Dnevnik 25.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

UTORAK 25. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23659 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NA PODRU^JU NOVOG SADA I KULE JU^E LI[ENO SLOBODE 12 OSOBA, ZA JO[ PET SE TRAGA ZBOG TRGOVINE SEKUNDARNIM SIROVINAMA

Sumwiva ~etiri miliona evra od otpada

str. 13

HU M A N I T AR N I MA S KEN B AL NA NOVOSADSKOM [TRAN D U

NASLOVI

FOND ZA RAZVOJ VOJVODINE PO HITNOM POSTUPKU U SKUP[TINI SRBIJE

Ekonomija

Vla da „nu di” po kra jin ske pa re

4 „Gasprom” osvaja Balkan 4 Monopol zarobio brojeve fiksnih telefona

Tre}e doba 6 Danas ~ek za penziju 6 Tepih koji svetli no}u 6 Ni izborna obe}awa nisu kao {to su bila

str. 3

Novi Sad

INTERVJU

8 Kupci ukrase uglavnom merkaju 9 Maratonske sednice Skup{tine grada odlaze u pro{lost? 9 Borba protiv korupcije i narkomanije

PROF. DR PREDRAG SIMI] O RASKOLU DR@AVNOG VRHA OKO PLATFORME ZA KiM

Crna 12 Novosadski profesor osu|en zbog mobinga 12 Zloupotreba u javnim nabavkama krivi~no delo

Foto: B. Lu~i}

Vojvodina 10 Somborski gradona~elnik Deli} reformator godine

Igra~ke i slatki{i za vr{wake

Mo gu }i i van red ni iz bo ri str. 2

str. 8

JAVILE SE BANKE ZA PREUZIMAWE IMOVINE I OBAVEZA RAZVOJNE BANKE VOJVODINE

Sre}an Bo`i} vernicima koji slave po gregorijanskom kalendaru

Ru si, Fran cu zi i Ita li ja ni `e le RBV str. 5

Od slede}e godine kar ti ca sa ~i pom, umesto zdravstvene kwi`ice str. 11

Jo{ toplije

Najvi{a temperatura 15 °S

str. 14 – 17

SPORT

n NAVIJA^I VOJVODINE, „FIRMA 1989”, n SJAJAN START „DNEVNIKOVOG” POMOGLI SRBIMA NA KOSMETU TURNIRA

n IVANOVI] I OKUKA LAUREATI

POLiTikA

utorak25.decembar2012.

Poslani^Ke teme

Re {e to za jav ne na bav ke Re pu bli~ ki par la ment ne }e da nas za se da ti da bi par la men tar ci ko ji sla ve Bo `i} po gre go ri jan skom ka len da ru taj pra znik pro ve li sa svo jim po ro di ca ma. Raz ma tra we pred lo ga za ko na o jav nim na bav ka ma bi }e na sta vqe no su tra. Po dr {ku tom pred lo gu na ja vi le su sve stran ke vla da ju }e ko a li ci je, DS-ov glas za vi si od to ga da li }e bi ti pri hva }en wi hvo amand man, re zer ve ima i DSS, dok je naj o {tri ji u kri ti ci LDP, ko ji }e bi ti pro tiv. Pred log za ko na ko ji se raz ma tra po hit nom po -

stup ku pod ne la je gru pa od 138 po sla ni ka. Po dr {ku za ko nu u na ~e lu dao je i Od bor Skup {ti ne Sr bi je za evrop ske in te gra ci je, ma da je u ras pra vi uka za no na ne us kla |e nost po je di nih de lo va pred lo ga s pri med ba ma Evrop ske ko mi si je. – Pred lo `e ni za kon o jav nim na bav ka ma usme ren je na br `e i lak {e spro vo |e we po stu pa ka jav nih na bav ki, kao i ot kla wa we ko rup tiv nih ele me na ta i zlo u po tre ba pri li kom za kqu ~i va wa ugo vo ra – iz ja vio je {ef po sla ni ka SNS-a Ve ro qub Ar si}.

I SPS dao amand ma ne Pred sed ni ca Od bo ra za evrop ske in te gra ci je Mi li ca De le vi} (DS) uka za la je na to da se u ko men ta ru Evrop ske ko mi si je na pred log za ko na kon sta tu je da je on usa gla {en s evrop skim pro pi si ma vi {e ne go pret hod ni, ali ne i do voq no. – Ko mi si ja je na ve la da }e s in te re so va wem pra ti ti ka ko }e te }i usva ja we pod za kon skih aka ta – do da la je Mi li ca De le vi}. Po sla nik So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je De jan Ra den ko vi} re kao je da }e na kon usva ja wa za ko na o jav nim na bav ka ma, ceo pro ces jav nih na bav ki bi ti tran spa rent -

ni ji jer }e sve bi ti ob ja vqe no na por ta lu jav nih na bav ki, {to }e olak {a ti u~e {}e po nu |a ~a i po ve }a ti kon ku ren ci ju, bu du }i da je u pro te klom pe ri o du broj po nu |a ~a opao. Za SPS je bit no {to se uvo di in sti tut gra |an skog nad zor ni ka, ko jim }e nad gle da ti sve jav ne na bav ke ko je pre la ze vred nost od 700 mi li o na di na ra. – Jed na od no vi na ko ju pred la `e mo – i ne vi di mo raz log da ne bu de pri hva }e na – je da i pla no vi na bav ki, ko ji su oba ve zni po ovom za ko nu, bu du ob ja vqe ni na por ta lu jav nih na bav ki – sa op {tio je Ra den ko vi}.

DS tra ì buyet ski fond – De mo krat ska stran ka pred lo ì la je amand man na pred log za ko na o jav nim na bav ka ma po ko jem }e se u{te de u tom pro ce su ma te ri ja li zo va ti ta ko {to }e kroz re ba lans bu xe ta za 2013. sma wi ti stav ke za ku po vi nu do ba ra i uslu ga i for mi ra ti bu xet ski fond u iz no su od 600 mi li o na evra – re kao je po sla nik DS-a Bo ì dar \e li}. – Na taj na ~in }e mo vi de ti da li se te u{te de stvar no i re a li zu ju i ka ko se tro {i taj no vac – ka zao je \e li}, na vo de }i da }e vla da ju }a ko a li ci ja, uko li ko ne usvo ji taj amand man, po ka za ti da je pred lo è ni za kon sa mo po li ti~ ki trik.

LDP ne ma po ve re wa Li be ral no-de mo krat ska par ti ja ne }e po dr `a ti pred log za ko na o jav nim na bav ka ma jer ne ma po ve re wa u Vla du, ko ja je od go vor na za we go vo spro vo |e we, po seb no po sle „ni za skan da lo znih ime no va wa u jav nim pred u ze }i ma”, re kao je po sla nik LDP-a Bo jan \u ri}. On je upo zo rio na to da 70 do 80 od sto jav nih na bav ki pro la zi kroz ta pred u ze }a i da je re~ o mi li ja ra da ma evra go di {we. – Mi ne ma mo po ve re wa u za kon ko ji }e spro vo di ti Alek san dar Vu lin, Mi lu tin Mr ko wi}, skan da lo zno ime no va ni no vi di rek -

tor „@e le zni ca Sr bi je„ Dra go qub Si mo no vi}... – is ta kao je \u ri}, upo zo ra va ju }i na to da su “kqu~ ne za mer ke na ovaj za kon po li ti~ ke”. – De mo krat ske stran ka Sr bi je sma tra da pred lo `e ni za kon o jav nim na bav ka ma ima do bra re {e wa ko ja omo gu }a va ju da po stu pak jav nih na bav ki bu de brz, pre ci zan i efi ka san uz sma we we zlo u po tre ba, a od lu ku o to me ka ko }e gla sa ti do ne }e na kon ras pra ve, u za vi sno sti od amand ma na ko ji }e bi ti pri hva }e ni – na ja vio je De jan Mi haj lov.

Ste fa no vi} ume sto Mi }u no vi }a No vi {ef po sla ni~ kog klu ba DS-a od ju ~e je Bo ri slav Ste fa no vi}, a we gov za me nik Jan ko Ve se li no vi}, od lu ~e no je na kon sa stan ka par la men ta ra ca iz te par ti je, ko jem je pri su stvo vao i li der DS-a Dra gan \i las. [ef po sla ni~ ke gru pe De mo krat ske stran ke u Skup {ti ni Sr bi je Dra go qub Mi }u no vi} ju ~e je pod neo ostav ku na tu funk ci ju po {to je, ka ko je re kao, bio “iza bran pri vre me no za {e fa po sla ni~ ke gru pe, na dva me se ca, ali je ostao na toj funk ci ji po la go di ne”. Ste fa no vi} je na kon iz bo ra iz ja vio da }e na sto ja ti da po sla ni~ ki klub DS-a bu de jo{ “je din stve ni ji, ak tiv ni ji, vi dqi vi ji i da

funk ci o ni {e na mno go bo qi na ~in”. Ujed no, tvr di da na ju ~e ra {wem sa stan ku “ni je bi lo ten zi ja i di so nant nih to no va”. Na pi ta we ka kav }e sta tus ima ti biv {i mi ni stri ko ji su od bi li da pod ne su ostav ke na po sla ni~ ke funk ci je, Ste fa no vi} je is ta kao da }e se od no si ti pre ma wi ma kao i pre ma sva kom dru gom po sla ni ku, da wi hov sta tus i po lo `aj ni je ni {ta {to ima ve ze sa skup {ti nom. On je re kao i da Vuk Je re mi}, ko ji oba vqa funk ci ju pred se da va ju }eg Ge ne ral noj skup {ti ni UN, ni je spo ran, jer je vla snik man da ta. - Ka da za vr {i man dat, mo `e se vra ti ti u po sla ni~ ki klub. On }e ima ti svo je me sto – tvr di Ste fa no vi}.

Od bi jen an ket ni od bor LDP-a Ju ~e je ve }i nom gla so va od bi jen pred log LDP-a da se po hit nom po stup ku u dnev ni red uvr sti “for mi ra we po seb nog an ket nog od bo ra ko ji bi is pi tao even tu al ne zlo u po tre be u od no si ma pred stav ni ka krup nog ka pi ta la i dr `av nih or ga na i funk ci o ne ra i even tu al ne slu ~a je ve tr go vi ne uti ca jem”. – Na `a lost, uz sve ono {to se de {a va lo pro te klih da na, o~i gled no je u {ta se pre tva ra i {ta tre ba da bu de ta ko zva na

bor ba pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la. Ovo je bio na ~in da par la ment i qu di ko ji bi bi li po zva ni kao sve do ci, pod za kle tvom, pred gra |a ni ma Sr bi je ob ja sne even tu al no sve ne do zvo qe ne ve ze – pod vu kao je Bo jan \u ri} iz te stran ke, uz ko men tar da je “vlast od bi la da to sta vi na dnev ni red, o~e ku ju }i vaq da za se be mo no pol u toj bor bi ko ju na vod no spro vo di”. S. Stankovi}

dnevnik

Pred po sla ni ci ma sa mo pre la zni prin ci pi Pred s ed n ik Vla de Sr b i j e Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da ni ka da ni je bi lo ni pla ni ra no da se srp ska plat for ma za re {a va we ko sov skog pro ble ma u ce li ni na |e pred par la men tom, ve} da po sla ni ci, kao {to }e to bi ti i u~i we no, tre ba da se iz ja {wa va ju o „po la znim prin ci pi ma” plat for me. – Je dan deo su osnov ni po la zni prin ci pi, za ko je se sma tra lo da tre ba da ih usvo ji

par la ment, i oni su raz ra da ono ga o ~e mu smo go vo ri li – da ne `e li mo da pri zna mo ne za vi snost Ko so va, da nas in te re su je sta tus Sr ba u jed nom ta kvom pre l a z nom pe r i o du i pri vre me nom aran `ma nu ka da je ne re {en sta tus Ko so va i Me to hi je i da to mo ra da bu de po ve za no s pro ce som evro in te gra ci ja – iz ja vio je Da ~i}. Po la zni prin ci pi }e, ka ko je na ja vio, u for mi re zo lu ci je

i de kla ra ci je bi ti pre to ~e ni u do ku ment ko ji }e se na }i pred par la men tom, a dru gi deo plat f or me ~i n e kon k ret n i pred lo zi za re {e we pro ble ma i oni ne }e i}i pred Skup {ti nu jer to tre ba da bu de u~i we no na kra ju pre go va ra~ kog pro ce sa. [ef Vla di ne Kan ce la ri je za me di je Mi li vo je Mi haj lo vi} re kao je ju ~e da „ni ko nor ma lan ne ob ja vqu je plat for me

za pre go vo re”, i pre ci zi rao da je do ku ment ko ji je ne dav no pred sta vio dr `av ni vrh Sr bi je za pra vo plat for ma za re {a va we ko sov skog pi ta wa. – O~e ku jem da }e ta plat for ma, ka ko vre me od mi ~e, do bi ja ti sve vi {e po dr {ke i da ni je na Be o gra du da pro ce wu je ko li ko je ona pri me wi va jer }e o to me od lu ~i ti ve li ki cen tri mo }i, Al ban ci i Sr bi – na veo je Mi haj lo vi}.

Ko {tu ni ca: Pre ki nu ti pre go vo re Pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca iz ja vio je si no} da je po treb no da se u plat for mu o Ko so vu une se oba ve za da par la ment do ne se za kon o su {tin skoj auto no mi ji za Sr be na Ko so vu, ko je ima auto no mi ju unu tar Sr bi je i da se pre ki nu pre go vo ri sa Pri {ti nom u Bri se lu. Go stu ju }i u emi si ji „Oko”RTS-a, Ko {tu ni ca je oce nio kao va -

INTERVJU

`no to {to je u raz go vo ri ma sa pred sed ni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em pri me tio da on raz mi {qa da pred lo `i ta kav za kon, {to je za DSS pri hva tqi vo. Ko {tu ni ca je is ta kao da je u plat for mi po treb no ja sno de fi ni sa ti i ustav no prav niokvir, ka ko bi se pre ki nuo di ja log sa Pri {ti nom, jer se u we mu „kroz niz za kqu ~a ka i spo -

ra zu ma po la ku us po sta vqa ne za vi snost Ko so va”. Teh ni~ ki di ja log, do dao je Ko {tu ni ca, po treb no je pre ki nu ti i za to {to je Sr bi ju od veo isu vi {e da le ko - u „je dan ustav ni su no vrat” ko ji ide u prav cu pri zna va wa ne za vi sno sti Ko so va. Ko {tu ni ca je is ta kao da pre go vo re tre ba vra ti ti u Sa vet bez bed no sti UN, ka ko bi ce la stvar „kre nu la dru gim to kom”.

PROF. DR PREDRAG SIMI] O RASKOLU DR@AVNOG VRHA OKO PLATFORME ZA KiM

Mo gu }i i van red ni iz bo ri Plat for ma o Ko so vu i Me to hi ji mo gla bi se na }i pred Skup {ti nom Sr bi je, ali ka ko tre nut no sto je stva ri, to se ne }e do go di ti sko ro, a su prot na po la zi {ta pred sed ni ka dr à ve To mi sla va Ni ko li }a i pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a mo gla bi do ve sti do pre vre me nih par la men tar nih iz bo ra, iz ja vio je za „Dnev nik” pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na ka u Be o gra du dr Pre drag Si mi}.  Zbog ~ega mislite da }e put dràvnog dokumenta o KiM do parlamenta biti dug? – Su prot no pr vo bit nim o~e ki va wi ma da }e to bi ti do ku ment iza ko jeg }e sta ja ti pred sed nik dr à ve i ko ji }e oku pi ti sve par la men tar ne stran ke, ka ko vla da ju }e, ta ko i iz opo zi ci je, naj no vi ji spor ko ji je plat for ma za KiM otvo ri la go vo ri da }e ona bi ti pred met è sto kih po li ti~ kih ospo ra va wa i da ve} sa da iza zi va od re |e nu kri zu u vla da ju }oj ko a li ci ji.  Otkud kriza i utisak u javnosti o raskoraku izme|u predsednika i premijera? – I do sa da je bi lo kri ti ka u jav no sti zbog to ga {to su pre go vo ri pre mi je ra Sr bi je i Ko so va po ~e li a da plat for ma jo{ ni je utvr |e na i do net ja san stav Skup {ti ne na osno vu ko jeg bi Vla da na stu pa la. Vi di mo da se ja vqa ju raz li ke iz me |u pred sed ni ka i pre mi je ra i u po gle du sa dr ì ne plat for me, ali i ka rak te ra pre go vo ra pod po kro vi teq stvom Bri se la. Dok pred sed nik, ili bar plat for ma ko ja je na we go vu ini ci ja ti vu na pra vqe na, sa dr ì ne ka kve na ~el ne sta -

vo ve, po ku {aj for mu la ci je po li ti ke ze mqe o tom pi ta wu, do tle se kod pre mi je ra ja vqa mno go prag ma ti~ ni ji stav, ko ji skre }e pa `wu na to da do sa da {we is ku stvo po ka zu je da bi po la zak od ta ko ja snih sta vo va prak ti~ no pa ra li sao i pre go vo re s Pri {ti nom, a ti me pro iz veo i po sle di ce u od no si ma s EU.  Rasplet? – U ovom tre nut ku je za to za i sta te {ko re }i ka ko }e se sve raz vi ja ti, ali po sto je ele men ti ozbiq ne po li ti~ ke kri ze unu tar vla da ju }e ko a li ci je.  [ta to, po vama, smeta premijeru u onom {to je predsednik sa svojim timom predlo`io? – Pre mi jer je u se ri ji iz la ga wa u po sled wih ne ko li ko da na to vr lo ja sno obra zlo `io. On ne go vo ri sa mo sa sta no vi {ta po sto je }ih nor ma tiv nih okvi ra,

kre pan ca iz me |u nor ma tiv nog i stvar nog, da kle za pi sa nog u Usta vu i onog {to je re al nost na te re nu. Pred sed nik dr `a ve je na stra ni nor ma tiv ne stvar no sti, a

pre mi jer po la zi od re al no sti na te re nu i po sle di ca svih aka ta ko ji su se do go di li u po sled wu de ce ni ju i po – dve na Ko so vu. Tu po sto ji ve li ki ras ko rak.

Pred sed nik dr `a ve je na stra ni nor ma tiv ne stvar no sti, a pre mi jer po la zi od re al no sti na te re nu i po sle di ca svih aka ta ko ji su se do go di li na Ko so vu po sled wu de ce ni ju i po – dve pre sve ga Usta va Sr bi je, ve} po la ze }i, ka ko ka `e, sa sta no vi {ta po li ti~ ke re al no sti i is ku sta va ko je su ima le pret hod ne vla de u po sled wih 15-20 go di na u pre go vo ri ma po vo dom KiM. Pro sto, tu po sto ji ve li ka dis -

 Na osnovu ~ega }e premijer daqe voditi pregovore u Briselu ako Skup{tina ne usvoji i deo platforme u kojem su, kako je rekao, konkretni predlozi za re{ewe problema na KiM?

– U ovom tre nut ku to je cen tral no pi ta we srp ske po li ti ke, i ono je po de li lo vla da ju }u ko a li ci ju. Te {ko je sa da pre ju di ci ra ti ka kav }e od go vor na to pi ta we bi ti, a za vi si }e od od no sa po li ti~ kih sna ga. U slu ~a ju da se te raz li ke oko tek sta plat for me pro du be, to mo è do ve sti i do pre vre me nih iz bo ra u Sr bi ji.  Da li sukob u osnovnim polazi{tima jedne i druge strane pi{e tekst platforme, ili se on stvara pod spoqnim uticajima? – Mi slim da je sam tekst pi san u ka bi ne tu pred sed ni k a Ni k o l i } a i we m u pod r e | e n ih slu ` bi. To mo è mo vi de ti iz tek sta u ko jem su se po ja vi le ide je ko j e smo ima l i do sa d a pri li ke da ~u je mo, od ka ta lon skog mo d e l a do La t e r an s kog spo ra zu ma o sta tu su Ka to li~ ke cr kve u Ita li ji, kao uzo ra za sta tus SPC na KiM... I sa ma ~i we ni ca da je pred sed nik dr à ve tu plat for mu pre do ~io stra nim di plo ma ta ma, naj pre am ba sa do ri ma stal nih ~la ni ca SB UN, za tim EU pa tek on da opo zi ci o nim par ti ja ma u Skup {ti ni Sr bi je, ~i ni mi se da uka zu je na to da i Ni ko li} uva à va te re al no sti i na sto ji da taj do ku ment pri la go di wi ma, od no sno sma wi raz li ke na ni vo pri hva tqi vog, ako je to mo gu }e. No, ~i ni mi se da po sto ji ve li ki jaz iz me |u nor ma tiv nog, {to sto ji i u Usta vu Sr bi je, i onog {to je re al nost na Ko so vu. D. Milivojevi}

TVIT CRTICA Ko je (ne)po do ban Pred sed nik NUNS-a Vu ka {in Ob ra do vi} sa op {tio je ju ~e na laj ni: „Na no vo go di {wi pri jem u Pred sed ni {tvu Sr bi je po zva ni sa mo oda bra ni me di ji i udru `e wa. Jo{ je dan spi sak (ne)po dob nih„.

(Ne)za bo rav ni no vi na ri Po vo dom ko men ta ra da je Leon Ko jen na pra sno pro me nio vi zu ru po sma tra wa pro ble ma Ko so va i Me to hi je, no vi nar Ni ko la To mi} pod se }a: „Da sa iz ’Sr bi ja ga sa’, po slao mi oba ve {te we o sko ku ce ne ga sa (10%). BTW, ko je za bo ra vio, Vuk Je re mi} je go vo rio da bi Leon Ko jen bio sjaj no re {e we za mi ni stra spoq nih po slo va, po sle iz bo ra u ma ju 2012„. Re a gu je eks im ni star Dra gan [u ta no vac: „E, je si ne ko zlo pam ti lo... :)„

A ko men tar ima i ana li ti ~ar Ni ko la Jo va no vi}: „To bi bi la ka ta stro fa, evo, ja gla sam za Je le nu Mi li} :)„, {a qi vo }e Jo va no vi}, ko ji je i pi-ar Vu ka Je re mi }a.

Go spo da advo ka ti Na ra ~un mi ni stra fi nan si ja Mla |a na Din ki }a pro sle |e no je pi ta we: „Za {to ne ke de lat no sti u Sr bi ji ima ju pri vi le gi ju da ne pla }a ju po re ze i ni su u si ste mu PDVa? î me su go spo da advo ka ti za slu ì li da dr à va od u sta ne od uvo |e wa fi skal nih ka sa u wi ho ve fir me?„ Din ki} od go va ra: „Si stem PDV-a je oba ve zan za sva pred u ze }a ~i ji je go di {wi pro met ve }i od osam mi li o na di na ra. Bez ob zi ra na de lat nost. Una kr snom pro ve rom pri ho da i imo vi ne sle de }e go di ne, ve ro vat no }e se usta no vi ti da mno gi advo ka ti tre ba da pre |u u PDV si stem...„

Ni po ba bu, ni po... No vi nar Sla vi {a Le ki} ko men ta ri {e na laj ni: „Spe ci jal ni sud u Be o gra du da nas uki nuo pri tvor Zvon ku Ve se li no vi }u. Ni po ba bu, ni po stri ~e vi ma, ni po ja kom ko sov skom fi nan si je ru SNS-a„. Funk ci o ner DSS-a @i vo ta Star ~e vi} o is toj te mi: „Pu {ten Ve se li no vi}! Sud je ne na dle `an jer je u~i we no de lo ma we od dva mi li o na evra! O~i gle dan do kaz da ne ma uti ca ja po li ti ke na pra vo su |e! ;)„

No vi Sad pre go ti van grad Pe va~ Vla do Ge or gi jev, ko ji }e za ba vqa ti No vo sa |a ne u no vo go di {woj no }i “ras pe van” je na laj ni: “No vi Sad – pre go ti van grad“, ve se lo }e Ge or gi jev. S. St.

politika

dnevnik

FOND ZA RAZVOJ VOJVODINE PO HITNOM POSTUPKU U SKUP[TINI SRBIJE

Vla da „nu di” po kra jin ske pa re Skup {ti na Sr bi je raz ma tra }e po hit nom po stup ku na no voj re dov noj sed ni ci pred log za ko na o raz voj nom fon du Voj vo di ne, ~i ji pred la ga~ je po kra jin ski par la ment. Sed ni ca je za po ~e la ju ~e, a voj vo |an ski pred log, ko ji je pod net 15. de cem bra, je dru ga ta~ ka dnev nog re da, od mah po sle raz ma tra wa pred lo è nog za ko na o jav nim na bav ka ma. Vla da Sr bi je oba ve sti la je par la ment da ne ma pri med bi na pro pis u na ~e lu, ali i da je pod ne la dva amand ma na na ~la no ve 7 i 8 pred lo è nog za ko na. Isto vre me no, Vla da je pri hva ti la i amand man ko ji je na ~lan 4 pred lo è nog za ko na pod neo po sla nik PUPS-a Mo mo ô la ko vi}. Po kra jin ska skup {ti na pred lo ì la je za kon ko ji pred vi |a osni va we raz voj nog fon da AP Voj vo di ne, na osno vu spo ra zu ma Re pu bli~ ke i Po kra jin ske vla de o pre no su imo vi ne i oba ve za Raz voj ne ban ke Voj vo di ne. Skup {ti na Voj vo di ne je u obra zlo è wu za ko na pod se ti la na to da su Vla da Sr bi je i Vla da Voj vo di ne pot pi sa le spo ra zum o pre no su imo vi ne i oba ve za RBV-a, ko jim je pred vi |en re do sled ak tiv no sti u ci qu spro vo |e wa pre no sa de la imo vi ne i oba ve za na ban ku pre u zi ma o ca, kao i pre nos de la ak ti ve na raz voj ni fond Voj vo di ne, kao i da je tim spo ra zu mom pred vi |e no da }e AP Voj vo di na ini ci ra ti do no {e we za ko na o raz voj nom fon du. Pred lo è nim za ko nom se ure |u je osni va we, po lo àj, na ~in fi nan si ra wa, po slo vi, upra vqa we, nad zor i dru ga pi ta wa od zna ~a ja za rad raz voj nog fon da Voj vo di ne.

Wi me je pre ci zi ra no da se taj fond osni va za jed ni~ kim vla sni~ kim u~e {}em AP Voj vo di ne i Sr -

Upra vqa we Raz voj nim fon dom je dvo dom no, a osnov ni ka pi tal je nov ~a ni ulog u iz no su od de set mi -

DSS: Va`an zakon Po sla nik DSS-a Jo van Pa la li} pro te sto vao je ju ~e zbog spa ja wa ras pra ve o vi {e ta ~a ka dnev nog re da jer, ka ko je re kao, ne vi di me |u wi ma ni ka kvu sli~ nost. Pred log za ko na o raz voj nom fon du APV bi }e raz ma tran na ~el no u pa ke tu s iz me na ma Za ko na o ener ge ti ci, o spo ra zu mu Ita li je i Sr bi je u toj obla sti kao i s ga ran ci ja ma za vi {e ino stra nih kre di ta. – S ob zi rom na to da smo uve li prak su da se i pred lo zi ko ji do la ze iz APV sta vqa ju na dnev ni red, po {to se ra di o vr lo va `nom za ko nu, sma tra mo da o toj ta~ ki dnev nog re da tre ba po seb no da se ras pra vqa – upo zo rio je Pa la li}. – Tu }e ve ro vat no bi ti mi ni star ener ge ti ke, pa go spo din Pa stor, ko zna jo{ ko iz Mi ni star stva fi nan si ja i mo }i }e mo sve, sa mo ne da kva li tet no ras pra vqa mo o tim za ko ni ma. bi je, u skla du sa Za ko nom o pri vred nim dru {tvi ma, kao dru {tvo s ogra ni ~e nom od go vor no {}u.

li o na di na ra, gde Po kra ji na u~e stvu je sa 78,11 od sto, a Re pu bli ka s 21,89.

Vla da Sr bi je je pr vim amand ma nom pred lo ì la da se no vac za oba vqa we po slo va raz voj nog fon da mo è obez be |i va ti, iz me |u osta log, iz bu xe ta Voj vo di ne, a ne bu xe ta oba osni va ~a, ka ko je pred lo ì la voj vo |an ska skup {ti na. U obra zlo è wu Vla da is ti ~e da je svr ha for mi ra wa fon da to da u~e stvu je u re a li za ci ji pro je ka ta na te ri to ri ji APV. Pred log Po kra jin ske skup {ti ne je da iz vor nov ca fon da, osim bu xe ta APV, bu de i re pu bli~ ka ka sa, {to, ka ko sma tra Vla da Sr bi je “ni je oprav da no s te ri to ri jal nog i funk ci o nal nog aspek ta, po go to vo ima ju }i u vi du rad i po slo va we Fon da za raz voj Sr bi je, kao i to da pred lo è no re {e we do dat no ni je kom pen zo va no od go va ra ju }im kon trol nim u~e {}em Re pu bli ke Sr bi je u upra vqa wu fon dom”. Dru gim aman da nom se na vo di da se no vac ko ji se raz voj nom fon du pre no si, a ko ja on ne pla si ra do kra ja bu xet ske go di ne, vra }a u bu xet AP Voj vo di ne, ili ga fond mo è pla si ra ti u na red noj bu xet skoj go di ni na osno vu po seb nog ak ta Vla de APV. U pri hva }e nom amand ma nu Mo ma ô la ko vi }a do da ta je osma oblast u ko joj fond u~e stvu je u re a li za ci ji pro gra ma i pro je ka ta, a to je pod sti ca we so ci jal nog pred u zet ni {tva. U voj vo |an skom pred lo gu na ve de ni su raz voj pri vre de, po qo pri vre de, ma la i sred wa pred u ze }a, pod sti ca we za po {qa va wa, iz vo za i dru gih pro je ka ta iz iz vor nih i po ve re nih nad le `no sti. S. Stankovi}

Sla ven ko Ter zi} no vi am ba sa dor Srbije u Ru si ji Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} ime no vao je isto ri ~a ra Sla ven ka Ter zi }a za no vog am ba sa do ra Sr bi je u Ru si ji, ob ja vqe no je u no vom „Slu `be nom gla sni ku„. Ter zi} je na u~ ni sa vet nik Isto rij skog in sti tu ta SA NU. Na me stu am ba sa do ra u

Mo skvi na sle di }e Je li cu Kur jak, ko ja je na toj du `no sti bi la od 2008, a opo zva na je 24. ok to bra ove go di ne. Uka zom pred sed ni ka Sr bi je s du `no sti je opo z van am b a s a d or Sr b i j e u Austri ji Mi lo van Bo `i no vi}, ko ji je

na to me sto po sta vqen kra jem 2009. go di ne. Bo `i no vi} je pro fe si o nal ni di plo ma ta, a pre od la ska u Be~ bio je po mo} nik mi ni stra spoq nih po slo va i am ba sa dor u Ne ma~ koj.

utorak25.decembar2012.

Da ~i}: Pred sto ji go di na eko nom skih iza zo va Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} po ru ~io je ju ~e da }e na red na go di na bi ti pu na eko nom skih iza zo va i ogra ni ~e wa i da neo p hod no sma wi ti jav nu po tro {wu, a pri o- ri tet eko nom ske pol ti ke Vla de Sr bi je bi }e za u sta vqa we pri vred nog pa da i pre o kre ta we eko nom skih to ko va u prav cu us po sta vqa wa in ve sti ci o no i iz vo zno ori jen ti sa ne pri vre de. Pre mi jer je re kao da su pred Vla dom iza zov ni za da ci ko ji zah te va ju po li ti~ ki i dru {tve ni kon sen zus. – Svr ha ba vqe wa po li ti kom je po sti za we do go vo ra, te `wa za dru {tve nim do go vo rom. Sa mo {to ve }om sa gla sno {}u mo `e mo

i}i da qe. Ako ka `e te da ovo ni je va {a kri za ve} ne {to o ~e mu tre ba da bri ne Vla da, ni {ta ne }e mo ura di ti. Sa mo za jed no mo `e mo re {i ti te {ku eko nom sku si tu a- ci ju u ko joj smo – re kao je Da ~i}. Sr bi ja je u ovoj go di ni, ka ko je kon sta to vao, ima la mo `da naj ve }i eko nom ski pad u Ju go i sto~ noj Evro pi, ko ji je uzro ko van ja kom zi mom, a po tom i ve li kim let wim su {a ma, kao i sna `nim uti ca jem kri ze u evro zo ni i po li ti~ kih fak to ri ma ve za nim za for mi ra we no ve Vla de. – To ima i do bru stra nu, a to je da }e Sr bi ja sle de }e go di ne ve ro vat no ima ti i naj ve }i rast u re gi o nu – re kao je Da ~i}.

REKLI SU

Ni ko li}: Da li bi nas Vuk pre po znao? – Du `nost dr `a ve je da bri ne o tra di ci ji i kul tu ri, pre no si isto rij sko pam }e we na naj mla |e i ta ko gra di ci vi li za cij ski kon ti nu i tet – re kao je ju ~e pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}. – Ni sam si gu ran da li bi nas Vuk Ka ra xi} i Do si tej Ob ra do vi} da nas pre po zna li i da li bi smo se uklo pi li u wi ho ve obra sce. „Tru di }u se da ne obru kam Sr bi ju, a od vas o~e ku jem isto”, po ru ~io je on, i sve ~a no otvo rio ob no vqe no zda we Mu ze ja Vu ka i Do si te ja u Go spo dar Je vre moj uli ci u Be o gra du. Ni ko li} je re kao da nas upra vo tra di ci ja ~i ni de lom isto rij skog pam }e wa Sta rog kon ti nen ta, i is ta kao da se na ci o nal na svest i svest o zna ~a ju kul tu re pam }e wa ne po ka zu je sa mo on da ka da nas go di {wi ce te ra ju na to da se se ti mo zna ~aj nih qu di i in sti tu ci ja i ka da su ju bi le ji po vod za ob no vu.

Mi }i}: Od nos pre ma „lo {em ko wu” Pot pred sed ni ca LDP-a Na ta {a Mi }i} ka è da no va vlast ima lak {u po zi ci ju po {to wih ne na zi va ju iz daj ni ci ma i pre ma wi ma po sto ji od nos kao pre ma „lo {em ko wu”. „Vi dim, mno gi go vo re da za pra vo ima ju i lak {u po zi ci ju za to {to wih ne }e na zi va ti iz daj ni ci ma... pre ma wi ma ima od nos kao {to do brim ko wi ma uvek na |e te ma nu, a lo {im tra ì te ne {to po zi tiv no. Oni su u ovoj dru goj po de li”, ka è Na ta {a Mi }i}. Pot pred sed ni ca LPD-a do da je da ve ru je da je do bro {to je no va vlast na sta vi la pre go vo re s Pri {ti nom, i da je „naj po zi tiv ni je” {to su do bi li pri li ku da is pra ve svo je gre {ke.Ona ka è da se plat for mom za Ko so vo do la zi u }or so kak, po {to pred sed nik To mi slav Ni ko li} tim do ku men tom „ma we bri ne o Sr bi ma na Ko so vu ne go Ah ti sa ri jev plan”.

Iva no vi}: Ob u sta vi ti pre go vo re Srp sko na ci o nal no ve }e se ver nog Ko so va i Me to hi je za tra ì lo je ju ~e da se ob u sta ve pre go vo ri Be o gra da i Pri {ti ne u Bri se lu i da se osnov ni sta vo vi plat for me o Ko so vu ne me wa ju jer ~i ne we nu su {ti nu. Pred sed nik SNV-a Mi lan Iva no vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re u Ko sov skoj Mi tro vi ci re kao „da ono {to do no si {te tu Sr bi ma i Ko so vu i Me to hi ji ne mo è da se im ple men ti ra, da se pot pi su je i pri hva ta”. „Ni ko ni je ovla {}en ni za pre go vo re, a po go to vu za pot pi si va we spo ra zu ma ko ji ugro à va ju na {e in te re se i zna ~e se ce si ju na {e te ri to ri je”, re kao je Iva no vi}. – Za la ga }e mo se za upo tre bu svih le gi tim nih sred sta va u spre ~a va wu im ple men ti ra wa gra ni ca iz me |u Ko so va i Me to hi je i ostat ka Sr bi je. On je iz ra zio na du da }e u to me ima ti pu nu po dr {ku lo kal nih i po kra jin skih po li ti~ kih su bje ka ta.

ekonomija

utorak25.decembar2012.

GUVERNERKA NBS JORGOVANKA TABAKOVI]

„GASPROM” OSVAJA BALKAN

Otvo re na pum pa NIS-a u Ru mu ni ji Naft na in du stri ja Sr bi je, k}er ka-fir ma „Ga sprom wef t a„, otvo r i l a je pr v u ben zin sku sta ni cu u Ru mu ni j i, pod bren d om „Ga zprom„, sa o p { te n o je iz kom pa ni je. Ben zin ska sta ni ca se na la zi u gra du Si biu, 300 ki -

dnevnik

joj su po ~e le rad „Ga zprom„ ben zin ske sta ni ce, a pr va je otvo re na u Sr bi ji 19. de cem bra. Da q i raz v oj mre ` e pod no vim bren dom pla ni ra se i na te r i t o r i j i Bu g ar s ke i Bo s ne i Her c e g o v i n e. Do kra ja 2013. go di ne, ka ko se

Ce ne sko ~i le 13 po sto, a BDP pao 2 odsto Ovu go di nu za vr {i }e mo s in fla ci jom od 13 po sto, a ve} na red ne tre ba la bi da bu de tri pu ta ni à, odo sno da do seg ne sto pu od ~e ti ri po sto, uz do zvo qe na od stu pa wa od je dan i po od sto. To zna ~i da bi smo u naj lo {i joj va ri jan ti 2013. mo gli za vr {i ti s in fla ci jom od 5,5 po sto. Uz tu prog no zu, na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je gu ver ner ka Na rod ne ban ke Sr bi je Jor go van ka Ta ba ko vi} ob ja sni la je da su pred vi di vost i bez bed nost ciq i za da tak ko jem te ì u na red noj go di ni. Ona je iz ja vi la da je „si gur na i uve re na” u to da }e cen tral na ban ka do kra ja na red ne go di ne vra ti ti in fla ci ju u gra ni ce ci qa, {to je i wen osnov ni za da tak. Kao glav ne iza zo ve za na red nu go di nu, ona je is ta kla da po qo pri vred na se zo na ne mo è bi ti

go ra ne go ove go di ne, ali da tre ba da bu de ma kar na ni vou pro se ka i da pru ì do pri nos pri vred nom ra stu od 1,5 po sto. – Je di ni iza zov bi jo{ mo gao bi ti po na vqa we gre {a ka Vla de u smi slu ne kih no vih iz bo ra, ali iz bo ra ko ji ma bi pret ho di la si tu a ci ja ista ka kvu smo na sle di li – na ve la je gu ver ner ka. Jor go van ka Ta ba ko vi} je na gla si la da mo ne tar na po li ti ka mo è mno go, ali da sa ma, bez sa rad we s Vla dom, ne mo è ni {ta, is ti ~u }i da su Vla da i Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de pr vi sa rad ni ci cen tral ne ban ke i da de lu ju ko or di ni sa no. Po we nim re ~i ma, NBS ne ma na me ru da de vi zne re zer ve tro {i za fi nan si ra we bi lo ko je vr ste pro iz vod we, ali ima in stru men te „le pog, pri ja teq skog ube |i va wa ba na ka da je naj bo qe

da se ba ve tra di ci o nal nim ban kar skim po slo vi ma”. Ban kar ski sek tor u Sr bi ji je re la tiv no sta bi lan i ne vi de se zna ~aj ni ji pro ble mi ko ji bi se mo gli ja vi ti u na red nom pe ri o du, is ta kli

su pred stav ni ci NBS-a. Po pro jek ci ja ma cen tral ne ban ke, u ovoj go di ni o~e ku je se pad bru to do ma }eg pro iz vo da od dva od sto, a u na red noj go di ni o~e ki va ni rast je 2,5 po sto. D. V.

PLATE I PENZIJE MO@DA SE MALO I POVE]AJU 2013. GODINE, ALI... lo me ta ra od Bu ku re {ta, na me |u na rod nom auto pu tu E68 Bu k u r e{t–Bu d im p e {ta–Be~. Do kra ja 2013, ka ko je sa op {te no, u Ru mu ni ji }e po ~e ti da ra di vi {e od 50 sta ni ca. Ope ra tiv no upra vqa we mre `om ben zin skih pum pi „Ga z prom„ na Bal k a n u oba v qa NIS. Ru m u n i j a je dru ga evrop ska ze mqa u ko -

na vo di, „Ga zprom„ mre `a na Bal k a n u mo ` e ima t i oko 100 ben zin skih sta ni ca. Osim vi so ko kva li tet nog go ri va, ma zi va i {i ro kog asor ti ma na do dat ne ro be, na sta ni ca ma }e po sto ja ti pro dav ni ce, re sto ra ni, ka fei, a po tro {a ~i ma }e na ras po la ga wu bi ti i dru ge uslu ge, iz m e | u osta l og, be ` i~ n i pri stup in ter ne tu.

Mo no pol za ro bio bro je ve fik snih te le fo na? Uni ja po slo da va ca Sr bi je zah te va la je od nad le `nih dr `av nih in sti tu ci ja, a po seb no Ra tela, da od 1. ja nu a ra 2013. go di ne uki ne mo no pol Te le ko ma „Sr bi ja” na pre nos fik snih te le fon skih bro je va. Uki da wem tog mo no po la pred u ze }a i gra |a ni Sr bi je bi mo gli slo bod no bi -

ra ti ope ra te re fik sne te le fo ni je, sa op {ti la je ju ~e ta uni ja. UPS tvr di da su im se u pro te klu go di nu da na ja vi li broj ni pred u zet ni ci, di rek to ri ma lih, sred wih i ve li kih pred u ze }a, s pri tu `bom da su uce we ni da mo ra ju da osta nu ko ri sni ci Te le ko ma „Sr bi ja” jer im ni je do pu {te no da za dr `e svo je fik sne

te le fon ske bro je ve uko li ko pre |u kod dru gog ope ra te ra. Na taj na ~in gru bo se na ru {a va ju Za kon o tr go vi ni i Za kon o za {ti ti po tro {a ~a jer se jed noj kom pa ni ji do zvo qa va mo no po li sti~ ko po na {a we i ne do pu {ta se pri vat nim pred u ze }i ma i gra |a ni ma da slo bod no bi ra ju ope -

ra te ra za fik sne te le fon ske uslu ge, sma tra ju u UPS-u. Za ta kvo sta we di rekt no je od go vo ran Ratel, ali i nad le `no Mi ni star stvo spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja ko je ni je u~i ni lo ni {ta da pri vre di i gra |a ni ma obez be di wi ho va za ko ni ma ga ran to va na pra va, na ve de no je u sa op {te wu.

Pu sti sno vi o ra stu stan dar da do go di ne Pred vi |a wa eko no mi sta ne idu u pri log oni ma ko ji u na red noj go di ni o~e ku ju za po sle we, ve }e pla te i bo qi stan dard. Iako se stru~ wa ci umno go me sla ù s Vla dom u pro ce ni da }e pri vre da za be le ì ti rast od dva po sto, ve le da u naj bo qem slu ~a ju mo è mo o~e ki va ti mi ni ma lan rast pla ta i za po sle no sti. Re al ne prog no ze su da }e do go di ne ra sti i po qo pri vre da, i auto mo bil ska i naft na in du stri ja, ali }e se, ka da je re~ o no vim rad nim me sti ma, na sta vi ti lo{ trend ko ji je u u Sr bi ji pri su tan od 2000. go di ne do da nas. Eko no mi sta Dra go van Mi li }e vi} o~e ku je da }e i u 2013. bi ti na sta vqen pad stan dar da sta nov ni {tva i wi ho ve ku pov ne mo }i, ali je ne mo gu }e pro ce ni ti ko li ko }e jo{ qu di osta ti bez po sla. To }e zna ~i ti da }e dr à va fi nan si ra ti od re |e ne pro gra me so ci jal ne po mo }i, na kna de za ne za po sle ne, {to }e do dat no op te re ti ti bu xet, mi {qe wa je Mi li }e vi}. Ta kvo op te re }e we bu xe ta }e se od ra zi ti ka ko na gra |a ne, ta ko i na pri vre du. – Na dru goj stra ni, po sta vqa se pi ta we ko li ko }e po slo dav ci bi ti u pri li ci da po dig nu ce nu ra da – a ve ro vat no ne }e, s ob zi rom na tre nut ni ni vo ne za po sle no sti, ko ji sva ko dnev no ra ste – re kao je Mi li }e vi}. Taj eko no mi sta je na veo da u Sr bi ji oko 60 od sto pri vred nih su bje ka ta is pla }u je za ra de za po sle ni ma iz me |u 60 i 70 od sto re -

Sve mawi pazar Naj bo qi po ka za teq sni `e nog stan dar da gra |a na Sr bi je su vi si ne pro se~ nih ra ~u na u pro dav ni ca ma. U 60 od sto ku po vi na vred nost ra ~u na ne pre la zi 500 di na ra, a sva ka pe ta ku po vi na ne pre |e vred nost od 300 di na ra. To ja sno go vo ri da nam se stan dard spu {ta, a ka ko stva ri sto je, ne }e bi ti dru ga ~i je ni na red ne go di ne. Po tro {a~ ke na vi ke bit no su pro me we ne, a ce na je do mi nan tan fak tor ko ji nas opre de qu je pri iz bo ru. pu bli~ kog pro se ka. Sta ti sti ka be le `i da za ra du ve }u od 150.000 di na ra za ra |u je bli zu 37.000 za po sle nih. Na su prot to me, go to vo 150.000 rad ni ka ne pri ma pla tu ili me se~ no pre bro ji naj vi {e 25.000 di na ra. Ina ~e, po po -

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

110,6692

112,9278

115,5251

110,3305

Australija

dolar

87,3820

89,1653

91,2161

87,1145

Kanada

dolar

84,5384

86,2637

88,2478

84,2796

Danska

kruna

14,8252

15,1278

15,4757

14,7799

Norve{ka

kruna

15,0442

15,3512

15,7043

14,9981

[vedska

kruna

12,7905

13,0515

13,3517

12,7513

[vajcarska

franak

91,5984

93,4678

95,6176

91,3180

V. Britanija

funta

135,7571

138,5277

141,7138

135,3416

SAD

dolar

83,9485

85,6617

87,6319

83,6915

Kursevi iz ove liste primewuju se od 24. 12. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (510,99 -1,05)

Simpo, Vrawe

20,00

120

55.200

Globos osigurawe, Beograd

11,76

1.425

AIK banka, Ni{

-3,00

1.551

246.535

Lasta, Beograd

11,11

290

4.930

NIS, Novi Sad

-1,07

737

4.519.231

9,20

2.850

Imlek, Beograd

0,00

3.100

62.000

7,95 Promena

10.795 Cena

647.698 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.276

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Luka Dunav, Pan~evo

-20,00

1.552

46.560

0,50

603

232.685

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

BIP u restrukturirawu, Beograd

-12,50

3.930

-2,39

449

1.150.447

Soja protein, Be~ej

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-11,98

2.306

23.060

0,00

710

0,00

Jubmes banka, Beograd

7,95

10.795

647.698

Metalac, Gorwi Milanovac

1,92

1.699

101.950

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.620

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Alfa plam, Vrawe

-3,18

5.301

1.129.200

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

550

0,00

Tigar, Pirot

-4,35

220

95.050

Privredna banka, Beograd

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku iz ok to bra, pro se~ na za ra da u Sr bi ji je iz no si la 42.122 di na ra, dok je po Mi ni star stvu spoq ne i unu tra {we tr go vi ne, pro se~ na po tro {a~ ka kor pa vre de la 58.006,96 di na ra.

Mi li }e vi} je uka zao na to da ve li ki broj kom pa ni ja is pla }u je mi ni mal nu za ra du, iz me |u 20.000 i 22.000 di na ra me se~ no, pa ~ak i ma we, oce wu ju }i da, uko li ko se ta su ma za ra da ra ~u na u okvi ru mo de la pri vred nog ra sta za sno va nog na ra stu po tro {we i uvo za, on da to ne ma ve ze s eko no mi jom i ne da je ni ka kve re zul ta te. – Do {li smo do to ga da se 60 od sto pen zi ja fi nan si ra iz bu xe ta, iako to po za ko nu ne bi sme lo da bu de – pri me tio je Mi li }e vi}. Po me ni mo, broj za po sle nih u Sr bi ji u sep tem bru 2012. sma wen je 0,2 od sto u od no su na isti me sec pro {le go di ne, pro se~ ne za ra de su ve }e dva po sto, dok }e rast ce na na ma lo bi ti bli zu 13 pro ce na ta, a do kra ja 2012. o~e ku je se pad BDP-a do 2,5 od sto. Po po da ci ma por ta la „Ma kro e ko no mi ja”, pro se~ na za ra da po gla vi sta nov ni ka u Sr bi ji iz no si 89 evra. Pro se~ na pla ta u Sr bi ji po ve }a na je sa 68 evra u de cem bru 2000. na 367 evra u ok to bru 2012, a broj za po sle nih za pro te klih 12 go di na sma wen je za 363.000 li ca. Isto vre me no, ni vo pro iz vod we je sa da ni `i ne go 2000, dok je rast pla ta po sle di ca ra sta spoq nog du ga s ta da {wih 11,7 mi li jar di evra na da na {wih 25,5. U Fon da ci ji za raz voj eko nom ske na u ke (FREN) o~e ku ju re a lan pad `i vot nog stan dar da gra |a na u na red noj go di ni od dva do tri od sto. S. G.

Jubmes banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Projektbiro, Sombor AMS Osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-8,05

400

288.000

-5,88 Promena

800 Cena

72.000 Promet

NIS, Novi Sad

-1,07

737

4.519.231

Alteh Srbija, Senta

0,00

310

1.860.000

Projektbiro, Sombor Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Luka Dunav, Pan~evo

-8,05

400

288.000

5,72

425

88.060

-20,00

1.552

46.560

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

ZRE WA NIN SKA KOM PA NI JA NA SPI SKU 24 SPOR NE PRI VA TI ZA CI JE

Hi po te ka pro {lo sti jo{ ko ~i „[in voz” Na spisku 24 sporne privatizacije, ~iju reviziju je rezolucijom zatra`io Evropski parlament, nalazi se i zrewaninski “[invoz”. Dokle se stiglo u istrazi ovog slu~aja, da li je ona uop{te i zapo~eta i da li postoje novi dokazi o tome da je preduze}e za remont {inskih vozila privatizovano na krimina-

lan na~in, kao {to su svojevremeno tvrdili biv{i radnici i mali akcionari, javnosti za sada nije poznato. Ali, direktor “[invoza” Ra do mir Mi qu{ ne krije da “hipoteka” privatizacije jo{ iz 2004. godine, koja je sporna, odbija potencijalne naru~ioce. Miqu{ je izjavio novinarima da firmu ve} godinama prati ista pri~a o privatizaciji, zbog ~ega ona posluje ote`ano. – Niko se ne izja{wava o tome {ta je sporno, a mi bismo najvi{e voleli da se to jednom i kona~no re{i. Do sada niko iz policije nije dolazio, ni od kog iz firme nisu tra`ene izjave, ali pri~a o sum-

wivoj privatizaciji se i daqe vrti. U ~emu smo mi sporni kada redovno izmirujemo poreze i doprinose, a istovremeno “@elvoz” iz Smedereva ima vi{e od milijardu dinara neupla}enih poreza i doprinosa, a `ivi na jaslama dr`ave? – rekao je Miqu{, napomiwu}i da “[invoz” ugovara velike po-

– Javio nam se i operater iz Slovenije, s naruxbinom za remont vagona za rasute terete. Nadamo se da }emo bar delom u}i i u program za oìvqavawe srpske vagonogradwe i da }e nam pripasti bar 50 miliona od tog posla, iz kojeg smo 2009. i 2010. bili iskqu~eni. Pare se izdvajaju iz buxeta i daju se firmama koje ne pla}aju poreze i doprinose, a nas izostavqaju – poàlio se direktor “[invoza”. On ukazuje na to da su iz @eleznica Republike Srpske hteli da angaùju zrewaninsku firmu kao remontera, na osnovu kredita od deset miliona evra koji su dobili ba{ od Vlade Srbije. Wihov izbor da to obavi ba{ “[invoz” nije pro{ao, i to bez vaqanog obja{wewa. – I pored svih tih neda}a, slede}a godina ima dobru najavu. Radi se na predugovoru s kanadskoaustrijskom firmom, koja ho}e da rekonstrui{e dizelke “kenedijevke”, koje smo mi kupili kao staro gvo`|e. Plasira}e se od 12 do 20

„[invoz” je jo{ 2009. godine iza{ao iz ste~aja, izmirio je sve obaveze prema poveriocima i radnicima i sada je likvidan bez dana blokade slove sa strancima i da je uposlio 200 radnika. Po wegovim re~ima, “[invoz” je jo{ 2009. godine iza{ao iz ste~aja, izmirio je sve obaveze prema poveriocima i radnicima i sada je likvidan bez dana blokade. Pre pola meseca fabrika je ugovorila s naru~iocem iz Turske rekonstrukciju 22 plato-vagona. Posao je, veli Miqu{, vredan 600.000 evra i dobar je za po~etak 2013. godine.

lokomotiva na ino-trì{te, van Evrope, a stani naru~ilac posla obezbe|uje kupca, delove i opremu. Vrednost tog posla je ve}a od 20 miliona evra. U izgledu je i remont vi{e od 200 vagon-cisterni za strane operatere. Osim toga, Pokrajinska vlada planira revitalizaciju èleznica u Vojvodini i traìli su nam ponudu za {est dizel-motornih garnitura – najavio je Miqu{. @. Ba la ban

utorak25.decembar2012.

JA VI LE SE BAN KE ZA PRE U ZI MA WE IMO VI NE I OBA VE ZA RAZVOJNE BANKE VOJVODINE

Ru si, Fran cu zi i Ita li ja ni `e le RBV

Najozbiqniji kandidati za preuzimawe obaveza i imovine Razvojne banke Vojvodine su, kako „Dnevnik” saznaje, Folksbaka, koja je u vlasni{tvu ruske Sberbanke, zatim francuska Sosijete `eneral i italijanska Unikredit banka. RBV }e preuzeti onaj ko ponudi najboqe uslove, a postupak bi trebalo da se zavr{i u januaru. Novi vlasnik preuzima 80.000 deponenata i 110 miliona evra osiguranih depozita, plus jo{ sto miliona evra koji nisu osigurani. Potowi ne}e pasti na teret novog vlasnika ve} }e se za neosigurane depozite te one koji nisu pokriveni kvalitetnom aktivom emitovati obveznice u iznosu do 70 miliona evra. U budu}oj emisiji AP Vojvodina }e u~estvovati sa 78,11 odsto a Republika Srbija s preostalim delom. Otkako su jo{ letos po~ele pri~e o te{ko}ama u Razvojnoj banci Vojvodine, zaposlenima nije lako. Ukupno ih je 586, od toga dve stotine radi u centrali i ekspoziturama u Novom Sadu a ostali u drugim poslovnim jedinicama, mahom u pokrajini. U ~etvrtak su i protestovali, a wih stotinak do{lo je pred zgradu Vlade Vojvodine sa zahtevom da im se objasni {ta ih ~eka. Najvi{e wih bi `elelo da pre|e u banku ili budu}i razvojni fond Vojvodine. [ta bi ih moglo ~ekati zna}e uskoro. Vlada APV je dala saglasnost RBV-u da pripremi predlog programa re{avawa vi{ka zaposlenih, koji bi obuhvatio sve zaposlene s radnim odnosom na neodre|eno vreme i bio dostavqen Pokrajinskoj vladi na saglasnost. Razvojna banka Vojvodine obavezuje se da sa~ini

U RBV-u je 586 zaposlenih, od toga dve stotine radi u centrali i ekspoziturama u Novom Sadu, a ostali u drugim poslovnim jedinicama, mahom u pokrajini predlog optimalnog broja zaposlenih s potrebnim kvalifikacijama, da bi preostali bili preuzimani od razvojnog fonda AP Vojvodine. RBV se obavezuje da, nakon izbora banke preuzimaoca, omogu}i toj banci preuzimawe odre|enog broja zaposlenih za koje je zainteresovana. Nakon toga RVB je du`an da donese program re{avawa vi{ka zaposlenih i da ga dostavi na saglasnost potpisnicima sporazuma o prenosu imovine i obaveza Razvojne banke Vojvodine. Razvojna banka Vojvodine se obavezuje da tim programom planira isplatu otpremnina u skladu s odredbama Zakona o radu, koja bi se izvr{ila kad se steknu svi uslovi,

vode}i ra~una o tome da se ne ugrozi likvidnost banke pre postupka prenosa na Razvojni fond i banku preuzimaoca, a najkasnije do dana prenosa imovine na Razvojni fond i banku preuzimaoca. Neminovno je da nakon tih poteza ostane vi{ak radnika koji ne}e dobiti posao. Za wih je planiran socijalni program po modelu koji je primewen u Agrobanci, a to je bilo 300 evra po godini sta`a. Sve dok se ne razjasni ko preuzima banku, kada po~iwe da radi budu}i vojvo|anski razvojni fond i ne okon~a se socijalni program, svi zaposleni ostaju na svojim radnim mestima pod uslovima koji va`e i sada. D. V.

TRe]e dOBA

utorak25.decembar2012.

Da nas ~ek Is pla ta dru gog de la no vem bar ske pen zi je za biv {e za po sle ne po ~i we da nas. Po {ta ri }e do kra ja sed mi ce svi ma ko ji svo je pri na dle `no sti pri ma ju do sta vom na ku} nu adre su is po ru ~i ti no vac da bi i oni mo gli pa za ri ti za No vu go di nu. Ina ~e, iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni. Q. M.

Pro stir ka re a gu je na sva ki ko rak

OSNOVCI ROBOTI^ARI ZBRIWAVAJU DEZORIJENTISANE SENIORE

Te pih ko ji sve tli no }u Pre po la ve ka de ca su slo bod no vre me po sle {ko le pro vo di la igra ju }i se na uli ci. Da nas ne ki od wi ho vih unu ~i }a vre me po sle na sta ve pro vo de u la bo ra to ri ja ma, ko ri ste }i teh no lo gi ju da bi po boq {a li kva li tet ì vo ta svo jih ba ka i de ka. Ro b o t i~ k i tim Osnov n e {ko le „Sent Xe rom„ u ame ri~ kom gra di }u Vej mut za tak mi ~e we u ro bo ti ci iz mi slio je „sve tle }e te pi he“ ko ji po ma ù sta ri jim qu di ma da se lak {e sna |u po ku }i. Tri na e sto go di {wak i u~e nik sed mog raz re da Xozef Meskino je dan je od ~la no va ti ma ko ji se spre mao za Pr vu le goli gu – ro bo ti~ ko tak mi ~e we SAD. Ka ko ka è, to tak mi ~e we zvu ~a lo je kao na u~ na fan ta sti ka ka da se za we ga pr vi put za in te re so vao pre ~e ti ri go di ne, ali je vre me po ka za lo da se i na u ~ n o f an t a s ti~ n i sno vi mo gu ostva ri ti. We gov tim „Le go la vo vi“ ne dav no je za vr {io to tak mi ~e we na re gi o nal nom i dr àv nom ni vou, osva ja ju }i oba pu ta na gra du za svoj izum – te pih ko ji sve tli na pri ti sak. Taj izum bio je od go vor na te mu ovo go di {we li g e, po s ve } e n u naj s ta r i j im gra |a ni ma. Da ne bi lu ta li u raz mi {qa wi ma o to me u ko jem prav cu wi hov rad tre ba da se od vi ja, de ~a ci i de voj ~i ce iz „Le go la vo va“ obra ti li su se ba ka ma

i de ka ma pi ta wem s ka kvim se te {ko }a ma naj ~e {}e su o ~a va ju u sva ko dnev nom ì vo tu. Re zul tat wi ho ve an ke te je te pih ko ji sve tli u mra ku i po ma è sta ri jim qu di ma da se ori jen ti {u u ku }i. Ta ko }e iz be }i po vre de u ku pa ti lu po sle ~e stih no} nih po se ta, je dan je od ar g u m e n a t a ma l ih pro n a laza~a. Te pih se osve tli na prii sak, od no sno kad we gov vla snik sta ne na we ga, a we go vi stvo ri te qi na da ju se da su ti me re {i li pro blem ~e stih po v re d a sta r i j ih qu d i ko j i sla bi je vi de i ima ju lo {u mo to ri ku. Da bi osvo ji li sve a me ri~ ku na gra du, ~la no vi „Li ge la vo va„ mo ra ju da se iz bo re i s iza zo v i m a pre z en t a c i j e izu m a. Wi hov za da tak bi }e i da ube de ì ri u to da je wi hov izum kva li te tan i po go dan za ula ga we i raz voj, kao i da }e po boq {a ti ì vot ni kva li tet qu di sta ri jih od 65 go di na. Tim od de set de ~a ka i de voj ~i ca, sta rih iz me |u de set i 14 go di na, sa sta je se dva pu ta ne deq no i u se si ja ma od tri sa ta raz vi ja stra te gi ju pre zen ta ci j e i ra d i na po b oq { a w u osnov ne ide je da bi je u~i ni li la ko do stup nom, jef ti nom i la kom za ugrad wu. Ako us pe ju u na me ra ma, mo è mo o~e ki va ti da se „sve tle }i te pi si“ na |u u pro dav ni ca ma ve} za go di nu-dve. I. Vujanov

LO[A GODINA ZA PENZIONERE, A NI NAREDNA NE]E BITI BOQA

Ni iz bor na obe }a wa ni su kao {to su bi la Go di na na is te ku ni je do ne la jar de di na ra pre u zi ma dr à va. bo qi tak pen zi o ne ri ma pa i ne - Sva ke go di ne bi se vra }a la ma ju ba{ mno go raz lo ga da à - tre }i na du ga, a da tu me is pla te le za wom. Ima li su dva re dov - utvr di }e Vla da. na uskla | i v a w a pen z i j a, 1. Na po ~et ku 2012. po ve }a na je apri la i 1. ok to bra, ali im je mi ni mal na sta ro sna gra ni ca to do ne lo sa mo 5,46 po sto ve }i za mu {kar ce sa 40 go di na sta ~ek. April sko uskla |i va we iz - à osi gu ra wa, pa sad u sta ro no si lo je 3,46 po sto, a do {lo je snu pen zi ju mo gu s naj ma we 53 pred sa me iz bo re, pa se vlast go di ne i osam me se ci ì vo ta, ni je usu di la da sma wi ono {to {to je ~e ti ri me se ca vi {e ne za kon ga ran tu je pen zi o ne ri ma. go la ne. To po di za we gra ni ce No, kod ok to bar skog uskla |i - prak t i~ n o je po g o d i l o sa m o va wa, a iz bo ri su ve} dav no bi - one s be ne fi ci ra nim rad nim li za vr {e ni, vla da ju }a ko a li - sta òm, a za sve osta le ni {ta ci ja je od lu ~i la da iz me ni Za - se ni je me wa lo. Mu {kar ci su i kon te naj sta ri ji ma ume sto se - da qe sti ca li pra vo za od la zak dam od re di po ve }a we od sa mo u pen zi ju sa 65 go di na ì vo ta i dva po sto. U istim iz me na ma naj ma we 15 sta à osi gu ra wa, a na ve de no je da }e u istom pro - iz me na za sta ro snu pen zi ju, 60 cen tu pen zi je bi ti uve }a ne i go di na ì vo ta i 15 go di na sta apri la na red ne go di ne, ~i me su à, ni je bi lo ni za è ne. Po ~e za p ra v o “ma l o” za mr z nu t e, jer ne k og po ve }a wa ipak ima. To {to je ono mno go ma w e od tro { ko v a ì vo ta ni je do vo qan raz log da pen zi o ne ri do b i j u ve } e jer svi uglas vi ~ u da nov ca ni za ovo li ke pen zi je ne ma. Da se ubla ì ne pra v ed n o za k i d a w e pen zi o ne ri ma dr à va je od l u ~ i l a da onim naj si ro ma {ni jim, s pri ma wi ma do 15.000 di na ra me se~ no, do de li so ci jal nu po mo} od 16.000 u ~e ti r i ra t e. Pr v a i dru ga is pla }e ne su ove go di ne, a tre }a i ~e tvr ta }e bi ti do - Ma lo raz lo ga da se po {tar èq no o~e ku je go di ne. Mno gi su po hi ta li da tu “dr àv nu da re - lo je i po ste pe no di za we sta `qi vost” pro gla se za 13. pen - ro s ne gra n i c e za po r o d i~ n u zi ju i ta ko pen zi o ne re do ve du pen zi ju su pru `ni ka, pa je uslov na stub sra ma jer oni, eto, u za udo vi ce 50 i po go di na a za vre me kri ze pri ma ju pen zi ju udov ce pet vi {e. pri de – iako je ja sno da ona to Sta ro sna gra ni ca za po vla ni je. Jer da je to za i sta re~ o ~e we nov ca ulo è nog u do bro 13. pen zi ji, do bi li bi je svi. voq n e pen z ij s ke fon d o v e i Od po ~ et k a go d i n e voj n i ras po la ga we wi me po ve }a na je pen zi o ne ri i osi gu ra ni ci pri - s 53 na 58 go di na. Ka ko je pred po je ni su ci vil nom fon du i de - vi |e no iz me na ma Za ko na, no le sud bi nu svih pen zi o ne ra. vac se ra ni je mo è po vu }i sa Mi li tar ni Fond PIO je uki - mo zbog traj ne ne spo sob no sti nut, a we go va ne iz mi re na po - za rad, ali ne i zbog van red nih tra ì va wa pre u zeo je ci vil ni. tro {ko va le ~e wa. Dr à va se oba ve za la na to da Fond PIO iz dvo jio je to pre o s ta l a du g o v a w a voj n im kom ove go di ne 275,6 mi li o na pen zi o ne ri ma is pla ti u tri di na ra, {to je 0,1 od sto pri ho ra te, od ove do 2014. Pred po da od ostva re nih pen zi o nih sla ni ci ma tre ba da se na |e do pri no sa, za bes plat nu de se pred log za ko na po ko jem dug za to dnev nu re ha bi li ta ci ju pen 35.000 ko ri sni ka od 4,5 mi li zi o ne ra u ne koj od 25 ba wa.

Ove go di ne je o tro {ku dr à ve na opo ra vak oti {lo oko 9.500 sta ro snih, in va lid skih i po ro di~ nih pen zi o ne ra svih ka te go ri ja. Svi ko ji is pu wa va ju uslo ve da od po ~et ka na red ne go di ne odu u pen zi ju tre ba rad ni od nos da ras ki nu naj ka sni je 30. de cem bra, a zah te ve za pen zi ju pod ne su su tra. To mo gu li~ no na {al te ru Pen zij skog fon da ili po {tom. Po {to ove je ove go di ne 30. de cem bar u ne de qu, rad ni od nos tre ba da ras ki nu u pe tak, 28. de cem bra, a u po ne de qak, 31, da pod ne su zah tev. Ako to ne ura de ka ko tre ba i za ka sne, ve} u na red noj go di ni va è no vi uslo vi za pen zi o ni sa we pa }e im ne do sta ja ti go di ne i sta à i ì vo ta.

Ni 2013. ne }e do ne ti ve }i bo q i t ak pen z i o n e r i m a. Ve} sad se zna da }e 1. apri la, i to na kon {est me se ci od po sled weg uskla |i va wa, do bi ti pen zi je uve }a ne dva pro cen ta, a {ta }e bi ti 1. ok to bra, kad sle di na red no za kon sko po ve }a we, tre nut no ni ko ne zna. Na i me, mo `e se pri ~a iz ove go di ne po no vi ti pa da im ume sto onog {to sle du je pra }e wem tro {ko va `i vo ta bu de od re |e no dru ga ~i je. Sve za vi si od opo rav ka srp ske eko no mi je jer, ako si tu a ci ja osta ne ka kva je sad, na de za ve }e po ve }a we ne ma. Ve} sad se u na red nu go di nu ula zi s iz jed na ~e nim bro jem pen zi o ne ra i za po sle nih, s na ja va ma da }e usle di ti no vi ta las ot pu {ta wa, a to zna ~i jo{

ma wi pri ho di od pen zi o nog do pri no sa i jo{ ve }e iz dva ja we iz bu xe ta za re dov ne pen zi je. Pen zi o ne ri ~i ja pri ma wa su ma wa od 16.000 di na ra do bi }e u dve ra te 8.000, jer im je dr à va to li ko osta la du `na od ove go di ne. Jed nu }e do bi ti i voj ni pen zi o ne ri ko ji ma dr à va du gu je iz pret hod nih go di na. Iz ve sno je i da }e bi ti no vih iz me na pen zi o nog za ko na, ali ka kvih i ko li ko }e on po go di ti po sto je }e pen zi o ne re, jo{ se sa m o na g a | a. Od Sr b i j e MMF i Svet ska ban ka tra è na sta vak pen zi o nih re for mi, a da li }e to zna ~i ti ma we pen zi je, i za ko ga, ili, pak, po ve }a we sta ro sne gra ni ce i za mu {kar ce i za è ne, osta je da se vi di. No, ve} od pr vog da na na red n e go d i n e iz v e sno je da se è na ma od 2013. sva ke go di ne, kao uslov za pen zi o n i s a w e, go d i n e sta à i ì vo ta po ve }a va ju po ~e ti ri me se ca. Da kle, od na red n e go d i n e è n e }e u pen zi ju mo }i s 35 go di na i ~e ti ri me se ca sta à i bar 53 go di ne i ~e ti ri me se ca sta ro sti. Ne ma iz me na za è ne ko je idu u sta ro snu pen zi ju jer je za wih i da qe uslov 60 go di na ì vo ta i naj ma we 15 sta à. Mu {kar ci }e se i do go di ne pen zi o ni sa ti sa 65 go di na i bar 15 go di na sta à osi gu ra wa, kao i 40 go di na sta à i naj ma we 54 ì vo ta oni ko ji ima ju be ne fi ci ra ni sta`. Sle de }e go di ne se di è i sta ro sna gra ni ca pred vi |e na za po ro di~ nu pen zi ju udo vi ca i udo va ca. Udo vi ce }e mo }i da do bi ju pen zi ju su pru ga ako u tre nut ku we go ve smr ti ima ju 51 go di nu a udov ci 56. Po li cij ski slu `be ni ci s po seb nim ovla {}e wi ma, uni for mi sa ni po li cij ski slu `be ni ci, pri pad ni ci BIA-e, VBA-e, VOA-e, ko ji ma se sta ro sna gra ni ca za od la zak u pen zi ju sni à va zbog pri ro de po sla, od 2013. mo }i }e da se pen zi o ni {u s 53 go di ne i {est me se ci i naj ma we 21 go di nom sta à, od ~e ga naj ma we 11 go di na mo ra bi ti pro ve de ne na po me nu tim po slo vi ma. Qubinka Male{evi}

BIV[A TEKSTILNA RADNICA BISTRI ISTORIJU POKOJNE JUGOSLAVIJE

KAKO LEKAR KA@E

Mno go ~a ja ubi ja mno go gvo `|a Ka fa ili ~aj - sta ra je i ~e – Ko fein iz ka fe ima bla gi sta di le ma onih ko ji bri nu o anal get ski efe kat – ob ja {wa svom zdra vqu. Le ka ri pre po ru va dr Sini{a Tatin. – Uko li ~u ju ume re nost, bez ob zi ra na ko se uzi ma s le ko vi ma pro tiv iz bor. Jer i ka fa i ~aj ima ju bo lo va, po ja ~a va wi hov efe svo je broj ne pred no sti, ali i kat, {to va qa zna ti uko li ko ma ne. Na i me, ka fa je {am pion u raz bu |i va wu po spa nih i da va wu vi t al n o s ti. U jed n oj {o qi ci ima 50 do 150 mi li gra ma ko fe i na, a uko li ko se ka fa pi je u ume re nim ko li ~i na ma, ona po boq {a va sr ~a ne funk ci je, ras po lo è we, sti mu li {e ner vni si s tem i po b oq { a v a we g ov rad. Za t o oni ko ji ima ju pro ble me s tim bo le sti ma, ka fu va qa da uzi ma ju u ma lim ko l i ~ i n a m a. Po I sr ce ma we bo li po sle {o qi ce ka fe sti m u l a t iv n im svoj stvi ma ~aj ma lo za o sta je za ka pi je te ne ka ja ~a sred stva za fom jer po {o qi sa dr ì 35 do umi re we bo lo va. Fla vo no i di 80 mg te i na. On pod sti ~e ak su sa stoj ci ta ni na iz ~a ja za tiv nost or ga ni zma kao i ko ko je je utvr |e no da ima ju an ti fein, ali se we gov u~i nak po ok si da tiv na svoj stva, od la ù sti è tek ka da se pi je u ko li sta re we i ima ju va `nu ulo gu u ~i na ma znat no ve }im od ka fe. za {ti ti sr ca i krv nih su do va.

dnevnik

Ze le ni ~aj je bo ga ti ji fla vo no i di ma od cr nog. Me |u tim, ni s ~a je vi ma ne tre ba pre te ri va ti jer je do ka za no da oni blo k i r a j u is k o r i { }a v a w e gvo `|e u or ga ni zmu. Oso ba ma ko je pa te od ane mi je ~aj se za to ne pre po ru ~u je. Ne ` e q e n o dej stvo ka fe ose te svi ko ji pi ju ve }e ko li ~i ne sva ko ga da na. Te g o b e se is p o q a vaju kroz na du tost sto m a k a, stva r a w e vi { ka ki s e l i n e u `e l u c u, ne s a n i c u, raz dra `qi vost. Me | u t im, {o q i ca ka fe po sle je la olak { a v a va r e w e. Ina ~ e, dnev n o ne tre ba pi ti vi {e od tri-~e ti ri {o qi ce. Po seb no se pre p o r u ~ u j e oprez s in stant-ka fom, ko ju mno gi pi ju kao po sla sti cu s mle kom, sla do le dom ili {la gom, pa ni je ~u do {to pre te ru ju s do za ma. J. Barbuzan

Do sa da je stro go za bra we na Apa tin ka Slavica Taboro{i je u pen zi ju oti {la pre 15 go di na i od mah se ukqu ~i la u rad me snog „esnaf skog” udru è wa. – Mno gi ~im pre sta nu da ra de u pred u ze }u klo nu du hom, ali ja to ni sam è le la se bi da do zvo lim. Na vi kla sam kao te sti lac u „Apa tek su„ da se sva ko dnev no dru ìm s qu di ma i sto ga sam se ukqu ~i la u rad Udru è wa, gde se ra di, ali i za ba vqa, pa mi je sva ki dan is pu wen. Ina ~e, po ti ~em iz po ro di ce s pe to ro de ce pa me sa mo } a ni m a l o ne pri v la ~ i. Uglav nom, do sa da je stro go za bra we na! Imam su pru ga i unu ke, ali i za wih na |em do voq no vre me na – pri ~a Sla vi ca, ko ja je u Udru è wu za du è na za sek ci ju fol klo ra i pi ka da, ali i lo gi sti ku pu to va wa svo jih is pi sni ka. – ê sto or ga ni zu je mo su sre te, ko ja su uvek do bro po se }e ni. Ima tu do sta po sla, ali kad vi dim na {u pred sed ni cu, ne mo gu da se à lim. Mileva Babi} ima iz u zet no mno go ener gi je i sve nas bu de sra mo ta kad

Sla vi ca Ta bo ro {i

ne ura di mo ono {to je do go vo re no – hva li Sla vi ca svo ju ru ko vo di teq ku. Ima ona vre me na i za svo je ho bi je, pre sve ga pi sa we po e zi je, pa sva ki su sret pen zi o ne ra, od la zak na le to va we ili po ro di~ ni do ga |a ji do bi ja ju svo je sti ho va no sve do ~an stvo. Ve}

se na ku pi lo vi {e od sto ti nu. – @e lim da sa ~u vam le pe tre nut ke, ali i svo jim unu ci ma po ka èm ko li ko ih vo lim, a mi slim da to naj bo qe mo gu kroz po e zi ju – do da je Sla vi ca. Ne ka da je vre me tro {i la i na ru~ ne ra do ve, ali od ne dav no se okre nu la pro u ~a va wu isto ri je po koj ne Ju go sla vi je jer je, ka ko ka è, uà snu ta ti me ko li ko ma lo mla de ge ne ra ci je zna ju o pro {lo sti svo ga na ro da i ovih pro sto ra. Mno go im je lak {e da pri hva te mi to m a n i j u pse u d o n a u ~ ni ka. – Mo ram pri zna ti da me isto ri ja ne ka da ni je pre vi {e pri vla ~i la, a sa da, pod sta re da ne, ào mi je {to to li ko ma lo znam pa se tru dim da na dok na dim pro pu {te no i raz bi strim se bi ono {to su me svo je vre me no po gre {no u~i li – ne u mor na je Sla vi ca. J. Prel~ec

Emi nent ni da va o ci kr vi u Grad skoj ku }i ^la no vi Klu ba emi nent nih do bro voq nih da va o ca kr vi „Iz vor ni klub 100” pri su stvo va li su ju ~e na tra di ci no nal nom no vo go di {wem pri je mu u Grad skoj ku }i, a ugo stio ih je ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo dr Pe tar No va ko vi} i po mo} nik gra do na ~el ni ka Va wa Vu ~e no vi}. - Bu du }i da se go di na ma ba vim hi rur gi jom, iz is ku stva znam ko li ki je zna ~aj qu di ko ji da ju naj dra go ce ni ju te~ nost i spa {a va ju qud ske `i vo te. Ve li ka mi je ~ast {to sam u pri li ci da ih po zdra vim i uka `em du -

Novosadska utorak25.decembar2012.

PRED STA VQE NA SAT NI CA NO VO GO DI [WE NO ]I U CEN TRU

„Vi va voks” za po ~e tak, Ser gej ]et ko vi} za kraj

No vi Sad: ri mo ka to li~ ka `u pna cr kva Ime na Ma ri ji na: mi sa u 8.30 i u 11.30 sa ti na ma |ar skom je zi ku, u 10 ~a so va na hr vat skom je zi ku. Srem ska Ka me ni ca: cr kva Na {a {}e sve tog kri `a: mi sa u 11 ~asova. Pe tro va ra din: cr kva Sve ti Ro ko: mi sa u 10. 30 ~a so va i ve ~er we u 18.30; cr kva Sve ti Ju raj: mi sa u 17 ~a so va; cr kva Sve ti kri`: misa u 10 ~a so va i u 18 ve ~er we. Re for mat sko-hri {}an ska cr kva: mi sa u 10 ~a so va u cr kvi u centru, u 8 ~a so va u cr kvi na Te le pu. Slo va~ ko-evan ge li sti~ ka cr kva: sve ta lu tur gi ja u 10 ~a so va. Srem ski Kar lov ci: ri mo ka to li~ ka cr kva Pre sve tog troj stva mi sa u 11 sa ti.

Grad je do bio pro sla vu No ve go di ne ka kvu je po svom kul tur nom re no meu za slu `io, a po pr vi put u no vi joj isto ri ji u~e stvu je i pro sla vi Bo `i }a, iz ja vio je di rek tor Kul tur nog cen tra An drej Faj geq na ju ~e ra {woj kon fe re ni ji za no vi na re. Ovom do ga |a ju su pri su tvo va li i gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} te u~e sni ci no vo go di {weg pro gra ma na Tr gu slo bo de; hor „Vi va voks”, Slo bo dan Tr ku qa, Vla da Ge or gi ev i Ser gej ]et ko vi}.

V remeploV

Pr vi gra do na ~el nik No vog Sa da u Kra qe vi ni SHS

Sat ni ca

pr vi gra do na ~al nik No vog Sa da u Kra qe vi ni SHS. Pri dru `io se ra di kal noj stru ji Sto ja na Pro ti }a ko ja se uga si la, pa se i Ada mo vi} po vu kao iz po li ti ke, ali ne i iz dru {tve nog `i vo ta. Od 1921. pa do April skog ra ta 1941. bio je pred sed nik Advo kat ske ko mo re Voj vo di ne, da bi se u vre me ma |ar ske oku pa ci je 1941 - 1944. po no vo ob reo u ma |ar skom za tvo ru kao ta lac. Umro je 1945. N. C.

Pro gram da na {we pro sla ve Bo `i }a po ~i we u 12 sa ti na Tru slo bo de na stu pom ma li {a na iz Mu zi~ ke ra di o ni ce „Do re mi”, za tim nas tu pa ju Grad ski de~ ji hor „Zvon ~i }i” te de~ ji cr kve ni hor iz No vog Be ~e ja. Ve ~er wi pro gram u 18 ~a so va otva ra KUD „Pe te fi [an dor”, a na kon wih na stu pa ju in stu men tal ni sa stav `u pne cr kve Ime na Ma ri ji na kao i La zar Nov kov i or ke star „Fra me„.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

RAS PO RED BO GO SLU @E WA ZA BO @I]

Iako je dr Ste van Ada mo vi}, ro |en u No vom Sa du 25. de cem bra 1870. ste kao me |u na rod ni ugled kao stru~ wak za pri vred no pra vo, i bio pri sta li ca ma |ar ske li be ral ne gra |an ske stran ke i na we noj iz bor noj li sti u{ao u Ugar ski sa bor 1905. - ma |ar ske vla sti su ga pred Pr vi svet ski rat in ter ni ra le. Mo `da zbog to ga, bi ran je za ~la na Ve li ke na rod ne skup {ti ne Voj vo di ne no vem bra 1918. i bio

`no po {to va we za wi ho vu hu ma nost. Ova kav klub po sto ji sa mo u No vom Sa du i Grad pre o zna je we gov zna ~aj, te }e na sta vi ti da ga pra ti i po dr à va u svim seg men ti ma de lo va wa ka ko bi smo za jed ni~ ki do pri ne li da se {to vi {e na {ih su gra |a na pod stak ne na hu ma nost - iz ja vio je No va ko vi} i pri sut ni ma po è leo sre} ne no vo go di {we i bo ì} ne pra zni ke. Klub bro ji 134 ~la no va sta ro sti iz me |u 50 i 60 go di na. Uslov za ~lan stvo je 100 do bro voq nih da va wa kr vi za mu {kar ce, a 50 za è ne. I. D.

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Di rek tor KC po no vio je jo{ jed nom da ce lo kup na pro sla va od Bo `i }a po gre go ri jan skom ka len da ru pa pre ko No ve go di ne do Bo `i }a po ju li jan skom ka len ta ru iz no si 17 mi li o na di na ra ne to. Na kon {to se sve pro ce du re is po {tu ju i gra |a ni }e sa zna ti fi nan sij ske kon stuk ci je do ga |a ja, a si gur no je i da se vi {ak od 30 mi li o na ko li ko je pr vo bit no tre bo va no za pro sla ve, a ko jeg }e sa da iz ve sno bi ti, vra }a u grad sku ka su. - Ube |en sam da }e ove go di ne naj bo qi do ~ek bi ti ba{ u No vom Sa du. Bit no je da smo

us pe li da obez be di mo naj bo qe iz vo |a ~e i kva li te tan pro gram, a isto vre me no smo sma wi li tro {ko ve do ~e ka. Po no sni smo {to }e grad or ga ni zo va no sla vi ti ne sa mo no vo go di {wu no}, ve} i bo `i} ne pra zni ke i to od bad weg da na po Gre go ri jan skom ka len da ru do Bo `i }a po ju li jan skom ka len da ru - re kao je Vu ~e vi}. Ta ko }e u naj lu |oj no }i u 20.30 ~as pr vo na stu pi ti hor „Vi va voks”, za tim od 21.50 sle di na stup Tr ku qe, a po sled we se kun de 2013. go di ne gra |a ni }e od bro ja va ti za jed no sa Ge or gi e vim, ~i ji na stup po ~i we u 22.55 ~a so va. Pro gram za tva ra Ser gej ]et ko vi}, ko ji }e pe va ti od 00.30 do 2 ~a sa. Na ko fe ren ci ji je na po me nu to i da pro sla va ne bi mo gla is pa sti ovo li ko po voq no sa ova ko vr hun skim iz vo |a ~i ma da oni ni su pri sta li na mi ni mal ne ho no ra re. A. La tas

RA ZNO VR SNA PO NU DA ZA DO ^EK PRI VU KLA TU RI STE

Biv {a Ju ga sla vi }e na Tr gu slobode No vo sa |a ni ma }e se u is pra }a ju sta re i do ~e ku no ve go di ne ve} tra di ci o nal no pri dru `i ti go sti iz biv {e Ju go sla vi je, ko ji o~i to vo le sla vqa na no vo sad ski na ~in. Pre ma re ~i ma port pa rol ke Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je gra da Ti ha ne Vi da ko vi}, i ove go di ne su naj vi {e re zer va ci ja za do ~ek no ve go di ne u No vom Sa du po tvr di li go sti iz ze ma qa re gi o na: Slo ve ni je, Bu gar ske, Bo sne i Her ce go vi ne, Cr ne Go re, Ma ke do ni je i Hr vat ske, ali ima i onih iz da qih ze ma qa po put Tur ske, SAD-a, Fran cu ske, Nor ve {ke, Ve li ke Bri ta ni je, [vaj car ske i Ita li je. Po red ve} na ja vqe nog pro gra ma na cen tral nom grad skom pla tou, gde }e po se ti o ce za ba vqa ti hor “Vi va Voks” i iz vo |a ~i Slo bo dan Tr ku qa, Vla do Ge or gi ev i Ser gej ]et ko vi}, no vo sad ski ho te li, re sto ra ni, klu bo vi }e bi ti me sto od li~ nog pro vo da. Ce ne or ga ni zo va nog do ~e ka no ve go di ne u no vo sad skim re sto ra ni ma kre }u se od 30 do 50 evra u di nar skoj pro tiv vred no sti uz po nu du tra di ci o nal nih spe ci ja li te ta i uz bo gat mu zi~ ki pro gram, kao i ne iz o stav ne tam bu ra {e. Ho te li su za dvo dnev ne, od no sno tro dnev ne aran `ma ne, u za vi sno sti od ka te go ri je, pri pre mili po nu de ko je se kre }u od 100 do 400 evra za dve oso be. Po je di ni ho te li su za go ste iz Be o gra da, cen tral ne Sr bi je i re gi o na pri pre mi li po nu du ko ja po red or ga ni zo va nog do ~e ka no ve go di ne, nu di i no }e we sa do ru~ kom u pe ri o du no vo go di {wih pra -

Fo to: N. Sto ja no vi}

zni ka po istim ce na ma, a u po je di nim objek ti ma i po sni `e nim . [to se ti ~e klu bo va, ve }i na se po bri nu la da se u to ku da na, 31. de cem bra, po~ ne sa „za gre va wem“ za do ~ek, dok se uz do pla tu od 1.500 do 3.000 di na ra mo `e do ~e ka ti po no}, uz hla dan i to pao me ni, mu zi ku i osi gu ra no do bar pro vod uz ko la` ra zno vr sne mu zi ke. Mno ge tu ri sti~ ke agen ci je pri pre mi le su za go ste No vog Sa da ra zno vr sne pro gra me u vi du atrak tiv nog raz gle da wa gra da i oko li ne u prat wi vo di ~a, raz ne iz le te kao i tzv. auto bu se iz ne na |e wa. De taq ni je in for ma ci je o po nu di za do ~ek No ve go di ne u No vom Sa du mo gu se pro na }i na saj tu Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je gra da. I. Dra gi}

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak25.decembar2012.

AKCIJA KLUBA „ALUMNI”

DNEVNIK

ODR@AN HUMANITARNI MASKENBAL NA [TRANDU

Ku va no vi no za po mo} Igra~ ka ili slat ki{ ula zni ca za led Do mu u ^u ru gu Hu ma ni tar na ak ci ja „Po klo ni osmeh” ~la no va klu ba „Alum ni”, od no sno sti pen di sta Fon da ci je „Dr Zo ran \in |i}” po ~e -

la je ju ~e na Tr gu slo bo de, a u okvi ru ma ni fe sta ci je „Vre me da ri va wa - u su sret Bo `i }u”. Na i me, ovi mla di qu di po sta vi li su {tand na ko me }e jo{ da -

nas i su tra pro da va ti ku va no vi no, pun~ i bo ì} ni ko la ~i, a sva pri ku pqe na sred stva bi }e upu }e na Do mu za du {ev no obo le la li ca u û ru gu. Pred stav nik „Alum ni” klu ba Ne ma wa Ga vri lo vi} ka è da se sva ke go di ne tru de da spro ve du ne ku hu ma ni tar nu ak ci ju i da su pro {le go di ne ura di li ne {to sli~ no, ali su sred stva ta da bi la upu }e na Do mu za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju „Ve ter nik”. - Ove go di ne od lu ~i li smo se za Dom u û ru gu, u ko jem ta ko |e si tu a ci ja ni je ba{ sjaj na, a po ku {a }e mo da pri vu ~e mo i ne ke spon zo re, ko ji bi di rekt no po mo gli Do mu. Svi mi ra di mo sva ko dnev no, ali smo od lu ~i li da bar za ova tri da na po mog ne mo ne ko me, a sve u du hu bo ì} nih pra zni ka. Ovim pu tem bi se za hva lio i Kul tur nom cen tru gra da, ko ji nam je obez be dio me sto na kom smo po sta vi li {tand - ka è Ga vri lo vi}. G. ^.

Tra di ci o nal ni hu ma ni tar ni ma sken bal odr `an je ju ~e od 16 do 18 ~a so va na kli za li {tu na [tran du. Ume sto ula zni ce, ma li {a ni su pre iz la ska na led do no si li igra~ ke ili slat ki {e, ko ji }e bi ti pr sle |e ni {ti }e ni ci ma Si gur ne de~ je ku }e u No vom Sa du. Ka ko is ti ~u u „Grad skom ze le ni lu”, ko je od 2009. go di ne or ga ni zu je ovu hu ma ni tar nu ak ci ju

Ukra se mer ka ju, sla bo ku pu ju Pret pra zni~ noj ku pov noj gro zni ci pod le gla je ovih da na ve }i na No vo sa |a na, a naj vi {e se ku pu ju ukra si za Bo `i} i

No vu go di nu. Iako su tr gov ci pri pre mi li bo gat asor ti man pro iz vo da, po wi ho vim re ~i ma pro da ja ne ide naj bo qe. Ka ko smo sa zna li od tr gov ki we Na ta {e \ur |e vi} kri za se naj vi {e ose ti pred pra zni ke, jer su qu di ra ni jih go di na do sta nov ca iz dva ja li za sve ~a ne pro sla ve, {to ove go di ne ni je slu ~aj. -Pro da ja nam ne ide, jer qu di ne ma ju nov ca ni za pra zni~ nu tr pe zu. Ova go di na je do sta lo {i ja od pret hod nih, a da je kri za pri me ti se po pa za ru, jer smo od ju tros za ra di li upo la ma we ne go pret hod ne Fo to: N. Sto ja no vi} go di ne. Po ne ko ku pi

„Opra {tam ti” tog po ve re wa i pri vr è no sti bi la su qu bav na pi sam ca ko je je Ana osta vqa la me |u ì ca ma Ita no ve gi ta re. I po red svih obe }a wa da tih na dan ven ~a wa, Itan je shva tio da u stvar no sti ni je sve ta ko jed no stav no. Ume sto da se ba vi mu zi kom, {to je bio we gov ì vot ni san, on po ~i tav dan ra di ka ko bi za ra dio za svo ju po ro di cu. We gov ne ka da po le tan umet ni~ ki duh, we go va strast sa ko jom je u mla do sti pi sao sva ku no tu, sa da su po sr nu li pod pri ti skom su mor ne sva ko dne vi ce. A on da, u jed nom tre nu, ì vot }e mu se pre ko re nu ti na gla va~ ke. Su o ~en sa te {kim is ku {e wem, po ~e }e da se pre i spi tu je... A. Va.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.25), „razbija~ ralf” (13.30), „Vir” (20.20), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45 16, 16.15, 17.45, 19, 19.15, 19.30, 21, 22.15, 22.30, 22.40), „Pijev `ivot” (12, 15.30, 22.35), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 14.20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama, „Sluga dvaju gospodara” (19.30)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pet ka u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Ta tja na Raj ko vi}, An drea Gvo zde no vi}, Sil via Kan tar xi}, Bi qa na Ra {ko vi}-@iv ko vi}, Bra ni sla va Spi ro ska, Rad mi la Cr wan ski, Mi li ca Ra do wi}, \ur |i na [ka vqak, Ve ra ]u li brk, Je le na \ur |e vi}, Usni ja Ja {a ri, Ma ri na Ko sti}, Alek san dra Ni ko li} i Sla |a na La zen di} iz No vog Sa da, Da ra Ra {e ta-Lon ~ar iz Srem skih Kar lo va ca, Jin Jan fei iz Vrd ni ka, An drea Uj va ri iz No ve Cr we, Ma ja Ve re be qi-Bu gar ~i} iz Te me ri na, Sla vi ca Le ti} i Mi lan ka Si ta re vi} iz Ko vi qa, Zo ri ca Mi lo va no vi} iz Pu ti na ca, Kri sti na Sa lon ski iz Go spo |i na ca, Alek san dra Pe tro vi} iz û ru ga, Ma ri ne la Gr gi} iz Iri ga, Du {an ka Vu le ti} iz De spo to va, Mi ha e la Kr na~ iz Ki sa ~a, Ta ma ra Var ga iz [a tri na ca, Vi o le ta Su bo tin iz ôr ta no va ca, Ma ria Ja ra maz iz Ba~ kog Jar ka, DE Â KE: Ran ka Ba bi}, Je le na Tri vu ni}-Ma le {e vi}, Ta tja na Ju has, Da ni je la [u put, Mir ja na Lon ~ar, Je le na Ra den ko vi}, Vi {wa Ba }a no vi}, Ma ja [e {um, Da ni je la î zma di ja i San dra Gaj do bran ski iz No vog Sa da, Je le na Jan ko vi} i Alek san dra Ora vec iz Pe tro va ra di na, Ana Ili ~i} iz Vaj ske, Iva na Su {i} iz Siv ca, Dra ga na Su bo ti}, Ani ta Ran ~i} i Iva na \u ri ca iz Ba~ ke Pa lan ke, Ka ti ca Kne è vi} iz Ti te la, Je le na Ka ~a ven da iz Fu to ga, Je le na Mr ko vi} iz Gaj do bre i So wa Pu pa vac-Tr ku qa iz Ka }a.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Ni ko la La ze Atla gi} (1922) u 10.30 sa ti, Ma ra Mi haj la Li li} (is pra }aj) (1952) u 11.15, Vi do sa va Ste va na Dra goj lov (1928) u 12, Mi la na Trif ka Bo rov ~a nin (1922) u 12.45, Alek san dra Ob ra da Ba bi} (1922) u 13.30, Ka roq Kar la Veh ter (1942) u 14.15 i To dor Mi la na Da vi do vac (1926) u 15 sa ti. Na Al ma {kom gro bqu bi }e sa hra we na Bog dan ka Mi lo {a Te {in (1965) u 13 sa ti. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra we na Ra doj ka Du {a na Ma le tin (1939) u 13 sa ti. Na Gor wem sta rom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra we na Bo siq ka Mir ka Mi lan ko vi} (1930) u 13, a na Do wem sta rom gro bqu bi }e sa hra we na Zor ka Ste va na To kin u 15 sa ti.

Fo to: B. Lu ~i}

PRAZNICI I KRIZA NOVOSA\ANIMA ISPRAZNILI NOV^ANIKE

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “Opra {tam ti” Ke vi na Ala na Mil na u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Ne ka da dav no, na ro man ti~ nim uli ca ma Be ~a, Itan je upo znao Anu, qu bav svog ì vo ta. Ven ~a li su se i na da li se da }e do ~e ka ti sta rost za jed no. Bi li su mla di i pu ni ide a la, a ì vot je bio lep. Ve ro va li su jed no dru gom, a do kaz

sva kog 24. de cem bra i 6. ja nu a ra, ju ~e je na le du u`i va lo oko 150 de ce, ne ki od wih su se i uspe {no ma ski ra li, a na gra de za naj bo qe ma ske obez be dio je „Be ne ton”. Po klo ne, slat ki {e i igra~ ke, do no si li su i ro di te qi i de ca ko ja ni su iz la zi la na led, ali su svo jim ge stom do ka la zi da imau ve li ko sr ce i da mi sle na one ko ji ma }e ovi da ro vi mno go zna ~i ti. B. M.

ove sku pqe aran `ma ne za sto, ali naj vi {e se ku pu ju naj jef ti ni ji i to sa mo ono osnov no {to ne do sta je- ka `e \ur |e vi}. Ka ko bi us pe li da za ra de tr gov ci su u po nu du uvr sti li i gra ne ra zno vr snih ~e ti na ra, ko je se pro da ju po ce ni od 50 di na ra, a od ko jih su gra |a ni sa mi mo gu da aran `i ra ju ukra se. Po re ~i ma tr gov ki we Ve ri ce Go qe va~ ki kup ci pri la ze i ras pi tu ju se za ce ne, ko men ta ri {u iz gled ukra sa, ali ret ko ko ku pu je. Go qe va~ ki is ti ~e da bi su gra |a ni naj vi {e vo le li da se ve li ki aran `ma ni mo gu ku pi ti za ma le pa re, ali ka ko ona tvr di, ako bu spu sti li ce ne ne bi im se is pla ti lo da sto je sa ti ma na uli ci. U po nu di, ko ju su pri pre mi li uli~ ni tr gov ci, mo gu se na }i ukra sne kor pe za tr pe zu, a

ce na je od 200 do 600 di na ra. Ven ci za vra ta sta ju od 300 do 350 di na ra, ì to za Bo ì} je 60 di na ra, a to li ko ko {ta i ke sa sla me. [to se ti ~e osta lih no vo go di {wih ukra s a u ki n e s kim pro dav ni ca ma mo è se na }i ve li ki iz bor, a ce ne su pri stu pa~ ne. Pa ko va we ukra sa za jel ku ko {ta od 100 do 600 di na ra, a ce na za vi si od ve li ~i ne. U tim rad wa ma mo gu se na }i i sve} wa ci, ko ji sta ju 200 di na ra, kao i sve }e po ce ni od 60 do 150 di na ra. Sneg za osli ka va we pro zo ra ko {ta 80 di na ra, dok su ukra sne tra ke za jel ke 100 di na ra. Za sve tle }e lam pi ce tr gov ci tra è od 200 do 800 di na ra, a ce na za vi si od vr ste i ve li ~i ne lam pi ca. N. R.

Mo torizovani De da Mra zo vi de le pa ke ti }e Hu ma ni tar na ak ci ja „Mo to De da Mraz”, de se ta po re du, odr `a }e se u ne de qu, 30 de cem bra, u or ga ni za ci ji mo to klu ba „Ot pi sa ni” i udru `e wa „Apo sto li”. Mo to ra {i }e sa no vo go di {wim pa ke ti }i ma, oko 10 ~a so va, po se ti ti De ~i je se lo, sat ka sni je bi }e u De ~ joj bol ni ci, a u Do mu za de cu sa

po seb nim po tre ba ma na No vom na se qu oko pod ne. Po la sa ta ka sni je obi }i }e Svra ti {te za de cu uli ce i na kra ju }e, oko 13 sa ti, na Tr gu slo bo de po de li ti jo{ 300 pa ke ti }a ma li {a ni ma ko ja se ta mo za tek nu. Sem po de le pa ke ti }a, u Srem skoj Ka me ni ci }e De da

Mra zo vi po obi ~a ju pro vo za ti de cu na mo to ri ma po kru gu se la, u bol ni ci }e obi }i sva ode qe wa, a u Do mu na Na se qu }e ovi hu ma ni tar ci po gle da ti ra do ve ma li {a na. Mo to ci kli sti su po klo ne sami ku pi li i uz po mo} po je di nih fi mi ko je su uvi de le hu ma nu stra nu ak ci je. A. J.

DANAS NA „NOVOSADSKIM DE^JIM ZIMZARIJAMA 2”

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

„Bi blij ska pri ~a o Hri sto vom ro |e wu” Ra di o ni ce, ko je se or ga ni zu ju u okvi ru “No vo sad skih de~ jih zim za ri ja 2”, na sta vqa ju se i da nas u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, gde }e se od 10 do 12 sa ti odr `a ti pro gram “Za ni mqi ve umet ni~ ke teh ni ke”. Na me we na je ma li {a ni ma uz ra sta od pet do 11 go di na, ko ji }e se upo zna ti sa taj na ma umet ni~ kog za na ta, a u kre a tiv nom de lu pra vi }e umet ni~ ka de la. Broj de ce je ogra ni ~en na 30, a pri ja ve su oba ve zne na broj te le fo na 021/ 48 99 018. U Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 37, da nas od 10 do 12 sa ti bi }e odr `a na ra di o ni ca “Bi blij ska pri ~a o Hri sto vom ro |e -

wu”. Na me we na je ma li {a ni ma od {est do 12 go di na, ko ji }e u~i ti o naj ra do sni jem hri {}an skom pra zni ku, a u kre a tiv nom de lu iz ra |i va }e bo `i} ne ~e stit ke. U~e sni ci se mo ra ju pri ja vi ti na broj te le fo na 021/ 52 50 59. Ra di o ni ca “Ma la {ko la stri pa: na ma sken ba lu” or ga ni zo va na je da nas od 10 do 13 sa ti u Spo men zbir ci Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2. Mo gu u~e stvo va ti de ca od {est do 12 go di na, a pri ja ve su oba ve zne na te le fon 021/ 52 81 85. U De~ jem kul tur nom cen tru, Uli ca Ive Lo le Ri ba ra 6, da nas od 10 do 13 sa ti odr `a }e se Zim ska {a hov -

Do de la pri zna wa „î ta la~ ka zna~ ka” Tra di ci o nal na do de la pri zna wa “î ta la~ ka zna~ ka” odr à }e se u ~e tvr tak, 27. de cem bra, u 19 sa ti u î ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. Po ~a sni gost je kwi èv nik i ovo go di {wi do bit nik NIN-ove na gra de za ro man go di ne Slo bo dan Ti {ma. N. R.

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ska {ko la za po ~et ni ke i po zna va o ce {a hov ske igre”. Po ~et ni ci }e na ra di o ni ci mo }i da u~e stvu ju od 10 do 11.30 sa ti, dok je za na pred ni ni vo or ga ni zo van ~as od 11.30 do 13 sa ti. Pri ja ve su oba ve zne pu tem SMS-a na te le fo ne 066/ 92 51 192 i 063/ 52 11 23. Ra di o ni ca “Sun ~ev si stem” bi }e odr `a na da nas od 11 do 13 sa ti u ”Edu kej{n aso si jej{n”, Bu le var ca ra La za ra 44. Na me we na je ma li {a ni ma od osam do 12 go di na, ko ji }e u~i ti o sun ~e vom si ste mu i ne be skim te li ma, ko ja wi me plo ve. Pri ja ve su oba ve zne na te le fon 064/ 32 85 455. N. R.

Uki nu ti |a~ ki auto bu si Grad ski pre vo znik je od ju ~e uki nuo |a~ ke aut bu se zbog po ~et ka zim skog ras pu sta. Po la sci auto bu sa ozna ~e ni u re du vo `we kao „|a~ ki” po no vo }e sa o bra }a ti po za vr {et ku {kol skog ras pu sta. Z. D.

ZDRAVStVenA SlU@BA

Is kqu ~e wa stru je

Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Pe sma i igra u ê ne ju Pro sto ri je Me sne za jed ni ce „ê nej” u su bo tu bi le su is pu we ne pe smom i igrom fol klor nih gru pa, a u pi ta wu je bio „Bo ì} ni kon cert”, ko ji or ga ni zu je AKUD „Mla dost” iz ê ne ja. Po red sta ri jeg i mla |eg sa sta va do ma }i na, na kon cer tu su u~e stvo va li i u~e ni ci O[ „Ivan Gun du li}”, KUD „Dr Mla den Sto ja no vi}” iz Ba~ kog Jar ka, KUD „Bran ko Ra di ~e vi}” iz Ki sa ~a i KUD „Slo bo da” iz Ru men ke. G. ^.

Da nas zbog van red ni ih ra do va u Srem skim Kar lov ci ma od 8.30 do 11 sa ti stru je ne }e bi ti na E{i kov cu i Stra `i lo vu. Zbog pla ni ra nih ra do va u Srem skoj Ka me ni ci po vre me no u po je di nim uli ca ma do 28. de cem bra stru je ne }e bi ti od 8 do 13 sa ti. Su tra: No vi Sad 8.30 do 10.30 @e le zni~ ka 9-23, od 9 do 12.30 Ko sov ska 24,27,29, i 31 i Mar ka Mi qa no va 7a, od 10 do 12: Ma sa ri ko va 1-29. Fu tog od 9 do 12 No vo sad ska 1-14 i Bra }e Bo {wak 53-89 i 48 di 80a.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

NOVI SAZIV SKUP[TINE GRADA USVOJIO 550 AKATA

Ma ra ton ske sed ni ce od la ze u pro {lost? Osam sed ni ca Skup {ti ne gra da odr `a no je u no vom sa zi vu od 29. ju na, a za to vre me do ne to je vi {e od 550 skup {tin skih aka ta, iz ja vio je ju ~e pred sed nik grad skog par la men ta dr Si ni {a Se vi} na tra di ci o nal noj pred no vo go di {woj kon fe ren ci ji za no vi na re. On je na ja vio da }e se tru di ti da u na red noj go di ni lo kal ni par la ment bu de efi ka san pred stav ni~ ki dom, otvo ren i do stu pan za sve pred lo ge, uz to le ran tan di ja log i bez zlo u po tre ba pro ce du re. Na red ne go di ne, po Se vi }u, pre no se iz skup {tin ske sa le pra ti }e i ge stov ni go vor, a ciq je i da se uve de kom plet no elek tron sko vo |e we skup {ti ne. No vi sa ziv Skup {ti ne naj vi {e po sla je imao na osmoj sed ni ci ka da se na dnev nom re du na {lo 85 ta ~a ka, dok je na pe toj sed ni ci bi la sve ga jed na ta~ ka dnev nog re da. Rad na te la skup {ti ne, ko mi si je i sa ve ti, za se da li su 77 pu ta. Se vi} je is ta kao i po dr {ku ra znim ini ci ja ti va ma, od ko jih

Se vi} s no vi na ri ma u Skup {ti ni gra da

su se dve iz dvo ji le. - Jed na se ti ~e ela bo ra ta pre ka te go ri za ci je Pe tro va ra din ske tvr |a ve u spo me nik od iz u zet nog zna ~a ja, ko ji je pre dat re pu bli~ kom Za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, a dru ga je in ci ja ti va da se Voj na bol ni ca u Pe tro va ra di nu otvo ri za ci vi le – na gla sio je Se vi}.

AKTIVAN RASPUST U [KOLI „MIHAJLO PUPIN” U VETERNIKU

„Gang nam stajl” raz ga lio de cu i na stav ni ce U Osnov noj {ko li „Mi haj lo Pu pin” u Ve ter ni ku ju ~e je po ~eo ak ti van zim ski ras pust za u~e ni ke ove i dru gih {ko la iz No vog Sa da. Ma ni fe sta ci ja pod na zi vom „Zim ske ~a ro li je” u {ko li je po ~e la ve se lo, a |a ci od pe tog do osmog raz re da ima li su kre a tiv ne ra di o ni ce. Naj ve }e in te re so va we bi lo je za ra di o ni cu iz en gle skog je zi ka, gde su de ca sa na stav ni ca ma or ga ni zo va li ka ra o ke za ba vu, pe va li na en gle skom, ali se kao naj ve }i hit iz dvo ji la nu me ra „Gang nam stajl” u ko joj su |u ska li i pe va li i de ca i na stav ni ci. Na ra di o ni ci iz ru skog je zi ka kre a tiv ne de voj ~i ce i de ~a ci pra vi li su lut ke „ba bu {ke” od pla sti~ nih fla {a, a u dru gim ra di o ni ca ma pra vqe ne su no vo go di {we ~e stit ke. Di rek to ri ca {ko le Te o do ra Mi ti} ka `e za „Dnev nik” da }e ak ti van zim ski ras pust tra ja ti ce le ove ne de qe, a |a ci }e mo }i da u~e stvu ju i u dru gim ra di o ni ca ma, po put sport skih. - Za qu bi te qe dru {tve nih na u ka u sre du }e bi ti or ga ni zo va no dru `e we uz isto ri ju, ge o gra fi ju i ver sku na sta vu. Ma li pri rod wa ci ko ji vo le ma te ma ti ku, fi zi ku, he mi ju i bi o lo gi ju oku pi }e se u ~e tvr tak, ka da }e

isto vre me no bi ti i fo to sek ci ja za qu bi te qe fo to gra fi je. Po sled wi dan ma ni fe sta ci je je mu zi~ ka ra di o ni ca za qu bi te qe mu zi ke. Sve ak tiv no sti spro vo de na {i na stav ni ci - ka è Mi ti }e va. Ovom ma ni fe sta ci jom na stav ni ci u {ko li è le da pod sti ~u ak ti van zim ski ras pust, po tom kre a tiv ne i stva ra la~ ke spo sob no sti de ce, ali i da ih pod stak nu na upo zna va we i sti ca we no vih dru ga ra, s ob zi rom da je {ko la otvo re na i za de cu iz dru gih {ko la. Do da je da }e {ko la 26. de cem bra od 17 sa ti bi ti otvo re na za bu du }e pr va ke, ko ji }e ima ti pri li ku da se dru è sa u~i te qi ca ma. Pre ma we nim re ~i ma, ja ko je va `no da se de ca pre ne go {to po sta nu |a ci pr va ci, upo zna ju sa ra dom {ko le i u~i te qi ca ma ka ko im po la zak u {ko lu ne bi po stao svo je vr sni {ok. Istog da na od 16 sa ti |a ci }e do no si ti slat ki {e od ko jih }e pra vi ti pa ke ti }e i no si ti ih vr {wa ci ma u Do mu za de cu sa po seb nim po tre ba ma u Ve ter ni ku. Ovu hu ma ni tar nu ak ci ju or ga ni zu ju ve} se dam go di na, sa ci qem da kod de ce raz vi ju so li dar nost i bri gu za dru go ga. Q. Nato{evi}

Fo to: R. Ha yi}

Po Se vi }e vim re ~i ma, pret hod ni pe riod obe le `i la je i sa rad wa sa ze mqa ma du nav ske re gi je, i kao pri me re na veo je u~e {}e na sa stan ku Sa ve ta po du nav skih gra do va i re gi o na u Be ~u, i na Pr vom go di {wem fo ru mu po sve }e nom stra te gi ji Evrop ske uni je za du nav ski re gion, odr `a nom u Re gen sbur gu u Ne ma~ koj.

STRANKE I GRADSKI ^ELNICI ^ESTITALI BO@I] PO GREGORIJANSKOM KALENDARU

Mir, sre }a i bla go sta we Gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} ~e sti tao je Bo ì} ver ni ci ma ko ji sla ve po gre go ri jan skom ka len da ru. – @e li mo vam da ovaj naj sre} ni ji hri {}an ski pra znik pro sla vi te u kru gu naj mi li jih, uz mno go li~ ne i po ro di~ ne sre }e, u bla go sta wu, mi ru i na pret ku – na vo di se u bo ì} noj ~e stit ki ko ju je upu tio Grad ski od bor SNS-a ~i ji je Vu ~e vi} pred sed nik. – Va ma, ko ji sla vi te Bo ì} po gre go ri jan skom ka len da ru,

Vi {ak nov ca da ti za so ci ja lu Grad ski od bor De mo krat ske stran ke pred la è da se ne po tro {e ni nov ci za pro sla vu Bo ì }a i No ve go di ne pre ra spo de le upra vo na ona da va wa ko ja su re ba lan som bu xe ta za ki nu ta, a to su so ci jal na da va wa i zdrav stvo, na vo di se u sa op {te wu ove par ti je. Ka ko su se ve li ki iz vo |a ~i od re kli za ra de, a pro gram obe le à va wa Bo ì }a je sim bo li ~an, iz DS o~e ku ju da }e pre ko 20 mi li o na di na ra bi ti slo bod no za pre ra spo de lu na va `ne po zi ci je i po mo} ko ja je neo p hod na naj u gro è ni jim su gra |a ni ma. A. L.

Kon cert „Sple ta” No vo go di {wi kon cert Fol klor nog an sam bla “Splet” odr `a }e se ve ~e ras u 20.30 sa ti u Po zo ri {tu mla dih, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 4. Pred sta vi }e se de~ ji an sam bli, iz vo |a~ ki i po di zvo |a~ ki sa sta vi u prat wi Ve li kog na rod nog or ke stra. Ula zni ce se mo gu ku pi ti na bla gaj ni Po zo ri {ta mla dih, a ko {ta ju 450 di na ra. N. R.

Svira violinista Flo ri ja n Ba la ` IZLO@BA SLOBODANA MILETI]A

Isto ri ja uhva }e na kroz objek tiv Si no} nom iz lo `bom fo to g ra f i j a i pro j ek c i j om tri krat ka fil ma u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, fo to r e p or t er Slo b o d an Mi le ti} pred sta vio je de li} svog film skog i fo to graf skog stva ra la {tva du gog pe de set pet go di na. Pe de se tak fo to gra fi ja pred sta vqe no je na „Euro in“ film skom fe sti va lu u pro gra mu „No vo sad ski film ski por ter ti“.

Pe de se tak fo to gra fi ja po de qe no je u ~e ti ri seg men ta: de ca, le po te, ze mqa i qu di i po li ti ka, a ka ko sam autor ka `e, da bi se pred sta vi le sve we go ve fo to gra fi je i Zmaj Jo vi na uli ca bi la bi ma la. O stva ra la {tvu Slo bo da na Mi le ti }a, ko ji je ra dio i kao fo to re por ter na {e ku }e pu ne 33 go di ne, si no} su go vo ri li Bo ri vo je Mi ro sa vqe vi}, \or |e Ka }an ski i dr Dra gan Mi lin ko vi}. S. Kr.

Od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra, Se vi} je is ta kao i da prak sa ma ra ton skih sed ni ca ne }e po sta ti pra vi lo, te da }e se tru di ti da ih pre ki da i na sta vqa na red ni dan. Ta ko |e, al ko te sti ra we od bor ni ka ni je mo gu }e po sa da {wem po slov ni ku skup {ti ne, ali je Se vi} is ka zao vo qu da pro ve ri da li je to za kon ski omo gu }e no. Se vi} se oba ve zao i da uti ~e na pred sed ni ke rad nih te la skup {ti ne, pre sve ga na Ka drov sku ko mi si ju, na ~i je 43 sed ni ce ni su bi li po zi va ni no vi na ri. Ka ko je na veo, zbog pa u ze u ra du grad skog par la men ta zbog iz bo ra, od mar ta do 29. ju na, ove go di ne Skup {ti na ne }e po tro {i ti sav no vac ko ji joj je na me wen. On je ne gi rao mo gu} nost da pred sed nik par la men ta otvo ri na log na dru {tve nim mre `a ma, i is ta kao za do voq stvo ko mu ni ka ci jom s gra |a ni ma pre ko in ter net stra ni ce gra da, na gla siv {i da ni je dan gra |a nin ni je ostao bez od go vo ra. S. Krsti}

Kon cert „U su sret no voj go di ni”, vi o li ni ste Flo ri ja na Ba la `a, odr `a }e se su tra u Sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske, Uli ca Ma ti ce srp ske 1. Go sti }e bi ti so pran Mar ta Ba la`, pi ja ni sta Ni na Aran |e lo vi}, sa lon or ke star „La Bo em”, kao i ple sna {ko la „Kvin”. G. ^.

Pro mo ci ja kwi ge o gu sla ma Pro mo ci ja kwi ge „Gu sle u sti ho vi ma srp skih pe sni ka”, auto ra De ja na To mi }a, odr `a }e se su tra u 12 ~a so va u iz da va~ koj ku }i „Pro me tej„, Trg Ma ri je Tran da fil 11. Po red auto ra, go vo ri }e i iz da va~ Zo ran Ko lun xi ja i Ne nad Gru ji ~i}, a sti ho ve }e ~i ta ti Mi do rag Pe tro vi} i Sne `a na @iv ko vi}. Ulaz je slo bo dan. A. J.

~e sti tam ve li ki hri {}an ski pra znik i na dam se da }e vas bo `i} no sla vqe is pu ni ti qu ba vqu, do bro tom i ple me ni to {}u, i da }e te svo jim po ro di ca ma i se bi obez be di ti mir i sre }u. @e lim svi ma va ma da ovaj ve li ki hri {}an ski pra znik pro ve de te u ra do sti, po {to va wu dru gih i uza jam noj to le ran ci ji ko ja je svoj stve na No vo sa |a nim – sto ji u ~e stit ki ko ju je upu tio pred sed nik Skup {ti ne gra da dr Si ni {a Se vi}. S. Kr.

utorak25.decembar2012.

VU^EVI] I BO@OVI] O UNAPRE\EWU BEZBEDNOSTI

Za jed no pro tiv ko rup ci je i nar ko ma ni je

Una pre |e we bez bed no sti u No vom Sa du i bor ba pro tiv ko rup ci je su za da ci ko ji efi ka sno mo gu bi ti re {a va ni sa rad wom lo kal ne sa mo u pra ve i po li ci je, re ~e no je ju ~e na sa tan ku gra do na ~el ni ka Mi lo {a Vu ~e vi }a i dr àv nog se kre ta ra Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Vla di mir Bo ò vi}. Oni su raz go va ra li o dru gim obla sti ma ko je su u nad le `no sti MUP-a, a po vod za ovaj sa sta nak je, ka ko je re ~e no, za jed ni~ ka bor ba pro tiv ko rup ci je na lo kal nom ni vou. - Ak ce nat }e bi ti sta vqen i na zlo u po tre be ko je su se u pro ce si ma jav nih na bav ki de {a va le u pret hod nom pe ri o du. S ob zi rom na to da je Skup {ti na Sr bi je u iz me na ma kri vi~ nog za ko no dav stva uve la no vo kri vi~ no de lo, zlo u po tre be u pro ce si ma jav nih na bav ki, to se sva ka ko od ra à va i na si tu a ci ju u lo kal nim sa o mo u pra va ma - re kao je Vu ~e vi} i na gla sio da No vi Sad pru à pu nu po dr {ku dr àv nim or ga ni ma i in sti tu ci ja ma ko je pred vo de tu ni ma lo la ku bor bu. Dr àv ni se kre tar je u pr voj zva ni~ noj po se ti po red gra do na ~el ni ka, raz go va rao i sa ~el ni ci ma Po li cij ske upra ve u gra du, kao i sa pred stav ni ci ma tu ì la {tva i su da.

Fo to: R. Ha yi}

- Te ma da na {we po se te je i iz ra da Na ci o nal ne stra te gi je za bor bu pro tiv ko rup ci je i ak ci o nog pla na za we no spro vo |e we ko je pra vi mo na ni vou Sr bi je - iz ja vio je Bo `o vi}. Po red po zi va Gra da upu }e nog MUP da se u {to sko ri je vre me ime nu je na ~el nik Po li cij ske upra ve u No vom Sa du, na sa stan ku je otvo re no i pi ta we bor be pro tiv nar ko ma ni je. A. L.

Ra dom le~e zavisnost Biv {i za vi sni ci od dro ge, ko ji su na te ra pi ji u re ha bi li ta ci o nom Cen tru “Du ga”, ju ~e su su gra |a ni ma de li li let ke sa mol bom da u~e stvu ju u bor bi pro tiv za vi sno sti ta ko {to }e ih an ga `o va ti u ne kom od po slo va. U pi ta wu su po slo vi ko ji se ti ~u bra va ri je, po mo} pri se lid bi, ~i {}e we ta va na, kr ~e we dvo ri {ta, pra we auto mo bi la i te pi ha, od vo `e we sta rog na me {a ta ja i be le teh ni ke, mo ler ski ra do vi, gru bi gra |e vin ski ra do vi, ~i {}e we sne ga i sli~ ni fi zi~ ki po slo vi. Ta ko |e, ku po vi nom u seknd hend pro dav ni ci u Fu to {koj uli ci broj 1 do na ci ja je na me we na po dr {ci ra du re ha bi li ta ci o nog cen tra. I. D.

utorak25.decembar2012.

Пријем за хранитеље КИИНДА: Председник општине Кикинда Саво Добранић одржао је јуче новогодишњи пријем за хра-

три године, а сада је ученик првог разреда ОШ „6. октобар”. Имам своју децу која су одрасла, и зато имам времена. Међутим, није довољно имати само време, већ и много снаге, љубави и воље. Фатима Глушица и њена породица хранитељи су већ осам година: - Хранитељ је прво била моја кћерка, а затим сам почела и ја да се старам о деци. Код нас је тренутно двоје деце, а имали смо још троје малишана који су усвојени. Да би неко био хранитељ потребно је да много воли децу и да има вољу да их васпитава као да су његова. У кикиндској општини има 36 хранитеља, који се старају о 61 малишану. Добранић је на пријему Деци пакетићи, хранитељима ваучер деци поклонио новогодинитеље и малишане о којима се ста- шње пакетиће, а хранитељи су добирају. Илонка Млађевић стара се ли ваучер, који могу да искористе до већ пет година о дечаку, који је мен- 31.јанура, у Ангропрометовом Метално недовољно развијен: гамаркету „Валди”, који се налази -Сву своју љубав усмерила сам ка на Вашаришту. њему. Добила сам га када је имао А. Ђ.

Гужва код Удружења „Уникат”

ФЕСТИВАЛ ЛОКАЛНЕ ХРАНЕ, ПИЋА И ТРАДИЦИЈЕ

Укуси зиме

БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ: У минуле две године у општини Алибунар реализован је пројекат локалне хране и пића „Укуси и мириси Делиблатске пешчаре“ који је финансиран из фондова Европске уније у оквиру прекограничне сарадње са партнерима из Решице. Ту је окуљен велики бреој удружења и невладиних организација и у томе афирмисани бројни производа из села и општина са руба Делиблатске пешчаре. - На овом фестивалу у Банатском Карловцу, у знаку хране под називом „Укуси зиме“, под покровитељством општине Алибунар и Покрајинског секретаријата за пољопривреду, окупили смо наше верне сараднике, који су били и у претходном пројекту. Дошло је 25 излагача из Вршца, Беле Цркве, Владимировца, Старчева, Јаношика и Банатског Карловца. Они на својим штандовима по повољним ценама нуде домаће специјалитете банатске кухиње и пића који се за славља у кућама спремају током зиме и отуда назив „Укуси зиме“ - рекао је о овој манифестацији председник „Удружења „ Лидер плус“ Владимир Ђурић, који је било и организатор фестивала.

- Прошле године сличан пројекат радили смо са комшијама из Решице, а ове године на основу искуства из тога сами организују овај фестивал и то ће бити годишња манифестација обогаћена увек са новим садржајима – каже председник општине Душан Јовановић. Излагачи се и нису трудили да своје ђаконије продају, скоро одмах око њихових штандова препуне школске дворане бројни посетиоци су уживали у храни које су вредне домаћице припремиле и делиле бесплатно, а то су заливали са квалитетним винима овог поднебља. На платоу испред хале посетиоци, њих више стотина, били су у прилици да уживају у пасуљу са ребарцима и гулашу из великих казана. За оне који су били стрпљивији ту је налицу места истопљено 40 килограма сланине, па је било свежих домаћих чварака и масти. У вечерњим сатима ове суботње вечери преко хиљаду Карловчана је уживала у наступу КУД-а „Добрица Милутиновић“ из овог места и њихових гостију из земунског КУД-а „Бранко Радичевић“. Р. Јовановић

Рибља чорба за Бадњи дан

ТЕМЕРИН: Удружење спортских риболоваца „Караш“ у Темерину, са више од 700 чланова, наставио је традицију кувања и поделе рибље чорбе за Бадњи дан, по Грегоријанском и Јулијанском календару 24. децембра и 6. јануара. Више од пет казана рибље чорбе кувало се јуче испред просторија удружења „Караш“, а риболовци ће то поновити и 6. јануара. М. Мл.

vOJvOdinA

dnevnik

СОМБОРСКОМ ГРАДОНАЧЕЛНИКУ НАГРАДА НАЛЕД-а

Делић реформатор године СОМБОР: Америчка организација Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) је и ове године, по пети пут заредом, у Дому Народне скупштине приредила свечану промоцију издања „Сиве књиге“, доделила специјална признања за реформе на локалу и прогласила Реформатора године, међу којима је место нашао и сомборски градоначелник Немања Делић. Председник Управног одбора НАЛЕД-а Владимир Чупић говорио је о резултатима реформи и приоритетима у 2013. години, истичући да је циљ ове огранизације поправљање пословног амбијента и поједностављивање процедура, које су компликоване и скупе за привреднике. О значају реформи за европске интеграције и економски развој Србије говорили су директор канцеларије Светске банке у Србији Лу Брефор, аменик амбасадора САД Ли Лиценбергер и заменик шефа делегације ЕУ у Србији Адриано Мартинс. Награда Реформатор го-

Предаја награде градоначелнику Сомбора

дине додељена је државном секретару Министарства здравља Сими

Вуковићу, специјална признања за реформе у локалној администраци-

ји и унапређење привредног амбијента у 2012. години добили су градоначелник Сомбора Немања Делић и градоначелник Крушевца Братислав Гашић. Награда „Промотер реформи“ додељена је Радио телевизији Србије.У образложењу НАЛЕД-а наведено је да се специјално признање градоначелнику Делићу додељује јер је „укључивањем Сомбора у НАЛЕД-ов процес цертификације општина са повољним пословним окружењем значајно унапредио рад локалне администрације, привучене су инвестиције компанија „Калцедонија“ и „Ферари пласт“ и убрзан процес издавања грађевинских дозвола, основао је савет који окупља кључне привреднике Сомбора. Градоначелник Делић се захвалио на признању и истакао да је унапређено окружење које Сомбор има „резултат рада тима људи који су мукотрпним радом, са пуно знања, воље и хтења довели до унапређења амбијента у Граду“. М. Миљеновић

БИВША ДИРЕКТОРКА АПОТЕКЕ О ДЕШАВАЊИМА У СКУПШТИНИ:

Парламент наставља да крши законе

ЗРЕЊАНИН: Бивша директорка Јавне установе “Апотека Зрењанин” Едит Ходи Фукс упоредила је одузимање мандата двојици опозиционих одборника у Скупштини града са њеном прошлогодишњом сменом коју је иницирала Лига социјалдемократа Војводине. Ходи Фукс је оценила да одузимање мандата Горану Каурићу (ДС) и Тибору Вашу (ЛСВ), противно њиховој слободно израженој вољи, “представља незаконит поступак и акт бахате самовоље владајуће већине”. - Међутим, морам да подсетим да су управо и Каурић и Ваш, са својим партијским колегама, увели принцип незаконитих одлука и тираније владајуће већине у претходном сазиву Скупштине града. Наиме, када сам пре годину дана незаконито смењена са места директора Апотекарске установе Зрењанин, они су, као део тада владајуће већине, гласали за моју смену, иако су знали и били унапред упозорени о незаконитости такве одлуке.Суд је правоснажном пресудом укинуо решење о мојој смени као незаконито. Дакле, они који су први увели принцип доношења незаконитих одлука мајоризацијом у Скупштини

града сада страдају од истог модела чији су промотери били у претходном сазиву - нагласила је Ходи Фукс, у саопштењу за јавност достављеном медијима. Како је навела, зато је једино исправно поступање поштовање закона и када си на власти и када си у опозицији, јер у противном нико од актуелних одборника не може да скине са себе одговорност због урушавања институција. Она је прозвала и садашњу скупштинску већину, коју предводе Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије, наводећи да је незаконито поступила када је именовала новог директора Апотеке, иако је писмено упознала градоначелника и председника Скупштине са правоснажном и извршном судском пресудом о поништавању њене смене. - Они не само да ми нису одговорили и нису упознали одборнике са садржином писма и судске одлуке, него су и изабрали директора који не испуњава услове за именовање из Закона о здравственој заштити и статута Апотеке и тиме још једном прекршили закон. А управо су ми партијски челни-

Смењена Едит Фукс напушта Скупштину града

ци и неки одборници владајуће већине пружили подршку пре годину дана када ме је претходни сазив Скупштине незаконито сменио. Сада ти исти људи, када су постали власт, понашају се као свемоћни господари за које закони не важе и сматрају да се може изгласати било шта само ако имаш већину – упозорила је Ходи Фукс. Она је апеловала на све одборнике да “коначно прекину проклетство до-

ношења незаконитих одлука и да почну да поштују законска и људска права свих грађана без обзира да ли припадају владајућој већини или опозицији”. - То је једино исправан пут изградње Скупштине града Зрењанина у институцију у коју ће сваки наш суграђанин имати поверења, што до сад није био случај – закључила је ова магистарка фармације. Ж. Балабан

ДЕСЕТ ГОДИНА РАДА КИКИНДСКЕ РЕГИОНАЛНЕ КОМОРЕ

Награђени привредници и предузетници

Са изложбе рукотворина у Молу

У ДОМУ КУЛТУРЕ У МОЛУ

Празнична изложба рукотворина МОЛ: Удружење жена „Златне руке„ из Мола у Дому културе седми пут је приредило Божићно-новогодишњу изложбу празничних украса и рукотворина, која је привукла приличну пажњу посетилаца. Председница Удружења „Златне руке„ Елвира Телечки, Викторија Петер, Верона Висмег и друге активискиње истичу да је било и пазара, поготово што су рукотворине које су приказане и понуђене на продају по приступачним ценама. - Поред неговања традиција и обичаја и обогаћивању друштвеног живота у месту наше жене све више увиђају да продајом рукотворина могу остварити и додатни приход за домаћинство. Због тога редовно учествујемо на разним фестивалима и манифестацијама где жене приказују

оно чиме се баве, а крајем године у Молу се усталила продајна изложба рукотворина уочи Божића и Нове године - наглашава Елвира Телечки. Активискиње Удружења „Златне руке„ су приказале велики број разних везова, Жужана Врецко се потрудила да на располагању буде добра понуда божићних украса, украсне флаше приказала је Гизела Сабо, бижутерију Габријела Шелемба, штрикерај Аранка Хуђик, предмете украсне и употребне керамике Жаклина Врецко, мед Јулијана Солар... За посетиоце је приређена и томбола која се продавала по цени од 35 динара, награде су обезбедили спонзори, а остварнеи приход ће се употребити за финансирање неке наредне активности Удружења „Златне руке„. Текст и фото: М. Митровић

КИКИНДА: Регионална привредна комора Кикинда обележила је своју десетогодишњицу, као једна од најмлађих комора у Војводини. С обзиром на остварене одличне резултате у протеклој деценији и одличну сарадњу, ова установа уручила је признања привредницима, предузетницима и појединцима, који су допринели развоју кикиндске Коморе. Награђени су: Ливница „Кикинда“, „Банини“ Кикинда, ‘’МСК“, „Тоза Марковић“, „Кикиндски млин“, „Ле Белеиер Кикинда“, „Ангропромет“, „Дуванска индустрија Чока“, „Алева“„ Про Медија“„Термометал“ ЈТИ Сента“ Фабрика шећера „Те – То“ Сента „TisaCoop“ Кањижа „Потисје Tondach“ Кањижа, Управа царина Републике Србије, Царинарница Зрењанин, Привредна комора Војводине, Удружења предузетника Кикинде, Чоке, Новог Кнежевца, Сенте и Кањиже. Награђени су и појединци: Ливија Кадо, Љубинко Максимовић Таљаи, Будимир Јанковић, Томислав Бакалић, Драган Вуковић, Михајло Павлов, Ненад Грбић и Веселинка Поповић. -Колики је привредни значај ове средине говори податак да је привреда нашег региона у про-

теклих десет година, рачунајући и првих десет месеци ове године, остварила укупан суфицит у пословању са иностранством од приближно 850 милиона евра – истакао је председник Регионалне привредне коморе Кикинда Тибор Шебек. - Између осталог и зато дубоко верујемо у оправданост постојања Регионалне привредне коморе Кикинда, да би привредна друштва са овог подручја могла директно да заступају своје интересе у центрима ове државе и иностранству, а не преко било каквих посредника. Наши пословни људи се добро сећају како је то било пре и како су завршавали њихове пређашње иницијативе. А. Ђ.

dRU[TvO

dnevnik PLA ]A WE LE KA RA PO U^IN KU IZA ZI VA PRO BLE ME U DO MU ZDRA VQA U @I TI [TU

Po sla vi {e, a na gra de ma le

Od 1. ok to bra u do mo vi ma Po re ~i ma dr Lo di ja, je dan od zdra vqa u Sr bi ji po ~e la je da se va `nih fak to ra oce wi va wa ra pri me wu je ka pi ta ci ja, od no sno da le ka ra je i pre ven tiv ni rad, pla }a we le ka ra po u~in ku. Ta ko na ko ji pa ci jen ti ni su na vi kli bi le ka ri ko ji ima ju vi {e pa ci za to {to je kod nas obi ~aj da se je na ta od pro se ka mo gli za ra di kod le ka ra ide sa mo on da ka da je ti ve }u pla tu, a oni ko ji ne ma ju ~o vek bo le stan. Ne ka da se kod do vo qan broj iz ja {we nih pa ci je na ta mo gli bi do bi ti i ma wu pla tu. Za to je ra zu mqi vo da je je dan od glav nih kri te ri ju ma za spro vo |e we ka pi ta ci je iz ja {wa va we gra |a na o iza bra nom le ka ru. Taj po sao ni do da nas ni je pot pu no za vr {en jer svog le ka ra jo{ uvek ne ma ju svi gra |a ni, ali, ka ko nad le `ni ka `u, ve li ki pro ce nat osi gu ra ni ka iz ja snio se o iza bra nom le ka ru pa se ka pi ta ci ja ko na~ no Dr Gabor Lodi mo `e spro ve sti. Iako se spro vo di ve} dva i po le ka ra od la zi lo i zbog re ce pa me se ca, pro ble ma i ne ja sno }a u ta za le ko ve, ali vre me na ka da tu ma ~e wu pro pi sa ko ji re gli {e su le ko vi bi li bes plat ni su tu oblast i da qe ima u ve li kom pro {la. Po da ci Re pu bli~ kog bro ju do mo va zdra vqa. To je slu ~aj fon da za zdrav stve no osi gu ra we i s Do mom zdra vqa „@i ti {te„. po ka zu ju da su se za iza bra nog – Kao i dru ge zdrav stve ne le ka ra iz ja sni li oni gra |a ni usta no ve, i Dom zdra vqa „@i ti ko ji su u pro te klu go di nu-dve

@i ti {te ne ma slu `bu hit ne po mo }i Kao lo kal na sa mo u pra va ko ja ne ma vi {e od 25.000 sta nov ni ka, @i ti {te ne ma slu `bu hit ne me di cin ske po mo }i. Hit na po mo} ov de funk ci o ni {e u okvi ru Slu `be op {te me di ci ne i me di cin skog tran spor ta. – Na sto ji mo da no }u ima mo de ùr nog le ka ra, teh ni ~a ra i vo za ~a, a pre ko da na le ka ri oba vqa ju i po tre be hit ne me di cin ske slu `be – ka è dr Lo di. {te„ ima pro ble ma s ne ja snim pra vi li ma – ka è di rek tor tog do ma zdra vqa dr Ga bor Lo di. – Po sla ima vi {e ne go ra ni je, a pri ma wa, ili „na gra de” za to, su iz u zet no ma le. S dru ge stra ne, ka drov ski plan nam je iz 2002. go di ne, a broj sta nov ni ka je u me |u vre me nu opao. Za de set go di na ima mo go to vo pet od sto ma we sta nov ni ka pa je to je dan od raz lo ga {to svi le ka ri ne ma ju do vo qan broj iz ja {we nih pa ci je na ta. Taj pro blem je po seb no iz ra èn u po je di nim po gra ni~ nim na se qe nim me sti ma, gde ima mo 700 do 800 pa ci je na ta, {to je ne do voq no da se le kar za dr ì. Qu di ne mo gu da shva te da je pot pi si va we iz ja va o iza bra nom le ka ru je dan od glav nih ~i ni la ca ka pi ta ci je i ako le kar ne ma 1.200 ta kvih iz ja va, na sta je vli ki pro be lem jer ne mo è is pu ni ti nor mu.

ima li po tre be da odu kod le ka ra. Oni ko ji do mo ve zdra vqa ni su po se }i va li, ni su se ni iz ja sni li. U ta kvoj si tu a ci ji za pro {li kvar tal u Do mu zdra vqa „@i ti {te„ ima le ka ra i ti mo ve ko ji ni su ostva ri li nor mu pa su do bi li ma wu pla tu. – Pro blem nam je i sto ma to lo {ka za {ti ta. Po ka drov skom pla nu, u toj slu `bi ima mo pet za po sle nih, od ko jih je ~e tvo ro stal no za po sle no s du gim ni zom go di na rad nog sta à. Oni ra de u okvi ru Do ma zdra vqa, ali za wi ho ve pla te ne do bi ja mo no vac ve} su oni na slo bod nom tr ì {tu. Uko li ko se ne {to ne re {i, te slu `be }e bi ti uni {te ne jer za tro je-~e tvo ro rad ni ka me se~ no va qa iz dvo ji ti oko 200.000-300.000 di na ra, a ne znam oda kle bi smo taj no vac obez be di li – ka è na{ sa go vor nik. J. B.

OBE LE @E NA GO DI [WI CA AVI JA CI JE I PVO-a

Po ~e tak re ne san se

Sve ~a nom ce re mo ni jom, de fi le om je di ni ca va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne i na le tom avi ja ci je, na aero dro mu u Ba taj ni ci je

obe le èn vek avi ja ci je i 50 go di na PVO-a, a na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je Qu bi {a Di ko vi} po ru ~io da }e se udru è nim sna ga ma ra di ti na wi ho voj mo der ni za ci ji. Iz ra ziv {i na du da }e sle de }a go di na bi ti „po ~e tak re ne san se i ubla à va wa uni {te nog”, Di ko vi} je re kao da je uve ren u da qe ja ~a we va zdu ho plov stva

i PVO-a, i do dao da Voj ska Sr bi je za to ima po li ti~ ku po dr {ku. Di ko vi} je, ~e sti ta ju }i pri pad ni ci ma ovih je di ni ca

wi hov dan, re kao da je Voj ska Sr bi je ove go di ne obe le `i la dva ve li ka ju bi le ja – 100 go di na va zdu ho plov stva i 50 PVOa. Srp sko voj no va zdu ho plov stvo, ka ko je re kao Di ko vi}, is pi sa lo je broj ne stra ni ce he roj skih de la ko ji ma su „une li svo ju mla dost, zna we, is ku stvo i `i vo te u bo ga tu isto ri ju va zdu ho plov stva”.

utorak25.decembar2012.

MI NI STAR KA ZDRA VQA SLE DE ]U GO DI NU NA JA VQU JE KAO GO DI NU PO KRE TA WA SKRI NIN GA

Ra na di jag no za tu mo ra Ka ko je na ja vi la mi ni star ka zdra vqa prof. dr Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, sle de }a go di na bi tre ba lo da bu de go di na skri nin ga, go di na ka da bi ra na di jag no za tre ba lo da za u zme ono me sto ko je ima u sa vre me nom sve tu. Pr ve re zul ta te na ci o nal nog pro gra ma za ot kri va we ra ka doj ke ona je oce ni la kao ohra bru ju }e, {to po ka zu ju re zul ta ti pre gle da è na do bi je ni u be o grad skim op {ti na ma. Na i me, od 57 po zva nih è na ot kri ven je je dan tu mor ko ji se ni je mo gao na pi pa ti i pa ci jent ki wa je ve} u pro gra mu za hi rur {ku in ter ven ci ju. – Pr vi re zul ta ti su za i sta po ka za li ko li ko je skri ning neo p- ho dan, a on mo è na ru {i ti ru `nu sta ti sti ku da nam je smrt nost od ma lig nih obo qe wa ne u- po re di vo ve }a ne go u okru è wu – iz ja vi la je dr Sla vi ca \u ki}De ja no vi}. Rak doj ke je naj ~e {}i ma lig ni tu mor i je dan od vo de }ih uzro ka pre vre me ne smr ti kod è na u Sr bi ji. Sva ke go di ne ima mo 4.000 è na no vo o bo le lih od kar ci no -

ma doj ke, a od te bo le sti go di {we umi re oko 1.500 `e na. Kad se ra di o kar ci no mu ko ji je u ve li kom bro ju slu ~a je va iz le ~iv uko li ko se di jag no sti ku je na vre me, ra nom ot kri va wu tu mo ra pri da je se ogro man zna ~aj. U po je di nim raz vi je nim ze mqa ma sve -

kao ne iz le ~i vim, a sve vi {e one se pre vo de u hro ni~ na ne za ra zna obo qe wa. Za skri ning-pro gram po sled wih go di na se pri pre ma i na {a ze mqa. Spro vo |e we skri nin ga kod sta nov ni {tva je ste sku pa ak ci ja, ko ja, osim ve li kih ula ga wa

U pojedinim razvijenim zemqama sveta sprovodi se {irok skrining stanovni{tva, koji podrazumeva da se promene otkriju dok jo{ ne daju simptome bolesti, odnosno preventivni pregled prolaze zdrave osobe ta spro vo di se {i rok skri ning kod sta nov ni {tva, ko ji pod ra zu me va da se pro me ne ot kri ju dok jo{ ne da ju simp to me bo le sti, od no sno pre ven tiv ni pre gled pro la ze zdra ve oso be. Ohra bru je ~i we ni ca da su u ze mqa ma u ko ji ma je skri ning za `i veo re zul ta ti ve o ma do bri. Za hva qu ju }i ra nom ot kri va wu pro me na, ali i sa vre me nom le ~e wu, o ma lig nim bo le sti ma sve ma we se go vo ri

zah te va i od li~ nu or ga ni za ci ju zdrav stve ne slu `be i ob u ~en ka dar, ali re zul ta ti na ra nom ot kri va wu kar ci no ma da le ko pre va zi la ze ma te ri jal ne zah te ve. Plan je am bi ci o zan jer pre di |a da sva ke dve go di ne pri bli `no 1,4 mi lion `e na u Sr bi ji bu de ob u hva }en tim pre ven tiv nim pre gle dom. Ina ~e, vla da Ja pa na je do ni ra la Sr bi ji me di cin sku opre mu

vred nu 20 mi li o na do la ra. Me |u tim, i po red to ga, u po je di nim do mo vi ma zdra vqa ma mo gra fi iz te do na ci je jo{ uvek se ne ko ri ste jer, ka ko se na vo di, ne ma do voq no ob u ~e nih le ka ra ko ji bi na wi ma ra di li. Me |u tim, di rek tor In sti tu ta za on ko lo gi ju i ra di o lo gi ju Sr bi je prof. dr Zo ran Ra ko ~e vi} ka è da raz log za {to ni je ra |en na ci o nal ni pro gram pre ven ci je ra ka doj ke na ma mo gra fi ma iz do na ci je Ja pa na ni je neo bu ~e nost ka dro va ve} ne do voq na or ga ni za ci ja i ma wak nov ca. Po we go vim re ~i ma, po ~e tak skri nin ga mo è se o~e ki va ti od mar ta idu }e go di ne. Skri ning ra ka doj ke pod ra zu me va po zi va we zdra vih è na sta rih od 45 do 69 go di na ko je tre ba da bu du pod vrg nu te ra di o gra fi sa wu doj ki je dan put na sva ke dve go di ne i tre ba da do pri ne se sma we wu mor ta li te ta od tog kar ci no ma. Ciq je da se u Sr bi ji u na red nih pet go di na smrt nost od tog ra ka sma wi 25 od sto. J. Bar bu zan

RE PU BLI^ KI FOND ZA ZDRAV STVE NO OSI GU RA WE ME WA ZDRAV STVE NE IS PRA VE

Kar ti ca sa ~i pom od sle de }e go di ne

Ove r a zdrav s tve n ih kwi ì ca za na red nih {est me se ci je u to ku pa }e svi oni ko ji ma je upla }en do pri nos za zdrav stvo do bi ti no vu mar ki cu. U fi li ja la ma za zdrav stve no osi gu ra we po ve }an je broj gra |a na ko ji tra è iz da va we no ve kwi ì ce jer im je u sta roj po pu we no svih {est po qa pa vi {e ne ma me sta gde bi se za le pi la mar ki ca. U naj ve }em bro ju evrop skih ze ma qa zdrav stve na kwi ì ca ne po sto ji ve} go di na ma, a za -

me ni la ju je kar ti ca sa ~i pom. Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we za po ~eo je pro je kat za me ne zdrav stve nih kwi ` i c a kar t i c a m a zdrav stve nog osi gu ra wa i u to ku je fa z a teh n i~ k e pri p re m e, u okvi ru ko je se oba vqa in sta la ci ja soft ver skih si ste ma, kao i pri pre ma po da ta ka za per so na li za ci ju. ^e ka se i da Mi n i s tar s tvo fi n an s i j a utvr di ce nu no vih kar ti ca. Po ~e tak iz da va wa kar ti ca zdrav stve nog osi gu ra wa pla -

ni ran je za na red nu go di nu. Ka ko ka `u u RF ZO-u, uvo |e wem tih kar ti ca one mo gu }i }e se zlo u po tre be, od no sno fal si fi ko va we is pra ve. Ta ko | e, si g ur n o s ni si s te m i kar ti ce obez be |u ju vi so ku za {ti tu ad mi ni stra tiv nih po da ta ka na ~i pu. Zna ~aj no }e se olak {a ti i pro ces ove re jer vi {e ne }e bi ti po treb no da se zbog to ga od la zi u fi li ja lu RF ZO-a. Pro me ne li~ nih po da ta ka o osi gu ra ni ku oba vqa }e se u~i -

ta va wem no vih po da ta ka na ~ip kar ti ce, bez pro me ne sa me is pra ve. Na kar ti ci }e bi ti vi dqi vi ime i pre zi me, da tum ro |e wa, li~ ni broj osi gu ra ni ka i broj zdrav s tve n e kar t i c e. Po da ci ko ji se uno se na ~ip pru zi ma ju se iz ma ti~ ne evi den ci je osi gu ra ni ka (JMBG, adre s a, ma t i~ n a fi l i j a l a RF ZO-a, po da ci o upla ti do pri no sa, pe riod ove re i dru gi ad mi ni stra tiv ni po da ci). J. B.

Predsednik Ni ko li} ~e sti tao Bo ì} po gregorijanskom kalendaru Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} ~e sti tao je gra |a ni ma Sr bi je ko ji sla ve Bo ì} po gre go ri jan skom ka len da ru. „Po {to va ni gra |a ni Sr bi je ko ji po gre go ri jan skom ka len da ru sla vi te ro |e we Isu sa Hri sta, ~e sti tam ve li ki hri {}an ski pra znik sa è qom da pra zni ke pro ve de te sa svo jim po ro di ca ma, u zdra -

vqu, ra do sti i sva kom do bru od Go spo da. Ne ka va {a mo li tva bu de u du hu po ru ke Bo `i }a o ve ri, na di i qu ba vi, o mi ru i pra {ta wu, o `i vo tu i har mo ni ji sa so bom i dru gi ma, na do bro bit svih gra |a na i na {e za jed ni~ ke do mo vi ne Sr bi je„, na vo di se u ~e stit ki pred sed ni ka Ni ko li }a.

„ZVU^ NA ZBU KA” U BA^ KOJ PA LAN CI: U Osnovnoj {koli za obrazovawe dece sa smetwama u razvoju „Heroj Pinki“ u Ba~koj Palanci predstavqen je softver „Zvu~nazbuka“. Taj projekat plod je dugog rada s decom, a tim su ~inili zaposleni u toj obrazovnoj ustanovi. Stru~ni deo uradio je informati~ar Ra di voj Cr wak, ilustracije nastavnica Sta ni sla va Bo di ro ga, a glas je pozajmila defektolog logoped Ma ri na Tan ko si}, dok je ceo projekat vodila direktorka Di a na Vi la. – Ciq nam je da deca {to boqe savla|uju govornojezi~ke smetwe – isti~e Diana Vila. – Projekat je koncipiran tako da deca savladavaju glasove iz azbuke, mo`e da se radi i na razvoju auditivne pa`we, auditivne percepcije, a realizuje se uz pomo} yojstika. I ona deca koja imaju poreme}enu motori~ku funkciju mogu savladati sve zahteve zvu~ne azbuke. Ovde treba naglasiti timski rad qudi zaposlenih u {koli, odnosno spojila se {kolska ideja s iskustvom i radom. Osnovna {kola „Heroj Pinki“ u osam razreda ima 79 u~enika, a s wima radi 26 nastavnika i {estoro stru~nih saradnika i pomo}no osobqe. [kola radi decenijama, a direktorka Vila ka`e da se broj |aka ne smawuje. Dodu{e, ima dece koja poha|aju redovne {kole, ali dobijaju podr{ku iz ove {kole. – Kod nas je najvi{e dece s vi{estrukim smetwama, a roditeqi su shvatili da je boqe da ona poha|aju ovu {kolu – isti~e direktorka Vila i najavquje nove projekte. M. Suyum

I pred sed nik Na rod ne skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} ~e sti tao je Bo `i} be o grad skom nad bi sku pu Sta ni sla vu Ho ~e va ru, cr kve nim ve li ko do stoj ni ci ma, sve {ten stvu Be o grad ske nad bi sku pi je, svim ver ni ci ma i gra |a ni ma Sr bi je ko ji sla ve ovaj ve li ki hri {}an ski pra znik po gre go ri jan skom ka len da ru.

crna hronika

utorak25.decembar2012.

VI [E TU @I LA [TVO U BE O GRA DU

Op tu `ni ca pro tiv Ja wu {e vi }a Vi {e tu `i la {tvo u Be o gra du po di glo je op tu `ni cu pro tiv Zorana Jawu{evi}a, biv {eg spe ci jal nog sa vet ni ka u pred u ze }u „Kar go lo gi sti~ ki cen tar Bro do gra di li {ta ’Be og rad’„ (KLC), i di rek to ra te fir me Pavla Miqkovi}a, te re te }i ih

za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja na {te tu te fir me. Obo ji ci okri vqe nih je ju ~e uki nut pri tvor i od mah su pu {te ni iz be o grad skog Cen tral nog za tvo ra. Tu `i la {tvo je iz ne lo sum we da je „Miq ko vi} od 1. ja nu a ra 2006. do 1. ja nu a ra 2010. go di ne, uz pod stre ki va we Ja wu {e vi }a, da vao na lo ge fi nan sij skoj slu `bi pred u ze }a KLC da odo bra va pla }a wa za ra do ve na Ja wu {e vi -

}e voj ku }i u Tol sto je voj uli ci, na be o grad skom De di wu, te da je ta ko fir mi pri ~i we na {te ta oko 800.000 evra“. Na sa slu {a wu pred is tra `nim su di jom, Miq ko vi} i Ja wu {e vi} su ne gi ra li kri vi cu, tvr de }i da je “pred u ze }e KLC Bro do gra di li {ta ’Be o- grad’ pla }a we ra ~u na za ra do ve na ku }i Zo ra na Ja wu {e vi }a odo bra va lo po na lo gu Filipa Ceptera”. Me |u broj nim sve do ci ma je is pi tan i bi zni smen Fi lip Cep ter, na sta wen u Mo na ku, ko ji je 2003. go di ne na li ci ta ci ji ku pio Bro do gra di li {te „Be o- grad“. Po jav no do stup nim in for ma ci ja ma, pre dva na est go di na, na kon {to je Bro do gra di li {te „Be o grad” oti {lo u ste ~aj po ~et kom 2001, Zo ran Ja wu {e vi}, sa vet nik ta da {weg pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, bio je po sta vqen za pr vog ste ~aj nog uprav ni ka, ali se ni je du go za dr `ao u Bro do gra di li {tu pa je ubr zo na to me sto do {ao no vi ste ~aj ni uprav nik. Ne k o l i k o go d i n a ka s ni j e, na k on {to je Bro d o g ra d i l i {te pri va ti zo va no, no vi vla snik Fi lip Cep ter je an ga `o vao Ja wu {e vi }a kao spe ci jal nog sa vet ni ka, a sva je pri li ka da je pre dve-tri go di ne sa rad wa pu kla zbog me |u sob nih ne spo ra zu ma. J. J.

SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A U ZRE WA NI NU

Bi ci kli sta stra dao na ras kr sni ci Jed na oso ba je po gi nu la u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se u su bo tu oko 11 ~a so va do go di la u Zre wa ni nu, na ras kr sni ci Bu le va ra Mi lu ti na Mi lan ko vi }a, Ka ra |or |e vog tr ga i Ne ma wi ne uli ce, sa op {ti la je ju ~e zre wa nin ska Po li cij ska upra va. Sum wa se da je do ne sre }e do {lo ka da je vo za~ G. G. (56) iz Kle ka pred wim de lom auto mo bi la “si troen sak so” na le teo na

bi ci kli stu S. C. (78) iz Zre wa ni na ko ji je pre la zio put na bi ci kli sti~ kom pre la zu. Od za do bi je nih po vre da S. C. je pre mi nuo u Ur gent nom cen tru „Zre wa nin„. Uvi |aj na li cu me sta oba vi li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu, u pri su stvu za me ni ka osnov nog jav nog tu `i o ca, i po li cij ski slu `be ni ci. @. B.

OP TU @NI CA ZA NA PAD NA SLU @BE NO LI CE U ZRE WA NI NU

Pe sni com na po li caj ca

Zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na pa da na slu `be no li ce u oba vqa wu slu `be ne du `no sti, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv ^. A. (32) iz Zre wa ni na. On se te re ti da je 22. ju la ove go di ne, oko 2.15 ~a so va, u Var dar skoj uli ci u Zre wa ni nu, upra vqao auto mo bi lom pod dej stvom al ko ho la. Ka da su ga za u sta vi li sa o bra }aj ci, oba vi li

al ko-te sti ra we i sa ~i ni li za pi snik, okri vqe ni se po li caj cu S. M. obra tio re ~i ma: “[to nas zaj…, gde si na {ao nas da kon tro li {e{”. ^. A. je po sle to ga iza {ao iz vo zi la, pri {ao po li caj cu S. B., po ~eo da ga vre |a, a on da je i fi zi~ ki na sr nuo na we ga ta ko {to ga je pe sni com uda rio u gru di. Za tim je po ~eo da be `i, vre |a ju }i slu `be na li ca. @. B.

VESTI Pro vo za li tu |eg „ju ga” No vo sad ska po li ci ja je pri ve la N. D. (1983) iz oko li ne @a bqa i B. P. (1985) iz No vog Sa da zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e nog ko ri {}e wa tu |eg vo zi la. Ka ko sto ji u po li cij skom sa op {te wu, osum wi ~e ni su pro va li li u jed nog „ju ga”, po kre nu li ga spa ja wem `i ca i vo zi li se wi me po gra du. Pro tiv dvo ji ce osum wi ~e nih bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku. N. P.

Dva pu ta uhva }e ne u kra |i Ka ko je sa op {ti la no vo sad ska po li ci ja, dve de voj ke iz oko li ne Be ~e ja L. K. (1975) i O. K. (1987), za te ~e ne su ne po sred no po {to su pro va li le u jed nu ku }u u Ba~ kom Pe tro vom Se lu i po ku {a le da ukra du gar de ro bu i po ste qi nu.

Pro tiv wih pod ne ta je kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku, ali su istog da na po no vo uhva }e ne u jed noj ku }i u kra |i obu }e, gar de ro be i su ho me sna tih pro iz vo da, pa se te re te i za kri vi~ no de lo sit ne kra |e, uta je i pre va re. N. P.

Za ple we ne pe tar de No vo sad ska po li ci ja je to kom vi ken da za te kla J. M. (1972) iz Ba~ kog Pe trov ca i M. N. (1976) iz ^e la re va u ne le gal noj pro da ji pi ro teh ni~ kih sred sta va. Oni su pro da va li pe tar de i va tro me te is pred Naj lon pi ja ce, iako za to ne ma ju do zvo lu, pa im je, uz po tvr du, od u ze to ukup no 1.250 pe tar di i 37 va tro me ta. Pro tiv obo ji ce su pod ne te pre kr {aj ne pri ja ve u re dov nom po stup ku, zbog kr {e wa od red bi Za ko na o pro me tu eks plo ziv nih ma te ri ja. N. P.

dnevnik

DR MI LEN KU PE RO VI ]U IZ RE ^E NA PRA VO SNA @NA PRE SU DA ZA ZLO STA VQA WE NA RA DU

No vo sad ski pro fe sor osu |en zbog mo bin ga

Sud sko ve }e Ape la ci o nog su da u No vom Sa du, ko jim je pred se da va la su di ja Persida Jovanovi}, do ne lo je pra vo sna `nu od lu ku ko jom je po tvr |e na pre su da za mo bing dr Milenku Pero vi }u, pro f e s o r u eti k e na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du. Po sud skoj pre su di, pro fe sor Pe ro vi}, ina ~e i pred sed nik ko mi si je za stan dar di za ci ju cr no gor skog je zi ka, du àn je da svom biv {em asi sten tu Slobodanu Saxakovu is pla ti na ime uvre de ugle da i ~a sti, pre tr pqe nog stra ha, po vre |e nih pra va li~ no sti i tro {ko va su |e wa, ukup no 518.350 di na ra. U obra zlo è wu od bi ja wa àl be pro fe so ra Pe ro vi }a sto ji da je i u pr vo ste pe nom po stup ku pred Osnov nim su dom ne sum wi vo utvr |e no da je pro fe sor u vi {e na vra ta slao Sa xa ko vu uvre dqi ve po ru ke, kao i da ga je vre |ao i oma lo va à vao na sa stan ci ma, ~i me je na neo po vre du ugle da i ~a sti.

„Ne sum wi vo je da je tu ì lac Slo bo dan Sa xa kov u od no su asi stent-pro fe sor bio u ne rav no prav nom po lo à ju i da je tu è ni pro fe sor Pe ro vi} di rekt no uti cao na we go vo da qe obra zo va we, ospo so bqa va we, usa vr {a va we i na pre do va we na po slu, ta ko {to je pr vo pri hva tio da mu bu de men tor za iz ra du we go vog dok tor skog ra da, da bi ka sni je ne ga tiv nim oce na ma i od go va ra wem dru gih pro fe so ra od to ga da bu du ko men to ri Sa xa ko vu, one mo gu }io we go vo da qe stru~ no usa vr {a va we. Sve to je do ve lo do to ga da je Sa xa kov dva pu ta od bi jen ka da po ku {ao da pri ja vi od bra nu do kr tor ske di ser ta ci je, ko ju je ka sni je us peo da pri ja vi na be o grad skom fa kul te tu„, ka è se u obra zlo è wu pr ve pra vo sna `ne pre su de za zlo sta vqa we na ne kom od uni ver zi te ta u Sr bi ji. Osim to ga, u obra zlo è wu pre su de sto ji i da Pe ro vi} ni je na vre me po kre nuo po stu pak za po nov ni iz bor Sa xa ko va za rad -

Mi len ko Pe ro vi}

no me sto asi sten ta, zbog ~e ga je Sa xa ko vu pre stao rad ni od nos is te kom ro ka na ko ji je za sno van. Po oce ni su da, u tim po stup ci ma tu `e nog pro fe so ra Pe ro vi }a pre ma asi sten tu po sto je

ele men ti zlo sta vqa wa na ra du. Pre su da za zlo sta vqa we na ra du pro tiv dr Mi len ka Pe ro vi }a je tek dru ga pra vo sna `na pre su da za ovo de lo u Sr bi ji. N. P.

[TA DO NO SE JU ^E USVO JE NE IZ ME NE KRI VI^ NOG ZA KO NI KA

Zlo u po tre ba u jav nim na bav ka ma kri vi~ no de lo Po sla ni ci re pu bli~ kog par la men ta usvo ji li su ju ~e iz me ne Kri vi~ nog za ko ni ka ko ji ma se uvo di no vo kri vi~ no de lo – zlo u po tre ba u jav nim na bav ka ma, kle ve ta se uki da kao kri vi~ no de lo, a uki da se i kri vi~ no de lo ne sa ve snog ra da u pri vred nom po slo va wu. Za iz me ne Kri vi~ nog za ko ni ka gla sa lo je 139 po sla ni ka, 15 je bi lo pro tiv, a 21 ni je gla sao. Ume sto kri vi~ nog de la ne sa ve snog ra da u pri vred nom po slo va wu, ko je je pre va zi |e no i ne po treb no, ka ko je to kom pred sta vqa wa za ko na ob ja snio mi ni star prav de Nikola Selakovi}, uvo di se kri vi~ no de lo zlo u po tre be po lo à ja od go vor nog li ca, {to je po sle di ca po tre be da se na pra vi bit na raz li ka iz me |u od go vor nog i slu `be nog li ca, {to sa da ni je slu ~aj. Sa da je kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja is kqu ~i vo ve za no za ras po la ga we dr àv nom imo vi nom i imo vi nom jav nih pred u ze }a ta ko {to je od go vor nost slu `be nih li ca ve }a, a pro pi sa ne su i stro è ka zne. S dru ge stra ne, od go vor na li ca su na funk ci ja ma u pri vat nim pred u ze }i ma i od go va ra ju na osno vu no vog kri vi~ nog de la uko li ko su pro tiv prav nim de lo va wem pri ba vi la imo vin sku ko ri sti. Me |u tim, pri me na tih od re da ba, ko je se od no se na no vo kri vi~ no de lo zlo u po tre be po lo à ja od go vor nog li ca i kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog

nim funk ci o ne ri ma i no vi na ri ma, uve de na 2009. go di ne, to se ni je do go di lo jer je usvo jen amand man skup {tin skog Od bo ra za pra vo su |e ko jim je “spre ~e no” bri sa we te od red be. Ta ko se pro pi su je da za pret we na pa dom na pred sed ni ka Re pu bli ke, pred sed ni ka i ~la no va Vla de, po sla ni ka, su di ju Ustav nog su da, po li cij skog slu `be ni ka, sve su di je, tu ì o ce, za me ni ke tu ì o ca, advo ka te i no vi na re za pre }e na ka zna za tvo ra od {est me se ci do pet go di na. Ra ni je za te pret we bi la je za pre }e na ka zna od jed ne do osam go di na. po lo à ja od la è se do 15. apri la, po {to je usvo jen amand man skup {tin skog Od bo ra za pra vo su |e ko ji to pred vi |a. Pri me na je od lo è na na zah tev pra vo sud nih or ga na bu du }i da je u to ku ve }i broj po stu pa ka za po sto je }e kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja pa je po treb no iz vr {i ti pre kva li fi ka ci ju de la u tim po stup ci ma. No vi nu pred sta vqa i od red ba ko ja, ume sto fa kul ta tiv nog, uvo di oba ve zan uslov ni ot pust, pa ta ko sud osu |e ni ka ko ji je iz dr ào dve tre }i ne za tvor ske ka zne mo è ot pu sti ti s iz dr à va wa ka zne uko li ko se u za tvo ru po pra vio da se mo è o~e ki va ti i da }e se na slo bo di do bro vla da ti. To se od no si na osu |e ne do de set go di na za tvo ra, a za osu -

Usvo je ni su amand ma ni ko ji ma se one mo gu }a va ubla à va we ka zne za po ~i ni o ce kri vi~ nih de la si lo va wa i pe do fi li je i ko ji ma je pred vi |e no da se prag za slu `be no go we we za sit ne kra |e sma wi s 15.000 na 5.000 di na ra |e ne na ve }u ka znu za tvo ra usvo je nim amand ma nom SPS-a je pre ci zi ra no da }e sud za dr à ti dis kre ci o- no pra vo da od lu ~u je o uslov nom ot pu stu. Me |u tim, uslov ni ot pust se ne od no si na osu |e ni ka ko ji je to kom iz dr à va wa ka zne za tvo ra dva pu ta di sci plin ski ka `wa van. Iako je pr vo bit no bi lo pred lo è no da se iz bri {e od red ba ko ja se od no si na pret we naj ve }im dr àv -

Se la ko vi}: Ne ma de kri mi na li za ci je Mi ni star prav de i dr `av ne upra ve Ni ko la Se la ko vi} iz ja vio je da }e iz me ne Kri vi~ nog za ko ni ka ko je se od no se na kri vi~ na de la zlo u- po tre be slu `be nog po lo `a ja stu pi ti na sna gu 15. apri la na red ne go di ne, i na gla sio da ne }e bi ti de kri mi na li za ci je tog kri vi~ nog de la. On je ka zao da te iz me ne ne }e uti ca ti na po stup ke ko ji su u fa zi is tra ge, kao {to je slu ~aj pri va ti za ci je Pred ze }a za pu te ve „Ni{„, gde su osum wi ~e ni Marko i Miroslav Mi{kovi} i Milo \ura{kovi}. Se la ko vi} je na gla sio da ne }e bi ti de kri mi na li za ci je, od no sno oslo ba |a wa ono ga ko je osum wi ~en ili pro tiv ko ga se vo di po stu pak da je iz vr {io ne ko te {ko kri vi~ no de lo.

– Ka da se uzme u ob zir broj li ca ko ja se go ne ili sum wi ~e za ta kri vi~ na de la i broj po stu pa ka, do }i }e mo do ci fre od oko 4.000. Za i sta je ne po de qe no mi {qe we prak se, na pr vom me stu tu ì la ca i su di ja, da je po treb no vre me u ko jem }e se oni sa mi pri pre mi ti za pri me nu te no ve in kri mi na ci je, no vog kri vi~ nog de la – re kao je Se la ko vi} za Ra dio-te le vi zi ju Sr bi je. On je ka zao da kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja u slu ~a ju dr àv nih slu `be ni ka i ime no va nih li ca „na sta vqa da po sto ji”, ali je u pi ta wu „no vo kri vi~ no de lo ko je tre ba pri me ni ti na te ì vot ne si tu a ci je i po stup ke ko ji jo{ ni su okon ~a ni pra vo sna `nom pre su dom”.

Usvo je ni su amand ma ni DS-a, ko ji ma se one mo gu }a va ubla à va we ka zne za po ~i ni o ce kri vi~ nih de la si lo va wa i pe do fi li je, i URS-a, ko ji ma je pred vi |e no da se prag za slu `be no go we we za sit ne kra |e sma wi s 15.000 na 5.000 di na ra. Usvo jen je i amand man ko jim se za pre }e na mi ni mal na ka zna za neo vla {}e nu na bav ku oru` ja po ve }a va s jed ne na dve go di ne za tvo ra da bi se iz be gla mo gu} nost da se za ta kvo de lo iz ri ~e uslov na osu da. Iz vr {e na je de kri mi na li za ci ja kri vi~ nog de la kle ve te, {to je bio zah tev ve li kog bro ja udru è wa i stru~ ne jav no sti, a na ro ~i to no vi nar skih udru è wa. Do pu we ne su od red be ko je pro pi su ju kri vi~ na de la pri ma wa i da va wa mi ta, ta ko {to se za kon ski opis pro {i ru je ti me {to se ta kri vi~ na de la mo gu iz vr {i ti ne sa mo u okvi ru svog ovla {}e wa ne go i u ve zi s wim. Usvo je nim iz me na ma pro pi su je se i nov ~a na ka zna, kao i ka zna za tvo ra do tri go di ne, za pred u zet ni ka i od go vor no li ce u prav nom su bjek tu ko ji ne pla }a ju do pri no se za oba ve zno so ci jal no osi gu ra we i dru ge da `bi ne. (Ta njug)

ZRE WA NI NAC OSUM WI ^EN ZA DVA RAZ BOJ NI [TVA

@r tvi oteo 20 di na ra

Zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je zah tev za spro vo |e we is tra ge pro tiv V. S. (59) iz Zre wa ni na zbog sum we da je po ~i nio dva kri vi~ na de la raz boj ni {tva. On se sum wi ~i da je 12. de cem bra, oko 18 ~a so va, na @it nom tr gu u Zre wa ni nu, pri {ao o{te }e nom T. Z., ko ji je sta jao is pred pro dav ni ce “Go meks”, uhva tio ga za xep jak ne i za pre tio mu da iz va di sve iz xe po va pre ne go {to on

iz va di no`. Upla {en za `i vot, o{te }e ni je iz va dio ku ti ju ci ga re ta, upa qa~, par zim skih ru ka vi ca i 20 di na ra, ko je je osum wi ~e ni uzeo i za tim po be gao s li ca me sta. We mu se sta vqa na te ret i da je, po la sa ta ka sni je, do {ao do pro la za ko ji po ve zu je Mi le ti }e vu i Uli cu \ur |a Sme de rev ca i s le |a pri {ao o{te }e nom K. S. iz Zre wa ni na. Uhva tio ga je za vrat i uvu kao u pro laz, a po tom mu

sta vio no` pod vrat i za pre tio da }e ga za kla ti uko li ko mu ne pre da no vac. K. S. je raz boj ni ka uhva tio za ru ku u ko joj je dr `ao no`, ali ga je osum wi ~e ni obo rio na ze mqu i iz xe pa jak ne mu uzeo 3.000 di na ra, a s ru ke ski nuo sat. Osum wi ~e ni je, po re {e wu is tra `nog su di je Osnov nog su da u Zre wa ni nu, u pri tvo ru od 12. de cem bra. @. B.

crna hronika

dnevnik PRITVOR ZBOG NASILNI^KOG PONA[AWA GRUPE MLADI]A U NOVOM SADU

Napadali i ubadali no`em Po li ci ja je od re di la za dr `a va we No vo sa |a ni ma B. V. (1991), B. P. (1993), S. J. (1992) i N. A. (1993) zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la na sil ni~ kog po na {a wa i u~e stvo va wa u tu ~i. Oni se te re te da su, na uglu uli ca voj vo de Bo jo vi }a i Jo va na Su bo ti }a, za jed no sa su gra |a ni nom V. V. (1993), bez po vo da, na pa li dvo ji cu mla di }a i lak {e ih po vre di li, a jed nom od wih uze l i mo b il n i te lefon. Ka ko sto ji u sa op {te wu no vo sad ske po li ci je, ne {to ka sni je iste ve ~e ri, na Trif ko vi }em tr gu ista gru pa je, opet bez po vo da, na pa la Vr ba {a ne

N. N. (1992), M. Q. (1989) i D. T. (1993). U toj tu ~i B. V. je vi {e pu ta no `em ubo N. N. i M. Q, ko ji su lak {e po vre |e ni, ali i V. V., ko ji je za do bio te {ke te le sne po vre de. Osum wi ~e ni B. V, B. P, S. J. i N. A. do ve de ni su ju ~e na sa slu {a we su di ji Osnov nog su da u No vom Sa du, ko ji im je od redio pri t vor do 30 da n a. Pro t iv V. V. bi } e pod n e t a kri vi~ na pri ja va ko ja ga te re ti za na sil ni~ ko po na {a we. Pro t iv tro j i c e Vr b a { a n a pod ne ta je kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo u~e stvo va wa u tu ~i. N. P.

NAKON GODINE PROVEDENE IZA RE[ETAKA

Zvonko Veselinovi} iza{ao iz pritvora Zvon ko Ve se li no vi} iz Zve ~a na pu {ten je iz Okru `nog za tvo ra u Be o gra du ju ~e oko 14 sa ti, po {to mu je Spe ci jal ni sud uki nuo pri tvor u ko jem je pro veo go di nu da na, re ~e no je u Upra vi za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja. Uz Ve se li no vi }a, pri tvor je uki nut i Dra ga nu ]ur ~i }u iz Ra {ke. Oni su okri vqe ni za zlo u po tre be u ve zi s 32 ka mi ona, po ve re na svo je vre me no ]ur ~i }u po ugo vo ru o li zin gu, jer su ih, ka ko se tvr di op tu `ni com, okri vqe ni pro tiv prav no pri svo ji li, pre ba civ {i ih na Ko smet.

Zvon ko Ve se li no vi}

Tre }i okri vqe ni Mi lan Ra do ji ~i} je jo{ u to ku is tra ge pu {ten da se bra ni sa slo bo de, uz po lo `e no jem stvo u vred no sti 10.000 evra. Ta ko |e, Spe ci jal ni sud je do neo re {e we ko jim se ogla sio stvar no i funk ci o nal no ne na dle `nim za po stu pa we u ovom pred me tu jer su, ka ko je obra zlo `e no, na knad no pri ba vqe ni po da ci i do pun sko ve {ta ~e we po ka za li da je even tu al no spor ni nov ~a ni iz nos ma wi od 200 mi li o na di na ra, {to je do wa gra ni ca za nad le `nost tog su da, pa je pred met pro sle |en Vi {em su du u Be o gra du. „Na osno vu na knad no pri ba vqe nih po da ta ka: {est ka mi o- na je ne pro na |e no, 18 je vra }e -

no s Ko sme ta, a za ka mi o ne ko ji su pro da ti je utvr |e no da su oti {li po ce ni ni òj od one ko ja je u ra ni jem ve {ta ~e wu na ve de na. Do pun skim ve {ta ~e wem o ce ni je utvr |e no da je ukup na vred nost sva 32 ka mi o- na oko 109 mi li o na di na ra. Ov de ne ma do ka za da su okri vqe ni pro da li bi lo ko je vo zi lo i da su pri svo ji li iz nos“, na veo je sud. Su de }e ve }e su di je Rast ka Po po vi }a je pri hva ti lo pred lo ge bra ni la ca i uki nu lo pri tvor Ve se li no vi }u i ]ur ~i }u, ko ji su bi li u be o grad skom Cen tral nim za tvo ru od hap {e wa, 20. de cem bra 2011. go di ne. Dra gan ]ur ~i} je od mah pre ba ~en na iz dr à va we dvo go di {we za tvor ske ka zne na ko ju je u me |u vre me nu pra vo sna `no osu |en za kri vi~ no de lo da va wa mi ta u slu ~a ju gru pe ma lih pri vred ni ka i ca ri ni ka osu |e nih po op tu `ba ma za {verc ro be u to ku 2006. go di ne. Ve se li no vi }ev bra ni lac advo kat Go ran Pe tro ni je vi} je is ta kao da je pro tiv we go vog bra we ni ka, ko ji je uhap {en pre go di nu da na, „vo |e na me dij ska haj ka“. – Po ka zu je se da su pra vi raz lo zi za vo |e we po stup ka pro tiv Ve se li no vi }a van prav ne pri ro de. Ta ko |e, po sa zna wi ma od bra ne, Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je u ve zi s ne kim po stup kom pred u ze lo ne ke rad we za ko sov sko pra vo su |e, a {to se ne mo è sme sti ti u za kon ove dr à ve – ka zao je Pe tro ni je vi}. Advo kat Kr sto Bo bot, bra ni lac Dra ga na ]ur ~i }a, is pred zgra de Spe ci jal nog su da iz ja vio je no vi na ri ma da je „sud do neo dve za ko ni te i lo gi~ ne od lu ke – da ni je nad le àn za taj pred met i o uki da wu pri tvo ra“. – ûd no je {to Tu ì la {tvo to ni je shva ti lo od po ~et ka, a i su du je tre ba lo go di nu da na da utvr di da je ne na dle àn – ka zao je Bo bot. J. J.

NA PRELAZU GRADINA

Oduzete devize Ca ri ni ci su u ju ~e na gra ni~ nom pre la zu Gra di na spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa 78.000 evra iz Sr bi je, sa op {te no je iz Upra ve ca ri ne. Ka ko je na ve de no, kon tro lom auto mo bi la mar ke „audi Q7”, fran cu skih re gi star skih ozna ka, ko jim su pu to va la dvo ji ca tur skih dr à vqa na iz Fran cu ske u Tur sku, pro na |e no je 98.000 evra, spa ko va no u ko ver tu ko ja se na la zi la u fi o ci is pod su vo za ~e vog se di {ta. î we ni ca da su dvo ji ca tur skih dr à vqa wa pu to va la s vr lo ma lo stva ri, {to ni je ti pi~ no za pro fil put ni ka ko ji za vre me bo ì} nih pra zni ka od la ze svo jim ku }a ma, pro bu di lo je sum wu ca ri ni ka zbog ~e ga su od lu ~i li da iz vr {e de ta qan pre gled vo zi la. Put ni ci ma je vra }en do zvo qen iz nos de vi za od po 10.000 eura, a pre o sta la su ma je pri vre me no za dr à na. (Tanjug)

utorak25.decembar2012.

NA PODRU^JU NOVOG SADA I KULE JU^E LI[ENO SLOBODE 12 OSOBA, ZA JO[ PET SE TRAGA ZBOG TRGOVINE SEKUNDARNIM SIROVINAMA

Sumwiva ~etiri miliona evra od otpada U na stav ku ak ci je su zbi ja wa fi nan sij skog kri mi na la po li ci ja je na pod ru~ ju No vog Sa da i Som bo ra li {i la slo bo de 12 oso ba, a za pet in ten ziv no tra ga zbog sum we da su o{te ti li dr `av ni bu xet za vi {e od ~e ti ri mi li o na evra, sa op {tio je ju ~e MUP Sr bi je. Slo bo de su li {e ni Bo {ko G. (34) iz Ku le, za tim kwi go vo |a pred u ze }a „Sol vens” Sve tla na V. (42), di rek tor PVM-a Vla di mir I. (37), di rek tor „Me tal ko nek ta„ Vo ji slav M. (55), svi iz No vog Sa da i Raj ko D. (39) iz @a bqa. U sa op {te wu se na vo di da su li {e ni slo bo de i Da ni jel J. (27) iz No vog Sa da, di rek tor „Kon ga bri sa„ Ga bri jel S. (25) iz Ku le, di rek tor PVM-a 381 Dra gan B. (29) iz Ba~ kog Jar ka, Baj ko P. (31) iz Lov }en ca, San dra P. (26) iz Ku le, Slo bo dan @. i di rek tor ka „Al ba ka„ iz @a bqa Ol gi ca K. MUP in te ziv no tra ga za Go ra nom G. (36) iz Ba~ ke Pa lan ke, Ma rin kom S. (40), Mi lo ra dom D. (26) obo ji ca iz Ku le, di rek to rom no vo sad skog „Eko-bra{ me ta la„ Bran kom K. (26) i di rek to rom „Pe gra„ Bra ni sla vom B. (35) iz No vog Sa da. Kri vi~ nom pri ja vom bi}e ob u- hva }en i Mi o drag G. (29) iz Ku le, ko ji iz dr -

à va ka znu za tvo ra, zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la udru ì va we radi vr {e wa kri vi~ nih de la, zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja, po re ske uta je i pra wa nov ca. Osum wi ~e ni Bo {ko G. je or ga ni zo vao kri mi nal nu gru pu ko ja je od 2009. do 2012. go di ne „po we go vim na lo zi ma vr {i la ot kup se kun dar nih si ro vi na od fi zi~ kih li ca za go tov no vac, a po tom ot ku pqe ne se kun dar ne si ro vi ne pro da va la pri vred nim dru {tvi ma ko ja se ba ve wi ho vom pre ra dom”. Se kun dar ne si ro vi ne su za go tov no vac ot ku pqi va la od go vor na li ca u pri vred nim dru {tvi ma PVM, „Me tal ko nekt” i „Pe gro”, svi iz No vog Sa da i „Al ba ko”, @a baq, a ot ku pqe nu ro bu su pro da va la i we nu napla tu vr {i la pre ko svo jih po slov nih ra~u na. U na me ri iz be ga va wa ob ra ~u na i upla te po re za na do ho dak gra |a na od ko jih je vr {en ot kup se kun dar nih si ro vi na, u kwi go vod stvu je na ve de ni ot kup pri ka zan kao na bav ka ro be od ta ko zva nih „pe ra~ kih pred ze }a” i to „Eko-bra{ me tal”, „Kon ga bris” i PVM 381, svi iz No vog Sa da. Pri to me su PDV is ka zan na fak tu ra ma „pe ra~ kih pred u ze }a” ko ri sti -

li kao po re ski kre dit „jer su u svo jim po re skim pri ja va ma ula zni PDV is ka zan na fak tu ra ma „pe ra~ kih pred u ze }a” is ko ri sti li kao od bit nu stav ku za ob ra ~un i upla tu PDVa na ra ~un bu xe ta Sr bi je. Pro ve ra ma nov ~a nih to ko va utvr |e no je da je no vac ko ji je upla }en od pre ra |i va ~a se kun dar nih si ro vi na po osno vu na lo ga za pre nos sred sta va, za vr {io na ra ~u ni ma „pe ra~ kih pred u ze }a”. U sa op {te wu se na vo di da su po tom, „bez prav nog osno va vr {e ne is pla te na te ku }e ra ~u ne fi zi~ kih li ca, ko ja su no vac po di za la i pre da va la or ga ni za to ru kri mi nal ne gru pe Bo {ku G.” U tom pe ri o du, ka ko se na vo di, Bo {ko G. i osta li ~la no vi kri mi nal ne gru pe ot ku pi li su i pro da li se kun dar ne si ro vi ne za iz nos ve }i od 2.000.000.000 di na ra. Pri to me su „iz be gli ob ra ~un i upla tu po re za na do ho dak gra |a na i po re za na do da tu vred nost u iz no su ve }em od 4.000.000 evra, za ko ji iz nos je o{te }en bu xet Sr bi je, a or ga ni zo va na kri mi nal na gru pa isti iz nos pro tiv prav no je pri svo ji la”, do da je se u sa op {te wu MUP-a. (Tanjug)

U DVE POLICIJSKE AKCIJE U KRAGUJEVCU PRIVEDENE ^ETIRI OSOBE, A PROTIV JEDNE NAJAVQENA KRIVI^NA PRIJAVA

MUP: O{te}eni politi~ka partija i FK „Radni~ki” Pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve Kra gu je vac li {i li su slo bo de di rek to ra po li ti~ ke or ga ni za ci je „Za jed no za Kra gu je vac„ Zlat ka M. (42), zbog po sto ja wa osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja i o{te tio tu or ga ni za ci ju za oko 18,5 mi li o na di na ra. Ka ko se na vo di u sa op {te wu MUP-a, u na stav ku ak ci je su zbi ja wa ko rup ci je, a u sa rad wi s kra gu je va~ kim Vi {im jav nim tu ì la {tvom, kri vi~ nom pri ja vom, zbog po sto ja wa osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja, bi }e ob u hva }en i osni va~ i vla snik kwi go vod stve nih agen ci ja AB-2 i „Kont AB-2” @ar ko B. (35). On je ovla {}e no li ce za ras po la ga we nov cem s po slov nih ra ~u na agen ci ja „Pro fi-kont”, „AB-2 pro fi„, „Re miks” i „Ha pak” iz Kra gu jev ca i „Si qe vac” DOO iz Kni }a.

vin sku ko rist pri ba vio osum wi ~e ni Zlat ko M. U pa ra lel noj ak ci ji pod ope ra tiv nim na zi vom „Kom {i ja” pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve u Kra gu jev cu li {i li su slo bo de tri oso be zbog po sto ja wa osno va sum we da su po ~i ni le kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i o{te ti le Fud bal ski klub „Rad ni~ ki” za 550.000 evra. Slo bo de su li {e ni pot pred sed nik FK „Rad ni~ ki” Ne boj {a V. (55), ge ne ral ni se kre tar Dar ko S. (38) i FI FA agent Zo ran P. (50). Ka ko se na vo di u sa op {te wu MUP-a, po sto je osno vi sum we da je Ne boj {a V. od mar ta do sre di ne apri la ove go di ne s FI FA agen tom Zo ra nom P. do go vo rio tran sfer igra ~a Fi li pa Ko sti }a iz FK „Rad ni~ ki 1923” u ho land ski FK „Gro nin gen”. Ne boj {a V. je ge ne ral nom se kre ta ru FK „Rad ni~ ki 1923”

Stevanovi}: Vrhunac orkestrirane kampawe Gra do na ~el nik Kra gu jev ca Ve ro qub Ste va no vi} iz ja vio je ju ~e da hap {e we funk ci o ne ra stran ke „Za jed no za Kra gu jevac„ i FK „Rad ni~ ki„ pred sta vqa ju vr hu nac or ke stri ra ne kam pa we pro tiv lo kal ne vla sti u tom gra du i vla da ju }e parti je. – U Grad skoj upra vi ube |e ni su u to da se ra di o pod met nu toj afe ri, ali is ti ~u da ne `e le da uti ~u na is tra gu – re kao je Ste va no vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re po vo dom pr vih re zul ta ta po li cij ske ak ci je. – Ako je ovo ne ~i ji po ku {aj da pro me ni vlast u Kra gu jev cu, ti ko ji to po ku {a va ju mo ra ju da zna ju da vlast u gra du mo gu po me ni ti sa mo Kra gu jev ~a ni. Po sto je osno vi sum we da je @ar ko B. od sep tem bra 2008. do no vem bra 2011. go di ne po na lo gu osum wi ~e nog Zlat ka M. iz dao fik tiv ne fak tu re agen ci ja AB2, „Pro fi-kont”, „Kont AB-2”, „AB-2 pro fi„, „Re miks”, „Ha pak” i „Si qe vac” za na vod no oba vqe no ogla {a va we i {tam pa we re klam nog i pro pa gand nog ma te ri ja la, kon sal ting, kwi go vod stve ne i re vi zor ske uslu ga, ugo sti teq ske i dru ge uslu ge po li ti~ koj or ga ni za ci ji „Za jed no za Kra gu je vac„ iako je znao da te uslu ge ni su oba vqe ne. @ar ko B. je, na kon upla ta ko je je or ga ni za ci ja „Za jed no za Kra gu je vac„ oba vi la po tim fik tiv nim na lo zi ma, po na lo gu Zlat ka M. no vac po di gao s po slov nih ra ~u na agen ci ja i u vi {e na vra ta mu pre dao na ru ke su mu od oko 18.500.000 di na ra. Na taj na ~in je po li ti~ ka or ga ni za ci ja „Za jed no za Kra gu je vac„ o{te }e na za oko 18.500.000 di na ra, ko li ku je imo -

Dar ku S. na lo `io da Zo ra nu P., bez ovla {}e wa Uprav nog od bo ra i od lu ke Iz vr {nog od bo ra klu ba, {to je pred vi |e no Sta tu tom, iz da po tvr du o an ga `o va wu u po sre do va wu pri tom tran sfe ru. Na

Zlat ko M. i Ne boj {a V. na jed noj od ra njih kon fe ren ci ja s gra do na ~el ni kom Ve ro qu bom Ste va no vi }em

osno vu te po tvr de, Zo ran P. je po sti gao do go vor s pred stav ni ci ma FK „Gro nin gen” o tran sfe ru Fi li pa Ko sti }a za 1.250.000 evra, {to je re a li zo va no 10. apri la 2012. go di ne za kqu ~e wem ugo vo ra

vi ni qu di i pi ta da li fa bri ko va wem afe ra ne ko `e li da pre kra ja iz bor nu vo qu gra |a na i ru {i grad sku vlast. – „Za jed no za [u ma di ju„ ima pu no po ve re we u svo je funk ci o-

Da~i}: Bez politi~ke motivacije Pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} re kao je da ak ci je pri vo |e wa, ko je se od vi ja ju {i rom Sr bi je, ukqu ~u ju }i i onu u Kra gu jev cu, ve za ne za zlo u po tre bu novca ko je do bi ja ju par ti je, ne ma ju ni ka kve ve ze s po li ti~ kim raz lo zi ma. – Ja sam raz go va rao s Ve ro qu bom Ste va no vi }em pre ne ko li ko me seci. Si tu a ci ja u Kra gu jev cu ni je do bra jer po sto ji su ko bqe nost lo kal nih vla sti i MUP-a i Tu `i la {tva, ta ko da je po treb no utvr di ti prin ci pe na ko ji ma }e se sa ra |i va ti u na red nom pe ri o du, ali ova akci ja ne ma ve ze s tim – re kao je Da ~i} no vi na ri ma pri li kom po se te ba zi Pro tiv te ro ri sti~ ke je di ni ce MUP-a Sr bi je.

iz me |u FK „Rad ni~ ki 1923” i „Gro nin ge na”. Dva klu ba za kqu ~i la su ugo vor o tran sfe ru za 700.000 evra, a on je re tro ak tiv no, istog da na, odo bren na sed ni ci Uprav nog od bo ra. Osum wi ~e ni Zo ran P. je s FK „Gro nin ge nom” na ime pro vi zi je po vo dom tran sfe ra za kqu ~io ugo vor od 550.000 evra, {to je mno go vi {e od uobi ~a je nih pro vi zi ja, ko je se kre }u oko de set od sto od vi si ne tran sfe ra. Na taj na ~in FK „Rad ni~ ki 1923” je o{te }en za 550.000 evra, ko li ka je pro tiv prav na imo vin ska ko rist ko ja je pri ba vqe na FI FA agen tu Zo ra nu P.. Pot pred sed nik „Za jed no za [u ma di ju„ Sa {a Mi le ni} tvr di da su ju ~e ra {wa hap {e wa funk ci o ne ra stran ke „iz re `i Spor na pro da ja fudbalera Fi li pa Ko sti }a ra na”, da su uhap {e ni ne -

ne re, ali smo pre pu ni sum we, ne po ve re wa i pi ta wa u po gle du op tu `bi ko je im se sta vqa ju na te ret – re kao je Mi le ni} na van red noj kon fe ren ci ji za no vi na re. Pot pred sed nik „Za jed no za [u ma di ju„ je is ta kao i da ~u di {to, upr kos broj nim i stal nim kon t ro l a m a, ni s u pro n a | e n e ni ka kve ne pra vil no sti u tro {e wu bu xet skog nov ca, a da se afe ra otva ra u obla sti ma fud ba la i po li ti ke, upra vo onim pre ma ko ji ma u jav no sti vla da naj ve }e po do zre we. Port pa rol Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mar ko Se la ko vi} iz ja vio je ju ~e da URS pri vo |e we funk ci o ne ra „Za jed no za [u m a d i j u„ Ne b oj { e V. i Zlat ka M. po sma tra u kon tek stu raz mi ri ca i ten zi ja ko je me se ci ma po sto je iz me |u Po li c ij s ke upra v e i Grad s ke upra ve u Kra gu jev cu. (Tanjug)

utorak25.decembar2012.

SPORT

dnevnik

TO MI SLAV KA RAYI], PRED SED NIK FS SR BI JE

Mi haj lo vi }u no vi ugo vor

Si ni {i Mi haj lo vi }u tre ba lo bi da bu de po nu |en pro du `e tak ugo vo ra, od no sno no vi na ~e ti ri go di ne, bez ob zi ra ko ji re zul tat or lo vi ostva re na pu tu ka Svet skom pr ven stvu u Bra zi lu 2014. go di ne. Se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je na ja vio je u star tu da }e sam oti }i na kra ju ak tu el nih kva li fi ka ci ja ako se na{ na ci o nal ni tim ne pla si ra na Mun di jal, ali je pr vi ~o vek srp skog fud ba la To mi -

To mi slav Ka ra yi}

slav Ka ra xi} na sve ~a no sti po ru ~io da to ne }e pro }i tek ta ko. U Sa ve zu su uve re ni da je pod mla |i va we na ci o nal nog ti ma, ko je je ra di kal no za po ~eo Mi haj lo vi} u ma ju ove go di ne, pra vi i je di ni put ka sta bil noj bu du} no sti. - Qu di ko ji su za po ~e li pod mla |i va we na {eg na ci o nal nog ti ma ima ju pu nu po dr {ku Sa ve za i od to ga se ne sme od u sta ti. Ve ru jem da }e na kra ju tog pro ce sa, za se dam-osam go di na, ne sta ti sva ka bri ga oko re zul ta ta na {eg A ti ma - re kao je Ka ra xi}, upr kos tre nut no lo {oj si tu a ci ji s or lo vi ma. - U go di ni iza nas

bi lo je ne po voq nih stva ri i re zul ta ta, pre sve ga u ve zi s A ti mom. Re kli smo da ho }e mo pod mla |i va we eki pe i da do ve de mo naj bo qeg se lek to ra. Ovaj tim na oku pu ima po ten ci jal, a mla da re pre zen ta ci ja da je nam pra vo da ve ru je mo da }e mo u bu du} no sti be le `i ti do bre re zul ta te. Po tom je pred sed nik FS Sr bi je pod vu kao: - Ni ka kav pri ti sak, ni ti eufo ri ja, ne }e nas pri mo ra ti da od u sta ne mo od pod mla |i va wa ti ma. Ima mo sjaj nog se lek to ra i on i svi we go vi sard ni ci ima ju na {u pu nu po dr {ku. Za po sao ko ji je Mi haj lo vi} za po ~eo po treb no je vre me. U skla du s tim, ja sno je da ni even tu al ni ne u speh u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko u pr ven stvo u Bra zi lu ne }e pro me ni ti stra te gi ju Sa ve za. - I u slu ~a ju da se ne kva li fi ku je mo ne }e mo od u sta ti. Ima mo sjaj nog ~o ve ka za se lek to ra, ko ji ta ko |e sa zre va na svom me stu i ko ji ima na {u po dr {ku. Spa dam u gru pu ko ja sma tra da bi ga tre ba lo ube di ti da osta ne i u na red nom pe ri o du - is ta kao je Ka ra xi}. Pod se ti mo, ka da je Mi haj lo vi} pro mo vi san, FSS je za u zeo mek {i stav u od no su na se lek to ra i re kao da je ciq pla sman na jed no od na red na dva ve li ka tak mi ~e wa, a po sle Mun di ja la 2014 ide EURO 2016 u Fran cu skoj. Mi haj lo vi} je vi {e pu ta po no vio - ili Bra zil ili raz laz.

An ti} pre u zeo [an dong Ne ka da {wi se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je Ra do mir An ti} pot pi sao je ugo vor sa ki ne skim [an don gom. An ti} je sa ki ne skim klu bom pot pi sao dvo go di {wu sa rad wu. Ne ka da {wem tre ne ru Real Ma dri da, Bar se lo ne i Atle ti ko Ma dri da to }e bi ti pr vi po sao na kon {to je 15. sep tem bra 2010. sme wen sa me sta se lek to ra Sr bi je. To kom tre ner ske ka ri je re An ti} je naj ve }i uspeh imao na klu pi Atle ti ko Ma dri da sa ko jim je 1996. go di ne osvo jio du plu kru nu u [pa ni ji. [an dong je pro {lu se zo nu u ki ne skom naj vi {em ran gu za vr {io na de se tom me stu na ta be li. Ki ne ski klub su pret hod no vo di li Slo bo dan San tra~ i Qu bi {a Tum ba ko vi}.

USPE [NA AK CI JA NA VI JA ^A VOJ VO DI NE „FIR MA 1989”

Uru ~e na po mo} Sr bi ma na Ko sme tu Na vi ja ~i Fud bal skog klu ba Voj vo di na, oku pqe ni oko gru pe „Fir ma 1989”, re a li zo va li su sop stve nu ak ci ju „No vo sad ski cr ve no-be li za Ko smet”, u ko joj su pri ku pi li po mo} za Sr be ko ji ì ve oko ma na sti ra Vi so ki De ~a ni. Oko me sec da na tra ja lo je pri ku pqa we fi nan sij skih sred sta va za ku po vi nu hra ne i zim skih po treb {ti na, da bi kon ti gent od pet to na pro te klog vi ken da bi la uru ~e na Sr bi ma ko ji ì ve u al ban skom okru è wu i u ve o ma te {kim uslo vi ma. Na vi ja ~i „Fir ma 1989” us po sta vi li su kon takt, a po tom i sa rad wu s na vi ja ~i ma

Cr ve ne zve zde iz Gra ~a ni ce, ko ji su ih do ~e ka li i ugo sti li i s ko ji ma su ob i {li ovaj zna me ni ti srp ski ma na stir. Na to me su im No vo sa |a ni bi li ve o ma za hval ni i, ka ko sa mi ka `u, po ka za lo se da na vi ja~ ke gru pe srp skih fud bal skih klu bo va mo gu ve o ma do bro da sa ra |u ju.Po tom su se na vi ja ~i Voj vo di ne upu ti li u ma na stir Vi so ki De ~a ni, gde su is to va ri li pri ku pqe nih pet to na po mo }i. Tu su ima li ret ku pri vi le gi ju da ve ~e ra ju sa sve {ten stvom ma na sti ra, a on da su pri su stvo va li i li tur gi ji. Na vi ja ~i su is ko ri sti li pri li ku da po -

mog nu sve {ten stvu u ~i {}e wu sne ga i le da oko ove srp ske sve ti we. Su tra dan su mo na si po mo} di stri bu i ra li naj u gro `e ni jim po ro di ca ma, a ona }e, bez sum we, pu no zna ~i ti ta mo {wem `i vqu. - Ose }a li smo se ve o ma do bro na po vrat ku u Sr bi ju i ne ma ni ka kve di le me da }e mo na {u ak ci ju na sta vi ti i da }e mo se usko ro po no vo, s no vim kon ti gen tom po mo }i, upu ti ti na Ko smet - re kli su pred stav ni ci „Fir me 1989”. A. P.

ALI SA MA RI], MI NI STAR KA ZA SPORT I OMLA DI NU U VLA DI RE PU BLI KE SR BI JE

Klu bo vi ni su na {a nad le `nost

GIM NA STI ^AR KA MA NO VO SAD SKOG KLU BA RIT MIKS NAJ VI [E ME DA QA: Me |u na rod ni kup u ri ti~ koj gim na sti ci, 14. po re du, odr `an je u fu to {koj sport skoj dvo ra ni. Nad me ta le su se rit mi ~ar ke u C ka te go ri ji po svim re kvi zi ti ma, a naj vi {e me da qa osvo ji la su de voj ~i ce iz no vo sad skom klu ba Rit mix. Le po tu i atrak tiv nost ovog spor ta de mon stri ra le su u tak mi ~ar skom de lu gim na sti ~ar ke iz Pa ra }i na, Mla de nov ca, In Be o gra da, tu zlan ske Slo bo de, Evi te iz Svi la jin ca, Be o gra da, Pa li lu le i Rit mi ksa. Po red wih, pro gram su upot pu ni le re pre zen ta tiv ne se lek ci je u re vi jal nim na stu pi ma. Pred sko ro do po sled weg me sta is pu we nim tri bi na ma na stu pi lo je oko 600 de voj ~i ca (56 eki pa), {to po seb no ra du je po sle ni ke ovog spor ta, ko ji se tru de da se rit mi~ ka gi ma sti ka ve `ba u ce loj Sr bi ji. B. P.

Mi ni star ka spor ta i omla di ne u Vla di Re pu bli ke Sr bi je Ali sa Ma ri} re kla je da pro fe si o nal ni klu bo vi ni su u di rekt noj nad le `no sti we nog mi ni star stva ko je ima svo je, ja sno de fi ni sa ne pri o ri te te. Ipak, do da la je da Vla da mo è u iz u zet nim slu ~a je vi ma da im po mog ne. Sport ski klu bo vi u Sr bi ji ima ju ve li kih fi nan sij skih pro ble ma, mno gi su na ivi ci eg zi sten ci je, a mno gi su se i uga si li. Ne ki od wih ~e sto tra è po mo} dr à ve da bi pre ì ve li ili za dr à li re zul ta te u kri znim vre me ni ma, ali je Ma ri }e va re kla da Mi ni stra stvo spor ta i omla di ne ni je adre sa za to. - Mno gi nam se obra }a ju za po mo}, to je iz gle da naj lak {e. Za ko nom o spor tu, me |u tim, ta~ no je de fi ni sa no {ta Mi ni star stvo mo è da po dr ì i pri o ri te ti su ja sno de fi ni sa ni. Pro fe si o nal ni klu bo vi ni su u di rekt noj nad le `no sti mi ni star stva, ve} lo kal ne sa mo u- pra ve - is ta kla je Ali sa Ma ri}. Nad le `no sti i pri o ri te ti Mi ni star stva omla di ne i spor ta su ja sno de fi ni sa ni. - Mi ni star stvo se pre sve ga sta ra da sport ski sa ve zi do bi ju ade kvat na sred stva ka ko bi svo jim spor ti sti ma obez be di li od go va ra ju }e pri pre me i tak mi ~e wa, sve {to je po treb no za re ul tat. Si tu a- ci ja je tu pri li~ no ja sna. Mo è da se iz u zet no de si da se po mog ne mo ne ki klub, ali je to od lu ka dru ge vr ste i do no si se na naj vi {em ni vou.

Ona je ra ni je oce ni la da je 2012. go di na bi la uspe {na za srp ski sport, a ni pri o ri te ti za 2013. ni su dru ga ~i ji. - @e le la bih da i 2013. go di na bu de uspe {na, da na {i spor ti sti osva ja ju me da qe i pra ve zna ~aj ne re zul ta te i pla sma ne. Sta bil na

Ali sa Ma ri}

po dr {ka wi ma je ja sno de fi ni sa na kao je dan od pri o ri te ta i to smo ve} obez be di li u bu xe tu. Mi ni star ka je is ta kla jo{ je dan pri o ri tet - raz voj {kol skog spor ta. - Ve} smo po kre nu li ak ci ju ^as spor ta, ko ja je po ~e la pro {le ne de qe u Kru {ev cu i ve} je ne kih de se tak {ko la pri hva ti lo pro gram. Si gur na sam da }e mo sle de }e go di ne zna ~aj no pro {i ri ti ovu ak ci ju, ko ja je ostva re na u sa rad wi s Mi ni star stvom pro sve te - na po me nu la je Ali sa Ma ri} i ob ja sni la da je ^as spor ta na me wen de ci od pr vog do ~e tvr tog raz re da.

SPORT

dnevnik

Kapiten reprezentacije Srbije Branislav Ivanovi} i trener kineskog \angsua Dragomir Okuka progla{eni su za najboqe pojedince u 2012. godini u izboru FSS. Predsednik saveza Tomislav Karaxi} uru~io je dobitnicima Zlatne lopte. – Banetu se divi cela Evropa, a Okuka je bio potcewen od strane nekih na{ih medija. Ne mo`e da mu se ospori kvalitet ako je progla{en za najboqeg u izboru u Kini, u konkurenciji takve legende kao {to je Mar~elo Lipi – rekao je Karaxi}.

Ivanovi} je sa ^elsijem u maju 2012. godine osvojio Ligu {ampiona, a do{ao je i do trofeja u FA kupu. – Velika je ~ast biti ovde, radi se o najva`nijem priznawu u karijeri jednog fudbalera, ujedno je to i velika obaveza za mene. Hvala svima koji su bili uz mene tokom karijere, nadam se da }u iz godine u godinu biti jo{ boqi i da }e 2013. biti godina srpskog fudbala – rekao je Ivanovi}. Dragomir Okuka osvojio je sa ekipom \angsua drugo mesto u kineskoj Superligi. – Po~estvovan sam i ponosan {to sam dobio ovo preznawe koje je san savakog srpskog trenera. Pre mesec dana sam u Kini u konkurenciji 13 stranaca tako|e progla{en za najboqeg, {to je bilo priznawe ne samo meni, ve} i srpskoj fudbalskoj struci. Bio sam ponosan, ali ovo priznawe koje sam dobio danas je mnogo zna~ajnije, jer je najte`e biti progla{en najboqim u svojoj zemqi – rekao je Okuka.

JUBILARNI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

DO DE QE NE ZLAT NE LOP TE

Iva no vi} i Oku ka la u re a ti

utorak25.decembar2012.

Po ~e tak kao iz sno va Uvodni me~evi na 50. jubilarnom „Dnevnikovom“ turniru u malom fudbalu pokazali su da se u minulih godinu dana nije mnogo toga promenulo na „petopracu“ u Novom Sadu. Ekipe ko-

Pri ja ve jo{ da nas Iako je turnir u toku, jo{ uvek se ekipe prijavquju, a nekoliko ih jo{ uvek tra`i sponzora. Zbog toga smo odlu~ili da jo{ danas primamo prijave i to za zapisni~kim stolom u maloj sali Spensa. Kotizacije za seniorske ekipe je 15.000 dinara, veterani upla}uju 11.500, kadeti 11.000, pioniri 10.000, a mla|i pioniri 9.000 dinara. je su i minulih godina vodile glavnu re~ i ove godine }e po svemu sude}i biti glavni kandidati za laskav trofej i za nagradu od 500.000 dinara. Ekipe Kafe Dva kraqa, Poslasti~arnica Carigrad RVE inogi Srbija, Tradicija socijalisti (bi{i Kafe picerija Unger) su potvrdile odli~nu formu, s tim {to ima jo{ timova koji }e se tek predstaviti publici i mogu}e je da i me|u wima ima onih koje }e se ume{ati u borbu za prvu me-

Mo me nat iz me ~a Evro Kan kom – Ino ba~ ka

sto. Po~etak turnira je zaista kao iz snova, nadme}u se brojne i kvalitetne ekipe, publike je prema o~ekivawu, disciplina na visokom nivou, organizacionih propusta za sada nema. U konkurenciji je ~ak 48 seniorskih ekipa, dakle pred publikom pro-

Foto: F. Baki}

defilova}e oko 500 fudbalera iz ove kategorije.[teta {to me|u wima nema igra~a Vojvodine, Hajduka iz Kule i Spartaka, klupska rukovodstva su im zabranila igrawe na turnirima u strahu od povreda, {to nikako ne zna~i da oni rekrativno u vreme pauze ne

PRO GRAM Sre da 14.00: 14.35: 15.10: 15.45: 16.20: 16.55: 17.30: 18.05: 18.40: 19.15: 19.50: 20.25:

Kazino Gaja – Petar Pua~a 99 (mp) Vita plej – Tremma trejd (mp) @ito prerada – D`entlemeni (p) FK Cement – Fasada (k) Novo naseqe – RTV Vojvodina (s) Taverna – Picerija La forza (s) Klaris – Central klub (s) Novi Sad gas – Evro Kan kom (s) Fabrika `ice Lampone – Herba lajf (s) 19. decembar – Grbavica (s) Univerzitet Edukons – Picerija Madona (s) Restoran Krajina – CIAK (s)

Pe tak 14.00: 14.35: 15.10: 15.45: 16.20: 16.55: 17.30: 18.05: 18.40: 19.15: 19.50: 20.25:

Auto Pobeda – Auto moda NS 21 (mp) Indeksova tribina – Iks el (mp) NS Agro – FK Novi Sad (p) Fasada – Erker plus (k) SRS dr Vojislav [e{eq – Mimada lajn (s) Novo naseqe – Bet kompani (s) Guma plast – Madona (s) Zup~anici Vuves – Druga ku}a (s) Auto ku}a @ika – Tradicija socijalisti (s) Tehnomer – FS Mi}ko trend (s) Simpleks – Agencija Maks auto (s) FK Cement – Fudbaler~i}i (s)

igraju fudbal. U Spesu su uslovi idelani i gotovo je iskqu~ena mogu}nost da se neko ozbiqnije povredi. [to se ti~e mla|ih kategorija, napredak je o~igledan u odnosu na pro{lu godinu, {to je i logi~no, stariji su za godinu dana.U najmla|oj konkurenciji nadme}u se ~ak 15 timova, {to jasno govori da }e „Dnevnikov” turnir trajati i trajati. Nije na odmet pomenuti da je najboqi igra~ pro{logodi{weg turnira Lazar Veselenovi} upravo dobrim igrama u Spensu skrenuo pa`wu stru~waka i odmah zatim zaigrao u kulskom Hajduku, gde je sada kapiten tima. Na`alost, Lazar, ove godine ne}e igrati za Mewa~nicu Ris jer nije dobio dozvolu kluba. Turnir nastavqamo sutra kada se igraju me~evi prvog i drugog kola u svim konkurencijama, sli~an program je u petak (28. decembra), subotu i u nedequ. Liga{ki deo zavr{i}e se 2. januara, a me~evi {esnaestine finala u konkurenciji seniora bi}e na programu 3. 4. i 5. januara. Verovatno }e se 9. januara igrati me~evi osmine finala, a zavr{nica turnira planirana je za 12. i 13. januar. S obzirom na ekonomske prilike u kojima `ivimo sa ponosom isti~emu da se na na{em turniru takmi~i 91 ekipa. G. K.

SPORT

utorak25.decembar2012.

KO[ARKA ABA liga Krka - Partizan C. zvezda - Zadar [iroki - Skopqe Cibona - Solnok Split - Olimpija Radni~ki - Cedevita 14 12 1. Igokea 15 10 2. C. zvezda 3. Partizan 15 10 15 9 4. Cedevita 5. Skopqe 15 9 15 8 6. Radni~ki 7. Olimpija 15 8 8. Budu}nost 14 7 9. Cibona 15 6 15 6 10. Zadar 15 6 11. Split 15 5 12. Krka 15 4 13. [iroki 15 4 14. Solnok

2 5 5 6 6 7 7 7 9 9 9 10 11 11

58:66 88:79 71:72 97:71 78:70 85:77 1095:964 26 1211:1089 25 1100:1058 25 1142:1110 24 1071:1067 24 1183:1151 23 1117:1152 23 1019:896 21 1135:1123 21 1112:1154 21 1068:1157 21 1043:1120 20 1082:1112 19 1050:1235 19

Prva mu{ka liga Srbije OKK Beograd - Jagodina 79:67 Radni~ki FMP - Smederevo 70:77 Vojvodina SG - Vr{ac 102:79 84:69 Sloboda - Sloga Metalac - BKK Radni~ki 75:68 Tami{ - Konstantin 70:63 1. Vojvodina SG 14 11 3 1241:1062 25 2. Mega Vizura 14 11 3 1248:1145 25 3. Metalac 14 9 5 1039:1003 23 4. Sloboda 14 9 5 1058:1091 23 5. Vr{ac 14 8 6 1149:1161 22 6. Konstantin 14 7 7 1001:960 21 14 7 7 1049:1059 21 7. Borac 14 6 8 1039:1029 20 8. Tami{ 9. BKK Radni~ki14 6 8 1075:1073 20 10. Radni~ki FMP14 6 8 1071:1075 20 11. OKK Beograd 14 6 8 1133:1206 20 12. Smederevo 14 5 9 1050:1088 19 13. Jagodina 14 4 10 1030:1123 18 14. Sloga 14 3 11 1068:1176 17

83:78 Beovuk - Spartak Mladost (^) - Partizan 81:82 86:54 Radni~ki - Plana Morava - @elezni~ar 82:58 Napredak (A) - Meridiana 66:72 99:95 Mladost (Z) - Crnokosa Proleter NG - Napredak (K) 59:68 1. Meridiana 13 12 1 1054:941 25 2. Napredak (K) 13 10 3 955:879 23 3. Crnokosa 13 8 5 1030:939 21 4. Morava 13 8 5 951:937 21 5. @elezni~ar 12 8 4 956:901 20 6. Mladost (Z) 13 7 6 1015:1006 20 13 6 7 1048:1063 19 7. Partizan 8. Napredak (A) 13 6 7 962:981 19 9. Proleter NG 13 6 7 943:980 19 13 5 8 941:985 18 10. Radni~ki 11. Beovuk 13 5 8 1033:1062 18 12. Plana 13 4 9 1005:1054 17 13. Spartak 13 2 11 881:943 15 14. Mladost (^) 12 3 9 853:956 15

Prva mu{ka liga - sever Vojvodina SG - Vojvodina Sveti \or|e - Topola N. Pazova - Vrbas Mladost - Veternik Srem - Akademik Jedinstvo - S. Pazova 1. Srem 12 11 1 2. Vojvodina 12 10 2 13 8 5 3. Akademik 4. Vrbas 13 8 5 5. Sv. \or|e 13 7 6 6. Topola 12 7 5 7. Vojvodina SG 13 6 7

80:96 65:63 70:87 77:64 91:70 91:96 1042:879 23 1051:776 22 1068:1030 21 1051:1010 21 1003:1021 20 919:853 19 1040:1118 19

ODBOJKA

8. S. Pazova 9. Jedinstvo 10. Dunav 11. Mladost 12. N. Pazova 13. Veternik 14. Oyaci

12 12 12 12 13 13 12

6 6 6 5 4 2 1

6 1004:1014 18 6 957:1003 18 6 950:900 18 7 904:942 17 9 973:1108 17 11 1023:1122 15 11 844:1053 13

Druga mu{ka liga - sever Mladost Veter. - V. Kikinda Sport Ki - Futog Tehnom. Kadet - Crvenka Hajduk - Apatin 11 11 0 1. Hajduk 2. Crvenka 12 8 4 3. Sport Ki 12 7 5 4. Mladost Vet. 11 8 3 5. V. Kikinda 11 8 3 6. Futog Tehnom.11 7 4 11 4 7 7. Kadet 8. Apatin 11 3 8 9. SO ko{ 10 3 7 18 0 18 10. ^oka

79:61 70:80 88:106 113:62 896:563 22 869:875 20 883:856 19 825:726 19 760:639 19 732:632 18 737:852 15 672:850 14 662:683 13 0:360 0

Druga mu{ka liga sever/jug LSK - Vojka Omladinac - Kris Kros BNS - Radni~ki Dinamo - Ruma 1. Omladinac 10 8 2. Dinamo 10 7 9 7 3. Ruma 4. Vojka 10 5 10 4 5. LSK 6. BNS 9 4 9 4 7. Radni~ki 8. Kris Kros 9 2 9. Petrovgrad 8 1

79:58 74:70 95:42 71:94 773:708 18 759:791 17 790:640 16 657:721 15 741:730 14 730:618 13 606:673 13 643:684 11 517:651 9

2 3 2 5 6 5 5 7 7

M@RK liga

Druga mu{ka liga Srbije

dnevnik

Subrina - Vr{ac M. Kraji{nik - Vo`dovac Partizan - Sloboda Pe~uj - Vojvodina 13 11 2 1. Pe~uj 2. Partizan 11 11 0 12 9 3 3. R. Kora} 4. Vojvodina 13 8 5 5. M. Kraji{nik 12 7 5 6. ^elik 12 7 5 7. Vo`dovac 12 6 6 8. Vr{ac 13 3 10 9. Sloboda 13 3 10 12 3 9 10. Atlete 11. Subrina 13 0 13

0:20 69:67 85:64 81:73 921:853 24 956:664 22 873:718 21 933:829 21 753:667 19 784:678 18 885:862 18 716:910 16 764:1007 16 695:808 15 486:770 9

SUPERLIGA (@) C. zvezda – Varadin @elezni~ar (L) – Jedinstvo (SP) Kolubara – Vizura TENT – Dinamo (P) NIS Spartak – Jedinstvo (U) 1. C. zvezda 11 10 1 32:8 2. NIS Spartak 11 9 2 30:10 3. Vizura 11 9 2 28:13 4. Jedinstvo (U) 11 5 6 20:21 5. @elezni~ar 11 5 6 22:24 6. TENT 11 5 6 19:22 7. Jedinstvo (SP) 11 4 6 18:24 8. Kolubara 11 3 8 14:26 9. Varadin 11 3 8 12:29 10. Dinamo 11 2 9 13:31

3:0 3:0 1:3 2:3 3:1 30 27 25 16 16 14 13 10 8 6

SUPERLIGA (M) Vojvodina – Ribnica C. zvezda – Partizan \erdap – Radni~ki (K) @elezni~ar – Spartak (S) Spartak (Q) – M. radnik 1. C. zvezda 11 11 0 2. \erdap 11 8 3 3. Radni~ki 11 6 5 4. Ribnica 11 6 5 5. M. radnik 11 6 5 6. Vojvodina 11 4 7 7. Spartak (S) 11 5 6 8. Spartak (Q) 11 5 6 9. Partizan 11 3 8 10. @elezni~ar 11 1 10

33:10 28:14 26:20 24:20 21:19 24:25 18:23 17:23 12:26 8:31

3:2 0:3

1 2 4 6 7 8 8 8 8 10 13

NO VI SAD: Bok ser ska sa la Spen sa, gle da la ca 100, su di je: Gli gi} (Fu tog), Se ku li} (No vi Sad), Ili jev ski (Ve ter nik), Ru `i ~i} i Bi si} (Ru men ka). Re zul ta ti - pi o ni ri: Ta na sko vi} („Sve to mir Be li}”) - Pje vac (Slo ven) 2:0 (pre kid u 2.r.), Ma le {e vi} (Zlat ni gong) - N. Jo va no -

VATERPOLO Prva A liga

Prva B liga Peto kolo: [abac - Zemun 11:8, Be~ejac - Proleter 18:5, Spartak Prozivka - TENT 10:17, Partizan 2 Nais 5:8 1. Nais 2. Be~ejac 3. TENT 4. [abac 5. Partizan 2 6. Zemun 7. Spartak 8. Proleter

5 5 5 5 5 5 5 5

4 4 3 3 2 1 1 0

1 0 1 1 0 1 0 0

0 1 1 1 3 3 4 5

44:33 54:33 57:36 41:33 43:39 49:40 45:53 29:95

13 12 10 10 6 4 3 0

Jedinstvo (SP) – Novi Pazar Jagodina – Smederevo K. Mitrovica -Sloven Obili} – Topli~anin Klek – Mladenovac Borac – Dunav volej 1. Jedinstvo (SP) 11 10 1 2. N. Pazar 11 10 1 3. Borac 11 8 3 4. Klek 11 8 3 5. Smederevo 11 7 4 6. K. Mitrovica 11 6 5 7. Mladenovac 11 5 6 8. Dunav volej 11 4 7 9. Sloven 11 3 8 10. Obili} 11 3 8 11. Jagodina 11 2 9 12. Topli~anin 11 0 11

32:5 30:8 28:14 25:17 25:18 19:22 20:24 19:23 16:24 15:28 11:27 3:33

3:0 0:3 3:2 3:2 3:2 3:1 30 29 24 21 21 16 14 13 12 10 7 1

Po vra tak Zam fi ro vi }a

42:84 61:92 46:63 65:82 69:45 1141:877 27 1061:938 26 792:749 22 887:879 22 875:916 21 976:972 20 928:953 20 913:966 20 919:910 18 785:894 16 787:1010 13

Osmo kolo: Singidunum - Beograd 13:6, Crvena zvezda - Radni~ki 10:8, @AK - Dunav 15:9, Vojvodina - Partizan 6:11. 1. C. zvezda 7 7 0 0 81:32 20 2. Radni~ki 7 6 0 1 117:37 18 3. Partizan 6 4 0 2 68:30 12 4. Bawica 6 3 1 2 46:52 10 5. @AK 6 3 1 2 52:53 10 6. Vojvodina 7 3 0 4 69:59 9 7. Dunav 7 2 0 5 41:73 6 8. Singidunum 7 2 0 5 42:78 6 9. Beograd 8 0 0 8 33:127 0

31:9 30:11 26:12 26:14 23:17 22:23 19:23 18:26 17:27 16:24 13:27 5:31

PRVA LIGA – SEVER

Prva ènska liga Srbije êlarevo - [umadija Radni~ki - C. zvezda [abac - Vrbas Medela Student - Jagodina S. Pazova - Srbobran 1. C. zvezda 14 13 14 12 2. Jagodina 13 9 3. Radni~ki 4. [abac 14 8 14 7 5. Student 6. Vrbas 14 6 7. S. Pazova 14 6 8. Srbobran 14 6 9. [umadija 13 5 13 3 10. Beo~in 11. êlarevo 13 0

1 2 3 3 5 5 5 7 8 8 9 10

0:3 3:0 3:0 3:1 29 27 24 24 19 16 15 13 11 10 7 3

PRVA LIGA (M) 2:3 3:1 1:3 3:1 3:2 31 25 20 17 17 16 13 13 9 4

PRVA LIGA (@) MD Zrewanin – Takovo Radni~ki (B) – Radni~ki (K)

Po{tar – Crnokosa Futog – Obili} Lazarevac – Vojvodina Kraguj – Sme~ 5 1. Sme~ 5 11 10 2. Crnokosa 11 9 3. Kraguj 11 8 4. Radni~ki (K) 11 8 5. Futog 11 6 6. Takovo 11 6 7. Zrewanin 11 6 8. Radni~ki (B) 11 4 9. Po{tar 11 3 10. Lazarevac 11 3 11. Vojvodina 11 2 12. Obili} 11 1

Se ba sti jan [a }i ri

vi} (Slo ven) 2:4, Ali ~i} (Zlat ni gong) - D. Jo va no vi} (Slo ven) 2:0 (pre kid u 2.r.), Va si} (Zlat ni gong) - Triv ko vi} (Slo ven) 8:0. [ko lar ci: Ra du (Ki kin da) - Mi ja i lo vi} (Ma ~va) 3:2, @mur (No vi Sad) - Ma le {e vi} (Zlat ni gong) 2:0 (pre da ja u 1.r.). Ju ni o ri: [a }i ri (Lu pus) - Gli go ri} (Spar tak) 12:5, Lu co (Ki kin da) - Je li} (Zlat ni gong) 0:2 (pre da ja u 2.r.), Le ki}

(Ro ki ca) - Kle ver ni} (Zlat ni gong) 2:0 (pre kid u 3.r.), Ko lard (Lu pus) - Srem ~e vi} (Car La zar) 11:6, Ma ki} (No vi Sad) - S. Le ki} (Ro ki ca) 2:0 (pre kid u 2.r.). Mla di: Zam fi ro vi} (No vi Sad) - Ha bu{ (Ce ment) 2:0 (pre kid u 1.r.), Pa ni} (No vi Sad) - Ce ro vac (Ro ki ca) 2:0 (pre kid u 1.r.). Se ni o ri: Pe tro vi} (Olimp) - Sta noj lo vi} (Ma ~va) 2:0 (pre da ja u 1.r.), Ku ki} ([aj ka {i) - Se kiz (Car La zar) 2:0 (dis kva li fi ka ci ja u 3.r.), To do rov ski (Car La zar) - Maj sto ro vi} (No vi Sad) 14:16, Do mon ko{ (Ki kin da) - Zbu} no vi} (Car La zar) 2:0 (pre da ja u 1.r.), Ma u ko vi} (No vi Sad) - Iva no vi} (Car La zar) 2:0 (bb). U 9. ko lu Pr ve bok ser ske li ge - se ver, odr `a no u No vom Sa du, bi lo je ne ko li ko le pih bor bi i mno go pre ki da. U ring se po sle ne ko li ko me se ci od su stvo va wa zbog po vre de vra tio Ne nad Zam fi ro vi}(No vi Sad) i sa vla dao ne ko li ko ki lo gra ma te `eg Mla de na Ha bu {a iz Ce men ta. Od li~ no je bok so vao i Se ba sti jan [a }i ri (Lu pus), kao i we gov klup ski drug Si lard Ko lard. BK No vi Sad imao je na tak mi ~e wu {e sto ri cu bo ra ca i svi su po be di li. Naj bo qi kod se ni o ra bio je Jo van Maj sto ro vi} (No vi Sad), a we gov klup ski drug Mi lan Pa ni} naj u spe {ni ji je me |u mla di ma. Si lard Ko lard bio je bez prem ca u kon ku ren ci ji ju ni o ra, Mi la din Ra du (Ki kin da) kod {ko la ra ca, a Do bro sav Va si} (Zlat ni gong) me |u pi o ni ri ma. M. P.

RVA^KI KLUB RADNI^KI IZ SOMBORA OBELE@IO VELIKI JUBILEJ

Vek po sto ja wa i tra ja wa Sve ~a na Skup {ti na kom jo{ mno go uspe ha. Som bor sko som bor skog Rva~ kog klu te lo ve `ba~ ko dru {tvo, u ~i jem ba Rad ni~ ki odr à na je okvi ru je bio i rva~ ki klub Rad u Na rod nom po zo ri {tu, ni~ ki, osno va no je 1912. go di ne. na ko joj je obe le èn ve li ki ju bi Pr vi tre ner bio je Ja no{ Hen, a lej - vek po sto ja wa i tra ja wa ovog som bor ski rva ~i su bi li iz u zet no uspe {nog i uzor nog sport skog ko uspe {ni iz me |u dva svet ska ra ta, lek ti va. ima li su u tom pe ri o du dva olim Iz lo kal ne vla sti na sve ~a no pij ca Pi {tu I{tva na Na |a i Ni sti su bi li gra do na ~el nik Som bo ko lu Gr bi }a. U dru goj po lo vi ni ra Ne ma wa De li}, se kre tar Skup {ti ne Si ni {a La zi} i za me nik gra do na ~el ni ka Va sa Re li}, biv {i omla din ski pr vak Ju go sla vi je u rva wu. Rva~ ki sport su pred sta vqa li pred sed nik i pot pre sed nik RSS @eq ko Traj ko vi} i Raj ko Bal ti}, ko ji je i pred sed nik be o grad skog Par ti za na. Mi lo rad Dok ma nac je bio is pred po kra jin skog Se kre ta ri ja ta za sport,a ju bi lej su uve li ~a li i pred stav ni ci sko ro svih na {ih naj bo qih klu bo va. Ipak, u cen tru pa `we bi li su le gen dar ni rva Ivi ca Fr gi} i Ste van Hor vat ~i Ivi ca Fr gi}, Sre ta Da mja no vi}, Ste van Hor vat, klup ski ve dva de se tog ve ka Rad ni~ ki je bio li ka ni Ma jor, Sku {ek i jo{ mno gi me |u naj bo qim eki pa ma u on da dru gi. Re ~e Ivi ca Fr gi} „to li ko {woj Ju go sla vi ji, {am pion sa iz u ih je bi lo uspe {nih , da se u na bra zet no mo} nim sa sta vom. So bor ski ja wu mo `da i pot kra la gre {ka pa rva~ ki klub se po sle kri ze kon so je ne ko ve o ma bi tan i pre sko ~i“.Iz li do vao i na do brom je pu tu da se Ame ri ke se ja vio i le gen dra ni Mo pri dru ì naj bo qi ma u Sr bi ji. mir Pet ko vi}, po è lev {i Rad ni~ M. Jovi}evi}

En di Ma ri imao uspe {nu se zo nu

IVAN LENDL UO^I NOVE SEZONE

Ma ri je pre vi {e fin Tre ner En di ja Ma ri ja Ivan Lendl re kao je da bi [kot mo rao da o~vr sne uko li ko `e li da do mi ni ra na ATP tu ru. Sa rad wa ^e ha i [ko ta po ~e la je u 2012. i do ve la je Ma ri ja do osva ja wa pr vog Gren sle ma u ka ri je ri. - Mi slim da je En di po ne kad pre vi {e fin i to bi tre bao da pro me ni - re kao je Lendl ko ji ni ka da ni je bio po znat kao xentlmen u te ni su. Le gen dar ni ~e {ki te ni ser do dao je i da bi Ma ri mo rao da po sta ne ~vr {}i ka ko bi bio iz nad svih, a da je kqu~ za to agre siv na stra te gi ja na tre nin gu.

- Da bi bio jo{ bo qi, En di mo ra da bu de fi zi~ ki bes pre kor no spre man, mo ra da bu de brz i ne po vre |en, a po vrh sve ga mo ra da igra pu no te ni sa u od re |e nim si tu a ci ja ma. Oti {ao sam kod Xe za Gri na (Ma ri jev kon di ci o ni tre ner) u Austra li ju i re kao gde vi dim we go ve sla bo sti. Xez mi je po ka zao ne ke no ve ve `be i do Vimbldo na se Ma ri po pra vio - re kao je ^eh.. [kot iza se be ima ube dqi vo naj bo qu se zo nu u ka ri je ri, u ko joj je osvo jio pr vi Gren slem (US open), a osvo jio je i zla to na Olim pij skim igra ma. On }e no vu se zo nu po ~e ti u Bri zbej nu gde bra ni ti tu lu.

REVIJA KRAJ TISE

Va ter po lo eks pe ri men ti sa we

Za jed ni~ ki sni mak ak te ra re vi je kraj Ti se u Be ~e ju

Ak ci ja Va ter po lo sa ve za Sr bi je da igru u vo di po pu la ri {e {i rom ze mqe na sta vqe na je i u le gen dar nom ba ze nu kraj Ti se u Be ~e ju. Ak te ri su bi li va ter po li sti na {eg naj tro fej ni jeg klu ba Par ti zan Raj faj ze na, no vo sad ske Voj vo di ne i do ma }eg Be ~ej ca. [te ta {to je re vi jal na utak mi ca od i gra na u ra nim po po dnev nim sa ti ma, pa je bi la ma wa po se ta od o~e ki va ne. Iako u ova kvim pri li ka ma ni je bi tan re zul tat, s ob zi rom da je sport sko nad me ta we va qa re }i da su po be di li re zul ta tom 9:4 (3:2, 4:1, 2:1) mom ci i de ~a ci u pla vim ka pi ca ma, ko je je s klu pe vo dio stra teg Be o gra |a na Vla di mir Vu ja si no vi}. One s be lim vo dio je De jan Sta no je vi}. Ka `e mo i de ~a ci, jer su u tre }oj tre }i ni, po red va ter po li sta Be ~ej ca u obe eki pe, za i gra li i pi o ni ri do ma }i na. U sa mom fi ni {u, ~ak, dva na e sto ri ca isto vre me no, {to ak tu el na va ter po lo pra vi la ne po zna ju. Kao ni to da utak mi ca tra je tri tre }i ne i da je vo di sa mo je dan su di ja, Mi lu tin Kne `e vi} iz Be ~e ja. Ko zna, mo `da su to va ter po lo pra vi la bu du} no sti... V. Jankov

SPORT

dnevnik UZ PO RAZ VOJ VO DI NE OD PAR TI ZA NA

Agre siv nost i è qa ma lo za uspeh Iako su obe}avali da }e u~initi sve ne bi li iz ne na di li Partizan vaterpolisti Vojvodine to nije po{lo za rukom.Crno - beli su opravdali ulogu favorita i zasluèno slavili u Novom Sadu sa 11:6. Ali, iako nisu uspeli u svojoj èqi Novosa|ani su, ipak, po ka za li ve li ku do zu borbenosti i agresivnosti tokom ~itavog me~a, bez obzira {to su gubili sa ~etiri, pet golova razlike. Posle ne{to lo{ijeg starta, imali su izabranici Dejana Stanojevi}a priliku po~etkom tre}e ~etvrtine i gola Vuksanovi}a iz peterca za 5:3 da uhvate prikqu~ak i mo`da uvedu utakmicu u ne{to neizvesiju zavr{nicu, ali je nisu iskoristili. Ubr zo je sti gla ka zna, Par ti zan je se ri jom od 3:0 opet napravio veliku prednost i odrào je do kraja. Tre ner No vo sa |a na De jan Stanojevi} je pohvalio borbenost svog tima i naglasio da je sli~an tok utakmice i o~ekivao. - Na osnovu svega vi|enog, Partizan je potpuno zasluèno pobedio. Svestan sam da je pred mojom ekipom jo{ dosta posla, znamo {ta nam nedostaje, a da bi to ispravili potrebno je dosta treninga i vremena. Zadovoqan sam agresivno{}u mojih momaka, naro~ito u fazi odbrane. Imali smo dobar ritam presinga, {to nas je puno tro{ilo, tako da nismo imali dovoqno snage u napadu. Okre}emo se slede}em me~u, sutra protiv Dunava, koji nam je vaàn zbog plasmana u polufinale Kupa Srbije. Jednostavno, ove sezone na{a gorwa granica je borba za ~etvrto mesto - rekao je Stanojevi}. Sr|an Vuksanovi}, strelac dva pogotka u duelu sa Partiza-

nom, ~estitao je rivalu na odli~noj partiji. - Ni smo do bro otvo ri li utakmicu i nismo se dobro pokazali u prve dve ~etvrtine, {to se odrazilo na krajwi rezul tat. Par ti zan je do bro igrao odbranu, a mi smo u drugom delu utakmice poku{avali da radimo ono {to se od nas o~ekuje. Mogli smo boqe da odigramo. Zahvalan sam publici {to je do{la u velikom broju da nas podr`i, pa mi je krivo

Du {an Va si}

Fo to: F. Ba ki}

{to nismo pokazali sve {to mo`emo - rekao je Vuksanovi}. Du{an Vasi} je naglasio da ekipa nije od po~etka u{la dovoqno agresivno u me~. - Kako je utakmica odmicala postajali smo sve agresivniji, uveli susret u neki na{ ritam, no ispostavilo se da to nije bilo dovoqno da napravimo boqi rezultat. Verujem da }emo ve} u slede}em me~u s Dunavom i da }e sve do}i na svoje mesto - rekao je Vasi}. G. Ma le no vi}

utorak25.decembar2012.

GO DI NA ZA NA MA

Mi li ca, No le i ru ko met na re ne san sa Sportska 2012. godina donela je navija~ima u Srbiji dosta uzbu|ewa, a obeleìli su je teniser Novak \okovi}, tekvondistkiwa Milica Mandi} i rukometna renesansa.\okovi} je i u 2012. godine ostvario velike uspehe, a zavr{io je kao prvoplasirani na ATP rang listi. Verovatno najve}i neuspeh, ako se o takvoj kategoriji moè uop{te pri~ati u slu~aju Novaka \okovi}a, predstavqa ~iwenica da nije osvojio medaqu na Olimpijskim igrama u Londonu. \okovi} je nedavno dobio priznawe i za ITF tenisera godina, a dru{tvo mu je pravila i Amerikanka Serena Vilijams. Potpuno neo~ekivano, gotovo iz senke, ove godine u orbitu se vinula Milica Mandi}, a tekvondo je postao sport o kojem se pri~a u Srbiji. Devojka za koju je pre OI u Londonu malo ko ~uo i u Beogradu donela je Srbiji jedinu zlatnu medaqu na ovogodi{woj najve}oj sportskoj smotri na svetu. - Hvala ovom divnom sportu za sve {to mi je pruìo. Treniram tekvondo ve} 10 godina, postala sam olimpijska {ampionka i nadam se da }u tako nastaviti, bar jo{ 10, odnosno na dve Olimpijade - poru~ila je Mandi}eva. Veliki uspeh srpskog sporta u godini na izmaku predstavqa i prava renesansa rukometa. Dugo godina je ovaj nekada trofejni sport bio u zape}ku da bi najpre mu{karci, a potom i ènska selekcija vratili veru u rukomet u Srbiji. Izabranici Veselina Vukovi}a su u januaru do{li do srebrne medaqe na Evrposkom prvenstvu. Ujedno, ekipa je izborila plasman i na OI, prvi put posle 12 godina. Ni{ta slabiji rezultat nije zabeleìla ni ènska selekcija,

Vu jo {e vi} se vra }a Trener ko{arka{a Partizana posle dva me~a suspenzije vrati}e se na klupu i vodi}e ekipu protiv Cibone u Jadranskoj ligi, 5. janura. ^elnici lige su kaznila Vujo{evi}a suspenzijom dve utakmice zbog napada na sudiju Alfreda Jovovi}a u duelu sa Solnokom.

koja je tako|e na EP u Beogradu u{la u polufinale i napravila najve}i uspeh otkad se nacionalni tim takmi~i pod zastavom Srbije. Pri~a o uspesima srpskog sporta na kraju godine ne bi bila potpuna kada u woj ne bi bilo i vaterpolo reprezentacije. Ve} po~etkom godine izabranici Dejana Udovi~i}a osvojili su titulu evropskog prvaka na {ampionatu u Ajndhovenu, a tome su pridodali i bronzanu medaqu na OI u Londonu. Kao i uvek, ni 2012. godine nije mogla da pro|e bez lo{ih stvari, a

za to su, barem u bliskoj pro{losti u Srbiji, zaduèni fudbaleri. Ovaj put izbor nije pao na seniorsku, ve} na mladu reprezentaciju koje je ve}i deo kvalifikacionog ciklusa za EP odigrala na visokom nivou, ali je onda izgubila od Engleske u dvome~u baraà koji, naàlost, nije obeleìo sport. Slika posle revan{ me~a u Kru{evcu, na kojima se vidi op{ta tu~a igra~a i ~lanova stru~nog {taba, obi{le su ceo svet, a srpski fudbal jo{ jednom stavile na stub srama.

^E TVRT FI NA LE KU PA SR BI JE

Va ra din ke ~e ka ju TENT, Voj vo di na u Pan ~e vu Danas se igraju prve utakmice ~etvrtfinala Kupa Srbije za odbojka{ice i odbojka{e. Varadinke u prvom me~u do~ekuju TENT od 18 ~asova, a odbojka{i Vojvodine NS se me go stu ju u Pan ~e vu ekipi Borca iz Star~eva od 17 ~asova.

vo di na bra ni pe har osvo jen pro{le sezone, odgovornost je tim ve}a. - O~e ku je mo pla sman na fi nal ni tur nir, fa vo ri ti na pa pi ru je smo, ali mo ra mo to po tvr di ti i na te re nu. Pri pre ma mo se mak si mal no, kao i za sva ku dru gu utak mi cu, ima mo i ne ke snim ke Bor ca,

îwenica je da je Vojvodina imala dosta sre}e prilikom `rebawa, za rivala je dobila ekipu iz nièg ranga takmi~ewa (Prva liga), ali imaju}i u vidu mladost Novosa|ana, ~este oscilacije i padove, pulenima trenera Nikole Salati}a bi}e potrebna maksimalna ozbiqnost i angaòvawe za ostvarivawe èqenog rezultata, a to je svakako plasman na finalni turnir. Kako Voj-

ta ko da smo upu }e ni u mo gu} no sti pro tiv ni ka. S ob zi rom na to da smo do sa da ima li do sta kva li tet nih par ti ja, ali i mno go osci la ci ja, mi slim da je u me ~e vi ma ko ji sle de sve mo gu }e. Ve ru jem da }e to bi ti po be de, ali mo `e da se de si da do bi je mo 3:0 i isto ta ko da du e li bu du ne iz ve sni. Sa da raz mi {qa mo sa mo o utak mi ci u Pan ~e vu, tre ba ta mo da ostva ri mo po be du, a

on da da po tvr di mo kva li tet i u No vom Sa du – is ta kao je Sa la ti}. Kapiten Roqi} veruje u svoj tim, ali poziva i na opreznost. - Dobili smo jednog od la{kih rivala, {to ne mora no{ta da zna~i. Na{a ekipa je mlada, dosta oscilira, nekada iz ne na di po zi tiv no, ne ka da negativno. To je sve proces sazrevawa i uigravawa. Naravno, treba da opravdamo ulogu favorita, od prvog do posledweg poena da igramo maksimalno ozbiqno, bez opu{tawa. I da taj pristup imamo u obe utakmice – poru~io je Roqi}. Trener Varadina Vladimir Kapri{ `eli dobru partiju svojih izabranica. - Najva`nije nam je da odigramo dobro. Imamo problema sa sastavom, jer su se neke odbojka{ice povredile u pro{lom pr ven stve nom ko lu s Crvenom zvezdom. Pred nama ne ma im pe ra ti va po be de i prolaza na finalni turnir, ali tome se svi potajno nadamo, posebno jer smo od mogu}ih rivala dobili ba{ onog kojeg smo pri`eqkivali - naglasio je Kapri{. M. Ri sti}

BLI STA VA JE SEN OD BOJ KA [A SREM SKO KAR LO VA^ KOG STRA @I LO VA: Sple tom okol no sti pro le tos su od boj ka {i srem sko kar lo va~ kog Stra `i lo va (na sli ci) osta li bez pla sma na u Dru gu li gu, na kva li fi ka cion tur nu ru na stu pli su bez tro ji ce igra ~a iz start ne po sta ve. Tre nut no naj or ga ni zo va ni ji lop ta {ki klub u Kar lov ci ma to ni je ome lo da i ove se zo ne u Pr voj voj voj vo |an skoj li gi ne ju ri pr vo me sto i da ne po ku {a po no vo da se do mog n u dru g o l i g a { kog dru {tva.Je se wu po lu se zo nu za vr {i li su Kar lov ~a ni sa svih se dam po be da , uz sve ga ~e ti ri iz gu bqe na se ta, i na do brom su pu tu da stig nu do ci qa.Po red do bre or ga ni za ci je i sjaj n ih rzul t a t a klup s ki ~el ni ci i stru ka se po no se {ko lom od boj ke, pa je evi dent no da }e ak tu el ni pr vo tim ci ima ti na sled ni ke

Bo je Stra ì lo va u je se wem de lu se zo ne bra ni li su:Ne ma wa To {i}, Dra gu tin Pi ù ri ca, Vla di mir Bum bi}, Bo jan [vra ka, Mar ko Kne ì}, Ko sta La lo {e vi}, Mi lo{ Kre ji}, De jan Bla go je vi}, Du {an Kla},

Ni ko la Zr ni}, Ni ko la Ni ko li}, Alek san dar Smu di} i Mi lo{ De be qa~ ki.[ef stru~ nog {ta ba je Vla di mir Har do me qa, a tre ner, igra~ i ka pi ten eki pe je Ste fan La ko vi}. B. P.

Pa ro vi ~e tvrt fi na la @e ne: Varadin – TENT (18), @elezni~ar (L) – Vizura (20), Jedinstvo (U) – NIS Spartak (19.30), Kolubara – Crvena zvezda (20). Revan{i su na programu 28. decembra, izuzev me~a Vizura – @elezni~ar koji se igra 27. decembra. Mu {kar ci: Borac (S) – Vojvodina NS seme (17), Spartak (S) – Crvena zvezda (19), Klek – Novi Pazar (19), \erdap – Radni~ki (K) (18). Revan{i se igraju 28. decembra.

svet / BALkAn

utorak25.decembar2012.

KR VA VI VA ZDU [NI NA PAD SI RIJ SKE VOJ SKE

U re du za hleb po gi nu le 93 oso be DA MASK: Najmawe 93 osobe, me|u kojima ima èna i dece, poginulo je u vazdu{nom napadu sirijske vojske, u kome je pogo|ena pekara u centralnoj sirijskoj pokrajini Hami, saop{tili su opozicioni aktivisti. U jednom od najteìh incidenata tokom 21-mese~nog sukoba u Siriji, granata je pogodila pekaru u gradu Halfaja koji drè pobuwenici, i tom prilikom ubijene su najmawe 93 osobe, koje su stajale u redu za hleb, dok je vi{e od stotinu raweno, saop{tila je Sirijska opservatorija za qudska prava, sa sedi{tem u Londonu.

Iza sla nik UN ju ~e sa Asa dom Specijalni izaslanik UN-a i Arapske lige za Siriju Lahdar Brahimi sastao se ju~e sa sirijskim predsednikom Ba{arom alAsadom u Damasku da bi razgovarao o pronala`ewu re{ewa za obustavqawe sukoba koji traju ve} skoro dve godine. Brahimi je rekao novinarima da je tokom susreta s Asadom razgovarano o op{toj situaciji u Siriji i mogu}im re{ewima za krizu u kojoj je poginulo vi{e od 44.000 qudi, prema sirijskim opozicionim aktivistima. U saop{tewu opozicionih grupa navodi se da su snage sirijskog re`ima odane predsedniku Ba{aru al-Asadu nedaleko od Hame po~inile masakr u kome je

poginuo veliki broj civila, prenosi turska agencija Anadolija. „Re`imska vojska bombardovala je pekaru u Halfaji i po~inila masakr u kojem su poginule

desetine qudi, me|u kojima ima èna i dece, dok su mnogi povre|eni”, navodi se u saop{tewu aktivisti~ke mreè Lokalni koordinacioni komiteti. Na snimcima, koje je napravio neimenovani snimateq, vidi se sru{ena jednospratna zgrada i krater na putu, kao i okrvavqena tela koja leè po ulici ili izviruju iz ru{evina, a koja mu{karci na le|ima prenose na drugo mesto, preneo je Frans pres. Sirijski pobuwenici pokrenuli su u ponedeqak seriju napada na pozicije vojske {irom Hame, sedi{tu sna`nog antireìmskog pokreta.

BUR NO USVA JA WE NO VOG BU YE TA MA KE DO NI JE

Opo zi ci ja i no vi na ri iz ba ~e ni, pred sed nik So bra wa eva ku i san SKO PQE: Makedonska skup{tina izglasala je ju~e buxet za 2013. godinu, na burnoj sednici kojoj su prisustvovali samo poslanici vladaju}e ve}ine, po{to su predstavnici opozicije izba~eni iz sale, kao i novinari, dok su ispred zgrade parlamenta najmawe ~etiri osobe povre|ene u sukobu pristalica opozicije i wihovih protivnika. Sednica je po~ela nakon {to je obezbe|ewe izbacilo predstavnike opozicije iz sale i evakuisalo predsednika parlamenta Trajka Veqanovskog, koga su „opkolili” poslanici opozicije, a u mete`u su povre|ene dve poslanice opozicione SDSM Vesna Bendevska i Radmila [ekerinska. Skup{tinsko obezbe|ewe je na silu izvuklo i novinare iz medijske galerije i pritom su, kako su izjavili za neke medije, povre|eni snimateq televizije 24 vesti iz Skopqa Traj~e Andonovski i novinar lista Vest Naser Selmani, ina~e predsednik Udru`ewe novinara Makedonije. Do incidenta je do{lo nakon {to su novinari odbili da napuste

skup{tinsku galeriju, a od obezbe|ewa su dobili odgovor da moraju jer je to nare|ewe. U me|uvremenu su u sukobu pristalica i protivnika opozicije ispred Skup{tine po-

vre|ene ~etiri osobe koje su preba~ene u obli`wu bolnicu. Ispred Skup{tine je bila veoma napeta atmosfera - nekoliko hiqada qudi podeqenih u dve grupe protestuju, s jedne strane ujediweni u Inicijativu „Front naroda, front za Makedoniju” protiv opozicione blokade dono{ewa buxeta, dok su s druge strane pristalice opozicije koje smatraju da je buxet na {tetu naroda. Nakon me|usobnog ga|awa jabukama, kamenicama, drvenim {tapovima i plasti~nim fla{ama, opoziciona grupa koju su predvodili predsednik i potpredsednik SDSM Branko Crvenkovski i Zoran Zaev probila je metalne barikade i krenula prema drugoj grupi kod Porte Makedonija, nekoliko stotina metara od glavnog ulaza u skup{tinu. Na to je reagovala jedinica specijalaca koja je napravila tampon zonu izme|u dve grupe i spre~ila da do|e do ve}eg incidenta.

INDIJA

dnevnik

AVGANISTAN

In saj der ski na pa di u po li ci ji KA BUL: U dva odvojena insajderska napada u Avganistanu ju~e je komandir policije ubio svojih pet kolega na severu zemqe, dok je avganistanska policajka ubila civilnog savetnika pri NATO u sedi{tu policije u Kabulu. Komandir ispostave policije Dur Mohamad u severnoj pokrajini Jovzjan na granici sa Turkmenistanom ubio je kolege i veruje se da se

zatim pridruìo talibanskim pobuwenicima posle oruànog napada, rekao je pokrajinski ~elnik policije Abdul Aziz Ghairat, prenela je agencija AFP. Avganistanska policajka ubila je ameri~kog savetnika pri NATO, {to je, kako su zvani~nici u Kabulu naveli, bio prvi takav „insajderski” napad koji je po~inila jedna èna u Avganistanu.

KINA

Stra da lo 11 de ce u ude su kom bi ja PE KING: Najmawe 11-toro dece iz zabavi{ta u Kini poginulo je ju~e kada se wihov kombi survao u jezerce, javila je agencija Sinhua. Policija je uhapsila voza~a kombija u kome je bilo 15 de~aka i devoj~ica iz ruralnog dela ju`ne provincije \iangsi. Agencija je javila da je troje dece poginulo na licu mesta a da je osmoro umrlo po dolasku u bolnicu. Policija ispituje voza~a i istra`uje uzrok nesre}e, navela je agencija.

Sli~na nesre}a, kada je novembra pro{le godine poginulo 18 mali{ana iz jednog privatnog zabavi{ta u Kini, izazvala je o{tro reagovajne javnosti, {to je nateralo premijera Ven \iabao da obe}a vi{e sredstava za nove {kolske autobuse u udaqenim predelima zemqe. I pored tog obe}awa i delimi~ne obnove voznog parka za decu iz obdani{ta i {kola, u Kini se desilo jo{ nekoliko incidenata s decom.

EGIPAT

Is tra ga o re fe ren du mu KA I RO: Egipatske sudije istraùju optu`be opozicije o neregularnostima na referendumu o spornom nacrtu ustava, pre progla{ewa zvani~nih rezultata. „Komitet upravo prikupqa rezultate prve i druge faze i glasove Egip}ana koji ìve u inostranstvu, i istaùje àlbe”, izjavio je sudija Mahmud Abu [u{a, ~lan komiteta sudija. Prema wegovim re~ima, ne postoji kona~ni rok za obelodawi-

vawe rezultata referenduma. Morsijeva stranka Muslimanska bra}a saop{tila je da je, prema preliminarnim rezultatima, 64 odsto gra|ana glasalo za ustav i da je na bira~ka mesta iza{la tre}ina od ukupno 51 miliona glasa~a. Opozicija ne spori te podatke, ali navodi da je glasawe proteklo u senci brojnih nepravilnosti i dovodi u pitawe legitimitet referenduma zbog male izlaznosti.

SAD

Ugo vor In di je i Ru si je o na o ru `a wu WU DEL HI: Zvani~nici Indije i Rusije potpisali su ju~e u Wu Delhiju novi ugovor o naoru`awu vredan milijarde dolara dok je ruski predsednik Vladimir Putin nastojao da dodatno oja~a veze sa tradicionalnim saveznikom. Putin i indijski premijer Manmohan Sing pohvalili su saradwu svoje dve zemqe, dok su zvani~nici potpisali sporazum vredan 1,6 milijardi dolara indijske nabavke 42 borbena aviona Suhoj Su30 i 1,3 milijardi dolara vredan ugovor o isporuci 71 ruskog vojnog helikoptera Mi-17. Sing je rekao da su se razgovori odnosili i na bezbednosnu situaciju u regionu, ukqu~uju}i Avganistan. „Indi-

ja i Rusija dele stav o stabilnom, ujediwenom, demokratskom i prosperitetnom Avganistanu, oslobo|enog od ekstremizma”, rekao je Sing novinarima posle sastanka. Predsednik Putin i premijer Sing, zbog zabrinutosti za bezbednost i povodom demonstracija u gradu koje su tokom vikenda odràne nakon silovawa i prebijawa jedne studentkiwe u gradskom autobusu, sastali su se u rezidenciji a ne u vladinoj Hajderabad palati u centru grada, gde se obi~no odràvaju takvi susreti. Indija je najve}i svetski uvoznik naoruàwa, a Rusija proizvodi oko 70 odsto vojne opreme koju uvozi Delhi.

Lo bi sti ne }e no va ogra ni ~e wa pro da je oru` ja VA [ING TON: Ameri~ko Nacionalno udru`ewe zagovornika posedovawa li~nog naoru`awa (NRA) ~vrsto se ju~e usprotivilo bilo kakvim dodatnim ograni~ewima na prodaju vatrenog oru`ja i municije, nakon takvih zahteva posle masakra u osnovnoj {koli Sendi Huk. Potpredsednik NRA, najja~eg lobija za oru`je u SAD, Vejn LaPjer izjavio je da planirani zakon kojim bi bila zabrawena

proizvodwa poluautomatskog oru`ja predstavqa „folirawe” i da tako ne{to ne}e funkcionisati, prenela je agencija AFP. LaPjer je ponovio predlog NRA da se naoru`ani policajci rasporede u svakoj {koli u SAD, isti~u}i da procesuirawe kriminalaca i u~vr{}ivawe sistema mentalnog zdravqa, radije nego kontrola oru`ja, predstavqa re{ewe za ameri~ku epidemiji masovnih ubistava.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BE WA MIN NE TA NI JA HU Za razliku od drugih zemaqa na Bliskom istoku, gde se hri{}anske zajednice smawuju i mnoge su u opasnosti, u Izraelu postoji jaka hri{}anska zajednica koja raste i u potpunosti u~estvuje u `ivotu zemqe, naglasio je izraelski premijer Bewamin Netanijahu u bo`i}noj ~estitki. „Izrael je ponosan na versku toleranciju i pluralizam i Izrael }e nastaviti da {titi slobodu religije za sve”, naglasio je Netanijahu.

SER GEJ LA VROV [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je ju~e da bi vlada sirijskog predsednika Ba{ar al-Asada izvr{ila „politi~ko samoubistvo” ukoliko bi upotrebila hemijsko oru`je u obra~unu sa opozicijom. „Ne verujem da }e Sirija upotrebiti hemijsko oru`je, to bi bilo politi~ko samoubistvo vlade ako to u~ini”, ocenio je Lavrov.

DIL MA RU SEF Brazilska predsednica Dilma Rusef pozvala je kompanije da pro{ire svoje investicije u smawewe tro{kova elektri~ne energije. „Na{ recept za sna`niji Brazil su investicije za smawewe siroma{tva, rast zapo{qavawa, ve}e mogu}nosti za sticawe obrazovawa i unapre|ewe na{e infrastrukture i konkurentnosti na{ih preduze}a”, rekla je Rusefova u bo`i}nom obra}awu naciji.

Se ver noj Ko re ji bo ì} ni ukra si pro vo ka ci ja Severna Koreja je ju~e osudila boì}ne svetlosne dekoracije, koje je u blizini napete granice postavila jedna ju`nokorejska crkva, kao „neprihvatqivu provokaciju”. Xinovska metalna konstrukcija u obliku drveta sa hiqadama sijalica postavqena je u subotu na jednom brdu uz granicu koji kontroli{e vojska zapadno od Seula. Prazni~no osvetqewe, koje moè da se vidi kilometrima u osiroma{enoj Severnoj Koreji bez dovoqno elektri~ne energije, osta}e upaqeno do po~etka januara. Taj prikaz je „jedan direktni izazov nama i predstavqa neprihvatqivu provokaciju”, objavila je severokorejska agencija KCNA. Ona je upozorila da izvo|ewe „psiholo{kog rata” du` granice predstavqa jedan nerazumni ~in koji moè da dovede do rata na Korejskom poluostrvu, preneo je AFP.

Pre zapo~iwawa „Sun~ane politike” Seula i angaòvawa sa Severnom Korejom 1998. postavqawe ble{tavih prazni~nih ukrasa du` granice sa Severom bila je uobi~ajena praksa. Pjongjang je redovno osu|ivao takva boì}na ukra{avawa kao „psiholo{ki rat” od strane kapitalisti~kog suseda koji ima za ciq da {iri hri{}anstvo u izolovanoj komunisti~koj dràvi. Dve Koreje su se 2004. godine dogovorile da prestanu sa prekograni~nim propagandnim akcijama i da Jug prekine sa iluminacijama du` granice za Boì}. Propagandni rat balonima sa lecima i svetlosnim ukrasima du` granice nastavqen je 2010. godine po{to je Sever bombardovao jedno pograni~no ostrvo, ali je ponovo obustavqen pro{le godine kao pomirqiv gest nakon smrti severokorejskog vo|e Kim Xong Ila. Iluminacija sa xinovskom jelkom izazvala je sada proteste

i lokalnih stanovnika zbog zabrinutosti da bi Severna Koreja mogla da se osveti. Napetost preko dobro utvr|ene granice posebno je porasla nakon {to je Sever ovog meseca

lansirao raketu sa satelitom koju su Seul i Va{ington osudili kao prikrivenu probu rakete sa dugim dometom, koje su Pjongjangu zabrawene sankcijama UN.

kULTURA

dnevnik

utorak25.decembar2012.

ВЕЧЕРАС ВОЈВОЂАНСКА ПРЕМИЈЕРА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Паскаљевићев филм „Кад сване дан” Филм Горана Паскаљевића „Кад сване дан“, након јучерашње београдске, имаће војвођанску премијеру вечерас у 20 часова у великој сали Културног центра Новог Сада. Филм је рађен по сценарију Филипа Давида и Горана Паскаљевића, за-

вљевић, Чарни Ђерић, Александра Ширкић, Милан Томић. Композитор је Влатко Стефановски. Сценаристи истичу да су желели да испричају „причу о човеку у позним годинама који игром случаја сазнаје да његови биолошки родите-

снованом на истинитим догађајима, и говори о животној причи пензионисаног професора музике, у тумачењу Мустафе Надаревића, који под наобичним околностима открива своје право порекло. У филму играју: Небојша Глоговац, Мира Бањац, Предраг Ејдус, Мето Јовановски, Нада Шаргин, Зафир Хаџиманов, Раде Којадиновић, Тома Јовановић, Олга Одановић Петровић, Јелена Ђулвезан, Бора Ненић, Ана Стефановић, Марко Јеремић, Арон Балаж, Власта Велиса-

љи нису они који су га чували, одгајили и васпитавали, већ да су његови стварни родитељи страдали у нацистичком логору на Старом сајмишту. Они такође и подсећају да до дана данашњег логор на Старом сајмишту, у коме је током Другог светског рата после истребљења Јевреја, страдало и преко 10.000 антифашиста Срба и припадника других националности, није достојно обележен. „Надамо се да је филм ‘Кад сване дан‘ камен темељац Меморијалног центра на овом стратишту, кога Ср-

бија и Београд дугују будућим генерацијама, против заборава“. - Стилски сам се определио за једноставну форму, без сувишних „филмских украса”, у потпуности потчињену праћењу унутрашњег стања ликова. То значи да из професорове перспективе сагледавамо филмску причу у дугим кадровима али набијеним атмосфером, без класичних „флеш-бекова” - речи су редитеља Паскаљевића. - Филм је снимљен у загаситим тоновима који му дају патину, али и одговарају реалности у којој професор живи у свом малом војвођанском месту. Покушао сам да начиним играни филм близак документарном, али у суштини стилизован, филм пре свега истинит и испуњен јаким емоцијама. Филм „Кад сване дан“ је имао светску премијеру на престижном Међународном филмском фестивалу у Торонту где је приказан у оквиру селекције „Великани савременог светског филма“, уз филмове највећих светских редитеља данашњице. „Кад сване дан“ је награђен Гран пријем за најбољи филм на Међународном филмском фестивалу у Терни (Италија), као и Гран пријем за најбољи филм фестивала, и Гран пријем за најбољи филм по гласовима публике на Међународном филмском фестивалу у шпанском граду Мерида. Публика је наградила Паскаљевићев филм и на Филмском фестивалу европског филма у Француској. Н. Пејчић

НОВОГОДИШЊИ КОНЦЕРТ ВОЈВОЂАНСКОГ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА

Музикално и полетно Да новосадска публика зна да реагује на ангажовано и расположено музицирање, али и да радо препознаје оне популарније композиције, нарочито када уметници и таквом, углавном једноставнијем и пријемчивијем „штиву“ додају велику енергију и темперамент, и нагласе подстицајни ритмички нерв, показао је и дванаести по реду, од како ансамбл у континуитету постоји, новогодишњи концерт Војвођанског симфонијског оркестра. Добром и пријатном утиску, односно изванредном пријему посетилаца који су до последњег места испунили велику дворану „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта, поред, у првом реду, сигурног и расположеног свирања енергично вођеног оркестра, допринео је и жанровски разнолик, укусно састављен програм. Уз два валцера и једну полку из ауторске „радионице“ бечке породице Штраус, које су наши оркестарски музичари под вођством свог шефа-диригента Берислава Скендеровића представили као распеване, лакше примере салонске музике (што они и јесу, без обзира у каквој се прилици изводе), са занимањем смо пратили и две врцаво лепршаве оперске и једну оперетску увертиру („Руслан и Људмила“, „Сврака крадљивица“ и „Слепи миш“), као и валцер из балета „Успавана лепотица“ Чајковског, а с посебним задовољством и беспрекорно певање двоје солиста високог ранга, какви су подједнако и млада сопранисткиња из Хрватске Лана Кос и итали-

јански тенор Ренцо Цулијан. Тако смо, паралелно с музикално и полетно, али и елегантно и лежерно донетим оркестарским тачкама, слушали и неколико најлепших оперских арија и дуета Пучинија и Вердија, затим познату арију грофице Марице из истоимене оперете Имреа Калмана, те једну од најпопуларнијих и најосећајнијих наполитанских, и у сличним приликама незаобилазних, песама „О соле мио“. Тек 28-годишња првакиња опере Словенског народног гледалишча у Марибору, која је већ дебитовала и у чувеној веронској Арени, Лана Кос, и у Новом Саду је очаравала дивно обојеним, пуним сопранским тембром, изузетном вокалном техником и истанчаном интерпретативном изражајношћу, најпре у смирено вођеној белкантистичкој линији партије Мими („Боеми“) и беспрекорно фразираној, веома сензибилно интерпретараној, посебно мелодиозној, молби Лаурете („Ђани Скики“), затим у високо експресивној, и нервозној и узбуђеној, великој арији-сцени Виолете из првог чина „Травијате“, најзад и темпераментно представљеном, популарном Калмановом јунакињом. Њен партнер у „Боемима“ и „Травијати“ (као егзалтирани Родолфо, ефектног и лаког „пењања“ до високог Це, односно устрептали, заљубљени Алфредо), аутентични италијански тенор, срчаног и снажног, правог „пуцачког“ гласа и наступа, Ренцо Цулијан, уметник који пева целим корпусом, пуним срцем и интензитетом, али

увек интонативно чисто и беспрекорно и у највишој лаги, пленио је подједнако и као сликар Каварадоси („Тоска“), када се у једном од најосећајнијих Пучинијевих вокалних исказа уопште, опрашта од живота, и као Калаф („Турандот“), с бриљантном, широко развијеном и до усклика узнетом аријом, те у већ поменутој, канцони „О соле мио“. Показујући да сваки члан у ансамблу поштује своју улогу, знајући где му је место и каквом међусобном односу у таквој заједници треба тежити, Војвођански симфонијски оркестар (овога пута и „музикант“ у оном најбољем и најлепшем значењу тог појма) остварио је, пратећи ове инспиративне уметнике и неке од најсензибилнијих тренутака вечери. Међу њима су били, баш продуховљени, дубоко изосећан кларинетски соло који је нарочитим тоном и изражајношћу „одуховљавао“ децентно вођену, „болну“ тужбалицу Пучинијевог Каварадосија, али и префињени солистички „иступи“ обое у потоњој Увертири за „Слепог миша“. Да је у Оркестру свака деоница сасвим „зависна“ једна од друге, оптимално се уклапајући у заједничку сонорност, потврђено је и уобичајеним „додацима“ изведеним после официјелног дела програма. Одлучни и бриозни Скендеровићеви потези, и „бритко“ вођење ансамбла, уверени смо, најбоља су најава за концерте Војвођанског симфонијског оркестра и у наступајућој, 2013.години. Марија Адамов

ПО ЗО РИ ШНЕ ПРЕ МИ ЈЕ РЕ

Умрт вље на ле по ти ца Ви ли јeм Шек спир, Оте ло, ре жи ја Ми лош Ло лић, Ју го сло вен ско драм ско по зо ри ште Ако је у Шекспир у „Хамлету“ о ишчашености из зглоба говорио у контексту времена, шире реалности, у „Отелу“ готово исти цитат поновљен је у контексту међусобних односа протагониста, дакле људи. Иако су ти људи у конкретном друштвеном окружењу (Венеција), иако је њихова игра и те како политичка (Отело је послат да реши сукоб са Турцима на Кипру), у драми је ипак остављено много више простора за индивидуалне дилеме, за питање успеха, доброг гласа, као и једну од најнезгоднијих – емотивну дилему наклоности пријатељу или жени. Та ишчашеност је условљеност, виша сила која управља поступцима људи, некакав занос, па се и Лолићев „Отело“ у Југословенскм драмском позоришту приказује као манга арт – шарено костимирани јунаци у живописном ванвременском свету. У њему, Отело (Војин Ћетковић) и Јаго (Никола Ђуричко) се отимају сами себи, копрцају и сударају изнутра. Оно што при томе страда, њихове жене Дездемона (Милена Живановић) и Емилија (Дубравка Ковјанић) - крхко је, немоћно да се брани. Чисто и честито, тако узалудно тражено у свим мушким ликовима драме. Љубомора и љубав исто су за Шекпира, за Отела који говори да кад је крај једном, бива крај и оном другом. Али завист, ситна чарка, па и љубомора, нису нешто што би требало дух, ако је уопште племенит, да учини тако плахим, па да падне заврћен у кругу зла, у потмулом дамару рођеног проклетства (Грци су то звали хибрис). Док Војин Ћетковић полураширених руку почиње да се врти попут неког дервиша, у физичком гесту који означава и у сцени убиства, редитељ у позадини пројектује звук мрачне „вувузеле“, потпуно контрастан дотадашњим перкусионистичким ритмовима које су у весељу мирне свакодневице изводили сами ликови, односно глумци на сцени. Ту он, велики црни Отело, од комично надменог постаје застрашујуће наиван, потврђујући своју племенитост тако што је милосрдан, а не суров док дави властиту жену. А она, грешница, препоручује му се и полумртва. За Јага нема сумње да је Дездемона блудница, јер је то свака. Женски

морал, каже он, био би да заташкују свој неморал, а не још да остављају трагове о њему. Ова формула завртела је Отелов мозак, повредивши му срце, али редитељ Лолић и драматург Периша Перишић прећуткују да је до формуле Јаго дошао управо кроз личну сумњу у аферу између Отела и његове жене Емилије, назочну и у заплету и у расплету драме. Заправо, они се са разлогом плаше да цела интерпретативност „случаја Јаго“, моћног зла које гуши немоћно добро, не спадне на пуку мелодраматичност разочараног, а осветољубивог мужа. И без мистификације Јагових слабости ка кеси, туђој жени, или чину, истина је да су и њему повређена осећања. Само што он своје срце не носи на длану, да га кљуцају чавке, него је њему мозак

бавно каже „Што се ожених?“). Глумци говоре у стиху. Штета што и у Београду, где се величају као бољи, драмски изграђенији, на тај адут, и поред најбољег лектора, није лако играти. Зато увек остаје да се ослони на плурализам у комаду, и животу. Говорна радња у разговетном стиху захтевала је и нешто спорији ритам представе, неизбежан чак и уз евидентна скраћења. Повремена комика, симболика и мизансценска атракција нису издржале такав темпо и може се рећи да све чему се тежило и све што је успело да издржи терет представе, јесте оно необјашњиво осећање празнине и бола због трагичког губитка, поражавајућег „сазнања“ да лепота и невиност морају да умру.

тај који га боли. Интелигенцију му вређа глупост других. Тако зло бива као каријес, улази тамо где је шупље. Родриго (Никола Ракочевић) и Касио (Радован Вујовић) су ту да посведоче. Никола Ђуричко урођеном харизмом одговара тој џокерској матрици, којој би се и Шекспир веома радовао. Иако се комад зове „Отело“, Јаго је стожер драме. На крају, окрвављеног мача, скоро да добија и људско лице, остављено да буде кажњено, до када ће ко зна шта да смисли. Лаган на гегу, помало преозбиљан кад треба да се уозбиљи, Ђурчко је својим Јагом успео да прожме представу. Нешто слично већ је радио у ЈДП, само „с оне стране добра и зла“, као Кандид. Са преозбиљношћу је Милош Лолић, иначе, одлучио и да се поигра. Стил игре је театралан довољно да буде луцидно духовит, баш као и код Шекспира (у првој реакцији на Јагове инсинуације Отело стварно за-

Коначни обрачун између мушкараца и жена редитељ је очигледно посебно желео да потцрта. Жутим, које се са сцене прелива и у публику, шири на све стране, док огромне дрвене табле формирају фронтове, тешке стране, странке и странице (сценографија Јасмине Холбус). Жуто је данас парадигма прљавштине, јавног дискурса у којем се сигурно не сервирају бисери. Жуто је, кажу „стручњаци“, и боја љубоморе. Жуто је овде понајпре боја жучи. Фарбају се јунаци и другим бојама, као да Лолић поручује – све је фарба, премазивање, пројекција, оно Јагово, додуше избачено, „Ја нисам што сам“. Све, осим жена, које једине чисте лице. Које и кад греше, чине то због лоших „учитеља“ – својих мужева. А тај мушки свет, кад на хоризонту нема другог, и производи терет. У брачној постељи или напољу, на тргу и на трону. Игор Бу рић

ЈАСНА ЂУРИЧИЋ У ДРАМИ „ПРСТ” У БИТЕФ ТЕАТРУ

Под притиском патријархалног Представа „Прст„ по тексту До- дало мужу, сада припада његовој рунтине Баше, у режији Ане Томо- породици. Шта год радиле, мовић, биће премијерно изведена ве- гло би се тумачити као нешто черас у Битеф театру у Београду. што долази директно из породиДрама је победила на конкурсу Хартефакта за 2011. за најбољи савремени друштвено-ангажовани текст.Улоге играју Јасна Ђуричић и Милица Стефановић, као свекрва и снаја које и даље живе заједно док је син, односно муж нестао у турбулентним догађајима. Млада косовска ауторка Дорунтина Баша изјавила је, говорећи на енглеском језику, да је срећна и узбуђена што је у Битеф театру. - Ово је ће бити прво извођење моје драме. До сада су била јавна читања у Приштини, Стокхолму и Нотингему. Идеју сам добила када ме је ангажовао УНМИК у пројекту форум театра на тему положаја жена и несталих лица на Косову. У многим традиционалним косовским кућама жене несталих у рату Јасна Ђуричић у представи „Прст” и даље живе са мужевљевом породицом, иако је прошло више це њеног мужа, па морају бити од десет година од рата, додала под контролом како би штитиле ауторка.- Право над њиховим част породице. У конкретном животима, које је некада припа- случају, мужевљева породица

састоји се само од његове мајке која покушава да чврстом руком контролише ситуацију. Редитељка Ана Томовић изјавила је да је ово прича о две жене које не могу више заједно, а не могу ни једна без друге. Једини начин да промене своју ситуацију је да једна другу повреде и што се јаче повређују, то се више осећају живим. „Текст ми је пробудио снажну емоцију. Радња се дешава у врло патријархалној средини, где још влада обичајно право. То је и мрачно и узбудљиво за сценски рад„, рекла је редитељка. Искусна новосадска глумица Јасна Ђуричић изјавила је да је било задовољство бавити се озбиљном темом, додајући да је комад и конкретан и универзалан. „Те две жене живе као у вакууму. Када син, односно муж нестане, њихов живот као да стане. Увек је жена та која све сноси и подноси, а некако је она друга по важности и у такозваном цивилизованом свету, а камоли на Балкану”, рекла је она.

utorak25.decembar2012.

oglasi

dnevnik

oglasi

utorak25.decembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

utorak25.decembar2012.

dnevnik

Posledwi pozdrav te~i i dedi.

Preminula je na{a draga mama, baka i prabaka

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za koke-nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 65804

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 66041

An|a Zirojevi} ro|. Vukovi} iz Zmajeva

Todor Davidovac

Porodica Stanimirov.

Sahrana je danas, 25. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, u Zmajevu. O`alo{}eni: }erke Milica, Stanojka i Dragica, zetovi Mile, Ratko i Dragan sa porodicama. 66447

66457

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj strini i babi

Tokin Zorka 1923 - 2012. ro|. Dobrin

Vidosavi Dragojlov

od stanara zgrade Kraqevi}a Marka 58.

Bogdanki - Bobi Te{in

An|i Zirojevi}

Posledwi pozdrav dragoj mami od sinova Duleta i Paje sa porodicama.

od: Tome i Gojka sa porodicom.

Porodica Save Te{in. O`alo{}ena porodica Tokin. 66456

66459

Posledwi u~iteqici

pozdrav

na{oj

Posledwi pozdrav dragoj

Teodori Dun|erski

66446

Posledwi pozdrav bratu i stricu

dragom

66449

Posledwi pozdrav dragoj kumi

ro|. \uri} 11. 3. 1933 - 23. 12. 2012. Sahrana }e se obaviti 25. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u ^elarevu. Gra|ani ^elareva. 66455

Bogdanki Te{in Hvala na svim trenucima koje ste nam posvetili. Va{ osmeh bio nam je podr{ka.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminuo u 81. godini na{ dragi suprug, otac, svekar, tast, deda i pradeda

U~enici VII4 sa roditeqima i razrednom.

Todoru Davidovcu

od brata Zdravka sa decom.

od porodice Va{ali}.

66444

66448

66460

Posledwi pozdrav

Bogdanki Te{in

Posledwi pozdrav

Du{an Babi}

Bogdanki Te{in mojoj najdra`oj drugarici. Nikada te ne}u zaboraviti.

Sahrana je danas, 25. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ka}u.

Bogdanki Te{in Du{anu Babi}u

O`alo{}eni: supruga Ilinka, sin Du{ko i }erka @ivka sa porodicama.

Porodica Mili}.

Sne`ana sa porodicom.

66461

Tvoja kuma Qiqa Vrba{ki sa porodicom. 66451

Zaspala je na{a majka, baka i ta{ta

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66405 ME\UNARODNI autobuski prevoz, putno i zdravstveno osigurawe: Beograd, Novi Sad, Pariz, Cirih, Bern, Bazel, Be~, Trst, Budimpe{ta, Skopqe. Telefon 021/496-333. 64815

Draga Bobo, mislila sam da tek dolazi na{e vreme u kome }emo imati vi{e vremena za nas, ali sudbina je htela druga~ije. Uspomena na tebe osta}e ve~no u mom srcu.

66452

66454

Dana 24. 12. 2012. preminula je na{a draga tetka

Jovanka [ipin

Milica Rodi}

ro|. \ur|evi} 14. 9. 1934 - 24. 12. 2012. Sahrana je u sredu, 26. 12. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tuguju za wom: wene }erke Branislava i Mirjana sa porodicama. 66458

Sahrana }e se obaviti 25. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Ba~koj Palanci. O`alo{}eni: bratanac Radislav i bratanica Radmila sa porodicama. 66453

dnevnik

^iTUQe l POMeni

utorak25.decembar2012.

Posledwi pozdrav na{oj najmilijoj

Bogdanki Te{in 30. 3. 1965 - 23. 12. 2012.

od: bratanca Damjana, snaje Zorice, brata Dragana i roditeqa Milo{a i Tatjane.

Sahrana }e se odr`ati u utorak, 25. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

66440

^iTUQe l POMeni

utorak25.decembar2012.

Sa ogromnim bolom u srcu, opra{tamo se od na{e voqene u~iteqice, najboqe i najlep{e na svetu

dnevnik

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem obave{tavamo da nas je napustio na{ otac i deda

Bogdanki

Bogdanke Te{in U~iteqice, znamo da }ete ve~no biti na{ an|eo ~uvar, a mi Va{a deca }emo Vas voleti, zauvek! Va{i |aci, III4 sa roditeqima.

Neka te An|eli ~uvaju.

Rale, Sne`a, Dijana i Teodora Vasi}.

66443 66436

Posledwi pozdrav mojoj dragoj prijateqici.

U trenutku si nas napustila, pamti}emo te ve~no.

Todor Davidovac 1926 - 2012. Sahrana je danas, 25. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Bogdanka Te{in Boba

Bogdanka Te{in

Tetka Stoja, sestra An|elka \urkovi} i brat Zoran Grbi} sa porodicama.

O`alo{}ene }erke Du{ica i Milica sa decom Arsom, Srbom, Milicom, Duwom i Anom.

Zdenka Stefanovi} sa porodicom. 66431

66441 66429

Posledwi pozdrav

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Branislavu Staji}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Bosiqka Milankovi}

Branislav Staji} 1956 - 2012.

Vera Bjeli}

1930 - 2012.

Radojki Maletin od porodice Jelovac.

Sahrana }e se obaviti 25. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Gorwem starom grobqu, u Futogu. O`alo{}ena porodica.

Posledwi kom{inici

pozdrav

66442

66428

dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

od: bra}e i sestara sa porodicama.

Sahrana }e se obaviti 26. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

19. 11. 1951 - 15. 11. 2012.

Vreme koje je pro{lo, ni vreme koje dolazi ne}e umawiti tugu i prazninu za tobom. Pamti}u te po dobroti, sa qubavqu spomiwati i od zaborava ~uvati.

O`alo{}ena porodica: majka Verica, sin Dina i }erka Petra sa porodicom. 66426

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Tvoja Sawa.

66432 66437

Bogdanki Te{in

Posledwi majci

pozdrav

voqenoj

Aleksandra Babi}

Branislavu Staji}u

Na{oj

1922 - 2012.

Bobi

Sahrana }e se obaviti 25. 12. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Ivovi}.

Porodica Geri}.

66445

posledwi pozdrav od: Nikole, Dragana i Biqane.

S po{tovawem, Jovo i Spomenka @arkovi} sa porodicom.

66434

66425

Posledwi pozdrav snaji

POMEN

Milena Lon~ar

25. 12. 1990 - 25. 12. 2012.

66430

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a

Radojki Maletin

Milena Lon~ar Radojki Maletin

od: Vukice i Qubice sa porodicama.

od: devera Sime sa porodicama Maletin i Bawac.

66439

Ni jedan dan bez se}awa na tebe, na tvoju qubav koju si nam davala. Zauvek u na{im srcima voqena i nezaboravqena.

Pro|e i godina, al tuga za tobom nikada... Kako dani prolaze sve vi{e nam nedostaje{! Bez tebe ne mo`emo da se izborimo u ovom te{kom `ivotu, sa tobom je sve bilo lak{e... Puno te volimo.

Tvoji Jeja i Bo}o. Tvoj brat Dragan i sestra Nena sa familijom. 66438

66423

66422

Zoran Vlajkovi} Tarzan Mnogo je vremena pro{lo od kako nisi sa nama. U srcima i mislima si: mami Agati, bra}i To{i i Lazi i sestri Jeleni. 66424

Radojka Maletin 1939 - 2012. Sahrana }e se obaviti 25. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu. O`alo{}ena porodica. 66427

^iTUQe l POMeni

dnevnik

„Neka an|eli pri~aju sa tobom, kad ne mo`emo mi.”

utorak25.decembar2012.

Posledwi pozdrav ocu

SE]AWE

Pro{lo je dvadeset godina od kako vi{e nije sa nama na{ otac i deda

Na{ voqeni

Stojan Plav{i}

Bogdanka Te{in

Vehter Karoqu

25. 12. 2009 - 25. 12. 2012.

Nikola Petrov iz Bege~a

Posledwi pozdrav na{oj kumi od: Lare, Gorana i Dragane.

Vreme prolazi, svaki dan sve teì, ìvimo sa bolom i tugom. ûvamo te u srcima. Nikada ne}e{ biti zaboravqen. Tvoji: supruga Borislava i sinovi Du{an i \or|e.

66435

Posledwi koleginici

pozdrav

na{oj

Draga na{a Bobo,

S qubavqu i tugom, Zo}a i Nela.

66409

66414

Posledwi pozdrav dragom tati, dedi i tastu

DVADESETOGODI[WI POMEN

25. 12. 1992 - 25. 12. 2012.

Bogdanka Te{in Bogdanki Te{in od kolektiva Osnovne {kole „Svetozar Markovi} Toza”.

Veqko [krbi}

Vehter Karoq preminuo u 71. godini. Sahrana }e se obaviti danas, 25. 12. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Po~ivaj u miru.

iz Drvara

Vehter Karoqu

Godine prolaze, ali tuga za Tobom ve~no ostaje. od Lidije sa porodicom.

O`alo{}ene porodice Vehter i Krivoku}a. 66406

59947-P

59947-P1

Jedinom bratu

Tvoj 24. ro|endan. Te{ko je `iveti, biti rawen, videti te svuda, a nigde te ne na}i. Voli te tvoj stric Rade Kne`evi}.

Zoranu Kneèvi}u Zokiju Ro|endan Tvoj... U ruci Tvoja slika, o~i pune suza, {aqem Ti na nebo hiqadu belih ruà... Voli Te Tvoja sestra Bojana Kneèvi}. 66306

66305

POMEN

Tvoji: supruga Joka, sinovi Milan i Mladen, snahe Sne`ana i Stanislava i unu~ad Veqko, Vuk i Una. 66412

66407

Jedinom sinu

SE]AWE

25. 12. 2008 - 25. 12. 2012.

Zoran Kne`evi}

]erke: Milena ]ilerxi} i Mirjana Prvulovi} sa porodicama.

66367

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ otac, deda i suprug

nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i blagi osmeh. Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. Tvoj aktiv III razreda: Vesna, Tawa, Tamara, \ina, Dragana, Biqana, Ceca i Dragan verou~iteq.

Uvek }e biti u na{im se}awima.

Zoranu - Zokiju Kne`evi}u 25. 12. 1988 - 4. 7. 2007.

Nade`da Titov

TU@NO SE]AWE

Sabo Ana

Sabo Josip

2002 - 2012.

1987 - 2012.

Godine prolaze, a se}awe na vas ne bledi. S qubavqu, k}i Estela.

Va`no je samo da negde postoji{... Da postoji{ i da nas voli{... Va`no je da smo tu ispod neba i da si uz nas kada god nam treba... I danas na Tvoj ro|endan.

^etiri godine su kao prvi dan najve}e tuge i bola.

66402

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav

Tvoj Sa{a. Vole te Tvoji roditeqi majka Milica i otac Boro.

66304

Bogdanka Te{in Hvala ti, Bobo, na lepom dru`ewu.

Ru`ica Jari}.

Danica Mandari} Pro{le su tri godine od kada je prestalo da kuca tvoje veliko i plemenito srce. Uspomena na tebe ostaje ve~na u na{im srcima. Tvoji: suprug \or|e, sinovi Jovan i Petar sa porodicama.

66433

SE]AWE Danas, 25. 12. 2012. godine navr{avaju se tri godine bez na{eg

66403

Duboko potre{eni, sa tugom u srcu, javqamo porodici, prijateqima porodice i poznanicima, da nas je posle duge i te{ke bolesti zauvek napustila voqena supruga, draga majka, ta{ta, svekrva i najlep{e voqena baka

Klari Pozojevi}

od kuma Dragana sa porodicom.

66418

66330

od Milana Zubca sa porodicom.

66417

Sa dubokim bolom, uz ve~nu zahvalnost, za svu qubav i pa`wu koju nam je pru`ala opra{tamo se od na{e drage majke i bake

25. 12. 2004 - 25. 12. 2012.

Farka{ Marija - Magdalena ro|. Husar 1942 - 2012.

Samuila Hrn~jara Mimike

An|elka Nikoli}

Godine prolaze, a tuga i se}awe na tebe nikada. S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava.

66301

66401

Sahrana je u sredu, 26. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, u Be~eju, na rimokatoli~kom grobqu.

ro|. Bukinac Od bola slomqenih srca tuguju: suprug Geza, }erka Tinde, sin Geza, zet Zoran, snaja Sne`ana i unuka Ines.

Mi{a, Radica i Ksenija. 66413

Klare Pozojevi} ro|ena Saka~ 1943 - 2012. Weno plemenito srce prestalo je da kuca 23. 12. 2012. godine. Sahrana }e se obaviti 26. 12. 2012. godine, u 11.15 ~asova na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sinovi Stevan i Bela sa porodicama. 66404

06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.05 11.35 11.55 12.10 13.05 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55

tv program

utorak25.decembar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Страна документарна серија Вести Палета-колажна емисија на словачком језику са српским титлом Заувек млад Кухињица Име мог сокака Таблоид Грување Нека песма каже Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик С друге стране Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао

Ur bi et or bi - Традиционални поздравни говор папе Бенедикта XVI

06.05 08.00 09.03 09.50 10.08 10.35 11.09 11.31 12.00 12.15 12.33 13.21 14.48 15.15 16.00 17.00

(Па но ни ја, 12.30) 06.00 08.00 09.00 11.00 12.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Лола Панонско јутро Е ТВ Простор Без цензуре Док. програм Панонска хроника Војвођанске вести Лола Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Док. програм Глас Америке Ноћни програм

19.00 Традиционални поздравни говор папе Бенедикта 16. снимак са коментаром на српском језику 19.30 ТВ Дневник 20.05 Џонатан Крик 21.05 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.35 Један на један 23.00 Исус: Права верзија 23.50 Заувек млад 00.20 Радар 01.10 Концерт Ева БраунВеликогоспојински дани 2012. 02.00 Таблоид 06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм 09.05 Храна и вино 09.30 Серијски програм 10.30 Украдена срца 11.05 Азбука родитељства 11.30 Сремски Карловци од суботе до суботе 12.00 Таксисткиња 13.05 Опчињени 14.05 Божићне поруке 15.10 Људи са Менхетна 16.00 Објектив на словачком језику 16.15 Објектив на мађарском језику 16.30 Храна и вино 17.00 Спринт 17.30 Новосадско поподне 18.45 Реч за данас 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 ИЦТ плус 21.00 Сећања 21.30 Мистерије КГБ-а 22.00 Објектив 22.30 Таксисткиња 23.20 Људи са Менхетна 00.10 Украдена срца

10.30 11.30 13.40 14.05 17.40 18.00 20.00 21.00 23.30 02.00

Евролига, магазин ЦХТВ: Челси – Коринхијанс Преглед Чемпионшипа АТП - Најбољи мечеви 2012 Седмица пред вама КХЛ: Донбас – Витијаз НБА недељно НБА: ЛА Лејкерс – Њујорк НБА: Мајами – Оклахом Сити АТП - Најбољи мечеви 2012

Енио Мо ри ко не

Бо жић ни кон церт из Аси зи ја

Про стор

(РТВ 1, 19.00)

06.40 Кухињица – мађ.. 06.55 Миљеница 08.35 Гламур тужур 09.20 Магнифисакс 10.10 Музички програм 10.30 Хроника Славоније,Барање и западног Срема 11.30 Еко 11.25 Чари риболова 11.55 Традиционални поздравни говор папе Бенедикта 16. 12.40 Изравно (хрв) 13.10 Додати живот годинама 14.05 Све(т) око нас 14.30 Потрошачки репортер 14.40 Духовка-Божићна емисија (слов) 15.10 Добро вече Војводино-Бадње вече (мађ) 16.10 Божићне песме (мађ) 16.40 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Реформатско свечано богослужење, снимак - мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Исус: Права верзија 22.20 Грување 23.10 Палета-колажна емисија на словачком језику са српским титлом 00.00 ТВ Продаја

Јутарњи програм Јутарњи дневник Волим и ја неранџе, но трпим Гастрономад Квадратура круга Путопис Острво орангутана Како се то ради Дневник Спорт плус Потрага за несталим ковчегом завета Био једном један Снешко, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина

Ше ри лин Фен

Рок ин фу зи ја Бан к а ру Џе ри ју Хар де ну се жи вот ме ња из ко ре на из не над ним по ја вљи ва њем ги та ри сте Изи ја, са ко јим је у мла до сти сви рао у рок бен ду. Изи Џе ри ју са оп шта ва да су бив ши чла но ви од лу чи ли да по но во офор ме бенд и да би во ле ли да им се и он при дру жи. Уло ге: Га ри Кул, Ше ри лин Фен, Деј вид Џен сен Ре жи ја: Рон Ле го мар си но (РТС 1, 01.01)

02.32 03.25 03.55 04.28 04.55 05.47

Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Мој рођак са села Песма без граница Упитник Место злочина: Њујорк Дневник Хероји Ноћни биоскоп: Рок инфузија, филм Волим и ја неранџе, но трпим Путопис Око магазин Квадратура круга Мој рођак са села Верски календар

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 21.15 22.15 00.40 00.55 01.35 01.40 02.30 02.55

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Сулејман Величанствени Будва на пјену од мора Филм: У сенци прошлости Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 20.58 22.00 23.03 23.50 00.15 01.01

И ове го ди не гле да о ци РТС-а има ће при ли ку да ужи ва ју у тра ди ци о нал ном бо жић ном кон цер ту ко ји се пре но си из ба зи ли ке све тог Фра ње Аси шког у Аси зи ју, у Ита ли ји. Хо ром На ци о нал не ака де ми је „Сан та Ће ћи ли ја” и На ци о нал ним сим фо ниј ским ор ке стром РАИ ди ри гу је ма е стро Енио Мо ри ко не. (РТС 2, 20.00)

00.23 01.16 01.39 02.38 03.20 03.53 04.17 04.45 05.15

Слагалица Викинг Вики Метро Ерни Дени и Деди Ана Добрић Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Српска уметност 19. века Математика у срцу Амо, небески анђеле Верски календар Тиха ноћ Све боје живота Музички програм Траг Грађанин Солисти Венети Технологије Трезор Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Српска уметност 19.века Математика у срцу Као мехур од сапунице Време је за бебе Еко менаџер Достојевски Ја имам таленат ТВ мрежа Вавилон Мој лични печат Божићни концерт из Асизија Амо, небески анђели Достојевски Тиха ноћ Анри четврти, филм Потрага за несталим ковчегом завета Музички програм И ја имам таленат Трезор Као мехур од сапунице Време је за бебе Еко менаџер ТВ мрежа Вавилон Музички програм

07.00 11.00 13.30 13.50 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.30 02.30

Добро јутро Звезде гранда Први национални дневник Скривена камера Тачно у подне Српска посла Национални дневник Скривена камера Прељубници Национални дневник Мала невеста Нежељене Папарацо лов Амиџи шоу Прељубници Слажи ако смеш Српска посла Филм: Мафијашки обрачун

06.52 07.28 07.51 08.03 08.10 08.14 08.47 08.54 09.07 09.26 09.28 09.39 09.41 10.14 10.47 11.15 11.46 12.26 13.00 14.00 14.30 14.37 14.50 15.09 15.54 16.28 16.53 17.50 18.53 19.21 19.51 20.00 20.57 21.00 22.01 22.03 23.44

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 11.00 Ку ћа 7 же на, 12.00 Су бо том по под не, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 15.00 Спорт ски пре глед, 16.00 Осве та, 17.00 По ли ти кон, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објек тив, 22.30 Жи ва ва тра, 00.00 Објек тив, 00.30 Ток шоу

08.15 Шко ла, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Ту ри стич ке, 09.25 Тан дем, 09.30 Фо кус, 10.00 Мо за ик, 12.00 Ку хи њи ца, 12.45 Ту ри стич ке, 13.05 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мо за ик, 16.00 Фо кус, 16.25 Тан дем, 16.40 Бу ле вар, 17.30 Зла ти бор, 18.00 Мо за ик, 20.00 Фо кус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фо кус

08.00 Де чи ји про грам, 08.30 Из бли за, 09.00 Ку хи њи ца, 09.30 Де чи ји про грам, 10.00 Ме тро по ле и ре ги је све та, 12.00 Ре при зе ве чер њих еми си ја, 14.55 Ин фо, 15.30 Ку ћи ца у цве ћу, 16.55 Ин фо, 17.30 Би бер, 18.00 Кул ту ра те ла, 18.30 Ку хи њи ца, 18.55 Ин фо, 19.30 Би бер, 20.15 Отво ре ни екран , 21.15 Рат, ре во лу ци ја, ге ри ла, 22.00 Би бер, 22.30 Ин фо, 23.00 Филм, 00.30 Би бер, 01.00 Ноћ ни про грам

12.00 Срем на дла ну:Шид, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: Ру ма, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Док. про грам, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

dnevnik

07.25 08.25 08.45 09.15 09.30 10.35 11.30 13.45 14.45 15.00 16.40 17.00 18.00 19.10 20.00 21.00 23.10 23.45 00.05 00.55

Борилачки мајстори Топшоп У здравом телу Топшоп Кажипрст Дивља Скандинавија Цртани филмови Непобедиви: Банзуке Топ шоп Никита Спортски преглед Два и по мушкарца Као случајно Непобедиви: Банзуке Никита Филм: Планета таме Вести Спортски преглед Борилачки мајстори Дивља Скандинавија

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Цртани филмови Шопингхоличарке Филм: Просто неодољива Сити вести Филм: Ходај право Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Филм: Надионална класа Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Девојка из Џерсија Филм: Дивље страсти Опасна игра Тријумф љубави

Ни гор

Де низ Ри чардс

Ди вље стра сти Се дам на е сто го ди шња Ке ли осе ћа мно го ви ше од обич не сим па ти је пре ма свом згод ном школ ском са вет ни ку Се му. На кон што је по ку ша ла да на све на чи не при ву че ње го ву па жњу, Ке ли оста је без иде ја и оп ту жу је Се ма за си ло ва ње... Уло ге: Мет Ди лон, Ке вин Беј кон, Де низ Ри чардс, Нив Кем бел, Те ре за Ра сел, Ро берт Ваг нер, Бил Ма реј Ре жи ја: Џон Мек но тон (Пинк 2, 22.00)

Љу бав на док тор ка Шо кант на еми си ја у ко јој су се Је ле на Кар ле у ша и аутор к а Иси до ра Бје ли ц а под вр гле јав ној хип но зи. Је ле на и Ни гор пр ви пут при ча ју о ства ри ма ко је су до сад би ле тај на, од Је ле ни них фа тал них шпа ге та ко је ку ва му жу до од го во ра ко јој и за што сме шта афе ре у јав но сти, и Ни го ро вих тај ни о ко ји ма до сад ни је при чао. (Хе пи, 22.00) 05.00 Јутарњи програм 08.00 Поп Пикси 08.10 Зоки на веселој фарми 08.30 Земља коња 08.55 Авантуре малог Пере 09.20 Зоки на веселој фарми 09.35 Поп Пикси 09.45 Телешоп 10.00 Винкс 5 10.50 Монсуно 11.40 Бен 10 12.05 Моћни ренџери 12.40 Хунтик 13.20 Скуби Ду 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Гламур 15.10 Добра жена 15.25 Телешоп 15.55 Вести 16.25 Пљачка Трећег рајха, филм 17.55 Телемастер 18.30 Гламур 19.00 Црвени орао 19.55 Вести 20.00 Насловна страна – квиз 20.30 Граница 22.00 Љубавна докторка 23.00 Долина вукова 23.55 Вести 00.00 Филм 01.30 Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 лич но сти, 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Ак ту ел но, 09.40 НС ин фо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Утор ком у 21, 13.20 Ин Џој, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Пи смо гла ва, 15.15 То ко ви мо ћи, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Квиз, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Наш град, 19.00 Ак ту ел но, 20.05 Икс арт, 21.00 Екс тре ми, 23.00 Ко пре ње му две, 00.15 Ко мер ци јал ни про грам 08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 12.00 Ка те дра ле, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем.

dnevnik

utorak25.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пише: Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 10.25 11.20 14.05 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Посластичарски ас Венчаница из снова Уз осмех довека Краљица слаткиша Луксузни дом Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Екстремни преображај Сваки залогај снимљен камером Зависници од хране Екстремни преображај Мајами инк Екстремни преображај

08.00 Тајни рат 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Дикенсова Енглеска 11.00 Када су Мавари владали Европом 12.00 Заборављени начини исхране 13.00 Ко си заправо ти? 14.00 Импресионисти 15.00 Египат 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Мистерије олупина на дну океана 18.00 Заборављени начини исхране 19.00 Упознајте Римљане 20.00 Ловци на митове 21.00 Ратници 22.00 Тајни рат 23.00 Мистерије олупина на дну океана 00.00 Тајм тим година 01.00 Египат

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Вилењаци Капетан Кид Велико дрвеће Купи ми Елиота Шампион картинга Снежни колач Тајфун Еротски филм Еротски филм

Шампион картинга Четрнаестогодишњи Вотс Дејвис је отуђен од свога оца, бившег шампиона у картингу. Вотс одлучује да се ткмичи на предстојећем регионалном шампионату. Њихове размирице сад јењавају и они се удружују у остваривању заједничког сна... Улоге: Редни Квејд, Вил Ротар, Џенифер Вигмур Режија: Стјуарт Гилард (Синеманија, 18.00)

07.04 Велика земља, филм 10.00 Загреб: Божићна миса, пренос 11.30 Дневник 11.55 Ватикан: Урби ет орби, пренос 12.45 Божић у Вировитици, снимак концерта 13.56 Божић у Хутову 14.20 Вести уз хрватски знаковни језик 14.29 Време сутра 14.32 Под римским небом 16.46 Вук самотњак, филм 18.22 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.12 Божићни Плес са звездама 21.50 Библија: Исус 23.26 Дневник 3 00.04 ВИП - божићни концерт, снимак 01.24 Под римским небом 03.05 Документарни филм

07.35 08.10 10.05 11.50 13.45

22.20 00.00 01.40 03.15

Филм: Свемоћни Тор Браћа и сестре Дијагноза убиство Филм: Ејс Вентура: Детектив за кућне љубимце Филм: Супертанкер Филм: Мегапиране Филм: Божић у великом стилу Филм: Имела над Њујорком Монк Ејс Вентура: Зов природе Филм: Председников човеки 2 - Место удара Филм: Суперајкула Филм: Синбад и Минотаур

Вирус атак Мали лорд Фаунтлерој, филм Зебра тркачица, филм Божић у земљи чуда, филм Снежне радости 2 - ТВ премијера Сам у кући 2: Изгубљен у Њујорку, филм Ексклузив таблоид, магазин РТЛ Данас Крв није вода, серија Остављени на Антартици, филм Битка за Божић, филм Преживети Божић, филм Велики филм, филм РТЛ Данас

Битка за Божић Божићни дани су најлепши у години за Стива. Али тако не мисле супруга Кели и њихово двоје деце, Медисон и Картер. За разлику од Стива, остатак породице замара претеран Стивов ентузијазам за Божић... Улоге: Метју Бродерик, Дену Девито, Кристин Ченовет, Кристин Дејвис Режија: Џон Витсел (РТЛ, 22.20)

Ентони Лапагиља

29. улица Њујорк Бадњи дан 1976. Френк је добио је 6,2 милиона долара на државној лутрији. Бесан због исхода, истрчи из дворане и почне да разбија прозоре на оближњој цркви. Пошто га приведу у полицију где ради и његов старији брат Вито, Френк почне да објашњава разлоге свог необичног понашања... Улоге: Дени Ајело, Ентони Лапагиља, Лејни Ка зан, Френк Песце, Роберт Форестер Режија: Џорџ Гало (ХРТ 2, 20.00) Мала ТВ Цртана серија Причам ти о Божићу Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Мерлин Јеленко Чудесна шума Мост за Терабитхију, филм Божићне бибарије Прчам ти о Божићу Шкриња ВИП - божићни концерт, снимак Ледено доба, цртани филм 29. улица, филм Три амигоса, филм Заправо љубав, филм Ноћни музички програм

Џенифер Вигмур

15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

00.55 02.40

18.05 18.30 19.10 20.00

18.36 20.00 21.42 23.35 01.44

Судије за стил Школа за пароце Разведени Гари Како је бити Ерика Кугар Таун Кугар Таун Нова девојка Лудница у Кливленду Шапат духова Увод у анатомију Затрпани ђубретом Породично благо Џина Симонса Суперзвезде плеса Школа за парове Разведени Гари Мелиса и Џои Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Увод у анатомију Освета Бивши Шапат духова Секс и град

13.25 15.10 16.55 18.40 20.25 21.20 23.10

17.10

07.01 07.27 07.53 07.57 08.22 08.43 09.06 09.50 10.22 11.44 13.15 13.45 16.06 17.08

07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.20 10.50 11.20 11.50 12.40 13.35 14.30

08.05 09.50 10.45 11.40

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.45

Наша кућа из снова Плави слон Божићна прича Побуна у кокошињцу Велика бела превара Мапетовци освајају Менхетн Џет лег Напуштајући Лас Вегас Еротски филм Еротски филм Еротски филм

06.00 Засебан мир 07.30 Јуда 09.00 Биографија - Џенифер Анистон 10.00 Упозорење: Строга цензура 11.30 Моја ужасна година 13.00 Биографија - Ентони Хопкинс 14.00 Најзад Божић 16.00 Мој пријатељ, Деда Мраз 17.30 Биографија - Дру Баримор 18.30 Моја ужасна година 20.00 Момци с Мадисона 21.00 Стани! Или ће моја мама пуцати 23.00 Полицајац из вртића

Кристин Дејвис

Идеологија Тачерове и Регана

ндивидуализам деценије „Ми”, како је Том стичким фракцијама него са социјалном мобилношћу Вулф крстио седамдесете, био је дело масовног према горе, која је током осамдесетих гласала за консредњег тока шездесетих, а не споредних група зервативце и републиканце. Логика њихове борбе за које су га оспоравале. Бивши хипици и радикали који самоодређење превиђа мање друштвено јединство, а су седамдесетих напустили утопијско „Ми” ради скруне веће – какво жели иначе нелибералан језик полишеног сопственог интереса различитог од доминанттичке коректности. ног јавног укуса, само су се вукли за њим. Што се тиГотово једнако деструктивно, површно „психобрче панкера, њихове изливе о издаји од 1976. до 1978, бљање” које се раширило путем постфројдовских брситуирана и рационална већина западњачког друштва испратила је са збуњеном знатижељом. Иронија савремене десничарске антипатије према шездесетима лежи у томе што су ту, умногоме несхваћену деценију, по свему осим по најповршнијим осећајима, стварали исти људи који су осамдесетих гласали за Тачерову и Регана. Занимљиво је – благо речено – слушати тачеристе како осуђују деценију у којој је обичан народ први пут почео да тежи индивидуалном самоодређењу и материјалној сигурности у економији високе запослености и ниске инфлације. Друштвену фрагментацију деведесетих, која с правом конзервативце позива на узбуну, нису проузроковали ни хипици, нити радикали Нове левице. Ако ишта из шездесетих може да се окриви за пропаст јединственог ентитета друштва, то је природна тежња „маса” да живе лакшим, лагодни„А да ми окривимо хипике?” јим животом, да поседују сопствени дом, следе своје жеље и да се, колико год је мозих терапија, не потиче од утопијске себичности хипигуће, потпуно изместе из колективног. ка Нове левице већ од интроспективности седамдесеИстина јесте да, једном када се застарела хришћантих и бесрамне нарцисоидности осамдесетих. Што се ска компактност педесетих распала, није остало ничег тиче левичарске филозофије деконструкције, њен ци– осим новца као последњег уточишта – што би одрнични егалитаризам је старом културолошком консенжало западњачку цивилизацију. Заиста, лансирање на зусу Запада нанео велику штету, урушивши својим нитржиште конзумеристичког бума шездесетих кућних хилистичким наслађивањем поштивање традиције и апарата који су људе поштедели рада, убрзало је тоауторитета. Злоћудна трулеж шири се западњачким пљење осећања заједнице, омогућивши људима да умом од средине седамдесетих: вирус лишености знафункционишу у својим причења. Међутим, та инфекциватним световима, једни од ја прети свим идеологијама, Истина јесте да, једном када се других одвојени телевизии левим и десним, и предјом, телефонима, звучним застарела хришћанска компактност ставља корен крсташког посистемима, веш-машинама равнавања на рачун оних педесетих распала, није остало и кухињским шпоретима. лишених естетике: Фронт ничег – осим новца као последњег Укратко, није случајно то ослобођења лошег укуса. уточишта – што би одржало што би госпођа Тачер требаРазлог због којег се културоло да свој став темељи на лошки релативизам ухватио западњачку цивилизацију убеђењу да друштво не поза њега није то што су обичстоји и није изненађење што ни људи читали Дериду већ је њена омиљена песма „Телстар” групе „Торнадос„, што суштина богаћења појединаца у деконструкцији која је симбол послератног просперитета вођеног разодговара и треш-естетици медијских јастребова и мавојем технологије и друштвене еманципације маса. лограђанству „Момка из Есекса”? (Ессеџ Ман – просеОна и њени радикални, послеконсензусни гласачи чан гласач за Маргарет Тачер током осамдесетих – прави су наследници шездесетих. Они су променили прим. прев.) свет, не хипици. Оно што је масовно друштво несвеИста је ствар и са ширим друштвеним ефектима посно започело шездесетих, Тачерова и Реган подигли су сле шездесетих, над којима у последње време политина ниво идеологије током осамдесетих: потпуна матечари наричу у потрази за гласачима. Попуштање родиријалистичка индивидуализација и потпуна фрагментељске контроле и снижавање образовних стандарда, тација западњачког друштва. као и пратеће смањење заинтересованости за сва подУхваћена у сопствену замку, Нова десница сада жеручја мање опипљива од богатства, здравља, физичке ли да кривицу за негативне ефекте друштвене револулепоте и успеха у спорту, сувише су пробојна и сежу ције шездесетих прикачи групама чији је утицај на сувише дубоко у савремено друштво да би се могли след дешавања у последњих четврт века био споредан. свалити на уроту утопијских бејби-бумера. Ако се по И док су покрети за еманципацију женских права, прастрани остави малограђанска природа савременог ва хомосексуалаца и расна права деловали против стаконзервативизма, „антиелитизам” шездесетих, далеко туса кво, ниједна од тих група није била за консензус од ограничености на контракултуру, био је неодвојиви или утопију. Лобистичке групе пропагирале су продео демократског духа тог доба. Као таква, побуна блеме који су се тицали њих самих, а жене, хомосексупротив ауторитета већ је била добрано у току пре доалци и Црнци једнако су се сукобљавали и с левицом ласка њених потенцијалних анархистичко-хипијеви с десницом, имајући мање заједничког са социјалиских вођа 1966. године. Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Обрачун суперљуди Дајнамо, чудесни мађионичар Генералка 2012 Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Разоткривање митова Моћни авиони Опасни летови Мафијашка правила Лу Ферантеа 00.00 Кенедијева тајна служба

08.30 09.30 10.30 11.30 13.00 15.00 17.00 18.00 20.00 21.00 23.00 23.15 00.15

Тенис Биатлон Биатлон Сви спортови Фудбал Биатлон Сви спортови Фудбал Сви спортови Фудбал Мотоспортови Фудбал Фудбал

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak25.decembar2012.

dnevnik

25. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Емо ци је из про шло сти ко је су ство ри ле по те шко ће мо гле би се са да по но во по ја ви ти. Осло ба ђа ње од њих ће вам до не ти хра брост да кре не те да ље. Од но си с дру ги ма су као ма те ри ја и енер ги ја.

BIK 20.4-20.5.

Да нас мо же те оста ви ти по стра ни уоби ча је ну тен ден ци ју да гу ра те на пред без по тре бе за освр та њем. Мо гу ће је да ће те пре и спи та ти иде је из про шло сти и са да их ви де ти у са свим но вом све тлу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Још топлије

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 14 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 12 Niш

Нео че ки ва ни уви ди би мо гли до не ти но ву пер спек ти ву, ка ко за про шлост, та ко и за бу дућ ност. Мо жда ће те схва ти ти да тре нут ни по слов ни и при ват ни пра вац ни је пра во ре ше ње за вас.

Ис ко ри сти те сво је ве шти не и та лен те ко је сте за не ма ри ли. Не до зво ли те да вас ма ли али нео п ход ни за да ци скре ну с но вог кур са де ло ва ња. То пред ста вља ви тал ну фа зу у ва шем лич ном раз во ју.

Из не над ни фи нан сиј ски успех мо гао би до не ти пре о крет у ва шем на чи ну жи во та. Раз ми сли те о ва шој тре нут ној си ту а ци ји и раз мо три те оства ри ва ње ста рих сно ва ко је сте мо жда за не ма ри ли.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Спо соб ни сте да увек ја сно ви ди те обе стра не си ту а ци је. Да нас ће те мо жда осу ди ти бу ду ћи пра вац де ло ва ња у по гле ду про шло сти. Те сти рај те прет ход не вред но сти и пре и спи тај те про шла раз ми шља ња.

Ваш по глед на исти ну, част, ети ку и мо рал мо жда зах те ва ре ви зи ју. Мо гу ће је да на зи ре те про ме ну про фе си је на хо ри зон ту. Ве о ма је по зи тив но то што сте у про це су пре ва зи ла же ња сво јих огра ни че ња.

Иако вам је ко му ни ка ци ја ја ча стра на, да нас ће вам мо жда при чи ња ва ти про блем. Мо жда осе ћа те по тре бу за са мо по сма тра њем. Искре на ди ску си ја мо же би ти оно што вам је са да по треб но.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Мо жда осе ћа те по тре бу да ко нач но ис пу ни те сво је же ље. Са гле дај те објек тив но сво ју си ту а ци ју, без осе ћа ја кри ви це, ту ге или стра ха од гу бит ка при ја те ља. Ва ша сре ћа је та ко ђе ве о ма ва жна.

Стрес у ве зи са здра вљем мо гао би вас на те ра ти на то да пре и спи та те сво ју тре нут ну си ту а ци ју. Мо гу ће је да же ли те да се освр не те на сво је ве шти не и раз мо три те ка ко да их ис ко ри сти те у не ким дру гим обла сти ма. Усме ри те енер ги ју пре ма де ци, ко ја ће вам до не ти мно го ин спи ра ци је. При чај те им при че из де тињ ства или им про чи тај те не ку ле пу при чу. Пре пу сти те се да нас ма шта њу, а су тра ће те се већ су о чи ти са ствар но шћу.

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

Пре и спи тај те се да нас. Сно ви или ам би ци је од ко јих сте од у ста ли са да би се по но во мо гли по ја ви ти као оп ци ја. Мо жда ће те би ти при мо ра ни на то да се су о чи те с по те шко ћа ма у ва шој тре нут ној си ту а ци ји.

VAGA 23.9- 23.10.

Evropa

НО ВИ САД: То пли је, са сун ча ним пе ри о ди ма и уме ре ном облач но шћу. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 3, а мак си мал на до 14 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: То пли је, уме ре но облач но, уз сун ча не пе ри о- де, и ве тро ви то. Ве тар слаб до уме рен, ју жни и ју го и сточ ни, у Ба на ту уме рен до по ја чан. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ре од 2 до 15 сте пе ни. СР БИ ЈА: Још то пли је и уме ре но облач но, са сун ча ним ин тер ва ли ма. Ве тар слаб до уме рен, ју жни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -3 до 17 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У сре ду вр ло то пло за ово до ба го ди не, а у по је ди ним кра је ви ма тем пе ра ту ра и пре ко 15 сте пе ни. Кра јем да на ки ша на се ве ру и за па ду, у че твр так пре под не ки ша се пре ме шта ка ис то ку и на сту па раз ве дра ва ње. У дру гој по ло ви ни сед ми це ма ло ни же тем пе ра ту ре, али и да ље из над про се ка. Ки ша по но во у пе так.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке мо гу има ти ути ца ја на ср ча не и це ре бро ва ску лар не бо ле сни ке. Мо гу ћи су гла во бо ља и вр то гла ви ца код осе тљи вих осо ба. Пре по ру чу је се и аде кват но оде ва ње.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

-2

Moskva

-8

Oslo

-4

St. Peterburg -6 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Пи та ма ла ка ми ла ма му: - За што имам та ко ду гач ке тре па ви це? - Па, да ти пу стињ ски пе сак не ула зи у очи - ре че ма ма. - А за што имам та ко круп не но ге?

- Да ти не упа да ју у пе сак. - Ма ма, а за што имам гр бе на ле ђи ма? - Да у пу сти њи имаш до вољ но во де. - Па, шта ја он да ра дим у Зоо-вр ту?

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

198 (3)

Slankamen

283 (21)

Jaшa Tomiћ

Apatin

271 (6)

Zemun

350 (16)

Bogojevo

240 (10)

Panчevo

358 (17)

Smederevo

498 (14)

Baч. Palanka 240 (26) Novi Sad

230 (26)

Tendencija opadawa, porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

168 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

232 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i porasta

Titel

274 (18)

NERA

Hetin

80 (4)

TISA

-27 (3)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

S. Mitrovica 402 (-11) Beograd

Kusiћ

302 (17)

48 (8)

Reшeњe:

DUNAV