Dnevnik 26.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SREDA 26. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23660 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ENER GEN TI ]E IPAK DO BI TI NO VE CE NE U GREJ NOJ SE ZO NI, I TO OD 1. JA NU A RA

Gas u Voj vo di ni usred zi me po sku pqu je de set po sto

str. 5

RASPEVANI BO@I] U NOVOM SADU

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA FI NAN SI JE ZO RAN RA DO MAN

NASLOVI

Politika

Pri hva tqi vi amand ma ni Vla de na za kon o raz voj nom fon du APV str. 3

2 Nikoli}: Pripremam rezoluciju o Kosovu

Ekonomija 4 Evropski smo rekorderi po inflaciji 5 Plate u Srbiji 370 evra

Novi Sad 7 Defibrilator i na Futo{koj pijaci

PO ^A SNI PRED SED NIK DS-a I BIV [I PRED SED NIK SR BI JE BO RIS TA DI] O PLAT FOR MI ZA KiM

Vojvodina

Na ta su iz me |u Ko {tu ni ce i Da ~i }a

10 Na~elnica Sredwobanatskog okruga dala ostavku

Crna

PRI ZNA WE KOM PA NI JI JTI

Na {i Ja pan ci iz vo ze i ci ga re te i du van str. 6

Foto: S. [u{wevi}

str. 2

De~ji horovi ukrasili trg

str. 7

NOVOSADSKI PREVOZNIK TRA@I DA SE UGOVOR O NOVOJ STANICI PROGLASI NI[TAVNIM

13 Na novosadskoj Najlon pijaci zapleweni {urikeni i ma~ete

Ki{a na kraju dana Najvi{a temperatura 15 °S

ZA KON O POD STI CA JI MA DO KRA JA JA NU A RA

Za kra vu GSP priprema 20.000 di na ra, tu `bu protiv a za hek tar 12.000...

gra da i ATP „Voj vo di na” str. 9

str. 6

GRA \A NI JO[ NE MO GU DA IZ RAV NA JU RA ^U NE S DR @A VOM

Ot pis po re skih du go va za peo za pa pi ro lo gi ju

str. 4

str. 14 – 18

SPORT

n NASTAVqA SE „DNEVNIKOV” TURNIR

n YAJA NAJAVqUJE USPE[NIJU ZVEZDU

n TRAJKOVI] ^EKA POZIV SELEKTORA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

n SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

POLiTikA

sreda26.decembar2012.

Ko sov ski Sr bi po dr à li plat for mu Pred stav ni ci ko sov skih Sr ba po dr à li su ju ~e plat for mu o Ko so vu i Me to hi ji, oce wu ju }i da je taj do ku ment va àn jer tre ti ra in te re se svih Sr ba u Po kra ji ni i pred la è re {e wa. Ko sov ski Sr bi su na sa stan ku u Ko sov skoj Mi tro vi ci iz ra zi li o~e ki va we da }e u Sr bi ji bi ti po stig nu ta naj ve }a mo gu }a po li ti~ ku sa gla snost u ve zi s tim do ku men tom, i za tra ì li

tra ju iz u zet no va `nim to {to po li ti~ ki pred log plat for me tre ti ra in te re se i pred la è re {e wa za sve Sr be na Ko so vu i Me to hi ji. Oni su za tra ì li da plat for ma sa dr ì po seb no po gla vqe ko je }e re gu li sa ti oba ve zu me |u na rod ne za jed ni ce da omo gu }i bez bed nost i ma te ri jal ne uslo ve za odr ì vi po vra tak 250.000 prog na nih i in ter no ra se qe nih.

Pan ti}: Po tvr |e no je din stvo Pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan ti} iz ja vio je ju ~e da je usva ja we na cr ta dr àv ne plat for me o Ko so vu i Me to hi ji po ka za lo je din stvo ov da {wih Sr ba ko je bi tre ba lo da sle de i po sla ni ci u Skup {ti ni Sr bi je. Pan ti} je u iz ja vi no vi na ri ma u Ko sov skoj Mi tro vi ci re kao da je jo{ jed nom po tvr |e no je din stvo svih Sr ba s Ko so va i Me to hi je ka da je ju `na po kra ji na u pi ta wu, od no sno prin ci pi za re {a va we sta tu sa Ko so va i Me to hi je. Na sed ni ci je, po we go voj oce ni, uka za no na pri mer ko ji bi Na rod na skup {ti na Re pu bli ke Sr bi je tre ba lo da sle di, a to je pot pu no je din stvo svih na rod nih po sla ni ka ka da se u Skup {ti ni bu de raz ma tra la plat for ma ko ju }e pred sed nik Ni ko li} u naj sko ri je vre me upu ti ti tom te lu na usva ja we. da plat for mu o Ko so vu kao oba ve zu ju }i do ku ment u {to kra }em ro ku usvo ji Na rod na skup {ti na Sr bi je. Sr bi s Ko so va po seb no su po dr à li stav da Vla da Sr bi je, u ci qu za {ti te na ci o nal nih in te re sa, vi {e ne po sti è par ci jal ne do go vo re s pri vre me nim ko sov skim in sti tu ci ja ma u okvi ru teh ni~ kog di ja lo ga. To, ka ko sma tra ju, vo di pro me ni sta wa na te re nu u ko rist pri vre me nih in sti tu ci ja sa mo u pra ve u Pri {ti ni, sla bqe wu pre go va ra~ ke po zi ci je Sr bi je u di ja lo gu na vi so kom no vou i po ten ci jal noj de sta bi li za ci ji bez bed no snih pri li ka. Po oce ni ko sov skih Sr ba, u plat for mi je po treb no jo{ ja sni je is ta }i da je Ko so vo i Me to hi ja sa stav ni i neo tu |i vi deo Sr bi je, kao {to je to ja sno de fi ni sa no Usta vom i Re zo lu ci jom 1244 SB UN. Sr bi su u za kqu~ ci ma sa za jed ni~ ke sed ni ce is ta kli da sma -

U za kqu~ ci ma se do da je da je va `no {to plat for ma tre ti ra i pi ta we uzur pi ra ne ili uni {te ne imo vi ne Sr ba i Re pu bli ke Sr bi je u Po kra ji ni, naj {i ru za {ti tu SPC i we ne imo vi ne i dru ga va `na pi ta wa. Sr bi sma tra ju da sva ka even tu al na pro me na pred lo è ne plat for me tre ba da bu de usa gla {e na s wi ma, uz na gla sak da po dr à va ju stav da osnov ni prin cip pre go vo ra bu du raz go vo ri u pa ke tu, tj. da ni {ta ni je do go vo re no dok sve ne bu de do go vo re no. Za kqu~ ci su usvo je ni ve }i nom gla so va, a je di no su od bor ni ci De mo krat ske stran ke bi li uz dr à ni. Sed ni ci, ko ja je tra ja la bli zu ~e ti ri sa ta, osim pred stav ni ka srp skih op {ti na s Ko so va i Me to hi je pri su stvo va li su i pred stav ni ci Kan ce la ri je za Ko so vo i Me to hi ju, SPC, kao i pred stav ni ci po ro di ca kid na po va nih i ne sta lih s Ko so va.

Vu lin: Ospo ri ti sve pri va ti za ci je na KiM Di rek tor Kan ce la ri je za Ko so vo i Me to hi ju Alek san dar Vu lin iz ja vio je ju ~e da se mo ra ju ospo ri ti sve do sa da {we pri va ti za ci je na Ko so vu, i isto vre me no po ru ~io da }e kon kret na fi nan sij ska po mo} za raz voj pri vre de na KiM po sto ja ti i da qe, ali da ona mo ra bi ti pre ci zni ja. – Stav ove kan ce la ri je je da tre ba ospo ri ti sve do sa da {we pri va ti za ci je na KiM za to {to ni su ura |e ne u skla du s va `e }im za ko ni ma, ne sa mo Sr bi je ne go ~ak ni sa za ko ni ma ko je je do no sio Un mik, kao ne ko ko ga pri hva ta mo kao naj vi {i prav ni i eko nom ski auto ri tet na pro sto ru Ko so va i Me to hi je – re kao je Vu lin. On je no vi na ri ma u pa u zi okru glog sto la „Ak tu el ni eko nom sko-prav ni iza zo vi srp ske pri vre de na KiM” pod se tio i na to da je, osim Re zo lu ci je 1244, Un mik ovla {}en da upra vqa imo vi nom na Ko so vu, ali ne i da je otu |u je. Vu lin je pre ci zi rao da je Kan ce la ri ja za KiM pred Ustav nom su dom Sr bi je ve} po kre nu la pi ta we ustav no sti pri va ti za ci ja na pro sto ru Ko so va i Me to hi je.

dnevnik

PRED SED NIK SR BI JE O NA STAV KU PRE GO VO RA S PRI [TI NOM

Ni ko li}: Pri pre mam re zo lu ci ju o Ko so vu Pred s ed n ik Sr b i j e To m i slav Ni ko li} re kao je ju ~e da ra di re zo lu ci ji ko ju bi tre ba lo da usvo ji Skup {ti na Sr bi je a ko ja bi, na osno vu plat for me o Ko so vu, de fi ni sa la okvir za na sta vak pre go vo ra s Pri {ti nom. Ni ko li} je, ka ko pre no si RTS, u in ter vjuu za agen ci ju Be ta re kao da bi bi lo va `no da par la ment tu re zo lu ci ju usvo ji pre Bo `i }a da bi pre go va ra ~i na na sta vak di ja lo ga i{li osna `e ni i sa sta vom ce log par la men ta iza se be. – Ta re zo lu ci ja mo ra da bu de oba ve zu ju }a za one ko ji, od da na we nog do no {e wa, pre go va ra ju u ime Sr bi je. Ali, wen sa stav ni deo }e uvek da bu de plat for ma. Plat for ma ne }e da bu de usva ja na, ali se no sim mi {qu da je po nu dim na pot pi si va we pred sed ni ci ma par la men tar nih stra na ka – re kao je pred sed nik Sr bi je. – Na bi li smo gla vu u pe sak kao noj, a vi di mo da Ko so vo i Me to hi ja od la zi. Za to }u ja pre da se is kqu ~im iz pre go vo ra ne go da

}e da na pu ste pre go vo re – re kao je Ni ko li}. Po we go vim re ~i ma, ne po sto je ten zi je iz me |u we ga i pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a zbog plat for me i pre go vo ra u Bri se lu.

Da ~i} sa da ima du `nost da spro vo di, on ne pre go va ra

u~e stvu jem u ono me za {ta sam znam da ni je do bro za Sr bi ju. Plat for ma je po sled wi ~in, ja je pi {em go di na ma. I sva ku go di nu ski nem po ne ku nad le `nost jer vi dim da vi {e ne mo `e da se ostva ri. Do kle }e mo ta ko? Idu }e go di ne i ovu plat for mu bi smo mo ra li da me wa mo. Ovo je do bar test za po li ti ~a re u Sr bi ji {ta mi sle, {ta go vo re, a {ta ra de.

Da ~i}: Raz go vo ri }e bi ti du gi i te {ki Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da }e se pred po sla ni ci ma Skup {ti ne Sr bi je na }i sa mo deo plat for me o Ko so vu ko ji sa dr ì osnov ne prin ci pe i po la zne sta vo ve Sr bi je u pre go vo ri ma, i na gla sio da 10. ja nu ar ni je rok za we no usva ja we. – Taj 10. ja nu ar ni je „dan D” do ka da bi tre ba lo ne {to ura di ti – re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Cen tru „Sa va„, i do dao da to ni je ni 17. ja nu ar, ka da bi tre ba lo da bu de odr àn we gov sa sta nak s Ha { i m om Ta ~ i j em i vi s o k om pred s tav n i c om Evrop ske uni je Ke trin E{ton, jer je di ja log ì vi pro ces. Da ~i} je iz ja vio da }e 10. ja nu a ra po ~e ti raz go vo ri rad nih gru pa u ve zi sa spo ra zu mom o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma, o to me ka ko }e se de fi ni sa ti {ta se na pre la zi ma na pla }u je, ko me idu ca ri ne i PDV. Pre mi jer je na gla sio da se raz go vo ri vo de na ni vou eks pe ra ta i da }e do go vor ko ji je po stig nut va ì ti dok se ne po stig ne do go vor o ne ~em no vom. On je uka zao na to da je mno go to ga spor no, da }e raz go vo ri bi ti te {ki i du gi i da ni ko ne o~e ku je da se ve} pr vog da na po stig ne do go vor. – Di ja log je ì vi pro ces – kon sta to vao je pre mi jer. Po Da ~i }e vim re ~i ma, u vla da ju }oj ko a li ci ji ne po sto je raz mi mo i la è wa o to me ko ji bi deo plat for me tre ba lo da se na |e pred po sla ni ci ma. On ni je mo gao pre ci zi ra ti ka da }e se po sla ni ci iz ja {wa va ti o plat for mi.

Po Ni ko li }e vim re ~i ma, na kon iz no {e wa plat for me i EU je na te {kom iza zo vu. Do dao je da je oba ve {ten da je pa tri jarh srp ski Iri nej za do vo qan plat for mom, po seb no onim {to je pred vi |e no za SPC, i na veo da bi o plat for mi tre ba lo da se iz ja sni i Srp ska aka de mi ja na u ka i umet no sti. – Naj bo qi efe kat plat for me je {to su Al ban ci re kli da

– Da ~i} sa da ima du `nost da spro vo di, on ne pre go va ra. Ne ma tu no ve te me, ov de se ra di o spro vo |e wu. Ta ko da ja ne mo gu da bu d em ne z a d o v o q an onim {to ra d i pred s ed n ik Vla d e jer mo ra mo da spro ve de mo ono {to je do go vo re no. Ali, ako je do go vor da ne ma ca ri ne za se ver Ko so va, on da ta ca ri na uop {te ni je tre ba lo da bu de na Ja ri wu, ne go ta mo gde po ~i we ca ri na. Na to me tre ba in si sti ra ti na pot pu no dru ga ~i ji na ~in – re kao je Ni ko li}.

PO ^A SNI PRED SED NIK DS-a I BIV [I PRED SED NIK SR BI JE BO RIS TA DI] O PLAT FOR MI ZA KiM

Na ta su iz me |u Ko {tu ni ce i Da ~i }a

– Ka k o }e iz g le d a t i dr ` av n a plat for ma za Ko so vo i Me to hi ju tek }e mo vi de ti jer po sto je zah te vi za we nu iz me nu ko ji vo de u di ja men tral nim prav ci ma. Zah te vi li de ra DSS-a Vo ji sla va Ko {tu ni ce i pre mi j e r a Ivi c e Da ~ i } a ve z a n i za plat for mu ce pa ju ovaj do ku ment na dva de la i ~i ne ga pot pu no raz li ~i tim, a mo ja su ge sti ja svim ana li ti ~a ri ma, po li ti ~a ri ma je da sa da bu du kraj we uz dr à ni i da vi di mo ka ko }e plat for ma iz gle da ti ka da se do vr {i po li ti~ ki di ja log o woj, od no sno da li }e uop {te ima ti ne ki iz gled, bi ti odr ì va i pri me wi va – iz j a v io je za „Dnev n ik” po ~ a s ni pred sed nik DS-a i biv {i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}. On uka zu je na to da se s plat for mom pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni k o l i } a za KiM ni j e iz g u b i l a ide ja po li ti ke ko ju je vo dio kao {ef dr à ve „i Eu i Ko so vo i Me to hi ja”, ve} je sa da {wi vrh ze mqe na sta vqa. – Ta po li ti ka je u osno vi, ali da li }e bi ti odr ì va i na kon ove plat for me ko ja se spre ma, vi de }e -

mo, a za vi si od pri hva tqi vo sti Ko {tu ni ~i nog zah te va da Ko so vo bu de de fi ni sa no kao su {tin ska auto no mi ja unu tar Re pu bli ke Sr bi je, {to nas prak t i~ n o vo d i za l e | i v a w u kon flik ta na KiM i pre ba cu je te ret re {e wa ko sov skog pi ta wa bu du }im ge ne ra ci ja ma. To se sve ~i ni s na me rom da Sr bi ja ni ka da ne po sta ne ~la ni ca EU ve} ne kog dru gog za mi {qe nog po li ti~ kog sa ve za. Ako se to de si, on da ova po li ti ka „EU i KiM” ne }e bi ti odr ì va. Tre ba sa ~e ka ti vre me i vi de ti da li je isti na ono {to ka ù iz ka bi ne ta pred sed ni ka Ni ko li }a, a oko Ko {tu ni ce ka ù da }e do tih pro me na do }i. S dru ge stra ne, tre ba vi de ti i {ta u stva ri Ivi ca Da ~i} ho }e, i da li }e we go vi zah te vi za pro me nu plat for me u~i ni ti do ku ment odr ì vi jim. Tu je pre sve ga stav o to me da je ono {to je do go vo re no u teh ni~ kom di ja lo gu prak ti~ no pod lo `no re vi zi ji, po sli ci plat for me ko ju je iz neo pred sed nik Ni ko li}. Za to i ka èm tre ba sa ~e ka ti vre me – oce wu je Ta di}. D. Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA Paj to nov ska mr tva tr ka Pot pred sed nik voj vo |an ske vla de Go ran Je {i} (DS) po ru ~u je s laj ne: „Sa da ka da ima mo plat for mu jo{ da spre mi mo Vu li na za put i eto re {e wa pro ble ma Ko so va! Do du {e mo ram pri zna ti i ’na{’ kon cept ’i Ko so vo i EU’ je je dan od po li ti~ ki naj sme {ni jih u po sled we vre me! Mr tva tr ka! Monty Python...„

Si gur na ku }a Ve ro va li ili ne, ali ima i onih ko ji su se u`e le li Sr bi je. Pi-ar pred se da va ju }eg Ge ne ral noj skup {ti ni UN, ana li ti ~ar Ni ko la Jo va no vi} za mo lio je „tvi te ra {e”: „Je l’ pa da sneg, je l’ hlad no u srp skoj pre sto ni ci? Ako je ne ko do kon, nek na pra vi ko ju sli ku me ni za du {u...„ Od go va ra mu we gov {ef li~ no, ka ko ga po pu lar no zo vu „pred sed nik sve ta”, Vuk Je re mi}: „Ja mo gu da ti u po ne de qak po {a qem ne ku sli ku iz Be o gra da, svra }am na pu tu za Ki nu. A ako si mi slio na Pri zren – to do go di ne!„ Jo va no vi} pre ci zi ra: „Da sam mi slio na Pri zren, re kao bih srp ski Ca ri grad, bre :)„

U pre pi sku se ukqu ~io i LDP-ovac Bo jan \u ri}: „A {ta pred sed ni ka sve ta spre ~a va da od mah ode u Pri zren, za {to ~e ka ’do go di ne’? Ako mu je fr ka da ide u Pri zren, mo `e bar da svra ti do svog rad nog me sta u Skup {ti ni, tu je to plo i si gur no„. \u ri} pi ta Je re mi }a i ovo: „Ko me ide pa u {al ovog me se ca, ho bi ti ma?„

Ni vra ~a re ne po ma ù Mo nah Ta dej je osta lim „tvi te ra {i ma„ pre po ru ~io da pra te li de ra SPO-a Vu ka Dra {ko vi }a: „Za Va {a kwi èv na de la #ff i iz to ga raz lo ga Vas i pra tim“. Vuk od go va ra: „Pra tim i ja Vas, mno ge su Vam re ~i hri sto li ke„. Pi ta ga mo nah Ta dej: „Ima li na de za na{ na rod po Va {em mi {qe wu?„ A Vuk }e iskre no: „Te {ko je po mo }i bo le snom ko ji ve ru je vra ~a ra ma, a pre zi re le ka re i be ì od wih„.

Ko me tre ba re fe rat? Na pred wak Bo jan Mar ja no vi} po hva lio se na laj ni: „Is pred Grad ske ku }e u

No vom Sa du ve} se kre nu lo s bo `i} nono vo go di {wim pro gra mom :-)„ „Tvi te ra {i ca„ ko ja se pot pi su je kao @ANajmilija pita: „Nego, jeste podneli referat DS-u koliko je novaca ostalo, pa da se udeli sirotiwi??„ Marjanovi} }e na to: „Mi referat podnosimo samo gra|anima Novog Sada. DS-u nikad nismo, niti }emo„. „Vidim da su pitali/tra`ili. A kada se podnosi referat gra|anima?„, pita se Najmilija.

najvi{e volim ove {to `ure u Evropsku uniju pa ih kroz grad voze 120 na sat pod rotacionim svetlima!“

Poslani~ki s nogu

Ko je dosadan?!

Gde su pare?

Savetnica PSS-a za medije Blagica Kosti} otkriva: „Od svih politi~ara,

Funkcionerka SNS-a i narodna poslanica Maja Gojkovi} podelila je vest sa svojim fanovima: „Ka`em vam, moja mama genije” Za svoj ro|endan napravila tortu i odnela deci u Svrati{tu„.

^ak su i novinarima koji su na sve navikli, dosadila svakodnevna saop{tewa na{ih politi~ara. Poznata TV-novinarka @aklina Tatalovi} ju~e je „do{apnula„ svojim fanovima na lajni: „Dr`avni vrh postaje dosadan„.

Jo{ nije stigao odgovor na pitawe koje stranke su dobijale pare od srpskih bogata{a. Funkcioner PRS-a Orhan Draga{ navodi na lajni: „Mi{kovi}, Rankovi}, Beko, Gruji}, Kosti}... Niko od wih nije finansirao velike stranke, neeee.. Svi su finansirali Pokret radnika i seqaka!“ A {ef PRS-a Zoran Dragi{i} dodaje: „Jo{ razmi{qamo kako da potro{imo tolike pare...„

@urba ka EU

Mama-genije

Neznawe (ni)je spas

Poslanik SPS-a Dejan Radenkovi} razvejao je ju~e iluzije da se poslanici samo goste u skup{tinskom restoranu: „Lepo vreme u Petrovcu na Mlavi. Poslani~ki topli obrok s nogu :)„

Poverenik za informacije Rodoqub [abi} poru~uje s „Tvitera“, povodom vesti da su podnete prijave protiv 25 gradona~elnika: „Neznawe je mo`da ’obja{wewe’, ali nikako ne i opravdawe za neizvr{avawe obaveza...” S. St.

politika

dnevnik

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA FI NAN SI JE ZO RAN RA DO MAN

Prihvatqivi amandmani Vlade na zakon o razvojnom fondu APV Po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zo ran Ra do man iz ja vio je da su za Voj vo di nu pri hva tqi vi amand ma ni ko je su na za kon ski pred log o raz v oj n om fon d u APV upu ti li Vla da Sr bi je i po sla nik Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je. Ra do man je „Dnev ni ku” ka zao i da }e se Vla da Voj vo di ne na da na {woj sed ni ci i for mal no iz ja sni ti o tim, ali i osta lim amand ma ni ma ko je su na za kon ski pred log po kra jin skog par la men ta upu ti le dru ge po sla ni~ ke gru pe u Skup {ti ni Sr bi je. – O svim amand ma ni ma iz ja sni }e se Vla da Voj vo di ne, a mo gu }e i po kra jin ski par la ment na sed ni ci u pe tak, uko li ko to bu de mo gu }e u od no su na di na mi ku ras pra ve u re pu bli~ kom par la men tu – re kao je on. – U sva kom slu ~a ju, na {e sta vo ve o svim amand ma ni ma iz ne }e i ovla {}e ni pred stav ni ci Skup {ti ne Voj vo di ne ko ja je pred la ga~ ovog za ko na. Skup {ti na Voj vo di ne, pod se ti mo, ovla sti la je svog pred sed ni ka I{tva na Pa sto ra i po kra jin skog se kre ta ra za fi nan si je Zo ra na Ra do ma na da u

re p u b li~ k om par l a m en t u obra zla `u ovu za kon sku ini ci ja ti vu i od lu ~u ju o even tu al nim amand ma ni ma.

Ova za kon ska ini ci ja ti v a Skup { ti n e APV usle di la je na kon spo ra zu ma Po kra jin ske i Re pu bli~ ke vla de o re {a va wu sta t u s a Raz v oj n e ban k e Voj vo di ne, a po ko jem bi deo we ne ak ti ve i de po zi ta pre u ze la dru ga ban ka, a deo no vi po kra jin ski raz voj n i fond. Na k on tog spo r a z u m a po k ra j in s ka ad mi ni stra ci ja od u sta la je od pret hod ne od lu ke da u|e u do k a p i t a l i z a c i j u RBV-a emi to va wem du go ro~ nih har ti ja od vred no sti. Za kon ski pred log o raz voj nom fon du u Skup {ti ni Voj vo di ne usvo jen je 15. de cem bra i pre kju ~e je sta vqen na dnev ni red Skup {ti ne Sr bi je po hit nom po stup ku.

Vla da Voj vo di ne }e se na da na {woj sed ni ci i for mal no iz ja sni ti o svim amand ma ni ma ko je su na za kon ski pred log po kra jin skog par la men ta upu }e ni u Skup {ti ni Sr bi je Ra do man o~e ku je da }e ras pra va o tom ak tu u re pu bli~ kom par la men tu po ~e ti da nas.

Po pred lo `e nom za ko nu, raz voj ni fond se osni va za jed ni~ kim vla sni~ kim u~e {}em Po -

kra ji ne i Re pu bli ke, kao dru {tvo s ogra ni ~e nom od go vor no {}u. Osnov ni ka pi tal je ulog od de set mi li o na di na ra, u ko jem Po kra ji na u~e stvu je sa 78,11 od sto, a Re pu bli ka s 21,89. Vla da Sr bi je amand ma ni ma je za tra ì la iz me nu pred lo è ne od red be po ko joj se no vac za oba vqa we po slo va raz voj nog fon da mo è obe ze be |i va ti i iz bu xe ta oba osni va ~a, pred la ù }i da se taj no vac obez be |u je sa mo iz po kra jin skog bu xe ta, uz obra zlo è we da je ciq osni va wa fon da re a li za ci ja pro je ka ta na te ri to ri ji Po kra ji ne. Ta ko |e, Re pu bli~ ka vla da pred lo ì la je i da se no vac ko ji se pre no si raz voj nom fon du, a ko ji se ne pla si ra do kra ja bu xet ske go di ne, vra }a u bu xet APV, ili ga fond mo è pla si ra ti u na red noj go di ni na osno vu po seb nog ak ta Vla de APV. Amand m a n om po s la n i k a PUPS-a Mo m e ô l a k o v i } a pred la è se da raz voj ni fond APV uz re a li za ci ju pro je ka ta u obla sti ma pri vre de, po qo pri v re d e, ma l ih i sred w ih pred u z e } a, pod s ti c a w a za p o {a qa va wa iz vo za i dru gih – uvr ste i pro gra me i pro jek te pod sti ca wa so ci jal nog pred u- zet ni {tva. B. D. Sa vi}

Transparentnost: Ispitati zakonitost finansirawa stranaka Ne vla di na or ga ni za ci ja „Tran spa rent nost Sr bi ja” sa op {ti la je ju ~e da bi, u slu ~a ju da su op tu `be po li ci je pro tiv ~el ni ka „Za jed no za [u ma di ju” o „pri sva ja wu 185.000 evra stra na~ kog nov ca“ ta~ ne, to mo glo zna ~i ti da se ceo go di {wi bu xet stran ke pre lio ne le gal no u pri vat ne xe po ve ili da su po sto ja li zna ~aj ni ne pri ja vqe ni pri ho di. Uko li ko je ne ka od te dve mo gu} no sti isti ni ta, ta is tra ga bi bi la ve o ma zna ~aj na i za pi ta we kon tro le za ko ni to sti fi nan si ra wa stra na ka i o pri ku pqe nim in for ma ci ja ma bi tre ba lo oba ve sti ti Agen ci ju za bor bu pro tiv ko rup ci je, ko ja je za du `e na za kon tro lu ta~ no sti i pot pu no sti iz ve {ta ja o tro {ko vi ma kam pa we, na vo di se u sa op {te wu. Is tra `ni or ga ni na naj bo qi na ~in }e oda gna ti sum we u po li ti~ ku mo ti vi sa nost hap {e wa uko li ko rad we ko je se sta vqa ju na te ret od go vor nim li ci ma u ZZ[ bu du pred met is pi ti va wa i

u dru gim po li ti~ kim or ga ni za ci ja ma, na ro ~i to oni ma ko je ras po la `u znat no ve }im bu xet skim sred stvi ma i sred stvi ma pri vat nih do na to ra, oce wu je „Tran spa rent nost Sr bi ja„. U krat kom po li cij skom sa op {te wu o hap {e wu po je di nih ru ko vo di la ca ZZ[-a na ve de no je da su dvo ji ca osum wi ~e nih „o{te ti li tu stran ku za oko 185.000 evra”. „Po {to jav nost na osno vu to ga ne mo `e ste }i pot pu nu sli ku o to me {ta se do go di lo, neo p hod no bi bi lo da ti do dat na ob ja {we wa za tu op tu `bu na na ~in ko ji ne }e ome ta ti da qu is tra gu”, sma tra „Tran spa rent nost Sr bi ja„. U sa op {te wu se na po mi we da je stran ka ZZ[, po go di {wem fi nan sij skom iz ve {ta ju za 2011. go di nu, to kom te go di ne ras po la ga la s ukup no 13.657.000 di na ra i ima la je pri bli `no to li ko pri ja vqe nih tro {ko va. „Tran spa rent nost Sr bi ja„ na po mi we da se, s ob zi rom na po -

rast bu xet skih iz dva ja wa za stran ke, mo `e o~e ki va ti da je ZZ[ to kom te ku }e go di ne mo gla ima ti na ras po la ga wu oko 20 mi li o na di na ra le gal nih pri ho da za fi nan si ra we re dov nog ra da, dok je za iz bor nu kam pa wu u ~e ti ri {u ma dij ska gra da pri ku pi la

ukup no oko 5,2 mi li o na di na ra. „S dru ge stra ne, su ma ko ju je fi nan sij ski ru ko vo di lac stran ke po po li cij skim na vo di ma pri svo jio, vred na je oko 20,9 mi li o na di na ra”, na ve de no je u sa op {te wu or ga ni za ci je „Tran spa rent nost Sr bi ja„.

REKLI SU

Stefanovi}: Idemo ulevo

Ko{tunica: Nije bilo re~i o Beogradu

Stevanovi}: Iza svega stoji Nikoli}ev sin

No vi {ef po sla ni~ ke gru pe De mo krat ske stran ke u Skup {ti ne Sr bi je Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e za Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne da su de mo kra te du go, to kom svo je isto ri je, ide o lo {ki lu ta le, da su ~e sto ima le avan tu re „ude sno”, ali da ni ka da ni su i{le su vi {e ule vo, no da su sa da stran ka ko ja je de fi ni tiv no pro na {la svo ju so ci jal de mo krat sku ori jen ta ci ju i kre nu la ule vo. Ste fa no vi} je, go stu ju }i u emi si ji „Je dan na je dan”, na ja vio pred sta vqa we pla na i pro gra ma stran ke ko ji }e po ka za ti „bri gu za obi~ nog ~o ve ka, za po sle ne i ne za po sle ne gra |a ne, i sve one ko ji su ugro `e ni. – Stran ka je na sta la u te {kom vre me nu, od di si de na ta ko ji su se pro ti vi li ko mu ni zmu, i zbog to ga smo vr lo mno go i du go lu ta li – re kao je Ste fa no vi}.

Ko men ta ri {u }i mo gu} nost sme ne vla sti u Be o gra du, pred sed nik DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca je re kao da bi ona bi la lo gi~ na, „s ob zi rom na to da je Be o grad u Sr bi ji”, ali je do dao da we go va stran ka ni je u~e stvo va la ni u ka kvim raz go vo ri ma o for mi ra wu no ve ve }i ne u glav nom gra du, iako je sprem na da pre u zme deo od go vor no sti uko li ko bu de no ve vla sti. Na pi ta we da li je bi lo raz go va ra na tu te mu, Ko {tu ni ca je od go vo rio od re~ no – „Ne, ni je bi lo, mi u tom raz go vo ri ma ni smo u~e stvo va li”. Na pi ta we da li o~e ku je re pu bli~ ke iz bo re u 2013. go di ni, li der DSS-a je od go vo rio da je to pi ta we pri me re ni je po sta vi ti oni ma ko ji su na vla sti. – Si gur no je da }e }e 2013. bi ti pu na iza zo va – u 2013. go di ni mo `e nas sa ~e ka ti je dan ta kav iza zov ka kav su iz bo ri, ali je sa da su vi {e tih pi ta wa i ne do u mi ca da bi se mo glo ja sno ka za ti ili pred vi de ti {ta }e bi ti – re kao je on.

Gra do na ~el nik Kra gu jev ca i li der stran ke „Za jed no za [u ma di ju„ Ve ro qub Ste va no vi} tvr di da hap {e we funk ci o ne ra we go ve stran ke ima po li ti~ ku po za di nu, od no sno da se raz log kri je u `e qi na pred wa ka da pro me ne vlast u Kra gu jev cu. – Hap {e wa ko ja su spro ve de na u Kra gu jev cu o~i gled no go vo re da na taj na ~in, na si lu, ne ko ho }e da sru {i grad sku vlast. Pred sed ni ku To mi sla vu Ni ko li }u ve ru jem, ali sum wa mo da iza sve ga sto ji Grad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke, ~i ji je pred sed nik Ra do mir Ni ko li}, we gov sin. On je li~ no od veo sa da {weg na ~el ni ka MUP-a kod Alek san dra Vu ~i }a na ne ki do go vor – re kao je Ste va no vi} za „Blic”. On tvr di i da u Sr bi ji „sva ko iz po li ci je sva ko ga dr `i u {a ci” i da za to ne ma re a go va wa na wi ho ve pri ja ve o pri slu {ki va wu i o ko rup ci ji u po li ci ji, kao i da za to ni ko ni je re a go vao na sni mak o pre mla }i va wu ~la na stran ke.

sreda26.decembar2012.

STU PIO NA SNA GU ZA KON O JAV NIM PRED U ZE ]I MA

U junu konkursi za direktore javnih preduze}a Za kon o jav nim pred u ze }i ma, po ko jem }e se ~el ni ci tih pred u ze }a ubu du }e bi ra ti na jav nim kon kur si ma, stu pio je ju ~e na sna gu, a mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi} na ja vi la je da }e kon kur si za iz bor di rek to ra bi ti ras pi sa ni u ju nu. Ona je re kla da }e svi no vo po sta vqe ni di rek to ri i vr {i o ci du `no sti di rek to ra jav -

sme da bu de li~ no, a ako bu de tre ba lo, svi po da ci }e bi ti upu }e ni i Tu `i la {tvu. No vi za kon, ka ko je ra ni je iz ja vio mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki}, omo gu }i }e da dr `a va iza |e iz jav nih pred u ze }a. Tim za ko nom uki nu ti su uprav ni od bo ri, a ubu du }e }e po sto ja ti sa mo nad zor ni od bo ri. Su {tin -

Iz bor Ba ja to vi }a je ko a li ci o ni spo ra zum Go vo re }i o po nov nom ime no va wu Du {a na Ba ja to vi }a za ge ne ral nog di rek to ra „Sr bi ja ga sa„, mi ni star ka Mi haj lo vi}, ko ja je ra ni je ima la pri med be na ra ~un ra da tog jav nog pred u ze }a, is ta kla je da je Ba ja to vi }a na tu funk ci ju ime no va la Vla da Sr bi je. – Iz bor Ba ja to vi }a za di rek to ra „Sr bi ja ga sa„ je ko a li ci o ni spo ra zum i od lu ka SPS-a je da je on bu de wi hov pred log za ge ne ral nog di rek to ra tog pred u ze }a – pre ci zi ra la je mi ni star ka. Ona je iz ra zi la o~e ki va we da }e na sle de }im iz bo ri ma SNS bi ti mno go ja ~a par ti ja ne go sa da i da }e do mi nant ni je uti ca ti na to ka ko }e se upra vqa ti jav nim pred u ze }i ma. nih pred u ze }a mo ra ti da u~e stvu ju na kon kur su. – Za kon o jav nim pred u ze }i ma }e da se pri me wu je, u ju nu }e svi bi ti na kon kur su – re kla je mi ni star ka go stu ju }i na Te le vi zi ji B92, i po zva la sve za in te re so va ne kan di da te da se pri pre me za taj kon kurs. – Mi ni star stvo ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te `i vot ne sre di ne ima tim za bor bu pro tiv kri mi na la i ko rup ci je i u to ku je is tra ga u jav nim pred u ze }i ma iz obla sti ener ge ti ke i za {ti te `i vot ne sre di ne – re kla je Zo ra na Mi haj lo vi}, i na ja vi la da }e usko ro bi ti pred sta vqe ni re zul ta ti te is tra ge u ko joj ni {ta ne

ska iz me na u od no su na do sa da {wa re {e wa je ste uvo |e we oba ve znog jav nog kon kur sa na osno vu ko jeg }e se ime no va ti di rek tor, kao i uslo va ko je kan di dat mo ra da is pu wa va. Me |u wi ma je i da bu du }i di rek tor ne mo `e bi ti ~lan ni jed ne po li ti~ ke stran ke, od no sno da mu je od re |e no mi ro va we u vr {e wu funk ci je u or ga nu po li ti~ ke stran ke. To kom skup {tin ske ras pra ve po sla ni ci vla da ju }e ve }i ne is ti ca li su da je za kon ogro man ko rak ka de par ti za ci ji, dok je iz opo zi ci je po ru ~i va no da on ne nu di do voq no pro me na i da }e na ma la vra ta bi ti uve de na pri va ti za ci ja tih pred u ze }a.

Zrewanin: Va{ podneo àlbu i najavio krivi~ne prijave Pot pred sed nik Grad skog od bo ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne u Zre wa ni nu Ti bor Va{ pod neo je àl bu Uprav nom su du zbog od u zi ma wa od bor ni~ kog man da ta u Skup {ti ni gra da i na ja vio kri vi~ ne pri ja ve pro tiv nad le `nih po je di na ca zbog zlo u- po tre be slu è be nog po lo à ja, sa op {te no je ju ~e iz Grad skog od bo ra LSV-a. Va{ je o do ga |a ji ma na sed ni ci Skup {ti ne gra da Zre wa ni na oba ve stio OEBS i na veo da su na sed ni ci Skup {ti ne 21. de cem bra po vre |e na i we go va ma win ska pra va zbog to ga {to, ka da je uzeo re~, ni je bi lo obez be |e no pre vo |e we s ma |ar skog je zi ka na srp ski. U gra du Zre wa ni nu, u rav no prav noj slu `be noj upo tre bi su srp ski, ma |ar ski, slo va~ ki i ru mun ski je zik. Od bor ni~ ka ve }i na vla da ju }e ko a li ci je, oku pqe ne oko ko a li ci je SNS–SPS-a, od u ze la je

man da te od bor ni ci ma opo zi ci je Va {u i Go ra nu Ka u ri }u (DS) na pred log Man dat ne ko mi si je i na osno vu mi {qe wa Mi ni star stva re gi o nal nog raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve. Iz tog mi ni star stva sti glo je oba ve {te we da, po Za ko nu o dr àv noj upra vi, ni je mo gu }e isto vre me no pri ma ti funk ci o ner sku na dok na du i od bor ni~ ki do da tak, {to su, od 6. ju la, ~i ni li biv {i ~lan Grad skog ve }a Va{, i biv {i za me nik gra do na ~el ni ka Ka u ri}. @al bu Uprav nom su du i tu `be pro tiv od go vor nih slu `be nih li ca zbog od u zi ma wa od bor ni~ kog man da ta ra ni je je naj vio i pot pred sed nik Grad skog od bo ra DS-a Ka u ri}. Ka u ri} je od u zi ma we man da ta na zvao uvo |e wem dik ta tu re jer je po za ko nu od bor nik vla snik man da ta. On je ta ko |e na veo da je 27. no vem bra na pi sar ni ci pre dao zah tev da è li da za dr ì od bor ni~ ki man dat.

SNS demantuje da stoji iza hap{ewa u Kragujevcu Srp ska na pred na stran ka na zva la je no tor nim la `i ma tvrd we da iza hap {e wa ~el ni ka or ga ni za ci je „Za jed no za Kra gu je vac„ u tom gra du sto ji bi lo ko od „na pred wa ka” pa ni pred sed nik Iz vr {nog od bo ra SNS-a Ra do mir Ni ko li}. „U po za di ni de {a va wa u Kra gu jev cu sto ji is kqu ~i vo za kon, a ne bi lo ~i ja po je di na~ na vo qa ili, ne daj bo `e, usko stra na~ ki in te res”, na vo di se u sa op {te wu SNS-a ob ja vqe nom na kon op tu `bi gra do na ~el ni ka Kra gu jev ca i li de ra „Za jed no za [u ma di ju„ Ve ro qu ba Ste va no vi }a. Na pred wa ci su oce ni li da, ako se ne ko me ne svi |a ono {to pro is ti ~e iz slo va za ko na, upu ti ini ci ja ti vu da se za kon pro me ni ili, ako mu vi {e od go va ra, „ini ci ja ti vu za pro me nu vla sti u Sr bi ji”.

„Srp ska na pred na stran ka sta vqa do zna wa gra |a ni ma i Kra gu jev ca, a i ce le Sr bi je, da ve} du `e ima mo po nu du da u~e stvu je mo u lo kal noj vla sti u Kra gu jev cu. Za to je, iz me |u osta log, no tor na la` da iza de {a va wa u ovom gra du sto ji bi lo ko od srp skih na pred wa ka”, na vo di se. SNS je do dao da „ni je gla dan vla sti” i da se we go vi ~la no vi „ni su ro di li u fo te qa ma” ni ti su „bes kom pro mi sno hi ta li za pri vi le gi ja ma”. „Da je ta ko, Srp ska na pred na stran ka bi odav no ~i ni la vlast u Be o- gra du... Ako ne ko ima pro blem sa srp skim na pred wa ci ma, mi smo u sva kom tre nut ku sprem ni za to da na{ rad i po {te we gra |a ni po no vo oce ne na iz bo ri ma”, na vo di se u sa op {te wu.

ekonomija

sreda26.decembar2012.

dnevnik

VLA DA OD 1. JA NU A RA OBA RA CA RI NE, ALI UVO DI NO VE PROPISE DA BI ZA [TI TI LA DO MA ]U PRO IZ VOD WU

Spe ci jal ne da `bi ne za u sta vqa ju uvoz me sa, mle ka, ja ja... Od 1. ja nu a ra 2013. go di ne po ste pe no }e se sma wi va ti da `bi ne na uvoz od re |e nih po qo pri vred nih i pre hram be nih pro iz vo da iz EU, a po mo} ni ca mi ni stra po qo pri vre de Mi lan ka Da vi do vi} na gla si la je da je Vla da Sr bi je ju ~e, ra di za {ti te do ma }eg agra ra, od re di la pro iz vo de na ko je }e se ipak pla }a ti po seb ne da `bi ne pri uvo zu. – Od lu kom o od re |i va wu pro iz vo da za ko je se pla }a po seb na uvo zna da `bi na u 453 ta rif ne li ni je ob u hva }e ni su ra zni pro iz vo di, me |u ko ji ma su sve vr ste me sa, ko ba si ce, mle ko, jo gurt, ma slac, mar ga rin, sve vr ste si re va, `i vin ska ja ja i krom pir – re kla je Mi lan ka Da vi do vi}. – Na spi sku su i raz ne vr ste sve `eg i smr znu tog po vr }a, za tim gro `|e, ja bu ke, kaj si je, {qi ve i dru go vo }e,

pri pre mqe ni i kon zer vi sa ni pro iz vo di od me sa, {e }e ra, su pe, ~or be, ra ki ja, al ko hol na pi }a, du van... Ona je ka za la da iz nos po seb ne da `bi ne za vi si od vr ste pro iz vo da – na pri mer, naj ni `i iz nos je di nar po ko ma du za sve `a

ca ri na u skla du je s pro pi si ma ko ji va `e za na pla }i va we ca ri na i pred sta vqa deo uvo zne za {ti te u obla sti po qo pri vre de. – Od lu ka je spe ci fi~ na jer se ne pro pi su je za in du strij ske pro iz vo de, ve} sa mo za po qo pri vred ne i pre hram be ne pro -

Po seb ne da `bi ne za vi si od vr ste pro iz vo da – na pri mer, naj ni `i iz nos je di nar po ko ma du za sve `a ja ja, a naj vi {i je 80 di na ra po ki lo gra mu za sve vr ste si re va ja ja, a naj vi {i je 80 di na ra po ki lo gra mu za sve vr ste si re va. Po ja sni la je da }e se sve po seb ne da `bi ne na pla }i va ti pri li kom ca ri we wa i da to mo gu bi ti pre lev ma ni i spe ci fi~ ne ca ri ne. Od lu ka o od re |i va wu pro iz vo da na ko je se pla }a po seb na

iz vo de i do no si se na kra ju go di ne, a stu pa na sna gu od 1. ja nu a ra na red ne – re kla je Mi lan ka Da vi do vi},. Za {tit ne ca ri ne na uvoz po je di nih po qo pri vred nih pro iz vo da po sto ja }e, po Pre la znom tr go vin skom spo ra zu mu s EU, do 2014. go di ne, ali pro -

blem kon ku rent no sti srp skih pro iz vo da ni je ce na, ne go ma la pro duk tiv nost, oce nio je za „Dnev nik” sa vet nik pred sed ni ka Pri vred ne ko mo re Sr bi je Vo ji slav Stan ko vi}. Po vo dom Vla di ne od lu ke da od re di po qo pri vred ne pro iz vo de za ko je je pred vi |e na za {tit na ca ri na – pre lev man kod uvo za, Stan ko vi} je pod se tio na to da tran zi ci o ni pe riod, s po ste pe nim sma we wem tih ca ri na, tra je {est go di na, ali da ga Sr bi ja ni je do voq no is ko ri sti la da po dig ne kon ku rent nost. Po we mu, pro pu {te no je zna ~aj no vre me pa }e do ma }a po qo pri vre da bi ti op te re }e na iz u zet no ve li kom kon ku ren ci jom po qo pri vred nih pro iz vo da iz EU. – Ni smo na pra vi na ~in is ko ri sti li taj tran zi ci o ni pe riod jer me re agrar ne po li ti ke

ko je su uvo |e ne ni su do pri no si le po di za wu kon ku ret no sti, a tu se pre sve ga mi sli na pla }a we po hek ta ru – ka zao je taj stru~ wak PKS-a. Po Stan ko vi }u, sa mo ne po sred ni i in ve sti ci o ni pod sti ca ji do pri no se po di za wu kon -

GRA \A NI JO[ NE MO GU DA IZ RAV NA JU RA ^U NE S DR @A VOM

Ot pis po re skih du go va za peo za pa pi ro lo gi ju

GO RI VU PRO DU @EN VEK PRO DA JE

Di zel D-2 osta je do av gu sta

– Upo tre ba di ze la D-2 i bez o lov nog ben zi na od 95 ok ta na bi }e pro du è na do 31. ju la 2013. go di ne jer kod svih naft nih kom pa ni ja ko je po slu ju u Sr bi ji po sto je za li he tog go ri va ko je tre ba da bu du po tro {e ne – iz ja vio je ju ~e u Be o gra du po mo} nik mi ni stra ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te ì vot ne sre di ne Pe tar Sta no je vi}. Kao je dan od raz lo ga da upo tre ba tih de ri va ta bu de pro du è na dok ima za li ha kod svih di stri bu te ra u Sr bi ji, po mo} nik mi ni stra Sta no je vi} je u iz ja vi za Ta njug na veo i to {to je D-2 jef ti ni ji u pro se ku {est di na ra po li tru od evro di ze la, a BMB-95 oko 8,5 di na ra od evro pre mi jum be zi na, {to je zna ~aj no s ob zi rom na to da je 83 od sto po tro {a ~a u Sr bi ji do sa da ko ri sti lo ben zin BMB-95, a 31 od sto D-2. Po sle 31. ju la upo tre ba po me nu tih naft nih de ri va ta ko je je do mo der ni za ci je ra fi ne ri je u Pan ~e vu pro iz vo di la Naft na in du stri ja Sr bi je bi }e pot pu no uki nu ta. – Od 1. av gu sta bi }e na tr ì {te uve de no no vo go ri vo pod na zi vom di zel gas oil 01, ~i ja ce na bi tre ba lo da bu de u ni vou sa da {weg D2 – na ja vio je Sta no je vi}.

Pri vred ni ci ma i gra |a ni ma ko ji du gu ju po za ma {ne su me nov ca na ime za o sta lih po re skih oba ve za pao je ovih da na ka men sa sr ca. Ne dav no je usvo jen set re pu bli~ kih pro pi sa po ko ji ma ob ve zni ci ko ji po~ nu da iz mi ru ju oba ve ze do kra ja na red nog me se ca idu }e go di ne mo gu ra ~u na ti na zna ~aj ne olak {i ce i ot pi se. Oni ko ji bi da to ura de {to pre, mo ra }e ma lo da se str pe. U Re gi o nal ni cen tar Po re ske upra ve u No vom Sa du jo{ ni su sti gla teh ni~ ka uput stva o pri me ni pro pi sa, o~e ku ju ih do kra ja ove go di ne. Tek on da }e du `ni ci mo }i da po~ nu re gu li sa we no vih oba ve za i ot pi si va we sta rih. Mno gi }e se ta ko re {i ti vi {e god {we mo re. A ko li ko }e dr à va in ka si ra ti? Su de }i po spi sku naj ve }ih du `ni ka, na pr vi po gled – mno go. Pr vih hi qa du du gu je vi {e od ~e ti ri sto ti ne mi li jar di di na ra, ali ka da se i ot pis i du `ni ci sta ve pod lu pu, ni je sve ta ko ru ì ~a sto kao {to iz gle da, ni za du `ni ke a ni za dr à vu. [ta ko mo è kon kret no o~e ki va ti? Da bi ste kli pra vo na olak {i ce, ob ve zni ci su du `ni da iz mi re te ku }e oba ve ze po osno vu po re za ko je su do spe le pro {log me se ca, kao i one za ovaj i ja nu ar na red ne go di ne. Uko li ko to u~i ne, sti ~u pra vo na ot pis ka ma te i za mr za va we po re skog

Op {ti ne na po te zu? Do sta ob ve zni ka du gu je po pri li~ ne svo te nov ca po osno vu po re za na imo vi nu. Taj prez je kom plet no u nad le `no sti op {ti na i ot pis po tra ì va wa ko ji je re gu li san re pu bli~ kim pro pi si ma na wih se ne od no si. Uko li ko è le, op {ti na ri se mo gu pri kqu ~i ti ovoj re pu bli~ koj ak ci ji, ali }e nad le `ni na lo kal nom ni vou mo ra ti da do ne su po seb ne od lu ke. A to da li }e one bi ti ba{ kao re pu bli~ ko re {e we ili sli~ ne, za vi si }e od sva ke op {ti ne po seb no, od no sno od pro ce ne ko li ko bi im ta kav po tez mo gao na pu ni ti ka su. du ga. Za o sta li dug, taj na ko ji im se bri {e ka ma ta, mo }i }e da pla te od lo è no u 24 me se~ ne ra te. Oni ko ji iz mi re dug od jed nom ne }e vi {e ima ti oba ve za po osno vu za te zne ka ma te i du -

go va wa za zdrav stve no osi gu ra we. Pred u zet ni ci ma i ma lim i sred wim pred u ze }i ma, uko li ko i po sle ja nu a ra na sta ve da re dov no ser vi si ra ju po re ske oba ve ze, po sle go di nu da na bi }e ot -

pi sa na po lo vi na za te zne ka ma te, a na kon dve ce la su ma. Ve li ka pred u ze }a mo gu ra ~u na ti na kra }e ol ka {i ce. Na kon {est me se ci bri {e se po lo vi na ka ma te a na kon go di ne ce la, uz uslov da re dov no pla }a ju te ku }e oba ve ze. Svi ma ko ji pro pu ste kraj ja nu a ra sve osta je po sta rom. Ho }e li dr à va pro du ì ti ovaj rok jo{ ko ji me sec, vi de }e se. A {to se ti ~e re dov nog iz mi ri va wa oba ve ze onih naj ve }ih s top-li ste Po re ske upra ve Sr bi je, ko ja se ob ja vqu je kvar tal no, go to vo da mo è za bo ra vi ti. U pr vih hi qa du vi {e od po lo vi ne je onih ko ji ima ju sta tus bri sa nih ili im je od u zet po re ski iden ti fi ka ci o ni broj. Od 500 pred u ze }a naj ve }ih du `ni ka bri sa no je 125, u ste ~a ju je 189, a 77 je u re struk tu ri ra wu pa ne iz mi ru ju oba ve ze. Mo gu li pred u zet ni ci ma lo po mo }i? Te {ko: od 500 naj du `ni jih, 302 je bri sa no iz evi den ci je – zna ~i da su osta le sa mo oba ve ze a oni vi {e ne po sto je – a 71 je od u zet PIB. Tu su i ban ke ko je su odav no u ste ~a ju, s du gom od 80 mi li jar di di na ra. Od wih ne tre ba o~e ki va ti ni ù tu ban ku. Za to bi bi lo do bro da nad le `ni ka da pro |e ja nu ar sve du ko na~ nu ra ~u ni cu, vi de {ta je re pro gra mi ra no, {ta je za ot pis a {ta za pri nud nu na pla tu. D. Vu jo {e vi}

ku rent no sti, a Za kon o du go ro~ nom re {a va wu pro ble ma sub ven ci o ni sa wa i ru ral nom raz vo ju do pri ne }e obez be |i va wu kon ti nu i te ta, pred vi di vo sti i odr `i vo sti po qo pri vred ne pro iz vod we. S. G. IMA MO NAJ VE ]I SKOK CE NA OVE GO DI NE

Evrop ski re kor de ri po in fla ci ji Pred sed nik Sa ve ta gu ver ne ra NBS-a Ne boj {a Sa vi} re kao je da se o~e ku je da Sr bi ja ovu go di nu za vr {i s in fla ci jom od 13 po sto. On je go stu ju }i na RTS-u is ta kao da je Sr bi ja ze mqa s naj ve }om sto pom in fla ci je u Evro pi i da je to naj ve }i pro blem s ko jim mo ra mo da se su o ~i mo. Sa vi} je pod se tio na to da je osnov na ka rak te ri sti ka kre ta wa

na {e in fla ci je sko ko vi tost, od no sno ima mo u jed noj go di ni rast od 15 po sto, pa on da na gli pad. – U no vem bru je in fla ci ja bi la na ni vou od 11,9 po sto, a o~e ku je mo da }e do kra ja go di ne bi ti 13 pro ce na ta. Ten den ci ja ra sta }e se ve ro vat no na sta vi ti i u pr vom kvar ta lu na red ne go di ne – na gla sio je Sa vi}. Go vo re }i o kur su evra, on je na veo da }e na kra tak rok kurs bi ti sta bi lan, a na sred wi i dug rok sve }e za vi si ti od in fla ci je i iz vo za. – Mo ra mo ima ti u vi du da se kurs evra pri la go |a va ra zli ci in fla ci je iz me |u nas i Evro pe, a dru gi aspekt je rast iz vo za. U na red noj go di ni pre sud na stvar }e bi ti ono {ta }e se de si ti s „Fi ja tom„ i @e le za rom u Sme de re vu – za kqu ~io je Sa vi}.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

110,8178

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,0794

115,6802

110,4786

Australija

dolar

87,1278

88,9059

90,9507

86,8611

Kanada

dolar

84,6390

86,3663

88,3527

84,3799

Danska

kruna

14,8482

15,1512

15,4997

14,8027

kruna

14,9820

15,2878

15,6394

14,9362

[vedska

kruna

12,8349

13,0968

13,3980

12,7956

[vajcarska

franak

91,7062

93,5778

95,7301

91,4255

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

135,6067 84,0421

138,3742 85,7572

141,5568 87,7296

135,1916 83,7848

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 12. 2012. godine

Cena

Promet

BELEX 15 (509,67 -0,26)

Privredna banka, Beograd

18,95

113

59.225

Go{a monta`a, Velika Plana

16,46

2.399

4.798

AIK banka, Ni{

3,03

1.598

303.532

Albus, Novi Sad

15,69

118

11.830

NIS, Novi Sad

0,14

738

5.420.504

Progres, Beograd

12,00

10.360

Imlek, Beograd

1,77

3.155

1.654.526

5,18 Promena

447 Cena

35.340 Promet

Komercijalna banka, Beograd

-5,96

1.200

12.000

Energoprojekt holding, Beograd

Dunav Grocka, Grocka

-15,79

28.800

1,00

609

1.337.939

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Univerzal banka, Beograd

-10,28

1.004

3.013

0,00

449

4.116.537

Soja protein, Be~ej

-6,20

666

113.200

-6,20

666

113.200

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.795

205.105

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,12

1.663

8.315

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.620

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Alfa plam, Vrawe

-0,02

5.300

2.501.600

354.644

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

550

0,00

Tigar, Pirot

0,45

221

11.280

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Pet akcija s najve}im padom

Soja protein, Be~ej Norve{ka

Promena %

Komercijalna banka, Beograd Harder Digital Sova, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

-5,96

1.200

12.000

-3,33 Promena

870 Cena

36.540 Promet

NIS, Novi Sad

0,14

738

5.420.504

Alteh Srbija, Senta

0,00

310

2.722.730

Neoplanta, Novi Sad

2,48

496

Soja protein, Be~ej

-6,20

666

113.200

Sunce, Sombor

-1,56

3.150

63.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

dnevnik

ekOnOMiJA

sreda26.decembar2012.

ENER GEN TI ]E IPAK DO BI TI NO VE CE NE U GREJ NOJ SE ZO NI, I TO OD 1. JA NU A RA

NO VEM BAR SKA ZA RA DA PO RA SLA NA 42.395 DI NA RA

Plate u Srbiji 370 evra

Pro se~ na ne to za ra da is pla }e - }e ne su za po sle ni ma u Ko sje ri }u na u no vem bru u Sr bi ji iz no si – 67.458 di na ra, a naj ni è u Pri 42.395 di na ra i u od no su na onu is - bo ju – 19.614 di na ra, po ka za li su pla }e nu u ok to bru no mi nal no je po da ci RZS-a. U vr hu po vi si ni ve }a dva po sto, kao i re al no, ob ja - pla ta u no vem bru, po sle Ko sje ri vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti - }a, sle de be o grad ske op {ti ne sti ku. Sur ~in – 63.571 di nar, La za re vac Ra ~u na to u evri ma, pro se~ no – 63.332, Laj ko vac – 61.340 i Ko smo u no vem bru za ra di li ne {to sto lac – 59.497 di na ra. vi {e od 370 evra. Me |u op {ti na ma s naj ni ìm Pro se~ na no vem bar ska ne to za - pla ta ma su, osim Pri bo ja, i Kur ra da bi la je no mi nal no 10,5 po sto {u mli ja – 24.401 di nar, Be la Pa ve }a, a re al no 1,3 lan ka – 25.787, Ma od sto ma wa ne go u lo Cr ni }e – 26.062 Me|u op{tinama istom me se cu 2011. i Te me rin – 26.097 s najniìm platama di na ra. go di ne. U pe ri o du ja nu - je i Temerin, gde je Po sma tra no po ar–no vem bar pro de lat no sti ma, naj prose~na zarada se~ na ne to za ra da je ve }e pro se~ ne za 26.097 dinara no mi nal no bi la 9,1 ra de ima li su za po sto ve }a ne go u po sle ni u uslu istom pe ri o du la ne, a re al no 2,2. `nim de lat no sti ma u ru dar stvu Pro se~ na bru to za ra da u no - – 99.368 di na ra, a naj ma we za po vem bru iz no si 58.914 di na ra i u sle ni u pro iz vod wi osta lih sa o od no su na onu u ok to bru, no mi - bra }aj nih sred sta va – 15.381. nal no i re al no je ve }a dva po sto. Me |u oni ma s naj ni ìm za ra da No vem bar ska bru to za ra da bi - ma su i za po sle ni u ki ne ma to la je no mi nal no 10,7 po sto ve }a u graf skoj, te le vi zij skoj i mu zi~ od no su na isti me sec la ne, a re al - koj pro duk ci ji s 18.161 di na rom, no 1,1 od sto ma wa. pre ra di dr ve ta i pro iz vo da od Pro se~ na bru to za ra da is pla - dr ve ta, osim na me {ta ja – 21.987, }e na u pe ri o du ja nu ar–no vem bar za po sle ni u de lat no sti put ni~ no mi nal no je 9,1 po sto ve }a ne go kih agen ci ja, tur-ope ra to ra i u istom pe ri o du pro {le go di ne, a re zer va ci ja – 22.174 i u pro iz re al no 2,2. Naj vi {e pro se~ ne za - vod wi odev nih pred me ta – 22.337 ra de u no vem bru u Sr bi ji is pla - di na ra.

Gas u Vojvodini usred zime poskupquje deset posto Di le ma o to me da li }e gas od 1. ja nu a ra bi ti sku pqi vi {e ne ma jer je iz ve sno da }e po tro {a ~i u Voj vo di ni taj ener gent pla }a ti de set po sto vi {e ne go do sa da. Na i me, u DP „No vi Sad gas” je iz JP „Sr bi ja gas” sti gao do pis o po sku pqe wu ga sa, shod no od lu ci te kom pa ni je, od de set po sto, uz na po me nu da }e no ve ce ne va ì ti od pr vog da na sle de }e go di ne. Po in for ma ci ja ma ko je je ju ~e do bio „Dnev nik”, gas }e od No ve go di ne bi ti sku pqi i u Som bo ru i Zre wa ni nu, a sa svim je iz ve sno da }e se sli~ no de si ti i u ce loj Voj vo di ni, od no sno da su sli~ ni do pi si upu }e ni na adre se svih di stri bu te ra. Da kle, kub ni me tar pri rod nog ga sa bi }e sku pqi de set po sto, od no sno za pro ce nat ko ji je ge ne ral ni di rek tor JP „Sr bi ja gas„ Du{an Bajatovi} ne dav no na ja vio. Ko li ko }e on ko {ta ti ka da stig ne do po tro {a ~a te {ko je pre ci zno re }i jer se ce na ku bi ka raz li ku je od di stri bu te ra do di stri bu te ra, ali se mo è pret po sta vi ti da }e bi ti i me sta gde }e to bi ti go to vo 50 di na ra. Na i me, sa da {wa ce na kub nog me tra ga sa je, u pro se ku, oko 40 di na ra, a uz po s ku p qe w e od de s et po s to, ku bik }e ko {ta ti oko 44 di na ra, ali to ni je ce na ko ju pla }a po tro {a~. Na à lost, ona je vi {a i uve }a va se ne ko li ko di na ra jer se na ra ~un „ka ~e” jo{ ne ki tro {ko vi – po rez na do da tu vred nost, di stri bu tiv -

U DP „Novi Sad gas” je iz JP „Srbijagas” stigao dopis o poskupqewu gasa od deset posto, od Nove godine taj energent }e biti skupqi i u Somboru i Zrewaninu... na raz li ka... Tek kad se svi ti tro {ko vi ob ra ~u na ju, do bi ja se ko na~ ni ra ~un ko ji po tro {a~ pla }a. Zbog to ga su ce ne ku bi ka ga sa raz li ~i te, a naj po voq ni je su kod onih di stri bu te ra ko ji ima ju vi {e po tro {a ~a, kao {to su re ci mo JP „Sr bi ja gas” ili DP „No vi Sad gas”, dok je kod di stri bu te ra ko ji ima ju ma lo po tro {a ~a ce na vi {a te ve} sad u mno gim me sti ma u Voj vo di ni kub ni me tar pri rod nog ga sa ko {ta oko

45 di na ra. Bi lo ka ko bi lo, na ra ~u ni ma za po tro {wu ga sa u ja nu a ru ceh }e bi ti de set po sto vi {i te }e me se~ na po tro {wa od oko 300 ku bi ka ume sto do sa da {wih oko 13.000 di na ra, ko {ta ti oko 15.000, {to je za mno ge po tro {a ~e mno go. Uz to, tre ba re }i da }e po tro {a ~i, prak ti~ no tek u fe bru a ru, ka da im stig nu ra ~u ni, sa zna ti ko li ko }e ta~ no ko {ta ti ku bik jer ni di stri bu te ri jo{ ne zna ju ko li ka }e

ona bi ti. Na taj na ~in se kr {i za kon ska oba ve za o oba ve {ta va wu po tro {a ~a o pro me ni ce ne jer oni mo ra ju bi ti oba ve {te ni 15 da na pre ne go {to se po~ ne we na pri me na. U DP „No vi Sad gas” uka zu ju na to da su oni sve sni za kon ske oba ve ze o oba ve {ta va wu po tro {a ~a o po ve }a wu ce ne, ali ni su u mo gu} no sti da to ura de jer u ovom tre nut ku ne ma ju ele men te za for mi ra we no ve ce ne, te da }e je ob ja vi ti on da ka da im je do sta vi Agen ci ja za ener ge ti ku. I dok je po sku pqe we ku bi ka iz ve sno, mi ni star ka ener ge ti ke Zorana Mihajlovi} je iz ja vi la da pro me nu ce ne stru je i ga sa ne tre ba o~e ki va ti u ja nu a ru ve} u pr vom kvar ta lu sle de }e go di ne. Ona je is ta kla da je iz me di ja sa zna la da je JP „Sr bi ja gas” po slao svo jim ko ri sni ci ma oba ve {te we o po sku pqe wu ga sa u ja nu a ru, ali da se to, ipak, ne }e de si ti u pr vom me se cu sle de }e go di ne. Da li }e to, na bi lo ko ji na ~in, „uko ~i ti” pri me nu no ve ce ne, vi de }e se, a mo gu }e je i da je stvar u raz li ~i tom tu ma ~e wu pr vog kvar ta la, ko ji po ~i we 1. ja nu a ra i tra je do kra ja mar ta. Da li se JP „Sr bi ja gas” uhva tio za tu ma ~e we da je mo gu }e po ve }a ti ce nu pr vog da na pr vog kvar ta la a mi ni star ka da pr vi kvar tal tra je do po sled weg da na mar ta, te da je do ta da mo gu }e po ve }a ti ce nu? D. Mla |e no vi}

POQOPRivRedA

sreda26.decembar2012.

PRI ZNA WE KOM PA NI JI JTI

Na {i Ja pan ci iz vo ze i ci ga re te i du van Kompanija Japan tobako interne{enel (JTI) u ovoj godini }e iz Srbije ostvariti izvoz cigareta i duvana vredan 35,5 miliona dolara, {to je oko 60 posto vi{e nego u 2011. godini. JTI iz fabrike u Senti izvozi cigarete na tr`i{te Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Albanije, Makedonije i Crne

– Kao prvi i najve}i japanski investitor, kompanija JTI je u Srbiju do{la s dugoro~nim ciqem da raste i {iri poslovawe na regionalnom i lokalnom nivou – izjavio je direktor korporativnih poslova i komunikacija JTI-ja Goran Pekez. – Uvereni smo u to da }emo nastaviti da razvijamo na{u

dnevnik

PO PIS PO QO PRI VRE DE I DO GO DI NE

Ga zdin stvo ni je od ma klo od tri hek ta ra Popis poqoprivrede, koji je po prvobitnom planu trebalo da se zavr{i do polovine decembra, bi}e produ`en i na narednu godinu. Popisne komisije }e u slede}oj fazi proveravati prikupqene podatke. Srpsko selo nije mnogo `ivnulo u odnosu na popis stanovni{tva ra|en pre deset godina. Podaci iz upitnika, koji je u potpunosti uskla|en s regulativom Evropske unije, govore da broj gazdinstava, kako je u emisiji „Brazde„ rekao zamenik direktora Republi~kog zavoda za statistiku Miladin Kova~evi}, nije bitno promewen. Srpskom seqa-

ku je na raspolagawu oko 3,362 miliona hektara, a samo na podru~ju Vojvodine 1,594 milion, dok je prose~ni posed u individualnim gazdinstvima do tri hektara. U ovoj strate{koj akciji, va`noj za budu}nost srpske poqoprivrede ali i za kori{}ewe benefita iz fondova Evropske unije, nagla{en je zna~aj evidentirawa – svakog pedqa zemqe, grla stoke i svih poqoprivrednih ma{ina. Kova~evi} je istakao da }e svi podaci prikupqeni u popisu slu`iti iskqu~ivo kao statisti~ka informacija, te nema mesta sumwi da }e poqoprivred-

nici na bilo koji na~in biti o{te}eni. – Popis poqoprivrede, organizovan od 1. oktobra do 15. decembra ove godine, u op{tini Kikinda ura|en je uspe{no – potvrdio je predsednik popisne komisije Branko Quboja. – U popisu su u~estvovala tri republi~ka i 11 op{tinskih inspektora, kao i 60 popisiva~a, i zadovoqan sam {to su svi pokazali odgovoran rad. Do 31. decembra je rok za predaju popisnog materijala i ukoliko se do tog datuma neko prijavi za popis, popisiva~i }e oti}i do wega. Ukupno su popisana 4.894 poqoprivredna gazdinstva i gotovo

60.000 hektara poqoprivrednog zemqi{ta. Osim toga, popisano je 10.216 goveda, 68.418 sviwa, 5.081 ovca, 1.500 koza, 123.000 komada `ivine, vi{e od 3.000 p~eliwih dru{tava i vi{e od 3.000 traktora. Na po~etku popisa bilo je problema s obzirom na to da pojedini poqoprivrednici nisu davali ta~ne podatke. – Kod na{ih sugra|ana bio je prisutan strah da }e popis biti iskori{}en za druge svrhe – pove}awe poreza, da`bina i sli~no, {to nije ta~no – kazao je Quboja, napomiwu}i da nijedan podatak ne}e biti zloupotrebqen. A. \.

ZA KON O POD STI CA JI MA DO KRA JA JA NU A RA

U modernizaciju postrojewa i pokretawe proizvodwe cigareta JTI uloìo vi{e od 140 miliona dolara Gore i duvan na trì{te Evropske unije. Od kupovine Duvanske industrije u Senti 2006. godine JTI je u modernizaciju postrojewa i pokretawe proizvodwe cigareta uloìo vi{e od 140 miliona dolara, od ~ega u ovoj godini oko 40 miliona. Za postignute rezultate u privre|ivawu i doprinos razvoju i unapre|ewu privrede Republike Srbije u 2012. godini, kompaniji JTI dodeqena je godi{wa narada Privredne komore Srbije. JTI zapo{qava vi{e od 300 radnika u Senti i Beogradu, a svake godine sara|uje sa 600 proizvo|a~a duvana i sezonskih radnika.

kompaniju i doprinosimo razvoju srpske privrede i ekonomije dokle god budemo poslovali u predvidivom i stabilnom poslovnom okruèwu. Pozdravqamo inicijativu Ministarstva finansija da usvoji petogodi{wi akcizni kalendar koji }e doprineti neophodnoj stabilizaciji trì{ta. JTI tako|e podràva Ministarstvo poqoprivrede da ove godine odrì nivo subvencija, a proizvodwu duvana bi svakako u~inilo odrìvom usvajawe bar trogodi{we strategije uzgoja duvana koja bi, s jedne strane, dala sigurnost poqoprivrednicima, a s druge, obezbedila predvidivost poslovnog okruèwa. M. Mi tro vi}

Za kon }e do ve sti wi ve u red – Nacrt novog zakona o poqoprivrednom zemqi{tu bi}e zavr{en do marta naredne godine, a najve}e promene odnosi}e se na ure|ewe i monitoring kori{}ewa zemqi{ta, ali i na poo{travawe kaznenih odredbi – izjavio je direktor Uprave Ministarstva poqoprivrede za poqoprivredno zemqi{te Zoran Kneèvi}. – Proba}emo da otklonimo nedostatke u primeni postoje}eg zakona, pre svega u delu kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini. Kneèvi} je naveo da }e se poo{triti kontrola svih zakupaca poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnom vlasni{tvu, ali nije

`eleo da iznosi pojedinosti. Kako je dodao, promene }e se odnositi i na poglavqa zakona vezana za ure|ewa poqoprivrednog zemqi{ta, i to u delu kod komasacija i navodwavawa. Ocenio je da se „najve}i nedostaci kod kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini odnose na nedovoqan monitoring i nepostojawe odgovaraju}ih kaznenih odredbi”. Kako je objasnio, razmatra se uvo|ewe novih, kao i pove}awe iznosa ve} postoje}ih kazni, ali i pove}awe broja poqoprivrednih inspektora koji kontroli{u na koji na~in se postupa sa zemqi{tem.

Za kra vu 20.000 di na ra, a za hek tar 12.000... Parlamentu je na usvajawe po hitnom postupku poslat zakon o podsticawu poqoprivrede i ruralnog razvoja, a umesto do kraja godine, kako je bilo najavqivano, wegovo usvajawe o~ekuje se do kraja januara 2013. Predlog zakona defini{e minimalne subvencije, {to zna~i da one samo mogu biti ve}e ako u agrarnom buxetu bude vi{e novca, a vrste podsticaja su direktna pla}awa, podr{ka merama ruralnog razvoja, kao i posebni podsticaji. Osnovni se ostvaruju po povr{ini biqne proizvodwe, i to u minimalnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru, me|utim, ratari i povrtari mogu ra~unati na 12.000 dinara po hektaru. Jer, polovinu }e dobiti u novcu, a drugu polovinu kao regres za kupqeno gorivo, seme, |ubrivo. Pravo na kori{}ewe osnovnih podsticaja ima pravno lice, preduzetnik i fizi~ko lice – nosilac komercijalnog porodi~nog poqoprivrednog gazdinstava, pod uslovom da je upisano u Registar i da je prijavilo povr{ine pod odgovaraju}om kulturom u skladu s posebnim propisom kojim se ure|uje registracija. Premirane povr{ine su tim dokumentom limitirane i time su poqoprivrednici zadovoqni. Naime, subvencije se daju za najvi{e stotinu hektara, i to samo za obradivo poqoprivredno zemqi{te. Ina~e, predvi|eno je da ministar bli`e propisuje na~in ostvarivawa prava na osnovne podsticaje, kao i obrasce zahteva za wihovo ostvarivawe. Sto~arima je namewena premija od sedam dinara po litru

Di rekt na da va wa de set mi li o na Onaj ko dobije pomo} iz dràvne kase u toku kalendarske godine po osnovu direktnih pla}awa, osim po osnovu kreditne podr{ke, moè ostvariti ukupan iznos od 10.000.000 dinara, koji se ne umawuje. Ako iznos po korisniku prelazi tu svotu, a mawi je od 20.000.000 dinara, isplata ukupne sume umawuje se pet odsto. Ako se prema{i 20.000.000 dinara, umawewe je deset odsto. mleka, kao i pla}awa po grlu stoke, za svaku kravu 20.000 dinara, june 10.000, krma~u, kozu ili ovcu 4.000, a jagwe ili sviwu po 1.000 dinara. Pravo na kori{}ewe podsticaja u sto~arstvu tako|e imaju pravna lica, preduzetnici i fizi~ka lica – nosioci komercijalnog porodi~nog poqoprivrednog gazdinstava, pod uslovom da su upisan u Registar. Podrazumeva se da su prijavili vrstu i broj ìvotiwa, da su grla obeleèna i registrovana, osim za jagwad. Za premiju za kravqe mleko farmer

mora da preda najmawe 3.000 litara mleka po kvartalu, odnosno najmawe 1.500 litara po kvartalu na podru~ju s oteànim uslovima rada u poqoprivredi. Poqoprivrednici i stru~waci slaù se u oceni da je dobro {to }e se subvencionisawe kona~no, umesto uredbama, urediti zakonom, me|utim, imaju primedbe. Miroslav Grubanov iz Udruèwa „Banatski paori” kaè da ne vaqa {to za te subvencije mogu da konkuri{u i pravna lica i preduzetnici.

– Ako pravna lica mogu da budu „pokrivena” zakonom o podsticajima u poqoprivredi, za{to poqoprivrednici ne mogu da u|u u zakone kojima se podsti~e privreda? – pita se Grubanov. – Ako }e pravna lica i preduzetnici da dobijaju pare od poqoprivrede, za{to nama ne daju 10.000 evra za otvarawe novih radnih mesta? Pravna lica imaju trgovine, repromaterijal, a jo{ treba da se „grebu„ od poqoprivrede. Opet sve na paorsku {tetu. Grubanov veli da je dobro {to su povr{ine za koje }e biti deqene subvencije ograni~ene na 100 hektra, ali ocewuje da su ministru data velika ovla{}ewa, da je, s obzirom na to, mnogo toga u zakonu promenqivo i nedefinisano, a na sva usta se govorilo da }e taj dokument obezbediti stabilnost i predvidivost u proizvodwi. Nadle`ni, pak, poru~uju da je ciq dono{ewa zakona stvarawe predvidivosti u proizvodwi i da }e novac do}i do svih kojima je potreban. – Nema razloga za bojazan jer je zakonom definisano minimalno pla}awe, kad govorimo o pla}awu po hektaru od 12.000 dinara, a s druge strane, zakonom su predvi|eni i minimalni uslovi koje poqoprivrednici moraju da ispune: da gazdinstvo bude registrovano, da se bavi poqoprivrednom proizvodwom, da se subvencije ispla}uju za obradivo zemqi{te – ka`e pomo}nik ministra poqoprivrede Milo{ Milovanovi}. S. Glu {~e vi}

VLA SNI CI JO[ TRA GA JU ZA STA DOM KO JE JE DE VE DE SE TIH DO VE ZE NO IZ HR VAT SKE

Ov ce od ve de ne u Srbiju, a ga zde od ra ne Jo{ pre deceniju i po vlasnici stada od 280 ovaca iz Hrvatske uhvatili su se u ko{tac s alama u Srbiji, oli~enim u sumwivim privatizacijama, zakonima, ministarstvima, agencijama, ali nijednu bitku dosad nisu dobili. Kada su u ratnom vihoru iz Barawe doterali ovce u Adu, u poqoprivredni kombinat „Halas Jo`ef” i ostavili ih tom preduze}u na ~uvawe, verovali su da }e svaki dogovor i ugovor biti ispo{tovan, me|utim, grdno su se prevarili jer je stado negde zatureno, a vlasnici nikada nisu dobili nijedno jagwe, a ni dinar. Naime, veterinar iz Biqa, sada ve} pokojni Karlo Hart, pre ratnih de{avawa imao stado je od 280 rasplodnih ovaca rase “virtemberg”. Kada je rat po~eo, izbegao je iz svoga mesta, a u novembru 1991. godine mesna zajednica Biqe organizovala

je transport tog stada u Adu, u PD “Halas Joèf”. Tada je sklopqen ugovor o wegovom uslu`nom dràwu i uzgoju, koji je s hrvatske strane potpisala “Kooperativa” iz Biqa jer je wu MZ obavezala da se stara o stadu. Suvlasnik tog stada je penzionisani agronom Milan Miqatovi}, koji sada ìvi u Futogu, a poseduje sve dokumente i zapisnike o slu~aju. On nagla{ava da je slu~aj ovaca iz Biqa primer direktnog kr{ewa Sporazuma o sukcesiji, ali i kriminala, s obzirom na ~iwenicu da se neko na nezakonit na~in dokopao tu|eg imetka i na tome jo{ dobro zradio. – Po potpisivawu posledweg zapisnika o usagla{avawu i sravwivawu kona~nog stawa u direkciji PIK „ Halas Joèf„ 1995. godine, ostalo je 430 jagawaca prose~ne te-

`ine od 25 kilograma, 1.440 kilograma tovqenih sviwa i jedan sportski kow. Dokumenti su propisno i pravnovaqano potpisani i pe~atirani od ovla{}enih lica. U Dejtonskom sporazumu i Sporazumu

o sukcesiji u Be~u jasno stoji „da }e sva imovina privatnih i pravnih lica koji su bili vlasnici do 31. decembra 1990. godine, biti priznata, za{ti}ena i vra}ena pravim vlasnicima„. S obzirom na to, obra}a-

li smo se svima, od PIK-a do vrha dràve, ali se sve svodilo na re~i jednog direktora: „Va{e je da traìte, a na{e da ne damo„ – kaè Miqatovi}, uz ocenu da se u ovom slu~aju na najo~igledniji i najdrskiji na~in privatna imovina diskrimini{e u odnosu na dràvnu. Pomenimo, poqoprivredno dobro „Halas Joèf” je 2003. godine privatizovano, a vlasnici ovaca su pre potpisivawa ugovora o prodaji uputili zahtev Agenciji za privatizaciju da wihovu jagwad izuzme iz prodajnog aran`mana. Me|utim, Agencija to nije uradila, niti je dràva od novca dobijenog privatizacijom vratila dug, a nije ni primorala novog vlasnika preduze}a da to u~ini. – Onih 430 jagawaca iz 1995. godine danas je najmawe 5.000 komada, {to bi najboqe izra~unali sto~ar-

ski stru~waci. [to se re{ewe problema vi{e odlaè, biologija stado vi{estruko uve}ava. Obra}ao sam se svim institucijama i nadle`nim organima u zemqi, pa i potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vu~i}u. Ranije nam je iz evropskih komesarijata poru~eno da }e to oni re{iti kada Hrvatska bude primqena u EU. Ukoliko se uskoro sa mnom bar ne razgovara, mora}u se opet obratiti instancama u EU {to }e „poboq{ati” {anse Srbije za pristupne pregovore. Pozivam vlast i administraciju Srbije da mi kaù da preotimawe tu|e imovine nije kriminal, protiv ~ega danas na sva usta grme – kaè Miqatovi}, dodaju}i da ovu pri~u prate nesporni dokumenti, koji se nalaze i u Ministarstvu finansija Srbije, u Kancelariji za sukcesiju. S. G.

Is kqu ~e wa stru je

Iz lo `ba stri pa

NA ZIMSKOM RASPUSTILI[TU

Fil mo vi i ra di o ni ce za najmla|e Na tra di ci o nal nom „Zim skom ras pu sti li {tu„ na No vo sad skom otvo re nom uni ver zi te tu, Rad ni~ ka 20, da nas od 10 sa ti je na pro gra mu film „Bes kraj na pri ~a”. Od 11.30 sa ti de ca }e mo } i da se upo z na j u sa ele m en t i m a film skog je zi ka, a gost je re `i ser

Mar ko Ka }an ski. U 12 sa ti pri ka zu je se film „Ra to vi zve zda”. Su tra od 10 sa ti pri ka zu je se film „Bam bi”, a u 11.30 sa ti je ra di o ni ca „Upo znaj mo se sa ele men ti ma film skog je zi ka„, na ko joj bi ti re ~i o ani ma ci ji, cr te `i ma i lut ka ma. Gost je glu mac Emil

Kur ci nak. U 12 sa ti na pro gra mu je film „La vi rint„. U pe tak od 10 sa ti je kre a tiv na ra di o ni ca „Ve se le jel ke”, ka da }e de ca pra vi ti no vo go di {we ukra se od ra znih ma te ri ja la. U 12 sa ti je na re per to a ru film „Iz bor ne mih ko me di ja”. Ulaz na sve pro gra me je bes pla tan. Q. Na.

Novosadska sreda26.decembar2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

PROJEKAT „MOJE SRCE U TVOJIM RUKAMA”

I pro fe sor i no vi nar Jo sef Pod har ski pre po ro di teq kul tur nog `i vo ta Slo va ka, bio je evan ge li sti~ ki sve {te nik u Bu dim pe {ti, pro fe sor La tin skog je zi ka u No vo sad skoj gim na zi ji (1863 - 1872.), a po tom u Som bo ru, Le skov cu i Be o gra du, gde je umro 1915. U No vom Sa du je iz da vao omla din ske ~a so pi se „Sla vik” i „Zor ni~ ka”, {to je da lo po vod pe {tan skim vla sti ma da 26. de cem bra 1864. za tra `e od gra do na ~el ni ka Pa va Sto ja no vi }a ob ja {we we ka ko on upo re do oba vqa pro fe sor ske i no vi nar ske po slo ve. Od mah mu je od go vo re no da u No vo sad skoj gim na zi ji ni je bi lo za mer ke na we gov rad. N. C.

Hu ma ni tar na ak ci ja „Po klo ni osmeh” Hu ma ni tar na ak ci ja „Po klo ni osmeh” bi }e odr à na da nas od 10 do 20 sa ti na Tr gu slo bo de u okvi ru ma ni fe sta ci je „Vre me da ri va wa - u su sret Bo ì }u”. Sti pen di sti Fon da ci je „Dr Zo ran \in |i}” pro da ju bo ì} no-no vo go di {we da ro ve, a pri hod je na me wen Do mu za du {ev no obo le la li ca u û ru gu. Oni or ga ni zu ju ovu ak ci ju u sa rad wi sa Cen trom za de mo krat sku edu ka ci ju - Udru è wem sti pen di sta Bun de sta ga. A. J.

De fi bri la tor i na Fu to {koj pi ja ci Auto mat ski eks ter ni de fi bri la tor, apa rat ko ji sam utvr |u je po re me }a je sr ~a nog rit ma i po mo }u elek tro {o ka nor ma li zu je rad sr ca, po sta vqen je ju ~e na zgra di Pi ja~ ne upra ve na Fu to {koj pi ja ci. Po sta vqa wu tog me di cin skog apa ra ta pri su stvo vao je i za me nik pred sed ni ka Skup {ti ne gra da Mi ro slav Ili}, ko ji je is ta kao da }e grad i ubu du }e na sta vi ti da po dr à va pro jek te i ak tiv no sti Hit ne po mo }i. - Po sta vqen je osmi, od ukup no de vet pred vi |e nih de fi bri la to ra u na {em gra du. Grad na ovaj na ~in po ka zu je do bru vo qu, od go vor nost i ose }a we dru {tve ne bri ge pre ma svo jim gra |a ni ma. Na sta vi }e mo da ula è mo u raz voj ova kvih pro je ka ta, kao i da po dr à va mo ne ke od bu du }ih pro jekt nih ak tiv no sti Hit ne po mo }i- re kao je Ili}. Za po sle ni u pi ja~ noj upra vi pro {li su obu ku iz pr ve po mo }i i ru ko va wa na ovom apa ra tu, ka ko bi, ako bu de bi lo po treb no, po mo gli zdrav stve no ugro è noj oso bi pre ne go {to stig ne Hit na po mo}. Pre ma re ~i ma vr {i o ca du `no sti di rek to ra Hit ne po mo }i Bog da na @i va no vi }a jed nom go di {we }e bi ti or ga ni zo va -

ni tre nin zi za za po sle ne u usta no va ma gde su po sta vqe ni apa ra ti. - Struk tu ra za po sle nih u usta no va ma, gde smo po sta vi li de fi bri la to re, se me wa, pa shod no to me sva ke go di ne or ga ni zo va }e mo obu ku za one, ko ji je ni su pro {li. Ob u ~i li smo oko 300 su gra |a na, ko ji su sa da sprem ni da pri tek nu u po mo} uko li ko to bu de po treb no - is ta kao je @i va no vi}. De fi bri la tor sa dr `i soft ver, ko ji ana li zi ra i pre po zna je rad sr ca ko je

Rad ni ci na pi ja ci ob u ~e ni da ko ri ste de fi bri la tor

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

mo `e da se de fi bri li ra, a gla sov ne i pi sa ne in struk ci ja spa si o cu }e olak {a ti pru `a we pr ve po mo }i. U okvi ru pro jek ta „Mo je sr ce u tvo jim ru ka ma“, de fi bri la to ri su, osim na Fu to {koj pi ja ci, po sta vqe ni i na Spen su, Grad skoj ku }i, Li man skoj pi ja ci, @e le zni~ koj sta ni ci, [tran du, Ape la ci o- nom su du i Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka. Nata{a Radman

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Fo to: R. Hayi}

No vi Sad: 8.30 do 10.30 sa ti @e le zni~ ka 9-23; od 9 do 12.30 sa ti Ko sov ska 24,27,29, 31 i Mar ka Mi qa no va 7a; od 10 do 12 sa ti Ma sa ri ko va 1-29. Fu tog: od 9 do 12 sa ti No vo sad ska 1-14 i Bra }e Bo {wak 5389 i 48 i 80a. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma.

Iz l o ` ba ra d o v a u~e s ni k a pro j ek t a „[ko la stri pa u bi bli o te ci„ bi }e otvo re na su tra u 18 ~a so va u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, Du nav ska 37. Otva ri }e je po mo} ni ca po kra jin ske se kre tar ke za omla di nu Ta tja na Ba wa nin Pe ji} i v.d. di rek to ra Grad ske bi bli o te ke Dra gan Ko ji}. Pro je kat „[ko la stri pa u bi bli o te ci„ re a li zo van je uz po dr {ku Po kra jin skog se k re t a r i j a t a za sport i omla d i n u, u okvi ru Ak ci o nog pla na po li ti ke za mla de. Q. Na.

Bog dan @i va no vi} i Mi ro slav Ili} (sto je)

GRAD IZDVOJIO NOVAC ZA JEDNOKRATNU POMO]

So ci jal no ugro è ni ma po 4.000 di na ra Grad ska upra va za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu pre ba ci la je 16,4 mi li o na di na ra Cen tru za so ci jal ni rad za do de lu in ter ven tih jed no krat nih po mo }i so ci jal no ugro è nim su gra |a ni ma, sa op {te no je ju ~e iz Ka bi ne ta gra do na ~el ni ka. Sva ki ko ri snik do bi }e po 4.000 di na ra, a no vac za to, pla ni ran je od lu kom o bu xe tu gra da za 2012. go di nu. Ovu po mo} do bi }e 4.000 su gra |a na ko ji ì ve u No vom Sa du u

te {koj ma te ri jal noj si tu a ci ji. Od to ga je 1.800 po ro di ca sa tro je ili ~e tvo ro de ce, ko je pri ma ju de~ ji do da tak, 361 po ro di ca sa de com sa smet wa ma u raz vo ju pred {kol skog, osnov no {kol skog i sred wo {kol skog uz ra sta. No vac je na me wen i za 290 po ro di ca sa de com i omla di nom sa in va li di te tom ko ji su u dnev nim bo rav ci ma [O SO “Mi lan Pe tro vi}”, Do mu za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju “Ve ter -

nik” i Dru {tvu za po mo} men tal no ne do voq no raz vi je nim oso ba ma gra da No vog Sa da. Po 4.000 di na ra do bi }e 74 po ro di ce, ko je pri ma ju tu |u ne gu i po mo} za de cu do 18 go di na, 1.362 po ro di ce sa de com pred {kol skog i osnov no {kol skog uz ra sta, ko je ima ju so ci jal nu po mo}, 10 ma li {a na na du `em bol ni~ kom le ~e wu i 190 de ce iz hra ni teq skih po ro di ca. N. R.

JU^E NA TRGU SLOBODE

Ras pe va ni Bo ì} Pr vi dan Bo ì }a za ì veo, ne {to po gre go ri jan skom ka sta ri ji gra |a ni su len da ru pro sla vqen je pod pra zni~ nom ve se lo na grad skom tr gro zni com na pu ni gu, u or ga ni za ci ji li {a to re oko Mi Kul tur nog cen tra No le ti }e vog spo me ni vog Sa da. Po za vr {et ka, ko ji su nu di li ku bo ì} ne mi se u cr raz ne |a ko ni je i kvi Ime Ma ri ji no, po klo ne. Ma ni fe po zna ti joj kao ka te sta ci ja „Vre me da dra la, po ~eo je bo ì} ri va wa u su sret Bo ni pro gram na bi ni is ì }u” na sta vi la se pred Grad ske ku }e ko ve ~er wim pro gra ji su otvo ri li ma li mom u kom su u~e {a ni iz Mu zi~ ke ra stvo va li KUD di o ni ce „Do -re-mi”. Mu zi~ ka ra di o ni ca „Do-re-mi” „Pe te fi [an dor„, Fo to: S. [u {we vi} Na kon wih na na stu - uve se li lia cen tar in stru men tal ni sa pi li su wi ho vi vr {wa ci iz de ~i jeg ho ra „Zvon ~i - stav ù pe cr kve Ime na Ma ri ji na i La zar Nov kov }i” te De ~ ji cr kve ni hor iz No vog Be ~e ja. Trg je i „Fra me” or ke star. A. L.

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda26.decembar2012.

AKCIJA „DNEVNIKA” I „LAGUNE”

„Ada mo vo za ve {ta we” na po klon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Ada mo vo za ve {ta we” Astrid Rozenfeld. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri „La gu na„, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Ber lin, 2004. Edvard Koen, vla snik po zna tog mod nog bu ti ka, jo{ od de tiw stva slu {a bez broj ne pri ~e ko li ko li ~i na de di nog bra ta Ada ma, ko ga ni ka da ni je sreo i ko ji je uvek bio cr na ov ca u

po ro di ci. U ~a su ka da se Edvar dov `i vot u Ber li nu ras pa da u hi qa du de li }a, on do la zi do Ada mo vog za ve {ta wa: go mi le is pi sa ne har ti je adre si ra ne na iz ve snu Anu Gu zlov ski. Ber lin, 1938. Adam Koen je sa war. Me |u tim, od ra sta u Ne ma~ koj tri de se tih go di na, {to ba{ i ni su naj bo qa vre me na za sa wa re. Ka da je osam na e sto go di {wi Adam sreo Anu, od jed nom shva ta oko ~e ga se vr te svi we go vi sno vi. I dok Ko e no va po ro di ca pla ni ra bek stvo u En gle sku, u no }i 9. no vem bra 1938, Ana ne sta je bez tra ga. Ka ko da je Adam pro na |e? [e zde set go di na ka sni je, Edvard op ~i we no ~i ta stra ni cu po stra ni cu i sa zna je {ta je sve Adam bio spre man da ura di ka ko bi pro na {ao Anu… N. R.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„â rob na ne de qa” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “â rob na ne de qa” Sebastijana Fouksa u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Pra zni~ na ~a ro li ja ca ru je u Lon do nu u ne de qi uo~i Bo ì }a. @i vo ti sed mo ro qu di iz sa svim raz li ~i tih dru {tve nih mi qea pre pli }u se dok sva ko od wih po ku {a va da pro na |e ostva re we na li~ nom pla nu. Wi ho vi sno vi ne za mi sli vo se raz li ku ju – od ko va wa pla no va za naj ve }u fi nan sij sku pre va ru u isto ri ji do pro na la è wa su {tin skog smi sla ì vo ta – a oni i ne slu te da po sto ji ne {to {to ih sve ne ras ki di vo po ve zu je. Ka da sud bi na od lu ~i da se ma lo po i gra, shva ti }e da ima ju mno go vi {e za jed ni~ kog ne go {to su mo gli i da pret po sta ve... N. R.

Po no vo po ja ~a na kon tro la pe {a ka Sa o bra }aj ni po li caj ci i po li cij ski slu `be ni ci u ci vil nom ode lu u No vom Sa du po ja ~a no }e kon tro li sa ti pe {a ke u sa o bra }a ju su tra od 9 do 12 ~a so va. Ovo je na sta vak ak ci je kon tro le sa o bra }a ja, ko ja je usme re na pr ven stve no na ot kri va we i sank ci o ni sa we pre kr {a ja ko je ~i ne pe {a ci pri li kom pre la ska

ko l o v o z a van obe l e ` e n og pe {a~ kog pre la za, u tre nut ku za bra ne pre la ska ili uz ko ri {}e we mo bil nog te le fo na. Iz Po li cij ske upra ve ape lu ju na pe {a ke i dru ge u~e sni ke u sa o bra }a ju da se pri dr `a va ju za kon skih od red bi o sa o bra }a ju na pu te vi ma, jer }e ta ko iz be }i pred vi |e ne sank ci je i sa ~u va ti i se be i dru ge. Q. Na.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.25), „razbija~ ralf” (13.30), „Vir” (20.20), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45 16, 16.15, 17.45, 19, 19.15, 19.30, 21, 22.15, 22.30, 22.40), „Pijev `ivot” (12, 15.30, 22.35), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 14.20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Scena „Pera Dobrinovi}”, drama, „Sluga dvaju gospodara” (19.30), Scena „Jovan \or|evi}”, opera, „Nabuko” (19).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti, do ju ~e u isto vre me, ro di le su: DE VOJ ^I CE: Branislava Pavkov iz Be ge ~a, Biqana Malinovi} iz Ru men ke, Milka Dra~a iz Vr ba sa i @eqana Trifunovi} iz Pe tro va ra di na. DE ^A KE: Vera Jerkovi} Miler, Tatjana Bauer, Sawa Pudnei, Ivana Ili} i Jelena Ajder iz No vog Sa da i Marija Bogunovi} iz In |i je.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni Jo van ka Ste va na [i pin (1934) u 9.45 sa ti, Ve sna @ar ka Vu ko vi} (1961) po la ga we ur ne u 10.30, Kla ra An ta la Po zo je vi} (1943) u 11.15, Bra ni slav Sa ve Sta ji} (1956) u 12, Ne nad Mi haj la Ne na do vi} (1962) u 12.45, Ko sta Pe tra Ko va ~e vi} (1922) u 13.30 i Sla vi ca Dra ga na Bli tva (1955) u 14.15 sa ti. Na Us pen skom gro bqu u No vom Sa du bi }e sa hra wen Ev ge nij Iq ka Mi ki ti {in. Na Do wem gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra we na Eva An ta la Ga jo (1926) u 13 sa ti i An ton An dri je Fa ze ka{ (1929) u 15 sa ti.

DNEVNIK

KAD MINISTARSTVO ZDRAVQA ODOBRI POVE]AWE KADRA

No} na pe di ja tri ja se li se u Hit nu slu `bu No} na pe di ja tri ja iz Do ma zdra vqa bi }e to kom na red ne go di ne pre ba ~e na u Za vod za hit nu me di cin sku po mo}, sa op {ti li su na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo dr Petar Novakovi}, po kra jin ska se kre tar ka za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju prof. dr Vesna Kopitovi} i we na po mo} ni ca dr Danijela Stankovi} Bari~ak. Ka da }e se ta~ no to do go di ti za vi si od Mi ni star stva zdra vqa, ko je tre ba da odo bri do vo qan broj pe di ja ta ra i me di cin skih se sta ra za neo p hod nih se dam ti mo va, ko ji }e to kom no }i bri nu ti o de ci. - Hit na me di cin ska po mo} je, pre ma Za ko nu o zdrav stve noj za {ti ti, za du `e na da zbri wa va sve hit ne slu ~a je ve, sa mim tim i de cu u no} nim sa ti ma - re kla je prof. dr Ve sna Ko pi to vi}. -Ta ko je u Be o gra du, Kra gu jev cu i Ni {u. Ape lo va li smo na Mi ni star stvo zdra vqa da nam omo gu }i do dat ni broj ka dro va ka ko bi ta slu `ba

no }u funk ci o ni sa la. Po kra ji na i Grad su se do go vo ri li da ra de za jed no, a sve u in te re su bo qe zdrav stve ne za {ti te de ce. No va ko vi} se na da da }e se ovaj pro blem re {i ti do kra ja fe bru a ra na red ne go di ne, a do ta da }e pe di ja tri na sta vi ti no }u da de `u ra ju u Do mu zdra vqa. - Grad tre ba da obez be di do dat ni pro stor u sklo pu Za vo da za hit nu me di cin sku po mo} i to }e mo vr lo br zo re {i ti - re kao je No va ko vi}. - U slu ~a ju da Mi ni -

star stvo ne odo bri op ti ma lan broj ka dro va, mo `e mo da ra ~u na mo na je dan deo pe di ja ta ra iz Do ma zdra vqa. Po kra jin ska se kre tar ka za zdrav stvo i ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo sa gla sni su da gra |a ni ma No vog Sa da tre ba obez be di ti i zdrav stve nu usta no vu se kun dar nog ni voa, od no sno op {tu grad sku bol ni cu i da tu ulo gu mo `e da na do me sti Voj na bol ni ca u Pe tro var di nu. - Du go go di {wi pro blem gra da je ne po sto ja we zdrav stve ne

usta no ve se kun dar nog ni voa, zbog ~e ga se ogro man broj tih uslu ga od ra |u je na ter ci jal nom ni vou, {to ima za po sle di cu ogrom ne li ste ~e ka wa. Sma tra mo da Voj no-me di cin ski cen tar u Pe tro va ra di nu tre ba da bu de u funk ci ji bol ni ce se kun dar nog ni voa, jer ta mo po sto je i pro stor ni ka pa ci te ti i od li~ na opre ma za di jag no sti ku iz ra znih me di cin skih obla sti, tri ope ra ci o ne sa le, 115 kre ve ta i ka dro vi ko ji za do vo qa va ju sve te ka pa ci te te - na veo je No va ko vi}. Po mo} ni ca Po kra jin skog se kre ta ra za zdrav stvo dr Stan ko vi} Ba ri ~ak je na po me nu la da je u pi ta wu sin hro ni zo va na ak ci ja Po kra ji ne i Gra da ka ko bi se una pre di la zdarvstve na za {ti ta sta no vi {tva. Is ta kla je da su usvo je ni amand ma ni Vla de Voj vo di ne u Skup {ti ni Sr bi je, te je po kra jin ski se kre tar do bio mo gu} nost da uti ~e na ka drov sku po li ti ku. I. Dragi}

DELEGACIJA NA[EG GRADA U POSETI RUMUNIJI

No vi Sad po dr `ao Te mi {var za evrop sku pre sto ni cu kul tu re Pred stav ni ci No vog Sa da po dr `a li su kan di da tu ru Te mi {va ra za Evrop sku pre sto ni cu kul tu re 2021. go di ne. Po mo} nik gra do na ~el ni ka Vawa Vu~enovi} i za me nik {e fa ka bi ne ta Miodrag Milo{evi} bo ra vi li su u dvo dnev noj po se ti Ru mi ni ji, gde su pri su stvo va li sve ~a no sti pre da je kan di da tu re Te mi {va ra za Evrop sku pre sto ni cu kul tu re 2021. go di ne, sa op {te no je iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka. Te mi {var i No vi Sad su u av gu stu 2005. go di ne pot pi sa li po ve qu o bra ti mqe wu, ko ja pod ra zu me va sa rad wu gra do va u obla sti eko no mi je,

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

spor ta, kul tu re i obra zo va wa, is ta kao je Vu ~e no vi}. - Po red to ga, u na {em gra du bo ra vi ve li ki broj pri pad ni ka ru mun ske na ci o nal ne za jed ni ce sa ko ji ma nas ve `e ~vr sto pri ja teq stvo ko je se go di na ma raz vi ja lo. Za to, No vi Sad pru `a pu nu po dr {ku Te mi {va ru u kan di da tu ri za Evrop sku pre sto ni cu kul tu re, jer sma tra mo da ima po ten ci ja la i po treb ne ka pa ci te te da se ukqu ~i u ovu evrop sku tr ku i da iz we iza |e kao po bed nik - do dao je Vu ~e no vi}. De le ga ci ja No vog Sa da su sre la se sa zva ni~ ni ci ma Te mi {va ra ko je je upo zna -

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

la sa ini ci ja ti vom da se No vi Sad kan di du j e za Evrop s ku pre s to n i c u kul t u r e 2020. go di ne i do bi la uve re we da }e i Te mi {var po dr `a ti No vi Sad na pu tu ka ovoj pre sti `noj ti tu li. Na {a de le ga ci ja su sre la se i sa pred stav ni ci ma Te mi {var ske epar hi je Srp ske pra vo slav ne cr kve, po se ti la Sa vez Sr ba Ru mu ni je, sa slu {a la pro ble me sa ko ji ma se su sre }u pri pad ni ci srp ske na ci o nal ne za jed ni ce u Ru mu ni ji i obe }a la in ten ziv ni ju sa rad wu i po mo}. B. Markovi}

065/47-66-452

Me tal ni i sta kle ni ot pad kon tej ner ne ma ju Da li uvo zi mo me tal ni i sta kle ni ot pad za re ci kla `u? Za {to u No vom Sa du ne ma mo kon tej ne re za me tal ni i sta kle ni ot pad? 064/3340... Grad sve do ti ra i do zvo li... Do ti ra GSP-u ako fa li, do zvo l i ra z na po ve } a w a ce n a, do zvo li tak si sti ma 66 di na ra po ki lo me tru, a mi {to ima mo 3 di na ra dnev no to pli obrok, na ma ni {ta. 062/2630..

~i ma. Kod nas je obr nu to. Pr vo se iz gra di vo do vod. Od bu na ra sa pit kom vo dom na pra ve sep ti~ ke ja me, kao re ci mo u Kul pi nu ili is ko pa ju sep ti~ ke ja me bez be to ni ra nog i izo lo va nog dna, kao u Adi ca ma. 064/3340... Sva ka ~ast Gli go ri ju Sr da no vi }u! Va {om ide jom i po sta vqa wem spo men plo ~e na no vom Do mu zdra vqa u Fu to gu

zna k o v e i bu d u ka ` we n i za u~i we no de lo. 063/5491... Mo lim po li ci ju da po hva ta vo za ~e ko ji ni su pro pu sti li Hit nu po mo} pod ro ta ci jom i si re nom u su bo tu, 22. de cem bra, oko 12.50 sa ti na ras kr sni c i kod Fu t o { ke pi j a c e. Ka me re ra de? 064/4609... Ko li ko vi di mo pre do no {e wa za k o n a o de p ar t i z a c i j i

Svi se pi ta mo gde je ra sve ta, ko ja je pro {le go di ne ulep { a v a la grad, ko j a je kao pla v o ne bo bi la in sta l i r a n a u gra d u. Od g o vo ri te. 063/5003.. U d r u ` e w e „Du g a” i ove go d i n e po d e li l o pa k e t i }e za De d a Mra z a. Na rav no za de cu dr ` av n ih vr ti }a, tj „Ra do snog de t iw stva”, ta~ n o 16.000 ko ma da. Da li 500 de ce {to ide u pri vat ne vr ti }e ne za slu `u ju. Da li su ro di te qi te de ce pri nu |e ni sve da pla te? 060/0491... Eko l o { ki or g a n i z o v a n a dru {tva ~u va ju od za ga |e wa dra g o c e n e pod z em n e vo d e za bu du }e ge ne ra ci je, ta ko {to pre iz grad we vo do vo da iz gra de ka na li za ci ju sa pre ~i sta -

o`i ve li ste se }a we na hu ma nog ~o ve ka dr Mi lo {a Bje go vi }a Bje gu. Hva la svi ma ko ji su po mo gli da se ova ide ja re a li zu je. Za hval ni Fu to `a ni. 064/8437... Mo l im nad l e ` ne or g a n e (MUP, JK „Put“) da one ko ji le pe pla ka te pre ko sa o bra }aj nih zna ko va na te ra ju da o~i ste

osta li su i di rek to ri ko je su po sta vi li ovi ko ji su pred u hi tri li za kon. 060/0227... Sve po hva le eki pi ko ja je 23.12. u Fu to gu u No vo sad skoj uli ci ra di la na ot kla wa wu kva ra i obez be |i va wu elek tri~ ne ener gi je. Ova kve rad ni ke tre ba na gra |i va ti. Hva la vam. 063/7460...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda26.decembar2012.

ZA SE DA LI SKUP [TIN SKI SA VE TI

Bu yet ta wi, tak se po ve }a ne Pred log bu xe ta za 2013. go di nu je re strik ti van, ali u isto vre me i raz vo jan i so ci ja lan, re kao je ju ~e ~lan Grad skog ve }a za fi nan si je mr De jan Man di} na ju ~e ra {woj sed ni ci Sa ve ta za bu xet i fi nan si je Skup {ti ne gra da. Fi nan sij ski plan gra da za idu }u go di nu do bio je po dr {ku ~la no va sa ve ta, pa }e se na }i na su tra {woj sed ni ci grad skog par la men ta. Ka ko je ob ja {we no, zbog no vih pro pi sa, ali i uki da wa po je di nih pri ho da, bu xet bi tre ba lo da iz no si 21.383.287.732,15 di na ra, od no sno 9,1 od sto ma we ne go bu xet za 2012. go di nu. Na gla {e no je da pred lo `e ni bu xet je ste re strik ti van, ali da u da tim okol no sti ma je i re a lan i ostva riv. ^u lo se i da se re strik tiv nost od no si i od go vor ni ju i ume re ni ju po tro {wu svih ko ri sni ka bu xe ta. Is tak nu to je i da }e se na sta vi ti sa in ve sti ci ja ma, i da }e se u okvi ru te ku }e po tro {we obez be di ti do stig nu ti ni vo so ci jal nih da va wa, te da se ne }e od u sta ti ni ti od jed nog vi da so ci jal nih iz da ta ka.

Ipak, ~lan sa ve ta iz re do va SRS Dra gan ^a vi} imao je za mer ku da su pri ho di ne re al no pla ni ra ni, te da su uma we na ka pi tal na ula ga wa. Po we go vim re ~i ma, po seb no su za po sta vqe ne srem ska stra na gra da i pri grad ska na se qa. Ta ko |e, ka ko je re kao ^a vi}, pro jek to va ni rast po re skih pri ho da u bu xe tu je 5,3 po sto, dok je na re pu bli~ kom ni vou on pred vi |en na dva po sto za na red nu go di nu. S dru ge stra ne, od bor nik DS-a Go ran Ra do jev re kao je da su u DS-u za do voq ni {to je grad ska vlast „go to vo pre pi sa la“ bu xet iz ove, za na red nu go di nu, i ka ko je to do kaz da su sve ka pi tal ne in ve sti ci je bi le oprav da ne. „Dra go nam je {to sa da {wa vlast, bez ob zi ra na sve pret hod ne kri ti ke na sta vqa s na {im pro jek ti ma“, iz ja vio je Ra do jev. Po we mu, deo bu xe ta ko ji je iz me wen ne od go va ra su i tu a ci ji u ko joj se grad na la zi: bu xet je ma wi pre ko 9 po sto, a za pu to va wa gra do na ~el ni ka iz dvo je no je za 30 po sto vi {e nov ca. Ra do jev je do dao i da je te ku }a bu xet ska re zer -

va, ko jom di rekt no upra vqa gra do na ~el nik ne za vi sno od Skup {ti ne gra da, uve }a na za pre ko 70 po sto. Opo zi ci ja je ima la pri med be i na pred log ko ji se na {ao pred sa ve tom, o iz me na ma od lu ke o ad mi ni stra tiv nim tak sa ma, gde su ne ki ta rif ni bro je vi sko ~i li za pre ko 100 po sto, te su do ve li u sum wu po tre bu da na me ti po sku pe, {to do dat no op te re }u je gra |a ne. Sli~ ne pri med be ima li su i za po sku pqe we bo da za od re |i va we vi si ne na kna de za ko ri {}e we gra |e vin skog ze mqi {ta, ko ji je li ne ar no po ve }an za de vet pro ce na ta. Sa vet je po dr `ao oba pred lo ga ko ji }e se na }i pred od bor ni ci ma, a pred la ga ~i su ve }e tak se prav da li sko kom in fla ci je i za kon skim pro pi si ma. Iz net je i po da tak da }e od do sa da {wih 16.000 ob ve zni ka, ne {to vi {e od 1.400 pla }a ti fir ma ri nu gra du. Ta ko |e, ~u lo se i da je sma we na tak sa za mo to ci kle, dok je za auto mo bi le li ne ar no po ve }a na, bez ob zi ra na ku bi ka `u. Sve to zar Kr sti}

Mar ke ting „To pla ne” ve }i od sub ven ci ja „Ze le ni lu” Sa vet za ko mu nal ne po slo ve Skup {ti ne gra da usvo jio je bez otva ra wa ras pra ve, pro gra me po slo va wa i in ve sti ci o nih ula ga wa ko mu nal nih pred u ze }a za do go di ne, ZIG-a, „Vo do vo da i ka na li za ci je”, „No vo sad ske to pla ne”, „^i sto }e”, „Tr `ni ce , „Grad skog ze le ni la”, „Li sja”, „In for ma ti ke”, Grad skog sa o bra aj nog pred u ze }a „No vi Sad”, „Pu ta” i „Par king ser vi sa”. Je di nu pri med bu u ve zi ove dve ta~ ke dnev nog re da ima la je ~la ni ca Sa ve ta Mi li ca Vla i sa vqe vi}, ko joj ni je bi lo lo gi~ no {to je No vo sad ska to pla na, Pro gra mom po slo va wa pre vi de la ~ak 24 mi li o na di na ra za re kla mu i pre zen ta ci je. „To pla na” je , ina ~e, naj ve }i gu bi ta{ me |u ko mu nal nim pred u ze }i ma. - Grad }e u 2013. go di ni „Grad skom ze le ni lu” da ti 20 mi li o na di na ra za ka pi tal ne sub ven ci je , a „To pla na„ se raz me }e, i u vre me eko nom ske kri -

Spen su ma lo 50 mi li o na di na ra iz bu ye ta ^la no vi Sa ve ta za obra zo va we i sport Skup {ti ne gra da usvo ji li su ju ~e pred lo ge pro g ra m a ra d a, in v e s ti c i o nih ak tiv no sti, pro gram po slo va wa i ko ri {}e wa bu xet skih pa ra JP SPC „Voj vo di na”. Pre ma ovom pro gra mu iz grad ske ka se za Spens je iz dvo je no 50 mi li o na di na ra, od ko jih je za ka pi tal na ula ga wa pla ni ra no 20 mi li o na di na ra. Po m o} n ik di r ek t o r a za sport na Spen su Og wen Cvje ti } a n in pre d o ~ io je ju ~ e ~la no vi ma da je to ma lo no va ca i da sa wi ma ne }e iz dr `a ti ni do ma ja. Re kao je da ima 300 za po sle nih i da je pred u ze }e u ve o ma lo {em sta wu.

- Sa ni tar ni ~vo ro vi, vo do vod ne i ka na li za ci o ne in sta la ci je i sa ni ta ri je na za tvo re nim ba ze ni ma su u lo {em sta wu, pa }e zna ~a jan no vac u na red noj go di ni bi ti usme ren na ot kla wa we tih ne do sta ta ka. U pla nu su i re mont tra fo sta ni ca, elek tro in sta la ci ja i za me na ve tro bran skih vra ta i auto ma ta na ula zi ma u obje kat ra di po ve }a wa ener get ske efi ka sno sti objek ta na veo je Cvje ti }a nin. Pred l og pro g ra m a ko r i {}e wa nov ca iz grad skog bu xe ta na me we nih SPC „Voj vo di na“ za 2013. go di nu, na kon kra }e di sku si je, pri hva }en je ve }i nom gla so va. Q. Na.

Mnogo posla za odbornike na posledwoj ovogodi{woj sednici

„Pro {ao” plan ra da TONS-a ^la no vi Sa ve ta za eko nom ski raz voj gra da na ju ~e ra {woj sed ni ci pri hva ti li su ve }i nom gla so va pro gram ra da Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da za 2013. go di nu i upu ti li ga Skup {ti ni gra da na usva ja we. Pre ma fi nan sij skom pla nu, TONS bi u na red noj go di ni tre ba lo da ostva ri pri ho de od 51,7 mi li o na di na ra. Od to ga, pri ho di iz bu xe ta iz no se 16,3 mi li o na di na ra, od bo ra vi {ne tak se 30 mi li o na di na ra, pre ne ta ne u tro {e na sred stva do sti `u 4,7 mi li o na di na ra, a sop stve ni pri ho di iz no se 600.000 di na ra. ^la no vi Sa ve ta su ve }i nom gla so va pri hva ti li i pred log o da va wu sa gla sno sti na od lu ku o iz me ni Sta tu ta TONS-a, kao i pred log re {e wa o obra zo va wu Ko mi si je za iz ra du go di {weg pro gra ma za {ti te, ure |e wa i ko ri {}e wa po qo pri vred nog ze mqi {ta na te ri to ri ji No vog Sa da za sle de }u go di nu. Q. Na.

NO VO PO GLA VQE U SPO RU ILI JE DE VI ]A I NO VOG SA DA

GSP pri pre ma tu `bu pro tiv gra da i ATP „Voj vo di na”

GSP pri pre ma tu `bu pro tiv ATP ju pri pre ma JGSP, a ko ja, ka ko sa zna Voj vo di ne i svog osni va ~a, Gra da No je RTV, kao tu è nog na pr vom me stu vog Sa da, jer je stru~ na ko mi si ja prena vo di Grad No vi Sad, a za tim i ATP d u ze }a pro na {la niz ne pra vil no sti „Voj vo di nu”. U toj tu `bi, ipak, ne }e u ugo vo ru o grad wi no ve me |u me sne bi ti spo mi wa na ime na od go vor nih. auto bu ske sta ni ce ko ji je 2006. go di na sa vla sni kom ATP „Voj vo di ne” Ili jom De vi }em pot pi sa la ta da {wa gra do na ~el ni ca Ma ja Goj ko vi}. Na ja vqe nim tu `ba ma tra ì }e da se spor ni ugo vor pro gla si prav no ni {tav nim. Stru~ na ko mi si ja, ko ju ~i ni tro je pro fe so ra pra va i {e sto ro advo ka ta, osno va na je na ini ci ja ti vu gra do na ~el ni ka. Ova in for ma ci ja po tvr |e na je ju ~e i „Dnev ni ku”, ali je od stru~ ne ko mi si je do bi jen Nova autobuska stanica stoji, potpisnici ugovora se sude od go vor da }e re zul ta te svog ra da jav no sti pri ka za ti na kon Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e je is te ka ro ka od tri de set da na od wi Jav nom pra vo bra ni la {tvu upu ti lo ho vog osni va wa. pred log za mir no re {a va we spo ra Ka ko je RTV-u iz ja vio di rek tor uka zu ju }i na prav nu ni {tav nost ugo JGSP „No vi Sad” Mi lan Ba la}, ana vo ra iz 2006. ko ji je pod ra zu me vao li za ko ju je na pra vi la ko mi si ja prav pre se qe we me |u me snog sa o bra }a ja na ni ka, po ka za la je da je ugo vo rom pre no vu auto bu sku sta ni cu Ili je De vi }a kr {e no vi {e ta da va è }ih za ko na. i ko ji je osnov dva sud ska spo ra ko ja Ne za ko ni to je da va ti pri vat ni ku mo bi No vi Sad mo gla ko {ta ti oko se no pol i da va ti mu tu pri vat nu sta ni dam mi li jar di di na ra. cu. Da qe je pi ta we ne za ko ni to sti i – Mi ne pod no si mo pri vat nu tu pi ta we je da li je ta da {wa gra do na `bu, mi jed no stav no {ti ti mo na{ in ~el ni ca ima la ovla {}e wa da pot pi te res na taj na ~in. Da li }e se tu po {e taj ugo vor - re kao je Ba la}. mi wa ti ne ka ime na ili ne, to je ma we Po mak u spo ru sa ATP „Voj vo di va `no – ob ja {wa va di rek tor GSP-a. nom” mo gla bi da na pra vi i tu `ba ko Q. Na.

ma{ ka za la je sa mo da se pred log od lu ke o kri te ri ju mi ma za uma we we oba ve za pla }a wa ko mu nal nih uslu ga po ro di ca ma sa tro je i vi {e de ce za 2013. go di nu ni je ni {ta me wao u od no su na 2012. go di nu, pa je sa vet za ko mu nal ne po slo ve ostao us kra }en za {to u no vom pred lo gu grad ni je pred vi deo no vac za po kri va we raz li ke u ce ni ra ~u na. Sa vet je, iz me |u osta lih ta ~a ka dnev nog re da, usvo jio i pred log od lu ke o iz me ni od lu ke o or ga ni zo va wu „î sto }e„ kao jav no ko mu nal nog pred u ze }a. U ovom pred lo gu je na zna ~aj ni je {to }e „î sto }a , kao i do sa da u sklo pu de lat no sti bi ti za du è na za hva ta we i ~u va we pa sa i ma ~a ka lu ta li ca, iako je bi lo naj av od grad skih ~el ni ka da }e ovi po slo vi bi ti iz u ze ti iz de lat no sti „î sto }e” i da }e grad hva ta we na pu {te nih ì vo ti wa pre pu sti ti dru gi ma. Z. De li}

SA VET ZA UR BA NI ZAM, PO SLOV NI PRO STOR I STAM BE NA PI TA WA

Foto: F. Baki}

SA SED NI CE SA VE TA ZA OBRA ZO VA WE I SPORT

ze iz dva ja ve li ki no vac za re kla mi ra we - re kla je Vla i sa vqe vi }e va. Woj je od mah na sed ni ci iz „To pla ne„ od go vo ri la Vu ki ca Ga vri lo vi} na vo de }i da je 24 mi li o na pred vi |e no za pre zen ta ci ju no vog na ~i na na pla te po utro {ku to plot ne ener gi je, ko ji star tu je od na red ne grej ne se zo ne. Vla i sa vqe vi }e va je ima la za mer ke i {to grad ni je pred vi deo ko }e da na do me sti raz li ku pred u ze }i ma u ra ~u ni ma ko mu nal nih ulu ga iz me |u pu ne ce ne ra ~u na i ra ~u na uma we nih za 30 od sto, ko li ko ima ju po pust kod pla }a wa ko mu nal nih ra ~u na po ro di ce sa tro je i vi {e de ce. Ona je ka za la da su ko mu nal ne fir me u fi nan sij skim pro ble mi ma, i da broj de ce u po ro di ca ma ne mo `e da bu de me ri lo za fi nan sij ske olak {i ce, jer je kri za sve op {ta, pa si ro ti we ima i na dru goj stra ni. Na ~el ni ca Grad ske upra ve za ko mu nal ne po slo ve Li di ja To -

Jav na ra sve ta de lat nost „Sta na”? Na ju ~e ra {woj sed ni ci Sa ve ta za ur ba ni zam, po slov ni pro stor i stam be na pi ta wa Skup {ti ne gra da pri hva }en je pred log da pred u ze }e „Stan” odr à va jav nu ra sve tu u gra du i upu }en Skup {ti ni na raz ma tra we. Pri hva }en je i pred log pro gra ma ra da Stam be ne agen ci je pre ma kom }e se sav no vac u 2013. go di ni bi ti usme ren na pro je kat iz grad we so ci jal nih sta no va u Ki sa~ koj 55. Plan pod ra zu me va i su fi nan si ra we od stra ne „Po slov nog pro sto ra„ kom }e pri pa sti pri ze mqe bu du }eg objek ta. Po dr àn je i pred log od lu ke o pro gra mu iz grad we i odr à va wa „Po slov nog pro sto ra„ u na red noj go di ni pre ma kom ovo pred u ze }e pla ni ra da deo pri ho da, 7,5 mi li o na di na ra, pre u zme od AP Voj vo di ne za ka pi tal no odr à va we Be o grad ske ka pi je.

U pla nu je i iz dva ja we mi lion di na ra za ure |e we Pod gra |a, u okvi ru kog }e se spro ve sti an ke ta da li gra |a ni ovog de la Pe tro va ra di na `e le tu da osta nu ili bi da za me ne svo je sta no ve za ne ke u gra du. Za iz grad wu in ku ba tor cen ta ra za raz voj no vih teh no lo gi ja u Rim skim {an ~e vi ma, za vr {e tak dru ge fa ze Ar hi va gra da i iz grad wu i ka pi tal no odr `a va we dru gih obje ka ta pla ni ra no je 344 mi li o na di na ra. Pri hva }en je i pred log pro gra ma po slo va wa JP „Ur ba ni zam” za na red nu go di nu, ali ne i pro gram i in ve sti ci o ni plan JKP „Stan” zbog pla na ku po vi ne put ni~ kog vo zi la u vred no sti od tri mi li o na di na ra. O svim ovim pred lo zi ma iz ja sni }e se Skup {ti na gra da na su tra {woj sed ni ci. A. J.

U KAR LOV CI MA

Po sta vqe ni vin ski pu to ka zi Srem ski Kar lov ci, me sto sa naj vi {e re gi stro va nih vi na ri ja, do bi lo je pro te klih da na ta ko zva nu vin sku sig na li za ci ju. Stre la stim pu to ka zi ma i ta bla ma ozna ~e no je 15 vi na ri ja ko je su sa gla sne da pri ma ju tu ri ste. U isto vre me po sta vqe na je op {ta i tu ri sti~ ka sig na li za ci ja, kao {to su ta ble do bro do {li ce i stre la sti pu to ka zi ka kul tur no-isto rij skim objek ti ma. Po re ~i ma di rek tor ke Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je op {ti ne Srem ski Kar lov ci(TO OSK) Ja smi ne Be qan -Iskrin, osta lo je, pre ma pro jek tu, jo{ da se po sta vi ta bla do bro do {li ce na Stra `i lo vu i 11 in fo-ta bli is pred obje ka ta. Po sta vqa we tu ri sti~ ke i vin ske sig na li za ci je fi nan si ra lo Mi ni star stvo

fi nan si ja i pri vre de - na po mi we Be qan-Iskrin. - Zbog kon fi gu ra ci je te re na u Kar lov ci ma, uza nih i str mih uli ca, ceo po sao je po tra jao ma lo du `e. Mo ra li smo vo di ti ra ~u na o tim spe ci fi~ no sti ma, a ujed no i is po {to va ti stan dar de. Osim {to }e za hva qu ju }i ovoj vin skoj si ga li za ci ji lak {e mo }i da se sna |u i sa mi do |u do vi na ri ja, tu ri sti ma }e usko ro bi ti do stup ni i bro {u ra „Vin ski put Srem skih Kar lo va ca i Fru {ke go re” na srp skom i en gle skom je zi ku, te ma pa vin skog pu ta Kar lo va ca. Ma pa i bro {u ra deo su pro jek ta ko ji rav no prav no fi nan si ra ju Mi ni star stvo fi nan si ja

NA FA KUL TE TU TEH NI^ KIH NA U KA

Pri red ba „No vo go di {wa ra dost” Pri red ba „No vo go di {wa ra dost”, na me we na de ci iz De ~i jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci i de ci ome te noj u raz vo ju iz Ve ter ni ka, odr `a }e se ve ~e ras, u 19 ~a so va, u Sve ~a noj sa li Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka (FTN). No vo go di {wi pro gram ob u hva ti }e pred sta vu za de cu, de qe we no vo go di{wh pa ke ti }a i dru `e -

we sa De da Mra zom. Ak ci ja se tra di ci o nal no odr `a va po osmi put, a ovo go di {wa je star to va la po ~et kom de cem bra, sa ci qem da se obez be de do voq na ma te ri jal na i fi nan sij ska sred stva ka ko bi se pri ba vi li no vo go di {wi pa ke ti }i za oko sto ti nu de ce. Oga ni za tor ak ci je je Stu dent ska aso ci ja ci ja FTN-a.A. J.

i pri vre de i TO OSK. U okvi ru we ga }e TO OSK do bi ti no vu veb pre zen ta ci ju i vi zu el ni iden ti tet, a bi }e ura |en i tu ri sti~ ki spot Kar lo va ca. Z. Ml.

„We go {e va qu bav na mi sti ka” Pro mo ci ja de la „We go {e va qu bav na mi sti ka” pro fe so ra Mi la Lom pa ra bi }e odr `a na da nas u 12 ~a so va u Ste ri ji nom po zor ju, Zmaj Jo vi na 22/1. Sti ho ve }e go vo ri ti Bi qa na \u ro vi}, a do ma }in su sre ta je Mi ro slav Mi ki Ra do wi}. A. J.

Iz lo `ba Ta ma re Sa vi} Sve ~a no otva ra we iz lo `ba umet ni~ ke ke ra mi ke i pred me ta pri me we ne umet no sti „Va za, gne zdo, ~i ni je”, autor ke Ta ma re Sa vi}, bi }e odr `a no da nas u 19 ~a so va u xez klu bu „Vils”, Uli ca Na to {e vi }e va 4. Go vo ri }e psi ho log Vla dan Be a ra. G. ^.

Uni kat ni pred me ti

Ve ~e mu zi ke

Ma ni fe sta ci ja „Har mo ni 19” ko ju or ga ni zu je Udru `e we gra |a na „Kre a tiv na fa bri ka” bi }e odr `a na u su bo tu od 14 do 20 sa ti u Blow Up baru, De spo ta Ste fa na 36 s. Na ovom saj mu mo gu se vi de ti i ku pi ti uni kat ni pred me ti, po put ogr li ca, min |u {a, ka pu ta, {a lo va, pri rod ne ko zme ti ke i ra znih dru gih ru ko tvo ri na. Q. Na.

Ve ~e ita li jan skih kan co na, ru skih na rod nih pe sa ma i ro man si,kao i ever grin mu zi ke do ma }ih i stra nih auto ra u in ter pre ta ci ji pro fe so ra mu zi ke Ste va na Br za ka, bi }e odr `a no ve ~e ras u 18 sa ti u No vo sad skom klu bu, Zmaj Jo vi na 3/1. Gost ve ~e ri }e bi ti pu bli ci sta i no vi nar Ro do qub Ma len ~i}. Q. Na.

sreda26.decembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА НА ПЕДАГОШКОМ ФАКУЛТЕТУ

Два века српске Препарандије Гала концерт одушевио публику

ЈУБИЛЕЈ КУД „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ” ИЗ СТАРЕ ПАЗОВЕ

Четири деценије песме и игре СТАРА ПАЗОВА: Културно уметничко друштво „Бранко Радичевић“ из Старе Пазове гала концертом, на којем је наступило преко две стотин учесника је обележило 40 година постојања и рада, а специјалних признаја за дугогодишњу верност овом аматерском колективу добили су играчица, уметнички руководилац и короеграф Дајана Костић, играчица и гардероберка Мирјана Радовановић, дугогодишњи играч и секретар друштва Петар Неранџић и шеф народног оркестра Миодраг Дмитрашиновић. Плакете за подршку током четири деценије раста и развоја КУД „Бранко Радичевић“ које је основала професорка Светлана Ковачић (данас Рудић), а званично је регистровано 21.децембра 1972.године, добили су Општина Стара Пазова, МЗ Стара Пазова, Савез аматера Стара Пазова, Центар за културу, РТВ Стара Пазова и новинарка дугогодишњи уредник емисије из културе локалног Радија Анђелка Мали. На свечаности је истакнуто да је овај аматерски колектив растао и развијао се од једне фолклорне групе до данашњих неколико стотина чланова окупљених у шест фолклорних ансамбала од којих су два дечја ове године на покрајинском фестивалу освојила златне, а извођачки сребрну плакету, народном и дечјем оркестру, мушкој и женској певачкој групи, драмској и рецитаторској и ликовној секцији, имао је 37 изванредних турнеја и безброј концерата у својој средини и широм бивше Југославије и Србије, а да витрине у Соколском домукраси небројено много диплома, захвалница, али и плакета и пехара, везених пешкира и других дарова, са смотри, фестивала, турнеја и дружења. Чуло се и да је у окри-

љу овог друштва поникла Ликовна радионица „Лира 82“ која је прерасла у УЛУ Стара Пазова које слави 30 година рада, основани хор и тамбурашки оркестар који су се осамосталили и данас су Грдаски хор и Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова, и тако редом. Гала концерт КУД „Бранко Радичевић“, у препуној Позоришној сали у Старој Пазови, где је много поштовалаца друштва и стајало, био је прилика да се помену кореографи и уметнички руководиоци који су радили са фолклорним ансмаблима, од Светлане Рудић, Дајане Костић, Ивана Камџијаша, Владимира Барнака, Александра Бранковића, до Милице Костић, а још активни чланови су добили признања за дугогодишњи рад на неговању традиције предака. Златну плакету за 35 година у друштву добио је виолиниста Славољуб Стевановић, за 30 година , сребрну плакету су примили Слободан Арсенић, Милорад Адамовић, Марко Радосављевић, Саша Колар и Милан Стећ, бронзану плакету за 20 година Милица Костић, Ненад Хриц и Миливој Ковачевић, док је 12 аматера награђено за 15 година верности друштву, њих 15 за деценију рада и девет за пет година у опанцима. Свој велики концерт за јубилеј аматери КУД „Бранко Радичевић“ почели су играма из Срема, али прошетали публику песмом и игром широм Србије, да би најпре ветерани, а онда и извођачки ансмабл све завршили „Врањанском свитом“, уз френетични аплауз публике. Председница друштва Лепосава Кркић је захвалила свима на досадашњој подршци и изразила наду да ће се успешна сарадња са свим институцијама и појединцима наставити и у будућности. А. Мали

Јавна расправа о буџету БЕЧЕЈ: Јавна расправа о Предлогу нацрта буџета општине Бечеј заказана је за данас у подне. Скуп ће се одржати у великој сали Градске куће, а позив је упућен заинтересованим правним субјектима и физичким лицима. У жељи да се припреми што квалитетнији локални буџет, пожељно је укључење у јавну расправу, давање предлога, примедби, сугестија... Понуђена варијанта буџета може се преузети и са општинског сајта www.becej.rs, а одборници ће прекосутра у локалном парламенту имати расправу и донети Одлуку о буџету општине Бечеј за 2013. године. В. Ј.

Нови директори јавних предузећа ЗРЕЊАНИН: Одлуком већине одборника Скупштине града Зрењанина за директора Јавног предузећа “Дирекција за изградњу и уређење града Зрењанина” постављен је дипломирани инжењер производног менаџмента Горан Краварушић, на челу ЈКП “Чистоћа и зеленило” биће инжењер пољопривреде Душко Зец, ЈКП “Пијаце и паркинзи” дипломирани економиста Илија Мандић, а ЈКП “Градска топлана” дипломирани инжењер машинства Александар Старчевић.

Досадашњи вршилац дужности директора “Спортских објеката” Бранислав Петрин остаће на челу те јавне установе, а Љиљана Поповић ће и даље обављати функцију директора ЈП “Радио Зрењанин”. У наредне четири године на челу Апотеке Зрењанин биће дипломирани економиста Срђан Николић. Специјалиста опште медицине Биљана Папић изабрана је за директора Дома здравља “Др Бошко Вребалов”, а дипломирана економисткиња Јована Љиљак за директора “Градске стамбене агенције”. Ж. Б.

СОМБОР: У Сомбору je, у организацији Педагошког факултета одржана Научна конференција са међународним учешћем „200 година Српске препарандије у Сентандреји и Сомбору“, чиме jе заокружен низ културних и научних манифестација и догађања посвећених овом великом јубилеју српске просвете и образовања учитеља, које је током 2012. године организовао Педагошки факултет у Сомбору, као непосредни настављач и баштиник образовне и историјске традиције некадашње прве Српске учитељске школе – Препарандије. Основана 1812. године у Сентандреји, прегалаштвом Уроша Несторовића, већ после четири године, 1816. године, ова институција је пресељена у Сомбор у коме је непрекидно, до данашњих дана сада као Педагошки факултет, образовала српске,

али и учитеље других Јужних Словена. Научна Конференција је свечано отворена у здању Препарандије у Сомбору, а на отварању су говорили проф. емеритус др Првослав Јанковић, који је и отворио Конференцију, доц. др Миа Марић, продекан за наставу Педагошког факултета, проф. др Јелена Косановић, некадашњи декан Учитељског факултета у Сомбору, проф. др Перо Спасојевић са Педагошког факултета у Бијељини (Република Српска) и др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културу и јавно информисање. Након свечаног отварања, учесници конференције обишли су музејске и уметничке збирке у здању Препарандије. Пленарно заседање одржано је у амфитеатру Педагошког факултета

Свечано отварање Конференције у Препарандији

у Сомбору, после чега се рад Конференције одвијао у три тематске секције: „Сомборска учитељска школа као културно-просветно средиште“, „Образовање учитеља“ и „Образовање васпитача и друге професије“. За Конференцију је пријављено 55 научних и стручних радова, ко-

БИВШИ РАДНИЦИ ШЕЋЕРАНЕ ОЧЕКУЈУ ДА ИМ ДРЖАВА НАМИРИ ПОТРАЖИВАЊА

Траже оно што су давно зарадили ЗРЕЊАНИН: Бивши радници угашене зрењанинске фабрике шећера одлучили су да сачине спискове потраживања за неисплаћене зараде и проследе их Агенцији за приватизацију. Близу 200 бивших шећеранаца очекује да ће им коначно бити исплаћено оно што су давно зарадили. - Некадашњи радници потписују пријаве потраживања признатих од стечајног управника Јелице Вуколић и Привредног суда у Панчеву. Када је шећерана пре више од три године отишла у стечај, радника је било 192, а остали су нам дужни 39 плата. Наше потраживање прихваћено је без оспоравања, али смо успели да наплатимо тек око три посто укупног дуга, који је у збиру скоро 400 милиона динара - каже некадашњи челник Самосталног синдиката у шећерани Стеван Зорић. Он истиче да бивши радници очекују да им држава плати зарађено, јер је била власник 61 посто капитала шећеране пре стечаја. - Када је фирма отишла у стечај завршили смо на евиденцији Националне службе за запошљавање. Како је просек старости бивших радника био око 50 година, готово нико од њих није нашао посао, а већина је и даље на бироу – говори Зорић.

Радници Шећеране потписују потаживања

Много је међу њима оних којима стижу опомене од јавних предузећа за комунална дуговања, а они су милионери на папиру. - Био сам радник шећеране 33 године. Дугују ми 1,4 милиона динара и да имам те паре не бих бринуо за егзистенцију – каже бивши шећеранац Иван Каурић, који верује да ће успети да наплати дуг од државе, јер су неке од његових колега већ стигли до суда у Стразбуру, где су им потврђена права на наплату. Међу онима који су евидентирали своја потраживања је и

бивши директор шећеране Миодраг Томић, који је поделио судбину радника. - Био сам директор пред стечај, када су многи били глуви и неми за наше проблеме. Држава није хтела да уз приватизацију реши проблем радника, иако је био прихваћен социјални програм. Уништен је стогодишњи зрењанински бренд, радници су остављени на цедилу као још хиљаде људи који су преко производње шећерне репе били везани за фабрику – резигниран је Томић. Ж. Балабан

Начелница Средњобанатског округа дала оставку

ЗРЕЊАНИН: Начелница Средњобанатског управног округа Тања Дуловић (ДС) изјавила је за “Дневник” да је поднела захтев Влади Србије да је разреши те функције, због преласка на друго радно место. Она је казала да ће се вратити на место управника Студентског дома “Михајло Предић др Миша” у Зрењанину. Оставком на функцију начелнице округа, Дуловић се определила да остане одборник у Скупштини града Зрењанина јер, према Закону о државним службеницима, не може да обавља другу јавну функцију. - У ишчекивању да ме Влада Србије разреши дужности,

Тања Дуловић

одлучила сам да поднесем оставку. Док не добијем решење о разрешењу наставићу да обављам функцију начелника – рекла је Дуловићева за наш лист. Она је на дужност начелнице Средњобанатског округа, са седиштем у Зрењанину, именована тачно пре четири године, 20. децембра 2008, а на тај положај је изабрана 22. јануара 2009. године, за период од пет година. У прошлом сазиву Скупштине Војводине, Дуловић је међу првим посланицима вратила мандат покрајинског поЖ. Б. сланика.

Хумани гест каратиста

ЗРЕЊАНИН: Карате клуб “Зрењанин” организовано је хуманитарну акцију, с циљем да се обезбеде новогодишњи пакетићи за децу из социјално угрожених породица. Наиме, као улазницу за тренинг, сви чланови клуба донели су неки слаткиш, од којих су направљени пакетићи за десеточлану породицу Сарвак из Мужље. Ова акција реализована је у сарадњи са хуманитарном организацијом “Рилеј”. Клуб се захвалио свим члановима који су подржали акцију. Ж. Б.

Млади каратисти с пакетићима

је су написали 77 аутора из Србије и земаља у окружењу, пред саму Конференцију је објављен Зборник резимеа, док се током пролећа очекује да ће бити штампан и Зборник радова са овог научног симпозијума. М. Миљеновић

Почиње дератизација ВРБАС: Велика систематска акција заштите здравља грађана и њихове имовине од штетних глодара на територији општине Врбас почиње данас, третманима у Змајеву. Посао је поверен новосадској “Циклонизацији”, а на терену ће радити пет екипа, са по два оперативца. Дератизација је за све грађане бесплатна. Потребно је само да омогуће видно обележеним стручним оперативцима да, у зависности од потребе, поставе препарат, или да га преузму, уз придржавање стручних савета и упутстава. Третмани обухватају индивидуална домаћинста, јавне површине, јавне установе и инфраструктуру. - Користимо биоцидни препарат одложеног деловања „мамак Б“ - каже менаџер за односе са јавношћу “Циклонизације” Дарио Аћимовић. В. Х.

Бесплатан паркинг током празника БЕЧЕЈ: Моторизовани Бечејци били су јуче пријатно изненађени чињеницом да се није наплаћивало паркирање четвороточкаша у центру града. - То је наша честитка суграђанима за католички Божић. Тако ће бити и у време новгодишњих празника 1. и 2. али и 7. јануара, у време православног Божића - рекли су у ЈП „Комуналац“, у чијој надлежности је паркинг служба у В. Ј. Бечеју.

Концерт изворних песама

ЧУРУГ: У прелепом амбијенту Спомен вртића ОШ “Ђура Јакшић“ у Чуругу одржан је Концерт изворних песама, у организацији Друштва за очување и неговање културних традиција „Прело“ из Чуруга.У програму су учествовали чланови КУД-а „Славко Гајин“ из Војке и групе чланови Дома културе из Сивца, те домаћини чланови ДОНКТ-а “Прело“. У програму су показане две кореографије игара, једна кореографија обичаја и певачке групе. Посетиоци, којих је било преко стотину, били су одушевљени програмом и све извођаче су поздравили дуготрајним аплаузом. Л. К.

dRU[TvO

dnevnik BO LE SNI CI MA S MEN TAL NIM SMET WA MA OBEZ BE DI TI DRU GA ^I JI PRI STUP LE ^E WA

trij ski ble sni ci, po go to vo oni koji su sme{teni u neku od ustanova za wihovo le~ewe, `i ve izo lo va no, u lo {im uslovima, a kako je ministarka zdravqa prof. dr Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} istakla na javnoj raspravi o nacrtu zakona o pravima pacijenata s mentalnim smetwama, takva praksa se mora mewati. – Pacijentima s mentalnim smetwama mora se obezbediti

alno bogatiji, a onda su iz nekog razloga osiroma{ili. Lekari op{te medicine treba da neguju razumavawe za takve qude, da se staramo da se oni kvalitetno le~e i socijalno rehabilituju. Po wenim re~ima, problematika mentalnog zdravqa se mora izvu}i iz prostora kazamata. Dom zdravqa mora biti mesto i za te bolesti, kao {to je za svaku drugu bolest. Porodice vaqa obrazovati da bi shvatile da se, ukoliko wihov ~lan ima takve probleme, radi o bolesti koja se danas mo`e le~iti tako da osoba dugo ostane radno efikasna i socijalno prihvatqiva. Uz sve to, za tu oblast le~ewa mora se izdvajati daleko vi{e novca nego do sada. Du{evni bolesnici obi~no ne priznaju bolest i ne shvataju da su bolesni, {to za druge bolesti nije karakteri sti~ no. Po ne kad je zbog ozbiqnosti bolesti neophodno du{evne bolesnike prisilno le~iti u ustanovi. – Upravo zbog proizvoqnosti i mogu}nosti da se zloupotrebi pozicija rodbine, pa i organa pravosu|a, napravqen je nacrt zakona o pravima osoba s mentalnim smetwama. Javna rasprava o nacrtu je u toku. Predvi|eno je da prinudna ho-

Pro ble ma ti ka men tal nog zdra vqa se mo ra iz vu }i iz pro sto ra ka za ma ta: dom zdra vqa mo ra bi ti me sto i za te bo le sti, kao {to je za sva ku dru gu druga~iji pristup le~ewa – rekla je dr \uki}-Dejanovi}. – Novac koji dr`ava izdvaja za le~ewe tih bolesnika u psihijatrijskim bolnicama, a koji nije veliki, treba dati porodici, i to u fazi kad bolest kod pacijenta nije toliko uznapredovala, a u domu zdravqa treba da postoji ~itav tim lekara koji }e da se bave wegovom terapijom. To je u perspektivi, jer sada psihijatri u primarnoj zdravstvenoj za{titi imaju sasvim duga~iji standard u le~ewu tih pacijenata. Lekari bi u osobama s mentalnim smetwama morali da vide, zapravo, plemenite, dobre qude koji su nekada bili intelektu-

spitalizacija bude apsolutno pre ci zi ra na i sve de na na okolnosti u kojima neko moè biti prisilno zbrinut samo po oce ni ti ma psi hi ja ta ra. Naime, predvi|eno da se osobe s takvim smetwama mogu prisilno smestiti u zdravstvenu ustanovu i le~iti samo u dva slu~aja: kada je lice u tako te{kom mentalnom stawu da moè ugroziti sopstveno zdravqe ili zdravqe drugih osoba, i u drugom slu~aju kada to naloì sud, ali pod uslovom da sudija pre toga vidi pacijenta i detaqno se upozna s wegovom bole{}u – istakla je dr \uki}-Dejanovi}. J. Bar bu zan

SR \AN KO ZLO VA^ KI NA ^I NIO OBR NU TI RO DO SLOV

De set go di na is tra ì vao po ro di cu Zrewaninac Sr |an Ko zlo - imena u 11 generacija, a svaki va~ ki je nakon desetogodi- podatak je vi{estruko pro{weg mukotrpnog istraì- veren i potvr|en. Sam sebi va~kog rada, “~e{qawa” dr- bio sam najstroà kontrola àvnih arhiva i crkvenih jer nisam hteo da neproverekwiga i potrage za spomeni~- nim podacima naru{im decekim zapisima, na~inio tako- nijski rad. zvani obrnuti rodoslov svoje U rodoslovu ovog Zrewaporodice. Kozlova~ki je, ko- ninca nanizano je na desetine leno po koleno zadiru}i u prezimena i mesta odakle popro{lost, do{ao do podataka ti~u. U starijim kolenima o precima u dinalaze se davno rektnoj liniji zaboravqena Ko z lo v a~ k i je, ko l e n o u 11 generacija. mu{ka imena, po ko le no za di ru }i Rodoslov, koji kao {to su Sau pro {lost, do {ao po~ev od 1851. fir, Teofan, godine sadrì Lepomir, Sodo po da ta ka o i prve poropre ci ma u di rekt noj fronije, Zdedi~ne fotograslav, Nektarifije, predsta- li ni ji u 11 ge ne ra ci ja je i mnoga druvio je nedavno ga, a me|u ènna prigodnom okupqawu u pa- skim Ubavka, Delvasija, Karohijskom domu zrewaninske ranfila, Razumenija, NeranVavedewske crkve. ~a, Despina, Kumrija... – Pregledao sam bezbroj – Mnogih predaka vi{e crkvenih kwiga kr{tenih, nema ni na spomeni~kim zapiven~anih i umrlih, obilazio sima, sada su samo u mom roistorijske arhive i prepisidoslovu, koji }e biti zavevao podatke iz dràvnih po{tawe mojim sinovima i pisa i tako stigao do 1745. gogeneracijama koje }e do}i dine – isti~e Kozlova~ki. – posle nas – napomiwe Sr|an U mom rodoslovu sada je 238 Kozlova~ki. @. B.

STA WE U SPE CI JAL NOJ PSI HI JA TRIJ SKOJ BOL NI CI „SVE TI VRA ^E VI” U NO VOM KNE @EV CU

Za u sta vi ti su ro ve, ne qud ske po stup ke

An ga `man po ro di ce i do mo va zdra vqa U pojedinim sredinama jo{ uvek je sramota imati u porodici psihijatrijskog bolesnika pa se to naj~e{}e krije, a samim tim ni le~ewe nije odgovaraju}e. De{ava se da pojedi ne po ro di ce pre pu {ta ju svoje najbli`e obolele lekarima u psihijatrijskoj bolnici i gotovo ih zaboravqaju, vi{e ih i ne obilaze. Psihija-

sreda26.decembar2012.

U izve{taju tima Nacionalnog preventivnog mehanizma, koji su ~inili predstavnici za{titnika gra|ana, pokrajinskog ombudsmana, udruèwa „Beogradski centar za qudska prava„ i Me|unarodne mreè pomo}i, o stawu u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici “Sveti vra~evi” u Novom Kneèvcu, koju su obi{li marata ove godine, navedeni su uo~eni nedostaci u radu koji se odnose na zabranu torture i drugih oblika surovih, nequdskih ili poniàvaju}ih kazni i postupaka i upu}eno 25 preporuka za otklawawe uo~enih nedostataka. Utvr|eno je da su objekti odeqewa Psihijatrija 2 i Psihijatrija 5 stari, neodràvani i u ruiniranom stawu. Pojedine sobe su velike i imaju vi{e od deset kreveta. Toaleti Psihijatrije 5 nemaju vrata, a na vratima toaleta na Psihijatriji 2 ne postoje brave. Preporu~eno je da se ta odeqewa adaptiraju, a u toaletima obezbedi privatnost pacijenata. Veliki broj pacijenta koji ne mogu sami da brinu o sebi, utvr|eno je, nosi bolni~ke pixame umesto dnevne ode}e. Bolnica treba da ohrabruje pacijente da tokom dana nose dnevnu ode}u, a pixame obla-

bolnici kao stresan, {to se moè dovesti u vezu s okolno{}u da su uglavnom bez odgovaraju}e obuke i sistemske podr{ke. Preporu~eno je da se uvedu radni sastanci za celokupno angaòvano osobqe koje radi s odre|enom grupom pacijenata. Potrebno je da bolnica formira elektronsku bazu podataka jer sada ona ne postoji, {to onemogu}ava sistemsko pra}ewe zdravstvenog stawa pacijenata. Utvr|eno je da je izjava o sopstvenoj saglasnosti za prijem u bolnicu data u prisustvu samo jednog svedoka, a uneti podaci o pacijentu su nepotpuni. Zbog toga treba prilikom prijema pacijenta na osnovu sopstvene saglasnosti traìti ~e za spavawe. Sobe pacijenata i trpezarije, u kojima oni provode dosta vremena, oskudno su ure|ene i bezli~ne, s veoma malo li~nih stvari pacijenata. Preporu~eno je da se bolesni~ke sobe i ostali prostori u kojima borave pacijenti dekori{u na taj na~in da stvaraju utisak humanijeg okruèwa i oslikavaju posebnosti pacijenta koji ih koristi. Tako|e, bolnica treba da ohrabri pacijente da donose svoje li~ne stvari kao {to su fotografije, kwige, ~asopisi...

Ve zu ju im se ru ke i no ge Utvr|eno je da se u bolnici fizi~ko sputavawe obavqa fiksacijom, i to vezivawem jednog ekstremiteta. Re~eno je da se takvo fizi~ko sputavawe ne sme vi{e obavqati. Osim toga, utvr|eno je i da se posebna kwiga evidencije fiksacije pacijenata ne vodi dovoqno uredno i ne sadr`i sve relevantne podatke koje se odnose na fizi~ko sputavawe. Zbog toga se tra`i uredno vo|ewe te kwige, ta~no vreme po~etka i zavr{etka fiksacije, razlog za pribegavawe toj fizi~koj meri kao i ime lekara koji je to naredio. Na kraju moraju biti zapisane i eventualne povrede pacijenta ili osobqa.

Vre me pro vo de se de }i po hod ni ci ma U bolnici, napisano je u izve{taju, veliki broj pacijenata ve}inu budnog vremena provodi pasivno sede}i i borave}i na hodnicima, bez organizovanih aktivnosti, a samo tre}ina je ukqu~ena u neki vid psihosocijalne rehabilitacije. Od bolnice se traì da razradi i prilagodi rehabilitacione psihosocijalne aktivnosti za pacijente i ukqu~i ih u programe u skladu s wihovim mogu}nostima. Zakqu~eno je da u bolnici nije angaòvan dovoqan broj specijalista psihijatrije kao i radnih terapeuta da bi se pacijentima omogu}ilo pruàwe zdravstvene za{tite i psihosocijalne rehabilitacije u skladu s modernim standardima. Potrebno je da bolnica sa~ini analizu potrebnog broja i stru~nog profila zaposlenih, posebno specijalista psihijatrije i radnih terapeuta, i dostavi je Ministarstvu zdravqa. Medicinske sestre i tehni~ari ocewuju svoj posao s pacijentima u ovoj

wegovu izjavu datu u prisustvu dva svedoka uz uno{ewe podataka o wihovom identitetu. Tako|e, konstatovano je da se pojedini pacijenti zadr`avaju na le~ewu na osnovu izjave o saglasnosti za prijem u bolnicu iako postoje razlozi sa sumwu u relevantnost wihove voqe. Kada postoje razlozi za takvu sumwu zbog pacijentove nesposobnosti za normalno rasu|ivawe, bolnica ga ne}e, preporu~eno je, zadr`ati na le~ewu na osnovu wegove izjave o saglasnosti za prijem u bolnicu ve} zbog prirode bolesti. Q. Ma le {e vi}

EVROP SKO UDRU @E WE NA STAV NI KA PO STA VI LO VI SO KE STAN DAR DE

No vo do ba tra ì sve stra nost za ka te drom Da bi mogao odgovoriti zahtevima koje pred wega postavqa savremena evropska {kola, to jest da uspe{no obrazuje |ake 21. veka, nastavnik u Evropi }e u budu}nosti morati da vlada znawem i ve{tinama vrhunskog istraìva~a, {to zna~i da }e celog ìvota paralelno izu~avati vi{e nau~nih disciplina – zakqu~eno je nedavno na kongresu Udruèwa nastavnika Evrope odrànom u Belgiji. Nastavnik budu}nosti mora}e da bude pedago{ki, psiholo{ki, metodolo{ki, ali i ekolo{ki kompetentan, kao i da svoje znawe stalno usagla{ava s evropskim nastavnim planovima i programima, a po

Sr bi ja do go di ne ~la ni ca Udruèwe nastavnika Evrope je najstarija organizacija u oblasti obrazovawa koja okupqa nastavnike iz svih wegovih nivoa. Osnovano je 1956. godine i okupqa nastavni~ka udruèwa iz zemaqa ~lanica Evropske unije, ali i van we. Na{a zemqa planira da za ~lanstvo u ovoj organizaciji konkuri{e slede}e jeseni, na narednom kongresu koji }e se odràti u Strazburu.

mi{qewu evropskog nastavni~kog strukovnog udru`ewa, u tim planovima i programima sve vi{e

}e se pa`we posve}ivati ja~awu ose}awa pripadnosti Evropskoj uniji, ali zbog sve vi{e migracija i razvoja turizma, i znawu stranih jezika kao i isticawu etni~kih razli~itosti. Savremeni nastavnik svoje |ake bi trebalo da u~i i kako da re{vaju probleme, a ne bi smeo da bude po strani ni kada je u pitawu psihologija, to jest on }e morati da razvije psiholo{ki pristup u~enicima da bi im pomogao u razvoju inteligencije i sticawu funkcional-

nih znawa, ali i da bude profesionalac koji pomaè i sprema mlade qude i podsti~e ih na odgovornost, kako prema lokalnom i nacionalnom, tako i prema evropskom i svetskom. Evropski nastavnici – po dokumentu „Biti nastavnik u Evropi” pripremqenom na ovom skupu, kojem su prisustvovali nastavnici sa svih nivoa {kolovawa iz 20 evropskih zemaqa – trebalo bi da budu i nosioci svesti o oblikovawu i unapre|ivawu ìvota na na{oj planeti, a jedan od zadataka bi}e im i da pokaù da je evropski identitet zapravo li~ni identitet svakoga ko ìvi u Evropi. Kako }e nastavnici ispuniti ovako visoko postavqene ciqeve svog cehovskog udruèwa jo{ uvek je neizvesno, a putevi }e poku{ati da se prona|u na skupovima u svim zamqama ~lanicama da bi se usaglasila platforma koju }e Udruèwe nastavnika Evrope uputiti Evropskom parlamentu kao jedan od zvani~nih dokumenata i deo strategije usavr{avawa nastavnika i dostizawa nivoa standarda evropskog nastavnika. D. De ve ~er ski

Fond za mlade talente je izdvojio vi{e od 400 miliona dinara.

ku ula`e u budu}i ekonomski razvoj – kazao je Obradovi}.

Sto sti pen di ja za bu du }e prav ni ke

NUNS: Ni je vre me za }u ta we

Ministar prosvete i nauke @ar ko Ob ra do vi} uru~io je ugovore o stipendijama za {kolsku 2012/2013. godinu studentima osnovnih akademskih i master studija Pravnog fakulteta u Beogradu skromnog materijalnog stawa. Stipendije od po 100.000 dinara dobilo je 100 studenata, a novac }e dobijati u deset mese~nih rata. Ministar Obradovi} je izjavio da je Pravni fakultet lider u kvalitetu, da godinama nije pove}ao {kolarine, da je ulo`io zna~ajne svote u opremu da bi stvorio boqe uslove za u~ewe, kao i da su studenti na razli~itim takmi~ewima pokazali sjajne rezultate: – Svi radimo na zajedni~kom zadataku promovisawa visokog obrazovawa, da bi qudi shvatili u ~emu je wegov zna~aj za wihovu budu}nost i da se ulagawem u obrazovawe i nau-

Nezavisno udruèwe novinara Srbije (NUNS) ukazuje da jo{ nije dobilo odgovor na pismo predsedniku Srbije To mi sla vu Ni ko li }u i premijeru Ivi ci Da ~i }u u kome je upozorilo na spiskove nepoèqnih organizacija i pojedinaca koje prave ultradesni~arske organizacije, a da se u me|uvremenu zabriwavaju}i trend nastavqa. To udruèwe je izrazilo duboku zabrinutost zbog {irewa atmosfere lin~a i netrpeqivosti prema neistomi{qenicima i pozvalo demokratsku javnost da se energi~no suprostavi govoru mr`we i brutalnoj kampawi koja se vodi protiv pojedinaca i organizacija. NUNS je ponovio apel i zatraìo da se ovim va`nim pitawem pozabavi i srpski parlament i javno odredi prema {irewu netrpeqivosti i netoleranciji.

VESTI „Do si te ja” vred na 795.000 di na ra Dobitnicima stipendije „Dositeja” za nastavak studija u inostranstvu ju~e su uru~ene plakete na sve~anosti na kojoj je ministar finansija i privrede Mla |an Din ki} najavio ve}e stipendije za studente na doma}im fakultetima. Po wegovim re~ima, odlu~eno je da slede}e godine stipendije za studente na osnovim studijama budu pove}ane s 25.000 na 30.000 dinara. – @elimo da mladi dobiju motiv i da vide da dr`ava ra~una na wih – rekao je Dinki} na skupu na kojem je iz Fonda za mlade talente 427 studenata, koji nastavqaju studije u inostranstvu, dobilo pojedina~ni iznos stipendije od 795.000 dinara. Plakete je uru~ila ministarka omladine i sporta Ali sa Ma ri} koja je rekla da smo na{e mlade ispratili na univerzitete {irom sveta. Za konkurs za stipendirawe studenata u inostranstvu za {kolsku 2012/13 godinu,

RePORTA@e

sreda26.decembar2012.

dnevnik

APA TIN SKO ROM SKO NA SE QE, NAJ VE ]E U VOJ VO DI NI, NA KON SVIH PRI VA TI ZA CI JA @I VI OD SO CI JAL NE PO MO ]I I OT PA DA

Pe ta in dij ska ka sta se odo ma }i la u ba~ koj om sko na se qu u Apa ti nu, sa svo jih 3.800 sta nov ni ka, naj broj ni je je u ce loj Voj vo di ni. Ima svo je ob da ni {te, am bu lan tu, kul tur ni cen tar, sport ski te ren, svih 12 uli ca je as fal ti ra no a go to vo svim do ma }in stvi ma je pri kqu ~e na stru ja i vo da. Na sve ~a noj ce re mo ni ji ko ju je or ga ni zo va la Evrop ska ko mi si ja i Fond za otvo re no dru {tvo, pod po kro vi teq stvom ko me sa ra za za po {qa va we i so ci jal na Ku}e gastarbajtera se izdaleka prime}uju po li ti ku EU La sla An do ra, apa tin ski gra do na ~el nik lub“ Ste va nu Ig na cu, ali se vaj dr @i vo rad Smi qa ni} pri mio ka da ni je, ipak, sve idi li~ no. je na gra du u ime op {ti ne za – De se tak ku }a je bez vo de a uspe {no spro vo |e we in klu zi je oko 50 bez stru je, me |u tim, naj Ro ma. Pri ka zan je tom pri li ve }i pro blem je ne za po sle nost – kom i do ku men ta rac o ì vo tu u na gla {a va Ig nac. – Pre pri va rom skom kvar tu ne ka da i sad, ti za ci ja 90 od sto gla va po ro di svi deo se film i pred sed ni ku ce ra di lo je u ne kom dr àv nom lo kal nog Udru è wa „Be li go pred u ze }u, naj vi {e u bro do grad -

do la zio le kar, a sad sa mo me di cin ske se stre, ko je pru à ju tek neo p hod nu po mo}, da ju in jek ci je i sli~ ne sit ni ce. Do sta je sta ri jih ko ji mo ra ju pu to va ti do Do ma zdra vqa u gra du a ne ma ju svi 200 di na ra za tak si. Ig nac se na da da }e opet bi ti uve de no de ùr stvo le ka ra, ko je je uki nu to, ka ko ka è, zbog kom pju te ri za ci je zdra stve nog si ste ma i pro pi sa da sva ki pa ci jent mo ra ima ti svo ga dok to ra. U rom skom na se qu is ti ~u da su dnev ni ce na po qi ma od 800 di na ra mi zer ne jer se ~e sto pu tu je do uda qe nih me sta te da se od la zi ve} u pet uju tro. Od tri

Ma ri ja Pe tro vi}: Imam 68 go di na i pen zi ju od 14.000 di na ra ko ju sam za ra di la u po qo pri vred nom pred u ze }u “Je din stvo”. Za me ne je to do voq no, ali od to ga iz dr à vam de cu, unu ~ad i pra u nu ~ad jer ni ko od wih ne ma po sao. Ni ko la Ba log: Ne ra dim nig de i sku pio sam je dva pet go di na sta à. Bez pri ho da se do vi jam kao i svi osta li, da se ne ka ko pre hra nim i pla tim sve oba ve ze. De jan \ur |e vi}: Ja sam se sna {ao i na ba vio ka mion ko jim pre vo zim rad ni ke na po qa iz van ata ra. Je di no mi sme ta {to ~e sto pla }am ka zne sa o bra }aj noj po li ci ji, po {to ka mion ni je pred vi |en za put ni ke. Da li bor Ba log: Sa ku pqam se kun dar ne si ro vi ne s ce lom po ro di com i od to ga ì vi mo. Ne deq no mo gu da za ra dim na pla sti ci i kar to nu oko 1.500 di na ra. U „Pi li pla stu„ nam od mah pla }a ju pa ne }u da ku kam. Jo sip Bog dan: Vla snik sam ka fa ne “Ze le na à ba” u ko ju su do ne dav no svra }a li qu di iz svih kra je va Ba~ ke zbog do bre at mos fe re i tam bu ra {a. Na à lost, mo rao sam je za tvo ri ti po {to su se go sti pro re di li. Na ro du je dva osta lo pa ra za hleb.

ma l i { a n a po h a | a osnov n u {ko lu, sred wu tek 15 pro ce na ta, dok je fa kul tet ski obra zo van sa mo je dan in `e wer elek tro teh ni ke.

wi i zi dar stvu, a sa da sve ga de se tak wih pri ma stal nu pla tu, dok osta li za ra |u ju sa ku pqa wem se kun dra nih si ro vi na i na se zon skim poq skim po slo vi ma. Stal nu so ci jal nu po mo} pri ma oko 30 od sto me {ta na na se qa, naj vi {e ih je sta rih i bo le snih. Do la ne je u na se qe na dva sa ta

Josip Bogdan

Marija Petrovi}

Jovan Petrovi}

Vr ti} u na se qu po sto ji ve} tri de ce ni je i u we mu ra de dva vas pi ta ~a i pe da go {ki asi stent. – Zbri wa va mo oko 90 od sto de ce i ukup no ih je ove go di ne 49. Sve tro {ko ve, za jed no s uì nom, pla }a op {ti na – ka è di rek tor ka „P~e li ce“ Bi qa na Man di}. To kom mi nu le De ka de Ro ma ura |e no je ne ko li ko pro je ka ta, naj vi {e obra zov nih, ali je sve ma we po ro di ca ko je ima ju pet-{est po to ma ka. Ka ù, dvo je de ce se mo è {ko lo va ti, a tre }e ve} te è. Oko 80 od sto

Ina ~e, ~ak 90 od sto ov da {wih Ro ma na po pi si ma se iz ja {wa vaju kao Ru mu ni i na gla {a va ju da po ti ~u iz pe te in dij ske ka ste. – U na {em ba wi{ je zi ku ima ele me na ta ru mun skog, ma |ar skog, srp skog i ne ma~ kog jer su na {i pra de do vi na ove pro sto re uz Du nav sti gli pre dva ve ka i pri la go |a va li se ve }in skim na ro di ma ko je su tu za te kli – za kqu ~u je Ig nac i sa se tom se se }a da je Sa {a Pe tro vi} ov de sni mao mno ge ka dro ve za svoj kult ni film „Sku pqa ~i per ja“. Je li sa ve ta Prel ~ec

Pre va re ni mu` de vet me se ci `i vi na dr ve tu

Po bed ni~ ki krug ma ra ton ca s Ti se ro sla vi }e u apri la 64. ro ci ji za tran sport, pa ~ak ni kad od ja nu a ra, jer }e sta ze bi ti du ge |en dan, ali je vi tal no {}u sam za vr {io na Bi rou ra da i po dva i po ki lo me tra – na sta vqa Sre ten Ni ko lin iz No vog stao di stri bu ter zdra ve hra ne jed pri ~u Sre ten Ni ko lin. Kne èv ca bio „glav ni” na za vr ne ame ri~ ke fir me. To mi je omo A on da je vra tio „film“ una zad. {noj ma ni fe sta ci ji Sa ve za za da gu }i lo, evo ve} 15 go di na, da imam Na u ~io je da pli va sa se dam go di qin sko-ma ra ton sko i ma sters pli do sta vre me na za Ti su. na, {to i ni je ba{ pre te ra no ra no, va we Sr bi je u Be ~e ju, gde su do de Sem {to pro da je zdra vu hra nu, po {to mu je po ro di~ na ku }a bi la u qe na go di {wa pri zna wa. S ukup no Ni ko lin i zdra vo ì vi. bli zi ni Ti se. Jo{ pre ne go {to je 920 FI NA bo do va {am pion je u – Sva ki, ali ba{ sva ki dan kad 1982. po ~eo da se odr à va Ka wi ka te go ri ji sta ri jih od 60 go di na. Ti sa to do zvo qa va, pli vam sat i {ki ma ra ton, vo leo je da is pro ba – I to {to sam u dru {tvu va svo ju iz dr `qi vost. ta ko mla dih i od va `nih pri – To eks pe ri men ti sa we ja, a jo{ vi {e kad pad ne i mi je mno go po mo glo jer pri zna we – ne kri je za do sam s la ko }om is pli vao voq stvo Ni ko lin. – To kom tri i po ki lo me tra. On da mi nu le se zo ne u~e stvo vao sam po è leo da pro ve rim sam na de vet, od ukup no odr sop stve ne mo gu} no sti na à nih 13 tr ka, i osvo jio po ~u ve nom [a ba~ kom ma ra ~e ti ri zla ta i sre bra, te to nu. To mi je, u stva ri, bio jed nu bron zu. Da se na svim pr vi pra vi ma ra ton, gde se tr ka ma pli va lo po sta ro pli va u Sa vi 19.800 me ta ra snim ka te go ri ja ma, uvek bih i do la ze iz ce log sve ta, ~ak u svo joj bio pr vi. Ova ko, i pro fe si o nal ci. A ja sam tak mi ~io sam se ~e sto i s 20 bio i ostao ~ist ama ter. go di na mla |i ma, ali sam se Pr vi ma ra ton sam is pli uvek pe wao na po bed ni~ ko vao 1984. za ~e ti ri sa ta i po sto qe. Sli~ no je bi lo i osvo jio 16. me sto. Idu }e la ne, kad sam u~e stvo vao u go di ne sam bio 17. i za be le osam tr ka. ìo vre me 3 sa ta i 27 mi nu Ipak, ostao je po pu lar ni ta, kad je po bed nik ne pu nih Sre ta skro man: 20 ki lo me ta ra za vr {io na – Ta, ’di ste na {li me ne kon tri sa ta. Ni sam na me za raz go vor od to li kih de vo ra vao da se pro fe si o nal no ja ka i mla di }a! Ja jed no stav po sve tim ovom spor tu, ali no vo lim pli va we i na {u ni da pre sta nem. Tu sam gde Ti su iz nad sve ga. Pr vo sam sam. Pli vam zdra vqa ra di, Sreten Nikolin brì i od 20 godina mla|ih pliva~a za po sle we imao u su bo ti~ me da qe i pe ha ri su sa mo po kom „Se ve ru„, ali se po sle sa mo po, pro se~ no oko tri i po ki lo me tvr da da ono {to ra dim ne ko i ce osam me se ci vra tio u No vi Kne è tra. Ove go di ne sam se zo nu ku pa wa ni – iskren je Sre ten Ni ko lin. vac za upo la ma wu pla tu. Zbog Ti otvo rio 20. ma ja i za tvo rio je 8. Kon di ci ju odr à va i {et wa ma se, u ~i joj ne po sred noj bli zi ni sam ok to bra. Po stao sam ~lan Pli va~ uz Ti su. Naj vi {e vo li prat wu ku} od ra stao. Fa li la mi je i to kom kog klu ba „Ka wi à„ u kom {i lu ku, nog qu bim ca, zlat nog re tri ve ra stu di ja na Ma {in skom fa kul te tu da bih kad je hlad no mo gao tri pu ta po ime nu As. Tu je tu ra, obi~ no, u Be o gra du. Kad sam se skra sio u ne deq no pli va ti u baw skom ba ze pet ki lo me ta ra. Opet, zdra vqa ra mom No vom Kne èv cu i kraj Ti se, nu. I tu po tri ki lo me tra. Spre di. I pro da ja zdra ve hra ne, od ko je ni je mi sme ta lo ni me wa we po sla u man }u do ~e ka ti i no vi ci klus ì vi, zdra vqa je ra di. „Le pen ki„, „Gra |e vi na ru„ i Agen zim skog ku pa, ko ji na{ sa vez uvo di Vla sti mir Jan kov

Dejan \ur|evi}

ot kup na me sta za se kun dar ne si ro vi na, naj ve }e, „Pi li plast„, opre mqe no je ma {i na ma za pre so va we i re ci kla `u. – Od na {eg cen tra za ot pad `i vi naj ma we 200 po ro di ca iz na se qa, pri de onih iz Bo go je va, Son te i Mi le ti }a – na vo di vla snik „Pi li ja“ Jo van Pe tro vi}, ko ji je bio pri mo ran na to da po sta ne pred u zet nik kad je pre de se tak go di na ostao bez po sla u Bro do gra di li {tu. U po tra zi za po slom oko 40 fa mi li ja je oti {lo u Ne ma~ ku i Austri ju i wi ho vi do mo vi su i iz da le ka uo~ qi vi po ras ko -

ZDRAV @I VOT PRO DAV CA AME RI^ KE ZDRA VE HRA NE

Dalibor Balog

{nim fa s a d a m a. Dr ` a v a je 1965. iz gra di la za naj u gro `e ni j e dva d e s et ku } a, a pre k o Cen tra za so ci jal ni rad 2007. jo{ de se tak.

la di San xej (25), iz va ro {i ce Ram gaon bli zu Va ra na si ja na se ve ru In di je, po peo se jo{ u mar tu na dr vo na kon {to je u wi ho vom do mu u Bom ba ju za te kao svo ju è nu u kre ve tu na go mi li s kom {i jom, i od ta da ne }e da si |e. In dij sko dru {tvo uglav nom je kon zer va tiv no, gde je i za aka dem sku eli tu sek su al na li be ral nost „Ka ma su tra” sa mo eg zo ti ~an isto rij ski fa kat, a su pru `ni ci su se vra ti li u za vi ~aj, gde je pre va re ni su prug o~e ki vao jav no iz vi we we. Ka da je mla da è na od bi la i in si sti ra la na to me da se iz qu te pro vin ci je vra te u Bom baj, mla di} se iz pro te sta po peo na dr vo. We go va bri `na maj ka Ku {ma De vi à li la se lo kal nim me di ji ma da je on po ku {a vao da se ubi je ka da su ro |a ci po ku {a li da ga na te ra ju da si |e: – On je de i spa va na dr ve tu, ~ak ta mo oba va qa i nu `du. Mi sva ko dnev no ide mo kod we ga i pi ta mo da li mu ne {to tre ba.

Port pa rol okru `ne po li ci je ka è da ~o vek ni je ura dio ni {ta lo {e i za to ne ma ju ni ka kav za kon ski raz log da in ter ve ni {u. U me |u vre me nu, „ve se la” su pru ga se vra ti la ro di te qi ma i od bi la sve mol be mu è vqe ve fa mi li je da mu se vra ti. igra ju li be êj ci uTak mi ce u zo ru ili Po no]: Do ba ci la in for ma ci o na teh no lo gi ja i gra fi~ ka in du stri ja sve do Be ~e ja pa je grad pre pla vqen ra znim pla ka ti ma, ali je, iz gle da, po ne kad jed no stav ni je an ga ò va ti do bo {a ra da po }o {ko vi ma iz de kla mu je su gra |a ni ma {ta ih sve ~e ka na red nih da na. Oba ve stio ta ko lo kal ni fut sal pr vo li ga{ ko ga da na igra pro tiv qu tog pro tiv ni ka, ni {kog „Na i su sa“, ali ne i da li utak mi ca po ~i we, re ci mo, pred zo ru ili ta~ no u po no}. Mo ra li po sle ra se ja ni or ga ni za to ri da ob i gra ju ce lu va ro{ i ru~ no do pi su ju sat ni cu. Fo to: V. Jan kov

crna hronika

dnevnik SA SLU [E NA GRU PA OSUM WI ^E NA ZA UTA JU I PRA WE NOV CA

Pritvor za {estoro Tuìla{tvo za organizovani kriminal ju~e je saop{tilo da je, posle saslu{awa 12 osoba, donelo naredbu o sprovo|ewu istrage u odnosu na sva lica zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~na dela poreske utaje, prawa novca, udruìvawa radi vr{ewa krivi~nih dela i zloupotrebe slu`benog poloàja. U Tuìla{tvu su saslu{ani Bo {ko G., Da ni je la J., Sve tla na V., Ga bri je la S., Dra ga na B., San dra P., Slo bo dan @., Raj ka D., Ol gi ca K., Vo ji slav M., Vla di mir I. i Baj ko P. Za {estoro je, kako se dodaje u saop{tewu koje je potpi-

sao tuìlac Miq ko Ra di sa vqe vi}, predloèno da se odredi pritvor. Kako se navodi u saop{tewu, sudiji za prethodni postupak Tuìla{tvo za organizovani kriminal je predloìlo da se odredi pritvor Bo{ku G., Danijeli J., Slobodanu @., Rajku D., Vojislavu M. i Vladimiru I. i o~ekuje se da sudija za prethodni postupak ubrzo donese odluku o tome. Kako je ranije saop{tenu ova grupa koja je pohap{ena na teritoriji Novog Sada i Sombora se tereti da j buxet republike o{tetila za oko 4 miliona evra. (Ta nug)

sreda26.decembar2012.

UHAP [E NA GRU PA OSUM WI ^E NIH ZA ILE GAL NU TR GO VI NU ORU@ JEM I DRO GOM

Prona|en arsenal oru`ja Kriminalisti~ka policija MUP-a Srbije uhapsila je grupu od deset osoba osumwi~enih za nedozvoqeno dràwe i stavqawe u promet oru`ja i eksplozivnih meterija kao i za ilegalni promet narkotika, saop{teno je iz MUP-a Srbije. Specijalni tuìlac Miq ko Ra di sa vqe vi} ju~e je izjavio da su u Tuìla{tvo za organizovani kriminal u ponedeqak, 24. decembra, u ve~erwim ~asovima privedeni Ste van B. (47), koji je ozna~en kao organizator grupe, Ne boj {a K. (34), Vi ta li V. (58), Vla di mir V. (33), Alek san dar V. (36), Bran ko A. (33), Mi o drag @. (32), svi iz Beograda, kao i Er vin J. (33) iz Novog Pazara, Mu ha med S. (30) iz Sjenice i Pe tar M. (34) iz Malog Zvornika. Protiv wih je, naveo je tuìlac Radisavqevi}, „Policijska uprava za grad Beograd – Uprava kriminalisti~ke policije, podnela krivi~nu prijavu zbog sumwe da su izvr{ili krivi~na dela udruìvawa radi vr{ewa krivi~nih dela, neovla{}ene

proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga i nedozvoqenog dr`awa i stavqawa u promet oru`ja i eksplozivnih meterija“. – Po navodima krivi~ne prijave, ova lica se sumwi~e da su od sredine 2012. godine preprodavala opojne droge kokain i marihuanu i da su u tom periodu prodala vi{e od 27 kilograma marihuane, mawu koli~inu kokaina, pet i po kilograma plasti~nog eksploziva pentrita, {est

elektrodetonatorskih kapisli kao i takozvani „pejxer“ za kompletirawe eksplozivnih naprava. Prilikom pretresa stana Neboj{e K. prona|ena je i zaplewena automatska pu{ka, pet ru~nih bombi, dve tromblonske mine, tri pi{toqa, deset eksplozivnih naprava na daqinsko aktivirawe, jedan ure|aj s trotilskim metkom od 200 grama i elektrodetonarska kapisla na daqinsko aktivirawe, ve}a koli~ina municije, dva prigu{i-

va~a, barut i optika za snajpersku pu{ku – kaè tuìlac Radisavqevi}. Po wegovim re~ima, sino} su zavr{ena saslu{awa osumwi~enih, protiv kojih je, po nalogu Tuìla{tva za organizovani krimnal, odre|ena mera zadràvawa od 48 ~asova, a Tuìla{tvo je donelo naredbu o sprovo|ewu istrage i predloìlo sudiji za prethodni postupak da svim licima odredi pritvor do 30 dana. J. J.

UVODI SE KRIVI^NO DELO ZLOUPOTREBA OD STRANE ODGOVORNOG LICA Ar se nal za od red ninyi

RA CI JA NA NO VO SAD SKOJ „NAJ LON PI JA CI”

Zapleweni {urikeni i ma~ete Novosadska policija je tokom vikenda u krugu „Najlon„ pijace zaplenila ve}u koli~inu hladnog oru`ja. Tom prilikom oduzet je 51 no`, 31 bokser, 32 bode`a, dve ma~ete, 25 {urikena, 23 teleskopske palice na izvla~ewe, kao i 24 komada „suzavca„ u spreju. Protiv S. ^. (1976) iz Rume, kod koga je prona|eno ovo oru`je, sledi prekra{ajna prijava zbog dela iz Zakona o oru`ju i municiji. Na istoj lokaciji zapleweno je i 976 piratskih diskova pa }e protiv Novosa|ana J. P. (1967) i S. T. (1971) biti podnete prijave za krivi~no delo neovla{}enog iskori{}avawa autorskog dela ili predmeta srodnog prava, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.

OSUM WI ^E NI ZA AFE RU „VE [TA^ KO \U BRI VO” OSTA JU IZA BRA VE

Produèn pritvor Sa{i Draginu Specijalni sud u Beogradu produìo je pritvor biv{em ministru poqoprivrede Sa {i Dra gi nu u istra`nom postupku koji je pre mesec dana pokrenut protiv wega i jo{ osam osoba zbog sumwe da su u~estvovali u aferi s prometom regresiranog mineralnog |ubriva u toku 2009. i 2010. godine. Sudskim re{ewem pritvor je produèn i okrivqenima: vlasniku konsultantske ku}e „Ces Mekon„ Zvo ni mi ru Ni ke zi }u, biv{em predsedniku Upravnog odbora „Azotare„ Pan~evo Ra do sla vu Vu ja ~i }u, biv{em zameniku direktora „Azotare„ Mi ha i lu Gru ji }u, biv{em direktoru kru{eva~kog Instituta za krmno biqe Dra gi La za re vi }u i vlasniku preduze}a „Terabo„ Bo ri sla vu Stoj ko vi }u. U Tuìla{tvu za organizovani kriminal navode da je krivi~no vanraspravno ve}e Specijalnog suda svojim re{ewem prihvatilo predlog tog tuìla{tva da se jo{ do 30 dana produì pritvor {estorici osumwi~enih. Re{ewem sudije za prethodni postupak, od po~etka istrage, pokrenute 26. novembra ove godine, sa slobode se brane osumwi~eni:

biv{i direktor PKB-a Mi qan Ve qo vi}, biv{a direktorka firme „Invej„ Ve ri ca Spa si}, te biv{i direktor preduze}a „Aleksa [anti}“ Ar se ni je Ka ta ni}. Advokat Ni ko la Ni ko li}, branilac Sa{e Dragina, kaè za „Dnevnik“ da }e izjaviti àlbu na re{ewe o produèwu pritvora. – Od svedoka koji su do sada ispitani, apsolutno se nijedan ne odnosi na radwu koja se Sa{i Draginu stavqa na teret, a koja je, rekao bih, veoma diskutabilna – kaè Nikoli}, koji je naglasio da „apsolutno nema nikakve istine u nedavnim napisima pojedinih medija o tome da je Dragin navodno pretu~en u pritvoru„. – Mislim da to nije slu~ajno pu{teno i da postoje odre|eni interesi da se u jednom trenutku skrene pa`wa na taj predmet koji ide svojim tokom. Mislim da tu ima dosta zle namere i da, o~igledno, kada se u razvoju nekog predmeta situacija mewa, recimo, u korist okrivqenog, onda te neke, da tako kaèm, sive eminencije koje upravqaju na{im ìvotima, na taj na~in manipuli{u i diù u javnosti bespotrebnu tenziju. J. J.

PO TVR \EN IDEN TI TET PO GI NU LE NA SOM BOR SKOM BU LE VA RU

Novosa|anka nastradala na „zebri” Novosa|anka Slavica Blitva (1955) izgubila je ìvot u saobra}ajnoj nesre}i preksino} na uglu Somborskog bulevara i Ulice Ilariona Ruvarca, o ~emu je „Dnevnik” pisao. Ona je na obeleènom pe{a~kom prelazu preminula na licu mesta od siline udarca kada joj N. M. (1994) iz okoline Novog Sada nije ustupio prvenstvo prolaza, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Alko-testirawem je utvr|eno da je voza~ „renoa megan” imao 0,7 mg/ml alkohola u organizmu i odre|ana mu je mera zadràvawa do 48 sati zbog sumwe da je po~inio te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja. On }e biti u zakonskom roku priveden na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda, dodaje se u saop{tewu. M. V.

Pohap{eni u aferama ~ekaju april Mnogi od oko 4.000 okrivqenih za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja u Srbiji, bilo da su u fazi istrage, optuèwa ili su|ewa, a koji nisu nosioci javnih i dràvnih funkcija, od 15. aprila }e odgovarati za krivi~no delo zloupotreba od strane odgovornog lica, za koje je zapre}ena i blaà zakonska kazna. Shodno najnovijim izmenama Krivi~nog zakonika vlasnici firmi, direktori, ~lanovi i predsednici upravnih odbora akcionarskih dru{tava, „izme{teni su” iz ~lana 359 i do{li su „pod udar” novog ~lana 234 – zloupotreba poloàja od strane odgovornog lica. Odgovorno lice koje, iskori{}avawem svog poloàja ili ovla{}ewa, nezakonito pribavi imovinsku korist, bi}e ka`weno zatvorom od {est meseci do tri godine, odnosno, ako korist prelazi 1,5 milion dinara, do deset godina, predvi|a taj novi ~lan. Po ranijim zakonskim re{ewima, koja su kao krivi~no delo poznavala samo zloupotrebu slu`benog poloàja, {to je stvaralo veliku konfuziju i u doma}oj i u me|unarodnoj pravnoj praksi, kazne su se kretale od

{est meseci do pet godina zatvora, a za teì oblik od dve do 12 godina zatvora. Krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja primewiva}e se samo u odnosu na izabrana i imenovana lica i dràvne slu`benike, ali ne i na odgovorna lica iz oblasti privrede, privatnih preduze}a, akcionarskih dru{tava. Ministar pravde i dràvne uprave Ni ko la Se la ko vi} ukazao je na to da }e osobe koje su bile gowene zbog zloupotrebe slu`benog poloàja kao odgovorna lica, a ne kao dràvni slu`benici, sada potpasti pod to novo krivi~no delo. To se, kako je rekao, odnosi na one koji su u fazi istrage ili optuèwa, ali i na one protiv kojih je sudski postupak u toku, ako presuda nije pravosna`na, objasnio je ministar. – U tim slu~ajevima }e do 15. aprila biti promewen optu`ni akt pa }e onaj ko je bio gowen za krivi~no delo zloupotrebe sluènog poloàja biti gowen za zloupotrebu od strane odgovornog lica – rekao je Selakovi}. Po wegovim re~ima, to novo delo protiv privrede jeste jedno od generi~kih krivi~-

UHAP [E NA JE DVA PU NO LET NA RAZ BOJ NI CA

Devojka u seriji pqa~ki Uì~ka policija uhapsila je 19-godi{wu V.P. iz Uìca zbog sumwe da je izvr{ila tri te{ke kra|e na Zlatiboru, Uìcu i Poègi, navodi se u saop{tewu Policijske uprave Uìce. V.P. se tereti da je iz Turisti~ke organizacije Zlatibor proteklog vikenda otu|ila novac i opremu u vrednosti od oko 210.000 dinara. Ona je zajedno sa T.D (18) provalila u prostorije TO Zlatibor iz kojih su odnele dva laptop ra~unara, ure|aje za

navigaciju, fotoaparat, mobilni telefon i novac. Osumwi~ena je sutradan iz cve}are „Lira” u Poègi otu|ila robu u vrednosti od 15.000 dinara, a istog dana je na ulici napala Z.S. (50) iz Uìca i ukrala joj iz torbe 2.700 dinara. U saop{tewu policije navodi se da je osumwi~ena V.P. tokom decembra opqa~kala i trgovinsku radwu „Maksimiks„ u Uìcu i poku{ala da opqa~ka vi{e radwi u Uìcu i Poègi. (Ta njug)

UHVA ]EN NA DE LU

Krao bakar s Doma zdravqa Protiv Novosa|anina J. U. (1959) policija je podnela krivi~nu prijavu pod sumwom da je po~inio te{ku kra|u tako {to je prekju~e sekao bakarnu oplatu s Doma zdravqa na Novom nasequ. On je uhva}en na delu. M. V.

U GO SPO \IN CI MA UHVA ]EN PRO VAL NIK

nih dela koje }e omogu}iti znatno transparentniju i boqu primenu zakona u onim slu~ajevima visoke dru{tvene opasnosti gde zakon nije po{tovan ili je zloupotrebqavan. S obzirom na pomenute izmene zakonika, vlasnik „Delta holdinga„ Mi ro slav Mi {ko vi}, kao i Mi lo \u ra {ko vi}, Stan ko Su bo ti}, Bo go qub Ka ri} i mnogi drugi, mogli bi odgovarati po tom novom ~lanu zakona, koji stupa na snagu od 15. aprila 2013, do kad su nadle`na tu`ila{tva obavezna da usklade svoje optu`ne akte s promenama. Ministar pravde je ukazao na to da je razdvajawe odgovornosti nosilaca javnih i dr`avnih funkcija i privatnih dobra i bitna promena na me|unarodnom planu jer }e se otkloniti problemi izazvani nesaglasno{}u s evropskim zakonodavstvom. – De{avalo se da oni koji su goweni po srpskim potenicama u svojstvu odgovornog lica, a ne u svojstvu slu`benog lica, za to krivi~no delo koje krivi~na zakonodavstva evropskih zemaqa nemaju, nisu mogli biti izru~eni na{im organima gowewa – podsetio je Selakovi}. (Ta njug)

Istraga protiv direktora stranke – Direktoru stranke „Zajedno za [umadiju” Zlat ku M., osumwi~enom za zloupotrebu slu`benog polo`aja, istra`ni sudija Vi{eg sudu u Kragujevcu je posle saslu{awa odredio pritvor i doneo re{ewe o pokretawu istrage – izjavila je predsednica tog suda Zo ri ca \u ri}. Zlazko M. se sumwi~i za zloupotrebu slu`benog polo`aja tako {to je stranku „Zajedno za [umadiju” o{tetio za oko 18,5 miliona dinara.

Nakon {to se obavi saslu{ewe, sud }e doneti odluku i o eventualnom pritvoru za drugog visokog funkcionera „Zajedno za [umadiju” i potpredsednika FK „Radni~ki” Ne boj {u V., koji je uhap{en u okviru akcije „Kom{ija”. U toj akciji uhap{eni su i generalni sekretar tog kluba Dar ko S. i fudbalski mendaxer Zo ran P. zbog sumwe da su taj klub o{tetili za oko pola miliona evra. (Ta njug)

Uhap{en po Interpolovoj poternici Grani~na policija BiH u Zvorniku uhapsila je ju~e V. M. (44), dr`avqanina Srbije za kojim je Interpol raspisao poternicu zbog nedozvoqene proizvodwe, dr`awa i stavqawe u promet opojnih droga. Kako je saop{tila Grani~na policija BiH, pripadnici Jedinice grani~ne policije Zvornik ju~e ujutro su na ulazu u BiH, na

grani~nom prelazu [epak, li{ili slobode dr`avqanina V. M., nakon {to je kontrolom ustanovqeno da je za wim Interpol iz Podgorice raspisao poternicu. V. M. se nalazio u autobusu koji se saobra}ao na relaciji Ni{–Bawaluka i bi}e predat Sudu BiH, preneo je na svom internet-izdawu list „Dnevni avaz”. E. D.

Krenuo s robom, muzikom i parama

Priveden ste~ajni upravnik

Policija u @abqu podnela je krivi~nu prijavu protiv S. T. (1982) iz okoline tog mesta zbog sumwe da je po~inio te{ku kra|u tako {to je prekju~e ujutro oko 5.30 ~asova obio prodavnicu u Gospo|incima i ukrao me{ovitu robu, muzi~ki ure|aj i novac, a potom utekao. Neposredno potom policija ga je uhvatila na ulici i zatim vratila vlasniku ukradene predmete. M. V.

Nekada{wem ste~ajnom upravniku Fabrike obu}e „Ras” iz Novog Pazara Su lej ma nu H. (58) policija je odredila meru zadr`avawa do 48 sati zbog sumwe da je proneverio vi{e od sedam miliona dinara, saop{teno je iz Policijske uprave Novi Pazar. Osumwi~eni je kao ste~ajni upravnik FO „Ras”, u periodu od 2003. do 2010. godine, sa ra~una fabrike u ste~aju na svoj ra~un protivpravno prebacio 7.180.000 dinara. (Ta njug)

PRI VO \E WE U NO VOM PA ZA RU

SPORT

sreda26.decembar2012.

PREDSEDNIK CRVENE ZVEZDE DRAGAN YAJI]

DANAS NA NOVOSADSKOJ SLANOJ BARI

Gradski derbi Prvi put u istoriji odigra}e se gradski vaterpolo derbi u Novom Sadu. Dunav je u 9. prvenstvenom kolu doma}in Vojvodini. Favorit je tim Vojvodine kome pobeda donosi i ~etvrto mesto na tabeli, a time i plasman u polufinale Kupa, gde su se ve} plasirali Crvena zvezda, Radni~ki i Partizan.

Ni ko la Ma ri} (Du nav)

- Polako daje rezultate projekat koji smo po~eli da gradimo pre nekoliko godina, pa }e se prvi put u Novom Sadu sastati dve gradske prvoliga{ke vater-

Partizana dolazi me~ u kojem su oni favoriti. - Ne smemo da dozvolimo da olako u|emo u me~ protiv mlade i poletne ekipe Dunava, a ako damo maksimum i ispo{tujemo sve dogovore ne bi trebalo da bude problema da pobedimo i time se plasiramo se u polufinale Kupa - rekao je Mili~i}. Vojvodina }e i u ovom me~u nastupiti bez povre|enih Nemawe Matkovi}a i Marka Crvenka i bolesnog Nenada Bosan~i}a, dok }e Dunav nastaviti sa praksom da u svakom duelu daje {ansu nekom od igra~a sa mawom minuta`om. - Bi}e zanimqivo gledati nastup dve iste vaterpolo {kole, koje se jedino razlikuju po godinama i iskustvu. Vojvodina je favorit u ovom me~u, a na{i momci }e dati sve od sebe kako bi namu~ili rivala - rekao je pomo}ni trener Dunava Igor Vukanovi}. Nekada{wi igra~ Vojvodine a sada Dunava Nikola Mari} istakao je da }e on i saigra~ i biti posebno motivisani za ovaj susret. - Iako smo mla|i i neiskusniji, da}emo sve od sebe i nadam se

Danas NO VI SAD: Du nav - Voj vo di na (19), BE O GRAD: Ba wi ca - Cr ve na zve zda (19.45). Su tra igra ju Par ti zan i Sin gi du num (19.45), dok }e Rad ni~ ki i @AK ma~ od i gra ti 5. ja nu a ra 2013.

polo ekipe. Uz Partizan mi smo jedini klub u dr`avi koji u Prvoj ligi ima dva kluba. O~ekujem te{ku i neizvesnu utakmicu, a nama pobeda donosi plasman u polufinale Kupa Srbije - rekao je trener Vojvodine Dejan Stanojevi}. Prvotimac Vo{e Milo{ Mili~i} je istakao da posle dva te{ka duela protiv Marseqa i

da }emo pru`iti solidan otpor Vojvodini - rekao je Mari}, najiskusniji u redovima Dunava i pridru`io se pozivu navija~ima da do|u u {to ve}em broju i odgledaju jo{ jednu lepu vatrepolo predstavu. Utakmica izme|u Dunava i Vojvodine igra se ve~eras u 19 ~asova na bazenu Slana bara, ulaz je slobodan. G. Malenovi}

VOJVODINA NS SEME SE POJA^ALA

Petkovi} u starom jatu

Posledweg dana prelaznog roka Odbojka{ki klub Vojvodina NS seme poja~ao se iskusnim organizatorom igre Veqkom Petkovi}em. Posledwih nekoliko sezona Petkovi} je igrao u Budvanskoj rivijeri, a sigurno }e biti od velike pomo}i mladom novosadskom sastavu u drugom delu prvenstva. Na vernost Novosa|anima Petkovi} se obavezao do kraja sezone, a postoji mogu}nost da bude u sastavu crveno-belih na revan{ me~u ~etvrtfinala Kupa Srbije s Borcem iz Star~eva. - Klupski ~elnici Vojvodine i ja ve} dugo pri~amo o mom dolasku, ~ak je postojala opcija da do|em i pre po~etka sezone, ali sam imao dogovor s Budvanima zbog Lige {ampiona. Najpre, drago mi je {to se vra}am ku}i i {to }u ponovo nositi dres Vojvodine. Upu}en sam u situaciju u ekipi, sve su mladi momci i nadam se da }u mo}i da pomognem do kraja sezone - rekao je Veqko Petkovi}, koji }e se danas prikqu~iti treninzima crveno-belih. Sportski direktor Vojvodine NS seme Nikola Mari} zadovoqan je poja~awem.

- Pri~a o Veqinom dolasku je krenula jo{ pre po~etak sezone, a sada je realizovana. Dogovorili smo se da ostane do kraja sezone,

Veq ko Pet ko vi}

ali ako klub iza|e iz odre|enih problema, ra~unamo na Petkovi}a dugoro~no. Mnogo }e zna~iti na{oj mladoj ekipi i smatram da je on profil igra~a koji nam treba i da }e kvalitetom i iskustvom biti vo|a na terenu - rekao je Mari}. M. Risti}

dnevnik

Nedopustiva dominacija Partizana Nakon nekoliko dana rada na novoj- staroj funkciji predsednika Crvene zvezde, legendarni Dragan Xaji} odrào je brifing, uz prisustvo zaista velikog broja predstavnika medija. - Nisam uspeo ju~e da reguli{am onaj dug od 50 miliona evra i to je za vas najsveìja vest- po~eo je Xaji} pri~u u {aqivom tonu i nastvaio:- Situacija je te{ka, svi to znaju. Jednostavno, u fudbalu se sve vrti oko uspeha i rezultata. Kad ih nema promene su neminovne. Formirali smo Upravni odbor, podelili zadatke, kre}emo sa realizacijom strategije koja mora da donese stabilnost. @elim da Zvezda bude prvak, da igra u Evropi jer to wena publika zasluùje, a i u danima kada nije bilo rezultata pruàla je izvanrednu podr{ku sa tribina, mo`da ~ak i ve}u nego kada smo osvojili Kup {ampiona. Tema koju svi na Marakani zaobilaze odnosi se na odgovornost pro{lih uprava i ~elnika koji su slavni klub doveli do bankrota. - Ne èlim da teram ve{tice,u~estvujem u tome, procewujem da li je bilo nedozvoqenih radwi. Presek stawa je napravqen kao polazna osnova, da nam ukaè {ta daqe ~initi. Ne krije Xaji} da mu ne prija dominacija Partizana u doma}em prvenstvu. - Nije smelo da se dozvoli da Partizan uzme pet titula, iako je tu bilo svega, mo`da i mutnih radwi, ali dokaza da bi nekoga optuìo nemam. Okre}emo se budu}nosti, èlimo napred. Rivalstvo na terenu sa crnobelima ostaje, tu uvek mora sve da pr{ti, van toga treba da negujemo korektne i sportske odnose. U PARTIZANU

Odlasci neminovni S obzirom na to da im je ra~un donedavno bio blokiran, u Partizanu su spremni da reaguju kako bi nekako rasteretili buxet. S obzirom da ekipu ~ine ~ak 33 igra~a nesumwivo se name}e pretpostavka da }e se crno - beli uskoro zahvaliti onima koji nisu imali zna~ajnu minuta`u i dati im odre{ene ruke u izboru nove sredine. Takvih ima mnogo, a pitawe je da li }e oti}i na pozajmice ili biti prodati. Pre svih, na izlaznim vratima je Libijac Mohamed Zabija, koji u jesewoj polusezoni jedva da je i igrao i izvesno je da }e Partizan poku{ati da na|e novi klub za wega. Zabija je trebalo da bude veliko poja~awe, ali kako su od po~etka saradwe imali samo problema sa wim pusti}e ga za cifru od 275.000 evra. Ofanzivni vezni Dejan Babi} je u Partizan do{ao iz BSK-a, kako se nije najboqe sna{ao u Partizanu su spremni da ga prodaju za sumu od oko 300.000 evra ili da ga ustupe na pozajmicu. Neizvesna je i sudbina Brazilca Eduarda koji je proteklih ~etiri meseca bio povre|en pa nije odigrao ni minut za crno - bele. Beogra|ani su radi da ga najpre prodaju, s obzirom na to da ima veliku platu i da su za wegov transfer iz dvo ji li ~ak mi lion evra. Ovaj transfer }e te{ko da se ostvari upravo zbog povrede Brazilca. Partizan ~eka {ta }e se desiti sa prodajom Stefana [}epovi}a i Sretena Srtetnovi}a za koje je, navodno, zaintersovan ju`nokorejski Busan. Sa tih milion i dvesta hiqada evra u xepu crno - beli bi obezbedili zna~ajan priliv novca koji bi im omogu}io lak{e poslovawe. I. Lazarevi}

^iwenica je da Zvezda ima daleko boqi tim od igre i rezultata koje ostavruje, barem na doma}oj sceni. - Potencijal postoji i verujem da mo`emo da budemo barem 30 procenata boqi tokom prole}a kada }emo juriti prednost Partizana. Razloge za blede partije, recimo dva put protiv Ofk Beograda i Vojvodine, ne

kom smeru }e biti usmerena energija novog menaxmenta. - Zvezda u ovom trenutku nema para da stvori tim onakav kakav bih `eleo da bude. Zvezda mora da ima ekipu koji uliva poverewe publici, novinarima, javnosti. Jo{ uvek nemam pravi uvid u kvalitet fudbalera sa na{ih prostora koji bi bili prava poja~awa. Recimo, poku-

ralno moramo imati plan na du`e staze, koji }e se korak po korak realizovati. Bilo bi dobro da osvojimo titulu, zbog navija~a, zbog stimulansa za daqi anga`aman, ali ne znam koliko je to sada realno. Na kraju novi- stari predsednik je jo{ poru~io: - Imamo civilizovano i kul-

Stop menayerima Uvek odmeren i tih u jednom trenutku razgovora Dragan Xaji} je podigao glas. - Vi{e nikada u klub ne}e do}i dete sa deset godina i menaxerom, a potom sa 18 nestati kao da ga nije ni bilo. Za ovu problematiku potrebna nam je pomo} i saradwa sa FSS, a tu je na{ ~lan UO Du{an Savi}, koji }e biti zaduèn za odnose sa ku}om fudbala. U ovom trenutku ni ja ne znam ~iji su sve igra~i Zvezde i to je veliki problem. Oko dokumentacije najvi{e je angaòvan Neboj{a ôvi}. Kada sam gledao utakmice Zvezde na televiziji nisam znao da li iza trenera idu qudi iz kluba ili obezbe|ewe - bilo ih je 15, {to je nedopustivo - naglasio je Xaji}.

znam. Pitao sam trenera Jankovi}a {ta je uzrok i dobio odgovor da je tim fizi~ki nespreman. Ta~no je da moramo da tr~imo boqe, zato }emo obezbediti uslove po `eqi trenera za {to uspe{nije zimske pripreme. Bli`i se prelazni rok, a nema naznaka kako }e prote}i, u

{ali smo sa Ninkovi}em ali ispre~ili su se planovi kluba sa kojim je imao ugovor na jo{ pola godine. Tu je veoma dobra saradwa sa direktorom Stojadinovi}em koji je otputovao u [paniju, pa }emo videti da li ima nekih adekvatnih re{ewa. Mo`da bude dva- tri transfera, ali gene-

turno rukovodstvo, spremno da ulo`i maksimum truda za prosperitet kluba. Bi}e bolnih rezova, te{kih trenutaka, ali sve }emo lak{e podneti ako rezultati na terenu budu pozitivni. Neophodna nam je reorganizacija i nova strategija. Ne mogu da obe}avam kule i gradove, ali mogu bez dileme da obe}am da }emo raditi vredno i po{teno, u skladu sa zakonskim normamaistakao je Dragan Xaji}. Z. Rangelov

S GEARDOM AJETOVI]EM PRED ME^ S MAKSIMOM VLASOVOM

Zalet za svetski tron Geard Ajetovi} proâ&#x20AC;&#x17E;Parkâ&#x20AC;? u No vom Sa du i è fesionalni je prvak lim da se za hva lim Rat ku Bu Evrope u VBO verziji to ro vi }u. Uz me ne je moj tre u supersredwoj katener Ste van Pa {}an, ko ji me go ri ji. Me |u tim, on è li je na u ~io pr vim bok ser skim mnogo vi{e i potpuno se poko ra ci ma. Od la zim i na tre svetio treninzima i radu. Do nin ge u BK No vi Sad, gde sada je imao 29 borbi, od ~ega imam spa ring part ne re. Ta 21 pobedu (10 nokautom), seko |e, dva pu ta sam i{ao na dam puta ring je napu{tao pospa rin ge u Be o grad i ra dio s gnute glave, a jedan me~ bokta mi {wim pro fe si o nal ci ma sovao je nere{eno. Ne zadovoqava se evrop skom ti tu lom, èli i svetsku.Potpuno je sazreo kao borac, u februaru idu}e godi ne na pu ni }e 32 leta. Wegov rival za rejting na rang li sti bi }e Rus Mak sim Vla sov, ko ji ima za vi dan bi lans. Bok so vao je 25 puta i ostvario 24 pobede, od ~e ga dva na est no ka u tom i po raz. Borba }e se odràti 30. decembra u Moskvi. - ^lan sam profi kampa u Nema~koj . Posle osvajaGe ard Aje to vi} wa evropske titule do{ao sam u Srbiju, pod i to po dva de set run di bez ~ijom zastavom se borim, da pre stan ka s tro ji com bok se se pripremam za taj me~. Sve ra. Sve sam od li~ no iz dr ào. obaveze prihvatam veoma proSpa rin go vao sam i sa iz u zet fesionalno, po{to èlim da nim bor cem Ni ko lom Sje klo idu}e godine napadnem svet}om i do 29. de cem bra, kad }u sku titulu, ~iji vlasnik je ot pu to va ti u Ru si ju, sle di Ar tur Abra ham - re kao je ma lo opu {ta we. Ajetovi}. Vlasov je visok 190 centiGde i s kim trenirate? metara, a vi 174. Da li to mo- Na pri pre me sam do {ao è da vam zadaje probleme? spre man, ni {ta ne pre pu - Gle dao sam mno go we go {tam slu ~a ju. Naj vi {e tre vih bor bi . On je bo rac ko ji ni ram u vel nes cen tru ho te la stal no ide na pred i tra ì

tu ~u. Ma lo ne ~i sto bok su je, a me ni to pri li~ no od go va ra. Rus è li da jed nim udra cem re {i bor bu i, da ta ko ka èm, spe ci jal nost mu je de sni di rekt, ma da je le vo ruk. Pri li~ no je, ka ko to bok se ri ka ù, do sa dan, ali sa vi }u ga udar ci ma. Ne vi dim ni ka kav pro blem u ra zli ci u vi si ni, znam da mo ram bi ti

mno go bo qi od we ga ako è lim po be du, a è lim je. [ta vam donosi pobeda? - Mnogo. Na}i }u se na drugom mestu rang liste izaziva~a. Odmah }u izazvati {ampiona Artura Abrahama i ube|en sam da mogu i wega da pobedim. Verovatno bi se me~ odrào u Berlinu, a meni bi svetska titula donela mnogo. Vreme mi je da se na|em na vrhu i zaradim novac - naglasio je Geard Ajetovi}. M. Pavlovi}

dnevnik

SPORT

FUDBALER VOJVODINE BRANISLAV TRAJKOVI]

JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

^e kam se lek to rov po ziv

Bra ni slav Traj ko vi} ovih da na tre ni ra u No vom Sa du i ~e ka po ~e tak zim skih pri pre ma. Iako ga ugo vor s Voj vo di nom ve `e jo{ go di nu i po da na, sta me ni {to per raz mi {qa i o even tu al nom od la sku, ali sa mo pod uslo vom da mu stig ne po nu da iz

sreda26.decembar2012.

Kup. Ve ru jem da ima mo men tal ne sna ge da od go vo ri mo toj pre si ji. Ne }e nam bi ti la ko, ali jed no stav no ne sme mo se bi da do zvo li mo da nam se po no vi pro {lo go di {wa po lu fi nal na pri ~a s Bor cem. Mo ra }e mo da „na me sti mo gla ve” i kre ne mo ka pe ha ru.

Da nas no vo go di {wi pri jem Tra di ci o nal ni no vo go di {wi pri jem, ko ji sva ke go di ne pri re |u je ru ko vod stvo no vo sad skog su per li ga {a, bi }e da nas u 13 ~a so va, u Bal skoj sa li ho te la „Park”. O~e ku je se da }e ovoj sve ~a no sti pri su stvo va ti ~la no vi upra ve, igra ~i, tre ne ri i za po sle ni u klu bu, ve te ra ni, pri ja te qi, na vi ja ~i, no vi na ri, ~el ni ci FSS, Za jed ni ce su pr li ga {a, su dij ske or ga ni za ci je, pred stav ni ci grad skih i po kra jin skih struk tu ra i go sti iz svih sfe ra dru {tve no-sport skog ì vo ta. Od 18 ~a so va, na istom me stu, bi }e upri li ~e na do de la no vo go di {wih pa ke ti }a po la zni ci ma [ko le fud ba la Voj vo di na. ino stran stva, ko ja }e za do vo qi ti i we ga i no vo sad ski klub. U su prot nom, ka è, ne }e mu bi ti ào da osta ne u cr ve no-be lom dre su. Mo tiv za to na la zi se u ka pi ten skoj tra ci ko ju bi mo gao da po ne se, a on da i u tak mi ~e wu za Kup Sr bi je u ko jem no vo sad ski su per li ga{ ima {an su da

osvo ji tro fej ko ji mu ne do sta je u go to vo 100-go di {woj isto ri ji. - Ne }e mi bi ti `ao ako osta nem i bu dem ka pi ten. - re kao je Traj ko vi}. - Pre sve ga zbog to ga {to je ve li ka ~ast na }i se u toj ulo zi u ve li kom klu bu ka kav je Voj vo di na, a on da i zbog pri li ke da po sta nem pr vi ka pi ten u isto ri ji cr ve no-be lih ko ji }e po di }i pe har na me wen osva ja ~u Ku pa. Ima }e mo ve li ki iza zov i jo{ ve }i pri ti sak da osvo ji mo

U dru gom de lu je se we se zo ne igra li ste u vr hun skoj for mi. Da li vas je to iz ne na di lo s ob zi rom da je iza vas bi la pa u za od tri me se ca? - Iskren da bu dem, iz ne na dio sam sam se be. Tri me se ca, ka ko re ko ste, ni sam na stu pao, a od ka da sam se vra tio na te ren igrao sam mo `da i u ì vot noj for mi. O~e ku je te li po ziv i za re pre zen ta ci ju Sr bi je, ko ja je va {a ne skri ve na è qa? - O~e ku jem po ziv Si ni {e Mi haj lo vi }a ve} za pr vo sle de }e oku pqa we dr àv nog ti ma i ve ru jem da }e mi pru ì ti {an su ma kar u ne koj pri ja teq skoj utak mi ci. Na rav no, od lu ka je na se lek to ru ho }e li to u~i ni ti ili ne, a na me ni je da tre ni ram i igram na vr hun skom ni vou i ~e kam we gov po ziv. Ima te, da kle, do voq no mo ti va da i da qe osta ne te u No vom Sa du. Uko li ko, ipak, do bi je te po ziv da pre |e te u ne ki ino stra ni klub, gde bi ste vo le li da za i gra te? - Mi slim da bi mi tur ska li ga naj vi {e od go va ra la, jer ta mo se igra sr ~a no i bor be no. Ni je ni ru ski fud bal lo{... Ipak, za sa da sam u No vom Sa du i imam do go vor s pred sed ni kom Rat kom Bu to ro vi }em da do po ~et ka pri pre ma re {im svoj sta tus - re kao je Bra ni slav Traj ko vi}, mo gu }e bu du }i ka pi ten Voj vo di ne. A. P.

Do sa da {wi tok tur ni ra na go ve {ta va jo{ kva li tet ni je i uz bu dqi vi je utak mi ce

Ne po zna ni ca Kla ri so vog sa sta va kao iza zov Da nas se, utak mi ca ma pr vog i dru gog ko la, na sta vqa ju bor be na 50. ju bi lar nom „Dnev ni ko vom“ tur ni ru u ma lom fud ba lu. Na par ket ma le sa le Spen sa iza }i }e mla |i pi o ni ri , pi o ni ri, ka de ti i se ni o ri, dok }e se ve te ra ni od ma ra ti i le ~i ti ra ne iz

Ras po red za vi kend U su bo tu i une de qu igra }e se od 14 do 21 sat. Isti pro gram smo pla ni ra li i po sle No ve go di ne, a ras po red za vi kend i 2. ja nu ar ob ja vi }e mo u bro ju od pet ka. me ~e va pr vog kru ga. Start tak mi ~e wa je po ka zao da su eki pe ko je su iz la zi le na par ket pri bli `nog kva li te ta i da iz gle da to tal nih aut saj de ra ne ma. Pri rod no je da pu bli ku naj vi {e za ni ma ju su sre ti se ni o ra, a der bi da na {weg kru ga je okr {aj iz me |u No vi Sad ga sa i Evro Kan ko ma. Za No vi Sad gas igra ju fud ba le ri pr vo li ga {a Pro le te ra iz No vog Sa da,a Evro kan kom je stal ni u~e snik na {eg

tur ni ra i za ovu eki pu na stu pa ju Alen ê ko vi}, Vla di mir Vu ka di nov, dok tor fud ba la Mi ro slav Sma ji} i jo{ ne ko li ko kva li tet nih fud ba le ra. - Osvo ji li smo bod u me ~u s Ino ba~ kom, mo gli smo i sva tri – ka è Mi ro slav Sma ji}. – Na da mo se da }e mo ima ti vi {e sre }e u me ~u sa No vi Sad ga som. Kva li te tan okr {aj se o~e ku je i u du e lu iz me |u Fa bri ke ì ce Lam po ne, za ko je igra ju re pre zen ta tiv ci Sr bi je u fut sa lu Ra ki} i î zmar, i Her ba laj fa, a bi }e za ni mqi vo vi de ti u ka kvom }e sa sta vu igra ti Kla ris, ko ji je pre dve go di ne tri jum fo vao na na {em tur ni ru. Vo |a eki pe Kla ri sa \a ji} je na ja vio da }e we gov tim pred vo di ti Da ni jel Alek si}, biv {i fud ba ler Voj vo di ne, ko ji sa da igra u Ne ma~ koj, {to je sva ka ko iza zov za pu bli ku. To ni je sve, do bar fud bal se o~e ku je u me ~u iz me |u 19. de cem bra i Gr ba vi ce, a ni {ta ma we za ni mqi vo ne }e bi ti ni u okr {a ju iz me |u Ta ver ne i Pi ce ri je La for za. [to se ti ~e mla |ih ka te go ri ja, i kod wih }e se vo di ti è sto ke i ne iz ve sne bor be, da nas su na pro gra mu dva me ~a u kon ku ren ci ji mla |ih pi o -

Pri ja ve jo{ sa mo da nas Jo{ sa mo da nas, i to za za pi sni~ kim sto lom, pri ma }e mo pri ja ve za tur nir. Ko ti za ci ja je za se ni or ske eki pe 15.000 di na ra, za ve te ra ne 11.500, za ka de te 11.000, za pi o ni re 10.000 i za mla |e pi o ni re 9.000 di na ra. Ju ~e se pri ja vi la eki pa No va Sr bi ja (se ni o ri), pa je sa da u kon ku ren ci ji 92 ti ma.

I dru go pla si ra ni idu da qe No ka ut fa za tak mi ~e wa po ~e }e po sle No ve go di ne, kod se ni o ra u da qa tak mi ~e wa idu dve pr vo pla si ra ne eki pe u gru pi, kao i kod ka de ta, ve te ra ni i pi o ni ri su ove go di ne pri vi le go va ni i sve eki pe }e u dru gi krug (ima ih po osam), a kod mla |ih pi o ni ra tak mi ~e we }e na sta vi ti pr vo pla si ra ni i dru go pla si ra ni ti mo vi, kao i naj bo qa tre }e pla si ra na eki pe. ni ra i po je dan kod pi o ni ra i ka de ta. Na pr vih ne ko li ko me ~e va sev nu le su var ni ca na te re nu, a su dij ska ko mi si ja jo{ jed nom upo zo ra va da }e i da qe sve gru bo sti i ne sport ska po na {a wa ri go ro zno ka `wa va ti, ka ko bi sve pro te klo u sport skom du hu i vi te {kom po na {a wu. Da kle, tur nir se na sta vqa da nas, su tra je zbog kon cer ta Ha ri sa Xi no vi }a pa u za, a u pe tak su na pro gra mu 12 utak mi ca. U istom rit mu na sta vi }e mo i u

Sreda 14.00: 14.35: 15.10: 15.45: 16.20: 16.55: 17.30: 18.05: 18.40: 19.15: 19.50: 20.25:

Kazino Gaja – Petar Pua~a 99 (mp) Vita plej – Temma trejd (mp) @ito prerada – Xentlemeni (p) FK Cement – Fasada (k) Novo naseqe – RTV Vojvodina (s) Taverna – Picerija La forza (s) Klaris – Central klub (s) Novi Sad gas – Evro Kan kom (s) Fabrika `ice Lampone – Herba lajf (s) 19. decembar – Grbavica (s) Univerzitet Edukons – Picerija Madona (s) Restoran Krajina – CIAK (s)

su bo tu i u ne de qu, igra }e se u po po dnev nim ~a so vi ma,a 2. ja nu a ra se za vr {a va li ga {ki deo tur ni ra. Me ~e vi {e sna e sti ne fi na la u kon ku ren ci ji se ni o ra igra }e se 3. 4. i 5. ja nu a ra,a u isto vre me u osta lim ka te go ri ja ma na pro gra mu su utak mi ce ~e tvrt fi na la. Naj ve ro vat ni je je da }e se 9. ja nu a ra igra ti utak mi ce osmi ne fi na la u kon ku ren ci ji se ni o ra,a za vr {ni ca tur ni ra pre vi |e na je za 12. i 13. ja nu ar. G. K.

Petak 14.00: 14.35: 15.10: 15.45: 16.20: 16.55: 17.30: 18.05: 18.40: 19.15: 19.50: 20.25:

Auto Pobeda – Auto moda NS 21 (mp) Indeksova tribina – Iks el (mp) NS Agro – FK Novi Sad (p) Fasada – Erker plus (k) SRS dr Vojislav [e{eq – Mimada lajn (s) Novo naseqe – Bet kompani (s) Guma plast – Madona (s) Zup~anici Vuves – Druga ku}a (s) Auto ku}a @ika – Tradicija socijalisti (s) Tehnomer – FS Mi}ko trend (s) Simpleks – Agencija Maks auto (s) FK Cement – Fudbaler~i}i (s)

OBELE@EN VEK POSTOJAWA FK RADNI^KI IZ SOMBORA

Sla vqe ni ku ne cve ta ju ru `e Fud bal ski klub Rad ni~ ki, sport ski qu bi mac Som bo ra, pro sla vio je 100 go di na po sto ja wa. Vek bur nih fud bal skih pre l a m a w a pra t i l o je ovog sto go di {wa ka. Klup ska Skup {ti na je tre ba lo da bu de sve ~ar ska, a da po stra ni osta nu tre n ut n i pro b le m i ko j i mu ~ e sla v qe n i k a. Me | u t im, ak tu el ni ~el ni ci Rad ni~ kog su tok sve ~a no sti usme ri li u dru gom prav cu, is ti ~u }i sa mo od re |e ne pe ri o de, pre ne bre ga va ju }i ~i we ni cu da je obe le `a van iz u ze tan ju bi lej - vek po sto ja wa i tra ja wa klu ba.I kod do de le pri zna wa u naj ma wu ru ku ~ud ni su bi li kri te ri ju mi , o ~e mu sve do ~e i re ~i na gra |e nog Ve li mi ra [ar gi }a. - Ne po mi wa we sjaj nih igra~ kih ime na iz fud bal ske {ko le

Rad ni~ kog, je pre kra ja we klup ske isto ri je i po ku {aj sta vqa wa na mar gi ne ne ~i jeg ra da. Jed n o s tav n o iz b a c i v a w e iz klup ske isto ri je Sa mar xi }a, Kar ta li je, Tr ku qe, Sa boa, Ta na s i } a, Tri v i } a, Pe k e z a i mno gih dru gih vr hun skih igra ~a i stru~ wa ka je ne pri me re no pre kra ja we isto ri je klu ba- re kao je iz me {u osta log [ar gi}. Pe tar Du li} do bi ja pri zna we zbog ula ska Rad ni~ kog u Pr vu li gu Sr bi je a we gov sa rad nik, no si lac li cen ce, Mi lan Tin tor ostao je po stra ni , ma da su im od go vor nos i uspeh bi li iden ti~ ni. O~i gled no da je sve je ra |e no na br zi nu. Od o~e ki va nih zva ni~ ni ka pri su tan je bio sa mo Rat ko Bo rov ni ca, pred sed nik FS Voj vo di ne, ko ji je re kao:

- Iz u zet no ce nim eki pu Rad ni~ kog. Kao igra~ na stu pio sam u dva me ~a pro tiv da na {weg sla vqe ni ka. Bi le su to od li~ ne utak mi ce, sa pu no go lo va. Me |u tim,to je pro {lost a svi mi se mo ra mo okre nu ti bu du} no sti. Od klu bo va pri ja te qa je di no je Spar ta ka Zla ti bor vo de ima pred stav ni ka- Som bor ca Vla di mi ra Tor bi cu. Si tu a ci ja u klu bu je alar mant na, Rad ni~ ki se po sle is pa da we iz Pr ve li ge Sr bi je gr ~e vi ti bo ri za op sta nak u Srp skoj li gi.Sve ~a nost po vo dom ve ka po sto ja wa ne sme da za ma gli te {ku u kom pli ko va nu si tu a ci ju u ko joj se Rad ni~ ki na la zi, pro me ne su o~i gled no neo p hod ne.Sve ~a nost je pro {la ka ko je pro {la, ali je o~i gled no da sla vqe ni ku ne cve ta ju ru `e. M. Jovi}evi}

SPORT

sreda26.decembar2012.

dnevnik

SVE^ANOST U SREMSKOJ MITROVICI

Pri zna wa naj bo qim rad ni ci ma spor ti sti ma U sve ~a noj sa li Upra ve gra da u Srem skoj Mi tro vi ci sta vqe na je ta~ ka na ovo go di {wu se zo nu u ak tiv no sti ma Sa ve za sport za sve. Na i me, tom pri li kom do de qe ni su pe ha ri i me da qe naj u spe {ni jim eki pa ma i po je din ci ma, dok su tri ko lek ti va do bi la pla ke te. Sve ~a nost je otvo rio Ili ja Ne di}, na ~el nik upra ve za sport u Srem skoj Mi tro vi ci, a ka sni je je i uru ~io pri zna wa. U mi nu loj go di ni na sport skim te re ni ma na {lo se ne ko li ko hi qa da rad ni ka spor ti sta iz 19 usta no va. Spe ci jal no pri zna we za du go go di {wi vre dan, od go vo ran i kva li te tan rad do bio je is tak nu ti sport ski rad nik Fra wa Per ge, a pla ke ta je pri pa la i Sa ve zu sport za sve Voj vo di ne, ko ju je pri mio se kre tar ove aso ci ja ci je Slav ko Per ko vi}. Pe ha re i me da qe za 2012. go di nu do bi li su – ku gla we- ekip no mu {kar ci: 1. Hi dro srem, 2. Mi trov ~a ni, 3. Elek tro do stri bu ci ja, po je di na~ no: 1. Ste van Ste pa no vi} (Hi dro srem), 2. @eq ko Mak si mo vi} (EDB), 3. Ma ri jan Ta {ev ski (Grad ska pra va), `e ne ekip no: 1. Sport klub, 2. Grad ska upra va, 3. PU P~e li ca, po je di na~ no: 1. Je le na Mi la ko vi} (Sport klub), 2. Mir ja na Fi li po vi}, 3. Bran ka Ku ve qi} (obe Grad ska upra va), ma li fud bal: 1. KPD, 2. TE-TO, 3. Elek tro di stri bu ci ja, od boj ka na

pe sku me {o vi to: 1. Ko te ne ma taj te sa wa, 2. PU P~e li ca, pli va we do 35 go di na – kraul:1. Mir ~e ta Vla di mir (Grad ska upra va), pre ko 35: 1. Dar ko O`vat (Grad ska upra va), 2. De jan Sta ma to vi} MUP, 3. Dra gan Vu ga (Iton), le| no: Mi ro slav Ar se ni je vi} (Iton), 2. Slav ko Jo ni} (Grad ska upra va), kraul è ne: 1. Ka ta ri na Bart (Grad ska upra va), 2. Je le na Ba {i} (Iton), sport ski ri bo lov ekip no: 1. TETO, 2. Elek tro di stri bu ci ja, 3. Ko te ne ma taj te sa wa, sto ni te nis – mu {kar ci ekip no: 1. Grad ska upra va, 2. KPD, 3. Pro sve ta, po je di na~ no: 1. Mla den Ne deq ko vi} (KPD), 2. Ra do van Miq ko vi} (Pro sve ta), 3. Sto jan Mi lo vac (Grad ska upra va), è ne ekip no: 1. Gra |an ke, 2. Grad ska upra va, 3. Pro sve ta, po je di na~ no: 1. Dra ga na Pre di} (Pro sve ta), 2. Dra ga na Ga {o vi}, 3. Mi o mi ra Ve sko vi} )obe Gra |an ke), od boj ka – mu {kar ci: 1. Pro sve ta, 2. Elek tro di stri bu ci ja, 3. Po {ta, è ne: 1. PU P~e li ca, 2. Iton, 3. Grad ska upra va, Pi ka do ekip no – mu {kar ci: 1.TE-TO, 2. Grad ska upra va, po je di na~ no: 1.Jo sip û pi}, 2. Bra ni slav Pa lin ka{, 3. Ne deq ko No va ko vi} (svi Te-To), è ne: 1. JP Vo do vod, 2. Grad ska upra va, po je di na~ no: 1. Na ta {a Dra goj lo vi}, 2. Sla vi ca Pe tro vi}, 3. Ve ra Hr go vi} (sve JP Vo do vod), ba sket tri na tri: 1. KPD, 2. Iton, 3. Grad ska upra va I.

Za jed ni~ ki sni mak naj bo qih rad ni ka spor ti sta Srem ske Mi tro vi ce

Ka pi ten ku gla {a Hi dro sre ma

Na kra ju sve ~a no sti pla ke te su uru ~e ne pred stav ni ci ma naj u spe {ni jih ko lek ti va, od no sno

Ili ja Ne di} i Fra wa Per ge

eki pa ma ko je su to kom tak mi ~e wa u zbi ru osvo ji le naj vi {e po e na. Pr vo me sto osvo ji la je

Dra ga na Pre di}

Grad ska upra va sa 130 bo do va, is pred Ter mo e lek tra ne – to pla ne sa 116 i Elek tro di stri -

bu ci je ko ja je sa ku pi la 80 bo do va. S. Jakovqevi}

IZ KK ZREWANIN

Se ni or ke pro ma {i le me da qu

PER SPEK TIV NE FUD BAL SKE SU DI JE KAM PO VA LE NA PA NO NI JI: Kamp perspektivnih sudija FSV odr`an je na Panoniji.Me|u 27 perspektivnih sudija bile su i dve dame.Sudije je pozdravio generalni sekretar FSV Du{an Tomi}, predsednik SOS FSV \or|e @uti} i predsednik PFS Subotica Nenad Nikoli}, a rad na kampu predvodio je internacionalac Zdravko Savi}. U radu su u~estvoavli i Milan Radakovi}, Milorad Ma`i} Fifa i Branko Pavlovi}. U~esnici kampa: Nemawa ]iri} (Subotica), Igor Andreji} (Bela Crkva), Dejan Dimitrevski (Pan~evo), Nenko Karaka{ (Ravni Topolovac), Predrag Arsi} (Staji}evo), Aleksandar Vu~kovi} (Pali}), Vedran Vasili} (Sremska Mitrovica), Neboj{a Zeqkovi} (Crvenka), Teo Sovti} (Ba~inci), Nikola Radakovi} (Novi Sad), David Mati} (Novi Sad), Miodrag Raki} (Apatin), dve dame Marina Dragi~evi} (Novi Sad) i Marina Ma{i} (Pan~evo), Marko Kowevi} (Pan~evo), Slobodan Petrovi} (Zrewanin), Zlatko Vojni} Pu~ar (Subotica), Igor Horvat (Irig), Bojan Ivani{evi} (Oyaci), Sr|an [arac (Be~ej), Danilo Nikoli} (Lov}enac), Neven Zekowa (Kikinda), Dragan Surla (In|ija), Milo{ Marku{ (Oyaci), Predrag Jawu{ (Pan~evo), Stefan Keya (Novi Sad) i Marko Deliba{i} (Vrbas). S. St.

Na kon dva tur ni ra Na ci o nal ne pre mi jer li ge, na ko joj je u~e stvo va lo de set eki pa, se ni or ke Ka ra te klu ba Zre wa nin ostva ri le su so li dan re zul tat pla si ra ju }i se na ~e tvr tu po zi ci ju. Ma lo sport ske sre }e ne do sta ja lo je Zre wa nin ka ma da osvo je bron za nu me da qu na za vr {nom tur ni ru li ge u Kra gu jev cu, ali koc ki ce se ni su po klo pi le. In te re sant no je da tak mi ~ar ke KK Zre wa nin u ovo go di {wem li ga {kom tak mi ~e wu ima ju sa mo je dan po raz i to od eki pe ko ja ni je osvo ji la me da qu (Ma va {i, No vi Sad). Sa sve tri pr vo pla si ra ne eki pe (Za dru gar, Ni{, Par ti zan) Zre wa nin ke su re mi zi ra le, kao i sa eki pom Ja go di ne. Uz ~e ti ri re mi ja, ~e tri po be de i je dan po raz `en ska se ni or ska eki pa pla si ra la se u gor wu po lo vi nu ta be le, {to je i bio pla ni ra ni ciq klu ba za ovu se zo nu. Se ni or sku eki pu ~i ni li su Jo va na Mar ko vi},

Se ni or ska eki pa Zre wa ni na

Jo va na Pe trov, Awa Ka pe lan i Na ta {a ^a vri}. S dru ge stra ne, po sle pro {lo ne deq nih od li~ nih re zul ta ta na Na ci o nal nom pr ven stvu za ka de te, ju ni o re i mla |e se ni o re, sed mo ro tak mi ~a ra KK Zre wa nin u~e stvo va lo je na re pre zen ta tiv nim vi kend pri pre ma ma u Kra gu jev cu. Ove pri pre me, u or ga ni za ci ji Ka ra te fe de ra ci je Sr bi je, ima le su za ciq da se jo{ jed nom stek ne

SANS bi ra naj bo qe U or ga ni za ci ji Sport ske aso ci ja ci je No vog Sa da(SANS) i pod po kro vi teq stvom gra da No vog Sa da da nas }e se 38. put odr `a ti iz bor naj bo qih spor ti sta. Sve ~a nost }e se odr `a ti se u am fi te a tru Spen sa od 12 ~a so va. G. M.

TURNIR PIONIRA U BAWI KAWI@I

Ka wi `a i Ti sa naj u spe {ni ji

Eki pe pi o ni ra ro |e nih 2002. go di ne Ti se (~u ~e) i Ka wi `e (sto je)

U sport skoj ha li Ba we Ka wi à odr àn je tur nir u ma lom fud ba lu (Bo ì} ni kup), na ko me su u~e stvo va la dva uz ra sta pi o ni ra. U sta ri joj gru pi ( ro |e ne ni 1998.) u~e stvo va le su eki pe de ~a ka fud bal skih klu bo va Po ti sje, Ka wi à, Ti sa (Ador jan) i de voj ~i ce Me tal ma ni je (Ka wi à). Pr vo me sto osvo ji la je Ka wi à, dru go Po ti sje i tre }e Ti se. Naj bo qi stre lac u ovom uz ra stu bio je Mark Bor {o{ iz eki pe Ti se iz Ador ja na. U gru pi mla |ih pi o ni ra ( 2002. go di {te) pr vo me sto osvo ji la je eki pa Ti se, dru go Orom, tre }a Ka wi à i ~e tvr to Mar to no{ 3:0.Naj bo qi stre lac u ovoj gru pi bio je Mark Ker me ci iz Oro ma. U dru è wu u~e stvo va la su i de ca sa po seb nim po tre ba ma iz Udru è wa „S to bom za wih”. Tekst i foto: M. Mitrovi}

VR [A^ KI YUDI STI NAJ U SPE [NI JI U TE MI [VA RU: Na me|unarodnom turniru u Temi{varu vr{a~ki yudisti postigli su zapa`en uspeh. Na tatami je iza{lo wih jedanaest i osvojili su isto toliko medaqa, od ~ega ~etiri zlatne, pet srebrnih i dve bronzane. Na prvu stepenicu pobedni~kog postoqa popeli su se Nemawa Stojkov, Jelena Pataki, Damjan Simi} i Ivan Strajin. Srebro je pripalo Ivani Strajin, Katarini Stojakovi}, Tari \eki}, Stefanu Patakiju i Mirku Dragojevi}u, dok su tre}a mesta osvojili Danilo Ivanov i Jovan Simi}. Uspeh je jo{ ve}i kada se zna da su Vr{~ani dobili pehar kao najuspe{niji klub. R. Jovanovi}

uvid u for mu po ten ci jal nih re pre zen ta ti va ca u uz ra stu ka de ta, ju ni o ra i mla |ih se ni o ra ko je u na red noj go di ni o~e ku ju ~e ti ri ve li ka tak mi ~e wa - svet sko, evrop sko, me di te ran sko i bal kan sko pr ven stvo. Na pri pre ma ma u Kra gu jev cu u~e stvo va li su :Ni ko la i Jo va na Pe trov, \or |e Sa la pu ra, Ni ko la Man ~ev, Ni ko la Do {lo, Ivan Stan kov i Mar ko Mi haj lo vi}. @. B. SVETSKE MISAONE IGRE

Na ka mu ra i Hou naj bo qi Fe sti val “mi sa o nih iga ra” odr ào se od 12. do 20. de cem bra u Pe kin gu. U~e tvo va li su igra ~i sle de }ih “mi sa o nih iga ra”: 1. Brix, 2. Go, 3. [ah, 4. Da ma i 5. Ki ne ski {ah. [a hov ski tur nir se igrao u tri for ma ta – u ra pi du, br zo po te znom {a hu i na sle po. [e sna est eks tra ve le maj sto ra u~e stvo va lo je na ovom tak mi ~e wu, isto ko li ko i na èn skom tur ni ru. Hi ka ru Na ka mu ra je po znat kao je dan od naj ja ~ih igra ~a u ubr za nom {a hu ali je po ka zao da je u sve tri di sci pli ne po djed na ko do bar i osvo jio je tri sre br ne me da qe dok je u ko na~ nom pla sma nu bio naj bo qi, is pred Kar ja ki na i Aro wa na. Za mi mqi vo je da je po bed nik u ra pi du Fran cuz Fre si ne za u zeo po sled we me sto u cu ge ru. Me da qe su osvo ji li: u ra pi du 1. Fre si ne, 2. Na ka mu ra, 3. Gri {~uk; u cu ge ru 1. Kar ja kin, Na ka mu ra, Ma me |a rov; u igri na sle po 1. Aro wan, 2. Na ka mu ra, 3. Ma me |a rov. Na uvek bor be nom i pu nom à ra èn skom tur ni ru sa mo je biv {a svet ska pr va ki wa Ji fan Hou us pe la da osvo ji dve me da qe. Me da qe su osvo ji li: u ra pi du 1. Ka te ri na Lah no, 2. Ji fan Hou, 3. Ham pi Ko ne ru; u cu ge ru 1. Alek san dra Ko ste wuk, 2. Ana Mu zi ~uk, 3. Eli za bet Pe~; u igri na sle po 1. Ji fan Hou, 2. Vik to ri ja Cmi li te, 3. Ana Za ton ski.

SPORT

dnevnik KADET MIQAN ]A]I], NOVI KULSKI KARATE BISER

Sto pa ma slav nih pret hod ni ka Ka ra te klub Haj duk je po no san na rad sa mla |im ka te go ri ja ma, a ba zu je ra {i rio po ce loj kul skoj op {ti ni. I re zul ta ti tog pre da nog ra da su po ~e li da sti `u. Na Pr ven stvu Sr bi je za

voj vo |an skom pr ven stvu – ka è ~e tr na e sto go di {wi Mi qan ]a }i}, ko ji je na stu pio u bor ba ma u ka te go ri ji -63 ki lo gra ma. Mi qan je za ku cao i na vra ta re pre zen ta ci je Sr bi je. - Po zvan sam na pri pre me u Kra gu je vac i tru di }u se da ra dom i za la ga wem do bi jem pri li ku da na stu pim na Bal kan skom pr ven stvu – obe }a va ]a }i}. Mi qan je prak ti~ no tek za ko ra ~io na srp sku ka ra te sce nu, ali taj ko rak je ~vrst i obe }a va ju }i. Ni {ta no vo, jer sta sa va u klu bu u ko jem se ima na ko ga da se ugle da. Mi qa na ]a }i }a tre ni ra Ni ko la Gre ber, ko ji naj bo qe zna vred no sti svog pu le na. - U klu bu smo po no sni na Mi qa nov uspeh. Mno go smo ra Mi qan ]a }i} sa tre ne rom Ni ko lom Gre be rom di li i ti tu la vi ce {am pi o na je kru na ka de te, ju ni o re i mla |e se ni o re, tog ra da. Mi qan je naj re dov ni ji ka det Mi qan ]a }i} je po stao na tre nin zi ma, po ka zao se kao vi ce {am pion u bor ba ma. naj ve }i rad nik i onaj ko ji naj vi - Po ~e lo je sve od Pr ven stva {e è li da na u ~i – ka è Gre ber. Voj vo di ne na ko jem sam imao tri S ob zi rom da u Haj du ku ima me ~a, dva do bio, a u fi na lu iz gu istin skih aso va od ko jih ima bio. Na dr àv nom pr ven stvu bi {ta da se na u ~i va qa o~e ki va ti lo je za i sta è sto ko, ja ka kon ku da }e Mi qan i osta li mla di ka ren ci ja. U pr vom me ~u sam po be ra ti sti na sta vi ti uta ba nom sta dio sa 8:0, u dru gom sa 3:0, u tre zom uspe ha. A Mi qa no va ti tu la }em sa 2:1, da bi u fi na lu, opet vi ce {am pi o na Sr bi je je po tvr da od tak mi ~a ra iz Zre wa ni na, iz - da se u~e we i te ka ko is pla ti i gu bio sa 1:0 i ti me po tvr dio ti - da je kre nuo sto pa ma slav nih tu lu vi ce {am pi o na osvo je nu na pret hod ni ka. \. Bojani}

sreda26.decembar2012.

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

Go di {te: 2000. Tvr|ava (Ba~) – NS junajted 0:1 Stre lac: Po li}. FK Tvr|ava: Kr sti}, Ba lan go D, Pu po vac, \u ki}, Mi li no vi} \, Pro da no vi}, ]u li brk, Ba lan go S, Mi li no vi} V, Trif ka no vi}, Mi lu ti nov, Gro za, To mi}. NS ju naj ted: Pet ko vi}, ^o ko vi}, De sni ca, Aba xi ja, Mir ko vi}, La za re vi}, ]a to vi}, Ra doj ko vi}, Sto ja no vi}, Po li}, Kr go vi}, Vu ko vi}, [a ko li.

Futog Gale – Petli} (Zrewanin) 1:3 Strel ci: Ra jak za Fu tog Ga le, a Sto ja no vi}, Ra {e ti} Bo ris 2 go la za Pe tli}. Futog Gale: Zdrav ko vi}, Kr ~a mr, Po qak, Vu lin, U~ur, [u mar, Je li ~i}, Va ja gi}, Ra jak, [pi ri}, Sa ra vo lac. Petli}: Er ge xi ja, Ra {e ti} S, Ra {e ti} B, Mi }o vi}, Ba la}, Kne `e vi}, Po po vi}, Pe tro vi}, Sto ja no vi}, Bar bul.

Krila Krajine – FK Prof. Bolesnikov 8:0

Strel ci: Bu di sa vqe vi}, Ma ri}, Dra gi ~e vi}, Vu ~i} 2 go la, Ka ra no vi} 3 go la.

Bistrica 05 – FK Sini{a Mihajlovi} 1:4 Strel ci: Iva ni} za Bi stri cu 05, a Ugre no vi}, \u ri ~ek, Ka ras za FK Si ni {a Mi haj lo vi}. Bistrica 05: Mar ko vi}, [ma wa, Isa kov ski, Kop ~an ski, Lu ki}, Iva ni}, Sto ja no vi}, Bo `i}. FK Sini{a Mihajlovi}: Gr gi}, Dra gu ti no vi}, Ili}, Spa so je vi}, [u put, Va i sa vqe vi}, Be ri}, Jo va no vi}, Te o fi lo vi}, Ka ras, Sla do ja, \u ri ~ek, Ugre no vi}.

FK Petar Pua~a: Ce ki}, Pa ro {ki, Ga }e {a, Aba xi ja, Voj vo di}, Ri sti}, No va ko vi}, Ze ko vi}, Vi da ko vi}, Voj no vi}, Der vi {i, Ja cen ko, @iv ko vi}.

Meridijana – FK Petrika 4 2:3 Strel ci: Tor bi ca, Se dlar za Me ri di a nu, a Sa raj li ja, Ba la{ 2 go la za FK Pe tri ka. Meridiana: Tor bi ca, Jo vi}, Sa vi}, Se dlar, Do lo vac, \or |i ev ski, Dum ni}, Du ki}, Ga ji}, Fat, Po po vi}, [a hu ri}, Ga ji}, Ni ko li}, [i ket. FK Petrika 4: Ra o ni}, Ba la{, Sa raj li ja, Po lo vi na, Sr da no vi}, Ga lo vi}, Mi lo va no vi} S, Mi lo va no vi} L, Ra do va nov, Drob wak.

Kinder (NS) – FK Petrika 3 1:2 Strel ci: Axe mi za Kin der, a Mi lo van vi} i To mi} za FK Pe tri ka 3. Kinder: Fi fa, Ru `i}, Pa vlo vi}, Ob ra do vi}, Bar jak ta ro vi}, Ri sta no vi}, Axe mi, Dok wa{.

êmp 07–04 – RFK Novi Sad 1:7 Strel ci: Xa ri} za êmp 07–04, a Mi lo va no vi}, Vuk sa no vi}, O` vat 2 go la za RFK No vi Sad. êmp 07–04: Ne ste ro vi}, Po po vi}, Xa ri}, Jo ki}, Agi}, Ra ki}, Dra ì}, Mi qe vi}, Bo ro zin. RFK Novi Sad: Miq ko vi}, Mi lo va no vi}, Za vi{, O`vat, Vuk sa no vi}, Ve le mir, Tri ki}, Boj kov, Jak {i}, Mi ji}, Mar ti no vi}, Mla di}, Lo hin ski, Tr ku qa, @e ra ji}.

êmp 07–04 – FK Sini{a Mihajlovi} 1:5 Strel ci: Mi qe vi }a za êmp 07–04, a Di ko sa vqe vi}, Do ma ze to vi} M. 2 go la, Den da 2 go la za FK Si ni {a Mi haj lo vi}. êmp 07–04: Ne ste ro vi}, Po po vi}, Xa ri}, Jo ki}, Agi}, Ra ki}, Dra ì}, Mi qe vi}, Bo ro zin. FK Sini{a Mihajlovi}: \u ri}, \u ro vi}, Di ko sa vqe vi} I, Di ko sa vqe vi} M, Mi la no vi},

U NOVOJ PAZOVI

Od boj ka {ka re vi ja Me mo ri jal ni tur nir „Mi lan Mi tro vi}„u No voj Pa zo vi pro te kao je u zna ku mla dih od boj ka {a sa pod ru~ ja op {ti ne Sta ra Pa zo va. Re zul ta ti: pi o ni ri: No va Pa zo va – Sta ra Pa zo va 1:3, pi o nir ke: No va Pa zo va – No vi Ba nov ci 2:1, ka det ki we: No va Pa zo va – Sta ri Ba nov ci 2:1, se ni or ke: No va Pa zo va - Me {o vi ta eki pa 1:2. Sve eki pe do bi le su za hval ni ce i pri god ne na gra de, a tak mi ~e we je po sma tra lo oko 200 qu bi te qa od boj ke. J. Vu.

POZIV DEVOJ^ICAMA U KAWI@U

Se lek ci ja za Rat ge ber aka de mi ju Pr vi krug se lek ti ra wa de voj ~i ca za ko {ar ka {ku „Rat ge ber aka de mi ju” po zna tog ko {ar ka {kog stru~ wa ka La sla Rat ge be ra ko ji ve} du è uspe {no ra di u Ma |ar skoj, u ~i jem stru~ nom {ta bu su tre ne ri Ivi ca Ma vren ski, Za lan Me sa ro{, Ma ri ja @iv kov Nin ko vi} i Imre Aj tow, oba vi }e se 11.ja nu a ra u sport skoj ha li Ba we Ka wi à. Po ziv za pri ja vu upu }en je ge ne ra ci ja ma de voj ~i ca ro |e nih 1998, 1999, 2000. i 2001. go di ne. Rok za pri ja vu je 4.ja nu ar i mo è

se iz vr {i ti pu tem te le fo na 064/031 2423 ili na e-mail apro.a@ tip pnet.rs. Ceo pro gram se lek ci je je bes pla tan ta ko da za in te re so va ne de voj ~i ce tre ba sa mo da po ne su opre mu. Se lek ci ja }e se oba vi ti u pe tak 11. ja nu a ra 2013. go di ne, od 9 sa ti u ha li „Ba we Ka wi `a”, a od 13 sa ti je za igra ~i ce i wi ho ve ro di te qe pre zen ta ci ja uslo va u To to vom Se lu. Igra ~i ce ko je pro |u u sle de }i krug bi }e po zva ne na tro dnev ni kamp u To to vom Se lu. M. Mr.

Krila Krajine: Dra ì}, Vej no vi}, Bu di sa vqe vi}, Po po vi}, Vu ~i}, Ka ra no vi}, Ma ri}, Dra gi ~e vi}, Glu vi}, Drob wak. FK Prof. Bolesnikov: Dar di}, To mi}, Ru ì~ ka, Ta si}, Bur gi}, No vev ski, Era ko vi}, Mi qu{, Stan ko vi}, Kne è vi}, Ta lo, Je li ~i}, Ga lin.

FK Sini{a Mihajlovi} – PP tim 3:0 Strel ci: Ili}, \u ri ~ek 2 go la. FK Sini{a Mihajlovi}: Gr gi}, Dra gu ti no vi}, Ili}, Spa so je vi}, [u put, Va i sa vqe vi}, Be ri}, Jo va no vi}, Te o fi lo vi}, Ka ras, Sla do ja, \u ri ~ek, Ugre no vi}. PP tim: Ti ca, @iv ko vi} Ja ri}, Ne ste ro vi}, Elez, Si mi}, Ba {ka lo, Mi li}, Jo va nov, Mi lo {e vi}, Pa u nov ski, Cvet ko vi}, Da mja no vi}.

Go di {te: 2003. Tvr|ava (Ba~) – FK Sini{a Mihajlovi} 3 6:0 Strel ci: Ko va ~e vi}, Ja ki}–Kec man, Ju has 2 go la, Bun da lo 2 go la. FK Tvr|ava: Axi}, Ko va ~e vi}, Ma ti}, Je ki}–Kec man, Ju has, Zin do vi}, Uze lac, Bun da lo, [tr bac. FK Sini{a Mihajlovi} 03: Su pi}, Ne go va no vi}, Do ma ze to vi}, Den da, Kec man, Ve li~ ko vi}, Mi hi}, Mar ja no vi}.

Tvr|ava (Ba~) – FK Petar Pua~a 0:4 Strel ci: Pa ro {ki, Der vi {i, Ga }e {a 2 go la. Tvr|ava: Axi}, Ko va ~e vi}, Ma ti}, Je ki}–Kec man, Ju has, Zin do vi}, Uze lac, Bun da lo, [tr bac.

FK Petrika 3: Ive zi}, Bre sto vac, Bi ~a nin, Ra din, Mak si mo vi}, Mi lo va no vi}, To mi}, Ran |e lo vi}, Trif ko vi}.

êmp 07–03 – FK Sini{a Mihajlovi} 4 0:2 Stre lac: Zec 2 go la. êmp 07–03: Ne ste ro vi}, Pan ti}, Jo ki}, Ra ki}, Agi}, Po po vi}, Si mi}, Bo di ro ga, \u ro vi}, Pap. FK Sini{a Mihajlovi} 4: ê re vi}, Ve li~ ko vi}, Mar ja no vi}, Mi lo va no vi}, An dri ga, Bo sni}, Mir ko vi}, Zec, Kec man, Ka lu |e ro vi}, [a ko ta.

[o bot, An dri ga, Ne go va no vo i i}, Do ma ze to vi}, Kec man, Den da.

SK Vojvodina RMR – Futog Gale 1:3 Strel ci: Po pa di} za SK Voj vo di na RMR, a Ja zi}, Ra do sav ki} 2 go la za Fu tog Ga le. SK Vojvodina RMR: Su {i}, Pej ~i}, Ra jo vi}, Po pa di}, Pe ka no vi}, ^vo ro vi}, Po po vi}, Pe tro vi}, Sav ~i}, Su bo ti}, Pe {e vi}, Ken |ur, Tri fu no vi}, Pe ri}. Futog Gale: Ja zi}, ]ur guz, Alek si}, Ka ~a ven da, [pi ri}, Ba bi}, Ra do sav ki}, Stu par, To nin, Ku ri{, Lan ~u `a nin.

HUMANITARNI TURNIR „IGRAM ZA DRUGARA”

Uru ~e ni pa ke ti }i de ci iz SOS-se la [e stu go di nu za re dom odr `an je hu ma ni tar ni tur nir „Igram za dru ga ra”, u or ga ni za ci ji Ko {ar ka {kog klu ba Se lek ta. Tak mi ~e we je na me we no za po mo} de ci iz SOS De ~i jeg Se la iz Srem ske Ka me ni ci, a ovo ga pu ta oku pi lo je se ni or ske eki pe Slo bo de, Sport ki ja i do ma }i na tur ni ra Se lek te. - Tur nir je odr `an u Cen tru za osnov nu po li cij sku obu ku u Srem skoj Ka me ni ci - re kao je Mar ko Ne sto ro vi}, vla snik KK Se lek ta. - Otvo rio ga je grad ski se kre tar za sport i omla di nu No vog Sa da Pre drag Svi lar, a s wim u dru {tvu bio je i po mo} nik di rek to ra {ko le @e li mir Mr daq. Ciq nam je bio da pri ku pi mo i po klo ni mo {to vi {e slat ki {a, igra ~a ka, ode }e i obu }e na {im dru ga ri ma iz SOS De ~i jeg Se la. No vo go di {wi pa ke ti }i su, uz pri su stvo svih eki pa, po de qe ni

de voj ~i ca ma i de ~a ci ma, na op {te odu {e vqe we na {ih ma lih dru ga ra. U uvod nom de lu tur ni ra u~e stvo va le su `en ske ko {ar ka {ke eki pe @KA „Ma ri ja Ve ger” iz No vog Sa da i @KK Art Ba sket iz Be o gra da. Po red wih, pro mo vi san su i ma li {a ni, naj mla |i po la zni ci {ko le ko {ar ke KK Se lek ta i KK NS Ba sket 07, ko ji su od i gra li bor be nu i za ni mqi vu utak mi cu. Re zul tat ski deo tur ni ra je bio u dru gom pla nu. Ipak, re ci mo da je pr vo me sto osvo ji la eki pa Se lek te, dru go me sto pri pa lo je Slo bo di i tre }e Sport ki ju. Za naj bo qeg igra ~a pro gla {en je Bo ris Kri {an, igra~ Se lek te, u tak mi ~e wu u za ku ca va wu po be dio je Sa vo Jan ko vi}, ta ko |e ~lan Se lek te, a ti tu lu naj bo qeg troj ka {a po neo je Mar ko Ma ro vi} iz istog klu ba. A. P.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda26.decembar2012.

PR VEN STVO EVRO PE U RA PI DU

Dreev {ampion

U senci festivala Misaonih igara u Pekigu, u Var{avi je 15. i16. decembra odigrano Prvenstvo Evrope u ubrzanom {ahu. Odigrano je 11 kola po [vajcarskom sistemu a na deobi prvog mesta zavr{ila su turnir ~etvorica igra~a, a najboqi po dodatnim kreiterijumima bio je Aleksej Dreev. Plasman: 1-4. Dreev, Va{ijeLagrav, [irov, Rubqevski 9,5, 5-13. Najdi~, Malahov, Tka~ijev, Motilev, Raxer, Raport, B. So}ko, Kovalev, Olzevski 9, itd. PO LU FI NA LE NO VOG SA DA

Banovi} prvi Zavr{en je polufinalni turnir 82. prvenstva Novog Sada koji je organizovao [ahovski savez Novog Sada. Deset prvoplasiranih steklo je pravo igrawa u finalu 82. prvenstva grada. Kona~ana plasman posle: 1-2. Ivan Banovi}, Miroslav Panti} 7,5, 3. Zoran Milenkovi} 6,5, 4-5. Slavko Stanojevi}, Luka ^i~a 5,5, 6-9. Slobodan Kostadinovski, Dejan Vu~kovi}, Jasmina Milivojevi}, Nenad \uri} 5, 10-13. Borislav Mandi}, Dragan Cveti}, Dragoqub Vojvodi}, @arko Simovi} 4,5, 14. Aleksandar Aleksi} 4, 1517. Svetlana Stojadinov, Bo{ko Zlatkovi}, Milorad Obradovi} 3,5, 18-19. Miodrag Milosavac, Miodrag Taskovi} 3, 20. Svetislav Domastovi} 1 poen. SA VEZ ZA SPORT I RE KRE A CI JU IN VA LI DA NO VOG SA DA

Priznawa i {ahistima Savez za sport i rekreaciju invalida grada Novog Sada odrào je skromnu sve~anost na kojoj su dodeqena priznawa za ovogodi{we postignute rezultate na pokrajinskom, dràvnom i svetskom nivou. Dobitnika je bilo 33 u raznim sportovima. Od {ahista ta priznawa su dobili: Bogoqub Dankovi}, Milisav Miki}, Qubi{a Kuzmanovi} i Davorin Vrane{. - Ova skromna proslava nosi sna`nu dru{tvenu poruku koju treba da po{aqemo svima, a to je da se angaòvawem, trudom i voqom mogu prevazi}i sve prepreke u ìvotu. Grad mora da obrati pa`wu na sve svoje stanovnike i da podrì ovakva udruèwa koja predstavqaju socijalni kapital i bogatstvo za na{ grad – izjavio je ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Predrag Svilar i tom prilikom ~estitao prisutnim sportistima na ostvarenim rezultatima. Na priznawima se, u ime sportista - invalida grada, zahvalila Borislava Peri} Jankovi}, dobitnica srebrne medaqe na Paraolimpijskim igrama u Londonu ove godine. PRO BLEM BR. 421

Beli daje mat u dva poteza Las lo Apro Magyar Sake let, 1989.

SVET SKI EKIP NI [AM PI O NAT GRA DO VA

Novi Sad u osmini finala U Ujediwenim Arapskim Emiratima (Al Ain) od 21. do 28. decembra igra se Svetsko prvenstvo gradova. Srbiju, za koju nastupa olimpijska reprezentacija ( Ivani{evi}, Marku{, Perunovi}, Sedlak i D. Popovi}), predstavqa grad Novi Sad. Gradovi su podeqeni u {est grupa po ~etri ekipe. Novi Sad je raspore|en u F-grupu u kojoj se nalaze jo{ Hogeven (Holandija), Vu Ksi (Kina), i Kairo (Egipat). Ekipa Hogovena (Giri, Sokolov, Tivjakov i Smits) je druga na startnoj listi sa prose~nim rejtingom od 2666 poena. Rezultati F-grupe: 1. kolo: Novi Sad – Vu Ksi 2,5:1,5 (Ivani{evi}- Ju Vang remi, Marku{ - Dan Ji 0:1, Perunovi} – Li 1:0, Sedlak – Fung 1:0), Hogeven – Kairo 4:0. 2. kolo: Vu Ksi – Kairo 2:2, Novi Sad – Hogeven 1,5:2,5 (Ivani{evi} – Giri remi, Perunovi} – Sokolov 0:1, Sedlak – Tivjakov remi, Popovi} –

Smits remi. 3. kolo: Hogeven - Vu Ksi 2:2, Kairo – Novi Sad 1:3 (El Gindy – Ivani{evi} 0:1, [oker Marku{ remi, Ezat - Perunovi}0:1, Labib - Sedlak remi). Plasman: 1. Hogeven 5 (8,5), 2. Novi Sad 4 (7), 3. Vu Ksi 2 (5,5), 4. Kairo 1 (3). Nakon eliminatornih borbi u daqem toku takmi~ewa igra po kup sistemu (na ispadawe) 16 ekipa. Parovi 4. kola: London (Engleska) – Atina (Gr~ka), Astana (Kazahstan) – Ta{kent (Uzbekistan), Saratov (Rusija) – Daka (Banglade{), Hogeven (Holandija) - ^ikago (SAD), Pariz (Francuska) – Baku (Azerbejxan), Lavov (Ukrajina) – Vu Ksi (Kina), Lund ([vedska) – Riga (Letonija), Ptuj (Slovenija) – Novi Sad (Srbija). Prva grupa od ~etiri para daju jednog finalistu a druga grupa drugog.

[A HOV SKI [I BI CA RI

Borkijev sistem protiv varalica Da podsetim, napisao sam, pre godinu-dve za “Dnevnikov {ah sredom”, ~lanak “Alan Tate na rate”. Radilo se o jednom momku iz [kotske, skromnog {ahovskog znawa, koji je na jednom me|unarodnom turniru u Rijeci imao iznenadno “prosve}ewe duha” i pobe|ivao sve redom. Pojavqivale su se sumwe u varawe ali konkretnih dokaza nije bilo. Jedino je na kraju turnira uspeo da ga nadmudri velemajstor Borki Predojevi}, koji je od veb majstora zatraìo da se, u prenosu uìvo, prenose pogre{ni potezi. I upalilo je! Alan Tate je ubrzo bio poraèn, a kako o~evici pri~aju, u analizama partija je pokazao vrlo slabu igru, tako da su bili uvereni da je varao. Na upravo zavr{enom open turniru u Zadru pojavio se jedan Tuta Bugarin po imenu Bori slav Iva nov. Naj sla bi ji igra~ na turniru, rejting 2227, bez ikakve titule, uspeo je da osvoji 6 poena, uz performans od 2697 poena, i na|e se na kra-

Bor ki Pre do je vi}

ju na deobi tre}eg mesta! Pobedio je s lako}om hrvatsku reprezentaciju GM Ivana [ari}a (2626), GM Zdenka Ko`ula (2638), GM Ro ber ta Zel ~i }a (2560), zatim GM Bojana Kurajicu (2565), Maria [ahinegera (2426), a remizirao je sa GM Davorom Kuqa{evi}em (2561)

TUR NIR DE CE U NO VOM SA DU

Zlato za Dejana, Luku i Ma{u U Novom Sadu je, u organizaciji Novosadskog {ahovskog aveza, De~jeg saveza grada i [ahovskog kluba Promocija, u prostorijama Osnovne {kole “@arko Zrewanin”, odigran turnir dece. Odigrano je 4 kola u grupama de~aka 14. i 5-8. razreda i devoj~ica 1-8. razreda. Bila je to posledwa provera mladih novosadskih {ahista pred Kadetski festival mladih Vojvodine ,koji }e se odràti januara meseca u Subotici. De~aci 1-4. razred: 1. Dejan Omorjan 4, 2-3. Ilija Kisi}, Lav Paj~in 3,5, 4-11. Aleksandar Zdravkovi}, Danilo Damjanovi}, êdomir \urin, Vawa Petrovi}, Jovan Ba~li}, \or|e Sabo‚ Mihajlo Vlaci}, Milan Gagi} 3, 12-22. Aleksandar Milo{ev, Vasilije Stankovi}, Ilija Saprovanov, Luka Tufegxi}, Uro{ Te{ovi}, Milan âmxi}, Neboj{a Popi}, Damjan Diki}, Nemawa Cveti}, Nikola ôlakovi}, Aleksandar Male{evi} 2, 23-25. Sini{a Milovanovi}, Mi{ka Ki{, Uro{ Soja 1,5, 26-29. Nenad Marinkov, Du{an

Gajin, Luka Vu~i}, Milan Miladinovi} 1, 30. Mihailo Prodanov 0,5, 31-33. Andrej Plancak, Luka Petkovi}, Uro{ Milakovi} 0. De~aci 5-8. razred: 1, Luka ^i~a 4, 2. Branislav [obot 3,5, 3-6. Nikola Pani}, Filip Despi}, Nemawa Samarxija, Milo{ Pisari} 3, 7-9. Ivan Stanfeq, Luka [erbexija, Stefan Majstorovi} 2,5, 10-13. Jovan Mitrovi}, Pavle Jovanovi}, Nemawa Sretkovi}, Andrija Stani{i} 2, 14-17. Danijel Bodor, Bojan Nini}, Du{an Predojevi}, Miwa Vu~kovi} 1,5, 18-20. Oliver Veli~kov, Jovan Ili}, Stefan Alavawa 1, 21-22. Marko Leti}, Konstantin Nikoli} 0. Devoj~ice 1-8. razred: 1. Ma{a Milivojevi} 4, 2-5. Tijana Ostoji}, Helena Vojinovi}, Nina Udovi~i}, Milana Jovanovi} 3, 6-9. Mia Mi}in, Katarina Ostoji}, Dragana Stojanovi}, Ivana Qubenkovi} 2, 10-13. Jovana Velimirovi}, Duwa Damjanovi}, Katarina Miqenovi}, Katarina \ur~inski 1,5, 14-15. Katarina Spasi}, Sla|ana Bogdan 1.

BU BA MA RIN FI DE REJ TING CU GER

Nova lista nadrealista Re{ewe problema br.420 (Vjaceslav Antipov, Serp&Molot.) sa pozicijom: beli – Kf8, Da8, Te3, Sc6, pe{aci c4, d6; crni – Kc5; je 1.Se5! Na 1…K:d6 sledi 2.Dc6 mat. Na 1…Kd4 sledi 2.Da7 mat. Na 1…Kb4 sledi 2.Da3 mat. Na 1…Kb6 sledi 2.Sd7 mat.

U organizaciji [ah kluba Bubamara, u prostorijama Novosadskog {ah kluba, odigran je prvi brzopotezni rejting turnir u Vojvodini koji }e se rejtingovati kod FIDE. Turnir je imao skroman broj u~esnika iz razloga {to su igra~i pomalo zasi}eni raznim vrstama rejtinga koji im ni{ta ne zna~i i ne donosi nikakvu materijalnu korist – a od slave se ne `ivi! Plasman: 1-2. Ivan Banovi}, Dragomir Soki} 7, 3. Milan Popovi} 6,5, 4-5. Radosav Petkovi}, Vojislav Veqkovi} 6, 6-8. Vladan Desnica, Pavle Ni{avi}, Zoran Milenkovi} 5, 9. Miroslav Popr`en 4, 10-12. Danijela Petrovi}, Petar Pjetlovi}, Slavko Stanojevi} 3,5, 13, Miodrag Milosavac 3, 14-15. Nikola Tadi}, Zoran Rati} 2,5, 16. Jovo Petovi} 2.

i GM An dre jom Su met som (2638). Da li je Borislav Ivanov odjednom postao {ahovski genije u 25-oj godini ìvota ili se radilo o drskoj prevari ispred o~iju svih u~esnika koji su to nemo}no posmatrali? Postojale su sumwe i protesti igra~a za varawe ali sudija nije ni{ta preduzimao. U predzadwem kolu, u borbi za prvo mesto, opet je na scenu stupio Borki Predojevi}. Borki je od sudije turnira traìo zabranu prenosa te partije sa Bugarinom i nakon toga lako je dobio partiju. Izgleda da u tom grmu leì zec! Da li je bila buba u uhu ili pod koòm, tek izgleda da je buba tog puta spavala, a kako ‘’vara’’ i da li, nije otkriveno. U posledwem kolu sudija je ponovo dozvolio prenos wegove partije a rezultat toga bila je pobeda Bugarina protiv jednog od najja~ih hrvatskih igra~a, velemajstora Ivana [ari}a. Plasman: 1-2. Borki Predojevi}, Hrvoje Stevi} 6,5, 3-4. Sumets, Ivanov 6, itd.

SU BO TI^ KA [A HOV SKA JE SEN

Bal za Milo{a

U Su bo ti ci je za vr {en tradicionalni festival Suboti~ka {ahovska jesen 2012, kojeg je u saradwi sa [ahovskim savezom Subotice organi zo vao [K Spar tak. U okvi ru fe sti va la igrao se me|unarodni Berger turnir sa 10 u~esnika za osvajawe inter-balova. Doma}i omladin ci Ku mi}, ^a bar ka pa i Tan ~ik ni su is ko ri sti li {ansu ali zato jeste Milo{ Stankovi} iz Beograda. Pla sman: 1. Ba lind Na| He|e{i 7, 2. Milo{ Stankovi} 6,5, 3-4. Dejan Dinev, \ozo Pataki 5, 5. Filip Kumi} 4,5, 6. Rudolf Serti} 4, 7-8. Nenad \oki}, Novak ^abarkapa 3,5, 9-10. Kristijan Tan~ik, Josip Sto}ko 3. Na rej ting tur ni ru u~e stvovao je 21 igra~ iz Subotice i okoline. Pobedio je otac na{eg olimpijca Nikole, Ivan Sedlak, sa 7,5 poena ispred Vese Avrama i Zdravka Puhala koji su sakupili pola poena mawe. Plasman: 1. Ivan Sedlak 7,5, 2-3. Veso Avram, Zdravko Puhalo 7, 4. Karoq Sabado{ 6, 5. Antal Hegedu{ 5,5, 6-8. Ivan Raji}, I{tvan Kova~, Lako Dulac 5, 9-13. Juli us Ve ~e ri, Ra de Vu ce li}, Ro bert Me{ter, Laslo Lawi, Slobodan Bo{wak 4,5, 14-15. Ivko Jelovac, Slobodan @aki} 4, 16. Branislav Vujevi} 3,5, 17-19. Uro{ Be li}, Alek san dar Be li}, Mi haq Bi~kei 3, 20-21. Milan Jovanovi}, Stevan Lawi 2,5.

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Smak i {ah Moram da priznam da sam se malo opustio ~ekaju}i posledwi Smak. Sve mislim, {to da radim ako niko ne}e mo}i slede}e srede to da pro~ita, ~ak ni na Rtwu. Posle se ispostavilo, kao {to politi~ari imaju oba~aj da komentari{u, da je Smak izvu~en iz konteksta i time dobio savim drugo zna~ewe. A i {ta ima Maje tu da nam prori~u kada ni svoju propast nisu predvideli, niti iko ìv zna kako su propali. Bilo – pa pro{lo! Preìveo sam do sada ve} nekoliko smakova, mada i sam ne znam kako, niti kako je to smaknu}e konkretno trebalo da izgleda. O propasti ve} ne{to malo vi{e znam jer to mi se de{ava skoro svakodnevno pa, iako mi nije do pesme, ~esto mi na um padne refren: „ Nek propadne, nije {teta”! E sad, kada je svo to majansko proro~anstvo pro{lo, malo sam krstario po internetu, da nadoknadim propu{teno vreme, i prona{ao (~uj – prona{ao, a nisam ni na{ao, jer ih niko nije ni izgubio) na sajtu www.vecitisah Vladice Andreji}a, u serijalu o Novosadskom {ah klubu, komentarisane partije sa posledweg ekipnog {ampionata Srbije. Namah mi laknu: spas u zadwi ~as. Gotov materijal! Naravno, komentarisali su je pobednici iz Novosadskog {ahovskog kluba. A i zasluìli su – ipak je ovo wihova godina! Nisam ja izmislio da pobednici pi{u istoriju! Serijal po~iwemo partijom Miodrag Perunovi} – Aleksandar Kova~evi}. Zbog izvanrednog komentara velemajstora Kova~evi}a, koji je lako razumqiv ~ak i za obi~ne qubiteqe {aha, nisam èleo da vam uskratim zadovoqstvo wegovog razmi{qawa, tj. da skra}ivawem osakatim tekst, pa }u vam partiju, mimo obi~aja, prikazati u dva nastavka. Miodrag Perunovi} – Kova~evi} Sicilijanska odbrana (B84) 1.e4 Pre sam o~ekivao 1.d4 koji, u posledwe vreme, Mi}ko igra ~e{}e. 1...c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 a6 6.Le2 Pro{log puta smo igrali varijantu sa 6.Le3, ali to je bilo pre desetak godina i od onda je mnogo vode proteklo Dunavom, a i Ni{avom. 6...Sbd7 Po Mi}kovoj reakciji (sve poteze je igrao bez imalo oklevawa i razmi{qawa) video sam da je ne{to spremio pa sam se zamislio i odlu~io da skrenem sa staza kojima sam ve} prolazio. Naime na ovom mestu sam naj~e{}e igrao 6...e6, ali i 6...e5 i 6...g6. Pre par godina sam pro~itao ~lanak A. Kuzmina gde je pisao o potezu 6...Sbd7 u Najdorfu na sve mogu}e poteze pa sam odlu~io da i ja to probam, mada se u delu ~lanka koji se odnosio na 6.Le2 Sbd7 ili 6.Lc4 Sbd7 nisam se}ao ni~ega jer su mnogo opasnije izgledale varijante 6.Lg5 Sbd7 ili 6.Lc4 Sbd7. 7.Le3 e6 Mogu} je ovde i prelaz u neke zmajeve vode sa 7...g6 ali sam se nadao da }e on igrati u daqem toku malu rokadu i onda }u sa b5 zapo~eti brzu kontraigru na ta~ku e4. 8.g4 Opa! Neprijatno iznena|ewe! Sasvim u Mi}kovom razbija~kom stilu! Nikakve male rokade belog i mirne igre, ve} neka varijacija Keresovog napada. 8...h6 9.f4 Sc5 Po vremenu koje sam ovde potro{io moglo se uo~iti da nisam znao {ta ovde kaè teorija, ali, isto tako, da mi se pozicija nije ba{ svidela. Crni mora nekako da se razvije, ali o~igledno je da beli ima razvojnu prednost i inicijativu. 10.Lf3 Dc7 Crni ne moè mirno da zavr{i razvoj sa Ld7 zbog e5 pa sam zato odigrao ovaj potez. (10...e5 11.Sf5 L:f5 12.e:f5 e:f4 13.L:f4)

11.De2 Ld7

12.0–0–0 Beli je odli~no odigrao otvarawe: brzo je i energi~no zavr{io razvoj i napravio rokadu. Bio sam u velikoj dilemi: da li da pobegnem kraqem u veliku rokadu, ali, kako je napisao Bologan u jednom svom komentaru o sicilijankama, kad crni napravi veliku rokadu obi~no beli ima prednost: on prosto napreduje pe{acima na kraqevom krilu i crnom }e biti tesno. Odlu~io sam da spalim spasonosne mostove i li{im sebe prava na veliku rokadu a moj plan bio je b5, zatim b4, pa ako moè i b3. Naravno da sam bio svestan da ne{to tu u mojoj poziciji ne {tima jer je beli u potpunosti razvijen, a i wegova dama rendgenski snima mog kraqa, Ali, {ta da se radi... 12...Tb8 13.The1 Se}am se da me je u prvi mah taj potez obradovao jer me vi{e brinulo 13.g5 na {ta sam planirao da otvorim topu h-liniju sa h:g i onda da kowa vratim na g8 i mo`da kasnije Se7, ali pre svega b5. Ipak bi to izgledalo vrlo ru`no. (13.g5 h:g5 14.f:g5 Sg8) 13...Le7 Po{to se beli nagomilao po e-liniji odlu~io sam da malo ublaìm taj pritisak i prekrijem svog kraqa. Ponekad bi on mogao mo`da i pobe}i u malu rokadu. 14.g5 I ovaj me potez obradovao za vreme partije. Vi{e me brinulo 14.h4 ili 14.e5. înilo mi se da ovako dobijam poqe e5 i da wegova igra u centru gubi snagu. Bio sam u zabludi! 14...h:g5 15.f:g5 Sh7

16.h4? (16.Sf5! Ispostavilo se da je sve bilo spremno za ovaj tipi~an udar. Koliko je samo puta moj glavni u~iteq, Dra{ko Velimirovi}, sko~io svojim kowima na f5, d5 pa i e6! Na moju sre}u, i ja i Mi}ko smo ovde automatski obratili pa`wu na g5-pe{aka. 16...e:f5 17.Sd5 Dd8 18.e:f5 i beli }e uskoro vratiti figuru sa katastrofalnim posledicama po crnog. 16...b5 Crni se i daqe “pravi lud” i mirno zapo~iwe svoj napad. 17.Sf5 b4 Se}am se da sam bio zadovoqan ovom pozicijom iako sam imao samo jo{ 14 minuta na satu. Verovao sam da }u ipak i ja do}i do neke igre i da }e mo`da moj pe{ak nekad sti}i i na poqe b3. Tako je bilo u mojoj glavi, a u stvarnosti - crni je totalno izgubqen! Harmoni~no raspore|ene bele figure mogu naneti udar, bukvalno, kad god ho}e! Evo nekoliko ubita~nih varijanti: 18.e5!? b:c3 19.e:d6 Da5 20.S:g7+ Kf8 21.d:e7 K:g7 22.Ld4+ Kg8 23.De5 +-; ili: 18.L:c5 D:c5 18.Sd5 Lb5 20.Dg2 +-. Nastavak u slede}em broju. Komentar: A. Kova~evi} Pripremio: B. Dankovi}

kULTURA

dnevnik

sreda26.decembar2012.

У ОРГАНИЗАЦИЈИ ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ

Књижевни салон и караван војвођанских писаца Друштво књижевника Војводине завршава годину са две значајне програмске активности : Књижевним салоном и Карваном писаца. Књижевни салон се одржава данас у ДКВ, са почетком у 18 часова, а улаз је слободан. Књижевни караван је традиционална манифестација, већ неколико деценија, где истакнути писци чланови Друштва наступају у градовима Војводине, зависно од финансијских могућности. Писци ће гостовати сутра у Сремској Митровици (Градска библиотека „Глигорије Возаровић“) и у Бачкој Паланци( Градска библиотека „Вељко Петровић“), а у Сомбору прекосутра (Српска читаоница „Лаза Костић“). Књижевне вечери такође почињу у 18 часова, уз слободан улаз. Основна идеја је да се представе са новим радовима и да разговарају са поштоваоцима књижевне речи, као и да афирмишу са-

времену књижевност и мултикултуралност која карактерише књижевну и културну сцену у Војводини. Караван се показао као добра и утемељена манифестација, јер писци наступају пред већим бројем посетилаца. Књижевни салон се одржава већ седми пут у клубу ДКВ. Наступа се са идејом да се представи већи број писаца, да се афирмише књижевност као и само Друштво и да се симболички заврши година једним догађајем у којем учествује у просеку око четрдесет писаца. Поред читања, овом манифестацијом се наглашава заједничко деловање писаца у стварима књижевности, њихов интерес да се књижевност разумева као основа еманциповане културе. Такође и упућеност писаца једних на друге као актера који деле сличну судбину у друштву које често не разуме и недовољно подржава

савремену књижевност и стваралаштво. У ове две манифестације укључено је преко шездесет писаца. Између осталих наступају: Пал Бендер, Иван Негришорац, Емсура Хамзић, Никола Страјнић, Петко Војнић Пурчар, Милан Ненадић, Бранислав Живановић, Јован Зивлак, Угљеша Шајтинац, Синиша Живковић, Фехер Ђула, Милан Живановић, Нада Душанић, Владимир Кирда Болхорвес, Илеана Урсу, Милош Латиновић, Милан Мицић, Гордана Ђилас, Павел Гатајанцу, Весна Кораћ, Стојан Бербер, Мирјана Марковић, Вјера Бенкова, Радован Влаховић, Срђан Тешин, Стеван Вребалов, Давид Кецман Дако, Радомир Миљојковић, Часлав Ђорђевић, Рале Нишавић, Небојша Кузмановић, Бошко Радић, Срето Батрановић, Бранислав Зубовић, Владимир Кочиш, Јован Михајло, Марина Жинић, Љубица Вуков Давчик. Р. Л.

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Тајанствени „чичак“ Јожеф Нађ, Азами 2, Регионални центар „Јожеф Нађ“ Кањижа И у својој новој представи Јожеф Нађ наставља да развија, у последње време доследно, интерес за маске, за преображај у директној вези са природом и веровањима која су претходила савременој култури. У људском поретку, то је данас нешто архаично, „превазиђено“. У космич-

ком, слика је нешто другачија, с мање израженим амплитудама промене. На асоцијативном плану, оном који је код Нађа подједнако употребљив и непоуздан, јер се његова поетика првенствено заснива на еманацији спиритуалног, надреалног искуства, „Азами 2“ је представа о оностраном искуству, о, шекспировски речено, елементима. Представа почиње игром светла и сенки на паноима, које

подсећају на циклус дана и ноћи, на постање какво је описано у Библији – раздвајање неба од земље. У следећој сцени маскирани људи оживеће мртваца, односно превести га на други свет у потпуно новом обличју. Азами је јапански назив за бодљикаво цвеће чкаљ које има

„Креаутуре“ у представи су, поред почетног врачања, више налик неким карикатурама људскости и животиња (слонови, птице), чије се сцене, са дозом хумора, приказују са дозом тотемизма. Овакав третман потиче из пантомимичке школе покрета коју је Нађ у себи стопио са духовним и борбеним оријенталним вештинама, у брзим променама ритма и аутентичним кретњама само делова екстремитета, увек у згрченом или полузгрченом положају. Наравно, сваки опис или анализа Нађове последње потраге за оностраним не може да занемари њену естетску димензију, потврђену самом намером аутора да властиту позорницу, бар у „комерцијалној употреби“, осветли рефлекторима, а не звезданим сводом. У њој, у театру, Јожеф Нађ на лепо обликован начин представља редак пример све заборављеније човекове функФото: Едвард Молнар ције да хода на танкој либурну историју употребе и зна- нији која спаја многе ствари, па чења, од библије до Винија Пуа и традиционална поимања духа („двојка“ је отуда што се пред- и материје, хуманости и анималстава још увек развија). Маске и ности, живота и смрти. материјали приручни још древИзвођачи, због маски поједином човеку – глина, дрво, вуна – начно непрепознатљиви, што таодају утисак да је реч о неком кође носи свој дражи и значења, индијанском ритуалу, после ко- били су Јожеф Нађ (аутор и сцејег долази ритуални занос, слике нографије), Петер Гемза, Ђула и халуцинације, у поетици Јоже- Франција, Ана Рети, Иши Џуња, фа Нађа увек илузионистички Габор Нађпал. Костиме је креипредстављене, ликовима који се рала Александра Пешић, а свенеочекивано појављују, нестају тло Ласло Добо. и заваравају, заводе чула. Игор Бурић

НА ЛИСТИ ЗА НОМИНАЦИЈУ ЗА „СТРАНОГ” ОСКАРА

Девет филмова у ширем избору Француски блокбастер ‘’Les In to uc ha bles‘’ (Недодирљиви) и аустријски филм ‘’Љубав‘’ Михаела Ханекеа који је освојио Златну палму су међу девет филмова на листи са које ће бити изабрано пет филмова који ће се наћи у трци за номинацију за Оскара за најбољи филм снимљен ван енглеског говорног подручја. ‘’Les In to uc ha bles‘’ Оливијеа Накачеа и Ерика Толедана је постао филм са другим највећим успехом на благајнама широм Француске. Овај филм дирљиве приче говори о богатом квадриплегичару из Француске који запошљава младог Афроамериканца из урбаног гета да брине о њему. ‘’Љубав‘’ је прича о љубави у позним годинама и у мају је освојио Златну палму у на Филмком фестивалу у Кану. У надметању за номинацију за награду Америчке академије за филм су и канадски филм ‘’War Witch‘’ Кима Нгуајена чија су тема деца-војници у Африци

и који је проглашен је за најбољи филм на овогодишњем њујоршком фестивалу ‘’Трајбека‘’, чилеански филм ‘’Но‘’, дански филм ‘’A Royal Af fa ir‘’, преносе светске агенције. У конкуренцији за номинацију за Оскара за страни филм ове године су и исландски филм ‘’The De ep„, норвешки ‘’Кон-Тики„, румунски ‘’Иза брда‘’ и швајцарски ‘’Сестра‘’. Ових девет филмова је одабрано са листе од 71 филма, међу којима је био и српски кандидат ‘’Кад сване дан‘’ Горана Паскаљевића. Пет финалиста бираће одбор Академије који ће се састати током викенда између 4. и 6. децембра и који ће гледати по три филма сваког дана. Имена номинованих филмова ће бити објављена 10. јануара поред номинованих из свих категорија за 85. доделу награда Оскар која ће бити одржана 24. фебруара. Оскар за најбољи страни филм на 84. додели припао је филму ‘’A Se pa ra tion‘’, иранској драми редитеља Асгхара Фархадија.

Група „Ренесанс”

СУТРА ПОЧИЊЕ ЦИКЛУС БОЖИЋНО-НОВОГОДИШЊИХ КОНЦЕРАТА

За почетак „Ренесанс” и барокна музика Концертом aнсамбла „Ренесанс“ сутра у 20 часова у Синагоги, биће отворен циклус „Божићно новогодишњи концерти“ Музичке омладине Новог Сада, који ће трајати до 15. јануара 2013. Десет чланова овог ансамбла који свирају на историјским инструментима извешће музику барока (Бах, Хендл, Телеман, Персл, Лили...). Улазнице стају 500 динара и продају се у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/3, тел.021/452 344) 8 до 14 часова, као и два сата пред почетак концерта у Синагоги. Ову манифестацију Музичка омладина Новог Сада континуирано организује још од 1997. године. Током петнаест година постојања циклус

„Божићно-новогодишњи концерти“ израстао је у значајно културно-уметничко обележје града. Организатор верује да ће и ове године квалитетним, разноврсним и атрактивним програмским садржајима улепшати празнични период својим суграђанима, да ће окупити сталне посетиоце, али привући и нове, и наравно обогатити културну понуду у Новом Саду. Наредни концерт, за који су карте распродате, је у недељу 30. децембра у 20 часова у Синагоги, а свирају Стефан Миленковић и Гудачи Светог Ђорђа. На програму овог концета су дела Чајковског, Гершвина и Сен-Санса. Након Нове године, 8. јануара следи традиционални божићни кон-

церт Хора Саборне цркве „Свети Георгије“, под диригентским вођством Богдана Ђаковића. Виолиниста Алексеј Игудесман и пијаниста Хјунг-ки Џу приредиће 11. јануара на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта шоу под називом „Big night ma re mu sic“, са Београдском филхармонијом. Улазнице стају 1.500 и 2.000 динара и продају се на благајни СНП –а. За крај циклуса најављен је концерт браће Теофиловић и гитаристе Мирослава Тадића 15. јануара у Синагоги, на којем ће представити нови албум „Видарица“. Улазнице стају 800 и 1.000 динара и продају се у МОНС – у. Н. Пeјчић

КОНЦЕРТ У СТУДИЈУ И НА ТАЛАСИМА РАДИО БЕОГРАДА

Перформанс посвећен Џону Кејџу Му зи ча ри из Бе о гра да, Но вог Са да и Кра гу јев ца оку пље ни у Ан самбл Сту дио 6, одр жа ће ве че рас у Сту ди ју 6 Ра дио Бе о гра да кон церт ни пер фор манс по во дом сто го ди шњи це ро ђе ња по зна тог аме рич ког ком по зи то ра и ми сли о ца 20. ве ка, Џо на Кеј џа. Ан самбл Сту дио 6, на зван та ко на кон пр вог кон цер та одр жа ног у исто и ме ном про сто ру у ју ну, ко ји чи не му зи ча ри са бо га тим ме ђу на род ним ис ку ством на по љу кла сич не, са вре ме не и им про ви зо ва не му зи ке, одр жа ће кон церт ни пер фор манс уз исто вре ме -

ни пре нос на та ла си ма Тре ћег про гра ма у еми си ји „Му зи ка Ви ва”. У про гра му уче ству ју Све тла на Ма раш, Ја сна Ве лич ко вић, Ми ла на За рић, Ива на Гра хо вац, Ка ро ли на Бе тер, Не над Мар ко вић, Вла ди мир Бла го је вић. Умет нич ки кре до ан сам бла је не го ва ње и ис тра жи ва ње ди ја ло га из ме ђу слу ша ња, из во ђе ња и ства ра ња у му зи ци да нас. Про стор око ле ген дар не ‘Ше сти це’ у згра ди Ра дио Бе о гра да по слу жи ће ујед но као ми зан сцен и рав но прав ни уче сник у кон цеп ту ал ној из вед би Кеј џо ве и Лу си је о ве

му зи ке. Ан самбл Сту дио 6 ће то ком ве че ри из во ди ти ин тер ак тив ни пер фор манс за пу бли ку ко ја се ше та. Та ко ће би ти за вр ше на кон церт на се зо на, у ко јој је Сту дио 6 вра ћен му зи ча ри ма за жи ве на сту пе пред пу бли ком, уз исто вре ме ни ра дио пре нос.То ком го ди не су у Сту ди ју 6 на сту па ли Ди ван ха на и Ли вио Ми на фра, Фиш ин Оил, Ања Ђор ђе вић, те Ан самбл Сту дио 6, а у на став ку се зо не се оче ку је по кон церт сва ке по след ње сре ду у ме се цу.

ВЕЧЕРАС У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

На сцени Вердијев „Набуко” Популарна опера „Набуко“ Ђузепа Вердија биће изведена вечерас у 19 часова на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта. Оркестром и Хором СНП –а диригује Микица Јевтић, а у главним улогама су: Миодраг Д. Јовановић, првак Опере Народног позоришта из Београда (Набуко), Александар Саша Петровић (Исмаил), Валентина Миленковић (Абигаила), Виолета Срећковић (Фенена), Бранислав Јатић (Закарија), Горан Крнета (Велики свештеник), Игор Ксионжик (Абдало), и Лаура Павловић (Ана). Опера „Набуко“ спада у ране Вердијеве опере, трећа је по реду, компонована 1842. Међутим, у њој је већ присутан индивидуални израз младог композитора. Мужевна снага створила је живе карактере на сцени, а величанствени хорови поробљених Јевреја први пут су уздигли и узбудили духове слушалаца. Љубав према домовини, верска мржња, лудило, покајање – та темељна људска стања су присутна у опери „Набуко“. Сам Верди записао је много касније: „То је опера с којом у ствари започиње моја уметничка каријера”, а с том опером започиње и његова међународна слава. Последња поставка опере „Набу-

ко“ премијерно је изведена 8. маја 1983. у режији Дејана Миладиновића, и с мањим прекидима је била на репертоару Опере СНП-а до сезоне 2003/2004. кад ју је режијски обновила Катарина Матеовић Тасић. Сценограф је Милета

комплет садржи карте за следеће три представе: 16. јануара балет “Крцко Орашчић“ , 21. јануара оперету „Кнегиња чардаша“ и 31. јануара балет „Дон Кихот“. Оперско балетски комплет подразумева карте за следеће представе: 9. јану-

Алек сан дар Са ша Пе тро вић у опе ри „На бу ко”

Лесковц, костимограф Јасна Петровић Бадњаревић, а диригент хора је Весна Кесић Крсмановић. Иначе, Српско народно позориште је припремило комплете улазница за оперске и балетске представе у јануару, које су 60 одсто јефтиније. Балетско – оперски

ара оперету „Кнегињу чардаша“,17. јануара балет „Крцко Орашчић“, и 29. јануара оперу „Пикова дама“. Цена комплета је 720 динара (појединачно је иначе 600 динара по представи). Комплети су у про да ји до датума прве представе у комплету. Н. П-ј.

sreda26.decembar2012.

svet

dnevnik

BO @I] PRO SLA VQEN [I ROM SVE TA UZ PO RU KE MI RA

SIRIJA

Papa pozvao na prestanak sukoba u Siriji Zapadne crkve {irom sveta proslavile su ju~e Boì}, praznik ro|ewa Isusa Hrista u Vitlejemu, gde su se ispred drevne crkve Hristovog ro|ewa okupile hiqade hodo~asnika iz celog sveta i lokalni stanovnici, dok je papa Benedikt XVI u Vatikanu poslao tradicionalnu Boì}nu poruku. Prazni~nu atmosferu u Vitlejemu, biblijskom gradu na Zapadnoj obali, nisu naru{ili hladni vetrovi, dok su vernici strpqivo ~ekali da u|u u crkvu staru 1.700 godina i vide pe}inu, Isusovo rodno mesto, iznad koje je crkva podignuta. Oni su se od prekju~e okupqali na Trgu jasli ispred crkve Hristovog ro|ewa, a proslava je kulminirala pono}nom misom u katoli~koj Crkvi Svete Katarine, pored pravoslavne Crkve Hristovog ro|ewa. Papa Benedikt XVI je ju~e uputio svoju tradicionalnu Boì}nu poruku Urbi et Orbi - gradu Rimu i ~itavom svetu - zatraìv-

{i prestanak krvoproli}a u Siriji i pozvav{i na dijalog kojim bi se prona{lo politi~ko re{ewe za sukobe u toj zemqi. „Ima nade u svetu, ~ak i u najteìm vremenima i u najteìm situacijama”, rekao je papa u tradicionalnoj poruci koju je pro~itao sa balkona bazilike svetog Petra, pred desetinama hiqada vernika koji su se okupili na istoimenom trgu u Vatikanu. êstitaju}i Boì} na 65 jezika, papa je, tako|e, pozvao na mir na Bliskom istoku, a zatraìo je i po{tovawe verskih sloboda u Kini. „Jo{ jednom pozivam na okon~awe krvoproli}a, lak{i pristup pomo}i namewene izbeglicama i raseqenima i dijalog u ciqu iznalaèwa politi~kog re{ewa za (taj) sukob”, rekao je papa. „Neka mir prona|e sirijski narod, duboko rawen i podeqen sukobom koji ne {tedi ni one koji ne mogu da se brane i koji odnosi nevine `rtve”, naveo je pa-

pa Benedikt XVI, prenele su agencije. Poglavar 1,2 milijarde vernika Rimokatoli~ke crkve {irom

to~nog DR Konga, gde su napadi pobuwenika primorali desetine hiqada qudi da napuste svoje domove i tako|e se pomolio za mir

sveta je, tako|e, osudio nasiqe u Nigeriji i Maliju, afri~kim dr`avama u kojima su hri{}anski vernici u proteklih nekoliko meseci bili meta napada islamisti~kih grupa. On se pomolio za pomo} i utehu izbeglicama iz is-

u Keniji, gde su „brutalni napadi pogodili civilno stanovni{tvo i mesta bogoslu`ewa”. Papa je pred oko 10.000 qudi pozvao sve qude da prona|u mesta za Boga u svojim brzim `ivotima.

Jeremi} sutra s novim kineskim rukovodstvom Predsednik Generalne skup{tine Ujediwenih nacija Vuk Jeremi} boravi}e u ~etvrtak u Pekingu, gde }e razgovarati sa novim kineskim rukovodstvom na poziv Pekinga. Jeremi} je za Tanjug rekao da su bilateralne posete deo obaveza predsednika GS UN i da }e wegova prva destinacija u narednom periodu biti Kina. „Pozvan sam zvani~no u Kinu da se

sretnem sa novim liderom Si \inpingom”, rekao je Jeremi}. Kako je dodao, on }e u narednom periodu obi}i zna~ajan broj svetskih prestonica u funkciji predsednika GS UN, ali }e to biti i prilika za razgovor o pitawima va`nim za Srbiju. Smena vlasti u Kini izvr{ena je po~etkom novembra, kada je na Kongresu Komunisti~ke partije Hu \intao pre-

dao funkciju generalnog sekretara KP svom nasledniku - Si \inpingu. Si \inping bi u martu naredne godine trebalo da postane i novi predsednik Kine. Kako je objavqeno na sajtu kinske novinske agencije Sinhua, Jeremi} u posetu koja }e trajati od 26 - 28. decembra, odlazi na poziv {efa kineske diplomatije Janga \ije~ija.

Mandela u boqem stawu

KINA

Ulagawe 1,6 milijarde dolara u sporna ostrva PEKING: Kina ne odustaje od nade da }e pro{iriti teritoriju na ra~un spornih ostrva u Ju`nom kineskom moru i planira da investira 10 milijardi juana (1,6 milijarde dolara) u razvoj infrastrukture na ostrvima. Novac }e najve}im delom oti}i na razvoj ostrva Spratlim, na koje pravo pola`u i Vijetnam, Malezija, Filipini, Tajvan i Brunej, a oko kojih postoje velika nalazi{ta nafte i prirodnog gasa, objavqeno je na Internet strani Vesti.ru. Investicije }e biti iskori{}ewe uglavnom za razvoj saobra}ajne infrastrukture - izgradwu

aerodroma i morskih luka. Stru~waci strahuju da }e taj korak Kine jo{ vi{e zao{triti wene odnose sa zemqama jugoisto~ne Azije i dovesti do naglog pada trgovine izme|u tog regiona i Pekinga. Spor oko tih ostrva izazvan je ~iwenicom da su u wihoj okolini otkrivena velika nalazi{ta gasa i nafte i ogromne zalihe ribqeg fonda. Odnosi izme|u Japana i Kine su se zao{trili nakon {to je 10. septembra vlada Japana odlu~ila da od privatnih vlasnika otkupi deo ostrva Senkaku na koje pravo pola`e Peking.

JOHANESBURG: Biv{i ju`noafri~ki predsednik Nelson Mandela (94) izgleda mnogo boqe posle dve sedmice u bolnici, izjavio je ju~e predsednik Ju`noafri~ke Republike Xejkob Zuma. „Zatekli smo ga dobro raspolo`enog. Bio je radostan zbog posetilaca na ovaj posebni dan i izgleda mnogo boqe. Lekari su za-

dovoqni wegovim zdravstvenim napretkom”, rekao je Zuma, koji je na Bo`i} posetio Mandelu u bolnici u Pretoriji, preneo je Rojters. Mandela, dobitnik Nobelove nagrade za mir, hospitalizovan je 8. decembra pod dijagnozom plu}ne infekcije i operisan je.

Boì}na ve~era MMF-a 500.000 dolara Me|unarodni monetarni fond, kao institucija koja odobrava privremena finansijska sredstva za zemqe koje imaju problema sa sopstvenim platnim bilansom i koja u zamenu za to ~esto traì izvesna prilago|avawa i reforme, odlu~ila je da proslavi Boì} u velikom stilu. Po internet izdawu ameri~kog lista „Va{ington post”, cena ve~ere koja je za zaposlene u MMF-u povodom Boì}a odràna 15. decembra, a trajala je do jedan sat posle pono}i, prema{ila je 500.000 dolara (380.000 evra). Oko 7.000 zvanica mogle su da, prema meniju objavqenom u ovom ameri~kom listu, uìvaju u ostrigama, kavijaru i drugim |akonijama.

Ponovo granatirana prestonica DAMASK: Sirijski pobuwenici su iz zasede ubili vojnoobave{tajnog oficira u blizini Damaska, dok je vojska granatirala nekoliko pobuweni~kih upori{ta u prestonici i oko we, izvestila je ju~e Sirijska opservatorija za qudska prava. „Pobuweni~ki borci su protekle no}i iz zasede ubili zapovednika vojnoobave{tajne jedinice u Xaramani”, navodi Opservatorija, a prenosi AFP. U Xaramani, jugoisto~no od Damaska, ìve prete`no hri{}ani i Druzi, kao i proreìmski orijentisana milicija, a to mesto je u proteklim mesecima bilo na udaru brojnih pobuweni~kih bomba{kih napada. U me|uvremenu, sirijske reìmske trupe su ju~e ponovo granatirale ju`ne kvartove prestonice, dodaje Opservatorija.Analiti~ari navode da reìm predsednika Ba{ara al-Asada teì da osigura kontrolu nad prestonicom kako bi bio u poziciji da pre-

govara o okon~awu skoro 21-mese~nog sukoba koji je, prema podacima sirijske organizacije za za{titu qudskih prava, odneo vi{e od 44.000 ìvota. Me|unarodni mirovni izaslanik za Siriju Lahdar Brahimi sastao se ju~e u Damasku sa tri opozicione grupe koje reìm toleri{e, dan po{to je razgovarao sa predsednikom Asadom, prenosi AFP. Brahimi se ju~e sastao sa {esto~lanom delegacijom na ~elu sa predsednikom Nacionalnog koordinacionog odbora za demokratske promene, koji okupqa nekoliko arapskih nacionalisti~kih, kurdskih, socijalisti~kih i marksisti~kih grupa. Taj odbor, koji odràva bliske veze sa Moskvom, odbacuje sve pozive na stranu vojnu intervenciju u sirijskom sukobu. Kruè glasine da Brahimi ima ideju o kompromisnom re{ewu za sukob u Siriji, koje podrazumeva da Asad privremeno ostane na vlasti.

JEMEN

Krvava ofanziva

SANA: Jemenska vojska pokrenula je ju~e kopnenu vojnu ofanzivu, uz podr{ku iz vazduha, protiv ekstremista osumwi~enih da vr{e stalne sabota`e na naftovodima u isto~nom Jemenu, a u sukobima je ubijeno 17 qudi, saop{tili su zvani~nici. Me|u ubijenima je sedam vojnika i 10 pripadnika ekstremista, dok je jo{ 18 pripadnika ekstremisti~kog plemena raweno. Vojna ofanziva sprovedena je u dolini Habab na 140 kilometara isto~no od Sane, prenela je agencija AFP.

INDIJA

Umro policajac povre|en u protestima WU DELHI: Jedan indijski policajac, koji je povre|en u sukobima tokom demonstracija zbog vi{estrukog silovawa sudentkiwe u Wu Delhiju, umro je ju~e u bolnici, saop{tila je policija, dok je ve}i deo centra grada zatvoren za saobra}aj posle nereda. Policajca Suba{a Tomara (47), koji je bio raspore|en kod spomenika Kapije Indije da kontroli{e demonstrante, prebili su u nedequ demonstranti i on je preba~en u bolnicu. Vi{e od 50 policajaca je povre|eno u protestima u nedequ, koji traju ve} sedam dana nakon {to je {estorica silexija u gradskom

autobusu silovala jednu studentkiwu i prebijenu je, zajedno s wenim pratiocem, izbacili iz autobusa. Ve}i deo centra grada i ju~e je bio blokiran i jake snage bezbednosti spre~avale su okupqawa studenata koji protestuju ne samo zbog posledweg slu~aja silovawa ve} i zbog odnosa prema `enama u indijskom dru{tvu i nebrige vlasti zbog rasprostrawenog nasiqa nad `enama. Stawe silovane studentkiwe pogor{alo se u ponedeqak uve~e, dok je ona i daqe na intenzivnoj nezi i ima respiratorne probleme, rekao je doktor M. Mi{ra, iz bolnice Safdarxung.

ZIMBABVE

Smrt u dolini Honde HARARE: U saobra}ajnoj nesre}i na severoistoku Zimbabvea poginulo je 18 qudi koji se vra}ali ku}i za bo`i}ne praznike, kada je kamion skliznuo s puta i survao se u provaliju, javio je ju~e zimbabveanski dr`avni radio. U nesre}i je povre|eno jo{ 46 putnika koji se vozili u zadwem delu otvorenog kamiona strmim i krivudavim putem kroz dolinu Honde, du` isto~ne granice Zimbabvea i Mozambika, prenela je agencija AP. U Zimbabveu tradicionalno putuju u svoja sela tokom praznika, a po{to su autobuske karte skupe, stanovnici se dovijaju i koriste rizi~an na~in prevoza.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MI [EL OBA MA Volonteri zaduèni za tragawe za Deda Mrazom ameri~ke vazduhoplovne baze Peterson (NORAD), u dràvi Kolorado, odgovorili, su zajedno sa suprugom ameri~kog predsednika Baraka Obame, Mi{el, na rekordnih 111.000 poziva dece i nekoliko odraslih, koje je interesovalo kada }e ~ovek u crvenom kostimu sa poklonima doleteti do wihove ku}e.Mi{el Obama se pridruìla volonterima i na telefon se javqala sa Havaja, gde se trenutno nalazi na odmoru. Tradicija tragawa za Deda Mrazom u NORAD-u po~ela je jo{ 1955. godine, kada je gre{kom u jednom ameri~kom listu osvanuo broj telefona te baze u oglasu za decu koja èle da se ~uju sa Deda Mrazom.

FRAN SOA OLAND Za francuskog predsednika i ~lanove vlade nema opu{tawa ~ak ni za vreme boì}nih i novogodi{wih praznika, po{to se, u trenutku kada se suo~avaju sa brojnim pote{ko}ama u zenitu krize, od wih o~ekuje „prisustvo i budnost” pred nastupawe „te{ke” 2013. godine. Kako prenosi francuska {tampa, primer }e dati sam predsednik Fransoa Oland, koji ostaje u Parizu da bi svakog dana radio u Jelisejskoj palati, a u prestonici ostaje i ve}ina ministara, dok }e neki biti na terenu i na boì}no ve~e. „Ne}u vam poèleti prijatan odmor, po{to ga ne}ete ni imati”, rekao je ministrima, sa osmehom, {ef dràve tokom zasedawa Ministarskog saveta.

Mu ro vi od go vo ri o na si qu u SAD VA [ING TON: Poznati ameri~ki rediteq Majkl Mur upozorio je ameri~ku javnost da oruàni masakri, kakav se nedavno desio u {koli u Konektikatu, ne}e uskoro prestati, a da oru`je nije samo po sebi jedini uzrok, ve} - siroma{tvo, strah-rasizam i nedostatak solidarnosti. Mur je u svom blogu na sajtu lista „Hafington post” naveo da borba za stroè zakone o oru`ju mora da se nastavi i da je on, kao i svi, za to da predsednik i Kongres usvoje stroè zakone, ukqu~uju}i zabranu automatskog i poluautomatskog oru`ja, i {arèra koji sadrè vi{e od sedam metaka. „Sve te mere ne}e stvarno zaustaviti masovna ubistva i ne}e re{iti su{tinu problema - Konektitat ima jedan od najstroìh zakona u SAD, ali to nije spre~ilo ubistvo vi{e od 20-oro dece”, ocenio je oskarovac, koji je napravio vi{e dokumentaraca vezanih za ovaj problem. Podse}aju}i da postoje i druge zemqe u kojima je omogu}eno pojedincima da kupuju oru`je i da „wihova deca gledaju nasilne

filmove”, ali da „jedni druge ne ubijaju”, Mur ocewuje da odgovore na pitawe za{to je to tako treba tra`iti i u politici SAD prema ostatku sveta. „Mi smo zemqa ~ije vo|e zvani~no sankcioni{u nasiqe, a u isto vreme sprovode nasilne akte da bi postigli ~esto nemoralan ciq. Mi izvodimo invazije na zemqe koje nas nisu napale. Mi trenutno koristimo bespilotne letelice u nekoliko zemaqa,

~esto ubijaju}i civile”, navodi on. Mur smatra da to ne treba nikog da ~udi i obja{wava da su SAD nacija nastala na genocidu i izgra|ena na le|ima robova. „Poklali smo 600.000 jedni drugih u gra|anskom ratu. Mi smo pripitomili Divqi zapad revolverom i silujemo i tu~emo na{e ène bez milosti i u zapawuju}em broju - na svaka tri sata jedna èna biva ubijena u SAD, na svaka tri minuta je silovana, a na svakih 15 sekundi prebijena”, ukazao je Mur. Prema wemu, odgovor na pitawe za{to se Amerikanci tako pona{aju, je prost - zato {to „nam se moè”. „Postoji nivo arogancije u, ina~e, prijateqskom ameri~kom duhu. Varamo sebe da ima ne~eg izuzetnog u nama {to nas deli od svih onih ‘drugih’ zemaqa. Ube|eni smo da smo prvi u svemu. Verujemo da imamo najve}u demokratiju, ali imamo mawi odziv na izborima od bilo koje zapadne demokratije”, navodi Mur.

BALkAn

dnevnik

U Ba wa lu ci da nas pred sed nik i pre mi jer Sr bi je U Bawaluci }e danas biti odr`ana sednica Saveta za sarad wu Sr bi je i Re pu bli ke Srpske, kojoj }e prisustvovati predsednici i premijeri Srbije i Republike Srpske. Sednici }e prisustvovati predsednik Srbije Tomislav Nikoli}, pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da~i}, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i premijer Republike Srpske Aleksandar Xombi}. Predsednik Nikoli} }e potom prisustvovati potpisivawu me mo ran du ma o sa rad wi Ministarstva pravde Republike Srp ske, Mi ni star stva uprave i lokalne samouprave Re pu bli ke Srp ske i Mi ni star stva prav de i dr `av ne upra ve Sr bi je, sa op {ti la je pres slu`ba predsednika Sr-

bije. Memorandum }e potpisati ministri Nikola Selakovi}, Gorana Zlatkovi} i Lejla Re{i}. Selakovi} je Tanjugu rekao da je potpisivawe memoranduma veoma bitan korak, jer }e nakon toga biti odràne i prve sednice me|uresornih komi si ja za sa rad wu. „Ciq je razmena iskustava o primeni odre|enih zakonskih re{ewa koja se u RS primewuju niz godina, a u Srbiji }e tek stupiti na snagu krajem naredne godine”, rekao je Selakovi}, dodaju}i da se to pre svega odnosi na iskustva sprovo|ewa tuìla~ke istrage i Zakona o op{tem upravnom postupku, kao i sve ono {to je bit no za funkcionisawe obe dràve na dobar na~in.

kojoj }e biti obavqena ostala imenovawa. Pavlovi} je rekao da je postignut dogovor da predsednik i sekretar SO, zamenik na~elnika op{tine i dva na~elnika odeqewa budu iz reda srpskog naroda i da o~ekuje da }e taj dogovor biti ispo{tovan kao i dogovor o direktorskim i ostalim funkcionerskim mestima u firmama i usta no va ma ~i ji je osni va~ SO Srebrenica. ^lan Predsedni{tva SBB BiH Abdurahman Malki} izjavio je da su se Srbi i Bo{waci u Srebrenici dogovorili bez i~ijeg posredovawa da for mi ra ju op {tin sku vlast koja }e raditi u interesu Srebrenice i svih wenih gra|ana i da je to najlep{a novogodi{wa ~estitka za wene stanovnike. Pred sed nik sre bre ni~ kog SDA Sadik Ahmetovi} izjavio je da je ju~e sa~iwen i pot pi san kva li te tan me |u strana~ki sporazum koji omogu}ava da se ostvari saradwa svih subjekata i podignu kva-

Opo zi ci ja na ja vi la pro te ste {i rom ze mqe SKO PQE: Lider najve}e makedonske opozicione partije, Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), Branko Crvenkovski ju~e je u Skopqu najavio je da poslanici svih opozicionih stranaka u koaliciji Savez za budu}nost ne}e u budu}e u~estvovati u radu Skup{tine, ve} }e organizovati razne oblike otpora i protesta {irom zemqe. „Organiziova}emo i podr`a}emo svaki oblik gra|anskog otpora i neposlu{nosti, mitinge, proteste, blokade ulica”, najavio je na konferenciji za novinare biv{i makedonski premijer i predsednik Crvenkovski. Kako je rekao, po~ev od ve~eras pa do petka }e biti organizovane polu~asovne blokada

litet i uslovi ìvota na podru~ju ove op{tine, javila je Srna, preneli su bawalu~ki mediji. Predsednik SDP-a u Srebrenici Hakija Mehoqi} rekao je da ovaj sporazum daje nadu da se realizuje zajedni~ka platforma koju su predstavnici stranaka ju~e potpisali i da wena realizacija omo gu }i uslo ve za ì vot u ovoj sredini. Odbornik Srpske napredne stranke Nikola Simi} izrazio je nadu da }e ovaj dogovor omogu}iti podr{ku na~elniku op{tine i da }e {iroka ve }i na stvo ri ti uslo ve da Srebrenica iza|e iz reda nerazvijenih op{tina. Na~elnik op{tine ]amil Durakovi} ~estitao je strana~kim predstavnicima {to su pre va zi {li pred iz bor ne optu`be i dogovorili da se zajedni~kim nastupom stvaraju uslovi za razvoj i boqi ìvot u ovoj op{tini, a da ta saradwa omogu}i boqu i uspe{niju saradwu i sa Bawalukom i sa Sarajevom.

HRVATSKA

Branko Crvenkovski

kqu~nih saobra}ajnice u svim gradovima Makedonije, dok }e u subotu uslediti protest ispred sedi{ta vladaju}e stranke VMRO-DPMNE u centru Skopqa. Crvenkovski je rekao da ne-

smo poverewe gra|ana za mandat od ~etiri godine. To je redovan ustavni period u kojem smo zacrtali odre|eni plan i program. Radimo, a {ta }e biti nakon toga, re}i }e bira~i”, kaè Milanovi}. On tvrdi da se na mnogim poqima u dràvu „uvodi red” i podse}a da je kriza svugde toliko velika da ni najve}i ekonomski umovi i najve}e dràve nemaju jedinstvenu formulu rasta.

„Prog no ze za Hr vat sku su skromne, a za ostale jo{ lo{ije. Ali, rekao sam, nema izgovora i izvla~ewa na druge. Svi bi hteli promene, ali kada se u bilo koju promenu na bilo kom podru~ju krene mnogi pruàju otpor. Ovo {to radimo u fiskalnom sektoru i uop{teno u funkcionisawu dràve, u sektoru pravosu|a, stvari su koje bi trebale imati u~inak na duì period”, kaè Milanovi}.

Po le mi ka na sta vqe na i na bo ì} noj mi si ZA GREB: U Hrvatskoj je i na dan Boì}a nastavqena polemika izme|u Crkve i vlasti oko uvo|ewa seksualnog vaspitawa u {kole. Zagreba~ki nadbiskup, kardinal Josip Bozani} je, naime, sa propovedanoce zagreba~ke katedrale, predvode}i boì}nu misu, èstoko uzvratio na kritike koje je vlast uputila Katoli~koj crkvi zbog wenog protivqewa uvo|ewu seksualnog vas pi ta wa u obra zov ne ustanove. Kardinal je, na poruku premijera Zorana Milanovi}eva da je uvo|ewe seksualnog vaspi-

tawa u {kole moralno, a ne higijensko pitawe, pozdravqaju}i prisustvo predsednika Ive Josipovi}a i premijera koji su na misu do{li sa suprugama, rekao kako wihovo prisustvo vidi kao znak po{tovawa katolika i Katoli~ke crkve u zemqi. Ipak, kardinal je, kako su pre ne li za gre ba~ ki me di ji, bio direktan i rekao kako „~udi kad se ponovo ponavqaju ve} poznate parole o tome kako se Crkva me{a u podru~ja o kojima ona nema {ta da ka`e, a govori se o vaspitawu mladog ~oveka u na{im {kolama”.

„^ega se sve posledwih dana nismo naslu{ali i {to sve nije napisano o Katoli~koj crkvi i vernicima. Nismo uo~ili da su se merodavne institucije za za{titu raznih prava i ravnopravnosti zabrinule i da su reagovale. Koliko samo uvreda, neistina, prozivawa i poni`avawa. Slu{ali smo od visokih funkcionera na{e zemqe o tome da se vernici ne smeju poistove}ivati sa nekim pitawima koja se ti~u vaspitawa i obrazovawa, pa ~ak i da roditeqi nemaju pravo na to”, rekao je Bozani}.

}e u~estvovati na lokalnim izborima u martu, kao ni na eventualnim prevremenim parlamentarnim izborima, sve dok ne dobije garancije da }e izbori biti fer i demokratski. Predsednik Makedonije \or|e Ivanov osudio je prekju~era{we incidente ispred skup{tine, kada su se sukobili pristalice opozicije i wihovi protivnici zbog neuglasica oko izglasavawa buxeta za 2013. godinu. Ivanov je istakao da je nedopustivo nasiqe nad demokrat-

skim institucijama i ustavnim poretkom Makedonije. On je apelovao na sve politi~ke subjekte da doprinesu evroatlanstskim integracijama zemqe. Makedonsko ministarstvo unutra{wih poslova je saop{tilo da je u prekju~era{wim incidentima povre|eno 11 policajaca i {est poslanika opozicije. Makedon ska skup {ti na iz glasala je prekju~e buxet za 2013 godinu, na burnoj sednici kojoj su prisustvovali samo poslanici vladaju}e ve}ine, po{to su predstavnici opozicije izba~eni iz sale, kao i novinari, dok je ispred zgrade parlamenta do{lo do sukoba pristalica opozicije i wihovih protivnika.

cRnA goRA

Le ki}: Od lu ka o pred sed ni~ koj kan di da tu ri do No ve go di ne POD GO RI CA: Lider opozicionog Demokratskog fronta (DF) Miodrag Leki} izjavio je ju~e da }e do Nove godine odlu~iti da li }e se kandidovati na predsedni~kim izborima u Crnoj Gori, koji }e biti odr`ani na prole}e. „Oko Nove godine ima}emo jasan stav o tome. Ja sam, za sada, samo mogu}i kandidat„, kazao je on. Leki} je naveo da u DF-u smatraju da on treba da bude kandidat tog opozicionog saveza za predsednika Crne Gore. „Ono {to mogu da ka`em, jeste da se razgovori u DF-u o predsedni~kim izborima odvijaju u dobroj atmosferi„, istakao je on. Leki} je TV „Atlas„ kazao da je DF-u pristupio kao nestrana~ka li~nost, iz ~ega je proiza{la wegova ranije izjava da }e, ukoliko bude u~estvovao na predsedni~kim izborima, biti nezavisni kandidat. On smatra da bi crnogorska opozicija na predsedni~kim izborima trebalo da ima zajedni~kog kandidata, ali je dodao da sa Socijalisti~kom narodnom partijom (SNP) i Pozitivnom Crnom Gorom jo{ nije razgovarano na tu temu.

Lider SNP-a Sr|an Mili} kazao je ranije da se ne}e kandidovati na predsedni~kim izborima.

Miodrag Leki}

Crnogorski premijer i lider Demokratske partije socijalista (DPS) Milo \ukanovi} rekao je ranije da }e ta stranka do sredine januara saop{titi ko je wen kandidat na predsedni~kim izborima u Crnoj Gori. Do kraja godine u DPS-u }emo otvoriti to pitawe, a u prvih 15 dana naredne godine bi}e poznato ime na{eg kandidata koji }e

pobediti na predsedni~kim izborima, rekao je \ukanovi}.U crnogorskoj javnosti postoje opre~na mi{qewe da li aktuelni predsednik dràve Filip Vujanovi} ima pravo na jo{ jedan predsedni~ki mandat. On je do sada dva puta biran za crnogorskog predsednika, ali postoji dilema da li mu se ra~una prvi mandat, s obzirom na to da Crna Gora tada nije bila nezavisna dràva. Vujanovi} je, prema istraìvawu javnog mwewa, trenutno najpopularniji politi~ar u Crnoj Gori, a podjednako uìva poverewe i Crnogoraca i Srba. On se do sada nije izja{wavao da li }e se ponovo kandidovati za predsednika Crne Gore. Socijaldemokratska partija, mawi partner u vladaju}oj koaliciji, me|utim smatra da Vujanovi} nema zakonsko pravo na jo{ jedan mandat. Prema zakonu, predsednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapi} duàn je da raspi{e predsedni~ke izbore najkasnije 120 dana pre isteka mandata aktuelnom predsedniku. To zna~i da Krivokapi} mora raspisati predsedni~ke izbore do 20. januara, a oni moraju biti odràni najkasnije do 20. maja.

Cr na Go ra naj vi {e uve zla iz Sr bi je

Mi la no vi}: Znam da ne ì vi mo bo qe, kri za pre ve li ka ZA GREB: Hrvatski premijer Zoran Milanovi} ocenio je 2012. godinu kao teàk period tokom kojeg je vlada „uvodila red” i poru~io da o~ekuje da }e dràva ve} u 2013. osvariti privredni rast. „Znam da danas ne ìvimo boqe. Kriza je prevelika”, naveo je premijer u ekskluzivnom in ter vjuu „Ju tar wem li stu”, ali i naglasio da u prvoj godini rada vlade ocene doìvqava kao „prolazno vreme”.„Dobili

SLoVEnIJA

U Sre bre ni ci svi u vla sti SRE B RE N I C A: Go to vo dva i po meseca nakon lokalnih izbora u Bosni i Hercegovini u Srebrenici }e biti verifikovana parlamentarna ve}ina u kojoj }e u~estvovati predstavnici svih stranaka, pa opozicije ne}e biti. Srebreni~ka op{tina ima po 11 srpskih i bo{wa~kih odbornika i jednog pripadnika romske populacije i svi oni }e biti u vlasti. Kako je javila Srna, a preneli bawalu~ki mediji, dogovor o tome postigli su predstav ni ci svih po li ti~ kih partija u Srebrenici. Skup{tinsku ve}inu u Srebrenici ~ini}e svi odbornici, izjavio je nakon sastanka pred sed nik sre bre ni~ kog SNSD-a Radomir Pavlovi}. On je precizirao da je dogovoreno da u ponedeqak, 31. decembra, bude odr`ana konstitutivna sednica na kojoj }e biti izabrani predsednik i pot pred sed nik Skup {ti ne op{tine i Komisija za izbor i imenovawa kako bi se pripremila naredna sednica na

sreda26.decembar2012.

POD GO RI CA: Spoqnotrgovinska razmena Crne Gore za 11 meseci ove godine iznosila je dve milijarde evra, {to je pad od tri odsto u odnosu na isti period lane, a Srbija je i daqe zemqa iz koje Crna Gora najvi{e uvozi, saop{teno je ju~e iz Zavoda za statistiku (Monstat). Prema podacima Monstata, Crna Gora je od januara do po~etka decembra izvezla robu u vrednosti od 334,4 miliona

evra, {to je mawe za ~ak 20 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezla za 1,68 milijardi evra, {to je vi{e za 1,3 odsto nego za 11 meseci 2011. U strukturi izvoza najvi{e su zastupqeni obojeni metali, odnosno gvo`|e i ~elik, dok je Crna Gora najvi{e uvozila hrane i nafte. Kada je u pitawu izvoz, glavni partneri Crne Gore u nazna~e-

nom periodu bili su Hrvatska sa 77,7 miliona evra, Srbija - 74 i Slovenija 27,5 miliona evra. Glavni partneri Crne Gore, kada je u pitawu uvoz, su Srbija sa 494,9 miliona evra, Gr~ka 147,5 miliona i Kina 122,8 miliona evra. Spoqnotrgovinska razmena Crne Gore, kako je saop{teno iz Monstata, bila je najve}a sa potpisnicama CEFTA sporazuma i Evropskom unijom.

MA\ARSKA

Traj na za bra na stran ci ma na ku po vi nu ora ni ca BU DIM PE [TA: U Ma|arskoj su usvo jeni ustavni amandmani kojima se stranim dr`avqanima brani da kupuju obradivo zemqi{te, a vlada je ovaj korak nazvala „istorijskim”, mada analiti~ari procewuje da bi on mogao da dovede do trvewa sa EU, prenosi AFP. Stranci su, ina~e, ve} bili onemogu}eni da kupuju ma|arsko po qo pri vredno zemqi {te na osnovu privremene mere, koja je bila deo pristupnog sporazuma za ulazak Ma-

|arske u EU iz 2003. godine. Ciq te mere je bio da se izbegne nagli rast cena ma|arskog poqoprivrednog zemqi{ta ne bi li se dostigle cene zemqi{ta u EU, ukqu~uju}i i susednu Austriju. Trebalo je da ovoj odredbi istekne va`nost do kraja 2011, ali je ona u me|uvremenu produ`ena do aprila 2014. Ovih dana je, me|utim, ma|arska skup{tina velikom ve}i nom iz glasala ustavne amandmane kojima se trajno brani strancima da kupuju do-

ma}e poqoprivredno zemqi{te. „Ustav }e da {titi ma|arsku zemqu kao nacionalno blago, na{e zajedni~ko nasle|e i osnovu na{ih `ivota”, objavilo je tim povodom ma|arsko ministarstvo za ruralni razvoj. Vlada Ma|arske isti~e da je do{la nova era za doma}u poqoprivredu i da zemqi{te mora da se za{titi od stranih, ali i doma}ih, {pekulanata i bankara koji bi da naprave dobar posao na ra~un doma}ih farmera.

@enSkA POSLA

sreda26.decembar2012.

dnevnik

Како да избегнете свађе у сезони празника Ш

љокицама и осмесима нас бомбардују са свих страна, а како се приближава Нова година, листа ствари коју треба обавити само се повећава. Сваког дана присетите се вероватно још неког клинца којем треба да купите поклон, нека другарица јави вам где је видела „савршену” хаљину за вас... Ископате још неки рецепт који би можда ваљало испробати, и тако себи нагомилавате обавезе док вам се не смучи живот, и све сте нервознији. Кад све то узмете у обзир, није ни чудо што се људи најслађе испосвађају негде пред Нову годину. Ево шта су најчешћи „окидачи” и како можете да избегнете празничну катастрофу. Ретко се виђате са породицом и Нова година је, из ваше перспективе, право време да то исправите, али ваш партнер није одушевљен том идејом. Како да избегнете то? Поку-

шајте да се договорите тако да ни ви не будете незадовољни, али ни да он не мора да проведе сате у друштву ваших родитеља. Ако ћете дочекати Нову годину у друштву пријатеља, можда је права мера породичног дру-

жења да 1. јануара свратите код ваших родитеља на кафу, размените поклоне и после сат времена збришете. У сваком случају, направите план и договорите се на време, а онда се тога придржавајте.

дружење „Френч вајн вит стајл“ организовало је истраживање које доноси неке опште карактеристике природе и карактера љубитеља одређених врста вина. У истраживању је учествовало 2.000 особа, од којих се очекивало да одговоре на питања у вези са омиљеном врстом вина, годишњим приходима, каријери, стилу живота... Ево шта о вашим навикама, друштвеном животу и финансијама наводно може да се „прочита” из вина које волите. У црном вину уживају добростојећи људи, опуштени и задовољни својим животом. Најчешће имају факултетску диплому и у браку су, а за чашом вина посежу чешће од оних који пију бело или розе. Они који бирају бело вино не воле промене, ведре су природе и животу приступају практично. Најчешће нису у браку, већ себе описују као „срећне самце”. Љубитељи розеа жуде за сталним променама, а међу њима је највећи проценат особа које су у срећној, стабилној вези, али без папира.

росечна жена проведе десет дана годишње сређујући фризуру. Анкета недавно спроведена у Великој Британији показала је да даме углавном перу косу сваког дана, а „временска рачуница” је оваква: десет минута оде на шампонирање и наношење регенератора, коса се затим просуши за петнаестак

томе брину оне саме. Они само желе да жена није широка у пределу кукова. И ноге су им битне - што дуже, то боље. И то смо већ знали. И на крају, супержена има мала стопала. Што се осталих фактора тиче, мушкарци су навели да је савршена она која је млађа од њих две до четири године, образована је и има сопствену каријеру, а још и ако добро зарађује, оставља без даха! А како треба да се облачи? У црвеним нијансама.

Обуци ЛЕД лампице памучну тканину посебне врсте ткања убачене су танане жице са ЛЕД светлима, којих има на хиљаде. Светлуцају константно, или у ритму који корисница преко даљинског управљача зада, и то у сивој, плавој, црвеној и белој боји. Мини сукња и топ долазе са пуњивим батеријама, које се преко класичног микро УСБ-а пуне и могу да светлуцају у трајању до осам сати, таман док се журка не заврши.

Шта вино које пијете говори о вама

На фризуру нам оде десет дана годишње

Овако изгледа савршена жена натомија савршене жене је сада проширена неким новим особинама, које мушкарцима у прошлости нису биле толико важне, показало је истраживање магазина „Менс хелт”. Постоји 11 основних особина неодољиве. Да кренемо од главе до пете. Савршена жена има смеђу косу. Дакле, плавуше више нису „ин”, барем не код мушкараца који желе брак или дугу везу. Има беле зубе и леп осмех. И не само то, смеје се шалама свог партнера. Да ли то значи да данашњим мушкарцима фали самопоуздање и потребна им је осмех као потврда партнерке да су духовити и паметни? Има велике груди. Још једном потврђена стара потреба. Жена из снова има узане кукове. Мушкарци не праве много проблема око килаже, целулита и осталих женских бољки, колико о

Ако ви волите празнике, а он их минира (најчешће је ситуација таква, ретко који мушкарац једва чека кићење јелке и паковање поклона), најбоље је да се са тим помирите, пошто је мало вероватно да ћете га убедити да учествује. Али, можете лепо да се договорите: нека он донесе јелку, а ви немојте инсистирати да учествује у кићењу. Нема разлога да ви не уживате у ономе што вас чини срећном, али не морате ни да гњавите све редом захтевајући да вам се придруже по сваку цену. Свађу око новца можете избећи ако на време испланирате трошкове. Направите списак људи којима купујете поклоне, заједно се договорите колико новца можете да одвојите у те сврхе и тога се придржавајте. Колико год ви желели да обрадујете људе које волите, не заборавите да после празника долази јануар... који се лако може претворити у најдужи месец у години ако „спржите” картицу спремајући се за Нову годину.

„ЛЕД сењорита”, како се хаљина зове, кошта око 330 долара и тренутно је прави модни хит широм Азије, одакле се може наручити преко интернета у неколико величина. Направљена је од нешкодљивих и нетоксичних материјала, не изазива алергију и потпуно је безбедна за ношење. Ипак, ово није прва таква хаљина. На једној модној ревији у Сингапуру, такође је представљена хаљина која светли.

минута, а још толико оде на обликовање фризуре. Дакле, сређивање фризуре тражи труд и време, око 40 минута дневно, да будемо прецизни. Ако се спрема за излазак, или неки важан састанак, свака друга жена ће за прављење фризуре потрошити још више времена. Али, за неке припаднице лепшег пола, то је само губљење времена, па чак 12 одсто жена које су учествовале у анкети каже да се само очешљају ујутру и онда више у току дана не размишљају о фризури, преноси „Дејли мејл”. Стручњаци се слажу да, ако имате здраву, јаку косу, прављење и одржавање фризуре не би требало да буде превише компликовано. Иако много људи има навику да косу пере сваког дана, то заправо уопште није неопходно. Косу је довољно прати једном у неколико дана, при чему је важно да користите шампон и регенератор који су намењени вашем типу косе. Уз то, ако имате дугу косу, неопходно је да редовно скраћујете оштећене крајеве. Ако о томе водите рачуна, лако ћете имати сами обликовати фризуру којом ћете бити задовољни.

Време је да претресете торбицу са шминком

ви знамо колико је штетно користити козметичке производе којима је истекао рок трајања; у најблажем случају може да дође до иритације коже, али не смемо заборавити ни на много озбиљнија стања, бурне алергијске реакције или инфекције. Ево малог оквирног прегледа рока трајања основних козметичких производа, који се ипак разликује од врсте производа, састава, произвођача и слично, тако да је најважније да рок трајања проверите пре куповине на самој амбалажи, а ова листа нека вам служи само информативно и уопштено. Крема за лице, средства за чишћење лица / скидање шминке - шест месеци Тоник за лице - шест месеци Течни пудер - три до шест месеци, кремасти пудери четири до шест месеци Коректор - шест до осам месеци Пудери - 12 месеци Лак за нокте - иако лакови за нокте обично имају рок трајања 12 месеци, уколико је после мућкања нормалан и боје/састојци се не раздвоје, може да се користи и дуже. Кармин - обично 12 месеци, некад може и дуже, сјај за усне годину дана, али уколико раније промене мирис и текстуру не треба их користити Маскара - обично траје око три месеца, некад и дуже. Али кад постане сува или почне да се развлачи, требало би престати са коришћењем. Креме за сунчање - обично им је рок 12 месеци, али би свака морала да има датум истека рока. Четке и прибор - немају одређен рок трајања, и уколико су квалитетне и редовно се одржавају, тајаће много

година. Сунђери за наношење пудера би требало да се мењају минимум једном месечно, и перу после сваке употребе Овај знак који би требало да се налази на полеђини свих козметичких производа, било да су то шампони, спрејеви, балзами за усне или креме за лице и сенке за очи, показује нам колико дуго је (у месецима) безбедно користити производ од тренутка отварања. На пример, овај на слици значи да је од дана ка-

Перите руке пре употребе било ког козметичког производа и пре шминкања Добро затворите поклопац после сваке употребе Имајте у виду да вискоке температуре и влажност ваздуха лоше утичу на козметичке производе Напишите на производу датум када сте га купили / почели да га користите Обавезно поштујете рок трајања крема за сунчање, производа против бубуљица, и оних који се добијају на рецепт

да отворимо и почнемо да користимо производ, следећих 12 месеци његов рок трајања и може да се користи, наравно уколико се правилно чува. Неколико савета који ће вам помоћи да што боље искористите рок трајања козметичких производа: Чувајте производе ван директне светлости или сунца, у ормарићима или фиокама

Немојте делити козметичке производе са другима Немојте додавати воду да бисте разредили производ Не узимајте производе (из теглица) прстима, користите неки апликатор Одмах се отарасите производа ако су променили боју, текстуру или састав; уколико се састојци раздвоје или стврдну; ако промене мирис.

lekar / oglasi

dnevnik

sreda26.decembar2012.

Mag net na re zo nan ca i rak doj ke re d o p e r a t iv n o ko r i {}e we mag net ne re zo nan ce (MR) kod `e na ko ji ma je ve} po sta vqe na di jag no za ra ka doj ke mo `e vi {e da {te ti ne go da ko ri sti, utvr di -

di ra n og ot k ri v a w a tu m o r a kod `e na ko je su pod po ve }a nim ri zi kom od ra ka doj ke. Ru tin ska pri me na ove teh ni ke pre ope ra ci je, me |u tim, ima za po sle di cu ~e {}e od stra wi -

li su stru~ w a c i wu j or { kog Me mo ri jal nog cen tra za rak Sloun-Ke te ring. MR da je znat no ja sni ju sli ku ne go rent gen ski sni mak ili ul tra zvuk i pre po ru ~u je se ra -

va we ce le doj ke ne go {to bi ina ~e bio slu ~aj, a da od to ga ne ma ni ka kve ko ri sti. Stru~ wa ci Sloun-Ke te rin ga su, na i me, na uzor ku od 300 pa ci jent ki wa utvr di li da je kod 26

od sto onih ko je su ima le pre do pe ra tiv ni MR, doj ka u pot pu no sti od stra we na, dok je to u~i we no u sa mo 18 od sto slu ~a je va u ko ji ma ni je pri me we na mag net na re zo nan ca pre hi rur {kog za hva ta. Pri tom se is po sta vi lo da one pa ci jent ki we ko je su bi le pod vrg nu te mag net noj re zo nan ci pre pr ve ope ra ci je, ni su bi le pod ni {ta ma w im ri z i k om od na knad ne in ter ven ci je ko jom je od stra wi va no za o sta lo kan ce ro zno tki vo, ne go one ko je ni su pro {le MR, is ti ~e vo |a is tra `i va wa Mo ni ka Mo rou. Ovim is t ra ` i v a w em ni j e raz ma tran du go ro ~an is hod le ~e wa pa ci jent ki wa ko je su pod vrg nu te MR-u i onih ko je ni su, kao ni svr sis hod nost pri me ne MR-a za pro ve ru even tu al ne za hva }e no sti i dru ge doj ke, ni ti su wi me ob u hva }e ne pa ci jent ki we pod ge net ski ve }im ri zi kom od ra k a doj k e. Tim sa Sloun-Ke te rin ga za kqu ~u je da MR tre ba da se pri me ni u sa mo ma w em bro j u slu ~ a j e v a ra k a doj ke, dok kod ve }i ne pa ci jent ki wa ni je svr sis ho dan.

Trud no }a i ast ma o to vo tre }i na Ho lan |an ki obo le lih od ast me pre sta je da uzi ma le ko ve za tu bo lest to kom pr vih me se ci trud no }e, upr kos pre po ru ka ma da to ne ~i ne jer ne kon tro li sa na ast ma pred sta vqa ve }u opa snost za fe tus ne go do ti~ ni le ko vi, utvr dio je tim ho land skih stru~ wa ka. Kad ast ma kod trud ni ce ni je kon tro li sa na le ko vi ma, fe tus mo è da za pad ne u sta we maw ka ki se o ni ka, tzv. „hi pok se mi ju”, {to mo è da uspo ri we gov raz voj i da ima za po sle di cu ma wu te ì nu ne go {to je nor mal no na ro |e wu. Tim sa Uni ver zi te ta u Gro nin ge nu je utvr dio da su ho land ske trud ni ce obo le le od ast me iz me |u 1994. i 2003. to kom pr va tri me se ca trud no }e is ko ri sti le ot pri li ke isto ono li ko re ce pa ta za le ko ve pro tiv te bo le sti kao u od go va ra ju }em pret hod nom i na red nom pe ri o du. Iz me | u 2004. i 2009. go di ne, me |u tim, broj is k o r i {}e nih re ce pa ta za le ko ve pro tiv ast me u pr va tri me se ca trud no }e sma wen je za 30 od sto u od no su na pret hod ni i na red ni tro me se~ ni pe riod. To zna ~i da su mno ge trud ni ce, upr kos stru~ nim pre po ru ka ma, ili pre sta le da uzi ma ju le ko ve ili sma wi le wi ho vu upo tre bu. Ho land ska stu di ja

sa mo kon sta tu je tu ~i we ni cu, ne od go va ra ju }i na pi ta we {ta je uzrok ova k vog po n a {a w a trud ni ca, ni ti ka kve je po sle di ce ne u zi ma we le ko va, naj ~e {}e iz gru pe tzv. „bron ho di la ta to ra”, even tu al no ima lo na no vo ro |en ~ad.

Go ja znost od no si ì vo te o ja znost sa da usmr }u je vi {e qu di od ne u hra we no sti, po ka za lo je is tra ì va we zdrav s tve n og sta w a u sve t u spro ve de no u 187 ze ma qa i ob ja vqe no u bri tan skom zdrav stve nom ~a so pi su „Lan set”.Na pla ne tar nom ni vou go ja znost, ka ko je po ka zalo is tra ì va we, od no si tri pu ta vi {e `r ta va od ne u hra weno sti. U ze mqa ma se ver ne he mis fe re, go ja znost je u 2010. go di ni bi la iza zi va~ smr ti 3,4 mi li o na oso ba, a ne u hra we nost ma we od mi lion. Za 20 go di na se, ka k o is t i ~ u stru~ w a c i, pre {lo iz sve ta u ko me su qu di pa ti li od ne u hra we no sti, do sve ta u ko jem qu di pa te od bo le sti ve za nih za su vi {e ma snu i ka lo ri~ nu is hra nu.

Ho land ski tim na po mi we da je sa mo u ma wem pro cen tu slu ~a je va sma we we uzi ma wa le ko va to kom trud no }e po sle di ca ~i we ni ce da se po ne kad ast ma u dru gom sta wu ubla `a va pa se sma wu je ili sa svim pre sta je po tre ba za me di ka men ti ma.

Vi ta min i kal ci jum ne spre ~a va ju de men ci ju i ta min D i kal ci jum u ma wim do za ma, kao do da ci is hra ni, ne pred sta v qa j u za { ti t u od de m en cije, re zul tat je ve li ke ame ri~ ke stu di je, ko jom su bi le ob u h va } e n e sta r i j e è n e. Stru~ wa ci ko ji su na ovoj stu di ji ra di li, is ti ~u da je we na ko ri snost {to je po ka za la da D vi ta min i kal ci jum u stva ri ima j u kon f likt n o dej s tvo, ta~ ni je da kal ci jum mo è ~ak ne ga tiv no da uti ~e. Zbog to ga Re be ka Ro som, vo |a stu di je iz Is tra ì va~ kog in sti tu ta Helt Part ners, iz Mi ne a po li sa, u sa ve znoj dr à vi Mi ne so ta, na po mi we da }e de f i n i t iv n a stu d i j a bi t i usred sre |e na sa mo na even tu al no dej stvo D vi ta mi na u pre ven ci ji de men ci je. Is tra ì va we je oba vqe no na 4.100 è n a, od ko j ih je polovi n a uzi m a l a 400 me |unarod nih je di ni ca (IU) D vi ta mi na i 1.000 mg kal ci ju ma sva ko dnev no to kom pro se~ no osam go di na, dok su osta le,

iz kon trol ne gru pe, uzi ma le pla ce bo. U~e sni ce su bi le pro se~ ne sta ro sti od 71 go di ne i na po ~et ku is tra `i va wa ni su pa ti -

le ni od ka kvih kog ni tiv nih pro ble ma. Na kra ju is tra ì va wa kod po oko 100 è na iz sva ke gru pe je re g i s tro v a n o „bla g o kog n i t iv n o o{te }e we”, pod ~i me se pod r a z u m e v a {i ro ka le pe za pro ble m a - od ma w ih pro ble ma sa pam }e wem do po ~et nog ob li ka Al chaj me ra. U me |u vre me nu je ame ri~ ki In sti tut za me di ci nu pro me nio pre p o r u k u za uzi ma we D vi ta mi na, pa se sa da sa ve tu je da mu { kar c i i è ne sta ro sti do 70 go di na, uzi ma ju 600 IU, a pre ko 70 go di na 800 IU dnev no. Shod no to me, ame ri~ ki tim pla ni ra da u na stav ku stu di je is tra ì sa mo dej stvo D vi ta mi na i to u ve }im do za ma ne go u pret hod nom ci klu su.

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

VODOINSTALATER pru `a sve usluge u delatnosti: odgu {ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tele fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66405

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj slu`bi i li~no proveren, eliminisan za 7 dana, deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 66110

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do vas }e prona}i lako. Te lefon 064/888-25-85. 66087 PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen. Cena 3.500 din. metar. Nudimo usluge razawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19. 66450

^iTUQe l POMeni

sreda26.decembar2012.

Posledwi pozdrav Du{anovoj i Milanovoj majci

Slavici Blitva

Posledwi pozdrav

dnevnik

Posledwi pozdrav na{em voqenom suprugu, ocu i dedi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 72. godini iznenada napustio na{

Evgeniju Mikiti{inu

Vladi Koji}u

Evgenij Mikiti{in Gena od porodice Milo{evi}.

od porodice ]uri}.

66511

66510

Porodica Mikiti{in.

66494

Dragoj kom{inici

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Tu`nim srcem javqamo da se na{ voqeni

Sahrana je danas, 26. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav prijatequ

O`alo{}ena porodica.

66491

Nenad Nenadovi}

Milici Rodi}

Dragi Majki}u

posledwi pozdrav od kom{ija sa Bulevara Oslobo|ena 26, Novi Sad.

posle kra}e i te{ke bolesti upokojio u 51. godini.

od sestre Zorke sa porodicom.

Evgeniju Mikiti{inu Geni

Sahrana, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu obavi}e se 26. decembra 2012. godine, u 12.45 ~asova.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em tati i dedi

Drago i Jelena.

Osta}e{ u srcima tvojih Jelene i Stane. 66512

66509

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminuo u 84. godini na{ dragi tata, deda i svekar

66496

66500

Moj tata je umro.

Geni

Kosta Kova~evi}

Drago Majki}

Evgeniju Mikiti{inu Geni

od Tvoje Grozde.

]erka Sawa i unuk Aleksa.

1922 - 2012. Sahrana }e se obaviti 26. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Starim Ledincima. O`alo{}eni: sinovi, snaje i unu~ad.

Sahrana je danas, 26. 12. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

66508

Posledwi pozdrav dragom te~i

Evgeniju Mikiti{inu Geni od: Vesne, Petre i Jasne sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

66488

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi pozdrav dragom te~i i dedi

ro|. Kunevski

Kosti Kova~evi}u

nesre}no nastradala 24. 12. 2012. godine. Sahrana }e se obaviti 26. 12. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Kosti Kova~evi}u

1922 - 2012.

pozdrav

Rado }emo te se se}ati i ne}emo te zaboraviti. Sestri~ina Bo`ana, Slavko i Melanija.

66505

66489

dragom

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni

Posledwi pozdrav ocu, svekru i dedi

Posledwi pozdrav dragom dedi

Kosti Popadi}u

Kosti Kova~evi}u

Kosta Popadi} Koja

66507

Sahrana je 26. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Ka}kom grobqu. O`alo{}eni: supruga Zora, sin Radoslav, snaja Slavica i unuk Kosta. 66501

Evgeniju - Geni Mikiti{inu od sestre Slavice i zeta Koste.

66490

66487

Posledwi pozdrav dragom ujaku

1930 - 2012.

od drugova: Bate, Cileta, Cvije, Nik{e i Duleta.

Posledwi pozdrav dragom bratu

Braca, Zora, Jadranka, Gaga, Boja i praunuci.

66506

Geni

66495

Slavica Blitva

O`alo{}eni: suprug Branko i sinovi Du{an i Milan. Posledwi prijatequ

66493

od: sina Zorana, snaje Gordane i unuka Aleksandra.

od: unuka Nele i Ivane sa porodicama.

66502

66486

Evgeniju - Geni Mikiti{inu od Branislava Bogi}evi}a sa porodicom.

66492

^iTUQe l POMeni

dnevnik

sreda26.decembar2012.

Danas, 26. decembra 2012. godine navr{ava se godinu dana od kako nije sa nama

Posledwi pozdrav

Evgenije Mikiti{in

Kosti Kova~evi}u dugogodi{wem teniskom radniku zaslu`nom za razvoj tenisa u Vojvodini. Teniski savez Vojvodine.

Vladislav Koji}

iz ^uruga

O`alo{}eni: supruga Milica i }erka Vesna i ostala rodbina. 66483

Tu`nim srcem obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je umro na{ dragi otac i mu`

dragoj

Branislavu Staji}u

Bogdanki Te{in

Posledwi pozdrav dragom Geni od prijateqa iz „Okvira”.

Jelena i Dragica Crni}.

Porodica Lazi}.

66480

66463

66470

66467

Danas, 26. 12. 2012. godine navr{ava se osam godina od upokojewa na{e drage }erke, tetke i sestre

Na dana{wi dan, navr{avaju se dve godine od smrti dragog i voqenog oca.

Uvek si sa nama. Tvoja iskrena i nesebi~na qubav, koju si nam poklawala `ivi u na{im srcima. S qubavqu i po{tovawem, tvoji najmiliji: Danilo, Tatjana, Igor i Vera. 66465

PETOGODI[WI POMEN na{em

Novica \urakov

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Klari Pozojevi}

]erka Radinka sa porodicom.

od kom{ija iz Rumena~ke 161.

66464

66475

Dana, 27. decembra 2012. godine, sedam je tu`nih godina od kako nije sa nama na{a voqena

SEDMOGODI[WI POMEN

Mladen Raji} S qubavqu i ponosom te se se}amo i spomiwemo. Zauvek ostaje{ u na{im srcima. Tvoja supruga, sin i }erka sa porodicom. 66462

Navr{ile su se ~etiri godine od smrti voqenog supruga i oca

Laza ^ojanovi}a

Radislav N. Raji}

Nada Oreq

sudija u penziji Sahrana je u ~etvrtak, 27. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. Hvala ti za qubav i brigu koju si nam pru`ao. Ve~no }emo te voleti. Supruga Zorica i sin Novak. 66481

Posledwi pozdrav na{em dragom kolegi

pozdrav

„Samo na{a srca znaju koliko nam nedostaje{”. S po{tovawem: majka Rosa, otac Milivoj, brat Danijel, snajka Svetlana i sinovac Milenko.

Nevenke Krivokapi}

Sahrana je u ~etvrtak, 27. 12. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi kom{inici

@eqko Stojanovi}

66484

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 78. godini preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenoj i plemenitoj sestri i tetki

Qubi{i Drobwaku

Qubi{ko, pro{lo je pet dugih i bolnih godina u kojima nema tvog osmeha, pogleda i izgovorene re~i. Sine, da je `ivot bolan i te`ak bez tebe, to znamo samo mi koji te volimo.

ro|. Vlajni} 2005 - 2012. Vreme prolazi, a na{a se}awa i qubav prema tebi ostaju ve~na. Tvoji najmiliji.

Vreme prolazi, tuga i bol su sve ve}i. Bi}e{ u na{im mislima dok smo `ivi, jer si to zaslu`io svojom dobrotom prema nama. Tvoja supruga Zlata, }erke Irena i Sandra, unuci Na|a i Ivan i zetovi.

66468 66396

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav tati

Ve~no tuguju}i: roditeqi i brat s porodicom.

66152

Evgeniju Mikiti{inu koji je svoj radni vek proveo u Galeriji Matice srpske i svojim nesebi~nim radom i zalagawem zadu`io ovu instituciju kulture. Kolektiv Galerije Matice srpske.

Bojani Saxakov Bojki

Danilo Peri~evi}

Savi Trivunovi}u

26. 12. 2011 - 26. 12. 2012.

Dragi tata, bili smo sre}ni {to si bio na{. Ostaje{ ve~no u na{im srcima.

ro|. ^etnik iz Stepanovi}eva Sahrana je danas, u Beogradu.

]erka Jagoda, zet Zoran i unuci Jovan i Du{an.

O`alo{}ena sestra Ratka sa porodicom.

59948-P

S qubavqu i po{tovawem opra{tamo se od na{eg dragog prijateqa Gene

POMEN - SE]AWE

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoja supruga Milica, sin @eqko, k}eri Mira, Jelena i Stevka sa porodicama.

66474

66482

Posledwi pozdrav kolegi

Vidosava Krwaji}

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni

66397

Na{oj nikad pre`aqenoj, bezmerno voqenoj

26. 12. 2007 - 26. 12. 2012.

Na{a najmilija, zauvek }e{ nam nedostajati.

Branislavi @drale 1935 - 2012.

Evgenija Mikiti{ina

Savo Trivuna Trivunovi}

Nenadu Nenadovi}u

Porodice: Ristivojevi}, Zori} i Hrusti}. 66485

Tvoji: Radovan, Tawa, Sandra, Nina, Mihailo, Jovan i zet Dragan. AD „Novitet” Novi Sad.

Sahrana je danas, 26. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u [ajka{u. Ispra}aj je iz kapele. Porodica Trivunovi}.

445/P

66236

66473

dava}emo godi{wi pomen, danas, 26. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, rozarijum 4/4-055k. Tvoji najdra`i: suprug Radovan, }erka Du{anka, sin Du{an, unuci Jovan, Ana i Duwa i zet Zoran. 66411

tv program

sreda26.decembar2012.

Државни посао Окосница емисије „Државни посао” су сатирични разговори између тројице актера, коментари који подсећају на „Stand-up” форму. У питању су кратки, духовити коментари и опаске на тему свакодневице, околности, друштвено - политичке ситуације, спорта, света забаве, њихови лични ставови о различитим темама. (РТВ 1, 18.55) Добро јутро, Војводино Државни посао Исус: Права верзија Палета-колажна емисија на русинском језику са српским титлом 10.50 Палета-колажна емисија на хрватском 11.00 Заувек млад 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.10 Како...Уметничке таписерије програм 12.25 Како...Препознати Сарасатеову Фантазију из опере 12.35 Добар посао 13.00 Живопис 13.30 Документ 14.00 Вести 14.05 Гламур тужур 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Џонатан Крик 16.00 Радар 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.55 Државни посао 19.00 Под истим кровом 19.30 ТВ Дневник 20.05 Џонатан Крик 21.00 Живопис 21.30 Повратак на село 22.00 Војвођански дневник 22.35 Један на један 23.00 Исус: Права верзија 23.50 Заувек млад 00.15 Под истим кровом

06.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Лола Панонско јутро Меридијанима Агро Парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Док. програм Глас Америке Ноћни програм

Кухињица – мађ. Миљеница Зимзарије Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Зелено, волим те, зелено Академац Увек медаља Кад зазвони младе Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Деца Дине Таблоид Добро вече, Војводино (ром) Хор „Капитран“ (мађ) Музички програм – мађарска музика 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (рум) 21.30 Исус: Права верзија 22.20 Биографије: Кетрин Зита Џонс 23.05 Плави круг 23.30 Палета-колажна емисија на русинском језику са српским титлом 00.10 Палета-колажна емисија на хрватском 00.20 ТВ Продаја

12.00 12.15 12.24 13.18 14.52 15.20 16.05 17.00 17.20

Јутарњи програм Јутарњи дневник Сложна браћа Траг Задња кућа, Србија Како се то ради Чаробњаци са Вејверли Плејса Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Средњошколски мјузикл 2, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре

Тај ни аген ти Фран цу ска оба ве штај на аген ци ја ша ље у Ка за блан ку тим аге на та, ко ји чи не во ђа еки пе Бри си, ње го ва парт нер ка Ли са, за тим Реј монд и Лои, ко ји има ју за да так да по то пе брод ко ји кри јум ча ри оруж је за ан гол ске по бу ње ни ке. Уло ге: Вин сент Ка сел, Мо ни ка Бе лу чи, Ан дреј Де со ли јер Ре жи ја: Фре де рик Шен дор фер (РТС 1, 00.58)

06.30 09.00 09.05 10.10

06.30 06.55 08.35 09.00 09.25 09.55 10.40 11.05 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.45 15.30 17.00 17.30

06.05 08.00 09.05 10.00 10.32 11.05 11.27

06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм 09.10 Храна и вино 09.35 Серијски програм 10.30 Украдена срца 11.10 Спринт 11.35 Истрага 12.05 Таксисткиња 13.05 Опчињени 14.05 Бели мантил 14.30 ИЦТ плус 15.10 Људи са Менхетна 16.00 Објектив на словачком језику 16.15 Објектив на мађарском језику 16.30 Храна и вино 17.00 Мистерије КГБ-а 17.30 Новосадско поподне 18.45 Конак 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Ленија 21.25 Мистерије КГБ-а 22.00 Објектив 22.30 Таксисткиња 23.20 Људи са Менхетна 00.10 Украдена срца

Мо ни ка Бе лу чи

02.48 03.37 04.18 04.47 05.47

Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мој рођак са села Да, Можда не Велики изазов Место злочина: Њујорк Хероји Ноћни биоскоп: Тајни агенти, филм Сложна браћа Задња кућа, Србија Око Мој рођак са села Верски календар

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.45 01.10 02.00 02.05 03.00 03.25

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Домаћине, ожени се Филм: Бекство у ланцима Ноћни журнал Евро пулс Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.06 22.05 23.00 00.14 00.58

Бјанка Ђасеро,

СЕРИЈА

Таксисткиња Улоге: Стефанија Сандрели, Андреа Ђордана, Бјанка Ђасеро, Франческа Перини, Едоардо Лео (Новосадска ТВ, 22.30)

09.30 Преглед холандске лиге 10.30 Преглед шпанске лиге 11.30 НБА: Мајами – Оклахома Сити 15.15 Фудбал мондијал магазин 16.00 Премијер лига: Манчестер јунајтед – Њукасл 18.30 Премијер лига: Астон Вила – Тотенхем 20.45 Премијер лига: Стоук – Ливерпул 22.45 Одбојка Серија А1: 1/4 Финала

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 11.00 Ку ћа 7 же на, 12.00 Ср би ја ко ју во лим, 13.00 Зр но по зр но, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 15.00 Спорт ска га лак си ја, 16.00 Осве та, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 20.00 Пи пи шоу, 22.00 Објек тив, 22.30 Ку ћа 7 же на, 00.00 Објек тив, 00.30 Ток шоу 08.00 Зоо пузле, 08.30 Кућица у цвећу, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Изблиза, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Инвестиције, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

dnevnik

Ро берт Да у ни Џу ни ор

Ча плин

Удру же ње сле пих „Хо мер“ и Филм ски про грам РТС-а за јед нич ки ре а ли зу ју про је кат еми то ва ња фил мо ва за сле пе, сва ког ме се ца на Јав ном сер ви су. Оства ре ње Ча плин го во ри о про бле ми ма и кон тро верз ном жи во ту мај сто ра ко ме ди је Чар ли ја Ча пли на. Уло ге: Ро берт Да у ни Џу ни ор, Џе рал ди на Ча плин, Пол Рис Ре жи ја: Ри чард Атен берг (РТС 2, 22.03) 06.53 07.29 07.52 08.04 08.11 08.18 08.45 10.30 11.00 11.26 11.58 12.22 12.54 13.55 14.21 15.20 15.52 16.59 17.56 18.33 19.31 19.57 20.05 21.00 22.03 00.35 00.58 02.05 03.04 04.30 05.00

Слагалица Викинг Вики Метро Ерни Дени и Деди Ана Добрић Плава птица На пола пута ТВ мрежа ТВ фељтон Добро је, добро знати Бемус: Свечано отварање Вавилон Трезор Плава птица На пола пута Вита студентис 2 Ексклузивно Достојевски У свету ТВ фељтон Беокулт Мој лични печат Век одважних Достојевски Чаплин, филм И ја имам таленат Музички програм Трезор ТВ фељтон Е-ТВ У свету

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 02.00

Добро јутро Гранд шоу Први национални дневник Недељно поподне Тачно у подне Српска посла Национални дневник Скривена камера Прељубници Национални дневник Мала невеста Нежељене Моја велика свадба Брачни судија Прељубници Црна хроника Српска посла Филм: Вештачка интелигенција 04.30 Филм: Злочин изнутра

08.15 Шко ла, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Ту ри стич ке, 09.25 Тан дем, 09.30 Фо кус, 10.00 Мо за ик, 12.00 Ку хи њи ца, 12.45 Ту ри стич ке, 13.05 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мо за ик, 16.00 Фо кус, 16.25 Тан дем, 16.40 Бу ле вар, 17.30 Зла ти бор, 18.00 Мо за ик, 20.00 Фо кус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фо кус 12.00 Срем на дла ну: Ру ма,13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Очи у очи, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: Ин ђи ја, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Док. про грам, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

07.00 08.25 08.45 09.15 09.30 10.35 11.30 13.45 14.45 15.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.55 00.15 01.05

Борилачки мајстори Топшоп У здравом телу Топшоп Кажипрст Дивља Скандинавија Цртани филмови Непобедиви: Банзуке Топ шоп Никита Спортски преглед Два и по мушкарца Као случајно Вести Непобедиви: Банзуке Никита Филм: Константин Спортски преглед Борилачки мајстори Дивља Скандинавија

Кон стан тин У па клу га жељ но иш че ку ју. У ра ју не же ле да чу ју за ње га. На зе мљи је нео п хо дан! Он је Џон Кон стан тин. Је ди ни ко ји је ус пео да пре ва ри ђа во ла и оста не жив. Уло ге: Ки ја ну Ривс, Реј чел Вајс, Ша ја Ла баф, Тил да Свин тон Ре жи ја: Френ сис Ло ренс (Б92, 21.00)

Реј чел Вајс

Цртани филмови Ђавоља вечера Филм: Девојка из Џерсија Сити вести Филм: Дивље страсти Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Филм: Јагоде у грла Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Могло се то десити теби 22.00 Филм: Огледала 00.00 Опасна игра 08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00

Сер геј Три фу но вић

Стр шљен

Сzска дра ма из 1998. го ди не ко ја је при ка за ла при чу о љу ба ви из ме ђу Ал бан ца и Срп ки ње у пред ве чер је ра та на Ко со ву. Мла да Бе о гра ђан ка Адри ја на, за љу бљу је се у јед ног еле гант ног и при влач ног стран ца. Уло ге: Сер геј Три фу но вић, Мир ја на Јо ко вић, Дра ган Јо ва но вић, Бра ни слав По по вић, Љу би ша Са мар џић Ре жи ја: Гор чин Сто ја но вић (Хе пи, 16.00) 05.00 Јутарњи програм 08.00 Поп Пикси 08.10 Зоки на веселој фарми 08.30 Земља коња 08.55 Авантуре малог Пере 09.20 Зоки на веселој фарми 09.35 Поп Пикси 09.45 Телешоп 10.00 Винкс 5 10.50 Монсуно 11.40 Бен 10 12.05 Моћни ренџери 12.40 Хунтик 13.20 Скуби Ду 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Гламур 15.00 Добра жена 15.25 Телешоп 15.55 Вести 16.00 Стршљен, филм 17.55 Телемастер 18.30 Гламур 19.00 Црвени орао 19.55 Вести 20.00 Насловна страна – квиз 20.30 Једна жеља једна песма 22.00 Скандалозно 23.00 Долина вукова 23.55 Вести 00.00 Филм 01.30 Филм 03.00 Црвени орао 04.40 Једна жеља једна песма микс

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 лич но сти, 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Ак ту ел но, 09.40 НС ин фо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Утор ком у 21, 13.20 Ин Џој, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Пи смо гла ва, 15.15 То ко ви мо ћи, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Квиз, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Наш град, 19.00 Ак ту ел но, 20.05 Икс арт, 21.00 Екс тре ми, 23.00 Ко пре ње му две, 00.15 Ко мер ци јал ни про грам 08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 12.00 Ка те дра ле, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем.

dnevnik

sreda26.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 10.25 11.20 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Посластичарски ас Венчаница из снова Стручњак за торте Луксузни дом Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Богата млада, сиромашна млада Невесте са Беверли Хилса Тајна трудноћа Екстремни преображај Мајами инк Богата млада, сиромашна млада

07.00 10.15 12.00 12.38 13.43 16.55 17.44 18.19 19.10 19.30 20.19 22.01 22.35 23.16 00.07 03.11

Добро јутро, Хрватска Даутаун еби Дневник Пркосна љубав Доктор Живаго, филм Екумена Алпе Дунав Јадран 8. спрат, ток-шоу Тема дана Дневник Бескрајан дан, филм Глобално село Дневник 3 Други формат Доктор Живаго, филм Алпе Дунав Јадран

07.55 Моји џепни љубимци 08.10 Ју-Ги-Ох! 08.40 Вирус напад 09.10 Исплати се - ТВ аукција 09.30 Ексклузив таблоид 10.05 Зебра тркачица, филм 12.10 Битка за Божић, филм 13.55 Остављени на Антартици, филм 16.05 Зачаран, филм 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Зачаран, филм 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Сам у кући 3, филм 22.15 РТЛ Вести 00.00 Клопка, филм 02.00 Астро шоу 03.00 Преживети Божић

08.00 Тајни рат 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Дикенсова Енглеска 11.00 Када су Мавари владали Европом 12.00 Заборављени начини исхране 13.00 Ко си заправо ти? 14.00 Импресионисти 15.00 Египат 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Мистерије олупина на дну океана 18.00 Заборављени начини исхране 19.00 Упознајте Римљане 20.00 Кајање Џејн Остин 21.30 У крупном кадру 22.00 Тајни рат 23.00 Мистерије олупина на дну океана 00.00 Тајм тим година X 01.00 Египат

08.00 Мунзи 09.30 Вилењаци 11.00 Крв на сунцу 13.15 Шампион картинга 16.00 Снежни колач 18.00 Гувернанта 20.00 Тајфун 22.00 Сумрак 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Гу вер нан та Ро си на је при ви ле го ва на и раз ма же на. На кон из не над не смр ти оца, она од лу чу је да по ста не гу вер нан та по ро ди ци у Шкот ској. Убр зо ће у но вој по ро ди ци по че ти стра стве на афе ра ... Уло ге: Ми ни Драј вер, Том Вил кин сон, Џо на тан Рис Ма јерс Ре жи ја: Сан дра Голд ба хер (Си не ма ни ја, 18.00)

Клоп ка

Ен Ха та веј

За ча ра на Ела Кад је на вр ши ла го ди ну да на, ма лу Елу мај ка и мај чи на дру га ри ца Мен ди по ку ша ле су да са кри ју од ви ле Лу син де, ко ја је до шла да да ру је де вој чи цу, јер је ви ла Лу син да би ла по зна та по то ме да да ру је ужа сне да ро ве. Али, ни су ус пе ле да је са кри ју, јер је Ела гла сно пла ка ла, а то је ви лу Лу син ду на дах ну ло да јој да ру је дар по слу шно сти... Уло ге: Ен Ха та веј, Хју Ден си, Ке ри Елвс, Ми ни Драј вер, Лу си Пунч Ре жи ја: То ми О Ха вер (ХРТ 2, 18.21) 07.00 07.33 07.58 08.23 08.48 09.14 10.00 10.31 12.06 14.06 15.21 16.55 18.21 20.00 21.45 00.02 00.45 01.25 02.13 02.43

Ми ни Драј вер

07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.50 11.20 11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судије за стил Школа за парове Разведени Гари Освета Бивши Нова девојка Лудница у Кливленду Шапат духова Увод у анатомију Затрпани ђубретом Све што нисте знали о љубави Хари воли Лизу Школа за парове Разведени Гари Мелиса и Џои Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Увод у анатомију Једном давно Секс и град Шапат духова Секс и град

08.05 Филм: Амерички ратни бродови 09.50 Браћа и сестре 10.45 Дијагноза убиство 11.40 Филм: Ејс Вентура: Зов природе 13.25 Филм: Суперајкула 15.10 Филм: Мегаајкула против Крокосауруса 16.55 Филм: Божићна пошта 18.40 Филм: Божићни пољубац 20.25 Монк 21.20 Филм: Пајкан и по 23.10 Филм: Несрећа у ваздуху 00.55 Филм: Метеорска олуја 02.40 Филм: Вампирска нација

Генерална шпица Цртана серија Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Мерлин Јеленко Чаробњаков шешир Божићни Плес са звездама Гарфилд упознаје стварност, филм Планета 51 Дружина Пере Квржице, филм Зачарана Ела, филм Божић у Цибони 2012, пренос Истините лажи, филм Звездана врата ЦСИ: Мајами Којак Сестра Џеки Ноћни музички програм

08.00 Побуна у кокошињцу 10.00 Бинго 11.55 Мапетовци освајају Менхетн 13.25 Мапетовци у свемиру 14.50 Елмове авантуре у земљи гунђања 16.00 Џет лег 18.00 ЕдТВ 20.00 Дневник Бриџет Џонс 22.00 Велики Лебовски 00.00 Еротски филм 01.15 Еротски филм 02.20 Еротски филм

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Друмски тркачи Моја ужасна година Биографија - Морган Фриман Јуда До просјачког штапа Окршај холивудских звезда Стани! Или ће моја мама пуцати Полицајац из вртића Окршај холивудских звезда Животиња Окршај холивудских звезда Ед ТВ Спортске стране

Ску по це на Рем бран то ва сли ка укра де на је на кон од ва жно и со фи сти ци ра но из ве де не пљач ке. Агент оси гу ра ња, Вир џи ни ја Беј кер, ис тра ж у је слу чај и пре по зна „ру ко пис“ пљач ка ша умет ни на Ро бер та Ме ка Мек да гла са... Уло ге: Шон Ко не ри, Ке трин Зе та-Џонс, Винг Рајмс, Вил Па тон, Ма у ри Чај кин Ре жи ја: Џон Ами јел (РТЛ, 00.00)

Ке трин Зе та-Џонс

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Обрачун суперљуди Бер Грилс Вечера са Бером Грилсом Бер Грилс Генералка 2012 Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Преживљавање удвоје Желели сте да знате

08.30 09.30 11.30 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 21.30 00.00

Тенис Биатлон Сви спортови Фудбал Фудбал Скијашки скокови Сви спортови Фудбал Фудбал Сви спортови Сви спортови Олимпијске игре Тенис

Опу шта ње ци ље ва и стан дар да

е ћи на изу ма ове ре во лу ци је би ла је ин спи - умет но сти. Вор хо ло ве чи ста по вр ши на и си тори са на и омо гу ће на на уч ним до стиг ну ћи - штам па (мо мен тал не сли ке) усту пи ле су ме сто, ма. Те шко је, на при мер, за ми сли ти уре ђај ба рем по ди зај ну, сти лу ис пра зне, „хи пер ре а ли ко ји сма њу је по тре бу за ра дом а да се не раз ми - стич не” са вр ше но сти ер-бра ша на род ске гра фи ке шља о тра ди ци о нал ним вр ли на ма ка кве су при ме - се дам де се тих. Јед на ко чи сте по вр ши не, „ми ни ма на и ду го трај ност. Кул ту ра по год но сти не из бе жно ли зам” (ор га ни зо ва на нео ства ре ност) Фи ли па је и кул ту ра ле њо сти и, у том све тлу, уло гу те ле - Гла са и Сти ва Рај ха ла ко се по ме рио од аван гард ви зи је у пре тва ра њу људ ског ро да у па сив ну пу - ног ста ту са ше зде се тих до уно сних са унд тре ка бли ку зду шно су кри ти ко ва ли дру штве ни ана ли - осам де се тих, док је џез по бе гао од ви ше фо ку сне ти ча ри свих уве ре ња. Али па сив ност до жи вља ја ти ња ју ће олу пи не мо мен тал но-си мул та ног Нењ гле да ња те ле ви зи је је тач но оно у че му и ужи ва - Тхинг џе за ка ко мер ци јал ном све ти ли шту тех но мо. За и ста, те ле ви зи ја је, са свим сво јим угра ђе - ло шке умет но сти „џез фан ка”, да би та мо на ста ним, сен за ци о на ли стич ким при стра сно сти ма и ан ти кли мак тич ним пре ки ди ма у кон ти ну и те ту („А са да, не што са свим дру га чи је...” /ре че ни ца из ТВ се ри је Ле те ћи цир кус Мон ти ја Пај то на, прим. прев./), има ла ви ше ути ца ја на убр за ва ње ре во лу ци је у гла ви ше зде се тих не го би ло ко ја дру га тех но ло шка ино ва ци ја. Још јед на кул ту ро ло шки сим бо лич на спра ва из осам де се тих је да љин ски упра вљач ко ји нам омо гу ћу је да по сма тра мо у си мул та ном ста њу ума, „ска чу ћи по ка на ли ма”, да би смо, док сма њу је мо емо ци о- нал ну па жњу, уни шти ли ток ми сли о ма те ри ја лу ко ји смо са мо ле њо ске ни ра ли. И поп му зи ка је од ше зде се тих има ла уло гу у по ја ча ва њу очи глед ног опу шта ња што се ти че ци ље ва и стан дар да. Осим не из Не што де фи ни тив но дру га чи је: „Пај то нов ци” бе жне чи ње ни це да је то опу шта ње до од ре ђе ног сте пе на би ло по во љи ве ћи не, вио да ра ди ефи ка сно ко ли ко и сва ка дру га по поп му зи ка и ње ни ис цр пљу ју ће сен за ци о на ли - крет на тра ка. стич ки ро ђа ци рок, дис ко и „рејв му зи ка”, ко ло Кључ на ствар – ко ја је умр ла с ра стом мо мен ни зо ва ни су тех но ло ги јом ко ли ко и би ло ко ја дру - тал но-си мул та ног по гле да на свет – био је раз вој: га сфе ра са вре ме ног жи во та. Ње не не кад флек си - раз вој те ма и иде ја, осе ћа ја и ми сли, при ча и ли бил не људ ске рит мо ве за ме ни ла је пра вил ност ко ва. Баш као што се и по стре ли ги о зно дру штво ма сов не про дук ци је ри там-ма ши не, ње не струк - су о чи ло с му ње ви тим сма ње њем за ни ма ња за ту ре укор по ри ра не су фа брич ком ети ком се квен - про цес по ста ја ња ста ри јим и му дри јим, та ко се це ра, а ви тал ност ди ги та ли зо ва на до смр ти и са - умет ност из ди гла на по вр ши ну, на пу стив ши на хра њ е н а ви ш е с лој н им пре дак за рад про це са, по син те ти ци змом, па је да сле дич ност за рад ви ше нас поп му зи ка је два ма ло Ко рен са вре ме ног ин те лек ту ал ног фо ку сног ха о са, а зна че ви ше од са унд тре ка за фи ње за р ад мак с и мал н ог под сме хи ва ња на ра ци ји, осим зич ке кре те не. ути ска. Због то га, пра те ћи ужи в а њ а у пре з и р а њ у упра в о оно г а Иако је мо мен тал но-си оп шта оче ки ва ња ви ше што обич ни љу ди нај ви ше во ле – стру ких ор га за ма ко ја је мул та ни на чин раз ми шља ња ко ји су уве ле ше зде се ути ски ва ла ра сту ћа ин ду а то је до бра при ча – ле жи те од го ва рао но вим на чи стри ја сек са, филм ска ин у по стре ли гиј ском его и зму ни ма из ра жа ва ња ка кви су ду с три ј а ство р и л а је поп кул ту ра и те ле ви зи ја филм с ви ше кли мак са, у (углав ном због то га што су га оне у знат ној ме ри ко јем су на ра ци ја и драм ска струк ту ра жр тво ва ни и ство ри ле), он је имао ма ње до бро ћу дан ути цај због сце на сен за ци о на ли стич ких шо ко ва; то је на ста ри је, по твр ђе не об ли ке. Кла сич на му зи ка, без ду шно фи зич ки жа нр ко ји ци ља на нај ни же за ко ја је ра ни је пред ста вља ла умет ност из ра жа ва ња, јед нич ке име ни те ље људ ске при ро де: ерот ско го по ста ла је ква зи на уч на и ква зи мо ну мен тал на ве - ли ца ње ма ште и де ти ња сту же љу да се осе те уз шти на чи ји су се прин ци пи ства ра ња, уху не ра зу - бу ђе ње или страх. Ко рен са вре ме ног ин те лек ту ал ног под сме хи ва ња мљи ви, це ни ли са мо на те ме љу „за пи са” пар ти ту ре. Слич но то ме, ис по ста ви ло се да је бр зо сме њи - на ра ци ји, осим ужи ва ња у пре зи ра њу упра во оно га ва ње кон цеп ту ал них пу че ва у сли кар ству и ва јар - што обич ни љу ди нај ви ше во ле – а то је до бра при ству би ло са мо крај мо дер ни зма и уми ру ћа је сен ча – ле жи у по стре ли гиј ском его и зму. Не скри ве но за пад њач ке умет но сти. Об у зе та „умет нич ким дис - его цен три чан, Ле нон се под сме вао Ма карт ни је вим кур сом” пост мо дер ни зма, ли ков на умет ност по - „ро ма неск ним” пе сма ма, твр де ћи да умет нич ка ста ла је јед на ко књи жев на ко ли ко је и кла сич на аутен тич ност мо же да се до сег не са мо ако се пи ше о се би. Ако ње го ве пе сме, као тек сту ал но му зич ке му зи ка по сле Ве бер на по ста ла ви зу ел на. Од се че ни од свог са др жа ја, сли кар ство, му зи ка це ли не, ја сно за ла зе ду бље од Ма карт ни је вих, оне и књи жев ност из об ли чи ли су се стал ним сме њи - су крај ње спе ци фич не, као и Ди ла но ве. По вр шном ва њем не по ве за них фа за, од умет но сти ко ја го во - Ма карт ни ју – а та ква је и ве ћи на ње го вих де ла – у ри о умет но сти до ша ла о умет но сти ко ја го во ри искре ном су о ча ва њу са спо ља шњим све том стал но о умет но сти и – ко нач но – до ша ла ко је го во ре о успе ва трик по кла па ња оче ки ва ња ши ро ке пу бли ке ша ла ма ко је го во ре о умет но сти ко ја го во ри о и ква ли те та из ра за. Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda26.decembar2012.

dnevnik

26. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Мо жда сте не за до вољ ни чи ње ни цом да ва ши про јек ти тек тре ба да по при ме пра ви об лик. Ве о ма сте не стр пљи ви, али ко не би био? Овај пе ри од че ка ња тра је већ ду же, али уско ро ће се за вр ши ти.

BIK 20.4-20.5.

Да на шњи дан обе ћа ва да ће би ти од ли чан, али не пре те руј те. Мо жда ће те по ми сли ти да су ва ше ма ле фи нан сиј ске по те шко ће про шлост. На жа лост, ни су. По тру ди те се да нас да на пра ви те план за бу дућ ност.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ва ши на по ри су се ис пла ти ли јер љу ди слу ша ју ва ше зах те ве и по ку ша ва ју да вам удо во ље. Иако од ре ђе ним де та љи ма у ва шем љу бав ном жи во ту и да ље тре ба мно го па жње, за са да сте у мир ној лу ци.

Чи ни се да се ваш жи вот вр ти око кон так та с дру гим љу ди ма. Ви сте отво ре на осо ба и ан га жо ва на у раз го во ру, ко ја ужи ва у по ве зи ва њу љу ди, али у по след ње вре ме има те ве ли ку же љу да бу де те са ми.

По не кад при ја те љи по ста ну пра ва по ро ди ца. Ва ше при ја тељ ство је ду бље и сна жни је не го што схва та те. Мно ги љу ди су спрем ни да вам пру же по моћ, за што је он да не при хва ти те? Бу ди те отво ре ни.

Пре гр ме ли сте те жак пе ри од. Про шли сте кроз све про бле ме из про шло сти и са да сте ушли у мир ну фа зу. Оче куј те да ће те уско ро за вр ши ти про јек те на по слу и да ће при ват ни жи вот би ти ве о ма хар мо ни чан.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

У мо гућ но сти сте да по сма тра те оно што се де ша ва око вас, а да и да ље одр жа ва те дис тан ци ра ност. Ам би ци је дру гих љу ди ће вас за ба ви ти јер уло ге ко је игра ју ви ше ли че на ка ри ка ту ре не го на ствар не љу де. За вр ши ли сте с не во ља ма ко је сте до жи ве ли то ком про те клог ме се ца и са да сте ушли у мир ни ји пе ри од. Они ко ји су вас до не дав но кри ти ко ва ли, са да про сто не мо гу да про на ђу до вољ но ре чи за по хва лу. Оче куј те да нас мно го по ме ша ног раз ми шља ња. Иако ће те мо жда би ти у ис ку ше њу да по гле да те уна зад и раз ми сли те о то ме ко ли ко сте по сти гли, бо ље би би ло да раз ми шља те о бу дућ но сти ко ја вас оче ку је.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Оче куј те од ли чан дан да нас. До не кле оп се сив на ат мос фе ра од про те клих не ко ли ко да на ин спи ри ше вас да про ме ни те око ли ну и по се ти те не ка но ва ме ста. За што не ис пла ни ра те крат ко пу то ва ње?

Да нас обра ти те па жњу на сво је те ло. Не мој те се за ва ра ва ти да ће про бле ми ко је има те с ле ђи ма про ћи са ми од се бе. Исто ва жи и за бо ло ве у ко ле ну. За ка жи те пре глед код ле ка ра или фи зи о те ра пе у та. Обра ти те по себ ну па жњу на из бо ре ко је сте на пра ви ли у по слов ном жи во ту. Да ли сте си гур ни да ра ди те оно што сте ми сли ли да тре ба да ра ди те? Да ли зна те ко ји су ва ши та лен ти и да ли их ко ри сти те у пот пу но сти?

TRI^-TRA^

Брендирана Адел V REMENSKA

PROGNOZA

Киша на крају дана

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 12 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 11 Niш

Како би спречила злоупотребу свог лика и дела, кантауторка анђеоског гласа Адел претворила је име у „заштитни знак”. Певачица на овај начин жели да се заштити од „појављивања” у разним рекламама за производе које не подржава. Соул певачица Адел претворила је своје име у „заштитни знак”, како би спречила злоупотребу у рекламама, преносе британски медији. „Чувена кантауторка не жели да неко експлоатише њено име на производима, које не подржава”, рекао је један неименовани извор листу „Сан„. Певачица не жели да се њено име користи за рекламирање парфема или накита, на пример. Адел је у октобру родила своје прво дете, а другу годину за редом магазин Билборд ју је прогласио уметником године, док је њен албум - 21 - албум године. Иначе, музичари Бијонсе и Џеј Зи покушали су у октобру да од имена своје ћерке Блу Ајви направе трговачку марку, како би покренули линију производа за бебе, али нису у томе успели.

Evropa

НО ВИ САД: То пло за ово до ба го ди не, уз сун ча не ин тер ва ле. Кра јем да на на об ла че ње с ки шом. Ве тар уме рен, ју жни и ју го и сточ ни. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 4 до 14 сте пе ни. СР БИ ЈА: То пло, уз днев ну тем пе ра ту ру и пре ко 15 сте пе ни. По под не сле ди на о бла че ње на се ве ру и за па ду Ср би је ко је ће кра јем да на усло ви ти ки шу. Ве тар слаб до уме рен, ју жни и ју го и сточ ни. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ре од -3 до 16 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: То пло, са сун ча ним пе ри о ди ма и уз на о бла че ње по под не на се ве ру. Уве че ки ша на се ве ру и за па ду Вој во ди не и ши ри се на оста ле кра је ве у но ћи ка че тврт ку. Ве тар слаб до уме рен, ју жни и ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту по вре ме но по ја чан. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ре од 0 до 15 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так пре под не ки ша се пре ме шта ка ју го и сто ку, раз ве дра ва ње на се ве ру и за па ду Ср би је. У дру гој по ло ви ни сед ми це ма ло ни же тем пе ра ту ре, али и да ље из над про се ка. Ки ша по но во у пе так. У су бо ту ују тру ки ша и су сне жи ца, а у пла ни на ма снег. На се ве ру Ср би је су во. У то ку да на пре ста нак па да ви на и у ју жним пре де ли ма. У не де љу сун ча но са мра зем ују тру. У Но во го ди шњој но ћи су во, уз тем пе ра ту ру око 0 сте пе ни Ц.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке мо гу не по вољ но ути ца ти на ве ћи ну осо ба с хро нич ним те го ба ма. Опрез се нај ви ше са ве ту је це ре бро ва ску лар ним и ср ча ним бо ле сни ци ма, а у дру гом де лу да на и то ком но ћи и аст ма ти ча ри ма.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg -2 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Ка сно уве че, у ар хи ви ки но те ке два ми ша с ужи ва њем гриц ка ју филм ску тра ку. Је дан миш упи та овог дру гог: Ко ји је ово филм? „Го спо дар пр сте но ва“, дру ги део. Хм, књи га је би ла бо ља!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

189 (-9)

Slankamen

287 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

262 (-9)

Zemun

352 (2)

Bogojevo

236 (-4)

Panчevo

360 (2)

Baч. Palanka

241 (1)

Smederevo

502 (4)

Novi Sad

234 (4)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

166 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

232 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

279 (5)

NERA

Hetin

82 (2)

TISA

-20 (7)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 391 (-11) Beograd

Kusiћ

305 (3)

40 (-8)

Reшeњe:

DUNAV