Dnevnik 27.jun 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 27. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23478 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

RAZ GO VO RI O NO VOJ VLA DI SR BI JE DO BI JA JU (NE)O^E KI VAN OBRT I RAS PLET

Da ~i} do bio po nu du od SNS-a da bu de pre mi jer DS pi ta SPS: [ta je pro blem? Jo va no vi}: Za nas ni je mo gu }a vla da sa so ci ja li sti ma INTERVJU: I[TVAN PA STOR, PRED SED NIK SKUP [TI NE VOJ VO DI NE

NASLOVI

BIT K A ZA OT K UP N U CE N U P[E N I C E

Ekonomija

Ako se SPS pri klo ni SNS-u, mo `e iz gu bi ti po zi ci je u Voj vo di ni str. 3 O[TRA KRI TI KA NO VOG ZA KO NI KA O KRI VI^ NOM PO STUP KU

[ku li}: Prav da sa mo za bo ga ta {e str. 15

4 Lak{e otvoriti novo ministarstvo nego novo radno mesto 5 Prinudni odmor za 5.000 `elezni~ara

Poqoprivreda

Pao r im a nud e 21,5 din ar, a oni ho} e 26

6 U Banatu isparilo `ito te{ko nekoliko miliona evra

Novi Sad 8 Pijaca skupqa 30 posto u odnosu na pro{lu godinu 9 Sedmorici direktora gradskih firmi istekao mandat

Crna str. 6

14 Dru{tvo sudija Srbije tra`i da se vrate neizabrani

PO ^I WE PR VI ROK ZA UPIS BRU CO [A NA UNS-u

DI REK CI JA KON FI SKO VA LA BO GAT STVO ZRE WA NIN CU

Pri vre me no od u ze ta imo vi na vlasniku kladionica str. 14 DR @A VA SVO JE OBA VE ZE NASTАVQA DA IS PU WA VA PO ZAJM QI VA WEM NOV CA

Dok je kre di ta, bi }e i ovih pla ta i pen zi ja str. 5

@e sto ka tr ka za buyet ske in dek se

str. 13

NA [TRAN DU BEZ BED NO POD OKRI QEM BO VA I SPA SI LA CA

Hla dan Du nav glav ni ri zik za ku pa ~e

str. 7

str. 16 – 21

SPORT

n [PANCI I PORTUGALCI BIJU BITKU ZA FINALE EP

str. 2

n U ^ETVRTAK U „SPENSU” NASTUPAJU ODBOJKA[I

n KO[ARKA[ICE NA VELIKOM ISPITU

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Prijatno toplo Najvi{a temperatura 27 °S

POLiTikA

sreda27.jun2012.

dnevnik

RAZGOVORI O NOVOJ VLADI SRBIJE DOBIJAJU (NE)O^EKIVAN OBRT I RASPLET

Da ~i} do bio po nu du od SNS-a da bu de pre mi jer Pred sed nik Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da je li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} do bio po nu du od SNS-a da bu de pre mi jer, ali da ko a li ci ja oko so ci ja li sta ni je od lu ~i la da li }e tu po nu du pri hva ti ti. – Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a do bi la je po nu du od SNS-a da man da tar no ve vla de bu de Ivi ca Da ~i} – re kao je Mar ko vi} na kon fe -

ren ci ji za no vi na re po sle su sre ta s am ba sa dor kom SAD Me ri Vor lik. – Mi iz Ko a li ci je SPS–PUPS-JS-a smo prek si no} ima li sa sta nak, ali se ni smo o to me iz ja sni li jer smo ve} raz go va ra li s DS-om. Mar ko vi} je na veo da }e on s Da ~i }em i Kr ko ba bi }em do ne ti od lu ku o toj po nu di, i oce nio da }e vla da bi ti for mi ra na u na red nih 15 do 20

da na. Pred sed nik JS-a je na veo da je Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a je din stve na i da ni jed na par ti ja ~la ni ca ne }e is tu pi ti iz tog sa ve za. Mar ko vi} je is ta kao da„ru ska vla da”, ko ju bi ~i ni li SNS i ko a li ci ja oko SPS-a, „mo `e bi ti fo mi ra na u Ru si ji”, i do dao da Me ri Vor lik ni je uti ca la na to ko je bi stran ke tre ba lo da ~i ne vla du.

Pred sed nik PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} je re kao da ni je upo znat s tom po nu dom i da ju ~e ni je bio po zvan na bi lo ka kve raz go vo re o for mi ra wu vla de. On ka `e da raz go vo ri o for mi ra wu no ve vla de jo{ tra ju i da je za we ga je di no va `no ka kav }e bi ti po lo `aj

pen zi o ne ra. Na pi ta we da li po sto ji mo gu} nost da PUPS i SPS odu na raz li ~i te stra ne od go va ra: – Ni sam se ja ni sa stao ni raz i {ao s Ivi com Da ~i }em, raz u me te me, ja sam {ef PUPSa. Da kle, pred sed nik Par ti je ujed we nih pen -

zi o ne ra Sr bi je, skra }e no PUPS. Ne ma ni ka kvih ni ani mo zi te ta ni po seb ne pla ton ske pri vla~ no sti ni qu bav ni ni sa kim. Sa svi ma sam ko rek tan, i}i }u ta mo gde mo gu naj bo qe da ostva rim svoj pro gram ko ji se zo ve po pu la ci je gra |a na – re kao je Kr ko ba bi} za B-92.

Ani mo zi tet, pla ton ska pri vla~ nost i qu bav

Da nas ras plet? Ru ko vod stvo De mo krat ske stran ke sa s talo se ju ~e po pod ne da do ne se od lu ku u ve zi s pre go vo ri ma o for mi ra wu vla de, s ob zi rom na to da je do sa da {wi part ner DS-a, So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr -

ka ci ji. ^el ni ci DS ni su se sa sta li u se di {tu stran ke u Krun skoj uli ci, ja vio je RTS. Li der SPS-a Ivi ca Da ~i} }e da nas iza }i u jav nost i obe lo da ni ti sva zbi va wa oko vla de i jav nost

DS pita SPS: [ta je problem? De mo krat ska stran ka za tra ì la je od So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je da sa op {ti {ta je pro blem kod for mi ra wa vla de. Ru ko vod stvo DS-a je to za tra ì lo na kon sed ni ce Pred sed ni {tva stran ke. De mo krat ska stran ka je sa op {ti la da je u~i ni la sve da se br zo for mi ra par la men tar na ve }i na i da gra |a ni Sr bi je do bi ju efi ka snu vla du. „S ko a li ci jom oko SPS-a smo od mah na kon iz bo ra na pra vi li do go vor o pro gra mu i obez be di li po treb nu ve }i nu bez po sta vqa wa ika kvih ka drov skih uslo va i zah te va – na vo di DS. „De mo krat ska stran ka je is kqu ~i vo in si sti ra la na od go vor noj fi nan sij skoj po li ti ci i od lu~ noj bor bi pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la. Za to SPS tre ba da, po sle to li ko vre me na, pru ì od go vor jav no sti na pi ta we {ta je pre pre ka za for mi ra we Vla de Sr bi je, ko ja je prin ci pi jel no do go vo re na jo{ 8. ma ja”, na vo di u sa op {te wu De mo krat ska stran ka. De mo kra te do da ju da je SPS dao po dr {ku za jed ni~ koj vla di pred vo |e noj Bo ri som Ta di }em, i is ti ~u da jav nost mo ra da bu de upo zna ta s tim da li je taj do go vor na sna zi. bi je, do bio po nu du Srp ske na pred ne stran ke za for mi ra we ve }i ne. Po iz vo ri ma iz DS-a, mo gu }e je da }e ru ko vod stvo te stran ke sa op {ti ti da DS ne mo è da for mi ra ve }i nu u par la men tu ili }e od re di ti rok SPS-u da se iz ja sni o to me s kim }e da pra vi vla du, s ob zi rom na to da mu je SNS po nu dio pre mi jer ski man dat. Sed ni ca Pred sed ni {tva DS po ~e la u 17 ~a so va na ne po zna toj lo -

}e ta da bi ti na ~i sto o to me ko }e ~i ni ti no vi ka bi net, re ~e no je „Dnev ni ku” iz do bro oba ve {te nih iz vo ra. U vr hu jed ne od stra na ka sa da {we vla da ju }e ko a li ci je re kli su nam da li der so ci ja li sta ~e ka da se pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} vra ti iz Tur ske, i po tvr di li su da su sva tri pred sed ni ka mi ni-ko a li ci je (Da ~i}, Mar ko vi} i Kr ko ba bi}) bi li kod Ni ko li }a. D. M.

Ste va no vi}: Ime man da ta ra do kra ja sed mi ce Za me nik pred sed ni ka Uje di we nih re gi o na Sr bi je Ve ro qub Ste va no vi} o~e ku je da }e ime man da ta ra Vla de Sr bi je bi ti po zna to do kra ja ove sed mi ce, a da }e vla da bi ti for mi ra na u ju lu. „Je sam u to ku s mno gim stva ri ma i o~e ku -

jem da }e bi ti sa op {te no ime man da ta ra”, re kao je ju ~e Ste va no vi} no vi na ri ma u Kra gu jev cu, po {to je raz go va rao sa za po sle ni ma u „Auto sa o bra }a ju” ko ji od ju ~e uju tro dr `e u blo ka di pri laz Kra gu jev cu s auto pu ta.

Jo va no vi}: Za nas ni je mo gu }a vla da sa so ci ja li sti ma Pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je da je „sa svim ja sno” da ne po sto ji sprem nost da se for mi ra vla da u ko joj bi LDP mo gao afir mi sa ti re for me i vred no sti ko je su srp skom dru {tvu neo p hod ne. „Za nas ni je mo gu }a vla da sa so ci ja li sti ma jer ni smo sprem ni na kom pro mis o su {ti ni na {e po li ti ke, o evrop skim in te gra ci ja ma, evrop skim vred no sti ma, uvo |e wu re da u jav ne fi nan si je, okre ta wu re al no sti u ko sov skoj po li ti ci, neo p hod no sti da po mog ne mo i omo gu }i mo

pro ces re for mi sa wa Bo sne, pro me ni re gi o nal ne po li ti ke„, na vo di se u Jo va no vi }e voj iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma. LDP è li uspeh sva koj vla di ko ja }e bi ti for mi ra na, iz ja vio je Jo va no vi}, i do dao da }e u LDP-u ta vla da ima ti po dr {ku za po li ti ku in te gri sa wa Sr bi je u EU i NA TO, iz grad wu otvo re ne tr ì {ne eko no mi je, no vim re gi o nal nim od no si ma, afir ma ci ju vla da vi ne pra va, gra |an skih slo bo da i naj è {}u opo zi ci ju za sva ku od lu ku su prot nu tim ci qe vi ma.

Vor lik: @e li mo sna `an tim li de ra Am ba sa dor ka SAD Me ri Vor lik re kla je u Ja go di ni da je naj va `ni je da se na sta vi di ja log me |u par ti ja ma da bi se no va vla da {to pre for mi ra la. – To }e omo gu }i ti na sta vak re {a va wa pro ble ma i iza zo va ko ji sto je pred Sr bi jom – na gla si la je Me ri Vor lik. – Pi ta we for mi ra wa vla de je pi ta we we nih gra |a na i po li ti ~a ra. Ali, pri ~a li smo o to me da je naj va `ni je for mi ra ti vla du u ko joj }e po sto ja ti sna `an tim li de ra ko ji }e bi ti po sve }e ni raz re {e wu pro ble ma i ima ti iste ci qe ve i ba vi ti se istom po li ti kom.

Ili}: Ozbiq ne stran ke i ozbiq ni ka dro vi Li der No ve Sr bi je Ve li mir Ili} re kao je ju ~e da bi no va vla da, ~i ju oko sni cu bi ~i ni li Srp ska na pred na stran ka i So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je, a ~i ji bi pre mi jer bio Ivi ca Da ~i}, mo gla bi ti for mi ra na do po ne deq ka. – Na {a ko a li ci ja je ovla sti la v. d. pred sed ni ka SNS-a Alek san dra Vu ~i }a da pre go va ra u ime ko a li ci je i ti pre go vo ri su kre nu li. Mi se na da mo da }e to bi ti br zo i uspe {no. Ne ma po seb nih kal ku la ci ja, to su ozbiq ne stran ke

ko je ima ju ozbiq ne ka dro ve – re kao je Ili}. On je do dao da ve ru je da je i pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} sa gla san s tim da Da ~i} bu de pre mi jer. Ili} je re kao da ne o~e ku je da u di rekt nim pre go vo ri ma Da ~i }a i Vu ~i }a bu de pro ble ma i da je „sa svim re al no da se za vr {e br zo, do idu }eg po ne deq ka”. Li der NS-a, ko ja je u ko a li ci ji sa SNS-om, re kao je da sma tra da Ivi ca Da ~i} tre ba da do bi je pre mi jer sko me sto.

SAOP[TEWE IZ PREDSEDNIKOVOG KABINETA

Ni ko li} ne vo di pre go vo re u ime SNS-a Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} ne vo di ni ka kve taj ne pre go vo re o for mi ra wu vla de u ime Srp ske na pred ne stran ke, sa op {ti la je ju ~e Pres-slu `ba pred sed ni ka Re pu bli ke. U sa op {te wu ta slu `ba je kon sta to va la da su na vo di me di ja ko ji to tvr de ne ta~ ni i da pred sta vqa ju po ku {aj da se pred sed nik Re pu bli ke dis kre di tu je za rad jef ti nog sen za ci o na li zma i obe smi sle we go vi na po ri da Sr bi ja, u we nom naj bo qem in te re su, do bi je no vu vla du u {to sko ri jem pe ri o du. Pres-slu `ba je pre ci zi ra la da se Ni ko li} sa sta jao i raz go va rao, po vo dom for mi ra wa bu du }e vla de, do sa da sa SNS-om – 4. ju na, s DS-om – 6. ju na, kao i s Ko a li ci jom SPS–PUPS–JSa – 11. ju na ove go di ne. U sa op {te wu se na vo di da je ~i we ni ca da je Ni ko li} raz -

go va rao s pred stav ni ci ma tih stra na ka i da je jav nost o to me bi la i oba ve {te na. Zbog to ga je, ka ko se do da je, „ne pri hva tqi vo iz mi {qa we ne ka kvih ‘taj nih raz go vo ra’, o ~e mu ‘sve do ~e”, kao po pra vi lu, ‘do bro oba ve {te ni iz vo ri’ ili ‘sa go vor ni ci ko ji su `e le li da osta nu ano nim ni’ ili ‘upu }e ni po je din ci’, re dov no bez ime na i pre zi me na”. Ni ko li} je, ka ko pi {e u sa op {te wu, ne bro je no pu ta do sa da is ta kao da br zo for mi ra we no ve vla de sma tra pri o ri tet nim jer Sr bi ja i we ni gra |a ni vi {e ne ma ju vre me na za gu bqe we, kao i da je po treb no {to pre da se, kroz in sti tu ci je si ste ma, uhva ti u ko {tac s na go mi la nim eko nom s kim i so c i j al n im pro ble mi ma s ko ji ma se dru {tvo su o ~a va.

TVIT CRTICA [ta pri ~a ~ar {i ja Ju ~e ka sno po pod ne „usi jao“ se „Tvi ter„ na kon {to su po ~e le da „cu re“ in for ma ci je o to me ko }e se de ti u Ne ma wi noj 11. Ta ko se ogla sio funk ci o ner SNS-a Ma rio Ma le ti} i ob ja vio za na pred wa ke ra do snu vest: „De mo kra te, ne ma te pre mi je ra :)„ Sa mo s dve re ~i ogla sio se glu mac Bra ni slav Tri fu no vi}: „Mla |o Din ki }u!„ Tek sto pi sac Dra gan Bra jo vi} – Bra ja }e s tri re ~i: „Ivi ca Da ~i} – Go do“. A da se ne {to ku va po sve do ~io je na „tvi tu„ ne {to ra ni je i so ci ja li sta Bo ris Mi li }e vi}. „Ne {to mi se uz bu dio mo bil ni. Mo ra da opet ~ar {i ja pri ~a da }e SPS i SNS za jed no„, ot kri va Mi li }e vi}.

Ko kva ri po sao? Na kon {to se je dan „tvi te ra{„ za pi tao: „Ho }e mo li do bi ti ko na~ no Vla du, ili nam je i Ivi ca do vo -

qan?„, ogla si la se sa vet ni ca za me di je PSS-a Bla gi ca Ko sti}. „Te {ko. Ju ~e u Ja go di ni po kva ren pos’o da vla da SNS–SPS–URS-a bu de pro gla {e na na Vi dov dan?! Vi de }e mo...„, za go net na je Bla gi ca Ko sti} na kon po se te am ba sa dor ke SAD tom gra du.

nar Ni ko la To mi}, uz oce nu: „Li~ no mi {qe we – LDP je na pra vio pra vi iz bor“. We gov ko le ga no vi nar Ni ko la Tr kqa ima svo je vi |e we te si tu a ci je: „Ni su oni na pra vi li ni ka kav iz bor ne go su jed no stav ni iz vi si li“, sma tra Tr kqa.

O ~e mu li pre go va ra ju?

Ma rio, „du {o”

In ve sti ci o ni sa vet nik Zol tan Bu wik oka ~io je na svoj pro fil za jed ni~ ku sli ku troj ca Ta di}–Da ~i}–Ni ko li}, uz ko men tar: „Ne znam o ~e mu pre go va ra ju, na dam se o sma wi va wu ne za po sle no sti, o de sa na de ri za ci ji Sr bi je, o do vo |e wu u red...„, „ma {ta“ Bu wik na laj ni.

(Iz)bi ra we Si t u a c i j u je, ci t i r a j u } i iz j a v u li de ra LDP-a ^e do mi ra Jo va no vi }a o to me zbog ~e ga ne mo `e u vla du sa SPS-om, po ku {ao da ra sve tli no vi -

Na pred wak Ma rio Ma le ti} ni je pri s ta l i c a „ve l i k e ko a l i c i j e„ SNS-a i DS-a. „Pa ni sam za po li ti ~a ra ko ji bi u ovom tre nut ku u ko a li ci ju s DS-om”, „pri znao“ je Ma le ti} na laj ni. A kop ka ga jo{ ne {to. „Gde je, {ta ra di Je le na Tri van? Ve} me se ci ma je ne ma na ’Ti te ru’, je li od u sta la od ove dru {tve ne mre `e, ili zbog pro ble ma u stran ci ne iz la zi u svet?„, „pro zvao“ je pot pred sed ni cu DS-a Ma le ti} na laj ni. Ma le ti }e vi „tvi to vi„ do pa li su se To mi sla vu Ni ko li }u, ali ovo ga pu ta „la `nom“.

„Ma rio, du {o, su tra da mi se ja vi{ u ka bi net. ^e ka te me sto u BIA-i”, „po ru ~io“ je la `ni „tvi ter To ma„.

Po ~e lo „pu ca we“ No vi nar Mi lan Di ni} „pri me }u je“: „I po ~e lo pu ca we... Ma ja Goj ko vi} is kqu ~e na iz URS-a :) A Ver ko ni je, jer je bio po {ten. Ho }e li on da da pro ba s biv {im ko le ga ma sa da u SNS-u?„, pi ta se Di ni}.

Srp ski fa ra o ni Sa vet nik za me di je URS-a Mar ko Se la ko vi} iz no si svo je za pa `a we na „Tvi te ru”: „Mi }u no vi} i Za ha ri je Tr nav ~e vi} an ga `o va ni kao pro mo te ri za re klam ni spot Egip ta ’do bro do {li u ze mqu fa ra o na’„.

I na rav no, drug Ka ko oslo vi ti li de ra svo je stran ke? Da li li de ra Po kre ta so ci ja li sta we go ve stra na~ ke ko le ge mo ra ju da zo -

vu „pred sed ni ~e“, in te re so va lo je „tvi te ra {e„. S na lo ga Po kre ta so ci ja li sta sti gao je od go vor: „Na rav no, uvek ide s Drug Vu lin ;)„

(Ne)po èq ne bez bed wa ki we Po sla ni ca LSV-a Ma ja Se dla re vi} za pi sa la je na laj ni: „Ono kad shva ti{ da si je di na è na u Od bo ru za bez bed nost :( I da qe po sto je te me ko je su ’za bra we ne’ i ne do stup ne. Ne mo è vi {e ta ko!„, „pro te sto va la“ je Ma ja Se dla re vi} na „Tvi te ru„.

Bra }a Dver ja ni Na „Tvi te ru„ je od ju ~e ak ti van i li der Po kre ta „Dve ri„ Vla dan Gli {i}. Stra na~ ke ko le ge su mu po ru ~i le: „Do bro do {ao na ’Tvi ter’! Svi za jed no pro tiv si ste ma!„ Na to }e Gli {i}: „Hva la, bra }o Dver ja ni!„ S. St.

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

I[TVAN PA STOR, PRED SED NIK SKUP [TI NE VOJ VO DI NE

Ako se SPS pri klo ni SNS-u, mo è iz gu bi ti po zi ci je u Voj vo di ni Novi predsednik vojvo|anskog parlamenta I{tvan Pa stor izjavio je da }e dogovor o formirawu republi~ke vlade imati odre|ene posledice na politi~ki sastav nove vojvo|anske vlade. On je u intervjuu za „Dnevnik” kazao da bi eventualna odluka socijalista da republi~ku vladu formiraju s napredwacima, a ne s demokratama, mogla dovesti do toga da SPS ne bude u novoj pokrajinskoj vladi. – Na pokrajinskom nivou parlamentarna ve}ina je veoma masivna, a to koja }e kombinacija biti na koncu dogovorena na republi~kom nivou nije u uzro~no-posledinoj vezi s formirawem pokrajinske vlade. Sigurno je, me|utim, da to ipak moè imati odre|ene posledice na politi~ki sastav nove vojvo|anske vlade. Tako da, ukoliko socijalisti naprave republi~ku vladu sa Srpskom naprednom strankom, to moè dovesti do toga da koalicija oko SPS-a ne bude deo nove pokrajinske vlade. Ali, o tome odluku treba da donese Demokratska stranka u Vojvodini, odnosno mandatar Bo jan Paj ti} – ocenio je Pastor, koji je i predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara. On je dodao da je za SVM prihvatqiva i jedna i druga opcija u Pokrajini – vlada i sa socijalistima i bez wih.

red druga~ijeg rasporeda na republi~kom nivou, sa socijalistima u pokrajinskoj vladi mo`da imali boqu komunikaciju s republi~kom vladom. l Ali, videli smo u prethodnim godinama da ta komunkacija nije tekla glatko ni kad su na oba nivoa vlasti bile iste stranke? – To je jo{ jedan od pokazateqa da se mo`e odlu~iti ovako ili onako. Ta~no je da smo mi u

Ni sam pu ding l LSV je najavio da }e vas „testirati” na poziciji predsednika parlamenta APV te da }e zatraìti da na dnevni red stavite wihovu inicijativu za obe{te}ewe Vojvodine zbog privatizacije NIS-a? – Sebe ne doìvqavam kao puding koji treba testirati. A to pitawe do sad je pre svega bilo medijski tretirano od LSV-a. Nikad nije bilo pripremqeno tako da se o wemu ozbiqno moè razgovarati. Ako LSV taj dokument zaista pripremi sadrìnski-formalno kao materijal za skup{tinsku raspravu, onda }u i ja kao predsednik Skup{tine Vojvodine sigurno poloìti tu puding-probu. – Po meni, i za jedan i za drugi pristup ima argumenata. Naime, ukoliko se demokrate odlu~e da ih iskqu~e iz vlasti u Vojvodini, to bih razumeo kao posledicu neuspeha pregovora na republi~kom nivou, dok, s druge strane, mislim da bismo, i po-

prethodnim mandatima pokrajinske vlade imali situacije i kad smo imali opozicion odnos prema Vladi u Beogradu, ali i takve da je ista politi~ka struktura bila i u Beogradu i u Novom Sadu. I ne bih mogao da ka`em da je ta komunikacija bi-

la boqa kad je politi~ka struktura na oba nivoa vlasti bila identi~na. Naprotiv, u nekim prilikama ~ak je komunikacija, odnosno po{tovawe preuzetih buxetskih obaveza, bilo boqe u nekim periodima Ko{tuni~ine vlade nego kad je DS upravqao tokovima. To, me|utim, nije samo pitawe politi~kih odnosa u strana~kom smislu ve} i op{tih okolnosti i mogu}nosti, jer ipak je i sitaucija u privredi u to vreme bila mnogo druga~ija. Uostalom, ja sam u prethodna tri mandata video i da je bilo mnogo te`e zastupati stavove vezane za za{titu interesa Vojvodine kad su iste stranke bile na vlasti i u Beogradu i u Novom Sadu. l I kad }e u tom slu~aju biti formirana nova pokrajinska vlada? – Mislim da }e se jo{ ~ekati da se odmota pri~a u Beogradu, nakon ~ega }e se doneti definitivna odluka vezana za tu dilemu da li }e se socijalisti ukqu~iti u pokrajinsku vladu ili ne. Nakon {to bude jasan dogovor u Beogradu, ta odluka u Pokrajini }e biti doneta vrlo brzo i ra~unam da bi do formirawa nove vojvo|anske vlade moglo do}i do 10. ili 15. jula. l A kako bi se zaokret SPSa ka napredwacima mogao odraziti na formirawe lokalnih koalicija, na primer u Subotici? – Mislim da formirawe republi~ke vlade na to nema nikakav uticaj. [to se ti~e lokalnih samouprava, na~elan dogovor izme|u SVM-a i DS-a postoji i izvesno je da ve}ina u Subotici ne}e biti upitna. Uostalom, o~igledno je da formirawe lokalne vlasti nije tako striktno vezano za dogovore na republi~kom nivou, pa ~ak postoje i takve lokalne samouprave u Srbiji u kojima DS i SNS imaju koalicioni dogovor. Danas vi-

{e ni{ta nije kao {to je nekada bilo. l A da li }e to koja }e vlada biti formirana u Nemawinoj 11 imati uticaj na realizaciju izbornih obe}awa u Vojvodini, a pre svega onih vezanih za dono{ewe zakona o finansirawu APV? I kakva su, uop{te, va{a o~ekivawa u tom pogledu, s obzirom na to da dràvi predstoji drasti~no rezawe tro{kova? – Potpuno je jasno da se nova vlada mora suo~iti s realno{}u, koja je za 180 stepeni druga~ija od slike koja je postojala u izbornoj kampawi. Neminovno je da se kai{evi steù, i to se vi{e ne moè izbe}i, tako da }e mere {tedwe morati da osete svi nivoi vlasti. Ali, sedam odsto za vojvo|anski buxet je uvek sedam odsto, kao {to su tri sedmine za investicije uvek tri sedmine, bez obzira na to na koju se rupu name{ta kai{. Vi{e ne}e mo}i da se ponavqa ono {to je ~iweno u prethodnom periodu – da se mere {tedwe uglavnom primewuju na nivou lokalnih samouprava i Pokrajine – jer su, ba{ zbog toga {to se tako radilo, danas problemi mnogo izraèniji i ve}i. Meni je potpuno jasno da svako strepi od toga da u Beogradu napravi rez dràvne administracije, ali to je neminovnost. Ne moè se republi~ki buxet uterati u red ako se mere {tedwe sprovode samo na niìm nivoima vlasti. l Kakvi su potezi u tom pogledu u pokrajinskoj administraciji? Da li }e ona inicirati re{avawe problema finansirawa nadle`nosti Vojvodine? – Dogovor o tome jo{ uvek ne postoji. Me|utim, potpuno je sigurno da }e, ko god bude pravio novu republi~ku vladu, to pitawe morati da stavi na dnevni red, da li tako {to }e taj zakon pripremiti republi~ka vlada u konsultacijama s pokrajinskom administracijom, ili tako {to }e dono{ewe tog zakona pokrenuti vojvo|anski parlament kroz zakonodavnu inicijativu. I bilo bi veoma va`no da taj zakon po~etkom jeseni bude na dnevnom redu. B. D. Sa vi}

Mi li vo je vi}: Da ~i} ima naj vi {e {an si Politi~ki analiti~ar Cvi je tin Mi li vo je vi} smatra da trenutno najve}u {ansu da obezbedi parlamentarni ve}inu za formirawe vlade ima lider SPS-a Ivi ca Da ~i} i da predsednik Republike treba da povu~e potez u tom pravcu i poveri mu mandat.

– Najve}a {ansa da sakupi 126 poslanika ima Da~i}, a ne samoproklamovani mandatari... ve} je 50 dana pro{lo od razgovora o formirawu vlade (SPS-a i Demokratske stranke) a stvar nije odmakla i vra}a se unazad – rekao je on.

Milivojevi} je podsetio na to da je Da~i} u izbornoj no}i, po objavqivawu rezultata parlamentarnih izbora, a uo~i drugog kruga predsedni~kih izbora, rekao da se mo`da ne zna ko }e biti predsednik ali se zna ko }e biti premijer.

REKLI SU Pe tro vi}: Mi to mo è mo br zo Pokrajinski funkcioneri DS-a i SPS-a izjavili su ju~e da vojvo|anska vlada moè biti formirana brzo, ali da wen sastav zavisi od rezultata pregovora na republi~kom nivou. Funkcioner Pokrajinskog odbora DSa za Vojvodinu i potpredsednik aktuelne Pokrajinske vlade Dra go slav Pe tro vi} izjavio je Tanjugu da vlada Vojvodine ne}e biti konstituisana pre dogovora politi~kih partnera na republi~kom nivou o sastavu nove Vlade Srbije. – U Vojvodini je situacija jasna, mi nemamo problem s formirawem ve}ine – rekao je Petrovi}, ukazuju}i na to da }e u slu~aju postizawa dogovora na republi~kom nivou, pokrajinska vlada biti formirana vrlo brzo. – Ako se postigne dogovor na vi{em nivou o republi~koj vladi, mi moèmo Vladu Vojvodine formirati za pet dana od trenutka postizawa tog dogovora.

Stri ko vi}: Ma we ili vi {e u po kra jin skoj vla sti Potpredsednik Pokrajinskog odbora SPS-a Ra do slav Stri ko vi} izjavio je da o~ekuje da }e pokrajinska vlada biti formirana uskoro, ali da }e zastupqenost koalicije oko SPS-a u Vladi Vojvodine zavisiti od pregovora na republi~kom nivou. – Predsednik Pokrajinskog odbora SPS-a Du {an Ba ja to vi} i ja smo dosta toga dogovorili u pregovorima s demokratama – kazao je Strikovi} Tanjugu, isti~u}i da }e SPS „izvesno biti zastupqen u pokrajinskoj vlasti”, ali da se ne zna da li }e to biti u mawoj ili ve}oj meri. On je pojasnio da to koliko }e SPS biti zastupqen u pokrajinskoj vlasti zavisi od dogovora o vladi na republi~kom nivou. „Ako centrala na{e stranke dogovori koaliciju s napredwacima na republi~kom nivou, onda }e na{a zastupqenost u pokrajinskoj vladi sigurno biti mawa nego u slu~aju da se SPS i DS dogovore o formirawu vlade”, rekao je Strikovi}.

Qa ji}: Ras plet do kra ja ne de qe Lider SDPS-a Ra sim Qa ji} izjavio je da pregovori o formirawu vlade tapkaju u mestu, ali da o~ekuje da se do kraja nedeqe bar iskristali{e na koju stranu }e tas da pretegne i ho}e li parlamentarnu ve}inu predvoditi demokrate ili napredwaci. – Prva opcija je da vladu predvodi DS, a da Bo ris Ta di} bude premijer. Druga opcija je da vladu sastavi SNS, s Ivi com Da ~i }em na ~elu. Tre}a opcija je najmawe verovatna i postoji samo kao teoretska mogu}nost, a to je da se formira „velika koalicija„ s DS-om, SNS-om i SPS-om – rekao je Qaji} za „Novosti”. On smatra da se interesi stranaka koje su ~inile dosada{wu vladaju}u koaliciju o~igledno sada razilaze. Qaji} je rekao da „DS ne opstruira pregovara~ki postupak ve} poku{ava da sastavi ve}inu”. – U ovom trenutku, kqu~evi nove vlade nisu u rukama te stranke – rekao je on, i dodao da je jedino sigurno da ponavqawa izbora ne}e biti i da }e neka vlada biti formirana.

sreda27.jun2012.

UJE DI WE NI RE GI O NI SR BI JE IS KQU ^I LI NA ROD NU PAR TI JU MA JE GOJ KO VI]

URS: Nu di la DS-u man da te za „pa tr qak vla du” Ujediweni regioni Srbije ju~e su iskqu~ili Narodnu partiju iz tog saveza jer je, kako se navodi, wena predsednica Ma ja Goj ko vi} dva poslani~ka mandata koja je dobila na izbornoj listi „URS – Mla|an Dinki}” samostalno ponudila Demokratskoj stranci za poku{aj formirawa „patrqak vlade”. Da li je neko „patrqak ili patuqak” u politi~kom `ivotu Srbije, to }e pokazati budu}i dani i meseci, odgovorila je Maja Gojkovi}, i najavila samostalni nastup dve poslanice NP-a u parlamentu. Sem we, mandat u Skup{tini Srbije ima i wena strana~ka kolegnica Dra ga na Mi ja tov. Ta dva mandata, kako se spekulisalo u jednoj od ra~unica za sastav nove republi~ke vlade koja jo{ nije sastavqena posle majskih izbora, na{la bi se u zbiru koji vodi ka formirawu skup{tinske ve}ine za koju je potrebno najmawe 126 poslanika. Po toj ra~unici, ve}inu bi ~inili poslanici iz DS-a, SPS–PUPS–JSa, SVM-a i SDA-a, kojih je ukupno 118, a pridu`ili bi im pojedinci iz „Preokreta” i URS-a – tj. ~etvo-

Predsedni{tvo URS-a se, kako se dodaje, zahvaquje Maji Gojkovi} na dosada{woj saradwi i èli joj mnogo uspeha u daqem politi~kom radu. Predsednica NP-a rekla je ju~e da ta partija po{tuje stav URS-a iznet u predizbornoj kampawi da im je DS prirodni partner i da }e prvo razgovarati s kandidatom za premijera Bo ri som Ta di }em o formirawu vlade. – Nazivati vladu Srbije u nastajawu patrqkom – to ostavqamo onima koji imaju nameru da bira~e ove dràve okarakteri{u na taj na~in, a da li je neko patrqak ili patuqak u politi~kom ìvotu Srbije, to }e pokazati budu}i dani i meseci – kazala je Maja Gojkovi} Tanjugu.

Sa rad wa tra ja la dve go di ne Saradwa G17 plus i Narodne partije datira iz 2010. godine, kada je krajem oktobra u Novom Sadu i zvani~no potvr|eno da }e predsednica NP-a Maja Gojkovi} na narednim lokalnim izborima biti kandidatkiwa za gradona~elnika wihovog zajedni~kog saveza, Ujediwenih regiona Srbije. Lider G17 plus i URS-a Mla |an Din ki} tada je novinarima rekao da je biv{a novosadska gradona~elnica u~inila mnogo da se razvoj grada ubrza i da ima poverewe da }e umeti da ga vodi i ubudu}e. A na pitawe kako je do{lo do toga da se u G17 plus promeni mi{qewe o wenom radu koji su prethodno kritikovali, Dinki} je odgovorio da ne mo`e da ulazi u to {ta su drugi qudi govorili ve} da garantuje za sopstvene re~i. „Za vreme wenog mandata kao gradona~elnice od mene niste ~uli ni{ta lo{e na ra~un Maje Gojkovi}. Imaju}i u vidu da nismo bili u istim politi~kim opcijama (Gojkovi}eva je tada bila u SRS-u), mo`da je nisam hvalio, ali je nisam ni kudio„, preneo je tada na{ list Dinki}eve re~i. Uvo|ewe Maje Gojkovi} u URS izazvalo je potres u redovima G17 plus u Novom Sadu. Me|u onima koji su zbog toga istupili iz G17 plus bili su pojedini strana~ki funkcioneri. ro iz SPO-a i pomenute dve poslanice iz NP-a. Po{to za takvu ve}inu nedostaje jo{ dva glasa, ra~unalo se tako|e da bi podr{ka stigla i od troje Dinki}evih „regionalista” koji su, me|utim, ako ih ima, zasad jo{ anonimni. Posle ju~era{weg saop{tewa URS-a, razvejane su, makar delom, sumwe da je takva vlada ipak mogu}a. Ukoliko, naravno, savez oko SPS-a ne odlu~i da vladu pravi sa Srpskom naprednom strankom. URS je, naime, saop{tio da je wihovo Predsedni{tvo na ju~era{woj sednici iskqu~ilo iz te politi~ke organizacije Narodnu partiju, uz obrazlo`ewe da je wena predsednica Maja Gojkovi} u posledwih mesec dana vi{e puta grubo prekr{ila koalicioni sporazum. „Uprkos odluci Predsedni{tva URS-a da se pregovori s potencijalnim partnerima na republi~kom i na lokalnom nivou o formirawu vlasti vode jedinstveno, Maja Gojkovi} ih je vodila samostalno, neovla{}eno i u svom li~nom interesu”, navodi se u saop{tewu URS-a. Maja Gojkovi} je, kako se obja{wava, dva poslani~ka mandata koja je dobila na izbornoj listi „URS – Mla|an Dinki}” mimo znawa i saglasnosti Predsedni{tva URS-a samostalno ponudila DS-u za poku{aj formirawa takozvane „patrqak vlade”. „Osim toga, Narodna partija je mandate osvojene na listama URS-a na lokalnim izborima u Leskovcu, Ni{u i Mladenovcu tako|e zloupotrebila u sopstvenom interesu. Ovakvim postupcima Narodna partija je poku{ala da uru{i jedinstvo i nanese {tetu URS-u, zbog ~ega je danas doneta jednoglasna odluka o wenom iskqu~ivawu”, navodi se u saop{tewu.

Ona je izjavila da je posredstvom medija obave{tena o iskqu~ewu iz URS-a, i nije `elela da tuma~i razloge za iskqu~ewe. Kako je objasnila, NP niko nije obavestio o odluci Predsedni{tva URS-a, niti ih je pozvao na sastanak, „ako je uop{te Predsedni{tvo i odr`ano”.

Po ja ~a wa Predsedni{tvo URS-a je ju~e, tako|e, odlu~ilo da oja~a svoje redove novim lokalnim liderima koje su gra|ani izabrali na majskim izborima. Zbog odli~nih izbornih rezultata odlu~eno je da se u Predsedni{tvo URS-a prime ~etiri nova ~lana: Go ran Qu bi} iz Doqevca, Ne nad Ste va no vi} iz Ose~ine, Dra gan Mi li} iz Velikog Gradi{ta i Dar ko To mi} iz Trgovi{ta. – Ne bih tuma~ila tu|e politi~ko pona{awe. Narodna partija je samostalna stranka i ne `elimo da se utapamo ni u kakvu politi~ku partiju URS, koju G17 ima nameru da stvori od jeseni – kazala je Maja Gojkovi}. Po wenim re~ima, sam ~in iskqu~ivawa, bez pozivawa nekog da bilo {ta ka`e, svedo~i o odnosima u URS-u i prirodi te politi~ke organizacije. Ona je dodala da joj je drago {to je NP pomogao nekim politi~kim strankama da pre|u cenzus zajedni~kim naporima, ali da je sada vreme da se politi~ki razi|u. Maja Gojkovi} je najavila da }e dve poslanice te stranke nastupati samostalno i da }e o tome narednih dana obavestiti parlament. S. Ko va ~e vi}

ekonomija

sreda27.jun2012.

SERTIFIKATE NALED-a DOBILO JO[ PET GRADOVA

No vi Sad do bar za bi znis Na c i o n al n a ali j an s a za lo k al n i eko n om s ki raz v oj (NA LED) do de li la je ju ~e pet ser ti fi ka ta op {ti na ma i gra do vi ma s po voq nim po slov nim okru `e wem i pot pi sa la ugo vo re s ve li kim

ne u{lo oko tri mi li jar de evra stra nih in ve sti ci ja. Uka zu ju }i na ne rav no me ran raz voj po je di nih re gi o na i op {ti na, pri ~e mu od nos ide i do 1:10, {to je za bri wa va ju }e, on je do dao da u

dnevnik

SVETSKE BERZE OBORILE MALO I DOMA]E CENE GORIVA

I pum pa {i na to ~i li po jef ti we we Po jev ti we we naf te na svet skom tr ì {tu do ve lo je i do sni è wa ce na naft nih de ri va ta na pum pa ma po je di nih naft nih kom pa ni ja u Sr bi ji. Ta ko se sa da li tar go ri va pro da je di nar do 2,5 di na ra je fit ni je, a po jef ti ni li su evro di zel, di zel D-2, BMB-95 i te~ ni naft ni gas. Ce na go ri va raz li ku je se od pum pe do pum pe, {to za vi si od naft ne kom pa ni je ili me sta ben zin ske sta ni ce, ali raz li ke ni su ve li ke. Li tar go ri va ko {ta ne {to ma we od 150 di na ra, naj jef ti ni ji je di zel D-2, ko ji je ne {to is pod 140 di na ra, ta ko da se ne mo è pre ci zno re }i ko li ko sa da li tar ko {ta. Ta ko }e sa da pri li kom pu we wa re zer vo a ra od 40 li ta ra u

nov ~a ni ku osta ti od 40 do 90 di na ra vi {e, od no sno ma we od li tra go ri va. Li tar go ri va u Sr bi ji, uz ovo sni `e we, pro da je se za oko 1,28 evro, {to na {u ze mqu i da qe dr `i me |u oni ma u re gi o nu gde je ku po vi na naft nih de ri va ta me |u naj po voq ni ji ma, a uz nas su i ce ne u Bu gar skoj i Bo sni i Her ce go vi ni. Vi {e ne go u Sr bi ji go ri vo pla }a ju po tro {a ~i u Ru mu ni ji, Al ba ni ji, Hr vat skoj i Cr noj Go ri. Go ri vo u Ma |ar skoj ko {ta vi {e od 1,40 evro, ko li ko je u Slo ve ni ji, dok je i da qe naj sku pqe pu ni ti re zer vo ar u Gr~ koj, gde li tar ko {ta vi {e od 1,60 evro. Ina ~e, na ber zi u Wu jor ku si ro va naf ta ko {ta is pod 79 do la ra

ba rel, od no sno ame ri~ ka „la ka„ naf ta za ter min sku is po ru ku u av gu stu pa la je 30 cen ti. Isto vre me no, evrop ska „brent” naf ta je na Me |u na rod noj ber zi pe tro le ja u

Lon do nu po jef ti ni la 21 cent i ko {ta 90,80 do la ra ba rel te je sa da naf ta zna ~aj no jef ti ni ja ne go pre dva me se ca ka da je ba rel ko {tao 106 do la ra. D. Mla|enovi}

DR@AVA MORA DA DAJE PARE SAMO ZA ZAPO[QAVAWE

Lak {e otvo ri ti no vo mi ni star stvo ne go no vo rad no me sto me | u n a r od n im ser t i f i k a ci o nim ku }a ma TIF iz Ne ma~ ke i SGS iz [vaj car ske. Na sve ~a no sti u Do mu Na rod ne skup {ti ne, ove va `ne po t vr d e su do b i l i No v i Sad, Kru { e v ac, U`i c e, Sme de re vo i Pa ra }in, ~i me se broj ser ti fi ko va nih gra do va i op {ti na po peo na 21. Mi ni star eko no mi je i re gi -

Sr bi ji ve} ima vi {e od 100 gra do va i op {ti na ko ja ima ju jed nu ili vi {e stra nih in ve sti ci ja. Pred sed nik Uprav nog od bo r a NA L ED-a Vla d i m ir ^u pi} pod se tio je na to da je Ali jan sa pre pet go di na, za jed no s USAID-om, po kre nu la pro gram ser ti fi ka ci je op {ti na, ta ko da da nas

Mas: Pred Srbijom dosta posla Am ba sa dor Ne ma~ ke u Sr bi ji Vol fram Mas re kao je da se Sr bi ja su o ~a va s te {kim vre me ni ma i da se do bra eko nom ska per spek ti va mo è o~e ki va ti sa mo ako bu du pri vu ~e ne stra ne in ve sti ci je. – Da bi Sr bi ja u to me bi la uspe {na, po treb no je da pre du zme do dat ne na po re i do ka è se kao de sti na ci ja pri vla~ na za in ve sti ci je – re kao je Mas, i oce nio da to me do pri no se ser ti fi ka ti NA LED-a. Ne ma~ ki di plo ma ta je uka zao na to da na ci o nal ni ni vo tre ba da po nu di okvi re po voq ne za in ve sti ci je, na vo de }i kao kqu~ ne ele men te vla da vi nu pra va, po li ti~ ku sta bil nost i do bru in fra struk tu ru. I po red po stig nu tog na pret ka, Sr bi ja je, do dao je, na lo {em me stu rang li ste po re |e wa ze ma qa u sve tu. o n al n og raz v o j a Ne b oj { a ]i ri} re kao je da je Vla da pre po zna la i po dr à la ini ci ja ti vu NA LED-a za stva ra we bo qeg po slov nog okru è wa i u pro te klom man da tu, kroz „gi qo ti nu pro pi sa”, sma wi la broj ne po treb nih ad mi ni stra tiv nih pro ce du ra za dve tre }i ne. – Sma we we su vi {nog ad mi ni stri ra wa je ve o ma va `no za pri vla ~e we di rekt nih stra nih in ve sti ci ja, ka ko na re pu bli~ kom, ta ko i na lo kal nom ni vou – re kao je ]i ri}, i pod se tio na to da je u Sr bi ju pro {le go di -

ima mo 21 op {ti nu s tim do ku men tom, a jo{ 33 je u{lo u pro c es we g o v og do b i j a w a. ^u pi} je oce nio da pro ces do bi ja wa ser ti fi ka ta uop {te ni je lak jer op {ti ne mo ra ju da is pu ne vi {e od 100 kri te ri ju ma i pot kri te ri ju ma da bi do bi le po zi tiv nu oce nu. – Pro ces ser ti fi ka ci je ubu du }e bi }e oja ~an „uvo |e wem u igru” dve naj po zna ti je me |u na rod ne ser ti fi ka ci o ne ku }e, TIF i SGS, uz ~i ju }e po mo} ser ti fi ka ti ima ti do dat ni znak kva li te ta – re kao je ^u pi}.

Srp sko-ma |ar ska sa rad wa od me ta la U ci qu po ve zi va wa na {ih i ino stra nih pred u ze }a, Voj vo |an ski me tal ski kla ster or ga ni zu je 28. i 29. ju na 2012. u Te me ri nu su sret me tal skih kom pa ni ja Sr bi ja–Ma |ar ska, ukqu ~u ju }i i di rekt ne po se te za in te re so va nih ma |ar skih fir mi na {im kom pa ni ja ma. Do sa da je pri ja vqe no de set srp skih i 18 ma |ar skih kom pa ni ja.

To je jo{ jed na pri li ka da se us po sta vi po slov na sa rad wa i raz vi ju i ugo vo re za jed ni~ ki pro jek ti. Na su sre tu me tal skih kom pa ni ja iz Sr bi je i Ma |ar ske, u ~e tvr tak na Bu ci nom sa la {u u Te me ri nu go vo ri }e me na xer pro jek ta Voj vo di na me tal kla ster Zo ran Pe kez, kao i Ga bri e la Ju has i Mla den Ra di {i} u ime me tal skih kom pa ni ja Ma |ar ske i Sr bi je. M. M.

Pa ra ima sve ma we, zah te va za po mo} pri vre di sve vi {e, a ako ho }e mo da se iz vu ~e mo iz {krip ca, ja sno je da bi u Sr bi ji tre ba lo sub ven ci o ni sa ti sa mo du go ro~ no is pla ti ve pro jek te ko ji }e obez be di ti otva ra we no vih rad nih me sta. Da li se ra di o stra nim ili do ma }im in ve sti to ri ma ni je to li ko va `no. Ili, ka ko ne dav no re ~e za „Dnev nik” pred sed nik UGS-a „Ne za vi snost„ Bra ni slav â nak, dr à va ko na~ no tre ba da se od lu ~i da li è li da otva ra no va mi ni star stva ili no va rad na me sta. – Pri o ri tet u raz vo ju Sr bi je tre ba da bu du grin fild in ve sti ci je jer otva ra ju no va rad na me sta – iz ja vio je ge ne ral ni di rek tor „Ener go pro jekt hol din ga„ Vla di mir Mi lo va no vi}, uz na po me nu da su ve li ke pri va ti za ci je za vr {e ne i da se ne mo è ra ~u na ti na pri ho de ko ji se mo gu in ve sti ra ti u no ve pro jek te. U Sr bi ji je u pro te klih de set go di na, po we go vim re ~i ma, in ve sti ra no oko 37 mi li jar di evra, ali se u na red nom pe ri o du mo ra mo okre nu ti do ma }im iz vo ri ma u fi nan si ra wu no vih pro je ka ta, pri ~e mu pri vat ne fir me tre ba da do bi ju isti tret man kao i osta le kom pa ni je. Mi lo va no vi} je is ta kao da je dr à va i da qe naj ve }i in ve sti tor u Sr bi ji, ali je isto vre me no i naj ne li kvid ni ja, a no va rad na me sta mo gu se stva ra ti, ka ko je na gla sio, je di no ako po sto je pla no vi za po ve }a we pri ho da. Mi lo va no vi} je uka zao i na zna ~aj ma lih i sred wih pred u ze }a za

U na{oj zemqi dràva najve}i poslodavac jer zapo{qava oko 540.000 qudi, ali ima i negativan uticaj na druge preduzetnike u Srbiji raz voj pri vre de, ali je na po me nuo da ma li i sred wi bi znis mo gu do bro po slo va ti sa mo uz sa rad wu s ve li kim kom pa ni ja ma ko je su vr lo bit ni ge ne ra to ri za pri vred nu eks pan zi ju. Go vo re }i o ak tu el noj si tu a ci ji u do ma }em gra |e vi nar stvu, on je upo zo rio na to da je „Ener go pro je kat” jed na od ma lo broj nih do ma }ih fir mi u toj de lat no sti ko je su u Sr bi ji, to kom kri znog raz do bqa, „osta le na no ga ma”, {to je vr lo ne po voq na ~i we ni ca za na ci o nal nu eko no mi ju. I pred sed nik „Ne za vi sno sti” Bra ni slav â nak ka è da je u na -

{oj ze mqi dr `a va naj ve }i po slo da vac jer za po {qa va oko 540.000 qu di, ali ima i ne ga ti van uti caj na dru ge pred u zet ni ke u Sr bi ji. ^a nak tvr di da je sla ba mo bil nost rad ne sna ge ve li ki pro blem za sma we we ne za po sle no sti u Sr bi ji, i na vo di da je je dan od glav nih raz lo ga za to lo {a sa o bra }aj na in fra struk tu ra, ko ja one mo gu }a va da rad ni ci la ko pu tu ju do no vog po sla uko li ko su osta li bez rad nog me sta u me stu sta no va wa. Pred sed nik UGS-a „Ne za vi snost„ je na veo da u Sr bi ji po sto ji po ja va da qu di ko ju su na evi den ci ji ne za po sle nih od la ze u

„si vu” eko no mi ju, {to je po ra à va ju }e. – U gla va ma mno gih za po sle nih, ali i kod pred stav ni ka dr à ve, i da nas ima mo osta ta ka sa mo u prav nog so ci ja li zma – ka zao je â nak, i na veo pri mer ot prem ni ne, ko ja je po te kla iz tog vre me na i da nas ~e sto op te re }u je po slo va we fir mi. Fi nan sij ski di rek tor kom pa ni je „Kwaz Mi lo{„ Vuk Va qa re vi} oce nio je da je za po boq {a we kli me na do ma }e tr ì {tu ra da po treb na, iz me |u osta log, pro me na Za ko na o ra du. On sma tra da bi se pro me nom tog za ko na po boq {a la flek si bil nost u za po {qa va wu, a pred u ze }i ma omo gu }io ve }i uti caj u kre i ra wu obra zov nih pro gra ma. – Neo p hod no je po jed no sta vi ti ad mi ni stra tiv ne pro ce du re za po slo va we, a za ra de ras te re ti ti po re za i do pri no sa – is ta kao je Va qa re vi}, i do dao da tr ì {te ka pi ta la tre ba pri la go di ti u ko rist ma lih i sred wih pred u ze }a. Do cent ki wa na Eko nom skom fa kul te tu u Be o gra du Je le na @ar ko vi}-Ra ki} ka è da naj ve }i pro blem pri vre de Sr bi je ni je ne za po sle nost ve} vi so ka ne ak tiv nost rad no spo sob nog sta nov ni {tva, po ~e mu smo, po we nim re ~i ma, pr vi u Evro pi. – Ne ak tiv no sta nov ni {tvo je ona gru pa ci ja ko ja se vo di kao ne za po sle na, ali uop {te ne tra ì po sao i po struk tu ri su to qu di s ni ìm obra zov nim pro fi lom – ka za la je Je le na @ar ko vi}-Ra ki}. E. Dn

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Energoprojekt holding a.d.

0,95%

423

30.438.371

NIS a.d., Novi Sad

0,67%

605

7.366.926

Ineks Budu}nost a.d. , Po`ega

20,00%

480

480.000

[ajka{ka fabrika {e}era a.d.

1,45%

3.906

273.397

AIK banka a.d. , Ni{

0,67%

1.360

9.520

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Privredna banka a.d. , Beograd

-9,40%

135

553.500

Montinvest a.d. , Beograd

-3,45%

8.400

25.200

Jubmes banka a.d. , Beograd

-0,17%

10.980

109.800

Bor a.d. , Bor

-20,00%

400

15.200

Stari Tami{ a.d. , Pan~evo

-10,00%

900

135.000

Promena %

Cena

Promet

Vojvo|anskih top-pet akcija BB Minaqua a.d. , Novi Sad

0,00%

4.250

637.500

BELEX 15 (435,83 0,19) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Imlek a.d. , Beograd Jubmes banka a.d. , Beograd

0,00% -0,17%

2.300 10.980

425.500 109.800

AIK banka a.d. , Ni{

0,67%

1.360

9.520

Metalac a.d. , Gornji Milanovac

0,00%

1.601

80.050

Energoprojekt holding a.d.

0,95%

423

30.438.371

NIS a.d., Novi Sad

0,67%

605

7.366.926

Soja protein a.d. , Be~ej

0,00%

480

760.330

Aerodrom Nikola Tesla a.d. Komercijalna banka a.d. , Beograd

-2,37%

198.028

0,00

370 740

Tigar a.d. , Pirot

0,00

310

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.211

0,00

1,45%

3.906

273.397

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

-10,00%

900

135.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.500

0,00

NIS a.d., Novi Sad

0,67%

605

7.366.926

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

326

0,00

Soja protein a.d. , Be~ej

0,00%

480

760.330

[ajka{ka fabrika {e}era a.d. Stari Tami{ a.d. , Pan~evo

Svi iznosi su dati u dinarima

KOMPANIJA NA TIHOM HODU

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda27.jun2012.

DR@AVA SVOJE OBAVEZE NASTАVQA DA ISPUWAVA POZAJMQIVAWEM NOVCA

@elezara staje u julu Ru ko vod stvo „@e le za re Smederevo„ donelo je ju~e odluku da se rad na drugoj visokoj pe}i prebaci na reìm „tihog hoda” u prvoj nedeqi jula, zbog potrebe da se prome ni na ~in fi nan si ra wa kompanije. „U ovom trenutku ne moèmo proceniti koliko dugo }emo ostati na tom reìmu rada, odnosno kada }emo imati dovoqno sirovina da pokrenemo

i obez be di mo kon ti nu i ra ni rad visoke pe}i”, saop{tila je @elezara. U „@e le za ri Sme de re vo„ navode da o~ekuju da se to dogodi najkasnije krajem septembra. Do tada bi trebalo da bude po zna to da li }e ima ti strate{kog partnera ili }e, ukoliko tender za strate{kog partnera ne bude uspe{an, uspostaviti dugoro~no komercijalno partnerstvo. „U svakom slu~aju, verujemo da }e se ste}i uslovi da se proizvodwa nastavi najkasnije krajem septembra, ~ime bi se obezbedilo snabdevawe doma}ih potro{a~a proizvodima iz na{eg asortimana, ve}i obim izvoza i socijalna sigurnost zaposlenih”, navedeno je u saop{tewu.

Dok je kredita, bi}e i ovih plata i penzija [ta }e biti s platama i penzijama glavno je pitawe na koje Srbija ~eka odgovor od onih koji sastavqaju i koji }e uskoro vaqda sastaviti novu vladu. Dok se politi~ari dogovaraju i pregovaraju, ekonomisti imaju jasan odgovor, a on glasi da }e zarade skresati ili dràva ili inflacija, ili }e, pak, porasti proizvodwa, produktivnost i zaposlenost te }e zbog toga biti mogu} realni rast primawa umesto zamrzavawa. [ta je od toga najrealnije nije te{ko zakqu~iti... Najrealnije je, u stvari, da }emo na jesen pozajmiti jo{ najmawe milijardu evra da zakrpimo {to se zakrpiti moè. Ekonomista Da ni jel Cvje ti ~a nin ocenio je ju~e da je Srbija u te{koj situaciji iz koje se moè iza}i tako {to }e je sama ekonomska stvarnost primorati na {tedwu. – Ne mora niko donositi zakone ni odluke da }e se smawiti plate i penzije, to }e se samo regulisati onog trenutka kada izvori kredita jednostavno presahnu – kazao je Cvjeti~anin. Isti~u}i da se plate i veliki deo penzija ispla}uju iz kredita i zaduìvawa dràve, Cvjeti~anin je dodao da dràva mora sama da pokaè kako se {tedi jer se gra|anima daje lo{ primer osnivawem agencija, direkcija, saveta, komisija i pove}avawem administracije. On je naveo da bi se 80 odsto tro{kova u toj oblasti moglo smawiti, {to ne bi re{ilo problem penzija i plata, zato {to su sve te stavke relativno male, ali su izli{ne. Sva pri~a o platama i penzijama svodi se na to da moramo tro{iti onoliko koliko zaradimo. A o tome koliko se {irimo vi{e od gube-

Ni o{tri rezovi ne}e brzo pomo}i – Srbija nema fiskalni prostor da produbquje deficit buxeta, a na kratak rok ne}e mo}i da smawi deficit na planiranih 4,25 odsto BDP-a ni o{trim merama {tedwe – ukazao je Vu~kovi}. Zbog toga se mora {to pre sprovesti fiskalna reforma, uz pove}awe PDV-a i smawewe poreskog optere}ewa za poslodavce da bi se podstakla nova zapo{qavawe. ra podatke je nedavno iznela biv{a guvernerka Narodne banke Srbije Ko ri Udo vi~ ki, koja je rekla da je javna potro{wa u Srbiji ve}a 15 do 20 posto od obima proizvodwe. Ako dr`ava obezbe|uje plate za 540.000 qudi u javnom sektrou i polovinu penzija svakog meseca za gotovo 1,7 milion penzionera, jasno je u kakvom smo problemu. Ona je ocenila da dr`ava mora mnogo

PORUKA IZ AMERI^KE PRIVREDNE KOMORE U SRBIJI

Pred vladom ozbiqan posao

Predsednik Ameri~ke privredne komore u Srbiji Mi lo{ \ur ko vi} izjavio je da bi formirawe nove vlade moralo da bude brzo zavr{eno jer pred wom stoje ozbiqne reforme. – Ono {to mi, kao privreda, moèmo ~initi je da nastavimo da radimo {to boqe moèmo jer je to definitivno na{ posao, ali o~ekujemo brzo formirawe nove vlade. To bi trebalo da se vrlo brzo finalizira jer nas ~eka dosta posla – rekao je \urkovi} Tanjugu. Kako je naveo, pred novom vladom, najverovatnije, stoje pregovori s Me|unarodnim monetarnim fondom i ozbiqne reforme da bi dràva i privreda mogle funkcionisati kako treba.

Po wegovim re~ima, za privredu je na kratak rok kqu~no odr`awe makroekonomske sta-

bil no sti, a du go ro~ no bi strukturne reforme, na kojima je prethodnih deset godina moglo biti vi{e ura|eno, treba-

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

112,3109

114,6030

117,2389

111,9671

Australija

dolar

89,9783

91,8146

93,9263

89,7029

Kanada

dolar

87,2996

89,0812

91,1301

87,0323

Danska

kruna

15,1025

15,4107

15,7651

15,0563

Norve{ka

kruna

14,9370

15,2418

15,5924

14,8912

[vedska

kruna

12,6911

12,9501

13,2480

12,6522

[vajcarska

franak

93,4834

95,3912

97,5852

93,1972

V. Britanija

funta

139,9165

142,7719

146,0557

139,4881

SAD

dolar

89,8488

91,6824

93,7911

89,5737

Kursevi iz ove liste primewuju se od 26. 6. 2012. godine

lo da budu glavni zadatak vlade. U okviru makroekonomske stabilnosti, \urkovi} je poseb no is ta kao zna ~aj pred vi dqi vog kur sa dinara prema evru za privredu. Ameri~ka privredna komora u Srbiji predstavqa 160 ameri~kih, me|unarodnih i doma}ih kompanija koje su ukupno investirale vi{e od devet milijardi evra. Kako navodi ta organizacija, misija Ameri~ke privredne komore u Srbiji jeste da promovi{e najboqa ameri~ka poslovna iskustva, vrednosti i odgovorno partnerstvo izme|u Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Srbije, koje vodi ka ekonomskom razvoju kroz trgovinu i investicije.

Nove cisterne u NIS-u Naftna industrija Srbije je, u okviru modernizacije kompanijskog voznog parka, obezbedila osam novih autocisterni za prevoz naftnih derivata, dok celokupan projekat predvi|a ukupnu nabavku 44 najmodernije auto-cisterne do kraja godine. Prvih 12 cisterni ukqu~i}e se u transport tokom leta, a nakon potpune obnove voznog parka, NIS }e sa 44 nove auto-cisterne biti u mogu}nosti da mese~no preveze gotovo istu koli~inu robe koju trenutno prevozi dvostruko ve}i broj auto-cisterni.

efikasnije da upotrebqava nivac koji ima na raspolagawu, da ula`e u infrastrukturu, ali i u znawe, kao na~in za ja~awe konkurentnosti, i da smawi tro{kove ranih faza privrednih aktivnosti. ^lan Fiskalnog saveta Vla di mir Vu~ ko vi} izjavio je da postoji opasnost da javni dug do kraja godine dostigne ~ak 60 odsto, a deficit buxeta vi{e od pet odsto BDP-a, upozoravaju}i na to da,

ukoliko se to desi, postoji realna opasnost da dràva zapadne u krizu javnog duga. S druge strane, Ministarstvo finansija saop{tilo je da ne postoji bilo koji osnov da se iznose stavovi da Srbiji preti bankrot ili kriza javnog duga. Povodom pojedinih navoda u medijima da dràvi preti bankrot, odnosno da se dovodi u pitawe isplata socijalnih davawa gra|anima, Ministarstvo finansija je ukazalo na to da Vlada redovno izvr{ava sve obaveze poput plata, penzija, socijalnih davawa, transfera ostalim nivoima vlasti, kao i ostale obaveze, ukqu~uju}i i nedavnu isplatu rate stare devizne {tedwe vredne vi{e od 200 miliona evra, a {to }e nastaviti da ~ini i u narednom periodu. U saop{tewu se navodi da je ekonomska situacija u zemqi ozbiqna i uslovqena ekonomskom krizom u Evropi, zbog ~ega je revidiran rast BDP-a u ovoj godini s 1,5 na 0,5 posto. „Me|utim, ne postoji bilo koji osnov da se iznose stavovi da Srbiji preti bankrot ili kriza javnog duga, po{to je poznato da Srbija spada me|u niè zaduène zemqe Evrope i da joj je u toku krize pove}an i potvr|en kreditni rejting”, naglasilo je Ministarstvo finansija. Pri tome je nephodno da i nova vlada nastavi odgovornu ekonomsku politiku, sprovede konsolidaciju buxetskog deficita i nastavi saradwu s MMF-om, jer samo na taj na~in Srbija moè odgovoriti ekonomskim izazovima koje nosi period pred nama i stvoriti uslove za pove}awe ìvotnog standarda gra|ana, kaè se u saop{tewu. D. U.

PREDSEDNIK PKS-a MILO[ BUGARIN

Ne vaqa bez MMF-a – Najhitnije mere koje nova vlada treba da donese da se zaustavi pad privrednog rasta, izvoza i uspo ra va we ce lo kup ne pri vre de, je su pot pu no dru ga ~i ja fi nan sij ska arhitektura, da se smawe tro {ko vi po slo va wa pri vre de, obez be de jef tiniji izvori kapitala i da se fi nan sij ski pod staknu izvozno orijentisana preduze}a – izjavio je Ta nju gu pred sed nik Privredne komore Srbije Mi lo{ Bu ga rin. – Ekonomski pokazateqi u Srbiji ukazuju na to da nam je neophodan nastavak sarad we s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom, a uko li ko ga ne è li mo, moramo da se pridràvamo fiskalne discipline i ve} dogovorenih mera s Fondom da bismo odràli spoqni kredibilitet. Srbija ima negativni trend rasta bruto doma}eg proizvoda, koji je u prvom kvartalu ove godine pao 1,3 odsto i najverovatije }e se smawiti jo{ 1,3 od sto u dru gom kvartalu, upozorio je Bugarin, i podsetio na to da smo u pr vom kvar ta lu 2012. go di ne ima li pad industrijske proizvodwe od 5,9 odsto u odnosu na isti period lane.

@ELEZNICE U KOLAPSU, RADNICI NA SLEPOM KOLOSEKU

Za prinudni odmor 5.000 èlezni~ara? Sin di kat rad ni ka è le zni~ke infrastrukture upozorio je na to da bi izme|u 4.000 i 5.000 radnika „@eleznica Srbije„ moglo oti}i na prinudni odmor. – Subvencije dràve za èleznicu od oko 15 milijardi dinara ne garantuju isplatu plata do kraja godine – kaè predsednik tog sindikata Pe ri ca \or |e vi}. On isti~e da su prihodi od prevoza mawi oko tri milijarde dinara u odnosu na projekciju i da }e toliko nedostajati za pokrivawe tro{kova, pre svega za naftu, struju i odràvawe voznih sredstava. \or|evi} je dodao da je za rukovodstvo jedno od re{ewa u slawu radnika na prinudni odmor. On je kazao da su dobili uveravawe generalnog direktora da se to ne}e dogoditi, ali da ne veruju u to jer }e èleznica stati ukoliko se ne pokrije taj mawak. Sindikalci su naveli da je prihod u robnom prevozu opao 40 odsto, na {ta je u velikoj meri uticao i pad proizvodwe u „@elezari Smederevo„. – Pozivamo predsednika dràve i novu vladu da pomognu srpskim èleznicama i da na weno ~elo ne postave politi~ku li~nost ve} nekog profe si o nal ca iz „@e le zni ca Srbije„ koji bi mogao re{iti probleme tog sistema – istakao je \or|evi}. On je rekao da je najava mogu} no sti pri nud nih od mo ra, kao jedinog na~ina u{tede, i ne po sto ja we sve o bu hvat nog plana prevazilaèwa ovakve finansijske situacije „kata-

strofalna i samo je odlagawe sloma sistema”. „@eleznice Srbije„ imaju, po wegovim re~ima, oko 18.500 radnika i oko 4.500 zaposlenih u }erkama-firmama „koji

„zbog ne spo sob no sti po slo vodstva na realizaciji tenderske procedure, ali i nedostatka projekata”.On je naveo da je najboqi primer nemogu}nost realizacije ruskog kre-

Sub ven ci je dr `a ve za `e le zni cu od oko 15 mi li jar di di na ra ne ga ran tu ju is pla tu pla ta do kra ja go di ne su odavno pu{teni niz vodu” i na koje se ne odnosi mogu}nost slawa na prinudne odmore. \or |e vi} je na gla sio da „@eleznice Srbije„ ne mogu da iskoriste veliki broj odbo re nih kre di ta, za ko je je vlada Srbije dala garancije,

dita od 800 miliona dolara namewenog srpskoj `eleznici jer Vlada Srbije nije predvidela novac neophodan za izradu projektne dokumentacije i pokrivawe drugih indirektnih i zavisnih tro{kova, koji su preduslov za aktivirawe ve} izdatih garancija.

POQOPRivRedA

sreda27.jun2012.

BIT KA ZA OT KUP NU CE NU P[E NI CE

Pa o ri ma nu de 21,5 di nar, a oni ho }e 26 @e tva p{e ni ce na voj vo |an skim po qi ma se za huk ta la, a za huk ta va se i bit ka za bo qu ot kup nu ce nu. Ovih da na naj ~e {}e je u op ti ca ju bi lo 20 di na ra, s PDVom, ko li ko su ot ku pqi va ~i po nu di li po qo pri vred ni ci ma, ali od ju ~e ima i bo qih uslo va. Re ci mo, „MK-gru pa„ je, ka ko smo ju ~e ~u li od srem skih ra ta ra, na ot kup na me sta do {la s po nu dom od 21,5 di nar ki lo gram, {to je tre nut no naj vi {a ob na ro do va na ce na. Po qo pri vred ni ci su i wo me

I Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka za tra ì la je da teh ni~ ka vla da hit no do ne se ured bu po ko joj }e Rob ne re zer ve ot ku pi ti 200.000 to na p{e ni ce po 25 evro cen ti ki lo gram, s ura ~u na tim PDV-om. Na sa stan ku ra tar ske sek ci je Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka, ko ja je odr à na 22. ju na, do ne ta je od lu ka da se ova hit na me ra za tra ì od Vla de Sr bi je, i uka za no na to da ukup ni tro {ko vi pro iz vod we p{e ni ce po hek ta ru iz no se 1.041,80 evro s PDV-

dnevnik

NA SE VE RU BA^ KE @E TVA U JE KU

[a ro li ki pri no si i kva li tet – @e tva je~ ma u Su bo ti ci je pri kra ju, dok je p{e ni ca ski nu ta s oko 3.000 od ukup no 19.650 hek ta ra pod ovom kul tu rom u Su bo ti ci, iz ja vio je Ta nju gu {ef grad ske slu `be za po qo pri vre du u Su bo ti ci Mir ko Ostro go nac. Po we go vim re ~i ma, pri no si se kre }u na „sred wem i o~e ki va nom” ni vou od 4,4 to ne po hek ta ru. – Svi smo sve sni to ga da ne mo gu bi ti na onom ni vou na ko jem su bi li pro {le go di ne, ali bu du }i da se pr vo kom baj ni ra ju ne {to sla bi je par ce le, mo `e mo o~e ki va ti bla go po ve }a we pro se~ nih pri no sa. Taj skok ne }e bi ti ve li ki, bu du }i da je deo po vr {i na 11. ju na uni {ten gra dom – re kao je Ostro go nac.

U su bo ti~ koj Po qo pri vred noj stru~ noj slu `bi oce wu ju da je kva li tet p{e ni ce „{a ro lik”, kao i pri no si, ko ji se kre }u od 2,6 do 5,5 to na po hek ta ru. Ka ko je re kao di rek tor te slu `be Da mir Var ga, „hek to li tar ske ma se ima i is pod 76, ali i iz nad 80, ~ak do 82”. – No vo sad ska sor ta „si mo ni da„ ima hek to li tar sku ma su do 82, dru ge do ma }e sor te ima ju ma su od 79 do 80, a je di no NS 40S, za raz li ku od pro {lo go di {wih vr hun skih pri no sa, ima lo {i je po ka za te qe, {to je po sle di ca su {e – re kao je Var ga, do da ju }i da stra ne sor te ima ju hek to li tar sku ma su iz me |u 78 i 79. On je oce nio da p{e ni ca u Su bo ti ci ima za do vo qa va ju }u vla -

gu, u ra spo nu iz me |u 12 i 13 pro ce na ta, a da su pri me se pri sut ne u ra spo nu iz me |u tri i pet pro -

ce na ta. Ovo go di {wa `e tva u Su bo ti ci bi }e oba vqe na na ukup no 23.602 hek ta ra.

VE LI KA AFE RA „TRAN SPE TROL” DR MA BA NAT SKU PO QO PRI VRE DU

Is pa ri lo `i to te {ko ne ko li ko mi li o na evra Fo to: G. Mu li}

ne za do voq ni jer sma tra ju da hleb no ì to ne bi sme lo da vre di ma we od 26 di na ra ki lo gram. Ta ko |e tra è da se u ot kup ukqu ~e i Rob ne re zer ve. „Va qa ima ti na umu da su in pu ti u pro iz vod wi p{e ni ce po ra sli oko 30 po sto. Ta ko |e, ma we je za se ja no i sve }e bi ti ma we ora ni ca pod wom jer je ce na ku ku ru za tek ne {to is pod ce ne p{e ni ce, a we gov pri nos je znat no vi {i. P{e ni ca }e se se ja ti sa mo zbog plo do re da, i to is pod pre po ru ~e nog ude la u se tve noj struk tu ri„, uka zu je u otvo re nom pi smu Vla di Sr bi je udru è we po qo pri vred ni ka Klub 100P plus, na vo de }i da }e, su de }i po pr vim è tve nim re zul ta ti ma, pri nos hleb nog ì ta bi ti ni ì ne go pro {le go di ne – i do 20 od sto. To pa or sko udru è we u pi smu pod se }a na to da je pro {lo go di {wa dr àv na ot kup na ce na p{e ni ce bi la 20 di na ra ki lo gram. „Uzi ma ju }i u ob zir te ~i we ni ce, teh ni~ ka vla da tre ba da do ne se ured bu po ko joj }e Rob ne re zer ve ot ku pi ti 200.000 to na p{e ni ce po 26 di na ra ki lo gram da bi se za {ti ti li po qo pri vred ni ci, po go to vo oni ko ji ras po la ù ma wim ora ni~ nim po vr {i na ma pa su pri mo ra ni na to da od mah pro da ju svoj rod. Na taj na ~in tr gov ci i pre ra |i va ~i bi }e spre ~e ni da oba ra ju vred nost ì ta na tr ì {tu„, na vo di Klub 100P plus.

om, sa op {ti la je ta aso ci ja ci ja. Po pro ce ni stru~ wa ka, ovo go di {wi pro se~ ni pri no si za re gion Voj vo di ne }e bi ti ~e ti ri to ne po hek ta ru, a za re gion uè Sr bi je 3,5, {to uka zu je na to da je mi ni mal na ot kup na ce na ki lo gra ma p{e ni ce 25 evro cen ti, s ura ~u na tim PDV-om. Is pla ti vost pro iz vod we p{e ni ce u re gi o nu uè Sr bi je bi se po sti gla ot kup nom ce nom od 30 evro cen ti ki lo gram, s PDV-om, na ve de no je. „S ob zi rom na vi {e go di {wi trend sma we wa po vr {i na pod p{e ni com, {to je slu ~aj i ove go di ne, sma tra mo da ce na mo ra bi ti vi {a u od no su na pret hod nu go di nu, te da }e in ter ven ci ja Rob nih re zer vi spre ~i ti oba ra we ce na p{e ni ce na tr ì {tu od pre ra |i va ~a i tr go va ca„, do da je se u sa op {te wu. Kom pa ni ja “Agro po slo vi”, za ku pac “Fi de lin ka mli nar stva”, po nu di la je po qo pri vred ni ci ma akon ta tiv nu ce nu ovo go di {we p{e ni ce od 20 di na ra ki lo gram. Ka ko je iz ja vio ko mer ci jal ni di rek tor kom pa ni je De jan Pi qa, “Agro po slo vi” su sprem ni da ot ku pe svu po nu |e nu p{e ni cu, a kraj wu ce nu }e da is pla te na kra ju è tve, oko 15. ju la. On je oce nio da je u ovom tre nut ku ve o ma te {ko re }i ko li ko }e iz no si ti kraj wa ce na ovo go di {weg ro da p{e ni ce. Do sa da ni jed na mlin ska kom pa ni ja ni je iza {la sa zva ni~ nom ot kup nom ce nom. S. Glu {~e vi}

Jed na od naj ve }ih afe ra u po qo pri vre di Ba na ta ni ka ko da se ra{ ~i vi ja. Po ve ri o ci se ~aw ske fir me “Tran spe trol” u ste ~a ju tvr de da je u pi ta wu pre va ra ve ka i da se mo è po re di ti sa slu ~a jem “Ko lu ba ra”. To su po no vi li i na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re, na ko joj su pre do ~i li da su osta li us kra }e ni za mi li o ne evra i za pi ta li ka ko je mo gu }e da ogrom ne ko li ~i ne p{e ni ce, ku ku ru za, |u bri va i osta log ma te ri ja la, ko je su sa mo skla di {te ne u si lo si ma “Tran spe tro la”, jed no stav no is pa re, a da vla sni ci tih po qo pri vred nih pro iz vo da osta nu “krat kih ru ka va”. Me |u po ve ri o ci ma su, ina ~e, osim rad ni ka se ~aw skog pred u ze }a, i fir me “Ra ca” iz Zre wa ni na, “Mrk {i }e vi sa la {i” iz Srp skog Ite be ja, “Pro tein” iz Tor ka, In du stri ja uqa “Di ja mant” i dru gi. Pred sed nik Od bo ra po ve ri la ca i pred stav nik zre wa nin ske fir me “Ra ca” Jo van Ra ca pod se tio je na to da je 2. no vem bra pro {le go di ne uve den ste ~aj u pred u ze }e “Tran spe trol” ~i ji su vla sni ci, s po 50 od sto ka pi ta la, Bran ko Sa mar xi} i we go va }er ka Ma ja Ko biq ski. Ste ~aj ni po stu pak po kre nut je zbog pre za du è no sti fir me. – Ukup na pri zna ta po tra ì va wa po ve ri la ca iz no se vi {e od 1,8 mi li jar du di na ra, od no sno oko 16 mi li o na evra – ka zao je Ra ca, i na po me nuo da je imo vi na “Tran spe tro la” pro ce we na na 800 mi li o na di na ra. Tvrd we vla sni ka Bran ka Sa mar xi }a da ni je bio upu }en u to ka ko je we go va fir ma po slo va la i da je biv {i di rek tor Alek san dar [a po wi} sve ra dio we mu iza le |a, Ra ca je na zvao ne ta~ nim, na po mi wu }i

Pret we smr }u i pod me ta we po à ra Jo van Ra ca tvr di da je do bi jao pret we smr }u zbog de {a va wa oko “Tran spe tro la”. On je pod se tio i na to da je u kan ce la ri ji ste ~aj ne uprav ni ce Dra gi ce Ar si} u Zre wa ni nu, pre ne ko li ko da na pod met nut po àr. Po ve ri o ci pret po sta vqa ju da je i taj in ci dent po ve zan sa slu ~a jem se ~aw ske fir me, dok Ar si }e va ne mo è da pret po sta vi ko sto ji iza pa qe wa we nog po slov nog pro sto ra. da je ga zda “Tran spe tro la” bio ak ti van u~e snik u svim po slo vi ma i ugo va rao po slo ve s kup ci ma i do ba vqa ~i ma, ~ak i ka da je bo ra vio u Ame ri ci, gde je od la zio sva ke go di ne na po ne ko li ko me se ci. – S ob zi rom na to da je utvr |en ma wak ogrom nih ko li ~i na p{e ni ce, ku ku ru za, |u bri va, ko ji su bi la tu uskla di {te ni, po sta vqa se pi ta we ka ko je mo gu }e da ta ro ba jed no stav no is pa ri i da ni ko ne utvr di ka ko je ne sta la – upi tao je Ra ca, i pod vu kao da je, po in for ma ci ja ma ko ji ma ras po la ù po ve ri o ci, ta ro ba pro da ta “na cr no”.

UVO ZI MO LUK, JA BU KE, LU BE NI CE...

No vi Ze land nam bli ì od Per le za Sr bi ja, na sa mom po ~et ku ovog le ta, uvo zi be li i cr ni luk, ja bu ke, lu be ni ce i dru go po vr }e i vo }e, ne sa mo iz su sed ne Ma ke do ni je i Al ba ni je ve} i iz ve o ma uda qe nih ze ma qa, po put Ar gen ti ne i No vog Ze lan da, a stru~ wa ci ka ù da je to po sle di ca „ne sre |e nog sta wa u do ma }oj pro iz vod wi i po nu di” te ro be. Po da ci ko je je Ta nju gu sa op {ti la Evi ca Mi ha qe vi} iz Aso ci ja ci je „Plo do vi Sr bi je” po ka zu ju da je na {a ze mqa u pe ri o du ja nu ar–maj ove go di ne uve zla oko 30.000 to na sve èg po vr }a, a od stra nih do ba vqa ~a ku po van je sve` ku pus, pa ra dajz, kra sta vac, pa pri ka, cr ni luk, keq... Ona je re kla da je u na ve de nom pe ri od u srp ski iz voz sve èg po vr }a bio skro man, ali je po voq na vest da smo ove go di ne is po ru ~i li na ru sko tr ì {te 3.200 to na mla dog krom pi ra, s iz gle di ma da se u bu du} no sti taj eks port znat no uve }a. Ona ka è da su na kon ma sov nog iz vo za ja bu ka, u dru goj po lo vi ni pro {le i po ~et kom ove go di ne, po go to vu na tr ì {te Ru si je gde je pla si ra no oko 35.000 to na tog vo }a, do ma }e za li he prak ti~ no is cr pqe ne pa je ja sno zbog ~e ga su tr gov ci bi li pri nu |e ni na to da uvo ze ja bu ke.

Ka da bi se u Sr bi ji ko ri sti li ras po lo ì vi iz vo ri ter mal ne vo de i na od go va ra ju }i na ~in pod sti ca la pro iz vod wa sve èg vo }a i po vr }a u sta kle ni ci ma i pla ste ni ci ma, na {a ze mqa bi is po ru kom tih pro iz vo da mo gla za ra di ti oset no vi {e ne go sa da i u pot pu no sti pod mi ri ti do ma }u tra `wu – tvr di di rek tor In sti tu ta za eko no mi ku po qo pri vre de dr Dra go Cvi ja no vi}. Qu di ko ji se ba ve pro iz vod wom vo }a i po vr }a u sta kle ni ci ma i pla ste ni ci ma ka ù da je taj po sao jo{ uvek ne do voq no sti mu li san od dr à ve i da su, uglav nom, pri nu |e ni na to da ceo ri zik pre u zmu sa mi.

Cvi ja no vi} ta ko |e sma tra da bi dr à va tre ba lo od lu~ ni je da se „ume {a” i od go va ra ju }im me ra ma pod stak ne eks pan zi ju do ma }e pro iz vod we vo }a i po vr }a u pla ste ni ci ma i sta kle ni ci ma. – Su {ti na je u to me da se me ra ma i eko nom ske i agrar ne po li ti ke sti mu li {e da bli zu ve }ih gra do va, gde ima mo vr lo po voq ne uslo ve, na pri mer u Ma ~vi, Sti gu, u Voj vo di ni i de lo vi ma ju `ne Sr bi je, is ko ri sti mo iz vo re to ple vo de i po dig ne mo ve li ke sta kle ni ke i pla ste ni ke za uz goj ra nog vo }a i po vr }a – ob ja {wa va dr Cvi ja no vi}. Sa vet nik za po qo pri vre du pred sed ni ka Pri vred ne ko mo re Sr bi je Vo ji slav Stan ko vi} na vo di da su do ma }i eks por te ri vo }a i po vr }a u pr va ~e ti ri ovo go di {wa me se ca za ra di li is po ru kom te ro be na stra no tr ì {te 295 mi li o na do la ra, dok je za uvoz utro {e no znat no ma we – sve ga 34 mi li o na do la ra. – Re~ je o ne to iz vo zni~ koj de lat no sti u po qo pri vre di – is ti ~e Stan ko vi}, uz opa sku da je, „po vre me no, van se zo ne, neo p ho dan, ra di do pu ne asor ti ma na pro iz vo da ko ji su tra è ni, uvoz vo }a i po vr }a za ko ji po sto ji re al na ku pov na mo} sta nov ni {tva”.

On je po zvao nad le `ne dr `av ne or ga ne da pro na |u imo vi nu “Tran spe tro la”, ko ja je, ka ko tvr di, u po sled wih ne ko li ko go di na pre ba ~e na na fi zi~ ka li ca. – To su pa re ko je su iz vu ~e ne iz fir me i ko ji ma bi tre ba lo na mi ri ti nas po ve ri o ce – na gla sio je Ra ca, i no vi na ri ma pre do ~io spi sak o ne na men skom tro {e wu nov ca se ~aw ske fir me, u ko jem se na vo di da su Bran ko Sa mar xi}, we go va ne ven ~a na su pru ga i }er ka Ma ja Ko biq ski po sled wih go di na pla }a li od la ske u Ame ri ku, Ki nu, na No vi Ze land i Ku bu, ku po va li sta no ve u

Ma ja mi ju, Ha ni o ti ju u Gr~ koj, No vom Sa du, ali i auto mo bi le, sa la {e i pla ce ve. Po vo dom ovih op tu `bi ju ~e su se, sa op {te wem za jav nost, ogla si li i su vla sni ci “Tran spe tro la”. Oni su pod se ti li na to da su 6. mar ta ove go di ne pod ne li kri vi~ nu pri ja vu pro tiv biv {eg di rek to ra [a po wi }a jer je, tvr de, on od go vo ran za stva ra we vi so kih du go va part ne ri ma, kao i za upro pa {}a va we pri vred nog dru {tva. „Pri ja va je pod ne ta zbog osno va ne sum we da je iz vr {e no ne ko li ko kri vi~ nih de la. Pre sve ga, po sto ja la je ve li ka ne sa gla snost iz me |u sta wa ro be ka ko se vo di u kwi ga ma i stvar nog sta wa. Kroz ta ko zva ne ne ga tiv ne kal ku la ci je [a po wi} je o{te tio ’Tran spe trol’ za ~e ti ri mi li o na evra. Ta {te ta je pri ~i we na ta ko {to je sve sno, s na me rom da pri vred no dru {tvo do ve de do gu bit ka i ste ~a ja, pro da vao ro bu za ce nu ma wu od na bav ne i ta ko stvo rio gu bit ke u po slo va wu u na ve de nom iz no su„, tvr de Sa mar d`i} i Ma ja Ko biq ski. Ali, [a po wi} od go va ra u iz ja vi za “Dnev nik” da je Sa mar xi} znao za sve {to se pret hod nih go di na de {a va lo u ovoj pro pa loj fir mi i da pod no {e wem kri vi~ ne pri ja ve pro tiv we ga ga zda sa mo po ku {a va da ski ne kri vi cu sa se be. – Ku ku ruz i p{e ni ca, ko ji ma bi se mo gla na pu ni ti kom po zi ci ja va go na du ga do Ni {a, ni su “is pa ri li”. Sva kom zr nu se zna trag. Ro ba je pro da va na, a do bi je nim nov cem pla }a ni su sta ri du go vi i no ve in ve sti ci je. Ve li ke svo te pa ra tro {e ne su ne na men ski – re kao je [a po wi}. @. Ba la ban

SA VE TO DAV CI MA SE PRO DU @A VA UGO VOR

Po sao si gu ran go di nu da na

Di plo mi ra nim po qo pri vred nim in `e we ri ma ko ji ma da nas is ti ~u ugo vo ri s Mi ni star stvom po qo pri vre de an ga `man na po slo vi ma sa ve to da va ca bi }e pro du `en. S ob zi rom na to da su u re pu bli~ kom

ra ni je iz ja vio da }e taj jed no go di {wi an ga `man agro no ma bi ti pri li ka za wi hov da qi pro fe si o nal ni raz voj da bi se ospo so bi li za sa ve to dav ce u spe ci ja li zo va nim obla sti ma, kao {to su vo }ar -

bu xe tu obez be |e ne pa re, mla di po qo pri vred ni in `e we ri mo gu ra ~u na ti na to da }e po sao sa ve to dav ca oba vqa ti go di nu da na, ka ko je i pred vi |e no. Pod se ti mo, ugo vo ri su pot pi sa ni s 1.820 agro no ma, a mi ni star po qo pri vre de Du {an Pe tro vi} je

stvo, po vr tar stvo, or gan ska pro iz vod wa... Svih 1.638 ad mi ni star tiv nih pod ru~ ja u Sr bi ji ima ju svog asi sten ta sa ve to dav ca ko ji je pa o ri ma na ras po la ga wu za sve in for ma ci je u ve zi s pro iz vod wom i me ra ma agrar ne po li ti ke. S. G.

„Eg zit” i NIS pre su ju li men ke „Eg zit” fe sti val u sa rad wi sa Naft nom in du stri jom Sr bi je po kre }e kam pa wu „Yes, We Can Press” ~i ji ciq je po di za we eko lo {ke sve sti o neo p hod no sti re ci kli ra wa li men ki i PET am ba la `e. U ~e tvr tak, 5.ju la od 12 do 20 sa ti na Tr gu slo bo de bi }e orga ni zo va na ve li ka ak ci ja sa ku pqa wa i pre so va wa li men ki. Oni ko ji do ne -

su 50 kon zer vi do bi }e po klo ne ko je je pri pre mio NIS, a pr vih de se to ro ko ji do ne su sto kon zer vi osvo ji }e ~e tvo ro dnev nu ula zni cu za Eg zit fe sti val. Sve do ne se ne li men ke bi }e pre so va ne u fo te qe ko je }e na kon to ga po slu `i ti kao sa vr {e no me sto za od mor na „NIS Re ge” bi ni. A. L.

Iz lo `ba o Ste pa no vi }e vu Iz lo `ba „Na sta nak no vih na se qa u Voj vo di ni Do bro vo qa~ ka ko lo ni ja Ste pa no vi }e vo 19191920.„ bi }e otvo re na su tra, u 10 ~a so va, u MZ Ste pa no vi }e vo, Uli ca voj vo de Ste pe Ste pa no vi }a 112. Po stav ka sa dr `i pri kaz 150 ge ne o lo {ki sta ba la osni va ~a na se qa i 729 fo to gra fi ja svr sta nih u 10 ce li na, ko je pra te na sta nak na se qa. Po zdrav nu re~ upu ti }e di rek tor Grad ske bi bli o te ke u No vom Sa du Milo{ Pankov i autor ka iz lo `be Milena - Lela Vu~kovi}. A. J.

SUTRA NA PLATOU ISPRED „SPENSA”

„Moj sa la{” nu di or gan sku hra nu Pi ja ca „Moj sa la{” odr `a }e se su tra od 14 do 20 ~a so va na pla tou is pred „Spen sa”. Po seb no }e se pred sta vi ti {ko la „Dr Mi lan Pe tro vi}” pro iz vo di ma iz wi ho vog rad nog cen tra, ~i ji su ko ri sni ci mla di sa in va li di te tom, a zva we su ste kli u okvi ru po me nu te sred we {ko le. U po nu di pi ja ce „Moj sa la{” i ove ne de qe }e po tro {a ~i mo }i da pro na |u or gan ske ri bi zle, kao i or gan sko vi no

Novosadska sreda27.jun2012.

Na rate do tablete

Fo to: N. Sto ja no vi}

pa za {to ne bi mo gli i le ko vi. Kom bi na to ri ka je su ro va ali u pi ta wu je zdra vqe i tu ne m a mno g o raz m i { qa w a. In te re sant no je da se ne gde le ko vi mo gu ku pi ti i na pi ja ca ma i to na ko mad {to je, na rav no, za bra we no, ali mu ka ne zna za za bra ne i pro pi se ve} ne mi lo srd no dik ti ra {ta ~i ni ti. Pre ma sta ti sti ci naj vi {e se tro {e ne u ro lo {ki pre pa ra ti, {to ni je ni ~u do s ob zi rom na mu ke ko je su nas pri ti sle, za tim le ko vi za kar di o va sku lar ne bo le sti, jer sr ce te {ko mo è da iz dr ì sve {to mu ì vot pri re |u je, i an ti di ja be ti ci. To sve va qa pri ba vi ti, a to sve ko {ta, pa ma kar i na od lo è no. B. Markovi}

KONA^NO PONOVO @UBORI FONTANA

Nor mal no, a ~ud no “Po no vo ra di fon ta na!”, uz vik nuo bi ~u ve ni \en ka iz “Ma ra to na ca” da se ko jim slu ~a jem za ni mao ova kvim gra |e vi na ma, ume sto sa bi o sko pom. Kao {to sli ka le po pre do ~a va u Por ti po no vo `u bo ri vo da i to ~i sta, sve `a i bes pri me sa ze le nih ni jan si. Fon ta na je pro fun ci o ni sa la, sve

je ~i sto i le po ba{ ka ko pri li ~i sa mom je zgru gra da. U fon ta ni po no vo mo gu da u`i va ju naj mla |i su gra |a ni, ali i svi oni ko ji ma dok se de u ba {ta ma obli `wih lo ka la uve tu pri ja `u bor vo de. Jo{ sa mo da se po je din ci uzmu u pa met i pre sta nu da u vo du uba ci ju ra zno sme }e i mir na Ba~ ka. B. M.

V remeploV

Se na {i vi o li nom o~a rao svet Na no vo sad skom pri sta ni {tu 27. juna 1932. pre ko hi qa du qu di do ~e ka lo je la |u iz Be ~a ko jom je do pu to vao wi hov su gra |a nin, dva de se tjed no go di {wi Kar lo Se na {i. On je po be dio na Pr vom svet skom pr ven stvu vi o li ni sta na ko jem je bi lo oko tri sto ti ne tak mi ~a ra. Okol no sti, u ko ji ma je ostva rio uspeh, bi le su neo bi~ ne. Je dan tr go vac mu zi ka li ja ma, ka da ga je ~uo ka ko ve `ba na obi~ noj vi o li ni, po zaj mio mu je sta ru ita li jan sku

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

i je nam naj pri jat ni je da su gra |a ne ~e sto pod se }a mo ka ko te {ko ì ve i ne ma ju pa ra, ali ta te ma se pro sto sa ma na me }e, sva ko dnev no nas iz ne na |u ju }i na ko ji se na ~in qu di do vi ja ju i po ku {a va ju da se bo re pro tiv we. Ako vas stig ne bo lest, da le ko bi lo, do dat ni tro {ak }e vam bi ti le ko vi ko ji su, sta ri jim oso ba ma, mal te ne, dnev na stav ka. Ka ko su pen zi je i pla te ma le, sve vi {e su gra |a na je pri nu |e no da ku pu ju le ko ve na od lo è no pla }a we ili da uzi ma ju ma wi broj ku ti ja od pro pi sa nih, jer im je po ne kad i par ti ci pa ci ja od 50 di na ra ve li ki iz da tak. Do kle smo do gu ra li… Ka d a mo ` e le t o v a w e i ku} ni apa ra ti na od lo è no,

pro iz vod we Po qo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du. Na pi ja ci mo `e da se ku pi i mla di gra {ak, {ar ga re pa, ti kvi ce, bob, bo ra ni ja, krom pir, pa ra dajz, kra sta vac, pa pri ka, bli tva i dru go se zon sko po vr }e, za tim ko zji sir, tra di ci o nal ni ko la ~i, med i pro iz vo di od me da. I ove se zo ne „Moj sa la{” }e se odr `a va ti sva kog ~e tvrt ka na pla tou is pred „Spen sa”. I. D.

vi o li nu ple me ni tog zvu ka. A ka da je ~uo da je Se na {i iz “ad mi ni stra tiv nih raz lo ga” od bi jen sa tak mi ~e wa, ~u ve ni umet nik Jan Ku be lik, zva ni~ no je tra ìo da on ipak svi ra pred ì ri jem! We go va ka ri je ra je bi la bri li jant na: imao je pre ko hi qa du kon ce ra ta od Lon do na, pre ko Wu jor ka do Sid ne ja, a po sled wi kon cert odr ào je u Ni {u 1991. Umro je u No vom Sa du 2.000 go di ne. N. C.

NA [TRANDU BEZBEDNO POD OKRIQEM BOVA I SPASILACA

Hla dan Du nav glav ni ri zik za ku pa ~e Ovog le ta su po ra ni le trop ske tem pe ra tu re, pa se su gra |a ni jo{ uvek ni su pri la go di li ova ko vi so kim tem pe ra tu ra ma. Spas se tra ì na oba li Du na va, a mal te ne svi se opre de qu ju za [trand. Grad ska pla à ina ~e je i naj be zbed ni ja za ku pa we, jer ima bo ve i spa si o ce, a port pa rol u „Grad skom ze le ni lu” Ivan Noìni} ka è za „Dnev nik” da za hva qu ju }i spa si la~ koj slu `bi

na [tra nu spa si la de se to ro qu di. Do sa da su ukup no 131 put uspe {no iz ve li ak ci je spa {a va wa . - U ne ko li ko de la va pla `e sto ji upo zo re we da je do zvo qe no ku pa we sa mo do bo va, a da je pre la zak pre ko wih na sop stve nu

Tem pe ra tu ra Du na va sa mo 23 ste pe na, {to je za or ga ni zam pra vi {ok, uko li ko se u vo du ne ula zi po ste pe no. Ove go di ne bez pro ble ma s vo za ~i ma sku te ra osam go di na ni su ima li ni ti jed nu tra ge di ju na pla `i. Spa si la~ ka slu `ba je od po ~et ka ku pa li {ne se zo ne u No vom Sa du do sa da dva pu ta in ter ve ni sa la na [tran du i oba pu ta spa sla da vqe ni ke. U pr vom slu ~a ju bio je sta ri ji ~o vek ko ji je u ode lu za ko ra ~io u Du nav kod stu bo va Mo sta slo bo de i re a ni ma ci jom je vra }en u `i vot. Pret pro {le ne de qe spa si la~ ka slu `ba in ter ve ni sa la je pri li kom epi lep ti~ nog na pa da ko ji je u vo di ima la jed na de voj ~i ca. La ne je spa si la~ ka slu `ba

od go vor nost. Ipak, na {i spa si o ci bez ob zi ra na to upo zo re we ~am ci ma pa tro li ra ju i po ma ù pli va ~i ma ko ji su da le ko ot pli va li od oba le – is ti ~e No ì ni}. Upo zo ra va gra |a ne da se pri dr à va ju ku} nog re da na [tran du, jer ka ko ka è vo da je hlad na u od no su na spoq ne tem pe ra tu re, te la ko mo è da „pre se ~e” oso bu ko ja ja ko za gre ja na ska ~e u vo du. - Tem pe ra tu ra va zdu ha ide i do 35 ste pe ni, dok je tem pe ra tu ra Du na va 23 ste pe na, {to je za or ga ni zam pra vi {ok, uko li ko

se ne ula zi u vo du po ste pe no. Ta ko |e u vo du ne bi tre ba lo da se ula zi pu nog sto ma ka a po seb no ne u al ko ho li sa nom sta wu - ka è sa go vor nik. Raz li ka u tem pe ra tu ra ma vo de i va zdu ha je sa mo je dan ri zik po ku pa ~e, dok se dru gi od no si na qud ski fak tor, a re~ je o vo za ~i ma sku te ra. No ì ni} ka è da ove go di ne ni su ima li pro ble ma sa vo za ~i ma sku te ra, kao pret hod nih. - Pre ma pro pi si ma vo za ~i sku te ra mo ra ju da bu du uda qe ni

150 me ta ra od oba le. Ve }i na se wih pri dr à va to ga, jer smo mi pro {le go di ne zva li po li ci ju ko ja je re gu li sa la ovaj pro blem. Opet mo ram da na gla sim da oni ko ji se ku pa ju u do zvo qe noj zo ni na [tran du ne ma ju pro blem ni sa vo za ~i ma sku te ra, jer su u okvi ru bo va bez bed ni - ka è No ì ni}. Vo za ~e sku te ra bi tre ba lo da kon tro li {e re~ na po li ci ja, ali oni to tre nut no ne ra de, jer ka ko ka ù ne ma ju ~am ce za to. Q. Nato{evi}

RADOVI U FUTOGU PRIMI^U SE KRAJU

No va am bu lan ta u av gu stu otva ra vra ta No va am bu lan ta u Fu to gu, ~i ja je iz grad wa po ~e la u de cem bru pro {le go di ne, bi }e za vr {e na do kra ja ju la, iako je pret hod no na ja vqe no da }e ra do vi bi ti go to vi do kra ja ovog me se ca. Svi ra do vi su u za vr {noj fa zi, od pri kqu ~i va wa na vo do vod nu, ka na li za ci o nu, struj nu mre `u, pre ko po sta vqa wa kli me do ure |e wa oko li ne objek ta. Pre ma pro ce na ma iz vo |a ~a ra do va, pri mo pre da ja objek ta }e bi ti kra jem na red nog me se ca, a on da }e usle di ti opre ma we Do ma zdra vqa i use qe we u zgra du. Iz no vo sad skog Do ma zdra vqa ka `u da }e ovo bi ti je dan od naj bo qih i naj kom for ni jih obje ka ta ove zdrav stve ne usta no ve, te

se na da ju da }e i Fu to `a ni bi ti za do voq ni no vim uslo vi ma za le ~e we. Sta ri obej kat je bio ne u slo van i ne do voq nog ka pa ci te ta za le ~e we sta nov ni ka Fu to ga, zbog to ga je sru {en i na we go vom me stu gra di se no vi Dom zdra vqa 2,5 pu ta ve }i. U no vom objek tu po vr {i ne 1.200 kva drat nih me ta ra ra di }e {est le ka ra op {te prak se, ~e ti ri pe di ja tra, tri sto ma to lo ga i gi ne ko log. Slu `be la bo ra to ri je, pa tro na `e i ku} nog le ~e wa ima }e svo je pro sto ri je. U skla du s nor ma ti vi ma, pla ni ra se i in ter ni sti~ ka or di na ci ja ne ko li ko da na u ne de qi. In ve sti ci ja iz no si oko 80 mi li o na di na ra i ovo je naj ve }e pro {lo go di {we ula ga we Gra da u Dom Fo to: R. Ha yi} zdra vqa. I. D.

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Ru men ki, Saj lo vu, Adi ca ma, Avi ja ti ~ar skom na se qu i Gr ba vi ci po po zi vu, a su tra u Srem skoj Ka me ni ci, Le -

din ci ma i Bu kov cu. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. A. L.

Is kqu ~e wa stru je Petrovaradin: od 8 do 12 sa ti Bu ko va~ ki put od bro ja 27 do 77 i od 32 do 60. Sremski Karlovci: od 8.30 do 12 Vi kend na se qe E{i ko vac- breg. Susek: od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa Ko ru {ka i po vre me no u tom vi kend na se qu. Sremska Kamenica: od 9 do 13 sa ti Ko steq ni ko va od 1 do 9 i od 2 do 34, Bra ni sla va Bu ku ro va 28 i 30 i Xo na Front ga ma od 1 do 17, od 2 do 10 i 26.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda27.jun2012.

U ORGANIZACIJI KOLA SRPSKIH SESTARA

Koncert za pomo} narodnim kuhiwama Ko lo srp skih se sta ra Epar hi je ba~ ke su tra u 20 ~a so va or ga ni zu je Vi dov dan ski kon cert u Stu di ju M u 20 ~a so va. No vac od ula zni ca, ko je ko {ta ju tri sto ti ne di na ra na me wen je na ro dim ku hi wa ma. Na kon cer tu, iz me |u osta lih, na stu pa ju: KUD Te me rin, pr va har mo ni ka Voj vo di ne Miodrag Spasi}, gru pa „Ap so lut no ro man ti~ no”, pe va~ ke gu ru pe „Qu be” i „Bil -Bil”......

U sklo pu hu ma ni tar nog ra da Ko lo je pro {le sed mi ce uru ~i lo tri in ha la to ra In sti tu tu za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne vred nih 30.000 di na ra i upla ti lo 36.000 di na ra Udru `e wu obo le le de ce od Ba te no ve bo le sti. No vac je pri ku pqen na auk ci ji umet ni~ kih sli ka i od mod ne re vi je, ~i ji je or ga ni za tor bi lo Ko lo srp skih se sta ra Epar hi je ba~ ke. Z. D.

POMO] ZA ODLAZAK NA TERAPIJE U ZAGREB

Humanitarna svirka za Milicu Jovanovi} Hu ma ni tar ni kon cert za po mo} osmo go di {woj Milici Jovanovi} odr `a }e se u su bo tu 30. ju na, u 21 ~as, u ka fe klu bu „Wu Jard”, Us pen ska uli ca 18. U pro gra mu u~e stvu ju „La lo {i” sa dr [rekom i

„Du ca end He pi Hi pi”. Ula zni ca ko {ta 150 di na ra. Mi li ca Jo va no vi} je de voj ~i ca iz No vog Sa da, ko ja se do svo je osme go di ne su sre la i bo ri la sa mno go broj nim zdrav stve nim pro ble mi ma po put kr va re wa i ci ste na mo zgu, kr va re wa na o~ nom dnu, a

ima la je dve ope ra ci je na sto ma ku, pet ope ra ci ja o~i ju i te {ke te ra pi je. Kao po sle di ce to ga stvo ri le su se zo ne le u ko ma la ci ja zbog ko jih ima epi lep si ju ali i ADHD sin drom sa po re me }a jem pa `we. Ne dav ne ana li ze po ka za le su da joj se le u ko ma la ci je u be loj ma si pro {i ru ju i sve su bli è cen tri ma u mo zgu, te po sto ji mo gu} nost da bu du za hva }e ni cen tri za rav no te ù, go vor, di sa we i dru gi. Po {to se u Sr bi ji ni ko ne ba vi ovom pro ble ma ti kom, je di ni spas za Mi li cu je od la zak u Kli ni~ ko bol ni~ ki cen tar u Za gre bu gde je da qe le ~e we za ka za no za 12. jul ove go di ne. Svi ko ji è le da po mog nu, to mo gu u~i ni ti i upla tom nov ca u ban ci In te zi, na ì ro ra ~un 1601-73, po ziv na broj 55-102-003810/6, na ime Mi li ca Jo va no vi}, Uli ca Alek san dra Ostrov skog 12, 21131 Pe tro va ra din. A. J.

dnevnik

PIJACA SKUPQA 30 POSTO U ODNOSU NA PRO[LU GODINU

Povr}e i vo}e postalo luksuz Pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku pro se~ na pla ta ove go di ne je 52.000 di na ra, dok je pret hod ne go di ne u ovom pe ri o du iz no si la 48.000 di na ra. Ma da je pla ta po ra sla za 4.000 di na ra, rast ce na osnov nih po trep {ti na iz bri sao je ovu raz li ku. Da su ce ne sko ~i le, naj bo qe se vi di na osnov nim na mir ni ca ma,

dav ci se `a le da je obim po sla dra sti~ no opao. -U od no su na pret hod ne go di ne, ka da je po sao i{ao so lid no, sa da je si tu a ci ja ka ta stro fal na. Sva ke go di ne je sve go re. Qu di ku pu ju sa mo ono naj o snov ni je i to u {to ma wim kli ~i na ma. Pen zi o ne ri se `a le na ma le pen zi je, ima do sta ne za po sle nih, pa ka ko on da

Za kilogram kvalitetnijeg paradajza potrebno izdvojiti 150 dinara, dok je ovo povr}e u junu pro{le godine ko{talo 80 dinara. Kajsije, breskve i diwe skupqe nego lane ko je se pro da ju na pi ja ci, jer je vo }e i po vr }e ove go di ne do sta sku pqe u od no su na pret hod nu go di nu, a ce na po je di nih pro iz vo da po ra sla je za 30 od sto. Za ki lo gram pa pri ke ba bu re tr gov ci na pi ja ca ma tre nut no tra `e 120 di na ra, a pro {le go di ne su je ce ni li 90 di na ra. Po {to su ce ne enorm no sko ~i le, po je di ni pro -

i da ku pu ju - ka `e tr gov ki wa sa Fu to {ke pi ja ce. - Po sao ma lo kre ne ka da stig nu pen zi je, ali to tra je tri, ~e ti ri da na i opet na sta je za ti{ je. Ma la pri ma wa spre ~a va ju su gra |a ne da ku pe `e qe ne na mir ni ce, pa se sve ~e {}e od lu ~u ju da ku pu ju ono {to je naj o snov ni je i naj jef ti ni je. Sto ga su i pi ja ce

Otkazan sajam antikviteta Sa jam an ti kvi te ta, ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta, ko ji je tre bao da se odr `i su tra u Do mu voj ske na Be o grad skom ke ju 9, ot ka zan je zbog go di {wih od mo ra. Ova ma ni fe sta ci ja bi }e odr `a na u ~e tvr tak 27. sep tem bra. N. R.

sa da sve ma we po se }e ne. U od no su na pro {lu go di nu naj vi {e je po sku pe lo se zon sko po vr }e i vo }e. Za ki lo gram kva li tet ni jeg pa ra daj za sa da je po treb no iz dvo ji ti 150 di na ra, dok je ovo po vr }e u ju nu pro {le go di ne ko {ta lo 80 di na ra. Naj jef ti ni ji sve` kra sta vac sta je 50 di na ra, {to je za 25 vi {e ne go pro {log ju na. Ki lo gram sve èg ku pu sa, ko ji je uvek va ìo za jed nu od naj jef ti ni jih na mir ni ca, sa da sta je 40 di na ra, {to je 25 di na ra vi {e ne go pro {le go di ne, dok su ti kvi ce i ze le na sa la ta po sku pe le za sa mo pet di na ra, pa sa da ko {ta ju 30 di na ra. Cr ni luk je sku pqi za 10 di na ra, a tr gov ci za ki lo gram ovog po vr }a tre nut no tra è ce ne 40 di na ra. [to se ti ~e vo }a, tr gov ci tvr de da se sku pqe vo }e sla bo pro da je. Pre ma wi ho vim re ~i ma, uko li ko se su gra |a ni i od lu ~e da ku -

pe ma li ne ili kaj si je, ko je su i naj sku pqe, uzi ma ju po po la ki lo gra ma. Pro dav ci ka ù da je naj te à si tu a ci ja kod sta ri jih su gra |a na, ko ji ima ju ma la pri ma wa i do |u na pi ja cu da ku pe ne {to, ali uglav nom od la ze ku }i pra znih ce ge ra. Ce ne vo }a na pi ja~ nim te zga ma vi {e su ne go pro {le go di ne. Za ki lo gram kaj si ja sa da je po treb no iz dvo ji ti 150 di na ra, {to je za 30 di na ra vi {e ne go pro {log ju na. Bre skve su sku pqe za 20 di na ra i sa da ko {ta ju 70, ce na di we sko ~i la je za 30 di na ra, pa tr gov ci za ki lo gram tre nut no tra è 100 di na ra. Po ra sla je i ce na lu be ni ce, pa sa da ko {ta 90 di na ra, {to je za 20 di na ra vi {e ne go pro {log ju na. Vi {we ko {ta ju 130, ba na na od 50 do 75, ko li ko je ovo vo }e ko {ta lo i pro{lwe go di ne, a sta ru ce nu za dr à le su i ma li ne i ko {ta ju 180 di na ra po ki lo gra mu. N. R.

MODERNIZOVANA TRAFO-STANICA „PODBARA”

DAR „DNEVNIKA” I „PROMETEJA”

„Prezimena su ~uvari na{eg jezika” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pro me tej” u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Pre zi me na su ~u va ri na {eg je zi ka”, autor ke Zagorke Vavi} Gros. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va. J. Z.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Osvaja~” Kona Iguldena Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “Osva ja~” Kona Iguldena u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Ogrom no na sle |e ko je je osta vio Xin gis-kan po la ko gu bi svoj oslo nac dok se su o ~a va sa pret -

wom drev nog ne pri ja te qa iz Ki ne. Iako je no va ge ne ra ci ja odav no pre u ze la tron, ni je us pe la da iza |e iz sen ke Ve li kog ka na... Ku blajkan sa wa o car stvu ko je }e se pro sti ra ti pre ko ~i ta vog kon ti nen ta. Me |u tim, da bi ga stvo rio, kan pr vo mo ra da na u ~i ve {ti nu ra to va wa i po ve de svo je bor ce do gra ni ca po zna tog sve ta. A na kon su ro vih bi ta ka sa ne mi lo srd nim ne pri ja te qi ma, iz nu ren i ra wen, Ku blaj-kan mo ra }e da se su o ~i sa ko na~ nim iza zo vom ko ji ga ~e ka u sop stve noj ze mqi – ko ji brat }e us pe ti da od ne se po be du u kr va vom gra |an skom ra tu? N. R.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„^ik” Volfganga Herndorfa

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „^ik” Volfganga Herndorfa. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Majk Klin gen berg pro vo di ve li ki let wi ras pust sam kraj ba ze -

na u ro di teq skoj vi li – maj ka mu je na kli ni ci za le ~e we bo le sti za vi sno sti, a otac sa asi stent ki wom na slu `be nom pu tu. Ta da se po ja vqu je ^ik, od no sno An drej ^i ha ~ov, ko ji je ne ka ko us peo da pre |e iz spe ci jal ne {ko le u gim na zi ju. On sva ka ko ni je uzo ran pri mer pri la go |e nog stran ca. Osim to ga, ma znuo je auto mo bil. Ta ko po ~i we pu sto lo vi na kroz ne ma~ ku pro vin ci ju, ne za bo rav no pu to va we bez ma pa i kom pa sa – kao re~ na plo vid ba To ma So je ra i Ha kel be ri ja Fi na. N. R.

Nova oprema za „ja~u” struju Mo der ni zo va na i teh ni~ ki una pre |e na tra fo -sta ni ca „Pod ba ra” kod Kvan ta {ke pi ja ce, ko ja elek tri~ nom ener gi jom snab de va oko 15.000 do ma }in sta va, ju ~e je zva ni~ no pu {te na u rad. Ova TS je u po go nu od 1975. go di ne i od ta da, osim u re dov no odr `a va we, ni je se ula ga lo u ob no vu i ugrad wu no ve opre me. Ka ko je ju ~e re ~e no, za hva qu ju }i re kon struk ci ji, bi }e omo gu }e na ve }a po u zda nost u snab de va wu stru jom, ka ko do ma }in sta va u na se qi ma Pod ba ra, Rot kva ri ja i [an gaj, ta ko i in du strij skih po tro {a ~a ju `no od ka na la DTD. Od va `ni jih ku pa ca ova TS snab de va i deo Ra fi ne ri je, To pla nu „Is tok“, GRS To pla na, “Da nu bi us”, “Mlin pek”, Lu ku No vi Sad, gla vi ko lek tor za ka na li za ci ju, Po slov no-tr `ni cen tar „Tem po“ i dru ge.

Di rek tor Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad” Mirko Majstorovi}, ko ja je i in ve sti tor ra do va, ka `e da je re kon struk ci ja ove tra fo -sta ni ce ve o ma va `na za ovaj deo gra da, ali po seb no za „No vo sad sku to pla nu” i „Vo do vod i ka na li za ci ju”. - U “To pla ni” se 2010. go di ne, zbog krat kog pre ki da u snab de va wu elek tri~ nom ener gi jom de si la ha va ri ja, pa smo re {i li da u {to kra }em vre me nu teh ni~ ki una pre di mo tra fo -sta ni cu, ka ko se ta kve stva ri vi {e ne bi de {a va le. Sa da smo izo lo va li ova dva pred u ze }a od osta lih po tro {a ~a, ka ko bi se re {io pro blem wi ho vog snab de va wa - ka `e Maj sto ro vi}. U tra fo-sta ni cu “Pod ba ra” ugra |e ni su naj sa vre me ni ji “Si men so vi” mi kro pro ce sor ski re le ji i opre ma za si stem da qin skog upra -

^ITAOCI PI[U SMS

Fo to: S. [u {we vi}

vqa wa in sti tu ta „Mi haj lo Pu pin”. Ulo `e no je oko 40 mi li o na di na ra,

a iz vo |a~ ra do va je „Ener go teh ni ka Ju `na Ba~ ka”. G. ^.

065/47-66-452

No}no divqawe u Limanskom parku Ka da }e se ne ko po za ba vi ti no} nim di vqa wem pi ja nih i dro gi ra nih ma lo let ni ka u Li man skom par ku, ko ji no }i ma uni {ta va ju igra~ ke? 064/3634... *** Ka ù ni jed na ze mqa ne mo è da pri u {ti da se ide u pen zi ju sa 54 go di ne, ali ni u jed noj ova ko si ro ma {noj ze mqi ne ma tol ko mi ni star sta va i to li ko po sla ni ka! Kol ko to tek ko {ta u od no su na pen zi je, ko je su ma we ne go so ci ja la u dru gim dr à va ma. 063/4797... *** Udru è we pri vat nih pred {kol skih usta no va (15 ~la ni ca za sa da) se pi ta {ta da qe u ve zi sa rav no prav no {}u istih sa dr àv nim. 060/0491... *** Gle da ju }i TV u ne deq no po pod ne ne mo è da se ne pri me ti, pa i osta lim da ni ma, da Be o grad, ko ji je sve i sja, ne ma pro gra me na je zi ci ma na rod no sti kao TV No vi Sad. Zva ni~ no is ti ~e tu mul ti kul tu ral nost, dok se kod nas u Voj vo di ni to uobi ~a je no od vi ja. 064/3078...

*** 48,49,50...72 da na na mom sr cu.. ra na.. ni je.. od bo... tu ge i `a lo sti.. Kraj we je vre me da se po~ ne ra di ti. Me waj te plo ~u, pe smu, pe va ~a, {to je pre vi {e, pre vi {e je, jer sve ima kraj. 065/9137... *** Nek se pr vo sma we pla te po sla ni ci ma i osta lim ak te ri ma ko ji od Skup {ti ne i Vla de pra ve cir kus! 063/4797..

*** „Par king ser vis“ je isto {to i RTS. 063/5010... *** Imam pred log za {ted wu: svi po li ti ~a ri na mi ni ma lac, pa kad za slu è mo gu da do bi ju po ve }a we pla te 10 od sto - sve dok ne ose te be du, ne }e ni {ta do pri ne ti za ovaj na rod. 064/8372... *** Do kle }e „Ci klo ni za ci ja“ ima ti mo no pol na ko mu nal noj na pla ti? 063/6808... *** U osnov noj {ko li smo u~i li {ta je to bon ton i ka ko i gde ga pri me wi va ti. Gde se de de taj bon ton, da li on uop {te po sto ji? Go di na ma ku pu jem hleb u pro dav ni ci u Uli ci kra qa Pe tra. Ula zi ~o vek da ku pi hleb i sve hle bo ve pre pi pa go lim ru ka ma, dok tr gov ki wa sa ka se vi ~e uh, uh . Pi tam je za {to mu ne ka è, a ona ka è da ne sme, od bi }e joj od pla te, ako on bu de zvao fir mu da se à li. Smu ~i la mi se i pro dav ni ca i hleb, iz le te la sam na po qe. 064/3101...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda27.jun2012.

PRAV NI VA KU UM DOK SKUP [TI NA NE IZ GLA SA V. D. STA WE

Sed mo ri ci di rek to ra grad skih fir mi is te kao man dat Di r ek t o r u „^i s to } e” Da li b o r u No v a k o v i } u, „In f or ma t i k e” Zo r a n u De l i } u, „Pu ta” Pre d ra g u Rad m i l o v i } u, „Tr ` ni c e” Du { a n u Ba j i } u, „Vo d o v o d a i ka n a l i z a c i j e” Bran k u Bje l aj c u, „Par k ing ser v i s a” Iva n u Fer k u, „Ur ba n i z ma” Alek s an d ru Jev t i } u kao i ne k o l i c i n i di r ek t o r a usta n o v a ~i j i je osni v a~ Grad, is t e k ao je ~e t vo r o g o d i {wi man d at. Po m e n u t i ru k o vo d i c i su iza b ra n i 16. i 24. ju n a 2008. go d i n e, od ta d a je pro { lo ~e t i r i go d i n e, pa prav n o gle d a n o oni vi { e ni su di r ek t o r i, iako se d e u fo te q a m a. Ka d rov s ka ko m i s i j a grad skog par l a m en t a je pro { le sed m i c e za s e d a l a i pred l o `i l a Skup { ti n i gra d a da po me n u t e ka d ro v e sta v i u v. d. sta w e, ali se od b or n i c i jo{ uvek ni s u oku p i l i da to ve r i -

fi k u j u. Bez skup { tin s ke od lu k e to je mr t vo slo v o na pa pi r u. Po z na v a o c i par l a m en tar n og pra v a tvr d e da je pi ta w e le g a l i t e t a, pa i le g i t i mi t e t a, vr l o spor n o {to se ti ~ e tre n ut n og sta w a u re ~ e -

tvr d io za „Dnev n ik” da je do bio zah t ev Ka d rov s ke ko m i si j e. - Sti gao je zah tev da kao ta~ ku dnev nog re da za na red nu sed ni cu sta vim pred log Ka drov ske da po me nu ti di rek to -

Uprav nom od bo ru pro {lo vre me Di rek tor „^i sto }e” Da li bor No va ko vi} ob ja {wa va da je man dat is te kao we mu, ali i Uprav nom od bo ru pred u ze }a, ko ji tre ba da ras pi {e kon kurs za iz bor no vog di rek to ra. - Da bi se to de si lo, grad ski par la ment tre ba pr vo da for mi ra no vi Uprav ni od bor, a me ni do de li sta tus v.d. di rek to ra. Ovo je pr vi put da se de sio ova kav va ku um. Mi ra di mo pot pu no nor mal no, ali for mal no ne ma mo funk ci ju. Za {to je to ta ko tre ba pi ta ti na {eg osni va ~a, Skup {ti nu gra da - is pri ~ao je No va ko vi}. nim grad s kim pred u z e } i m a i usta n o v a m a. Ko m en t ar gra d o na ~ el n i k a Igo r a Pa v li ~ i } a ni s mo us p e l i da do b i j e m o, dok je skup { tin s ki spi k er Alek s an d ar Jo v a n o v i} po -

ri po sta nu vr {i o ci du `no sti. S ob zi rom da je na red na sed ni ca, 29. ju na, kon sti tu tiv na, ne ma prav nog smi sla da se ova ta~ ka na woj raz ma tra - re kao je Jo va no vi}.

Ve }i na di rek to ra je na od mo ru, pa ni su hte li da ko men ta ri {u sop stve nu po zi ci ju. Za raz go vor je je di no bio ras po lo `en Zo ran De li}. - U Agen ci ji za pri vred ne re gi stre upi sa ni smo bez ro ka man da ta dok u ak ti ma pred u ze }a sto ji da smo bi ra ni na ~e ti ri go di ne. Pred u ze }a nor mal no funk ci o ni {u. Ne ma upu {ta wa u ve li ke po slo ve, pot pi si va wa ugo vo ra, ili za po {qa va wa. Pred u ze }a mo ra ju ra di ti, ni ka kva uput stva ni smo do bi li od osni va ~a, pa se mo `e re }i da funk ci o ni {e mo kao teh ni~ ka vla da - ob ja snio je De li}. Do kle }e tra ja ti prav ni va ku um u funk ci o ni sa wu pred u ze }a ni je po zna to, kao i da li }e zbog kr { e w a sop s tve n ih od l u k a i do k u m e n a t a, Grad sno si ti ne ke po sle di ce. A. La tas D. Ig wi}

DA LI JE NE IZ VE STAN DA TUM KON STI TU TIV NE SED NI CE

Ni {ta od za se da wa Skup {ti ne u pe tak? Kon sti tu tiv na sed ni ca za ka za na za pe tak ne }e bi ti odr `a n a, ne z va n i~ n o sa z na j e „Dnev nik”. Ka ko je na{ iz vor is pri ~ao, ve li ka je ve ro vat no }a da }e pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} ot ka za ti sed ni cu, jer jo{ uvek ne ma do go vo ra o for mi ra wu vla da ju }e ve }i ne. S ob zi rom da ne po sto ji rok do ka da sed ni ca mo ra da se ot ka `e, o~e ku je se da Jo va no vi} su tra obe lo da ni svo ju od lu ku. Skup {tin ski spi ker, ni je ni po tvr dio, ni de man to vao ovu in for ma ci ju.”Uvek po sto ji mo gu} nost ot ka zi va wa sed ni c e”, re k ao je krat k o za „Dnev nik” Jo va no vi}. Pre ma Za ko nu o lo kal nim iz bo ri ma, kon sti tu i sa we no vog sa zi va Skup {ti ne gra da

mo ra da se de si naj ka sni je 60 da na od pro gla {e wa re zul ta ta lo kal nih iz bo ra. S ob zi rom da su se iz bo ri za no vo sad sku skup {ti nu po na vqa li na pet bi ra~ kih me sta, ko na~ ni re zul ta ti su pro gla {e ni 23. ma ja, pa je ta ko rok za kon sti tu tiv nu sed ni cu 22. av gust. Ujed no, od for mi ra wa no vog sa zi va te ~e rok od 30 da na za iz bor iz vr {ne vla sti gra da. Ta ko, se do 21. av gu sta mo ra ju iz ba ra ti gra do na ~el nik i ~la no vi Grad skog ve }a. Uko li ko se sed ni ca u pe tak ne ot ka `e, to }e zna ~i ti da je do go vo re no ko }e ~i ni ti vla da ju }u ve }i nu i da }e se od mah odr `a ti jo{ jed na sed ni ca na ko joj }e se iza bra ti gra do na ~el nik, osta li ~la no vi Grad -

„âr de na Du na vu” Pro mo ci ja te le vi zij skog se ri ja la „âr de na Du na vu” odr à }e se da nas, u 18 ~so va, u No vo sad skom klu bu, Uli ca Zma Jo vi na 3/1. Ovom pri li kom bi }e pred sta vqe na i „âr da kod Bra {e” iz Be ge ~a. Go vo ri }e auto ri se ri ja la Mi ro slav Bo ìn i Pe tar La ti no vi}. Ulaz je slo bo dan. A. J.

Pro mo ci ja kwi ge Ve sne Pe {i} od 5. ok to bra 2000. go di ne do da nas. Sem autor ke, o kwi zi }e go vo ri ti i Vla di mir Pa vi }e vi}, a mo de ra tor je autor ka „Pe {~a ni ka” Sve tla na Lu ki}. B. M.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Pro mo ci ja no ve kwi ge Ve sne Pe {i} „Di vqe dru {tvo - ka ko smo sti gli dov de” odr `a }e se da nas od 19 ~a so va u Ra dio ka feu, Mi le ti }e va 45. Kwi ga go vo ri o po li ti ci ko ja je vo |e na

RA DO VI NA UGLU JE VREJ SKE I ULI CE VA SE PE LA GI ]A

Sre |u ju li ce sta re le po ti ce

Rad ni ci be o grad ske gra |e vin ske fir me „Or na ment” po ~e li su ob no vu i sa na ci ju fa sa de na zgra di, u ko joj je sme {ten „Ge o plan” i Mu zej sa vre me ne umet no sti .Obje kat se na la zi na uglu Je vrej ske uli ce 21 i Uli ce Va se Pe la gi }a. Zgra da je od fa sad ne ci gle, ko je }e bi ti opra na i o~i {}e na spe ci jal nim sred stvi -

ma, a or na men ti po pra vqe ni ta mo gde je po treb no, dok }e deo ko ji je pod mal te rom bi ti obi jen do zdra ve pod lo ge i po no vo omal te ri san. O~e ku je se da ra do vi bu du za vr {e ni za oko me sec i po da na. “Or na ment” s ra do vi ma ni je mo gao da kre ne dok ni je po plo ~an tro to ar u Je vrej skoj uli ci. Z. D.

skog ve }a i di rek to ri jav nih pred u ze }a i usta no va ~i ji je osni va~ Grad. Me |u tim, u ovaj sce na rio ret ko ko ve ru je me |u

OBE LE @EN SVET SKI DAN BOR BE PRO TIV DRO GE

Ak ci jom po zva li mla de da ka ù „ne” Svet ski dan bor be pro tiv dro ge obe le èn je ju ~e ak ci jom “Pre ven ci ja na uli ci”, ko ju je u Zmaj Jo vi noj uli ci or ga ni zo va lo Udru è we za po mo} za vi sni ci ma “Ras kr {}e”. Vo lon te ri tog Udru è wa pro la zni ci ma su de li li fla je re na ko ji ma su is pi sa ne sve lo {e stra ne kon zu mi ra wa dro ge. Po re ~i ma ko or di na to ra pro jek ta Jo vi ce Olu {kog, ne po sred na ko mu ni ka ci ja s qu di ma je naj bo qi vid pre ven ci je.

– Su gra |a ni su ima li pri li ku da ~u ju na {a is ku stva, a naj va `ni je je to {to smo mo gli s wi ma da po de li mo na {u pri ~u, da im ob ja sni mo da smo u jed nom tre nut ku na {eg `i vo ta do ne li po gre {ne od lu ke – re kao je Olu {ki. – @e li mo mla di ma da ob ja sni mo da tre ba da do ne su od lu ku da ni ka da ne pro ba ju dro gu jer ka da je pro ba ju, vra ta su otvo re na i ve li ke su {an se da }e za vr {i ti kao za vi sni ci. N. R.

NA STA VQEN [TRAJK U „NO VI TE TU”

Za pe lo oko maj ske pla te

no vo sad skim par tij skim ~i ni o ci ma, ko ji se spo mi wu kao bu du }a vlast. D. Ig wi}

[traj ka ~i u „No vi te tu” ~e ka ju is pla tu maj ske za ra de da bi po ~e li da ra de. Zah te vi iz {traj ka su is pu we ni, is pla }e na je april ska pla ta i po ~e la ad mi ni stra tiv na pro ce du ra kod Po re ske upra ve da bi rad ni ci ma upla ti li do pri no se za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we, ko je” No vi tet” ni je pla }ao od 1. ju la 2010. [traj ka~ ki od bor ima obe }e we da }e do 17. ju la bi ti re {e ni do pri no si. Rad ni ci „No vi te ta” april sku za ra du su pri mi li za ne pu ne dve sed mi ce ra da, jer su osta lih da na u apri lu {traj ko va li zbog ka {we wa pla te. U ma ju su po sle da na {traj ka do bi li za ra du. - Is pla ta maj ske za ra de je do spe la oba ve za po slo dav ca na sta la to kom {traj ka, ko ji tra je od 11. ju na - ka `e pot pred sed ni ca sin di ka ta „So li dar nost”u pred u ze }u Alek san dra Ig wa to vi}. Na gla {a va da je oko 170 rad ni ka re {e no

da ne pre ki da {trajk dok ne do bi je i pla tu za maj. - Po slo da vac nu di is pla tu li~ nog do hot ka za maj u dva de la, ali zbog lo {eg is ku stva na re~ ne ve ru je mo - ka `e ona do da ju }i da sin di kat nu di spo ra zum za pre kid {traj ka, ali da spo ra zum po slo da vac ni je ju ~e pot pi sao. Di rek tor „No vi te ta” Alek san dar Pe tro vi} ka zao je da ne ma ni ka kvih in for ma ci ja. U fa bri ci je ju ~e bio i po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin, ko ji je po zvao rad ni ke da pre ki nu {trajk.. Ove go di ne je u “No vi te tu” sva kog me se ca zbog ka {we wa pla te bio na ja vqi van {trajk a vi {e go di na una zad za po sle ni u pro iz vod wi pri ma li su ma we od mi ni mal ca. U fa bri ci je od ne dav no na sna zi ko lek tiv ni ugo vor po ko me tre ba da se is pla ti za ra da za maj. Ta pla ta tre ba da bu de u vi si ni mi ni mal ne ce ne ra da za rad ni ke u po go nu. Z. De li}

[I RI SE PLA VA ZO NA

U STE PA NO VI ]E VU

Usko ro na pla ta par kin ga na Saj mi {tu

Uklo wen gra fit mr `we

U or ga ni zo va ni si stem par ki nu sta nar sku kar tu po ce ni od 186 Pa je Jo va no vi }a, Dr Mi la na Pe ra wa od 2. ju la ula ze uli ce No vo - di na ra na me se~ nom ni vou, ko je }e tro vi }a, Pe re Do bri no vi }a, \or sad skog saj ma (od Bu le va ra oslo - po ~e ti da se iz da ju od da nas u pro - |a Be {li na). bo |e wa do Mi ~u ri no ve uli ce), sto ri ja ma „Par king ser vi sa” u Isto vre me no, iz grad wom pri Ko san ~i} Iva na, De vet Ju go vi }a, Uli ci Fi li pa Vi {wi }a 47, sva - vre me nog par ki ra li {ta na par ce To pli ce Mi la na, Bo re Pro da no kog rad nog da na od 8 do 16 ~a so va. li iz me |u Bu le va ra oslo bo |e wa i vi }a, Uro {a Pre di }a,Ni Uli ce Ko san ~i} Iva na, ko le Te sle i Mi ~u ri no va Da nas po ~i we iz da va we po vla {}e nih gde se osta qa we vo zi la ne (od No vo sad skog saj ma do }e na pla }i va ti, „Par king sta nar skih kar ti oni ma ko ji sta nu ju u ser vis” po ve }a va ka pa ci Ni ko le Te sle). kvar tu oko Saj mi {ta Ova par ki ra li {ta }e tet par ki ra li {ta u ovom bi ti u pla voj zo ne, bez vre de lu gra da za do dat nih 120 men skog ogra ni ~e wa, a od 2. do 16. Za re gu li sa we sta nar ske kar te par king me sta. Na ovom ve o ma ju la kon tro lo ri „Par king ser vi po treb no je, po red ori gi na la na fre kvent nom pod ru~ ju vo za ~i sa” }e oba ve {ta va ti gra |a ne o na - uvid, do sta vi ti fo to ko pi je li~ ne ima ju mo gu} nost da bes plat no ko pla ti, a na kon 16. ju la po ~e }e se sa kar te i sa o bra }aj ne do zvo le. Pra - ri ste i par ki ra li {te u Uli ci iz da va wem do plat nih ka ra ta. Su - vo na po vla {}e nu sta nar sku kar tu Bra ni mi ra ]o si }a, kao i par king gra |a ni ko ji sta nu ju na ovim lo ka - ostva ru ju i sta na ri okol nih uli ca iz me |u Mi ~u ri no ve i Haj duk Veq ci ja ma, ima ju pra vo na po vla {}e - (Ca ra Uro {a, Ne na da Mi tro va, ko ve uli ce. B. M.

Gra fit mr `we is pi san na Me snoj za jed ni ci u Ste pa no vi }e vu pre kre ~en je ju ~e. Ovu po ru ku mr `we uklo ni li su ~la no vi Grad skog od bo ra LSV, a u okvi ru ak ci je “Pre kre ~i mo no vo sad sku mr `wu”, ko ju je po kre nuo pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}. Pred sed nik Me snog od bo ra ove stran ke u Ste pa no vi }e vu Ni ko la Br ~in je is ta kao da je gra fit uklo wen ka ko se se lo ne bi osra mo ti lo pred go sti ma, ko ji }e do }i na sla vu se la, na Vi dov dan. Pre kre ~e ni gra fit na stao je dan na kon iz bo ra, a po ru ka mr `we bi la je upe re na pro tiv rom ske na ci o nal ne za jed ni ce. N. R.

U KAR LOV CI MA

Po de qe ne pa re za kul tu ru i sport Ove go di ne od 22 pod ne ta zah te va za su fi nan si ra we po je ka ta u obla sti kul tu re op {ti na u Srem skim Kar lov ci ma je oda bra la 10, ko je }e nov ~a no pot po mo }i. Re~ je pro jek ti ma Kul tur nog cen tra po du nav skih [va ba „Kar lo vic”, Re gi o nal nog cen tra za ta len te Srem ski Kar lov ci, Kul tur nog cen tra „Kar lo va~ ka umet ni~ ka ra di o ni ca”, Dru {tva za ne go va we tra di ci ja i raz voj Srem skih Kar lo va ca, Bran ko vog ko la, Kre a tiv nog klu ba „Edu ko”, Udru è wa film skih i TV rad ni ka Voj vo di ne i OKUD-a „Bran ko vo ko lo”. Sa 80.000 di na ra op {ti na }e po mo }i odr à va we Fe sti va la ku glo fa, ko ji or ga ni zu je „Kar lo vic”, te iz da va we ~a so pi sa „Kro vo vi„, iz lo `bu „ô vek i ze mqa” \or |a La zi }a ]ap {e, kao i {tam pa we 3. iz da wa kwi ge „Ru ska emi gra ci ja u Srem skim Kar lov ci ma”, ko je pri re |u je „Kar lo va~ ka umet -

ni~ ka ra di o ni ca”. Po 50.000 di na ra do bi }e Re gi o nal ni cen tar za ta len te za or ga ni za ci ju re gi o nal nih tak mi ~e wa ta le na ta i wi ho vu pri pre mu, Dru {tvo za ne go va we tra di ci ja i raz voj Srem skih Kar lo va ca za obe le `a va we Da na oslo bo |e wa Kar lo va ca u Pr vom svet skom ra tu i Bran ko vo ko lo za 41. pe sni~ ku ma ni fe sta ci ju po sve }e nu Bran ku Ra di ~e vi }u. Za Let wi obra zov ni kamp Kre tiv ni klub „Edu ko” do bi }e 40.000 di na ra , kao i OKUD „Bran ko vo ko lo” za Fe sti val fol klo ra „Kar lo va~ ko le to 2012. i pro mo ci ju kwi ge „Moj Srem”. Za „Film sko bde we du {e”, fe sti val krat kog do ku men tar nog fil ma odo bre no je 60.000 di na ra. Na kon kurs za su fi nan si ra we pro je ka ta i or ga ni zo va we sport skih ma ni fe sta ci ja pri ja vi lo se znat no ma we kan di da ta. Ko mi si ja za do de lu pa ra je na kon pre gle da pro jekt ne do ku -

men ta ci je od lu ~i la da pri hva ti sve pro jek te, ta ko da }e KK „Im puls” do bi ti 30.000 di na ra za or ga ni zo va we 9. Srem sko kar lo va~ kog ka ra te ku pa, Stre qa~ ka dru ì na „Stra ì lo vo” 67.300 di na ra za tur nir po vo dom sto go di {wi ce po sto ja wa. Po 50.000 di na ra do bi }e Udru è we sport skih ri bo lo va ca „Du nav”, @OK „Par ti zan”, Ori jen ta ci o ni klub „Stra ì lo vo”, Ki no lo {ko dru {tvo „Du nav” i Od boj ka {ki klub „Stra ì lo vo”, ko ji }e do dat nih 24.000 do bi ti za jo{ je dan pro je kat. Me |u oni ma ko ji ma su odo bre ne pa re je i Udru è we od ga ji va ~a go lu bo va srp skih vi so ko le ta ~a „Stra ì lo vo” za or ga ni zo va we me mo ri jal nog ku pa oslo bo |e wa Srem skih Kar lo va ca. Wi ma je odo bre no 8.500 di na ra. Pod no si o ci zah te va usko ro mo gu o~e ki va ti re {e wa o do de li pa ra. Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda27.jun2012.

НА „СПЕЦИЈАЛКИ“ НЕМАЧКИХ ОВЧАРА У МИЛЕШЕВУ

Женке Венус и Дина најпси

МИЛЕШЕВО: Традиционална, 5. по реду, Специјална изложба немачких овчара Меморијал „Раде Плибершек“ у Милешеву окупила је псе из свих делова Србије, али и сва три кантона Босне и Херцеговине,

радног разреда Венус Циквита власништво Бранислава Ћировића из Ваљева, а најпас страног узгоја је женка из разреда од 18 до 24 месеца старости Дина вон панониансее, чији је васник Драгиша Богарошки из Зрењанина - рекао нам је у име организатора „специјалке“ у Милешеву Адриен Фириц. Идеолог кинолошке манифестације на фудбалском игралишту месног Борца у Милешеву је познати кинолошки судија и председник клуба немачких овчара при Кинолошком савеДва најлепша пса с власницима и судијама зу Србије Петер затим Италије, Мађарске, Румуније Фириц, који има одгајивачницу и Хрватске, па је све попримило ме- „Вом Хаус Милешевац“ са тридесеђународни карактер. так немачких овчара. - Поред гостију из иностранства, - Иако је све одржано у маленом наступили су пси из одгајивачница Милешеву, гости су задовољни цеод Врања до Суботице. Укупно је лодневном манифестацијом, размевиђено и оцењивано 96 паса у седам ном искустава и дружењем уз добар разреда. Награђени су најуспешнији залогај. Додао бих да смо име „спепси сваког разреда, одвојено женке цијалке“ прогласили Меморијалом и мужјаци, а на крају су проглашени Раде Прибершек у знак сећања на и најпси из домаћег и иностраног врсног словеначког одгајивача и наузгоја. Судије су се определиле да шег великог пријатеља - додао је најпас домаћег узгоја буде женка Фириц. В. Јанков

c m y

МОДЕЛАРСКО ТАКМИЧЕЊЕ ОДРЖАНО КОД АРАДЦА

„Гумењаци” и „пењачи” окупирали небо

АРАДАЦ: На утрини покрај Арадца одржан је 45. по реду “Меморијал Ђорђе Жигић”, традиционално ваздухопловно моделарско такмичење. Организатори - Ваздухопловни савез Србије, Ваздухопловни савез Београда и Аероклуб “Фрањо Клуз” из Земуна угостили су близу 50 такмичара из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Аустрије, Словачке, Чешке, Мађарске, Румуније и Немачке. Ово надметање део је Светског купа ваздухопловних моделара и учесници су наступили у три категорије - Ф1А, Ф1Б и Ф1Ц. Модел Ф1А једрилице диже се помоћу сајле, а када такмичар процени да је повољан тренутак ослобађа једрилицу сајле и она наставља сама да лети. У овој категорији прво место освојио је Данијел Терлеп из Словеније, друго Иштван Халас Сабо из Мађарске, док је трећепласирани био Славко Савић из Аеро клуба Нова Пазова. Моделе Ф1Б, такозване гумењаке, покреће гумена трака која је претходно намотана и затегнута, после чега се ослобађа. Ови модели имају елису, али се она склапа пошто се авион подигне на одређену висину, а гума потпуно одмота. Када је реч о овој категорији, прво место на “Меморијалу Ђорђе Жигић” припало је Светозару Гостојићу из АК Зрењанин, друго Емиру Хајда-

ревићу из Босне и Херцеговине, а треће Михаљу Варадију из Мађарске. Напослетку, у трећој такмичарској категорији, модели Ф1Ц, или пењачи, како их друкчије зо-

маћих такмичара, најбољи пласман имао је четрнаестогодишњи Филип Марковић који је у класи Ф1Б освојио треће место. Меморијално ваздухопловно моделарско такмичење, једно од

Филип Марковић и његов деда Зоран Иванчевић

ву, имају мотор са унутрашњим сагоревањем. Покреће их гориво састављено од мешавине алкохола и рицинуса, и мотори могу да раде само пет секунди. За то време авион буде подигнут до висине од 100 метара, а онда наставља сам да лети. Бранко Бијелић из АК “Винг” из Земуна био је најуспешнији у овој категорији, другу позицију заузео је његов клупски колега Драган Лакић, док се на трећем месту нашао Зрењанинац Жива Ковачки, иначе члан АК Нова Пазова. У конкуренцији јуниора, од до-

најстаријих на простору Србије, већ две деценије организује се у близини Арадца, села на територији града Зрењанина. Моделари веле да је реч о простору који представља једну од наших највећих утрина и пашњака и да километрима около нема пољопривредних усева. Зато је такмичарима лако да приђу и покупе приземљене летелице које, док су у ваздуху, могу да оду километрима далеко. Ветар је, такође, релативно повољан и увек дува дужином. Ж. Балабан

DNEVNIK

„Језеру“ сертификат квалитета КИКИНДА: Кикиндски Спортски центар „Језеро“ добио је сертификат за успостављени систем квалитета ИСО .9001:2008. Ова установа тако је сврстана међу инситуције и предузећа, која послују по највишим међународним стандардима. „Језеру“ је одобрен и ХАЦЦП стандард-међународни стандард за производњу безбедне хране. Крајњи циљ овог стандарда јесте да потрошач користи намирнице у стању и на начин, који ће бити безбедан за његово здравље: -Представници реномиране међународне сертификационе куће „Тив Сид“ уручили сун сертификате – каже директор Спортског центра “Језеро” Милован Ранђић - Наш спортски центар први је у Србији који располаже овим сертификатима. Међународни стандард за производњу безбедне хране вађан је за даље пословање нашег хостела „Омладинско насеље“, које располаже са 70 лежаја у објектима бунгаловског типа и рестораном. Велики број посетилаца спас од високих температуре потражило је на отвореним базенима “Језера” у Кикинди и Банатском Великом Селу. Купалишна сезона отворена је 9. јуна и већ је забележена посета од око 900 купача. А.Ђ.

Сомбор се брани са земље и из ваздуха

СОМБОР: У Сомбору и околини у току је систематска акција заштите грађана од комараца. Како наводе из новосадске Циклонизације, од данас ће, ако то временски услови дозволе, третманима са земље против одраслих комараца бити обухваћен

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (14), „Pupijeva potraga” (13.15), „Diktator” (16.05, 20.10, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 22.20), „Sne`ana i lovac” (16, 19.45, 22.10), „Prometej” (17.45, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (15.45, 18.05, 20.15, 22.20), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30, 14.15, 14.30, 16.15, 16.30, 18, 18.15), „Pirana 3DD” (17, 18.45), „Lol” (18.20, 20.20, 22.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (20.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Na ta {a Ro {ta{ iz Ba~kog Gradi{ta (de~ake), DEVOJÎCE: Ina [vab, Ja smi na Vu ji}, Ra da Ba ti ni}, \ur |i ja Pr ùq, Je le na Cr ni} i Zo ri ca Mi lin ko vi} iz Novog Sada, Ma ri ja Jo va no vi} iz Mo{orina, Na ta {a Sto ja nov iz Gospo|inaca i Zo ri ca Bo ì} iz ûruga, DEÂKE: Su za na \or |e vi}, Ma ja Sta ni} i Mi le na Cu pa} iz Novog Sada, Ve sna Sto ja no vi} iz Temerina, Ta ma ra Grun ~i} iz Veternika, Dra ga na No va ko vi} iz Starih Ledinaca i Ma ja Ma le {e vi} iz Ka}a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawene Monika Zoltana @amboki (1980) u 10.30 sati i Mirjana Save Kquti} (1940) u 12.45. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas u 15 sati }e biti sahrawen Karlo Gergeqa Jano{i (1933), a na Centralnom grobqu u Futogu u 15 sati bi}e sahrawen Dragoqub Nikole Topalov (1959).

део села, док ће од четвртка кренути и третмнани из ваздуха. Ови третмани обухватиће Сомбор, Бачки Брег, Колут, Бездан и Бачки Моноштор. -Ларвицидне третмане из хеликоптера извели смо у суботу 23. јуна, а покривени су изливи Ду-

од комараца најављен је за период од 26. јуна до 10. јула. У сарадњи са општинском управом носилац акције је новосадска Циклонизација, а део послова поверен је и сомборском предузећу „Орис“. В. Х.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

нава - каже менаџер за односе са јавношћу Циклонизације Дарио Аћимовић. Према његовим речима, како би грађани били сто боље застићени, у току су и ларвицидни третмани на каналима. Први овогодишњи круг систематске акције заштите грађана

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik АПЕЛ КО РИ СНИ ЦИ МА ДА ЉИН СКОГ ГРЕ ЈА ЊА

Ра чу не тре ба пла ћа ти и ле ти

КИ КИН ДА: Јавно предузеће “Топлана” у Кикинди апеловало је на кориснике даљинског грејања да редовно измирују рачуне и у летњем периоду, јер ова фирма Јавном предузећу “Србијагас” дугује око 200 милиона динара за утрошени гас. -Сваког дана “Србијагасу” уплаћујемо између пола милиона и милион динара, али то није довољно, јер корисници даљинског грејања слабо плаћају рачуне. Разумем да је економска ситуација у свим домаћинствима све лошија, али сви заједно морамо размишљати о наредној грејној сезони, која је, према мом мишљењу, под знаком питања - истакао је директор “Топлане” Ни ко ла Тер зин.

Како би наплатила дуговања, “Топлана” тужи нередовне платише и то по аутоматизму: -Сваког двадесетог у месецу, када дуговања пређу 40 хиљада динара, ти корисници добијају опомену пред тужбу. Сви који добију ове опомене, могу доћи до нас да направимо план отплате. Након опомене, креће тужба и сваког месеца утужи се 30 до 50 корисника. Уколико се ситуација не поправи, мораћемо да применимо и друге мере. Грађане, који не испуне своје обавезе до септембра, искључиваћемо са мреже. “Србијагас” још увек није блокирао рачун “Топлане”, али Терзин верује да је то наредни корак. А. Ђ.

sreda27.jun2012.

НА МА РА ТОН СКOJ СЕД НИ ЦИ СО ПО ЛЕ МИ КА О ТРО ШКО ВИ МА

Суд ске так се као пла те већ ни ка ВР ШАЦ: Као и на минулој конституивној седници, одборници из опозиције Скупштине општине у Вршцу наставили су да решетају предлоге одлука актуелне власти. Овом приликом на мети одборника ове групације био је завршни рачун буџета општине за прошлу годину, Замера се да је општина на терет буџета платила више од 23 милиона динара за казне и пенале судова. - То је количина новца која је приближно иста висини годишњих плата Општинског већа – рекао је одборник СДСС Ве ли мир Ве мић. Објашњавајући ово, председник општине Че до мир Жив ко вић је истакао да су судски трошкови наслеђени од претходног мандата и да се односе на судски спор, који се водио се-

дам година са директорком Дечијег вртића, чији је оснивач општина. - Бивша директорка Вртића Сне жа на Ру жић је тада добила спор на место директора и по судској одлуци, то није требало да се деси – објаснио је Живковић. Опозиција је говорила и о налазима ревизора о завршном рачуну буџета, где су истакнуте неправилности у обрачуну дневница и на њихову висину, затим о количини новца за помоћ ученицима и студентима и о томе да је за јавне медије издвојено 15 милиона динара. На крају завршни рачун је ипак усвојен. Дуга полемика се водила и о детаљном плану регулације ветрогенератора у атарима Уљме, Загајице, Избичте, и Парте, где фирма Ми о дра га Ко сти ћа „МК Финтекс“ треба да

подигне 39 ветрогенератора, јачине 120 мегавата. - Инвеститор овог пројекта је симбол свега што није добро у нашој привреди и ми нећемо да гласамо за њега – рекао је шеф одборничке групе СПС – ПУПС –СДПС Љу би сав Шљи вић. За директора предузећа Техонолошки парк одборници су именовали Вла ди ми ра Гру ји ма, досадашњи Зо ран То мић изабран је за заменика председника општине. Председник СО Јо ви ца Зар ку ла да је рекао да је опозиција Уставном суду у Новом Саду поднела жалбу на законитост дешавања на конституивној седници СО-е и да је поступак још у току. Рекао је да полиција и даље истражује аферу са фалсификованим гласачким листићима на претходној изборној седници Р. Јо ва но вић Скупштине.

МЕ ЂУ НА РОД НИ ФЕ СТИ ВАЛ РУ СКИХ КА ДЕТ СКИХ ШКО ЛА

Ка дет ска сим фо ни ја у Ср би ји

Ра до ви те ку пла ни ра ном ди на ми ком

ИЗ ГРАД ЊА БА ЗЕ НА ТЕЧЕ ПО ПЛА НУ

Пли ва ње до го ди не

РУ МА: На румском излетишту Борковац почетком априла започела је изградња базена и, по речима надлежних, све тече по плану. Извођачи радова су фирме „Пројектомонтажа“ и „Градитељ НС“. - За протекла два месеца није било проблема. Ради се и суботом и недељом и до сада је извучено преко 20 хиљада кубика земље за изградњу олимпијског базена и пословног простора који ће бити у склопу комплекса. Остаје још да се ископа мали базен и прилазне саобраћајнице, како је планирано за прву фазу радова - казао је шеф градилишта Игор Пе ја но вић. Вредност радова у првој фази изградње је око 290 милиона динара и ово је највећа инвестиција у последњих 20 година у румској општини. Сва средства ће бити обезбеђена из општинске касе, а завршетак ове прве фазе планиран је за јуни наредне године. -Ово је један од најмодернијих објеката у Србији, а узимајући у обзир садржаје, искрено мислим да ће задовољити, како захтеве Румљана, тако и професионалних спортиста.

Ми у Руми нисмо имали базен више деценија, а овај базен ће своју потпуну сврху имати када буде завршена и друга фаза, односно када базен буде прекривен и буде у функцији током целе године. По овом базену Рума би требало да постане препознатљива свуда – истакао је председник румске општине Го ран Ву ко вић. Прва фаза радова обухвата изградњу базена на отвореном, свлачионица, трибина, санитарних чворова, теретане, ресторана, као и реконструкцију прилазног пута од краја Орловићеве улице до базена и изградњу паркинг простора. У другој фази предвиђено је и монтажно покривање базена, како би се могао користити и у зимском периоду. Овај комплекс биће смештен у делу Парк шума Борковац, на ливади где су одржавани првомајски Уранци, а пројектом је, поред олимпијског базена, на ком ће моћи да се одржавају спортска такмичења, предвиђена и изградња мањег базена за децу, а биће изграђени и спортски терени за тенис, рукомет, кошарку и друге спортове. Ј. Антић

Много про из во да на ма лом про сто ру

Про дај на из ло жба под ве дрим не бом

БЕ ЧЕЈ: Удружње грађана „Бибер“ из Бечеја сваке недеље од 16 до 22 сата приређује за суграђане и госте, који током лета буду шетали кроз Камп насељем уз Тису, својеврсну продајну изложбу под ведрим небом. - Дестинација нам је крај чарде „Обала“ и чланови нашег удружења излагаће широк спектар рукотворина. Примера ради, сликари аматери ће излагати своја дела и сувенире, углавном с мотивима Тисе и Бечеја, биће ручно прављеног накита, производа старих

заната, међу којима посебно место припада породици Серда с њиховим лицидерским срцима и надалеко познатим медењацима упознала нас је с активношћу током летњег периода председница Удружења грађана „Бибер“ Ми о ми ра Ма шић-Осто јић. Прва изложба је привукла пажњу купача на Тиси и шетача, али промет није био велики. Можда и зато што Бечејци нису знали за продајну изложбу под ведрим небом, па нису понели са собом новац. В. Ј.

БЕ ЛА ЦР КВА: Збором руских кадета, почео је пети кадетски збор у Србији и први Међународни фестивал руских кадетских школа, под називом „Кадетска симфонија: Србија 2012“. Као што су то радили руски кадети корпуса Велики кнез Константин Романов у годинама од доласка у Белу Цркву, далеке 1922. године, па до почетка Другог светског рата, њихови наследници из Русије, прошли су градом у строју, са заставом и уз песму. Овог пута дошли су кадети Вороњешког кадетског корпуса „Велики кнез МиПавлович Романов“, хаил Тамбовсаe кадетскe школe и Јакутскe кадетске школе. Организатор манифестације је Добротворна фондација „Светитељ Василије Велики“ из Москве. Свечано сти, поводом доласка кадета у Белу Цркву, на Руском тргу присуствовали су амбасадор Руске федерације у Београду Алек сан дар Ко ну зин, директор Руског дома Ми ха ил Де ни сов, председник општине Жељ ко Цр но го рац са сарадницима и директор Фондације за подршку руским кадетским

корпусима „Алексеј Јордан“ Ол га Бер ко виц. Свештеник Руске цркве Мла ден Га јић је одржао помен руским војницима, а хор „Бела музика“ отпевао две песме на руском и песму „Ово је Србија“. Прочитано је и писмо које је Белоцркванима и кадетима упутио патријарх Московски и све Русије Алек сеј. На споменик палим руским војницима венац су положили најстарији кадет Ру ски ка де ти на бе ло цр ква но ском тр гу Белоцркванског кадетског корпуса рашку“, песму са којом почиње Алек сан дар Ма слов и два млада сваки њихов збор. У Галерији су кадети присустворуска кадета. Кадети и директор Руског дома уручили су свештени- вали отварању изложбе, а наредних ку Младену Гајићу по једну икону дана ће радити на уређењу руског као поклон Руској цркви, а на кра- гробља у Белој Цркве и обићи нека ју окупљања на Тргу руских каде- места у Србији значајна за заједничта млади кадети су отпевали „Ху- ку Српско Руску историју. Планира-

ШЕ ТА ЛИ ШТЕ ОПЛЕ МЕ ЊЕ НО ФИТ НЕС СПРА ВА МА

Те ре ни уме сто пла же БЕ ЧЕЈ: Постављањем фитнес справа на простору шеталишта уз реку Тису спојено је лепо и корисно. Укупно осам справа на којима истовремено може да вежба де сет рекреативаца без обзира на старосну доб, одмах је привукло пажњу Бечејаца. У прво време млађих, али и они старији се полако примичу справама, а храбрији су почели и да вежбају. Справе су дело и поставила их је бечејска фирма „Еуропласт“, чији је власник некадашњи рвач Ти бор Гу љаш, а средства у износу од нешто преко два милиона динара обезбедила је локална самоуправа. - Не завршава се урађеним оплемењавање простора уз шеталиште на Тиси. Ускоро ће бити постављене још две фитнес справе, јер ће онда комплекс „теретане под ведрим небом“ бити коплетиран, затим дечије игралиште за најмлађе, а у припреми је и изградња терена за скејтборд. Тиме ће свих пет целина размере 16 x 5,5 метара бити попуњене одређеним садржајем - рекао је Гујаш. Идеја да се гради плажа на про стору од степеништа до камп насеља уз Тису, показало се, није добра, јер водена струја у тој кривини наноси отпадни материјал који плута реком. Међутим, пре седам година је доста урађено на простору између реке и насипа на којем је шеталиште. Недавно је завршен бетонски бедем, који обезбеђује одроњавање земље с простора који је спреман да се на њему поставе изве сни рекре ативни терени, али и прилаз с четири урађена степеништа.

Фит нес по ли гон на бе чеј ском ше та ли шту крај Ти се

- Сматрали смо да би била велика штета да се про стор на ком су доведени вода и струја не буде максимално искоришћен за разне рекреативне садржаје или прикладне манифе стације. Управо зато ће се изградити рекреативни терени, два за бич волеј и једно за играње малог фудбала у пе ску. По ставићемо још мобилијара, а можда „освану“ и неки кио сци с продајом брзе хране и освежавајућих пића додао је Ра до слав Ва син у име бечејских предузетника, који осећају потребу да се активно укључе у читаву причу. Што се самог купања у Тиси тиче, обала у такозваној кривини је очишћена од земљаног нано са, али то још увек не задовољава потребе купача. Они храбрији се купају код степеништа и сунчају на њима. - У разговорима смо с ЈВП „Воде Војводине“ да добијемо

дозволу за по стављање понтона у реку код Бачког Петровог Села и Бечеја, како би купачи лакше улазили и излазили у воду, али и да се реше одређени имовински одно си ради издавања про стора малим привредницима за разне садржаје - каже директор Дирекције за изградњу бечејске општине Зво ни мир Стан ков. Било како било, кренуло се с „мртве тачке“ и Бечејце пут, опет, води ка Тиси. Једне да шетају, друге да вежбајући рекреирају, треће да се купају и сунчају... Не би било на одмет да се прео стале планиране активно сти интезивирају, јер је сунце упржило и сезона годишњих одмора кренула. Имајући у виду економску моћ нашег човека, многи ће се задовољити понудом у сопственом граду. В. Јан ков

но је да се у вечерњим сатима одржи традиционални концерт у музичком павиљону у Градском парку, али је због невремена отказан. У сваком слушају, публика ће моћи да их чује и види на великом концерту, који је планиран за 2. јул у башти Центра за М. Ви то ми ров културу.

Од зма ја до ком пју те ра Као и прошле године, Народни музеј је и ове године организатор бесплатног Летњег дечјег кампа под називом „Од змаја до компјутера”. -Камп је намењен деци од осам до 12 година, али, ако је неко мало старији или млађи, примићемо га. Камп се одржава двократно, од 10 до 13 сати, када деца играју традиционалне игре у дворишту и у Музеју, као што су: ледени чича, ћорава бака, црвене рукавице, царе, колико је сати, не љути се човече и слично. Деца могу да играју и разне игрице на компјутеру. Од 16 до 18 сати деци су на располагању разне креативне радионице и драмска радионица, у којој ће имати и јавни наступ, који ћемо извести на крају Кампа - каже кустос – педагог у кикиндском Народном музеју Дра ган Ки ур ски. За овај Камп влада велико интересовање. Иако су ово тек први дани, већ се укључило четрдесеторо малишана. Са децом раде запослени у Музеју, а ускоро ће се прикључити и група волонтера. Идејни творац Кампа је кустос етнолог у Музеју Сла ви ца Га јић, која и сама свакодневно учи децу игре, које су некада играли њихови родитељи. А. Ђ.

RePORTA@e

sreda27.jun2012.

dnevnik

c m y

RET KA NO] KAD SU SA LA [A RI ATA RA BA^ KOG PE TRO VOG SE LA BEZ RAZ LO GA PSO VA LI DA ^I ]E VE SNA GE

Po li caj ci iz vu kli kra vu iz bla ta Ze mqo rad nik La slo Pe ter (50) iz Ba~ kog Pe tro vog Se la iz gle da da ni je ~uo za onu na rod nu: tri pu ta me ri, je dan put se ci! Jer, za sa mo ne ko li ko mi nu ta dva pu ta je jed ne od mi nu lih trop skih no }i me wao mi {qe we o oni ma ~i ji ga je `a gor pro bu dio na sa la {u 88, ko ji je iz gra |en 1874. i do pre pet go di na pri pa dao po ro di ce Ci rak. Pr vo ih je pso vao mi sle } i da su lo p o v i, a on d a ugle dao pa tro lu po li ci je i po qo ~u va ra.

– Iskre no sam se iz vi nio kad sam shva tio {ta se, u stva ri, de {a va i oni su me raz u me li. Da ni su, ne bi mi po mo gli i ne iz mer no sam im za hva lan – ve li Pe ter. – Zna te, ovim te re nom no }u je ve }a pro me na da ne go i u gra du. Lo po va na sve stra ne ima i u ovom bes pu }u. Me ne su u dva na vra ta opqa~ ka li i ogo li li mi sa la{ pa sad mo ram da do la zim iz se la i spa vam ov de. Te no }i sam pu stio dve kra ve da pa su bli zu ka na la ko ji pro la zi na dva de se tak me ta ra od na {eg

sa la {a. Jed na od wih se dan ra ni je pr vi put ote li la i bi la je za jed no s te le tom. Vaq da se za i- gra la, ot ki nu la u`e ko jim je bi la ve za na za {pe di ter, ot kli za la u ka nal i ni je mo gla iza }i zbog str me i kli za ve oba le. Vo de u ka na lu ima oko po la me tra, ali je muq du bqi, i {to je vi {e po ku {a va la da se is ko be qa, sve je du bqe upa da la. Po ku {a li smo sin Zo li ka i ja da je iz vu ~e mo paj va ni ma, pa uz po mo} ko wa, ali ni smo us pe li do du bo ko u no}. Je dan kom {i ja mi

Po qo ~u var La slo Ko va~ na me stu ope ra ci je

je obe }ao da }e do }i uju tru s trak to rom da je iz vu ~e. Ni je nam osta lo ni {ta dru go ne go da te le ve `e mo za {pe di ter da bi ga kra va vi de la iz ka na la, i po sta vi mo jed nu so lar nu sve tiq ku da ne ko ne bi no }u na le teo. Isto vre me no, pa tro la po li ci je, u ko joj su bi li Alek san dar Ga ic ki i Sr |an @i vi}, s po qo ~u va rom be ~ej ske fir me “Link FTO” La slom Ko va ~em, kre nu la je u re do van obi la zak ata ra. – Pro ~u lo se da je be li luk po ~eo da zri, {to je znak za lo po ve da kre nu u ak ci ju. Pro ~e {qa li smo ve li ki deo ata ra “la dom“ i kad smo do {li bli zu se la, pri me ti li smo {pe di ter kraj ka na la, bli zu sa la {a mog ime wa ka La ci ke – ob ja {wa va po qo ~u var La slo Ko va~. – Kad smo pri {li, vi de li smo pr vo sa mo te le, {to nam je bi lo sum wi vo, a on da po ki dan paj van i

La ci ka i je dva spa se na „Ma la”

put po ku {a ti ope ra ci ju spa sa va wa. – Ukqu ~io sam po gon na sva ~e ti ri to~ ka “la de“ i ma lo-po ma lo kra vu smo iz vu kli na oba lu. Sre }a da je vre me bi lo iz u zet no to plo pa kra vin dug bo ra vak u vo di i mu qu ni je osta vio po sle di ce te je te le od mah pri o nu lo na ra ni ju tar wi obrok – do da je je di ni „su vi“ ~lan ~i ta ve ak ci je – jer je bio za vo la nom – Ga ic ki. ^i ta va pri ~a do nas je sti gla, na in si sti ra we La sla Pe te ra, od ko man di ra po li cij ske sta ni ce u Ba~ kom Pe tro vom Se lu Mi la na Gu ti }a. – ^e ste su kra |e, sve ga i sva ~e ga u se lu ima, a po seb no u ata ru, pa su qu di kiv ni na sve. Na po li ci ju i po qo ~u va re “Lin ka FTO” po seb no. Ret ko do jav no sti stig nu le pe pri ~e – na gla {a va Gu ti}. Vla sti mir Jan kov

MI [I ]I STE VA NA [I MU NI ]A PO U ZDA NI JI OD STRU JE

PRE^ANSKA LEKSIKA

kra vu u ka na lu. Po ku {a li smo da je iz vu ~e mo, ali on da su sa sa la {a sti gle psov ke. Ga zda mi slio ka ko ne ko è li da mu ukra de te le. îm ih je iden ti fi ko vao, ga zda kra ve „Ma le“ za mo lio je ne na da ne go ste oko po la tri po sle po no }i da mu po mog nu da spa si kra vu, ko ja je ve} bi la one mo }a la. – Kra va se ve} iz mo ri la na kon te qe wa, a on da i u è qi da iz vu ~e no ge iz du bo kog mu qa. Po ku {a li smo no vim paj va nom da je iz vu ~e mo, ali nam se on dva pu ta ki dao. Ni smo od u sta ja li, ma da je vre me od mi ca lo. U{li smo i mi u ka nal, bi li smo mo kri do po ja sa, po no vo smo ve za li kra vu i paj van iz vu kli do ko la – opi su je ope ra ci ju po li ca jac Sr |an @i vi}. A on da je va qa lo bi ti vr lo spre tan po mra ku i jo{ je dan -

Ru ko ve da ti

na se ko kosi a ko vodu nosi – poslovica je koja, kao, slika koji su poslovi vi{e a koji mawe va`ni. O rukovedawu nema poslovice, ili je ja bar ne znam, ali sam siguran u to da bi svaki kosac pre skinuo {e{ir dobroj rukoveda~ici nego najboqem koscu. Tim pre {to je sigurno i sam prethodno srpom sakupqao poko{eno `ito, pravio rukoveti, a onda ih slagao na zemqi. Jer, to je, najkra}e re~eno,

bodnom, rukom ga ra{iri. U drugoj nosi bar desetak u`adi. Kad se tako istera cela wiva ili bar prepelica (par~e predvi|eno za taj dan), snopovi se denu u krstine da se malo prosu{e, a potom voze u kamare, odakle }e na vr{idbu.

opis jednog dela risarskog posla. Sakupqawa ìta u snopove. Dakle, napred ide kosac, obara ìto, pravi prvi otkos. Nekoliko koraka iza wega, rukoveda~ica sakupqa poko{eno u dobar rukovet, drì ga maltene u zagrqaju, a potom spu{ta na uè. Idealno je kad za ovim duetom dolazi novi, jo{ jedan kosac i jo{ jedna rukoveda~ica. Tada ova druga dovr{ava, puni snopove. Peti ~lan je obi~no neki ~vr{}i de~ak (mada nisu po{te|ivane ni devoj~ice) koji odmah iza prvog kosca postavqa uàd, stane jednom nogom na kraj upletenog (od ìta) uèta i jednom, slo-

@ito je kosio kako je ko mogao. Neko sopstvenim kosama i snagama, neko unajmqivawem ekipa risara, koji su se predstavqali kao majstori ovoga posla. Istina je da je ru~na ko{wa p{enice, a naro~ito je~ma, vrlo delikatan i te`ak posao. Mora se kositi po suvom, dakle usred letweg dana, pod najja~im suncem. Izlomqene osije se ubadaju u svaki deli} ko`e, suve su i o{tre, pra{ina je svuda (mada }e prava biti tek na vr{idbi), kraj wive je daleko, tamo je voda u kr~azima, kor{ovima, pokrivena pokrovcima i velikim listovima repuve (korova) da bude bar ma-

ili kako se sakupqa hleb lo hladnija od vrelog vazduha. Uz sve, kosa je o{tra, zvi`di dok ru{i klasje, svi se moraju dràti podaqe od we. Nije bezopasan ni srp, ima i on o{tar vrh, mora se paziti da ne isklizne iz ruke ili da se ne ostavi negde gde bosa ili slabo obuvena noga moè zapeti pa da se razjari tetiva, list... Ipak, kosidba se radi puna srca, veselo i orno: sakupqa se hleb, lepo vidi{ kako rastu poga~e, lepiwe i cipovke dok slaè{ rukoveti, vezuje{ snopove, dene{ ih u krstine... Kosac moè imati i gole ruke, bar do lakata, o{tro se~ivo ga ~uva od vla}a i slame, ali rukoveda~i(ce) moraju da rade u ko{uqama s duga~kim rukavima, do samih {aka. Najboqe su (bile) ko{uqe od malo debqeg kudeqnog platna. ûvale su i od osija i od sunca. Kosom, srpom i rukama, ìto se `welo vekovima, vaqda i milenijumima, ali je sada taj neophodan a nekada mukotrpan posao, poveren mo}nim (i skupim) ma{inama, kombajnima. Pre toga su prvo kosce odmenile mehani~ke kosilice, posle rukoveda~ice i veza~e one samoveza~ice s velikim drvenim krilima i kalemima kanapa zvanog manila. Rukovet je, pak, set pesama, narodnih. Kao ne{to izabrano, pa`qivo i s ukusom. Ne{to {to treba ~uvati kao da ga drì{ u naru~ju. Ba{ kao {to rukoveda~ice drè budu}i hleb u ko{wi. Pa vle Ma le {ev (Kwiga „Trired riba pliva” moè se kupiti u novosadskim kwiàrama „Most”, „Mala, velika kwiga” i „Kod Lemija”)

Zvo nar Bo go ro di~ ne cr kve u ê la re vu Le pa ~e la rev ska ka to li~ ka cr kva po sve }e na Bo go ro di ci ima du gu isto ri ju, ali i svo ga uni kat nog zvo na ra, ve ro vat no jed nog od po sled wih u Voj vo di ni, ko ji ra di na sta riw ski na ~in. Me {ta ni od mi qa Ste va na [i mu ni }a, ka ko mu kr {te no ime pi {e u li~ noj kar ti, ko ji je u îb, ka ko se na kad zva lo na se qe, sti ca jem ì vot nih okol no sti sti gao iz Ba~ ke Pa lan ke pre ~e tvrt ve ka i pu stio ko re ne, zo vu Ba ta Xom ba. – Svi mo ji, ko li ko pam tim i znam, ro |e ni su u Pa lan ci, od ~u kun de de, pra de de i de de, do oca i me ne – ka è nam Ste van. – Ra dio sam du go u Me tal noj in du stri ji „Ma je vi ca“, ta~ ni je, po go nu „Po qo o pre me“, i imao sre }e da Ba ta Yom bi dve to ne vi se iz nad gla ve po~ nem u vre me ka da je tu fir mu stva rao i vo dio po - jao Tek stil ni kom bi nat „Du zna ti, ve} dav no po koj ni, di - nav“, a u ce loj re gi ji svi su fa rek tor Pe ra Raj kov. Ta da je to bri ku, ko ja je ne ka da za po {qa bi la pra va fa bri ka, a on da je va la bli zu 2.000 rad ni ka, a, sve po ~e lo da pro pa da... Sa da „nor mal no“, da nas ne po sto ji, sku pqam pa pi re za pen zi ju i zva li jed no stav no „Uà ri ja“. ako bog da, usko ro }u u mi ro vi – Zo vu me ne i Sa ma ri }a ni nin nu. Me |u tim, po sao zvo na ra jer sve ove go di ne po sao ra dim oda brao sam sam i ra dio ga ~ak go to vo xa be – ka è bez ve li ke i iz me |u 2003. i 2008, ka da sam srx be. – Zvo nom po zi vam qu de u bio go to vo skroz slep. Ope ri - cr kvu, ali i oba ve {ta vam kad sao sam jed no oko pa sad na we ga ne ko umre. Ni je te {ko, ali je vi dim, mo rao bih i dru go ali ve li ka od go vor nost, po seb no je ne mam pa ra za ope ra ci ju. bi lo ne zgod no dok ni su po sto ja Ima ne ke sim bo li ke u to me li mo bil ni. Ne kad sam mo rao {to zvo ni ru~ no uà di ma. Jer, u stal no da de ù ram po red fik ovom me stu de ce ni ja ma je po sto - snog te le fo na. A ni je ma la

stvar s uà di ma ko man do va ti s dva zvo na, od ko jih ve }e te ì 1.178 ki la, a ma we ce lu to nu. Kad ne ko ode Bo gu na is po vest, ko nop ci se vu ku de set mi nu ta. Do du {e, pre to ga, ako je umr lo èn sko, zvo ni se dva pu ta krat ko, a za mu {ka rac tri pu ta. Ne }e [i mu ni} da pri ~a o pa ra ma, ma da po sto ji ce nov nik. Jed na zvo wa va ko {ta 200 di na ra, a do sad mu je sto ti nak “mu {te ra ja“ osta lo du `no. Sa mo bog zna da li su si ro ti ili imu} ni, ali, ve li, ne ka ide na we gov brk jer, u {a li re ~e, bo qe da on wi ma zvo ni ne go oni we mu. – Ni je te {ko bi ti zvo nar, ako u to me na |e te pra vi smi sao – ob ja {wa va Ste van. – Ni je moj po sao sa mo da zvo nim, mo ram i da ~i stim, pe rem, bri {em pra {i nu u cr kvi, a we uvek ima, te da {tir kam i pe glam „mi si cu“, ha qi nu ko ju no se ka to li~ ki sve {te ni ci to kom li tur gi je. Ta ko |e, mo je je za du è we i da ki tim no vo go di {wu jel ku i sla èm fi gu re oko Isu sa. Zi mi u cr kvi zna da bu de hlad no, ali na to sam se na u ~io od svo je 33. go di ne, ka da sam ov de za me nio dve ~a sne se stre. Do du {e, ne ko vre me je zvo na po kre ta la stru ja, ali se ne {to po kva ri lo pa ja i da nas ~i nim ka ko se ra di lo od isko na, paj va ni ma. M. Su yum

dru[tvo

dnevnik

DA NAS PO ^I WE PR VI ROK ZA UPIS BRU CO [A NA UNS-u

@e sto ka tr ka za buyet ske in dek se Kan di da ti ko ji na me ra va ju da se upi {u u pr vu go di nu osnov nih ili in te gri sa nih stu di ja u {kol skoj 2012/13. go di ni na ne ki od 12 fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du, osim na Me di cin ski i Aka de mi ju umet no sti gde je pri ja vqi va we za vr {e no ra ni je, da nas, su tra i pre ko su tra mo gu pre da ti pri ja ve i do ku men ta. Po ras po re du ko ji su sa ~i ni li sa mi fa kul te ti, pri jem ni is pi ti po ~e }e 2. ju la i tra ja ti, u za vi sno sti od bro ja stu dij skih pro gra ma i kan di da ta dan, dva ili tri, pa }e po sled we pro ve re zna wa bi ti 4. ju la. Pre po la ska na fa kul tet va qa se in for mi sa ti o svim po treb nim do -

ku men ti ma i fo to ko pi ra ti ih, pa i ove ri ti fo to ko pi je jer ne ki fa kul te ti to tra è. Na UNS-u ima ukup no 8.550 me sta za upis bru co {a ali, s ob zi rom na to da se ra di o dr àv nom uni ver zi te tu, svi kan di da ti se na da ju da }e „upa sti na bu xet”, a ta kvih me sta ima 4.975 na ukup no 14 fa kul te ta ovog uni ver zi te ta. Za bru co {e ko ji }e pla }a ti {ko la ri nu ukup no je 3.575 me sta. Kan di da ti za upis na in te gri sa ne stu di je me di ci ne i sto ma to lo gi je na Me di cin skom fa kul te tu u No vom Sa du da nas u pod ne po la ù pri jem ni is pit iz bi o lo gi je i he mi je. V. ^.

NA STO PA CI JE NA TA KO JI LE @E U NA [IM BOL NI CA MA TRO JE „ZA RA DI” BOL NI^ KU IN FEK CI JU

Opa sne i po `i vot i po zdrav stve nu ka su

O bol ni~ kim in fek ci ja ma u ve {ta~ kom ven ti la ci jom i di ja na {im bol ni ca ma ret ko se go vo - re je po ve za ne s pret hod nom in ri, a i ka da se na vo de po da ci o ten ziv nom an ti bi ot skom te ra wi ma, naj ~e {}e se ka è da ih pi jom. Mo gu se ja vi ti i u ne kim ima mo „ni ma we ni vi {e ne go dru gim spe ci jal nim sta ci o nar bol ni ce u sve tu”. U zdrav stve - nim usta no va ma, kao i u am bu nim usta no va ma ne ra do go vo re o lant noj prak si, ali su in fek ci je toj te mi, ne za to {to bol ni~ ke na sta le u bol ni ca ma za le ~e we in fek ci je ne ma mo, ve} se jo{ akut nih po re me }a ja zdra vqa od uvek sma tra da je bo qe „pri kri - naj ve }eg epi de mi o lo {kog zna ~a ti ih od jav no sti da se pa ci jen ti ja. ne bi uz ne mi ri li” ne go ih iz ne U~e sta lost i ti po vi bol ni~ ti u me di ji ma. Bol ni~ ke in fek - kih in fek ci ja za vi se od mno gih ci je su in fek ci je po ve za ne s bo - fak to ra: imu ni tet skog sta wa rav kom u bol ni ci i, naj ~e {}e, s obo le lih, bol ni~ ke hi gi je ne, ob pri me we nim in va ziv nim pro ce - u ~e no sti per so na la, usvo je ne du ra ma. Zva ni~ na ili ne us vo je ne sta ti sti ka u Sr dok tri ne pri me Najrizi~nija bi ji po ka zu je da na an ti bi o ti ka u na sva kih 100 pa pre ven tiv ne i ku odeqewa za pojavu ci je na ta ko ji le ra tiv ne svr he... infekcija su è u bol ni ci, Bol ni~ ke in fek jedinice intenzivne ci je po sto je i u tro je „za ra di„ ta terapije, kvu in fek ci ju. naj s a v re m e n i j im Po sle di ce ne ka da z d r a v s t v e n i m neonatolo{ka, mo gu bi ti fa tal usta no va ma u sve hematolo{ka i ne. Ako je pa ci tu, gde su hi gi jen hirur{ka odeqewa jent imao {an su ski stan dar di da za smrt nost zbog le ko pre ci zni ji i pri mar nog obo qe wa de set od sto, stro ì od na {ih. U ze mqa ma EU uko li ko „za ra di” bol ni~ ku in - sva ke go di ne od po sle di ca in fek ci ju, {an sa da umre se po ve - fek ci je umre oko 50.000 qu di. }a va na 30 do 40 pro ce na ta. Oni Pre ven ci ji in tra ho spi tal nih ko ji pre ì ve mo ra ju mno go du è in fek ci ja ma po kla wa se sve ve osta ti u bol ni ci da bi se opo ra - }a pa `wa. U svim bol ni ci ma vi li. A to stva ra do dat ni pri ti - tre ba lo bi da se spro vo di ak ti sak na zdrav stve ni si stem: neo p - van nad zor, da se me ri sto pa in hod ni su sku pi le ko vi i du ga te - fek ci je ko ja se u usta no vi ja vqa, ra pi ja, a bol ni~ ko le ~e we pro - da se ra de sve pro pi sa ne me re du à va se oko {est da na. ste ri li za ci je i dez in fek ci je – Qu di mi sle da je za uspe {nu ko je spre ~a va ju da mi kro or ga ni kon tro lu bol ni~ kih in fek ci ja zmi pro dru u te lo pa ci jen ta, da po treb no mno go nov ca, ali to ni - se edu ku ju zdrav stve ni rad ni ci je ta~ no – re kao je na pro {lo go - kao i ne me di cin ski rad ni ci ko ji di {wem sku pu u Be o gra du {vaj - odr à va ju hi gi je nu... Me |u tim, i car ski le kar dr Ste fan Ha bort. u bol ni ca ma u ko ji ma je bor ba – Mno go se mo è po sti }i i do - pro tiv bol ni~ kih in fek ci ja brom hi gi je nom ru ku i edu ka ci - sta vqe na na naj vi {i ste pen, jom svih za po sle nih. To me tre ba bol ni~ ke in fek ci je se do go de, do da ti i zna ~aj pra vil ne upo tre - {to go vo ri o kom plek sno sti be an ti bi o ti ka, ~i me se sma wu je pro ble ma i ve li kom bro ju ~i ni mo gu} nost da mi kro or ga ni zmi la ca ko ji mo gu do ve sti do in fek po sta nu ot por ni na wih. ci je ma wih ili ve }ih raz me ra. Naj ri zi~ ni ja ode qe wa za po ja - Pre ven ci ja in tra ho spi tal nih vu in fek ci ja su je di ni ce in ten - in fek ci ja pod ra zu me va i do vo ziv ne te ra pi je, neo na to lo {ka, qan broj ne me di cin skog oso bqa he ma to lo {ka i hi rur {ka ode qe - –hi gi je ni ~a ra, bo le sni~ ke so be wa. Naj ~e {}e su i kod nas i u sve - sa {to ma we kre ve ta – naj bo qe tu in fek ci je kr vi po ve za ne s va dva do tri – a ta kvi uslo vi za naj sku lar nim li ni ja ma, in fek ci je ve }i broj na {ih bol ni ca jo{ uri nar nog trak ta po ve za ne s ka uvek su ne do sti `ni. te te ri ma, pne u mo ni je po ve za ne s J. Bar bu zan

De ca mo ra ju ima ti zdrav stve nu kwi ì cu Za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} oce wu je da Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we kr {i pra va de ce za to {to od bi ja da im ove ri zdrav stve ne kwi ì ce zbog to ga {to po slo da vac wi ho vim ro di te qi ma ne upla }u je do pri no se za zdrav stve no osi gu ra we. U sa op {te wu ko je je Jan ko vi} iz dao, po zi va se RF ZO da de ci bez od la ga wa ove ri zdrav stve ne kwi ì ce za na red nu po lo vi nu go di ne jer pra vo de te ta na zdrav stve nu za {ti tu ne mo è i ne sme za vi si ti od ne iz vr {a va wa oba ve za ”tre }ih li ca” . Za {tit nik pod se }a na to da je pra vo na zdrav stve nu za {ti tu de te ta za jem ~e no Usta vom Sr bi je pa je sa mim tim dr à va Sr bi ja oba ve zna da sno si tro {ko ve zdrav stve nog osi gu ra wa za wih. Je di ni raz log {to se de ci sa da us kra }u je ove ra va we zdrav stve nih is pra va – jer pret hod na ove ra is ti ~e 30.ju na – je u to me {to tre }a li ca – po slo dav ci, ne is pu wa va ju za kon sku oba ve zu i za to ih dr à va ne ka `wa va. Q. M.

sreda27.jun2012.

UPIS U SRED WE [KO LE

@e qe jo{ da nas U okvi ru upi snog ro ka u sred we {ko le, svr {e ni osma ci ju ~e i da nas u svo jim do ju ~e ra {wim osnov nim {ko la ma pre da ju li ste s po 20 svo jih è qa za na sta vak {ko lo va wa. Te li ste s u~e ni~ kim è qa ma {ko le }e na svo jim ogla snim ta bla ma ob ja vi ti u ne de qu, 1. ju la, ka da bi svi osma ci tre ba lo da pro ve re da li su wi ho ve è qe ta~ no une te u ba zu po da ta ka, a uko li ko ni su, u po ne de qak, 2. ju la, tre ba lo bi da pod ne su zah tev {kol skoj upi snoj ko mi si ji da gre {ke is pra vi, da bi se ko na~ ne li ste s u~e ni~ kim è qa ma na ogla snim ta bla ma osnov nih {ko la mo gle ob ja vi ti 3. ju la. Po sle to ga, 5. ju la, bi }e ob ja vqen ras po red no vih sred wo {ko la ca po sme ro vi ma, a 6. i 7. ju la ras po re |e ni u~e ni ci }e se i upi si va ti u svo je no ve {ko le, ~i me }e se i zvr {i ti pr vi upi sni krug. Me sta u sred wim {ko la ma ko ja se ne po pu ne u pr vom upi snom kru gu na ogla snim ta bla ma osnov nih {ko la na }i }e se 7. ju la, a ne ras po re |e ni osma ci na ta me sta kon ku ri sa }e pod no {e wem li sta sa spi sko vi ma è qa 9. ju la. Ras po red po tim me sti ma bi }e ob ja vqen 11. ju la, ka da }e se u~e ni ci ko ji su do sred wo {kol ske klu pe do {li u dru gom upi snom kru gu i upi si va ti u {ko le u ko je su ras po re -

Fo to: S. [u {we vi}

Mesta u sredwim {kolama koja se ne popune u prvom upisnom krugu na oglasnim tablama osnovnih {kola na}i }e se 7. jula, a neraspore|eni osmaci na ta mesta konkurisa}e podno{ewem lista sa spiskovima `eqa 9. jula |e ni, ~i me }e i ovo go di {wi upis no vih sred wo {ko la ca bi ti za vr {en. Da pod se ti mo, za upis na ne ko od vi {e od 83.000 me sta u sred wim {ko la ma ove go di ne kon ku ri {e 78.000 svr {e nih osma ka. Oni ko ji su kon ku ri sa li za ne ko od oko 2.800 me sta u umet ni~ kim

i {ko la ma i ode qe wi ma za ta len te, pri jem ni is pit za te {ko le po la ga li su ra ni je, a uko li ko su ga po lo `i li, po sle po la ga wa i za vr {nog is pi ta, s ukup nim bro jem bo do va ran gi ra ni su, te su, na rav no ako su se na {li iz nad cr te ko ja ozna ~a va pred vi |e nu upi snu kvo tu. Osta -

lim svr {e nim osma ci ma nu di se 17.615 me sta u gim na zi ja ma, 48.862 me sta u ~e tvo ro go di {wim sme ro vi ma sred wih stru~ nih {ko la i 16.591 me sto u tro go di {wim sme ro vi ma tih {ko la, a u {ko la ma za u~e ni ke s po seb nim po tre ba ma ima jo{ 1.678 me sta. Da i ovo go di {wi osma ci ima ju ve o ma bo gat iz bor bu du }ih za ni ma wa do kaz je ~ak 307 raz li ~i tih sme ro va u sred wim {ko la ma. U gim na zi ja ma ima ~ak 13 sme ro va, po 20 sme ro va ima u po qo pri vred nim {ko la ma i onim za pro iz vod wu i pre ra du hra ne, u pod ru~ ju ra da ge o lo gi ja, ru dar stvo i me ta lur gi ja, kao i u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti. U pod ru~ ju ra da {u mar stvo i ob ra da dr ve ta ima 17 sme ro va, kao i u tek stil stvu i ko `ar stvu. Po 27 sme ro va ima u pod ru~ ji ma ra da he mi ja, ne me ta li i gra fi ~ar stvo i kul tu ra, umet nost i jav no in for mi sa we. U ge o de zi ji i gra |e vi nar stvu nu di se 28 sme ro va, u elek tro teh ni ci 25, u pod ru~ ju ra da ma {in stvo i ob ra da me ta la ima ~ak 52 sme ra, u sa o bra }a ju 22, u tr go vi ni, ugo sti teq stvu i tu ri zmu 14, u eko no mi ji, pra vu i ad mi ni stra ci ji 12, u de lat no sti li~ nih uslu ga ~e ti ri, a u hi dro me te o ro lo gi ji dva sme ra. D. De ve ~er ski

KLUB BO RA CA PRO TIV KO RUP CI JE U ZRE WA NI NU

Ni je do voq na go la pri ~a Po sle la ne oform qe nog Lo kal nog an ti ko rup cij skog fo ru ma (LAF), Zre wa nin je do bio i Klub bo ra ca pro tiv ko rup ci je, ~i ja je kon sti tu tiv na skup {ti na odr à na ove ne de qe. Zre wa nin je, da pod se ti mo, pro {le go di ne po stao pr vi grad u Voj vo di ni i Sr bi ji u ko jem je po ~e la da ra di kan ce la ri ja LAF-a. Pro je kat spro vo di Bi ro za dru {tve na is tra ì va wa, uz fi nan sij sku po dr {ku USAID-a i In sti tu ta za odr ì ve za jed ni ce (ISC), a u okvi ru pro gra ma “Jav no za go va ra we u prak si”. Naj ve }i ba nat ski grad sa da je po stao pi o nir i ka da je re~ o Klu bu bo ra ca pro tiv ko rup ci je. Iz vr {ni di rek tor Bi roa za dru {tve na is tra ì va wa Pa vle Di mi tri je vi} ve li da bi to te lo tre ba lo da do pri ne se, pre sve ga, to me da oni ko ji se bo re pro tiv ove dru {tve ne po {a sti po sta nu vi dqi vi u jav no sti, or ga ni zo va ni ji i da ko ri ste sve ono {to im an ti ko rup cij ske in sti tu ci je u dr à vi nu de da bi su zbi li ko rup ci ju. Ka ko je ob ja {we no na osni va~ koj skup {ti ni, Klub za pra vo pred sta vqa gru pu gra |a na ko ja }e u na red nom pe ri o du funk ci o ni sa ti za seb no od LAF-a i ima ti svo je pro sto ri je za raz go vor s gra |an stvom. Ali, iako ~la no vi LAF-a i Klu ba, ba{ kao i Lo kal nog sa ve ta za za po {qa va we, ~i ja je ko or di na tor ka Li vi ja Har tih iza bra na za ~la ni cu no vo o sno va nog te la, tvr de da se go to vo sva ko dnev no, u raz go vo ru s rad ni ci ma i ne za po sle ni ma, su sre }u s pri -

me ri ma ko rup ci je, zre wa nin ska jav nost, me se ci ma ot ka ko po sto ji Lo kal ni an ti ko rup cij ski fo rum, ni je oba ve {te na ni o jed nom kon kret nom slu ~a ju. Ni ti su nad le `ni u LAF-u ika da sa op {ti li {ta su kon kret no u~i ni li u po je di nim slu ~a je vi ma. Ko or di na tor LAF-a Da ne Ma {i} ka `e da Lo kal ni an ti ko rup cij ski fo rum ni je te lo ko je ima me ha ni zme da ju ri po ~i ni o ce ne kih ne de la. – Mi sa mo do ku men ta ci ju ko ju do bi je mo od gra |a na, po sle wi ho vih pri ja va, pro sle |u je mo is tra `nim or ga ni ma, kao i Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je, ko ji bi tre -

ba lo da pre du zmu da qe ak tiv no sti u re {a va wu tih slu ~a je va – ob ja {wa va Ma {i} pro ce du ru, i na gla {a va da bez ak tiv nog u~e {}a gra |a na ne }e bi ti ni re zul ta ta. A da bi pri ja ve bi le pri hva }e ne, ni je do voq na go la pri ~a ve} tre ba pri lo `i ti do ka ze, kao {to su pi sa ni ma te ri ja li, audio ili vi deo-za pi si. Osta je, me |u tim, ne ja sno za {to bi gra |a ni, ako ve} sa mi mo ra ju da uka zu ju na kri vi~ na de la, to ~i ni li pre ko “po sred ni ka”, od no sno za {to se od mah ne bi za pu ti li u po li ci ju i Tu `i la {tvo i pri ja vi li spor ne slu ~a je ve? @. Ba la ban

NA ME DI CIN SKOM FA KUL TE TU U NO VOM SA DU O PRO JEK TU BA NA MO KA

Od mo le ku la do le ka U okvo ru IPA-pro jek ta me |u dr àv ne sa rad we Ma |ar ske i Sr bi je, re a li zu je se is tra ì va we „Pri me na na no ~e sti ca na ba zi ù~ nih ki se li na u raz vo ju le ko va” (BA NA MO KA). Is tra ì va we je fo ku si ra no na is pi ti va we ù~ nih ki se li na kao mo le kul skih no sa ~a le ko va i pro na la è we for mu la ci je le ko va i ù~ nih ki se li na ko ji }e pro me ni ti bi o ra spo lo ì vost le ka: sma wi ti do zu le ka, pa sa mim tim i ne po treb no iz la ga we or ga ni zma vi so kim do za ma me di ka me na ta. De part man za he mi ju, bi o he mi ju i za {ti tu ì vot ne sre di ne Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta u No vom Sa du, s pro fe so rom Ja no {em â na di jem na ~e lu, no si lac je pro jek ta, a part ne ri su De part man za he mi ju s Uni ver zi te ta u Se ge di nu i Me di cin ski fa kul tet u No vom Sa du. Na MF-u u No vom Sa du odr àn je skup na ko jem se go vo ri lo o ci qe vi ma i zna ~a ju tog pro jek ta. – Ciq pro jek ta je da pot po mog ne is tra ì va wa po gra ni~ nih in -

sti tu ci ja uz po mo} fi nan sij ske po dr {ke EU – ka è prof. â na di. – Te ma ti ka je iz obla sti osnov nih is tra ì va wa i ba vi se is tra ì va wem u obla sti ù~ nih ki se li na. Ma |ar ska stra na kao part ner ra di ra ~u nar sko mo de li ra we mo le ku la ko ji è li mo da sin te ti {e mo, na PMF-u u No vom

stva iz raz li ~i tih obla sti he mi je, me di ci ne i far ma ci je, kao i stu den ti za vr {nih go di na osnov nih i ma ster stu di ja. Po re ~i ma prof. Jo va na Po po vi }a s Far ma ko lo gi je MF-a u No vom Sa du, po seb na pa `wa je usme re na na na no le ko ve i na no teh no lo gi ju.

Po re~ima prof. Jovana Popovi}a s Farmakologije Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, posebna pa`wa je usmerena na nanolekove i nanotehnologiju Sa du ra di se sin te za i ana li za do ka zi va wa struk tu re je di we wa, a MF }e ra di ti is pi ti va wa na eks pe ri men tal nim ì vo ti wa ma. In te re su je nas da li agre ga ti ù~ ne ki se li ne mo gu bi ti tran smi te ri le ko va, ~i me bi se po boq {a la wi ho va do stup nost do obo le log me sta. U is pi ti va we su ukqu ~e ni uni ver zi tet ski is tra ì va ~i i na stav ni ci ko ji su u pro te klim go di na ma ste kli is ku -

– @u~ ne ki se li ne su ti pi ~an pred stav nik na no struk tu ra i za to su za nas po seb no in te re sant ne – ka è prof. Po po vi}. – Is tra ì va we je fo ku si ra no na ù~ ne ki se li ne kao mo le kul ske no sa ~e le ko va ko ji bi ne sa mo po ja ~a li wi ho vo dej stvo ne go i sma wi li wi ho vu tok si~ nost. Ta ko „upa ko va ni” le ko vi do la ze ta~ no do me sta gde tre ba da de lu ju, ne ra si pa ju se i ne de lu ju na one

struk tu re or ga ni zma gde ih ne è li mo. Te na no struk tu re mo gu bi ti vo |e ne do è qe nog me sta. Osim di jag no sti ke, u ko joj se ~e sto pri me wu ju ra di o ak tiv ne sup stan ce, i u te ra pi ji, po seb no ma lig nih tu mo ra, ~e sto se pri me wu je ra di o te ra pi ja. – Na In sti tu tu za on ko lo gi ju Voj vo di ne tre nut no ko ri sti mo ra di o ak tiv ni izo top iri di ju ma 192 za le ~e we gi ne ko lo {kih tu mo ra, tu mo ra plu }a, jed wa ka i di ge stiv nog trak ta – ka è prof. dr Mar ko Erak s In sti tu ta za on ko lo gi ju Voj vo di ne. – Pri me na ra di o ak tiv nih izo to pa da nas ima zna ~aj nu ulo gu u le ~e wu ma lig nih tu mo ra. Da bi se po ja ~a la ak tiv nost jo ni zu ju }eg zra ~e wa od re |e ne he mij ske sup stan ce, le ko vi se u to ku zra ~e wa apli ku ju u krv pa ci je na ta i ta ko se pot po ma è dej stvo jo ni za ci je. U to ku na {eg is tra ì va wa po ku {a }e mo da ma lim do za ma zra ~e wa do bi je mo isti efe kat kao i pri me nom he mij skih sup stan ci. J. B.

crna hronika

sreda27.jun2012.

dnevnik

c m y

DI REK CI JA KON FI SKO VA LA BO GA STVO ZRE WA NIN CU

Pri vre me no od u ze ta imo vi na Sa {i Mar ~e ti

SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A U ^EN TI

Po gi nuo No vo sa |a nin No vo sa |a nin @eq ko ]. (33) po gi nuo je u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se u po ne de qak, oko 16.30 ~a so va, do go di la u ^en ti, na Zre wa nin skom pu tu, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu. Sa o bra }aj ka se do go di la na spram se o ske ben zin ske sta ni ce, a sum wa se da je do ne sre }e do {lo ka da je vo za~ auto mo bi la mar ke “ju go”, zre wa nin skih re gi star skih ozna ka, \u ro ^. (43) iz Zre wa ni na, iz za sa da ne po zna tih raz lo ga vo zi lom pre {ao na su prot nu stra nu ko lo vo za i

uda rio u ka mion mar ke “ska ni ja” ko jim je upra vqao Zo ran S. iz Be o gra da. Put nik u auto mo bi lu @eq ko ]. je od za do bi je nih po vre da pre mi nuo na li cu me sta, dok su vo za~ auta i dru gi put nik za do bi li te {ke te le sne po vre de. Uzro ci ove sa o bra }aj ne ne sre }e jo{ se utvr |u ju. Uvi |aj na li cu me sta oba vi li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu u pri su stvu za me ni ka osnov nog jav nog tu `i o ca i slu `be ni ci Po li cij ske upra ve. @. B.

OT KRI VE NO NA PRE LA ZU HOR GO[

U pa ti ka ma skri ve no 29.000 evra Ca ri ni ci su na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa 29.000 evra, sa kri ve nih u pa ti ka ma tur skog dr `a vqa ni na, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na. No vac u apo e ni ma od 500 evra pro na |en je 25. ju na u pa ti ka ma is pod ulo `a ka kod jed nog od tro ji ce put ni ka, ko ji su pu to va li xi pom „grand ~i ro ki” poq skih re gi star skih ozna ka. Oni su u ze mqu po ku {a li da u|u kroz ze le ni kon trol ni pro laz, re zer vi san za put ni ke ko ji ne ma ju ni {ta za ca ri we we, a ca ri ni ku

su, na kon {to ih je za u sta vio, re kli da kod se be ima ju po 10.000 evra, ko li ko je do zvo qe no une ti bez pri ja vqi va wa. Na kon li~ nog pre tre sa iz vr {e nog u pri su stvu pred stav ni ka gra ni~ ne po li ci je, is po sta vi lo se da je je dan od put ni ka, tur ski dr `a vqa nin, u pa ti ka ma po ku {ao da pro kri jum ~a ri 58 nov ~a ni ca od po 500 evra. U sa op {te wu Upra ve ca ri na se do da je da je pro tiv we ga po kre nut pre kr {aj ni po stu pak, a no vac pri vre me no za dr `an do okon ~a wa tog po stup ka. (Ta njug)

Di rek ci ja za upra vqa we od u- ze tim imo vi nom pri vre me no je od u ze la imo vi nu Sa {i Mar ~e ti iz Zre w a n i n a, vla s ni k u fir me „Ju-krij k os” i lan c a sport s kih kla di o n i c a „Maks Bet”, ko ji je osum wi ~en za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja, ne za ko ni to or ga ni zo va we iga ra na sre }u i za mal ver za ci je pri li kom pri va ti za ci je „Be o- grad fil ma„. Ka ko je Ta nju gu iz ja vio dr àv ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men, Mar ~e ti su, re {e w em Po s eb n og ode qe wa Vi {eg su da u Be o gra du, od u ze te dve ugo sti teq ske pro sto ri je u Je vrej skoj uli ci u No vom Sa du, po vr {i ne 113 kva drat nih me ta ra, ku }a od 90 kva dra ta u Pe tro va ra di nu, ga ra à i 47 ari pla ca. Od Mar ~e te je

od u ze ta i wi va po vr {i ne 55 ari, ko ja se na la zi u op {ti ni Kwa `e vac, re kao je Ho men i na veo da je od po ve za nog li ca An ke Mar ~e te, od u zet vo} wak i vi no grad u Pe tro va ra di nu. Pre ma we go vim re ~i ma, Mi ni star stvo prav de i Di rek ci ja za upra vqa we od u ze tom imo vi nom, kao sa stav ni or gan Mi ni star stva, ra de u pu nom ka pa ci te tu, bez ob zi ra {to su u to ku pre go vo ri o for mi ra wu no ve Vla de Sr bi je. - Bor ba pro tiv kri mi na la i ko rup ci je, ko ja za je dan od naj e- fi ka sni jih me ha ni za ma ima Za kon o od u zi ma wu imo vi ne pro is te kle iz kri vi~ nog de la, ne sme ni u jed nom tre nut ku da iz gu bi na svom in ten zi te tu, bez ob z i r a da li se na l a z i mo u pred iz bor nom ili po sti zbor -

Op tu è ni ma za Lo vas 128 go di na za tvo ra Ode qe we za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du ju ~e je osu di lo 14 pri pad ni ka JNA, lo kal ne te ri to ri jal ne vla sti i pa ra voj ne for ma ci je „Du {an Sil ni” na ukup no 128 go di na za tvo ra zbog zlo ~i na nad naj ma we 70 ci vi la to kom ok to bra i no vem bra 1991. go di ne. Pr vo op tu è ni Qu ban De ve tak osu |en je na 20 go di na za tvo ra, dru go op tu è ni Mi lan Dev ~i} na de set, tre }e op tu è ni Mi lan Ra doj ~i} na 13, a @eq ko Kr wa ji} na de set go di na za tvo ra. Osu |e na su i ~e tvo ri ca biv {ih ~la no va JNA – Mi o drag Di mi tri je vi} na de set, Dar ko Pe ri} i Ra do van Vlaj ko vi} na po pet i Ra di sav Jo si po vi} na ~e ti ri go di ne za tvo ra. Biv {i pri pad ni ci pa ra voj ne for ma ci je „Du {an Sil ni” Jo van Di mi tri je vi} i Zo ran Ko si jer osu |e ni su na osam, od no sno de vet go di na za tvo ra, Sa {a Sto ja no vi}, Dra gan Ba ~i}, Pe -

tro ni je Ste va no vi} na osam, {est i 14 go di na za tvo ra, a Alek san dar Ni ko la i dis {est go di na za tvo ra. Oni su u ok to bru i no vem bru 1991. go di ne li -

{i li `i vo ta se dam de set hr vat skih ci vi la. To kom na pa da na Lo vas, 10. ok to bra 1991. go di ne, 22 ci vi la su ubi je na u ku }a ma i dvo ri {ti ma,

Ve li ko in te re so va we za iz ri ca we pre su de

Ve ka ri}: Tu ì la {tvo za do voq no Za me nik tu ì o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri} iz ja vio je da je Tu ì la {tvo ve o ma za do voq no pre su dom ko ja je iz re ~e na u „slu ~a ju Lo vas„. Ve ka ri} je re kao da pre su da pred sta vqa od go va ra ju }u ka znu za taj zlo ~in – „je dan od naj ve }ih ko ji se de ve de se tih go di na pro {log ve ka do go dio na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je”. – Pra vo su |e Sr bi je po sla lo je ja snu po ru ku po {to va wa `r tva ma, kao i iz vi we we `r tva ma za sve {to se na ovim pro sto ri ma de {a va lo tih ne sre} nih go di na – re kao je Ve ka ri}.

Po we go vim re ~i ma, ve o ma je va `no da se vi di da `r tve ni ko ne }e za bo ra vi ti i da }e po ~i ni o ce ova kvih i sli~ nih zlo ~i na sti }i od go va ra ju }a ka zna. Ve ka ri} je do dao da sud sko ve }e za slu `u je pri zna we jer je ovo bio je dan od naj na por ni jih po stu pa ka ko ji su do sa da vo |e ni pred Ode qe wem Vi {eg su da u Be o gra du za rat ne zlo ~i ne. Ka ko je na veo, u okvi ru po stup ka, u ko jem je bi lo vi {e od 180 su de }ih da na, sa slu {no je 194 sve do ka, a ~la no vi ve }a i sve do ci su po stu pak pri ve li kra ju, iako su bi li iz lo `e ni i broj nim pri ti sci ma.

Si mo vi }u i Ka li ni }u osta je po 30 go di na za tvo ra

Sret ko Ka li ni} i Mi lo{ Si mo vi}

osno vu iz ve de nih i pra vil no oce we nih do ka za, pra vil no i pot pu no utvr dio ~i we ni~ no sta we, a ko je je isto vet no kao i u ra ni joj pre su di.

rom da se vo de broj ne fi nan sij ske is tra ge, taj iz nos bi vr lo br zo mo gao da iz no si i po la mi li jar de evra.

ODE QE WE ZA RAT NE ZLO ^I NE VI [EG SU DA U BE O GRA DU

„ZE MUN CI MA“ PO TVR \E NA PRE SU DA U „PRED ME TU \IN \I]“

Ze mun ci ma Mi lo {u Si mo vi }u i Sret ku Ka li ni }u, op tu è ni ma za u~e {}e u aten ta tu na pre m i j e r a Zo r a n a \i n i | a 12. mar ta 2003. go di ne, osta ju pre su de Spe ci jal nog su da ko ji ma su osu |e ni na ka zne po 30 go di na za tvo ra, pr vo u od su stvu, a kod iste pre su de je sud ostao i u po stup ku ko ji je dvo ji ci okri vqe nih po n o v qen na k on {to su uhap {e ni 2010. go di ne, po sle pu nih se dam go di na bek stva. Ape la ci o ni sud u Be o gra du je svo jom od lu kom po tvr dio da pre ma okri vqe ni ma Si mo vi }u i Ka li ni }u osta je na sna zi prav no sna `na pre su da Spe ci jal nog su da, od no sno Po seb nog ode qe wa Okru `nog su da u Be o gra du od 24. apri la 2007. go di ne, iz ja vi la je za „Dnev nik“ ko or di na tor ka za me di je tog su da Mir ja na Pi qi}. Po na la è wu Ape la ci on og su da, pr vo ste pe ni sud je, na su prot iz ne tim àl be nim na vo di ma, na

nom pe ri o du - re kao je Ho men. On je pod se tio da je vred nost od u ze te imo vi ne odav no pro {la 350 mi li o na evra, a s ob zi -

Mir ja na Pi qi} je is ta kla da je sud „po seb no ce nio pri zna we okri vqe nog Mi lo {a Si mo vi }a, a ~i we ni ca je da se ret ko de {a va da op tu `e ni za or ga ni zo va ni kri -

mi nal pri zna ju iz vr {e we de la“. - Ape la ci o ni sud je, {to se ti ~e od bra ne okri vqe nih, na {ao da je pr vo ste pe ni sud pra vil no pri hva tio pri zna we Si mo vi }a, a ni je pri hva tio od bra nu Ka li ni }a bu du }i da je u su prot no sti s osta lim iz ve de nim do ka zi ma, a ko ji ne sum wi vo uka zu ju da je ovaj okri vqe ni bio ~lan gru pe Du {a na Spa so je vi }a, kao li ce an ga ò va no na li kvi da ci ja ma, da je bio ~lan za ve re, da je pri su stvo vao do go vo ri ma i ras po de li ulo ga u iz vr {e wu i da je u pred met nim do ga |a ji ma – po ku {a ji ma aten ta ta i sa mom aten ta tu, imao za da tak da pru à va tre nu po dr {ku ne po sred nim iz vr {i o ci ma - ci ti ra obra zlo è we Mir ja na Pi qi}. Ta ko |e, do da je da je Ape la ci o- ni sud utvr dio da su pr vo ste pe nom pre su dom „pra vil no utvr |e ne sve olak {a va ju }e i ote à va ju }e okol no sti na stra ni okri vqe nih“. J. J.

a do 18. ok to bra ubi je ne su jo{ 23 oso be u im pro vi zo va nim za tvo ri ma. Oni su 18. ok to bra 1991. go di ne pri mo ra va li ci vi le hr vat ske na ci o nal no sti da kao ì vi {tit ko ra ~a ju kroz min sko po qe, pri ~e mu je po gi nu lo 22 qu di, dok je u spo ra di~ nim in ci den ti ma stra da lo je jo{ tro je ci vi la. Iz ri ca wu pre su de pri su stvo va li su ~la no vi po ro di ca po gi nu lih iz Lo va sa i am ba sa dor Hr vat ske u Be o gra du @eq ko Ku pre {ak. Di rek tor ka Fon da za hu ma ni tar no pra vo Na ta {a Kan di} iz ja vi la je ju ~e na kon pre su de, da se u tom slu ~a ju, oni ko ji su naj od go vor ni ji, ni su na {li pred su dom. Ona je no vi na ri ma is pred su da re kla da je op tu `ni ca u tom slu ~a ju bi la „vr lo se lek tiv na” i da se wom naj vi {e op tu ù ju pri pad ni ci do bro vo qa~ ke je di ni ce, pa ra voj ne for ma ci je i ci vil ne vla sti ko ja je us po sta vqe na, dok se naj ma we od go vor no sti sta vqa na te ret JNA. Po we nim re ~i ma, sud ne mo è me wa ti op tu `ni cu, ve} su di po ono me {to je u woj na ve de no, ali je su di ja u obra zlo è wu pre su de go vo ri la o ofi ci ri ma JNA ko ji su se po ja vi li u svoj stvu sve do ka. – Ona vr lo ja sno go vo ri da su ti sve do ci sve do ~i li sram no, skri va ju }i se i pla {e }i se da ne ko ne ot po~ ne pro ce se pro tiv wih, ta ko da se oni ko ji su naj od go vor ni ji ni su na {li pred su dom – re kla je Na ta {a Kan di}. (Ta njug)

ZAH TEV DRU [TVA SU DI JA SR BI JE I UDRU @E WA JAV NIH TU @I LA CA

Vra ti ti ne i za bra ne Dru {tvo su di ja Sr bi je i Udru è we jav nih tu ì la ca za tra ì li su ju ~e da se ob u sta vi pro ces re vi zi je pr vi put iza bra nih, ali i pre i spi ti va wa od lu ka re i za bra nih su -

di ja, tu ì la ca i za me ni ka jav nih tu ì la ca, kao i da se vra te ne re i za bra ni no si o ci pra vo sud nih funk ci ja. Na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re, pred stav ni ci tih stru kov nih udru è wa po no vi li su da tre ba po ni {ti ti sve od lu ke o ne re i zbo ru i omo gu }i ti oni ma ko ji ni su iza bra ni, a to è le, da se vra te na su dij sku, od no sno tu ì la~ ku funk ci ju.

U po gle du pre i spi ti va wa iz bo ra „prob nih” i re i za bra nih su di ja i tu ì la ca, oba udru è wa su za tra ì la da se od u sta ne od pre i spi ti va wa wi ho vog iz bo ra na kon tri go di ne, ka ko je to pred vi |e no iz me na ma pra vo sud nih za ko na iz de cem bra 2010. go di ne. – Oni }e sva ka ko bi ti oce we ni kra jem go di ne, pri li kom od lu ~i va wa o wi ho vom iz bo ru na stal nu su dij sku, od no sno tu ì la~ ku funk ci ju – ob ja sni la pred sed ni ca Dru {tva su di ja Sr bi je Dra ga na Bo qe vi}. U po gle du re vi zi je od lu ka o po nov nom iz bo ru su di ja, jav nih tu ì la ca i wi ho vih za me ni ka iz de cem bra 2009. go di ne, oba udru è wa su na gla si la da je tre ba ogra ni ~i ti na sa mo de se tak slu ~a je va. Re~ je o no si o ci ma pra vo sud nih funk ci ja pro tiv ko jih je Ve li ko ve }e vr hov nog su da Na rod noj skup {ti ni bi lo do sta vi lo pred log za wi ho vo raz re {e we pre od lu ke o re i zbo ru ko ja je do ne ta 16. de cem bra 2009. go di ne, ali ih je Skup {ti na po no vo iza bra la na stal nu funk ci ju. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

sreda27.jun2012.

PRE SU DA ZA PO KU [AJ IZ NU DE OD NO VO SAD SKE DOK TOR KE

Bi {em pro fe so ru {est go di na ro bi je, a po ma ga ~i ma po pet Biv {i pro fe sor bi o he mi je u no vo sad skoj Me di cin skoj {ko li „7. april” Mar ko Vu ko vi} (35) iz Ba~ kog Ma gli }a, osu |en je ju ~e ne pra vo sna `nom pre su dom na {est go di na za tvo ra, a Bo jan Pri ca (31) iz ^e re vi }a i De jan Alek si} (20) iz Ve ter ni ka na po pet go di na ro bi je jer se te re te za po ku {aj iz nu de 20.000 evra od jed ne ugled ne dok tor ke, po zna te i van gra ni ca na {e dr `a ve. Tro ~la noj gru pi, s Vu ko vi -

}em na ~e lu, sta vqa se na te ret da su pre te }im SMS-ovi ma u ok to bru pret pro {le go di ne, kao i pi smi ma ko ja su osta vqa na is pod oti ra ~a na ula znim vra ti ma `r tvi nog sta na, po ku {a li da iz nu de po me nu ti iz nos de vi za. Pri to me, dok tor ki je za pre }e no da }e woj i ~la no vi ma we ne po ro di ce bi ti na u |e no. U pi smu su, ka ko je ne zva ni~ no pro cu ri lo u jav nost, bi li na ve de ni ta~ ni de ta qi iz `i vo ta we nog si -

na, ko me je, kao i okri vqe nom Alek si }u, Vu ko vi} bio pro fe sor u na ve de noj {ko li. Ka ko smo pi sa li, osum wi ~e ni ma se pri pi si va lo da je po sto jao plan o ot mi ci dok tor ki nog si na, ko ji je, na vod no, osmi slio pro fe sor Vu ko vi}, ina ~e le kar po za ni ma wu. Od ot mi ce se od u sta lo, ali je po ku {an re ket pret wa ma upu }e nim ko le gi ni ci. Da bi one bi le ube dqi vi je, pret hod no su pri ba vqe ni pre -

ci zni po da ci o dok tor ki nom si nu, ko ji je po sle za vr {e ne sred we {ko le oti {ao da stu di ra u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma. Pr vo o kri vqe nom Vu ko vi }u se sta vqa na te ret da je za pri ku pqa we po da ta ka o le kar ki nom si nu upo slio biv {eg |a ka okri vqe nog Alek si }a, dok su pre te }e po ru ke, na vod no, sla ne s Pri ci nog mo bil nog te le fo na. M. V.

O[TRA KRI TI KA NO VOG ZA KO NI KA O KRI VI^ NOM PO STUP KU

[ku li}: Prav da sa mo za bo ga ta {e JU ^E UJU TRO NA NO VO SAD SKOM NO VOM NA SE QU

Ve-ce {o qom na pe ka ru

Ne po zna ti iz gred nik, ili vi {e wih, ju ~e uju tro oko ~e ti ri sa ta raz bio je ka me ni com iz log pe ka re „Ba var ska pe ci va” na Bu le va ru Slo bo da na Jo va no vi }a 11, kod Do ma zdra vqa na No vom na se qu, a od mah po tom je uba ~e na i ve-ce {o qa. Po vre |e nih ne ma, {te ta ni je ve li ka, a pre stup ni ci su ute kli auto mo bi lom uz {kri pu gu ma. Ipak, mo gu }e je da su oni ov de sa mo kre nu li s van da li zmom pre raz bi ja wa osta lih obli `wih lo ka la, te da su se po vu kli ka da su ~u li vi ku iz dru ge pro sto ri je u tom lo ka lu. – Ta pe ka ra ve} je bi la na me ti hu li ga na u de cem bru pro {le go di -

ne ka da je {te ta, na ne ta ogrom nim ka me wem, bi la mno go ve }a – ka `e ka `e za „Dnev nik” vla sni ca fir me Ma ri na \u ki}. – Ka da sam upa li la sve tlo ula ze }i iz pro iz vod we u pred wu pro sto ri ju, iz ne ne da je ogrom ni ka men raz bio du pla sta kla u iz lo gu i na pra vio otvor od oko me tar. Na mo je za pre pa {}e we, od mah po tom ule te la je i ce la to a- let na {o qa. Ve o ma sam se upla {i la, ali moj mla di} Go ran, ko ji je, sre }om, bio tu, od mah je re a go vao i raz de rao se, do la ze }i da vi di {ta se de {a va, a oni su po be gli. Po li ci ja je oba vi la uvi |aj. M. V.

ZA UBI STVO ILI JE MR \A NA IZ OB ROV CA U BA^ KOJ PA LAN CI 2009.

Si nu po tvr |e no 30 go di na ro bi je, otac oslo bo |en

Ape la ci o ni sud u No vom Sa du je na kon odr `a nog pre tre sa pre i na ~io pre su du Vi {eg su da ta ko {to je Bo ja na \er ma no vi }a (1980) iz Ba~ ke Pa lan ke ogla sio kri vim za te {ko ubi stvo di le ra de vi za Ili je Mr |a na (53) iz Ob rov ca, i osu dio ga na 30 go di na za tvo ra, {to je za pra vo po tvr da pre hod ne pre su de, dok je we gov otac @eq ko \er ma no vi} (1952), pret pro {le go di ne osu |en na de set go di na, usled ne do stat ka do ka za oslo bo |en op tu `be da je u~i nio kri vi~ no de lo ubi stva, sa op {ti la je ju ~e port pa ro la ka Vi {eg su da su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}. Bo jan se op tu `ni com te re ti da je 11. mar ta 2009. go di ne po ~i nio svi re po ubi stvo iz ko ri sto qu bqa u po ro di~ noj ku }i \er ma no vi }e vih, uda riv {i Mr |a na naj ma we 15 pu ta bej zbol pa li com. Bo jan je po zvao o{te }e nog na we gov mo bil ni te le fon, dok je ovaj bio na rad nom me stu u pred u ze }u „Ma je vi ca„, i do go vo rio se s wim da se na |u kod pi ja ce ra di ku po pro da je de vi za. Ka da je Ili ja, ko ga je po zna vao ne ko li ko go di na, do {ao, po zvao ga je u svoj

„opel„ i za tim ga od ve zao kod se be u ku }u. U jed nom tre nut ku, dok je Mr |an se deo za sto lom, pri {ao je ot po za di i uda rio ga naj ma we 15 pu ta u gla vu da bi pri svo jio no vac. Na kon

Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi}, om bud sman Sa {a Jan ko vi}, pro fe sor Prav nog fa kul ta ta u Be o gra du dr Mi lan [ku li} i za me nik re pu bli~ kog tu ì o ca dr Go ran Ili} pro {le ne de qe su u jav nom obra }a wu za tra ì li da se spre ~i pri me na no vog Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku (ZKP) pred vi |e na od 2013. go di ne. Ini ci ja ti vu pra ti ana li za ZKP-a iz 2011, ko ju su za jed ni~ ki ura di li dr [ku li} i tu ì lac dr Go ran Ili}, pu bli ko va na pod na slo vom „Re for ma u sti lu: je dan ko rak na pred – dva ko ra ka na zad”, u ko joj auto ri uka zu ju na mo gu }e {tet ne po sle di ce, po wi ho vim sta vo vi ma, broj nih maw ka vih i lo {ih re {e wa. Pro fe sor Mi lan [ku li} u ana li zi ovog za ko ni ka iz no si sta vo ve da se ni zom od re da ba „ve o ma kon se kvent no eli mi ni {e dej stvo na ~e la isti ne u kri vi~ nom po stup ku i po -

Isti na ni je „sve ta kra va” Kri ti ku ju se i no va re {e wa, ko ji ma se, ka ko se oce wu je, po ti sku je na ~e lo isti ne na su |e wu, te pa si vi zu je ulo ga su da. „No, isti na ni ina ~e ni je ne ka kva ’sve ta kra va’ u sa vre me nom kri vi~ nom po stup ku. Woj se u ti pi~ nom evrop skom kri vi~ nom po stup ku te ì, ali ne po sva ku ce nu. On da ka da se isti na ne mo è utvr di ti, do no si se od lu ka u ko rist okri vqe nog. Sa da se isti ni ne }e ~ak ni te ì ti. Sud }e jed no stav no ’va ga ti’ da li su ve ro vat ni ji na vo di op tu `be ili ar gu men ti od bra ne, a da li je pra va isti na na jed noj ili dru goj stra ni – ’pa, ko }e ga zna ti’“, na vo di se u ana li zi.

gor {a va po lo àj ob ra ne“ u svim fa za ma po stup ka. Oce wu je da su „osnov ne kon cep tu al ne gre {ke no vog ZKP-a: pot pu na de val va ci ja na ~e la isti ne u kri vi~ nom po stup ku, uvo |e we ele me na ta ta ko zva ne „pa ra lel ne is tra ge“ u okvi ru jav no tu ì la~ ke is tra ge, {to u prak si sa mo do ne kle mo è ko ri sti ti ma lom bro ju eks trem no fi nan sij ski mo} nih okri vqe nih, te no va kon struk ci ja glav nog pre -

„Ali ta mo op tu è ni u tom po stup ku uvek ima pra vo da mu, ako sam ne ma nov ca, dr à va o svom tro {ku obez be di bra ni o ca. To u Sr bi ji ni je slu ~aj”, pod vla ~i pro fe sor [ku li}. Po vo dom sta va da je po go ra {an po lo àj od bra ne, pre sve ga si ro ma {nih okri vqe nih, on na gla {a va da je no vim ZKP-om pro fe si o nal na od bra na, od no sno po sta vqa we bra ni o ca po slu `be noj du `no sti o

tro {ku dr à ve, su è na na ma li krug te ìh kri vi~ na de la za ko ja su za pre }e ne vi so ke ka zne i ne ko li ko si tu a ci ja pred vi |e nih za iz u ze tak. Po lo àj od bra ne se, na vo di [ku li}, po gor {a va i uvo |e wem ne kih no vih pra vi la, „po put re {e wa da, osim su da, i jav ni tu ì lac, ko ji je jed na stran ka u po stup ku, mo è po sta vqa ti bra ni o ca dru goj stran ci-okri vqe nom, us po sta vqa we oba ve ze bra ni o ca da pre da pred met ko ji mo è po slu ì ti kao do kaz, ne mo gu} nost da se u po stup ku po no vqe nom pro tiv okri vqe nog ko ji je osu |en u od su stvu sa slu {a sa u ~e snik ko ji je ve} osu |en, in di rekt no ko ri {}e we ne sud skih do ka za na glav nom pre tre su i mo gu} nost za sni va wa pre su de na ta kvim do ka zi ma, te omo gu }a va wa da se bra ni lac sa slu {a kao sve dok“. To je, kon sta tu je [ku li}, „mon stru o zna mo gu} nost pre tva ra wa bra ni o ca u ne ka kve spe ci fi~ ne ‘pri kri ve ne isled ni ke’“. „Kod re for mi sa wa kri vi~ nog po stup ka Sr bi je po sta vqa se pi ta we ci qa – da li se te ì sa mo i is kqu ~i vo br èm kri vi~ nom po stup -

U SR BI JI U PO SLED WU GO DI NU DA NA

Za ple we na to na i po dro ge

U Sr bi ji je u po sled wu go di nu da na za ple we no 1.478 ki lo gra ma dro ge, a ve li ke ko li ~i ne se skla Ubi je ni Ili ja Mr |an di {te na Ko so vu i Me to hi ji, i po red pri su stva Eulek sa i UN to ga, uzeo je iz Ili ji nog xe pa oko MIK-a, re ~e no je ju ~e no vi na ri 3.800 evra i 130.000 di na ra, na vo di ma po vo dom obe le à va wa Me |u se u op tu `nom ak tu. Te lo po koj ni na rod nog da na bor be pro tiv zlo u ka pr o na |e no je za tr pa no u ru pi na po tre be i ne za ko ni te tr go vi ne po te su Cr ve nog sa la {a na iz la zu iz No ve Gaj do bre. M. V. dro ga ma. Po ope ra tiv nim po da ci ma MUP-a, u pro te klu go di nu da na u KRI VI^ NA PRI JA VA PRO TIV Sr bi ji je bi la 5.081 za ple na dro MA LO LET NOG SU BO TI Â NI NA ge, a pod ne te su 4.273 kri vi~ ne pri ja ve pro tiv 5.215 oso ba. Za be le `no je ve li ko pri su stvo nar ko ti ka, u po ve }a wu je i broj qu di ko ji ko ri ste dro ge, i to ne sa mo u ve li kim gra do vi ma ve} i u ma wim Zbog po sto ja wa osno va sum we da uli ci i s vra ta im ski dao na kit. sre di na ma, po put Bo ra, gde je pri su po ~i ni li vi {e kri vi~ nih de la Ta ko |e, on se te re ti da je za jed me }en ve li ki broj za vi sni ka, re te {ke kra |e, kra |e i sit ne kra |e, no s Kal ma nom P. s kro va ka pe le ~e no je tom pri li kom. uta je i pre va re, su bo ti~ ka po li ci na Baj skom gro bqu od neo ba kar ne Ope ra tiv ni po da ci MUP-a, sa ja }e pod ne ti kri vi~ ne pri ja ve plo ~e ko je su po tom pre pro da li op {te ni no vi na ri ma u In sti tu tu Osnov nom jav nom tu ì la {tvu u kao se kun dar nu si ro vi nu. za jav no zdra vqe Sr bi je, po ka za Su bo ti ci pro tiv Kal ma na P. Kra jem ma ja, osum wi ~e ni se li su da se na Ko so vu i Me to hi ji (1989) i jed ne ma lo let ne oso be. te re te da su pro va li li u po mo} ni skla di {te ve li ke ko li ~i ne dro Po sto ji osnov sum we da je ma lo obje kat ku }e u Su bo ti ci iz ko jeg ge i po red pri su stva Eulek sa i let ni Su bo ti ~a nin u po sled wa dva su uze li ra zni alat, a po tom ga UN MIK-a, {to po ka zu je da su re me se ca pre sre tao sta ri je è ne na pro da li. S. I.

Pre sre tao `e ne i ski dao im lan ~i }e

Mi lan [ku li}

tre sa kao do ka znog stra na~ kog dvo bo ja tu `i o ca i od bra ne, uz for si ra we iz ra zi te do ka zne pa siv no sti su da, kao u Ame ri ci“.

ku ili je ciq pra vi ~an kri vi~ ni po stu pak”, na vo di [ku li}, i do da je: „Ni su isto brz i efi ka san po stu pak”. „Sla è mo se da pri me na no vog Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku ne }e bi ti la ka, {to je po na {em mi {qe wu nu `na po sle di ca, ka ko ne kva li tet nog tek sta i ~i ta vog ni za po pri li~ no ne u o bi ~a je nih, kom pli ko va nih, kon fu znih i ~e sto ve o ma ne ja snih pro ce snih re {e wa, ta ko i u we mu pri sut nih nor ma tiv nih re {e wa i me ha ni za ma ko ji ma se ra di kal no i na ~el no ras ki da s na {om do sa da do mi nant nom kri vi~ no pro ce snom tra di ci jom, ko ja se ja sno ogle da la u do sa da {wem pri pa da wu na {eg kri vi~ no pro ce snog si ste ma evrop sko kon ti nen tal noj prav noj kul tu ri”, pi {e dr [ku li}. Is ti ~e i da je no vim ZKP-om pro mo vi sa na do ka zna pa siv nost su da jer bi do ka ze iz vo di le stran ke, a ulo ga su da bi se sve la na kon tro lu is prav no sti do ka znog po stup ka. „Stran ke su for mal no rav no prav ne. Da kle, na su prot jav nom tu ì o cu, ko ji mo è ra ~u na ti na kom plet nu lo gi sti~ ku po dr {ku dr àv nog apa ra ta ~i ji je deo, bi }e okri vqe ni, ko me mo è po ma ga ti bra ni lac. Na rav no, ako okri vqe ni ima nov ca da pla ti we go ve uslu ge, ili uko li ko se ra di o slu ~a je vi ma oba ve zne stru~ ne od bra ne, ka da okri vqe nom ko ji ne ma bra ni o ca, we ga po sta vqa jav ni tu ì lac ili sud. Oba ve zna od bra na je pro pi sa na sa mo za te à kri vi~ na de la, ta ko da ve }i na okri vqe nih mo è, ali ne mo ra ima ti bra ni o ca. Na dru goj stra ni, bo ga ti okri vqe ni }e mo }i da ima ju prav ne ti mo ve, te an ga ù ju pri vat ne de tek ti ve za pri ku pqa we do ka za„, za pa à u ana li zi [ku li}. ZKP-om je pre di |e no da je dan okri vqe ni mo è ima ti isto vre me no u po stup ku naj vi {e pet iza bra nih advo ka ta po pu no mo} ju. J. Ja ko vqe vi}

zul ta ti bor be pro tiv kri jum ~e re wa dro ge ne do voq ni. Ze mqa iz ko je uglav nom sti `e he roin je Av ga ni stan i 80 od sto he ro i na ko ji pro |e bal kan skim pu tem se pro iz ve de u Av ga ni sta nu, a „kqu~ na” ze mqa oda kle kre }e pre ma Sr bi ji je Tur s ka. Kri j um ~ a r i he r o i n a, ka ko je re ~e no, uglav nom za o bi la ze „cen tral nu ru tu”, a sa mim tim i Sr bi ju, i wi ho vi pu te vi

uglav nom sve vi {e idu ka ze mqa ma na se ve ru. Za hva qu ju }i sa rad wi s po li ci ja ma u re gi o nu i ze mqa ma EU, po put [pa ni je, Gr~ ke, Ru mu ni je, Austri je, Ho lan di je, Ve li ke Bri ta ni je, ka ko je re ~e no, uhap {e no je 48 oso ba. U Be o gra du je, po po da ci ma MUP-a, sa mo od jed ne gru pe od u ze to de set sta no va, vred nih vi {e od dva mi li o na evra.

U nar ko ma ni ju od 17. go di ne Di rek tor ka In sti tu ta „Ba tut” dr Ta wa Kne è vi} je uka za la na to da je, po po da ci ma iz Re gi stra te usta no ve za 2010. go di nu, le ~e no vi {e mu {ka ra ca ne go è na, ta~ ni je, mu {ka ra ca je bi lo 88 od sto, a è na 11,3 od sto. Naj ve }i broj za vi sni ka do la zi na le ~e we na li~ nu ini ci ja ti vu – 62,3 od sto, a na ini ci ja ti vu ~la na po ro di ce ili pri ja te qa 33,2 od sto. Mla di zlo u po tre bu psi ho ak tiv nih sred sta va za po ~i wu u pro se ku sa 17 go di na, a naj ~e {}i raz log uzi ma wa opi ja ta je zna ti è qa, po tom uti caj vr {wa ka, part ne ra i sli~ no. Ta wa Kne è vi} je re kla da je u ~e ti ri zdrav stve ne usta no ve gde se le ~e za vi sni ci 2009. go di ne bio 641 pa ci jent na le ~e wu me ta do nom, a 2010. taj broj je sma wen i re~ je uglav nom o he ro in skim za vi sni ci ma.

Za me nik di rek to ra po li ci je Bra ni slav Mi tro vi} je re kao da MUP sva ko dnev no sa ra |u je sa svim su bjek ti ma, pre sve ga mi ni star sta vi ma zdra vqa i ra da i so ci jal ne po li ti ke, da bi se sma wi lo ko ri {}e we dro ge i broj za vi sni ka. – Ako je po ve }an broj za vi sni ka, na {i re zul ta ti go vo re da u pre ven tiv nom smi slu ne ~i ni mo do voq no da za vi sni ka ne bi bi lo vi {e u od no su na ra ni ji pe riod – ka zao je on na kon fe ren ci ji za no vi na re, do da ju }i da, ako je za vi sni ka vi {e, to zna ~i i da je dro ga sve pri sut ni ja na ovim pro sto ri ma. – Ne do voq no je da se mi hva ta mo u ko {tac s onim {to bi tre ba lo da bu de bri ga {i re me |u na rod ne ak tiv no sti, i po li cij ske i dru gih su bje ka ta, i ta te ma mo ra bi ti pri sut na u me di ji ma, ne sa mo da nas ve} sva ki dan. Dr `av ni se kre tar Mi ni star stva zdra vqa Pe ri {a Si mo no vi} je re kao da su u obla sti sa ra da we s dru gim slu `ba ma i pre ven ci je po stig nu ti po ma ci, ali da je neo p hod no i da qe ra di ti na to me. (Ta njug)

SPORT

sreda27.jun2012.

ZVE ZDIN „KI [NI“ RE MI PRO TIV DOM @A LA

Pro si ne~ ki hva li klin ce Fudbaleri Crvene zvezde su u prvoj kontrolnoj utakmici tokom priprema u Sloveniji izborili remi (0:0) protiv ekipe Dom`ale. Jaka ki{a natopila je teren vodom pa uslova za igru gotovo da i nije bilo. Ipak, me~

Na Ro gli sve te ~e po pla nu

je iskori{}en da se igra~i istr~e, bio je dobar trening. U crveno- belom timu bili su uglavnom rezervisti i mla|i fudbaleri : Kirovski, Ve{ovi}, Nenadi}, Krneta, Mihajlovi}, Dimitrijevi}, Kadu, \uri~kovi}, Miri}, Perovi}, Kasalica. [ansu su u drugom delu dobili jo{ : Vesi}, îki}, Savi}evi}, Simi}, Asamoa i Oègovi} - Uslovi za igru bili su izuzetno te{ki, ali sam i pored toga zadovoqan kako su moji momci odigrali. Vremenske prilike nisu dozvoqavale da se vidi puno lepih akcija i kvalitetna igra, ali smo i pored toga imali nekoliko prilika i zato èlim da pohvalim igra~e- istakao je Prosine~ki.

Tandem {topera ~ini li su mladi Krneta i iskusni oporavqeni Mihajlovi}. - Dobro smo funkcionisali, ali prave igre nije ni bilo, jer lopta je zbog u`asnog terena morala da ide stalno kroz va zduh. Iz ne na dio sam se la ko }om sa kojom sam istr ~ao me~, {to je do kaz da pravilno i dobro radimo na tre nin zi ma, odnosno da }e mo bi ti p o t p u n o sprem ni za start u kvalifikacijama za LE- smatra Jovan Krneta. Fizi~kom spre mom se po za ba vio i trener Prosine~ki. - Ovo je tek tre}i dan priprema, zadovoqan sam kako je ekipa istr~ala, ta~nijeprezadovoqan. Svih 90 mi nu ta pa ri rali smo ekipi koja je 10 dana pre nas po~ela pripreme i koja je daleko ispred u period u kojem igra~i rade na snazi i kon di ci ji – kon sta to vao je Prosine~ki. Po bri nuo se am bi ci o zni stru~wak i za zakqu~ak. - Bilo mi je puno srce kada se u 60. minutu na terenu na{lo pet igra~a iz na{e omladinske {kole i B tima, koje smo prekomandovali u najja~i sastav. To je ono {to sam `eleo i na ~emu smo ja i moji stru~ni {tab i ceo klub insistirali.Usled toga imam puno razloga za optimizam – poru~io je trener Crvene zvezde. Slede}i test- me~ Zvezda ima danas s Olimpijom. Z. Ran ge lov

dnevnik

c m y

S PRI PRE MA NO VO SAD SKOG SU PER LI GA [A U FC „VU JA DIN BO [KOV”

Srp ske eki pe u Evro pi ni su fa vo ri ti @reb u Nionu odredio je da }e Vojvodina, u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, snage odmeriti s pobednikom susreta Suduva (Litvanija) - Daugava (Letonija). Novosa|ani }e prvo biti doma}ini (19. jula), a revan{ se igra 26. jula. Saznawe o tome ko im je rival na evropskom putu, naravno, nije ni{ta promenilo u sistemu rada crveno-belih, koji, evo, ve} drugu nedequ treniraju u svom FC„Vujadin Bo{kov”, bruse}i formu i za Evropu, kao i za novu sezonu u doma}em prvenstvu. - Iskreno, ne poznajem ni jednog od dva potencijalna rivala rekao je trener Vojvodine Zlatomir Zagor~i}. - Sigurno je da }emo u periodu koji je pred nama odraditi skauting suparnika, imamo dovoqno vremena i verujem da }emo ih dobro prou~iti. Fudbal se igra svuda i ponovi}u to da srpski klubovi vi{e nemaju pravo da olako shvataju bilo kog rivala, niti da misle kako su favoriti. Priprema}emo se kao da igramo s najboqim i najteìm protivnikom, jer samo tako moèmo da ispunimo ciq i pro|emo daqe. Nemawa Bilbije i Miroslav Stevanovi} stigli su s produènog odmora i odmah se ukqu~ili u rad. - Oni su s nama od ponedeqka i odmah su izdràli veoma zahtevan trening, {to svedo~i o tome da su stigli zavidno pripremqeni - raportirao je {ef struke cr-

Go ran Smi qa ni} (s lop tom)

veno-belih. - ^ekamo jo{ samo Abubakara Oumarua (wegov dolazak u Novi Sad o~ekivan je sino})

i onda }emo, s izuzetkom trojice odsutnih omladinskih reprezentativaca Srbije, biti kompletni.

SPORT SKI DI REK TOR MI O DRAG PAN TE LI]:

Tra `i mo ve zi stu i {to pe ra Najavio je Zlatomir Zagor~i} smawewe broja igra~a koji }e konkurisati za mesto u ekipi, a sportski direktor Vojvodine Miodrag Panteli} tim povodom je rekao: - Dolaskom golmana @akule, najverovatnije }emo osloboditi daqih obaveza prema klubu Budimira Jano{evi}a. I golman Lazovi} bi trebao da ponovo ode na kaqewe, a me|u igra~ima koje }emo poslati na pozajmicu u druge klubove

trebali bi da budu [aleta Kordi}, Antvi Jao i Vladimir Kova~evi}, dok je jo{ uvek otvoren status mladog Ivani}a. Ima li novosti kada su dolasci igra~a u pitawu? - Jo{ uvek smo u fazi pregovora i razgovora. Tra`imo, izme|u ostalih, zadweg veznog igra~a i {topera, jer o~ekujemo da }e Mojsov ili Trajkovi} oti}i iz kluba - objasnio je Panteli}.

Jedan od igra~a koji konkuri{u za najboqi tim je i Goran Smiqani}. O rivalu u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, ovaj fudbaler je rekao: - Nisam ~uo za te ekipe, ali imamo lo{e iskustvo iz pro{le sezone i duela s Vaducom {to nas tera na oprez. Nemamo pravo na novi kiks i o~ekujem da moèmo da pobedimo u oba me~a, bez obzira na to ho}emo li igrati s Litvancima ili Letoncima. Bi}emo spremniji nego pro{le godine, ima}emo mladu i ambicioznu ekipu i èqni smo uspeha. Ni{ta ne obe}avam, ali iskreno verujem u to da }emo biti boqi nego u pro{loj Fo to: F. Ba ki} sezoni. Stefan Bukorac vratio se u Dowi Srem i bi}e pod posebnom pa`wom Novosa|ana u narednom prvenstvu, a s ekipom vi{e ne trenira ni âjovi}. Edin Rustemovi} iz zvorni~ke Drine dobio je priliku da jo{ ove sedmice trenira i uveri Zlatomira Zagori~i}a i wegove saradnike da je igra~ kakav je crveno-belima potreban. Odvojeno od ekipe trenira i Naemeka A|uru koji ima povredu zadwe loè, a ostali igra~i bez problema izdràvaju napore koje im name}u kondicioni trener Milan [olaja i ostali ~lanovi stru~nog {taba. A. Pre do je vi}

No vo sad ski sred wo {kol ci po ka za li za vid no ume }e u fut sa lu

TUR NIR SRED WO [KO LA CA „MO JA [KO LA – MOJ KLUB”

Gra |e vin ci od bra ni li ti tu lu U~enici Tehni~ke {kole „Mileva Mari}-Ajn{tajn” odbranili su titulu osvojenu pro{le godine na turniru novosadskih sredwo{kolaca u malom fudbalu „Moja {kola-moj klub”. U finalu drugog turnira Gra|evinci su bili boqi od Sredwe ma{inske {kole (2:1). I ove godine tre}e mesto zauzeli su u~enici Medicinske {kole „7. april”, koji su savladali vr{wake iz Sredwe ekonomske {kole „Svetozar Mileti}”. Za najboqeg igra~a progla{en je Vojislav Dragojlovi} iz Ma{inske {kole, dok je najboqi golman Mi}a Vulin iz pobedni~ke ekipe. U~estvovalo je osam sredwih {kola i dve ekipe KMF Tvr|ava, ~ije su boje branili sredwo{kolci.Najboqe ekipe i pojedinci dobili su pehare, diplome i majice,

a nagrade su uru~ili biv{i reprezentativac Zoran Dimi} i trener u futsal reprezentaciji Srbije Goran Ivan~i}. Iza cele ove pri~e stoje entuzijasti iz KMF Tvr|ava, a me~evi su odigrani na otvorenim terenima T[ „Mileva Mari}-Ajn{tajn” i Sredwe ma{inske {kole. - Drago nam je {to je projekat „Moja {kola-moj klub” u potpunosti za`iveo i {to je velika zainteresovanost |aka da u wemu u~estvuju. Nema sumwe da }e on

postati tradicionalan. Na`alost, moram da primetim da u preostalim {kolama u gradu profesori nisu pokazali veliku zainteresovanost. Zato nam je jedan od osnovnih prioriteta da slede}e godine ukqu~imo vi{e {kola, posebno gimnazija. Ove godine imali smo veliki pritisak |aka iz okolnih op{tina da ih ukqu~imo u takmi~ewe - rekao je profesor Du{an Jakica, jedan od organizatora i trener u KMF Tvr|ava.

Ko na~ ni pla sman 1. Tehni~ka {kola „Mileva Mari}-Ajn{tajn”, 2. Sredwa ma{inska {kola, 3. Medicinska {kola „7. April”, 4. Sredwa ekonomska {kola „Svetozar Mileti}„, 5. KMF „Tvr|ava” I, 6. Tehni~ka {kola „Pavle Savi}”, 7. Saobra}ajna {kola „Pinki”, 8. KMF „Tvr|ava” II, 9. Elektrotehni~ka {kola „Mihajlo Pupin”, 10. Gimnazija „Olimp”.

Ova akcija je ujedno i promocija futsala, posebno {to je na{a dr`ava 2016. godine doma}in Evropskog prvenstva. Te godine u Brazilu futsal }e biti uvr{}en u olimpijsku porodicu, a Jakica se nada da }e neko od ovih momaka tamo braniti boje srpske selekcije. - Ovogodi{we takmi~ewe proteklo je u najve}em redu, a utakmice je ispratilo preko 3.500 gledalaca. Veliku podr{ku imali smo od Gradske uprave za sport i omladinu, sa Sowom Kon~ar Ni~i} na ~elu, direktorima {kola Milo{u Mazalici (Sredwa ma{inska {kola) i Stanku Mati}u (Tehni~ka {kola „Mileva Mari}-Ajn{tajn”), FSNS, sudijskoj organizaciji i MUP-u Novi Sad - istakao je profesor Du{an Jakica. J. Ga li}

SPORT

c m y

dnevnik

sreda27.jun2012.

14. FUD BAL SKO PR VEN STVO EVRO PE U POQ SKOJ I UKRA JI NI OP TI MI ZAM U RE DO VI MA NE MA CA

Na{ ciq je ti tu la pr va ka Fud ba ler sre di ne te re na re pre zen ta ci je Ne ma~ ke Me sut Ozil ve ru je da Elf mo `e da osvo ji ti tu lu pr va ka Evro pe. - I pre tur ni ra smo zna li da ima mo jak tim. Ve ru je mo u se be,

Me sut Ozil

na{ ciq je da vra ti mo tro fej u Ne ma~ ku. Za to smo ov de i uve ren sam da to mo `e mo da u~i ni mo - iz ja vio je Ozil, ko ji je je dan od ~e tvo ri ce fud ba le ra sa tri asi sten ci je u do sa da {wem to ku EP.

Ipak, pre raz mi {qa wa o ti tu lu, Nem ci ma sle di te àk po lu fi nal ni okr {aj s Ita li jom. - Kon cen tri {e mo se sa mo na sa da {wost i raz mi {qa mo o po lu fi nal nom me ~u s Ita li ja ni ma ko ji }e bi ti ve o ma te àk. Ali, uve re ni smo da mo è mo da sa vla da mo bi lo ko ga. Ita li ja je iz ne na |u ju }e ja ka, od i gra li su i ve o ma do bar me~ pro tiv [pa ni je i mi slim da su za slu ì li pla sman u po lu fi na le. Kom pakt na su eki pa, ali mi mo ra mo da bri ne mo o svo joj igri. Ako bu de mo igra li kao {to ume mo, si gu ran sam da }e mo po be di ti Ita li ju - re kao je Ozil. To kom po sled wa dva da na mno go se go vo ri lo o ume }u An dree Pir la i we go vom pre le pom pe na lu pro tiv En gle ske. - On je igra~ svet ske kla se, na ~in na ko ji je iz veo taj pe nal ade kvat no ga ka rak te ri {e. Ve} go di na ma igra na naj vi {em ni vou, ali ne raz mi {qam o we mu. Gle dam sa mo tim sku igru, a Ita li ja je po ka za la od ~e ga je sat ka na.

VE ^E RAS U PR VOM PO LU FI NA LU IGRA JU [PA NI JA I POR TU GAL

U Ro nal dovoj igri na la zi se kqu~ Ve ~e ra {we po lu fi na le Eura 2012 do ne }e re pri zu me ~a ko ji smo gle da li pre dve go di ne u osmi ni fi na la Svet skog pr ve na stva u Ju `noj Afri ci. Kao {to je i mo glo da se o~e ku je, ta da {wa Del Bo ske o va [pa ni ja, znat no kon kret ni ja i ofan ziv ni ja od ove ak tu el ne, do mi ni ra la je u po se du lop te, ali, iako je ima la {an se, pre svih pre ko sjaj nog Vi qe u pr vom po lu vre me nu, Por tu gal je bio opa sno bli zu vo| stvu. Ta da {wi por tu gal ski se lek tor Kar los Ke i ro{ go ro pad noj [pa ni ji od li~ no se su prot sta vio omi qe nom tak ti kom Kar la An }e lo ti ja, ta ko zva nim „Bo `i} nim drv cem” (4-3-2-1), u ko jem je „naj bo dqi ka vi ja gra na” na sre di ni bio Pe pe, dok su iza je di nog na pa da ~a Al me i de lu ta li i me wa li me sta Si mao i na rav no Ro nal do. Za to {to lop ta ni je za vr {i la u Ka si qa so voj mre `i i do ne la Por tu gal ci ma vo| stvo, naj ve }i kri vac, pre svih, bio je Hu go Al me i da, ko ji dva pu ta ni je is ko ri -

Alon so, Ra mos, Pi ke i Ka si qas za u sta vqa ju Ro nal da

stio sjaj ne pri li ke gla vom, ali i Ti ja go Men des, ko ji je ta ko |e neo -

VIN SEN TE DEL BO SKE

Mo ra mo da ga se pa zi mo Se lek ci ja [pa ni je se po seb no pri pre ma da u po lu fi na lu EP ne u tra li {e igru naj bo qeg igra ~a Port ga la Kri sti ja na Ro nal da. - Po seb nu pa `wu }e mo obra ti ti na Ro nal da, mo ra mo - pri znao je se lek tor [pa ni je Vi sen te del Bo ske. - Ro nal da ne }e mar ki ra ti sa mo je dan igra~, opet }e mo, kao i pre dve go di ne, tak ti ku po sta vi ti ta ko da se u za u sta vqa we zve zde re pre zen ta ci je Por tu ga la uvek ukqu ~u ju i osta li fud ba le ri. Del Bo ske je po sle me ~a na svet skom pr ven stvu pre dve go di ne bio odu {e vqen od bra nom svog ti ma i ka ko su u{to po va li zve zdu Re a la, isti plan je spre mio i za ve ~e ras. Da li }e to bi ti do bar plan, vi de }e mo. Ro nal do je ste naj bo qi, ali ni je je di ni u ti mu Por tu ga la, mo `da se Del Bo skeu ta kva tak ti ka obi je o gla vu.

\or |o Kje li ni (na ze mqi)

me tan u pe ter cu, gla vom pre ba cio gol. Po ko zna ko ji put, i na SP 2010. go di ne po ka za lo se ono u {ta mo `e mo da se uve ri mo na sva kom ve li kom tak mi ~e wu - Por tu gal ci ma za pra vi i ve li ki re zul tat ne do sta je vr sni gol ge ter. Osim utak mi ce na ko ju upra vo pod se }a mo, Por tu gal ni je po sti gao gol ni na dve utak mi ce no ka ut-fa ze pret hod nog Mon di ja la pro tiv En gle ske u ~e tvrt fi na lu (0:0) i Fran cu ske u po lu fi na lu (0:1). Ro nal do je ta da pre tio u pr vom po lu vre me nu, u dru gom su ga iz igre is kqu ~i li Ra mos i Pi ke. Vo de }a por tu gal ska zve zda pr vi deo od i gra la je ta da ja ko do bro, ali u u 63. mi nu tu Da vid Vi qa, po sle sjaj nog ]a vi je vog pro i gra va -

wa, po sti gao je je di ni gol na utak mi ci, ali iz of saj da. Ke i ro{ je ta da, kao {to je ra dio i u sve tri utak mi ce u gru pi, pot pu no pro me nio tim i tak ti ku: Al me i du, Pe pea i Si maa, za me ni li su Pe dro Men des, Da ni i Lid son. Ni je dan od ovih igra ~a ni je do neo ni {ta, a jo{ vi {e {te te Por tu ga lu je na ne lo je sla we Ro nal da u {pic s Lid so nom. Pot pu no od se ~en i gur nut u na ru~ je Pu jo lu i Pi keu, prak ti~ no ni je pip nuo lop tu u dru gom po lu vre me nu. Od Eura 2004. go di ne do ovog ko je upra vo pra ti mo, Kri sti ja no Ro nal do ni je od i grao ka ko zna i ume na ve li kom tak mi ~e wu. Go lo vi Ira nu i Se ver noj Ko re ji ni su ono {to se o~e ku je od jed nog od naj bo qih svet skih igra ~a, a upra vo to i sa mo to li ko fud bal ski svet do bio je na po sed wa dva Mon di ja la i jed nom Evrop skom pr ven stvu. Me |u tim, sve je glav na por tu gal ska zve zda na pla ti la na ovom Euru - go to vo sam je po be dio Ho lan di ju, pre ko du e la s ^e {kom osi gu rao Por tu ga lu po lu fi na le, gde ga ve ~e ras ~e ka ju sa i gra ~i iz re a la Alon so, Ar be loa, Ra mos i Ka si qas, ko ji }e bi ti za du `e ni upra vo za we ga.

]A VI ALON SO I SESK FA BRE GAS VE RU JU U SVO JE DRU GO VE I SE BE

UO^I SU TRA [WEG PO LU FI NA LA NE MA^ KA–ITA LI JA

Kje li ni po ~eo da tre ni ra

]e za re Pran de li, se lek tor se lek ci je Ita li je, ima ne ko li ko pro ble ma uo~i po lu fi nal nog su sre ta s Ne ma~ kom ko ji se igra su tra uve ~e. Na utak mi ci pro tiv En gle ske po vre di li su se Da ni je le De Ro si i Ig na cio Aba te, pa su obo ji ca su pod te ra pi jom od tog du e la. Le kar re pre zen ta ci je En ri ko Ka ste la ci je na ja vio: - Na stup obo ji ce je pod ve li kim upit ni kom. Ne {to ve }e {an se za igru ima De Ro si, ali upit ni ci su i da qe pri li~ no ve li ki kraj oba ime na. Ima mo jo{ dan i po, pa }e mo vi de ti. Bo qa vest za Pran de li ja je ona ko ja go vo ri o to me da se od bram be ni igra~ \or |o Kje li ni vra tio tre nin zi ma. Po vre da be dre nog mi {i }a je do ne kle sa ni ra na i, iako ni je tre ni rao pu nim in ten zi te tom, we go ve {an se za na stup pro tiv Ne ma~ ke su ve li ke.

„La Ga ze ta de lo Sport” ras pi sa la se o sce na ma s utak mi ce ~e tvrt fi na la Ita li ja - En gle ska. Na i me, to kom pr vog de la tog su sre ta, do go dio se tre nu tak u igri ko ji je na ru {io od nos iz me |u De Ro si ja i Ma ri ja Ba lo te li ja. Sva ki od wih dru ga ~i je je za mi slio od re |e nu ak ci ju, a ka da su na po lu vre me nu kre nu li pre ma svla ~i o ni ci, do dat no su ima li {ta da ob ja sne je dan dru go me. Di sku si ja je bi la sve `u stri ja ka ko su se pri bli `a va li svla ~i o ni ci, a ta mo je po ~eo da ih raz dva ja An to nio Ka sa no jer je si tu a ci ja pre ti la da }e se pre tvo ri ti mo `da i u fi zi~ ki ob ra ~un. Ga ze ta, pak, pi {e da je Ba lo te li bio qut na sa i gra ~a jo{ dan pre te utak mi ce, jer je go vo rio o we mu na kon fe ren ci ji za no vi na re na na ~in ko ji se ni je svi deo tam no pu tom Ita li ja nu.

PO NA JA VA MA IZ FRAN CU SKE FE DE RA CI JE

Pro u ~i li smo igru Por tu ga la ca

Re p re z en t a t i v ac [pa ni je ]a vi Alon so re kao je da cr ve na fu ri ja u ve ~e ra {wem po lu fi na lu Evrop skog pr ven stva ne }e me wa ti stil igre zbog Kri sti ja na Ro nal da. - Pro u ~i li smo de taq no na ~in Ro nal do ve igre, mo `da na pra vi mo ne ke ma we iz me ne. Ipak, na {a od bra na naj bo qe funk ci o ni {e kao ko lek tiv, tru di }e mo se da mu ne omo gu }i mo do voq n o pro s to r a. Da k le, ne }e mo me wa ti na{ na ~in igre, ni ti }e mo ima ti po se ban plan mar ka ci je Ro nal da - ka `e Alon so, Kri sti j a n ov sa i g ra~ u Real Ma dri du. - ^e ti ri eki pe ko je su do {le do po lu fi na la pri ka za le su od li ~an fud bal. Utak mi ce su bi le za ni mqi ve, {to je po seb no

Sesk Fa bre gas

va ` no za EP. Sva k i od pre o s ta l a ~e t i r i ti m a ima sli ~an ciq u igri – da kon tro li {e lop tu i po sed i da na pa da. Svi smo za slu `i li da do |e mo me |u ~e ti ri naj bo qe re pre zen ta ci je. Sesk Fa bre gas ta ko |e je sve stan da je Por tu gal ve o ma te `ak ri val. - Mo `da ima tri igra ~a Real Ma dri da u wi ho vom sa sta vu (Ko en trao, Pe pe, Ro nal do), ali Por tu ga lov stil igre do sta se raz li ku je. Ima na{ ve ~e ra {wi ri val sre di nu te re na, vo li da ~u va lop tu i da je ko ri sti do bro. Ta ko |e, do bri su Por tu gal ci i u kon tra ma, ali da imam Na ni ja i Ro nal da u ti mu i ja bih kao tre n er ve r o v at n o igrao ta ko.

Na sri ju pre ti dvo go di {wa pa u za Sa mir Na sri mo gao bi da bu de su spen do van iz fran cu ske re pre zen ta ci je na dve go di ne. Mo gu} nost ta ko stro ge ka zne raz ma tra Fran cu ski fud bal ski sa vez (FFF), na kon {to se re pre zen ta tiv ni ve zi sta ver bal no ob ra ~u nao s jed nim no vi na rom po sle ~e tvrt fi nal nog is pa da wa od [pa na ca na Euru 2012. Na sri je no vi na ra, na i me, na zvao „k.......m si nom”, a on da mu je fi zi~ ki pre tio. FFF je ob ja vio da }e di sci plin ski po stu pak pro tiv Na sri ja po ~e ti i za vr {i ti se to kom idu }e ne de qe. Osim Na sri ja, istom po stup ku }e bi ti pod vrg nu ti i Ha tem Ben Ar fa, Jan M’Vi la i @e re mi Me nez, ko ji se, ta ko |e u miks-zo ni, ni su po na {a li pri me re no. Wi ma ipak ne pre ti ta ko dra kon ska ka zna.

NEMA^KA

^E[KA VAR[AVA ^ETVRTFINALE 21.06./20.45

0 1

PORTUGAL

[AMPION

NEMA^KA

4 2

GR^KA

PORTUGAL

FRANCUSKA

VAR[AVA POLUFINALE 28.06./20.45

DOWECK POLUFINALE 27.06./20.45

[PANIJA DOWECK ^ETVRTFINALE 23.06./20.45

GDAWSK ^ETVRTFINALE 22.06./20.45

2 0

[PANIJA

KIJEV FINALE 01.07./20.45

ITALIJA

ENGLESKA 2 4

KIJEV ^ETVRTFINALE 24.06./20.45

ITALIJA

sport

sreda27.jun2012.

dnevnik

BRA NI SLAV BU LA TO VI] NI JE VI [E KOR MI LAR SEN TE

Raz laz po sle ~e ti ri se zo ne

Eki pa srp sko li ga {a Sen te mi nu lu se zo nu je za vr {i la na vi so koj po zi ci ji na ta be li- na 4.me stu, ali je ve} do {lo do pro me ne u Stru~ nom {ta bu, Bra ni slav Bu la to vi} vi {e ni je tre ner pr ve eki pe. Do {lo je do raz la za Bu la to vi }a i klup skih ~el ni ka, a za sa da se ne zna ko }e ga od me ni ti na kor mi lu Sen te. Bu la to vi} na gla {a va da bi on ovaj raz laz pre na zvao pri ja teq ski i ko rek tan ra sta nak. - Mo `da ma lo ~ud no zvu ~i da po sle uspe {ne vi {e go di {we sa rad we i do brih re zul ta ta do la zi do raz la za - ka `e Bu la to vi}. - Za ne ke to pred sta vqa iz ne na |e we, po {to smo u ~et vro go di {wem pe ri o du, upra va , igra ~i i stru ka,

- Iz se zo ne u se zo nu smo na pre do va li i za ~e ti ri go di ne po sta li pre po zna tqiv fud bal ski ko lek tiv, ko rek tan pre ma igra ~i ma i ri va li ma. Le pom, do pa dqi vom i efi ka snom igrom i po na {a wem na te re nu po di gli smo kva li tet fud ba la u na {oj sre di ni i po bra li ve li ke sim pa ti je na fud bal skom tlu Voj vo di ne - sma ra Bu la to vi}. Uti sak je da Sen ta ima po ten ci ja la da na pra vi ko rak vi {e, me |u tim po li ti ka klu ba u va ro {i kraj Ti se je ta kva da se za dr `i u sa da {wem ran gu tak mi ~e wa. - Ja to po {tu jem, jer mo `da su i te {ka vre me na za ne {to vi {e, ali si gur no je da Sen ta kao klub ima or ga ni za ci o ne, ka drov ske i igra~ ke po ten ci ja le za vi {i

ri se zo ne i po zi ci jom u sa mom vr hu ta be le za slu `u je i pr vo li ga {ki sta tus - sma tra vr sni tre ner.

@e qa – pro fi-li cen ca - Pre ne go {to je do {lo do raz la za, ja sam imao mor la nu oba ve zu da raz go va ram sa ~el ni ci ma Sen te, za ko ju sam iz u zet no ve zan, jer sam tu za po ~eo igra~ ku ka ri je ru i afir mi sao se kao tre ner. Na `a lost, ni smo na {li za jed ni~ ki je zik i ja idem da qe. Is ko ri stio bih pri li ku da se za hva lim na do sa da {woj sa rad wi Pre dra gu \u ro vi }u i osta lim ~el ni ci ma klu ba i mo jim sa rad ni ci ma i igra ~i ma sa ko ji ma sam do bro sa ra |i vao. Po no san sam na vre me pro ve de no na kor mi lu Sen te, a na dam se da }e se sa -

Na ramenima klupskih kolega i trenera

BE ^EJ CI OR GA NI ZO VA LI SKRO MAN DO ^EK EVROP SKOM [AM PI O NU MAR KU NO VA KO VI ]U

Vri le emo ci je kraj Ti se

Prvi tim srpskoliga{a Sente

is pri ~a li jed nu le pu fud bal sku pri ~u.

Pre po zna tqi vi po igri i po na {a wu Bu la to vi} oce wu je da je u Srp skoj li gi Voj vo di na Sen ta iz gra di la po zi ti van imix, te da je za hva qu ju }i ra du u ovom klu bu ste kao tre ner sku afir ma ci ju, pa se ne dav no na {ao i u ulo zi se lek to ra ama ter ske re pre zen ta ci je Voj vo di ne. Bu la to vi} je u igra~ koj ka ri je ri po sle Sen te br na io bo je Ki kin de, ^o ke, ma |ar skih pr vo li ga {a [i o fo ka i Na| ka wi `e, ~e ti ri go di ne pro veo u Di na mu iz Dre zde na. Ko pa~ ke je o klin oka ~io u 37.go di ni, pa se la tio tre ner skog po zi va i dao do pri nos da se Sen ta vra ti na fud bal sku ma pu Voj vo di ne i Sr bi je.

rang tak mi ~e wa. Moj po vra tak iz ino stran stva ve zan je za ula zak Sen te u Voj vo |an sku li gu i taj ciq smo za jed no ostva ri li, po tom sam po sle dve go di ne vo |e wa eki pe u po kra jin skom ran gu pre u zeo eki pu Ti se iz Ador ja na, ko ja je po sta la sta bi lan ~lan Su bo ti~ ke pod ru~ ne li ge, bi li smo i pr va ci ali eki pa ni je ima la mo gu} no sti da na pre du je, pa sam se po no vo na {ao u Sen ti. Po {tu jem po li ti ku klu ba da se za do vo qa va sa da {wim ran gom tak mi ~e wa i ovog mo men ta ne `e li u vi {i rang. Sen ta je ve o ma ko rek tan klub, ali je nor mal no da svi ima mo ne ke am bi ci je. To do ne kle spu ta va igra ~e, pa i tre ne ra, ali po treb no je po {to va ti opre de qe we ru ko vod stva i na dam se da }e Sen ta sa ~e ka ti bo qe vre me, jer pri ka za nim u po sled we ~e ti -

rad wa na sta vi ti van klup skih okvi ra. @e leo bih da mom ci na sta ve da ra de pre da no kao i do sa da, da se na sta vi za po ~e to. Jer, va qa po me nu ti da je sva kih po la go di ne ili go di nu iz Sen te mno go igra ~a od la zi lo u klu bo ve ko ji se tak mi ~e ste pe ni cu ili dve vi {e, po put U{u mo vi }a, Mi li vo je va, Far ka {a, Ha ben {u sa, Ni ko li na i dru gih. To je ve li ka sa tis fak ci ja i za me ne i za klub. Pri li ka je da na ~i nim ko rak da qe, da se po sle dve go di ne ra da sa A li cen com po sve tim i pro fi li cen ci, jer mi sa mo ona ne do sta je. Imam po nu da od dru gih klu bo va, pa se na dam da }u na }i od go va ra ju }i an ga `man. Za sa da ne mam ni {ta kon kret no, ali na red ni ko rak je ste pe ni ca vi {e ili rad u ne kom klu bom na istom ni vou - is ta kao je Bu la to vi}. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

Sport ski Be ~ej vas kr sa va! Isti na, da le ko su le pa vre me na ka da je naj ve }a po ti ska op {ti na pre ne {to vi {e od de ce ni je ima la je da na est elit nih li ga {a, ~e ti ri dr `av na pr va ka, dva osva ja ~a tro fe ja ku pa i jed nog evrop skog {am pi o na u ekip noj kon ku ren ci ji. Vre me na su ne {to dru ga ~i ja, pa je u Be ~e ju sa da po je di na~ ni sport is pli vao na po vr {i nu. Po sle evrop ske ti tu le u pi o nir skoj kon ku ren ci ji ka ra tist ki we Une Ob ra do vi}, za tim ka ja ka {a Mar ka To mi }e vi }a u ju ni or skoj kon ku ren ci ji, sti glo je i se ni or sko zla to sa Evrop skog {am pi o na ta ka ja ka {a Mar ka No va ko vi }a. Re zul ta tom 34,431 se kun de pro le teo je sta zu du gu 200 me ta ra na pr ven stvu Sta rog kon ti nen ta u Za gre bu i isto ve ~e ve} bio u svom Be ~e ju da pro sla vi ve li ki uspeh sa svo jim tre ne rom Jo `e fom [o ti em i pri ja te qi ma iz klu ba i oko we ga.

Marko s medaqom u dru{tvu onih koji dolaze

mi }e vi }a, De ja na Ter zi }a... Iako wih dvo ji ca sa da ve sla ju za dru ge klu bo ve, oni su uzda ni ce Sr bi je i sport ski am ba sa do ri na {eg gra da na Olim pi ja di u Lon do nu. Ni {ta ma we vred ni za nas u klu bu ni su ova de ca ko ja se mo ta ju oko ka ja ka i je dva ~e ka ju

UZ PLA SMAN DO BRI CE U VI [I RANG

Sta ri re cept za no vo dru {tvo Osva ja we pr vog me sta u Ju `no ba nat skoj li gi is tok Do bri ~a ni su pro sla vi li na svom re no vi ra nom sta di o nu, gde su od i gra li pri ja teq sku utak mi cu sa pod mla |e nim sa sta vo ma BSK- a iz Bor ~e. Tom pri li kom pe har Do bri ~a ni ma za osvo je no pr vo me sto u li gi

sa mo tri po ra za.Za ovaj uspeh, po red igra ~a, naj za slu `ni ji su upra va, na ~e lu sa pred sed ni kom Si ni {om Drn dar skim, i tre ner Go ran Do bri ~i}. - Mno gi me {ta ni i pri ja te qi iz op {ti ne su nam ne se bi~ no po ma ga li u sva kom po gle du i svi ma im

vi}, Jo van La li}, Bog dan Stan kov, @ar ko Na sti}, Mi qan Steg wa, Zlat ko Mi lo sa vqev, Sr |an Pet kov, Mar ko Miq ko vi}, Ra do van Drn da re vi}, Spa so je [u {i}, Sla vi {a Ka ta ni}, Dra gan Sto ji}, Mar ko Lu ki}, Slo bo dan Pe tro vi} i @ar ko Mi o drag.

Marko je na kraju sve~anosti zavr{io u Tisi

- Je smo mi do ~e ka li Mar ka isto ve ~e, ali to za do voq stvo ni su ima li svi iz klu ba, pa smo ima li po tre bu da su tra dan or ga ni zu je mo do ~ek evrop skog {am pi o na is pred na {eg za jed ni~ kog do ma kraj Ti se i omo gu }i mo svi ma da ~e sti ta ju Mar ku ta ko vre dan uspeh. Po no sni smo na Mar ka No va ko vi }a, ali i Mar ka To -

da se sve ovo za vr {i, ka ko bi uze li ve slo i kre nu li na tre ning, kao {to je to Mar ko ra dio pre de set i vi {e go di na. Iskre no se na da mo da }e u do gled no vre me u na {em klu bu sta sa ti no va dva Mar ka, De ja, [o ti...uz bu |e nim gla som pri ~ao je je dan od naj ak tiv ni jih u ru ko vod stvu klu ba Veq ko No vi}.

U ime lo kal ne sa mo u pra ve Mar ku No va ko vi }u je ~e sti tao i po `e leo be ~ej skom olim pij skom triu uspeh u Lon do nu pred sed nik SO Be ~ej Du {an Jo va no vi}. Tre ner Jo `ef [o ti je jo{ je dan put na gla sio da je ve ro vao u Mar ka, u wi hov za jed ni~ ki rad i da su se svi sa ti i sa ti tre nin ga ovim zla tom is pla ti li, ali da se na da de je to tek po ~e tak tro fej nog ni za. - Ni sam ne ki ora tor, lak {e se sna la zim s ve slom u ru ka ma, ne go s mi kro fo nom u ru ci iskren je bio Mar ko No va ko vi}. - Po ~a stvo van sam {to mi je klub upri li ~io ova kav do ~ek. Pun sam emo ci ja. Ose }am se ov de pred va ma kao da sam na po bed ni~ kom po sto qu. Pri jat no sam iz ne na |en. Hva la vam! Po tom su usle di la ~e sti ta wa i sli ka wa s je di nim be ~ej skim se ni or skim evrop skim {am pi o nom u po je di na~ noj kon ku ren ci ji, raz go vo ri s pred stav ni ci ma me di ja, da bi na kra ju Mar ko za vr {io, no {en na ra me ni ma klup skih ko le ga, u Ti si ko ja mu je omo gu }i la da po sta ne ono {to je ste – vr hun ski spor ti sta, ko ji je la ne pro gla {en za naj bo qeg ~la na Ka ja ka {kog sa ve za Sr bi je, naj u spe {ni ji spor ti sta Be ~ej ske op {ti ne, re pre zen ta ti vac, evrop ski {am pion, olim pi jac... V. Jan kov

Apa rat me ri ni vo ste wa wa

Fudbaleri Dorbice }e na jesen igrati u Prvoj ju`nobanatskoj ligi

uru ~io je pred sed nik Sa ve za FS Pan ~e vo De jan San tra~ i po `e leo im pu no uspe ha u Pr voj ju `no ba nat skoj li gi. Fud ba le ri Do bri ce su u pret hod noj se zo ni u 30 utak mi ca za be le `i li su 21 po be du, {est re mi ja i

mno go hva la. U no voj li gi pri me ni }e mo isti re cept, sva ki ~lan }e ima ti svo ja za du è wa, pa ve ru jem da ni re zul ta ti ne }e iz o sta ti – ka è pred sed nik klu ba Drn dar ski. Pr vo me sto u li gi osvo ji li su: Di no Bo gi }e vi}, Mi lo van Kne è -

Ina ~e, u re vi jal noj utak mi ci Bor ~a ni su po be di li do ma }i ne sa 3:2, a na kon to ga se sla vi lo u cen tru se la. Da se zna i pam ti ka da se Do bri ca pla si ra la u vi {i rang. R. Jo va no vi}

Apa rat za me re we ni voa bu ke ko ju pro iz vo de te ni ser ke mo gao bi da po sta ne re al nost, pi {e USA To dej. Ka ko se na vo di, @en ska te ni ska aso ci ja ci ja (VTA) na pra vi la je do go vor sa Grend sle mo vi ma i ITF-om da se raz vi je ure |aj ko ji bi objek tiv no me rio ni vo ste wa wa na te re nu – ne {to kao ~e lenx za bu ku. - Vre me je da iz ba ci mo pre te ra no ste wa we iz igre za bu du }e ge ne ra ci je - re kla je iz vr {na di rek tor ka VTA Stej si Ala ter. Ciq je da se uve de no vo pra vi lo ko je }e us po sta vi ti gra ni cu

do zvo qe ne bu ke, a za sni va }e se na ana li zi sa ku pqe nih po da ta ka u ve zi sa ti me. - Ono {to je po en ta je ste da `e li mo da uve de mo objek tiv no pra vi lo upo tre bom teh no lo gi je ka ko bi smo olak {a li po sao igra ~i ma i su di ja ma. Zva ni~ ni ci VTA kon sul to va li su se sa stru~ wa ci ma u obla sti sport ske na u ke, ali i sa tre ne ri ma i te ni ser ka ma. Sa da {wu ge ne ra ci ju ovaj plan ne }e po go di ti. - Ono {to je ja sno je ste da bi mo men tal no uvo |e we tog pra vi la na {ko di lo po sto je }oj ge ne ra -

ci ji te ni ser ki. Bi }e po treb no vre me, ovo je ko lek tiv ni na por ce log spor ta i po treb no nam je da svi u~e stvu ju - ka `e Ala ste ro va i do da je: - [ta je pre gla sno? [ta je pre du go? Mo ra mo da po nu di mo su di ja ma ob je kitvni pa ra me tar. Ste wa we je po stao ozbi qan pro blem u `en skom te ni su, a na ro ~i to se is ti ~u Ma ri ja [a ra po va i Vik to ri ja Aza ren ka. Pre ne ko li ko da na Jan ko Tip sa re vi} na Tvi te ru je na pi sao: „Ni je ba{ za bav no tre ni ra ti po red [a ra po ve, Skaj vo ne i Aza ren ke, uop {te ni je za bav no„.

TRADICIONALNA ODBOJKA[KA SVEÂNOST: Od boj ka {ki Sa vez Sr bi je je sva ka ko naj u spe {ni ja aso ci ja ci ja u dr à vi s ob zi rom da su obe se lek ci je evrop ski {am pi o ni i obe }e se nad me ta ti na Olim pi ja di u Lon do nu.Tra di ci o nal na od boj ka {ka sve ~a nost, na zva na „Olim pij skim kon ti nu i te tom”, odr à na je si no} u be o grad skom Ho te lu M, me sec da na uo~i po la zak obe re pre zen ta ci je u Lon don. U~e {}e na Igra ma za Od boj ka {ki sa vez bi }e jo{ jed na le pa i ve li ka oba ve za, a svi su po è le li da i od boj ka {i ce i od boj ka {i po stig nu bo qi re zul tat od onog u Pe kin gu pre ~e ti ri go -

Dru gog da na Vimbldo na od srp skih pred stav ni ka na te ren je tre ba lo da iza |e Ana Iva no vi}, ali je usled pa u ze zbog ki {e wen me~ od lo `en za da nas. Na knad no }e bi ti od lu ~e no ka da }e po ~e ti wen duel sa Ma ri jom Ho se Mar ti nes San ~es iz [pa ni je.

di ne (obe se lek ci je sta le su u ~e tvrt fi na lu).Sve ~a no sti su pri su stvo va li ~la no vi mu {ke i `en ske se ni or ske se lek ci je, ve li ki broj ne ka da {wih re pre zen ta ti va ca i re pre zen ta tiv ki, u~e sni ci ra ni jih Olim pij skih iga ra, se lek to ri, tre ne ri, od boj ka {ki po sle ni ci i po klo ni ci ovog spor ta. Bi li su tu i pred stav ni ci kom pa ni je VIP mo bajl, ge ne ral nog spon zo ra OSS, pred stav ni ci dru gih uspe {nih pred u ze }a, ko je ~i ne spon zor ski pul naj u spe {ni jeg sport skog Sa ve za u na {oj ze mqi, iza sla ni ci Mi ni star stva spor ta i omla di ne, Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je...

Ana i Ma ri ja sa mo su se jed nom sa sta le, 2010. go di ne ka da je [pa wol ka sla vi la 6:4, 6:2 u Ri mu. To je bio tur nir ka ri je re Mar ti ne so ve, we na naj ve }a ti tu la, a u fi na lu je sa vla da la Je le nu Jan ko vi}. Ani na ri val ka je tre nut no je 35. te ni ser ka sve ta i ga ji neo bi ~an stil igre sa mno go slaj so va i skra }e nih lop ti ca

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

I ovom pri li kom je po tvr |e no da je Od boj ka {ki sa vez Sr bi je, sa pred sed ni kom Alek san drom Bo ri ~i }em na ~e lu, uspe {na, slo `na, am bi ci o zna i po pu lar na aso ci ja ci ja. Pod se ti }e mo da }e od boj ka {i ma ovo bi ti pe te uza stop ne Igre (Atlan ta – bron za, Sid nej – zla to, Ati na – 5. me sto, Pe king – 5. me sto), a od boj ka {i ca ma dru ge (Pe king – 5. me sto). I po red iz u zet no te {kih i is cr pqu ju }ih kva li fi ka ci ja, ko je su ne dav no za vr {e ne, i te {kih olim pij skih gru pa, ni ko iz od boj ka {kog sve ta ne be `i od vi so kih am bi ci ja u Lon do nu. Za to su i naj bo qi – od boj ka {i i od boj ka {i ce Sr bi je. M. R.

Sledi odbojka{ka svetkovina na Spensu Su tra u ve li koj sa li Spen sa u No vom Sa du po ~i we po sled wi vi kend In ter kon ti nen tal ne fa ze Svet ske li ge za od boj ka {e. Or lo vi }e bi ti do ma }i ni Ku bi, Ru si ji i Ja pa nu, a eki pa s Ka ri ba je na vo de }oj po zi ci ji i po tre ban joj je sve ga bod da obez be di me sto na fi nal nom tur ni ru u So fi ji. Ku ba je u do sa da {wa tri vi ken da po ka za la naj vi {e i ima ~ak osam bo d o v a pred n o s ti nad na { om re p re z en t a c i j om ko joj je, pre ma sve mu su de }i, osta la sa mo ma te ma ti~ ka kom bi na ci ja da se na |e na fi nal -

1. Ku ba 2. Sr bi ja 3. Ru si ja 4. Ja pan

9 9 9 9

8 5 5 0

1 4 4 9

25:10 23 20:18 15 20:18 13 8:27 3

nom tur ni ru {e sto ri ce. Od boj ka {i ma Sr bi je ko li ko je Svet ska li ga bi la va `na - to li ko i ni je, jer su u Ja pa nu igra li kva li fi ka ci je za od la zak na Olim pi ja du i us pe li u to me, pa su na naj ko mer ci jal ni je tak mi ~e we u ne ku ru ku gle da li kao na do bru pri pre mu za Lon don. U do sa da {wih de vet utak mi ca se lek tor Igor Ko la ko vi} pru `io je {an su mla |im sna ga ma da se is ka `u i sa ku pe

Vo{a i „Dnevnik” daruju ulaznice Ana Ivanovi}

sreda27.jun2012.

SUTRA U NOVOM SADU PO^IWE POSLEDWI VIKEND SVETSKE LIGE

ZBOG KI[E U VIMLDONU

Ana igra danas

c m y

SPORT

dnevnik

Teh ni~ ki or ga ni za tor po sled weg tur ni ra Svet ske li ge je Od boj ka {ki klub Voj vo di ne NS se me i za jed no s na {im li stom da ro va }e ula zni ce za sve utak mi ce u ve li koj dvo ra ni Spen sa. [est naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve da nas na te le fon sport ske re dak ci je 021/4806-830 u pe ri o du od 12 do 12.10 ~a so va, do bi }e po jed nu ula zni cu za obe utak mi ce u pe tak. Ina ~e, ula zni ce su odav no u pro da ji, ko {ta ju 400 di na ra za is to~ nu i 300 za za pad nu tri bi nu, a mo gu da se ku pe na bla gaj ni Spen sa, kao i u pro sto ri ja ma OK Voj vo di ne NS se me sva kog da na od 8.30 do 14 ~a so va.

Ulaznice i od „VIP mobajla” Ge ne ral ni spon zor Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je, kom pa ni ja „VIP mo bajl”, za jed no s na {im li stom, da ru je pet pu ta po dve ula zni ce za utak mi ce Svet ske li ge. Pet naj br `ih ~i ta la ca ko ji se ja ve na te le fon sport ske re dak ci je „Dnev ni ka„ 021/4806-830 da nas od 15 do 15.10 ~a so va do bi }e ula zni ce za utak mi ce u pe tak.

SREMSKOKARLOVA^KU DVORSKU BA[TU OKUPIRALA ODBOJKA[KA LEPOTA: U srem sko kar lo va~ koj sport skoj le po ti ci, Dvor skoj ba {ti, 25 `en skih od boj ka {kih eki pa( 12 u kon ku ren ci ji 1997/78. go di {te, 9 u kon ku en ci ji 1999/2000. i ~e ti ri u kon ku ren ci ji 2001/ 02. go di {te) nad me ta le su se za zva we naj bo qeg od ju tra do ve ~e ri. Pla sman 1997/98:1. No vi Sad, 2. NS Vo lej

is ku sto bo re }i se s ne kim od naj ja ~ih se l ek c i j a na sve tu, pri tom od ma r a j u } i igra ~ e ko je }e iz ne ti nad me ta we u Lon do nu. Is k o r i s ti l i su pru ` e n u pri l i k u mla d i Mi h aj l o Mi ti}, Uro{ Ko va ~ e v i}, Sre} k o Li si nac i dru gi i po k a z a l i da na wih mo `e ozbiq no da se ra ~u na u bu du} no sti. Klin ci su dva pu ta po ka za li zu be ve li koj i ja koj Ru si ji, jed nom sla vi li, a jed nom bi li na do mak po be de i na ja vi li na sta vak sve tlih da na na {e od boj k a { ke re p re zen ta ci je. Ve li ka sa l a no v o s ad s ke U Novom Sadu su tradicionalno pune tribine na utakmicama Svetske lige

A grupa ^etvrtak Ja pan - Ru si ja Sr bi ja - Ku ba

(15) (18)

Petak Ru si ja - Ku ba Sr bi ja - Ja pan

(17) (20)

Subota Ku ba - Ja pan Sr bi ja - Ru si ja

(17) (20)

tim, 3. La vi ce (No vi Sad),1999/2000: NS Vo lej tim, 2. No vi Sad, 3. Gr bi}(Te me rin), 2001/2002: 1. No vi Sad, 2.Gr bi}, 3.Par ti zan (Sr. Kar lov ci). Po red me da qa ko je su uru ~e ne po bed ni ci ma, po seb no pri zna we uru ~e no je pi o nir skoj eki pi Par ti za na za osvo je no pr vo me sto u Dru goj grad skoj li gi.Pred sde nik Par ti za na Du {an Te o fi lo vi}

sport ske pa la te do sa da je bi la do ma }in mno go broj nih od boj k a { kih ma n i f e s ta c i j a i sva ki put su tri bi ne bi le dup ke pu ne, bez ob zi ra na to ko je bio pro tiv nik na {im mom ci ma, pa bi ta ko tre ba lo da bu de i ovo ga pu ta. Ret ko ka da na jed nom me stu mo gu da se vi de maj sto ri je ak tu el nih {am pi o na Evro pe, pa ak tu el nih {am pi o na Svet ske li ge i Svet skog ku pa, ove go di ne sjaj nih Ku ban ca ko ji ma je za dla ku iz -

ma klo u~e {}e na Olim pi ja di, kao i uvek do bre i ne pred vi di ve se lek ci je Ja pa na. Od boj ka {ka svet ko vi na je u No vom Sa du, gra du ko ji ima oba ve zu da oprav da imix naj od boj ka {ki je va ro {i u dr `a vi, a za to }e bi ti neo p hod no da tri bi ne bu du is pu we ne. Su de }i pre ma do sa da {wim is ku stvi ma, ne ma raz lo ga da No vi Sad ne po lo `i is pit iz do ma }in stva s naj vi {om oce nom. M. Risti}

uru ~io je po klon od boj ka {i ci ovog klu ba Je le ni Vi {e kru ni za za la ga we na sport skom po qu i iz u ze tan uspeh u {ko li. @OK Par ti zan je za hva lan spon zo ri ma, klup skim pri ja te qi ma i lo kal noj sa mo u pra vi na po mo }i u or ga ni za ci ji ove le pe ma ni fe sta ci je, uz na du da }e ona po sta ti tr da di ci o nal na. B. P.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda27.jun2012.

ME MO RI JAL MI HA I LA TA QA

Kar lsen po no vo na vr hu U Moskvi je zavr{en jo{ jedan memorijalni turnir posve}en Mihailu Taqu, legendarnom gusaru iz Rige. Deset u~esnika igralo je, bez kalkulacija, za ~istu desetku. Bez premca, najja~i ovogodi{wi turnir, posle bleduwavog me~a za prvaka sveta, vratio je veru qubiteqa {aha u {ah i {ahiste. Iako nije igrao preko ~etiri meseca svetski rejting broj 1, Magnus Karlsen, uspeo je da pobedi na ovom superturniru. Plasman: 1. Karlsen 5,5, 2. Karuana 5, 3. Raxabov 5, 4. Morozevi~ 4,5, 5. Arowan 4,5, 6. Kramnik 4,5, 7. Gri{~uk 4,5, 8. Nakamura 4, 9. Mek{ejn 4, 10. Toma{evski 3,5. VI DOV DAN SKI VI KEND TUR NIR

Kup Sre ma U organizaciji [K Dunav iz Novog Slankamena, [K Vojvodine i kluba penzionera iz In|ije odrà}e se u nedequ 1. jula u restoranu kluba penzionera u In|iji (Vojvode Stepe 42, kod èlezni~ke stanice) sa po~etkom u 11 ~asova Vidovdanski vikend turnir pod nazivom Kup Srema. Prijave za u~e{}e se primaju na dan odràvawa turnira. Igra}e se 9 kola, 15 minuta po igra~u. Svi igra~i su obavezni da obezbede ispravan {ahovski sat i standardnu {ahovsku garnituru. Kotizacija za u~e{}e iznosi 500 dinara (za ène i kadete 300 dinara). Velemajstori su oslobo|eni pla}awa. Sve informacije o ovom turniru mogu se dobiti kod predstavnika organizatora [K Vojvodina na telefon 063 809 6942 i predsednika [K Dunav na telefon 063 763 9231 ili na sport mar ko@ se zam pro.rs.

[A HOV SKO LE TO U VR BA SU

Pe ha ri za naj bo qe Povodom zavr{etka {kolske godine i po~etka raspusta [ahovski savez op{tine Vrbas organizovao je u nedequ, u sportskoj hali CFK “Drago Jovovi}”, pojedina~no takmi~ewe za pionire, kadete i sredwo{kolce u mu{koj i ènskoj konkurenciji. Igralo se po [vajcarskom sistemu 7 kola, 15 minuta po igra~u. Svi pobednici po grupama dobili su pehare, troje prvoplasiranih medaqe, a svaki u~esnik dobio je i po {ahovsku kwigu. Za uspe{nu organizaciju zasluàn je Tomislav Navratil, sekretar op{tinskog saveza, koji je za obradu podataka na raspolagawu imao ~ak tri kompjutera a u tome su mu pomagali Stanislava Nedeqkovi}, Stevan Jovi}, Petar Mili~evi} i Bogoqub Dankovi}. Plasmani: Mla|e devoj~ice: 1. Matilda Navratil (Vrbas), 2. Jelisaveta Leti} (Novi Sad) 4, 3. Nada Pavkovi} (Novi Sad) 4, 4. Marija Leti} 3,5, 5-6. Tijana Ran|elovi}, Ivana Ran|elovi}, 3, 7. Bojana ûdi} 2, 8. Mila Popovi} 1. Starije devoj~ice: 1. Ivana Litri~in (Zrewanin) 6, 2. Mila [oklova~ki (Senta) 6, Kristina Ke~kemeti (Senta) 5, 4. Danka Lali} 4,5, 5. Teodora Raci} 3. Mla|i de~aci: 1-3. Petar Grubor (ûrug), Dejan Omorjan (Novi Sad), Aleksandar Mojze{ (Svetozar Mileti}) 6, 4-5. Jakov Petri}, Jovan [ebexija 5, 6-12. Du{an Bran~i}, \or|e Dragi}evi}, Fi-

De taq s tak mi ~e wa u Vr ba su

lip Lon~arski, Slavi{a Kuzmanovi}, Nikola Bo{kovi}, Ivan Bereni}, Milan @ivanov 4, 13-15. Tomislav Navratil, ^edomir \urin, Danijel Parigroz 3,5, 16-20. Mihajlo Stankovi}, Luka \uki}, Gavrilo @ivkovi}, \or|e Sabo, Radovan Kuzmanovi} 3, 21-26. Vuk Vi}enti}, Jovan @ivkov, Nikola Birclin, Igor Herbut, Luka Vuja~i}, Mihajlo Popovi} 2,5, 27. Lazar Davidov 1,5. Stariji de~aci: 1. Arpad Ke~kemeti (Senta) 6,5, 2. Ako{ Korponai (Senta) 5, 3. Luka ^i~a (Novi Sad) 4,5, 4-7. Nikola Pani}, Stefan Majstorovi}, Alek-

ME^ PE SNI KA I [[ „KA PA BLAN KA”

Na sta vqe na tra di ci ja Tradicionalni me~ pesnika i dece iz [ahovske {kole „Kapablanka“ odr`an je u Novosadskom {ahovskom klubu, a imao je i nastavak u vidu brzopoteznog turnira. Pre me~a koji se odr`ava skoro punih 20 godina i to kao sastavni deo Zmajevih de~ijih igara, poznati de~iji pesnik, Qubivoje R{umovi}, je pri~ao o {ahu me|u decom, wegovom zna~aju, kao i pedago{ku poruku roditeqima koji su na me~ doveli svoju decu. Ovo obra}awe za pam}ewe je propra}eno dugotrajnim aplauzom. Sam me~, u kojem su pesnici bili uspe{niji, protekao je u prijateqskoj atmosferi. Dok su deca uzrasta do 11 godina remizirala,

tiji dozvolio Aleksandru Milo{evu da se raduje pobedi. Pored pomenute dvojice, zatim pesnika, satiri~ara i dvojice arhitekata, nedostajao je samo redovni u~esnik dru`ewa, karikaturista i satiri~ar Ranko Guzina. Posle me~a je odigran brzopotezni turnir na kojem je u~estvovalo 24 igra~a, a pobedio je majstor FIDE @eqko Medar. Pesnici - Deca 5,5:2,5 (pojedina~ni rezultati): Qubivoje R{umovi} - Marija Stojanovi} - Medar 1:0, Dragutin Mini} Karlo Veqko Bo{wakovi} 1:0, Goran Babi} - Predrag \ori} 1:0, dok su remijem zavr{ene partije Qubi{a Stoilkovi} - Petra Supi},

Ham pi Ko ne ru

@EN SKI GRAN PRI

Ko ne ru pr va U Kazanu (Rusija) zavr{en je Gran pri za `ene. Prvo mesto podelile su Ana Muzi~uk iz Ukrajine (Slovena~ka rejting lista) i Hampi Koneru iz Indije. Indijka je progla{ena pobednicom zbog boqih dodatnih kriterijuma. Kona~no stawe: 1-2. Hampi Koneru, Ana Muzi~uk 7,5, 3-4. Viktorija Cmilite, Jifan Hou 7, 5-6. Aleksandra Kostewuk, Elina Danielian 6, 7. Tatjana Kozinceva 5,5, 8. Katerina Lahno 5, 9-10. Antoaneta Stefanova, Nade`da Kozinceva 4,5, 11. Alisa Gaqamova 3, Betul Jildiz 2,5.

PRO BLEM BR. 395

Be li da je mat u dva po te za Emi lio Bat ta glia Ve tec hnik Ma ga dan, 1997.

Osva ja ~i tro fe ja na Zma je vim de~ jim igra ma

ne{to stariji Predrag \ori}, Veqko Bo{wakovi}, u~enik ranijih generacija „Kapablanke“ i ~lan ekipe „Dnevnik“-„Kapablanka“, kao i trener ove {kole Marija Stojanovi} – Medar, zaslu`eno su – izgubili! Pravi ~as {aha je u toku partije sa Tijanom Ostoji} odr`ao Zoran Miladinovi}, direktor Uprave trezora Srbije, dok je novinar Qubi{a Stoilkovi} u prijateqskoj par-

Zoran Miladinovi} - Tijana Ostoji}, Mileta Cicovi} - Milana Jovanovi}, Milan Mihajlovi} - Marina Miqani} i Petar Lazi} - Marko Maro{an. Brzopotezni turnir: Medar 9 (iz 11), Cicovi} 8,5, Stoilkovi} 8, Miladinovi} 7,5, Radovi} i M. Ilij} po 7, P. Lazi} 6, Babi}, Mini}, Panti}, Q. Jovanovi}, Mihajlovi} i Gagi} po 5,5 poena itd.

IZ SU DIJ SKOG UGLA

Mo ral ni is pit

Re{ewe problema br. 394 (Jo sef Baj tay, Neps za va, 1935.) sa pozicijom: beli – Kg2, Db3, Sd1, Sd3; crni – Kd2, pe{ak b4; je 1.S3f2! Na 1...Ke1 sledi 2.De3 mat. Na 1...Ke2 sledi 2.Dc2 mat. Na 1...Kc1 sledi 2.Db2 mat.

sa Ilin~i}, Luka [erbexija 4, 811. Dragan Petrovi}, Igor Nedeqkovi}, Branislav [obot, David Omorjan 3,5, 12-14. David Romani}, Lazar Zarubica, Nikola [eatovi} 3, 15. Rade Pucko 1, 16. Isidor Stana}ev 0. Sredwo{kolci: 1. Strahiwa \urni} (Novi Sad) 6, 2. Dragan ^i~a (Oxaci) 5,5, 3. Ivan Banovi} (Novi Sad) 5,5, 4. Neboj{a Antoni} 4,5, 5-6. Marica Milovanovi}, [andor Farka{ 4, 7. Lazar @ivkov 3,5, 8-9. Rajko Oreq, Vladimir Nama~inski 3, 10. Mladen Lukaji} 2, 11. Vuksan Popovi} 1.

Na nedavno zavr{enom svetskom prvenstvu za `ene u brzopoteznom {ahu, koje se igralo u Batumiju (Gruzija), pa`wu nam je privukla reklamacija Irine Kru{ (SAD) da je wena protivnica Maria Klimova (Slova~ka) pogre{no promovisala piona u kraqicu: ona ga nije stavila na osmi red, nije ga zatim podigla i zamenila sa kraqicom. Ona je to izvela malo druga~ije, na staromodan na~in koji je u praksi dozvoqavao takvu promociju. Po pravilima brzopoteznog {aha, u

slu~aju bilo kakvog prekr{aja pravila o kretawu figura (~lan 3 Pravila igre), sudijama nije dozvoqeno da interveni{u sve dok to od wega ne zatra`i jedan od igra~a koji tada ima pravo da reklamira pobedu pre nego {to odigra svoj potez. Sudija je Klinovoj, nakon reklamacije, zbog nepravilne promocije, ubele`io poraz. Iako je Kru{ova sledila postoje}a pravila, po mnogima je zbog dobijenog poena na takav na~in dovela u pitawe svoj moral.

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Gu sar je vo leo cu ger Sedmi memorijal Mihaila Taqa po~eo je na zanimqiv na~in: brzopoteznim turnirom da bi se odredili start ni bro je vi igra ~a. Alek san dar Mo ro ze vi~ je osvojio prvu nagradu i 5.000 evra is pred Mag nu sa Kar lsena kojeg je pobedio u me|usobnom duelu. Plasman na cugeru: 1. Morozevi~ 6,5, 2. Karlsen 6,5, 3. Gri{~uk 5,5, 4. Raxabov 5,5, 5. Arowan 5, 6. Nakamura 5, 7. Toma{evski 3,5, 8. Mek [ejn 3, 9. Kramnik 2,5, 10. Karuana 2. Po bed ni ku u kla si~ nom {a hu, Mag nu su Kar lse nu trebalo je nekoliko partija da u|e u formu a bio je u opasnosti od poraza u pojedinim partijama. U ~etvrtom kolu protiv Gri{~uka igrao je u Taqevom stilu ostavio je svog lovca na udaru osam poteza. Iako je ta par ti ja za vr {e na re mi jem Karlsen je dobio potrebno sa mo po u zda we za na sta vak tak mi ~e wa. U po sled woj partiji turnira koja mu je do ne la po bed ni~ ki pe har, Karlsen je igrao kao Keres koji je prona{ao pravi na~in igre protiv odlo`ene va ri jan te iz me ne u [pan skoj par ti ji. Dru ga za ni mqivost je da su u~esnici me mo ri ja la ima li oba ve zu da u pres-centru posle, zavr{ene partije, obja{wavaju tok svoje partije.

Kar lsen–Gri {~uk [pan ska par ti ja (C84)

Kra so je No ta ro{ na si mul tan ki „Uni ve rek spor ta”

PRI JA TE QI „UNI VE REK SPOR TA”

Da me ni su sa me U okviru akcije „Univereksport sa prijateqima“, na platou Univereksporta („Supermarket Alba“), Futo{ki put 93, u subotu je od 17.30 ~asova Univereksport uz osveàvaju}e napitke, u saradwi sa novoosnovanim @enskim {ahovskim klubom „Dame“ iz Novog Sada, odrào {ahovsko druèwe za polaznike de~ijih {ahovski {kola. U okviru druèwa Fide majstor Krasoje Notaro{ odigrao je simultanku sa oko 30 mali{ana. Doma}ica druèwa bila je Stanislava Nedeqkovi}, ~lanica {ahovskog kluba „Dame“ i {ahovski sudija. Svaki u~esnik simultanke dobio je i prigodnu nagradu. ME \U OP [TIN SKA LI GA ZRE WA NIN

Ara dac u vi {em ran gu U finalu plej-ofa Me|uop{tinske lige u Novom Be~eju u susretu doma}eg Jedinstva i ekipe Aradca pobedili su gosti 5,5:2,5 i plasirali se u Severnobanatsku ligu. VE STI IZ [S VOJ VO DI NE

Se mi nar u Ali bu na ru

Iz [S Vojvodine smo dobili obave{tewe da }e se seminar za sticawe zvawa op{tinskog, regionalnog i nacionalnog {ahovskog sudije odr`ati 8. jula u Alibunaru u prostorijama mesnog {ahovskog kluba. Prijave se primaju neposredno pred po~etak predavawa ili na telefon [ahovskog saveza Vojvodine 021 572 238, odnosno na telefon organizatora Zorana Stanimirovi}a 064 8394206 kao i na e-mail sahsudija@hotmail.rs

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0–0 Le7 6.d3 b5 7.Lb3 0–0 8.a4 b4 9.Sbd2 Lc5 Zanimqiva ideja koju su koristili Adams protiv Hanta pro{le godine i Arowan protiv Karjakina ove godine u Vajk An Zeu. Ideja je da lovac ne smeta stvarawu pe{a~kog lanca. 10.Sc4 d6 11.Lg5 Novost: beli odmah vezuje kowa kako ne bi mogao da obavi odbranbene zadatke. 11...h6 12.Lh4 Lg4 13.Se3 L:f3 14.g:f3!? Potez s nadom da oslabi protivnikova bela poqa. 14.D:f3 Sd4 15.Dd1 S:b3 16.c:b3 g5 17.Lg3 izgleda primamqivije za crnog. 14...g5 (14...Sd4 15.Sg4 Dc8!? sa sloènom pozicijom.) 15.Lg3 Sd4 16.Lc4 Sh5 17.c3 b:c3 18.b:c3 Se6 19.Tb1 Shg7 20.Ld5 Tc8 21.Kh1 Kh8 22.Tg1 Df6 23.Lc4 a5 Beli o~igledno ima nedostatke u svojoj poziciji: lovac na g3 je lo{ a pe{ak na f3 permanentno slab. Me|utim, i crni ima slabog a5-pe{aka a nema jasan plan za kowa na g7. 24.Tb5 h5!? Poku{aj da se ulovi lovac. Ovaj potez sadrì i veliku dozu rizika. 25.T:a5 (25.L:e6! Bila bi iznena|uju}a izmena s konkretnim razlogom: 25...f:e6 (25...S:e6 26.f4+- i ostaje vise}i pe{ak na h5; 25...D:e6 26.L:e5 D:e5 27.d4 Df6 28.d:c5 ~ini se boqe za belog.) 25...h4 26.Sg4 De7 27.Df1 Crni jo{ ne moè da uzme lovca na g3, ali to on i ne èli. 27...Ta8 28.T:c5! Drugi iznena|uju}i potez! Magnus `rtvuje topa iz takti~kih razloga. Na konferenciji posle partije sloìo se da to mo`da nije bilo dobro kao {to je prvobitno pomislio. 28...d:c5 29.S:e5 Df6 30.Dh3 T:a4 31.Ld5 Ta6 32.Lc4 Td6 33.f4!

Pravovremeni udar. Crni mora da uzme kowem {to lovca na g3 najzad spasava. 33...S:f4 34.L:f4 D:f4 35.Sf3 Sada crni zaista vi{e ne mo`e da odbrani g5-piona. 35...Tg6 36.Tg4 Dc1+ 37.Tg1 Df4 38.Tg4 Dc1+ 39.Tg1 Df4 40.Tg4 Dc1+ Nijedna strana ne mo`e da poboq{a svoju: crni mora konstantno da brani g5-piona a beli mu ne dozvoqava da se konsoliduje. Zaista divqa partija koja se zavr{ila ponavqawem poteza! Remi.

Mek [ejn–Kar lsen [pan ska par ti ja (C85) 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0–0 Le7 6.L:c6 d:c6 7.d3 Sd7 8.b3 0–0 9.Lb2 f6 10.Sc3 Te8 “Ovo je mawevi{e normalna partija nakon uzimawa L:c6. Igra se polako razvija. Ponekad je beli ne{to boqi ali naj~e{}e je izjedna~ena” – kaè Karlsen. 11.Kh1 Sf8 12.Se2 c5 13.Sh4 Se6 14.Sf5 (“Ovde ne znate da li je dobro igrati odmah 14. f4 immediately.” Karlsen. 14.f4 S:f4 15.S:f4 e:f4 16.T:f4 Ld6 (16...g5 17.Sf5 g:f4 18.Dg4+ “je lep put do matirawa.” - Karlsen.) 17.Tf2 Le5 18.L:e5 T:e5) 14...Lf8 15.Se3 Sd4 16.f4 Le6 (16...S:e2 17.D:e2 “je boqa varijanta ali ja sam èleo da igri dam komplikovaniji sadràj.” - Karlsen.) 17.f:e5 (17.f5 je alternativa, sugerisao je Karlsen. 17...Lf7 18.g4 b5 “crni jo{ ne preti c4 ali sam bio spreman.) 17...f:e5 18.Sg1 g6 19.c3 (Na 19.Sf3 mogao bih da igram 19…Lh6 i beli ne bi imao vaqanog na~ina da za{titi svog kowa.” – Karlsen. 19...Sc6 20.Sf3 Lg7 ”Mo`da si ovde mogao da igra{ prvo 21.h3.” – Karlsen. 21.De1 ”Moj ose|aj ovde je da je crni sasvim OK” - Karlsen. 21...a5 ”Sre}an sam {to sam ovde mogao da odigram a5.” – Karlsen. “Da zaboravio sam na a5 i bio sam zabrinut.” – Mek [ejn. 22.Td1 a4 23.b:a4 T:a4 (23...L:a2 24.c4 Lb3 25.Td2 L:a4 26.Dg3 (26.h4) 24.a3 Tf8 25.Lc1 Ta8 26.Dg3 Lb3 27.Tde1? ”Iako deluje suvi{e optimisti~ki meni izgleda potezom koji gubi. 27.Td2 Lh6 28.De1 je bilo boqe. 28...Le6 29.Td1 Lf4 i igra se nastavqa a izvesno je da crni ovde nema problema.” – smatra Karlsen. 27...D:d3 “Crni je sad mnogo, mnogo boqi.” – Karlsen. 28.Sg4 Le6 29.Sh6+ Kh8 30.Dh4 (“30.h4 Ta4 31.Td1 D:e4 32.Tfe1 Dc4 dobija. Ti nema{ nikavih pretwi.” – Karlsen. (32...T:f3? 33.T:e4 T:g3 34.T:a4) 33.h5 g:h5) 30...Lf6!

“Da je beli mogao da odigra 31.Sg5 tada bi ovaj potez bio veoma opasan. Ali zbog pretwe mata po prvom redu na f1 to nije bilo mogu}e. OK sada je igri do{ao kraj.” – Karlsen. 31.Lg5 L:g5 32.D:g5 Kg7 33.Dc1 Tf4 34.Td1 Dc4 35.Tfe1 Taf8 36.Sg5 Lc8 37.g3 Tf2 38.Sf5+ g:f5 39.Sh3 Te2 40.Dg5+ Kh8 0:1 Ko men tar: A. Ra mi rez Pri pre mio: B. Dan ko vi}

KVA LI FI KA CI JE ZA EP: SR BI JA DO ^E KU JE ESTO NI JU (20, RTS 2)

c m y

SPORT

dnevnik

sreda27.jun2012.

DA NAS PO ^I WE EVROP SKO PR VEN STVO U HEL SIN KI JU

Dra gu tin To pi} za isto ri ju Je le na Mi lo va no vi}, Mi li ca Da bo vi} i Ma ri na Maq ko vi}

Kre di ti po tro {e ni @en ska re pre zen ta ci ja Sr bi je u Kra gu jev cu se spre ma la za ve ~e ra {wu kva li fi ka ci o nu utak mi cu za EP sa Esto ni jom. U pr va tri ko la iza bra ni ce se lek tor ke Ma ri ne Maq ko vi} za be le `i le su po be du i dva po ra za, ta ko da me sta kal ku la ci ja ma vi {e ne ma. Ve ~e ra {wa utak mi ca u kra gu je va~ kom Je ze ru bi }e pri li ka da se na {e da me pred sta ve pu bli ci u naj bo qem sve tlu i ostva re po be du, ko ja ih osta vqa u igri za jed no od pr va dva me sta u gru pi, ko ja vo de na red nog le ta u Fran cu sku. - Uda ri li smo u zid na kon bol nog po ra za u Poq skoj. Jed no stav no, kre di ta vi {e ne ma mo, od sa da mo ra mo da po be |u je mo. U kva li fi ka ci je smo u{li sa no vim ti mom, u ko me je osam de bi -

tant ki wa, a ve }i na igra ~i ca je iz do ma }eg pr ven stva.Na sve to, na do ve za li su se pe ho vi i po vre de pa o~e ki va wa ni su mo gla da bu du ve li ka. U Poq skoj smo od i gra li do bru utak mi cu, ko tro li sa li ve }i deo me ~a, ali smo ipak do ì ve li po raz u po sled wim tre nut ci ma su sre ta. Sa da je si tu a ci ja ta kva da nas sa mo po be de za dr à va ju u igri i vra }a ju na è qe ni put – re kla je Maq ko vi }e va. Po raz u Kr o snu te {ko je pao de voj ka ma, ali je na kon ne ko li ko da na si tu a ci ja opet ona pra va, a at mos fe ru je po pra vi la vest da }e opo ra vqe na Je le na Mi lo va no vi} od i gra ti utak mi cu u svom rod nom gra du. - Pre sre} na sam {to }e Kra gu je vac po sle du èg vre me na ugo sti ti èn sku re pre zen ta ci -

Gru pa B Da nas Sr bi ja - Esto ni ja (20) [vaj car ska - Poq ska (20) 1. Cr na Go ra 4 4 0 312:239 8 2. Poq ska 3 2 1 203:185 5 3. Sr bi ja 3 1 2 230:225 4 4. [vaj car ska 3 1 2 193:228 4 5. Esto ni ja 3 0 3 164:225 3 [e sto ko lo, 30.jun : [vaj car ska - Esto ni ja (17.30) i Sr bi ja - Cr na Go ra (20). Slo bod na je Poq ska.

ju Sr bi je. O~e ku jem da }e se pu bli ka oda zva ti u ve li kom br o ju, da }e mo sa tri bi na ima ti po dr {ku i da }e nam i to po mo }i da po be di mo. Sma tram da smo sprem ne da na pra vi mo ve li ki ko rak ka za vr {ni ci EP i da }e mo na kon ove utak mi ce sa sko rom 2 – 2 do ~e ka ti der bi sa Cr nom Go rom – op ti mi sta je Mi lo va no vi }e va. Ka pi ten re pre zen ta ci je Mi li ca Da bo vi} je uve re na da }e Sr bi ja idu }e go di ne pu to va ti u Fran cu sku. - Po sle ki {e uvek do |e sun ce. Ra di li smo do bro pr o te klih da na, at smo fe ra je pra va, ta ko da ne vi dim raz log za {to ne bi smo od i gra li do bru par ti ju i po be dom nad Esto ni jom tra si ra li put ka ci qu. O~e ku jem va tre nu po dr {ku sa tri bi na na{ tri jumf - {i ri op ti mi zam ka pi te eki pe. Esto ni ja je u pr va tri ko la do `i ve la isto to li ko po ra za. Oko sni cu eki pe ~i ne de voj ke iz Ta li na i Tar tua, igra ju br zu ko {ar ku i osla wa ju se na pre ci zan {ut. Tre ba o~e ki va ti da }e pre va gu od ne ti na {a cen tar ska li ni ja i re al no ve }i kva li tet na {e se lek ci je. Utak mi ca Sr bi ja – Esto ni ja, u ha li Je ze ro, po ~i we u 20 ~a so va, uz di rek tan pre nos na RTS 2. I. Gru bor

[am pi o nat Evro pe u atle ti ci, 21. po re du, na ko jem }e Sr bi ja ima ti 11 pred stav ni ka, po ~i we da nas na Olim pij skom sta di o nu u Hel sin ki ju. Zbog ~i we ni ce da se pr ven stvo Sta rog kon ti nen ta odr `a va iste go di ne ka da i Olim pij ske igre pro gram u Fin skoj bi }e skra }en, pa ne }e bi ti odr `a na tak mi ~e wa u ho da wu i ma ra to nu, zbog ~e ga srp ski tim ima {est ~la no va ma we.

Hel sin ki ju po ka za ti ono za {ta sam tre ni rao. Ovo Evrop sko pr ven stvo je me sec da na pred Olim pij ske igre i bi }e mi od li~ na pro ve ra za Lon don - re kao je Mi hail Du da{. I Iva na [pa no vi} sli~ no raz mi {qa. - Ne ka ko se sva ke go di ne do go di da ima mo dva ve li ka tak mi ~e wa, pa je ta ko i ove. Okre }em se nad me ta wu u Hel sin ki ju ko je }e mi bi ti naj bo qa pro ve ra za

skok - re kao je To pi} o svo jim {an sa ma. Sta ti sti ~a ri }e za be le `i ti i na stup Slo ven ke ja maj ~an skog po re kla - Mar len Oti (52), ko ja }e u~e stvo va ti u slo ve na~ koj {ta fe ti 4h100 me ta ra. Dru gog da na tak mi ~e wa mo `da }e mo ima ti pri li ku da gle da mo na ci o nal nu re kor der ku Iva nu [pa no vi} u fi na lu, kao i Be kri }a, ko ji je uz An tu no vi }a naj mla |i ~lan srp skog ti ma u Hel sin ki ju. We ga po sle kva li fi -

[to sta ri ji sve bo qi: Dra gu tin To pi}

Pr vog da na tak mi ~e wa ima }e mo osmo ro pred stav ni ka na sport skim bo ri li {ti ma: Ta tja na Je la ~a nad me ta }e se u ba ca wu ko pqa, Iva na [pa no vi} u sko ku udaq, Emir Be kri} na 400 pre po ne, po vrat nik Dra gu tin To pi} u sko ku uvis, ku gla {i Asmir Ko la {i nac i Bo `i dar An tu no vi}, a nad me ta we u de se to bo ju po ~i wu dr `av ni re kor der Mi hail Du da{ i Igor [ar ~e vi}, ko ji }e po ku {a ti da do |e do A olim pij ske nor me od 8.200 po e na. - Du go sam i na por no ra dio i pri pre mao se i na dam se da }u u

Olim pij ske igre. Na dam se da }u Lon don do ~e ka ti mak si mal no sprem na- na da se Iva na. Dra gu tin To pi} (41) u}i }e da nas u isto ri ju kao naj sta ri ji mu {ki u~e snik Evrop skog pr ven stva. - Ve ru jem da mo gu do fi na la na oba tak mi ~e wa. Ne dav no sam sko ~io 2,28 i to mi da je na du da mo gu da bu dem me |u 12 naj bo qih. Bli zu sam re zul ta ta 2,30. ^o vek bi s go di na ma tre ba lo da gu bi br zi nu i ska ka~ ke spo sob no sti, ali kod me ne je to su prot no. I da qe imam ono {to je po treb no za do bar

ka ci ja o~e ku je po lu fi na le 28. ju na, dok je fi na le na pro gra mu dan ka sni je. Pe tak, 29. jun, re zer vi san je i za fi na la ska ka ~a uvis, ba ca ~e ku gle i `en sko ko pqe, u ko ji ma }e se, na da mo se, na }i i na {i aso vi. Tro je srp skih re pre zen ta ti va ca iza }i }e 30. ju na pred pu bli ku – Dra ga na To ma {e vi} u ba ca wu di ska, Go ran Na va i Ma ri na Mun }an u tr ci na 1.500 me ta ra. Ako iz bo re pla sman u fi na le, po no vo }e na bo ri li {te 1. ju la. Na va }e po ku {a ti da obez be di vi zu za Lon don, a za to je po treb no da ostva ri vre me 3:38,00.

PRED 30. VOJ VO \AN SKU ZLAT NU RU KA VI CU

Ma sov nost ga ran tu je kva li tet

Du {ko Vu jo {e vi}

DU [AN VU JO [E VI] I ZVA NI^ NO NA KLU PI CR NO-BE LIH

Par ti zan je moj pri rod ni am bi jent Tro fej ni stru~ wak vra tio se na klu pu cr no-be lih i pot pi sao ugo vor na neo d re |e no vre me. - Par ti zan je uvek bio Du le to va ku }a. Do go vor o po vrat ku na me sto tre ne ra po stig nut je pre ne ko li ko da na. Pot pi sao je ugo vor na neo gra ni ~en pe riod i ta ko }e i bi ti - iz ja vio je Pre drag Da ni lo vi}, pred sed nik Par ti za na mt:s na zva ni~ nom pred sta vqa wu sta rog-no vog tre ne ra. Du {ko Vu jo {e vi} da le ko je naj tro fej ni ji tre ner cr no-be lih. Ima 53 go di ne i 20 tro fe ja osvo je nih sa Par ti za nom, {to je go to vo po lo vi na od ukup nog bro ja tro fe ja cr no-be lih (41). - Ose }am pod jed na ku tre mu kao i pr vi put ka da sam pre u zi mao me sto tre ne ra. Par ti zan je moj pri rod ni am bi jent, ov de naj bo qe ra dim i za to sam i pri hva tio po ziv. Imao sam po nu da i iz dru gih ze ma qa, ali mo ja ma na je {to te {ko funk ci o ni {em van Be o -

gra da i Par ti za na. Pro sto je ta ko... Na pri mer, ne ki qu di te {ko spa va ju u ho te li ma - u svom sti lu ob ja snio je Vu jo {e vi}. On je klu pu {am pi o na Sr bi je na pu stio pre dve go di ne i pre u zeo CSKA, a na we go vo me sto po sta vqen je Vla di mir Jo va no vi}, ko me se klub ne dav no za hva lio na sa rad wi. - Vla da je od li~ no ra dio. Osvo jio je pet tro fe ja i po ka zao da mu je jed nog da na me sto po no vo u Par ti za nu. Ni je mu bi lo la ko da me na sle di, ali po sle 11. ti tu le za re dom, ni me ni ni je sa da la ko. Tru di }u se da taj re kord u~i nim jo{ te `im za bi lo ~i ju po mi sao da bi mo gao da ga obo ri. Obe }a vam mak si ma lan rad i an ga `o va we, pa ne ka bu de bor ba ne pre sta na - do dao je tre ner Par ti za na i po slao ja snu po ru ku pro tiv ni ci ma: - Mno gi mi sle da je na {e vre me pro {lo, ali ja mi slim da wi ho vo ni je do{lo.

Ovo go di {wi, 30. me |u na rod ni bok ser ski tur nir, Voj vo |an ska zlat na ru ka vi ca, za mla de tak mi ~a re ba cio je or ga ni za to re na slat ke mu ke. Ka ko smo sa zna li od pred sed ni ka Voj vo |an skog bok ser skog sa ve za Jo va na Pa ni }a, na rin go ve u @a bqu, No vom Sa du i mo `da Zre wa ni nu iza }i }e 120 rat ni ka i rat ni ca rin ga iz osam na est ze ma qa. Broj u~e sni ka ni je jo{ ko na ~an, ali ovo je re kord od ka ko se ovo svet ski ce we no tak mi ~e we odr `a va.

- Ovo je za i sta fan ta sti ~an od ziv, {to ga ran tu je i kva li tet - re kao je Jo van Pa ni}. Ube |en sam da }e oni ko ji do |u u sa le, u ko ji ma }e se tur nir odr à va ti, ima ti {ta da vi de, jer }e rin go vi ma pro de fi lo va ti za i sta mno go re pre zen ta ti va ca iz ino stran stva i na {e ze mqe. Na ma je dra go to {to je in te re so va we ve li ko i sprem ni smo da or ga ni za ci ja bu de na naj vi {em ni vou. Pro gram je ve} de fi ni san. ê tvrt fi nal ne bor be i za mu {kar ce i za de voj ke, odr à }e se 6. ju la u @a bqu.

De taq s pro {lo go di {weg tak mi ~e wa

Po ~e tak je u 14.30 ~a so va, sve ~a no otva ra we je u 17.30, a na sta vak u 18 sa ti. Kao kraj wa va ri jan ta mo è da se do go di i da ne ke bor be bu du u Zre wa ni nu. Po lu fi na la su 7. ju la u @a bqu, gde }e se bo ri ti de voj ke i No vom Sa du, u ko jem }e ru ka vi ce ukr sti ti mu {kar ci, a po ~e tak hje u 17 sa ti. Fi na le za sve bi }e 8. ju la u No vom Sa du, u sto no te ni skoj sa li Spen sa i po ~e }e u 12 ~a so va. Ovu ma ni fe sta ci ju po ma ù se kre ta ri ja ti za sport i omla di nu AP Voj vo di ne i No vog Sa da, za tim op {ti na @a baq i Sport ski sa vez op {ti ne @a baq, na ~e lu sa ê do mi rom Bo ì }em. - Ura |e ni su pla ka ti i bil bor di u @a bqu, a pre voz }e oba vqa ti DOO Sa o bra }aj @a baq. Or ga ni za ci ju su po mo gli i bok s er s ki klu b o v i No v i Sad, [aj ka {i (@a baq) i Ba nat (Zre wa nin). Ce la na {a èn ska se lek ci ja (12 de vo ja ka) u~e stvo va }e na tur ni ru, a uz de voj ke bi }e tre ne ri Ste van î zmi}, Mar ko Tu bi} i Ve ro qub Man xu ki}. Od stra nih ze ma q a u~e { }e su po t vr d i l i: [ved ska (è ne), Ka zakhstan (è ne), Ho lan di ja (mu {kar ci i è ne), Ma |ar ska (mu {kar ci i è ne), ê {ka (è ne), Gr~ ka (mu { kar c i), Bu g ar s ka (mu {kar c i), Ru s i j a (mu { kar c i, kom p let n a re p re z en t a c i j a), Bo s na i Her c e g o v i n a (mu {kar ci i è ne), Ma ke do ni ja (mu {kar ci i è ne), [kot ska (mu { kar c i), Hr v at s ka (mu {kar ci i è ne), Ki par (mu {kar ci), In di ja (è ne). Ukra jin ci ~e ka ju vi ze, a po sto ji mo gu} nost da do |u i Cr no gor ci sa op {tio je Jo van Pa ni}. M. Pa vlo vi}

Mar ko Po po vi}

TRO FEJ VOJ VO DI NE NA STRA @I LO VU

Po po vi} dru gi, \ur |i} tre }i Sja jan uspeh srp skih re pre zen ta ti va ca na pla nin skim bi ci kli ma, u tr ci Tro fej Voj vo di ne, u C 2 ka te go ri ji za svet ske bo do ve na ve o ma atrak tiv noj sta zi na Stra ì lo vu. Mla di Mar ko Po po vi} iz Ris saj klin ga (No vi Sad) osvo jio je dru go me sto i 20 svet skih bo do va za rang li stu, dok je Bo jan \ur |i} iz kra gu je va~ kog Rad ni~ kog, ove go di ne u Sal ka no ti mu, bio tre }i i za ra dio 15 po e na. Je dan svet ski bod za de se to me sto u kon ku ren ci ji tak mi ~a ra iz Slo va~ ke, Bih, Ma |ar ske, Ukra ji ne i Sr bi je osvo jio je Bo ris Po po vi} (Ris saj kling). - Po be dio je sjaj ni Slo vak Mi hal La mi u vre me nu 1:38,07 ~a so va. Pao je u sre di {wi ci tr ke, iz gu bio do sta vre me na ali je iz u zet no kva li te tan bi ci kli sta, pa je na dok na dio za o sta tak i u le poj bor bi za 43 se kun de pre te kao Mar ka Po po vi }a – ka è di rek tor tr ke Ivan Da vo sir iz klu ba Fa na tik, ko ji je or ga ni zo vao tr ku. -Sta za je bi la iz van red na, do bi la je po hva le i ko me sa ra UCI, ali je zah te va la i do bru teh ni ku vo `we. Bi lo je do sta pa do va, na sre }u bez te ìh po sle di ca. Tr ka je bo dva na i za Li gu Sr bi je u pla nin skom bi ci kli zmu.

kULTURA

sreda27.jun2012.

INTERVJU

dnevnik

ВЛАДИМИР ВЕЛИЧКОВИЋ, СЛИКАР

Фигура човека је моја опсесија Септембар би требало да осване у галерији САНУ с великом изложбом сликара и академика Владимира Величковића, којом ће бити обележено пола века његовог стварања, којим је себи

шког предрагђа је и његов неизбежни гавран, онај који постаје симбол његовог унутарњег уметничког импулса, и набоја, на сликама које носе упозорења, зебње, мисли, страхове… Докле?

„Гавран“ радни наслов нове изложбе у Београду

уцртао место у ликовној уметности не само Србије, већ и света. Довољно је рећи да је Величковић члан САНУ, Француске академије, професор на париској Академији уметности Бозар, носилац највишег одликовања за уметност Француске, чију је престоницу одабрао пре пар деценија за живот и стварање, како сам признаје, заувек. Величковић, сликар, један од највећих у нас, уз кога у великом атељеу пари-

- Тај гавран је напустио кљуцање по остацима овог света да би полетео и заузео и те како важан положај на слици, агресивног кљуна, црних претећих крила. По свему судећи, наше ће дружење потрајати. Потребан ми је, да бих рекао сав свој страх пред свакодневним информацијама које нам стижу са свих страна - каже уметник кога смо срели у Београду, у који је стигао са своје поставке у Словенији, а и да би се

отишла за ЈАР. Мислим да та колекција још увек стоји у парламенту у Кејптауну, јер је тамошњи музеј релативно малих димензија. Било је то једно пријатно виђење, Мендели сам поклонио једну слику три са два, а он ме је питао: „Колико сте времена провели радећи на слици?“ То је био наш дијалог, јер је хтео свима да посвети по мало времена. Он је свакако импозантна личност, у физичком изгледу висок, иако је толике године провео у затвору, у једној ћелији коју смо посетили. Све у свему, био је то велики доживљај. Шта сте осликали на платну које сте му поклонили? - Слика је из серије „Простор“ коју сам радио у Паризу, а то је могло да буде, на неки начин, у вези са тим његовим боравком у затвору. Та серија обухватала је двадесетак слика великих формата. Осликани су неки простори као ћелије, са неким справама, кукама, конопцима, нека врста места за тортуру. Такав је био садржај слика, није било места за фигуру, нити ишта, само трагови присуства. Када сте поменули фигуру, да ли је тешко бавити се све ове године истраживањем фигуре мушкарца, која је постала ваш заштитни знак? -Бесконачне су информације које даје људско тело, а оно је као фигура присутно и у данашњем сликарству. Фигура човека је од самог поФото: Жарко Вијатовић четка била моја опсесија, а у њој драматика, одређена Са Брисом и неколици- агресивност и компонента деном светски признатих структивног у нама. Немам никауметника, одмах по инаугу- квих илузија да ће то неким волрацији Нелсона Менделе за шебним гестом нестати, то је непредседника, отишли сте у што што је тако, и с чиме треба раЈАР и поклонили му дела чунати. Та људска особина ме је више уметника, симбол ва- одувек занимала више него било шег отпора поротив апарт- шта друго, а отуда је за то везан хејда. Како је изгледао су- цео мој сликарски рад. Реалност срет са Менделом? ми даје права да се тиме бавим, -То је била једна кратка посета јер непрестано имамо информатој чувеној изложби, колекцији ције о људским агресивностима, а која је била створена у Паризу и свако је користи на свој начин. У

нашао на отварању изложбе свог пријатеља, великана киста Француске Марка Бриса у београдској галерији „Хаос“. Бриса је упознао већ по доласку у Париз, давне 1968. године.

њој видим потврду исправности свог сликарског геста. Немам илузије ни претензије да дајем одговоре, само коментаришем оно што видим, свет који ме окружује, заокупља и, ако хоћете, плаши и брине, и за који нисам у стању да нађем решења. Зато покушавам да се на начин, који ми је близак, позабавим тим проблемом. Да ли се иста поставка ваших слика из Словеније сели у Хрватску? - У палати „Милеси“ 14. јула у Сплиту, која је под управом Хрватске академије уметности и

организацији саме изложбе. Треба видети о ком простору се ради, чисто из практичних разлога… Волео бих да од простора у ком се излаже врата буду довољно велика како би слике могле да уђу. Ваше слике су у музејским и галеријским колекцијама широм света, али и у приватним. Какав однос гајите са колекционарима? - Приликом куповине скоро редовно се дешава да вас колекционар или купац позову у кућу да вам покажу где су слику сместили, поред или изнад којег дела наме-

Нови Сад је леп град  Какве вас успомене везују за Војводину? - Нови Сад готово и да не познајем, а прве асоцијације на ваш град су ми СНП, Матица српска и све у њој, Стеријино позорје... Имао сам једну изложбу пре око две деценије на Спенсу, а пре неколико година био сам добитник награде „Сава Шумановић“, па сам у ваш град дошао да примим награду. Током тог кратког боравка, приметио сам да је Нови Сад веома леп град, дивно уређен, културан и организован амбијент. Знам да има још градова у Војводини који заслужују пажњу, колико и Нови Сад. знаности, ће бити потпуно нове слике, јер сам условљен њиховом величином, форматом, јер ниједна од оних која је у Словенији не би могла да прође ни кроз врата, ни кроз прозор галерије. Срећом имам довољно материјала за паралелну изложбу, јер не радим само слике чија је страница пет метара, већ и мало мање. Какву ће поруку носити, и како ће се звати, изложба у Београду? - Још нисам размишљао о томе. Ова сада у Словенији зове се „Анђели апокалипсе“, па ће се предстојећа у Београду можда звати по врло присутном елементу на слици – Гавран. У сваком случају ја за изложбу управо постојим, јер је у овом граду нисам имао од 2002. године. Планирате ли изложбу у Новом Саду или неком другом граду Војводине? - Није ништа предвиђено. Иако радо одговарам на позиве, из Војводине га још увек нисам добио. То је још у ишчекивању. Који су услови за долазак у други град изложбе ради? - Нема ту посебних услова, осим оних који су императиви у

штаја, или предмета. Ретки су они купци који неће да упознају уметнике, али, ипак, постоје. Вероватно се плаше да се не разочарају у уметника као у особу, његово понашање. У већини случајева однос колекционара и сликара се претвори у пријатељство које траје. Прихватате ли необичне захтеве купаца да насликате нешто што Вам се не свиђа? - Не, апсолутно не прихватам било какав компромис! Ко су купци Ваших слика? - Људи разноразних делатности, али радник из фабрике, из јасних и разумљивих разлога, свакако није. Углавном колекционари, који су заљубљени у уметност, а имају новца. Дешава се, али не често, да их купи држава. То је пракса која би и у Француској могла да буде на једном динамичнијем нивоу, али она је каква, таква, за разлику од наше средине, у којој тржиште практичко не постоји или се послује на врло ниском нивоу. Ипак, чини ми се да уметник има своје место овде, јер има заљубљеника у уметност, те правих колекционара, али све то је на недовољном нивоу. Владимир Ђуричић

ИЗЛОЖБА „СВЕТИ ВЛАХО У ПОВИЈЕСТИ И САДАШЊОСТИ“ У КНЕЖЕВОМ ДВОРУ У ДУБРОВНИКУ

Непресушно верско и уметничко надахнуће Средишња овогодишња изложба и свакако један од најважнијих културних догађаја 2012. у Дубровнику – „Свети Влахо у повијести и садашњости“, отворена је средином маја у Кнежевом двору. Свеобухватна поставка изложена је у два простора, а посетиоци ће моћи да је погледају до 31. јула. Реч је о највећој и најзначајнијој изложби дубровачке баштине још од чувене поставке „Златно доба Дубровника“ (Кнежев двор, јулсептембар 1987). Поставка представља део култа св. Влаха који се односи на Дубровачку републику, његово коришћење у симболици и амблематици града-државе, али и присуство у сликарству, вајарству, књижевности, музици. Осим 339 предмета из фундуса Дубровачких музеја, на изложби се могу видети и бројни други вредни експонати инспирисани или посвећени дубровачком патрону, који су стигли захваљујући љубазности 56 различитих институција и појединаца. Поједине сегменте ове мултидисциплинарне и свеобухватне изложбе обрадили су, између осталих, академик Игор Фисковић („Чувар града“, „Св. Влахо у вајарству“), Ведрана Ђукић-Бендер („Св. Влахо - трајно надахнуће сликара“) Виниције Лупис („Цркве св. Влаха на дубровачком подручју“), Катарина Хорват-Левај („Црква Св. Влаха у Дубровнику“), Славица Стојан („Св. Влахо у књижевности“), Нела Лонза („Фешта св. Влаха у старом Дубровнику“), Сања Врбица („Св. Влахо у

модерној и савременој ликовности“), Иван Мирник („Св. Влахо на дубровачком новцу и медаљама“), Тонко Марунчић („Св. Влахо на печатима и повељама Дубровачке републике“), Ђиво Башић („Заставе Републике св. Влаха - заставе слободе и неутралности“). У другом простору је презентован култ св. Влаха и то кроз теме – „Чудо св. Влаха“ (Маја Нодари) и

који су преваром хтели да освоје њихов град. Од 1190. овај светитељ и службено постаје заштитник Дубровника, односно некадашње Дубровачке републике. Да св. Влахо представља непресушно верско и уметничко надахнуће, говоре подаци колико је име овог светитеља уткано у називе цркава, насеља, острва, залива, презимена (Влаховић, Влашић, Блажић, Бла-

Отимачина за идентитет Изложба „Свети Влахо у повијести и садашњости“ организована је поводом 140. годишњице оснивања Дубровачких музеја, 1040. годишњице прослављања светитеља и недавног уврштавања Феште св. Влаха на Унескову листу заштићене нематеријалне баштине. Својевремено су вођене жучне расправе око предлога које је истовремено кандидовало неколико земаља у региону. Ми и наши суседи имамо слично културно наслеђе па је Унеско омогућио заједничке номинације. Тако је, на пример, медитеранску дијету номиновало више земаља. Хрватски књижевник Павао Павличић је дао духовит предлог, да се под заштиту Унескоа стави и „послеподневни дремеж“ као нематеријално добро. У пишчевом образложењу стоји да је ова појава „кључни део нашег идентитета“, баш као чипкарство Хвара и Пага или Сињска алка. А реч је о културној тековини „која је угрожена“, па јој је заштита утолико потребнија. „Дубровачка светковина св. Влаха у свету“ (Виниције Лупис). Свети Влахо је био епископ Севастије (данас град Сивас на турској обали Црног мора), а мученички је страдао у време римског цара Лицинија (4. век). Култ овог светитеља се развио у Византији, да би се касније проширио у већем делу западне Европе. Према легенди, св. Влахо је 971. чудом спасио Дубровчане од Млечана,

жевић, Блашковић) и крсних имена код нас, али и у другим језицима - грчком (Власиос), латинском (Бласиус), италијанском (Бјађо), француском (Блез), руском (Власиј), српском (Власије), чешком (Блажеј). Можда би се цео пројекат „Свети Влахо у повијести и садашњости“ могао сажети у реченици „и док други градови имају своје свеце заштитнике, у Дубровнику све-

тац има свој Град“ - истакла је у каталогу изложбе Маја Нодари. Свети Влахо је постао метафора дубровачког идентитета, наглаша-

вајући да га поштују не само Дубровчани у граду, већ и они који су других националности и других вера, што му даје међународни

екуменски карактер. Многобројни Дубровчани долазе у Двор на јединствени „сусрет“ са св. Влахом, на изложбу разноврсних експоната надахнутих његовим ликом и улогом чувара и заштитника овога града - од реликвијара са моштима светитеља из 11. века, преко скулптура св. Влаха исклесаних мајсторством готичких и ренесансних уметника, сликарских приказа свечевог лика кроз вишестолетна стилска раздобља, до застава украшених његовим ликом, печата, повеља и грбова, средњовековних манускрипата. Изложба је средишњи део пројекта чији је циљ подићи ниво свести о значењу овог светитеља у дубровачком културном корпусу, презентујући материјално и нематеријално културно наслеђе које Дубровник баштини захваљујући поштовању свог заштитника. Ово је уједно и наставак брендирања Дубровника на темељу његовог културног наслеђа. Први корак у том смислу покренут је 2011. када је средишњи пројекат посвећен великом дубровачком научнику Руђеру Бошковићу, приликом обележавања 300. годишњице његовог рођења. Изложбу „Свети Влахо у повијести и садашњости“ стога прати широка промотивно-едукативна акција усмерена према локалном становништву (Дубровник, Далмација), али и туристима који ће посетити град или бити гости на Дубровачким летњим играма. Синиша Ковачевић

ПРЕДСТАВАМА ИЗ РУСИЈЕ И СЛОВЕНИЈЕ НАСТАВЉА СЕ ИНФАНТ

sreda27.jun2012.

c m y

kultura

dnevnik

У БЕОГРАДУ НА УШЋУ ПОЧИЊЕ „БЕЛГРЕЈД КОЛИНГ”

Журка за све!

Према проценама и резултатима продаје изван Србије, чак 10.000 фанова из свих земаља Балкана, али и шире, данас ће бии у Београду, на Ушћу, где ће у оквиру фестивала „Белгрејд колинг“ наредних дана од 18 до 2 сата после поноћи свирати нека од најзначајнијих имена светске музике, саопштио је организатор, „Авалон продукција“ Сви који улазнице нису још увек купили, немају разлога за бригу, јер ће се улазнице по непромењеним ценама продавати на великој благајни на раскрсници Булевара Николе Тесле и Улице Ушће. Фестивал данас отвара домаћи бенд „С.А.Р.С“, а следе концерти „Паблик енеми“, „Дубиоза колектив“, „Егземпл“, Џеси Џеј и „Орбитал“ Сутра су на програму „Санаториум“, „Сатурикон“, „Парадајс лост“,

„Блек лејбел сосајати“, „Калт“ и „Ози Озборн и Пријатељи“ Концертом бенда „Агли кид Џо“ почиње треће фестивалско вече, у оквиру кога ће свирати „Хорорс“, „Паблик имиџ лимитед“, „Даркнес“, „Фејт но мор“ и „Систерс оф мерси“ Четвртог дана који је накнадно додат као финале „Јелен Топ 10“ турнеје наступиће домаћи бендови, који су већ обишли десет градова Србије: „Стрејт Мики енд бојз“, „Снејкс, шаркс енд плејнс“, „Бјесови“, „Дарквуд даб“, „Канда, Коџа и Небојша“ и „Блок аут“, а њима ће се специјално за фестивал придружити „Сви на под“, „Ева Браун“ и „Горибор“. Цене једнодневних улазница се крећу од 3.490 до 4.500 динара, дводневна улазница кошта 5.990, а тродневна 7.990 динара. Улаз на фестивал 30. јуна биће бесплатан.

ПРЕДСТАВЉЕНО ТРЕЋЕ КОЛО ЕДИЦИЈЕ „ДЕСЕТ ВЕКОВА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ” ИЗДАВАЧКОГ ЦЕНТРА МАТИЦЕ СРПСКЕ

Ново читање традиције

Из представе „Крш и пепео” Акхе театра

За протеклих пет година од оснивања Издавачког центра Матице српске, његов главни пројекат постала је Антологијска едиција „Десет векова српске књижевности“. Од планираних 120 наслова у првој серији, до сада је изашло тридесет, а јуче је у Матици српској представљено најновије - треће коло од десет књига.

вљене најбоље књиге од Светог Саве до нашег доба. Прва три кола обухватају око 14 хиљада страница, у тврдом повезу и свечаној опреми, а основна замисао подухвата је ново читање традиције. - Ми хоћемо из сваке области, из сваког доба, да узмемо и објавимо оно што је у тим областима и у тим добима водеће, прекретничко, по-

Поздрављајући присутне, председник МС Драган Станић рекао је, између осталог, да је реч о колективном подухвату најбољих проучавалаца српске књижевности. Такође је подсетио да свака култура, заправо, почива на суочавању са предачким искуством. О овој едицији јуче су говорили председник Скупштине ИЦ МС Мато Пижурица, главни уредник Едиције Миро Вуксановић, као и уредници Марија Клеут и Славко Гордић. Речено је да је Антолгијска едиција „Десет векова српске књижњевности“- највећи подухват у домаћем издаваштву, у којем ће, по јасним китеријумима и прецизним плановима, бити одабране и обја-

кретачко, оно што је илустрација, прегнуће за памћење и доказ како се дизао цивилизацијски стуб миленијум висок - објаснио је Вуксановић, уз тврдњу да нема просторних граница за уметничку реч једног језика. Јуче је наглашено да овај пројекат ИЦ МС остварује у сарадњи са Одбором за изучавање историје књижевности САНУ. У Издавачком центру нема стално запослених, али свакодневна помоћ стиже из Библиотеке МС, где се књиге уређују и припремају за штампу. Сталну подршку овом националном пројекту даје Влада Војводине, а део финансијске помоћи стигао је из Министарства културе и неколико домаР. Лотина ћих компанија.

Марко Мандић у „МандићМашини”

Брза измена улога

На Интернационалном фестивалу алтернативног и новог театра (Инфант) данас ће бити изведене представе из Русије и Словеније. Представа „Крш и пепео“ театра „Акхе“ из Русије биће изведена у 19 сати у Новосадском позоришту/ Ујвидеки синхаз, а „МандићМашина“ трупе „Виа негатива“ из Словеније у 21 сат на сцени „Пера Добриновић“ СНП –а. Представа без речи „Крш и пепео“ (Пух и прах) „приказује силовити конфликт између усамљеног мушкарца и усамљене жене. Трагајући по целој земаљској кугли за љубављу, њих двоје замењују улоге и прелећу кроз жанрове, присвајају маске и манипулишу луткама. У првом плану ‘Пуха и Праха‘ стоји динамички принцип, који следи љубав: она настаје, нестаје и поново се рађа. Пажња гледалаца је од почетка усмерена на нестајање једне љубави. На сцени се сакупља прљавштина, неред постаје све већи. Живот мушкарца, који још покушава да спречи хаос, ближи се крају. Жена, након коначног растанка од мушкарца, проналази пут ка себи и остаје поштеђена слома. У представи се хаос љубави посматра као ‘изнадиндивидуална‘ величина: ликови су заменљиви, на крају остају само симболи који говоре да се точак живота окреће: љубав поново цвета као ватра која храни саму себе“. Назив „Пух и Прах“, или „Крш и пепео“ (што је један од могућих превода), упућује не само на првобитну крхкост и непостојаност

човека већ, како је наведено, и на то колико смо мали, готово ништавни, наспрам природних закона ван наше контроле. Театар „Акхе“ сматрају култном иконом на независној уметничкој сцени Москве и Санкт Петербурга, траженом на фестивалима нових тенденција и у континенталној Европи. „Њихове представе су набијене фантастичним сликама и бескрајно фасцинантном сценографијом“. Групу су основала тројица чланова театра „Јес – Но“ Бориса Понизовског (Максим Исаев, Павел, Семченко, Вадим Васиљев) 1989. године. Као независна (у погледу стила и форме), група је почела да делује у позоришту, на филму и у ликовној уметности. Од 1996. године доживљавају себе више као позоришни колектив. Недавно су учествовали на Позоришном фестивалу фигура у Ерлангену (Немачка). Представа „МандићМашина“ је настала по идеји глумца Марка Мандића који је изводи и Бојана Јаблановеца који је представу режирао. „У нешто више од сат времена, Марко преобликује своје тело кроз 37 улога (аутентичних остварења у театарским представама извођеним у периоду 1996–2010) како би на сцену поставио суштину глумца, што је немогуће свести на улогу. Представљени драмски ликови задржавају своје физичке карактеристике, оригинални текст, сценски говор, типичне ситуације, укључујући, где је то могуће, ориги-

налне костиме, реквизите и музику. Компилација не прати хронологију њиховог настанка. ‘МандићМашина‘ је завршни део трилогије Мандић (Ex tract Man dić, Vi va Man dić, Man dić Mac hi ne)“. Ова представа добила је награду Удружења позоришних критичара Словеније за најбољу представу у сезони 2010/ 2011. „Виа негатива“ се бави „односом између сложеног тока гледишта, очекивања, судова, закључака, признања, стереотипа, заблуда, предрасуда, толеранције или нетолеранције, знања и недостатка истог; све ово изазива различите емоционалне, рационалне или ирационалне одговоре. Није важно шта су предмет или прича представе, чланови ‘Виа негативе‘ увек трагају за ситуацијом која покреће овај однос и држи га будним. Занима их жива уметност која постоји због питања а не због одговора. Тиме њихове извођачке стратегије постају све разноврсније: театар, предавање, плес, видео, радикална телесна пракса, галеријски пројекти...“ Оснивач ове трупе је Бојан Јаблановец. Од 2002 до 2008. реализовали су седам пројеката, од којих је сваки посвећен једном смртном греху. Организовали су бројне радионице. Пројекту су се прикључили извођачи из многих земања, чиме је добио међународни карактер. На новој серији представа, под називом Виа нова, почели су да раде 2009. године. Н. П-ј.

Фото: Б. Лучић

ОТВАРАЊЕ СВЕТСКЕ ПИЈАНИСТИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ У НОВОМ САДУ

Више од стотину учесника из 24 земље

Ингмар пијано дуо

Музичка школа „Исидор Бајић“ је четврти пут домаћин Светске пијанистичке конференције, која ће бити отворена данас и трајати до 3. јула. Конференцију организују МШ „Исидор Бајић“ и ЕПТА Војводине (Европско удружење клавирских педагога). Домаћини ове године очекују преко сто учесника из 24 земље света. Конференција ће свечано бити отворена концертом вечерас у 20 часова у Синагоги, на којем ће наступити гудачки оркестар „Камерата академика“ под диригентском палицом Андреја Бурсаћа. Солисти ће бити пијанисткиња Биљана Горуновић (победница 2. Међународног Шопеновог такмичења у Гетингену у Немачкој 1993), „Ингмар пиано дуо“ у којем су Слободанка Стевић и Александар Глигић,

и дуо младих пијаниста, који чине ученици Средње музичке школе „Исидор Бајић“ Виктор Радић (класа Срђан Далагија) и Драгутин Вучић (класа Вера Лили). На програму су концерти за клавир и оркестар Ј. С. Баха. У оквиру 4. светске пијанистичке конференције, у свечаној сали Музичке школе „Исидор Бајић“ биће приређени семинари, концерти пијаниста и камерних састава, предавања, мајсторски курсеви и трибине из области пијанизма и клавирске педагогије, на којима ће учествовати уметници, пијанисти, клавирски педагози и студенти из наше земље и иностранства. Током ове конференције пијанистички концерти у МШ „Исидор Бајић“ ће бити отворени за публику, као и концерт свечаног Н. П-ј. отварања.

ТИХОМИР СТАНИЋ НАГРАЂЕН НА ФЕСТИВАЛУ У БРАЗИЛУ

Најбољи у „Непријатељу” Тихомир Станић добитник је награде за најбољег глумца на бразилском фестивалу филма „Фантаспоа“. Награду је добио за улогу Дабе у филму „Непријатељ“ Дејана Зечевића, саопштио је „Балканфилм“, а преноси Танјуг. Станић је овом приликом изјавио да је веома задовољан овом наградом и тиме што филм „Непријатељ“ од премијере у марту прошле године живи веома буран фестивалски живот: - Веома сам задовољан због тога, не само из аспекта глумца, већ и као копродуцент овог филмског остварења.

Бразилски медији су пренели коментаре о запаженој улози Станића, показавши „посебан таленат у компоновању лика демона, који плаши не само изгледом, већ и јасношћу приказа подмуклих дијалога“. Филмски фестивал „Фантаспоа“ одржава се седму годину за редом у граду Порто Алегре, а у овогодишњој селекцији се нашло 79 остварења из целог света. „Непријатељ“ је снимљен у копродукцији кућа „Биберче“ (Београд), „Балканфилм“ (Бањалука), „Тиволи филм“ (Мађарска) и „Максим филм“ (Загреб), а у различитим категоријама награђиван је на фестивалима у Солуну, Копру, Пусану, Монпељеу.

svet

sreda27.jun2012.

IZRAEL

dnevnik

BELGIJA

Pu tin po zvao na to le ran ci ju TEL AVIV, VI TLE JEM: Predsednik Rusije Vladimir Putin sastao se ju~e sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom u Vitlejemu na Zapadnoj obali, gde je najpre obi{ao Crkvu Hristovog ro|ewa, podignutu na mestu gde je po hri{}anskom verovawu ro|en Isus. Putin je Abasu rekao da bi Palestina i Izrael trebalo da se

odnose me|usobno s najve}om uzdr`ano{}u i da po{tuju sve svoje obaveze. - Siguran sam da su sve unilateralne akcije kontraproduktivne kazao je Putin na konferenciji za novinare posle razgovora s Aba-

ciq da oja~a diplomatsku prisustvo Rusije u regionu. Izrael i Rusija imaju jake kulturne i ekonomske veze, jer u Izraelu `ivi vi{e od milion imigranata iz biv{eg SSSR-a. Me|utim, politi~ki odnosi su ~esto napeti. Putinova jednodnevna poseta mogla bi uveliko da uti~e na odluku Izraela da li da se odlu~i na po-

sledwu opciju - napad na iranska nuklearna postrojewa ili da pru`i jo{ {ansi potrazi za diplomatskim re{ewem, komentarisali su poznavaoci prilika. Netanijahu je nakon dugog sastanka s Putinom izjavio da su se

Iz rael i Ru si ja ima ju ja ke kul tur ne i eko nom ske ve ze jer u Izra e lu `i vi vi {e od mi lion imi gra na ta iz biv {eg SSSR-a som, naglasiv{i da su ruska i palestinska pozicija bliske ili identi~ne u odnosu na sva kqu~na regionalna i globalna pitawa. Putin je u Vitlejem stigao iz Izraela, gde je premijer Bewamin Netanijahu apelovao da Rusija pove}a pritisak na Iran zbog razvoja nuklearnog programa. Ruski lider je potvrdio da je sa Netanijahuom razgovarao o Iranu i krvavoj pobuni u Siriji, istakav{i da smatra pregovore jedinim re{ewem. Netanijahu je zatra`io od Putina da prenese Abasu poruku da se obnove pregovori o miru koji su u zastoju od kraja 2010. godine. Putin je u ponedeqak doputovao u prvu bliskoisto~nu turneju posle sedam godina, koja }e obuhvatiti i posetu Jordanu. Poznavaoci prilika isti~u da poseta ima za

sloìli da nuklearno oru`je u rukama Irana predstavqa veliku opasnost, najpre za Izrael, ali tako|e za region i ceo svet. On se zaloìo i za poo{trewe sankcija i zahteva. Predsednik Izraela [imon Peres je preneo li~nu èqu da Putin izrazi protivqewe nuklearnom Iranu i istakao da je zabrinutot da bi sirijsko oru`je moglo dospeti u ruke izraelskih neprijateqa. - Ube|en sam da Rusija, koja je pobedila fa{izam, ne}e dozvoliti danas da se te pretwe nastave. Ne iranska pretwa. Ne krvoproli}e u Siriji - kazao je Peres. Putin je izrazio rezerve prema izgledima o vojnom udaru na Iran, pomenuv{i negativno ameri~ko iskustvo u Iraku i Avganistanu, prenose danas izraelski mediji.

NA TO osu dio oba ra we tur skog avi o na BRI SEL: NATO je na ju~era{njem vanrednom sastanku o{tro osudio Siriju zbog obarawa turskog aviona, ali se uzdr`ao od pretwe vojnom intervencijom. - NATO saveznici su izrazili o{tru osudu ovog potpuno neprihvatqivog akta - rekao je novinarima generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen nakon sednice Saveta, koga ~ine ambasadori 27 ~lanica Alijanse. Turska je zatra`ila vanrednu sednicu NATO nakon {to je jedan turski vojni avion 22. jula pogo|en iznad Sredozemqa u blizini sirijske obale. Iako se Turska, sazivaju}i sednicu, pozvala na ~lan 5 osniva~ke poveqe NATO koji napad na jednu ~lanicu defini{e kao napad na ceo pakt, Rasmusen je rekao da ~lan 5 nije pomiwan na dana{woj sednici. U saop{tewu sa

sastanka Saveta ka`e se da obarawe aviona, osim {to je neprihvatqivo, predstavqa „jo{ jedan primer bezobzirnosti sirijskih vlasti kada je re~ o me|unarodnom pravu, miru, bezbednosti i qud-

SIRIJA

Naj è {}i su ko bi od po ~et ka DA MASK: Opozicija i snage predsednika Ba{ara el Asada vode najè{}i sukob u predgra|u Damaska od po~etka sukoba u Siriji pre 15 meseci, tvrde iz Sirijske opservatorije za qudska prava. U tom delu grada nalaze se kasarne i stanovi oficira. @estoke borbe pobuwenika i sirijske vojske izbile su ju~e ujutru osam kilometara od centra Damaska, kod poloàja Republikanske garde, elitnog korpusa zaduènog za bezbednost glavnog grada, tvrdi Sirijska opservatorija za qudska prava. Direktor te organizacije u Bejrutu Rami Abdel Rahman rekao je za AFP da se borbe vode oko poloàja Republikanske garde u ~etvrtima Kadsaja i El Hama, osam kilometara od trga Omejades, strogog centra Damaska. Prema wegovim re~ima, to je prvi put da reìm koristi te{ku artiqeriju u borbama u glavnom gradu. Ranije je tokom sukoba u glavnom gradu kori{}ena samo laka artiqerija. Opservatorija tvrdi da su

pobuwenici uni{tili jedan top vojske. U ~etvrtima Damaska zahva}enom borbom su kasarne veoma va`ne za reìm Ba{ara el Asada i stanovi porodica oficira. Stru~waci Ujediwenih nacija zaduèni da ispitaju kr{ewa qudskih prava u Siriji kona~no su uspeli da u|u u tu zemqu, saop{teno je u sedi{tu UN u @enevi. Predstavnica UN Korin Momal-Vanian je na konferecniji za {tampu potvrdila da je Paolo Ser|io Pinheiro posetio Sriju, {to su mediji ranije nezvani~no preneli. Ona je, me|utim, rekla da ne moè da pruì druge podatke o poseti Pinheiroa. - Pitawa morate da uputite wemu sutra. Jedino on moè da odgovori na pitawa o tom putu - rekla je Momal-Vanian, a preneo AFP. Pinheiro, predsednik Nezavisne komisije za istragu u Siriji, dobio je zadatak pro{log avgusta od strane Saveta za qudska prava UN da ispita situaciju u toj zemqi i pored suprostavqawa Rusije i

Po gi nu li fud ba le ri BAG D AD: Devet mladih fudbalera i navija~a poginuli su a vi{e od trideset je raweno u eksploziji bombe u Hili, na jugu Iraka, saop{tili su bolni~ki izvori. Oni su poginuli kada je eksplodirala bomba zaka~ena za minibus u blizini terena gde su dva mlada tima upravo zavr{ila utakmicu, naveli su policijski i bolni~ki izbori. Poginuli i raweni fudbaleri su starosti od 15 do 20 godina, preneo je Rojters.

Kine. Od tada je Komisija saop{tavala da se „nesmawenom `estinom nastavqaju” obimna kr{ewa qudskih prava i pored toga {to su se vlada i opozicija saglasile sa mirovnim planom koji je trebao da se primewuje od 12. aprila. Brazilski istra`iva~ }e podneti najnovije nalaze Savetu od 47 ~lanova u sredu, ukqu~uju}i i sa-

znawa o masakru u Houli. Ve}ina od ozbiqnijih zloupotreba koje je komisija dokumentovala po~iweno je od strane sirijske vojske i snaga bezbednosti tokom vojnih, ili akcija pretrage lokacija na kojima se znalo da se nalaze disidenti ili qudi za koje se veruje da podr`avaju pobuweni~ke trupe, saop{teno je u najnovijem izve{taju.

VATIKAN

NORVE[KA

IRAK

skim `ivotima”. NATO, me|utim, u saop{tewu nije pomenuo mogu}nost vojne intervencije u Siriji. Tenzije izme|u Turske i Sirije narasle su otkad su po~eli brutalni obra~uni sirijskih snaga

bezbednosti i pobuwenika, uz velika stradawa civilnog stanovni{tva. Turska je primila veliki broj sirijskih izbeglica i pridruìla se pozivima me|unarodne zajednice da predsednik Ba{ar al-Asad si|e sa vlasti. Avion tipa F-4 koji je pro{log petka oboren bio je, tvrdi Turska, na {kolskom zadatku i slu~ajno je za{ao u sirijski vazdu{ni prostor koji je odmah zatim napustio, ali je ubrzo ipak pogo|en sirijskom raketom. Sirijske vlasti tvrde da posada protivavionske baterije nije mogla da zna da je avion nenaoruàn i da je komandant protiavionske baterije reagovao „automatski”. Za pilotom se jo{ uvek traga, a Turska je optuìla Siriju da je u me|uvremenu pucala i na vojni avion koji je u~estvovao u potrazi za pilotom.

Nor ve à nin pre ti OSLO: Evropski bezbednosni zvani~nici rekli su da jedan Norveànin, koji je bio na obuci u kampu Al Kaide u Jemenu, ~eka nare|ewe da izvede napad u nekoj od zapadnih zemaqa. Agencija AP navodi da su se obave{tajni zvani~nici iz Evrope i SAD dugo pla{ili takvog slu~aja – osobe koja je prihvatila islam i pro{la kroz obuku za teroristi~ke metode, a da pri tom moè lako da putuje jer nije organi~ena vizama.

Iz ne na |e wa u is tra zi „Va ti lik sa” VA TI KAN: Komisija koja se bavi curewem osetqivih dokumenata Vatikana u okviru skandala „Vatiliks”, saop{tila je ju~e da }e uskoro biti objavqena neka „iznena|ewa” iz istrage. „Uskoro }e biti nekih iznena|ewa”, rekao je italijanskoj agenciji Ansa kardinal @ulijan Heranc koji se nalazi na ~elu tro~lanog tima. Heranc je naveo da komisija radi brzo kako bi

do{la do onih koji se nalaze iza curewa dokumenata, me|u kojima su i pisma koje je poslao papi Benediktu XVI i dr`avnom sekretaru Tar~izio Bertoneu ambasador Vatikana u Va{ingtonu Karlo Marija Vigone koji je u trenutku pisawa tih pisama bio zamenik guvernera Vatikana. Trio je saop{tio da je do sada ispitao najmawe 23 osobe, me|u kojima i papinog batlera, Paola Gabrielija.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AH MED [A FIK Posledwi premijer u biv{em egipatskom reìmu Ahmed [afik, koga je u drugom krugu predsedni~kih izbora porazio islamisti~ki kandidat Mohamed Morsi, napustio je zemqu i otputovao u Ujediwene Arapske Emirate. [afik je otputovao iz Egipta u zoru, samo nekoliko sati po{to je dràvni tuìlac otvorio istragu zbog tvrdwi da je koristio dràvna sredstva tokom svog mandata.

LI Ê UK-JAN [ef alijanske za podr{ku patriotskom i demokratskom pokretu iz Hongkonga Li êukJan zatraìo su od kineskog predsednika Hu \intaoa da poslu{a demokratske zahteve tokom svoje posete gradu. Alijansa }e protestvovati zbog slamawa studentskih demonstracija na Tjenanmenu 1989. i smrti disidenta Lija Vangjanga.

RA FA E LA D’ AL TE RIO Italijanska policija uhapsila je „kumu” mafija{kog klana u Napuqu, Rafaelu D’ Alterio. Ona je preuzela klan Kamara nakon {to je wen mu` ubijen 2006, i optu`ena je za iznu|ivawe, falsifikovawe i prawe novca. Policija je, tako|e, oduzela imovinu u posedu osumwi~enih, ukqu~uj}i i salone prodaje automobila, barove, supermarkete, ku}e, brza kola i `iro-ra~une.

Vra }a ju iz be gli ce u Mjan mar PE KING: Kineske vlasti nasilno vra}aju u Mjanmar neke izbeglice Ka}ine, koji su pobegli preko granice da bi izbegli gra|anski rat, dok je mnogima koji su ostali u Kini uskra}ena osnovna nega, saop{tile su ju~e grupe za qudska prava. Vlada Mjanmara pregovara sa pobuwenim Ka}inima koji traè autonomiju, kao i sa vi{e od 15 drugih pobuwenih etni~kih grupa, kako bi okon~ala vi{edecenijske sukobe u toj zemqi jugoisto~ne Aziji. Me|utim, i pored nekoliko rundi razgovora s novim civilnim vlastima, sukob na severu Mjanmara s Ka}inima se ponovo razbuktao. Borbe koje su buknule sredinom pro{le godine, posle 17 godina nestabilnog primirja, naterale su vi{e od 10.000 qudi, uglavnom èna, dece i starijih osoba da potraè uto~i{te preko granice u ju`noj kineskoj provinciji Junan. Ameri~ka organizacija Hjumen rajts vo~ kaè da mnoge od izbeglica nemaju krov nad glavom, sanitarne uslove, medicinsku negu, niti {ko-

le za decu. Neki su zadr`ani i nije im dozvoqen ulaz u Kinu, a neki su ~ak nasilno vra}eni u nekada{wu Burmu, preneo je Rojters saop{tewe grupe. - Kineska vlada je generalno tolerisala Ka}inske izbeglice i wihov boravak u Junanu, ali sada mora da ispuni svoje me|unarodne obaveze i obezbedi da izbeglice ne budu vra}ane i da su im zadovoqene osnovne qudske potrebe - rekla je Sofi Ri~ardson direktor grupe za Kinu.

Hjumen rajts vo~ je sop{tio da ima dokumentovana dva slu~aja sa oko 300 qudi kojima je nare|eno da se vrate u Mjanmar i da ima onih koje vra}aju u ratnu zonu odmah s granice. Kinesko ministarstvo inostranih poslova je negiralo ove optu`be i reklo da vra}eni qudi nisu izbeglice. - Nakon {to su borbe utihnule oni su se vratili u Mjanmar, a Kina pru`a humanitarnu pomo} ostalima - rekao je pred stav nik mi ni star stva Hong Lei. Vlasti provincije Junan rekle su u martu da pru`aju humanitarnu pomo} izbeglicama i raseqenim qudima i da su posredovale u razgovorima pobuwenika i vlade Mjanmara. Dok Kina ima jake poslovne i trgovinske veze s Mjanmarom, sa zebwom gleda na situaciju kod siroma{nog i nestabilnog ju`nog suseda i neprekidno poziva vlasti da obezbede stabilnost du` duge i udaqene granice u planinama.

balkan

dnevnik

sreda27.jun2012.

KOD MA KAR SKE PRO NA \EN MR TAV PU TI NOV OLI GARH

DA NAS U BRI SE LU SA STA NAK O PRI KQU ^E WU BiH EU

Ru si sum wa ju na ubi stvo, is tra ga po ten ci ra in farkt ZA GREB: Putinov oligarh, vlasnik gra|evinske kompanije Leonid Gart prona|en mrtav u Bra~kom kanalu u Hrvatskoj. Ruski mediji pi{u da je re~ o ve{to prikrivenom ubistvu. Gartovo telo ina~e, prona|eno je u nedequ uve~e. Me|utim, kako saznaje hravtski portal Indeks.hr, na telu Garta nisu prona|eni tragovi nasiqa. Kako je ustanovqeno tokom obdukcije, Gart je verovatno preminuo usled sr~anih tegoba nastalih nakon konzumirawa droga i alkohola. Naime, kako pi{e Indeks.hr, u gumenom ~amcu u kojem se Gart vozio prema Makarskoj prona|eni su tragovi alkohola i ostaci upotrebqenog xointa. Uz probleme s te`inom ruskog milijardera i vo`wu po vrlo toplom vremenu, konzumacija alkohola i opojnih sredstava mogla je uzrokovati zdravstvene probleme, smatra istraga.

Gart je jednan od najpoznatijih ruskih gra|evinskih poduzetnika i veliki prijateq ruskog predsednika Vladimira Putina. S druge strane, Dmitrij Khazov, direktor Gartove gra|evinske kompanije, za rusku „Izvestiu” je rekao da ne `eli da prejudicira zakqu~ke ali dodaje da ima sumwe da je re~ o ubistvu.

- Imam neke sumwe i ne iskqu~ujem da je Gart ubijen, ali `elim da sa~ekam dokaze kako bih bio siguran - kazao je Khazov. Ruska „Izvestia” objavila je ~lanak u kom insinuira da je 39godi{wi Gart, milijarder i predsednik Ruskog sawka{kog saveza, ~ije je telo prona|eno u nedequ uve~e u Bra~kom kanalu, ubijen. Ruski list tvrdi i da mu

je izvor blizak istrazi otkrio da je Gart na dan smrti primio ~udne telefonske pozive nakon kojih je bio jako nervozan. Tako|e, pre dolaska u Hrvatsku zaposlio je jo{ nekoliko novih telohraniteqa, a sumwivo je i to da je na dan smrti i{ao na neplanirani i neobi~an izlet brodom, tvrdi „Izvestia”. Me|utim, ono {to se za sada zna, prenosi Indeks.hr, je da je Gart isplovio u gumenom ~amcu u smeru Makarske, a nekoliko sati kasnije prona|en je mrtav pored tog istog ~amca. Na wegovo telo naleteo je trajekt „Kijevo”, koji je saobra}ao na relaciji Sumartin-Makarska. Posada je podigla telo na trajekt, a policija ih je sa~ekala u Makarskoj. Na licu mesta je napravqen uvi|aj, a kako se saznalo iz policije, nije se sumwalo na ubistvo ve} na nesre}an slu}aj, odnosno da je milijarderu pozlilo pa se utopio.

CR NOJ GO RI ODO BREN PO ^E TAK PRE GO VO RA O ^LAN STVU U EU

cijalisti~ke narodne partije (SNP) Va si li je La lo {e vi} kazao je Tanjug u da otvarawem pristupnih pregovora vi{e ni{ta u Crnoj Gori ne}e biti kao do sada. Otva ra wem pre go vo ra sa poglavqima 23. i 24. koja se odnose na pravosu|ei vladavinu prava vi{e ni {ta u Cr noj Go ri ne}e biti isto kao do sa da. Stvari }e posta ti mno go ozbiqnije, jer }emo biti pod do dat nom lu pom EU naveo je on. La lo {e vi} je do dao da proces evropskih integracija ne treba da pripada samo vladaju}em establi{mentu, ve} u wemu treba da u~estvuje ~itavo crnogorsko dru{tvo.

[e fo vi di plo ma ti ja EU odo bri li su ju ~e po ~e tak pre go vo ra o pri dru `i va wu Cr ne Go re Uni ji, ko ji }e zva ni~ no ot po ~e ti 29. ju na. skom Crne Gore u proces pristupnih pregovora, na}i u ~vr{}em zagrqaju EU, koja }e je primorati da raskrsti s organizovanim kriminalom i korupcijom. Potpredsednik najja~e opozicione stranke So-

Li der opo zi ci o ne No ve srp ske de mo kra ti je (No va) Andrija Mandi} ocenio je da Crnu Goru, po~etkom pristupnih pregovora, o~ekuje isto ono sa ~im se suo~ila Hrvatska kada je otvorila poglavqa

koja se odnose na vladavinu prava. - Dobijawe „zelenog svetla” za po~etak pregovora je dobra vest za gra|ane Crne Gore.

Otvarawem pregovora sa poglavqima 23. i 24. moèmo o~ekivati da }e posledice toga prvi osetiti nosioci organizovanog kriminala u Crnoj Gori - kazao je on. Mandi} je dodao da o~ekuje da }e Crna Gora, uz pomo} Brisela, ispuniti sve obaveze koje je o~ekuju u nastavku evropskog puta. Port pa rol opo zi ci o nog Pokreta za promene Ko~a Pavlovi} istakao je da po~etak pri stup nih pre go vo ra Cr ne Gore i EU predstavqa dobru vest za gra|ane te dràve, a lo{u za kriminalce. [e fo vi di plo ma ti ja EU odobrili su ju~e po~etak pregovora o pridruìvawu Crne

Po ma gao po li ti ~a ru da ne ode u za tvor Pored toga, dràvni tuìlac Lora Kodruta Kovesi je izjavila da sumwa u dijagnozu koju je postavio Bradisteanu, koji je le~io Nastasea nakon poku{aja samoubistva u sredu i operisao ga narednog dana. Odluka o upu}ivawu u zatvor biv{eg rumunskog premijera, koji je poku{ao samoubistvo po{to je Vrhovni sud odbacio wegovu àlbu na presudu, odloèna je, po{to je lekarska komisija re{ila da ga otpusti tek nakon {to dobije mi{qewe forenzi~kih eksperata.

SA RA JE VO: Portparol Kancelarije specijalnog predstavnika EU u BiH Endi Mekgafi izjavio je ju~e da su na dana{wi sastanak u Briselu pozvani ~elnici institucija BiH, ukqu~uju}i ~lanove Predsedni{tva, premijere i rukovodstvo Br~ko Distrkta, kao i lideri vode}ih politi~kih stranaka. Mekgafi je kazao da taj sastanak predstavqa potvrdu predanosti Evropske unije da pomogne BiH u ostvarewu napretka u evropskim integracijama. Prema wegovim re~ima, u Briselu }e se na visokom nivou raz-

govarati i o hitnoj potrebi za mehanizmom koordinacije po pitawima Eu kako bi zemqa mogla razgovarati jednim glasom sa EU. On je podsetio da je sastanak zakazao komesar Eu za pro{irewe [tefan File i zvani~no je nazvan „sastankom na visokom nivou o procesu prikqu~ewa BiH”, preneli su sarajevski mediji. - Sastanak }e pomo}i liderima da utvrde konkretne potrebne aktivnosti, a predstavqa i potvrdu predanosti Evropske unije da pomogne BiH u ostvarewu napretka u evropskim integracijama - kazao je Mekfafi.

Gr~ ka do bi la no vog mi ni stra fi nan si ja ATI NA: Gr~ki premijer Antonis Samaras imenovao je ju~e ekonomistu Janisa Sturnarasa za novog ministra finansija, dan nakon {to je wegov prethodnik podneo ostavku iz zdravstvenih razloga. Pedesetpetogodi{wi Sturnaras je profesor ekonomije na Univerzitetu u Atini, a proveo je nekoliko godina na ~elu Ve}a ekonomskih savetnika gr~kog Ministarstva finansija, prenela je agencija AP. Wegov prethodnik na mestu ministra finansija u novoj gr~koj koalicionoj vladi, Vasilis Rapanos, podneo je ju~e ostavku pismenim putem iz bolni~kog kreveta. Hospitalizovan je u petak 22. juna zbog stoma~nih bolova, mu~nine i vrtoglavice, a gr~ki mediji pi{u da je i ranije bio slabog zdravqa.

Ne ma si stemat skog kr {e wa qud skih pra va

Gore Uniji, koji }e zvani~no otpo~eti 29. juna, saop{teno je sa zasedawa Ministarskog saveta u Luksemburgu. Savet je, naime, usvojio ocenu Komi-

POD GO RI CA: Crnoj Gori nema masovnog i sistematskog kr{ewa qudskih prava, ali se po{tovawe sloboda i prava gra|ana od organa javne uprave ne mo`e oceniti zadovoqavaju}im, kazao je ju~e ombudsman [u}ko Bakovi}. On je u parlamentu, predstavqaju}i Izve{taj o radu u pro{loj godini, kazao da u Crnoj Gori i daqe ima pojedina~nih slu~ajeva kr{ewa qudskih prava i sloboda, ali ne masovnog i sistematskog. Ombudsman je rekao da se po{tovawe prava i sloboda gra|ana u pro{loj godini od organa javne uprave i wen odnos prema gra|anima, i

pored ostvarenog napretka, ne mo`e oceniti zadovoqavaju}im. Bakovi} je naveo da izve{taj, s obzirom na to da se prvenstveno temeqi na pritu`bama gra|ana, ne daje potpunu sliku o stawu qudskih prava i sloboda u Crnoj Gori. Tokom pro{le godine ombudsmanu je dostavqeno 797 pritu`bi ili 42 odsto vi{e nego 2010. godine. Najvi{e pritu`bi bilo je na ra~un rada dr`avne uprave i sudova, a potom slede javne slu`be, lokalne samouprave i policija. U toku pro{le godine, najvi{e pritu`bi podneli su gra|ani Podgorice, anajmawe Andrijevice.

Pri tvor za Sta ni {i }a i Mi lo {e vi }a

POD IS TRA GOM DOK TOR KO JI JE OPE RI SAO NA STA SEA

BU KU RE[T: Rumunsko tu`ila{tvo saop{tilo je ju~e da je pokrenuta istraga protiv doktora koji je operisao biv{eg premijera Adrijana Nastasea, nakon poku{aja samoubistva u sredu, jer se sumwa da je datom dijagnozom pomagao biv{em premijeru, osu|enom na dvogodi{wu kaznu zatvora zbog korupcije. Nacionalna slu`ba za borbu protiv korupcije saop{tila je da je doktor Serban Bradisteanu pod istragom jer je pomagao osu|enom kriminalcu i ote`ao „izvr{avawe kazne zatvora”, javio je AP.

Na vi so kom ni vou s Fi le om

CR NO GOR SKI OM BUD SMAN:

Vest do bra za gra |a ne, lo {a za kri mi nal ce POD G O R I C A: Predstavnici crnogorske vlasti i opozicije pozdravili su ju~e prepo ru ku {e fo va di plo ma ti je dr`ava ~lanica Evropske unije (EU) da u petak po~nu pregovori o ~lanstvu sa Crnom Gorom, ali sa razli~itim o~ekivawima od tog ~ina. Iz vladaju}e koalicije oceweno je da predlog da Crna Gora po~ne pri stup ne pre go vo re sa EU predstavqa priznawe posve}enosti te dr`ave evropskim integracijama, dok su opozicioni predstavnici naveli da crnogorsko dru{tvo tek o~eku ju pra vi po sao u obla sti vladavine prava. Visoki funkcioner Demokrat ske par ti je so ci ja li sta (DPS) Miodrag Vukovi} kazao je da je EU objek tiv no vrednovala u~inke vlade Crne Gore u procesu evropskih integracija. - Ovo je novi stimulans da na sta vi mo sa re form skim procesima, kako bi uspe{no nastavili daqi evropski put Crne Gore - naveo je Vukovi}. Opozicija, me|utim, smatra da }e se aktuelna vlast, ula-

Nastase (61) pucao je sebi u vrat kada su dva policajca do{la na vrata wegovog stana sa nalogom za hap{ewe, nakon ~ega je operisan i sada se oporavqa. Doktori su odbili da ka`u da li wegovo stawe dozvoqava da bude preba~en u zatvorsku jedinicu, kao i kakva je priroda wegovih povreda. Nastase, koji se na ~elu vlade nalazio od 2000. do 2004. godine, optu`en je za ilegalno prikupqawe sredstava za svoju pred sed ni~ ku kam pa wu 2004. godine.

sije da je Crna Gora postigla neophodan stepen uskla|enosti sa kriterijumima za ~lanstvo, ka`e se u zakqu~ku Ministarskog saveta EU, u kome se Crna Gora poziva da poja~a napore na borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Mi ni stri su ovla sti li evropsku policijsku slu`bu Evropol da sa~ini izve{taj o or ga ni zo va nom kri mi na lu u Crnoj Gori, koji }e biti uvr{}en u materijale Komisije tokom procesa monitoringa. Crna Gora }e pregovore zvani~no otpo~eti 29. juna, otvarawem poglavqa koja se odnose na vla da vi nu za ko na i osnovna qudska prava.

SA RA JE VO: Sud BiH odredio je jednomese~ni pritvor za Ostoju Stani{i}a i Marka Milo{evi}a, osumwi~ene za krivi~no delo genocida po~iwenog u julu 1995. godine na podru~ju op{tine Zvornik. Jednomese~ni pritvor, odre|en na predlog Tu`ila{tva BiH, mo`e trajati do 21. jula ove godine, saop{teno je iz Suda BiH. Stani{i} i Milo{evi} su osumwi~eni za ratni zlo~in po~iwen na lokalitetu brane u Petkovcima u mestu \uli}i, op{tina Zvornik, gde je u julu 1995. godine, streqano blizu 1.000 bo{wa~kih mu{karaca i de~aka iz Srebrenice. Sud BiH je utvrdio da postoji osnovana sumwa da su osumwi~eni po~inili krivi~no delo koje im se stavqa na teret, te im je odredio pritvor zbog postojawa bojazni da bi, ukoliko bi se na{li na slobodi, mogli ometati krivi~ni postupak utecajem na svedoke, sau~esnike i pomaga~e, kao i zbog za{tite javnog reda, navodi se u saop{tewu.

SLU ^AJ CR KVE NA PRI VAT NOM ZE MQI [TU

Do dik }e po {to va ti od lu ku su da BA WA LU KA: Pitawe pravoslavne crkve u Kowevi}-poqu kod Bratunca, koja je pre 13 godina izgra|ena na zemqi{tu u vlasni{tvu Fate Orlovi}, treba da re{e pravosudne institucije, a odluka koja bude doneta mora}e da se sprovede, izjavio je ju~e predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. - To moraju da re{e pravosudne institucije i podr`avam svaku od-

luku koju nadle`ne institucije donesu. Naravno da odluke suda moraju da budu sprovedene i bi}e sprovedene - rekao je Dodik novinarima u Bawaluci. Vrhovni sud RS ukinuo je drugostepenu presudu Okru`nog suda u Bijeqini u vezi s nagodbom o uklawawu bespravno izgra|ene pravoslavne crkve u dvori{tu Fate Orlovi} u Kowevi}-poqu.

CR NO GOR SKA OPO ZI CI JA ZAH TE VA

Vu ja no vi} da se kon sul tu je o ter mi nu iz bo ra POD GO RI CA: Opoziciona Nova srpska demokratija (NOVA) pozvala je ju~e predsednika Crne Gore Filipa Vujanovi}a da pre eventualne odluke o raspisivawu izbora odr`i konsultacije sa predstavnicima svih parlamentarnih stranaka. Vujanovi} je ranije kazao da bi, u slu~aju da Crna Gora krajem juna dobije datum pristupnih pregovora sa EU, bilo logi~no da se parlamentarni izbori odr`e na jesen ove godine, a ne u martu naredne kada isti~e mandat aktuelnoj zakonodavnoj i izvr{noj vlasti.

Potpredsednik NOVE Slaven Radunovi} rekao je da Vujanovi} mora da obavi konsultacije s svim parlamentarnim strankama pre odluke o raspisivawu izbora. Odluka o raspisivawu prevremenih parlamentarnih izbora podrazumeva skra}ewe mandata Skup{tini Crne Gore. Vujanovi} bi morao da odr`i konsultacije sa predstavnicima svih parlamentarnih stranaka i da im predo~i razloge zbog kojih smatra da parlamentu treba skratiti mandat i izbore raspisati pre predvi|enog vremena, rekao je

Radunovi}. On je listu „Dan” kazao da smatra da su konsultacije neophodne kako bi Vujanovi} pre nego {to donose kona~nu odluku, koja je wegova ustavna nadle`nost, ~uo od predstavnika svih parlamentarnih stranaka koji bi termin za odr`avawe prevremenih parlamentarnih izbora wima odgovarao. Do datuma odr`avawe izbora mora se do}i konsenzusom ili, makar, uz {to ve}i stepen saglasnosti svih relevantnih politi~kih subjekata, a nikako jednostranom odlukom vladaju}e garniture , naveo je Radunovi}.

MU[kA POSLA

sreda27.jun2012.

c m y

dnevnik

Шта мушкарци стварно желе И

споставља се да су ствари које мушкарци желе и за којима жуде једноставније и слађе него што би жене икад помислиле. Прочитајте шта они имају да кажу на ову тему.

Полицу у купатилу само за себе Не треба нам само 30-так цм полице, желимо је целу, онако од зида до зида, баш какву и ви имате. Пребирање по карминима, лаковима, кремицама и којекавим мини женским справицама чија је сврха људском роду непозната, док тражимо бријач није нимало забаван и леп начин да започнемо дан.

Да их пробудите усред ноћи... голи Постоје две ствари које сваки мушкарац у дугој вези жели: узбуђење и голотињу. А са овим мали потезом убијате две муве истовремено. Пробудите нас у 3 ујутру и

шта лично, али недељно поподне звано „мушко уживање” насупрот испразних прича на рођенданској забави ваше сестричине се не може ни поредити. Стога не би било лоше да нам с времена на време дате мало слободе. „Моја жена је једном рекла својим родитељима да имам стомачни вирус и да због тога нисам могао да присуствујем роштиљу који су спремали. Био сам сам цео дан али сам се толико добро провео да сам јој наредних месеци из захвалности правио друштво кад год би кренула у куповину и притом се нисам жалио”.

Да више излазите с пријатељицама Да, чуле сте нас добро. Када ви изађете са вашим пријатељицама, напуните батерија, испразните негативну енергију и вратите нам се као препорођене и притом срећне. А када сте ви срећне и ми смо срећни. (Плус сви знамо како ноћ

ног мајстора из ТВ сапунице који вам је управо уградио плакар од зида до зида. „Мушкарац се највише осећа мужевним кад му жена донесе хладно пиво након напорног рада и обављеног посла. Да, то спада у 50те године прошлог века али је истина.”

Орални секс Не треба да објашњавамо, зар не?

Да прихватите дечака у њима „Подсвесно желим жену која ће без жалби и коментара брисати прашину са мојих колекција стрипова или акционих фигурица”. Знамо и ми врло добро да је одавно требало да прерастемо стрипове и сличне глупости још са 15 година, али чињеница је да нисмо. Имате две опције: можете нас исмевати или нам можете правити друштво кад кренемо у биоскоп да гледамо Хјуа Џекмена или Кристијана Бејлија у најновијем филму. Да ли је то тако тешко?

Да не причате да сте дебели док се облачите ујутру

реците нам како сте управо имале врући сан и да не можете поново да заспите. Онда се опустите и посмтрајте како се магла сна полако диже, заједно са још неким стварима. „Голотиња је најбоља ствар у кревету, поред пице. Спонтаност буђења је управо оно што узбуђује, под претпоставком да могу да будем иоле кохерентан усред ноћи” каже један 37-годишњак. И ко зна, та мала авантура ће нас можда инспирисати да откријемо нове „креативне висине” испод чаршава.

Да им дате оправдани изостанак са породичног окупљања Мислимо да је ваша фамилија феноменална. Заиста. Како уопште и можемо мислити било шта другачије за вашу браћу, сестре и наравно родитеље, људе који су родили и васпитали жену коју волимо? Али постоји мала зачкољица: ми такође волимо да се излежавамо на каучу док са тв иде пренос фудбалске утакмице. Није то ни-

може бити занимљива кад се вратите кући након пар попијених бејлиса). И на крају, ово нам даје неопходну муницију за чувено „Драга могу ли са друштвом на пецање овај викенд”.

Шансу да буду сами с децом Кунемо се да их нећемо поломити. Подразумева се да ћемо их пустити дуже да се играју него их ви пуштате, да их љуљамо на љуљаши не пазећи на висину као што то ви радите, али на те наше мале авантуре има право сваки отац. Пустите нас да и ми мало уживамо у деци, да им дозволимо да трче као помахнитали, да једу сладолед пре ручка јер све су то ситнице о којима маштамо док смо по цео дан заглављени у канцеларији. Стога узмите слободно поподне и пустите нас да подетињимо.

Да им кажете да су мужевни док поправљају нешто по кући Чак иако само мењамо сијалицу, посматрајте нас као набилдова-

Кога је брига ако не можете да „уђете” у хаљину коју сте носиле пре 15 година? Ми мислимо да сте и даље невероватно згодне. „Самопоуздање је секси. Прича о томе како се осећате дебело и гризно није”. На крају крајева ни ми мушкарци нисмо опремљени најбољом „машинеријом” али се и поред тога понашамо као да јесмо. Без обзира што сте толико упорне да скинете 5 или 10 кг који при том нама уопште не сметају, будите сигурне да уколико изоставите кукњаву о килажи учинићете нас веома срећнима и осмех са којим ћемо вас испратити на посао ће вам пружити 10 пута више самопоуздања него што би могла иједна дијета.

Мало прљаве приче Није битно када и није битно шта. Чак иако нема никаквог смисла, док нам шапућете на уво о томе шта ћете нам касније радити, слободно убаците и мало „прљавих” израза. Улепшаће нам дан.

Да „неко” други изнесе смеће Док вучемо ту огромну смрдљиву кесу за ђубре једина мисао која нам пролази кроз главу је „Нећу ово више да радим” а знамо врло добро да ћемо итекако радити. Ако још увек нисте сконтале мушкарци су лењи. Запамтите то већ једном.

Невероватан осећај среће када откријемо да је ђубре већ изнешено и да смо за тај дан поштеђени је исти као и када нам купите нов мобилни за рођендан. Можда не приметимо кад скратите косу и када се офарбате у плаво али да нема кесе са ђубретом то приметимо одмах. Ако ви будете фине и ми ћемо узвратити истом мером. Слободно очекујте да вам донесемо чашу воде у кревет пре спавања. Очекујте и да покупимо своје прљаве чарапе са пода. Ако нас је нешто научило гледање серије „Сопраноси” то је да када вам неко учини услугу ви треба да узвратите.

Да више џангризате Ово звучи као научна фантастика, али постоји ствар која се назива „позитивно џангризање”. Да нема вас да водите рачуна о томе шта једемо, пијемо и како се облачимо, већина нас би живела на хладној пици и пиву. Можда се понекад пожалимо да претерујете али врло добро знамо (нисмо глупи) да нам желите само најбоље и иако то никад нећемо признати, због тога смо нам је веома драго.

Брзу храна за вечеру – понекад И саме знате колико је тешко бити на дијети и вежбати. Да, да и ми то радимо. Помозите нам да понекад варамо и баците нам коску, по могућству ону на којој има пилетине. Посматрајте то овако: када ми купимо нпр. пилеће батаке или гурманску пљескавицу ми смо слаби, немамо ни трунке карактера да изгурамо дијету. Али када нам ви купите пилеће батаке или гурманску ми смо фини, захвални мужеви. Пошто сте се ви мучиле и чекале у реду да бисте свом драгом купиле вечеру онда је ван памети да ми ту вечеру не поједемо, зар не?

Када треба променити посао И

шајте да поново достигнете своје звезде.

ако је ова тема у данашње време крајње неумесна, јер су срећни они који имају било какав посао, а камоли да се размишља о промени посла јер сте њиме незадовољни, понекад треба знати где и зашто повући границу. Плата и лоша позиција уз дугогодишње непромењено стање на лествици напредовања основни су разлози зашто би требало да промените посао. Међутим, у ова времена када нисте сигурни да ћете сутра уопште имати посао било би прилично неодговорно од нас да вам посаветујемо – баталите и тражите нешто друго. Ипак, ако сте решени да на том радном месту не можете остати више ни секунде онда се одлучите за опцију – тражите нешто друго, па тек када нађете онда напустите. Не ризикујте.

Коштају те новца и времена

Време и јесте новац, а ако бацаш време бацаш и новац. Можеш ли себи приуштити толики луксуз. Према једној теорији, идеално време за задржавање на радном месту на коме неко време не напредујеш јесте две године. Ако се након те две или максимално три године твој положај, било статусно, било материјално не промени – мењај. Такође, увек је добро променити два посла. Тек после другог посла схваташ о чему се ради, како се ради и колико је рада и жртвовања потребно.

Наплати свој рад

С ким си такав си Лоша средина лоше утиче на вас. То је чињеница. Ако сте окружени неспособним и негативним људима, људима без икакве креативности, наде и перспективе, будите сигурни да ћете и ви ускоро бити такви. Дављеници увек један другог

вуку на дно. Спасите се из тог бродолома.

Циљеви Сећате ли се вашег првог дана на том радном месту? Сећате ли

се ваших идеала, циљева, планова? Ваших одлука? Шта је са њима данас? Лоша фирма, фирма која тоне вас повлачи са собом. Дно је све ближе, звезде све даље. Ослободите се окова и поку-

Најважнија лекција коју мораш да научиш јесте да научиш да наплатиш свој рад. Ово, нажалост, иде са годинама, али не брини, на крају ћеш тачно знати своју цену и што ти самопоуздање буде више расло, требаће ти мање времена да је истакнеш. Само никад не чекај превише дуго. Није срамота рећи колико вредиш, па макар и у динарима.

Нега мушке косе

ешто толико уобичајено као што је прање и сушење косе заиста не би требало да захтева упутства, али изненадили бисте се колико мушкараца притом прави грешке. Велике грешке. Ево основа прања и сушења косе, уз најбоље и најсигурније начине како се бринути о својој коси.

2. Држите фен најмање 15 цм од косе и померајте га стално напред-натраг како не бисте пресушили или спалили косу. 3. Одуприте се искушењу да наместите фен на најјачи степен

Прање Проверите температуру воде. Хладан туш ујутро ће вам подстаћи циркулацију, али неће бити нарочито ефикасан у отапању прљавштине у коси. Ако је, пак, превише врућа – ризикујете да се опечете. Када сте наместили оптималну температуру, исцедите на руку количину шампона величине кованице. Коришћење превише шампона неће помоћи да коса буда чистија, само ће направити више пене коју је теже испрати. Многи мушкарци не испирају довољно косу, остављајући на глави шампон и остатак себума који косу чини сувом и без волумена. Најбољи начин да добро исперете косу је да је испирете најмање 30 секунди трљајући је прстима. То је знатно

ефикасније него да главу само ставите под туш или да је само потопите у прљаву воду из каде. Многи мушкаци не наносе регенератор после шампонирања. Добар регенератор исправиће кутикуле косе за мек и сјајан изглед. Исцедите количину регенератора величине кованице на длан и протрљајте – никада га не наносите директно на косу или власиште! Умасирајте производ право на врхове косе, где су оштећења највећа. За разлику од шампона, пре испирања регенератор треба минут-два оставити на коси.

јер је то најбољи начин да оштетите и спалите косу.

Обликовање фризуре Обликовање у потпуности зависи од текстуре и начина на који вам је коса ошишана. Како би било немогуће набројати све технике обликовања за све типове косе, најбоље је да прво пронађете производ који ће одговарати вашем типу косе. Восак: Савршен за свеприсутне кратке фризуре јер додаје сјај, текстуру и пружа умерену чврстоћу. Избегавајте га ако имате дужу косу јер може оптеретити длаку. Запамтите да восак морате обавезно загрејати међу длановима пре наношења. Гел: Идеалан за обликовање косе у „екстремне” фризуре. Многи гелови пружају „мокар изглед” и омогућују чврстоћу и сај. Избегавајте их ако имате ретку косу јер ће власиште у том случају бити видљивије. Паста: Одлична за добијање текстуре. Пасте су прилагодљиве и често се могу и накнадно „прилагођавати”, што вам омогућује да током дана поправљате фризуру без потребе за додатним наношењем.

Сушење Најбољи начин да довршите добро прање косе јесте да је просушите пешкиром и оставите да се природно осуши. То и није увек практично, нарочито ако сте у журби или имате дугу косу. Иако фен за косу звучи као брзо и једноставно решење, интензивна топлота може оштетити косу па она може постати крхка и испуцала. 1. Увек прво протрљајте косу пешкиром како не би била потпуно мокра.

Спреј за косу: Као течна гума, спреј је одличан за волумен и чврстину. Пазите ипак да њиме не преоптеретите косу јер би могао да остави талог који некога може асоцирати на перут! Крема: Идеална за коврџаву или грубу косу која је оштећена феном. Косу ће учинити сјајнијом и глатком.

dnevnik

OGLASi

sreda27.jun2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

PRO D A J EM ze mqu cr ni cu u ^e ne ju 3E/m3. Te le fon 021/714-700. 55330

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55427

PRI R OD N I pre pa rat pro tiv he mo ro i da, {u qe va, is pi tan u nad le `noj usta no vi i li~ no pro ve ren. Le ~e we 7 da na, De da Rado{, telefoni: 064/24055-49, 037/490-797. 55459

^I S TIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za ot pad. Te le fo ni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/8485-495. 55512

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Se}a}emo te se po nesebi~noj dobroti

Dragoqubu Mirjani Kquti}

Porodica Kozlova~ki.

Tetka Milu{ka, sestra Negota i zet Milo{.

55611

55607

Posledwi pozdrav na{em dragom drugu i prijatequ

Dragoqubu Topalovu Puro, Moma, Sima, Dragica, ^eda, Vribe, Baja, Steva, Jovica, Pic, Minda, ]ata, \ole R. Mi}ko, Vera i Dejan. 55606

Posledwi pozdrav sinu i bratu

voqenom

Dragom sinovcu i bratu

Dragoqubu Topalovu od mame Nade i brata Milo{a. Ve~no }e{ srcima.

biti

Draganu Topalovu Po~ivaj u miru.

na{im

Tvoj stric \oka, strina Milenka i sestre Jovanka i Dragana Pla~kov.

55608

55597

Posledwi pozdrav

Kad ode neko ko nas je bezrezervno voleo, svakog trenutka mislio na nas, borio se za nas, ostaje velika praznina... BR Z E ] E, VI L A OMO RI K A so be, apart ma ni 50m od `i ~a re, po red po to ka za 2 ili 3 po ro di ce. Telefon 064/405-39-12. 55100 SO BE i apartmani Utjeha kod Bara. Blizu mora. Povoq no. Te le fon 021/6363291, 062/8510-669, 064/3903391. 55548

Dragoqubu Topalovu

Voislav Bigovi} pukovnik u penziji od: {ure Zorana i Nova i wihove dece: Nemawe, Dragane i Dragana.

Nedostaja}e{ nam zauvek, s qubavqu Tvoje: Qiqana, Bojana i Maja. Ispra}aj na ve~ni po~inak je u ~etvrtak, 28. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. 55599

55609

Posledwi pozdrav na{em kumu

Tu`nim srcem, {aqem posledwi pozdrav mom najboqem tajkanu na svetu. ^A S O V I en gle skog 500 din. 90min. i pre vo di en gleskog na srpski 800 din. A-format. Dolazi na ku}nu adre su. Te le fon 066/971-4206. 55231

PRO DA JEM plac 20 ari u Pe tro va ra di nu, asvalt ni put, struja vo da, do zvo qena grad wa. Te le fo ni: 063/547-782, 021/6392-384. 55433

Dragoqubu Topalovu

od Miroslava Raja~i}a sa porodicom.

Voislav Bigovi} Tajo... oti{ao si prerano i ostavio nas da ve~no ~eznemo za tvojim milim srcem i dobrom du{om... Zauvek }e{ biti u mom srcu i mojim mislima. Tvoj Ma~ak.

55610

55598

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Dragoj tetka

^uvaju}i uspomene na na{e drage dobro~initeqe

Voji Bigovi}u

Lazara Uro{a Milenu Raki}

od kom{ija vikenda{a. Cveta, Rajko, \uro, Bojin, Bo`a, Slavko i Milan.

sreda27.jun2012.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tekti

Miri

iza}i }emo u ~etvrtak, 28. 6. 2012. godine, u 18 ~asova

na grobqe i polo`iti cve}e. Deca i radnici De~ijeg sela.

Mirjani Kquti}

posledwi pozdrav od Petra i Tamare [olak sa roditeqima.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Dragoqubu Topalovu

od Sne`ane i Miroslava sa porodicama.

od porodice Rankov.

59834/P 55589

Sa dubokim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama, baba, prababa i svekrva u 89. godini.

Posledwi pozdrav dragoj mami

Topalu Velinka Radak Sahrana }e se obaviti u Budisavi, na Pravoslavnom grobqu, 27. 6. 2012. godine, u 16 ~asova. O`alo{}eni: sinovi Svetozar i Quba, snaja Slavica, unuci i praunuci.

posledwi pozdrav od Kalaje sa porodicom.

pozdrav

voqenom

Voislavu

Posledwi pozdrav

Sestra Novka, bra}a Mom~ilo i Slobodan sa porodicama.

od Vi{we i Vuka.

55600

260612/P

Posledwi pozdrav dragom tati, svekru i dedi

Mirjane Kquti}

1949 - 2012.

U na{im se}awima ve~no }e ostati mnogo lepih trenutaka koje smo zajedno proveli. Praznina koju }emo nositi u srcu podse}a}e nas na to koliko smo te voleli i ti nas. Neka te ve~no prati mir vojvo|anske ravnice. Duwa, Tamara i Vesna Kalini}.

Sahrana }e se odr`ati danas, 27. 6. 2012. godine, u 14 ~asova, u Rumenki. O`alo{}eni: }erke, zetovi i unuka. 55579

Posledwi kom{iji

~ika Voji Bigovi}u

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage

Tot Gizeli

55583

55594

Posledwi bratu

55552

55558

Dragom drugu i prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav drugu

Dragoqubu Topalovu

Draganu

od druga Mila.

od tasta i ta{te sa porodicom.

55565

55568

55569

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom dedi, suprugu i tati

55567

Posledwi pozdrav dragom zetu

Posledwi pozdrav dragom ~iki i bratu

Posledwi pozdrav kumu

Draganu

Dragoqubu Topalovu

na{em

Draganu Topalovu

Todoru Jovanovi}u iz Ledinaca

Po~ivaj u miru.

Porodica Pu{ka{.

S tugom i po{tovawem wegove: unuka Jelena, supruga Veselinka i k}erka Milica.

55581

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug i otac

55559

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

od kumova Vojnovi} sa decom.

Wegovi: Aleksa, Sa{ka, Ksenija i Sa{a.

55566

55564

3 Javqam rodbini i prijateqima da je preminuo u 53. godini moj dragi suprug

Karlu Jano{i

Jovanu \eviki

Aleksandar Kaleni}

Zauvek }e te se sa qubavqu se}ati Tvoji: Andrej, Anita, Andrea, Sawa i Jene Jano{i.

preminuo u ponedeqak, 25. 6. 2012. godine. Sahrana }e se obaviti u petak, 29. juna, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Neute{ni: supruga Sabira - Beba i sin Igor. 55604

55603

Posledwi pozdrav dragom tati, tastu i dedi

Dragoqub Topalov Prija Olga, porodice Jovanovi}, Kovjani} i Mati}.

Sahrana je na Centralnom grobqu u Futogu, danas, 27. 6. 2012. godine, u 15 ~asova. Wegova neute{na supruga Zora. 55562

55554

Posledwi pozdrav dragom

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79-oj godini preminuo na{ voqeni suprug, tata i deda

Preminuo je na{ dragi suprug, sin i brat

Jano{i Karlu

Karlu Jano{i Ve~no }emo ~uvati uspomenu na Tebe. Tvoji: Robert, Norbert, Zoltan i Erika Pilc. 55602

Karlo Jano{i

Dragoqub Topalov

Sahrana je danas, 27. juna 2012. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu.

od: brata Lasla, snaje Mawike i bratanca Atile.

O`alo{}ena supruga Vera. 55601

55588

Zauvek neute{ni: supruga Zora, majka Nada i brat Milo{. 55563

tv program

sreda27.jun2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945. 09.30 Под истим кровом 10.10 Из птичје перспективе 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 12.10 Нова занимања 12.25 Како...? Дрвени лежај 12.40 Здраво живо 13.05 Фаца 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 16.00 Из птичје перспективе 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник

06.00 08.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Лола Меридијанима Агро Парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

Профест 2012. Током протеклог викенда, у Панонији код Бачке Тополе одржан је Трећи фестивал ауторског филма земаља Подунавског региона „Профест 2012“ с мотом „Лепота различитости“, који је окупио медијске посленике из Војводине, других крајева Србије и из десетак земаља југоисточне и централне Европе. Аутор: Бо ри слав Хло жан (РТВ 1, 22.35) 20.05 21.05 21.30 22.00 22.35 23.00 00.00 00.50 01.20

Аристократкиње Документ Повратак на село Војвођански дневник Профест 2012 Оперативци Аристократкиње Један на један Документ

07.00 Девојка која воли живот „Ла Фамилија“ 07.55 Хајде са мном у обданиште 08.20 Питам се, питам се 08.45 Академац 09.10 Кочоперитис-даме у пубертету, мјузикл за тинејџере 10.25 Увек медаља 10.45 Падам на памет-Фестивал науке 10.10 Змајеве дечије игре 2012. 11.35 Кад зазвони 12.00 Центар света 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 Нови таблоид 14.00 Девојка која воли живот „Ла Фамилиа“ 14.35 ТВ баштине 15.30 Добро вече Војводино (ром) 17.00 Емисија (мађ) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица 20.00 Добро вече, Војводино (рум) 21.30 Оперативци 22.20 Биографије 23.05 Плави круг 23.35 ТВ баштине 00.05 ТВ Продаја

06.30 08.30 09.10 10.00 10.30 11.10 11.30 12.30 13.10 14.05 15.10 15.12 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 19.55 20.00 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Серијски програм Вреле гуме Истрага Матуранти на Новосадској ТВ Живети тај живот Украдена срца Опчињени Прст у око Матуранти на Новосадској ТВ Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив на словачком Објектив на мађарском Спринт Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив на словачком Објектив на мађарском Матуранти на Новосадској ТВ Ево нас код вас Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Живети тај живот Украдена срца

10.30 11.00 12.00 13.00 22.00 22.30 23.30

Вимблдон Вимблдон Преглед дана Вимблдон Гренд слем Вимблдон Вимблдон Студио Вимблдон Преглед дана НБА: Оклахома Сити – Мајами 01.45 Гренд слем Вимблдон

Пипи шоу

У овој емисији такмичиће се малишани из ОШ „Свети Сава“ из Стајићева и малишани из ОШ „Милош Црњански“ из Српског Итебеја. Представићемо вам хрчка, а сазнаћете нешто више о хармоници. Представићемо вам и спорт ове недеље сазнаћете све о рвању. Упознаћете се и са занимањем пејзажног архитекте. (КТВ, 20.00)

ФУДБАЛ - ЕП

Шпанија – Португал (РТС 1, 20.35)

06.05 08.00 09.05 09.59 10.27 11.01 12.00 12.15 12.32 13.32 15.00 15.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.35 22.41 23.10 23.55 00.23 01.08 02.52 03.45 05.34

08.00 08.15 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 01.00 02.30 03.00 03.30

Јутарњи програм Јутарњи дневник Дипломци Траг Мој херој Мода кроз векове Дневник Спорт плус Скок у будућност Силе у ваздуху, филм Ово је Србија Оглас, филм Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мазурка Фудбал - ЕП: Шпанија Португалија, пренос Мазурка Скок у будућност Дневник Ружна Бети Ноћни биоскоп: Без одбране, филм Дипломци Фудбал - ЕП: Шпанија Португал (р) Гастрономад

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Одбачена Филм: Савршен злочин Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Валтер брани Сарајево Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

06.48 07.23 07.29 07.40 07.50 08.03 08.15 08.39 09.06 09.43 10.07 10.37 11.02 11.09 11.43 12.10 13.14 13.38 14.17 14.23 14.55 15.53 15.21 16.50 19.23 19.55 21.45 22.44 00.44 01.24 02.26

dnevnik

c m y

Слагалица Мунзи Велики и мали Откријмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Плава птица Да се светли светост наша Косовски бој Концерт Јасмине Јанковић Е-ТВ ТВ мрежа Знакови времена Добро је, добро је знати Мокрањчеви дани Трезор Плава птица Косовски бој Концерт Јасмине Јанковић Ја, ми и други Капри Линк У свету Атлетика-ЕП: пренос Беокулт Кошарка (ж) - квалификације за ЕП: Србија-Естонија, пренос Капри Верујем у анђеле, филм Ексклузивно Трезор Кошарка(ж)-квалификације за ЕП: Србија-Естонија (р)

06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.00 16.00 16.40 17.05

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Наша мала клиника Вести Спортски преглед Џои

05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 00.00 00.50 01.30 02.10 03.40 04.10

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Једна жеља, једна песма Слепа правда Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Документарни програм Једна жеља, једна песма Насловна страна – квиз Јелена

Ниа Вардалос

Моја грчка авантура У наставку филмског хита „Моја велика мрсна православна свадба”, Џорџија долази у Грчку у потрази за правом љубављу. Запошљава се као туристички водич и полако губи ентузијазам с почетка свог путовања. Улоге: Ниа Вар да лос, Ри чард Драј фус, Реј чел Дреч Режија: До налд Пе три (Б92, 21.10) 17.30 Пријатељи 18.00 Фудбал: Олимпија - Црвена звезда, пренос 20.15 Увод у анатомију 21.10 Филм: Моја грчка авантура 23.05 Вести 23.40 Спортски преглед 23.55 Жива мета 00.45 Увод у анатомију 01.35 Филм: Челични орао 4 03.05 Саут Парк 03.30 Филм: Велики посао

КОШАРКА (Ж) – КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЕП 2013.

Србија–Естонија (РТС 2, 19.55)

06.00 06.30 07.00 08.00 09.45 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.15 17.15 18.15 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 02.00 04.00 04.30

ВОА Слике живота Маратон Цртани филм Топ шоп Филм: Жена с крајоликом Топ шоп Љубав у залеђу Еурека Мућке Ало-ало Документарна серија Обични људи Филм: Искушавање ђавола Мућке Ало-ало Филм: Божанствени дани Удовице Филм: Ајрис Филм: Божанствени дани Домаћа музика Филм: Ајрис

Добро јутро Гранд парада Градске вести Мала невеста Гранд шоу Тачно у подне - живо Моје срце куца за Лолу Национални дневник Академија дебелих- уживо Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Академија дебелих- преглед 48 сати свадба Брачни судија Црна хроника Филм: Било једном у Америци 04.00 Тјудорови 04.30 Гле ко то говори 05.00 Хаф 05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.00 21.30 22.15 00.00 00.30

Цакана

Једна жеља, једна песма

Уочи Видовдана уживајте у најлепшим песмама с Косова. Гости Ти ја не Мар ко вић су Не на Ђу ро вић, Ца ка на, Ми ли ца Ми ли са вље вић, Зо ран Брк љач. (Хе пи, 20.20)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џу бокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

sreda27.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Несрећа у ваздуху Председников човеки 2 Место удара 01.20 Видовњак

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Удварање у мраку Највећи губитник Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Грађевинске интервенције Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Удварање у мраку Највећи губитник Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Ургентни центар Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада

Ми шел Фај фер

08.00 Други светски рат у боји 09.00 Ћелија 10.00 Хитлерова потопљена тајна 11.00 Нелсон Мендела – Човек мира 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Џез баронеса 14.30 У крупном кадру 15.00 Тајм тим година X 16.00 Ћелија 17.00 Човекова историја 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Тајни рат 20.00 Борба против Црвеног барона 21.30 Животиње које су ушле у историју 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Човекова историја 00.00 Авантуре афричког дбала 01.00 Мао – кинеска прича

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Свирач фрула Пепељуга Ози Бу Збогом оружје Фрик шоу Поноћна врелина Сијај, сијај срећна звездо Краљ Наресуан Револуција госпође Ретклиф Еротски филм Еротски филм

Ре во лу ци ја го спо ђе Рет клиф Она за со бом оста вља зе мљу Мар ска и Спен сер и ула зи у зе мљу Марк са и Ле њи на. Ово је то пла ко ме ди ја ко ја пра ти пу то ва ње дис функ ци о нал не по ро ди це из Ис точ ног Ми дленд са до ле де не Ис точ не Не мач ке и на зад... Уло ге: Ке трин Тејт, Јан Глен, Бри та ни Ешворт, Хе и ке Ма кач, Џе си ка Бар ден, Кри сти јан Бра синг тон Ре жи ја: Бил Ен ти грам (Си не ма ни ја, 22.00)

Ни кад не ћу би ти тво ја Ро зи је че тр де сет го ди шња ки ња за по сле на у ре клам ној аген ци ји, раз ве де на је и жи ви с кћер к ом гим на зи јал к ом. Иако мла до ли ко из гле да и осе ћа се мла дом, го ди не је ипак све ви ше и ви ше оп те ре ћу ју. Јед но га да на упо зна де сет го ди на мла ђег му шкар ца ко ји јој се ја ко сви ди... Уло ге: Ми шел Фај фер, Пол Руд, Са о ар Ро нан, Стеј си Даш, Фред Ви лард, Џон Ло виц Ре жи ја: Еј ми Хе кер линг (ХРТ 1, 21.03) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.02 Дивљи пламен 10.10 Место под сунцем, док. серија 11.05 Природни свет 4, док. серија 12.00 Дневник 12.30 Моћ судбине 13.15 Милиони, филм 15.15 Понос Раткајевих 16.05 Горски лекар 17.25 Хрватска уживо 17.55 Југославија - држава за један век, док. серија 18.30 Др Оз, ток шоу 19.10 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.03 Хрватско подморје 6, док. серија 20.33 ГСС - спас у планини, док. серија 21.03 Никад нећу бити твоја, филм 22.50 Дневник 3 23.35 Секс и град 00.00 Циклус љубића - Р. Пилхер: Летња љубав 01.30 Путем европских фондова 01.45 Време је за џез

07.50 08.20 08.45 09.10 09.30 10.00

22.35 23.20 23.35 00.10 00.55 01.25

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Патак Фрка Пипи Дуга Чарапа Пренос седнице Хрватског сабора Идемо на север Југославија - држава за један век, док. серија Љубав у залеђу Музика, музика... Еџмонт Дарма и Грег Сити фолк 2012. Тајне великог Меконга, док. серија Хелсинки: ЕП у атлетици, пренос Евро 2012, емисија Евро 2012, пренос полуфинала Евро 2012, емисија Евро 2012, сажеци Битанге и принцезе ЦСИ: Лас Вегас Калифорникација Добра жена

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Моја ужасна година Биографија - Мартин Шорт Блејд у Хонгконгу Моја ужасна година Биографија - Метју Меконахи Луди пандури Магла Биографија - Мартин Шорт Моја ужасна година Биографија - Метју Меконахи Сурова казна Готика Завера детелине

13.00 13.45 14.15 15.00 15.10 15.35 15.55 16.20 17.15 20.00 20.35

Бри та ни Ешворт

08.05 09.35 11.30 13.40 15.25 17.05 18.35 20.05 21.40 22.10 23.10 00.55

Последњи воз Девојка из Гилеада Непобедиви Необичне авантуре Аделе Бланк Легија изузетних плесача: Тајне ра Осам минута Ћерка чувара успомена 127 сати Девојке Борџије Седам дана слободе Царство порока

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Алиса Људска природа Мистична пица Пронађени рај Септембар До последњег даха Секси звер Робокап 2 Еротски филм Еротски филм

07.55 08.50 09.05 10.10 10.30 10.45 11.40 12.35 12.50 14.50 16.55 17.10 18.00 18.15 18.30 19.05 20.00 21.00 00.00 01.35 02.35

Кисмет - окови судбине ТВ продаја Ватрено небо Ексклузив Таблоид ТВ продаја Вечера за 5 Крв није вода ТВ продаја Пороци Мајамија Езел РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Упознај Хрватску Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Кисмет - окови судбине ЦСИ: Њујорк Менталист Астро шоу Менталист

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Њу јорк Де тек ти ви ис тра жу ју бан ду ко ја уз по моћ ви со ке тех но ло ги је и ком пју те ра кра де по дат ке с особ них ра чу на бо га тих ста нов ни ка Неw Yор ка. Ка да јед ног од ло по ва на ђу мр твог, Мац и ње гов тим мо ра ју са зна ти је ли на мјер но уби јен или је по стао жр твом при је ва ре оста лих чла но ва бан де. У ме ђу вре ме ну, и сам на чел ник по ли ци је Син цла ир на ђе се на ме ти истих ло по ва – осим што су му про ва ли ли у дом, про на шли су и елек тро нич ко пи смо у ко јем га јед на за по сле ни ца окри вљу је за сек су ал но мал тре ти ра ње… Уло ге: Ге ри Си нис, Кар мине Ђо ви нацо, Се ла Ворд, Хил Хар пер, Еди Хил, Ана Белнап Ре жи ја: Ен До на хју (РТЛ, 21.00)

Се ла Ворд

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.00 14.45 16.45 20.00 20.30 20.45 20.50 21.50 21.55 22.40 23.15 23.30 23.55

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Додај гас Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Обмана са Китом Беријем Лет изнад Аљаске Страствени риболов са Робсоном Грином Чудовишта из реке Пецање голим рукама Обмана са Китом Беријем Страствени риболов са Робсоном Грином

Атлетика Билијар Атлетика Фудбал Атлетика Сви спортови Голф Коњички спортови Голф Једрење Сви спортови Олимпијске игре Атлетика

По на вља чи исто ри је ожи ве ли на ци о на ли зам

о вла чи се ко нач на цр та ис под по сле рат не ло га. Пр во, осло бо ђе ње од ко му ни зма че сто се ту исто ри је Не мач ке“, из ја вио је ге не рал Ма - ма чи ло у кон тек сту зах те ва за на ци о нал ном не за твеј Бур ла ков, по след њи ко ман дант ру ских ви сно шћу – што је би ло очи глед но у слу ча ју бал тру па у Ис точ ној Не мач кој, у но ћи по вла че ња тич ких зе ма ља, али та ко ђе и у ве ћем де лу Ис точ не 1994. За пад не сна ге већ су на пу сти ле Не мач ку, а Евро пе. Дру го, ста ри ме ха ни зам за ре ша ва ње не су со вјет ски рат ни спо ме ни ци по че ли су да се ру ше. гла си ца с ма њи на ма у Вар шав ском пак ту већ је био Због бр зог ши ре ња нео на ци зма и ма сов не не за по - по тро шен и на кон 1989. ви ше ни је функ ци о ни сао. сле но сти ме ђу Ис точ ним Нем ци ма би ло је при род - Тре ће, лак ши при ступ Ис точ ној Евро пи за за пад но осе ћа ти стреп њу од но ве до ми нант не си ле у ња ке зна чио је да су ксе но фо би ја и ра си зам са да Евро пи. Она је би ла и од раз ста рих стра хо ва – по себ но у Бри та ни ји и Фран цу ској, зе мља ма ко је су нај ви ше би ле при вр же не илу зи ја ма о ста ту су ве ли ке си ле – а они су че сто скри ва ли бо ље урав но те же ну сли ку ствар но сти. Али стреп ња је би ла за сно ва на и на збу ње но сти пред бр зи ном и не пред ви дљи во шћу ује ди ње ња, што је ис та кло те шко ћу да се прог но зи ра ју, а још ви ше кон тро ли шу, до га ђа ји у но вој Евро пи. За ни мљи во да је ује ди ње ње Не мач ке ма ње уз не ми ра ва ло обич не љу де не го по ли ти ча ре и ин те лек - Иштван Чур ка, иде о лог ма ђар ског ул тра на ци о на ли зма ту ал це. Исто ри ча ри ма из гле да очи глед но да Ко ло ва Не - осве тље ни мно го ја чим све тлом. „За по бе ду ми мач ка не пред ста вља опа сност ка кву је пред ста - тре ба са мо ба цач пла ме на / Ис тре би ће мо све Ци га вља ла Хи тле ро ва. Ста бил ност јој да ју по сто ја но не и њи хо ву де цу“, пе ва ли су чла но ви ма ђар ске по сле рат но де мо крат ско ис ку ство и исто риј ски не - бан де скин хе да. „Мо же мо их по би ти све од јед ном у спех ко му ни зма и фа ши зма. Њен не до ста так ми - / а кад то на пра ви мо, про гла си ће мо да их ов де ви ли тант но сти од ра жа ва се ћа ње на пет ми ли о на Не - ше не ма“. Пред ра су де пре ма Ро ми ма ује ди ни ле су ма ца по ги ну лих у по след њем ра ту; по мањ ка ње и та кве не при ја те ље као што су сло вач ки пре ми јер екс пан зи о ни зма под сет ник је на не ста нак не мач - Ме чи јар и ма ђар ски по ли ти чар Иштван Чур ка, ких ма њи на на Ис то ку и про паст дар ви ни стич ких исто као што их је збли жи ла но ва страст пре ма по гле да на ме ђу на род не од но се ко ји су вла да ли го - сла вље њу на ци о на ли ста из вре ме на ра та с ужа то во је дан век, из ме ђу ро ман ти чар ског на ци о на ли - сним ко ла бо ра ци о ни стич ким и ан ти се мит ским до зма и Тре ћег рај ха. Нај моћ ни ја др жа ва у Евро пи си је и ма по пут Ти соа, Па ве ли ћа и мар ша ла Ан то сад је при си ље на на то да се по све ти об но ви сво је не скуа. ис точ не по ло ви не. Тре ба ли је кри ти ко ва ти због С дру ге стра не, рас пре да ња о по врат ку на ста ре ин тро спек ци је или на па да ти због то га што на сто ји не тр пе љи во сти ве ћи ном су би ла без осно ва, као да до ми ни ра Ис точ ном Евро пом кроз еко ном ску део по мод ног мрач ња штва ко је ни је би ло уте ме ље по моћ и ула га ња ко ји из но се но ни на ка квим озбиљ ним по ло ви ну укуп них за пад но е про це на ма оп ште по ли тич ке „За по б е д у ми тре б а вроп ских ин ве сти ци ја? Тре ба прог но зе. За пра во, ме ђу на род са мо ба цач пла ме на / ли је хва ли ти што је пре по ло ни кон текст био је бит но дру ви ла број вој ни ка Бун де све ра га чи ји не го у пр вој по ло ви ни Ис тре би ће мо све Ци га не или на па да ти због не до стат ка ве ка, ка да је на ц и о н а л и з ам и њи хо ву де цу. Мо же мо упор но сти у про јек то ва њу сво пре тио ста бил но сти Евро пе. их по би ти све од јед ном / је мо ћи ка спољ ном све ту? Ге но цид, ма сов но про те ри ва а кад то на пра ви мо, Оче ки ва ло се да при хва ти ла ње и по пу ла циј ски ин же ње вов ски део из бе гли ца из ексринг узро ко ва ли су дра стич но про гла си ће мо да их ов де Ју го сла ви је, док је сва ко по о сма ње ње ма њин ске по пу ла ци ви ше не ма“, пе ва ли су штра ва ње за ко на о ази лу при је из ме ђу два ра т а. Је вре ји, чла но ви ма ђар ске бан де зи ва л о се ћа њ е на фа ш и з ам. Нем ци и Укра јин ци збри са ни скин хе да По не кад из гле да као да је дру су, де пор то ва ни или про те ра гим Евро пља ни ма те шко да ни, а њи хов по вра так ни је био при хва те не мач ку де мо кра ти ју, као што је Нем ци - ни би о ло шки ни по ли тич ки мо гућ. Не мач ко пи та ма би ло те шко да се по ми ре са сво јом не ка да шњом ње са да је би ло пи та ње ује ди ње ња, а не ире ден ти дик та ту ром. Али то је та ко ма ње због про шло сти а зма. Ни ко то ком де ве де се тих ни је озбиљ но пред ви ше за то што је Не мач ка да нас – са сво јим ла ба - ви ђао да ће Не мач ка при по ји ти Аустри ју. У по ре вим фе де ра ли змом и не ста бил ном со ци јал но-тр - ђе њу с Ба ски ма и Ка та лон ци ма у Шпа ни ји, ет нич жи шном еко но ми јом – ве ро ват но њи хо ва бу дућ - ким Нем ци ма у се вер ној Ита ли ји и све не мир ни ност. јом Ве ли ком Бри та ни јом, Ис точ на Евро па у це ли По сле 1989. ана ли ти ча ре на За па ду за па њио је ни из гле да ла је вр ло мир на. Је ди но је ру ска ма њи на ци о на ли зам. Ка ко су на ци о нал не успо ме не и на у бал тич ким зе мља ма мо гла иза зва ти ши ри су ста ре мр жње по но во из би ле на по вр ши ну, би ло је коб јер је би ла из врг ну та дис кри ми на ци ји и при ти ла ко ви де ти ожи вља ва ње на ци о на ли зма као по на - сци ма да на пу сти зе мљу. Дру где су ма њи не би ле вља ње исто ри је. Ко му ни стич ке ели те ла ко су се са мо пред мет пред ра су да и по је ди нач них на па да, сви кле на но ве уло ге на ци о нал них во ђа, али њи хо - онај Дру ги (да упо тре бим по мо дан фран цу ски из ви за пад ни по сма тра чи ни су мно го за о ста ја ли, раз) у од но су на ко га се мо гла де фи ни са ти на ци ја, струч но пре пра вља ју ћи сво је хлад но ра тов ско ана - али да ле ко од цен тра днев них по ли тич ких зби ва ли тич ко уме ће. Пад ко му ни зма на гла сио је ра за ра - ња. У том по гле ду Ис точ на и За пад на Евро па по че ју ћи по тен ци јал на ци о на ли зма због не ко ли ко раз - ле су да ли че јед на на дру гу. Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda27.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Сре да, на од ре ђе ни на чин, пред ста вља пре крет ни цу јер се ва ша Ве не ра ко нач но по кре ће на пред, ка не ким но вим ци ље ви ма. За то сти же све оно што је ка сни ло, но вац, љу бав ни су срет и још по не што.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

27. jun 2012.

По слов на си ту а ци ја се по бољ ша ва, што вам ду го роч но до но си не ки вид за до вољ ства. Још увек сте оку пи ра ни сит ни ца ма и те ку ћим оба ве за ма ко је за вас не ма ју зна чај тре нут ног ре зул та та.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ваш Мер кур је про ме нио знак, што вам у на ред ном пе ри о ду до но си леп ши и бо љи ста тус те су сре те на ни воу. Емо ци је бле де а сјај и гла мур за у зи ма ју при мар ни прин цип. Из ла сци и ути сци.

Ме сец је да нас у ва зду шном зна ку Ва ге, што вас упу ћу је на дру ге осо бе и до при но си по тре би за уса гла ша ва њем. Са са рад ни ци ма и кли јен ти ма тра га те за за јед нич ким ин те ре си ма и по сло ви ма.

Про мен љи вог сте рас по ло же ња, скло ни по пу стљи во сти у од но су на дра ге осо бе или де цу. Про ве ди те ква ли тет но вре ме с њи ма јер је пра ва при ли ка за то. Лич ним при ме ром их усме ра ва те и вас пи та ва те.

Ко нач но има те ути сак да се не што по кре ће, да се по ја вљу ју ре зул та ти и окон ча ва ју оба ве зе, ко ли кото ли ко, па се мо же те ра до ва ти за слу же ном од мо ру. Пу туј те, што да ље, то бо ље.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Да нас вам је по треб но ви ше од мо ра и опу шта ња. Су срет у не ком ви ду тај но сти мо же би ти зна ча јан. Му зи ка за ду шу, ма са жа, ме ди та ци ја, све што вас во ди у ста ње без ми сли и про су ђи ва ња.

Вре ме го ди шњих од мо ра вам отва ра ви ше мо гућ но сти за пу то ва ња и дру же ња. Пра во је пи та ње: где и с ким би сте нај ви ше во ле ли да от пу ту је те. Ка да? Са да, од мах и стал но, кон стант но.

Мо жда би тре ба ло да се по кре не те с ме ста у ко јем сте пу сти ли ко ре ње? Би ло би ле по ка да би сте про ме ни ли окру же ње и ин те ре со ва ње, упу ти ли се на не ку да ле ку де сти на ци ју, или на пла ни ну, у мир и спо кој.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

До след ни сте се би и сво јим прин ци пи ма, пла но ви ма и усме ре њи ма. Не мој те би ти кру ти и огра ни че ни од ре ђе ним ста во ви ма јер вас то мо же до ве сти у шах-мат по зи ци ју. Бу ди те што флек си бил ни ји.

Љу бав ни од нос у ве ли кој ме ри за ви си од вас и за во дљи во сти ко ју по ка зу је те. За ве ди те дра гу осо бу, оба виј те се ве ло ви ма тај ни и ми сти ке, ужи вај те у ин спи ра ци ји ко ју ства ра те. Кре а тив ни сте.

Има те ве ли ка оче ки ва ња и пла но ве ко ји вам мо гу до не ти ис пу ње ње уко ли ко се са ми по тру ди те око њи хо ве ре а ли за ци је. Уко ли к о то оче ку је те од дру гих, парт не ра, си ту а ци је, раз о ча ра ће те се.

TRI^-TRA^

Пер фек ци о ни зам и сте ри ли за ци ја V REMENSKA

PROGNOZA

Пријатно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 27 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 26 Niш

Поп краљица Ма до на позната је по перфекционизму, али и по бројним прохтевима којима излуђује екипу која је прати на турнејама. На овој турнеји прешла је све границе нормалног. Наиме, својим запосленима наредила је да јој гардеробу обавезно стерилишу после сваког наступа. Наиме, поп краљица у паничном је страху да ће неко од њених обожавалаца провалити у гардеробу и узети узорак њезиног ДНК. - Боји се да ће се неки луди обожавалац дочепати власи њене косе или пљувачке и тако се докопати ДНК - објаснили су њени запослени. Само одабрани круг људи може ући у Мадонину гардеробу коју непрестано чувају чувари и проверавају сваку особу која само прође поред њених одаја.

Evropa

тоПло

НО ВИ САД: Ју тро вр ло све же. То ком да на сун ча но и при јат но вре ме, без вру ћи не. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на 26 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ју тро вр ло све же. То ком да на сун ча но уз при јат не днев не тем пе ра ту ре, без вру ћи не. Ма ло обла ка би ће то ком да на на крај њем ис то ку и ју го и сто ку. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8, а мак си мал на 27 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ју тро вр ло све же. То ком да на сун ча но и ма ло то пли је не го ју че уз при јат не днев не тем пе ра ту ре, без вру ћи не. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8, а мак си мал на 28 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Сун ча но и сва ким да ном све то пли је, па ће од ви кен да по но во би ти вру ћи на уз тем пе ра ту ре из над 30 сте пе ни, од не де ље и ма ло пре ко 35 сте пе ни.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би ом е те о ро ло шка си ту а ци ја мо же по вољ ни је ути ца ти на све хро нич не бо ле сни ке. Опрез се ипак са ве ту је осо ба ма са ср ча ним те го ба ма. Раз дра жљи вост и по ре ме ћај сна су мо гу ће ме те о ро пат ске ре ак ци је.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 19 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Кре ну да се тр ка ју два ма гар ца па је дан ка же: - Ко зад њи - ма га рац!!!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

360 (26)

Slankamen

322 (-3)

Jaшa Tomiћ

Apatin

420 (21)

Zemun

346 (-7)

Bogojevo

370 (17)

Panчevo

356 (-6)

Smederevo

502 (-12)

Baч. Palanka 345 (13) Novi Sad

314 (9)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

206 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

270 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

333 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

310 (-6)

NERA

Hetin

72 (-22)

TISA

38 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

S. Mitrovica 137 (-18) Beograd

Kusiћ

286 (-12)

44 (0)

Reшeњe iz proшlog broja