Dnevnik 23.decembar 2012.

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 23. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23657 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : ZREWANINSKI „FARmAS” [IRI PALETU PROIZVODA

Izvozi}emo „viagru” i antidepresive

str. 5

NASLOVI

BEOGRADSKI NADBISKUP STANISLAV HO^EVAR ZA „DNEVNIK” KA@E DA PAPA NE]E POSETITI JASENOVAC SVE DOK SRPSKA I HRVATSKA STRANA NE STAVE ISTORIJSKU TA^KU NA TO STRATI[TE

Moramo se boriti za istinu INTERVJU NEDEQE

Bra}a Teofilovi}

Beogradski nadbiskup Stanislav Ho~evar izjavio je za na{ list da je mnogo va`nije isticati to {to }e tokom predstoje}eg obele`avawa velikog jubileja – 17 vekova od Milanskog edikta – pravoslavci i katolici u mnogo ~emu biti zajedno, nego ono po ~emu }e se razlikovati. „Sveti Otac `eli da poseti Srbiju. I {teta je {to pravovremeno nismo zapo~eli procese u tom

pravcu. Ali, {to nismo sada postigli, nadam se da }emo posti}i u budu}nosti, naravno pod uslovom da i predstoje}u proslavu jubileja shvatimo kao dozrevawe koje vodi ka integralnom dijalogu”, rekao nam je str. 6 nadbiskup Ho~evar.

str. 13

Teofil Pan~i} Latinica, }irilica... fajgeqica

Bora Oti}

[pen i {penadla

\or|e Randeq

str. 15

Po~eo „Dnevnikov” turnir SA[A mILO[EVI]

Srbi opet odlaze

str. 11

Slaba ki{a

Foto: F. Baki}

Najvi{a temperatura 4°S

NAJ BO QA JE @UR KA PO SLE SMA KA SVE TA: Trinaesti NS koncert godine odr`an je ju~e - dan posle „smaka sveta” - u Velikoj dvorani SPC „Vojvodina”. Interesovawe za `estoki zvuk bilo je veliko, sve karte su rasprodate, a ve} u kasnim popodnevnim satima fanovi iz cele Srbije, ali i kom{iluka, pohrlili su da vide omiqene bendove. Koncert je otvorio beogradski sastav S.A.R.S. svojim satiri~nim hitovima, da bi s pr`ewem nastavili bosansko-hercegova~ka formacija „Dubioza kolektiv” i zagreba~ko „Hladno pivo”.

Ipak, najboqu atmosferu kreirali su doma}i favoriti: „Ritam nereda”, „Ateist rep”, „Ajsbrn”, „Blok aut”, „Ortodoks Kelts”…

Foto: F. Baki}

@ivot je ~udo

2

dnevnik

nedeqa23.decembar2012.

CITATI

„

Be o grad je po sled wih 12 go di na usvo jio ne ko li ko de se ti na re zo lu ci ja i de kla ra ci ja o Ko so vu i ni {ta od to ga ni je spro ve de no, pa ta ko ne }e ni ova plat for ma do ne ti ni {ta do bro ni Sr bi ma na Ko so vu, a ni dr `a vi Sr bi ji. U toj plat for mi ni je na ve de no pre ci zno u kom si ste mu }e Sr bi `i ve ti ov de i u kom si ste mu }e se or ga ni zo va ti

”

Ra do van Ni ~i}, pred sed nik Skup {ti ne za jed ni ce srp skih op {ti na na Ko so vu

De `er: Jo{ fi ne do ra de [ef de le ga ci je Evrop ske uni je u Be o gra du Ven san De `er iz ja vio je da u Plat for mi o Ko so vu ko ju je pred sed nik To mi slav Ni ko li} po de lio am ba sa do ri ma po sto je ne ki do bri ele men ti, ali i de lo vi ko ji zah te va ju “fi nu do ra du”. “U ono me {to smo vi de li po sto je ne ki do bri ele men ti, ko ji da ju {an su da se kre ne na pred u di ja lo gu. Me |u tim, po sto je i de lo vi ko ji zah te va ju jo{ fi ne do ra de, ka ko bi bi li pri hva tqi vi za sve stra ne u pro ce su”, ka zao je De `er. Po ru ~io je da se mo ra iz be }i si tu a ci ja u ko joj bi jed noj stra ni “ru ke bi le ve za ne”, a da pro gres ko ji je do sa da po stig nut ohra bru je. De `er je na veo da na sta vak pu ta Sr bi je ka EU pred vi |a dva ko ra ka - iz ve {taj Evrop ske ko mi si je u mar tu i mo gu }i po ~e tak pre go vo ra to kom ir skog pred se da va wa EU, ko je se za vr {a va 30. ju na na red ne go di ne, do dav {i da se do mar ta o~e ku je ja sno una pre |e we od no sa s Ko so vom.

Da ~i}: Do sta vi {e li ce mer ja Pre mi jer Ivi ca Da ~i} je na sed ni ci Glav nog od bra SPS u be o- grad skom cen tru “Sa va” re kao da je plat for ma za Ko so vo i Me to hi ju pr vi do ku ment ko ji je pred sed nik Sr bi je iz lo `io pred stav ni ci ma me |u na rod ne za jed ni ce. “To je na{ po gled na re {a va we tog pro ble ma i do sta je bi lo po li ti ke da je Ko so vo Sr bi ja, a u re al nom `i vo tu je Ko so vo sve da qe od Sr bi je”, re kao je li der SPS-a. Da ~i} je na gla sio da je pri o ri tet bri ga o Sr bi ma ko ji `i ve na Ko so vu i da je li ce mer no da so ci ja li ste op tu `u ju oni ko ji su za vre me bom bar do va wa po be gli iz ze mqe i oni ko ji {ko lu ju de cu u ze mqa ma EU, a sa da SPS kri ti ku ju za po li ti ku ko ju vo di. “Ako je to ta ko vra ti te se svi, pa da `i vi mo izo lo va no”, re kao je Da ~i}. Da ~i} je is ta kao da }e Sr bi ja na sta vi ti put ka EU i da joj je ~lan stvo u Uni ji po treb no pre sve ga iz eko nom skih raz lo ga.

„Uklo ni te spo me nik u Pre {e vu”

SKUP [TI NA GRA DA ZRE WA NI NA

Od u ze ti man da ti od bor ni ci ma DS i LSV Dvo ji ca od bor ni ka iz re do va opo zi ci je Go ran Ka u ri} (DS) i Ti bor Va{ (LSV) osta li su bez man da ta u Skup {ti ni gra da Zre wa ni na. Ve }i na u lo kal nom par la men tu, na i me, iz gla sa la je na ju ~e ra {wem za se da wu pred lo ge re {e wa o pre stan ku man da ta ovim od bor ni ci ma.

Ko mi si ja za man dat na pi ta wa je obra zlo `i la da su Ka u ri} i Va{, od tre nut ka ka da su po lo `i li za kle tve kao od bor ni ci, po ~e li da ostva ru ju dve pla te iz bu xe ta gra da – kao za po sle ni u Grad skoj upra vi i od bor ni~ ku na kna du. Ka u ri}, kao biv {i za me nik gra do na ~el ni ka Zre wa ni na, i Va{, kao do sko ra {wi ~lan Grad skog ve }a, is ko ri sti li su pra vo da na kon pre stan ka funk ci je, u na red nih po la go di ne, pri ma ju pla tu ko ju su ima li kao funk ci o ne ri.

Od lu ci zre wa nin ske vla sti, ko ju pred vo de SNS i SPS, o{tro su se us pro ti vi le de mo kra te i li ga {i, ali i ra di ka li.

– Na pra vi li su niz prav nih gre {a ka u spro vo |e wu ove svo je po li ti~ ke od lu ke. Ume sto da se ba ve bu xe tom i dru gim va `nim stva ri ma, oni ka dru ju na tu |im iz bor nim li sta ma – oce nio je Va{.

Go ran Ka u ri} je ka zao da se “na ma la vra ta uvo di prak sa par la men tar ne dik ta tu re.

– Pro tiv svih ko ji su od go vor ni za ovo bi }e pod ne te kri vi~ ne pri ja ve – na ja vio je Ka u ri}.

Na sed ni ci je na ja vqe no da }e se Ka u ri} i Va{ obra ti ti svim nad le `nim in sti tu ci ja ma i da }e ko ri sti ti sva prav na sred stva da bi do ka za li da su im od bor ni~ ki man da ti ne le gal no od u ze ti. @. B.

CRNA

Po ko sio pe {a ke, po be gao pa se pri ja vio Vo za~ auto mo bi la ko ji je u~e stvo vao ju ~e u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la na Ba taj ni~ kom dru mu u Ze mu nu, a u ko joj su po gi nu la dva pe {a ka, pri ja vio se po li ci ji, re ~e no je Ta nju gu u MUP-u Sr bi je. Ka ko je na ve de no, vo za~ je do {ao u Po li cij sku sta ni cu Srem ski Kar lov ci u prat wi advo ka ta. Na stra da li su Z.K. (46) i G.C. (30), dok su tri oso be za do bi le lak {e po vre de. Ne sre }a se do go di la oko {est sa ti uju tru, ka da je auto mo bil u ko jem su se na la zi le ~e ti ri oso be po ko sio pe {a ke, na kon ~e ga je vo za~ po be gao sa li ca me sta. Zbog pri ro de po vre da ni su mo gle da se kon sta tu ju go di ne na stra da lih, osim da je re~ o jed nom sta ri jem i jed nom mla |em mu {kar cu, a wi ho va smrt je kon sta to va na na li cu me sta.

Uhap {e na tro ji ca u slu ~a ju „Agro ban ka” U na stav ku is tra ge u slu ~a ju „Agro ban ka” uhap {e ni su Bra ni slav Pe {i}, ~lan Iz vr {nog od bo ra Agro ban ke, Ve li bor Lu ki}, di rek tor fi li ja le te ban ke u ^a~ ku, i Mi len ko Su ru xi}, vla snik pred u ze }a „Me di te ran 92”, „Hend prom” i „Dra ga ~e vac frut” iz Gu ~e, pod sum wom za zlo u po tre bu 16 mi li o na evra. Pe {i}, pred sed nik Kre dit nog od bo ra za za pad nu Sr bi ju, i Lu ki}, ~lan Re gi o nal nog kre dit nog od bo ra su od 2006. do 2010. u~e stvo va li u odo bra va wu kre di ta Su ru xi }e vim fir ma ma, i to ta ko {to su ava li ra li me ni ce su prot no pro ce du ri ban ke. Zbog ne vra }e nih kre di ta i ne mo gu} no sti na pla te me ni ca, „Agro ban ka” je o{te }e na za 16 mi li o na evra.

Pre mi jer Sr bi je po zvao je po no vo lo kal ne vla sti u Pre {e vu da sa mi uklo ne spo me nik, po dig nut pri pad ni ci ma Oslo bo di la~ ke voj ske Pre {e va, Bu ja nov ca i Me dve |e, ili }e bi ti sru {en. “Ne ki ka `u da ne smem da sru {im spo me nik ko ji su po di gli oni ma ko ji su ubi ja li po li caj ce. Ili sklo ni te sa mi ili }e vam bi ti sru {en, jer na sva kom de lu te ri to ri je Sr bi je Vla da Sr bi je ima iz vr {nu vlast”, po ru ~io je Da ~i}. On je re kao da Al ban ci tre ba da se pi ta ju da li su spo me nik iz gra di li da bi iz gra di li i lo {e na ci o nal ne od no se. Da ~i} je pod vu kao da lo {im me |u na ci o nal nim od no si ma ne ma me sta i na veo da u Vla di Sr bi je ima onih ko ji su pred stav ni ci na ci o nal nih ma wi na, a da su vra ta vla de i da qe otvo re na za SVM.

INTERVJU

IN T ER V JU: ALEK SAN DAR JU GO VI], POT PRED SED NIK SPO

Vu ~i} go vo ri isti nu a da se u me di ji ma po ja vi la ko sov ska plat for ma srp skog dr `av nog vr ha, je dan ci ni~ ni blo ger na pi sao je ka ko se ra di o „spi sku le pih `e qa ko ji, ako Pri {ti na pri hva ti, na ma omo gu }a va da za uz vrat ni ka da ne pri zna mo Ko so vo, a ako ne pri hva ti, omo gu }a va da za ka znu ni ka da ne pri zna mo Ko so vo” – U pi ta wu je tek na crt plat for me, od no sno tekst ko ji je pred sta vio pred sed nik To mi slav Ni ko li} jo{ ni je zva ni ~an do ku ment. A stav Srp skog po kre ta ob no ve je do bro po znat – ko men ta ri {e za „Dnev nik” pot pred sed nik SPO i na rod ni po sla nik Alek san dar Ju go vi}. – Na{ pred log je plat for ma od dva ~la na. Pr vi, u ko me pi {e da Sr bi ja ni ka da ne sme pri zna ti ne za vi snost Ko so va i Me to hi je iz na ci o nal nih, isto rij skih, ep skih, mit skih i svih dru gih raz lo ga. I dru gi, da je osno va za pre go vo re ne sta tu sni deo Ah ti sa ri je vog do ku men ta, ko ji se mo `e po boq {a ti u in te re su Sr ba, na ro ~i to {to se ti ~e se ve ra KiM. l Li der SPO Vuk Dra {ko vi} una zad go di na ma upo zo ra va na to da je Ko so vo iz gu bio Slo bo dan Mi lo {e vi} i da sa da tre ba iz vu }i {to se iz vu }i mo `e. Du go go di {wi ko a li ci o ni part ner Bo ris Ta di} je ta kav pri stup na zi vao „opa snim” i „de fe ti sti~ kim”, dok ga „ar hi pro tiv nik” SPO-a Ivi ca Da ~i} sa da va tre no za go va ra. Ka ko to tu ma ~i ti?

– Pa da su na vre me slu {a ni sa ve ti SPO-a, ne bi bi lo ni ra to va, ni na ci o nal nog, ni du hov nog , ni eko nom skog slo ma, i Sr bi ja bi uve li ko bi la ~la ni ca Evrop ske uni je. Da je Bo ris slu {ao Vu ka, do bi li bi smo sta tus kan di da ta, ve ro vat no i da tum pre go vo ra, jo{ pro {le go di ne, a sam Bo ris bi imao da le ko bo qu po zi ci ju pred pro {le iz bo re. Me |u tim, umi slio je da je Vuk me ta, pa je po la go di ne vo |en pro pa gand ni rat pro tiv Srp skog po kre ta ob no ve. Na kra ju je, a to se de si lo mno gi ma, iz gu bio na svim po qi ma. l Vlast ~vr sto dr `i u fo ku su Ko so vo, EU i bor bu pro tiv ko rup ci je, i sti ~e se uti sak da opo zi ci ja na pro sto ni je u sta wu da to me pa ri ra i kan di du je ne ku dru gu te mu ili bar svo je vi |e we po me nu ta tri pi ta wa. Zna ~i li to da se opo zi ci ja, po go to vo onaj wen deo ko ji je do sko ra bio na vla sti, jo{ uvek ni je do voq no sna {ao u svo joj no voj ulo zi?

K

– U pro {lom man da tu, iako smo bi li deo vla da ju }e ko a li ci je, ~e sto smo bi li o{tri ji u kri ti ka ma ta da {we vla de ne go {to su bi le opo zi ci o ne par ti je. Tra `i li smo pro me nu ko sov ske po li ti ke i `e sto ku bor bu pro tiv ko rup ci je. „Do bro na mer ne” ko le ge ~e sto su me „sa ve to va le” da ni je pa met no to {to na pa da mo taj ku ne, kao i da ni je do bro tra `i ti otva ra we do si jea, jer zbog to ga mo `e mo ne sta ti kao stran ka. A ka da smo sa op {ti li na ro du isti nu o de {a va wi ma na Ja ri wu u ju lu pro {le go di ne, ko je su slu `be bez bed no sti iz ne le ~la no vi ma par la men tar nog Od bo ra za bez bed nost, pre ti li su nam hap {e wem, i po ru ~e no nam je da vi {e ne mo `e mo bi ti deo wi ho ve vla de. Da kle, mi smo u fo ku su ima li ove te me i u pro {lom man da tu. l Alek san dar Vu ~i} je po ru ~io da bi pre kid sa rad we sa EU ugro zio eko nom ski op sta nak ze mqe. Ve ru je te li vi u tu we go vu tran sfor ma ci ju od pro tiv ni ka do za go vor ni ka evro in te gra ci ja?

– Ve ru jem u isti nu. A to {to on ka `e je su {ta isti na. Mi bez Evrop ske uni je ne mo `e mo. Bez wi ho ve po mo }i ne bi bi lo ni pla ta, ni pen zi ja, ni in ve sti ci ja. Sr bi ja bi br zo ko la bi ra la. l Mi sli te li da }e SNS po ku {a ti da ak tu el ni zna ~aj ni rast rej tin ga va lo ri zu je i na pro le }e is pro vo ci ra iz bo re, ako ne na re pu bli~ kom ni vou, a ono u Be o gra du i Voj vo di ni, ko je jo{ uvek ne ma pod svo jim kon tro lom?

– Bor ba pro tiv ko rup ci je uli va mi na du da }e se iz po li ti ke uklo ni ti oni ko ji su na plat nom spi sku taj ku na. Ce la Sr bi ja zna ko ji bi od po li ti ~a ra to mo gli bi ti. Za to je ovo pi ta we kom plek sno. Ovu vla du ~i ni po lo vi na pro {le vla de, pa ako na sta vi te ana li zu da qe u pro {lost, ~i ni je i deo pret pro {le vla de, pa ako ode te jo{ da qe, ~i ni je deo svih vla da od 1990. go di ne. Da kle, qu di iz vre me na pri va ti za ci ja i pqa~ ka wa Sr bi je na la ze se u go to vo svim stran ka ma. Alek san dar Vu ~i} ima po dr {ku SPO-a u bor bi pro tiv ko rup ci je, ali je pi ta we da li ima, i da li }e ima ti po dr {ku svo jih ko a li ci o- nih part ne ra. Tu le `i, po mom mi {qe wu, kqu~ no vih iz bo ra. n Miroslav Staji}

ILIR DE DA, DI REK TOR KO SOV SKOG IN STI TU TA ZA PO LI TI^ KA IS TRA @I VA WA

Plat for ma za su ko be, ne za nor ma li za ci ju lat for ma Be o gra da je, po oce ni ju gu – sa re gi o nal nim po sle di ca ma. Jer, pr – Pre go vo ri o SSP-u sa Ko so vom za vi se ana li ti ~a ra iz Pri {ti ne Ili ra vo bi re a go va li Al ban ci na Pre {e vu: za i od di na mi ke unu tra {wih re for mi, a u De de, ~ist pro ma {aj, jer, ka ko je ob - {to da i oni ne do bi ju spe ci jal ni sta tus; pa pr vom re du od opi pqi ve bor be pro tiv ko ja snio, „ni ko od Sr bi je ne tra `i da pri zna Al ban ci u Ma ke do ni ji, a da ne za bo ra vi mo rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la, iz bor Ko so vo, ali se ta ko |e od Sr bi je ne tra `i i Hr va te u BiH ko ji ko ji go di na ma tra `e ne re for me, oja ~a va wa za {ti te qud skih ni da iz la zi sa do ku men tom o unu tra {wem svoj te ri to ri jal ni en ti tet. Pi ta we Sr ba pra va, slo bo de me di ja i po ~et ka istin ske ure |e wu Ko so va”. re for me jav ne upra ve. Za jed no sa ovim ko na Ko so vu je je din stve no, i kao ta kvo tre ba – Na crt plat for me, ko ji je do stu pan jav - da se sa gle da. ra ci ma, Sa vet EU je ta ko |e za tra `io stra no sti, ne sa mo da li ~i na ne ke do ku men te iz l Mo `e li uop {te Pri {ti na ve za ti te gi ju za se ver no Ko so vo, kao i da se po 90-tih go di na pro {log ve ka, ne go i kr {i se ver za se be, a da to ne bu du ne do pu stig ne opi pqi va nor ma li za ci ja od no sa sa re zo lu ci ju Ge ne ral ne skup {ti ne UN o di - sti ve me to de si le i pre si je?

Sr bi jom. I da bi Pri {ti na do bi la ze le no ja lo gu Pri {ti ne i Be o gra da, kao i sve za – Na rav no da mo `e, i za to je po treb no sve tlo o po ~et ku pre go vo ra o SSP-u, svi to kqu~ ke Evrop skog sa ve ta i uop {te uzu se u}i u fa zu iz grad we po ste pe nog po ve re wa ko ra ci mo ra ju da se pre du zmu do kra ja ma ja evrop skih nor mi o do bro su sed skim od no si sa Sr bi ma na se ve ru. Da kle, mo ra se pro na - sle de }e go di ne. Si gur no je sa mo da pre go vo ma i nor ma li za ci ji od no sa sa Ko so vom. Do - }i pra vo re {e we ka ko da se po ste pe no se - ri o SSP-u ne }e po ~e ti sa mo zbog u~e {}a u bi li smo do ku ment ko ji `e li pot pu nu de - ver Ko so va ukqu ~i i jed ni stve ni prav ni, di ja lo gu sa Sr bi jom. funk ci o na li za ci ju Ko so va stva ra wem jed - po li ti~ ki i in sti tu ci o nal ni okvir Ko so l Ame ri~ ki am ba sa dor u Ti ra ni ne po lu dr `a ve ko ja bi se jed nog da na ot ce - va - sa pred vi |e nom {i ro kom su {tin skom Alek san der Ar vi zu upo zo rio je Al ba ni pi la. Dru gim re ~i ma, srp ska plat ju zbog na ci o na li sti~ ke for ma je vi {e pod lo ga za no ve su re to ri ke i po zi va wa na Pre su dan 17. ja nu ar ko be ne go za nor ma li za ci ju – oce stva ra we Ve li ke Al ba wu je De da, di rek tor Ko sov skog in ni je. Iako se o toj te mi l Da li ste o~e ki va li da }e Ivi ca Da ~i} na pra vi ti ve sti tu ta za po li ti~ ka is tra `i va wa do sta spe ku li sa lo, ret }i is ko rak po pi ta wu nor ma li za ci je od no sa sa Ko so vom i svo je vre me no sa vet nik pred sed ni ko se ~uo ja san stav Pri od Bo ri sa Ta di }a? ce Ko so va Ati fe te Ja hja ge. {ti ne – ako se ne ra ~u na – Od go vor bi si gur no bio dru ga ~i ji pre ob ja vqi va wa plat Ta ~i je va le to {wa po ru for me Be o gra da. U sva kom slu ~a ju, do sa da smo vi de li tek pri l U Be o gra du se, pak, mo gu ~u ti pri med be da Sr bi ja ovim ak tom ka da „Ve li ka Al ba ni ja me nu po stig nu tih spo ra zu ma biv {e vla sti od stra ne sa da {we za pra vo pri zna je „te ri to ri jal ni je ide ja Al ba na ca”. srp ske vla de. A da li }e do }i i do is ko ra ka, to }e mo vi de ti 17. ni in te gri tet Ko so va”?

Da li na Ko so vu za i sta ja nu a ra, kad }e se raz go va ra ti o in sti tu ci ja ma Sr bi je na se ve ru, – Svim po li ti~ kim ak te ri ma u ni su za in te re so va ni za wi ho vom fi nan si ra wu, po vla ~e wu srp skog bez bed no snog kor pu po li ti ku „svi Al ban ci Be o gra du je ja sno da ne }e do }i do sa sa se ve ra, te ener ge ti ci i te le ko mu ni ka ci ja ma. u jed noj dr `a vi”? po de le Ko so va. Uosta lom, i pri me – Ko sov ski Al ban ci, wi va we Spo ra zu ma o in te gri sa nom sa mo u pra vom. Me |u tim, to po ve re we se ne ko ji su se 1912. na {li u ta da {woj Sr bi ji, a upra vqa wu gra ni ca ma ja san je znak da Sr mo `e iz gra di ti bez kon struk tiv ne ulo ge on da i u Ju go sla vi ji, ose }a li su da im je ti bi ja pri hva ta te ri to ri jal ni in te gri tet Be o gra da. Sr bi na se ve ru Ko so va ve} zna ju me u~i we na ne prav da, jer su bi li odvo je ni Ko so va. Ali en ti tet „Auto nom na za jed ni ca gde `i ve, ali wi ho vo stra ho vi to ne po ve re - od ma ti ce. Me |u tim, ka da se 1989. go di ne srp skih op {ti na” iz na cr ta plat for me je we pre ma Pri {ti ni se ne ka ko po ste pe no ras pao ko mu ni sti~ ki si stem, u po li ti~ koj po lu dr `a va u okvi ru Ko so va, ko ja bi se jed mo ra ubla `i ti. Po sto ji vi {e mo gu} no sti eli ti Ko so va pre vla da lo je uve re we da bi nog da na ot ce pi la i pri po ji la Sr bi ji da se to po stig ne, no da bi smo do {li do te za ko sov ske Al ban ce naj bo qe bi lo da `i ve l Vla sti u Pri {ti ni tvr de i da bi ta~ ke, po treb no je da se stvo ri od go va ra ju - u vla sti toj dr `a vi, ko ja bi bi la pod jed na ko pri hva ta we spe ci jal nog sta tu sa za se }a po li ti~ ka kli ma. Ali we jo{ uvek, na - otvo re na i pre ma Sr bi ji i pre ma Al ba ni ji. ver „pod sta klo ise qa va we Sr ba sa ju `a lost, ne ma.

Tu ide ju je naj vi {e za go va rao Ibra him Ru ga”? go va i sta nov ni {tvo je to u ve li koj me ri – Dva raz li ~i ta ste pe na auto no mi je za l Bri sel je od lu ~io da od lo `i po ~e pri hva ti lo. ko sov ske Sr be - ve }i ste pen na se ve ru, i ma - tak pre go vo ra o sta bi li za ci ji i pri dru Sa da, u 2012. i 2013. go di ni, Ko so vo se na wi na ju gu - ne mi nov no vo di ka ise qa va wu `i va wu sa Ko so vom. Iako su na ve de ni la zi na ve li koj ras kr sni ci. Ko sov ski Al Sr ba ju `no od Ibra. To ka `u i sa mi Sr bi, pot pu no dru gi raz lo zi, mo `e li se taj ban ci su se na da li da }e, na kon pro gla {a we ve }i na ko jih i je ste pro tiv spe ci jal nog ko rak ipak do ve sti u ve zu sa uspe hom ne za vi sno sti 2008. go di ne, Ko so vo vr lo br sta tu sa se ve ra. Uz to, spe ci jal ni sta tus za nor ma li za ci je od no sa sa Sr bi jom, od no zo u}i u sve me |u na rod ne in si tu ci je. ^e ti se ver bi vo dio stva ra wu dva en ti te ta na sno o~e ku je li se da u tom di ja lo gu i ko ri go di ne ka sni je oni vi de da je Ko so vo za Ko so vu – srp skom na se ve ru i al ban skom na sov ska stra na u~i ni od re |e ne ustup ke?

P

ko ~e no, da ni je ni bli zu u~la we wa u UN, jer mu po lo vi na ze ma qa u sve tu pri zna je le gi tim nost, a dru ga po lo vi na ne pri zna je.

Vi de i da Ko so vo ne na pre du je u evrop skim in te gra ci ja ma zbog pet ze ma qa EU ko je ne pri zna ju ko sov sku dr `a vu. Zbog to ga po sto ji ve li ka fru stra ci ja na Ko so vu.

Pre sud na }e bi ti ova de ka da do 2020. go di ne. Ako se u tom pe ri o du ni {ta ne pro me ni, ako se na sta vi sa blo ka da ma, ako Ko so vo osta ne je di na dr `a va na evrop skom kon ti nen tu ko ju je izo lo va la sa ma Evrop ska uni ja, on da }e se ko sov ski Al ban ci i wi ho va eli ta za pi ta ti ~e mu on da ko sov ska dr `a va, pa }e se po sta vi ti pi ta we pri pa ja wa Ko so va Al ba ni ji.

Ovo ima ve ze i sa eko nom skim raz vo jem.

Ako pra ti te raz voj Al ba ni je i Ko so va u po sled wih de set go di na, vi de }e te da je Al ba ni ja na uz la znoj, a Ko so vo na si la znoj pu ta wi. Ko so vo je pre de set go di na bi lo raz vi je ni je od Al ba ni je, a da nas za o sta je i mo `e mo sa mo za mi sli ti {ta }e se de {a va ti u idu }ih de se tak go di na, ako se ovaj trend na sta vi. Al ba ni ja }e bi ti jo{ ne ko li ko ko ra ka na pred, a Ko so vo }e i da qe za o sta ja ti.

Da kle, ako se do kra ja ovog de se tle }a sta we ne pro me ni, uje di we we sa Al ba ni jom ne }e bi ti ro man ti ~ar ska na ci o nal na ide ja, ne go iz raz ra ci o nal ne po tre be da se Ko so vo raz vi ja i da se ose }a de lom me |u na rod ne za jed ni ce. n Miroslav Staji}

nedeqa23.decembar2012.

c m y

dnevnik

INTERVJU

VE SNA RA KI] VO DI NE LI], PRAV NI EKS PERT

Spek takl s ko rup ci jom krat kog da ha liot Nes nije bio politi~ar nego federalni policajac. Politi~ar ne sme da se pona{a kao policijac, a ako to radi, ne sme mu se takav pristup dozvoliti. Ina~e, nesporno je da je ovde neophodna dobro organizovana borba protiv korupcije. Me|utim, ono {to se sada vidi na politi~koj sceni jeste represija nad pojedincima zbog koruptivnih krivi~nih dela. Oni to nesporno zaslu`uju, ali taj deo antikorupcijske borbe moraju obaviti pravosudni organi – tu`ila{tvo i sudovi. A oni su do te mere devastirani da ne umeju da deluju bez tzv. politi~ke voqe. U jednoj od svojih brojnih izjava, Aleksandar Vu~i} nam saop{tava kako vi{e niko ne spre~ava ni policiju ni tu`ila{tvo da rade svoj posao. U svemu tome, me|utim, Vu~i} ne insistira na izgradwi pravne dr`ave, ve} se uzda u politi~ku voqu.A ona je, po pravilu, kratkog daha.

Ovo su re~i profesorke Vesne Raki} Vodineli} sa Pravnog fakulteta Univerziteta “Union” iz Beograda, pravnog eksperta i ~lanice inicijativnog odbora nove stranke koju je pokrenuo biv{i premijer Zoran @ivkovi} u nameri da je ozvani~i narednog meseca, a koja se odazvala pozivu “Dnevnika” da odgovori na pitawa o aktuelnoj situaciji u zemqi. l Ko ji bi po va ma bi li kar di nal ni kri te ri ju mi da je po li ti ka ko na~ no osta vi la po li ci ju, tu `i la {tvo, sud stvo da ra de svoj po sao?

– Bez politi~ke voqe Vu~i}a i wegove politi~ke stranke, tu`ila{tvo i policija bi i daqe vredno studirali spise Saveta za borbu protiv korupcije i ostali na teorijskom izu~avawu nasle|a Verice Bara}. Da teoriju preobraze u praksu, navodno, bila im je potrebna samo ona – politi~ka voqa. Zakon sam po sebi, bez politi~kog za~ina, na{im tu`iocima i policajcima o~igledno nije dovoqan. To je poraz pravosu|a Srbije, jedan od mnogih.

No, ono {to u ovakvom pristupu smeta jeste ~iwenica da, dok se sprovodi re-

E

nosno spre~avawu korupcije, a tek potom na represiji. Zakoni koje donosi Skup{tina su najbitniji za prevenciju korupcije. Ovako, jedan deo vlasti - Vlada i pojedini weni ministri represiraju korupciju, a drugi deo vlasti - paradoksalno, opet Vlada i neki drugi ministri, pa potom i sama Skup{tina - ne spre~avaju, ne preveniraju korupciju.

Dakle, po~etni uslov da pravosu|e radi ono {to mora, trebalo bi da bude sistem, pravni i dru{tveni, a ne ne~ija politi~ka voqa. Za tako ne{to potreban je bar elementarni plan da se ne bi doga|alo ovo {to se doga|a, tj. da jedna politi~ka voqa negira drugu. l Ima li {an si za ono {to je Ja dran ka Ko sor ura di la u Hr vat skoj - do pu sti la da se pro ce su i ra “wen” Sa na der? Da kle, da ne {to sli~ no sa da ura de Vu ~i} i Da ~i} svo jim kli jen ti ma?

– Takvih {ansi uvek ima. Pitawe je, prvo, da li one doprinose odr`avawu partokratije ili

De mo kra ti ja s iz vo ra l Za {ta }e se za la ga ti no va stran ka?

– Nova stranka koja je tek u procesu formirawa i jo{ uvek nema ime, nastoja}e da se ne ukqu~i u partokratiju, ve} da promovi{e demokratiju u izvornom smislu re~i. A da li }e uspeti da dopre do {ireg kruga gra|ana, ne znam. Jedini ozbiqan na~in da se to poku{a jeste sticawe poverewa primerom pona{awa u svakodnevnom politi~kom `ivotu. Budu}i da stranka jo{ nije formirana i da nije izvesno koliko }e gra|ana uop{te biti zainteresovano za wen rad, metodi wenog delovawa, za po~etak, sastoja}e se u postavqawu pitawa o tome da li moramo da podnosimo na~in `ivota koji name}e partokratska oligarhija, za{to smo spremni da to podnosimo, koji su na~ini otpora ose}awu bezizlaznosti i nemo}i... To iziskuje i istra`ivawa, i to u neposrednim kontaktima, dobrih ideja kojih nesumwivo ima, ali na koje se qudi oslawaju vi{e u privatnim kontaktima, nego u javnom delovawu. presija prema u~iniocima koruptivnih krivi~nih dela, izostaje ispitivawe ostalih na koje ukazuje Savet za borbu protiv korupcije i EU. I ne samo to. Donose se, i to po hitnom postupku, zakoni koji u sebi sadr`e koruptivne odredbe. Na primer, Skup{tina ovih dana razmatra izmene i dopune Zakona o planirawu i izgradwi. Vlada je predlo`ila da se, na godinu dana, odlo`i primena odredaba o konverziji zemqi{ta. Dakle, oni koji su kupili kompanije koje imaju pravo kori{}ewa zemqi{ta, besplatno }e koristiti to zemqi{te. Takav pristup ih motivi{e da ne razvijaju daqe delatnost tih kompanija, nego da zara|uju izdavawem zemqi{ta u zakup. l Ka kav bi on da pri stup tre ba lo usta no vi ti?

– Sistematska borba protiv korupcije pre svega treba da bude zasnovana na prevenciji, od-

su odista anti-korupcijski zahvati, a drugo – koliko stvarno doprinosi napretku dru{tva ako se sve obavi kao spektakularna represija sa estradno-tabloidnim {mekom? Ne znam {ta }e daqe ~initi Da~i} i Vu~i}. Mo`da }e imati u vidu to da je Kosorova izgubila izbore po{to je Sanader procesuiran. Naravno, tu je i pitawe ko bi bio „na{ Sanader“. Mi{kovi} nesumwivo to nije, jer ma kakav da je bio wegov uticaj na formirawe vlada, on izvorno nije politi~ar niti ga kao takvog percipiramo, ve} sporni bogata{, tajkun kome su politi~ari omogu}ili takav polo`aj.

Za pore|ewe sa Sanaderom mora se, dakle, potra`iti „odgovaraju}i“ politi~ar. Me|utim, u Hrvatskoj se na posledwim izborima vlast promenila temeqnije nego u Srbiji. Ovde, delove i ranije i ove vlasti ~ine SPS i G17 – i to zna~ajno ote`ava pronala`ewe adekvat-

nog „Sanadera“. Tako|e, Sanader je procesuiran tek posle izbijawa sukoba u okviru tada vladaju}eg HDZ-a. Ako bi se primenio isti model na Srbiju, „na{eg Sanadera“ bismo mogli dobiti ako bi izbio unutra{wi sukob u SNS-u.

Sve u svemu, mislim da je hrvatski model, ako bi se primenio u Srbiji, bio podjednako politi~ki kalkulativan, uglavnom estradni, bez preobra`avaju}eg dru{tvenog potencijala. l U ini ci ja tiv nom ste od bo ru no ve stran ke Zo ra na @iv ko vi }a, {to je pr vi po ku {aj da se po sle “Pre o kre ta”, ko ji to ni je us peo, po kre ne po li ti~ ka sce na Sr bi je. Na ko ji na ~in bi ste vi - tj. no va stran ka cen tra, to ura di li? Ka ko mi sli te da mo ti vi {e te re zig ni ra ne bi ra ~e?

– Ne}u re}i ni{ta novo: poverewe bira~a u politi~ke stranke, ne samo u Srbiji, mawe je nego ikad od ponovnog uvo|ewa formalne parlamentarne demokratije po~etkom devedesetih godina. Verujem da bitan razlog za to le`i u formirawu tzv. politi~ke klase, bez obzira na ideolo{ke razlike izme|u stranaka i ~ak bez obzira na to da li se nalaze na vlasti ili u opoziciji. Posledice formirawa partokratske vladavine, pored nepoverewa gra|ana i brisawa ikakve odgovornosti stranaka prema bira~ima, jeste i formirawe jedne upravqa~ke klase i klase onih kojima se nastoji vladati. Ti drugi su bira~i iz ~ije politi~ke voqe bi svaka vlast morala izvoditi svoj legitimitet. Navodno je, prema Ustavu, u Srbiji gra|anin taj koji je suveren. Svoju navodnu „suverenost“ gra|ani, me|utim, ne ose}aju u svakodnevnom `ivotu. l [ta je po Va ma pre su dan kva li tet Zo ra na @iv ko vi }a ko ji bi mo gao da po ve de jed nu ge ne ra ci ju qu di ko ji na pret hod nim iz bo ri ma ni su ima li al ter na ti vu, pa ili ni su iza {li na bi ra li {te ili su gla sa li be lim li sti }i ma?

– Zorana @ivkovi}a poznajem od po~etka devedesetih godina, ali ne prisno. Budu}i da nikad nisam bila ~lanica Demokratske stranke, ne znam pojedinosti o wegovom delovawu u toj stranci. Ono {to vidim kao wegove va`ne politi~ke kvalitete za Srbiju jesu energija fokusirana na gra|ewe, a ne razgra|ivawe, i otpor prema vladavini strana~kih oligarha umesto vladavine ~lanstva. Da li }e imati dovoqno harizme da zajedno sa ~lanovima nove stranke u~ini da se rezignacija preobrati u nadu, a onda i u aktivizam, ne mo`e se za sada odgovoriti, ali se mora probati. Ali za sve to nije dovoqna voqa jedne grupe qudi, ve} i spremnost gra|ana da ozbiqno praktikuju svoja politi~ka prava i razumevawe da imaju mogu}nost uticaja na politiku ovog dru{tva. l Da li se u va {em kru gu (tj. no voj stran ci) ve} ku ju “po li ti ke”? [ta bi ste mo gli da ka `e te o “voj vo |an skom pi ta wu”?

– Za sada se ve}ina razgovora odnosi na organizaciona pitawa. A tzv. vojvo|ansko pitawe je ozbiqno i postaje sve ozbiqnije. Na`alost, pogor{awe ukupnog politi~kog tretmana Vojvodina mnogo duguje ranijoj vlasti u kojoj je dominirala DS. Vojvodina mora imati jasno ure|en polo`aj ne samo kao istorijska, nego i savremena evropska autonomija, sa svim ovla{}ewima kakva te autonomije obi~no u`ivaju, uz ozbiqno utemeqewe i efikasnu za{titu mawinskih prava, kao i pojedina~nih qudskih prava. To tra`i dobro ustavno ure|ewe i politi~ki nezavisan Ustavni sud. A mi ni jedno ni drugo danas nemamo. n Reqa Kne`evi}

3

KARMA KOMA

Latinica, }irilica... fajgeqica mao sam ~etiri-pet godina i svet je u mojim I o~ima bio velik i nov, mo`da i dobar. Uz sve druge senzacije u wemu, behu tu i slova, ti

zamamni hijeroglifi koje je vaqalo odgonetnuti: sa televizije ili s natpisa na ku}nim aparatima ili na proizvodima u fri`ideru, mamili su me oni koje }u potom de{ifrovati kao latini~ne, a }irilicu je otac donosio u ku}u kada bi se vratio s posla, tamo negde oko ru~ka: svakog dana „Politiku“, svakog petka NIN i, ura, „Zabavnik“. Kod ro|ake M. uvek je bilo i „Dnevnika“, sa wegovom elegantnom }irilicom koja mi zauvek miri{e na mazna jutra oko Bulevara uz pofezne i belu kafu, s wegovim plavim zaglavqem koje je tako obe}avalo... I gozba bi mogla da po~ne.

A tamo dole, na ulici, bqe{tale su firme socijalisti~kih giganata i „malih privrednika“ na obema pismima; upijao sam i jedne i druge s prozora na {estom spratu. Zapravo, ne mogu se setiti ni jednog trenutka u `ivotu kada sam, recimo, znao }irilicu, a latinicu ne, ili obrnuto. Usvajao sam ih zajedno i nau~io ih nekako paralelno, sam od sebe, ni sam ne znam kako. Samo sam ih, eto, jednog dana ve} znao, na iznena|ewe roditeqsko. Stavio sam ih, {tono re}i, pred svr{en ~in, moju majku s wenim }irili~nim krasnopisom, i mog oca latini~no zvani~nog, a opet prisnog, tog mladi}kog ~ita~a Agate Kristi i Rejmona Kenoa u onoj prvoj xepnoj ediciji, sarajevskoj, koju }u jednom, mnogo kasnije, otkriti u jednom buxaku kao {kriwu s blagom. Kako god, {kola i bukvar do}i }e tek dve ili tri godine kasnije, gotovo kao neki suvi{ak i varijacija ve} nau~enog, ali bukvara se ipak dobro se}am, te drage, }irili~ne naivnosti jednog potonulog vremena. ]irilica i latinica deo su mog kulturnog identiteta, ba{ kao i va{eg. Da nam sada neko izuzme iz pam}ewa sve {to smo pro~itali Svoju bih }irilicu uvek na jednom od ta dva pisma, bilo kojem, {ta bi od nas ostalo, i bi{titio kada bi pretwe smo li to jo{ uop{te bili mi? bilo, osim u glavama Pitawe kulture, pitawe identipolupismenih fanatika teta ne mo`e se regulisati, kamoli nametnuti rigidnim ustavima i zakonima pisanim po naruxbi jedne histerije: ono je duboko i neotu|ivo na{e. Nikome to vaqda ne moram da crtam, ponajmawe u Vojvodini. Ustav to, uostalom, ni ne reguli{e, ~ak ni jedan ovakav, bar ne na nivou uli~nih natpisa.

Kada je onomad preure|en Kulturni centar Novog Sada, ta kadgoda{wa Tribina mladih u Katoli~koj porti, Laslo je Bla{kovi}, wegov direktor, dao staviti novi, lepi svetle}i natpis svoje ustanove, latini~nim pismenima. I nije time pogre{io niti se ogre{io o bilo koga i bilo {ta. Ba{ kao {to ne bi pogre{io ni da je stavio }irili~ni: kome bi to normalnome moglo zasmetati? Kada ga je Sve Ovo {to se vaqa ovom zemqom od proletos naumilo smeniti, iskopalo mu je tobo`wi prekr{aj Ustava zbog latini~nog natpisa, mada je i samo odmah prizalo da je taj razlog sporedan, zapravo i sasvim ve{ta~ki, jer mu se nije moglo prona}i ni{ta drugo. A sam razlog, zanimqivo, jeste dakako bio ve{ta~ki, i Laslo bi Bla{kovi} jednako bio smewen i da je na zgradu nakarikao sto }irili~nih natpisa, a opet i nije bio ve{ta~ki, utoliko {to je nametqiva „}irilizacija“ javnog prostora uistinu program svake organizovane gluposti, nasiqa i zla u ovoj zemqi u posledwih ~etvrt veka – jedan od znamena wenog samolegitimisawa.

Prolazim ovih dana blizu Porte, i ugledam tek oka~en novi natpis na KCNS, ne{to {to }e ~ak biti prozvano novim „vizuelnim identitetom“: li~i mi na nekakav otromboqeni, salvadordalijevski rastopqeni {tit Tu`noga Viteza bez odbegle Rosinante, a na kojem pi{e veliko K i veliko C, a ona dva (mada vam predla`em tri) preostala poqa popunite po svojem naho|ewu, pa dole nad galerijom jo{ i pun naziv ustanove, sve }irili~no, {to ne bi bilo ni na koji na~in i nikome sporno da nije konteksta, da se ne znade i kako i za{to je do toga do{lo, i {ta to ima zna~iti.

A radi se uvek i postojano o ovome. Moja je }irilica – a i vas koji ovo ~itate, ne sumwam – prisna i draga, ona je znamen jednog identiteta, i taj znamen nije sa latinicom ni u kakvom ratu, nego zajedno tvore ono {to jesmo. Svoju }irilicu nikada i nikome ne bih dao, i uvek bih je {titio od svake pretwe – kada bi pretwe ikakve bilo, osim u glavama polupismenih fanatika. Svet iz koje bi je nestalo vi{e ne bi bio moj. Na mojoj }irilici izlaze, evo, i moje novine, na wenoj lepoti odmaram o~i i radujem joj se u belom svetu kao nekom svom. I ba{ zato, posledwe {to mi u `ivotu treba su nadobudni anonimusi, bi}a bez dela i bez biografija, koja }e me silom privoditi i podvoditi woj: to {to }irilica i ja imamo jedno s drugim, wima je neshvatqivo i nedohvatno. Da su to u stawu da razumeju i osete, ne bi ni bili to {to jesu. Moja je }irilica pismo prosve}enosti i qubavi. Wome se izri~u lepe i va`ne, ba{ kao i sitne i drage stvari, ~ak najboqe ono {to „ne govori se svima, {to se samo nekom {apne: ti zna{“.

A ono {to ovih sumornih dana re`i na prolaznike koji promi~u Portom, to nije nikakva }irilica, ono je nekakva fajgeqica, ono je ne{to {to je nastalo da bi trijumfalisti~ki simbolizovalo nasiqe, pokoravawe, netrpeqivost, inaxijstvo, nadobudnu skorojevi}ku prostotu.

Onime se ni{ta, ili bar ni{ta dobro ne mo`e izre}i. Ili ovako: onime se izri~e Ni{ta, i to Ni{ta jalovo emituje samo sebe u dugu i ravnodu{nu novosadsku no}. n Teofil Pan~i}

4

dnevnik

nedeqa23.decembar2012.

DA LI JE RASPRAVOM O EPS-u U SKUP[TINI APV ZAPO^ETO PREDIZBORNO POZICIONIRAWE?

HO]E LI MIROSLAV MI[KOVI] JEDINI

Mi ro vi}: Sve ~i ni mo da DS iz gu bi vlast a da po sla ni ci po zi ci je i opo je od jek nu la we go va iz ja va da „za we stran ka ma ~i ji par tij ski dru go vi se zi ci je bi va ju slo `ni pri gla go vog man da ta ne }e do zvo li ti da se de u Vla di Sr bi je. sa wu, a da pri tom ni su u pi ta oti m a imo v i n a Elek t ro v oj v o d i n e Iako ne spo ri da je is hod gla sa wa wu po s la n i~ k e pri v i l e g i j e, sva k o stva ra na 54 go di ne“. tog da na, ka da su jo{ dve od lu ke do ne iole bo gat is ku stvom s ov da {wim po U Po la znim osno va ma ko je je usvo te go to vo jed no gla sno, „za i sta bio ne li ti~ kim `i vo tom mo rao bi, u naj ma ji la Vla da Sr bi je na vo di se da }e u o bi ~a jen“, Igor Mi ro vi}, {ef na wu ru ku, da po dig ne obr ve. A ka da se tran for mi sa ni EPS na kra ju ~i ni ti pred wa ka u voj vo |an skoj skup {ti ni, ta kav is hod gla sa wa ukr sti sa sve jed no za vi sno pri vred no dru {tvo za ka te go ri~ ki ne gi ra da je ti me za po gla s ni j im spe k u l a c i j a m a o sko r om di stri bu ci ju elek tri~ ne ener gi je i ~e t o pred i z b or n o po z i c i o n i r a w e, odr `a va wu po kra jin skih iz bo ra, ni je upra v qa w e di s tri b u t iv n om si s te ba rem {to se ti ~e SNS-a. To ni je te la ko pri hva ti ti zva ni~ na ob ja {we mom, jed no za snab de va we, i jed no ili ma na ko joj se do bi ja ju iz bo ri i ko ja wa o to me da je ba{ na ja vqe no re vi {e wih za pro iz vod wu elek tri~ ne me wa od nos sna ga, ka kve su, re ci mo, struk tu i ra we Elek tro pri vre de Sr ener gi je i ugqa. U ovim na vo di ma u Raz voj na ban ka Voj vo di ne, Fond za bi je uje di ni lo po slo vi~ no raz li ~i te Vla di APV pre po zna ta je na me ra da ka pi tal na ula ga wa i ustav no prav ni in t e r e s e stra n a k a u Skup { ti n i se cen tra li zu je upra vqa we EPS-om, po lo `aj Voj vo di ne, na vo di {ef klu APV. ~i me bi Elek tro voj vo di ni bio od u ba po sla ni ka SNS. Po kra in ski par la ment je na svo joj zet sta tus pri vred nog dru {tva, „a ti – Pre te ru je se na da va wu zna ~a ja po sled woj sed ni ci pri hva tio, pod se me bi na du `e sta ze bi li do ve de ni u sa mom sta vu SNS na toj sed ni ci – iz ti mo, ne ko li ko za kqu ~a ka ko ji se ti pi t a w e sta b il n ost i efi k a s nost ja vio je Mi ro vi} za „Dnev nik“. – Mi ~u pro ce sa tzv. kor po ra ti vi za ci je snab de va wa elek tri~ nom ener gi jom smo tek po zi tiv no od re a go va li na EPS-a, od no sno tran sfor ma ci je tog na te ri to ri ji Voj vo di ne.“ ini ci jal ne in for ma ci je o to me da }e elek tro pri vred nog ma sto don ta u ak In te re sant no je da je dan na kon se u}i u re struk tu i ra we naj zna ~aj ni ci o nar sko dru {tvo. Kao naj va `ni ji sed ni ce Skup {ti ne Voj vo di ne Elek jeg do ma }eg pred u ze }a, ko je }e do ve sva ka ko je onaj ko jim se od Vla de Sr - tro pri vre da Sr bi je sa op {ti la da su sti do sma we wa tro {ko va i po ve }a wa bi je tra `i da Elek tro efi k a s no s ti. A ta k av voj vo di na, kao kom pa ni ja stav za stu pa mo i ka da je Po da tak ko ji je vd di rek to ra Elek tro voj vo di ne od stra te {kog zna ~a ja za u pi t a w u ~i t av jav n i AP Voj v o d i n u, za d r ` i iz neo o oko 650 za po sle nih ko ji bi mo gli da osta nu sek tor. sta t us pri v red n og dru - bez po sla, ali i gu bit ku 600 mi li o na di na ra ko je na On, da qe, od ba cu je i {tva. ra zna „~i ta wa“ te po ru ime po re za go di {we upla }u je to pred u ze }e na Po vod za skup {tin sku ke da je u pi ta wu kon te ri to ri ji APV, zvu ~i kao ite ka ko oprav da ni de ba tu o bu du }em sta tu su fron ta ci ja, ~ak i fin raz log bor be za ovo pred u ze }e Elek tro voj vo di n e, po gi ra na, s Mi ni star stvom seb no pri vla ~i pa `wu. za ener ge ti ku i Vla dom Po kra jin ska se kre tar ka za ener ge ti „ne ta~ ne in for ma ci je ko je kru `e u Sr bi je, iako, ka `e, da je i ta kve mo ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne Na ta {a Pa jav no sti u ve zi sa po la znim osno va ma ve pre po znao me |u oni ma ko ji su po dr vi }e vi} Ba ji} ne kri je u raz go vo ru za za re o gra ni za ci ju EPS-a, jer plan za `a li za kqu~ ke Vla de Voj vo di ne. Pa i „Dnev nik“ da je po kra jin ska vla da re kor po ra ti vi za ci ju i spro vo |e we po po ku {aj da se po ra ste u o~i ma bi ra ~a, a go va la na istup Sin di ka ta Elek tro la znih osno va jo{ ni je usvo jen i tek do da je sa go vor nik „Dnev ni ka“, alu di voj vo di ne, ko ji je ne ko li ko da na ra ni tre ba da se de fi ni {e.“ ra ju }i na go vor pred sed ni ka voj vo |an je o{tro kri ti ko vao po la zne osno ve – ^im su re kli da to ni je ta~ no, to ske or ga ni za ci je JS „ko ja u Voj vo di ni za re or ga ni za ci ju EPS-a. Da stvar bu je za nas znak da su ustuk nu li, i da je ne mo `e da pre |e cen zus“. de za ni mqi vi ja, taj za kqu ~ak Vla da na {a re ak ci ja bi la is prav na. Na {a Mi ro vi} ne po mi we eks pli cit no Sr bi je usvo ji la je jo{ 16. no vem bra. ar gu men ta ci ja je ap so lut no ja ka i za pro le }e kao mo gu }i ter min, ali ka `e – Taj za kqu ~ak Vla de ni smo do bi li kon ski ute me qe na, i u skla du sa di da ve ru je da „iz bo ri ni su da le ko“, i zva ni~ nim ka na li ma, ve} od sin di ka rek ti va ma EU, jer dr `a va kroz de cen to bi mo glo da bu de lo gi~ no ob ja ta Elek tro voj vo di ne – na vo di po kra tra li zo van si stem da le ko vi {e do bi ja {we we za smi re nost ko ja pra ti tvrd jin ska se kre tar ka.

– na po mi we Na ta {a Pa vi }e vi} Ba ji}. wu da na pred wa ci u Skup {ti ni Voj Ipak, to je bi lo do voq no da se sed Po da tak ko ji je vd di rek to ra Elek vo di ne ni su fru stri ra ni opo zi ci o ni ca po kra jin skog par la men ta eks tro voj vo di ne iz neo o oko 650 za po nim sta tu som, iako is ti ~u da su i u pre sno za ka `e i da woj ~ak i po sla ni sle nih ko ji bi mo gli da osta nu bez Sr bi ji i u Voj vo di ni ube dqi vo naj ja ci stra na ka ko je tvo re vla da ju }u ko a- po sla, ali i gu bit ku 600 mi li o na di ~a stran ka. li ci ju u ze mqi is ka `u svo je vr sno ne na ra ko je na ime po re za go di {we – Sve ~i ni mo da DS iz gu bi vlast, a sla ga we s ide jom da kraj wi is hod upla }u je to pred u ze }e na te ri to ri ji to }e se, ube |e ni smo, i do go di ti na tran sfor ma ci je EPS-a bu de uki da we APV, zvu ~i kao ite ka ko oprav da ni kon utvr |i va wa isti na na ko ji ma in sa da {weg sta tu sa Elek tro voj vo di ne. raz log bor be za ovo pred u ze }e. U pa si sti ra mo od po ~et ka, a ti ~u se wi ho – Uko li ko se pri me ni ta kav mo del, ra le li ko ja mo `e da se po vu ~e sa ve ume {a no sti u zlo u po re bu Rob nih ve li ki broj qu di u Elek tro voj vo di ni sli~ n im na s to j a w em po k ra j in s kih re z er v i pred iz b o r e, de { a v a w a u ostao bi bez po sla, a pred u ze }e bi se vla sti 2005. go di ne, u ve zi sa za dr `a Fod nu za ka pi tal na ula ga wa, Raz voj sve lo na ni vo ki o ska – po ru ~io je po va wem se di {ta pred u ze }a ko ji su na noj ban ci... Me |u tim, ne bi tre ba lo sla ni ci ma vd di rek tor Elek tro voj sta li na kon tran sfor ma ci je Jav nog pot ce ni ti na sto ja we DS-a da se gr ~e vo di ne Sr |an Kru `e vi}, ina ~e pred pred u ze }a NIS, raz li ka je sa mo u ve vi to za dr `i na vla sti i o~u va po sto sed nik Po kra jin skog od bo ra Je din li ~i ni po dr {ke ko ju za do bi ja ta kvo je }i po li ti~ ki mo no pol nad Voj vo di stve ne Sr bi je. za la ga we. Ovaj put su ve ro vat no i sa - nom, ~i me bi mno go to ga osta lo pri Me |u mno gim po sla ni ci ma, pa i mi od li~ ni ci u Ba no vi ni bi li iz ne - kri ve no - us tvr dio je Mi ro vi}. skup {tin skim iz ve {ta ~i ma po seb no |e n i sta v om opo z i c i j e, pre sve g a n De nis Ko lunyi ja

K

Taj ku ni po sto ja li bez no gi da nas u Sr bi ji tvr de da po sle hap {e wa bi zni sme na Mi ro sla va Mi {ko vi }a vi {e ni {ta ni je i ne }e bi ti isto. U isto vre me ma lo je onih ko ji zna ju da ob ja sne {ta to za pra vo zna ~i, a jo{ ma we wih ko ji sme ju da sta ve ru ku u va tru da ve} ne po sto ji ne ki dru gi bi zni smen ko ji }e za u ze ti Mi {ko vi }e vo me sto.

Na i me, mo `e se la ko is po sta vi ti da je Mi ro slav Mi {ko vi} za i sta sve ra dio u skla du sa za ko ni ma ko ji su mu, gle ~u da, i{li na ru ku: ku po vao na ve li ko i na {i ro ko, oplo dio svoj ka pi tal i uve }a vao ga iz go di ne u go di nu. S ra stom bo gat stva i mo }i ja ~ao je i we gov uti caj na po li ti~ ku eli tu, ko ja ne da mu se ni je opi ra la, ve} se po tru di la da do no si za ko ne ko ji }e mu olak {a ti put do bo gat stva na ko jem mo gu da mu za vi de i mno gi svet ski bi zni sme ni.

Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je pri ~ao je i slao svo je iz ve {ta je o Mi {ko vi }e voj ra bo ti na sve stra ne u vre me ka da to u Sr bi ji oni ko ji su bi li na vla sti ni su hte li ili sme li, da pri hva te kao isti nu. Da nas ka da je Mi {ko vi} uhap {en i ka da mu se na du {u sta vqa ono {to je ra dio pre ne ko li ko go di na – Sa vet je od lu ~io da }u ti. Ni {ta no vo ne ma da ka `e. Osta je pri ono me {to je go di na ma pi sao, a u tek iz da tom sa o {te wu is ti ~e da we go vi ~la no vi ne }e da va ti iz ja ve u ve zi po je di na~ nih slu ~a je va ko ji su pred met is pi ti va wa or ga na go we wa i dok tra je po stu pak, jer sma tra da slu `be nim or ga ni ma tre ba omo gu }i ti ne sme tan rad bez ika kvih iz ja va, pri ti sa ka i uti ca ja.

Ono {to je u svim iz ve {ta ji ma Sa ve ta is ti ca no, a ne sa mo u 24 spor ne pri va ti za ci je ko je sa da na vrat-na nos pre i spi tu je mo jer Miroslav Mi{kovi} nas je na to na te ra la EU, je ste da je ko rup ci ja si stem ska, do joj je “gla va” u vla sti i da se do no se ta kvi za ko ni ko ji omo gu }a va ju bo ga tim qu di ma da bu du jo{ bo ga ti ji. Ni ka da ni jed na po li ti~ ka par ti ja, bi lo na vla sti bi lo u opo zi ci ji, ni je pra ti la put pra vqe wa i usva ja wa za ko na, jer da je ste bi lo bi ja sno ko ih je i zbog ~e ga na ru ~io. Sa da ka da se Mi {ko vi }e va od bra na po zi va na strikt no po {to va we za ko na, mno gi su sprem ni da tvr de da isti ne va qa ju i da ih tre ba me wa ti – kao da se pra vo mo `e re tro ak tiv no uki da ti. Na knad na pa met, ma ka ko do we do {li i ko nas na to na te rao, sa da je sla ba i go to vo ni ka kva ute ha za sve gre he srp ske po li ti~ ke eli te u pro te kloj de ce ni ji. O vre me ni ma pre to ga da i ne go vo ri mo.

Ru ku na sr ce, bi lo je i pret hod nih go di na po ku {a ja da se spor ne pri va ti za ci je is tra `e, po tvr dio je to ovih da na i biv {i na ~el nik Ode qe wa za su zbi ja we fi nan sij skog or ga ni zo va nog kri mi na la (UB POK) Jo sip Bo gi}, ali su re zul ta ti za vr {i li u ne ~i joj fi o ci. Bo gi} je do dao da sve is tra ge ove vr ste mo ra ju da vo de do vr ha vla sti, jer in sti tu ci -

M

Pravna nesigurnost pla{i investitore Na pi ta we da li }e se na kon Mi {ko vi }e vog hap {e wa do go di ti pro me na u po gle du ko rup ci je ko ja ide uz po ~e tak bi lo ka kvog bi zni sa u Sr bi ji, Pa vi ~i} od go va ra da }e se sa da stvo ri ti jo{ ve }a prav na ne si gur nost .

– Sa da in ve sti to ri sti ~u uti sak da u Sr bi ji ni {ta ni je si gur no i to ih pla {i i od vra }a. Svi in ve sto ri pre ula ska u po sao pro ve ra va ju za ko ne ko ji va `e u ne koj dr `a vi a ako ti za ko ni ni su prav no si gur ni on da ih to od bi ja.

Sa ma bor ba pro tiv ko rup ci je – {to ra de sve dr `a ve, is prav na je ali to mo ra ju ra di ti nad le `ni or ga ni. Ni ka ko po na lo gu po li ti ~a ra, ve} po an ti ko rup cij skim za ko ni ma ko ji se ne }e me wa ti sa sva kom pro me nom vla sti {to stva ra strah kod in ve sti to ra – ka `e Pa vi ~i}.

BROJNI EKONOMISTI TVRDE DA UKIDAWE KONVERZIJE POMA@E TAJKUNIZACIJU SRBIJE

Poklawa li Veqa mi li jar de? z ja va mi ni stra gra |e vi n ar s tva Ve l i mi r a Ili }a da se li~ no za la ` e za uki da w e kon ver z i j e pra va ko ri {}e wa ze mqi {ta u pra vo svo ji ne, iza zva la je bur nu re ak ci ju u Skup {ti ni Sr bi je pri li kom raz ma tra wa pro pi sa iz obla sti iz grad we, ali i u jav no sti, ko ja je po de qe na na one ko ji po zdra vqa ju ova kvu od -

I

je ba{ kon ver zi ja svr sta la Sr bi ju na za ~e qe rang-li ste po du `i ni ~e ka wa na gra |e vin sku do zvo lu. Pre ci zni je – tre }a je od po za di. Mi ni star tvr di i da pro jek ti vred ni vi {e od dve mi li jar de evra sa mo ~e ka ju na re a li za ci ju, ali ka ko se gra |e vin ska do zvo la ne mo `e do bi ti pre ne go {to se pla ti kon ver zi ja, stra ni in ve sti to ri od u -

Ka da je kon ver zi ja oza ko we na, bi la je na ve li ko po zdra vqe na upra vo zbog na me re da se one mo gu }i da no vo pe ~e ni vla sni ci jef ti no ku pqe nih fa bri ka do |u do sko ro bes plat nih atrak tiv nih lo ka ci ja na ko ji ma bi gra di li objek te za tr `i {te i ta ko za ra di li mi li o ne lu ku i one ko ji je naj o {tri je osu |u ju. Ovi po tow tvr de da se ta ko ~i ni ustu pak taj ku ni ma i raz vi ja ko rup ci ja. Mi ni star, me |u tim, sma tra da je upra vo kon ver zi ja bi la le glo ko rup ci je i da je za u sta vi la broj ne gra |e vin ske pro jek te i blo ki ra la in ve sti to re.

Mi ni star Ili} je ovih da na na ja vio da }e za po la go di ne bi ti usvo jen no vi za kon o pla ni ra wu i iz grad wi, i pred lo `io do ta da od la ga we pri me ne kon ver zi je ko ja je pred vi |e na sa da {wim pro pi som. On sma tra da

sta ju. Me |u tim, broj ni eko no mi sti upo zo ra va ju da se uki da wem kon ver zi je ide na ru ku ne ko li ci ni taj ku na da bes plat no do bi ju ze mqi {te na atrak tiv nim lo ka ci ja ma, po put Lu ke Be o grad.

Po sto je }im pro pi som pred vi |e no je da kon ver zi ju za ze mqi {te pla }a ju vla sni ci pred u ze }a ste ~e nih u pri va ti za ci ji (jer su mno gi upra vo zbog atrak tiv no sti pla ce va i ku po va li pro pa le fa bri ke za par di na ra), ste ~a ju ili iz vr {nom po stup ku. Za pro ce nu na kna de za -

du `e na je po re ska upra va, ve {ta ci, ali i lo kal ne sa mo u pra ve ko ji ma je da ta mo gu} nost da sa me od re de ce nu ze mqi {ta po zo na ma.

Me |u tim, vla sni ci pred u ze }a se `a le da oni ko ji su tre ba li da spro vo de kon ver zi ju – ni su ura di li ni {ta, pa su mno gi go di na ma na ~e ka wu, iako su zah tev za pla }a we kon ver zi je uz nak nan du pre da li jo{ u sep tem bru 2009, ka da je usvo jen za kon.

I dok ni je dan in ve sti tor ni je mo gao da do bi je gra |e vin sku do zvo l u za iz g rad w u bi l o kog

objek ta pre spro ve de ne kon ver zi je, u me |u vre me nu je zbog du gog ~e ka wa ze mqi {tu pa da la vred nost, jer ni je po sto ja la mo gu} nost we go ve da qe ko mer ci ja li za ci je.

Dru gi pro blem je i ne re {e na re sti tu ci ja: dr `a va je pro da va la na ci o na li zo va no ze mqi {te ko je sa da vla sni ci tra `e na zad.

Ta kve par ce le ne mo gu da se pri ve du kon ver zi ji dok se imo vi na ne vra ti sta rim vla sni ci ma, {to tra je li tra je. U sva kom slu ~a ju, za tri go di ne pri me ne Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi, u

ka ta stru ne po kret no sti je za te ri to ri ju ce le Sr bi je, po osno vu kon ver zi je uz na kna du, upi san sve ga 231 vla snik, a u to ku je po stu pak za jo{ 100 zah te va.

U ta kvoj si tu a ci ji je shva tqi vo za la ga we za re {e we pro ble ma. A to je mo gu }e na dva na ~i na: ili ja snim de fi ni sa wem pra vi la i pro ce du ra kon ver zi je, ili we nim uki da wem, ali ovo dru go re {e we mno gi sma tra j u ne do p u s ti vim. Ka da je kon ver zi ja oza ko we na, bi la je na ve li ko po zdra vqe na upra vo zbog na me re da se one mo gu }i da no vo pe ~e ni vla sni ci jef ti no ku pqe nih fa bri ka do |u do sko ro bes plat nih atrak tiv nih lo ka ci ja na ko ji ma bi gra di li objek te za tr `i {te i ta ko za ra di l i mi l i o n e. A sa da bi se istim tim „fa bri kan ti ma” su spen zi jom oba ve zne kon ver zi je iza {lo u su sret.

U ras pra vu se u me |u vre me nu ukqu ~i la i Mre `a za re sti tu ci ju, ko ja je ja sno po ru ~i la da od la ga we pri me ne kon ver zi je pra va ko ri {}e wa ze mqi {ta u pra vo svo ji ne pred sta vqa – na ja vu no ve pqa~ ke Sr bi je i po klon taj ku ni ma. Po re ~i ma ko or di na to ra Mre `e Mi le ta An ti }a, ova kav po tez vla sti pot pu n o bi ne u tra l i s a l o sva k u bor bu pro tiv ko rup ci je, jer je

re~ o da ru vred nom mi li jar de evra.

– Ustav ni sud Sr bi je je u sep tem bru od ba cio ini ci ja ti ve “Lu ke Be o grad” i dru gih ad mi ni stra tiv nih ko ri sni ka da im se uki ne

Ko ho}e da gradi...

Re sor ni mi ni star Ve li mir Ili} obe lo da nio je ne sa mo da se kon ver zi ja od la `e na go di nu da na, ne go je iz ra zio i na du da }e se ona pot pu no uki nu ti no vim za ko nom o pla ni ra wu i iz grad wi, ~i je do no {e we se o~e ku je za oko {est me se ci. To po we go vim re ~i ma prak ti~ no zna ~i da ve} s po ~et kom sle de }e gra |e vin ske se zo ne svi ko ji `e le da gra de – mo gu da kre nu u po sao. A ako se ne ko us put de be lo obo ga tio, na sa vest mu bi lo... na kna da za kon ver zi ju – pod se }a An ti}. – Uosta lom, za {to Be o grad, No vi Sad i dru ge lo kal ne sa mo u pra ve ili, pak, Re pu bli ka, ne bi in ka si ra li te pri ho de, ve} se sa da omo gu }a va da to ura de oni ko ji su uzur pi ra li ze mqi {te. n Ran ka Da u to vi}

dnevnik

Do^EKAtI NoVu GoDINu IZA RE[EtAKA?

ne bi ni po li ti ~a ra onalnu korupciju omogu}uju samo dr`avni funkcioneri. Tek, i direktor Centra za bezbednosne studije Aleksandar Fati} ka`e da je jo{ uvek te{ko tvrditi da je vlast ~vrsta i odlu~na za zaustavi sistemsku korupciju, a pogotovo da }e u tome uspeti.

– Tajkuni su svakako veliki problem Srbije, koja jejedna od najsiroma{nijih zemaqa u Evropi. Oni su doprineli stvarawu ogromnih imovinskih nejednakosti, a nastanak monopola je dodatno osiroma{io najrawivije. Ovo je dobar po~etak, treba se nadati da su promene nepovratne – isti~e Fati}.

Na{ sagovornik dodaje da organizovani kriminal nastaje u sprezi sa politikom te da je zato kqu~no pitawe koliko }e se visoko i}i u utvr|ivawu odgovornosti biv{ih re`ima.

– Tajkuni ne bi ni postojali bez politike. Oni su samo jedan krak koruptivnog lanca. Nastanak tajkuna je po~eo devedesetih godina pro{log veka, a nastavqen je i ubrzan posle 5. oktobra 2000. Kada dopustite mogu}nost da se de{avaju stvari koje su, strogo gledano, nemogu}e ako se radi po{teno, pustili ste korupciju na velika vrata u sistem. To je u~iweno u DOS-u posle 5. oktobra. Onda je dr`ava godinama prodavana qudima koji su za samo deceniju od ni~ega navodno zaradili milione, a niko od wih nije bio Bil Gejts. Upravo je u tome stvar. Dr`ava je sistemski kriminalizovana. Sada{wa vlada poku{ava da je dekriminalizuje. Vide}emo da li }e u tome uspeti – zakqu~uje profesor Fati}.

Na{ sistem, a pre svega pogre{na monetarna politika koja zagovara jak dinar, omogu}avala je ne samo Mi{kovi}u ve} svim uvoznicima da se za kratko vreme enormno obogate, tvrdi za na{ list Nikola Pavi~i}, po~asni predsednik kompanije “Tarket” i ~lan kluba “Privrednik”, dodaju}i da u tom pogledu bogatstvo ste~eno u skladu s va`e}im zakonima te{ko da }e mo}i da se osporava.

– Da li je bilo i drugih nedozvoqenih radwi, to moraju utvrditi nadle`ni organi koji su se sada tog posla latili. Ali, kada imate mogu}nost - a wu je pru`ila dr`ava - da nakupite dinare i da upola cene kupite evre, pa za wih uvezete robu i prodate je preko svog prodajnog sistema za mnogo vi{e dinara, pa za wih opet kupujete u svojoj dr`avi evro po povoqnom kursu, onda vi na kraju mo„Po gre {na mo ne tar na po li ti ka rate imati bogatstvo. Mi{kovi} je to ko ja za go va ra jak di nar, radio, ali to je i za druge bila formuomo gu }a va la je ne sa mo la za sticawe bogatstva jer se temeqiMiroslavu Mi {ko vi }u, la na zakonima, a oni se i prave da bi ih neko primewivao. Da je dr`ava nave} svim uvo zni ci ma, pravila druga~iju formulu, odnosno da se za krat ko vre me da nije bilo nerealne vrednosti dinaenorm no obo ga te” ra, ove i ovakve Mi{kovi}eve impe(Nikola Pavi~i}) rije ne bi bilo, i mo`da bi novac ulagao u fabrike a ne u trgovinske lance – obja{wava Pavi~i}.

Trebalo je mewati ekonomsku politiku i ne dozvoliti, dodaje na{ sagovornik, da se lako sti~e bogatstvo. Pri tome, ka`e, ne treba zameriti ni jednom privredniku koji je koristio zakonsku mogu}nost da uve}a svoj kapital jer to i jeste posao biznismena.

– Dr`ava je napravila gre{ku jer je stvorila naopak sistem koji je omogu}io enormno boga}ewe mnogim qudima – ka`e Pavi~i}. – Treba mewati sistem i uvesti onaj koji ne bi precewivao dinar, koji bi destimulisao uvoz a pove}ao izvoz. Ni ova nova vlast ne shvata gde je gre{ka, i za{to samo uvozimo a tako malo izvozimo. Mi i daqe ja~amo dinar a uvozni~ki lobi trqa ruke i stvaraju se novi tajkuni. Sve dok se ne re{i sistemski problem na{e ekonomije neki qudi }e zara|ivati a neki gubiti n Qu bin ka Ma le {e vi}

nedeqa23.decembar2012.

5

„DNEVNIK” SAZNAJE: ZREWANINSKI „FARMAS” [IRI pAlEtu pRoIZVoDA

Iz vo zi }e mo „vi a gru” i an ti de pre si ve ogla bi farmaceutska kompanija “FarmaS”, jedan od stanara zrewaninske industrijske zone Bagqa{, uskoro u najve}em gradu Banata zapo~eti proizvodwu novih lekova – onih koji poma`u pri erektivnoj disfunkciji, kao i antidepresiva. U ovoj fabrici, iza koje stoji jedan od najve}ih hrvatskih biznismena Luka Raji}, o~ekuju da }e narednih godina rasti potra`wa za tim medikamentima.

Po pisawu zagreba~kog “Globusa”, o~ekuje se da se “sildenafil” ili “Raji}eva viagra” kako novinari krsti{e ovaj lek, pojavi u apotekama idu}e godine. A oni lekovi koji deluju na sredi{wi `iv~ani sistem i poma`u obolelima od depresije i drugih poreme}aja, ve} su me|u najtra`enijim iz palete “FarmaS”-ovih proizvoda. Jer, poznato je da Hrvati iz godine u godinu tro{e sve vi{e antidepresiva, no taj je trend zabele`en i me|u gra|anima drugih evropskih zemaqa, pa i Srbije. Kompanija je, ina~e, otkako radi, registrovala ukupno

M

i delovawem identi~ni originalnim lekovima, uglavnom za kardiovaskularno, gastroentrolo{ko, neuropsihijatrijsko te ko{tano - mi{i}no podru~je.

No, ne kriju ovde planove da }e se u slede}em razdobqu paleta proizvoda pro{irivati vode}i se potrebama tr-

Srbija pogodno tr`i{te Da je srpsko tr`i{te pogodno za lekove koji poma`u u le~ewu depresije, mo`emo zakqu~iti iz izjava stru~waka. Na~elnik Odeqewa psihijatrije u zrewaninskoj Op{toj bolnici “Dr \or|e Joanovi}” dr Tihomir Papi} veli da je usled propadawa brojnih firmi u Zrewaninu, porastao broj pacijenata koji tra`e pomo} lekara.

– Kada je re~ o depresivnim pacijentima, oni su radno sposobni. Kriza, nezaposlenost i nema{tina traju sve du`e, a oni jednostavno ne mogu da se sna|u i prakti~no tonu u bolest – obja{wava nam Papi}.

Me|u depresivnima puno je qudi u mladim godinama koji se ose}aju bezvredno i beskorisno, {to ih konstantno pritiska. Usled toga pojedinci odlu~uju da dignu ruku na sebe. Podaci kazuju da je me|u samoubicama sve vi{e mla|ih osoba, ispod 25 godina starosti. Naj~e{}i razlozi, po wegovim re~ima, da neko podigne ruku na sebe jesu du{evni poreme}aji: depresija, te`i oblici psihoze poput {izofrenije, bolesti zavisnosti kao {to su alkoholizam i narkomanija, kao i razna krizna stawa kojih, na `alost, imamo na pretek u ovim tranzicionim vremenima.

24 leka, od kojih se 19 nalazi na listi Hrvatskog zavoda za zdravstveno osigurawe.

– O~ekujem da “FarmaS” nastavi da pove}ava prodaju lekova, te rast udela u dr`avama u kojima posluje kao i {irewe na druga tr`i{ta – rekao je Raji} novinarima hrvatskog nedeqnika.

Da li }e u nekom budu}em periodu i fabrika u Zrewaninu proizvoditi “viagru” i antidepresive, za sada je neizvesno. U narednih nekoliko meseci sigurno ne}e, {to je „Dnevniku” i potvr|eno u sedi{tu kompanije u Popova~i, ali... „FarmaS” }e u zrewaninskom pogonu u prvoj fazi proizvoditi deset generi~kih lekova, koji su svojim kvalitetom, svojstvima

`i{ta, kao i u~estalo{}u bolesti koje se le~e odre|enim lekovima.

Stoga se lako mo`e dogoditi da srpskim gra|anima, koji zbog te{ke ekonomske situacije i gubitka posla sve ~e{}e imaju problema s potencijom, a pogotovo padaju u depresiju, u skoroj budu}nosti u pomo} priteknu lekovi iz „FarmaS”-ove fabrike.

Direktor kompanije „FarmaS Srbija” Radivoj Topalov nagla{ava da }e fabrika u Zrewaninu ~iji je rad ozvani~en krajem novembra ove godine bez ikakvog sve~anog otvarawa i dolaska vlasnike Luke Raji}a, raditi u skladu s najvi{im standardima poslovawa u farmaceutskoj industriji.

– Jed na od na {ih naj va `ni jih vrednosti je kvalitet na kojem insi-

stiramo u svim segmentima poslovawa. Na{im daqim aktivnostima `elimo da osiguramo visokokvalitetne lekove i na taj na~in pridonesemo unapre|ewu zdravqa svakog pojedinca. Zahvaquju}i novoj fabrici ukupni kapaciteti kompanije bi}e uve}ani, {to }e nam omogu}iti br`i razvoj kako na tr`i{tu Srbije, tako i na tr`i{tima regije – veli Topalov.

Pogon u Zrewaninu ~ijom je izgradwom investicija Raji}a u Srbiji dostigla sumu od 18 miliona evra, ima kapacitet od 30 miliona pakovawa godi{we, {to }e kompaniji pru`iti brojne mogu}nosti za pove}awe proizvodwe lekova koji }e se i daqe plasirati na srpskom tr`i{tu, ali i u skladu s tim pove}avati izvoz u zemqe regije. “FarmaS” je, ina~e, osim u Hrvatskoj i Srbiji, prisutna i u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Albaniji, a regionalni fokus omogu}ava im brzo prilago|avawe lokalnim tr`i{tima, kao i cenovnu konkurentnost velikim farmaceutskim igra~ima.

– Nakon pro{logodi{weg otvarawa farmaceutske ku}e u Popova~i, „FarmaS” je pokretawem proizvodwe u jednako modernoj fabrici u Zrewaninu, napravila jo{ jedan veliki korak u razvoju poslovawa i ispuwavawu poslovne strategije. Ve} sada predstavqamo modernu i fleksibilnu regionalnu farmaceutsku kompaniju koja ima bogatu paletu lekova na pet tr`i{ta, a uskoro i na {estom.

Rekla bih da smo danas prepoznati po kvalitetu proizvoda i usluga, stru~nosti, izvrsnosti u standardima, te konkurentnom proizvodu iza ~ega stoji veliki trud brojnih na{ih stru~waka u Hrvatskoj i regiji – rekla je predsednica Uprave “FarmaS”a Zdravka Kne`evi}. n @eq ko Ba la ban

6

dnevnik

nedeqa23.decembar2012.

nogim qudima i daqe vladaju tama, korupcija i zavisnosti, mnogi se i daqe predaju duhu sebi~nosti, mr`we, sva|e, prevare, ratobornosti, osvete, krijum~arewa, klevetawa, boga}ewa na ra~un siroma{nih, trgovine drogom i qudskim bi}ima... Takav ~ovek nu`no vi{e voli tamu nego svetlost, la` nego istinu, propast nego spasewe... I u na{im dru{tvima, na`alost, prime}ujemo tu snagu destruktivnosti. Ali mi `elimo da se divimo onima koji ponizno i hrabro slu`e Bogu i qudima, i svuda i svagda stvaraju novu civilizaciju `ivota – re~i su beogradskog nadbiskupa Stanislava Ho~evara: – Neka svima nama bude data velika blagodet novog ra|awa, pa da preporo|eni Svetim Duhom tako zapo~nemo i Novu 2013. godinu, i u woj `ivimo kao novi qudi, svedoci boqeg i druga~ijeg sveta. @elim nam svima ne samo slo bo du od, od prisile, progona, terora, nego i slo bo du za, koja zna~i onu unutra{wu snagu da uvek tra`imo istinu, i da u qubavi sa svim qudima gradimo zajedni{tvo... l Za da tak cr kve je da po vra ti po ve re we u na du i `i vot. Ima li da nas tog po ve re wa i te na de me |u gra |a ni ma Sr bi je?

– Nade i poverewa me|u gra|anima Srbije danas svakako ima premalo. I to iz vi{e razloga. S jedne strane, moramo biti objektivni i trezveni, pa prihvatiti da smo `iveli u datim istorijskim okolnostima na datim geografskim koordinatama, {to zna~i da nam se mnogo toga doga|alo, da smo se suo~avali sa mnogo konfliktnih

BE O GRAD SKI NAD BI SKUP STA NI SLAV HO ^E VAR SRP SKA I HR VAT SKA STRA NA

M

KA KO SmO PRO[LI NA JO[ JED NOJ mE \U NA ROD NOJ PRO VE RI [KOL SKOG SI STE mA

Bo qi smo; jo{ se ne zna; go ri smo!? sada, kada kona~no mo`emo da ka`egodine u vi{im razredima taj iznadprose~ni mo da su na{i |aci po znawu iz materezultat s kraja prvog ~etvorogodi{weg cimatike i prirodnih nauka iznad svetklusa {kolovawa klizne ispod crte pukog skog proseka, pa jo{ da argumentovano dodaproseka. mo da toliko vladaju kraqicom nauka da su Drugo, ali jako va`no pitawe bilo bi: u ostavili iza sebe vr{wake iz Ma|arske, tom slu~aju, gde su u odnosu na svetski prosek Slovenije, Austrije, ^e{ke, Hrvatske, Runa{i prvaci kada prvi put u|u u u~ionicu? munije... moglo bi srce da nam bude na mestu.

To jest, da li im se od tog dana, zaslugom Na`alost, ni stru~na javnost, ni oni koji {kolskog sistema, kapital u glavi uve}ava rukovode na{im {kolskim sistemom, ni oni ili smawuje? u i oko tog sistema, nemaju razloga za zadoAko }emo i daqe biti pesimisti, moramo voqstvo, iako su, prema pro{le nedeqe u se zapitati {ta ako je u pitawu i samo aritVladi Srbije predstavqenim rezultatima meti~ka, a ne daj bo`e, geometrijska progrepro{logodi{weg TIMSS istra`ivawa, u~esija, pa se s nivoom {kolovawa, to klizawe nici ~etvrog razreda osnovne {kole u Srbiubrzava. To bi zna~ilo da nam u {kolski siji za 16 poena pobegli od prose~nih postigstem ulaze visoko iznadprose~na deca, a iz nu}a svojih vr{waka u svetu, i tako se u konwega izlaze HHH (iz pristojnosti ne bih da kurenciji 57 zemaqa, plasirali na 18. mesto napi{em ni jedan termin koji mi pada na pau matematici i 25. u prirodnim naukama. met). Pri tome ne smemo ni jednog momenta Ta generacija osta}e upam}ena kao prva u zaboraviti da rezultati ovih testirawa ne Srbiji koja se na nekom me|unarodnom testipokazuju da li su nam deca pametna, nego karawu – plasirala iznad proseka! kav je {kolski sistem koji im dr`ava obezIpak, ima tu jo{ nekih stvari koje kvare be|uje. zadovoqstvo zbog dobrih rezultata. Jedna od U skladu s principom da svaku situaciju wih je da su lane na{i ~etvrtaci prvi put vaqa razmotriti sa svih strana, mo`emo, u~estvovali u nekom me|unarodnom testira`ive}i u neznawu jo{ godinu dana, biti i opwu. Do sada je – a u ovim eksternim testiratimisti – istina bez nekog realnog pokri}a wima (PI SA; TIMSS) na{a zemqa u~estvuje od – i nadati se iznena|uju}e dobrim, to jest iz2003. godine – na{ nadprose~nim re{kolski sistem zultatima s ovogoprocewivan tedi{weg me|unaNi jednog momenta ne smemo stirawem osmaka rodnog skenirawa zaboraviti da rezultati ovih i ni jednom nismo na{eg obrazovnog stigli ni do pro- testirawa ne pokazuju da li su nam deca sistema. U tom pametna, nego kakav je {kolski sistem slu~aju, dogodine seka. S obzirom na to da je Ministaru ovo vreme niko koji im dr`ava obezbe|uje stvo prosvete odne}e biti ponolu~ilo da u sniji od nas, pa se TIMSS-u 2011. u~estvuju samo u~enici ~etvrne}e ni o~ekivati neko analizirawe uzroka tog razreda osnovne {kole, ne znamo kakvo je popravqawa rezultata u nepromewenim trenutno stawe na kraju obaveznog {kolovaokolnostima. wa. Ne}emo to ni znati jo{ ta~no godinu daS druge strane, razlog za optimizam svakana, dok se ne objave rezultati ovogodi{weg ko le`i u ~iwenici da na{a zemqa u~estvuPI SA testirawa, u kojem je, tako|e, bio akceje u ovim me|unarodnim testirawima, te na nat na matematici, a testirani su petnaestoosnovu wihovih rezultata zna gde joj se obragi{waci. zovni sistem nalazi u odnosu na sisteme druDo tada mo`emo samo da kalkuli{emo i gih zemaqa. Me|u tim drugim zemqama mnogo pretpostavqamo na osnovu nekih ~iwenica. je onih koje mogu i ho}e da za obrazovawe izJedna od wih je da je prva generacija u~enika dvajaju mnogo vi{e od nas, koje to planski i koja je ~itavu osnovnu {kolu poha|ala po re- sistemski rade mnogo du`e i u kontinuitetu, formisanim nastavnim planovima i progra- pa su i rezultati u skladu s tim. Razmatrajumima sada u drugom razredu sredwe {kole, to }i situaciju vaqa videti {ta uraditi s tim jest da nam je reforma u osnovnu {kolu u{la znawem o svojoj poziciji, da bi se ona poprapre ta~no decenije, te da je proteklih godina vila. Ovde mi ve} padaju na pamet re~i koje ~ak i malo-pomalo sti{avana. To zna~i da se mogu da napi{em: ve}e izdvajawe, planiraono {to su i kako su prethodne ~etiri godi- we, sistem, du`e, u kontinuitetu... ne u~ili lane testirani ~etvrtaci, ne razI na kraju, u skladu s ovim optimizmom, likuje ni po ~emu bitnom od onog {to su i sva ova testirawa za ciq imaju skenirawe kako su, u~ili posledwi testirani osmaci. {kolskih sistema i otkrivawe wihovih neU skladu s ovom ~iwenicom, nemamo ba{ dostataka. Dakle, wihovi rezultati ne slumnogo ~emu da se nadamo ni do rezultata ovo- `e da bismo se wima hvalili, nego da svako godi{weg PI SA testirawa. Ako i po wima vidi gde je, za{to je tu gde je i, ako nije zadona{i petnaestogodi{waci budu ispod svet- voqan mestom na kom se nalazi, kako da se s skog proseka, mnogo prstiju mora}e na mnoga wega pomeri. Dakako, navi{e! ~ela ne bi li se ustanovilo kako za ~etiri n Da ni ca De ve ~er ski

E

Mo ra mo se

situacija, sa totalitarnim ideologijama, umesto da se kontinuirano na miru razvijamo. S druge strane, istina je i to da nismo uvek svesni ~iwenice da treba dosta raditi, zalagati se, imati puno li~ne inicijative i odgovornosti da bi dru{tvo napredovalo.

A kada se svemu tome doda i svetska kriza, i to ne samo ekonomska, nego i

Vra }e no 14 procenata oduzete imo vi ne, a i to sa mo na pa pi ru l Oce na je da se u ne po {to va wu Za ko na o vra }a wu imo vi ne cr kva ma ogle da, ili po li ti~ ka ne mo}, ili ne do sta tak po li ti~ ke vo qe da se re {i pro blem. Je li u po sled we vre me si tu a ci ja i{ta dru ga ~i ja?

– Ni{ta se va`no nije dogodilo na tom poqu u posledwe vreme. Naravno, mo`emo za to na}i nekakvo opravdawe u ~iwenici da se vlast promenila, da ona ima neke svoje prioritete, ali je ipak va`no da se o tom problemu razmi{qa. Uostalom, nema ni{ta od evropeizacije dru{tva bez ispravqawa nepravdi iz pro{losti, i to na temequ principa jednakog tretmana.

Pretpostavqam da bi neke stvari i{le lak{e da jo{ uvek imamo Ministarstvo vera, ali treba biti objektivan pa re}i i to da ga nemaju ni mnoge druge dr`ave. Ina~e, Beogradskoj nadbiskupiji je vra}eno svega 14 procenata imovine koju potra`ujemo, ali i to teoretski a ne prakti~no, jer u mnogim objektima koje smo na papiru dobili nazad jo{ uvek stanuju neki qudi koje je dr`ava du`na da nekako zbrine.

kriza vere i morala, onda je jasno zbog ~ega se suo~avamo sa tolikim pitawima koja pritiskaju svakog gra|anina.

Zato je velika odgovornost na svim crkvama i verskim zajednicama da vi{e sara|uju i zajedno razgovaraju o tim pitawima, i to ne da bismo budili praznu nadu, ve} kako bismo pru`ili uverewe da je mogu}e u kriti~nim trenucima na}i prave odgovore. Na nama je, dakle, da se u vremenu pred nama suo~imo sa istinom, izmenimo sami sebe, na{e me|usobne odnose i napravimo jasne korake za budu}nost. l Ka da go vo ri te o eku men skom di ja lo gu, ~e sto po ten ci ra te upra vo va `nost objek tiv ni jeg sa gle da va wa pro {lost?

– Zato {to smo bespotrebno suo~eni sa mno{tvom predrasuda, i sa istoka i sa zapada. Budu}i da je u pro{losti ~esto bilo nagla{avano upravo ono {to je razli~ito na jednoj i drugoj strani, da je mnogo pa`we bilo posve}eno u osnovi mawe va`nim temama kako se neko krsti ili kako je obu~en predstavnik crkve - mislim da je krajwe vreme da se posvetimo su{tinskim pitawima, poput slobode vere, save-

ZEMAQSKI DANI TEKU

@ivot je ~udo

V

ideste li vi ovo posledwih dana, nedeqa i meseci, pamtite li bar malo o ~emu se pri~alo, mislilo i sa ~im se sprdalo ceo novembar i prve dve dekade decembra 2012. sve do posle Svetog Nikole i do po~etka zime. Ceo svet kao da se odjednom slo`no i kolektivno posrbio, pa prosto priziva propast sveta, tj. sebe. Kad nam je ve} pisano da nam svakom mora do}i kraj – dakle pojedina~no, od slu~aja do slu~aja - koliko bi nam samo lak{e bilo da svi umremo u istom danu. Ako se to na{iroko podeli, mawe }e boleti. Dovoqno smo bedni, zli i nemoralni, da bi nas nekako, bar malo, ute{ilo ~ak i tu|e umirawe.

I tako ispade da nijedan kolumnista nije propustio da se ovog vikenda malo poigra sa na{om ~udotvornom i zagonetnom planinom Rtaw, pa sam i ja pomislio: ako sad bar tamo krene seoski ili brdsko-planinski turizam, bi}e to i jedina korist od najnovije propasti sveta, neke vaqda petnaeste za koju sam posledwih godina ~uo. Drugi su ih pedantnije pratili i sve ih popisali i sad ih masovno nabrajaju, da nam na jednom mestu poka`u kad nas je ko i koliko namagar~io. Da, tragedije su izgleda jako privla~ne, izazovne pa i podsticajne. Kako one privatne, mahom qubavne, pa onda na isti na~in i (sve)op{te, nacionalne. Kako one {to su se dogodile, tako jo{ i vi{e one kojih nikad nije ni bilo...

Ne se}am se vi{e koji je to rimski anti~ki pubertetlija smislio ono wihovo juna~ewe i pravo pravcato kuropecawe da je „dul ce et de co rum pro pa tria mo ri“, tj. „slatko je i lepo za domovinu mreti“ na {ta je Du{an Kova~evi} uvek uzvra}ao da je ipak ne{to lep{e i sla|e za domovinu – `iveti. Romanti~arima koji su to iskreno – iz sopstvene gluposti – ose}ali, a i onim profesionalnim pozerima koji se romantizmom bave u vidu lagodinih i dobro pla}enih zanimawa, takvima bi ova Kova~evi}eva rekontra odmah sumwiva, ako ne i svetogrdna bila, lako bi oni i wega za cinika proglasili, wima je cini~an maltene svaki prakti~an i po{ten pogled na svet. Re`imski romanti~ari su vazda umirali od lepote, a mi ostali od gladi, bolesti i smrzavawa. I to tako neestetski, da te Bog sa~uva.

Otac ruskog romantizma Jurij Qermontov se januara 1836. toliko ra`alostio nad Pu{kinovom pogibijom u dvoboju da je odjurio na Kavkaz u dobrovoqce i odmah izazvao na dvoboj najboqeg strelca ruske carske armije, koji ga je, dakako, ubio kao zeca. I koji deran nije pred Drugi svetski rat po`eleo da umre za [paniju kao onaj Hemingvejev Robert Yordan, a koja {mizla nije na stanici zagledala prugu i drvene pragove i pomislila kako bi se rado poigrala Ane Karewine, pa nek svi pocrkaju od tuge i jeda. Pa jo{ kad Karewiwu igra Greta Garbo, a Roberta Yordana – Gari Kuper. I sad se nemoj ubiti? I ja sam se u ve~erwim nadlagivawima posle fajronta falio da su mnoge sekle vene zbog mene, plakale i u Dunav skakale,

divna i slatka smrt bila je najboqi dokaz divnog i slatkog `ivota. „I zato ne pitaj za kim zvono zvoni, ono zvoni (i) za tobom...“ I sad kad pogledate tako, zacelo se ni{ta po{tenom i dokonom Srbinu nije lep{e moglo dogoditi neg {to je ova najava smaka sveta. Bi}e skoro propast sveta?

Nek propadne, nije {teta.

Ali sad kao da smo kolektivno `ivnuli i na sam pomen kolektivne smrti i sveop{teg nestajawa. Pa ne}e nas vaqda i ovak smak izneveriti. Ovde ve} dugo ni{ta ne uspeva, sve nam se kruni i osipa, da ne pri~am o tri mora, pa onda o tri Morave... Al’ sad najzad ima da nam svane, najzad, posle svih ovih nepravdi, kleveta i la`i. Pa boq’ i da pomremo neg’ da nam se ne{to desi, kako je zavapio Radovan Tre}i, tj. Du{ko Kove~evi}.

A za mene, dakako, i to ve} odavno, smrt svakog `ivog stvorewa nije nikakvo ~udo. Ne, `ivot je ~udo, incident u svemiru, pa verovali ili ne verovali u postojawe du{e koju nije mogla stvoriti materija na{e telesne posude.

Jer kako bi ina~e materiju iz koje je stvorena - ta na{a du{a nad`ivela? @ivot je ~udo i samim tim {to ga ni na kojem kamenu sem ovom na{em, tre}em od sunca, izgleda nema, ili ga bar nema u ovom ili nekom sli~nom obliku i formatu koji bi na{a ~ula i tehnolo{ki produ`eci na{ih ~ula mogli da registruju i prihvate. ^udo je i qudski razum koji se razvio dotle da nam je omogu}io da shvatimo koliko smo jedinstveno ~udo nad ~udima. ^udo je samo zato {to zna da postoji vreme. To jest: tri vremena. Ovo u kojem smo mi, ono drugo u kojem nas dugo nije bilo i ono tre}e (za brige najve}e): u kojem nas li~no, pa potom i celog na{eg pokoqewa ne}e biti. I ne}e nas biti dugo, jako, jako dugo, ne}e nas biti – nikad vi{e.

I to je ono {to se zove metafizi~ka jeza, a ~ovek je, budu}i da je toga bar donekle svestan, kako nam je objasnio Erih From, jedini monstrum svemira, za razliku od na{ih ku~i}a, ma~i}a, ze~eva i kowa koji to ne znaju – oni znaju da jesu, a ne znaju da ne}e biti, kao {to se „ne se}aju“ da nisu bili. ^ovek se, eto, „se}a“ i to je wegova jedina nesre}a.

Eh, samo jo{ da nam je `iv onaj uncut, kojeg je Bala{evi} olako shvatao pevaju}i mu „Gedo, gluperdo, svu si zemqu pro}erdo...“ pomislite samo {ta bi nam onaj sa suncem u kosi uradio od ovog smaka sveta, kad je onom ve{tom i licemernom zloupotrebom najobi~nijeg pomra~ewa Sunca ceo narod uspeo da zakopa u podrume, zemunice, trapove za krompir i ostale mi{je rupe. Priznajem da sam mu i ja poverovao i to mi je vaqda i li~ni rekord u glupavosti – u dosada{wem `ivotu. A sad, eto, posle wegove prerane smrti u Hagu i Mirinog bekstva u Rusiju (gde joj je i mesto) sa akademikom Bogoqubom II Kari}em (s kim si, onaki si), ja svaku ovu kolumnu moram sam da smi{qam, a oni su mi je nekad servirali kao pravi rum-servis franko pisa}i sto. n \or |e Ran deq

dnevnik ZA „DNEVNIK” KA@E DA PAPA NE]E POSETITI JASENOVAC SVE DOK NE STAVE ISTORIJSKU TA^KU NA TO STRATI[TE

bo ri ti za isti nu sti, odnosa izme|u crkve i dr`a- dovoqno sinergi~no napred. Naj- to strati{te za me|usobna prepuve... A krajwi rezultat bilo bi bu- vi{e su svakako zbog toga o`alo- cavawa umesto da se bore i izbore |ewe nade da je mogu}e preobrati- {}eni ovda{wi katolici. Ali, za neporecivu istinu. ti na{a dru{tva. {to nismo sada postigli, nadam se l Zvani~ni bogoslovski dijada }emo posti}i u budu}nosti, nalog Pravoslavne i Rimokatol Ipak, ni obele`avawe velikog jubileja 17 vekova od Miravno pod uslovom da i predstoje}u li~ke crkve traje ve} du`i niz lanskog edikta ne}e pro}i u proslavu jubileja shvatimo kao dogodina, a vodi ga Komisija za potpunom zajedni{tvu pravozrevawe koje vodi ka integralnom dijalog, koja se ove godine, meslavaca i katolika? dijalogu, a ne tek kao povr{nu |utim, nije sastajala. Da li je – Va`nije je ista}i da }emo u svetkovinu posle koje }e se sve vrare~ o ozbiqnom zastoju? mnogo ~emu biti zajedno, jer ipak titi na staro.

– Ne, ve} se trenutno prou~ava nije bilo realno da se sada u zadwi l Vladika zagreba~ki Jovan jedna od najdelikatnijih teolomomenat napravi objediweni promi je pre nekoliko meseci re{kih problematika - pitawe prgram obele`avawa jubileja. Pre kao da bi papina poseta bez ikavog, na bilo kom nivou. Uostalom, svega moramo biti realisti: vlade kve sumwe donela korist Srbikoliko je ona zna~ajna svedo~i i se mewaju, do{lo je i do pro~iwenica da isto~ne crkve mene na ~elu SPC jer smo se imaju problem sa organizaNi je re al no o~e ki va ti od oprostili od uva`enog pacijom Panortodoksnog satrijarha Pavla... Ali ne sme Sve tog Oca da obi |e Ja se no vac dok bora, upravo zbog spora oko se klonuti, ve} u datom treprimatstva. I stoga se vigod dve stra ne ko ri ste to nutku treba u~initi najvi{e {e pa`we posve}uje studistra ti {te za me |u sob na {to se mo`e, uz uverewe da je rawu te teme nego zajedni~pre pu ca va wa ume sto da se bo re i to proces kojim moramo i}i kim susretima. Ali ni`e daqe. Ina~e, treba svakako strukture, poput Foruma iz bo re za ne po re ci vu isti nu odati priznawe gradu Ni{u, katolika i pravoslavaca, koji je jo{ 2000. godine zacrodr`avaju redovne kontaktao tri velika ciqa za ovaj izuzeji, ali da on misli da bi Sveti te i tako omogu}avaju da se i taj ditan jubilej: izgradwu crkve u ~ast Otac pre toga morao da se po- jalog na najzvani~nijem nivou {to svetog Konstantina i Jelene, pokloni senima stradalnika u Ja- boqe razvija. stavqawe velikog krsta i susret senovcu, kao {to je prilikom Me|utim, moramo biti svesni i svih hri{}anskih poglavara. I bez posete Poqskoj odao po{tu i da `ivimo u vreme globalizacije. obzira na to {to se nije uspelo u `rtvama Au{vica.

Kada je i u pro{losti taj proces ostvarewu drugog i tre}eg nauma, – Ne mogu da razumem zbog ~ega bio aktuelan, recimo sa otkrivamo`emo biti zadivqeni ve} samim se to toliko nagla{ava. Pre svega, wem Amerike ili u periodu su~etim inicijativama.

Katoli~ka crkva je vi{e puta iz- qavawe sa isto~wa~kim filozol Odavno se zna da Sveti ri~ito poru~ila da je va`no me|u- fijama i religijama, i tada su se Otac ne}e do}i na proslavu u sobno pra{tawe i pomirewe. Papa ra|ala mnoga neo~ekivana pitawa.

Ni{, ali kakve su u ovom treJovan Pavle Drugi je u Rimu 6. mar- Zato je i danas mo`da i ~e{}e fonutku pretpostavke da u skoroj ta 2000. zamolio za opro{taj za sve kus usmeren ka me|ureligijskom budu}nosti on ipak poseti Sr{to su katolici u bilo kojoj ze- dijalogu, a ne samo ekumenskom dibiju? mqi na bilo kom kontinentu bilo jalogu me|u hri{}anskim crkava.

– Sveti Otac `eli da poseti Sr- kome lo{e u~inili. I hrvatski U svakom slu~aju, otvara se mnogo biju, ali uslovi za to su uvek isti. biskupi su isto to u~inili. Uosta- novih pitawa koja iziskuju nov On dolazi ne samo kao poglavar lom, za{to se prebacuje Crkvi za pristup i nove odgovore. Ali za Katoli~ke crkve, ve} i kao prvi na ne{to {to bi prethodno moralo da razliku od nekih pre|a{wih vrenivou svih hri{}anskih crkava, uradi dru{tvo? Zbog ~ega Hrvat- mena, kada bi kler sebi uzeo eksali i kao najvi{i predstavnik dr- ska i Srbija kona~no ne oforme kluzivno pravo da re{ava sva pita`ave Vatikan. Dakle, da bi do{lo zajedni~ku komisiju koja }e stavi- wa, danas u tom procesu u~estvuju i do posete takve li~nosti, nu`no je ti ta~ku na razli~ita vi|ewa jase- vernici. Mo`da }e zbog toga ovaj da celo dru{tvo za to bude sprem- nova~kog logora, na licitirawe proces te}i malo sporije, ali }e no. I {teta je {to pravovremeno brojem `rtava..? Nije realno o~e- svakako biti temeqitiji i sveobunismo zapo~eli procese u tom kivati od Svetog Oca da obi|e Ja- hvatniji. pravcu i {to ti procesi nisu i{li senovac dok god dve strane koriste n Miroslav Staji}

nedeqa23.decembar2012.

7

8

dnevnik

nedeqa23.decembar2012.

[ O R O M

S

B O R O M

[pen i {penadla To je majstorima i najgore, zato se majstori i {pen ne trpe. Ume da bude zdravo nezgodan, neki put ga suze isteraju a neki put majstor mora i lekaru. Ondak lekar pita majstora {to ne pazi, {to cvikere ne nosi kad tako {togod radi, {to {penu nije le|a okreno i jo{ sva{ta lekar pita. A majstor samo }uti i trpi. Trpi {pen, trpi pridiku i dre~i samo na jedno oko. Drugo oko mu treba da vidi di je kvaka, di da se uvati kad krene natrag u radwu. E, kad se uvati za kvaku s druge strane lekarski vrata, ondak majstor opravi lekara, opravi i wegovu pridiku, opravi i taj {pen, sve ih po{qe na jedno mesto i ajd natrag na poso.

Nisu lekari vidoviti, ne}e ni znati da nije odmaro, ko {to mu je ovaj prepiso. Pravi majstori nemaju kade da se odmara-

vide, ko da su im o~i pune {pena. Taj {pen se najboqe ispere rasolom, al ne sipa se rasol u edared davno, `ivili su o~i, neg tamo di su sipali i jubrat i sestra, {pen i {pe~e, dok su zagrqeni dangubili u nadla. Tako bi mogla da mobi. po~ne bajka, da jo{ imamo koga [najderske ruke su druk~ije da nam divani te bajke, ko kadod {loserskih. Da nisu, ne bi god. Danaske nam je ko da svi i ni mogle da dr`e {penadle. Bez `ivimo u bajki, oko nas samo {penadli nema {najderaja i onzle ve{tice, a`daje, zmajevi i dak od svega toga ni{ta bilo ne pogani ~arobwaci. bi. Zato su se oni pre gvo`|a i Da su {pen i {penadla zapranosili tako apa-drapa, kad nije vo brat i sestra, pisalo bi to bilo {penadli i nisu imali velikim slovima, ko {to je i {najdere da im skroje odela. red i ko {to su nas u~ili. Dok Kod {najdera se i{lo bar na oni pre nas nisu na{li da ode tri probe i trired su {penaima i gvo`|a, oni pre wi’ nisu dlama doterivali kroj, da bude kuburili ni sa {penom ni sa pasent i da stoji ko saliveno. {penadlom. I jedno i drugo je [najderi su od svakojaki umeli gvozdeno. Zato i nisu kuburili da naprave da budu ko {to trejel jo{ nisu bili izumeli gvoba. Dodaju malko u ramenima, za`|e. Kako je taj narod bez gvokinu u struku, pa u takim odeli`|a mogo, o~in }e ih znati. Nit ma izgledaju ko pravi qudi. Zasu imali gvozdeni ekser, nit ~eto nigdi nisu ni skidali sakov. ki} ko svet, nit su wiBrusnadle su radile nim {orom i{li {er{najderke, a tu je morapewari i vikali jo{ lo da se pazi sa {pena[loser bez gvo`|a nije {loser i tu od }o{ka: „[erpe, lonleba nema. Kod {losera je gvo`|urije dlama, da se ne bocne ce, popravqam... Krpim ko. Danaske te s vebilo makar kolko. Debele, tanke, krive mal {erpe, lonce“. Kanda likim kupovnim lumbai prave, one {to treba i one {to mu da u to doba ni kumovalonima zato i ne idu u nikad trebati ne}e, al neka je, wa bilo nije. Di bi i {najderaj, neg kupujedu bilo, kad nije bilo ni gotove par~ade od aqinikad se ne zna gvo`|a. Kako bi se onne. Naopako da ih {najdak kum kumu `alio, derka na probi slu~ajno kad ga u mobu zove, da je zar|o? ju. Oni volu da rade pa se ni ne bocne {penadlom. Kanda da bi U to doba bez gvo`|a mora umore. Umorno im izgledaju sa- popucalo ko pravi lumbaloni. biti da ni {losera bilo nije. mo te wine {loserske ruke, maNa {penadlu se kadgod i peSamo su bili ti drveni i kame- sne, na`uqane, iskrzane, izuda- calo. Bilo je to bogato vreme, ni majstori. [loser bez gvo`|a rane ~eki}em, skra}ivane s tre- kad smo imali svega, sem udica. nije {loser i tu leba nema. Kod mlama i bu{ene rajborerima. Ondak se udica pravila od {pe{losera je gvo`|urije bilo ma- Prave majstorske, {to navek nadle i vatalo se ko na pravu kar kolko. Debele, tanke, krive `ure da sve stignu danas, da mu- muvaricu. Posle je bilo vi{e i prave, one {to treba i one {terija ne ~eka. Zato se majsto- muvaxija neg muvarica, vi{e {to mu nikad trebati ne}e, al ri i ne jede mlogo kad ih {pen udica neg {to ima ribe. Vode neka je, nikad se ne zna. Najma- prevari. nam teku prazne i mutne al kanwe par~e gvo`|a zove se {pen.

Ni kumovi se ne srde sutra, da da ni udica vi{e nema. Sve Ti mali su navek bili i najgori. posle mobe, kad imaju pune o~i smo ih progutali, ko alave {tuI {pen je taki, ko one male `u- {pena. Taj kumovski nije ko ke da smo. Namam~ali nas s obete kere. Te male kere su mlogo onaj mastorski {pen. Kumovski }awima a mi zagrizli pa se upeopasnije od oni velika~ki {to poso nije zec pa ne}e ni da po- cali. Ni {pen nije ko {to je kad laju drmaju se penxeri. Ti begne, kumovi prvo sednu da se kadgod bio, al i od wega smo namali `uti samo }ute i {uwaju po~aste. Ako u toj ~asti i zabo- grabuslili. Ovaj {to nam sad se i navek ujedaju od natrag. rave da nije moba za pi}e neg za upada u oko, upada samo u desno. [pen nije opasan od natrag, neki drugi poso, ni to nije gre- Levo oko nas nije svrbilo godigadan je od napred. [penu je naj- da, ima dana. Otud i do|e onaj nama, kanda da se jo{ dugo radogore kad mu okrene{ le|a, on {pen, sutra zajutra, kad jedva vati ne}emo. najve}ma vole kad upadne u oko. mogu o~i da otvore i kad jedva n Bo ra Oti}

J

SESTRE IZ NA[EG KOM[ILUKA - ZA^ETNICE GLAMURA

Bliznakiwe kraqevima pomuti{e razum ksplozija medija i globalne komunikacije, izme|u ostalog, dovela je i do prave najezde selebritija, poznatih iskqu~ivo po tome {to su – poznati. Ne moraju da imaju talenat, kvalifikacije, da umeju ili znaju, ali, eto... poznati su. I to je dosta.

Zlatni standard takve ispraznosti su sestre Hilton, kojima je samo ~iwenica da su „u porfiru“ ro|ene, naslednice hotelijerske imperije, donela zvezdani status selebretija, koji potamni svaki put kada uop{te otvore usta.

A sve je po~elo u „ludim dvadesetim“ pro{log veka, gde drugde ako ne u SAD. Zlatna era Holivuda je bila na vrhuncu, potoci nafta{kog i magnatskog novca su se vaqali Vol stritom, a poneseni ogromnim bogatstvima poletne i prostrane zemqe, Amerikancima je trebalo ne{to ~ime }e parirati „dekadentnim“ starim Evropqanima. Me|u prvima koji je zaludio kontinent, a onda zahvaquju}i celuloidnoj magiji filma i planetu, bio je Rudolf Valentino, ~uveni holivudski zavodnik. Wegovo nemu{to treperewe okicama u ulozi beduinskog princa bacalo je u trans podjednako doma}ice iz Oklahome i medicinske sestre na Monparnasu. I ba{ tu negde, zablistala je i zvezda dve devojke, sestre bliznakiwe, ro|ene tek malo severnije od Sombora 25. oktobra 1892, koje su kao dvanaestogodi{wakiwe prvi put ugledale Statuu slobode u wujor{koj luci.

Ro`ika i Jan~ika Doj~ su po~ele svoju karijeru egzoti~nih plea~ica u Wujorku jako rano, ve} sa 14 godina, ali su ih stroga zakonska pravila o nastupu maloletnika dr`ala podaqe od velegradskih vodviqskih reflektora sve do 1911. godine. Tada su putene bliznakiwe besprekornog tena, u me|uvremenu preimenovane u Rozi i Xeni, potpisale dvogodi{wi ugovor s ~uvenim brodvejskim Zigfridovim Folijem kao „The Dolly sisters“. Tandem crnookih mladih Ma|arica bio je

E

POGLED IZA OGLEDALA

Z

Entuzijasti~an i jo{ neiskvaren mladi tehni~ar: „Mislim da su svi stalci zauzeti.

Staramajko, smisli}emo mi ne{to, nemojte vi ni{ta da brinete, samo se strpite koji sekund”.

Nadrndana medicinska sestra: „Ma {ta gubi{ vreme s wom, vidi{ i sama da baba nema pojma ni gde je, samo zeva ~itav dan u prazno. Nego, idi ti u osmicu, tamo mora da ima bar dva slobodna. [ta ~eka{, ajde, tutaw”.

(Entuzijasti~an i jo{ neiskvaren mladi tehni~ar odlazi u gorepomenutu sobu, ali ne nalazi slobodan stalak, svi su zauzeti, te se vra}a praznih ruku, ve} spreman na talas prekora).

Na drn da na me di cin ska sestra: „[ta je, mali, nema, a? [ta }emo sad, uh jebem ti ovu robiju od posla. Niko na nas radnike ne misli, pa nisu ovo uslovi za normalan rad. Samo pri~aju o pravima pacijenata a o na{im niko ni{ta... Pih. E, ajde skini ono s ~iviluka i turi jakne preko kreveta one babe {to je na snimawu, pa nek oni posle razvrstavaju {ta je ~ije”.

Entuzijasti~an i jo{ neiskvaren mladi tehni~ar: „Izvinite, {ta da skinem.

Mislim da vas nisam dobro ~uo. Ho}ete da umesto stalka koristimo ~iviluk, a jakne da bacim na krevet, je li?”

wih vezana legendarna anegdota sa Ximom-Dijamantom Brejdijem, jednim od najbogatijih Wujor~ana koji je nadimak zaslu`io zbog ~iwenice da je u{ivao drago kamewe i u vlastiti dowi ve{. U poku{aju da osvoji srce, ako ne obe, a ono makar jedne od sestara Doli, Dijamant Brejdi im je nakon nastupa na Brodveju, poklonio „rols-rojs” upako-

Britanci danas tvrde da su one bile uvod u aferu Volis Simpson

tansku Ameriku bio skandal kolosalnih razmera. Ipak, za razliku od, na primer, Xozefine Beker ili Isidore Dankan, nisu upale u zamku obna`ivawa na sceni, niti javnih skandala sa svojom seksualno{}u, ve} su krenule u potpuno suprotnom pravcu. Kako su se uspiwale na lestvici uspeha, wihovi kostimi, ali i svakodnevne toalete, bivale su sve glamuroznije i prefiwenije, pa su ve} na startu karijere bile rado vi|ene i u takvim ku}ama kao {to su Vanderbiltova i Herstova.

Obo`avaoci su se mno`ili geometrijskom progresijom, pa je za

van u {arenu hartiju povezanu gigantskom ma{nom. Sestre Doli su poklon, dodu{e, prihvatile, ali i naglasile Brejdiju da zauzvrat ne mo`e od wih o~ekivati ni{ta vi{e od prijateqstva.

Brejdi ne samo da se s tim statusom pomirio, ba{ kao {to su to morali i mnogi drugi bogata{i, ve} ih je do te mere po~eo obasipati novcem, ne bi li pomogao wihovu karijeru, da su postale prave princeze Wujorka sa desetak filmova iza sebe. [ire}i oko sebe mistiku i rafinman, Rozi i Xeni su krajem Prvog svetskog rata postale qubavnice trgova~kog mag-

PALMA „PROVEO” STUDENTE PO AUSTRIJSKOJ

Uloga ~iviluka u srpskom zdravstvu

a razliku od nekog normalnog sveta, gde ~iviluk ima osnovnu i za ve}inu qudi jedinu ulogu – da bude mesto na koje se ka~e kapiti, jakne... u mikrokosmosu srpske provincijske bolnice on postaje legitimni medicinski instrument. Naime, zbog hroni~nog nedostatka stalaka za infuziju, ina~e misterioznih i vrlo skupih skalamerija za ~iju se tajnu izrade smatra da je nepovratno izgubqena ranih 80-tih godina pro{log veka – jer mla|i stalak nisam video – najbistriji umovi srpskog zdravstva dolaze na ideju da ~iviluk preuzme brigu o na{im pacijentima i wihovim sporokapaju}im infuzijama.

Naprednost na{eg zdravstva najboqe se ilustruje ovim primerom, jer to jo{ nijednom evropskom narodu nije palo na pamet, a velika je verovatno}a da nikada i ne}e, jer smo mi to ve} patentirali i za{titili kao najja~i srpski brend – uz {umadijsku „tomova~u” i pirotsku peglanu kobaju. Ukratko, sve se svodi na... „dok je [vabo jeo rukama, mi Srbi na dvoru boc viqi{kom”... fazon: MESTO: Op{ta bolnica LIKOVI: I nisu neki VREME: Na`alost, sada{we Nadrndana medicinska sestra: „Daj mi, bre, stalak za ovu matoru, da joj prika~im infuziju”...

ne{to potpuno novo na zabavqa~kom nebu SAD, po{to su pored putenosti i egzibicionizma u samom plesu, vrlo brzo iza{le na glas i zbog poprili~no raskala{nog qubavnog `ivota.

Nije im pri tome bio bitan pol partnera, kao {to im nije smetalo da dele jednog partnera, sestrinski i bez qubomore, {to je za puri-

Kroz Be~ pro|i, Nadrndana medicinska sestra (u stilu desetara bla`enopo~iv{e JNA): „Nema ti {ta da misli{. Nisi ti ovamo do{ao da misli{ nego da }uti{ i izvr{ava{ nare|ewa.

Naravno da sam to rekla!”

Entuzijasti~an i jo{ neiskvaren mladi tehni~ar (izbezumqeno gledaju}i sestru, u stilu gu{tera bla`enopo~iv{e JNA ): „Ok, kako god vi ka`ete”.

EPILOG Za nekoliko meseci, a u najboqem slu~aju godina, mladi tehni~ar se transformi{e u sliku i priliku svoje koleginice – samo, naravno, u mu{kom izdawu, te je shodno tome prema pacijentima i pripadaju}im obavezama jo{ bezobzirniji...

Ne vi{e entuzijasti~an i ne vi{e mlad, ali zato nadrndan tehni~ar: „Ej, vi tamo (gospo|i i gospodinu koji stoje kraj kreveta), ajd izlaste napoqe (jer isti~e vreme poseta)... Vi ste Jocini kumovi... pa {to ne ka`ete! Ne, ne, nemojte na ~iviluk, sjeba}ete babi infuziju... A, to vam je mama, dobro... Ma stavi sve to slobodno na onaj krevet... [ta ima veze, ne smeta woj, vidi{ da ionako jedva da je `iva... Samo vi... I ne morate `uriti, nije frka...

Pozdravite Jocu. Nek’ mi se obavezno javi, zna on za{to... n Alek sa pl Ade to vi} ml.

z trodnevne posete Be~u vratilo se nedavno 170 najboqih studenata iz nekoliko srpskih gradova, a u austrijsku prestonicu vodio ih je predsednik Skup{tine grada Jagodine, lider Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma, sa `eqom da osete duh jedne od najlep{ih evropskih prestonica. Moto pod kojim putuje studentski karavan bio je jednostavan: obi|ite metropole sveta, ali vratite se i primenite svoje znawe u Srbiji.

Uo~i katoli~kog Bo`i}a u Be~u, dakako, prazni~na atmosfera. @iteqi negda{we prestonice KundK na poslu ili u svojim domovima, a na ulicama tri miliona turista, a me|u wima i gosti iz Srbije. Polazi{te za obilazak mladih akademaca je jedan od najluksuznijih holeta „Grand“ u

I

strogom centru Be~a u kome samo preno}i{te ko{ta – 480 evra!

Svaki vodi~ }e vam odmah re}i da je za razgledawe Be~a potrebno barem sedam dana. Akcenat u turizmu stavqen je na kulturu, po{to se ova varo{, tvrde upu}eni, ne mo`e pohvaliti dobrim no}nim `ivotom. U Be~u se, kako nam tako|e ka`u, ne mo`e kupiti ni{ta dr`avno, ali se mo`e sve iznajmiti, pa tako, recimo, ako nemate pametnija posla, iznajmite gondolu na to~ku u zabavnom parku Prater i pretvorite je u separe. Ni dvorac u kome `ivi porodica popularne estradne zvezde Dragane Mirkovi} nije weno vlasni{tvo, ve} je iznajmqen na 99 godina.

Za{titni znak ovog grada – Be~ka opera – rasprodala je karte za 10 meseci unapred. Mo`e se do-

}i eventualno samo do bileta za stajawe, koji ko{taju 10 do 15 evra. I ina~e cene ulaznica za obilazak muzeja kre}u se oko 10 evri}a. Prioritet kod odabira onog {to se ne sme propustiti jeste letwa u rezidencija habzbur{kih careva – dvorac „[enbrun“, ali delegacija iz Srbije imala je retku priliku da obi|e i ~uvenu gradsku skup{tinu u Be~u. Impozanatno zdawe od 120.000 kvadratnih metara sa 1.570 prostorija, 2,5 kilometara hodnika i ~ak 2.035 prozora. U sali u kojoj se odr`avaju sednice luster te`ak 3,2 tone sa 213 sijalica. Sve~ana sala je ve} bila pripremqena za tradicionalne balove, za koje najskupqa ulaznica ko{ta oko 80 evra.

Goste iz Srbije do~ekuje poslanica najve}e parlamentarne stranke u Be~u, Socijaldemokrat-

Goste iz Srbije do~ekala je be~ka parlamentarka Anica Macka Dojder, rodom iz Futoga

dnevnik

nedeqa23.decembar2012.

9

UPOTREBA @IVOTA

In ter vju bez pi ta wa: Mi ra [vo wa uma, sad skoro. Multidisciplinarni kafi} u podrumu austro- kritikujem jedno u korist drugog. Klima u Boki je ~arobna. Ispraviugarske zgrade ~elo centralnog raskr{}a: “Buka pod Rumom”. la mi je telo. ^etiri meseca plivawa. Mnogi su me pitali: Bo`e, pa Mira [vowa sla`e kockice svoje biografije... ti si dinami~na, {ta }e{ ti zimi tamo? [ta }e{ posle kad leto pro“Uvek su me privla~ile velike vode. A zbog ~ega? ^esto sam se to |e? Poenta i jeste u tome posle! Posle imate mir. Ali, ako vam je pitala, znate... Osim {to sam zemqani znak – o toj energetskoj kom- sfera interesovawa {iroka, onda pratite sva{ta... Herceg Novi `iponenti }u malo kasnije – moje najdubqe vizuelne senzacije skop~ane vi 365 dana u godini. E, sad, da se vratim na onu energetsku komponensu sa vodom, mo`da i zbog toga {to su se svi moji potrudili da od te tu. Sad }e neki opservatori qudskih du{a re}i: Ova tru}a gluposti... fatalne tre}e godine, kada mi je dijagnosticirana paraliza, da sva- Kad ste zemqani znak onda sve {to je vezano sa vodom ima jako autenkog leta budem na nekoj morskoj vodi... Jedan ekskluzivitet! Prvo le- ti~an momenat u va{em `ivotu zato {to je to poseban energetski ~ili{te bilo mi je u Pr~wu u Boki Kotorskoj. I bila sam, kako bi spoj. Me|utim, postavqa se pitawe: dobro, ali {ta si ti radila u BoSremci rekli, snimita dok mi je na ve`bama fizioterapeutkiwa u ki Kotorskoj petnaest godina? Od ~ega si `ivela? Prvo: moja dijagPr~wu dr`ala levu ruku i pomagala da sla`em kockice. I posle te noza bila je takva da sam devedeset druge, na svoju sre}u ili nesre}u, moje prve Boke u `ivotu, de{ava se s jeseni te godine neka filmska glat dobila invalidsku penziju. Jednostavno sam htela da smirim svoj projekcija, i pre po~etka filma, kako je to ve} standardizovano u status. Po prirodi sam komunikativna i za kratko vreme upoznala ono doba, prikazivao se `urnal... A tata i mama, koji su se razveli sam mnoge qude u Herceg Novom. Taj grad vam je jedno arhi-selo, svi jo{ dok sam bila u fazi bebe – ne bih sada o tome, to nije tema – ci- se poznaju... Elem, ~ovek osnovao prvu privatnu televiziju u Boki, ja vilizovani qudi, uredno su se jednom nedeqno sastajali da me odvedu mu ~estitala. Ka`e: Do|i, treba{ mi! I tako sam, sa onom licencom na krempitu, na sladoled, ponekad i u bioskop. I to je wihovo dru`e- iz Novog Sada, postala direktor marketinga wegove televizije. Mewe trajlo sve dok se svako od wih nije zaqubio u drugu osobu. Elem, |utim, prekinula sam ubrzo ovu pri~u, jer je gazda mame-ku}e, ~iji je prikazuju `urnal u bioskopu i ja uskliknem: Eno mene! Snimili su ogranak bila televizija, otimao pare od marketinga da bi pla}ao svome dok sam u Pr~wu slagala kocke. Zbog ~ega ovo pri~am? Nekoliko je kojekakve promiskuitetne dugove, a ja ne volim mutne radwe... Vradecenija kasnije `ive}u u Boki i radi}u na jednoj privatnoj televi- }am se na stan! Ni ova pri~a, a zapo~ela je najlep{im pogledom na ziji kao direktor marketinga. Ne volim tu re~ direktor, ali to se svetu, nije bila lepa, po{to se dogodilo da je nekretnina, zbog gra|etako zvalo. I ponosna sam na reporta`u ’Bi`ica’ koju potpisujem vinskih nedostataka, posle samo dve godine propala, do te mere da je kao producent, ja sam je smislila, tako re}i i montirala... Moj otac, to potrlo svu estetiku potkrovqa na moru. Stan sam prodala za mnokolonisti~ko dete i putnik iz vlaka bez voznog reda, odrastao je gle- go mawe pare nego {to sam ga kupila, planiraju}i da kupim ne{to daju}i na Karinski zaliv, tako da i po wemu imam veze sa Adriati- drugo. Me|utim, za to drugo, falilo je novca. I tada se dogodi da je kom, ogrankom Mediterana. Mama, Sremica poreklom iz Morovi}a, moj nazovi prijateq – sada je neprijateq – nameravao da zatvori neki odrasla je okru`ena vodama. Ka`u: ~ovek se formira do sedme godi- svoj poslovni krug, zatrebao mu je novac, i ja mu kao dobar prijateq ne, taman otprilike do kada sam ja odrastala u Morovi}u. Li~no mi- pozajmim novac bez ikakvog papira, bez potpisa... na re~... Javio mi se slim da to nije istina. Formira{ se da je pare obrnuo, samo da pokupi kajdok si `iv. Jedna od mojih tetki potrumak, pa }e vratiti moj novac. Vra}awe dila se da ispegla odnose izme|u mojih je potrajalo dve godine. Prijavila sam roditeqa, pa sam jedan, da tako ka`em, ga policiji, i tu se izde{avalo sijaset izlet odrastawa provela u wenoj ku}i momenata, komplikovana pri~a... u Morovi}u. Vijala sam se sa guskama, Uglavnom, tokom procesa nesretnik patkama, leptirima... Elem, odrastawe umre. Da, umre. I ja lepo dobijem papiu ku}i u Rumi u Orlovi}evoj ulici, ri} od suda da se sudski postupak obuigra u dvori{tu sa ba{tom okru`enom stavqa zbog wegove smrti. Da ne prijabukama petrova~ama i {qivama i sa ~am, dve godine podstanarskog `ivota, starim bunarom u }o{ku – e, to je bila pa si jednom rade}i na onoj televiziji najve}a u`uvancija na svetu... Predwe bio nekakva javna li~nost, a sad si bez dvori{te svo je bilo poprskano cvetostatusa, pa te napusti i drugi vanbra~vima kamilice. Mala digresija. Ima ni drug, pa te ~ar{ija uzme pod svoje... jedan prepodnevni momenat, nazovimo pa se zadu`uje{... I da ne davim sa taga intermeco, kada srema~ka dvori{ta kvim detaqima. Re{ewe situacije? Poutonu u ti{inu, kada se sve smiri... Odvratak u Srem. Posle petnaest godina u rasli, koji su ustali jo{ po mraku da Boki vratila sam se u Rumu negde pred obave poslove, oko deset ili jedanaest, kraj 2005. godine. U ku}u kod mame. Vrave} se naradili, upadnu u neku vrstu }ala sam se na Svetog Luku, {vowska sijeste. I tako sve zamre u Orlovi}eslava, a u Rumi osvanula 1. novembra, na voj ulici. Moja baka drema. A ja, devojSvisveste, Dan mrtvih. Oti{la sam iz ~ica... negde iznutra me raduje {to mijednog grada, a vratila se u drugi. I vislim da sam jo{ uvek dete... ja se kao vidim: Ruma u magla. Ali, ne u atmosferjam kroz kamilicu sa pa~i}ima. I to je skoj magli... ne, to ne... Ose}ala sam da bilo najve}e ~udo! Pa~i}i su bili poje to magla koja se podi`e u meni negde tomci patki japanki, a patke japanke su iznutra. To je kao kada u ku}i ima{ soneme... ha-ha-ha... Wihova mama patka se bu koju godinama nisi sre|ivao. I sad quti na mene, a baka – znala je da bude Mira [vowa: „Svako ko ka`e sa mnom je gotovo, se vra}a{ da u woj `ivi{. Do`ivqavam izgovorio je glupost...”

Fo to: S. [u {we vi} kao Kalamiti Xejn! – baka spokojno dve emocije: nezadovoqstvo i stra{nu dremucka... Pa~i}i tr~kaju kroz kamilicu, toliko su mali da se i ne dosadu. Pitam se {ta }u ja tu? I u toj fazi suo~avam se sa mo`da najvide, a za wima ostaje trag kao krivudava {trafta kroz kamilicu. tu`nijom bole{}u na svetu. Sve bolesti su tu`ne, najtu`nije, ali sa Dr`ali smo u Orlovi}evoj razne `ivotiwe, jo{ onda smo imali man- li~nog aspekta... Lagano se u moju mamu uvla~ila demencija. I mama, gulice, a ~ujem da je ta sviwska rasa sada neki specijalni {tos... E, sa kojom sam bila jako vezana, i mama za mene, kako ve} biva u osakada, imali smo i pocinkovanu kadu, ispod oluka, i u wu se sa krova sli- }enim porodicama, odlazi u leto 2007. godine, odlazi tamo gde vi{e vala ki{nica. I {ta se dogodi? Moji u nekom popodnevnom dreme`u, nije ni bolesna, ni tu`na, ni ru`na... Zatvorila sam se u ~etiri ziispuste me iz kontrole, i ja upadnem u tu kadu sa vodom. Uvek me je, ka- da. I posle nekog vremena vidim da je |avo odneo {alu. U meni se `em, privla~ila voda. I sad da ka`em o tome kako ~ovek dospe tamo otvorio strahovito prazan prostor, dve godine nisam znala kako da gde dospe! Moja bolest – paraliza, vezana za statiku, ki~mu i kukove, ga popunim. I to nije dosada. To je brisani prostor na kojem si se napretila je da me uni{ti, pa sam, da tako ka`em, trbuhom za dijagno- {ao i uop{te ne zna{ da li }e te vetar oduvati ili }e te me}ava zazom prelomila u glavi i u trideset {estoj godini odlu~ila da napu- vejati. Mislila sam da me vi{e nema. I onda me je organizam upozostim Rumu i da `ivot nastavim tamo gde mi je zdravstveno bilo dobro. rio da noge ne hodaju kako treba. Malo sam pro~eprkala po sebi i reU Herceg Novom, odnosno u Igalu. Pre odlaska sam konsultovala kla: Ako ve} treba da te nema, onda boqe iza|i na ulicu, neko }e te struku: Dragi moji doktori, reko, po{to meni ovde nije dobro, a u ve} pokupiti... I pokupio me jedan sjajan gospodin Bogdan \ur|evi}, Igalu mi je dobro – pet godina sam se le~ila u wihovom Institutu – pozvao me da budem glavni urednik jednog rumskog lista udru`ewa da li je pametno da se ja lepo odselim u Boku? – Pa, to bi za vas, ka- gra|ana. Posle wegove smrti situacija u listu se promenila. I sada `u, bilo i najboqe... Moja dijagnoza nije dozvolila da ostanem u Sre- ne radim ni{ta. I svuda me ima. Dru`im se sa mladim svetom. Petnamu! Ja sam u stvari, da ne presko~im va`nu ~iwenicu, oti{la u Boku est godina pro`ivqenih u Boki Kotorskoj, koju sam prou~ila horiiz Novog Sada, gde sam imala svoj stan i radila kao komercijalista. zontalno, dobrim delom i vertikalno, i prepe{a~ila je vi{e puta, Nisam gubila vreme, pa sam u Novom Sadu osamdeset devete zavr{ila upoznala skoro svaki wen }o{ak... ne bih mewala za ceo svet! Tamo se prvu jugoslovensku {kolu marketinga. Predava~i su bili u ono doba dogodilo da sretnem svoju najve}u qubav u `ivotu i da tu qubav izgunajve}a imena. I to je moja prva... ne, izviwavam se... to je moja druga bim. Jedina osoba koja je mene celokupnu mogla da sa`va}e, sa sve cikodifikacija. Prva je gimnazija u Rumi. Uvek sa ponosom isti~em da pelama... A {ta kod ovakvih kakva sam ja treba sa`vakati? Multidisam diplomirani rumski gimnazijalac, zbog toga {to sam iz te sjajne sciplinarnost koja ne vodi ni~emu. I, posle svega, danas znam i veru{kole povukla sve {to jesam... I, prema tome, prodam taj stan u No- jem u to da su tvoji izbori samo tvoji izbori i oni te dovedu do re{evom Sadu, kupim lep dvosoban stan izme|u Herceg Novog i Igala, Ta- wa koje bira{ u svakoj sekundi, premda tog procesa nisi ni svestan. tar ba{ta, ako znate... Elem, stan je imao pogled na more takav da bih E, sad, da li sve mo`e{, a mo`e{ sve, zato {to te `ivot natera na to? ponekad pomislila da ga ne bih mewala ni za Azurnu obalu. Trebalo Ne. Natera{ se sam! Svako ko ka`e samnom je gotovo, izgovorio je mi je pet minuta od stana do mora i {est minuta od mora do stana. glupost. Svaki trenutak je po~etak. I ovo su tvoje najboqe godine, i Ali, taj pogled... Qudi moji! Taj pogled! I ta svetlost! O tome su pi- ovo je tvoj naboqi dan, ju~era{wi je pro{ao, sutra{wi ne zna{... I sali Nikolaj Velimirovi}, Crwanski, Wego{... [ta ima Boka Ko- ovo je tvoj najboqi trenutak...” torska? Ima to da ni jedna sekunda nije ista. Sad }e egzaktni umovi I ovo je moj prvi intervju koji sam uradio bez postavqenog pitawa. da ka`u: pa kako nije ista, kad struji vazduh, voda se talasa, peni... Pa, Mira [vowa mi je svedok. jeste, ali vi kad pogledate sremsku ravnicu, ista je za sat vremena. Ne n @eq ko Mar ko vi}

R

l Isto ri ja }e se po na vqa ti dok Sr bi ne na u ~e pr vu lek ci ju.

l Za tvor ski krug se za tva ra uda ra wem ta~ ke na pqa~ ke.

NAOPA^KE

ske partije Anica Macka Dojder. nalnim specijalitetima. Gotovo Obradovala nam se, posebno kad na svakom koraku peku se popujoj ka`emo da smo iz Novog Sada, larne be~ke kobasice sa sirom, jer je ro|ena Futo`anka. Razre- krofne, zvezdice sa cimetom, {ava na{u prvobitnu dilemu ka- pun~, liciderska srca... Ukoliko ko nije odbornica, ve} poslanica bilo koga pitate gde mo`ete kui navodi da je Be~ ne samo glavni piti „krpice“, naravno da }e vas grad, ve} i promptno uputiti austrijska pokrau Marijahilfer Uo~i Bo`i}a traje jina. Odbacuje di{trase, ulicu dugu leme o bilo ka- prazni~na atmosfera oko tri kilomekvoj zaveri protra punu prodavu Be~u: `iteqi tiv Srbije i na prestonice na poslu nica koje posledpitawa kada }emo wih dana decemili u svojim postati punopravbra mame bo`i}domovima, a na ni ~lan evropske nim sni`ewima. porodice odgova- ulicama tri miliona A ko se umori od ra: „Od vas sve za- turista, me|u kojima {opinga, odmor visi“. mo`e da potra`i i gosti iz Srbije – U Srbiji ima u jednom od brojmnogo mladih koji nih kafi}a u kojinikada nisu bili u Evropi. O~e- ma produ`eni ekspreso s mlekom kujem da }e, kada zavr{e {kolova- ko{ta – tri i po evra. we nastaviti svoj anga`man kroz Ni Be~lije nisu imune na pogradwu demokratskih institucija ku{aj da malo boqe zarade na tune samo u Srbiji, ve} i u EU. Sr- ristima i u tome predwa~e taksibija je ne samo geografski deo sti. Vo`wa centrom grada ne bi Evrope, ve} i kulturni, na koji trebalo da pre|e desetak evra, Evropa ne mo`e da zaboravi – ka- stoga treba biti pa`qiv da vas zala nam je Anica Macka Dojder. neki od wih ne „provoza“ za malo Jo{ jedna zna~ajna odrednica ve}u cifru. U Be~u }e vam svi reove posete je poznati be~ki uni- }i da se mnogo radi, ali se i zaraverzitet na kome u~i preko 90.000 di za pristojan `ivot. Kada smo studenata. Postoji me|udr`avni se pakovali za povratak u Srbiju, ugovor dve zemqe po kome na{i u „Grandu“ nam je na vrata zakucastudenti mogu nastavu da poha|aju la sobarica. Ve} se spremamo da uz simboli~nu godi{wu {kola- joj se obratimo na engleskom kad rinu od 36 evra. Ali jedna od ba- ona nam ka`e: „^ula sam kroz vrarijera za masovniji upis je to {to ta da pri~ate srpski, eto u`elese nastava, razumqivo, poha|a na la sam se da vidim na{e qude“. nema~kom jeziku.

Brzo se vra}a sa suvenir~i}ima i Uo~i Bo`i}a u Be~u se odr`a- moli nas da ih uzmemo kao uspova prazni~ni va{ar na kome menu na boravak u Be~u.

Austrijanci u`ivaju u tradicion Sve tla na Stan ko vi}

l I Ko so vo i Evro pa ni su po go di li ciq.

Po go di li su Sr bi ju.

ku }i do |i

l Tek kad nam je okre nuo le |a, po ka zao je svo je pra vo li ce.

PRESTONICI

Ilija Markovi}

~ak ~etiri miliona franaka. Sutradan je sve do posledweg franka iskoristila za kupovinu dijamanata, da bi se slede}e i svako naredno ve~e pobedni~ki vra}ala u kockarnice na Kroazeti, dok ih nije „po~istila“ za tada gotovo nezamislivih 800 hiqada dolara.

Naravno, kako to ve} u `ivotu biva, ba{ kada su bile „na vrhu sveta“, sve je krenulo nizbrdo. Prvo je Rozi prona{la qubav svog `ivota, Irvinga Ne~era, {to ju je prvi put u `ivotu odvojilo od sestre bliznakiwe, koja se u agoniji usamqenosti uletela u vezu sa sedam godina mla|im Maksom Konstantom, peva~em lakih nota, povezanog sa mafija{kim krugovima. Usledili su brojni gubici u kockarnicama, a nakon propasti Wujor{ke berze veliki deo bogatstva sestara Doli se jednostavno istopio. Ba{ kao {to su preko no}i propale poslovne imperije wihovih obo`avalaca. Na kraju je jedne no}i, blizu Bordoa, Xeni do`ivela te{ku automobilsku nesre}u. Bilo je potrebno 15 operacija da bi uop{te ponovo stala na noge, ali je wena lepota porculanske lutke bila nepovratno izgubqena stravi~nim o`iqcima.

U osvit ulaska SAD u Drugi svetski rat, neute{na Xeni prekra}uje sebi muke ve{aju}i se o e{arpu bade mantila, {to je, naravno, bacilo u duboku depresiju wenu „drugu polovinu du{e“, sestru Rozi, koja je skoro dvadeset godina kasnije, tada ve} kao anonimna starica, i sama poku{ala samoubistvo. Na sre}u, ona nije bila tako ume{na, pa je po`ivela sve do 1970. godine, kada je u prvo februarsko jutro sr~ani udar spustio zavesu na burnu `ivotnu pripovest sestara Ro`ike i Jan~ike Doj~. n Mi li} Mi qe no vi}

l Ako nas je pro ma {io smak sve ta, ne }e pro past.

Delile su sve, pa i dru{tvo u krevetu, mu{ko i `ensko, bez razlike

nata Harija Gordona Selfrixa, poznatog kao autora trgova~kog „vjeruju“, odnosno izreke da je „mu{terija uvek u pravu“. On je u wihovom sestrinskom zagrqaju prona{ao utehu nakon prerane smrti supruge.

Kada su kona~no bacile Ameriku pod noge, sestre Doj~, sada Doli, 1920. godine prelaze okean u nastupaju kao nova londonska senzacija impresarija ^arlsa Kokrana. Ve} prvu predstavu sestara Doli gledala su i dva mla|a sina kraqa Xorxa Petog, prin~evi Xorx i Henri, koji su svoje odu{evqewe preneli bratu i prestolonasledniku Edvardu. Princ od Velsa nije odoleo i pojavio se ve} slede}e ve~eri na predstavi, da bi na zabavi koju je Kokran priredio nakon {oua, Rozi i Xeni u brzom ritmu fokstrota zavr{ile na plesnom podijumu s naslednikom trona Gordog Albiona, a ubrzo posle toga s wim u krevetu. Mnogobrojni Edvardovi biografi upravo ovu wegovu avanturu vide kao „okida~“ za kasniju fatalnu i tada vi{e nego skandaloznu vezu s ameri~kom gra|ankom Volis Simpson, zbog koje se morao odre}i i trona „imperije nad kojom sunce nikad nije zalazilo“.

Nakon avanture s britanskim prestolonaslednikom, ali i pari{ke epizode s monarhom [panije Alfonsom, nije bilo vrata u Evropi koja se nisu sama otvarala na pomen imena sestara Doli. Za wihove plesne nastupe se tra`ila karta vi{e, a one su osvojile i francusku rivijeru, gde su otkrile novu strast – kocku. Ba{ kao i u plesu i dru{tvenom `ivotu i u ovom poroku su nekada{we ma|arske male emigrantkiwe imale kolosalne uspehe, pa je Xeni za samo jednu no} u kockarnici u Kanu za pokera{kim stolom u duelu sa Aga Kanom i grofom Esterhazijem, osvojila

10

VESTI

Vla di ka i Go to vi na

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : PaoRluK na dansKi na^in

Vi kin zi de set pu ta ja ~i od nas i ta we je ko li ko ima smi sla po re di ti na {u po qo pri vre du sa jed nom od naj ja ~ih evrop skih – dan skom, ali ni je na od met na ve sti ne ke ~i we ni ce, tek da bi se i iz evrop skog ugla osve tli le po zi ci je i bu {o ti ne “srp ske naf te”. Ka ko god da po sma tra mo uzda ni cu na {e pri vre de, o ko joj mno gi vo le da pri ~a ju i wo me se hva le – ne sto ji mo do bro, po ~ev od wi va i {ta la, pre ko po lo `a ja far me ra, do ostva re ne pro iz vod we i iz vo za.

Dan ska ima ukup no 4,3 mi li o na hek ta ra, a od to ga je oko 60 od sto kul ti vi sa nih. Ta~ ni je, ob ra di vo je 2,6 mi li o na hek ta ra. Sr bi ja ima oko osam mi li o na hek ta ra, od to ga oko pet mi li o na hek ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta ali, ka da se zbro je wi ve ko je smo za se ja li i one ko je smo mo gli ali ni smo, is pa da da ob ra |u je mo oko 3,5 mi li o na.

Da kle, ko ri sti mo oko mi lion hek ta ra vi {e od Da na ca, a ko li ko pa ra sta vi mo u xep? ^ak de set pu ta ma we od wih! La ne smo, re ci mo, iz ve zli po qo pri vred ne ro be za 2,7 mi li jar di do la ra, dok go di {wi dan ski iz voz iz no si 114 mi li jar di kru na, {to je oko 20,1 mi li jar du do la ra. Ova se ver na ze mqa iz ve ze ono li ko agrar nih pro iz vo da s ko li ko bi mo gla da hra ni tri svo je po pu la ci je, od no sno 15 mi li o na qu di.

S dru ge stra ne, mi se di ~i mo iz vo zom od 500 do la ra po hek ta ru – po ~e mu smo na dnu evrop ske le stvi ce, ali i ta kav po qo pri vred ni iz voz nam je, pa ra dok sal no, za hva lu s ob zi rom na ono {to na svet skoj pi ja ci po sti `u dru ge pri vred ne gra ne. [ta vi {e, mi ne pro iz ve de mo ni ~e tvr ti nu vred no sti dan skog iz vo za. Pre ma po da ci ma Pri vred ne ko mo re Sr bi je, bru to vred nost na {e po qo pri vred ne pro iz vod we u ovoj go di ni iz no si }e 3,91 mi li jar du do la ra, dok smo la ne na wi va ma, u {ta la ma i u pre ra |i va~ kim ka pa ci te ti ma “na -

P

i tro po lit za gre ba~ koqu bqan ski i ce le Ita li je Jo van raz go va rao je na no vo go di {wem pri je mu sa ge ne ra lom An tom Go to vi nom. Po zi va ju }i se na sa zna wa iz kru go va bli skih SPC, za gre ba~ ki „Ve ~er wi list” tvr di da su Go to vi na i mi tro po lit raz go va ra li o po tre bi jo{ ve }e sa rad we i za jed ni {tva, a pre sve ga ve }eg ra da na po mi re wu i di ja lo gu hr vat skog i srp skog na ro da. Po oce ni li sta, mi tro po lit je me |u ret kim epi sko pi ma SPC ko ji je pri hva tio put di ja lo ga i po mi re wa na kon rat nih ra za ra wa i vra tio se u svo je se di {te u Za greb. Prem da mu ni je bi lo la ko pr vih po sle rat nih go di na, vla di ka Jo van je iz dr `ao mno ge na pe to sti i us peo us po sta vi ti di ja log s po li ti~ kim vla sti ma i jav no {}u. „Za hva qu ju }i to me, SPC ne u`i va sa mo fo r mal na pra va kao i sve osta le ve r ske za jed ni ce u Hr vat skoj, ko ji su ve ri fi ko va ni i ugo vo ri ma s dr `a vom, ne go ak tiv no u~e stvu ju u iz grad wi hr vat sko ga dru {tva”, sma tra za gre ba~ ki list.

M

dnevnik

nedeqa23.decembar2012.

pra vi li” 5,1 mi li jar du. Jaz iz me |u nas i Da na ca je go lem i ka da je re~ o ude lu po je di nih po qo pri vred nih de lat no sti u ukup noj agrar noj

pro iz vod wi, or ga ni za ci ji ce log si ste ma, po li ti ci ko ja se vo di na wi va ma…

U sve to su se uve ri li no vi na ri ko ji su pro {le ne de qe, u or ga ni za ci ji Aso ci ja ci je me di ja, USAID/IREX, OEBS-a i am ba sa de Kra qe vi ne Dan ske u Sr bi ji, na kon dva ov da {wa se mi na ra o po qo pri vre di, po se ti li ovu ze mqu i upo zna li se s we nim agra rom. Iz raz go vo ra sa ta mo {wim far me ri ma i pred stav ni ci ma dr `av nih i ne pro fit nih po qo pri vred nih agen ci ja, kao i po li ti~ kih par ti ja, ste kli smo uti sak da se u Dan skoj sve vr ti oko po qo pri vre de, od naj jvru }ih po sla ni~ kih te ma u par la men tu, do pri vre de, eko lo gi je…

Od dan skih par la men ta ra ca, pred stav ni ka po zna tog Fol ke tin ga, ~u li smo ta ko da je po qo pri vre da ove ze mqe dra sti~ no in te zi vi ra na od 1970. na o va mo, {to je uslo vi lo zna ~aj no sma we we bro ja far mi: pre 40-tak go di na bi lo ih je 140.200, a sa da je ih je 40.000, s

tim da ih 10.000 pot pa da u gru pu “ful-tajm” far me ra, {to zna ~i da za po {qa va ju jed nog ili vi {e rad ni ka. Po re |e wa ra di, u Sr bi ji je

va, pa `qi vi su u od vod wa va wu, or gan sku pro iz vod wu su po ve }a li na oko se dam od sto ukup ne, s tim da se ona od vi ja po strikt nim pro pi si ma EU. Ovi se ver wa ci po seb no su po no sni na to {to po qo pri vre da Dan ske tro {i tek tri po sto ener gi je ko ju ova ze mqa pro iz vo di.

Dan ska ze mqi {na po li ti ka ta ko |e se raz li ku je od na {e.

Pro se~ na far ma u 1970. go di ni ima la je 21 hek tar, dok sa da, pre ma re ~i ma pred stav ni ka Agen ci je za po qo pri vre du i hra nu, ima 65 hek ta ra, na spram na {a tri hek ta ra, ko li ko smo ima li do po pi sa agra ra ko ji je u to ku. Iako ima ju mno go ve }a ga zdin stva,

La ne smo mi iz ve zli po qo pri vred ne ro be za 2,7 mi li jar di do la ra, dok go di {wi dan ski iz voz iz no si 114 mi li jar di kru na, {to je oko 20,1 mi li jar du do la ra vi {e od 450.000 re gi stro va nih po qo pri vred nih ga zdin sta va, {to ta ko |e go vo ri o na {oj iz u zet no ni skoj pro duk tiv no sti.

S dru ge stra ne, sve ve }a pro duk tiv nost u Dan skoj uti ca la je i na pri ro du, pro me nu na ~i na `i vo ta, te je po qo pri vre da, ras tu }i i raz vi ja ju }i se, vr lo br zo po sta la po li ti~ ka te ma broj je dan u ko joj je ak ce nat za {ti ta pri ro de i sma we we ne ga tiv nih efe ka ta raz vo ja.

Ta mo {wi far me ri, na ro ~i to mla di, ima ju iz u zet no raz vi je nu svest o to me da mo ra ju da us po sta ve rav no te `u s pri ro dom, jer ka da uzmu 60 od sto dr `av nog re sur sa, sve sni su i od go vor no sti. Ta ko, re ci mo, po {tu ju pra vi la i ne ba ca ju |u bri vo bli zu vo de nih to ko -

Vi kin zi ne do pu {ta ju da je dan far mer ob ra |u je i po ne ko li ko hi qa da hek ta ra, kao {to je slu ~aj kod nas, a za ni mqiv je i prin cip na sle |i va wa. U Dan skoj se, na i me, pri vat ne ze mqi {ne far me ne mo gu de li ti po osno vu na sled nog pra va. Far mu na sle |u je jed no od de ce, a dru ga bi va ju obez be |e na na dru gi na ~in. Ta ko |e, tre ba re }i da ta mo far mu na sle |u je de te ko je za vr {i po qo pri vred ni fa kul tet, ali ni ono ne do bi ja ze mqu i objek te xa be ve} mu dr `a va po ma `e da ih ot ku pi od ro di te qa, i da na mi ri bra }u i se stre. Ako na sled ni ci ne mo gu da se do go vo re, far ma se pro da je, a pa re se de le i u tom slu ~a ju na sled na tak sa se ne na pla }u je.

Re ci mo i da je hek tar dan skih ora ni ca “te `ak” od de set do dva de set hi qa da evra. Na sled ni ci se za du `u ju, ali ne kod ba na ka ve} kod dr `av nog fon da za po mo} po qo pri vre di ko ji da je za jam s ka ma tom od sve ga je dan od sto. Ina ~e, u dr `av noj ka si ni su pred vi |e ne ni ka kve sub ve ci je, ali far me ri do bi ja ju oko tri sto ti ne evra iz za jed ni~ kog bu xe ta EU. Me |u tim, pi ta we je ko li ko }e jo{ mo }i da ra ~u na ju na to li ku po mo} s ob zi rom na to da Evro pa pla ni ra da pa re za po qo pri vre du usme ri ka eko lo gi ji.

Jo{ jed na stvar je za ni mqi va, mo `da i kqu~ na za uspeh dan ske i ne u speh na {e po qo pri vre de. U Dan skoj su, na i me, far me ri vla sni ci pre ra |i va~ ke in du stri je, pa ~ak i sa ve to dav nih stru~ nih slu `bi. Na da le ko ~u ve na svet ska kom pa ni ja „Danish Crown“ iz Hor sen sa oku pqa 15.000 far me ra i za po {qa va 25.000 rad ni ka. U svo jim kla ni ca ma go di {we za ko qe 20 mi li o na tov nih svi wa i 600.000 tov nih ju na di, a iz vo zi 92 od sto ukup nog iz vo za sviw skog me sa iz Dan ske na ~e ti ri kon ti nen ta. I sve je to de lom u ru ka ma po qo pri vred ni ka, od no sno ak ci o na ra. A to je ono {to smo mi u pri va ti za ci ji na {ih ka pa ci te ta na mer no za bo ra vi li.

Jo{ jed nom raz li kom iz me |u dan ske i na {e uzda ni ce se po tvr |u je pra vi lo da naj ra zvi je ni je ze mqe ima ju naj ma we u~e} {e po qo pri vre de u na ci o nal nom do hot ku.

Dan ska po qo pri vre da, ukqu ~u ju }i i pre ra |i va~ ku in du stri ju, u ukup nom BDP-u te ze mqe u~e stvu je sa sve ga 2,5 od sto. Za po {qa va tek tri od sto ukup nog bro ja za po sle nih ali za to ostva ru je ~ak 20 od sto ukup nog iz vo za, pa ta ko ube re vi {e od 15 mi li jar di evra.

U~e {}e po qo pri vre de i pre hram be ne in du stri je u bru to do da toj vred no sti Sr bi je je 14 od sto. Sve dok je ta ko, ne ma na ma Dan ske. n Sla|ana Glu{~evi}

KaKo (ni)su YedaJi sPasili svet

Sa mo nam je „Si la” d go vor nost za iz o sta nak pot pu ne ka ta stro fe ono ga {to nad me no na zi va mo qud skom ci vi li za ci jom mo `da i ne tre ba tra `i ti u lo {im pro ra ~u ni ma drev nih Ma ja ili jo{ go rim in ter pre ta ci ja ma wi ho vih na sled ni ka. Na rav no da vam ovo ni ko ne }e re }i jav no, a i va ma bi bi lo pa met ni je da o to me }u ti te na kon {to ovo pro ~i ta te, ali svet je od na ja vqe nog sma ka 21.12.

2012. spa si la “Si la” (po zna ti ja kao “The Force”), od no sno we ni ti hi ~u va ri – Xe da ji (Jedi knights)! Ili bar ta ko, ot pri li ke, gla si jo{ jed na od i{ ~a {e nih te o ri ja o to me za {to u pe tak ni smo le po zbri sa ni sa Ze mqe, ka da smo se to me me se ci ma ve se li li ko maj mun ~i }i neo qu {te noj ba na ni…

Re koh li i{ ~a {e nih?! Bo qe da od mah po vu ~em re~, pre ne go {to me tu `e za ras pi ri va we ra sne, ver ske i na ci o nal ne mr `we jer je, ako je su di ti po po sled wim po pi si ma sta nov ni {tva {i rom de la pla ne te ko ji zo ve mo raz vi je nim sve tom, “xe da ji zam” po stao le gi tim na re li gi ja i na ci o nal nost. Uosta lom, ako su Xe da ji za i sta spa si li svet od “ma jan ske ka ta kli zme”, du gu je mo im ma kar ma lo za hval no sti, zar ne?

Na i me, sa mo u En gle skoj je re gi stro va no vi {e od 160.000 gra |a na (ne ki tvr de i pre ko 300.000) ko ji su se le gi tim no iz ja sni ji kao Xe daj vi te zo vi. Ima ju i svo ju cr kvu u ko joj se mo le, `i ve }i {to je mo gu }e vi {e u skla du s pro kla mo va nim vred no sti ma.

Sli~ no je i u Austra li ji, Ka na di, na No vom Ze lan du…

Xe da ji zam je, na rav no, za sno van na kult noj film skoj sa gi “Ra to vi zve zda” (Star Wars) Xor xa Lu ka sa, ko ja nas je pr va su o ~i la sa “da le kom, da le kom ga lak si jom” i ta mo {wom ve~ nom bor bom iz me |u do bra i zla, od no sno iz me |u Xe da ja i Sit lor do va. Sa mo} nom “Si lom” ko ja je u na ma i sve mu oko nas, i ko ja nas spa ja,

O

ob li ku je i po ve zu je. Za pra vo, ve li ku in spi ra ci ju za iz gled, po na {a we i ver no oru` je Xe daj vi te zo va – sve tlo snu sa bqu ili ma~ (Light sabre) Lu kas je pro na {ao u drev nom Ja pa nu, sa mu ra ji ma, i ~u ve nom Bu {i do ko dek su po ko jem su `i ve li i ko ji u naj di rekt ni jem pre vo du zna ~i “rat ni~ ki na ~in ili na ~in rat ni ka”.

Pre ma Vi ki pe di ji, u naj kra }im cr ta ma, osno va Xe da ji zma je xe daj ski ko deks po na {a wa, ko ji se sa sto ji od ~e ti ri za po ve sti: 1) „Ne po sto je emo ci je, po sto ji sa mo mir”, 2) „Ne po sto ji ne zna we,

Zen Lu ki}, sa ko jom su na tu te mu pre ne ki dan raz go va ra li no vi na ri “Ju tar weg li sta”, a istog opre de qe wa je i wen su prug. I, ako ste ko jim slu ~a jem mi sli li da su to sa mo {tre be ri za lu |e ni na u~ nom fan ta sti kom, gle ~u da, Ma ri ja Je le na je sa svim nor mal na i pri vla~ na tri de set tro go di {wa `e na, sa do brim smi slom za hu mor i ve o ma za ni mqi vim po gle di ma na `i vot, re li gi ju i svet oko nas uop {te. I, ka ko iz me |u osta log re ~e no vi na ri ma, qu di ko ji `i ve u skla du sa “Si lom” u Hr vat skoj ne zva ni~ no ima znat no

Priklowenih tamnoj strani ne mawka, u deficitu smo s Jodama

ve} sa mo zna we”, 3) „Ne po sto ji strast, po sto ji sa mo spo koj” i 4) “Ne po sto ji smrt, po sto ji sa mo ’Si la’”. Po ne kad se iz me |u tre }e i ~e tvr te za po ve sti do da je i pe ta: „Ne po sto ji ha os, po sto ji sa mo har mo ni ja”. Dru gim re ~i ma, re li gi ja Xe da ja je mir na i to le rant na i uspe {no kom bi nu je osno ve hri {}an stva, bu di zma i sto i ci zma, kao i ta o i zma i {in to i zma.

Xe da ji su sa da ve} nor mal na po ja va i u su sed noj Hr vat skoj gde ih, pre ma po sled wem po pi su sta nov ni {tva, ima ta~ no 303. Jed na od wih je i pro du cent ki wa na RTL te le vi zi ji Ma ri ja Je le na

vi {e, sa mo je pro blem u to me {to su se po li ti ~a ri ma hom okre nu li we noj tam noj stra ni i pri klo ni li Sit lor do vi ma, ar hi ne pri ja te qi ma sve tlih Xe da ja.

Zvu ~i li po zna to i pri me wi vo na Sr bi ju?

Sa svim tam nih po li ti ~a ra nam ni kad ni je maw ka lo… Uosta lom, ni je ni ova na {a dr `a va osta la imu na na tu glo bal nu po ja vu! Na `a lost, kod nas ta ~an broj sa mo sve snih Xe da ja ni je zva ni~ no ob ja vqen i sve {to se zna je da su ne pra ved no svr sta ni me |u 81.740 ne pri hva }e nih obra za ca na po pi su sta nov ni {tva 2011 – “zbog na vo da o na ci o nal noj pri pad no sti”. Sen -

dnevnik

nedeqa23.decembar2012.

INTERVJU

SA[A MILO[EVI], ZAMENIK PREDSEDNIKA SRPSKOG NARODNOG VIJE]A

Sr bi se vra }a ju da bi oti {li r vat ska je jed na od na ci o nal no naj ho mo ge ni jih ze ma qa na sve tu, jer pre ma ne dav no ob ja vqe nim re zul ta ti ma po pi sa iz 2011, vi {e od 90 po sto sta nov ni {tva su Hr va ti; u na {em za pad nom kom {i lu ku `i ve i pri pad ni ci jo{ pe de se tak na ci ja, od Pe ru a na ca do No vo ze lan |a na, ali oni svi za jed no ne do ba ci ju do de set pro ce na ta.

Pre ma po pi su, naj broj ni ja ma wi na su Sr bi, sa 4,36 po sto u ukup noj po pu la ci ji, za tim Bo {wa ci (0,73%), Ita li ja ni (0,42%), Al ban ci (0,41%), Ro mi (0,40%) i Ma |a ri (0,33%).

– Trend ho mo ge ni za ci je po sle di ca je ~i we ni ce da je rat dra ma ti~ no iz me nio na ci o nal nu ma pu Hr vat ske, ali i da je ukup no uzev ras pad SFRJ do veo do et ni~ ke ho mo ge ni za ci je u svim dr `a va ma na sta lim na tlu biv {e nam za jed ni~ ke dr `a ve.

Re ci mo, i broj Hr va ta u Sr bi ji, pa i Ma |a ra, go to vo je pre po lo vqen za pro te kle dve de ce ni je – ka `e za „Dnev nik” za me nik pred sed ni ka Srp skog na rod nog

H

vi je }a u Hr vat skoj Sa {a Mi lo {e vi}. l SNV je jo{ tokom popisa upozorio na niz nepravilnosti, me|u koje je naveo i „savete” koje su popisiva~i davali gra|anima da se ne izja{wavaju kao Srbi?

– Mi smo no ti ra li ~e ti ri slo ja pre pre ka ka slo bod nom iz ja {wa va wu gra |a na. Naj pre su pri pre me sa mog pot pi sa bi le spor ne, jer ni su is po {to va ne pre po ru ke Euro sta ta i Eko nom ske ko mi si je UN da se dru ga ~i je for mu li {u pi ta wa u tzv. po pi sni ci, ko ja de fi ni {u et ni~ ku pri pad nost, ma ter wi je zik i ve ro i spo vest. Oce we no je, na i me, da su pred lo `e ne for mu la ci je isu vi {e su ge stiv ne. U po pi sni ci su, pod se ti }u, od go vo ri su ge ri sa li hr vat sku na ci o nal nost, hr vat ski je zik i ka to li~ ku vje ru kao pr vi iz bor, a tek ako se to ne gi ra, ako se po pi sa ni svr -

Od 1991. broj Srba smawen za 67,91% Zva ni~ no, u Hr vat skoj da nas `i vi 186.633 Sr ba, od no sno 7,44 po sto ma we ne go pre de set go di na. Na po sled wem pre rat nom po pi su, onom iz 1991, srp skom na ci o nal nom ko ru pu su pri pa dao je 581.663 sta nov nik. To zna ~i da se od ras pa da bla `e no po ~iv {e SFRJ broj Sr ba u Hr vat skoj sma wio za dra ma ti~ nih 67,91 po sto!

To me tre ba do da ti i po da tak da se pre dve de ce ni je Ju go slo ve ni ma iz ja sni lo 106.041 gra |a na Hr vat ske, a da nas istih ima sa mo u tra go vi ma – la ne su po pi si va ~i evi den ti ra li ukup no 331 Ju go slo ve na.

sta pod „osta le”, otva ra se mo gu} nost na vo |e wa dru ge et ni~ ke pri pad no sti, je zi ka i pri pa da wa dru goj kon fe si ji. To je objek tiv no su `a va lo mo gu} nost iz bo ra i sa svim je si gur no uti ca lo i na ko na~ ne po dat ke.

Dru go, to kom sa mog po pi sa pri mi li smo ne ko li ko de se ti na pri ja va zbog ne pra vil no sti, me |u ko ji ma i ube |i va we pri pad ni ka SPC da se opre de qu ju kao gr ko ka to li ci. Ta ko |e su gra |a ni, za ko je se po ime nu i pre zi me no pret po sta vi lo da su Sr bi, uve ra va ni da „na ci o nal nost ni je bit na”, a uz sve to, na ne kim me sti ma ni je bi lo do voq no po -

OD SMAKA

po treb na

Savet: Koristite {tedqive sijalice umesto neonki

ku na ozbiq nost ide je xe da ji zma u Sr bi ji ba ca i sit ni ca da su se u toj gru pi na {li i oni ko ji su se iz ja sni li kao In di jan ci, Mar sov ci, Eski mi, van ze maq ci… Ta ko |e, spe ci ja li tet po sled weg po pi sa bi li su “pra vo slav ni Xe da ji”, ma {ta to zna ~i lo.

S dru ge stra ne, pre ma pot pu no ne zva ni~ nim po da ci ma, u Sr bi ji se kal ku li {e broj kom od oko 2.500 Xe daj vi te zo va ko ji na me ra va ju da u to me pre tek nu ^e {ku gde je xe da ji zam tre }a naj za stu pqe ni ja re li gi ja, ali ove broj ke ipak tre ba uzi ma ti s re zer vom.

Na “Fej sbu ku”, iz me |u osta lih, po sto ji i fan stra ni ca “Srp ski xe daj ski po kret (SXP)”, ko ja se, ka ko tvr de we ni ad mi ni stra to ri, ba vi pro mo ci jom in te re sa Xe da ja u Sr bi ji – svo je ~la no ve po zi va da `i ve u skla du sa „10 sve tlo snih sa ve ta” i “se dam gre ho va za iz be ga va we”.

Ne ki od tih sim pa ti~ nih sa ve ta su i: „Pa `qi vo bi raj ido le, kad-tad }e te raz o ~a ra ti”, „Ne ubi jaj ni ~im dru gim osim sve tlo snim ma ~em svo jim” i „Ne kra di neo n ke u Ma xi ju, one ne mo gu da

za me ne ma~ ako ga iz gu bi{”, dok se me |u gre ho vi ma iz dva ja ju „Greh je ne pi ti pi vo”, “Greh je ne po {to va ti Xe daj-de voj ke” i „Greh je ne po se do va ti bar ele men tar no zna we o Ra to vi ma zve zda”.

Dru gim re ~i ma, vaq da kao i sve dru go, u Sr bi ji su i Xe da ji pred met sprd we i {i ka ni ra wa, bez ob zi ra {to Ustav i wi ma ga ran tu je pra vo na raz li ~i tost i slo bo du ve ro i spo ve sti. Ovo je na svo joj ko `i oku sio i autor ovog tek sta ka da je, krat ko traj no ko ke ti ra ju }i sa xe da ji zmom, za pro fil sli ku na “Fej sbu ku” sta vio onu na ko joj s po no som na li cu dr `i u ru ka ma svoj pr vi “sve tlo sni ma~”, na kon ~e ga se su o ~io sa sar ka sti~ nim ko men ta ri ma da bi mu bi lo bo qe da ko ri sti {te dqi ve si ja li ce ume sto neo n ki, te sal vom uvre da da je naj o bi~ ni ji sek ta{ i da }e mu “Si lu” si lom iz bi ti iz gla ve.

Naj da qe je oti {ao kult ni do ma }i in ter net por tal ko ji se ba vi iz vr nu tom stra nom ve sti i po ja va Wuz.net. U vre me one ne slav no zav {e ne „Pa ra de po no sa” ka da je raz lu pa no po la Be o gra da, ob ja vi li su bom ba sti ~an tekst pod na slo vom “Xe da ji po dr `a li an ti-gej de mon stra ci je ili pro vo ka ci ja Si ta?”. Na rav no da je sve to de man to va no i da se ka sni je is po sta vi lo da su iza ru {i la~ kih de mon stra ci ja za i sta bi li Sit lor do vi a ne Xe da ji, ali {te ta je ve} na ~i we na i taj tekst je osta vio mo `da i traj ne po sle di ce na mir nu i po {te nu za jed ni cu ma lo broj nih Xe da ja u Sr bi ji i to ka ko ih dru gi qu di po sma tra ju.

Na daj mo se da bo qi da ni ipak do la ze i da }e Xe da ji po ste pe no us pe ti da se mir no in te gri {u i pro na |u svo je me sto i u mo der nom srp skom dru {tvu. Ako su za i sta spa si li svet od po sled weg sma ka ko ji nam je za pre tio, du gu je mo im ma kar to li ko… n Aleksa Grube{a

pi sni ca na ma win skom je zi ku i pi smu. Tre }e, u hr vat skom dru {tvu je i da qe ite ka ko pri sut na ne to le ran ci ja, ta ko da se mno gi jo{ uvek bo je slo bod no iz ja {wa va ti o svo joj ne hr vat skoj et ni~ koj pri pad no sti. I na kra ju, i ovaj po pis je po ka zao da jo{ uvek po sto ji zna ~a jan ot por po vrat ku iz be gli ca; jer, pod se ti mo, u Sr bi ji jo{ uvek `i vi ne {to vi {e od 60.000 re gi stro va nih iz ge bli ca iz Hr vat ske. l U kojoj meri su rezultati popisa u koliziji s tvrdwama UNHCR-a da se do sada u Hrvatsku vratilo oko 133.000 Srba, {to je otprilike polo-

vina izbeglih tokom rata?

– Sa mo na iz gled. UN HCR, na i me, tvr di – a to pot kre pqu je i re zul ta ti ma po seb nog is tra `i va wa ko je je za wih ra |e no – da je vi {e od po lo vi ne onih ko ji su se for mal no vra ti li, po no vo na pu sti lo Hr vat sku. Ne ka da je raz log za taj ko rak dis kri mi na ci ja, dru gi put ne si gur nost, ~e sto su uzrok i eko nom ski pro ble mi, jer ne ma po sla ni ti mo gu} no sti za odr `i vi osta nak, ne ma raz vo ja, pu te va, {ko la, me di cin skih usta no va... Da kle, vra ti lo se je ste vi {e od 130.000 onih ko ji su iz be gli to kom ra ta, ali mno gi su na pra vi li hr vat ske do ku men te, mo `da ~ak ma lo i po `i ve li ov de, da bi po tom po no vo spa ko va li ko fe re, pro da li sve {to ima ju i upu ti li se ili u tre }e ze mqe, po put Ne ma~ ke, SAD, Ka na de... ili na trag u Sr bi ju. l Popis je pokazao da se smawuje i broj pravoslavaca u Hrvatskoj?

– Ali je po ka zao i da ima mo oko 16.500 Hr va ta pra vo sla va ca, {to je isto rij ski pot pu no ne po zna ta i za pra vo ne po sto je }a ka te go ri ja, ako ne ra ~u na mo pe riod NDH. Pro {le go di ne, upra vo ne ka ko u vre me po pi sa, po ja vi la se u Hr vat skoj ini ci ja ti va za osni va we Hr vat ske pra -

11

BROJKE I SLOVA Hrvati 3.874.321

90,42%

(-2.58%)

Srbi 186.633

4,36%

(-7,44%)

Bo{waci 31.479

0,73%

(+51,67%)

Italijani 17.807

0,42%

(-9,31%)

Albanci 17.513

0,41%

(+16,12%)

Romi 16.975

0,40%

(+79,38%)

Ma|ari 14.048

0,33%

(-15,35%)

vo slav ne cr kve. Ona se, sre }om, ni je raz vi la, ali je in di ka tiv na, sim bo li~ ki sna `na, tim pre {to ta kav i sli~ ni po te zi, ako i ne na i la ze na di rekt no odo bra va we dr `a ve, bu du pre }ut no po dr `a ni. l Kakve mogu posledice ovakvog rezultata popisa?

– Naj pre, sa da }e zva ni~ na sta ti sti ka ba ra ta ti tim po dat kom o 4,36 po sto Sr ba u Re pu bli ci Hr vat skoj, iako smo mi pot pu no ube |e ni u to da nas ima vi {e od 5 pro ce na ta. No, i po red ~i we ni ce da po sto ji re al na mo gu} nost da po pis ne do no si ta~ nu i re al nu sli ku bro ja Sr ba, ali i osta lih u Hr vat skoj, do bi je ne broj ke }e se uzi ma ti kao re per. U sva kom slu ~a ju, za ne ke te meq ni je ana li ze re zul ta ta po pi sa bi }e po treb no jo{ ne ko vre me, ali je sa svim ja sno da ova kvi re zul ta ti na la `u ~vr {}e i bo qe or ga ni zo va we srp ske za jed ni ce n Miroslav Staji}

„ D N E V N I K O V ” D O S I J E : INFORMACIONI RATOVI

U Bi bli ji sve le po pi {e...

I

da nas se naj `e {}i in for ma ci o ni ra to vi vo de pro tiv vla sti tog na ro da, ube |en je Aleks Xons, ame ri~ ki advo kat, film ski do ku men ta ri sta, no vi nar i me dij ski po sled nik, svo je vre me no re pu bli kan ski kan di dat ko ji za se be ka `e da je “pra i sto rij ski kon zer va ti vac” – ne ka vr sta pan da na Maj klu Mu ru ko ji se svr sta va u po bor ni ke le vi ~ar skih ide ja.

Ume sto re {a va wa broj nih kri za i eko nom skih pro ble ma za ko je bi qu di tre ba lo da bu du ozbiq no pri pre mqe ni, du ma Xons na svom saj tu in fo war, pro iz vo di se hi ste ri ja po put ove oko Ma jan skog pro ro ~an stva o kra ju sve ta 21. de cem bra ko ja je ovih da na do mi ni ra lo u glav nim ve sti ma di qem pla ne te a na ro ~i to u Sje di we nim Dr `a va ma. Me di ji `i ve od na ga |a wa o neo d re |e nom “stra {nom”, bez ob zi ra {to su astro no mi NA SA-e po sta vi li na Ju tju bu vi deo ko jim ospo ra va ju apo ka lip ti~ ne sce na ri je o ne po sred nom kra ju sve ta – bi lo od pa da me te o ra, so lar ne eks plo zi je, pro me ne mag net nih i po lo va ro ta ci je Ze mqe... a te na vo de po tvr di lo je i na mi li o ne astro no ma - ama te ra.

Me di ji i in du stri ja za ba ve eks plo a ti sa li su tu te mu iz ko mer ci jal no-ta blo id nih po ri va, tvr di Aleks Xons, {to je opa sno jer je in for ma ci o ni si stem pre stao da bu de ose tqiv za pra ve te me – one po put pa da vred no sti do la ra, pro ble ma u pro iz vod wi hra ne ili kra ha pri vat nih fon do va. Sve {to je su vi {e re al no ni je do voq no “sek si” da bi se mo glo pre tvo ri ti u ho li vud ske blok ba ste re ili da bi do bi lo udar ne ter mi ne do ku men tar nih pro gra ma na naj gle da ni jim TV mre `a ma i ka na li ma. Za raz li ku od ar ma ge don skih fan ta zi ja, ge net ski mo di fi ko va na hra na, he mij sko za ga |e we i ne sta bil ni nu kle ar ni re ak to ri su da le ko od

o~i ju jav no sti. Ve }i na me dij skih pred u zet ni ka {i rom pla ne te pak, ra |e bi ra pa ni ku: ~ak i u Ki ni umet ni ci pre va re u pro da va wu kra ja sve ta ube |u ju pen zi o- ne re da na ku pu ju ro bu, iz ve {ta va bri tan ski Te le graf.

I dok je ~i ta va hri {}an ska ci vi li za ci ja na obe he mis fe re ig no ri sa la Bi bli ju u ko joj na 13:32 le po pi {e: „Ni ko ne zna kog da na i ~a sa }e se de si ti to, ~ak ni an |e li na ne bu ili Sin sam. Sa mo Otac zna”, pro ro ~an stvo ko je je do {lo iz jed ne sa svim dru ga ~i je, ar haj ske kul tu re i vre me na, vlast svih bo ja i fe la ko ri sti la je za rad psi ho lo {kog oprav da wa svo je le wo sti, ne spo -

za {ti tu no vi na ra iz ve stio da su zva ni~ ni ci vla da i wi ho vi sa rad ni ci osum wi ~e ni za vi {e od tre }i nu ubi sta va nad no vi na ri ma, {to je ve }i udeo u pro por ci ji u od no su na ubi stva ko ja se pro pi su ju te ro ri sti~ kim gru pa ma i kri mi nal nim or ga ni za ci ja ma. Me |u na rod ni in sti tut za no vi nar stvo je pre bro jao ~ak 119 ubi je nih no vi na ra ove go di ne, {to je naj ve }a broj ka ot ka ko je 1997. po ~e la da se vo di evi den ci ja.

Po sled wi slu ~aj zbio se ba{ iste ve ~e ri po ~et kom me se ca ka da se krem no vi nar ske or ga ni za ci je sa ku pio u ho te lu Val dorf – tri me dij ska po sle ni ka stra da la

Tri medijska poslenika stradala su u Gazi od izraelske rakete. I umesto da ka`e da je to bila gre{ka ili porekne odgovornost, portparol izraelske vojske general Avital Lejbovic nije ni trepnuo saop{tiv{i da su „meta bili qudi koji su va`ni za teroristi~ke aktivnosti” sob no sti i ote za wa u re {a va wu go ru }ih pro ble ma, op tu `u je Xons. Ume sto ozbiq nih pi ta wa i dra ma ti za ci je stvar ne opa sno sti za bu du} nost vr ste, eta bli ra ni me di ji se ti me – na pro sto ne ba ve.

S dru ge stra ne, fa kat je da su i sa mi no vi na ri ne sa mo vi nov ni ci ne go i `r tve in for ma ci o nog ra ta. Bi lo da su ne u god ni sve do ci ili kri ti ~a ri pri li ka i do ga |a ja, oni ni su sa mo me ta te ro ri sta {i rom sve ta, ne go je „tar ge to va we” `ur na li sta po sta lo trend i u re `i ji de mo krat skih vla da, od se~ no }e oce ni ti Alen Ras bri xer, glav ni ured nik Gar di ja na. U mra~ nim uglo vi ma sve ta no vi na ri su lo vi na go spo da ra dro ge i gang ste ra, ali i ne ki re `i mi s de mo krat skom le gi ti ma ci jom ne li be se da „ubi ju gla sni ka” usred da na i pred li cem ce log sve ta. Ne dav no je Ko mi tet za

su u Ga zi od izra el ske ra ke te. I ume sto da ka `e da je to bi la gre {ka ili po rek ne od go vor nost, port pa rol izra el ske voj ske ge ne ral Avi tal Lej bo vic ni je ni trep nuo sa op {tiv {i Aso {i je ted pre su da su „me ta bi li qu di ko ji su va `ni za te ro ri sti~ ke ak tiv no sti”. Ta ko je pre bri sa na raz li ka iz me |u onih ko ji ga |a ju re ~i ma i onih ko ji ga |a ju pro jek ti li ma – i bit ka za isti nu se iz gu bi la u di mu bom bi. Po put onih stra da lih u NA TO bom bar do va wu RTS stu di ja u Be o gra du 1999. ko ji su pro gla {e ni „le gi tim nom me tom” za rad vi {ih, stra te {kih in te re sa.

Da se me dij ska in du stri ja zlo u po tre bqa va u svr hu vul gar ne rat ne pro pa gan de u in fo - ra tu mi sli i Div na Vuk sa no vi}, pro fe sor Fa kul te ta dram ske umet no sti u Be o gra du, ko ja uka zu je da se u sa vre me nom do bu „upra vqa

zlo ~i ni ma”. Me di ji iz vr {e tra si ra we, da ju lo gi sti~ ku po dr {ku i na knad nu in ter pre ta ci ju do ga |a ja, ta ko da po sled we oslo ba |a ju }e pre su de hr vat skim ge ne ra li ma ili pak Ra mu {u Ha ra di na ju mno gi ma de lu ju kao ne {to naj pri rod ni je na sve tu. Pre su da sa mo po tvr |u je me dij ski spi no va ne ste re o ti pe na li ni ji „na {ih” i „va {ih” – ma we vred nih `r ta va.

Ali to je kr va va ra bo ta: na svet skoj po zor ni ci u su ko bu glo bal nih Si-En-Ena i Bi-Bi-Si ja i Mi lo {e vi }ev RTS mo rao je da iz vu ~e de bqi kraj, ali ni su stra da le sa mo pri ~e, ne go su i ne vi ni qu di pla ti li gla vom.

Upra vo je u to ku i rat za isti nu iz me |u vla da, zva ni~ nih me di ja i Ano ni mu sa, ha ker ske or ga ni za ci je ko ja de lu je pre ko in ter ne ta oku pqa ju }i broj ne on lajn za jed ni ce, ili pak wih i Vi ki lik sa, naj ve }eg sub ver ziv nog na pa da ~a na uobi ~a je no ko la we in for ma ci ja. Osim to ga, boj no po qe se {i ri u prav cu no vih iza zo va: ne dav no se biv {a ame ri~ ka dr `av na se kre tar ka Hi la ri Klin ton po `a li la na uti caj Al Xa zi re, svet ske mre `e ko ja je po de fi ni ci ji kon ku ren ci ja en gle sko-ame ri~ kim TV ma mu ti ma. Ve li ko je, me |u tim, pi ta we da li ovi po to wi uop {te vi {e ima ju {ta da tra `e u me dij skom pro sto ru arap skog sve ta sa svo jim pa ko va wem in for ma ci ja, u od no su na vr lo di na mi~ nu Al Xa zi ru ko ja se na po ~et ku kr~ ka la jo{ u re dak ci ji Bi-Bi-Si ja za arap sko go vor no pod ru~ je dok ni je po sta la to {to je ste.

In for ma ci o ni ra to vi vo de se, na rav no, i u Sr bi ji, ali bez ima lo so fi sti ci ra no sti i za ~e sto pri zem ne, ma da krup ne in te re se. Sa sim bo li~ ke rav ni, ov de se ma we - vi {e ra di o bit ka ma za nov ~a ni ke krup nih igra ~a. Ja sno: in for ma ci o ni rat se na sta vqa. n Reqa Kne`evi}

12

nedeqa23.decembar2012.

dnevnik

SPORT

dnevnik at ko nam je ka zao da su tri no vo go di {wa kon cer ta u Sr bi ji, po vo dom pro mo ci je po sled weg al bu ma “Vi da ri ca”, ve li ki uspeh ko ji tra `i od ri ca we. “Ka ko? Te {ko, iz vo dqi vo sa mo uz po mo} pri ja te qa. Mu zi~ ka omla di na No vog Sa da je po kre nu la ide ju da na stu pi mo po sle du `eg vre me na. Mi ro slav (Ta di}, gi ta ri sta, prim. aut) je u Evro pi, ina ~e `i vi u Ame ri ci, {to je od li~ na pri li ka da na pra vi mo za jed ni~ ku pro mo ci ju u No vom Sa du. On se slo `io i ta ko je kre nu lo. Du go smo se tru di li da po ve `e mo i Be o grad, pa po {to Mi lan (Ra du lo vi}, se kre tar MONS-a, prim. aut) sa ra |u je i sa agen ci jom Maj Vej, oni su pri hva ti li da or ga ni zu ju kon cert na Ko lar cu. Kon cert u rod nom ^a~ ku je or ga ni zo van pre ko pri ja te qa, hte li smo da rod nom gra du po klo ni mo ta kav na stup, du go ni smo pe va li pred wi ma. Pri ja te qi su nam olak {a li po sao, jer ma da go di na ma to ra di mo, za i sta je te {ko”, pri ~a Rat ko Te o fi lo vi}, ko ji }e s bli zan cem Ra di {om i Ta di }em 15. ja nu a ra pred sta vi ti „Vi da ri cu” u Si na go gi.

Maj sto ri bal kan skog iz vor nog zvu ka za go di nu da na ima li su sa mo tri kon cer ta u Sr bi ji, da le ko ma we ne go u ino stran stvu, {to po seb no bo li ka da zna mo da su i u Za gre bu do `i ve li ova ci je, a hr vat ski me di ji im po klo ni li pa `wu ve }u ne go do ma }i: „Ra di {a i ja ka `e mo, da je Mi ni star stvo kul tu re iz dvo ji lo i de set pu ta ve }i no vac, mi ni ka kvu ko rist ne bi smo ima li. @i vot i na stu pe smo or ga ni zo va li ta ko da na stu pa mo ta mo gde qu di `e le da nas ~u ju”, ta ko }e Rat ko Te o fi lo vi}, ko ga smo pr vo za mo li li da ob ja sni bi zar nu si tu a ci ju u ko joj se na la zi mo – da kva li tet ne ma pu bli ku.

Rat ko: Po sto je tu i mu zi~ ke pred ra su de, ne zna ju qu di da dva ~o ve ka sa mo gla som mo gu odr `a ti kon cert. U Ne ma~ koj, gde smo za 23 da na 15 pu ta na stu pi li, po sto ji si stem u kom je kul tu ra sme {te na i to funk ci o ni {e. lVi ste do kaz da mi sa mi se be ne pre po zna je mo?

Rat ko: Ta ko je, bo jim se da stva ri tre ba da uve ze mo sa stra ne, iako vo li mo svo je, na {e, i to {to smo odav de. Bo jim se da smo u svim dru {tve nim seg men ti ma za bo ra vi li da pre po zna je mo vred no sti. lDa li vas to do tak ne u sr cu, da ste ne du `na pa ra dig ma na {eg pa da?

Rat ko: Raz u me mo se – to je pot pu no ne ve ro vat no. A mo `da i ni je, mo `da ta ko i tre ba, mo `da sa mo u ova kvim uslo vi ma na sta je ova kva umet nost. Le tar gi ja, uspa va nost, mo `da bez to ga ne mo `e.

Ra di {a: Da smo u uquq ka nom dru {tvu stal no bi smo raz mi {qa li za {to ono ni je bo qe ne go {to je ste, a u ovom dru {tvu mi ne ma mo ne ra va i vre me na da raz mi {qa mo {ta je naj va `ni je ura di ti u sko ri joj bu -

R

Ka pa do le Pret hod ni gost “In ter vjua ne de qe” mu zi ~ar Alek san dar Kra vi} pi tao je “na ne vi |e no” bra }u Te o fi lo vi} ka da su i ka ko po sled wi put po mo gli ne ko me?

Rat ko: To je in tim na taj na. Ne u ku sne su hu ma ni tar ne ak ci je ko je slu `e qu di ma za re kla mu.

INTERVJU NEDEQE

nedeqa23.decembar2012.

13

BRA ]A TE O FI LO VI], MU ZI ^A RI

Pe va we je od stra we na in te lek tu al na ka te go ri ja du} no sti. Hte li smo da obo ri mo re kord, za se dam da na tri kon cer ta sa ~o ve kom ko ji ne `i vi ov de. Qu di da nas ne ma ju vre me na da se po sve te umet no sti. lNe ma se vre me na ni za sop stve nu de cu, ko ja se ko qu po uli ca ma?

Rat ko: Vi da ri ca je `e na ko ja le ~i ili le ko vi to vre lo.

Zdra vqe je rav no te `a te la i du ha, a ka da ne sta ne te rav no te `e na sta je bo lest. Po ku {a vi mo da le ~i mo du {e gla som.

To se vi di po sle kon ce ra ta, kao u [vaj car skoj, ka da na kon na stu pa shva ti mo ko li ki je to po klon qu di ma, ko li ko im je bit na mu zu ka. Ne ma ba ri je ra ka da je u pi ta wu ova vi bra ci ja. lZa to iz la zi te iz pre tek sta “et no” u “mu zi ku sve ta”?

Rat ko: Ta ko je, to je ne {to iz nad to ga, to je mu zi ka, umet nost!

Ra di {a: Na do ve zao bih se na Rat ko ve re ~i da “Vi da ri ca” tre ba i mo `e da le ~i. Pr vo, onaj ko ji tre ba da se le ~i u ovom dru {tvu ni je ni sve stan da mu lek tre ba, pa ve ro vat no ne }e ni do }i do “Vi da ri ce”. Ko vo li mu zi ku, nas ili Ta di }a, is pro vo ci ra }e ga, po ku {a }e po no vo da ot kri je tu mu zi ku i, su de }i po do sa da {wim kri ti ka ma, us pe }e! Rat ko i ja ni smo sa mo na ~in pe va wa ve} i raz mi {qa wa. Qu di mi sle da je pe va we pu ko zna we, za nat... Ne – to je za bo ra vqe na, od stra we na in te lek tu al na ka te go ri ja ko ju `e li mo da vra ti mo na svo je me sto i ona sa mo tu mo `e po sto ja ti kao ta kva. Ko `e li da se dru `i s wom, on }e sam do }i, ne mo `e te qu di na te ra ti. lTe {ka vre me na kri sta li {u ka rak te re?

Ra di {a: Ovo je iz vr sno vre me za kre a ci ju. U naj te `em vre me nu, 1999, za pra vo smo naj vi {e na pre do va li. lU Za gre bu su vas pri hva ti li jer ste, ci ti ram: „iz nad to ga”?

Rat ko: Pri ro dan pri jem pu bli ke. U Sr bi ji je pro blem {to qu di `e le da ih ne ko vo li. Stal no se sva |a mo...

Ra di {a: Emo tiv no smo ne zre la na ci ja.

Rat ko: Pr vi sta di jum da bi do {li do to ga da vas ne ko vo li je po {to va we dru gih. Ako we ga ne ma, kod ku }e, u dru {tvu, on da sve pa da. Za to u sve tu, iako na{ en gle ski je zik ni je sa vr {en, qu di stra ho vi to vo le da se dru `e s na ma. lPo {to va we ima pan dan u de mo kra ti ji i zo ve se od go vor nost?

Rat ko: Ne bih se ba vio so ci o lo gi jom, ka da pri ~a mo ve} o to me. Po {to va we do la zi iz ku }e, vas pi ta wem. Re li gi ja, ve ro -

va we... ima te mno go onih ko ji ve ru ju ali je ma lo re li gi o znih – i to do la zi iz ku }e.

Ele men tar ne stva ri upi je mo do sed me go di ne, po sle sa mo idu slo je vi.

Ra di {a: Kad po gle da{ na {u ze mqu i ceo svet, me ni je re~ de mo kra ti ja sme {na.

Ona slu `i da ima mo sli ku o to me ka ko smo rav no prav ni deo ure |i va~ kog si ste ma u dru {tvu, a u prak si mi se ap so lut no ni {ta ne pi ta mo. lPret po sta vqam da vam je dra go {to ni ste u ta blo i di ma...

Rat ko: Bi lo bi nam is pod ~a sti. l...ali u ci vi li zo va nim ze mqa ma bi ste pre ili ka sni je do spe li u wih ?

Rat ko: Naj vi {e bih vo leo da qu di ku pu ju na {e di sko ve, a da ne zna ju ka ko iz gel da mo. Sre }e mo qu de, ka `u nam “mi sli li smo da su to ne ki sta ri ji”... Pri vat nost spram ogo qe wa re al nog `i vo ta, to je to li ko pri zme no. lPar la ment je na ro du po ka zao {ta je pri zem no, a {ta uz vi {e no?

Ra di {a: Qu di ko ji ne ma ju {ta da po ka `u obi~ no `e le da bu du po zna ti. lPo kla wa mo mu zi ku i kwi ge uz yam bo-pa ko va we de ter yen ta?

Rat ko: To je ta kvo po ni `a va we, bez ob zi ra ko ja je mu zi ka u pi ta wu. Ta kvo spu {ta we mu zi ke...

Ra di {a: Qu di ne ma ju iz gra |e ne kri te ri ju me, pa ka da im ne ko sta vi disk uz de ter xent re }i }e “za {to bih ku pio tvoj disk ka da ovaj xa be do bi jam uz de tr xent”?

Qu di ne zna ju zbog ~e ga se to ra di. Ovo je na{ rad i `e li mo ra dom da vra ti mo ulo -

`e no, spon zo re ne ma mo. Iz gle da da }e bi ti sve te `e. lPe va te i ma ke don ske, bo san ske, dal ma tin ske pe sme, da li je pra vi mo me nat da se za mi sli mo nad sud bi nom jed nog je din stve nog kul tur nog pro sto ra, ka ko god se re gion zvao?

Rat ko: Ovo je ap so lut no je din stven kul tur ni pro stor. Pa ti ve li ki pi sci, ko je iz ba cu ju iz na stav nih pro gra ma jer su dru ge na ci je, ne bi bi li ve li ki pi sci da ne po ti ~u sa ve li kog kul tur nog pro sto ra.

Ka ko to ra ci o na li zu je te, to iz ba ci va we po kqu ~u?

Ra di {a: Mo `da o to me od lu ~u ju kul tu ro lo {ki kru go vi ko ji uop {te ni su na ni vou sve sti da bi to mo gli da ra de. Fa {i sti su spa qi va li kwi ge, {ta da pri ~a mo, ovo je vaq da ma we zlo. lDa li se sna la zi te u po tro {a~ kom dru {tvu?

Ra di {a: Sa vr {e no. Ko li ko god imam do bro se sna la zim. Uvek se mo `e na }i {ta ti tre ba za no vac ko ji ima{.

Rat ko: Ja ne. Ne mo gu da u|em u tr `ne cen tre, to li ko me op te re }u ju, je dva ~e kam da iza |em. Te {ko mi je ~ak i ka da mo ra mo da se re kla mi ra mo, mu~ no se ose }am ka da sam pre bu ki ran in for ma ci ja ma. ^o vek mo ra da po beg ne od to ga, okre ne se mi ru i qu di ma pre ma ko ji ma ose }a em pa ti ju. lZna te li ko li ko mno go tra `i te?

Ra di {a: Ne tra `i mo mno go. Ako ne `e li te da sve bu de cr no, kao {to pi {e u no vi na ma, isi ja vaj te unu tra {wu po zi tiv nu ener gi ju ka spo qa i on da }e se svet me wa -

Hi tler, Sta qin, Ho me i ni... z bo rom Ba ra ka Oba me za „Li~ nost go di ne” ma ga zin „Tajm” je igrao, ka ko bi to re kli kla di o ni ~a ri, na si gu ri cu. Iako je bi lo do sta po hva la, ni kri ti ke ni su mi mo i {le ured ni {tvo, ali je glo dur „Taj ma” na sve od vra tio re ~i ma: „Na la zi mo se usred isto rij skih, kul tur nih, de mo graf skih pro me na, a Oba ma je sim bol i tvo rac te no ve Ame ri ke ko ja, iz me |u osta log, pri hva ta gej bra ko ve i ile gal ne imi gran te”.

Ru ku na sr ce, znao je „Tajm” u du go go di {oj isto ri ji ovog uti caj nog iz bo ra da iza zo ve ne u po re di vo vi {e kon tro ver zi. Ta ko je, re ci mo, uo~i Dru gog svet skog ra ta i ho lo ka u- sta, na slov ni ca po sve }e na – Adol fu Hi tle ru. U obra zlo `e wu od lu ke da upra vo fi re ra pro gla se za li~ nost 1938. na ve de no je da „ni {ta ni je to li ko za bri wa va lo svet ko li ko kr vo `ed ni, iz di ri go va ni na ci sti~ ki do ga |a ji u ka sno le to i ra nu je sen ove go di ne, ka da je za ti tra la pret wa od no vog svet skog ra ta”.

Ve} sle de }e go di ne ~i ta o ce ma ga zi na gle da la je mr ka br ka ta fi gu ra Jo si fa Vi sa ri o no vi ~a Xu ga {vi li ja, a ured ni {tvo je na ve lo da je „Sta qin ura dio pu no da ga pro gla se bo `an stvom jo{ za `i vo ta. Ni jed na po hva la za we ga ni je do voq na. On je po stao iz vor kom plet ne so ci ja li sti~ ke mu dro sti”. Li der SSSR-a je jo{ jed nom osva nuo na na slov ni ci, 1942, ovog pu ta zbog he roj skog ot po ra Cr ve ne ar mi je.

Ipak, svo je vr sna pre kret ni ca u iz bo ru Li~ no sti go di ne bi la je 1979, ka da su ured ni ci „Taj ma” na slov nu stra ni cu po sve ti li iran skom ver skom vo |i aja to la hu Ho me i ni ju. „Sve tu 20. ve ka dao je aja to lah Ho me i ni u`a sa va ju }u lek ci ju o mo }i ira ci o nal no sti, te to me ka ko la ko te ro ri zam mo `e po sta ti dr `av na po li ti ka”, na ve de no je u obra zlo `e wu od lu ke. Ipak, pro te sti ~i ta la ca su bi li to li ko `e sto ki, da je ured ni {tvo „le glo na ru du” i od ta da se klo ni iz bo ra oso ba ne po pu lar nih u SAD. PS: Iako je Jo sip Broz Ti to ne ko li ko pu ta bio na na slov noj stra ni ci „Taj ma”, ni ka da ni je po neo ti tu lu „Li~ no sti go di ne”. n E. N. L.

I

ti. Svet i, naj va `ni je, raz mi {qa we. l[ta }e mo ako su ti qu di ne pi sme ni, kao {to je su?

Rat ko: Mo `da je su ne pi sme ni ali sva ko ima du {u, ~ak i naj go ri ~o vek u se bi ima do brog.

Uko li ko vi pro bu di te to do bro u we mu, vi ste na pra vi li ve lik ko rak. Mi smo tu da mu po mog ne mo, ipak ne ka ma wi na dr `i rav no te `u. lU ma wi ni ste?

Rat ko: Ne raz mi {qa{ ta ko u okru `e wu ko je ti pri ja ali ve ro vat no je ta ma wi na raz log za {to ima mo ma lo knce ra tra u Sr bi ji. Qu di mo `da ima ju strah od to ga, zna te ka kvi su to pro ble mi? Mi to ne zna mo, a nu di mo pu bli ci jed no stav nu, ogo qe nu stvar.

Ra di {a: Ne ki se bo je da u|u, ni je to la ko, jer ne zna ju {ta gu be. Po la zna ta~ ka umet no sti ni je raz u me va we ne go ose }a we. Da ose ti{ taj ton.

Rat ko: Ka da je Mom ~i lo Na sta si je vi} ~i tao pe sme pri ja te qu, a ovaj mu re kao da ih ne raz u me, pi tao ga je “ose }a{ li ne {to, {ta ima da raz u me{“. lDe lu je te kao po gre {ne oso be da vas pi tam i{ta o mi ni stru kul tu re?

Ra di {a: Ne go vo rim o ovom sa da, po gle daj te ih sve. Zna te li vi ko ja se ska la me ri ja na la zi is pod mi ni stra kul tu re, mno ge in for ma ci je do we ga ni ne do |u, ve} idu di rekt no u no vi ne. Ne mam pra va da ga kri vim, ve ruj te da u ne kim slu ~a je vi ma ni su ima li ni {an su da do ne su pra ve od lu ke.

Rat ko: To bi dr `a va mo ra la da is ko ri sti, kul tu ra je re pre zen ta ci ja svo je ze mqe. Ta ko se vra ta otva ra ju ali ta ko je is pra zno i do sad no pri ~a ti o to me. To ni je te ma, ve} ovo {to si pi tao: ka ko smo se or ga ni zo va li, sni mi li al bum u Los An |e le su i pri pre mi li kon cer te. lPi tao sam ovo i bra }u Je li} iz JU Gru pe: Sr bi ja ima opre mu ali ne ma do bru pro duk ci ju, pa se ide u... L.A. Ra di {a: Ne ma mo {ko le, lo gi sti ku i tra di ci ju. En gle zi i Ame ri kan ci su pr ve ze mqe u ko ji ma sni ma{.

Rat ko: To ra di ne ko ko pre sve ga do bro ~u je.

Ra di {a: A ne ne ko ko je za vr {io elek tro teh ni~ ku {ko lu, vo li teh no lo gi ju i mu zi ku, ali je ne po zna je do voq no do bro.

Pro du cent je umet nik, ne teh no lo {ki, ve} i umet ni~ ki. Mi ro slav Ta di} vam je pra vi pri mer. lRe {e we?

Rat ko: Da u~e od bo qih. Ali je pi ta we da li }e im do zvo li ti. n Igor Mihaqevi}

PUT OKO SVETA DI JE TA JE SMR TO NO SNA: Za h va q u j u } i svo joj te `i ni, osu |e nik na smrt iz Oha ja us peo je da iz beg ne smrt nu ka znu, na ko ju je osu |en zbog ubi stva. Pro ce we no je, na i me, da je sa svo jih 204 ki lo gra ma su vi {e de beo za hu ma no po gu bqe we in jek ci jom. Advo ka ti su na ve li da bi smrt bi la „mu~ na i spo ra”, po {to su ye la ti po sle bez u spe {nih po ku {a ja da mu na |u ve nu, po ~e li da raz ma tra ju ubri zga va we smr to no sne sup stan ce di rekt no u mi {i}.

PO JEO OBE ]A WE: Ru ski no vi nar Vja ~e slav Le dov ski sle de }i put }e do bro raz mi sli ti pre ne go {to bu de dao obe }a we.

Pre dve go di ne je na pi sao da gu ver ner Kra sno jar ska ne }e do 2015. go di ne us pe ti da za po~ ne iz grad wu mo sta. To li ko je bio si gu ran u to da je ~ak obe }ao da }e, u su prot nom, po je sti svoj tekst. Iz grad wa mo sta je po ~e la ove go di ne.

No vi nar je odr `ao re~.

14

nedeqa23.decembar2012.

dnevnik

SPORT

dnevnik EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Si ti se iz vu kao Reding je, kao potpuni autsajder, u 17. kolu Premijer lige bio opasniji sve do 93. minuta, kada je zlata vrednu pobedu Man~ester Sitiju doneo defanzivni vezista Garet Beri, na asistenciju Davida Silve - 1:0 (0:0).

Posledwi put kada je Siti pobedio na „Etihadu” golom u nadoknadi vremena igralo se posledwe kolo prethodne sezone, protivnik je bio Kvins Park Renxers i taj pogodak Serhija Aguera zna~io je titulu.

Fudbaleri Nori~a imali su posle Barselone (16) najdu`i niz utakmica bez poraza u ligama „petice” ove sezone. Posle deset me~eva na kojima su osvojili 22 od mogu}ih 30 bodova, „kanarinci” su izgubili u Birmingemu od Vest Bromvi~ Albiona i to nakon {to su poveli. VBA je tako odbio napad Nori~a i plasirao se u grupu timova na deobi tre}eg mesta, sa po 30 bodova, gde su jo{ Arsenal, Everton i Totenhem.

Nori~ je posle ~etiri pobede i {est remija u prethodnih deset kola poveo golom Roberta Snodgrasa iz slobodnog udarca, {to je [kotu tre}i pogodak direktno iz prekida ove sezone. To nikome nije uspelo jo{ od kada je Kristijano Ronaldo napustio Premijer ligu.

Ipak, malo po malo VBA je pritiskao zeleno-`ute. Izjedna~io je Ma|ar Zoltan Gera pre poluvremena, a pobedu doneo pozajmqeni napada~ ^elsija Romelu Lukaku.

Belgijanac je glavom u 82. minutu u pogodak pretvorio centar{ut Makedonca Gorana Popova.

Menaxer Wukasl junajteda Alan Par|u morao je da uvede [olu Ameobija u drugom poluvremenu utakmice sa Kvins Park Renxersom na Sent Xejms Parku i ba{ taj igra~ doneo mu je pobedu za tek 20. bod u sezoni - 1:0. Ameobi se „porodio” da postigne gol u Premijer ligi, je jer je posledwi

Ki {a ot ka za la 45 me ~e va ^ak 45 utakmica ni`ih engleskih liga koje su trebale da po~nu u subotu u 16.00, odlo`ene su zbog poplavqenih terena. put bio strelac pre devet meseci, 4. marta.

Na Apton Parku vo|stvo Vest Hema, izjedna~ewe Evertona, crveni karton strelca Karltona Kola, pa vo|stvo gostiju i onda prvo iskqu~ewe mladog Darona Gibsona u karijeri. U crvenim kartonima 1:1, u golovima 1:2 i Everton je posle {este utakmice bez poraza na deobi tre}eg mesta.

Junak pobede „karamela” je tragi~ar iz pro{log kola kada je Everton odigrao nere{eno protiv Stouka - Stiven Pijenar. Pre sedam dana Ju`noafrikanac je kontru protiv Stouka u nadoknadi vremena, u situaciji 4 na 2, re{io sebi~no traqavim udarcem, ali je danas prvo namestio gol Viktoru Ani~ebeu za izjedna~ewe, pa postigao pogodak za pobedu.

Fudbaleri Arsenala pobedili su doma}i Vigan rezultatom 1:0 (0:0). Arsenal je prvi put ove sezone vezao tri uzastopna trijumfa na gostovawima, dok je Vigan potvrdio da se i daqe nalazi u krizi.

Gol vredan sva tri boda za ekipu Arsena Vengera postigao je Mikel Arteta u 60. minutu iz penala.

Rezultati 17.kola: Vigan Atletik - Arsenal 0:1 (0:0) /Arteta pen 60/, Man~ester siti - Reding 1:0 (0:0) /Beri 90+4/, Wukasl Kvins Park Renxers 1:0 (0:0) /Ameobi 81/, Sautempton - Sanderlend 0:1 (0:1) /Fle~er 42/, Totenhem - Stouk Siti 0:0, Vest Bromvi~ Albion - Nori~ 2:1 (1:1) /Gera 43, Lukaku 82 - Snodgras 23/, Vest Hem - Everton 1:2 (1:0) /Kol 14 - Ani~ebe 64, Pienar 73/. Liverpul - Fulam 4:0.

ITA LI JAN SKA SE RI JA A

In ter po sr }e Interuje preko bila potrebna pobeda protiv pretposledweg tima na tabeli \enove, me|utim ispostavilo se da to nije bio lak zadatak kako se ~inilo pre po~etka utakmice. \enova je ~ekala svoju {ansu i u vo|stvo do{la u 77. minutu golom ]ira Imobilea, a Esteban Kambijaso je izjedna~io devet minuta kasnije.

Jo ve ti} je po sti gao dva go la za Fi o ren ti nu

Gosti su pokazali na \uzepe Meaci da su tvrd orah iako ne blistaju ove sezone.

Fiorentina je blistala na gostovawu Palermu. Pre svih Stevan Joveti}. Biv{i kapiten Partizana postigao je dva gola u pobedi svog tima, a posebno je bio atraktivan drugi, kada je potkopao loptu pri izvo|ewu jedanaesterca. To su wegovi sedmi i osmi pogoci ove sezone i najboqi je strelac Viole, koja ima veliki razlog za zadovoqstvo. Tim Vin}enca Montele iskoristio je kiks Intera i popeo se na tre}u poziciju na tabeli. Ispred wega je lider Juventus i drugoplasirani Lacio.

Rimqani su tako|e slavili, u \enovi. Pobedili su Sampdoriju minimalnim rezultatom, a odlu~uju}i gol Hernandesa video je sa terena i srpski internacionalac Nenad Krsti~i}. Odigrao je poluvreme i nije izlazio na drugo, po{to je zamewen. Raspolo`en je bio i Edinson Kavani. Napada~ Napolija potvrdio je golom u fini{u pobedu svog tima na gostovawu Sijeni i u{ao u noviju istoriju Serije A. To je bio wegov 12. liga{ki pogodak u posledwih pet minuta utakmice i prema tom kriterijumu izjedna~io se sa Dijegom Militom i Antoniom Di Nataleom.

Od srpskih internacionalaca na terenu su bili @eqko Brki} i Du{an Basta, ali nisu uspeli da pomognu Udinezeu da ostvari pobedu na gostovawu Atalanti. Nenad Tomovi} bio je u po~etnoj postavi Fiorentine, a Adem Qaji} odgledao utakmicu sa klupe. Pored dvostrukog strelca Joveti}a, u startnoj postavi bio je i wegov zemqak Stefan Savi}.

Rezultati: Inter - \enova 1:1 (0:0) /Kambijaso 85 - Imobile 77/, Atalanta - Udineze 1:1 (1:1) /Denis 40 p – Murijel 33/, Bolowa – Parma 1:2 (0:0) /Sorensen 54 – Valdes 56, 66/, Palermo – Fiorentina 0:3 (0:0) / Joveti} 50, 83 p, Rodrigez 89 p/, Sampdorija – Lacio 0:1 (0:1) /Hernandes 31/, Sijena – Napoli 0:2 (0:0) /Ma|o 86, Kavani 90 p/, Torino – Kjevo 2:0 (2:0) / Sardo 12 ag, Gaci 26 ag/, Peskara - Katanija 2:1 (1:1) /^elik 23, Towi 90+5 - Barientos 35/, Kaqari - Juventus 1:3 (1:0) /Piwila 16p - Matri 75, 90+2, Vu~ini} 90+5/.

Bar se lo na obo ri la Re a lov re kord Fudbaleri Barselone oborili su novi rekord, po broju golova u Primeri u kalendarskoj godini.

S golomia ]avija i Lionela Mesija protiv Vaqadolida(2:1), Katalonci su stigli do 120. golova u ligi u 2012. godini, ~ime su za jedan gol oborili rekord

Real Madrida iz prethodne godine.

Najzaslu`wi za ovaj rekord je naravno Argentinac Mesi sa 59 golova u takmi~ewu. On je stigao do 92. u svim takmi~ewima, ~ime je dodatno poja~ao individualni rekord u kalendarskoj godini.

nedeqa23.decembar2012.

15

JUBILARNI 50. „dNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUd BA LU

Kra qev ska igra Dva kra qa Prvi me~evi jubilarnog 50. „Dnevnikovog” turnira u malom fudbalu izmamili su aplauze solidno popuwene male dvorane Spensa. Iznena|ewa nije bilo favoriti su ukwi`ili planirane bodove. Ubedqivom pobedom od ~ak 4:0 Kafe Dva kraqa koji je pod imenom Klaris pre dve godine trijumfovao na na{em turniru nagovestio visoke domete.

Auto ku}a Sekuli} trijumfalno je po~ela nadmetawe na na{em turniru pobediv{i sa 4:3 Srpsku radikalnu stranku doktor Vojislav [e{eq. Iako su radikali posle uvodnih petnaest minuta imali prednost 1:0 (Ivani} bio precizan sa penala), Sekuli}i su za svega deset sekundi na startu drugog poluvremena preokrenuli rezultat. Precizni su bili Mrvaqevi} i Te{anovi}. Novo izjedna~ewe doneo je Ivani} ali posle samo dva minuta Auto ku}a Sekuli} je povela preko Nikole Kosovi}a iz kaznenog udarca. Sjajnim {utem sa gotovo pola terena Milorad Kosi} doneo je izjedna~ewe

Ka `we ni \u li} i Me ji} Na utakmici seniora Kafe Dva kraqa - Restoran Krajina (4:0) do{lo je do incidenta koji je za posledicu imao dvojicu iskqu~enih igra~a. Zbog nesportskog pona{awa slede}u utakmicu svojih ekipa propusti}e Goran \uli} i Ivan Meji}. dva minuta pre kraja utakmice a da ne bi do{lo do podele bodova pobrinuo se Nikola Kosovi} koji je svojim drugim golom u posledwem minutu doneo pobedu Auto ku}i Sekuli}.

Stalni u~esnici na{eg turnira Visoka tehni~ka {kola odigrala je nere{eno sa Picerijom

sa penala postavio kona~nih 3:3.

Jedan od favorita za osvajawe nagrade od pola miliona dinara Kafe Dva kraqa rutinski je zabele`io uvodnu pobedu protiv restorana Krajina. Od starta duela ekipa Kafe Dva kraqa bila je nadmo}nija, imala inicijativu i stvarala {anse ali je do vo|stva do{la golom Zorana Raki}a sa penala. Restoran Krajina odolevao je koliko je mogao ali je wihov odbrambeni obru~ popusio u nastavku susreta. Najpre je Du{an TrivunoMo me nat s utak mi ce Pi ce ri ja La for za - Vi so ka teh ni~ ka {ko la vi} povisio vo|stvo kraqeva na 2:0, a posle toga Milan postigli Tepi} i Rexovski za ube- man Barjaktarev spre~io je ekipu Zore da iz penala koji je promaTrivunovi} i Goran Nedi} posta- dqiv trijum 5:0.

U sudaru starih rivala ali i {io Ka~avenda osvoje barem bod. rali su se za ubedqivu pobedu. sportskih prijateqa Studijo BeU duelu Dani bau i Auto Poberara i Picerije Modene vi|en je de nije bilo dileme. Ve} nakon Ga lak ti ko si bo qi kvalitetan i lep fudbal. Pobeda prvih 15 minuta Kameni~ani su od Gr ba vi ce je pripala zaslu`eno fudbaleristekli prednost, a strelac je bio Ekipa Galaktikosa savladala je ma Studija Berar 3:1. Predvo|eni Vladan Vidakovi} iz penala. U Grbavicu u duelu veoma mladih se- igra~em Borca iz ^a~aka, Marinastavku susreta rezultat je poniorskih ekipa. Bilo je nere{eno posle prvog poluvremena. Robert dANA[WI PROGRAM Pastor dao je gol za Grbavicu. Iz12.00: Ka} 99 - Novi Sad (mp) jedna~io je Sergej Milinkovi}, a 12.35: Petar Pua~a 99 - Zora (mp) u drugom poluvremenu mnogo boqu 13.10: Alf - Agroomega (k) igru prikazali su Galaktikosi.

13.45: Erker plus - Fudbaler~i}i (k) Sredinom drugog poluvremena 14.20: Beograd - Dr (k) Aqo{a Zori} je bio strelac za 14.55: Kafe Avantgard - Reprezentacija Het terik lige (s) 2:1 a svojim drugom pogotkom na 15.30: Beli dvori - Druga ku}a (s) me~u Sergej Milinkovi} posta16.05: Fru{kogorac - Medicinarke (`ene) vio je kona~an rezultat.

16.40: Evro kan kon - Ino Ba~ka (s) U nastavku limanski Kafe Pan17.15: Poslasti~arnica Carigrad RVE Innogi Srbija - Madon (s) da savladao je minimalnim rezul17.50: Mewa~nica Ris - Frizerski salon Mi}ko trejd tatom Simpleks iz Temerina. Jedi18.25: Tradicija socijalisti - Vulkan (s) ni gol na me~u postigao je Du{an 19.00 Maks bet - Teodorovi} keramika BBB (s) Medi} a pobeda je mogla da bude i 19.35: FK Vojvodina - Ju`na Ba~ka (k) ubedqivija da su kafexije imale 20.10: Radio Planeta - Osim impeks metal (v) vi{e koncentracije u napadu.

20.45: Energotehnika Ju`na Ba~ka - NPR Pani} (v) U duelu seniora ekipa Central paba i Milke Cani} dobrove}e Gospo|inci nije bilo nikakve ne- om Masla}em i raspolo`enim Davisio Zoran \or|evi} iz slobodvorom Popovi}em studija{i su nog udarca, a lopta je nakon silove} na poluvremenu golovima Srvitog {uta pro{la golmanu Grubislava Vargeca iz slobodnog ji~i}u kroz noge. Ta~ku na pobeudarca i Maria Masla}a s penala. du ekipi Dami bau stavio je VasiTek {to se borba rasplamsala u lije Ne{kovi} iz penala (3:0). nastavku susreta Srbislav Vargec Ekipa Radio Planete nije svojim drugim pogotkom doneo imala ozbiqnijeg konkurenta s ubedqiviju prednost Studiju Bevr{wacima iz Tema trejda.

Od lo `en me~ Fa bri ka `i ce Lam po ne - Her ba lajf Me~ izme|u Fabrike `ice Lampone i Herba lajfa odlo`en je na molbu Herba lajfa, koji zbog opravdanih razloga ne mogu danas da iza|u Petrova~anima na megdan. Umesto me~a seniorskih ekipa u terminu od 16.o5 u revijalnom susretu snage }e odmeriti fudbalerke Fru{kogorca i Medicinarke.

Pri ja vqe no 90 eki pa

@e stok duel u me ~u Ka fe Dva kra qa - Re sto ran Kra ji ne

MLA \I PI O NI RI Zora - Kazino Gaja Dani bau - Auto Pobeda Tema trejd - Radio Planeta Juniori - Crvena zvezda FK Novi Sad - Kazino Gaja

PI O NI RI

KA dE TI IM frizerski salon - DR Ju`na Ba~ka - Vitorog promet

Foto: F. Baki}

0:1 3:0 1:10 4:3 1:2

rar(3:0). U fini{u me~a po~asni pogodak za Piceriju Modenu postigao je Milo{ Pejovi}.

3:1 5:1

Naj mla |i odu {e vi li

SE NI O RI Central pab - Milka Cani} Dobro ve~e Gospo|inci Studio Berar - Picerija Modena Auto ku}a Sekuli} - SRS dr Vojislav [e{eq Picerija La forza - Visoka tehni~ka {kola Kafe dva kraqa - Restoran Krajina Grbavica - Galaktikosi Kafe Panda - Simpleks (T)

0:5 3:1 4:3 3:3 4:0 1:3 1:0

VE TE RA NI Pekara Malina - Vikiliks (Ruma) Gramond Jamajka - Osip inpeks metal

1:1 4:0

La forza (3:3). Posle prvog poluvremena Visoka tehni~ka {kola imala je vo|stvo od 2:1, golovima Maksimovi}a i Vijoglavina dok je Staji} za La forzu postigao gol sa penala. Kvalitetno je bilo i u drugom poluvremenu na dva gola razlike (3:1) odlepili su se igra~i Visoke tehni~ke {kole, ali je Bojan Bukva smawio zaostatak svog tima, a Marko Maksimovi} je

Iako je na{ turnir u toku jo{ uvek se ekipe prijavquje, do ju~e bilo je prijavqeno 90 ekipa. U me|uvremenu prijavile su se: FK Cement, Fasada (\ur|evo) (kadeti), Bet kompani, RTV Vojvodina i Novo naseqe (seniori), tako u najja~oj konkurenciji, kod seniora ima ~ak 48 timova.

Zbog toga smo odlu~ili da i daqe primamo prijave i to za zapisni~kim stolom u maloj sali Spensa za vreme turnira i na `iro ra~un [ahovskog kluba „Dnevnik” 340 - 2511 - 60, sve do 26. decembra.

Kotizacije za seniorske ekipe je 15.000 dinara, veterani upla}uju 11.500, kadeti 11.000, pioniri 10.000, a mla|i pioniri 9.000 dinara.

izvesnosti, Gospo|in~ani su slavili sa ubedqivih 5:0. Junak u redovima ekie Milke Cani} bio je golman Darko Rusov koji je postigao prvi gol iz penala za minimalnu prednost Gospo|in~ana u prvom poluvremenu. U nastavku je usledila prava goleada pravo je Rade Mr|enovi} sa 10 metara {picem poslao loptu pod pre~ku a nekoliko minuta kasnije golove su

^ast da otvore 50. jubilarni Dnevnikov trudnir u malom fudbalu po tradiciji imali su najmla|i. U premijernom susretu ekipa Zore pora`ena je u duelu sa simpati~nom ekipom Kazino Gaje (0:1). Iako su Veterni~ani po fizi~kim predispozicijama bila ja~i i sna`niji to im u ovom duelu protiv Kazina Gaje nije doneo pobedu. U prvom poluvremenu nije bilo pogodaka, a za to su bili najzaslu`niji golmani Nikola ]iri} sa jedne i Stefan Barjaktarev sa druge strane. U nastavku se igra rasplamsala, imali su igra~i Zore dva puta izgledne prilike ali je u oba navrata pre~ka a zatim i stativa spre~ila wihovo slavqe. ^ovek odluke u fini{u me~a bio je Stefan Papi} koji je ostao sam na drugoj stativi i vispernom reakcijom matirao golmana ]iri}a. U samoj zavr{nici me~a gol-

Kod pionira bilo je mnogo vi{e neizvesnosti. Fudbaleri Juniora savladali su Crvenu zvezdu 4:3 u samom fini{u me~a, a pobedonosni pogodak delo je Marka Vi{ekrune.

U drugom susretu pionirske konkurencije vi|en je tako|e dobar fudbal. Igra~i Novoga Sada pora`eni su od Kazina Gaje (2:1) a sva tri pogotka postignuta su u drugom poluvremenu.

Ili ja Gru bor Mar ko Ri sti}

16

nedeqa23.decembar2012.

SPORT

SKUP[TINA CRVENE ZVEZDE PROMOVISALA NOVOG - STAROG PREDSEDNIKA DRAGANA YAJI]A

Sno vi da po sta nu re al nost

Na van red noj sed ni ci Skup {ti ne FK Cr ve na zve zda ve ri fi ko va ni su re zul ta ti ne dav no okon ~a nih pred sed ni~ kih iz bo ra, pa je ta ko Dra gan Xa ji} na kon osam gop di na pa u ze opet u

fo te qi pr vog ~o ve ka na {eg naj tro fej ni jeg klu ba. Bur nim i spon ta nim apla u zi ma par la ment, u ko jem je bi lo pri sut no 106 od ukup no 149 ~la no va, je po zdra vio istin sku le gen du cr ve -

no- be lih, ~o ve ka ko ji je to kom ~e ti ri de ce ni je, na raz li ~i tim funk ci ja ma, „is ko vao” 30 tro fe ja, a sa da bi tre ba lo da bu de ga rant iz la ska i pre va zi la `e wa du bo ke kri ze ko ja je za hva ti -

Pot pred sed ni ci: Ne boj {a ^o vi}, Ivan Ton ~ev i Sla vi {a Ko ke za

Do ku ment o du gu ni je raz log za raz dor Po seb no je bi lo za ni mqi vo iz la ga we Ne boj {e ^o vi }a, no vog pot pred sed ni ka klu ba, ko ji je na pra vio stu di o znu ana li zu po slo va wa Zve zde u pe ri o du 1996- 2012. go di na.

- Na{ za da tak ni je bi la ni ka va is tra ga, ili da ne ko ga op tu `u je mo ili oprav da va mo. Jed no stav no, ce lo vi ti pri kaz sta wa je bit na po la zna osno va no voj upra vi. Na {e oba ve ze iz no se 48, 5 mi li o na evra, ima mo po tra `i va wa od 4,4 mi li o na evra. Ovaj do ku ment ne sme da bu de po vod za raz dor, ve} pu nu je din stvo. Ni je bit no ko je i {ta ura dio, ve} da smo svi u „mi nu su” i da tre ba {to pre od blo ki ra ti ra ~un, do ma }in ski po slo va ti, na }i re {e wa sa ban ka ma, po ~e ti da ras po la `e mo sred stvi ma od spon zo ra, naj pre na rav no „Ga spro ma”- na po me nuo je ^o vi}.

Usle di lo je jo{ jed no za pa `a we...

- Ve o ma je in te re san tan kom ple tan ur ba ni sti~ ki akt oko Auto ko man de iz 2006. go di ne. Na me stu sta di o na bi lo je pla ni ra na iz grad wa 1,5 mi li o na kva dra ta stam be no- po slov nog pro sto ra. Da kle, Zve zda je bi la „ti po va na” za pri va ti za ci ju, ali se to sre }om ni je do go di lo. Kao {to vi }e ne }e bi ti mo gu }a mo no po li za ci ja (slu ~aj Mak si mo vi}) u po gle du tran sfe ra igra ~a. Bez ob zi ra na ne sta {i cu i bes pa ri cu, ne }e mo do zvo li ti da nam ne ko po zaj mi 750.000 evra, a da nam on da tra `i 900.000 evra, bez ob zi ra da li se on zo ve Pi ni, Ra ma da ni, Ma ja mi, Flo ri da, bi lo ka ko...- za vr {io je ^o vi} po zdra vqen apla u zom ~la no va skup {ti ne u Me di ja cen tru na Ma ra ka ni.

la sve struk tu re po sru nu log gi gan ta.

- Bi }u po sve }en bu du} no sti Zve zde, a ako bu de mo je din stve ni, ne ba{ bli sta va sa da {wost oti }i }e br `e ne go {to je do {la. Ako o~e ku je te da obe }am evrop sku Zve zdu za po la go di ne, osta }e te us kra }e ni. Ne za to {to ne ve ru jem i ne `e lim Evro pu u Be o gra du. Ja sam se i la tio po sla zna ju }i {ta me ~e ka u bu du} no sti, da mi naj lep {i sno vi po sta nu re al nost.

Spre man sam da svo zna we i ume }e sta vim u funk ci ju Zve zde- is ta kao je Xa ji}.

No vi- sta ri pred sed nik osvr nuo se i na pret hod ne tu rob ne da ne...

- Zve zda je po sled wih de se tak go di na, ma ka ko to zvu ~a lo ap surd no, naj vi {e na u ~i la jer je pr vi put u isto ri ji do `i ve la i shva ti la {ta zna ~i bi ti po be |en. Ona je do ta da sa mo zna la ka ko se po be |u je. U svom tra ja wu zna li smo odo le va ti svim bu ra ma i bra ni ti se od ne do bro na mer nih qu di.

Xa ji} je za tim obe le o da no i de li mi~ ni plan ak tiv no sti u na red nim da ni ma.

Ya ji }e va vla da Pred sed nik je od mah iz dik ti rao i ime na svo jih naj bli `ih sa rad ni ka. Na ~e lu , pre ma no vom sta tu tu ko ji do `i veo iz ve sne ko rek ci je, bi }e tri pot pred sed ni ka, dok tor Ne boj {a ^o vi}, Ivi ca Ton ~ev - di plo mi ra ni me na xer i Sla vi {a Ko ke za - pri vat ni pred u zet nik.

Osta li ~la no vi UO su: Bran ko Ra duj ko - za me nik iz vr {nog di rek to ra „Ga sprom wef ta”, Alek san dar An ti}Pred sed nik skup {ti ne gra da Be o gra da, dr Mi o drag Le ma ji} - za me nik {e fa ka bi ne ta di rek to ra BIA, Slo bo dan Ba bi} - di plo mi ra ni ma {in ski in `e wer pred sed nik Nad zor nog od bo ra Rud nap gru pe, Pre drag ]u li brk - v.d. ge ne ral nog di rek to ra Te le ko ma., Prof dr Bo `i dar Ce ro vi} - dok tor eko nom skih na u ka, Prof dr Mi lo rad Sta ni {i} - Rek tor Sin gi du num uni ver zi te ta, Miq ko Ri sti} - di rek tor Kli ni~ kog cen tra Sr bi je, Du {an Sa vi} - le gen da klu ba i di rek tor {ko le UEFA pri FSS, Prof dr Bran ko Ko va ~e vi} - Dok tor elek tor teh ni~ kih na u ka i de kan Elek tro teh ni~ kog fa kul te ta, Zo ran Ba {a no vi} - Di rek tor SVET plus te le vi zi je i Mar ko ]u li brk - Ge ne ral ni di rek tor Du nav osi gu ra wa.

Ta ko |e po zna ti su i ope ra tiv ci u na red nom man da tu:Mi o drag Ze ~e vi}- ge ne ral ni se kre tar, we gov za me nik je - Ste fan Pan to vi}, dok je funk ci ja sport skog di rek to ra po ve re na Zo ra nu Sto ja di no vi }u.

- Sa mo rad, od go vor nost, i vi so ka stru~ nost mo gu nas vra ti ti ta mo gde smo bi li. U pe ri o du od ula ska Rad ne na pra vqen je fi nan sij ski pre sek i on }e bi ti plan za pro me nu struk tu re pri ho da i ras ho da i stva ra we pe to go di {weg pla na raz vo ja klu ba.

To zna ~i iz ra du kon cep ci je stru~ nog pro gra ma ra da sa svim se lek ci ja ma. Iz ra da pe da go {kog pla na su {tin sko je pi ta we raz vo ja klu ba- kon sta to vao je Xa ji} ko ji je za tim odr `ao i pr vu sed ni cu UO. Z. Rangelov

U PARTIZANU NISU ZABRINUTU POSLE KAZNE UEFE

Sve je pod kon tro lom Ne ma pa ni ke u Hum skoj. Cr nobe li se ne }e `a li ti na ka znu UEFA i obe }a va ju da }e se i na red ne go di ne tak mi ~i ti u Evro pi. U~e {}e Par ti za na na red ne se zo ne u Evro pi do ve de no je u pi ta we! Iz Evrop ske fud bal ske uni je u pe tak je na adre su srp skog {ampiona stigla posledwa „opomena pred iskqu~ewe”.

Ako crno-beli do 31. marta 2013. godine ne izmire svoje zaostale obaveze - naredne tri sezone ne}e mo}i da nastupa u takmi~ewima pod okriqem UEFA. Partizan je zbog ka{wewa sa pla}awem ka`wen i sa dodatnih 100.000 evra. U Humskoj nisu zabrinuti. Stav uprave parnog vaqka preneo je portparol kluba Nenad Danilovi}.

- Kaznu smo o~ekivali, mo`da je iznos previsok, ali to o~igledno ima veze s tim da UEFA `eli da uvede poslovawe klubova u odre|ene tokove i zato je zauzela strog kurs. [to se ti~e roka, to je uobi~ajna procedura za licencirawe klubova.

Partizan }e, naravno, sve svoje obaveza izmiriti do tada i biti licenciran za Evropu kao i svake godine.

Danilovi} je istakao da se crno-beli ne}e `aliti na odluku evropske ku}e fudbala.

- Ne}emo se `aliti, pre svega {to bi to usporilo isplatu

dnevnik SA SEDNICE IO FS SRBIJE

Me ~e vi na Ko so vu uz sa gla snost Naj vi {e pa `we na sed ni ci odr `a noj u Sta roj Pa zo vi IO FSS po sve tio je od lu ci FI FA o or ga ni za ci ji pri ja tew skih me ~e va Fud bal ske fe de ra ci je Ko so va ko ja se od no si na omla din ski, ama ter ski, `en ski i klup ski fud bal, a ti su sre ti se ne }e igra ti sa na ci o nal nim sim bo li ma (za sta ve, him ne...) i da se ne or ga ni zu ju na te ri to ri ji Ko so va bez pret hod ne auto ri za ci je Fud bal skog sa ve za Sr bi je.

Pred sed nik FSS To mi slav Ka ra xi} je in for mi sao ~la no ve Iz vr {nog od bo ra o do sa da {wim po te zi ma ~el ni ka na {e or ga ni za ci je u ci qu spre ~a va wa do no {e wa jed ne ova kve od lu ke.

U to me se du go odo le va lo, ali se na fud bal ~e sto re flek tu ju ne ka dru ga de {a va wa, do ~e ga je i sa da do {lo. Po sle ras pra ve, za kqu ~e no je da i da qe ne ma go vo ra o ~lan stvu ta ko zva ne Fud bal ske fe de ra ci je Ko so va u

tu ta UEFA i FI FA u ci qu ne pri ma wa u ~lan stvo ta ko zva ne Fud bal ske fe de ra ci je Ko so va, a na ba zi ~i we ni ce da oni ni su ~la no vi Uje di we nih na ci ja. Ve} sre di nom ja nu a ra }e pred sed nik To mi slav Ka ra xi} i ge ne ral ni se kre tar Zo ran La ko vi} ima ti no ve sa stan ke na ovu te mu sa nad le `ni ma iz UEFA i FI FA. Usvo je ni su iz ve {ta ja se lek to ra svih na ci o nal nih se lek ci ja i pre do ~e ni pla no vi i pro gra mi ra da u 2013. go di ni.

Na kon ana li ze iz ve {ta ja o vi |e nom u Je len Su per li gi za kqu ~e no je da je naj ve }i pro blem ve zan za po na vqa we sce na na si qa me |u na vi ja ~i ma i na lo `e no je or ga ni ma ko ji ru ko vo de tak mi ~e wem da se pre du zmu sve po treb ne me re za eli mi na ci ju ta kvih de {a va wa. Uz to, po no vqe no je da od sle de }e se zo ne svi klu bo vi Su per li ge mo ra ju da igra ju na sta di o ni ma sa re flek to ri ma, te su oni u oba ve zi

UEFA i FI FA, a sa mim tim ni u tak mi ~e wa ka ko na ci o nal nih se lek ci ja ta ko i klu bo va. Uz to, za sva ku utak mi cu ko ju `e le da igra ju na te ri to ri ji Ko so va i Me to hi je wi ma je neo p hod na sa gla snost IO FSS. Ne ke utak -

da to i obez be de. FSS }e po mo }i sve klu bo ve Su per li ge i Pr ve li ge u vi du do na ci ja re flek to ra uko li ko is pu wa va ju sve osta le uslo ve pred vi |e ne Pra vil ni kom o li cen ci ra wu klu bo va, kao {to je to ura |e no u Ja go -

Zlat ne lop te Iva no vi }u i Oku ki Iz vr {ni od bor Fud bal skog sa ve za Sr bi je od lu ~io je da pri zna wa za zna ~aj na sport ska ostva re wa u 2012. go di ni pri pad nu Bra ni sla vu Iva no vi }u za naj bo qeg igra ~a, a Dra go mi ru Oku ki za naj bo qeg tre ne ra, ka ko je pre lo `i la i Spe ci jal na ko mi si ja.

Zlat ne lop te la u re a ti ma }e bi ti uru ~e ne na tra di ci o nal noj go di {woj sve ~a no sti u po ne de qak 24. de cem bar u be o grad skom ho te lu „Me tro pol”. mi ce ko je bu du igra li u ino stran stvu, u ka te go ri ja ma mla |ih uz ra sta, `e na i klu bo va, mo ra }e da pro tek nu bez is ti ca wa bi lo ka kvih na ci o nal nih obe le` ja.

FSS }e i da qe ko ri sti ti sva le gi tim na i prav na sred stva u bor bi za o~u va we i do sled no po {to va we osnov nih na ~e la Sta -

di ni, Kru {ev cu, U`i cu i Gor wem Mi la nov cu.

Kon sta to van je kva li te tan rad u su dij skoj or ga ni za ci ji i pred lo `e no je da se na sta vi i sa pod mla |i va wem su dij skog ka dra i sa do dat nom edu ka ci jom, u ci qu stva ra wa no vih pred stav ni ka na evrop skoj i svet skoj sce ni.

Z.Rangelov

Dug je pla }en Fud bal ski klub Par ti zan iz mi rio je sva du go va wa pa su mu svi ra ~u ni u de set srp skih ba na ka od blo ki ra ni, ob ja vqe no je na saj tu Na rod ne ban ke Sr bi je.

Dru gi srp ski klub ko ji je zbog du go va wa za ra dio nov ~a nu ka znu je Voj vo di na, ko ja }e u ka su UEFA mo ra ti da upla ti 10.000 evra.

Fudbaleri Partizana

sredstava, rekao je on i objasnio zbog ~ega je parni vaqak ka`wen: - Kazna je zbog ka{wewa pla}awa poreskog duga.

Dugovawa imaju svi sportski kolektivi u dr`avi. Partizan ima najve}i dug, jer je najvi{e ulagao. Zahvalni smo dr`avi zato {to je usvojen novi poreski zakon u skladu s kojim je do{lo do sistemskog re{ewa vezano za poreske obaveze. Problem poreskog duga je re{en kroz reprogram.

Iz Niona nisu stigle samo ru`ne vesti po Partizan.

- Najbitnija stvar vezana za ovu odluku je da su nam sredstava za ovogodi{we u~e{}e u evropskim takmi~ewima oslobo|ewa rekao je Danilovi}.

Partizanu na osnovu ovogodi{weg u~e{}a u Evropi (kvalifikacije za Ligu {ampiona i Liga Evrope) sleduje 2.540.000 evra. Od ove cifre 1.700.000 }e biti pu{teno u najskorije vreme, 300.000 za osvojene bodove u grupi LE trebalo bi da

legnu u januaru, a 480.000, koje je Partizan zaradio igraju}i kvalifikacije za L[, tek u junu.

I predsednik kluba Dragan \uri} je uveren da }e Partizan igrati u Evropi slede}eg leta.

Prvi ~ovek srpskog {ampiona rekao je agenciji Beta da su crno-beli svoja dugovawa izmirili.

- Mi smo to re{ili. To je uslov, ako ne platite svoje obaveze bi}ete izba~eni, a mi smo platili i ra~uni su nam odblokirani.

Kaznu smo platili jer obaveze nismo regulisali na vreme do 11. septembra. Partizan }e slede}e godine igrati u evropskim takmi~ewima, to je sigurno - rekao je \uri}.

FK KA BEL OBE LE @IO 80 GO DI NA: Sve ~a no {}u u klup skom re sto ra nu, na igra li {tu kraj [tran da, Fud bal ski klub Ka bel iz No vog Sa da obe le `io je osam de ce ni ja po sto ja wa. Sve ~a no sti su pri su stvo va le broj ne ge ne ra ci je ovog po pu lar nog no vo sad skog klu ba, kao i broj ne zva ni ce i go sti, pred stva ni ci fud bal skih sa ve za gra da, pod ru~ ja i po kra ji ne, kao i pred stav ni ci mno go broj nih klu bo va. O zna ~aj nom ju bi le ju go vo rio je pred sed nik klu ba Go ran Tan ko si} ko ji je tom pri li kom uru ~io za hval ni ce ge ne ra ci ja ma fud ba le ra, stru~ wa ka i svi ma oni ma ko ji su klub po ma ga li. Ovom pri li kom pro mo vi sa na je i mo no gra fi ja klu ba ~i ji je autor no vi nar Ra dio No vog Sa da Mi o drag \e ri}.

SPORT

dnevnik

Eki pa Los An |e les Kli per sa je po be dom pro tiv King sa sti gla do re kord ne 12. po be de u ni zu. Ni ka da ra ni je im ta ko ne {to ni je po {lo za ru kom. Naj e fik sa ni ji igra~ u ti mu iz Los An |e le sa bio je Kris Pol ko ji je po sti gao 24 po e na uz 13 asi sten ci ja, za ni jan su sla bi ji je bio Blejk Gri fin sa 21 uba ~e nim po e nom uz, ta ko |e, 13 asi sten ci ja. Kli per si ni su iz gu bi li utak mi cu sko ro me sec da na, jer su po sled wi put po raz do `i ve li u utak mi ci pro tiv Wu Or le an sa 26. no vem bra.

Nik si ma pro tiv Bul sa u Wu jor ku ni je po mo glo ni to {to su eki pi ima li ras po lo `e nog Kar me la En to ni ja ko ji je uba cio 29 po e na i Smi ta ko ji je dao 26 po e na uz 13 asi sten ci ja. Sa dru ge stra ne, osmeh ni je si la zio sa li ca Lu o la Den ga ko ji je dao 29 po e na upr kos ~i we ni ci da je ne ko vre me pro veo van te re na jer se po `a lio na po vre |e no ra me.

Pri tom je Deng sti gao da za be le `i i 13 asi sten ci ja. Bi la je

to ~e tvr ta po be da ^i ka ga u po sled wih pet me ~e va.

Le teo je po tre nu Pol Pirs ali sla ba vaj da od to ga za Bo ston u du e lu sa Mil vo ki jem, we go vih 35 po e na i 12 sko ko va ni su bi li do voq ni da Sel tik si sa vla da ju Bak se. Bo sto nu je to bio ~e tvr ti po raz u po sled wih pet me ~e va, je su Bak si sla vi li te sno sa pet po e na raz li ke, ali su po be di li i ta ko za be le `i li {e sti tri jumf u po sled wih osam me ~e va.

U Mil vo ki ju naj bo qi igra~ je bio Son ders ko ji je dao sve ga 17 po e na ali uz 20 sko ko va. Bak si su pre ki nu li se ri ju Bo sto na ko ji je do ove utak mi ce imao pet uza stop nih po be da na svom par ke tu.

Rzul ta ti: Sa kra men to - LA Kli pers 85:97 /Tomp son 10 -Pol 24/, ^i ka go - Wu jork 110:106 /Deng 29 -Smit 26/, Mil vo ki Bo ston 99:94/ San ders 17 -Pirs 35/, Atlan ta - Fi la del fi ja 80:99 /Smit 17 -Jang 18/, Or lan do - To ron to 90:93 /Vu ~e vi} 16 -Kal de ron 13/.

Ne{ i Ga sol se vra }a ju Is ku sni ko {ar ka{ Stiv Ne{ se, po sle po vre de ko le na 31. ok to bra i pa u ze ko ja je na kon to ga usle di la, vra }a na te ren za Bo `i} i utak mi cu pro tiv Wu jor -

bi mo gao da za i gra ve} pro tiv Gol den Stej ta, ali od to ga ne ma ni {ta.

Ta ko |e u tim Lej ker sa se vra }a i Pau Ga sol ko ji je pa u zi rao

Pa u Ga sol i Stiv Ne{

ka. Ne{ je u pe tak od ra dio svoj dru gi tre ning u ce lo sti i pri tom ni je ose tio ni ka kve kom pli ka ci je sa ko le nom, iako i da qe ose }a bol. Stiv se na dao da

osam me ~e va i sve se na da ju da }e po vra tak dvo ji ce is ku snih ko {ar ka {a zna ~i ti i pre o kret u igri je ze ra {a ko ja ni je sjaj na ove se zo ne.

Zvo nar je va ne igra u Mel bur nu Ru ska te ni ser ka Ve ra Zvo nar je va pro pu sti }e zbog po vre de pr vi Gren slem tur nir u se zo ni, Otvo re no pr ven stvo Austra li je, po ~et kom sle de }e go di ne.

- Ne }u bi ti u sta wu da idem u Austra li ju na po ~et ku se zo ne. Mo je te lo se ni je 100 od sto opo ra vi lo i `e lim da po~ nem da igram onog tre nut ka ka da bu dem zna la da }u mo }i da iz dr `im do kra ja go di ne - na pi sa la je Zvo nar je va na svom Fej sbuk pro fi lu.

Biv {a dru ga te ni ser ka sve ta pa la je ove go di ne na 96. me sto, a na O tvo re nom pr ven stvu Fran cu ske, kao i na Vimbldo nu, eli mi ni sa na je ve} u tre }em ko lu. Ova 28-go di {wa Mo sko vqan ka 2010. je dva pu ta igra la fi na la gren sle ma, Vimbldo na i Ju-Es Ope na, ali je iz gu bi la od Kim Klej sters i Se re ne Vi li jams.

Otvo re no pr ven stvo Austra li je igra }e se od 14. do 27. ja nu a ra.

TANGO LIMAN DO^EKUJE SMEDEREVO

No vo sa |a ni na pre kret ni ci

Fud b a l e r i Tan g o Li m a n a re m i j em u Pi ro tu (2:2) pre ki nu li su se ri ju od dva po ra za, a ve} da nas ima }e pri li ku da u su sre tu sa Sme de re vom osvo je no va tri bo da i ta ko u|u u mir ni ji na sta vak tak mi ~e wa u Pr voj fut sal li gi.

- Su sret sa Sme de rev ci ma za nas bi mo gao da bu de me~ od pre kret ni ca u da qem tak mi ~e wa. Uko li ko da nas ne po be di mo sle di nam `e sto ka bor ba za op sta nak. Ako po no vi mo po `r tvo va nu i bor be nu igru iz Pi ro ta, ka da smo bi li na ko rak do po be de, mo `e mo se na da ti po zi tiv nom is ho du – re kao je tre ner No vo sa |a na Ne nad Po pov.

Za raz li ku od No vo sa |a na, ko ji su do sa da osvo ji li ~e ti -

ri bo da, Sme de rev ci ima ju sa mo je dan, i to osvo jen pro tiv Mar ba (0:0).

-Sme de rev ci ni su ni ma lo na iv na eki pa. Oni su do sa da ima li sve te {ke ri va le, ta ko da to {to ima ju je dan bod ne od sli ka va wi ho vu pra vu vred nost. Pro {le se zo ne bi li su u~e sni ci plej-ofa, ima ju mla du eki pu, a osnov na ka rak te ri sti ka im je ve li ka agre siv nost, ~vr sta od bra na i kon tra na p ad. Ina ~ e, pri m a j u ma l o go lo va. U da na {woj utak mi ci po be di }e onaj ko bu de ma we gre {io – uve ra va Po pov.

Me~ Tan go Li man – Sme de re vo igra se da nas u 17.30 ~a so va u ve li koj Sa li Spen sa.

J. Gali}

17

PRVA A LIGA: VOJVODINA DO^EKUJE PARTIZAN

NBA LIGA

Kli per si u se ri ji

nedeqa23.decembar2012.

No vo sa |a ni `eq ni nad i gra va wa Va ter po li sti Voj vo di ne u pret po sled wem ko lu pr vog de la Pr ve A li ge do~ ku ju eki pu Par ti za na. U do sa da {a wem de lu tak mi ~e wa No vo sa |a ni su o~e ki va no iz gu bi li od Rad ni~ kog i Cr ve ne zve zde i neo ~e ki va no od @AK-a i na la ze se na pe tom me stu na ta be li, dok je Par ti zan na tre }em i ima dva po ra za od Rad ni~ kog i Cr ve ne zve zde. No vo sa |a ni Par ti zan do ~e ku ju po sle po be de nad eki pom Mar se qa u Li gi {am pi o na i da }e sve od se be ne bi li iz ne na di li ak tu el nog {am pi o na Sr bi je.

Cen tar Voj vo di ne Ne ma wa Ubo vi} je is ta kao da je eki pa is traj na u ono me {to `e li.

- Po ka za li smo po be dom nad Mar se qem da smo `eq ni nad i gra va wa i ja kih me ~e va. Upra vo nam sa da u go ste do la zi je dan jak ri val kao {to je Par ti zan. Par ti zan ima ulo gu fa vo ri ta, ali

Mi lo{ Mak si mo vi}

to ni {ta ne zna ~i, na dam se da }e mo se po ka za ti u do brom sve tlu i da }e mo us pe ti ma kar jed nom ove se zo ne da im po mr si mo kon ce. Da }e mo sve od se be i po -

Fo to: F. Ba ki}

tru di }e mo se da {to vi {e is pu ni mo do go vo re iz svla ~i o ni ce.

Po zi vam na vi ja ~e da do |u u {to ve }em bro ju, na ro ~i to po pu lar ne Red fir mov ce, jer }e mo uz

wi ho vu po dr {ku mo no go bo qe igra ti - re kao je Ubo vi}.

Mi lo{ Mak si mo vi} je sa omla din skom re pre zen ta ci jom Sr bi je ne dav no osvo jio bron za nu me da qu na Svet skom pr ven stu u Per tu. On spu {ta lop tu i ka `e da po be du i utak mi cu sa Mar se qem tre ba {to pre za bo ra vi ti i okre nu ti se no vim utak mi ca ma.

- Ima mo ma lo vre me na da se spre mi mo za duel s ja kim ri va lom kao {to je Par ti zan, ali da }e mo mak si mum i ve ru jem da }e mo us pe ti da iz vu ~e mo po zi ti van re zul tat. O~e ku jem le pu i za ni mqi vu utak mi cu, a pu bli ka bi tre ba lo da u`i va u jo{ jed noj od li~ noj va te ro lo pred sta vi re kao je Mak si mo vi}.

Utak mi ca iz me |u Voj vo di ne i Par ti za na igra se ve ~e ras u 19 ~a so va na ba ze nu Sla na ba ra, a ulaz je bes pla tan. Me~ }e pre no si ti RTV. G. Malenovi}

Zve zda sa vla da la drim tim Crvena zvezda – Radni~ki 10:8 (4:1, 1:2, 5:3, 0:2) BE O G RAD: Ba z en: „Ta {maj d an“. Gle d a l a c a: 2.000.

Su di je: Jo van ~e vi} (Vr wa~ ka Ba wa) i Go li ja nin (Be o grad).

Igra~ vi {e: Cr ve na zve zda 12 (7), Rad ni~ ki 14(6). Pe ter ci: Cr ve na zve zda 1 (0).

CR V E N A ZVE Z DA: [e fik, S. Ra {o vi} 1, Stoj ~i}, Ivo {e vi} 1, Mi li }e vi}, Pi je tlo vi}, Avra mo vi} 1, V. Ra {o vi} 2, Ran |e lo vi} 1, Va pen ski 3, Pr la i no vi} 1, E{kert, Drak si mo vi}.

RAD NI^ KI: Ra di}, Bu ri} 2, Po po vi}, Mar ko vi}, Gak 1, Ba {i}, ]i ri}, ^u pi}, Zlo ko vi}, Udo vi ~i} 1, F. Fi li po vi} 3, \. Fi li po vi} 1, La zi}.

U der bi ju pr vog de la se zo ne, va ter pol sti Cr ve ne zve zde su na Ta {maj da nu nad i gra li Rad ni~ ki 10:8. Pre ko 2.000 qu bi te qa va ter po la mo glo je da u`i va u fan ta sti~ nom me ~u, iz me |u je di na dva ti ma ko ja su do ovog su sre ta ima la mak si ma lan u~i nak u do ma }em {am pi o na tu.

Po sle tvr dog star ta Zve zda je sa svim neo ~e ki va no na pra vi la se ri ju 4:0 i sti gla do ve li kog vo| stva, a do od la ska na ma li od mor Bu ri} je sma wio za o sta tak svog ti ma. Kra gu jev ~a ni su za i gra li bo qe u dru om pe ri o du igre, us pe li da pri |u na mi nus je dan (4:3).

Ima li su go sti i na pad za iz jed na ~e we, ali su cr ve no-be li ipak us pe li da od bi ju pro tiv ni~ ki na let i na po lu vre me odu sa dva go la vi {ka – 5:3.

Ve} u pr vom na pa du po po vrat ku sa od mo ra Fi lip Fi li po vi} je po no vo do veo kra gu je va~ ki tim na sa mo gol za o stat ka (5:4). ^i ni lo se ta da da se Rad ni~ ki u pot pu no sti vra tio u igru, ali su Be o gra |a ni po tom po no vo do {li do vo| stva od ~e ti ri go la (9:5), ko je su za dr `a li do po sled we ~e tvr ti ne.

U ~e tvr tom pe ri o du igre Zve zda je mu dro ~u va la ste ~e nu pred nost, a go sti su sa mo us pe li da ubla `e po raz.

Sil ni Ki kin |a ni @AK - Dunav 15:9 (4:2, 1:4, 6:1, 4:2) KI KIN DA: Ba zen SC „Je ze ro”, gle da la ca 150, su di je: Put ni ko vi} i Ivan ka Ra ko vi} (oba Be o grad). Igra~ vi {e: @AK 5 (2), Du nav 8 (3). Pe ter ci: @AK 1 (1), Du nav -. @AK: Ko zar ski (2 od bra ne), Tr ku qa 3, ]i ri}, Gu du rin 3, Ar nu{, No so vi} 2, Du da{, Ka lec, Mi qa no vi} 3, Fi li po vi} 4 (1), Jak {i}, Mar ~e ta, Xa pa (7 od bra na).

DU NAV: Vi to ro vi} (10 od bra na), Si man, Voj ~i} 2, Jok si mo vi}, To haq, Qu bi ~i}, Kre ~a ga ~i}, ]a to vi} 2, Le ki} 3, Bu ro vi}, Jo va no vi} 2, Pe tro vi}, Ma ri}.

Va t er p o l i s ti ki k ind s kog @AK-a za be le `i li su i tre }u po be du u ovo go di {wem pr ven stvu Pr ve A li ge i to pred svo j im na v i j a ~ i m a pro t iv mla de eki pe Du na va iz No vog Sa da - 15:9. Ki kin |a ni su pr vu ~e tvr ti nu re {i li u svo ju ko rist go l o v i m a dvo s tru k og strel ca Tr ku qe dok su po je dan po go dak po sti gli Mi qa no vi} i Gu ru din.

U na stav ku igre u dru goj ~e tvr ti ni bor be na eki pa No vo sa |a na je us pe la da iz jed na ~i,a po tom i da po ve du.Ta ko su go sti iz No vog Sa da na od mor oti {li sa go lom pred no sti - 6:5. Vo| stvo go stu ju }e eki pe je na qu ti lo do ma }e igra ~e ko ji su se raz i gra -

Osmo ko lo: Sin gi du num Be o grad 13:6, Cr ve na zve zda Rad ni~ ki 10:8, @AK - Du nav 15:9, Voj vo di na - Par ti zan da nas.

1. C. zve zda 2. Rad ni~ ki 3. Ba wi ca 4. @AK 5. Par ti zan 6. Voj vo di na 7. Du nav 8. Sin gi du num 9. Be o grad

7 7 6 6 5 6 7 7 8

7 6 3 3 3 3 2 2 0

0 0 1 1 0 0 0 0 0

0 81:32 20 1 117:37 18 2 46:52 10 2 52:53 10 2 57:24 9 3 63:48 9 5 41:73 6 5 42:78 6 8 33:127 0

li u tre }oj ~e tvr ti ni, igra li su fan ta sti~ no i po sti gli ~ak {est go lo va. Po seb no ras po lo `en za igru u ovom de lu bio je tro stru ki stre lac Mi lo{ Fi li po vi}. U po sled woj ~e tvr ti ni eki pa @AK-a ru tin ski je po sti gla ~e ti ri po got ka i ta ko se na kra ju ra do va la o~e ki va nom po be dom.

U po bed ni~ koj eki pi od li ~an je bio ~e tvo ro stru ki stre lac Mi lo{ Fi li po vi}, po tom Tr ku qa, Gu du rin i Mi qa no vi} a u po ra `e noj eki pi bo qi od osta lih bio je gol man Vi to ro vi} i tro stru ki stre lac Le ki}.

Ovom po be dom do ma }i igra ~i opro sti li su se od svo jih ver nih na vi ~a ja.

M. Sekuli}

Ili} iz be gao te `u po vre du oka Ka pi ten srp skih ru ko me ta {a Mo mir Ili} za ra dio je po vre du oka na me ~u po sled weg ko la je se weg de la Bun de sli ge iz me |u Ki la i Gro sval {ta ta.

U jed nom od na le ta na od bra nu ri va la Aran |e lov ~a nin je do bio uda rac u oko i vi {e se ni je

po sle me ~a sve bi lo mno go bo qe. Po tom mi je i dok tor dao ka pi, cr ve ni lo je pro {lo, je di no {to uka zu je na po vre du je ma la ma sni ca iz nad oka, ali to se i ne ra ~u na.

Da si tu a ci ja ni je be za zle na vi de lo se i po sle me ~a, ka da je tre ner Ze bri Al fred Gi sla son na kon fe ren ci ji za me di je

Mo mir Ili}

vra }ao u igru, ali je, sre }om, iz be gao te `u po vre du.

- Igrao sam do 35. mi nu ta, a on da sam do bio uda rac u oko, pa po sle ni sam ula zio do kra ja. Na sre }u sve je do bro pro {lo - re kao je Ili}. - Pro blem je bio {to me je po sle udar ca oko bo le lo ka da ga otvo rim, ali je ve}

uglav nom pri ~ao o po vre di pu le na.

- Ve o ma smo za bri nu ti sa Mo mi ro vo sta we. Sad nam je u mi sli ma sa mo da se {to pre opo ra vi, do sta ga je za bo le lo oko, mo rao je da iza |e i to je za nas bio hen di kep u na stav ku me ~a - re kao je Gi sla son.

18

SPORT

nedeqa23.decembar2012.

dnevnik

BA WA KA WI @A U ZNA KU JU NI O RA

Po dr {ka na pu tu za Slo va~ ku Ba wa Ka wi `a je po no vo u zna ku ru ko me ta, jer su tre ning utak mi com se lek ci je olim pij skih na da i ju ni or ske re pre zen ta ci je Sr bi je, ju ni o ri po ~e li za vr {nu fa zu pri pre ma za od la zak na kva li fi ka ci o ni tur nir u Slo va~ ku za na red no Svet sko pr ven stvo, ko je }e se odr `a ti u

vre men ski pe riod, jer sma tram da su ova kva oku pqa wa ide al na da pro ve ri mo gde su nam igra ~i ko ji su ve} svo jim pu te vi ma oti {li po ino stran stvu. Mi slim da smo ima li {ta da vi di mo i da srp ski ru ko met ne tre ba da bri ne za bli `u bu du} nost, na rav no, ako se ovi mom ci bu du raz vi ja li

ran skim igra ma, ne ko iz se lek ci je olim pij skih na da tre bao da do bi je {an su u pod mla |e noj A se lek ci ji.

- Po {to na Me di te ran skim igra ma na le to ve ro vat no ne }e bi ti tur nir naj ja ~ih se lek ci ja, ne go }e sva ko ima ti pri li ku da pro ba mla |e, ovim oku pqa wem i

Olim pij ske na de Sr bi je - Ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je

Bo sni i Her ce go vi ni. Iza bra ni ci obe se lek ci je su iz auto bu sa prek si no} od mah iz i {le, na va `nu sta ni cu na pu tu do Slo va~ ke, na par ket sport ske ha le Ba we Ka wi `a i od i gra le tre ning utak mi cu, u ko joj je vi {e pri ka za la ne {to is ku sni ja eki pa olim pij skih na da, ostva riv {i po be du 31:27 (14:11).

Okr {aj na da i ju ni o ra pra tio je i se lek tor A re pre zen ta ci je Ve se lin Vu ko vi}, a za we ga i tre ne ra na da Vla da na Jor do vi }a, ovo je bi la pri li ka da na de lu vi di igra ~e iz olim pij ske se lek ci je iz ko je }e se pod mla |i va ti naj bo qi se ni or ski sa stav.

- @e le li smo da oku pi mo igra ~e ko je ni smo vi de li du `i

IZ BOR NA SKUP [TI NA BSV

Su bi} po no vo pred sed nik Do sa da {wi pred sed nik Bi ci kli sti~ kog sa ve za Voj vo di ne, Ne boj {a Su bi}, na iz bor noj Skup {ti ni odr `a noj u Vrd ni ku, do bio je man dat da i u na red nom ~e tvo ro go di {wem pe ri o du bu de pred sed nik Sa ve za.

Fo to: M. Mi tro vi}

Olim pij ske na de - Ju ni o ri 31:27 (14:11) KA WI @A: Sport ska ha la, gle da la ca 50. Su di je: De jan Mar ko vi} i Mar ko Bo ri ~i}.

Is kqu ~e wa: Olim pij ske na de 10, Ju ni o ri 4 mi nu ta.

Sed mer ci: Olim pij ske na de 2 (2), Ju ni o ri 3 (2).

OLIM PIJ SKE NA DE: Iva ni {e vi}, Ar si}, Spa si} 1, Mar ja no vi} 4, Stan ko vi} 3, Gu gle ta 1, Ni ko li} 1, La zo vi} 2, Ze qi} 1, Abu to vi} 2, ]i ri} 1, La zi} 5, Bo {ko vi} 6, Mi lo vi} 4.

JU NI O RI: M. Ra do va no vi}, Ar se ni}, Ri sti}, Ma ti ~i} 2, V. Ili} 1, M. Pe ro vi} 4, S. Ili} 3, N. Pe ro vi}, Da mja no vi}, Kr sman ~i} 2, D`o ki} 1, Cr no gla vac 3, Ve jin 1, A. Ra do va no vi} 1, \u ki} 7, Pe {i} 1, Tri vi}, Vu ~i }e vi} 1. u pra vom sme ru - uti sak je se lek to ra Ve se li na Vu ko vi }a.

Vu ko vi} se na da da }e ve} idu }eg le ta, ~im se do bi je po tvr da da li }e mo na stu pa ti na Me di te -

utak mi com u Ka wi `i, mi slim da smo pre sve ga po mo gli ju ni or skoj se lek ci ji da do bro kre nu pri pre me za kva li fi ka ci je za Svet sko pr ven stvo, a vi de li smo

ne ko li ko vr lo in te re sant nih ve o ma per spek tiv nih mo ma ka do da je Vu ko vi}.

Ju ni or sku re pre zen ta ci ju od 4. do 6.ja nu a ra o~e ku ju u Slo va~ koj kva li fi ka ci je za Svet sko pr ven stvo,gde }e pro tiv ni ci bi ti Slo va~ ka, Gr~ ka i Dan ska.

- Svi `e li mo da se i ova na {a se lek ci ja pla si ra na naj va `ni je tak mi ~e we, pa bi ta ko kom ple ti ra li, da nam sve mu {ke i `en ske se lek ci je u~e stvu ju na svim naj va `ni jim tak mi ~e wi ma na me |u na rod noj sce ni - is ti ~e Vu ko vi}.

Vo| stvo ju ni or ske se lek ci je u ko me su Alek san dar Br ko vi}, Vla di mir Dra gi }e vi} i Mi ha i lo Ra do sa vqe vi} pro tiv is ku sni jeg sa sta va na da od mah je ste klo uvid ~i me ras po la `e, na po ~et ku pri pre ma ko je }e na red nih da na spro ve sti u Ka wi `i. Od ju ni or skih re pre zen ta ti va ca iz o sta li su Mla de no vi} i Ter zi} ko ji }e iz Ne ma~ ke sti }i 27.de cem bra.

- Bu kval no smo iz auto bu sa iz i {li na par ket ka wi {ke ha le, pro tiv mo ma ka olim pij skin na da ko ji su tri do ~e ti ri go di ne sta ri ji, ko ji su po ka za li da su fi zi~ ki ja ~i i kva li tet ni ji sa stav.

Me |u tim, mno go se ne oba zi re mo na re zul tat iz ove utak mi ce. Dao sam {an su svim igra ~i ma, po ku {a li smo da se pri se ti mo stva ri ko je smo ra di li na pret hod nim ak ci ja ma i na dam se da }e mo se ov de do bro spre mi ti za kva li fi ka ci je u Slo va~ koj - op ti mi sta je tre ner ju ni or ske se lek ci je Vla di mir Dra gi }e vi}.

Do od la ska za Slo va~ ku ju ni o- ri }e u Ka wi `i bo rav ti ti do 30. de cem bra, s tim {to }e po red tre nin ga 26.de cem bra ov de ima ti pri ja teq ski me~ sa se lek ci jom Ka ta ra, 28. i 29.de cem bra ima }e iz le te u Ma |r sku gde }e igra ti dve utak mi ce pro tiv se lek ci je se ver nih su se da. Mom ci }e ima ti slo bo dan sa mo 31.de cem bar, po sle do ~e ka No ve go di ne po no vo se vra }a ju u Ka wi `u, oda kle }e pu to va ti za Slo va~ ku.

M. Mi tro vi}

TREMA PRED PO VRA TAK NA TE REN

Na dal ner vo zan Ra fael Na dal je pro veo se dam me se ci van te ni sa zbog po vre de ko le na i sa da ka `e da ose }a ner vo zu zbog po vrat ka na te ren kao i da }e pro }i do sta vre me na dok se vra ti u top for mu.

- Na rav no da imam sum we, to je nor mal no, ra di se o mom tek za le ~e nom ko le nu i pri rod no je da se pla {im jer ne znam ka ko }e re a go va ti na na po re ko ji me o~e ku ju na te re nu. Je di no {to mi pre o sta je je da ve ru jem u svo je dok to re, u se be i u to da }e sve bi ti ka ko tre ba - re kao je Na dal.

Na da la 27. de cem bra o~e ku je eg zi bi ci o ni tur nir u Abu Da bi ju, {to }e bi ti we gov pr vi na stup jo{ od ju na i iz gu bqe nog me ~a na Vimbldo nu od Lu ka {a Ro so la.

Zbog po vre de ko le na, Na dal je pro pu stio po la se zo ne, a u tom

pe ri o du su bi le i Olim pij ske igre ko je je, uz broj ne tur ni re, mo rao da pre sko ~i. Ra fa je sve stan da je po vre da bi la ozbiq na i da se mo `e de si ti da iako je sa da to za wim, ko le no ipak ni je do voq no opo ra vqe no {to mo `e uzro ko va ti i pre ska ka we jo{ ne kih tur ni ra ka ko ne bi ri zi ko vao ob na vqa we po vre de.

- Spre man sam na to da mo je ko le no u po ~et ku ne }e do bro re a go va ti na na po re {to }e zna ~i ti da }u u pr vih tri me se ca mo ra ti da kom bi nu jem pe ri o de mi ro va wa sa pe ri o di ma u ko ji ma }u na stu pa ti na tur ni ri ma - za vr {io je Na dal.

Ra fael Na dal je ra ni je iz ja vio ka ko mu je ciq da bu de pot pu no fit do apri la i tur nir u Mon te Kar lu ko ji se igra na {qa ci.

SKUP [TI NA DRU [TVA ZA RAD NI^ KI SPORT, OD MOR I RE KRE A CI JU RAD NI KA PO TI SJE

Ja ~i od svih te {ko }a

Dru {tvo za rad ni~ ki sport, od mor i re kre a ci ju rad ni ka Po ti sje odr `a lo je re dov nu Skup {ti nu, pred se da vao Bra ni slav [e ke ro vi}, na ko joj je raz go va ra no ono me {to je u~i we no u go di ni na iz ma ku kao i o pla nu i pro gra mu ra da za 2013. go di nu. U iz ve {ta ju o ra du u te ku }oj go di ni is tak nu to je da su te {ka ma te ri jal na si tu a ci ja, vi sok ste pen ne za po sle no sti i so ci jal na ne si gur nost ima li za po sle di cu bit no sma wen in te res za rad ni~ ki sport i re kre a ci ju, {to se od ra zi lo i na broj u~e sni ka u rad ni~ kim sport skim ak tiv no sti ma.

Ipak, to ni je sme ta lo da se re a li zu ju, ma da u ne {to sma we nom

be re, uzi ma ju }i u ob zir sve okol no sti, u re gi o nu mo gu bi ti za do voq ni od zi vom u~e sni ka.

Po seb no je is tak nu to da je pr vi put ustro je na kwi ga ~la no va Dru {tva Po ti sje u ko joj su pre ci zno evi den ti ra ni ko lek tiv ni ~la no vi kao i poj din ci ko ji pri pa da ju ovoj or ga ni za ci ji.

Na Skup {ti ni je raz ma tran i pro gram ra da za na red nu go di nu.

Ak tiv no sti su de taq no pre ci zi ra ne od ja nu a ra do de cem bra, po ~ev od op {tin skih tak mi ~e wa do naj va `ni je ak tiv no sti u 2013. go di ni, Pr ven stva Voj vo di ne ko je }e se u no vem bru odr `a ti u Sr bo bra nu. Do ta da ima niz sport skih, pro to ko lar nih i

vqa we spi sko va u~e sni ka, od no sno po tvr de da }e ste ~e no pr vao da u~e stvu ju na Pr ven stvu Voj vo di ne is ko ri sti ti. Rok da se pri ja ve po {a qu u Dru {tvo je 15. mart 2013.

Upr kos te {kim ma te ri jal nim uslo vi ma tak mi ~e wa u re gi o nu Po ti sje ima la su, ipak, zna ~a jan broj eki pa i po je di na ca. Da je ta ko naj bo qe sve do ~i ~i we ni ca da je pra vo u~e {}a na Pr ven stvu Voj vo di ne 2013. go di ne iz bo ri lo 34 eki pe i 66 po je di na ca.

Na kra ju sed ni ce pred stav ni ci ma op {ti na Ada, Be ~ej, Sen ta, Sen ta i @a baq, po de qe ne su di plo me za re zul ta te na re gi o nal nim tak mi ~e wi ma, kao i ma te ri ja -

Ne boj {a Su bi}

- Glav ni za da tak u na red nom pe ri o du je iz grad wa bi ci kli sti~ ke pi ste - is ta kao je, iz me |u osta log, no vi-sta ri pred sed nik Ne boj {a Su bi}.

Uprav ni od bor ~i ne jo{: pot pred sed nik Dra gan Lu ka~ i ~la no vi Slo bo dan @iv ku cin, Mi lan Mu dri ni}, Mar git Sa vo vi}, Sr |an Sol da to vi} i Imel da Mol na rov ^u qak, dok su u Nad zor nom od bo ru: Slo bo dan Sr da nov, Ko sta ]i ri} i La zar Di mi tri je vi}.

Skup {ti ni su pri stvo va li pred stav ni ci 11 klu bo va od 14, ko li ko ~i ne Sa vez. Pre po ~et ka Skup {ti ne, oda ta je po {ta mla dom bi ci kli sti, Ne boj {i Pe tro vi }u, ko ji je pre mi nuo u 25. go di ni, od po vre da za do bi je nim u sa o bra }aj noj ne sre }i u av gu stu. @. R.

Ra fael Na dal

Mark Ko ma

PRED DA KAR RE LI

Od u stao Mark Ko ma Je dan od glav nih fa vo ri ta na re li ju tro stru ki {am pion, {pan ski mo to ci kli sta, Mark Ko ma, od u stao je od tak mi ~e wa na pred sto je }em Da ka ru re li ju zbog po vre de ra me na.

KTM tim je ob ja vio da [pa nac ne }e u~e stvo va ti na re li ju i da }e ga za me ni ti Ame ri ka nac Kurt Ka se li. Ko ma je ra me po vre dio na re li ju u Ma ro ku u ok to bru ka da je do `i veo ne zgo du.

Po vre da na `a lost jo{ ni je u pot pu no sti za le ~e na pa Ko ma ne mo `e da po kre }e svo je ra me u pot pu no sti, a to na re li ju kao {to je Da kar ne sa mo da mo `e bi ti ote `a va ju }a okol nost ne go je i vr lo opa sno.

- Ra di li smo na por no sa le ka ri ma i fi zi o te ra pe u ti ma do po sled weg mo men ta ali mo ra mo bi ti re al ni. Je dan od mi {i }a u mom ra me nu mi i da qe za da je

pro ble me i ne mo gu u pot pu no sti da ga po kre }em. Bi lo je lo gi~ no da do ne se mo ova kvu od lu ku i da od u sta nem od re li ja - re kao je Ko ma.

Di rek tor KTM ti ma Aleks Do rin xer je iz ja vio da je zdra vqe wi ho vih vo za ~a va `ni je od do brog pla sma na na Da ka ru.

- Mark je uz Si ri la De sprea na{ kqu~ ni vo za~, wih dvo ji ca su u po sled wih se dam go di na osvo ji li isto to li ko ti tu la na re li ju. Raz o ~a ra ni smo {to Ko ma ne }e mo }i da vo zi, ipak, zdra vqe na {ih vo za ~a nam je naj bit ni je. On ni je 100 od sto fit i bo qe je da pre sko ~i Da kar 2013 re kao je Do rin xer.

Po sle od u sta ja wa Mar ka Ko me, je di ni pra vi fa vo rit za po be du u kon ku ren ci ji mo to ra je we gov klup ski ko le ga, ~e tvo ro stru ki po bed nik, Si ril De spre.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko {ar ka ABA li ga - SPLIT: Split - Olim pi ja (17), [I RO KI BRI JEG: [i ro ki - MZT Sko pqe (17), ZA GREB: Ci bo na - Sol nok (17), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Ce de vi ta (17).

Dru ga mu {ka li ga Sr bi je - OBRE NO VAC: Rad ni~ ki - Pla na (18).

Pr va mu {ka li ga - se ver - KRA JI [NIK: Sve ti \or |e - To po la (19).

Dru ga mu {ka li ga - se ver/jug - LA ]A RAK: LSK - Voj ka (16).

Pr va `en ska li ga Sr bi je - KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda (17).

Sa Skup {ti ne Dru {tva Po ti sje u Adi

obi mu, op {tin ska i re gi o nal na tak mi ~e wa, kao i da naj bo qi pred stav ni ci re gi o na u~e stvu ju u Ku pu Voj vo di ne. I ka da se sve sa -

ad mi ni stra tiv nih ak tiv no sti.

Se kre tar Dru {tva Mla den ko \u ra no vi} je pod se tio u~e sni ke skup {ti ne o ro ko vi ma za do sta -

li i pri ja ve za pred sto je }e Pr ven stvo Voj vo di ne u gra du do ma }i nu 11. SORV, Sr bo bra nu u go di ni ko ja je pred na ma. S. Ja ko vqe vi}

Va ter po lo

Pr va A li ga - NO VI SAD: Voj vo di na - Par ti zan (19).

Pr va B li ga - OBRE NO VAC: [a bac - Ze mun (20.45).

Novosadska nedeqa23.decembar2012.

Danas U GRaDU

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NOVOSADSKI PROGRAMERI OSVAJAJU SVETSKO TR@I[TE VIDEO IGARA

BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.25), „Razbija~ Ralf” (13.30), „Vir” (20.20), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45 16, 16.15, 17.45, 19, 19.15, 19.30, 21, 22.15, 22.30, 22.40), „Pijev `ivot” (12, 15.30, 22.35), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 14.20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”

Danas izbori u Bege~u Iz bo ri za ~la no ve Sa ve ta i Nad zor nog od bo ra Me sne za jed ni ce „Be ge~” bi }e odr `a ni da nas od 7 do 20 ~a so va u pro sto ri ja ma „Do ma kul tu re” u Uli ci kra qa Pe tra I broj 1 i u Osnov noj {ko li „Veq ko Pe tro vi}”. [ko la se na la zi u Uli ci kra qa Pe tra I broj 36, a gra |a ni su oba ve zni da po ne su li~ na do ku men ta.

A. L.

Sajber svetovi koji oduzimaju dah No v o s ad s ki tim pro g ra m e r a „Eipiks“ pro bio se na tr `i {tu vi deo iga ra i po stao autor dve igre ko je no se sta tus „Ko lek tors edi {on“ (u slo bod nom pre vo du „Edi ci ja ko lek to ra“), {to ih je svr sta lo u ka te go ri ju naj bo qih iga ra na saj tu „Big fi{“. Ovaj tim je pr vi u Sr bi ji do bio ova kav sta tus, a sa d a ih ima j u i dva.

No va igri ca, ko ja im je do n e l a ovu zna ~ aj n u ti tu lu u „gej mer skom“ sve t u, zo v e se „Ame ran tin vo ja`, tri ov lajf“ {to bi se mo glo Tim programera „Eipiks“ pre ve sti kao „Ve~ no pu to va pqa w a skri v e n ih obje k a t a, we, dr vo `i vo ta“. Ka ko ka `e kom b i n a c i j e jed n ih za dru vo |a ti ma Mir ko To pal ski u gim... Ciq vam je da se bez bed pi ta wu je avan tu ri stu~ ka pri no vra ti te ku }i - ob ja snio je ~a sa tra ` e w em skri v e n ih To pla ski. obje ka ta.

Ipak, ovo ni je pr va igra -To je ve o ma po pu la ran `a ko jom su se pred sta vi li pu nr po sled wih go di na. Uvod ni bli ci. Wi hov pr ve nac, „Faj film pri ka zu je ce pe lin ko jim nal kat: det on sil ver skrin“ se na {a ju na ki wa pre vo zi i („Ko na~ ni rez: Smrt na sre mi ste ri o znu si lu ko ja se po ja br nom ekra nu“) bio je sa ve vqu je i uvla ~i kom ple tan ce li kom ra do {}u pri hva }en me pe lin kroz por tal. Za da ci su |u igra~ kom pu bli kom, po seb raz li ~i ti, od re {a va wa ma te no {to se po iz bo ru vre me na, ma ti~ kih sla ga li ca, do sku me sta i rad we, raz li ko vao od

De`uraju apoteke „Bulevar” i „Sajmi{te” Ce lo dnev no de `ur stvo ne de qom or ga ni zo va no je u apo te ci „Bu le var” na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7 i apo te ci „Saj mi {te”, Ru me na~ ka 106. Apo te ka „Bu le var” de `ur na je i to kom no }i, a te le fo ni na ko ji se mo gu do bi ti in for ma ci je su 4720-756 i 063/643072, a u apo te ci „Saj mi {te” 477-464 i 063/643-088.

Q. Na.

Karte za koncert Harisa Yinovi}a “Dnev nik” u sa rad wi sa agen ci jom “Pro fajl” naj br `im ~i ta o ci ma po kla wa kar te za kon cert Ha ri sa Xi no vi }a. Pr va tri ~i ta o ca ko ji da nas na zo vu od 16 do 16.10 sa ti na te le fon 528-765, do bi }e po dve kar te za ovaj kon cert.

No vo go di {wi kon cert Ha ri sa Xi no vi }a bi }e odr `an u ~e tvr tak, 27. de cem bra, u Ve li koj dvo ra ni Spen sa u 20 ~a so va, a or ga ni za tor do ga |a ja je kom pa ni ja “Pro fajl”.

Kar te se mo gu na ba vi ti na bla gaj ni Spen sa po ce ni od 1.500, 1.700 i 1.900 di na ra.

Q. Na.

V REMEPLOV

Siro~adski otac brinuo o imovini Pri li kom pro gla {e wa No vog Sa da za slo bod nu kra qev sku va ro{ 1748. usta no vqen je u grad skoj upra vi po lo `aj i du `nost „si ro ~ad skog oca”, ko ji se sta rao o imo vi ni de ce na sle |e ne od umr lih ro di te qa. Dr `av ne vla sti su bri nu le o ured nom ra du ove so ci jal ne usta no ve. Ta ko |e je 23. de cem bra 1762.

Ne na me sni~ ko ve }e za tra `i lo

iz ve {taj o ra du si ro ~ad skog oca. Do go vo re no je da grad ima dva si ro ~ad ska oca, pra vo slav nog i ka to li~ kog, ko ji oba ve zno po je dan list pri zna ni ce o tro {e wu nov ca, ~i ji su sta ra te qi, do sta vqa ju ma gi stral skom ar hi vu. Od wih ni je tra `e na kal ku la ci ja za slu ~aj da tro {e no vac de ce o ko joj bri nu, jer to su imu} ni qu di, pa ne }e pro ne ve ri ti no vac ko ji im je po ve ren na ru ko va we.

N. C.

Scena iz igrice „Ve~no putovawe, drvo `ivota“

sve ga {to je do ta da bi lo u po nu di.

- I dan da nas do bi ja mo pi sma odu {e vqe nih igra ~a, ko ji nam po ru ~u ju da je dva ~e ka ju na {u sle de }u igru. To je pre lep ose }aj kao i ogrom na od go vor nost.

Dru gi put hte li smo da na pra vi mo igru ko ja }e se raz li ko va ti od pr ve, ba{ za to {to smo do bi li pu no po hva la. ^e sto se de {a va da stva ra o ci po ku {a ju da po no ve uspeh pr vog hi ta, ta ko {to }e na pra vi ti go to vo isti ta kav. Pu bli ka zna da mi, kao {to na{ slo gan i po ru ~u je, „stva ra mo sve to ve“ i o~e ku je od nas naj ra zli ~i ti je sli ke i za ple te. Igre se raz li ku ju po mno go ~e mu, naj vi {e po na {oj od lu ci da bu de mo sme li ji u dru goj, jer smo sa da is ku sni ji i po seb no ohra bre ni - pre do ~io je na{ sa go vor nik do da ju }i da je naj ve }i pro blem pred sta vqa lo pre mno go do brih ide ja ~i ta vog ti ma, a ne kih su se mo ra li od re }i ra di stan dard ne du `i ne igre. „Ve~ no pu to va we“ je, ka ko ga opi su je, igra po seb na naj vi {e po me stu gde se de {a va ~i ta va rad wa. To je iz mi {qen svet, pre pun ze le ni la i za no snih pre de la ko ji osta -

vqa bez da ha. To pal ski ve ru je da }e igra ~i ve} na sa mom po ~et ku bi ti uvu ~e ni u pri ~u, po put ce pe li na ko ji je „usi san“ u dru gi svet. Igra za po ~i we eks plo zi jom, {to po ja ~a va uz bu |e we kod igra ~a i u we mu se ra |a `e qa da se iz vu ~e iz ne pri li ka. Upra vo ova kva de l a lan s i r a l a su tim „Eipiks“ u „gej mer sku eli tu“.

- Mo `da }e zvu ~a ti kao kli {e, ali ka da ~o vek za i sta `e li da is tra je u ne ~e mu, ma lo {ta mo `e da ga za u sta vi. Ka da smo po ~i wa li, mno gi su nam se sme ja li, a mno gi upo zo ra va li da je iz u zet no te {ko do }i do svet skih kru go va gej ming eli te. Ve ro va li ili ne, je di no {to je kom pa ni ju „Big fi{“ in te re so va lo bi lo je da li mi ima mo ta len ta, ma {te i vo qe da na pra vi mo do bru igru. To smo i do ka za li - na veo je Mir ko To pla ski do da ju }i da sa da vi {e ne ma pred sra su da i da su vra ta wi ho ve fir me otvo re na qu di ma svih ge ne ra ci ja ko ji su u se bi pre po zna li upra vo ove kva li te te.

Ina ~e, iako su sad ve} u sa mom vr h u po p u l ar n og saj t a www.bigfishgames.com, gde se igrice mogu skinuti,~lanovi tima nameravaju da se na ovo mesto vrate ve} po~etkom naredne godine, sa novom igricom.

A. Jerini}

GALA ^AKI PREDSTAVQA GRAD NA ON LAJN TAKMI^EWU MLADIH UMETNIKA

Za kreativnost ve} stiglo hiqadu glasova Mla da umet ni ca iz No vog Sa da Ga la ^a ki od lu ~i la je da se opro ba i u on lajn tak mi ~e wu mla dih u sa vre me noj umet no sti.

U pi ta wu je in ter na ci o nal no nad me ta we ko je se za pra vo odr `a va na saj tu www.yic ca.org gde u~e sni ci po sta vqa ju svo je ra do ve, a pu bli ka im, svo jim gla sa wem, da je po dr {ku. ^a ki je, za sa da, je di na pred stav ni ca iz No vog Sad i za sve ga ne ko li ko da na us pe la da pri ku pi pre ko 1.000 gla so va.

- Mo `e da kon ku ri {e sva ko ko ima mi ni mum 18 go di na, a ja sam se pri ja vi la ka ko bih vi de la na ko ji na ~in }e se po zi ci o ni ra ti moj rad. Na mo je odu {e vqe we ve li ki broj qu di se oda zvao, a po seb no su me ob ra do va li oni ko ji `e le da ima ju svog pred stav ni ka i u obla sti umet no sti i kul tu re, jer smo ga do sa da ima li naj ~e {}e sa mo u spor tu - ka za la je. Ga la ^a ki.

Za hva qu ju }i sa vre me nom na ~i nu gla sa wa, po pu lar nom “laj ko va wu”, umet ni ci mo gu da do bi j u mo g u} n ost iz l a g a w a na ovom, ali i dru gim tak mi ~e wi -

Mlada umetnica Gala ^aki ispred svog rada

ma. Rad ko ji bu de imao naj vi {e gla so va, ide u fi na le, a autor }e mo }i da iz la `e na ve li koj iz lo `bi ko ja }e se odr `a ti na red ne go di ne, s tim da or ga ni za to ri jo{ ni su od re di li gde. Ta ko |e, de lo }e bi ti ob ja vqe no u ka ta lo gu, a autor }e ima ti pri li ku da bu de u gra du gde }e se iz lo `ba odr `a ti, bez pla }a wa na dok na de.

- Ne go vo re ta~ no gde }e bi ti iz lo `ba, ali ni je ni va `no.

Bit no je da se ti, u mo ru ra do va, iz dvo ji{ od to li ko dru gih.

Iza bra la sam sli ku ko ju sam po sled wu na sli ka la, jer ona pred sta vqa no vu se ri ju ra do va, a za hva qu }i ko joj sam do bi la po ziv i za iz la ga we na Bi je n a l u umet n o s ti u Mo s kvi.

Na ovaj na ~in }u pro mo vi sa ti

moj naj no vi ji rad - ob ja sni la je na {a sa go vor ni ca do da ju }i da je pro { lo g o d i { wa iz l o ` ba bi la u Ber li nu, pa pret po sta vqa da }e se i na red na odr `a ti u ne kom ve le lep nom gra du.

Gla sa ti se mo `e do 31.ja nu a ra 2013. go di ne i to jed no stav nim “kli kom” jed no stav nim na in ter ner stra ni ci www. yicca.org/it/opencontest/artwork/179/pa in ting. Tak m i ~ e w e je otvo r e n o za sve vi d o v e umet no sti i do zvo qe ne su raz ne teh ni ke, po put vi deo ra do va, per for man sa i in sta la ci ja. Mo gu se pri ja vi ti i ra do vi ko ji su ve} bi li pred sta vqa ni na dru gim tak mi ~e wi ma i iz lo `ba ma jer, ka ko je na ve de no na in ter net stra ni ci, “oni su vla sni {tvo umet ni ka ko ji ih pred sta vqa”. U~e {}e na ovom tak mi ~e wu je bes plat no. Ina ~e, ono se odr `a va pod po kro vi teq stvom ita li jan ske or ga ni za ci je ~i ji je ciq da pro na |e mla de ta len te i oni upra vo na ovaj na ~in do la ze do ta kvih qu di.

A. Jerini}

20

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa23.decembar2012.

dnevnik

JU^E NA DETELINARSKOJ PIJACI, DANAS NA RIBQOJ

Zla ti bor ski de li ka te si na te zga ma Pro mo ci ja zla ti bor skih pro iz vo da „Zla ti bor na na {oj pi ja ci„ odr `a na je ju ~e na De te li nar skoj tr `ni ci, gde su su gra |a ni mo gli da de gu sti ra ju i pa za re de li ka te se pet na e stak zla ti bor skih pro iz vo |a ~a. Pro mo ci ja ovih uku snih pro iz vo da u or ga ni za ci ji „Tr `ni ce„ bi }e pri re |e na i da nas na Ri bqoj pi ja ci od 8 do 20 sa ti, na ja vio je di rek tor po me nu tog pred u ze }a Mi lo{ Tu bi}. Pre ma we go vim re ~i ma svr ha ovog do ga |a ja je da se do pu ni po nu da na no vo sad skim pi ja ca ma i da se po mog ne za kup ci ma da ostva re ve }i pro met. U isto vre me Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Zla ti bor pro mo vi sa la je svo ju po nu du za No vu go di nu.

- Sve go ste ko ji za No vu go di nu bu du bo ra vi li na Zla ti bo ru, na

Kra qe vom tr gu, za ba vqa }e na {a po zna ta gru pa „Ba ja ga i in struk to ri“, uz ne za o bi la zan va tro met i tru ba~ ki or ke star. [to se ti ~e pro sla ve no vo go di {we no }i u zla ti bor skim ka fi }i ma i klu bo vi ma, ce na ula za je 20 do 30 evra, a za sme {taj tre ba iz dvo ji ti od 17.500 di na ra za ~e tvo ro dnev ne i pe to dnev ne aran `ma ne. Na jam pri vat nog sme {ta ja, po da nu, iz no si od 30, 40 evra pa na vi {e. Na kon No ve go di ne, za dvo kre vet nu so bu po treb no je iz dvo ji ti oko 2.200 di na ra – re kao je iz TO Zla ti bor Miq ko Ra di {i} na po me nuv {i da ve} po sto ji ve li ko in te re so va we za bo ra vak na ovoj pla ni ni za vre me no vo go di {wih pra zni ka i da je Zla ti bor de sti na ci ja broj je dan {to se ti ~e do ma }ih tu ri sta.

RODITEQI SE SNALAZE KAKO ZNAJU I UMEJU

Za de~ ji pa ke ti} ma lo bo gat stvo

Ka ko bi ob ra do va li svo je ma li {a ne po klo nom is pod jel ke, ro di te qi }e mo ra ti da iz dvo je mi ni mum 1.000 di na ra i to uko li ko ima ju sa mo jed no de te. Me |u tim, ku po vi na no vo go di {wih pa ke ti }a, u po ro di ci sa dvo je ili vi {e de ce, po pri li~ no }e is ta wi ti ku} ni bu xet. Uko li ko se u pa ke ti}, po red slat ki {a i gric ka li ca do da i ne ka kva li tet ni ja ili po pu lar na igra~ ka, lu ta ka, kwi ga... iz da tak se kre }e od 4.000 di na ra pa na vi {e.

U svim ve li ki pro dav ni ca ma igra ~a ka iz bor je ve lik, a za naj po pu lar ni ju Mok si ili Bra ci -

Fo to: F. Ba ki}

Po se ti o ci ma ove pla ni ne naj za ni mqi vi ji sa dr `aj je ski cen tar Tor nik, ko ji ra di pu nom pa rom, ima do sta pri rod nog sne ga,

a stvo re ni su uslo vi i za ve {ta~ ki sneg ka ko bi se {to dr `e za dr `ao.

I. D.

NEKAD JE U PE^ALBU ODLAZILA NEKVALIFIKOVANA RADNA SNAGA

Sad le ka re iz vo zi mo u Ne ma~ ku Na evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we po ~et kom no vem bra bi lo je 107 dok to ra me di ci ne. Ta ko i ne ~u di {to mno gi le ka ri, po go to vo mla di, ka ri je ru na sta vqa ju u ino stran stvu, ve }i nom u Ne ma~ koj. Sa mo pre ko po sre do va wa NSZ u ovu ze mqu je u pro te kle dve go di ne oti {lo da ra di vi {e od 20 le ka ra, a po sao ta mo sa da mo `e na }i i pet na est me di cin skih se sta ra. Ka da se to me do da ju i broj ke ra znih agen ci ja ko je se ba ve za po {qa va wem le ka ra po ino stran stvu, ova ci fra se sa mo mno `i.

- Za vr {io sam Me di cin ski fa kul tet, od ra dio sta` i gde god sam po ku {ao da se za po slim nu di li su vo lon ti ra we bez iz gle da da na kon to ga imam si gu ran po sao. Ka ko znam ko le ge ko ji vo lon tra ju i po tri go di ne, a da jo{ ne zna ju da li }e do -

bi ti po sao, te da moj otac, dok tor spe ci ja li sta, ima pla tu 66.000 di na ra od lu ~io sam da kre nem sa u~e wem ne ma~ kog je zi ka i u mar tu bi tre ba lo da bu dem na ne koj od kli ni ka u Dort mun du ili [tut gar tu - ka `e Q. N. Na po mi we ka ko je ipak za osta nak u Sr bi ji i da je ov de le po `i ve ti, ali da su uslo vi u bol ni ca ma ve o ma lo {i. U ne -

ki ma ne mo `e ni to plo mer da se na |e, a opre ma je ne ret ko sta ra i po 50 go di na. Ka da se to me do da da za na pre dak u ka ri je ri i spe ci ja li za ci ju tre ba ~e ka ti go di na ma, od lu ka po sta je ja sna.

- Ka da do |em ta mo, pri ma ju me na {est me se ci, da pro ve re moj ni vo stru~ no sti i na kon to ga do bi jam spe ci ja li za ci ju i pot pi su jem ugo vor na pet go di na. Po ~et na pla ta je 2.500 evra, a po sle spe ci ja li za ci je pre ko 5.000 evra - na sta vqa na{ sa go vor nik.

Vla sni ca Agen ci je „Aga va” Jo van ka Dra gi }e vi} ka `e za „Dnev nik” da Ne ma~ ka tra `i vi {e le ka ra ne go {to mi tre nut no ima mo na ras po lo ga wu.

- Na {i le ka ri sla bo po zna ju ne ma~ ki je zik i to je je di na pre pre ka, pa pla ni ra mo da or ga ni zu je mo kur se ve ovog je zi ka.

Vi {e tra `e spe ci ja li ste ne go le ka re op {te prak se, jo{ ako ~o vek ima ne ki od pa so {a Evrop ske uni je, obi~ no ma |ar -

ski, on da pre pre ka za od la zak ne ma - ka `e Dra gi }e vi}.

Raz lo zi maw ka le ka ra u Ne ma~ koj po sle di ca su vi so kog stan dar da, jer se ta mo le po mo `e `i ve ti i kao zi dar ili ko no bar, ali i te {kog i sku pog me di cin skog fa kul te ta ko ji ta mo {wa omla di na iz be ga va, pa uvoz iz dru gih ze ma qa is pa da kao naj bo qe re {e we. Na ma wak dok to ra u Ne ma~ koj uti ~u i do ma }i le ka ri ko ji od la ze da ra de u [ve de sku i [vaj car sku gde su pla te jo{ bo qe, a te su ze mqe za me di ci na re iz van EU za tvo re ne.

Srp ski le ka ri va `e za do bre i obra zo va ne stru~ wa ke, a za ra de ko je u Ne ma~ koj mo gu bi ti od 5.000 do 10.000 evra ne mo gu se po re di ti sa ov da {wim pri ma wi ma. Dra gi }e vi} ka `e da na {e le ka re sve vi {e {a qe i u Ka tar i ze mqe Afri ke, a Nem ci po red dok to ra tra `e jo{ i zi da re, te sa re, gra |e vin ske, ma {in ske i elek tro in `e we re.

A. Latas

PITALI SMO SUGRA\ANE KOLIKO NOVCA IZDVAJAJU ZA KUPOVINU DE^JIH PAKETI]A

Sku po je glu mi ti De da Mra za

Pred sta vqa we „Vi ki me di je” u CK13 Pred sta vqa we or ga ni za ci je „Vi ki me di ja Sr bi ja” odr `a }e se da nas u 17 ~a so va u Omla din skom cen tru „CK13”, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13. Pro gram pre zen ta ci je slo bod ne on lajn en ci klo pe di je

los lut ku tre ba iz dvo ji ti od dve do ~e ti ri hi qa de di na ra, u za vi sno sti iz ko je je ko lek ci je. Se to vi igra ~a ka, i ju na ci po put tran sfor me sa, Bar bi lut ke, La Lu si ili „Ru go bi ca” ko {ta ju i do 5.000 di na ra. Za de cu ko ja vi {e vo le da gra de i ra de, ide al ne su Le go koc ke za ko je je po treb no iz dvo ji ti mi ni mal no ~e ti ri hi qa de di na ra.

Naj ~e {}e se ku pu ju ma le pla sti~ ne `i vo ti we iz ko lek ci je „Li tle pet {op”, a po pu lar ni su i „{trum fo vi”, dva ko ma da sta ju bli zu 1.000 di na ra, dok re ci mo ce la far ma, u kom bi na ci ji sa ve te ri nar skom sta ni com i ku }i ca ma ko {ta od 3.999 do 5.300 di na ra. Za po klon de ~a ci ma naj tra `e ni ja je ko lek ci ja mi ni skejt bor do va ko ji se vo ze pr sti -

ma „Teck deck„, je dan je oko 400 di na ra, dok su ve o ma po pu lar ne ak cij ske fi gu re tran sfor mer si, Spaj der men i Ben 10, ko je ko {ta ju od 500 do 1.800 di na ra. De voj ~i ce uglav nom tra `e lut ke „Winx„, be be ko je pla ~u i pri ~a ju, ali po pu lar ni su i „Fi li ko wi }i„ - ma le prin ce ze ko wi }i, ko je ko {ta ju 169 di na ra po ko ma du. Na rav no i da qe su po pu lar ne igra~ ke He lo ki ti, ~i ja se ce na kre }e od 450 di na ra pa na vi {e, a tu su i ne iz be `ne Di zni lut ke.

Pre ma re ~i ma pro da va ca, uvek po pu la ra ni po klo ni za ma li {a ne su pli {a ne igra~ ke, ko je ko {ta ju od 250 di na ra pa do pet hi qa da di na ra, za vi sno od ve li ~i ne, kao i sla ga li ce „Kle men ton” ko je ko {ta ju od 400 do 6.000 di na ra. Ro di te qi ko ji ne ma ju vre me na da lu ta ju po pro dav ni ca ma tra `e }i no vo go di {we pa ke ti }e za svo je ma li {a ne, mo gu da ih na ru ~e na in ter ne tu u „on li ne” pro dav ni ca ma. Tu mo gu da se ku pe svi ovi pro iz vo di, ali su jef ti ni ji u pro se ku za 1.000 di na ra. Na rav no, ima de ce ko ja vo le vi {e da ~i ta ju, pa se u kwi `a ra ma nu di ve li ki broj kwi ga za uz rast do de set go di na, a kwi ge ko {ta ju od 480 do 3.000 di na ra.

U rad wa ma se naj ~e {}e nu de slat ki pa ke ti }i ko je su na pra vi li tr gov ci, ali ima i onih ko je pa ku ju pro iz vo |a ~i, s tim {to wi ho ve ce ne mo gu da va ri ra ju do 400 di na ra pa na vi {e. Osim slat kih, po je di ne rad we, za 999 di na ra nu de i „Luk so ro ve” pa ke ti }e ko ji sa dr `e kwi gu, igra~ ku ili DVD, al bum, sli ~i ce, bo jan ku, ~a so pis, ~ips, slat ki{ i flips.

Q. Nato{evi}

i naj ve }e ri zni ce zna wa sa sto ja }e se iz tri seg men ta. Na kon pre zen ta ci je i raz go vo ra o prin ci pi ma slo bod ne di stri bu ci je i upo tre be in for ma ci ja odr `a }e se i prak ti~ na ra di o ni ca.

A. L.

Pi ta li smo No vo sa |a ne ko li ko }e nov ca iz dvo ji ti za no vo go di {we pa ke ti }e za svo je ma li {a ne i da li im to pred sta vqa ve li ki iz da tak.

„STILOS ART” I „DNEVNIK” DARUJU

„Pe sma gla di ja to ra” Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Pe sma gla di ja to ra” auto ra Po la Do er ti ja.

Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16.30 do 16.35 sa ti na broj te le fo na 528-765. ^i ta o ci kwi ge mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci „Sti lo sa” u Je vrej skoj 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va.

Tri sta tri na est go di na na kon Hri sto vog ro |e wa, po zna rim ska im pe ri ja po pri {te je {i re wa ne sva ki da {wih ide ja i `e sto ke bor -

be za vlast. Na kon Di o kle ci ja no ve po de le car stva, no vi car za pad nog de la im pe ri je po sta je Kon stan tin, ro dom iz Na i su sa, da na {weg Ni {a. Za jed no sa svo jom maj kom Je le nom pri pre ma car stvo da pri hva ti hri {}an stvo, no vu re li gi ju ko ja se ne za dr `i vo {i ri im pe ri jom.

Me |u tim, sa mi hri {}a ni su ko bqe ni su me |u so bom, po de qe ni na dve ne po mir qi ve stru je, ogor ~e no ras pra vqa ju o to me da li je Hrist za i sta Bo` ji sin.

U at mos fe ri ta kvog raz do ra, car Kon stan tin sa zi va pred stav ni ke su ko bqe nih stra na na de ba tu u svo ju vi lu u bli zi ni Ri ma.

Q. Na.

Svi ra „Klo kvork psi ho” Kon cert slo ve na~ kog ben da “Klo kvork psi ho” i ma sken bal `ur ka, ko ju or ga ni zu je In kju zi tor, odr `a }e se ve ~e ras u 20 sa ti u Ka fe klu bu ”Cr ni bik”, Trg mla de na ca 8. Ula zni ca ko {ta 200 di na ra.

N. R.

U KARLOVA^KOJ OSNOVNOJ [KOLI „23. OKTOBAR”

Fi skul tur na sa la zre la za po prav ku

Pod te `i nom sne ga pre ne ko li ko da na po pu ca lo je sta klo na krov nom pro zo ru fi skul tur ne sa le Osnov ne {ko le „23. ok to bar” u Srem skim Kar lov ci ma, ali na sre }u, ni kog ni je po vre di lo, zbog ~e ga ~i ta ve sed mi ce ni su odr `a va ni ~a so vi fi zi~ kog, ni ti tre nin zi.

To je do dat no ote `a lo iona ko lo {e uslo ve za rad u sa li, ~i ji krov go di na ma na de se tak me sta pro ki {wa va. U ve li koj me ri je o{te }en i pod, za ko ji je je di no re {e we kom plet na re kon sturk ci ja.

- Pod kr pi mo ko li ko mo `e mo ne bi smo li mu pro du `i li vek - ka `e di rek tor O[ „23. ok to bar” Go ran Ma ra vi}. - Ka da ki {a pa da vo da se na se dam -osam me sta sli va niz zi do ve. Obra }a li smo se op {ti ni u vi {e na vra ta za po mo} i do bi li obe }a we da }e nam iza }i u su sret.

Ma ra vi }e ve na vo de po tvr dio je pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ko Fi li po vi}, ko ji ka `e da lo kal na sa mo u pra va po ku {a va pre ko Po kra jin skog se kre ta ri ja ta

za sport i omla di nu da do |e do pa ra za re kon struk ci ju ne sa mo kro va, ne go ce le sa le.

-To ni je ma la in ve sti ci ja - ka `e Fi li po vi}. - Ka da se sve sa be re is pa da da je po treb no oko 20 mi li o na di na ra. Kad ma lo bo qe raz mi sli mo, to je osam od sto bu xe ta i ni je ni ma lo la ko u ovom tre nut ku to pri ba vi ti, ali pred u zi ma mo sve da je di nu sport sku sa lu ko ju ima mo, do ve de mo u pri hva tqi vo sta we ka ko bi smo de ci omo gu }i li ne sme ta no oba vqa we ~a so va fi zi~ kog, a klu bo vi ma tre nin ge.

Po voq na okol nost u ovom slu ~a ju je ste to {to je pro je kat re kon struk ci je sa le, ko ji ob u hva ta i ko tlar ni cu, pri pre mqen pre dve go di ne. Ta da su i obez be |e ne pa re u Fon du za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne, ali je, na `a lost, od lu ka o do de li nov ca sta vqe na van sna ge, {to je ne sa mo ovu, ne go i mno ge dru ge in ve sti ci je u Kar lov ci ma za u sta vi lo.

Z. Ml.

Qu bo mir Go lu bo vi}, mo ler - Ce ne su vi so ke, ali se u ki ne skim pro dav ni ca ma mo `e na }i do sta pri stu pa~ nih stva ri.

Ima mo dvo je de ce, pa }e mo idvo ji ti oko 1.000, 1.500 di na ra za jed no de te.

Na ta {a Da ko vi} - Ko va ~e vi}, me na xer u tu ri zmu - Iz dvo ji }u oko 3.000 di na ra za ne ku igra~ ku, ali }e de ca do bi ti i no vo go di {we pa ke ti }e pre ko fir me, pa }e to bi ti sa svim do voq no.

Ma ja Te {i}, eko no mi sta - Mi slim da su ce ne vi so ke, ka ko za igra~ ke, ta ko i za de~ ju ode }u. Re ci mo da }u za de te iz dvo ji to oko 50 evra.

Ni ko la [i mi}, mon ter su ve grad we - Pla ni ram da ukup no iz dvo jim oko 100 evra, sa tim da imam dvo je de ce. Mi slim da su ce ne re la tiv no vi so ke, ali se uvek mo `e na }i i ne {to pri stu pa~ ni je.

G. ^.

Fo to: R. Hayi}

OGLASi

dnevnik

KO PA O NIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca�. Telefoni: 063/301975, 063/370-787.

63184

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

66113 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

66114 ^A SO VI MA TE MA TI KE za sredwo{kolce i osnovce - vi{egodi{we iskustvo, profesor - dolazim. Telefon 6-311-482, 064/322-19-49.

66150 PRO FE SOR uspe{no daje ~asove matematike, fizike i hemije. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136.

66156

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

66115

IZ DA VA WE I ZA KUP stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali. Mileti}eva 51! Nazovite, do|ite...

Tel. 062/518-544, 021/526-387, 062/518-545.

685762 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu.

Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.solis-nekretnine.com.

685766 IZ DA JEM lepo name{ten jednoiposoban stan 36m2 na Grbavici, useqiv 30. 12.

2012, mali tro{kovi. Telefon 063/811-7331.

686540 IZ DA JEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362.

66289

SU PER KOM FOR NA garsowera u Petrovaradinu, nova, sa grejawem, name{tena, u prizemqu. Telefon: 064/2394354.

64814 IZ DA JEM garsoweru kod Instituta u Sremskoj Kamenici. Sve je novo i ima dva le`aja. Telefon 060/462-0700.

66112 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan, Liman 1, zaposlenoj `enskoj osobi ili studentkiwi. Blizu fakulteta s pogledom na Dunav.

Telefon 063/513-307.

66157 IZ DA JEM name{tenu garsoweru kod Sajma, 30m2, 120e. Telefon 063/538 - 413.

66194 IZ DA JEM mawi jednosoban komforan, name{ten stan u centru, cena 130 evra. Telefon 456-765, 069/4456-765, 064/1381-313.

66231 IZ DA JEM dvosoban prazan komforan stan od 56m2, na Limanu 2, kod Naftagasa.

Telefon 021/454-304.

66327

MLA DOM BRA^ NOM PA RU iz Sombora potreban u zakup nov jednosoban stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred... Tel. 021/6622-746, 062/518-544.

685760 ^E TVO RO ^LA NA porodica iz Zrewanina tra`i u zakup luks dvosoban - trosoban stan u Novom Sadu. Na du`i period. Pla}amo unapred!

Tel. 021/526-387, 062/518-545.

685764

KU PU JE MO trosoban stan u Novom Sadu 60-80m2, po`eqno; Limani, Grbavica, oko centra, do IV sprata.

Brza isplata u ke{u!!! Tel. 021/526-387, 062/518-545.

685765

KU PU JE MO stan 35 - 50m2 u Novom Sadu, u zgradi sa centralnim grejawem, do IV sprata, brzo useqewe. Ke{ isplata odmah!!!! Samo ozbiqni prodavci. Tel. 021/526-387, 062/518-545.

685761 KU PU JEM stan u Novom Sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

686541

nedeqa23.decembar2012.

LI MAN 2, odli~an, ukwi`en, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 685873 HIT NO prodajem name{ten jednosoban luks stan, Nova Detelinara, 31m2, uli~no orijentisan, pred ukwi`bom. Bez posrednika. Cena 34.000 evra.

Telefon 063/458-883.

66328

LI MAN II: 26m2 - garsowera sa odvojenom kuhiwom, CG, lift, ukwi`ena, dmah useqiva. Cena: 30.900 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/542779.

685862 GAR SO WE RA, centar, 30m2 - 27.900 evra, garsowera, Park city, luks, 27m2 - 41.200 evra.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

685749 NO VI JI, komplet name{ten 0.5 stan, sa odvojenom kuhiwom, useqiv i ukwi`en, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena: 18.000 evra i nije fiksna. [ifra: 24009. Tel. 063/18276-27; 021/520-231, www.solisnekretnine.com.

685771 PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici kod Medicinske {kole 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva. Cena: 26.000 evra. [ifra: 24164. Tel. 064/112-62-39; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

685772 GAR SO WE RA 24m2, Tolstojeva ulica, drugi sprat, lift, terasa, ukwi`ena garsowera, u odli~noj zgradi... [ifra: 24305. Tel. 021/520231; 065/20-19-011, www.solisnekretnine.com.

685773 PO VOQ NO prodajem garsoweru na Somborskom bulevaru, pred useqewem, 22m2, kupatilo sa prozorom, na terasi hladna ostava. [ifra: 20841. Tel. 021/451570, 060/018-9422, www.solisnekretnine.com.

685774 NO VA DE TE LI NA RA, 25m2, odvojena kuhiwa, hitna prodaja! Tel. 064/215-6090, 021/522-177.

685807

TE LEP, nova, odli~na, odmah useqiva garsowera od 25m2 na II spratu. Telefon 6368-429, www.bomil.rs.

685874 SA VI NA - Novo naseqe: Ukwi`ena garsowera 19m2 novija zgrada, miran kraj, lift, CG, gradila Budu}nost. Cena: 22.200 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779.

685852 USE QI VA garsowera u Cankarevoj ulici, 27m2, odvojena kuhiwa, 2. sprat, lift, terasa, CG, zgrada stara 4 godine. Cena - 27.000 evra. Tel. 064/823-6610, 021/6614-200.

685859 DAL TON KA!!! Garsowera sa odli~nom terasom!!! Pozovite!!! Telefon 063/500213.

686554 NO VA DE TE LI NA RA odli~na garsowera 25m2, prvi sprat, ima terasa i ostava, ukwi`ena. Parking mesto pod video nadzorom. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

686543 UKWI @E NA garsowera 24m2 - odvojena kuhiwa, odmah useqiva, 2. sprat, terasa, lift, CG. Cena: 25.800 evra. Tel. 064/823-6601, 542779.

685866

BU LE VAR OSLO BO \E WA, novija ukwi`ena garsowera, I sp, terasa, odvojena kuhiwa, 23m2 - 27.900E. Odli~an! Mo`e i za izdavawe. Tel. 063/444-743, 021/526622.

685811 U PA STE RO VOJ ulici 25m2 na petom spratu ukwi`ena garsowera, 25.900. Tel. 451-318, 065/85-06-616. 685817 U KRA QE VI ]A MAR KA ukwi`ena garsowera 27m2 terasa, lift, gleda na ulicu, 32.500, {ifra 1004041, www.nekretnine-mojdom.com.

Tel. 451-318, 523-193. 685818 OD MAH USE QIV, ukwi`en stan 28m2 u Radni~koj ulici. III sprat. Cena: 31.000. Tel. 063/1010-664.

686575 NO VA garsowera 25m2, Gunduli}eva ulica, I sprat, zgrada sa liftom, gleda na ulicu, terasa, centralno grejawe, prvoklasna gradwa, useqiva u martu, 28.500. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021128.

686564 OD MAH USE QIV jednosoban stan sa urednim papirima, 25m2, Milenka Gr~i}a.

Odli~na prilika! Cena: 19.700. Tel. 063/10-10-664.

686576

KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

685872 KU PU JEM ukwi`en useqiv stan od 25 - 50m2 za ke{ iskqu~ivo od vlasnika. Telefon 513-576, 064/26-86-727.

66297 KU PU JEM od vlasnika ukwi`en stan od 40 do 50m2 u zgradi sa liftom od 1. do 5. sprata. Telefon 063/528759.

66302

21

GR BA VI CA, noviji ukwi`en stan na I spratu, 34m2, Do`a \er|a. Dobro stawe.

Cena: 33.000. Tel. 063/1088017.

686577 RE NO VI RAN jednosoban stan 33m2 kod Satelitske pijace. Ukwi`en, brzo useqiv.

Cena: 23.500. Tel. 063/1089017.

686578

KA TO LI^ KA POR TA!!!

Odli~an nesvakida{wi umetni~ki stan od 40m2 izuzetno moderan useqiv i ukwi`en!!! Telefon 065/2500213.

686558 STE VA NA MO KRAW CA, 27m2, jednosoban, kuhiwa ima svoj prozor, zgrada od fasadne cigle, lift, terasa, bez ulagawa, 32.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 6337853.

686599 MI LEN KA GR ^I ]A, 32m2, jednosoban, ukwi`en, prazan, odmah useqiv, 28.000. Tel. 444-107, 6337853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

686600 NO VO NA SE QE, Toze Jovanovi}a, 27m2, jednosoban, noviji, zgrada od crvene fasadne cigle, lift, ukwi`en, 27.800. Tel. 444-107, 6337853.

686601 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 45m2, jednosoban u funkciji jednoiposobnog, lift, terasa, zgrada od crvene fasadne cigle, 46.400. Tel. 444-107, 633-7853.

686602 JED NO SO BAN stan 29m2 ukwi`en sa odvojenom kuhiwom kod Satelitske pijace, 21.600, www.nekretnine-mojdom.com.

Tel. 451-318, 065/85-06-616.

685820 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA jednosoban stan preko puta Dnevnika, 29m2, cena 32.000, ukwi`en, lift, {ifra 1004209, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523193, 065/85-06-616.

685821 SOM BOR SKI BU LE VAR, 30m2 - 24.000E, odli~an, novo! Tel. 063/444-743, 021/526622.

685809 KLA SI ^AN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwi`en i odmah useqiv, potrebno ulagawe u stan, 30m2, cena: 27.500 evra. [ifra: 23937. Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

685775 PRO DA JEM 1.0 stan 36m2 na Nasequ, ukwi`en bez tereta, odmah useqiv, cena: 27.000 evra. [ifra: 24130.

Tel. 064/134-0459; 021/520231, www.solis-nekretnine.com.

685776 NO VA DE TE LI NA RA, nova zgrada, 1.0 stan odmah useqiv, drugi sprat, kuhiwa u kupatilo sa prozorom, terasa okrenuta prema dvori{tu, hitna prodaja, 26m2 za 26.000 evra. Tel. 064/2003103.

685777 JED NO SO BAN, Liman I, 39m2, III sprat, ekstra, ukwi`en. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com.

685748

22

nedeqa23.decembar2012.

NO VO NA SE QE stan 40m2 u neposrednoj blizini {kole i vrti}a prvi sprat, hitno i povoqno!!! Telefoni: 528-137, 063/538-166. 686544 DE TE LI NA RA jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom, odmah useqiv, odli~no stawe, za 19.700. Telefoni: 528137, 063/538-166.

686545 SA TE LIT klasi~an jednosoban, renoviran stan 33m2, ukwi`en, drugi sprat za 25.000. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

686546 RI BQA PI JA CA!!! Deo bli`i Dunavu jednosoban stan, useqiv, ukwi`en od 31m2, na dvori{te okrenut, terasa. Telefon 063/500-213.

686555 OD LI ^AN, lep jednosoban stan od 33m2 na Satelitu, ukwi`en, brzo useqiv, povoqno. Pozovite 065/2500213.

686556 NO VO NA SE QE: Odli~an stan 40m2 u blizini {kole i obdani{ta, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, lift, CG, delimi~no renoviran. Odli~an raspored. Cena 34.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

685857 GR BA VI CA: Jednosoban, 24m2, u Ulici Mi{e Dimitrijevi}a. Novogradwa. Kuhiwa sa prirodnom ventilacijom. Ukwi`en. Cena: 28.900 evra. Tel. 064/8236610, 021/542-779.

685854 NA ROD NOG FRON TA, ukwi`en 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

685875 FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{ - kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411.

65531 U STRO GOM CEN TRU kod Ribqe pijace, prodajem, odli~an jednosoban stan ukwi`en 36m2 V sprat sa liftom. Povoqno, bez posrednika.Telefoni: 063/563-077, 021/462-364.

66248 LI MAN I, Fru{kogorska 19, jednosoban stan 33 m2, II sprat, sve jedinice odvojene, u blizini fakulteta, mo`e zamena. Telefon 063/580302.

66255 PRO DA JE MO na Novom nasequ ukwi`en i odmah useqiv jednosoban stan za 21.600. Telefoni: 063/540165, 6447-622.

66272

GR BA VI CA, odli~an, noviji ukwi`en 1.5 stan od 34m2, terasa, mo`e zamena za 2.5. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

685876 NO VA DE TE LI NA RA, ^ika Stevina ul., odli~an, ukwi`en 1.5 stan od 39m2 po ceni od 40.200. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

685877 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, prelepoj mirnoj ulici, renoviran 1.5 stan po ceni od 38.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

685878 SO CI JAL NO: Jednoiposoban stan u novijoj zgradi 29m2 - odli~an raspored, ukwi`en, odmah useqiv, lift, CG... Cena: 36.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963.

685855

SO CI JAL NO - 44m2 ukwi`en jednoiposoban stan - odmah useqiv, nova zgrada, 2. sprat, terasa, lift, CG, isto~na strana.

Cena 46.400 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200.

685848 BU LE VAR EVRO PE nov jednoiposoban stan 38m2 odmah useqiv, ukwi`en, okrenut na dvori{nu stranu 35.500. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

686547 CEN TAR: zgrada stara 4 godine, 43m2 - jednoiposoban, ukwi`en stan sa terasom.

Odli~an raspored, CG, lift, perfektno stawe. Cena: 44.300 evra. Tel. 064/8236610, 542-779.

685863 JED NO I PO SO BAN, 44m2, 3. sprat, terasa, lift, CG. Ukwi`en, useqiv, bez ulagawa. Cena - 33.000 evra.

Tel. 064/823-6604, 542-779.

685868 JED NO I PO SO BAN, komplet renoviran, ukwi`en stan od 37m2 na 3. spratu.

Hitna prodaja. Cena: 36.000 evra. Tel. 064/823-6610, 542779.

685869 HIT NO: 47m2, ukwi`en stan, odmah useqiv, lift, terasa, CG, PTV, zgrada od fasadne cigle. Cena: 35.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779.

685870 JED NO I PO SO BAN, ugao Cara Lazara i Kolo srpskih sestara, 41m2, nov, name{ten, ukwi`en, bez ulagawa, preporu~ujemo. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

685756 JED NO I PO SO BAN poslovni apartman u funkciji jednoiposobnog stana, 36,5m2, I sprat, novo, odli~no, hitno, Bulevar Evrope, cena samo 31.500 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

685758 GR BA VI CA, jednoiposoban, 2. sprat, povr{ine 42m2, Ul. Danila Ki{a, do Bulevara, delom sa name{tajem, mo`e kredit, ukwi`en, cena: 47.000 evra. [ifra: 24019. Tel. 064/112-6239; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

685779 LI MAN 2, ukwi`en, odli~nog rasporeda, jednoiposoban stan, 39m2, tre}i sprat, lift, terasa, cena: 36.000 evra. [ifra: 24520. Tel. 063/182-76-27; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

685780 MO DE RAN, izvanredan jednoiposoban stan na Grbavici, 53m2, ukwi`en i odmah useqiv, hitno i povoqno se prodaje. [ifra: 24478. Tel. 065/20-19-013; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

685781 NA LI MA NU 41m2 na prvom spratu ukwi`en, lift, terasa, adaptiran u jednoiposoban, cena 42.200, {ifra 1004467, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523193.

685819 U NO VOJ ZGRA DI pred useqewem, odli~an jednoiposoban stan na Bulevaru Evrope, 36,5m2, na prvom spratu, cena 33.000. Tel. 451318, 523-193, 060/07-53-782, www.nekretnine-mojdom.com.

685823 JED NO I PO SO BAN ukwi`en stan od 39m2 u Ulici Pariske komune. I sprat, lift, terasa. Povoqno!

Tel. 060/621-1685.

686579

OGLASi

BUL. JO VA NA DU ^I ]A, 34m2, ukwi`eno i 11m2, pro{iren za jednu sobu u potkrovqu. Lift, „1. maj� zidao. Cena: 31.000. Tel. 063/108-8017.

686580 UKWI @EN, jednoiposoban stan, 35m2, Gagarinova.

Lift u zgradi, terasa uz stan, 57m2!!! Odli~na prilika! Cena: 31.000. Tel. 063/7759-121.

686581 LI MAN, [ekspirova, klasi~an jednoiposoban, 49m2, IV sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, terasa, ukwi`en, 49.500. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021127.

686565 PE [A^ KA ZO NA, 40m2 Katoli~ka porta, kompletno renoviran, bez ulagawa.

Odmah useqiv, ukwi`en.

Povoqno! Tel. 063/108-8017.

686587 POT PU NO nov stan u centru, 200m od pe{a~ke zone, 51m2, Vuka Karaxi}a. I sprat, lift, terasa. Uredni papiri. Cena: 54.000. Tel. 060/6211-685.

686588 OD LI ^AN, noviji stan u najstro`em centru kod pozori{ta, 40m2. Dvostrano orijentisan, terasa, useqiv.

Povoqno! Tel. 063/7776-233.

686589 PRA ZAN, odmah useqiv dvosoban stan na uglu Maksima Gorkog i Bulevara, 61m2, IV sprat, lift, terasa. Ukwi`en. Cena: 56.700.

Tel. 063/108-8017.

686590 LI MAN I, dvosoban stan pored fakulteta, 47m2, III sprat, lift, terasa, ukwi`en. Cena: 46.500. Tel. 060/6211-685.

686583 OD LI ^AN, noviji dvosoban stan, 50m2, Laze Kosti}a. II sprat, lift, terasa.

Bez ulagawa! Cena: 51.500.

Tel. 063/108-8017.

686584 KLA SI ^AN dvosoban, 60m2, Veselina Masle{e, IV sprat sa liftom, nije posledwi, zgrada od fasadne cigle, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, dve terase, ukwi`en, 49.500. Tel. 063/517846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021125.

686566 DVO SO BAN na Grbavici, 48m2, Pu{kinova, I sprat, kompletno renoviran, sve novo. Useqiv po isplati, ukwi`en, 47.000.

Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013034.

686567 LI MAN, Balzakova, 58m2, lift, terasa, ukwi`en, 47.900, cena nije fiksna.

Tel. 444-107, 633-7853.

686603

dnevnik

HIT NO!!! Centar. Luks dvosoban stan od 51m2 u novoj zgradi u Vase Pelagi}a, 3. sprat, terasa, lift, CG, uli~na strana - jugozapad.

Cena: 58.000 evra - nije fiksno. Tel. 063/1650-245.

685851 U CEN TRU kod Foruma i Keja 50m2 na drugom spratu, cena 50.000, {ifra 1004351.

Tel. 451-318, 523-193, 065/8506-616, www.nekretnine-mojdom.com.

685824 UGAO BUL. OSLO BO \E WA i M. Gorkog, 61m2, gleda na dvori{te, klasi~an, dvosoban ukwi`en, povoqno, 55.000. Tel. 451-318, 063/1010-661, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1004500.

685825 U PARK CITY dva dvosobna stana 67m2 i 62m2, komplet zavr{eni, prazni i odmah useqivi, ukwi`eni, {ifra 1002648. Tel. 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com.

685826 NA LI MA NU II dvosoban stan, 54m2 na VI spratu nije posledwi, gleda na dvori{te, lift, terasa, ukwi`en, 50.500, {ifra 1002157, www.nekretnine-mojdom.com.

Tel. 451-318, 523-193.

685827 MI LE TA JAK [I ]A, 40m2, dvosoban stan na III spratu, ukwi`en, sre|en, cena 43.500, {ifra 1004654, www.nekretnine-mojdom.com.

Tel. 451-318, 065/85-06-616.

685828 DE TE LI NA RA dvosoban stan 48m2 na IV spratu, ukwi`en, hitno, cena 32.000, {ifra 1004670, Tel. 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com.

685829

CA RA DU [A NA, odli~an dvosoban stan, 51m2 46.500E, I sprat. Tel. 063/1124-911, 021/526-622.

685814 KOD SO CI JAL NOG, dvosoban ukwi`en, renoviran stan, I sprat, 50m2 - 47.500E. Tel. 063/444-743, 021/522-177.

685810 CEN TAR, 40m2, odli~an dvosoban stan, direktno od investitora. Povrat PDV. Tel. 021/526-622, 063/780-9909.

685802 PRO DA JEM odli~an dvosoban stan bez ulagawa u blizini Keja, u ulici sa puno zelenila i parking mesta 64m2 za 70.000 evra. [ifra: 24094. Tel. 065/20-19-010; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

685783 NO VA DE TE LI NA RA, 51m1, dvosoban stan na III spratu, kvalitetna gradwa, ukwi`eno... Pozovite... [ifra: 21347. Tel. 021/427-277; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

685784 OD MAH USE QIV dvosoban stan povr{ine 61m2 na uglu Maksima Gorkog i Bulevara. IV sprat, terasa, lift. Ukwi`en, mogu}a kupovina na kredit. Hitna prodaja, mo`e biti 2,5-soban. Cena 56.500 evra. Tel. 064/134-04-59; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. [ifra: 24367.

685785 DVO SO BAN stan 52m2 u blizini Keja na 4. spratu, nema lift, ukwi`en, cena: 46.400 evra. [ifra: 13226.

Tel. 065/20-19-011; 021/520231, www.solis-nekretnine.com.

685786 NOV-NOV CAT i ukwi`en dvosoban stan na Somborskom bulevaru, 46m2, na tre}em spratu, lift, terasa, sa PDV-om, cena: 47.400 evra. [ifra: 20949. Tel. 065/2019-011; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

685788 OD LI ^AN dvosoban stan kod Limanskog parka, na prodaju. [ifra: 24370. Tel. 063/77-26-845, www.solis-nekretnine.com.

685789 HIT NO!!! Grbavica: 51m2, dvosoban, ukwi`en,useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG. Cena: 41.200 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963.

685871

U ]IR PA NO VOJ ulici 54m2 u novoj zgradi zidana 2008. godine, stan u suterenu, cena 31.000, {ifra 1004134, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 063/10-10-661, 523-193 .

685837 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 49m2, ~etvrti sprat za renovirawe, 44.300, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 065/85-06-616, {ifra 1002498.

685822 HIT NA PRO DA JA - Novi Sad, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, dvosoban stan, 47m2, i JIS - 33m2, (zasebne celine), sa posebnim brojilom, gara`om od 15m2, plac 150m2, 30.000E. Tel. 063/11-24-911, 021/526622.

685812

HIT NO!!! Dvosoban, ukwi`en, useqiv stan od 48m2, 2. sprat, terasa, CG, cena 30.900 evra. Tel. 064/8236604, 424-963.

685864 DA NI LA KI [A: 45m2, dvosoban, ukwi`en stan, 3. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv. Cena: 53.600 evra. Tel. 064/823-6610, 6614200.

685867 LI MAN I, ukwi`en dvosoban stan, 47m2, bez ulagawa, ni`a spratnost, povoqno.

Tel. 6615-117.

686536 NOV, luksuzan dvosoban stan, 52m2, na Grbavici, ukwi`en. Tel. 6615-117. 686537 LI MAN dvosoban stan 58m2 klasi~nog rasporeda, ukwi`en, ima terasu, za 48.100.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

686548

LI MAN SKA PI JA CA!!!

U neposrednoj blizini okrenut na dvori{te dvosoban stan izuzetno pogodan za preure|ivawe u dvoiposoban povoqno Telefon 063/500-213.

686557 BU LE VAR, dvosoban stan, 50m2, klasi~an raspored, vi{a spratnost, cena - 39.200.

Tel. 6615-117.

686539 EKS TRA PO NU DA: 58m2, 2. sprat, lift, CG, terasa, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored - dvostrano orjentisan. Gradila Budu}nost.

Cena 52.500 evra - Nije fiksno.

Tel. 064/823-6604, 021/542-779.

685847 NO VA DE TE LI NA RA Ilije Bir~anina. Nov, dvosoban stan od 41m2 na 1. spratu, dvori{na strana, lift, terasa, CG, PTV, odvojena kuhiwa. Ukwi`en.

Cena 43.300 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200.

685858 LI MAN, 2.0 stan kod parka od 51m2 prodaje se po ceni 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

685879 NO VO NA SE QE - [onsi, odli~an 1.5-2.0 stan od 53m2, cena 46.500. Telefoni: 6368429, 063/828-8377, www.bomil.rs.

685880 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en, cena 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

685881 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

685882 CEN TAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

685883 BE TA NI JA: Dvosoban dupleks od 54m2, dvosoban stan. Dole 34m2, a gore 20m2, CG, terasa, odli~an raspored, 3. sprat, cena - 46.400 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200.

685865 PRO DA JEM jednoiposoban stan 31m2, Majevi~ka, novogradwa, bez ulagawa. Tre}i od tri sprata, klima i opremqena kuhiwa. 34.000E. Telefon 064/888-3465.

66072 HIT NO nov jednoiposoban stan na Salajci za 24.000.

Stan je na prvom spratu, ima terasu. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

66274 PRO DA JE MO nov jednoiposoban, odmah useqiv stan na Novoj Detelinari za 43.200. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

66278 PRO DA JEM jednoiposoban ukwi`en stan, 38m2, 2. sprat, lift, terasa, Pariske komune, novija gradwa, 37.000. Bez posrednika. Telefoni: 021/513-576, 064/2686-727.

66296 VLA SNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit. Telefon 064/128-4749.

66111 NO VO GRAD WA! Dvosoban stan 50m2, odvojena kuhiwa, terasa, lift, PTV. Telefon 062/404-870.

66186 HIT NO prodajemo dvosoban stan 62m2 na tre}em spratu sa liftom za 46.500.

Mo`e sa kompletnim name{tajem. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

66273

OGLASi

dnevnik

HIT NO prodajemo komforan dvosoban stan 57m2 na Limanu za 46.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 66276 PRO DA JE MO dvosoban odmah useqiv stan 52m2 u {irem centru grada za 36.000.

Telefoni: 6447-622, 063/540165.

66277

NO VA DE TE LI NA RA, noviji, useqiv, odli~an 2.5 stan od 62m2, odvojen wc i kupatilo, cena 59.700, nova kuhiwa ostaje u ceni. Telefon 6366-952, www.bomil.rs.

685884 BU LE VAR - kod Lutrije: dvoiposoban, 57m2, ukwi`en, useqiv, lift, terasa, CG, isto~na strana. Cena: 51.500 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200.

685860 LI MAN lep stan, odli~nog rasporeda 68m2 na tre}em spratu sa liftom, bez ulagawa, pozovite. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 686549 LI MAN 1, u blizini [tranda, mawi dvoiposoban stan od 63m2, renoviran, ukwi`en i useqiv po dogovoru, cena: 64.000 evra. [ifra: 24132. Tel. 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com.

685790 KOD MER KU RA, dvoiposoban stan u dobrom stawu, 66m2, cena samo: 48.400 evra. [ifra: 23257. Tel. 063/13214-70; 021/520-231, www.solisnekretnine.com.

685791 NA GR BA VI CI, 54m2, kod Limanske pijace preure|en u dvoiposoban, lift, terasa, lep ulaz, ukwi`en, 37.000, {ifra 1004612, www.nekretnine-mojdom.com.

Tel. 063/10-10-661, 451-318. 685832 NA LI MA NU IV dvoiposoban stan 64m2 na IV spratu, lift, terasa, ukwi`en, cena 54.500, {ifra 1000260, www.nekretnine-mojdom.com.

Tel. 451-318, 523-193.

685833 NA GR BA VI CI kod Limanske pijace odli~an dvoiposoban stan, 71m2, lift, terasa, ukwi`en i odmah useqiv, II sprat, hitno, 63.800, {ifra 1004100, www.nekretnine-mojdom.com.

Tel. 451-318, 523-193, 060/3088-993.

685830 LI MAN I, 63m2, dvoiposoban, ukwi`en, terasa, dvostran, 59.800, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

686604 KA TO LI^ KA POR TA, dvoiposoban stan 61m2, IV sprat, dva ulaza, velika dnevna soba, dve spava}e sobe, odvojena kuhiwa, sa terase pogled na centar i tvr|avu, dvori{na strana, pripadaju}i podrum 20m2, 49.000.

Tel. 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs, {ifra: 1013295.

686568 OD MAH USE QIV, ukwi`en noviji stan, 60m2, Cara Du{ana. Lift, terasa, hitno! Cena: 46.000. Tel. 063/108-8017.

686582 OD LI ^AN, prazan, ukwi`en stan, 63m2, Mi{e Dimitrijevi}a, „Aleksandar” gradwa. III sprat, lift, terasa, posebno wc, mo`e u dvoiposoban. Cena: 57.700.

Tel. 060/6211-685.

686585

LI MAN II, odmah useqiv, renoviran stan, 62m2.

Ukwi`en, lift, terasa. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Cena: 54.000. Tel. 063/7776-233.

686586 LI MAN I!!! Dvoiposoban stan ni`e spratnosti za renovirawe od 63m2. Hitno i povoqno!!!

Telefon 063/500-213.

686560 LI MAN I, 63m2, Fru{kogorska ulica, dvoiposoban, III sprat, terasa. Ukwi`en!

58.000. Tel. 063/7776-233.

686591 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem 59.000E. Tel. 063/108-8017.

686593 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en dvoiposoban dupleks, 54m2, terasa, lift, povoqno. Tel. 6615-117.

686538 HIT NA PRO DA JA trosobnog renoviranog stana od 75m2 na Bulevaru oslobo|ewa. III sprat, lift, terasa, ukwi`en. Povoqno! 62.000 evra. Tel. 060/6211-685.

686594 KOM PLET NO renoviran stan kod Limanskog parka, 75m2, II sprat, lift, terasa.

Sve renovirano od instalacija do parketa. Tel. 060/6211-685.

686592 U CEN TRU grada trosoban stan od 83m2, ukwi`en useqiv na lepom mestu. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

686561 TRO SO BAN, 86m2, Rumena~ki put, I sprat sa liftom, fasadna cigla, dve terase, lepo kupatilo, posebno wc, velika kuhiwa sa trpezarijom, dve ostave, dvostrano, ukwi`en, 65.000.

Tel. 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs, {ifra: 1021124.

686569 NOV trosoban stan, 57m2, Temerinska, II sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, ostava, posebno wc, terasa, dve spava}e sobe, prazan, dvori{no orijentisan, useqiv, ukwi`en na prodavca, 53.000. Tel. 063/517-846.

686570 BU LE VAR, 84m2 trosoban, lako mo`e biti troiposoban, prazan, odmah useqiv, ukwi`en, 74.000, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

686605 BU LE VAR OSLO BO \E WA!!! Mirniji deo bli`e stanici odli~an stan od 75m2 na tre}em spratu sa liftom, hitno i povoqno!!! Telefon 065/2500-213.

686559 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA u vojnoj odli~noj zgradi, 78m2, na 4. spratu, lift, terasa, ukwi`en, cena 71.000. Tel. 063/10-10-661, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com.

685831 KOD IZ VR [NOG VE ]A u Milete Jak{i}a odli~an trosoban stan, 83m2 na drugom spratu, vredi videti.

Ukwi`en. Cena 89.000. Tel. 021/451-318, 523-193, 065/8506-616, {ifra 1004101, www.nekretnine-mojdom.com.

685834 U JE VREJ SKOJ ulici kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom, useqivo oko nove godine, {ifra 1004376. Tel. 060/0753-782, 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

685835

NA BUL. EVRO PE 82m2, idealan trosoban stan gleda na dve strane, veliki dnevni boravak, cena 950 E/m2.

Tel. 451-318, 523-193, 063/550-387, www.nekretninemojdom.com.

685836 U DU [A NA VA SI QE VA 74m2, ukwi`en, bez ulagawa, cena 67.000. Tel. 065/85-06616, 451-318, www.nekretninemojdom.com, {ifra 1004570.

685838 NA LI MA NU IV Narodnog fronta, 77m2, lift, terasa, ukwi`en, odr`avan stan, 71.000, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1004590.

Tel. 451-318, 065/85-06-616.

685839 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en trosoban stan, 62m2, hitna prodaja! Tel. 021/522177, 064/215-60-90.

685804 NO VO NA SE QE, K. Dejanovi}, ukwi`en trosoban, 87m2, V sprat, lift, terasa, luks, komplet renoviran.

Tel. 021/526-622, 063/780-9909.

685806 NO VI SAD, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, 2 komforna trosobna stana 73m2, i 63m2, (zasebne celine), sa posebnim brojilom, 2 gara`e po 15m2, i placem 350m2, cena 50.000 evra. Hitna prodaja. Tel. 063/11-24-911, 021/526-622.

685813 KLA SI ^AN, ukwi`en trosoban stan u blizini SUPa, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom, 77m2, cena: 68.000 evra. [ifra: 22774. Tel. 021/451-570; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com.

685793 IZ U ZET NA PRI LI KA, odli~an trosoban stan u Maksima Gorkog. Klasi~an, renoviran, sa lepom terasom, zgrada od fasadne cigle. [ifra: 24352. Tel. 065/2019-010; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

685794 TRO SO BAN stan na Bulevaru, kod „Simpa”, 76m2, hitna prodaja, po~etna cena: 70.000 evra. [ifra: 24412.

Tel. 063/132-14-70; 021/451570, www.solis-nekretnine.com.

685795 TRO SO BAN salonski stan kod Izvr{nog ve}a, dobro o~uvan, na 1. spratu, 120m2, odvojena kuhiwa, prelepa terasa, cena: 154.500. [ifra: 22492. Tel. 060/0189422, 021/6624-325.

685796 TRO SO BAN, centar, salonski, 80m2, predivna povr{ina terasa, bez puno ulagawa, interesantno, ukwi`eno.

Tel. 021/450-417; 063/128-9797, www.kvart-nekretnine.com.

685757

BU LE VAR EVRO PE odli~an, nov, ukwi`en, trosoban stan 71m2, odmah useqiv na drugom spratu 67.000, nije fiksno. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

686550 KOD MA STER CEN TRA trosoban stan 84m2 na tre}em spratu, lift i gara`a 15m2, ukwi`eno. Sve za 77.500. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

686551 LI MAN IV: trosoban 77m2, ukwi`en - useqiv, ju`na strana, 2 terase, lift, CG, proto~na topla voda. Cena 71.100 evra. Tel. 064/8236604, 021/542-779.

685861

HIT NO!!! Nova Detelinara: trosoban 70m2, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, zgrada stara 4 godine, luksuzno ura|en. Cena 59.200 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

685856 @E LE ZNI^ KA STA NI CA, 75m2 - klasi~an trosoban, 1. sprat, terasa. CG...

Ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, trostrano orijentisan, renovirano kupatilo... Cena 54.600 evra. Tel. 064/823-6610, 021/6614-200.

685853 NO VO NA SE QE - Bulevar Jovana Du~i}a: trosoban, ukwi`en, komplet renoviran - 70m2, 4. sprat, 2 terase, CG, PTV. Cena: samo 55.100 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200.

685850 KLA SI ^AN trosoban stan, 66m2, kod Betanije sa odvojenom kuhiwom, ukwi`en, III sprat, 60.800. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

685841 NO VO NA SE QE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

685885 KEJ, ukwi`en, prazan, 3.0 stan od 72m2 odli~nog rasporeda na II spratu po ceni od 61.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

685886 GR BA VI CA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwi`en 3.0 stan. Hitno! Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

685887

nedeqa23.decembar2012.

LI MAN, odli~an 3,0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, nove vodovodne i strujne instalacije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Telefon 063/828-8377.

685888 CEN TAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i odmah useqiv, cena 80.400. Telefon 636-6952.

685889 PRO DA JEM stan 75-m2 u Turgewevoj ulici 68.000E, ili mewam za mawi uz doplatu. Telefoni: 060/1808044, 064/233-7980.

66264 PRO DA JE MO lep ukwi`en dvoiposoban stan od 68m2 u blizini @elezni~ke stanice za 59.500. Telefoni: 6447622, 063/540-165.

66275 UKWI @EN! Odmah useqiv, 3.0-soban, 62m2, novija gradwa. Bez ulagawa. Telefon 062/404-870.

66187 TRO SO BAN, 67m2 Grbavica, nov, ukwi`en, II sprat, HITNO! Telefon 064/8345476.

66267

U CEN TRU u @elezni~koj ulici, salonski troiposoban stan, 85m2, povoqno, 82.500. Tel. 060/07-53-782, {ifra 1004517, www.nekretnine-mojdom.com.

685842 NA NO VOJ DE TE LI NA RI dva odli~na dupleksa, 95m2 i 105m2, svaki ima + 30m2 terase, cena 85.000 i 95.000 evra, ima povrat PDV-a, direktno od investitora. www.nekretnine-mojdom.com.

Tel. 065/85-06-616, 451-318.

685843 LI MAN, odli~an, ukwi`en 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

685891 OD LI ^AN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo useqiv. Cena: 77.000 evra. [ifra: 23835.

Tel. 021/520-231; 065/20-19010, www.solis-nekretnine.com.

685797 HIT NA PRO DA JA - centar, salonski 3.5 stan 85m2 na 1. spratu, preko puta Uspenske crkve, potrebno renovirawe! Cena 70.000 evra! [ifra: 22897. Tel. 064/1340459, 021/520-231, www.solisnekretnine.com.

685798 NA LI MA NU II, 90m2, Ravani~ka ulica, komplet sre|en. Tel. 065/85-06-616, www.nekretnine-mojdom.com, 451-318, {ifra 1004508.

685840 MAK SI MA GOR KOG, 89m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, visina plafona 3.20m, 83.000. Tel. 444-107, 6337853.

686606 SA LON SKI troiposoban 96m2, centar, Stra`ilovska ulica kod Isidorine gimnazije, III sprat bez lifta, ukwi`en, mo`e zamena za garsoweru, hitno! 69.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013277.

686571

23

^E TVO RO SO BAN u strogom centru, Kosovska 105m2, V sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, dva kupatila, velika terasa sa pogledom na centar i tvr|avu, ukwi`en, 119.500.

Tel. 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs, {ifra: 1021126.

686572 LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

686562 DU NAV SKI PARK!!! Salonski stan od 900E po m2 kompletno za adaptaciju u odli~noj zgradi dvostran!!!

Telefon 063/500-213. 686563 LI MAN I, nov, odmah useqiv, ekskluzivno sre|en stan, 125m2. ^etvorosoban, ukwi`en, lift, terasa. Izuzetan! Tel. 063/7776-233.

686595 OD MAH USE QIV salonski stan, 136m2, kod Dunavskog parka. II sprat, Ukwi`en, lift, tri terase. Retka prilika! Cena: 125.000.

Tel. 063/108-8017.

686596 U NE PO SRED NOJ BLI ZI NI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra: 13867. Tel. 063/520-296; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

685799 NO VO NA SE QE, kod Doma zdravqa, pravi porodi~an stan odli~nog rasporeda, 4.0, 90m2, drugi sprat, prostrana terasa, dva mokra ~vora, ugradni plakari, stan ukwi`en, odmah useqiv, dobra cena 80.000 evra. [ifra: 24513. Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

685800 GR BAV CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

685892 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwi`en stan 100m2 u novijoj zgradi.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

686552 NO VO NA SE QE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan 106m2 na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

686553 KOD SKUP [TI NE salonski stan, 137m2, na drugom spratu, zgrada je sa liftom, ukwi`en, odli~na cena 113.000. [ifra 1003338.

Tel. 523-193, 065/85-06-616, www.nekretnine-mojdom.com.

685844 ^E TVO RO SO BAN stan, 83m2, na Novoj Detelinari, ukwi`en, dupleks. Hitno i povoqno, 60.000, jednoiposoban u dowoj eta`i i u gorwoj eta`i dve sobe. Tel. 065/85-06-616, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com.

685845 ^E TVO RO SO BAN stan 100m2 podne povr{ine 85, eta`irane u Mi{e Dimitrijevi}a ulici, lift, hitno, 60.000. Tel. 523-193, 063/1010-661.

685846 BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

685890

24

nedeqa23.decembar2012.

UKWI @EN! Centar, Ul. Sowe Marinkovi}, 104m2.

Mo`e zamena za mawi. Telefon 062/404-870.

66188 PRO DA JEM nov troiposoban stan dupleks 86m2, useqiv odmah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

62768 PRO DA JEM troiposoban stan, 96m2, Du{ana Danilovi}a 7/111, prvi sprat, ili mewam za mawi uz doplatu, Novo naseqe. Telefon 400669, 064/135-2012.

66144

TE LEP, Bolmanska 26, ukwi`ena trosobna ku}a 100m2/plac 1300. Fiksna cena 85.000E. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09.

685801

KU ]A 110m2, trosobna, sa nusprostorijom - jednosobnim stanom, plac 500m2, izlazi na 2 ulice. Komplet sre|ena, zidano ciglom. Brzo useqiva. Cena: dogovor.

Tel. 021/6614-200, 064/8236601, 021/424-963.

685849 UKWI @E NA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

685893 KU ]A, Petrovaradin, 110/500m2, odli~na lokacija. Tel. 021/450-417; 064/99697-55, www.kvart-ne kret ni ne.com.

685747 KU ]A, Sr. Kamenica, urbani deo, 12m2 ukwi`enih kvadrata, lep ravan plac, odli~na ponuda, vredi videti, veoma povoqno. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

685754

OGLASi

S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena, 80.000, nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

686597 ^OR TA NOV CI, odli~na ku}a 80m2 i gara`a, plac 1000m2, kod vile Stankovi}.

Mo`e i zamena za stan u NS. Tel. 063/7776-233.

686574 LO KA CI JA na Novoj Detelinari, dozvoqena gradwa stambene zgrade P+3+PK u dupleksima... Cena: 200.000 evra, mogu i kvadrati. Za vi{e informacija 064/2003103.

685769 RA VAN PLAC na Tranxamentu, 1230m2, voda, struja, gas, do placa. Tel. 064/21560-90, 021/526-622.

685808

PLAC na putu Novi Sad Ba~ki Jarak, 21.000m2; 7,5evra/m2 i gra|evinski plac Mi{eluk 763m2 ekstra povoqno, hitno, mo`e zamena. Tel. 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

685752 RA KO VAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav.

Asfalt, struja, telefon i gas! Cena: 10.000. Tel. 063/10-880-17.

686573 KU ]A, Telep, 110m2/350m2, odli~na lokacija, novija ku}a, vredi videti, povoqno.

Telefoni: 021/450-417, 063/1289-797.

66225 PRO DA JEM ku}u 200m2, Grbavica, B. Ribnikara, sa dva lokala i dva stana na 850m2 placa, cena 270.000E. Telefon 060/0846-036. 66228 PRO DA JEM ili mewam za stan komfornu ku}u od 120m2 sa gara`om i nusprostorijom u ^eneju, plac 1300m2. Telefon 063/7621764.

66074 PE TRO VA RA DIN - novija ku}a sa vi{e stanova na velikom placu i dobrim papirima. Ekstra lokacija. Telefon: 063/585-076.

66216 PE TRO VA RA DIN - glavna ulica, ru{evna ku}a 120m2 na placu 730m2, dozvoqena gradwa 1000m2. Telefon: 063/152-052-1.

66217 PRO DA JEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu.

Telefon 060/7668810.

66081 PRO DA JEM plac na Popovici povr{ine 1100m2, regija Buxak, sa prelepim pogledom na grad. Telefon: 064/1789-789.

64340 PRO DA JEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera.

Telefon: 060/7668810.

66082

IZ DA JE MO lokal, Futo{ka 21, pored Elektro {kole, uli~ni 44m (27m2 + 17m2) - idealan za sve delatnosti pe{a~ka zona!!! Povoqno!

Tel. 021/526-387, 063/518-546.

685763 PRO DA JEM ili izdajem uli~ni lokal u prizemqu Master centra Novosadskog sajma. Lokal se sastoji od prizemqa + galerija, ukupne povr{ine 250m2. Ukwi`en, odmah useqiv. Tel. 063/527459; 021/520-231, www.so lisne kret ni ne.com. [ifra: 80389.

685767 PRO DA JEM razra|en i opremqen lokal na Grbavici, 40m2 uli~ni sa ba{tom, cena: 80.000 evra. [ifra: 80027. Tel. 063/520-296, www.so lis-ne kret ni ne.com.

685768 NA BU LE VA RU EVRO PE, prodajem odli~an lokal - ugao sa Ul. Koste Racina, 150m2, gradio Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523-193, 063/550387, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

685815 ULI^ NI lokal sa portalom u Petra Drap{ina u blizini B. oslobo|ewa 31m2. Hitno i povoqno. Tel. 063/10-10-661, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

685816

dnevnik PRO DA JEM lokal u @elezni~koj ulici, 83m2, povoqno... Telefon 063/538-166.

686542 IZ DA JEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog.

Telefon 063/505 - 198.

66083 IZ DA JE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa 51 u Novom Sadu.

Telefon 061/285-0517.

66223

GR BA VI CA, Do`a \er|a poslovno-stambeni deo ku}e, u sklopu objekta stara pekara i prodavnica, cena 100.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

686598 IZ DA JEM poslovni prostor za kancelariju. Centar, Jovana Bo{kovi}a 4.

Telefon 062/518-833.

66234 IZ DA JEM halu od 250m2 u Beo~inu, pogodnu za sve vrste delatnosti. Video nadzor, telefonska linija, gas, industrijska struja. Telefon 063/503-168.

66309

GA RA @A - Gogoqeva - Grbavica, 18m2, podzemna, ukwi`ena 1/1, cena 460E/m2.

Hitno. Telefon 063/585-076.

66215

KU PU JEM sve vrste automobila mo`e i havarisana.

Dolazim odmah po pozivu.

Pla}am maksimalno na licu mesta. Telefoni: 064/33-77695, 062/ 823-12-98, 824-611.

65052 JU GO IN 2007, super, kao nov, 30.000km, registrovan do 10/13. 1.550 evra. Telefon 064/11-22-706.

66139 PRO DA JEM havarisanu Floridu 1.4 mo`e i za delove.

Telefon 063/524-090.

66214

DVE zimske gume za „Stojadina” (Tigar) pod garancijom do 2014. godine. Cena 6.000 dinara.

Telefon 064/441-70-37.

66172 BMW 318 dizel 2008 g. registrovan, ura|en servis, alarm, 3m crvena, vlasnik zamena: auto vikendica. Telefon 021/545-579, 065/41132-53.

66251

HI DRO I ZO LA CI JA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454-157, 063/540-596.

65591 BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23.

Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135.

65721 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

66137

KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije laptop ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Nonstop, Mladen! Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14.

65880 PRO DA JEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen.

Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14.

65881

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

58595

SI RI [KI. Opti~ki ni{ani „Ta sco„, „Ga mo„ 4h32, 4h40, 8h56, 3-9h32, 3-9h40, 39h56. Od 40 do 100 evra. Telefoni: 021/836-328, 063/540494.

65004

PO TRE BAN radnik na pakovawu prehrambenih proizvoda sa iskustvom na sli~nim poslovima i posedovawem B i C kategorije. Telefoni: 021/403-150, 403-152.

66173 EVRO PA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice.

Telefon 021/400-148.

66204 KU]NA NE GA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, fizioterapeuta, za korisnike u zemqi i inostranstvu.

Telefon 021/400-148.

66205 AGEN CI JA za ~uvawe, podu~avawe dece svih uzrasta u Novom Sadu i Evropi, nudimo: pedijatrijske sestre, vaspita~ice, doma}ice ku}e.

Telefon 021/400-148.

66206

KU PU JEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefon 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495.

66041 PRO DA JEM drva: bagrem, hrast i jasen, 3.500 dinara metar. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis.

Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142.

66075 COL MAR jakne SKY 50E, ni ke ski jakne 50E, ni ke trenerice (komp.) 40E, dnevni, sky pantalone 30E, haqine 40E, novo.Telefoni: 021/545-579, 065/411-32-53.

66253 KU PU JEM mobilne telefone, ko`ne markirane jakne, bunde (20 - 50E). Satove sa {topericom (moderne), original, markirane nao~are. Telefoni: 021/545-579, 065/411-32-53.

66256

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav

Pro {lo je pet go di na od ka ko vi {e ni je sa na ma na{ otac i su prug

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je iz ne na da u 61. go di ni pre mi nu la na {a dra ga se stra i tet ka

Slav ku Pe ni }u

Mar ko Su bi}

od sta na ra zgra de Bu le var De spo ta Ste fa na 6 No vi Sad.

ro|. Ma ti} Po sled wi is pra }aj je u uto rak, 25. 12. 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, u 11.15 ~a so va. Sa hra na je istog da na, u 12.30 ~a so va, na me snom gro bqu u Bu kov cu.

Uvek }e mo te vo le ti i ~u va ti u svom sr cu.

66360

Po sled wi po zdrav ve li kom ~o ve ku i dra gom pri ja te qu

S E ] A W E

Sa qu ba vqu, po {to va wem i za hval no {}u opra {ta mo se od na {e dra ge

na na {eg dra gog

An tu Re {e ta ra

Uvek }e{ bi ti u na {im se }a wi ma.

Sne `a na - Ma ra Li li}

nedeqa23.decembar2012.

23. 12. 1995 - 23. 12. 2012.

De ca: Ve ra i Vla da sa po ro di ca ma i su pru ga Zo ra.

Ane ta, Ivan i Mi le na.

66354

66307

P O M E N

Po sled wi is pra }aj je u uto rak, 25. 12. 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, u 11.15 ~a so va. Sa hra na je istog da na, u 12.30 ~a so va, na me snom gro bqu u Bu kov cu.

Hva la ti za le pe i sre} ne da ne pro ve de ne sa to bom.

Mar ku Ko va ~e vi }u

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Sla vo qub Rad mi lo vi}

Mar ku Ko va ~e vi }u od sta na ra zgra de Bu le var oslo bo |e wa br. 24.

66350

P E T O G O D I [ W I P O M E N

26. 12. 2007 - 26. 12. 2012.

Ve~ no }e{ osta ti u na {em sr cu.

Po ro di ce: Bla go je vi} i Cve ja no vi}.

Sa tu gom i bo lom ja vqa mo rod bi ni, pri ja te qi ma i po zna ni ci ma da je u 32. go di ni pre mi nu la na {a }er ka i se stri ~i na

Te {ko je i pre te {ko. Sli ke pro {lih da na `i ve u se }a wu, du bo ko u sr cu na pu klom od bo la.

U du {i utr nu loj od tu ge, tu ih ~u vam, tu osta je{ za u vek, ma ma.

Tvo ja }er ka Mi la na sa po ro di com.

Tvo ja qu bav je bi la na {a sna ga, tvo je pri su stvo na {e bo gat stvo. Na sta vi }e mo tvo jom sna `nom vo qom, osta je mo ja ki zbog te be. Ne ka je mir tvo joj du {i ko ja je zna la da raz u me, pra {ta i vo li.

Tvo ji: Mi lo{, Mi li ca i Spo men ka.

66359

66353

Bran ka Pa vlov ro|. Vla lu kin

23. 12. 2011 - 23. 12. 2012.

Po ~i vaj u mi ru!

na {em

OG-2

OG-1

Sne `a ne Li li}

po zdrav

Du {ko Je re mi} sa ma mom, ta tom i se strom.

Se stra Qi qa sa }er ka ma Zo ri com i Mi rom i wi ho vim po ro di ca ma.

Sa tu gom u sr cu opra {ta mo se od na {e dra ge

Sne `a ne - Ma re Li li}

Po sled wi kom {i ji

25

U du bo kom bo lu oba ve {ta va mo sve pri ja te qe, po zna ni ke i rod bi nu da je 20. 12. 2012. go di ne pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac i de da

66340

Mar ku Ko va ~e vi }u

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i po zna ni ke da je pre mi nuo

od po ro di ce Ma ki vi}.

Tet ka Da na sa Ve ri com, Da dom i Jo le tom.

OG-3

66348

Or sag An tal

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

1935 - 2012.

Mar ko Ko va ~e vi}

mo joj Se ji

Ve sna Va si} 1980 - 2012.

Sa hra na je u po ne de qak, 24. 12. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Sa hra na }e se oba vi ti u po ne de qak, 24. 12. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Za u vek ne u te {ni: su pru ga Ne ven ka, }er ke Oli ve ra i Dra ga na sa po ro di ca ma.

O`a lo {}e na po ro di ca.

66347

P O M E N

Spa se ni ji Vo ro bjev

Sa hra na }e se oba vi ti na Ka to li~ kom gro bqu, u Bu di sa vi, da nas, 23. 12. 2012. go di ne, u 13 ~a so va.

7. 4. 1939 - 20. 12. 2012.

66352

Sto ja Mi ja to vi}

O`a lo {}e ni: maj ka Na da i ujak Raj ko.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

Ni ka da te ne }u za bo ra vi ti.

Po ~i vaj u mi ru.

Se stra Mi la i zet Ta di ja Bu ba wa.

66085

66355

S tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo u 81. go di ni na{ dra gi ta ta, de da i pra de da

Unu ka Du {i ca, zet Qu bi {a, Di ja na, Adri ja na i Sto ja Me sa ro vi}.

Mi li ca Vi di} 23. 12. 2010 - 23. 12. 2012.

Ni je dan dan bez se }a wa na te be, na qu bav ko ju si nam da va la.

Za u vek u na {im sr ci ma vo qe na i ne za bo ra vqe na.

Mi ro sla va Mih wak 1931 - 2012.

Sa hra na }e se oba vi ti u po ne de qak, 24. 12. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci.

Tvo ji naj mi li ji.

O`a lo {}e na po ro di ca.

66155

66365

66361

Po sled wi po zdrav dra goj uj ni i ba bi

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je u 77. go di ni pre mi nu la na {a dra ga

Slav ko Pe ni} 1932 - 2012.

Sa hra na je u po ne de qak, 24. 12. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Sto ja Mi ja to vi}

Sto ja Mi ja to vi} O`a lo {}e ni: sin La zar i }er ka Sla vi ca sa po ro di ca ma.

Dra ga na {a ba ba Sto jo, za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

iz Srem skih Kar lo va ca Sa hra na je u po ne de qak, 24. 12. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, iz ka pe le na ^e rat skom gro bqu.

O`a lo {}e na po ro di ca Mi ja to vi}.

66349

66362

Po ro di ca Ka ma to vi}.

66363

Sto ji Mi ja to vi}

Po ro di ca Vu ka {i no vi}.

66364

26

07.00 08.00 08.05 08.25 08.50 09.15 09.35 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 17.50 18.55 20.05 21.05 22.00 22.35 22.50 00.20 01.25 02.20 03.10

tv program

nedeqa23.decembar2012.

Верски недељник Вести Прсте да полижеш Све о животињама Академац Увек медаља Зелено, волим те, зелено Кад зазвони Бразде Вести Еко Центар света програм Додати живот годинама Таблоид, забавни програм Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Нека песма каже Двоугао ТВ Дневник Све(т) око нас Поаро: Божић Херкула Поароа Ватерполо-Првенство Србије: Војводина - Партизан, пренос Путовање кроз Русију Бесни пси Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: Серко, филм Грување, музички програм Поаро: Божић Херкула Поароа Где је настао Божић Све(т) око нас

Хроника општине Врбас (Панонија, 19.00) 06.00 09.00 09.30 11.00 13.00 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00 00.45

Музичко свитање Портрет привредника Меридијанима Више од откоса Ћаскање Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Глас Америке Ноћни програм

06.05 08.00 09.06 11.00 12.35 13.00 13.19 14.04 14.43 15.07 15.55 17.03 17.30 18.27 19.03 19.30 20.05 21.06 22.16 00.35 00.54 01.44 02.41 03.28 04.03 04.48 05.46

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Век одважних Време је за бебе Гастрономад САТ Јагодићи Задња кућа, Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Јагодићи Ја имам таленат У ствари љубав, филм Дневник Егзит 2011. Шљивик Век одважних Сасвим природно САТ Јагодићи Верски календар

ВАТЕРПОЛО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ

Војводина - Партизан

Кира Најтли

(РТВ 1, 18.55)

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 09.55 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.25

Кухињица-мађ. Српски екран Агро мозаик Спортска Војводина Где је настао Божић Како...ТВ разгледнице Траговима давне прошлости Духовка Духовка Божићна емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом Емисија на словачком јез са српским титлом Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Златно доба (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Хало ТВ (мађ) ТВ Спорт (мађ) Изнајмљени дечко, филм ТВ Продаја

У ствари љубав

06.30 Документарни програм 07.30 Путовање сербез задовољства и уживанције 08.20 Сремски Карловци од суботе до суботе 09.00 Серијски програм 11.00 Аргументи 12.00 Бели мантил 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм 16.00 Вести 16.10 Серијски програм 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.30 Сећања 19.00 Објектив 19.30 Витраж 20.00 Ево нас код вас 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Филм

09.30 ТВС 10.30 Шпанска лига: Ваљадолид -Барселона 12.15 Шпанска лига: Малага - Реал Мадрид 14.10 Спортски времеплов 14.30 Премијер лига: Свoнси - Манчестер јунајтед 17.00 Премијер лига: Челси Астон Вила 19.00 Спортски времеплов 19.15 НБА класик: Орландо - Хјустон 21.00 НБА: Бруклин Филаделфија 23.30 ЕБЕЛ: САПА Телемах - Олимпија 01.15 Холандска лига: Утрехт - Ајакс

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 07.00 Фарма, 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.30 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 18.30 Инвестиције, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Бибер плус, 21.30 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

Ovo је омнибус сачињен од неколико животних прича, које су свака на свој начин занимљиве, тужне, срећне, понекад испреплетене, једном речју - људске. Ближи се Божић, најсрећнији период у години, и свака прича се одмотава ка крају - тужном или срећном, зависи од посматрача. Улоге: Хју Грант, Колин Фирт, Лијам Нисон, Ема Томпсон, Кира Најтли, Лора Лини, Бил Наји, Алан Рикман Режија: Ричард Кертис (РТС 1, 22.16)

06.00 07.15 08.15 09.30 12.10 13.00 14.00 15.45 19.00 19.15 20.30 22.10 00.30 01.30

Домаћин Жене Галилео Филм: Господар прстенова: Дружина прстена Сулејман Величанствени Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Будва на пјену од мора Фолк Филм: Балистик Досије Став Србије

dnevnik

Сахрана Овај документарни филм је јединствено сведочанство о највећем ТВ „спектаклу” који је, по званичним подацима Евровизије, био најгледанији пренос после преноса слетања човека на Месец... Филм обрађује време ТВ припрема за пренос и, наравно, сам пренос сахране. Гледаоци ће по први пут имати прилику да чују како се развијала болест председника Тита у КЦ у Љубљани, припреме за организацију сахране... (РТС 2, 16.56) 07.00 Амен ађес 08.00 Дозволите..

08.59 Попај 09.22 Бернард 09.26 Поштар Пат 09.41 Црна овца, ЕБУ драма 09.56 Вита студентис 10.30 Мој љубимац 11.00 Бразде 12.00 Потрошачки саветник 12.23 Верски календар 12.33 Е-ТВ 13.02 Траг у простору 13.30 Културако аресипе 14.00 Српски источници 14.29 Магазин Србије на вези 15.06 Београд-вечити град 15.51 Твоје песме, моји снови 16.56 Сахрана 18.14 Рађање једне опере 18.55 Кошарка-АБА лига: Раднички-Цедевита, пренос 19.45 Стоп спорт 20.47 Верски календар 21.06 Голубовића апотека, филм 22.09 Јелен топ десет 22.55 Вита студентис 23.24 Викенд евронет 23.53 Кошарка-АБА лига: Раднички-Цедевита 01.39 Београд-вечити град 02.18 Рађање једне опере 02.56 Голубовића апотека, филм 03.52 Српски источници 04.19 Траг у простору 04.47 Јелен топ десет 05.32 Мој љубимац

07.00 11.00 12.00 12.30 13.00 15.00 16.15 18.15 19.30 20.00 21.00 22.45 23.15 00.15 02.00 04.00

Добро јутро Слике живота Топ спид Прељубници Филм: Шест брзина Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече, Србијо Национални дневник Курсаџије Тренутак истине Прељубници Вип рум Филм: Зато јер ја тако кажем Филм: Живео живот Филм: Зато јер ја тако кажем

07.25 07.50 09.50 10.30 11.00 11.35 14.10 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 21.05 23.05 23.45 00.05

Цртани филм Добра земља Пулс нације Топшоп Вести Б92 Два и по мушкарца Филм: Нестали у акцији Вести Спортски преглед Сити и витки Свет на длану Вести Филм: Спартанац Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Најстарији Фершо

08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.30 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 00.45 01.00 03.00

Филм: Ми Ши: Водени див Амиџи шоу Филм: Гле ко то говори Сити вести Филм: Мисионар Филм: Било једном у Америци Тријумф љубави Филм: Робин бе Худ Биљана за вас Тешка реч Филм: Пословни људи Тријумф љубави Сити вести Филм: Дамер Филм: Пословни људи

Марија Бело

Пословни људи Боби Вокер има велику кућу, нови порше, лепу жену и двоје неодољиве деце. Када није у канцеларији, налази се на терену за голф где усавршава своју игру или склапа важан пословни уговор. Међутим, коло среће се окреће... Улоге: Бен Афлек, Кевин Костнер, Томи Ли Џонс, Крис Купер, Марија Бело Режија: Џон Велс (Пинк 2, 22.00)

Лазар Ристовски

Пад у рај Прича о Србину који је оборио ,,авакс“ са крова своје куће, јер га је наводно нервирало што његова сестра позира пилотима непријатељског авиона. Он отима пилота и не зна шта би с њим. Пилот покушава да побегне на различите начине, али не успева. Улоге: Лазар Ристовски, Бранка Катић, Сајмон Линдон, Оливера Марковић, Богдан Диклић, Предраг Ејдус, Ана Софреновић Режија: Милош Радовић (Хепи, 19.30) 05.30 Јутарњи програм 07.30 Знање на поклон 09.00 Зоки на веселој фарми 09.30 Тајни свет меде Бенџамина 09.45 Телешоп 10.00 Барби, острвска принцеза 11.20 Моћни ренџери 12.05 Нинџа корњаче 12.30 Покемони 12.50 Бакуган 3 13.15 Изненеђење! То је невероватно јестиво 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.05 Викенд поподне – Брвнара 15.30 Телешоп (сеча Брвнаре) 16.50 Ћирилица 17.25 Позајми ми ауто 18.25 Подвиг 18.55 Телемастер 19.30 Пад у рај, филм 21.00 Једна жеља, једна песма 22.30 Луда кућа 23.45 Филм 03.30 Црвени орао 04.25 Једна жеља једна песма микс

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa23.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

27

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.40 Уштедети купујући 08.35 Венчаница из снова 09.00 Девојчице и дијадеме 09.55 Краљ посластичара као кувар 10.50 Алесандрова кухиња 11.45 Мисија „Мени„ 16.20 Шминкање са Клио 17.15 Уштедети купујући 18.10 Невесте са Беверли Хилса 19.05 Најгора мама на свету 20.00 Твој стил у његовим рукама 20.55 У спаваћој соби са Лором Берман 21.50 Луда вожња 22.45 Дечак рођен као девојчица 23.40 Дечак са тумором на лицу 1. Део 00.40 Твој стил у његовим рукама

08.00 Ко си заправо ти?

11.00 Путовања и открића 12.00 Путовања и открића 13.00 Вучице 16.00 У потрази са рудницима Краља Соломона 17.00 Ловци на митове 18.00 Лондонска болница 20.00 Сага о викинзима 21.00 Хрватски владари 22.00 Ханибал 23.30 Животиње које су ушле у историју 00.00 Тајм тим година X 01.00 Лето љубави

08.00 Мунзи 09.30 Краљ лав 10.30 Мали Тарзан 12.00 Буре барута 14.00 Снежни колач 16.00 Звезде љубави 18.00 Освета за смрт 20.00 Правило службе 22.00 Уздизање Ханибала 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Правило службе Америчка амбасада у Јемену је под опсадом. Животи амбасадора и особља су угрожени. Амерички пуковник Тери Кајлдерс добија задатак да са одредом маринаца обезбеди њихову сигурност. Међутим ситуација се отима контроли и немири ескалирају... Улоге: Томи Ли Џонс, Семуел Л. Џексон Режија: Вилијам Фридкин (Синеманија, 20.00)

07.18 Генерална шпица 07.39 Златна кинотека: Моби Дик, филм 10.00 Ни да ни не 10.55 Истраге госпођице Фишер 12.00 Дневник 12.30 Плодови земље 13.24 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Поглед из висине, док. серија 17.15 Баштованка 17.45 Волим Хрватску 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 19.58 Спорт 20.16 Све у 7!, квиз 21.11 Стипе у гостима 21.50 Недељом ујутро, суботом увече 22.25 Дамин гамбит, ток шоу 23.10 Дневник 3 23.50 Недељом у два 00.53 Истраге госпођице Фишер 01.48 Моби Дик, филм 03.38 Призма

Ха ви јер Бар дем

08.25 Ју-Ги-Ох!

09.20 Вирус напад 09.50 Сиси 2, филм 12.15 Свемирци с горњег спрата, филм 13.35 Брат - ТВ премијера, филм 15.45 Сам у кући, филм 17.45 РТЛ Екстра Магазин 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 19.58 РТЛ Време 20.00 Хотел за псе, филм 22.00 Замка за родитеље, филм 00.20 Љубавни зов, филм 02.20 Сањива долина, филм 04.15 РТЛ Данас

Biutiful!

У лет њем кам пу је да на е- сто го ди шња Ха ли Пар к ер срет не Ени Џејмс. Де вој чи це убр зо схва те да су се стре бли зна ки ње, ко је су би ле раз дво је не од мах по сле ро ђе ња. Њи хо ви ро ди те љи Ели за бет и Ник жи ве одво је но па је Ха ли од ра сла уз Ни ка, а Ени је жи ве ла у Лон до ну с Ели за бет... Уло ге: Линд зи Ло хан, Де нис Квејд, На та ша Ри чард сон, Елејн Хен дрикс, Ли за Ен Вол тер Ре жи ја: Нен си Ме јерс (РТЛ, 22.00)

У Бар се ло ни мар ги на лац Ук сбал жи во та ри из ме ђу мут них по сло ва и сво је рас ту ре не по ро ди це. Он је са мо хра ни отац дво је де це. По сао с иле гал ним рад ни ци ма Ки не зи ма има низ по сле ди ца, а до дат ни при ход му је ко му ни ка ци ја с мр тви ма ко ју пре но си њи хо вој род би ни од мах на кон смр ти или са хра не... Уло ге: Ха ви јер Бар дем, Ма ри сел Ал ва рез, Ха на Бо у ша иб, Ђи лер мо Естре ла, Едвард Фер нан дез Ре жи ја: Але хан дро Гон за лес Иња ри ту (ХРТ 2, 22.40)

10.40 10.50 11.00 12.02 13.14 13.45 13.54 16.00 16.55 18.45 20.00 22.40 01.02 01.47

07.15 Рокерка Рита 07.35 Софи Паркер 09.30 Шапат духова 11.10 Секс и град 14.00 Пројекат „Модна писта„,”„,”Реалитy„,”2006” 15.00 Џордан 16.00 Штиклама до врха 17.00 Бивши 18.00 Увод у анатомију 20.00 Тело је доказ 21.00 Секс и град 22.00 Сексуално васпитање 23.00 Паранормална искуства познатих личности

Монк Филм: Наш први Божић Филм: Божићни пољубац Филм: Божићна пошта Филм: Божић у великом стилу Филм: Имела над Њујорком Краљевски болесници Монк Плаве крви Краљевски болесници Филм: Шакал

Зам ка за ро ди те ље

07.08 07.32 07.57 08.02 09.04

Томи Ли Џонс

08.00 09.00 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 21.20 00.00 01.15 02.15

Мумини Градић Вокавил Причам ти о Божићу Адвент у Дресдену Циклус пустоловних филмова према Карлу Мају: Пирамида Бога Сунца, филм Библија Портрет цркве и места Загреб: Миса, пренос Избор Спортисте године, пренос Бебибонус Причам ти о Божићу Плес са звездама Олимп - спортска емисија Кошарка, АБА лига: Сплит Олимпија, пренос Двобој, филм За шаку динамита, филм Циклус фестивалских победника: Biutiful!, филм Марко Тоља - Божић у позоришту, снимак концерта Ноћни музички програм

Поноћни каубој Остани уз мене Соколови Осам жена Људска природа Не без моје ћерке Трансамерика ЛОЛ Божићна прича Николас Никлби Еротски филм Еротски филм Еротски филм

06.00 Тајна давања 07.30 Момци с Мадисона 09.00 Мекгајвер: Пут до судњег дана 10.30 Господин Шав 12.00 Резервни план 14.00 Упозорење: Строга цензура 15.30 Моја ужасна година 17.00 Момци с Мадисона 19.00 Некад и сад 20.00 У богатству и сиромаштву 22.00 Велико пространство 00.00 Упозорење: Строга цензура

Линд зи Ло хан

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15

21.00 22.00 23.00 00.00

Град мотора Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Краљеви аукција Трагом аукција Трговци Лет изнад Аљаске Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Пут око света са 80 превозних средстава желели сте да знате Полицајци на задатку Чудовишта из реке Чудо да сам жив

08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 17.30 18.00 20.30 23.00 23.15

Билијар Тенис Сви спортови Билијар Фудбал Фудбал Олимпијске игре Сви спортови Коњички спорт Билијар Коњички спорт Билијар

17.10 18.05 19.00 20.00

Recept za ~oveka decenije tudentske pobune s kraja {ezdesetih – ne hijerarhiji i ustaqenim vrednostima na period samo u Zapadnoj Evropi, ve} i u ^ehoslovi{estrukih perspektiva i qubomorno srozanih va~koj, Americi i Japanu – iznena|uju}e standarda; s naivnog sveta strpqivog odga|awa i su brzo zaboravqene. Do 1972. kampusi su se smimerqivog napretka na pohlepnu simultanost verili, a „vreme studentske revolucije”, kako su ga sti koje izjedaju sluh i politike koja nagriza miThe Bea} Boys opevali, bilo je ve} toliko deo sli; s isprazne i frustriraju}e moralne forpro{losti da je sredinom sedamdesetih bilo momalnosti na propalitetski senzacionalizam. gu}e poha|ati fakultet bez ikakvog znawa da se Ono {to je dramati~ar Alun Oven nazvao bo„revolucija” dogodila. Pobune su, na svom vrhun`anskim pravom establi{menta, u toj deceniji cu, Ameriku podelile kako nije bila podeqena definitivno je puklo i, dok je sam establi{ment jo{ od Gra|anskog rata, a u Francuskoj su bile za pre`iveo, wegova samozadovoqna obmana o imudlaku od zbacivawa vlade. Pa ipak, wihova nitetu nije. Trideset godina kasnije, konzervastvarna dostignu}a bila su nedovoqna: nekoliko promena u nastavnim programima i neki mawi dodaci zakonima o gra|anskim pravima.

Premda su pozivi revolucionarne levice na „samoupravqawe” i „participativnu demokratiju” bili savremeni, wena cewena ideologija me|uklasnog rata bila je zastarela ~ak i za 1968.

Umesto toga, pravo nasle|e demokratskog impulsa {ezdesetih na nove generacije preneseno je iz izvora koji su nastali u tom periodu: Pokret za gra|anska prava (emancipacija Crnaca i multikulturalizam), hipici (grupe koje se brinu za za{titu okoline i zdravqa) i liberalno dru{tvo (feminizam i homoseksualizam). Su{tinski populisti~ke, {ezdesete su bile i su{tinski neideolo{ke, vi{e za reformisawe dru{tva nego za politi~ku revoluciju. Prema tome, de{avawa iz 1968. bila su neka vrsta uli~nog pozori{ta u kom su glumili radikali iz sredwe klase, suvi{e opijeni teorijom da bi mogli da uvide da se prava revolucija {ezdesetih ve} odvijala, ali ne u podru~ju institucionalne mo}i, ve} u glavama obi~nih qudi. „Mase” koje su aktivisti nau~ili da smatraju inertnim materijalom za oblikovawe pokazale su se neprobojnima za nasilne poku{aje podizawa wihove svesti. Oni su svoje `eqe Bur`oaski disidenti: Harison i Lenon ve} dobro znali i napredovali su ka wihovom zadovoqewu. tivna politi~ka kultura Zapada, demokratizovaPrava revolucija {ezdesetih, mo}nija i vana odozdo i opusto{ena nezasitim medijima, po`nija za zapadwa~ko dru{tvo vi{e od bilo kog deqena je na frakcije i isprqana korupcijom. wenog spoqa{weg nusprodukta, bila je unutraMe|utim, ironi~no je i to {to se i izvorni so{wa revolucija ose}aja i pretpostavki: revolucijalizam ~ini jednako zastarelim u svetlu vicija u glavi. Kao rezultat, promene u svetu bile {efokusnog haosa moderne sebi~nosti. Istina su mnogo dubqe nego {to bi bile ~isto politi~je da su {ezdesete inaugurisale postreligijsko kim mewawem. Bila je to revolucija obi~nog ~odoba u kojem ni Isus ni Marks nisu zanimqivi veka i u wemu; revolucija ~iji manifest, sa svim dru{tvu koje sada funkcioni{e uglavnom ispod svojim porocima i vrlinanivoa racionalnog uma, ma, gubicima i dobicima, u emocionalno-fizi~Revolt mladih, ~iji idoli su bili koj dimenziji li~nih konfuzijama i lucidnoBob Dilan i Rolingstonsi, protiv apetita i privatne nestima, nigde drugde ne mo`e tako `ivopisno da se sigurnosti. institucija vlasti nije se u prvi ~ita kao u pesmama mah prime}ivao na Bitlsima jer ga Ove kontradiktornoBitlsa. U stvari, ispostasti {ezdesetih nisu razje Brajan Epstajn potiskivao zarad re{ene, a wihov sudar vilo se da generacijski popularnosti procep koji se otvorio peupalio je iskru elektridesetih, nije bio sva|a izciteta koji su milioni me|u odre|enog tipa roditeqa i dece, ve} istoosetili u vazduhu. Revolt mladih, ~iji idoli su rijski jaz izme|u dva na~ina `ivota. Posle {ebili Bob Dilan i Rolingstonsi, protiv instituzdesetih, ukazivawe na generacijski procep u cija vlasti nije se u prvi mah prime}ivao na zna~ajnoj meri je opalo, zato {to su retki ostali Bitlsima jer ga je Brajan Epstajn potiskivao zasvesni toga. Zaista, ~inilo bi se nerazumnim za rad popularnosti. Iako upakovani za porodi~nu to vreme pretpostaviti da se pukotina nekim ~uupotrebu, Bitlsi su sebe ipak do`ivqavali kao dom zatvorila i zacelila. Ono {to se zaista denekonformiste, poput svojih kolega, pa su posle silo bilo je to da je novi na~in `ivota tako ubeprestanka Epstajnove dobro}udne kontrole 1966, dqivo i prodorno zamenio stari da je ve}ina oni po~eli da govore {ta im je na umu. Lenon i stvorila mentalni prelaz izme|u wih a da ga niHarison bili su glavni disidenti, posebno Leje ni primetila, kao {to je i Britanija negde u non, besan zbog stava da su Bitlsi postali deo to vreme pre{la s imperijalnih na decimalne bur`oazije, u po~etku pod uticajem {ou-biznisa, kovanice. a kasnije zahvaquju}i svetu fantazije LSD. Le[ezdesete su svedo~ile o prelazu s dru{tva non je bio temperamentni socijalista koji je za koje je propadaju}a vera jedva dr`ala na okupu, na konzervativce glasao da bi sa~uvao svoj novac, masu grupa i pojedinaca koje se muwevito desocioteloviv{i kontradiktornosti usa|ene u {ezdejalizuju i koje ujediwuje tek `eqa za brzim zadosete; stoga ne ~udi {to ga je Dezmond Moris, luvoqstvom; sa za{ti}enog kodeksa o konsenzusu, kavo, izabrao za ~oveka decenije.

S

Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

nedeqa23.decembar2012.

dnevnik

23. decembar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

Не до зво ли те да вас уз не ми ри да на шња ин тен зив на енер ги ја. Уме сто да се са кри ва те од ње, ис ко ри сти те је као го ри во за ва шу уну тра шњу сна гу. Ва ше уну тра шње би ће има по тре бу да пред во ди ма су.

BIK 20.4-20.5.

Ва ше емо ци је ће би ти ве о ма ин тен зив не да нас. До зво ли те ва три у се би да се раз го ри. Ва ша енер ги ја ће за ра зи ти и љу де из окру же ња. Јед ном ка да раз го ри те ва тру, она ће још ду го по сле то га го ре ти.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Оче куј те пу но де ша ва ња сву да око вас. Мо жда ће те се осе ти ти као гле да лац ко ји са стра не по сма тра по зо ри шну пред ста ву. Да нас не мој те са мо се де ти у пу бли ци, иза ђи те на по зор ни цу.

Да нас ће те до стиг ну ти емо тив ни вр ху нац. Овај осе ћај мо же би ти до дат но мо ћан. Ве ли ке тран сфор ма ци је су мо гу ће у окви ру овог тре нут ног трен да. Уда љи те се ма ло од ре дов не ру ти не и бу ди те сло бод ни.

Да нас би би ло нај бо ље да се пре пу сти те ме ди та ци ји. Ве за с ва шим уну тра шњим бла го ста њем је не ве ро ват но дра го це на. Схва ти те да ве ли ке тран сфор ма ци је до ла зе ка да сте отво ре ни.

По тру ди те се да ис ко ри сти те да на шњу бур ну енер ги ју. Ово је пра ви мо ме нат да се из ра зи те сна жно. По сто ји мо гућ ност да бу де те екс трем ни, за то бу ди те опре зни ка ко ру ку је те сво јим мо ћи ма.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Да нас се не мој те су ви ше емо тив но ве зи ва ти за свој по сао. Има ће те ви ше успе ха ако се дис тан ци ра те од оно га што по ку ша ва те да по стиг не те. Не у трал на пер спек ти ва ће вам по мо ћи да бу де те ефи ка сни.

Се ти те се сво јих обе ћа ња и при др жа вај те их се уз пу но са мо по у зда ња. Ва ше сна жне емо ци је су до пу ње не ва тре ном енер ги јом. По тру ди те се да ово не ути че на од но се с дру гим љу ди ма.

За ми сли те се бе да нас као део ве ли чан стве ног хо ра. Ва ша уло га је да ле по пе ва те, али уз ве ли ку свест о при сут но сти дру гих гла со ва. Бу ди те си гур ни да се ва ша пе сма укла па у окру же ње.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Окру жу је вас оби ље ак тив но сти, а ви би тре ба ло сво ју енер ги ју да усме ри те на груп на де ша ва ња. Не ма по тре бе да не ким екс клу зив ним ства ри ма при вла чи те па жњу гру пе. Бу ди те скром ни и ре ал ни.

Оно што не мо же те да про на ђе те на јед ном ме сту, про на ћи ће те на дру гом. Не од у стај те док не про на ђе те оно за чим тра га те. По тру ди те се да пра вил но ис ко ри сти те сво ја екс пло зив на осе ћа ња.

Би ло би му дро да пред ви ди те бу дућ ност, као и по тен ци јал не про бле ме. Исте кон вен ци о нал не ме то де ко је сте ко ри сти ли већ го ди на ма са да мо жда не ће би ти нај бо ље ре ше ње. По тра жи те дру ги на чин.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Биберови играчи ђускали на аеродрому PROGNOZA

Како би прекратили време док су чекали лет за Вашингтон на аеродрому у Атланти, плесачи који наступају уз младог певача Бибера играли уз његове највеће хитове. Спојили су лепо и корисно: забавили су путнике који су чекали авион и одрадили загревање за наступ.

VIC DANA

Слаба киша

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

2

Sombor

2

Kikinda

3

Vrbas

3

B. Palanka

3

Zreњanin

3

S. Mitrovica

3

Ruma

4

Panчevo

4

Vrшac

4

Srbija Beograd

4

Kragujevac

3

K. Mitrovica

3

Niш

3

Evropa

NOVI SAD: Ujutru mraz. U toku dana naobla~ewe i popodne i uve~e mogu}a slaba ki{a. Duva}e slab jugoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -4, a maksimalna do 3 stepena.

VOJVODINA: Ujutru mraz i magla ponegde. Sredinom dana naobla~ewe, a popodne i uve~e sa slabom ki{om i susne`icom, pre svega na severu Vojvodine. Duva}e slab isto~ni i jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu umeren. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 8 do -2, a maksimalne od 2 do 4 stepena.

SRBIJA: Ujutru mraz i ve}inom suvo tokom dana. Samo }e na severu Srbije do}i do naobla~ewa sa mogu}om ki{om i susne`icom popodne i uve~e na tom podru~ ju. Duva}e slab isto~ ni i jugoisto~ ni vetar.

Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -8 do -2, a maksimalne od 0 do 6 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od ponedeqka sledi br`i porast temperature, pa }e biti relativno toplo ve}i deo naredne sedmice, a temperature u utorak i sredu u nekim krajevima i preko 15 stepeni. U sredu je mogu}a ki{a. U drugoj polovini sedmice malo ni`e temperature, ali i daqe ispod proseka. Ki{a ponovo u petak.

BIOMETEOROL[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Kod ve}ine hroni~nih bolesnika i meteoropata biometeorolo{ke prilike uslovi}e blago smawewe tegoba, ali se sr~anim bolesnicima i astmati~arima savetuje izvesna opreznost. Mogu}i su bolovi u kostima i zglobovima i glavoboqa. Uz redovno uzimawe propisane terapije, preporu~uje se i umerena fizi~ka aktivnost.

Madrid

15

Rim

14

London

13

Cirih

10

Berlin

1

Beч

3

Varшava

-7

Kijev

-10

Moskva

-18

Oslo

-5

St. Peterburg -14 Atina

13

Pariz

14

Minhen

12

Budimpeшta

-1

Stokholm

-3

Ка сно уве че, у ар хи ви ки но те ке два ми ша с ужи ва њем гриц ка ју филм ску тра ку. Је дан миш упи та овог дру гог: Ко ји је ово филм? „Го спо дар пр сте но ва“, дру ги део. Хм, књи га је би ла бо ља!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

163 (58)

Slankamen

244 (19)

Apatin

224 (54)

Zemun

322 (11)

Bogojevo

192 (43)

Panчevo

335 (8)

Smederevo

480 (-2)

Baч. Palanka 180 (31) Novi Sad

171 (28)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

172 (-4)

S. Mitrovica

404 (8)

Tendencija opadawa

Senta

235 (-5)

Beograd

276 (12)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

386 (-1)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

96 (-14)

TISA

-34 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

46 (4)

Reшeњe:

DUNAV