Dnevnik 25.novembar 2012.

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 25. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23629 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„ D n e v n i k ” i s t r a @ u j e : DA LI ]E DR @A VA PO [TE DE TI NIS OD PLA ]A WA VE ]E RUD NE REN TE I KO LI KI ]E TO PROI zVE STI MA WAK U BU YE TU

Ru si ma }e mo po klo ni ti mi li jar du evra!?

Iako je Za ko nom o ru dar stvu iz pro {le go di ne pred vi |e no po ve }a we rud ne ren te sa 3 na 7 po sto, naj pre je bi lo na ja vqe no da }e, upr kos za ko nu, NIS bi ti iz u zet od tog po ve }a wa do kra ja 2012, da bi mi ni star rudarstva Mi la n Ba ~e vi} ne dav no {tu ro sa op {tio da }e ta „po {te da” ve }in ski ru ske kom pa ni je va `i ti „sve do is te ka ro ka va `e wa Ener get skog spo ra zu ma” iz me |u Ru si je i Sr bi je. A to zna ~i naj ma we do 2038, bu du }i da je Spo ra zum pot pi san 2008, s ro kom va `e wa od 30 go di -

na, i s mo gu} no {}u auto mat skog pro du `e wa na jo{ pet go di na. Pre ma po da ci ma Upra ve za tre zor Mi ni star stva fi nan si ja, NIS je na ime rud ne ren te pro {le go di ne upla tio 2,1 mi li jar du di na ra. Uko li ko NIS i na da qe bu de iz u zet od pla }a wa ren te po za kon skoj sto pi od 7 po sto, to bi, pre ma ne zva ni~ nim kal ku la ci ja ma, za bu ye te Sr bi je i Voj vo di ne, te za bu ye te lo kal nih sa mo u pra va u ko ji ma se eks plo a ti {e naf ta, zna ~ilo bar 30 mi li o na evra ma we pri ho da go di {we. str. 5

TU@ILA[TVU SUMWIVE RABOTE SA REGRESIRANIM \UBRIVOM

Priveden i Sa{a Dragin

Po li ci ja je ju ~e pri ve la de vet oso ba, me |u ko ji ma i biv {eg mi ni stra po qo pri vre de Sa {u Dra gi na, zbog sum we da su zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja o{te ti li buyet Sr bi je za vi {e od 470 mi li o na di na ra. Ka ko je sa op {ti lo Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va, osum wi ~e ni ma se sta vqa na te ret da su u pe ri o du od ju la 2009. do kra ja mar ta 2011. omo gu }i li pred u ze }i ma „Sun ce” iz Som bo ra, „Mli no step” iz No vog Sa da, „Te ra bo” iz Vr ba sa i „In vej” iz Ze mu na da od „HIP-Azo ta re” Pan ~e vo na ba ve re gre si ra no |u bri vo, iako na to ni su ima li pra vo. Na i me, pre ma kri vi~ noj pri ja vi, na kon do no {e wa pred met nih ured bi Vla de Sr bi je, pan~eva~ka „Azo ta ra” sta vqa u pro met 70.000 to na ve {ta ka. To |u bri vo je za tim usme ra va no ka PKB-u, In sti tu tu za krm no bi qe i Po qo pri vred nom do bru „Alek sa [an ti}”, {to bi bi la za ko ni ta di stri bu ci ja. Me |u tim, na ve de ne tri fir me su, navodi MUP, ume sto ka za ko ni tim ko ri sni ci ma re gre si ra nog |u bri va, isto usme ra va li ka po me nu tim pri vat nim fir ma ma.

PR VI PUT ODR @A NA SVE ^A NA SED NI CA SKUP [TI NE APV PO VO DOM GO DI [WI CE PRI SA JE DI WE WA VOJ VO DI NE SR BI JI

Jed ni sla vi li, dru gi obe le `a va li

str. 3

str. 2

nasLOvi

DANAS U KATALONIJI ODR@AVAJU ISTORIJSKI REGIONALNI IZBORI MostSE Catalans are expected to vote for pro-independence parties in

Kraj stare [panije?

Sunday’s election, handing Spain’s wealthiest region a mandate to hold a referendum on secession in defiance of the national constitution

ATALONIA FACTFILE C Katalonija: Populacija: miliona Pop: 7.43m 7,43 (15.7% of Spain total) Status: autonomna Autonomouszajednica community Povr{ina: 32.114 Area: 32,114 sq kmkvad. km Major languages: Catalan, Slu`beni jezici: katalonski, {panski(Castilian) (kastiqanski) Spanish Resursi: industrija, turizam Resources:

DRAGOqUB MI]UNOVI]

Nema vajde od jereze

str. 2

Teofil Pan~i} O te~nom hap{ewu

FRANCUSKA

\or|e Randeq

Gotovina, Homer i radikali

VI[E OD ISTORIJE

^etiri kruga straha

str. 12

ANDORA

Artur Mas, Mas , katalonski Catalan [PANIJA SPAIN predsednik i lider president and CiU partije CiU, je odr`avawe partyobe}ao leader, promises referenduma o nezavisnosti referendum within four years Catalonia GDP : EQ Kataloniski BDP: 210 milijardi evra of Spain’V WULOOLRQ

(18% BDP-a cele [panije) Catalan government Katalonska vlada tvrdi it subsidises daclaims je davala ostatku UHVW RI 6SDLQ EQ [panije 16 milijardi a year – equivalent evra godi{we, {to je to 8% regionalnog of regional BDP-a GDP oko

Pyir rienen jie e

\irona K AATTAALLOON NI AI J A C Leida Lleida Taragona Tarragona

Barselona Barcelona

50km 30 miles MEDITERRANEAN Sredozemno more SEA str. 11

Sunce kroz oblake Najvi{a temperatura 13°S

2

dnevnik

nedeqa25.novembar2012.

Po no vo vi ze po ~et kom 2013?

CITATI

„

Sme { taj `e n e naj ~e { }e za jed no sa de com u ’Si gur nu ku }u’ je pri vre me no re {e we, ali dr `a va, svo jom pre ven tiv nom po ro di~ no prav nom i ka zne nom po li ti kom, mo ra da obez be di da sop stve ni dom bu de ta si gur na ku }a

”

Sa{a Jankovi}, za {tit nik gra |a na

Iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za vi znu li be ra li za ci ju Ta wa Fa jon iz ja vi la je u Qu bqa ni da Evrop ska uni ja po ku {a va da pro na |e „me ha ni zam za pri vre me no uvo |e we vi znog re `i ma za tre }e dr `a ve“, kao i da bi on mo gao da bu de usvo jen po ~et kom na red ne go di ne.

Go vo re }i o mo gu} no sti po nov nog uvo |e wa vi znog re `i ma za dr `a ve za pad nog Bal ka na Fa jon je pod se ti la da je Evrop ska ko mi si ja jo{ pre go di nu da na upo zo ri la da bi po je di nim ze mqa ma za pad nog Bal ka na mo gle bi ti po no vo uve de ne vi ze, me |u ko ji ma su i Sr bi ja i Bo sna i Her ce go vi na. „Qu di ve }i nom pu tu ju u [ved sku i Ne ma~ ku. Ide zi ma i o~e ku je se da }e broj azi la na ta ka tim ze mqa ma bi ti jo{ ve }i”, re kla je Fa jon, pre ne li su slo ve na~ ki me di ji. Iz ra ziv {i na du da do to ga, ipak, ne }e do }i, ona je po ru ~i la da ne bi tre ba lo zlo u po tre bqa va ti po sto je }i si stem.

Pe tro vi}: Bu yet ne re a lan Pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi} iz ja vio je za RTS da je bu xet za na red nu go di nu ne re a lan, jer ne do sta je 25 mi li jar di di na ra (0,7 od sto BDP) da bi se ostva rio ciq od 3,6 od sto. Pe tro vi} je re kao da se pro blem uglav nom po ja vqu je na stra ni ras ho da, ali da ga ima i na stra ni pri ho da. „Na stra ni ras ho da to je ve li ko re za we ro ba i uslu ga, {to po zdra vqa mo, ali je pro blem {to iza to ga ne po sto je od go va ra ju }e me re ko je bi to sma we -

we u~i ni le kre di bil nim”, ob ja snio je Pe tro vi}. Pre ma we go voj oce ni, dru gi ve li ki pro blem su sub ven ci je ko je mo gu da se is trg nu kon tro li i da bu du ve }e ne go {to su o~e ki va ne.

Tre }i deo su, ka ko je uka zao, so ci jal na da va wa ko ja }e mo `da bi ti ve }a po {to }e in fla ci ja bi ti ve }a ne go {to je u ovom bu d`e tu pred vi |e no.

Fi skal ni sa vet pro ce wu je da }e ma wak u dr `av noj ka si bi ti ve }i od 3,6 od sto i da }e iz no sti oko 4,2 od sto BDP.

Ho yaj: Be o grad pre ko KiM u EU Ko sov ski mi ni star spoq nih po slo va En ver Ho xaj iz ja vio je da bez do go vo ra sa Ko so vom Sr bi ja ni ka da ne }e bi ti pri mqe na u Evrop sku uni ju. U in ter vjuu za ne ma~ ki list Zi doj ~ e caj t ung, na s lo v qe n om „Sr bi ja }e nas pri zna ti”, Ho xaj je re kao da se za la `e „za di ja log sa Be o gra dom i na da da qoj po dr {ci Bri se la i Ber li na”, pre neo je „Doj ~e ve le”.

Na kon sta ta ci ju no vi na ra ne ma~ kog li sta da „upr kos svim raz go vo ri ma srp sko vo| stvo i da qe na gla {a va da ni ka da ne }e pri zna ti Ko so vo”, Ho xaj je re kao da }e u tom slu ~a ju „put Sr bi je ka Evrop skoj uni ji bi ti za tvo ren”. „Bez do go vo ra sa Ko so vom, Sr bi ja ni ka da ne }e bi t i pri m qe n a u Evrop s ku uni ju. Be o grad s na ma skla pa spo ra zu me i ti me fak ti~ ki pri zna je re al nost po sto ja wa Re pu bli ke Ko so vo kao dr `a ve i kao su se da. Sr bi ja }e nas ka sni je i for mal no pri zna ti”,

e mo krat ska stran ka da nas do bi ja no vo ru ko vod stvo, ko je }e ima ti ite ka ko te `ak za da tak da naj pre kon so li du je DS, do bra no uz dr man na kon gu bit ka vla sti na dr `av nom ni vou, a po tom i da u naj ve }oj mo gu }oj me ri va lo ri zu je we go vu sa da opo zi ci o nu ulo gu.

Na kon pri li~ no tur bu lent nog pe ri o da, ko ji je obe le `io ozbiq nu unu tra {wu bor bu za vo de }u ulo gu u stran ci, sa opa sno sti ma da do ve de i do po de le DS-a, do go vor Bo ri sa Ta di }a i we go vog glav nog kon ku ren ta Dra ga na \i la sa omo gu }io je da de mo kra te ipak mno go mir ni je do ~e ku ju da na {wu se si ju. Pod se ti mo, tim do go vo rom se do sa da {wi pr vi ~o vek DS-a oba ve zao da se ne }e kan di do va ti, dok je \i las, pak, pri hva tio ne ka Ta di }e va ka drov ska re {e wa, kao i od re |e ne sta tu tar ne pro me ne, ko ji ma se zna ~aj no sma wu ju pred sed ni~ ka ovla {}e wa.

Isti na, de mo kra te }e da nas li de ra ipak bi ra ti iz me |u dva kan di da ta, s ob zi rom na to da je u tr ku u{ao i Bra ni mir Ku zma no vi}, ali se we go va even tu al na po be da nad ak tu el nim gra do na ~el ni kom

D

PROF. Dr DRAGOQUB MI]UNOVI], PREDSEDNIK

Ne ma vaj de

Be o gra da gra ni ~i sa na u~ nom fan ta sti kom.

– O~e ki va lo se da }e na ovoj skup {ti ni bi ti mno go vi {e dra me. Po sto ja le su, s dru ge stra ne, i ozbiq ne na me re pro tiv ni ka De mo krat ske stran ke da se DS kri mi na li zu je i raz bi je, i na taj na ~in uga si je di na re al na al ter na ti va ak tu el noj vla sti. Sve to je zah te va lo ve li ku od go vor nost u de la wu. I od lu ~e no je da se ne ide na ob ra ~un do nok da u na, ne go da se to evi dent no raz mi mo i la `e we u ne kim sta vo vi ma po ku {a pre va zi }i ~u va wem stra na~ kog je din stva i isto vre me nim stva ra wem ru ko vod stva ko je mo `e da funk ci o ni {e na ba zi kom pro mi sa – ka `e za „Dnev nik” pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta DS-a prof. dr Dra go qub Mi }u no vi}. l Da li je dogovor Borisa Tadi}a i Dragana \ilasa ipak „smrt za demokratiju”, kako tvrdi prof. dr Slobodanka Tu-

rajli}. Ili bi za demokratiju u Srbiji bilo pogubnije da se DS podelio?

– Naj pre, ni je de mo kra ti ja ta ko ta na na biq ka pa da je jed ni unu tar par tij ski iz bo ri, ka kvi god da su, mo gu usmr ti ti. Dru go, po li ti~ ke stran ke ima ju za da tak da u od re |e nim mo men ti ma po stu pe i prag ma ti~ no, da ka ko ne na ru {a va ju }i bit no od re |e ne de mo krat ske prin ci pe. Tre }e, dve ma le stran ke, ko je bi na sta le iz kon flik ta ko ji je na ovoj skup {ti ni mo gao da eska li ra, si gur no ne bi bi le efi ka sne na po li ti~ kom ne bu. I ~e tvr to, kom pro mis si gur no ni je su pro tan de mo kra ti ji. Uosta lom, ~i we ni ca je i da }e mo ipak ima ti dva kan di da ta za pred sed ni ka DSa, te da su iz bo ri taj ni i da se uvek ne ko me mo `e da ti ili ne da ti glas. A sa mo vre me mo `e po ka za ti da li }e i ko li ko no vo ru ko vod stvo bi ti efi ka sno i u sta wu da da qe una pre di stran ku.

Rukovawe javno, ostalo tajno l Da li je Da~i}, susretom sa Ta~ijem, uradio ono {to je jo{ pre koju godinu trebalo da uradi Cvetkovi}? Nije li DS podlegao „sindromu Ra~an”, pa je neke stvari propustio da uradi strahuju}i od patriotskih etiketa?

– Od re |e na ogra ni ~e wa u de lo va wu na sle |e na su iz vre me na vla de Vo ji sla va Ko {tu ni ce, u smi slu pre am bu le Usta va i pot pu nog od ba ci va wa Ah ti sa ri je vog pla na, na te me qu ~e ga je on da iz gra |e na po li ti ka da se o ne kim pi ta wi ma ne raz go va ra, da se ona ig no ri {u. Po put, na pri mer, ~i we ni ce da je do sta ze ma qa pri zna lo Ko so vo, da oni ta mo ima ju svo ju vla du i, {to je naj va `ni je, ogrom nu ve }i nu sta nov ni {tva ko je wi ho vu tzv. ne za vi snost po dr `a va. S dru ge stra ne, na {a je spoq na po li ti ka po la ga la iz ve sne na de u Me |u na rod ni sud prav de, da }e on po ni {ti ti De kla ra ci ju o ne za vi sno sti, pa je i u tom smi slu du go in si sti ra no na tvr dom sta vu, ko ji je ka sni je za dr `an po iner ci ji. Sve to ni je bi lo do bro, na {ta sam odav no uka zi vao, upo zo ra va ju }u da tom pro ble mu mo ra mo da pri |e mo re a li sti~ ki,

da mo ra mo raz vi ja ti kon tak te sa Pri {ti nom ako `e li mo da ne {to ura di mo, a po go to vo ako `e li mo da po boq {a mo po lo `aj Sr ba i osta lih ne al ba na ca.

S dru ge stra ne, tre ba re }i i to da smo upra vo mi u dru goj po lo vi ni man da ta Cvet ko vi }e ve vla de u~i ni li zna ~aj ne po ma ke na nor ma li za ci ji tih od no sa s Pri {ti nom, dok se oni ko ji su sve vre me sa bo ti ra li te na {e ge sto ve, ko ji su nas zbog wih de nun ci ra li, ko ji su sva ki po ku {aj di ja lo ga na zi va li iz daj ni~ kim, sa da na pra sno po ja vqu ju kao „kon struk tiv ni part ne ri”. Pod se ti }u da su nas isti ti sve vre me za ma ja va li pri ~om ka ko „ima ju plat for mu za Ko so vo” ali ne }e da je ka `u pre iz bo ra. Evo, iz bo ri su odav no za vr {e ni a te plat for me ne ma, dok se isto vre me no Da ~i} sa sta je sa Ta ~i jem a da za pra vo ne zna mo o ~e mu raz go va ra ju. Na rav no da ne ma mo ni {ta pro tiv da se di ja log sa Pri {ti nom na sta vi, ali je ne vo qa {to se to sa da u su {ti ni ra di mno go ne tran spa rent ni je. Ru ko va we je ste jav no ali sve osta lo je taj no i bo jim se da }e mo na kra ju bi ti do ve de ni pred svr {en ~in.

l Ho}e li DS s tim novim rukovodstvom imati snage da izraste u istinsku socijaldemokratsku partiju, s obzirom na op{te ocene da je tokom proteklih godina dobrano izgubio ideolo{ki fokus?

– Ak tu el na kri za, za sno va na na neo li be ral nom kon cep tu eko no mi je, po ka za la je svo je pra vo li ce kroz ve li ko ra slo ja va we sta nov ni {tva, stva ra we so ci jal nih ne prav di ogrom nih raz me ra i stra ho vi to kon cen tri sa we ka pi ta la u ru ka ma ma log bro ja qu di. Od go vor na to je pre ra spo de la bo gat stva na pra ved ni ji na ~in, u pr vom re du kroz po re sku po li ti ku, te od lu~ ni je ula ga we u obra zo va we, na u ku, kul tu ru, zdrav stvo... kao za log za bu du} nost jed ne za jed ni ce. Ko li ko DS bu de u sta wu da te vi tal ne te me, na ko ji ma da nas in si sti ra ju sve so ci jal de mo krat ske par ti je di qem sve ta, po sta vi kao svoj osnov ni pro gram ski ciq, uto li ko }e bi ti re le vant ni ja na po li ti~ kom ne bu Sr bi je. l A da li je to realno o~ekivati kada se imaju na umu optu`be koje su se ~ule unutar samog DS-a da „\ilas nema ideologiju”?

– Ne ra di se o to me da li \i las ili bi lo ko ji po je di nac u DS-u ima ide o lo gi ju, ve} da li sa ma stran ka ima ide o lo gi ju. Jer ta da su po je din ci, ka ko god se zva li, oba ve zni da na te me qi ma te ide o lo gi je de lu ju. Su {ti na je da se ov de ne ra di o fra ze o lo gi ji ili ne ka kvom efe mer nom pi ta wu, ve} du bo ko vred no snoj ori jen ta ci ji ko ja di ri gu je sva kom na {om od lu kom. l Ho}e li, me|utim, gra|ani poverovati u tu „duboku vrednosnu orijentaciju” i borbu za malog ~oveka u situaciji kada se za mnoge visoke funkcionere DS-a tvrdi da su im ruke do ramena umazane pekmezom?

– Lo {e je ka da se jed na u osno vi ve o ma zdra va ide ja, kao {to je bor ba pro tiv ko rup ci je, zlo u po tre -

TU@ILA[TVO SUMWA DA JE BILO MALVERZACIJA PRI PRODAJI REGRESIRANOG \UBRIVA re kao je Ho xaj. „Zi doj ~e caj tung” na vo di da se srp ski po li t i ~ a r i za l a ` u za po d e l u Ko so va, pre ma ko joj bi se ver u ko jem `i ve Sr bi pri pao Sr bi ji, ali Ho xaj is kqu ~u je ta kvu mo gu} nost. „Na da mo se da }e sre di nom de cem bra bi ti for mi r a n a ~e t i r i kon t rol n a punk ta, dva sa na {eg i dva sa srp skog pod ru~ ja. Ve} sa da mo `e mo na {u ro bu pre ko Sr bi je, sla ti u Evro pu. U na red nim sed mi ca ma }e mo, na dam se, sa Sr bi jom pot pi sa ti spo ra zu me o sa rad wi u obla sti ener ge ti ke i te le ko mu ni ka ci ja”, ka zao je Ho xaj.

KOSOVSKI SRBI SUMWAJU U OSUDU HARADINAJA

Vra ti }e se Ra mu{ i bi }e pre mi jer

Ko sov ski Sr bi su se prak ti~ no ve} psi hi~ ki pri pre mi li za to da }e Ha {ki tri bu nal 29. no vem bra oslo bo di ti i Ra mu {a Ha ra di na ja, iz ja vio je za „Dnev nik” Oli ver Iva no vi}. „Po sle oslo ba |a wa Go to vi ne i Mar ka ~a go to vo su uve re ni da }e i Ha ra di naj bi ti oslo bo |en, tim pre {to su mal te ne svi sve do ci pro tiv we ga ili mr tvi ili su ’iz ne na da’ iz gu bi li vo qu da sve do ~e. I ta kva pre su da bi sa mo u~vr sti la uve re we me |u Sr bi ma da je me |u na rod na za jed ni ca pro al ban ska”, na vo di Iva no vi}.

On ka `e da bi sa aspek ta po mi re wa pu {ta we Ha ra di na j a pred s ta v qa l o ve l i k u smet wu. „Jer, ako srp ske `r tve ne ma ju isti tret man kao i al ban ske, on da to te {ko da mo `e bi ti te ren na ko jem }e se gra di ti po ve re we i po mi re we. Da kle, ume sto pu ta ko ji je je di ni smi slen i du go ve ~an, bi ra se kra }i, kroz po -

INTERVJU

li ti~ ki do go vor sa Be o gra dom. Ali to je sa mo gre ba we po po vr {i ni, jer ta kvi aran `ma ni mo gu do ve sti sa mo do pri mir ja, ne i do traj nog mi ra i sta bil no sti”, ob ja {wa va na{ sa go vor nik.

Iako se u srp skoj jav no sti pro ce wi va lo dru ga ~i je, Iva no vi} tvr di da }e po vra tak Ha ra di na ja za pra vo ko ri sti ti Ta ~i ju. „Ta ~i u Ha ra di na ju vi di ~o ve ka s ko jim mo `e da na pra vi ko a li ci ju, zbog sli~ no sti po li ti~ kih sta vo va i OVK bek gra un da, {to bi mu obez b e d i l o sta b il n u vla d a vi nu jo{ ne ko li ko go di na. U me | u v re m e n u bi usle d i l e ustav ne pro me ne, ko je bi tre ba l e da oja ~ a j u funk c i j u pred sed ni ka Ko so va. Kraj wi re zul tat po sle sve ga bio bi po vra tak Ha ra di na ja na pre mi jer sku funk ci ju, dok bi Ta ~i za seo u pred sed ni~ ku fo te qu”, pred vi |a Oli ver Iva no vi}. n Mi ro slav Sta ji}

Priveden i biv{i ministar Sa{a Dragin iv {i mi ni star poqoprivrede Sa {a Dra gin, vla snik “Ces Me ko na” Zvo ni mir Ni ke zi} i jo{ se dam oso ba osum wi ~e nih za mal ver za ci je pri pro da ji |u bri va, ko je je ju ~e uju tro pri ve la Rad na gru pa Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je, upu }e ni su na sa slu {a we. Sum wa se da su iz vr {i li kri vi~ na de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, da va we i pri ma we mi ta, na gla sio je tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}.

Svi uhap {e ni do vo de se u ve zu sa ne le gal nom tr go vi nom jef ti ni jeg, od no sno sub ven ci o ni sa nog |u bri va, ko je je pro iz ve de no u HIP Azo ta ri Pan ~e vo. Oni se kri vi~ nom pri ja vom te re te da su u~i ni li niz ne pra vil no sti u ve zi sa pro me tom re gre si ra nog mi ne ral nog |u bri va u to ku 2009. i 2010. go di ne ko je je po Ured ba ma Vla de Sr bi je bi lo na me we no po qo pri vred nim ga zdin stvi ma, za dru ga ma i pred u ze }i ma ko ja se ba ve po qo pri vred nom pro iz vod wom, a u ko ji ma dr `a va ima svoj ka pi tal. „To |u bri vo su osum wi ~e ni pro da va li li ci ma ko ja na we ga ni su ima la pra vo i omo gu }i li su da ~e ti ri pri vat na pri vred na dru {tva do bi ju ve {ta~ ko |u bri vo po po vla {}e nim ce na ma i na taj na ~in pri ba ve imo vin sku ko rist u iz no su od 470 mi li o na di na ra, ili oko pet mi li o na evra u to vre me, a da za taj iz nos isto vre me no o{te te bu xet Re pu bli ke Sr bi je”, uka zao je tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal.

On je pre ci zi rao da je u ovom slu ~a ju je Azo ta ra Pan ~e vo pri ba vi la imo vin sku ko rist u iz no su od 470 mi li o na di na ra, jer je is ko ri sti la pra vo i iz bu xe ta Re pu bli ke

B

Tu`ila{tvo tra`ilo da se Sa{i Draginu odredi pritvor

DS podr`ava istragu De mo krat ska stran ka uvek je po dr `a va la is tra gu svih ne za ko ni tih rad wi i da dr `av ni or ga ni ra de svoj po sao, iz ja vio je po sla nik te stran ke Bo ri slav Ste fa no vi} po vo dom pri vo |e wa ne ka da {weg mi ni stra po qo pri vre de Sa {e Dra gi na. Ste fa no vi} je re kao da bi DS vo le la da vlast do ka `e svo ju ne pri stra snost u tom po slu. Ste fa no vi} je do dao da im to ne }e bi ti jed no stav no, jer, ka ko je re kao, „o~i gled no ima ju vr lo ozbiq na ogra ni ~e wa u bor bi pro tiv ko rup ci je”.

Sr bi je po vu kla iz nos ko ji je bio na me wen za re gre si ra we pro iz vod we mi ne ral nog |u bri va.

Ra di sa vqe vi} je re kao da su u tu `i la {tvo na sa slu {a we, osim Dra gi na i Ni ke zi }a, pri ve de ni i biv {i pred sed nik Uprav nog od bo ra HIP Azo ta re Pan ~e vo Ra do slav Vu ja ~i}, biv {i za me nik di rek to ra Azo ta re Mi haj lo Gru ji}, biv {i di rek tor PKB-a Mi lan Ve qo vi}, biv {i di rek tor po qo pri vred nog do bra “Alek sa [an -

ti}” kod Som bo ra Ar se ni je Ka ta ni}, biv {i di rek tor kru {e va~ kog In sti tu ta za krm no bi qe Dra gi La za re vi}, biv {a di rek tor ka fir me “In vej” Ve ri ca Spa si} i vla snik pred u ze }a “Te ra bo” Bo ri slav Stoj ko vi}. Za dve oso be, ko je se sum wi ~e za u~e {}e u kri vi~ nom de lu, se jo{ uvek tra ga.

Na kon sa slu {a wa tu `i la {tvo }e od lu ~i ti o po kre ta wu is tra ge, a su di ja za pret hod ni po stu pak od lu ~i }e o zah te vu tu `i la {tva da se

osum wi ~e ni ma od re di pri tvor.

HIP Azo ta ra Pan ~e vo, ~i ji je stru~ ni kon sul tant bio Ni ke zi}, ina ~e bli ski sa rad nik ta da {weg pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a, sta vi la je u pro met 70.000 to na |u bri va ko je se za tim usme ra va ka PKBu, In sti tu tu za krm no bi qe i po qo pri vred nom do bru „Alek sa [an ti}„, {to bi bi la za ko ni ta di stri bu ci ja. Me |u tim, na ve de ne tri fir me, pre ma sa zna wi ma iz is tra ge Tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal, ko ri ste se sa mo da se jef ti ni je |u bri vo, ume sto ka za ko ni tim ko ri sni ci ma, pre u sme ri ka pri vat nim fir ma ma „Sun ce”, „In vej”, „Te ra bo”, „Mli no step”, ko je ni su ima le pra vo na sub ven ci je, tj. na jef ti ni je |u bri vo.

Pod se ti mo, Sa {a Dra gin je od 2004. do 2007. go di ne oba vqao po slo ve za me ni ka se kre ta ra za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo AP Voj vo di ne, da bi u ma ju 2007. go di ne po stao mi ni star za {ti te `i vot ne sre di ne u Vla di Re pu bli ke Sr bi je. Od ju la 2008. do mar ta 2011. go di ne bio je mi ni star po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de.

Zvo ni mir Ni ke zi}, jav no sti je po znat kao vla snik kon sul tant ske ku }e „Ces Me kon”, a u uprav nom od bo ru Agro ban ke bio je pred stav nik dr `av nog ude la. Po ~et kom sep tem bra sa slu {an je kao sve dok u is tra zi po vo dom Agro ban ke. Ni ke zi }ev „Ces Me kon” ra dio je i na broj nim pri va ti za ci ja ma fir mi kao {to su „Kwaz Mi lo{„, „Fri kom”, „Mle ka ra [a bac”, „Tra jal”, „Be o grad film”, „Se me”, „Ve te ri nar ski za vod Ze mun”, ko je je Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je oce nio kao sum wi ve.

(Agencije)

nedeqa25.novembar2012.

c m y

dnevnik

PO LI TI^ KOG SA VE TA DE MO KRAT SKE STRAN KE

KARMA KOMA

od jereze bqava u politikantske svrhe. Demokratskoj stranci su poku{ali da pripi{u sve kriminale ovoga sveta, a sada afere koje se otvaraju pokazuju da u wima nema ba{ puno aktera povezanih sa DS-om, ve} preovla|uju neke druge stranke.

Na`alost, ~iwenica je da ni DS nije imun na trule jabuke, ali eventualno ogre{ewe o zakone treba da utvr|uju tu`ila{tvo, sudovi, a ne politi~ari i tabloidi. l Mo `e li DS odmah da pre |e u „opo zi ci o nu ofan zi vu”, ili }e stran ci ipak bi ti po treb no od re |e no vre me za kon so li da ci ju, pa i „o`i vqa va we rej tin ga”, ko ji je do sta pao?

DS je uvek bio uz Voj vo di nu l Pred sed nik voj vo |an skog par la men ta je pre ne ko li ko da na pr vi put u Na rod noj skup {ti ni obra zla gao je dan za kon ski pred log, ko ji je po te kao iz naj vi {eg voj vo |an skog do ma. Zbog ~e ga u pret hod nim sa zi vi ma, ~ak i ka da je DS tvo rio ve }i nu na oba ni voa vlast, pred lo zi Skup {ti ne APV naj ~e {}e ni su ni sti za li do dnev ni red? I za {to Cvet ko vi }e va vla da ta ko |e ni je po {to va la ustav nu od red ba o iz dva ja wu 7 pro ce na ta bu xe ta za Voj vo di nu?

– Ne bih to tako ocewivao. Podr`avam ovaj gest, ali i podse}am na to da je upravo DS najvi{e pomagao razvoju autonomije Vojvodine, jo{ od \in|i}eve vlade i omnibus zakona, pa preko novog Ustava, gde smo se tako|e zalagali za odre|ena prava Pokrajine. I Demokratska stranka }e i nadaqe podr`avati svaki razvoj autonomije. A kada je re~ o Ustavom garantovanom buxetskom procentu, situacija je u prethodnom mandatu bila takva da se naprosto morao tra`io kompromis, sa kojem se, uostalom, uvek na kraju sagla{avala i Skup{tina APV. – Ne vidim zbog ~ega bi sada bilo potrebno neko vreme da se DS „zahukta”. Pa nismo mi zaboravili {ta zna~i politi~ko delovawe. Uostalom, ma koliko su u proteklom periodu i oponenti DS-a i mediji o~ekivali da se ~ak i rad poslani~kog kluba u Skup{tini Srbije svede na na{e unutra{we ~arke, mi smo bili itekako aktivni, energi~no reaguju}i na sve zakonske predloge protivne evropskim standardima kojima su gu{eni reformski smerovi na{eg dru-

{tva. A tu }emo odlu~nost demonstrirati i sada kada na red do|e Predlog buxeta za 2013. Ne treba, dakle, imati nikakvu sumwu u to da }e DS biti stub opozicije i alternativa ovoj vlasti, i to ne samo u verbalnom smislu, nego u su{tinskom. l „Sr bi ja je ugro `e na”, tvr de Vo ji slav Ko {tu ni ca i we gov DSS. Mo `e li se do go di ti da pre su de Go to vi ni i Mar ka ~u, i ona ko ja se o~e ku je za Ha ra di na ja, da ju ta kav ve tar u je dra evro -

3

skep ti ci ma da Sr bi ja za i sta od u sta ne od evrop skog pu ta?

– Mislim da ne. Ogor~ewe presudom Tribunala jeste opravdano, jer su hrvatski generali oslobo|eni svake krivice, ~ak i one po komandnoj odgovornosti, za koju su na{i generali itekako platili. I nije sporno da ta presuda ostavqa lo{, sumwiv i kompromitantan utisak. Ba{ kao {to nije sporno ni to da hrvatska dr`ava ne mo`e izbe}i odgovornost zbog stotina civila stradalih u „Oluji” i posle we, zbog kilometrima dugih izbegli~kih kolona, spaqenih imawa... Ali mi da promenimo presudu Tribunala ne mo`emo, i sada bi nekakvo ula`ewe u konfontaciju sa EU tim povodom bilo potpuno besmisleno i predstavqalo u osnovi samo be`awe od re{avawa `ivotnih pitawa ove na{e prezadu`ene, siroma{ne zemqe.

Uostalom, ne vidim koja bi to bila alternativa kada bi Srbija odustala od evropskih integracija. Privredu smo usmerili u pravcu EU, dobijamo od Evrope ogromnu pomo}, na kraju, u EU nam je i celo okru`ewe. A pri~a o nekakvoj „politi~koj neutralnosti” je neodgovorna, prazna. Pa nismo mi [vajcarska. n Miroslav Staji}

Te~ nog li hap {e wa Do go di se to po vre me no da se po slom iz me stim Dov de je, da kle, sve ja na ko ji dan iz otax bi ne, pa je on da, otax bi nu, mal ko sno. Me |u tim, {ta? Po mo po sma tram sa stra ne, a ve sti ko je mi iz we do la ze jem i va {em naj bo qem sa ne ret ko su ta kve da mi se u~i ni ka ko ni sam od ma kao zna wu, gra |a nin Ka sa Jo sa mo u pro sto ru ne go i u vre me nu, ili ~ak u ne koj jo{ `ef ni je od te sor te: ra di za ku ~a sti joj di men zi ji, kao da sa da gle dam na je dan se o de `me ka stom sta ri jem svet o~i ma ne kog dru gog sve ta, pa se sve ~u dim ono - go spo di nu bez te ro ri sti~ ke pro {lo sti i bor be nih me {to ta mo za ti ~em. ve za sa Al Ka i dom, Ir skom re pu bli kan skom ar mi jom Otva ram, da kle, in ter net sko so ko }a lo da le ko od ili ve} ne znam ~i me, o br ka tom pen zi o ne ru iz Su bo ku }e, i na ne kom od por ta la ugle dam vest: „Hap {e we ti ce ko ji se za ka ri je re ba vio po li ti kom i ban kar Jo `e fa Ka se u to ku“. Da sam kod ku }e u tom tre nut - stvom. Ka ko se, da kle, hap si ta kvog ~o ve ka i gra |a ni ku, mo `da i ne bih sti gao sa gle da ti tu vest iz naj bo - na? Evo, ova ko: do |e{ s od go va ra ju }im na lo gom na qeg ugla, ali gle da no iz da le ka, sa pri vi le go va ne po - we go vu ku} nu adre su i – cap, uhap si{ ga. Ne ma ni ka zi ci je od ma ka, u tom tre nut ku do `i vqa vam jed no ta - kvog „to ka“, ne ma dra me i ne iz ve sno sti, ne ma raz me ko re }i zen-pro sve tqe we, i shva tam da sam upra vo ne va tre, ne ma ta la~ ke i hu ma ni tar ne kri ze, ne ma za ugle dao Ob ja vu sa mu, da sam upra vo uhva tio – kao oni pra vo ba{ ni ~e ga osim jed nog me dij ski pri li~ no neo fi zi ~a ri vra go la sti Hig sov bo zon – sa mu su {ti nu d re di vog tre nut ka u ko jem je dan gra |a nin gu bi sta tus Sve ga Ovo ga {to nas sa da u Sr bi ji okru `u je, tog „no - slo bod nog i za do bi ja sta tus uhap {e nog. vog po ret ka“ ko ji na sta je pred na {im o~i ma.

Pa do bro, {ta on da zna ~i to da je in ter net ska [ta je to, na i me, {to nam ka zu je ta vest, ta da je osta va i dan-da nas evo pre pu na ar hi vi ra nih ve sti s hap {e we jed nog ~o ve ka i gra |a ni na ni ma we ni vi {e ra znih stra na i iz ra znih iz vo ra da hap {e we gra |a ne go „u to ku“? Naj pre mo ra mo da vi di mo ka ko se to ni na Ka se je ni {ta ma we ne go „u to ku“? Ra di se o sa hap si je dan ~o vek, i mo `e moj pri ro di ovo ga u ~e mu li we go vo hap {e we uop nam je `i ve ti: su {ti na Ov de se ra di o jed nom do zla bo ga {te bi ti „u to ku“? Za mi ga Ne ~e ga je la `i ra na, lo {em, pet pa ra~ kom te a tru, u ko jem }e To sli mo, pri me ra ra di, da „fejk“ dra ma ti za ci ja hap se me ne ili vas ko ji i kri vi i ne du `ni bi ti jav no si lo va ni stva ri ina ~e sa svim ne i zlo u po tre bqe ni za rad jef ti nih ovo ~i ta te. Mi smo mir dra ma ti~ nih, te a tral no ni, ne na o ru `a ni i jav nom {i bi car skih efe ka ta i fa zo na jed ne i pom pe zno iz i gra va we po ret ku lo jal ni gra |a ni, ne ka kve mit ske, i pri to sum wi ve dru `i ne ko joj se to ne i na ~el no smo na slo bo di, me jo{ stra ho vi to opa pu tera ce de s gla va sve do tre nut ka dok nas sne i po gi beq ne, bor be ne ko, da le ko bi lo, ne hap se }eg Do bra i uhap {e uhap si. Na gla sak u pret hod noj re ~e ni ci je ste na re ~i nog Zla. Otu da sav taj me dij ski cir kus i {a ra da, otu „tre nu tak“: u jed nom smo tre nut ku slo bod ni, a ve} u da gro tesk no iz i gra va we Eli o ta Ne sa ili ka kvog na na red nom smo uhap {e ni, ako je ta ko vla sti po vo qi. drn da nog {e ri fa, oda tle po li ti~ ko i me dij sko bu Ne ma na ~i na da na {e hap {e we ika da bu de „u to ku“ u da le sa we ne kao gre {ka i slu ~aj nost, ne go kao stil ono me smi slu ko ji bi me di ji mo gli da za be le `e, jer ra da i na ~in po sto ja wa. hap {e we mir no ga gra |a ni na – pa bio on ina ~e, ili pak Ne znam ja ni ti mi pa da na pa met da ar bi tri ram ne bio, pre kr {i lac ne kog za ko na – na pro sto je je dan je li gra |a nin Ka sa Jo `ef, ili bi lo ko ji dru gi, ne tre nut ni do ga |aj, a ne ne ka kav uz bu dqiv i dra ma ti ~an {to kriv i du `an za ko nu; ako je ste, ne ka svoj dug pro ces ko ji jav nost ima pra ti ti u di rekt nom ili od - pla ti, ta ko |e po za ko nu. Me |u tim, ov de se o to me ne lo `e nom pre no su, uz upo zo re we oni ma sla bi jih `i va - ra di, ne go o jed nom do zla bo ga lo {em, pet pa ra~ kom ca da se ne iz la `u tim bru tal nim pri zo ri ma. te a tru, u ko jem }e i kri vi i ne du `ni bi ti jav no si Dru ga je stvar s hap {e wem, re ci mo, ne kog od be - lo va ni i zlo u po tre bqe ni za rad jef ti nih {i bi car glog te ro ri ste, na o ru `a nog i opa snog: we go vo uhi - skih efe ka ta i tre }e ra zred nih fa zo na jed ne ina ~e }e we i te ka ko mo `e bi ti „u to ku“, uz sva pra te }a no tor no sum wi ve dru `i ne ko joj se to ne pu tera ce de uz bu |e wa, eks klu ziv no i di rekt no na ma lim ekra ni - s gla va. Eto, to je taj zen tre nu tak ko ji me je oba sjao ma va {ih te-ve pri jem ni ka. Ili pak li {a va we slo - dok je hap {e we gra |a ni na Ka se to bo `e bi lo „u to bo de ne kog is tak nu tog gang ste ra: ni je li ono mad ku“. Ni je tu stvar do Ka se, ne go do svih nas: taj mu pri vo |e we prav di dvo ji ce glav nih ban di ta iz Ze - tan tok od no si ne we ga, ne go ne {to sva kom slo bod mun skog kla na bi lo sa ti ma „u to ku“ oko ne ka kve vi - nom dru {tvu naj dra go ce ni je: sam smi sle ni jav ni je ken di ce u Me qa ku, a za vr {i lo se wi ho vom na sil - zik i jav nu pa met. Ko pri sta ne na taj je zik pri sta }e nom smr }u u raz me ni va tre? I Slo bo da na je Mi lo - i na sve osta lo, sve u uza lud noj na di da }e za uz vrat {e vi }a ono mad hap si lo ceo dan i ce lu no}, uz gra - bi ti po {te |en. U ta kvom dru {tvu svi smo ve} uhap |an ske ne mi re ogra ni ~e nih di men zi ja. Ta kve i sli~ - {e ni, sa mo nas pri vo de jed nog po jed nog: za to je na ne qu de hap si se sa ti ma, po ne kad i da ni ma, uz mno - {e hap {e we, da, i da qe u to ku. ge opa sno sti i s ne iz ve snim is ho dom. n Teofil Pan~i}

PR VI PUT ODR @A NA SVE ^A NA SED NI CA SKUP [TI NE APV PO VO DOM GO DI [WI CE PRI SA JE DI WE WA VOJ VO DI NE SR BI JI

Jedni slavili, drugi obele`avali Predsednik Republike Tomislav Nikoli} koji je ju~e u Novom Sadu prisustvovao sve~anoj sednici Skup{tine APV povodom 94. godi{wice prisajediwewa Vojvodine Srbiji, izjavio je da niko ne sme da ugrozi ustavnu autonomiju Pokrajine, kao i da niko ne sme da

On je politi~arima poru~io da u borbi sa suparnicima ne poku{avaju da pobede Vojvodinu i Srbiju, navode}i da je takvo takmi~ewe nedopustivo.

– Takmi~ite se ko }e da obezbedi boqi `ivot gra|anima – poru~io je Nikoli}, napomenuv{i da

„Ne ma gra ni ce iz me |u Voj vo di ne i dru gih de lo va Sr bi je” (To mi slav Ni ko li}) „Ide ja Voj vo di ne ni ka da ni je bi la ide ja dr `a ve u dr `a vi” (Bo jan Paj ti}) povredi Ustav Srbije skrivaju}i se iza pri~e da samo ostvaruje tu autonomiju.

– Nema granice izme|u Vojvodine i drugih delova Srbije. Oni koji je crtaju, neka izgube olovku kako bi prestali da sva|aju narod.

Tako mora da bude zato {to je to utemeqeno u Ustavu, zna~i oivi~eno vladavinom prava i demokratijom; zato {to je Mika Anti} napisao da Vojvodinu voli podjednako koliko je zla i dobra; i, {to je najva`nije, zato {to tako `ele gra|ani Srbije – rekao je Nikoli}.

Srbija prolazi kroz veoma te`ak period, „najte`i u neratno vreme“. [ef srpske dr`ave je kazao i da sumwa u dobre namere onoga ko {iri neslogu u Vojvodini „jer taj `eli da nas vrati u doba koje je prethodilo sukobu“, a „samo nam jo{ to treba, kao da nijednu drugu muku nemamo“.

– Onaj kome smeta odluka iz 1918, verovatno zamera i to {to smo sa susednom prijateqskom Ma|arskom dogovorili da, kona~no posle 70 godina, zakopamo u istoriju Drugi svetski rat – rekao je

predsednik Srbije, dodaju}i da se danas s ponosom se}amo istorije Vojvodine i da slave}i obele`avamo weno trajawe.

Po re~ima predsednik Vlade APV Bojana Pajti}a, odluka o prisajediwewu Vojvodine Srbiji bila je velika i dalekose`na.

– Bez te odluke, ko zna gde bismo danas bili – rekao je Pajti}, koji je naveo da je odluka Velike narodne skup{tine doneta jednoglasno i da je predstavqala ideju o nacionalnom i slovenskom ujediwewu.

Pajti} je kazao da su se oko te ideje okupili qudi koji su pripadali razli~itim strankama i nacionalnim grupama, da se neki me|u wima ~ak nisu li~no podnosili, ali da su umeli da razlikuju va`no od neva`nog – bili su svesni istorijskog ~asa, te su se okrenuli zajedni~kom ciqu, koji je, kako je istakao, bio ve}i od svih wih.

– Ideja Vojvodine nikada nije bila ideja dr`ave u dr`avi – naglasio je Pajti} i dodao da se ideja Vojvodine zasniva na zajedni~koj budu}nosti. – Ne na biv{oj nego na boqoj Vojvodini, ne na slabijoj nego na ja~oj Vojvodini, modernoj, funkcionalnoj i sre}nijoj. To je onda Srbija u kojoj znamo koliko je

sedam od 100, u kojoj niko ne spori koliko je to 100.

Pajti} je poru~io i da su nam danas nam vi{e nego ikad potrebni samopo{tovawe, mudrost i snaga u ostvarewu dva ciqa – integritetu dr`ave koju smo, kako je kazao, vekovima sawali i gradili, te iskoraku ka Evropi bez granica.

Sve~anu sednicu, koja je po~ela intonirawem dr`avne himne „Bo`e pravde“ u izvo|ewu hora Srpskog narodnog pozori{ta, otvorio

Bo ga ro {ki: Vi de }e mo pra vi od nos pre ma Voj vo di ni Predsednik poslani~ke grupe LSV-a Branislav Bogaro{ki izjavio je novinarima nakon sve~ane sednice pokrajinske skup{tine da se Vojvodina ne sme „uzimati samo u usta kada je izborna kampawa ili kada se obele`avaju istorijski doga|aji“.

– Pravi odnos prema Vojvodini vide}emo na sednici Skup{tine Srbije kada se budu usvajali, ili kada se ne budu usvojili, amandmani koje joj je Pokrajina uputila. A Vojvodina se po{tuje tako {to se uva`ava Ustav i tako {to se Vojvodini dodeli 32 milijarde dinara koje joj po Ustavu pripadaju – rekao je Bogaro{ki.

On je naglasio da poslani~ka grupa LSV o~ekuje od predsednika Skup{tine APV da se, pored datuma koji je, kako je rekao, obele`en i nesumwivo bitan, obele`i i Majska skup{tina, usvajawe Ustava iz 1974. kao i skup{tina izaslanika naroda Vojvodine iz 1945. godine.

„I danas, 94. godine kasnije, postavqa se pitawe da li je Vojvodina wiva koju treba preorati i pustiti da spava” (I{tvan Pastor) je predsednik Skup{tine APV I{tvan Pastor. On je rekao da Skup{tina obele`ava 94. godi{wicu odr`avawa Velike narodne skup{tine koja je 25. novembra 1918. prihvatila rezoluciju o prikqu~ewu Banata, Ba~ke i Barawe Kraqevini Srbiji.

– To je bio va`an korak koji je vodio formirawu nove dr`ave Srba, Hrvata i Slovenaca – rekao je Pastor.

On je kazao da taj dan „neki sigurno i slave“, a da ga on li~no, kao i pripadnici wegove zajednice koji su, obrazlo`io je, bili na gubitni~koj strani u Prvom svetskom ratu, „samo obele`avaju“.

– Ne samo zato {to je pola vojvo|anske populacije, Ma|ari i Nemci, bilo iskqu~eno iz procesa odlu~ivawa, ve} i zbog toga {to je ovaj doga|aj uvertira u proces koji se okon~ao Trijanonskim sporazumom, boqe re~eno diktatom, kao crnim danom u istoriji mnogih nas

– rekao je Pastor i dodao da je to bio pou~an period i posledica niza „kobnih odluka Austro-Ugarske“ , a koji „danas prihvatamo kao deo realnosti“.

Pastor je dodao i da se danas, 94 godine nakon Velike narodne skup{tine, postavqa pitawe da li je Vojvodina tek „wiva koju treba preorati i pustiti da spava“. Pitawe Vojvodine, po wegovim re~ima, nije pitawe nacionalnih konstitutivnih prava, ve} regionalnih konstitutivnih prava.

– Pitawe Vojvodine je pitawe spremnosti elite za modernizaciju, EU-nizaciju i evropeizaciju, demokratizaciju – ukazao je Pastor. – Stoga je pitawe Vojvodine ustavno pitawe. Jer, dok se pitawe decentralizacije i regionalizacije ustavno ne defini{u precizno, Srbija se ne mo`e konsolidovati kao stabilna i moderna evropska dr`ava. n Sne`ana Kova~evi}

4

dnevnik

nedeqa25.novembar2012.

on tro verz na pre su da dvo ji NI DESET DANA NAKON PRESUDE KOJOM SU OSLOBO\ENI GOTOVINA I ci hr vat skih ge ne ra la, An tu Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u, ko je je @al be no ve }e Ha {kog tri bu na la na teg nu tim pre gla sa va wem oslo bo di lo sve ko li ke od go vor no sti za zlo ~i ne po ~i we ne to kom i po sle ak ci je „Olu ja”, za ga - po sle pre su de Tri bu na la. I sto ga man ni je mo gao da se uz di la je pri li ke u re gi o nu do te me - smo pred iz u zet no va `nim tre nut - dr `i i ima mo we go ve iz re da je po re |e we sa de ve de se tim kom za obe ze mqe, jer od no si mo gu ja ve o to me ka ko tre ba pre sta lo bi ti na du va no. Eufo ri ja do }i do te ta~ ke ka da ih za du go ne - „sma wi ti po sto tak Sr do hi ste ri je sa hr vat ske stra ne i }e bi ti mo gu }e po kr pi ti. Sva kom ba u Hr vat skoj”. Da kle, qut wa do gne va sa srp ske, po no vo iole da le ko vid i jem po li ti ~a ru na me ra u tom prav cu je su na po zor ni cu vra ti li naj ni `e mo ra bi ti ja sno da su ova kve ten zi - ne sum wi vo po sto ja la i na go ne, od go vor ne za broj ne tra ge - je neo dr `i ve, da pred sta vqa ju opa - sto ga je na hr vat skoj vla di je ko je su se do go di le na ovim ki re zer vo ar mo gu }ih su ko ba za bu - di vr lo va `an za da tak: pro sto ri ma iz me |u 1991. i 1995. du} nost, za na {u de cu i unu ke – ka - da po ka `e iskre no raz u- Da zlo bu de ve }e, svoj „pu ni do - `e za „Dnev nik” ko pred sed nik Ig - me va we za stra da we gra pri nos” pod gre va wu tih stra sti man ske ini ci ja ti ve iz Za gre ba |a na Hr vat ske srp ske da li su i oni naj od go vor ni ji, pred - prof. dr Zo ran Pu si}. na ci o nal no sti, ko je je stav ni ci vla sti u Be o gra du i Za Po we mu, ini ci ja ti va da se po - po sle ha {ke pre su de za gre bu, za pa qi vim ili, pak, bez du - no vo kre ne uz la znom pu ta wom mo - pqu snuo sna `an ose }aj {nim ko men ta ri ma, u ko ji ma ni je ra kre nu ti iz Hr vat ske, ne sa mo jer fru stra ci je i ne prav de. bi lo ni trun ke em pa ti je za `r tve. je kao „po bed ni~ ka stra na” iza {la Uve ren sam da bi se ta da U svem ovom lu di lu je di ni su gla - iz Ha {kog su da, ve} pre sve ga zbog si tu a ci ja do sta br zo Eufori~na radost u Hrvatskoj... som ra zu ma po ku {a va li da pro go - ~i we ni ce da ni je dan tri bu nal ne smi ri la. vo re pred stav ni ci po je di I ugled ni hr vat ski isto - ka zni ti one ko ji su kri vi za zlo ~i nih ne vla di nih or ga ni za ri ~ar prof. dr Tvrt ko Ja - ne. Qut we zbog hr vat ske sre }e ne Svakom iole dalekovidijem ci ja, upo zo ra va ju }i i hr ko vi na sla `e se sa oce nom sme bi ti, a mi u sre }i mo ra mo osta politi~aru mora biti jasno da su vat sku i srp sku jav nost da da je pre su da Tri bu na la, ma ti po ni zni. Hr vat ska mo ra po ka za ovakve tenzije neodr`ive im va qa i su tra `i ve ti na ko li ko to sa stra ne mo `da ti su se di ma ko ji se qu te da od u sta ovim pro sto ri ma, a da tri de lo va lo pa ra dok sno, na iz - ja we od evrop skog pu ta ni je re {e jum fa li sti~ ke i ka li me ve stan na ~in ipak pri si li - we – ja san je dr Ja ko vi na. rov ske fru stra ci je la ko pre la ze u mo `e po ni {ti ti zlo ~i ne ko ji su la Hr vat sku „da se po gle da i su o ~i Za spe ci jal nog iz ve sti o ca mr `wu ko ja re gi ju mo `e za tro va ti se do go di li to kom i po sle „Olu je”, sa ma sa so bom”.

Evrop skog par la men ta za Sr bi ju de ce ni ja ma... zlo ~i ne ko ji su po ka za li da strah – Jo{ uvek tre ba pro na }i od go - Jel ka Ka ci na, ha {ka pre su da je su – Ka da je po ~eo pro ces po mi re - qu di, ko ji su ta da na pu sti li svo je vor ne za ubi stva, pa le`, pqa~ ku {tin ski sta vi la na test i od go vor wa u re gi o nu, ini ci ja ti va je go to vo do mo ve, ni je bio bez raz lo `an, na - Sr ba iz Kra ji ne, i ob ja sni ti {ta nost i ra ci o nal nost sa da {we ge ne is kqu ~i vo do la zi la iz ne vla di nog pro tiv. se do go di lo na kon ra ta. Ka da bi ra ci je srp skih li de ra. sek to ra. U me |u vre me nu su stva ri – „Olu jom” je pod ju ris dik ci ju bi lo zre lo sti, sve bi to bi lo mno – Za sa da su oni ja sno po ka za li da kre nu le na bo qe, pred sed ni ci su se me |u na rod no pri zna te hr vat ske go lak {e. Hr vat sko pra vo su |e sa da evrop ske in te gra ci je osta ju po ~e li sa sta ja ti, pri vred ni ci dr `a ve vra }e na jed na tre }i na te - tre ba bi ti sna `no i po ka za ti da je pri o ri tet ove vla de, upr ozbiq ni je sa ra |i va ti, tu ri sti me - ri to ri je i to ni ko ne ospo ra va. br `e i pra ved ni je od onog u Ha gu. kos ne kim ne iz be `nim emo |u sob no po se }i va ti... Na `a lost, Ali po sto je i do ka zi da su Tu| man Ta ko }e po mo }i re gi ji i, naj vi {e, tiv nim re ka ci ja ma. @e lim po iz bo ru To mi sla va Ni ko li }a za i ta da {wi po li ti~ ki vrh zlo u po - Hr vat skoj. Vi {e ni ko ne pro pi tu i o~e ku jem, da emo ci je da ju {e fa srp ske dr `a ve zbog ne kih tre bi li ovu ak ci ju. Za raz li ku od je je li Hr vat ska kao dr `a va kri va me sto ra ci o nal ni jim, prag we go vih ne sre} nih iz ja va po no vo Mi lo {e vi }a, ko ji je pra vio sva ko - za bi lo {ta. Ali tre ba ka zni ti ma ti~ ni jim i u bu du} nost okre nu smo se su o ~i li sa pro ble mi ma, a ja ke svi wa ri je, ali se ja ko do bro one ko ji je su. Pra ved no je bi lo tim po gle di ma na re al nost i iza zo ne ga tiv ni sig na li su kul mi ni ra li ~u vao da o to me jav no go vo ri, Tu| - oslo bo di ti Hr vat sku. Pra ved no je ve pred Sr bi jom. Re for me u sklo pu evrop skih in te gra ci ja su u naj bo qem in te re su Sr bi je i to se ni je pro me ni lo oslo ba |a wem Go to vi ne Pucale veze i na dru{tvenim mre`ama i Mar ka ~a. Ali osta je pri o ri tet i oba ve za, da se is tra `i i raz ot kri je Pre pir ka pred se da va ju }eg Skup {ti ne UN Vu ka Ju re243: Oni za to ni ti za dru ge zlo ~i ne ni su od sud bi na svih ne sta lih u ra to vi ma u Je re mi }a i advo ka ta Lu ke Mi {e ti }a ko ji je za stu - go vor ni. Po mi ri se sa tim. biv {oj Ju go sla vi ji – re kao je Ka pao An tu Go to vi nu, krov na je sva |a za sve one dru ge Du ca_Kraq: Zna ~i Sr bi su sa mi se be pro te ra li? cin za na{ list. {to su sre }u ili bes zbog oslo ba |a wa hr vat skih ge Ju re243: [to su o~e ki va li ka da su na pa da li Hr Od go va ra ju }i na pi ta we u ko joj ne ra la pro si pa li po dru {tve nim mre `a ma. Ras pra - vat sku? }e me ri od lu ka Tri bu na la u {i rem va po li ti ~a ra i fi {ka la, ko ja je vi {e pod se }a la na Ju na ci ma le tvi ter ras pra ve, po sle uvod nih re ~i, smi slu uti ca ti na pri li ke na Za de ~i ju sva |u u {kol skom dvo ri {tu ne go na di ja log pre {li su na vul gar ni ji deo raz go vo ra, ne po do ban pad nom Bal ka nu, slo ve na~ ki evro dve obra zo va ne jav ne li~ no sti, bi la je kap u mo ru ozbiq nom li stu, a usle di lo je i me |u sob no blo ki ra par la men ta rac je bio ka te go ri ~an pqu va~ ke iz lu ~e ne na mre `i. Fej sbuk i Tvi ter po - we. Po uzo ru na ovaj raz go vor, vo di lo se na sto ti ne u oce ni da je, bez ob zi ra na sve, sta li su po li gon za pa ro le 16. no vem bra, a ras pra va ma we ili vi {e uvre dqi vih ras pra va. I dok su srp pro ces po mi re wa iz me |u su se da i u se ni je sti {a la ni na red nih da na. ski i hr vat ski tvi te ra {i i fej sbu ka {i do 16. no re gi o nu – im pe ra tiv. Jer, ob ja {wa Za pra vo, ma lo je tu di ja lo ga bi lo; tvi to vi i po ru - vem bra mo gli za jed ni~ ki da ko men ta ri {u svet ske va, sa mo }e mo ta ko osi gu ra ti da se ke na fej sbu ku su se svo di li na eufo ri~ no na vi ja we zve zde, sit nu po li ti ku, vre me i osta lo zgu bi da ni je, „dru {tve ni i ci vi li za cij ski ili u`a sa va we, a sve je za jed no po pri li~ no li ~i lo po oslo ba |a wu Go to vi ne i Mar ka ~a ve ze su br zo po slom, ka kav se de sio 1990-ih, vi {e na pre pu ca va we zva ni~ ni ka Sr bi je i Hr vat ske. Jed - pu ca le. ni ka da ne po no vi”. no je si gur no: pu ca la su “pri ja teq stva” na fej sbu ku Ne mo gu }e je utvr di ti ko li ko se qu di na obe stra – [ta god mi sli li o pre su di i gu bi li se pra ti o ci na Tvi te ru. Di ja log dva tvi te - ne zgro zi lo i od re klo onih ko je do ju ~e na “li ni ji” i @al be nog ve }a, osta je ~i we ni ca da ra {a do bro je osli kao sta we sve sti na mre `a ma: “tajm laj nu” ni su raz li ko va li od dru gih. Uje di ni }e je osnov ni pred u slov uspe ha evrop Ju re243: Go to vi na i Mar ka~ he ro ji! Hr vat ska se ih po no vo, even tu al no, ne ka pri rod na ka ta stro fa s skih in te gra ci ja upra vo re gi o nal po no si svo jim ge ne ra li ma. dru ge stra ne Oke a na ka da }e, ka ko nas is ku stvo ve} no po mi re we, ko je Za pad ni Bal kan Du ca_Kraq: Aha. He ro ji ko ji su po bi li na hi qa de u~i, slo `no za kqu ~i ti – da je Ame ri ka do bi la {to tran sfor mi {e u po ten ci jal no sta srp skih ci vi la u Olu ji. je i za slu `i la. n Petar Klai} bil no i per spek tiv no tr `i {te za

K

VESTI

„Ne putujte u Srbiju”

Pre ma pi sa wu za gre ba~ kog „Glo b u s a”, hr v at s ko Mi n i star s tvo spoq n ih po s lo v a i evrop skih in te gra ci ja pre po ru ~i lo je svim gra |a ni ma Hr vat ske, ko ji su na red nih da na i ne de qa pla ni ra li da ot pu tu ju u Sr bi ju, da to pu to va we, ako mo gu – od lo `e. Ka ko se na vo di, za sa da je re~ o ne slu `be noj pre po ru ci, ko ju u Mi ni star stvu da ju svi ma ko ji po zo vu i za tra `e mi {qe we o si gur no sti pu to va wa u Sr bi ju. „Svi ma ko ji nas pi ta ju, sa ve tu je mo da sa da ne pu tu ju u Sr bi ju ako ba{ ni je nu `no. Po go to vo ne bi tre b a l i pu t o v a t i u gru p a m a ili auto b u s i m a”, re ~ e n o je „Glo bu su”, uz na po me nu da se u Mi ni star stvu na da ju da se si tu a ci ja ne }e do dat no za o {tri ti i da ne }e mo ra ti sla ti i jav no upo zo re we gra |a ni ma ta kve sa dr `i ne.

MARKA^ NE SMIRUJU SE STRASTI U REGIONU

Sve je oti {lo u... de ve de se te

INTERVJU

Najve}a {teta je zapravo na~iwena suo~avawu s pro{lo{}u u regionu do dat no do bi la na ak tu el no sti. I naj va `ni je, tu je pi ta we po vra ta ka iz be glih Sr ba u Hr vat sku, ko je u kraj noj li ni ji pred sta vqa kqu~ ni test vo qe hr vat ske dr `a ve i dru {tva da otvo ri no vo po gla vqe.

I Dej vid [e fer, pr vi ame ri~ ki am ba sa dor za pi ta wa rat nih zlo ~i na u vre me ad mi ni stra ci je Bi la Klin to na, na da se da ak tu el na eufo ri ja u Hr vat skoj i {ok u Sr bi ji zbog oslo ba |a wa dvo ji ce ge ne ra la u per spek ti vi ne }e de sta bi li zo va ti re gion.

– Po tre ba za po mi re wem i me |u dr `av nom sa rad wom kqu~ ni su za mir i pro spe ri tet bal kan skih na ro da u bu du} no sti. I to je za da tak po li ti~ kih li de ra u Hr vat skoj i Sr bi ji. Kon kret no, oni sa da mo ra ju po ka za ti da su sprem ni da smi re qu de...

Cen tar za re gi o na li zam iz No vog Sa da me |u pr vi ma se, kao deo Ig man ske ini ci ja ti ve, an ga `o vao na pro ce su po mi re wa u re gi o nu – jo{ dok su se ce vi di mi le. Di rek tor Cen tra Alek san dar Po pov ne kri je raz o ~a ra nost zbog sve ga {to se po sled wih da na de {a va lo u Hr -

vat skoj i Sr bi ji, ali ipak ne mi sli da je dve de ce ni je bor be za nor ma li za ci ju `i vo ta na ovim pro sto ri ma „pa lo u vo du”. ^i we ni ca je, me |u tim, da je ha {ka pre su da, ko jom su oslo bo |e ni Go to vi na i Mar ka~, sve sa mo ne do pri nos ja ~a wu raz u me va wa i po ve re wa me |u na {im dve ma dr `a va ma.

Na i me, ova pre su da ba ca sa svim dru ga ~i je sve tlo na do ga |a je to kom de ve de se tih i u pot pu no sti abo li ra ta da {we hr vat sko po li ti~ ko ru ko vod stvo na ~e lu sa Tu| ma nom.

A to je pro iz ve lo gor ~i nu kod gra |a na Sr bi je, jer is pa da da su Sr bi kri vi ba{ za sve {to se de {a va lo to kom de ve de se tih – ob ja {wa va Po pov.

U ta kvim okol no sti ma, do da je di rek tor Cen tra za re gi o na li zam, ja ko je te {ko go vo ri ti „re~ ni kom ra zu ma”. Na pro sto, de sni ca sa obe stra ne gra ni ce do bi la je kri la, a to, na vo di Po pov, ni je do bro za uku pan pro ces po mi re wa.

– Naj ve }a {te ta je za pra vo na ~i we na su o ~a va wu s pro {lo {}u, jer u hr vat skoj jav no sti su po no vo pu ni le gi ti mi tet po ~e le da do bi ja ju tvrd we da je Hr vat ska vo di la oslo bo di la~ ki rat u ko jem ne ma zlo ~i na. S dru ge stra ne, ov de }e se „za bo ra vqa ti” da je naj ve }a od go vor nost za de ve de se te ipak na Sr bi ji, kao i to ko je kriv {to kra ji {ki Sr bi ni su pri hva ti li Plan Z4, ko ji im je bu kval no obez be |i vao dr `a vu u dr `a vi. U sva kom slu ~a ju, ka da se sti {a ju stra sti, su o ~i }e mo se sa ~i we ni com da i da qe `i vi mo na istom pro sto ru i da se pro ces nor ma li za ci je, re gi o nal ne sa rad we i evro in te gra ci ja mo ra na sta vi ti, jer bi od no vog za o {tra va wa {te tu tr pe li svi, a po go to vo obi~ ni gra |a ni, ko ji ne ma ju ni {ta sa ve li kom po li ti kom. n Miroslav Staji}

DORIS PAK, NEMA^KA POLITI^ARKA I EVROPARLAMENTARKA O OSLOBA\AWU HRVATSKIH GENERALA

k ci ja hr vat ske voj ske pre vi {e od 12 go di na bi la je le gi tim na i bi lo bi do bro da srp ska jav nost to {to pre uvi di, bez ob zi ra {to su to kom we po ~i we ni zlo ~i ni, re kla je za «Dnev nik» Do ris Pak, uti caj na ne ma~ ka evro par la men tar ka, osvr }u }i se na pro {lo ne deq no oslo ba |a we hr vat skih ge ne ra la iz Ha {kog tri bu na la. Pak je u ve} ne ko li ko na vra ta ra ni je sa op {ti la da se s ob zi rom na ve }in sko ras po lo `e we u Evrop skom par la men tu ne se }a da je ne ka ze mqa ima la to li ku po dr {ku za ula zak u Evrop sku uni ju. Ova ~la ni ca kon zer va tiv ne Hri {}an sko-de mo krat ske uni je i Evrop ske na rod ne par ti je je, ipak, u ne ko li ko na vra ta kao iz ve sti lac EP u pro ce su pri bli `a va wa na {ih za pad nih su se da Uni ji, po de li la ne ko li ko ` « u tih kar to na» vla sti ma u Za gre bu, ali sma tra da na sle |e de ve de se tih vi {e ni je ba last na ko je bi Ban ski dvo ri tre ba lo da se osvr }u. l Kakve su {anse za nastavak mirovnog procesa i pomirewa u regionu posle osloba|aju}e presude za hrvatske generale u Ha{kom tribunalu. Srpski premijer Da~i} je izjavio da se tim ~inom sve vratilo u devedesete. Kolika {teta je u~iwena, po va{em mi{qewu, za stabilizaciju prilika na Balkanu?

- Oslo bo |e we Go to vi ne po mo glo je Hr vat skoj da za tvo ri jed no ne sre} no po gla vqe svo je isto ri je.

To do pri no si i sta bi li za ci ji u re gi o nu. Rat za po vra tak ote tih

A

... i paqewe hrvatske zastave u Srbiji

stra na ula ga wa. Da kle, taj se pro ces mo ra na sta vi ti upr kos ~i we ni ci da je ova pre su da po li ti~ ki ote `a la po mi re we. Me |u tim, po red Tri bu na la u Ha gu, po sto je i dru gi na ~i ni za na sta vak pro ce sa po mi re wa. Ta ko sma tram da je od su {tin ske va `no sti da se bu du }im ge ne ra ci ja ma taj stra {an pe riod ra to va iz 1990-ih pred sta vi na objek ti van i ja san na ~in kroz, re ci mo, for mi ra we za jed ni~ kih ux be ni ka iz isto ri je. Ta ko |e, tu je i ini ci ja ti va RE KOM-a, ko ja je sa da

Zlo ~i na je bi lo, ali ’Olu ja’ je le gi tim na te ri to ri ja po ~et kom le ta 1995. go di ne bio je oprav dan, bu du }i da, na `a lost, ni je bi lo dru gog pu ta da se na dru ga ~i ji na ~in re {i pi ta we bes prav nog za u zi ma wa tre }i ne ze mqe od stra ne Sr ba, kao i po sle di ce wi ho vog pro te ri va wa Hr va ta.

Zbog zlo ~i na ko je je u ra tu na `a lost po ~i ni la i hr vat ska stra na, po ~i ni o ci ma se su di i do no se se pre su de. To {to je Go to vi na oslo bo |en zna ~i da on ne sno si kri vi cu za te stva ri, kao {to je uvek i iz ja vqi vao. l Kakav bi to trebalo da bude signal za Srbiju i za wenu integraciju u Evropsku uniju?

Mo`e se o~ekivati da }e ubudu}e proevropskim snagama biti mnogo te`e i da }e biti pod sna`nim pritiskom s desna da se od tog puta odustane...

- Ovo je sig nal svi ma da Ha {ki tri bu nal ra di is prav no i da ni je opre de qen za ne ku stra nu. Ne vi dim ni ka kve po sle di ce we go ve pre su de za mo gu }u in te gra ci ju Sr bi je u Evrop sku uni ju, jed no s dru gim ne ma ni ka kve ve ze.

Sr bi ja na svom pu tu u EU mo ra da pro na |e svoj vla sti ti na ~in i da sa ma uklo ni pre pre ke ko je su joj se na tom pu tu uka za le. Ali ako ne

bu de ni ka kvog stvar nog su o ~a va wa s vla sti tim u~e }em u be di de ve de se tih i ako ne bu de pri hva ta wa vla sti te kri vi ce za sve {to se de {a va lo, ta da je te {ko ima ti ja san po gled na bu du} nost ze mqe i za jed ni~ ki ra di ti na tom ci qu. Ta ko zva na de sni ca pred sta vqa u ovom tre nut ku ve }i nu u Sr bi ji i ona ta~ no zna {ta mo ra da ura di da bi do bi la pri stup ni spo ra zum s Evrop skom uni jom. Jed na sud ska pre su da gra |a ni nu dru ge ze mqe ne bi tre ba lo da ima ni ka kav uti sak na we nu po li ti ku pri bli `a va wa Uni ji.

l Ko je onda odgovoran za nezakonite napade u Hrvatskoj ili na Kosovu koji nisu procesuirani, kao {to su ubistva, istrebqivawe i pqa~kawe Srba koji su nastawivali te oblasti, a posle kojih nije do{lo do jasnog ukazivawa na krivce ni sudskih procesa?

- Ve} sam im pli cit no na ovo pi ta we od go vo ri la. Ipak, jo{ jed nom: Sr bi ko ji su za u ze li za pad nu i is to~ nu Sla vo ni ju, pro te ra li su sve Hr va te odan de, ko ji su po tom `i ve li oko pet go di na u pri vre me nim sklo ni {ti ma u Hr vat skoj,

ili kao iz be gli ce u Ne ma~ koj, [ved skoj i Austri ji; u wi ho vim ku }a ma i na wi ho vim ima wi ma `i ve li su osva ja ~i. Ni ko me ni je bi lo do zvo qe no da se vra ti u svoj za vi ~aj.

Ven so vim pla nom je u fe bru a ru 1992. go di ne obe }a no da }e im bi ti omo gu }en po vra tak u Hr vat sku, ali me |u na rod na za jed ni ca ni je ni {ta ura di la da se to ostva ri.

To su Hr va ti 1995. go di ne sa mi ura di li. Mo glo se pred vi de ti da to ne }e bi ti mo gu }e bez kr vo pro li }a. Na `a lost, u tom ra tu je bi lo po ~i we nih zlo ~i na i nad Sr bi ma, ali su po ~i ni o ci osu |e ni. l Nije li ~iwenica da je bilo puno zlo~ina s politi~kim predznakom po~iwenih nad srpskim stanovni{tvom, o koje se Hag oglu{io, pa tako ni sada nema osu|enih za konkretne zlo~ine u akciji „Oluja“?

- Va {u po sled wu re ~e ni cu na raz u mem: Ha {ki tri bu nal za rat ne zlo ~i ne ne pra vi ni ka kve raz li ke me |u na ci ja ma, pred su dom su svi jed na ki. To mo `e te da vi di te i po to me {to me |u pri pad ni ci ma svih na ro da u biv {oj Ju go sla vi ji ima osu |e nih, ali i oslo bo |e nih kri vi ce. n Reqa Kne`evi}

dnevnik

nedeqa25.novembar2012.

5

„ D n e v n i k ” i s t r a @ u j e : da li ]e dR @a va po [te de ti NiS od pla ]a wa ve ]e Rud Ne ReN te

Ru si ma }e mo po klo ni ti mi li jar du evra!? vi oni koji se “kao pijan plota” dr`e va`e}eg zakona, pa su se usudili da po~nu da planiraju ve}e prihode od naknade koje bi NIS upla}ivao na ime kori{}ewa mineralnih sirovina, takozvane rudne rente, neka slobodno zaborave na tu ra~unicu.

Jer, od pove}awa rudne rente za NIS, ako je suditi po re~ima ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa Milana Ba~evi}a, jo{ dosta godina – ne}e biti ni{ta.

Iako je Zakonom o rudarstvu iz pro{le godine predvi|eno pove}awe rudnte rente sa 3 na 7 posto, najpre je bilo najavqeno da }e, uprkos zakonu, NIS biti izuzet od pove}awa rudne rente do kraja 2012. godine, da bi ministar Ba~evi} nedavno {turo saop{tio da }e ta “po{teda” ve}inski ruske kompanije va`iti „sve do isteka roka va`ewa Energetskog sporazuma” izme|u Rusije i Srbije. A to zna~i najmawe do 2038, budu}i da je Sporazum potpisan 2008, s rokom va`ewa od 30 godina, i s mogu}no{}u automatskog produ`ewa na jo{ pet godina.

Prema podacima Uprave za trezor Ministarstva finansija, koje je “Dnevnik” objavio proletos, NIS je na ime rudne rente pro{le godine uplatio 2,1 milijardu dinara. Ukoliko NIS i nadaqe bude izuzet od pla}awa rente po zakonskoj stopi od 7 posto, to bi, prema nezvani~nim kalkulacijama, za buxete Srbije i Vojvodine, te za buxete lokalnih samouprava u kojima se eksploati{e nafta, zna~io 30 miliona evra mawe prihoda godi{we (i to pri obimu proizvodwe

S

nafte iz 2011. godine). Dakle, do isteka roka va`ewa Energetskog sporazuma – gotovo milijardu evra!

– To je 2,5 puta vi{e od cene koju je Gazprom platio za NIS – upozorava poslanik LDP-a u Narodnoj Skup{tini Bojan \uri}, ocewuju}i da je “o~igledno da nova vlast ne mo`e ovaj problem da re{i”, jer je „inferiorna u odnosu na Rusiju, kao {to je bila i prethodna.”

Upravo je na poslani~ko pitawe \uri}a o sudbini visine rudne rente koju pla}a NIS ministar Ba~evi} odgovorio da do promene te stope ne}e do}i do isteka roka va`ewa Energetskog sporazuma.

– Insistirao sam na pitawu daqe sudbine rudne rente zbog toga {to je to `ivotno va`no pitawe za desetak op{tina u Vojvodini, celu Vojvodinu, a onda i buxet Srbije.

Re~ je o enormnim iznosima, ali, {to je va`nije, i o tome kako se i po kojoj ceni eksploati{e prirodno bogatstvo ove zemqe – navodi \uri}. – Moje pitawe je, ina~e, bila i reakcija na raniju izjavu ministra Ba~evi}a, kada je rekao da Srbija i Rusija imaju spor oko pitawa visine rudne rente, da bi potom za}utao i poslao mi odgovor koji je potpuno u interesu ruske strane.

I zaista, sredinom septembra, nakon posete Rusiji, ministar Ba~evi} je izjavio da izme|u ruske i srpske strane postoji neslagawe oko jednog ~lana Energetskog sporazuma, odnosno oko toga do kada bi NIS trebalo da pla}a rudnu rentu po privilegovanoj stopi od tri posto. Srpska strana smatra, objasnio je tada ministar, da to treba da va`i samo dok traju inve-

Mu ke po Ki kin di Da je prohod od rudne rente zna~ajan za pojedine lokalne samouprave, potvrdio je u izjavi na{em listu predsednik op{tine Kikinda Savo Dobrani}. Naime, rudna renta je najzna~ajniji op{tinski prihod - pro{le godine je bio na nivou 440 miliona dinara - koji omogu}ava da Kikinda svoje planirane rashode skoro u potpunosti ostvari. Po Dobrani}evim re~ima, najve}i deo novca od rente ula`e se u komunalnu infrastrukturu, a ostatak u druge oblasti iz nadle`nosti lokalne samouprave.

– Pove}awe rudne rente bi u velikoj meri doprinelo razvoju Kikinde i vra}awu statusa jedne od najrazvijenijih op{tina u zemqi, kakav je imala osamdesetih godina u biv{oj SFRJ. Sredine u svetu koje raspola`u takvim prirodnim resursom kakav je nafta spadaju u izuzetno bogate, a op{tina Kikinda trenutno to nije, naprotiv.

Preostaje nam samo da budemo istrajni u na{im naporima da se situacija po pitawu visine procenata u nekom razumnom roku promeni – navodi predsednik op{tine Kikinda.

sticije koje se odnose na rafineriju Pan~evo, dok je ruska strana, naravno, tvrdila druga~ije.

– ^ekamo pravno tuma~ewe tog ~lana i ne `elimo da pokvarimo odnose sa NIS-om i Gaspromom zbog rudne rente, ali isto tako ne `elimo ni da niskom rudnom rentom omogu}imo enormno visoke profite, pa sve bili i na{i prijateqi u pitawu, a nau{trb nekontrolisane ili prevelike eksploatacije na{ih prirodnih resursa.

Jer ova dr`ava od tog profita, osim te rudne rente i eventualno nekih taksi ili poreza, nema nikakvu drugu korist – govorio je pre dva meseca ministar Ba~evi}.

Samo dve nedeqe kasnije, ministar je reterirao, navode}i da Srbija “ima beneficije u cenama isporuka ruskog gasa i fleksibilan ugovor o povla~ewu od 3,6 do 7 milijardi kubnih metara gasa godi{we, bez pla}awa penala za nepovu~ene koli~ine”, te da bi “pove}awe rudne rente za NIS imalo za posledicu i poja~anu disciplinu u ispuwavawu obaveza Srbije prema Rusiji u isporukama ruskog gasa”.

Ipak, vratimo se za trenutak na spornu odredbu Energetskog sporazuma kojom ministar Ba~evi}, u odgovoru na poslani~ko pitawe, brani pravo NIS-u da za eksploataciju nafte jo{ ~itavu ve~nost pla}a godi{we samo 3 odsto profita od te delatnosti. U pitawu je ~lan 13. Sporazuma koji govori o uslovima oporezivawa, ta~nije o izuze}u od ve}eg oporezivawa kompanija koji u~estvuju u projektima koji jesu predmet Energetskog spo-

razuma: izgradwa gasovoda “«Ju`ni” tok» kroz Srbiju, izgradwa podzemnog skladi{ta gasa «“Banatski dvor”», te rekonstrukcija i modernizacija kompleksa koji pripada AD NIS. Prema toj odredbi, do dostizawa isplativosti navedenih projekata oporezivawe u~esnika u tim projektima “« vr{i}e se u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije koje je bilo na snazi na dan potisivawa Energetskog sporazuma”».

nafte, uputili smo ministru mejl sa jo{ nekoliko pitawa; pored ostalog i da nam ministar potvrdi da li }e izuze}e NIS od pla}awa rudne rente po stopi od sedam posto zaista trajati do 2038. godine, kako se da zakqu~iti iz wegovog odgovora poslaniku \uri}u. Me|utim, ni posle veoma razumnog roka od {est dana, iz Ministarstva nije stigao nikakav odgovor. Na{a pitawa ignorisali su i u Ministarstvu energetike, kao i u NIS-u, dok je iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine stigla molba da se za odgovore „strpimo do idu}e nedeqe”».

U me|uvremenu, oglasila se u javnosti ministarska energetike Zorana Mihajlovi} izazivaju}i sumwu da u Vladi Srbije ipak ne postoji zacementiran stav o tome da NIS treba i nadaqe tretirati privilegovano kada je re~ o pla}awu rudne rente. Oceniv{i da se Srbija ne sla`e sa stavom NIS-a o tome da ta kompanija jo{ nije isplatila investiciju, a ukazaju}i na podatke o zna~ajno pove}anoj eksploataciji nafte, resorna ministarka je ocenila da je rudna renta za eksploataciju nafte i gasa u Srbiji zaista niska i da dr`ava moramo da za{titi svoje resurse i interese». Ona je pri tome najavila da }e

Rup ~a ga u bu ye tu Lane je, prema podacima Uprave za trezor, 29 vojvo|anskih op{tina inkasiralo na ime rudne rente milijardu dinara, dok je u pokrajinski buxet u{lo jo{ 200 miliona. Prema nekim ranijim informacijama, resorni pokrajinski sekretarijat naivno je za 2012. godinu ukalkulisao duplo ve}i prihod od rudne rente (400 miliona dinara), pa je prilkom nedavnog rebalansa pokrajinske kase taj iznos morao da bude smawen na 278 miliona, budu}i da je tokom ~itave godine za NIS va`ila ni`a stopa rudne rente. Tom logikom, ra~unica govori da bi, zbog zadr`avawa stope rudne rente od 3 odsto, buxeti op{tina u Vojvodini mogli da ostanu kra}i za najmawe milijardu dinara na godi{wem nivou. Ina~e, od ubrane rudne rente na teritoriji Vojvodine, 40 posto ide buxetima op{tina u kojima se vr{i eksploatacija nafte, a isto toliko i dr`avnom buxetu, dok u pokrajinsku i kasu resornog republi~kog ministarstva odlazi desetina tog iznosa.

Kada smo `eleli da nam ministar pojasni gde je ta~no u Energetskom sporazumu, kao i u prate}im dokumentima, eksplicitno ili barem implicitno, navedeno da se dr`ava Srbija spre~ava da zakonima usvojenim nakon potpisivawa Sporazuma podi`e stopu rudne rente za NIS, po{to nam nije bilo jasno u kojoj od navedene tri kapitalne investicije spada i eksploatacija

o tom pitawu razgovarati ekspertske grupe dve dr`ave, kao i da }e se o toj temi povesti dijalog i na ministarskom nivou.

Samo da ne bude ono: renta za gas, uz terciraju}e uslovqavawe daqe politi~ke podr{ke po pitawu Kosova. Jer tu onda, jasno je, ne}e biti nikakvih pregovora. Tera}e se po starom. Sve dok bude nafte. n Denis Kolunyija

RBV: Kakav je Dinki}, mi smo OK akon novog `estokog napada Mla|ana Dinki}a na Razvojnu banku Vojvodine, iz ove su ku}e ministru finansija uputili otvoreno pismo, upozoriv{i ga da se {teta od wegovih napada meri milionima. „Ukoliko uspete tim svojim napadima da uni{tite Razvojnu banku Vojvodine, to }e biti samo jo{ jedna banka u nizu koju ste ugasili. ^udno je da kao dugogodi{wi ministar finansija ne razumete da zatvarawe i ru{ewe nisu ciq, nego otvarawe, obnova i izgradwa. Portfolio RBV, iako daleko od idealnog, ipak je mnogo boqi i kvalitetniji od rezultata Va{e dugogodi{we ministarske karijere, i ugleda kod gra|ana. Dok na{i depoziti rastu, uprkos negativnoj kampawi koju sistematski vodite protiv banke, va{ ugled se uru{ava na poku{ajima da umno`ite na{e probleme. Depozite klijenata, koji pod pritiskom odlaze, nadome{}uje poverewe gra|ana koji dolaze u banku”, navodi se u otvorenom pismu.

Iz Razvojne banke Vojvodine tako|e poru~uju da RBV mora za{titi klijente i vlasnike, me|u kojima je i Republika Srbija, ali da je sve te`e braniti dr`avu od wenih ~inovnika na visokim pozicijama. „Kao {to ste neta~no i zlonamerno navodili procenat nenapla}enih kredita i izjedna~avali kriminalne radwe u Metals banci sa RBV, tako vam se sada u epskom snu javqa ’da }e istraga, koja uskoro kre}e’, dokazati proneveru fantasti~ne cifre u iznosu 300 miliona evra. Verovatno ste mislili da je to dovoqno visok iznos i bombasti~na izjava da prikrije mawkavosti buxeta ili da od Razvojne banke Vojvodine u~ini lak plen za nekoga. Ukoliko imate saznawa o izvr{ewu krivi~nih dela, du`ni ste da odmah preduzmete korake. Ostaje nam samo da pitamo da li imate ijedan konstruktivan predlog ili re{ewe osim bla}ewa i uru{avawa dr`avne banke? Ukoliko nemate, molimo Vas da ne koristite RBV kao izgovor za politi~ka prepucavawa, lo{ buxet i politi~ke neuspehe”, poru~ili su iz Razvojne banke Vojvodine ministru Dinki}u.

E. N. L.

N

6

dnevnik

nedeqa25.novembar2012.

„DNEV NIK” NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU BA TROV CI:

Ne mam ni {ta, a prvih deset meseci ove godine preko prelaza Batrovci prema granici s Hrvatskom pre{lo je oko sedam miliona putnika, {to stranih {to doma}ih. U vreme na{e posete tako prometnom prelazu, radnog dana, oko podneva, oni su prelazili bez ~ekawa du`eg od dva ili tri minuta. Na kontroli su uo~qivi lovci iz Italije u luksuznim xipovima, ve}i broj autobusa iz Bosne i automobili slovena~kih i hrvatskih tablica.

Hrvata, naro~ito onih iz Zagreba, najvi{e ima ponedeqkom jer dolaze poslom, mahom u Beograd. Slovenci se, pak, u~estalo pojavquju vikendom u suton, kada odlaze na provod u srpsku prestonicu. Na{i qudi iz Evropske unije putuju uglavnom preko Horgo{a, dok na Batrovce, ka`u nam upu}eni, zapravo najradije idu Turci i Makedonci. Ozbiqniji redovi se, ina~e, ne o~euju sve do bo`i}nih praznika.

– Prekr{aji koje otkrivamo na prelazu uglavnom imaju veze s neprijavqivawem robe u putni~kom i teretnom saobra}aju. Izdvojio bih, izme|u ostalog, krijum~arewe zlata. U sve`em se}awu mi je slu~aj iz ove godine kada je dvoje bosanskih dr`avaqana poku{alo da prokrijum~ari dva velika zlatna krsta koja su bili samo grubo obra|ena. Jedan je osoba nosila oko vrata, a drugi je bio sakriven u grudwaku.

Oni su to predstavili kao li~ni nakit. Ali, krstovi su te`ili pribli`no po kilo i po, {to je, prizna}ete, „zanimqiva” te`ina za obi~an privezak. Pravdali su se da je to deo wiho-

Z

KRO JE SE IZ ME NE ZA KO NA O RA DU

Ga zde uzi ma ju me ru rad ni ci ma mesto da se ovih dana u`urbano razmatra na~in smawewa broja nezaposlenih, jer biti evropski rekorder u stopi onih koji nemaju posao ba{ i nije za diku, pri~a se o izmenama Zakona o radu koje bi omogu}ile lak{e otpu{tawe. Dakle, kroji se novo radno zakonodavstvo koje bi poslodavcima dalo odre{ene ruke u postupawu s radnicima, {to u na{im uslovima nikako za rezultat ne mo`e imati mawu kolonu nezaposlenih. Naprotiv, ona bi bila jo{ du`a, dok bi ionako mala prava zaposlenih bila dodatno ugro`ena.

Naime, i postoje}i Zakon o radu, donet 2005. godine, nije dao velika prava radnicima a i ono {to im je kao pravo dao u praksi je ostalo mrtvo slovo na papiru. Jer, radnici u Srbiji danas nemaju ni pribli`na prava koja imaju zaposleni u drugim evropskim dr`avama.

Recimo, samo ovde radnici rade a ne dobijaju platu (bilo je toga kadgod i drugde, ali je imalo veze s robovima).

Samo ovde gazde ispla}uju mizerne plate i ne upla}uju doprinose, samo ovde se ne mora po{tovati ni minimalna cena rada. Ovde su sindikati u privatnim preduze}ima prakti~no zabraweni, pa radnike nema ko da {titi...

Mnogo toga iz postoje}eg Zakona o radu, koji je od samog usvajawa “kost u grlu” gazda, ovde se ne primewuje i niko zbog toga ne odgovara. Ali kad se ve} ne primewuje, nije jasno za{to se gazde stalno `ale na wega i tra`e wegovu izmenu, {to samo unosi dodatni strah me|u radnike koji i ovako }ute i trpe. Da zlo bude ve}e, strani investori samo u Srbiji ne po{tuju pravila koja ina~e po{tuju u svojoj zemqi, jer su skontali da je ovde “normalno” izigravati zakone a ne snositi nikakvu odgovornost.

Da je to tako potvrdio je i premijer Ivica Da~i}, koji je i sam priznao da smo imali period „divqeg kapitalizma, kada se prema radnicima poslodavci nisu pona{ali ni prema kakvim zakonima”.

– Mi u 2013. moramo da uva`imo zahteve poslodavaca, ali i da usvojimo evropski sistem za{tite prava radnika, jer ne bi bilo dobro da evropski investitori ovde ne moraju da po{tuju ona prava zaposlenih koja moraju u svojim zemqama. Ho}u da radnici u

U

me i nikad ne}e znati da li }e uop{te dobiti stalan posao ili ne.

U predlogu izmena navodi se, naime, da radni odnos na odre|eno vreme treba da traje tri umesto jedne godine, da prekovremeni rad mo`e da traje i du`e od osam ~asova nedeqno. Novi poslodavac u staroj firmi morao bi da po{tuje kolektivni ugovor najkra}e {est meseci umesto godinu dana. Zaposleni, koji je vi{ak, ostvario bi pravo na otpreminu samo za period proveden kod posledweg poslodavca, a ne na ukupan radni sta`. Suspenzija radnika mogla bi da traje najdu`e 15 dana umesto tri kao sada. Predsednik sindikata mogao bi da dobije otkaz i nakon {est meseci po prestanku obavqawa sindikalne funkcije a ne posle godinu dana, kako je u sada{wem Zakonu o radu...

Ko sti} - Da ~i}, {a la - ma la ^elnik poslovnog udru`ewa “Poslodavac” Miodrag Kosti} nedavno se na{alio u raspravi o izmenama radnog zakonodavstva „da mu je bilo mnogo lak{e da se razvede od `ene nego da otpusti radnika”. Srpski premijer Ivica Da~i} mu je, tako|e kroz {alu, dobacio, aludiraju}i na of-{or destinacije srpskih tajkuna, da bi bili dobro da srpski radnici umesto ispred Vlade zbog neispla}enih plata {trajkuju ispred sedi{ta kompanije za koju rade, dodaju}i da “{trajka~i mo`da i ne znaju gde su ta sedi{ta”.

\or |e Bor |o {ki: Da no no} no sve pod kont gro lom

Pr vi kon takt na en gle skom Samo iz ovih javno iznetih izmena, a ima i onih koje su “tajne” i jo{ nisu obelodawene, jasno je da bi od naredne godine, za kada se planira usvajawe novog ili izmewenog Zakona o radu, radnici bili u daleko nepovoqnijoj situaciji nego {to su danas. To, pak, zna~i da ako radnici danas misle da su obespravqeni i da o wima niko ne vodi ra~una, naredne godine bi}e jo{ te`e sa~uvati radno mesto, a pogotovo dobiti ono {to se do sada dobijalo. Tako se mo`e dogoditi da neko ko je proveo tri i vi{e decenije u nekoj firmi ode na biro rada bez dinara otpremine, a novi gazda ne}e imati obavezu da mu isplati “minuli rad”.

Mo`da bi to bilo sasvim logi~no kada ne bi bilo onih koji su pravo na ra~un otpremine na ukupan sta` novac dobili i po nekoliko puta. Ukinuti sada pravo nekom da prvi i jedini put dobije otpreminu na ukupan sta`, zna~ilo bi da radnicima ne bi ostalo ni{ta drugo nego da `ale {to nisu ranije dobili otkaz. Istina, ima nagove-

Hr vat ska uvo di je din stve ni ugo vor o ra du?

Hrvatska }e, bez obzira na protivqewe sindikata, do jula naredne godine usvojiti novi Zakon o radu, jer je to wena obaveza pre ulaska u EU. U tom novom zakonu }e biti naglasak na rad na odre|eno vreme, probni rad do {est meseci, pravo gazde da otpusti radnika posle godinu dana bez navo|ewa konkretnog razloga, jedinstveni ugovor o radu koji bi va`io za sve zaposlene u Hrvatskoj... Ina~e, ove godine je u Hrvatskoj sklopqeno ~ak 130.000 ugovora o radu na odre|eno vreme, a na neodre|eno – tek 10.000.

Srbiji imaju ista prava kao u zemqama iz koje dolaze investori, ako ve} ne mogu imati iste plate – ocenio je Da~i}.

No, ako je suditi po najavqenim izmenama Zakona o radu, radnici u Srbiji jo{ dugo ne}e imati ni prava ni plate sli~ne onim u drugim dr`avama. Naime, predlo`ene izmene, prilago|ene evropskoj praksi dodatno liberalizuju postoje}a prava i najavquju nova otpu{tawa, a da pri tome nema ni govora o novim radnim mestima. To je i razlog zbog kojeg najavu izmena Zakona o radu u tom pravcu sindikati vide kao jo{ jednu om~u oko vrata ionako obespravqenog radnika i tvrde da }e, umesto do ve}eg zapo{qavawa, do}i do ve}eg otpu{tawa i nesigurnosti kod zaposlenih. Jer oni }e, ako se izmene prihvate, ve~ito raditi na odre|eno vre-

Gazdama u nekim privrednim granama je naprosto jeftinije da od specijalizovanih agencija „iznajmquju” radnike za pojedine poslove, nego da ih zapo{qavaju i prema wima imaju dodatne obaveze koje iz tog odnosa proisti~u. Oni “trebuju” radnika odre|enog profila i pla}aju ga po radnom satu – i tu se wihova obaveza prema zaposlenom zavr{ava. Drugim re~ima, radnici u Srbiji moraju da se polako sa`ivqavaju i sa modelom po kojem se, zarad punog radnog vremena, u toku dana radi na nekoliko radnih mesta.

Ekonomista Bo{ko Mijatovi} iz Centra za liberalno-demokratske studije tvrdi da je ideja fleksibilnog radnog zakonodavstva usmerena na pove}awe efikasnosti privrede i na toj

ve porodi~ne tradicije, mada je “malo” bilo ~udno i to {to su muslimanske veroispovesti – ka`e za “Dnevnik” {ef carinske ispostave na grani~nom prelazu Batrovci Nenad Vuk~evi}.

Po wegovim re~ima, gotovo po pravilu jednom nedeqno otkrivaju i drogu. Naj~e{}e je re~ o marihuani, pre svega onoj modifikovanoj zvanoj „skank”, koja se krijum~ari u kesama od grickalica.

– Kada je o narkoticima re~, tesno sara|ujemo s kolegama iz pograni~ne policije. Od alkohola se, pak, naj~e{}e ulovi “jeger”, kojeg obi~no zateknemo u teretnom saobra}aju. Imali smo, recimo, slu~aj sa 700 fla{a ovog pi}a sakrivenog u kamionu. Cigarete preko dozvoqene koli~ine, obi~no od 10 do 20 boksova onih skupqih iz ranga “marlbora”, s akciznim markicama i bez wih, zati~emo naj~e{}e kod turskih dr`avqana u tranzitu koji ih iznose iz Srbije, uglavnom u putni~kom prometu, s namerom da ih prodaju u Austiji i Nema~koj – obja{wava na{ sagovornik.

Vuk~evi} se prise}a i da su pripadnici pograni~ne policije na samom prelazu otkrili jednom prilikom u automobilu mladog pitona, du`eg od metar i po. ^ovek ga je dr`ao na zadwem sedi{tu, u terarijumu koji je bio prekriven, i poku{ao je da ga iznese bez neophodne dozvole. Jedan piton je ve} prokrijum~aren pre toga, ali su ga otkrili na hrvatskom grani~nom prelazu. Bio je ogroman, ali sre}om miran –

{taja, a potvrdio je to i ministar Da~i}, da bi se za radnike koji nisu dobili otpremine mogao biti osnovati poseban fond iz koga bi oni bili obe{te}eni. Ali, to je na duuuuugom {tapu i veliko je pitawe da li bi Srbija za preuzimawe te obaveze sa poslodavaca na sebe uop{te imala potreban novac.

S druge, pak, strane, niko ne spori da se mnoge radne navike srpskih pregalnika moraju mewati. U prvom redu, mora im biti jasno da vi{e nema sigurnog radnog mesta, kao i da je rad na odre|eno vreme, po ugovoru, ne{to {to funkcioni{e svuda u ure|enim dr`avama. Fleksibilno radno vreme, opet, obezbe|uje posao za nezaposlene, jer je jasno da nijedan gazda ne}e da pla}a nekog puno radno vreme ako mu on treba samo na dva-tri sata dnevno.

osnovi pove}anog zapo{qavawa. Po wegovim re~ima, „stara dobra vremena”, u kojima je radnik celog `ivota radio isti posao u istoj firmi, odavno su pro{lo. I to se u Srbiji najzad mora shvatiti.

– Brze promene na tr`i{tu i od preduze}a i od radnika u wima zahtevaju znatno br`a prilago|avawa, ukqu~uju}i i alokciju radnika iz opadaju}ih firmi, grana i sektora, u one napredne koje imaju budu}nost. Odlagawe prilago|avawa svima uzrokuje znatne ekonomske te{ko}e: nezaposleni imaju slabe izglede za zapo{qavawe i zara|ivawe, a zaposleni za napredovawe, firme zaostaju za konkurentima i rizikuju ste~aj, dok dr`ava zapada u fiskalne i socijalne te{ko}e – objasnio je Mijatovi}.

Po wemu, na{e radno zakonodavstvo u velikoj meri {titi radnike na ra~un preduze}a. Me|utim, time se, tvrdi, potkopava sama privreda, odnosno preduze}a ~ine bolesnijim nego {to bi mogla da budu. I stoga je, navodi Mijatovi}, krajwe vreme da se iz ogromne nezaposlenosti izvuku poruke i da Srbija krene putem reformi radnog zakonodavstva, kojim ve} idu i mnoge zemqe Evropske unije.

To, me|utim, ne zna~i da se moraju prihvatiti i one mere koje tra`e poslodavci a iza kojih nema garancija da }e se nezaposlenost smawiti, odnosno da se otpu{tawe ne}e pove}ati i da }e se redovne zarade i prava radnika po{tovati na na~in na koji se to ~ini u drugim dr`avama. A poslodavci upravo u tom delu nisu spremni da daju nikakve garancije, tim pre {to znaju da im se ovde stalno gleda kroz prste ~ak i onda kad otvoreno kr{e radni~ka prava. A dok su gazde ovakve kakve jesu, sindikati ne pristaju da se i{ta mewa u Zakonu o radu. Dakle, nema saglasnosti socijalnih partnera, ali je sasvim sigurno da se ona do polovine naredne godine mora prona}i jer Srbija ima obavezu, koju imaju i druge dr`ave koje ho}e u EU, da svoje radno zakonodavstvo prilagodi evropskim propisima.

Drugim re~ima, to zna~i da }e i bez saglasnosti sidnikata biti usvojeno novo radno zakonodavstvo, a {ta }e ono doneti zaposlenima, e to }emo tek videti. n Qubinka Male{evi}

– U posledwe vreme najvi{e posla imamo oko prelazaka ilegalnih migranata, koji su bez ikakvih dokumenata, jer ih odbacuju i potom mewaju iskaze o svom identitetu.

Wihov pritisak da se domognu Evropske unije je ve} veliki, pa ne mislim da }e se zna~ajno pove}ati s ulaskom Hrvatske u EU – obja{wava \or|e Bor|o{ki, uz napomenu da se striktno primewuje i uredba Vlade Srbije o kontroli doma}ih dr`avqana koji su du`ni da ispuwavaju odre|ene uslove za odlazak u inostranstvo. – Ilegalne imigrante prili~no uspe{no otkrivamo, a za sporuzmevawe se anga`uju prevodioci, s tim da u prvom kontaktu na{i qudi koriste engleski jezik...

ZEMAQSKI DANI TEKU

Z

Go to vi na, Ho mer

a ovo bi Ma|ari kazli, ili ta~nije otpevali „Fekete va{arnap“, tj. „Tu`na je nedeqa, mada je cve}e svud...“ U Hagu oslobodili hrvatske generale, tamo Zapadno od (na{eg) Raja ih do~ekali sa nacionalnom euforijom na granicama svenarodne histerije i {ta sad ja imam s tim? Imam, bome, imam, itekako. Treba da povedem 300 ~lanova ansambla Srpskog narodnog pozori{ta na veliko, ~etvorodnevno, odavno dogovoreno gostovawe u beli Zagreb grad, a pre toga u Novom Sadu da do~ekam Teatar sa Briona, koji se posledwih godina otkad nas tamo nema, „preselio“ na Brijune. Imali smo o tome i raspravu na Upravnom odboru SNP, ja sam ose}ao da ni moj pokojni patrijarh ne bi voleo da odustanemo, ali to nisam umeo da formuli{em, a onda nas je presekao prof. Miroslav Egeri}, autoritativnim ponavqawem op{teg mesta da „kultura je iznad politike, ako je s wom ili ispod we, tim je mawe kultura“.

Ali su me jo{ vi{e uverili gosti sa Brijuna. Preksino}, odmah posle spu{tawa zavese zanemeo sam i onda {apatom pitao da li smem, ovako amaterski, da ispalim re~enicu da boqu predstavu u `ivotu nisam video? I pitao sam to velemajstora filma i teatra – na{eg @eqka @ilnika. Ne mogu da sakrijem zadovoqstvo - priznao mi je da mu je isto to padalo na um tokom predstave: „Ne{to sli~no sam do`iveo samo jo{ kod Pitera Bruka u Nema~koj, ali pre vi{e od 30 godina!“ A ja gledam pa se pitam da li je to „Homer zaista sve o nama znao“ (Crwanski) ili smo mi zapravo postali deo ovog evropskog identiteta tako {to smo sa~uvali ono {to je on u nama video? I stvorili smo zapadnog ~oveka koji je u stawu da okeane oplovi u orahovoj

qusci, za razliku od ~oveka Istoka, koji stalno poku{ava – i naravno uspeva – da u tu orahovu qusku spakuje ceo okean, jer taj Isto~wak nije imao Itaku i Odiseja i nije uni{tio Troju i celu jednu civilizaciju u woj, pa to ne mo`e ni da pamti. Dok mi u Odiseji pamtimo ono {to jesmo i kakvi jesmo, a u Bibliji sve ono {to bi i kakvi bi trebalo da budemo, ali nismo kadri pa i ne mo`emo. I to je sve o nama, ali je tu i stalo ba{ sve. Vi{e nam i ne treba, jer drugog i nema.

Hrvati su slavili, pa {ta. Zar mi ne bi slavili da su na{i pu{teni? Kona~no, o tome ba{ i nisu odlu~ivali oni, nego veliki ameri~ki brat i wegovi zapadni dupelisci.

Gotovina je bio sitni pariski xeparo{ i lopov sa pijace dok se nije sklonio u Legiju stranaca, pa mu se Francuzi sad odu`uju za sve ostale sitne higijeni~arske usluge, a niste vaqda pomislili da je sre}ni i potpuno bezna~ajni bra~ni par Klinton ikom ostao du`an. Se}a li se iko onog onako zna~ajnog Gen{era? Kako bezna~ajan, kad ima {ezdesetak spomenika u Dalmaciji. Svetionike mu podizali, na ostrvima, kao Faros u Aleksandriji. A tek }emo videti, i to „brzijeh dana“, kakva je korist od monumentalnog spomenika Bilu Klintonu u Pri{tini, dok mi podi`emo spomenike Brusu Liju, Rokiju Balboi i Yoniju Vajsmileru. Na{i su lep{i, wihovi „samo“ korisniji.

I znate li za{to ja volim Dositeja? Ne (samo) zato {to je bio Vojvo|anin i najkulturniji na{ ~ovek u onom ~uvenom 18. veku, onom koji je, dakle, po~eo suludo hrabro i ambiciozno, sa Novom Eloizom, Rusoom, Volterom i francuskim enciklopedistima D’Alamaberom i Didroom, a zavr{io se tragi~no i sramotno – Francuskom revolucijom o kojoj }ute ~ak i dana{we enciklope-

dnevnik

nedeqa25.novembar2012.

7

U HR VAT SKU SE [VE RA OD VI JA GRE DO PI TO NA

sveg mi zlata naj eo se, ka `u, pre po la ska na put. Gmi zav ca je, ina ~e, ne ko dao vo za ~u jed nog be o- grad skog pre vo zni ka da ga pre ne se kao pr tqag u auto bu su.

Vuk ~e vi} na po mi we i da se naj mo der ni ji mo bil ni ske ner, ko ji se ko ri sti na ovom pre la zu, po ka zao kao ve o ma zna ~a jan, jer po red uo~a va wa kri jum ~a re ne ro be, zna ~aj no po ma `e u ot kri va wu ile gal nih mi gra na ta.

– Wih je naj vi {e iz Av ga ni sta na, Pa ki sta na i ra tom za hva }e nih pod ru~ ja. Pre ne ko li ko dan ot kri li smo tro ji cu u to var nom de lu ka mi o na ko ji je pre vo zio to a let pa pir. Ne dav no smo za te kli i osmo ri cu ko ji su se sme sti li u pr tqa `nik ka mi o na ko ji je pre vo zio {e }er. Oni su is ko ri sti li pri li ku kad su “te {ka {i” sta li ne gde na par king ili na ben zin sku pum pu, gde su po ki da li ca rin sku saj lu, pa u{li. Wih u do sta slu ~a je va pri ja ve sa mi vo za ~i ka da ot kri ju da su plom be o{te }e -

la zu. Mi pro ve ri mo i, za i sta, u ve }i ni slu ~a je va za tek ne mo to {to nam je na ja vqe no. De {a va se i da se po sva |a ju `e na i mu` ili drug sa dru gom, oko to ga ko }e da pla ti ca ri nu. Me |u oni ma ko ji ne pri ja ve ro bu ima i estrad nih li~ no sti ko je „za bo ra ve” da ka `u za, na pri mer, te le vi zor, pa pri to me ima i ko ke ti ra wa, „trep ta wa oki ca ma”, sve ne bi li na {i slu `be ni ci za `mu ri li. Ipak, ca ri na mo ra da se pla ti. Ina ~e, na {i slu `be ni ci uglav nom ne ma ju ne pri jat no sti sa oni ma ko je kon tro li {u. Uosta lom, tu je i po li ci ja – ob ja {wa va Vuk ~e vi}.

U vre me na {e po se te bi lo je na pre la zu par ki ra no ne ko li ko “ma ri ca”. Ipak, ko man dir sta ni ce gra ni~ ne po li ci je Ba trov ci \or |e Bor |o {ki ka `e nam da ret ko ima na ru {a va wa jav nog re da i mi ra i, po sle di~ no, upo tre be fi zi~ ke pri nu de.

–- Na pre la zu i oko we ga sta we je pod kon tro lom 24 sa ta dnev no, iako je je dan od

Ne nad Vuk ~e vi} kod ske ne ra ko ji lo vi ro bu i qu de

Fo to: N. Sto ja no vi}

Za ra da i na po ten ci ji – Na iz la zu na la zi mo do sta sred stva za po ten ci ju (“vi a gra”, “ci ja lis”...) ko ja se pre no se iz Sr bi je ka za pad noj Evro pi. Obi~ no za tek ne mo po sto ti nak ku ti ja u tu ri. Ne kim {ve re ce ri ma se ~i ni da to i ni je ne ka za ni mqi va ko li ~i na, me |u tim wih i u Hr vat skoj ~e ka ju po vo dom ta kve ro be ri go ro zni pro pi si, pa ne mo gu u tran zi tu da pre ne su vi {e od ono ga {to im je le kar pro pi sao re cep tom – na vo di Vuk ~e vi}. ne. Ka da ot kri je mo ile gal ce, pre da mo ih po gra ni~ noj po li ci ji u wi ho vu nad le `nost. Ipak, oni se po no vo i po no vo vra }a ju iz pri hvat nih cen ta ra do gra ni ce...

Na{ sa go vor nik na vo di da Upra vi ca ri na de lu je i slu `ba za su zbi ja we kri jum ~a re wa, ko ja zna ~aj no po ma `e us pe si ma na te re nu. Ne ret ko, pak, ca ri ni ci do bi ja ju i ano nim ne do ja ve, za ko je se ~e sto is po sta vi da su ta~ ne.

– Na pri mer, kao ka da bi kom {i ja pri ja vio kom {i ju – iz ne kog raz lo ga, da }e ovaj pre ne ti sku po ce ni ure |aj ili fir mi ra nu gar de ro bu bez pri ja vqi va wa na pre -

naj fre kvent ni jih u ze mqi – ka `e ko man dir Bor |o {ki. – Put ni ci ~e sto od nas tra `e in for ma ci je oko pu to va wa kroz na {u dr `a vu, {ta ih o~e ku je na pu tu i {ta im je po treb no za pu to va we, gde su pr vi par king ili ben zin ska pum pa, ko li ko ima do iz la znog gra ni~ nog pre la za, po {to je pu ta ri na... S ko le ga ma u Hr vat skoj oba ve zno kon tak ti ra mo jed nom me se~ no, ali u prak si sva ko dnev no, za vi sno od si tu a ci je na te re nu. Na pro sto, ciq je da se oba vi {to kva li tet ni ja kon tro la put ni ka i da se sma wi ~e ka we. n Mi{a Vuja~i}

i ra di ka li di je jer su im usta pu na kr vi. Ne vo lim Do si te ja ni sa mo za to {to je bio mo nah, jer je po tom i ras pop po stao, ni {to je Ka ra |or |u u oslo bo |e ni Be o- grad xak krom pi ra do neo, ne go i po naj vi {e za to {to je iskre no ve ro vao da zlo uop {te i ne po sto ji, ne go sa mo qud ska glu post, neo bra zo va we i za o sta lost, a da su kul tur ni qu di – do bri, svi od re da. Ta ko se we mu ~i ni lo u 18-om, ali ovo je ipak 21. vek. I ne ma se vre me na za mi sli, ne go sa mo za de la i ne de la.

Da kle, da po ve dem SNP u Za greb?

Mi ni star kul tu re ni je re kao ni re ~i, pred sed nik je o}u tao, Vu ~i} isto ta ko.

Za gr meo je sa mo pre mi jer, ~i ji je idol Slo ba Mi lo {e vi} tu ne sre} nu „Olu ju“ kan da i do go vo rio. Pa nek ka `e Vu ~i} kad smo do tle do {li, nek ka `e To ma kad smo i do we ga, tj. pod we ga sti gli, ~ak i mi Voj vo |a ni ko ji smo za 11 od sto da li pred nost Bo ri su Ta di }u. Pa ni to ni je bi lo do voq no da se spa se mo. A sad }e mo to jo{ i pla ti ti. I ve} pla }a mo...

Ja ina ~e na sav ovaj pro ces sa ra di ka li ma (ili ka ko se ve} sad sve ne zo vu) gle dam kao na jed no iz le ~e we od opa ke bo le sti uzi ma wem ma we do ze – ta ko }e i ovo {to sad sa Voj vo di nom ra de u~i ni ti da svim `i te qi ma, ka ko se to ne kad go vo ri lo, na {e se ver ne po kra ji ne (a sad vaq da i je di ne) pre sed nu, kao {to je bi lo neo p hod no da To ma Ni ko li} u svom osmom ili 11. po ku {a ju ne kog ne gde po be di, pa da nam to „pre se da va we“ po~ ne i na (sve)op {tem ni vou, po go to vo oni ma {to im je Sr bi ja, ma gde i ma ko li ka bi la, ceo svet. Tu smo, da kle.

Znam ih, ma ka ko se od ju tros zva li, na rod wa ci, na pred wa ci, ra di ka li ili srp ski ~et ni~ ki po kret, znam i re for mi ste pa zva li se G 17, ili stran ka re gi o na ko ja bi da, mi mo Usta va Sr bi je, od na {e do ma }in ske Voj vo di ne na pra ve jed nu ogled nu Me snu za jed ni cu u ko joj bi vaq da Ve qa dr `ao sta da ova ca, kar di o lo {ke kli ni ke i sta ra~ ke do mo ve, jer je drug ma gi star usko spe ci ja li zi ran za kar di o lo gi ju, ge ron to lo gi ju, {i {a we ova ca i dru ge ka pi tal ne ak tiv no sti... To je ono {to }e mo ra ti da im se de si kad do |u na vlast, jer „svak na kra ju gi ne od svo je naj ve }e stra sti“.

A pri bo ja vao sam se sa mo jed nog, da im se sve to mo `da i ne de si, da ih ta ~a {a mi mo i |e, tj. da im se ne ka ko „ot me“ pa da se ~ak i do pad nu na ro du. Jer to im se ve} i de {a va lo kad su de lo va li iz opo zi ci je, odan de je to i mo gu }e, jer se ta mo ra di sa mo re ~i ma, ali sa vla sti, gde se o~e ku ju ma kar ne ka de la, ne ki de li} de li }a ne ~e ga, wi ma je ap so lut no ne do sti `no – jer to je ipak u ru ka ma stru~ nih, kom pe tent nih, me ri tor nih ka dro va. A te dru ge ni kad ne }e ima ti. Jer ako su pra vi i me ri tor ni u bi lo ~e mu, tim qu di ma ne }e pa sti na pa met da ih ko god vi di u dru {tvu sa Alek san drom Vu ~i }em. ^ak ni na Zve zdi nom sta di o nu. Ma da je Zve zda bi la pr vak sve ta, al on da su do {li oni i sa ce lim sve tom za ra ti li. n \or|e Randeq

T E M A „ D N E V N I K A ” : I PRAV NI CI PO DE QE NI PO PI TA WU MA TE RI JAL NE OD GO VOR NO STI ZA GRE [KE SU DO VA

Izgubqeno poverewe pla}a i sirotiwa Sr bi ji go di {we bu de po no vqe no na de se ti ne sud skih po stup ka ka da dru go ste pe ni ape la ci o ni su do vi uki nu pr vo ste pe ne od lu ke. Broj ni po stup ci se po kre }u i po van red nim prav nim le ko vi ma na kon pra vo sna `no sti pre su da, kao i pred Ustav nim su dom po ustav nim `al ba ma. Biv {i su di ja Ivan Ba ja zit ka `e za „Dnev nik“ da je uki da we pr vo ste pe ne pre su de ne mi nov no kad se u `al be nom po stup ku utvr de „ap so lut no bit ne po vre de po stup ka”, zbog ko jih pr vo ste pe na pre su da ne mo `e ni ~i we ni~ no da se is pi ta.

– To su po vre de u for mal nom, pro ce snom smi slu ko je nu `no vo de ka uki da wu pre su de i vra }a wu pred me ta na po na vqa we po stup ka. Jer to su, da ka `e mo, gre {ke u~i we ne ili iz ne zna wa, ili iz ne do voq ne oba ve {te no sti, ili ne do voq ne stru~ no sti, ili oma {kom, ali u sva kom slu ~a ju fa tal ne po pre su du – ob ja {wa va Baj zit. – Na pro sto, ako se u po stup ku na ru {i, po vre di na ~e lo za ko ni to sti, ne mi nov no ne mo `e da se is pi ta ~i we ni~ no sta we i pre su da mo ra da se vra ti.

Ni su ret ke ni si tu a ci je da od bra na to kom su |e wa pred lo `i ne ke do ka ze s obra zlo `e wem da su neo p hod ni za pot pu no utvr |i va we ~i we ni~ nog sta wa, a oni bu du od bi je ni, pa to bra ni o ci po sle is tak nu u `al bi. On da se de si da, uva `a va ju }i te na vo de, dru go ste pe ni sud uki ne pre su du. Advo kat Dra gan Pa li brk u raz go vo ru za na{ list na po mi we da je to kom dve de ce ni je ka ri je re imao ta kve slu ~a je ve, a i mno ge we go ve ko le ge.

– Raz li ~i ti su raz lo zi zbog ko jih sud mo `e od bi ti da ne ke pred lo ge od bra ne uvr sti u do ka ze: zbog pre o bim no sti po -

U

skih oba ve zni ka, a to zna ~i u naj ve }oj me ri – si ro ti we.

U prav ni~ kim kru go vi ma sma tra ju da su i ova kvi mo men ti u ne koj me ri do pri ne li da se po no vo otvo ri po le mi ka o sa dr `a ju Na cr ta iz me na Za ko na o su di ja ma. U cen tru pa `we je, na i me, de fi ni sa we nor me o mo gu} no sti da se dr `a va, kao od go vor na za {te tu ko ju su di ja pro u zro ku je ne za ko ni tim ili ne pra vil nim ra -

Ko je od go vo ran za {te tu?

Dra ga na Bo qe vi} na vo di da, kad bi se de si lo da ne ki dru gi slu `be nik ili dr `av ni or gan ura di ne {to „kraj wom ne pa `wom”, pa ~ak i zlom na me rom, „za ta kav ~in ipak ni je pred vi |en po stu pak na kna de {te te“.

– Evo, mi sa da ima mo si tu a ci ju da je Vi so ki sa vet sud stva i u pr vom i u dru gom sa sta vu na pra vio ta kve {te te u re for mi pra vo su |a od ko jih dr `a va ne zna ka ko da se iz vu ~e. Oni ni kad ne }e od go va ra ti. Ni po li ti ~a ri ni kad ne }e od go va ra ti – na vo di Dra ga na Bo qe vi}. – Po sled wih me se ci u ovoj re for mi re for me ni je ra |e no je di no na za ko ni ma o Vi so kom sa ve tu sud stva i Dr `av nom ve }u tu `i la ca, ko ji ~i ne la no ve ta dva te la su ve re nim u ne ga tiv nom smi slu, prav no neo d go vor nim. Ipak, mi smo tra `i li da Ustav ni sud po ni {ti od lu ke Na rod ne skup {ti ne o iz bo ru ~la no va VSS-a i DVT-a i na lo `i no ve iz bo re. Zna ~i, prav ni put po sto ji, pi ta we je sa mo da li dr `a va `e li da se po {tu je pra vo. stup ka, ako sud sma tra da bi no vi do ka zi vo di li odu go vla ~e wu, ili ce ne }i da ti do ka zi ni su re le vant ni za po stu pak, od no sno da je ta ma te ri ja ve} ob ra |e na ne kim dru gim do ka zi ma – na vo di Pa li brk.

– Me |u tim, po no vom ZKP-u, ko ji se od ove go di ne pri me wu je sa mo pred dva po seb na ode qe wa Vi {eg su da u Be o gra du, na pri prem nom ro ~i {tu su stran ke du `ne da su du pre do ~e sve even tu al ne do ka ze ko je }e pred lo `i ti i u ve zi s ko jim okol no sti ma. Uko li ko se, bi lo tu `i lac, bi lo bra ni lac ne iz ja sne o tim pred lo zi ma, ka sni je ih sa mo iz u zet no mo gu pred la ga ti. Ta kvim re {e wem se re gu li {e mo gu} nost da u to ku po stup ka ne ko neo gra ni ~e no pred la `e do ka ze ko je sud pri hva ti ili od bi je, a da se po sle zbog to ga uki da ju pre su de.

Da ka ko, sva ko po na vqa we, sa gla sni su Ba ja zit i Pa li brk, znat no po ve }a va tro {ko ve po stup ka, jer prak ti~ no po ~i we iz no va, a od re |u je ih mno go uslo va: vr sta kri vi~ nog de la, pred ko jim su dom se vo di, da li je po pri vat noj tu `bi, ko li ko u~e sni ka ima...Uosta lom, ve} sa ma advo kat ska ta ri fa je do sta sku pa i za vi si od za pre }e ne ka zne za kri vi~ no de lo, a tre ba ra ~u na ti i na tro {ko ve za ku pa sud ni ce, sud ski pa u {al, ra zna do vo |e wa (ako je okriv qni u pri tvo ru), pa po se te bra ni o ca, tro {ko ve do la ska sve do ka, ra zno vr sna ve {ta ~e wa...

Za pri ~u o tro {ko vi ma po stup ka ilu stra tiv ni su go to vo svi po da ci iz prak se, ko ji su do stup ni u ja vo sti. Pri me ra ra di, jed nom okri vqe nom, ko ji je svo je vre me no po sle ma ra ton skog pro ce sa pra vo sna `o oslo bo |en od op tu `be, sud skim re {e wem su do su |e ni tro {ko vi na ime nu `nih iz da ta ka i na gra de za od bra nu u iz no su od ~ak dva mi li o na di na ra! [i ra jav nost s uvek ukqu ~e nim ra da rom za prav du, isto vre me no jed na ko ose tqi vo re a gu je i na za ma {ne tro {ko ve pro ce sa ka da pad nu na te ret bu xe ta i po re -

dom, ili ka da je od lu ka ma Ustav nog su da i Evrop skog su da za qud ska pra va utvr |e no da su u po stup ku kr {e na qud ska pra va, na pla ti od pred met nog su di je, ali sa mo uko li ko je do ti~ ni gra |a ni na na mer no o{te tio, a ne i u slu ~a ju we go ve gru be ne pa `we.

– Ne ma oprav da wa za ova kvo re {e we, po {to se wi me su di je do vo de u pri vi le go van po lo `aj u od no su na osta le dr `av ne slu `be ni ke – oce ni la je pro fe sor ka Ve sna Ra ki}-Vo di ne li}. I kri vi ~ar dr Slo bo dan Sto ja no vi} se za la `e za to da po sto ji od go vor nost za gru bu ne pa `wu, s

pa `wom. Ta ko |e, u za vi sno sti od to ga u ~e mu je pro blem, tre ba da od go va ra ju ne sa mo su di je, ve} u ne kim slu ~a je vi ma i pred sed ni ci su do va, ~ak i re sor ni mi ni stri, za od re |e ne pro pu ste ako su si stem ske pri ro de. Re ci mo, ako je pro ces du go tra jao, i ako je to me ne kim ne ~i we wem do pri neo pred sed nik su da, tre ba i on da od go va ra. Mo `da ne ka da ne tre ba da od go va ra su di ja ve} re fe rent, ako je na mer no po gre {no upu tio po ziv pa se su |e we ne odr `i – po ja {wa va dr Sto ja no vi}, na po mi wu }i da sank ci ja ne mo ra bi ti is kqu ~i vo ma te ri jal na, ve} i da, re ci mo, su di ja ne mo `e da na pre du je ili ~ak da mo `e bi ti sme wen.

Pred sed ni ca Dru {tva su di ja Sr bi je Dra ga na Bo qe vi}, me |u tim, sma tra da je do bro {to je iz pred lo ga za kon skog tek sta iz bri san ter min „kraj wa ne pa `wa”: – Za i sta, ’kraj wa ne pa `wa’ je ve o ma ras te gqiv po jam. S dru ge stra ne, mo del po ko jem dr `a va mo `e da se re gre si ra od su di je sa mo ako je ne ku {te tu to kom su do va wa na neo na mer no, za po en tu ima to da se su di ji omo gu }i da su di bez ika kvih pri ti sa ka. To ne is kqu ~u je we go vu odo go vor nost po dru gim osno va ma, re ci mo, za lo{ rad ka da mo `e bi ti raz re {en ili po zvan na di sci plin sku od go vor nost.

Za la ga wem u tim ko or di na ta ma Dru {tvo su di ja, po tvrd wa ma we go ve pred sed ni ce, „bra ni ne pri ko sno ve no pra vo su di je na slo bod no su dij sko uve re we, ko je po sto ji u sva kom prav nom si ste mu”.

– Po sta vqa se, me |u tim, pi ta we i {ta ura di ti u slu ~a ju kad uo~i te da su di ja ne {to na pro sto ne zna, da ne {to ni je stvar slo bod nog su dij skog uve re wa, ve} da po stu pa na na ~in ko ji ni je u skla du pra vi li ma stru ke. Zbog to ga i po sto ji si stem vred no va wa ra da su di ja, {to kod nas jo{ uvek ni je za `i ve lo, ali po sto ji i si stem di sci plin ske od go vor no sti. Uosta lom, ako se uo~i da je dan su di ja ra di ne kva li fi ko va no i da se to po na vqa u ve }em bro ju slu ~a je va, po sto je me ha ni zmi da ta kav su di ja bu de raz re {en, a ne da sa mo pla }a {te tu – pre do ~a va Bo qe vi}.

S dru ge stra ne, ona upo zo ra va na ~i we ni cu da su di ja u ni `em su du i na kon ne kog po no vqe nog po stup ka mo `e da do ne se isto vet nu pre su du. U po gle du oce ne da li je po stu pak do bro ili lo {e vo |en, po sto je, ka `e, si ste mi is pi ti va wa od go -

Bit ne po vre de kri vi~ nog po stup ka Port pa rol ka Ape la ci o nog su da u Be o gra du Mir ja na Pi qi} ka `e da taj je sud u pe ri o du od ja nu a ra do 1. no vem bra 2012. do neo od lu ke u 5.660 pred me ta, od to ga je pra vo sna `no okon ~a no wih oko 80 po sto: po tvr |e no je oko 60 po sto pr vo ste pe nih od lu ka, a oko 20 pro ce na ta je pre i na ~e no.

– Pe ti na pr vo ste pe nih od lu ka je uki nu ta i vra }e na na po nov no su |e we. Pre ma po da ci ma su da, naj ~e {}i raz lo zi za uki da we su bit ne po vre de od re da ba kri vi~ nog po stup ka, ko je se sa sto je u to me {to su iz re ke pr vo ste pe nih pre su da ne ra zu mqi ve i u su prot no sti sa sta wem u spi si ma pred me ta i obra zlo `e wem, a ~e sto {to su i da ti raz lo zi pot pu no ne ja sni – ka `e Mir ja na Pi qi} za „Dnev nik”. – Po sle uki da wa pre su de, {to je mo gu }e sa mo jed nom, pr vo step ni sud je du `an da po stu pi po na lo zi ma Ape la ci o nog su da. Sa mo uko li ko se to ne do go di, po sto ji oba ve za Ape la ci o nog su da da sam otvo ri glav ni pre tres i pre su di. tim da se, ka ko is ti ~e, na |e me ra. On nam ot kri va da je pre tri go di ne pre dao ini ci ja ti vu su du u Stra zbu ru, a po vo dom pre su da ko ji ma se utvr di da je na ci o nal ni sud po vre dio kon ven ci ju, pa da oni da ju in struk ci je o da qem po stu pa wu.

Po go to vo se to od no si na Sr bi ju, u smi slu ugrad we u za ko ne me ha ni zma ko jim }e se dr `a va re gre si ra ti od onih ko ji su po ~i ni li gre {ku.

– Mo ra ju po sto ja ti ne ki stan dar di.

Sla `em se da ko ra di i gre {i, i ne tre ba ka `wa va ti uvek i za ba{ sva ku po gre {ku. Ali, za la `em se za to da se us po sta vi od go vor nost za gre {ke gru bom ne -

vor no sti, ali to ne sme da zna ~i da su di ja mo ra da ne ko me pla ti {te tu za to {to je imao slo bod no su dij sko uve re we; to ga, na po mi we Dra ga na Bo qe vi}, ne ma nig de u nor mal nim dru {tvi ma.

– Kod nas je, na `a lost, izu bqe no po ve re we u sud i sa da se ide u dru gu kraj nost da su di je sa mo tre ba ka `wa va ti.

Pa, po zna to je da je, re ci mo, u Ame ri ci bi lo slu ~a je va gde su qu di osu |e ni na smrt, a ka sni je je utvr |e no da su bi li ne vi ni. I ni ko me ni je pa lo na pa met da su di ju zbog to ga pro gla {a va kri vim i da se od we ga tra `i da na dok na di {te tu. n Jaska Jakovqevi}

8

dnevnik

nedeqa25.novembar2012.

[ O R O M

S

B O R O M

Ve se qe , za ve se qe tre ba da bu de vi {e qu di. Je dan ~o vek je ma lo, dva su ona ko a tro je je ve} ta man.

Ve li ka ve se qa ima ju i mlo go qu di.

Ni je sad to ne ki ra ~un ko da pa za ri{ u du }a nu, kad bu de mlo go, on dak bu de do bro. Ume da bu de i jef ti no, kad je mlo go sve ta. Tu di je mlo go sve ta, mlo go je i onih ko ji se ko bo ja gi ve se le.

Ume da bu de i sku po, ~a skom se ve se qe po kva ri kad je gu `va i ume sve da ode po o~i nu.

Ve se qe je ono kad su qu di ve se li, kad im se vi di u o~i ma, ~u je u gla su i opi pa na sr cu da sve igra i tre pe ri, ko tre pe tqi ka kad ve tar {u {ka oko we.

On dak to iz gle da, na ko iz da qe, ko da se sve si ja, ko kad je iz glan can ser viz za dva najst oso ba pa kad na we ga uda ri sun ce kroz pen xer a na wim se sva ki deo si ja ko da ima upa qe nu lam pu od {e zde set sve }a. [te ta ga pr qa ti ta kog. Bu de ne kad ta ko i za pra vo, kad su go sti tu wa vi.

Kad god je u sva koj ku }i bi lo ve se lo.

Ve se lio se na{ na rod, sve u {e snajst.

Svi ro nam je ra di jo ceo dan i bi lo je mlo go ve se lih pe se ma, pa kad na i |e ona „na {a“, on dak od vr nu ra di jo do da ske, da i tre }e kom {i je le po ~u ju. Gr mi zvu~ nik, igra he kle raj na po li tu ri, sve ga va ta ju s ve se lom ru kom, da ne spad ne s po klop ca od ra di ja. Taj he kle raj je bio ko ona ma la po wa va {to su je ko ri sti li ti ma |o ni ~a ri, kad su nam do la zi li s ve li kim cir ku si ma. Kad god je cir ku zi ra wa bi lo sa mo u cir ku su.

Vo lo je na rod da gle da cir ku za ne re, pa kad do |e cir kus, bu de mlo go sve ta da gle da, da se sme ju i ve se le i ra du ju.

Is pod po kri ve nog po li ti ra nog po klop ca na ra di ju bio je sa kri ven gra mo fon. To je bio taj ni deo, za slu ~aj da ba{ di god zap ne i da na ra di ju du go ne -

E

ma one „na {e“ pe sme. Kad bu de ta ko, sve po is pa da i {to su na vek pra zni, ne on dak se po dig ne taj po klo pac da sto ji go de ve se qu. Ko da smo za bo ra vi li i ona ko uko so, ko put na Ve nac, i gra mo {ta je ve se qe i ka ko se ve se li.

Svir ci ma vi {e ni je do mu zi ke, fon je spre man za ak ci ju. Sva ko je kad ize{ mu zi ku ko ju ni ko ne za ki ti. A ko god imo bar ne kol ko gra mo fon skih da za ki ti kad ni ko za kva ku ne va ta a ti plo ~a s pe sma ma ko je je naj ve} ma vo lo i {to uva te i {to bi da pla te, ne umu da mo go je sam se bi da pu sti pe smu i da se na ru ~e. Ne ume ni mu zi ka da ih na |e ceo kom {i luk ve se li. U to do ba se i ona ko oma s vra ta. Ize{ ta ke go ste ko zna lo kad ko ja pri sta ne da do |e „da ji oma s vra ta gle de le vo de sno ko ga slu {a mo plo ~e“ da }e bi ti ve se qa. ima u ka fa ni, i ne pru `a ju ko rak na Na i |em oto ju~ u ata ru na jed nu plo pred dok ne vi de jel unu tra bez bed no. ~u, ma la s pla vom eti ke tom, ona ko go On dak na vek sed nu di god u bu xak, da im li {a va bez omo ta ~u ~i u tra vi. Oko zid bu de iza le |a, da gle da ju na vra ta a we olu pi ne i kr {e vi, |u bre, bo kluk ne u svir ce i ajd ti sad svi raj ta kim `i vi. Ba ca na rod di {ta stig ne, ~a nam }o ri ma. Je di no im je ve se la no ga skom |u bre na pra ve. Ba cio ne ko i tu pod asta lom, na vek plo ~u, ni je mu do cup ka ju ko kad {naj ve se qa, kan da. Ona ko, na oko, do bro Ke ri le se i sve kr ve i uj ne der te ra sin ge ri cu. u sva to vi ma, al su tol ko Cup ka im no ga i kad mi iz gle da. Uma lo svir ci sta nu. Kan da da je fa lim, ko kad kre {ta le da su ce li da su `iv ci a ne ri se sret nu dvo je s be sva to vi je dva ~e ka li da tam. Osta ve oni i lim ko sa ma, pa jed pro m uk n u od te wi n e le pe nov ce al tu ve no dru go fa le ka ko pe sme pa da svir ci se qa ne ma. Svir ci se do bro dr `e i da na sta ve. Al i to je bi lo sa mo {to ne dre ~e, se ni su mlo go pro oni iz bu xa ka uma lo me nu li. Ni ta plo ve se qe i bez tog se ni je da se pro ve se le, al ~a se ni je mlo go mo glo, a ni ne bi bi lo od bri ge i opre za ne pro me nu la, na woj ni le po ni ve se lo stig nu i faj ront s je i da nas ure za na ve se qem. pe sma, al ni kom vi U sva to vi ma bu de mal ko druk ~i je. {e ne svi ra. Po ba ca li smo gra mo fo ne jo{ otkad. Sad se sva ko ve se li sam za Svi kre nu da se pro ve se le. S po ~et ka i se be, ona ko ko bo ja gi. Ma lo-ma lo pa na - bu de ta ko, al mu ka kre ne oma po sle i |em na {o ru na one {to im `i ce vi re ven ~a wa. ^im iza |u od ma ti ~a ra, sva iz u{i ju. Idu ta ko {o rom, ~i to sam da to ve sa ple tu oni s tru ba ma ple ka nim. im kroz te `i ce ide mu zi ka pra vac u On dak se sja te oko sva to va pa du va ju u uvo, al se to na wim ne vi di. O~in }e te wi ne trum be te da ce lim sva to vi ma ih zna ti {ta im to svi ra u gla vi kad za glu nu u{i. Po sle, kad po se da ju za im se u o~i ma ne vi di ve se qe. Xa ba bi - astal, kad kre ne mu zi ka ko ju su na ru ~i li da svi ra u sva to vi ma, bu de jo{ go re. lo i ta ke mu zi ke.

On dak se i oni od vr nu, sad sva ka mu zi Ne ma ode kod nas vi {e ni po {te nog bir cu za, da svi ra ju svir ci sva ki dan. ka svi ra na stru ju, pa ne zna ju {ta je do Nit ima za svir ce nit ima mu {te ri je sta i kol ko ja ko tre ba. Val da mi sle da su svi ma jo{ u{i za glu nu le od tru ba za bir cuz. Po de ra ni su nam xe po vi ~a, pa da se bo qe ~u ju. U toj ga la mi nit odav no pa sve obi la zi mo bir cu ze s pre ke stra ne, da ne sret ne mo ko ga pa da ima di va na nit ima ve se qa. Ne mo{ se ve se li ti kad ne mo{ ~u ti ni kog do se jo{ mo ra mo da u|e mo na po jed nu. I to nam je po sta lo sku po i da le ko. Kan da be, ta za ve se qe tre ba bar tro je. Bu de u da ti na {i po de ra ni xe po vi kroz ko je sva to vi ma i tri sta tro je al {ta vre di

kad se sa mo vi de a ne ~u ju se od ga la me.

Za bo ra vi li svir ci da mu zi ka ni je lar ma we i ka la bu ka, da se ne va ta na ga mu neg na {ti mung. Kad god se mu zi ki za po ve da lo da svi ra du po lo ~e, la ga no na Ci gan skom, da i’ onaj u tre }oj bra zdi ne ~u je a ovaj {to te ra ke ra da ~u je sva ku `i cu. On dak se ~u lo i sr ce i `i ce, si ja li se i zlat ni zu bi i mo go si u gu da lo da gle da{ tri da na i tri no }i. ]e ma ne kad u sr ce dir ne, ne ma ve }e mi li ne.

Kad god se na rod ve se lio na ne kol ko na ~i na. Bi lo je onih {to su sa mo slu {a li svir ce, oni su pe va li u se bi. On dak je bi lo onih {to su na glas pe va li, ona ko sa svi ma, ma kar {to ni su oni pla }a li tu tu ru mu zi ke, al to ni kom sme ta lo ni je. Tu se ni je bro ja lo i ra ~u na lo ~i ji su nov ci za mu zi ku. Od onih }e mu zi ka kod ovih i ta ko ukrug, do zo re. Bi lo je i onih {to su te ra li ke ra.

E, ti su ume li da do ~e ka ju i no ve go ste u bir cu zu, one {to tek su tra do |u. Ke ri le se i sve kr ve i uj ne u sva to vi ma, al su tol ko kre {ta le da su ce li sva to vi je dva ~e ka li da pro muk nu od te wi ne pe sme pa da svir ci na sta ve kod onih {to ma we kre {te i pod vi ku ju ko je ko i {ta ko mla den ci ma do |e. Al i to je bi lo ve se qe i bez tog se ni je mo glo, a ni ne bi bi lo ni le po ni ve se lo.

Ima li smo i one {to su se ve se li li na po slu. Ve se lio se ceo na{ na rod, kad god, kad su i{li na po so i s po sla, ve se li la ih i tri naj sta pla ta, re gre si, kre di ti za ku }e i be lu teh ni ku pre ko fir me, za te le vi zo re, za no vu li mu zi nu. Ve se li bi li i `i ran ti, kad god ni je bi lo u re du da `i ran ti kre dit ot pla }u ju. Ta mo da je do {la po sle. Pr vo je po ~e lo s „udri bri gu na ve se qe“. ^im su udri i bri ga za jed no, ne mo{ to da {ti ma. Ne gdi mo ra da za bri di i da svr bi. Sve ~e {}e je po ~o da svr bi de sni a ne le vi dlan, bri ga o~ la u ve se qe, do {lo wi no su tra a na {e da nas i evo nas. Nit ko pe va, nit se ve se li, nit nam svi ra ju ve se lo. I {ta sad da ra di mo s onom: „Igra ka ko dru gi svi ra“?

Ne ma tu vi {e ni mu zi ke, ne ~u je se. Sa mo vi re `i ce a svet cup ka u me stu. Sve vi {e mi li ~i na Gla mo~ ko glu vo ko lo.

I ono je kad god bi lo ve se qe. n Bo ra Oti}

FESTIVAL HURKI I KOBASICA U ADORJANU, KOD KAWI@E

Ve li ka go zba u rit mu ~ar da {a T

r pe za pu na hur ki i ko ba si ca bi li su po ta man za ve li ku go zbu oko 10.000 po se ti la ca ko ji su ju ~e u rit mu ~ar da {a pro de fi lo va li se lom Ador jan kod Ka wi `e, gde je odr `an dru gi „Fe sti val hur ki i ko ba si ca”. Na wemu je po je de no ne ko li ko to na hur ki i ko ba si ca, {ti mung su pra vi li svad bar ski or ke stri iz SEn te, Ade, Ka wi `e, Mar to no {a, Ki kin de i Tre {wev ca, a ve ~e je za ~i nio kon cert po zna tog ma |ar skog ben da „Neo ton fa mi li ja”.

Me {ta ni i go sti iz mno gih voj vo |an skih me sta, pa i su sed ne Ma |ar ske, oku pqa li su se od ranog ju tra u Uli ci Pap Pa la i dvo ri {tu me sne fir me „Kon takt”, pr vog ~o ve ka Me sne za jed ni ce Ador jan ^a be Bor {o {a. Po ~e lo je pri ka zi va wem tra di ci o nal nog svi wo ko qa, ta ko {to su se, kao ne kad, to vqe ni ci opa qi va li sla mom, onda se na sta vi lo spremawem hur ki i ko ba si ca, a pri de i dru gih gur man lu ka.

– Pr vi put smo fe sti val or ga ni zo va li 25. ja nu a ra ove go di ne, ali po {to `e li mo da ovo oku pqa we u Ador ja nu bu de tra di ci o nal no, od lu ~i li smo da ter min ma lo po me ri mo da bismo uhva ti li lep {e vre me ne go {to mo `e biti u ja nu a ru. Raz log je i {to svi wo ko qi po obi ~a ju po ~i wu kra jem no vem bra, pa `e li mo da i ubu du }e na po ~et ku se zo ne ovo bu de naj ve }i svi wo koq – ka `e glav ni or ga ni za tor ^a ba Bor {o{.

Na pr vom fe sti va lu, ka da je u~e {}e bi lo bes plat no, do{lo je ~ak 104 eki pa; ovog pu ta, uz na pla tu ko ti za ci je, odazvalo se 68 eki pa, me |u ko ji ma i tri iz su sed ne Ma |ar ske.

– Pro {li put bi la je ne ko liko bez o br za nih eki pa ko je deo na pra vqe nih hur ki i ko ba si ca ni su pri lo `i li na za jed ni~ ku tr pe zu za bes plat nu go zbu po se ti la ca, ne go su ih za dr `a li za se be. I te su ekipe uglav nom iz o sta le. U svakom slu~aju, za do vo qan sam odzivom. Za pla }e nu ko ti za ci ju eki pa ma smo obez be di li po pet ki lo gra ma me sa za pra vqe we ko ba si ca i iz nu tri ce za spra vqa we hur ki, pa su one po sle i ras po la ga le na pra vqe nim spe ci ja li te ti ma, a za po se ti o ce mi smo is pe kli de vet hi qa da ko ma da ko ba si ca i

Ekipa „Koritari” iz Adorjana

hi qa du ko ma da hur ki. Ko ba si ce se vi {e tra `e, ma da ima i onih ko ji vo le i hva le hur ke – ka`e Bor {o{.

Ina~e, wego va fir ma „Kon takt” je ve li ki ot ku pqi va~ tov nih svi wa i dru ge sto ke u ovom re gi o nu.

Bor{o{ nam otkriva da je tre nut no po nu da bi la ve }a od po tra `we kla ni ~a ra, pa je zbog to ga, kao i uvo za, do {lo i do pa da ot kup ne ce ne.

– Ipak, o~e ku jem da za de se tak da na ce na `i ve va ge tov nih svi wa po ste pe no kre ne na vi {e, jer po sa da {woj ce ni od 160 di na ra za ki lo gram, tov se uop {te ne is pla ti – kon sta tu je na{ doma}in.

Hur ke i ko ba je pri pre ma le su eki pe iz No vog Ora ho va, Tor wo {a, Bo ga ra {a, Sr bo bra na, Sen te, ^o ke, Ka wi `e, Mar to no {a, Hor go {a, Oro ma, Tre {wev ca, Sa ja na, Ki kin de, No ve Cr we... Eki pa „Bo ko e{ hu ba” iz se ver no ba~ kog me sta Bo ga ra{ bra ni la je ti tu lu naj bo qe sa pr vog fe sti va la, po no sno po ka zu ju }i po bedni~ ki pe har. Eki pu po ma lo neo bi~ nog skra }e nog na zi va, od „Bo ga ra {i kol bas e{ hur ka ba ra tok”, {to bi se u pre vo du re klo „Bo ga ro {ki pri ja te qi ko ba si ce i hur ke”, pred vo di li su Za bo{ [an dor i Ati la La slo, a uz wih su La slo Ba ta, Vil mo{ Bor {o{ i Jo van Gru jin. Ne skri va ju da su ve li ki qu bi te qi ko ba si ca i hur ki, ali i dru `e wa, ta ko da ra do idu na ku li nar ske fe {te u oko li ni.

Svi se ipak sla `u da di sno to ri vi {e ni su kao ne kad. Opa qi va we to vqe ni ka sla mom odav no je ve} pro {lost, vi {e se ne prak ti ku je ni {u re we, ne go se sve radi bre ne rom iz bu tan bo ce.

– I se zo na di sno to ra ni je kao ne kad, kra jem no vem bra ili po ~et kom de cem bra, ne go ka da se is pra zne za mr zi va ~i. Ka da se do ma }i ca mo ra vi {e sa gi wa ti da za vi ri u za mr zi va~, pa joj se vi de ga }i ce, bez ob zi ra ko je je do ba go di ne, to je naj bo qi znak da je vre me za svi wo koq – pre do ~a va ju Bo ga ra {a ni.

Na di sno tor skim go zba ma obi~ no svi hva le hur ke, a je du pe ~e we i ko ba si ce; me |u tim, kod Ati le La sla je obr nu to, jer ve }i je qu bi teq hur ki.

– Naj bo qe je ka da se hur ke i ko ba si ce sa krom pi rom i ki se lim ku pu som is pe ku u pa or skoj pe }i – ve li Ati la.

U spra vqa wu ko ba ja i hur ki taj ni ne ma za mno ge do ma }i ne ko ji `i ve na se lu, pa i za po sla sti ~a ra An tu na \er kea iz Mar to no {a, ko ji is ti ~e da do brih ko ba si ca ne ma bez kva li tet ne mar to no {ke za ~in ske pa pri ke. Eki pa „TV Sport”, sport ske re dak ci je RTV–a na ma |ar skom, ko ju su pred vo di li Ako{ Bor da{ i I{tvan Tu ro, spo ji la je u Ador ja nu po sao i za do voq stvo. Pri ~a ju da su jo{ od de tiw stva pri vr `e ni di sno tor skim spe ci ja li te ti ma, pa su, uz pri pre ma we re pro ta `e, za su ka li i ru ka ve.

– Bi li smo ve li ka po ro di ca u Vr ba su, otac se ba vio ba {to van lu kom, se }am se da su za uvek do la zi li we go vi do bri pri ja te qi, me sa ri ~i ka De `e i Zdrav ko, pa su di sno tor ski po slo vi i go zba bi li ce lo dnev na pre o ku pa ci ja, kojoj smo se mi kao de ca naj vi {e ra do va li. Di sno to ri su osta li u le poj uspo me ni, pa smo

Ako{ Borda{ i I{tvan Turo

po sle na sta vqa li da ih pri re |u je mo i ka da smo se pre se li li u No vi Sad – pri se }a se Bor da{. ^o kan ska eki pa „Fe sti val” za za gre va we je is pe kla 20 ki lo gra ma pi le }ih kri ~a ca. ^a ba Ke kew je bio za du `en za spra vqa we ko ba si ca, a je dan po du `i par smo tao je na vr hu bo gra ~a i za ~i nio sar me ko je su se la ga no kr~ ka le.

Za jed ni~ ki, pod istom {a trom dru `i li su se ~la no vi udru `e wa „ Ti ker” (Ogle da lo) iz Sa ja na i „De vla ski Ur ma” iz Ki kin de. Maj stor za ko ba je bio je Ti bor Me sa ro{, dok su hur ke spra vqa lo La slo i An dra{ Tot. Do bar {ti mung bio je i pod {a trom Udru `e wa „Ko ri ta ri” iz Ador ja na. Eki pu je pred vo dio ka pi ten Mi }a Pre da, a svoj ski su mu po ma ga li De jan Mi {ko vi}, Ni ko la Bog dan, Slo bo dan Ki{, La jo{ Pre da i Fe renc Mi {ko vi}. Pri vr `e ni ji su bili hur ka ma ko je je spra vqao ceo tim.

– Mi smo po tom ci Ru mu na ko ji su se ov de dav no na se li li i bi li ~u ve ni kao ko ri ta ri. Pra vi li su dr ve na ko ri ta od sta ba la to po le. U dr ve nim ko ri ti ma su se ne kad {u ri le svi we, u wi ma smo se ku pa li, prao se u wima ve{, dr `a le oso qe ne {un ke i sla ni ne u sa la mu ri, a po slu `i la su i za san ka we sa dol me kraj Ti se. Ko ri tar ski za nat je u Ador ja nu iz u mro, pa se sa da naj vi {e ba vi mo sku pqa wem sta rog gvo `|a i dru gih se kun dar nih si ro vi na – pri poveda La jo{ Pre da.

Vas pi ta ~i ce Ibo ja Bi~ kei i Oti li ja Mar ta iz ov da {weg zba vi {ta „Zve zda no oko”, maj ke i ba ke ma li {a na iz Ador ja na su za ovu pri li ku na pra vi le tur {i ju, bren di ra le „]i li ~a la ma du” u 150 te gli, pa je pro da va le po se ti o ci ma. Ostva re ni pa zar do bro }e do }i za ku po vi nu igra ~a ka za ma li {a ne u za ba vi {tu. n Mi lo rad Mi tro vi}

ULOGA SOMBORA

Si gur na ih olov nih go di na, kra jem pe te de ce ni je pro {log ve ka, ce la Is to~ na Evro pa svr sta na u Var {av ski pakt pod do mi na ci jom mo} nog SSSR-a, u Ju go sla vi ji je vi de la bun tov nu oazu slo bo de ko ja je bi la do du {e ko mu ni sti~ ka, ali i ze mqu u ko joj se `i vi pu nim plu }i ma. Ne sum wi va po be da Ti to vog „pu ta u so ci ja li zam“ nad ri gid nim sta qi ni zmom boq {e vi~ kog ti pa, pred sta vqao je ne do sa wa ni san ze mqa ma ko je su, za hva qu ju }i po de li in te re snih sfe ra na Jal ti, osta le pod so vjet skom do mi na ci jom, pa je i do bar deo usta ni ka u Ma |ar skoj 1956, pred vo |en Imre om Na |om, imao Ju go sla vi ju kao ideal.

Ula zak so vjet skih ten ko va 4. no vem bra i slom ma |ar ske re vo lu ci je, za to je kao po vod imao i pra vu re ku iz be gli ca, ko je su spas vi de le upra vo u Ti to voj SFRJ. Ova je, pak, la vi ra ju }i iz me |u ve li kih si la, jav no ga ji la sim pa ti je pre ma Na |u i sa rad ni ci ma, a taj no, uslo vqe na re al nim od no som sna ga, bi la pri te ra na uza zid i da la „ze le no sve tlo“ Hru {~o vu za in ter ven ci ju.

Po da ci ka `u da je tih no vem bar skih da na u Ju go sla vi ju, uglav nom pre ko Voj vo di ne, u{lo pre ko 200.000 iz be gli ca iz Ma |ar ske, a do brom de lu je wi ho va pr va sta ni ca bio Som bor. Je dan od sve do ka tih bur nih da na je i som bor ski di zaj ner, de ko ra ter, sli kar i je dan od pr vih ju go slo ven skih or ni to lo ga eg zo ta, sa da pen zi o ner, Ru dolf Cirkl.

– Mo lim le po, to je bi lo jed no ja ko lu do vre me – po ~i we di van ~i ka Ru di u we go vom skrom nom, u{u {ka nom do mu na som bor skom Bez dan skom pu tu, dok nam dru {tvo pra vi we go va }er ka @u `a na, no vi nar ka va ro {kog ne deq ni ka na ma |ar skom „Du na taj“. – Sva ko dnev no smo pra ti li „Ra dio Slo bod nu Evro pu“ i ona ko mla di i lu di, kad je re vo lu ci ja po ~e la, hte li smo da se or ga ni zu je mo i da s pu {kom u ru ci po mog ne mo Imreu Na |u. Svi smo ve} za vr {i li pred voj ni~ ku obu ku, pa smo mi sli li da }e mo na {im voj ni~ kim zna wem mo }i po mo }i re vo lu ci o na ri ma da se od u pru So vje ti ma.

Ru di je ta da imao 19 go di na, ali tvr di da se ni je ra di lo sa mo o ma |ar skim „vre lim gla va ma“.

– Ne ka ko je ta ma |ar ska re vo lu ci ja 1956. go di ne ski nu la led i sa od no sa ov de u Voj vo di ni. Sa na ma su hte li da kre nu u po mo} i Sr bi i Bu wev ci i Slo va ci...

Kao da su ne sta li svi oni isto rij ski te go vi i zi do vi stvo re ni pret hod nim ra to vi ma, svi smo bi li uje di we ni oko po ku {a ja da po mog ne mo qu di ma ko ji tra `e slo bo du. Slo bo du ko ja bi bi la ma kar kao na {a, ako ne i ve }a. Jer, zna te ka ko je, svi smo, i Ma |a ri i Sr bi i Bu wev ci... ima li rod bi nu i sa one stra ne gra ni ce i zna li smo u ka kvim ne qud skim uslo vi ma `i ve. Na raz ne na ~i ne, ile gal no, do vi ja li smo se da odr `a va mo kon tak te iza „^e li~ ne za ve se“. ^u li smo za sto ti ne lo go ra, za tvo ra, ma sov na sva ko dnev na mal tre ti ra wa...

Na sre }u, ka `e Ru di ka, sta ri ji i mu dri ji qu di, oku pqe ni ve }i nom oko Ma |ar ske gra |an ske ka si ne, ko ja ovih da na sla vi 150 go di na po sto ja wa, zna li su da sen za ci o nal ne ve sti „Ra dio Slo bod ne Evro pe“ o ma sov nom od zi vu in ter-do bro vo qa ca, ne mo gu bi ti da qe od isti ne, pa su po ku {a li da dru ga ~i je ka na li {u re vo lu ci o nar ni po let mla di }a i de vo ja ka iz Som bo ra.

– Oku pe nas ta ko je dan dan Re tler so dar, Ga bor Ko lo ni}, ina ~e la bo rant, i ~i ka Pal, advo kat, i le po pi ta ju: „De co, {ta ste vi to na u mi li?“. Mi lu di, mla di, ho }e mo u po mo}. Sad tek vi dim ko li ko su to bi li mu dri qu di! Ni su od mah po ~e li da vi ~u na nas i da nas

T

Sovjeti im ovo nisu oprostili

dnevnik

nedeqa25.novembar2012.

9

UPOTREBA @IVOTA

Stra nac ko ji se ni ka da ni je na sme jao (1) va kih de set go di na vra }am se jed noj svo joj sta roj pri ~i! I, s wom I ta ko se do go di lo, vo qom Vr hov nog sce na ri ste, da je onaj ko je ~e tr u mi sli ma, pre ne ki dan u @e le zni~ koj uli ci u Ru mi, is tra `u jem de set pr ve imao naj ma we {an se – rat ni za ro bqe nik, rob, aut saj der Bran u Ale ji di vqih ke ste no va (o ko joj sam pi sao pro {le ne de qe), ko Voj no vi}, ili, ka ko mu u fran cu skom pa so {u (i na spo me ni ku) pi {e: {e} kam se kao sa zo qa ma me |u obr va ma ~as va mo ~as ta mo, obi la zim Bran co Woj no witsh, u{av {i u sr ce i pod suk wu Ane Ma ri je – zlo u po tre “gor we” i “do we” stra ne na pu {te ne ka sar ne, po ku {a vam – kad ve} od te bio we no po ve re we za kqu ~av {i u se be da u Ru mi ima su pru gu i dvo je de le fo na ne ma vaj de – da u {pa li ru ku }a pre po znam ku }u (aj nfort) Sto ja ce! – ven ~ao se s wom 1945. go di ne i jed nim udar cem po stao zet lo kal nog na i Ne ven ke Voj no vi}. Ras pi tu jem se u ret kim ot kqu ~a nim ka pi ja ma i bo ga ta {a Ha u do ta, naj pre we gov po slov ni part ner, a on da i na sled nik me |u oze blim pro la zni ci ma – ne, ta kvih ne ma ov de, jed na ko stre sa ju ra po za ma {nog de la we go ve imo vi ne. me ni ma, {a qu me “do le” pre ma @e le zni~ koj sta ni ci (i upu }u ju na sta Spo sob ni i lu ka vi Bu |a nov ~a nin, ~o vek ban do gla ve na ra vi i na ro se de o ce Bi ja de ro ve); ali, ka `em [u {we vi }u, si gu ran sam da su pro zo - svo ju ru ku – da se po slu `im Sto ja no vom for mu la ci jom – i, do daj mo, ne ri ku }e Voj no vi }a gle da li di ja go nal no na ben zin sko po ji li {te i pra vo sum wi vo ba {ti nik ha zar der ske (srem ske) se qa~ ke in te li gen ci je i na gro bqe pre ko ko lo vo za, i se }am se gro bqan ske ka pi je i le pu {ka ste, lo gi ke, sa krio je isti nu od Ane Ma ri je ro|. Ha u dot i od wi ho ve bu du po ma lo za lud ne pro da va ~i ce cve }a pod ne do pu sti vo ve se lim ki {o bra - }e fran cu ske de ce, sa krio je isti nu od ce log sve ta, ali se, ipak – sa mo nom. I on da, ka da sam sko ro uvr teo u gla vu da je ku }a ili pro pa la u ze - {to se ven ~ao u Me cu – po kaj ni~ kim pi smom ja vio su pru zi An ki ci u mqu ili je iz me we na do ne pre po zna tqi vo sti, ili je moj mo zak za ovih de - Bu |a nov ci ma, pri znao da se “udao” u Fran cu skoj, da Ha u do to vi zna ju set go di na – ot ka ko sam po sled wi put bio kod Voj no vi }a – pre tr peo iz - da je ne gde iz Ju go sla vi je, ali da ni po ko ju ce nu Fran cu zi ne sme ju da ve sna o{te }e wa ({to mi se ~i ni lo naj ma we ve ro vat nim), kon cen tri - sa zna ju da je iz Bu |a no va ca i da ima su pru gu i dvo je de ce! I ta ko se iz {em se na svo ju unu tra {wu na vi ga ci ju, sna `no, i su o ~en pred so bom sa me |u iz me |u Bu |a no va ca i Kon den Nort he na, bez ma lo po la ve ka od vi de se tak ka pi ja, pri la zim jed noj i pri ti skam dug me zvon ce ta. Ot kqu ~a va ja la bi zar na po ro di~ na pre pi ska... “Dra gi uja ~e” ili “Dra gi ro |a ~e”, ~o vek ne po zna tog li ca i, sa mo {to sam okre sao du bo ki aj nfort pre ko po ~i wa le su pi sma Bran ko va su pru ga An ki ca i k}er Sto jan ka, ko je je we go vih ra me na, bio sam si gu ran da sam na pra voj adre si. Spo qa, to je ne - in stru i sao ka ko da mu pi {u, a da ne ot kri ju iden ti tet. Stra nac sa ka dru ga ku }a.

Bal ka na, ~o vek ka me nog li ca, iza ko jeg ide pri ~a da se ni ka da ni je na “Sto ja na Voj no vi }a tre bam?” upi tah ne po zna to li ce. sme jao, i o ko me se u Kon den Nort he nu, Me cu i Bu le ju, zna lo sa mo to “Dra gi pri ja te qu”, od go vo ri ~o vek. “Sto jan Voj no vi} jo{ od 2006. ne `i vi ov de... Me wa li smo ku }e!”

“Pa, gde `i vi? – I da li je uop {te `iv?” “@iv je, na rav no... Zna te li gde je uli ca Ata na si ja Stoj ko vi }a? U re du! Vi di te ova ko, ide te pre ma cen tru...”

Uo~i ra ta, ka da su mi kao te ri to ri jal no naj bli `em do pi sni ku “Are ne”, ja vi li u No vi Sad iz za gre ba~ ke re dak ci je da je list ma lo ~as te le fo nom po zvan iz Ru me u jed nu ku }u u @e le zni~ koj uli ci, u ko joj su se to ga da na, le ta 1989, pr vi put su sre li de se to ro Fran cu za (osmo ro bra }e i dve se stre) sa po lu bra tom i po lu se strom iz Ru me i wi ho vom maj kom, svi de ca istog oca – Bran ka Voj no vi }a (1911–1988), ~o ve ka s pa to lo {kom taj nom u sr cu, ~u da ka ko ji svo joj fran cu skoj po ro di ci iz se la Kon den Nort hen kod Me ca, gde je `i veo sa wi ma, ni na sa mr ti ni je ot krio da ima ven ~a nu `e nu i de cu u Ju go sla vi ji, istog mo men ta za pa lio sam iz pro vin ci ja la Ba~ ke na kon ti nent Srem i bio sam ta da u pri li ci da kao po vla {}e ni no vi nar ob ja vim pri ~u o jed nom od naj ve }ih srem skih eks cen tri ka, pri ~u zbog ko je je “Are na” do {tam pa la ti ra` spe ci jal no za Ru mu, a mo ja re por ter - Stojan Vojnovi}: „Moj otac je bio ~ovek na svoju ruku...”

Fo to: S. [u {we vi} ska ma len kost na ra sla u sop stve nim o~i ma zbog tog po klo we nog eks klu zi vi te ta, ko ji mi je ustu pqen sa mo za to {to sam li ko da je od slu ge na ima wu Ha u do to vih po stao po slov ni ~o vek i, te ri to ri jal no bio naj bli `i do pi snik Ru mi. {ta vi {e, je dan od naj i mu} ni jih ze mqo po sed ni ka u toj po gra ni~ noj Po {to sa da, dva de set tri go di ne od pr vog tek sta, na me ra vam da re ka - pro vin ci ji, smr }u @o ze fa i @o ze fi ne, oslo bo dio je svo je uro |e ne – pi tu li ram slu ~aj Voj no vi}, od mah pre no sim te `i {te re por ta `e na pr - a u Bu |a nov ci ma ubu |a le se qa~ ko-tr go va~ ke po ten ci ja le – i za ra |e ni vi kon takt i se }am se ka da su se pre dam nom otvo ri la vra ta aj nfor ta, i no vac in ve sti rao je u ne kret ni ne: ku po vao je se lu u Kon den Nort he nu ka da sam pre ko ra me na tr gov ca Sto ja na Voj no vi }a – vla sni ka ku }e u @e - ku }u za ku }om. I sa Anom Ma ri jom stva rao de cu. Po no vi mo: osam si le zni~ koj uli ci i go spo di na ko ji je “Are nu” po zvao u Ru mu – ugle dao pod no va i dve k}e ri. svo dom aj nfor ta pet na e stak `e na i mu {ka ra ca, me |u wi ma i dva ma la I pre pi {i mo iz mog tek sta od pre de set go di na we go vo li ce s fo to de te ta, jed ne za du ga~ kim sto lom kr ca tim sva ko ja kim je li ma i |a ko ni ja - gra fi je iz sre do ve~ ne fa ze: To je ~o vek sred weg ra sta i te meq ne gra |e, ma, a dru ge u dvo ri {tu pu nom sak sij skog ra sti wa i cvet nih aran `ma na, sna `nih ra me na i pro sla vqe nog “bi kov skog” vra ta. Vi li~ ne ko sti su za klo we nom sa uli ce, ta ko da je ve se la, opu {te na i `i vah na at mos fe ra mu koc ka ste i {i ro ke, i upu }u ju na li~ nost su per i or nog zdra vqa i ne me |u tim zi do vi ma u ko je sam ba nuo (s no vi nar skom ta {ni com ko ja se on - ka kve tam ne, si ro ve vo qe, a usta pu na o~u va nih zu bi za vi je na su u bra da jo{ no si la s ka i {em pre ko ra me na), iz gle da la kao tri jumf po ro di~ - du, spu {te na, stvrd nu ta kao tut ka lom u tom po kre tu i gri ma si ne sre }e oslo bo |e ne na kon pro va le u pa to lo {ku taj nu Bran ka Voj no vi - stal ne smrk nu to sti, od o zgo op {i ve na ki co {kim br ~i }i ma kao fi nim }a, fran cu skog bo ga ta {a iz Bu |a no va ca. Is pred ka pi je, u hla du Ale je ukra snim kon cem. Ni ko ni ka da (ma da ni kad ne re ci ni ka da) ni je vi deo da ke ste no va, bi la su par ki ra na vo zi la s fran cu skim re gi star skim ozna - se to li ce na sme ja lo i opu sti lo, da su se ta usta po di gla i ra {i ri la, ka ma, i u wi ma su se iz Me ca, Kon den Nort he na i Bu le ja do ko tr qa li Ma - raz i gra la u obra zi ma i raz bi la unu tra {wu pre na preg nu tost, ko ja zra ri ja na (1944), Pjer (1946), Pol (1947), An dre (1950), @ak (1952), Da ni jel ~i iz ba zi~ nog iz ra za... Ta kav ~o vek, tvr de spo qa {no sti i sko ro her me (1955), Ro `e (1957), Mi {el (1959), @an Ma ri (1961) i Ma ri Frons ti~ ki za tvo ren u ~u do svog unu tra {weg `i vo ta i svo ju taj nu, da ta ko ka (1965), i s wi ma dvo je ne ~i je sit ne de ce, ne sa zna doh ~i je... De ca, ta da ve} `e mo, po vla ~io se no }u u ne ki }o {ak jed ne od svo jih ku }er di u Kon den po koj nih, Bran ka Voj no vi }a i we go ve fran cu ske su pru ge Ane Ma ri je, Nort he nu, i po kri va ju }i se ali bi jem da to bo `e sre |u je po slov ne kwi ge, ro|. Ha u dot. A is pred rum skog aj nfor ta u @e le zni~ kom {o ru do ~e ka li pi sao pla~ qi va, sen ti men tal na, ku ka vi~ ka pi sma svo joj su pru zi An ki ci su ih po lu brat i po lu se stra Sto jan i Sto jan ka Ko {}al (`i ve la je u Be - i de ci Sto ja nu i Sto jan ku u Bu |a nov ci ma, obe }a vao im da }e do }i vre me o ~i nu), Sto ja no va su pru ga Ne ven ka i wi ho vi si no vi Sa {a i Pre drag. ka da }e i wi ma da obez be di bu du} nost – naj va `ni je je da do ta da }u te! – a Fran cu ze }e tih da na od ve sti i u Be o ~in, gde je `i ve la srp ska Bran ko - su tra dan bi iz Kon den Nort he na od la zio u Bu lej, i kra dom, da ga ni ko ne va su pru ga An ki ca, ko joj su za u vek u u{i ma – ta da su jo{ `i ve li u Bu |a - vi di, uba ci vao pi sma u po {tan sko san du ~e. nov ci ma – osta le po sled we mu `e vqe ve re ~i, ka da je april skog ju tra ~e I ta ko, pre ne ki dan, vra }am se svo joj sta roj pri ~i o srem skom eks cen tr de set pr ve iz qu bio wu i de cu i iza {ao u mrak: “Ani ki ce, ne mo ra{ me tri ku iz Fran cu ske, i osve `a vam ge ne zu slu ~a ja Voj no vi} pro u ~a va ju }i pra ti ti... ^u vaj de cu!” Pr vo we go vo pi smo pri mi }e ne ko li ko me se ci ka svo ja sta ra de la: re por ta `a pre ko dve ko lor ne stra ne iz za gre ba~ ke sni je iz jed nog ne ma~ kog lo go ra.

“Are ne” sme {nog na slo va “Su ze i sre }a od Ru me do Me ca” (26. av gust Isto ri ja, ako ovo ni je vi {e od isto ri ja, slu ~a ja Voj no vi}, za po ~i we 1989), re por ta `a iz ^o ba no vog “Sve ta” sen za ci o na li sti~ kog na slo va pr vih da na Dru gog svet skog ubi ja wa, ka da je mo bi li sa ni bu |a no va~ ki re “Po sle po la ve ka sa znao da u Fran cu skoj ima de se to ro bra }e i se sta ra!” dov ju go slo ven ske kra qev ske voj ske Bran ko Voj no vi}, se qa~ ki sin s po (20. jul 1998) i re por ta `a iz “Dnev ni ka” pre ko ce le stra ne pre ten ci o ma lo za gu qe nom na ra vi (~ak i za srem ske kri te ri ju me), i “~ud nim” ide znog na slo va “Dvo stru ki `i vot fran cu skog bo ga ta {a iz Bu |a no va ca ja ma u mo zgu, su prug An ki ce i wi ho vo dvo je de ce – Sto jan ke i, mog sa go (30. ok to bar 2003). Po sled wi tekst be {e pr vi moj pri log za “Dnev nik” vor ni ka, Sto ja na, ote ran u za ro bqe ni {tvo u sto~ nom va go nu, naj pre u po sle osam go di na iz van re dak ci je, ot ka da su mi da li {ut kar tu zbog pet Ne ma~ ku i Bel gi ju. I, ume sto u ne kom lo go ru (ili u kre ma to ri ju mu), da na od su stvo va wa sa po sla... No, do bro! ^o vek ko ji se po ja vqu je na ka pre ma obi ~a ji ma iz tog do ba, za ro bqe ni~ ku ka ri je ru na sta vio je kao ne pi ji ku }e u uli ci Ata na si ja Stoj ko vi }a, po zna ti lik, obra za opr qe nih ka vr sta ro ba u Fran cu skoj na ima wu imu} nih ze mqo po sed ni ka @o ze fa mra zom tro dnev ne bra di ce, ve} je oba ve {ten u pi qar ni ci da su ga ju tros i @o ze fi ne Ha u dot. Me |u tim, ne do ku ~i vi za ko ni qu ba vi i in te re sa tra `i li ne ki no vi na ri... ude si li su ta ko da se pod ne ra sve tqe nim okol no sti ma srp sko-srem ski “Znao sam da si ti”, re ~e mi na ka pi ji Sto jan Voj no vi}, skr ha nim gla za ro bqe nik na “pri vre me nom ra du” u Kon den Nort he nu (za du `en za {ta som. “U|i te. @i vim sam.” le i sviw ce), mic po mic, do pad ne Ha u do to voj k}e ri Ani Ma ri ji, {to je “Sam? – A su pru ga? [ta je sa Ne ven kom?”

“Ne ven ka je umr la. I ma ma mi je umr la u Be o ~i nu. I se stra Sto jan ka de vet me se ci ka sni je – isto vre me no s ka pi tu la ci jom ku ka ste Ne ma~ ke – je umr la. I {o gor mi je umro... U|i te, qu di.” do bi lo epi log ro |e wem Ma ri ja ne (1944), pr vog wi ho vog de te ta i je di nog “ne po kri ve nog” for mal nim bra~ nim pa pi ri ma. Ta ko je po ~e lo. n @eq ko Mar ko vi}

S

l Ma ga rac se gu bi u ma gli, Ve li ki Vo |a – u obla ci ma.

NAOPA^KE

– Kri vo mi je i do da nas {to ni sam tad za pam tio jed no ime. Bio je je dan de~ ko u Ba~ kom Bre gu, znam sa mo da smo ga zva li Mar ci ka, imao je sve ga 15-16 go di na, ali znao je sva min ska po qa oko gra ni ce ko ja su po sta vi li sa ma |ar ske stra ne jo{ za vre me su ko ba sa In for mbi ro om i sva ki dan je po ne ko li ko pu ta pre la zio pre ko, oku pqao ve }e gru pe i pre ba ci vao ih ova mo. Mo lim le po, za to tre ba ima ti hra bro sti, sta vqa ti gla vu u tor bu i no }u ba za ti po min skom po qu zbog ne kih te bi ne po zna tih qu di... A ina ~e, ve }i nom su sve te iz be gli ce oti {le da qe, na Za pad, ma da su ov de sla li i ma |ar skog am ba sa do ra da ih na go va ra da se vra te u Ma |ar sku. Mi slim da se ni ko ni je ja vio za po vra tak. A on da u toj gun gu li, ma lo je tu qu di ima lo ne ke pa pi re. Do sta na {ih mla di }a, odav de iz Som bo ra, is ko ri sti lo je pri li ku i ta ko |e kre nu lo na Za pad. Do {ao sam i ja do Tr sta, tre ba lo je sa mo da pre |e mo gra ni cu, a me ni se u gla vi stvo ri sli ka mo je maj ke ka ko bo le sna le `i u kre ve tu. Ka `em, mo lim le po, ja ne idem. Iz qu bim se sa dru go vi ma i okre nem na zad. I ta ko... Ja sam i ov de le po `i veo, a vaq da su i oni ta mo da le ko, ra su ti od Ju `no a fri~ ke Re pu bli ke do In di je... n Mi li} Mi qe no vi}

l Hr va ti se bra ne u Ha gu, Sr bi – u ze mqi.

od go va ra ju, ve} ona ko le po di va ne s na ma, hva le nas, ali za pra vo odu go vla ~e. I ta ko... ni su pro {la ni dva-tri da na, u Ma |ar skoj je sve pu klo, So vje ti ula ze, ga ze sve pred so bom a u Som bor na gr }u iz be gli ce. I on da, mo lim le po, ka `u nam na {i sta ri ji: „E, sad bu di te ju na ci, pa po mo zi te ovim qu di ma“...

Br zo se do go vo ri mo, po de li mo po kvar to vi ma i po~ ne mo da pri ku pqa mo po mo} za iz be gli ce ko je su bi le sme {ta ne u Ka si ni, Hr vat skom do mu, Sta roj ka sar ni, Tre }em re o nu... Ma da, mo lim le po, ni je to ni tre ba lo tra `i ti od qu di po ku }a ma, sa mo sta ne mo Ga bor Ko ro{ i ja na po ~e tak uli ce, i na rod sam iz no si ono li ko ko li ko mo `e. I opet ka `em, ni je tu bi lo ni ka kve raz li ke me |u Sr bi ma, Ma |a ri ma... Svi su po ma ga li ona ko ka ko i ko li ko su mo gli. Se }am se, je dan dan, za te mo je su na rod ni ke ko ji su bi li za i sta u stra {nom psi hi~ kom sta wu, Srp sko pe va~ ko dru {tvo je na pra vi lo ~a jan ku i ma li kon cert, qu di su stvar no `iv nu li, vra tio im se sjaj u o~i ma, `e qa za `i vo tom... Zna te, mo lim le po, to su u tim mo men ti ma ve li ke stva ri, ko je da nas mo gu bi ti ne kom sme {ne, ali u tim da ni ma o~a ja ko ni je do `i veo, taj ne zna.

A tih su da na u Som bor do la zi le na hi qa de.

l Ni po ba bu, ni po stri ~e vi ma, ni po za ko nu.

Ovih dana Ma|arska gra|anska kasina slavi 150 godina postojawa

l Unu tra {wi or ga ni ne mo gu da u|u u trag smra du.

Rudolf Cirkl: Svi smo se ujedinili da pomognemo

Ilija Markovi}

lu ka spa sa

l Tu |e ne }e mo – svo je ne mo `e mo.

U MA\ARSKOJ REVOLUCIJI 1956.

10

dnevnik

nedeqa25.novembar2012.

u `na Ma |ar ska uvek je bi la bi tan part ner za po gra ni~ na pod ru~ ja u Voj vo di ni, pa i {i re. De ve de se tih je Se ge din za me nio Trst kao glav ni grad za {o pin go va we i ta ko je osta lo do da na da na {weg. Kao in te re sant na de sti na ci ja po ja vi lo se i baw sko me sto Mo ra ha lom, gde mno go na {ih qu di od la zi na jed no dnev ni od mor od tran zi ci je. U ovom kra ju upo zna ju i dru ge sa dr `a je i ra do se mu se vra }a ju. Ve }i na se pri to me ni ne udu bqu je u to ot kud se naj po se }e ni ja stra na ba wa za Voj vo |a ne od jed nom tu po ja vi la.

A ovaj kom pleks i jo{ mno gi sa dr `a ji u ju `nom de lu se ver nog nam su se da iz gra |e ni su nov cem ko ji je ve }i nom pri ba vqen iz fon do va Evrop ske uni je. I taj mo del ma |ar ska je stra na sprem no po de li la s na {om: na i me, Re gi o nal na raz voj na agen ci ja Ba~ ka i kom {ij ska Raz voj na agen ci ja za Ju `nu ni zi ju u~e stvo va le su ove go di ne u pro gra mu “Fo kus” ko ji je po dr `a la EU i fi nan si ra la sa 93.134 evra.

Po ~et kom de cem bra pro gram se za vr {a va, a ciq je raz vi ja we sa rad we Ba~ ke i ^on gra da upra vo pre no som zna wa i is ku stva. Ove go di ne spro ve de na je or ga ni za ci ja tre nin ga za za po sle ne i me nax ment re gi o nal nih fo ru ma o sa rad wi, a ura |e ni su i stu di ja i ak ci o ni plan za pe riod do 2020. go di ne.

O to me ka ko sa rad wa na pre du je mo gli su da se uve re pred stav ni ci op {ti na i me di ja ko ji su to kom pro te kle sed mi ce bo ra vi li u Ju `noj Ma |ar skoj. Ta ko su mo gli da sa zna ju ko je pro jek te su na {i su se di po kre nu li, {ta su sve ura di li da obez be de no vac iz fon do va EU

J

Hotel „Sent Jano{” u Segedinu

DOBRE VESTI ZA JU@NU BA^KU: PROGRAM „FOKUS” POGURAO PREKOGRANI^NU SARADWU

Dok ba wa ra di re gi ja se gra di i ka ko isti tro {e. Od 1997. pa do 2004. Ma |ar ska je, pod se ti mo, ko ri sti la sred stva iz pret pri stup nih fon do va EU, a na kon to ga kao pu no prav na ~la ni ca. O to me ka ko se sti `e do nov ca i pre pu no prav nog ~lan stva u Uni ji, is pri ~ao nam je Pe ter Ha las, me na xer za re gi o nal ni raz voj u Agen ci ji za ju `nu ni zi ju.

– Naj va `ni je je ima ti do bru ide ju i pot kre pi ti je istim ta kvim bi znis pla nom. Ka da nad le `ni to iz a na li zi ra ju, od lu ~u ju da li se ona s uspe hom mo `e re a li zo va ti i ko li ko nov ca }e bi ti obez be |e no za po dr {ku. Ni kad se ne do de qu je ce la su ma, ve} stran ka do bi ja deo, a osta tak obez be |u je iz u{te |e vi ne, kre di ta ili pro na |e in ve sti to ra. Pro gra mi se pa `qi vo oce wu ju, a je dan od bit nih ~i ni la ca je ko li ko rad nih me sta mo `e da do ne se.

Ha las ka `e da su po ~e ci ra da bi li te {ki. Ma |ar ska je, na i me, ima la cen tra li zo van si stem od lu ~i va wa, a to ni ka ko ni je od go va ra lo evrop skom na ~i nu ra da. Ka da im je do {ao je dan od me na xe ra EU iz Ita li je da ih pod u ~i ka ko da uspe {ni je apli ci ra ju za pro jek te – ~i ni lo im se da go vo ri na klin gon skom.

– Mo ra li smo da na u ~i mo ka ko da ra di mo za jed no. Bi lo je to vre me kad su nam bi le do stup ne po god no sti iz FAR pro gra ma. Kroz rad

Pogled na bawu Sveta Elizabeta u Morahalomu

na we mu na u ~i li smo zah te ve ad mi ni stra ci je u Bri se lu. Su {ti na je u to me da, ako za i sta ima te do bru ide ju, oni }e se za jed no s va ma po tru di ti da na |u no vac i da je re a li zu ju.

Pe ter ka `e da su ve} i za bo ra vi li na pro jek te iz pret pri stup nih fon do va, ali da su od 2007. do sa da do bi li od EU 5,4 mi li jar de evra, i da se po dr {ka kre ta la iz me |u 40 i ~ak 80 od sto vred no sti pro jek ta. Taj no vac ni je po klo wen, ve} su apli kan ti oba ve zni da

ga is ko ri ste na pred vi |e ni na ~in, sve do, ka ko ka `e – po sled weg uku ca nog ek se ra.

Ka ko to iz gle da u prak si? Do ma }i ni to po ka zu ju na pri me ri ma, po se ta ma usta no va ma i pred u ze }im ma ko ja su ko ri sti la no vac i okon ~a la pro jek te.

Ta ko je, re ci mo, sta ra i de va sti ra na zgra da fra we va~ kog sa mo sta na u Se ge di nu do bi la Cen tar za po se ti o ce vre dan 931.074 evra, ko li ko je ob no va sta ja la, pri ~e mu su iz fon do va EU do bi la 789.482. U evro! Me na xer pro jek ta Mar ta Pe tri ka `e da se sli~ ni pro jek ti ve} ra de u \u li i Ke~ ke me tu. No vac je, ina ~e, odo bren 2010, a Cen tar otvo ren sep tem bra ove go di ne. Po red we ga na pra vi li su i ba {tu sa le ko vi tim bi qem, so bu za iz lo `be i do bi li ~e ti ri no va rad na me sta.

Ho tel “Sent Ja no{“ da nas ima ~e ti ri zve zdi ce, vel nes i fit nes cen tar, ko zme ti~ ki sa lon i dva de set udob nih so ba. Ni ko ne bi re kao da je tu jo{ 1880. po ~e la da ra di ~u ve na PIK-ova fa bri ka sa la ma. Ceo pro je kat vre deo je

1,67 mi li o na evra, a iz fon do va su obez be di li 715.000 evra. To je bi lo 2009. a pr vi po se ti o ci su ov de u{li ove go di ne u ma ju. Vla sni ci su za do voq ni, a sem ove fi nan sij ske po mo }i ni su od dr `a ve do bi li ni po re ske ol ka {i ce ni dru ge be ne fi ci je.

Za nas je me sto Mo ra ha lom po zna to po ba wi Sve ta Eli za be ta, ali to je sa mo ma wi deo ak tiv no sti. Gra di se i in du strij ski park ko ji }e ko ri sti ti ter mal nu vo du za za gre va we. Ka ko ob ja {wa va za me nik gra do na ~el ni ka La slo ^a wi, u to ku je ne ko li ko pro gra ma za ko je je EU obez be di la 1,3 mi li o na evra.

– Po red ba we, za nas je kqu ~an in du strij ski park ko ji se pru `a na 50 hek ta ra. Tu ra di 35 kom pa ni ja ko je su za po sli le 400 rad ni ka – ka `e La slo ^a wi. – One se ba ve ra znim po slo vi ma: ob ra dom me ta la, pro me tom po vr }a ili me sa, {to ra di jed no ho land sko pred u ze }e. U to ku su raz go vo ri s jo{ de se tak kom pa ni ja o ot po ~i wa wu po sla. Ka da sav pro stor u par ku bu de po pu wen, za o kru `i }e mo jed -

ni bit nu fa zu u raz vo ju gra da.

Uz ba wu, ko ja je ve} po pri ro di stva ri pred o dre |e na za le ~i li {te, ima i 16 ba ze na. Raz vi ja se i eko i ga stro tu ri zam. Gra de se bi ci ki sti~ ke sta ze i sve se ~i ni da gost osta ne vi {e od par da na.

Do bro do |e i AFU tu ri sti~ ka tak sa, ko ja se sli va u grad ski bu xet i ta ko se obez be |u ju do dat na sred stva za fi nan si ra we pro je ka ta. Po red ba we, ter mal na vo da }e se usko ro ko ri sti ti i za za gre va we jed nog na se qa ko je }e bi ti iz gra |e no. Na taj na ~in gra di} }e da ti svoj do pri nos raz vo ju ob no vqi vih iz vo ra ener gi je po pro gra mu Evrop ske uni je. Tu su, za tim, ku }a vi na, te far ma bi zo na.

– Mi svo je bla go po ku {a va mo da uglan ca mo ka ko bi smo do bi li {to bo qu po nu du – ka `e na{ do ma }in.

Broj ne za po sle nih je od osam do de vet od sto, {to je du plo ma we ne go u dru gim sli~ nim me sti ma.

Ho }e li usko ro i ne ka od ba wa ili iz vo ra ter mal nih vo da ko jih ima i na voj vo |an skoj stra ni po ~e ti da li ~e na kom {ij ske? Po sle pro jek ta “Fo kus” sve }e, uve re ni su s obe stra ne gra ni ce, bi ti dru ga ~i je.

– Upo zna li smo se i stvo ri li no ve ve ze s ak te ri ma u re gi o nu.

To je po ~e tak po sla: mo ra mo da na u ~i mo da ra di mo za jed no jer sa mo ta ko mo `e mo da na pre du je mo – ka `e Ha las.

S tim se sla `e i di rek tor Re gi o nal ne raz voj ne agen ci je Ba~ ka Sr |an Ve zmar: – Mi smo po ve za li 13 lo kal nih sa mo u pra va, na pra vi li pro jek te jav nog i pri vat nog pa ret ner stva. Za pet pro je ka ta ve} smo do bi li 1,4 mi li o na evra od EU i to spro vo di mo. Sad nas o~e ku je rad na pri pre mi lo kal nih ad mi ni stra ci ja da bi one bi le u sta wu da se ukqu ~e u te pro jek te... n Du{anka Vujo{evi}

VESTI Ci pras bi na ~e lo bun ta Li der gr~ ke opo zi ci o ne par ti je Si ri za Alek sis Ci pras iz ja vio je da je gr~ ka vla da „pre tr pe la po ra ze” na ne dav nom sa mi tu Evrop ske uni je, na ko me je bi lo re ~i o na red nom du go ro~ nom bu xe tu tog 27-o~la nog blo ka. Ci pras je op tu `io gr~ kog pre mi je ra An to ni sa Sa ma ra sa da je bio je di ni li der EU ko ji ni je po sta vio uslo ve, ni je pre go va rao i ni je zah te vao, a spo ~i tao mu je i da je ne spo so ban da {ti ti na ci o nal ne in te re se. Po Ci pra su, Evro pa do sti `e svo je gra ni ce uza stop nim pro pu sti ma da do ne se od lu ke, te je, ka ko je re kao, „kuc nuo ~as da gr~ ki na rod uzme u svo je ru ke di na mi~ ne pre go vo re za ze mqu i da sta ne na ~e lo ve li kog ne za do voq stva u ce loj Evro pi”. Pod se ti mo, sa mit li de ra EU okon ~an je u pe tak u Bri se -

lu bez spo ra zu ma o hi qa du mi li jar di evra vred nom bu xe tu za pe riod iz me |u 2014. i 2020, s ob zi rom da zva ni~ ni ci ni su us pe li da pre vla da ju, ka ko se ~i ni, ne pre mo sti ve raz li ke u sta vo vi ma o bu xet skoj po tro {wi Uni je. U spo ru oko bu xe ta su, sa jed ne stra ne, bo ga te ~la ni ce ko je tra `e ogra ni ~e we po tro {we, a sa dru ge one si ro ma {ni je ko je tra `e ve }u po mo} iz za jed ni~ ke ka se.

„Mi smo |a ci, ne ro ba” Hi qa de sred wo {ko la ca, rad ni ka pred ot ka zom, na stav ni ka i sin di ka li sta pro te sto va le su ju ~e u Ri mu i jo{ ne ko li ko ita li jan skih gra do va „pro tiv uni {ta va wa dr `av ne {ko le”. „Pro tiv kri ze i {ted we, pu sti te nas da `i vi mo”, pi sa lo je na tran spa ren tu u Ri mu. Po sle vi {e go di -

{weg sma wi va wa bu xe ta, ita li jan ske sred we {ko le se pro ti ve i do no {e wu za ko na, ko ji se ve} raz ma tra u Par la men tu, a ko jim bi se {ko le vi {e osla wa le na pri vat ne fon do ve ne go na dr `av na sred stva, a uti caj na stav ni ka bi se sma wio. Sred wo {kol ce ko ji su pro te sto va li u Ri mu raz gne vi lo je pri su stvo oko hi qa du po li ca ja ca, {to su vla sti oprav da le su ko bi ma stu de na ta i po li ci je pre 10 da na u To ri nu, Bre {i i Pa do vi. „Ne uni {te wu dr `av ne {ko le!”, „Ban ke upra vqa ju po li ti kom, pri vat ni sek tor `e li da upra vqa {ko lom!”, „Gu {i mo se iz go di ne u go di nu!”, vi ka li su de mon stran ti, ve }i nom na stav ni ci.

Sto ti ne |a ka su de mon stri ra le u Na pu qu, Pa ler mu i Pi zi. U Fi ren ci, sred wo {kol ci su na krat ko blo ki ra li `e le zni~ ku pru gu i raz vi li tran spa rent: „Mi smo |a ci, ne ro ba”.

dnevnik

„O

nedeqa25.novembar2012.

vo je ve li ki dan za Voj vo di nu, ali i za Sr bi ju i Cr nu Go ru, bu du }i da je ovo me |u ko rak ko ji mo `e ubr za ti i olak {a ti wi hov ula zak u {i re evro in te gra ci je.“ Ovim je re ~i ma ta da {wi pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne Ne nad ^a nak pro ko men ta ri sao iz ve {ta ~u „Dnev ni ka“ od lu ku Ge ne ral ne skup {ti ne Skup {ti ne evrop skih re gi ja (AER), ko ja je 28. i 29. no vem bra 2002. go di ne za se da la u Na pu qu, da u svo je ~lan stvo, mi mo uobi ~a je ne pro ce du re, pri mi AP Voj vo di nu.

Pro te klih de set go di na obe le `i le su za i sta krup ne pro me ne unu tar gra ni ca ze mqe ko ju je ^a nak ono mad pred sta vqao u Na pu qu. Evro in te gra ci je dr `a va na sta lih na pra hu on da {we SRJ – ta da sa mo {to ni je i zva ni~ no po sta la Sr bi ja i Cr na Go ra – pro la ze dug i tr no vit put, a we gov kraj se i ne vi di u bli skoj bu du} no sti. Re for me i ve li ke unu tra {we pro me ne ko je se o~e ku ju od kan di da ta za ~lan stvo u EU, sa da pred sto je i sa moj Evrop skoj uni ji, pa i Skup {ti ni evrop skih re gi ja.

– AER je tre nut no u pro ce su re struk tu i ra wa i o~e ku je se da to kom na red ne go di ne do bi je no vu or ga ni za ci o nu she mu, te da ta ko do bi je no vu sna gu za okre ta we no vim tren do vi ma – ka `e za „Dnev nik“ po kra jin ska po sla ni ca Ma ja Se dla re vi}, u pe ri o du od 2008. do 2012. ~la ni ca Bi roa, iz vr {nog or ga na Skup {ti ne evrop skih re gi ja u ko jem Voj vo di na ima svog pred stav ni ka jo{ od 2004. go di ne.

Kao naj ve }a re gi o nal na aso ci ja ci ja u Evro pi, sa 250 ~la ni ca iz 39 ze ma qa i 16 in ter re gi o nal nih aso ci ja ci ja, AER bi u bu du} no sti mo gao da bu de ka ri ka sa rad we iz me |u re gi o na, svo jih ~la ni ca, i evrop skih in sti tu ci ja, a za Voj vo di nu bi on mo gao da bu de sta bi lan part ner kad je re~ o kon ku ri sa wu pred evrop skim fon do vi ma.

Do ~lan stva u or ga ni za ci ji, for mi ra noj 1985. go di ne, Voj vo di na je do {la za hva qu ju }i lo bi ra wu Istar ske `u pa ni je i we nog ~el ni ka Iva na Ja kov ~i }a, u to vre me i pot pred sed ni ka AER-a. Na i me, na me ra Istri ja na, ka ko je to svo je -

DE CE NI JA ^LAN STVA APV U SKUP[TI NI EVROP SKIh RE GI JA (AER)

Dan ka da je Voj vo di na u{la u Evro pu vre me no bi lo ob ja {we no pot pi sni ku ovih re do va, bi la je da Voj vo di na, ba{ kao svo je vre me no i Istra u Hr vat skoj, ula skom u jed nu ova kvu me |u na rod nu or ga ni za ci ju bu de pred vod nik evro in te gra ci ja u svo joj ze mqi. Pre 10 go di na, me |u tim, Sa ve zna Re pu bli ka Ju go -

vre me u`i va sta tus po sma tra ~a, Voj vo di na ve} u no vem bru 2002. po sta je pu no prav na ~la ni ca. „To je pre sve ga pri jem u do bro dru {tvo, a to {to smo pri mqe ni u re dov no ~lan stvo, iako do la zi mo iz ze mqe ko ja ni je ~la ni ca Sa ve ta Evro pe ni ti Evrop ske

Naslovna strana „Dnevnika”, 29. novembar 2002.

sla vi ja ni je bi la ~la ni ca Sa ve ta Evro pe, a to je bio je dan od kqu~ nih kri te ri ju ma za ~lan stvo u AER. No, i sa ma Istar ska `u pa ni ja je u ~lan stvo AER u{la mi mo tog zah te va, pa je ta ko pre se dan ra dio u ko rist Voj vo di ne.

Skup {ti na Voj vo di ne je na sed ni ci 5. sep tem bra 2002. go di ne po dr `a la ini ci ja ti vu da se Voj vo di na pri kqu ~i AER-u. I ume sto da kao kan di dat za ~lan stvo ne ke

uni je, go vo ri sa mo o ve li kom po {to va wu pre ma na {oj po kra ji ni”, oce nio je pred sed nik voj vo |an ske skup {ti ne Ne nad ^a nak na kon {to je na puq skom Ko gre snom cen tru „Mo stra d’Ol te ma re“ pot pi sao zva ni~ nu „pri stup ni cu“ Skup {ti ni evrop skih re gi ja, nu de }i ti me i mo gu }e ob ja {we we za {to je Voj vo di ni pri pri je mu bi lo pro gle da no kroz pr ste.

VAR QI VO PRI MIR JE U GA ZI I OKO WE GA

Sad se Ha mas pi ta ri mir je u Ga zi, ko jim se Hi la ri Klin ton opra {ta od Stejt De part men ta, ni je isto rij ska pre kret ni ca. Ipak, ka ko je ne dav no su mi rao spoq no po li ti~ ki ko men ta tor Ino slav Be {ker, tok ko jim je pri mir je po stig nu to po ka zu je iz ve sne, ne ba{ za ne mar qi ve pro me ne u le van tin skom mo za i ku: l Pa le stin ska kri za i da qe je mo ne ta za pot ku su ri va we, ali je s ni voa svet skog `a ri {ta, dok je bi la kr va vi auspuh blo kov skog su ko ba SAD SSSR, de kla si ra na na re gi o nal no `a ri {te, s Ru si jom ne za in te re so va nom da qe od Si ri je, dok od re gi o nal nih si la Si ri ja ima rat u ku }i, a Iran tr pi ri val stvo iz me |u aja to la ha i Ah me di ne xa da, te je dao da ga pre sko ~i Ka tar. l Ha mas je ste kao po zi ci ju sa mo stal nog ak te ra s ko jim Iz rael mo ra da pre go va ra, ma kar in di rekt no, a Abu Ma zen, i s wi me Fa tah, ne ka da ne za -

P

11

o bi la zni i svet ski gla sni – dok je Ara fat jo{ ho dao Ze mqom – gur nut je u za pe }ak. l Iz rael i da qe ra ~u na na po dr {ku SAD, ali ona ni je bez u slov na ni ti se vi {e ~i ni ve ~i tom.

Ne ta wa hu o va vla da ne bi mo gla pre `i ve ti ove }i broj mr tvih na svo joj stra ni. l Egi pat s “Mu sli man skom bra }om”, de mo krat ski iza bra nom, ne sum wi vo je oja ~ao, Ka tar (kao glav ni spon zor “Mu sli man ske bra }e”) hva ta ulo gu ar bi tra, dok je Sa u dij ska Ara bi ja tu ulo gu iz gu bi la, ba rem dok bo le sni kraq Ab du lah ne do bi je ja kog na sled ni ka. l Tur ska je utvr di la svo ju po zi ci ju re gi o nal ne si le, ali ne ~i ni oso vi nu s Egip tom, ne go se te dve dr `a ve nad me }u u tre nut noj po de li ka ra ta. An ka ri je vi {e za pa la Si ri ja.

Tek, ka da se pod vu ~e cr ta, is pa da da je Iz rael te rao li si cu a is te rao vu ka: ume sto da ugo vo ri kom pro mis oko Je ru sa li ma s ipak ume re ni jim Fa ta hom, tr go va~ kim a ne vi {e te ro ri sti~ kim, sa da ima kao sa go vor ni ka Ha mas, ogor ~en na Iz rael ni {ta ma we ne go su to bi li Ara fa to vi fe da ji ni pre po la ve ka.

Po tvrd wa ma Za pa da, Iz rael je u ovom pred iz bor nom na te za wu iz gu bio {est `i vo ta, a Ha mas 154 (uglav nom ci vi la). Ha mas ipak sla vi po be du, jer fo to gra fi je le {a odoj ~e ta i o~a ja we go vog oca ob i {le su svet, upe ~a tqi vi je od ra ke ta na vod no iran ske pro iz vod we ko je ne uspe va ju da po go de uvek ni Iz rael (a ka mo li unu tar 200 me ta ra od ci qa: jed na je pqu snu la u mo re is pred Ja fe, jed na u pu sti wu u Jor da ni ji, ba rem dve su pa le na gla ve lo kal nog sta nov ni {tva u po ja su Ga ze...)

Iz rael je go to vo dva mi li o na sta nov ni ka Ga ze i we nog po ja sa za tvo rio u izo lo va ni re zer vat, gde su sta nov ni ci ta o ci su prot sta vqe nih eks tre mi za ma, osu |e ni na bes per spek tiv nost, te na o~aj ili bes, bez pri vred ne pro iz vod we, ali s jed nom od naj vi {ih sto pa pri rod nog pri ra {ta ja usve tu: 3,5 po sto.

Ka ko pri me }u je Be {ker, je di no ~e ga ima ju na pre tek su – qud ski `i vo ti.

Iz rael ne ma le gal nog na ~i na da uklo ni Ga zu, a jo{ je Ben Gu ri jon pro pu stio ~as ka da je mo gao da je ku pi. [ta vi {e, ima po sla i s dru gim ta o ci ma, jer su to, na dru gi na ~in, i ci vil ni sta nov ni ci ju ga Izra e la, iako ma hom vi so ko mo ti vi sa ni na se qe ni ci. Ni jed ni ma ni dru gi ma se ne nu di per spek ti va. Sa mo {kri pac. To, da ka ko, od go va ra eks tre mi sti ma s jed ne i dru ge stra ne: oni su jed ni dru gi ma po treb ni ji od hle ba, jer sa mo su prot ni eks tre mi zam da je obi lan ki se o nik za raz ga ra we vla sti tog. n E. P. H.

Ka da je re~ o efek ti ma ~lan stva Voj vo di ne u AER, Ma ja Se dla re vi} vo li da na gla si da efek ti ~lan stva u ma ko joj ve li koj or ga ni za ci ji ni su vi dqi vi go lim okom. Te re zu la te ni je mo gu }e sva ko dnev no me ri ti, to su du go traj ni pro ce si gde je na sa mim ~la ni ca ma da se po tru de da za se be {to vi {e iz bo re, na gla {a va na {a sa go vor ni ca.

Mi si ja AER je umre `a va we ~la ni ca i pod sti ca we me |u re gi o nal ne sa rad we, a kroz tu sa rad wu pod sti ca we u~e wa na pri me ri ma do bre prak se i rad na za jed ni~ kim pro jek ti ma. Ta kvo opre de le we po ka za lo se u svim ovim go di na ma kao ve o ma ko ri sno, kao i od lu ka da se AER vi {e otvo ri ka sa rad wi s evrop skim in sti tu ci ja ma, na vo di Ma ja Se dla re vi}.

Skup {ti na evrop skih re gi ja je od osni va wa po sve }e na {i re wu prin ci pa de cen tra li za ci je i re gi o na li za ci je, ali do sta svo jih pro gram skih ka pa ci te ta po sve }u je mla di ma. Pro gram Euro di sej, ko jem je Voj vo di na pri stu pi la 2008, omo gu }u je mla di ma iz me |u 18 i 30 go di na vi {e me se~ no stru~ no usa vr {a va we u ino stran stvu i pri li ku za u~e we je zi ka.

– Od pri stu pa wa tom pro gra mu sva ke go di ne do pe to ro mla dih iz Voj vo di ne do bi je pri li ku za ta kvo usa vr {a va we u ne koj od re gi o na~la ni ca AER. Ve ru jem da }e vre me nom taj broj bi ti po ve }an, {to pre sve ga za vi si od nov ca u bu xe tu, jer se u raz me ni mla dih tra `i ko li ka-to li ka re ci pro~ nost - ne mo `e te po sla ti u ino stran stvo 20 mla dih iz Voj vo di ne, a ugo sti ti, {to zna ~i i po kri ti tro {ko ve bo rav ka, dvo je ili tro je iz ino stran stva – ka `e Ma ja Se dla re -

Od same regije zavisi koliko }e uspe{no iskoristiti mogu}nosti koje nudi ~lanstvo u AER-u (Maja Sedlarevi}) vi}, na vo de }i da kroz tra di ci o nal nu Let wu {ko lu AER-a ta or ga ni za ci ja pru `a po dr {ku mla di ma ko ji `e le da bu du dru {tve no ak tiv ni.

Voj vo di nu usko ro o~e ku je i po ~e tak im ple men ta ci je stra te gi je za po {qa va wa mla dih, na sta lu kao re zul tat sa rad we eks pe ra ta iz ~e ti ri re gi o na ko ji do sa da ni su stra te {ki pro mi {qa li pro ble ma ti ku ko ja sve vi {e op te re }u je dru {tva u Evro pi, a uz fi nan sij sku po dr {ku Evrop ske ko mi si je.

U AER-u, ina ~e, vla da pra vi lo, ot kri va nam sa go vor ni ca, da od sa me re gi je za vi si ko li ko }e uspe {no is ko ri sti ti mo gu} no sti ko je nu di ~lan stvo u toj or ga ni za ci ji.

– Ka da je u pi ta wu pro mo vi sa we de cen tra li za ci je i re gi o na -

li za ci je – na vo di Ma ja Se dla re vi} – AER je vr lo ras po lo `en da po {a qe svo je eks per te na kon fe ren ci ju na tu te mu ili da oni pru `e do bre uslu ge pri li kom iz ra de va `nih do ku me na ta. Voj vo di na je tu mo gu} nost obi la to ko ri sti la, iz me |u osta log i kroz or ga ni zo va we dve ve li ke kon fe ren ci je o re gi o na li zmu. Gra ni ce de lo va wa or ga ni za ci je, me |u tim, ta kve su da oni po mo} ne nu de, ve} pru `a ju ako je za tra `i{.

Isto ta ko, ima ju stav da ne `e le da se ak tiv no ukqu ~u ju u unu tra {wo po li ti~ ke ras pra ve ne ke dr `a ve, iako li~ no sma tram da bi to tre ba lo da ~i ne, na ro ~i to u ze mqi kao {to je Sr bi ja, ko ja je kan di dat za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. n Denis Kolunyija

KA TA LON CI NA IZ BO RI MA PRED IS PU WE WEM KO LEK TIV NOG SNA

Ke se nam nisu se stre K

a ta lon ci ma je do zlo gr di la {pan ska fi nan sij ska po li ti ka to kom eko nom ske kri ze, ko ja je za o {tri la pi ta we tran sfe ra nov ca iz ove “bo ga te i vred ne” {pan ske po kra ji ne ka Madridu, ali i onim si ro ma {ni jim regijama. I za to, upr kos upo zo re wi ma EU, mno gi Ka ta lon ci ve ru ju da je iz laz u ne za vi snoj dr `a vi. Ko ja bi, da ka ko, osta la u Unije.

Zapravo, ako se bu du ru ko vo di li vo qom ak tu el nog ka ta lon skog pre mi je ra Ar tu ra Ma sa, Ka ta lo ni ja bi u ro ku od osam go di na po sta la no va ne za vi sna dr `a va unu tar EU. I da nas }e na re gi o nal nim iz bo ri ma ne kih 5,4 mi li o na Ka ta lo na ca od lu ~i ti ho }e li kre nu ti upra vo u tom prav cu. Pi ta we za bi ra ~e je da li sto je iza pro jek ta Ar tu ra Ma sa i we go ve gra |an sko-kon zer va tiv ne par ti je CiU..

“Po treb na nam je ap so lut na ve }i na i pri to me mi slim na upa dqi vo vi {e od 51 pro cen ta”, re kao je ovaj 57-go di {wak. “Sa mo ako bih imao ja san, man dat spro veo bih referendum o nezavisnosti. A po treb na nam je na {a dr `a va da bismo po no vo mo gli bo qe da `i vi mo”, po zvao je svo je pri sta li ce Mas na zavr{nom predizbornom sku pu, ko ji je odr `an u Ta ra go ni.

To kom po sled wih osam ne de qa “Kraq Ar tur”, ka ko ga je we go va bi o graf ki wa kr sti la, ni je se li bio da ko ri sti sna `ne an ti {pan ske po ru ke. Ka da je 11. sep tem bra, da na na ci o nal nog ka ta lon skog pra zni ka, iza {lo na uli ce Bar se lo ne mi li o n i po qu di, od mah je stao na ~e lo po kre ta. To su bi le naj ve }e de mon stra ci je te vr ste u isto ri ji. Ka ta lo ni ja, ko ja je ne ka da bi la naj zna ~aj ni ja po mor ska i tr go va~ ka si la Sre do ze mqa, jo{ od uvo |e wa de mo kra ti je, upr kos to me {to je u`i va la ve li ko du {an auto nom ni sta tus u od no su na cen tral nu dr `a vu, bi la je po de qe na u po gle du ne za vi sno sti.

U pro {lo sti se Ka ta lon ija pre sve ga bo ri la za pra vo na iden ti tet, je zik, isto ri ju i kul tu ru, dok se da nas u prvom redu po sta vqa pi ta we sva ko dne vi ce, tj. eko nom ske si tu a ci je, bu du }i da pod te {kom re ce si jom Ka ta lon ci mo ra ju da pod no se ve li ke `r tve. “Mi smo bo ga ti, {te dqi vi i vred ni, ali nas cen tral na vla da de re”, uobi ~a je na je pri ~a ko ja se mo `e ~u ti. I jo{: “Na{ re gion ima bru to dru {tve ni pro iz vod ko ji je po put BDP jed ne Dan ske, ali tr pi mo zbog sto pe ne za po sle no sti od 23 po sto. A zbog to ga je kri va [pa ni ja”.

Na ro ~i to su po go |e ni ma li pred u zet ni ci ko ji op tu `u ju da im cen tral ne vla sti od u zi ma ju no vac da bi ga pre ba ci va li u struk tur no sla be ju `ne re gi o ne kao {to su An da lu zi ja i Eks tra ma du ra, dok pa ra za nu `ne in fra struk tur ne pro jek te u sa moj Ka ta lo ni ji ne ma.

Ipak, is hod da na {wih iz bo ra jo{ uvek je pre ma son da `a ma agen ci ja ne ja san. Pre ma in sti tu tu za is pi ti va we jav nog mwe wa Me tro sko pi ja, Ma sov par tij ski sa vez CiU mo `e da ra ~u na sa mo na 62 me sta od 135 u ka ta -

lon skom par la men tu. Za ve }i nu po treb na mu je po mo} le vih re pu bli ka na ca, kao i dru gih ma lih se pa ra ti sti~ kih par ti ja. U gu bit ni ke iz bo ra una pred se ra ~u na ju so ci ja li sti, ko ji se ni su ja sno po zi ci o ni ra li pre ma te mi ne za vi sno sti. [pan ski pre mi jer Ra hoj je ne ko li ko pu ta iz ja vio da je za bri nut za dr `av no je din stvo, dok je mi ni star obra zo va wa do dao uqe na va tru pred lo gom za “hi spa ni za ci ju” ka ta lon ske de ce u {ko la ma ka ko bi se su zbi le se pa ra ti sti~ ke am bi ci je. Ta ko |e je i pret wa mi ni stra prav de Al ber ta Ru i za Ga qar do na upu }e na Ma su da }e bi ti su spen do van zbog “ne po slu {no sti” ako bu de spro -

veo re fe ren dum iza zva la je kon tra-efe kat: jo{ vi {e Ka ta lo na ca se uvr sti lo u ar mi ju se pa ra ti sta.

S druge strane, ma drid ski eko nom ski in sti tut IEE pro ri ~e Ka ta lon ci ma da }e u slu ~a ju ne za vi sno sti jo{ osi ro ma {i ti. Ka ta lon ska ro ba bi u ostat ku [pa ni je pod le ga la no vim ca rin skim ogra ni ~e wi ma, pa bi to mo glo u ve o ma krat kom ro ku da iza zo va gu bi tak od po la mi li o na rad nih me sta. Ka ta lon ske ban ke bi mo ra le da pre me ste se di {te u dru ge ze mqe EU ka ko bi mo gle da na sta ve po slo ve s Evrop skom cen tral nom ban kom. Mno ge ve li ke kom pa ni je su ve} sa op {ti le da su sprem ne za se lid bu u cen tral nu [pa ni ju u slu ~a ju ot ce pqe wa Ka ta lo ni je zbog su `a va wa tr `i {ta. Ta ko |e, pre ma ko me sar ki EU Vi vi jen Re ding, ne za vi sna Ka ta lo ni ja ne bi mo gla da bu de u Uni ji ni ti u zo ni evra, ne go bi mo ra la pret hod no da tra `i pri stup.

U to, pak, mno gi Ka ta lon ci ne ve ru ju, tvr de }i da ima ju naj sta ri ji par la ment u Evro pi i da ih ona ne mo `e jed no stav no iz ba ci ti iz EU. Oni ne `e le da se od rek nu za jed ni~ kog sna ko ji i mno gi in te lek tu al ci i umet ni ci sa wa ju. Po put Ho zea Ka re ra sa, 65-go di {weg te no ra svet skog gla sa ko ji je re kao: “Ja ne za vi snost Ka ta lo ni je ne }u do `i ve ti. Ali mo ji unu ci ho }e”. n E. N. L.

12

dnevnik

nedeqa25.novembar2012.

e `a li smo od po gi bi je... [to br `e, {to da qe. Pa ni~ no smo tr ~a li, naj br `e {to smo mo gli, po le di ni aero dro ma u Laj pci gu. Go to vo ve} po sr nuo, i od stra ha, i od umo ra - ubr zo ni sam mo gao da qe. Stao sam, je dva di {u }i, i po gle dao iza se be. Vi dim pri zo re na {eg u`a sa! Tek ta da sam raz u meo za {to je sle ta we na {eg kon ve je ra avi o na dvo mo tor ca - bi lo dra ma ti~ no, ka ta stro fal no.

Pr vi i dru gi ne u spe li po ku {aj ka pe ta na Ci cva ri }a da avion pri ze mqi, jo{ ni su na slu }i va li udes.

Avion je le teo iz nad pi ste i ka da smo o~e ki va li da to~ ko vi do dir nu tlo, on se neo ~e ki va no i na glo ustre mio u vi si nu i du `e kru `io iz nad aero dro ma i de lo va Laj pci ga.

Ve za ni smo po ja se vi ma za se di {ta i za wih se ~vr sto dr `i mo ru ka ma, svi zbu we ni. Da se do ga |a ne {to opa ko - to vi di mo, ali ne zna mo ni {ta se to s na ma zbi va, ni ka ko }e se za vr {i ti. Svi smo ve} pa ra li sa ni stra hom, ni ko da iz u sti ni re~...

I tre }i po ku {aj ka pe ta na da avion pri ze mqi, za vr {en je kao i pr va dva: spu stio se do bli zu pi ste i po no vo sna `no po le teo u vi si nu.

Bi li smo u zlu! Ago ni ja na {eg sle ta wa ve} je tra ja la 40 mi nu ta! Jo{ ne zna mo {ta se avi o nu do ga |a, a slu ti mo naj cr we. Stju ar de se odav no ni su s na ma: zbi le se u svo joj ka bi ni, i one uz ne ve re ne, upla {e ne. ^e tvr to sle ta we bi lo je za po gi bi ju... Naj pre, stra ho vit po tres od uda ra avi o na u ze mqu!... Da ni smo ve za ni za se di {ta, po pa da li bi smo po po du... Avion se tre se, kao da se ras pa da! A isto vre me no - bez broj

V I [ E O D I S T O R I J E : TRAUMATI^AN LET FUDBALERA

B

^e ti ri kru ga ka pi bla ta pqu snu lo je po sta klu pro zo ra – se deo sam po red we ga.

Tre nu ci stra {ne ti {i ne, ne mo }i, stra ha... Iz ne na da, stju ar de sa is tr ~a va iz ka bi ne i pa ni~ no vi ~e: – Pro zor!... Otva raj pro zor!

Kroz pro zor za spa sa va we, is ko ~io sam tre }i. Sa kri la avi o na - vi so ko je: mo `da i tri me tra! - str mo gla vio sam se na ze mqu. U stra hu od eks plo zi je i po `a ra, uz ner ve re no smo po tr ~a li - ra {tr ka li se po vla `noj le di ni aero dro ma.

Iz da qi ne, gde smo sta li, vi dim: avion ni je pao na pi stu, ne go po da qe od we nog kra ja! Kqun je za ri ven u ze mqu, a rep se ustre mio vi so ko.

Le vo i de sno od avi o na, na si me tri~ nom raz ma ku od po de se tak me ta ra, kao sa bla sti le `e obe eli se i oba mo to ra!

Uz ne mi re ni tim pri zo rom, vra }a mo se pre ma olu pi ni. Na kri lu avi o na, oda kle smo ska ka li na ze mqu, jo{ sto ji na vi ja~ Vla da Di vild! Bo ji se da sko ~i s vi so kog, o~aj no vi ~e: „Ima li mer de vi na!“ Oku pi li smo se oko avi o na, s kqu nom u ze mqi. Svi go vo ri mo gla sno, ni ko ni ko ga ne slu {a...

U`a snu ti, gle da mo u cr ne ru pe na kri li ma - oda tle su i{ ~u pa ni pro pe le ri i mo to ri! Iz ru pa ku qa pa ra i cu ri cr no uqe. Na tra vi su ve} dve lo kve.

Spas od ve ro vat nih po gi bi ja bio je u sre }i {to se avion ni je za rio u pi stu. Da je ste, ta da bi, u stra ho vi tom su da ru gvo `|a i be to na, var ni ce bi le ne iz be `ne i raz li ve no go ri vo bqe snu lo bi pla me nom. Ja sno nam je i to: da je avion pro du `io sa mo tri de set me ta ra, uda rio bi u zid auto pu ta Laj pcig – Ber lin, vi sok bar pet me ta ra, i ta da bi pre vr ta we bi lo ne iz be `no. Ko li ko bi sre} ni ka me |u na ma to pre `i ve lo?

Od jek nu le su pro dor ne si re ne...

Pre ma na ma ju re vo zi la: hit na po mo}, va tro ga sci, po li ci ja... Po ku pi li su nas u auto bus i pre ve zli do zgra de aero dro ma. Jo{ u {o ku, do bi li smo for mu la re hlad no krv ne pro ce du re: tra `i se da pi {e mo svo je ma le bi o gra fi je - ime, da tum i me sto ro |e wa, za ni ma we, broj pa so -

Zajedni~ka fotografija za se}awe do kraja `ivota

{a, adre sa pre bi va li {ta... Ne ko je gla sno, uz psov ku, pri go vo rio: „Ka kva adre sa!“... Sre }a da nismo iz gi nuli na le di ni aero dro ma - tu bi nam bi la po sled wa adre sa. ^e ti ri kru ga na {e dra me u avi o nu, za vr {e ni su naj sre} ni je: ni je stra dao ni je dan od 41 put ni ka! U avi o nu su bi li fud ba le ri pr vog ti ma Voj vo di ne, pe to ro ~la no va po sa de, tro ji ca no vi na ra be o grad skih li sto va i pe to ri ca iz „Dnev ni ka“, de se tak na vi ja ~a. Spe ci jal nim le tom kon ve je ra JAT-a, tim Voj vo di ne se upu tio na re van{ Lo ko mo ti vi u

Tri susreta Voj vo di na se vi nu la u fud bal sku Evro pu i igra la u ko lu s ~u ve ni ma: Li ver pu lom, Min he nom 1860, Fe ren cva ro {em, Bor do om, Fi ren com, Gla zgov ren xer som, Spor tin gom... O~e ki va ni ve li ki me~ sa Atle ti kom u Ma dri du iz o stao je: [pan ci su iz gu bi li u Iz mi ru i is pa li.

Na pr vu go di {wi cu iz le ta u Laj pcig, oku pi li smo se u Voj vo di ni ta da nam je klub po klo nio al bum sa La zu ki }e vim fo to gra fi ja ma. Pri zo ri na {eg ude sa i sa da uz ne mi re. O no vim su sre ti ma, naj vi {e je bri nuo na{ sa put nik Pe ta Jo ci}, po to wi funk ci o ner fud bal skih sa ve za Voj vo di ne i Ju go sla vi je. Upu tio nam je po zi ve za jo{ dva za jed ni~ ka vi |e wa - po sle 10 i 20 go di na od onog dra ma ti~ nog 21. no vem bra 1967.

I elisa motora je zavr{ila u aerodromskom blatu

Laj pci gu, u dru gom ko lu Ku pa sa jam skih gra do va Evro pe. Kao iz ve {ta~ sa utak mi ce pu to vao je La zar Va si}, ured nik Sport ske ru bri ke „Dnev ni ka“, ra ni ji du go go di {wi gol man Voj vo di ne, a s wim fo to re por ter Ste van La zu ki}. Dan ra ni je, pri po se ti „Dnev ni ku“, {ef klu ba Ra do mir Kr sti} po zvao je na iz let u Laj pcig nas tro ji cu - Bu di mi ra Bu dim ca, Vla di mi ra Ra ki }a i me ne: ima li smo ove re ne pa so {e za ta da {wu Is to~ nu Ne ma~ ku, a u avi o nu je bi lo slo bod nih me sta. „Dnev nik“ je ob ja vio Kr sti }e ve re ~i: igra ~i Voj vo di ne ima ju sti mu lans da se bo re za po be du u Laj pci gu, jer bi se u na red nom ko lu sa sta li naj ve ro vat ni je sa Atle ti kom u Ma dri du. Po me nuo je evrop ski Kup {am pi o na iz 1966, ka da je Voj vo di na, kao pr vak Ju go sla vi je, ima la tri okr {a ja sa Atle ti kom. U No vom Sa du po be da: 3:1, u Ma dri du po raz: 0:2, pa je re zul tat iz jed na ~en.

U no voj utak mi ci u Ma dri du, sa dra ma ti~ nim obr ti ma, tri jumf: 3:2.

– Zbog to ga su funk ci o ne ri Atle ti ka, ne jed nom, is ti ca li da bi

`e le li da do bi ju pri li ku za re van{ – is pri ~ao je Kr sti}..

Pr va utak mi ca Voj vo di ne i Lo ko mo ti ve za vr {e na je u No vom Sa du bez po bed ni ka – 0:0, i ta ogrom na pred nost Ne ma ca bi la je po tka na {ih }a ska wa u pri jat nom le tu od Be o gra da, pre ko Pra ga, do Laj pci ga.

Sve do po ~et ka ona ~e ti ri dra ma ti~ na sle ta wa/uz le ta wa avi o na na aero dro mu.

U kon fu zi ji po sle ude sa, Va si} i ja sa bra li smo sve {to se mo glo sa zna ti o ude su. Ste no gra fu u „Dnev ni ku“ dik ti ra li smo, na iz me ni~ no, du `i iz ve {taj „Iz beg nu ta ka ta stro fa“ o dra mi u Laj pci gu, ko ja se od i gra la u uto rak, 21. no vem bra 1967, u 15.47 ~a so va. U na {em za jed ni~ kom ru ko pi su po me nu li smo i re ~i pre vo di o ca na aero dro mu: dok je avion sle tao i po le tao, u pri sta ni {noj zgra di za vla da la je pa ni ka.

U pr vi mah, ni je se zna lo {ta se avi o nu do go di lo, ni me sto gde se na la zi. Neo ~e ki va no, ne ki ~o vek do ju rio je mo to ci klom i pa ni~ no vi kao da je avion za ri ven u ze mqu kod auto pu ta.

dnevnik

nedeqa25.novembar2012.

VOJVODINE U LAJPCIG

stra ha Zvani~nici na aerodromu, kako smo i o~ekivali, odbili su da ozna~e bar neke, mogu}e, uzroke tih ~etrdeset minuta na{e drame u avionu i wegovog sunovrata. Odbojni, suvo nam ka`u: mora se ~ekati izve{taj komisije, a to }e biti, mo`da, za nekoliko dana. [ta se doga|alo i za{to? - ne govori ni kapetan konvejera. Nem, izbezumqeno je gledao u avion bez obe elise i oba motora. Objavili smo nezvani~no: slu`be na aerodromu davale su neprecizne podatke za sletawe po magli i to je ometalo

Vojvodine. Iza pono}i, naglo je u{ao u na{u sobu, ali ne kakvog ga znam: srda~an, ugla|en, fin. Ve} zaplakan, gotovo vri{ti: moglo se dogoditi da svog malog sina vi{e nikada ne vidi! Tada i ja vi~em: moja supruga Ru`a je pred poro|ajem moglo je biti da ga i ne do`ivim.

Kri~i i Vlada Raki}: da smo izginuli, ne bi bilo wegovog ven~awa s lepom Bebom Boti}, niti bih mu ja bio kum, {to on `eli. U na{em du{evnom nemiru i klonu}u, nismo umeli da vidimo da nas je strah uzeo pod svoje, a upla{eni su napola po-

Da je samo malo produ`io, avion bi naleteo na zid

kapetana da avion prizemqi jo{ pri prvom poku{aju. U na{em izve{taju o udesu, smiruju re~i o odluci trenera Vojvodine, Zdravka Rajkova, poznatog reprezentativca Jugoslavije: iako je ve} po~iwao sumrak, odveo je igra~e na lagani trening na stadionu Lokomotive, {to je bilo i razlo`no i pametno.

Na{a no} u hotelu „Astorija“ bila je ~udna. Nas petorica iz „Dnevnika“ stalno smo zajedno u sobi 352. Ponavqamo zagonetku: za{to se avion zario onako opako u ledinu iza kraja piste? Te neprospavane no}i, izgledali smo jadno: sve boqe smo „videli“ svoj udes i sve vi{e plakali! Svaki za sebe i svi zajedno. Polet na{oj kukwavi dao je i dr Miloje Milojevi}, lekar

ra`eni. Mora biti da smo u jadikovkama te no}i najvi{e bili - sme{ni.

Na ogromnom „Central-stadionu“, u hladno predve~erje s maglom, sedeli smo usamqeni na vrhu visoke tribine, sa desetak hiqada bu~nih Nemaca. Ima nade za tim Novosa|ana: Panteli} - Aleksi}, Vu~ini} Zemko, Brzi}, Ne{ticki - Stani}, Radosav, Trivi}, Savi}, Daki} (\or|i}). Pre i posle te ve~eri, ve}ina je igrala u reprezentacijama Jugoslavije.

Utakmica je hvatala prvi zamah tek je 12. minut. Na 40 metara od gola Lokomotive, Vlada Savi} se osmelio da {okira Nemce. Vidimo ~udo: loptu je udario tako sna`no da je ona u muwevitom, divnom, luku

preletela gotovo pola igrali{ta i nasamarila istr~alog golmana uletela je u sam ugao gola! Tribine neme, a mi kli~emo, zagrqeni. Daleko od nas vidimo: ve}a grupa Jugoslovena, zaposlenih u Nema~koj, radosno ma{u na{om zastavom. Savi}ev fascinantni gol bio je melem za onu `eravicu straha u nama. A ve} na po~etku drugog poluvremena, u 54. minutu - nova radost: Nemci su dotu~eni golom \or|i}a. Pobeda sa 2:0 posle katastrofe na aerodromu - to jeste bio podvig. Savi}ev zadivquju}i {ut pripada riznici Vojvodine: prefiwen, plenio bi lepotom u svakom izboru evropskih golova. Bio je dokaz stare istine da i u zlu uvek ima nade.

Nismo se vratili sa aerodroma u Lajpcigu - zatvoren je zbog ispitivawa zagonetnog udesa na{eg aviona, nego smo autobusom u pono} stigli u Berlin, gde nas je ~ekala karavela specijalno doletela iz Beograda.

U redakciji „Dnevnika“, gde smo se radosno okupili oko podne, iznene|eni smo pro~itali ~istu la`!

Pored na{eg izve{taja o udesu „Izbegnuta katastrofa“, redakcija je objavila i kra}i razgovor telefonom sa Vojislavom Raki}em, direktorom saobra}aja JAT-a. Rekao je, zvani~no: „Avion je sleteo sasvim normalno i na vreme. Jedino, bio je ‘malo du`i‘, pa je preleteo pistu, jer je u trenutku sletawa nad aerodromom u Lajpcigu bila magla“! I jo{ je kazao: avionu je o{te}en desni to~ak i iskrivqena jedna elisa! Kazao je i ovo: JAT }e svakako poslati komisiju „ali nema potrebe za nekom `urbom, jer mi na ~itav slu~aj ne gledamo kao na havariju!“ Svaki od 36 putnika i pet ~lanova posade, a pogotovo fotografije sa aerodroma u Lajpcigu, svedo~i: to zvani~no o udesu - bile su notorne neistine.

Pre tri dana pro|e i 45. godina nezaboravnih se}awa na ono stra{no u 15.47, sa kqunom aviona, pa i na{im `ivotima, zarivenim u zemqu, i sa is~upanim elisama i motorima... Ne ponovilo se nikome, i nikada! A jarka su i se}awa: nekad be{e o n a Vojvodina rasko{ne igre, reprezentativaca, evropskih golova i pobeda! n Quba Vukmanovi}

PISMO „DNEVNIKU” IZ PARIZA

Eko lo gi ja mo ra u Gu glo vom kqu ~u n Pi{e: Du{an Simin eliki koralski sprud u Australiji u samo posledwih 27 godina izgubio je polovinu svoje populacije (ne zaboravimo, koral je `ivotiwa), objavio je nedavno australijski In sti tut za oke a no gra fi ju. Na to su najvi{e uticali tropski cikloni, grabe`qive morske zvezde kao i izbeqivawe crvenog pigmenta zbog zagrevawa mora. Opasnost gubqewa ovog ekolo{kog blaga povezano je s hiqadama morskih vrsta koje s koralima `ive u simbiozi i koji im slu`e za boravi{te i reprodukciju. ^ak da se degradacija smesta i zaustavi bilo bi potrebno od 15 do 20 godina za obnovu izgubqenog fonda.

Druga vest, ne{to ugodnija, stigla je iz Gugla. Nakon Google Earth, zatim Google Maps, Google Streets… ovaj najve}i motor za web pretra`ivawe odlu~io se za projekat otkrivawa morskog dna pod radnim nazivom Google Street View Underwater. Ve} su izlo`eni mnogi pejza`i a me|u wima i pomenuti Veliki koralni sprud. U saradwi s istra`iva~ima i za{titarima morskog `ivota iz Catlin Seaview Survey stigle su slike od ~ije lepote zastane dah. Ra|ene u tehnici podvodne kamere s tri so~iva, zarawamo u dubine uz sliku oko sebe od ~itavih 360 stepeni. Direktor projekta Ri~ard Vevers podse}a da je Guglova namera da skrene pa`wu na opasnost koja se nadvija nad sprudom.

Po zakonu serijalnosti, ubrzo sti`e i vest iz Kolumbija Univerziteta u Vankuveru (Kanada).

Tamo{wi eksperti kostatuju da se zbog zagrevawa planete smawuje mre{}ewe riba i beski~mewaka.

Razlog: mawak energetskih vrednosti, me|u kojima predwa~i smawewe kiseonika. Ovo se pogotovo odnosi na ve}e vrste, jer {to je riba ve}a na wu se vi{e odra`ava mawak energije.

Danijel Pauli, biolog u ribarskom programu pomenutog univerziteta, poku{ao je da prou~i dejstvo zagrevawa mora na vi{e od 600 ribqih vrsta.

V

Dr`ao se scenarija {ta }e se dogoditi, po~ev od 2001. do 2050. godine. Prema tom prora~unu, ako se more zagreje za samo nekoliko stotinki jednog stepena Celzijusa svakih 10 godina i proporcionalno se smawi kiseonik, prose~na te`ina ribe smawi}e se za 14% do 24%. Ovo mo`e da se uporedi s ~ovekom od 77 prose~nih kilograma koji bi izgubio izme|u 10 i 18 kilograma (iako to sawaju mnogi pa}enici dijeta, za na{u vrstu bilo bi to ipak genetski pogubno). Najvi{e je ugro`en Indijski okean (24%), pra}en je Atlantikom (20%), a zatim sledi Pacifik (14%). Ako izostane smawewe ozonskih rupa, posledice mogu da budu jo{ gore za celokupan morski ekosistem. Ne zanemaruje se ni {tetan ~ovekov uticaj kao {to je prekomeran ulov ribe i zaga|ivawe mora.

Zaqubqenik podvodnog snimawa, Japanac Joji Okata, ovih dana je zarad senzibilizacije za lepote morskih bi}a objavio fotografije snimqene na dubini od 25 metara, jedne specifi~ne vrste popularno zvane balon-riba ili stru~no tetraodontidae. Zaista je retko na}i originalniji na~in udvarawa mu`jaka od ovog, a da je lola duga~ak samo nekoliko cantimetara. Slu`i se, ni mawe ni vi{e, umetno{}u.

Plivaju}i danono}no, stvara koncentri~ne reqefe {irine dva metra u pesku. @enke to zapaze (od lepote krugova zavrti im se u glavi) i potra`e autora. Ugledav{i ga, polo`e ikru u centar reqefa, tako da wegov red za mle~ ne stvara problem prostorne neizvesnosti. A budu}i da reqef u pesku podrazumeva nivoe, sparivawe jaja{aca i mle~a ne ometaju morske struje. Ovde je umetnost u funkciji za{tite.

Zaista, postavqa se pitawe: ako su vrste milionima godina smi{qale milione na~ine da se razvijaju, a ne samo da pre`ive, a ~ovek ih uni{ti svojom sebi~no{}u, ko garantuje ~oveku da }e wega i najve}a umetnost, u budu}nosti {titi od nestanka? (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)

13

YIMI HENDRIKS BI PREKOSUTRA SLAVIO 70. RO\ENDAN

Bo qe mu je go re

“Sme {no je ka ko ve }i na qu di vo le mr tve. Jed nom ka da si mr tav, tra ja }e{ do `i vot no. Mo ra{ da umre{ pre ne go {to shva te da bi lo {ta vre di{“ (Yimi Hen driks) Da, Ximi, mora{ da umre{. Jedino smrt nudi izvesne garancije; legat, neponovqivost, harizmu... i borbu o`alo{}enih za autorska prava. Za novac.

Lawska smrt Ejmi Vajnhaus, tako|e preminule u 27. godini, pokazala je i dokazala da slavni muzi~ari ne mogu oti}i tiho i ~asno. Armija vajnih du{ebri`nika tu je da pove}a obrt se}awa i po{tovawa, u ime slave pokojnika, naravno.

Boqe je ne spekulisati {ta bi se sve dogodilo da Hendriks kobne londonske no}i 18. septembra 1970. nije pio vino za ve~erom i devet tableta za spavawe docnije. Nije on ni prvi ni posledwi roker ~ija }e nagla smrt zapo~eti medijsko prepucavawe, tu`be, protivotpu`be, otkaze i ra`alovawa - kontroverze, re~ju. Za dobar deo populacije osta}e zapam}en i kao “bezvredni narkoman”, {ta god to bilo, mada fatalne ve~eri po svemu sude}i nije konzumirao heroin. Na koji se ta~no na~in udavio u sopstvenoj povra}ki (opet, ni prvi ni posledwi) najmawe je va`no; istorija ga je zapamtila kao neprevazi|enog, dan - danas. Za{to?

Re}i da je uticao na ukus nebrojenih muzi~ara bila bi ~ista sprdwa - Hendriks je izmislio svirawe elektri~ne rok gitare! Ka`u da je bio talentovan i strastven, pun du{e kojoj su pripisivali magi~na svojstva, a da je sve to dobio u nasle|e od multikulturalne porodice. Neposredno je udario temeq do tada nepostoje}im `anrovima muzike, eksperimentisao sa tehnikom i instrumentima, nalazio uvek nova re{ewa i zvukove. Neprevazi|eni improvizator, osoben, direktan, nasmejan, drzak, smeo, neodgovoran i lud, na na~in koji bi mnogi prisvojili. Ako i ne poverujemo ovim legendama, tu su plo~e i one imaju posledwu.

Tekst pred vama nije nekrolog, niti in memoriam.

Vi{e podsetnik na qudske slabosti koje odolevaju industrijskom napretku, na nedela koja je dru{tvo spremno da u~ini u ime tobo`we odbrane ne~ijeg lika i dela. Ako je ovakva sudbina pogodila najboqeg na svetu, {ta li mogu o~ekivati oni mawe sre}ni. Mo`e li se ~ovek od toga uop{te odbraniti, ili je razlika samo u veli~ini kamare?

Zvu~i surovo, ali za Hendriksa je mo`da boqe {to nije `iv. U trenutku dok se nije ni ohladio, wegova ogromna muzi~ka imovina po~ela je da se kruni po receptu samog |avola. Istog ~asa industrija muzike i prijateqa bolesno se zavrtela, nakon ~ega smo imali op{tu papazjaniju fal{ izdawa albuma, pogre{nih “lejbela”, sumwivih darova i pozajmica, pa sve do plo~a koje su se reklamirale kao wegova ~eda, a da ih Ximi nije ni video, kamoli svirao na wima. Obrada fotografija, videokoncerata i novih albuma (?!) ra|ena je manirom s kojim se pokojnik ne bi slo`io ni u ludilu, a sve da bi se zgrnuo novac tu`nih fanova, ina~e najspremnijih na izdatak u poznatoj galaksiji.

Pro{lo je vaqda tri decenije dok wegov sada pokojni otac Al nije dobio prava na wegov “pun katalog”, davne 1995, i to nakon maratonskog su|ewa.

Posle su se on i Ximijeva polusestra Xeni obrukali prodajom kamewa s Ximijevog originalnog grobnog mesta (?!) kako bi skupili vi{e novca za izgradwu novog, memorijalnog centra, budu}i da su haxiluci obo`avaoca na obi~noj parceli postali nemogu}i zbog o{te}ewa susednih. Da i ne pomiwemo moralno-finansijsku gimnastiku familijarne kompanije “Ekspirijens Hendriks” iz rodnog Sije-

tla, koja je za debeo novac dozvolila da se lik muzi~ara na|e na pelenama, golf lopticama, pa ~ak i na boci crvenog vina, koje je sau~esnik u wegovoj pogibiji.

Posle smrti oca, porodi~na kompanija pripala je Xeni, samo da bi se pojavio Ximijev mla|i brat Leon i wegova armija advokata: tri odvojene tu`be pobili su o~ev testament i dodatno raspar~ali materijalni i intelektualni imetak. A {ta }emo s dve osobe koje su, navodno, Ximijeva “deca qubavi”? Amerikanka Tamika Loris Xejms Hendriks i [ve|anin Xejms Sandkvist, iako verovatni potomci genija, jo{ se nisu upustili u avanturu zvanu potra`ivawe prava, iliti ameri~ki ko{mar. Sva sre}a, pa je ~uveni, na sceni zapaqeni “fender stratokaster” ~udom zavr{io kod Frenka Zape, ali to je bilo onomad. Sve Ximijeve vredne gitare, one me|u brojnima koje imaju istorijat, zavr{ile preko aukcija kod qudi i kompanija koje bi Hendriks, pretpostavqamo, poslao tamo gde Sunce ne sija.

I {ta nas ~eka, u susret jubileju? Malo {ta novo: firma “Ekspirijens Hendriks” je dozvolila “Lirik Kal~r” da proizvede garderobu inspirisanu onom koju je nosio Ximi, a zapqusnu}e nas s rafova lanca robnih ku}a “Blumingejl”.Tu je i premijera filma “Hendriks 70 - u`ivo s Vudstoka”, za odabrane bioskope. Za{to sve to? Da bismo proslavili ro|ewe ~oveka koji je stvarao potkulturu i mrzeo komercijalizam. n Igor Mihaqevi}

PUT OKO SVETA

UME STO MEK SI KA - MEK SI KO: Da vas ne ko pi ta gde se na la zi Aka pul ko, re kli bi ste - u Mek si ku. Po gre {no, na la zi se u Sje di we nim Mek si~ kim Dr `a va ma, ali ce lom sve tu je lak {e da ka `e - Mek si ko. Sto ga je vaq da pred sed nik Mek si ka Fe li pe Kal de ron i od lu ~io da pred lo `io Kon gre su da se vra ti sta ro ime dr `a ve - Mek si ko. Da qu di vi {e ne gre {e.

LA @NO OSTR VO: Vi di se na Go o gle Eart hu kao i u svim ve }im atla si ma, ali ga na li cu me sta, u ju `nom Pa ci fi ku, jed no stav no - ne ma. To je utvr di la gru pa austra lij skih na u~ ni ka ko ja je ne de qa ma tra ga la za fa mo znim Pe {~a nim ostr vom. Ot kud to ostr vo on da u atla si ma, osta lo je bez od go vo ra.

Uglav nom, ostr va ne ma...ili ga na u~ ni ci pro sto ni su vi de li?

PO SRED PU TA: Ova vest je ob i {la pla ne tu. Bra~ ni par iz Ven lin ga u Ki ni ni ka ko ni je hteo da pri sta ne na eks pro pri ja ci ju ze mqi {ta i ku }e, pa je re zul tat ina }e wa taj da im se ku }a na la zi na sred auto pu ta. In ve sti to ri su se,me |u tim, do se ti li da na me stu gde je ku }a na pra ve kru `ni tok.

Vo za ~i ma ili sta na ri ma, ma ne zna se ko me je bo qe.

14

SPORT

nedeqa25.novembar2012.

SVETSKO PRVENSTVO U FRANCUSKOJ

An ti} osvo jio bron za nu me da qu Srp ski ka ra ti sta Mar ko An ti} osvo jio je bron za nu me da qu na Svet skom pr ven stvu u Pa ri zu u ka te go ri ji do 60 ki lo -

DANAS SE VOZI POSLEDWA TRKA [AMPIONATA ZA VN BRAZILA

Fe tel kre }e ~e tvr ti, a Alon so osmi Bra ni lac ti tu le i tre nut ni li der {am pi o na ta For mu le je dan Ne mac Se ba sti jan Fe tel iz Red Bu la kre nu }e tek sa ~e tvr te po zi ci je, dok we gov je di ni ri val za osva ja we ti tu le [pa nac Fer nan do Alon so iz Fe ra ri ja ni je iz dr `ao pri ti sak, pa }e star to va ti tek kao osmi na da na {woj

Lu is Ha mil ton na naj bo qi mo gu }i na ~in opra {ta se od eki pe Me kla re na, jer }e u na red n e tri se z o n e vo z i t i za Mer ce des. Bri ta nac je osvo jio pol po zi ci ju i to 26. u ka ri je ri pred po sled wu tr ku se zo ne.

On je ve} na star tu tre }eg de la kva li fi ka ci o nog tre nin ga po stao pr vi ~o vek ko ji je ovog vi ken da vo zio is pod 1:13 mi -

vo za~ Fe ra ri ja, ko ji je za be le `io pe to vre me u kva li fi ka ci ja ma i mo `e se o~e ki va ti da }e on sve u~i ni ne bi li Fe te lu po mr sio kon ce, a po mo gao Alon su. Is pred Alon sa, naj bo qe tro ji ce, Fe te la i Ma se, na la ze se i Pa stor Mal do na do iz Vi li jam sa i Ni ko Hil ken berg iz Fors In di je. Pr vu de se to ri cu kom ple ti ra li su Ki -

Marko Anti}

gra ma.An dri} je u od lu ~u ju }oj bor bi po be dio Ko lum bij ca An dre sa Ren do na sa 3:0 i ta ko Sr bi ji do neo pr vu me da qu u Pa ri zu.

Na {am p i o n a t u u~e s tvu j e 982 tak mi ~a ra iz 113 ze ma qa, a Sr bi ju pred sta vqa 19 ka ra ti sta.

EGZIBICIONI TURNIR U SINGAPURU

Tip sa re vi} po ~eo po be dom

Jan ko Tip sa re vi} sa vla dao je Se ma Kve ri ju u pr vom ko lu eg zi bi ci o nog tur ni ra uu Sin ga pu ru s 7:6, 6:2.

Srp ski te ni ser }e se u na red nom du e lu sa sta ti sa bo qim iz okr {a ja Ke i ja Ni {i ko ri ja i Hu a na Mo na ka. Tur nir u Sin ga pu ru se zo ve Su dar kon ti ne na ta’. Tip sa re vi} pred sta vqa Evro pu, Kve ri Se ver nu Ame ri ku, Mo na ko Ju `nu Ame ri ku, a Ni {i ko ri Azi ju.

Na tur ni ru, ko ji se pr vi put odr `a va ove go di ne, igra ju i te ni ser ke, a u~e stvu ju Slo va ki wa Da ni je la Han tu ho va i Ki ne ski wa [u ai Peng.

Sebastijan Feteli i Fernando Alonso

po sled woj tr ci ko ja se vo zi za Ve li ku na gra du Bra zi la u Sao Pa o lu. Fe tel pred da na {wu tr ku ima 13 bo do va pre do sti u od no su na Alon sa i do boq no mu je da se pla s i r a is p red [pan ca da bi od bra nio na slov i obez be dio tre }u uza stop nu ti tu lu. [pa nac }e ima ti mno go te `i za da tak, jer je bio lo{ u kva li fi ka ci ja ma, pa }e se na da ti ki {i ko ja bi mo gla da mu bu de sa ve znik da se i on do mog ne tre }eg na slo va.

nu ta i sa 1:12,458 po sta vio do ma }i za da tak osta lim vo za ~i ma. Ali, do kra ja kva li fi ka ci ja ni ko ni je us peo da ga nad ma {i. Klup ski ko le ga Xen son Ba ton za o stao je sa mo 0,055 se kun de i da nas }e sa Ha mil to nom kre nu ti iz pr vog re da.

Fe tel je za Ha mil to nom za o stao 0,3 se kun de, a za klusp kim ko le gom Mar kom Ve be rom, ko ji }e star to va ti kao tre }i 0,2 se k un d e. Od m ah iza Fe t e l a kre nu }e Fe li pe Ma sa, dru gi

mi Ra i ko nen iz Lo tu sa i Ni ko Ro zberg iz Mer ce de sa. U pr vom de lu tre nin ga iz ne na |u ju }e je is pao Ro man Gro `an iz Lo tu sa, dok se u dru gom vo di la bor ba do po sled weg tre nut ka, a je dva su se pro vu li vo za ~i Fe ra ri ja, Alon so kao de ve ti i Ma sa kao de se ti.

Po s led w a tr k a ovo g o d i {weg {am p i o n a t a star t u j e da nas u 17 ~a so va po na {em vre me nu, pre nos je na Sport klu bu.

G. M.

dnevnik EVROPSKO PRVENSTVO U MALIM BAZENIMA U FRANCUSKOJ

Srp ska {ta fe ta sed ma Srp ska miks {ta fe ta na 4h50 slo bod no za u ze la je sed mo me sto na Evrop skom pr ven stvu u ma lim ba ze ni ma, ko j e se odr ` a v a u fran c u skom gra d u [ar t ru. Bo r is Sto ja no vi}, Ra do van Si qev ski, Ka ta ri na Si mo no vi} i Mi ro sla va Naj da nov ski su se pr v o u kva l i f i k a c i j am sa osmim vre m e n om od 1:34,25 pla si ra li u fi na le, a on da su ot p li v a l i ne { to spo r i j e 1:34,42, ali su us pe li da se po pra ve za jed nu po zi ci ju. Po be di li su Fran cu zi sa od li~ nih 1:29,64 is p red Ru s a sa 1:30,41 i Fi na ca sa 1:31,74. ^a ba Si la |i i Bo ris Sto ja no vi} ni su us pe li da se pla si ra ju u fi na la. Si la |i je na 50 pr sno za u zeo de se to me sto u kva li fi ka ci ja ma u vre me nu 27,08, a on da je u po lu fi na lu u pr voj gri pi bio {e sti sa 26,98 se kun de, {to je u ukup nom pla sma nu bi lo 12. vre me.

Sto ja no vi} je u kva li fi ka ci ja ma bio 16. na 100 me {o vi to sa 54,84, a on da je u po lu fi na lu bio osmi u dru goj gru pi sa 54,63 {to je ukup no opet bio 16. re zul tat. Na 1500 slo bod no Igor Mi ja to vi} je za u zeo 24. me sto sa 15:55,12.

Ju n a k i w a tre } eg da n a Evrop skog pr ven stva je do ma }a pli va ~i ca Ka mil Mu fo.

Fran cu ski wa je u di sci pli ni 400 me ta ra slo bod nim sti lom obo r i l a svet s ki re k ord i uze la zla to. Naj bo qi svet ski re zul tat sa da iz no si 3:54,85,.

Ma |a ri ca ma Ka tin ki Ho su i @u `a ni Ja ka bo{ pri pa le su zlat na i sre br na me da qa na

100 me {o vi to. Ho su je pli va la 58,83 se kun de, a Ja ka bo{ 59,15. Bron zu je uze la Bri tan ka [i bon - Ma ri O’Ko nor sa 59,72. Ina ~e Ka tin ki Ho su ovo je tre }e zla to, jer je pr vog da na uze la naj sjaj ni ja od li~ ja na 200 del fin i 200 me {o v i t o. Fran c u s ki w a Lo r a Ma na du sla vi la je na 50 le| no sa 26,78 is pred svet ske re kor der ke Hr va ti ce Sa we Jo va n o v i} sa 26,84 i ^e h i w e Si mo ne Ba u mr to ve sa 26,97.

Tre }e zla to uzeo je i Ma |ar La slo ^eh. Po sle 200 i 400 me {o vi to ^eh je naj bo qi bio i na 200 del fin s vre me nom od 1:52,11. Sre b ro je osvo jio Da nac Vik tor Bro mer sa 1:53,38, a bron zu Ho lan |a nin Jo e ri Ver lin den sa 1:53,47. Dru go zla to u [ar tru uzeo je i Ita l i j an Fa b io Sko c o l i. Po s le 100 pr s no evrop ski re kor der je bio naj bo qi i na du plo kra }oj de o ni ci sa 26,18 is pred Nor ve `a ni na Alek san de ra He tlan da sa 26,20 i Slo ven ca Da mi ra Du go wi }a sa 26,24. Po sle sre bra na 50 slo bod no pr vog i bron ze na 50 le| no dru gog da na Rus Vla di mir Mo ro zov je ko na~ no tre }eg da na uzeo i zla to, po {to je naj bo qi bio na 100 slo bod no sa 45,68 is pred ze mqa ka Ev ge ni ja La gu no va sa 46,52 i Fran cu za Ja ni ka Awe la sa 46,80. Na 1500 slo bod no sla vio je Ita li jan Gre g o r io Pal t ri n i e r i sa 14:27,78 is p red Ukra j in c a Ser gi ja Fro lo va sa 14:30,87 i Fran cu za En to ni ja Pa ni e ra sa 14:41,97.

G. M.

SPORT

dnevnik

nedeqa25.novembar2012.

15

JELEN SUPERLIGA SRBIJE 14. KO LO NO VI SAD: Voj vo di na - Rad ni~ ki 1923 KU LA: Haj duk - Do wi Srem BE O GRAD: OFK Be o grad - Spar tak ZV BE O GRAD: Rad - No vi Pa zar IVA WI CA: Ja vor - Rad ni~ ki Ni{ DA NAS U@I CE: Slo bo da Po int - Cr ve na zve zda JA GO DI NA: Ja go di na - BSK BE O GRAD: Par ti zan - Sme de re vo

0:0 (2:1) 3:2 (2:1) 1:0 (0:0) 2:0 (2:0) 2:0 (1:0) (13) (17) (19)

1. Par ti zan 13 11 0 2 39:10 33 2. Cr ve na zve zda 13 9 1 3 29:18 28 3. Voj vo di na 14 6 7 1 10:7 25 4. Rad 14 7 3 4 17:10 24 5. Ja go di na 13 7 2 4 13:10 23 6. Spar tak ZV 14 6 3 5 19:14 21 7. Ja vor 14 6 2 6 20:13 20 8. Slo bo da 13 5 5 3 17:18 20 9. OFK Be og rad 14 5 3 6 17:16 18 10. No vi Pa zar 14 3 6 5 17:18 15 11. Do wi Srem 14 4 3 7 13:18 15 12. Rad ni~ ki 1923 14 2 6 6 13:26 14 13. BSK Bor ~a 13 4 2 7 14:30 14 14. Rad ni~ ki (N) 14 3 4 7 13:26 13 15. Haj duk 14 2 4 8 12:20 10 16. Sme de re vo 13 1 5 7 6:19 8 U po sled wem je se wem ko lu (1. de cem bar) sa sta ju se - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Voj vo di na, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Haj duk, SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo da - Par ti zan, NO VI SAD: Do wi Srem - Ja go di na, NI[: Rad ni~ ki - Rad, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Ja vor, SME DE RE VO: Sme de re vo - Slo bo da Po int, BOR ^A: BSK - OFK Be og rad.

La zar za sla vqe Ha juk – Do wi Srem 3:2 (2:1) KU LA: Sta dion Haj du ka, gle da la ca: 1.000. Su di ja: San tra~ (Pa vli{). Strel ci: La li} u 7, Ob ro vac u 23. i L. Ve se li no vi} u 90. mi nu tu za Haj duk, a Jo si mov u 31. i N. To {i} u 88. mi nu tu za Do wi Srem.

HAJ DUK: Pe ri} 6, Mi lu ti no vi} 7, ]u lum 8, La li} 7, M. Ve se li no vi} 8, Cvet ko vi} 7, Ob ro vac 7, Se ku li} 7 ( Var ga -), Ki{ 7 ( [ve qo -), L. Ve se li no vi} 7, Ada mo vi} 7, ( Ko va ~e vi} -).

DO WI SREM: Be li} 7, Jo si mov 7, Mi le ki} 6, La ki} Pe {i} 7, Pu tin ~a nin 6 ( Mi lu ti no vi} 6), Jan ko vi} 7 ( ]i ri} -), ^or da {i} 7, Dam wa no vi} 7, B. To {i} 6 ( N. To {i} -), Mi lo sa vqe vi} 7 i Uro {e vi} -.

Na opro {ta ju od svo jih pri sta li ca do pro le} nog de la pr ven stva fud ba le ri Haj du ka su im pri re di li jo{ jed nu dra mu, ali ovo ga pu ta sa he pi en dom.

Po ~e li su Ku qa ni sjaj no, i ve} u pr vom mi nu tu na kon kor ne ra ko jeg je iz veo Ki{ La zar Ve se li no vi} je pro pu stio pri li ku da iz pe ter ca uba ci lop tu u mre `u go sti ju. Ipak, u 7. mi nu tu su po ve li.

Ada mo vi} je pro {ao po bo ku, od i- grao po vrat nu lop tu Ki {u, ovaj je iz bli zi ne {u ti rao, ali od blo ka lop ta od la zi u kor ner. Ki{ je iz veo kor ner, a naj vi {i u sko ku u ka zne nom pro sto ru go sti ju bio je

{to per La li} i gla vom pro sle dio lop tu u da qi ugao Be li }a.

U 11. mi nu tu go sti osta ju sa igra ~em ma we. Ku qa ni su igra ~a vi {e is ko ri sti li u 31. mi nu tu, ka da je na kon kor ne ra ko jeg je iz veo Mla den Ve se li no vi} za bo ra vqen od od bra ne Do weg Sre ma Ob ro vac udar cem gla vom spro veo lop tu u mre `u. Me |u tim, ka pi ten go sti ju Jo si mov je u 33. mi nu tu iz slo bod nog udar ca sa vi {e od 25 me ta ra po go dio gor wi le vi ugao gol ma na Pe ri }a i sma wio re zul tat.

U dru gom po lu vre me nu fud ba le ri Haj du ka su na sta vi li u rit mu iz pr vog de la. U fi ni {u su sre ta go sti kre }u na sve ili ni {ta i u 88. mi nu tu sti `u do iz jed na ~e wa. ]i ri} je pro {ao po bo ku, upu tio cen tar {ut na dru gu sta ti vu, kre nuo je na lop tu gol man Pe ri}, ne spret no in ter ve ni sao, a Ne ma wa To {i} to ko ri sti i udar cem gla vom {a qe lop tu u mre `u Ku qa na.

No, da bi dra ma bi la pot pu na po bri nu la su se dva Ve se li no vi }a u re do vi ma Haj du ka. U 90. mi nu tu do su |en je slo bo dan uda rac za Haj duk. Mla di Mla den Ve se li no vi} je upu tio o{tru lop tu pred gol Do weg Sre ma gde je naj spret ni ji bio ka pi ten Haj du ka La zar Ve se li no vi} ko ji je pro sle |u je u mre `u. \. Bo ja ni}

Su bo ti ~a ni ni su iz dr `a li OFK Be o grad - Spar tak Zla ti bor vo da 1:0 (0:0) BE O GRAD: Omla din ski sta dion, gle da la ca 300, su di ja \o ki} (U`i ce), stre lac: Axi} u 83. mi nu tu. @u ti kar ton: Lu ka~ (OFK Be o grad).

OFK BE O GRAD: Lu ka~ 6, Pet ko vi} 6, Ro di} 6 (Ni ni} 6), Axi} 7, Va si qe vi} 6, Br ki} 7, Ni ko li} 6, Pa vlo vi} 6, ^a vri} 6 (Jo va no vi} -), Gr bi} 7 (Ba ti jo ha 7), Bo ga vac 7.

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 6, Ko va ~e vi} 6 (Tor bi ca 6), Bra ti} 6, Ada mo vi} 6, No sko vi} 6, No va ko vi} 6, [a rac 6 (Ve se li no vi} -), An to ni} 6, Mi li vo jev 6 (^o vi} 6), Far ka{ 6, Po pa ra 6.

Kre nu lo je `u sto s obe stra ne.

Pr vu po lu pri li ku ima li su go sti.

No sko vi} je {u ti rao is ko sa s 10 me ta ra, ali po red go la. Spar tak je imao ini ci ja ti vu na po ~et ku me ~a i ~e sto je kom bi no vao na po lo vi ni ro man ti ~a ra. Do ma }in je uglav nom pre tio pre ko Bo gav ca.

U 39. mi nu tu Pet ko vi} je pro {ao po de snoj stra ni, upu tio

lop tu na pe te rac, ali ta mo ni je bi lo ni kog ko bi je spro veo u mre `u. [an su pr vog po lu vre me na pro ma {io je Bo ga vac ne {to ka sni je. Po sle slo bod nog udar ca {u ti rao je neo me tan gla vom sa se dam me ta ra ali pre ko go la.

U 47. mi nu tu {an sa za do ma }e.

Po sle kor ne ra sa le ve stra ne Bo ga vac je bio sam na dru goj sta ti vi, ali je sla bo {u ti rao gla vom. Do ma }in je na sta vio sa ini ci ja ti vom, ali uglav nom su se ak ci je za vr {a va le pred {e sna e ster cem Spar ta ka. U 71. mi nu tu Ba ti o ha je bio sam is pred Alek si }a, ali je ovaj sjaj no in ter ve ni sao. U 79. mi nu tu go sti su ima li do bru pri li ku. No sko vi} je vu kao lop tu, {u ti rao sa 18 me ta ra, ali je Lu ka~ bio na me stu. Mi nut ka sni je {an sa za do ma }e, Ba ti o ha je {u ti rao sa ivi ce {e sna e ster ca, a Alek si} je iz bok so vao lop tu u kor ner.

Na kon udar ca sa ugla Axi} je gla vom po sti gao gol.

I. La za re vi}

Re mi na ra stan ku Voj vo di na - Rad ni~ ki 1923. 0:0 NO VI SAD: Sta dion Ka ra |or |e, gle da la ca 3.000, su di ja Spa si} (Sur du li ca). @u ti kar to ni: Jo ki}, Ka tai (Voj vo di na), P. Pa vlo vi}, \u ri~ ko vi}, Zo ra no vi} (Rad ni~ ki 1923.).

VOJ VO DI NA: Su pi} -, Ra do ja 6, Traj ko vi} 6, Mo re i ra 6, Abu ba kar 6, Ste va no vi} 6 (De le ti} -), Vu li }e vi} 6, V. Pa vlo vi} 6, Me leg 6 (Bo jo vi} -), Ka tai 7 (A|u ru ), Jo ki} 6.

RAD NI^ KI 1923.: Kne `e vi} 7, P. Pa vlo vi} 6, Fej sa 6, Ota {e vi} 6, Mi lo {e vi} 6, Ne do vi} 6, Pe tro vi} 6, Bo ji} 6 (Mu tav xi} -), Mi lu {ko vi} 6 (Var ja ~i} -), \u ri ko vi} 6, Spa le vi} 6 (Zo ra no vi} -).

Fud ba le ri Voj vo di ne ni su us pe li da se sa po be dom opro ste od svo jih na vi ja ~a. S dru ge stra ne, Kra gu jev ~a ni su `e le li bod i us pe li su na kra ju da do we ga i stig nu.

Ima la je Voj vo di na ini ci ja ti vu to kom ~i ta vog su sre ta, ima la je i ne ko li ko od li~ nih pri li ka, ali lop ta ni jed nom ni je za vr {i la iza le |a gol ma na Kne `e vi }a. Naj a gil ni ji igra~ No vo sa |a na Alek san dar Ka tai u po ~et ku je bio i naj ve }a opa snost po od bra nu go sti ju. U 9. mi nu tu do bro je po vu kao lop tu po le voj stra ni, Ste va no vi} je cen tri rao ali Ka tai,ka sni je i Mo re i ra ni su us pe li da sa vla da ju gol ma na go sti ju. U 13. mi nu tu {u ti rao je po no vo Ka tai sa ne kih 18 me ta ra ali je lop ta svoj put za vr {i la po red go la. Sa mo dva mi nu ta ka sni je Abu ba kar je po vu kao lop tu, do dao Ka ta i ju, usle dio je do bar uda rac i od li~ na od bra na Kne `e vi }a.

Sve do 41. mi nu ta ni je bi lo kon kret ni jih de {a va wa na te re nu a ta da je po no vo pla vo ko si Ka tai

Ka tai je bio sam is pred Kne `e vi }a ali ni je po go dio mre `u

Po zdrav de ci s Ko so va To kom po lu vre me na na atlet sku sta zu iza {li su naj mla |i po la zni ci {ko le fud ba la iz Bre zo vi ce na Ko so vu.

Oni su po zdra vqe ni bur nim apla u zom svih pri sut nih na sta di o nu. od li~ no {u ti rao, ali je gol man go sti ju bio na me stu i iz bio lop tu. Tek u 42. mi nu tu vi de li smo pr vi po ku {aj Kra gu jev ~a na ali je {ut Spa le vi }a za vr {io vi so ko pre ko go la.

U na stav ku utak mi ce po no vo je Voj vo di na pre u ze la ini ci ja ti vu

i u 51. mi nu tu po sle kor ne ra {ut Traj ko vi }a za ma lo je za vr {io kraj le ve sta ti ve.

U 62. mi nu tu Voj vo di na je ima la naj bo qu pri li ku na utak mi ci.

Po sle iz van red nog pro do ra Ka ta ia, Ste va no vi} se na {ao pred pra znim go lom, ~i ni lo se da du go ko si ve zni igra~ No vo sa |a na ne mo `e da pro ma {i, ali je on okle vao i ne ko je iz od bra ne Rad ni~ kog us peo da iz ba ci lop tu u aut. U 64. mi nu tu u do broj pri li ci bio Abu ba kar ali je i we gov po ku {aj Kne `e vi} bez pro ble ma ukro tio.

Po sled wu {an su na utak mi ci imao je u 76. mi nu tu Mi lan Bo jo vi} ka da je iz slo bod nog udar ca od li~ no {u ti rao ali je Kne `e -

RA WE NA ZVE ZDA U U@I CU NE MA IZ BO RA

PAR TI ZAN PRED ME^ SA SME DE RE VOM

Na po be du po sva ku ce nu

Naj te `a utak mi ca Po mo} ni tre ner fud ba le ra Par ti za na re kao je da je kqu~ no za we gov tim da na |e mo ti va ci ju pred me~ sa Sme de re vom u 14. ko lu Su per li ge.

- Ove utak mi ce su naj te `e, ko je su i kod pu bli ke, kao i kod sa mih igra ~a ve} do bi je ne. Kqu~ no stvar je da igra ~i pro na |u mo ti vi ci ju kao da se ra di o me ~u u ne kom evrop skom tak mi ~e wu. Bit no je da osta ne mo na pet bo do va pred no sti u od no su na Cr ve nu zve zdu - re kao je Zvon ko Var ga, ko ji se obra tio no vi na ri ma ume sto Vla di mi ra Ver me zo vi }a, ko ji je iz o stao zbog bo le sti.

Var ga je ka zao da je Sme de re vo ve o ma do bar tim, ali slab u od bra ni, i za tim apo stro fi rao ne ko li ko igra ~a od ko jih pre ti naj ve }a opa snost.

Ja vor - Rad ni~ ki (N) 2:0 (1:0) IVA WI CA: Sta dion Ja vo ra, gle da la ca 2.000, su di ja Glo xo vi} (Vr bas), strel ci: Ife a wi u 29. i Vi di} u 78. mi nu tu.

JA VOR: Ni ko li}, Mi lin ko vi}, Mom ~i lo vi}, Vla {i}, Mi lo vi}, Sil va, Vi di}, Ra di vo je vi} (\o ki}), Jo so vi} (No va ko vi}), Ife a wi, Mi lo va no vi} (Mi {i}).

RAD NI^ KI: Pe ri}, \or |e vi} (Jo va no vi}), Vu ko ma no vi}, @iv ko vi}, Ran |e lo vi}, Lu ki}, Ko la re vi} (Pa vli ~i}), Sto ja no vi} (Mi tro vi}), Sta men ko vi}, Jo va no vi}, Ba jev ski.

Rad - No vi Pa zar 2:0 (2:0) BE O GRAD: Sta dion na Ba wi ci, gle da la ca 500, su di ja Va si} (Va qe vo), strel ci: Mi tro vi} u 7. i Pe ro vi} u 10. mi nu tu.

RAD: Kqa ji}, ]ir ko vi}, \ur |e vi} (Ko ji}), ^a lu {i}, Pr {o (Gwa ti}), Lu ka (Mr ke la), Qu bin ko vi}, Pe ro vi}, Mi tro vi}, Mi lo {e vi}, Le ko vi}.

NO VI PA ZAR: \o ga to vi}, Rni}, Lo ti nac, Muj dra gi}, Vu {qa nin, Bo gu no vi} (Ke cap), Ri sto vi}, Ali vo di}, Dam wa no vi}, Ha xi bu li}, Ra {~i} (Po pin).

Fo to: F. Ba ki}

vi} i ovo ga pu ta bio na me stu i iz sa mog ugla iz ba cio lop tu u kor ner.

Do kra ja me ~a No vo sa |a ni su se sil no tru di li ne bi li ka ko po sti gli ma kar je dan gol ali opi pqi vih pri li ka da to za i sta i u~i ne ni su ima li. Go stu ju }i tim ume {no se bra nio, za dr `a vao vre me i po ku {a vao da iz ret kih kon tra na pa da u~i ni ne {to vi {e, me |u tim {an si ni je bi lo i uz zvi `du ke pu bli ke, su di ja Spa si} ozna ~io je kraj utak mi ce.

Pre po ~et ka utak mi ce gle da o ci su mi nu tom }u ta wa oda li po sled wu po {tu le gen dar nom fud ba le ru cr ve no-be lih, Ste va nu Se ke re {u.

A. Pre do je vi}

- Sme de re vo je do bar tim sa De ja nom @iv ko vi }em ko ji je uvek mo ti vi san mak si mal no, Ra de Ve qo vi} je od li ~an {pic, a tu je i De jan Og wa no vi} ko ji `e li da se do ka `e da je za slu `e no bio u Par ti za nu. Po seb no le po igra ju u na pa du, ali ima ju pro blem u od bra ni i la ko pri ma ju go lo ve - re kao je po mo} ni tre ner cr no-be lih.

Var ga je do dao da bi igra ~i naj ve }i pro blem mo gli da ima ju zbog umo ra i ve li kog bro ja od i gra nih utak mi ca u do ma }im i evrop skim tak mi ~e wi ma.

- Mi lo{ Osto ji} je van eki pe zbog po vre de, a ume sto we ga }e naj ve ro vat ni je igra ti Sre ten Sre te no vi}. Osta tak ti ma je umo ran, jer smo u do sa da {wem to ku se zo ne, od i gra li sko ro 30 me ~e va - za kqu ~io je Var ga.

I. L.

Na kon tri jum fa u ve ~i tom der bi ju usle dio je ba{ hla dan tu{ u Ku pu, ube dqiv po raz od ro man ti ~a ra i opro {taj od tro fe ja. Mo bi li za ci ja re do va u ta bo ru cr ve no- be lih uo~i go sto va wa u U`i cu je evi dent na. Se ri ju sa sta na ka sa eki pom, uz mno go pre ko ra i kri ti ke, odr `a li su ~la no vi Rad ne gru pe, ko ji ru ko vo de klu bom, Dra gan Xa ji} i Zo ran Sto ja di no vi}.

- Ne }e bi ti pr vi put da ide mo te `im pu tem, ali dru gog iz bo ra ne ma mo. Jed no stav no, po be dom pro tiv Slo bo de mo `e mo da pre va zi |e mo ne ga tiv no ras po lo `e we i va lo ri zu je mo tri jumf u der bi ju.

Jo{ uvek smo u tr ci za ti tu lom, {to je naj bit ni je. Da ta ko i osta ne mo ra mo sla vi ti u U`i cu, ali i u po sled wem ko lu pro tiv Voj vo di -

ne- sma tra tre ner Be o gra |a na, Alek san dar Jan ko vi}.

Slo bo da je na svom te re nu ve o ma ne u go dan ri va la, ras po lo `en za nad i gra va we, uz so li dan igra~ ki ka dar‌ - To je klub ko ji iz go di ne u go di nu ra ste. Ima ju kon ti nu i tet u ra du, tre ner Qu bi {a Sta men ko vi} je du go na klu pi, do bro ih po zna je, od li ~an je mo ti va tor i po ka zao je da we go va eki pa ume da igra i uzi ma bo do ve pro tiv Zve zde i Par ti za na. U se ri ji su od se dam du e la bez po ra za.

Pro {i ren je spi sak kan di da ta za start nu po sta vu, jer su na kon du `e pa u ze u kom bi na ci ji i opo ra vqe ni Ka du i Asa moa. Van stro ja su zbog po vre da Mi ki} i Pan ti}.

Z. Ran ge lov

IN ME MO RI AM

Ste van Se ke re{ (1937 - 2012) Oti {ao je jo{ je dan Vo {in ve li kan. Umro je Ste van Se ke re{ (75) ~lan pr ve {am pi on ske ge ne ra ci je FK Voj vo di na..

Ro |en 26. sep tem bra 1937. u Mir kov cu, pr ve fud bal ske ko ra ke na ~i nio je u Spar ti iz Be log Ma na sti ra, a po tom jer igrao u Osi je ku, a fud bal sko ime i sla vu ste kao u dre su no vo sad ske Voj vo di ne (1958-1967) sa ko jom je osvo jio pr vu {am pi on sku ti tu lu u se zo ni 1965-66 u dru {tvu Pan te li }a, Ra do vi }a, Alek si }a, Vu ~i ni }a, Ni ko li }a, Br zi }a, Ta ka ~a, Sa vi }a, Ra do sa va, Pa vli }a, Tri vi }a i Pu {i br ka. U cr ve nobe lom dre su od i grao 169 pr vo li ga {kih su sre ta na ko ji ma je po sti gao 12 go lo va. o~i to upe ~a tqi vu par ti ju pru `io je u Li gi {am pi o na ka da je Voj vo di na u po no vqe nom me ~u na ma drid skom Man za ma re su pob ve di la Atle ti ko s 3:2. Na po ~et ku ka ri je re igrao je na me stu cen tar fo ra, ali ka sni je u zre lim igra~ kim go di na ma prer te `no je imao od bram be ne za dat ke.

Ka ri je ru je na sta vio u fran cu skom Nan tu (1967-68) za ko ji je na stu pio na 17 utak mi ca i po sti gao 1 gol.

Za re pre zen ta ci ju biv {e Ju go sla vi je od i grao je se dam su sre ta. De bi to vao je u 8. ma ja 1966. pro tiv Ma |ar ske (2:0) u Za gre bu, a po sled wi put pla vi dres je no sio 19. ok to bra 1966. pro tiv ^e ho slo va~ ke (1:0) u Be o gra du.

Ste van Se ke re{ osta }e upam }en kao ve li ki spor ti sta, fud ba ler ko jem je fer-plej bio jed na ko va `an kao i po be da.

Po za vr {et ku ka ri je re po sve tio se tre ner skom po zi vu i {ko lo va wu, za vr {io je Fa kul tet za fi zi~ ku kul tu ru u No vom Sa dom, po tom je u Be o gra du na Fa kul te tu za fi zi~ ku kul tu ru pr vo ma gi stri rao, a po tom i dok to ri rao na ka te dri za fud bal.

Krat ko vre me tre ni rao je Ce ment iz Be o ~i na, dva pu ta bio asi stent pr vom tre ne ru Voj vo di ne (Zec, Br zi}), a po -

tom se po sve tio ra du sa naj mla |i ma, u po zna toj {ko li fud ba la na Saj mi {tu pod pa li com Se ki ja iz ra sli su ta kvi aso vi, kao {to su Pav ko vi}, Vuj kov, Mo ku{, Gru ji}, Dra go je vi}, Jo va no vi} ...

Po tom je ra dio kao vi {i sa rad nik u Za vo du za fi zi~ ku kul tu ru u No vom Sa du, pa pre da va~ na na ka te dri za fud bal u Be o gra du i No vom Sa du, iz dao je vi {e pu bli ka ci ja i ux be ni ka, a bio je i ~lan stru~ nog sa ve ta FSJ u vi {e na vra ta.

16

SPORT

nedeqa25.novembar2012.

dnevnik

ABA LI GA

Zve zda si ja la nad Za gre bom Ci bo na - Cr ve na zve zda 63:71 (16:21, 10:15, 19:19, 18:16) ZA GREB: Dvo ra na „Dra `en Pe tro vi}”, gle da la ca oko 3.000, su di je:Pukl, Pe tek i Mi lo je vi}.

CI BO NA: Kus 11, Zub ~i} 9, Ma {i} 3, Kar ter, Mar ~in ko vi} 2, Ro zi} 4, Ja go di} Ku ri xa 2, An der son 2, Stro u be ri 19 (6/13 za dva, 1/5 za tri), @i `i}, Ha mil ston 11 (14 sk), Ko va ~e vi}.

ZVE ZDA: Cvet ko vi}, Braun 6 (3 sk), Su bo ti}, Ra ko ~e vi} 13, Mi tro vi} 2, La zi} 2, Si mo no vi} 9 (3/3 za dva, 5 sk), Sa vo vi} 12 (2/3 za tri, 14 sk), Ka ti} 10 (3 sk), Ra di vo je vi} 8 (2/3 za tri, 3 sk, 7 as), Nel son 6, Skot 3 po e na.

Lak {e i mir ni je ne go {to je bi lo o~e ki va no Cr ve na zve zda Di va ostva ri la je i osmu uza stop nu po be du u dva tak mi ~e wa.

Iako su hr vat ski me di ji da ni ma di za li ten zi ju i na ja vqi va li va tre nu at mos fe ru na tri bi na ma, Za grep ~a ni ni su is ko ri sti li pri li ku da u`i vo po gle da ju jo{ jed nu do bru igru vi ce {am pi o na Sr bi je. Do ma }i su bi li u igri sa mo na po ~e ci ma pr vog i dru gog po lu vre me na.

Po go ci ma El to na Bra u na iz re ke ta i troj ka ma Maj ka Sko ta i Igo ra Ra ko ~e vi }a go sti su za po ~e li ve li ku se ri ju (od 11:15 do 27:18), ko jom su se bi olak {a li po sao u na stav ku po lu vre me na. Po iz la sku iz svla ~i o ni ca vu ko vi su po re me ti li igru ri va -

KI KIN DA: Ha la SC „Je ze ro”, gle da la ca 100, su di ja Zo ran Pa ni} (Ki kin da).

Re zul ta ti: Pe te - Ba ki} 2:3 (-4, 6, -3, 8, -4), Ka ti} - Lu go wa 3:2 (-2, 6, -3, 7, 2), Anu {i} - Smi qi} 3:1 (3, 8, 5, 4), Pe te - Lu go wa 3:0 (3, 4, 5), Anu {i} - Ba ki} 3:1 (6, 2, -3, 4).

Sto no te ni se ri Ki kin da bus kom pju ters sa vla da li su u der bi ju 7. ko la Su per li ge Sr bi je, prod vo| stvom is ku snog tre ne ra Lu ke \u ki }a, ko ji je zbog oprav da nog raz lo ga za me nuo pr vog u~i te qa Ki kin |a na Vla di mi ra To {ev skog.

M. S.

pro {loj utak mi ci sa Mon pe qe om ne }e po no vi ti i da }e mo im se re van {i ra ti za po raz na na {em te re nu- re kao je Mar se ni}.

Cr n o-be l i su u Fran c u s ku ot p u t o v a l i bez jed n og od naj bo q ih igra ~ a Uro { a Mi t ro vi } a, ko j i je zbog po v re d e ostao u Be o g ra d u.

Utak mi ca {e stog ko la A gru pe Li ge {am pi o na iz me |u Mon pe qea i Par ti za na igra se da nas u 19 sa ti.

La vo vi - Di na mo 33:28 (18:11)

Vuk Radivojevi} u duelus igra~ima Cibone

la, na do me sti li de set po e na za o stat ka (od 26:36 do 38:38) i po no vo sta li. To jest, zve zda {i su po no vo do ka za li da su u do broj for mi. Ofan ziv nim sko kom i po la ga wem Bo ri sa Sa vo vi }a, naj bo qeg igra ~a srp skog ti ma, cr ve no-be li po no vo su ste kli pred nost (40:38) i ni su je is pu {ta li do kra ja.

Tre ner Par ti za na iz ja vio da je we gov tim sve stan da ih da nas o~e ku je od li ~an ri val, ali mu ne da je una pred ulo gu fa vo ri ta. Po zvao pu bli ku da sport ski na vi ja pro tiv Za grep ~a na.

Du {ko Vu jo {e vi} ka `e da we go vu eki pu u 10. ko lu ABA li ge o~e ku je te `ak po sao. On pri zna je da je Ce de vi ta do bra i sku pa eki pa, ali ne i fa vo rit.

- Ce de vi ta je pre po ~et ka pr ven stva slo vi la za glav nog kan di da ta po {to je, uz jo{ je dan be o grad ski klub u{la u tak mi ~e we sa naj ve }im bu xe tom... ra di se o iz u zet no kva li tet nom sa sta vu. Mi ima mo svo je am bi ci je, ta ko da ni ko ga apri o ri ne sta vqa mo u po zi ci ju fa vo ri ta ~ak ni u Evro li gi, a po seb no ne u ABA li gi. Ta ko je i uo~i me ~a sa Ce de vi tom, iako smo sve -

Du bo ko Je ze ro

Ru ko me ta{ Par ti za na Mi ja ji lo Mar se ni} re kao je da }e ta eki pa po ku {a ti da se re van {i ra do ma }em Mon pe qeu i za be le `i po be du u me ~u {e stog ko la Li ge {am pi o na.

- Mon pe qe je eki pa ko ja je, po sle svih pro ble ma ko je su ima li, po ~e la da re |a do bre re zul ta te i wi ho ve igre idu uz la znom pu ta wom. Na dam se da se ne ke gre {ke ko je smo na pra vi li u od lu ~u ju }im tre nu ci ma na

Di na mo bez stru je

Po tom su se raz i gra li i we go vi sa i g ra ~ i, ukqu ~ u j u } i i Mar ka Si mo no vi }a, ko ji je pru `io naj bo qu par ti ju od kad je po ja ~ao tim Vla de Vu ko i ~i }a.

Raz i gra ni go sti la ko su po no vo ste kli pred nost, po ga |a li u ni zu (Mi tro vi}, Sa vo vi}, Si mo no vi}) i na te ra li do ma }u pu bli ku da pr vi put zvi `di - svo -

Ve ster man se opo ra vio

Ki kin da - Ste nes (ZR) 4:1

Va qak `e li re van{

PR VA MU [KA LI GA SE VER

PAR TI ZAN DO ^E KU JE CE DE VI TU

MU [KA SU PER LI GA

PAR TI ZAN DA NAS U MON PE QEU

sni wi ho ve sna ge. Re~ je o do brom ti mu ko ji jo{ ni je is po qio svoj pra vi kva li tet, a na dam se da ne }e ni u ne de qu. O~e ku jem da utak mi ca bu de obe le `e na sport skim mo ti vi ma - is ta kao je Vu jo {e vi}.

On je pro ko men ta ri sao i od la zak Bo `i da ra Maq ko vi }a sa me sta tre ne ra Ce de vi te.

- Ka da tre ner ode, pr vi efe kat je da su igra ~i mak si mal no mo ti vi sa ni da po ka `u da kri vi ca ni je do wih. Sa dru ge stra ne, si gur no da ~i we ni ca da tre ner ta kvog ka pa ci te ta i zna wa ni je na klu pi na ma vi {e od go va ra - do dao je Vu jo {e vi}.

Stra teg Par ti za na na ga sio da se plej mej ker Leo Ve ster man opo ra vio od po vre de, zbog ko je je pro pu stio duel sa CSKA u Evro li gi.

NBA LI GA

Bo sto nu der bi U no }i iz me |u pet ka i su bo te od i gra no je 12 utak mi ca u NBA li gi, a ve ~e je obe le `io der bi Bo sto na i Okla ho me. Sel tik si su po be di li pro {lo go di {weg {am pi o na za pad ne kon fe ren ci je sa 108:100. Ago ni ja Lej ker sa se i da qe na sta vqa. Tim iz Los An |e le sa iz gu bio je od Mem fi sa sa 106:98. Po be de su za be le `i li Or lan do, Atlan ta, Bru klon, San An to nio, De tro it, Hju ston, Fi niks, Den ver, Ju ta i Por tland.

Re zul ta ti: Or lan do Me xik – Kli vlend Ka va l irs 108:104,

[ar l ot Bob k ets – Atlan ta Hoks 91:101, Bo ston Sel tiks – Okla ho ma Si ti Tan der 108:100, Bru klin Nets – LA Kli pers 86:76, De tro it Pi stons – To ron to Rep tors 91:90, Hju ston Ro kets – Wu jork Niks 131:103, Mem fis Gri zlis – LA Lej kers 106:98, In di ja na Pej sers – San An to nio Spars 97:104, Fi niks Sans – Wu Or li ans Hor nets 111:108, Den ver Na gets – Gol den Stejt Vo ri ors 102:91, Ju ta Xez – Sa k ra men to Kings 104:102, Por tland Tre il blej zers - Mi ne so ta Tim ber vul vsi 103:95.

jim igra ~i ma. Uspa va na i lo {a Ci bo na do `i ve la je i {e sti uza stop ni po raz od 3. no vem bra (tre }i u ABA li gi, uz tri ne u- spe ha u Evro ku pu). Ni je joj po mo gao ni no vi igra~ - ka nad ski re pre zen ta ti vac Xer majn An der son: pro veo je na te re nu de set mi nu ta i po sti gao dva po e- na.

VOJ VO DI NA DO ^E KU JE MLA DOST (19)

Bo do vi osta ju u No vom Sa du Li de ri pr vo li ga {kog se ve ra ru ko me ta {i ce Voj vo di ne ve ~e ras (19 ~a s o va, ve l i k a sa l a Spen sa) u po sled woj utak mi ci je s e w e po l u s e z o n e do ~ e k u j u eki pu Mla do sti iz Srp ske Cr we. Bi }e to su sret sport skih pri ja te qa, ali ve li kih ri va la..

- Ve ~e ras nam u go ste do la zi iz u zet no kva li te tan ri val ko ga uva `a va mo, ali }e mo ih do ~e ka ti kao i sve eki pe ko je su do la zi le u No vi Sad. Zna ~i, bo do vi osta ju ov de. Sva kom je iza zov da igra i da uzme bo do ve li de ru, pa je za o~e ki va ti da }e i one u me~ u}i mak si mal no mo ti vi sa ne. Pod se }am, da su Cr wan ke je di ne do sa da po be di le Ki kin |an ke. Za to mo ra mo da ih shva ti mo ozbiq no. Igra ju sna `no u od bra ni, ali ni mi ne za o sta je mo u tom po gle du. Po red do bre igre u od bra ni kra si nas i do bar na pad, a ima mo i sjaj nog gol ma na Ja smi nu Gu te {u. Na{ ciq je da u po sled we dve utak mi ce sa ~u va mo pr vo me sto na ta be li - na gla si la je Mar ta Be qi}.

J. G.

DA NAS NA SPORT SKIM TERENIMA Fud bal Srp ska li ga Voj vo di na - SEN TA: Sen ta Ce ment, SREM SKA MI TRO VI CA: Rad ni~ ki - Di na mo, PA DI NA: Do li na - Rad ni~ ki (S), STA RI BA NOV CI: Du nav - Mla dost, BA^ KA TO PO LA: Ba~ ka To po la - Tek sti lac, TE ME RIN: Slo ga - Je din stvo (SP), PA LI]: Pa li} - ^SK Pi va ra, [ID: Rad ni~ ki Srem.

Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Is tok - LA ZA RE VO: Za dru gar - Rad ni~ ki (B), STAR ^E VO: Bo rac Vr {ac.

Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Za pad - NO VI SAD: In deks - Slo ga (E) (10 ~a so va), TU RI JA: Mla dost - Haj duk, BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Cr ven ka, NO VI BA NOV CI: Omla di nac Cr ve na zve zda, MLA DE NO VO: Bu du} nost Ju go vi}, Pod ru~ na li ga No vog Sa da - TE ME RIN: TSK - Su tje ska, [AJ KA[: Bo rac - Ka bel, BA^ KA PA LAN KA: Sta ri Grad - Omla di nac, GAJ DO BRA: Her ce go vac - Ve ter nik, PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - Tvr |a va, \UR \E VO: Ba~ ka 1923 - Voj vo di na.

Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va.

Grad ska li ga No vog Sa da - BE GE^: Ba~ ka Su sek, BU DI SA VA: Di na mo - Vi no gra dar,

KI SA^: Ta tra - @e le zni ~ar, SREM SKA KA ME NI CA:Fru {ko go rac - Sre mac, RA KO VAC: Bo rac - ^e nej.

Utak mi ce po ~i wu u 13 sa ti.

Ko {ar ka Pr va li ga (`) - [A BAC: [a bac - Rad ni~ ki (18), SR BO BRAN: Sr bo bran - Vr bas Me de la (19).

Dru ga li ga se ver (`) - KI KIN DA: Gim na zi ja - Vr {ac (17).

Od boj ka Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - KLA DO VO: \er dap - Cr ve na zve zda (18), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Mla di rad nik (19).

Pr va `en ska li ga - ZRE WA NIN: MD Zre wa nin - Voj vo di na (18).

Pr va mu {ka li ga - JA GO DI NA: Ja go di na - Du nav vo lej (16.30).

Dru ga `en ska li ga - se ver - NO VI BA NOV CI: Omla di nac - NS vo lej tim (16.30), RU MA: Ru ma - Ki 0230 (18).

Dru ga mu {ka li ga - se ver - FU TOG: Fu tog - Mla dost (17), FOK - Voj vo di na NS se me 2 (20), ZRE WA NIN: Pro le ter - Vr bas (20).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - cen tar NO VI SAD: FOK - Par ti zan (19), ^emp 07 - VST (14.45).

BA^ KA PA LAN KA: Sport ska ha la Ti kva ra, gle da la ca oko 300, su di je, Osto ji} i Raj ko vi} (No vi Sad), sed mer ci La vo vi 1 (1), Di na mo 5(4), is kqu ~e wa: La vo vi 10, Di na mo 2 mi nu ta.

LA VO VI: Po ro bi} 6, Ko zo mo ra 3, Pe jak, B. Ra |e no vi} 1, D. Ra |e no vi}, Ko sjer 3, D. Mak si mo vi} 1, Kraq, Sta noj ~i} (11 od bra na), Ra do va no vi}, O. Ka ra no vi} 1, Jo vi} 4, No va ko vi} (pet od bra na i sed me rac), N. Agi} 6, Pu |a 4, A. Kne `e vi} 4 (1).

DI NA MO:Pan te li}, Ko mla nov 2 (1), Mar ko D. Pe tro vi} 3, Ili} 3, Mar ko N. Pe tro vi}, Ja nev ski, Ra do sa vqe vi} 2, Bo {ko vi} 3, Opa ~i} 6 (2), Ra ki}, Mir ~ev ski 2 (1), Ra de ski 1, Bre ti (14 od bra na), Ra da no vi} 4, Er va }a nin 2, Mir ja ni}.

Ba~ ko pa lan ~a ni su pre ki nu li cr nu se ri ju od {est uza stop nih po ra za, pet u pr ven stvu i je dan u Ku pu Voj vo di ne. Do ma }a eki pa je od pr vog mi nu ta za i gra la ve o ma ozbiq no, od go vor no i po let no pa su Ba~ ko pa lan ~a ni ve} u de se tom mi nu tu ostva ri li pred nost od ~e ti ri go la raz li ke (7:3). Jo vi}, Pu |a i Ko zo mo ra su po ga |a li gol Pan ~e va ca, pa

se wi ho va pred nost u go lo vi ma uve }a va la. Na kra ju pr vog po lu vrer me na Ba~ ko pal n~a ni su ima li se dam go lo va pred no sti.

U dru gom po lu vre me nu sli ka na te re nu se ni je bit ni je iz me ni la. La vo vi su ~vr stom igrom u od bra ni u ko joj je do mi ni rao ka pi ten Ra do va no vi}, si gur no dr `a li sve kon ce u svo jim ru ka ma.

Sa dru ge stra ne Po ro bi}, Ko sjer i Agi} su bi li efi ka sni pa su na kra ju Ba~ ko pal na ~a ni sti gli do si gur ne po be de ko ja je van sva ke sum we mo gla bi ti iz ra `e na i ve }om raz li kom u go lo vi ma.

Re kord no vo| stvo La vo vi su ostva ri li u 33. mi nu tu ka da je re zul tat gla sio 22:12.

Tre ner do ma }e eki pe Slo bo dan Per mo ser pru `io je u ovoj utak mi ci {an su svim igra ~i ma da za i gra ju, pa mo `da i u to me tre ba tra `i ti raz lo ge {to do ma }a eki pa ni je sti gla do jo{ ube dqi vi je po be de. Me |u tim, za do voq ni vi so kim vo| stvom ko ga su ostva ri li na kra ju pr vog po lu vre me na, Ba~ ko pa lan ~a ni su se ma lo opu sti li {to su go sti sa mo do ne kle is ko ri sti li i u fi ni {u utak mi ce ubla `i li po raz.

M.\. Kre me no vi}

PR VA @EN SKA LI GA - SE VER

Te me rin ~an ke ko na~ no pra ve Te me rin – Spar tak (D) 21:19 (9:10) TE ME RIN: Dvo ra na JKP Te me rin, gle da la ca: 200, su di je: Dun kler (Som bor) i Mar ti no vi} (No vi Sad), sed mer ci: Te me rin 8 (5), Spar tak 3 (2), is kqu ~e wa: Te me rin 2, Spar tak 10 mi nu ta.

TE ME RIN: Iva nov (2 od bra ne), Ma ri ~i} 1, Em ber, Te pi}, Dru go vi}, Vu ko vi} 2, Ni ko li} 4, Bla nu {a 1, Te {a no vi}, Jan ko vi}, Pa ni} (6 od bra na), Kre me no vi}, Mi ku {ak 1, Li si ca, Mo ra ~a 3, Pa vlov 9 (5).

SPAR TAK (D): Di o se gi, [a rac, Vi da~, Gor ~i} 3, Ve qa nov ski 3 (2), ^a ki, Jo va no vi} 7, Na|, Mi ni}, Ca ki} 3, ^u bri} (6 od bra na, sed me rac), Se ke ri{ 2, Ke re ke{, Ko sti} 1.

Po sle dva uza stop na po ra za, ru ko me ta {i ce Te me ri na su po ka za le pra vo li ce i za slu `e no po be di le od li~ nu eki pu Spar ta ka iz De be qa ~e. Do ma }e su se la vov ski bo ri le, jer im je osva ja we dva bo da pred sta vqa lo im pe ra tiv i u 21. mi nu tu na se ma fo ru je sta ja lo 8:4. Usle dio je krat ko traj ni pad u igri, {to su go {}e is ko ri sti le i se ri jom 6:1, do od la ska na od mor, re `i ra le pre o kret. Re bus je re {i la Mi ro sla va Pa vlov, od i gra la je naj bo qu par ti ju od po vrat ka iz Cr ve ne zve zde, pa su Te me rin ke, u dru gom po lu vre me nu, slo `i le koc ki ce po bed ni~ kog mo za i ka.

M. Me ni }a nin

PR VA MU [KA LI GA - SE VER

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - se ver BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - CVS (18), TU RI JA: Tu ri ja - Be ~ej (19), BA^ KA PA LAN KA: Mer kur - Par ti zan (15.30).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - Srem SREM SKA MI TRO VI CA: Pr vi tem po Ra din ci (16), Mi tro vi ca - Mla dost (NP) (13.45), Iton Srem-tem po 2 - Slo ga (17).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver NO VI SAD: Du nav vo lej 2 - Kul pin (11).

Ru ko met Pr va mu {ka li ga, se ver - TE ME RIN: Mla dost TSK - Voj put (18).

Pr va `en ska li ga, se ver - NO VI SAD: Voj vo di na - Mla dost (19), PAN ^E VO: Pan ~e vo - Rad ni~ ki (18.30), ZRE WA NIN: Pro le ter Su per pro tein (15).

Dru ga `en ska li ga, se ver - BU DI SA VA: Mi le ti} - Spar tak (10).

Fut sal Dru ga li ga - NO VI SAD: Tvr |a va - De us fut sal (16, Sla na ba ra), KA ^A RE VO: Kra qe vi }e vo - Fo rum (19), KU LA: Haj duk Le te }i Ho lan |a nin (19).

Voj vo |an ska li ga - SOM BOR: Som bor No va Pa zo va (17), RU MA: Are na - Kru na (20).

Apla u zi In |ij ci ma @e le zni ~ar - @SK 29:22 (15:13) IN \I JA: Sport ska ha la, gle da la ca: 150, su di je: Gru ba~ ki (Zre wa nin) i Ra ~i} (Ba~ ka Pa lan ka).

Sed mer ci: @e le zni ~ar 5 (5), @SK 2 (1). Is kqu ~e wa: @e lelz ni ~ar 4, @SK 14 mi nu ta. Cr ve ni kar to ni: Mi lu ti no vi} u 47. i Ke zi ja u 48. mi nu tu (oba @SK). @E LE ZNI ^AR: Jo va nov 3, An de se li} 7, Dam wa no vi}, N. Ar se ni} 8 (4), Dro bac, Du ki}, Be qi}, Po po vi}, Ba li} 1, Per nar 6 (1), Kri `a nov ski 1, Pa vlo vi} 3, Se ku li}, Dut ka. @SK: Bo si}, M. Bo ja ni}, B. Mar ko vi}, Bo sni} 3 (1), Mi lu ti no vi} 5, Dra go qe vi}, A. Mar ko vi} 1, Stra `i vuk, Ste va no vi}, Smo qan 1, Mi ja to vi}, Ko tla ja, Ma ki tan, U. Bo ja ni} 7, Ke zi ja, Aba zo vi} 5.

Utak mi ca ko ju je sva ka ko vre de lo po gle da ti. Igra ~i su se `e sto ko za la ga li u `e qi da osvo je bo do ve, bi lo je i te `ih

pre kr {a ja, Dam wa no vi} je ve} u uvod nim mi nu ti ma su sre ta mo rao da na pu sti igru, a Mi lu ti no vi} i Ke zi ja su u fi ni {u me ~a po sla ti u gle da li {te. Me |u tim, bi lo je i vr hun skog ru ko me ta pa su se ve o ma ~e sto ~u li apla u zi s tri bi na. Bi lo je tu le pih ak ci ja, sjaj nih od bra na Se ku li }a i Ste va no vi }a, ali i neo d bran qi vih go lo va. Na kra ju, po be da je za slu `e no pri pa la do ma }i ni ma ko ji su vo di li od po ~et ka do kra ja utak mi ce.

Isti na, go sti su je di no iz jed na ~i li na 16:16, ali je to bi lo prak ti~ no sve {to su mo gli da u~i ne pro tiv ipak za ni ja snu ras po lo `e ni jeg ri va la. Uti sak je, na i me, da bi smi re ni jom igrom, po seb no u za vr {ni ci su sre ta, iz bo ri li po voq ni ji re zul tat jer u ce li ni gle da no ima ju kva li tet ni ju eki pu.

D. Vi }en ti}

SPORT

dnevnik NE MA^ KA BUN DES LI GA

Ubo ji ti Ba jern Na kiks u Nirnbergu, fudbaleri Bajerna reagovali su besnom pobedom nad Hanoverom u Minhenu i tre}i put ove sezone u Bundesligi pobedili sa „pet razlike”.Posle 6:1 protiv [tutgarta i 0:5 u Diseldorfu, u 13. kolu: Bajern - Hanover 5:0 (3:0), uz pet razli~itih strelaca iz ekipe koju je poslao na teren Jup Hajnkes.

Tako je izaziva~ zadr`ao devet bodova prednosti nad dvostrukim uzastopnim {ampionom. Borusija iz Dortmunda zabele`ila je ~etvrtu pobedu u posledwih pet kola, uz jedan remi i tako najavila sezonu lova na Bajern, ali da li se kasno setila? Devet bodova nije malo.

Dortmund je gubio u lokalnom derbiju sa Majncom, ali je na kraju uzeo sva tri boda - 1:2 (1:2).

U isto vreme, igrali su drugi i tre}i i bilo je nere{eno,

pa su postali tre}i i ~etvrti. [alke je rano poveo, a Ajntraht jo{ br`e izjedna~io u Gelzenkirhenu, pa su do kraja navija~i videli samo iskqu~ewe gostuju}eg igra~a Matmura u 88. minutu - 1:1 (1:1). Verder je u Volfsburgu i{ao ka pobedi, imao 1:0 od Marka Arnautovi}a, ali je onda u 62. minutu [mic dobio drugi `uti karton, a 120 sekundi kasnije „vukovi” stigli do izjedna~ewa 1:1 (0:1).

Rezultati 13. kola: Bajern Minhen - Hanover 5:0 (3:0) /Martinez 3, Kros 25, Riberi 37, Dante 63, Gomez 67/, [alke - Ajntraht 1:1 (1:1) /Huntelar 11 Ajgner 13/, Majnc - Borusija Dortmund 1:2 (1:2) /Kaliguri 4 Rojs 11, Levandovski 43/, Grojter Firt - Nirnberg 0:0, Volfsburg - Verder 1:1 (0:1) /Dost 64 Arnautovi} 35/.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Ju naj ted igrao osam mi nu ta To je Junajted. I sve su vi{e u pravu oni koji ka`u da taj klub nikada ne gubi, ve} da samo nekada ne stigne da pobedi.Fud ba le ri Man ~e ster ju najteda gubili su na „Old Trafordu” od fewera{a Kvins Park Renxersa i onda za osam minuta postigli tri gola za {estu pobedu u posledwih sedam kola - 3:1 (0:0).

Sa svega ~etiri osvojena boda u 12 prethodnih kola, kao ubedqivo posledwi na tabeli, KPR je stigao u Man~ester bez smewenog menaxera Marka Hjuza. Na dan utakmice za wegovog naslednika progla{en je Hari Rednap, jedini ~ovek od osni va wa Pre mi jer li ge koji je predvodio pet razli~itih timova u woj.

golmane ove sezone. ^ak deveti put ove sezone Junajted je prvi primio gol i {esti put se potpuno oporavio, a to nije ~udno i zbog podatka da su „|avoli” ove subote popodne 55. uzastopni put pogodili mre`u na „Old Trafordu” u Premijer li gi. Po sled wi ko ji je oti{ao bez gola u mre`i je tim Aston Vile (0:1, decembar 2009).

Kada je Reding poveo u Viganu, navija~i su mislili da je sve gotovo, jer Atletik ove sezone nije osvojio ni bod kada bi prvi primio pogodak. Ali. Ove subote fudbalski tim iz ragbi grada imao je u svojim redovima \ordija Gomeza, koji je po stao tre }i igra~ u istoriji kluba sa het-trikom

Ma ki po sti `e vo de }i gol za Kvins park Ren yers

Rednap je utakmicu gledao u svojstvu navija~a i video ~ak {estu pobedu Junajteda ove sezone u Premijer ligi nakon {to je protivnik prvi postigao pogodak!? A, kada vas na~nu Xoni Evans i Daren Fle~er, a dokusuri Havijer Ernandez, onda vam do|e da puknete od muke.

To definitivno mo`e samo Junajted i wegov menda`er ser Aleks Ferguson, koji }e u`ivati na prvom mestu bar do zavr{etka velikog derbija u nedequ izme|u ^elsija i Man~ester Sitija. KPR je uspeo da zatvori Robina van Persija koji nije postigao gol od 7. novembra (Braga - Junajted 1:3), ali je golove primio od igra~a koji svakako nisu pretwa za

u Premijer ligi. Posle Markusa Benta i Henrija Kamare, s tri pogotka Gomeza Vigan je ne ka ko po be dio go ste - 3:2 (0:1). Tre}i gol Gomez je postigao u drugom minutu nadoknade vremena.

Re zul ta ti: San der lend Vest Bromvi~ Albion 2:4 (0:2) /Gardner 73, Sesewon 87 - Hera 30, Long 44, Lukaku pen 81, For~un 90+5/, Everton - Nori~ Siti 1:1 (1:0) /Nejsmit 11 Basong 90/, Man~ester Junajted - Kvins Park Renxres 3:1 (0:0) /Evans 64, Fle~er 68, Ernandez 72 - Maki 52/, Stouk Siti - Fulam 1:0 (1:0) /Adam 26/, Vigan Atletik - Reding 3:2 (0:1) /Gomez 58, 68, 90+2 Morison 35, Al-Hasbi ag 80/, Aston Vila - Arsenal 0:0.

Ma te us na klu pi [kot ske?

Legendarni nema~ki fudbaler i biv{i trener Partizana pregovara sa [kotima o preuzimawu reprezentacije. Lotar Mateus mogao bi uskoro da zapo~ne novi selektorski posao.Posle vo|ewa reprezentacije Ma|arske i Bugarske, biv{i trener Partizana u konkurenciji je za mesto selektora [kotske.

Navodno je Mateus ve} zapo~eo pregovore sa ~elnicima Fudbalskog saveza [kotske kao jedan od kandidata za upra`weno mesto na kojem je do skoro sedeo Kreg Levin.Levin je otpu{ten po~etkom novembra, jer vode}i qudi {kotske ku}e fudbala nisu bili zadovoqni u~inkom reprezentacije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine. Naime, [kotska posle ~etiri odigrana me~a u grupi A ima samo dva boda i zauzima posledwe mesto na tabeli, na kojoj se Srbija nalazi na tre}em mestu.

nedeqa25.novembar2012.

17

PR VA LI GA SR BI JA

U re `i ji Iva ni }a Pro le ter - Slo ga 2:0 (2:0) NO VI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 400, sudija: Manojlovi} (Kwa`evac), strelac: Ivani} u 10. i 21. minutu. @uti kartoni: Darko Drini}, Vukasovi} (Proleter), Trnavac, Mileti} (Sloga).

PRO LE TER: Damir Drini} 7, Tanasin 7, Asani 7, Vukasovi} 7, @igi} 7, Kova~evi} 7, Ra{iovan 7, Obradovi} 7, Darko Drini} 7 (od 80. \ori} -), Ivani} 8 (od 72. Kav~i} -), Zec 7 (od 90.

Vu~i} -).

SLO GA: Bo`ovi} 7, Mladenovi} 6, Milovanovi} 6, Mileti} 6, Radosavqevi} 6, Maru{i} 6, Gobeqi} 6, Antonijevi} 6 (od 70. An|elkovi} 6), Rov~anin 6 (od 46. \or|evi} 6), Trnavac 6, Jovanovi} 7.

Na opro{taju od svojih navija~a Proleter je opravdao ulogu favorita i ostvario sedmu pobedu ove jeseni. Pobedu je nagovestio Vukasovi} ve} u 2. minutu dobrim udarcem sa skoro 30 metara.

Doma}in je poveo u 10. minutu, Zec je napravio pometwu u odbrani gostiju, asistirao Ivani}u kojem nije bilo te{ko da loptu prosledi u mre`u. Proleter je nastavio sa dominacijom pa je u 21. minutu postigaio i drugi gol. Ra{iovan je izveo slobodan udarac iskosa sa leve strane,

Pro le ter - Slo ga 2:0 Ba nat - Me ta lac 1:2 In |i ja - Ti mok 2:0 Mla dost - No vi Sad 0:0 Mla de no vac - Be `a ni ja 1:0 Te le op tik - Rad ni~ ki (NP) 1:1 Ko lu ba ra - ^u ka ri~ ki 0:2 Vo `do vac - Je din stvo 0:0 Bo rac - Na pre dak (danas 13)

Mir ko Iva ni}

Bo`ovi} samo izboksovao loptu koja je pala pod noge Ivani}u, a on je po drugi put savladao golmana ekipe iz Kraqeva.

Prvi ozbiqniji {ut ka golu Proletera Sloga je izvela u 33. minutu. Jovanovi} je sa desnog boka poku{ao da iznenadi Damira Drini}a, ali je taj udarac zavr{io dva-tri metra pored stative. Imao je Proleter lepe {anse da pove}a vo|stvo do kra-

Pr vi gol Iv ko vi }a In |i ja - Ti mok 2:0 (1:0) IN \I JA: Stadion kod @elezni~ke stanice, gledalaca 350, sudija G. Milovanovi} (Vlajkovac), strelci: Tomanovi} u 31. i Ivkovi} u 78. minutu. @uti kartoni: Tomanovi} (In|ija), Cvetkovi}, M. Stankovi}, Nikoli} (Timok).

Crveni karton: Cvetkovi} (Timok).

IN \I JA: Milinovi} 8, @ivkovi} 7, \ukanac 7, Savi} 8, Tom~i} 7, Tomanovi} 8, Stankovi} 7, Kordolup 6 (Adamovi} -), Petrovi} 6 (Ivkovi} 8), Dimitrov 8 (Krsti} -), Dubaji} 7.

TI MOK: Jovanovi} 8, \okovi} 6, Jovandi} 7, Lalevi} 7, Stamenkovi} 7, Savi} 6, Cvetkovi} 6, M. Stankovi} 6 (Nikoli} -), Golubovi} 7, Kali~anin 5 (Bjedov 7), Stojkovi} 6 (D. Stankovi} 6).

In|ija je napadima otvorila utakmicu ali je tek u 10. minutu udarcem sa 20 metara iskosa sa leve strane Dimitrov ozbiqno zapretio golmanu gostuju}e ekipe.

Odlu~io se poslovo|a zeleno-belih da {utira sa distance ali je lopta prohujala preko gola. Ipak, dobio je aplauze malobrojnih gledalaca. Dubaji} je ne{to kasnije dobro {utirao sa 18 metara, ali je wegov udarac zavr{io u gol autu.

Najpovoqnije prilike imali su doma}ini u 18. minutu najpre \ukanac koji je bio sam ispred Jovanovi}a ali je pouzdani golman plavih izblokirao wegov udarac, posle toga je lopta izba~ena u korner a onda je priliku imao i Stankovi}, nije se sna{ao i wegova lopta je oti{la pokraj stative.

Najzad u 31. minutu doma}ini su terensku inicijativu krunisali prelepim golom. Dimitrov je izveo korner, Tomanovi} je glavom zakucao loptu u mre`u. Gosti su uspostavili ravnote`u na terenu i opasno ugro`avali Milinovi}a.

Sre}om iskusni ~uvar mre`e je sa~uvao svoju ekipu, a mo`da kada je bilo najpotrebnije u 78. minutu rezervista Ivkovi} je postigao svoj prvi gol na prvoliga{koj sceni. @ivkovi} je izneo loptu preko sredine terena uposlio mladog Ivkovi}a ovaj je driblingom izbacio iz igre Lalevi}a i iskosa sa desne strane sa petnaestak metara savladao protivni~kog golmana.

Nakon toga In|ija je opet po~ela da igra kvalitetnije a kada je u 83. minutu Timok ostao sa deset igra~a na terenu mogla je ~ak i posti}i jo{ koji gol.

D. Vi }en ti}

Tu `na je sen Ba nat - Me ta lac 1:2 (1:1) ZRE WA NIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 300, sudija D. An|elkovi} (Kru{evac), strelci: Jovi} u 26. za Banat, a @ivadinovi} u 35. i 56. minutu za Metalac. @uti kartoni: Rodi}, Gojak (Metalac).

BA NAT: Baji} 6, Tadi} 5, Jovi} 7, Ceni} 5, O`egovi} 5 (Kozi} 6), Milojevi} 6, Jawanin 6, Stojkovi} 5, Atanasijevi} 5 (Radosavqevi} 7), Sto{kovi} 6 (Mileti} 6), Jankovi} 6.

ME TA LAC: Pejovi} 7, Rodi} 7, Kondot 8. Lukovi} 7, Gojak 7, Dopu| 7, ]irkovi} 8, Ru`i~i} 7, @ivadinovi} 9 (Jana}kovi} -), @ivkovi} 8 (Vujovi} -), Kuqanin 7 (Kesi} -).

Tu`an opro{taj Zrewaninaca od svoje pubilke na doma}em terenu. ^etvrti poraz Bana}ana i ~etvreta uzastopna pobeda Metalca iz Gorweg Milanovca. Doma}i su u 26. minutu preko Jovi}a poveli sa 1:0.

U 35. minutu @ivadinovi} je najboqe reagovao u kaznenom prostoru Banata i poravnao rezultat. Gosti su, a ispostavilo se da je to bio kona~an rezultat i u 56. minutu poveli sa 2:1. Imali su fudbaleri Metalca u 71. minutu stativu preko @ivadinovi}a i u 77. minutu pre~ku preko @ivkovi}a. Ovo je najtu`nija jesen u prvoliga{kom karavanu kada je u pitawe ekipa Banata.

N. Jo wev

Voj vo |an ska li ga Is tok Proleter (BK) - Bile}anin 4:3, Sloboda - Radni~ki (K) 1:0, Jedinstvo (NB) - Kikinda 3:2, Jedinstvo (BK) - Budu}nost (SC) 4:1, Ba~ka 1901 - AFK 2:1, Kolonija - Kozara 1:0.

Voj vo |an ska li ga Za pad Stani{i} - Polet (S) 4:3, Borac (NS) - Ba~ka (BP) 0:2, Prvi maj - Srbobran 1:1.

Fo to: D. Iva ni}

ja prvog poluvremena, ali nisu se ba{ najboqe sna{li Drini} u 36. minutu kada je {utirao za malo iznad pre~ke, a potom i Ra{iovan koji je lukavo ciqao neza{ti}eni desni ugao a Bo`ovi} jedva uspeo da odbrani.

U nastavku utakmice Proleter je rutinski sa~uvao ste~enu prednost, ostvario vredan uspeh, a po jedan dobar {ut na obe strane, osta}e upam}eni u

1. Na pre dak 15 12 2 1 39:10 38 2. Vo `do vac 16 8 7 1 22:4 31 3. ^u ka ri~ ki 16 8 5 3 20:12 29 4. Bo rac 15 7 5 3 21:10 26 5. Je din stvo 16 6 8 2 18:14 26 6. Pro le ter 16 7 5 4 19:17 26 7. In |i ja 16 6 7 3 15:11 25 8. Me ta lac 16 6 4 6 18:15 22 9. Te le op tik 16 5 6 5 14:18 21 10. Mla dost (L) 16 5 5 6 16:21 20 11. Mla de n.

16 5 4 7 11:14 19 12. Rad n. (NP) 16 4 5 7 12:17 17 13. Ti mok 16 4 5 7 11:23 17 14. Be `a ni ja 16 4 3 9 17:18 15 15. Slo ga (K) 16 3 6 7 11:22 15 16. No vi Sad 16 3 4 9 11:24 13 17. Ba nat 16 3 4 9 8:25 13 18. Ko lu ba ra 16 2 5 9 11:19 11 U sle de }em ko lu (1.de cem bra) sa sta ju se: No vi Sad - Mla de no vac, Be `a ni ja - Te le op tik, Ti mok - Mla dost, Je din stvo Pu te vi - In |i ja, Na pre dak Vo `do vac, ^u ka ri~ ki - Bo rac, Me ta lac - Ko lu ba ra, Slo ga - Ba nat, Rad ni~ ki (NP) - Pro le ter.

tom delu me~a. Prvo je Drini} {utirao iz velike udaqenosti, opet se istakao Bo`ovi}, a potom na sli~an na~in Jovanovi} sam sebi stvorio priliku za udarac, ali nije se dao iznenaditi ~uvar mre`e doma}eg tima Damir Drini}.

M. Po po vi}

Ka na rin ci se od bra ni li Mla dost (L) - No vi Sad 0:0 LU ^A NI: Stadion Mladosti, gledalaca 300, sudija: Markovi} (Beograd), `uti kartoni: Spasojevi}, Avramovi} (Mladost), Vidovi}, Skopqak (Novi Sad).

MLA DOST: Jankovi} 7, Lazovi} 7, Filipovi} 7, Markovi} 6, Spasojevi} 6 (od 66. Stoji} 6), Vasi} 7, Useni 6 (od 76. [krijeq –), M. Stojanovi} 7, Betolingar 6, Pe{i} 6 (od 88. Tomi} -), Avramovi} 6).

NO VI SAD: Risti} 7, Skopqak 7, ^obanov 7, Babi} 7, Jeli} 7, Balabanovi} 6, Stan~eti} 6 (od 69. Roksa -), Radoja 6 (od 83. Baji} -), Vidovi} 6 (od 77. Ili} -), Jovanovi} 6, Bogunovi} 6.

Kanarinci su u Lu~ane do{li po bod, branili se i odbranili.

Pe{i} je u 3. minutu dobro pro{ao po desnoj strani, ali je Spasojevi} ostao kratak. Minut kasnije Betolingar je {utirao, a Risti} brzu loptu izboksovao iznad pre~ke u korner. A onda je Pe{i} {utirao pored same stative. Lazovi} je u 48. minutu pro{ao po levoj strani ali su se Betolingar i Pe{i} spetqali.

Avramovi} je u 72. minutu topovski {utirao, Risti} odbio loptu do Pe{i}a. Marko Avramovi} je u 88. minutu izveo prekid, {utirao iskosa sa 18 metara, a Risti} loptu uspeo da zadr`i na samoj gol liniji.

M. Je li}

Gru bos ti u Ze mu ne lu Te le op tik - Rad ni~ ki (NP) 1:1 (1:1) ZE MUN: SC Partizan – Teleoptik, gledalaca 400, sudija: Mi la di no vi} (Ja go di na), strelci: Jawi} u 30. za Teleoptik, a Pavlovi} u 23. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Simi}. Miq ko vi}, Ge or gi je vi} (Teleoptik), Bonxi}, Pavlovi}, Bulatovi}, ^eprwa (Radni~ki).

TE LE OP TIK: Tomi} 6, Simi} 6, Nikoli} 6, Ivkovi} 7, [aka 7, Xugurdi} 6 (od 85. Dobrijevi} -), Miqkovi} 6, N. Milovanovi} 7, Dori} 6 (od 65. Georgijevi} -), Jawi} 7 (od 87. M. Milovanovi} -), Petrovi} 7.

RAD NI^ KI: Uro{evi} 6, Sara~evi} 6, Zagorac 6, Puni{i} 7, Bonxi} 7, Pavlovi} 7, Bo{kovi} 6, Bulatovi} 6 (od 46. Ko{uti} 6), ^eprwa 7, ^e~ari} 7 (od 89. Romi} -), Radin 6 (od 77. Bale{evi} -).

Od prvog do posledweg minuta igralo se grubo, na ivici faula {to je rezultiralo sedam `utih kartona, a da glavni ar bi tar ni je to le ri sao jo{ par o{trih startova bilans po`utelih bio bi znatno ve}i.

Prvu {ansu na okr{aju imali su gosti. Bulatovi} je posle deset minuta nadigravawa dva puta tukao sa velike udaqenosti, ali su obe lopte zavr{ile van okrvira gola. Na isteku 20. minuta {ansu za opti~are prokockao je napada~

Dori} koji je sa {est metara {utirao pravo u ~uvara mre`e Uro {e vi }a, a ka zna je usledila tri minuta kasnije.

Borislav Pavlovi} je izveo slobodan udarac sa 20 metara, lopta je preletela `ivi zid, a golman Tomi} bio nemo}an.

Opti~ari su prednost rivala anulirali u 30. minutu. Perspektivni Vasilije Jawi}, koji je iz ka det ske se lek ci je Partizana u Teleoptik prekoman do van le tos, po sle le pe akcije matirao je Uro{evi}a, udarcem sa 20 metara, a kako se kasnije ispostavilo i postavio kona~an rezultat.

U nastavku je tenzija na zelenom tepihu bila znatno ve}a. Igra~i obe ekipe beskompromisno su se borili za svaku loptu, a sjajnu {ansu za vo|stvo, na startu drugog poluvremena prokockao je Xugurdi}. [utirao je iskosa pravo u golmana Radni~kog koji je izboksovao loptu. Odbijenicu je poku{ao da zakuca [aka, ali je tukao pored gola.

Posle sat vremena nadigravawa Miqkovi} je lepo uposlio Xugurdi}a ~iji {ut sa deset metara je Uro{evi} lepo pro~itao. U 75. minutu [aka je udarcem sa 30 metara poku {ao da iz ne na di gol ma na gostiju, ali Uro{evi}u nije bilo te{ko da slab {ut zaustavi.

J. Ra di sa vqe vi}

Novosadska nedeqa25.novembar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DE CA IZ [TRPCA PO SE TI LA NO VI SAD

Danas U GRaDU POZORI[TA Po zo ri {te mla dih ma la sa la „^a rob ni ca iz Uli ce Bon `ur” (11), ma la sa la „Mu {ke stva ri„ (20).

No vo sad sko po zo ri {te „Uspa va na le po ti ca” (16, 19)

BIOSKOPI Are na: „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (sin hro ni zo va no11.45, 13.45), „Le de no do ba 4: Po me ra we kon ti ne na ta” (12.10, 14.10), „Hra bra Me ri da” (13.30, 14.20), „96 sa ti: Is tan bul” (18.30), „Ho tel Tran sil va ni ja” (13.30, 15.20), „Led” (16.05), „Aste riks i Obe liks u Bri ta ni ji” (11.30, 16), „Ar ti qe ro” (20.05, 22.15) „Skaj fol” (17.30, 20.15, 22.50), „Raz bi ja~ Ralf” (12.15, 13.15, 15.15, 16.15), „Vir” (18.10, 20.20), „Atlas obla ka” (21.15), „Smrt ~o ve ka na Bal ka nu” (18, 22.20), „Ote ta” (17.10), „Su mrak sa ga: Pra sko zor je 2” (15.30, 17.45, 19, 19.30, 20, 21.45, 22.15)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 14 sa ti i od 18 do 22 ~a sa, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le ol i ta do sre di ne 20. ve ka”, Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apoteka „Sajmi{te” u Rumena~koj 106 de`ura danas od 7 do 20 sati. No}no de`urstvo, ve~eras od 20 do sutra u 7 ~asova, je u apoteci “Bulevar”. Ova apoteka nalazi se u Bulevaru Mihajla Pupina 7.

„STI LOS ART” I „DNEV NIK” DA RU JU

„Le po ta” Alek san dra Vu li na Izdava~ka ku}a „Stilos Art” u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas dvoje ~italaca sa po jednim primerkom kwige „Lepota”Alek san dra Vu li na. Kwige }e dobiti dvoje najbr`ih ~italaca, koji se jave od 16 do 16.05 sati na broj telefona 528-765. ^itaoci kwige mogu da preuzmu u prodavnici „Stilosa” u Jevrejskoj 28. Radno vreme prodavnice je radnim danom od 7.30 do 20 ~asova, a subotom od 8 do 19 ~asova. „Lepota“ je sna`an i upe~atqiv istorijski roman {irokog opsega koji opisuje de{avawa u Srbiji, Vizantiji i na Mediteranu u vreme sukoba bra}e Ste-

hronika

fana i Vukana Nemawi}a oko `upanskog prestola.

Prepli}u}i ~iwenice i fikciju, uvode}i istorijske li~nosti i izmi{qene likove, autor daje sliku jednog davnog vremena i prostora i postavqa nekolika filozofska i moralna pitawa koja le`e u su{tini drame svekolikog qudskog postojawa.

Istinu }u napisati i istina }e me izbaviti i iskupiti, re~i su monaha Simeona, jednog od pisara Vikanovog jevan|eqa. O toj iskonskoj ~e`wi za qubavqu, za istinom i dobrotom, pripoveda~ki svedo~i Aleksandar Vulin u jednom od „Stilosovih“ izdawa doma}ih autora.

A. L.

saHRanE

Dru `e we uz pi ka we lop te Mali{ani iz op{tine [trpce doputovali su ju~e u Grad na dru`ewe sa vr{wacima iz Fudbalkog kluba „Indeks” i Spensove male lige {ampiona. U Novom Sadu 32 dece, uzrasta od 11 do 13 godina, boravi}e tri dana, a ovo dru`ewe organizovao je Grad.

- Veoma mi je drago {to smo doma}ini malim sportistima, koji su po prvi put iza{li iz svoje op{tine. Potrudili smo se da im organizujemo puno razli~itih aktivnosti kako bi upoznali na{ grad i iskusili `ivot svojih vr{waka u Novom Sadu, a prema wihovim reakcijama vidimo da su oni najvi{e u`ivali u dru`ewu – ka`e ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Pre drag Svi lar.

Sekretar Fudbalskog kluba „Brezovica” iz [trpca Sla vi {a Uzu nov se zahvalio doma}inima i izrazio nadu da }e i deca iz op{tine [trpce biti u prilici da Novosa|anima uzvrate gostoprinstvo, kako bi se ovo dru`ewe nastavilo.

Nakon dru`ewa u Velikoj sali Spensa odigrana je revijalna utakmica izme|u mla|ih selekcija Fudbalskog kluba „Indeks” iz Novog Sada i Fudbalskog kluba „Brezovica” iz [trpca.

A. L.

U MA TI ^AR SKU SLU @BU GO DI [WE STIG NE VI [E OD 500 ZAH TE VA

Raz vod me wa pre zi me, a ne za do voq stvo ime Naj~e{}i razlog za promenu imena ili prezimena koji mati~arskoj slu`bi u Novom Sadu podnesu gra|ani je razvod. Nije, me|utim, malo ni onih koji to rade iz nekih drugih, li~nih razloga. Kako saznajemo godi{we se podnese vi{e od 500 zahteva. Pro{le go di ne je 107 gra |a na promenilo ime, 283 prezime, a i jedno i drugo wih 85. Tako|e, date su i 73 iz ja ve o vra}awu na devoja~ko prezime.

- Od po ~et ka ove go di ne ima li smo 411 zah te va za pro me nu ime na ili pre zi me na. Naj vi {e zah te va do bi ja mo za pro me nu pre zi me na zbog raz vo da bra ka, ali i ka da de ca, ume sto o~e vog, od lu ~e da no se maj ~i no pre zi me - ka `e po mo} nik na ~el ni ka za gra |an ska sta wa u ma ti ~ar skoj slu `bi

gra da Bi q a n a Dra g in. De {a va se da gra |a ni po kre nu pro ce du ru, ali ka da shva te da }e zbog to ga mo ra ti da me wa ju i sva osta la do ku men ta, od li~ ne kar te do kar ti ce za ra -

~un u ban ci, on da od u sta nu.

Naj jed no stav ni je je pod ne ti zah tev, jer se re {e we o pro me ni ime na do bi ja u ro ku od 15 da na. Ono {to sle di je pra va kom pli ka ci ja.

Novosa|ani se odlu~u ju da pro me ne ime ili prezime zbog neprijatnih li~nih

razloga, nezadovoqni izborom imena koje su im roditeqi dali, a ima i onih koji `e le da imaju je din stve na, retka ili pak imena koja im se svi|aju.

OTVO RE NA IZ LO @A RA DO VA SA 4. NO VO SAD SKOG FO TO MA RA TO NA

Na gro bqu u Ve ter ni ku da nas }e bi ti sa hra wen Osto ja Ste va na To mi {i} (1930) u 13 ~a so va.

V REMEPlOV

Ve li ka skup {ti na na ro da Ba na ta, Ba~ ke i Ba ra we Rasulo Austro - Ugarske pod `ezlom Habsbur{ke monarhije, nakon zavr{etka Prvog svetskog rata po~etkom novembra 1918.

Ja{a Tomi}

omogu}ilo je Srbima, Buwevcima, Slovacima i ostalima da osnuju svoje lokalne organe vlasti. Zahvaquju}i najzna~ajnijim

me|u wima, Srpskom narodnom odboru u Novom Sadu pod vo|stvom Ja{e Tomi}a 25. no vem bra 1918. je u najve}em gradskom hotelu, preimenovanom u Hotel „Sloboda” (danas zgrada Vojvo|anske banke), odr`ana Velika skup{tina naroda Banata, Ba~ke i Barawe, koja je odlu~ila da se ovi krajevi, odmah i neposredno kao celina ukqu~e u Kraqevinu Srbiju. Istovetnu odluku prethodnog dana donela je u Rumi skup{tina naroda Srema, koji je do tada u dr`avno - pravnom smislu bio odvojen od prostora na kome su `iveli Srbi u Ugarskoj. Na Novosadskoj skup{tini bio je posebno zapa`en nastup dr Slavka Mileti}a iz Vr{ca, sina Svetozara Mileti}a i katoli~kog sve{tenika Bla{ka Raji}a, buweva~kog prvaka.

N. C.

Po bed ni~ ka fo to gra fi ja de lo An dre ja Hi }i la Izlo`bu najboqih fotografija 4. Novosadskog fotomaratona otvorio je u petak uve~e pomo}nik gradona~elnika Novog Sada Va wa Vu ~e no vi} u No vo sad skoj ka fe kwi `a ri.

Ovogodi{wi Fotomaraton je odr`an 1. septembra na vi{e foto setova u u`em centru

grada, u organizaciji agencije „Aspekt”.

- Ova manifestacija je veoma zna~ajna, kako u pogledu boga}ewa umetni~ke, kulturne i turisti~ke ponude grada, tako i za budu}u kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine. Grad Novi Sad tra-

dicionalno podr`ava Novosadski foto maraton i uveren sam da }e saradwa sa organizatorima ove manifestacije biti nastavqena istim intezitetom izjavio je Vawa Vu~enovi}.

Novosadski Fotomaraton je jedinstveni projekat u regionu koji je ove godine bio u znaku obuke fotografa.

Na stru~nim radionicama tokom leta u~estvovalo je preko 60 fotografa, koji su na dan manifestacije imali priliku da poka`u novoste~ena znawa.

Na izlo`bi je predstavqena selekcija od 60 foto gra fi ja pre ma iz bo ru stru~ nog `i ri ja, naj bo qim u~esnicima manifestacije dodeqene su vredne nagrade, a prvo mesto osvojio je An drej Hi }il.

Iz lo `ba u No vo sad skoj ka fe kwi `a ri, Uli ca Modene br. 2, je otvorena do 30. novembra, a ulaz za sve posetioce je besplatan.

- Uglavnom imaju negativna se}awa vezana za to ime, pa ho}e da ga mewaju. Ranije je bilo popularno mewawe imena u, recimo, imena fudbalera i televizijskih zvezda, ali danas ne postoji takvo pravilo - ka`e Dragin.

Po ro di~ nim za ko nom za bra we no je di no da va we po grd nih i ime na su prot nih mo ra lu, a ime i pre zi me ko je se me wa ne sme da sa dr `i tri re ~i. Zah tev za pro me nu ime na ili pre zi me na od ne dav no mo `e sa mo stal no pod ne ti i maloletno li ce sta ri je od 15 go di na.

Sva ko ko se od lu ~i na taj ko rak, uz zah tev ,mo ra da pri lo `i i uve re we o dr `a vqan stvu, iz vod iz kwi ge ro |e nih i uve re we iz su da da ni je osu |i van ili pod is tra gom.

A. Var ga

„ZE LE NI LO” U PO SLU

Sa de ko pri vi }e i ja bla no ve Na Bu le va ru voj vo de Stepe na Novom nasequ i u Reqkovi}evoj ulici u Petrovaradinu „Gradsko zele ni lo” sle de }e ne de qe po~iwe podizawe vetroza{titnih pojaseva.

Na Bu le va ru voj vo de Stepe bi}e posa|en 641 koprivi}, dok }e Reqkovi}eva ulica biti bogatija za 167 stabala jablana.

U narednom periodu, kako ka`u, planiraju da posebnu pa`wu posvete podizawu vetroza{titnih pojaseva radi za{tite oobjekata i naseqa od negativnih dejstava vetra.

Vetroza{titni pojasevi naj~e{}e se podi`u uz saobra}ajnice sa bo~nim udarima vetra, zatim na klizi{tima, uz pe{~are i `elezni~ke pruge u okolini naseqa.

B. M.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

19

nedeqa25.novembar2012.

HU MA NI TAR NI KON CERT ZLAT KA RI BA RI ]A

Pe sma za decu sa in va li di te tom Hu ma ni tar ni kon cert Zlatka Ribari}a u okvi ru ko ga je pro mo vi san i du pli kom pakt disk „Pa non ski pot pu ri”, odr `an je u pe tak uve ~e u Stu di ju M. Ide ja vo di qa pro jek ta je po mo} de ci i oso ba ma sa in va li di te tom, a po dr {ku ovoj ini ci ja ti vi da li su \or|e Bala{evi}, Zvonko Bogdan i Bane Krsti} ko ji su po klo ni li svo je pe sme.

Iako su se iz vo |a ~i mak si mal no po tru di li da pri re me kva li te tan mu zi~ ki pro gram oda ziv No vo sa |a na ni je bio na za vid nom ni vou, pa se u Stu di ju M sku pi lo sve ga tri de se tak qu di.

- Za do vo qan sam svo jim na stu pom, ali ni sam za do vo qan po se tom, mo `da za to {to me ni ko ne

Fo to: B. Lu ~i}

zna ili qu di ne vo le aku sti~ ni fa zon. Vo leo bi da vi {e No vo sa da |a na ~u je mo ju po ru ku da je po treb no mi sli ti i na dru ge qu de iz ja vio je Ri ba ri}.

Na kon {to je Ri ba ri} sa svo jim ben dom iz veo autor ske pe sme, te sva ko od mu zi ~a ra iz ben da od svi rao svo ju so lo de o ni cu, na red su do {li go sti Jovana \or|evi} i bend „He pi hi pi”. Kon cert se za vr {io ob ra dom pe sme „Ve} odav no spre mam svog mr ko va”.

Ri ba ri} ima ide ju i da na pra vi mu zi~ ki fe sti val ko ji bi kre nuo iz Su bo ti ce, pa re dom po osta lim gra do vi ma, ka ko bi se sa ku pio no vac i bo le sna de ca po sla la jed nom go di {we na le to va we.

B. M. A. L.

KA DA ]E KU ]A U KI SA^ KOJ 20 PO STA TI SPO MEN MU ZEJ?

Ni {ta bez sa gla sno sti Ajn {taj no vih na sled ni ka Ka da }e ku }a u Ki sa~ koj uli ci broj 20, gde je u pe ri o du od 1907. do 1910. go di ne bo ra vio slav ni na u~ ni par Mi le va Ma ri} Ajn {tajn i Al bert Ajn {tajn, po sta ti Spo men mu zej, jo{ uvek ni je po zna to. Ovu ide ju ko ~i ~i we ni ca da su na sled ni ci Ajn {taj no vih ra {tr ka ni po ce lom sve tu i

da je te {ko stu pi ti u kon takt s wi ma.

Iako je pre dve go di ne tre ba lo da po sta ne ogra nak Mu ze ja gra da, re a li za ci ju ide je pro lon gi ra la je smrt na sled ni ka slav nog bra~ nog pa ra, wi ho vog unu ka Ber nar da Ce za ra Ajn {taj na. Na i me, ka da je po koj ni Ber nard Ce -

zar Ajn {tajn po se tio No vi Sad 2008. go di ne iz ra zio je jav no da `e li ku }u da po klo ni Gra du, uz dva uslo va. Pr vi je da se na tom me stu for mi ra spo men so ba, ka ko bi se sa ~u va la uspo me na na pe riod ka da su tu `i ve li Mi le va i Al bert, a dru gi da se stam be no zbri ne po ro di ca Kecman, ko ja tu sta nu je ve} pe de se tak go di na i ima sta nar sko pra vo. Me |u tim, ka ko bi po sta la spo men mu zej, neo p hod no je da se i pre o sta lih {est Ajn {taj no vih na sled ni ka sa gla se sa po sled wom `e qom unu ka po zna tog pa ra.

Advo kat Ber nar da Ajn {taj na Rajko Mari} vi {e pu ta se pi sme nim pu tem obra }ao na sled ni ci ma, a po ~et kom go di ne je i u ime Gra da po sla to zva ni~ no pi smo na je zi ci ma ze ma qa u ko ji ma `i ve na sled ni ci, ka ko bi se raz ja sni le sve Fo to: B. Lu ~i} sum we i ne do u mi ce.

- Na sled ni ci ma, ko ji `i ve u Ame ri ci, Fran cu skoj i [vaj car skoj, upu ti li smo svu neo p hod nu do ku men ta ci ju, fot gra fi je i iz vo de iz ka ta stra i jo{ uvek ~e ka mo wi ho ve od go vo re i sa gla snost - ka zao je za na{ list advo kat unu ka slav nog pa ra Ma ri}.

Ka ko je ra ni je re ~e no, po ro di ci ko ja `i vi u po me nu toj ku }i i ko ja za to ima sta nar sko pra vo, Grad No vi Sad bi u za me nu za ustu pa we objek ta u Ki sa~ koj uli ci obez be dio po treb ne sta no ve.

Iako je pre se dam go di na sta vqe na pod za {tu tu kao spo me nik kul tu re, o ku }i u Ki sa~ koj 20 bri nu je di no, ali i skrom no, we ni sta na ri.

O bo rav ku slav nog pa ra u ovoj no vo sad skoj uli ci sve do ~i sa mo mer mer na plo ~a sa wi ho vim li ko vi ma, ali po sta vqe na na ka fa ni „Be la la |a“, ko ja se na la zi pre ko pu ta, na bro ju 21. Na ta bli pi {e: „U ovoj ku }i, Al bert Ajn {tajn i Mi le va Ma ri} pro vo di li su slo bod no vre me sa svo jim pri ja te qi ma, svi ra ju }i omi qe ne in stru men te vi o li nu i kla vir“.

I. Dra gi}

Fo to B.Lu ~i}

JU ^E NA SPEN SU

Ma li {a ni u`i va li u baj ka ma Ma ni fe sta ci ja „Baj kov da ni” po ~e la je ju ~e ~i ta wem baj ki pri po ve da ~a iz Ru skog cen tra u 11 sa ti u te a tro nu na Spen su. Po red to ga, ova ma ni fe sta ci ja ob u hva ta po zo ri {ne pred sta ve i edu ka tiv ne ra di o ni ce na te mu baj ki, pa je po sle ~i ta wa pri po ve da ~a Ame ri~ kog kut ka i glu ma ca Srp skog na rod nog po zo ri {ta od i gra na pred sta va „Is ce pa na baj ka” Kre a tiv nog stu di ja „^a ro li ja”. Na istom me stu u po po dnev nim sa ti ma odr `a na je i pro mo ci je kwi ge „^a rob wa ko va `e qa”. Ma lo iz nad, na pr vom spra tu Spen sa u ho lu je u 15 sa ti „Tink cen tar” odr `ao ra di ni cu „Kre a tiv no dru `e we sa Pi pi du gom ~a ra pom”.

Da nas je na pro gra mu pred sta va „Zlat ni pe tli}” Ru skog cen tra u 11 sa ti u te a tro nu, a sat na kon to ga i lut kar ska pred sta va „Ma ~ak u ~i zma ma” Po zo ri {tan ca „Te a tri lo”. Ame ri~ ki ku tak upri li ~i }e ra di o ni cu „Po ka hon tas i ma li in di jan ci„ u 12.20 sa ti na pr vom spra tu Spen sa u ho lu osam.

Osim glav nog pro gra ma, ak tiv no sti ove ma ni fe sta ci je bi }e or ga ni zo va ne i u vr ti }i ma, {ko la ma kao i u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. Pro gram u ovoj in sti tu ci ji po ~i we da nas od 10 sa ti, a ma li {a ni ma }e se ~i ta ti broj ne baj ke.

A. L.

ULI^ NE KWI @A RE SVE PO PU LAR NI JE

Kla si ci i be le tri sti ka za ba ga te lu

U KAR LO VI CI MA NE OD U STA JU OD IDE JE O RAZ VO JU KON GRE SNOG TU RI ZMA

Ne ka da {wa bi o skop ska sa la ~e ka in ve sti to re Pre ne {to vi {e od 15 go di na sru {en je bi o skop u Srem skim Kar lov ci ma u okvi ru me ga pro jek ta iz grad we po zo ri {ne sce ne, a jo{ uvek `i te qi ovog gra di }a, ne ma ju ni jed no, ni dru go. Nad le `ni u kar lo va~ koj op {ti ni na sto ja li su pro te klih go di na da obez be de pa re za adap ta ci ju tog pro sto ra u mul ti na men sku dvo ra nu. Je dan od raz lo ga je ste te `wa da Kar lov ci po sta nu kon gre sni grad, za {ta je neo p hod na sa la ko ja is pu wa va uslo ve za odr `a va we ta kvih sku po va. Po kra jin ski Fond za ka pi tal na ula ga wa odo brio je 2010. go di ne 80 mi li o na di na ra za re kon struk ci ju, adap ta ci ju i ure |e we en te ri je ra kon gre sne sa le, me |u tim, pa re ni su upla }e ne. U me |u vre me nu, ta~ ni je la ne, ta od lu ka je

sta vqe na van sna ge, kao i mno ge dru ge.

Od ide je da se na pra vi kon gre sna dvo ra na u kar lo va~ koj op {ti ni ni je se od u sta lo, na pro tiv, na to se gle da kao na na ~in za upot pu wav we tu ri sti~ ke po nu de Kar lo va ca, ko ja je ve} obo ga }e na grad wom vi di kov ca, ener get ski efi ka sne zgra de Eko lo {kog cen tra, te ho te la „Pre zi dent” u cen tru me sta u po sled wih go di nu da na.

- No vi tu ri sti~ ki aspekt Kar lo va ca bi }e za o kru `en ka da za vr {et kom re no vi ra wa ne ka da {weg bi o sko pa u cen tru do bi je mo vi {e na men sku kon gre snu sa lu ka pa ci te ta 320 se di {ta, ko ja }e omo gu }i ti da se Kar lov ci sa raz lo gom kan di du ju kao kon gre sni grad sma tra pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Milenko Filipovi}. Kul tur na i isto rij ska va `nost ovog gra da, uz we gov ge o graf ski

po lo `aj, ta~ ni je bli zi nu No vog Sa da, Be o gra da, Du na va, Fru {ke go re i ma na sti ra, da je re al ne iz gle de da bi Kar lov ci u tom slu ~a ju bit no po po ra vi li ne sa mo svoj ma te ri jal ni po lo `aj, ve} i po no vo pod se ti li da se ra di o gra du ko ji ne pri pa da sa mo Kar lov ~a ni ma i ovom na ro du, ne go znat no {i rem okru `e wu. Po {to su na objek tu iz ve de ni gru bi gra |e vin ski ra do vi ve ru je mo da bi se u na red noj go di ni mo glo pri o nu ti na ure |e we en te ri je ra, uko li ko AP Voj vo di na i Re pu bli ka Sr bi ja pre po zna ju da ula ga wem u Kar lov ce ~u va ju

isto ri ju ovog na ro da za ge ne ra ci je ko je do la ze.

Iz grad wu po zo ri {ta o tro {ku Mi ni star stva kul tu re, za po ~e tu 1998. go di ne, pre ki nu lo je bom bar do va we sle de }e go di ne. Ne pu nu de ce ni ju ka sni je, 2006. go di ne de mon ti ran je bin ski to raw, jer je u to vre me no va op {tin ska vlast za u ze la stav da od te a tra tre ba od u sta ti i ne ka da {wi bi o skop pre tvo ri ti u vi {e na men sku sa lu.

Iste go di ne obje kat je za tvo ren i po kri ven ka ko bi se spre ~i lo pro pa da we, dok ra do vi ne bu du na sta vqe ni.

Z. Ml.

Svi ra ju stu den ti Aka de mi je Kon cert stu de na ta Aka de mi je umet no sti, ka te dre za ka mer nu mu zi ku, bi }e odr `an u po ne de qak u 19.30 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je, \u re Jak {i }a 7.

Ulaz je slo bo dan.

A. Va

Po sled we dve de ce ni je na uli ca ma No vog Sa da sve je vi {e pro da va ca na ~i jim im pro vi zo va nim te zga ma se mo `e na }i bu kval no sve – od sit ni ca za ku }u, hra ne, ra znih ru ko tvo ri na, pa do sta re i no {e ne ode }e. Te {ka ma te ri jal na si tu a ci ja na te ra la je gra |a ne da stva ri ko je ima ju kod ku }e iz ne su na uli cu u na di da }e ta ko za ra di ti ko ji di nar. Ta ko da ni ne ~u di {to su se i kwi ge na {le na uli ca ma i to po ve o ma ni skim ce na ma. U jed nu ru ku to je do bra vest, ako se uzme u ob zir da bi pi sa na re~ tre ba la bi ti svi ma do stup na, a u dru gu lo {a, jer se, na ne ki na ~in, obez vre |u je trud ko ji je ulo `en u pi sa we.

Kwi ge se mo gu ku pi ti ve} po ce ni od 100 di na ra, pa do ne ko li ko sto ti na, a na te zga ma su naj ~e {}e kla si ci svet ske kwi `ev no sti, kao i do sta be le tri sti ke. Ta ko |e, po sto je i raz li ~i ti pro dav ci, oni sa tek ne kih de se tak kwi ga, do ne tih od ku }e, ali i oni ko ji su ovo pre tvo ri li u pra vi ma li bi znis.

Je dan od onih ko ji je svo ju kwi `ev nu ko lek ci ju, na te ran sla bim ma te ri jal nim sta wem, iz neo na pro da ju je i M. P., ko ji ka `e da ni ka ko ni je hteo da se odvo ji od kwi ga ko ja je sa ku pqao go di na ma, ali je mo rao, ka ko bi ne {to za ra dio.

- [ta da ra dim, mu ka me na te ra la, ali mi je bo qe da ne ko ku pi kwi gu od me ne ko ja }e mu zna ~i ti, kao {to je i me ni. Uglav nom imam kla si ke, kao i ve }i broj re~ ni ka, ali su ce ne pri stu pa~ ne.

Ne mo `e mo ne {to ce ne ni da po -

ve }a va mo, jer su i u kwi `a ra ma kwi ge do sta po jef ti ni le - ka `e M. P. [to se ti ~e kli jen te le, naj vi {e je qu di sred we i sta ri je ge ne ra ci je, dok mla di, uglav nom, ni ne obra }a ju pa `wu.

- Kup ci su ve }i nom No vo sa |a ni od 30 go di na i sta ri ji, ma da se de si da i po ne ki mla di} ili de voj ka

ku pe kwi gu. Iako uspem da pro dam ne {to, ve }i na sa mo za sta ne, pre gle da na slo ve i na sta vi svo jim po slom. ^ak i ka da bu de do bar dan, u smi slu za ra de, to ni su ne ke ve li ke pa re - ka `e M. P. Iako bez ne ke ve li ke za ra de, on ka `e da mu je za do voq stvo {to sa su gra |a ni ma ve o ma ~e sto mo `e da po pri ~a o ne kom na slo vu, kao i da pre po ru ~i ne ku kwi gu ko ju ne ma na svo joj te zgi.

G. ^et nik Fo to: S. [u {we vi}

20

nedeqa25.novembar2012.

TRA @IM slobodnu `ensku osobu do 60 godina. Nudim ku}u i penziju. Telefon 0230/451580.

64307

KO PA O NIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca”.

Telefon 063/301-975, 063/370787.

63184

MO LI se o~evidac saobra}ajne nezgode u Bockama kod Kamenoloma „Alas”, u subotu 17. 11. 2012. godine u 16.20 ~asova, ili voza~ juga koji je stajao ispred servisa kosilica i motornih testera „Grin City” da se javi na telefon 064/15-35-115.

64772

^A SO VI engleskog jazika za osnovce. Telefon: 021/63-02971.

64620 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

64667 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i.

Profesor. Telefon 021/6399305.

64668 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefoni: 021/6-311482, 064/322-19-49.

64754

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

64669

IZ DA JE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629.

64837

IZ DA JEM Radni~ka, novija zgrada, 32m2, name{ten i Grbavica dvosoban, name{ten 45m2.

Tel. 063/811-7331.

677813 IZ DA JEM kod Socijalnog dvoiposoban stan 57m2 name{ten, komunalije se pla}aju na 44m2, slobodan od 01. 12. Tel. 528-137, 063/811-7331.

677814 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.so lis-ne kret ni ne.com.

676660 IZ DA JEM JIS stan na Grbavici, nov, komplet name{ten, III sprat. Lift, terasa, 180 evra. Telefoni: 063/444-743, 021/526-622.

676745 IZ DA JEM praznu ku}u blizu centra, Kara|or|eva 27, Salajka, bez gazde, 130E mese~no. Telefon 064/212-0222.

64493 IZ DA JEM jednoiposoban name{ten stan 35.u Toplice Milana 18.dogovor na telefon 021/547-182 od 10 - 16h.

64628 IZ DA JEM jednosoban, nename{ten stan 40m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace.

Studenti ne dolaze u obzir.

Telefon 063/534-276.

64711 IZ DA JEM jednoiposoban stan 36m2, za kuhiwskim elementima ul. Avijati~arska, sa veoma malim tro{kovima. Cena 110E. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

64854 IZ DA JEM u centru jednosoban komforan stan, 38m2, name{ten, po~ev od 1. 12. 2012. godine. Telefon 063/899-8999. 64311 IZ DA JEM name{ten dupleks u Temerinskoj, mo`e 3 studenta ili zaposlena. Nova zgrada, odmah useqiv. Telefon 063/8307-230.

64577 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan u Novom Sadu. Telefon 063/521-116.

64653 TRO I PO SO BAN STAN od 81m2 na Limanu 2, name{ten, klima i kablovska. Telefon 063/534-435.

64672 IZ DA JEM praznu komfornu garsoweru, 28m2, Ul. Pasterova, prvi sprat. Telefon 063/805-9606.

64673 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, Maksima Gorkog br. 6, ispred SPENS-a. Telefon 063/511-939.

64686

OGLASi IZ DA JEM dvosoban stan, mawi, prepravqen, Detelinara, Nade`de Petrovi} 3, 1. sprat, centralno grejawe, telefon, zastakqenu terasu, idealna prilika. Telefon 063/688-551.

64691 IZ DA JEM name{ten 3, 5- soban stan, Liman IV/ 2. sprat, 93m2, topla voda, 300E. Telefon 064/124-97-91, 021/63-34104.

64706 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan, Veqka Petrovi}a, Liman I, useqiv u decembru. Telefon 455-443.

64773 IZ DA JE se name{ten 1.5 soban stan, 36m2, ugao Cara Du{ana i Bra}e Lu~i}a, prvi sprat. Telefon 063/8162-444 Nikoli}.

64798 SU PER KOM FOR NA garsowera u Petrovaradinu, nova, sa grejawem, name{tena, u prizemqu. Telefon: 064/2394354.

64814 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 64818 IZ DA JEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362.

64847 IZ DA JEM name{tenu garsoweru sa dva le`aja, sve novo, u Kaneci kod Instituta. Telefon 060/462-0700.

64850 IZ DA JE SE na du`e, zaposlenoj `eni komforan jednoiposobni stan na Keju, sa pogledom na Dunav, Telefon 520-271 posle 22 ~asa.

64660

OZBIQ NOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon: 063/1616300.

64797 HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra.

Brza realizacija. Tel. 063/519533, 063/522-202.

64819 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 64820 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefoni: 063/522-202, 063/519-533.

64821

KU PU JEM stan u Novom Sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom. Tel. 528-137, 063/538-166.

677815

dnevnik

KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, 676710 www.bo mil.rs.

NO VI SAD, kupujem stan od 35 - 25 m2 za 20.000E. Telefon 64771 064/888-56-36.

KU PU JEM mawi dvosoban stan, od 1. do 4. sprata u zgradi sa liftom, ukwi`en od vlasnika. Bez posrednika. Telefon 063/528-759.

64813

PRO DA JEM mawi dupleks, 15m2+12m2, u ]irpanovoj ulici, odmah preko puta Futo{ke pijace. Idealno za mlade. Cena 23.000E. Telefoni: 060/37-38370, 548-398.

64753

DA NI LA KI [A!!! Odli~na ukwi`ena garsowera od 27m2 ni`e spratnosti sa terasom.

Hitno!!! Tel. 065/25-00-213.

676700 GAR SO WE RA u centru u novoj zgradi ukwi`ena 23m2 u odli~nom stawu cena 24.750, {ifra 1004265, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 523-193, 065/85066-16.

677612 BU LE VAR EVRO PE 22m2, prvi sprat, 23.000, Moj dom. Useqiva za 30 dana., www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193, 065/850-66-16.

677613

OD LI^ NA garsowera 27m2, Antona Urbana, II sprat, renovirana, u odli~nom stawu, sa pripadaju}om ostavu na tavanu, ukwi`ena, 26.000. Tel. 063/517846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021115.

676692 PRO DA JEM dve garsowere: Gunduli}eva 21m2, ukwi`ena, useqiva, 27.000 i Nova Detelinara 29m2, useqiva na prole}e, 26.700. Tel. 528-137, 063/538166.

677817 GAR SO WE RA, centar, 30m2 27.900 evra, garsowera, Park city, luks, 27m2-41.200 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com. 677839

U JAN KA VE SE LI NO VI ]A gradila Budu}nost, ukwi`ena garsowera na drugom spratu, terasa, ukwi`ena, cena 27.000.

Tel. 063/101-06-61, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

677614 USE QI VA garsowera u Cankarevoj ulici, 27m2, odvojena kuhiwa, 2. sprat, lift, terasa, CG, zgrada stara 4 godine. Cena - 27.000 evra. Tel. 064/8236610, 021/6614-200.

676637 UKWI @E NA garsowera na [onsiju, 28m2, 2. sprat, lift, terasa, CG, PTV, ukwi`ena, useqiva. Cena 28.900 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200.

676638 UKWI @E NA garsowera 17m2 sa galerijom od 5m2, Nova Detelinara - kod ABC-a, CG, lift, Cena 15.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963.

676633 BU LE VAR OSLO BO \E WA 29m2, ukwi`ena garsowera, prazna, odmah useqiva, renovirana 29.500. Tel. 444-107, 6337853. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs.

676651 NO VI JI, komplet name{ten stan, sa odvojenom kuhiwom, useqiv i ukwi`en, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena: 20.000 evra i nije fiksna. Tel. 063/182-76-27, 021/520231, www.so lis-ne kret ni ne.com. [ifra 24009.

676665 PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici kod Medicinske {kole 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva. Cena: 26.000 evra. [ifra: 24164. Tel. 064/112-62-39; 021/451-570, www.so lis-ne kret ni ne.com.

676666 UKWI @E NA garsowera, 26m2, drugi sprat, zgrada 2009, odmah useqiv, Nova Detelinara, gradila Budu}nost. Cena: 27.500 evra. [ifra: 24331. Tel. 021/520-231; 064/134-04-59, www.so lis-ne kret ni ne.com.

676667 GAR SO WE RA 24m2, Tolstojeva ulica, drugi sprat, lift, terasa, ukwi`ena garsowera, u odli~noj zgradi... [ifra: 24305. Tel. 021/520-231; 065/2019-011, www.so lis-ne kret ni ne.com.

676668

HIT NO! Odli~na GA, 24m2, Futo{ka, III sprat, terasa, dvori{na strana, u odli~nom stawu, cg, ukwi`ena, cena 24.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

677640 OD LI^ NA ukwi`ena garsowera u Ulici Danila Ki{a u blizini Bulevara, 27m2, I sprat, lift, terasa, noviji, 31.500E sa name{tajem. Telefon 063/777-6233.

677647 OD LI ^AN noviji stan 26m2 Kosan~i} Ivana u blizini Futo{ke pijace. Ima terasu. Cena 28.500. Telefon 060-6211685.

677648 OD MAH USE QI VA, novija garsowera 20m2 na Futo{kom putu. Uredni papiri. Cena 17.500. Telefon 063-504-799.

677649 OD MAH USE QIV, nov ukwi`en stan u najstro`em centru 23m2 Vase Pelagi}a. Centralno grejawe. Cena 24.000. Telefon 063-504-799.

677645 OD LI ^AN noviji stan 31m2 u najstro`em centru kod Ribqe pijace, [umadijska ulica. Uz stan terasa 8m2. Cena 29.900.

Telefon 063-10-880-17. 677646 NO VO NA SE QE stan 40m2 u neposrednoj blizini {kole i vrti}a prvi sprat, hitno i povoqno!!! Tel. 528-137, 063/538166.

677818 JED NO SO BAN, Liman IV, ukwi`en, odli~na nekretnina.

Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-ne kret ni ne.com.

677835 JED NO SO BAN, Liman, odli~na nekretnina. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-ne kret ni ne.com.

677836 JED NO SO BAN, Liman I, 39m2, III sprat, ekstra, ukwi`en. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-ne kret ni ne.com. 677837 KLA SI ^AN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwi`en i odmah useqiv, 30m2, cena: 28.500 evra. [ifra: 23937. Tel. 064/2003103, 021/451-570, www.so lis-ne kret ni ne.com.

676669 PRO DA JEM stan 36m2 na Nasequ, ukwi`en bez tereta, odmah useqiv, cena: 27.000 evra. [ifra: 24130. Tel. 064/1340459; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

676670

NO VO NA SE QE, preko puta teniskih terena stan 1.0 od 36m2 sa prostranom terasom, ukwi`en i odmah useqiv, samo: 24.750E. [ifra: 23040. Tel. 064/200-3103, 021/451-570, www.so lis-ne kret ni ne.com. 676671 UKWI @EN jednosoban stan u Janka Veselinovi}a, 31m2, 2. sprat, odmah useqiv, gradila Budu}nost. Cena 33.000 evra.

Tel. 064/823-6610, 542-779.

676647 MO KRAW ^E VA 44m2, 1.0, II sprat, lift, terasa 40.000, cena nije fiksna. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

676652 STE VA NA MO KRAW CA 27m2, jednosoban, kuhiwa ima svoj prozor, zgrada od fasadne cigle, lift, terasa 32.000.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

676653 MI LEN KA GR ^I ]A 32m2, jednosoban, ukwi`en, prazan, odmah useqiv, 28.000. Tel. 444107, 633-7853.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. 676654 JED NO SO BAN, 30m2 - gradila Budu}nost, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG. Odli~an raspored, odvojena kuhiwa sa prozorom. Cena 26.800 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

676632 LI MAN III, 33m2 - jednosoban, klasi~an raspored, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG. Cena - 32.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779.

676630 JED NO SO BAN, na Limanu 41m2 na prvom spratu, ukwi`en, lift, terasa, odvojena trpezarija, {ifra 1004467, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Tel. 451-318, 523-193.

677615 NA LI MA NU I klasi~an jednosoban stan kod fakulteta i Keja, 39m2 na III spratu, ukwi`en, 43.000. Tel. 451-318, 060/07-53-782, www.ne kret ni nemoj dom.com, {ifra 1004511.

677616 JED NO SO BAN stan, 29m2, ukwi`en jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom kod Satelitske pijace, 21.600. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451318, 065/850-66-16.

677617 SOM BOR SKI BU LE VAR, 30m2-22.500E, odli~an, novo!

Telefoni: 063/444-743, 021/526622.

676743 LI MAN 2, odli~an, ukwi`en, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom.

Telefon 63-68-429, www.bo mil.rs.

676711 NA ROD NOG FRON TA, ukwi`en 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

676712 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv nov JS, 26m2, Telep, 400m od Limana, II sprat, lift, dvori{na strana, perfektan raspored, ekstra gradwa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, cena sa PDV-om 27.600. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

677642 UKWI @E NA, nova, odli~na garsowera u centru, kod Matice srpske, 25m2, CG, telefon, internet, klima, Trg Marije Trandafil, 25.000Evra. Telefon 064/41-41-456.

64527 PRO DA JEM nove garsowere 18m2 i 24m2, 12.500Evra i 16.500Evra. Telefon 060/7411971.

64677

OGLASi

dnevnik

PRO DA JEM garsoweru u centru kod Alma{ke crkve za 16.000. Telfeon: 6447-622, 64830 063/540-165.

PRO DA JE MO novu garsoweru 32m2, preko puta Dnevnika za 38.000. Telefon: 063/540-165. 64834 FRU [KO GOR SKA ULI CA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411.

63799 HIT NO prodajemo jednosoban ukwi`en stan 29m2, u blizini {kole i pijace za 21.600, odmah useqiv. Telefon: 6447-622, 063/540-165.

64822

SA JAM, odli~an ukwi`en noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2, cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

676713 GR BA VI CA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 39.200.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

676714 BU LE VAR, okolina Novosadskog sajma, odli~an noviji ukwi`en 1.5 stan sa odvojenom kuhiwom, cena 41.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 676715 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi-

`en noviji jednoiposoban stan na I spratu, cena 39.100. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

676717 BE TA NI JA: nov jednoiposoban stan, 40m2, 2. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv. Odli~an raspored - kuhiwa odvojena, sa prozorom. Cena 46.400 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424963.

676649 SVE TI SLA VA KA SA PI NO VI ]A, nov 44m2, I sprat, povrat PDV. Odli~an, kvalitetna gradwa.

Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

676738 U NO VOJ ZGRA DI pred useqewem odli~an jednoiposoban stan na Bulevaru Evrope, 36,5m2 na prvom spratu, cena 38.000. Tel. 451-318, 523-193, 060/07-53-782, www.nekretninemojdom.com.

677620 JED NO I PO SO BAN 43m2, centar - [umadijska, noviji stan na drugom spratu, 2 terase, isto~na strana, prazan i odmah useqiv, mo`e zamena za garsoweru + doplata. Tel. 021/55-7758, 065/555-77-58.

676613 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 37m2 - jednoiposoban, ukwi`en stan sa terasom. Odli~an raspored, nisu prolazne sobe, perfektno stawe. Cena - 38.100 evra. Telefoni: 064/823-6610, 542-779.

676641 JED NO I PO SO BAN 44m2, 3. sprat, terasa, lift, CG. Ukwi`en, useqiv, bez ulagawa. Cena - 33.000 evra. Tel. 064/823-6604, 542-779.

676646 GR BA VI CA, jednoiposoban, 2. sprat, povr{ine 42m2, Ul. Danila Ki{a, do Bulevara, delom sa name{tajem, mo`e kredit, ukwi`en, cena: 47.000 evra. [ifra: 24019. Tel. 064/112-6239; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

676672 OD MAH USE QIV jednoiposoban stan do Sajma, 41m2, Kopernikova ulica, cena: 37.500 evra, uredni papiri, ukwi`en objekat. [ifra: 20851. Tel. 064/112-62-39; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

676673

OD LI ^AN jednoiposoban stan na N. Detelinari u kvalitetnoj zgradi iz 2006. godine, bez ulagawa, ukwi`en, cena 44.300E. [ifra: 24279. Tel. 063/13-21-470, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 676675 DA NI LA KI [A odmah useqiv 1.5 stan 37m2 odli~nog rasporeda, ukwi`en. Tel. 528137, 063/538-166.

677819 JED NO I PO SO BAN, centar katoli~ka porta, 40m2, ukwi`en, plafoni 3,2m, bez ulagawa, name{ten, 47.800 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

677834 GR BA VI CA, jednoiposoban stan 45m2, luksuzan, ukwi`en.

Telefon 6615-117.

677672 OD MAH USE QIV, kompletno renoviran stan 41m2 Gunduli}eva „Ekolo{ka” zgrada.

Odvojena kuhiwa, terasa, ukwi`en! Telefon 063-1088017.

677650 JED NO I PO SO BAN ukwi`en stan od 39m2 u Ulici Pariske komune. I sprat, lift, terasa. Cena 38.000 dogovor.

Telefon 060/621-1685. 677651 BU LE VAR EVRO PE, nov useqiv jednoiposoban stan od 36,5m2, I sprat, lift, uredni papiri. Cena 36.000 evra. Telefon 063-706-1341.

677652 BUL. JO VA NA DU ^I ]A 34m2 ukwi`eno i 15m2 pro{iren za jednu sobu u potkrovqu.

Lift, „1. maj” zidao. Cena 31.000. Telefon 063-108-8017.

677653 KOM FO RAN dvosoban stan 62m2 na Limanu III, Narodnog fronta. Mo`e lako biti trosoban. Ukwi`en, V sprat, lift, terasa. Cena 54.000. Telefon 063-7776-233.

677654 HIT NA PRO DA JA - Novi Sad, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, dvosoban stan, 47m2 i JIS-33m2, (zasebne celine), sa posebnim brojilom. Gara`om od 15m2, i plac 150m2, 30.000E. Telefoni: 063/11-24-911, 021/526-622.

676747 HIT NO! Perfektan DS, 64m2, Balzakova, III sprat, lift, terasa, zgrada od fasadne cigle, dvostrano orijentisan, ukwi`en, cena 55.900 za ke{ - dogovor! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

677639 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en, II sprat, lift, direkno od ivestitora. Odli~an, odmah useqiv! Telefoni: 060/4743563, 021/526-622.

676742 CEN TAR kod Jovine gimnazije, ukwi`en dvosoban stan 57m2, klasi~an raspored, bez ulagawa, mawa zgrada, ni`a spratnost. Telefon 6615-117.

677669 KLA SI ^AN dvosoban stan 50m2 kod @el. stanice, ukwi`en, cena 39.200. Telefon 6615-117.

677670 LI MAN III, klasi~an komforan dvosoban stan u najboqoj zgradi, III sprat, lift, dve terase, ukwi`en. Cena 59.000.

Telefon 063-108-8017. 677656 LI MAN I, dvosoban stan pored fakulteta 47m2, III sprat, lift, terasa, ukwi`en. Cena 46.500. Telefon 060-6211-685.

677657 @E LE ZNI^ KA ulica dvosoban stan 42m2 na drugom spratu, odli~an raspored, novija zgrada, ukwi`en. Tel. 528-137, 063/538-166.

677820 VOJ VO DE MI [I ]A hitno, odli~nog rasporeda, dvosoban stan 50m2 na drugom spratu, 51.500. Tel. 528-137, 063/8117331.

677821 LI MAN dvosoban stan 58m2 klasi~nog rasporeda, ukwi`en, ima terasu, za 48.100. Tel. 528-137, 063/538-166.

677822 LI MAN u jako dobroj zgradi, dvosoban stan 64m2, lako mo`e biti dvoiposoban, tre}i sprat, lift, terasa, 58.800. Tel. 528137, 063/538-166.

677823 DVO SO BAN stan na Novom nasequ na prodaju, cena: 38.500 evra. [ifra: 10077. Tel. 063/77-26-845, www.solis-nekretnine.com.

676676

BU LE VAR OSLO BO \E WA, Erker gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo: 60.000 evra. [ifra: 20353. Tel. 064/2003103, www.solis-nekretnine.com.

676677 PRO DA JEM odli~an dvosoban stan bez ulagawa u blizini Keja, u ulici sa puno zelenila i parking mesta, 64m2 za 70.000 evra. [ifra: 24094. Tel. 065/20-19-010; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 676678 NO VA DE TE LI NA RA, 51m1, dvosoban stan na III spratu, kvalitetna gradwa, ukwi`eno... Pozovite... [ifra: 21347.

Tel. 021/427-277; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 676679 OD MAH USE QIV dvosoban stan povr{ine 61m2 na uglu Maksima Gorkog i Bulevara.

IV sprat, terasa, lift. Ukwi`en, mogu}a kupovina na kredit. Hitna prodaja, povoqno!

Mo`e se prepraviti u 2,5-soban. Tel. 064/134-04-59; 021/520231, www.solis-nekretnine.com. [ifra: 24367.

676680 DVO SO BAN stan 52m2 u blizini Keja na 4. spratu, nema lift, ukwi`en, cena: 46.400E. Tel. 065/20-19-011, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

676681 KLA SI ^AN dvosoban 63m2, Stevana Mokrawca, kod Sajma, I sprat, mirna ulica, stan dvostrano na dvori{te, u odli~nom stawu, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, velika spava}a soba, ukwi`en, 51.500.

Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021101.

676693 NO VI JI dvosoban 51m2, strogi centar, Nikolajevska, 51m2 na V spratu, potkrovqe, predsobqe, kuhiwa, trpezarija, kupatilo, dnevna soba, spava}a soba, pogled na centar i tvr|avu, centralno grejawe, ukwi`en, useqiv, 36.500. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013274. 676694

RE NO VI RAN dvosoban 50m2, Bra}e Jovandi}, izme|u gradskog SUP-a i Socijalnog, I sprat, lift, odvojen wc, dve terase, odvojena kuhiwa, ukwi`en, useqiv, bez ulagawa, 46.500. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021112. 676695 NOV NOV CAT ukwi`en dvosoban stan na Somborskom bulevaru 46m2, na 3. spratu, lift, terasa, sa PDV-om cena 47.400E. [ifra: 20949. Tel. 065/20-19-011, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 676674 NO VA DE TE LI NA RA - Ilije Bir~anina. Nov, dvosoban stan od 41m2 na 1. spratu, dvori{na strana, lift, terasa, odvojena kuhiwa. Ukwi`en. Cena 43.300 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200.

676636 GR BA VI CA: Dvosoban 58m2, ukwi`en, novija zgrada, lift, terasa, CG... Cena - 48.400 evra. Tel. 064/823-6601, 542-779.

676644 DA NI LA KI [A: 45m2, dvosoban, ukwi`en stan, 3. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv.

Cena 53.600 evra. Tel. 064/8236610, 661-4200.

676645

HIT NO!!! 48m2 - ukwi`en useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, za renovirawe. Cena 30.900 evra. Tel. 064/8236604, 424-963.

676642 CEN TAR. Luks dvosoban stan od 51m2 u novoj zgradi u Vase Pelagi}a, 3. sprat, terasa, lift, CG, uli~na strana - jugozapad. Cena: 58.000 evra. Tel. 063/1650-245.

676629 NO VA DE TE LI NA RA 43m2, dvosoban, ukwi`en, I sprat, terasa, nov 44.300. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

676655 DVO SO BAN 95m2, centar - R. pijaca, noviji stan na 2. spratu, 2 terase, tenda, klima, mogu}a zamena za stan do 60m2 + doplata, na sli~noj lokaciji, bez posrednika. Tel. 063/7-333621.

676614 EKS TRA PO NU DA: 58m2, 2. sprat, lift, CG, terasa, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored - dvostrano orjentisan. Gradila Budu}nost. Cena 52.500 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542779.

676616 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwi`en, gara`a, bez posrednika.

Tel. 421-437 ili 063/534-505.

676604 NA LI MA NU III dvosoban stan, 62m2, na V spratu, lift, terasa, ukwi`en. Ekstra povoqno, 55.000, {ifra 1004357. Tel. 451-318, 523-193.

677621 U CEN TRU kod Foruma i Keja 50m2 na drugom spratu, cena 51.500, {ifra 1004351. Tel. 451-318, 523-193, 065/850-66-16, www.nekretnine-mojdom.com.

677622 U RAD NI^ KOJ ulici klasi~an dvosoban stan 67m2 sa dve velike sobe, odvojena velika kuhiwa sa trpezarijom, kupatilo sa prirodnom ventilacijom, cena 69.000, {ifra 1003626, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Tel. 451-318, 523-193.

677623 U NI KO LA JEV SKOJ ulici 45m2, dvosoban povoqno, 51.500. Tel. 523-193, 060/07-53782, {ifra 1004502, www.nekretnine-mojdom.com.

677624 UGAO BUL. OSLO BO \E WA i M. Gorkog, 61m2, gleda na dvori{te klasi~an dvosoban, ukwi`en, povoqno, 56.600. Tel. 451-318, 063/101-06-61, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1004500.

677625 SOM BOR SKI BU LE VAR, 55m2, nov dvosoban stan, 40.000E, I sprat. Telefoni: 063/444-743, 021/522-177.

676744 PRO DA JEM u centru, dvosoban stan 40m2, na I spratu. Terasa od 10,5m2 - useqiv odmah.

Noviji. Vredi videti, cena 47.000. Tel. 021/451-318, 060/07305-77, {ifra 1000986. www.nekretnine-mojdom.com.

677618 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 49m2, ~etvrti sprat za renovirawe, 44.300 - www.nekretninemojdom.com. Tel. 523-193, 065/850-66-16, {ifra 1002498.

677619 LI MAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

676718 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en, cena 37.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

676719 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

676720

nedeqa25.novembar2012.

CEN TAR, okolina Ribqe pijace, i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, 676721 www.bomil.rs.

LI MAN, klasi~an 2.0 ukwi`en stan od 56m2, cena 52.500.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

676716 DE TE LI NA RA!!! Klasi~an dvosoban stan od 52m2 na tre}em spratu u izuzetno dobrom stawu za 39.500 evra. Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213. 676701 LI MAN SKA PI JA CA!!! U neposrednoj blizini, okrenut na dvori{te dvosoban stan izuzetno pogodan za preure|ivawe u dvoiposoban, povoqno.

Tel. 063/500-213.

676702 PA RI SKE KO MU NE!!! Dvosoban stan od 43m2 na drugom spratu sa terasom klasi~na gradwa. Hitno i povoqno!!!

Tel. 065/25-00-213.

676703 PRO DA JEM odli~an jednoiposoban stan 39m2, ukwi`en, u zgradi Budu}nosti na Novom nasequ, Savina, 4. sprat, 37.000.

Telefon 064/072-62-71.

64698 PRO DA JE MO jednoiposoban noviji stan na Salajci za 24.000, prvi sprat. Telefoni: 6447-622 i 063/540-165.

64823 PRO DA JE MO nov jednoiposoban stan na Somborskom bulevaru za 36.000. Telefon: 6447622 i 063/540-165.

64825 PRO DA JEM nov ukwi`en jednoiposoban stan kod Sajma za 44.500. Telefon: 6447-622, 063/540-165.

64832 PRO DA JEM i izdajem name{ten dvosoban stan u ~ika Stevinoj, prizemni, centralno grejawe. Budu}nost gradila.

Telefon 063/127-86-25. 63253 PRO DA JEM stan u centru Novog Sada, Ul. Dunavska, 40m2 na spratu, bez posrednika. Telefon: 064/130-5292.

64689

21

PRO DA JEM stan od 52m2, Novo naseqe - [onsi, agencije i posrednici iskqu~eni. Telefon 063/123-23-83.

64764 NO VO GRAD WA! Dvosoban stan 50m2, odvojena kuhiwa, terasa, lift, PTV. Telefon 062/404-870.

64778 PRO DA JEM dvosoban stan ul.

Futo{ki put 34, tre}i sprrat.

Telefoni: 401-031, 061/1354100.

64796 PRO DA JE MO klasi~an dvosoban stan 57m2, na Limanu za 48.000, ukwi`en. Telefon: 6447-622, 063/540-165.

64824 PRO DA JE MO nov dvosoban stan u centru na prvom spratu za 60.000. Telefon:6447-622, 063/540-165.

64826

BU LE VAR OSLO BO \E WA!!!

Mirniji deo bli`e stanici odli~an stan od 75m2 na tre}em spratu sa liftom, hitno i povoqno!!!

Tel. 065/25-00-213.

676704 LI MAN II!!! Dvoiposoban stan ni`e spratnosti za renovirawe!!! Hitno i povoqno!!!

Tel. 063/500-213.

676705 NO VA DE TE LI NA RA, noviji, useqiv, odli~an 2.5 stan od 62m2, odvojen wc i kupatilo, cena 63.000, nova kuhiwa ostaje u ceni. Telefon 6366-952, www.bomil.rs.

676722 CEN TAR, u Maksima Gorkog, odli~an 2.5 stan na II spratu lepo sre|en, cena 76.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

676724 GR BA VI CA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwi`en 2.5-3.0 stan.

Hitno! Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

676725

22

nedeqa25.novembar2012.

OGLASi

NA GR BA VI CI kod Limanske pijace odli~an dvoiposoban stan, 71m2, lift, terasa, ukwi`en i odmah useqiv. Hitno, 63.800, {ifra 1004100, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451318, 523-193, 060/30-88-993.

677626 NA NO VOJ DE TE LI NA RI, 67m2, nov, odmah useqiv stan, Svete Kasapinovi}a ulica, 52.000, kqu~ u agenciji. Tel. 451-318, 523-193, 065/850-66-16, {ifra 1003612, www.nekretnine-mojdom.com.

677628 DVO I PO SO BAN stan 52m2, funkcionalan, 3. sprat, kuhiwa-prozor, brzo useqiv, ukwi`en, bez posrednika, gara`a.

Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505.

676605 DVO I PO SO BAN 61m2, Spens - Radni~ka, stan na prvom spratu, okrenut na dve strane, idealan za advokatsku kancelariju, ordinaciju... Vredi kupiti, stan ukwi`en. Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58.

676608 DVO I PO SO BAN 68m2, centar - V. Pelagi}a, noviji stan na izuzetnoj lokaciji, 1. sprat, okrenut na dve strane, 2 terase, apsolutno bez ulagawa, vredi kupiti. Tel. 065/555-77-58, 021/55-77-58.

676612 ALEK SE [AN TI ]A: 71m2, dvoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, 2. sprat, terasa, CG, lift, zgrada od fasadne cigle.

Hitno!!! Cena 63.800 evra - nije fiksno. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200.

676617 LI MAN I, 63m2, dvoiposoban, ukwi`en, terasa, dvostran 61.800, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

676656 KA TO LI^ KA POR TA, dvoiposoban stan 61m2, IV sprat, dva ulaza, velika dnevna soba, dve spava}e sobe, odvojena kuhiwa, sa terase pogled na centar i tvr|avu, dvori{na strana, pripadaju}i podrum 20m2, 49.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013295.

676696 LI MAN 1, u blizini [tranda, mawi dvoiposoban stan od 63m2, renoviran, ukwi`en i useqiv po dogovoru, cena: 64.000 evra. [ifra: 24132. Tel. 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com. 676682 NO VO NA SE QE kod Crkve odli~an 2.5 stan, bez ulagawa 75m2 na drugom spratu, ukwi`en, dvostrano orjentisan, zidala Budu}nost. Tel. 528-137, 063/538-166.

677824 LI MAN lep 2.5 stan, odli~nog rasporeda 68m2 na tre}em spratu sa liftom, bez ulagawa, pozovite. Tel. 528-137, 063/538166.

677825 LI MAN JE DAN u blizini Spensa, fakulteta, Dunava, dvoiposoban stan 63m2, klasi~an raspored, ukwi`en, dobra cena 59.800. Tel. 528-137, 063/538-166.

677826 CEN TAR, originalno dvoiposoban stan, 50m2, ukwi`en, nov, mirno mesto, odli~an.

Tel. 6615-117.

677668 MA WI dvoiposoban stan u odli~noj zgradi 50m2 Ka}e Dejanovi}, II sprat, terasa, ukwi`en! Cena 44.500. Hitno! Odli~na prilika! Telefon 063108-8017.

677658 LI MAN I, 63m2 Fru{kogorska ulica, dvoiposoban, III sprat, terasa.

Ukwi`en!

59.900. Telefon 063-7776-233.

677659 OD LI ^AN dvoiposoban stan kod Limanske pijace 72m2, II sprat, lift, terasa. Ukwi`en.

Cena 64.000. Telefon 060-6211685.

677660 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem 61.000E. Telefon 063/108-8017.

677661

NO VA DE TE LI NA RA 63m2, na I spratu, ukwi`en. Lift, terasa, 55000 evra. Telefoni: 060/4743-563, 021/522-177.

676741 OD MAH USE QIV, ukwi`en noviji stan 60m2 Cara Du{ana.

Lift, terasa. Hitno! Cena 45.500. Telefon 063-108-8017.

677655 HIT NA PRO DA JA! Perfektan TS, 91m2, Stra`ilovska kod fakulteta, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, novija zgrada, odv. kuhiwa, 2 san. ~vora, ukwi`en, cena 94.500 za ke{ - popust! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 677641 PRO DA JEM nov, odmah useqiv stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwi`en, ima terasu. Hitno! Cena51.500.

Telefon 060-6211-685. 677662 UKWI @EN trosoban stan u Ulici Maksima Gorkog kod SUD-a, 70m2, lift, terasa. Povoqna cena, 59.000E. Telefon 060/621-1685.

677663 HIT NA PRO DA JA trosobnog renoviranog stana od 75m2 na Bulevaru oslobo|ewa, III sprat, lift, terasa, ukwi`en.

64.000 evra. Telefon 060-6211685.

677664 LI MAN III, sre|en, trosoban, bez ulagawa 75m2, povoqno. Telefon 6615-117.

677671 BU LE VAR EVRO PE odli~an, nov, ukwi`en, trosoban stan 71m2, odmah useqiv na drugom spratu 67.000. Tel. 528-137, 063/538-166.

677827 KOD IZ VR [NOG VE ]A trosoban salonac 95m2 na prvom spratu, mirna ulica, povoqno!!! Tel. 528-137, 063/538-166.

677828 U MIR NOJ ULI CI u blizini Bulevara oslobo|ewa ekstra trosoban stan 97m2, ima gara`u 28m2, mo`e kompletno name{ten.

Tel. 528-137, 063/538-166.

677829

KLA SI ^AN, ukwi`en trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom, 77m2, cena:68.000 evra. [ifra: 22774.

Tel. 021/451-570; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com.

676683 HIT NA PRO DA JA, Liman 1, klasi~an trosoban stan, odli~an raspored 77m2, osmi sprat i nije posledwi, ukwi`en, vredi videti! Cena: 67.000 evra. [ifra: 12833. Tel. 065/20-19013; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

676684 IZ U ZET NA PRI LI KA. Odli~an trosoban stan u Maksima Gorkog. Klasi~an, renoviran, sa lepom terasom, zgrada od fasadne cigle.

Tel. 065/2019-010; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. [ifra: 24352.

676685 GR BA VI CA - ukwi`en nov trosoban stan 82m2, odli~an komforan, cena 76.000 i nije fiksna! [ifra: 13915. Tel. 063/182-7627, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

676686 NOV, ukwi`en trosoban stan u Koste Racina, 80m2, potkrovqe (kosine u spava}im sobama). Odmah useqiv. Cena 66.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542779.

676648 SA VE KO VA ^E VI ]A 74m2, klasi~an trosoban stan, dva sanitarna ~vora, dve terase, prvi sprat, 68.600. Tel. 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

676657

dnevnik

HIT NO!! Trosoban 70m2, ukwi`en-useqiv, terasa, lift, CG, zgrada stara 4 god, luksuzno ura|en. Cena 63.800 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

676634 RAD NI^ KA ULI CA - funkcionerska zgrada, 67m2, odli~an raspored, visoki parter uli~na orijentacija, idealno za poslovni prostor. Potrebna redovna ulagawa. Ukwi`en, prazan... Cena 69.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

676635 LI MAN IV, trosoban 77m2, ukwi`en - useqiv, ju`na strana, 2 terase, lift, CG, proto~na topla voda. Cena 71.100 evra.

Tel. 064/823-6604, 021/542-779.

676639 @E LE ZNI^ KA STA NI CA, 75m2 - klasi~an trosoban, 1. sprat, terasa. CG... Ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, trostrano orijentisan, renovirano kupatilo... Cena 56.650 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/6614-200.

676631 PER FEK TAN trosoban stan od 78m2 u novijoj zgradi u Ulici Maksima Gorkog - kod Spensa. Ukwi`en, useqiv, CG, terasa, lift... Cena: dogovor!

Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

676628 KOD IZ VR [NOG VE ]A u Milete Jak{i}a, odli~an, trosoban stan, 83m2 na drugom spratu, vredi videti. Ukwi`en. Cena 92.700. Tel. 021/451318, 523-193, 065/850-66-16, 1004101, www.nekretnine-mojdom.com.

677629 U JE VREJ SKOJ ulici kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom, useqivo oko Nove godine, {ifra 1004376.

Tel. 060/07-53-782, 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com.

677630 NA BUL. EVRO PE 82m2, idealan trosoban stan gleda na dve strane veliki dnevni boravak, cena 950 evra/m2. Tel. 451-318, 523-193, 063/550-387, www.nekretnine-mojdom.com.

677631 PRO DA JEM na Limanu II, odli~an stan 90m2, u Vladislava Ka}anskog. Stan je ukwi`en, useqiv. Vredi. [ifra 1002240, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 065/850-66-16, 451-3118.

677632 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA u vojnoj odli~noj zgradi, 78m2, na 4. spratu, lift, terasa, ukwi`en, cena 71.000.

Tel. 063/101-06-61, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com.

677627 LI MAN, odli~an 3.0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, nove vodovodne i strujne instalacije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Telefon 063/828-83-77.

676726

CEN TAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i odmah useqiv, cena 80.400. Telefon 636-6952.

676727 NO VO NA SE QE, K. Dejanovi}, ukwi`en trosoban, 87m2, V sprat, lift, terasa, luks, komplet renoviran. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

676740 NO VO NA SE QE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 676723 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv dvori{ni TS, 58m2, u Suboti~koj ulici, renovirano kupatilo i kuhiwa, deo dvori{ta od 30m2, PVC stolarija, sig. vrata, ukwi`en, cena samo: 14.500. Telefoni: 021/523700,065/5536-212.

677643 DVO I PO SO BAN visoki parter, velika terasa, pogodno za decu, komforan. Povoqno, mo`e i zamena za garsoweru. Telefon 060/146-56-51.

62888 HIT NO prodajemo dvoiposoban noviji stan kod Sajma za 51.000. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

64828 SE GE DIN, prodajem trosobni stan 72m2, u blizini „Teska�.

Cena 32.000E, mo`e i na rate.

Telefoni 021/6612-600, 063/535-944.

64681 PRO DA JEM bez posrednika trosoban stan na Limanu II, sa dvori{ne strane, ulica Bo{ka Buhe, povr{ine 69m2, cena 70.000E. Telefon 064/357-25-10.

64724 PRO DA JEM trosoban stan 86m2- 85.000Evra na Limanu IV/ 2. sprat. Telefon 064/112-7214.

64759 UKWI @EN! Odmah useqiv, 3.0-soban, 62m2, novija gradwa.

Bez ulagawa. Telefon 062/404870.

64776

LI MAN, odli~an, ukwi`en 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 676729 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 89m2, sre|en, cena 79.500. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

676730 NA NO VOM NA SE QU, zgrada iz 2004. godine, lep miran kraj 99m2, prazan, ukwi`en, useqiv, hitno, 72.000. Tel. 523193, 063/101-06-61, www.nekretnine-mojdom.com.

677633 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA 94m2 u vojnoj zgradi troiposoban stan ukwi`en, prazan, na ~etvrtom spratu, 87.500, {ifra 1004352, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451318, 063/101-06-61.

677634 U CEN TRU u @elezni~koj ulici salonski troiposoban stan 85m2. Povoqno, 82.500. Tel. 060/07-53-782, {ifra 1004517, www.nekretnine-mojdom.com.

677635

dnevnik

OGLASi

TRO I PO SO BAN 100m2, Bgd kej - Koza~inskog, izuzetan stan na izuzetnoj lokaciji, I sprat, lo|a, okrenut na 2 strane, blizina Dunava, pijace, {kole, zgrada od crvene fasadne cigle, vredi kupiti. Tel. 021/55-77-58, 065/555-77-58.

676610 MAK SI MA GOR KOG 89m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, visina plafona 3.20m, 83.000. Tel. 444107, 633-7853.

676658 OD LI ^AN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo useqiv. Cena: 77.000 evra. [ifra: 23835. Tel. 021/520-231; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com.

676687 PRO DA JEM ili mewam, 3.5-soban stan povr{ine 86m2 u Seqa~kih buna. Sre|en, 3. sprat, blizu osnovne {kole, lepa terasa, okrenut na sun~anu stranu - jugoistok. Mogu}a zamena za ve}i dupleks u centru. Tel. 064/134-04-59, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. [ifra: 24354.

676688 SA LON SKI troiposoban 96m2, centar, Stra`ilovska ulica kod Isidorine gimnazije, III sprat bez lifta, ukwi`en, mo`e zamena za garsoweru, hitno! 69.000. Tel. 063/517846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013277.

676697

EKS KLU ZI VAN troiposoban 86m2, Seqa~kih buna, Novo naseqe, III sprat, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen stan, tri spava}e sobe, velika terasa, mirna ulica, ostaje ugra|en name{taj, ukwi`en. 79.000. Tel. 063/517846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021108.

676698 U VOJ NOJ ZGRA DI na Bul. oslobo|ewa prodajem odli~an troiposoban stan 94m2 na IV spratu. Dva lifta, dve terase, ukwi`en. Cena 87.000. Telefon 063-7776-233.

677665 LI MAN I, nov, odmah useqiv, ekskluzivno sre|en stan 125m2. ^etvorosoban, ukwi`en, lift, terasa. Izuzetan! Telefon 063-7776-233.

677666 OD MAH USE QIV salonski stan 136m2 kod Dunavskog parka, II sprat, Ukwi`en, lift, terasa. Povoqno! Cena 125.000. Telefon 063-108-8017.

677667 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwi`en stan 100m2 u novijoj zgradi. Tel. 528-137, 063/538-166.

677830 NO VO NA SE QE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan 106m2 na prvom spratu, bez ulagawa. Tel. 528137, 063/538-166.

677831 U NE PO SRED NOJ BLI ZI NI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra: 13867. Tel. 063/520-296; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

676689

USE QIV ~etvorosoban stan 147m2, odli~an polo`aj, veliki dnevni boravak, wc, kupatilo, tri terase, gara`a, ukwi`en. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505.

676606 NA GR BA VI CI, ~etvorosoban stan, 105m2, nov, ukwi`en, u odli~nom stawu, {ifra 1004317, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 060/07-53-782.

677636 KOD SKUP [TI NE salonski stan, 137m2 na drugom spratu, zgrada je sa liftom, ukwi`en, odli~na cena, 123.000, {ifra 1003338. Tel. 523-193, 065/85066-16, www.nekretnine-mojdom.com.

677637 GR BAV CA, nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 5.0 stan od 110m2, cena 97.900. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

676731 GR BAV CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2.

Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

676732 BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 79.350. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

676728 DU NAV SKI PARK!!! ^etvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

676706 LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

676707 DU NAV SKI PARK!!! Salonski stan 4.0 od 136m2 kompletno za adaptaciju u odli~noj zgradi, dvostran!!! Tel. 063/500213.

676708 NO VO NA SE QE!!! Kod {kole i vrti}a petosoban stan ni`e spratnosti!!! Pozovite!!!

Tel. 065/25-00-213.

676709 ^E TVO RO SO BAN stan, 83m2, na Novoj Detelinari, ukwi`en, dupleks. Hitno i povoqno, 61.800, jednoiposoban u dowoj eta`i i u gorwoj eta`i dve sobe. Tel. 065/850-66-16, 451318, www.nekretnine-mojdom.com.

677638 CEN TAR Petra Drap{ina, petosoban dupleks 122m2, ukrasne kosine, ukwi`en, tri sanitarna ~vora 100.500. Tel. 444107, 633-7853.

676659 UKWI @EN! Centar, Ul. Sowe Marinkovi}, 104m2. Mo`e zamena za mawi. Telefon 062/404-870.

64777 PRO DA JE MO ~etvorosoban noviji stan kod Sajma za 60.000, ukwi`en. Telefon: 6447-622, 063/540-165.

64829 PRO DA JEM nov troiposoban stan dupleks 86m2, useqiv odmah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

62768

nedeqa25.novembar2012.

PRO DA JEM troiposoban stan na Limanu IV izuzetno dobra lokacija. Telefon 021/6369008.

64255 PRO DA JEM troiposoban stan 127m2, strogi centar ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon 063/8150-622.

64730

TE LEP, blizu Limana IV, mawa ku}a za ru{ewe na placu od 750m2, front 15 metara. Zona porodi~nog stanovawa. Cena 70.000 evra - nije fiksno. Tel. 064/823-6604, 6614-200.

676643 PO RO DI^ NA KU ]A na Telepu 220m2, plac 354m2, prizemqe, sprat i mansarda, radionica u dvori{tu, tri zasebna trosobna stana od po 73m2, ukwi`ena. Tel. 063/517-846, www.agencija-lider.co.rs, {ifra: 3040137.

676691 TE LEP!!! De luks ku}a sa bazenom na lepom placu!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 676699 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ul., prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Telefon 063/828-83-77.

676734 UKWI @E NA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

676735 TE LEP, Bolmanska 26, ukwi`ena trosobna ku}a 100m2/plac 1300. Fiksna cena 85.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/78099-09.

676737 NO VI SAD, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, 2 komforna trosobna stana 73m2 i 63m2, (zasebne celine), sa posebnim brojilom, 2 gara`e po 15m2, i placem 350m2, cena 50.000 evra. Hitna prodaja.

Telefoni: 063/11-24-911.

021/526-622.

676748 KU ]A, Petrovaradin, 110/500m2, odli~na lokacija. Tel. 021/450417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com.

677833 SREM SKA KA ME NI CA, {iri centar, dobra prizemna trosobna ku}a, stambene povr{ine 110m2, ravan plac od 779m2, ku}a ima pogled na grad i Dunav, ukwi`ena, mirna ulica, eta`no grejawe, suteren, gara`a, pe~ewara! Cena: 75.000 evra. [ifra: 119. Tel. 064/1340459; 065/20-19-006, www.solisnekretnine.com.

676663 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 85.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

676650 VE TER NIK, odli~na ukwi`ena spratna ku}a, 260m2/510m2.

Prelepa! Cena 110.000E. Telefoni: 021/522-177, 0604743563.

676739

23

KU ]A 110m2, trosobna, sa nusprostorijom - jednosobnim stanom, plac 500m2, izlazi na 2 ulice. Komplet sre|ena, zidano ciglom. Brzo useqiva. Cena 63.800 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601, 021/424-963.

676625 AGEN CI JA LI DER kupuje za poznate kupce ku}e na selu, seoska imawa i poqoprivredno zemqi{te u Vojvodini. Isplata u gotovini. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs.

676690 KU ]A 75m2, plac 1400m2, Iri{ki put, vikend ku}a na izuzetnoj lokaciji - „preko puta vinske ku}e Kova~evi}„, front 13m, na placu struja, voda, telefon, odmah useqivo, vredi kupiti. Tel. 063/7-333621, 021/55-77-58.

676609 OD LI^ NA {estosobna ku}a na ^ardaku, 180m2, plac 1000m2 - kvadratnog oblika, ukwi`ena - odmah useqiva, gradwa sendvi~ zid... Cena 125.000 evra nije fiksno. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

676640 KU ]A, Bocke - Brestovi, 200/600m2, nova, pogled na grad, asfalt, bazen, struja, voda, predato na ukwi`bu. 58.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-nekretnine.com.

677832 KU PU JEM obradivo zemqi{te od 5-50ha u Ba~koj. Telefon 063/11-24-911.

676746 NO VI SAD, Slana Bara, 215m2, plac 480m2, CG, fasadna cigla, parket, 2 el. brojila, dva kolaska ulaza, tri gara`e.

Cena, dogovor, a mo`e i zamena za JIS stan i doplata. Telefoni: 021/526-622; 063/1124-911.

676749 LO KA CI JA na Novoj Detelinari, dozvoqena gradwa stambene zgrade P+3+PK u dupleksima... Cena: 200.000 evra, mogu i kvadrati. Za vi{e informacija 064/2003-103.

676664 ZE MQI [TE na autoputu Beograd-Novi Sad od 20.000m2.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

676733 NO VI KNE @E VAC, 15 ha obradivog zemqi{ta - III i IV klasa. Telefoni: 021/526-622, 063/11-24-911.

676750 RA KO VAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Povoqno! Telefon 063-10-880-17.

677644 PLA CE VI, Popovica, Bocke, gra|evinski, odli~no locirani, pogled. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

677838 KU ]A na Telepu, na dobroj lokaciji, povoqno. Telefon 063/896-7201.

64439 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 061/249-8409, 062/107-29-96.

64742 PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894.

64757 PRO DA JE MO ku}u od 150m2 na Salajci za 120.000 sa eta`nim grejawem, ~vrst materijal, gara`a. Telefon: 063/540165.

64831 PE TRO VA RA DIN - novija ku}a sa vi{e stanova na velikom placu i dobrim papirima.

Ekstra lokacija. Telefon: 063/585-076.

64841 PRO DA JEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu.

Telefon 060/7668810.

64584 KA ME NI CA - ku}a, 100m2 (4 sobe), parketi, centralno grejawe, pogled na Dunav, plac 350m2, 33.000E ili zamena za stan-lokal. Telefon 064/14654-74.

64780 VE TER NIK - prodajem 2 ku}e na placu, vlasnik, ukwi`eno 95.000E. mo`e zamena mawi stan i doplata. Telefon 065/823-89-60.

64450

24

nedeqa25.novembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

ZA IZ DA VA WE! Eks klu zi van po slov ni pro stor, na atrak tiv noj lo ka ci ji, ceo sprat, Bul. oslo bo |e wa, po vr {i ne 600m2, po slov na zgra da, use qiv. Tel. 421-437 ili 063/534-505.

676607

IZ DA JEM ga ra `no me sto u sprat noj ga ra `i iz nad AMK No vi Sad na Li ma nu. Te le fon 064/1887089.

64761

KU PU JEM sve vr ste auto mo bi la mo `e i ha va ri sa na. Do la zim od mah po po zi vu. Pla }am mak si mal no na li cu me sta. Te le fo ni: 064/3377695, 062/ 8231298, 824611.

63562 JU GO in 2007, kao nov, pen zi o ner vo zio, 30.000km, ce na: 1.700E. Te le fon 064/11-22-706.

64804 PRO DA JEM „za sta vu 101 ska la 55” 2006. go di {te, ben zin plin (fa bri~ ki), vu~ na ku ka, re gi stro va ni.

Kon takt: 064/338-58-64.

64806

dnevnik

PRO DA JEM no vi je ko lor te le vi zo re svih ve li ~i na (E37, E55, E72), 100 pro gra ma, TXT. Do sta vqam na adre su. Nonstop, Mla den. Te le fo ni: 021/421-516, 064/157-25-14.

63835 KU PU JEM is prav ne i ne is prav ne ko lor te le vi zo re, LCD, pla zma, no vi je lap-top ra ~u na re, mak si mal na is pla ta.

Do la zim! Non-stop, Mla den!.

Te le fo ni: 021/421-516, 064/15725-14.

63836

PRI ROD NI pre pa rat pro tiv he mo ro i da, is pi tan u nad le `noj slu `bi i li~ no pro ve ren, eli mi ni san za 7 da na, de da Ra do{. Te le fon: 064/240-55-49, 037/490-797.

64779

Da na, 27. 11. 2012. go di ne na vr {a va se du ga i tu `na go di na.

Bo ja Sto ja no vi} Ma ma, oti {la si osta vi mi bol, su ze da ve~ no tu gu jem.

Ma ma je di na mo ja, ne ka Ti je ve~ na sla va i hva la za Tvo ju ne se bi~ nu qu bav.

Tvo ja ne u te {na }er ka Du {an ka unu ke @eq ka i Ta wa i pra u nuk Da rio.

64721

3 S E ] A W E

PRO DA JEM iz no {e ne ko ke no si qe te {ke 2 kg i 18 ne deq ne ko ke. Mo gu} nost do sta ve.

Te le fo ni: 069/511-93-22, 063/511-932.

64855

Ste van @i vo ti} 25. 11. 1996 - 25. 11. 2012.

ZA AUTO PE RI O NI CE od li~ na ker he ro va ma {i na vi so kog pri ti ska (210 ba ra) i usi si va~.

Po voq no.

Te le fo ni:064/134-5770, 6365-018. 64646 PRO DA JEM kom plet 5 ma {i na+kom pre sor od 300 li ta ra, za iz ra du PVC sto la ri je. Ma {i ne su is prav ne, ce na 6.000 evra.

Te le fon 064/205-41-28. 64783 TRA^NA te ste ra, li ve na, to~ ko vi fi80cm opre ma: apa rat za le to va we te ste ra, za raz me ta we te ste ra, te ste re u tra ka ma ra znih di men zi ja, du bo re za~ ke te zge. Te le fon 062/1589560.

64800

PRO DA JEM ku }u u Zma je vu oko 120m2 sa pla cem od 8 ari i 71m2, bez po sred ni ka. Te le fon: 065/526-9795.

64690 KU ]U u N. Slan ka me nu pro da jem za 28.000E ili me wam za ma wi stan u No vom Sa du. Te le fon 064/241-0342.

64769 PRO DA JEM ku }u u Ru men ki, 120m2+80m2 pot kro vqa (ne do vr {e no) na 1.200m2 pla ca. Ve o ma po voq no. Te le fon 064/20541-28.

64781 PRO DA JEM ku }u 180m2, Ba~ ki Pe tro vac, 7 ari, dvo ri {na, ve li ka ha la za iz ra du me tli.

Ora ni ca iza ku }e, 43a. Te le fon 021/781-242.

64866 PRO DA JEM ku }u u Ri vi ci ili me wam za od go va ra ju }i stan u N. Sa du. Te le fon 061/6855-533.

64716 KU ]A 60m2, sa 5 ari pla ca, kom plet na in fra struk tu ra, Sta ra Pa zo va, cen tar, gre ja we na plin, ukwi `e na, ce na po do go vo ru. Te le fon 063/8-213-248.

64733 U SREM SKIM KAR LOV CI MA u cen tru pro da jem stam be ni obje kat, ~e ti ri so be, dva ku pa ti la, pred so bqe, ku hi wa i te ra sa. Te le fon 063/582-686.

64805 U FU TO GU pro da jem plac kod no ve Osnov ne {ko la. Te le fon 063/502-042.

64719 PA RA GO VO, plac 1400m2 na glav nom pu tu. 1m2 / 30E. Te le fon 063/86-26-504.

64869 PRO DA JEM plac na Po po vi ci po vr {i ne 1100m2, re gi ja Bu xak, sa pre le pim po gle dom na grad. Te le fon: 064/1789-789.

64340 PRO DA JEM gra |e vin sku par ce lu 6000m2 sa iz gra |e nim pri stup nim pu tem ko ji iz la zi na Ru me na~ ki put i kom plet no je ko mu nal no opre mqen. Te le fon 069/4776100.

64373

PE TRO VA RA DIN - pla ce vi: 750m2, 900m2, 1300m2, 2100m2, do zvo qe na grad wa, do bra lo ka ci ja. Te le fon: 063/152-052-1.

64842 PE TRO VA RA DIN - plac 100m2, front 35m2, sre |en, sa sta rom ukwi `e nom ku }om, 100m od glav ne uli ce. Te le fon: 063/585-076.

64843 PE TRO VA RA DIN - glav na uli ca, ru {ev na ku }a 120m2 na pla cu 730m2, do zvo qe na grad wa 1000m2, ce na 85.000E. Te le fon: 063/152-052-1.

64844 PO PO VI CA - 50m od glav nog pu ta 2200m2, plac, vo da, plin, te le fon na pla cu, do zvo qe na grad wa, ce na 22E/m2. Te le fon: 063/585-076.

64845 PRO DA JEM vi ken di cu za sta no va we sa vo} wa kom na pla cu od 1700m2 po tez Ma la Te ste ra.

Te le fon: 060/7668810.

64583 PA RA GO VO, plac 1085m2, 10E, do zvo qe na grad wa, uli ca Bo kvi ca, po voq no, na ra te.

Aca. Te le fo ni: 063/ 532-362, 021/6624-269.

64726 PRO DA JEM far mu u Sen ti, objek ti 2.500m2, ze mqi {te 3 hek ta ra. Ce na 125.000 evra.

Mo `e za me na.

Te le fon 061/200-66-33.

64870

PRO DA JEM ili iz da jem uli~ ni lo kal u pri ze mqu Ma ster cen tra No vo sad skog saj ma. Lo kal se sa sto ji od pri ze mqa + ga le ri ja, ukup ne po vr {i ne 250m2. Ukwi `en, od mah use qiv. Tel. 063/527-459; 021/520231, www.solis-nekretnine.com. [i fra: 80389.

676661 PRO DA JEM raz ra |en i opre mqen lo kal na Gr ba vi ci, 40m2 uli~ ni sa ba {tom, ce na: 80.000 evra. [i fra: 80027. Tel. 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

676662 PRO DA JEM lo kal u @e le zni~ koj uli ci 83m2, po voq no...

Tel. 063/538-166.

677816

NA BU LE VA RU EVRO PE, pro da jem od li ~an lo kal - ugao sa Ul. Ko ste Ra ci na, 150m2, gra dio Moj Dom. Tel. 021/451318, 523-193, 063/550-387, www.nekretnine-mojdom.com.

677610 ULI^ NI lo kal sa por ta lom u Pe tra Drap {i na u bli zi ni B. oslo bo |e wa 31m2. Hit no i po voq no. Tel. 063/101-06-61, 523193, www.nekretnine-mojdom.com.

677611 IZ DA JEM lo kal 80m2, Ul. @e le zni~ ka - ne ma iz log. Te le fon 063/505 - 198.

64592 IZ DA JEM lo kal od 17m2 na Bul. oslo bo |e wa. Te le fon 063/534-435.

64671

IZ DA JE SE lo kal 90m2 na Bu le va ru oslo bo |e wa 51 u No vom Sa du. Te le fon 061/285-0517.

64732 IZ DA JEM lo kal 50m2 ul, Mi ~u ri no va kod Saj ma iz log do uli ce, tri od vi je ne ce li ne, po go dan za kan ce la ri je. Ce na 150E. Te le fon: 021/544-540, 063/517-290.

64852 PRO DA JEM do bru i raz ra |e nu rad wu na auto bu skoj sta ni ci, na Li ma nu III, Uli ca Na rod nog fron ta 28, No vi Sad. Te le fon 063/500-345.

64640 PRO DA JEM lo kal od 50m2 na No vom na se qu. Od li~ no sre |en. Te le fon 064/205-41-28.

64782 U SREM SKIM KAR LOV CI MA u cen tru pro da jem po slov ni obje kat sa la gu nom. Te le fon 063/582-686.

64807

PRO DA JEM zbog se lid be sko ro no vu ku hi wu be` bo je, se dam ele me na ta + du pla su do pe ra, du `i na 3m. Te le fon 063/80-37450.

64654

BA GAT, dru ge {i va }e ma {i ne po pra vqam, br zo, kva li tet no, jef ti no, vr {im pro da ju {i va }ih ma {i na, in du strij skih pe gla, Cvi ja no vi}, Ul. Je vrej ska br. 23. Te le fon: 021/421-452, 064/131-2135.

62935 HI DRO I ZO LA CI JA rav nih kro vo va, te ra sa, po dru ma, {ah ti i ba ze na. Skup {ti na ma sta na ra mo gu} nost od lo `e nog pla }a wa. Te le fon 021/454-157, 063/540-596.

63506 PE] KAR: zi da mo ka qe ve pe }i, ka mi ne, no ve, po lov ne pe }i.

Ko tlo vi za ka qe ve pe }i. Ide mo i van gra da. Te le fon 064/1757-053.

64573 MO LER SKO - FAR BAR SKE USLU GE. Ra dim i ma we po slo ve. Te le fon 063/173-2692, maj stor Mi ki.

64692 MAJ STOR za po prav ke kro va ako cu ri i vla `i po prav ke dim wa ka, ~i {}e we olu ka, pre gled kro va pred zi mu. Te le fon 6434-313, 064/157-1404.

64725 VR [IM ma we sto lar ske uslu ge. Te le fon 504-171 ili 064/351-2891.

64734 KRO JA^, {i ve we pan ta lo na i suk wi. Po prav ke ra znih vr sta.

Naj po voq ni je u gra du. Te me rin ska 8, dvo ri {te.Te le fon 6612-570 od 9-12 i od 15-19.

64795 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

64893

PRO DA JEM pi {toq ka li bra 9, mar ke CZ M-88, nov, ne ko ri {}en, za kup ca po treb na do zvo la. Te le fon 021/504-629.

64836

S qu ba vqu, Tvo ja de ca.

64901

RE NO MI RA NOJ agen ci ji za ne kret ni ne d.o.o „Sta tus” po treb ni agen ti pro da je sa is ku stvom. Od li~ ni uslo vi! Oba ve zna vo za~ ka do zvo la. Te le fo ni: 063/441-663, 063/11-24-911.

676751 AGEN CI JI „BO MIL” po tre ban agent pro da je sa is ku stvom, fik sna pla ta + %. Te le fon: 636-6952, www.bomil.rs.

67673 KU]NA NE GA bo le snih, sta rih u va {em do mu. Nu di mo: me di cin ske se stre, ge ron to ne go va te qi ce, ge ron to do ma }i ce, pe di ja trij sku se stru, za ko ri sni ke u ze mqi, ino stran stvu.

Te le fon 021/400-148.

64816 AGEN CI JA za ~u va we, pod u- ~a va we de ce svih uz ra sta u No vom Sa du, Evro pi, nu di mo: be bi si ter ke, pe di ja trij ske se stre, vas pi ta ~i ce, po mo} po ro di qa ma. Te le fon 021/400-148.

64817

KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zlat ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu. Te le fo ni: 063/8-318-180, 021/451-409.

58595 HRA NA za pa pa ga je, ze be, ka na rin ce, hr~ ko ve, ze ~e ve, go lu bo ve, ko ki ~ar ku ku ruz, sun co kret, ~i ste `i ta ri ce, p{e ni ca za ku va we. Fu to {ka pi ja ca, te zga 189.

64413 PRO DA JEM dr va: hrast, ba grem i ja sen, 3500 din me tar.

Pre voz gra tis. Te le fo ni: 061/617-22-19, 063/77-19-142.

64621 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aubo mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

64627 PRO DA JEM ori gi nal Vi le ro vu Taj nu ve ~e ru. Te le fon 021/6333-551.

64679 PRO DA JEM me wa~ ni cu u ra du na od li~ noj lo ka ci ji. Te le fon 061/68-55-333.

64715 KU PU JEM zla to. Naj bo qa ce na u gra du.

Te le fon 064/9945002 Sa vi}.

64794

Dve tu `ne go di ne su pro {le od ka ko ni si sa na ma.

Ja smin ko Za ri} 1960 - 2010.

Vre me tu gu ne mo `e da iz le ~i.

Ve~ no u na {im sr ci ma.

S qu ba vqu: ma ma Ma ra, se stra Ja smin ka, se stri }i Ve sna i Alek san dar.

64658

S E ] A W E

no vem bar 1997 - no vem bar 2012.

Ko sta S. Ko va ~e vi} Vo li mo te.

Bo ja na, Ko sta, @e qa na i Vla di mir.

64744

Tri go di ne su od smr ti na {eg dra gog oca i su pru ga

Ste va na Sta no je va Vre me pro la zi, ali osta ju tra go vi ko ji se ne bri {u, se }a wa ko ja ne ble de, qu bav i do bro ta ko ja se ne za bo ra vqa.

Uspo me nu na te be ~u va ju: tvo ja su pru ga Ma ra, }er ke Ru `i ca i So fi ja sa po ro di ca ma Igi} i To kin.

64688

^iTUQe l POMeni

dnevnik

T U @ N O S E ] A W E

P O M E N

Slo bo dan \u ro vi}

Mi lan [o vqan ski Ba ta

28. 2. 1952 - 28. 11. 2009.

Po do bru te pam ti mo i sa po no som po mi we mo...

Tvo ja su pru ga Sla vi ca, sin Bran ko, }er ka Dra ga na sa po ro di com.

25. 11. 2006 - 25. 11. 2012.

[ E S T O G O D I [ W I P O M E N

T U @ N O S E ] A W E

Zo ran ^o li}

Je le na Bo `i} Je le na, Je co si ne moj, te `ak je `i vot bez te be.

Ma tu ra je bi la a ti svo je sno ve ni si is pu ni la.

U sr cu na {em ista je ra na iako ni si dve go di ne sa na ma.

U sr cu tu ga, na gro bu ti {i na, a u ku }i ve li ka pra zni na.

Sr ce pla ~e, du {a bo li iz gu bi li smo {to se naj vi {e vo li.

64864

P O M E N Naj dra `oj ma mi, su pru zi, ba ki i tet ki

Smi qa ^o li} Uvek i za u vek u sr cu tvo je ma me i ta te, se stre @eq ke, Mi le ta i tvo jih ma le nih Jo va ne i Pe tra.

S qu ba vqu, po ro di ca.

64718

So fi ji La tov Pe tro vi}

2011 - 2012.

Pro {la je pr va go di na otkad si oti {ao. Sve smo ma we sa mo tu `ni, sve smo vi {e i po no sni na te be. I sve smo si gur ni ji da si bio naj bo qi od nas...

Tvo ja po ro di ca \i vuq skij.

25112012-P

Sa ne iz mer nom tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da nas je za u vek na pu sti la na {a vo qe na su pru ga, ma ma i ba ka

64659

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

^e ti ri pre du ge go di ne bez te be. Ne ma da na da ni si u na {im mi sli ma i sr ci ma.

IN MEMORIAM

10. 7. 1994-26. 11. 2010.

Po ro di ca [o vqan ski - Da kan iz \ur |e va.

25

To mi slav \i vuq skij

S E ] A W E

Pri mi pu no po zdra va od tvo jih naj bli `ih.

64799

nedeqa25.novembar2012.

U ne de qu, 2. 12. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na gro bqu „]u ko vac” u Vrd ni ku odr `a }e mo {e sto me se~ ni po men

Bi qa na Pa ro {ki 29. 11. 1952 - 24. 11. 2012.

Sa hra na na {e vo qe ne je 26. 11. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su prug Mi lan, }er ke Je le na i Zo ri ca, unu ka Kri sti na, unu ci Vu ka {in, Du {an i Mi lan.

Sa bes kraj nom qu ba vqu, Tvo ji naj bli `i.

OG-1

64701

Ko lek tiv „Baby Blue” iskre no sa u ~e stvu je u bo lu po ro di ce po vo dom smr ti

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav se stri, sva sti ki, tet ki i ba ki

Na ta li ji Vug de li} Po no sno se se }a mo i u sr ci ma te ~u va mo.

Su prug Vuk i sin Dra gan sa po ro di com.

64861

Qu bi ci Go lu bo vi}

26. no vem bar 1992 - 26. no vem bar 2012.

1934 - 2012.

So fi ji Si mi}

Dva de set go di na pro |e bra te, ra no `i va, Ba jo moj

od: se stre Mi ce, ze ta Sa ve i se stri ~i na Qi qa ne i Sta ni sla ve sa po ro di ca ma.

od tam bu ra {kog or ke stra „Ro man sa”.

Po sled wi po zdrav od svih za po sle nih i @eq ke Mi ka la~ ki Si mi}.

64898

64904

Po sled wi po zdrav maj ci na {eg pri ja te qa Du {a na

Pro {lo je pet tu `nih go di na od ka ko ni je sa na ma na{

So fi ji Si mi}

25. 11. 2007 - 25. 11. 2012.

64909

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da nas je na pu sti la na {a ma ma i ba ka

Raj ko (Du {a nov) No va ko vi}

So fi je Si mi}

Bo rac voj ske RS - pred sjed nik op {ti ne Pe tro vac 1953 - 1992.

Kad se bra }a sta nu ra sta ja ti i cr na }e ze mqa pro pla ka ti.

Tvoj Po po.

634-P1

Da na, 26. no vem bra 2012. na vr {a va se dva de set go di na od po gi bi je.

Qu bi ca Go lu bo vi} 1934 -2012.

Mi lan Kr kqu{

Sa hra na je 25. 11. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, u Bu kov cu. od Gel sa i Ro ska sa po ro di ca ma.

O`a lo {}e ni: sin Mi ta i unu ci La zar, \or |e i Mi lo{.

64908

P O M E N Pro {lo je vi {e go di na od ka da nas je za u vek na pu sti la na {a dra ga su pru ga, ma ma, sve kr va i ba ka

P O M E N Da na, 27. 11. 2012. go di ne na vr {a va se se dam go di na od ka ko ne ma na {eg vo qe nog

Mno go nam ne do sta je{, sa qu ba vqu i tu gom ~u va mo te od za bo ra va.

Tvo ji naj mi li ji.

64905

64903

S E ] A W E

Raj ko (Du {a nov) No va ko vi} Bo rac voj ske RS - pred sjed nik op {ti ne Pe tro vac 1953 - 1992.

Kroz sva is ku {e wa `i vo ta pro {ao si us prav no i iz we ga oti {ao hra bro i do sto jan stve no. @i vje }e{ u na {im sr ci ma, is pu we nim bo lom i po no som, dok je nas i lo ze na {e.

Mi la na Isa ko va di plo mi ra nog ve te ri na ra

Da nil ka - Da na Br zak We ni naj mi li ji.

64808

Tvo ja dra gi lik, qu bav i do bro ta za u vek }e osta ti u na {im mi sli ma i sr ci ma.

Tvo ji naj mi li ji: unu ka Mi li ca, su pru ga An |el ka, sin Mi {a i k}er ka Mi la da.

64846

Si no vi Mar ko i Mi lo{, }er ka Je le na, bra }a Ste van, Bran ko i Zdrav ko sa po ro di ca ma, se stre Da rin ka, Ne ven ka i Ra doj ka sa po ro di ca ma.

Dra go slav Pa pa do po lo 1995 - 2012.

Po ro di ca.

634-P

64840

26

07.00 08.00 08.05 08.30 08.55 09.20 09.45 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 18.00 18.50 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.35 01.30

Верски недељник Вести Прсте да полижеш Све о животињама Академац Увек медаља Зелено, волим те зелено- квиз Кад зазвони Бразде Вести Еко Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Нека песма каже Двоугао ТВ Дневник Све(т) око нас Поаро: Убиство у Месопотамији Државни посао ТВ Дневник Дивља скандинавија Бесни пси Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: Турнеја, филм Грување Поаро: Убиство у Месопотамији

Миранда Колклажур

Турнеја Некада успешан телевизијски продуцент Жоаким Занд враћа се из Америке у своју родну Француску, где је претходно све оставио иза себе, укључујући пријатеље, непријатеље, чак и сопствену децу. Са њим је дошла и бурлескна стриптиз група, чијим је чланицама обећао величанствен наступ у Паризу. Улоге: Миранда Колклажур, Сузан Ремзи, Дрти Мартини Режија: Матју Амалрик (РТВ 1, 22.50)

07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

tv program

nedeqa25.novembar2012.

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Балкан експрес: Гужва у отаџбини, филм Како...Препознати Вивалдијеву зиму Како...Овце и овчари Траговима давне прошлости (слов) Духовка (слов) Верска емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Такмичење војвођанских мађарских хорова Под истим кровом Док.филм (рус) јез са титл. на српски Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Лендава-мој гост: Вилмош Ваш (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Хало ТВ (мађ) ТВ Спорт (мађ) Амерички пиштољ, филм

07.30 08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Књижевни магазин Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Акција Здравље и Ви Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Улови трофеј Док. емисија Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Шабан и Илда Шаулић

Балканском улицом

07.00 Цртани филм 07.30 Путовања сербез задовољства и уживанције 08.00 Азбука родитељство 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 09.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.15 Свечана академија поводом Дана присаједињења 12.30 Азбука родитељства 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм: Земљотрес у Њујорку 1. део 15.35 Витраж 16.00 Вести 16.10 Серијски програм 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.20 Неон сити 18.30 Сећања 19.00 Објектив 19.30 Документарни програм 20.00 Ево нас код вас 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Филм: Земљотрес у Њујорку 2. део

Храна и вино (Новосадска ТВ, 17.35)

09.30 Преглед Евролиге 10.30 Руска лига: Спартак - Динамо (директно) 12.30 Холандска лига: Рода – Ајакс (директно) 14.30 Премијер лига: Сwванса – Ливерпул (директно) 16.30 НБА уживо 17.00 Ф1: Бразил – Трка (директно) 19.00 Шпанска лига: Атлетико Мадрид – Севиља (директно) 21.00 НБА: Бруклин – Портланд (директно) 23.30 Шпанска лига: Леванте – Барселона 01.15 Премијер лига: Тотенхам – Вест Хем

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 07.00 Фарма, 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.30 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 18.30 Инвестиције, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Бибер плус, 21.30 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

Ове и следеће недеље, гости Весне Дедић биће Шабан Шаулић и Илда Шаулић. Шабан је говорио о свом детињству, родитељима, супрузи Гордани, како ју је освајао, како је реаговао на вести када су му се рађале ћерке, како када се родио син, који је то најтужнији тренутак у његовом животу био, а када се радовао као мало дете и заплакао од среће. У паузама између прича, певао је део песама које су обележиле његову каријеру. (РТС 1, 13.30) 06.05 09.06 11.00 11.03 12.35 13.00 13.15 13.20 14.07 14.48 15.05 15.15 16.00 16.05 17.03 17.29 18.22 18.56 19.30 20.05 21.05 22.10 22.15 23.55 00.10 01.04 02.36 03.29 04.49 05.46

06.00 07.15 08.30 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 19.00 19.15 20.30 22.30 01.00 02.00

Јутарњи програм Жикина шареница Вести Дизни на РТС, амерички анимирани филмови (сви) 7 РТС дана Дневник Време, стање на путевима Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Вести САТ Вести Јагодићи Задња кућа, Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Јагодићи Ја имам таленат Вести Смрт на сахрани, филм Дневник Титаник-крв и челик Егзит Шљивик Сасвим природно Јагодићи Верски календар

Домаћин Жене Галилео Филм: Индијана Џонс и крсташки поход Сулејман Величанствени Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Будва на пјену од мора Фолк Филм: Човек са гвозденом маском Досије Став Србије

06.02 07.00 07.45 07.50 08.00 09.00 09.23 09.27 09.57 10.34 11.00 12.00 12.30 12.57 13.30 14.00 14.30 15.04 16.03 16.55 17.45 18.55 20.32 20.56 21.05 22.18 23.03 00.00 01.20 02.44 03.05 04.12 03.50 04.49 05.34

Музика за добро јутро Амен ађес Датум Верски календар Дозволите.. Попај Бернард Поштар Пат Вита студентис Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Магазин Србије на вези Београд-вечити град Витези слободе Кошарка: АБА лига, Партизан - Цедевита, пренос Стоп спорт (у полувремену) Рукомет-Лига шампиона: Монпеље-Партизан, пренос Магазин Лиге шампиона Датум Запамти ме Јелен топ десет Вита студентис Рукомет-Лига шампиона: Монпеље-Партизан (р) Кошарка-АБА лига: ПартизанЦедевита (р) Магазин Лиге шампиона Запамти ме Београд-вечити град Витези слободе Јелен топ десет Мој љубимац

Марија Тошић

Вита студентис Само једна ствар на свету у било ком моменту може да нас одведе где год пожелимо, да нам одмах разјасни неке недоумице, да нас расплаче или насмеје. Књига. Вита студентис у новој епизоди води вас кроз велики свет дивних речи и реченица. Поставили смо најважније питање: Да ли смо заборавили да се заљубљујемо у књиге? Водитељка је Марија Тошић (РТС 2, 09.57)

07.00 11.00 12.00 12.30 13.00 15.00 16.15 18.15 19.30 20.00 21.00 22.40 23.15 00.15 02.15 03.45 05.30

Добро јутро Моја велика свадба Топ спид Прељубници Филм: Недељни ручак Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече Србијо Национални дневник Курсаџије Тренутак истине Модна полиција ВИП рум Филм: Маћеха Филм: Чиста срећа Филм: Недељни ручак Филм: Маћеха

dnevnik

Оља Бећковић

Утисак недеље Да ли је борба ротив корупције битка у којој побеђује правда? Ко има разлог да страхује од Александра Вучића? Гости емисије су: Александар Вучић - први потпредседник Владе, Марко Благојевић, програмски директор ЦеСИД-а, Бранко Радун, политички аналитичар. Ауторка је Оља Бећковић.

(B92, 21.05) 07.25 Цртани филм 07.50 Добра земља 09.50 Пулс нације 10.30 Топшоп 09.30 Кажипрст 11.00 Вести 11.35 Два и по мушкарца 14.10 Филм: Лудости у кампу 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Сити и витки 18.00 Свет на длану 18.30 Вести 19.10 Филм: Амерички нинџа 21.05 Утисак недеље 23.05 Вести 23.45 Спортски преглед 00.05 Филм: Анђео ватре

08.00 10.00 11.30 12.00 14.00 14.30 15.00 15.45 16.15 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Филм: Шрек 3 Филм: Један једини Сити њуз Филм: Блистави ум Породични обрачун Агенција за СИС Др Оз Симар Маријана и Скарлет Туркан Собарица са Менхетна Сити њуз Биљана за вас Тешка реч Филм: Доста је било Опасна игра Тријумф љубави

05.30 07.30 09.00 09.20 09.45 10.00 11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.05 15.45 16.00 17.25 18.25 18.55 19.30 21.00 22.30 00.00 02.30 04.55

Јутарњи програм Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби – Принцеза и просјак Моћни ренџери Нинџа корњаче Легенда о Неши Бакуган 3 Бен 10 Изненађење! Телешоп Вести Викенд поподне - Брвнара Телешоп Ада, играни филм Позајми ми ауто Подвиг Телемастер Тако се калио челик, филм Једна жеља једна песма Луда кућа Играни филм Играни филм Најава програма

Татјана Пујин

Тако се калио челик Радник, ливац, хтео би да живи мирно и срећно, али, друштво је у кризи: тешки радни услови, нерентабилна фабрика, директори у хистеричној трци да уграбе што више док брод не потоне. У исто време, ливац, случајем, запада и у приватни хаос. За њега се закачи надобудна тинејџерка којој се допада његов изглед старог рокера, жена га напушта... Улоге: Лазар Ристовски, Реља Башић, Љиљана Благојевић, Татјана Пујин (Хепи, 19.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa25.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

16

27

РАЗГОВОРИ С МИЛОШЕВИЋЕМ

Пише: Ај вор Ро бертс 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 11.00 Истина о Јурију Гагарину 12.00 Хитлерови фалсификатори 13.00 Блиски сусрети у Сибиру 14.30 Сведок. са балкона собе 306.

15.00 Стварање новог човека: Тајни експерименти у совјетским лабораторијама 16.00 Германска племена 17.00 Брдо храма 18.00 Героуов закон 20.00 Успон и пад Версаја. Луј XVI 21.00 Све Кенедијеве жене 22.00 Наполеон 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Тајм тим година X 01.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

08.00 Филм: Двоструки живот Еленор Кендал 10.00 Видовњак 14.00 Монк 19.00 Пандури новајлије 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Премијера: Плаве крви 22.00 Краљевски болесници 23.00 Пандури новајлије 00.00 Филм: Метак у цеви

Мали људи, велики свет Најгора мама на свету Венчаница из снова Грађевинске интервенције Луди за кућом - Америка Луксузни дом Твој стил у његовим рукама Преуређење куће Шминкање са Клио Уштедети купујући Невесте са Беверли Хилса Најгора мама на свету Породилиште 24 сата у Ургентном центру Карсонов свет Моја супруга је свингер Мајами инк Породилиште

Вилењаци Лепотица и звер Мала принцеза Филм: Циганска магија Филм: Заклон Филм: Византијско плаво Филм: У измаглици Филм: Shine a light Филм: Код судбине Еротски филм Еротски филм

Код судбине Као део свечане церемоније посвећене основној школи, група ученика је замољена да нацрта своју визију будућности. Њихови цртези ће бити запечаћени у временску капсулу и чуваце се следецих 50 година. Међутим једна мистериозна девојчица је свој папир испунила на први поглед насумично изабраним бројевима... Улоге: Ни ко лас Кејџ, Ена Ан дер сон, Ђо ва ни Бар ту ко, Џејк Бре дли, Ро уз Брн, Лук Кал дер, Те ри Ка ми ле ри Режија: Алекс Про јас (Си не ма ни ја, 22.00)

07.50 09.05 09.45 10.55

Изи Деј вис

СЕРИЈА

Истраге госпођице Фишер Госпођица Фрин Фишер одабрана је да упристоји групу несташних девојака за годишњи цветни мимоход. Кад море избаци на плажу тело једне од њих, она почиње сумњати у сврху пристојног понашања за столом и сатова плеса... Улоге: Изи Деј вис, Неј тан Пејџ, Ешли Ку мингс, Ху го Џон стон-Бурт, Тре вис Мек ма хон Режија: Клај тон Џеј коб сон (ХРТ 1, 10.55) 08.00 10.00 10.55 12.30 13.25 14.00 15.05 15.40 17.15 17.50 19.10 19.30 19.59 20.08 20.10 20.15 21.05 21.45 22.15 23.00 23.28 23.40 00.45 01.40

06.00 Легенда о пијанисти на океану 08.00 Виктор 09.35 Медвед Јоги 10.55 Џек 12.45 Срцоломац 14.25 Штрајк на Божић 15.50 Ранго 17.35 Холивуд на снимању 18.05 Вода за слонове 20.05 Сумрак сага: Праскозорје - 1. део 22.00 Права крв 22.50 Само другарски 00.35 Паранормална активност 02.00 Фреди против Џејсона.

СЕРИЈА

ЦСИ: Мајами Хоратио обавља разговор с проститутком Аном, на чијој одећи су пронађени трагови крви могула Дага Лансинга. Тело моћника било је у њезиној близини, али она се не сећа ничега везаног уз његову смрт. Као у неком вестерну, Лансингу је скинут скалп... Улоге: Деј вид Ка ру со, Еми ли Прок тер, Кан ди Алек сан дер, Адам Ро дри гез (РТЛ, 22.10)

Златна кинотека Ни ДА ни НЕ Истраге госпођице Фишер Плодови земље Ријека: Море Недељом у два Мир и добро Поглед из висине, док. серија Вртларица Волим Хрватску Тема дана Дневник Спорт Вечерас Лото Све у 7!, квиз Стипе у гостима 5 Недељом ујутро, суботом увече Дамин гамбит Днебвник 3 Спорт Недељом у два Истраге госпођице Фишер Страни играни филм

07.49 Аниманијаци 08.14 Годишња доба на Загребкому 09.30 Текунице с узлетишта, док. филм 10.15 Библија 10.25 Крижевци: Завршетак великог јубилеја Гркокатоличке цркве у Хрватској 12.35 Бабyбонус 13.10 Плес са звездама 14.55 Магазин Лиге првака 15.20 Картрес: Пливање, ЕП у кратким базенима, пренос 18.00 Олимп - спортска емисија 18.55 Лејк Луис: Светски скијашки куп - супер G, пренос 20.10 Мост у Ремагену, филм 22.10 Габријел, филм 23.40 ХР Демо Клуб 00.55 Ноћни музички програм

Ро уз Брн

12.15 13.25 15.15 17.10 17.45 18.30 19.05 19.10 20.00 22.10 00.50 02.45 03.45

Jу-Ги-Ох! Бен 10: Ултимејт ејлијен Галилео Љубав је на селу, док. сапуница Смртоносних 60, док. серија Голфбрејкер, филм У потрази за Немом, филм Бибин свет РТЛ екстра Магазин РТЛ Данас РТЛ Времe Галилео Сулејман Величанствени ЦСИ Мајами Девојка мог пријатеља, филм Астро шоу РТЛ Данас

06.00 07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 23.45

За сва времена Момци с Мадисона После Џимија Џејнина кућа Гориле у магли Дете беса Прва забрањена љубав Момци с Мадисона Окршај холивудских звезда Подстанарка На ивици Дете беса

06.30 08.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15

Не без моје кћерке Остани уз мене Осуђеници Велика језа Друга шанса Срећни бројеви Човек којег није било Издани Људска природа Еротски филм Еротски филм

Еми ли Прок тер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00

23.00 00.00

Град мотора Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Краљеви аукција Трагом аукција Трговци Лет изнад Аљаске Дискавери ми је спасио живот Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Пут око света са 80 превозних средстава Желели сте да знате Изуми и открића који су променили свет Страствени риболовци Чудо да сам жив

08.30 09.30 10.15 11.30 12.30 13.15 13.45 15.30 17.00 18.00 18.45 20.15 21.00 21.45 23.45 00.00 01.00

Скијашки скокови Нордијско скијање Крос-кантри скијање Нордијско скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Скијашки скокови Биатлон Пливање Алпско скијање Алпско скијање Скијашки скокови Алпско скијање Уметничко клизање Коњички спорт Скијашки скокови Пливање

21.00 22.00

При сто јан џентлмен се не дру жи са Ше ше љом

У

недељама пре Дејтона, Холбрукова „шатл-дирисани од САД, доживели су да их Милошевић понипломатија“ спровођена је с типично америчким жава, чак не дозвољава да користе факс српске делегажаром и гарнирана његовим њујоршким безоције. У једној прилици били су приморани да употребе бразлуком. Холбрук је излуђивао медије, најављујући факс Карла Билта да би послали документ генералу преокрете у добро подешеним тренуцима да би издејМладићу. Милошевић им је дозволио да виде коначну ствовао најбоље праћење од Си-Ен-Ена. Прича да су верзију мапе само десет минута пре стављања потписа САД довеле у ред оно што нису успели бедасти и нена документ. Кад је видео мапу, Крајишник се онесвеспособни Европљани била је непоштена, нарочито према лордовима Карингтону и Овену, те Карлу Билту, јер су се мапе углавном заснивале на њиховом раду. Холбруково основно начело је било да ће наставак бомбардовања, праћен интензивном хрватском копненом офанзивом, олакшати цртање мапа на мировној конференцији и казнити Србе за злочине, и било је исправно једино ако се прихвати став да су само Срби чинили зло, док су Хрвати и муслимани безгрешни. Свакако је било чудно то што су стални представници КонтактХол брук ди пло ма ти ју гар ни рао сво јим њу јор шким без о бра злу ком групе у Њујорку расправљали о томе како да обуздају хрватску офанзиву (која стио и није се освестио на време да потпише споразум. је претила да покрене додатно мноштво избеглица из Кољевић је, док га је Милошевић чврсто држао за лакат, Бањалуке према Србији), док је Холбрук подстицао то урадио. На аеродрому је Милошевић дао једну од Туђмана да настави офанзиву док не заузме Приједор, својих ретких изјава медијима да би убедио српски наСански Мост и Босански Нови. род с обе стране Дрине у то да је споразум најбоље што Имао сам два проблема у вези с Холбруковим при- се могло очекивати и, наравно, да без њега таквог срећступом. Прво, у жељи да користи Хрвате као чаробни ног исход не би било. Дали смо све од себе да споразум штапић против Срба, није водио рачуна о злочинима функционише са свим својим манама. Накнадни увид Хрвата. Повлађивањем Хрватима, Запад је био у опа- показује да је права трагедија што није потписан сности да подржи национализам подједнако отрован Венс–Овенов план, који је био последња шанса за мулкао српски. Друго, у решености да понизи и казни Ср- тиетничку Босну. Не само да би рат био завршен три гобе, Холбрук је ризиковао да створи огроман број избе- дине раније него би било далеко мање жртава, зверстаглица, што би довело до реваншизма и сеје семе буду- ва, и, наравно, избеглица. ћег конфликта. Али нисам ја био, као што Холбрук каОпозиционари су успешно иритирали Милошевића. сније пише, романтично приЊегов безбедносни апарат вржен анализи народа на Балје надзирао све моје контакКад је видео мапу будуће Босне кану Ребеке Вест. Још мање те. Једном ме је упитао зако ју је Ми ло ше вић уго во рио сам делио гледишта која је што се виђам с неким полиу Дејтону, Крајишник се она приписивала свим „Ентичким лидерима из Војвоонесвестио и није се освестио на глезима хуманитарног и редине. Почео сам да објаформистичког опредељења“ шњавам да је посао дипловреме да потпише споразум. да фаворизују један народ у Кољевић је, док га је Милошевић мате да се упозна са свим односу на други. Али, слунијансама политичког мичврсто држао за лакат, то урадио жбовање у Београду захтевашљења, али је Милошевило је од мене да објасним своћево образовање било одвећ јој влади зашто се Срби тако понашају и предвидим њи- дубоко комунистичкo. Севнуо је очима. Изгледа да је хово често чудно и наизглед ирационално понашање. био мање осетљив на контакте с личностима из беоФорин офис је одлично разумео шта радим, али није градске опозиције, па сам закључио да на војвођанске Холбрук био једини Американац који је пао у замку да лидере гледа као на косовске Албанце – потенцијалне аналитичара посматра као апологету. сецесионисте. Као све аутократе, Милошевић је желео Било би, ипак, ускогрудо не признати да без неверо- да политички живот тече искључиво његовим каналиватне енергије и решености Ричарда Холбрука у том пе- ма. Ипак, нисам обраћао пажњу на његове ставове и нариоду, а нарочито у самом Дејтону, до споразума не би ставио сам да контактирам с низом опозиционара, уз дошло. Вредело је да Европљани прихвате споредну два изузетка. улогу. Три недеље састанака у ваздушној бази довеле су Најзначајнији је био Војислав Шешељ, вођа злогладо споразума који је тада вероватно био најбоље што се сне паравојске задужене за етничко чишћење у Хрватмогло постићи. Да би се постигао споразум у Дејтону, ској и Босни. Увек сам се чудио што Међународни критребало је оставити тешко питање Брчког нерешеним. вични трибунал није подигао оптужницу против ШеСрео сам српску делегацију у Батајници, на војном шеља. Познато је да је лично предводио своју руљу у аеродорому. Рекао сам Милошевићу да сматрам да је борбама, тврдећи да је наређења добијао директно од споразум веома добар. Он је мислио исто. Босански Ср- Милошевића. Нема разлога да сумњамо у то, иако је у би, Крајишник и Кољевић, ишли су последњи, изгужваМилошевићевој аутократији која гаји аверзију према ни, сломљени и поражени. Мислим да се нису радовапапиру тешко наћи доказ. Такође сам избегавао контакли што ће морати да објасне дејтонске мапе Караџићу, те с фракцијом СДА, чији је лидер Угљанин упутио Младићу и колегама на Палама. Милошевић им је насмртну претњу умереном санџачком муслиманском лимерно ускраћивао информације о преговорима. Игнодеру Расиму Љајићу.

Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

nedeqa25.novembar2012.

dnevnik

25. novembar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

Уоби ча је на ко му ни ка ци ја с при ја те љом мо гла би вас до ве сти на пут ко ји ће про ме ни ти ваш жи вот. То мо жда под ра зу ме ва по слов не мо гућ но сти или от кри ва ње но вих ин те ре со ва ња и ор га ни за ци ја.

BIK 20.4-20.5.

С ка квим год по те шко ћа ма сте се су о ча ва ли у по след њих не ко ли ко да на са да има те мо гућ ност да их пре ва зи ђе те и на ста ви те да ље. Ва ша фи зич ка енер ги ја је са свим до бра и не ће вас из не ве ри ти.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

По ве за ност с од ре ђе ном гру пом љу ди да нас вам мо же обез бе ди ти ду хов ни на пре дак. Мо гу ће је да ће се да нас по ја ви ти емо тив ни про бле ми из про шло сти, али не оча ја вај те, све ће се вр ло бр зо ре ши ти.

Да нас ће вам би ти до сту пан но вац или не ки дру ги ре сур си ко ји мо гу до не ти на пре дак у обла сти ин те ре со ва ња. Схва ти ће те да је то ве о ма охра бру ју ће на кон што уло жи те мно го енер ги је у ту област.

Сум ња у љу бав но или по слов но парт нер ство мо гла би има ти ве ли ки ути цај на вас да нас. Од луч ни сте да ре ши те све про бле ме и не сла га ња ко ја сте у по след ње вре ме мо жда има ли с парт не ром.

Не из ве сност по во дом фи нан сиј ске бу дућ но сти мо же вас на те ра ти на не ку вр сту штед ње или пла ни ра ње ин ве сти ци ја ко је ће вам до не ти ве ћу си гур ност. Ве ро ват но ће те при ву ћи и по моћ ко ја вам је по треб на.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Да нас мо жда има те нео до љи ву по тре бу да до ве де те свој дом у ред. Жељ ни сте да ура ди те те мељ но чи шће ње, уне се те не ку но ву де ко ра ци ју или ура ди те не ке ма ње или нео п ход не пре прав ке.

Кон кре тан за да так или циљ мо гао би вам да нас до не ти мно го по зи ва, за пи си ва ња или ју ре ња уна о ко ло ауто мо би лом. Осе ћа те се из у зет но од луч но. Ус пе ће те у би ло че му што да нас по ку ша те.

Ако сте раз ми шља ли о уре ђе њу сво га до ма, да нас је пра во вре ме да спро ве де те све пла но ве у де ло. Да нас ће те ус пе ти у све му што укљу чу је но вац или ку ћу. На по ран рад ће до не ти же ље не ре зул та те.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

За јед нич ки по ду хват с парт не ром мо же вас до ве сти до но вих ма што ви тих и кре а тив них мо гућ но сти. Од но си с парт не ри ма и дру гим љу ди ма тре ба ло би да бу ду уна пре ђе ни оста лим днев ним ак тив но сти ма.

Иако мо жда же ли те да ком пле тан дан про ве де те у са мо ћи, да нас ни је пра ви дан за то. Раз ми шља те о мно го спе ци фич них ци ље ва о ко ји ма же ли те да се по бри не те, а мо жда об у хва та ју пи са ње или раз го вор.

Не по зна те ве шти не или та лен ти ко је ни сте зна ли да по се ду је те мо гли би вас до ве сти у си ту а ци ју да уве ћа те сво је при хо де ако сте спрем ни на на по ран рад. То ће знат но уве ћа ти ва ше са мо по у зда ње.

TRI^-TRA^

Ким Кардашијан и политика V REMENSKA

PROGNOZA

Сунце

Vojvodina Novi Sad

12

Subotica

10

Sombor

11

Kikinda

11

Vrbas

11

B. Palanka

12

Zreњanin

11

S. Mitrovica 11 Ruma

11

Panчevo

13

Vrшac

13

Srbija Beograd

13

Kragujevac

14

K. Mitrovica 14 Niш

14

Ким Кардашијан се на Твитеру огласила поводом конфликта у појасу Газе. „Молим се за све у Израелу”, написала је, па су је фанови засули критикама. Покушала је да се извади, касније написавши: „Молим се за све у Палестини. И за све људе на свету.„ Старлетин Твитер усијао се од коментара, па је избрисала спорне твитове и на свом сајту се извинила свима које је можда увредила. „Морам да разјасним шта сам хтела да кажем. Многи су били увређени мојим писањем о конфликту, а само сам хтела да кажем да се молим за све невине људе који су се нашли у жаришту борби, не само тамо већ и у другим земљама широм света”, написала је Ким. Америчка штампа пише да су појединци писали Ким да се надају да ће умрети, да је обрукала своје претке из Јерменије и да ће горети у паклу.

Evropa

Кроз облаКе

NOVI SAD: Ujutru mogu}a magla ili sumaglica, a tokom dana sun~ani periodi. Vetar slab jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 3, a maksimalna oko 12 stepeni.

VOJVODINA: Ujutru ponegde magla, a tokom dana promenqiva obla~nost i sun~ani periodi, ali }e biti i oblasti sa niskom obla~no{}u i sumaglicom tokom celog dana. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni.

Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 2 do 5, a maksimalne od 10 do 14 stepeni.

SRBIJA: Ujutru ponegde magla, a tokom dana promenqiva obla~nost i sun~ani periodi, ali }e biti i oblasti sa niskom obla~no{}u i sumaglicom tokom celog dana. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -1 do 6, a maksimalne od 9 do 14 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak slab vetar i ujutru magla, a ponegde niski oblaci sa sumaglicom. Od utorka }e po~eti da duva jugoisto~ni vetar u pomoravqu i podunavqu i bi}e u poja~awu u sredu i ~etvrtak, ali uz porast temperature. U drugoj polovini idu}e sedmice obla~nije sa ki{om povremeno.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike mogu imati relativno povoqan uticaj na ve}inu hroni~nih bolesnika. Izvesne tegobe se mogu javiti kod astmati~ara i nervno labilnih osoba. Poreme}aj sna, glavoboqa i bolovi u mi{i}ima su mogu}e meteoropatske reakcije.

Madrid

15

Rim

17

London

10

Cirih

10

Berlin

10

Beч

8

Varшava

7

Kijev

2

Moskva

-1

Oslo

3

St. Peterburg 4 Atina

18

Pariz

13

Minhen

13

Budimpeшta

10

Stokholm

4

VIC DANA Рас пра вља ла се два бо га та ша ко ји је од њих бо га ти ји.

- Ја имам то ли ко нов ца да мо гу да ку пим цео свет - ре че пр ви.

- Ја га не про да јем - од вра ти дру ги.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

104 (-10)

Slankamen

240 (-15)

Apatin

186 (-12)

Zemun

307 (-12)

Bogojevo

178 (-13)

Panчevo

322 (-8)

Smederevo

490 (0)

Baч. Palanka 198 (-14) Novi Sad

196 (-14)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

158 (-2)

Tendencija opadawa

Senta

229 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

232 (-14)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

62 (0)

TISA

-59 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 218 (-20) Beograd

Kusiћ

252 (-12)

30 (0)

Reшeњe:

DUNAV