Dnevnik 24.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 24. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23628 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MINISTARKA ENERGETIKE ZABRINUTA ZBOG BRZINE KOJOM NIS VADI CRNO ZLATO U VOJVODINI I SRBIJI

Isisavawe nafte brzinom od 650 miliona dolara godi{we str. 4

\A C I I RO D I T E Q I JU ^ E PRO T E S TO V A L I PRED NO V O S AD S KIM SU D OM TRA@E]I PRAVDU ZA OSUMWI^ENOG SREDWO[KOLCA

POVODOM GODI[WICE PRISAJEDIWEWA VOJVODINE SRBIJI DANAS SVE^ANA SEDNICA POKRAJINSKE SKUP[TINE

Na sve~anosti i predsednik Nikoli}

str. 3

PARLAMENT SRBIJE RASPRAVQAO O BUYETU ZA NAREDNU GODINU

Dinki} nudi novac i tra`i kontrolu, Vojvo|ani mu ne veruju

NASLOVI

Politika 2 Demokrate sutra biraju’ novo rukovodstvo

Ekonomija 4 Za nove fabrike sela privla~nija od grada

Poqoprivreda 6 Ove godine nedovoqna proizvodwa semena

Novi Sad 7 „^isto}a” najavquje generalni {trajk 8 Mrtva lisica usred grada

Dru{tvo 11 Porodi~no nasiqe: za deset meseci ubijeno 28 `ena

str. 2

Foto: N. Stojanovi}

PRVA PROCENA OVOGODI[WE PROIZVODWE NA WIVAMA

U~enik iz Ka}a pu{ten iz pritvora

Poqoprivreda podbacila za 1,2 milijardu dolara

str. 6

s tr. 1 3

Jutro maglovito, dan obla~an Najvi{a temperatura 11 °S

NEKADA NAJVE]I KOMBINAT SIGURNO PROPADA BEZ POMO]I DR@AVE

Pokrajina pita Republiku {ta }e biti s PIK-om „Be~ej”

str. 6

str. 14 – 18

SPORT

n VOJVODINA IZGUBILA OD SPARTAKA

n VOJVODINA MERKA NOVU POBEDU

n NAJBOQI SKI-SKAKA^I PO^IWU SEZONU

POLiTikA

subota24.novembar2012.

DEMOKRATE SUTRA BIRAJU NOVO RUKOVODSTVO

Olov kom gla sa 3.200 de le ga ta

De mo krat ska stran ka su tra na van red noj iz bor noj skup {ti ni u be o grad skom Cen tru „Sa va” bi ra no vog pred sed ni ka i naj vi {e ru ko vod stvo stran ke i ime nu je po ~a snog pred sed ni ka. Pre ne go {to de le ga ti pri o nu na gla sa~ ki po sao, pred sed nik u od la sku Bo ris Ta di} }e pod ne ti iz ve {taj o ra du stran ke iz me |u dve Skup {ti ne, a kan di da ti za ~el ne po zi ci je po tom pred sta vi ti svoj pro gram. Po tom }e u 150 ka bi na 3.200 de le ga ta gla sa ti, ka ko je pla ni ra no, dva sa ta. Po re ~i ma {e fa or ga ni za ci o nog od bo ra Mar ka \u ri {i }a, gla sa }e se za o kru `i va wem ime na na li sti }i ma, a ne elek tron ski. Ne ki tvr de da je to iz stra ha od ha ker skih upa da, ali u sva kom slu ~a ju, po sle „re ~i de le ga ta“, u 19 ~a so va sle di ime no vog li de ra. To }e se, ka ko se na vo di u ju ~e ra {wem sa op {te wu DS-a, de si ti na sve ~a nom de lu Skup {ti ne ko ji po ~i we u 18 ~a so va. Za pred sed ni ka DS-a je di ni kan di da ti na ko na~ noj li sti su Dra gan \i las i Bra ni mir Ku zma no vi}. Za pot pred sed ni ke DS kan di do va lo se se dam ~la no va, a me |u wi ma je i Bo jan Paj ti}. Na ko na~ noj li sti kan di da ta za or ga ne ko je }e iza bra ti Skup {ti na DS-a je di ni kan di -

dat za pred sed ni ka Po li ti~ kog sa ve ta je sa da {wi ~el ni ~o vek tog te la Dra go qub Mi }u no vi}. Or ga ni za ci o ni od bor utvr dio je i de fi ni tiv nu li stu kan di da ta za ~la no ve Pred sed ni {tva DS-a, i to Mi li cu De le vi} za re gion Be o grad, za re gion No vi Sad Anu To ma no vu-Ma ka no vu, za re gion Zre wa nin kan di dat je Ta ma{ Tot, za re gion U`i ce Mi lo van Mi }o vi}, za Kra gu je vac Ivan Jo va no vi}... Na li sti za ~la no ve Glav nog od bo ra DS-a je 67 kan di da ta, a na saj tu je ob ja vqe na i ko na~ na li sta kan di da ta za ~la no ve Sta tu tar ne ko mi si je i Nad zor nog od bo ra stran ke. Pr vi put de mo kra te }e na Skup {ti ni ima ti i jed no ime no va we na no vo u sta no vqe nu funk ci ju po ~a snog pred sed ni ka DS-a, na ko ju }e s li der skog me sta do }i Bo ris Ta di}. Ova skup {ti na, uz usva ja we po gram ske de kla ra ci je, do no si i iz me ne i do pu ne Sta tu ta de mo kra ta, a po {to je ras po red ~el nih funk ci ja po znat i pre ne go {to „gong“ ozna ~i da su de le ga ti oba vi li po sao, sta ri ~la no vi i osni va ~i DS-a ovih da na su uglav nom s ko men ta rom o „ve li kom una pred po zna tom spek ta klu“. D. Milivojevi}

Du {a nov za ko nik [te fa nu Fi leu Mi ni star prav de Sr bi je Ni ko la Se la ko vi} sa stao se u Bri se lu s ko me sa rom za pro {i re we [te fa nom Fi le om i uru ~io mu ko pi ju Du {a no vog za ko ni ka iz sred weg ve ka. Taj gest ima za ciq da uka `e na du bo ke ko re ne pra vo su |a u Sr bi ji, na su prot ne prav da ma ko ji ma je u po sled we vre me iz lo `e na, sa op {ti li su iz srp skog mi ni star stva prav de. Glav na te ma raz go vo ra s Fi le om je re for ma pra vo su |a. Pla ni ra no je da Se la ko vi} Fi leu pred sta vi re zul ta te rad nih gru pa ko je su ra di le na iz me na ma i do pu na ma de se tak pra vo sud nih za ko na. Bi }e pred sta vqen i tekst rad ne ver zi je na ci o nal nih stra te gi ja za bor bu pro tiv ko rup ci je, i za re for me pra vo su |a i jav ne upra ve.

Va ra di: MSP }e od ba ci ti i tu `bu i pro tiv tu `bu Pro fe sor me |u na rod nog pra va Ti bor Va ra di oce nio je ju ~e da }e Me |u na rod ni sud prav de, naj ve ro vat ni je, od ba ci ti i tu `bu Hr vat ske i pro tiv tu `bu Sr bi je za ge no cid pred tim su dom, i na gla sio da bi spo ra zum -

no re {e we i da qe bi lo u naj bo qem in te re su dve ju dr à va. Va ra di je u raz go vo ru za Ta njug ob ja snio da za su ko be na te ri to ri ji Hr vat ske, gde je „ne sum wi vo bi lo te {kih kri vi~ nih de la i po ~i ni la ca s obe stra ne” ni ko ni je osu |en, pa ~ak ni op tu èn za ge no cid. – Zbog to ga i da qe mi slim da je naj ve ro vat ni je da }e MSP od bi ti i tu `bu i pro tiv tu `bu, a isto vre me no usme na ras pra va }e i da qe us ko vi tla va ti stra sti. Mo je mi {qe we je ne pro me we no: spo ra zum no re {e we bi lo bi u naj bo qem in te re su dve ju dr à va, a da li }e do to ga do }i, to je za i sta te {ko re }i – ka zao je Va ra di. Dru go ste pe na pre su da hr vat skim ge ne ra li ma An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u, ka ko je is ta kao Va ra di, za i sta je stvo -

ri la si tu a ci ju do sta uza vre lih stra sti u obe dr à ve, i to si gur no ni je at mos fe ra u ko joj je la ko i}i ka spo ra zu mu. Po we go vim re ~i ma, ta kve pri li ke po sto ja le su pret hod nih ne ko li ko go di na i {te ta je {to su pro pu {te ne. Na pi ta we da li je oslo ba |a ju }a pre su da Go to vi ni i Mar ka ~u osla bi la po zi ci ju Sr bi je a oja ~a la po zi ci ju Hr vat ske i mo è li ona uti ca ti na od lu ~i va we MSPa, Va ra di je re kao da ona mo è bi ti ar gu ment vi {e za Hr vat sku, od no sno ar gu ment ma we za Sr bi ju, ali da MSP is kqu ~i vo ima nad le `no sti za ge no cid ko ji ni je do ka zan nig de u su ko bi ma u Hr vat skoj. Po we go vim re ~i ma, za i sta po sto je dra ma ti~ ne raz li ke u pr vo ste pe noj i dru go ste pe noj pre su di istog su da, ko ja, iako je MSP do sa da po kla wao vi sok ste pen po ve re wa Tri bu na lu, ne in spi ri {e po ve re we. – Po sto je dra ma ti~ ne raz li ke iz me |u pr vo ste pe ne i dru go ste pe ne od lu ke Go to vi ni, ko je su za i sta neo bi~ ne, me |u tim, ni pr vo ste pe na ni je bi la pre su da ko ja bi Go to vi nu osu di la za ge no cid. I jed na i dru ga od lu ka su ni è od le stvi ce ko ja je po dig nu ta vr lo vi so ko, a isto vre me no, ni je dan Sr bin ni je osu |en pa ni op tu èn za ge no cid – uka zao je Va ra di, i na gla sio da sto ga sma tra da }e tri bu nal od ba ci ti obe tu `be.

dnevnik

PARLAMENT SRBIJE RASPRAVQAO O BUYETU ZA NAREDNU GODINU

Din ki} nu di no vac i tra ì kon tro lu, Voj vo |a ni mu ne ve ru ju Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je raz ma tra li su ju ~e u na ~e lu pred log bu xe ta Sr bi je za na red nu go di nu, za jed no s pa ke tom pra te }ih eko nom skih za ko na. Bu xet ima po dr {ku po sla ni ka vla da ju }e ko a li ci je, opo zi ci ja je pro tiv, dok voj vo |an ske stran ke upo zo ra va ju na to da ne ma po dr {ke bez po {to va wa usta vom pro pi sa nog nov ca za Voj vo di nu. Pri ho di re pu bli~ kog bu xe ta u na red noj go di ni pla ni ra ni su na ni vou od 956,44 mi li jar de di na ra, ras ho di na 1.078,32 mi li jar di, a de fi cit je pro jek to van na 121,9 mi li jar di di na ra. To je sma we we za vi {e od 80 mi li jar di di na ra u od no su na pla ni ra ni de fi cit re pu bli~ kog bu xe ta u 2012. go di ni. Pro ce wu je se da }e sto pa re al nog ra sta bru to do ma }eg pro iz vo da u Sr bi ji u 2013. iz no si ti dva po sto, a sto pa in fla ci je 5,5. – Pred log bu xe ta za 2013. go di nu ra di ka lan je za o kret u vo |e wu po li ti ke jav nih fi nan si ja u Sr bi ji – tvr di mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki}, i iz ra à va na du da }e par la ment po dr à ti taj za kon ski pred log jer on pred sta vqa pr vi ko rak i te meq za sta bi li za ci ju kom plet ne eko nom ske po li ti ke u Sr bi ji. – Ure |e we jav nih fi nan si ja ni je do voq no za iz la zak iz kri ze, ali je te meq i pr vi ko rak ka to me. Ka ko je na ja vio Din ki}, bu xet Voj vo di ne u 2013. go di ni bi }e 8,4 od sto ukup nog bu xe ta, od no sno ukup nih po re skih pri ho da u skla du sa Za ko nom o bu xet skom si ste mu, iz nad onog pro pi sa nog mi ni mu ma. – Slu {ao sam ras pra vu u ~e tvr tak, bi lo je mno go de ma go gi je, mno go po li ti ke. Go vo ri }u sa mo u ci fra ma. Pret hod nim Za ko nom o bu xet skom si ste mu utvr |e na je osno vi ca za ob ra ~un Voj vo di ni na 750 mi li jar di di na ra, a no vim za ko nom na 837 mi li jar di. Na ta ko utvr |e nu osno vi cu Voj vo di ni sle du je na red ne go di ne 70,5 mi li jar di, a po sta rom za ko nu to bi bi lo 58,6 – tvr di Din ki}. U iz ja vi no vi na ri ma on je na gla sio da vla sti u Voj vo di ni kao da „ni su ra ~u na le na 12 mi li jar di di na ra za auto put od No vog Sa da

tu ne lom kroz Fru {ku go ru do Ru me“. Uz to Vla da, je ras po lo `e na da, isto kao i op {ti na ma, i Po kra ji ni Voj vo di ni „po nu di da o~i -

Voj vo di ne da bi smo ih mo gli tre ti ra ti na pot pu no isti na ~in kao du go ve i doc we Re pu bli ke i lo kal nih sa mo u pra va – tvr di Din -

O~evi i sinovi Pr vi ~o vek po sla ni~ ke gru pe PUPS-a Mi lan Kr ko ba bi} tvr di da je ta stran ka i „za do voq na bu xe tom i ni je za do vo qan de lom ko ji se od no si na 13. pen zi ju“. – Ini sti ra }e mo na to me da to osta ne kao deo ko a li ci o nog spo ra zu ma. I na red nog de cem bra bi }e is pla }e na 13. pen zi ja kao spe ci jal ni vid so ci jal ne po mo }i – re kao je Kr ko ba bi}, ne is kqu ~u ju }i mo gu} nost da se raz go va ra „o to me da li ne ko è li ne ke dru ge mo da li te te“. Od go vo rio je Din ki}, uka zu ju }i na to da je Kr ko ba bi }ev otac, {ef PUPS-a i pot pred sed nik Vla de Jo van Kr ko ba bi} gla sao za pred lo è no re {e we i da je u Vla di o tom pi ta wu po stig nut kon sen zus. Is pla ta 13. pen zi je bi }e za me we na „odr ì vom me rom so ci jal ne za {ti te“ za pen zi o ne re s naj ni ìm pri ma wi ma“. Kr ko ba bi} se ose tio pro zva nim zbog oca. – Kad ve} go vo ri mo o si no vi ma i o~e vi ma, li ce mer no je ne po me nu ti I{tva na i Ba lin ta Pa sto ra, da po sto ji pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} i pred sed nik Iz vr {nog od bo ra SNS-a Ra do mir Ni ko li}. Iz gle da da vam sa mo Kr ko ba bi }i sme ta ju – „na qu tio“ se Mi lan Kr ko ba bi}. sti mo du go ve Fon da za ka pi tal na ula ga wa Po kra jin ske vla de gra |e vi na ri ma, pu ta ri ma i osta lim ka pi tal nim in ve sti ci ja ma ko je su iz ve de ne„. – Ali ne zna mo ko li ko to iz no si. Tra ì li smo od wih po dat ke o to me ko li ki su tre nut no du go vi

ki}, ujed no pod vla ~e }i da }e iz re pu bli~ ke ka se bi ti dat no vac za pret hod ne du go ve ve za ne za ka pi tal na ula ga wa, ume sto za no ve pro jek te. – Da }e mo pa re i za sa na ci ju gu bi ta ka RBV-a. Vo leo bih da tih gu bi ta ka ne ma pa bi smo raz mi {qa li o pro jek ti ma za bu du} nost.

„Ujdurma zbog istrage u Fondu i RBV” Mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} tvr di da je za „do go vor i raz go vor o fi nan si ra wu Voj vo di ne“, is ti ~u }i da ni je bi lo mo gu }e u ova ko krat kom ro ku ura di ti do bar za kon o fi nan si ra wu Po kra ji ne jer je pri o ri tet bi la sta bli za ci ja kom plet nih jav nih fi nan si ja. On sma tra da je „ce la ova uj dur ma ko ja se po di gla – strah od is tra ge za ne na men sko tro {e we nov ca u RBV-u i Fon du za ka pi tal na ula ga wa ko ja ovih da na po la ko tre ba da se po kre ne“. – Oni ima ju tu in for ma ci ju kao {to imam i ja i mi slim da su `e le li da skre nu pa `wu jav no sti na pot pu no dru gi te ren po li ti ke, da bi even tu al no ne ku in di vi du la nu od go vor nost po je di nih qu di sta vi li sa stra ne. Mi slim da tre ba da odvo ji mo pi ta we Voj vo di ne od in di vi du al ne od go vor no sti za kri mi nal. Sva ki po je di nac ko ji je ukrao no vac gra |a na Sr bi je i Voj vo -

di ne, pro ne ve rio ga, mo ra da od go va ra. Ne ko se upla {io od od go vo ra na pi ta we gde je ne sta lo 300 mi li o na evra iz RBV-a, pri ~e mu po sle wih 150 mi li o na EU u po sled we dve go di ne – tvr di Din ki}. Po we go vim re ~i ma, Voj vo di na da nas ima „vi {e pa ra ne go ika da s ovim za ko nom o bu xet skom si ste mu“. – ^i sta je po li ti ka sve {to se ra di ovih da na. Jer, to {to oni tra `e za pra vo je dru ga ~i je od ono ga {to je bi lo pret hod ne ~e ti ri go di ne ka da su ima li ap so lut nu kon tro lu nad kom plet nim fi nan si ja ma, ne sa mo Po kra ji ne ne go i Re pu bli ke. Ova te ma je o~i to pred met pi ja~ nih ras pra va za to {to ne ma za ko na o fi nan si ra wu Voj vo di ne. Da bi ras pra ve tog ka rak te ra – re kao bih, neo zbiq ne ras pra ve sa ~a {a ma vo de – pre sta le, tre ba do ne ti za kon o fi nan si ra wu Voj vo di ne– pod vla ~i Din ki}.

Ali upra vo zbog to ga po kra jin ske vla sti mo ra ju bi ti od go vor ni je u tro {e wu nov ca ko ji im Re pu bli ka do sta vqa. [ef po sla ni~ kog klu ba Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra Ba lint Pa stor po ru ~io je ju ~e da ta stran ka ne }e po dr à ti bu xet za na red nu go di nu uko li ko ne bu du usvo je ni amand ma ni Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne. On je oce nio da je bu xet Sr bi ji pred vi deo pre ma lo nov ca za ka pi tal ne in ve sti ci je u Voj vo di ni, zbog ~e ga }e ne ko li ko hi qa da qu di osta ti bez po sla. Ujed no tvr di da „ni jed nim di na rom APV ne mo è auto nom no da ras po la è i da se to de {a va pr vi put od usva ja wa Usta va Sr bi je„. – Na osno vu ovih broj ki, bez ika kvog po li ti kan stva mo gu da ka èm da ne do sta je naj ma we 14 mi li jar di di na ra za ka pi tal ne in ve sti ci je u Voj vo di ni, a pred vi |e na je sa mo 1,1 mi li jar da – tvr di Pa stor. On je na veo „jo{ je dan de taq iz ko jeg se vi di ka kav je Din ki} cen tra li sta“: da }e se no vac za za po ~e te in ve sti ci je iz re pu bli~ kog bu xe ta u po kra jin ski pre no si ti po di na mi ci ko ju od re |u je mi ni star za du èn za Na ci o nal ni in ve sti ci o ni plan. Pred sed ni ca po sla ni~ ke gru pe Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Jer kov na ja vi la je da ta po sla ni~ ka gru pa ne }e po dr à ti bu xet za 2013. go di nu uko li ko se iz dva ja wa za Voj vo di nu ne po ve }a ju u skla du s Usta vom. Po sla ni ci DS-a Mir ko Cvet ko vi} i Bo ì dar \e li} su na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji u par la men tu is ta kli da pred lo è nim bu xe tom ni su pred vi |e ne u{te de, da vlast ra ~u na na po ve }a we in fla ci je, {to }e do ve sti do pa da ì vot nog stan dar da gra |a na, ~i me je te ret kri ze pre ba ~en na sta nov ni {tvo. S dru ge stra ne, \e li} na gla {a va da u bu xe tu ni je pred vi |en ni je dan di nar za „Sar tid” u Sme de re vu, a i Voj vo di na i we ni gra |a ni za ki nu ti su za 9,6 mi li jar di di na ra ka da su u sep tem bru usvo je ne iz me ne Za ko na o bu xet skom si ste mu. Ni DSS ne }e po dr à ti pred log dr àv nog bu xe ta za 2013. go di nu ako ne bu du usvo je ni amand ma ni ko je je ta stran ka pod ne la. Po sla nik DSS-a Ne nad Po po vi} re kao je no vi na ri ma da su u pred lo è nom bu xe tu pri ho di pre ce we ni, a ras ho di pot ce we ni. On je po hva lio to {to je bu xet do {ao u Skup {ti nu na vre me i {to se u we mu ka pi tal ne in ve sti ci je sa da mo gu pla ni ra ti na tri go di ne. [ef po sla ni~ ke gru pe LDP-a ê do mir Jo va no vi} re kao je da je pred lo è ni bu xet za 2013. go di nu pred iz bor ni bu xet ak tu el ne vla da ju }e ko a li ci je ko ji ne }e iz dr à ti ni {est me se ci i ce na ko ja vla da ju }a ko a li ci ja pla }a da bi na sta vi la da vla da. Je di no {to vi di po zi tiv no u sve mu to me je to {to je svi ma ja sno da je si tu a ci ja ne iz dr ì va. S. Stankovi}

rekli su

Ago {ton: Za ma |ar sku po li ti~ ku auto no mi ju Pred sed nik De mo krat ske stran ke voj vo |an skih Ma |a ra An dra{ Ago {ton oce nio je da se po li ti~ ki pred stav ni ci te ma wi ne, ume sto za la ga wa za po {to va we ustav nih ga ran ci ja za Voj vo di nu, mo ra ju po sve ti ti bor bi za stvar nu ma |ar sku po li ti~ ku auto no mi ju. Ume sto bor be za sred stva Voj vo di ni, Ago {ton je pred lo `io da voj vo |an ski Ma |a ri „gle da ju svo ja po sla” i da otvo re ma |ar skoma |ar ske kon sul ta ci je po vo dom pi ta wa „stvar ne ma |ar ske po li ti~ ke auto no mi je”, pre neo je in ter net-por tal „Voj vo di na da nas”. Ago {ton je oce nio da Voj vo di na ne mo `e ra ~u na ti na Usta vom za ga ran to va na sred stva jer ne ma nov ca i da su sa mim tim na po ri pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne i pred sed ni ka Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tva na Pa sto ra „bes po treb ni i be smi sle ni”.

@iv ko vi}: Le vi ca ogre zla u la ì ma Biv {i pre mi jer i funk ci o ner De mo krat ske stran ke Zo ran @iv ko vi} re kao je da }e osno va ti no vu stran ku i pro mo vi sa ti je fe bru a ra idu }e go di ne. – Ime stran ke dr à }e mo u taj no sti do pred osni va~ ku skup {ti nu – ka zao je @iv ko vi} za „Ve ~er we no vo sti”. On je na veo da }e no va stran ka bi ti na po li ti~ kom cen tru jer, ka ko je na veo, le vi ca je „ogre zla u la ì ma”, a de sni ca „u vul gar nom pri mi ti vi zmu”. – U stran ci }e bi ti ne ko li ko afir mi sa nih po li ti ~a ra, a ve }i nu }e ~i ni ti gra |a ni ko ji è le naj bo qe ovoj ze mqi... na saj tu }e u sva kom tre nut ku mo }i da se vi de upla te za stran ku, kao i tro {ko vi – ka zao je @iv ko vi}.On je do dao i da }e sve bi ti sprem no za pro mo ci ju no ve stran ke do kra ja ove go di ne, ali da je to od lo è no za fe bru ar jer u ja nu a ru ima mno go pra zni ka i ne rad nih da na.

politika

dnevnik

PO VO DOM GO DI [WI CE PRI SA JE DI WE WA VOJ VO DI NE SR BI JI DA NAS SVE ^A NA SED NI CA PO KRA JIN SKE SKUP [TI NE

Na sve ~a no sti i pred sed nik Ni ko li} Sve ~a na sed ni ca Po kra jin ske skup {ti ne po vo dom obe le à va wa 94. go di {wi ce pri sa je di we wa Voj vo di ne Sr bi ji bi }e odr à na da nas, sa op {te no je na in ter netstra ni voj vo |an ske vla de. Sed ni ca po ~i we u 11 sa ti, a po pro gra mu je pred vi |e no obra }a we pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je Tomislava Nikoli}a. Pro gram }e, ka ko je na ja vqe no, po ~e ti in to ni ra wem dr àv ne him ne „Bo è prav de” i sve ~a ne pe sme u iz vo |e wu Ho ra Srp skog na rod nog po zo ri {ta iz No vog Sa da. Po zdrav nu re~ upu ti }e pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne I{tvan Pastor, a pri sut ni ma }e se obra ti ti pred sed nik Vla de APV Bojan Pajti}, na ve de no je u sa op {te wu. Na ja vqen je i na stup gu da~ kog kvar te ta „Li ra” Srp skog na rod nog po zo ri {ta. Da na {wa sve ~a na sed ni ca Skup {ti ne APV po sve }e na je obe le à va wu 25. no vem bra 1918. go di ne, ka da su Ba nat, Ba~ ka i Ba ra wa pri sa je di -

we ni ta da {woj Kra qe vi ni Sr bi ji. Na taj dan od lu ku o pri sa je di we wu do ne la je u No vom Sa du Ve li ka na rod na skup {ti na Sr ba, Slo va ka, Bu we va ca i dru gih Slo ve na. Dan ra ni je u Ru mi je Ve li ki na rod ni zbor pro gla sio pri sa je di we we Sre ma Kra qe vi ni Sr bi ji. Po sla ni ci za Ve li ku na rod nu skup {ti nu u No vom Sa du bi ra ni su ta ko da je na sva kih hi qa du sta nov ni ka do la zio je dan, a od 757 po sla ni ka bi ra nih u 211 op {ti na bi lo je 578 Sr ba, 62 Slo va ka, 39 Hr va ta, 21 Ru sin, {est Ne ma ca i je dan Ma |ar.

„Ve li ka Na rod na skup {ti na Sr ba, Slo va ka, Bu we va ca i dru gih Slo ve na bi la je sa zva na da bi se pred u pre di lo ne ko re {e we ko je bi Ba nat, Ba~ ku i Ba ra wu mo glo osta vi ti u Ugar skoj”, na vo di u kwi zi „Krat ka isto ri ja No vog Sa da” \or|e M. Srbulovi}. „Me |u srp skim pr va ci ma su se po pi ta wu Uje di we wa po ja vi le dve stru je: pr va, ~i ji je naj o tvo re ni ji za go vor nik bio Ja {a To mi}, zah te va la je di rekt no pri sa je di we we Sr bi ji i dru ga, ko ju su za go va ra li po je di ni in te lek tu al ni kru go vi, ko ji su tra -

ì li iz ve stan ste pen auto no mi je za ove kra je ve”, na vo di Sr bu lo vi}. Skup {ti na je odr à na u ve li koj sa li Ma je ro vog „Grand” ho te la, u zgra di na da na {wem Tr gu slo bo de u No vom Sa du u ko joj je sa da ban ka. Dvo ra na je, pi {e Sr bu lo vi}, bi la pre pu na pu bli ke ko ja se iz me {a la s po sla ni ci ma. „Za pred sed ni ka je iza bran gr ko ka to li~ ki sve {te nik, no vi nar i pi sac Jo van Hra ni lo vi}, ~i me se è le lo ma ni fe sto va ti na rod no je din stvo. Sa ma skup {ti na ni je du go tra ja la: po sle pred sed ni ko vih po zdrav nih re ~i, kao iz ve sti lac go vo rio je Ja {a To mi}. On je ve o ma va tre no go vo rio o po tre bi pri sa je di we wa Sr bi ji, a isto ta ko go vo rio je i ka to li~ ki sve {te nik iz Su bo ti ce Bla {ko Ra ji}. Po tom je iza bran Ve li ki na rod ni sa vet od 50 ~la no va i we gov iz vr {ni or gan, Na rod na upra va. Po {to je ot pe va na him na ’Bo è prav de’, po sla ni ci su se raz i {li”. S. K.

POT PRED SED NIK SNS-a IGOR MI RO VI]

Pro {lost kao uzor za je din stvo Pot pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke Igor Mirovi} oce nio je da je sve ~a no obe le `a va we pri sa je di we wa Voj vo di ne Kra qe vi ni Sr bi ji u po kra jin skom par la men tu va `no zbog da va wa zna ~a ja tom isto rij skom ~i nu, ali i zbog, ka ko je na veo, de mon stra ci je je din stva i za jed ni {tva. On je za „Dnev nik” ka zao da je odr `a va we sve ~a ne se si je tim po vo dom u

Skup {ti ni APV sa tis fak ci ja i za we ga li~ no, zbog to ga {to jo{ od 1992. go di ne po kre }e tu ini ci ja ti vu, te ini ci ja ti vu da se u No vom Sa du obe le `a va oslo bo |e we gra da u Pr vom svet skom ra tu, {to se pre ne ko li ko ne de qa i do go di lo. – Ove go di ne Skup {ti na Voj vo di ne je tu ini ci ja ti vu pri hva ti la, i po dr `a le su je i vla da ju }e stran ke. Po zi -

tiv nu ener gi ju u tom po gle du da la je i Vla da Voj vo di ne, i mi }e mo pr vi put ima ti sve ~a nu sed ni cu Skup {ti ne Voj vo di ne tim po vo dom – re kao je Mi ri vi} Do dao je da su ini ci ja ti vu SNS-a for mal no po dr `a li po sla ni ci DSS-a i ko a li ci je oko SPS-a, ali da je do bi je na i pu na po dr {ka po sla ni ka vla da ju }e ko a li ci je. B. D. S.

subota24.novembar2012.

SKUP [TI NA GRA DA ZRE WA NI NA PRO TE KLA U BROJ NIM KON TRO VER ZA MA

De mo kra te po nu di le SPS-u me sto gra do na ~el ni ka Pot pred sed nik Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke i od bor nik u Skup {ti ni gra da Goran Kauri} ju ~e je zva ni~ no, u ime te stran ke, po nu dio So ci ja li sti~ koj par ti ji Sr bi je me sto gra do na ~el ni ka Zre wa ni na, uko li ko pri sta ne na to da for mi ra no vu lo kal nu vlast s de mo kra ta ma. Na sed ni ci lo kal nog par la men ta Ka u ri} je oce nio da bi so ci ja li sti tre ba lo da pri hva te tu po nu du zbog ve li ke od go vor no sti ko ju ima ju pre ma gra du i gra |a ni ma.

ji}, ko ja je u uto rak sa op {ti la da je na pu sti la SNS i da je pre {la u LSV jer se be, ka ko je re kla, vi {e ne pro na la zi u na pred wa ci ma, s ob zi rom na to da su we ne `e qe i pla no vi u ve zi s od bor ni~ kim ra dom “po ~e li da se raz li ku ju od pro gra ma SNS-a”. Br zo je, ipak, pro me ni la mi {qe we, pa se vra ti la u SNS, u ~i je ime je ju ~e i na stu pi la. Od bor nik LSV-a Aleksandar Marton iz ja vio je za “Dnev nik” da su li ga {i u ~e tvr tak na ~u li da je \a ji }e va od lu ~i -

Skan dal: Za kqu ~a li no vi na re na bal ko nu Skup {tin sko obez be |e we za bra ni lo je ju ~e no vi na ri ma pi sa nih me di ja da u|u u skup {tin sku sa lu. Ume sto to ga, no vi na ri su upu }e ni na to da de {a va wa u lo kal nom par la men tu pra te s unu tra {weg bal ko na, na ko jem ni je bi lo osnov nih uslo va za rad jer ni je bi lo do voq no ni sto li ca, a ka mo li sto lo va. Ta ko |e, pred stav ni ci “sed me si le” su na kon ula ska na bal kon za kqu ~a ni i ni su mo gli iza }i sve dok ne ku ca ju da im pri pad ni ci obez be |e wa otvo re vra ta. Na in si sti ra we “Dnev ni ka” da od go vo re ko je na re dio da se no vi na ri ma ogra ni ~i slo bo da kre ta wa, u obez be |e wu su re kli da je to ura |e no po na red bi wi ho vog {e fa Du{ana Kurixe, od no sno se kre ta ra Skup {ti ne gra da Milana Mrk{i}a (SPS). – Iz bo rom gra do na ~el ni ka iz re do va SPS-a ovaj grad }e kre nu ti pu tem uspe ha – po ru ~io je Ka u ri}. Me |u tim, od bor ni ci SPS-a, kao i wi ho vi ko a li ci o ni part ne ri iz SNS-a, s ko ji ma tre nut no i ~i ne vla da ju }u ve }i nu u naj ve }em ba nat skom gra du, ni su se iz ja sni li o ovom pred lo gu. Po pr vi put od kon sti tu i sa wa no vog lo kal nog par la men ta u skup {tin skim klu pa ma ju ~e su se na {li i od bor ni ci Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne ko ji su boj ko to va li do sa da {wa za se da wa. Wih de se to ro sve ~a no je po lo `i lo od bor ni~ ku za kle tvu, a iz o stao je Bojan Kostre{ ko ji se ni je oda zvao sed ni ci. Na iz ne na |e we mno gih, me |u li ga {i ma ni je bi lo od bor ni ce Svetlane \a-

la da se vra ti u na pred wa~ ko ja to jer je, po we go vim re ~i ma, bi la iz lo è na ogrom nim pri ti sci ma. – Ona je, me |u tim, i da qe ~lan LSV-a jer se zva ni~ no ni je i{ ~la ni la iz stran ke. Ovo je jo{ je dan do kaz ka ko funk ci o ni {e skup {tin ska ve }i na u Zre wa ni nu, ko ja je ne pri rod na – ka zao je Mar ton. Sve tla na \a ji} ni je è le la da po drob ni je ob ja sni ka ko je mo gu }e da ne ko u ro ku od tri da na ob u ~e no vi stra na~ ki dres, a po tom ga ski ne i vra ti se u sta ri. – Okol no sti su se pro me ni le za dva da na. Za sve po sto ji raz log, ve ruj te mi – po ku {a la je \a ji }e va u iz ja vi za “Dnev nik” da obra zlo ì svoj po stu pak. @. Ba la ban

ekonomija

subota24.novembar2012.

dnevnik

MI NI STAR KA ENER GE TI KE ZA BRI NU TA ZBOG BR ZI NE KO JOM NIS VA DI CR NO ZLA TO U VOJ VO DI NI I SR BI JI

Isi sa va we naf te br zi nom od 650 mi li o na do la ra go di {we Iz do ma }ih iz vo ra go di {we se iz va di oko mi lion to na naf te, a to je i re zul tat po stig nut pro {le go di ne ka da je pro iz ve de no pri bli `no oko 1,6 mi lion to na ekvi va lent naf te, od no sno oko mi lion to na naf te i oko 600 mi li o na kub nih me ta ra pri rod nog ga sa. Kad se to pre ve de na je zik ci fa ra, vred nost naf te iz do ma }ih na la zi {ta, uz pro se~ nu ce nu ba re la (159 li ta ra) od oko 100 do la ra – je oko 650 mi li o na do la ra, ta man ono li ko ko li ko je ulo `e no u ra fi ne ri ju u Pan ~e vu, a ma we od iz no sa pla }e nog za ve }in sko vla sni {tvo u Naft noj in du stri ji Sr bi je. Iz ve sno je da je to le pa su ma, a ne sum wi vo je i da Sr bi ja ostva ru je ko rist od eks plo a ta ci je naf te s do ma }ih po qa, ali je mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi} uka za la na to da je za Sr bi ju bit no ko jom se br zi nom eks plo a ti {u naft na na la zi {ta i da li }e ona bi ti pot pu no is cr pqe na, kao i to da je pi ta we za NIS da li se ba vi is tra `i va wem

no vih naft nih po qa ili sa mo eks plo a ta ci jom ono ga {to ima mo. Tre ba re }i da se eks plo a ta ci jom naf te iz do ma }ih iz vo ra, pre sve ga, iz dva ja ma we de vi znih sred sta va za wen uvoz, {to po zi tiv no uti ~e na plat ni bi lans dr `a ve, NIS za po {qa va ve li ki broj rad ni ka na tim po slo -

vi ma, a po re zi na do ho dak i pro fit do no se zna tan pri hod dr `a vi. Ta ko |e, lak {e }e se pre mo sti ti even tu al ni ne do sta tak naf te u slu ~a ju ne ke ve }e svet ske kri ze, od no sno po re me }a ja na tr `i {tu, a tu je i pri hod od na kna de za ko ri {}e we mi ne ral nih si ro vi na, ko ji go di {we iz -

NIS ula è u Sr bi ju i okru è we Ka ko je ne dav no iz ja vio ge ne ral ni di rek tor NIS-a Ki ril Krav ~en ko, kom pa ni ja ula è znat ne svo te u is tra ì va we i pro iz vod wu naf te pa }e ove go di ne u Re pu bli ku Srp sku bi ti ulo ì ti ukup no de set mi li o na evra, a u na red ne tri go di ne pla ni ra se ula ga we 40 mi li o na evra, da bi, u skla du s du go ro~ nom stra te gi jom kom pa ni je, go di {wa pro iz vod wa naf te i ga sa u 2020. go di ni do sti gla pet mi li o na to na. On je re kao da u Sr bi ji ima ukup no ot kri ve nih 53 naft nih i ga snih po qa, od no sno 20 naft nih, 26 ga snih i se dam naft no-ga snih, a tre nut no se eks plo a ti {e 650 bu {o ti na. Pro iz vod wa naf te u Sr bi ji od vi ja se u po go ni ma „Sred wi Ba nat” u Zre wa ni nu, „Se ver ni Ba nat„ u Ki kin di i „Ba~ ka” u Be ~e ju. Po we go vim re ~i ma, ove go di ne }e NIS u Sr bi ji in ve sti ra ti oko 15 mi li jar di di na ra, na red ne 25 mi li jar di, a 2013. go di ne pla ni ra ju se tri pu ta ve }e in ve sti ci ja u ka dro ve, is tra ì va wa, nove teh no lo gi je i {i re we po slo va wa u re gi o nu.

O IN DU STRIJ SKIM ZO NA MA U BA^ KOJ PA LAN CI SE SA MO PRI ^A

Za no ve fa bri ke se la pri vla~ ni ja od gra da

Go to vo dve de ce ni je, a obi~ no s pro me nom vla sti, u Ba~ koj Pa lan ci se na ja vqu ju no ve fa bri ke, od no sno iz grad wa rad no-in du strij skih zo na u toj va ro {i po red Du na va. I go to vo re dov no sve se za vr {i na obe }a wi ma, a tek ovih da na stru~ ni ji qu di su kon sta to va li da ovaj gra di} s bli zu 30.000 sta nov ni ka go to vo da i ne ma po god no ze mqi {te (atar op {ti ne ima oko 55.000 hek ta ra!) za in du strij ske zo ne. Tu je du nav ska lu ka, du nav ski most ko ji po ve zu je s Hr vat skom, od no sno usko ro EU, `e le zni ca, ma gi stral -

Pa lan ke i tri na est se la. Ta da su se la kri ti ko va la lo kal nu sa mo u pra vu da je, na vod no, za bo ra vi la na wih jer su sve fa bri ke lo ci ra ne u Pa lan ci. Od ta da se do sta to ga pro me ni lo, a u vre me nu pri va ti za ci je, tran zi ci je i eko nom ske kri ze, ko ja kod nas tra je mno go du `e ne go u sve tu, u va ro {i je pro pa lo, od no sno

U napu{tenom pogonu „Majevice” u Gajdobri, po~ela je da radi ~arapara, u Mladenovu fabrika za reciklaù PET ambalaè... ni put... Pre ne ko li ko go di na pri ~a lo se o no vim fa bri ka ma na ne ko li ko sto ti na hek ta ra, po mi wa le su se ne ka kve in du strij ske zo ne „se ver“ i „jug“. Po tom se spo mi wa la za me na ze mqi {ta s Voj nom usta no vom „Ka ra |or |e vo“, od no sno „Mo ro vi}“, na ne ka kvoj obi la zni ci, ali se i to, do sa da, za vr {i lo sa mo na è qi. Go to vo pre tri de ce ni je ov de se po mi wao po li cen tri~ ni raz voj op {ti ne s go to vo 60.000 sta nov ni ka, od no sno rav no me ran raz voj Ba~ ke

do {lo do ka tan ca, do sta ma lih i sred wih pred u ze }a, a pr vi ko ji su osta ja li bez po sla bi li su oni rad ni ci ko ji su do rad nog me sta pu to va li iz se la. Me |u wi ma bi lo je po do sta be ze mqa {a, ili onih s dvatri ju tra ze mqe. Ove go di ne, pro me nom vla sni ka, po no vo je po ~e la da ra di Fa bri ka vo de u Ne {ti nu, a do po sla je do {lo de se tak rad ni ka iz tog se la s bli zu 900 sta nov ni ka. U Gaj do bri je, u na pu {te nom objek tu ne ka da {weg po go na „Ma je vi ce“, po ~e la da

ra di ~a ra pa ra i pla ni ra se oko 100 rad nih me sta. U Mla de no vu je fa bri ka za re ci kla ù PET am ba la è po ~e la nov po gon pa sre di nom idu }e go di ne do po sla, uz po sto je }ih 50, do rad nog me sta tre ba da do |e jo{ pe de se tak rad ni ka. Pred sed nik op {ti ne Bo jan Rad man is ti ~e da su ta kvi po go ni spas za se la, ali no vo op {tin sko ru ko vod stvo jo{ uvek ni je ob na ro do va lo ide ju o to me ka da }e u Pa lan ci po ~e ti da ra di ne ka no va fa bri ka. Za sa da su, iz gle da, se la atrak tiv ni ja od va ro {i, a stru~ ni ji ka ù da je to zbog jef ti ni jeg ko mu nal nog ure |e wa, od no sno jef ti ni jeg ze mqi {ta. Na pu {te ni ne ka da {wi po go ni uz ma la ula ga wa mo gu se pri ve sti na me ni i po nu di ti in ve sti to ri ma. Ta ko je u se li ma, a {ta }e nad le `ni ura di ti s no vim fa bri ka ma u Ba~ koj Pa lan ci ni ko ne zna, ali skep ti ci tvr de da ni jed na do sa da {wa lo kal na vlast ni je mo gla da “na ora wu na |e ze mqe“ za no ve fa bri ke. Dok se ne na |u i ne ure de par ce le ko je }e bi ti atrak tiv ne in ve sti to ri ma, za in te re so va ni ma bi se mo gle po nu di ti pro iz vod ne ha le fa bri ka ko je su ili pro pa le, ili se po sle po ni {te nih pri va ti za ci ja na {le u vla sni {tvu dr à ve. Ova ko je naj go re jer ov da {wi (ne)za po sle ni s po do sta qu bo mo re gle da ju i slu {a ju ka ko se, na pri mer, u In |i ji, Zre wa ni nu, Pe }in ci ma... otva ra ju no ve fa bri ke stra nih in ve sti to ra i za po {qa va na sto ti ne, pa i hi qa de rad ni ka. M. Su yum

no si oko dve mi li jar de di na ra. Po re ~i ma stru~ wa ka, naf ta i pri rod ni gas iz le ì {ta ni ka da ne mo gu bi ti pot pu no is cr pqe ni, ve} mo gu bi ti sa mo op ti mal no is ko ri {}e ni. Ipak, br zi na eks plo a ta ci je mo ra bi ti mak si mal no pri la go |e na le ì {nim uslo vi ma da bi se obez be di lo wi ho vo op ti mal no is ko ri {}e we. Iz vor „Dnev ni ka” uka zu je na to da pi ta we da li se NIS ba vi is tra ì va wem no vih naft nih po qa ili sa mo eks plo a ta ci jom ono ga {to ima mo ni je pi ta we za NIS ve} dr à vu jer od to ga za vi si da qa sud bi na Naft ne in du stri je Sr bi je, gde je dr à va jo{ uvek naj ve }i ma win ski ak ci o nar. Po seb no za to {to NIS ima mo no pol na is tra ì va wa naf te i pri rod nog ga sa na ~i ta voj te ri to ri ji Sr bi je – u cen tral noj Sr bi ji do 2020. go di ne, a u Voj vo di ni do 2015. go di ne, uz pod net zah tev do 2020. go di ne. Da kle, u ta kvim uslo vi ma, uka zu je na{ sa go vor nik, dr à va ima do dat nu oba ve zu da kon tro li {e NIS jer sa mo in ten ziv na

i eks ten ziv na ge o lo {ka is tra `i va wa, ko ja se iz vo de u skla du s pro jekt nim re {e wi ma i di na mi kom na osno vu ko jih su iz da ta odo bre wa, mo gu do ve sti do no vog, zna ~aj ni jeg ot kri }a van po zna tih naft nih i ga snih po qa. A bez to ga ne ma du go ro~ nog op stan ka Naft ne in du stri je Sr bi je u sa da {woj kon ste la ci ji, ve} }e se sve sti sa mo na ra fi ne ri je i ben zin ske pum pe i u ce li ni }e za vi si ti od uvo za. Ka da su u pi ta wu ko li ~i ne bi lan snih re zer vi naf te, pri rod nog ga sa, pa i dru gih mi ne ral nih si ro vi na, od no sno re zer vi ~i ja je eks plo a ta ci ja u od re |e nom tre nut ku

is pla ti va, one za vi se od teh ni~ koteh no lo {ke opre mqe no sti kom pa ni je, a pre sve ga tr ì {ne ce ne tih si ro vi na, pa je u tom smi slu ne mo gu }e s ve li kom si gur no {}u go vo ri ti o ve ku eks plo a ta ci je pre o sta lih ko li ~i na naf ta i pri rod nog ga sa u do sa da ot kri ve nim i is tra è nim naft nim i ga snim le ì {ti ma. Pri ak tu el nim teh ni~ koteh no lo {kim i eko nom skim uslo vi ma i uz go di {wu pro iz vod wu, po pro ce na ma stru~ wa ka, pre o sta le ko li ~i ne bi lan snih re zer vi naf te i pri rod nog ga sa obez be |u ju vek eks plo a ta ci je od mak si mal no oko de set go di na. D. Mla |e no vi}

PO ^E LA JAV NA RAS PRA VA O PRO GRA MU ZA PO BOQ [A WE STA WA U PRI VRE DI VOJ VO DI NE

Olak {a ti po slo va we i su zbi ti si vu eko no mi ju Pred sta vqa wem pred lo ga pro gra ma za po boq {a we sta wa u obla sti pri vre de, pred u zet ni {tva i za nat stva u Voj vo di ni, ju ~e je u No vom Sa du za po ~e la jav na ras pra va o tom do ku men tu. Pred pred stav ni ci ma voj vo |an skih gra do va i op {ti na, sin di ka ta, udru `e wa po slo da va ca i za na tli ja, Pri vred ne ko mo re, kla ste ra, pred lo `e ni pro gram u Skup {ti ni Voj vo di ne pred sta vio je po kra jin ski se kre tar za pri vre du Mi ro slav Va sin. – O~e ku jem da uz me te u~e {}e u jav noj ras pra vi o pro gra mu u na red nim ne de qa ma. Jav na ras pra va bi tre ba lo za re zul tat da ima po boq {a we pro gra ma, a ko na ~an tekst bi tre ba lo da bu de usvo jen do kra ja go di ne. S pod -

sti caj nim me ra ma i od go va ra ju }im bu xe tom za 2013. go di nu po tom bi smo mo gli ra di ti na osno vu prin -

ci pa iz ovog do ku men ta – ka zao je Va sin. Ka ko je is ta kao, pro gram je na stao u vi {e me se~ noj sa rad wi s mno -

Kre di ti i po dr {ka in ve sti ci ja ma Ka ko je re kao Mi ro slav Va sin, Vla da Voj vo di ne }e u 2013. go di ni fi nan sij ski po mo }i in ve sti to re u Po kra ji ni, bez ob zi ra na to da li po ~i wu ula ga wa od te me qa ili ko ri ste po sto je }e objek te. Ta ko |e, Po kra ji na }e pla ti ti za kup pro iz vod ne ha le na go di nu da na sva kom stra nom in ve sti to ru ko ji bu de ulo `io vi {e od tri mi li o na evra i za po slio vi {e od 100 rad ni ka pri re a li za ci ji bra un fild in ve sti ci ja. Kod grin fild in ve sti ci ja, ako stra ni ula ga~ in ve sti ra vi {e od tri mi li o na evra i za po sli vi {e od sto ti nu rad ni ka do bi }e do 100.000 evra po mo }i od Vla de Voj vo di ne za iz ra du pro jekt ne do ku men ta ci je – do dao je on. Osim sub ven ci o ni sa wa otva ra wa no vih rad nih me sta, pla ni ra ni su i kre dit ni aran `ma ni Raz voj ne ban ke Voj vo di ne za pod sti caj iz vo za i po mo} ma lim i sred wim pred u ze }i ma ko ja se ba ve pro iz vod wom.

gim in sti tu ci ja ma u Voj vo di ni, pre sve ga s Uni jom po slo da va ca Voj vo di ne i Sa ve za pro na la za ~a Sr bi je, ali i uz uva à va we mi {qe wa is tak nu tih stru~ wa ka. – Pro gram ni je pre ten ci o- zan da me wa stvar nost na ko ju ne mo è mo uti ca ti ve} ima ulo gu da po boq {a sta we i am bi ci ju da pro me ni svest i naj zad u po li ti~ ki i pri vred ni ì vot Voj vo di ne uve de sa rad wu svih ko ji mo gu do pri ne ti po boq {a wu sta wa u obla sti pri vre de – is ta kao je po kra jin ski se kre tar za pri vre du. Do ku ment nu di 11 stra te {kih pra va ca za po boq {a we pri vred nog am bi jen ta, kao {to su afir ma ci ja so ci jal nog di ja lo ga, put u ino va cij sko dru {tvo, otva ra we „ze le nih” rad nih me sta, udru ì va we pri vred nih su bje ka ta ra di ja ~a wa kon ku rent no sti, jav no-pri vat no part ner stvo, ser ti fi ka ci ja, una pre |e we è le zni~ kog i re~ nog sa o bra }a ja te elek tron skih ko mu ni ka ci ja, raz voj voj vo |an skog se la, ko ri {}e we do stup nih evrop skih fon do va i nov pri stup u re {a va wu pro ble ma „si ve” eko no mi je. Pred lo è ni do ku ment sa dr ì i niz pod sti ca ja, ko ji }e, uz po sto je }e, uve sti Vla da Voj vo di ne i dru ge po kra jin ske in sti tu ci je, kao {to su kre dit ni aran `ma ni i raz ne vr ste olak {i ce za ma la i sred wa pred u ze }a za pri vre du, pri vla ~e we stra nih ali i do ma }ih in ve sti ci ja... V. ^v.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Kupovni Va`i za za devize

1 1

110,8174 89,4122

Promena %

Cena

BELEX 15 (466,00 -0,11)

Promet

Telefonija, Beograd

20,24

202

1.010

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

20,00

7.920

174.240

AIK banka, Ni{

0,00

1.501

0,00

Neoplanta, Novi Sad

13,35

399

16.664

NIS, Novi Sad

0,15

690

6.409.457

113,0790

Zdravqe, Leskovac

2,73

5.150

6.695.000

Imlek, Beograd

2,49 Promena

2.100 Cena

31.500 Promet

91,2369

115,6798 93,3353

110,4782 89,1385

Galenika Fitofarmacija, Zemun Pet akcija s najve}im padom

Kanada

dolar

86,1655

87,9240

89,9463

85,9017

Imtel RTV, Beograd

-40,02

547

276.235

Danska

kruna

14,8561

15,1593

15,5080

14,8106

Nova Budu}nost, @arkovac

-33,55

600

60.000

Montinvest, Beograd

-11,11

6.000

1.152.000

Norve{ka

kruna

15,1171

15,4256

15,7804

15,0708

[vedska

kruna

12,8744

13,1371

13,4393

12,8349

[vajcarska

franak

91,9723

93,8493

96,0078

91,6908

V. Britanija

funta

137,1163

139,9146

143,1326

136,6966

SAD

dolar

85,9583

87,7125

89,7299

85,6951

Imlek, Beograd Energoprojekt holding, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 11. 2012. godine

-2,58

3.100

306.900

-0,37 Promena

545 Cena

218.630 Promet

0,15

690

6.409.457

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

-2,58

3.100

306.900

Komercijalna banka, Beograd

1,70

1.017

5.978.240

Energoprojekt holding, Beograd

-0,37

545

218.630

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,23

429

492.505

Soja protein, Be~ej

0,58

520

0,00

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.648

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.602

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

2,49

2.100

31.500

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,11

4.395

171.405

0,00

5.303

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

540

7.680.780

Alfa plam, Vrawe

^oka duvanska industrija, ^oka

0,00

1.800

1.800.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

540

7.680.780

Tigar, Pirot

0,54

186

744

Inter{ped, Subotica

0,00

370

1.552.890

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.300

260.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik NO VO SA \A NI NA EVROP SKOM TR @I [TU

„Ju `na Ba~ ka” gra di u Ne ma~ koj No v o s ad s ko pred u z e } e „Ener go teh ni ka ju `na Ba~ ka” u~e stvu je u iz grad wi po slov nog objek t a osi g u r a v a j u } e kom pa ni je „Ali janc„ u Ne ma~ koj, ~i ja vred nost je pet mi li o na evra, sa op {ti lo je ju ~e to pred u ze }e. Ka k o se na v o d i, re~ je o objek tu vred nom 200 mi li o na evra iz pro gra ma ta ko zva ne ze le ne iz grad we, a no vo sad ska fir ma ra di kom plet nu elek -

tro e ner get sku in fra struk tu ru, ko ja ob u hva ta pro jek to va we, is po ru ku i mon ta ù ma te ri ja la i opre me. U Ne ma~ koj su tre nut no an ga ò va na 42 rad ni ka „Ju `ne Ba~ ke”, a pla ni ra no je da se taj broj po ve }a. Bu d u } a po s lov n a zgra d a kom pa ni je „Ali janc„ – „Tri ton ho u s e„ na l a z i se u cen t ru Frank fur ta. Ukup na po vr {i na objek ta je 50.000 kva drat nih me ta ra. „Ener go teh ni ka ju `na Ba~ ka” osno va na je 1958. go di ne u okvi ru kom pa ni je „Elek tro voj vo di na” i ba vi se iz grad wom i odr à va wem elek tro e ner get skih obje ka ta, a 2010. je pri va ti zo va na. U to vre me je ima la 253 rad ni ka, a da nas u woj ra di oko 420 qu di.

subota24.novembar2012.

NA [I PO LI TI ^A RI DI GLI RU KE OD RE FOR MI, A NO VA TEH NO LO [KA ERA NAS GA ZI

Sr bi ja (ne)spo sob na za tre }u in du strij sku re vo lu ci ju Dok srp ski taj ku ni bri nu bri gu ka ko da ot pu ste rad ni ke a ne ka ko da ih za po sle ili, ne daj bo `e, otvo re ne ku no vu fa bri ku, dok pro da ju ban ke i tr go vin ske lan ce da bi ku pi li po qo pri vred na pred u ze }a i wi ve jer je, na rav no, po qo pri vre da na {a {an sa, do tle se Evro pa naj o zbiq ni je spre ma za ta ko zva nu tre }u in du strij sku re vo lu ci ju. Pri ~a ju }i baj ke o po qo pri vre di i ne pri me }u je mo da nas vre me i teh no lo gi ja ga ze jer tre }a in du strij ska re vo lu ci ja ni je po di za we no vih ~e li ~a na, kok sa ra, gi gant skih fa bri ka s 50.000 za po sle nih. To je pre sve ga no va teh no lo gi ja, pra }e na pa met nim pro gram skim re {e wi ma, no vim ma te ri ja li ma, ro bo ti ma i in ter ne tom. Evrop ska ko mi si ja pla ni ra da tre }om in du strij skom re vo lu ci jom iz ve de Evro pu iz kri ze i pri vred no je osi gu ra za bu du} nost. „Evrop ska ko mi si ja je po pi ta wu pri vred ne kri ze pro me ni la svoj pra vac de lo va wa“; „Bri sel je po no vo ot krio in du stri ju kao iz vor bla go sta wa“ – gla se ne ki od na slo va vo de }ih evrop skih me di ja ko ji su na ja vi li in du strij sku Evro pu s „tre }om in du strij skom re vo lu ci jom“. Pr va in du strij ska re vo lu ci ja po kre nu ta je izu mom par ne ma {i ne sre di nom 18. ve ka, a dru ga je pri sti gla s ma sov nom ma {in skom pro iz vod wom na pre la zu u 20. Tre }a bi Evro pu po no vo tre ba lo da u~i ni kon ti nen tom in du stri je, tre ba lo bi po ti sne iz pr vog pla na uslu `ne bran {e, otvo ri no va rad na me sta, spre ~i emi gra ci ju te do ne se traj ni pri vred ni rast. Ko me sar Evrop ske ko mi si je za in du stri ju An to nio Ta ja ni je u svr hu tog ci qa for mu li sao ~e ti ri ta~ ke ko je bi tre ba lo da bu du ost-

va re ne u ro ku od tri go di ne: in ve sti ci je, is tra ì va we/ raz voj, unu tra {wa tr go vi na, ma la i sred wa pred u ze }a. In ve sti ci je bi tre ba lo da po ra stu s 18,6 od sto BDP-a 2011. na 21,25 od sto do 2015, od no sno na vi {e od 23 od sto do 2020. No vac za no ve teh no lo gi je bi s da na {wih {est-se dam od sto BDPa tre ba lo da se po ve }a na vi {e od de vet od sto. Bri sel è li da una pre di unu tra {wu tr go vi nu i pro met ro be s ni è od 21 od sto BDP-a na 25 od sto do 2020. go di ne. Pre ko tr go vin skih spo ra zu ma bi }e otvo re na no va tr ì {ta. U~e {}e ma lih i sred wih pred u ze }a u iz vo zu unu tar do ma }eg tr ì {ta je 2009. go di ne iz no si lo 25 od sto. Sred wo ro~ no bi tu vred nost tre ba lo da do stig ne i za svet sko tr ì {te. Ta ko |e, pred u ze }a bi do 2015. go di ne u ra stu }oj on lajn tr go vi ni tre ba lo da „do ba ce” do u~e {}a od 33 od sto. Pro fe sor eko no mi je i na u~ ni sa vet nik Mi ro slav Pro ko pi je vi}

stri ja pa la s 20 od sto na 15, a ciq je da se do 2020. vra ti na 20 od sto – ka zao je Pro ko pi je vi}, do da ju }i da je Uni ja obe }a la da }e po kre nu ti tre }u in du strij sku re vo lu ci ju. On je upo zo rio na to da, me |u tim, do in du strij ske re vo lu ci je mo `e do }i je di no spon ta no, ka da se

Pro iz vod wa se vra }a u bo ga te ze mqe Pa da i va `nost ulo ge ce ne ra da. Pro iz vod wa se vra }a u bo ga te ze mqe, ne za to {to pla te Ki ne za ra stu, ve} za to {to kom pa ni je è le da bu du bli è kup ci ma da bi u {to kra }em ro ku mo gle udo vo qi ti pro me na ma u po tra `wi. Ne ki pro iz vo di to li ko su so fi sti ci ra ni da je od ve li ke po mo }i ka da su di zaj ne ri i pro iz vo |a ~i na istom me stu. oce nio je da su na {e vla sti, ko ju su ~i ni le raz ne vla de, „di gle ru ke od to ga da su u sta wu da sa me na pra ve ne ku re for mu” i „svi se na da ju da }e opo ra vak da do |e spo qa”, kao i da be è od re for mi ko je no se ve li ki po li ti~ ki tro {ak. – Uko li ko se po gle da sajt EU, wih bri ne isti pro blem kao i nas – de in du stri ja li za ci ja jer je in du -

stvo re uslo vi za to, te da tre ba iz be ga va ti bi ro krat ske pro gra me, ve} uko li ko je to mo gu }e, spro ve sti re for me. „Pr ve dve in du strij ske re vo lu ci je re zul ti ra le su bo ga }e wem i ur ba ni za ci jom sta nov ni {tva, a tre }a – di gi ta li za ci ja pro iz vod we – mo gla bi dra sti~ no pro me ni ti qud sku sva ko dne vi cu„, pi {e

„Eko no mist„, po zi va ju }i svet ske vla de da oslo bo de pro stor re vo lu ci o na ri ma. Od pr vih fa bri ka tek sti la kra jem 18. ve ka u Bri ta ni ji, pre ko po kre ta wa ma sov ne pro iz vod we auto mo bi la po ~et kom 20. u SAD-u, svet je su sti gla tre }a in du strij ska re vo lu ci ja. Sta pa ju se, pi {e „Eko no mist„, za di vqu ju }e teh no lo gi je: pa met na pro gram ska re {e wa, no vi ma te ri ja li i pro ce si, po put tro di men zi o nal nih prin ter skih is pi sa, spret ni ro bo ti i ceo niz uslu ga ute me qe nih na in ter ne tu. Ne gda {we fa bri ke {tan co va le su bez broj iden ti~ nih pro iz vo da (pam ti se For do va do sko ~i ca da kup ci mo gu oda bra ti auto mo bil u bo ji ko ju `e le do kle god je to cr na). Da nas, tro {ko vi pro iz vod we {a re ne le pe ze ar ti ka la, skro je nih po po je di na~ nim `e qa ma ku pa ca, stal no pa da ju, a fa bri ke bu du} no sti ne }e se fo ku si ra ti na ma sov nu pro iz vod wu ve} na ma sov no pri la go |a va we kup ci ma. No vi ma te ri ja li sve su lak {i, ot por ni ji i du go ve~ ni ji. Kar bon ska vlak na za me -

wu ju ~e lik i alu mi ni jum, a no ve teh no lo gi je omo gu }a va ju in è we ri ma da ob li ku ju i naj ma we pred me te. Na no teh no lo gi ja da je pro iz vo di ma na pred na svoj stva, po put fla ste ra ko ji po ma ù za ra sta wu ra na i po su |a ko je se sa mo ~i sti. Kao i sve re vo lu ci je, i tre }a }e u po je di nim seg men ti ma bi ti ru {i la~ ka pa je di gi tal na teh no lo gi ja ta ko ve} po tre sla me dij sku in du stri ju i ma lo pro da ju. Fa bri ke bu du} no sti bi }e go to vo oslo bo |e ne qud skog ra da. Ne ki pro iz vo |a ~i auto mo bi la, po put „Ni sa na„, ve} sa da pro iz vo de du plo vi {e vo zi la ne go pre de set go di na. Ve }i na rad nih me sta ne }e bi ti u fa bri~ kim ha la ma ne go u kan ce la ri ja ma pu nim di zaj ne ra, in è we ra, IT i mar ke tin {kih stru~ wa ka... [ta }e s na ma bi ti i gde je na {e me sto? Da li o to me pri ~a ju ov da {wi po li ti ~a ri i udru è wa me na xe ra ili taj ku ni, ko ji ne ra de ni {ta dru go ne go ma {ta ju o la kom ot pu {ta wu rad ni ka iz fa bri ka ko je su ku pi li za tep si ju ri be i ku ka ju, tra è }i pa re od dr à ve. E. Dn.

poqoprivreda

subota24.novembar2012.

dnevnik

TR GO VI NA PA OR SKOM RO BOM

PR VA PRO CE NA OVO GO DI [WE PRO IZ VOD WE NA WI VA MA

@u to zr no po be glo s ber ze

Po qo pri vre da podbacila za 1,2 mi li jar du do la ra

Koli~inski obim prometa preko Produktne berze u protekloj nedeqi iznosio je 1.852 tone robe. To je sedam puta vi{e u odnosu na prethodnu nedequ. Me|utim, broj zakqu~enih ugovora, kao i ~iwenica da se trgovalo samo s tri vrste robe, i daqe nedvosmisleno ukazuje na to da je trì{te letargi~no, plitko i nelikvidno. Ne pamti se da je nedeqno trgovawe zavr{eno, a da se na berzi uop{te nije trgovalo kukuruzom. Finansijska vrednost prometa iznosila je 65.314.880 dinara, {to je 7,15 puta vi{e od rekordno malog prometa iz prethodne nedeqe. Podatak da se kukuruzom nije trgovalo protekle nedeqe je pravi raritet na na{em trì{tu, ali se ne moè nazvati iznena|ewem. Kukuruza nema dovoqno na trì{tu. Tu robu izdvajalo je prethodnih godina od ostalih to {to je imala najve}i izvozni potencijal i veliki trì{ni vi{ak. Sada se suo~avamo sa ~iwenicom da }emo kukuruza imati tek dovoqno, a mo`da ~ak ni dovoqno

da zatvorimo doma}e bilansne potrebe. Na trì{tu se to ogleda u nedostatku prometa i odsustvu najzna~ajnijeg trì{nog segmenta – izvoznika. P{enica evidentno preuzima primat u trgovawu od po~etka teku}e ekonomske 2012/13. godine. Cena joj je protekle nedeqe bila u blagom padu od 1,84 odsto u odnosu na prethodni nedeqni period, i to je bio razlog {to se tra`wa zna~ajnije zainteresovala za kupovinu. Prose~na cena trgovawa na berzi je iznosila 28,84 din/kg (26,70 bez PDV-a). Najvi{e zakqu~enih kupoprodajnih ugovora bilo je na trì{tu soje. Svih {est trgovinskih aran`mana preko Produktne berze realizovano je po jedinstvenoj ceni od 66,96 din/kg (62 bez PDVa), {to predstavqa rast u odnosu na prethodnu nedequ od 1,64 posto. Sojina sa~ma je tre}a roba kojom se trgovalo u nedeqi za nama. Cena od 75 din/kg (62,50 bez PDV-a) je 2,34 odsto mawa u odnosu na prethodnu nedequ.

Po qo ~u va ri sa ~u va li vr ba ske ora ni ce U nameri da spre~i sve protiv za ko ni te rad we u ata ru, Poqo~uvarska slu`ba Javne agencije za zoo-higijenu i poqo pri vre du op {ti ne Vr bas sprovela je od kraja avgusta do polovine oktobra vi{e hiqada raznih kontrola. U izve{taju tve slu`be navodi se da je ve} od kraja leta bi lo neo p hod no da no no} no prisustvo poqo~uvara u ataru jer su velike vru}ine i su{a uzrokovali istovremeni po~etak è tve vi {e kul tu ra, {to je lica èqna da se domognu tu|eg dobra navelo da krenu u atar. „Poqo~uvari su od 25. avgusta do 10. oktobra zatekli 19 lica u kra|i plodova. Protiv tri lica policija i Tuìla{tvo pod ne li su kri vi~ ne prijava za nanetu poqsku {tetu ve}u od milion dinara, a sve na osnovu zapisnika, slu`benih bele{ki i fotografi ja Po qo ~u var ske slu `be. Protiv ostalih zate~enih po~inilaoca podnete su prekr{ajne prijave. Dvanaest osoba

je zate~eno na licu mesta u spaqivawu biqnih ostataka nakon `etve useva i protiv wih su pod ne te pre kr {aj ne prijave“, stoji u izve{taju ove slu`be. [ef Poqo~uvarske slu`be Goj ko Gru jin istakao je da su ti rezultati postignuti u veoma te{kim okolnostima i u nedostatku odre|enih sredstava za rad. – I daqe nisam u potpunosti zadovoqan jer ipak ima o{te}enih poqoprivrednika – rekao je Grujin. – Me|utim, ~iwenica je da su broj i visina poqskih {teta u ataru op{tine Vrbas zna~ajno mawi, a broj za te ~e nih u~i ni la ca {te te ve}i. U narednom periodu prioritet }e biti stavqen na za{titu {uma i {umskih zasada na podru~ju op{tine, kao i na spre~avawe nastanka divqih deponija u ataru. Ako nam vremenske prilike to dozvole, nastavi}e se i daqa kontrola stawa atarskih puteva, posebno onih koji su u celosti uzurpirani. M. Kk.

Prve prognoze o vrednosti poqoprivredne proizvodwe u Srbiji u ovoj godini govore da smo pro{li lo{e, mo`da i gore nego {to smo o~ekivali. Naime, u Privrednoj komori Srbije izra~unali su da }emo ove godine zabele`iti pad vrednosti poqoprivredne proizvodwe od 20,28 odsto. To su, dodu{e, jo{ uvek samo procene, a prava slika zna}e se tek u narednoj godini, kada se vidi {ta smo uradili u sto~arstvu. Ipak, po oceni stru~waka, ne treba o~ekivati velika odstupawa od te prognoze. – Bruto vrednost poqoprivredne proizvodwe u 2012. godini procewena je na 3,91 milijarde dolara, dok je u 2011. godini iznosila 5,17 milijardi. Vrednost biqne proizvodwe je lane bila 3,5 milijarde dolara, a ove godine se procewuje na 2,2 milijarde, dok je ratar-

stvo i povrtarstvo u 2011. vredelo 2,9 milijarde dolara, a sada 1,8 – ka`e savetnik u Privrednoj komori Srbije Vo ji slav Stan ko vi}, dodaju}i da je wegova procena pribli`na proceni NBS-a. On ukazuje na to da je najve}i razlog za takav pad vrednosti poqoprivredne proizvodwe su{a, koja je, iako postoje namere da se {teta umawi, ipak uzela danak od dve milijarde evra. Stankovi} dodaje da su, osim su{e, tankoj letini doprineli i problemi koji ina~e gu{e srpsku poqoprivredu, poput nestabilnosti uslova za proizvodwu, cena i tr`i{ta, nedovoqnog agrarnog buxeta, nedostupnih i nepovoqnih kredita u ovom sektoru... On podse}a na to da u strukturi poqoprivredne proizvodwe sto~arstvo u~estvuje s

31,5 odsto, ratarstvo i povrtarstvo s 57,1 odsto, vo}arstvo s 9,7... Stankovi} ukazuje na neophodnost pove}awa udela sto~arstva u ukupnoj agrarnoj proizvodwi. S. G.

NE KA DA NAJ VE ]I KOM BI NAT SI GU R NO PRO PA DA BEZ PO MO ]I DR @A VE

Po kra ji na pi ta Re pu bli ku {ta }e bi ti s PIK-om „Be ~ej” Vlada Srbije {to pre treba da se izjasni o tome {ta namerava s PIK-om „Be~ej„ jer je situacija u tom kombinatu alarmantna, poru~ili su ju~e predstavnici Vlade Vojvodine i Pokrajinskog, kao i PIK-ovog sindikata. – Uz zahtev da se resorno ministarstvo i Republi~ka vlada pod hitno izjasne o tome, apelujemo da prihvate i dve na{e preporuke. Jedna je da se ostane pri planu koji podrazumeva stavqawe PIK-a u ve}insko dr`avno vlasni{tvo, a druga da se u svim varijantama re{avawa tog problema vodi ra~una o zaposlenima, odnosno da bez posla ne ostane vi{e od 400 qudi – naglasio je pokrajinski sekretar za privredu i zapo{qavawe Mi ro slav Va sin, uz ocenu da bi to bio najboqi dokaz da se Pokrajinska i Republi~ka vlada

dogovaraju i odvajaju ekonomiju od drugih pitawa. Napomiwu}i da je situacija u PIK-u zabriwavaju}a ali da jo{ ima vremena za spas tog vojvo|anskog agrarnog giganta, Vasin je ukazao na to da je PIK upao u neprilike pre dve godine, zahvaquju}i nizu pogre{nih poteza i dr`ave i wegovih vlasnika i predstavnika lokalne samoprave.

|i jem Ni co vi }em dogovor nije mogao sprovesti, odlu~ili smo se na drasti~an potez – da dr`ava pokrene namenski ste~aj u PIK-u „Be~ej„, s izri~itim ciqem da to bude ste~aj koji }e oporaviti firmu – podsetio je Vasin, dodaju}i da je za godinu i po kombinat bio oporavqen i za godinu i dva meseca, izuzimaju}i 60 miliona evra dubioze, iskazao je pozitivan rezultat.

Bra ni }e mo svim sred stvi ma – Situacija je veoma ozbiqna, a mi smo spremni da branimo PIK „Be~ej„ svim sredstvima – poru~io je predsednik Pokrajinskog odbora UGS „Nezavisnost” Slav ko Vla i sa vqe vi}. – Postoje na~ni da se ovo uradi na drugi na~in, a to su {trajkovi, blokade autoputeva i pruga. Ako treba, i fizi~ki }emo braniti PIK. I ako se 20. decembra, za kada je zakazano ro~i{te, donese odluka o bankrotu, radnici ne}e iza}i iz preduze}a. S hiqadu qudi mo`emo blokirati celu Srbiju u slu~aju da se u decembru proglasi bankrot.

U igri „Ma ti je vi}”, „Mar bo”... Predstavnici sindikata kazali su da su, prema nezvani~nim informacijama, za PIK zainteresovane kompanije „Matijevi}”, „Marbo”, DDOR... Kako ka`u, tajkuni ve} idu oko PIK-a, i ne sme se dozvoliti tajkunizacija ponovo. Miroslav Vasin je naglsio da Vladu Vojvodine niko zvani~no nije obavestio ko se intresuje za be~ejski kombinat. – Zaposleni iz PIK-a su se obratili Vladi Vojvodine i krenuli smo u proces oporavka. Samo do pre dve godine ta finansijska agonija se iskazivala s oko 60 miliona evra gubitka. Krenuli smo u najslo`eniji proces oporavka nekog poqoprivrednog preduze}a u Srbiji. Kako se sa starim vlasnikom \or -

On podse}a na to da je postojao jasan plan kako da se kombinat kroz restrukturirawe odrì, a to je podrazumevalo da se sva potraìvawa Poreske uprave, „Elektrovojvodine„ i Ministarstva poqoprivrede konvertuju u dràvno vlasni{tvo. Dràva je trebalo da otkupi potraìvawa od neke od banaka, a ciq je bio da

ona, kroz sve te transakcije, stekne vi{e od 51 odsto vlasni{tva u be~ejskom kombinatu, zna~i ve}insko. Plan je podrazumevao i da PIK i daqe obra|uje svu zemqu kojom raspolaè jer bez 10.000 hektara ne moè opstati. Tako|e, Vlada Srbije je trebalo da donese akt kojim bi se dozvolio zakup na duè vreme, koji se ne bi pla}ao u novcu ve} bi se na taj na~in pove}ava udeo dràve u vlasni{tvu PIK-a, kazao je Vasin, uz ocenu da taj plan nije podrazumevao podràvqawe poqoprivrede ve} da dràva postane ve}inski vlasnik pa da sama odlu~i {ta }e s PIK-om, da li }e na}i strate{kog partnera ili ne{to drugo. – Naàlost, biv{e Ministarstvo poqoprivrede nije iniciralo pred Vladom Srbije dono{ewe dve odluke koju je Vlada Vojvodine zvani~nim aktom usvojila: o konverziji potraìvawa dràve i o otkupu potraìvawa od neke banke da bi stekla ve}insko vlasni{tvo. Nemamo nagove{taj ni o tome {ta nova Vlada planira da u~ini. Stalno se isti~e PKB, ali porediti stawe u tom kombinatu, koji nikada nije bio privatizovan i ima podr{ku dràve, je nemogu}e – ocenio je Vasin. Predstavnici sindikata u be~ejskom kombinatu ju~e su kazali da su po~ela otpu{tawa radnika, bez otpremnina, i apelovali na to da se na|e re{ewe za 1.500 zaposlenih i wihove porodice. Ukazuju}i na zna~aj PIK-a za celu Srbiju, upitali su za{to su ovoj zemqi va`niji „Zastava”, „Jat„, „Crvena zvezda„ i „Partizan„ od kombinata koji obezbe|uje enormne koli~ine hrane. S. Glu {~e vi}

NEDOVOQNA PRO IZ VOD WA SE ME NA

Fa li }e so je, ku ku ru za, sun co kre ta Ko lek tiv ni ugo vor Ove godine u na{oj zemqi nije proizvedeno (evidentirano) dovoqno semena za proletwu setvu – poruka je sa savetovawa Semenarske asocijacije proizvo|a~a i uvoznika semena Srbije. Re~ je o semenu kukuruza, soje i suncokreta. Kako prenosi „Agroservis”, jedan od razloga za takvu prognozu je mali ovogodi{wi rod zbog su{e, ali i sve mawe ratara koji su spremni da proizvode semensko zrno. Da bi se situacija popravila i da se Srbija vrati na optimalne povr{ine semenske proizvodwe, potrebno je stru~no utvrditi model organizacije te proizvodwe, uz osnivawe posebne slu`be u Upravi Ministarstva poqoprivrede za za{titu biqa, kao i opremawe nezavisne laboratorije, o ~emu je na savetovawu govorio prof. dr Jan Bo }an ski, direktor

Uprave za za{titu biqa, ponudiv{i prisutnima tri modela organizacije. – Da bismo zapo~eli temeqnu organizaciju semenske proizvodwe, potrebno je da se opredelimo za re{ewa koja su ve} poznata u

svetu od SAD, preko Nema~ke, Ma|arske do ^e{ke ili Slova~ke. Svaki sistem tamo ima na~in priznavawa sorti, precizno utvr|en postupak proizvodwe, kontrolu i plasman i svaki sukob interesa je iskqu~en. Dakle, dolazi vre-

me kada o kvalitetu sopstvenog semena ne}e odlu~ivati postoje}e laboratorije u semenskim ku}ama, ve} }e to ~initi neutralna laboratorija – rekao je Bo}anski. Proizvo|a~i semena su zabrinuti jer je sve mawe ratara koji ulaze u tu proizvodwu, o ~emu je dr Ne nad Va si} („AS hibridi„) rekao: – Privatizacijom velikih sistema novi vlasnici ne proizvode seme, a na malim parcelama je nemogu}e posti}i „izolaciju” i zato nam se povr{ine smawuju – naveo je on. – Kada bi bilo uslova, mogli bismo zasejati duplo vi{e kukuruza za produkciju nego {to ~inimo danas. Izlaz vidim da se kod davawa u zakup dr`avne zemqe prednost da proizvo|a~ima semena i da se na tim parcelama podstakne i navodwavawe.

u „Su no ku”

Ge ne ral ni di rek tor Kompanija „Sunoko„ Qu bi {a Ra den ko vi} potpisao je novi Kolektivni ugovor s reprezentativnim sindikatima u ciqu unapre|ewa socijalnog dijaloga. Na taj na~in poslodavcu je pruèna mogu}nost za boqe uslove poslovawa i po{tovawe interesa zaposlenih, {to je preduslov svake naredne saradwe. – Pot pi si va wem no vog Ko lek tiv nog ugo vo ra te ìli smo da se uvaè interesi zaposlenih, obezbedi dodatan stepen sigurnosti i stabilnosti svim zaposlenima u kompaniji i da se

stvori mogu}nost da se, zavi sno od ostva re nih re zultata rada, omogu}i dodat no sti muli sa we za po slenih – izjavio je Radenkovi}, dodaju}i da je kolektivni ugovor u potpunosti uskla|en s Posebnim ko lek tiv nim ugo vo rom za de lat nost po qo pri vre de, pre hram be ne, duvanske industrije i vodoprivrede Srbije, s tim {to su ugovorena i ve}a pra va rad ni ka. Pri me ra radi, regres i topli obrok su utvr|eni u iznosu ve}em od onog predvi|enog Po seb nim ko lek tiv nim ugovorom.

V remeploV

Zajam zastao u grlu Lo kal ne no vi ne su 24. no vem bra 1940. ob ja vi le vest ko ja je, mo `da, ne ke ~i ta o ce ute {i la, a si gur no sve osta le ve o ma za bri nu la. Na i me, Grad sko ve }e No vog Sa da je po hit nom po stup ku od lu ~i lo da od di rek ci je za is hra nu uzme za jam od dva mi li o na di na ra, i to pod te {kim uslo vi ma. Na me ra je bi la da se „or ga ni zu je grad ska apro vi za ci ja”, ta~ ni je, da se od mah na ba ve ve }e ko li ~i ne `i vot nih na mir ni ca. U gra du je ta da, na pri mer, bi lo `i ta i bra {na za sa mo me se ca da na po tro {we, ogrev no dr vo je po sta lo zla ta vred no...A zi ma je ve} po ka za la o{tre zu be, dok je rat ni vi hor u Evro pi iz da na u dan bio sve ja ~i. N. C.

Novosadska subota24.novembar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

ZAPOSLENI U „^ISTO]I” NAJAVILI GENERALNI [TRAJK

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Od 27. novembra sme}e gu{i grad?

U azilu }e `iveti {tedwa? r va fa za iz grad we azi la P za pse lu ta li ce bi }e za vr {e na kra jem go di ne, iako je bi lo

na ja va da }e taj po sao i}i mno go br `e. Pri ~a se ve} du go pro vla ~i kroz jav nost i si gur no je da je ide ja do bra. Na uli ca ma }e go to vo si gur no bi ti ma we pa sa,

ko ji na vod no sil no ki di {u na su gra |a ne, pa bi tre ba lo da se sma wi i broj tu `bi i bes po tre ban ogrom ni tro {ak ko ji na sta je wi ho vom is pla tom. Na da mo se da }e azil stva ri re {i ti na bo qe. @i vi bi li... B. Markovi}

Za po sle ni u “î sto }i” u uto rak 27. no vem bra po ~e }e ge ne ral ni {trajk. Grad ne }e bi ti ~i {}en, va ì }e mi ni mum pro ce sa ra da, pa }e |u bre bi ti od vo è no sa mo kod bol ni ce, {ko la i vr ti }a. Za po sle ni u “î sto }i” ni su pri mi li dru gi deo pla te za ok to bar, a 25. no vem bra im pre ma ko lek tiv nom ugo vo ru sle du je i no vem bar ska akon ta ci ja, ka zao je ~lan [traj ka~ kog od bo ra Bo ban Pet ko vi}. U su sre tu s no vi na ri ma na gla sio da je sin di kat pod neo tu `be pro tiv N.N. li ca zbog to ga {to me di ji pre no se da su ne ki rad ni ci ume {a ni u kra |u go ri va, ko ja, ka ko je re kao, ni je do ka za na. U jav no sti se è li stvo ri ti uti sak da su rad ni ci „î sto }e” lo po vi, ko ji tra è pla tu, re kao je on. Do dao je da sin di kat ne }e bra ni ti ni jed nog rad ni ka uko li ko se usta no vi da je ra dio na {te tu pred u ze }a.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

hronika

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Pet ko vi} je ka zao da je no vi me nax ment na ~i jem je ~e lu di rek tor Dra gan Bo `i} za po slio oko 20 rad ni ka i da ni je dan od no vo pri mqe nih ni je po slom ne po sred no ve zan za de lat nost fir me, ve} da svi se de u u ad mi ni stra ci ji. - U du goj isto ri ji pred u ze }a pr vi put di rek tor pred u ze }a ima ~ak tri po mo} ni ka za prav no-eko nom ske po slo ve ka zao je Pet ko vi} i na veo da je zbog no vo pri mqe nih ce na ra da u fir mi pa la za vi {e od de set od sto.Pre dva me se ca ce na ra da je ko {ta la 21.600 a sa da }e obru ~un pla te bi ti po ce ni od 19.3000 di na ra. Pre ma we go vim re ~i ma, di rek tor Bo `i} ~i ni kri vi~ no de lo,

jer je pro gra mom ra da pred u ze }a za ovu go di nu pred vi |e no da fir ma ima 621 za po sle nog, a na pla tu u „^i sto }i” sa da ~e ka pre ko 680 rad ni ka. Pet ko vi} je re kao da, na rav no, ni je sve rad ni ke do veo Bo `i}, ve} ima za po sle nih ko je

osta vi la pro {la vla da ju }a gar ni tu ra. Di rek tor Bo ì} , ko ji je bio kon fe ren ci ji za no vi na re sin di ka ta, ka zao je da pla te ne ma i da ne zna ka da }e je bi ti. Po no vio je, da je u fir mi za te kao mi nus od oko mi li jar du di na ra i da se la vov ski bo ri da uve de ra ci o na li za ci ji. Od ka da vo dim „î sto }u, re kao je Bo ì}, fir ma ni je za du è na ni ù tu ban ku. - Uveo sam kon tro lu ka ko se tro {i go ri vo i za hva qu ju }i to me me se~ na u{te da je tri mi li o na di na ra - pre do ~io je di rek tor Bo ì}. Na veo je, da }e pred u ze }e u na red ne dve go di ne bi ti u gu bit ku oko 550 mi li o na di na ra, jer je pro ra ~un da }e „î sto }a”to li ko mo ra ti da iz dvo ji za sud ske o{te te zbog uje da pa sa lu ta li ca.Sed mi~ no do bi ja mo 30 pre su da, a u po stup ku je 1.800 tu `bi - re kao je di rek tor Bo ì}. Z. Deli}

NOVOSADSKA HrONIKA

subota24.novembar2012.

NA UGLU ULICA FUTO[KE I VOJVODE KNI]ANINA

APEL PAORIMA DA DAJU TA^NE PODATKE

Po pis po qo pri vred nih ga zdin sta va Republi~ki zavod za statistiku 1. oktobra ove godine po~eo je da sprovodi popis poqoprivrede na teritoriji Srbije, a wime su obuhva}ena i poqoprivredna gazdinstva na teritoriji Grada, saop{tavaju iz kabineta gradona~elnika. Ovaj popis }e omogu}iti pregled stawa poqoprivrede u zemqi, a dobijene informacije bi}e kori{}ene za dono{ewe odluka i strategija u razvoju poqoprivrede. S obzirom na to da uspeh ovog popisa u najve}oj meri zavisi od aktivnog u~e{}a poqoprivrednika i ta~nosti wihovih odgovora, Grad apeluje na sve one koji obra|uju poqoprivredno zemqi{te da podr`e projekat i ostvare nesmetanu saradwu radi obostranog benefita. Naime,

formirawe statisti~kog registra poqoprivrednih gazdinstava }e zna~iti poqoprivrednim proizvo|a~ima u boqem i kvalitetnijem planirawu proizvodwe, kao i prilikom prijavqivawa za subvencije kod nacionalnih i evropskih fondova, a dobijene informacije }e biti posmatrane iskqu~ivo kao grupni, statisti~ki podaci, jer su li~ni podaci svakog gazdinstva tajni i podle`u posebnoj za{titi. Od izuzetnog je zna~aja da se prilikom popisa, popisiva~ima daju ta~ne informacije, jer ti podaci ne}e biti predmet oporezivawa, ve} }e iskqu~ivo biti kori{}eni kao deo statisti~ke analize, koja }e u budu}nosti koristiti razvoju poqoprivrede u celoj zemqi. A. L.

Ma la {ko la aran ì ra wa cve }a Tradicionalna radionica „Mala {kola aranìrawa cve}a” odrà}e se danas od 10 do 12 ~asova u Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode, Ulica Radni~ka 20. Namewena je u~enicima {estog razreda osnovnih {kola, a bi}e organizovana i naredne dve subote.

Nakon zavr{ene obuke u~esnici }e svoje znawe mo}i da provere na takmi~ewu u javnom ki}ewu jelki sa busenom 17. decembra na Spensu. Sve infromacije mogu se dobiti u kancelariji Pokreta gorana na telefone 021/523-865, 021/451788 i 060/0451-788. G. ^.

Pe {a ~e we od Po po vi ce Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar” u zajedni~koj akciji sa Planinarskim dru{tvom „Jugodent” organizuje sutra pe{a~ewe od Popovice, preko Kraqeve stolice, Iri{kog venca, TV torwa i Paragova do Popovice. Polazak je u 8 ~asova sa @elezni~ke stanice autobusom sa linije broj 74. Staza je duga oko 17 kilometara, a vodi~i }e biti Go ran \u ri} i Alek san dar Be ri}. Broj telefona na koji se mo`e dobiti vi{e informacija je 064-34-69-003. A. L.

No se ba {ten ski ot pad Ba{tenski otpad odnosi}e se u ponedeqak u Budisavi, [angaju, Stepanovi}evu, Kisa~u, na Satelitu i Banati}u po pozivu, a u utorak u Ka}u. Travu, li{}e, grawe, korov i sli~an otpad gra|ani treba da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova. A. L.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10, 14.10), „Hrabra Merida” (13.30, 14.20), „96 sati: Istanbul” (18.30), „Hotel Transilvanija” (13.30, 15.20), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 16), „Artiqero” (20.05, 22.15) „Skajfol” (17.30, 20.15, 22.50), „razbija~ ralf” (12.15, 13.15, 15.15, 16.15), „Vir” (18.10, 20.20), „Atlas oblaka” (21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18, 22.20), „Oteta” (17.10), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 17.45, 19, 19.30, 20, 21.45, 22.15)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” drama, „Odisej” (20) Pozori{te mladih: mala sala „Kos i lisica” (11), velika sala „Testosteron” (20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: So fi ja Bog da no vi} iz êrevi}a (de~ake), DEVOJÎCE: An to ne la Gr ma{, Qi qa na Mar ko vi}, Bi qa na Ra ma~, Sa wa Po li}-Sa va no vi}, Je le na La zi}, Alek san dra Vu ~e vi} i Bi qa na Ba {i} iz Novog Sada, Da ni la Kr zman i Qu bi ca Pe ~i iz Ba~ke Palanke, Zi ta Ko vi} iz Ba~kog Jarka, Iva na Per ko vi} iz Zmajeva, Mi lan ka Zo ri} iz êlareva, Ma ri ja Oros iz Ba~kog Petrovca, Da ni je la Pa vlis iz Temerina i Iva na [te vin iz Veternika, DEÂKE: Ma ja @u gi}, So wa \ur |e vi}, Iva na Mr ko wi}, Ana Vra ne {e vi}, Sel vi ja [u pi ca, Alek san dra Mi li} i Qi qa na Pet ko vi} iz Novog Sada, Sta ni ca Jo ki} i Bri gi ta Mi lin ko vi} iz Beo~ina, Je le na ô vi} iz Sremske Kamenice, Sla |a na Mi no vi} iz Futoga i So fi ja San tra~ iz Magli}a.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: To dor Pe tra Ga ji nov (1937, ur na) u 11.15 ~a so va, Qu bi ca Mi le te Ga jo vi} (1955, ur na) u 12 i He le na Stje pa na [om ke re ki (1933) u 12.45. Na Ka to li~ kom gro bqu bi }e sa hra wen Iren Jo `e fa Ran ko vi} (1920) u 13 sa ti. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra we na So fi ja Du {a na Si mi} (1937) u 13 ~a so va.

DNEVNIK

Mr tva li si ca usred gra da Mrtva lisica prime}ena je pre dva jutra na uglu Futo{ke i Ulice vojvode Kni}anina, kod Katoli~kog grobqa. Sugra|ani koji su ugledali lisicu pozvali su “^isto}u”, ~ije ekipe nisu iza{le na teren, ali su zato odmah intervenisali veterinari Pasterovog zavoda. Testirali su lisicu i utvrdili da nije bila zara`ena besnilom, kao i da su u toku analize na ostale opasne bolesti, koje se mogu preneti na qude i pse. Direktor Pasterovog zavoda prof. dr Du {an La lo {e vi} naveo je da, iako je lisica prona|e-

na u {irem centru grada, {to je neuobi~ajeno, mogu da se o~ekuju sli~ne pojave u sve ve}em broju. U nekima zemqama, kao na primer u Engleskoj, lisice su po~ele da se odoma}uju u urbanoj sredini i sve

ni godinu dana nije zabele`en nijedan slu~aj besnila kod lisice. – Ve} dve godine traje program vakcinacije lisica protiv besnila, koji sprovodi Evropska unija, a u Srbiji koordinira Ministar-

Li si ca ni je ima la be sni lo, utvr di li ve te ri na ri Pa ste ro vog za vo da ~e{}e se mogu videti u centru grada kako ~eprkaju po kontejnerima. Ima puno gladnih lisica, koje se lako adaptiraju, navodi na{ sagovornik. Ipak, u Pokraji-

stvo poqoprivrede. U celoj Evropi gotovo da vi{e nema besnila kod lisica. Zbog toga je sve vi{e lisica, budu}i da su ranije epidemije besnila desetkovale

wihov broj. Stoga je realno i da dolaze sve vi{e u naseqena mesta – napomiwe Lalo{evi}, navode}i da se za te situacije moramo dobro pripremiti. Po wegovim re~ima bez obzira na to {to nema besnila, ima drugih bolesti koje lisice prenose, u prvom redu tu je ehinokokoza, koja je izuzetno opasna za qude. Toga kod nas jo{ uvek nema, ali u Ma|arskoj su se pojavili prvi slu~ajevi kod qudi, pa o~ekujemo da }e sti}i i u Srbiju. Od te bolesti statisti~ki umire mnogo vi{e qudi nego od besnila, upozorio je Lalo{evi}. I. D.

U DOMU ZDRAVQA PORU^UJU DA JE NAREDNIH MESEC DANA PRAVO VREME ZA CEPIVO

Gri pa ne ma, zre lo za vak ci nu Domu zdravqa isporu~eno je 13.000 vakcina protiv sezonskog gripa i u prvoj nedeqi se 1.300 pacijenata dobrovoqno vakcinisalo. Pro{le godine Dom zdravqa je raspolagao sa 14.000 vakcina, a utro{eno je 9.000. - Vakcinaciji se prvenstveno odazivaju hroni~ni bolesnici i osobe stare preko 60 godi-

stvorila antitela i za{titio imunitet, jer virusi vole niske temperature, tako da se o~ekuju krajem godine. Za sada nema izolovanog gripa, ve} samo pojedina~nih slu~ajeva infekcija sa sli~nim simptomima, a naj~e{}e su u pitawu respiratorne infekcije. Od ukupno deset bolesnika,

Is po ru ~e no 13.000 vak ci na pro tiv se zon skog gri pa i u pr voj ne de qi se 1.300 pa ci je na ta vak ci ni sa lo. Pro {le go di ne Dom zdra vqa ras po la gao sa 14.000 vak ci na, a utro {e no je 9.000 na, ali se tako|e preporu~uje qudima izlo`enim pove}anom riziku, odnosno zaposlenim u javnim slu`bama - rekla je koor di na tor ka za imu ni za ci ju Doma zdravqa Dra ga na Ko stan di no vi} i dodala da se oni najmawe odazivaju sezonskoj vakcinaciji. Po re~ima na{e sagovornice, narednih mesec dana je idealno vreme za vakcinaciju, kako bi se

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

koji su u ovoj sezoni hositalizovani sa simptomima sli~nim gripu, u jednom slu~aju je utvr|en tip B virusa gripa. Dokazi va we vi ru sa je ura |e no u Centru za virusologiju Instituta za javno zdravqe. Stru~waci s Instituta savetuju da je preepidemijski period vreme koje treba iskoristiti za vakcinaciju, s obzirom da se za{tita stvara nakon dve do tri

nedeqe posle dobijawa vakcine. Vakcina je najboqe preventivno sredstvo i prvenstveno se predla`e osobama sa hroni~nim poreme}ajima plu}nog i kardiovaskularnog sistema, ukqu~uju}i i {e}ernu bolest, kao i hroni~nim bolestima bubrega i oslabqenim imunitetom. Vakcinu mogu da prime i {estogodi{wa deca, koja nisu prethodno vakcinisana protiv gripa, ali u dve doze, s tim da drugu treba da prime 30 dana nakon prve. Novosa|ani koji imaju potrebu da prime vakcinu treba da se jave svom izabranom lekaru. Podse}amo, gra|ani sa povi{enom temperaturom ili ne-

kim akutnim oboqewem ne mogu u tom trenutku da se vakcini{u. I. Dragi} Fo to: N. Stojanovi}

Pri red ba za oso be s po seb nim po tre ba ma Savet za osobe sa posebnim potrebama Skup{tine grada doneo je na ju~era{woj sednici zakqu~ak da se povodom 3. decembra, Me|unarodnog dana osoba sa invaliditetom, organizuje prikladan program u nekom od vrti}a Pred{kolske ustanove

„Radosno detiwstvo”, a tokom narednog perioda }e se precizirati datum kada }e priredba da bude odr`ana. ^lanovi Saveta saglasili su se da se na narednoj sednici utvrdi plan Saveta za osobe sa posebnim potrebama za 2013. go-

NA SPENSU

Mre è hva ta ju go lu bo ve Radnici Spensa su, kako bi se za{titili od golubova koji ve} godinama opsedaju centar na ulazima u objekat, razvukli za{titne mreè, ali ovaj sistem se, izgleda, nije pokazao kao dobar, jer se ptice upli}u u wih i vise sa mreà. Podse}amo, ovo je bio poku{aj da se re{i dugoro~ni problem sa

pticama koje zaga|uju unutra{wost objekta, ostavqaju izmet na sve strane, ru`e prostor i dugoro~no ga o{te}uju. Da li }e se za ovaj problem na}i nego drugo, boqe, re{ewe ostaje da se vidi, jer prizor „vise}ih ptica” nije lep prizor. B. M.

^ITAOCI PI[U SMS

dinu, koji }e se oslawati na Strategi ju pri stupa~ no sti Grada Novog Sada. Tako|e, dogovoreno je da Savet bude veza izme|u dru{tava i udru`ewa koja se bave potrebama osoba sa invaliditetom i Grada Novog Sada. B. M.

No vi ter mi ni kli za wa U Sportskom i poslovnom centru „Vojvodina” dana{we smene klizawa su od 9.30 do 11 ~asova, zatim od 18 do 19.30 ~asova i od 20 do 21.30 sati. No}no klizawe }e trajati od 22.30 do 1.30 sati. Sutra{wi termini klizawa su od 9.30 do 11 ~asova, od 16 do17.30 sati, od 18 do 19.30 i od 20 do 21.30 ~asova. L. R.

065/47-66-452

Su ze zbog van da li zma Posle mesec dana pauze oti{la sam na Kej da otpe{a~im propisanu mi mar{rutu i umesto relaksacije do`ivela sam stres. U blizini mosta Slobode, i{~upana klupa, malo daqe, o{te}ene kante za sme}e, na fudbalskom igrali{tu polomqena konstrukcija za gol. I kao vrhunac vandalizma, uni{teno vi{e desetina ukrasnih vo}ki pored Univerzitetskog parka. Suze besa i nemo}i ispunile su mi o~i. Pita li se neko koji je monstrum to uni{tio. Kad }e neko stati na put uni{tavawu zajedni~ke imovine? 064/3764... * * * Pitaju na{eg ~ovu na ulici da li ima u srpskom jeziku turcizma. „Ama jok bre” re~e on, a engleskog ? „Apsolutli not” }e on, a latinice? „ E toga ima, ima.” 064/2466...

* * * Samo tamburaju, Evropa; pa Evropa! Ne}emo u Evropu, dosta je bilo, pa Evropa }e se raspasti! Zar niko ne vidi {ta se de{ava, ej bre narode. 063/4797... * * * Novi Sad je osvanuo oblepqen plakatima koji pozivaju na ukidawe autonomije. Kako bi to bilo lepo i korisno za na{u Srbiju kada bi sva ta energija i novac bili usmereni na prave ciqeve, na pravom mestu, umesto na destrukciju tradicionalno pitome Vojvodine. 064/3713... * * * Idu praznici, pa }e i izbori za predsednika DS. 065/9137...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota24.novembar2012.

NE STA LA SRED WA KLA SA, NE STA LI MNO GI BU TI CI

Pa sa ì u Du nav skoj po sta }e uspo me na? Pasaì u Dunavskoj ulici nekada su vaìli za glavna mesta qubiteqa {opinga a sada izgledaju prili~no sumorno. U devet pasaà zatvoreno je 62 lokala, {to je za devet vi{e u odnosu na jul. Trgovci koji i daqe tamo posluju, jedva sastavqaju kraj s krajem i tvrde da }e zbog malih pazara broj zatvorenih lokala }e rasti, a pasaì ostati samo lepa uspomena. Umesto ponude najnovijih modela obu}e i ode}e na vratima butika se nalaze oglasi za izdavawe lokala, a sude}i po prqavim izlozima u ove lokale odavno niko nije ulazio. Ekonomska kriza, male plate i nema{tina naterale su sugra|ane da se prera~unavaju, pa se trenutno najmawe novca odvaja za novu garderobu. Zbog smawenog obima posla vlasnici prostora stavili su kqu~ u bravu, a mnogi trgovci su svoj biznis preselili na prometnije lokacije. Po re~ima prodavaca, na kraju meseca ima dovoqno novca da se isplate plate radnicima i

da`bine, a sve {to pretekne je sitni{. Dobrog pazara nema odavno, pa se trgovci sa setom prise}aju nekada{weg prometa. - Pre desetak godina pasa`i su vrveli od kupaca. Dnevno je na stotine Novosa|ana dolazilo, posla je bilo, de{avalo se da po ceo dan nemamo vremena ni za pauzu od 15 minuta - ka`e

MA NI FE STA CI JA „BAJ KOV DA NI”

U sla vu baj ke, te a tra i igre Manifestacija „Bajkovdani” odr`ava se danas i sutra na Spensu, a pored ~itawa bajki i pripovedaka, obuhvati}e i pozori{ne predstave i edukativne radionice na temu bajki. Program danas po~iwe u 11 sati u teatronu, a u 15 ~asova na prvom spratu Spensa. Osim glavnog programa, aktivnosti ove manifestacije bi}e uprili~ene i vrti}ima, {kolama kao i u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. Program u ovoj istituciju po~iwe sutra od 10 sati, a mali{anima }e se ~itati brojne bajke. A. L.

DA NAS NA FA KUL TE TU TEH NI^ KIH NA U KA

Pro mo ci ja „Start kon fe ren ci je” U sve~anoj sali Fakulteta tehni~kih nauka danas u 14 sati po~iwe radionica u okviru koje }e Udru`ewe studenata informatike Fakulteta organizaci o nih nauka u Beo gradu „Fonis” predstavi ti „Start kon feren ci ju”. Ovaj skup se odr`ava u ciqu podizawa svesti o zna~aju novih informacionih tehnologija u Srbiji i

kreirawa dru{tveno korisnih aplikacija za Vindouz 8, najnoviji operativni sistem Majkrosofta. Na konferenciju i takmi~ewe, koje }e se odr`ati 8. i 9. decembra u Beogradu na Fakultetu organizacionoh nauka, “Fonisovci” pozivaju studente informatike iz cele Srbije, odnosno programere mla|e od 27 godina.

trgovkiwa ~ije je ime poznato redakciji.-Danas je situacija katastrofalna, qudi nemaju novca za hranu i ra~une, a kamoli za kupovinu nove ode}e. [oping se danas sveo na izbor najpotrebnijeg komada ode}e, a da bi pro{li {to jeftinije qudi su spremni da obi|u ceo grad.

Na{a sagovornica tvrdi da su zbog niskih pazara i poslovawa u minusu mnogi zatvorili svoje radwe, jer nisu imali novca ni radnika da plate, ali ni zakup lokala za koji je, s obzirom na lokaciju, potrebno izdvojiti prili~nu svotu novca. Po wenim re~ima na ga{ewe tih trgovina uticale su i promene u navikama potro{a~a. - Mladi qudi, koji se mogu svrstati u najbrojnije kupce, postali su obo`avaoci brendova i radije }e kupiti jedan skup xemper nego dva jeftinija. Radwe sa markiranom ode}om nalaze se na najprometnijoj lokaciji, pa su se kupci preorijentisali na {oping u Zmaj Jovinoj i Dunavskoj ulici, a u pasa`e retko ko zalazi - obja{wava na{a sagovornica. Jo{ jedan od razloga za zatvarawe lokala trgovci pronalaze i u ~iwenici da se izgubio sredwi sloj stanovni{tva, zbog ~ega se siroma{niji odlu~uju na kupovinu u kinekskim ili radwama sve za xabe. N. Rad man

Hu ma ni tar ni kon cert u po ne de qak Kolo srpskih sestara Eparhije ba~ke u ponedeqak organizuje humanitarni koncert u Studiju M, u 19 ~asova. U~estvova}e vi{e od deset izvo|a ~a, a vo kal ne so li ste }e pra ti ti ve te ra ni iz KUD „Svetozar Markovi}”.

U programu }e u~e{}e uzeti Folklor KUD “Svetozar Markovi}” uz muzi~ku pratwu ansambla KUD-a, Bo ra Spa si}, Dra ga na Sa vi}, @el mi ra Ben ka, Klapa “Panon” i Dan ka Ubi pa rip. Ulaz je tri stotine dinara. Z. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad, od 8 do 14: Hajduk Veqkova 5, 7 i 9, Farmaceutski fakultet, Medicinski fakultet, Transfuzija, Stambene zgrade u sklopu bolnice, Hotel „Sajam”, trafo-stanice „Sajam 2” i „Sajam 3”. B. M.

Na glo da re i u Du nav skom par ku U Dunavskom parku i okolnim kvartovima prime}en je pove}an broj glodara, te su ekipe „Ciklonizacije“ ju~e i prekju~e morale da interveni{u. Prema re~ima menaxer za odnose sa javno{}u ovog preduze}a Da ria A}i mo vi }a park je pogodno stani{te za `ivot i reprodukciju {tetnih glodara, te je ovaj deo grada je pod stalnim nadzorom, a pove}ana aktivnost u ovom momentu je verovatno posledica visokih temperatura za ovaj deo godine i lake dostupnosti skloni{ta i hrane. U saradwi sa „Gradskim zelenilom“, pet ekipa „Ciklonizacije“ je tokom dva dana zavr{ilo kompletan monitoring Dunavskog parka i okolnih delova grada, a odra|eni su i tretmani

sistematske deratizacije. Kako kaù, situacija nije alarmantna, ali je posao ura|en kako bi se delovalo preventivno i spre~ila potencijalna opasnost od bolesti ~iji su prenosioci glodari. - Gra|ani koji imaju problem sa insektima ili glodarima, odnosno mi{evima ili pacovima, treba da nam se jave ~im ih primete i da ne ~ekaju da se {teto~ine namnoè. Kada se deluje na vreme, obi~no je potreban samo jedan tretman da problem bude re{en, ali ako se {teto~ine namnoè, nekada potrebno i vi{e od tri tretmana, obja{wava A}imovi} i podse}a da Novi Sad ima najefikasniji sistem za{tite zdravqa gra|ana od insekata i glodara u ovom delu Evrope. Q. Na.

Za Voj vo di nu bez GMO Stranka „Zeleni Srbije” ju~e je u centru Novog Sada organizovala potpisivawe peticije kojom se tra`i da se Vojvodina proglasi zonom oslobo|enom od genetski modifikovanih organizama. Predsednik stranke „Zeleni Srbije” Ivan Ka ri} kazao je da je ovo po~etak akcije i da }e se prvo krenuti po vojo|anskim op{tinama, dok }e se kasnije pro{iriti

na celu Srbiju. Akcija je simboli~no krenula iz Novog Sada jer je Vojvodina najve}a poqoprivredna regija u zemqi, a Kari} je dodao da je ciq „Zelenih Srbije” zakon o moratorijumu na genetski modifikovane organizme, a ove deklaracije koje treba da usvoje op{tine, gradovi i regije treba da poka`u da su gra|ani protiv uvo|ewa GMO. B. M.

SA JAM ZA PO [QA VA WA 6. DE CEM BRA U „STU DI JU M”

Ne za po sle ni opet tra `e {an su

Sajam zapo{qavawa bi}e organizovan 6. decembra od 10 do 15 ~asova u „Studiju M” u Ulici Igwata Pavlasa 3. Svoje u~e{}e na Sajmu poslodavci mogu prijaviti do 30. novembra u prostorijima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, Ulica Alberta Tome 2, u kancelarijama 12 i 13. Prijavu je mogu}e dostaviti i mejlom na adresu slobodanka.lendjel@nsz.gov.rs i dusan.marjanovic@nsz.gov.rs. Sve bli`e informacije u vezi sa prijavqivawem mogu}e je dobiti i telefonom, na broj 488-55-01 i 4-

88-55-21. Poslodavci van teritorije grada informacije mogu dobiti telefonom, na briju 488 55 71 ili mejlom na adresu miodrag.drazic@nsz.gov.rs. Nacionalne slu`be za zapo{qavawe savetuje nezaposlene gra|ane da pre dolaska na Sajam pro|u obuku za aktivno tra`ewe posla ( pisawe radne biografije, priprema za intervju sa poslodavcem...). Pored NSZ, ovaj deseti zajedni~ki jubilarni sajam organizuje i Grad. A. L.

U OSNOVNOJ [KOLI „\OR \E NA TO [E VI]”, ZBOG IZ LE TA U ^OR TA NOV CE

Pot pi sa ni pro tiv ano nim nih ro di te qa

U Osnovnoj {koli “\or|e Na to {e vi}” po veo se mali “rat” iz me |u re vol ti ra nih roditeqa i onih koji podràvaju u~iteqice koje su prvake vodile na izlet u ôrtanovce po ceni od 1.500 dinara. Roditeqi ~etiri razreda ove {kole predali su Sekretarijatu {kole potpise na pismu podr{ke, kojim èle da stanu iza u~iteqice wihove dece. Smatraju da ih nepravedno napada grupa anonimnih roditeqa. Povod je nedavni izlet u kamp u ôrtanovcima. Roditeqi koji su se javno potpisali na pismu podr{ke smatraju da su neosnovani napadi

i tvrdwe da je izlet bio prepla}en. “Deca su i{la na izlet u „Kamp ìvotnih ve{tina” u ôrtanovcima, a ne na {etwu po ôrtanova~koj {umi. U kampu su imali brojne sadràje i vodilo ih je i podu~avalo vi{e instruktora. Cena jednog dana u kampu po detetu iznosi 1.200 dinara. Tako|e, deca su imala zakupqen vagon u vozu, {to je doprinelo bezbednosti. Roditeqi su pre izleta pismeno bili obave{teni o sadràju izleta i tro{kovima, a sam izlet nije bio obavezan. Pismom podr{ke èlimo da poku{amo da

PRO SVET NI RAD NI CI IMA LI OBU KU EKI PE „CI KLO NI ZA CI JE” NA TE RE NU

Fo to: B. Lu ~i}

PE TI CI JA STRAN KE „ZE LE NI SR BI JE”

Ti mo vi ma pro tiv na si qa

Zbog ~estog nasiqa u {kolama me|u vr{wacima na inicijativu Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja ju~e je u Ma{inskoj {koli odràna obuka za prosvetne radnike, psihologe i pedagoge PU „«Radosnog detiwstva“», osnovnih i sredwih {kola na temu „Psiholo{ke krizne intervencije u obrazovnim ustanovama“. Odziv je bio vi{e nego odli~an, a na predavawima se moglo ~uti kako prosvetni radnici da se ophode kada do|e do stresnih, traumatskih i kriznih doga|aja. Po prvi put formirani su, za svaku obrazovnu ustanovu, timovi za krizne situacije. - Neprijatnih i kriznih situacija u {kolama, kako osnovnim, tako i sredwim ima puno, zbog toga je ovaj seminar veoma vaàn, jer }e profesori znati kako da se postave, kada do nemilog doga|aja do|e – kaè za

«“Dnevnik“ na~elnik Uprave za obrazovawe Pe tar Vi |i kant. U principu, takve stvari se po {kolama ne mogu spre~iti, ali se ipak mogu smawiti. On ka`e da za seminar nije slu~ajno izabrana upravo ova {kola, jer je ona pokazateq dobro organizovane prevencije protiv nasiqa. Pohvalio je i O[ “« @arko Zrewanin“» , u kojoj su prosvetni radnici veoma dobro upu}eni u ovu problematiku. - Psiholo{ke krizne situacije se u razli~itim oblicima i pona{awima ispoqavaju i u {kolama, me|u u~enicima i zaposlenima, ukqu~uju}i nasiqe u razli~itim aspektima. [kola je, pored porodice, najva`nije i najorganizovanije mesto socijalizacije i zbog toga je na{ prioritet da unapredimo kvalitet i standarde funkcionisawa {kola – isti~e Vi|ikant. Q. Na

se ispravi nepravda naneta {koli i u~iteqicama”, navode u pismu roditeqi. Podsetimo, izlet u ^ortanovce je ko{tao 1.500 dinara, a nezadovoqni roditeqi su tvrdili da je stvarna cena samo 62 dinara, koliko ko{ta vozna karta od Novog Sada do ^ortanovaca. Revoltirana grupa roditeqa pomenutu slu~aj vidi druga~ije od potpisnika pisma “Mislili smo kako }e za taj iznos deca imati barem obrok ili neku dodatnu aktivnost. Me|utim, ne! Klinci su hranu morali da nose od ku}e, a od

aktivnosti imali su samo {et wu po {umi”, rekao je jedan besan tata. S druge strane, majka sedmogodi{weg deteta koje tako|e ide u tu {kolu Mirjana, rekla je da weno dete nije i{lo na taj izlet, jer nije imala novaca. U upravi {kole ka`u da se taj izlet tretira kao van u~ioni~ka nastava, a ne eks kurzija, zbog ~ega raspisiva we javne nabavke i u~e{}e tri ponu|a~a nije obavezno. Oni su nezvani~no dodali i da je na izletu bilo de~ijih animatora, koji su u{li u cenu. Q. Nato{evi}

subota24.novembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ДИ РЕК ЦИ ЈА ПО НО ВО АН ГА ЖО ВА ЛА ПРИ ВАТ НЕ АДВО КА ТЕ ДА ТУ ЖЕ НЕ ПЛА ТИ ШЕ

Чине исто што су претходницима замерали

Све ча на пре да ја ауто бу са

ДО НА ЦИ ЈА ЧЕ ШКЕ БЕ ЛОЈ ЦР КВИ

Још један аутобус за превоз ђака

БЕЛА ЦРКВА: Устецки регион Репубилке Чешке поклонио је Јавном аутотранспортном предузећу аутобус за превоз ученика. Један аутобус, који је још увек у функцији, Чеси су поклонили пре седам година. Аутобус марке „ивеко“, који је сада стигао у Белу Цркву, стар је шест година, има 47 места за седење и 30 за стајање. Тржишна вредност му је око 30 хиљада евра и тренутно је најбољи у возном парку ЈТП-а. Како је председник општине Стан ко Пе тро вић објаснио, преговори око набавке овог аутобуса почели су 2011. године, приликом по сте потпредседника Устецког региона Па ве ла Хо ра ка Белој Цркви. У току ове године, из Че-

шке је стигла потврда о реализованој донацији, али због разлика у чешком и српском законодавству и превеликих трошкова пореза и царина, поступак је трајао нешто дуже. Устецки регион финансирао је и све пратеће трошкове који су били везани за донацију. Свечаности, поводом потписивања Уговор о донацији у Оломоуцу, присуствовали су председник општине Бела Црква Станко Петровић, бивши председник скупштине Ши ман Иро вић и директор ЈТП „Бела Црква“ Пре драг Ма ри ла, предствници региона и града Оломоуц, као и представници регионалне транспортне фирме која је омогућила донацију. М. В.

ЗРЕЊАНИН: Оно за шта су оптуживали претходну власт, сада и сами чине. Јавно предузеће “Дирекција за изградњу и уређење града Зрењанина” најавило је да ће од 1. децембра тужити грађане који нису платили рачуне за комуналне услуге обухваћене Системом обједињене наплате (СОН). Када је Дирекција овакве претње упутила и лане, оштро је реаговала Српска напредна странка, тада у опозицији, а данас предводник зрењанинске власти. Потпредседник Градског одбора СНС Мир ко Кр лић, који је у међувремену изабран за помоћника директора Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију, тада је, на конференцији за новинаре, оптужио локалну власт и Дирекцију да су наумили да из џепа грађана избију и последњи динар и утерају га у свој, али и у касу једне адвокатске канцеларије која заступа поменуто јавно предузеће пред судом. - Није спорно да у временима опште економске кризе, незапослености и беспарице, многи грађани дугују према рачунима комуналних услуга, и није спорно да се дуг некако мора намирити, али је споран начин на који то изводи Дирекција у сарадњи са једном адвокатском канцеларијом – поручио је Крлић прошле године и посебно замерио тадашњој локалној самоуправи, односно јавном предузећу што за подношење тужби против

Јо ван Стан ков и Љу бо мир Ђу ли нац

Мир ко Кр лић

грађана користе услуге приватних адвоката. Крлић је додао да напредњаци разумеју да се, услед великих судских спорова са разним извођачима инфраструктурних радова и добављачима грађевинског материјала или скупе опреме, ангажује специјализована адвокатска кућа од стране јавних предузећа како би имовина грађана и града била заштићена. - Али, зар је потребно своје осиромашене и понижене грађане и на овај начин додатно опељешити преко приватне праксе и приватних рачуна – реаговао је Крлић и упитао шта ради више од педесет запослених правника у локалној самоуправи, од којих бар двадесет има положен правосудни испит и довољно знања да састави текст предлога у

оквиру редовног посла за који примају плату. Ово питање могло би се поставити и данас, и то управо странци Мирка Крлића која чини окосницу актуелне власти у граду на Бегеју. Јер, како сазнаје “Дневник”, нове тужбе против грађана који нису измирили рачуне из Система обједињене наплате опет припремају приватни адвокати, само не они који су то чинили неколико месеци раније. У поступку јавне набавке мале вредности за адвокатске услуге, која је спроведена крајем октобра, посао је добила група понуђача – адвокати Љу бо мир Ђу ли нац и Јо ван Стан ков, и уговор са њима је потписан на годину дана. Они ће заступати Дирекцију у поступку утужења за неплаћене рачуне

Изложба голубова

Свака помоћ добродошла

Помоћ малом Саши

ВРБАС: Асоцијација младих

Врбас организовала је хуманитарну акцију помоћи петогодишњем Саши Радовићу, који болује од церебралне парализе. Малени Саша не може самостално да се креће и живи са мајком и сестром. Мајка Марија је самохрана и ова породица живи од социјалне помоћи, јер је она незапослена, па им је свака помоћ добродошла. Том приликом, породица Радовић је добила четири кубика огревног дрвета, пелене и средства за негу малог Саше, као и 20 третмана код физиотерапеута као помоћ која је овом дечаку неопходна. Председник Асоцијације младих Врбас Јован Копривица је истакао да су породице, које имају дете са хендикепом, двоструко хендикепиране.

- Прво због саме чињенице да имају хендикепирано дете, а друго због тога што не могу да раде и привређују, јер морају стално бити уз своје дете. Из тог разлога, ми смо се потрудили да им обезбедимо неке од најосновнијих потрепштина – рекао је Копривица. Директор Јавне агенције за зоохигијену и пољопривреду општине Врбас, која је обезбедила огрев за породицу Радовић Владимир Даковић, нагласио је да локална самоуправа брине о социјално угроженим породицама као и да ће, како је рекао и даље бити пракса да се обезбеди помоћ онима којима је најпотребнија. Поред ЈАЗИП-а, донацију су обезбедили и Самостални синдикат Општинске управе и Раднички синМ. Кк. дикат „Слога Карнекс“.

НОВИ БЕЧЕЈ: На 32. Међуградској изложби голубова и живине у Новом Бечеју, коју је организовало Удружење за одгој голубова, птица и ситних животиња ове општине, уче ствовало је 96 излагача из 25 места Војводине. Међу изложеним голубовима највише је било „бачких писмоноша” и „банатских пилићара”. Председник удружења Са ва Пе јин задовољан је одзивом излагача и бројем посетилаца на изложби. Експонате су оценили чланови судијске организације Савеза одгајивача ситних животиња Србије, који су доделили 80 шампионских титула за голубове и шест за живину. Ж. Б.

Нај по пу лар ни ји „бач ки пи смо но ша”

Почела вакцинација против грипа

БЕЧЕЈ: Медицинско особље Дома

здравља Бечеј почело је вакцинацију против сезонског грипа. Уз оверену здравствену књижицу, вакцинисање је бесплатно и обавља се у Медицини рада (сутерен централне зграде Дома здрваља) од 11 до 13 сати, као и у амбулантама Новог села у Бечеју и насељених места у општини. Укупно је стигло 780 доза вакцине, од чега је 80 достављено Геронтолошком центру Бечеј. Препорука је да се у првом кругу вакцинишу све особе старије од 65 година, затим здравствени и просветни радници, као и особе с хроничним болестима, пре свега, бубрега, плућа, срца... У другом кругу моћи ће да се вакцинишу и остали заинтересова В. Ј. и грађани.

Дани науке БЕЧЕЈ: Гимназија у Бечеју врши последње припреме за манифестацију „Дани науке у бечејској Гимназији“, која се одржава од 26. до 30. новембра. - Ово је други пут како организујемо Дане науке и убудуће ће то бити традиција наше школе. Верујемо да ће научно-популарна предавања из астрономије, биологије, географије, роботике, физике и хемије, која ће реализовати професори Природно математичког факултета и Факултета техничких наука из Новог Сада, многе заинтересовати, па их позивамо да нам се прикључе последњих пет новембарских дана током поподневних сати - каже директор бечејске Гимназије мр Миодраг Басарић. Додајмо да ће сва предавања бити одржана у свечаној гимназијској сали, а за 29. новембар је предвиђен и Дан отворених врата за осмаке у оквиру које активности мали матуранти посећују престижну бечејску средњу школу и упознају се с могућностима школовања, али и показују своВ. Ј. је знање у атрактивном такмичењу какво је квиз.

ДА НАС У АДОР ЈА НУ,s КОД КА ЊИ ЖЕ

Хурке и кобасице за 10.000 гостију

АДОРЈАН: Други „Фетсивал хурке и кобасице„ одржаће се данас, у суботу 24.новембра у Адорјану код Кањиже. Председник Месне заједнице Адорјан и главни организатор Ча ба Бор шош најављује да се бесплатна дегустација хурки и кобасица припрема за 10.000 посетилаца. Програм почиње већ у јутарњим сатима приказивањем свињокоља на традиционалан начин прљењем товљеника сламом, а за 9 сати је предвиђен почетак такмичарских екипа у справљању хурки и кобасица. Боршош каже да је пријављено више од 60 такмичарских екипа из војвођанских места и суседне Мађарске. За износ котизације од 3.000 динара петочланим екипама се обезбеђује пет килограма меса за справљање кобасица и иста количина изнутрица за припремање хурки, које ће оцењивати стручни жири. Проглашење резултата такмичења је у 13 сати.

- На првом фестивалу смо имали преко стотину екипа, али тада екипе нису плаћале котизаицју, па је и разумљиво да је одзив оних који су се такмичили у припремању хурки и кобасица био већи. Очекујемо долазака око десет хиљада гостију, који ће се бесплатно ослуживати хурке и кобасице. Припремили смо и богат пратећи програм, тако да ће весеље трајати од јутра до вечери - најављује Боршош. У Адорјану се у оквиру фетсивала приређује велики вашар занатских производа, а штимунг ће правити свадбарски оркестри „Весели момци„ из Кикинде, „Златни клас„ из Мартоноша, „Трешњевачки момци„ из Трешњевца, „Пешчани сат„ из Аде, „Ериданус„ и „Јокер„ из Кањиже. Наступиће и познате звезде естрадне сцене Ја нош Кош и Хен ри је та Дер, а од 19 сати је концерт познате мађарске М. Мр. групе „Неотон фамилија„.

СОН-а и у свим осталим судским споровима. По нашим сазнањима, за услуге у предмету СОН наплаћиваће 50 одсто од адвокатске тарифе, у року од 30 дана од дана прилива средстава, то јест од наплате потраживања од извршног дужника. Стога се поставља питање – ако је раније било бесмислено да приватне адвокатске канцеларије зарађују на тужбама против грађана, уместо да тај посао, како су предложили напредњаци, буде поверен правницима у локалној самоуправи, зашто је СНС наставила са истом праксом. Јавност и нередовне платише, које ће се наћи на суду, заслужују одговор на ово питање, али он још није стигао из градске Ж. Ба ла бан управе.

Три дана џеза и блуза КИКИНДА: У оквиру 11. Интернационалног фестивала џеза и блуза који је отворен прексиноћ и трајаће до вечерас, први су пред кикиндском публиком наступили хор “Корнелије Станковић” из Кикинде, оркестар Александара Дујина из Новог Сада, те гошћа из Пољске Марита Албан Јуарез, док је у Позоришном клубу свирао „Милан Петровић квартет“ из Београда. Хор “Корнелије Станковић” публици се представио репертоаром, који им није својствен. Диригенткиња Ева Арањош Француски је напоменула да је хор основан 1998. године, те да им је част да наступају на овом фестивалу, јер тако промовишу хорску музику. Свако вече фестивала посвећено је сећању на музичаре: Гезу Балажа -Гарија, Бранислава Лалу Ковачева и Жељка Ђурђевца из “Шинобуса”. Вечерас ће се Кикинђанима представити бенд “Moonshiners” из Београда, Андy Ј. Форет из Њу Орлеанса, а у Позоришном клубу наступа “Кањој бенд” из Шапца. Покровитељи овог догађаја су Општина Кикинда, НИС “Гаспромењефт” и “Комерцијална А. Ђ. банка”.

Први рођендан КУД-а

РАДИЧЕВИЋ: Културно уметничко друштво „Бранко Т. Радичевић“, из Радичевића крај Бечеја, обележава у недељу први рођендан. Тим повдом ће слављеник, од 18 сати, у месном Дому културе одржати пригодну прославу у оквиру које ће гости присуствовати заједничком наступу с пријатељским КУД „Шареница“ из Алексе Шантића. В. Ј.

dru[tvo

dnevnik

subota24.novembar2012.

PORODI^NO NASIQE

Za de set me se ci ubi je no 28 è na U Sr bi ji je od 1. ja nu a ra do 20. no vem bra ove go di ne u po ro di~ no-part ner skom kon tek stu ubi je no 28 è na. Po po da ci ma Mre è “@e ne pro tiv na si qa”, sve ubi je ne su po zna va le po ~i ni o ca: de vet è na ubio je su prug, se dam part ner, ~e ti ri sin, tri biv {i su prug. Dve è ne ubio je otac, dve unuk i jed nu zet. De vet è na ubi je no je pi {to qem, se dam no èm, tri su pre mla }e ne do smr ti, dve su ubi je ne lo va~ kom pu {kom a jed na je za da vqe na. [est je ubi je no na dru gi na ~in. ê tr na est ubi sta va de si lo se u ku }i-sta nu ko ji je za jed ni~ ko vla sni {tvo, {est u we noj ku }i-sta nu. [est è na ubi je no je u dru gim pro sto ri ma. Tri è ne bi le su sta re od 18 do 25 go di na, {est od 26 do 35, isto to li ko od 36 do 45 i tri od 46 do 55 go di na. Pet è na je bi lo od 56 do 65 i isto to li ko sta ri je od 65 go di na. Tri de set i tro je de ce osta lo je bez maj ke, od to ga 20 ma lo let ne. Za 20 od 28 è na ne zna se da li su pre ne go {to su ubi je ne pri ja vi le na si qe ne koj od dr àv nih in sti tu ci ja. Osam è na ga je pri ja vi lo, ali ni {ta ni je u~i we no da se ubi stvo ne do go di. Od 11 slu ~a je va u ko ji ma je na sil nik po se do vao oru` je, u tri slu ~a ja na si qe je bi lo pri ja vqe no pre ne go {to se ubi stvo do go di lo, dok je u osta -

nad è na ma da je broj `r ta va ve }i. Ne ka `wa va we, ig no ri sa we, pot ce wi va we ili pri kri va we na si qa pre ma è na ma stva ra po god no okru è we za we gov rast i po na vqa we, {to do dat no po ve }a va ri zik od na si qa po ì vot è ne. Mno gi do ku men ti zna ~aj ni za oblast na si qa u po ro di ci ve} su ustro je ni u Sr bi ji. Tu spa da ju

Malo sigurnih ku}a Si gur ne ku }e su me sto u ko je è na ko ja je pre ì ve la na si qe do la zi da bi spa sla ì vu gla vu ili svo ju de cu, ali one ne re {a va ju pro blem si stem ski jer je on mno go ve }i i du bqi i tra ì an ga ò va we ~i ta vog dru {tva. No, one ga se po àr u tre nut ku ka da je è ni naj te è. Sr bi ja, ipak, ne ma do voq no nov ca za wi ho vo otva ra we. Da nas u Sr bi ji po sto ji de set si gur nih ku }a, {to je pre ma lo u od no su na broj è na ko je su iz lo è ne na si qu. Ko li ko smo da le ko od evrop skih stan dar da u toj obla sti go vo ri ~i we ni ca da po pre po ru ci Sa ve ta Evro pe na 100.000 sta nov ni ka mo ra po sto ja ti po jed na si gur na ku }a. U [ved skoj, re ci mo, ima 208 si gur nih ku }a na de set mi li o na sta nov ni ka, a ras pro stra we nost na si qa je mno go ma wa ne go kod nas. lim slu ~a je vi ma ne po zna to da li je na si qe ra ni je pri ja vqi va no. Uz pret po stav ku da ni su svi slu ~a je vi ubi stva do spe li u me di je, po sto ji osno va na sum wa or ga ni za ci ja ko je se ba ve na si qem

SOS za ène u Vojvodini Sva kog rad nog da na od 10 do 20 ~a so va svim gra |a ni ma Voj vo di ne do stu pan je je din stven SOS-te le fon za è ne `r tve na si qa. Na no vo u spo sta vqe nom SOS-te le fo nu 0800/10–10–10 ra de vo lon ter ke ob u ~e ne za pru à we po mo }i i po dr {ke. Je din stve ni SOS-te le fon, ~i je funk ci o ni sa we omo gu }a va Vla da Sr bi je, re zul tat je ini ci ja ti ve pet èn skih or ga ni za ci ja iz Voj vo di ne ko je su spe ci ja li zo va ne za po dr {ku è na ma ko je su iz lo è ne na si qu. SOS-te le fon je na me wen è na ma ko je su u si tu a ci ji na si qa u po ro di ci ili tr pe ne ki dru gi ob lik part ner skog na si qa, oni ma ko je su iza {le iz na si qa ali im je za no ve ko ra ke po treb na prav na, so ci jal na, psi ho lo {ka ili ne ka dru ga vr sta po mo }i, kao i de ci, ~la no vi ma po ro di ce i oso ba ma bli skim è na ma ko je tr pe na si qe.

Po ro di~ ni za kon, Kri vi~ ni za kon, Za kon o rav no prav no sti po lo va, Za kon o za bra ni dis kri mi na ci je, Na ci o nal na stra te gi ja za spre ~a va we i su zbi ja we na si qa nad è na ma i na si qa u po ro di ci. No, sa mo usva ja we za kon skih aka ta ne me wa ì vot è na u srp skom dru {tvu, u ko jem, ~ak i ka da se ohra bre da pri ja ve na si qe, ne na i la ze na od go va ra ju }u za {ti tu. Neo prav da no je dug pe riod od tre nut ka pri ja ve na si qa do pra vo sna `ne pre su de, po ne kad tra je i do go di nu, {to je do voq no da na sil nik è nu i ubi je. @r tva ma na si qa ne do sta je i psi ho lo {ka po dr {ka to kom su |e wa. Zbog ne do stat ka nov ca za fi nan si ra we, ~e ti ri SOS-te le fo na ko ji pru à ju po mo} è na ma ko je tr pe na si qe su uga {e na to kom pro {le go di ne, a isto vre me no 14 te le fo -

na ko je dr è cen tri za so ci jal ni rad ne pru à ju po dr {ku za ko ju su do bi li no vac od lo kal nih sa mo u pra va. Sve to do pri ne lo je to me da je ~ak 54 od sto è na u Sr bi ji u svom ì vo tu ima lo is ku stvo na si qa u po ro di ci, a da vi {e od 38 od sto è na tr pi na si qe u ovom tre nut ku. Po po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, za è ne naj ne -

Se}awe na ubijene ène Po vo dom „16 da na ak ti vi zma pro tiv na si qa nad è na ma 2012„ ko ji po ~i wu su tra i tra ju do 10. de cem bra, na Tr gu Re pu bli ke u Be o gra du u 15 sa ti bi }e or ga ni zo van ma sov ni per for mans “Se }a mo ih se”. Po zva ni su svi gra |a ni da sim bo li~ no po sta ve spo men-plo ~u è na ma `r tva ma po ro di~ nog-part ner skog na si qa s tek stom “Ni jed na è na ma we, ni jed na mr tva vi {e”. be zbed ni je me sto je wi hov dom. U ~ak 95 od sto slu ~a je va kri vi~ nih pri ja va za na si qe u po ro di ci o{te }e na stra na su è ne. One se ka `wa va ju fi zi~ ki, sek su al no, psi hi~ ki, emo tiv no, eko nom ski, a naj ~e {}e se na si qe ma ni fe stu je u kom bi na ci ji tih for mi. Ve li ki broj è na, ~ak i ka da su iz lo è ne ozbiq nim po vre da ma i na si qu, osta je u na sil noj ve zi ili joj se vra }a. Psi ho lo zi tvr de da je è na is cr pqe na od kon ti nu i ra nog, du go go di {weg oma lo va à va wa, po vre |i va wa i ne do sta je joj unu tra {we sna ge da se iz te si tu a ci je iz vu ~e. Fak tor eko nom ske za vi sno sti ni je za ne mar qiv i è ne su sprem na da tr pe na si qe jer zna ju da se sa me ne mo gu iz dr à va ti, a da na dru {tvo ne mo gu ra ~u na ti. Q. Male{evi}

KONKURSI ZA NAGRADE „DR ZORAN \IN\I]”

Pre sti `na pri zna wa mla dim is tra ì va ~i ma U to ku su kon kur si za dve pre sti `ne go di {we na gra de s ime nom dr Zo ra na \in |i }a ko je Vla da Voj vo di ne, sa mo stal no, od no sno u sa rad wi s Uni ver zi te tom u No vom Sa du, sad ve} tra di ci o nal no, do de qu je naj bo qem mla dom na u~ ni ku s te ri to ri je Voj vo di ne, kao i auto ru naj bo qeg di plom skog, ma ster ili ma gi star skog ra da iz fi lo zof skih i so ci o lo {kih na u ka. Po kra jin ski se kre ta ri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj Vla de APV ob ja vio je jav ni kon kurs za pred la ga we kan di da ta za do de lu „Na gra de dr Zo ran \in |i} za mla dog na u~ ni ka i is tra ì va ~a” za 2012. Kan di da ti mo ra ju bi ti dr à vqa ni Sr bi je, ne sta ri ji od 35 go di na, an ga ò va ni u re a li za ci ji na u~ -

no i stra ì va~ kog pro gra ma u in sti tu ci ja ma na te ri to ri ji Voj vo di ne, da ima ju na u~ ni~ ki kar ton u ba zi po da ta ka APV i da ni su bi li do bit ni ci te na gra de. Kan di da te mo gu pred la ga ti is kqu ~i vo na u~ ne in sti tu ci je, i to Od bo ru za do de lu na gra de, ko ji }e svoj iz bor po ten ci jal nog la u re a ta (na osno vu na u~ no i stra ì va~ kog do pri no sa kan di da ta, in dek sa ci ti ra no sti i kom pe tent no sti) pred lo ì ti Vla di APV, ko ja do no si ko na~ nu od lu ku o do bit ni ku, ko me pri pa da di plo ma i nov ~a na na gra da od mi li o na di na ra. Isti po kra jin ski se kre ta ri jat i Uni ver zi tet u No vom Sa du isto vre me no (29. ok to bra) ob ja vi li su i jav ni kon kurs za pred la ga we kan di da ta za do de lu „Na gra de dr Zo ran

\in |i} za naj bo qi di plom ski rad, za vr {ni rad na ma ster aka dem skim stu di ja ma ili ma gi star ski rad iz fi lo zof skih i so ci o lo {kih na u ka”, od bra wen na uni ver zi te ti ma u Sr bi ji u to ku ove go di ne. Auto ri ra do va mo gu se kan di do va ti sa mi, a pri ja ve s po treb nom do ku men ta ci jom {a qu se Uni ver zi te tu u No vom Sa du, na ~i jem saj tu www.uns.ac.rs su ob ja vqe ni i kom plet ni tek sto vi oba kon kur sa. La u re a tu Na gra de „\in |i}” za naj bo qi rad pri pa da di plo ma i 300.000 di na ra. Oba kon kur sa otvo re na su 30 da na od da tu ma ob ja vqi va wa, a sve ~a no uru ~e we obi~ no se upri li ~i u dru goj po lo vi ni de cem bra u se di {tu Vla de Voj vo di ne. V. ^.

VESTI In sti tu t za KVB edukuje gra|ane In sti tut za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne u me se cu u ko jem je obe le è no 35 go di na we go vog po sto ja wa i ra da, otva ra vra ta svim sta nov ni ci ma, na sta vqa ju }i spro vo |e we ra zno vr snih ak ci ja i edu ka tiv nih pre da va wa na me we nih gra |a ni ma, kao i stru~ nu edu ka ci ju zdrav stve nih rad nika dru gih usta no va. Ju ~e je odr à no pr vo od 17 jed no ~a sov nih otvo re nih pre da va wa za gra |a ne, a ak ci ja }e bi ti na sta vqe na do kra ja go di ne sva kog utor ka i ~e tvrt ka u 13 ~a so va u bi o skop skoj sa li In sti tu ta. Bo qa in for mi sa nost gra |a na o {to ra ni jem pre po zna va wu simp to ma in fark ta i {to br èm ja vqa wu Slu `bi hit ne me di cin ske po mo }i, le ka ri ma In sti tu ta mo è zna ~aj no po mo }i pri wi ho vom br zom i uspe {nom zbri wa va wu. J. B.

Usko ro no vi le ko vi na po zi tiv noj li sti Di rek tor Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we Alek san dar Vuk sa no vi} na ja vio je da }e po zi tiv na li sta le ko va usko ro bi ti pro {i re na ni zom no vih pre pa ra ta u do me nu an ti bi o ti ka i me di ka me na ta za kar di o va sku lar ne bo le sti. On je do dao i da }e se pa ci jen ti ko ji bo lu ju od psi hi ja trij skih obo le wa le ~i ti naj no vi jim pre pa ra ti ma ko ji }e im omo gu }i ti da vo de nor ma lan `i vot. Go vo re }i o fi nan sij skoj si tu a ci ji RF ZO-a, Vuk sa no vi} je re kao da je ona, upr kos ve o ma te {koj eko nom skoj si tu a ci ji u ze mqi, sta bil na. Ta fi nan sij ska sta bil nost se ogle da i u to me {to se skra }u je pe riod ka {we wa za pla }a we le ko va ko ji se po di `u u apo te ka ma.

U Sr bi ji oko 60.000 qu di s hro ni~ nim ra na ma – Pro ce wu je se u Sr bi ji ima oko 60.000 sta nov ni ka s hro ni~ n im ra n a m a, a naj ~ e { }i uzrok wi h o v og na s tan k a su pro {i re ne i o{te }e ne ve ne, ali i am pu ta ci je zbog {e }er ne bo le sti – is ta kao je di rek tor Bol n i c e u Po ` a r ev c u prim. dr Sre} ko Bo si}. On ka `e da sta ti sti ka po ka zu je da je dan od sto svet ske po p u l a c i j e, ili 60 mi l i o n a qu di, ima ra ne na no ga ma zbog pro {i re nih i o{te }e nih ve na: – One ni su to li ko opa sne po zdra vqe u ce li ni, ko li ko su opa s ne ra n e od di j a b e t e s a. Zbog {e }er ne bo le sti u sve tu se na sva kih 30 se kun di am pu ti ra jed na no ga zbog pro me na

na sto pa li ma – na veo je Bo si}, i do dao da je le ~e we ra na du go traj no i sku po i osta vqa ve li ki ste pen in va lid no sti.

Vi {e nov ca za obra zo va we? Mi ni star obra zo va wa @ar ko Ob ra do vi} ka `e da je pr vi ciq „Stra te gi je raz vo ja obra zo va wa u Sr bi ji do 2020” po ve }a we kva li te ta obra zo va wa, na vo de }i da su zna we i obra zo va we kqu~ na po lu ga za ukup ni raz voj Sr bi je. On na gla {a va da se mo de ran raz voj za sni va na obra zo va noj po pu la ci ji u ce li ni, a ne sa mo na eli ti i, go vo re }i o du go ro~ nim ci qe vi ma iz Stra te gi je, na vo di opre de qe we da se po v e } a jav n o fi n an s i r a w e obra zo va wa sa sa da {wih 4,5 na {est od sto bru to dru {tve nog pro iz vo da.

MLADI AKTIVISTI „MA[TALI[TA” UPOZORAVAJU

De ca u Zre wa ni nu dis kri mi ni sa na Spro vo de }i pro je kat “@i ve ti pra va de te ta – de ~i ji mo ni to ring”, ko ji zre wa nin ski De~ ji stva ra la~ ki cen tar “Ma {ta li {te” re a li zu je u sa rad wi s Cen trom za pra va de te ta i uz po dr {ku me |u na rod ne or ga ni za ci je “Sa ve the chil dren”, mla di ak ti vi sti po me nu te or ga ni za ci je iz Zre wa ni na pri me ti li su da de ci u tom sred wo ba nat skom gra du ne do sta je mo gu} nost da se re kre a tiv no ba ve spor tom. Po re ~i ma pro gram ske ko or di na tor ke u “Ma {ta li {tu” i pe da go ga u Zre wa nin skoj gim na zi ji Alek san dre Su bo ti}, o to me su, po vo dom 20. no vem bra, Me |u na rod nog da na pra va de te ta, oba ve sti li ~la ni cu Grad skog ve }a za du `e nu za sport i omla di nu Zla ta nu An ki}. Pi smo u ko jem su iz ne li svoj stav mla di ak ti vi sti su upu ti li i di rek to ru Zre wa nin ske gim na zi je Mi la nu Ra da ko vi }u i grad skom Udru `e wu pe da go ga fi zi~ ke kul tu re. „To kom ana li ze ste pe na ostva re no sti pra va de ce u Zre wa ni nu, do {li smo do za kqu~ ka da ne po sto je mo gu} no sti za re kre a tiv no i bes plat no ba vqe we spor tom. Iz to ga pro iz la zi dis kri mi na tor ni od nos pre ma de ci ko ja ne ma ju ma te ri jal ne mo gu} no sti da pla te tre nin ge ili fi zi~ ke mo gu} no sti za pro fe si o -

nal no ba vqe we spor tom. De ca i mla di ima ju po tre bu i pra vo na do stup ne, or ga ni zo va ne fi zi~ ke ak tiv no sti ko je im omo gu }a va ju da kva li tet no pro vo de slo bod no vre me i sa mim tim se bo qe psi ho fi zi~ ki raz vi ja ju„, na ve li su ak ti vi sti “Ma {ta li {ta”, i pod se ti li na to da su Kon ven ci jom o pra vi ma de te ta dr à ve ugo vor ni ce pri zna le pra vo ma li {a na na od mor i slo bod no vre me, na u~e {}e u igri i re kre a tiv nim ak tiv no sti ma ko je od go va ra ju uz ra stu de te ta i na slo bod no u~e {}e u kul tur nom ì vo tu i umet no sti. U “Ma {ta li {tu” ve le da po sto je uslo vi za de li mi~ no re {e we tog pro ble ma uko li ko bi se po sto je }i sport ski objek ti funk ci o nal ni je ko ri sti li i ka da bi se pri iz ra di ras po re da wi ho vog ko ri {}e wa osta vi lo pro sto ra za bes plat ne ter mi ne za re kre a ci ju de ce i mla dih. U è qi da uka ù jav no sti i in sti tu ci ja ma na va `nost tog pro ble ma mla di }e, u sa rad wi s U~e ni~ kim par la men tom Zre wa nin ske gim na zi je, da nas od 10 do 14 ~a so va, u Gim na zi ji or ga ni zo va ti ak ci ju pro mo tiv nih sport skih ak tiv no sti i ure |e wa {kol skog dvo ri {ta pod na zi vom “O~i ma ì ra fe”. @. Balaban

ODLUKA VLADE VOJVODINE O V.D. DIREKTORA DOMA U^ENIKA U SOMBORU IZAZVALA BURU

Re kli, pa po re kli? Od lu ka Vla de AP Voj vo di ne od 19. no vem bra da raz re {i du `no sti do sa da {weg di rek to ra Do ma u~e ni ka sred wih {ko la u Som bo ru Mi lan ka Jo vi ~i }a, i na we go vo me sto, u sta tu su vr {i o ca du `no sti, po sta vi Ne deq ka Stoj sa vqe vi }a Baj {u, is pro vo ci ra la je bur nu re ak ci ju pred sed ni ka Uprav nog od bo ra te usta no ve Zdrav ka Ha xi Ko va ~a. – De si le su se stva ri ko je pot pu no de ro gi ra ju va `e }e za kon ske pro pi se – upo zo rio je Zdrav ko Ha xi Ko va~ na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je u Do mu u~e ni ka sred wih {ko la u Som bo ru. – Iz go va ra ju }i se po lo vi~ nim

Po Ha xi Ko va ~e vim re ~i ma, istog da na, Vla da Voj vo di ne do no si od lu ku o po sta vqe wu Ne deq ka Stoj sa vqe vi }a Baj {e za vr {i o ca du `no sti no vog di rek to ra iako je on u su ko bu in te re sa po {to je u isto vre me i ~lan Uprav nog od bo ra Do ma u~e ni ka, a i ne is pu wa va uslo ve u ve zi sa stru~ nom spre mom da bi bio po sta vqen na me sto di rek to ra Do ma u~e ni ka, pa ma kar i kao vr {i lac du `no sti. – Na ma je ja sno da je do te od lu ke do {lo na in si sti ra we som bor skih lo kal nih vla sti ko je su, tvr dim, do ve le u za blu du Vla du AP Voj vo di ne, ali za pre -

Upravni odbor bio jednoglasan oko Jovi~i}a Za ni mqi vo je da je svo je vre me no, 2010. go di ne, na kon oba vqe nog kon kur sa, Uprav ni od bor jed no gla sno, {to zna ~i i uz glas Ne deq ka Stoj sa vqe vi }a Baj {e, od lu ~io da se iza be re i za kqu ~i ugo vor o ra du s no vim (sta rim) di rek to rom Do ma u~e ni ka sred wih {ko la u Som bo ru Mi lan kom Jo vi ~i }em. tu ma ~e wem ~la na 175 Za ko na o ra du, Vla da APV je do ne la od lu ku o raz re {e wu do sa da {weg di rek to ra Do ma u~e ni ka sred wih {ko la u Som bo ru Mi lan ka Jo vi ~i }a, tu ma ~e }i to ~i we ni com da to kom ove go di ne pu ni 65 go di na `i vo ta i 40 go di na rad nog sta `a, iako je 2010. sa ma, na na{ do pis u ve zi s tim, da la za kon ski do zvo qe nu su ge sti ju da kao po slo da vac za kqu ~i mo ugo vor o ra du s Jo vi ~i }em ko ji ob u hva ta pe riod ce log ~e tvo ro go di {weg man da ta na ko ji je iza bran na kon kur su.

pa {}en sam ~i we ni com da su to ura di le sve ga na kon dva i po me se ca od ka da su sa me one, kon kret ni je gra do na ~el nik Ne ma wa De li}, pre po ru ~i le nad le `nom Se kre ta ri ja tu za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce da pri hva te za kon ski do zvo qe nu od lu ku po slo dav ca, Uprav nog od bo ra Do ma, da anek som ugo vo ra o ra du za kqu ~e nim s Mi lan kom Jo vi ~i }em „po kri ju“ we gov ~e tvo ro go di {wi man dat do kra ja – re kao je Ko va~. M. Miqenovi}

subota24.novembar2012.

SR BIN OSLO BO \EN OP TU @BE ZA RAT NI ZLO ^IN NA KO SO VU

Sum we bi le neo sno va ne

Alek san dra Bu la to vi }a iz Ni {a sud u Pri {ti ni oslo bo dio je ju ~e op tu `bi da je na Ko so vu i Me to hi ji to kom 1999. go di ne po ~i nio kri vi~ no de lo rat nog zlo ~i na. – Me {o vi to sud sko ve }e Okru `nog su da u Pri {ti ni oslo bo di lo je ju ~e Bu la to vi }a svih ta~ ki op tu `ni ce – po tvr di la je Ta nju gu port pa rol ka Eulek sa Iri na Gu de qe vi}. – Po sle vi {e dnev nog pro ce sa u Pri {ti ni, u okvi ru ko jeg je sa slu {an ve }i broj sve do ka op tu `be i od bra ne, Ve }e je za kqu ~i lo da ne ma do ka za da je Bu la to vi} po ~i nio kri vi~ no de lo ko je mu se sta vqa na te ret – iz ja vio je advo kat Mi o drag Br kqa~ Ta nju gu, i na gla sio da je Ve }e Bu la to vi }a ju ~e oslo bo di lo op tu `be i da lo na log da se od mah pu sti iz pri tvo ra. Bu la to vi }a je ko sov ska po li ci ja uhap si la 13. av gu sta na ad m i n i s tra t iv n om pre l a z u Mer da re, a bio je osum wi ~en

za zlo ~i ne pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva po ~i we ne 1999. go di ne u Ko so vu Po qu. Br kqa~ je pre ci zi rao da je Bu la to vi} bio osum wi ~en da je 8. apri l a 1999. go d i n e kao pri p ad n ik srp s ke po l i c i j e za jed no s jo{ dvo ji com osum wi ~e nih ubio svog kom {i ju \e qa di na Idri zi ja, ~i ji su po smrt ni osta ci pro na |e ni u oko li ni Ko so va Po qa. – Ovaj slu ~aj je je dan u ni zu gde je na te me qu is kon stru i sa nih i la `nih do ka za op tu èn je dan pot pu no ne vin ~o vek, sa mo za to {to je Sr bin, ko ji je u svo joj ku }i u Ko so vu Po qu ì veo do sep tem bra 2000. go di ne – re kao je Br kqa~. On je pod se tio na to da za to vre me ni ko ni je pri ja vqi vao Bu la to vi }a za na vod no kri vi~ no de lo, iako je ì veo na Ko so vu i Me to hi ji. Slu ~aj je is tra ì vao Eulek sov tu ì lac iz Kan ce la ri je spe ci jal nog tu ì la {tva Ko so va.

crna hronika

dnevnik

NO VI DE TA QI O OSLO BA \A JU ]OJ PRE SU DI GO TO VI NI I MAR KA ^U

Mar ge ti}: Hr vat ska sa kri la „top ni~ ke dnev ni ke” No vi nar i pu bli ci sta iz Za gre ba Do ma goj Mar ge ti} iz ja vio je da je Hr vat ska, u vre me ka da je pre mi jer bio Ivo Sa na der a pred sed nik Stje pan Me si}, sa kri la od Ha {kog su da „top ni~ ke dnev ni ke” ve za ne i za de lo va we hr vat skih ge ne ra la An te Go to vi ne i Mla de na Mar ka ~a. Mar ge ti} je, u prek si no} noj emi si ji „Da, mo `da, ne” na RTS-u o oslo ba |a ju }oj pre su di u Ha gu Go to vi ni i Mar ka ~u za zlo ~i ne nad srp skim ci vi li ma u „Olu ji”, re kao da je ta da na vla sti bio HDZ i da su Me si} i Sa na der „smi {qe no tvr di li su da u ar hi va ma Mi ni star stva od bra ne Hr vat ske ne ma tih do ku me na ta”. On je na veo da je „to bi la la`„, do dav {i da je raz go va rao sa sve do kom ko ji je Ha {kom tri bu na lu do sta vio {e zde se tak stra ni ca svog sve do ~e wa u ko jem se vi di ko je i na ko ji na ~in od neo „top ni~ ke dnev ni ke”.

Mar ge ti} je, na è le }i da ot kri je ime sve do ka zbog bez bed no sti, ka zao i da se u tom sve do ~e wu vi di „po ~i jem na lo gu” je to ura |e no. – U tom sve do ~e wu su bi li i vr lo de taq ni po da ci o skri va wu Go to vi ne, od no sno da su ga skri va le hr vat ske oba ve {taj ne slu `be i do ko jeg da tu ma se skri vao u sa moj Hr vat skoj uz zna we Sa na de ra i Me si }a – re kao je Mar ge ti}. On je ob ja snio da „top ni~ ki dnev ni ci” sa dr è po dat ke „o ko ri {}e wu ma te ri jal no-teh ni~ kih sred sta va, ko li ko gra na ta je i gde pa lo, u ko ji re jon, ko li ko je ko ji za po ved nik du ìo i ko li ko vra tio sred sta va...”, na osno vu ~e ga se mo è sa gle da ti voj na ope ra ci ja. Mar ge ti} je ka zao da je „à lo sno za tu pre su du i uop {te za pro ce su i ra we za rat ne zlo ~i ne na ovim pro sto ri ma {to su `r tve uvek pro blem i po li ti~ ke tr go vi ne”, do dav {i da je „to slu ~aj i s

PO LI CIJ SKA AK CI JA U OKO LI NI LE SKOV CA

Ot kri ve na la bo ra to ri ja za ma ri hu a nu

Po li ci ja je u Le skov cu ot kri la kom plet no opre mqe nu la bo ra to ri ju za pro iz vod wu ma ri hu an e, 1,5 ki lo gra ma osu {e ne ma ri hu a ne i 250 sak si ja sa za sa dom in dij ske ko no pqe, ukup ne vred no sti oko 100.000 evra. Zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga i ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, uhap {en je Ne nad I. (1976) iz Le skov ca. Ak ci ja je iz ve de na u ~e tvr tak, u po po dnev nim sa ti ma, po na red bi is tra `nog su di je Vi {eg su da u Le skov cu, a na osno vu ope ra tiv nih sa zna wa, sa op {ti lo je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va. Po li ci ja je iz vr {i la pre tres ku }e i po mo} nih obje ka ta u ata ru se la Pe -

tro vac na \in |u {kom br du, u ko ji ma je du è bo ra vio i ì veo osum wi ~e ni i u dvo ri {tu u zi da nom pod zem nom objek tu s tri pro sto ri je, po vr {i ne oko 100 kva drat nih me ta ra, pro na {la je la bo ra to ri ju za pro iz vod wu ma ri hu a ne. U la bo ra to ri ji je pro na |e no oko 250 sak si ja sa za sa dom ka na bi sa raz li ~i te vi si ne, oko 1,5 ki lo gram osu {e ne ma ri hu a ne, oko 60 re flek to ra, ven ti la ci o ni si stem, vo do vod ni si stem (kap po kap) s po ta pa ju }im pum pa ma i ure |a ji za odr à va we te me pe ra tu re i me re we PHvred no sti s ra zno vr snim he mij skim sred stvi ma za tre ti ra we dro ge. Pri li kom pre tre sa ku }e po li ci ja je pro na {la i od u ze la ru~ nu bom bu, pi {toq, lo va~ ku i va zdu {nu pu {ku, kao i mu ni ci ju raz li ~i tog ka li bra. (Fo Net)

NA PU TU KE LE BI JA–SU BO TI CA

[ver co va li 640 ~o ko la da „mil ka” Za jed ni~ kom ak ci jom Ode qe wa za su zbi ja we kri jum ~a re wa i Oba ve {taj nog ode qe wa Upra ve ca ri na, pre tri da na spre ~e no je kri jum ~a re we vi {e od 80 ki lo gra ma ~o ko la de „mil ka”, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na. Du bin skom kon tro lom ma gi stral nog pu ta Ke le bi ja–Su bo ti ca, na de se tom ki lo me tru od gra ni~ nog pre la za, za u sta vqe no je vo zi lo „re no se nik” su bo ti~ kih re gi stra ci ja, ko jim je pu to vao bra~ ni par iz Su bo ti ce. Pre gle dom vo zi la ca ri ni ci su usta no vi li da, osim hra ne i na mir ni ca ko je su ku pqe ne za po tre be do ma }in stva, taj bra~ ni

par kri jum ~a ri ~o ko la de – 544 ~o ko la de „mil ka” od 100 gra ma i 96 ~o ko la da od 300 gra ma. Ak ci ja je iz ve de na u sa rad wi s ge n e r al n im za s tup n i c i m a „mil ka” pro iz vo da kom pa ni jom „Kraft fo ods east Adri a tic mar kets„, s ko jom Upra va ca ri na od ra ni je ima uspe {nu sa rad wu, na vo di se u sa op {te wu. Po po da c i m a po m e n u t e kom p a n i j e, zbog kri jum ~a re wa te ~o ko la de Sr bi ja gu bi i do dva mi li o na evra go di {we kroz ne pla }a we uvo znih da `bi na po put ca ri ne, ak ci za, po re za, sa op {ti la je Upra va ca ri na. (Ta njug)

Hr vat ska ar ti qe ri ja u vre me „Olu je”

Do ma goj Mar ge ti}

pred me tom Mr ko wi} Grad”, od no sno zlo ~i nom nad srp skim ci vi li ma. On je u emi si ji po ka zao „pa pir” za ko ji je re kao da ga je do bio u in sti tu ci ja ma Re pu bli ke Srp ske, op tu `iv {i pri tom pred sed ni ka RS-a Mi lo ra da Do di ka da je za bra nio da se taj slu ~aj pro ce su i ra zbog we go vih „kal ku la ci ja” sa sa da {wim mi ni strom od bra ne Hr vat ske An tom Ko tro ma no vi }em. – Do dik je na re dio da se pred met „Mr ko wi} Grad„ skri va i ne pro ce su i ra ra di we go vih od re |e nih po li ti~ kih kal ku la ci ja s Ko tro ma no vi }em – re kao je Mar ge ti}, za lo `iv {i se za pro ce su i ra wa „bez po li ti~ kih kal ku la ci ja” svih ko ji su po ~i ni li rat ne zlo ~i ne u re gi o nu to kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka. U is toj emi si ji je go sto vao i pred sed nik „Ve ri ta sa” Sa vo [tr bac, ko ji je pod se tio na to da su „top ni~ ki dnev ni ci” mo `da je -

di na mo gu} nost, u skla du s pra vi li ma Ha {kog su da, za ob na vqa we pro ce sa Go to vi ni i Mar ka ~u. Biv {i ofi cir JNA Ve se lin [qi van ~a nin, ko ji je u Ha gu osu |en na de set go di na za tvo ra, u is toj emi si ji je re kao da se ne ka je za ono {to je ura dio i da svo ju pre su du ne ose }a kao pra ved nu. On je ka zao da je s hr vat skim ge ne ra li ma do bro sa ra |i vao dok su bi li u Ha gu i da im je zbog to ga ~e sti tao oslo ba |a ju }u pre su du, a na veo je i da bi po no vo oti {ao u Vu ko var, iako je Hr vat ska za wim ras pi sa la po ter ni cu. [qi van ~a nin je re kao da tu ~e stit ku ni je upu tio zbog to ga da bi od hr vat skih ge ne ra la na pra vio he ro je, ve} zbog od no sa s wi ma dok je bio u pri tvo ru, kao i ~i we ni ce da su us pe li da po be de taj sud ko ji, ka ko je ka zao, svi ma mi sli lo {e, a po seb no lo {e mi sli o we mu i we go voj dr `a vi. (Ta njug)

De ta qi zlo ~i na nad Sr bi ma ko ji }e se is tra ì va ti Srp ski tu ì lac za rat ne zlo ~i ne Vla di mir Vuk ~e vi} na ja vio je ak ti vi ra we po stu pa ka u pred me ti ma rat nih zlo ~i na ko ji su po ~i we ni na {est lo ka ci ja u Hr vat skoj od 1991. do 1995. go di ne – u Ki ja ni ju, Ma lom Ala nu, Dvo ru na Uni, Go spi }u, Pe tri wi i Vr gin mo stu. Is tra ì va we zlo ~i na u Dvo ru na Uni po no vo je po ~e lo na kon {to je u apri lu pro {le go di ne dan ski list BT pre neo pri ~u biv {eg pri pad ni ka sna ga UN u Hr vat skoj Ja na Ve len dor fa o zlo ~i nu, ko ja do ta da ni je bi la po zna ta {i roj jav no sti. Hr vat sko i srp sko tu ì la {tvo vo de za jed ni~ ku is tra gu po vo dom tog slu ~a ja i za jed no su u Ko pen ha ge nu pro {le go di ne sa slu {a li Ve len dor fa. Po we go vom sve do ~e wu, ko je je pre neo BT, dan ski voj ni ci iz Uje di we nih na ci ja, sta ci o ni ra ni u Hr vat skoj za vre me „Olu je”, ni su re a go va li kad su qu di u ma skir nim uni for ma ma (bez ozna ka), pred wi ho vim o~i ma 8. av gu sta 1995. go di ne ubi li de vet hen di ke pi ra nih oso ba srp ske na ci o nal no sti, ko ji su se sa kri li od ra ta u {ko li u Dvo ru na Uni. List je pi sao da su se po gu bqe wa do go di la sa mo ne ko li ko me ta ra od dan ske je di ni ce ko ju je ~i ni lo 200 do bro na o ru à nih voj ni ka, ko ji su ima li na re |e we da sa mo osma tra ju te ren i da ne in ter ve ni {u u vre me ka da se do go dio zlo ~in u Dvo ru, to kom ofan zi ve hr vat skih sna ga, ko ja je ima la za ciq da se Sr bi pri mo ra ju da na pu ste Hr vat sku. Me di ji u toj ze mqi zlo ~in u Dvo ru na Uni na zva li su

cr nim po gla vqem dan ske rat ne isto ri je za to {to se do go dio pred o~i ma wi ho vih voj ni ka iz kon tin gen ta UN. Srp sko tu ì la {tvo is tra ì va }e i zlo ~in na lo ka ci ji Ma li Alan, na pla ni ni Ve le bit, ka da su, ka ko se sum wa, 22. ja nu a ra 1993. go di ne hr vat ski voj ni ci ubi li su 22 oso be srp ske na ci o nal no sti, me |u ko ji ma i jed nu me di cin sku se stru. Srp ski ka mi o ni su ta da upa li u zam ku iz me |u dve ba ze Un pro fo ra, ba ze na Ma tra su – Sve ti Rok i Ma log Ala na. Osam voj ni ka je us pe lo da po beg ne i pre ì vi, a

Spe ci ja li sta sud ske me di ci ne iz Be o gra da Bra ni mir Alek san dri} je u svom na la zu na pi sao da se iz vi deo-snim ka ne dvo smi sle no vi di da se na ve }i ni po gi nu lih, osim dej stva pro jek ti la i de lo va eks plo ziv nog sred stva, za pa `a i da su `r tve ubi ja ne no `e vi ma i ba jo ne ti ma. Za zlo ~in u li~ kom se lu Ki ja ni ta ko |e se sum wi ~e pri pad ni ci Hr vat ske voj ske ko ji su, po sle zver skog mu ~e wa, u av gu stu 1995. go di ne ubi li 14 srp skih ci vi la. Ve ru ju }i hr vat skim vla sti ma, ko je su im ga ran to va le bez bed nost,

Od la zak Sr ba iz Hr vat ske

22 su za ro bqe na i ma sa kri ra na. Hr vat ska voj ska im je ta da pre pre ~i la je di ni put ko jim bi mo gli iza }i, a po sle to ga su za u ze li i ve ze ko mu ni ka ci je i pre ko wih ja vi li srp skim voj ni ci ma da na Ma lom Ala nu ima ra we ni ka. U zam ku je ta da upa la gru pa od oko 30 voj ni ka, me |u ko ji ma je bi la i jed na me di cin ska se stra.

de set `e na i ~e ti ri star ca, ume sto da iz beg nu u Sr bi ju i Re pu bli ku Srp sku, sa ~e ka li su u svo jim ku }a ma hr vat ske voj ni ke, ko ji su ih po bi li. Ta da {wi ko man dir vo da Voj ske Re pu bli ke Srp ske Kra ji ne Ste van Ve se li no vi} je 2005. dao iz ja vu Tu `i la {tvu za rat ne zlo ~i ne Re pu bli ke Sr bi je i Kan ce -

Po grom u Go spi }u Tu `i la {tvo }e is tra `i va ti i zlo ~i ne u Go spi }u, ko je hr vat sko pra vo su |e ni je po kri lo svo jim pred me ti ma. U no }i 16. i 17. ok to bra 1991. go di ne, oko 150 naj u gled ni jih Sr ba, pre o sta lih u Go spi }u je, na o ~i gled mno gih ~la no va po ro di ce i kom {i ja, iz vu ~e no iz svo jih sta no va i od ve de no u ne po zna tom prav cu. Od ta da, ve }i ni se gu bi sva ki trag, a sa mo 24 ugqe ni sa na le {a pro na |e na su 25. de cem bra na ta da {woj li ni ji raz dva ja wa

u re jo nu De be lo br do – [i ro ka ku la kod Pe ru {i }a. Od 24 pro na |e na te la, me |u ko ji ma je bi lo i de vet `en skih, sud sko me di cin ska eki pa, ko jom je ru ko vo dio pa to log Zo ran Stan ko vi}, us pe la je da iden ti fi ku je 19 `r ta va. Te la su, po iz ja vi dr Stan ko vi }a, bi la ma sa kri ra na, ne ka s ra na ma od no `a u vra tu, smr ska nih lo ba wa i s ru pa ma od me ta ka u po tiq ku, sta vqe na na go mi lu, po su ta za pa qi vom te~ no {}u i za pa qe na.

la ri ji Ha {kog su da u Be o gra du o tom ma sa kru ci vi la. Ve se li no vi} je sve do ~io da se srp ska voj ska ta da s Ve le bi ta spu sti la u @u qi ne i pre ko Gra ~a ca i Bez da na sti gla do Ki ja na. – Ka da je Gra ~ac pao u ru ke Hr va ta, po bi je ni su mno gi ci vi li. To su uglav nom bi li è ne i star ci ko ji se ni su po vu kli s ko lo nom iz be gli ca. Naj vi {e ih je stra da lo upra vo u se lu Ki ja ni. U po vla ~e wu smo na i la zi li na pra zna se la, ali je u Ki ja ni ma osta lo 16 qu di ko ji ni su ve ro va li na ma ve} po ru ka ma hr vat skih vla sti ko je su non-stop emi to va ne na te le vi zi ji i ra di ju – po sve do ~io je Ve se li no vi}. Da qe je na veo da su po sle ne u- spe {nog na go va ra wa qu di iz Ki ja na da kre nu s wi ma, na sta vi li ka Bruv nu i po la sa ta ka sni je ~u li puc wa vu iz prav ca Ki ja na. – Pret po sta vi li smo da su Hr va ti sti gli do wih – na veo je Ve se li no vi}. Na gro bqu „Sve ti Ni ko la„ u Pe tri wi eks hu mi ra no je 160 po smrt nih osta ta ka Sr ba, me |u ko ji ma je naj ma we 20 è na. Ra di se o po smrt nim osta ci ma Sr ba s Ba ni je i Kor du na, ubi je nih u na pa du oru à nih sna ga Hr vat ske („Olu ja„), av gu sta 1995 na za {ti }e nu zo nu UN u sek to ru Se ver. U Vr gin mo stu iz me |u 7. i 8. av gu sta 1995. go di ne, u na pa di ma na iz be gli~ ku ko lo nu iz me |u Gli ne i Dvo ra, po gi nu lo je ne ko li ko de se ti na ci vi la s pod ru~ ja op {ti na Gli na, To pu sko, Vr gin most i Voj ni}. Dru gi deo ko lo ne iz be gli ca se kre tao pre ko @i rov ca, ko ji se na la zi iz me |u Gli ne i Dvo ra na Uni, i oni su bi li na pad nu ti od hr vat ske i mu sli man ske voj ske (Pe ti kor pus Ar mi je BiH). Ko lo na iz be gli ca iz Kra ji ne bi la je pre sret nu ta i na pad nu ta i tom pri li kom ubi je ni su mno gi ci vi li. Po sle to ga je deo ko lo ne po sred stvom Un pro fo ra, na osno vu do go vo ra po stig nu tog s hr vat skim vla sti ma o mar {ru ti iz be gli~ ke ko lo ne, na sta vio kre ta we pre ma Pe tri wi, Si sku i da qe, kroz Hr vat sku, auto pu tem Za greb–Be o- grad. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik OD LU KA APE LA CI O NOG SU DA U NO VOM SA DU

Pe ta kov oslo bo |en od go vor no sti Ape la ci o ni sud do neo je ju ~e ko na~ no re {e we i od lu ~io da zbog za sta re lo sti bu de pu {ten na slo bo du an ti fa {i sti~ ki ak ti vi sta iz No vog Sa da Zo ran Pe ta kov, po tvr dio je di rek tor Ko mi te ta prav ni ka za qud ska pra va Mi lan An to ni je vi}, pre no si Ra dio-te le vi zi ja Voj vo di ne. - Ape la ci o ni sud uva ìo je na {u àl bu i kon sta to vao da je na stu pi la ap so lut na za sta re lost iz vr {e wa nov ~a ne ka zne od 100.000 di na ra, ko ja je pre i na ~e na u 100 da na ku} nog pri tvo ra zbog kri vi~ nog de la uvre de - re kao je An to ni je vi} i do dao da }e Pe ta kov bi ti oslo bo |en ka da re {e we od su da stig ne Upra vi za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja. Pe ta kov je osu |en za uvre du ba~ kog epi sko pa Iri ne ja (Bu lo vi }a), ko ji ga je tu ìo 2005. go di -

ne, jer je Pe ta kov u jed noj te le vi zij skoj emi si ji re kao da Srp ska pra vo slav na cr kva po dr `a va od re |e ne eks tre mi sti~ ke gru pa ci je u Sr bi ji. Pe ta kov je ta da mi tro po li ta Am fi lo hi ja i epi sko pe Ar te mi ja, Ata na si ja i Iri ne ja ozna ~io kao „~e ti ri ja ha ~a apo ka lip se”. Pr vo je bio osu |en na nov ~a nu ka znu u iz no su od 100.000 di na ra, ko ja je na knad no za me we na ka znom za tvo ra, a po zah te vu advo ka ta Ju ko ma, od lu ~e no je da su is pu we ni uslo vi za za me nu za tvor ske ka zne ku}nim pritvorom. Zbog nastupawa apsolutne zastarelosti, advokati Jukoma podneli su potom sudu zahtev da se obustavi daqe izvr{ewe kazne, ali je sud u roku od tri dana taj zahtev odbio, na {ta se Jukom `alio.

subota24.novembar2012.

ZAH TEV PR VOG OSNOV NOG TU @I LA [TVA U BE O GRA DU

Is tra ga zbog pre se ca wa pred sed ni~ ke ko lo ne Pr vo osnov no tu `i la {tvo u Be o gra du pod ne lo je zah tev za spro vo |e we is tra ge pro tiv Sa {e P. (29) ko ji je 3. no vem bra vo zi lom pre se kao ko lo nu u ko joj je bio pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u tom tu `i la {tvu. Sa {a P. je, ina ~e, po li cij ski slu `be nik i vo za~ na ~el ni ka sa o bra }aj ne po li ci je Dra gi {e Si mi }a.

Tu ì la {tvo sum wa da je Sa {a P. bio za vo la nom po li cij skog xi pa „mi cu bi {i pa je ro” ko ji je 3. no vem bra oko sat po sle po no }i na auto pu tu Be o grad–Ni{, ne po sred no po sle ram pe Bu baw Po tok, su sti gao ko lo nu vo zi la u ko joj je bio pred sed nik Sr bi je. Po vo dom zah te va Tu ì la {tva, is tra `ni su di ja tre ba da za ka è sa slu {a we osum wi ~e nog Sa {e P. i po tom od lu ~i ima li me sta spro vo |e wu is tra ge. On se bra ni sa slo bo de.

Po li ci ji se pre kju ~e sam ja vio jo{ je dan vo za~ ko ji se pre tri da na, ta ko |e, na {ao na pu tu ko lo ne pred sed ni ka Ni ko li }a, a u pi ta wu je, ka ko me di ji pre no se, rad nik „Sr bi ja {u ma„ Alek san dar S. On je u sre du oko 16 sa ti u Uli ci Ju ri ja Ga ga ri na, vo ze }i „{ko du” bez zad we re gi star ske ta bli ce, po ku {ao da pre tek ne, od no sno pre se ~e ko lo nu pod prat wom u ko joj je bio Ni ko li}.

PO ^E LA PRI ME NA NO VOG ZA KO NA

Pr vih 25 am ne sti ra nih na slo bo di Pr vih 25 od 4.350 osu |e nih za tvo re ni ka ko ji us pu wa va ju uslo ve za oslo ba |a we de la ka zne shod no Za ko nu o am ne sti ji, ju ~e je pu {te no na slo bo du, po {to su od lu ke su da o wi ho voj am ne sti ji po sta le pra vo sna `ne, re ~e no je Ta nju gu u Upra vi Mi ni star stva prav de i dr àv ne upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja. Naj vi {e osu |e nih iza {lo je iz po à re va~ ke „Za be le„, dvo ji ca osu |e ni ka iza {la su iz za tvo ra u Pa din skoj Ske li, je dan iz Ni {a... Pr vi za tvo re ni ci Okru `nog za tvo ra u Be o gra du iza }i }e u po ne de qak. U Upra vi is ti ~u da }e osu |e ni, ko ji pod le ù am ne sti ji, iz la zi ti suk ce siv no po pra vo sna `no sti sud skih re {e wa o oslo ba |a wu de la ka zne. Na po mi wu da se iz za tvo ra ne }e iz la zi ti u gru pa ma, ka ko su po je di ni me di ji to pre ne li, ve} „je dan po je dan”, po {to od lu ke o oslo ba |a wu de la ka zne sud do no si u sva kom po jed na~ nom slu ~a ju na kon {to kon sta tu je da su is pu we ni uslo vi za oslo ba |a we i na lo ì pu {ta we osu |e nog iz za tvo ra. Na to re {e we su da po sto ji pra vo àl be i od bra ne i Tu ì la {tva, ko ja se mo è ulo ì ti u ro ku od tri da na po {to im se uru ~i sud ska od lu ka,

ta ko da }e am ne sti ra ni iz la zi ti iz za tvo ra pre ma to me ka ko is pu wa va ju za kon ske uslo ve za to, a u za vi sno sti od od lu ke su da, do sta ve re {e wa i sta va Tu ì la {tva o àl bi. Po po da ci ma Upra ve, u ovom tre nut ku uslo ve da se vr lo br zo na |e na slo bo di is pu wa va 1.086 osu |e nih, bi lo na ka zne od tri ili {est me se ci za tvo ra, bi lo da su od slu ì li tri ~e tvr ti ne bi lo ko je ka zne za kri vi~ no de lo ko je pod le è am ne sti ji. Osta li osu |e ni bi }e pu {ta ni na slo bo du po {to se is pu ne uslo vi, od no sno po {to od slu è tri ~e tvr ti ne ka zne na ko ju su osu |e ni. [to se ti ~e pra vo sna `no osu |e nih ko ji jo{ ni su po ~e li da iz dr à va ju ka zne u za tvo ru, oni }e se, sva ko po na o sob, obra }a ti su du zah te vom za oslo ba |a we de la ka zne, shod no Za ko nu o am ne sti ji, ta ko {to }e ga pod ne ti pi sar ni ci su da. Za kon ne pred vi |a am ne sti ju osu |e nih za naj te è ob li ke te {kih kri vi~ nih de la na ka znu za tvo ra od 30 do 40 go di na, kao {to su pri pad ni ci „ze mun skog kla na”, za tim di le ri dro ge, si lo va te qi, na sil ni ci, rat ni zlo ~in ci, po ~i ni o ci ko rup tiv nih kri vi~ nih de la, te ro ri sti…

^E TVO RO OSU \E NO U NO VO SAD SKOM PRE KR [AJ NOM SU DU

Za tvor za pro sja ~e we i skit ni ~e we Po li ci ja je pre kju ~e pri ve la pre kr {aj nom su di ji jed nu No vo sa |an ku (1980) zbog pre kr {a ja pro sja ~e wa i ona je osu |e na na de set da na za tvo ra i nov ~a nu ka znu od 13.000 di na ra. Ju ~e su u Pre kr {aj ni sud do ve de ne i tri oso be iz Srem ske Ka me ni ce, No vog Be ~e ja i ^e ne ja ko je se te re te za skit ni ~e we i one su, u skra }e nom po stup ku, osu |e ne na osam, od no sno 15 da na za tvo ra, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske po li ci je. M. V.

OD LO @E NO SU \E WE „BRA NI O CI MA“ SLO BO DA NA MI LO [E VI ]A U VI LI „MIR“

Okri vqe ni Bo go qub Bje li ca na le ~e wu U Pr vom osnov nom su du u Be o gra du ju ~e je od lo è no su |e we pe to ri ci u~e sni ka „na rod ne stra è“ u vi li „Mir“ pre 11 go di na ko ji su {ti ti li biv {eg pred sed ni ka dr à ve Slo bo da na Mi lo {e vi }u, a sum wi ~e se u ve zi s okol no sti ma na vod ne puc wa ve to kom de {a va wa u no }i iz me |u 30. i 31. mar ta 2001, kad su u obje kat po ku {a li da upad nu na o ru à ni ma ski ra ni qu di za ko je op tu `ba tvr di su bi li po li caj ci sa za dat kom da uhap se Mi lo {e vi }a. Su |e we je od lo è no za 4. fe bru ar 2013. go di ne, pre sve ga zbog iz o stan ka pro vo kriv qnog, te {ko obo le log biv {eg vi so kog funk ci o ne ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Bo go qu ba Bje li ce, ko ji je na le ~e wu. Osim Bje li ce i biv {eg funk ci o ne ra SPS-a Rat ka Ze ~e vi }a, pro ce som u slu ~a ju „vi la Mir“, ob u-

hva }e ni su i u~e sni ci „na rod ne stra `e”: Si ni {a Vu ~i ni}, Sa {a Ma ti} i De jan \i ki}. Svi su osum wi ~e ni u ve zi s te zom op tu `be da je u no }i 30. na 31. mart 2001. go di ne iz dvo ri {ta vi le „Mir”, gde se, na vod no, „na la zi la sku pi na qu di ko ji no si li oru` je, a u woj i okri vqe ni, do {lo do va tre nog dej stva ne kog od u~e sni ka sku pi ne usme re nog u prav cu ka pi je“. Ju ~e se po sud skim po zi vi ma ni je oda zva lo ne ko li ko sve do ka, a sud je na ja vio da }e iz da ti na red bu za wi ho vo pri vo |e we na sle de }i pre tres. Me |u wi ma su i dvo ji ca sve do ka – o{te }e nih gra |a na, za ko je op tu `ba tvr di da su, sto je }i na uli ci is pred vi le „Mir“ u no }i 30. na 31. mart 2001. go di ne, „za do bi li te le sne po vre de od va tre nog dej stva iz kru ga re zi de ni ci je“. J. J.

\A CI I RO DI TE QI JU ^E PRO TE STO VA LI PRED NO VO SAD SKIM SU DOM TRA@E]I PRAVDU ZA OSUMWI^ENOG SREDWO[KOLCA

U~e nik iz Ka }a pu {ten iz pri tvo ra

Na kon dve ne de qe pro ve de ne u pri tvor skoj je di ni ci za tvo ra na Kli si, u ~e tvr tak uve ~e je na slo bo du pu {ten K. V. (15) iz Ka }a, ko ji se te re ti da je 7. no vem bra u ho lu Sred we ma {in ske {ko le u No vom Sa du no èm iz bo dvo ji cu mla di }a ko ji su ga na pa li. Do pu {ta wa je do {lo na kon {to se Tu ì la {tvo slo ì lo s pred lo gom su di je za ma lo let ni ke Vi {eg su da u No vom Sa du da osum wi ~e ni bu de pu {ten da se bra ni sa slo bo de. Me |u tim, iako se pret hod nog da na na {ao na slo bo di, ini ci ja to ri pe ti ci je ko jom se pret hod nih da na tra ì lo pu {ta we K. V. iz pri tvo ra, ju ~e su ipak odr à li pro test pred no vo sad skim su dom i pre da li li stu zah te va u ko joj se, iz me |u osta log, tra ì pre kva li fi ka ci ja

De ~a ko va maj ka Ka ta ri na

Om bud sman: Bio u }e li ji s pu no let ni ma Ne po sred no pred pu {ta we K. V. iz pri tvo ra, za me nik po kra jin skog om bud sma na Ste van Aram ba {i} je po se tio Pri tvor sku je di ni cu Okru `nog za tvo ra u No vom Sa du da bi ste kao ne po sre dan uvid u tret man ma lo let nih pri tvo re ni ka u woj. „Ma lo let ni K. V. je to kom tra ja wa me re pri tvo ra u ne ko li ko na vra ta pre me {tan da bi se u we go vom slu ~a ju po sti gli naj a de kvat ni ji uslo vi. Iako je ta kvo pre me {ta we bi lo u skla du s po zi tiv nim pro pi si ma Re pu bli ke Sr bi je, ma lo let nik je bio u is toj pro sto ri ji s pu no let nim pri tvo re nim li ci ma. U uslo vi ma pre na se qe no sti pri tvor skih je di ni ca, ne do stat ka ka pa ci te ta i ne mo gu} no sti for mi ra wa po seb nih ode qe wa za ma lo let ni ke, pred u ze te me re ne do vo de do o~e ki va nih re zul ta ta. Pra va ma lo let ni ka, ko ji ma je od re |e na me ra pri tvo ra, pod ta kvim okol no sti ma do vo de se u pi ta we u sva kom kon kret nom slu ~a ju„, sto ji u sa op {te wu om bud sma na. de la iz po ku {a ja ubi stva u sa mo od bra nu. Po re ~i ma ini ci ja tor ke ak ci je pri ku pqa wa pot pi sa za oslo ba |a we K. V. San dre Anu {i}, pro test pred su dom ni je or ga ni zo van sa mo zbog ovog mla -

di }a ve} i zbog ve li kog bro ja de ce ko ja su sva ko dnev no iz lo `e na raz li ~i tim vr sta ma na si qa u {ko la ma {i rom Sr bi je. – Upra vo zbog to ga je dan od zah te va je iz me na za ko na ko jom bi se de ca u pot pu no sti za {ti -

Fo to: N. Sto ja no vi}

ti la od sva ke vr ste na si qa – ka è San dra Anu {i}. – Me |u zah te vi ma ko je smo pre da li su du je i pot pu no oslo ba |a we kri vi ce K. V. i po di za we op tu `ni ce za raz boj ni {tvo i iz nu du pro tiv oso ba ko je su ga na pa le. Osim to ga, tra ì se i utvr |i va we od go vor no sti svih dr àv nih in sti tu ci ja i or ga na ~i ji su pro pu sti do ve li do to ga da se u {kol skom dvo ri {tu i ho lu do go di ta kav slu ~aj. – Tra ì mo i da se uve du ro di teq ske pa tro le ko je bi kon tro li sa le de {a va wa oko {ko le i pri ja vqi va le po li ci ji sva ku sum wi vu oso bu ili si tu a ci ju. Ta ko |e, od mi ni stra pro sve te tra ì mo da se iz ja sni o ovom slu ~a ju i pred sta vi kon cept o bez bed no sti svih |a ka u Sr bi ji – ka è San dra Anu {i}. De ~a ko va maj ka Ka ta ri na je sa mo krat ko pro ko men ta ri sa la da se na da is ho du su |e wa po zi tiv nom po we nog si na, i iz ra zi -

la za hval nost svi ma ko ji su woj i we noj po ro di ci pru ì li po dr {ku pret hod nih da na. Pred no vo sad skim su dom ju ~e se oku pi lo sto ti nak qu di, me |u ko ji ma je naj vi {e bi lo dru ga ra K. V. iz {ko le i wi ho vih ro di te qa. Uz tran spa ren te po dr {ke i skan di ra we, pro test je po tra jao sat, na kon ~e ga je pred sed ni ku Vi {eg su da uru ~e na li sta po me nu tih zah te va. Ka ko su re kli or ga ni za to ri, ju ~e ra {wi pro test je po sve }en i u~e ni ku iz Ni {a ko ji je pre go di nu i po da na iz vr {io sa mo u bi stvo pod pri ti skom kon stat nog mal tre ti ra wa i zlo sta vqa wa ko je je tr peo u {ko li. – Je dan od na {ih pred lo ga je da {ko le uve du ~as na ko jem bi na stav ni ci i pe da go zi ob ja sni li de ci {ta se sma tra na si qem, ka kve vr ste na si qa po sto je i ohra bri li ih da sva ki ta kav slu ~aj od mah pri ja ve – ka è pred stav ni ca ro di te qa u~e ni ka Sred we ma {in ske {ko le u No vom Sa du Ve ra Put nik. Po re ~i ma San dre Anu {i}, me |u ko men ta ri ma ve sti o K. V., na „Fej sbuk„ stra ni ci po sve }e noj po dr {ci u~e ni ku iz Ka }a po ja vi le su se i ne ke pre te }e po ru ke. – Za i sta ne znam ko me ne {to ta ko mo è pa sti na pa met, ali to nam je sa mo do dat ni mo tiv da is tra je mo u svim zah te vi ma i zbog K. V., ali i zbog dru ge de ce ko ja tr pe zlo sta vqa we. Na si qe u {ko la ma je pre vr {i lo sva ku me ru i mo ra mo se bo ri ti za to da nam de ca vi {e ne do la ze u si tu a ci ju u ko joj su se na {li K. V. ili de ~ak iz Ni {a, kog ni ko ni je ~uo i kog vi {e ne ma sa mo zbog to ga {to ni je bi lo od go va ra ju }e re ak ci je na na si qe ko je je tr peo – is ta kla je San dra Anu {i}. N. Per ko vi}

SU \E WE ZA PO KU [AJ TE [KOG UBI STVA U VR BA SU

O{te }e ni ne spo so ban za po stu pak – O{te }e ni ni je spo so ban da u~e stvu je u sud skom po stup ku – iz ja vio je ju ~e pred sud skim ve }em no vo sad skog Vi {eg su da stal ni ve {tak za sud sku me di ci nu dr Vla di mir Pi li ja na su |e wu tro ji ci Vr ba {a na okri vqe nih za kri vi~ no de lo po ku {a ja te {kog ubi stva. – Oba vi li smo le kar ski pre gled i uvid u no vu me di cin sku do ku men ta ci ju, a iz me |u osta log ima li smo u vi du da su po sle di ce po vre da o{te }e nog ne mo gu} nost ho da wa i ozbiq ne po te {ko }e u dru gim ak tiv no sti ma. Po na vo di ma op tu `ni ce, Bran ko Ra |e no vi}, zva ni Ro} ko (1980), Edvard Braun Ze ba

(1974) i Qi qan Sa vi }e vi} Qi ka{ (1983) su u no }i iz me |u 24. i 25. sep tem bra pro {le go di ne u Vr ba su u blo ku Sa ve Ko va ~e vi }a na tre }em spra tu, po ku {a li na svi rep na ~in da li {e `i vo ta su gra |a ni na A. M. kog su do ve li u na ved ni stan na ~i jem je zi du is pi sa na po ru ka „Druk nuo si me, p..., po~ ni da se mo li{ bo gu, slo mi }u ti gla vu, ki~ mu, obe ru ke i no gu”. Po tom su mu, na vod no, u mra ku, fi zi~ kom sna gom i bej zbol pa li com, dok je bio nag na kre ve tu, za da li vi {e uda ra ca u gla vu i te lo (u pre de lu vi tal nih or ga na). Ta ko |e, ~lan ti ma ve {ta ka, ne u rop si hi ja tar Sne `a na Po pov ob ja sni la je da o{te }e -

ni ni je u mo gu} no sti da oba vqa ak tiv no sti kao {to su ho da we i uzi ma we hra ne bez tu |e po mo }i. – On ima te {ke po vre de gla ve ko je su osta vi le traj ne ne u ro lo {ke i psi hi~ ke smet we, {to ima za po sle di cu traj nu od u ze tost eks tre mi ta ta. On u pot pu no sti za vi si od tu |e po mo }i, uz gru bo o{te }e we svih psi hi~ kih funk ci ja. S wim se ote `a no us po sta vqa kon takt i ni je u mo gu} no sti da ne sme ta no oba vqa raz go vor. Na ve de ne pro me ne we go vog zdra vqa su traj nog ka rak te ra – sa op {ti la je ju ~e dr Po pov. M. V.

SPORT

subota24.novembar2012.

VINER[TEDI[E MU[KA SUPERLIGA

Go lu bo vi ma voj vo |an ski der bi Vojvodina NS seme - Spartak (S) 2:3 (25:22, 25:17, 22:25, 23:25, 14:16) NO VI SAD: Mala sala SPC Vojvodine, gledalaca 300, sudije: [panovi} (Novi Sad) i Stevanovi} (Beograd). VOJ V O D I N A NS SE M E: ûbri lo 9, Mar ti no vi} 2, Strugar, Roqi} 14, Veselinovi} 12, Vrban 12, @ivanovi} 1, Brzakovi}, Bo{ko}evi}, Luburi} 25, Stankovi} 2, Kapur (l). SPAR TAK (S): Cr wan ski 16, Jana~kov, Vidakov (l1), Jawi} 13, Elezovi}, Konkoq (l2), Markovi} 1, Kecman 8, Puali}, Medi} 24, Stojkovi} 10, Markovi} 1. U vojvo|anskom derbiju odbojka{i suboti~kog Spartaka osvojili su ve}i plen pobedom od 3:2 nad Vojvodinom. Novosa|anima je ovo peti ovosezonski poraz rezultatom 2:3. Uz puno uvaàvawe Suboti~ana, wihove velike borbe i prikazanog kvaliteta te{ko bi stigli i do osvojenog seta, a kamoli me~a da ni je bi lo glavnog sudi je [panovi}a. Vojvodina je odigrala prvi me~ bez dosada{weg korektora Milije Mrdaka, kojeg je vi{e nego dobro zamenio mladi Draèn Luburi} i Novosa|ani su bez ve}ih problema stigli do ubedqivog vo|stva od 2:0 u setovima. Crveno-beli su igrali svoju igru, dobro servirali, dràli prijem na solidnom nivou, pa uz raspucane Luburi}a, Veselinovi}a i Vrbana konstrolisali duel od po~etka. Suboti~ani su, ipak, bili u senci razigranog protivnika, poku{avali su preko svog najkvalitetnijeg pojedinca Luke Medi}a da ozbiqnije pariraju renomiranom protivniku, ali nisu u tome uspevali u prva dva seta. Golubovi sa severa Srbije dobro su zapo~eli tre}i set. Servisima su napali Veselinovi}a, blago poremetili igru doma}ina i vodili 8:4 na prvom odmoru. Mewao je doma}i trener Salati}, ubacio Stankovi}a i Vo{a je pri{la na dva poena zaostatka (11:13). êkalo se da proradi i blok gostiju, jer Luburi} nije mogao sam protiv Spartaka i kada se ukqu~io i

Naj bo qi u re do vi ma Voj vo di ne: Dra `en Lu bu ri}

blok, Vojvodina je ponovo li~ila na sebe. Na servise Vrbana doma}i su od (18:19) preokrenuli rezultat sa tri uzastopna blo ka (Luburi}, ^ubri lo i Stankovi}) i sve je li~ilo na maksimalnu pobedu. Ipak, kod rezultata (20:21) sudija [panovi} napravio je prvu kardinalnu gre{ku, o{tetio doma}ina, koji do kraja seta nije uspeo da se vrati i Suboti~ani su smawili zaostatak. Vojvodina je boqe po~ela u nastavku, Vrban je sa nekoliko poena povukao ekipu, ali nisu uspevali doma}i da se ozbiqnije odlepe. Spartak je stabilizovao prijem, imao raspucane pojedince i brzo preokrenuo stvari na terenu u svoju korist i do{ao do prednosti (16:13). Po`rtvovanom igrom u odbrani i kori{}ewem kontra napada Novosa|ani su izjedna~ili (17:17), (20:20). Ipak, ponovo su doma}i na~inili nekoliko gre{aka u napadu, {to ih je ko{ta-

Fo to: F. Ba ki}

lo gubitka seta i pobednika je morao da odlu~i taj - brejk. U neizvesnoj zavr{nici ponovo je pa`wu skrenuo na sebe [panovi} sa nekolio, u najmawu ruku, diskutabilnih odluka, {to je kod doma}ih izazivalo veliku nervozu. Osokoqeni osiguranim bodom Suboti~ani su boqe zapo~eli taj - brejk (poveli 5:2, 7:3). Mewao je Salati}, uveo Stankovi}a, Martinovi}a i @ivanovi}a i do promene strana uspeo da trgne svoju ekipu. Izjedna~ili su Novosa|ani posle dobrih servisa Stankovi}a (8:8) i egal igra bila je na snazi do (14:14). Prvi do me~ lopte stigli su gosti posle dobre odbrane, a kod (14:15) izblokiran je Roqi}. Lopta je evidentno od bloka oti{la u aut, ali je glavni sudija ponovo presudio u korist Suboti~ana i doneo im ogromna dva boda sa gostovawa u Novom Sadu. M. Risti}

dnevnik ITALIJANSKI [AMPIONAT

Ju ve spu {ta Mi lan na ze mqu Stara dama sutra stiè na San Siro u okviru 14. kola Serije A. Rosonerima ne cvetaju ruè u prvenstvu, ali su poleteli posle plasmana u osminu finala Lige {ampiona. Eventualnom pobedom protiv Juventusa, Milan bi u borbi za titulu direktno pomogao Interu koji je najbliì pratilac torinskih crno-belih na vrhu tabele. Juve za razliku od rosonera jo{ nije obezbedio plasman u osminu finala Lige {ampiona. U posledwem kolu grupne faze takmi~ewa mora}e da osvoje bar bod protiv [ahtjora kako bi nastavili pohod ka evropskoj tituli. Torinezi u Milano stiù kao veliki favoriti ,jer osim {to se nalaze na vrhu tabele u Seriji A u L[ su zabeleìli veliku pobedu nad êlsijem od 3:0 i time doveli sebe u poziciju da sami odlu~uju o svojoj evropskoj sudbini. - Nadam se da ono najboqe za nas tek predstoji. Pokazali smo svim skepticima da smo spremni za velika dela i u Evropi - rekao je trener Juventusa Antonio Konte i dodao: - Sada nas o~ekuje vrlo bitna utakmica protiv Milana. Ho}emo da budemo dobri u Seriji A kao {to smo u Ligi {ampiona. Istina, Milan se trenutno ne nalazi u borbi za titulu ali je i daqe opasna ekipa. Milanezi su svesni da je Juve favorit u sutra{wem duelu ali vide svoju {ansu osokoqeni uspehom u Evropi. - Bi}e te{ko protiv Juventusa u to nema sumwe. Juve je mo`da i naj-

boqa ekipa u Italiji, mora}emo da damo sto odsto svojih mogu}nosti kako bismo ostvarili povoqan rezultat - rekao je mladi defanzivac Milana Matija de Sciqo. Da }e biti te{ko protiv lidera italijanskog prvenstva nije te{ko zakqu~iti, dovoqan je samo jedan pogled na tabelu. Milan se nalazi tek na 12. mestu sa ~ak 17 bodova zaostatka za Juventusom. Rosoneri se

Tre ner Ju ven tu sa An to nio Kon te

ne nalaze u zoni ispadawa ali su vrlo blizu tog dela tabele, jer Peskara na 18. mestu ima samo ~etiri boda mawe od Milana. Ovo je najgori start sezone za Milan u posledwih 71 godinu u Seriji A. Posle povratka u utakmici sa Napolijem u pro{lom kolu, kada su i pored zaostatka od dva gola, stigli do izjedna~ewa, kao melem na ranu je do{ao i uspeh u Evropi. Ipak, trener Milana evropski uspeh vidi kao ne{to potpuno o~ekivano. - Nije ovo prekretnica, samo smo ostvarili prvi ciq koji smo zacrtali za ovu sezonu. Pobeda u

Drugog dana Evropskog prvenstva u malim bazenima u francuskom gradu [artru srpski pliva~i nisu uspeli da se domognu nijednog polufinala. Mila Jovanov je ostvarila 33. vreme u kvalifikacijama na

bronze na 200 me{ovito Izraelac Gal Nevo je uzeo istu medaqu i na 400 me{ovito sa 4:04,80. Rus Evgeni Koroti{kin slavio je na 100 delfin sa 49,98 ispred [panca Rafaela Muwoz Pereza sa 50,39 i Francuza Medi Metele sa 50,66. Italijan Fa-

Ma lo mu ne do sta ja lo do po lu fi na la: Ra do van Si qev ski

50 delfin sa 27,92. Radovan Siqevski je na 100 slobodno bio 22. sa 48,85, a od polufinala ga je delilo samo 15 stotinki. Boris Stojanovi} je u ovoj istoj disciplini bio 38. sa 49,96. Posle odbrane titule na 200 me{o vi to pr vog dana Ma |ar Laslo ^eh je i drugog dana osvojio zlato i to na duplo du`oj deonici sa 4:00,99. Srebro je pripalo wegovom zemqaku Davidu Verastu sa 4:02,54, a posle

bio Skocoli bio je najbr`i na 100 pr sno sa 57,25 is pred Estonca Marti Aqanda sa 57,75 i Francuza \akoma Perez Dortone sa 57,76. Francuz @eremi Stravius uzeo je dva zlata, prvo je najboqi bio na 50 le|no sa 23,28 is pred Izra el ca Ga ja Barnea sa 23,46 i Rusa Vladimira Morozova sa 23,47, a onda je najboqi bio i sa miks {tafetom na 4h50 me{ovito. Francuzi su slavili sa 1:38,74 ispred

Slovenaca sa 1:39,79 i Norveàna sa 1:40,10. Dankiwa Xenet Grej Otesen uzela je dve medaqe drugog dana takmi~ewa u [artru. Prvo je uzela srebro na 100 slobodno sa 53,13, a onda ne{to kasnije i zlato na 50 delfin sa 25,21. Na 50 delfin srebro je pripalo Beloruskiwi Aliksandri Herasimeniji sa 25,53, a bronza Francuskiwi Melani Henike sa 25,76. Na 100 slobodno pobedila je Ruskiwa Veronika Popova sa 52,86, dok je bronzu uzela Francuskiwa [arlot Bone sa 53,23. I na 200 prsno zlato je oti{lo u Dansku, po{to je pobedila Rike Meler Pedersen sa 2:17,26 ispred [pankiwe Marine Urzinkvi Garsije sa 2:20,57 i Ukrajinke Gane Xerkal sa 2:21,94. I na 800 slobodno slavila je Dankiwa Lote Fris sa 8:10,24, dok je drugo i tre}e mesto pripalo Britankama Hani Mili sa 8:15,66 i Ejmi Vilmot sa 8:18,90. Ukrajinka Darina Zevina slavila je na 100 le|no sa 57,07 ispred Francuskiwe Lore Manadu sa 57,70 i êhiwe Simone Baumrtove sa 58,08. Danas }e od na{ih u bazen âba Sila|i i Lazar Leki} na 50 prsno, Nikola Trajkovi} i Boris Stojanovi} }e nastupiti na 100 me{ovito, Igor Mijatovi} na 1500 slobodno, a Mila Jovanov na 100 delfin. Prvi put }e na EP nastupiti na{a mu{ko ènska {tafeta 4h50 slobodno. Trebalo bi da je plivaju Miroslava Najdanovski, Katarina Simonovi}, Boris Stojanovi} i Radovan Siqevski. G. M.

Iako se po stawu na tabeli ne bi moglo re}i da nas o~ekuje zanimqiva utakmica, istorija susreta ove dve ekipe govori da }e na terenu ipak biti interesantno. Juve je trenutno boqi i dolazi kao favorit na San Siro, a Milan leti na krilima uspeha u Ligi {ampiona i uzda se u tradiciju.U 77 utakmica, koliko su ove dve ekipe igrale na San Siru, Milan je zabele`io 26 pobeda, uz 33 nere{ena rezultata naspram 18 pobeda stare dame. Sutra{wi derbi 14. kola po~iwe u 20.45.

MENAYER JUNAJTEDA ALEKS FERGUSON

Ra fa Be ni tez sre} nik Rafa Benitez ro|en je pod sre}nom zvezdom - smatra Aleks Ferguson. Tu tvrdwu obrazla`e ~iwenicom da }e {panski trener slede}eg meseca imati priliku da i u ^elsi-

EVROPSKO PRVENSTVO U MALIM BAZENIMA U FRANCUSKOJ

Sr bi bez po lu fi na la

L[ je velika nagrada za momke i potpuno su je zasluìli - rekao je Masimilijano Alegri. Trener Milana se slaè sa De Sciqijom u oceni da }e utakmica protiv Juvea biti te{ka. - Juventus je trenutno ja~a ekipa, pucaju od samopouzdawa, svesni smo da moramo da pruìmo maksimum na toj utakmici ukoliko èlimo pobedu - zavr{io je Alegri.

Ra fa Be ni tez i ser Aleks Fer gu son

ju samo pokupi kajmak za prethodnikom i osvoji titulu interkontinentalnog {ampiona. U istoj situaciji bio je i na klupi milanskog Intera, ~iji je prvi tim preuzeo od @ozea Muriwa i lako ga popeo na svetski tron. IN\IJA DOMA]IN ZAJE^ARU

S na vi ja ~i ma do ci qa Samo nekoliko prvih kola jesewe sezone trener In|ije Zoran Govedarica nije imao personalnih problema. Kasnije su povrede desetkovale redove zeleno-belih, novajlija Aleksandar Avri} nije stigao ni da debituje, Nikola Kolarov je povredio posle svega nekoliko kola i jo{ uvek je na le~ewu, dosta dugo pauzira i \uro Stevan~evi}, a kada se svemu dodaju lak{e ozlede i pauze zbog kartona o~igledno je da Govedarici nije bilo ni malo lako. Da podsetimo da je \or|e Kne`evi}, ranije prvotimac Grashopersa, morao je na operaciju kolena, pa je tek nedavno po~eo sa treninzima. Kada se sve to uzme u obzir onda nije ~udo {to su svi u taboru In|ije zadvoqni dosada{wim u~inkom. Danas In|ijcima u goste dolazi Timok pa ako se osvoje mirno }e do~ekati zimsku pauzu. - Timok je solidna ekipa pa moramo biti oprezni. Ali, uz podr{ku navija~a i na{u dobru partiju ra~unam da }emo trijumfovati - rekao je pouzdani golman Milo{ Milinovi}. D. Vi.

- U svoju biografiju bi za dve nedeqe mogao da upi{e dve svetske titule, a da nije imao nikakve veze sa sastavqawem ekipe. @oze Muriwo je u Interu osvojio triplu krunu, a onda je do{ao Rafa i osvojio titulu najboqeg na svetu bez ikakvog truda. Podsetimo da je [panac 2005. godine poku{ao da sa Liverpulom posle Lige {ampiona osvoji i pehar prvog Svetskog prvenstva za klubove, ali je u finalu poraèn od Sao Paula (0:1). Iako je glad za uspesima Romana Abramovi~a odavno poznata ~iwenica, [kot na klupi |avola ne smatra da je Roberto di Mateo zasluìo otkaz. - Svi àle za Robertom di Mateom i prili~no su u pravu. Zaista je neverovatno da osvojite FA kup i Ligu {ampiona i izgubite posao - rekao je Ferguson. Benitez i Ferguson ~esto su se sukobqavali tokom boravka [panca na klupi Liverpula (20042010). Jedan od razloga bilo je i [kotovo odbijawe da mu proda Gabrijela Hajncea, a najve}i spor imali su 2009. godine, kada je [panac optuìo kolegu da ima povla{}en tretman u Fudbalskom savezu.

KRE]E ELITNA DIVIZIJA U FUTSALU

Li man do ~e ku je Vra we Posle povratka na{eg nacionalnog tima sa SP na Tajlandu, gde je ostvaren istorijski uspeh plasmanom me|u 16 najboqih reprezentacija, ovog vikenda kre}e futsal prevenstvo Srbije. Od deset timova, najve}i kandidati za

Mi lan Ra ki}

osvajawe titule su aktuelni prvak kragujeva~ki Ekonomac i osvaja~ Kupa beogradski Marbo. Svoju {ansu da opstane u smawenoj ligi tra`i}e i novosadski Tango Liman koji je ostao u gotovo istom sastavu (Nemawa Petrika oti{ao na veliki fudbal). - Zbog SP ove godine imali smo ne{to vi{e vremena za pripreme, odigrali smo i nekoliko kontrol-

nih utakmica, a generalnu probu imali smo protiv SAS-a iz Zrewanina. Raspored nam ide naruku. U prvom kolu do~ekujemo Vrawe, u drugom idemo kod novajlije Be~eja, pa nam dolazi VIK Naisus iz Ni{a... Smawewem elite za dva ~lana dodatno je optere}ewe za ekipe za o~uvawe statusa - rekao je trener Tango Limana Nenad Popov. Novosa|ani ve~eras u 18 ~asova u velikoj sali Spensa do~ekuju Vrawe. - Radi se o veoma nezgodnom rivalu, iskusnom i uigranom, koji nam nikako ne le`i. Pro{le sezone u Vrawu smo izgubili, a na na{em terenu pobedili i to u posledwem minutu susreta. Wihov najve}i kvalitet je {to igraju dugo zajedno, imaju specifi~an sistem igre gde izvla~e rivala daleko od svog gola, a potom brzim duplim pasovima ugro`avaju gol. I to rade vrlo dobro, {to im je jedan od najve}ih kvaliteta. Trener Popov veruje da zna kako protiv ve~era{weg rivala. - Strpqewe treba da bude na{a orjentacija, da ~ekamo povoqan momenat da ih napadnemo i da ih promenom ritma savladamo. Godinu dana smo zajedno, {to mnogo zna~i - isti~e Popov. J. Gali}

SPORT

dnevnik

subota24.novembar2012.

VOJVODINA DOMA]IN KRAGUJEV^ANIMA

Po be da za opro {taj od na vi ja ~a Pred fud ba le ri ma Voj vo di ne da nas je po sled w a ovo s e z on s ka utak mi ca na sta di o nu „Ka ra |or |e”. U woj }e cr ve nobe li ugo sti ti eki pu Rad ni~ kog 1923, a u po sled wem ko lu bi }e go sti Cr ve noj zve zdi. Na opro {ta ju od svo jih na vi ja ~a No vo sa |a ni è le da za be le è po be du i za to }e im je duel s Kra g u j ev ~ a n i m a va ` an, isto vre me no i te àk. S tim raz mi {qa w em slo ` io se i {ef stru~ nog {ta ba Ne boj {a Vig we v i}, ko j i je, na j a v qu j u } i utak mi cu, re kao: - Ovo }e nam bi ti tre }i me~ u ni zu, ko ji sta je u sa mo se dam da -

Bes pla tan ulaz Upra va FK Voj vo di na od lu ~i la je da se ulaz na da na {wu utak mi cu ne na pla }u je, pa }e to bi ti pri li ka da ve }i broj gle da la ca is pu ni tri bi ne na sta di o nu „Ka ra |or |e”. Po ~e tak utak mi ce je u 16 ~a so va. De jan Me leg i Abu ba kar Ouma ru pro sla vqa ju gol u Su bo ti ci

na. Su sret s Rad ni~ kim za nas je naj va `ni ji i naj te `i, jer nam je ciq da po be dom za vr {i mo mi nise ri ju i na lep na ~in se opro sti mo od gle da la ca u No vom Sa du. Re zul ta ti ko je smo ostva ri li u po sled we vre me da ju nam po vod za op ti mi zam, a no va tri bo da bi la bi kao kru na na ono {to smo ura di li. Isto vre me no, zbog is ku stva ko je ima mo u su sre ti ma s eki pa ma iz do weg de la ta be le, mo ra mo da bu de mo ve o ma opre zni. Go vo re }i o ri va lu, Vig we vi} je do dao:

- Ni ka ko ne sme da nas za va ra po lo `aj Kra gu jev ~a na na ta be li, jer re~ je o ~vr stoj eki pi, ko ja, uz to, ume da bu de ve o ma opa sna u kon tra na pa di ma. At mos fe ra u na {oj eki pi je ve o ma do bra i svi igra ~i su sve sni da im po be da do no si pu no pred duel s Cr ve nom zve zdom i za kqu ~ e w e je s e w e po l u s e z o n e. Bit no za nas je to {to ne ma mo ka drov skih pro ble ma, {to zna ~i da su svi igra ~i zdra vi i sprem ni da ulo `e mak si ma lan na por ka ko bi smo sa va la da li Kra gu jev ~a ne.

Ho }e li bi ti ne kih iz me na u od no su na tim ko ji je igrao pro tiv Spar ta ka ZV u Su bo ti ci? - Po je di ni igra ~i su umor ni, ali ne ve ru jem da }e bi ti bit ni jih iz me na u ti mu - od go vo rio je Vig we vi}. Je dan od fud ba le ra ko ji su une li do dat nu agre siv nost u Su bo ti ci i bi li za slu `ni {to su No vo sa |a ni pro {li u po lu fi na le (po sti gao je i gol u pe nal se ri ji) bio je De jan Me leg, ko ji je u igru u{ao u dru gom po lu vre me nu. Ovaj mla di i iz u zet no ta len to va ni igra~ mir no do ~e ku je utak mi cu.

Fo to: O. Ade mov ski

- Ne bih pu no pri ~ao o Rad ni~ kom, ali je si gur no da ni ka ko ne sme mo da pot ce ni mo ovu eki pu - re kao je Me leg. - Pu ni smo sa mo po u zda wa i ima }e mo pri li ku da do ka `e mo da smo pra vi i po be dom se opro sti mo od gle da la ca u No vom Sa du. Do sa da su se Voj vo di na i Rad ni~ ki 1923 su sre ta li u 27 utak mi ca, a No vo sa |a ni su u wi ma ostva ri li 16 po be da i za be le `i li {est re mi ja, dok su Kra gu jev ~a ni sla vi li u pet na vra ta. Gol raz li ka je 56:27 u ko rist Voj vo di ne. A. Predojevi}

JELEN SUPERLIGA – 14. KOLO Danas NO VI SAD: Voj vo di na - Rad ni~ ki 1923 (16) KU LA: Haj duk - Do wi Srem (13) BE O GRAD: OFK Be o grad - Spar tak ZV (13) BE O GRAD: Rad - No vi Pa zar (13) IVA WI CA: Ja vor - Rad ni~ ki Ni{ (13) Sutra U@I CE: Slo bo da Po int - Cr ve na zve zda (13) JA GO DI NA: Ja go di na - BSK (17) BE O GRAD: Par ti zan - Sme de re vo (19) 1. Par ti zan 13 11 0 2 39:10 33 2. Cr ve na zve zda 13 9 1 3 29:18 28 3. Voj vo di na 13 6 6 1 10:7 24 4. Ja go di na 13 7 2 4 13:10 23 5. Spar tak ZV 13 6 3 4 19:13 21 6. Rad 13 6 3 4 15:10 21 7. Slo bo da 13 5 5 3 17:18 20 8. Ja vor 13 5 2 6 18:13 17 9. No vi Pa zar 13 3 6 4 17:16 15 10. OFK Be o grad 13 4 3 6 16:16 15 11. Do wi Srem 13 4 3 6 11:15 15 12. BSK Bor ~a 13 4 2 7 14:30 14 13. Rad ni~ ki (N) 13 3 4 6 13:24 13 14. Rad ni~ ki 1923 13 2 5 6 13:26 13 15. Sme de re vo 13 1 5 7 6:19 8 16. Haj duk 13 1 4 8 9:18 7 U po sled wem je se wem ko lu (1. de cem bar) sa sta ju se - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Voj vo di na, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar Haj duk, SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo da - Par ti zan, NO VI SAD: Do wi Srem - Ja go di na, NI[: Rad ni~ ki - Rad, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Ja vor, SME DE RE VO: Sme de re vo - Slo bo da Po int, BOR ^A: BSK - OFK Be o grad.

UZ REMI PARTIZANA S NEF^IJEM

Ni {ta od o~e ki va nog uspeha Fud ba le ri Par ti za na osvo ji li su dru gi bod u Li gi Evro pe re mi zi rav {i sa Nef ~i jem u Ba kuu 1:1 (0:1).Sa mo po lo vi~ no su ostva ri li ono po {ta su do {li u Azer bej xan, jer su na ja vqi va li po be du. Ipak, po sle vi |e nog Par ti zan mo ra da bu de za do vo qan, Nef ~i je do mi ni rao ve }im de lom utak mi ce, a i u 77. mi nu tu is kqu ~en je Mi -

- Ko zna ka ko bi se utak mi ca za vr {i la da ni smo osta li bez Mi tro vi }a. U dru gom po lu vre me nu kon tro li sa li smo igru, ima li ne ke {an se, ali ih ni smo is ko ri sti li. S ob zi rom na okol no sti za do vo qan sam bo dom. ^i we ni ca je da je u ovih pet ko la tak mi ~e wa u Li gi Evro pe va qak naj sla bi je utak mi ce od i -

KUQANI DO^EKUJU DOWI SREM

Srem ci ma sa mo po hva le

VR [^A NIN GOL GE TER VA [ING TO N- SKE LI GE: U Vr {ac je sti gla le pa vest (por tal „E-Vr {ac) da je ne ka da {wi `i teq ove va ro {i Slo bo dan Va {a li} (29) po neo la ska vu ti tu lu naj bo qeg strel ca Je se we li ge Va {ing to na u fud ba lu. On je na 13 utak mi ca po sti gao 21 gol za svo ju eki pu Bal kan eks pres. Za ni mqi vo je da za Bal kan eks pres uglav nom igra ju mom ci ko ji su po re klom sa pro sto ra ne ka da {we SFRJ. R. J.

Fud ba le ri Haj du ka do ~e ku ju pri li ke da po be di mo, a po sle Do wi Srem iz Pe }i na ca. Bu du - to ga su nam no ge bi le sve te è i }i da je ovo po sled wi ovo je se wi te è, sve je bio ve }i im pe ra tiv su sret u Ku li ra zu mqi vo je {to da se po be di na svom te re nu {to do ma }i ni è le po be dom da se nam je stva ra lo pro ble me. Do wi opro ste od svo jih pri sta li - Srem je po be dio Par ti za na, ca.Srm ci za slu ù ju po hva le za opu sti le su im se no ge, igra ju do sa da po ka za no i bi }e le po mno go slo bod ni je, ~vr sto, agre ugo {}e ni, ali bo do vi }e ovo ga siv no u od bra ni, ima ju br ze kon pu ta osta ti u Ku li. tra na pa de, dva do bra na pa da ~a, - O~e ki va wa su da od i gra mo Jan ko vi }a i Da mja no vi }a, i mo na ni vou na ko jem smo igra li i gu da bu du mno go opa sni. Me |u do sa da. Pro tiv Ra da je bi lo tim, ipak smo mi Haj duk, sa tra evi dent no da smo stvo ri li pro - di ci jom uz se be, {to }e se vi de fe si o nal nu eki pu ko ja is pu wa - ti i na te re nu - is ti ~e Mi la no va svo je za dat ke, ali usled gre - vi}. {ke i sport ske ne sre }e ni smo do {li do re zul ta ta. Uve ren sam da }e nam kre nu ti. Igra ~i se po {te no od no se pre ma svo jim oba ve za ma, na tre nin gu su pro f e s i o n al c i, ne ma pri go va ra wa i sva |e me |u wi ma, ve} sva ko is pu wa va svo je za dat ke ka ko tre ba.U stva ra wu no ve eki pe, kao {to je na {a, gde je pu no mla dih igra ~a ulo è ni rad i tak mi ~ar ski re zul ta ti ne idu uvek za jed no. No, mi o~e ku je mo da do bru igru bar jed nom na pla ti mo. Do sa da smo sa mo ula ga li u Mi lan Mi la no vi} bu du} nost, a sa da se na dam da }e mo ne {to i da do Osim po ù te log {to pe ra Ra bi je mo - re kao je {ef stru~ nog do {a Bu la to vi }a, svi osta li {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no - kan di da ti za naj bo qi sa stav su vi}. zdra vi i or ni za duel sa Srem ci Do wi Srem je no vaj li ja u ma. Mo gu }e je da su sret po~ nu: eli ti, ali se pred sta vio kao ve - Bra}, Mi lu ti no vi}, M. Ve se li o ma kom pakt na ce li na, {to je na no vi}, La li}, ]u lum, Ob ro vac, svo joj ko ì is ku sio i vo de }i Ada mo vi}, Se ku li}, L. Ve se li Par ti zan. no vi}, Stoj ko vi} i Cvet ko vi}. - Ta ko to ide, mi smo pro tiv Ulaz na sta dion u Ku li je slo Voj vo di ne i Ja vo ra pro pu sti li bo dan. \. Bojani}

Ste fan [}e po vi} pred go lom Nef ~i ja

tro v i } a. Cr n o – be l i ima j u hro ni ~an pro blem sa di sci pli nom mla |ih igra ~a, a Mi tro vi} is kqu ~en za to {to je opso va o je psov kao su di ju Evan sa iz Vel sa. - Ne znam za {to je Mi tro vi} is kqu ~en. Bi la je gu `va i ni sam vi deo {ta se de si lo. Is pi ta }e mo sve ~i we ni ce i na kon to ga od lu ~i ti ka ko }e mo se po sta vi ti pre ma we mu – re kao je tre ner Vla di mir Ver me zo vi}. Mi tro vi} je uma lo na pra vio jo{ je dan in ci dent. Po sle go la za iz jed na ~e we okre nuo se ka gol ma nu Nef ~i ja Sta men ko vi }u i pro vo ci rao ga. - Ta pri ~a po ~e la je jo{ u Be o gra du u pr vom me ~u ove dve eki pe. Sta men ko vi} je is pod dre sa no sio ma ji cu sa obe le` ji ma Cr ve ne zve zde i ti me iza zvao bes na {ih na vi ja ~a i igra ~a. Mi tro vi} mu je u re van {u od go vo rio na to, ali ne sla `em sa we go vim na ~i nom re {a va wa pro ble ma. Pri ~a }e mo sa wim ka ko se to vi {e ne bi po na vqa lo. Par ti zan u Ba kuu ni je bio na svom ni vou, od i grao je lo {u utak m i c u, uz tek po v re m e n i bqe sak. U dru gom de lu dru gog po lu vre me na do mi ni ra li su go stu ju }i igra ~i i iz jed na ~i li , ali ni su sti gli do po be de.

grao pro tiv naj sla bi jeg pro tiv ni ka, iz dva me ~a osvo jio je to li ko bo do va. Da li je stvar u mo ti va ci ji ili ne ~e mu dru gom, ne zna se, ali ~i we ni ca je da je Par t i z an naj v i { e po k a z ao u me ~e vi ma pro tiv In ter a i Ru bi na. - Ne znam ko j i je raz l og za ta k o ne {to, po n o v i } u jo{ jed nom da smo mi naj mla | a eki p a u gru p i. Ali, ni to vi {e ne bi tre b a l o da nam bu d e oprav d a we. Ma l o d u {nost i mli t a v ost je ono ~e mu si g ur n o ne te ` i mo i ono {to ne bi sme l a da bu d e ka r ak t e r i s ti k a mla d ih igra ~a. Ali, na d am se da }e po s le ovo g o d i { weg is k u s tva u pr vom ti mu pre b ro d i t i to i bi ti ona k vi ka k vi si g ur n o mo g u da bu d u. Osta la je jo{ utak mi ca s Ru bi nom. - Ru si }e bi ti sil no mo ti vi sa ni da nas po be de jer }e na taj na ~in no ka ut fa zu sa ~e ka ti sa pr ve po zi ci je. Po tom, vi de li ste {ta su ura di li pro tiv In ter a. U Mi la nu su ne sre} no osta li bez dva bo da, dok su u Ka za w u de mon ti r a l i Mi l a n e z e (3:0). Na rav no, i mi ima mo svo je am bi ci je i na dam se da }e mo uz po dr {ku na vi ja ~a us pe ti da uzme mo ma kar bod – na da se Ver me zo vi}. I. Lazarevi}

SPORT

subota24.novembar2012.

dnevnik

SA WA DAM WA NO VI], RU KO MET NA RE PRE ZEN TA TIV KA SR BI JE

Mo è mo do me da qe Ru k o me ta {i c a Sr bi je Sa wa Dam wa no vi} oce ni la je da su OI u Lon do nu osta vi le tra ga na igra ~i ca ma i da zbog to ga na pred sto je }em EP ne ke se lek ci je ne }e bi ti u top for mi. - U 2012. go di ni ovo je dru go ve li ko tak mi~ we i ta ~i we ni ca de fi ni tiv no mo è da po re me ti fa vo ri te. De voj ke ko je igra ju sa mnom u Pod rav ci, a ko je su u~e stvo va le na Olim pij skim igra ma iz hr vat ske i {ved ske re pre zen ta ci je, ni su sa da u top for mi. Osta vi le su Igre tra ga i {to se ti ~e umo ra i po vre da. Ja se na dam da to mo è mo da is ko ri sti mo - re kla je Dam wa no vi }e va za agen ci ju Be ta. Sa wa sma tra da se u re pre zen ta ci ji Sr bi je vi di po mak i na pre dak jer su de voj ke na pri pre me do {le sprem ne i èq ne do ka zi va wa i na tre nin zi ma se ra di vi {e ne go ra ni je. - Ja ~e tre ni ra mo ne go obi~ no, jer tre ba iz dr à ti tur nir ski na ~in tak mi ~e wa na Evrop skom pr ven stvu. Tre ba da bu de mo i od mor ne i sve è, {to ni je la ko. Ipak, mi slim da }e sve na kra ju bi ti do bro. Re pre zen ta ci ja Sr bi je tak mi ~i }e se na Evrop skom pr ven stvu u Gru pi A, u Be o gra du, sa se lek ci ja ma Nor ve {ke, Ukra ji ne i ê {ke. - Mi slim da je do bro {to od mah na po ~et ku EP igra mo sa Nor ve {kom, da vi di mo gde smo. Do bro je {to igra mo sa Nor ve àn k a m a, jer one tem p i r a j u for mu za kraj Pr ven stva. Ako mi da mo sve od se be, mo è da

[iri optimizam: Sawa Damwanovi}

do |e do iz ne na |e wa. Na po sled wim ve li kim tak mi ~e wi ma ne igra ju ube dqi vo od po ~et ka. Na OI ni ko ne bi re kao da }e osvo ji ti ti tu lu, je dva su pro {le gru pu . Re pre zen ta ci ja Nor ve {ke je ak tu el ni olim pij ski, svet ski i evrop ski pr vak i tru di }e se da od bra ni evrop sku ti tu lu, dok su Ukra ji na i ^e {ka ne po zna ni ce za Sa wu Dam wa no vi}. - Ja Ukra ji nu i ^e {ku ne po zna jem. Ukra ji na se pro vla ~i la kroz ne ka pr ven stva, ali ni je lo { a re p re z en t a c i j a, sa s vim

so lid na. Mi slim da smo kva li tet ni ji i to tre ba da nam bu de pod strek da ko na~ no ne kog po be di mo na jed nom ve li kom tak mi ~e wu. Pu no bi nam zna ~i lo, zbog na {ih gla va, na {eg men ta li te ta. Je dva ~e kam te utak mi ce da do bi je mo sa mo po u zda we. U dru gom kru gu gru pa iz Be o gra da ukr {ta sa gru pom iz Ni {a, u ko joj su Dan ska, [ved ska, Fran cu ska i Ma ke do ni ja. - U toj gru pi Ma ke do ni ja ima naj sla bi ji tim. Dan ska u po sled we vre me ni je u vr hu evrop skog i svet skog ru ko me ta. Tu je Fran cu -

ska naj te ì pro tiv nik, dok [ved ska u po sled we vre me igra sla bi je ne go 2010. go di ne, ka da je bi la dru ga na Evrop skom pr ven stvu. Od osta lih re pre zen ta ci ja, po Sa wi nom mi {qe wu, tre ba obra ti ti pa `wu na [pa ni ju. - Iz dru gih gru pa ne znam ko ga bih is ta kla... Ru mun ke u po sled we vre me va ri ra ju sa for mom, svi ne { to o~e k u j u od wih... [pa ni ja je uvek kom pakt na, stan dard na. Ima bron za ne me da qe sa OI u Lon do nu i sa pro { log Svet s kog pr v en s tva 2011. u Bra zi lu. [pa ni ja igra svo ju igru i ja ko je opa sna. Ru si ja ni je ne {to u ovom tre nut ku, [pa ni ja je, ipak, mno go bo qa re pre zen ta ci ja. Cr na Go ra je na Igra ma u Lon do nu osvo ji la sre br nu me da qu, a Dam wa no vi }e va sma tra da }e do me da qe na Evrop skom pr ven stvu te {ko do }i. - Ne znam ka kva }e bi ti Cr na Go ra bez Bo ja ne Pe tro vi}. Svi zna mo ko li ko im Bo ja na zna ~i na te re nu i van we ga, pa }e mo vi de ti da li mo gu bez we i da li mo gu da po no ve uspeh iz Lon do na. Iskre no, mi slim da }e im bi ti pu no, pu no te è. Na kra ju, ona je iz dvo ji la fa vo ri te na pred sto je }em EP. - Mi slim da naj vi {e {an se da osvo j e me d a q e na ovom Evrop s kom pr v en s tvu ima j u Nor ve {ka, Fran cu ska i [pa ni ja, za Ru mun ke ne mo gu da ga ran tu jem.... i mi - za vr {i la je Sa wa Dam wa no vi}. Evrop sko pr ven stvo odr à }e se od 4. do 16. de cem bra u Be o gra du, Ni {u, No vom Sa du i Vr {cu.

î ~e ro va pre ska ~e zim sku se zo nu Ak tu el na olim pij ska {am pi on ka u sko ku uvis Ru ski wa Ana î ~e ro va pre pu sti }e zim sku se zo nu, ka ko bi se pri pre mi la za pr ven stvo sve ta u Mo skvi, u av gu stu. - Naj ve ro vat ni je da se ne }u tak mi ~i ti ove zi me u dvo ra ni - re kla je î ~e ro va na pre zen ta ci ji Mun di ja la 2013. u Bar se lo ni. Tri de se to go di {wa î ~e ro va }e ta ko naj ve ro vat ni je pro pu sti ti Evrop sko dvo ran sko pr ven stvo u Ge te bor gu, ko je se odr à va u mar tu. - Tak mi ~e we u mo joj ze mqi mi mno go zna ~i. Bi }u do dat no mo ti vi sa na da ostva rim do bar re zul tat - re kla je î ~e ro va. We na od lu ka da pro pu sti tak mi ~ar sku zim sku se zo nu po ve za na je sa po vre dom le |a ko ju je za do bi la to kom pro {le se zo ne. î ~e ro va je na pr ven stvu sve ta u dvo ra ni u Is tan bu lu osvo ji la sre bro, a za tim je, upr kos ka {we wu sa pri pre ma ma za Olim pij ske igre, osvo ji la zla to u Lon do nu. Pr ven stvo sve ta u Mo skvi bi }e odr à no od 10. do 18. av gu sta.

ME MO RI JAL BO RE KO STI ]A

Cvi tan pro cve tao Na 17. me mo ri ja lu à ja do la zi ve li ko is ku stvo u Bo re Ko sti }a, ko je se pro na la è wu pra vih re {e wa igra u ho te lu Sr bi ja u za ta blom. To je na svo joj ko ì Vr {cu, ju ~e je od i gra ose tio i Bo ban Bo go sa vqe vi}. no tre }e ko lo. Vo |e be lih fi gu - A te {ko da bi i{ta u~i nio i na ra mak si mal no su is ko ri sti le dru gi na ~in, jer, ni je ve le maj po ~et ni uda rac i do ve le “crn - stor Ki ril Ge or gi ev “za va |e ce” do o~a ja: 3:0. Sve je i{lo we”. Ta ko je Bo ki za be le ìo naru ku biv {em omla din skom pr va ka sve ta Og we nu Cvi ta nu. Do pre kju ~e, vo de }a troj ka se ras pa la. Pr vo je Sve tu {kin jo{ na otva ra wu pot pao pod sna àn pri ti sak Ni ko le Se dla ka i ni ka ko ni je us peo da se is ko be qa iz men ge la do sa me za vr {ni ce. Ni ko la ov de, u ta zbi ni, pri ka zu je ~vr stu igru i po do sa da pri ka za nom, je dan je od kan di da ta za naj vi {u na gra du. Za Sve tu {ki na se po bri nuo Se dlak, a sam Og wen je uzeo pod svo je Pre dra ga Ni ko li }a. U otvo re noj igri sa obo stra nim pret wa ma, za ni jan su sla bi ji Ni ko li} u jed nom mo mem ntu je pre vi deo Ogwen Cvitan `r tvu lov ca be log i po zi ci ja mu tri nu le u pr va tri ko la i o~i se za par po te za ras pa la. U mno - to da mu na ovom tur ni ru ne ide. gim spor to vi ma mla dost ima, Re zul ta ti 3. ko la: Cvi tan zbog go di na, pred nost nad is ku - Ni ko li} 1:0, Ge or gi ev - Bo go sa stvom, a u {a hu je to sa svim dru - vqe vi} 1:0, Se dlak - Sve tu {kin ga ~i je. îm se skre ne sa pu te va 1:0. Pla sman: 1. Cvi tan 2,5, 2. te o ri je, mla di tu ~e sto ~i ne Se dlak 2, 3-5. Ni ko li}, Sve tu gre {ku, sma tra ju }i da }e ta ko {kin, Ge or gi jev 1,5, 6. Bo go sa iz ne na di ti pro tiv ni ka, do iz ra - vqe vi} 0. B. Dan ko vi}

EVRO LI GA KO [AR KA [A Gru pa A Fe ner bah ~e - Olim pi ja

Gru pa C 85:68

Da nas Kan tu - Pa na ti na i kos Real (M) - Him ki 1. Fe ner bah ~e 7 4 6 4 2. Real (M) 3. Him ki 6 4 4. Pa na ti na i kos 6 3 5. Olim pi ja 7 2 6. Kan tu 6 2

3 2 2 3 5 4

(20) (20.45) 534:523 11 491:460 10 445:446 10 451:448 9 516:565 9 441:435 8

Gru pa B [a lon - Al ba Uni ka ha - Pro kom

Ana ^i~erova

1 1 4 3 5 6

75:60 75:53

Da nas @al gi ris - K. La bo ral 1. Olim pi ja kos 7 5 2 2. @al gi ris 6 5 1 3. Efes 7 4 3 4. Ar ma ni 7 3 4 5. Ce de vi ta 7 2 5 6. K. La bo ral 6 1 5

(18.45) 545:531 12 521:453 11 529:505 11 481:477 10 520:588 9 452:488 7

Gru pa D 82:87 63:48

CSKA - Par ti zan Bar se lo na - Li e tu vos

(20.45) 530:499 13 478:411 11 530:532 10 507:482 9 539:576 9 472:557 8

Be {ik ta{ - Bros B. 1. Bar se lo na 7 7 2. CSKA 7 6 3. Be {ik ta{ 6 3 4. Par ti zan 7 1 5. Bros B. 6 2 6. Li e tu vos 7 1

Da nas Mon te a ski - Ma ka bi 1. Uni ka ha 7 6 2. Ma ka bi 6 5 3. Al ba 7 3 4. Mon te pa ski 6 3 5. [a lon 7 2 6. Pro kom 7 1

Ar ma ni - Ce de vi ta Olim pi ja kos - Efes

78:61 90:66

Da nas 0 1 3 6 4 6

553:433 521:493 430:447 499:538 425:470 464:521

(19) 14 13 9 8 8 8

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA Fud bal Pr va li ga Sr bi je - NO VI SAD: Pro le ter - Slo ga, IN \I JA: In |i ja - Ti mok, ZRE WA NIN: Ba nat - Me ta lac, BE O GRAD: Te le op tik - Rad ni~ ki (NP), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - û ka ri~ ki, Â ÂK: Bo rac - Na pre dak, BE O GRAD: Vo `do vac - Je din stvo Pu te vi, LU Â NI: Mla dost - No vi Sad, MLA DE NO VAC: Mla de no vac - Be à ni ja. Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va. Voj vo |an ska li ga is tok - BA NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter - Bi le }a nin, NO VI KO ZAR CI: Slo bo da - Rad ni~ ki (K), NO VI BE ÊJ: Je din stvo Ki kin da, BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Je din stvo - Bu du} nost (SC), SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - AFK, KO VIN: Ko lo ni ja - Ko za ra. Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va. Voj vo |an ska li ga za pad STA NI [I]: Sta ni {i} - Po let (S), NO VI SAD: Bo rac Ba~ ka (BP), RU MA: Pr vi maj Sr bo bran. Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da VR BAS: Vr bas - Je din stvo, FU TOG: Me ta lac Fu tog - Obi li}. Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da - BU KO VAC: Fru {ko gor ski par ti -

zan - Fu tog, NO VI SAD: Mla dost - Si rig, Sla vi ja - Pro le ter. Utak mi ce po ~i wu u 13 sa ti.

Ko {ar ka ABA li ga (m) - ZA DAR: Za dar - MZT Sko p qe (20.30), SOL N OK: Sol n ok - Igo e a (17), ZA GREB: Ci bo na - Cr ve na zve zda Di va (17), [I RO KI: [i r o k i - Split (21), POD G O R I C A: Bu d u} n ost Rad ni~ ki (19). Adri ja tik li ga (`) - BE O GRAD: Vo `do vac - Ce qe (20.30), ZE NI CA: ^e lik - Par ti zan Ga le ni ka (17), QU BQA NA: Su bri na Ili ri ja - Mla di Kra ji {nik (19.30). Pr va li ga (m) - JA GO DI NA: Ja g o d i n a - Bo r ac (17), BE O GRAD: BKK Rad ni~ ki Sme d e r e v o (16), KRA Q E V O: Slo g a - Kon s tan t in (19.30), U@I C E: Slo b o d a - Vr { ac (19), VA Q E V O: Me t a l ac Me g a Vi z u r a (19.30), BE O GRAD: OKK Be o grad - Voj vo di na Sr bi ja gas (18). Pr va li ga (`) - KRA GU JE VAC: [u ma di ja - Vr bas Me de la (20), JA GO DI NA: Ja go di na Cr ve na zve zda (19.30), STA RA PA ZO VA: Sta ra Pa zo va - Be o ~in (20.30).

Dru ga li ga (m) - VE LI KA PLA NA: Pla na - Spar tak (17), Â ÂK: Mla dost - Cr no ko sa (20), OBRE NO VAC: Rad ni~ ki - Na pre dak (16).ALEK SI NAC: Na pre dak Mak si - Mla dost (Z) (19). Dru ga li ga, se ver (`) - NO VI SAD: Pro le ter - Si vac (10.30), BA^ KA TO PO LA: To pol ~an ka - Ru ma 92 (18). Pr va re gi o na lan li ga, se ver (m) - NO VI SAD: Voj vo di na Mla dost (BJ) (20), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Oxa ci (20), NO VI BE ÊJ: Je din stvo No va Pa zo va (19), STA RA PA ZO VA: Sta ra Pa zo va - Sve ti \or |e (17), SR BO BRAN: Aka de mik - Voj vo di na MT (18), FU TOG: Ve ter nik - To po la (13.30).

Od boj ka Vi ner {te di {e èn ska su per li ga - PAN Ê VO: Di na mo Je din stvo (U) (18), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - NIS Spar tak (16.30), OBRE NO VAC: TENT Je din stvo (SP) (20), LAJ KO VAC: @e le zni ~ar - Cr ve na zve zda (19). Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - BE O GRAD: @e le zni ~ar - Spar tak (Q) (17). Pr va èn ska li ga - FU TOG: Fu tog - La za re vac (16), BE O -

GRAD: Po {tar - Kra guj (13), Rad ni~ ki - Sme~ 5 (20), KO SJE RI]: Cr no ko sa - Ta ko vo (19), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki Obi li} (19). Pr va mu {ka li ga - RU MA: Slo ven - No vi Pa zar (20), STA RA PA ZO VA: Je din stvo - Mla de no vac (19), BE O GRAD: Obi li} - Klek (19), LE PO SA VI]: Ko sov ska Mi tro vi ca - Bo rac (18). Dru ga èn ska li ga - se ver VR [AC: Vr {ac - Iton Sremtem po (17.15), IN \I JA: Mla dost - Vr bas (17). Dru ga mu{ka li ga - se ver IN \I JA: In |i ja - Srem Iton (20), NO VI SAD: No vi Sad Ba va ni {te (20). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - cen tar - TE ME RIN: Gr bi} - Va ra din (16), NO VI SAD: NS vo lej tim 2 - NS tim (19), Voj vo di na 2 - @a baq (16.20), FU TOG: Fu tog vest - No vi Sad (15.45). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - se ver - APA TIN: Apa tin Vo lej stars (18). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Ba nat - KLEK: Klek 2 - Ko ral (18), VR [AC: Ba nat - Rad ni~ ki (19), RAV NI TO PO LO VAC: @i ti {te - MD Zre wa nin 2 (16.30). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - NO VI SAD: Vo {a -

Si rig (15.30), SREM SKI KAR LOV CI: Stra `i lo vo - Vest (18), [ID: [id - Bo ta fo go (20). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver - KI KIN DA: Ki kin d a - Mla d ost (BP) (18), MA GLI]: Ma gli} 1953 - Mer kur (18), TU RI JA: Mla dost Be ~ej (18), BA^: Spar tak 2 Par ti zan (18). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga jug - VR [AC: Ba nat - Pr vi tem po (17), RAV NI TO PO LO VAC: Her ce go vi na - Gor wi grad (19).

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce - LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Vr bas Kar neks (19.30), NI[: @e le zni ~ar 1949 - Ru dar (19.30), KRU [E VAC: Na pre dak - Me ta lo pla sti ka (18, TV RTS 2), BE O GRAD: PKB - Ju go vi} Uni met (18.30). Pr va mu {ka li ga, se ver SOM BOR: Som bo re lek tro Ti tel XD (19), KI KIN DA: Cr ve na zve zda - Pro le ter Agro ìv (20), FU TOG: Me ta lac - No va Pa zo va (18.30). Pr va èn ska li ga, se ver - JA BU KA: Ja bu ka 95 - Ha las Jo èf (18.30). Dru ga mu {ka li ga, se ver [ID: Rad ni~ ki - Cr ven ka 2

(16.30), BA NAT SKI KAR LO VAC: Ba nat ski Kar lo vac - Na pre dak (17). Dru ga `en ska li ga, se ver - DE BE QA ^A: Uni rea - La ki (16), RU MA: Slo ven - Ja dran (17.30), VR BAS: Vr bas - @e qa (20).

Va ter po lo Pr v a B li g a - OBRE N O VAC: TENT - Ze mun (20.45), ZRE W A N IN: Pro l e t er Spar tak (20), NI[: Na is - Be ~e jac (20).

Sto ni te nis Su per li ga (m) - SME DER VO: Sme de re vo - Vr {ac (17), SU BO TI CA: Spar tak - Par ti zan (18), KI KIN DA: Bus kom pju ters - Ste nes (18), PO @A RE VAC: Po `a re vac - Ba nat (17), BE O GRAD: Cr ve na zve zda Obi li} (17). Su per li ga (`) - BA^ KA TO PO LA: Ba~ ka To po la - No vi Sad (17).

Fut sal Pr va li ga - NO VI SAD: Tan go Li man – Vra we (18). Voj vo |an ska li ga - FU TOG: Te lep - Ba~ ka (20).

SPORT

dnevnik

subota24.novembar2012.

SKIJA[KI SKOKOVI

PRVA MU[KA LIGA: OKK BEOGRAD DOMA]IN VO[I

Po ~i we Svet ski kup ^e ti ri ne de qe po sle ski ja {a, ski ska ka ~i po ~i wu svoj po hod na Kri stal ni glo bus u Svet skom ku pu, a do ma }in pr vog tak mi ~e wa je nor ve {ki Li le ha mer. Pred start no ve se zo ne, ko ja je na ne ki na ~in put u ne po zna to zbog no vih ode la, kao fa vo ri ti se, upr kos to me {to ti tu lu bra ni Nor ve `a nin An ders Bar dal, po m i w u austrij s ki ska k a ~ i, ali je ve li ki broj onih ko ji }e po ku {a ti da im po kva re pla no ve po pri li~ no ve li kiâ&#x20AC;Ś An ders Bar dal je pro {le se zo ne po ka zao da ne po be |u ju uvek fa vo ri ti, po {to na we ga pre go d i n u da n a ni k o ni j e

ka ~e od ko jih se naj vi {e o~e ku je, a od we go vih su na rod ni ka tu su i To mas Mor gen {tern i An d re a s Ke f ler, kao i [vaj ca rac Si mon Aman. Pret hod nih go di na upra vo wih ~e tvo ri ca su se uvek bo ri li za Kri stal ni glo bus, a je di no Ke fler ni je us peo da ga se do mog ne do sa da. Zbog to ga mo `da on ima i naj ve }i mo tiv, ali se tu li sta kan di da ta za ti tu lu ne za vr {a va. Uz Bar da la, od Nor ve `a na tu je i Tom Hil de, ko ji je zbog po vre de pro pu stio ve }i deo pro {le se zo ne, a tu su i Po qak Ka mil [toh, Ro bert Kra wec i Pe ter Prevc iz Slo ve ni je, kao i dvo -

Mak si mal no na klon fe re

Le vo kri lo Vo {e Vu ka {in Sto ja no vi}

EHF KUP: VOJVODINA U [PANIJI (20)

Bez be le za sta ve

Pr vi fa vo rit: Gre gor [li ren ca u er

ozbiq no ra ~u nao kao kon ku ren ta za ti tu lu u Svet skom ku pu. Ta da su za we ga mno gi go vo ri li da je sa mo pro se ~an ska ka~, da ~ak ni je naj bo qi u nor ve {kom ti mu, ali je on svi ma za ~e ti ri me se ca, ko li ko je tra ja la se zo na, po ka zao ko li ko su po gre {i li. Sjaj ni Nor ve `a nin je sjaj nim iz da wi ma u di rekt nom okr {a ju sa Gre go rom [li r en c a u e r om po s tao tek tre }i ski ska ka~ iz svo je ze mqe ko ji je do {ao do pre sti `ne ti tu le, ali to ni je bi lo do voq no da pred ovu se zo nu bu de me |u fa vo ri ti ma. Upra vo [li ren ca u er pred vo di ska -

ji ca Ne ma ca Ri hard Fraj tad i Ze ve rin Frojnd. Po red wih, jo{ ne ki ski ska ka ~i bi mo gli da po kva re pla no ve fa vo ri ti ma, a zbog re zul ta ta to kom let weg Gran Pri ja, mno gi do sta o~e ku ju i od Austri j an c a Vol f gan g a Loj cla, Ju ri ja Te pe {a iz Slo ve ni je, Po qa ka Ma ci e ja Ko ta i Ja p an c a Ta k ua Ta k e u ~ i j a. Wi ho ve po be de to kom ove zi me si gur no bi bi le iz ne na |e we, ali de fi ni tiv no ne bi pred s ta v qa l e sen z a c i j u, po {to ni ko ni je si gu ran na kom ni vou je ko ji tak mi ~ar {to se ti ~e for me.

Ru k o m e t a { i Voj v o di n e ve ~ e r as u {pan skom gra d u Lo g ro w u igra j u pr v u utak m i c u 3.ko l a EHF ku p a. Do m a } in im je Na t ur h a u s, tre n ut n o tr } e pla s i r a n a eki p a {pan s kog {am p i o n a t a. Uo~i pu t a ka p i t en Ste v an Po p ov je re k ao: - Je d i n a do b ra stvar je to {to re v an{ igra m o u No v om Sa d u. Po u ~ e n i ra n i j im is k u stvom i po z na j u } i men t a l i t et na { e eki p e ta ~i w e n i c a e ve o m a bit n a za nas. Ulo g a fa v o ri t a je na stra n i {pan s kog ti m a, to ne zna ~ i da }e m o u Lo g ro w o po n e t i be l u za s ta vu. Voj v o d i n a je sta s a l a u ozbi q an klub, a ak t u e l n a eki pa je od l i~ n o se l ek t i r a na.Tre n er Rni} je sa pro t e kle ne d e q e do s ta ra d io na po pra v qa w u igre u na p a d u.Ne z a hval n o je prog n o z i r a t i re z ul tat, u naj g o r em slu ~ a j u i po r az do pet go l o v a raz l i k e osta v io bi nam na d u da bi u re v an { u,

pred pu n im tri b i n a m a, to mo gli da na d ok n a d i m o i pla s i r a mo se me | u 16 naj b o q ih ti m o va, ~e m u se svi po t aj n o na d a mo. Vu k a { in Sto j a n o v i} igrao je pre tri go d i n e za Na t ur h a us La Ri o h u i bio naj b o q i stre l ac eki p e, a ka s ni j e je bra n io bo j e Ara g o n a iz Sa r a go s e. Sto j a n o v i} pri l i k e u {pan s kom ru k o m e t u.

Su de Por tu gal ci Prav du na da na {wem su sre tu Na tur ha us La Ri o ha Voj vo di ne de li }e Por tu gal ci Du ar te San tos i Ri kar do Fon se ka, a de le gat je Ita li ja Mar ko To si Bran ti. U re van {u, sle de }e su bo te na Sla noj ba ri, su di }e [ve |a ni Mi hael Jo han son i Ja smin Kli ko, a de le gat je To mo Vo do pi vec iz Slo ve ni je.

- Ra di se o do bro se lek ti ra noj eki pi ko ja pri pa da sa mom vr hu {pan skog ru ko me ta. Iz pe ri o da ka da sam na stu pao za Na tur ha us sa da su sa mo dvo ji ca ru ko me ta {a, ali pro tiv ve }i ne osta lih sam igrao. U Lo gro wu ru ko met je sport broj je dan, vi {e od 2000 je go di {wih ka ra ta i si gur no je da nas o~e ku je va tren ali sport ski i fer do ~ek, pred 3 - 4 hi qa de bu~ nih na vi ja ~a. Na{ ri val se vi {e fo ku si ra na u~i nak u na pa du u od no su na od bra nu, igra za gol vi {e, dok je na {a pred nost u de fan zi vi. Dok sam igrao za Na tur ha us do bi ja li smo ri va le kod ku }e sa de se tak tak go lo va raz li ke, ali smo na go sto va wi ma od istih ri va la gu bu i li sa se dam osam. Za to je bit no da iz vu ~e mo {to po voq ni ji re zul tat, ~ak i po raz od pet- {est go lo va da vao bi nam {an se u re van {u - sma tra Sto ja no vi}. Utak mi ca Na tur ha us La Ri o ha - Voj vo di na igra se ve ~e ras u Lo gro wu od 20 ~a so va. I. Grubor

Ki kin |an ke fi na list ki we Kikinda - Pan~evo 37:20 (21:10) vo di ne. Ki kin |an ke su po no vi le pro {lo se zon ski uspeh ka da su u fi nal nom me ~u po ra `e ne od no vo sad ske Voj vo di ne. Pr vi deo me ~a pro te kao je u nad mo} noj igri eki pe De ja na Ka ra no vi }a, ~i je su igra ~i ce na od mor oti {le sa pred no {}u od 11 go lo va. U na stav ku je tre ner Ki kin de {an su pru `i svim igra ~i ca ma. U 47. mi nu tu tre ner go stu ju }e eki pe ne sport sko je re a go vao sma tra ju }i da je gru pi ce do ma }ih na vi ja ~a ne ko rekt no na vi ja la, pa je za tre nu tak me~ bio pre ki nut. Neo d go vor ni na vi ja ~i mir no su na pu sti li ha lu, a tre ner go stu ju }e eki pe Dra go slav To mi} za ra dio cr ve ni kar ton. M. S.

REVAN[ ^ETVRTFINALA KUPA EVROPE

En di ju }e bi ti te {ko Tre ner En di ja Ma ri ja Ivan Lenld sma tra da }e we gov pu len te {ko do pe ha ra na Austra li jan ope nu bez ob zi ra na to {to je raz bio ma ler osva ja wem US ope na. - Te nis je sport u ko me je ve o ma te {ko po be di ti ovih da na. Tu su \o ko vi}, Fe de rer i Na dal i En di u toj gru pi. Ve o ma, ve o ma je te {ko us pe ti u ovoj eri - re kao je Lendl, ko ji ni je `e leo da po vla ~i pa ra le le sa pro {lo {}u. Na dal se po sle du gog od su stva vra tio na tre nin ge, \o ko vi} je osvo jio ne ve ro vat no fi na le u Mel bur nu 2012, da bi na kra ju se zo ne uz po vra tak na vrh do mi ni rao na za vr {nom Ma ster su, dok je Fe de rer imao ne ko li ko uspe ha, me |u ko ji ma je i sed ma ti tu la na Vimbldo nu i

no vi bo ra vak na ~e lu ATP li ste. - Ne mam na me ru da prog no zi ram ili da pred vi |am ka kve }e En di ima ti re zul ta te u no voj se zo ni. Ni ka da ne pri ~am ni o de ta qi ma ve za nim za we go vu igru, jer ni ko dru gi to ne mo ra da zna, sa mo En di. [to se me ne ti ~e, naj bo qi na ~in da se ide na pred je me~ po me~ - re kao je Lendl. Lendl }e usko ro sa Ma ri jem pro sla vi ti pr vu go di {wi cu uspe {ne sa rad we, u ko joj je osim Grend sle ma Ma ri osvo jio i zla to na Olim pij skim igra ma. - Mi slim da ima mo do bar od nos. En di ju je po treb na mo ti va ci ja kao i sva kom dru gom igra ~u, mo ra da po sta vqa ci qe ve, vi so ke ci qe ve, ali re al ne. U`i va mo u sa rad wi, na por no ra di mo, ali je za bav no. Za to je i lak {e za we ga - re kao je Lendl.

Iz ko la u ko lo tak mi ~e we u Agro ìv KLS do bi ja sve vi {e na kva li te tu i ne iz ve sno sti. Go sto va we ko {ar ka {a Vo joj vo di ne Sr bi je gas OKK Be o grad ubra ja se u jed nu od ne iz ve sni jih utak mi ca, bez iz ra zi tog fa vo ri ta. - Ovo go di {we tak mi ~e we do no si ne iz ve sne utak mi ce da ni u je dan okr {aj ne sme{ u}i opu {ten. Po go to vo {to je iza nas ve o ma te {ka ne de qa gde smo u se dam da na ima li tri ve o ma te {ka okr {a ja (Slo ga, Slo bo da, Me ta lac) i ni smo ima li vre me na za re lak sa ci ju. U su sre tu sa Me tal cem ose ti la se do za za mo ra, ra zu mqi va, jer nam je sti ca jem okol no sti skra }en ro ster, igra mo bez tri ve o ma bit na igra ~a (Osmo kro vi }a, ô ma gi }a i Ive qe), ta ko da ras po lo ì vi ko {ar ka {i mo ra ju da pru è do dat ni na por da bi do {li do po zi tiv nog re zul ta ta - re kao je tre ner Si ni {a Ma ti} i do dao: - O~e ku je nas ve o ma te {ka utak mi ca, do ma }in je ne zgo dan ri val, sa stav ukom po no van od is ku snih igra ~a, po pu wen na svim po zi ci ja ma. Uz po {to va we ri va la, na{ kva li tet, na {a du à klu pa, iako okr we na, i pre po zna tqi va igra bi }e do voq ni za tri jumf. M. Sav. PRVENSTVO ZA OSOBE SA INVALIDITETOM

Na cr ti i re pre zen ta tiv ci Dr àv no pr ven stvo u ga |a wu va zdu {nim oru` jem za oso be sa in va li di te tom odr à }e se su tra u No vom Sa du. Or ga ni za tor je Stre qa~ ka dru ì na No vi Sad 1790, a tak mi ~e we }e tra ja ti od 9 do 14 ~a so va.

POLUFINALE KUPA VOJVODINE

KI KIN DA: SC Je ze ro, gle da la ca 150, su di je: Vu ~i} i Ob ra do vi} (Zre wa nin). Sed mer ci: Ki kin da 4 (3), Pan ~e vo 7 (6), is kqu ~e wa: Ki kin da 8, Pan ~e vo 8 mi nu ta. KI KIN DA: \u ra {ko vi} (8 od bra na), So le {a 2, Be lo{ 1, @iv kov, Mi tro vi} 4, Mi haj lov 4 (1), M. Ag ba ba 3 (1), Go lu {in 5, Veq ko vi} 9 (1), J. Ag ba ba 1, Vu ~e ti} (7 od bra na), Ri sti} 3, Ar da la 3, Vu kaj lo vi} 1, Ko mle ni} 1, Alek si} (8 od bra na i sed me rac). PAN ^E VO: Ma rin ko vi} (10 od bra na i sed me rac), Raj ko vi} 2, \e paj li ja 2 (1), Be a der 4 (2), Kr sti} 1, Ma ra vi} (6 od bra na), Ni ~ev ski 7 (3), Sa mo i la, No va kov 4. Ru ko me ta {i ce Ki kin de po be dom pro tiv eki pe Pan ~e va pla si ra le su se u fi na le Ku pa Voj -

IVAN LENDL O NOVOJ SEZONI

Sva ka utak mi ca va `na Tre ner va ter po li Cen tar Bo ris Zlo ko vi} ka `e sta Rad ni~ kog iz Kra da svi ti mo vi ko ji su u ~e tvrt gu jev ca De jan Udo vi fi na lu Ku pa Evro pe za slu `u ju ~i} iz ja vio je da je ciq po {to va we. we go ve eki pe da pri mi {to ma we go lo va od {pan skog Ma ta ra. Kra gu jev ~a ni da nas igra ju re van{ me~ ~e tvrt fi na la Ku pa Evro pe, a u pr vom su sre tu su sla vi li sa 17:9. - Iako smo se prak ti~ no ve} pla si ra li u po lu fi na le, sva ka evrop ska utak mi ca je va `na i ozbiq no joj pri stu pa mo - re kao je Udo vi ~i} i do dao: Ciq ko ji smo po sta vi li za utak mi cu pro tiv {pan ske eki pe, ali i sve na red ne me ~e ve, je ste Bo ris Zlo ko vi} da ne pri mi mo vi {e od pet go lo va. To je od li ka vr - Po be dom u [pa ni ji ove ri li hun skih eki pa, a vi dqi vo je da smo pla sman u po lu fi na le, a sa da smo po pra vi li igru u od bra ni. tre ba da od i gra mo {to kva li tet -

ni je u od bra ni i po pra vi mo na pad. Ma ta ro igra ~e tvrt fi na le, {to do voq no go vo ri o wi ho vom kva li te tu, pa ih ni ka ko ne sme mo

pot ce ni ti - re kao je Zlo ko vi}. Rad ni~ ki i Ma ta ro utak mi cu po ~i wu od 20.30.

Gor da na Mi ko vi}-Mu ~i ba bi}

Me |u u~e sni ci ma }e se na }i i re pre zen ta tiv ci Sr bi je: Gor da na Mi ko vi}-Mu ~i ba bi} (bron za na OI u Taj Pe ju 2007. za oso be o{te }e nog slu ha), Dra gan Ri sti} (svet ski pr vak 2010. u Za gre bu i fi na li sta svet skog ku pa), Si ni {a Vi di} (4. na POI u Lon do nu i svet ski re kor der), @iv ko Pa paz (6. i 7. POI u Lon do nu), La slo [u ra wi i Mir ja na Ili} \u ri ~in (u~e sni ci POI u Lon do nu). G. M.

La ci ja li su an ti se mi ti UEFA ~e ka iz ve {taj Fud bal ske aso ci ja ci je En gle ske po vo dom na vo da o an ti se mi ti zmu ko ji su is ka za li na vi ja ~i La ci ja na utak mi ci L[ pro tiv To ten he ma. Ti fo zi La ci ja su to kom utak mi ce na Olim pij skom sta di o nu u Ri mu uz vi ki va li an ti se mit ske pa ro le upu }e ne To ten he mu. FA je sa op {ti la da }e kon tro lor pu bli ke pod ne ti hi tan iz ve {taj UEFA o in ci den ti ma na utak mi ci. Na vi ja ~i La ci ja su raz vi li i tran spa rent na ko me je pi sa lo â&#x20AC;&#x17E;Slo bod na Pa le sti naâ&#x20AC;?, o~i gled no upu }en To ten he mu, ~i ji na vi ja ~i tra di ci o nal no pri pa da ju je vrej skoj za jed ni ci u Lon do nu. UEFA je sa op {ti la da o~e ku je iz ve {taj FA, kao i svog de le ga ta na me ~u Te u va Ho lo pa i ne na iz Fin ske. Utak mi ca u Ri mu za vr {e na je bez go lo va, a ru `an uvod u ovaj me~ bio je na pad na vi ja ~a La ci ja na na vi ja ~e lon don ske eki pe ko ji su se de li u jed nom ka fi }u u Ri mu. Tom pri li kom je je dan En glez iz bo den no `em.UEFA je ve} jed nom ka zni la La cio, u sep tem bru ove go di ne, sa 40.000 evra zbog ra si sti~ kog po na {a wa na vi ja ~a to kom pr vog me ~a igra nog u Lon do nu.

svet

subota24.novembar2012.

dnevnik

RU SI JA UPO ZO RA VA NA TO ZBOG TUR SKE

Opa sno sva ko na go mi la va we oru` ja MO SKVA: Dok Turska i{~ekuje odgovor NATO-a o raspore|ivawu raketa „patriot” na si rij sko-tur skoj gra ni ci, Moskva upozorava da bi to mo-

glo da izazove ozbiqan sukob. „Svako nagomilavawe oru`ja stvara rizik da bi bilo kakva provokacija mogla da izazove ozbiqan oru`ani sukob, a to

Sergej Lavrov

SEVERNA KOREJA

Turski premijer Tajip Rexep Erdogan ju~e je rekao da Moskva ima pogre{an stav o razme{tawu raketnog sistema „patriot” na tursko-sirijskoj granici i da, po mi{qewu Ankare, Rusija nema razloga za zabrinutost, jer je re~ o ja~awu odbrambenih kapaciteta Turske, preneo je Itar-Tas. Vrhovni komandant NATO-a Anders Fog Rasmusen rekao je ranije ove nedeqe da }e NATO razmotriti zahtev za raspore|ivawe „patriota” „bez odlagawa”, a kako diplomatski izvori navode, odobrewe se o~ekuje narednih dana. On veruje da bi raspore|ivawe raketa „pove}alo turske sposobnosti vazdu{ne odbrane kako bi se odbranilo stanovni{tvo i teritorije Turske”.

PRED SED NIK EGIP TA SE BI DO DE LIO PRE VE LI KA OVLA []E WA

No vo lan si ra we ra ke te? PJON GJANG: Prema fotografijama koje su napravila ameri~ ki sateli ti, Sever na Koreja priprema lansirawe rakete dugog dometa, objavio je japanski list „Asahi {imbun”. Severna Koreja je prebacila delove rakete iz vojne fabrike u Pjongjangu na lansirnu rampu u Tongcgangriju, na krajwem severozapadu zemqe, pi{e list. Vlada SAD je ve} obavestila partnere u Japanu i Ju`noj Koreji o tome, navodi list i dodaje da su tri zemqe pove}ale budnost. Do priprema za novo lansirawe je do{lo nakon {to je Pjongjang izveo neuspelo lansirawe rakete sa satelitom sa iste lansirne rampe u aprilu ove godine. Po pisawu lista, fo to grafi je sa tran spor tom raketnih delova koje je napravio ameri~ki satelit su sli~ne onima snimqenim u aprilu. Pjongjang je navodno spreman da lansira raketu tokom novembra, ali je weno lanirawe malo verovatno pre odr`avawa predsedni~kih izbora u Ju`noj Koreji idu}eg meseca, preno si AFP pisawe japanskog lista. Sever na Ko reja ni je saop {tila da planira lansirawe rakete. Nije bilo potvrde ni od strane japanske vlade o ovim saznawima. Severnoj Koreji je sankcijama Ujediwenih nacija zabraweno razvijawe raketnih tehnologija i izvo|ewe proba raketa dugog dometa, koje bi eventualno mogle da ponesu i nuklearne bojeve glave.

bismo `eleli da izbegnemo po svaku cenu”, rekao je novinarima ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov, preneo je AFP. On je izrazio uverewe da niko nema nameru da NATO bude uvu~en u sirijsku krizu, ali je ukazao na to da „svako nagomilavawe oru`ja stavqa na isku{ewe one koji bi `eleli da aktivnije pribegnu upotrebi sile spoqa”. Lavrov, koji }e u toku dana razgovarati s generalnim sekretarom NATO-a Rasmusenom o zahtevu Turske, upozorio je na tu opasnost po{to se Turska obratila NATO-u sa zahtevom da rasporedi rakete zemqa-vazduh „patriot” kako bi za{titila svoju problemati~nu granicu sa Sirijom.

Ne re di u gra do vi ma zbog „fa ra o na” Mor si ja KA I RO: Vi{e qudi je povre|eno kada su ju~e u nekoliko egipatskih gradova izbili sukobi izme|u pristalica i protivnika predsednika Egipta Muhameda Morsija, a u gradovima Sueckog kanala zapaqena su sedi{ta wegove stranke, politi~kog krila Muslimanskog bratstva - Partije slobode i pravde, javqaju agencije. Aso{ijeted pres, pozivaju}i se na egipatsku dr`avnu TV, javqa da su demonstranti zapalili partijske kancelarije u Suecu, Port Saidu i Ismailiji. Sukobi su izbili i u mediteranskom gradu Aleksandriji, gradu na jugu Asijutu i u Gizi. AP navodi da su Morsijevi protivnici u Aleksandriji zasuli kamewem pristalice Bratstva ispred xamije i da su upali u sedi{te wihove stranke. Rojters, pozivaju}i se na o~evice, izve{tava da su qutiti demonstranti u Aleksandriji izbacivali kwige i stolice iz sedi{ta Morsijeve partije, koje su na kraju na ulici zapalili. U drugom po veli~ini egipatskom gradu pristalice i protivnici Morsija ga|ali su jedni druge kamewem. Demonstranti se protive prekju~e obelodawenoj Ustavnoj deklaraciji - „faraonskog dekreta” koji {efu dr`ave daje {iroka ovla{}ewa, prete`no u zakonodavnoj oblasti. Itar-Tass izve{tava da situacija nastavqa da se pogor{ava i prenosi „Al xaziru” da je Morsijev pomo}nik za demokratske

reforme Samir Markus ju~e podneo ostavku, u znak protesta protiv najnovijih predsedni~kih ukaza.

Ti potezi izazvali su burno negodovawe me|u liberalnim i svetovnim politi~arima, kao i sudijama, koji su optu`ili egi-

[PANIJA

Pro test su di ja i tu ì la ca MA DRID: Sudije i dràvni tuìoci protestvovali su {irom [panije protiv reforme pravosu|a. Oni tvrde da }e tom reformom wima biti smawena ovla{}ewa, a pove}an obim rada, dok }e oteàti siroma{nima da do|u do pravde. U Madridu je oko 200 tuìlaca i sudija za prekr{aje protestvovalo ispred zgrade Ministarstva pravde, nose}i tran-

sparente na kojima je pisalo „Pravdo, po~ivaj u miru” i „Pravda je za sve, ne samo za one koji imaju novac”. Zaposleni u pravosu|u protive se odluci o pove}awu takse za podno{ewe `albi na sudske odluke, {to smatraju diskriminatorskom merom prema gra|anima s niskim prihodima. Reforme koje sprovodi Ministarstvo deo su plana {tedwe vlade [panije.

POJAS GAZE

Pr va `r tva po sle pri mir ja GA ZA: Izraelski vojnici ubili su blizu granice u pojasu Gaze jednog Palestinca {to je prvo ubistvo otkako je stupilo na snagu primirje izme|u Hamasa i Izraela. Izraelske snage potvrdile su samo da su ispalile „pucwe upozorewa” po{to su videle jednu grupu kako se kre}e ka ogradi postavqenoj na granici, javio je Bi-Bi-Si. Rojters navodi da je Hamas optuìo Izrael da kr{i primirje i da }e se àliti Kairu koji je u wegovom uspostavqawu posredovao. Po re~ima lekara, Anvar Kdeih (23) ubijen je pucwem u glavu dok se pribliàvao ogradi postavqenoj du` granice, a ro|ak ubijenog mladi}a, koji se nalazio na licu mesta, rekao je

da je Kdeih `eleo da na ogradu postavi zastavu Hamasa, koji upravqa pojasom Gaze. On je kazao i da je jedan izraelski vojnik najpre pucao tri puta u vazduh, a da je zatim mladi} pogo|en u glavu. Primirje, koje je stupilo na snagu u sredu, okon~alo je osmodnevne sukobe u kojima je ubijeno 163 Palestinaca i {estoro Izraelaca, a obe strane su se saglasile da obustave neprijateqstva. Me|utim, detaqi o pristupawu napetoj pograni~noj zoni nisu utvr|eni u kratkom dokumentu o prekidu vatre, ve} su ostavqeni za naredne dane. Lekari tvrde da je od po~etka primirja u pograni~noj zoni raweno sedam Palestinaca, navodi britanska agencija.

RUSIJA

^la ni ca „Pu si ra jo ta” u sa mi ci

Sukob protivnika i pristalica Morsija

U samom Kairu poja~ane su mere bezbednosti i obezbe|ewe glavnih dràvnih institucija, ukqu~uju}i parlament i zgradu Ministarstvu unutra{wih poslova, koji su ogra|eni bodqikavom ìcom. Hiqade qudi, me|utim, ide ka Trgu Tahrir, spremnih da u~estvuju u protestima, navodi Itar-Tass. Morsi je, tako|e, uklonio glavnog tuìoca a inicirao je i ponavqawe krivi~ne istrage o ubistvima demonstranata u pro{logodi{woj revoluciji.

patskog predsednika za uzurpaciju vlasti, uspostavqawe nove diktature i otvoreno kr{ewe zakona i ustavnih temeqa dr`ave. Opozicione snage su izdale zajedni~ku izjavu u kojoj su pozvale Morsija da povu~e Ustavnu deklaraciju i stanovni{tvo da iza|e na ulice u znak protesta. Na Trgu Tahrir osvanuli su transparenti sa natpisom „‘Bra}i’ ulaz zabrawen” i Morsijevim portretom i potpisom „Muhamed Morsi Mubarak”.

MO SKVA: ^lanica benda se razlikuju, jer neki navode da je „Pusi rajot” Marija Aqohina Aqohina preba~ena u deo zatvopreba~ena je u samicu. Uprava zara sa „veoma lo{im uslovima”, tvora tvrdi na li~ni zahtev, zbog protiv svoje voqe, kao i da je zaproblema sa ostalim zatvoreni- traìla sastanak sa svojim advocima. Aqohina (24), osu|ena na katom zbog toga. Osim Aqohine, dve godine zatvora zbog „pank molitve” i kritike Kremqa u crkvi, sada se nalazi u posebnom odeqewu kaznene ustanove Berezwiki kod Perma. „Bilo je nekih tenzija u odnosima. Kako stvari ne bi eskalirale, odluJekaterina Samu~evi~, Marija Aqohina i ~ila je da zatraì Nade`da Tolokowikova od uprave preme{taj u drugu }eliju. Ona se nalasredinom oktobra osu|ena je i zi u }eliji sa jednim krevetom”, Nade`da Tolokonikova (22), koja navela je portparolka ustanove. svoju kaznu sluì u drugoj ustaIzve{taji medija o ovom slu~aju novi.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI GVIDO VESTERVELE Nema~ki {ef diplomatije Gvido Vestervele izjavio je da je normalizacija odnosa Beograda i Pri{tine neophodan uslov za wihovo pridru`ivawe EU „Pozdravqamo {to Srbija i Kosovo poku{avaju da normalizuju odnose. To je od kqu~nog zna~aja za dobrosusedske odnose. A ti odnosi su, s druge strane, neophodan uslov da im se dozvoli da u kona~nom pristupe EU kao partneri”.

VUK JEREMI] „Povodom Me|unarodnog dana borbe protiv neka`wivosti, èleo bih da uputim poruku solidarnosti i podr{ke novinarima i wihovim udruèwima”, pi{e Vuk Jeremi}. Predsednik GS UN apeluje na sve dràve ~lanice UN da uloè dodatne napore kako bi se otkrili i kaznili po~inioci napada na novinare. Ove godine postignut je neslavan rekord od 119 ubijenih novinara.

NIKOLA SARKOZI Nikola Sarkozi izbegao je da protiv wega bude podignuta optu`nica zbog sumwi da je nezakonito stekao sredstva za izbornu kampawu od naslednice kozmeti~ke ku}e „L’Oreal” i najbogatije Francuskiwe Lilijan. Istra`ni sudija u Bordou dodelio mu je nakon 12-~asovnog saslu{awa, status specijalnog svedoka, ~ime se istraga nastavqa i ostavqa mogu}nost naknadnog podizawa optu`nice.

Ame ri~ ko {o ping lu di lo „Crni petak” WU JORK, BLU MING TON: Ameri~ko {oping ludilo, poznatije kao „Crni petak”, po~elo je ju~e ujutro, dok su pojedine radwe poput „Targeta” i „Tojz R” otvorile svoja vrata jo{ preksino}. Iako je takva odluka po je di nih rad wi na i {la na kritike, zbog toga {to se qudi odvla~e sa porodi~ne ve~ere na ameri~ki nacionalni praznik Dan zahvalnosti, mnogi kup ci su po zdra vi li mo gu} nost da kupuju pre pono}i ili tokom ranih jutarwih ~asova, prenosi agencija Rojters. Ulozi su visoki za ameri~ke prodavce - koji mogu ostvariti veliku zaradu tokom prazni~ne sezone, ~iji po~etak ozna~ava Crni petak - budu}i da se bore za udeo u li~noj potro{wi, za koju mnogu ekonomisti smatraju da ne}e porasti kao

pro{le godine. Ameri~ka Nacionalna maloprodajna federacija (NFR) prognozira rast maloprodaje od 4,1 odsto tokom ovogo-

di{weg prazni~nog perioda novembar-decembar, {to je pad u odnosu na pro{logodi{wi rast od 5,6 odsto.U odvojenom istra`ivawu, NFR navodi da }e ju~e kupovati oko 147 miliona qudi, {to je pad sa 152 miliona iz 2011. godine. Ameri~ki prodajni lanac „Volmart” jo{ od 1988. godine otvara svoja vrata na Dan zahvalnosti, pa je ju~e otvoren u osam sati uve~e. Nisu, me|utim, svi odu{evqeni ovakvom situacijom. Peticija koja po zi va tr go vin sku kom pa ni ju „Target” da „spase Dan zahvalnosti” do ~etvrtka u podne imala je 371.606 pristalica. Oko dve tre}ine kupaca koje je ispitivala agencija Rojters namerava da potro{i istu sumu novca kao i pro{le godine, 21 odsto planira da potro{i mawe, a samo 11 odsto }e potro{iti vi{e.

SveT / BALkAn

dnevnik

Li de ri Uni je bez do go vo ra o bu ye tu me da se da vremena vo|ama da razmotre novi predlog predsednika Saveta Van Rompeja”, posle wegovih razgovora pojedina~no sa svakim od evropskih vo|a tokom celog ju~era{weg dana.

ka An ge la Mer kel po ka za la je sum wu u to da }e se po sti }i spo ra zum. Bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron, ko ji è li da upla te u evrop ski bu xet odr ì na naj ni èm mo gu }em ni vou, re -

Dejvid Kameron u nezvani~nom razgovoru s Fransoa Olandom

Nema odre|enog roka za postizawe sporazuma, ali {to se vi{e pribli`ava 2014, to }e biti te`e da se bez te{ko}a sprovode novi programi Van Rompej ostaje pri svom predlogu buxeta od 973 milijardi evra za period 2014-2020, {to je 1,01 od evropskog BDPa, naveli su izvori. Me |u tim li de ri Fran cu ke i Bri ta ni je iz ra zi li su znat no raz li~ te vi zi je bu du} no sti EU, a i ne ma~ ka kan ce lar -

kao je da ne `e li da se po ve }a po tro {wa Uni je u vre me ka da mno ge ze mqe ~la ni ce sma wu ju svo je bu xe te kod ku }e. On je iz ra zio mi {qe we ne ko li ci ne dru gih ze ma qa. Velika Britanija i druge zemqe kao {to su Ho lan di ja, [vedska i Nema~ka, koje daju

ve}e doprinose u buxet EU nego {to od wega dobijaju, smatraju da je jedino opravdano usvojiti {tedqiv buxet u vreme kada skoro svaka zemqa ~lanica mora da smawi svoj buxet. U me|uvremenu 15 finansijski i ekonomski najugroènijih zemaqa Unije udruìle su snage i protive se bilo kakvom kresawu fondova za ekonomski rast i razvoj. Tu se nalaze ne sa mo tra di ci o nal no si ro ma {ne zemqe ~lanice iz isto~ne Evrope ve} i one koje su najteè po go |e ne u fi nan sij skoj krizi kao {to su Gr~ka, Portugal i [panija. Van Rom pe jev re vi di ra ni predlog buxeta nije ukqu~io Kameronove zahteve za dodatna smawewa ve} je zadràna ista ukupna cifra, promene su napravqene u raspodeli sredstava. Fran cu ski pred sed nik Fransoa Oland je izneo predvi|awa da se na ovom samitu naj ve ro vat ni je ne }e po sti }i saglasnost o evropskom buxetu za period 2014-2020. Oland je rekao da ne treba smatrati da je sve izgubqeno ako se to sada ne dogodi. Nema odre|enog roka za postizawe sporazuma, ali {to se vi{e pribliàva 2014. godina to }e biti teè da se bez te{ko}a sprovode novi programi, navodi agencija AP

POD STAK NUT SU \E WI MA U HR VAT SKOJ, SR BI JI, NA KO SO VU I U HA GU, BRI TAN SKI EKO NO MIST TVR DI

Bal kan pra vi advo kat ski raj LON DON: Za advokate na Balkanu nikada nije bilo boqih vremena, tvrdi britanski „Ekonomist” podstaknut su|ewima u Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu i presudom Gotovini i ^ermaku. Podru~je Balkana, list vidi kao mesto gde je „glavna vest ko je u zatvoru, ko je iz wega iza{ao, ili kome }e se suditi”. U tekstu „Pravda u Hrvatskoj politi~ki odjeci nekoliko sudskih odluka”, pi{e da su se generali vratili ku}i kao heroji i da bi Gotovina mogao u}i u politiku kao desni~arski politi~ar blizak katoli~koj crkvi. Konstatuje se da je osloba|awe generala „u Hrvatskoj izazvalo ekstazu, a u Srbiji ogor~ewe”. „Za Hrvate presuda dokazuje da je wihova borba protiv Srba bila bezgre{na - Srbi su je do~ekali s besom”, prenose hrvatski mediji pisawe „Ekonomista” koji podse}a i na ocenu pre-

mijera Srbije Ivice Da~i}a da presuda „omalova`ava srpske `rtve i ~ini ih bezvrednim”. Isti~u}i kako su Srbi oduvek

verovali da je Ha{ki tribunal antisrpski, ugledni list je uveren da niko vi{e u Srbiji ne o~ekuje osu|uju}u presudu biv-

{em kosovskom premijeru Ramu{u Haradinaju i jo{ dvojici pripadnika Oslobodila~ke vojske Kosova, koja }e biti izre~ena 29. novembra. „Ako sud nije mogao dokazati udruèni zlo~ina~ki poduhvat u Hrvatskoj, kako }e dokazati da je postojao u slu~ajevima Ratka Mladi}a i Radovana Karadì}a”, pitawe je koje zanima i „Ekonomist”, uveren da je pomirewe jedan od zadataka suda Ujediwenih nacija. Kao primere za tezu o ‘advokatskom raju”, list podse}a i na niz istraga i su|ewa biv{im i aktuelnim politi~kim funkcionerima na Balkanu - nekada{wem hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu, biv{em ninistru u Vladi Srbije Oliveru Duli}u, kosovskom politi~aru Fatmiru Qimaju i prvom potpredsedniku hrvatske vlade Radimiru â~i}u.

TU @I LA [TVO BiH DE MAN TU JE MO GU] NOST HAP [E WA, ALI...

Go to vi ni bi }e va pi mo gli da pre sed nu? BA WA LU KA: Hrvatski general Ante Gotovina, koga je Ha{ki tribunal oslobodio krivice za zlo~ine po~iwewe tokom i nakon akcije „Oluja”, ukoliko krene put Sarajeva, makar i na }evape, morao bi biti uhap{en na bilo kom grani~nom prelazu, pi{u bawalu~ki mediji.Vlasti Republike Srpske i BiH du`ne su da Gotovinu uhapse zbog

istrage koju protiv wega Tu`ila{tvo BiH vodi za ratne zlo~ine nad Srbima u zapadnokraji{kim op{tinama, po~iwene u leto 1995. godine, navodi Pres Republike Srpske. Zvani~nici Srpske, kako isti~e list, tvrde da bi doma}i pravosudni organi trebalo da uhapse Gotovinu ukoliko on obistini svoju na-

Napad hrvatske vojske na Grahovo 1995.

javu datu federalnim medijima, u kojoj je poru~io da „jedva ~eka da do|e u Sarajevo i proba sarajevske }evape”. Predstavnici Srpske poru~uju da nadle`ne pravosudne institucije „treba da notornog ratnog zlo~inca strpaju iza re{etaka zbog krvavih tragova koje je ostavio na zapadu RS i BiH”. [ef tima MUP-a RS za istra`ivawe i dokumentovawe ratnih zlo~ina Simo Tu{evqak podse}a da je Centar javne bezbednosti Bawaluka jo{ 30. juna 2009. godine Tu`ila{tvu BiH dostavio krivi~nu prijavu protiv Ante Gotovine i jo{ 14 osoba.On isti~e da su Gotovina i sau~esnici osumwi~eni da su od 8. do 17. septembra 1995, u sklopu zajedni~ke akcije regularne Hrvatske vojske, HVO i tzv. Armije BiH, pod nazivom „Maestral”, na podru~ju Mrkowi} Grada, Glamo~a, Grahova, Bosanskog Petrovca, Drvara, [ipova, Kqu~a i Bosanske Krupe, po komandnoj odgovornosti krivi za ubistvo najmawe 650 qudi i proterivawe vi{e od 120.000 srpskih

SLU ^AJ GLI GO ROV PO NO VO AK TU E LAN

SA MIT EU U BRI SE LU ZA VR [EN BEZ RE ZUL TA TA

BRI SEL: Lideri EU nisu uspeli da se dogovore oko buxeta EU zbog velikih razlika u stavovima, pa je tako samit u Briselu zavr{en bez rezultata. Ka ko ja va qa ju bri tan ski mediji, pojedini lideri EU direktno su optuìli premijera Velike Britanije Dejvida Kamerona za neuspele pregovore. Ve}ina u EU podràva pove}awa u buxetu, ali ima i o{trih protivnika koji se zalaù za rigorozniju {tedwu. Nema~ka kancelarka Angela Merkel, ranije ju~e izrazila je sumwu da }e lideri EU uspeti da postignu dogovor o buxetu, koji bi trebalo da pokrije period od 2014. do 2020. godine. „Mi slim da }e mo na pra vi ti mali napredak, ali sumwam da }emo posti}i i èqeni rezultat. Izvesno je da }e postojati i druga faza pregovora”, rekla je Merkelova. S jedne strane su bogate zema qe ko je ko je po zi va ju na {ted wu, dok no vi je ~la ni ce tra è da u bu du }em bu xe tu Uni je bu du pred vi |e na ve }a sred stva za pod sti ca we pri vrednog rasta slabijih ekonomija. Kao veliki „ko~ni~ar” drugog poku{aja lidera EU da postignu dogovor o buxetu vidi se i Velika Britanija, koja se zalaè za potpuno „zamrzava we”.Pre ma re ~i ma di plo matskih izvora, „radi se o to-

subota24.novembar2012.

civila.Tu{evqak kaè da od Tuìla{tva BiH o~ekuje da kona~no podigne optu`nicu protiv Gotovine i wegovog zlo~ina~kog dru{tva. U Tuìla{tva BiH potvr|eno je da se „vodi istraga protiv vi{e lica osumwi~enih za ratne zlo~ine u akciji ‘Maestral’, ali nije dobijen odgovor na pitawe da li }e i kada biti podignuta optu`nica protiv osumwi~enih. Portal „Kliks.ba” me|utim prenosi pozivaju}i se na Tuìla{tvu BiH, da Gotovina ne moè biti uhap{en, jer se hap{ewe obavqa tek po objavqivawu optu`nice i poternice, a ne samo krivi~ne prijave. Sarajevski portal navodi i da kada bi uhapsili Gotovinu, vlasti BiH bi morale da uhapse i smeste iza re{etaka polovinu politi~kog rukovodstva Bosne i Hercegovine, jer protiv wih postoje ~ak i anonimne krivi~ne prijave, koje su stigle u razna tuìla{tva. O eventualnom raspisivawu poternica odlu~i}e Tuìla{tvo na osnovu istrage.

Osu |e ni oba ve {ta jac u bek stvu TI RA NA: Biv{i {ef albanske obave{tajne slu`be osu|en je u odsustvu na 15 godina zatvora zbog smrti osumwi~enog za poku{aj ubistva makedonskog predsednika 1995. Biv{i {ef albanske obave{tajne slu`be Iqir Kumbaro, koji se nalazi u bekstvu, osu|en je za ubistvo Remzija Hoxe, koga je tajna policija otela pre 17 godina, kao i jo{ dvojicu osumwi~enih za navodno planirawe aten tata na tada{weg predsednika Makedonije Kira Gligorova tokom posete Albaniji. Albanski sud je saop{tio da su wih trojica nelegalno dr`ani i mu~eni tokom ispitivawa. Kumbaro je 1996. otputovao u Veli ku Bri tani ju pod la `nim imenom, tvrde}i da je izbeglica s Kosova. Prema londonskoj policiji, Kumbaro je kao [a}a [atri dobio politi~ki azil i odobren mu je britanski paso{. Kada je razotkriven wegov identitet, albanske vlasti su tra`ile da bude izru~en, ali Kumbaro se

nije pojavio na saslu{awu u Londonu, posle ~ega je nestao. Hoxa, etni~ki Albanac iz Makedonije, nikada nije na|en i pretpostavqa se da je umro u pritvoru.

Kiro Gligorov

Gligorov, koji je umro u januaru, bio je meta jo{ jednog atentata u Skopqu, isto 1995. godine. Tada je te{ko povre|en, a okolnosti napada su do danas ostale nejasne.

CRNA GORA

\u ka no vi }e va se stra tu `i la „Dan” i „Vi je sti” POD GO RI CA: Podgori~ki advokat Ana Kolarevi} podnela je tu`bu protiv podgori~kih listova „Dan„i „Vijesti” zbog serije tekstova o aferi „Telekom” i zatra`ila da joj, zbog pretrpqenih du{evnih bolova, isplate po 100.000 evra.

Ana Kolarevi}

Sestra mandatara za sastav nove crnogorske vlade Mila \ukanovi}a, navela je u tu`bi da su ti mediji u du`em periodu objavqivali wene fotografije i tekstvove sa senzacionalisti~kim naslovima u ciqu diskreditacije. Tu`bama su obuhva}eni tekstovi u kojima se navode izve{taji ameri~kih istra`nih

organa da je „Ma|ar telekom”, prilikom kupovine crnogorskog „Telekoma”, podmitio vi{e zvani~nika iz Crne Gore sa ukupno 7,35 miliona evra. Kolarevi}eva je u tu`bi navela da su je „Dan„ i „Vijesti„ zlonamerno u kontinuitetu dovodili u vezu s korupcijom u privatizaciji „Telekoma”, plasiraju}i informacije kao ta~ne i istinite, bez prethodne provere. Ona je, kako prenose podgori~ki mediji, navela da su tekstovi napisani suprotno novinarskom kodeksu, kao i da je èqa za ve}im tiraòm i napadima na wena li~na prava bila ve}a od èqe za utvr|ivawem i objavqivawem istine. Tu`ba je podgori~kom Osnovnom sudu predata 9. novembra, istog dana kada je predsednik Filip Vujanovi} predloìo \ukanovi}a za mandatara. Direktor „Vijesti” @eqko Ivanovi} naveo je da tu`bu vidi kao najavu da }e \ukanovi} nastaviti politiku progona nezavisnih medija. Zamenik glavnog i odgovornog urednika „Dana”Nikola Markovi} smatra da tu`ba pokazuje da se reìm \ukanovi}a uru{ava.

Ge ne ral An te po ~a sni gra |a nin Spli ta SPLIT: Za po~asnog gra|anina Splita progla{en je general Ante Gotovina. Po~asna poveqa bi}e mu uru~ena na sve~anoj sednici gradskog ve}a. Odluka je doneta na inicijativu gradona~elnika Splita @eqka Keruma. Svih 22 prisutnih odbornika podràlo je predlog, a po usvajawu svi su ustali i pqeskom pozdravili progla{ewe Gotovine za po~asnog gra|aninom Splita. U obrazloèwu pro~itanom uo~i glasawa, navedeno je, izme|u ostalog, da je general Gotovina svoj ratni put zapo~eo 1991. godine na boji{tu Zapadne Slavonije, a tokom Domovinskog rata bio je komandant {este operativne zone Split, komandant Zbornog podru~ja Split te tokom akcije „Oluja” komandovao sektorom Jug. Navodi se i da grad Split èli „iz zahvalnosti za sve zasluge tokom ‘Domovinskog rata’ i nakon wega, generalu Gotovini dodeliti priznawe po~asnog gra|anina”. Udruèwe braniteqa, invalida i udovica Domovinskog rata Podravke (UBIUDR) predloìlo je Gradskom ve}u Koprivnice

da generala Marka~a proglasi po~asnim gradaninom Grada Koprivnice. General Marka~ je junak hrvatskog Domovinskog rata, koji je bio osniva~ i na ~elu specijalne policije te je dao izuzetan doprinos u oslobo|ewu Hrvatske, rekao je predsednik Udruèwa Mladen Pavkovi}. On je dodao da je Marka~, saborski zastupnik iz ovog kraja, zajedno sa svojim saborcem generalom Ante Gotovinom, godinama bio neopravdano optuèn i nevin u Ha{kom pritvoru gde je tako|e pokazao i dokazao kako se dostojanstven bori za istinu o stvarawu hrvatske dràve. „To je najmawe {to ovaj grad moè u~initi za ~oveka koji bio me|u prvima kada je trebalo”, navodi Pavkovi}. Apelaciono ve}e Ha{kog tribunala 16. novembra je oslobodilo hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Marka~a krivice za progon srpskog stanovni{tva iz Kninske krajine 1995, poni{tiv{i prvostepenu presudu kojom je Gotovina bio osu|en na 24 godine zatvora, a Marka~ na 18 godina zatvora.

kULTURA

subota24.novembar2012.

dnevnik

НАШ АУТОР У АНТОЛОГИЈИ ЕВРОПСКЕ ПРОЗЕ

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Блашковић на Сајму књига у Бечу

Човек-јегуља у неприлици

Писац Ласло Блашковић боравиће у Бечу као гост „КултурКонтакта„ поводом објављивања тематске антологије европске прозе „Гранични саобраћај: Нови почетак - али куда?”, најавила је издавачка кућа „Архипелаг”. Антологија је настала на позив „КултурКонтакта„ који се обратио познатим европским писцима који су учествовали у резиденцијалном програму ове организације у Бечу. „ Ку л т у р К о н такт„ је почео да организује свој резиденцијални програм 1995. године. У њему је учествовало 99 писаца из 20 европских земаља, а „Гранични саобраћај: Нови почетак - али куда?” је до сада трећа тематска антологија те врсте. „Гранични саобраћај: Нови почетак - али куда?” је мултијезична књига у којој су заступљене прозе објављене на матерњим језицима писаца и у преводу на немачки језик. Приређивачи антологије позвали су писце из различитих европских земаља да специјално за ову књигу напишу или пак у њој премијерно објаве своју прозу и позабаве се питањима: шта се догодило с новим почетком који су Источна и Југоисточна Европа храбро избориле 1990, куда иду наша друштва, наше политике и наше економије, која је улога књижевности и уметности у том контексту. Сучељавају-

ћи европски Исток и Запад, писци из ове антологије говоре о путу који није довршен, о подели која није нестала и о историји која није исцрпљена. Књига „Гранични саобра-

ћај: Нови почетак - али куда?” објављена је под покровитељством „КултурКонтакта„, у издању аустријске издавачке куће „Драве”. Блашковић је позван од стране „КултурКонтакта„ да буде специјални гост на првој промоцији ове тематске антологије која ће се одржати у оквиру програма Сајма књига у Бечу. Као једини писац из антологије разговараће са публиком о теми коју она покреће и о својој прози, док ће одломак из његове прозе на немачком прочитати позната бечка глумица Корнелија Кендген. Модератор програма је Анемарија Турк. У књизи „Гранични саобраћај: Нови почетак - али куда?” премијерно је, на српском и на немачком језику, објављено поглавље из новог Блашковићевог романа „Посмртна маска„ који ускоро објављује „Архипелаг„.

НА ФЕСТИВАЛУ У ЉУБЉАНИ

Награђен филм „Клип” Маје Милош Филм „Клип„ редитељке Маје Милош освојио је награду за најбољи филм „King fis her Award„ на 23. интернационалном филмском фестивалу у Љубљани, саопштила је дистрибутерска кућа „Так„. Главна јунакиња филма Јасна је тинејџерка која живи окружена оскудицом београдских предграђа. Отац јој је тешко болестан и бесна је на све и на свакога, укључујући и себе, па туробну свакодневицу покушава да потисне експериманти-

сањем у сексу, дрогама и изласцима, све време снимајући мобилним телефоном себе и људе који је окружују. Главне улоге у филму тумаче Исидора Симијоновић, Катарина Пешић, Соња Јаничић, Моња Савић, Јована Стојиљковић, Вукашин Јаснић и Владимир Гвојић. Филм је изазвао подељене реакције у јавности и освојио више награда на домаћим и иностраним фестивалима.

INTERVJU

Горан Стефановски, Одисеј, режија Александар Поповски, Српско народно позориште, Нови Сад/ Гавела, Загреб/ Словенско народно гледалишче, Марибор/ Атеље 212, Београд/ Стеријино позорје/ Театар Ulysses, Бриони/ Театар на навигаторот, Скопље Шта данас стоји између Богова и судбине људи? Који су митолошки обрасци у обликовању свести и данас присутни у савременом друштву? Како уметник као врач гласноговорник сада да говори? Зашто и ко би био Одисеј? И многи други изазови пред озбиљним ауторима и позориштима из центара некадашње Југославије. Избор је јасан. Троја је спаљена. Време је да се Одисеј врати кући, где гомиле самозваних краљевића арче оно што је преостало од рата. Прва разлика се јавља код наслова. Горан Стефановски не пише нову „Одисеју“, као својевремено Стенли Кјубрик, него „Одисеја“. Не само зато да би се библиографски разликовао од Хомера, чија громадна глава као центар свега, западне цивилизације, Олимпа, на спрженој земљи напола вири у представи Александра Поповског (сценографија Нумен, Ивана Раденовић). Чини се да је прави разлог то да Стефановски каже да више није време одисеја, него Одисеја. Човека лутања, не лутања човека. Да се свако путовање завршава у античком идеалу спознања самог себе. И да што више одмичемо од класичног поимања богова, јунака, само стичемо већу потребу за њима. Из контекста, али и налазећи довољно основа у самој драми где је Одисеј талац за разрачунавање са прошлошћу чија је садашњост карикатура карикатуре (ниједан рат није славан него само силан, никад Хелена није била девица, није Одисеј уживао на прелепом острву са прелепом нимфом, сви раде за некога), Поповски режира једну велику комедију, по свом коначном облику најближу политичкој сатири, бурлесци. Већ препознатљиво за њега, представу краси активна улога хора (музика „Фолтин“), ликовне секвенце – сцене „скулптуре“, кореографски елементи, па чак и кад није све испуњено смислом, доследним праћењем или развојем идеја, то и даље плени својим изгледом, креативношћу. Кад редитељ није ту, онда је ту глумац, у више улога Јасна Ђуричић (Калипса, Пас, Мајка), Дијана Видушин (Хелена, Наусикаја, Кир-

ка, Хекуба), Фрањо Дијак (најупечатљивији у улози киклопа Полифема). Или, најчешће сам надахнути Озрен Грабарић (Одисеј), који је променио хиљаду боја, који је играо и слепстик и мелодраму и трагедију, из сцене у сцену показујући оно што вероватно и јесте крајња намера Александра Поповског – показати ту чудесну непо-

као фантастичну особину природе, па и људи, да на време избегну пропаст, да крену даље и попут актуелног јунака – Одисеја – буду лукавији од ње. Играти се апсурда – театрализовати суштинску немоћ и тако је натерати да травестира (страшни киклоп је романтик), можда и јесте прави савремени одговор или питање: шта ако бога нема

средованост игре, у односу на речи које стоје између јунака и богова, речи којима може и да се ратује. И у овој представи Поповски остаје код онога што заправо истражује и наглашава све време („Брод за лутке“, „Кандид“, „Метаморфозе“) – променљивост форме

а истина је и даље добро, па и лепо? Поред Озрена Грабарића који је на својим плећима изнео уврнути пут човека-јегуље од заборављеног, носталгичног, старог и никаквог до поново немоћног и жељног, јер шта је за богове човек него досада. У

Фото: Б. Лучић

улогу јуродивих богова одлично су се прерушили Светозар Цветковић као кататонични Зевс и Борис Исаковић као ратоборни Посејдон. Они су ту у свакој прилици, само што најчешће делају кад је у близини каква дјева. Другим речима: каква деца, такви и родитељи. У представи односи моћи нису само приказани из перспективе политичког, друштвеног живота и ниских цивилизацијских порива у њему, него и кроз призму мушко-женског, родитељства, као и кроз питање идентитета – припадности, удомљености. Пенелопа Аните Манчић вешто, али већ и резигнирано очекује свог мужа, не одбијајући просце, него манипулишући с њима. Ни Одисеју она ништа не дугује и њена еманципација Одисеја и води дубље у сукоб. Од богова светлуцава је само Атина Наташе Матјашец Рошкер (костимографија Марите Ћопо), иако се и њен сугестивни глас, „Ти си моја Итака“, на један или други начин полако губи (Стефановски је у драми онемогућава анексом уговора по којем јој Одисеја нуди бесмртног али у форми подложној времену, док је Поповски оставља само размажену). Тако је и мудрост приказана као прецењена, а усамљеност као једина извесна, па чак и кад су будуће генерације у питању (Одисеј и његов син Телемах – Бранко Јордан, не налазе заједнички језик). Има један део у коме тихо патећи, јужњачки опхрван свим и свачим пророк Тиресија Николе Ристановског у Хагу, пардон Хаду, каже Одисеју како нема појма како да му помогне, али спреман је да га разоноди: „Видео сам Атину голу...“ Још каже да му унутрашње чуло више не води принцип вероватноће, здравог разума, него принцип неизвесности. У тој Киркиној чаролији, Сцили и Харибди прелаза са 20. у 21. век, Александар Поповски је остао заробљен, јер је позориштем потказао позориште, и заправо скрио праву истину – она је неодређена, али извесна. Кад год је потражимо биће тамо и морала је да буде уверљивија. Иначе, изгубљени смо! Игор Бурић

АНДРАШ УРБАН, ДИРЕКТОР ПОЗОРИШНОГ ФЕСТИВАЛА „ ДЕЗИРЕ” У СУБОТИЦИ

За људе који гледају Андраш Урбан, наравно, познатији је као редитељ, него као директор. Кућа коју води као директор, Позориште „Костолањи Деже“ у Суботици, ипак се већ налази на мапи најбитнијег савременог европског театра, као што то, ево четврту годину, Урбан покушава да уради и са фестивалом „Дезире“, који је почео синоћ у Суботици.  Многе улазнице су биле распродате пре јучерашњег почетка. Тумачите ли то као интерес за представе, тему, фестивал, или нешто треће? - Ове године само позитивно могу да говорим о свим стварима што се припрема тиче. И што се тиче екипе као и одзива публике. Чим смо објавили програм већ исти дан су нам се јављали људи из града и из Мађарске да резервишу карте. Овог тренутка за највећи број представа има још неколико места. На саму тему, то јест поднаслов фестивала, нисам чуо реакције, мада заинтересованост публике ипак значи нешто. Људи јесу заинтересовани за свој живот, на срећу, без обзира колико нам се чини да су се сви предали безнадежности и отуђености.  Зашто је изабрана тема „Аполитика“, шта она треба да значи? - О поднаслову или теми се одлучује у процесу, није то унапред одлучена ствар. Саставили смо програм који се експлицитно бави односом човека и његовог друштва. Значи, представе су ангажоване на себи својствен начин, носе обележја сопствене средине а и

имају да нам кажу и нешто о нама самима. Аполитика у овом случају значи - Политика. Наравно, са одређеним односом према том фено-

озбиљност. Дух позоришта је слобода, а „политика“ је снага која одлучује о нама. Ко може да буде аполитичан? А ко је политичан?

мену. Аполитика у споменутом контексту јесте револт, бунт. У позоришту се говори смело, искрено, истинито и смеје се оним стварима, оним аспектима друштва који од нас ирационално захтевају

Да ли смо ми само будале који трпе одређени свет који је именовао себе као свезнајући? Мислим да нисмо. Аполитика је озбиљна разонода за све оне који воле позориште или су га изабрали као специ-

Фото: Ж. Серда

фичан вид сопствене забаве. Ипак је то само позориште... То да не заборавимо.  Како усаглашавате све своје функције и активности – редак сте пример управника и уметника и фестивалског менаџера, чини се, без класичног сукоба интереса? - Оно чиме се ја бавим мислим да је прилично јасно, па и чињеница да су те ствари у мом опусу, или само у раду, повезане. Верујем у директора редитеља (мада све је теже), и увек сам мислио да то је исти тај човек, иста та улога. Тешко је наћи моменат, мада не видим ни могућност, за сукоб интереса. Претпостављам да својим радом отварам неке могућности и за друге уметнике, или за једну заједницу. Једноставно, само мислим да преносим тај дух стварања, што негујем од своје седамнаесте, и отварам контексте или нудим алтернативу у односу на конвенционалну стварност. Није неистина да има ту и практичности: тако је једноставније и много јефтиније. Наш рад је ипак одређен неким условима, шта је ту је. Не патим од тога да неко направи добру представу, него га, ако могу, доведем на „Дезире“.  На фестивалу ће бити и ваша последња премијера из трилогије „Пас-порт“? - Премијерно ћемо одиграти представу „Пас-порт Европа“. То је трећи део наше трилогије који смо радили уз помоћ Европске уније у оквиру ИПА пројекта. Мислим да је за сада јединствена при-

лика да се види цела трилогија у истом временском интервалу. Значи и „Град демона – Пас-порт Суботица“, који се бави животом на овој страни границе, мултиетничком средином и постојањем унутар ње, са међуљудским и међуетничким односима, са односима мањине и већине. И „Сам ђаво – Паспорт Сегедин“ се бави животом са оне стране мађарске границе, то јест односима две стране, са специфичном освртом на однос Мађара из Војводине са Мађарима из матице... Опет прича мањине и већине у мало другачијем контексту. „Пас-порт Европа“ се бави нашим контрадикторним односом ка Европи, не приказује европски правни систем, него се гради од наших уверења, предрасуда, доживљаја, хтења и снова. Са тим нашим европским идентитетом, целој тој позоришној причи, претходило је озбиљно истраживање глумаца уз помоћ социолога, везано за живот и мишљења људи који живе овде, на обе стране границе. Све наше представе се дешавају на граници позоришта и стварности, и тумачити их можете (или би требало?) као идеје и смисао који се налази на сопственој ивици.  Који су правци развоја фестивала „Дезире“ и Позоришта „Костолањи Деже“? - Фестивал вапи за већом подршком Града Суботице, која из чудних разлога, како се фестивал развија и постаје бољи, смањује буџет. Да би опстали и да би се развили, тај однос треба да се промени. Ми смо већ доказали да може-

мо то да радимо, да то прилично добро радимо, па мислим да би требало улагати у ово, као у профитабилну ствар. Али, знате како је са политиком... Аполитично је. „Дезире“ ће се и даље развијати у досад скицираном правцу, значи да ће презентовати добро и савремено позориште који се обрачунава са лицемерјем, са самим собом и са друштвом које то заслужује. Мислим на живо позориште, ширећи и даље регион у којем се налази, то јест одакле доводи представе. Интернационалност и тај регионализам није фолиранција. А позоришни фестивал је хумана ствар. За људе је, за оне који то гледају.  Где и шта све режирате у овој сезони? Овог тренутка режирам ауторску представу у Народном позоришту у Битоли (Македонија), на основу текста Хајнера Милера „Хамлетмашина“. Наравно, сад имам прекид у том раду, и због фестивала и због извођења наше „Пас-порт“ трилогије. Код нас режира Ласло Кешег представу „Војаџер“. На пролеће ћу да радим представу „Љубав“ у Љубљани у Словенском младинском гледалишчу, бавећи се Шекспировом драмом „Ромео и Јулија“. После представе коју Маргарета Табороши режира код нас, спремам се да обновим, са знатним изменама, нашу представу „Кишињевска ружа“... И припремамо следећи „Дезире“, надам се у знатно бољим условима. И. Бурић

odmor/oGLASi

dnevnik

Tivoli

Најпримамљивији градови за божићне празнике

редином децембра готово сваки град у већем делу света заблиста обасјан празничним лампицама које дају посебну драж. Ипак неки градови су од празничног украшавања направили праву уметност. Европски градови на листи који је направио магазин Национална географија, могу да се похвале најлепшим светлећим украсима на свету.

Беч, Аустрија Адвент сваке године Бечу враћа стари романтичан сјај – милиони лампица светле изнад раскрисница и улица, у радњама, чак и по дрвећу. Огромни празнични лустери довесће вас до катедрале

Be~

Брисел, Белгија Божићни угођај у Бриселу током тзв. зимских чуда драматично осветљене зграде, бројни забављачи и штандови Бриселу дају предиван празнични амбијент. У клизалиште у центру града празничне лампице осветљавају и 240 штандова на којима се могу пронаћи посебни белгијски вафли с карамелизираним шећером, бомбоне и пралине.

Гетеборг, Шведска Арома пржених бадема и грог најављују долазак свете Луције у овај шармантни лучки град богато осветљен целе сезоне. Пет ми-

Brisel

светог Стефана или дворца Шенбрун, где се одржавају адвентски концерти.

Тиволи, Данска Јапанска пагода, популарни ресторан на језеру Тиволи у Копенхагену, једна је од многих грађевина потпуно обучених у празничне лампице у најпознатијем данском забавном парку, отвореном још 1843. према визији главног Тифањевог дизајнера. Осим у милионима лампица у Азијском делу, смештеном поред концертне дворане, посетиоци могу да уживају у старом ролеркостеру, грогу и кнедлама од јабука.

Madrid

лиона лампица светлуца са зграда и 700 борова окићених на божићном сајму забавног парка Лисеберг који је највећи у Скандинавији. Низ од три километра лампица празнични утисак појачава и на путу до луке.

Мадрид, Шпанија

Geteborg

Градска Плаза Мајор позната је по прелепим лампицама без нападног и заслепљујућег сјаја. Божићни сајам тамо се одвија од средине 19. века, а главни су артикли фигурице и опрема за слагање јаслица које се могу пронаћи по целом граду. Све кулминира 5. јануара парадом уочи Богојављања.

subota24.novembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

OZBIQNE @ENE za prodaju robe u kancelariji. Telefon 063/514-406. 64789

PRODAJEM drva: hrast, bagrem i jasen, 3500 din metar. Prevoz gratis. Tel.: 061/617-2219, 063/77-19-142. 64621 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Tel.: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 64627 KUPUJEM zlato. Najboqa cena u gradu. Tel. 064/9945002 Savi}. 64794

Sofija Simi} Ostaje{ kao svetionik u na{im najlep{im uspomenama i se}awima.

Porodica Bukvi}.

64897

PRODAJEM gra|evinsku parcelu 6000m2 sa izgra|enim pristupnim putem koji izlazi na Rumena~ki put i kompletno je komunalno opremqen. Telefon 069/4776100. 64373

IZDAJE SE na duè, zaposlenoj èni komforan jednoiposobni stan na Keju, sa pogledom na Dunav, Telefon 520-271, posle 22 ~asa. 64660 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa dva leàja, sve novo, u Kaneci kod Instituta. Telefon 060/462-0700. 64850

LOKAL, Petra Drap{ina 50E, jednosoban Pavla Papa 100E, dvosoban, stanica 160E, trosoban ekstra 500E, trosoban kej 400E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463. 64865

Sofija Simi} Draga, hvala {to si me pravim vrednostima. Uvek }u te voleti.

nau~ila

Tvoja Ivana.

64896

Posledwi pozdrav

KUPUJEM sve vrste auta, maksimalno pla}am. Isplata odmah. Telefon 064/27-69-638. 64648 FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 63799

PRODAJEMO bez posrednika, dvosoban ukwi`en stan 66m2. Novi Sad, Kej `rtava Racije 4. Telefon: 021/886-989, mobilni 064/244-62-58. 64614

PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894. 64757 PARAGOVO, plac 1400m2 na glavnom putu. 1m2 / 30E. Telefon 063/86-26-504. 64869 PLAC Karaga~a 690m2-5.000E, plac Klisa 500m2 (dva spojena), po 11.000E, ku}a Rumenka dva stana+lokal+gara`a 60.000E. Telefoni: 021/451-472, 061/60193-93. 64867 PRODAJEM ku}u 180m2, Ba~ki Petrovac, 7 ari, dvori{na, velika hala za izradu metli. Oranica iza ku}e, 43a. Telefon 021/781-242. 64866

â&#x20AC;&#x17E;GIBSONâ&#x20AC;? - akusti~na gitara sa kutijom. Telefon: 063/325799. 64670

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 58595

XEM od drewine - 1.000din, xem od {ipka - 400din, sirup od drewine - 1.000din, sirup od drewine bez {e}era - 1.000din, kompot drewina - 400din, sok od zove 800din, sok od koprive - 800din, rakija od drewina -3.500, liker od drewine - 1.500din. Telefon 061/68-55-333. 64449

PRODAJEM koke-nosiqe stare 11 meseci, te{ke 2kg. Telefoni: 069/511-93-22, 063/511-932, Me|unarodni put 310b, ^enej. 64578

Sofiji Simi}

Porodica Kne`i}.

64895

Posledwi majci

pozdrav

kumovoj

Sofiji Simi} Oti{la je divna `ena, ~iji }e dragi lik i dobrota zuvek ostati sa nama. Porodica Janevski. 64892

^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE Pro{la je godina od kako nije sa nama na{a draga i voqena

Nena Ilije Crevar

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

subota24.novembar2012.

Posledwi pozdrav

Na{em voqenom kolegi.

Miloradu

ro|. Tatalovi} Sin Milutin i snaha Slavica Crevar.

od: sestre Mare, zeta Deana i porodice Bjelajac, Pere, Adele i Dijane.

od osobqa restorana â&#x20AC;&#x17E;KRAJINAâ&#x20AC;? VOGAW.

64863

64862

64860

Milan M. Aleksa 2011 - 2012. Bio si jedan od nas. Radili smo i delovali kao jedan tim. Tom radu si dao veliki doprinos. Sve {to smo radili bilo je za op{te dobro. Rezultate je cenila javnost, a potvrdilo vreme. Nije bilo lako u korak sa tobom i}i, jer si za nas bio ispred svih ostalih. Toliko si blizu `ivotu bio, da je tvoj odlazak izgledao daleko.

Milorad Kozomara 26. 8. 1984 - 22. 11. 2012.

Kompanija ALMEX

Milorade, bio si na{ an|eo, na{a radost, na{a sre}a...! Kako da `ivimo u ovom bolu, du{o na{a? To je bol, bol najve}a! Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju du{o na{a.

730-P

Sahrana }e se obaviti u subotu, 24. 11. 2012. godine, u 13 ~asova u Rumi, na grobqu Barunovac. Tvoji najmiliji: majka Jela, sestre Milijana, Mara, Stana i Mirjana, zetovi Branko, Dean i sestri} David.

Danas, 24. novembra 2012. godine navr{ava se godinu dana od prerane smrti na{eg voqenog.

64859

POMEN

POMEN Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od smrti na{eg voqenog

Pero Savi} 1. 12. 2011 - 24. 11. 2012.

Milana ^u~kovi}a

Dana, 24. 11. 2012. obele`avamo godi{wicu smrti na{eg dragog supruga, oca i dede.

Pomen obele`avamo u ponedeqak, 26. 11. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Bege~u.

O`alo{}ena porodica Savi}.

Uvek }e te voleti i misliti na tebe Tvoji najmiliji: supruga, deca i unuke.

2011 - 2012.

64856

64858

[ESTOMESE^NI POMEN

Milan M. Aleksa Tvoja qubav bila je na{a snaga, srce na{ ponos, tvoje prisustvo na{e bogatstvo.

GODI[WI POMEN

Nastavi}emo tvojom sna`nom voqom, ne}emo posustati, ostajemo jaki zbog tebe. Gordana Stankovi} Dana, 24. 11. 2012. godine, u 11 ~asova, u Sremskoj Kamenici na grobqu obele`i}emo pola godine na{oj nikad zaboravqenoj Goci. Weni: mama, tata, Batica, brati}i Vlada i Nikola. 64857

Neka je mir tvojoj du{i koja je znala da razume, nesebi~no pru`a, pra{ta i voli.

Jovan Despot Jovane, te{ka godina svaki dan pun tuge i bola, nema tvojih svakodnevnih dolazaka. Puno nam nedostaje{.

Tvoja porodica

Vole te tvoji: sestra Katarina, ujak Stevan, ujna Jeja, baba Ivana i deda Miroslav. 64851

730-P1

^iTUQe l POMeni

subota24.novembar2012.

JEDNOGODI[WI POMEN Navr{ava se godina dana od kako nije sa nama na{a draga i voqena mama, punica i baka

dnevnik

TU@NO SE]AWE

SE]AWE

Nikoli} Margita - Nena

Vladimir Brki}

Stoja Simeti} iz Stapara 24. 11. 2011 - 24. 11. 2012.

Qubinka Brki} Dada

iz Ka}a

ro|ena Maleti} 22. 9. 1931 - 3. 12. 2011.

17. 12. 1932 - 7. 8. 2012.

Osta}e{ ve~no u na{im srcima i mislima. Tvoji najmiliji: }erke Borjana i Gordana, zet Milo{ i unuci Luka i Marko.

^uvaju uspomenu, wihovi najmiliji.

64890

64880

Kolektiv Sredwe poslovno-menaxerske i Informati~ke {kole iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti

1922 - 2006.

Dragan Raki} Hari

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a voqena supruga, majka i baka

Sofija Simi}

Prolaze tri godine od kako nisi sa nama. Tuga je velika. Pomen }emo obele`iti 24. 11. 2012. godine.

Boba.

O`alo{}ena porodica Raki}. 64878

64875

Posledwi pozdrav Du{anovoj mami

U subotu, 24. 11. 2012. godine, u 10.45 ~asova, na grobqu u Ka}u odr`a}emo godi{wi pomen na{em dragom suprugu, tati i deki

Sofiji Simi}

1937 - 2012.

Sofije Simi}

Sahrana je 24. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. Posledwi pozdrav od svih zaposlenih.

O`alo{}eni: suprug Dragoqub, sinovi Sava i Du{an, snaja Jelena i unuci Marko, Isidora, Lana i Lena.

64888

od zaposlenih iz lokala: Giardino, Tapas bar, Espresso, Bermet, Giardino outlet, Plava frajla.

64883

Pravdoqubu Nikoli}u 1938 - 2011. Neute{na supruga An|elija, sin Vladimir, unuci i ostala rodbina.

64885

Sau~estvujemo u bolu na{ih osniva~a i kolega Save i Jelene.

64882

Dana, 26. 11. 2012. godine navr{avaju se dve godine od preranog odlaska na{e

S neizmernom tugom obave{tavamo sve prijateqe i poznanike da je posle te{ke bolesti preminula na{a voqena i nikada pre`aqena

Gordana Stankovi} iz Kamenice, Bocke 26. 5. 2012 - 26. 11. 2012.

[omkereki Ilona - Helena

Sofija Simi}

1933 - 2012.

Fakultet za menaxment Sremski Karlovci.

Sahrana je danas, 24. 11. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: k}erka Marija, sin Ladislav, zet Mihaq, unuci Jovana, Miki, Joca, praunuci Viktor i Predrag.

64887

64891

IZJ AV A ZAH V AL NOS TI

S tugom se opra{tamo od na{e drage prije

Tuguju}i za na{om majkom i }erkom

Posledwi pozdrav

Nema vi{e na{e sestri~ine, brati~ine, sestre i tetke. Ali, voqeni nikada ne umiru. Po~ivaj u miru.

Dragiwe Vemi} 1957 - 2010. Dani prolaze, ali se}awe na tebe ne bledi.

Tvoji: Jovanovi}i, Stepanovi, Kalabe, Vi{wi~ki i ujna Jelena.

Suprug Radivoje i sinovi Radomir i Milo{.

64881

64876

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj supruzi, majci, sestri, svekrvi, ta{ti, babi i prababi.

dragom

Qubicom - Bubom Gajovi} ro|. Kokanov diplomiranim profesorom engleskog jezika i kwi`evnosti

Sofije Simi} Rada i Du{an Risti} sa baka Verom i Dejanom sa porodicom.

64886

GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom

Dragoslavu Petrovi}u obeleì}emo danas, 24. 11. 2012. godine, u 10 ~asova, na ênejskom grobqu. Oàlo{}ena porodica. 64894

koja je posle duge i te{ke bolesti preminula 10. 11. 2012. godine, izra`avamo duboku i iskrenu zahvalnost, posebno prof. dr Ivani Divjak, osobqu Klinike za neurologiju KC Vojvodine u Novom Sadu, prim. dr Petru Novakovi}u ginekologu-aku{eru, lekarima i osobqu Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, prim. dr Slavici Male{evi} i lekarima i osobqu Doma zdravqa â&#x20AC;&#x17E;Novi Sadâ&#x20AC;? u ul. Bul. Mihaila Pupina. Hvala ro|acima, prijateqima, poznanicima i kom{ijama koji su prisustvovali ispra}aju, usmeno i pismeno izjavili sau~e{}e i bili uz nas u najte`im trenucima.

U prevelikom bolu, }erka Tamara i majka Mira.

64889

Zorka Mihajlovi}

Sofiji Simi}

ro|. Palali} 1927 - 2011.

od porodice Mitrovi}.

Dana, 24. 11. 2012. godine, u 11 ~asova, na ênejskom grobqu obeleì}emo pomen. Ve~no zahvalni za tvoju qubav i dobrotu koju si nam pruìla. Tvoji najmiliji: suprug Gojko, sin i }erke sa porodicama. 64877

64884

GODI[WI POMEN

Navr{ava se godina od kako nije vi{e sa nama na{a najvoqenija supruga, majka i baka

Dr Ratomir M. Dragovi} internista kardiolog Oti{ao si mirno i tiho. U mom srcu ostavio si neizrecivu tugu i bol. Ako u ti{ini ve~nog mira oseti{ da nekog srce i du{a bole, ~uje{ tu`ne jecaje ili te pokvasi suza ne~ija, znaj da su to oni koji te vole. Neute{na sestra Du{anka sa porodicom. 64879

Milica Lu~i} 1929 - 2011. Uvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima. Mnogo nam nedostaje{. Suprug Vojin, }erka Gordana i unuk Stefan. 64874

^iTUQe l POMeni

dnevnik

GODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

subota24.novembar2012.

G O D I [ W I P O M E N

J E D N O G O D I [ W I P O M E N na {em dra gom su pru gu, ocu i de di

Mi loj ka [e gu qev

Petar Grujin Perga{

24. 11. 2011 - 24. 11. 2012.

Sto ja Dri ni}

iz Koviqa Oti{ao si tiho i mirno. U na{im srcima ostavio si neizbrisivu prazninu, tugu i bol. Supruga Mila sa decom. 64838

POMEN

24. 11. 2002 - 24. 11. 2012.

Miloradu Basti iz Futoga

Vo ji sla vu @iv ko vi }u

Ovom prilikom se zahvaqujemo rodbini, prijateqima i svima koji su nam pomogli u najte`im trenucima i sau~estvovali u na{em bolu.

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i ku mo ve da }e mo po men obe le `i ti da nas, 24. 11. 2012. go di ne, u 10.30 sa ti, na ^e nej skom gro bqu.

Za to bom }u pla ka ti dok su ze ne pre su {e, }er ko mo ja.

Pro {la je tu `na go di na od ka ko ni si sa na ma. Uvek }u te vo le ti, mi sli ti na te be i ra do te se se }a ti.

Maj ka Bo siq ka i bra ti} De jo.

Tvo ja }er ka Mi la na, zet Jo vi ca i Se ka.

64696

64678

Na vr {a va se tu `na go di na od ka ko te ne ma.

Ti si oti {ao, ali tvoj lik i de la uvek }e `i ve ti sa na ma. Ni kad te ne }e mo za bo ra vi ti.

O`alo{}eni: majka Qubica, supruga Slavica, }erka Dragana, sin Rade i sestra Milica sa porodicama.

S qu ba vqu, tvo ji naj mi li ji.

64756

Sto ja Dri ni}

64868

Svetislav Damjanov Cveta

S E ] A W E Na vr {a va se osam na est go di na od ka ko ni je sa na ma

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

P O M E N [est me se ci je od ka ko nas je na pu stio na{ dra gi i do bri su prug, otac, de da i pra de da.

Da nas, 24. 11. 2012. go di ne na vr {a va se tu `na go di na da na od ka da ni je sa na ma

Uvek }e{ bi ti u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Osta }e{ nam uvek u se }a wu i sr ci ma. Bra }a: Zo ran, Vi do sav, No vak i Ne deq ko.

Porodice: Damjanov, Kova~evi} i Okoli}.

24. 11. 2002 - 24. 11. 2012.

i dva de set go di na od ka ko ni je sa na ma

Da rin ka Bje li} Ili ja Vi {wi}

ro|. Vu ko brat 1940 - 2011.

29. 5. 2012 - 29. 11. 2012.

Dragica - Ka}a [imovi} 1948 - 2005.

Pe tar Pa {}an Uvek }e mo vas se se }a ti. Po ro di ca Pa {}an. 64755

64827

P E T O G O D I [ W I P O M E N

POMEN

64790

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

Qu bi ca Pa {}an

Pro{lo je tu`nih sedam godina od kako si nas zauvijek napustila ali ti }e{ uvijek ostati u na{im srcima i najqep{em sje}awu. Tvoji: [imovi}i i Ba{i}i.

Po ro di ce Rad nov i Sto ja no vi}.

64695

64849

POMEN

Mir ko Rad nov

S po {to va wem, qu ba vqu i tu gom: su pru ga Mi ra, }er ka Mi lan ka-Ci ca, zet Mi lo rad, unu ci Mi lan, Mi ro slav, Vla di mir i Alek san dar, sna he Tat ja na, Iva na i Mi le na i pra u nu ci \u ra|, Mi lo rad, Mi li ca i Div na.

Naj dra `a maj ko na {a, ko li ko nam ne do sta je{. Kad po gle da mo u ne bo vi so ko, zna mo da nas bud no pra ti tvo je bri `no oko. U na {oj si du {i, mi sli ma, sr ci ma. Obo `a va mo te, vo li mo te i qu bi mo naj vi {e na sve tu. Hva la ti za sve.

Sto ja Dri ni} Bo ro Bla go je vi}

Za u vek u na {im sr ci ma.

Tvo ja de ca i su prug.

Se stre: Ja go da, Vi da, Qu bi ca, ^e do mir ka i Zo ri ca sa po ro di ca ma.

64665

64694

64729

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

P O M E N

26. 11. 2007 - 26. 11. 2012.

U sr ci ma i mi sli ma sa to bom.

Tvo ji naj mi li ji. 64791

P O M E N Na vr {a va se 13 go di na od ka ko ni si sa na ma.

Da na 24. 11. 2012. go di ne na vr {a va se go di na od ka ko ni je sa na ma na{ vo qe ni otac, su prug i de da

Mita Gaborov

Sto ja Dri ni}

U ponedeqak se navr{ava godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, tata, deda i pradeda. Tvoji: supruga Zora, }erke Cica i Gordana sa porodicama.

Le po sa va Ni ko li} Le pa â snim ì vo tom i ve li kim sr cem za slu ì la si na {u ve~ nu qu bav i po {to va we. Tvo ja }er ka Mir ja na sa po ro di com.

64848

Mir ko Ra do mir 1950 - 2012. S qu ba vqu i tu gom, tvo ji naj mi li ji.

Ni ka da te ne }e mo za bo ra vi ti. Za u vek osta je{ u na {im sr ci ma.

Su prug Mi ro slav, }er ke Ne ve na, Di ja na i Mir ja na.

]er ka Mir ja na Asur xi} sa po ro di com.

64693

64788

64760

64745

\o ka Va si} Be ge~ ki

Na da mo se da zna{ ko li ko si nam zna ~i la, da ne po sto je re ~i ko ji ma bi iz ra zi li ko li ko te vo li mo i ko li ko nam ne do sta je{.

Po sled wi po zdrav dra goj

P O M E N

S E ] A W E

pe kar

Na vr {a va se go di na od smr ti na {eg vo qe nog

\oka @egarac

Ra do slav Vuj kov 10. 4. 1940 - 31. 5. 2012.

Posledwi pozdrav na{em drugu @egiju od: Lacike, Milenka, Radeta, Mirka, Cvete, Krleta, Zorana, Glumca, Gradimira, Raj~eta, Ivice, Zule, Paje i Milana.

64853

Vre me pro la zi, ali tu ga i bol ni ka da.

Tvo ji: Mi lo rad, Go ga sa po ro di com i Qi qa. 64680

Bo `e Lo ja ni ce Bo {ka

Si mo Ka li ni} 27. 11. 2011 - 27. 11. 2012.

Po men }e se odr à ti 24. 11. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na ê nej skom gro bqu. Vre me ni kad ne }e iz bri sa ti se }a wa na te be. Osta }e{ za u vek u na {im sr ci ma. Tvo ji: su pru ga Ra da, }er ke Zo ri ca i Go ca, zet Uro{ i unu ci Bo ja na, Mi lo{, Bo à i Mi li ca. 64728

Ire ni Ran ko vi} 1920 - 2012.

Na vr {a va se tu `na go di na od ka ko nas je na pu stio na{ vo qe ni otac, su prug i de da.

od we ne Ane i po ro di ce Uj fa lu {i.

Po ro di ca. 64635

64775

tv program

subota24.novembar2012.

Марша Геј Харден

08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Е ТВ Буди родитељ Филм Екон њуз Перископ/Осаа Без цензуре Постор Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Документарни програм Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Барометар Филмски програм

Амерички пиштољ Директор градске школе, самохрана мајка и једна средњошколка, која ради у породичној продавници оружја суочавају се са истим проблемом: све већом количином оружја у америчком друштву. Кроз филм се преплићу три приче о томе како америчка опсесија оружјем утиче на грађане те државе. Улоге: Марша Геј Харден, Форест Витакер, Доналд Сатерленд, Линда Карделини Режија: Арик Авелино (РТВ 1, 22.35) 07.00 08.00 08.05 08.35 09.25 09.50 10.00 10.30 11.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.25 14.50 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.30 18.00 18.50 19.15 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 00.05 00.55 01.55 02.20

09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.10 14.00 14.55 15.40 16.05 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.00 22.30

Кухињица Вести Путеви наде Зелено, волим те зелено-квиз Шкољкице 2012., 2.део Лулу, цртана серија Хајде са мном у обданиште Питам се,питам се Свечана седница Скупштине АП Војводине, пренос Академац: Доме, слатки доме Увек медаља: Џудо Премијерка Све странци, репортажа Агро мозаик Државни посао-минијатура Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Повратак на село Потрошачки репортер ТВ Дневник Двоугао Политбиро Поаро: Убиство у Месопотамији 1.део Прсте да полижеш Државни посао ТВ Дневник Елитна јединица Забавни програм Војвођански дневник Филмска премијера: Амерички пиштољ, филм Поаро: Убиство у Месопотамији 1. део Елитна јединица Политбиро Путеви наде

Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино Палета Вести на мађарском Урбана џунгла Палета Џибони у Новом Саду Зелено, волим те зелено-квиз Шкољкице 2. део Хајде са мном у обданиште Питам се,питам се Трансплантације ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) Ој, пауне, пауне Концерт у Новосадској синагоги

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.35 13.00 13.15 13.30 14.05 14.50 14.55

02.42 03.11 03.41 04.14 04.29 04.54 05.46

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Плава птица Дневник Спорт плус Увиђај Мира Адања Полак и ви Вести ТВ лица... као сав нормалан свет Вести Војна академија Лох Нес, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Војна академија Пола века Бонда: Златно око, филм Вести Проповедници Ви и Мира Адања полак ТВ лица...као сав нормалан свет Квадратура круга Моја лепа Србија Увиђај Гастрономад Лети, лети песмо моја мила Војна академија Верски календар

06.00 08.15 09.45 10.15 13.00 14.00 15.00 16.10 18.00 19.00 19.15 20.20 21.00 23.15

Серија Домаћин Евро пулс Филм: Теорија завере Радна акција Домаћине, ожени се Жене Филм: Кућа на језеру Галилео Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Први глас Србије Филм: Друга ћерка

15.50 15.53 16.45 18.30 19.00 19.30 20.05 21.01 23.18 23.22 01.04 01.52

06.30 07.00 07.30 10.20 10.30 11.00 12.00

Документарни програм Цртани филм Серијски програм Како се каже Азбука родитељства Серијски програм Ленија

Ленија Емисија посвећена пољопривреди, запажена по својим актуелним темама. Прати све активности из света пољопривредне производње, са посебним акцентом на едукацији, кроз сталну сарадњу са нашим најпознатијим институтима. (Новосадска ТВ, 12.00) 13.00 13.05 14.00 14.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 18.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00

Вести Ево нас код вас Вести Филм: Инспектор 2. део Путовања сербез задовољства и уживанције Вести Серијски програм Вести Сигуран квадрат Бели мантил Конак 7 НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Сајам инфонет Тржница Сећања 7 НС дана Серија Објектив Лична грешка Филм: Земљотрес у Њујорку 1. део

11.00 СК студио 13.00 НБА 13.45 Премијер лига: Сандерленд - WБА 16.00 Премијер лига: Евертон - Норвич 18.00 На данашњи дан 18.30 Премијер лига: Астон Вила - Арсенал 20.30 НБА 20.45 Свис лига: Сион – Грасхоперс 22.45 Преглед Евролиге 23.30 НБА 00.00 Премијер лига голови

06.19 Знање имање 07.18 ТВ лица...као сав нормалан свет 08.02 Велики је свет 08.30 Бернард 08.34 Вејбалу 08.53 Словосвет 09.06 Зујалица 09.32 Верски календар 09.42 Верски мозаик Србије 10.27 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.12 Свет здравља 13.00 Моја лепа Србија 13.30 Грађанин 14.00 Лети, лети песмо моја мила 14.30 Као мехур од сапунице 15.58 Играле се делије на сред земље Србије 16.48 Српске спортске легенде: Мирослав Церар 17.07 Вреле гуме 17.37 Медаље заувек 18.00 Фудбал: Преглед Лиге Европе 18.45 Рукометна фантазија 19.14 КОнцерт Кемала Монтена 19.46 Градске приче 20.14 Изгубљени светови 21.00 Потрошачки саветник 21.26 Свет спорта 21.55 Балкански ратови 22.32 Антисемитизам 22.57 Сто виолина 23.42 Вреле гуме 00.12 Играле се делије на сред земље Србије 00.58 Београд-вечити град 01.37 Књига утисака 02.15 Концерт Кемала Монтена

Први глас Србије Тема друге финалне вечери музичког такмичења Први глас Србије је „Време је за журку“. Дванаест такмичара који су прошли прво финале ове недеље вредно су вежбали кореографије и песме. Открићемо како су се осећали после првог финала и шта су нам припремили за ову суботу. Жири чине: Владо Георгиев, Саша Милошевић Маре и Александра Радовић. (Прва, 21.00)

Александра Радовић

Снежана Дакић

Живот у тренду Бојана Стојковић придружила се водитељки Снежани Дакић у потрази за што јефтинијим, а модерним стајлингом. Гледатељке ће добити ваљан савет и о томе какав накит, ташне, обућу, па и доњи веш и чарапе да одаберу, а од познатог мајстора јапанске кухиње сазнаће како се прави суши. Табу тема емисије је нарцисоидност, о томе говоре Ана Станић, Јована Балашевић, Ивана Михић, Весна Чипчић, Игор Тодоровић. Рецепт за срећан живот даје певачица Цеца Ражнатовић. (Пинк, 13.00) 07.00 11.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 00.30 02.30 04.15

Добро јутро Викенд визија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Хало такси Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде гранда У рингу Филм: Потера по планини Филм: Црвени појас Филм: Соната

dnevnik

07.50 Добра земља 08.45 Цртани филм 09.10 Топшоп 09.40 Цртани филмови 10.50 Шљака 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 14.05 Филм: Доказ живота 16.00 Вести 16.35 Филм: Мирис лове 18.30 Вести 19.15 Филм: Немогућа мисија 2 21.35 Филм: Начо Либре 23.25 Вести Б92 00.00 Спортски преглед 00.20 Филм: Воз смрти

05.30 Јутарњи програм. „Добро јутро Србијо!” 07.30 Знање на поклон - емисија о пољопривреди 09.00 Зоки на веселој фарми 09.20 Тајни свет меде Бенџамина 09.45 Телешоп 10.00 Барби Златокоса 11.20 Моћни ренџери 11.40 Нинџа корњаче 12.05 Легенда о Неши 12.30 Бакуган 3 12.50 Бен 10 13.15 Изненеђење! То је невероватно јестиво 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.05 Викенд поподне - Брвнара 15.45 Телешоп 16.00 Једна жеља једна песма 17.30 Скандалозно 18.25 Моја Србија 18.55 Телемастер 19.30 Ада, филм 21.05 Голи живот 22.30 Луда кућа 00.00 Играни филм 02.00 Играни филм 03.45 Ада, играни филм 05.25 Најава програма

Џенифер Конели

Блистави ум Биографски филм о метеорском успону Џонa Форбсa Неша Јуниора, математичког генија. Године борбе са шизофренијом и коначан успех – Нобелова награда, све то обрађено је у овом филму који је награђен са четири Оскара (најбоља женска споредна улога, најбољи редитељ, најбољи сценарио и најбоља фотографија). Режија: Рон Хауард Улоге: Расел Кроу, Џенифер Конели, Ед Херис, Кристофер Пламер, Пол Бетани (Пинк 2, 22.00) 08.00 10.00 11.30 12.00 14.00 14.30 15.00 15.45 16.15 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00

Филм: Слободни Џими Филм: Ратник џихада Сити њуз Филм: Тренутак предности Породични обрачун Агенција за СИС Др Оз Симар Маријана и Скарлет Туркан Собарица са Менхетна Сити њуз Дистрекшн Филм: Један једини Филм: Блистави ум Опасна игра Тријумф љубави Сити њуз Филм: Пре ноћи

Барби Златокоса У овом првом анимираном мјузиклу, са седам оригиналних песама, Барби оживљава модерну верзију класичне приче о замени идентитета и моћи пријатељства. Према познатој причи Марка Твена, Барби као принцеза и просјак представља Барби у узбудљивој двострукој улози, принцезе и сиромашне сељанчице... (Хепи, 10.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Фарма, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Изблиза, 17.00 Бибер, 17.30 Зоо пузле, 18.00 У нашем атару, 19.00 АБС шоу, 19.30 Бибер, 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.00 Филм, 01.00 Ноћни програм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota24.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Филм: Слепо веровање Дијагноза убиство Филм: Отета: Бегунац љубави Филм: Полицајац из вртића Краљевски болесници Хаваји 5-0 Филм премијера: Метак у цеви 23.00 Плаве крви 00.00 Филм: Вампирска нација

08.00 10.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00

Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Најбоље из породилишта Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Четири венчања - Америка Богата млада, сиромашна млада Шминкање са Клио Уштедети купујући - обрачун најбољих Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте Моја тајна Чудни облици зависности Дечак рођен као девојчица Мајами инк Стручњак за торте Моја тајна

Зу ле и ка Ро бин сон 08.00 Прича о Херкулеануму 09.00 Скривени светови: Подземни Рим 10.00 Рим: Последња граница 13.00 Брдо храма 14.00 Египат 15.00 Мистерије олупина на дну океана 16.00 Блиски сусрети у Сибиру 17.30 Истина о Јурију Гагарину 18.30 Стварање новог човека 19.30 Хитлерови фалсификатори 20.30 Освалдов дух 22.00 Наполеон 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Тајм тим година X 01.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Мала принцеза Лепотица и звер Филм: Шампион картинга Филм: Посао за странце Филм: Циганска магија Филм: Кобна опсесија Филм: у измаглици Филм: Shine a light Еротски филм Еротски филм

Коб на оп се си ја Бен Кро нин има све. Сјај не при ја те ље, сјај ну де вој ку и си гур ну сти пен ди ју за ко леџ. Али ње гов жи вот се ме ња ка да га но ва уче ни ца под име ном Ме ди с он уву че у аван ту ру за јед ну ноћ. Бен од лу чу је да оста не са сво јом де вој ком Еј ми што Ме ди сон пре тва ра у ње го вог нај ве ћег не при ја те ља... Уло ге: Џе си Бред форд, Ери ка Кри стен сен, Ши ри Аплби Ре жи ја: Џон Пол сон (Си не ма ни ја, 18.00)

Ери ка Кри стен сен

06.00 07.30 09.10 09.40 11.15 13.00 15.00 16.30 18.20 20.05 21.45 23.15 00.45 02.35 04.15

Страст у пустињи Лото тикет Холивуд на снимању Породица Тиш Аутомобили Бурлеска Синема верите Топао дом Планета мајмуна Човек на ивици Бунтовник Такер и Дејл против зла Без обавеза Заједно је гужва Човек на ивици

Име њак На кон вен ча ња ко је су им до го во ри ли ро ди те љи, Аши ма и Ашок на пу шта ју род ну Ин ди ју и од ла зе из Кал ку те у Њу јорк где их до че ка снег, не ма шти на и си ви ло. Аши ма се те шко при ла го ђа ва на но ву сре ди ну, а у же љи да не за да је бри ге ро ди те љи ма пи ше им пи сма у ко ји ма хва ли жи вот у Аме ри ци... Уло ге: Кал Пен, Та бу, Ир фан Кан, Ја син да Ба рет, Зу ле и ка Ро бин сон Ре жи ја: Ми ра На ир (ХРТ 1, 00.20) 07.52 Хрватска хроника БиХ 08.10 Кинотека: Планинама Дивљег запада, филм 10.14 Кућни љубимци 10.45 Катарински сајам 11.20 Нормалан живот 12.15 Спорт 12.35 Ветерани мира 13.25 Духовни изазови 13.55 Призма 14.45 Меркатска династија, док. серија 15.15 Репортери 16.15 Еко зона 16.40 ТВ календар 17.23 Одмори се, заслужио си 18.05 Лепом нашом: Опузен 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Лото 20.15 Плес са звездама 22.40 Инспекторица Ирен Хус 00.20 Имењак, филм 02.15 Редовнице у бегу, филм

08.00 Гладијаторска академија 08.25 Мерлин 09.10 Мала ТВ 09.40 Нови клинци с Беверли Хилса 10.20 Ристо репер, филм уа децу 11.41 Бриљантин 13.00 Чувари здравља 13.30 Обртник и партнер 14.00 КС ауто 14.35 4 зида 15.05 Малинска: Стони тенис, ЕЛ: Хрватска-Мађарска, репортажа 15.20 Картес: Пливање, ЕП у кратким базенима, пренос 16.25 Загреб: Ватерполо, Куп Хрватске - пренос, финала 17.50 Рукомет, ЛП: Загреб ЦО Фуксе Берлин 19.30 Лејк Луис: Светски скијашки куп - спуст 20.40 Вечерас 21.00 Додела Награда хрватског глумишта, пренос 23.05 Пети дан 00.05 Репортери 01.00 Гаража 01.25 Ретровизор

06.00 Убиство на планини сенки 07.30 Момци с Мадисона 09.00 Промена плана 10.30 Осамнаести анђео 12.00 Заљубљена у таласе 14.00 Да си на мом месту 15.30 Моја маћеха је ванземаљац 17.00 Клуб императора 19.00 Окршај холивудских звезда 19.30 Окршај холивудских звезда 20.00 Момци с Мадисона 21.45 Гориле у магли 23.45 Да си на мом месту

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 21.50 00.00 01.15 02.30

Месечина и Валентино Путовање живота Не без моје кћерке Бинго Остани уз мене Велика језа 21 грам Срећни бројеви Злочин и казна Вруће и секси Сецретс Вруће девојке

07.55 Училица 08.45 Галилео 09.55 Бибин свет 11.35 Богус: Измишљени пријатељ, филм 13.40 Рат, филм 16.05 Будва на пјени од мора 17.15 Смртоносних 60, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.05 РТЛ Времe 19.10 Галилео 19.58 РТЛ Времe 20.00 У потрази за Немом, филм 22.00 Дјевојка мог пријатеља, филм 00.10 Голфбрејкер, филм 01.55 РТЛ Данас

Де вој ка мог при ја те ља Да стин је за љу бљен у сво ју ко ле ги ни цу Алек сис, али она не осе ћа исто пре ма ње му и же ли да оста ну при ја те љи. Да сти ну не пре о ста не дру го не го да унај ми ци ме ра Тан ка ка ко би му по мо гао да осво ји Алек сис... Уло ге: Кејт Хад сон, Да јен Кук, Џеј сон Бигс, Алек Бол двин, Ди о ра Бе јрд Ре жи ја: Ха у ард Дојч (РТЛ, 22.00)

Кејт Хад сон

07.15 08.10 09.05 09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

08.30 09.30 10.15 11.30 12.00 12.45 13.45 15.00 16.45 18.15 19.15 20.45 21.15 22.15 23.30 23.45 01.00 01.45

Пета брзина Мегаградитељи Моћни бродови Моћни авиони Врхунско градитељство Људских руку дело Мегаградитељи Како се прави? Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом X-машине Како се прави? Трагом аукција Краљеви аукција Трговци Дајнамо, чудесни мађионичар Бер Грилс: Тајне преживљавања

Скијашки скокови Нордијско скијање Крос-кантри скијање Нордијско скијање Нордијско скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Скијашки скокови Пливање Алпско скијање Алпско скијање Алпско скијање Алпско скијање Скијашки скокови Коњички спорт Коњички спорт Пливање Сви спортови

Зло у по тре бљен и па три јарх

перација „Бљесак“ изазвала је прави шок ме- Кад сам касније питао потпредседника босанских ђу крајишким Србима, којима није падало ни Срба Кољевића шта је натерало Караџића да капитуна памет да ће Хрватима бити дозвољено да лира, одговорио је загонетно: „Нисмо имали избопрегазе заштићену зону УН без међународне реак- ра“. Ма шта значило, звучало је ружно. Потписали ције. Београд, који је пропустио да помогне својој су документ којим Милошевићу препуштају прегобраћи у Хрватској, ту грешку је покушао делом да варачка права. Употреба патријарха била је мајсторисправи слањем свог генерала Милета Мркшића да ски потез. Патријарх је касније повукао свој пристареорганизује војску и присилним враћањем краји- нак, али је било касно. шких мушкараца који су побегли из Хрватске 1991. Пре него што су се босански Срби вратили на ПаМорао сам да издам посебне потврде двојици краји- ле, бомбе НАТО-а су почеле да падају на њихов шких Срба, баштована амбасаде, да бих спречио њихово присилно одвођење. Испоставило се да ни нови регрути ни реорганизација војске нису од велике користи. Лидери крајишких Срба наставили су да се свађају међусобно и с Милошевићем, који је истицао да су Срби у Книну најчвршћи Срби и да неће никада бити војнички поражени. Изгледа да су сами крајишки Срби крајем јула схватили да офанзива хрватске војске у Босни драматично прети будућности њихове државице и пристали на разговоре у Женеви. Сви разговори о претходном плану З-4, који су крајишки Срби не- Угод ни раз го вор Ту ђма на и ам ба са до ра САД Гал брај та промишљено одбацили, сад су били мртви. Хрвати су захтевали безусловну преда- штаб после гранатирања пијаце Маркале, које је ју. Срби су се сложили. Амерички амбасадор у Хр- приписано Србима. Уништењем великог дела комуватској Питер Галбрајт састао се у Београду с Мила- никација војске босанских Срба, ток рата био је одном Бабићем, да му саопшти да је игра завршена и лучно измењен на начин који је много олакшао кода мора да прихвати хрватске услове. Видео сам Ба- начно цртање мапа у Дејтону. Кољевић је покушабића истог дана, али је он још глумио будалу, тврде- вао да ме убеди у то да бомба није могла доћи са ћи да ће дати изјаву да прихвата хрватске услове тек српске стране. Рекао сам му да узалуд троши речи. кад добије овлашћење од Скупштине. Чак и да Срби нису бацили ту бомбу, у безбројним Сумњам да би и потпуна предаја крајишких Срба артиљеријским нападима током три године опсаде спречила „Олују“. По извештају гарнизона УН у Сарајева, изгубљене су хиљаде живота. Кољевић се Книну, само на том подсуморно сложио с тим. ручју првог дана је убијено Предложио сам му да убе„Олу ја” је иза зва ла нај ма сов ни ју 500 људи. Почело је најведи Младића у то да се поће кретање народа у Евровинује захтевима УН о посе о бу на ро да у Евро пи по сле пи после одласка судетских влачењу тешког наоружаод ла ска су дет ских Не ма ца Немаца из Чехо словачке ња. Кољевић је одмах с мог из Че хо сло вач ке кра јем Дру гог крајем Другог светског рателефона Младића покута. Био је то и тренутак кад шао да убеди, али то је, као свет ског ра та. Нај ве ћи део РСК се равнотежа снага окренуи обично, било без успеха. је не стао, а за два ме се ца ла против Срба, први пут Само неколико сати каснибо сан ски Ср би из гу би ли су пе ти ну је Младић је пркосно одбаод почетка рата 1991. Они више никад неће имати цио услове НАТО-а, што је те ри то ри је ко ју су др жа ли иницијативу. За неколико било сасвим супротно Кодана, највећи део РСК, изуљевићевом ставу. Свима је зев источне Славоније, нестао је, а за два месеца бо- било јасно да само Младићев пристанак има стварсански Срби су изгубили петину територије коју су но значење. Младић је тврдио да би повлачење тедржали од маја 1992. шког наоружања оставило српске заједнице у СараКао додатак војној активности, саветник председ- јеву на милост Изетбеговићевој војсци. ника Клинтона Тони Лејк отпочео је промоцију ноТако се наставио „усрани меч“, како га је назвао ве, радикалне америчке иницијативе, чији је циљ мој амерички колега, између Младића и генерала био да се стави тачка на оно што су колеге из САД Жанвијеа и Смита. На крају је Младић попустио под описивале као дотадашњи „ситничарски приступ“. огромним притиском Милошевића и много слабиАли, док су Холбрук и његова група покушавали да јим Холбрука, који је закључио да је бомбардовање се домогну Сарајева, једно од оклопних возила је на ојачало његову преговарачку позицију с Милошевипуту низ Игман слетело с друма и експлодирало. Је- ћем. Проблем ће бити како да се довољно пажљиво дан од погинулих био је Боб Фрејзер. воде догађаји који треба да спрече прекомерно слаУ петак, 25. августа, Милошевић је одржао тајни бљење војске босанских Срба и потпуни пад РС. То састанак с кључним лидерима босанских Срба – по- би могло резултирати Милошевићевим слањем трулитичким и војним – и свим члановима југословен- па из Србије да би се спречила та несрећа и могућске, српске и црногорске уставне хијерархије, у при- ност да готово милион избеглица крене у Србију. суству српског патријарха Павла. Милошевић није Било је дубоке ироније кад је Младић одлучио да позахтевао никакве одлуке на том састанку, али их је вуче тешко наоружање. Авиони НАТО-а више нису позвао да што пре дају своје мишљење о његовом имали циљеве које могу оправдати и морали би сапредлогу да он води политичке преговоре који ће се ми да затражите прекид бомбардовања, знајући да сад сигурно захтевати и да у мешовитој делегацији неће добити подршку Савета безбедности за додатСрба и босанских Срба његов глас буде одлучујући. но бирање циљева, због руског вета. Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota24.novembar2012.

dnevnik

24. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Позитивна атмосфера која окружује вашу каријеру донеће ново јединство и жељу за напредовањем. Признања и повећани приходи су само на корак од вас. Можда се окренете новом послу.

BIK 20.4-20.5.

Оптимизам и узбуђење прожимаће свако окупљање којем будете присуствовали данас. И вама и људима који вас окружују једино ће бити битни позитивни трендови за будући успех без било каквих препрека.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Данас ћете вероватно бити у правом расположењу за организацију. Опрема најновије генерације може бити од велике помоћи у том пројекту и свакако не треба заборавити на помоћ пријатеља.

Могуће је да данас осећате велику љубавну глад. Ако сте у вези, могуће је да ћете имати велику жељу за романтичном вечером уз вољену особу. Ако сте усамљени, статус би вам се могао променити.

Неопходно чишћење или поправке у оквиру дома могу вас инспирисати на то да наставите уређењивање. Ослободите се старог намештаја или неких других непотребних предмета.

Очекујте да ћете данас добити веома важне информације, можда кроз књиге, усавршавање или разговор с пријатељима. То би вам могло отворити нека нова лична и професионална врата.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Напредак у односу с љубавним партнером или блиским пријатељем донеће вам већи осећај оптимизма у погледу будућности, а још више у виђењу садашњости. Ваш осећај самопоштовања је изузетно изражен.

Неочекивана повишица би вас могла учинити веома великодушним према вољеним особама. Ваша пажња биће веома цењена, али се потрудите да не потрошите одмах баш све што сте добили.

Могућност заљубљивања на први поглед је нешто о чему нисте размишљали до сада, али данас вам се може десити баш то. Било да се деси нешто више или не, тај осећај донеће ново светло у ваш живот.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Нова сазнања и боља комуникација с пријатељима и породицом донеће вам већи осећај самопоштовања. Задаци у које сте уложили велике напоре сада ће коначно показати своје резултате.

Филмови који укључују велики број специјалних ефеката сада могу бити посебно интересантни за вас. Можда ћете пожелети да сазнате нешто више о коришћеним ефектима и техникама. Забавите се!

Живот је једна велика авантура. Барем је то став који ће вас красити данас. Подсетите се прошлих успеха и дивних момената проведених са пријатељима како бисте увећали своје самопоуздање.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

За бра њен при лаз Мај ли Сај рус PROGNOZA

Џеј сон Лу ис Ри ве ра (40) осуђен је недавно на 18 месеци затвора, након што је ухапшен док је с маказама у руци покушавао да провали на посед Мајли Сајрус (20) у Лос Анђелесу. Судија Ви лијам Стјуарт одредио је Ривери забрану приласка Сајрусовој у трајању од три године. Мајли није била у судници, а њен адвокат Брајан Саливан одбио је да коментарише случај.

VIC DANA

ЈутРо

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 11 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 13 Niш

МагЛоВито , дан оБЛачан

Evropa

НО ВИ САД: Ујутру сумаглица и магла. Током дана претежно облачно уз ређу појаву сунчаних периода. Дуваће слаб променљив или источни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура 5 степени, а максимална 11. ВОЈ ВО ДИ НА: Ујутру сумаглица и магла. Током дана претежно облачно, понегде краткотрајни сунчани периоди. Дуваће слаб променљив или источни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура 4 степена, а максимална 12 степени. СР БИ ЈА: Ујутру мало свежије, сумаглица и магла. Током дана умерено облачно уз повремене сунчане периоде, више на југу, а на западу и северу магла и ниски облаци и током дана. Дуваће слаб променљив или источни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура 1, а максимална 13 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У недељу ујутру магла, а током дана сунчани периоди, али ће бити и области с ниском облачношћу и сумаглицом. У понедељак почиње да дува југоисточни ветар у Поморављу и Подунављу, у уторак и среду појачан. Средином идуће седмице биће преко 15 степени. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Пре подне опрезност се саветује астматичарима. Могући су болови у мишићима, раздражљивост и главобоља. Свим учесницима у саобраћају препоручује се додатна пажња.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 6 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Побила се два човека на улици. Усред туче наиђе полицајац, раздвоји их па их пита: - Како се зовете? - Зоран Петровић - каже први. - Зоран Михајловић - каже други. - Срам вас било, браћа па се бијете!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

114 (-17)

Slankamen

255 (-15)

Jaшa Tomiћ

Apatin

198 (-19)

Zemun

319 (-18)

Bogojevo

191 (-21)

Panчevo

330 (-18)

Smederevo

490 (12)

Baч. Palanka 212 (-18) Novi Sad

210 (-17)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

160 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

230 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

246 (-18)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-58 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 238 (-18) Beograd

Kusiћ

264 (-19)

30 (0)

Reшeњe:

DUNAV