ту. Тре ба ло би да раз ми сли те о окре та њу не ким но вим обла сти ма, с но вим љу ди ма и но вим окол но сти ма. Вре ме је да сту пи те у ак ци ју.

Да нас ће те ве ро ват но има ти при ступ из о ко ла ка да су љу бав и ро ман ти ка у пи та њу. То не мо ра ну жно да бу де ло ша ствар. У ства ри, та кав при ступ ра ди ће у ва шу ко рист и за то се по тру ди те да то ис ко ри сти те.

TRI^-TRA^

Не ста шна Ле ди Га га V REMENSKA

Пе ва чи ца Ле ди Га га је још јед ном ус пе ла да из не на д и сво је обо ж а ва о це. Сни ми ла је кра так ви део ко јим на ја вљу је но ви спот за пе сму „Ca ke„. У ви деу се пе ва чи ца по ја вљу је у до њем ве шу, две де вој ке је пље ска ју по зад њи ци, док се све три брч к а ју у ка ди. Уз то, ва ља ла се у тор ти, из го ва ра ла ри ме и уви ја ла се ис пред ка ме ре.

PROGNOZA

VIC DANA

НаобЛачење, моГућа

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 14 Niш

Evropa

киша

НО ВИ САД: На о бла че ње уз мо гу ћу сла бу ки шу по вре ме но. Ду ва ће слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 4 сте пе на, а мак си мал на 8 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: На о бла че ње са за па да до но си по вре ме ну сла бу ки шу. Ду ва ће слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 3 сте пе на, а мак си мал на 10 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ују тру по не где су ма гли ца и ма гла. На о бла че ње до но си по вре ме ну сла бу ки шу, нај пре на за па ду и се ве ру, а до уве че и у оста лим кра је ви ма. Ду ва ће слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 0, а мак си мал на 14 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту про мен љи во облач но и су во. По не где су ма гли ца и ни ски обла ци. У не де љу и по чет ком на ред не сед ми це су во уз ду же сун ча не пе ри о де. Ју тра ће би ти хлад ни ја, по не где са су ма гли цом. Од по не дељ ка ће ду ва ти ју го и сточ ни ве тар у По мо ра вљу и По ду на вљу, би ће по ја чан у уто рак и сре ду, али уз по раст тем пе ра ту ре. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: То ком ве ћег де ла да на по во љан ути цај на хро нич не бо ле сни ке и осе тљи ве осо бе. Уве че на се ве ру и за па ду зе мље ре у ма ти ча ри и аст ма ти ча ри мо гу осе ти ти гла во бо љу, по ре ме ћај сна и бо ло ве у ми ши ћи ма. Са ве ту је се уме ре на фи зич ка ак тив ност и при др жа ва ње са ве та ле ка ра.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 5 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Дру ги свет ски рат. Му јо и Ха со бе же пред Нем ци ма и скло не се у бу нар. Нем ци до ђу, а Му јо и Ха со од лу че да глу ме је ку. Нем ци ка жу: - Мо жда су у ку ћи. Бу нар од је ку је: мо жда су у ку ћи. - Мо жда су у шу ми. Чу је се од јек: мо жда су у шу ми. - Мо жда су у бу на ру. - Мо жда су у шу ми.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

131 (-20)

Slankamen

270 (-12)

Apatin

217 (-23)

Zemun

337 (-3)

Bogojevo

212 (-22)

Panчevo

348 (-2)

Smederevo

502 (0)

Baч. Palanka 230 (-20) Novi Sad

227 (-19)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

161 (-1)

Tendencija opadawa

Senta

230 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

264 (-10)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

62 (0)

TISA

-58 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 256 (-16) Beograd

Kusiћ

283 (-3)

30 (0)

Reшeњe:

DUNAV