Dnevnik 26.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PONEDEQAK 26. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23630 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NEKRETNINAMA I DAQE PADA VREDNOST

Ce na sta no va pre po lo vqe na za ~e ti ri go di ne

str. 5

IZABRAN ^ETVRTI LIDER DS-a

Dragan \i las od ju~e vo di de mo kra te

str. 2

RASPRAVA O ZAKONSKIM INICIJATIVAMA SKUP[TINE APV

Po li ti~ ka mi ste ri ja voj vo |an ske ra ~u ni ce SRPSKA PRIVREDA U BORBI ZA PRE@IVQAVAWE I ZA SLAMKU SE HVATA

Kri za zbri sa la 120.000 ma lih i sred wih pred u ze }a

str. 4

Foto: Tanjug

str. 3

DAN PRISAJEDIWEWA: Povodom obeleàvawa 25. novembra 1918. godine, Dana prisajediwewa Ba~ke, Banata i Barawe Kraqevini Srbiji, ju~e su gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi}, predsednik Skup{tine grada Sini{a Sevi}, predsednik Nacionalnog saveta buweva~ke nacionalne mawine Branko Pokorni} i Savez potomaka ratnika Srbije od 1912–1920. godine poloìli vence i cve}e na spomen-plo~u na zgradi (sada{wa Vojvo|anska banka na Trgu slobode) gde je odràna Velika narodna Skup{tina. Na sceni „Jovan \or|evi}” Srpskog narodnog pozori{ta ju~e je uprili~ena i Sve~ana akademija. str. 7

NASLOVI

JU^E POSLE PODNE NESRE]A NA NOVOSADSKOJ PODBARI

Politika

Zid se ob ru {io i ubio rad ni ka U TU@ILA[TVU ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL I JU^E SASLU[AVANI OSUMWI^ENI U AFERI „AZOTARA”

Sa {a Dra gin da nas pred is tra `nim su di jom

str. 13

SPORT

n VOJVODINA SE REMIJEM OPROSTILA OD NAVIJA^A

str. 14 – 18

n [AMPIONSKI HET-TRIK SEBASTIJANA FETELA

Reporta`e

2 Pravda i za srpske `rtve 2 Da~i}: Kosovo je oteto

Ekonomija 4 Otkazi se dele i kroz rupe u va`e}em zakonu

Dru{tvo 6 Zloupotreba mo}nog leka 6 Zrewaninska vlast poni`ava novinare

Novi Sad 9 Napreduje fasada novog Arhiva 9 Skupe ~arolije na snegu

Vojvodina 10 Smewena bez vaqanog obrazlo`ewa 10 Bawa Kawi`a proslavila 99. ro|endan

12 Od obora do kulena trnovit je put

Crna 13 No`em rawen zbog droge

Kultura 21 Pola veka prevodila~ko-spisateqske strasti

Maglovito Najvi{a temperatura 12 °S

POLiTikA

ponedeqak26.novembar2012.

PA RA STOS I PRO TEST NA [ET WA U BE O GRA DU

Prav da i za srp ske `r tve Pa ra stos srp skim `r tva ma ra to va de ve de se tih go di na pro {log ve ka i pro test na {et wa uli ca ma Be o gra da odr `a ni su ju ~e po vo dom oslo ba |a ju }e pre su de Ha {kog tri bu na la hr vat skim ge ne ra li ma An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u, s po ru kom da je ta pre su da sram na i uz ini ci ja ti vu da par la ment usvo -

ji re zlo lu ci ju o po {to va wu pra va iz be glih i prog na nih. Pa tri jarh srp ski Iri nej re kao je na pa ra sto su srp skim `r tva ma u Sa bor noj cr kvi u Be o gra du da Sr bi ja po {tu je Evro pu i da `e li da bu de s wom, ali ne po ce nu da se od ri ~e svo je sve te ze mqe.

no po ka zao da je u pi ta wu po li ti~ ki sud”. On je do dao da je SPC ne ma lo iz ne na |e na ~i we ni com da deo vi {eg i ni `eg kle ra Ka to li~ ke cr kve oslo ba |a ju }u pre su du hr vat skim ge ne ra li ma do vo di u ve zu s Bo gom. – Ka kve ve ze Bog ima s ne prav dom i ne ~o ve {tvom, ko je

ne }e osta ti ne ka `we no od su da Bo` jeg? – za pi tao je on. U~e sni ci pa ra sto sa su po tom pro {li od Sa bor ne cr kve do Do ma Na rod ne skup {ti ne na Tr gu Ni ko le Pa {i }a, gde je pred sed nik Ko a li ci je iz be gli~ kih udru `e wa Mi lo drag Lin ta

Da ~i}: Ko so vo je ote to Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da je si gur no da sa da {wa vlast ne }e pre da ti Ko so vo, ni ti iz da ti ze mqu, ali da Sr bi ja sad ni je u si tu a ci ji da dr ì Ko so vo pa ne da da ga ot mu jer je ono ve} ote to. On je, ko men ta ri {u }i po ziv pa tri jar ha Iri ne ja da vlast „za hva li Evrop skoj uni ji na ~lan stvu ako tre ba da se od rek ne Ko so va”, is ta kao da Sr bi ja mo è ka za ti da ne }e u EU, ali da joj ni ta da Ko so vo ne }e bi ti vra }e no. Da ~i} je re kao da Sr bi ja ide ka EU i da je to „na {e opre de qe we jer je to do bro za gra |a ne Sr bi je”. – Me ni ne tre ba ni ko da go vo ri {ta su na {i in te re si jer ja imam is ku stva i pam tim ka ko se ~e ka lo u re do vi ma za hleb i mle ko, ka kva je bi la si tu a ci ja po ~et kom ra ta, a ka kva ka da se on za vr {io – is ta kao je on. Da ~i} je na veo da su do bri od no si s Ru si jom pri o ri tet, ali da ih tek tre ba ja ~a ti i gra di ti i da se is ko ri sti auto ri tet ko ji ima Ru ska Fe de ra ci ja. – Ako ho }e da nas pri me u tu po ro di cu Za pa da, ne ka nas pri me ova kve ka kve je smo. Ali, ako tre ba da se od rek ne mo i od ri ~e mo, hva la im na po zi vu osta }e mo da ì vi mo svo jim ì vo tom, te {kim i mu ko trp nim, ko jim smo ì ve li 500 go di na – re kao je Iri nej. Pa tri jarh je, u ime Srp ske pra vo slav ne cr kve, po ru ~io dr àv nom vr hu da se {to te {we po ve è s Ru si jom jer je re~ o slo ven skoj bra }i „ko ja su nam uvek bi la pot po ra i na da kad nam je bi lo naj te è”. Go vo re }i o oslo ba |a ju }oj pre su di Ha {kog tri bu na la hr vat skim ge ne ra li ma za zlo ~i ne po ~i we ne u ak ci ji „Olu ja” 1995. go di ne, pa tri jarh je oce nio da je sud ti me raz ob li ~io se be, „ski nuo ma sku sa svog li ca i ko na~ -

pred sed ni ku par la men ta Ne boj {i Ste fa no vi }u uru ~io zah tev za odr `a va we po seb ne sed ni ce Skup {ti ne na te mu po {to va wa pra va iz be gli ca. Pa ra sto su su pri su stvo va li pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i}, pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i}, vi {e mi ni sta ra, pred sed nik Skup {ti ne Ste fa no vi} i ne ki po sla ni ci. Pre mi jer Da ~i} oce nio je da oslo ba |a ju }a pre su da Ha {kog tri bu na la za hr vat ske ge ne ra le An tu Go to vi nu i Mla de na Mar ka ~a pred sta vqa uda rac pro ce su po mi re wa i „ve li ki {a mar i sa mo u bi stvo Tri bu na la”. On je no vi na ri ma is pred Sa bor ne cr kve re kao da je „Olu ja” je dan od naj ve }ih zlo ~i na ko ji su se de si li po sle Dru gog svet skog ra ta na te ri to ri ji Evro pe.

dnevnik

IZA BRAN ^E TVR TI LI DER DS-a

\i las vo di de mo kra te Dra gan \i las je no vi pred sed nik De mo krat ske stran ke, od lu ~i li su de le ga ti 15. van red ne iz bor ne skup {ti ne DS-a, ko ji su ju ~e u Cen tru „Sa va” iza bra li no vo ru ko vod stvo stran ke, do ne li iz me ne Sta tu ta i Pro gram sku de kla ra ci ju. Za \i la sa je gla sa lo 2.386 de le ga ta, a za we go vog pro tiv kan di da ta Bra ni mi ra Ku zma no vi }a 368, dok je ne va è }ih li sti }a bi lo 70. Za po ~a snog pred sed ni ka De mo krat ske stran ke akla ma ci jom je ime no van Bo ris Ta di} na pred log no vo i- za bra nog li de ra DS-a Dra ga na \i la sa. Ka da je re~ o iz bo ru pot pred sed ni ka stran ke, Bo jan Paj ti} je do bio 2.312 gla so va, Na ta {a Vu~ ko vi} 1.946, Ve sna Mar ti no vi} 1.844, De jan Ni ko li} 1.881, Mi o- drag Ra ki} 1.828, Go ran ]i ri} 1.764, a Jo van Mar ko vi} 1.860. î tav stra na~ ki iz bor ni spek takl otvo rio je ta da jo{ uvek s po zi ci je li de ra Bo ris Ta di}. On je po ru ~io na van red noj iz bor noj skup {ti ni da je DS je di ni po li ti~ ki ~i ni lac spo so ban da tran sfor mi {e dru {tvo, ali da i sam ima po tre bu za re for ma ma ko je mo ra ju bi ti hra bre. – ê ka nas te àk po sao u bu du} no sti. Uko li ko DS na sta vi da jo{ vi {e raz vi ja pro ces di sku si je i po ka è sna gu da sam se be me wa, ima }e le gi ti mi tet da po no vo pre u- zme vlast vr lo br zo i na sta vi da no si bar jak slo bo de i de mo kra ti je. Ako ne po ka è mo tu sna gu, pla }a }e mo ce nu i to bi vi, ko ji }e te vo di ti DS, tre ba lo da ima te na umu – upo zo rio je Ta di}, i do dao da je on dao sve {to je mo gao da o~u va in te gri tet DS-a i po dig ne we gov uti caj u gra |an stvu. On je pod se tio na to da je DS for mi ran da bi se spre ~io rat u biv {oj Ju go sla vi ji i da bi se kre i ra la vi zi ja raz vo ja ze mqe, i na gla sio da bi stran ka tre ba lo da pred wa ~i u tom te {kom i kom plek snom po slu. Ta di} je kan di da ti ma za pred sed ni ka DS-a Dra ga nu \i la su i Bra ni sla vu Ku zma no vi }u po ru ~io da ih o~e ku ju te {ki da ni i da pre u zi ma ju ve li ku od go vor nost, ne sa mo za bu du} nost stran ke, Sr bi je i re gi o na ve} i za do pri nos iz grad wi mi ra i sta bil no sti. Ta di }ev ula zak u sa lu Cen tra „Sa va„ pro pra }en je bur nim apla u zom i skan di ra wem „Bo ri se, Bo ri se”, a ve li ki broj de le ga ta po zdra vio je do sa da {weg pred sed ni ka DS-a na no ga ma. Dra gan \i las, kao ka di dat za pred sed ni ka par ti je, po ru ~io je da ne po sto ji ni jed na ve li ka stvar u

Sr bi ji ko ju DS ni je ura dio, ali je, ka ko je is ta kao, i de li mi~ no od go vo ran zbog te {ke eko nom ske si tu a-

na vo de }i, iz me |u osta log, ime na Bo ja na Paj ti }a, Mi li ce De le vi}, Mi o dra ga Ra ki }a...

na~ ka po li ti~ ka ge ne ra ci ja mo ra da po vra ti po ve re we gra |a na. – Mi nu di mo Sr bi ji no vi spo ra zum po ko jem }e svi bi ti vred no va ni pre ma svom zna wu i re zul ta ti ma i po ko jem }e se ra di ti jav no. Ni ka da ne }e mo me wa ti obraz za xep – re kao je Paj ti}, i is ta kao da se Sr bi -

\i las je po zvao mi ni stre ko ji su bi li u pret hod noj Vla di da na pu ste me sta po sla ni ka u par la men tu Sr bi je

ci je u ze mqi. \i las je re kao da ta stran ka, ako `e li da vo di Sr bi ju, mo ra da se iz vi ni gra |a ni ma ko ji su je po dr `a va li, i do dao da je neo p hod no da se pod hit no na pra vi ja san plan za iz la zak iz kri ze. – Da se iz vi ni mo ne za to {to ni smo is pu ni li obe }a wa, ne go {to ni smo ura di li sve {to smo mo gli i {to je mno gi ma od nas kri za bi la iz go vor za sve – is ta kao je \i las, ko ji je po zvao mi ni stre ko ji su bi li u pret hod noj vla di da na pu ste me sta po sla ni ka u par la men tu Sr bi je. On je na ja vio da }e za dva me se ca pred gra |a ne iza }i s na ci o nal nim

pla nom u ~i jem fo ku su }e bi ti raz voj pre hram be ne in du stri je i po qo pri vre de, ener ge ti ke i in fra struk tu re. \i las je na ja vio da }e na toj no voj po li ti~ koj plat for mi DS kre nu ti da skla pa po li ti~ ke sa ve ze i tra `i po dr {ku gra |a na, is ta kav {i da su me |u de mo kra ta ma qu di ko ji mo gu re a li zo va ti plan opo rav ka Sr bi je sa {an som za svem

Tru li kom pro mis ^lan Glav nog od bo ra De mo krat ske stran ke kwi `ev nik Goj ko Te {i} je iz ja vio da je do go vor sa \i la som o Ta di }e vom po vla ~e wu iz iz bor ne tr ke u stran ci „tru li kom pro mis, ~i ja }e se ru `na stra na vr lo br zo po ka za ti„ i da to ni je za log za iz la zak DSa iz kri ze, ve} na pro tiv. – @ao mi je {to se Ta di} po vu kao jer ve ru jem da bi on mo gao pro na }i re {e we. Ovo je tru li kom pro mis. DS je u kri zi, i to je opa sno, ne sa mo po stran ku ne go i po Sr bi ju. I ne ve ru jem da }e mo ima ti sna ge da se s tim iz bo ri mo – oce nio je Te {i}.

\i las je upo zo rio na to da je u Sr bi ji sve ve }i jaz iz me |u onih ko ji ima ju i onih ko ji, kao gu bit ni ci u tran zi ci ji, ne ma ju, is ti ~u }i da je za to neo p hod na po mo} dr `a ve, na vo de }i osni va we dr `av nih pred u- ze }a u pre hram be noj in du stri ji i

ji nu di no vi spo ra zum s no vom ener gi jom i no vom po li ti~ kom ge ne ra ci jom, kao i da stran ka mo ra da is pra vi gre {ke ko je je ~i ni la u pro {lo sti, a ko je su do ve le do opa da wa po ve re wa me |u gra |a ni ma u re for me ko je je stran ka spro vo di la. Go vo re }i o raz lo zi ma zbog ko jih je DS iz gu bio maj ske iz bo re, Paj ti} je re kao da „gra |a ni vi {e ni su ve ro va li da je DS do sle dan u spro vo |e wu re for mi u ko je se kleo svih ovih go di na”. Vi {e pu ta po zdra vqen ve li kim apla u zom, Paj ti} je re kao da DS u me se ci ma

Ku da ide Ta di}? Ta di} ni je od ba cio mo gu} nost da }e po li ti~ ku ka ri je ru na sta vi ti u ne koj od me |u na rod nih in sti u ci ja, ali ni je mo gao da po tvr di da li }e to bi ti Sa vet Evro pe. „Ni sam se ba vio po li ti kom raz mi {qa ju }i o ka ri je ri, pro sto su iza zo vi, is ku {e wa i bor be i{li pre ma me ni. Ta ko }e bi ti i u bu du} no sti, ve ro vat no u ne kim me |u na rod nim in sti tu ci ja ma. Ko jim? Ne znam. Po mi wu se raz li ~i te in sti tu ci je na raz li ~i tim ni vo i ma, u ovom tre nut ku ne mam od go vor, a ka da ga bu dem imao re }i }u vam”, iz ja vio je Ta di} no vi na ri ma u pa u zi van red ne skup {ti ne DS. po qo pri vre di. Go vo re }i o uspe {nom slu ~a ju PKB-a, ~i joj se pri va ti za ci ji pro ti vio, re kao je da da nas kom bi nat vre di 600 mi li o na evra. – Pro tiv no mno gim taj ku ni ma ko ji su na vi kli da ku pu ju za je dan evro i on da bu du uspe {ni. Da li me zbog to ga vo le svi pred stav ni ci krup nog ka pi ta la, ne, a ne bih ni ja da sam na wi ho vom me stu – re kao je on. \i las je oce nio da je po treb no da se svi u stran ci od re de pre ma svo jim gre {ka ma jer „ni su svi isto ra di li i gre {i li pa ni su svi isto ni od go vor ni”, i po hva lio po stu pak pred sed ni ka DS-a Ta di }a ko ji je pre u zeo od go vor nost za iz bor ne re zul ta te i po vu kao se iz iz bor ne tr ke u stran ci. On je po ru ~io de mo kra ta ma da }e, ako bu de li der DS-a, bi ti naj qu }i pro tiv nik oni ma ko ji u~e {}e u vla sti ne sma tra ju pri vi le gi jom i bo ri ti se da ne bu du u DS-u. Dru gi kan di dat za pred sed ni ka stran ke Bra ni mir Ku zma no vi} re kao je da se kan di do vao za tu funk ci ju jer je de lio za bri nu tost za bu du} nost DS-a i Sr bi je i da ni je mo gao da }u ti u tre nut ku ka da se mo glo de si ti da DS osla bi, ve} je po nu dio do go vor za bo qu stran ku. Kan di dat za za me ni ka pred sed ni ka DS-a Bo jan Paj ti} je po ru ~io da DS vi {e ne sme po na vqa ti gre {ke ko je je ~i nio i da no va stra -

ko ji do la ze mo ra da po vra ti po ve re we gra |a na i da pru ì od go vor na „su {tin sko pi ta we” ka ko se mo è ì ve ti bo qe u Sr bi ji. Paj ti} je op tu ìo ak tu el nu vla da ju }u ko a li ci ju za pro gon ~la no va DS-a. – Po ~eo je pro gon, sva si la po li ti ~a ra i ta blo i da je pro tiv nas – re kao je kan di dat za za me ni ka pred sed ni ka DS-a. Skup {ti ni DS-a obra ti li su se i kan di da ti za pot pred sed ni ka stran ke, a naj vi {e pa `we pri vu kao je go vor {e fa ka bi ne ta ne ka da {weg pred sed ni ka dr à ve Ta di }a, Mi o dra ga Ra ki }a. – Vre me u ko jem je bi lo do voq no da se sa mo sta vi te na li stu, a da }e on da Ta di }ev ili ne ~i ji dru gi rej ting to da re {i je iza nas. Sva ko od nas, kao od go vo ran ~o vek, mo ra bi ti spo so ban da do no si gla so ve, i ako to ne shva ti mo, ne ko dru gi }e me wa ti Sr bi ju – is ta kao je Ra ki}, i po ru ~io da o svim funk ci o ne ri ma DS-a u bu du} no sti ~la no vi stran ke tre ba da su de na osno vu re zul ta ta, a ne na osno vu ono ga {to go vo re. Pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta Dra go qub Mi }u no vi}, i je di ni kan di dat za tu fun ci ju, po ru ~io je de mo kra ta ma da „tre ba ì ve ti za po li ti ku, a ne od po li ti ke“. Dra gan Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA Ko pi {e no vu isto ri ju Voj vo di ne? Re ~e ni ca pred sed ni ka Sr bi je iz re ~e na u No vom Sa du – da oni ko ji cr ta ju gra ni ce iz me |u Voj vo di ne i dru gih de lo va Sr bi je tre ba da ba ce olov ku – „iza zva la“ je ko men tar pot pred sed ni ka Po kra jin ske vla de Go ra na Je {i }a. „… Sa va i Du nav su sle de }i za hap {e we... ko im do zvo lio da nas po de le?“ Je {i} ka `e i ovo: „Ne slo ga u Voj vo di ni? Pa [e {eq je u Ha gu zbog ne slo ge, a gde ste Vi, g. Pred sed ni ~e, bi li u vre me Hrt ko va ca?” Je {i} ima pi ta we i za Ni ko li }e ve sa vet ni ke: „@pr ed sednik rs to ste Predsednik u napisali no vu istor ij u Vojv od ine, i li je sam izmi {qa?„ A po vo dom izja ve M la|an a D ink i}a da j e razl og nes porazuma na rela cij i pokrajinske i republ i~k e vlasti „stra h od istrage u R BV-u“ , J e{ i} kons tatuje:„ Kak ve sa mo veze ima pi tawe p o{tovawa Ustava i k riv i~no delo u

neko j banc i, bi la t o i RBV? N ev er ovatno! „

Trn u z dr av oj nozi De{ avawa oko Vojvodi ne i buxeta kom entarisao j e i li de r SPO-a Vuk D ra {kovi}: „Spus titi gard pr ema Vojvodini, ne za badati trn u zdravu nogu“, na ro dski }e Vu k Dra{kovi} n a „Twiter u“ .

Ima li gr an ice s K os metom? I DSS-ovci s u prati li {ta je Tom is lav Nik ol i} gov orio ovih dana u N ovom Sadu . @ivota S tar~ev i} ka`e n a laj ni : „Nikol i} j e izjavio da nema gran ice i zme|u Sr bi je i V ojvodine . A s Kosme to m, p re dsedn i~ e?„

Jeremi } n e}e stran~ar ew e Preds ed avaju}i Gen eraln oj skup{tin u UN Vuk Je re mi} ob av estio je svoje

fanove na la jni: „Ne plani ram odlaz ak i z DS-a, nit i da se upu{t am u bilo kakvo stran~ ar ewe. P re ds tavqam s voju zem qu na ~elu glavnog or gana Uj ediwe nih nacij a„.

Vuleki} predla`e na lajni: „Xombi} da zatra`i od @RadojicicIgor da se 2. decembra poslanicima oduzmu mobilni na ulazu u skup{tinsku salu. Da ne bi neko ’tvitnuo’”.

svojim fanovima: „Ako ti nije jasno za{to neko brani ne{to po cenu `ivota – raspitaj se odakle mu je `ena, odakle mu je majka, ili gde mu je ostala vikendica...“

]e vap i i ost al o

Kolektivna Maja

K’o brat brata

Skup {tina Srbij e nasta vq a danas rasp ravu o bu xe tu, p o{ to je u pe ta k prek in uta zb og foto- zanimacije ministra fi na nsija M la|ana Dinki }a, koji je uv redio DS sl ika ju}i wi hova pr azna me st a u sa li . N isu svi zad ovoqni odl uk om po tp re ds ednika pa rl amenta , PUPS-ovca Konst antina Arsen ovi}a da prekine s ednicu . LDP-ov ac Bojan \u ri} ka `e: „I kada se ovako pre kine se dnica o buxetu, n aravno da s vi misle da samo jedemo }eva pe i pri ~a mo o TW. Beda„.

„Tvitera{i„ se interesuju i za „zdravqe“ {efice Narodne partije Maje Gojkovi}. Novinar Slavi{a Leki} se pita: „A kako se to Narodna partija Maje Gojkovi} ’kolektivno’ prikqu~uje SNS-u? Ide Maja. Onda Gojkovi}eva. Zatim Maja Gojkovi}! Ko jo{?„ ^lanica DS-a Emina Kova~evi} na istu temu: „Maja samo da uzme ~lansku kartu ’Dveri’ i @ivkovi}eve stranke (ako je osnuje) i popunila je album„.

Ni{ta vi{e nije jasno ni ~lanici GO SPS-a Nata{i Dejanovi}: „Vi{e stvarno ne mogu da pohvatam gde je ko preleteo. Ne va`i ovde ona – Svaka ptica svome jatu, ve} zeznu}u te k’o brat brata„.

Pazi, „ tvi ta” se !

Raspitivawe

Slu~a j „tvito va wa„ p ro ~uo se i u Republic i Srpsko j. Novina r S ini{a

Novinarka Ksenija Vu~i}, supruga prvog potpredsednika Vlade, poru~uje

Starlete tre}eg doba Direktor Beoradske filharmonije Ivan Tasovac ima komentar u svom stilu: „Udru`ewe baka sponzoru{a ’Starlete tre}eg doba’ s posebnom pa`wom prati konkurs Ministarstva kulture za dodelu nacionalnih penzija„. S. St.

politika

dnevnik

ponedeqak26.novembar2012.

RAS PRA VA O ZA KON SKIM INI CI JA TI VA MA PO KRA JIN SKOG PAR LA MEN TA

Po li ti~ ka mi ste ri ja voj vo |an ske ra ~u ni ce Su de }i po po ru ka ma po kra jin skih i re pu bli~ kih zva ni~ ni ka, ak tu el na ras pra va u Skup {ti ni Sr bi je o ini ci ja ti va ma Skup {ti ne Voj vo di ne za iz me ne Za ko na o bu xet skom si ste mu i pred lo `e nog za ko na o bu xe tu za 2013. go di nu ne }e re lak si ra ti od no se iz me |u dve ad mi ni stra ci je. Na pro tiv, po li ti~ ka pre pu ca va wa ko ja do mi ni ra ju nad ar gu men ti ma, ~i ni se, “obe }a va ju” tek pro du bqi va we kri ze na re la ci ji Be o grad – No vi Sad. Na to upu }u ju ne sa mo na ja ve da voj vo |an ski pred lo zi ne }e bi ti pri hva }e ni ve} i ak tu el ne po ru ke mi ni stra fi nan si ja Mla |a na Din ki }a, ko ji je za ko no dav nu ini ci ja ti vu Skup {ti ne APV oka rak te ri sao kao “uj dur mu ko ja se po di gla zbog stra ha od is tra ge za ne na men sko tro {e we nov ca u RBV-u i Fon du za ka pi tal na ula ga wa ko je ovih da na tre ba po la ko da se po kre ne”. Iz RBV-a mi ni stru je, pak, od go vo re no da ta kvim iz ja va ma sam na no si mi li on ske {te te ban ci. A da su po li ti~ ka gle di {ta dva ni voa vla sti ap so lut no su prot sta vqe na po tvr di lo se i pre kju ~e, pri li kom sve ~a nog obe le `a va wa pri sa je di we wa Voj vo di ne Kra qe vi ni Sr bi ji, kroz po ru ke ko je su tim po vo dom iz ne li po kra jin ski ~el ni ci, s jed ne stra ne, i pred sed nik Sr bi je, s dru ge.

Zbog ova ko raz li ~i tih sta ja li {ta, te otvo re nih op tu `bi s naj vi {ih po zi ci ja u Re pu bli~ koj vla di, ali i po ru ka iz po kra jin ske ad mi ni stra ci je da }e i re pu bli~ ki bu xet mo ra ti pred Ustav ni sud, svi su iz gle di da }e se po li ti~ ki su ko bi No vog Sa da i Be o gra da na sta vi ti pred sud skim in stan ca ma. Pod se ti mo, po kra jin ska ad mi ni -

stra ci ja ve} je od Ustav nog su da za tra `i la oce nu ustav no sti Za ko na o bu xet skom si ste mu, a po kra jin ski pre mi jer Bo jan Paj ti} na ja vio je sud ske spo ro ve i zbog ovo go di {weg du ga re pu bli~ ke ka se Fon du APV za ka pi tal na ula ga wa ko ji bi, ka ko tvr di, mo gao iz no si ti i do de vet mi li jar di di na ra.

Vi {e ili ma we „Mi ste ri ja” da li }e Voj vo di na u 2013. go di ni do bi ti {est mi li jar di di na ra vi {e, ka ko to tvr di mi ni star Din ki}, ili de set mi li jar di di na ra ma we, ka ko tvr di po kra jin ski pre mi jer Bo jan Paj ti}, bi }e re {e na ve} pri li kom usva ja wa po kra jin skog bu xe ta za na red nu go di nu. Voj vo |an ski po sla ni ci }e o bu xe tu od lu ~i va ti u pr voj po lo vi ni de cem bra.

^i we ni ca je i da pro ble mi u fi nan si ra wa Voj vo di ne ni su na sta li tek od pro me ne vla sti na re pu bli~ kom ni vou, ni ti su po sle di ca raz li ~i tog ras po re da po li ti~ kih sna ga u voj vo |an skoj i Re pu -

bli~ koj vla di. Oni po sto je go di na ma. Na i me, od do no {e wa Usta va Sr bi je 2006. go di ne ni kad do sad ni su is po {to va ne od red be o vi si ni po kra jin skog bu xe ta. ^ak i kad je bi va lo da re pu bli~ ki bu xet no mi nal no za do vo qi fa mo znih voj vo |an skih “se dam od sto”, po kra jin ska ka sa je za ki da na. I to ne sa mo zbog pro ble ma u pre no su nov ca na me wog za ka pi tal na ula ga wa u Po kra ji ni – a ko ji, po Usta vu, mo ra da iz no si tri sed mi ne od na ve de nog ustav nog mi ni mu ma od se dam od sto – ve} i zbog to ga {to se u po kra jin ski bu xet ra ~u na ju i od re |e ne pa re ko je tu ni ka ko ne pri pa da ju: pre ko bu xe ta APV tran sfe ri {u se sred stva za is pla tu za ra -

da za po sle nih u obra zo va wu i lo kal nim sa mo u pra va ma u Po kra ji ni. Iako je re~ o nov cu na me we nom za fi nan si ra we nad le `no sti Re pu bli ke, a ne Po kra ji ne, taj no vac “upa ko van” je u po kra jin sku ka su, ~i me se stva rao pri vid da Voj vo di na ras po la `e sa se dam od sto re pu bli~ kog bu xe ta za fi nan si ra we svo jih in ge ren ci ja. O to me s ko li ko nov ca je re al no ras po la ga la po kra jin ska ad mi ni stra ci ja naj bo qe go vo re po da ci da su na ve de ni tran sfe ri za fi nan si ra we nad le `no sti Re pu bli ke ~i ni li i do dve tre }i ne iz no sa u po kra jin skom bu xe tu. ^i we ni ca je i da je po kra jin ska vlast u ra ni jim go di na ma pri li~ no sti dqi vo re a go va la na ta kva bu xet ska za ki da wa i kr {e wa Usta va, po ku {a va ju }i da pro ble me re {i unu tar par tij skim do go vo ri ma, ko ji su se obi~ no is po qa va li ne po voq no po in te re se Voj vo di ne. To, me |u tim, ni je ni ka kav ar gu ment no vim re pu bli~ kim vla sti ma da na sta vqa ju da us kra }u ju gra |a ne Voj vo di ne u de o bi fi nan sij skog ko la ~a i kr {e ustav ne ga ran ci je o fi nan si ra wu Po kra ji ne. Za to jed na ko iro ni~ no da nas zvu ~i i “ot kri }e” re pu bli~ kih po sla ni ka iz De mo krat ske stran ke i na ja va mi ni stra fi nan si ja i li de ra URS-a Mla |a na Din ki }a da se to pi ta we mo ra re {i ti do -

no {e wem za ko na o fi nan si ra wu APV. Ni po sla ni ci ma DS-a, ni li de ru URS-a ni ma lo ni je sme ta lo {to to ni je u~i we no u pret hod nom man da tu, ni ti {to je pre tri go di ne iz pr vog pred lo ga za ko na o nad le `no sti ma Vla da Sr bi je, ko jom je tad ru ko vo dio DS, iz bri sa no po gla vqe o fi nan si ra wu (ko je je tad pred lo `i la Vla da APV) i ti me to pi ta we pre pu {te no po li ti~ kim pre pu ca va wi ma. A ta pre pu ca va wa su ina ~e kqu~ ni “ar gu ment” i ka da se ovih da na u re pu bli~ kom par la men tu iz be ga va jed no stav na ustav na ma te ma ti ka, ko ju su, uz to, osmi sli li i pri hva ti li i ak te ri vla da ju }e ko a li ci je.

ugro èn rad tog fon da ako Skup {ti na Sr bi je ne usvo ji voj vo |an ske amand ma ne. On je ka zao i da su, zbog pret hod nog du ga Re pu bli ke, tre nut na po tra ì va wa iz vo |a ~a ra do va od Fon da 1,8 mi li jar du di na ra i da }e zbog ne do stat ka nov ca in ve sti ci o ni ci klus do dat no bi ti uspo ren. No, u re pu bli~ kom par la men tu iz ve sno ne }e bi ti po dr {ke za voj vo |an ske ini ci ja ti ve, o ko ji ma su se ve} na ga tiv no iz ja sni li i iz Vla de Sr bi je i iz vla da ju }ih po sla ni~ kih klu bo va te opo zi ci o ni DSS. So ci ja li sti su svo je sta vo ve bra ni li na ~el nim opa ska ma da ne }e do zvo li ti ugro à va we auto no -

Po kra jin ska vlast je u ra ni jim go di na ma pri li~ no sti dqi vo re a go va la na bu yet ska za ki da wa i kr {e wa Usta va, po ku {a va ju }i da pro ble me re {i unu tar par tij skim do go vo ri ma Mi ni star fi nan si ja tvr di da Voj vo di na pred lo è nim bu xe tom do bi ja 8,4 od sto za ga ran to va nih pa ra, od no sno vi {e od ono ga {to Ustav na la è. U tu ra ~u ni cu ne ve ru ju, me |u tim, po kra jin ski zva ni~ ni ci, ni ti ve }i na po kra jin skih po sla ni ka ko ji su iz gla sa li amand ma ne na pred lo è ni bu xet za na red nu go di nu. Voj vo |an ski ~el ni ci, na i me, upo zo ra va ju na to da }e zbog ne dav nih pro me na osno vi ce za ob ra ~un bu xe ta APV u Za ko nu u bu xet skom si ste mu, voj vo |an ska ka sa u na red noj go di ni bi ti us kra }e na za oko de set mi li jar di di na ra, na me we nih za ka pi tal na ula ga wa u Voj vo di ni. I ~el nik Po kra jin skog fon da za ka pi tal na ula ga wa Ne boj {a Ma len ko vi} tvr di da }e bi ti

mi je ni ti ne ki su pro tan pro ces, a ni na pred wa ci se ni su pre te ra no ba vi li ustav nom ma te ma ti kom, oni su ne ga ti van stav pre ma voj vo |an skim za kon skim ini ci ja ti va ma obra zla ga li oce na ma o neo p hod no sti bo qe kon tro le tro {we nov ca u Voj vo di ni. U po le mi ci ko ja je vo |e na pret hod nih da na do mi ni ra le su i opa ske da ni je ja sno da li se iz dva ja wa od se dam od sto za APV od no se na pri ku pqe ne pri ho de ili pla ni ra ne ras ho de dr `av nog bu xe ta. Me |u tim, Za kon o bu xet skom si ste mu ni je ni imao tu di le mu, kao ni re pu bli~ ki po sla ni ci ko ji su tad po dr `a li re {e we da se voj vo |an skih se dam od sto ra ~u na od bu xet skih ras ho da ko ji se fi nan si ra ju od po re skih pri ho da. B. D. Sa vi}

ekonomija

ponedeqak26.novembar2012.

dnevnik

SRP SKA PRI VRE DA U BOR BI ZA PRE @I VQA VA WE I ZA SLAM KU SE HVA TA

Kri za zbri sa la 120.000 ma lih i sred wih pred u ze }a Ka da je pre de se tak go di na tran zi ci ja kod nas po ~e la, o ma lom i sred wem bi zni su go vo ri lo se kao o za maj cu ko ji }e po kre nu ti pri vre du i otvo ri ti br zo mi lion no vih rad nih me sta. Sli ka tog de la pri vre de da nas je pri li~ no ne ve se la. Od po ~et ka 2008. go di ne pa do 2012. uga {e no je vi {e od 120.000 ma lih pred u ze }a i rad wi. Oni ko ji su op sta li bo re se da pre ì ve i mu ku mu ~e sa sku pim kre di ti ma i vi so kim da `bi na ma. To ne sa mo da im ote à va da qi rad ve} su ta ko zbog vi {ih ce na ne kon ku rent ni s ko le ga ma iz okru è wa. Je di no re {e we on da je sma we we pla ta za po sle ni ma, {to uti ~e na efi ka snost ra da. O to me ko li ko re dov no ma li i sred wi vra }a ju kre di te ne ma po da ta ka u Udru è wu ba na ka Sr bi je jer se oni sta ti sti~ ki vo de pod ko lo nom „prav na li ca„ za jed no s ve li kom pri vre dom. Sa mo pred u zet ni ci ima ju po seb nu ka te go ri ju, a po da ci Bi roa Udru è wa

ba na ka Sr bi je go vo re da je u doc wi 13,6 od sto wi ho vih zaj mo va, gde s iz mi re wem oba ve za ka sne du `e od 15 da na. S ob zi rom na to da je ta broj ka kod ve li ke

– Mi smo u~e stvo va li u pro gra mu sub ven ci o ni sa nih kre di ta Vla de Sr bi je, a sa da smo po kre nu li i svoj, gde da je mo zaj mo ve za li kvid nost na 12 me se ci –

Ban ke mo gu da po mog nu Sa ~i we ni co ma da kre dit na spo sob nost ma le pri vre de da nas ni je ohra bru ju }a sla è se i di rek tor Sek to ra za raz voj i sta nov ni {tvo u EFG Euro ban ci Vla dan Vi lo ti je vi}. – Ban ke ima ju po ten ci jal za na sta vak kre dit ne ak tiv no sti, ali su pri nu |e ne na to da s po seb nim opre zom upra vqa ju ri zi ci ma usled ogra ni ~e ne spo sob no sti pred u ze }a da se za du ù ju i re dov no ser vi si ra ju oba ve ze – ob ja {wa va Vi lo ti je vi}. – Kad god ima pro ble ma s ot pla tom, ra di mo ana li zu po slo va wa kli jen ta i nu di mo mo de le re struk tu ri ra wa. Sve za vi si od slu ~a ja: ne gde pro du à va mo rok ot pla te, da je mo grejs-pe riod ili uma wu je mo ka ma tu za od re |e ni pe riod. Tru di mo se da na |e mo re {e we ko je }e od go va ra ti i wi ma i na ma, ali to ni je uvek mo gu }e. pri vre de 17 od sto, ja sno je da se ma li i sred wi kao naj ra wi vi ji deo pri vre de jo{ do bro dr è. O to me ka ko im po mo }i pr vi ~o vek Opor tju ni ti ban ke Vla di mir Vu ko ti} ka è:

nav di sa go vor nik. – Kad zap ne s vra }a wem ra ta, uvek pa `qi vo ra di mo pro ce ne, i, uko li ko sma tra mo da ima {an se da se bi znis na sta vi, da je mo kli jen ti ma grejs-pe riod da se sta bi li zu ju.

Na à lost, de {a va lo se da ta kva kom pa ni ja ima dva kre di ta. Mi odo bri mo od go du, ali ko le ge ne }e pa pred u ze }e pro pad ne. [te ta, jer je ma la pri vre da ve li ki za ma jac za po {qa va wa, da ni je wih bi li bi smo na pr vom me stu u Evro pi po sto pi ne za po sle nih. U Folks ban ci se ta ko |e tru de da po mog nu. – Ban ka je svo jim in ter nim ak ti ma pro pi sa la stan dar di zo va ne uslo ve za re pro gram oba ve za za sve kli jen te pa i za ma la pred u ze }a i pred u zet ni ke – ka è Kri sti na Mar ko vi}. – Me |u tim, od stu pa wa od te od lu ke su do zvo qe na. Od lu ka o ne stan dard nim uslo vi ma za re pro gram oba ve za do no si se na osno vu spe ci fi~ no sti slu ~a ja ko ji se raz ma tra. Di rek tor po slov nog sek to ra i za me nik pred sed ni ka Iz vr {nog od bo ra u OTP ban ci Ivan Ra doj ~i} ka è da ban ke mo gu iz be }i bar deo pro ble ma ako pa -

`qi vo pra te {ta se do ga |a u tom seg men tu tr ì {ta – Na ma je di rekt na ko mu ni ka ci ja s kli jen ti ma zna ~aj na, po seb no kod MIS-a – na gla {a va Ra doj ~i}. – Mi od ko ri sni ka na {ih uslu ga naj bo qe mo è mo ~u ti ko je su im po tre be i iza }i im u su sret. Bit no je da s wi ma iz gra di mo od nos uza jam nog po ve re wa. Po seb no è li mo da po ve }a mo i ula ga wa i broj kli je na ta u agro bi zni su. Za to smo u sa rad wi s PKS-om za po ~e li se ri ju okru glih sto lo va u raz li ~i tim gra do vi ma na te mu kre di ti ra wa po qo pri vre de. @e li mo da od wih ~u je mo ko ji bi

NO VI PRO PI SI O RA DU (NE)]E POD STA ]I OT PU [TA WA RAD NI KA

Ot ka zi se de le i kroz ru pe u va `e }em Za ko nu

SU BO TI^ KOJ FIR MI NE PRE TI ZA TVA RA WE

Mle ka ra ve li ko gra di li {te Mle ka ra Su bo ti ca je ve li ko gra di li {te gde ni ~u no vi objek ti, in sta li ra no va opre ma i in ve sti ra ve li ki no vac u raz voj po slo va wa, {to je sa mo po se bi po tvr da da ne }e do }i do za tva ra wa fa bri ke, iz ja vio je di rek tor ovog pred u ze }a Mi lan Gru ji}. Gru ji} je po vo dom me dij skih na vo da da }e fa bri ka bi ti za tvo re na kao {to je to bio slu ~aj sa ne kim dru gim mle ka ra ko je je pre u- zeo In ve sti ci o ni fond “Sal ford”, vla snik i Mle ka re Su bo ti ca, oce nio da su u pi ta wu “ap so lut ne ne i sti ne”. Gru ji} je u in ter vjuu Ta njug u po ja snio da je u Mle ka ri Su bo ti ca u to ku uvo |e we no vog mo de la re or ga ni za ci je ra da, gde se po je di ne slu `be i po slo vi ko ji ni su spe ci jal nost mle ka re pre pu {ta ju dru gim pred u ze }i ma. Ti pro ce si se, pre ma Gru ji }u spro vo de u skla du sa tren dom po slo va wa u Evro pi, pa ta ko i u Sr bi ji, gde se sva ko spe ci ja li zu je za one po slo ve ko ji su mu osnov na de lat nost. “U na {em slu ~a ju, to je mle ko i mi se po ku {a va mo spe ci ja li zo va ti za ono {to naj bo qe zna mo da ra di mo”, kon sta to vao je Gru ji}.

Iz me ne Za ko na o ra du neo p hod ne su ra di ve }e flek si bil no sti tr ì {ta ra da, a ne da bi se rad ni ci lak {e ot pu {ta li, {to se ~e s to po p u l i s ti~ k i pri ka zu je, oce ni li su stru~ wa ci. – Ni je ta~ no, i zvu ~i po pu li sti~ ki, da ve li ki pri vred ni ci è le iz me ne Za ko na o ra du da bi mo gli da ot pu ste mno go qu di jer sa da to ne mo gu – re kla je za Ta njug de kan ka Fa kul te ta za fi nan si je, eko no mi ju i ad mi ni stra ci ju (FE FA) Ana Tr bo vi}. Po we n om mi { qe w u, ve } i pri vred ni ci jed no stav ni je mo gu da ot pu ste rad ni ke ta ko {to me wa ju si ste ma ti za ci je i na me ne fir me, dok ma li i sred wi bi znis to te è mo è da ura di, zbog ~e ga se te è od lu ~u je da za po sli qu de. – Uko li ko gle da mo sta ti sti ku, vi {e od po la mi li o na qu di je do bi lo ot kaz zbog kri ze i ~vr sto ve ru jem da to ne bi bi lo ta ko i da bi broj ka bi la mno go ni à da je Za kon o ra du dru ga ~i ji. Iz me |u osta log, bi lo bi mno go vi {e in ve sti ci ja u Sr bi ji – uka za la je Ana Tr bo vi}. Po woj, ot pu {ta wa su se ve} de si la i po red za ko na jer po sto j e „ru p e„ (u za k o n u) ko j e uvek mo gu da se is ko ri ste ka da su ve li ki pro ble mi u pi ta wu.

Mo ra da se me wa Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} na ja vio je da }e u 2013. bi ti pro me wen Za kon o ra du, ko ji }e da ti do pri nos bo qem po slov nom okru `e wu u Sr bi ji, pri vla ~e wu vi {e stra nih in ve sti to ra, ali }e isto vre me no za {ti ti ti pra va rad ni ka. – Za kon o ra du si gur no tre ba da bu de pro me wen i na to me se ra di – re kao je Da ~i}, i do dao da tre ba de fi ni sa ti u ko jem prav cu bi tre ba lo da idu te pro me ne. – Mo ra po sto ja ti eko nom sko-so ci jal ni di ja log po slo da va ca i rad ni ka i tre ba uva `i ti na ~e lo Usta va Sr bi je o prin ci pu so ci jal ne prav de u dru {tvu.

– Ni je pri ~a o to me ka ko lak {e ot pu sti ti ve} ka ko na pra vi ti ve }u flek si bil nost tr ì {ta ra da, gde vi me wa te rad na me sta, ka ko da pro duk tiv ne qu de da mo ti vi {e te i na gra di te, ne pro duk tiv ne ne i da pri vu ~e te vi {e in ve sti ci ja i otvo ri te vi {e no vih rad nih me sta – mi {qe wa je Ana Tr bo vi}. Ona je uka za la na to da je u jav n im pred u z e } i m a ma w e od tre }i ne qu di za po sle no u ne kom pro duk tiv nom de lu, dok su ve o ma ~e sto dve tre }i ne u ad mi ni stra ci ji, {to ni je odr ì vo pa fir ma ne mo è da bu de uspe {na i da se raz vi ja. Pred sed nik Uni je po slo dav ca Sr bi je Ne boj {a Ata nac ko vi} de li mi {qe we Ane Tr bo vi}, i na vo di da je ak tu el ni Za kon o ra du na sna zi ve} se dam go di na i da je pre va zi |en. – Od iz me na Za ko na o ra du o~e ku je mo sa mo flek si bil ni je oba ve ze i mo gu} no sti da se rad nik za po sli, a isto ta ko da mu pre sta ne rad ni od nos – do dao je Ata nac ko vi}. – U su prot nom, po slo da vac je osu |en na rad ni ka i mo è pro pa sti i oti }i u ste ~aj, ali rad nik je i da qe tu i mo è da tra ì sud skim pu tem na knad no, po sle ne ko li ko go di na, da mu se is pla te za ra de za ko je ni je bi lo pa ra. E. Dn.

im uslo vi fi nan si ra wa od go va ra li i da na {e uslu ge pri la go di mo to me ko li ko god je to mo gu }e. O~i gled no, ban ke su voq ne da na |u za jed ni~ ko re {e wa, sa mim tim i {an sa da se do we ga do |e je ve }a. Po mo} tre ba da pru ì i dr à va, pa `qi vim od re |i va wem oba ve za. Naj lak {e je po ve }a ti po rez ili tak su, ali… – To ne mo ra oba ve zno da zna ~i i ve }i pri hod u dr àv noj ka si. Na pro tiv, mno ga ma la i sred wa pred u ze }a se zbog to ga uga se. Sa mim tim je i pri hod ma wi – ka è dr De jan Eri}. D. Vu jo {e vi} VRED NOST RA DO VA U GRA \E VI NI PA LA 15 OD STO

Upo la ma we zi da mo po sve tu

Vred nost iz ve de nih gra |e vin skih ra do va iz vo |a ~a iz Sr bi je opa la je u tre }em kvar ta lu 15,5 od sto u od no su na isti pe riod la ne, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Vred nost ugo vo re nih ra do va je isto vre me no opa la 27,8 od sto. Vred nost ugo vo re nih ra do va na {ih pred u ze }a u ino stran stvu sma we na je 49 od sto. Od ukup ne vred no sti iz ve de nih ra do va u tre }em kvar ta lu, na te ri to ri ju Sr bi je ot pa da 93,7 od sto, a na ino stran stvo 6,3. Vred nost iz ve de nih ra do va na zgra da ma sma we na je 6,2 od sto, a na osta lim gra |e vi na ma 12,2 pro ce na ta. Naj ve }u gra |e vin sku ak tiv nost za be le `i li su iz vo |a ~i iz Be o gra da, ~ak 46,1 od sto od ukup ne vred no sti iz ve de nih ra do va. Sle de Ju `no ba~ ki okrug sa 6,8 od sto, Zla ti bor ski s 5,7 i Ra sin ski s 4,5 od sto, dok se u~e {}e osta lih okru ga kre }e od 0,1 do ~e ti ri od sto.

OPO RA VAK PRO ME TA NA BE O GRAD SKOJ BER ZI

Ak ci je naj vred ni je u ovom po lu go di {tu KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

110,8174

113,0790

115,6798

110,4782

Australija

dolar

89,4122

91,2369

93,3353

89,1385

Kanada

dolar

86,1655

87,9240

89,9463

85,9017

Danska

kruna

14,8561

15,1593

15,5080

14,8106

Norve{ka

kruna

15,1171

15,4256

15,7804

15,0708

[vedska

kruna

12,8744

13,1371

13,4393

12,8349

[vajcarska

franak

91,9723

93,8493

96,0078

91,6908

V. Britanija

funta

137,1163

139,9146

143,1326

136,6966

SAD

dolar

85,9583

87,7125

89,7299

85,6951

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 11. 2012. godine

Pro te kla sed mi ca do ne la je po ja ~a nu in ve sti ci o nu ak tiv nost ula ga ~a ko ja je do ma }e tr ì {te ak ci ja po di gla na naj vi {i ni vo u po sled wih {est me se ci. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja Be leks 15 po ras tao je 2,7 po sto, {to je naj ve }i in te zi tet ra sta na sed mi~ nom ni vou od pro le tos. Ova kor pa ak ci ja sti gla je do ni voa od 466 po e na, dok od po ~et ka go di ne no si mi nus od 6,6 od sto. Uku pan pro met u tr go va wu ak ci ja ma iz no sio je 3,1 mi li o na evra, a tr ì {tem su do mi ni ra le Ko mer ci jal na ban ka i Naft na in du stri ja Sr bi je Ak ci je naj ve }e do ma }e ban ke pod kon tro lom dr à ve, Ko mer ci jal ne, ko na~ no su za be le ì le ja ~i ot por na tr ì {tu, {to je na pre ~ac re zul ti ra lo ve li kim pro me tom i ra stom

vred no sti. Uku pan pro met u tr go va wu ak ci ja ma te ban kar ske usta no ve iz no sio je 86,9 mi li o -

sle 2,2 po sto, za vr {iv {i sed mi cu na ni vou od 1.017 di na ra. Tu ban ku dr `a va je ne dav no do ka pi -

na di na ra, a gro re a li za ci je ostva ren je na ni vou od 1.000 di na ra. Usled sla bi je po nu de, ak ci je te ban ke su kra jem ne de qe po ra -

ta li zo va la sa 100 mi li o na evra da bi „is pra ti la“ emi si ju ak ci ja ko ju su po ~et kom 2010. go di ne upi sa le me |u na rod ne fi nan sij -

ske in sti tu ci je i sa mim tim za dr `a la do mi nant nu vla sni~ ku po zi ci ju. So li dan pro met od 23,2 mi li o na di na ra re gi stro va la je i ni {ka AIK ban ka, uglav nom na ni vou od 1.550 di na ra, da bi u dru goj po lo vi ni ne de qe usle dio pad vred no sti na 1.500 di na ra s ma lim pro me tom. Na kon {to se po ~et kom sed mi ce no vo sad ska Raz voj na ban ka Voj vo di ne spu {ta la i is pod 600 di na ra, usle dio je ras tu }i trend, ko ji je po no vo po di gao ak ci je te ban ke pre ko ni voa od 700 di na ra. Skup {ti na te ban ke ko ja po slu je pod kon tro lom AP Voj vo di na usvo ji la je od lu ku o no voj do ka pi ta li za ci ji ko jom bi ovom emi ten tu tre ba lo obez be di ti do dat nih 15 mi li jar di di na ra za po pra vqa we ka pi tal ne ade kvat no sti.

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak26.novembar2012.

NE KRET NI NA MA I DA QE PA DA VRED NOST

KO IMA NAJ BO QU PO RE SKU PO LI TI KU?

Sr bi ja opet me |u naj go ri ma Na pr v om me s tu go d i { we li ste ze ma qa naj a trak tiv ni jih za ula ga we u po gle du po re ske po li ti ke na {li su se Mal di vi, na dru gom Ka tar a na tre }em Hong kong. Sle de Sin ga pur i Ir ska. Sr bi ja je za u ze la 143. po zi ci ju od ukup no 185 ze ma qa. Bo sna i Her ce go vi na se na ovoj li sti na {la na 118. me stu, Cr na Go ra na 114. a Ma ke do ni ja na vi so kom 20. me stu, po da ci su kon sul tant ske ku }e „Prajs Vo ter ha us Ku pers” i Svet ske ban ke. Od osta lih ze ma qa iz okru `e wa, Ru mu ni ja je na 154, Bu gar ska na 84. a Ma |ar ska na 124. po zi ci ji. U ka te go ri ji du `i ne tra ja wa pri ja ve po re za Sr bi ja je na 125. me stu, a po ukup nom bro ju po re za na 63. Na li sti naj bo qe pla si ra nih ze ma qa na {li su se i Uje di we ni Arap ski Emi ra ti, za u zev {i {e sto me sto, po tom Sa u dij ska Ara bi ja, dok je na 8. me stu Oman a 9. i 10. po zi ci ju de le Ki ri ba ti i Ma u ri ci jus. Pro se~ no iz dva ja we po re za na evrop skom ni vou je 42,6 od sto: u Ve li koj Bri ta ni ji je 35,5, [pa ni ji 38,7, Ne ma~ koj 46,8, u Fran cu skoj ~ak 68,3 a u Ita li ji 68,8 od sto.

Za ~e ti ri go di ne pre po lo vqe na ce na sta no va Po po da ci ma Za vo da za sta ti sti ku, u Sr bi ji se pro da je sve ma we sta no va, upr kos to me {to ce ne u po sled we ~e ti ri go d i n e kon s tant n o pa d a j u. Kva drat je da nas upo la jef ti ni ji ne go kra jem 2008. pa se sta no vi u cen tral nim zo na ma No vog Sa da, za ko je se ta da tra `i lo i do 2.000 evra po kva drat nom me tru, sa da nu de

Kva drat je da nas jef ti ni ji ne go 2008. pa se sta no vi u cen tral nim zo na ma No vog Sa da, za ko je se ta da tra ì lo i do 2.000 evra po kva drat nom me tru, da nas nu de po upo la ni òj ce ni po upo la ni òj ce ni. Di rek tor Pro da je u Agen ci ji „So lis” Dragan Rabati} ka è da je pad ce na i na da qe pri su tan, kup ci jo{ ni su kre nu li u re a li za ci ju ugo vo ra jer ~e ka ju da se ce ne jo{ sni ze, po la ze }i od in for ma ci je da su sta no vi kod nas jo{ uvek pre s ku p i, su d e } i po ce n a m a ne kret ni na u naj bli èm okru è wu i za ra da ma ko je se ostva ru ju u Sr bi ji. Ra ba ti} na vo di pri mer ne dav ne pro da je no vog nat pro se~ no kva li tet no iz gra |e nog sta na na iz u zet no le poj lo ka ci ji u No vom Sa du, od mah po -

red Du nav skog par ka, tri mi nu ta od cen tra, po 1.250 evra za kva drat, a ima sta no va i po ne {to po voq ni joj ce ni. S dru ge, pak, stra ne, na Sa te li tu, u sta ri joj zgra di pro dat je stan od 33 kva dra ta (ko ji su, uz dvo sob n e, naj v i { e tra ` e n i) za ukup no 22.000 evra, {to je iz u- zet no po voq na ce na. Sa go vor nik ka `e da se po ten ci jal nim kup ci ma otva ra ju ogrom n e {an s e za ku p o v i n u

jef t i n i j ih sta n o v a jer zbog ve li ke kri ze u ze mqi, ne za po sle no sti, gu bit ka po sla, zna ~a jan broj gra |a na osta je bez re dov nih pri ho da za `i vot pa je pri si qen na to da kroz pro da ju ne kret ni ne (i ku po vi nu ma w e) do l a z i do go t o v i n e. Sta no vi, o~i to, ne ma ju do wu gra ni cu vred no sti,jer tr `i {te ne kret ni na funk ci o ni {e po prin ci pu po nu de i po tra `we. Kup ci su ti od ko jih za -

Dr àv ne ce ne Dr à va je po ku {a la da pri vid no po dig ne vred nost ne kret ni na ma pa su ta ko naj sku pqi dr àv ni sta no vi iz gra |e ni u be o grad skim na se qi ma na me stu biv {ih voj nih ka sar ni po oko 1.300 evra za kva drat, a i Po re ska upra va kao dr àv na in sti tu ci ja go di na ma pre vi so ko vred nu je kva dra te po re skih ob ve zni ka da bi na pla ti la {to ve }i po rez na imo vi nu (iako je di sku ta bil no da li tre ba da se pla }a po rez na pro stor u ko jem se ì vi, ili sa mo na vi {ak stam be nih kva dra ta), kao da se na tr ì {tu ne kret ni na ve} ~e ti ri go di ne ni {ta ne de {a va.

vi si ce na – ne ona ko ja se mo è pro ~i ta ti u ogla si ma, ko ju pro da vac tra ì, ve} ona re a li zo va na. Gar so we re se ve }i nom pro da ju za oko 1.000 evra po kva dra tu, ma wi sta no vi za 700 do 800 evra, {to je sa mo do pre ne ku go di nu bi lo ne za mi sli vo. Za gar so we ru od 30 kva dra ta u We go {e voj uli ci tra ì se 29.000 evra, za 24 kva dra ta na Som b or s kom bu l e v a r u 21.000, a za sa lon ski stan od 120 kva dra ta u @e le zni~ koj s dva ula za i tri sa ni tar na ~vo ra, tro stra no ori jen ti san i ukwi èn – 110.000 evra. No vo sad sko No vo na se qe je du go bi lo na ce ni i dr à lo ce nu kva dra ta, me |u tim, ona je sa da pa la na oko 800 evra za kva drat dvo sob nog sta na, a po ne gde i ma we. Osim svet s ke eko n om s ke kri ze i sma we ne ku pov ne mo }i na {eg sta nov ni {tva, na pad ce na sta no va uti ca lo je i to {to je pod hi po te ka ma bli zu mi lion sta no va, mno ge se ovih da na ak ti vi ra ju i sta no vi nu de u bes ce we sa mo da bi se du go vi na pla ti li. S dru ge, pak, stra ne, ne mo gu }e je da se kva drat kod nas vi {e ce ni ne go u su sed nim dr à va ma. U So fi ji, na pri mer, ce na kva dra ta se kre }e iz me |u 900 i 1.300 evra, u Bu d im p e { ti od 1.000 do 1.300, u Za gre bu oko 1.600, ko li ko i Be o gra du, s tim {to je ku pov na mo} udvo stru ~e na u od no su na nas. R. Da u to vi}

IN FLA CI JA NE ]E PO BE SNE TI

Po sku pqe wa dik ti ra ku pov na ne mo} Pro fe sor ban kar stva i fi nan si ja na Fa kul te tu za in ter n a c i o n al n i me n ax m ent Evrop skog uni ver zi te ta u Be o g ra d u do c ent dr To mi slav Todorovi} iz ja vio je u No vom Sa du da in fla ci ja ne }e iza zva ti no vi ce nov ni udar. On je re kao Ta nju gu da do ne kog zna ~aj ni jeg i ma sov ni jeg po ve }a wa ce na ne }e do }i, bez ob zi ra na to {to je, ka ko je re kao, in fla ci ja odav no pre {la pla ni ra nih de vet pro ce na ta i tre nut no je na ni vou od oko 12 po sto. – Po ve }a we ce na je te {ko iz vo dqi vo u si tu a ci ji ka da je do tok nov ca slab i ka da je kre dit no-mo ne tar na po li ti ka ve o ma re strik tiv na – re kao je To do ro vi}, do da ju }i da su i tr gov ci sve sni ~i we ni ce da je ku pov na mo} gra |a na na iz u zet no ni skom ni vou pa im, ka ko je ka zao, ne ide u pri log da po di `u ce ne. On je ka zao da je svim tr gov ci ma ko ji se pri pre ma ju za pe riod pra zni ka ko ji do la zi, u ci qu da u tom pe ri o du is ko ri ste tra di ci o nal nu po tro {a~ ku gro zni cu i pro da ju {to ve }e ko li ~i ne ro be, a ne da zbog even t u a l n og po v e } a w a ce n e ri zi ku ju da im ro ba osta ne ne pro da ta.

ponedeqak26.novembar2012.

dru[tvo

dnevnik

LE ^E WE AN TI BI O TI CI MA NA SVO JU RU KU SVE ^E []E

Zlo u po tre ba mo} nog le ka

AKRE DI TO VAN JO[ JE DAN IN TER DI SCI PLI NAR NI MA STER STU DIJ SKI PRO GRAM UNS-a

No va zna wa za pro fe so re stru~ nih pred me ta

Na ci o nal na Ko mi si ja za akre di ta ci ju i pro ve ru kva li te ta akre di to va la je, 26. ok to bra, jo{ je dan (no vi) in ter di sci pli nar ni ma ster stu dij ski pro gram Uni ver zi te ta u No vom Sa du – Pro fe sor stru~ nih pred me ta, na srp skom i ma |ar skom je zi ku. Taj di plom ski aka dem ski pro gram re zul tat je Tem pus pro jek ta „Ma ster pro gram me for Su bject Te ac hers in Ser bia – MASTS”, a {ko lo va }e bu du }e pro fe so re stru~ nih pred me ta in `e wer skih, me di cin skih i eko nom sko-prav nih stru ka u sred wim stru~ nim {ko la ma u ko ji ma se na sta va iz vo di na srp skom ili ma |ar skom je zi ku.

ka dra (na pri mer, elek tro in `e wer ko ji pre da je ne ki stru~ ni pred met u sred woj teh ni~ koj {ko li na svo jim stu di ja ma ni je imao po me nu te PPM-pred me te, a ta zna wa i ve {ti ne je su ve o ma va `na u obra zov no-vas pit nom ra du s u~e ni ci ma). No vi stu dij ski pro gram UNS-a tra je jed nu {kol sku go di nu, od no sno dva se me stra, a uslov za upis je da je kan di dat za vr {io ~e tvo ro go di {we osnov ne aka dem ske stu di je (naj ma we 240 ESPB-a) u srod nim obla sti ma: teh ni~ ko-teh no lo {ke, eko nom ske, prav ne, po qo pri vred ne i me di cin ske na u ke. U skla du s osnov nom de lat no {}u sred wih

Pri ja ve do kra ja no vem bra Za in te re so va ni za upis na ovaj aka dem ski stu dij ski ma ster pro gram, uko li ko is pu wa va ju pred vi |e ne uslo ve, mo gu kon ku ri sa ti do kra ja ovog me se ca. Do dat ne in for ma ci je i de ta qan opis i sa dr `aj pro gra ma Pro fe sor stru~ nih pred me ta u sred wim stru~ nim {ko la ma, do stup ne su na saj tu: http://uc ro.uns.ac.rs. Ma ster pro gram obez be di }e stu den ti ma ko ji ga upi {u da, po red stru~ nih, stek nu i neo p hod ne pe da go {ke, psi ho lo {ke i me to di~ ke kom pe ten ci je za rad u na sta vi, {to bi tre ba lo da do pri ne se po boq {a wu kva li te ta na sta ve stru~ nih pred me ta u od go va ra ju }im sred wim {ko la ma. Pod se ti mo na to da, u skla du sa Za ko nom o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa, svi ko ji se {ko lu ju za rad u na sta vi u osnov nim i sred wim {ko la ma mo ra ju ima ti za vr {en ma ster ni vo (pe to go di {we stu di je) i 36 ESP-bo do va iz pe da go {kog, psi ho lo {kog i me to di~ kog obra zo va wa. Ta ko je ovaj in ter di sci pli nar ni ma ster pro gram Uni ver zi te ta u No vom Sa du na me wen oni ma ko ji su di plo mi ra li na fa kul te ti ma ~i jim stu dij skim pro gra mi ma ni je ob u hva }e no {ko lo va we na stav ni~ kog

stru~ nih {ko la, stu dij ski pro gram je kon ci pi ran u tri mo du la: in `e wer ski, me di cin ski i prav no-eko nom ski. Ba zi~ ni pred me ti su iz do me na psi ho lo {kih, pe da go {kih i me to di~ kih di sci pli na, s oba ve znom prak som u {ko li od go va ra ju }eg pro fi la. Ta ko |e, tu je i 19 iz bor nih pred me ta, ko ji ma ster stu den ti ma omo gu }a va ju da stek nu do dat ne kom pe ten ci je. S ob zi rom na in ter di sci pli nar nost pro gra ma, re a li zo va }e ga na stav ni ci i sa rad ni ci fa kul te ta u sa sta vu UNS-a: Fi lo zof skog, Pri rod no-ma te ma ti~ kog, Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, Me di cin skog, Eko nom skog, Teh ni~ kog „Mi haj lo Pu pin” i Pe da go {kog. [kol sku prak su stu den ti }e iz vo di ti u 12 sred wih stru~ nih {ko la i gim na zi ja u No vom Sa du i Su bo ti ci. V. ^e ki}

VI [E OD 600 OR GA NI ZA CI JA TRA @I BO QU SO CI JAL NU ZA [TI TU NAJ SI RO MA [NI JIH

Za us po sta vqa we fon da za so ci jal no ukqu ~i va we Vi {e od 600 or ga ni za ci ja gra |an skog dru {tva, ko je su oku pqe ne u mre ì „Kon takt” or ga ni za ci ja ci vil nog dru {tva, Mre à pro tiv si ro ma {tva, Mre à or ga ni za ci ja za de cu Sr bi je, Mre à „@e ne„ upu ti le su zva ni~ nim dr àv nim or ga ni ma ini ci ja ti vu za us po sta vqa we po seb nog fon da za so ci jal no ukqu ~i va we. U ini ci ja ti vi se is ti ~e da bor ba pro tiv si ro ma {tva i so ci jal ne is kqu ~e no sti tre ba da bu de je dan od pri o ri te ta dr àv ne po li ti ke. Po {to je u Sr bi ji sve iz ra è ni ja raz li ka i ne jed na kost u dru {tvu, sve je ve }i i te ì po lo àj naj u gro è ni jih gru pa, od ko jih mno ge ni su u si ste mu so ci jal ne za {ti te. Uko li ko te ì mo sta bil nom raz vo ju dru {tva, neo p hod no je us po sta vqa we so ci jal ne ko he zi je, a za to su po treb ni svi ras po lo ì vi re sur si, is ti ~e se u ini ci ja ti vi. Do da ju da tre nut na iz dva ja wa za naj si ro ma {ni je gra |a ne ni su do voq na, a u vre me eko nom ske kri ze, ko ja naj vi {e i po ga |a si ro ma {ne, iz dva ja wa iz bu xe ta ne sme ju da se sma wu ju. Do dat no, zbog ne do voq ne po ve za no sti i sa rad we svih ak te ra, ne ostva ru je se pu ni efe kat i is ko ri {}e nost ~ak ni po sto je }ih sred sta va. Po u ~e ni is ku stvi ma dr à va u re gi o nu ko je su pro {le sli ~an pro ces, te or ga ni za ci je sma tra ju da je neo p hod no us po sta vi ti me ha ni zam ko ji }e omo gu }i ti da se u

ve li koj me ri ko ri ste po sto je }i pro gra mi fi nan sij ske po dr {ke u pro ce su evrop skih in te gra ci ja, kao {to su pa re iz pret pri stup nih fon do va. Dr `a va mo ra ko ri sti ti tu mo gu} nost jer ona mo `e do pri ne ti po ve }a wu svo ta za pro gra me so ci jal nog ukqu ~i va wa is kqu ~e nih gru pa. Fond za so ci jal no ukqu ~i va we bi, sma tra ju, no vac ko ji u bu xe tu po sto ji za raz voj pro gra ma i uslu ga za raz li ~i te so ci jal ne gru pe ko ri stio efi ka sni je i de lo tvor ni je na~. U isto vre me, fond za so ci jal no ukqu ~i va we bi omo gu }io ve }u ap sorp ci ju evrop skih pri stup nih fon do va. Na kra ju kra je va, osni va we ta kvog fon da po sla lo bi ja san sig nal i gra |a ni ma i EU da se Sr bi ja ozbiq no po sve }u je re {a va wu pro ble ma si ro ma {tva, so ci jal ne is kqu ~e no sti, dis kri mi na ci je i ne to la ran ci je, uz us po sta vqa we tran spa rent nih pro ce du ra u tro {e wu bu xet skih pa ra. Ini ci ja ti va je upu }e na mi ni stri ma u Vla di Sr bi je, me na xe ru Ti ma za so ci jal no ukqu ~i va we i sma we we si ro ma {tva pri ka bi ne tu pot pred sed ni ce za evrop ske in te gra ci je @ar ku [un de ri }u, {e fu sek to ra ope ra ci ja De le ga ci je EU u Sr bi ji Mar ti nu Ker nu i za me ni ku di rek to ra Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Og we nu Mi ri }u. Q. Ma le {e vi}

Iako epi de mi je gri pa jo{ ne ma, pa ta ko ne ma ni kom pli ka ci ja zdra vqa ko je bi zah te va le le ~e we an ti bi o ti ci ma, u apo te ka ma {i rom Voj vo di ne be le ì se po ve }a we wi ho ve po tro {we. Bol u gr lu, drh ta vi ca ili bo lo vi u mi {i }i ma i gla vi naj ~e {}e se le ~e i bez od la ska kod le ka ra, ali to ne zna ~i i bez le ko va. An ti bi o ti ci su u ovom slu ~a ju naj po pu lar ni ji me di ka men ti, a qu di im pri da ju ma gi~ na svoj stva u svim slu ~a je vi ma kad se ja ve ne ki zdrav stve ni pro blem. Apo te ka ri ka ù da je ku po vi na an ti bi o ti ka na svo ju ru ku, da kle bez re cep ta, uobi ~a je na po ja va, a lek se ku pu je ne sa mo kad se sum wa na grip ve} i kao pre ven ti va od pre hla de. – Zlo u po tre ba an ti bi o ti ka, ko ji su, ina ~e, mo} no sred stvo u bor bi pro tiv bak te rij skih in fek ci ja, mo è do ne ti vi {e

{te te ne go ko ri sti – ka `e far ma ce ut Ni ko la Jo vi}. – Gra |a ni naj ~e {}e ne zna ju da se vi ru sne in fek ci je di saj nih pu te va ne le ~e an ti bi o ti ci ma jer taj lek ne de lu je na vi ru se ve} sa mo na

va we do zi ra wa. Oni ko ji ovaj pre pa rat uzi ma ju na svo ju ru ku naj ~e {}e ne zna ju pra vil no da ga do zi ra ju ni ti ga uzi ma ju do voq no du go. Na i me, uko li ko se lek uzi ma dan-dva, a pre ki ne ~im ne -

Bak te ri je sve ot por ni je Po da ci po ka zu ju da u Evro pi sve ve }i broj re zi stent nih bak te ri ja pred sta vqa ras tu }i pro blem. Naj ni ì pro cen ti re zi stent nih bak te ri ja izo lu ju se u skan di nav skim ze mqa ma, znat no vi {i na ju gu Evro pe, gde je i po tro {wa an ti bi o ti ka ve }a, ma da i dru gi fak to ri ima ju zna ~a ja, kao {to su kva li tet bol ni~ ke ne ge, imu ni za ci ja i so ci jal ni fak to ri. bak te ri je. Sa mo ako se na tu in fek ci ju na do ve è i bak te rij ska, {to mo è utvr di ti sa mo le kar pri li kom pre gle da, sa ve tu je se uzi ma we an ti bi o ti ka, ali opet sa mo na pre po ru ku le ka ra. Pra vil na upo tre ba an ti bi o ti ka zah te va i stru~ no od re |i -

sta nu pr vi simp to mi bo le sti, or ga ni zam se na vi ka va na lek ta ko da u ne koj na red noj in fek ci ji le ~e we tim pre pa ra tom ne }e bi ti efi ka sno. An ti bi o ti ci se mo gu do bi ti o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa, ali da bi se do bio na re cept,

neo p hod no je oti }i do iza bra nog le ka ra, {to zna ~i i ~e ka we is pred or di na ci je. Za to se mno gi od lu ~u ju na sa mo le ~e we i ku po vi nu le ka na svo ju ru ku. – An ti bi o tik se ~e sto uzi ma i kao pre ven tiv ni lek, {to je po seb no opa sno – ka è dr Sne à na [a ki}. – ê sto se mi sli da, uko li ko se uzme s pr vim simp to mi ma pre hla de, bo lest se ne }e da qe raz vi ja ti pa }e ozdra vi ti i pre ne go {to su se raz bo le li ili da uzi ma wem an ti bi o ti ka ne }e vi {e bi ti za ra zni za svo ju oko li nu. Sve su to za blu de ko je po ti ~u od ne zna wa. Uzi ma ju }i lek na svo ju ru ku oni ne zna ju ni {ta le ~e, a uko li ko zbog vi ru sne in fek ci je even tu al no do |e do upa le plu }a ili mo `da nih op ni, upo tre ba an ti bi o ti ka }e da ih ma ski ra pa }e se te {ko di jag no sti ko va ti. J. Bar bu zan

FLO TA MI RA „MIR NO MO RE SR BI JE” OBE LE @I LA PR VU DE CE NI JU

Po zi tiv nom ener gi jom gra de bu du} nost Sred wo {ko la ci iz no vo sad ske [ko le za osnov no i sred we obra zo va we „Mi lan Pe tro vi}“ i iz Gim na zi je „20. ok to bar“ iz Ba~ ke Pa lan ke i wi ho vi na stav n i c i, u~e s ni c i pro j ek t a „Mir no mo re – Fri e den sflot te“, bi li su mi nu log vi ken da do ma }i ni |a ci ma, na stav ni ci ma i ski pe ri ma iz Sa ra je va, â kov ca, Va ra `di na i Austri je ko ji su do {li da s do ma }i ni ma pro sla ve pr vu de ce ni ju u~e {}a Sr bi je u tom me |u na rod nom mi rov nom pro jek tu. Da je ide ja Austri jan ca Kri sti j a n a Vin k le r a, osni v a ~ a Udru è wa „Mir no mo re – Fri e den sflot te„, da de cu i mla de iz raz li ~i tih re pu bli ka biv {e Ju go sla vi je i iz Austri je po ve è na za j ed n i~ k om dru ` e w u kroz jed n o n e d eq n u plo v id b u Ja dra nom, do bi la svo ju po tvr du kroz prak su, po ka za li su mi nu log pet ka ve} ra dost, sr da~ ni za gr qa ji i po qup ci pri su sre tu go sti ju i do ma }i na pred am ba sa dom Re pu bli ke Austri je u Be o gra du, ko ja je bi la i pr va sta ni ca tro dnev nog dru è wa. – Mi ni star stvo spoq nih po slo va Re pu bli ke Austri je }e i ubu du }e po dr à va ti taj pro je kat jer on do pri no si po mi re wu u re gi o nu – re kao je am ba sa dor Austri je u Be o gra du dr Jo ha nes Ajg ner na pri je mu za „mir no mor ce“. Go vo re }i o evro in te gra ci ja ma, am ba sa dor Austri je je pod se tio na to da je Evrop ska uni ja svoj stav da sve ze mqe Bal ka na ima ju po ten ci jal da joj se pri kqu ~e, ozva ni ~i la pre bez ma lo de ce ni ju na Sa mi tu u So lu nu. – Dve go di ne ka sni je Hr vat ska je za p o ~ e l a pre g o v o r e o pri kqu ~e wu i uspe {no ih je okon ~a la, {to je ve o ma va `no jer po ka zu je da se i ze mqa s te {kom rat nom pro {lo {}u mo è pri kqu ~i ti Evrop skoj uni ji, a isto vre me no to je i pu to kaz osta lim ze mqa ma iz re gi o na,

Do ma }i ni su go sti ma po ka za li No vi Sad

od ko jih je Cr na Go ra naj vi {e od ma kla u pre go vo ri ma, a i Sr bi ja je na do brom pu tu, i ja se na dam da }e pre go vo ri o we nom ula sku po ~e ti ve} do kra ja ove ili po ~et kom na red ne go di ne – re kao je dr Ajg ner. ^lan Glav nog od bo ra „Mir nog mo ra“ Gre gor Mar tin je,

po ro di ca, tu su de ca s psi ho fi zi~ kim i dru gim smet wa ma u raz vo ju, iz be gli ce, bez ob zi ra na et ni~ ko, so ci jal no, kul tur no ili je zi~ ko po re klo – re k ao je Gre g or Mar t in. – Flo tu mi ra ove go di ne ~i ni li su pri pad ni ci 25 na ci ja iz 20 ze ma qa. Ta ko or ga ni zo va nom

U Flotu mira u~esnici dolaze iz de~jih sela, vaspitnih domova, nepotpunih porodica, tu su deca s psihofizi~kim i drugim smetwama u razvoju, izbeglice, bez obzira na etni~ko, socijalno, kulturno ili jezi~ko poreklo pod se }a ju }i na po ~et ke pro jek ta 1994. go di ne, ka da je na tri bro da je dri lo tek 17 de ce s Bal ka na, re kao da je da nas to naj ve }i me |u na rod ni so ci jal no-pe da go {ki mi rov ni pro je kat, u ko jem vi {e od 1.000 de ce i mla dih sva kog sep tem bra plo vi na 112 bro do va. – Da nas u Flo tu mi ra u~e sni ci do la ze iz de~ jih se la, vas pit nih do mo va, ne pot pu nih

plo vid bom, `i ve }i za jed no na jed nom bro du, oni se u~e pre va z i l a ` e w u i od b a c i v a w u pred ra su da, to le ran ci ji, ne na sil nom re {a va wu pro ble ma i {i r e w u raz u m e v a w a me | u na ro di ma. Ko or di na tor ka „Mir nog mo ra“ iz BiH Pav ka Ili} zna ~aj tog pro jek ta, u ko jem po sa de iz te dr `a ve je dre od 2000. go di ne, vi di u ~i we ni ci da on mla di ma raz -

li ~i tih na ci o nal no sti i ve ro i spo ve sti omo gu }a va da se po ve `u, upo zna ju i us po sta ve pri ja teq stva ko ja ni ka da ne }e pre sta ti. I ma da su se naj ka sni je ukqu ~ i l i, pre osam go di na, s u~e ni~ kim po sa da ma, po re ~i ma ko or di na to ra „Mir nog mo ra“ iz Hr vat ske Kru na Var ge, u tom pro jek tu Hr vat ska je i pre to ga u~e sto va la ta ko {to je srp skim i bo s an s kim po s a d a m a obez be |i va la ski pe re. – Od 2003. go di ne ne vla di na or ga ni za ci ja „Fe sti val eko lo {kog po zo ri {ta za de cu“ iz Ba~ ke Pa lan ke ukqu ~i la se u pro je kat kao pr vi zva ni ~an part ner iz Sr bi je i od ta da, pod na zi vom „Flo ta mi ra – Mir no mo re Sr bi je“, u~e stvu je sva ke go di ne s tri bro da, a za jed no s bro do vi ma ~i je su po sa de iz Hr vat ske i Bo sne i Her ce go vi ne, unu tar Flo te, ~i ni gru pu „KBS – Mir no mo re“ – re kla je ko or di na tor ka „Mir nog mo ra“ Sr bi ja Mi li ca Er ceg. – Mor na ri ma „Mir nog mo ra„ iz Sr bi je 2007. go di ne pri kqu ~i la se [O SO „Mi lan Pe tro vi}“ iz No vog Sa da, sle de }e go di ne Gim na zi ja „20. ok to bar“ iz Ba~ ke Pa lan ke, a la ne i O[ „Pe te fi [an dor“ iz No vog Sa da, ta ko da je za ovih de set go di na oko 80 de ce i mla dih i wi ho vih na stav ni ka iz te tri {ko le je dri lo „Mir nim mo rem“. Pr vog da na dru `e wa do ma }i ni su go sti ma po ka za li Be o- grad, u su bo tu su se uspo me ne na ne za bo rav ne da ne na je dri li ca ma evo ci ra le u No vom Sa du, a u ne d e q u u Ba~ k oj Pa l an c i i Ilo ku, sve do ra stan ka i obe }a wa da }e do go di ne po no vo za jed no pu ni ti ve trom je dra. D. De ve ~er ski

NDNV PRO TE STU JE ZBOG OD NO SA PRE MA „SED MOJ SI LI”

Zre wa nin ska vlast po ni à va no vi na re Ne za vi sno dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne iz ra zi lo je naj o {tri ji pro test zbog na ~i na na ko ji se pred stav ni ci Skup {ti ne gra da Zre wa ni na od no se pre ma no vi na ri ma ko ji iz ve {ta va ju o ra du lo kal nog par la men ta. NDNV je upo zo ri lo na to da, ne sa mo da je u pe tak od lu ~e no da se no vi na ri ma za bra ni ula zak u skup {tin sku sa lu to kom sed ni ce lo kal nog par la men ta ve} su oni bi li iz lo è ni po ni à va wu i {i ka ni ra wu. “No vi na ri su upu }e ni da rad Skup {ti ne pra te s unu tra {weg bal ko na, gde ne ma osnov nih uslo va za rad i gde su ih do ~e ka -

li sme }e, pa u ~i na i ras ho do van na me {taj. Na kon ula ska na bal kon, za kqu ~a ni su i ni su mo gli iza }i iz we ga dok im to ni je odo bri lo obez be |e we Skup {ti ne, ~i me im je ogra ni ~e na i slo bo da kre ta wa”, upo zo ri lo je to no vi nar sko udru è we. U sa op {te wu za jav nost, NDNV je na gla sio da ta kav tret man no vi na ra naj bo qe go vo ri o na me ra ma vla sti, i is ta kao da oni ko ji mal tre ti ra ju i po ni à va ju no vi na re, one mo gu }a va ju }i im rad, uvek ima ju lo {e na me re i è le ne {to da sa kri ju. “NDNV zah te va od zre wa nin skog par la men ta da pod hit no

omo gu }i rad na {im zre wa nin skim ko le ga ma, a o ovom slu ~a ju oba ve sti }e mo me |u na rod ne or ga ni za ci je ko je se ba ve za {ti tom me dij skih slo bo da”, za kqu ~u je se u sa op {te wu. Skup {tin sko obez be |e we je, pr vi put do sa da, za bra ni lo u pe tak no vi na ri ma pi sa nih me di ja da u|u u sa lu Skup {ti ne gra da, o ~e mu je “Dnev nik” ve} pi sao. Ume sto to ga, no vi na ri “Bli ca”, “Po li ti ke”, “Ma |ar soa”, ne deq ni ka “Zre wa nin” i “Dnev ni ka” upu }e ni su na to da de {a va wa u lo kal nom par la men tu pra te s unu tra {weg bal ko na, na ko jem ni je bi lo osnov nih uslo va za

rad jer ni je bi lo do voq no ni sto li ca, ni sto lo va. Ume sto to ga, do ~e ka le su ih po lo mqe ne sto li ce, sme }e i pa u ~i na. Ta ko |e, pred stav ni ci “sed me si le” su na kon ula ska na bal kon za kqu ~a ni i ni su mo gli iza }i sve dok ne ku ca ju da bi im pri pad ni ci obez be |e wa otvo ri li vra ta. Na in si sti ra we da od go vo re ko je na re dio da se no vi na ri ma ogra ni ~i slo bo da kre ta wa i da ih za kqu ~a va ju kao da su u za tvo ru, u obez be |e wu su re kli da je to ura |e no po na red bi wi ho vog {e fa Du {a na Ku ri xe, od no sno se kre ta ra Skup {ti ne gra da Mi la na Mrk {i }a. @. Ba la ban

Is kqu ~e wa stru je

V remeploV

Pri hva }en pred log Jo va na Su bo ti }a Iako je ve} bio pri znat kao „pr vak srp ske pe sme”, Jo van Jo va no vi} na zvan Zma jem, za svoj hleb na su {ni ra dio je kao kon ci pi sta, ta~ ni je, de lo vo |a u Ma gi stra tu No vog Sa da. Ta ko je on 26. no vem bra 1860. u pro to kol upi sao da je „sko ro jed no gla sno pri hva }en pred log Jo va na Su bo ti }a da se srb ski je zik za po slov ni je zik ma gi stra ta i op {tin skog sa ve ta u u unu tra {wim po slo vi ma pri ma... i da se na we mu sva pi sma, na red be i ko re spo den ci je upra vqa ti ima ju”. Pe {tan ska vla da je po ni {ti la ovu od lu ku, a ona je bi la je dan od raz lo ga su spen zi je Sve to za ra Mi le ti }a sa du `no sti no vo sad skog gra do na ~el ni ka. N. C.

Ka}: od 8 do 13 po vre me n o u po j e d i n im uli c a ma, Srem ska Ka me n i c a: od 9 do 13 sa ti Uli c a ca r a Jo v a n a Ne n a da, Sa b o \er | a: Lug od 9 do 11 M. Ti t a 1-23, 2-24a, [a f a ri k o va, J.Mar ~ o k a 20-28, 2527, Be g e~ od 9 do 16 deo na s e qa od Ivaw d an s ke pre m a Ba~ k oj Pa l an c i, Su s ek 9 12.30 ce l o na s e q e sa vi k end na s e q i ma.

DA NAS PRE POD NE

Deo oko Rad ni~ ke bez vo de Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre ì da nas }e bez vo de od 8 do 12 ~a so va bi ti Bu le var ca ra La za ra, od Stra ì lov ske uli ce do Ste va na Mu si }a, Stra ì lov ska uli ca, Ste va na Mu si }a i Rad ni~ ka uli ca, od Stra ì lov ske do Uli ce Ste va na Mu si }a. Po sto ji mo gu} nost da }e u to ku ra do va blo ka da vo do vod ne mre è, uko li ko za tim bu de po tre be, bi ti pro {i re na i na okol ne uli ce. Q. Na.

Novosadska ponedeqak26.novembar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU ^I TA O CE

VE^ERAS U STUDIJU M

„Ja go di }i – Po klad ske va tre”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Ja go di }i - Po klad ske va tre“ \or |a Mi lo sa vqe vi }a. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu

na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Rad wa tro tom nog ro ma na Ja go di }i, na sta log kad i isto i me na te le vi zij ska se ri ja, sme {te na je u ka {tel gro fov ske po ro di ce Ja go di}, ne gde u ne pre gled noj ba nat skoj rav ni ci 1929. go di ne. Pr vi deo ro ma na, Po klad ske va tre, uz bu dqi va je pri ~a o na po ri ma bra }e Jo va na i Bran ka da spa su ima we svog oca, gro fa Mi la na, op te re }e no ne sa mo broj nim hi po te ka ma, ne go i po ro di~ nim taj na ma i in tri ga ma iz pro {lo sti. N. R.

Hu ma ni tar ni kon cert Ko lo srp skih se sta ra Epar hi je ba~ ke ve ~e ras u 19 ~a so va or ga ni zu je hu ma ni tar ni kon cert u Stu diu M. U~e stvu je vi {e od de set iz vo |a ~a, a vo kal ne so li ste }e pra ti ti ve te ra ni iz KUD „Sve to zar Mar ko vi}”. Ulaz je tri sto ti ne di na ra. Z. D. U SVE TLU BAL KAN SKIH RA TO VA

Okru gli sto o srp skoj dr à vno sti Okru gli sto po vo dom sto go di {wi ce Pr vog bal kan skog ra ta i oslo bo |e wa Sta re Sr bi je „Uspo ni i pa do vi srp ske dr à no sti u sve tlu bal kan skih ra to va” odr à }e se su tra u 11 ~a so va u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske. Okru gli sto bi }e po de qen na dve se si je, a iz la ga wa su ogra ni ~e na na 15 mi nu ta. Do ma }i ni i pred se da va ju }i sku pa su aka de mik Va si li je Kre sti} i dr Sla ven ko Ter zi}. B. M.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

hronika OBE LE @A VA WE GO DI [WI CE PRI SA JE DI WE WA BA^ KE, BA NA TA I BA RA WE KRA QE VI NI SR BI JI

Qu bav pre ma otaybi ni je sve ti wa Po vo dom obe le ` a v a w a 25. no v em b ra 1918. go d i n e, Da n a pri s a j e d i w e w a Ba~ ke, Ba na ta i Ba ra we Kra qe vi ni Sr bi ji ju ~e su gra d o n a ~el n ik Mi l o{ Vu ~ e v i}, pred sed n ik Skup {ti n e gra d a Si ni {a Se vi}, pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Bu w e v a~ k e na ci o nal ne ma wi n e Bran k o Po kor ni} i Sa vez po t o m a k a rat ni ka Sr bi je od 1912 -1920. go di ne po lo ì li su ven ce i cve } e na spo m en plo ~ u na zgra di (sa da {wa Voj vo |an ska ban ka na Tr gu slo bo de) gde je odr à na Ve li ka na rod na Skup {ti na. - Ra du je me ~i we ni ca i da je Skup {ti na AP Voj vo di ne pre kju ~e odr à la sve ~a nu sed ni cu, a po seb no je bit no

Pred stav ni ci Gra da No vog Sa da po lo `i li su ven ce i na gro bo ve Sve to za ra Mi le ti }a i Ja {e To mi }a na Us pen skom gro bqu. - Sve to zar Mi le ti} je, s jed ne stra ne sim bol bor be uje di we wa i pri sa je di we wa Voj vo di ne Sr bi je, a s dru ge stra ne ~o vek ko ji je eta lon za bor bu za gra |an ska pra va. Ne ko ko ga gra |a ni No vog Sa -

da je pr vi put ta kvom do ga |a ju pri su stvo vao pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je. Na dam se da }e ne po treb no stvo re ne ten zi je spla snu ti i da }e po kra j in s ka ad m i n i s tra c i j a ima ti do bru sa rad wu sa Re pu bli~ kom vla dom – na gla sio je Vu ~e vi}. Po kor ni} je is ta kao da mu je ~ast i za do voq stvo {to je da nas tu, jer je u ta da {woj na rod noj Skup {ti ni 84 pred stav ni ka Bu we va ca gla sa lo za od lu ku da se Voj vo di na pri po ji Sr bi ji. - Isto rij ska je bi la od lu ka da se Voj vo di na uje di ni la sa Sr bi jom. Bu wev ci Sr bi ju do `i vqa va ju kao svo ju dr `a vu, a ovaj dan se kod Bu we va ca pro slav wa kao na ci o nal ni pra znik - na veo je Po kor ni}.

da, ali i {i re, do ì vqa va ju kao bor ca za gra |an ska pra va - ka zao je pred sed nik Skup {ti ne gra da Si ni {a Se vi}. Do dao je da je No vi Sad po znat po svo joj mul ti kul tu ral n o s ti, mul t i e t i~ n o s ti, po jed na ko sti ma me |u gra |a ni ma ko ji ì ve ov de. - Mi }e mo, u okvi ru onog {to Skup {ti na gra da bu de ra di la u na red nom pe ri o du, is tra ja ti na tra di ci ja ma po {to va wa i uva à va wa gra |an skih pra va u No vom Sa du - pod vu kao Se vi}. Na sce n i „Jo v an \or | e vi}” Srp skog na rod nog po zo ri {ta upri li ~e na je Sve ~a na aka de mi ja ko joj su pri su stvo v a l i pred s tav n i c i lo kal ne, po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti, kao i va `nih usta no va i in sti tu ci ja.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

- Qu bav pre ma otax bi ni u svim vre me ni ma i kod svih na ro da je sve ti wa, kao i qu bav pre ma maj ci. Da nas, na à l ost, ima i onih ko j i otax bi nu shva ta ju sa mo kao ge o graf ski po jam, no ona je mno go vi {e od to ga – otax bi na su i svi oni za slu `ni ci bra ni o ci ko ji su se `r tvo va li da bi je sa ~u va li. Na r od ko j i dr ` i do se b e, wih ne sme za b o r a v i t i. Za to mo ra mo na }i na ~i ne da sa ~u va mo se }a we na slav ne pret ke ko ji su se bo ri li za naj sve t i j e ide a l e slo b o d e, i to od si ste ma obra zo va wa, od go va ra ju }im kwi g a ma, tv emi si j a m a, do sve ~ a nih aka de mi ja. Go di { wi c a Ve l i k e na rod ne skup {ti ne je pri l i k a da oda m o za s lu ` e n u po ~ast oni ma ko ji su omo gu }i li da se gra | a n i Ba n a t a, Ba~ k e i Ba r a w e pri s a j e d i n e Kra qe vi ni Sr bi ji i da se ostva re ve kov ne è qe na {ih pre da ka – is ta kao je na Sve ~a noj aka d e m i j i gra d o n a ~ el n ik Mi lo{ Vu ~e vi}. U kul t ur n o umet n i~ k om pro ga ra mu Sve ~a ne ak da mi je u~e s tvo v a l i su Me { o v i t i hor i or k e s tar Gim n a z i j e „Jo v an Jo v a n o v i} Zmaj“ iz No vog Sa da, di ri gent Jo van Tra v i c a, glum c i Gor d a n a \ur |e vi} Di mi} i Mi o drag Pe tro vi}… Sem zva n i~ n i k a, ju ~ e su ovaj da tum obe le ì le i de le ga ci je stra na ka, de le ga ci ja Srp ske ra di kal ne stran ke po lo ì la je ve nac na spo me nik Ja {i To mi }u kod Du nav skog par ka, a ta ko |e je to u~i ni la i omla di na SNS-a i DSS-a. Q. Na to {e vi} Fo to: B. Lu ~i}

ponedeqak26.novembar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Lu na ob ra do va la Ta di }e i \or |e vi }e Devoj~ice Mi li ca - Alek san dre i Pa vla Ma li no vi }a, Na |a - Alek san dre Po po vic ki, Iva Ane i Si ni {e Pe tro vi }a, Sa man ta - Ane Qu bi ~i} i Sa bria Dur mi {ia, Vik to ria Ane Ma ri je Ju has i Er nea [o mo |ia, An drea - An ge le ^iz i Du {ka Jor gi }a, Len ka - Bo ja ne i Rat ka @iv ko vi }a, Na |a - Ve sne i Dar ja na \i no vi }a, Mi le na - Ve sne Jo vi} i @ar ka Sr da no va, La na - Gor da ne i De ja na Ra do ni }a, Ka ta ri na - Da ri ne Pot fa jo ve i Ja na Pot fa ja, Stev ka - Do re Ke le men i Dra ga na Ja pun xe, Te o do ra - Dra ga ne Sto ja no vi} i Jo `e fa Fo do ra, Iva na - Dra gi ce Sa li je vi} i Da li bo ra Ni ko li }a, An |e li ja - Du {i ce i Ne boj {e Bo siq ~i }a, Una @eq ke i Ti ho mi ra An |e li }a, Na ta li ja Iva ne Bu lat i Bo ba na Ili }a, Og wen Iva ne i Dra ga na Kar li ce, Le na - Iva ne i Ro ber ta Mu ~ia, An |e la - Ja smi ne Ja ku po vi} i Mi lo {a Ra do sa vqe vi }a, Le na - Je le ne Gr bi} i Vik to ra Ma ka, Ma ri ja - Je le ne i Go ra na Me di }a, Mia - Je le ne i Stra hi we Vo ra to vi }a, Ne ve na - Ka ta ri ne i Zo ra na To mo va, Ni ka - Kri sti ne i Sta ni sla va Du da {a, Ni ko li na - Li di je Oxi}, Ma ri ja -

Qi qa ne i Jo si pa Vin cea, Mi li ca - Mi le ne i Go ra na Vra we {a, Ele na - Mir ja ne Ka lu |e vo i} Sa ba do{ i Vla di mi ra Sa ba do {a, Vi {wa - Mir ja ne [tr bo je i Dra ga na Po pe trua, Ja na - Na de i Ra do va na Ba ja to vi }a, Dra ga na - Na ta {e Vu ja nov i Mla de na @i li }a, Lu na - Na ta {e \or |e vi} Ta di} i Vla di mi ra Ta di }a, Ivo na - Ne ve ne i Go ra na Ku lev skog, Vik to ri ja - Ne de i Iva na Ko va ~i }a, Alek san dra Le na - Ra de i Mom ~i la Bo ja ni }a, So fi ja - Rad mi le Si mi} i Re qe Alek si}, @e qa na - Sa ve i Alek san dra Don du ra, La ra - Sa we i Bra ni sla va Pin |e ra, Na |a - Sa we i Ste va na Mol na ra, Ka ta ri na - Sa we i ^e do mi ra Te {i }a, La na - Sve tla ne i Pre dra ga Ste pa no va, Dra ga na - Sla |a ne i Go ra na [o ki }a, Na ta li ja - Sla |a ne i Ste va na Vi di }a, He le na - So we i An dre ja Pri sla na, Ana sta si ja - Sta ni sla ve i Alek san dra Ko sti }a, Ma ri ja na Su za ne i Pe re Ko va ~e vi }a, Ti ja na - Ta ma re i Vu ka Pje {i }a, La u ra - Ta we i Dar ka Sol da, Ana - Ta we i Dra go sla va Jo ki }a, Mia - Fe do re i Dar ja na Kal ma ra, Baj ram {a - Ha fi ze Asa ni.

De~aci Ma te ja - Je le ne Ro si} Ne met i Hu ga Ne me ta, Va wa - Ami re i Sr |a na Ra do ni }a, Pe tar - Bi qa ne i Bo ri sa Sa ri }a, Veq ko - Bi qa ne i Pre dra ga Ba lan xi }a, Zo ran - Bo ja ne i Vu ~e na Vu ko je vi }a, Jo van - Va we i Alek san dra Vru }i ni }a, Ste fan - Ve li bor ke i Vla di mi ra Stan ko vi }a, \or |e - Ve sne Be re{ i Igo ra Ba ha ta, Uro{ - Ve sne i Ni ko le Mi lan ko vi }a, Vid - Ve sne Jo ki} i Vla da na Nov ko vi }a, La zar - Gor da ne i Ra do mi ra Sto ja no vi }a, Jak {a - Da ni je le i Mi lo {a \ur |e vi }a, Ili ja - Da ni je le i Ni ko le Mi ja to va, Ste van - Dra ga ne i Sta ni sla va Som bor ~e va, Lu ka - Dra gi ce Go sto vi} Som bo rac i Ili je Go sto vi }a, Va si li je Dra gi ce i Sr |a na Mi ji }a, Ga vri lo - Du {ke i Zo ra na Ra ci }a, Ma ri jan - \ul se fe i Iva na Adi ~e vi }a, Mi lan - \ur |i ce i Si ni {e Jo va no va, Sa muel - Ele ne i Sta ni sla va Spe va ka, Mi qan - @i va ne i To mi sla va Jo va no vi }a, Fi lip - Zo ra ne i Mi }e Zo ri }a, Mi lan - Zo ri ce Fa mi li }a, Ne ma wa - Iva ne i Alek san dre Stan ko vi }a, Mar ko - Ivo ne i ^e do mi ra Mar ti no vi }a, Do mi nik - Ilo ne i Ti bo ra Ma ka, Alek san dar - Je le ne Asa no vi} i Da ni je la Ga va zo vi }a, Da ni lo - Je le ne i Bo ja na Bo ga ro {kog, Uro{ - Je le ne i Du {a na Ro ga no vi }a, Vuk - Je le ne i Mi le ta Be kval ca, Bog dan - Je le ne Jo ki} i Bo ri sla va Ba ro {a, Vuk - Je le ne Sa va no vi} Sto -

Dra gan Sta ni vuk i Je le na Mar kov

ji ~i} i Zo ra na Sto ji ~i }a, La zar - Jo va ne i Pe tra Jo van ~e vi }a, Du {an - Jo va ne Sta ni {i} i Raj ka Pe ke za, Kri sti jan Jo va ne [ter le man i Mu ha me da Vi da ka, Uro{ - Ka ro li ne i Ne boj {e Ar si }a, Mi lan - La ne i Ale na ô bi }a, Ili ja - Qi qa ne Di mi tri je vi} i Ni ko le Di mi tri je vi }a, Lu ka - Ma je i Go ra na Da vi do vi }a, Re qa - Ma ri je i Zlat ka Sta ni {i }a, Pe tar - Ma ri ja ne i Vla da na Mi ni }a, Aqo {a - Ma ri ne i Bo ja na Ma vren skog, Bor ko - Mir ja ne i Dra ga na Ba bi }a, La zar Mir ja ne i Du {ka Jo va no vi }a, Alek sa Mo ni ke i Alek san dra Na |a, Ste fan Na de i Pre dra ga Be qan skog, Isak - Na zmie Kra sni }i i Qa ha Gu do lia, An drej Na ta {e Glo go vac i Adi la Ali }a, Ma te ja - Na ta {e i Bo ja na Dra go qe vi }a, Ste fan - Na ta {e i De ja na Kqa ji }a, Dra èn - Na ta {e i Ja no {a Ba lan ga, Ste fan - Na ta {e Tur ~i no vi} i Du {a na Oè go vi }a, Da ni jel - Oli ve re Bar ne, Ber nard - Sa bi ne i Ja smi na Pro vo dov skog, Mi haj lo San dre i Dar ka A}i mo vi }a, Di mi tri je Sve tla ne Sta ni} i La za ra Ra ki }a, Ser gi je - Se le ne @iv ko vi} i Pe tra Pi li po vi }a, Mi haj lo - So fi je Kri vo ku }e, Ne ma wa - Ta ma re i Sr |a na Ma cu re, Vuk Ta we i Zo ra na Si mo no vi }a, Se ba sti jan Te o do re Mil kov Ma ni} i Vla di mi ra Ma ni }a, Be wa min - Xe qa ne To pli ce i Emra na Ta hi ria.

Ma ma Je le na, be ba Ma te ja, ma li Ko qa i ta ta Hu go Ne met

Ven~ani Va wa An dre is i Vla di mir Vu ko vi}, Je le na Ba u cal i Mar ko Tr bo je vi}, Rad mi la Qe pi} i Du {ko Mi qa no vi}, Ta tja na Mi lo {ev i Slo bo dan Sta men ko vi}, Je le na Bub we vi} i Ga bor Du da{, Ta ma ra [o {ki} i Mi lo{ Ga le ti}, Qi qa na Voj no vi} i Mi lan Ba bi}, Je le na Bla go je vi} i Ste van La ti no vi}, Qi qa na Bo ro je vi} i Go ran Ta di}, Da ni je la ]o ri} i Sr |an Ste fa nov, Iva na Cr no ja~ ki i Qu bi {a Zi ro je vi}, Ta ma ra Nem ~ev i Vla di slav Yi ni}, Sla |a na Dum ni} i Alek san dar Pa vi}, Ve sna Ra ki} i Bog dan Vla, Qi qa na Pa roj ~i} i Dmi tar Zo ri}, Mir ja na Bo ji} i Ne boj {a La ki}, Bi qa na So lo mun i Ti ho mir Ma ti je vi}, So fi ja Mi li} i Ra do van Jo va no vi}.

Umrli Na d e ` da \er k o v i} ro|. Ka l e z i} (1938), Mil kan Jo va no vi} (1952), An |a Ju la ri} ro|. Pu {e qa (1935), Na da ]i ti} ro|. [o ki} (1936), Ivan An |el ko vi} (1959), Ma ri na Be kva lac ro|. Mi li} (1926), Pa u li na Vi ta Bo gu no vi} ro|. ^u~ ko vi} (1929), Drin ka Va si} ro|. Ma le tin (1924), Bra ni sla va Vu wak ro|. @iv ko vi} (1949), ^a slav Vu~ ko vi} (1928), Dar ko Ga ji} (1970), To dor Ga ji nov (1937), Jo van Ga gi} (1947), Da ni ca Glu mi ~i} ro|. Va ja gi} (1935), Bo {ko Go lu bo vi} (1931), Gor da na Di vqak Arok ro|. Di vqak (1934), Ve ra Di mi tri je vi} ro|. Po po vi} (1927), \o ka Za gor ~i} (1920), Mi lan Zec (1954), Kse ni ja Iva no vi} ro|. Ma qik (1935), Lu ka Kqa ji} (1931), Ani ca Ka ras ro|. Zo ri} (1937), Mi haq Ku ri la (1941), Ma ri ca Ma ri} ro|. [u {i lo vi} (1940), Ra din ka Ma rin ko vi} ro|. Fi li po vi} (1919), Qi q a n a Mi j a t o v i} ro|. [aj t o{ (1955), Sen ka Mi ja to vi} ro|. @a bi} (1941), Mi lo{ Mi ro sa vqev (1935), Mi le va Mi ro sa vqe vi} ro|. Be nak (1932), Ge za Ne me di (1941), Cvi jet ko No va ko vi} (1934), Lu ka Oprin (2005), Qi qa na Pa ni} ro|. Vr go ti} (1943), Dra go mir Pe jo vi} (1933), Ilo na Pe tro vi} (1931), Sa bi qe Plav ci ro|. Ra ma (1949), He le na Pla~ kov ro|. Mu dri (1954), Va le ri ja Po pov ro|. Kro vli} (1942), Mi la Po pov ro|. Di mi trov (1939), Dar ko Po po vi} (1968), Ka ti ca Ra den ko vi} ro|. Sto li} (1945), Je le na Sa vi} (1981), @iv ko Si mi} (1930), Sa va Ste va no vi}

(1932), Ve r a Stru h ar ro|. Wa r a d i (1940), Bo ro Tan ko si} (1941), Bla è To dor ~e vi} (1926), Jo van To mi} (1962), Sa muel Hor vat (1938), Ma ri ja [e vo (1932), Rad mi lo [e {um (1974), Je la [pi ri} ro|. Pa vlo vi} (1965), Ju li ja na @i ga ro|. @i ga (1953), Sre do je ]i ri} (1923), Bor ba la Ta ka~ ro|. Ugre ni} (1936), Du {an Ter zi} (1936), Mi lu tin \u ki} (1940), Ma ri ja Ja no {i ro|. Kor pa{ (1929), Mir ja na Je zdi mi ro vi} ro|. Ru ski (1940), Dra gi {a Ata nac ko vi} (1931), Ve ra Bje li} (1951), Ra do van Bi je l i} (1939), Slav k o Bog d a n o v i} (1939), Dra gi} Bo kun (1958), Ol ga Bo ro vi} ro|. Be ne àn (1948), Mi lo rad Ve li~ ko vi} (1955), Mi o drag Di mi tri je vi} (1936), Pa vle Du dok (1928), \o ka @e g a r ac (1952), Mi l an Zmi j a w ac (1940), \u ra Kan dra~ (1945), Na di ca Ko qan ~i} ro|. Cu ci} (1983), Da ni ca Kov ~in ro|. No va ko vi} (1928), @i vo jin Kr sti} (1933), Mir ja na Lu ko vi} (1958), Mi lan Ma noj lo vi} (1943), Ma ra Me dvi do vi} (1929), Bo ì dar Mi hi} (1945), Zo ran Mla de no vi} (1954), Bo ri s lav Mr | a (1959), Ni k o l a Pa n i} (1954), Pe ro Pe tri} (1944), Mi ra Po {mu g a (1951), Do b ri s av Ra d o i ~ i} (1951), Ja ku te Sa li hi (1968), Je le na Si r i { ki ro|. Ra d o s a v qe v i} (1940), Slo bo dan ka Sta ni {i} ro|. Jo va no vi} (1944), [te fa ni ja Str bad ro|. Slo bo da (1918), Ni ko la Tu la} (1949), Bo ri slav Ugar ~i na (1933), Ana Fe je{ ro|. Lu àr (1944).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak26.novembar2012.

ZAVR[ETAK DRUGE FAZE RADOVA DO KRAJA GODINE

Grad wa Isto rij skog Ar hi va gra da, ko ja je za po ~e ta pro {le go di ne, te ~e po pla nu, a u to ku je dru g a fa z a ra do va. Ovaj obje k at }e iz g rad w om no ve zgra de do bi ti du plo vi {e pro sto ra za sme {taj ki lo me ta ra ar hiv ske gra |e, kao i me sto za wi ho vo kva li tet no ~u va we od pro pa da wa. U okvi ru dru ge fa ze pla ni ra no je za tva ra we objek ta, od no sno iz grad wa spoq nih zi do va, vra ta i pro zo ra, kao i po je di nih unu tra {wih zi do va. U to ku je iz ra da struk tur ne fa sa de, po sta vqe ni su pro zo ri na bo~ nim zi do vi ma i iz vo de se za vr {ni zi dar ski ra do vi. - Svi ra do vi se iz vo de pre ma ugo vo re nim ro ko vi ma i uko li ko vre men ski uslo vi to do zvo le, o~e ku je mo da }e dru ga fa za bi ti za vr {e na do kra ja go di ne - ka `e

Fo to: S. [u {we vi}

Napreduje fasada novog Arhiva

v.d. di rek to ra JP “Po slov ni pro stor” Zo ran Jov ~i}. U tre }oj fa zi }e bi ti iz ve de na za vr {na za {ti ta fa sa de, za tim sle di ugrad wa in sta la ci ja i svi osta li za vr {ni ra do vi na iz grad wi no vog objek ta Ar hi va. Pla ni -

ra ni po slo vi od mi ca }e u za vi sno sti od pri sti glih sred sta va. Obje kat Ar hi va }e ima ti oko 6.000 kva drat nih me ta ra, ko ji }e bi ti sa sta vqen od su te re na, pri ze mqa i dva spra ta. Naj ve }i deo objek ta, oko 4.000 kva dra ta, pred -

vi |en je za de poe, a u dru gom de lu }e bi ti uprav ni deo, ra di o ni ce za kon zer va ci ju i re pa ra ci ju, sni ma we i pro u ~a va we gra |e, sa le za edu ka ci ju, bi bli o te ka i iz lo `be ni pro stor. Obje kat }e bi ti opre mqen svim po treb nim in sta la ci ja ma, ukqu ~u ju }i si stem za su vo ga {e we po `a ra, kom plet nu kli ma ti za ci ju i ven ti la ci ju i kon tro lu mi kro kli mat skih uslo va za ~u va we ar hiv ske gra |e. U de po i ma bi tre ba lo da bu du po sta vqe ni ta ko zva ni ar hiv ski vo zo vi za lak {e ko ri {}e we i ~u va we gra |e. - Iako je kraj ra do va pred vi |en za kraj idu }e go di ne, pret po sta vqam da }e Ar hiv bi ti za vr {en tek po ~et kom 2014., zbog mno gih ten de ra ko ji }e bi ti ras pi sa ni re kao je di rek tor Ar hi va Bo go qub Sa vin. A. Varga

[KOLE NE ORGANIZUJU ZIMOVAWA ZA U^ENIKE

Skupe ~arolije na snegu Ra ni jih go di na mno go |a ka je deo zim skog ras pu sta pro vo dio na ne koj pla ni ni, za hva qu ju }i zi mo va wu ko je se or ga ni zo va lo pre ko {ko la. Da nas se si tu a ci ja skroz pro me ni la, jer {ko le uop {te ne or ga ni zu ju zi mo va we za u~e ni ke. Di rek tor {ko le „Ko sta Trif ko vi}” Mi lan Spa so je vi} ka `e za „Dnev nik” da ne or ga ni zu ju zi mo va we, ma hom zbog ~i we ni ce da se pri ja vi ve o ma ma li broj de ce. - Bes pa ri ca je i ro di te qi jed no stav no ne mo gu da pri u {te svo joj de ci to za do voq stvo. Dru gi raz log je {to, po pra vil ni ku, {ko le vi {e ne mo gu da or ga ni zu ju le to va wa i zi mo va wa, kao {to se to ra di s eks kur zi ja ma. Do du {e, de ca mo gu da idu, uko li ko to Sa vet ro di te qa odo bri i ako na stav nik pri hva ti da ih vo di - ka `e Spa so je vi} i do da je

da su |a ke, uglav nom, vo di li na stav ni ci fi zi~ kog vas pi ta wa. Isto je i u {ko li “@ar ko Zre wa nin”, u ko joj de ca ne idu or ga ni zo va no na zi mo va we. Do du {e, di rek tor {ko le @ar ko Mu {ic -

- Na rav no, u ova kvim si tu a ci ja ma na stav ni ci ne sme ju da uce wu ju de cu ili da ih pri ti ska ju da na zi mo va we mo ra ju da idu, jer je to do bra vo qa, ka ko de ce, ta ko i ro di te qa. Na {a de ca ko ja idu na zi mo -

Bugarska i Francuska hit Zi mo va we za ~e tvo ro ~la nu po ro di cu ko {ta }e ove se zo ne naj ma we 1.200 evra, od no sno dve i po pro se~ ne pla te i to sa mo za pre voz, sme {taj i ski-pas, ne ra ~u na ju }i do dat ne tro {ko ve. Kao i ra ni je, naj ve }e in te re so va we tu ri sta je za do ma }e cen tre i Bu gar sku, a u pr vi plan je iz bi la i Fran cu ska, za ko ju su aran `ma ni znat no jef ti ni ji ne go za Austri ju, Ita li ju i Slo ve ni ju. ki ka `e da po je di ni na stav ni ci i u~i te qi vo de de cu, ali to ne ma ve ze sa {ko lom i to i pi {e na po nu di. To je do bra vo qa na stav ni ka, od no sno u~i te qa, ali i ro di te qa, da pu ste svo ju de cu.

Danas U GRaDU BIOSKOPI Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10, 14.10), „Hrabra Merida” (13.30, 14.20), „96 sati: Istanbul” (18.30), „Hotel Transilvanija” (13.30, 15.20), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 16), „Artiqero” (20.05, 22.15) „Skajfol” (17.30, 20.15, 22.50), „Razbija~ Ralf” (12.15, 13.15, 15.15, 16.15), „Vir” (18.10, 20.20), „Atlas oblaka” (21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18, 22.20), „Oteta” (17.10), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 17.45, 19, 19.30, 20, 21.45, 22.15).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: Kamerna scena, drama, „Presre}ni qudi” (21). Novosadsko pozori{te „Uspavana lepotica” (11, 15).

va we ili le to va we do sa da ni su ima la ne pri jat no sti i uvek su se le po pro ve la – ka `e di rek tor. Ina ~e, |a ci ove {ko le ko ji `e le da idu na zi mo va we, ove go di ne u de cem bru mo gu da idu na

VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE 420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI

saHRanE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni Bra ni slav Pe tra Te ki} (1954) u 10.30 sa ti, Mi lo rad Rat ka Pe tro vi} (1939) u 11.15 , Jel ka Mi la na @i van ~ev (1939) u 12, Ra do An te Pe ri} (1949) u 12.45, Bi qa na Jo va na Pa ro {ki (1952) u 13.30 i Er `e bet Ke re {i (1924) u 14.15 sa ti.

U drugu zimu bez krova

Pla ni nar ski dom na Stra ì lo vu ni po sle 14 me se ci od po à ra, u kom je 12. sep tem bra pro {le go di ne va tra od ne la pr vi sprat objek ta i u znat noj me ri o{te ti la pri ze mqe, ni je sta vqen pod krov. Raz log je ne do sta tak nov ca. U Pla ni nar skosmu ~ar skom dru {tvu (PSD) “Stra ì lo vo” ka ù da je iz o sta la po dr {ka “ve li kih”, u pr vom re du se tu mi sli na lo kal nu i {i ru za jed ni cu. No, bez ob zi ra na to, sa mo deo zi da ko ji je ostao na spra tu pod se }a na po àr, sve osta lo do ve de no je u pret hod no sta we i vi {e od to ga. - Pri ze mqe smo kom plet no re no vi ra li to kom ovih go di nu da na i po no vo otvo ri li vra ta mno go broj nim po se ti o ci ma, ko ji od tre nut ka ka da se pro ~u lo da ra di mo, ne pro pu {ta ju pri li ku da do |u vi ken dom – ka è za “Dnev nik” za me nik pred sed ni ka PSD “Stra ì lo vo” @eq ko Fe ke te. – Ugra di li smo no ve elek tro in sta la ci je, za me ni li dr ve na ri ju, iz mal te ri sa li zi do ve ta mo gde je to tre ba lo, a po tom i okre ~i li sve. Sta vi li smo no ve plo ~i ce i ospo so bi li so bu u tom pri zem nom de lu. Sve to ura di li smo od pri lo ga ko je smo do bi li od po je di na ca, srod nih udru è -

wa, fir mi i in sti tu ci ja. Sva kog vi ken da ov de se ne {to de {a va. U sep tem bru je odr à na ve li ka ak ci ja u ko joj su u~e stvo va li za po sle ni u Er ste ban ci i vo lon te ri Po kre ta go ra na Voj vo di ne i tom je pri li kom po sta vqe no 11 no vih klu pa i sto lo va u bli zi ni do ma. Er ste ban ka je sno si la tro {ko ve ma te ri ja la za mo bi li jar. Mi nu log vi ken da po sta vqe no je jo{ 10 klu pa, ko je }e, uko li ko vre me do zvo li, pla ni na ri far ba ti na red nog vi ken da. - Uzda mo se u me |u na rod ne pro jek te, kao na ~in da do |e mo do nov ca da po dig ne mo sprat – ka è Fe ke te. - Pro {le go di ne sta vi li smo hi dro i zo la ci ju na plo ~u, ka ko ne bi pro ki {wa va la i na da mo se da }e iz dr à ti i ovu zi mu. Ima mo za in te re so va nih za no }e we, ali ne ma mo uslo va za to. Ra di }e mo sva kog vi ken da to kom zi me, osim ka da pa da ki {a, jer ta da ne ma po se ti la ca, a na ma se u tom slu ~a ju ne is pla ti da gre je mo dom. Od mah po sle po à ra otvo ren je ì ro ra ~un u Er ste ban ci na ko ji oni ko ji mo gu i è le, ima ju mo gu} nost da upla te pri log. Broj ra ~u na je: 340-11006433-13. Z. Ml.

HITNO TREBA RE[AVATI PROBLEM

TELEfONI

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Gu ~e vo. Na rav no na zi mo va we }e i}i de ca ko ja è le, uko li ko se sku pi gru pa. Ni u {ko li „Sve to zar Mar ko vi} To za” ne or ga ni zu ju zi mo va wa, a ka ko ka ù, ve o ma im je ào, jer su to le pe uspo me ne iz {kol skih da na. - De lom zbog bes pa ri ce, a de lom {to su na stav ni ci ne za in te re so va ni da vo de de cu na zi mo va we, jer je to ja ko ve li ka od go vor nost - is ti ~e di rek tor ove {ko le Pe tar Na ran ~i}. - Si gur no da bi de ca i{la, jer ve} ne ko li ko go di na una zad Sa vet ro di te qa tra ì da se to or ga ni zu je, jer im je ta va ri jan ta sva ka ko po voq ni ja. On ka è da je re~ o de ci ko ja zna ju da ski ja ju, a wih za ni ma ju sa mo de sti na ci je po put Ja ho ri ne i Ko pa o ni ka, {to je po pri li~ no sku po. Q. Nato{evi}

GODINU DANA NAKON PO@ARA NA PLANINARSKOM DOMU NA STRA@ILOVU

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Katastrofalno stawe liftova u gradu Na ne dav no odr `a nom se mi na ru “Bez bed nost ma {i na i lif to va” , ko ji je or ga ni zo va la In ` e w er s ka ko m o r a Sr b i j e, po no vo je ak tu a li zo va na te ma do tra ja lo sti, kao i bez bed no sti lif to va u No vom Sa du. Na i m e, iako zva ni~ nnih po da ta ka ne ma, pret po stav k a je da je pro s e~ n a sta rost lif to va od 30 do 40 go di na, a ako jo{ na to do da mo da mno ge skup { ti n e sta na ra ne ma ju fi nan sij ske mo gu} no sti da na pra vi na ~in ser vi si r a j u ili da kom plet no za me ne po sto je }e, do la z i m o do to g a de je gra |a ni ma opa sno ugro `e na bez bed nost. Ru k o v o d i l ac se mi na ra i pro fe sor Fa kul te ta teh ni~ kih na u k a Jo v an Vla di} ka ` e da je sta we lif to va u gra d u za b ri w a va ju }e i da bi se {to pre tre ba lo kre nu ti u si ste ma t i z o v a n o re {a v a w e ovog ozbiq n og pro ble ma. - Pred u s lo v i za ostva r i v a w e ovog pro jek ta su sa gle da va we, pri hva ta we i po dr {ka Grad ske vla sti da je pro blem lif to va je di no mo gu }e re {i ti na si ste ma ti zo van na ~in, a ne od slu ~a ja do slu ~a ja, a uz to po treb no je do no {e we od lu ke o oba ve znom do sta vqa wu po da ta ka za

lif to ve u gra du. Ta ko |e, po treb no je for mi ra we kva li tet ne ba ze po da ta ka, od no sno da se utvr di wi hov broj, sta we i na ~in odr `a va wa. Fa kul tet je spre man da pru `i svu stru~ nu po mo} i da na pra vi pod lo gu

bez b ed n ost lif t o v a u na { em gra d u. Na po me nu tom se mi na ru su, po red stru~ wa ka iz ove obla sti u~e stvo va li i pred stav ni ci Gra da, kao i JKP “Stan”, u ~i ji opis po sla spa da i odr `a -

Iako zvani~nnih podataka nema, pretpostavka je da je prose~na starost liftova od 30 do 40 godina

za da qe ak tiv no sti - ka `e Vla di}. On do d a j e da bi po za v r { et ku ana l i z e sta w a tre b a l o na pra v i t i pro j e k at sa ko j im bi Grad mo g ao da kon k u r i { e za sred s tva iz fon d o v a Evrop s ke uni j e, ka k o bi se po v e } a l a

va we lif to va u na {em gra du. Iz ovog pred u ze }a ka ù da tre nut no odr à va ju oko 750 lif to va od ko ji je ve li ki broj sta ri j i od 35 go d i n a, uglav n om pro iz vo |a ~a “Kon ~ar” i “Da ka”, {to stva ra mno {tvo pro ble m a u odr ` a v a w u. Pr v en stve no zbog na bav ke ori gi nal nih de lo va, ne do sta ta ka teh ni~ k e do k u m en t a c i j e, kao i maw ka fi nan sij skih sred sta va sa mih vla sni ka sta no va. Oni ta ko |e sma tra ju da je neo p hod no ofor mi ti rad no te lo, u skla du sa iz ne tim pred lo gom na se mi na ru, ko je bi sa gle da lo pra vo sta we lif to va, kao i da bi Grad u sa rad wi sa ban ka ma i dru gim fi nan sij skim in sti tu ci ja ma, mo gao da obez be d i fi n an s ij s ku po d r { ku kroz sub ven ci je, po voq ne kre di te i dru ge vi do ve fi nan sij ske po mo }i, a u ci qu kom plet nog re mon ta ili za me ne lif tov skih po stro je wa. U “Sta nu” na vo de po da tak da je vred nost re mon ta lif ta, ko je se sa sto ji od re mon ta ma {i ne, za me ne ko mand ne gru pe, za me ne po gon ske uà di i sli~ no, po treb no iz dvo j i t i iz m e | u 500.000 i 1.000.000 di na ra, {to je sva ka ko ve li ko op te re }e we za bu xet sta na ra. G. êtnik

vOJvOdinA

ponedeqak26.novembar2012.

АМАТЕРИ С КОСОВА ГОСТОВАЛИ У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Тренерке уместо народне ношње

СТАРА ПАЗОВА: Аматери старопазовачке општине, на иницијативу КУД “Бранко Радичевић” из Старе Пазове, протеклог викенда угостили су чланове КУД “Косовски божур” из Косовске Митровице. Организовали су и велику акцију прикупљања средстава за помоћ овом друштву са Косова и Метохије, у обнови народне ношње и опреме за рад, јер су им вандали у августу запалили објекат и уништили све што су поседовали. Под покровитељством Општине Стара Пазова и председника Ђорђа Радиновића, који је приредио вечеру за госте из Косовске Митровице, уз велику подршку Савеза аматера и

ној Позоришној сали, да је од улазница сакупљено 51.900 динара, 11 хиљада од добровољних прилога публике, да су се хуманитарној акцији прикључиле и занатске радње „Трио“ и „Минипласт“, ресторани „Гурман“ и „Војводина“, ЈКП „Чистоћа“ и Дирекција за изградњу из Старе Пазове, али и група странаца, која се распитала шта се дешава за време вечере, коју је председник општине приредио за аматере са Косова, па су у разним валутама приложили 440 евра. Организатори поручују да је “свако наше мало за неког много”. Дајана Костић је рекла да је Мирна Рацков из Кикинде послала пар опанака, мајстор

Гости и домаћини заједно на сцени

Центра за културу Стара Пазова и локалних медија, акција је обухватила хуманитарни концерт. У суботу увече, поред дечјих ансамбала и рецитатора КУД “Бранко Радичевић” као иницијатора, те дечје и старије фолклроне групе КУД “Косовски божур”, наступили и извођачки ансмабли КУД “Младост” из Нове Пазове, ФА “Дукат из Старе Пазове, дечји ансмабли СКУД “Херој Јанко Чмелик” из Старе Пазове, КУД “Славко Гајин” из Војке и “Митанче из Белегиша, женска певачка група ОКУД “Свети Сава” из Нове Пазове и мушка КУД из Војке и првак драме Народног позоришта из Београда Тихомир Арсић. Отворен је посебан жиро рачун код Чачанске банке за прикупљање новца за помоћ аматерима из Косовске Митровице број 155-1544929 на који су средства већ уплаћивала јавна предузећа из старопазовачке општине па је, како је саопштено на крају концерта, сакупљено преко сто хиљада динара, али се уплате људи добре воље на жиро рачун настављају. Кореогаф и главни покретач акције “Сачувајмо српски идентитет на Косову” за помоћ аматерима КУД “Косовски божур” Дајана Костић информисала је публику у пу-

Добривоје Димитријевић из Свилајнца најавио да ће бесплатно радити ношњу за аматере из Косовске Митровице, када се обезбеди материал, а породица Чалдовић (Фолк магазине) припрема репортажу о акцији, па организатори акције очекују да се људи добре воље јаве и из дијаспоре. Деца и млади из КУД “Косовски божур“ били су смештени код чланова КУД “Бранко Радичевић”, домаћини су их водили у обилазак Српске куће фудбала, а песма и игра се орила и на дружењима после званичних програма. Док су гости наступали на концерту у тренеркама и мајицама, јер ношње немају, публика је френетично аплаудирала, а многима смо видели сузе у очима, што је оставило велики утисак и на представнике друштва из Косовске Митровице. Кореограф Душан Николић рекао је учесницима програма и публици да их је ова средина подигла из пепела, а виши сарадник за културу у општини Косовска Митровица Симеон Смикић, ганут пријемом у старопазовачкој општини, очекује да је ово тек почетак сарадње и да ће некако моћи да се одуже пријатељима. А. Мали

БИВША ДИРЕКТОРИЦА „АПОТЕКЕ ЗРЕЊАНИН” ПОБЕДИЛА НА СУДУ

Смењена без ваљаног образложења ЗРЕЊАНИН: Виши суд у Зрењанину поништио је решење Скупштине града о смени бивше директорице Јавне установе Апотека „Зрењанин” Едит Фукс Ходи. Пресуда је постала правоснажна баш у време када је расписан конкурс за избор директора у овој јавној установи, на чијем челу је сада вршилац дужности, а град нема право жалбе на ту судску одлуку. - Задовољна сам пресудом која ми доноси велику моралну сатисфакцију. Овим је доказано да бахати појединци ипак не могу да раде мимо закона и да правда постоји. Очекујем од локалне самоуправе да у најскорије време реагује и донесе одлуке у складу са насталом ситуацијом – прокоментарисала је Фукс Ходи судску пресуду. Њена смена крајем октобра прошле године дуго је потресала зрењанинску политичку јавност. Предлог о разрешењу Фукс Ходи упутила је Лига социјалдемократа Војводине, странка на чији предлог је раније и постављена на место директора. У образложењу за смену било је штуро наведено да оснивач може сменити директора здравствене установе

пре истека мандата, ако нестручним, неправилним и несавесним радом проузрокује већу штету установи, или занемарује или несавесно извршава обавезе. Онда је смењена директорица оптужила ЛСВ да је вршила притисак на њу да склопи посао са једном новосадском фирмом, по условима који су неповољни по овдашњу

Случај завадио демократе и лигаше

Главна градска апотека

Апотеку. Пошто је она одбила то да учини Лига је, по њеним тврдњама, одлучила да јој се освети и да је разреши дужности директора, иако је тридесет година радила као фармацеут у Апотеци „Зрењанин”, без мрље у радној биографији. Незадовољна оваквим развојем догађаја, Фукс Ходи је пресавила табак и тужила град. И после вишемесечног провлачења по суду изборила је пресуду у њену корист. У судској пресуди се наводи да је Едити Фукс Ходи, која је сада радница Апотеке, крајем октобра 2011. године уручено решење градске Скупштине о разрешењу које нема образложење, заједно са предлогом скупштинске Комисије за персонална питања, на којем нема ни датума ни броја. Решење о разрешењу не садржи ни поуку

Први корак до посла

Са све ча но сти по во дом Да на „Ба ње Ка њи жа”

Фо то: М. Ми тро вић

БА ЊА КА ЊИ ЖА ПРО СЛА ВИ ЛА 99. РО ЂЕН ДАН

Пу но по ве ре ње па ци је на та и го сти ју

Дељење флајера

на недоумице младих приликом запошљавања. У Канцеларији за младе налази се и Инфо кутак, чији је циљ да помогне младима који активно траже посао. Активисткиња Канцеларије Ивана Симић истакла је да ће се пројекат „Мој први корак до посла” спроводити до јуна 2013.године, а подржали су га Општина Кикинда, Национална служба за запошљавање филијала Кикинда и Покрајински секретаријат за спорт и омладину. А.Ђ.

Вечерас „Луди од љубави” ЗРЕЊАНИН: Позоришна представа „Луди од љубави”, по тексту Сема Шепарда, биће одиграна вечерас од 20 часова, у великој сали Културног центра Зрењанина. То је љубавна прича о двоје младих људи које живот спаја и раздваја. С пуно енергије у представи играју млади глумци из серије “Војна академија” Тамара Драгичевић, Иван Миаиловић и Урош Јаковљевић. Цена карте у претпродаји је 400 динара а на дан представе 500 динара. Ж. Б.

о правном леку, утврдио је суд. „Утврђено је да је Скупштина града на седници од 27. октобра 2011. године разрешила директора Апотеке „Зрењанин” по предлогу Комисије за персонална питања, који је достављен само на основу предлога Градског одбора ЛСВ, у којем се без икаквих доказа наводе разлози за смену. Ни на самој седници Скупштине други докази нису презентовани, сем паушалних навода“ закључује се у пресуди већа Вишег суда у Зрењанину и констатује да је по закону постојала обавеза градске Скупштине и Комисије за персонална питања да се оцене и наведу околности конкретног случаја и јасни и оправдани разлози за престанак функције директорице. Ж. Балабан

Почињу „Дани науке и знања”

КИКИНДА: Волонтери Канцеларије за младе делили су на Градском тргу водич „Мој први корак до посла”, у којем је објашњено шта је и како се саставља мотивационо писмо и ЦВ, како се обући и понашати на разговору за посао, као и сви остали одговори

Развој сеоског туризма

туриста. За те радове биће потребно око пет милиона динара. Поред културног ангажмана, Удружење грађана “Торонтал” из Руског Села, све више пажње посвећује развоју и афирмацији сеоског туризма. Један од капиталних пројеката за следећу годину биће изградња куће са свим пратећим објектима за боравак туриста. Све су то планови, али то је велика инвестиција за коју ће ово удружење аплицирати код европских фондова. Предвиђа се да комплетан објекат достигне вредност од милион евра. Удружење “Торонтал” ће од 2. децембра организовати манифестацију “Адвенске свечаности” која ће трајати четири недеље, а поред културног програма биће организовано и паљење адвенских свећа. А.Ђ.

Едита Фукс Ходи

Случај смењене директорице је фебруара ове године довео до краткотрајног сукоба између зрењанинских филијала ДС и ЛСВ јер су демократе прихватиле иницијативу одборника радикала да се у локалној скупштини формира Анкетни одбор за утврђивање истине о разрешењу Едит Фукс Ходи. Због таквог става демократа лигаши су напустили седницу локалног парламента, а вратили су се недељу дана касније када је ДС одустао од Анкетног одбора.

БРОЈНИ ПРОЈЕКТИ УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА „ТОРОНТАЛ“

РУСКО СЕЛО: Удружење грађана “Торонтал” из Руског Села током протеклог периода било је изузетно активно. У завршној фази је подизање зида који дели плац од гробља у дужини од 60 метара, који је наставак на претходно изграђених 60 метара. Уређено је језеро и изграђен павиљон са мостом, а почела је и изградња сувенирнице истакао је председник удружења Шандор Талпаи. - Надам се да ћемо кроз разне пројекте са којима аплицирамо у локалу, покрајини, републици, али и код разних међународних фондација, успети да завршимо овај и пројекат трим стазе кроз шуму. Још један од озбиљнијих и веома битних пројеката биће реконструкција куће поред Удружења, за смештај

dnevnik

КА ЊИ ЖА: Спе ци јал на бол ни ца за ре ха би ли та ци ју „Ба ња Ка њи жа„ при год ном све ча но шћу је про сла ви ла 99. ро ђен дан ре но ми ра ног бањ ског ле чи ли шта, уз про грам ко ји су из ве ли уче ни ци Основ не му зич ке шко ле Ка њи жа. Ди рек тор ка „Ба ње Ка њи жа„ др Слободанка Дрндарски је за хва ли ла пред став ни ци ма ре пу блич ких и по кра јин ских ин сти ту ци ја, ме ди цин ских уста но ва, па ци јен ти ма и го сти ма што има ју пу но по ве ра ња у ме ди цин ске, уго сти тељ ске и ре кре а тив не услу ге ка њи шке уста но ве. Ин сти ту ци ја ма и по слов ним парт не ри ма ко је „Ба њи Ка њи жа„ пру жа ју не се бич ну по др шку овом при ли ком уру че не су за хвал ни це, а при ка зан је и про мо тив ни филм о Ба њи Ка њи жа. Она је ис та кла да је у пр вих де сет ме се ци ове го ди не уста но ва збри ну ла 1.288 па ци ја на та са упу ти ма Ре пу блил ког за во да за здрав стве но оси гу ра ње, њих 1.348 су на ле че њу и опо рав ку бо ра ви ли о свом тро шку, Ре пу блич ки Фонд пен зиј ског и ин ва лид ског оси гу ра ња је упу тио на опо ра вак 712 пен зи о не ра, ка би нет за осте о ден зи то ме три ју је ура дио 630 ди јаг но стич ких пре гле да, ам бу лант но је об ра ђе но пре ко 2.500 па ци је на та, док је спорт ски дан ко ри сти ло 144 спор ти ста. - У то ку ове го ди не за вр шен је кров над сме штај ним ка па ци те -

ти ма уз фи нан сиј ску по др шку Фон да за ка пи тал на ула га ња АП Вој во ди не, по ста вље ни су со лар ни ко лек то ри за гре ја ње са ни тар не во де у ку хи њи, ура ђе на је де ли мич на ре кон струк ци ја бањ ске енер га не сред стви ма По кра јин ског се кре та ри ја та за енер ге ти ку, уво ди се но ви ин фор ма ци о ни си стем уз по др шку По кра јин ског се кре та ри ја та за здрав ство, а сви за по сле ни су уче ство ва ли на кур се ви ма кон ти ну и ра не еду ка ци је ис та кла је Дрн дар ски. Че стит ке по во дом Да на „Ба ње Ка њи жа„ до ма ћи ни ма су упу ти ли по моћ ник по кра јин ског се кре та ра за при вре ду Ерне П. Варњу, за ме ник ди рек то ра Фон да за ка пи тал на ула га ња АП Вој во ди не Обрад Тадић и пред сед ник ка њи шке оп шти не Михаљ Њилаш. - Де ве де сет де вет го ди на по сто ја ња и ра да „Ба ње Ка њи жа„ је за ре спект. Ка њи жа ни су по но сни на вред но сти ове сре ди не и ако се на пра ви при о ри тет зна чај них и ма ње зна чај них, „Ба ња Ка њи жа„ си гур но за у зи ма пр во ме сто, јер је реч о ин сти ту ци ји од из у зет ног зна ча ја не са мо за гра ђа не Ка њи же не го и Вој во ди не и Ср би је, због ле че ња и уго ђа ја ко ји им пру жа. Оп шти на Ка њи жа ће се тру ди ти и да ље да по ма же рад ове уста но ве и да уче ству је у раз вој ним про јек ти ма - на гла сио је Њи лаш. М. Ми тро вић

БЕЧЕЈ: У бечејској гимназији данас почињу „Дани науке и знања“, у оквиру којих ће професори и стручни сарадници Природно математичког и Факултета техничких наука из Новог Сада одржати пригодна популарна предавања из астрономије, биологије, географије, роботике, физике, хемије. Данас ће од 16 до 17 сати др Младен Јовановић са ПМФ одржати предавање из географије, на тему: „Шта то тресе земљу“, а од 17 до 18,30 сати Мирко Раковић и Јовица Тасевски ће, из области роботике и инжењеринга, обрадити тему „Хуманоидна роботика“. Сутра ће од 17 до 18 сати Тијана Продановић са ПМФ обрадити тему из астрономије „Хоћемо ли дочекати 2013.“. Среда је резервисана за физику, а тему „Упознајте Хигса“, од 16 до 17 сати, обрадиће Елвира Ђурђић. У четвртак ће се организовати Дан отворених врата за осмаке, како би се упознали с условима које пружа Гимназија и имаће квиз знања, у оквиру којег ће све основне школе бечејске општине имати своје екипе. Најзад, за петак је планирано предавање „Упознајмо Бразил“, а саговорница ће бити ученица са размене Исидора Мело. В. Ј.

STUdenTSki dnevnik

dnevnik STOTA NACIONALNA KONFERENCIJA AIESEC-a

da pri su stvu ju in ter ak tiv nim pre da va wi ma i ra di o ni ca ma ko je }e se te me qi ti na re {a va wu stu di ja slu ~a ja, ~i ji je ciq pri bli à va we stu de na ta re al nim pro ble mi ma i pri me na te o ri je u prak si. AIESEC se tru di da svo jim ~la no vi ma obez be di kva li tet no okru è we za ak ti van raz voj i u~e we, kao i upo zna va we s raz li ~i tim kul tu ra ma i na ci ja ma. Oga ni za ci ja mla dim qu di ma otva ra mno ge mo gu} no sti, a jed na od naj in te re sant ni jih je od la zak na stru~ nu prak su u ne ku od ze ma qa u ko ji ma ima svo ja pred stav ni {tva. Ta me |u na rod na plat for ma za raz voj po ten ci ja la po sto ji u 113 ze ma qa, a Uje di we ne na ci je pre po zna ju je kao naj ve }u stu dent sku or ga ni za ci ju na sve tu. Vi {e in for ma ci ja o or ga ni za ci ji mo è se na }i na saj tu www.aiesec.org.rs. A. Va.

[IREWE I JA^AWE ERA SMUS STU DENT NET WOR KA

Pri jem no vih ~la no va Stu dent ska or ga ni za ci ja “Erasmus student network” do 29. no vem bra pri ma no ve ~la no ve ko ji su sprem ni da ra de u in ter kul tur nom okru è wu, usa vr {a va ju svo je spo sob no sti i raz vi ja ju ve {ti ne, u~e no ve je zi ke i do pri ne su lak {em sna la è wu u no voj sre di ni stra nih stu de na ta ko ji do la ze na raz me nu u Sr bi ju ili na {ih ko ji od la ze na raz me nu u ne ku dru gu ze mqu. Pro {le ne de qe na FTN-u odr à na je pre zen ta ci ja o mo gu} no sti ma i {an sa ma ko je pru à ta or ga ni za ci ja. – ESN je or ga ni za ci ja ko ja se ba vi stu den ti ma ko ji su na Era zmus pro gra mu raz me ne stu de na ta – ob ja {wa va pot pred sed nik ESN-a Vla di mir Bu da li}. – Sa sto ji se iz pet ti mo va, od ko jih sva ki ima svog ko or di na to ra, a tre nut no smo u fa zi re gru to va wa no vih ~la no va. Pr vi tim je nad le àn za ak tiv no sti ve za ne za men tor stvo, ta ko zva ni buddy network. Dru gi tim su “placement officeri”, tj. oso be ko je se sta ra ju o od la ze }im i do la ze }im stu den ti ma, o wi ho vom sme {ta ju i pu to va wu. “Project manageri” pla ni ra ju raz ne pro jek te ko je }e spon zo ri sa ti stra ne am ba sa de ili fa kul te ti,

a “event manageri” bri nu o van na stav nim ak tiv no sti ma stu de na ta na raz me ni. Sva ka od tih ak tiv no sti ima kon kre tan ciq: upo zna va we gra da, dru è we s ko le ga ma… “Education manageri” kre i ra }e kon kret ne edu ka tiv ne pro gra me za stu den te na raz me ni. Svi za in te re so va ni mo gu se pri ja vi ti po pu wa va wem apli ka ci je ko ja se na la zi na „Fej sbuk„ stra ni ci ESN Serbia. ESN je jed na od naj ve }ih stu dent skih or ga ni za ci ja u Evro pi. Re gi stro va na je 1990. go di ne za rad po dr {ke i raz vo ja stu dent ske raz me ne. Pri sut na je u vi {e od 390 vi so ko {kol skih usta no va u 36 ze ma qa. Mre à se kon stant no raz vi ja i {i ri. ESN de lu je na tri ni voa – lo kal nom, na ci o nal nom i me |u na rod nom – i te ì da stvo ri mo bil ni je i flek si bil ni je obra zov no okru è we, po dr à va ju }i i raz vi ja ju }i stu dent sku raz me nu iz raz li ~i tih ni voa, te ta ko omo gu }u je in ter na ci o nal no is ku stvo svim onim aka dem ci ma ko ji ni su u mo gu} no sti da idu u ino stran stvo. „Erasmus student network“ zva ni~ no de lu je u Sr bi ji od 2007. go di ne. A. Varga

UTISCI SA SAJMA „MOJ PRVI POSAO”

Ju bi lej na Ko pa o ni ku Na ci o nal na kon fe ren ci ja stu dent ske or ga ni za ci je AIESEC, sto ta po re du, bi }e odr `a na od 28. no vem bra do 2. de cem bra na Ko pa o- ni ku, u ho tel skom kom plek su „MK Mountain Resort„. Or ga ni za to ri su kan ce la ri ja te stu dent ske or ga ni za ci je na Fa kul te tu or ga ni za ci o nih na u ka u Be o gra du i ona iz No vog Sa da. AIESEC u Sr bi ji go di {we or ga ni zu je dve na ci o nal ne kon fe ren ci je za svo je ~la no ve – zim sku i let wu, s ci qem da ih oku pi na jed nom me stu, gde }e se dru `i ti, ima ti edu ka ci je iz raz li ~i tih obla sti, upo zna ti s part ne ri ma or ga ni za ci je i pla ni ra ti ak tiv no sti or ga ni za ci je za na red ni pe riod. Pred sto je }oj, ju bi lar noj na ci o nal noj kon fe ren ci ji, pri su stvo va }e 300 stu de na ta iz Sr bi je i 50 iz ino stran stva. Ta ko |e, do ga |aj }e svo jim pri su stvom uve li ~a ti 200 alum ni ja or ga ni za ci je, kao i vi {e od 15 part ne ra pro jek ta. Stu den ti }e ima ti pri li ku

ponedeqak26.novembar2012.

Prak sa otva ra vra ta za po sle wu Stu den ti za vr {nih go di n a stu di j a stal n o se su s re } u s istim pro ble mom: is ku stvo mo è da se stek ne sa mo na po slu, ali po sao ne mo è da se do bi je bez is ku stva. Taj za ~a ra ni krug ~e sto je raz log za {to di plom ci, ume sto da ak tiv no tra è da ne {to ra de, osta ju kod ku }e i bez u spe {no {a qu svo je bi o gra fi je na raz ne adre se u na di da }e ih ne ko pri mi ti. Sa vez stu de na ta FTN-a re {io je da pre ki ne taj krug or ga ni zu ju }i pro {le ne de q e dvo dnev n i sa j am “Moj pr vi po sao”, odr àn u ho lu Fa kul te ta. – Sa jam smo na zva li ta ko jer je pr vi po sao naj te è na }i, svi tra è ne ka is ku stva, da u bi o- gra fi ji ni je upi sa na sa mo di plo ma ve} i prak sa – ka è or ga ni za tor saj ma Igor Gra i}. – Za to smo re {i li da stu den ti ma za vr {nih go di n a omo g u } i mo upra vo to. Oko 20 or ga ni za ci ja je u~e stvo va lo na saj mu, me |u

den ti su ima li pri li ku da se pri ja ve na prak su u tim kom pa ni ja ma, a tu on da ima po ten ci ja la i za do bi ja we stal nog po sla.

ko ji ma su “Uni ve rek sport”, Er ste ban ka, “Eaton”, “Vega IT”, JKP “In for ma ti ka”, Pri vred na ko mo ra Sr bi je i dru ge. Stu -

Na pri mer, kom pa ni ja “Vega IT” tre n ut n o tra ` i ve l i k i broj pri prav ni ka jer pla ni ra ju pro {i re we, i za go di nu da na }e

Mi li ca Traj ko vi} @eq ko Fi li po vi} Pe tar Bje qac

ima ti otvo re nih 50-60 rad nih me sta. Na saj tu www.moj-prvi-posao.com stu den ti sva ko dnev no mo gu osta vi ti svo ju bi o gra fi ju, a svi sa dr à ji saj ta su do stup ni kom pa ni ja ma ko je su u~e stvo va le na saj mu, kao i stra te {kim part ne ri ma FTN-a. Stu den ti za vr {nih go di na gle da ju na sa jam kao na do bru pri li ku da se upo zna ju s kom pa ni ja ma i pri ja ve za prak su. – Ni je do bro ~e ka ti kraj stu di ja da bi se kre nu lo u po tra gu za po slom, ne go ga tre ba tra ì ti i to kom stu di ja – ka è stu dent ki wa ~e tvr te go di ne In du strij skog in è wer stva i me nax men ta Mi li ca Traj ko vi}. – Po sto je i dru gi saj mo vi ovog ti pa,

po put “Career days”, ali ni je na od met jo{ je dan. U u dr à vi i u gra du si tu a ci ja je ta kva da, jed no stav no, ta kve pri li ke tre ba is ko ri sti ti. Ne ki na sa jam gle da ju kao na pri li ku da do bi ju vi {e in for ma ci ja o svo joj stru ci. – Pred stav ni ci kom pa ni ja mo gu nas upu ti ti gde da ide mo da usa vr {a va mo zna we, na ko je ma ster ili dok tor ske stu di je u ino stran stvo – ka è ma ster stu dent elek tro teh ni ke @eq ko Fi li po vi}. – Tu se mo è na }i prak sa, ali po sao te {ko, je di no ko uspe pre ko pre po ru ka da do |e di rekt no do fir mi ko je su ov de pred sta vqe ne. Stu dent dok tor skih stu di ja na Ra ~u nar stvu i auto ma ti ci Pe tar Bje qac tvr di da se po sao na saj mu mo è na }i ko li ko i u Sr bi ji: – Ali i ov de po sto ji ne ka {an sa, i ova kvi saj mo vi mo gu bi ti ko ri sni za pro fe si o nal ni na pre dak. Ipak su ov de fir me ko ji ma su po treb ni qu di, ina ~e ne bi bi le tu – sma tra on. A. Varga

KAJAKA[ICA I BUDU]A INFORMATIÂRKA-GENETIÂRKA VIOLETA ÎKO[

Dr àv na pr va ki wa do bro „ve sla” i na FTN-u Gle da ju }i ka ja ka {e ka ko tre ni ra ju na je ze ru Ti kva ra i za in tri gi ra na na ~i nom na ko ji se ku ta la se i ne sta ju u su mra ku, pre jed ne de ce ni je stvo re na je we na qu bav pre ma tom spor tu, po ve ra va nam Vi o le ta î ko{, da na {wa dr àv na pr va ki wa u ka te go ri ji se ni or ki u ~e tver cu i stu dent ki wa dru ge go di ne Ra ~u nar stva i auto ma ti ke na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du, i ~la ni ca Ka ja ka {kog klu ba „Sin te lon” iz Ba~ ke Pa lan ke. Upr kos to me {to sport sku ka ri je ru gra di u jed nom gra du, a aka dem sku u dru gom, iz u zet no je uspe {na na oba po qa. – Ni je la ko odr à ti ba lans iz me |u tre ni ra wa i stu di ra wa. Stu dij ski pro gram ko ji sam iza bra la je te àk i zah te va mno go

u~e wa i vre me na, ba{ kao i ba vqe we ka ja kom. Dok sam u No vom Sa du, sve slo bod no vre me pro vo dim tre ni ra ju }i u te re ta ni. Ka da odem u Ba~ ku Pa lan ku, ve slam

ako je le po vre me, a ako ni je, on da tr ~im – opi su je svo je rad ne na vi ke Vi o le ta. Ka ko ka `e, tim spor tom po ~e la je da se ba vi sa svim slu ~aj no. O~a -

Naj lep {i tre nu tak: osva ja we Dr `av nog pr ven stva s ko le gi ni com Ne ve nom Gr bi} u dvo se du na 1.000 me ta ra

ra na sli kom ka ja ka {a na Ti kva ri, od lu ~i la je da se opro ba u toj di sci pli ni i po sta la ve o ma uspe {na. U~e stvo va la je na nad me ta wu olim pij skih na da u ka te go ri ji ka det ki wa K-4 (~e tve rac) i u{la u dva fi na la. Na Bal kan skom pr ven stvu u ka te go ri ji ju ni or ki K-4 osvo ji la je dva sre bra, a od li~ ja je po ku pi la i na ma wim me |u na rod nim, dr àv nim i voj vo |an skim tak mi ~e wi ma. – Ose }aj se de wa u ~am cu, kad se ose ti sva ki po kret vo de, ot kri va we pre le pih pej za à, adre na lin pred tr ku, tre ni ra we u grup nim ~am ci ma, iz vla ~e we mak si mu ma iz se be, ne mo è se ni sa ~im po re di ti. Uvu ~e se pod ko ù i u sr ce i ne mo è se iz ba ci ti – ob ja {wa va na {a sa go vor ni ca, i na vo di da joj je naj lep {i tre nu tak bio ka da je s ko le gi ni com

Vi o le ta ^i ko{

Ne ve nom Gr bi} osvo ji la Dr `av no pr ven stvo u Ba~ koj Pa lan ci u dvo se du na 1.000 me ta ra. Ka da je od lu ~i va la ku da na kon sred we {ko le, pri vu kao ju je in for ma ti~ ki smer na FTN-u. Na kon upi sa, ka ko ka `e, stra ho va la

je jer ni je zna la {ta je ~e ka, ali ka ko je vre me pro la zi lo, pro gra mi ra we joj je po sta ja lo za ni mqi vi je. Shva ti la je da se ta na u ka mo `e po ve za ti i s me dic nom, ko ja je bi la we na qu bav od ma lih no gu. – Stu di ram na u ku u ko joj se sva ki dan po ja vqu ju ne ke no vi ne. @e lim da za vr {im za po ~e to i da se usme rim na ne {to {to je u ve zi s me di ci nom i ge ne ti kom. Ta da bih ra di la ne {to {to od de tiw stva vo lim. U Sr bi ji je to ma lo raz vi je no, ali bih vo le la da osta nem ov de i po ku {am da tu si tu a ci ju po pra vim za jed no s qu di ma ko ji se ti me ve} ba ve – pre do ~a va ova stu dent ki wa, ko ja se be u bu du} no sti vi {e vi di u stru ci, ali, ne }e pre sta ja ti da se ba vi ka ja kom. Ve sla }e, ka ko ka `e, za svo ju du {u. A. Jerini}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

RePORTA@e

ponedeqak26.novembar2012.

dnevnik

DO BRA PU [NI CA I UKU SNI ME SNI SPE CI JA LI TE TI PO SA TLI STVAR PRE STI @A U BA^ KOJ PA LAN CI, ALI...

Od obo ra do ku le na tr no vit je put o tra di ci ji kraj no vem bra je vre me svi wo ko qa, ili za bi ja~ ki, po vo qi, a u Ba~ koj Pa lan ci stru~ wa ci ka `u da to ne ma ve ze sa ne ka da {wim pra zni kom ne ka da {we dr `a ve. Ve le da je to op ti mal no vre me ka ko bi pre ra |e vi ne od sviw skog me sa mo gle da sa zre ju, pod uslo vom da tem pe ra tu re, ba rem u pro se ku, pri li~ ne kra ju je se ni

vqe ni ka tre ba iz dvo ji ti do 200 di na ra, a za sviw ske po lut ke bli zu 320 di na ra po ki lo gra mu. Oni ko ji su to vi li svi we ka `u da se, ipak is pla ti, jer ne ra ~u na ju svoj rad, a ima li su ve }i nom i sop stve ni ku ku ruz, pa ve le da od tri brav ce vi {e od jed nog ima ju fraj. Ali, bit no je ve le da se u ovo vre me, a vre me je ko ba ja i ku le na, pra sci iz obo ra pre se le u pu {ni ce.

Dok svi wi ne smrk ne, uku san za lo gaj ne osva ne

i zi mi. Do du {e, ove go di ne ne }e bi ti pre vi {e onih ko ji }e spra vqa ti ko ba je, ku len, xi ger wa ~u, {var glu, to pi ti mast, ku sa ti ~var ke, so li ti, di mi ti i su {i ti me so. Za ki lo gram `i ve va ge to -

Do sta je onih ko ji go to vo ce lo sviw ~e pre ra de, jer ka ù da se ne is pla ti me so dr à ti u za mr zi va ~i ma ka da ki lo-dve uvek mo è{ ku pi ti u me sa ri. Ov de je po po lu ve kov noj tra di ci ji, a to li -

ko tra je Fe sti val ko ba si ca, ku le na i sla ni ne u Po loj skoj {u mi (pr va ne de qa fe bru a ra), stvar pre sti à je iz ne ti svoj pro iz vod na astal uz va tru, fri {ak le bac, vi no, ra ki ju... Ta da se vi di ko je ka kav do ma }in, pa jo{ ako vas ì ri na gra di me |u pr va tri o to me se pri ~a do sle de }eg fe bru a ra. Po sled wih go di na ne ka ko naj ce we ni ji su maj sto ri ku le na, we go va ce na je ve li ka i je de se po ma lo kao de li ka tes. U spra vqa wu ku le na sva ko ima svoj re cept, ili onaj od ba be, de de, te ~e, ~i ~e... Me |u tim, i zva ni~ na stru ka je iz u zet no ce we na pa po red teh no lo ga pre ra de me sa ima i ma gi sta ra za ku len. Qu di sve vi {e slu {a ju {ta stru~ wa ci po ru ~u ju, pa je i ku len je iz go di ne u go di nu sve uku sni ji. Mr Mi le Ri sti}, a ov de ga zo vu dok tor za ku len, sa ti ma mo è da pri ~a o ovom spe ci ja li te tu. Mno gim Ba ~va ni ma ob ja snio je da po sto ji ba~ ki i sla von ski ku len, a da je ba~ ki srem ski i da se raz li ku je od slav no skog po to me {to se ov de u me so sta vqa do 20 od sto ma sno }e iz pod ko `nog slo ja, a da je Sla von ci ma bit no sa mo me so. Ve li da je bit no da se ku len pra vi od zre log me sa, jer ima ma we vo de u se bi. I ta kvo me so tre ba ise }i na ve }e ko ma de i na ko soj po vr {i ni osta vi ti da se oce di i ohla di. Po tom se me qe na {aj bu 8-10 mi -

li me ta ra, do da je se so 1,8 do 2,2 od sto, qu ta pa pri ka od 0,8 do je dan od sto. Po uku su ne ko do da je kim, ma jo ran (biq ka mi ri sa sli~ nog pe per min tu), pa i ma lo be log lu ka. Stru~ wa ci upo zo ra va ju da pri li kom me {a wa me sa ni ka ko ne tre ba do da va ti vo de, a da je me so kom pakt no po ka zu je ako u po su di pri li kom va |e wa ne osta ju par ~i }i. Ima Pa lan ~a na ko ji pre po ru ~u ju da ka da se me {o do bro iz me {a ne bi bi lo lo {e da „od mo ri“ 4-6 sa ti, a ni je gre Maj sto ri na u ci ve ru ju, a u svo je is ku stvo se uzda ju da ako se ku le we pu ni i su tra. Va `no je da se iz cre va naj va `ni je, jer ta da me so mo è ma sno tki vo mo è da za po~ ne fa is ti sne va zduh i da se do bro ve da pri mi naj vi {e di ma ko ji po zu uèg nu }a, od no sno kva re wa. è. Ta ko |e, sa ve tu ju da ka da se red so li naj vi {e uti ~e na kon Se }a ju se sta ri ji da je bi lo i ta pr vi put u pu {ni ci vi so ko obe zer vi ra we. Dim tre ba da bu de kvih go di na ka da su stra da li oni si, ku len vi {e ne pre vr }e, jer se hla dan sa tem pe ra tu rom oko 22 ko ji ni su na vre me sklo ni li ku na taj na ~in naj bo qe sle è, od ste pe na, a po sle pr vog di mqe wa len u za mr zi va ~e i ta ko ko li ko – no sno na bi ja i do bi ja kom pakt ku len tre ba da „od mo ri“ ba rem to li ko sa ~u va li trud i no vac. nost, tvr do }u. je dan dan, po sle dru gog di ma dva Do du {e, ve le da to ni je ono pra Pro sto je po sta la stvar pre da na, a po sle tre }eg je kraj. Ta da vo, ali bo qe i{ta ne go ni {ta. sti à u Ba~ koj Pa lan ci i okol do ma }i ni svo je „de lo“ pre no se u Sa da je naj bit ni je da je se zo na nim se li ma ko ima bo qu, ve }u i tam ne i pro zra~ ne pro sto ri je, po ~e la, maj sto ri ra de u po ta ji i lep {u pu {ni cu, a sko ro da se svi jer po ~i we pr va fa za zre wa i ta qu bo mor no ~u va ju re cep tu re, a sla ù da je naj bo qa ona ko joj je da je va `no da tem pe ra tu ra bu de ka ko su ra di li, po tra di ci ji pre lo ì {te van pu {ni ce i da se za iz me |u 4 i 10 ste pe ni, naj vi {e ko hi qa du Pa lan ~a na i go sti ju, su {e we ko ri sti si ro va pi qe vi 12. U ka sni joj fa zi, tvr de, tem pe oce ni }e po ~et kom fe bru a ra u na tvr dog dr ve ta. Ov de svi go to ra tu ra mo è bi ti i ve }a, ali ni Po loj skoj {u mi. vo da zna ju da je pr vo di mqe we ka ko pre ko 18 ste pe ni, jer ta da M. Su yum

TU @NA SUD BI NA NAJ STA RI JE ZVO NO LIVNI CE I BRA VAR SKE RA DI O NI CE NA BAL KA NU

Ne kad kra qev ska zvo na, sa da i{a ra no ru glo u s ret sa isto r i ~ a po ~i we svo ju pri ~u ovaj za qu - Ni je pro blem, pro {e ta }e rem Bran k om Naj bqe nik u isto ri ju i ar he o lo mo ka sni je do zgra de i is pri hol dom, kao u sta rom gi ju, ~o vek ~i ja je pri vat na ~a }u vam o Pan te li }a liv ni ka u boj cu, od i grao se ar he o lo {ka ko lek ci ja do voq ci. [te ta je {to je pro pa la i ta~ no u pod ne, ali na Ze mun na za dva mu ze ja. {to jo{ uvek ni je pre tvo re na skom ke ju. Ve tar je no sio mi ris Du na va do re sto ra na u kom smo is pi ja li ka fu, me ra klij sku, onu ko j a pod s e } a na u`i va we ko je smo na pu sti li i pre pu sti li se grad skom lu di lu i gu `vi. Iz tog lu d i l a Bran k o po k u { a v a da otrg ne se }a we na sta ri Ze mun, na da ne ka da se za n at ce n io, ka d a su srp ski pro iz vo di bi li na da le ko ~u ve ni. - Je ste da smo za nat „ku pi li„ od Austro u ga ra, ali smo ga do bro po ku pi li. Na {i maj sto ri su osva j a l i tr ` i { te svo jim ume }em. Ako bi smo kre n u l i Ze m u n om is pri ~ao bih vam isto ri ju sve ta. Ceo grad le `i na na la zi {ti ma iz raz li ~i tih epo ha, {to po ka zu ju da se ov de uvek ra di lo i sa mo ra di lo - Liv ni ca Pan te li} iz svo jih naj slav ni jih da na

u mu zej, a i ovaj ko ji ima mo u gra du ne ra di ve} 12 go di na. Kre ni mo... - Pr va liv ni ca osno va na je dav ne 1854. u tro {noj pri zem noj zgra di. Osno vao je \or |e Pan te li}, ~i ji je sin Pa v le ro | en 1858. i od mah na kon re al ke po ~eo je da po ma `e ocu u „{lo se ra ju„. Ka sni je, ka da je do {lo vre me za voj sku Pa vle se ob reo u oko li ni Be ~a 1878. gde je do {ao u do dir sa no vim za nat skim teh ni ka ma raz vi je n og za p a d a. Po po vrat ku u Ze mun, Pa vle je po sto je }i alat mo der n i z o v ao i po sop stve nim na cr ti ma iz ra d io no v i - pri ~ a Bran k o dok {e t a m o cen trom Ze mu na, ta man to li ko br zo da uo~im su dar sta rog i no vog. Ki ne ska ro ba u zgra da ma iz 19. ve ka... Le po, bo qe i to ne go ~a mo ti wa u ko j oj obi t a v a „Pan t e l i } a liv n i c a„ pred ko ju smo bu pi li a da ni sam ni pri me ti la. [o ki ra na sto jim pred ne ka da ve le lep nim zda wem. - Ovo je „to„? - Je dva iz go va ram pi ta we. Bran ka na sme ja mo ja re ak ci ja.

Tu `na ~a mo ti wa sa da {wa

~a va we u Pa riz, na svet sku iz lo `bu. To je i me sto gde su na sta li pr vi ~am ci na par ni po gon u Ze m u n u - pri p o v e d a Bran ko dok kru `i mo oko oro nu le zgra de - ru gla po lo mqe nih pro zo ra, i{a ra nih zi do va. - Rad wu je na sle dio Pa vlov

Na ci o na li za ci ja i pri kqu ~e ni ja Liv ni ca od 335 kva drat na bi la je 1959. na ci o na li zo va na, ali je vra }e na vla sni ku To mi Pan te li }u, zbog oba vqa wa pri vred ne de lat no sti. Pan te li} je 1973. sta vqa na ras po la ga we Skup {ti ni op {ti ne Ze mun, a 1975. zgra da po sta je dru {tve na svo ji na. Op {ti na je ustu pa Mu ze ju gra da Be o gra da, a Be o grad je u ne do stat ku nov ca ustu pa Zla ta ri Maj dan pek. I ta ko do da na {wih da na. Ne zva ni~ na je in for ma ci ja da su ~la no vi po ro di ce Pan te li} tra `i li od Ze mu na da im vra ti ne kret ni nu, ka ko bi oni ras po la ga li svim do ku men ti ma, na cr ti ma, ala tom, in ven ta rom... - Da, to je to, na {a sra mo ta. Ov de su se li la zvo na sa naj lep {im zvu kom na Bal ka nu, me sto gde je na stao sat ko ji je sa da na Sa bor noj cr kvi u Be o- gra du. To je liv ni ca ~i ji je vla snik Pa vle Pan te li} od li ko van 1896. go di ne u Pe {ti na mi le ni jum skoj iz lo `bi, a ko ga je 1900. -te ugar ski mi ni star tr go vi ne po slao na pod u-

si no vac To ma. Vo |en am bi ci jom, una pre dio je pro iz vod wu, pa je ra di o ni ca na iz lo `ba ma u No vom Sa du i Osi je ku 1926. i Za gre bu 1927. do bi la naj ve }a pri zna wa. Do po ~et ka Dru gog svet skog ra ta u liv ni ci je na pra vqe no oko 130 zvo na i 70 sa to va {i rom ta da {we Ju go sla vi je, u Bu dim pe {ti, Te mi {va ru ... Iz ra |e ni su i po -

klo ni za kra qa Alek san dra, kra qi cu Ma ri ju, kra qa Pe tra dru gog, pa tri jar ha Var na vu, Na rod nu skup {ti nu i Sve ti Si nod - na bra ja Naj hold i la ga no na sta vqa: - Dok je To m a `i v eo `i v e la je i liv n i c a. On je i na pra v io ovu zgra d u na te m e q i ma sta r e1926. Po pre u r e | e w u unu t ra { wost se sa s to j a l a od ko v a~ n i c e, bra v ar s ke ra d i o ni c e i dve liv n i c e, za t im kan c e l a r i j a, ma g a c i n a i {u pe za ugaq. Ta k o je bi l o sve do 1968. go d i n e, dok je To m a mo g ao da ra d i. Se } am ga se, bio sam kli n ac ka d a je za t vo rio liv n i c u. Ni k o vi { e ni j e hteo ti m e da se ba v i, a on vi {e ni j e imao sna g e. Pre m i nuo je 10 go d i n a ka s ni j e, a sa wim je uga { e n a i pr v o b it n a va t ra iz ko j e je i na s ta l o pr vo zvo n o. Naj ` a l o s ni j e je {to je sve osta v io gra d u, na da j u } i se da }e ne k o ima t i slu h a i pre t vo r i t i ovo u mu zej. Na ` a l ost, ni j e ta k o qut na svoj grad, na ne z a i n t e re s o v a n ost qu d i u we m u, kon sta t o v ao je isto r i ~ ar Bran ko Naj h old. Zo ri ca Dra go je vi}

crna hronika

dnevnik

ponedeqak26.novembar2012.

JU ^E NA NO VO SAD SKOM TE LE PU

No `em ra wen zbog dro ge? Mladi} A. A., koji je bio u dru{tvu s devojkom G. J., zadobio je lake telesne povrede ju~e oko podneva na novosadskom Telepu, ispred ulaza u Vr{a~koj ulici 6 c, koje mu je no`em zadao identifikovani mla|i mu{karac za kojim policija intenzivno traga. Nije iskqu~eno da je do obra~una do{lo zbog droge, a za devojkom, koja se zatekla na licu mesta, bila je raspisana centralna poternica radi iz-

dr`avawa dve godine zatvora, izre~ena zbog slu~aja koji se dovodi u vezu s narkoticima, saznaje „Dnevnik” nezvani~no. Tu`ila{tvo je okvalifikovalo delo kao nano{ewe lakih povreda opasnim predmetom. Kako saznajemo, povre|eni je zadobio povr{insku ranu. Vi{e detaqa o doga|aju o~ekujemo danas iz novosadske Policijske uprave. M. V.

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU BA TROV CI

Po li ci ja ot kri la dve i po ki le he ro i na Vi{e dva i po kilograma heroina otkrili su prekju~e posle podne na grani~nom prelazu Batrovci pripadnici Grani~ ne po li ci je Re gi o na log cen tra za kon to lu gra ni ce pre ma Hr vat skoj. Dro ga je prona|ena na izlaznoj traci u „golfu” s vrawskim registarskim oznakama, kojim je upra-

vqao na{ dr`avqanin, saznaje „Dnevnik” nezvani~no. Droga je prona|ena u specijalno napravqenom bunkeru ispod vazdu{nog jastuka ispred suvoza~a, saznajemo nezvani~no. Po sle oba vqe nog uvi |a ja, osum wi ~e ni je li {en slo bo de. M. V.

ZAH TEV SRP SKOG TU @I LA [TVA ZA RAT NE ZLO ^I NE TRI BU NA LU U HA GU

Do ka zi sa su |e wa Go to vi ni

Srpsko Tuìla{tvo za ratne zlo~ine saop{tilo je ju~e da je zatraìlo od Tuìla{tva Ha{kog tribunala materijale i dokaze o ratnim zlo~inima po~iwenim tokom i posle vojno-policijske akcije hrvatskih oruànih snaga „Oluja“, koji se nalaze u predmetu protiv Ante Gotovine i ostalih. Osim zahteva za dostavqawe dokumentacije u navedenom predmetu, Tuìla{tvo je obavestilo glavnog tuìoca Tribunala Serà Bramerca da je od Tran zi ci o nog ti ma Ha {kog tribunala zatraìlo i materijale koji se odnose na ratne zlo~ine po~iwene tokom i posle „Oluje“. To se, kako je navedeno u saop{tewu, posebno odnosi na one lokacije za koje Tuìla{tvo za ratne zlo~ine vodi pretkrivi~ni postupak. Srpski tuìlac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} izjavio je pre nekoliko dana da to tuìla{tvo na {est lokacija – Mali Alan, Dvor na Uni, Gospi}, Kijani pored Gra~aca, Petriwa i Vrgin Most, vodi predistra`ne postupke u vezi sa zlo~inima nad Srbima po~iwenim tokom i posle hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja” 1995. godine. On je objasnio da Tuìla{tvo ne pokre}e istrage jer je nezadovoqno osloba|aju}om presudom Ha{kog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Marka~u, „ve} zato {to je moralo da sa~eka pravosna`nost presude u Hagu, po{to taj sud ima prednost u pokretawu postupaka u odnosu na srpsko tuìla{tvo”. – Po~iwemo tamo gde smo stali. Mi ve} vodimo predistra`ne postupke na {est lokacija vezano za „Oluju„. Saslu-

{ali smo veliki broj svedoka, zajedno s „Veritasom„ – rekao je Vuk~evi}, dodav{i da su saslu{avani i svedoci u vezi s akcijom hrvatske vojske „Bqesak”. On je dodao da je Tuìla{tvo prvo ~ekalo pravosna`nost presude da bi moglo koristiti dokaze iz Haga. – Saslu{avali smo i svedoka za akciju „Bqesak„... ali i qude koji su dali svoje iskaze vezano za sve doga|aje. Sad }emo s Hrvatima na osnovu Memoranduma o saradwi da poku{amo da razmenimo dokaze – rekao je Vuk~evi}. Na pitawe {ta o~ekuje da }e srpsko Tuìla{tvo dobiti od Hrvatske, Vuk~evi} je odgovorio da ta dva tuìla{tva ve} zajedno rade na slu~aju Dvora na Uni. – Mi smo bili u Kopenhagenu i saslu{ali smo ~etvoricu pripadnika danskog bataqona koji je bio na licu mesta. To su vaqani dokazi. O~ekujem u duhu te dobre saradwe da }e oni otkriti izvr{ioce – istakao je Vuk~evi}. On je rekao da je svrha toga da izvr{ioci zlo~ina budu privedeni pravdi, ali je dodao da se u slu~aju Gotovine i Marka~a, koje je Hag pravnosna`no oslobodio optu`bi za zlo~ine u „Oluji„, gotovo vi{e ni{ta ne moè uraditi. – U odnosu na Gotovinu i Marka~a mi ne moèmo gotovo ni{ta vi{e uraditi za wihovo eventualno li{avawe slobode. Tu se moè pokrenuti postupak revizije na osnovu neke nove ~iwenice za koju se nije znalo u vreme su|ewa, ili koje nije bilo dostupno, poput „topni~kih (artiqerijskih) dnevnika” – rekao je Vuk~evi}. (Ta njug)

DVO JI CA DR @A VQA NA TO GOA OT KRI VE NA U TE RET NOM VA GO NU

Oda lo ih di sa we

Zajedni~kom akcijom carinika i Grani~ne policije ju~e je na `elezni~koj stanici u Pre{evu spre~en poku{aj dvojice dr`avqana Togoa da ilegalno pre|u granicu, saop{tila je Uprava carina. Oni su se sakrili u vagon teretnog voza, koji iz Gr~ke sa o bra }a {i rom Za pad ne Evrope. Ilegalni migranti

su otkriveni u vagonu ~ija je kraj wa de sti na ci ja bi la Austrija pa se pretpostavqa da su planirali da stignu u tu zemqu. Provera kompozicije voza je iz vr {e na de tek to rom ugqen-dioksida, koji je u jednom od vagona pokazao vrednosti vi{e od uobi~ajenih, {to je ukazivalo na to da unutra ima qudi. (Ta njug)

Fo to: B. Lu ~i}

JU ^E PO SLE POD NE NE SRE ]A NA NO VO SAD SKOJ POD BA RI

Zid se ob ru {io i ubio rad ni ka Be `i vot no te lo mu {kar ca zate~eno je ju~e posle podne na placu u Ulici Marka Miqanava 16 na novosadskoj Podbari. Pretpostavqa se da je ~ovek na stra dao ru {e }i pri zem ni objekat bez zvani~nog ugovora s crkvom, koja je vlasnik nekretnine. Po prvima saznawima, poginuo je R. D. (1955) rodom iz Lipqana, s prebivali{tem u No-

vom Sadu. Po re~ima kom{ije kog smo zatekli na mestu nesre}e, R. D., koji se donedavno izdr`avao od izdavawa stanova, do{ao je ujutro iz Vrdnika, gde mu stanuje sestra, i ~astio dru{tvo iz ovog kraja specijalitetima koje je doneo, a zatim je oti{ao da radi s jo{ nekim kompawonima. – On se, kad su zastali prihodi, prihvatio gra|evinskih ra-

dova, odnosno ru{ewa. Supruga mi je rekla da je oko 13.30 sati ~ula zvuk koji je podse}ao na obru{avawe zida, a posle toga, kad sam pogledao odgore, sa sprata, u~inilo mi se da me|u {utom vidim radnu garderobu, a ni na kraj pameti mi nije bilo da je re~ o tragediji – ispri~ao nam je kom{ija. De`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Dragan

Mutibari}, koji je obavio uvi|aj, kazao je sino} za „Dnevnik” da je dojava o doga|aju, odnosno o tome da je ~ovek prona|en ispod zida, stigla oko 16 ~asova, te da sada nema svedoka ni osumwi~enih za tu nesre}u. – Telo je poslato na obdukciju u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu – dodao je sudija Mutibari}. M. V.

U TU @I LA [TVU ZA OR GA NI ZO VA NI KRI MI NAL I JU ^E SA SLU [A VA NI OSUM WI ^E NI U AFE RI „AZO TA RA”

Sa {a Dra gin da nas pred is tra `nim su di jom U Tu`ila{tvu za organizovani kriminal ju~e je nastavqeno saslu{awe osumwi~enih za nezakonitu prodaju 70.000 tona regresiranog mineralnog |ubriva, s biv{im ministrom poqoprivrede Sa{om Draginim na ~elu. Me|u saslu{anima su i vlasnik konsultantske ku}e „Ces Mekon” Zvonimir Nikezi} i jo{ sedam osoba privedenih prekju~e zbog sumwe da su zloupotrebom slu`benog polo`aja, nezakonitom prodajom regresiranog mineralnog |ubriva, o{tetile buxet Srbije za vi{e od 4,5 miliona evra. Privedeni su i biv{i predsednik Upravnog odbora HIP „Azotara Pan~evo” Radosav Vuja~i}, biv{i zamenik direktora „Azotare” Mihajlo Gruji}, biv{i direktor PKB-a Milan Veqovi}, biv{i direktor poqoprivrednog dobra „Aleksa [anti}” kod Sombora Arsenije Katani}, biv{i direktor kru{eva~kog Instituta za krmno biqe Dragi Lazarevi}, vlasnik preduze}a „Terabo” Borislav Stojkovi} i biv{a direktorka firme „Invej” Verica Spasi}.

branilaca i samo jedan je izabrao da se brani }utawem. Biv{oj direktorki firme „Invej” Verici Spasi} tu`ilac je posle saslu{awa ukinio policijsko zadr`avawe. O predlozima

privrednom proizvodwom, a u kojima dr`ava ima svoj kapital. – To |ubrivo su osumwi~eni prodavali licima koja na wega nisu imala pravo i omogu}ili su da ~etiri privatna privredna

Sa{a Dragin

za eventualni pritvor ostalih osumwi~enih tu`ilac }e odlu~iti nakon saslu{awa svih privedenih, saznaje RTS. Policija i daqe traga za jo{ dve osobe – vlasnikom i direk-

dru{tva dobiju ve{ta~ko |ubrivo po povla{}enim cenama i na taj na~in pribave imovinsku korist od 470 miliona dinara, ili oko pet miliona evra u to vreme, a da za taj iznos istovremeno o{tete buxet Republike Srbije – ukazao je tu`ilac za organizovani kriminal. On je precizirao da je u ovom slu~aju „Azotara Pan~evo„ pribavila imovinsku korist od 470 miliona dinara jer je iskoristila pravo i iz buxeta Republike

firme, umesto ka zakonitim korisnicima, preusmerile su |ubrivo ka privatnim firmama „Sunce”, „Invej”, „Terabo”, „Mlinostep”. Te firme, po vaè}oj uredbi, nisu imale pravo na dràvne subvencije, odnosno na jeftinije |ubrivo. Tako|e, oko 40.000 tona |ubriva iz „Azotare Pan~evo„ preusmereno je na privatne kompanije preko Instituta za krmno biqe, a 30.000 tona preko PKB-a i poqoprivrednog dobra „Aleksa [anti}”. To poqoprivredno dobro, po saznawima Tuìla{tva, koristilo je beneficije da prebija nagomilane dugove, preusmeravaju}i jeftinije |ubrivo ka privatnim kompanijama. Nakon saslu{awa, Tuìla{tvo }e odlu~iti o pokretawu istrage, a sudija za prethodni postupak odlu~i}e o zahtevu Tuìla{tva da se osumwi~enima odredi pritvor. Dragin je od 2004. do 2007. godine obavqao poslove zamenika sekretara za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo AP Vojvodine, da bi u maju 2007. godine postao ministar za{tite ìvotne sredine u Vladi Republike Srbije. Od jula 2008. do marta 2011. godine bio je ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede. Nikezi}, javnosti poznat kao vlasnik konsultantske ku}e „Ces Mekon”, u upravnom odboru Agrobanke bio je predstavnik dràvnog udela. Po~etkom septembra

Da~i}: Policija zavr{ila svoj deo

Pogon za proizvodwi |ubriva u „Azotari Pan~evo”

Posle privo|ewa u policiju, odre|ena im je mera zadràvawa od 48 sati. Saslu{awe u Tuìla{tvu po~elo u subotu u 14 ~asova i prekinuto je oko 22 sata zbog velikog broja osumwi~enih. Od devet osumwi~enih koji se terete za nezakonitu prodaju regresiranog |ubriva ostalo je da se saslu{aju jo{ samo Sa{a Dragin i Zvonimir Nikezi}, saznaje se nezvani~no. Posledwi koji zavr{io davawe iskaza u Tuìla{tvu za organizovani kriminal je Radosav Vuja~i}, tada{wi predsednik Upravnog odbora „Azotare” koji je predstavqao ve}inskog vlasnika, „Srbijagas”, u pan~eva~koj fabrici. Saznaje se da su svi osumwi~eni saslu{ani u prisustvu svojih

torom preduze}a „Mlinostep” iz Novog Sada Qubomirom Kuqi}em (58) i direktorkom preduze}a AD „Sunce” Eminom ôbanski (54) iz Vrbasa. Specijalni tuìlac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} izjavio je da }e svih devet osumwi~enih, koji su uhap{eni u subotu rano ujutru, biti saslu{ani u zakonskom roku za zadràvawe od 48 sati. On je kazao da se krivi~nom prijavom uhap{eni terete da su u~inili niz nepravilnosti u vezi s prometom regresiranog mineralnog |ubriva u toku 2009. i 2010. godine koje je po uredbama Vlade Srbije bilo nameweno poqoprivrednim gazdinstvima, zadrugama i preduze}ima koja se bave poqo-

Premijer Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da su u toku procesne radwe u slu~aju osumwi~enih za malverzacije s regresiranim |ubrivom, s biv{im ministrom poqoprivrede Sa{om Draginom na ~elu, i da im je odre|eno policijsko zadràvawe od 48 sati. – Odre|ewo je policijsko zadràvawe od 48 sati i sve sada te~e svojim tokom. Nije na{e da vodimo saslu{awe – rekao je Da~i}, odgovaraju}i na pitawe novinara, i dodao da nije prvi put da su ti qudi saslu{ani i da su vi{e puta davali izjave na tu temu. Da~i} je rekao da to nije vi{e stvar policije te da je odradila svoj deo posla, i da, kada se zavr{i policijsko zadràvawe, oni prelaze u ruke ostalih dràvnih organa. Srbije povukla iznos koji je bio namewen za regresirawe proizvodwe mineralnog |ubriva. Po krivi~noj prijavi, nakon dono{ewa uredbi Vlade Srbije u kojoj je Dragin bio ministar poqoprivrede, „Azotara Pan~evo„, ~iji je stru~ni konsultant bio Nikezi}, stavqa u promet 70.000 tona |ubriva. To |ubrivo je zatim usmeravano ka PKB-u, Institutu za krmno biqe i poqoprivrednom dobru „Aleksa [anti}”, {to bi bila zakonita distribucija. Me|utim, navedene tri

saslu{an je kao svedok u istrazi povodom Agrobanke. Nikezi}ev „Ces Mekon” radio je i na brojnim privatizacijama firmi kao {to su „Kwaz Milo{„, „Frikom”, Mlekara „ [abac”, „Trajal”, „Beograd film”, „Seme”, „Veterinarski zavod Zemun”, koje je Savet za borbu protiv korupcije ocenio kao sumwive. Dugogodi{wi je saradnik biv{eg premijera Mirka Cvetkovi}a. On je, me|utim, medijima izjavio da mu Nikezi} nije saradnik ve} prijateq. E. D.

ponedeqak26.novembar2012.

SPORT

dnevnik

VOJ VO DI NA SE RE MI JEM OPRO STI LA OD NA VI JA ^A

Fe we ra {i ot ki nu li ~ak {est bo do va

Ka pi ten Do weg Sre ma Mi lo{ Jo si mov (de sno)

SREM CI OSTA LI PRA ZNIH [A KA U KU LI

Sre }a okre nu la le |a Pe }i na~ ki su per li ga{ de fi ni tov no ne ma sre }e. Sa mo mi nut je de lio iza bra ni ke Bo gi }a Bo gi }e vi }a od po de le bo do va u Ku li. Me |u tim, Ve se li no vi }e je bio br `i od su di je San tra ~a i po sti gao pob do no sni gol za svoj tim. De fi ni tiv no je sre }a Srem ci ma okre nu la le |a u ne ko li ko pret hod nih ko la. - Utak mi ca sa Haj du kom bi la je sli~ na onoj u Bor ~i. Po sle ra no do bi je nog cr ve nog klar to na bi lo smo pri si qe ni da me wa mo si stem igre. Us pe li smo u pr vom po lu vre me nu da sma wi mo pred nost do ma }i na, a ka sni je i iz jed na ~i mo. Bi li bi smo pre za do voq ni bo dom. Me |u tim, sre }a nas opet ni je po gle da la, pri mi li smo gol iz pre ki da i iz gu bi li. Ne pam tim, od ka da sam u klu bu, da smo za ce lu po lu se zo nu a ka mo li na jed noj utak mi cu pri mi li tri go la iz pre ki da. O~i gled no da smo ima li lo{ dan i da smo zbog to ga pla ti li vi so ku ce nu. U po sled wih pet utak mi ca tri pu ta smo osta ja li sa igra ~em ma we. Iz gle da da mo ra mo po sve ti ti pa `wu na tre nin zi ma i igri sa de set igra ~a, po {to to po la ko po sta je na {a ka rak te ri sti ka. Me |u tim, mi se ne pre da je mo i bo ri }e mo se ~a sno i po {te no do kra ja - re kao je ka pi ten Do weg Sre ma Mi lo{ Jo si mov. @. Ra di vo je vi}

@e le li su da se po be dom opro ste Na kra ju utak mi ce po no vo su se ~u li po vi od svo jih na vi ja ~a ove je se ni, ali su ci „Ne boj {a od la zi!”? opet fud ba le ri Voj vo di ne bi li ne - Raz u mem ne za do voq stvo na vi ja ~a i je di ni mo} ni na po qu re a li za ci je. Ima li na ~in da eki pa na pre du je i po~ ne da be le `i su, do du {e, do sta pri li ka u du e lu s Rad ni~ - re zul ta te u skla du s wi ho vim o~e ki va wi ma je kim 1923 (0:0), ni su ih is ko ri sti li, pa su Kra - jo{ bo qi i na por ni ji rad - kra tak je bio Vig gu jev ~a ni osvo ji li za wih ve li ki bod. Po sle we vi}. Sme de re va i Haj du ka, da kle, i tre }i tim s dna ta be le uzeo je dva „ve} upi sa na„ bo da No vo sa |a ni ma ko ji bi, da su bi li sa mo ma lo ume {ni ji i sa mo u ve re ni ji, sa da na sal du ima li {est bo do va vi {e i bi li na dru gom me stu na ta be li. Cr ve no-be li su, me |u tim, is pro ma {i va li svo je {an se, pa ne ma po tre be za {i re we pri ~e u sti lu „{ta bi bi lo, da je bi lo”. - Ve ro va li smo svi u po be du i pro sto smo mo ra l i da tri j um f u j e m o pro t iv Kra g u j ev ~ a n a re kao je Ne boj {a Vig we vi}, {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne. - Ima li smo raz log za ta kva o~e ki va wa zbog u~in ka ko ji smo ostva ri li u dve pret hod ne utak mi ce i, iskren da bu dem, ve ro vao sam da }e mo da po pra vi mo re a li za ci ju, ali smo u woj po no v o to t al n o za k a z a l i. Stvo ri li smo ne ko li ko ve o ma po voq nih pri li ka, ~ak i ta kve u ko ji ma smo svi ve} vi de li lop tu u mre `i, ali ni smo ih re - Jed na od ne is ko ri {}e nih pri li ka Mi ro sla va Ste va no vi }a (pr vi sle va) a li zo va li. Tu mi slim na {an se Traj ko vi }a, pa dva pu ta Ste va no vi }a, Do kra ja je se we po lu se zo ne ostao je jo{ sa Ka ta i ja... [te ta je {to do bru igru ni smo kru - mo duel s Cr ve nom zve zdom na Ma ra ka ni? ni sa li po be dom i {to ni smo ima li ni ko ga da - U ne ko li ko po sled wih utak mi ca po ~e li is pra ti do bru par ti ju Alek san dra Ka ta i ja i smo da stva ra mo mno go vi {e {an si ne go u ono {to je on stvo rio na te re nu. pret hod nom pe ri od u i to je ono {to me hra -

bri. Isti na je da ve o ma te {ko po sti `e mo go lo ve, ali ve ru jem da ve o ma agre siv nim pri stu pom igri u du e lu s Cr ve nom zve zdom mo `e mo da stig ne mo do po voq nog re zul ta ta. Na rav no, tre ba }e nam i mno go bo qa sna la `qi vost pred go lom ri va la od ove ko ju smo do sa da po ka zi va li. @ao mi je {to do bru igru u du -

e lu s Rad ni~ kim ni smo pre tvo ri li u po be du, ali na zad se vi {e ne mo `e i sa da smo po ~e li da raz mi {qa mo o utak mi ci na Ma ra ka ni - ka te go ri ~an je bio Vig we vi}. A. Pre do je vi} Fo to: F. Ba ki}

SPORT

dnevnik

ponedeqak26.novembar2012.

ZVE ZDA UZ DO STA MU KA I SRE ]E SLA VI LA U U@I CU

Mu drin ski do neo ra dost Slo bo da Po int - Cr ve na zve zda 1:2 (1:0) U@I CE: Grad ski sta dion, gle da la ca: 10.000. Su di ja: Vu jo vi} (No vi Sad). Strel ci: Pu ri} u 26. mi nu tu za Slo bo du Po int, a Mu drin ski 85. i 90 +3 mi nu tu za Cr ve nu zve zdu. @u ti kar to ni: Kne è vi}, Ran |e lo vi}, Be qi}, Pu ri}, Ti ja go, Ma ri} i ]u li brk (Slo bo da Po int), a Mla de no vi}, Jo va no vi} i Mi ja i lo vi} (C. zve zda). Cr ve ni kar ton: Ma ri} (Slo bo da Po int) SLO BO DA PO INT: Ran ko vi} 5, Va si li} 7, Goj ko vi} 7, Lo vri} 7, Ma ri} 7, Kne è vi} 7, Pu ri} 8 (Sta ji}), Be qi} 7, Ti ja go 7, ]u li brk 7, Ran |e lo vi} 6 (Kr sti}) CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} 6, Ve {o vi} 7, Spa ji} 7, Jo va no vi} 6,Mla de no vi} 7, Mi ja i lo vi} 7, Mi li vo je vi} 6 (Asa moa 7), Mi li ja{ 7, La zo vi} 6 (Di mi tri je vi}), Mi lu no vi} 6 (Ka du), Mu drin ski 8. Zve zda je re zul tat skim pre o kre tom us pe la da sla vi pro tiv od li~ ne eki pe Slo bo de Po int. U fi ni {u me ~a, ka da je do ma }in ostao s igra ~em ma we po {to je is kqu ~en Ma ri}, na sce nu je stu pio mla di re pre zen ta ti vac Og wen Mu drin ski, ko ji se s dva po got ka is ku pio za ne ko li ko pro ma {a ja i pre o kre nuo re zul tat. Cr ve no- be li su se spa si li u me ~u u ko jem su jo{ jed nom po ka za li da se na la ze ba{ u du bo koj kri zi, a Slo bo da ko ja je ulo ì la mno go ener gi je, u ve }em de lu utak mi ce bi la bo qi ri val, osta la je pra znih {a ka. Po ~e tak su sre ta pri pao je go sti ma. Ve} u dru gom mi nu tu sport ska sre }a je bi la sa ve znik Slo bo de. Mi li ja{ je iz veo kor ner, u svom sti lu re a go vao je Mu drin ski, za hva tio je lop tu no gom s ne ko li ko me ta ra ali je uz dr mao sa mo pre~ ku.Duel s pu no rit ma, o{trih du e la, vi dqi ve

no se sna {ao Da rio Pu ri} ko ji je lop tu gla vom sme stio u gol kraj ne mo} nog Baj ko vi }a. Bit ka se ras plam sa la, do da la je Zve zda gas, iz ve la pet kor ne ra, po ku {a va la da {to pre anu li ra pred nost, ali bez uspe ha. Vre dan po me na je po ku {aj La zo vi }a s dis tan ce, od no sno u sa mom fi ni {u pr vog de la i po lu-vo lej Mi lu no vi }a, ali sa mo u spoq ni deo mre `e. Agre siv ni je je kre nu la Zve zda u na stav ku. U dva na vra ta ni je so lid ne pri li ke is ko ri stio Og wen Mu drin ski, pa je do ma }in or ga ni zo va nom de fan zi vom us po sta vio rav no te `u na te re nu. Pad u igri Zve zde ne ko ri sti Slo bo da, naj pre Ti ja go u kon tri (72. mi nut), a ne {to ka sni je ni

JELEN SUPERLIGA – 14. KO LO U@ICE: Sloboda Point - Crvena zvezda JAGODINA: Jagodina - BSK BEOGRAD: Partizan - Smederevo NOVI SAD: Vojvodina - Radni~ki 1923 KULA: Hajduk - Dowi Srem BEOGRAD: OFK Beograd - Spartak ZV BEOGRAD: Rad - Novi Pazar IVAWICA: Javor - Radni~ki Ni{ 1. Partizan 14 12 0 2. Crvena zvezda 14 10 1 3. Jagodina 14 8 2 4. Vojvodina 14 6 7 5. Rad 14 7 3 6. Spartak ZV 14 6 3 7. Javor 14 6 2 8. Sloboda 14 5 5 9. OFK Beograd 14 5 3 10. Novi Pazar 14 3 6 11. Dowi Srem 14 4 3 12. Radni~ki 1923 14 2 6 13. BSK Bor~a 14 4 2 14. Radni~ki (N) 14 3 4 15. Hajduk 14 2 4 16. Smederevo 14 1 5

2 3 4 1 4 5 6 4 6 5 7 6 8 7 8 8

1:2 (1:0) 2:0 (1:0) 4:0 (2:0) 0:0 (2:0) 3:2 (2:1) 1:0 (0:0) 2:0 (2:0) 2:0 (1:0) 43:10 36 31:19 31 15:10 26 10:7 25 17:10 24 19:14 21 20:13 20 18:20 20 17:16 18 17:18 15 13:18 15 13:26 14 14:32 14 13:26 13 12:20 10 6:23 8

U posledwem jesewem kolu (1. decembar) sastaju se - BEOGRAD: Crvena zvezda - Vojvodina, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Hajduk, SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda - Partizan, NOVI SAD: Dowi Srem - Jagodina, NI[: Radni~ki - Rad, KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 - Javor, SMEDEREVO: Smederevo - Sloboda Point, BOR^A: BSK - OFK Beograd.

Ogwen Mudrinski, dvostruki Zvezdin strelac u me~u sa Slobodom

ner vo ze na obe stra ne, ali i gre {a ka u pa su, ni je mo gao da za do vo qi kva li te tom oko 10.000 gle da la ca, ko ji su na pra vi li fan ta sti ~an am bi jent na sta di o nu pod Be glu kom. î ni se da su za ni jan su bi li bor be ni ji i mo ti vi sa ni ji u~e ni ci tre ne ra Uì ~a na Qu bi {e Sta men ko vi }a, ko ji ni su do zvo li li Zve zdi nom ma ne vru da raz vi je igru. Ose tio se kod go sti ju i ne do sta tak hi trog Ka sa li ce zbog ù tih kar to na. Jed no stav no, crev no-be li ni su ima li re {e wa u fa zi na pa da. Slo bo da je str pqi vo sa ~e ka la svo ju {an su i pr vu osmi {qe ni ju ak ci ju pre tvo ri la je u po go dak u 26. mi nu tu. Upor ni Ma ri} je ide al no cen tri rao s le ve stra ne, a kraj {to pe ra Jo va no vi }a od li~ -

Pu ri} ~i ji je zi cer uhva tio Baj ko vi}. Ne mo} no je de lo va la Zve zda, a kqu~ ni mo me nat je iz gle da bio dru gi `u ti, od no sno cr ve ni kar ton za bor be nog Ma ri }a u 82. mi nu tu. Za hva ti la je kon fu zi ja do ma }i na, dve gre {ke gol ma na Ran ko vi }a is ko ri stio je da ro vi ti gol ge ter Mu drin ski, naj pre je {ut Mi lu no vi }a spro veo u gol, a za tim i asi sten ci ju Asa moe u tre }em mi nu tu su dij ske na donk na de. Zve zda je ta ko sre} no obez be di la vred ne bo do ve za na sta vak {am pi on ske tr ke, a Slo bo di osta je da `a li {to svo je pri li ke ni je re a li zo va la i ba ci la na ko le na ve li kog ri va la. Z. Ran ge lov

Uver ti ra Dan pre der bi ja naj pre se ogla s i l a Slo b o d a Po i nt sa op {te wem, po tom i Zve zda, a po vo dom mo gu} no sti da na pu ste te ren u slu ~a ju da ar bi tra à ne bu de ko rekt na. Te àk po sao imao je Ma jo Vu j o v i}, ko j i je do ` i v eo sil ne uvre de s tri bi na pri li kom za gre va wa, u ve o ma o{trom i ner vo znom du e lu. Po ka zao je 10 ù tih kar to na od to ga 7 do ma }im, a 3 go stu ju }im fud ba le ri ma. Uspe vao je da kon tro li {e igru, a da li je Ma ri} oprav da no is kqu ~en u fi ni {u utak mi ce pro ce ni }e nad le `ni or ga ni Su dij ske ko mi si je.

Ube dqi vi „va qak” Par ti zan - Sme de re vo 4:0 (2:0) BE O GRAD: Sta dion Par ti za na, gle da la ca 2.000, su di ja Gru ji} (Ni{), strel ci: To mi} u 28. i 49. Mar ko vi} u 30. i Smi qa ni} u 86. mi nu tu. PAR TI ZAN: Pe tro vi} 6, Miq ko vi} 7, Sre te no vi} 7, Iva nov 7, Vol kov 7, Jo ji} 7 (Nin ko vi} -), Smi qa ni} 7, To mi} 8, Ili} (L. Mar ko vi} 7), Mi tro vi} 7, S. [}e po vi} 7 (S. Mar ko vi} -). SME DE RE VO: M. @iv ko vi} 6, La za rev ski 5, Opan ~i na 5, Mi jo vi} 5, Ra do va no vi} 6, Ni ko li} 6 (Ti o do ro vi} 5), Osman 6, Bo gi} 5, Sto ja no vi} 6 (Mo mi~ -), Kr mar 5, Ve qo vi} 6. U 14. ko lu Je len Su per li ge fud ba le ri Par ti za na na svom te re nu sa vla da li su Sme de re vo re zul ta tom 4:0 (2:0). Bi la je to 12 po be da cr no-be lih u pr ven stvu, ~i me su osta li na pet bo do va pred no sti u od no su na Cr ve nu zve zdu. Va qak je s klu pe, zbog bo le sti Vla di mi ra Ver me zo vi }a, pred vo dio we gov po mo} nik Zvon ko Var ga. Cr no-be li su po sle do sta vre me na po ~e li me~ s dva {pi ca. U vr hu na pa da bi li su Alek san dar Mi tro vi} i Ste fan [}e po vi}. [am pion je od star ta ja sno po ka zao da ga in te re su je sa mo po be da, dok su go sti vre ba li iz kon tra na pa da. Do 26. mi nu ta ni je se ni {ta de {a va lo, ali su on da cr no-be li po sti gli gol. Na wi ho vu `a lost po ni {ten je zbog of saj da. Ipak, od mah po tom Par ti zan je po veo. To mi} je bio stre lac po sle ak ci je Mi tro vi }a i La za ra Mar ko vi }a.

Nemawa Tomi}

U 30. mi nu tu ve} je bi lo 2:0. Vol kov je asi sti rao, Mi tro vi} se na me stio i dao gol. Ne {to ka sni je @iv ko vi} je pa ra dom ulep {ao i od bra nio {ut Smi qa ni }a s dis tan ce. Po sle so lid ne igre u Hum skoj 1, Be o gra |a ni su na po lu vre me oti {li s vo| stvom od 2:0. U na stav ku su cr no-be li od mah da li gol. Stre lac je bio To mi} po sle asi sten ci je [}e po vi }a. U 56. mi nu tu no va {an sa za Par ti zan. Vol kov je {u ti rao s pe nal ti ka, ali je @iv ko vi} od bra nio. Lep po tez vi |en je ne {to ka sni je. Mi tro vi} je uhva tio ma ka zi ce, ali je ga |ao pre ko pre~ ke. Tem po je za tim pao, a Par ti zan je imao pri li ku u 82. mi nu tu. Po sle so lo pro do ra La zar Mar ko vi} je po slu `io Mi tro vi }a, ovaj je {u ti rao i po go dio - sta ti vu. Ipak, ma lo po tom bi lo je ipak 4:0. Smi qa ni} je {u ti rao s 15 me ta ra i bio pre ci zan. I. La za re vi}

HAJ DUK SE PO BE DOM OPRO STIO OD NA VI JA ^A

Iz stre sa do ur ne be sa Ma li voj vo |an ski der bi, u ko jem je Haj duk po be dio Do wi Srem iz Pe }i na ca(3:2), mo gao je da za do vo qi i fud bal ske gur ma ne. Su da ri li su se traj na srp ska fud bal ska vred nost Haj duk i na do la ze }a Do wi Srem. A ka da ~el ni qu di op {ti ne i klu ba iz Pe }i na ca za hva le do ma }i nu na sve mu {to su pri re di li da su sret bu de to {to je ste sva ki ko men tar je su vi {an. Ra zu mqiv je osmeh na li cu {e fa stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi la na Mi la no vi }a. Ka ko i ne bi bio kad je za be le è na dra go ce na po be da nad eki pom Do weg Sre ma, no vaj li jom u eli ti, ali ti mom ko ji se u Ku li pred sta vio kao ~vrst pro tiv nik. A igra lo se na tan koj ì ci - od stre sa do ur ne be sa. Jer, ima ti dva go la pred no sti, igra ~a vi {e i u na dok na di vre me na ove ri ti po be du je upra vo taj put. Pi ta li smo tre ne ra Haj du ka Mi la na Mi la no vi }a ka ko je na kon pre spa va ne no }i vi di eo utak mi cu. - Mi smo svi pod stre som i sva ki uda rac ka na {em go lu iza zi va pa ni ku. Me |u tim, po gle da li smo sa da de ta qe sa utak mi ce i vi de li da je to bi lo sa svim za do vo qa va ju }e. Ima li smo de set po ku {a ja, ima li sto po stot ne {an se, ta ko da mi slim da smo za slu è no po be di li. Me |u tim, na pra vi li smo dva ve li ka kik sa u od bra ni za to smo i pri mi li te go lo ve ko ji uop {te ni su tre ba li da se de se. Po gle dao sam taj tre }i gol {to smo da li, ta ko su na ma u Iva wi ci da li dva go la u na dok na di vre me na. Kod tog pre ki da ~e tvo ri ca igra ~a su ule te la u

gol, ta ko da je bi lo ne mi nov no da ga po stig ne mo i da se ko na~ no ra du je mo – od go vo rio je Mi la no vi}. Mo `da oprav da we za pri mqe ne go lo ve va qa tra ì ti u ~i we ni ci da ste igra li sa no vim {to per skim tan de mom ]u lum-La li}. -î we ni ca je ste da ]u lum ni je igrao na svo joj po zi ci ji i da nam je to do sta za sme ta lo, me |u tim, on je i na po zi ci ji {to pe ra od i grao od li~ no, La li} ta ko |e, mo ram da ih po hva lim. Pro tiv Do weg Sre ma smo ima li pro ble ma na sre di ni te re na. Ni smo mo gli da is kon tro li {e mo pro tiv ni~ ke igra ~e, ali opet mo gu da ka èm da smo sa svim pri stoj no od i gra li i da smo za slu è no tri jum fo va li. Po be da je vred ni ja od tri bo da, jer sa mo sa zna we da se mo è i u 91. mi nu tu po be di ti je do bi tak za Haj duk. -To je no vost za nas, na dam se da }e do ne ti i bo qi tak. Po be da je naj vred ni ja, tri bo da su tu, igra je bi la do bra i mi slim da je to pra vac ku da tre ba da ide mo, ne ma od u sta ja wa do po sled weg se kun da. Uz naj i sku sni jeg ]u lu ma, ko ji je bio cen tral na fi gu ra na te re nu, ni {ta ma we va àn ni je bio i naj ma |i Mla den Ve se li no vi}. To je ot kro vo we u eki pi Haj du ka? -Da, ot kro ve we, ja sam re kao da me je za do vo qio po sle pri ja teq ske utak mi ce sa Bor cem u Ba wa lu ci i sa mo je bi lo pi ta we tre nut ka ka da }e on da eks plo di ra na ovaj na ~in. Mi slim da smo do bi li jed nog po u zda nog od bram be nog igra ~a – za do voq no je kon sta to vao Mi lan Mi la no vi}. \. Bo ja ni}

SPORT

ponedeqak26.novembar2012.

dnevnik

15. KOLO

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Be o ~in ci be to ni ra li kraj Ti se Senta - Cement 0:1 (0:0) SEN TA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca: 100, sudija: J. Baweglav (Ba~ka Topola). Strelac: Mili}evi} u 53.minutu. @uti kartoni: Mara{ (Senta), Nedimovi}, Raki} i Mili}evi} (Cement). SEN TA: @ivkov 7, \eri 7, Kaka{ 7, Spahi} 6, Haben{us 6, Sarapa 6, Kunti} 6 (Malinovi} 6), Popov 7, Vasin 6 (Ujhazi 6), Mara{ 6, Domonko{ 6 (Besla} 6).

CE MENT: Suba{i} 8, Ki{ 7, Burasa} 7, Pastor 7, Milovi} 7, ^ovi} 7, Nedimovi} 7 (Ga{parovi} 7), Pankari}an 8, Kalinovi} 7 (Lukaja -), Raki} 7, Mili}evi} 8. Fudbaleri Sente na zavr{etku jeseweg dela prvenstva priredili su neprijatno iznena|ewe najvernijim simpatizerima na stadionu u Narodnoj ba{ti, jer su ih minimalcem zabetonirali gosti iz Beo~ina, koji su se iz varo{i kraj Tise ku}i vratili s dragocenim plenom.

Ili} za ve li ku ra dost Pali} - ^SK Pivara 0:1 (0:0) PA LI]: Sporski centar „Janko Pejanovi}”, gledalaca 100, sudija Spasi} (Novi Sad), strelac Ili} u 87. minutu. @uti kartoni: Grubor, Jondi} (Pali}), Dangubi}, Ivkovi}, Vukaqevi}, Avukamovi} (^SK Pivara). PA LI]: Tasi} 6, Bogdan - (Po`ar 6), Tomi{i} 7, Markovi} 6, Mezei 7, Joci} 7, Grubor 6, Rajkova~a 6, Matija{evi} 6, Jondi} 7, Antuni} 6. ^SK PI VA RA: Tankosi} 6, Dangubi} 6, Jevi} 7, Ili} 7, Avakumovi} 7, Vukanovi} 6, Vukasovi} 6 (Ogwanovi} -), Ivkovi} 6, Tepi} 6 (Pupovac 6), Mari} 7 (Kupre{ki 6), Vukaqevi} 6. Devedeset minuta vodila se `estoka i izjedna~na borba dva kvalitetna sastava. Uglavnom se igralo izme|i {esnaesteraca, sa povremenim ataacima na gol rivala, ali pravih prilka ba{ i nije bilo. I u drugom poluvremenu slika je bila sli~na onoj iz prvog, s tim {to su doma}i imali vi{e loptu u nogama, ali su zato gosti ra~unali na kontre.U fini{u utakmice, kada se ~inilo da }e plen biti podewen, gosti su popstigli gol, a veliku radost gostima doneo je spretni Ili}. S. Stojiqkovi}

Oslabqeni sastav doma}ina, bez povre|enog Geci}a i Boki}a koji je pauzirao zbog `utih kartona, u prvom delu utakmice imao je inicijativu i diktirao tempo, ali dve prilike Mara{a i Popova nisu realizovane, jer je ~uvar mre`e gostiju Suba{i} odli~no intervenisao. Beo~inci su u drugom delu iz kontranapada nastojali da ugroze gol doma}ina. U 51.minutu {ansa se ukazala Raki}u, ali je @ivkov bio na visini zadatka.

Mre`a Sente zatresla se u 53.minutu iz akcije u kojoj je Nedimovi} proigrao Mili}evi}a, ~iji {ut je bio neodbrawiv za golmana doma}ih. Beo~inci su jo{ u tri navrata iz kontranapada stvorili prilike koje su ostale neiskori{}ena. Sen}ani su bezuspe{no poku{avali da bar izjedna~e, ali su im se svi napadi izjalovili, tako da su gosti uspeli da sa~uvaju minimalnu pobedu. M. Mitrovi}

Sjaj na par ti ja li de ra Dolina - Radni~ki (S) 4:0 (1:0) PA DI NA: Stadion Doline, gledalaca 450, sudija S. Majstorovi} (Stari Banovci), strelci: [alipurovi} u 18. Kova~evi} u 60. (iz penala) i 70. Staj~i} u 82. minutu. @uti karton Bani} (Radni~ki). DO LI NA: Jefti} 7, Ivani{evi} 7, Memovi} 7, Stojanovski 7, Gigovi} 7 (^erwo{ 7), Medu~i} 7, Staj~i} 8, Kova~evi} 8, ]iri} 7 (\okovi} 7), Ninkov 7, [alipurovi} 7 (Tripkovi} 7). RAD NI^ KI: StankoMomenat s utakmice Dolina - Rani~ki vi} 6, Desnica 6, Veselinovi} 6, Faber 6 ([tehar 6), Vidovi} 6, Pu- sa dobrom igrom i u 60. minutu, posle igrawa ri} 6 (Pavin 6), Bani} 6, Paunovi} 6, Vuko- rukom Bani}a, sudija Majstorovi} je pokazao vi} 6 (Petru{i} 6), Makan 6, Hocieslavki 6. na belu ta~ku a siguran realizator je bio KoDoma}i fudbaleri prikazali su najboqu va~evi}. Samo 10 minuta kasnije isti igra~ partiju ove jeseni, ubedqivo pobedili goste je bio na pravom mestu i postigao pogodak. iz Sombora i overili jesewu titulu. Prvi Do kraja me~a doma}i su postigli jo{ jedan pogodak postignut je u 18. minutu posle kon- gol, a koliko je bilo {ansi mogli su jo{ kotre, u kojoj je Staj~i} proigrao [alipurovi- ji. Ovo je zaista bila sjajna partija lidera na }a a ovaj sa nekih 14 metara rezantnim {utem tabeli. savladao Stankovi}a. Doma}i su nastavili B. Stojkovski

Go lo vi sve lep {i od lep {eg Radni~ki (SM)-Dinamo 3:1 (1:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Radni~kog, gledalaca: 300, sudija Bo{kovi} (Sombor). Strelci: Stani} u 38, Nagli} u 60.i Skorupan u 81.za Radni~ki, Popovi} u 86. za Dinamo. @uti karton: Vasi} (Dinamo). RAD NI^ KI: Reli} 7, Miji} 8, Milosavqevi} 7, Ninkovi} 7, Risti} 7 (Pavlovi}), Stani} 7 (Trebovac 7), Kova~evi} 7 (Radovanovi}), Skorupan 8, Nagli} 8, Soviq 7, Simjanovski 7.

DI NA MO: Topi} 6, Baji} 6, Popovi} 6, Pe{terac 7, Andonovski 7, Peri} 7, Arbutina 6, Petrovi} 6, Obradovi} 6 (Novakov), Teofanov 6, Vasi} 7. Mitrov~ani su zabele`ili va`nu pobedu, savladali su pan~eva~ki Dinamo, koji se predstavio kao najboqa ekipa ove jeseni u Hesni. Prvi {ut ka golu gostiju uputio je Kova~evi}, poku{ao je lobom sa 16 metara da iznenadi Topi}a, ali je lopta pogodila pre~-

ku.imali su doma}i jo{ lepih prilika, ali i gosti, da bi Stani} u 37. minutu sa 17 metara preciznim {utem savladao Topi}a. Doma}ini je imao inicijativu i u nastavku.Dobru priliku u 60. imao je Kova~evi}. Prvo je sa dva la`waka prevario svoje ~uvare, a onda uputio divan {ut s 18 metara. U slede}em minutu i Trebovac je bio u {ansi da izblizine postigne gol. A, onda sledi efektan gol Nagli}a. On je {utirao sa vi{e

od 20 metara, lopta je prvo udarila u desnu stativu, pa u levu, pa tek onda u{la u mre`u. Posle toga Nagli} je jo{ jednom oprobao udarac sa vi{e od 25 metara, ali je Topi} ovoga puta bio siguran. U posledwih deset minuta gledaoci su videli jo{ dva efektna {uta i jo{ lep{a gola. Prvo je kapiten doma}ih Skorupan postigao gol s 16 metara, a Popovi} je za goste pogodio mre`u iz slobodnog udarca sa 18 metara. B. Rokni}

Pra ve dan is hod

Iz ne na |u ju }i re mi

Ba~ka Topola - Tekstilac 2:2 (1:1)

Sloga - Jedinstvo 1:1 (0:0)

BA^ KA TO PO LA: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija Piqa (Svetozar Mileti}), strelci: Cvetkovi} u 34. Taka~ u 49. za Ba~ku Topolu, Josovi} u 40. i Dokni} u 70. minutu za Tekstilac. BA^ KA TO PO LA: Majer 7, Maslovara 7, Mezei 7 (Kosovi} 7), Cvetkovi} 8, Top~agi} 8, Dragi} 7, Bojovi} 7 (Todorovi} -), \ukanovi} 7, Martinovi} 7, Taka~ 8, Cicovi} 7. TEK STI LAC: Andrija{evi} 7, Perovi} 7, Risti} 7, Krznar 7, Dokni} 8, Crwanski 7 (Stepanov -), Kaurin 7, Perun~i} 7, \okovi} 7, Josovi} 8, Danojevi} 7 (Peci} -). Ba~kotopol~ani su od starta krenuli agresivno i veoma brzo u {ansama su se na{li Mezei i

\ukanovi}, ali je golman gostiju Andrija{evi} bio siguran. Zatim su gosti preko \okovi}a mogli da steknu prednost. U 34. minutu \ukanovi} je poslao loptu u {esnaesterac, Cvetkovi} je bio najprisebniji i poslao loptu u mre`u - 1:0. Kratko su se radovali doma}ini, u 40. minutu Josovi} je postigao gol za 1:1. U nastavku su doma}i imali inicijativu i u 49. minutu preko Taka~a poveli sa 2:1. Vo|stvo doma}ina nije zbunilo goste pa je Dokni} izjedna~io. Do kraja utakmice bilo jo{ nekoliko {ansi na obe strane, ali su mr`e do kraja mirovale.Kada se sve sabere i oduzme nere{en ishod je najpravedniji. S. St.

TE ME RIN: Stadion Sloge, gledalaca 200, sudija Cveti}anin (Vr{ac), strelci: Baji} u 55. (iz penala) za Slogu, a Stankovi} u 90+3. minutu za Jedinstvo. SLO GA: Jorgi} 7, Suvajxi} 7, [tefek 6 (Kragovi} -), Miqanovi} 7, Kova~evi} 7, Stanojev 7, \uki} 6, Bajat 7, Baji} 7, Sila|i 6 (Joci} 7), Samarxi} 7 (Grahovac -). JE DIN STVO: Jovi{i} 8, \. Luki} 6 (Igra~ -), [apowa 6, [u{a 6, B. Luki} 7, Stankovi} 7, Fabok 7, Kneèvi} 7, @akula 6, Pej~inovi} 6, Stefanovi} 6. Zahvauju}i raspoloènom golmanu Lazaru Jovi{i}u bunker gostiju iz Stare Pazove izdrào je sve nalete Temerinaca

u prvom poluvremenu. [anse su se re|ale kao na traci, ali ko{arka{ki visoki ~uvar mreè dobio je dvoboje sa Baji}em, Miqanovi}em i Bajatom. Gosti su vi{e pa`we posvetili defanzivnim zadacima i pretili iz kontri, a najboqu priliku prokockao je mladi vezista Fabok. Slavqeni~ku pesmu naru~io je prvi strelac Kosta Baji}, sigurno je realizovao najstroù kaznu, po{to je [u{a nepropisno zaustavio Vladimira Samarxi}a. Hladan tu{ za doma}ina u tre}em minutu nadoknade, kapiten gostiju Darko Kneèvi} je poslao dijagonalu u kazneni prostor, gde se odli~no sna{ao Sre}ko Stankovi} i reìrao iznena|uju}i remi. M. Meni}anin

U SUSRET BE^EJSKOM TURNIRU U MALOM FUDBALU

Na grad ni fond 300.000 di na ra Zahvaquju}i razumevawu lokalne samouprave najve}e potiske op{tine, jedna lepa sportska tradicija vra}a se na velika vrata. U pitawu je Novogodi{wi turnir u malom fudbalu, a partneri lokalnoj samoupravi u organizovawu ove sportske priredbe su ponovo formirani Sportski savez op{tine Be~ej i doma}in takmi-

~arima i posetiocima Sportski centar Mladost. Turnir }e po~eti drugog decembarskog vikenda i prve prijave su ve} po~ele da pristi`u. - Imamo idealne uslove u ovda{wem sportskom centru da tokom hladnih zimskih dana qubiteqima sporta, prvenstveno malog fudbala, priu{timo istinsko zadovoqstvo,

pa smo morali takvu blagodet maksimalno da iskoristimo. Znaju to brojne ekipe iz okoline, pa zato, uz one iz na{e op{tine, o~ekujemo da se na parketu na|u rivali iz Ade, Vrbasa, @abqa, Kule, Novog Be~eja, Novog Sada, Sente, Srbobrana, Temerina... Verujemo da }e biti najmawe tridesetak ekipa, pa }e se finalni deo igrati,

najverovatnije, oko pravoslavnog Bo`i}a. Ve} sada je poznato da }e nagradni fond biti 300.000 dinara - rekao je u ime organizatora Dejan Stanojev. Kotizacija po ekipi iznosi 10.000 dinara, zainteresovani informacije mogu dobiti na broj: 065/8119022, a prijavqivawe se vr{i u Sportskom savezu i OSC Mladost. V. Jankov

Sen ta - Ce ment Rad ni~ ki (SM) - Di na mo Do li na - Rad ni~ ki (S) Du nav - Mla dost (BJ) Ba~ ka To po la - Tek sti lac Slo ga (T) - Je din stvo (SP) Pa li} - ^SK pi va ra Rad ni~ ki ([) - Srem 1. Do li na 2. Slo ga 3. Rad ni~ ki (SM) 4. Rad ni~ ki ([) 5. ^SK pi va ra 6. Tek sti lac 7. Sen ta 8. Du nav 9. Mla dost 10. Pa li} 11. Srem 12. Ce ment 13. B. To po la 14. Rad ni~ ki (S) 15. Je din stvo (SP) 16. Di na mo

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

0:1 3:1 4:0 1:0 2:2 1:1 0:1 2:1 10 7 7 8 7 7 6 6 6 6 4 6 4 5 3 2

3 5 4 1 3 2 4 3 2 2 7 1 5 1 5 4

2 3 4 6 5 6 5 6 7 7 4 8 6 9 7 9

26:9 19:10 23:12 17:16 16:8 16:16 18:12 16:23 15:15 17:23 18:19 17:23 10:13 12:17 11:23 13:25

33 26 25 25 24 23 22 21 20 20 19 19 17 16 14 10

[i |a ni ma srem ski der bi Radni~ki ([) - Srem 2:1 (0:0) [ID: Gradski stadion, gledalaca preko 100, sudija Maksimovi} (In|ija), strelci: Baqak u 53. i \oki} u 64. za Radni~ki, a Vu~kovi} u 79. minutu za Srem (iz penala). @uti kartoni: Mladenovi}, Savinovi} (Radni~ki), Jeremi} (Srem). RAD NI^ KI: Vujasinovi} -, Savinovi} 8, Petrovi} 7, Bjelo{ 7, Babi} 7 (Aperli} -), Simiki} 7, [ubert 6 (\oki} 8), Mladenovi} 6 (Vukovi} -), Mrkaji} 7, Baqak 8, Nedi} 7. SREM: Brkovi} 6, Vrawkovi} 6, Vuji~i} 6, Vi{kovi} 7, Petru{i} 7, Miri} 7, Jeremi} 6, Trifkovi} 6 (^ovi} -), Stevanovi} 6, Dimitrijevi} 7, Vidi} 6 (Vu~kovi} 6). [i|ani su na kraju jeseweg dela prvenstva savladali nekada{we ~uveno ime jugoslovenskog fudbala Srem. Prvi deo susreta (po magli) nije doneo o~ekivanu

igru u sremskom derbiju, igralo se uglavnom na sredini terena, bez nekih posebnih kvalitetnih akcija. U nastvaku odli~na igra doma}ih, a posebno posle ulaska iskusnog Gorana \oki}a. Za samo tri minuta stvorene su tri idealne prilike, {to je rezultiralo brzim prodorom ofanzivnog beka Marka Savinovi}a i wegov centar{ut, posle koga je Darko Baqak savladao nemo}nog golmana Srema Vidoja Brkovi}a. Mitrov~ani zbuweni, [i|ani u totalnoj ofanzivni i samo desetak minuta kasnije iskusni Goran \oki} dovodi doma}e u vo|stvo od 2:0, {to je bio i nagove{taj trijumfa trenera Milana Mitrovi}a nad neubedqivim gostima. Da kraj utakmice dosu|en je penal za goste, koji je realizovao Andrej Vu~kovi}, {to je umawilo slavqe [i|ana. M. ]ur~i}

PRVA MU[KA LIGA

Som bor ci je dva do bo do va Somborelektro - Titel Yon Dir 30:29 (16:11) SOM BOR: Hala Mostonga, gledalaca oko 100, sudije: Popov (Novi Sad), Risti} (Kikinda). Crveni karton: Penze{ (Somborelektro). Iskqu~ewa:Somborelektro 8, Titel 4 minuta. SOM BO RE LEK TRO: Bogojevi}, Leàji} 4, Dra{kovi} 7, Penze{ 2, Nikoli}, Vaci, Besla}, L. Koji}, Mijovi} 4, @ivkovi} 4, Smiqani}, Gardijan 8 (3), Bo{kovi} 1, Trti}, N. Koji}, Nenadi} TI TEL XON DIR: Todor~evi}, Balog 1, \uri} 3, Petrovi} 6, Ivkovi} 10, Kurte{, L. @arkovi} 1, Kova~ 3, Kuzmanov, Vojnovi}, Perleta 1, Ili} 2, M. @arkovi} 2 Som bor ski ru ko me ta {i upisali su ~etvrtu ovosezonsku pobedu protiv odli~ne ekipe Titela, a moèmo slobodno dodati da u zavr{nici nisu imali isti kriterijum u delewu pravde. Dobro su doma}i otvorili me~, izvanred ni gol man Bo go je vi} obezbedio je saigra~ima mogu}nost da pune mreù gostiju, gde su se istakli Gardi-

jan, Dra{kovi} i @ivkovi}, dok je Leàji} sjajno dirigovao. U nastavku doma}ini su imali i osam golova prednosti, a onda po~iwu ~udna de{avawa, mladi Penze{ je zaradio dvostruko iskqu~ewe i crveni karton. Gosti su tada zaigrali angaòvanije, pa se prednost Somborelektra smawivala. U fini{u me~a Titeqani uspevaju da stignu na minus jedan, a sudije na minut i po do kraja iskqu~uju golmana doma}ih Bogojevi}a, jer je {utnuo loptu posle primqenog gola. Po~iwe tada prava drama, pod velikim pritiskom i sa igra~em mawe Somborci gube loptu deset sekundi pre kraja. Gosti organizuju zadwi napad i na poklon dobijaju faul uz zvuk sirene. Kazneni udarac se ponavqa jer se ìvi zid pomerao, a novi {ut je oti{ao pored gola. Soborci su tako jedva ostvarili vrednu pobedu, ali je ostao gorak ukus zbog ~udnih doga|awa u drugom poluvremenu ove borbene utakmice. M. Jovi}evi}

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

SPORT

dnevnik

ponedeqak26.novembar2012.

EVROPSKO PRVENSTVO U MALIM BAZENIMA U FRANCUSKOJ

VELIKA NAGRADA BRAZILA

Naj da nov ska sed ma [am pi on ski het-trik Posledweg dana Evropskog prventva u malim bazenima, u francuskom [artru, Srbija je imala tri finala. Miroslava Najdanovski je na 50 slobodno zauzela sedmo mesto sa 24,83. Ona je u finale u{la sa desetim vremenom od 25,14. Pobedila je Beloruskiwa Aleksandra Herasimenija sa 23,85 ispred Estonke Trin Aqand sa 24,24 i Dankiwe Xenet Grej

Ivan Len|er, ^aba Sila|i i Radovan Siqevski, osvojila je sedmo mesto sa vremenom od 1:28,57. Pobedili su Francuzi sa 1:23,31 ispred Rusa sa 1:23,99 i Belgijanaca 1:25,60. Od ostalih na{ih takmi~ara posledweg dana Igor Terzi} je bio 26. na 200 prsno sa 2:13,65. Stefan [orak je na 200 slobodno bio 23. sa 1:46,84, a Igor Mijatovi} 56. sa 1:54,17. Katarina Simonovi} bila je 27. na 200 slobodno sa 2:02,14.

Mi ro sla va Naj da nov ski

Otesen sa 24,33. Ivan Len|er je kao osmi u{ao u finale na 50 delfin sa 23,32 i na tom mestu je i zavr{io trku, samo {to je kasnije tu deonicu isplivao za 23,36 sekundi. Drugi na{ predstavnik u ovoj disciplini Radovan Siqevski bio je deveti u polufinalu,kao i Tur~in Iskender Ba{lakov sa 23,35 i od finala ih je delilo tri desetinke. Pobedio je [panac Rafael Muwoz Perez sa 22,53 ispred Francuza Frederika Buskea sa 22,54 i Ukrajinca Andrija Govorova sa 22,72. Perezu je ovo druga pojedina~na medaqa, kao i Buskeu. Srpska {tafeta na 4h50 slobodno, u sastavu Boris Stojanovi},

Rus Vladimir Morozov uzeo je ~etvrtu medaqu u [artru, a drugu zlatnu po{to je slavio na 100 me{ovito sa 51,89, ispred svetskog rekordera Slovenca Petera Manko~a sa 52,64 i Estonca Martija Aqanda sa 52,64, kome je ovo druga medaqa. Francuz Janik Awel okitio se drugim zlatom i tre}om pojedina~nom medaqom. On je slavio na 200 slobodno sa 1:41,46 ispred Belgijanca Petera Timersa sa 1:43,08 i zemqaka Gregorija Malea sa 1:43,21. Francuz @eremi Stravius posle srebra na 200 me{ovito uzeo je zlato na 100 le|no sa 49,70, srebro je pripalo zemqaku Bewaminu Stasili-

su sa 50,31, a bronza Italijanu Damijanu Lestingiju sa 51,35. Na 200 prsno pobedio je Rus Vja~eslav Sinkevi~ sa 2:04,55 ispred Ukrajinaca Igora Bori{ika sa 2:05,12 i Andrija Kovalenka sa 2:05,21. Britanka Hana Mili osvojila je zlatnu medaqu na 400 me{ovito sa 4:23,47 {to je novi evropski rekord. Ovo joj je tre}e odli~je u [artru. Srebro i bronzu su osvojile Ma|arice Katinka Hosu sa 4:23,91 i @uàna Jakabu{ sa 4:25,61. Hosu je ovo ~etvrta medaqa, a Jakabu{ tre}a. Evropski rekord oborila je i Dankiwa Rike Meler Pedersen na 100 prsno i on sada iznosi 1:04,12, druga je u ovoj disciplini bila êhiwa Petra ôkova sa 1:05,50, a tre}a [pankiwa Marina Garsija Urzinkvi sa 1:05,50. Pedersenovoj je ovo tre}a medaqa, ôkovoj druga, kao i Garsiji. Francuskiwa Kamil Mufo dan po{to je postavila novi svetski rekord na 400 slobodno i uzela zlato slavila je i na duplo kra}oj distanci sa 1:52,20 ispred zemqakiwe [arlot Bone sa 1:54,00 i Ruskiwe Veronike Popove sa 1:54,20. Italijanka Ilarija Bjanki pobedila je na 100 leptir sa 56,40 ispred Belgijanke Kimberli Bujs sa 57,00 i Dankiwe Xenet Grej Otesen sa 57,13. Otesenovoj je ovo ~etvrto odli~je. Ukrajinka Darina Zevina posle 100 le|no slavila je i na duplo duòj deonici sa 2:01,97 {to je novi rekord prvenstava ispred Francuskiwe Aleksin Kastel sa 2:03,23 i êhiwe Simone Baumrtove sa 2:03,43. êhiwi je ovo tre}a bronza u [artru. U {tafeti 4h50 slobodno slavile su Dankiwe sa 1:47,41 ispred êhiwa sa 1:47,67 i Francuskiwa sa 1:47,70. G. M.

EGZIBICIONI TURNIR U SINGAPURU

Tip sa re vi} naj bo qi Srpski teniser Janko Tipsarevi} osvojio je egzibicioni turnir (Sudar kontinenata) koji se protekla tri dana igrao u Singapuru. Tipsarevi}u je, kao predstavniku Evrope, posledwi me~ predao predstavnik Azije, Japanac Keija Ni{ikorija, zbog povrede zgloba ruke.Na{ teniser je prethodno savladao predstvnike Severne i Ju`ne Amerike Sema Kverija (SAD) i Huana Monaka (Argentina). Drugo mesto osvojio je Monako, tre}i je bio Ni{ikori, a posledwi Kveri. Na Jan ko Tip sa re vi} turniru, koji je prvi put odrKineskiwa [uai Peng. Nagrad`an, igrale su i teniserke, Sloni fond takmi~ewa bio je vakiwa Danijela Hantuhova i 520.000 dolara, samo u~e{}e je

Re zul ta ti 1. Baton (V. Britanija, Meklaren) 1:45:22.656, 2. Alonso ([panija, Ferari) +2.754, 3. Masa (Brazil, Ferari) +3.615, 4. Veber (Australija, Red Bul) +4.936, 5. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) + 5.708, 6. Fetel (Nema~ka, Red Bul) +9.453, 7. [umaher (Nema~ka, Mercedes) +11.907, 8. Verw (Francuska, Toro Roso) +28.653, 9. Kobaja{i (Japan, Zauber) +31.250, 10. Raikonen (Finska, Lotus) +1 krug itd.

Vo za ~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 281, 2. Alonso ([panija, Ferari) 278, 3. Raikonen (Finska, Lotus) 207, 4. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 190, 5. Baton (V. Britanija, Meklaren) 188, 6. Veber (Australija, Red Bul) 179, 7. Masa (Brazil, Ferari) 122, 8. Gro`an (Francuska, Lotus) 96, 9. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 93, 10. Perez (Meksiko, Zauber) 66 itd.

Kon struk to ri

No vi-sta ri {am pion: Se ba sti jan Fe tel

kraju morao da se zadovoqi drugim mestom i na trci u Brazilu, kao i u {ampionatu. Ovo je drugi put da Alonso gubi titulu od Fetela „za dlaku”, pa u narednom {ampionatu treba o~ekivati nove okr{aje ovog dvojca u borbi za novi naslov. U senci dvoboja za titulu izme|u Fetela i Alonsa ostala je pobeda Britanca Xensona Batona iz Meklarena u veoma te{kim uslovima na ki{noj pisti Interlagos. Bila je to 15. pobeda Batona i tre}a ove sezone ispred Alonsa, dok je posledwe mesto na podijumu zauzeo doma}i voza~ Felipe Masa iz Ferarija. Ovim drugim i tre}im mestom Ferari je osvojio drugo mesto u {ampionatu konstruktora iz Red Bula, dok je tre}i Meklaren, koji je mogao i do vice{ampionske titule, ali je to palo u vodu posle udesa i odustajana Luisa Hamiltona, kojeg je izbacio Niko Hilkenberg iz Fors Indije. Tako je na razo~aravaju}i na~in Hamilton zavr{io nastup u Meklarenu, jer }e u naredne tri godine voziti za Mercedes. Sebastijan Fetel je do titule do{ao po{to je sakupio tri boda vi{e od Fernanda Alonsa posle duge sezone od 20 trka, zabele`iv{i pet pobeda i jo{ pet podijuma.

Ali, do {ampionskog het-trika do{ao je s o{te}enim bolidom u Brazilu. Naime, ve} u prvom krugu na wega je naleteo doma}i voza~ Bruno Sena iz Vilijamsa i dok je za Brazilca trka bila zavr{ena, Nemac je i pored o{te}enog bolida uspeo da se vrati na stazu i sa za~eqa posle 71 kruga stigne do {estog mesta. Iz boksa su mu poru~ili da bolid ne mogu da oprave i da mora da ostane na stazi. On je to i u~inio i na momente rezervisanom, a na momente vo`wom do limita uspeo da stigne do ciqa. Nadu Ferariju posle incidenta u prvom krugu dao je udes Nika Rozberga u 23. krugu, kada je na stazu iza{ao sejfti kar. To je pomoglo italijanskoj ekipi da nadoknadi ogroman zaostatak za Batonom i Nikom Hilkenbergom. Me|utim, ni to nisu uspeli da iskoriste, kao ni tre}i dar, kada je tada drugoplasirani, a jedno vreme vode}i Hilkenberg posle jedne gre{ke izbacio iz trke lidera Hamiltona. Tada je vo|stvo preuzeo Baton, a Alonso je ubrzo sustigao i prestigao klupskog kolegu Masu, no Britanac je bio predaleko. ^ak ni pogre{na taktika Red Bula pred kraj trke kada je Fetel za kratko vreme dva puta mewao gume nije pomogla Alonsu. G. M.

DERBI KOLA U ABA LIGI

Te sna po be da Par ti za na Partizan MTS – Cedevita 58:55 (11:14, 13:14, 13:10, 21:17)

nagra|eno sa po 40.000, a svaka pobeda sa jo{ po 40.000. Poraz je donosio duplo mawe.

Na sta vak do brog rit ma ove sezone Igwatovi}evu o~ekuje dosta trka, izme|u ostalog i u Svetskom kupu, ali je akcentat stavila upravo na one u Evropa kupu. - Pro{la sezona je bila moja prva u tom takmi~ewu i napravila sam neo~ekivano dobre rezultate. U slalomu, kao i veleslalomu, sam uspela da u|em me|u deset najboqih devojaka. Ove sezone `elim da nastavim u istom ritmu, pa da i u

Nemac Sebastijan Fetel osvojio je tre}u uzastopnu titulu svetskog prvaka u Formuli jedan i postao najmla|i trostruki {ampion u istoriji najbr`eg cirkusa. Posle Huana Manuela Fan|a i Mihaela [umahera, Fetel je tre}i voza~ u istoriji Formule jedan kome je to po{lo za rukom. Voza~ Red Bula je posle trilera na Velikoj nagradi Brazila u Sao Paolu osvojio {esto mesto, {to mu je na kraju bilo dovoqno da zadr`i prednost koju je imao pre trke i odbrani naslov. [panac Fernando Alonso iz Ferarija sve vreme je poku{avao i pretio da ugrozi Fetela, ali je na

1. Red Bul 460, 2. Ferari 400, 3. Meklaren 378, 4. Lotus 303, 5. Mercedes 142, 6. Zauber 126, 7. Fors Indija 109, 8. Vilijams 76, 9. Toro Roso 26.

NAJBOQA SRPSKA SKIJA[ICA NEVENA IGWATOVI] STARTUJE U EVROPA KUPU

Najboqa srpska skija{ica Nevena Igwatovi} po~iwe sezonu danas, kada }e u~estvovati na slalomu u {vedskom Vemdalenu u okviru Evropa kupa. Nevenu dan kasnije o~ekuje jo{ jedna trka u istoj disciplini, pre nego {to nastavi turneju po Skandinaviji i preseli se u Norve{ku, gde }e se oku{ati i u veleslalomu. Tokom

Se ba sti ja na Fe te la

generalnom plasmanu budem pri vrhu - istakla je Igwatovi}eva. Igwatovi}eva je tokom priprema izme|u dve sezone najvi{e ve`bala tehni~ke discipline, slalom i veleslalom, ali ne iskqu~uje mogu}nost da tokom sezone startuje i u nekom superveleslalomu. - S obzirom da mi slalom trenutno ide dosta dobro, a takav slu~aj je bio i prethodne sezone, volela bih da moj nastup u toj disciplini bude najboqi, ali, naravno, èlim da se na najboqi mogu}i na~in pokaèm i u veleslalomu. U zavisnosti od uslova za trening pre samih trka, mo`da }u startovati i u brzim disciplinama, kao i u superkombinaciji - naglasila je najboqa srpska skija{ica. Ve} sredinom decembra Nevena }e prvi put ove sezone voziti u Svetskom kupu, na veleslalomu u Kur{evelu. Posle toga je u okviru elitnog takmi~ewa }e se takmi~iti i u Zemeringu, na Sqemenu, u Mariboru i Ofter{vangu, a te trke }e joj posluìti kao priprema za najve}i izazov sezone – Svetsko prvenstvo u [ladmingu, u februaru.

BE O GRAD: Dvorana „Pionir”, gledalaca: 6.000, sudije: Boltauzer, Javor (Slovenija) i Rute{i} (Crna Gora). PAR TI ZAN MTS: Milutinov 2 (4 sk), Vesterman 2 (4 ul, 4 il), Gordi} 6, Lu~i} 8 (5 sk), Milosavqevi} 10, Gagi} 6, Musli 4, ^akarevi} 2, \eki}, Gordon 10 (6 sk), An|u{i}, Bertans 8. CE DE VI TA: Car 5, Rajt 8 (5 gr), [uput 9 (9 gr), Babi}, An-

Dragan Milosavqevi}

dri} 13 (7 sk), Suton, Bilan 6 (4 sk), Ilijevski 7, @elabal 5 (5 sk), Nurki}, Tomas 1 (6 sk), Grin 1 (4 sk). Derbi nije opravdao o~ekivawa, vi|ena je veoma lo{a ko{arka, a Partizan je me~ prelomio u posledwoj deonici serijom 11:0 posle koje je poveo sa

53:46. Cedevita se nije predavala, ali Partizan je uspeo da sa~uva prednost i da do|e do osmog trijumfa, uz dva poraza. Crno-beli sada dele prvo mesto s Igokeom, a tim iz Zagreba ima skor 6-4 i deli tre}u poziciju s Crvenom Zvezdom i ekipom Budu}nosti. U lo{oj predstavi u dvorani „Pionir“ Cedevita je imala ~ak 29 izgubqenih lopti, a Partizan 13. Me|utim, Beogra|ani su se gostima „odu`ili” nepreciznim izvo|ewem penala – 18 od 31. Prva ~etvrtina protekla je u veoma neefikasnoj igri na obe strane, s mnogo proma{aja i ukupno deset izgubqenih lopti. Ni drugi period nije doneo mnogo kvalitetniju ko{arku, bilo je dosta neorganizovanih napada i te{kih proma{aja na obe strane, a ni jedna od ekipa nije uspela da napravi ozbiqniju prednost. Najboqi u taboru Partizana u tom delu igre bio je Bertans, koji je ubacio dve trojke, jednu veoma va`nu kada su gosti poveli sa 25:20. Na drugoj strani najraspolo`eniji bio je [uput, a upravo je biv{i igra~ Partizana postigao posledwi ko{ u prvom poluvremenu – trojku za vo|stvo Cedevite 28:24. Obe ekipe igrale su bez energije i pravih re{ewa u napadu, a to se nastavilo i u tre}em peri-

Par ti zan - Ce de vi ta Kr ka - Olim pi ja 1. Igo kea 2. Par ti zan 3. C. zve zda 4. Bu du} nost 5. Ce de vi ta 6. Rad ni~ ki 7. Kr ka 8. MZT 9. Olim pi ja 10. [i ro ki 11. Ci bo na 12. Split 13. Za dar 14. Sol nok

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

8 8 6 6 6 5 5 5 4 4 4 4 3 2

2 2 4 4 4 5 5 5 6 6 6 6 7 8

58:55 79:76

756:689 18 770:719 18 810:741 16 711:673 16 730:730 16 786:764 15 687:709 15 680:711 15 761:745 14 732:719 14 719:725 14 714:774 14 724:767 13 730:842 12

odu. Sredinom tre}e deonice navija~i Partizana po~eli su da navijaju znatno glasnije `ele}i da podignu svoje momke i upravo tada prekinut je trominutni period bez pogotka atraktivnim zakucavawem Gordona na asistenciju An|u{i}a (33:33). Posle trojke @elabala gosti su poveli sa 46:42, ali je onda Partizan zakqu~ao ko{. Sli~no kao u me~u s Be{ikta{om, rival nije poentirao skoro {est minuta, a s druge strane Milosavqevi} s pet poena i Gordon sa ~etiri bili su najzaslu`niji za odlu~uju}u seriju Partizana 13:2. Gosti se nisu predavali, Partizan im je pomagao lo{im izvo|ewem bacawa, a neizvesnost je u potpunosti vra}ena posle trojke Cara uz mnogo sre}e – 57:55. Milosavqevi} je potom bio polovi~no precizan s penala na {est sekundi do kraja, a onda je fauliran Tomas. Bek Cedevite proma{io je prvo, zatim je namerno proma{io i drugo, a lopte su se dokopali doma}i i tako su upisali pobedu.

SPORT

ponedeqak26.novembar2012.

PRO ME NA NA KLU PI VA RA DIN KI

Ka pri{ ume sto Mi ca no vi }a Novosadski stru~wak Vladimir Kapri{ novi je trener odbojka{ica Varadina. Adis Micanovi}, koji je nekoliko dana pred po~etak sezone promovisan u {efa struke u

dnevnik

DR @AV NO PR VEN STVO ZA OSO BE S IN VA LI DI TE TOM

Dva zla ta za Ra do vi }a Dràvno prvenstvo u ga|awu vazdu{nim oru`jem za osobe sa invaliditetom odràno je na Spensu. Organizator je bila Streqa~ka druìna Novi Sad 1790. Takmi~are je pozdravio Predrag Svilar, ~lan gradskog ve}a zaduèn za sport i omladinu i izme|u osta-

Sarvaka (Zrewanin) sa 359. U klasi SH2 prvi je bio Veqko Jovanovi} (Smederevo) sa 371 krugova, drugi je bio Sini{a Vidi} (Pobednik) sa 368, a tre}i @ivko Tofilovi} (Novi Sad) sa 366. U klasi SH0 zlato je uzeo Sredo Radovi} (Pobednik) sa 355 krugo-

Mu~ibabi} (Novi Sad) sa 385 krugova, srebro je pripalo wenoj klupskoj drugarici Bojani Prodanovi} sa 384, a bronza Jeleni Pantovi} (Smederevo) sa 383. Standardnom pu{kom stoje}i slavio je Filip Kosti} (Novi Sad) sa 577 krugova.

Vla di mir Ka pri{

novosadskom superliga{u, sporazumno se rastao s klubom, pa je uprava morala da reaguje i brzo se dogovorila s Kapri{em, koji je pre desetak dana zavr{io rad u prvoliga{u Vojvodini. - Prihvatio sam ponudu Varadina, jer je i za mene izazov da vodim superliga{ku ekipu i nadam se da }u opravdati klupska o~ekivawa. Bio sam ranije pomo}ni trener u Varadinu, radio sam s Jovom Cakovi}em od kojeg sam puno nau~io i nadam se da }u imati uspeha sa ovim ekipom kao {to ga je imao i on. Vatreno kr{tewe imam u sredu u Kupu i o~ekujemo prolaz u ~etvrtfinale, a onda }emo da se spremamo za prvenstveni duel s Dinamom iz Pan~eva, koji nam je veoma bitan - istakao je Kapri{. Iako je bilo pri~e da }e pomo}ni trener Varadina Sr|an Markovi} voditi ekipu na predstoje}em me~u u osmini finala Kupa s Radni~kim, Kapri{ }e danas imati premijerni trening s timom koji je u protekla tri kola zabele`io dve pobede i minimalni poraz. M. R. NO VO SPORT SKO [TI VO

Pri ~a o Lu ki Ma ri nu

Svetlost dana ugledalo je novo sportsko {tivo. Re~ je o Monografiji „Luka Marin”, koja je posve}ena tragi~no nastradalom ragbi reprezentativcu Srbije. Pri~u o jednom izuzetno uspe{nom mladom ~oveku, sportisti i intelektualcu sa~inio je novinar, publicista i pesnik Qubenko Zvizdi}. - Ovo je pri~a o Luki Marinu, svestrano talentovanom sportisti, koji je u 26. godini izgubio ìvot u saobra}ajnoj nesre}i. Ovo nije pri~a samo o Luki i wegovom sportskom ìvotu, ve} o wegovoj porodici koja je 90-tih godina pro{log veka pod pretwom ratnog vihora iz Hrvatske do{li u Novi Sad. Luka je talenat najpre iskazao u rvawu, kao ~lan RK Vojvodina uspeo je da osvoji presti`ni memorijalni turnir „Jovan Bogi} Pufika”. Do punog izraàja wegov talenat do{ao je prelaskom u ragbi sport, gde je stigao do reprezentativnog dresa. Bio je jedan od osniva~a Ragbi kluba Vojvodina i jedan od najzaslu`nijih za wegov razvoj i popularizaciju na ovim prostorima. Luka je bio i uzoran sudent na BK Univerzitetu, ali ga je prerana smrt zaustavila da odbrani magistarski rad rekao je autor Monografije Qubenko Zvizdi}, koju je izdalo Udruèwe novinara Srbije. U izradi Monografije (123 stranice u punom koloru) Zvizdi} je veliku pomo} imao od Lukine majke Marije.Od 2008. godine u znak se}awa na ovog vrsnog sportistu i divnog ~oveka oranizuje se me|unarodni memorijalni turnir u ragbiju. Promocija Monografije „Luka Marin” je za 1. decembar u 18 ~asova u Kafe Novosadska kwiàra (ulica Modene). J. Ga li}

Pre drag Svi lar je sa strel ci ma in va li di ma

log istakao da je Novi Sad doma}in jo{ jednog dràvnog prvenstva koje je okupilo brojne uspe{ne sportiste, osvaja~e medaqa na velikim me|unarodnim takmi~ewima. - Oni {aqu poruku da se sa velikom èqom i vrednim radom mogu savladati sve prepreke i ostvariti izuzetni rezultati, a grad Novi Sad }e ih uvek podràvati rekao je Svilar. Serijskom vazdu{nom pu{kom u mu{koj konkurenciji, u klasi SH1 pobedio je Laslo [urawi (Olimp, Zrewanin) sa 370 krugova ispred @ivka Papaza (Popednik, Beograd) sa 362 i Slavi{e

Fo to: F. Ba ki}

va, srebro je pripalo \or|u Jawi}u (Novi Sad) sa 354, a bronza Miroslavu Jakemivu (St. Pazova) sa 353. Kod èna serijskom pu{kom je pobedila Gordana Pe{i} (Sokolovi, Loznica) sa 365 krugova ispred Sneàne êgar (Beograd) sa 362 i Suzane Tapavi~ki (Olimp) sa 361. Ekipno je slavio Pobednik sa 1085 ispred Smedereva sa 1085 i Sokolova sa 1072. Standardnom vazdu{nom pu{kom 60 leè}i slavio je Draga Risti} (Kragujevac) sa 600 krugova ispred Lasla [urawija i Sini{e Vidi}a sa po 599. Kod dama standardnom pu{kom zlato je „upucala” Gordana Mikovi}

Sredo Radovi} je uzeo dr`avnu titulu i vazdu{nim pi{toqem u klasi SH1 sa 574 kruga, a @ivko Papaz jo{ jedno srebro, po{to je u ovoj disciplini bio drugi sa 556 krugova. Bronza je pripala Rastku Joki}u, tako|e iz Pobednika sa 555. Kod `ena pi{toqem je slavila Mirjana Ili} \uri~in (Pobednik) sa 358 ispred Danilke Radowi} Ve~i (Olimp) sa 338 i Du{anke Vukeli} (Smederevo) sa 325. Ekipno je jo{ jedna titula oti{la ~lanovima Pobednika sa 1488 krugova ispred Beograda sa 1355 i Smedereva sa 1341. G. Ma le no vi}

ME \U NA ROD NI TUR NIR MLA DIH U UKRA JI NI

Voj vo |a ni ma tri od li~ ja Na me|unarodnom bokserskom turniru za mlade, koji je odr`an u ukarjinskom gradu Hmeqnicki, u~estvovala je selekcija Vojvo|anskog bokserskog saveza. Budu}i asovi ringa ostvarili su zapa`en rezultat, osvojili su po jedno zlatno, srebrno i bronzano odli~je. Na najvi{u stepenicu pobedni~kog postoqa, u kategoriji do 75 kilograma, popeo se ~lan suboti~kog Spartaka Denis Memetovi}. On je progla{en za naj-

boqeg stranog takmi~ara turnira, a u finalu savladao je doma}eg borca i vice{ampiona Evrope Vlada Mol~ana sa 11:8. Srebrnu medaqu osvojio je Suboti~anin Florijan Sabo u kategoriji do 64 kilograma. On je u finalu, posle dobrog otpora Ukrajincu Jaroslavu Petri~anki, pora`en sa 16:9. Bronza je prilapa Lozni~aninu Aleksandru Vu~kovi}u (64). Trener vojvo|anske selekcije bio je Marko Tubi}, a vo|a puta Jovan Pani}, predsednik VBS. M. P.

DRU GO KO LO KU PA SR BI JE

Fo to-fi ni{ u ~e ti ri di sci pli ne U ~etiri discipline u drugom kolu Kupa Srije u streqa{tvu, koje je odr`ano u Smedrevu, o pobednicima odlu~ivao je ve}i broj unutra{wih centara, a u jo{ dve je taj kriterijum bio presudan o vlasnicima bronzanog trofeja. Juniorka Marina Simi} (Novi Beograd U{}e) je sa 395 krugova vazdu{nom pu{kom osvojila prvo mesto, jer je imala 31 unutra{wa centra, a An|ela Mihajlovi} iz Ni{a i Violeta Teodora Trifunov iz Novog Sada morale su da se, iako su imale tako|e 395 krugova, zadovoqe drugim i tre}im mestom sa 28, odnosno 25 unutra{wih centara. Andrea Arsovi} je kod seniorki ovim oru`jem slavila sa sjajnih 399 krugova, ispred Marije Mamli} (Novi Sad) sa 396 krugova. ^ek ~etiri takmi~arke imale su po 395 krugova, Jelena @ivkovi} (Jagodina) je bronzu osvojila na boqu posledwu seriju (100). Junior Ni{a Andrija Milovanovi} je ubio 592 kruga vazdu{nom pu{kom uz 44 unutra{wa centra, {to mu je donelo prvo mesto. Stefan Aleksandrovski iz Jedinstva bio je drugi sa tako|e 592 kruga, ali 40 unutra{wih centara. Dragan Markovi} (Novi Sad) je sla-

vio vazdu{nom pu{kom za seniore sa 597 krugova, sa krugom vi{e od druga iz kluba Nemawe Mirosavqeva. Milutin Stefanovi} iz „^ika Mate“ sa 595 krugova 51 unutara{wim centrom osvojio je bronzu. Jasna [ekari} je slavila u ga|awu pi{toqem za seniorke sa 378 krugova i deset untra{wih centara, Bobana Veli~kovi} (Bor 030) je imala isti rezultat, ali osam unutra{wih centara i zauzela je drugo mesto, a Zorana Arunovi} (Crvena zvezda) na tre}em mestu sa tako|e 378 krugova imala je ~etiri unutra{wa centra. I u ga|awu pi{toqem za juniorke dve takmi~arke su imale po 363 krugova. Zlato je pripalo Jeleni Tomi} iz Kikinde sa ~etiri unutra{wa centra, srebro Ani Alentijev (Smederevo) koja je imala dva unutra{wa centra. Andrija Zlati} („Aleksa Dejovi}“, U`ice) sa sjajnim rezultatom od 587 krugova do{ao je do titule vazdu{nim pi{toqem za seniore, ispred tako|e odli~nog Damira Mikeca (Policajac) sa 583 kruga. Du{an Latinovi} (Kina) bio je ubedqiv ovim oru`jem u konkurenciji juniora. Tre}e kolo Kupa SS Srbije je 22. decembra u Novom Sadu.

[AM PI O NAT SR BI JE ZA KU GLA [I CE

Pi o nir ne za dr `iv Kugla{ice suboti~kog Pionira, {ampiona Srbije, pobedile su u derbiju desetog kola Superlige Srbije na gostovawu ekipu Jedinstva iz Novog Be~eja i tako nastavile trku za novom {ampionskom zvezdicom, bez poraza u deset kola. Zorica Bara} u redovima Pionira odigrala je sjajno 605 ~uweva.Posle tri vezana poraza, SPC Vojvodina je upisala bodove na gostovawu Sremu iz Rume. Blistala je u redovima Novosa|anki Ksenija Milosav sa 608 ~uweva ponela i titulu igra~ice kola.Iznena|ewe je pobeda beogradskog EDB protiv Xambo investa u Novom Sadu koja je dosta zakomplikovala prognoze o respletu na dnu tabele. Za Beogra|anke je debitovala Ana Marton, koja je do{la u mini prelaznom roku, sa 536 ~uweva. Vrbas Dana je na svojim stazama osvojila bodove pro-

1. Pi o nir 2. Je din stvo 3. Apa tin 4. Kri stal 5. Voj vo di na 6. Vr bas Da na 7. Yam bo in v. 8. Srem 9. EDB

9 9 9 8 9 9 9 9 9

9 7 4 4 4 4 3 2 1

0 0 1 0 0 0 1 1 1

0 55:17 18 2 49,5:22,5 14 4 36:36 9 4 36,5:27,5 8 5 35:37 8 5 29:43 8 5 32:40 7 6 27:45 5 7 20:52 3

tiv Apatina i u nastavku {ampionata vodi}e se velika borba za tre}e mesto. Re zul ta ti, 10. ko lo: Xambo invest – EDB 3.099:3.200 (2:6). Najboqe igra~ice: An|elkovi} kod Xambo investa 551 – Joki} kod EDB 558.Jedinstvo – Pionir 3.245:3.373 (2:6). Najboqe: Pavlic 573 - Bara} 605.Srem - SPC Vojvodina 3.252:3.349 (2:6). Najboqe: Mandi} 560 – K. Milosav 608.Vrbas Dana - Apatin 3.062:2.969 (5:3). Najboqe: Ivanovi} 539 - Savi} 522. Slobodna je bila ekipa Kristala iz Zrewanina.

OMLA DI NAC IZ BO TO [A OBE LE @IO OSAM DE CE NI JA PO STO JA WA

Ce lo se lo sr cem uz fud ba le re Sve~anom akademijom, u prisustvu doma}ina, brojnih gostiju i prijateqa, u Boto{u je obele`en vredan jubilej – osam decenija postojawa Fudbalskog kluba Omladinac. Najzaslu`nijima su ovom prilikom uru~ena priznawa, u~enici seoske {kole su izveli prigodan program, a prire|ena je i izlo`ba o istoriji fudbala u Boto{u.

Ak tu el na eki pa bo to {kog Omla din ca

Vla sti mir Fi li po vi}, Bra ni slav La zi} i Du {an Ada mov

- Kao da je bilo ju~e, a dogodilo se pre deceniju, pisao sam uvodnik za jubilej povodom 70 godina od prvog pojavqivawa fudbalske lopte u Boto{u. Danas smo na istom mestu, da nastavimo divnu pri~u o na{em Omladincu koji sa Boto{anima `ivi osam decenija. Jubilej za ponos i se}awe na brojne genera-

cije koje su kroz ovako dug vremenski period pronele slavu kluba – poru~io je okupqenima predsednik Organizacionog odbora proslave Branislav Lazi}, podse}aju}i da se po pra{wavim ulicama Boto{a ~arobna lopta, koja je bila krpewa~a, zakotrqala 23. novembra 1932. Grupa entuzijasta formirala je fudbalski klub BSK. On je ne{to kasnije promenio ime u Sedma sila, da bi po zavr{etku Drugog svetskog rata dobio ime FK Omladinac. Danas je ovaj klub ~lan A lige FSG Zrewanin. Neumorni trener i fudbaler Nikola Nataro{ stvara nove igra~e na terenu kraj Bikare, a u tome mu poma`u bra}a Suji}, Popovi} i drugi asovi, na kojima se gradi budu}-

nost kluba i novih jubileja. - Kada se ka`e Omladinac odmah se pomisli na Boto{. Nije to samo tim od 11 momaka, ve} iza wih stoji selo, ali i svi oni koji su u wemu `iveli, a sada su u drugim sredinama i nikad Boto{ nisu du{om napustili. To se pokazivalo i u danima kada se od ku}e do ku}e prikupqala po korpa kukuruza da bi se obezbedio novac za putovawa ili opremu. Bilo je jo{ akcija, a najzna~ajnija je obnavqawe stadiona kraj Bikare, u ~emu je puno pomogla Mesna zajednica Boto{, kao i qudi dobre voqe. Okupqamo sve vi{e mladih, pravilno ih usmeravamo i od wih stvaramo ~estite sportiste i qude. To je osnovna misija Omladinca, koju }emo razvijati i od koje ne}emo

odustati – naglasio je Lazi} i dodao da je klub svih ovih godina razvijao prisne odnose sa drugim sportskim kolektivima, kao {to su Partizan, Crvena zvezda, Vojvodina, OFK Beograd, Banat, Mladost iz Luki}eva… Jedan od onih koji se se}aju po~etaka fudbalske igre u Boto{u je 86 – ogodi{wi Du{an Adamov. I u ovim godinama ~esto je na fudbalskom terenu u selu. - Kad vidim loptu, osetim neku snagu. Kako nam je bilo? Okupqali smo se na livadi, putovali seoskim kolima i uglavnom igrali sa klubovima iz okolnih sela. Oprema je bila oskudna. Po{to smo svi uglavnom bili poqoprivrednici i kasno se vra}ali sa wiva, trenirali smo

po mraku u parku, tek da budemo u nekoj fizi~koj kondiciji - ka`e Dule. Ono na ~emu Omladinac gradi svoje rezultate i opstanak u te{kim vremenima je sloga, entuzijazam i qubav prema selu i klubu. Ekipa je sastavqena od mladih fudbalera, uglavnom su svi iz Boto{a. Na terenu i sa klupe ih predvodi Nikola Nataro{. - Milina je igrati i trenirati sa ovakvim igra~ima. Klub okupqa od juniorskog do seniorskog sastava 50 fudbalera. Omladinac ima perspektivu, jer je fudbal za nas zabava, razonoda, a za neke ve}e ciqeve jednostavno nemamo za sada uslova veli igra~ - trener Nikola Nataro{. @. Ba la ban

de^Ji dnevnik

dnevnik

Sta ri opa nak

Je sen je, je sen ra na

Opan ~e moj mi li, ne kad smo dru ga ri bi li, ba ka mi te za ro |en dan da la, za to joj i da nas ka `em - hva la! Bio si mi do bar i vje ran drug, s to bom sam pre {la put dug, sad si ma li po stao i mla |oj se stri ba{ si pri stao.

Je sen, da ma u ù tom ka pu tu, do ne se bo je i mi ri se, po ma lo ro se na pu tu, ceo grad i se la za ne se. Svo jim {ar mom, mi ri sna, so~ na, pu na ~a ri, na pej za ù sto ji, ~e ka da na plat nu za si ja. Je sen je, je sen ra na, na plat nu sva isli ka na, {i ri bo je kao ki ~i ca, da i ona u jav no sti vi di svo ja li ca. Ba kar no li {}e po zdra vqa wu i po red we ne umet ne ru ke za svi ra vi o li na pe sme naj lep {e je sen je, je sen ra na od bo ja i mi ri sa is tka na. Romana Kosanovi}, IV-f O[ „Joèf Atila” Novi Sad

ponedeqak26.novembar2012.

Jovana @ivanovi}, VII razred O[ „Sveti Sava” Batkovi} Republika Srpska

Georgije Anu{i},VII-4, O[ „Bo{ko Palkovqevi} Pinki”, Grgurevci

Mo ja ma ma

o ja ma ma se zo ve Da ni je la. Ona ima 29 go di na. Ma ma ima cr nu ko su i le pe braon o~i. Te lo joj je nor mal no i ona je ta ko vit ka. Ma ma vo li da se obla ~i le po. Ma mi ne oso bi ne su: dru `e qu bi va, ne `na, do bra... Ma ma ni kad ni je gru ba pre ma me ni, ona mi sve ka `e na lep na ~in. Mo ja ma ma i ja uvek na |e mo za jed ni~ -

ki je zik, do go vor. Ja sa svo jom ma mom ~e sto idem u {et wu. Zbog we ne ne `no sti vo lim je naj vi {e na sve tu. Dajana Petkovi}, III-7 O[ „Svetozar Markovi} - Toza” Novi Sad

U avi o nu

ed no ga da na smo mo ja ma ma, ta ta i ja i{li u Ka na du avi o nom. Avion je bio vr lo ve li ki. U avi o nu je bi lo pre ko 500 put ni ka. Mi smo se de li u 3. kla si. Bi li smo mno go, mno go vi so ko u va zdu hu. Pu to va li smo dva da na. Je dva sam ~e kao da stig ne mo

u Ka na du. Kad smo sti gli bi li smo ta mo ne de qu da na. [e ta li smo, i{li u lu na park i ku pa li smo se u ho tel skom ba ze nu. Stefan Stojanovi}, II-4 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

Sofija Mari}, I-2, O[ „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

Pro le }e Sne ga ne ma na po qi ma, ni je vi {e zi ma. Ras cve ta lo se svo cve }e, sve mi ri {e u pro le }e. Dr ve }e li sta, Sun ce bli sta. Pti ~i ce ve se lo cvr ku }u, one se s de com ra du ju pro le }u. Nikolina Kolarov, I-4, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Beri{a Hisen, I-4 O[ „Milo{ Crwanski” Novi Sad

Ju tro

Ce le no }i ma li ze ko sa wao stra {an san, da je bje `ao od lov ca kroz {u mu cje li dan. Pla {io se ze ko vje tra i ta me,

u tra su ve o ma le pa, od ka da je po ~e la je sen. Va zduh je mno go ~i sti ji, zbog pa da vi na. Iz la skom sun ca ja se bu dim. @u tim sun ~a nim zra kom ce la so ba mi bu de oba sja na. Qu di mno go ra de, a te ste re se ~u ju ~ak i iz dru gih uli ca. Ka da idem uju tru u {ko lu, gle dam ka ko psi pra te qu de ko ji idu na po sao. U {kol skom dvo ri {tu smr znu ta de ca je dva ~e ka ju da zvo ni, kao i ja. Ju tri ma je dvo ri {te {ko le ve o ma mir no, jer de ci ni je do igre ka da je vre me mno go hlad no. Ma gla po ne kad pre kri je ce le Srem ske Kar lov ce, pa bu de ne pri jat no. Ka da sam, s ta tom, u ra no ju tro oti {la na dru gu oba lu Du na va vi de la sam raz li ku. Ta mo je bi lo mno go hlad ni je i ma glo vi ti je, ne go na ovoj stra ni gde uop {te ni je bi lo ma gle. Ta da sam ho da la po ka me wu i upa la u hlad nu vo du. Ose }am ne ka da i mi ris is pa re wa ze mqe. Opa lo li {}e vu ~e se, za jed no s ve trom, po {i ro kom as fal tu. Ne vo lim je se we ju tro jer je hlad no. Stal no mo ram da obla ~im jak nu, a to mi sme ta. Awa Radi}, IV-1 O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

Ze kin san

za to {to je bio da le ko od svo je ma me. Vje tar je slo mio su vu gra nu, ne {to je stra {no pu klo kroz ta mu, a ze ko pao s kre ve ta, pro bu dio se i vi deo svo ju ma mu.

Tamara Zoran, II-5, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”,^erevi}

Marija Simani}, II razred O[ „Nikola Tesla” Pilica kod Zvornika

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak26.novembar2012.

НЕДЕЉУ ДАНА ПРЕД ПРЕМИЈЕРУ

НАГРАЂЕН У ПЕКИНГУ

„Монтевидео, Бог те видео” Филм „Монтевидео, Бог те видео„ редитеља Драгана Бјелогрлића, рађен у продукцији „Intermedia Network„, добио је награду за најбољи играни филм - „Guirlande d’Honneur„ на 8. Међународном фестивалу спортског филма у Пекингу. Бјелогрлићев филм је изабран за најбољи на пекиншком фестивалу, одржаном од 14. до 17. новембра, у селекцији 30 остварења са пет континената, приказаних у седам категорија, саопштила је кућа „Интермедиа Нетњорк„. Фестивал спортског филма у Пекингу организује се у оквиру Федерације Међународног фестивала спортских остварења (FICTS-Federation Internationale Cinema Television Spor-

tifs), који се одржава у више од 15 различитих земаља. Подржан од стране Међународног олимпијског комитета, FICTS се ове године одржава 30.

пут и то у Милану, од 5. до 9. децембра, а „Монтевидео, Бог те видео„ изабран је да представља српски спортски филм у главном такмичарском програму.

КУНГ ФУ ЗВЕЗДА УПЛОВЉАВА У МИРНИЈЕ ВОДЕ

Последњи акциони филм Џекија Чена Кунг фу звезда Џеки Чен изјавио је да ће његов нови филм „Chinese Zodiac 2012” (Кинески зодијак 2012) бити његов последњи велики акциони филм, јер га године стижу, али да ће и даље наставити да буде активан и задаје ударце - у свету филантропије.

„Ја сам редитељ, сценариста, продуцент, акциони редитељ, готово све„, рекао је 58-годишњи Чен Ројтерсу. „Ово је заиста моје чедо. Седам година сам писао сценарио„ и било ми је потребно још годину и по дана да снимим филм.

Џеки Чен

Чен је написао сценарио, режирао и продуцирао филм чија се премијера очекује идућег месеца у Кини. Он такође глуми и главну улогу у филму за који каже да је најбољи који је снимио у последњих десет година.

У филму, Чен глуми ловца на благо који покушава да пронађе главе 12 скулптура - животиња из кинеског хороскопа које су француске и британске снаге украле из Летње палате у Пекингу током Опијумских ратова.

Чен је рекао да му је филм важан јер ће бити његов последњи, велики акциони филм али је нагласио да то не значи и крај његове акционе каријере. „Искрено, нисам више млад„, рекао је он и додао да уз помоћ специјалних ефеката и дублера сада многе ствари могу да се ураде без претераног физичког напрезања, „Зашто онда и даље ризикујем живот да бих урадио неке ствари? И даље желим да дам све од себе. Али једноставно не желим да ризикујем да останем у инвалидским колицима„, додао је он. Чен је недавно добио награду листа „Харперс базар„ за филантропа године и сада каже да жели да се посвети хуманитарном раду. Он је додао да се нада да ће нова генерација кинеских богаташа следити нејгов пример. Чен је недавно продао свој Бентли 666 на аукцији за шест милиона јуана (961.837 долара). Кина има више милијардеда од било које друге азијске земље али веома мало филантропских организација и давање новца у хуманитарне сврхе и даље је релативно нов феномен у најмногољуднијој земљи на свету. (Танјуг)

СНИМАЋЕ СЕ ФИЛМ О МАЈКЛУ ХАЧЕНСУ

Животна прича фронтмена INXS У припреми је филм о животу Мајкла Хаченса, фронтмена аустралијског рок бенда INXS који се убио пре 15 година. Сценариста Боб Галински, најпознатији по филму „Танка линија смрти„, рекао је радију Еј-Би-Си да ће кастинг почети наредне године. „То је велики задатак. Сценариста сам 35 година и ово је нешто што сам желео да урадим више од 10 година и сада се све сложило„, рекао је он. Филм ће се звати „Two Worlds Colliding„ (Судар два света) и биће заснован на књиги „Just a Man - The Real Michael Hutchence„ (Само човек - прави Мајкл Хаченс) коју су написале певачева мајка и сестра. Галински је рекао да филм буде у маниру „Реја„, филма о Реју Чарлсу и „Ход по ивици„ о Џонију Кешу, односно да сними филм о целом животу музичара, а не само о одређеном поглављу. „Желели бисмо да почнемо од детињства и покажемо како је израстао у мушкарца, и његову еволуцију по доласку у INXS, како га је то трансформисало, и нарадно нејгов приватни живот„, рекао је Галински.

„Желим да то буде филм о човеку, не само о типу кога сте гледали на сцени већ о томе ко је био Мајкл Хаченс, шта га је покретало, који су били његови демони, шта је волео„, додао је он. Група INEXS била је једна од највећих крајем осамдесетих и

ски вештак је пресудио да је реч о самоубиству будући да је певач био депресиван и под утицајем алкохола и наркотика. На питање ко би могао да игра Хаченса у филму Галински је рекао: „Разговарао сам са неколико момака, ту је један енглески

Мајкл Хаченс

почетком деведесетих, махом захваљујући харизми Хаченса. Током живота, Хаченс је имао низ афера са познатим глумицама, манекенкама и певачицама, укључујући Кајли Миног. Пронађен је мртав у сиднејском хотелу 1997. године и суд-

dnevnik

џентлмен, неколико Аустралијанаца, али бих волео да изаберем некога на прву лопту„. Група „INEXS„ која је после Хаченсове смрти наставила да наступа, недавно је саопштила да се повлаче са сцене после 35 година рада. (Танјуг)

Tужени продуценти филма „Хобит” Породица покојног аутора трилогије „Господар прстенова” и романа „Хобит” Џ. Р. Р. Толкина тужила је продуценте истоимених филмова и тражила одштету од 80 милиона долара, јер продуценти филмова користе Толкинова дела у комерцијалне сврхе. Тужба је поднета у понедељак окружном суду у Лос Анђелесу и то недељу дана пре премијере филма „Hobbit: An Unexpected Journey” (Хобит: Неочекивано путовање) у Велингтону, преносе светске агенције. У тужби породица је навела да студио „Ворнер Брос” Толкиново име и његове фантастичне ликове користи на интернету, чак и у коцкарским

играма. Из „Ворнер Броса” су одбили да дају било какву изјаву. Филм „Hobbit: An Unexpected

Journey” редитеља Питера Џексона биће први филм из трилогије „Хобит”.

ЗА КОРИСНИКЕ „ТВИТЕРА”

„Замка” премијерно Ново остварење оскаровца Штефана Рузовицког „Замка”, са Ериком Баном и Оливијом Вајлд у главним улогама, премијерно ће бити приказано само за кориснике друштвене мреже „Твитер”, 28. новембра у биоскопу „Синеплекс” (Delta City), најавио је дистрибутер „МегаКом филм”. „МегаКом филм” у сарадњи са регионалним МТВјем организује другу по реЕрик Бана у филму „Замка” ду „Tweetup„ премијеру у Србији, на којој ће посетиоци осим ти доступан бежични интернет. карте, добити бесплатне кокице и Да би освојили карте, заинтереприступ интернету. совани треба да прате „МегаКом „Твитераши” који буду прису- филм” и „МТВ Србија” на „Твитествовали премијери, моћи ће актив- ру” и потврде долазак на сајту но да деле своје утиске о филму на њњњ.тњеетвите.цом. овој популарној друштвеној мрежи, Због ограничених капацитета, будући да ће у биоскопској сали би- само најбржи ће освојити карте, а

добитници ће бити обавештени путем директних порука на „Твитеру”. Бана и Вајлд у филму „Замка” играју брата и сестру, Едисона и Лајзу, који се налазе у бекству након лоше изведене пљачке казина. Због саобраћајне несреће, у којој гину њихов возач и један полицајац, Едисон и Лајза одлучују да раздвојени крену према канадској граници. Док Едисон по снежној олуји прави хаос, Лајзу ће повести бивши боксер Џеј на путу ка кући својих родитеља, где ће провести Дан захвалности. У тој кући се Едисон и Лајза поново срећу и породичне тајне почињу да излазе на светлост дана. (Танјуг)

После мјузикла и филм о животу Сузан Бојл Након комичног мјузикла који је почетком ове године почео да се приказује уз велики успех у Великој Британији, најављено је и снимање филма о животу Сузан Бојл. Очигледно да слава шкотског певачког чуда не јењава ни три године од њеног открића у музичкој емисији „Британија има таленат„. Према писању

листа „Сан„, 51-годишња певачица је потписала уговор у Холивуду о снимању биографског филма. Засад се не зна да ли ће Бојл глумити себе у овом остварењу, али се поуздано зна да би у улози свог менаџера радо видела Џорџа Клунија. „То је сан, али то је ипак Холивуд, тако да је све могуће„, казала је певачица.

КЛИНТ ИСТВУД НАСТАВИО СВОЈУ ГЛУМАЧКУ КАРИЈЕРУ

„Нова шанса” о слабостима старости Иако је био изјавио да више не жели да глуми како би се у потпуности посветио режији, Клинт Иствуд је у 82. години опет стао испред камере за „Нову шансу„ (A New Chance), дирљивом остврту на старост и односима оца и ћерке. Противречећи још више самом себи, легендарни глумац није желео да сам реализује овај филм, већ је режију поверио дугогодишњем сараднику и продуценту Роберту Лоренцу. Последњи пут када је Иствуд био само глумац било је пре двадесет година у филму „На линији ватре„ Волфганга Петерсена. „Роберт Лоренц је обавио сјајан посао. Већ годинама ме је гњавио да режира, па је ово била добра прилика„, казао је славни глумац приликом представљања филма у Лос Анђелесу. Обожаван у Америци, „холивудски лав„ је донекле окрњио свој имиџ учешћем у председничкој кампањи Мита Ромнија. Сада већ чувени Иствудов разговор са празном столицом на конвенцији републиканаца, у августу на Флориди, пружио је слику помало сметеног старца. На пројекцији „Нове шансе„, појавио се један сасвим другачији Иствуд - расположен и сигуран у себе, који је у шаљивом тону одговарао

Клинт Иствуд

на питања о старости и годинама које пролазе. „Када стигнете у одређене године, срећни сте самим тим што сте још увек ту!”, изјавио је уз велики осмех. „Волео сам године које су иза мене и покушавам да уживам у остатку пута„, додао је он. Старост и њене слабости су у фокусу „Нове шансе„ у којем Иствуд глуми ловца на бејзбол таленте који одбија да призна да постаје слеп и који је неспособан да успостави искрен и смирен однос са својом ћерком (Ејми Адамс). Холивудски ветеран је рекао да је радо препустио улогу редитеља.

„Након ‘Гран Торина‘, рекао сам себи да је помало глупо то што желим да радим оба посла, иако сам то чинио 40 година„, казао је Иствуд који је први пут стао иза камере 1971. да би режирао трилер „Језа у ноћи„. „Помислио сам да не би требало да себи компликујем живот и да је најбоље да само глумим„, навео је он, додајући да вероватно више неће радити обе ствари истовремено. „Али сам, такође, пре неколико година рекао да више нећу да глумим, па сам ево променио мишљење. Људи често само лажу„, закључио је глумац. (Танјуг)

kultura

dnevnik

ponedeqak26.novembar2012.

ИЗ ЛО ЖБЕ ВЛА ДИ СЛА ВА ШЕ ШЛИ ЈЕ И ЕЛИ ЗА БЕ ТЕ МА ТОР КИЋ-БИ СЕ НИЋ ОД ВЕ ЧЕ РАС У КУЛ ТУР НОМ ЦЕН ТРУ НО ВОГ СА ДА

По глед на раз ли чи те сли кар ске по е ти ке Културни центар Но„Сузно је зерце је вог Сада (КЦНС) притермин преузет из ређује две изложбе које анатомије ока. Предће вечерас бити отвореставља део непрекине. У Малом ликовном нуте сузне путање. То салону КЦНС (Бул. Мије место из кога се похајла Пупина 9) у 19 санекад откидају сузе и ти ће бити отворена изналази (види се) се у ложба слика Владислаунутрашњем углу ока. ва Шешлије, а у 20 сати Сузе крећу са супротизложба Елизабете Маног (спољашњег) угла торкић-Бисенић под наока из сузне жлезде из зивом „Сузно језерце“, које непрекидно навиу Ликовном салону ру. Током сливања, суКЦНС (Католичка порзе се правилно распота 5). ређују преко читаве Владислав Шешлија површине ока трептарођен је у Зрењанину њем, непрекидно га 1965, а дипломирао влажећи и испирајусликарство на Академићи. Око без суза пати. ји уметности у Новом Зато су измишљене Саду 1994. године. Савештачке сузе. мостално је излагао 21 Разливене природпут у Србији и на преко не сузе, сустизане но90 колективних изловопристиглим сузама, жби у Југославији, Итаприкупљају се у сулији, Грчкој, Мађарској, зном језерцу. Са дна Русији. Члан је СУЛУВ- Рад Владислава Шешлије језерца постоји сузни а, „Ликовног круга” и групе „Седам патуљака“. Догребен који сузе усмерава ка сузним тачкама. Сузна битник је више награда: Нови Сад ЛАНС (1988); Беотачка је улазни отвор одводног сузног канала кроз коград, 7. бијенале југословенског студентског цртежа ји сузе из језерца отичу даље својим споља невидљи(1993), Сремски Карловци Подунавска ликовна коловим путем. Када се плаче прилив суза у сузно језерце нија (1996). Учествовао је толики да се одводје у раду многобројних ним путевима не моликовних колонија. же по стићи њихово Слике му се налазе у отицање, па се онда приватним колекцијама сузе из сузног језерца у Француској, САД, Капреливају. Нешто се нади, Шпанији, Шведвиди нешто се замиској, Италији, Данској, шља. Не постоје две Енглеској, Белгији, Грчисте сузе“, речи су кој, Русији. Елизабете МаторкићИзложба се може по-Бисенић. гледати до 15. децембра. Изложбу чине уља Елизабета Маторкићна платну (100 са 170 -Бисенић, рођена у Беоцм) под називом „Веграду 1964, дипломиралика сузна језерца“ и ла је 1991. и магистрискице „Мала сузна јерала 2000. године сли- Рад Елизабете Маторкић-Бисенић зерца“ (10 са 10 цм и карство на ФЛУ у Београду, а студирала је и медици15 са 20 цм). Слике су настале у периоду 2009. до2010. ну. Доцент је на Факултету уметности у Нишу, а на године. докторским је студијама на ФЛУ у Београду. Члан је Изложба „Сузно језерце“ се може погледати до 7. УЛУС-а. децембра. Н. Пејчић

INTERVJU:

Из представе „Класни непријатељ“

НА ЧЕТВРТОМ МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ САВРЕМЕНОГ ПОЗОРИШТА „ДЕЗИРЕ“ У СУБОТИЦИ

Од (а)политике до апокалипсе У Суботици је у току Четврти међународни фестивал савременог позоришта „Дезире“, који ове године од 23. до 30. новембра организује Позориште „Костолањи Деже“. На програму је 15 представа из Србије, Мађарске, Словеније и Хрватске, које допуњава занимљив пратећи програм. Фестивал коме у поднаслову стоји „Аполитика“, почео је представом „Зоран Ђинђић“ Оливера Фрљића (Атеље 212), први пут изведеном у Суботици. Великом посетом и дугим аплаузом, наградила је суботичка публика још једну представу редитеља „Кукавичлука“ у њеном Народном позоришу/ Непсихназ. Куриозитет отварања позоришног фестивала уследио је забавнијим делом програма, концертом у режији светског килоцара, Рамба Амадеуса. Рамбо, наиме, није више мегацар, јер је криза. Његов музички наступ употпнило је гостовање на „Дезире академији“, у оквиру којег је на свој

начин, врло пластично-фантастично објаснио како је човек све глупљи што више ради на сопствену и туђу штету. А све је паметнији што му је живот ближе центру, у којем је корист минимална, али довољна да се превазиђе предстојеће стање „шитономије“ или „шта ћемо сад са свим овим смећем“. „Класни непријатељ“ Борута Шепаровића (Словенско младинско гледалишче), у коценптуалној реконтекстуализацији дела Најџела Вилијамса, изведеног 30 година раније у режији Вита Тауфера, још је озбиљније одговорио на фестивалску тему и у Буњевачком културном центру понудио суочавање уметности и њене публике са политичношћу. Не политиком, него могућношћу деловања, дефинисањем циљева или само отварањем питања спрам, парадигматично узете, стварности Словенаца у Словенији. Односно модела по којем би сви требало да буду срећнији јер су све богатији и све више их боли уво за све, поготово за омладину која ви-

ше није покретачка снага друштва. Битни сами за себе. Солидарност, класе, подаништво, све су то референце које се могу употребити у промишљању шокантне представе (велики део публике се буквално уплаши од дејства брутално натуралистичке, ипак квазидокументаристичке глуме). Неку врсту фестивалског контрапункта понудила је трупа „Метаноја артопедија“ Золтана Перовича (Сегедин), са представом „Кловнови у Улици алхемичара“, у којем наступа некадашња чланица трупе Адраша Урбана Андреа Ердељи. Фокус представе је на нежним призорима људскости чак и кад је она нељудска. „Медитативни објекти под одредницом кројачица од картона“, како гласи поднаслов представе, приказују за позориште архетипско својство илузионизма, хипнозе и уличног, ренесансног театра, који враћа у детињство и дарује зачуђујуће свежу дозу очувања старог. И. Бурић

сам да ми је најсвојственији есеј те се првенствено њиме изражавам. Тачније, разним варијантама есеја, посебно есејом-путописом. У том стилу написала сам „Писма из Прага“, „Мој Краков“, а имам спремна за штампу „Писма из Пољске“. Веома много сам радила на интервјуима с теоретичарима књижевности, естетичарима, појединим писцима. У „Службеном гласнику“ ми је књига насловљена са „Поетика разговора“ која садржи интервјуе од 70-их година XX века до данас. Као заљубљеник у историју написала сам културну историју Пољске под насловом „Пољска цивилизација“, у којој сам пратила 1000 година њеног настајања и постојања у свим областима. l Неки футуролози верују да ће књиге у корицама постати реликти прошлости и да ће превођење са једног језика на други преузети машине. Можете ли да замислите таква времена? - Немам ништа против електронских издања књига, мада више волим класичну књигу. Машинско превођење не користим с обзиром на сложеност текстова којима се бавим. Од велике користи ми је интернет, јер већина мојих књига зах-

тева фусноте, у чијем разрешавању ми постојеће енциклопедије и лексикони не помажу. l Сазнали смо да сте велики љубитељ пијаца старих ствари и да „бувљаке“ обилазите где год да путујете. Које су најзанимљивије ствари које сте тако купили? - У моје омиљене бувљаке спадају новосадски Најлон и краковске Хале. Прија ми атмосфера тих пијаца. Никада не тражим нешто одређено. Купујем оно што у датом тренутку нађем, мада ми није неопходно. Најчешће то је која књига, стара фотографија, предмет од сребра, чак неки кич који сам најчешће поклањала Вислави Шимборској за њене „лутрије“. На новосадском Најлону купила сам два пара art deco свећњака и један чајник, у којима бескрајно уживам. l Шта планирате да радите, које су ваше неостварене преводилачке жеље? - Радим непрестано, јер не подносим журбу. Последњих десетак година интензивно сам се бавила јидиш књижевношћу насталом у Пољској. Преводим је, нажалост, с пољског. Али, како наилази на изузетан одјек код читалаца преводићу је и даље. Радмила Лотина

БИСЕРКА РАЈЧИЋ, КЊИЖЕВНИ ПРЕВОДИЛАЦ

Пола века преводилачко-списатељске страсти Протеклог викенда у Културном центру Новог Сада Бисерка Рајчић је са пријатељима обележила пола века преводилачког рада. Тешко је побројати све што је ова жена успела да на српски преведе са пољског и осталих словенских језика. До сада је објавила око 90 књига превода-поезије, прозе, драме, есејистике, театрологије, филозофије, естетике, теорије и историје књижевности и уметности, историографије, политикологије. Као списатељица окушала се у више књижевних жанрова, а када се спомене њено име, одмах се помисли на врхунског полонисту, експерта за пољску културу и књижевност. О томе сведочи и подугачак списак награда које је добила за своју културну мисију, и у Србији и у Пољској. Бисерка Рајчић (1940) живи у Београду, а младима поручује да је у овом послу најважнија страст. l Након пола века књижевног превођења и око 90 наслова које сте превели, да ли сте задовољни учињеним? - С обзиром на околности у којима сам живела и радила, не могу да се пожалим на коначан резултат свог полувековног рада, каже наша саоворница.- Посебно сам задовољна последњом деценијом, односно сарадњом с издавачком кућом „Службени гласник“ и њеним уредницима, Гојком Тешићем и Бранком Кукићем. У ова тешка времена успела сам да објавим веома елитне књиге: „Путовања с Херодотом“ Капушћињског, „Дневник писан ноћу“ Херлинга-Груђињског, разго-

воре с Колаковским „Занимљива времена, немирна времена“, Теоријску поетику“ Мајенове, „Антологију пољског есеја“, двотомну „Пољску књижевну авангарду: Програми и манифести (1917-

посебно поезија нобеловке Шимборске. Њена последња збирка „Довољно“ готово да је распродата. Последњих година у Трећем тргу објављујем младе пољске песнике, а за Сајам књига објавила сам анто-

Историја пољске књижевности 20. века уживо l Које познате писце сте лично упознали преводећи њихова дела? - Током пет деценија бављења пољском књижевношћу имала сам прилике да упознам око тристо писаца свих генерација XX века, присећа се Бисерка Рајчић. -Упознала сам већину писаца које сам преводила ( Милош, Анџејевски, Ивашкјевич,Загурски, Шимборска, Ружевич, Херберт, Карпович, Колаковски, Мрожек, Капушћињски, Загајевски, Липска, Корнхаузер, Шимањска, Ружицки, Островски, и многи други). О мојим посебним симпатијама говоре моје антологије, „Антологија пољског есеја“, „Пољска књижевна авангарда: Програми и манифести (1917-1939)“, посебно „Мој пољски песнички XX век“ која садржи 116 песника. Најстарији у њој су рођени 80-их година XИX века, а најмлађи 80-их година XX века. При њиховом избору руководила сам се првенствено њиховим вредностима. Нисам правила компромисе и преводила такозване државне писце који су долазили код нас на фестивале поезије или у делегације. Најважније је што сам их преводима успешно представљала нашим читаоцима и да ни са једним нисам дошла у сукоб. Посебно ме радује тесна сарадња с песницима рођеним 70-их и 80-их година, чији сам први преводилац. А 2013. објавићу обимну „Антологију младе пољске поезије“, на којој радим од 80-их година. 1939)“ и „Антологију пољске авангардне поезије, прозе и драме (1917-1939)“. Преговарамо и у вези с „Антологијом пољске науке о књижевности XX века“. Што се тиче поезије, у издавачкој кући КОВ објавила сам двадесетак збирки поезије која је наишла на изузетан одјек код наше публике,

логију „Мој пољски песнички XX век“, на којој сам радила пола века. С обзиром да ће Пољска бити почасни гост наредног Сајма књига, планирамо да објавимо „Антологију пољске младе поезије“, „Антологију пољске драме XX века“, обимне изборе поезије Шимборске, Ружевича и Херберта, као и најновију

збирку Еве Липске „Драга госпођо Шуберт“. У Архипелагу ћу објавити есеје Загајевског насловљене са „Одбрана ватрености“ и књигу Хербертових есеја-прича на античке теме насловљену са „Краљ мрава“. l Шта је све потребно добром књижевном преводиоцу, какав савет дајете младима који желе да се баве овим послом? - Онај ко жели да постане преводилац, да зна ко је, да пронађе тип књижевности који ће најбоље преводити и да буде веома истрајан у остваривању тога. И, најважније, да то чини страсно. l Да ли је теже преводити прозу или препевавати поезију? С обзиром да преводим „авангардну“ књижевност нема разлике у тежини између превођења поезије, прозе и драме или филозофије, науке о књижевности… И, основно, бити увек у сенци аутора. Такозвано препознавање преводиоца у преводу је фатално по аутора кога преводи. То води недопустивој стереотипији. l Читаве три деценије били сте библиотекар најзначајнијим српским библиотекама. Колико вам је та струка помагала у преводилаштву и у писању? - Рад у научним библиотекама, приступачност хиљадама књига и часописа употпуњавало је моје знање и помагало ми не само у превођењу већ и у писању. Рано сам научила да пишем. Открила

svet

ponedeqak26.novembar2012.

PO @AR U FA BRI CI TEK STI LA U BAN GLA DE [U

UKRATKO

Po gi nu o naj ma we 121 rad ni k

Na po li ci ju 5.000 ja ja TAJ PEJ: Taj van ski rad ni ci ga |a li su ju ~e po li ci ju ja ji ma to kom de mon stra ci ja u Taj pe ju, na ko ji ma se oku pi lo ne ko li ko hi qa da qu di, pro te stu ju }i zbog pro me ne eko nom ske po li ti ke ze mqe. „Iz ogor ~e wa je ba ~e no oko 5.000 ja ja”, re kao je port pa rol po kre ta de mon stra na ta Lin Ce-ven. Iz me |u 3.000 i 4.000 qu di oku pi lo se na pro test nom sku pu ka ko bi iz ra zi li pro ti vqe we ono me {to sma tra ju za o- kre tom eko nom ske i po slov ne po li ti ke vla de, za ko ju sma tra ju da fa vo ri zu je ka pi ta li zam i ve li ke kom pa ni je. Vla da Taj va na je u sep tem bru raz be sne la sin di ka te ka da je od bi la da po dr `i wi hov pred l og za po v e } a w e mi n i mal ne pro pi sa ne za ra de sa sa da {wih 18.780 na 19.047 taj van skih do la ra (635 ame ri~ kih do la ra). Mi ni mal na za ra da ni je po ve }a va na sko ro 10 go di na, a sto pa ne za po sle no sti po ve }a na je u ok to bru na 4,33 od sto, na veo je AFP.

Ot kri ve no 358 mi gra na ta RIM: Ita li jan ska obal ska stra à pre sre la je 358 mi gra na ta ko ji su u dva pre tr pa na bro da po ku {a li iz Afri ke da u|u u Ita li ju, ja vio je Roj ters. Stra à je sa op {ti la da je 235 imi gra na ta iz pod sa har ske Afri ke plo vi lo u ras kli ma nom dr ve nom bro du, dok je pre o sta lih 123 bi lo ot kri ve no u gu me nom ~am cu. Port pa rol obal ske stra è ni je mo gao da ka è oda kle su imi gran ti do plo vi li, ali je re kao da su bi li u do brom zdrav stve nom sta wu i da su upu }e ni u pri hvat ne cen tre.

Po gi nu li u na pa du KA D U N A: De v et qu d i je po gi nu lo, a de se ti ne su po vre |e ne ka da su dva auto mo bi la bom be sa na pa da ~i ma sa mo u bi ca m a unu t ra, eks p lo d i r a l a kod cr kve na se ve ru Ni ge ri je. Pre ma tom iz vo ru, naj pre je eks plo di ra la jed na „kia”, a po tom, dok su qu di po ku {a va li da po mog nu `r tva ma pr vog na pa da, i jed na „to jo ta” je od le te la u va zduh. Za sad ni ko ni je pre u zeo od go vor nost za na pad, ali Roj ters pod se }a da isla mi sti~ ka sek ta Bo ko Ha ram ~e sto na pa da voj ne ci qe ve i da je me |u we nim me ta ma bi lo i ne ko li ko cr ka va. Bo ko Ha ram se bo ri za stva ra w e isla m i s ti~ k e dr ` a v e. Od po ~et ka po bu ne 2009. go di ne, u na si qu je ubi je no vi {e od 2.800 qu di.

DA KA: U po `a ru u fa bri ci kon fek ci je u Da ki, po gi nu la naj ma we 121 oso ba, pre te `no rad ni ca, po {to je va tra za hva ti la sed mo -

fe {ens” iz bio je ka sno prek si no} i do ne de qe uju tru, po lo kal nom vre me nu, va tro ga sci su pro na {li 112 be `i vot nih te la, re kli su zva -

Spas od vatre neki potra`ili iskakawem kroz prozor

sprat nu fa bri ku i stra hu je se da to ni je ko na~ ni broj `r ta va, sa op {ti la je ju ~e po li ci ja Ban gla de {a. Po `ar u lo kal noj kom pa ni ji „Ta zrin

ni~ ni ci va tro ga sne slu `be do da ju }i da su pre ra{ ~i {}a va wa ru {e vi na na {li jo{ de vet te la. Di rek tor za ope ra ci je va tro ga snog ode -

qe wa Mo ha med Mah bub re kao je agen ci ji AP da je iz vu ~e no 100 te la iz ru {e vi na, a da je jo{ 12 qu di ko je je pre tr pe lo po vre de po sle iska ka wa iz zgra de ka ko bi po be gli od va tre, ka sni je pre mi nu lo u bol ni ca ma. Zva ni~ ni ci na ja vqu ju da bi broj po gi nu lih mo gao da po ra ste i da se na sta vqa po tra ga za te li ma `r ta va. Po `ar je iz bio u fa bri ci u A{u lia, in du strij skoj zo ni pre sto ni ce i po ~eo je u pri ze mqu i br zo se {i rio, za ro biv {i ne ko li ko sto ti na rad ni ca ko je ni su mo gle da iza |u iz ha la zbog uskih iz la za, na ve li su o~e vid ci. Va tra se mo gla vi de ti na ki lo me tre da le ko, na vo di agen ci ja Roj ters. Ban gla de{ ima oko 4.500 fa bri ka kon fek ci je ko je iz ra |u ju ode }u za vo de }e svet ske bren do ve kao {to su „Te sko”, „Val-Mart”, „Xej Si Pe nej”, „Marks end Spen ser”, „H&M, „Kar fur” i dru ge.

RE KORD NA IZ LA ZNOST NA RE GI O NAL NIM IZ BO RI MA U KA TA LO NI JI

Artur Mas: Po be da ras pi su je re fe ren dum o ne za vi sno sti BAR SE LO NA: U Ka ta lo ni ji su ju ~e, uz re kord nu iz la znost, odr à ni re gi o nal ni iz bo ri, od ~i jeg is ho da stre pi Ma drid, jer pred sed nik Ka ta lo ni je Ar tur Mas po ru ~u je da }e u slu ~a ju po be de ras pi sa ti re fe ren dum o ne za vi sno sti tog bo ga tog {pan skog re gi o na. Mas po ru ~u je da bi sa mo stal na ka ta lon ska dr à va sa 7,5 mi li o na gra |a na, bi la sed ma naj bo ga ti ja ze mqa u EU po gla vi sta nov ni ka. „Po ste p e n u na { e otvo r e n o s ti, od n o s no na { oj spo s ob n o s ti da iz vo zi mo i uvo zi mo, od no s no in t er n a c i o n al ni zu je mo na {u eko no mi ju, za u ze li bi smo de ve to ili de se to me sto na li - Artur Mas sti od 27 evrop skih ze ma qa”, bi lo kog dru gog re gi o na, na vo di ka è Mas. AFP. Ka ta lo ni ja je bo ga ti {pan ski Po {to ni je us peo da do bi je re gion i pred sta vqa po kre ta~ ve }a po re ska ovla {}e wa od ki mo tor {pan ske pri vre de, jer [pa ni je, Mas je ras pi sao iz bo sa bru to do ma }im pro iz vo dom od re i obe }ao re fe ren dum o sa mo oko 200 mi li jar di evra ~i ni pe o pre de qe wu za ~e ti ri go di ne, ti nu na ci o nal ne eko no mi je. ako do bi je man dat za to. An ke te Ta ko |e, sa zna ~aj nom in du po ka zu ju da }e we go va na ci o na strij skom ba zom Ka ta lo ni ja ~i li sti~ ka stran ka CiU po be di ni 26,5 od sto {pan skog iz vo za ti, ali da ne }e osvo ji ti ap so od ja nu a ra do ju la 2012. go di ne lut nu ve }i nu u ka ta lon skom ~i me ima da le ko ve }i udeo od par la men tu. Po an ke ta ma, Ma -

so va ali jan sa bi osvo ji la 60 do 64, od ukup no 135 po sla ni~ kih me sta, dok bi se Na rod na stran ka {pan skog pre mi je ra Ma ri ja na Ra ho ja i so ci ja li sti bo ri li za dru go me sto. Zbog eko nom ske kri ze i sma we wa iz dva ja wa za obra zo va we i zdrav stvo, op {te ne za do voq stvo [pa na ca vla da u svih 17 re gi o na, ali je ipak naj ja ~e na se ve ro i sto ku ze mqe. Ta k o se pro b le m i {pan s kog pre m i j e r a ne za vr {a va ju u sfe ri eko no mi je i mno go ve }i iza zov za Ma drid su te `we se pa ra ti sta da ras par ~a ju ze mqu u `e qi za {to ve }om auto no mi jom re gi o na Ka ta lo ni je i Ba ski je. Na lo kal nim iz bo ri ma kra jem ok to bra Na rod na par t i j a {pan s kog pre m i j e r a Ma ri ja na Ra ho ja za dr `a la je ve }i nu u Ga li ci ji, dok su po be du u Ba ski ji od ne le se pa ra ti sti~ ke par ti je. Re a gu ju }i ra ni je na ide ju o re fe ren du mu u Ka ta l o n i j i i po b e d i se p a r a t i sti~ kog fron ta u Ba ski ji, pre mi jer Ra hoj je upo zo rio da je naj ve }a gre {ka ko ju bi [pan ci mo gli da u~i ne to da eko nom skoj kri zi do da ju po li ti~ ku i in sti tu ci o nal nu kri zu.

dnevnik

EGIPAT

Pro te sti u znak po dr {ke Mor si ju KA I RO: Mu sli man sko brat stvo po zva lo je Egip }a ne da iza |u na de mon stra ci je {i rom ze mqe u znak po dr {ke pred sed ni ku Mo ha me du Mor si ju. Mor si ja su kri ti ko va le su di je, i opo zi ci ja, zbog pro {i ri va we pred sed ni~ kih ovla {}e wa. Usled op {te ne si gur no sti i pro du bqi va wa po li ti~ ke kri ze u ze mqi iza zva ne iz da va wem de kre ta pred sed ni ka dr à ve, in deks ak ci je dra sti~ no je pao i ber za je za tvo re na. In deks ak ci ja na ber zi je pao za go to vo 9,5 od sto do po dne va, ~i me su gu bi ci na egi pat skoj ber zi me |u naj ve }im od bur nih da na i ne de qa po sle svr ga va wa biv {eg pred sed ni ka Ho sni ja Mu ba ra ka. Ber za je su spen do va la tr go va we po la sa ta po {to je usle di la in ten ziv na pro da je ak ci ja, pre ne la je agen ci ja AFP. Egi pat ski pred sed nik Mor si iz dao je u ~e tvr tak de kret ko jim je se bi dao {i ro ka ovla {}e wa bez mo gu} no sti àl bi, one mo gu }io ras pu {ta wa par la men ta u ko me do mi ni ra ju isla mi sti, sme nio dr àv nog tu ì o ca i na lo ìo po nov na su |e wa dr àv nim zva ni~ ni ci ma iz do ba vla -

Mohamed Morsi

da vi ne svrg nu tog pred sed ni ka Ho sni ja Mu ba ra ka. Ma da nad le `na par la men tar na Ko mi si ja za iz ra du no vog usta va na vo di da „Mor si je ve me re ima ju za ci qu za {ti tu re vo lu ci je”, de kret je iza zvao po met wu me |u se ku lar nim, ne i- slam skim po li ti~ kih gru pa ma ko je na ja vqu ju uli~ ne pro te ste u ci qu da na te ra ju Mor si ja da se po vu ~e s vla sti, do da je AP. Egi pat ska po li ci ja je pre kju ~e, dru gog da na pro te sta pro tiv de kre ta, upo tre bi la su za vac ka ko bi ras te ra la de mon stra ne ko ji su, u ma wem bro ju, no} pro ve li na cen tral nom Tr gu Ta hrir u Ka i ru.

SIRIJA

Po bu we ni ci za u ze li ba zu DA MASK: Di rek tor Si rij ske op ser va to ri je za qud ska prav da Ra mi Ab dul-Rah man re kao je da su po bu we ni ci ju ~e uju tro za u ze li ba zu Marj al-Sul tan u bli zi ni Da ma ska. Naj ma we 15 po bu we ni ka i osam voj ni ka ubi je no je u bor ba ma ko je su po ~e le dan ra ni je, re kao je on. Ab dul-Rah man i ak ti vi sta iz Da ma ska Ma at al-[a mi re kli su da su po bu we ni ci uni {ti li dva he -

li kop te ra ru~ nim ra ket nim ba ca ~i ma i za u ze li je dan tenk. Za u ze ta ba za ima ne ko li ko ra da ra, re kli su oni. Si rij ski kon flikt tra je od 15. mar ta 2011. ka da je po bu na pro tiv re `i ma pred sed ni ka Ba {a ra el-Asa da pre ra sla u oru `a ni su kob. On je ubr zo pre {ao u gra |an ski rat u ko me je, pre ma pro ce na ma ak ti vi sta, ubi je no vi {e od 40.000 qu di.

Fu tro la za mo bil ni – 200.000 evra! LON DON: Eko nom ska kri za ni ka ko da pro |e, ali to ne spre ~a va broj ne di zaj ne re da kre i ra ju luk su zne pred me te na me we ne bo ga ti ma. Ta ko je u di zaj ner skom stu di ju kom pa ni je „Ju nik” iz Lon do na na sta la ko `na fu tro la za mo bil ni ukra {e na 18-ka rat nim cr ve nim zla tom sa ret kim ro ze i be lim di ja man ti ma, ~i ja je ce na pra va sit ni ca - 200.000 evra, pi {e „Dej li mejl”. Sku pu fu tro lu pro mo vi {e po pu lar na glu mi ca Mi {a Bar ton, ko ja je i di zaj ni ra la ne ke od mo de la u ko lek ci ji ove kom pa ni je.

Uko li ko ne mo gu da se sa kri ju sim pa ti je pre ma {a re noj fu tro li, a sta we na ra ~u nu ni je ba{ na za vid nom ni vou, u po nu di su i jed na ko atrak tiv ni, ali jef ti ni ji mo de li ko ji ko {ta ju iz me |u 40 i 700 evra Za one ko ji ne vo le za {ti tu za mo bil ne te le fo ne, a `e le da se raz li ku ju naj bo qe je da po tra `e zlat ni „aj fon” iz ogra ni ~e ne se ri je. Ce na ovog te le fo na kre }e se oko vr to gla vih dva de se tak hi qa da evra, ali i da qe je pri s tu p a~ n i j i od luk s u z ne fu tro le.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JONA MECGER Glav ni a{ke na ski ra bin Izra e la Jo na Mec ger iz dao je to kom su ko ba iz me |u Izra e la i Pa le sti na ca iz obla sti Ga ze ver sko oba ve zno uput stvo ra bi ni ma ko ja su bi la iz lo `e na ra ket nim na pa di ma da ne sme ju da na pu {ta ju svo ja me sta.. Ka ko je Mec ger na gla sio, ra bi ni, kao i voj ska, po li ci ja i Cr ve ni krst mo ra ju osta ti u me sti ma iz lo `e nim na pa di ma, „sa svo jim na ro dom”.

DMITRIJ MEDVEDEV Pi ja ne vo za ~e u Ru si ji o~e ku ju za tvor ska ka zna do 15 go di na i nov ~a na od 12,5 hi qa da evra. Ru ski pre mi jer Dmi tri Me dve dev ka `e da ka zne mo ra ju bi ti o{tre i efi ka sne ka ko bi se sma wio broj `r ta va sa o bra }aj nih ne sre }a i na gla {a va da }e no vi za kon ubr zo stu pi ti na sna gu Me dve dev pod se }a da je u 2011. u Ru si ji po gi nu lo 28 hi qa da oso ba u sa o bra }aj nim ne sre }a ma.

BEWAMIN NETANIJAHU Izra el ski pre mi jer Be wa min Ne ta ni ja hu na go ve stio je ju ~e da ma lo ve ru je u traj nost pre ki da va tre sa Ha ma som, re kav {i pi lo ti ma ko ji su u~e stvo va li u voj noj ope ra ci ji „Stub od bra ne” da mo gu da se pri pre ma ju za no vu kam pa wu.„Ako se za ti{ je odr `i, mo `e te na sta vi te da se spre ma te za sle de }u kam pa wu”, re kao je on.

UN i EU protiv nasiqa nad ènama WUJORK, BRISEL: Ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki-mun po zvao je, po vo dom 25. no vem bra - Me |u na rod nog da na eli mi na ci je na si qa nad è na ma, vla de svih ze ma qa da su zbi ju tu ras pro stra we nu po ja vu i pro me ne kul tu ru dis kri mi na ci je, a EU je po ru ~i la da je sprem na da pred vo di bor bu pro tiv na si qa nad è na ma. I Ban i vi so ka pred stav ni ca EU za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton pod se ti li su da su mi li o ni è na i de voj ~i ca {i rom sve ta sva ke go di ne `r tve na si qa i da je se dam od 10 è na u ne kom tre nut ku ì vo ta bi lo iz lo è no fi zi~ kom zlo sta vqa wu. „Mo ra mo da su {tin ski iz me ni mo kul tu ru dis kri mi na ci je ko ja do zvo qa va da se ta kvo na si qe na sta vi. Na ovaj dan, po zi vam sve vla de da se po sve te okon ~a wu svih ob li ka na si qa nad è na ma i de voj ~i ca ma u svim de lo vi ma sve ta i sve qu de da po dr è taj

zna ~aj ni ciq”, na veo je Ban u ju ~e ob ja vqe noj po ru ci. Na po mi wu }i da na sil ni ci ko ji zlo sta vqa ju `e ne ~e sto pro la ze ne ka `we no, ge ne ral ni se kre tar UN je oce nio da se `r tve pla {e da obe lo da ne svo je pat we. „Mo ra mo da se bo ri mo pro tiv tog ose }a ja stra ha i sra mo te, od ko ga pa te `r tve zlo ~i na. Po ~i -

ni o ci su ti ko ji tre ba da ose }a ju sra mo tu, a ne `r tve”, na veo je Ban. E{to no va je u sa op {te wu po ru ~i la da je EU sprem na da pred vo di bor bu pro tiv na si qa nad è na ma, naj ra spro stra we ni jeg kr {e wa qud skih pra va u da na {we vre me. Pod se }a ju }i da su è ne i de voj ~i ce po seb no iz lo è ne na si -

qu u kon flikt nim si tu a ci ja ma, E{to no va je na ve la da je EU iz tog raz lo ga od re di la kao pri o- ri tet svo jim voj nim i po li cij skim mi si ja ma spre ~a va we i su zbi ja we na si qa na rod noj ba zi, pi {e u sa op {te wu ka bi ne ta vi so ke pred stav ni ce po vo dom Me |u na rod nog da na eli mi na ci je na si qa nad è na ma. „Mi si ja EU na Ko so vu, na pri mer, ve} u~e stvu je u is tra zi i kri vi~ nom go we wu za slu ~a je ve si lo va wa to kom ra ta i u ja ~a wu bor be pro tiv tr go vi ne qu di ma”, na ve de no je u sa op {te wu. EU je od lu~ na u na me ri da pred vo di u bor bi pro tiv na si qa nad è na ma i u to me da im se obez be di pri stup rad nim me sti ma, rav no prav no u~e {}e u jav nom ì vo tu, uki da we dis kri mi na tor skih za ko na i prak se i bez bed no okru è we, u do mu i van we ga, po ru ~i la je E{to no va. (AP)

balkan

dnevnik

HRVATSKA PRISTUPA EU BEZ RE[ENOG PITAWA KRIVICE ZA ZLO^INE

Pu po vac za bri nut za od no se Be o gra da i Za gre ba BE^: Posle osloba|aju}e presude dvojici hrvatskih generala pred Ha{kim tribunalom, Hrvatska pristupa Evropskoj uniji, a da nije re{eno pitawe krivice za ratne zlo~ine, izjavio je lider Srpskog nacionalnog ve}a i poslanik u Saboru Milorad Pupovac, izra`avaju}i zabrinutost za odnose Zagreba i Beograda. „Hrvatska javnost je odu{evqena, javnost Srbije {okirana, a mi smo negde u sredini. Duboko sam zabrinut za srpsko-hrvatske odnose, polo`aj srpske zajednice u Hrvatskoj i demokratizaciju politi~kih vrednosti”, naglasio je on u intervjuu be~kom dnevniku „Standard” govore}i o posledicama presude Ha{kog tribunala. Pupovac je ocenio da se u ovom trenutku ~ini da smo se „vratili u devedesete godine”. On je ukazao da se ~ini besmislenim suo~avawe sa tamnom pro{lo{}u devedesetih i politike tada{weg hrvatskog predsednika Frawe Tu|mana, posle osloba|aju}e presude Tribunala Anti Gotovini i Mladenu Marka~u.

Milorad Pupovac

„Presuda nije shva}ena kao sloboda za dva generala, ve} kao osloba|awe od krivice i pobeda one politike od koje se Hrvatska distancirala od 2000”, poru~io je Pupovac. Po wegovim re~ima posle osloba|awa generala Gotovine, Marka~a i Ivana ^ermaka, ostalo je otvoreno pitawe ko je kriv. „Za{to jedan rat za ponovno uspostavqawe granica, koji je

prerastao u veliki zlo~in etni~kog ~i{}ewa treba da bude legitiman? Za dvojicu generala je odluka dobra, ali za ose}aj pravde to nije”, dodao je predsednik Srp skog naci o nal nog ve}a. Pupovac je istakao da postoji malo razloga za optimizam da bi hrvatski sudovi mogli doprineti rasvetqavawu zlo~ina nad Srbima.

U BO[WA^KOM DELU FEDERACIJE BiH OBELE@EN DAN DR@AVNOSTI

„Posledwih meseci su bile dve presude, kod kojih je argumentovano da su optuèni bili rezervisti u otaxbinskom ratu”, objasnio je Pupovac. On je dodao da presuda Ha{kog tribunala nije „najgore {to se dogodilo srpskoj zajednici”, po{to su proterivani, strigmatizovani i izgubili posao, tako da oni ne postavqaju pitawe da li su zadovoqni ili ne, ve} da li mogu ìveti bez straha. Na pitawe koje posledice po budu}nost moè imati presuda Ha{kog tribunala, on je odgovorio da je 20 godina proveo veruju}i u druga~iju Hrvatsku, u kojoj mogu zajedno ìveti razli~iti qudi i u kojoj pravda pobe|uje. „Me|utim, ako sada pristupimo EU dominantnom logikom da je ‘rat zavr{en’ i da je time re{eno i pitawe ratnih zlo~ina, onda se etablira kanon. Tada ne}e samo mnogi od nas ìveti razo~arani ve} i uz pitawe ‘{ta u~initi sa ~iwenicom da su se dogodili zlo~ini i da odgovorni ne da nisu ka`weni, ve} ni osramo}eni”, zakqu~io je Pupovac.

ponedeqak26.novembar2012.

GR^KA

Na ra ~u ni ma ar hi je re ja po pet mi li o na evra ATI NA: Gr~ke poreske vlasti potvrdile su pisawe atinskih medija da dvojica gr~kih arhijereja na svom ra~unu imaju vi{e od pet miliona evra i da nisu u stawu da objasne poreklo tog novca. Imena mitropolita nisu saop{tena i pored pritiska javnosti,

Pavle tra`io je da se dvojica mitropolita sami identifikuju, jer je javnost „frustrirana”, a neki mitropoliti su rekli da se „ose}aju neprijatno” jer u javnosti i na wih pada sumwa. VIA podse}a da je pre vi{e godina jedan mitropolit ra{~iwen

ali i crkvenih krugova, samo je navedeno da su iz Atike, oblasti koja okru`uje glavni grad Gr~ke. Oni su pozvani da {to pre daju obja{wewe, prenela je Verska informativna agencija. Pretpostavqa se da novac poti~e od „utaje ili korupcije”, jer u „normalnim okolnostima” nijedan arhijerej ne mo`e da stekne toliki imetak. Mitropolit Glifade

i osu|en na gra|anskom sudu, jer je zadr`ao za sebe vi{e miliona evra od prodaje nekretnina jednog manastira. Posledwih meseci i u crkvenim krugovima govorilo se o desetak mitropolita sa ogromnim svotama na ra~unima u zemqi ili inostranstvu. Sinod se za sada nije oglasio povodom tog slu~aja.

MAKEDONIJA

An ti fa {i sti par ti zan ske Albanci spa li li makedonsku da tu me sla ve ne u je di we ni za sta vu, i tu kli de cu

SA RA JE VO: Povodom Dana dràvnosti Bosne i Hercegovine, delegacije svih nivoa vlasti u BiH poloìle su cve}e ispred Ve~ne vatre, spomenika vojnim i civilnim `rtvama Drugog svetskog rata, javqa agencija Anadolija. Cve}e su poloìli ~lanovi Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegovi} i @eqko Kom{i}, predstavnici Oruànih snaga Bosne i Her-

jednog dana zajedno slaviti Dan dr`avnosti. „To ne}e biti na na~in da je neko nekoga na ne{to nagovorio, prisilio, nadja~ao. To }e se desiti kada se u qudima prevazi|u nepravedne podele, kada qudi pojedina~no nadja~aju te podele. Kad se antifa{isti ujedine”, rekao je Izetbegovi} i dodao da i antifa{isti pojedine „partizanske” datume slave neujediweni.

Lideri bo{waka ispred Ve~ne vatre

ce go vi ne, pred stav nik pot predsednika Federacije BiH Mirsada Kebe, gradona~elnik Sarajeva Alija Behmen, na~elnik op {ti ne No vo Sa ra je vo Ne xad Kol xo i dru gi. ^lan Pred sed ni {tva BiH Ba kir Izetbegovi} rekao je da se nada da }e se Bosna i Hercegovina

Izetbegovi} je naglasio da su u kompleksnoj i slo`enoj BiH i odgovori kompleksni i slo`ni, dodaju}i da je integracija jedina stvar koja dru{tvo u BIH mo`e izvaditi iz te situacije. On je pozvao sugra|ane, qude u regionu i u svetu na integracije.

„S obzirom na retoriku politi~ara, naro~ito ovih iz RS, nema danas vi{e BiH nego {to je pre bilo. Ali mislim da je nezaustavqiv proces normalizacije i pomirewa unutar naroda, a on je mnogo va`niji. Na tom baznom nivou ima vi{e BiH i svega onoga {to je pozitivno i obe}avaju}e”, istakao je Izetbegovi} i rekao da „obi~an narod ne èli sukobe i podele, ve} normalan ìvot. Ispred Ve~ne vatre okupila se i grupa gra|ana koji su u vreme polagawa cve}a sedeli drè}i u rukama transparente s napisom „Ko je odgovoran?”. Transparenti su se odnosili na nesprovo|ewe presude Suda za qudska prava u Strazburu u predmetu Sejdi}-Finci. Gra|ani nisu smeli da kaù ko je organizovao protest, prenosi Anadolija. Ko men ta ri {u }i pro test Izetbegovi} je rekao da podràva te mladi}e i devojke koji tra è „pot pu no lo gi~ nu stvar koja je na liniji onoga {to je ZAVNOBiH svojevremeno zacrtao” i poru~io da su „svi qudi su u toj zemqi jednaki i trebalo bi da imaju jednaka prava, da budu birani i da biraju”. Praznik se ne obeleàva u Republici Srpskoj i u delovima Federacije gde ìvi ve}insko hrvatsko stanovni{tvo podele, ve} normalan ìvot”.

Ku pqe ne cr kve pre tva ra ju u yami je SA RA JE VO: U [vedskoj i jo{ nekim evropskim dr`avama muslimani iz Bosne i Hercegovine kupuju „propale” crkve i pretvaraju ih u xamije, pi{e „Dnevni avaz”. O verskom biznisu u [vedskoj svedo~i potez efendije Abduramanovskog, koji je sa op{tinom Gislaved potpisao ugovor o kupovini jedne crkve koju }e preurediti u xamiju. Efendija je, prenosi sarajevski „Dnevni avaz”, precizirao da je crkvu kupilo 350 Bo{waka koji nakon ratnog izgnanstva `ive u Gislavedu, uz konstataciju da su bili „ve{ti pregovara~i - po~etnu cenu od 1,7 snizili su na 1,2 miliona kruna. Zanimqivo je kako je efendija Abduramanovski uspeo „srediti” sve papire za xamiju: posao je prebacio na jednog arhitektu, koji je u dopisu op{tini napisao da se namena objekta ne}e mewati ostaje verski. „Bunili su se neki, ali sve je bilo po zakonu”, naveo je efendija i podsetio da se u novije vreme doga|aju pozitivni procesi, odnosno da se Bo-

{waci ne sele u Tursku nego na Zapad, me|u hri{}anski svet. Da ovo nije jedinstven slu~aj sarajevski dnevnik podse}a da su letos Bo{waci u [vajcarskoj, tako|e, kupili jednu protestantsku crkvu i preuredili je u xamiju. Kroz istoriju su mnoge crkve {irom sveta nasilno pretvarane u dàmije (najpoznatija je Aja Sofija). Ako ni{ta drugo, danas se to radi sasvim legalno, po zakonima, mada ostaje utisak da iza toga stoje i odre|eni politi~ki interesi i namere. Od po~etka svetske krize 2008. godine prodato je vi{e od 300 crkava, od ~ega samo pro{le godine 138. Crkvene zajednice ne mogu vra}ati kredite, pa ih preuzimaju banke kao hipoteku i prodaju na trì{tu, a jedan deo tih crkava kupuje i Islamska zajednica. îwenica da se crkve prodaju govori da je hri{}anstvo u savremenom globalnom dru{tvu izgubilo „trì{nu vrednost”, dok je, prime}uje bosansko-hercegova~ki dnevnik, „{est vekova mla|i islam u „punom mladala~kom zanosu”.

Skopqe

SKO PQE: U Skopqu su se dogodila dva incidenta, u naseqima u kojima ìve gra|ani me{ovitih etni~kih zajednica, pred ju~era{we obeleàvawe Dana albanske zastave i dan po{to je u Tirani zapaqena makedonska zastava, a automobil makedonskog premijera ga|an jajima. Kako je saop{tio MUP Makedonije, u nasequ âir u subotu po podne je ve}a grupa qudi skinula makedonsku zastavu i potom je zapalila. Policija je najavila istragu o ovom incidentu. Ne{to kasnije u nasequ ênto grupa od 30-ak qudi pretukla je nekoliko dece. MUP nije komentarisao etni~ku pripadnost u~esnika u ovom incidenatu ali, prema medijima, u grupi su bili etni~ki Albanci, a pretu~ena deca su Makedonci. Etni~ke tenzije se doga|aju uo~i obeleàvawa 100. godi{wice nezavisnosti albanske dràve. Tokom posete makedonskog premijera Nikole Gruevskog Tirani, Albanci su ga|ali wegov automobil jajima i plasti~nim ~a{ama a jedna osoba je, kako je prikazano na jednom snimku na Jutjubu, zapalila makedonsku zastavu.

UKRATKO Ba kqa na srp ski auto mo bil ZA GREB: U automobil srpskih re gi star skih ozna ka, parkiran ispred hotela Panorama u Zagrebu, u subotu oko pono}i ba~ena je bakqa, od koje je izgorelo zadwe sedi{te vozila, saop{tila je po li ci ja. Pred sed nik Srp skog narodnog vije}a Milorad Pupovac pozvao je, povodom tog incidenta, da se na „tu bakqu ne doliva uqe”. „To bi trebalo da bude opomena svima onima koji su prote klih da na pa li li i jo{ uvek pale raspoloèwe qudi i javnosti, naro~ito mladih qudi, koje moè dovesti do takvih incidenata”, izjavio je Pupovac. Portparol zagreba~ke policijske uprave Marta Vrdoqak izjavila je novinarima da je „na parkirali{tu u Metal~evoj ulici nepoznati po~inilac razbio bo~no staklo na automobilu srpskih nacionalnih oznaka i ubacio zapaqeno pirotehni~ko sredstvo, pa je izgorelo zadwe sedi{te automobila koje je u vlasni{tvu 37-godi{weg dràvqanina Srbije”. Ona je kazala da je pri~iwena mawa materijalna {teta.

Pre ma ra ni jim po da ci ma hrvatskog MUP-a dostavqenim Tanjug u, od januara do oktobra dr`avqani Srbije i wihova imovina bili su `rtve 87 krivi~nih dela, od kojih se najve}i deo odnosi na kra|e i automobilske nesre}e, dok su ~etiri dela nacionalno motivisana. Radi se jednom krivi~nom kaznenom delu rasne i druge diskriminacije, dva krivi~na dela uni{tewa i o{te}ewa tu|e stvari i jednom prekr{aju protiv javnog reda i mira i zakona o suzbijawu diskriminacije.

Lo go ra{i pro tiv Sr bi je ZA G REB: Hr vat sko dru {tvo logora{a srpskih koncen tra ci o nih lo go ra (HDLSKL) naredne godine tu`i}e Srbiju pred hrvatskim su dom zbog za tva ra wa ve }eg broja civila u logore tokom rata 90-ih, najavio je danas predsednik Dru{tva Danijel Rehak. „Mi smo pre sedam godina pokrenuli tu`bu u Srbiji i do danas nije ni{ta re{eno. Oni se oglu{uju na bilo {ta i mi }emo tu`bu morati da pokrenemo u Hrvatskoj kako bi

tu`ili Srbiju za sve dane boravka u koncentracionim logorima”, izjavio je za Hrvatsku televiziju (HTV) Rehak koji je ponovo izabran na tu du`nost. Iako je po podacima Crvenog krsta priznata brojka od 8.000 logora{a, Rehak tvrdi da ih je bilo 30.000 jer mnogi logori nisu priznati.

Mor nar stra dao u po à ru ZA DAR: Jedan mornar poginuo je u poàru na brodu „Mol” u zadarskoj luci. Organi lu~ke kapetanije i policija poku{avaju da utvrde okolnosti pod kojim je do{lo do poàra. Prilikom ga{ewa poàra na ribarskom brodu u gradskoj luci u Zadru, vatrogasci su prona {li be ì vot no te lo mu {karca, 39-godi{weg ~lana posade. Poàr je izbio ju~e ujutro oko ~etiri sata iz za sada neutvr|enih razloga. Vatrogasne ekipe su delovalo brzo i efikasno, ali nisu uspele da spasu nesre}nog ~oveka, koji je prona|en u spavaonici bez znakova ìvota. Poàr su ugasila sedmorica vatrogasaca sa ~etiri vatrogasna vozila, a policija je obavila uvi|aj, navode lokalni mediji.

LekAR

ponedeqak26.novembar2012.

dnevnik

do bre na Vi Ke u is hra ni Po ^i wu KVa li tet nim do ru^ Kom

sta ri ji iz gled, po ve }a n sr ~a ni ri zik u di sa ne kim vi dqi vim zna ko vi ma sta re wa - }e la vo {}u ili ma snim na sla ga ma oko o~i ju su pod ve }im ri zi kom od sr ~a nih pro ble ma, ne go wi ho vi vr {wa ci bez ovih obe le` ja sta re wa, uka zu je jed na dan ska stu di ja. -Vi dqi vi zna ci sta re wa uka zu ju na psi ho lo {ku i bi o lo {ku sta rost ne za vi sno od hro no lo {ke sta ro sti - is ti ~e Ane Tibjerg-Hansen, pro fe sor Ko pen ha gen skog uni ver zi te ta i vo |a ovog is tra `i va wa. Stu di jom je ob u hva }e no go to vo 11.000 oso ba sta ro sti od 40 go di na na vi {e. Utvr |e no je da su oni is pi ta ni ci ko ji ima ju tri do ~e ti ri re le vant na zna ka sta re wa pod 57 od sto ve }im ri zi kom od in fark ta i 39

od sto ve }im ri zi kom od sr ~a nih bo le sti. Me |u zna ko ve sta re wa re le vant ne za zdra vqe sr ca, dan ski tim je na veo po vla ~e we ko se na sle po o~ ni ca ma, }e la vost na te me nu, bra zde na u{nim re si ca ma, a na ro ~i to `u} ka ste de po zi te ma sti oko o~ nih ka pa ka, ali ne i bo re ili se de we ko se. To kom 35 go di na pra }e wa is pi ta ni ka kod 3.401 se raz vi la ne ka sr ~a na bo lest, dok je 1.708 do `i ve lo in farkt. Usta no vqe no je da su na ve de ni zna ci in di vi du al no i kom bi no va no uka zi va li na ka sni je pro ble me sa sr cem, ne za vi sno od dru gih tra di ci o nal nih ri zi~ nih fak to ra, pa bi le ka ri pri li kom pre gle da tre ba lo da ih ru tin ski pro ve ra va ju, pre po ru ~u je Ti bjergHan se no va.

@it ar ic e uvek dob ar izb or e zul ta ti ne dav no spro ve de n og is t ra ` i v a w a In sti tu ta za jav no zdra vqe „Ba tut” je po ka za lo da tre }i na sta nov ni ka Sr bi je ima vi {ak ki lo gra ma i da jed no od pe to ro de ce ima pro blem sa odr à va wem ide al ne te le sne te ì ne. Ima ju }i sve ovo u vi du, po sta vqa se pi ta we od ~e ga se sa sto ji na{ dnev ni je lov nik i ka ko to uti ~e na na {e zdra vqe. Ve li ki broj nu tri ci o ni sta se sla è da je do ru ~ak naj va `ni ji obrok u to ku da na, po seb no u ra nom do bu. Hran qiv do ru ~ak obez be |u je neo p hod ne nu tri jen te na kon no} nog sna i zbog to ga, tre ba da sa dr ì sve neo p hod ne sa stoj ke ko ji }e da ti te lu do voq no ener gi je da se iz bo ri sa dnev nim oba ve za ma. Kon z u m i r a w em do r u~ k a, po boq {a va se pam }e we, u~i nak u {ko li ili na po slu, a do pri no si i o~u va wu ide al ne te le sne te ì ne. Pre m a re z ul t a t i m a is t ra ì va wa ko je je na ru ~i la kom pa ni ja „Ne stle” gra |a ni Sr bi je i da qe pre te `no kon zu mi ra ju jak, tra di ci o nal ni do ru ~ak, ko ji se sa sto ji od ja ja, vir -

{li, su vo me sna tih pro iz vo da i pa { te t e. Isto is t ra ` i v a w e po ka za lo je da po ro di ce u ze mqa ma re gi o na ra di je kon zu mi ra ju ì ta ri ce i ka {e u ju tar wim ~a so vi ma. @i ta ri ce su uvek do bar iz bor za do ru ~ak i tre ba lo bi oda bra ti ì ta ri ce sa ce lim zr nom ka da god smo u pri li ci. One po se du ju vi so ku nu tri tiv nu vred nost, ma we ka lo ri ja i ma sti od ve }i ne uobi ~a je nih op ci ja za do ru ~ak i ta ko pred sta vqa ju do bar iz bor u o~u va wu ide al ne te le sne te ì ne. Po red to ga, kon zu mi ra we ì ta ri ca za do ru ~ak pred sta vqa od li ~an na ~in za uvo |e we mle ka u is hra nu, po seb no kod de ce. Do bre na vi ke u is hra ni se sti ~u u naj ra ni jem do bu, a maj ke u Sr bi ji su ve o ma sve sne te ~i we ni ce. Bez ob zi ra na re zul ta te na ve de nog is tra ì va wa, me |u raz li ~i tim fak to ri ma ko ji su va `ni za ro di te qe ka d a pri p re m a j u do r u ~ ak, 91 od sto tvr di da im je naj bit ni je da je do ru ~ak zdrav, dok 85 od sto is pi ta ni ka do da je da je va `no da bu de i hran qiv. J. B.

Kar ci nom bron ha se go di [we ot Kri je Kod 2.000 Voj Vo \a na

Pu {a ~i naj vi {e ugro è ni re ma po sled wim, ali ne zva ni~ nim po da ci ma broj no vo ot kri ve nih bo le sni ka sa kar ci no mom bron ha na te ri to ri ji Sr bi je je ve }i od 6.000. U Voj vo di ni, sa mo u In sti tu tu za plu} ne bo le sti Voj vo di ne go di {we se ot kri je pre ko 1.500 no vih slu ~a je va. Ako se to me pri do da ju bo le sni ci di jag no sti fi ko va ni u re gi o nal nim bol ni ca ma, taj broj pre la zi 2.000 na go di {wem ni vou. - U to ku go di ne na Kli ni ci za pul mo lo {ku on ko lo gi ju In sti tu ta za plu} ne bo le sti Voj vo di ne le ~i se sko ro 2.000 bo le sni kaka è spe ci ja li sta in ter ne me di ci ne i in ter vent ne pul mo lo gi je na In sti tu tu za plu} ne bo le sti Voj vo di ne dr Bojan Zari}. S ob zi rom na ova ko ve li ki broj no vih slu ~a je va i na ve li ki broj bo le sni ka ko ji se le ~e, pri ti sak na in sti tut i kli ni ku je ogro man. Ka pa ci te ti Kli ni ke za pul mo lo {ku on ko lo gi ju su sva kog da na u mak si mal no po pu we ni. lKo naj~e{}e oboleva od raka plu}a i koji su simptomi? - Ka da je re~ o ri zi~ nim gru pa ma za obo qe va we od kar ci no ma bron ha na pr vom me stu se mo ra ju po me nu ti pu {a ~i. Ako se ana li zi ra ju na vi ke obo le lih, vi dqi vo je da su sko ro 90 od sto bo le sni ka ili ak tu el ni pu {a ~i ili su ne ka da u ì vo tu pu {i li. Iako je pu {e wa ci ga re ta naj va `ni ji po sto je i broj ni dru gi fak to ri ri zi ka, od ge net ske pre di spo zi ci je do iz lo è no sti {tet nim uti ca ji ma spo qa {we sre di ne. Simp to mi i zna ci kar ci no ma bron ha ni su spe ci fi~ ni i to je je dan od osnov nih raz lo ga za {to se ova bo lest naj ~e {}e ot kri va u ka snom sta di ju mu. Naj ~e {}i su

no Vi te ti u far ma ci ji

era gen skih le ko va vrop ska ko mi si ja se pri pre ma da odo bri lan si ra we na tr ì {te „gli be re” le ka ko ji spa da u gen sku te ra pi ju, {to pred sta vqa „pre mi je ru” u za pad nom sve tu. „Gli be ra”, pri sut na u ob li ku iwek ci ja, ko ri sti se za le ~e we ne do stat ka li po pro te i na li pa ze, {to je bo lest ko ja re me ti me ta bo li za ci ju (sa go re va we) od re |e nih ma snih ~e sti ca u kr vi i mo è da iza zo ve bo lo ve u sto ma ku, pa ~ak i pan kre a ti tis. Ho land ska far ma ce ut ska kom pa ni ja UQ je ob ja vi la da }e „gli be ru” sle de }eg le ta lan si ra ti na tr ì {te. Ra di se i na dru gim gen skim te ra pi ja ma ko je bi se ko ri sti le na pri mer u le ~e wu

he mo fi li je ti pa B i Par kin so no vog obo qe wa, a u Ki ni je 2003. go di ne odo bren lek iste vr ste na me wen bor bi pro tiv od re |e nih vr sta ra ka. Isto vre me no, fran cu ski na u~ ni ci su uspe {no te sti ra -

li na mi {e vi ma no vu vr stu te ra pi je pro tiv in fla ma tor nih (upal nih) obo qe wa cre va (he mo ra gi~ ni rek to ko li tis i Kro no va bo lest) za sno va nu na uno {e wu u or ga ni zam bak te ri ja ko je su ge ne ti~ kom mo di fi ka ci jom u~i we ne an ti-in fla ma tor nim. Na u~ ni ci su do {li i do za kqu~ ka da se ra nom upo tre bom ma lih do za aspi ri na u trud no }i (pre 16. sed mi ce trud no }e) kod ri zi~ nih ka te go ri ja trud ni ca mo `e stvo ri ti ja ka za {ti ta od pre de klamp si je (opa sna kom pli ka ci ja u trud no }i), a po ka za li su i da bi se uz po mo} ana li ze kr vi usko ro mo gla ot kri va ti pre de klamp si ja.

te sti ra na èn ska „vi ja gra” ru pa ka nad skih na u~ ni ka iz far ma ce ut ske la bo ra to ri je „Tri mel” is pi tu je te ra pi ju za pod sti ca we è qe za pol nim od no si ma i or ga zma kod è na. Ta èn ska „vi ja gra” pod na zi vom „te fi na” tre ba lo bi da bu de sa ~i we na od hor mo na „te sto ste ro na” i da ak ti vi ra de lo ve mo zga pod sti ~u }i pre sve ga do tok kr vi u pol ne or ga ne.Te ra pi ja bi tre ba lo da bu de u vi du na zal nog spre ja, ta ko da je po treb no sta vi ti ne ko li ko ka pi u nos, naj ma -

we dva sa ta pre pol nog od no sa, a „te fi na” de lu je na red nih {est sa ti. „Te fi na” se tre nut no na la zi u pr voj fa zi is pi ti va wa, ali na u~ ni ci ve} bi ra ju è ne ko je }e u~e stvo va ti u dru goj fa zi is pi ti va wa u Ka na di, Sje di we nim Ame ri~ kim Dr à va ma, ali i Austra li ji. Ve }i na slu ~a je va od su stva or ga zma kod è na je, ka ko su is ta kli na u~ ni ci, za pra vo iza zva na psi ho lo {kim uzro ci ma kao {to su stres ili uz ne mi re nost.

ka {aq, ne do sta tak va zdu ha, za mor, gu bi tak ape ti ta i bo lo vi u grud nom ko {u. lDa li i ovde mo`emo govoriti o ranom otkrivawu kao va`nom u le~ewu i koji je zna~aj preventive? - Ade kvat ne teh ni ke ra nog ot kri va wa ra ka plu }a jo{ ne po sto je. Ve li ke kli ni~ ke stu di je u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma po tvr di le su vi so ku vred nost ni sko-do zne kom pju te ri zo va ne to mo gra fi je grud nog ko {a.

l Novembar se obele`ava kao me|unarodni mesec borbe protiv raka plu}a. Koje }e se aktivnosti sprovoditi tokom obele`avawa ovog meseca ali i tokom cele godine? - Pu tem me di ja po ku {a }e mo da uti ~e mo na svest qu di o ra ku plu }a. Da po ve }a mo svest kod naj {i re po pu la ci je o opa sno sti ma ovog te {kog ma lig nog obo qe wa, we go vim glav nim fak to ri ma ri zi ka kao i

Me |u tim, ce na ova kvih pre gle da je ve li ka, ~ak i za raz vi je ne ze mqe, a uspeh je ipak ogra ni ~en sa mo na ri zi~ ne gru pe, ne n ce lu po pu la ci ju.Kod nas se spro vo di, ak ci ja flu o ro gra fi je na te re nu, pri mar no po kre nu ta ra di ra nog ot kri va wa tu ber ku lo ze plu }a, ali ~e {}e ovom vr stom pre gle da se na i la zi na bo le sni ka sa kar ci no mom bron ha. ê sto su upra vo ova ko ot kri ve ni bo le sni ci je di ni kod ko jih se mo è pri me ni ti hi rur {ko le ~e we, je di ni vid le ~e wa kar ci no ma plu }a ko ji mo è do ve sti do pot pu nog iz le ~e wa. Je di na pre ven tiv na me ra ko ja je da la re zul ta te u raz vi je nim ze mqam ka je ste sna `na kam pa wa za pre sta nak pu {e wa. Ovim me ra ma raz vi je ne ze mqe su sma wi le broj obo le lih za ne ko li ko de se ti na pro ce na ta.

da da mo sa ve te za pre ven ci ju zdra vqa, ko ja je naj e fi ka sni ji na ~in za bor bu pro tiv kar ci no ma plu }a.U kam pa wi {i re wa sve sti i bor be pro tiv ra ka plu }a na i {li smo na ve li ku po dr {ku na ci o nal nih, re gi o nal nih i lo kal nih te le vi zij skih sta ni ca. Vi {e od 60 te le vi zij skih sta ni ca 1.no vem bra se ak tiv no ukqu ~i lo u kam pa wu, ta ko {to su wi ho vi vo di te qi i no vi na ri no si li znak bor be pro tiv ra ka plu }a. Po red to ga, odr `a ne su i jav ne tri bi ne na me we ne gra |a ni ma, na ko ji ma je bi lo vi {e re ~i o ovoj ma lig noj bo le sti, te ra pi ji, le ~e wu, kao i prak ti~ n im sa v e t i m a u ve z i sa zdra vqem plu }a - ka `e dr Bo jan Za ri}. J. Barbuzan

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak26.novembar2012.

Iskre no sa u ~e stvu je mo u bo lu po ro di ce po vo dom smr ti

CEN TAR 43m2 dvo ri {ni stan, Fu to {ka 3. Te le fon 021/505287, 063/808-6669. 64872

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da nas je na pu stio na{ vo qe ni su prug i otac

Dra gan [u }ak Dra ga na [u }a ka

FRU [KO GOR SKA ULI CA, 44m2, ~e tvr ti sprat, bez lif ta, use qiv, re no vi ran, u ka ta stru, ke{- kre dit, 37 hi qa da. Te le fon 063/239-411. 63799

S tu gom i po {to va wem, Mir ko vi i Mi la no vi dru ga ri.

1954 - 2012. Sa hra na je u uto rak, 27. 11. 2012. u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: su pru ga Ja smin ka i si no vi Mir ko i Mi lan. 64916

64917

Po sled wi po zdrav

Pre mi nuo je na{ otac, sve kar i de da

KU PU JEM sve vr ste auta, mak si mal no pla }am. Is pla ta od mah. Te le fon 064/27-69-638. 64648

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 64893

Bi qa ni Pa ro {ki

Kom {i je iz Ko per ni ko ve. FAR MA iz Ste pa no vi }e va pro da je: de be le svi weâ&#x20AC;&#x161; pra si }e, po lo van ka vez za ko ke no si qe, do sta va na adre su. Po voq no. Te le fo ni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 64663

^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 64627 KU PU JEM zla to. Naj bo qa ce na u gra du. Te le fon 064/9945002 Sa vi}. 64794 ADVO KAT sa kan ce la ri jom kod Su da, tra `i or ta ka. Uslo vi po voq ni. Te le fon 064/228-7218. 64873

Sa va Ba bi} Hva la ti na sve mu {to si ~i nio. Is pra }aj }e se odr `a ti na No vom gro bqu u Be o gra du, u sre du, 28. no vem bra, u 15.30 ~a so va. Tvo ja de ca sa po ro di ca ma. 64915

64912

Sa tu gom i bo lom opra {ta mo se od su pru ga i oca

Bi qa na Pa ro {ki

Bra ni sla va Te ki }a Sa hra na je da nas, 26. 11. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

Mir Bo `i ji!

Gen ta, Qu bi ca, Qu bi {a i Ivan ka.

O`a lo {}e na po ro di ca Te ki}. 64914

64913

P O M E N

Po sled wi po zdrav dra gom

Bog dan Po po vi}

Ili ji Bo dro `i

Go di ne bez te be su pro {le, ali se }a we na dra gi lik `i ve }e u me ni dok tra jem. Sin Ste van.

iz ^u ru ga 1934 - 2012. Su pru ga Bi ser ka, }er ke Ma ri ja i Ol ga sa po ro di ca ma. Sa hra wen je u Ba nat skom Aran |e lo vu 64910

64784

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N Da na, 27. no vem bra, u 10 sa ti, na gro bqu u Bu di sa vi da va }e mo po men

Ro sa Ko ~i}

Ne ven ki Pre ra do vi}

26. 11. 2002 - 26. 11. 2012.

ro|. Mi tri} 1954 - 2012.

Vre me pro la zi a bol i pra zni na osta ju za u vek.

Za to bom, bez te be u na {im sr ci ma bo l i tu ga osta }e dok `i vi mo. Tvo ji naj mi li ji: su prug Zdrav ko, sin Go ran, sna ja Sa wa, unu ke Gor da na i Alek san dra, otac Vo jo, ma ma Ro sa i brat Go ran sa po ro di com. 64911

Tvo ji naj mi li ji. 64906

06.30 08.55 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.10 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.45 00.10 00.35 01.30 01.55 02.20

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Конструкторске катастрофе Вести Палета Строго платонски Кухињица Име мог сокака Вести Бразде Повратак на село Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести Бесни пси Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик: Рвачева гробница Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Добар посао ТВ Дневник Џонатан Крик: Рвачева гробница С друге стране Војвођански дневник Један на један Вајтчепел Строго платонски Добар посао НС џез фест 2011. Све(т) око нас Политбиро Хроника Славоније, Барање и западног Срема

СЕРИЈА

Вајтчепел (РТВ 1, 23.00)

06.30 06.55 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.20

tv program

ponedeqak26.novembar2012.

Кухињица – мађ. Миљеница Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Такмичење војвођанских мађарских хорова Златно доба, емисија за пензионере (мађ) Ој, пауне, пауне (мађ) Културни магазин (Јеленлет) (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Хало ТВ (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Турнеја, филм Палета

07.30 Глас Америке - отворени студио 08.00 Панонско јутро 09.00 Лола 10.00 Филмски програм 12.35 Буди родитељ 13.00 Улови трофеј 15.30 Војвођанске вести 16.00 Панонска хроника 16.30 Е ТВ 17.30 Војвођанске вести 18.00 Лола 19.00 Разговори о здрављу 20.00 Војвођанске вести 20.30 Без цензуре 22.00 Војвођанске вести 22.30 Филмски програм 23.00 Панонска хроника 00.00 Глас Америке 00.30 Барометар

06.02 06.47 07.08 07.15 07.27 07.50 08.00 08.07 08.18 08.36 09.01

Душко Ковачевић

Циклус: Избор из прозних дела писаца бивше Југославије Ауторски приступи, као што ће се видети у драмама из овог циклуса, веома су интересантни и што је битно, различити. Приказаћемо пет драма: „Дивље месо“, Горана Стефановског, „Кугла глумиште“,Жељка Зорице и Наде Кокотовић, „Без трећег“ Милана Беговића, „Звездана прашина“, Душка Ковачевића и „На рубу памети“, Мирослава Крлеже. (РТС 1, 13.19)

08.30 09.00 09.10 09.50 10.30 11.05 12.00 13.00 13.05 14.00 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Цртани филм Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Ево нас код вас Обалска стража Вести Опчињени Ленија Људи с Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Неон сити Објектив Опчињени Истрага Спринт Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стража Људи с Менхетна Украдена срца

Људи с Менхетна

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.49 10.00 10.05 10.36 11.08 11.43 12.00 12.15 12.26 13.13 13.19 14.49 15.15 16.00 16.54 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.02 23.10 23.13 00.00 00.15 00.24 01.11

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Мајстори Гастрономад Вести Лов и риболов Еко караван Балкански ратови Рукометна фантазија Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Евронет Избор прозних дела писаца бивше Југославије: Дивље месо И ја имам таленат Ово је Србија Војна академија Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Војна академија Царство убица, филм Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: филм

09.28 09.35 10.06 10.44 11.18 11.46 12.27 12.58 13.56 14.14 14.39 15.06 15.13 15.24 15.56 16.42 17.12 18.05 18.41 19.10 20.00 20.30 21.00 21.54 22.25 22.50 23.24 23.44 00.15 01.12 01.42 02.27 02.57 03.27 03.52 04.18 05.02 05.30

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 21.30 23.00 00.00 01.00 02.00 03.30

dnevnik

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Томас и другари Ози бу Добро вече, децо Њено величанство енергија Визуелна загађеност Београд у музичким збивањима 20.века Датум Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст Музички програм Еко фајл Трезор Њено величанство енергија Визуелна загађеност Београд у музичким збивањима 20.века Датум Верски календар ТВ фељтон САТ Све боје живота Елиза из Ривомброзе Мера за музику Свет здравља Верски мозаик Србије Савремено тумачење српске историје На прву лопту Елиза из Ривомброзе Добро је, добро је знати Образовно огледало Савремени писци И ја имам таленат Добра стара времена Трезор ТВ фељтон САТ Све боје живота Савремено тумачење српске историје Образовно огледало Добро је, добро је знати Верски мозаик Србије Мера за музику Добра стара времена

Добро јутро Тренутак истине Први Национални дневник Курсаџије Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Бинго Гранд - народ пита Прељубници Пинк таргет Српска посла Филм: Испод радара Филм: Ник и Нора: Веза за једну ноћ

07.25 07.35 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 13.50 14.45 15.00 16.00 16.40 17.00 17.30 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 23.35 00.00 00.50 01.40

Шљака Најбоље године Топшоп У здравом телу Топшоп Кажипрст Вести Дневни магазин Цртани филмови Нинџа ратници Топ шоп Амерички топ-модел Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Пријатељи Пут око света Вести Непобедиви банзуке Никита Филм: Амерички нинџа 2 Вести Спортски преглед Амерички топ-модел Најбоље године Укључење у Б92 Инфо

Непобедиви: Банзуке Ово је такмичарски шоу који представља атлете који желе да, пред милионским гледалиштем, тестирају снагу, равнотежу, издржљивост... Овога пута препреке су готово несавладиве, изазови несхватљиво тешки. Сви учесници имају само један циљ: да пређу прописане нивое и попну се на трон. Водитељи: Игор Бракус и Владимир Ђорђевић. (Б92, 19.10)

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 14.30 15.00 15.45 16.15 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00 03.30 05.00 06.00

Цртани филмови ВИП рум Филм: Доста је било Сити њуз Филм: Поглавље 27 Породични обрачун Агенција за СИС Др. Оз Симар Маријана и Скарлет Туркан Собарица са Менхетна Сити њуз Опасна игра Филм: Зона пада Филм: Сакупљач костију Опасна игра Тријумф љубави Сити њуз Филм: Исконски непријатељ Филм: Зона пада Невина Маријана и Скарлет

Роди Пајпер

Част Рејмонд и Габријел су преживели своје дечачке несташлуке кроз снагу њиховог пријатељства. Једнога дана трагичан догађај се умешао у њихов живот и заувек променио њихове животе - један дечак је добио другу прилику у животу, а други је добио затворску казну... Улоге: Расел Вонг, Роди Пајпер, Џејсон Бери (Хепи, 03.30) 05.00 08.00 08.50 09.10 09.35 09.45 10.00 10.55 11.50 12.15 12.45 13.15 13.40 13.55 15.00 15.50 16.00 16.15 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00 01.45 03.30

Јутарњи програм Бакуган 1 Земља коња Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Телешоп Црвени орао Добра жена Вести Телешоп Краљице Стаљин уживо Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Ћирилица Позајми ми ауто Долина вукова Црвени орао Добра жена Играни филм Част, филм

Улоге: Џон Хем, Џенуери Џонс, Кристина Хендрикс (Новосадска ТВ, 15.10)

07.15 Еуропеан РаллyЦросс Холланд 09.30 Одбојка Серие А1: Модена – Цунео 11.15 Шпанска лига: Леванте – Барселона 13.20 НБА: Бруклyн – Портланд 15.30 НБА викли 16.00 Преглед Евролиге 17.00 Руска лига: Зенит – ЦСКА 19.15 Премиер лига новости 19.45 Преглед Премиер лига 20.40 Евролиге Магазин 21.15 Португалска лига: Мореиренсе – Спортинг 23.15 Преглед шпанске лиге 00.15 Шпанска лига: Сарагоса – Селта

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 23.40 23.55 00.40 00.45 01.35 02.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Филм: Индијана Џонс и краљевство кристалне лобање Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

Radio Novi Sad Први кувар Србије (Пинк, 20.00)

PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 08.30 Лек из природе, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Зоо пузле, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Зоо пузле, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Кад порастем бићу..., 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - ретроспектива, 21.00 Изблиза, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak26.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗГОВОРИ С МИЛОШЕВИЋЕМ

Пише: Ај вор Ро бертс 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мисија Мени Уштедети купујући Спасавање оронулих грађевина Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Савршен стил Салон Последња прилика Пацијенти са необичним здравственим проблемима Ургентни центар Мајами инк Савршен стил

Добро јутро, Хрватска Митским путевима Кључ у руке 1, док. серија Спорт ТВ календар Пркосна љубав Др Оз Скица за портрет мањински Мозаик Треће доба Глас домовине Луда кућа 2 Контакт: Грађанске минуте 8. апрат Тема дана Спорт Потрошачки код Нулта тачка, политички ток шоу 22.53 Спорт 23.05 На рубу науке 00.00 Секс и град 6

07.40 10.10 11.07 12.15 12.22 12.40 13.30 14.10 14.30 14.55 15.35 16.05 18.00 18.20 19.10 20.08 20.35 21.10

Наполеон Геније дизајна Истина о Јурију Гагарину Хитлерови фалсификатори Фарма из Едвардијанског доба Звезде сребрног екрана Нефертити и изгубљена династија Исток-Запад: путовања из средишта Земље Ћелија Царство мора Фарма из Едвардијанског доба Истина о Јурију Гагарину Мистерије олупина на дну океана Успон и пад Версаја Наполеон Царство мора Тајм тим година

Заклон Преварант Чарли Милер, хладнокрвна заводница Тифани и оштрооки картарош Вернон чине трио варалица који се намерачио да намести највећу партију карата у граду и да одшета са пленом... Улоге: Ге бри јел Берн, Џеј ми Фокс, Тен ди Њу тон, Ме ла ни Гри фит, Сил ве стер Ста ло не Режија: Де ми јен Ни мен (Си не ма ни ја, 20.00)

Ми ран да Ото

06.00 07.45 09.10 10.55 12.55 13.25 15.20 17.00 18.30 20.05 21.05 22.45 00.45 01.15 03.05 04.50

Вилењаци Срећни клинци Филм: Шампион картинга Филм: Византијско плаво Филм: Код судбине Филм: Збогом 20. век Филм: Заклон Филм: Вуковар јадна прича Еротски филм Еротски филм

Срцоломац Штрајк на Божић Ранго Вода за слонове Филмови и звезде Сумрак сага: Праскозорје Соларис Пингвини мога тате Последњи воз Царство порока Дивни дечак Плениоци Фабрика лажи Колумбијана Шангај Свет по Џону Б.

07.55 09.05 11.05 11.50 13.00 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.07 19.10 20.00 21.00 22.30 00.10 01.50 02.50 03.40

Галилео Флешпојнт РТЛ екстра Магазин Крв није вода Сулејман Величанствени Флешпојнт РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас РТЛ Времe Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Нинџа - ТВ премијера, филм ЦСИ Мајами Астро шоу, шоу ЦСИ Мајами РТЛ Данас

Кејси живи у Јапану и учи борилачку вештину нинџицу. Миљеник је учитеља, који му подари вредну опрему – одећу и оружје. Али један други ученик, Масазука, сматра да он заслужује оклоп и нападне Кејсија... Улоге: Скот Ад кинс, Цу јо ши Иха ра, Ми ка Хиџи, Тод Јен сен, То го Ика ва, Ге рик Ха гон Режија: Ај зак Фло рен тин (РТЛ, 22.30)

Фениксов лет Теретни авион којим управља капетан Френк срушио се у пустињи. При паду је погинуо један путник, и то једини лекар међу путницима. Остали брзо организирају живот уз оскудне залихе воде и хране. Могућност да ће икада бити откривени незнатна је, а капетан није по природи оптимиста.... Улоге: Де нис Квејд, Ђо ва ни Ри би си, Хју Ло ри, Тај рис Гиб сон, Ми ран да Ото Режија: Џон Мур (ХРТ 2, 17.35)

12.40 13.30

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Добра жена Браћа и сестре Филм: Љубав заувек Вокер, тексашки ренџер Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Ван контроле Монк Видовњак Хаваји 5-0 Филм: Вампирска нација Вокер, тексашки ренџер

Нинџа

07.00 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 11.55

Тен ди Њу тон

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

14.55 15.10 16.20 16.40 17.05 17.35 19.25 19.30 20.00 22.00 22.50 23.35 00.20 01.05

Мала ТВ Телетабис Девојчица из будућности Фантастични пријатељи Школски час Мост у Ремагену, филм Идемо на пут с Гораном Милићем Плодови земље Кристи: Повратак у Катер Геп, филм Фотографија у Хрватској Школски час Жупанијска панорама У канцеларији Ријека: Море Фениксов лет, филм Цртани филм Куварски дует, док. серија Одбегла невеста, филм Др Хаус Заштитница сведока Звездана врата Ретровизор Којак

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Убиство на планини сенки Прва забрањена љубав Биографија - Колин Фарел Дете беса Да си на мом месту Биографија - Ема Томпсон Подстанарка На ивици Биографија - Мет Дејмон Да си на мом месту Момци с Мадисона Између љубави и игре Хепи Гилмор

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15

Осуђеници Друга шанса Наша кућа из снова Човек којег није било Млади револвераши Издани Мапетовци у свемиру Браћа Блуз 2000 Деца Еротски филм Еротски филм

Скот Ад кинс

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Човек, жена, дивљина Бер Грилс Изазов на точковима Чудовишта из реке Дрвосече из мочваре

08.30 10.00 11.00 12.00 13.00 14.30 15.30 16.30 17.30 18.15 19.00 19.45 20.45 21.00 21.30 22.30 23.15 23.45 00.30

Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Пливање Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Пливање Фудбал Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Сви спортови Рвање Рвање Фудбал Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови

Удру же не су је те срп ске опо зи ци је

ако су контакти с главнином опозиције били ште не преносе вести. Већина је преносила само старедовни, нису увек били нарочито продуктив- ре филмове и турбо-фолк музику. Једина „независна“ ни. Српска опозиција се непрестано преобли- телевизија у Београду, „Студио Б„, имала је шарену ковала, попут амебе, и упркос подстицајима западних каријеру и слаб сигнал. Неко време имала је искрено амбасада да се уједини, закопа ратне секире и изабе- критичан однос према влади, али је затим преузета ре једног лидера. Ако је Милошевић оркестрирао њи- помоћу лукавства у вези с власништвом. Кад је влахов наступ – уопште нисам сумњао да у томе помаже сништво коначно правно регулисано у Градском већу, – ни он није могао бити задовољнији исходом. Њего- после победе опозиције на локалним изборима у нова тактика подмићивања и претњи, потпомагана сит- вембру 1996, порасле су наде да би „Студио Б„ могао ним завистима и себичношћу лидера неспремних да потчине своје амбиције заједничком идеалу стварања до стојанственог демократског стања у Србији, често је доносила пораз опозицији кад је изгледало да је пред сигурном победом, што се нарочито показало по сле зиме 1996/7. Било би, међутим, погрешно бити превише критичан према опозицији. Она је по много чему имала немогућ задатак. Хронично јој је недостајао новац, упркос финансијској подршци Запада, која је била нередовна и променљива. Штавише, опозиционари су били практично невидљиви за највећи део српског становништва јер се никад нису појављивали у званичним медијима уколико нису биле у пита- Уза луд је власт по ку ша ла да ућут ка Ра дио Б-92 њу њихове размирице. Међу примитивнијим деловима изборног тела, сама поми- поново бити онај стари. Међутим, кад је СПО збацио сао о гласању за опозицију још увек је деловала као демократског лидера Зорана Ђинђића с позиције грапревелик корак. У комунистичким временима, не гла- доначелника и ушао у коалицију с владиним снагама, сати за званичног кандидата неминовно је значило за- „Студио Б„ је постао прави визуелни кућни часопис мерање властима. Било је тешко поверовати да је то Драшковићеве странке. Иако спољним посматрачима време сасвим прошло. та ситуација може изгледати жалосно, то уопште ниВук Драшковић, харизматичан али променљив је било неуобичајено на Балкану деведесетих. Често опозициони лидер, испричао ми је једном индикатив- је изражаван став: „Они су годинама држали полуге ну причу о својим покушајима да придобије подршку власти и утицаја; сада смо ми на власти: морамо то да у руралној унутрашњости Србије. Показали су му искористимо“. једног сељака, његовог ватреног присталицу, који је Главни опозициони лист првих година мог боравка био веома утицајан међу комшијама. Драшковић му била је „Борба„. Уредништву сам дао дугачак интервју је пришао и овај га је одмах позвао на кафу и чашицу у децембру 1995, одмах после Дејтона. Седећег дана ракије. Драшковић је био охрабрен што у кући види тај лист је преузела влада, поново под сумњивим изгонеколико својих и постера вором спорног власништва. СПО-а. На крају срдачног Кад сам то покренуо, МилоВук Драшковић је био поласкан разговора, Драшковић је шевић је сасвим озбиљно видевши у кући једног угледног устао да крене, говорећи да тврдио да је то питање за суму је драго што може да радове а не за владу – држећи шумадијског сељака, иначе чуна на глас тог човека. Био ватреног присталице СПО-а, своје се фикције да су судови заије запањен кад је чуо одгоста независни – додајући постере на зиду, а онда вор: „Немој да грешиш, г. покварено да је директор кон стер ни ран кад му је до ма ћин Драшковићу. Чим будеш на Бранислав Милошевић, старекао да ће гласати за њега – власти, гласаћу за тебе!“ ри поборник Ивана СтамбоВерујем да је та прича, која лића. Тврдио би да не зна чим дође на власт показује претеран респект ништа о детаљима нити има сео ског друштва према било какву улогу у процесу онима који тренутно држе полуге власти, истинита. доношења одлука. Пошто није могуће да акредитоваПроблем за опозицију био је како да разбију тај зача- ни дипломата у некој земљи каже у лице локалном рани круг. Узалуд смо се надали да ћемо дочекати да председнику да је лажов, требало је наћи учтивију монолитна владајућа структура избаци неку опозици- формулу. Милошевић је увек тврдио да га медији моону личност. Милошевић је у томе био превише му- гу слободно критиковати и да то раде. То је у извесној дар. Откако је забио нож у леђа свом политичком мери било тачно. Није било покушаја да се спречи обментору 1987, увек је био на опрезу. јављивање малих тиража, чак и скаредних часописа Ако је опозиција била чест извор готово очаја за- без икаквог утицаја који су често објављивали уврепадних влада, независни медији су били перспектив- дљиве карикатуре и чланке који би сигурно били нија мета наше пажње. Милошевићев приступ меди- предмет тужби у већини западних земаља. јима био је потпуно лењинистички, вођен жељом да Велика већина опозиционих или независних елекостави површан утисак слободе да би се избегле нај- тронских медија морала је да ради без лиценце, дакле теже критике међународне заједнице. Зато је Мини- незаконито. На том депресивном мору истицао се као старство информисања могло да каже савршено пре- светионик Радио Б-92. Редовно смо му давали пракцизно да Србија има више од триста станица и неко- тичну подршку и после стварне опасности од гашења лико хиљада новина. Оно што је пропуштало да дода током уличних демонстрација, они су се брзо опораје чињеница да 99 одсто тих медија практично уоп- вили и основали мрежу независних станица. Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak26.novembar2012.

dnevnik

26. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Ви сте веома сензуална особа. Поседујете велику емотивну снагу. Данас ће се ваша енергија увећати и одлучно изразити. Остали ће бити запрепашћени вашом снагом. У могућности сте да лако заведете цео свет.

BIK 20.4-20.5.

Трудите се да очувате одређену удаљеност између вас и особе с којом разговарате. Данас ћете се запитати да ли тиме што снажно контролишете своје емоције пропуштате нека интересантна искуства.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Вероватно ћете се осећати помало изгубљено данас. Мораћете да донесете неке одлуке у блиској будућности, а ваш живот ће у великој мери осетити утицај тога. Да ли слушате оно што вам срце говори?

У прошлости сте се ослањали на осећања, а сада сте одлучни да будете рационалнији. Можда сматрате да ће та нагла промена става умањити вашу срећу, али исто тако може донети снажнију и стабилнију везу.

Одлучили сте да се мало опустите. Мало вас је уморило да будете савршено одмерена особа. Не желите више да обуздавате своје нагоне. У могућности сте да слободно изразите своје потребе и жеље.

Тренутни планетарни аспекти могу променити ваш приступ животу. Осећате велику жељу да продубите односе с особама које сте недавно упознали. Вероватно ћете бити привучени једном од тих особа.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Не дозволите да ваше емоције данас извуку оно најбоље из вас. Ако можете да их искористите, имаћете снагу десеторо људи. У могућности сте да будете непобедиви. Можете урадити шта год пожелите.

Данас ћете коначно спознати какав је осећај када сте задужени за одређене ствари. Могуће је да ћете осетити како сте рођени за то. У сваком случају, веома лепо ћете искористити данашњи дан.

За разлику од уобичајеног понашања, данас ћете показати своја права осећања. Чак и када их сакривате, она су ту негде дубоко у вама. Можда сматрате да је показивање осећања знак слабости.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Можда постоји неки аспект ваше природе који сте досада игнорисали и занемаривали. Осећате потребу да будете водећа фигура у вези. Било би мудро да то промените. Потрудите се да то и урадите.

Данашње понашање требало би да унапреди ваш љубавни живот. Више нисте преокупирани својим телом тако да вас то више не омета током страствених тренутака. Фокусирани сте и уживате у сваком тренутку.

Очекујте данас увећану издржљивост. Ваша енергија ће се увећати захваљујући преовлађујућим планетарним транзитима. Уживате у романтичним тренуцима и сопственој креативности.

TRI^-TRA^

Кад Де Ниро позове... V REMENSKA

PROGNOZA

Магловито

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 10 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 13 Niш

Evropa

NOVI SAD: Ujutru magla. Tokom dana sumaglica i niski oblaci uz mogu}e samo kratkotrajne sun~ane intervale. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 2 stepena, a maksimalna oko 11 stepeni. VOJVODINA: Slab vetar i ujutru magla, a ponegde niski oblaci sa sumaglicom. Tokom dana sun~ani periodi, ali }e se u Ba~koj i po Sremu zadràti ponegde tmurno vreme tj. magla ili niska obla~nost. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni, u ju`nom banatu umeren. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 0 do 6 stepeni, a maksimalne od 11 do 14 stepena. SRBIJA: Ujutru magla, a ponegde niski oblaci sa sumaglicom. Tokom dana sun~ani periodi, ali }e biti oblasti gde }e se zadràti tmurno vreme, magla ili niska obla~nost. Na planinama sun~ano. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -1 do 5 stepeni, a maksimalne od 9 u obla~nim i tmurnim oblastima do 14 stepeni u sun~anim predelima na zapadnu i jugu Srbije. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od utorka umeren jugoisto~ni vetar u Pomoravqu i Podunavqu i bi}e u poja~awu u sredu i ~etvrtak, uz porast temperature koja }e sredinom idu}e sedmice biti ponegde preko 15 stepeni. U drugoj polovini sedmice obla~nije sa ki{om povremeno uz postepeni pad temperature od petka. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivana biometeorolo{ka situacija moè doprineti smawewu tegoba kod hroni~nih bolesnika i meteoropata. Izvestan oprez se i daqe savetuje astmati~arima naro~ito u prepodnevnim satima. Mogu}e reakcije su bolovi u mi{i}ima i glavoboqa. Zbog povoqnih termi~kih uslova za ovo doba godine preporu~uje se adekvatno odevawe i boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

-1

Oslo

St. Peterburg 2 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Аме рич ки та бло и ди пи шу да су се ре пер Џеј Зи и глу мац Роберт де Ниро сва ђа ли у јед ном по зна том ре сто ра ну у Њу јор ку, а раз лог је био не уз вра ће ни по зив. Џеј Зи је, на вод но, тре ба ло да сни ми пе сму за Де Ни ров филм ски фе сти вал Трај бе ка, али је до го вор про пао за то што се ре пер ни је ја вљао на те ле фон. Ка да су се на про сла ви ро ђен да на Ле о нар да ди Ка при ја на шли на истом ме сту, до шло је до ма ње сва ђе. Де Ни ро је од бру сио ре пе ру да са мо не ва спи та ни љу ди не уз вра ћа ју на шест те ле фон ских по зи ва. Да ли је при ча о вер бал ном су ко бу глум ц а и ре п е ра исти ни т а или са мо трач аме рич ких та бло и да, зна ју са мо они ко ји су при су ство ва ли Ди Ка при о вој за ба ви.

VIC DANA Две плавуше купују карте у позоришту. - За „Хамлета„ - упита благајница. - Ма, не, за нас две.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

96 (-8)

Slankamen

226 (-14)

Jaшa Tomiћ

Apatin

177 (-9)

Zemun

291 (-16)

Bogojevo

168 (-10)

Panчevo

300 (-22)

Smederevo

470 (-20)

Baч. Palanka 188 (-10) Novi Sad

183 (-13)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

160 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

227 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

216 (-16)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-60 (-1)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 202 (-16) Beograd

Kusiћ

236 (-16)

30 (0)

Reшeњe:

DUNAV