Dnevnik 27.novembar 2011. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 27. NOVEMBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23271 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

In ve stI to rI JeDnostAvno ne tr pe spo ru AD mI nI strA cI Ju

Crkavaju nam i zlatne koke Dok su u ze mqa ma EU par ce le uz auto pu te ve po slu `i le za uno san bi znis i in ve sti to ri ma i dr `a vi, kod nas se uz sa o bra }aj ni ce naj vi {eg ran ga uglav nom vi de wi ve, a par ce le ko je se i nu de na pro da ju ni su ko mu nal no opre mqe ne, ma da su im uprkos tome ce ne vi {e ne go astro nom ske. Me |u tim, in ve sti to ri }e se te {ko za le te ti i izbrojati zama{nu silu evri}a dok sve ne pro ve re.

NASLOVI

Jer, do sa da su se mno gi, ko ji su „za gri zli” za ne ke atrak tiv ne lo ka ci je, grd no raz o ~a ra li na kon iz gu bqe nih go di na tra è wa ra znih do ku me na ta neo p hod nih za iz grad wu è qe nog objek ta. I na kra ju su, ume sto fa bri ke, na doti~nimpar ce lama go to vo po pra vi lu ni ca li nat pi si „na pro da ju”, sve u po ku {a ju po me nu tih in ve sti to ra da istu ne ko me utra pe ka ko bi bar vra ti li ulo è ni no vac.

str. 4

vuK DrA [Ko vI] I ^e Do mIr Jo vA no vI] sA trI BI ne u no vom sA Du po ru ^I LI preD seD nI Ku sr BI Je:

Gra|anima re}i istinu, ili se vra}amo u 90-te

str. 2

mIoDrAG KostI], preDseDnIK mK-Grupe, GovorI ZA „DnevnIK” IntervJu neDeQe

Jugoslav Krajnov

str. 7

Teofil Pan~i} Praskawe i pra{tawe

Bruno Vekari} Uslova iz Haga vi{e nema

Demagogija umesto logike „Dr `a va u ovom mo men tu upra vqa sa 270 fir mi u ste ~a ju, a moj je pred log da bu du po nu |e ne ozbiq nim pri vred ni ci ma. Me |u tim, sva ka ide ja spa sa va wa pro pa lih pred u ze }a wi ho vim pre ba ci va wem u pri vat ne

E K S K L U Z I V N O: nA ADre su srp sKoG nA roD noG po Zo rI [tA stI GAo po KLon vre DAn 50.000 evrA

ADmIrAL stAnKovI]

Iz Stapara na ~elo flote

Od na{eg Mome SNP-u na dar

str. 11

str. 8

\or|e Randeq

Beskrajni plavi krug...

Bora Oti} Magla

Suvo i hladno najvi{a temperatura 6°s

^VARCI U KA]U: Ma ni fe sta ci ja „^va rak fest” u Ka }u ju ~e je pri vu kla ve li ki broj po se ti la ca, a u nad me ta wu je u~e stvo va lo ~ak 38 eki pa, s na dom da }e ba{ ~var ci iz wi ho vog ka za na po ne ti ti tu lu naj bo qe me sne po sla sti ce i da }e ovo go di {wi pe har pri pa sti ba{ wi ma... str. 21

ru ke na ilazi na ot por, a do iz ra `a ja je do {la jef ti na po li ti~ ka de ma go gi ja: za {to bi smo ne ko pred u ze }e da li taj ku nu, pa da se mo `da i obo ga ti”, ka `e pred sed nik MK-gru pe Mi o drag Ko sti}. str. 5

dnevnik

nedeqa27.novembar2011.

CITATI

„

Mi slim da u ovom tre nut ku jo{ uvek ni su re al ne bo ja zni da }e evro pre sta ti da po sto ji kao va lu ta. Ali ~ak i ka da bi se to de si lo, ni ka kav ozbi qan pr o blem se ne bi po ja vio. U tom bi slu ~a ju po sto jao od go va ra ju }i kurs iz me |u evra i dru gih va lu ta ko je po sto je i ko je bi po sto ja le i mo gla bi da se ura di kon ver zi ja . Dejan [o{ki}, gu ver ner NBS

”

Pot pi sa lo 50.000 Sr ba?

Bilt: No vi di ja log o se ve ru

Pot pi si va we pe ti ci je za do bi ja we ru skog dr `a vqan stva na te ri to ri ji ~i ta vog Ko so va tra je ve} ne ko li ko me se ci i do da nas je pri ku pqe no vi {e od 50.000 pot pi sa, iz ja vio je je dan od ini ci ja to ra ak ci je Zla ti bor \or |e vi}. “Ne za do voq ni smo to kom pre go vo ra u Bri se lu. Ako se za vr {e kao {to su po ~e li, bi }e to kraj Sr bi ma na KiM, a dvoj no dr `a vqan stvo spre ~i lo bi i sve agre siv ni ju isla mi za ci ju Sr ba na Ko so vu”, re kao je \or |e vi} ko ji je pred sed nik po kre ta “Sta ra Sr bi ja” iz se la Le {ka. Ru skoj am ba sa di u Be o gra du, podsetimo, po ~et kom no vem bra pre da to je 21.733 zah te va. “Pot pi si va we pe ti ci je je od tada na sta vqe no u svim kosovskim sre di na ma i da nas ima mo oko 50.000 zah te va. Pot pi se pri ku pqa ju vo lon te ri, ko ji idu od ku }e do ku }e”, re kao je \or |e vi}.

[ved ski mi ni star spoq nih Karl Bilt pred lo `io je da se ver Ko so va bu de te ma dva di ja lo ga – onog u Bri se lu u okvi ru ko jeg raz go va ra ju Be o grad i Pri {ti na uz po sre do va we pred stav ni ka EU Ro ber ta Ku pe ra i no vog di ja lo ga ko ji bi EU po kre nu la s Ko so vom. U pi smu ko je je Bilt po slao vi so koj pred stav ni ci EU-a za spoq nu po lit ku i bez bed nost Ke trin E{ton sto ji da je se ver Ko so va da nas po de qe ni ji ne go ikad i da se zbog to ga EU na la zi pred dvo stru kim iza zo vom – da in si sti ra da ne do |e do po de le Ko so va ali i da bu de re al na u tra `e wu re {e wa za se ver po kra ji ne, te da je „po¬tre¬ban bo¬qi pri¬stup pre¬ma srp¬skoj za¬jed¬ni¬ci na Ko¬so¬vu”. Kosovski premijer Ha{im Ta~i odbacio je, me|utim, inicijativu {vedskog {efa diplomatije. „Predlog koji je dat je prevazi|en”, rekao je Ta~i.

LIDERI LDP-a I SPO-a SA TRIBINE U NOVOM SADU PORU^ILI PREDSEDNIKU SRBIJE:

Gra |a ni ma re }i isti nu, ili se vra }a mo u 90-te

i der Li be ral no-de mo krat ske par ti je ê do mir Jo va no vi} po zvao je pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da sa op {ti isti nu gra |a ni ma Sr bi je o po ra zu po li ti ke pre ma Ko so vu ko ja je vo |e na go di na ma. Jo va no vi} je ju ~e na tri bi ni Pre o kre ta u No vom Sa du ka zao da je do 9. dec mbra, ka da se u Bri se lu od lu ~u je o kan di da tu ri Sr bi je za ~la na stvo u EU, neo po hod na de mo krat ska gra |an ska mo bi li za ci ja dru {tva. – Mi smo stra {no po gre {i li na Ko so vu. Mi smo 1989. go di ne oti {li na Ko so vo po qe kao hor da s po ru kom da ako i ne zna mo da ra di mo, zna mo da se bi je mo. Kre nu li smo ka ne bu a zvr {i li u naj du bqoj ru pi. To su ~i we ni ce ko je tre ba ja sno i gla sno re }i gra |a ni ma Sr bi je – is ta kao je Jo va no vi}, po ru ~iv {i Ta di }u da to u~i ni, uko li ko è li da po ka è da je pri vr èn evrop skoj ide ji i de mo kra ti za ci ji Sr bi je. On je oce nio da je evrop ska ide ja u Sr bi ji do kraj no sti kom pro mi to va na, jer je po sta la ali bi „za sve i sva {ta”, do dav {i da je za to neo p ho dan di ja log u dru {tvu u ko jem }e u~e stvo va ti i po li ti~ ki ak te ri i in sti tu ci je i is tak nu ti po je id nci „zbog ka ta stro fe ko ja nam se kon ti nu i ra no de {a va go di na ma”. – Ni je sve jed no ka ko }e se re {i ti Ko so vo, da li is pod sto la kao {to je Mi lo {e vi} ra dio u Ka ra -

|or |e vu pi {u }i po sal ve ta ma, ili ta ko {to }e se dru {tvu re }i isti na o po li ti ci ko ja je vo |e na i ce ni ko ju pla }a mo i ko ju jo{ mo ra mo da pla ti mo da bi se ot klo ni la {te ta ko ju smo na pra vi li. I Ta di} je du àn da Sr bi ji ka è tu isti nu – is ta kao je li der LDP-a. On se za lo ìo i za ras pra vu u par la men tu ko ju bi ini ci rao pred sed nik Sr bi je i na ko joj bi se po kre nuo di ja log o iz na la è wu re {e wa za iz la zak iz po li ti~ ke kri ze. Jo va no vi} je na veo da je, zbog po gub ne i neo d go vor ne po li ti ke ko ja se u Sr bi ji vo di i po sle 2000. go di ne, Voj vo di na do {la u si tu a ci ju da je od naj ra zvi je ni jeg po sta la ne raz vi je ni re gion. – Mo ra ju se uva ì ti ~i we ni ce, me |u ko ji ma i je i to da se Voj vo -

êdomir Jovanovi}: U Srbiji legitimno pretiti i deci Li der Li be ral no-de mo krat ske par ti je ê do mir Jo va no vi} iz ja vio je da su po sled we pret we we go voj po ro di ci „bo le sne i su lu de”, ali i di rekt na po sle di ca „ne nor mal nog i kri mi na li zo va nog po li ti~ kog ì vo ta u Sr bi ji”. – Bo le sno je i su lu do da zbog mo je po li ti ke ko ja ne ko me sme ta, iako ni ko ga ne ugro à va, ovo po sta je ze mqa u ko joj je le gi tim no pre ti ti de ci, ta ko {to }e te fo to gra fi sa ti ob da ni {te ili {ko lu u ko ju idu i po ru ~i ti da, ako ve} ne mo gu me ne da za u sta ve u tom {to ra dim, a ono mo gu bar po ve }a ti ce nu ko ju tre ba da pla tim – re kao je Jo va no vi} no vi na ri ma. Na adre su ê do mi ra Jo va no vi }a ju ~e je, na i me, sti glo u pre te }e pi smo ko je je pot pi sa lo udru è we „Sr bi iz Sr bi je, Voj vo di ne i Ko so va, Sr bi svi”, u ko jem se pre ti smr }u li de ru LDP-a i we go voj po ro di ci, kao i „svim dru gim iz daj ni ci ma”. Po seb no su uz ne mi ru ju }e po ru ke iz ovog pi sma o to me da su po zna te lo ka ci je vr ti }a u ko je idu Jo va no vi }e va de ca. „Ve} smo se an ga ò va li i pra ti mo vas sva ki dan i bi ra mo me sto i vre me za li kvi da ci ju. Mo `da }e pr vo bi ti li kvi di ra ni ~la no vi po ro di ce, a vi na kra ju”, sto ji u po ru ci. O ovim pret wa ma je oba ve {te na i po li ci ja. Jo va no vi} je ka zao i da od mi ni stra po li ci je Ivi ce Da ~i }a o~e ku je da „ume sto ra to va, ko je bi da vo di na Ko so vu, do ve de u ovu ze mqu u red ta ko da ni ko vi {e ne po mi sli da mo è bi lo ~i joj po ro di ci da pre ti za to {to se s wim po li ti~ ki ne sla è”. On je oce nio i da su pret we we go voj po ro di ci di rekt na po sle di ca ne nor mal nog po li ti~ kog ì vo ta ko ji se u Sr bi ji vo di go di na ma i „ko ji je u pot pu no sti le gi ti mi zo vao kri mi na li zo va we i ka ni ba li za ci ju ko ja na kra ju ne mo è da bu de bez po sle di ca”. – Ja sam oti {ao u Mi lo {e vi }e vu ku }u da bi ovo po sta la ze mqa ko ja u 21. ve ku ne }e bi ti op te re }e na ri tu al nim ob ra ~u ni ma po li ti~ kih ne is to mi {qe ni ka i mi slim da je od go vor nost onih ko ji ovu ze mqu vo de u ~i we ni ci da 11 go di na po sle to ga ne ko mo è da po mi sli da je pret wa mo joj po ro di ci ade kva tan od go vor na mo ju po li ti ku. Ne mi slim da mo ja de ca tre ba da ì ve okru è na te lo hra ni te qi ma, kao {to je to slu ~aj sa mnom, ve} da ì ve u nor mal noj ze mqi kao i sva dru ga de ca. I zbog to ga }u na sta vi ti da ra dim to {to sam ra dio i do sa da – po ru ~io je Jo va no vi}.

di na, ko ja upra vo po ~i va na evrop skoj ide ji, gu bi i ne sta je, jer se mi kao dru {tvo sve vre me ob ra ~u na va mo sa evrop skom ide jom – oce nio je Jo va no vi}. Li der Srp skog po kre ta ob no ve Vuk Dra {ko iv} upo zo rio je na to da je pre o sta lo sve ga jo{ ne ko li ko da na da se gra |a ni ma ka è isti na o ko sov skom pro ble mu, te da je al tar na ti va pre o kre tu ka evrop skim in te gra ci ja ma, za pra vo pre o kret u 90-te go di ne. – Na{ Pre o kret je apel i va paj, ali i po dr {ka Vla di i pred sed ni ku Sr bi je da hit no pro me ne gu bit ni~ ku ko sov sku po li ti ku, ka ko ba ri ka de na Ja ri wu i Br wa ku ne bi po sta le ba ri ka de na {em pu tu u EU – po ru ~io je Dra {ko vi}. On je ka zao da po sto ji su kob iz me |u stvar no sti na Ko so vu i Usta va Sr bi je. Da bi se, ka ko je na veo, stvar nost uskla di la s Usta vom, Sr bi ja mo ra da us po sta vi su ve re ni tet na Ko so vu i ta mo po {a qe voj sku i po li ci ju, u|e u rat sa NA TO-om i po be di u tom ra tu. Za to je, do da je li der SPO, je di ni iz laz da se ustav na pre am bu la ko ja go vo ri o to me da je Ko so vo neo dvo ji vi deo Sr bi je, pro gla si neo stva ri vom, a ti me i neo ba ve zu ju }om. – Su ve re ni tet nad Ko so vom iz gu bqen je 1999. go di ne i ni je ga iz gu bio Bo ris Ta di}, ve} on da {wi re ìm ko ji je Sr bi ju gur nuo pod NA TO bom be – iz ri ~it je Dra {ko vi}. Li der So ci ajl de mo krat ske uni je @ar ko Ko ra} oce nio je da je u Sr bi ji una zad 200 go di na je di na kon stant na ide o lo gi ja – ona na ci o na li sti~ ka. On je ka zao da je pre o kret nu àn jer se do spe lo u }or so kak i u ze mqi vla da strah i ne iz ve snost u kom prav cu se kre }e mo. Isto ri ~ar Ran ko Kon ~ar ka zao je, pak, da po kret Pre o kret vra }a na du u dru gu Sr bi ju i evrop sku ide ju u Sr bi ji, ko ja se iz gu bi la, jer se „po vra ti la mit ska svest ko ja ze mqu uda qa va od Evro pe”. Tri bi na Pre o kre ta u No vom Sa du odr à na je ju ~e u ve li koj sa li Srp skog na rod nog po zo ri {ta, a na woj je pro ~i ta na i de kla ra ci ja ko ju su, uz na ve de ne, po dr à le i dru ge stran ke, bro je ne vla di ne or ga ni za ci je i is tak nu te jav ne li~ no sti, me |u ko ji ma su mno gi iz Voj vo di ne. n Bran ka Dra go vi} Sa vi}

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : DA LI JE VLADA

Mi ni star sko mo men tu ka da je par la ment mu ku mu ~io sa kvo ru mom, zbog iz la ska iz sa le ~e ti ri po sla ni ka SPO ko ji se ne sla ù sa „sop stve nim“ mi ni strom, funk ci o ner ka SNS Jor go van ka Ta ba ko vi} upo zo ri la je da Sr bi ja ne ma „pra vu“, ve} sa mo teh ni~ ku Vla du. We nu oce nu u pot pu no sti od ba cu je mi ni star po qo pri vre de i pot pred sed nik De mo krat ske stra ne Du {an Pe tro vi}, i to uz tvrd wu da „vla da ima pun ka pa ci tet i ra di po svom pla nu i pro gra mu – i u teh ni~ kom i u po li ti~ kom smi slu“. – Te hi~ ke vla de, pod se ti }u, po sto je u vre me ni ma ka da se ras pu sti par la ment do for mi ra wa no ve vla de i u tre nut ku ka da vla da pod ne se ostav ku dok se u par la men tu ne pro na |e ne ka no va ve }i na za ne ku no vu vla du. A mi ono {to smo kao svo ju po li ti~ ku po nu du ima li na pret hod nim par la men tar nim iz bo ri ma, svom sna gom spro vo di mo. Ne ma, da kle, ni go vo ra o ne ka kvoj teh ni~ koj vla di, ko ja ne ma pun ka pa ci tet – tvr di Pe tro vi} u iz ja vi za „Dnev nik“. Na vo de }i pri me re iz ko jih je o~i gled no da iz vr {na vlast ra di svoj po sao, Pe tro vi} ka è da je u~i we no sve {to je po treb no da bi Sr bi ja do bi la sta tus kan di da ta za pri bli à va we EU, kao i da, s dru ge stra ne, ne sa mo Vla da, ne go i pred sed nik Bo ris Ta di}, ~i ne sve {to je mo gu }e da se za {ti te le git mni na ci o nal ni, dr àv ni i in te re si na {eg na ro da na KiM. – Bor ba pro tiv ko rup ci je, or ga ni zo va nog kri mi na la, a na pr vom me stu pri bli à va we Sr bi je EU i za {ti ta na {ih in te re sa na KiM... to je plat for ma na ko joj je ova par la men tar na ve }i na do bi la po dr {ku gra |a na. I Vla da Sr bi je taj pro gram spro vo di u pu nom ka pa ci te tu – iz ri ~it je Pe tro vi}. – U na {oj ze mqi ni je bi lo mo gu }e ni za mi sli ti pre ~e ti ri go di ne da se ne ki od naj zna ~aj ni jih kri mi na la ca, qu di ko ji su upra vqa li or ga ni zo va nim kri mi na lom, na |u iza re {e ta ka. Evo, po sle re for me pra vo su |a, oni su i pra vo sna `no osu |e ni. Isto ta ko ve ru jem i da }e

Vla da svoj pro gram spro vo di u pu nom ka pa ci te tu (Du {an Pe tro vi})

De mo kra te mo ra ju pre u ze ti od go vor nost da to sre de (Mo mo ^o la ko vi})

po stup ci ko ji se vo de pro tiv ne kih vr lo va `nih funk ci o ne ra, bi lo iz dr àv nih orag na, ili iz in sti tu ci ja ko je su deo jav nog sek to ra, da ti od go vor na mno ga pi ta wa. Sr bi ja je da nas, ve} i sa mo {to se te stva ri ti ~e, ze mqa ko ja ima ne u po re di vo ve }i ka pa ci tet. Mo mo ô la ko vi}, {ef po sla ni~ kog klu ba PUPS u par la men tu Sr bi je, ~i ja stran ka ima i pot pred sed ni~ ko me sto u Cvet ko vi }e vom ka bi ne tu, sma tra da „Vla da ni je teh ni~ ka jer do no si od lu ke, za kon ske pre dol ge, pri pre ma i bu xet za na red nu go di nu...“ – Zna ~i funk ci o ni {e, pa u skla du sa za ko nom i Usta vom ne mo è se na zva ti teh ni~ kom vla dom. Me |u tim, u prak si to iz gle da kao da je teh ni~ ka vla da, pre sve ga zbog to ga {to je tan ka skup {tin ska ve }i na i, kao {to vi di te, u par la men tu se je dva skla pa kraj sa kra jem i ka da je u pi ta wu gla sa we, i kad su u pi ta wu sa ma za kon ska re {e wa – ob ja {wa va ô la ko vi}. – Sve do ci smo da raz li ~i ta mi {qe wa i sta vo ve to kom ras pra ve ima ju i po je di ne

stran ke i po sla ni ci sa mo stal no, ne kad i uslo vqa va ju ne ka pi ta wa, ne }u re }i da uce wu ju, ali se mo è i ta ko shva ti ti. Zbog to ga je ve o ma te {ko, pre sve ga pred sed ni ci skup {ti ne, ko ja tre ba sve to da pra ti i da or ga ni zu je rad par la men ta. Sa mim tim i vla da je uto li ko ta wa i ne si gur ni ja, a po seb no zbog to ga {to i u sa mom ka bi ne tu ima od re |e nih ne sla ga wa iz me |u po je di nih mi ni sta ra; me |u sob no se kri ti ku ju, sad da li oprav da no ili ne, u to ne }u da ula zim. A ima mo i slu ~aj jed nog mi ni stra ko ji je pod lu pom kri ti ke svo je po li ti~ ke stran ke, a Vla da sto ji iza we ga. Na opa sku da se raz mi mo i la è we tek o~e ku je kad do |e bu xet pred po sla ni ke i da su tu uglav nom ak te ri voj vo |an ske stran ke, ô la ko vi} upo zo ra va da je „ipak DS sto èr vla da ju }e ko a li ci je”. De mo kra te, na i me, dr è sve naj od go vor ni je funk ci je vla sti i u okvi ru wi ho ve ko a li ci je su iza {le na iz bo re ili po sta le deo we sve te dru ge stran ke, „ko je sa da iska ~u iz okvi ra“.

PETAR MILETI], POTPREDSEDNIK KOSOVSKOG PARLAMENTA

Da ~i} i Re ye pi sa mo pa le va tru pro rat ni po kli~ mi ni stra po li ci je Ivi ce Da ~i }a, i po dr {ka ko ja mu je tim po vo dom sti gla iz po je di nih po li ti~ kih kru go va u Sr bi ji, slu è sa mo za unu tra {wu upo tre bu, oce na je pot pred sed ni ka ko sov skog par la men ta Pe tra Mi le ti }a. – Pu no je, za pra vo i pre vi {e iz ja va ko je u po sled we vre me do la ze iz Be o gra da, a svr ha im je is kqu ~i vo pred iz bor na kam pa wa i do bi ja we gla so va „na o {tre nog” de la bi ra~ kog te la. Na à lost, kao da po li ti ~a ri ko ji {a qu ta kve po ru ke ni su sve sni ko li ko su one opa sne. I vo leo bih da se ta kve stva ri ni ne iz go va ra ju, jer one mo gu ne koj usi ja noj gla vi da po slu è kao ali bi za pro vo ci ra we in ci den ta – ka è Mi le ti} za „Dnev nik”. l Ministar je, zveckaju}i oru`jem, podsetio na politi~ku atmosferu iz 1998. i 1999? – Uve ren sam u to da ni ko ozbi qan ne ve ru je da za i sta i mo è da do |e do bi lo ka kve voj ne ak ci je na te ri to ri ji ko ju pod svo jom kon tro lom dr ì NA TO. Pa tre ba li po no vo da is ku {a va mo voj nu si lu Ali jan se i pro ve ra va mo ko se, ka da je o bez bed no sti re~, pi ta, ne sa mo u Evro pi ne go i {i re. Sre }om, ne }e NA TO sa mo zbog iz ja ve ma kog srp skog mi ni stra po o {tri ti svo ju po li ti ku na ovim pro sto ri ma. l I ministar unutra{wih poslova Kosova Bajram Rexepi izjavio je da ne moè iskqu~iti upotrebu sile kako bi se omogu}ila sloboda kretawa na severu i uklonile barikade? – Kao {to su {tet ne i opa sne iz ja ve mi ni stra Da ~i }a o upo tre bi si le, isto su ta ko {tet ne i opa sne sli~ ne iz ja ve we go vog ko le ge Baj ra ma Re xe pi ja. Na à lost, mi ni stri po li ci je pot pa qu ju va tru ume sto da je ga se. Ali ako je za ka kvu ute hu, o upo tre bi si le ipak od lu ~u je ne ko ko je mno go iz nad wih, a to je NA TO. I za to mi slim da ne ma bo ja zni da }e ta ko ne {to i de si ti. l Kako gledate na najavu mogu}eg progla{ewa nezavisnosti severa Kosova? – Kao {to je po gre {no o~e ki va we da se se ver mo è pot pu no in te gri sa ti u tzv. Re pu bli ku Ko so vo, ta ko je isto po gre {no i ve ro va we da je re {e we u we go vom ot ce pqe wu. Ra di se o eks trem nom mi {qe wu, ko je pre sve ga ni je re al no, ma ko li ko se ono i

da qe pot pi ru je re ~i ma da „ako su Al ban ci re kli da ne mo gu da ì ve u Sr bi ji, on da i Sr bi sa se ve ra ima ju pra vo da ka ù da ne è le da ì ve na ne za vi snom Ko so vu”... Ali tre ba ima ti u vi du da se na taj na ~in od ri ~e mo prak ti~ no sve ga {to mi kao na rod ima mo ju `no od Ibra: i dve tre }i ne srp skog ì vqa, i ube dqi ve ve }i ne cr ka va i ma na sti ra, i naj va `ni jih eko nom skih po ten ci ja la, od ob ra di vih po vr {i na do ski-cen tra na Bre zo vi ci. I dru go, ti me uti re mo put ne re {e wu, ve} otva ra wu no vih pro ble ma. Jer, zar ne ko za i sta mo è bi ti to li ko na i van pa da po ve ru je ka ko sli ~an po tez on da ne }e po vu }i i Al ban ci u Pre {ev skoj do li ni? Ne, po tre ban nam je pot pu no dru ga ~i ji pri stup, re {e we kroz di ja log. l Gde su u svemu tome Srbi koji ìve ju`no od Ibra? – Sr bi ko ji ì ve ju `no o Ibra kao da su na kon 25. ju la, ka da je po ~e la kri za na se ve ru, pre sta li da po sto je. I to je ve li ka ne prav da. Ni ka ko ne mi slim da su ti qu di ma we Sr bi od onih sa se ve ra, ni ti da su ma we vred ni. Me |u tim, is pa da da oni na kra ju uvek bu du ta o ci ne ~i jih po li ti~ kih od lu ka i da po pra vi lu pla te naj ve }u ce nu. Oni ì ve u pot pu no dru ga ~i jim uslo vi ma od su na rod ni ka na se ve ru i za pa qi va re to ri ka, ba{ kao i wi ho vo uvla ~e we u su kob sa ve }in skom za jed ni com na Ko so vu – a {to su ve} po ku {a li po je di ni dr àv ni funk ci o ne ri – do vo di ih u ogrom nu opa snost. l Predizborna kampawa u Srbiji ve} je po~ela zapaqivom kosovskom retorikom; o~ekujete li da }e biti jo{ gore? – Sum wam da }e se ovi iz bo ri raz li ko va ti od pret hod nih ka da je te ma Ko so va u pi ta wu. Igra }e se na „pa tri ot sku ì cu”, ali gre {i sva ko ko mi sli da tim pu tem do bi je iz bo re. U sva kom slu ~a ju, ni sam ja taj ko ji tre ba da sa ve tu je iz bor ne {ta bo ve ko je da te me kan di du ju u kam pa wi. Je di no se iskre no na dam da, uko li ko ima iole od go vor no sti, ni ko me ne }e pa sti na pa met da pot hra wu je ne vo qe ko sov skih Sr ba i na ve de ih, za rad par gla so va vi {e na bi ra li {ti ma, na ko rak zbog ko jeg bi smo ka sni je svi za à li li. n Mi ro slav Sta ji}

nedeqa27.novembar2011.

c m y

dnevnik

U SRBIJI VE] POSTALA TEHNI^KA

~e ka we iz bo ra – Dakle, i odgovornost za dogovor unutar koalicije mora preuzeti DS. Znaju se osnovni principi na kojima je vlada formirana. Nemamo mnogo problema oko zalagawa za ekonomski razvoj, socijalnu pravdu i za borbu protiv korupcije, ali kad je re~ o Kosovu i EU, ima mnogo razmimoilaèwa unutar koalicije „Za evropsku Srbiju” i DS mora preuzeti odgovornost da to sredi – kaè ôlakovi}. Na pitawe da li smatra da su izjave SPS ministra Milutina Mrkowi}a tako|e „iskakawe“ iz politike Vlade, ôlakovi} navodi da „visoko ceni rezultate tog ministarstva, posebno Mrkowi}a, i da je u parlamentu ~esto „ustajao da mu ~estita“ zbog zna~ajnih infrastrukturnih projekata. – Ali, na drugoj strani, cenim da takve izjave ipak iska~u iz delokuruga rada Ministarstva i

probleme, a nema ni snagu da se bilo {ta odlu~i i dogovori. Prema tome, radi se o gubqewu vremena do izbora, koje treba raspisati {to pre – poru~uje Ili}, koji smatra da „ova apatija, i{~ekivawe, kada svi vode kampawu, ubija narod”. – Evo imate Dinki}a, koji je okosnica vlade jo{ uvek, bez obzira {to on li~no ne sedi u woj, a najve}i je wen kriti~ar. To je i sme{no i tu`no. A na dilemu ho}e li izbori biti raspisani odmah nakon 9. decembra, ka`e da “ni sad nemaju {ta da ~ekaju”. – Red bi bio da raspi{u izbore i da prestane ovo mu~ewe naroda... Potpredsednik SRS Dragan Todorovi} prime}uje da „Srbija od 2008. godine ima telo koje se zove Vlada, ali ono nema nikakve osobine jedne vlade“.

Ovo i{ ~e ki va we 9. de cem bra ubi ja na rod (Ve li mir Ili})

Ne mo gu vi {e ni da se gle da ju na istom me stu (Dra gan To do ro vi})

samog ministra i da su to politi~ka prepucavawa. Mrkowi} tako|e koristi politi~ke metode da odgovori na napade kojima je izloèn, no moram re}i da je to, ipak, predizborna kampawa – konstatuje ôlakovi}. Lider NS Velimir Ili} smatra da vlada odavno ne postoji, jer „ne moè da re{i najsitnije probleme, a kamoli problem buxeta“. – Ne moè deklaracija o KiM da se ugasi, a da se stavqa na dnevni red {ta se na|e, samo da bi Skup{tina toboè radila. îsto se ~eka 9. decembar da se vidi {ta }e se dogoditi i da li }emo dobiti tu kandidaturu, koja bez datuma za pregovore ni{ta posebno ne}e za~iti. Ovo jeste tehni~ka vlada koja funkcioni{e do 9. decembra i koja nema nikave ozbiqnije namere da re{ava

– To su bili feudi stranaka koje su oni dobili raspodelom ministarskih mesta i sve se svodilo samo na to da je svako gospodar u svome ataru – kategori~an je Todorovi}. – Sada je situacija mnogo gora, zato {to katastrofalan u~inak wihovog dosada{weg rada svi i poku{avaju da krivicu prebace na druge. Danas imate ne{to {to je prosto neverovatno: svi su oni opozicija, ali kada kritikuju samo tu|a ministarstva. ^ak izgleda da su u takvim problemima da ne mogu vi{e da se gledaju na jednom mestu, nego sednice obavqaju telefonski. Mislim da je to kraj kako god da se uzme. Mo`ete da je zovete tehni~ka ili ne, to je vlada koja ~eka izbore, ni{ta vi{e. n Sve tla na Stan ko vi}

INTERVJU

KARMA KOMA

Pra ska we i pra {ta we

Mer li nu ipak opro sti la jer ta kva ma je dan ko mad Du {a na Ko je ona, pra {ta ju }a i {i ro ko du va ~e vi }a ko jem kao pod na {na, pa pra {ta i {to ni ko dru gi slov no od re |e we sto ji da ne bi. A va ma osta je du ma ti da li „po zo ri {te pot ka zu je ì vot“. To je taj na slov po no si to hva li {to Da bu dem iskren, ni ti ma rim pot ka zi va we ov de je za pra vo ne je ta ko la ka na pra {ta wu, ili joj za Mer li no vu mu zi ku, ni ti sam pa ko vr sni por tret tog pot ka za nog to po ma lo i za me ra, dr è }i pre - `qi vo pra tio {ta je sve taj gra ko lek tiv nog ì vo ta rew skog ì do stro `no da ni u od pu stqi vo - |a nin pe vao i go vo rio dok su mu vo ta, {ta vi {e, an ti ci pa tiv ni sti gre ho va ne pri ja te qi ma na - ge le ri le te li oko gla ve, no {to por tret: „evo, ova ko iz gle da va{ {im ne va qa pre te ri va ti, jer jed - god da je to bi lo – a ono {to mu se ì vot, a ako i ne iz gle da jo{, iz no je per ga ment ni za pis slat ko re - da nas na bi ja na nos ba{ i ni je gle da }e sa svim ubr zo“. I ì vot, ~i vih be se da bo ì jih, a dru go su - stra {no s ob zi rom na okol no sti, {ta }e, ubr zo se i na pra vi ne ka ko va pro za stvar nih ì vo ta? a sve i da je ste, ni je „Sr bi ja“ iz ba{ ta kvim, ako ne i mal ko gr Ne kon tam, da kle, ni {ta je onog na slo va ta ko ja je po zva na da |im, ka kvim ga je po zo ri {te greh ni ko i {ta ta~ no pra {ta, ko o to me su di – ~o ve ku tre ba ne is pred ska za lo. i za {to vr {i, a ko tr pi tu pra - crp na za li ha amo ral no sti i ci ni Za {to li mi je ovo na umu ba{ {ta ju }u rad wu, i kan da bih ve ~i - zma pa da to me ola ko su di iz udoovih no vem bar skih da na, kroz ko to ostao u ne zna wu da mi u po mo} b ne po zi ci je ono ga ko ne sa mo da je lu wa mo i ba u qa mo kao gu ske ni je pri sko ~i la ona Ko va ~e vi }e - se na ta kvo me is ku {e wu ni je na kroz ma glu? [to i ni je ~u do jer va da „po zo ri {te pot ka zu je ì - {ao, ne go jo{ i sa me sta ono ga ko ma gle je u iz o bi qu, a ni spe ci mu je, u sim bo li~ ko-ko lek fi~ ne gu {~i je pa me ti tiv no me smi slu, te gra na nam ne ne do sta je. Pa, te i slao da mu zu je oko evo, ~i tam ba{ ove su Niti marim za Merlinovu muziku, gla ve. I te bez broj ne smr bo te u no vi na ma – to niti sam pa`qivo pratio {ta je sve ti, i taj ~e mer, i glad, i jest, u ne ~e mu {to bar taj gra|anin pevao i govorio hlad no }u, i o~aj, i ra sap, i po for mi od go va ra toj dok su mu geleri leteli oko glave po raz sve ga qud skog. Sve ime ni ci – ka ko je „Sr bi je to va qa lo ne ka ko pre ja opro sti la Di nu Mer ì ve ti, ne ko se u to me dr li nu“, a {to je re ~i ti vot“, jer je u po zo ri {tu ve} sve ào bo qe i sta me ni je, ne ko sla bi za kqu~ ni ko men tar pri zo ra od re ~e no, ne sa mo ono {to je bi lo, je i po vo dqi vi je, mo `da i pre pret hod ne no vo be o grad ske no }i, ne go i ono {to }e bi ti. Te je ta ko tvor ni je, no me |u ko je god od tih u ko joj se ne znam ve} ko li ko hi i onaj po zo ri {ni, a bog me i da je spa dao taj Di no Mer lin, ko ji qa da qu di oku pi lo da slu {a der film ski, Ili ja ^vo ro vi} le po i je sa mo je dan obi ~an pje va~ a ne nek-pe sme tog gra |a ni na Mer li qud ski re kao ono me ne sre} no me Pro me tej ko ji bo go vi ma kra de va na, estrad nog umet ni ka iz Sa ra je kro ja ~u ili ti bal kan skom {pi ju - tru, u sva kom je slu ~a ju bio me |u va, Bo sna i Her ce go vi na. A isti nu da }e mu, sa mo ako bu de do bar oni ma ko ji su ima li tr pe ti i pre se ta kvi pri zo ri u pre pu noj „Are pa sve pri zna, „\u ra opro sti ti ì ve ti, ako je mo gu }e, va tre ne po ni“ o~e ku ju i u su bot woj i ne deq {to ga je tu kao“. I on da mi se sve {iq ke sa ove stra ne sve ta. noj ve ~e ri. le po po slo ì lo i ne ja sno }a vi {e Tre ba bi ti ~o vek po seb nog ko va E sad, {ta je to Sr bi ja „opro ni je bi lo: Sr bi ja je, da kle, Di nu pa mi sli ti, na kon sve ga, da si u sti la“ tom Mer li nu, na ko ji na ~in Mer li nu opro sti la {to ga je tu po zi ci ji da pra {ta{ ili, pak, da i u ~i je ime? Ne umem da raz u mem kla. A tu kla ga je, uz po mo} svo jih ne pra {ta{ to me ko me je pra {ta tu stvar jer bez na de `no za pi wem te ren skih iz vr {i la ca, kao Sa raj lo oko gla ve, a na le te }im po ve} kod pr vog pi ta wa; ni je mi po li ju da no no} no, iz svih oru` ja, {iq ka ma se na la zi la, hteo ti ili zna to da je gra |a nin Mer lin – sam ne hteo, i tvo ja adre sa. Tre ba bi ili u sa dej stvu sa na o ru à nim i sko ro ~e ti ri go di ne; on je te ba ti li {en ele men tar ne qud sko opa snim sa u ~e sni ci ma – oru à no ti ne pre ì veo, no mno gi ni su. Ne znam zna ~i li to da je Di no M. ne sti, tre ba bi ti... pa, tre ba bi ti na pao Re pu bli ku Sr bi ju, ili da je je dan od onih ko ji su pre ti li da pod me tao eks plo ziv pod we ne vo - {to Sr bi ji za uz vrat pri znao te }e, zbog Mer li no vog kon cer ta, zo ve, ili da je za tro vao vo do vod mu je opro sti la, ali ka ko god, ura di ti Ovo ili Ono. Ne mo ra te u we nim gra do vi ma, ili da je bez - brat se \u ra po ka zao ~o ve kom od vi, bra }o slat ka, ba{ ni {ta vi o bra zno pip kao we nu de cu po par - re ~i, opro {taj je pao, pra }en me {e da ra di te, ni Mer li nu ni bi lo ko vi ma a po tom je pod vo dio po |e |im za gr qa ji ma i po qup ci ma u ko me dru go me. Sve ste vi ve} ura sve tu, ili... do pi {i te ve} po usta, ona ko kao iz me |u Ho ne ke ra di li {to je bi lo do vas, sve za svom na ho |e wu ne ko stra {no i, i Bre `we va, ako se ko god jo{ se mno ga ja qe ta. ako }e mo pra vo, ba{ neo pro sti vo }a te hlad no ra tov ske pa ra gej ro man se. n Teofil Pan~i} ne po ~in stvo, a ko je da je Sr bi ja

BRUNO VEKARI], ZAMENIK TU@IOCA ZA RATNE ZLO^INE

Uslo va iz Ha ga vi {e ne ma a razliku od ranijih izve{taja Serà Bramerca, u kojima su naj~e{}e dominirale zamerke na rad nadle`nih za hap{ewe begunaca, u ovom najnovijem u koji je B92 imao uvid, glavni tuìlac Ha{kog tribunala ne {tedi re~i kada hvali vlasti u Srbiji. Izme|u ostalog, Bramerc je odao priznawe srpskim vlastima na zna~ajnom poslu i naglasio da je Srbija jasno dokazala da je posve}ena saradwi s Tribunalom. Podsetimo, novi Bramercov izve{taj Savetu bezbednosti bi}e zvani~no predstavqen 7. decembra. – O~ekujemo objektivan i pozitivan izve{taj – prokomentarisao je za „Dnevnik” zamenik tuìoca za ratne zlo~ine Bruno Vekari}. – Srbija je u potpunosti ispunila svoju me|unarodnu, ali i moralnu obavezu. I ta na{a opredeqenost da pravda za `rtve bude zadovoqena, svakako }e biti sastavni deo Izve{taja glavnog tuìoca Ha{kog tribunala. l U novom izve{taju se, navodno, kaè da je, “budu}i da nijedan begunac vi{e nije na slobodi, saradwa u{la u novu fazu”. Jesu li iz Haga u pogledu te saradwe ispostavqeni novi zahtevi i da li imaju neku formu uslova? – Ne postoje novi uslovi. Postoje otvorena pitawa tehni~ke prirode koja su na{ problem, a to su mreà pomaga~a begunaca i predmeti koji se vode u Srbiji, regionu i u Hagu. l Da li Hag ima stav o potezu Hrvatske, koja je krajem oktobra usvojila Zakon o ni{tavosti pravnih akata Srbije, biv{e SFRJ i JNA, nakon {to je tamo{wem pravosu|u iz Beograda prosle|ena optu`nica protiv vi{e hrvatskih oficira koji se terete za ratne zlo~ine nad Srbima u Vukovaru? – Nije primereno da ja iznosim mi{qewe predstavnika Ha{kog tribunala, ali svi oni koji propagiraju pravdu za `rtve i pomirewe u regionu, smatraju da je ovaj zakon korak unazad u nastojawu da se spre~i princip neka`wivosti ratnih zlo~i-

na. Tuìlac Bramerc nam je na sastanku izneo wegov i u javnosti izre~en stav da je protiv Zakona o ni{tavosti. Uostalom i Mladen Baji}, dràvni tuìlac Hrvatske, kao i sam predsednik Hrvatske Ivo Josipovi}, jasno su izneli svoj negativan stav o ovom zakonu. Mislim da je odgovor u dijalogu, razgovoru i na profesionalnom i na politi~kom nivou. Moje mi{qewe je da na{ zajedni~ki interes jeste saradwa i pomirewe, koje }e dovesti do boqih odnosa dve prijateqske zemqe. A do saradwe se najboqe

Mladen Baji} i Vladimir Vuk~evi} su dnevnom kontaktu i re{avaju probleme koji nam se ispre~e veoma efikasno, u okviru Sporazuma o saradwi koji su potpisani prethodnih godina. l O~ekujete li da bi “Zakon o ni{tavosti” mogao biti stavqen ad akta posle tamo{wih izbora, pogotovo u svetlu ~iwenice da su se protiv wega jasno izjasnili i predsednik Ivo Josipovi} i tu`ilac Mladen Baji}? – Na`alost, ovaj Zakon i vidim kao deo izborne kampawe u Hrvatskoj. Poku{aj

dolazi kroz konstruktivan dijalog koji }e podrazumevati i razgovore o otvorenim pitawima koji optere}uju na{e odnose. I smatram da je vrlo mudro {to na{i dràvni organi na ovakav zakon nisu odgovorili recipro~nim merama. l Da li je u me|uvremenu ipak bilo negativnih efekata? – Na{a saradwa se nastavila veoma uspe{no i posle toga, ako zanemarimo ~iwenicu da je ~etiri svedoka iz Hrvatske, u predmetima koje mi vodimo, odbilo da svedo~i pred na{im dràvnim organima. Me|utim, tuìoci Zagorka Dolovac,

efikasnog re{avawa otvorenih predmeta iz pro{losti zloupotrebqen je u svrhe izborne kampawe i stimulacije “negativnih ose}aja” prema Srbiji. Sre}om, postoje i glasovi razuma koji dopiru iz Hrvatske, {aqu poruke pomirewa, konstruktivni su i pozivaju na saradwu u obostranom interesu. Wih emituju pre svega predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} i dràvni tuìlac Mladen Baji}. Kako sam saznao iz medija, predsednik Ivo Josipovi}, ina~e renomirani stru~wak upravo u ovoj materiji, traì}e ocenu ustavnosti ovog Zakona. Svaka konstruktivna inici-

jativa koja moè re{iti prakti~ne probleme i unaprediti saradwu, jeste ne{to o ~emu imamo pozitivan stav. Zato pozdravqamo ovu inicijativu i nadamo se da }e svaki slede}i dijalog, dogovor, sporazum... biti korak napred, za razliku od ishitreno donetog Zakona o ni{tavosti. l Ho}e li tuìla{tvo za ratne zlo~ine nastaviti postupke po predmetima koji se odnose na zlo~ine nad srpskim ìvqem na teritoriji Hrvatske u periodu sukoba, ukoliko to, u skladu sa novim zakonom, ne uradi Hrvatska? – Svakako. Nijedna `rtva, bez obzira na nacionalnost, ne sme biti zaboravqena. I mi i na{e kolege iz Hrvatske radi}e intenzivno na ovim predmetima. Slu~aj “Kerestinec” je jedan od dobrih primera. l Kakva je sudbina krivi~ne prijave koju je 2008. godine podnelo “Udruèwe hrvatskih logora{a” protiv, kako oni tvrde, “odgovornih za niz zlo~ina po~iwenih u Staji}evu i Begejcima”? – Radimo ve} duè na tom predmetu. I o tome smo informisali predstavnike Udruèwa, koji su nedavno bili u Tuìla{tvu za ratne zlo~ine. l Da li je Srbiji od Hrvatskog dràvnog tuìla{tva stigla optu`nica @upanijskog tuìla{tva u Osijeku protiv biv{eg generala i potpukovnika JNA Aleksandra Vasiqevi}a i Miroslava @ivanovi}a, podignuta upravo “zbog ratnog zlo~ina protiv civila i ratnih zarobqenika u srpskim logorima Begejci, Staji}evo, Sremska Mitrovica, Ni{ i Stara Gradi{ka“? – Jeste. Imamo rok od tri meseca da se izjasnimo da li }emo mi po woj postupati. Mislim da }e na{a tuìla~ka odluka sti}i i znatno ranije, ve} do kraja ovog meseca. Ova optu`nica odnosi se na iste doga|aje koji su navedeni i u krivi~noj prijavi “Udruèwa hrvatskih logora{a”. l Imate li povratnu informaciju od kolega iz BiH, {ta se de{ava s

predmetima “Dobrovoqa~ka” i „Tuzlanska kolona”, koji se odnose na dva odvojena doga|aja napada na kolone JNA i ubistva vojnika? – Pre dva dana sam se vratio iz Sarajeva gde smo s predstavnicima Tuìla{tva BiH usaglasili nacrt Protokola o saradwi koji }e spre~iti paralelne istrage. Ovaj protokol bi}e potpisan narednih dana u Briselu. On }e stvoriti zadovoqavaju}i pravni okvir za efikasnu razmenu dokaza i informacija, i svakako }e doprineti da se sloèni predmeti, kao “Dobrovoqa~ka” i „Tuzlanska kolona”, brè re{e. l [ta Tuìla{tvo o~ekuje od istrage koju je glavni tuìlac specijalnog tima EU Xon Klint Vilijamson nedavno zapo~eo u Albaniji povodom izve{taja Dika Martija o zlo~inima OVK nad kidnapovanim kosmetskim Srbima poznatog kao “trgovina organima”? – Vi znate da je zvani~ni stav na{e dràve da bi se istraga trebala odvijati pod okriqen UN. Mi to po{tujemo i u skladu sa takvom odlukom i radimo. Istovremeno, izuzetno smo zadovoqni sastankom koji smo imali sa Klintom Viqemsonom. On je odlu~an da istraì ovaj fenomen, dobro je organizovan i mi imamo poverewa u wega i wegov tim. Sledi kompleksna, te{ka i dugotrajna istraga koja }e svakako, to su moja o~ekivawa, dati odgovore na brojna otvorena pitawa o uàsima koji su se de{avali nad nealbanskim stanovni{tvom na severu Albanije i Kosovu krajem devedesetih. I na{a istraga u ovom predmetu je veoma napredovala i spremni smo da pomognemo svaku profesionalnu istragu koja }e dati adekvatan odgovor porodicama `rtava. Ina~e, ima vi{e predmeta u kojoj su , po na{oj oceni, pripadnici OVK u~inili ratne zlo~ine nad civilnim stanovni{tvom i ratnim zarobqenicima. n Mi ro slav Sta ji} n Ja ska Ja ko vqe vi}

dnevnik

nedeqa27.novembar2011.

INVESTITORI JEDNOSTAVNO NE TRPE

Crkavaju nam i ada je pre nekoliko godina obe}ana izgradwa autoputa od Novog Sada do Loznice, koji bi prolazio kroz Rumu i [abac, [ap~ani su opremili 600 hektara zemqi{ta u industrijskoj zoni, veruju}i kako }e to primamiti investitore da uloè u wihov grad, jer op{te je poznato da su vi{estruko isplativa ulagawa uz autoput ili u wegovoj blizini, {to su odavno potvrdili In|ija i Pe}inci. Me|utim, nakon prvobitnog interesovawa, potencijalni ulaga~i su nekako utihnuli. I dok su u zemqama EU parcele uz autoputeve posluìle za unosan biznis i investitorima i dràvi, kod nas se uz saobra}ajnice najvi{eg ranga uglavnom vide wive, a parcele koje se i nude na prodaju nisu komunalno opremqene, mada su im i pored toga cene vi{e nego astronomske, jer prodavci misle da je za mastan }ar dovoqna samo dobra lokacija. Me|utim, investitori }e se te{ko zaleteti u kupovinu dok sve ne provere. Jer, do sada su se mnogi koji su „zagrizli” za neke atraktivne lokacije, grdno razo~arali nakon izgubqenih godina traèwa raznih dokumenata neophodnih za izgradwu èqenog objekta na doti~nom mestu. I na kraju su umesto fabrike, prema tvrdwama agenata iz agencija za promet nekretnina, na predmetnoj parceli gotovo po pravilu nicali natpisi „na prodaju”, sve u poku{aju pomenutih investitora da istu nekome utrape kako bi bar vratili uloèni novac. Direktor Prodaje u novosadskoj agenciji za promet nekretnina „Solis” Dragan Rabati} kaè za „Dnevnik” da ozbiqnije potra`we za placevima uz auto-

Originalna poruka sa kom{ijskih izbora

SRBIJA IZME\U „VELIKIH” I „MALIH” IZBORNIH TEMA

Krupne re~i a skromna dela vi{e ne prolaze o}e li slede}i izbori u stranke opisuje sa 3E tj. „Evro- evra investicija za narednu Srbiji li~iti na refepa, Evropa, Evropa” i sa opozi- deceniju. rendum u kome }e se na – Mo`da je to moglo 2008. godicionim liberalima ulazi u tzv. velikim izbornim temama: „Preokret”, pokret za promenu ne, kada je direktno obe}ano 1.000 Evropa, Kosovo, Rusija, prebropolitike o Kosovu ~iji proglas evra, od besplatnih akcija, ali javati glasovi „za” i „protiv”? je {ef dràve i DS-a Boris Ta- sada vi{e takva obe}awa ne}e biKojim bira~ima su to velike di}, me|utim, odbio da potpi{e ti dovoqna, jer ova nisu bila isizborne pri~e zbog kojih }e odjer bi to po wegovom uverewu puwena – kaè Vuk Stankovi}. lu~iti da glasaju „za” jedne Ako bi neka partija i ponuzna~ilo odustajawe od nacioi/ili „protiv” drugih? I mogu dila velika obe}awa na narednalnih interesa Srbije. li se nadomak zimskih ili proS druge strane, predsednik nim izborima, bila bi to igra s le}nih izbora prebrojati oni SDP-a Srbije i ministar Rasim rizi~nim ulogom, smatra Vuk koji }e se kom{ijama, posle izQaji} kaè da li~no ne}e ni Stankovi} koji veruje da je bilaska na birali{ta, mo`da na pomiwati EU tokom kampawe. ra~ko telo „evoluiralo u pravnekoj slavi ili skromnom neVelike teme, smatra on, ne}e cu neprihvatawa velikih re~i, deqnom ru~ku, poveriti kome odlu~ivati ishod budu}ih izbo- a skromnih dela”. su ispostavili svoje ra~une za Za gotovo sve kampawe za parra kao {to je to bilo u pro{logrejawe i nove de~je patike? Jesti. Bira~e opredequje, po we- lamentarne izbore u Srbiji od su li to „male teme” i u kakvoj mu, koliko imaju para u xepu, 1990. do 2008. godine karakterisu vezi „velikim”, a da nije nehrane u friìderu, imaju li de- sti~na, ali ne i dominantna, pisre}na saga o razbijenom izlotawa bila su ona koja su se odnoca patike i kwige za {kolu. gu, patikama i Kosovu? Radikal iz Zrewanina, po- sila na re{avawe nagomilanih Veoma je te{ko odrediti, krajinski poslanik Sa{a San- privrednih i socijalnih prosmatra politi~ki analiti~ar tovac, smatra da je DS prvi uveo blema i preure|ewe odnosa u Dejan Vuk Stankovi}, koja je to referendumski na~in izbora, dru{tvu, navodi Sini{a Atlaizborna tema koja najvi{e pogapomiwu}i u tome pro{lo glasa- gi} s beogradskog Fakulteta |a gra|ane. On tvrdi da dokle we, 2008. godine, i parafrazi- politi~kih nauka u istraìvagod je ekonomski ciq u Srbiji raju}i Mla|ana Dinki}a: „Ako wu „Teme u parlamentarnim izborba za golu egzistenciju i dok pobedi koalicija ’Za evropsku borima kampawama u Srbiji ìvimo u uslovima ekonomske Srbiju’, gra|ani }e dobiti vi- 1990-2008”, u izdawu „Partije i krize koja ovde nikako da se za{e od 1.000 evra za besplatne izbori u Srbiji - 20 godina” vr{i, a sada je jo{ inFondacije Fritenzivirana globaldrih Ebert i nom svetskom krizom, U Srbiji su skoro svi problemi otvoreni, FPN-a. sigurno je da dominan- od socijalno-ekonomskih do dràvnih, pa se Privredne i sote teme postaju ekocijalne teme, nai ra su |i va we gra |a na, {to di rekt no, {to nomske. veo je Atlagi}, u indirektno, {to svesno, {to nesvesno, – Me|utim, danas je senci su pitawa doga|a u odnosu na sve teme te{ko zamisliti gradràvnog interesa |anina koji pod uticaSrbije i nacionaljem krize na Kosovu nog interesa Srba. nema stav o tome kako Srbija tu – îni se da nema preciznije akcije od velikih javnih predutreba da postupi. I ne moète ze}a, a ako pobedi SRS, gra|ani ilustracije ovoga od izjave Vozamisliti gra|anina koji pod to ne mogu da o~ekuju”; danas, jislava Ko{tunice, predsedniuticajem svega {to nam se de{akaè Santovac, „vidimo da je to ka DSS-a i predsednika vlade u va posledwih deset godina nema ostavci, date u jeku kampawe za obe}awe bilo neistinito”. stav o tome u kojoj meri Srbija U razgovoru za na{ list on vanredne parlamentarne izbore treba da se integri{e u EU. Danavodi da DS, SNS, LDP, SPO, 2008. godine. Upitan da li je kle, te teme koje spadaju u tzv. zagovaraju teoriju da je za Srbi- evroskeptik ili atievropejac i velike isto su tako prisutne u ju najbitnija stvar kandidatura za{to se protivi Sporazumu o rasu|ivawu qudi, kao i one koje za EU, ali da radikali misle da stabilizaciji i pridruìvawu se ti~u neposredno wihovog ìsu prvo i osnovno ipak nova sa EU odgovorio je da je „za Srvota – kaè za „Dnevnik” Vuk radna mesta i izvoz, a nude i re- biju„, da ga interesuje „samo drStankovi}. àvni i nacionalni interes {ewe. Na opredeqewe gra|ana koje – Nudimo te{wu saradwu sa Srbije„ i da je za wega „pitawe }e teme biti „velike” uti~u i Rusijom i biv{im republikama Kosova - pitawe da li smo mi politika i mediji, koji imaju Sovjetskog Saveza, kao i Brazi- dràva„ – pi{e Atlagi}. svoju logiku o tome. Ipak, u SrOn podse}a da je drugi ciq talom, Indijom, Kinom – kaè biji su skoro svi problemi da{we koalicije DSS-NS bio Santovac. otvoreni, od socijalno-ekonomOn podse}a na to da je SRS zalagawe za celovitu Srbiju skih do dràvnih, pa se i „rasusvojevremeno u vlasti doneo od- kao deo EU, a da su preostala |ivawe jednog gra|anina, {to luku o povla{}enim carinama zna~ajna pitawa pokrenuta u kampawi bila ekonomski razvoj direktno, {to indirektno, {to sa Rusijom, kao i da danas smai borba protiv kriminala i kosvesno, {to nesvesno, doga|a u traju da je tu mogu}nost izvoza rupcije. odnosu na sve teme”. na{e robe, ali da se u Srbiji Me|utim, nastavak evrointe– Politi~ki stav je celovit “naàlost, uvek postavqa pitagracija je 2008. centralna tema stav. U mawoj ili ve}oj meri we: A {ta }emo mi sa Rusima, u kampawi koalicije „Za evroposve{}en, ali je stav koji pro- {ta su nam oni dali?” sku Srbiju” (DS, G17 plus, SPO sto ukqu~uje odgovore koje ni – Ne treba nama niko ni{ta i LSV). U odnosu na wu tretipoliti~ki akteri ne daju na sve da da, nego da stvorimo uslove rana su druga zna~ajna pitawa izazove i probleme s kojim se da mi ne{to proizvedemo pa da borba za o~uvawe Kosova, ekodru{tvo suo~ava. Istovremeno izvezemo – kaè Santovac. Analiti~ar Dejan Vuk Stan- nomski razvoj, borba protiv kose de{ava da ste i ekonomsko i kovi} smatra da danas me|u iz- rupcije i kriminala i zavr{epoliti~ko bi}e, kao gra|anin bornim temama ipak nema vi- tak saradwe sa Hagom. Danas DS ili gra|anka – obja{wava ovaj {e pompeznih obe}awa veza- jo{ ne otkriva koje su to predanaliti~ar. nih za ìvotne teme, niti da izborne teme za slede}e izbore, Uglavnom, izborna trka u Srima mogu}nosti da se presko~i a analiti~ar Vuk Stankovi} biji je po~ela. Radikali na svojim plakatima sa likom wiho- izja{wavawe o va`nim i ose- smatra da demokrate ~ekaju da vog lidera Vojislava [e{eqa tqivim pitawima. On pri to- konkurencija kaè {ta ima i da poru~uju „Ne}emo u Evropsku me ukazuje na ~iwenicu da ni tragaju za momentom kada }e igra da po~ne. uniju”. Predsednik SPO-a Vuk napredwaci vi{e ne potenciDra{kovi} program svoje raju obe}anih 100 milijardi n Sneàna Nikoli}

put nema, dok ponude ima, ali se prodavci lako „igraju” s milionskim ciframa za koje nemaju nikakvo pokri}e. Ina~e, Rabati} je mi{qewa da sva mesta koja su uz zna~ajne saobra}ajnice ili gravitiraju k wima treba da povedu ra~una o komunalnom opremawu parcela. Jer, svaki investitor koji kupi neopremqenu parcelu i u startu plati mawe, kada dovede struju, vodu... ili je na kraju nezadovoqan previsokom cenom ure|enog placa, ili ga i ne privodi nameni zbog svega {to ga sa~eka „iza krivine”. – Investitori mogu da se privuku, wih ima i oni ho}e da uloè kapital, ali je bitan na~in na koji se re{avaju problemi vezani za izgradwu, gde moè da se iskaè lokalna samouprava. A jedna velika kompanija povla~i drugu – navodi sagovornik „Dnevnika”. Srbija je, podsetimo, investitore najpre mamila novim Zakonom o planirawu i izgradwi, a ovih dana i upravo usvojenim Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koji }e, kao, otvoriti put za ulagawe onima koji se ve} duè interesuju za realizaciju projekata ba{ po tom modelu. Ekonomski analiti~ar Milan Kova~evi} kaè za na{ list da je administracija glavni kamen spoticawa za investitora. – Oni koji bi do{li u Srbiju, traè da se wihova ideja ostvari brzo, pa su od posebnog zna~aja procedure i vreme dobijawa neophodnih dokumenata. To {to ministar za prostorno planirawe Oliver Duli} kaè da smo boqi nego {to nas je ocenila Svetska banka slaba je uteha, jer umesto 19 procedura za dobijawe gra|evinske dozvole, kako je na-

Ponuda investitorima je jasna...

vedeno u izve{taju SB, treba mnogo mawe, svega 16 (!?) navodi Kova~evi} i napomiwe da kod nas bilo koja nova privredna aktivnost traì previ{e investirawa u odnosu na druge zemqe jer je na{a gra|evinska dozvola najskupqa u Evropi. On dodaje da je kod nas nakaradno i to {to je jo{ uvek dràva vlasnik gra|evinskog zemqi{ta. Konverzija prava kori{}ewa u pravo svojine nije, naime, zaìvela i na{ sagovornik smatra da je kqu~ u tome {to je po gre{no zasno vana, zbog ~ega se te{ko realizuje. A to je zato {to je lo{ Zakon o planirawu i izgradwi koji reguli{e tu materiju, tvrdi Milan Kova~evi}. – Propis je optere}en krupnim oblastima - od planirawa do zemqi{ta i izgradwe, i ne-

ZASEDALA ME[OVITA KOMISIJA BEOGRADA I PRI[TINE

U sivom prometu dr`avi isparilo 90 miliona evra U

intermecu obnovqenog dijaloga delegacija Beograda i Pri{tine u Briselu, u Beogradu je u petak odràn sastanak me{ovite ekspertske komisije, koju ~ine stru~waci obe strane u dijalogu. Ciq tog sastanka bio je da se ponude re{ewa za pitawa oko kojih se politi~ari sapli}u. Ekspertski tim, pod zajedni~kim pokroviteqstvom novosadskog Centra za regionalizam i Evropske unije, prevashodno èli da pomogne dijalogu koji vode Borislav Stefanovi} i Edita Tahiri u brojnim oblastima, kao {to su putne i saobra}ajne isprave, li~na dokumenta i trgovina. – Za razliku od zvani~nih pregovara~a, ekspertski tim nastupa jedinstveno i radi na prikupqawu i obradi podataka koji ne samo da }e koristiti daqim pregovorima, ve} i budu}im odnosima Beograda i Pri{tine – kaè za „Dnevnik” Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam. Sa srpske strane ~lanovi ekspertskog tima su dr Predrag Bjeli}, ekspert za me|unarodnu trgovinu, Bisera [e}eragi}, nekada{wi finansijski inspektor i Vladimir Petronijevi}, ekspert za pitawa protoka qudi izme|u Kosova i Srbije. Pri{tinu u ekspertskom timu predstavqaju Garantina Vince i Hajrula êku. Jedan od zadataka tog tima, kako navodi na{ sagovornik, jeste da se na osnovu uporedne analize statisti~kih podataka sa obe strane administrativne linije izme|u Srbije i Kosova sa~ini sveobuhvatna studija koja se bavi pitawima protoka qudi i robe izme|u Srbije i Kosova. Dosada{wi rad, po tvrdwama Aleksandra Popova, rezultirao je veoma zna~ajnim podacima koji ukazuju na brojne zloupotrebe, posebno na administrativnim prelazima koji vode ka severu Kosova. – Trgovina naftom, cigaretama, polovnim automobilima i drugom robom bitno je neure|ena i podaci do kojih dolazimo ukazuju na postojawe “sive zone” u gotovo svim oblastima trgovine – isti~e direktor Centra za regionalizam. U preliminarnom izve{taju, u koji smo imali uvid, navode se taksativno posledice Uredbe Vlade Republike Srbije kojom je promet nafte i naftinih derivata na severu Kosova oslobo|en od pla}awa PDV-a. Ta uredba je, naime, otvorila

prostor za {verc i ilegalnu trgovinu naftom koja sa severa Kosova nije i{la samo u pravcu ju`no od Ibra, ve} se i vra}ala u centralnu Srbiju, tvrdi se u izve{taju. Eksperti procewuju da je u periodu od 2008. godine do juna 2011. godine u Srbiji u sivom prometu zavr{ilo oko 200 miliona litara goriva, u vrednosti od oko 150 miliona evra. S obzirom na to da je u regularnim okolnostima u cenu nafte i naftinih derivata ura~unato niz poreza i taksi

(PDV, taksa Centru za vanredne situacije, Agenciji za energetiku, kori{}ewe prikqu~ka za izlazak na magistralni put ili auto put, lokalna taksa za isticawe imena firme, porez na dobit, porezi i doprinosi zaposlenih), procewuje se da je u navedenom periodu dr`ava Srbija o{te}ena za oko 90 miliona evra. Ina~e, upravo su aktivnosti ekspertskog tima rezultirali odlukom Vlade Srbije od 16. septembra, kojom je stavqawena van snage Uredba o osloba|awu pla}awa PDV-a na severu Kosova. Finalni izve{taj ekspertskog tima, koji }e biti prosle|en Beogradu, Pri{tini i Briselu, o~ekuje se idu}e godine. U Centru za regionalizam najavquju nastavak projekta “Slobodan protok roba i qudi izme|u Srbije i Kosova” koji }e biti fokusiran na pra}ewe realizacije postignutog dogovora u dijalogu koji vode beogradska i pri{tinska strana. n Denis Kolunyija

SPorU aDMInIStracIJU

zlat ne ko ke UKQU^EWE NA AUTOPUT ZEMQI[TE

Kova~evi} je uveren u to da bismo privukli vi{e investitora kada bismo imali boqe planirawe i nudili pripremqeno zemqi{te, tim pre {to zakon predvi|a kategoriju ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta. Ono se danas pla}a po povr{ini izgra|enog prostora, a prakti~no slu`i samo za izgradwu komunalne infrastrukture, {to bi, po oceni na{eg sagovornika, trebalo ukinuti. On smatra da onaj ko ho}e da gradi, jednostavno bi treblo da se javi, na primer, Vodovodu, koje onda izgradi potrebnu infrastrukturu znaju}i da }e dobiti novog potro{a~a i ostvariti dodatni prihod.

In|ija kao mustra

... ali yabe oglas ako nema kupaca

mogu}e je da jedan takav akt moè sve to da „pokrije”. Pre dono{ewa tog zakona moglo se graditi na bazi prava kori{}ewa dràvnog zemqi{ta, a sada se mora uraditi konverzija. A ona je toliko spora, da je to ravno katastrofi – kaè Kova~evi}. S druge strane, oni koji nameravaju da grade uz autoput, ne moraju da se pla{e konverzije zemqi{ta, jer je ono ranije nacionalizovano prilikom izgradwe saobra}ajnice koja ima takozvani putni pojas i wime gospodari javno preduze}e za puteve. Autoput bi stoga mogao da ponudi i uslove za razvijawe ugostiteqstva, pumpnih stanica, servisa... To zemqi{te bi moglo da se ustupa i drugima, ali, obja{wava Kova~evi}, za to bi trebalo doneti poseban zakon, sli~no kao kod èleznice. U Zakonu o èleznici je, na primer, re~eno kako }e ona mo}i da otu|i svoje zemqi{te uz prugu, ali je i tu predvi|ena veoma komplikovana procedura.

nedeqa27.novembar2011.

c m y

dnevnik

Dragan Rabati} ocewuje da je investitorima te{ko da realizuju svoju ideju zato {to je generalno negativna selekcija po svim nivoima i {to su nestru~ni qudi na mestima koja traè struku. Na pitawe kako da prepoznamo ko je sposoban i ko je taj ko treba da prepozna stru~waka, sagovornik kaè da svako ko je odlu~an da razvija svoje mesto treba da kopira In|iju. „Ona je danas atraktivnija za ìvot nego Novi Sad, ima i ve}u zaposlenost i ve}e plate”, kaè sagovornik „Dnevnika”. U svakom slu~aju, da bismo privukli investitore bez kojih nema razvoja zemqe, Kova~evi} isti~e da moramo {to pre i pojeftiniti i pojednostaviti dobijawe gra|evinske dozvole. On pri tome upozorava i da nikada ne}emo imati konkurentnu poziciju ako nastavimo sa naplatom naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, jer to drugi ne rade i jo{ direkcije za gra|evinsko zemqi{te taj novac racionalno ne koriste. Umesto toga, lokalne samouprave bi potpuno komunalno opremawe trebalo same da finansiraju, jer je to ulagawe koje se vi{estruko vra}a. n Ran ka Da u to vi}

INTERVJU

BIV[E rEPUBlIKE SFrJ UMno@IlE InoStranI DUG

Ti to je za ove bio ma la ma ca tome da je SFRJ prezaduèna zemqa naveliko se govorilo po~etkom devedesetih, me|utim, ga{ewe plamena {est buktiwa, koje su simbolizovale nekada{wi grb, nije re{ilo probleme. Ponajmawe privredne kada su dugovi u pitawu. Naprotiv – svih {est biv{ih republika su u mnogo ve}im problemima no {to su ih imali pre dvadesetak godina, u vreme kada je predsednik SIVa Ante Markovi}. Ra~unicom o nekada{wim i sada{wim dugovawima bavio se nedavno portal „Analitika”, i wegovo istraìvawe pokazuje da je Titov dug bio “mala maca” za ove dana{we. U vreme raspada SFRJ zajedni~ka nam je zemqa dugovala 22 milijarde dolara; sada su dràve nastale na temeqima Titove Juge ukupno u minusu neverovatnih 168 milijardi dolara! U ova dugovawa ura~unati su, ina~e, i inozajmovi preduze}a i banaka SFRJ, kao i isti ti dugovi koje su napravile nove dràve. Krenimo prvo od najzaduènije Hrvatske. Wen javni dug od 46 milijardi evra ~ini sto odsto dru{tvenog bruto proizvoda. Ovim skorom „lepa na{a„ je sebe svrstala u visoko zaduène zemqe. Tamo{wi analiti~ari smatraju da su dugovawa preduze}a i banaka najvi{a stavka u tom iznosu. Zemqa se najvi{e zaduìla da bi investirala, i to uglavnom u puteve. Za uzvrat, dobila je odli~nu mreù autoputeva. Ina~e, sve te dugove Vlada je prebacila na dràvna preduze}a koja upravqaju autoputevima, pa je Hrvatska tako dobila prividnu mogu}nost dodatnog zaduìvawa, jer je tom finansijskom gimnastikom dug formalno svela na polovinu BDP-a. Podaci istog izvora govore da je javni dug Srbije na nivou od 25 mili-

jardi evra, ako se u to ura~unaju i nedavno izdate obveznice. To je otprilike 3.300 evra po glavi stanovnika, ali i vi{e od 45 odsto BDP-a. Kada je zadu`ivawe u pitawu, izgleda da su najrazboritiji bili Makedonci sa 2,5 milijarde evra. Me|utim, ova zemqa

U vreme raspada SFRJ zajedni~ka nam je zemqa dugovala 22 milijarde dolara; sada su dràve nastale na temeqima Titove Juge ukupno u minusu neverovatnih 168 milijardi dolara! nije mnogo investirala u zadwih deset godina, pa je tek ~ekaju veliki izdaci na tom planu, posebno kada je u pitawu energetski sektor. A to zna~i i porast zaduèwa. Brojke za Bosnu i Hercegovinu govore da se radi o pet milijardi evra javnog duga ili 1.250 evra „po glavi”, {to je oko 40 odsto dru{tvenog bruto proizvoda. Ukupan dug crnogorske dràve, ukqu~uju}i i javna preduze}a, je na nivou 1,4 milijarde evra ili 44 posto BDP-a, odnosno 2.250 evra po sta-

novniku. Ovde, me|utim, nisu ura~unati dugovi privatnih banaka i preduze}a, pa bi ovoj biv{oj republici trebalo dodati jo{ koju stotinu miliona evra a gra|anima bar po stotku. Najuspe{nija eks-Ju dràva je Slovenija, jer je jedina od biv{ih republika uspela da u|e u Evropsku uniju. Procene govore da wen javni dug danas iznosi 42 milijarde evra, {to je 60 odsto BDP-a. Situacija ipak nije kriti~na, jer po mastrihtskim kriterijumima, javni dug ~lanice EU ne sme pre}i ba{ tih 60 odsto. Uostalom, u slu~aju velikog mawka u dràvnoj kasi, „deèla” bi mogla da ra~una na finansijsku pomo} iz stabilizacionog fonda EU. Ali, posle Gr~ke, pa [panije, Italije, Portugalije... vest da jo{ nekoj od dràva ~lanica treba pomo} svakako ne bi bila do~ekana s rado{}u. Biv{e republike na{le su se u ovim problemima budu}i da su sve uzimale kredite iz inostranstva, kaè za „Dnevnik” saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikoli}. – Ceo region ima je isti model razvoja. Uzimani su krediti iz inostranstva jer su doma}i izvori bili nedovoqni. Taj novac se prelivao u potro{wu, a kako su doma}e privrede slabo razvijene i ponuda nije dovoqna za doma}e trì{te, uvozilo se. Rezultat su i veliki deficiti u razmeni sa inostranstvom, koje, tako|e, imaju sve republike. Istina, sa istim problemima se danas suo~avaju i zemqe evrozone. Ali one su razvijenije, imaju industrijsku tradiciju i uvek }e lak{e do}i do investitora nego biv{e republike SFRJ. Stoga uop{te ne vidim na~in na koji najzaduènije, pa i Srbija, mogu da obezbede da redovno izmiruju obaveze – veli Nikoli}. n Du {an ka Vu jo {e vi}

MIoDraG KoStI], PrEDSEDnIK MK–GrUPE

Jef ti na de ma go gi ja ume sto eko nom ske lo gi ke ok srpski privrednici ovih dana upozoravaju da privredi preti kolaps i da mnogi od wih ne}e „preìveti” bez pomo}i dràve, poznati srpski biznismen Miodrag Kosti}, predsednik MK–grupe, pre nekoliko dana kupio je Industriju mesa „Karneks” iz Vrbasa, koja je od 2006. godine bila u sastavu engleskog Investicionog fonda A{mor. Kupuju}i „Karneks”, Kosti} je poru~io da je vra}awe ove, nekada mo}ne fabrike u doma}e vlasni{tvo, podjednako dobro i za srpsku privredu i za radnike, kao i da planira da nastavi razvoj kompanije, ali i uvede nove proizvode u pove}a uvoz. Me|utim, Kosti} je, kao i mnogi drugi srpski biznismeni, svestan posledica ekonomske krize i ne~iwewa srpskih vlasti da ih ublaì na pravi na~in i pomognu privrednicima da sa mawe {tete iza|u iz we. U intervjuu za na{ list Kosti} upozorava da Srbija treba da ima ve} uveliko spreman paket mera i razra|enu kriznu strategiju, te da bi bilo dobro da ne ulazimo u naredni period s neizvesno{}u. – Na posledice sam upozoravao jo{ na po~etku prvog talasa ekonomske krize, a iako su mnogi skloni da moje izjave tuma~e u svetlu nekakvih mojih zami{qenih interesa, korisnije bi bilo da se informi{u o tome kako svetski stru~waci komentari{u ekonomske trendove i promene na trì{tu. O drugom talasu krize govorio je ~uveni svetski ekonomista Xozef Stiglic, i to prilikom posete Srbiji jo{ 2009. godine, kada smo i na doma}em terenu mogli da ~ujemo ono {to je u svetskim ekonomskim krugovima poznato ve} dugo: da }e ekonomska kriza imati takozvana dva talasa, odnosno da }e, posle prvog udara i blagog oporavka, uslediti jo{ jedan snaàn ekonomski potres. To {to je Srbija ve} u te{koj situaciji, u nekim povr{nim raspravama se maltene uzima kao nekakva prednost, kao da to zna~i da ne moèmo osetiti veliku razliku i kad taj drugi talas krize stigne. Naprotiv, Srbija bi trebalo da ve} uveliko ima spreman paket mera i razra|enu kriznu strategiju, i bilo bi dobro da ne ulazimo u naredni period sa nedopustivom neizvesno{}u – obja{wava Kosti}.  Pri vred ni ci od po ~et ka pret hod ne krize upozoravaju da ih „ubija„ nelikvidnost, isti~u}i da }e ih, ako se ne{to pod hit no ne pre du zme, na do la ze }a pot pu no uni{titi, odnosno da ovu krizu mnoge firme ne}e preìveti. Da li su takva upozorewa ta~na?

– Problem nelikvidnosti preduze}a }e biti trajno re{en onog trenutka kad neiskori{}eni resursi budu u vlasni{tvu onih koji wima znaju da upravqaju. Vlada treba energi~nije da donosi mere koje sama najavquje i da brè reaguje na situacije na trì{tu. Dràva u ovom momentu upravqa sa 270 firmi u ste~aju za koje treba da na|e re{ewe, a predlog koji stalno ponavqam je da bi te firme trebalo da budu ponu|ene ozbiqnim privrednicima. Ste~ajni proces bi pritom trebalo definisati na 30 do 60 dana, ili 90 dana u izuzetnim slu~ajevima. Time bi se onemogu}ilo odugovla~ewe i gubqewe vremena koje zaposleni provode u neizvesnosti i bez posla, a pred u ze }e i pro iz vod wa ta vo re. Mo ra mo ima ti spremqenu taktiku, odlu~no stati iza toga i informisati javnost o tome za{to je dobro da se iz ruku neuspe{nih da uspe{nima. Me|utim, svaka ideja spasavawa propalih preduze}a wihovim prebacivawem u privatne ruke do sada je nai{la na otpor, a do izraàja je do{la jeftina politi~ka demagogija – za{to bismo mi neko preduze}e dali ovom ili onom tajkunu, da se mo`da i obogati od toga.  Sve vi{e je privrednih subjekata u blokadi i svakog dana nekoliko stotina radnika ostane bez posla. Ukoliko se drasti~no ne promeni ekonomska politika, ima li {anse da se zaustave otup{tawa radnika? – Ekonomska politika, koja je vo|ena zadwih dvadeset godina, jedan je od uzro~nika takvog stawa. Stopa nezaposlenosti stanovni{tva je neuspe{nost ekonomske politike u nekoj zemqi, na tom poqu se konkretni rezultati najjasnije odvajaju od prazne politi~ke pri~e. Od po~etka ekonomske krize svedoci smo da raste broj nezaposlenih. Treba svakako imati u vidu i sve one koji su u me|uvremenu zavr{ili {kolovawe i stasali za uspostavqawe radnog odnosa, a koji ne mogu da na|u posao. Aktivna ekonomska politika, koja podsti~e investirawe za otvarawe novih radnih mesta, u ovakvoj situaciji mora biti podstaknuta i subvencionisana da bi se takav trend {to pre zaustavio.  Mada su strani tajkuni kupili mnoga preduze}a u Srbiji, od kojih je ve}i deo ve} propao, na{oj javnosti mnogo vi{e smeta kada doma}i biznismeni ne{to kupuju i prodaju. Ima li bilo kakve razlike izme|u stranih i doma}ih tajkuna koji kupuju srpska preduze}a i moè li bilo ko garantovati da su jedni „dobri„ a drugi „zli„?

– Ta podela na dobre i zle u poslovnom svetu ne zna~i ni{ta. Preduzetnici i kompanije se izdvajaju po sposobnosti i uspe{nosti. Svaki ozbiqni poslovni poduhvat zahteva sveobuhvatnu pripremu i strate{ko planirawe koje uzima u obzir {irok spektar odlu~uju}ih ekonomskih i trì{nih faktora. Mislim da bi trebalo da se podrazumeva da su doma}i biznismeni u izvesnoj prednosti, ako je ve} finansijski aspekt ujedna~en, po{to su na najdirektniji na~in upoznati sa situacijom u lokalnoj zajednici gde se plasiraju investicije, {to moè biti jedan od va`nih preduslova za uspe{no poslovawe.  Stalno se ponavqa da Srbija ima dobre privrednike i ekonomiste koji znaju {ta treba da se uradi kako bi se zaustavilo ekonomsko propadawe, ali smo mi ipak na ekonomskom dnu Evrope. Za{to je to tako i koliko na{ oporavak zavisi od vlasti? – îwenica je i da imamo razli~itih kapaciteta koji se mogu iskoristiti za ekonomski napredak, uz dovoqno politi~ke voqe. Recimo, za pove}awe proizvodwe hrane i pove}awe izvoza i konkurentnosti na zahtevnom me|unarodnom trì{tu, neophodno je da dràva, osim subvencionisawa kredita, u saradwi sa bankama snizi kamate, ali i da ponovo uvede izvozne kredite. Kod nas se subvencije ne dodequju na osnovu tone proizvedene robe, {to je praksa u ~itavom razvijenom svetu, i na trì{tima na kojima se mi takmi~imo, nego na osnovu povr{ine koju neko poseduje. A ako neko ne zna da radi a ima jedan hektar zemqe, za{to ga dràti na la`noj subvenciji? Ako neko ne zna da radi, nema pravo da drì nacionalni resurs i da proizvodi ~etiri tone kukuruza, umesto 10. Neka se bavi ~ime moè, a taj resurs neka koriste oni koji znaju, na dobrobit svih.  Stru~waci tvrde da ne}emo mo}i jo{ dugo ovako sa prevelikom javnom potro{wom i stalnim zaduìvawem i upozoravaju da }emo se bez konstantnog privrednog rasta od 4 do 5 odsto za neku godinu na}i u problemu u kojem je danas Gr~ka. [ta se mora u~initi da bi izbegli gr~ki scenario? – Mora se raditi na iskorewivawu zastarelih shvatawa i lo{ih navika, kao i na gra|ewu proaktivnog pristupa poslu i ekonomiji. Va`no je da se uspostavi konstruktuvni dijalog poslodavaca i sindikata. Poslodavci bi trebalo da mogu da defini{u svoje interese kroz organizacije, da budu ravnopravni u~esnik socio–ekonom-

skog dijaloga i da sa sindikalnim organizacijama radi na ostvarivawu obostranih interesa. Da se ulaè u najperspektivnije grane privrede, kao {to su poqoprivreda i zelena energija, a time }e biti i vi{e posla za sve.  Vapimo za stranim investicijama i to se stalno ponavqa. [ta je sa doma}im investitorima? – Srbija ima dosta mogu}nosti za investirawe, ali je pitawe da li }e dràva adekvatnim merama za ulagawe zadràti doma}e biznismene u zemqi i da li }e do}i do promene u op{toj poslovnoj klimi u Srbiji. Ima dosta doma}ih privrednika koji imaju proizvodni portfolio i menaxment koji je nau~io da napravi odre|enu proizvodwu i zaradu. Da li da to iskoristimo tamo gde smo dobrodo{li i gde postoji mogu}nost da se to multiplicira, i da odemo, ili ovde u na{oj zemqi? Ukoliko se ne promeni trenutno stawe i negativni stavovi, bojim se da se odgovor sam name}e. n Qu bin ka Ma le {e vi}

dnevnik

nedeqa27.novembar2011.

KADA KRI ZA DRMA ZDRAVSTVO, PR VE NA UDAR DO LA ZE

Pra zna ka sa ga si tran splan ta ci je!? a nam ruè u zdravstvu ne cvetaju, nije neka novost – nezadovoqnih pacijenata i medicinskih radnika ima na pretek. Pacijenti se àle na sve vi{e restrikcija u oblasti prava na zdravstvenu za{titu, a zdravstveni radnici na lo{ materijalni poloàj i sve teè uslove rada. Jo{ se nismo sna{li ni u prvom talasu ekonomske krize, a ve} je najavqen novi. Zdravstvo, kao jedna od najosetqivijih oblasti, vrlo konkretno i ~esto drasti~no reaguje na takva zbivawa u dràvi. Zato ne ~udi {to i gra|ani i zdravstveni radnici sa zebwom o~ekuju narednu godinu za koju se ve} sada zna da nam ne}e biti laka. Novca u zdravstvenoj kasi ni sada nema dovoqno. Sa izdvajawima od nepunih 300 evra po glavi stanovnika, koliko se od doprinosa slije u kasu Re-

PO LO @AJ RO MA KROZ KOM [IJ SKA PI TA WA

Yi nov ski zi do vi i li me ni kon tej ne ri edno obimno istraìvawe iz 2008. godine, sprovedeno me|u gra|anima Evropske unije, pokazalo je kako ~ak 47 odsto êha ne èli Roma za kom{iju. U istom postotku o~itovali su se Italijani, a ni{ta boqe ne razmi{qaju ni Bugari i Irci. Sa druge strane, najmawe onih koji ne èle romsku porodicu u svom okruèwu na{lo se u Poqskoj, [paniji i [vedskoj – ne{to iznad 10 odsto. Duboko ukorewen antagonizam spram romske populacije generacijski je gra|en, negovan i do sada duboko ukorewen ~ak i u zemqama koje se hvale najboqim sistemima i visokim stepenom demokrati~nosti. Veliki deo stava o ovom delu proizilazi iz neuni{tivih predrasuda, a onaj mawi od nesposobnosti dràva da romsku populaciju vaqano integri{u u sebe. Podatak da se za ~ak 10 godina koliko je trajala zvani~na dekada Roma, stvari nisu bitno pomerile osim u sferi obrazovawa, dovoqno govori o dubini

qewu ne mogu odupreti ni Romi ni stanovnici op{tina u koje bi ovi bili sme{tani. Odmah po objavqivawu plana, stanovnici naseqa na levoj obali Dunava zapo~eli su proteste. Na vest da }e se u selu Mala Vrbica kod Mladenovca privremeno naseliti oko 20 romskih porodica iz nehigijenskih naseqa u Beogradu, me{tani su blokirali parcelu na kojoj je predvi|eno postavqawe kontejnera za Rome. Kao razloge svog nezadovoqstva gra|ani su naveli da su Mladenov~ani bez posla, da su fabrike zatvorene i da je sme{tawe Roma u najsiroma{niju beogradsku op{tinu „lo{e re{ewe i za wih i za te jadne qude.’’ Najave preseqavawa Roma u novobeogradsko naseqe Dr Ivan Ribar 2006. godine pratili su tako|e protesti, isto se ponovilo naredne godine u Ov~i, kao i u selu Boqevac kod Sur~ina. Svuda su me{tani protestima uspeli da spre~e nameru Grada da postavi kontejnere za sme{taj Roma. Tako se Romi u Beogradu, prema \ilasovom obe}awu zaista nisu oduprli Raz bi }u vam kle tvu! za razliku od wihovih nesu|enih Bend Gogol Bordelo, ~iji je peva~ Eugen Hac kom{ija koji ih ni po koju cenu nipotomak ukrajinskih Roma, iz Wujorka kre}e na su pustili u kom{iluk. turneje nose}i poruku o poloàju romskog naroNi u kom{iluku stvari ne teku da u celom svetu. Zahvaquju}i madoni koja im se mnogo boqe. Zagreba~ki “Jutarwi pridruìla u borbi, za wih danas zna cela plalist” sproveo je istraìvewe na neta. Eugen kaè da se wegova muzika moè okatemu koliko su qudi spremni da izrakterisati kao “Ciganski pank”, a wegovi teknajme stan Romkiwi ili Muslimanstovi odli~no odraàvaju buntovni~ki gu{t ki ili, pak, da ih uzmu za cimerke. ovog muzi~kog pravca. êtiri od pet agencija za promet U pesmi “Razbi}u kletvu” Gogol Bordelo kanekretninama bez pitawa pristalo è: je da istraìva~ima prosle|uje in“Samo zato {to sam iz romskog kampa formacije o zainteresovanima za Smestili su me u {kolu za mentalno obolele iznajmqivawe stana, ali iskqu~iSamo zato {to odbijam da progutam wihovu vo onima koji su hrvatske naciopilulu nalnosti. Kao po pravilu, traèwe Svi moji putevi vode u Bastiqu stana za Romkiwu prekidalo bi se Opa, opa dededa kod napomene da je ona to {to jeste. Sve te wihove laì o Romima. Na tu informaciju usledili bi odVi volite na{u muziku, ali ne moète da nas govori gazda da “ve} imaju neke dosmislite. govore”, kako “nisu sigurni da ba{ I znam da jo{ uvek èlite da se vozim u zadèle sada da iznajmquju stan” i wem delu busa sli~no. Jedan deo se nije libio da Moje {anse su crveni tepih koji vodi do paotvoreno kaè kako im smeta to kla, {to je devojka Romkiwa. ali ja sam romski vunderkind i razbi}u va{u Iako bismo do samog kraja mogli kletvu!” da krivimo dràve jer ne ~ine gotovo ni{ta da bi se ~itava jedna nacija reintegrisala u dru{tvo, problema. Van {kolskih i akademskih kulturolog Ratko Boòvi} smatra da je, skamija, slika je nepromewena. Ve}ina ipak, malo ve}i problem u svakom od nas Roma ìvi na ivici egzistencije u izola- pojednina~no. On kaè kako stalno zabociji ili samoizolaciji, bez {ansi za po- ravqamo da je najva`nija promena ona koja sao, ~esto bez mogu}nosti da ostvare op- dolazi od nas samih. – Dok se ne promeni ritam nasiqa i bezsnovna prava poput li~nih dokumenata. Ali, da zanemarimo odnos evropskih ze- obzirnosti i prekinute komunikacije u samaqa prema ovoj temi i vratimo se na me- mim qudima, u kojima je sve to izgra|eno sto gde je antagonizam prema Romima i vina netoleranciji i mr`wi, stalno }e se {e nego podrazumevan. Pripreme za Uni- ponavqati ista pri~a i ista nevoqa u naverzijadu u Beogradu, i pored velikih gra- {im me|usobnim odnosima – kaè Boò|evinskih zahvata i renovirawa sport- vi}. skih objekata, osta}e u se}awu po re{avaGovore}i o bliskim uzro~nicima ovawu pitawa kartonskog naseqa izme|u kvog stawa, na{ sagovornik navodi devedeUniverzitetskog naseqa i “Ekspo centra” sete, koje naziva “godinama u kojima je jedna Novom Beogradu. Zarad bezbednosti na nacija bila predstavqana kao najsvetitakmi~ara i ne{to vi{e zbog estetike me- ja i najboqa, a sve ostale kao nepoèqne”. sta na kojem su bili sme{teni mladi sporDa ni budu}nost nije svetla kada je iztisti, gradona~elnik Beograda Dragan gradwa tolerancije prema Romima u pita\ilas naloìo je da se izgradi vi{emewu, pokazalo je i istraìvawe Helsintarski zid koji bi ih na svaki na~in odvo{kog odbora za qudska prava, sprovedeno u jio od najsiroma{nijih Beogra|ana. Ovo, sredwo{koslkoj populaciji. Rezultati isza organizatore “elegantno” a u stvari du- traìvawa pokazuju da 36,7 posto sredwoboko uznemiruju}e re{ewe dobro pokazuje {kolaca ima ekstremno {ovinisti~ka i na kakav na~in dràva ume da se bavi rom- rasisti~ka stajali{ta prema Romima, pri skim pitawem. ~emu 20 posto smatra da su Romi mentalno Za nijansu kvalitetnije re{ewe na|emawe sposobni za u~ewe, 41 posto se slaè no je kada su iseqavane romske porodice sa tvrdwom da Romi ne}e da u~e i da vi{e iz nehigijenskog naseqa ispod Gazele, ko- vole prosja~iti, dok 27 posto ispitanih ju je 2009. godine vaqalo obnavqati. Tada u~enika smatra da su Romi po prirodi prje ciq bio sme{tawe Roma u stanove na qavi qudi. teritorijama svih beogradskih op{tina, Takav stav svakako proizilazi iz ku}~ime bi, mislili su idejni tvorci, dobinog vaspitawa, a dobar udeo u wemu ima i li dobre {anse za vaqanu integraciju i dru{tvo u kojem decenijama poloàj Roma izbegli novu samoizolaciju. Gradona~el- ostaje nepromewen. nik Beograda je tada obe}ao da se presen Petar Klai}

{aqu na terapiju u Institut za onkologiju Vojvodine gde se beleì i porast broja pacijenata i pove}ana potro{wa tih lekova. – U vreme krize i osiroma{ewa zdravstvene kase u svetu se naj~e{}e pribegava suàvawu prava pacijenata i ~ini se da je to jedini pravi put – kaè direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Du{an Jovanovi}. – Na razne na~ine poku{ava se u{tedeti zdravstveni dinar, pa tako u pojedinim zemqama medicinske sestre rade, na primer, snimawe debelog creva, ultrazvu~ne preglede, pa ~ak operi{u i krajnike, a lekari propisuju terapiju i le~e pacijente. Kod nas najve}i deo posla rade lekari, {to mislim da je dobro, ali za to treba i vi{e novca. U primarnoj zdravstvenoj za{titi ve} davno je uvedena preporuka o „oba-

Insistira se na tome da se sve zdravstvene usluge moraju pruìti, ali se, s druge strane, ne daje ni pribli`no novca koliko je za takav obim zdravstvenih usluga potrebno (prof. dr Dragan Dra{kovi}) publi~kog fonda za zdravstveno osigurawe, nalazimo se gotovo na dnu liste u odnosu na ostale zemqe Evrope. Ve} ovaj podatak govori da bi i nivo zdravstvene za{tite trebalo da bude nekoliko puta mawi u odnosu na onaj koji imaju gra|ani evropskih zemaqa. Ipak, to se nikako ne moè re}i. Me|utim, da moè da nam bude gore – moè. Jer najava novog talasa ekonomske krize ne moè zaobi}i ni zdravstvo. Op{te bolnice u Vojvodini ve} sada se suo~avaju s materijalnim pote{ko}ama. Tako, na primer, bolnice u Vrbasu i Sremskoj Mitrovici nemaju citostatike, pa pacijente

zrivom” propisivawu lekova, a o~ekuje se da }e biti uvedena i nova ograni~ewa u laboratorijskim pretragama. – Poverewe pacijenta u svog izabranog lekara pokazalo se kao kqu~no u vremenu {tedwe – kaè specijalista op{te medicine dr Branka Plan~ak. – Ako pacijentu kaèm da nema potrebe da posle mesec dana propisanog reìma ishrane kontroli{e nivo masno}a u krvi, {to pojedini pacijenti traè, pacijent koji ima poverewe u svog lekara lako }e to prihvatiti. Nema vi{e ni propisivawa antibiotika na zahtev pacijenta, a u slu~aju urinarih infekcija obavezno je uraditi antibiogram.

Iz Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe najavquje se preispitivawe obima zdravstvenih usluga koje se mogu dobiti o tro{ku zdravstvenog osigurawa, pove}awe u~e{}a pacijenata u najskupqim medicinskim dijagnosti~kim i terapijskim metodama, fokusirawe na dopunsko zdravstveno osigurawe, objediwavawe najskupqih intervencija u medicini u pojedine centre... Pojednostavqeno re~eno, to zna~i su`avawe prava pacijnata na usluge u zdravstvu o tro{ku zdravstvenog osigurawa s jedne strane i ve}e izdvajawe novca iz xepa gra|ana za lekove i le-

U SR BI JI SVE IZ RA @E NI JE PO RO DI^ NO NA SI QE

Na sil ni ke hra ni strah `r tve ok indijska poslovica kaè: Ne udari ènu ni cvetom... a Vlada Perua uneosi u svoj krivi~ni zakonik novo delo „femicid” - ubistvo ène s minumalnom robijom od 15 godina, prekju~e je, povodom Me|unarodnog dana borbe protiv nasiqa nad ènama, u doma}im medijima objavqena uznemiravaju}a statistika: ove je godine u izlivima porodi~nog nasiqa u Srbiji ubijeno 46 èna, dok su prilikom intervencije ìvot izgubila i dvojica policajaca. A porodi~no nasiqe nije samo „kad se pusti krv” ili nanesu rane ili modrice. Prema podacima pokrajinskog ombudsmana, u Vojvodini je tokom pro{le godine policija intervenisala oko 4.500 puta samo zbog slu~ajeva nasiqa u porodici, u kojima su naj~e{}e `rtve bile ène, a po~inioci zlodela wihovi sada{wi ili biv{i partneri. Policijska uprava u Novom Sadu saop{tila je za „Dnevnik” da je do ju~e na podru~ju ju`ne Ba~ke po~iweno 180 krivi~nih dela nasiqa u porodici i da su protiv istog broja osoba podenete krivi~ne prijave. Od 206 `rtava, ve}inom su ène, a vi{e od polovine o{te}enih su supruge ili partnerke. Me|u `rtavama se se na{le i 23 majke, 33 dece, ali i pet muèva. Naju~estalije mesto izvr{ewa dela je porodi~no okruèwe, a najvi{e se za malteretirawe koristi fizi~ka snaga i preti se oru`jem svih vrsta (15 slu~ajeva). Vi{e od polovine pomenutih dela zavre{ne su s povredama, pri ~emu je 13 osoba zadobilo te{ke telesne povrede. Ina~e, gotovo svako prijavqeno delo zapo~elo je verbalnim vre|awem i pretwama. Ima slu~ajeva gde muèvi godinama „ubijaju„ ène od batina: bilo je takvih kada je doma}in dizao ruku zato {to ga je nervirao zvuk usisiva~a dok gleda utakmicu, kao i kada je otac, kad zavr{i s mla}ewem majke gajtanom od pegle, prelazio na decu... Me|u gotovo svakodnevnim intervencija zbog porodi~nog nasiqa, ovih dana je novosadskoj policiji prijavqen slu~aj kada je

15-godi{wa devoj~ica noèm nasrnula na majku i tetku; nakon {to je umirena, devoj~ica je zadràna u bolnici zbog mogu}e upotrebe narkotika. – Jedna od osnovnih karakterstika nasilnika je da ne èle da izgube `rtvu i zato sve ~ini da odrì taj nasilni~ki odnos. Oni svi do jednog negiraju i govore ne{to poput „samo sam je malo gurnuo”, ili da im je napakovano, da je re~ o osveti... – ukazuje stu~wak na ovu temu prof. dr Zorica Mr{evi}. Ona je navela primer iz italijanskog pravosu|a, gde je zatvorenicima koji su osu|eni za dela s elementima nasiqa, dakle ubicama, silovateqima, razbojnicima... prikazan kratak film na kojem su se videli qudi u gomili koji ~ekaju metro. Wih nekoliko deseti-

Ove je godine u izlivima porodi~nog nasiqa u Srbiji ubijeno 46 èna, dok su prilikom intervencije ìvot izgubila i dvojica policajaca na prolazilo je kroz taj kadar, a zatvorenici su imali su zadatak da, ne znaju}i {ta drugi kaù, izglasaju tri ili pet osoba koje bi oni izabrali kao `rtve. Zastra{uju}e u rezulatima tog ispitivawa je da su gotovo po pravilu birali iste qude. – Psiholozi koji su ovo analizirali, uo~ili su da su izabrane one osobe koje nose u sebi znake nesigurnosti. Istraìvawe, dakle, govori da nasilnici ne biraju ravnopravnog partnera u nasiqu. Ne traè boks me~ i sportsko nadmetawe, ve} onoga koga mogu da tla~e i upla{e. Hrani ih strah i `rtvina nemo}. Oni koji nose u sebi vidqiv socijalni, zdravstveni, porodi~ni problem ili ima obele`ja niè statusne dru{tvene kategorije, bi}e u~estalija i lak{e `rtve. Kod svih smrtnih slu~ajeva porodi~nog nasiqa, `rtve su bile izloène tor-

turi ne vi{egodi{weg ve} vi{edecenijkog nasiqa – navela je prof. dr Mr{evi}. Ona je upozorila i na to da nasiqe samo od sebe ne}e biti prekinuto, ve} da ~ak ima tendenciju da se {iri i bide drskije. – Dakle, mora da se reaguje, jer je to jedini na~in da se stane na put nasiqu. Tolerisawe i ignorisawe nasiqa dovodi do fenomena brutalizacije dru{tva. Stvara se atmosfera kao da je nasiqe nekakvo normalno komunicuirawe, da se druga~ije i ne moè u nekim situacijama, te da je i to normalan na~in ispoqavawa qudske frustracije. Ispada po tome da je normalno da tu~emo kada smo nezapsoleni, kada nas naqute na poslu, kada ~ekamo dugo u nekom redu, kad nam ne ide... – upozorava prof. Mr{evi}. Po wenim re~ima, ako se svi polako privikavamo na nasiqe, onda ono zaista i postaje sastavni deo ìvota. – Deca koja gledaju svoju pretu~enu majku stvaraju sliku da je brak ne{to {to se trpi i da se sastoji od nasiqa. Deca koja su zlostavqana u detiwstvu imaju dva do tri puta ve}e predispozicije da prerastu u roditeqe zlostavqa~e – nedvosmislena je prof. Mr{evi}. Naàlost, institucije (pre)~esto zata{kavaju ove probleme. Razlozi za to su u prikrivawu vlastite neefikasnosti, ponekad i u nedostatku politi~ke voqe, ali je najgora situacija kad se pojedini vidovi nasiqa toleri{u ili ~ak podsti~u jer neko smatra da }e od toga imati koristi. – Ako postoji bolest, treba da postoji i lek – zakqu~uje prof dr. Zorica Mr{evi}. – Prvi pravac borbe protiv nasiqa je prevencija, drugi je poboq{awe normativnog okvira – {to zna~i i primenu a ne samo dono{ewe zakona; sledi podsticawe multisektorske saradwe, podizawe kapaciteta organa i specijalizovanih slu`bi, naravo sve to uz razvijen sistem mera i podr{ke dràve `rtvama. n Mi{a Vuja~i}

c m y

dnevnik

nedeqa27.novembar2011.

NAJ SKU PQE PRO CE DU RE LE ^E WA

od no sno kod ko jih je ura |e na ti pi za ci ja tki va i na la ze se na li sta ma ~e ka wa za tran splan ta ci ju. Ra di se o ne ko li ko sto ti na pa ci je na ta, a naj vi {e je onih ko ji ~e ka ju na tran splan ta ci ju bu bre ga. Us po sta vi }e se, ta ko |e, i al go ri tam da se naj sku pqe di jag no sti~ ke me to de ne ra de dok se ne isrc pu sve mno go jef ti ni je me to de. – Le ka ri }e mo ra ti da kre nu od po ~et ka, da kle od fi zi kal nog pre gle da, a sa mo u iz u zet nim si tu a ci ja ma, kad se to po ka è kao je di no re {e we, ra di }e se pre gled na mag net noj re zo nan ci. Na rav no, ako po sto je kli ni~ ki zna ci da se ra di o te {koj bo le sti i hit nom sta wu, pa ci jent }e i}i od mah na mag net nu re zo nan cu, jer vre me kod ta kvog pa ci jen ta zna ~i ì vot – ob ja {wa va pro fe sor Dra {ko vi}. Ova kva re {e wa mo `da de lu ju gru bo ali su ra zu mqi va jer se ne ret ko de {a va da se po upu tu le ka ra op {te me di ci ne iz do mo va zra vqa ra di mag net na re zo nan ca u ter ci jal noj zdrav stve noj usta no vi. Ka ko ka è na{ sa go vor nik, to je non sens, jer je da bi se pa ci jent ko ji le ì u KCV pre gle dao na mag net noj re zo nan ci, po tre ban pot pis tri le ka ra spe ci ja li sta. Ima slu ~a je va i da sam pa ci jent in si sti ra da bu de pre gle dan na mag net noj re zo nan ci, a ka da mu se to ne odo bri, à li se za {tit ni ku pa ci jen to vih pra va. ~e we. Iz bol ni ca i kli ni~ kih cen ta ra ve} – Pre ko 70 od sto na la za na mag net noj re sti ù upo zo re wa da bi se wi hov rad mo gao zo nan ci su ne ga tiv ni, po ~e mu se vi di da se sve sti u naj ve }em de lu na zbri wa va we hit naj ve }i broj pa ci je na ta na ovu sku pu pre nih slu ~a je va, a „hlad ni” za hva ti, ko ji tr pe tra gu upu }u je bez pra vog raz lo ga. Od 30 od od la ga we, bi }e od lo è ni. Li ste ~e ka wa sto po zi tiv nih na la za po tvr da di jag no ze je ti me }e bi ti po no vo pro du è ne. go to vo 100 od sto, a ra di se o na {im le è – Pr ve re strik ci je }e bi ti kod naj sku }im bo le sni ci ma. Sve ovo go vo ri o na o pa pqih pro ce du ra ko je se pri me wu ju kod ma kom si ste mu upu }i va wa pa ci je na ta – ka è log bro ja pa ci je na ta – ka è di rek tor Kli dr Dra {ko vi}. – Stal no se su sre }e mo sa su ni~ kog cen tra Voj vo di ne prof. dr Dra gan ko bom zdrav stve nog za ko no dav stva s re al Dra {ko vi}. – To prak ti~ no zna ~i da }e u nim sta wem. In si sti ra se na to me da se sve pr voj fa zi bi ti uki nu te tran splan ta ci je zdrav stve ne uslu ge mo ra ju pru ì ti, ali se, bu bre ga, je tre i ko sne sr ì u onim zdrav s dru ge stra ne, ne da je ni pri bli `no nov ca stve nim usta no va ma ko je su ih ra di le. I da - ko li ko je za ta kav obim zdrav stve nih uslu Moreti ra people than sever the tAIDS qe }e bi |e ne tran plan tare a ci jliving e kod pa with - ga po reb no.virus but AIDS-related deaths lowest 21% duebu tozan ci je na ta are kod at ko jtheir ih je za po ~e la level pro ce dsince u ra, their 2005 peak Ð down snaÐ Bar n Ja

better access to drugs that keep HIV patients alive and well for many years P EOPLE LIVING WITH HIV (millions)

N EW HIV INFECTIONS / AIDS-R ELATED NOVE2010: HIV INFEKCIJE DEATHS (millions) 2.7m new UMRLI OD AIDS-a infections, down from 4.0 4,0 (u milionima) peak of 3.2m in 1997

ZARA@ENI HIV-om (u milionima)

3.0 3,0

2.0 2,0

2010: 34 million, 1,0 1.0 up from 33.3m in 2009

1990

1995

2000

2005

2011 2010

1990

2010: 1.8m deaths, down from peak of 2.2m in 2005 1995

New novihHIV HIVinfections infekcija Living HIV/AIDS `ivi sawith HIV/AIDS Severna Amerika Karibi North Americ a Caribbean Western Zapadna iand 1,3 millio miliona 1.3 n 200,00 200.0000 Central Europ e Centralna Evropa 58.000 58,000 12.000 12,000 840,00 840.00 0 20.000 20,000 9,000 9.000 30,000 30.000 9,900 9.900

2000

2011 2010

Eastern Isto~na Europe Isto~na Evropa ,i Central Asi aAzija Centralna 1.5 n 1,5 millio miliona 160,00 160.0000 90,000 90.000

Isto~na Ist o~na Azija East Asia 790,000 790.000 88,000 88.000 56,000 56.000

Latinska Amerika Latin Americ a 1,5 millio milion 1.5 n 100.0000 100,00 67.000 67,000 Subsaharska Afric Afrika Sub-Saharan a 22,9 millio miliona 22.9 n 1,9 millio miliona 1.9 n 1,2 millio miliona 1.2 n

2005

AIDSod deaths umrli AIDS-a

Middle East , Bliski Istok Ist ok North Afric a i S. Afrika 470.0000 470,00 59.000 59,000 35.000 35,000

Ju`na South and i Jugoisto~na South-East Asia Azija 4 miliona 4.0 millio n 270.000 270,000 250.000 250,000

Okeanija Oceania 54.000 54,000 33.000 33,000 1.600 1,600

Source:UNAIDS UNAIDSWorld World Aids Report Source: Aids DayDay Report 20112011

Svet ski dan bor be pro tiv HIV-a, 1. de cem bar, Sr bi ja }e do ~e ka ti sa, pre ma gru bim pro ce na ma, oko 6.000 za ra è nih, s tim da ih je re gi stro va no ma we od 1.500. Pre ma po da ci ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, u sve tu da nas ì vi oko 35 mi li o na qu di s HIV-om. Naj vi {e ih je u ne raz vi je nim ze mqa ma, zbog ~e ga sve ga 10 po sto obo le lih ima pri stup sa vre me nom le ~e wu, iako se uz no ve te ra pi je bo lest mo è uspe {no dr à ti pod kon tro lom. Na à lost, pre ma tvrd wa ma na {eg Udru è wa obo le lih od HIV-a, tret man u Sr bi ji da le ko je od evrop skog ni voa jer ne do sta ju le ko vi, ne sa mo za dr à we vi ru sa pod kon tro lom, ve} i za le ~e we pra te }ih in fek ci ja. Sr bi ja je, ina ~e, for mal no usvo ji la evrop ske pre po ru ke ka ko se di jag no sti ku je i le ~i HIV ali ih, tvr de stru~ wa ci, ne spro vo di. A raz log je – no vac...

INTERVJU NEDEQE

JU GO SLAV KRAJ NOV, GLU MAC

Mu ka mi je od pri ~a wa K

a è da je li ce mer ka da }u ti i kon sta tu je. Sme ta mu {to je u Sr bi ji naj ~e {}e upo te bqa va na re ~e ni ca „ne ma pro ble ma”, ka da se u ka fa ni sve do go vo ri mo, pa pre spa va mo i po sta ne mo li ce me ri. „Sa mi smo kri vi za sve. Sa mo kon sta tu je mo stva ri, pri ~a mo, kri ti ku je mo ih, ali ni ka ko da pro gu ta mo onu \in |i }e vu naj ve }u à bu i kre ne mo da qe. Stal no su nam dru gi kri vi, a qu de ko ji nas vo de mi do vo di mo na vlast. Ni je po tre ban no vi 5. ok to bar, po treb no je da mi gra |a ni, od sut ni jer ne ma mo de te tu za uì nu, sta ne mo na uli ci de set mi nu ta, po dig ne mo gla vu i vi di mo gde su gre {ke”, go vo ri nam glu mac Ju go slav Kraj nov, s ko jim raz go va ra mo na kon pre mi je re „Se o ba”. “Se o be su uvek pri sut ne, {to ka è Cr wan ski - smr ti ne ma, ima se o ba. Pri ~a mo o ì vo tu voj ni ka ko ji ne mo gu da se pri la go de ci vil nom na ~i nu ì vo ta. Voj nik }e uvek bi ti voj nik, ne pri la go |en na bi lo {ta dru go. âk i ka da ode u Ru si ju, ko ju mi za mi {qa mo kroz pe sme i pri ~e, kao i sa da {to sa wa mo o ve li koj Ru si ji, po sta vqa se pi ta we ko li ko smo mi za i sta ve kov na bra }a. Bra }a je smo, ali do jed nog tre nut ka. To se po ka za lo i u bli skoj isto ri ji”, uka zu je Kraj nov, kog pr vo pi ta mo za {to smo to li ko op ~i we ni Ru si ma, ko ji pre vas hod no gle da ju svo je in te re se? – Po ve za ni smo pre ko sla vjan stva, tem pe ra men ta, kr vi. Oni su nam naj sli~ ni ji i to je uko re we no, a da po sto ji li~ ni in te res u to smo se vi {e pu ta uve ri li na spo stve noj ko ì. Tra di ci je se ipak ne mo è mo od re }i. U na {em DNK da le ko le ì ne ki Tur ~in, ne ki pa {a, ta ko u DNK po sto ji i iskon ska po ve za nost sa Ru si jom, pra vo sla vqem, sa mim tim i bes pred met no obo à va we i stre mqe we ka to me. A da li smo do bi li po voq no sti, po put ga so vo da (smeh)... od to ga ne ma ni {ta. Qu bav pre ma Ru si ji je kao pre ma po e zi ji, uto pi ji, ne ~em sve tlom, pre div nom, iz van gra ni ca ~o ve ko vog ra zu ma. l Ni je li upra vo ra zum kqu~? – Ka da bi smo ima li ra zum ne qu de, da le ko bi smo do gu ra li, ali mi ne ma mo do voq no zdra vog ra zu ma. U pro vo du smo isti kao Ru si, ba ha ti, ne ma mo me ru, to je ta krv. Qu bav ko ju mo è mo po ka za ti pre ma ne ko me – to ne mo è ni ko, ali isto ta ko i bez raz lo `nu mr `wu, ko ja ide do ga |e wa i su ro vo sti. l Pre ko 20.000 Ko so va ra tra ì ru sko dr à vqan stvo? – To je pro pa gan da, a ovi im po nu di li da ih na se le u Si bir. U “Se o ba ma” mi od la zi mo u Ki jev i o~e ku je mo da }e mo ski nu ti austro u gar sku uni for mu, sta vi ti ru sku i na sta vi ti sa slu `bom. Me |u tim, se di mo {est me se ci i ni {ta ne ra di mo, ~e ka mo. Ofi cir ko ji ni je na ko wu po ~i we da sum wa u taj ideal. To je ta ne pri la go |e nost. l U {ta ti sum wa{ na da ska ma, a u {ta na uli ci? – Na da ska ma pri zna jem je di no isti nu. Gle da lac pri sta je sa mo na tu ilu zi ju i ona ga pri vla ~i kao mag net. Ne pre sta no sum wam ko li ko sam u sta wu da do |em do te isti ne, tra gam, ko pam po se bi ne bi li taj lik bio isti nit. [to bi re kao Egon Sa vin, „Ju go, mi ra di mo pri ~u ko ju è lim da bu de mo gu }a u ì vo tu„. A u ì vo tu... osta lo je }u ta we. U Sr bi ji je osta lo sa mo to, ne ma sve tle ta~ ke na kra ju tu ne la. Po ro di ca i de te me dr è u ì vo tu, a ne kih ra do sti ne mam od 17. ro |en da na, od de ve de se tih. l Isti na o ju bi le ju 150 go di na SNP-a? – Evo {ta je isti na... (po ka zu je ne za vr {e ni klub). Ura |e no je {ta je ura |e no, ne ki mi ni mum. l Mo ra mo li sve ~i ni ti mi ni mal no? – Vi di{ da mo ra mo. A opet, nas ima 50 na sce ni, re di teq ka je u go di na ma, ali ne iza |e po osam sa ti iz sa le, vo du joj do no se. E, kad bi svi ta ko ra di li... Mi slio sam da }e mo ju bi lej pro sla vi ti u no voj zgra di. Bio sam u Uprav nom od bo ru za vre me di rek to ra Mla |e no vi }a, mi slio da }e ovo bi ti ga la ju bi lej, ~i ji }e di rek tan po kro vi teq bi ti pred sed nik Re pu bli ke. Ko }e, ako ne on, ovo je naj sta ri ja in sti tu ci ja kul tu re u ze mqi?! Ne mo è ova ko, vi de li smo da mo è do bro, ali mi se za do vo qa va mo po vr {i nom. U po zo ri {tu ne ma kre a ci je.... l A u dr à vi... – Sve je u ko lo te ~i ni, da se za do vo qe naj pri mi tiv ni je, osnov ne nor me i to je to. l Do bar te a tar po sta vqa pi ta wa, a SNP? – Ne! âk imam uti sak da u po sled we vre me ne ma mo pred sta va ko ji ma bi smo mo gli da se po di ~i mo, jo{ od “Bro da za lut ke”. Sa da je in ci dent ka da se de si do bra pred sta va (smeh). Pra ve se ko rekt ne, re per to ar ske pred sta ve, ali nas ne ma dve go di ne na Ste ri ji nom po zor ju, a do bri smo do ma }i ni. Naj go re je bi ti do bar do ma }in. Kao i za “Se o be”: dra go mi je {to su glum ci iz Be o gra da tu, oni su uvek do bro do {li, ali ovo je pro sla va 150 go di na SNP-a! Mo gli smo na svo jim ple }i ma to iz ne ti. l Da ume sto me ne ov de se di ne ko nad le àn i slu {a te, on bi...?

– Ve za ne su mu ru ke, ta ko se to ve ro vat no ka è. Mu ka mi je od pri ~a wa, tre bao bih ne {to da ura dim... l Tvoj stav o po li ti~ ki an ga ò va nom te a tru? – Sva ki an ga ò van te a tar je bi tan. Po sma tra ti dru {tvo na bi lo ko ji umet ni~ ki na ~in je vred no kao bi lo ko ja po li ti~ ki an ga ò va na pred sta va. Za {to sve mo ra bi ti prst u oko? Da nas ako ne kom ne lu pim {a mar – ne skre }em pa `wu na se be. @e lim da gle da lac du bo ko raz mi sli, da se pre po zna. Dok ti kon sta tu je{ stva ri – ne ma isti ne! Rad wa po kre }e isti nu. To va ì i za stvar nost i za te a tar. l Ose ti{ li se kao po tro {na ro ba ka da stva ri ne idu ka ko è li{? – Ne, kao don Ki hot. Do bre na me re se u Sr bi ji uvek pa ku ju. Ja dam ar gu men te za {to ne ka pred sta va ne bi tre ba lo da se ra di, do bi jem od go vor „pot pu no si u pra vu, mi to ra di mo iz pot pu no dru gih po bu da, da se za po sle glum ci ko ji ne igra ju”. U tom tre nut ku ne ko me to od go va ra, a ti si u pat po zi ci ji i ne ma{ ar gu men te. Sve nam je ta ko, gle da{ ovu far su s

â ro li ja ni je u ye pu Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe” tru ba~ Du {ko Goj ko vi} pi tao je „na ne vi |e no” Ju go sla va Kraj no va ka ko je pre lo mio oda bir pro fe si je? – Upi sao sam Prav ni fakltet i oti {ao u voj sku, na Ko pa o nik. Ima li su ve li ku bi bli o te ku, a na po qu sneg, pu no sam ~i tao. U gim na zi ji su me pro fe so ri ce te ra le da re ci tu jem na smo tra ma i tak mi ~im se, pa mi je Ani ca Jaj ~a nin s Aka de mi je re kla da tre ba da po ku {am. Po {to sam imao je dan fa kul tet u xe pu, iza {ao sam na pri jem ni i upi sao se iz pr ve. Po sle je sve bi la ~a ro li ja. Ko so vom, Bor ko (Ste fa no vi}, prim.aut) je moj drug iz Kar lo va~ ke gim na zi je, ali to je to li ko sme {no, ti pre go vo ri. Ta ko se sve ra di. Kao Ru bi ko va koc ka: ka ì mi sa mo ko ja ti kom bi na ci ja tre ba. l [ta smo iz gu bi li u sve mu to me? – Se be, i vre me, pre sve ga. Stal no ga gu bi mo, kva li tet ni qu di od la ze. l [am pi o ni pro pu {te nih pri li ka? – Je smo. Naj ta len to va ni ji smo na sve tu, to mo gu da pot pi {em, ali jed no stav no ne ma mo taj {ra fi} u gla vi ko ji Nem ci ima ju. Stal no pa da mo na istim gre {ka ma, ne iz vla ~i mo po u ke, a po li ti ~a ri kao da pre pi su ju gre {ke. Bio sam za be zek nut po mi re wem DS i SPS, u ta kvom ma tu sam bio – u{ti ni te me! A {to je naj ve }i fa zon, taj Da ~i} za vr {a va stva ri naj bo qe, ~ak i u te a tru. Ne ve ro vat no! Stal no pr vi mo sal to u se bi, pre vr ne{ li~ nost od jed nom. l Ka ko ra ci o na li zu je{ „Mi ro sla va” kog ì vi mo i pre ba ci va we zla kao vru }eg krom pi ra? – Iz be ga va we i po vla ~e we u naj u ì krug, su à va we kru ga pa `we. [to je ma wa, to je ~o vek da nas sre} ni ji. U ovim okol no sti ma do bra ne ma. Sva ki dan gle dam te Mi ro sla ve, ali mi ì vi mo taj lak {i ili te ì ob lik kar ci no ma ko ji tre ba pre ì ve ti. l U~i nak srp skog te a tra u po kre ta wu dru {tve nih pi ta wa? – Te a tar je u ogrom noj kri zi stva ra la {tva. De ve de se tih se go re ì ve lo, a pra vi le su se od li~ ne pred sta ve. Na pre kret ni ci smo, fa li je dan ko rak. Ka da glum ci ne bi ra di li to li ko, po zo ri {te bi bi lo bo qe. Umet ni ci ne zna ju u kom su gra du, kom autu, a ima ju 20 na slo va me se~ no – ubi ih kvan ti tet! A pri nu |en si da ide{ iz pro jek ta u pro je kat, zbog eg zi sten ci jal nih raz lo ga. Tro {i{ ma {tu i in spi ra ci ju. l Grad se po ve }ao, a pu bli ka? – Ima mo pu bli ku, pu ne su pred sta ve. Sve za vi si od ono ga {ta gle da ju, {to ka è po koj ni ~i ka Pa ja Gar di no va~ ki „kad ti wih {~e pa{, a oni ka ko ti po me ri{ gla vu, ta ko i oni”. To je ta ma gi ja. Ta kvih pred sta va ima, ali je ma lo in ci de na ta. l Igrao si Tor kva ta Ta sa - raz li ka iz me |u me ce ne i spon zo ra? – Me ce na zna {ta su umet ni~ ke vred no sti, a spon zor gle da ci fre i ra ~u ne. Evo ti Cep ter i Ma dle ni ja num. Hi qa du spon zo ra }e ulo ì ti pa re u eks po ni ra ne qu de na me di ji ma i to }e do ne ti no vac. Bi lo je pred sta va ko je, uz du `no po {tva we, la ko na pu ne ma lu sa lu Spen sa, a mi mo ra mo da se po mu ~i mo za pla tu ko ju oni br zo za ra de. l Da li je „Pre o kret” pr vi re kao da je car go? – Ne, ê da go vo ri to sve vre me, sa mo ga ni ko ni je ozbiq no shva tao. Sve bi bi lo su per da su to ura di li pre dve go di ne, a ne {est me se ci pred iz bo re. I opet mi se stva ra go rak ukus u us tu ma, uz svo po {to va we za we ga, Vu ka i Ko ra }a. Kad gu bi mo 3:0 me ne ne in te re su ju stva ri u 85. mi nu tu, ve} u 17. n Igor Mihaqevi}

dnevnik

nedeqa27.novembar2011.

S U S R E T I : IZDAVA^ I PREVODILAC ZORAN STOJANOVI], NOSILAC FRANCUSKOG ORDENA UMETNOSTI I KWI@EVNOSTI

Vi tez ko ji bi ra re ~i re dve ve~eri u rezdenga, iako smo radili pod okriqem Burghartova „Kultura renesanse ciji Francuske ambasatada{we dràve. Krajem osamdeu Italiji“, celokupna dela Georde u Be o gra du, Zo ran setih, a naro~ito nakon pada ga Bihnera. Stojanovi}, izdava~ i prevodiBerlinskog zida i propasti koIzdava~ka kwiàrnica Zoralac iz No vog Sa da/Srem skih munizma, odlu~io sam da se osana Stojanovi}a zvani~no radi Karlovaca primio je Francuski mostalim. Godinu dana sam ~ak od 1. avgusta 1990. godine. Pod Orden umetnosti i kwièvnoradio neregistrovan, jer nije biwenim znakom iza{lo je oko 400 sti u najvi{em rangu viteza. U lo zakonskih okvira za tu vrstu na slo va, pro se~ no dva de se tak ime francuskog ministra kultuprivatnog posla. Dràva mi nije godi{we, ~ak i turbulentnih re i komunikacija, uru~io mu ga pravila probleme jer se raspadade ve de se tih. Sto ja no vi} ka è je ambasador Francuske u Srbila, ali moji naslovi su se prodada se nije pokajao i dodaje da je ji, wegova ekselencija Fransoavali od Slovenije do Makedoniprivilegovan, jer radi posao koGzavije Denijo. je: Jaspersova „Filosofija“, ji voli. Izdava~ka kwiàrnica Zorana Stojanovi}a osnovana je 1989. go di ne, kao jedna od prvih privatnih izdava~kih ku}a u SFRJ. Sto ja no vi} se od mah opredelio za program ob ja vqi va wa naj zna ~ajnijih dela iz oblasti humanisti~kih nau ka. A we go va ve za nost za fran cu ske autore ima predistori ju sa stu di ja kwi èv no sti na Fi lo zofskom fakultetu u No vom Sa du, gde je slu {ao pre da va wa kult nog pro fe so ra Sre te na Ma ri }a. Fran cu ski je zik i Orden je Zoranu Stojanovi}u uru~en u rezidenciji Francuske ambasade kul tu ru naj bo qe je ipak upoznao u mati~Kwige sa velikim „K” noj zemqi, pet godina „Ako Zorana Stojanovi}a, koji relativno povu~eno obavqa svoj posao rade}i kao lektor. izdava~a, kojim slu~ajem niste upoznali zato {to je Novosa|anin koji vi– I pre no {to sam {e od prestoni~kih doga|aja uìva u marqivom radu, svakako poznajete osnovao Izdava~ku kwige wegove izdava~ke ku}e”, navodi se u obrazloèwu za Orden. To su kwiàrnicu, bavio ona kapitalna dela humansti~ke misli koja predstavqaju osnovu svake sam se ovim poslom sa prave biblioteke, wihovu elegantnu, pomalo strogu opremu, odli~an premojim prijateqem Mivod, sve bez gre{ke, brzine, proizvoqnosti i imrovizacije. One kwige sa loradom Gruji}em, u velikim K. Zahvaquju}i wemu imamo izvrsna dela prevedena sa francuokviru Kwièvne zaskog: @ila Deleza, Fukoa, Merlo Pontija, Lipoveckog, Pijaèa, Starojednice Novi Sad – binskog, Fransoa Firea, Legofa, Dibija, Elijade, Tokvila, Rusoa... A tu prise}a se Stojanovi}. su i Bihner, Maks Veber, sabrana dela ~udesnog Getea kao i najve}i srp– Bili smo prili~no ski pesnici”. autonomni i objavili smo dosta dobrih kwi-

[ O R O M

Zoran Stojanovi}

– Odabrao sam da izdajem kwige koje, ina~e, ~itam jo{ od studentskih dana – obja{wava na{ sagovornik. – Na fakultetu smo voleli da ìvo raspravqamo o pro~itanom, a u tom krugu glavni je bio \or|ije Vukovi}, tada{wi asistent profesora Sretena Mari}a. Naslove druge vrste ne bih ni umeo da objavqujem, naro~ito ne takozvane bestselere. Prevodi ~ine gotovo dve tre}ine kataloga Izdava~ke kwiàrnice Zorana Stojanovi}a i to najvi{e s francuskog i nema~kog jezika. Osim toga, èqni promocije kvalitetne literature, pokrenuli su biblioteku evropskih klasika, koja ima za ciq da bude antipod naviru}em mno{tvu lo{e beletristike. – Pristajem na posledice svog izbora, ne àlim se. Siguran sam da }e se te kwige prodavati i u narednih sto godina, a tako je i u svetu. Kada odem u Pariz, i daqe kupujem, na primer, pred-

B O R O M

Ma gla Di vi je gu ske po ma gli le te po ma lo i zdra vo ni sko i o~as po sla se po gu be i ne zna ju di su. Tu smo isti, ni mi ne vo le mo kad ne zna mo di smo ma kod nas nekolko fela magle, mo`e svako da bira koja mu godi i koju bi volo al kanda da je niko ne vole. Ne godi narodu kad se magla spusti. Divane mlogi da magla pada, al jo{ niko od wih nikad nije ~uo da je bubnula kad padne. Mo`da je to zato {to je u magli velika ti{ina i ni{ta se ne ~uje. Jo{ ne znam kad je ve}a ti{ina napoqu, dal kad veje sneg, onako ko perje iz poderanog jastuka il kad padne jaka magla. Ondak se sve uti{a, ko da ima ono dugme na kojim je nacrtan zvu~nik a preko wega napisano „puta“ (H). Oni {to umu da ~uju, ~uju i kako pada sneg i kako se magla spu{ta. Leti oni ~uju i kako trava raste. Jo{ odkad svet divani „Izgubio se ko magarac u magli“, al se ne zna ko je bio taj {to je na magarca nabedio da se izgubio i da je magare krivo {to su zalutali. Kad je magla ondak ni tice ne lete. Ne mislim na vrapce i kumrije, mislim na one iz belog sveta {to se seqakaju u sred zime. Na{i vrapci pobegnu pod streju a kumrije biraju ni`e grane, naduvaju perje i ne mrdaju, ko ni magla. Tice su u nekim stvarima malko pametnije od qudi, umu boqe da sna|u, da se orijenti{u bez mape, da znaju kad je vreme za selidbu i kad treba da krenu natrag, tamo odakle su i po~ele ovamo da lete. E, al qudi znaju da se zimi ne vaqa seliti, nije zima za selidbu, mi volemo kad je vreme za {e{ir a ne za {ubaru. Divije guske po magli lete pomalo i zdravo nisko i o~as posla se pogube i ne znaju di su. Tu smo isti, ni mi ne volemo kad ne

ratna izdawa „Flamariona“ i drugih, koji objavquju kwige neprolazne vrednosti. Zoran Stojanovi} ne prolazi dobro na konkursima koje raspisuje dràva – ni za subvencije kapitalnim izdawima, a ni za otkup namewen bibliotekama. Jedino mu je, kaè, Kulturno-prosvetna zajednica Vojvodine, dok je postojala, mnogo pomagala, otkupquju}i wegove kwige za vojvo|anske biblioteke. Vaè}i model otkupa, naime, stimuli{e lake ànrove i jo{ lak{a {tiva, jer krajwu re~ imaju bibliotekari, koji podleù naj{irim ~itala~kim ukusima. Stojanovi}, pak, misli da oni koji vole romane Mir-Jam, treba i da ih plate. Iz xepova poreskih obeznika kupuju se ozbiqne, vredne kwige, koje treba da budu dostupne svima u javnim bibliotekama. Zoran Stojanovi} je danas glavni urednik u svojoj Kwiàrnici, suvlasnica je supruga Qubica, a direktor je wihov sin Sreten, uz nekoliko stalnih i vi{e po vremenih saradni ka. Kwi ge koje izdaje ova porodi~na manufaktura dobile su najva`nija priznawa za prevode. Orden umetnosti i kwièvnosti koji je dodeqen Zoranu Stojanovi}u, ustanovqen je 1957. godine, a predloge i odluku o dobit ni ci ma do no si Fran cu sko ministarstvo kulture i komunikacija. Wemu je posebno drago {to se tako na{ao u dru{tvu Danila Ki{a i Aleksandra Ti{me, tako|e vitezova ovog ordena, nagra|enih za {irewe francuske kulture. n Rad mi la Lo ti na

znamo di smo. Kadgod, kad je kogod pito kakvo je vreme napoqu, ondak onaj {to je bliì penxeru malko podigne o~i, pogleda napoqe i kaè: “Niko nikud“. I nisu ni mrdali nikud iz sobe sem da namire sermiju, naloè u pe}, dopune bokal iz bureta i obi|u pu{nicu. ûveno srema~ko NE glasi: “Sad ne}emo ni kako mi o}emo“. Mora da je neki Sremac smislio da avijoni treba da lete i kad je magla, tobo` mora da se ide po svakojakom vremenu i da se ùri. Kuda i za{to, ako nije iz inata i uzo~in, protiv svega? Posle, kad se kogod skrja svi diva-

zervama. Na tim konzervama u kojima kod nas pakuju pi}e, oni su spakovali londonsku maglu i taku su i etiketu napravili, da se zna {ta je unutra, pa ko ima novaca i rad je da pazari, neka kupi i nosi ku}i. Kao wina je lep{a od na{e, mo{ misliti. Di su i krenuli da zidaju ku}e tamo di je malo-malo pa magla. [to nisu do{li ode kod nas, mi nemamo puno magle ko {to ima tamo kod wih. Primili bi i wih, da ne budu tako ocmoqeni, ima kod nas mesta za sve a imamo i puno praznih gotovih ku}a, samo nemamo ko da u wima `ivi. Ode kod nas kad gospoje oprave flizuru, ne kvari

Izgubio se ko magarac u magli

ne da mu ba{ i nije bilo nu`no da kre}e po magli, al neki ga |avo tero i nije mu dao mira. Kad god neko zdravo ùri i poùruje ja se setim re~i mog drugara Brice: “Nema tog posla koji ja ne mogu da odloìm na godinu dana“. E, sad, drugo su oni {to „vataju maglu“, wima se navek ùri ko da imaju pundravce. Nisu s wima ~ista posla, ~im se stalno vrpoqe i samo ~ekadu da kogod ot{krine vrata pa da oma uvate maglu. Nekad su Englezi vatali naivne turiste pa im prodavali maglu u kon-

im je magla svaki dan. Ume i ode da bude gadno, da ne ume, ne bi o tom ni divanili. Mi imamo gorwu, dowu i celu maglu. Gorwa magla je ona koja se ne spusti do dole, pa kad jurimo ispod we mlogi u limuzini sagiwu glavu da ne o~e{u gorwu maglu. Dowa magla stoji na dva metera od zemqe, gore se vidi u mesec i zvezde a napred i okolo ni{ta, ko kroz mleko da ~ovek ide. Al ne kroz ono kupovno, retko i providno, ve} kroz ono fri{ko pomu`eno, {to ga vi{e niko ne vole, kao lep{e im je da pi-

ju i tro{e tu surutku iz kartona {to prodaju ko mleko. Sremci ni ko mali ne tro{e mleko, oni oma po~nu s vinom, da ne dangube s belim brkovima od skorupa. Od wih sam i ~uo jednu misao o magli i vinu, kaù da su kadri da i za maglom pijedu vina. Ako nema ~varaka a ima vina, nije greda, ide vino i za maglom. Srem je to. Cela magla je najgora, tu ne vredi ni kad ko~ija{ pusti kajase, o}edu i kowi da zalutaju. Lako je kad je vedro a ko~ija{ mutan, samo se izvrne na le|a u {arage, pusti kajase i drema, kowi sami do|u ku}i pred kapiju i stanu. Ako niko ne ~uje da ko~ija{ hr~e i ne otvara kapiju, oni zarù, da se jave uku}anima da su stigli. Posle ve} ide redom, prvo ga blagosiqaju onako o`deranog, ondak ispreù kowe, narane ih i napoje a onog u {aragama ~esto ni ne diraju, dok se sam ne probudi i ne optrezni. Opasno je prelaziti prugu kad je cela magla, ondak se ni ne vidi ni ne ~uje voz, o~as posla bude cirkusa i nevoqe. Celoj magli ni vetar ne smeta, ume s wim da fiju~e oko u{iju. Smeta joj samo kad odjedared zaladni, ondak i ona pobegne digod di nije tako zdravo ladno. Cela magla je mokra, navek su stari divanili da mokre glave ne vaqa i}i napoqe na ladno, kanda da o tom jo{ jedino magla vodi ra~una. O magli su i filmove snimali, pesme pevali, Zdravko Mandi} je ima na svakoj svojoj slici, fotografi je vole kao zimski motiv, da u jednom kvadratu do~araju atmosferu i ispri~aju pri~u. Ume magla da padne i kad je sve zeleno, kad je toplo i kad joj vreme nije. E to ne vaqa, ondak propadne bostan, o}e i paradajz da se osu{i, ne vole vreà kad padne magla. Mo`da nama ovako ide ba{ zbog magle, ne umu tice da lete kad je jaka magla, magarac navek zaluta, propadne bostan pa ga ni zelenog ne oberemo, kumrije ne mrdaju, vrapci se posakrivaju, niko nikud, ba{ ko i mi. Nit mrdamo s mesta, nit kome trebamo. Pe}ke smo poru{ili - ne loì nam se, sermije nemamo - nema namirivawa, pu{nice prazne - pazarimo po deset deka kupovne slanine, vinograde povadismo - pa su nam bokali postali veliki. Ni one dowe magle odavno nije bilo, da se vide mesec i zvezde, ondak jo{ pomislim da ima nade, na}emo lak{e pravi put, da vi{e ne lutamo i ne spavamo u {aragama. Ionako smo kajase odavno ispustili. Ba{ ne volem kad ne znam di sam. n Bo ra Oti}

Bojni brod Erzherzog Franc Ferdina

ADMIRAL NIKOLA UR

Od pre ko pa na B

io je to lep aprilski dan. Iz ako je pitati Nikolu Uro{a S je to kasno prepodne izlazi pred Starim dvorom, pri tome paze u kanijama ne remeti dostojanstvo nom belom uniformom. Po izlasku i ju je po wega poslalo Wegovo Veli~a trenutak je zastao, potegao pe{eve u ko uzdahnuo i krenuo u susret svojoj ni komandanta cele jugoslovenske m I{~ekuju}i po~etak audijencije, k menio nekoliko re~enica sa svojim komandantom, admiralom Viktoro rom, koji je ukazom W.K.V Aleksandr }a od Jugoslavije odlazio u penzij è, pa on ni posle svih ovih godina nije u stawu da iz svog govora izbaci taj grleni, gotovo pruski akcent”, mislio je viceadmiral Stankovi}, zadovoqan ~iwenicom da je i pored svog {kolovawa u Fijumi i velikog dela svoje kasnije karijere uspevao da izbegne ovakve lingvisti~ke zamke, na koje se nije gledalo blagonaklono u stonom Beogradu, a napose ni na Dvoru i u \eneral{tabu. On je vojnik, ba{ kao i dragi Viki, stran mu je svaki oblik nacionalizma, pogotovo u ovoj novoro|enoj zemqi koja obiluje raznim narodima i jezicima, ba{ kao i ona prethodna, ali nije mogao da se otme dodatnom ponosu {to je tek drugi Srbin koji staje na ~elo cele flote. Dobro, da Prica nije pratio kraqicu Mariju iz Rumunije, i time stekao poverewe Dvora, veliko je pitawe ko bi bio prvi Srbin na ~elu kraqevske mornarice, ali.... Tok misli Ni k mu skrete kraqev a|utant koji ih zamoli da se pridruè WKV koje poredo sa sada ve} penzionisanim Stankovi} odse~nim, vojni~kim kroz visoka dvokrilna vrata i stad na Srba, Hrvata i Slovenaca, ve~i kraqa Aleksandra, koji je za ovu obukao sve~anu mornari~ku unifor daje ukaza o penzionisawu Vikerhau zahvale za trud u slu`bi, kraq se Stankovi}u skroziraju}i ga kroz ok pruì mu pismeno kojim ga imenuje mornarice Kraqevine Jugoslavije. „Dakle, dragi gospodine admiral jako dalek put prevalili od Stapar neku ruku na moru. Dodu{e odavno ipak moru...”, blago, gotovo melanho se Aleksandar, o~igledno nesprem wegovo poja{wewe da je zapravo sve {ti, pa on odustade od kontrirawa komandantu. Uvek sklon pokazivawu nosti, kraq se jo{ nekoliko minuta voru sa oba admirala, ne propu{taju Stankovi}evog oca, tako|e Nikolu, i gove inìwerske zasluge za Srbiju i cu, ali i prave}i {alu sa najboqim poklonom koji jednom admiralu jeda uru~i. Audijencija se zavr{i i, uz bl ri i novi glavokomanduju}i jugoslov ce napusti{e kraqevski salon pre vo Veli~anstvo drugim obavezama. Mada nema pisanih tragova, ovako dalo postavqewe Nikole Uro{a N. S mandanta Mornarice Kraqevine Jugo miral Stankovi}, koji je tog sedmog d stao na ~elo jugoslovenske pomorske i gde je ostao slede}e dve godine, zais put u svojoj vojnoj karijeri. Ro|en u aprila 1875. od majke Lujze Vozari i o kovi}a, uvek je bio vezan za Stapar, se ra iz kojeg je wegova porodica vukla

dnevnik

ro u gla sti, pa stel no obo ja di sa ni or ga ni zam srem sko mi tro va~ kog @it nog tr ga, su zdr à ne zid ne bi ù te ri je, skro jen je po me ri, ili, ka ko bi ur ba ni sti~ ka bran {a re kla, uslo vqen je dis po zi ci jom te re na bla go nag nu tog vi so kog pri o ba qa Sa ve, ali svo ju do ne kle iz glo bqe nu (pse u do)ba rok nu, kla si ci sti~ ku i se ce sij sku si lu e tu spo je nih gra |an skih ku }a iz do ba Austro-Ugar ske, svo je iz ra zi to od stu pa we od kr sto li kog “te re zi jan skog” {a blo na, svo je ne pra vil ne stra ne, @it ni trg je po pri mio jo{ iz vre me na ka da se iz nad srem ske pu ~i ne sto {e zde set go di na pri vre me no cr ve neo tur ski po lu me sec, ~i joj se ori jen tal noj ur ba ni sti~ koj slo bo di iz ra à va wa pri pi su je i splet obli `wih pi ja nih, ta la sa stih, kri vu da vih i uza nih uli ~i ca, so ka ka (so ka ~i }a) i pro la za. U jed noj od tih li ci dar skih ku }a na @it nom tr gu ì ve kr znar u pen zi ji Jo van Pa ni} i we go va su pru ga Go spo jin ka. Kr znar Pa ni} o svo jim po ~e ci ma... “Ja sam ro dom iz Ada {e va ca. Imao sam pet na est go di na, kad sam ~e tr de set de ve te do {o u Be o grad, i ta mo je sru {e nih zgra da jo{ bi lo na sve stra ne... To mi se ure za lo u pam }e we. Zgra de pre tvo re ne u br da ci gli, be to na i {u ta. Pa qe vi ne. I qu di tu ma ra ju iz me |u ru {e vi na, kao da je sve nor mal no, a nor mal no ni {ta bi lo ni je... Pa, zna te i sa mi, u~i li ste u {ko li – ko je ste go di {te, go spo di ne? – da-da, pa u~i li ste u {ko li, Ti to re ko “ne” Sta qi nu, vre me in for mbi roa. Vre me stra ha! Po qu de su do la zi li no }u i od vo di li ih... da, ta ko je bi lo... A, da vam iskre no ka èm, ni sam sve to naj bo qe ni raz u me vao u ono do ba, {to je vaq da i nor mal no za jed nog de~ ka iz pro vin ci je. Moj stric Mi len ko [ko ri}, ro dom iz Ber ka so va, dr ò je kr znar sku rad wu u Be o gra du, ta mo kod ’Lon do na’, Kne za Mi lo {a broj dva. I pri mio me za u~e ni ka. Taj moj stric ì vio je pre ra ta u Pa ri zu. On je [ko ri}, po mo joj ba bi, o~e voj maj ci, ona je od [ko ri }a iz Ber ka so va. Do bar maj stor, za ni mqiv ~o vek. I on da, pe de se te go di ne, jed ne no }i u glu vo do ba, zvo ni zvo no na vra ti ma! Mi svi po u sta ja li. A stric Mi len ko pre ble deo, vi de lo se da ga je strah. I mi smo se upla {i li, we go va su pru ga Spa sa i wi ho va }er ka Mir ja na. Stric ot kqu ~o vra ta, u|o {e dvo ji ca u uni for ma ma i je dan ci vil. Re ko {e stri cu da se ob u ~e, vo de ga na ne ko is pi ti va we. Br zo }e se, ka ù, vra ti ti, sa mo da sa wim oba ve ne ki raz go vor. Pre tre sli su ku }u. Moj stric je znao da se to do bro ne }e za vr {i ti, obu ko se, po gle do nas i za pla ko... da, za pla ko... Ka è: ’Ja se vi {e ne }u vra ti ti.’ A na to }e je dan od one tro ji ce: ’Vra ti }e{ se, ne bri ni, sa mo da te is pi ta ju...’ I odo {e u no}. Po sle ~e ti ri me se ca sti è smr tov ni ca. Bio je na Go lom oto ku.” “Umro? Ubi jen?” “Ni ka da ni smo sa zna li pra vu isti nu.” “Za {to su ga od ve li? Po sto ji li pi sme ni trag? Na slu }u je te li, bar, raz log? – Fran cu ska? Pa riz, mo `da?” “Pa riz? Pa, mo `da ima i to ga, mo `da... Ali, ne-ne, pre }e bi ti da je ku }a [ko ri }a bi la ’obe le è na’. A evo i za {to. Kad je bio taj su kob Ti to-Sta qin, gru pa mla dih pi lo ta iz Ju go sla vi je po be gla je u SSSR. I me |u wi ma je bio na{ Va sa [ko ri}. Po sle Ti to ve smr ti taj moj stric Va sa do {o je u go ste kod nas iz Ta {ken ta. Sad je ja sni je? I da nas se pi tam da li je ìg Go log oto ka imao ’uti ca ja’ na mo ja ka sni ja stra da wa? Vra tio sam se iz Be o gra da u Ada {ev ce sa za vr {e nom stru~ nom kr znar skom {ko lom. Pri ~a lo se da }e Sta qin da bom bar du je Be o grad, pa se ja le po vra tio ku }i. Za po slio sam se u [i du u }ur ~ij skoj za dru zi. I oè nim se za Go spo jin ku. I ona je iz Ada {e va ca. Krat ko smo bi li u bra ku, do bi je mo de voj ~i cu, i za de si nas ne sre }a. Sla vi cu ubi je bom ba.” Go spo jin ka Pa ni} (do no si ta wi re s par ~a di ma pi te): “O na {oj Sla vi ci pri ~a te, ~u jem... Pa, evo ka ko se to de si lo. @i to se ra di lo, pa smo je tr va, de ver i ja oti {li na wi vu, a sve kr va An ge li na osta la je sa de com ku }i i kr pi la xa ko ve. Na {a Sla vi ca i de ve rov sta ri ji sin Mi len ko igra li su se na dvo ri {tu. I u am ba ru, pod kro vom, za gre da ma, Mi len ko pro na |e ne ki gvo zde ni pred met. [ta je ra dio sa tom bom bom, ne zna mo, iz gle da je kuc ko po upa qa ~u... Bom ba je bi la ve li ka i pri ~a lo se da je avi on ska. I de si la se eks plo zi ja! To je ta ko gru nu lo, se lo je is tr ~a lo na ka pi je i {o ro ve, ta ko je gru nu lo da smo mi na wi vi ~u li de to na ci ju, i ni na kraj pa me ti nam ni je bi lo da su nam upra vo po gi nu la de ca. On da ugle da mo kom {i ju, tr ~i pre ma na ma pre ko wi ve, us pa ni ~en. I od ma nam je taj ~o vek re kao da su nam de ca Sla vi ca i Mi len ko stra da li u dvo ri {tu od eks plo zi je bom be. A kad smo tr ~a li kroz se lo, jed ni sa ka pi ja vi ~u da su de ca po gi nu la, a dru gi, opet, do vi ku ju da ni je ta ko stra {no, da se ne se ki ra mo... ûd ni su qu di! Ma li Mi len ko je po gi no na li cu me sta, te lo mu je raz ne to, a Sla vi ca je jo{ da va la zna ke ì vo ta, pa je od ne ta u bol ni cu u No vi Sad. Iste no }i je umr la.” “Ot kud ta ko ve li ka bom ba u va {em am ba ru?” “Da, do zvo li te da to ob ja snim”, re ~e kr znar Pa ni}. “U toj ku }i ì vi li smo sve ga me sec da na, ka da se do go di la ne sre }a. Moj otac Bran ko pro do je na {u ku }u i u Ada {ev ci ma ku pio ku }u od ne kog Pa vlo vi }a. Bom ba ko ja je po bi la de cu bi la je za tak nu ta za krov nu kon struk ci ju am ba ra, ta ko da je ni ko u ku }i ni je pri me tio. On da su do {li stru~ wa ci za mi ne, pre gle da li dvo ri {te i po mo} ne pro sto ri je, a ka da su se po pe li na ta van ku }e, ima li su {ta i da vi de... Ta mo je bi la jo{ jed na isto ta ko ve li ka bom ba! Me sec da na le à la nam je iz nad gla va.” “[ta je ot kri la is tra ga?” “[ta je is tra ga ot kri la, ni je nam po zna to”, re ~e kr znar Pa ni}. “Ali znam da ni ko ni je od go va ro.” Go spo jin ka Pa ni} (pri sla wa {a ku na sr ce): “Zna te, mno go je go di na pro {lo, ali bol za na {om de voj ~i com uvek mi je tu ne gde... Da. I on da nam se ro di la Mi lan ka, pa do bi je mo Mi la na. ]er ka nam ì vi tu u \u re Da ni ~i }a, uda ta Ma ta ni}, ima ju dva si na. A Mi lan ì vi u Iga lu, oè wen, ima ju tro je de ce. @i vi mo za wih! Sin nam je in va lid, na stra do je na ra ti {tu, je dva ìv osto... Uzmi te pi te, uku sne su...” “Ka ko ste do spe li na @it ni trg?” “To je du ga~ ka i te {ka pri ~a”, re ~e kr znar Pa ni}. “Mi smo se iz Ada {e va ca pre se li li u [id i ta mo smo se dam go di na ì vi li u ku -

}i mo je ba be Qu be [ko ri}, o~e ve maj ke, i we nog dru gog mu à, o~e vog o~u ha, Ma noj la De li }a. Ba ba se kre ta la na {ta ka ma i Go spo jin ka je dvo ri la. Pre pi sa li su nam ku }u i ze mqu. E, on da je pro ra di la za vist, qu bo mo ra... Moj ro |e ni brat Sa va – taj {to mu je sin po gi no sa na {om }er ki com – do |e iz Ada {e va ca u [id. ’La ko je va ma, gra |a ni ma’, ka è, ’zgra bi li ste ba ba i de du, do bi li ku }u...’ A ja sam, zna te, ta kvog du ha, bi lo mi kri vo, pa sam mu od bru sio: Idem su tra u sud da ku }u i ze mqu pre ve dem na te be! Me ni ne tre ba! Ne tre ba ni we mu, ka ù. E, kad ne tre ba, a ja le po odem u sud i ta mo {o ki ram ~i nov ni ke... ’Pa, kod vas je sve u re du, vi to ne mo ra te da ra di te’, ka è ~o vek u su du. Ne, re ko, o}u da ku }u i ze mqu vra tim de di i ba bi, ne tre ba ju mi... I vra tio sam ku }u. I on da smo se Go spo jin ka i ja sa de com od se li li u Ba~ ku Pa lan ku bez i~e ga, ta mo sam ra dio kod jed nog kr zna ra. I ì vi li smo kod we ga u jed noj so -

Jovan Pani}: „Pro{ao sam sito i re{eto...”

Fo to: S. [u {we vi}

bi. U me |u vre me nu, mo ji su pro da li onu ku }u u [i du. Po mi rio sam se sa bra tom Sa vom. Ka ko da ì vim u sva |i sa ro |e nim bra tom? Umro je i Sa va. Umr li su i svi mo ji ta mo u Ada {ev ci ma, sa mo je si no vac ìv, we go vo je po la ku }e, ì vi sam, ni je se è nio. Go spo jin ka i ja ode mo da ga po se ti mo. I ja ta mo imam po la ku }e. I, sad, kad su svi po koj ni, pi tam ja vas, go spo di ne, da li je sve to vre de lo zle kr vi i sva |e? Na rav no da ni je! – Po sle go di nu da na maj stor umre u Ba~ koj Pa lan ci, i mi spa ku je mo stva ri na ka mion i {e zde set dru ge do se li mo se u Mi tro vi cu. Du go go di na bi li smo pod sta na ri. Ov de sam raz vio kr znar ske po slo ve, do bro mi je i{lo. I osam de se tih go di na ku pi li smo ovu ku }u na @it nom tr gu i on da se is po sta vi lo da smo sa ku }om ’ku pi li’ ve li ku mu ku, go mi lu pro ble ma... Pa, da sve bu de jo{ go re, pre pet na e stak go di na u po à ru mi iz go re la he mij ska ~i sti o ni ca u po dru mu, ma {i ne, bun de, sve je u tre nu ne sta lo u pla me nu... Pa, opet upad nem u pro blem sa ovom ku }om... Sva {ta me je u ì vo tu sna {lo!” Te {ka pri ~a. I ni je za me ne. Iz vi nuh se ~o ve ku i pri zna doh da sam ma tor i umo ran za is tra ì va~ ko no vi nar stvo. Kr znar Jo van Pa ni} o (svom) ì vo tu post scrip tum... “Kad po gle dam svoj ì vot, po ~ev od onog no} nog od vo |e wa mog stri ca na Go li otok, pa do da nas, sve je bi la dra ma. I bor ba! Go spo jin ka i ja smo pro {li si to i re {e to. Pa, ipak, mir no pod no sim svo ju sud bi nu. Gle dam svo ja po sla i po sma tram qu de...” “Qu de po sma tra te? – I {ta vi di te?” “Vi dim wi ho vu na me ru pre ma me ni. Qu di su ta kvi, ka da ose te sla bost ~o ve ka, po je {}e ga! Se }am se mu drih re ~i mo je maj ke An ge li ne: ’Jo vo, ti sa mo }u ti, a ì vot }e sve ka za ti’. I ka zao je. Po hle pa je iz vor sva kog zla, to je ne {to naj go re. Na ma u Sr bi ji se to sve ti. No vac je pro klet stvo. I naj go ri je onaj ~o vek ko ji je pre sit, a gla dan... Stal no gla dan! I ne mi sli na ni ko ga. Sa mo da se on na ra ni. To je bo lest. To je ì vot bez smi sla. Ko {ta ra di, se bi ra di.” “I {ta je on da re {e we za ~o ve ka?” “î sta sa vest. Ja sam du {a ko ja iskre no gle da sva ko ga u o~i. I prem da sam u ì vo tu do sta stra do, mir no spa vam. Ose }am se vr lo do bro. I ni ko ga ne mr zim. U to me je mo ja sna ga.” n @eq ko Mar ko vi}

l Otkad su med i mleko u koaliciji, demokratija i demagogija idu ruku pod ruku.

l Da nije proste ve}ine, ne bismo znali koliko je sistem vulgaran.

NAOPA^KE

su svi we go vi pre ci, pa i ro di te qi, bi li ro |e ni i sa hra we ni. Ka ko mu je otac bio je dan od naj bo qih in è we ra po sve }e nih è le zni ci u Austro u gar skoj (ali i u ma ti ci Sr bi ji), im pe ra tor skom mi lo {}u Fran ca Jo ze fa ro |en je kao ple mi} i upi san u kwi ge kao Ni ko la us Sztan ko vich de Szta par. Vr lo ra no se od lu ~u je za voj nu ka ri je ru i za vr {a va Po mor sku Aka de mi ju u Ri je ci, ko ja se ta da zva la Fi ju ma. Ba{ ova ~i we ni ca, da je u re do ve car ske Kri eg sma ri ne stu pio sa sve ga 14 go di na, od lu ~u ju }e je uti ca la na we go vo for mi ra we kao li~ no sti i opre de li la ga da pre sve ga bu de pro fe si o na lac, ne za vi sno od to ga u ko joj dr à vi oba vqa voj ne du `no sti. Na i me, za raz li ku od de ce ko ja su stu pa la u Voj nu aka de mi ju, dru gi sloj ma rin skih ofi ci ra K.undK. je do la zio iz [ko le za po mor ske aspi ran te, tek na kon za vr {e nih gim na zi ja, sko ro ve} od ra sli qu di ko ji su do la zi li u tru pu pot pu no sve sni svo je na ci o nal ne pri pad no sti i go to vo „ope ri sa ni” od hab zbur {kog ana ci o nal nog du ha. Upra vo to }e go di na ma ka sni je uvu }i Stan ko vi }a u ni ka da do voq no raz ja {we nu splet ku sme wi va wa pr vog ko man dan ta Mor na ri ce Kra qev stva SHS, Me to da Ci ri la Ko ha, ozna ~e nog kao ’ju go slo ven skog ul tra na ci o na li stu’. U mo men tu ka da se us peo na vi so ki po lo àj ko man dan ta ju go slo ven ske mor na ri ce, Stan ko vi} je slo vio za jed nog od naj o bra zo va ni jih ofi ci ra dr à ve Ju `nih Slo ve na, {to je imao da za hva li, ap surd no, smrt nom ne pri ja te qu ku }e Ka ra |or |e vi }a i Sr bi je kao ju `no slo ven skog Pi je mon ta –Austro u gar skoj. Po zna va we ~ak se dam je zi ka, bes pre kor na oda nost voj ni~ koj za kle tvi, mon di ja li sti~ ki ma ni ri ste ~e ni na pu to va wi ma oko sve ta, do ve la ga je u bli zi nu im pe ra to ra Fran ca Jo ze ko la us Sztan ko vich de Szta par fa, ko me je u go di na ma pred Pr vi e ih o~ekuje. Nasvet ski rat bio kril ni a|u tant, ali i is ko va lo we go vo Vikerhauzerom, li~ no pri ja teq stvo sa jo{ jed nim car skim a|u tan tom, od korakom pro|e we ga ne {to sta ri jim, ad mi ra lom Mi klo {em Hor ti jem. Upra vo ova ~i we ni ca, tvr de le gen de i se o ske mi tlo ge de pred suvereme, po mo gla je Stan ko vi }e vom Sta pa ru da Dru gi svet ski ito zami{qenog rat pod ma |ar skom oku pa ci jom pro ve de znat no lak {e od priliku tako|e osta lih srp skih se la u Ba~ koj, ali i sa mom Stan ko vi }u, rmu. Nakon preko ji je svoj ì vot ni put, ma da se ni ka da ni je od ri cao svo uzeru i par re~i je srp ske na rod no sti i pra vo slav ne ve re, za vr {io u Za e blago okrenu k gre bu, u zlo kob nim da ni ma usta {ke NDH. Je dan od ret kih krugli cviker, i srp skih voj vo |an skih po mo ra ca Ni ko la Stan ko vi} je e za komandanta umro, ne osta vqa ju }i iza se be po to ma ka, 19. fe bru a ra . le, cenim da ste 1942. go di ne, a na we ga da nas u Sta pa ru pod se }a sa mo ne ko ra, mada je i on u li ko sta ba la ja pan skog di vqeg ke ste na, ko je je kao mla di o isu{enom, ali ce do neo sa jed nog od svo jih broj nih pu to va wa po be lom oni~no, nasme{i sve tu. man da odslu{a „Also, kakav je to baga`! Pa {ta taj Slavkec radi, et ugledao u Pe- je li to vojnik, je li to vojni~ka ~ast !?Gospode Boa svom vrhovnom è, u {ta se ovaj svet pretvorio. Znam Kvaternika svoje obave{te- starijeg dok je bio a|utant velikom feldmar{alu a zadrà u razgo- Boroevi}u, a wegov sin Dido, kome sam za svaki u}i da spomene i imendan bonbone donosio, koqe i pali po srpskim isti~u}i sve we- selima. Zveri, ne vojnici, zveri ! Razumem da drài wenu èlezni- va ima pravo na primenu sile, ali ovo... ovo nije drm ro|endanskim àva, ovo nije vojska, ovo su divqaci, varvari”, dran kraq moè da è}i glavu u {akama razmi{qao je Ni ko la us Sztan ko lagi naklon, stavich, ple me ni ti od Szta pa ra u polumraku svoje zagreba~venske mornari- ke vile u Malinovoj broj sedam. epu{taju}i WegoStravi~ne vesti dolaze do wega, u koje on ne moè, ne èli da veruje. Nova hrvatska dràva ogwem je ne ka ko iz gle i ma~em zatire svaki znak postojawa Srba u woj, a Stan ko vi }a za ko on je nemo}an da se tome suprotstavi. Ni{ta drugo o sla vi je. Vi ce ad mu ne preostaje, ve} da se na Mirogoju pridruì da na apri la 1932. svojoj Katici koja ga je pre nekoliko nedeqa napu si le u na sta ja wu stila. Svakoj svojoj zakletvi je ostao veran do kra sta je pre {ao dug ja, dok god je postojala zemqa u kojoj je tu istu zakle Bu dim pe {ti 22. tvu poloìo, a sada vidi da je sveden na obi~no, oca Ni ko le Stan bespomo}no qudsko bi}e, koje posledwa fukara moe lo bli zu Som bo è zatu}i samo zato {to se „pogre{no” zove i krsti. ko re ne i u ko me n Mi li} Mi qe no vi}

Krznar Pani} i wegova sudbina

l Zvu~ni grafiti imaju poseban {mek u prdekani.

zuzetno lep dan, Stankovi}a, koji io iz „majbaha” e}i da mu sabqa o uve}ano sve~aiz limuzine, koanstvo li~no, na uniforme, dubosudbini, sudbimornarice. kurtoazno je razm doju~era{wim om Vikerhauzera Kara|or|eviju. „Gospode Bo-

@ I V O T A

l R|av vrh otupi o{tricu do bal~aka.

d Stapara, o [enbruna, ~elo flote

Ilija Markovi}

RO[ STANKOVI], NAJVE]I PANONSKI MORNAR

U P O T R E B A

l Guska je no}ni sud. Pouka o pravnom leku – patka.

and, na kojem je Stankovi} svojevremeno slu`bovao

nedeqa27.novembar2011.

i der So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je i mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} na ja vio je da }e we go va stran ka pre pu sti ti me sto mi ni stra ra da pred stav ni ci ma sin di ka ta ako bu de u~e sto va la u bu du }oj vla di. Raz je di we ni i po sva |a ni srp ski sin di ka ti, ko ji u pro te kle dve de ce ni je ni je dan jed ni put ni su us pe li da za jed ni~ ki or ga ni zu ju pro test za po sle nih u Sr bi ji iako je raz lo ga za to bi lo mno go, ovu „ne pri stoj nu po nu du” ~ak i da ho }e ne mo gu pri hva ti ti. Po go to vo, ka ko ka `e za na{ list pro fe sor Dar ko Ma rin ko vi}, {to Qa ji} ni je ni mi slio da u mi ni star sku fo te qu od mah sed ne ne ko od ak tu el nih sin di kal nih li de ra, ve} ne ko ko }e ima ti po dr {ku sve ta ra da. Jer je, na po mi we prof. Ma rin ko vi}, za sva ku vlast va `no da mi ni sta ra ra da uva `a va ju so ci jal ni part ne ri. U sva kom slu ~a ju, li der sa mo sta la ca Qu bi sav Or bo vi} je od mah ta kvu mo gu} nost od ba cio,

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE dru go, po {to sva ko ima svo je po seb no me sto u ure |e nom dru {tvu i oni se ne pre pli }u ni ti je dan dru gom ula ze u de lo krug ra da i de lo va wa. U svim evrop skim dr `a va sin di kal ni li de ri su jed no stav no „ne vi dqi vi”, od no sno ma lo ko od gra |a na zna za wih u vre me ni ma ka da ma sov nih rad ni~ kih pro te sta ne ma i ka da svet ra da ne ma raz lo ga da se po ja vqu je u jav no sti. Za wih se ~u je sa mo ka da, kao {to je to bi lo ne dav no, do |e vre me za ma sov ne uli~ ne pro te ste pro tiv me ra vla de ko je na no se {te tu sve tu ra da i svim gra |a ni ma. Ta da, a po ka za li su to li de ri sin di ka ta [pa ni je, Por tu ga li je, Ita li je, Gr~ ke, Ir ske, Poq ske, Li tva ni je, Slo ve ni je i dru gih evrop skih dr `a va ko ji su po ve li ne za do voq ne rad ni ke u Bri sel na za jed ni~ ki pro test zbog sma we wa jav ne po tro {we i dru gih me ra {ted we, sin di kal ni li de ri na se be pre u zi ma ju ne sa mo or ga ni za ci ju ve} i sve po sle di ce iz vo |e wa rad ni ka na uli ce.

jedan je Leh vaLenSa dok je li der ka ASNS Ran ka Sa vi} sprem na da bu de mi ni star ka ra da u bu du }oj vla di – do da ju }i da je si gur na da ne ko od li de ra sin di ka ta to tre ba da pri hva ti jer }e, ob ja {wa va, u slu ~a ju da svi od bi ju, to zna ~i ti da be è od od go vor no sti. Me |u tim, uko li ko bi za i sta bi lo ko od ak tu el nih srp skih sin di kal nih li de ra pri hva tio po nu du mi ni stra Qa ji }a, ako on uop {te bu de u pri li ci i da je is pu ni, do go dio bi se „sin di kal ni pre se dan” – jer ta ko ne {to se ne do ga |a u sin di kal nom ì vo tu u evrop skim dr à va ma. U stva ri je ste – ali je on je dan je di ni – Leh Va len sa pr vo bio na ~e lu ne za vi snog sin di ka ta „So li dar nost” pa po tom po li ti ~ar i na kra ju pr vi pred sed nik de mo krat ske Poq ske ce lih pet go di na. No, we gov je put od sin di kal nog li de ra do ~el ni ka dr à ve pra tio slom ko mu ni zma i pro me na poq skog dru {tvu iz ko re na. Ma rin ko vi} skre }e pa `wu da je „ko lev ka” svim so ci jal de mo krat skim par ti ja ma u Evro pi, ko je po sa moj lo gi ci za stu pa ju pra va za po sle nih, bio sin di kat, ali da onog tre nut ka ka da su we go vi de lo vi od lu ~i li da u|u u po li ti ku, pre sta li su da bu du di rekt ni rad ni~ ki za stup ni ci. Dru gim re ~i ma, svu da u Evro pi je po li ti ka jed no a sin di ka ti

Ne dav no je u in ter vju za na{ list Kri ster An der son, ge ne ral ni se kre tar sin di kal ne or ga ni za ci je Za pad nog okru ga [ved ske, ko ji ima 51 lo kal nu sa mo u pra vu i svoj glav ni grad - Ge te borg, ob ja snio da kod wih ne ma po seb nog sta tu sa za sin di kal ne funk ci o ne re, kao i da su oni sva ko dnev no na svom rad nom me stu - za ma {i nom. Jer, ka è, sa mo ta ko mo gu da zna ju {ta se za i sta do ga |a rad ni ci ma i da de le wi ho vu sud bi nu. Sli ~an sta tus ima ju i sin di kal ni funk ci o ne ri u dru gim evrop skim dr à va ma: svi su oni okre nu ti pre ma po slo dav cu a ne pre ma dr à vi od ko je su ma we za vi sni i ko joj se obra }a ju pro te stom je di no ka da ona do no si eko nom ske me re ko je ih di rekt no ugro à va ju. Za raz li ku od wih, na {i sin di ka ti su okre nu ti is kqu ~i vo dr à vi – {to se do ne kle, ka ko ob ja {wa va Sla vi {a Or lo vi}, mo è i raz u me ti jer je kod nas, za raz li ku od dru gih evrop skim ze ma qa, dr à va i da qe do mi nant ni po slo da vac. Dru ga je pri ~a {to srp ski sin di ka ti jo{ uvek ni su pro na {li i ob li ko va li svoj kon cept i stra te gi ju de lo va wa u no vim okol no sti ma, ma da su one „no ve” ve} dve de ce ni je. n Qubinka Male{evi}

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

Sjediwene evropSke dr@ave

o di na je 2021. Fi nan sij ska kri za, upr kos pred vi |a wi ma, ni je po to pi la evro, ali se 2014, na kon te {kog i tur bu lent nog raz do bqa, ras pa la Evrop ska uni ja. No va fi skal na i po li ti~ ka struk tu ra – Sje di we ne Evrop ske Dr à ve – utvr |e na je Pots dam skim spo ra zu mom, na kon {to su EU na pu sti li Ve li ka Bri ta ni ja, [ved ska i Dan ska. S ~vr stim je zgrom oku pqe nim oko Ne ma~ ke, u no voj po li ti~ koj tvo re vi ni su i sve dr à ve na sta le na ovim pro sto ri ma na kon ras pa da SFRJ, te sa Va lo ni jom i Flan dri jom, ko je su ta ko |e po sta le ne za vi sne dr à ve po ras pa du Bel gi je, SED ima ukup no 29 ~la ni ca! ... Ovo je pro jek ci ja evrop ske bu du} no sti ka ko je vi di kon tro verz ni har vard ski isto ri ~ar Najl Fer gu son, a opi sa na je pre ne ko li ko da na u ese ju ob ja vqe nom u „Vol strit xur na lu”. [ta da qe pi {e Fer gu son: l Bri sel je po li ti~ ki na pu {ten. No vo sre di {te Evro pe je Be~. „Po sto ji ono ne {to u na sle |u Hab sbur go va ca {to mul ti na ci o nal nu po li ti~ ki ~i ni u Be ~u da le ko za bav ni jom ne go u bi lo ko jem dru gom okru è wu”, ci ti ra Fer gu son no vu (iz mi {qe nu) austrij sku kan ce lar ku Mar {u Ra dec ki. l U Ne ma~ koj su po no vo na vla sti so ci jal de mo kra te (SPD), i to za hva qu ju }i ra di kal nom po kre tu Oku pi raj mo Frank furt, ko ji je bio kqu~ ni fak tor u ru {e wu CDU osta re le An ge le Mer kel. Tek, SPD je sa ve li kom ra do {}u pri hva tio od la zak „ne u god no ne spret nih Bri ta na ca

i Skan di na va ca” i na go vo rio osta le ~la ni ce kr we EU na uje di we we u SED. l ^la ni ce SED sa Me di te ra na vo de se kao „Ze mqe za od mor”, dok je En gle ska po sta la omi qe no od re di {te ve li kih ki ne skih in ve sti ci ja, a bo ga ti Ki ne zi su za qu bqe ni u ras ko {ne lon don ske sta no ve i no vo ot kri ve ne uìt ke {kot skih lo vi {ta. l In spi ri sa ni ob no vqe nim fin skim na ci o na li zmom, [ve |a ni, Dan ci i Nor ve à ni, za jed no s Islan |a ni ma, osno va li su Se ver wa~ ku li gu na kon {to su od bi li sve ne ma~ ke po zi ve da fi nan sij ski pot po mog nu fin snsij ski po sr nu le dr à ve na ju gu Evro pe. l Sje di we ne Evrop ske Dr à ve za po ~e le su pri stup ne pre go vo re sa Ukra ji nom. Iz vor bli zak (ta ko |e iz mi {qe nom) kan ce la ru Go ta-Da me run gu tim se po vo dom na {a lio: „Ne bri ne nas {to Ru si ima ju naf to vo de sve dok mi mo è mo za dr à ti cr no mor ska ku pa li {ta”... ... Fer gu so nov esej, na rav no, ni je mo gao da pro |e ne za pa è no, a ko men ta ri su od oce na da je tekst na ru ~en iz bri tan skih po li ti~ kih kru go va, gde je odav no pri su tan evro skep ti ci zam, pa do sa gla sja da je ~u do {to je EU i do sa da iz dr à la, i po red dra ma ti~ nih raz li ka iz me |u, re ci mo, Ne ma~ ke i [ved ske, s jed ne, i Gr~ ke, s dru ge stra ne. Ipak, naj ve }i je broj ana li ti ~a ra, iako ne spo re da se EU na la zi u naj ve }oj kri zi od Dru gog svet skog ra ta, uve ren u to da ide ja je din stve ne Evro pe te {ko mo è pro pa sti. n E. N. L.

dnevnik

nedeqa27.novembar2011.

KTITORSTVO JO[ UVEK @IVI, MADA PODAQE OD SRBIJE E K S K L U Z I V N O: NA ADRESU SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA STIGAO POKLON VREDAN 50.000 EVRA

Od na {eg Mo me SNP-u na dar di rek ci ju Srp skog na rod nog po zo ri {ta sti glo je pre ne ko li ko da na iz sr ca Evro pe pi sme no, a u we mu ~ek na 50.000 evra. U krat koj pro prat noj po ru ci na vo di se da je re~ o „skrom noj do na ci ji” dok to ra me di ci ne u pen zi ji Mom ~i la Drob wa ka po vo dom 150 go di na na {eg naj sta ri jeg te a tra, „pre sve ga iz ne iz mer ne za hval no sti pre ma toj ve li koj kul tur noj ku }i”, ~i ji je, ka `e, „{ti }e nik bio {e zde se tih go di na”. Ne svi kli na ova kve po klo ne – pa, ru ku na sr ce, i po klo ne uop {te – u SNP-u su naj pre skep ti~ no od ma hi va li gla vom, za gle da ju }i ~ek u ne ve ri ci. Jer, ako je {a la, pri li~ no je ne sla na. A ako ni je, ko li je Mom ~i lo Drob wak; ne ki trag mo ra po sto ja ti, po go to vo ako ~o vek tvr di da je bio {ti }e nik ku }e. – Mom ~i lo Drob wak? Pa to mo ra bi ti da je ’na{ Mo ma’ – pri se tio se is tak nu ti po zo ri {nik i ve li ki pri ja teq SNP-a te a tro log mr Mi ro slav Ra do wi}. I za i sta, me |u za po sle ni ma u Srp skom na rod nom po zo ri {tu sre di nom {e zde se tih pro {log ve ka bio je i Mom ~i lo Drob wak, uz ~i je ime je sta ja la od red ni ca „por tir u ra di o ni~ kom kom bi na tu”. A ar hi vi sta te a tra Ve ra Va si li} je u li stu „Po zo ri {te”, ob ja vqe nom 11. ma ja 1970, pro na {la i tekst „Na{ Mo ma di plo mi rao” iz pe ra prof. dr Ko ste Sa vi }a. „Dva de set sed mog mar ta ove go di ne na Me di cin skom fa kul te tu

u No vom Sa du di plo mi rao je Mom ~i lo Drob wak, sti pen di sta SNP-a. Za hva qu ju }i hu ma nom ge stu ko lek ti va no vo sad skog po zo ri {ta, je dan je mla di} po sle te {kih uslo va `i vo ta i pu no na por nog u~e wa, po stao svr {en ~o vek – di plo mi ra ni le kar”... ... „Mo ma je ro dom iz ma log me sta Bo qa na, uda qe nog 14 ki lo me ta ra od Pri je po qa. U je da na e stoj go di ni ostao je bez maj ke. Osnov nu {ko lu za vr {io je u rod nom me stu, a u gim na zi ju po -

{ao u Pri je po qu. Ni je bi lo ni ma lo la ko pe {a ~i ti sva ki dan do {ko le i na zad, a sva ke tre }e ne de qe i}i u tre }u sme nu do de set ~a so va uve ~e. Bi lo je te {ko, ali mo ra lo se da qe. Mo ma je seo i na pi sao apel za po mo} be o grad skom “Ni nu”. Po ~e li su da sti `u od go vo ri sa ra znih stra na, ja vqa le su se i po ro di ce ko je su `e le le

da ga usvo je, kao i mno ge dru {tve ne or ga ni za ci je i pred u ze }a nu de }i svo ju po mo}”... Bi lo je tu i pi smo SNP-a, ko je su mu upu ti li le gen dar ni uprav nik Mi lo{ Mi {a Ha xi} i we gov naj bli `i sa rad nik Lu ka Do tli}. Ne dvo u me }i se mno go, Mo ma je od lu ~io da pri hva ti ovu po nu du i ta ko se 1962. na {ao u No vom Sa du. – Ov de su me pri mi li naj lep {e {to se mo `e za mi sli ti. Obez be di li su mi so bu u

po zo ri {nom Kom bi na tu, a iako sam `e leo i da ra dim i da u~im, ni su mi to do zvo li li ve} su mi omo gu }i li da se pot pu no po sve tim {ko li – is pri ~ao je pre ~e ti ri de ce ni je Mom ~i lo Drob wak svom ko le gi Ko sti Sa vi }u. Po do la sku u No vi Sad, upi sao se „na{ Mo ma” u tre }i raz red Gim na zi je „Jo van Jo va no vi}

Zmaj”. Is pr va je mi slio da }e stu di ra ti ma {in stvo, ali je, ka ko je ka sni je pri znao, po sle ma tu re „po be di la ve li ka qu bav pre ma qu di ma, qu bav na ko ju je mno go uti ca la pa `wa i pri ja teq stvo na ko je je na i la zio kod svih ~la no va po zo ri {ta” – te je upi sao me di ci nu. Ni na stu di ja ma ni je imao pro ble me. Di plo mi rao je sa ve o ma vi so kim pro se kom, go di ne je da vao re dov no, a to kom ce log {ko lo va wa pao je, ka `e, na is pi tu sa mo dva pu ta: iz in ter ne me di ci ne i ne u rop si hi ja tri je... – Za hva qu jem se od sveg sr ca ~i ta vom ko lek ti vu Po zo ri {ta na to plom, ro di teq skom od no su, a po seb no ~i ka La zi Bog da no vi }u (du go go di {wem se kre ta ru SNPa), ko ji se u ime mo jih sta ra te qa bri nuo da sve bu de u naj bo qem re du – re kao je dok tor Mo ma na kra ju di va na za „Po zo ri {te”... Na kon {to je di plo mi rao, go di nu da na je „na{ Mo ma” ra dio u Ka }u, ali `e qa mu je bi la da spe ci ja li zu je gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo. No, ka ko se u to vre me u No vom Sa du na spe ci ja li za ci ju ~e ka lo ja ko du go, ja vio se na otvo re ni kon kurs, ko ji su po ~et kom se dam de se tih ras pi sa le zdrav stve ne vla sti Ne ma~ ke. – Ubr zo mi je sti glo ne ko li ko po nu da, i opre de lio sam se za se ver Ne ma~ ke – is pri ~ao nam je dr Mom ~i lo Drob wak u te le fon skom raz go vo ru. –Ni sam do bro znao je zik, ali su me, ~im sam sti gao, o wi ho vom tro {ku po sla li na Ge te ov in sti tut i na kon ~e ti ri me se ca ve} sam ra dio na kli -

Kosta Savi} i Mom~ilo Drobwak u razgovoru za „Pozori{te” pre vi{e od ~etrdeset godina

ni ci. Spe ci ja li zo vao sam ono {to sam to li ko è leo, gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo, a po tom pu nih 25 go di na bio i za me nik di rek to ra kli ni ke u Bre me nu. Dve go di ne sam je i vo dio, ali mno go me je vi {e pri vla ~io rad sa pa ci jen ti ma od tog ad mi ni stra tiv nog po sla i vra tio sam se u po ro |aj nu sa lu. U pen zi ji sam ve} ~e ti ri go di ne, a u mar tu pu nim 70... „Na{ Mo ma” se u Ne ma~ koj i oè nio. I to dva pu ta, a iz pr vog bra ka ima si na Fre de ri ka, po zna tog xez gi ta ri stu i pro fe so ra na bre men skoj aka de mi ji. To kom pro te kle ~e ti ri de ce ni je, ko li ko je u ino stran stvu, ret ko je, pri zna je, do la zio u No vi Sad. Za pra vo, sve ga ne ko li ko pu ta. U kon tak tu je, ka è, bio sa mo s ko le gom iz Srem ske Ka me ni ce, kar di o lo gom Bog da nom Jan ~i }em. I ob ra do vao ga je po ziv da do |e na pre mi je ru „Se o ba”, ko ji mu je upu tio uprav nik SNP-a Alek san dar Mi lo sa vqe vi}. Ipak, mo rao je da

se za hva li, jer se sa su pru gom spre ma na „put u to pli je kra je ve” – na Flo ri du i Ka nar ska ostr va, gde obi~ no pro ve du ne ko li ko me se ci. Ali obe }ao je da }e na pro le }e si gur no do }i. A po klon „na {eg Mo me”, obe }a va ju u te a tru, ne }e bi ti ras kr~ mqen, ve} za i sta is ko ri {}en na pol zu SNP-a. Iako su iz ve sni sin di kal ci ima li ide ju da se tih 50.000 evra le po za me ni i da sva ki za po sle ni do bi je po 5.000 di na ra, od to ga, sre }om, ne }e bi ti ni {ta. U op ti ca ju je ne ko li ko mno go smi sle ni jih pred lo ga: od ob no ve sve tlo snog par ka, no vog in spi ci jent skog pul ta, pa do ku po vi ne ka mi o na, ko ji je ta ko |e ne po ho dan po zo ri {tu. No, deo tog nov ca iz ve sno }e oti }i na iz li va we bi ste Mi {e Ha xi }a, ko ja bi bi la po sta vqe na u fo a jeu SNP-a, a na ko joj bi pi sa lo i: „Dar dr Mom ~i la Drob wa ka, na {eg Mo me”... n Mi ro slav Sta ji}

VE L I K A N I MA T I C E S RP S K E : SAVA POPOVI] TEKELIJA

Ime tak za vos pi ta va we mla de ì aj sta rija na {a kul tur na, obra zov na i na u~ na in sti tu ci ja Ma ti ca srp ska, svo je vre me no je bi la naj bo ga ti ja za du `bi na u Ugar skoj , gde je osno va na 1826. go di ne. I u ma te ri jal nom i u du hov nom smi slu, ta kva je po sta la za slu gom mno gih we nih pri lo `ni ka - do bro tvo ra, a je dan od naj va `ni jih je Sa va Po po vi} Te ke li ja (Arad, 1761- Arad, 1842). Ma ti ca da nas od dr à ve tra ì od u ze tu imo vi nu, uglav nom na te ri to ri ji Voj vo di ne: ne ko li ko dvo ra ca, na de se ti ne ku }a i sta no va, oko hi qa du ju ta ra ze mqe... Da joj se vra ti bar deo, opet bi bi la naj bo ga ti ja. Ali sve te ne po kret no sti po kla wa ne su Ma ti ci srp skoj da ostva ru je ci qe ve zbog ko jih je

osno va na, a na va `ni ji je pro sve }i va we srp skog na ro da. Ta ko je ~i nio i Sa va Te ke li ja, iz da nak ~u ve ne srp ske ple mi} ke po ro di ce iz Ara da. Po stao je pr vi srp ski dok tor prav nih na u ka, eru di ta ko ji je go vo rio i pi sao na ne ko li ko je zi ka, pred sed nik Ma ti ce srp ske, pre nu me rant Vu ko vog „Srp skog rje~ ni ka“. Po di gao je Te ke li ja num, za vod za {ko lo va we srp ske mla de `i u Pe {ti, da nas naj ve }u srp sku za du `bi nu van Sr bi je po sle Hi lan da ra. U Bi bli o te ci MS osta la je Te ke li ji na bi bli o te ka ko ja da nas bro ji bli zu dve hi qa de ka ta lo {kih je di ni ca na 15 je zi ka, a me |u wi ma su in ku na bu le, el ze vi re i dru ga ra ri tet na iz da wa ne pro ce wi ve vred no sti. We go vo

„kwi go hra ni li {e“ svo je vre me no je bi lo ve }e od Ru ske car ske bi bli o te ke – ta ko je Te ke li ja za pi sao 1788. go di ne, na kon po vrat ka iz Ru si je. – Obra zo va ni ari sto kra ta, ro do qu biv i am bi ci o zan, Sa va Te ke li ja je vi {e od pet de ce ni ja u~e stvo vao u po li ti~ kom i kul tur nom `i vo tu Sr ba u Ugar skoj, kao sa bor ski po sla nik, car ski ~i nov nik, pi sac i po kro vi teq li te ra tu re – na vo di Ra do van Mi }i} iz BMS. To kom tih go di na, is pu we nih ve li kim za mi sli ma i bol nim raz o ~a ra wi ma, on je, na dah nut pro sve ti teq skim ide ja ma i po ro di~ nom tra di ci jom, usta no vio i ne ko li ko zna ~aj nih za du `bi na. We go va bi bli o te ka, dra go ce na zbir ka kwi ga i sta rih ru ko -

Matica srpska: Sava Tekelija bio je jedan od najve}ih wenih prilo`nika

pi sa, na dì ve la je nov ~a ne fon do ve i ma te ri jal na do bra {to ih je bio za ve {tao u do bro tvor ne svr he, ra di pol ze srp sko ga na ro da, za pi sa no je u Ka ta lo gu le ga ta BMS. A u svom te sta men tu, sa ~i we nom 1840. go di ne, Sa va Te ke li ja je, iz me |u osta log, za pi sao: „Glav nim mo jim na sled ni kom po sta vqam ja gra |an sko mo je u Pe {ti Za ve de ni je, ra di vos pi ta va wa u~e }e se mla de ì srb ske, pod upra vom Kwi èv nog dru {tva Ma ti ce Srb ske.“

Go di na ma je u Te ke li ja nu mu sta sa va la srp ska in te lek tu al na eli ta, ov de su se, iz me |u osta lih, {ko lo va li Te sla, La za Ko sti} i Zmaj. U isto i me noj pa la ti, sve do 1864. go di ne bi lo je i se di {te Ma ti ce srp ske. To kom 173 go di ne po sto ja wa za du `bi ne, pro me ni le su se mno ge po li ti~ ke i dru {tve ne okol no sti. U pro te klih pet go di na, Te ke li ja nu mu je udah nut no vi ì vot. Vla da Voj vo di ne je u we go vu ob no vu ulo ì la ne ko li ko sto ti na hi qa da evra, i to je po no vo in ter nat u ko me, za sa da, ì vi tri de se tak pi to ma ca, uglav nom u~e ni ka Srp ske gim na zi je „Ni ko la Te sla“ u ma |ar skoj pre sto ni ci. Ve }i nom su iz oko li ne Sen tan dre je, ali ih ima i iz Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske. Ov de, u sa mo sr ce Pe {te, Srp sku uli cu, ~e sto na vra }a ju eks kur zi je. Pre o sta lo je jo{ da se re kon stru i {e sve ~a na sa la u pri ze mqu. A ve li ki do bro tvor i da nas ì vi u sva kom kut ku ovog ve le lep nog zda wa, pot se }a ju }i sko ro te ~e da }e bo gat stvo i ime naj bo qe sa ~u va ti ako ga po klo ne svom na ro du. Prah Sa ve Po po vi }a Te ke li je po ~i va u Cr kvi sve tih apo sto la Pe tra i Pa vla u Ara U svom testamentu, sa~iwenom du, ko ju je po di gla we go va po ro di ca 1705. go 1840. godine, Sava Tekelija je di ne, i u ko joj se i da zapisao: „Glavnim mojim nas oku pqa ma lo broj naslednikom postavqam ja na srp ska za jed ni ca. U gra|ansko moje u Pe{ti jed noj so bi Te ke li ji ne rod ne ku }e u tom gra Zavedenije, radi vospitavawa du, Mu zej Voj vo di ne je u~e}e se mladeì srbske, pod kra jem 20. ve ka na pra upravom Kwièvnog dru{tva vio spo men-iz lo `bu. Matice Srbske“ – Pro sve ti teq ska mi si ja i do bro tvor ni

rad Sa ve Te ke li je, u ve li koj me ri su se po du da ra li sa ci qe vi ma Ma ti ce srp ske, ko ju su u Pe {ti 1826. go di ne osno va li mla di dok to rant pra va Jo van Ha xi} i {e sto ri ca bo ga tih po slov nih qu di – ob ja {wa va ge ne ral ni se kre tar MS, prof. dr Du {an Ni ko li}. – Oni su sma tra li da tre ba or ga ni zo va no ra di ti na to me da se Sr bi, na kon vi {e ve kov ne tur ske oku pa ci je po no vo ukqu ~e u sa vre me ne evrop ske to ko ve. Za to je de lo va we Ma ti ce od sa mog po ~et ka bi lo usme re no na pred sta vqa we srp ske kul tu re u Evro pi, i sa dru ge stra ne, na pro sve }i va we srp skog na ro da. Sa va Te ke li ja, kao sled be nik pro sve ti teq skih ide ja i do bar po zna va lac dru {tve ne or ga ni za ci je, znao je da srp skom na ro du ne do sta ju sna `ne in sti tu ci je. Za to je kra jem tri de se tih go di na 19. ve ka fi nan sij ski po dr `ao MS. A ka da je 1838. go di ne po stao wen pred sed nik, pod we go vim uti ca jem for mi ra na je bi bli o te ka sa kwi `nim fon do vi ma iz raz li ~i tih obla sti, zbir ka ru ko pi sa ko ja je pred sta vqa la sve do ~an stvo o isto ri ji na ro da, a ta ko |e i zbir ka por tre ta, za me tak Ga le ri je Ma ti ce srp ske i da na {weg Pan te o na. – Iste go di ne osno vao je Te ke li ja num, ko ji je bio od iz u zet nog zna ~a ja za raz voj ce lo kup nog srp skog dru {tva – za kqu ~u je Ni ko li}. – Pr vi put u no vi joj isto ri ji srp skog na ro da ta ko zva ni me ce nat ski vid do bro ~in stva ustu pio je me sto in sti tu ci o nal noj po dr {ci ta len to va nim, mla dim qu di ma. Sa va Te ke li ja je deo svo je imo vi ne pre pu stio in sti tu ci ji, ko ja je po op {tim pra vi li ma bi ra la pi tom ce (sti pen di ste) i fi nan si ra la wi ho vo usa vr {a va we. We gov pri mer su po tom sle di le sto ti ne dru gih do bro tvo ra, ko ji su MS u~i ni li naj bo ga ti jom za du `bin skom usta no vom u Ugar skoj. n Rad mi la Lo ti na

nedeqa27.novembar2011.

AMERI^KO-RUSKO

ZEMAQSKI DANI TEKU

Sa {ti tom

Beskrajni plavi krug...

o mi sli ti da je dra ma ti za ci ja Cr wan sko vih „Se o ba“, tog naj ve }eg ro ma na ce lo kup ne srp ske kwi èv no sti, na bi lo ko ji na ~in po ve za na sa ovim ak tu el nim, ener vant nim, a tri vi jal nim i do zla bo ga otu `nim, ki ~er skim po te zom, ili mo `da ipak i o~aj ni~ kim „pri mal nim kri kom“ upla {e nih i ozlo je |e nih ostat ko vih osta ta ka Sr ba na Ko so vu (i Me to hi ji!), da je, da kle, ta scen ska po stav ka Vi de Og we no vi} za pro sla vu 150 go di na no vo sad skog Srp skog na rod nog po zo ri {ta, naj sta ri jeg te a tra na {eg na ro da, ima la ika kve ve ze sa zah te vi ma vi {e ko sov skih or ga ni za ci ja za dvoj nim ru sko-srp skim dr à vqan stvom – spo mi wu se iz ve sna „Sta ra Sr bi ja“, „Ko sov ski za vet ni ci“ i ra zna za vi ~aj na udru è wa – bi lo bi vaq da jed na ko na iv no i sme {no kao us tvr di ti da je Mi lo{ Cr wan ski imao na umu Ha {i ma Ta ~i ja kad je ono 1962. do vr {a vao Dru gu kwi gu „Se o ba”. Ili vaq da i 1929, kad je ob ja vio pr vi deo tog ne pre va zi |e nog po et skog ro ma na o ve ~i tom ude su Sr ba na Bal ka nu – gde ne ma smr ti, ve} ima sa mo se o ba. Tro ji ca si no va Vu ka, Vlka, Vol fgan ga il Vol ka Isa ko vi ~a i ~e tvr ti Pa vle, po si nak, usvo je nik Vu kov, iz ne li su, po sle one Ve li ke se o be Sr ba 1690. pod âr no je vi }em, na svo jim kr va vim ple }i ma i gru di ma austrij sko-tur ski rat, a kad je iz me |u dva car stva sklo pqe no pri mir je, wi hov Pa non sko-po du nav ski puk je ras for mi ran i raz vo ja ~en, ofi ci ri de mo bi li sa ni i ra se qe ni po pa non skim ri to vi ma i bla tu – da ba jo ne ti ma sa de i ~u pa ju luk i re pu, a aj gi re pre ù u plu go ve i dr qa ~e, da se uni ja te i pre ve ra va ju i svoj srp sko-slo ven ski je zik ne mec kim za me ne. Za to se srp ski ì vaq du go spre mao pre ko Kar pa ta, u Ru si ju, da se uli ju u ve li ki slo ven ski okean i za wih ra tu ju, da im se ta mo od slo ven ske bra }e pod vi zi, po be de i ra ne pri zna ju, pam te i na gra de. Svoj ve li ki san, svo ju uto pi ju i na du, vi de li su Cr wan sko vim o~i ma pe sni~ kim kao „Bes kraj ni pla vi krug... i u we mu zve zdu.“ A ta mo, za Kar pa ti ma, za te ~e na ja va ni je bi la ni bli zu sna, kao {to to u ì vo tu ve} re dov no bi va, kad, ka ko je po sle pe vao Dis, „po da nu zve zde gu be svo je sjaj ne odo re“. Ve li ki ni su ma ri li za ma le ni ta da, u Be ~u i Pe {ti, a jed na ko u Ki je vu ili Pe ter bur gu, kao {to je u bi ci kod Sen te Evro pa hri {}an ska upam ti la sa mo prin ca Euge na Sa voj skog, a Jo a na Te ke li ju ni je, ma da mu je Joan tu po be du nad Tur ci ma na tac ni do neo, jer je Joan ze mqu znao po zve zda ma, a Eugen sa mo po ze mqo pi snim, voj nim kar ta ma. Srp ski ofi ci ri su u toj sa wa noj „Ro si ji“ na kra ju sa mo lo ì li va tre i ti ma ri li ko we ru skim ofi ci ri ma, da bi se na kra ju u ve li ki okean uto pi li i ime i po re klo svo je iz gu bi li. Ka ko, me |u tim, ovaj ko men tar ne ma am bi ci ju da do hva ti re gi stre i ska lu one [an ti }e ve sim fo ni je „Ostaj te ov dje, sun ce tu |eg ne ba, ne }e vas gri jat ko {to ovo gri je, gr ki su ta mo za lo ga ji hqe ba, gde svo ga ne ma i gde bra ta ni je...“ on da }u se sa mo na ~as osvr nu ti na ve li ku po dr {ku i po mo} ve li kog ru skog na ro da ko ja se kao bla go dat bo` ja iz li va na nas – ve ko vi ma! I na wi ho vu neo gra ni ~e nu sprem nost da nam uka ù go sto prim stvo, ko ja se za sad ogra ni ~a va sa mo na oso be sa me |u na rod nih po ter ni ca In ter po la, da kle na kri mi nal ce, lu pe è i pro bi sve te ko ji su u bek stvu pred za ko nom i prav dom: na Mi ru Mar ko vi}, si na joj Mar ka Mi lo {e vi }a, Bo go qu ba Ka ri }a i sli~ ne pa tri o te, ve li ke qu bi te qe svo je ze mqe i svo ga na ro da ko ji su usled ne po sred ne ma te ri jal ne ko ri sti la ko, dok dla nom

o dlan, pre lo mi li da svo ju qu bqe nu ze mqu i svoj qu bqe ni na rod ne vi de – ni ka da vi {e! Te {ka je to i sud bo no sna od lu ka, bar za onog ko ima ne {to qud sko sti u se bi, ne znam, po ne kad po mi slim da to mo ra da je kao da je umro ne ko u te bi, kao da je umr lo vi {e od po la – te be sa mog. Ali mo `da sam ja sa mo jed na obi~ na pla ~ev na {mi zla, dok su oni tvr do kor ni ji, gra nit ni ji i ~e li~ ni ji. A na ru skom se ~e lik ka è „staq“ i iz we ga su se u bo qa vre me na iz vo di li pse u do ni mi, tj. la `na pre zi me na. A mo `da ima{ sre }e da umre i ma wi deo te be u te bi ako jed na ipak evrop ska dr à va po~ ne da se po na {a kao ne kad ju `no a me ri~ ki Pa ra gvaj dik ta to ra Stre sne ra, ono po zna to ste ci {te i uto ~i {te ne ma~ kih rat nih zlo ~i na ca po sle Dru gog svet skog ra ta. Za {to to Pu tin da nas ra di – ne znam, ali mo je sim pa ti je ni kad ne }e ima ti ni ko ko be ì od za ko na ili ko kri mi nal ce skri va. Na to sam mi slio i kad sam ono mad vi deo iz ja vu Ser ge ja La vro va, {e fa ru ske di plo ma ti je. Drug je po ru ~io da }e „Ru si ja bra ni ti pra va Sr ba, gde god da ì ve, uzi ma ju }i u ob zir sve mo gu} no sti pro i za {le iz me |u na rod nog pra va i ru skog za ko no dav stva“, kao i da }e „wi ho ve zah te ve pa `qi vo raz mo tri ti u skla du s ru skim imi gra ci o nim za ko nom“. E, za i sta sam „ja ko in te re san tan zna ti“ {ta ta mo, u tom ru skom imi gra ci o nom za ko nu, pi {e o slu ~a ju use qe wa dr Mi re Mar ko vi} i po dob nim slu ~a je vi ma. Mo ra bi ti da se ni oni ne dr è za ko na „ko pi jan plo ta“. O~aj ni Sr bi sa Ko sme ta, me |u tim, ne ma ju isto vet ne pla no ve sa Vu kom Isa ko vi ~em i we go vim si no vi ma iz Dru ge kwi ge „Se o ba” Mi lo {a Cr wan skog. Oni sad dru gi san sa wa ju – da do bi ju dvoj no dr à vqan stvo, pa da ve} jed nom bu de „nas i Ru sa dve sta mi li o na“ i da nas ru ska voj ska (po no vo) oslo bo di, kad ve} [u ta no vac i Ta di} ne }e. Mo gu, a ne }e, re kao bih. A Ru si ho }e, sam’ {to ni su. ê ka mo ih, evo, ~e tvrt mi le ni ju ma. Pr vi srp ski usta nak je ugu {en u naj stra {ni jem tur skom zu lu mu jer su oni ba{ 1812. pot pi sa li mir sa Por tom, do du {e, zbog Na po le o no vog po ho da na Mo skvu. Ni je ih bi lo ni u Ver sa ju 1919, jer su 1917. Nem ci (pred vo |e ni Uqa no vim i Vajn {taj nom, tj. Le wi nom i Troc kim) ba{ nad wi ma iz vo je va li je di nu po be du u Pr vom svet skom ra tu. Pa smo stvo ri li za jed ni~ ku kra qe vi nu ka kvu smo ve} stvo ri li. Ali ih je bi lo 1944. na Jal ti i tad su nam je di ni put do {li, je di ni put kad bo qe da ni su ni do la zi li, jer taj wi hov iz let ja pla }am svih ovih 60 go di na. Da, do {li su jo{ jed nom – po sle Mi lo {e vi }e ve po be de nad Na to-pak tom. Pr vi su do ju ri li na Ko smet i sme sti li se na aero drom u Pri {ti ni. Za lu di li Ko so va re, za bu ni li i za bri nu li ceo svet i tre }i dan ne sta li kao da ih ni kad ni je ni bi lo. To li ko sam ja i u ne kim lep {im svad ba ma u mla do sti osta jao, ako ba{ i ne za gla vim ja ko. Ali ipak, i na sa mom kra ju, ni su na ma Ru si kri vi {to smo ta ki ka ki smo. Kad jed na bu da la ba ci pr sten u mo re (kao Ti to 1945. Za ko nom o za bra ni po vrat ka Sr ba na Ko so vo), sto mu drih ga ne mo è na }i. n \or|e Randeq

VESTI Hr vat ski vs SNS: Akcija i reakcija

Glum ci iz gej spo ta na pu sti li Pod go ri cu Glum ci To dor Vu jo {e vi} i Bo jan Bu la to vi} na pu sti li su Pod go ri cu, zbog pret wi ko je su do bi li na kon {to su sni mi li te le vi zij ski spot ko jim se ape lu je na pri hva ta we pra va na dru ga ~i ju sek su al nu ori jen ta ci ju. TV spot o LGBT pra vi ma pred sta vqen je pro {le sre de u Pod go ri ci, a od mah na kon to ga glu mac Vu jo {e vi}, je dan od ak te ra spo ta, pri mio je pre te }u SMS po ru ku, ob ja vi la je pod go ri~ ka „Po bje da”. Vu jo {e vi} je na veo da je pre ko Fej sbu ka pri mio vi {e uvre dqi vih po ru ka zbog to ga {to se u spo tu po qu bio sa glum cem Bu la to vi }em. Spot pri ka zu je gru pu mla di }a ko ji sa ve li kim uz bu |e wem pra te fud bal sku utak mi cu. U mo men tu ka da wi hov tim po be |u je, dvo ji ca od wih se stra sno po qu be. Vu jo {e vi} je na veo da su on i Bu la to vi} na pu sti li Pod go ri cu da bi se „od mo ri li od kon stant nih pri ti sa ka „ ko je do `i vqa va ju na kon ob ja vqe nog TV spo ta.

dnevnik

c m y

Hr vat ska po li ci ja ni je do zvo li la ula zak u ze mqu de le ga ci je Srp ske na pred ne stran ke, s ko jom je bio i pred sed nik Ko a li ci je udru è wa iz be glih Sr ba iz Hr vat ske (Mi o drag Lin ta), zbog pro ce ne da bi wi ho vo pri su stvo uz ne mi ri lo jav nost u Vu ko va ru. „Nad le `na po li cij ska sta ni ca To var nik u pe tak je od bi la ula zak u Hr vat sku 13 dr à vqa na Sr bi je ko ji su na me ra va li da pri su Miodrag Linta stvu ju pred iz bor nom sku pu za 12. iz bor nu je di ni cu, na kon pro ce ne MUP-a da bi wi ho vo pri su stvo uz ne mi ri lo jav nost Vu ko va ra”, sa op {tio je port pa rol vu ko var sko-srem ske po li cij ske upra ve Lu ka Ba run ~i}. Skup ko ji je or ga ni zo va la „Na {a stran ka” iz Bo ro va odr àn je u pe tak uve ~e, pri ~e mu ni je bi lo na ru {a va wa jav nog re da i mi ra ni dru gih ne è qe nih si tu a ci ja, re ~e no je iz po li ci je. Kao od go vor, pred sed nik SNS-a To mi slav Ni ko li} i we gov za me nik Alek san dar Vu ~i} do ne li su od lu ku da ot ka ù pri jem vi so koj de le ga ci ji hr vat skog Mi ni star stva spoq nih po slo va „Vo de }i se re ci pro ci te tom, ot ka za li smo je dan vr lo zna ~a jan sa sta nak ko ji je tre ba lo da se odr ì u uto rak”, sa op {ti la je Zo ra na Mi la no vi} iz SNS-a. Ina~e, HTV je iz ve stio i o zah te vu ko je je ko a li ci ja iz be gli~ kih udru è wa po sla la mi ni stru unu tra {wih po slo va To mi sla va Ka ra mar ku da im ob ja sni ka ko to da Mi o drag Lin ta, kao hr vat ski dr à vqa nin, ni je pu {ten u ze mqu.

Po be da isla mi sta u Ma ro ku Isla mi sti~ ka stran ka Prav da i raz voj od ne la je ube dqi vu po be du na par la men tar nim iz bo ri ma u Ma ro ku, iz ja vi li su li de ri te stran ke. „Na {a stran ka je zna ~aj no is pred svo jih ri va la na bi ra~ kim me sti ma {i rom ze mqe”, iz ja vio je port pa rol iz bor nog {ta ba stran ke Ha san La mra ni. Pre ma pr vim pro ce na ma ko je je iz neo ma ro kan ski mi ni star unu tra {wih po slo va Ta ib [er ka ui, na iz bo re je iza {lo oko 45 od sto gra |a na s pra vom gla sa. Je dan od vo |a stran ke Prav da i raz voj La sen Da u di iz ja vio je Frans pre su da je ta stran ka, pre ma re zul ta ti ma wi ho vog iz bor nog {ta ba, ube dqi vo po be di la u svim ve }im gra do vi ma Ma ro ka. Uo~i par la men tar nih iz bo ra po sto ja la su stra ho va wa od sla bog od zi va gra |a na zbog po zi va re for mi sti~ kog po kre ta na boj kot gla sa wa zbog ne do voq nih de mo krat skih re for mi. Re~ je o pr vim iz bo ri ma po no vom Usta vu Ma ro ka ko ji je iz gla san na re fe ren du mu 1. ju la, dok su tra ja le po bu ne u su sed nim ze mqa ma.

o lo vi nom pro te kle ne de qe ru ski pred sed nik Dmi trij Me dve dev je jo{ jed nom po ku {ao da jav no, pred ce lim sve tom, upo zo ri SAD da od u sta nu od raz me {ta wa ra ke ta u Evro pi. Ovo ga pu ta Me dve dev je oti {ao ko rak da qe i tvr di da ad mi ni stra ci ja u Va {ing to nu bu kval no na me }e Evro pi svo ju stra te gi ju. Po zi va ju -

}i se na ne i me no va ne evrop ske sa go vor ni ke, Me dve dev je na gla sio da su evrop ske dr `a ve kao ~la ni ce NA TO pri nu |e ne da „obez be de te ri to ri ju za po sta vqa we {ti ta“. U ta kvoj si tu a ci ji, ka `e Me dve dev, Ru si ja je od lu ~i la da po sta vi udar ni pro ti vra ket ni {tit sa vre me nih si ste ma „Is kan der“ na za pa du i na ju gu Ru si je. Ogla sio se i ru -

PO^IWE RAT [TITOVA (2015)Datum raketne baze (2015) Datum pu{tawa u rad presreta~i na brodovima Radarski centar

zemqe EU

Severno more

Ruske raketne baze

[VEDSKA

Iskander-M (SS-26) Mobilni raketni sistem opremqen sa dva balisti~ka projektila kratkog dometa

DANSKA

Redzikovo 2018

Moskva

Kaliwingrad NEMA^KA POQSKA

500km

RUSIJA

BELORUSIJA

Iskander-M domet 500km

^E[KA UKRAJINA RUMUNIJA

Krasnodar

Deveselu 2015

Crno more

GRUZIJA

TURSKA

Standard Missile 3 ((SM-3) SM-3 SM-3)) Presreta~ namewen za uni{tavawe neprijateqskih balisti~kih projektila

Kure~ik 2012 IRAN SIRIJA

Mediteran

IRAK IZRAEL

2008

EGIPAT

SAD ka`e da je ciq {tita da se suprotstavi pretwi iz zemaqa poput Irana

ski ge ne ral Oleg Osta pen ko – u en kla vi Ka li win grad, na gran ci Poq ske, usko ro }e pro ra di ti ru ski ra dar ski si stem. Pom pe zno na ja vqe no ame ri~ koru sko re se to va we od no sa o~i gled no ni je us pe lo, pa se, ta ko, ceo svet na {ao u sta wu „ero ra“. Ru ski ge ne ra li su do bi li od re {e ne ru ke da raz ra |u ju kon cep ci je raz bi ja wa sva kog ame ri~ kog {ti ta i tvr de da za ta kav za da tak ima ju mo gu} no sti za na red ne dve-tri de ce ni je. Pred stav ni ci NA TO po na vqa ju da ame ri~ ke ra ke te ni su upe re ne pro tiv Ru si je, ali sa mim tim {to je Me dve dev pre ci zi rao da an ti ra ket ni {tit ni je vo qa NA TO ne go SAD, ko men ta ri te vr ste gu be na zna ~a ju. Re a go va wa u sve tu na no vo zvec ka we oru` ja su raz li ~i ta, tim pre {to je sa vre me ni svet op te re }en i dru gim sva ko dnev nim, eg zi sten ci jal nim pi ta wi ma. Ko men ta ri {u }i fi nan sij sku kri zu, ~e {ki {ef di plo ma ti je Ka rel [var cen berg je ne dav no kon sta to vao da pre ma isto rij skom is ku stvu ni je re {e na ni jed na glo bal na eko nom ska kri za: Ve li ka kri za iz pr ve po lo vi ne pro {log ve ka je re {e na ta ko {to je po ~eo Dru gi svet ski rat. U pro {lo sti je bi lo, a i da nas ima si tu a ci ja ka da je dan pro blem gu bi sva ki smi sao iz bi ja wem dru ge jo{ ve }e ne vo qe. Mno gi ko men ta to ri na Za pa du su re ~i pred sed ni ka Me dve de va o raz me {ta wu nu kle ar nih ra ke ta sta vi li u kon tekst ru ske pred iz bor ne kam pa we. Po wi ma pre mi jer Vla di mir Pu tin ko ji se po no vo kan di do vao za pred sed ni ka i ko ji je ne dav no jav no izvi `dan, gu bi po pu lar nost, pa je u tom smi slu iz ja va Me dve de va sra ~u na ta na do bi ja we gla so va sta ri je po pu la ci je ko ja je no stal gi~ na za vre me ni ma ka da je SSSR bi la svet ska si la.

KAD RUSKI ARHIJEREJI SLAVE RO\ENDAN

... a od dr `a ve – re zi den ci ja n

Pi{e: @ivica Tuci}

u ska pra vo slav na cr kva dr ì, kao ni jed na dru ga, do obe le à va wa ro |en da na svo jih ar hi je re ja. Sva kom se ro |en da nu pri da je pa `wa, po seb no na pet go di na je po vod za ve }u pro sla vu, obi~ no i za do bi ja we jed nog od dva de se tak cr kve nih or de na. Dr à va ta ko |e vla di ka ma da je od li~ ja, ~e {}e na de set go di na. Ru ski ar hi je re ji ne za bo ra ve ni imen dan – „dan an ge la”, pra znik sve ti te qa ~i je ime no se, kao i go di {wi ca usto li ~e wa. Pa tri jar hu Ki ri lu je, re ci mo, imen dan 8. no vem bra, Mi trov dan, i tim po vo dom ne mo gu da iz o sta nu ~e sti ta wa, ove go di ne i od pred sed ni ka Dmi tri ja Me dve de va, ba{ kao i za 1. fe bru ar, dan in tro ni za ci je. Ta ko pa tri jarh, ali i dru gi ar hi je re ji, ima tri pri li ke to kom go di ne da pri ma ~e stit ke i even tu al no dru ge zna ke pa `we i za hval no sti. Mo skov ski pa tri jarh je sla vio pro {log vi ken da 65. ro |en dan; i to je da ni ma bio do ga |aj, ne sa mo za cr kvu, ve} i dr à vu. Do {lo je vi {e po gla va ra po me snih pra vo slav nih cr ka va, wih tro ji ca, kao i pred stav ni ci jo{ pet. Me |u tim, pri met no je bi lo ne za do voq stvo {to ih ni je bi lo vi {e. Ali naj zna ~aj ni je cr kve su se na mer no uz dr à le od sla wa ne sa mo iza sla ni ka, ve} i ~e stit ki, {to je iza zva lo gor ~i nu u Mo skvi. Iz me |u osta log, re zer vi sa ne su pre ma „ru skoj sim fo ni ji” cr kve i dr à ve, ali i zbog sta vo va Mo skov ske pa tri jar {i je o naj va `ni jim pi ta wi ma pra vo sla vqa. S dru ge stra ne, pred sed nik Me dve dev i pre mi jer Pu tin po se ti li su pa tri jar ha ovim po vo dom, pre da li mu ve li ki bu ket be lih ru à i za hva li li mu na sa rad wi sa vla sti ma. Na dar mu je pre da ta jo{ jed na ve le lep na re zi den ci ja – ona se na la zi u zi di na ma mo skov skog Kre mqa. U cr kve nim me di ji ma ob ja vqe ne su broj ne ~e stit ke i po hva le, è qe da jo{ du go po ì vi i „mu dro vo di” sta do. U isto vre me, u Ukra ji ni se ~e sti ta lo pr vo je rar hu Ukra jin ske pra vo slav ne cr kve ko ja je u je din stvu sa Mo skvom, mi tro po li tu Vla di mi ru Sa bo da nu; we mu je 76. go di na i na la zi se ve} ne ko vre me u bol ni ci. Ka kvo mu je zdrav stve no sta we, ma lo ima in for ma ci ja. Pe de se tak ar hi je re ja Ukra ji ne oku pi lo se u ma na stir Ki je vo-Pe ~er ske la vre da se mo le za we go vo zdra vqe. Po ru ku mu je upu tio i pa tri jarh Ki ril, ko ji se ovih da na ta ko |e ni je ose }ao do bro, mo rao je da pre ki ne slu è we li tur gi je po vo dom svog ro |en da na. Pred sed nik Ukra ji ne je mi tro po li ta po se tio u bol ni ci, sli ke o to me ni su ob ja vqe ne. ê stit ke je upu ti la i za tvor ski su àw, Ju li ja Ti mo {en ko, iako ni we no zdra vqe ni je do bro. Pod se ti mo, oslo ba |a we biv {e pre mi jer ke tra è mno ge ze mqe sve ta, sma tra ju }i da je pro ces vo |en pro tiv we bio mon ti ran.

Ro |en dan su ovih da na sla vi li i broj ni dru gi ru ski ar hi je re ji. Vi kar nom epi sko pu pa tri jar ha, kra sno gor skom Iri nar hu, {e zde set je go di na. Ovim po vo dom pre dat mu je or den Sv. Da ni la. Ak ti van je, re ~e no je, u bor bi pro tiv nar ko ma ni je i al ko ho li zma. Epi sko pu Ka ra gan de, da le ko od pre sto ni ce, Se va sti ja nu, ovih da na je bio tek 50. ro |en dan, or den ni je do bio, kao ar hi e pi skop go meq ski Ari starh sa 70, ili epi skop bar na ul ski Mak sim sa 50 go di na. Me sto or de na mo `e se do bi ti „spo men pa na gi ja”– wu su do bi li ne dav no, po vo dom ro |en da na, ar hi e pi skop vjat ski Mar ko (50) i ar hi e pi skop no vo grud ski Gu ri je, za 15 go di na ar hi je rej stva.

Ret ko se na spi sku onih ko ji do bi ja ju ~e stit ke na |e ne ki igu man, igu ma ni ja, ili pro to je rej. Iz u ze tak je sko ro bio pro ta Di mi tri je Smir nov, ko ji de lu je u oru à nim sna ga ma, a osim ~e stit ke od pa tri jar ha, jer mu je 60 go di na, do bio je i or den Sv. Da ni la dru gog re da. S dru ge stra ne, pa tri jarh ~e sti ta ro |en dan i po li ti ~a ri ma i zna ~aj nim bi zni sme ni ma, ko je u Ru si ji zo vu ol gar si ma, a ne ke ~ak i od li ku je. Ova prak sa ni je pri sut na u dru gim pra vo slav nim cr kva ma. U je lin skom, gr~ kom sve tu, ~la no vi epi sko pa ta sla ve imen dan, sa po seb nom li tur gi jom tim po vo dom, ~e sti ta wi ma, pri je mom za pred stav ni ke cr kve nog i jav nog ì vo ta, za ver ni ke se tu, sem u cr kvi, ne na |e me sta. No, ne ki od wih, ot ka zu ju zbog pri vred ne kri ze sva ko sla vqe we. To je u~i nio i gr~ ki po gla var, ar hi e pi skop atin ski Je ro nim, re kav {i da se ne bi ose }ao pri jat no da pri re di ban ket, a u cr kve nim na rod nim ku hi wa ma 10.000 Gr ka dnev no do bi ja skrom ni obrok. Dru gi pa tri jar si gr~ kog je zi~ kog pod ru~ ja – ca ri grad ski, alek san drij ski, an ti o hij ski i je ru sa lim ski - obe le è sa mo imen dan, uz ma li pri jem. U tra di ci ji srp skih pa tri jar ha ni je obi ~aj da se po seb no sla ve ni ro |en da ni, ni imen da ni, ma da se na ti da tu mi ne za bo ra vqa ju. Ka da je pa tri jarh Iri nej pro {le go di ne, 28. av gu sta, na pu nio 80 go di na, to me ni on sam ni je pri dao po seb nu pa `wu. (autor je osniva~ Verske informativne agencije)

dnevnik

nedeqa27.novembar2011.

RE SE TO VA WE OD NO SA

ili na wemu Mno gi po sta vqa ju pi ta we: da li je za po ~e ta no va tr ka u na o ru à wu? Ci ti ra ju se re ~i ru skog pred sed ni ka Me dve de va ko ji je za pre tio da }e se Ru si ja, uko li ko bu de po treb no, po vu }i i iz no vog spo ra zu ma START. Pre ma tom do ku men tu, i Ru si ja i SAD mo gu da po se du ju naj vi {e 1.550 nu kle ar nih pu we wa. Pre ma po da ci ma od 1. sep tem bra ove go di ne, SAD su ima le 822 ba li sti~ kih ra ke ta sa 1.790 nu kle ar nih pu we wa, dok je Ru si ja po se do va la 516 ra ke ta i 1.566 nu kle ar nih pu we wa. Po je di ni ana li ti ~a ri tu ma ~e no vo za o {tra va we ti me da su ne ka da {we ide o lo {ke i si stem ske raz li ke iz me |u SSSR-a i Za pa da sa da za me we ne raz li ka ma u per cep ci ji de mo kra ti je i qud skih slo bo da. U isti mah, deo {tam pe ba vi se spe ku la ci ja ma ka ko Ru si ja ne ma eko nom sku sna gu da iz dr ì no vu tr ku u na o ru à wu i da bi pro {la isto kao ne ka da {wi So vjet ski Sa vez. Te ma je za ti li ~as po sta la sre di {te po le mi ka i na dru {tve nim mre à ma. For mi ra ju se ta bo ri ne za do voq nih ame ri~ kim vo| stvom i onih ko ji bra ne he ge mo ni ju Va {ing to na. Po je di ni auto ri tvr de da Va {ing ton vi {e ne pred sta vqa ba stion de mo kra ti je. Uka zu ju da se po sle ra to va u Av ga ni sta nu, Ira nu i voj ne in ter ven ci je u Li bi ji, ame ri~ ka ad mi ni stra ci ja po na {a po put svet skog {am pi o na u bok su ko ji je spre man da po sva ku ce nu sa ~u va ti tu lu. Mno gi op tu ù ju i ame ri~ ku ber zu da je glav ni uzro~ nik du `ni~ ke kri ze, ko ja u ta la si ma iza zi va erup ci je {i rom sve ta. An ti ru ski ras po lo è ni po sma tra ~i, pak, op tu ù ju ru ko vod stvo u Kre mqu za po ku {aj oì vqa va wa SSSR-a, ko rup ci ju i ne le gal no bo ga }e we ru ske po li ti~ ke vr hu {ke. Da se sa mo for mal no iz ja {wa va za

de mo kra ti ju, a u prak si ce men ti ra sta re od no se dik ta tu re. U mno {tvu re a go va wa na iz ja vu ru skog pred sed ni ka Me dve de va, Bu ku re{t se raz li ku je uto li ko {to opre zno pra ti de ba tu i ne pre na gqu je u ko men ta ri ma. Kao ~la ni ca NA TO, Ru mu ni ja se pri hva ti la ulo ge do ma }i na an ti ra ket nog {ti ta, pa iz ja ve Me dve de va i ru skih ge ne ra la ni su bez od je ka u do ma }oj jav no sti. Pr va re ak ci ja ru mun skog ru ko vod stva bi lo je na da we da je Ru si ja od go vor na ze mqa kao {to je bi la i do sa da. Ali kao ~la ni ca NA TO, pak, Ru mu ni ja de lu je u skla du sa po li ti kom Ali jan se. Ge ne ral ni se kre tar NA TO An dres Fog Ra smu sen je iz ra zio `a -

Mnogi ve} postavqaju pitawe da li je zapo~eta nova trka u naoru`awu

qe we zbog o{trog to na Ru si je. Ta kav ton, sma tra Ra smu sen, mo `e vra ti ti od no se Ru si je i NA TO na sta ri ko lo sek. Ra smu sen je po zdra vio sprem nost ru skog pred sed ni ka da ne blo ki ra di ja log s Ali jan som i SAD. Ko li ko su ru ske pret we ovo ga pu ta ozbiq ne? Port pa rol Pen ta go na Xon Kir bi je upo zo re we Dmi tri ja Ma dve de va pro ko men ta ri sao u „Va {ing ton po stu“ re ~i ma da su SAD do sa da do voq no ob ja {wa va le Ru si ma ka ko te ra ke te ni su upe re ne pro tiv wih i da ne sma tra da tre ba da ti dru ge ga ran ci je. „Do vo qan je di ja log o to me na naj vi {em ni vou“, ka `e Kir bi. Na ru skoj stra ni, am ba sa dor pri NA TO Di mi tri Ro go zin iz ja vio je da su po tro {e na sva di plo mat ska sred stva

da se pi ta we {ti ta re {i. „Ne }e mo ni ko me do zvo li ti da mi sle ka ko smo mi glu pi“, re kao je. Ro go zin, me |u tim, ne sma tra da de kla ra ci ju ru skog pred sed ni ka tre ba shva ti ti kao po vra tak hlad nom ra tu. Isto mi {qe we de li i ured nik „Na ci o nal ne od bra ne“ Igor Ko ro ~en ko, ko ji iz ja vu Me dve de va tu ma ~i kao „ko rekt no upo zo re we Ru si je po vo dom ame ri~ kih pla no va u Evro pi“. Li der ru ske opo zi ci je Bo ris Wem cov je u iz ja vi bri tan skom „Te le gra fu“ pod se tio li de re u Kre mqu da je upra vo zbog tr ke u na o ru à wu SSSR do ì veo ko laps. Biv {i pre mi jer Ru si je Mi hail Ka sja nov kon sta tu je da Me dve dev na kra ju man da ta mo è da do zvo li se bi da za o {tri od no se sa Ame ri kom, i da }e no vi pred sed nik, naj ve ro vat ni je opet Pu tin, po sle stu pa wa na du `nost ima ti do voq no pro sto ra da ko ri gu je taj o{tar stav Kre mqa. Alek san der Gru {ko, za me nik mi ni stra spoq nih po slo va Ru si je, oce nio je da se sva kim da nom uma wu ju {an se za za jed ni~ ki pro je kat an ti ra ket ne od bra ne NA TO – Ru si ja, ko ji bi tre ba lo da bu de te ma sa mi ta u î ka gu ma ja idu }e go di ne. „Ne ke ~la ni ce NA TO sa ve za ka ù da ne mo gu da ve ru ju Ru si ji i ide ja ma o ko lek tiv noj bez bed no sti“. Gru {ko kon sta tu je da, na jed noj stra ni, ide je pro mo vi sa ne u Sa ve tu NA TO - Ru si ja stag ni ra ju, a na dru goj stra ni Va {ing ton ve} pot pi su je bi la te ral ne spo ra zu me o po sta vqa wu an ti ra ket nog {ti ta u Ru mu ni ji, Poq skoj i [pa ni ji. Upra vo sto ga Mo skva tra ì pi sme ne ga ran ci je da ti si ste mi ne }e ugro zi ti ru sku bez bed nost. Ga ran ci je mo ra ju da sa dr è i po dat ke o kon fi gu ra ci ji si ste ma, lo ka ci ji i je di ni ca ma ko je ih op slu ù ju, br zi ni pre sre ta ~a... n Pe tar To mi}

OLI GAR HI JA I CEN TRI MO ]I DR MA JU SVE TOM, ALI...

Od zavere tri puti}a a dro vi mo} ne mul ti na ci o nal ne ban ke Gold man Saks dr è evro zo nu: naj sve ì ji pri mer za tu tvrd wu me di ja u po sled we vre me je ste Lu kas Pa pa de mos, no vi pre mi jer Gr~ ke, ko ji je bio na ~e lu Gr~ ke cen tral ne ban ke u vre me ka da su sklo pqe ni spor ni fi nan sij ski po slo vi Ati ne sa GS-om – a ~i ji je bio na me {te nik pre to ga. Gold man Saks je naj pre omo gu }io Gr~ koj da sa kri je ve li ~i nu svog jav nog du ga, da bi joj da nas ka da je ve} pre za du è na, ba cao po jas za spa sa va we, kon cep tom evro - ob ve zni ca. Sle de }i je Pe tros Hri sto du lu, ~el nik gr~ ke Agen ci je za upra vqa we du gom ko ji je ka ri je ru za po ~eo u GS-u. Na vo di se i da je no vi ita li jan ski pre mi jer Ma rio Mon ti bio me |u na rod ni sa vet nik Gold man Sak sa, a za wim sle di po du à li sta gla ve {i na: Irac Pi ter Sa ter lend, biv {i {ef Bri ti{ Pe tro le ja i u~e snik u spa sa va wu Ir ske bio je je dan od di rek to ra GS-a, biv {i pot pred sed nik GS Fran cuz En to ni Bor è do ne dav no je bio {ef od se ka MMF-a za Evro pu, Bel gi ja nac Ka rel van Mirt, biv {i po ve re nik EU za tr ì {nu kon ku ren ci ju bio je sa vet nik GS-a, a u Ne ma~ koj su se iz tog „«le gla“» is pi li li biv {i sa vet nik GS-a Ot mar Izing (ne ka da ~lan upra ve Bun des ban ke i Evrop ske cen tral ne ban ke je po mo gao u stva ra wu evra), kao i Ma rio Dra gi, no vi ~el nik Evrop ske cen tral ne ban ke – ko ji je bio iz vr {ni di rek tor u GSI... Gold man Saks, {ta vi {e, „vla da ~i ta vim sve tom“, za kqu ~io je pre ne ko li ko me se ci fi nan sij ski stru~ wak Ale sio Ra sta ni, tvr de }i da su vla de ni {ta spram in ve sti ci o nih ban ka ra. „In di pen dent“ je pro {le ne de qe tu tvrd wu pot kre pio uka zav {i na gor wu osmor ku iz GS-a, a ko ju zo vu i „Xi nov ska lig wa“» (vaq da da bi je raz li ko va li od ho bot ni ce) jer te {ko je raz mr si ti klup ko we nih pi pa ka ko ji se pru à ju na sve stra ne. Ban ka osno va na jo{ pre vi {e od 140 go di na, usred kri ze 2009. ob ja vi la je ogro man pro fit i to je za wu bi la naj bo qa (!?) go di na od osni va wa. To kom kra ha tr ì {ta hi po te kar nih kre di ta 2007. je di na je za ra di la 4 mi li jar de do la ra, dok su osta li pa da li kao mu ve... No vac do bi jen od dr àv ne po mo }i po de li la je svo jim me na xe ri ma kao bo nus – 953 wih je do bi lo po mi lion do la ra, ali je no vac go di nu da na ka sni je vra ti la do po sled weg cen ta uz 23 po sto ka ma te pri de! Pa ka ko da ih ~o vek ne za mr zi? U GS-u bi li su za po sle ni i Ro bert Ru bin i Hen ri Po ul son, se kre ta ri Tre zo ra to kom pred sed ni ko va wa Bi la Klin to na i Xor xa Bu {a, kao i Mark Ker wu, gu ver ner Cen tral ne ka nad ske ban ke od 2008. Ka da je po ~eo ras pad So vjet skog Sa ve za GS je bi la ukqu ~e na u pri va ti za ci ju pred u ze }a ko ja su osni va le post so ci ja li sti~ ke vla de. GS je jed no stav no broj 1 ka da se upo re di sa 86 dru gih in ve sti ci o nih ba na ka, a we ni qu di su bi li gla ve {i ne Wu jor {ke ber ze, Svet ske ban ke, Tre zo ra SAD, oso bqa Be le ku }e, Si ti grup ban ke... kao ì vi do kaz glo bal no is pre ple te ne fi nan sij sko-po li ti~ ke za jed ni ce.

I za to je GS na me ti: sa svim tim svo jim ve za ma go to vo ne pre sta no je u kon flik tu in te re sa. Svo je za po sle ne i kon sul tat ne „ve li ko du {no“ ustu pa na vi {e ni voe u ad mi ni stra ci ja ma i vla da ma i oni po sta ju we ni lo bi sti na tim po zi ci ja ma. Ti me ig no ri {e jed no od osnov nih pra vi la bi zni sa: «~u vaj se su ko ba in te re sa». Ali, u ve o ma du gom pe ri o du Vol strit ni je imao ni jed nu ame ri~ ku ad mi ni stra ci ju pro tiv se be, pa ta ko ni da nas: sa mo se jo{ vi {e pro du bio uti sak u jav no sti da su Ba rak Oba ma i evrop ski li -

Po go to vo {to tu ima jo{ ne ~e ga, {to pod se }a na ne ku vr stu dik ta tu re iz sen ke. Ta ko, re ci mo, no vi pre mi jer Ita li je Ma rio Mon ti, ni je sa mo eks po nent GS-a i “slo bod ne tr `i {ne utak mi ce”, ne go i – Tri la te ral ne ko mi si je, gde za u zi ma vi so ko me sto pred sed ni ka we nog evrop skog ogran ka. I no vi gr~ ki pre mi jer Lu kas Pa pa de mos, ta ko |e ~lan Tri la te ra le od 1998, na {ao se na me stu gu ver ne ra Ban ke Gr~ ke ba{ u “zgod no” vre me ka da je drah ma za me we na evrom. Mon ti i Pa pa de mos, pak, tvr de da je wi hov

^lanice evrozone

BEL GI JA Ka rel van Mirt, biv {i po ve re nik EU i biv {i me |u na rod ni sa vet nik GS

Dablin

IR SKA Pi ter Sa ter lend, u~e snik ras pra ve o fi nan sij skom spa {a va wu Ir ske, je dan od di rek to ra Gold man Saks In ter na ci o na la

Brisel Pariz

Frankfurt

NE MA^ KA Ot mar Ising, biv {i ~lan upra ve Bun des ban ke i Evrop ske cen tral ne ban ke, sa vet nik GS Ma rio Dra gi, no vi ~el nik Evrop ske cen tral ne ban ke i biv {i iz vr {ni di rek tor GSI GR^ KA

Rim

FRAN CU SKA En to ni Bor `e, vo dio od sek MMF-a za Evro pu, biv {i pot pred sed nik GSI-ja

Atina ITA LI JA Ma rio Mon ti, no vi pre mi jer Ita li je, sa vet nik GS

de ri bes po mo} ni u su o ~a va wu s mo} nim ti ta ni ma iz fi nan sij skog sve ta. I to je, o~i to, je dan od raz lo ga {to de mon stran ti da nas iz la ze na uli ce od Wu jor ka do Oklen da i So fi je do Pa ri za: pre me {ta we mi li o na rad nih me sta iz Sje di we nih Dr `a va i Evro pe u ze mqe po put Ki ne i In di je, od u zi ma we do mo va i kra |a pen zi ja po re cep tu ban ka ra i lo gi ke ka pi ta la, po sta lo je ove je se ni svet ska agen da broj je dan, a de mon stran ti {i rom raz vij nih ze ma qa Za pa da pre ba cu ju svo jim vla da ma {to sve to ne mo} no po sma tra ju.

Lu kas Pa pa de mos, no vi pre mi jer Gr~ ke, na ~e lu we ne cen tral ne ban ke ka da su sklo pqe ni spor ni po slo vi s GS-om Pe tros Hri sto du lu, ~el nik gr~ ke Agen ci je za upra vqa we du gom, ka ri je ru za po ~eo u GS-u

man dat oro ~en na spa sa va we Ita li je i Gr~ ke od ban kro ta i – ni {ta vi {e od to ga. Ipak, »tri la te ral ni za ~in u pri ~i o mre `i GS-a vra }a nas na sta ro do bro pi ta we iz “»te o ri je za ve re”: {ta je pr vo ko ka ili ja je? Tri la te ra lu ~i ni pre ko 300 pred stav ni ka »iz Evro pe, Azi je i Se ver ne Ame ri ke, a wen ciq je da pod stak ne me |u sob nu sa rad wu po li ti ke i eko no mi je u pro ce su glo ba li za ci je. ^lan stvo je pro por ci on al no a na vr hu su tri pred sed ni ka – re ci mo, za Evro pu je to bio Pi ter Sa ter lend ko ji je ve} po mi wan u kon tek stu GS-a. Ne ki ra -

ni ji i sa da {wi ~la no vi su bi li biv {i pred sed ni ci SAD Xi mi Kar ter, Xorx Bu{ i Bil Klin ton, Dik êj ni, ne ka da pot pred sed nik SAD, Hen ri Ki sin xer, biv {i dr àv ni se kre tar u Nik so no voj i For do voj ad mi ni stra ci ji, Zbig wev Br è ìn ski, biv {i sa vet nik za na ci o nal nu bez bed nost, Pol Vo ker, biv {i {ef ame ri~ kih Fe de ral nih re zer vi, Pol Vol fo vic, biv {i pred sed nik Svet ske ban ke... i to Tri la te ra lu, za pra vo, ~i ni naj zna ~aj ni jom lo bi sti~ kom usta no vom u sve tu. Ali tu ni je kraj: mno gi »ka dro vi« sa ove li ste su u stva ri tro stru ki ~la no vi tri elit ne or ga ni za ci je: Bil der ber ga, Tri la te ra le i CFR - ame ri~ kog Sa ve ta za spoq ne po slo ve. Kqu~ ni ciq pr ve mre è ko ja je na sta la – Bil der ber ga, bio je po sle Dru gog svet skog ra ta da SAD, Ka na da i pro li be ral ne evrop ske struk tu re za dr è glo bal nu kon tro lu nad ostat kom sve ta uz po mo} {e fo va evrop skih i ame ri~ kih kor po ra ci ja, po li ti~ kih li de ra, in te lek tu a la ca, ~el ni ka Ju-Es Sti la, Ne ma~ ke ban ke, Svet ske ban ke, pred sed ni ka, pre mi je ra, {e fo va di plo ma ti ja, in ve sti to ra s Vol Stri ta, voj nih li de ra Pen ta go na i NA TO-a, vla sni ka me di ja, pred sed ni ka uni ver zi te ta i vo de }ih pro fe so ra – pre ko tri hi qa de ime na “sa gor we po li ce” pro {lo je kroz te re do ve. Upra vo zbog sva |e unu tar Bil der berg gru pe, ko ja ni je hte la da pri hva ti ~la no ve iz Ja pa na, Dej vid Rok fe ler je i na pra vio Tri la te ral nu ko mi si ju ko ja je pro mo vi sa la sa rad wu SAD, Evro pe i Ja pa na, a po tom i ostat ka Azi je. Svi ovi ka men ~i }i ukla pa ju se na ovaj ili onaj na ~in u opis vla da ju }e oli gar hi je, kao va zda po pu lar ne me te is pre da wa ve li kih pri ~a o sek ta ma i tem pla ri ma, ~a rob nim ma ~e vi ma i inom su per o ru` ju. Ipak, tu tre ba bi ti opre zan jer skok na op {te za kqu~ ke ~e sto ne ma ve ze s re al no {}u: “te o ri je za ve re” su za pra vo re likt s kra ja 19. i po ~et ka 20. ve ka. De lo va we eli ta, mre è mo} ni ka, ne sum wi vo po sto ji, ali sa vre me ni svet je jed na ogrom na cen tri pe tal na si la {i re wa mo }i ka pi ta la ko ji se se li ta mo gde su ma wi tro {ko vi i jef ti ni ja rad na sna ga. To se ~e sto po kla pa s na u mi ma Tri la te ra le, Bil der ber ga ili ne kog tre }eg, me |u tim, sva ta „taj na dru {tva” ima ju svo je saj to ve sa spi skom ~la no va, te ma o ko ji ma se raz go va ra i iz ve {ta je sa sa sta na ka. Wi hov ciq je ste po ve }a we sa rad we me |u raz vi je nim dru {tvi ma, a po ne kad i ukla wa we “re me ti la~ kih fak to ra”, ali to ne zna ~i da su u sta wu da vla da ju sve tom. Jer ano nim ne si le ka pi ta la su i nad wi ho vim gla va ma. Te o re ti ~a ri za ve re sa da tvr de da je sa da {wa kri za bi la pla ni ra na jo{ po lo vi nom pro {log ve ka. Isti na je, me |u tim, da su mul ti na ci o nal ne kom pa ni je od ve} oja ~a le u od no su na na ci o nal ne dr à ve, i da su se ove po vu kle pred wi ho vim pre vod ni kom – fi nan sij skim ka pi ta lom, sve dok ni je po ~eo da pra vi ha os u wi ho vom dvo ri {tu. Sa da se spa sa va sva ko ko i ka ko mo è, ali naj bo qe je – za jed ni~ ki. Ba rem u EU, ozbiq no se ras pra vqa o pre la sku na vi {i ni vo po li ti~ ke or ga ni za ci je, {to pod ra zu me va i ja ~u kon tro lu “vla sti” ban ka ra – a ne pod vr ga va wu “sle pim si la ma” isto ri je, ka ko je go vo rio je dan o{tro um ni kri ti ~ar jo{ u 19. ve ku. n Re qa Kne è vi}

nedeqa27.novembar2011.

c m y

dnevnik

ROBOTI - NAU^NA FANTASTIKA

Sa wa ju li ov ce na o to vo pun vek ro bo ti su – uz van ze maq ce, sve mir ske bro do ve, osva ja we dru gih pla ne ta, la se re i su per i or ne teh no lo gi je – za {tit ni znak na u~ ne fan ta sti ke. No, ka ko stva ri sto je, ~i ni se da ne }e mo jo{ du go ~e ka ti da se sa stra ni ca kwi ga i strip al bu ma, od no sno ve li kih i ma lih ekra na, ro bo ti pre se le u na {e ku }e, a, sva je pri li ka, i u na {e kre ve te. Su de }i po iz ja va ma Hi ro {i I{i gu re, jed nog od vo de }ih svet skih ro bo ti ~a ra, vre me efi ka snih hu ma no id nih ro bo ta ubr za no nam se pri bli à va, {to }e do ne ti ne sa mo ozbiq ne pro me ne u sva ko dnev nom ì vo tu, ve} i u vred no snim si ste mi ma po ko ji ma }e se „nor mal no“ de li ti od „ne nor mal nog“. Ro bo ti ko ji se po iz gle du i po na {a wu ne }e raz li ko va ti od obi~ nih, ì vih qu di, {e ta }e uli ca ma i su per mar ke ti ma, dr à ti pre da va wa, po ma ga ti sta ri ma, bo le sni ma i hen di ke pi ra ni ma, od no sno bi ti ute ha, dru go vi i qu bav ni part ne ri usa mqe ni ma. Mno gi stru~ wa ci se sla ù sa Hi ro {i jem: ro bo ti ~ar Dej vid Le vi na pi sao je kwi gu re ~i tog na slo va „Qu bav i seks sa ro bo ti ma“, dok fu tu ri sta Rej Kur zveil u kwi zi „Sin gu lar nost je bli zu“ pred vi |a da }e ve {ta~ ka in te li gen ci ja br zo nad ma {i ti ovu na {u, pri rod nu. Ci vi li za ci ja }e se bit no pro me ni ti a gde }e tim pro me na ma bi ti kraj – ni ko ne mo è da sa gle da. Ro bo ti su se pr vi put po ja vi li u dra mi „R.U.R.” Ka re la â pe ka iz 1921. Dra ma opi su je bor bu ro bo ta ko ji tra è svo ja pra va. R.U.R. je skra }e ni ca za ‘Ro su mo vi uni ver zal ni ro bo ti‘, ime kom pa ni je ko ja u bu du} no sti pro iz vo di no ve slu ge qud skog ro da. â pek je ter min ro bot iz veo iz ~e {ke re ~i ‘ra bo ti ti’ ko ja zna ~i ra di ti. Ter min ro bot – po kret na, in te li gent na, me tal na ma {i na – raz li ku je se od â pe ko vih ro bo ta ko ji su ve {ta~ ki stvo re na bi }a od kr vi i me sa, {to od go va ra da na {wem ter mi nu an droid; iz me |u ro bo ta i an dro i da su ki bor zi – qud ska bi }a na do gra |e na ma {in skim de lo vi ma.

NOVA ISTRAGA O SMRTI HOLIVUDSKE DIVE

Na ta li Vud: Sjaj u mra~ nim vo da ma P

o sle 30 go di na od mi ste ri o znog uta pa wa ho li vud ske film ske zve zde Na ta li Vud u vo da ma u bli zi ni ka li for nij ske oba le, ne dav no je ame ri~ ka po li ci ja po no vo otvo ri la is tra gu o we noj smr ti. Po je di no sti zbog ko jih je po li ci ja Los An |e le sa od lu ~i la da po no vo is tra ì, pod ko jim je ta~ no okol no sti ma ta da ~e tr de set tro go di {wa glu mi ca iz gu bi la ì vot, jo{ ni su po zna te. Po li cij ski iz vo ri su jav nost oba ve sti li sa mo da su do bi li no ve in for ma ci je o tom slu ~a ju. I dok deo ame ri~ kih me di ja sma ta ra da je is tra ga ob no vqe na na pr vom me stu zbog no vo o bja vqe ne kwi ge ~i ji je je dan od auto ra i De nis Da vern, ka pe tan jah te sa ko je je glu mi ca ne sta la, i ko ji za to okri vio we nog mu à, ta ko |e po zna tog glum ca Ro ber ta Vag ne ra, po li ci ja je ve} iz ja vi la da on ni je osum wi ~en. Na

po sto ji i ona dub pu we na, u ra znim me di ji ma raz vi je na, do ma {ta na ver zi ja. Po woj se pad i ne sta nak glum ce de sio na kon pi jan ke sa we nim mu `em Ri ~ar dom i wi ho vim pri ja te qem Kri sto fe rom Vo ke nom. Na vod no je do bru i do ne kle ras ka la {nu at mos fe ru po kva rio Ri ~ar dov qu bo mor ni is pad, po sle ko jeg se Vo ken po vu kao u svo ju ka bi nu, dok je par na sta vio da se sva |a u svo joj. [ta se da qe de {a va lo, za {to i ka ko se Na ta li na {la sa ma na pa lu bi, mo `da ni ka da ne }e bi ti utvr |e no. Ba{ kao {to je svo je vre me no je we na mi ste ri o zna po gi bi ja du bo ko po tre sla pu bli ku, ta ko i no va is tra ga po kre }e broj na se }a we na we nu glum ~ku ka ri je ru i pri va tan `i vot, u pot pu no sti film ski, ho li vud ski. Na ta li Vud, ro |e na u San Fran ci sku kao Na ta li ja Ni ko la jev na Za ha ren ko,

Da li je Robert Vagner kriv za smrt prelepe glumice

Vag ne ro voj jah ti je, ta ko |e, bio pri su tan te za Na ta li Vud kob ne ve ~e ri, glu mac Kri sto fer Vo ken ko ji je u me |u vre me nu sa mo krat ko iz ja vio da ne zna za {to se is tra ga po no vo po kre }e. Ina ~e, sam Vag ner je u svo joj bi o gra fi ji ob ja vqe noj 2008. go di ne iz ja vio da se in di rekt no ose }a kri vim za smrt su pru ge, ko ju je po li ci ja te 1981. go di ne, za tvo riv {i is tra gu pro gla si la ne ser} nim slu ~a jem. [ta vi {e, ne dav no se La na Vud jav no iz vi ni la Vag ne ru za vi {e de ce nij sko op tu ì va we we ga kao vi nov ni ka po gi bi je we ne se stre Na ta li. Me |u tim, po vo dom po no vo otvo re nog slu ~a ja ve sti sti ù jed na za dru gom – ta ko se sa da na vo di no va iz ja va jed nog pri pad ni ka obal ske stra è ko ji je iz vo de iz u kao te lo uto pqe ni ce. On ka è da je sve uka zi va lo na to da je ne sre} na glu mi ca vi {e sa ti pro ve la ì va u hlad nom mo ru pre ne go {to se uto pi la. Ta ko |e, po sto je iz ja ve qu di za te ~e nih na jah ti ko ja se te no }i na {la u bli zi ni. Po wi ma, oni su ~u li po zi ve za po mo} me |u tim, ni su mo gli da lo ci ra ju oda kle oni ta~ no do la ze. I dok krat ka zva ni~ na ver zi ja ka è da je Na ta li Vud sa jah te Splen dor, 29. no vem bra 1981. kod ostr va Ka ta li na pa la sa ma u po ku {a ju da pri ve è ~a mac za spa sav we ko ji se ot ka ~io i pra vio bu ku,

k}i je ru skog imi gran ta i fran cu ske ba le ri ne, i sma tra se jed nom od po sled wih de ~i jih film skih zve zda i jed na od po sled wih glu mi ca ho lu vud skog star si ste ma. Deo je naj gla mu ro zni jeg tro li sta, naj ve }ih film skih iko na, ko ji po red we ~i ne Me ri lin Mon ro i Eli za bet Tej lor. U isto ri ji ame ri~ kog i svet skog fil ma we no ime je osta lo za u vek upi sa no za hva qu ju }i ulo ga ma ko je je od i gra la u fil mu „Bun tov nik bez raz lo ga“ (1955) sa Xem som Di nom (po ne la je no mi na ci ju za Oska ra za spo red nu `en sku ulo gu), u ostva re wu „Sjaj u tra vi“, gde joj je par te nr bio Vo ren Bi ti (no mi na ci je za Oska ra, Zlat ni glo bus i BAFT-a na gra du), a tu je i „Pri ~a sa zpad ne stra ne“... Kao de voj ~i ca, ma la Na ta li je u~i la ba let, a maj ka ju je vo di la u bi o skop ma {a ta ju }i o zve zda noj bu du} no sti svo je ma le ne. Wen film ski de bi se zbio u ostva re wu „Sre} na ze mqa“ (1943). Od 1946. u fil mu „Su tra je za u vek“ do bi ja pse u do nim Na ta li Vud, da bi usko ro po sta la jed na od naj tra `e ni jih de ~i jih glu mi ca. Prak ti~ no od ma lih no gu je pred o~i ma pu bli ke, pred ko jom je i od ra sla. Od sre di ne 1950 - tih s uspe hom glu mi ti nej xer ke u skla du sa svo jim go di na ma, u ra spo nu od na iv ne de voj ke, do bre pri -

je te qi ce do nim fe te. Wen sa vr {en iz gled i pri vla ~ost ko jom zra ~i u~i ni li su je sve tra è ni jim no vim li cem Ho li vu da. Ta da ve} od ra sla Na ta li Vud glu mi li ko ve do brih de vo ja ka i pi ri ja te qi ca ne skri ve ne ero ti~ no sti. Naj bit ni jom go di nom u we noj ka ri je ri kri ti ka sma tra 1961. Igra u fil mu „Sjaj u tra vi“ Eli je Ka za na, bri qant no se uklo piv {i u pri ~u o ado le scent skoj qu ba vi i po ti ski va noj sek su al no sti. Pro dor u or bi tu svet ske po lu lar no sti Na ta li Vud je po sti gla ulo gom u mju zi klu „Pri ~a sa za pad ne stra ne“. Igra Por to ri kan ku ko ja se za qu bqu je u Ame ri kan ca, vo |u wu jor {ke ban de. Jo{ ne ko vre me je zbog svo je mla do li ko sti tu ma ~i la li ko ve de vo ja ka, re ci mo u fil mu „Qu bav sa stran cem” (1964), a sa uspe hom je na stu pa la i u ko me di ja ma, da bi kra jem {e zde se tih re di te qi po ~e li da po ve ra va ju ulo ge zre li jih è na, kao {to je, na pri mer, ona u „Bob i Ke rol, Ted i Elis“ (1969). Me |u we nim va `ni jim ulo ga ma sma tra ju se one ostva re ne u fil mo vi ma: „Duh i go spop |a Mur“ (1947), „û do u 34. uli ci“ (1947) „Ne pe vaj mi tu `ne pe sme“ (1950), „Ulog“ (1950), „Pla vi veo“ (1951), „Zve zda“ (1952), „Tra ga ~i“ (1956)... Na ta li Vud je igra la u 46 fil mo va. Tra gi~ na smrt je za de si la u vre me sni ma wa film „Olu ja u mo zgu“. Glu mi~ ni bi o gra fi sma tra ju da je ce log ì vo ta bi la ras tr za na iz me |u dva iden ti te ta ko jih se za pa ra vo uà sa va la – onog ho li vud ske di ve i onog ma le Na ta {e ko ju amb ci o zna ma ja ka si lom pre tva ra u film sku zve zdu. Sma tra se da je svo ju bun tov nost po ti ski va la i osta ja la oda na i si ste mu i svo joj maj ci, za ko ju je bi la, ka ù, pa to lo {ki ve za na. Ni u bun tov nom ti nej xer skom uz ra stu ni je mo gla da se oslo bo di unu tra {weg pri ti ska i re flek sa da mo ra da uga |a od ra sli ma. To je na u ~i la glu me }i u Ho li vu du od svo je {e ste go di ne, a we na maj ka se po bri nu la da to ta ko i osta ne. Ne ki sma tra ju, da je ju je to, uz ose tqi vost ko ju je no sio we ni ve lik ta le nat, ne pre kid no uni {ta va lo. Pri va tan ì vot Na ta li Vud je pre ~e sto bio u cen tru ogo va ra wa i te ma ta blo i da, ko ji su kod mi li o na stva ra li uti sak da im je glu mi ca bli ska, ne ko ko ga tre ba vo le ti, a da ustva ri o woj ni su ni {ta zna li. Po red sve ga osta log, pri ~a lo se da je u vre me sni ma wa “Bun tov ni ka bez raz lo ga“, ka da je ima la {est na est go di na, bi la qu bav ni ca ~e tr de set tro go di {weg re di te qa Ni ko la sa Re ja. U me di ji ma su svo je ve re me no na ve li ko pro pra }e ne we ne ve ze sa Sti vom Me kvi nom, Maj klom Kej nom, Vo re nom Bi ti jem, De ni som Ho pe rom, Fren kom Si na trom, El vi som Pri sli jem... Sve te ve ze su za wu, bi le is kre ne, ali krat ke. Is pa da lo je da je tro fej i te {ko je pod no si la ka da je ne ko na pu sti. Osta lo je za ba le è no i da je ne ko li ko pu ta po ku {a la sa mo u bi stvo i da se è sto ko, ve} od ra ne mla do sti, od va la al ko ho lu. Zna lo se i da pa ti od stra ha od vo de. Jo{ kao de te na jed nom sni ma wu za ma lo se uda vi la. I ta ko krug kao da je za tvo ren, a vest o po me nu toj is tra zi ba{ na tri de se to go di wi cu glu mi ~i ne smr ti, po vod za pod se }a we na sud bi nu jed ne od film skih le gen di. n Vla di mir Cr wan ski

Ro bo ti bi va ju br zo pri hva }e ni kao pro ta go ni sti li te rar nih za ple ta. Ve} 1926. Fric Lang, po ro ma nu svo je su pru ge, Tee fon Har bo, sni ma spek takl „Me tro po lis” u ko me ro bot `en skog li ka ima va `nu ulo gu u za ple tu i ras ple tu dra me. Palp na u~ na fan ta sti ka ko ja tih go di na sta sa va u SAD pri hva ta ro bo te kao eg zo ti~ ne pro tiv ni ke qud skog ro da i stal nu pret wu slo bo di. Ro bo ti ra znih ob li ka i broj no sti (od mo} nih po je di na ca do bez o~ nih hor di), ugro `a va ju bez bed nost i op sta nak Ze mqe. U od no su na van ze ma qa ce (‘bu qo o ka ~u do vi {ta’) ro bo ti su prak ti~ ni ji jer mo gu sti }i iz sve mi ra, ali ih je mo gao na pra vi ti i ge ni jal ni, lu di na u~ nik, {to je {i ri lo mo gu} nost za ple ta (na rav no, na kra ju bi do bri

W E N A P R I ^ A :

Ki ri ju „pri ja teq e ma~ ka isto ri ~ar ka Haj ke Ge ter ma - stra ni ca pro na |e nog dnev ni ka ko ji mo `da ker ob ja vi la je pro {le go di ne pr vu ni je ni auten ti ~an, po ku {aj re kon struk ci je pra vu bi o gra fi ju Hi tle ro ve qu - za jed ni~ kog ì vo ta Eve Braun i Adol fa bav ni ce – „«Eva Braun: ì vot s Hi tle rom»“ za Hi tle ra }e ve ro vat no bi ti re in ter pre ti ne ma~ ko go vor no pod ru~ je, ~i ji se en gle ski ran ka ko se bu du ot kri va li no vi de ta qi, ali pre vod ove ne de qe po ja vio i na tr ì {tu Ve - ne ma ri – kwi ga se iona ko od li~ no pro da je. li ke Bri ta ni je (kwi ga u tvr dom po ve zu ko Hi tler je Evu Braun upo znao 1929. go di ne {ta 25 fun ti) kao i Sje di we nih Dr à va. ka da je imao 40. go di na, kao vo |a Na ci o nal Po tez iz da va ~a, na rav no, pod sti ~e na ga |a wa so ci ja li sti~ ke par ti je, u stu di ju svog li~ ot kud to da ~i ta la~ ka pu bli ka u svo joj do ko - nog fo to gra fa Hajn ri ha Hof ma na u Min he li ci po ka zu je to li ko in te re so va we za stil nu. Ugle dao je no vo za po sle nu, ar he tip sku ì vo ta ta kvih po zna tih isto rij skih li~ no - pla vu {u, 17-go di {wu Evu, ko ja ga je pri vu sti ko je su upam }e ne kao sim bo li jed nog gro - kla ve} na pr vi po gled. Ona je bi la im pre si znog vre me na. Da li u ~e pr ka wu po sva ko dne - o ni ra na po li ti~ kom zve zdom u uspo nu, on vi ci pa i pr qa vom ve {u pa ra ko ji je obe le - we nom le po tom. Eva je bi la pri pad nik ni è ìo jed nu ka ta stro fal nu epo hu u ne ma~ koj sred we kla se, ali „«~i stog“ ari jev skog po re isto ri ji, ~i ta lac o~e ku je da ot kri je vid za - kla» – Hi tler je li~ no na re dio sa rad ni ci ma ba ve, ne ku vr stu per verz da is tra è we no po ro nog za do voq stva? Ili: ko di~ no sta blo. Pre ma po Eva Braun je bila mo}nija to wim na ci sti~ kim ra me je po treb na emo ci o na od Magde Gebels li za ci ja i spek ta ku la ri si sti~ kim za ko ni ma ko ji za ci ja mra~ nog fe no me na su do ne ti to kom 30-tih i Margarete [per, pro {lo sti ko ja bi ot kri ali taj poloàj, navodno, go di na, po re klo se is tra la ipak ne ka kvu qud sku ì va lo do sed mog ko le na nije koristila stra nu ka rak te ra pa to lo una zad. Je vre ji su po Hi {kog dik ta to ra i ma sov tle ru bi li ko lek tiv no nog ubi ce ko ji je go to vo uni {tio svet, ali je kri vi za to {to su «ubi li» Isu sa Hri sta i za imao i «nor mal nu» ve zu s obi~ nom smrt ni com? to {to su dru ga ~i je ve re. Pre ma fan ta zi ja Autor ka kwi ge je, me |u tim, ura di la vi {e ma na ci o nal so ci ja li sti~ kog li de ra, pra va ne go ozbi qan po sao i ni je se po vo di la gla |u sre }a je bi lo bi do ba u ko me ne }e bi ti ele za sen za ci ja ma. Ona prak ti~ no opi su je ha o - men ta ko ji «kva ri krv i na se qa va tlo» Ne ma~ ti~ ne po ku {a je jed ne za qu bqe ne oso be da se ke u we nim sta rim gra ni ca ma na is to ku i na iz bo ri za par ~e svog pro sto ra u Fi re ro voj za pa du. To se po we mu i we go vim sa rad ni ci oko li ni. Pre ma Ge ter ma ker, Eva Braun je ma, mo ra lo spro ve sti svim po li ti~ kim, voj bi la mo} ni ja od Mag de Ge bels i Mar ga re te nim i dru gim sred stvi ma, ukqu ~u ju }i i fa [per, ali taj po lo àj ni je ko ri sti la. Ipak, bri ke smr ti – kon cen tra ci o ne lo go re. U da li je mo gla da ì vi u sen ci „«Vol fi ja“» tom na u mu Eva Braun je o~i to bi la na spo (ili ti vu ka, po pse u do ni mu ko ji je Hi tler red nom ko lo se ku i Hi tle ro vi pla no vi se sam ko ri stio) a da ne bu de „in fi ci ra na“ cr - uglav nom ni su ukr {ta li s we nim. ni lom te li~ no sti? Eva je po sve mu su de }i bi la ubr zo sprem Bu du }i da je ko re spo den ci ja iz me |u ne ka - na za brak, ali se to ne }e do go di ti u idu }ih da {weg pr vog pa ra Tre }eg raj ha uni {te na 16 go di na: on je go vo rio da je we go va «“mla pre wi ho vog za jed ni~ kog sa mo u bi stva i da su da“ – Ne ma~ ka». Pre ma gla si na ma ko je su ko sve do ci vre me na osta vi li {tu re za be le - la le na ga |a lo se da je ho mo sek su a lac jer se {ke, a Eva Braun ne ot kri va mno go na 20-tak ni je po ja vqi vao s è na ma u jav no sti ni ti

dnevnik

nedeqa27.novembar2011.

KOJA JE VE] POSTALA STVARNOST

androidi struju mom ci po be di li a glav ni ju nak, po red pla ne te, spa sao i svo ju dra gu). Era zlih ro bo ta tra ja la je u pri ~a ma, ro ma ni ma, stri po vi ma i fil mo vi ma, go to vo 30 go di na. Isti na, bi lo je i iz u ze ta ka, za ni mqi vih iz da na {we vi zu re. Ta kva je pri ~a „He le na od le gu re” Le ste ra Del Re ja iz 1938, u ko joj se ~o vek za qu bqu je u neo do qi vu ro bo ti cu sa svim èn skim ar gu men ti ma i obli na ma. Sli~ na qu bav na pri ~a je oko sni ca fil ma „Sa vr {e na è na” iz 1949. Trend fa tal nih ro bo ti ca od Ma ri je iz „Me tro po li sa”, pro te è se do da na {wih sek si ro bo ti ca ja pan skog umet ni ka Ha ji me So ra ja me. Po je di ni auto ri od bi ja li su da se pri dru è tren du ne va qa lih ro bo ta a naj sjaj ni ji pri mer su pri ~e Kli for da Si ma ka iz 1940-tih, sa bra ne 1952. u re mek-de lo „Grad” u ko me su ro bo ti ne sa mo po mo} ni ci qu di ma i psi ma ve} i wi ho vi eti~ ki sa ve to dav ci. De fi ni tiv ni kraj ro bot skoj ti ra ni ji sti gao je u pri ~a ma Isa ka Asi mo va, is pr va sa bra nim u zbir ku „Ja, ro bot” iz 1950. Asi mov je i na ovu te mu pri me nio svo ju na u~ ni~ ku lo gi ku i, uz po mo} ured ni ka Xo na Kem be la, for mu li sao „tri za ko na ro bo ti ke“. Po wi ma: 1. ro bot ne sme po vre di ti qud sko bi }e ni ti ne de lo va wem do zvo li ti da se to do go di, 2. ro bot mo ra da slu {a na red be qud skog bi }a osim onih ko je su u su prot no sti sa pr vim za ko nom i 3. ro bot mo ra da {ti ti svo ju eg zi sten ci ju osim ako je to u su prot no sti sa pret hod nim za ko ni ma (ovi za ko ni su ka sni je do pu we ni sa jo{ dva „~la na“ ko ji do dat no pre ci zi ra ju ro bot ske oba ve ze). Asi mov je raz ra |i vao za ko ne pra te }i do ì vqa je „ro bop si ho lo ga“ dr Su zan Kal vin, ta ko da se mno {tvo pri ~a is cr pqu je u fi nom iz i gra va wu za ko na a sve u ko rist qud skog ro da. Na pri mer,

pred sed ni~ ki kan di dat za ko ga se tvr di da je ro bot, {a ma ra iza zi va ~a do ka zu ju }i da je ~o vek, ali se is po sta vqa da je iza zi va~, kao i kan di dat – ro bot, pa ta ko, pr vi za kon ro bo ti ke ni je pre kr {en. Vr hu nac Asi mo vih pri ~a o ro bo ti ma je bri qant ni „Dve sto go di {wak”, o ro bo tu ko ji se od ri ~e svo je su per i or no sti i uspe va

TRI ZAKONA ROBOTIKE l robot ne sme povrediti qudsko bi}e niti nedelovawem dozvoliti da se to dogodi; l robot mora da slu{a naredbe qudskog bi}a osim onih koje su u suprotnosti sa prvim zakonom; l robot mora da {titi svoju egzistenciju osim ako je to u suprotnosti sa prethodnim zakonima da po sta ne ~o vek. Na kon Asi mo vog raz re {e wa pro ble ma ro bo ta, po sta lo je de pla si ra no i da qe go vo ri ti o ro bo ti ma ~o ve ko mr sci ma, ma da se u fil mu „Sa turn 3” iz 1980. bra~ ni par na u~ ni ka na sve mir skoj sta ni ci bo ri pro tiv ro bo ta na mer nog da ih po ro bi (ro bot je na pra vqen pre ma ski ca ma Le o nar da Da Vin ~i ja). Dra sti~ ni ja si tu a ci ja je u po pu lar nom film skom se ri ja lu „Ter mi na tor”, u ko me u bu du} no sti i da qe be sni rat ro bo ta i qu di za ap so lut nu vlast na Ze mqi. Ro bert Sil ver berg je u pri ~i „Do bre ve sti iz Va ti ka na” (1971) is pi sao mo `da naj sme li ju vi zi ju ro bot ske bu du} no sti u ko joj se za no vog pa pu bi ra – ro bot. Do bri ro bo ti po ja vi li su se u fil mu „Dan ka da je Ze mqa sta la” (1952) u ko me van ze maq ski ro bot Gort ne uni {ta va Ze mqu, u „Za bra we noj pla ne ti” (1956) {ar mi ra nas le gen dar ni ro bot Ro bi, u ru skom fil mu „Pla ne ta bu ra” (1962) ro bot po ma `e qud skoj eks pe di ci ji na Ve ne ri... Iz u zet na qup kost i hu ma nost kra si ro bo te u fil mu „Ti ho bek stvo” Da gla sa Tra ma ba la (1971) a me tal ni dvo jac iz Lu ka so vih „Zve zda nih ra to va”

pri mer je {ar mant nih ro bo ta, qud skih po ma ga ~a i pri ja te qa. Ova dvoj ka je do sa da {wi vr hu nac di zaj ni ra wa iz gle da ro bo ta: od ma we-vi {e kan ta stog do ~o ve ko li kog. I u de li ma na me we nim de ci ro bo ti su po sta li wi ho vi pri ja te qi, kao u cr ta }u „Za mak na ne bu” (1986) ja pan skog maj sto ra Mi ja za ki ja. Film „Su ro ga ti“ (2009) sli ka svet u ko me qu di, se de }i kod ku }e, upra vqa ju svo jim su ro ga ti ma -ro bo ti ma ko ji ì ve wi ho ve ì vo te (od ra da u fir ma ma do qu bav nih ak ci ja). Su ro ga ti su, na rav no, ide al nih di men zi ja i van red ne le po te i kom pen za ci ja za sve fi zi~ ke i psi hi~ ke ma ne svo jih vla sni ka. Ovim fil mom je do kraj no sti raz vi jen kon cept nar ci sti~ ke ci vi li za ci je ko ja, kao vr hun ske vred no sti sa vre me nog ~o ve ka, po ten ci ra ego i zam, sa mo do voq nost, od no sno od bi ja we so ci jal nih in ter ak ci ja, sa rad we i ose }a ja pri pad no sti ko lek ti vu. Ro bo ti su na sled ni ci ve {ta~ kih qu di i sli~ nih tvo re vi na ko je se sre }u ve} u an ti~ kim spi si ma i pro te ù do sred we ve kov nih kre a tu ra ka kva je Go lem, od no sno, ka sni je, ~u do vi {te zva no Fran ken {tajn. U svim tim slu ~a je vi ma qu di su uzi ma li u svo je ru ke bo àn ske mo }i i, ma we ili vi {e uspe {no, stva ra li no vi ì vot. U na u~ noj fan ta sti ci ro bo ti su naj pre, kod â pe ka, bi li pro iz vod kre a tiv nog is pi ti va wa gra ni ca qud sko sti i hu ma no sti. Ka sni jom vul ga ri za ci jom tih ide ja i di le ma ro bo ti su po sta li objek ti iì vqa va wa an tro po cen tri~ nih i kse no fo bi~ nih kom ple ka sa. Po sle de ce ni ja palp re gre si je, ro bo ti su ipak na sta vi li da se raz vi ja ju u mo} ne ma {i ne s ma kar ne kim zr nom qud sko sti u se bi. Ve li ki pi sac Fi lip Dik ko ji se u ro ma nu „Sa wa ju li an dro i di elek tri~ ne ov ce?“ – po ko me je sni mqen ~u ve ni film „Blejd ra ner“ – ba vio an dro i di ma, a ro bo ti ve {ta~ kim hu ma no id nim tvo re vi na ma, tvr dio je da ne ma ni ka kvog raz lo ga da in te li gent ne ma {i ne ne sma tra mo do brim qu di ma, jer je spo sob nost is po qa va wa do bro te, bez ob zi ra na or gan ski sa stav, bit na od li ka qud sko sti. „Do bri dok tor za ro bo te” Isak Asi mov je na ovo do dao da za even tu al ne {te te ko je na pra ve ne tre ba kri vi ti ro bo te, po {to su ih qu di stvo ri li, pa gre {ku tre ba tra ì ti u qu di ma. [ta god da ro bo ti ~i ne qud skom dru {tvu, to u su {ti ni, qu di ra de sa mi se bi. Ovih po ru ka va qa lo bi se se ti ti da nas, u vre me nu na ja va do la ska mo} nih i sup til nih ro bo ta ko ji }e osta vi ti du bok trag u ì vo ti ma mno gih qu di. n Ilija Baki}

KO JE BILA EVA BRAUN?

je pla}ao iz Berlina” u~e stvo vao u na ci sti~ kim or gi ja ma, kao i da je tip po re me }e ne sek su al no sti i da je u Pr vom svet skom ra tu ostao bez te sti sa... Ni Eva ne da je pu no na zna ka o wi ho vom sek su al nom `i vo tu, tek u ne ko li ko re do va pi {e: „«Pro ve la sam dva neo pi si vo pre div na sa ta s wim do po no }i»“. Bor ba za vlast, iz bo ri, pre u zi ma we dr `av nog kor mi la, oku pqa we ma sa, pro gon Je vre ja... Hi tler je ret ko je do -

we („«ki ri ju pla }a pri ja teq iz Ber li na»“, go vo ri la je). Ta ko je po la ko ali si gur no Eva po sta ja la kan ce la ro va qu bav ni ca. Autor ka `i vo to pi sa Eve Braun pi ta se i da li je de li la po li ti~ ka sta ja li {ta we nog qu bav ni ka – bi la je mla da, ne is ku sna i neo bra zo va na, dok su wen qu bav nik, otac i {ef bi li funk ci o ne ri u vla da ju }oj par ti ji. Jed nom je pu to va la s Hi tle rom na par tij ski

„Provela sam s wim dva neopisivo predivna sata”

la zio u Min hen, u ku }u u ko joj je Eva ì ve la s ro di te qi ma. Ona je bi la de pre siv na zbog to ga i po sto je do ka zi da je po ku {a la da se ubi je ve} 1932. go di ne, kao i tri le ta ka sni je ka da je po mi sli la da je iza bra nik we nog sr ca pre stao da se za ni ma za wu. We ga su ti po ku {a ji pod se ti li na ro |a ku Ge li Ra u bal ko ja je 1931. od u ze la se bi ì vot. Po ve rio se naj u èm kru gu sa rad ni ka: „«Mo ram pa zi ti na wu. Ova ko ne {to ne sme da se po no vi“». Iako je kao naj mo} ni ji ~o vek Ne ma~ ke do bro pa zio da ne bu de vi |en u jav no sti s wom, iz naj mio joj je stan u Min he nu i po ~eo ~e {}e da do la zi kod

skup u Nu rem ber gu na ko me su do ne te smer ni ce o za ko nu ko jim }e Je vre ji ma bi ti od u ze to ne ma~ ko dr à vqan stvo i za bra we no u~e {}e u jav nom ì vo tu. Tek 1936. Eva po sta je vo |i na qu bav ni ca i zva ni~ no, kao i go spo da ri ca Hi tle ro ve let we re zi den ci je u Berg ho fu. U tom ma lom dvor cu u Ba var skim Al pi ma, od mah is pod utvr |e wa „Or lo vo gne zdo“ na vr hu pla ni ne (u ko je Hi tler ni je od la zio jer ni je mo gao da sa vla da pa ni~ ni strah od vi si ne, ni ti da iz dr ì pu to va we str mom ce stom do go re), ona je ima la ve li ki apart man uz spa va }u so bu svog iza bra ni ka. Po slu ga

je mo ra la bes po go vor no da je slu {a, a to kom ve ~e rin ki bi se de la kan ce la ru sle va. Ubr zo je po ~e la i da mu pri go va ra ako bi ka snio i da ga pre ki da u raz go vo ru za sto lom ako je sma tra la da pre vi {e pri ~a pa dru gi go sti ne mo gu da do |u do re ~i – i je di na je ona sme la to se bi da do pu sti. Ta mo je uì va la u ski ja wu zi mi i pli va wu le ti, te ra la je mo du, fo to gra fi sa la je i sni ma la ku} ne fil mo ve s Hi tle rom i go sti ma u glav noj ulo zi. Osim naj bli ìh sa rad ni ka je di no je Eva zna la da }e Ne ma~ ka 1939. oku pi ra ti Poq sku, jer je u Berg ho fu to i pla ni ra no. To kom ra ta ni je bi la pre vi {e op te re }e na sud bi nom Ne ma~ ke – ni je ja sno ni da li je zna la za kon cen tra ci o ne lo go re ko ji su se na la zi li ve} na sto ti nak ki lo me ta ra od Berg ho fa, uglav nom je pra vi la ùr ke za pri ja te qe, pu to va la po Ita li ji i ì ve la he do ni sti~ ki. Tek ka da je Cr ve na ar mi ja 1944. sti gla do Var {a ve, Eva je shva ti la da se kraj bli ì. U pro le }e 1945. na pu sti la je Al pe do ko jih jo{ uvek ni su do {li od je ci ra ta i oda kle je mo gla da po beg ne gde je hte la. Ali ne – oti {la je u Ber lin, Hi tle ru u bun ker. Ka da je ~u la da pre ma wi ma na pre du je mi lion voj ni ka Cr ve ne ar mi je, tra ì la je da se ven ~a ju (29. apri la) sre} na {to }e umre ti s qu ba vqu svog ì vo ta. Po sled we ~a so ve pro ve la je s è na ma Hi tle ro vih sa rad ni ka uz {am pa wac u ras pra vi na ko ji na ~in je naj bo qe oti }i s ovo ga sve ta. «“@e lim da bu dem lep le{, otro va }u se»“, re kla je. I ta ko je wen tre }i po ku {aj sa mo u bi stva bio us pe {an – ni 48 sa ti po sle ce re mo ni je ven ~a wa za gri zla je ta ble tu ci ja ni da i umr la pred Hi tle rom. I on je u~i nio isto – i za sva ki slu ~aj jo{ pu cao se bi u gla vu. n E. N. L.

Koji je od wih pravi Hiro{i I{iguro?

PRETI LI SVETU INVAZIJA MEHANI^KIH BLIZANACA

Dobro ve~e, ovo nisam ja ve li kom am fi te a tru na za gre ba~ kom Fa kul te tu elek tro teh ni ke i ra ~u nar stva oba vqa ne su po sled we pri pre me za pre da va we slav nog ja pan skog ro bo ti ~a ra dr. Hi ro {i ja I{i gu ra, di rek to ra La bo ra to ri ja za in te li gent nu ro bo ti ku Uni ver zi te ta Osa ka. Po tra ì la sam po gle dom I{i gu ra: ni zak, ode ven od gla ve do pe te u cr no, s jed na ko ta ko cr nom ko som, se deo je ne po mi~ nog iz ra za li ga. Je li to I{i gu ro ili we gov bli za nac an droid, upi ta la sam se... Hi ro {i I{i gu ro (48), ko jeg je bri tan ski „Te le graf” sta vio na 26. me sto li ste 100 ì vih ge ni ja, {i rom sve ta po stao je po znat ka da je 2006. go di ne pred sta vio svo ju an dro id nu re pli ku, ro bo ta Ge mi no i da HI-1. – Ge mi noid je ro bot ko jim se upra vqa iz da le ka, pu tem in ter ne ta. Pri me ra ra di, ja mo gu osta ti u Ja pa nu i po sla ti Ge mi no i da na tur ne ju po Evro pi. Bu du }i da imam ja ko pu no oba ve za, i kad imam ne ki va àn sa sta nak, osta vim ga u pre da va o ni ci sa stu den ti ma – re kao mi je I{i gu ro kad smo se dan na kon we go vog pre da va wa po no vo na {li. Hi ro {i I{i gu ro ja ko je za po slen ~o vek fre ne ti~ no ga ì vot nog tem pa. Ras tr gan je iz me |u go sto va wa po sve tu, pre da va wa za stu den te na Uni ver zi te ta Osa ka, is tra ì va~ kog ra da u ATR la bo ra to ri ju za in te li gent nu ro bo ti ku i ko mu ni ka ci ju bli zu Kjo ta, ra da u start-ap kom pa ni ji ~i ji je osni va~, bez broj sa sta na ka i kon fe ren ci ja... Ni ko se sto ga ne ~u di {to je na po slet ku raz vio svo ga bli zan ca an dro i da. Na pra vqen od ~e li ka i si li kon ske gu me, Ge mi noid ne sa mo da na li ku je na I{i gu ru, ne go se i po na {a po put we ga. An droid di {e, ver no re pro du cir we gov glas, po kre te i gri ma se, a ras po la è s vi {e od 60 iz ra za li ca. – Za hva qu ju }i Ge mi no i du, mo gu go vo ri ti iz la bo ra to ri ja u Osa ki dok mo je re ~i iz go va ra moj bli za nac u am fi te a tru na ATR In sti tu tu ko ji je na sat vre me na uda qe no sti. Se dim za kom pju te rom, a is pred me ne su dva ekra na ko ja mi do ~a ra va ju po gled iz an dro i do ve per spek ti ve te mo gu kon tro li sa ti po je di ne po kre te – is pri ~ao mi je I{i gu ro. To kom pre da va wa u za gre bu po ka zao je sce nu to kom ko je je on se deo na Uni ver zi te tu Osa ka, a Ge mi noid u uglu jed nog ka fi }a u 9.000 ki lo me ta ra uda qe nom austrij skom gra du Li cu, gde je u~e stvo vao na Fe sti va lu „Ars elek tor ni ka”. Za ni ma lo me je li I{i gu ro za qu bqe nik u ro bo te od de tiw stva: – Ne! Dok sam bio ma li, è leo sam po sta ti sli kar. No, na po slet ku sam upi sao stu di je kom pju ter skih na u ka i ve {ta~ ke in te li gen ci je na Uni ver zi te tu Osa ka. Ta mo sam se za in te re so vao za ro bo ti ku. No, mi slim da je moj rad u ro bo ti ci sli ~an umet ni~ kom. Da sam sli kar, na plat nu bih pri ka zi vao qud ska sta wa i iz ra ze. Sa da to ra dim na ro bo ti ma, po ku {a va ju }i na wi ma pri ka za ti ono {to je ti pi~ no qud sko... I dok su mno gi na u~ ni ci iz we go ve obla sti fo ku si ra ni na funk ci ju i po na {a we ro bo ta, I{i gu ro je za o ku pqen di zaj ni ra wem ro bo ta na lik na qu de. – Dok sam bio van red ni pro fe sor na Uni ver zi te tu Kjo to, stal no sam se pi tao ko ji je ide a lan di zajn za ro bo te. I na pra vio sam broj ne ro bo te pre ne go {to sam shva tio va `nost wi ho vog iz gle da. Spo znao sam, na i me, da je na{ mo zak di zaj ni ran za pre po zna va we qud skih li ca i ob li ka, a ne za ma ni pu la ci ju ta sta tu ra ma. To je bi la mo ti va ci ja da se po~ nem ba vi ti an do ri di ma. Sli ~i li od re |e nom ~o ve ku, ro bot na nas osta vqa sna àn ose }aj pri sut no sti te oso be...

Pr vi hu ma no li ki ro bot Re pli ee R-1 pred sta vio je 2002. go di ne u Osa ki, a bio je to an dro id ni klon we go ve ta da ~e tvo ro go di {we k}er ki ce. – Me ni je to bio pra vi iza zov, ali mo ja je k}i u po ~et ku bi la upla {e na. No, na kon ne kog je vre me na pri hva ti la svo ju bli zna ki wu... U le to 2005. I{i gu ro je oti {ao ko rak da qe te je na Svet skoj iz lo `bi u Ko beu pred sta vio Re pli ee Q1 Ex po, an dro id nu ko pi ju jed ne po pu lar ne ja pan ske TV na ja vqi va ~i ce. Re pli ee Q1 Ex po bi la je ta ko ve {ta ko pi ja ori gi na la da su joj mno gi od po se ti la ca pri la zi li i tra `i li auto gram. Spo me nu la sam pro fe so ru I{i gu ru kwi gu „Lo ve and Sex with Ro bots” bri tan skog ro bo ti ~a ra Da vi da Le vi ja, ko ji tvr di da }e qu di u bu du} no sti sve ~e {}e sek su al no za do voq stvo pro na la zi ti u za gr qa ju ro bo ta.

Telefon nalik Kasperu Hi ro {i I{i gu ro je autor i El fo i da, ve ro vat no naj bi zar ni jeg mo bil nog te le fo na ko ji se do sad po ja vio na tr ì {tu. El foid je, na i me, kom bi na ci ja aj fo na i an dro i da: iz gle da kao duh Ka sper bez udo va, a na pra vqen je od ma te ri ja la ko ji pod se }a na ko ù. – Za raz li ku od mo jih osta lih an dro i da ko ji su ko pi je po sto je }ih oso ba, El foid ima mno go op {ti ji qud ski ob lik. Ipak, kad ga ko ri sti te, ima te do ì vqaj oso be s ko jom raz go va ra te. Na {a is tra ì va wa uka zu ju da bi mo gao bi ti ja ko dr go cen sta ri jim i sle pim oso ba ma. Na slo bod nom tr ì {tu }e se po ja vi ti idu }e go di ne, a ne }e bi ti sku pqi od osta lih mo bil nih te le fo na. – Kad po gle da te in ter net, spo zna te da 70 po sto pro me ta ~i ne vi de o sa dr à ji po ve za ni sa sek su al nom in du stri jom. Da kle, bez sva ke sum we, sli~ na }e se stvar do ga |a ti s ro bo ti ma – re kao je I{i gu ro. Ho }e mo li se u bu du} no sti ven ~a ti s ro bo ti ma, ka ko to pred vi |a Le vi? – Ne znam {to vi mi sli te, ali je to ne bih è leo... Raz go vor smo skre nu li na SF film „Su ro ga ti”, s Bru som Vi li som u glav noj ulo zi, u ko jem qu di ì ve ta ko da iz si gur no sti svo jih do mo va upra vqa ju ro bo ti ma su ro ga ti ma: sek se pil nim, fi zi~ ki sa vr {e nim me ha ni~ kim re pre zen ta ci ja ma sa mih se be. To je ide a lan svet u ko jem zlo ~in, bol, strah i po sle di ce ne po sto je. Ho }e li na{ su ì vot s an dro i di ma u bu du} no sti iz gle da ti ta ko? – Zna te da fil mo vi pre u ve li ~a va ju ne ke te me. Ali kad bu dem star i sme ste me u bol ni cu, ve ro vat no }u po è le ti ko ri sti ti svog an dro i da u jav no sti. Da kle, ne mi slim da }e svi qu di ko ri sti ti su ro ga te, no po je din ci po put me ne si gur no ho }e... n Tawa Rude`/EPH

SPORT

nedeqa27.novembar2011.

LIGA [AMPIONA

SVETSKI KUP ZA ODBOJKA[E U JAPANU

O~e ki va na po be da Du brov ~a na Jug - Vojvodina 9:6 (3:1, 3:1, 1:1, 2:3) (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) DU BROV NIK: Ba zen u Gru `u, gle da la ca 1.000, su di je: Ro dri gez ([pa ni ja), Kon stan di nis (Gr~ ka). Igra~ vi {e: Jug 12 (5) , Voj vo di na 9 (3). Pe ter ci: Jug 1 (1), Voj vo di na 1 (1). JUG: Vi }an, Vra we{, Su ti}, Ja no vi} 3, Jo ko vi}, Pa vlo vi}, Mar ko vi} 2, Bu {qe, Ka ra~, Do -

bud, Ma can, Ob ra do vi} 4, Go re ta. VOJ VO DI NA: Ma rin ko vi}, Bo san ~i}, Ro u~ 1, Vuk sa no vi}, Mi li ~i}, Va pen ski 1, Ovu ka, Ran |i} 1, Ubo vi} 1, Ba sa ra 1, Cu ki}, M. Mi tro vi} 1. Va ter po li sti Voj vo di ne pre tr pe li su i dru gi po raz u B gru pi Li ge {am pi o na. Dur bo ra~ ki

Jug je oprav dao ulo gu fa vo ri ta i sa vla dao mla di sa stav No vo sa |a na sa 9:6. Sla bo su igra ~i Voj vo di ne po ~e li su sret {to su is ku sni Du brov ~a ni zna li da is ko ri ste. Po veo je Jug 3:0, a re zul tat je u ovom pe ri o du mo gao bi ti ube dqi vi ji da su Du brov ~va ni is ko ri sti li sve {an se. Do pr vog go la No vo sa |a ni do -

Mi lo{ Ma rin ko vi}

IZJAVE POSLE ME^A

Tre ma u~i ni la svo je Tre ner No vo sa |an De jan Sta no je vi} ~e sti tao je svo jim mom ci ma is ta kav {i da su oni pru `i li tre nut ni svoj mak si mu. - Pre vi {e smo re spek to va li igra ~e Ju ga, igra ~i su u me~ u{li s vli kom tre mom i to je do ve lo do to ga da na pra vi mo ve li ki broj ne po treb nih is kqu ~e wa. Ka da smo us pe li da dig ne mo ri tam pli va wa igra li smo mno go bo qe {to po ka zu je re zuzltat u dru gom de lu. Ima li smo gre {a ka ko je ne bi tre ba lo, ali se na dam da }e mo to us pe ti da re {i mo. Ni sam ne za do vo qan,ali smo mo `da mo gli i bo qe.

Tre ner Ju ga El vis Fa to vi} je is ta kao da je po be da we go ve eki pe za slu `e na i o~e ki va na. - Do po be de sti gli smo mo `da i te `e ne go {to smo o~e ki va li, iz ne na di li su me mla di igra ~i Voj vo di ne. Ni jed noj eki pi ne }e bi ti la ko u du e lu sa Voj vo di nom u No vom Sa du. Ostva ri li smo {to smo hte li, ali smo do sta gre {i li u na pa du. Gol man Mi lo{ Ma rin ko vi} je bio od li ~an. - Kre nu li smo sla bo, na ro ~i to u od bra ni pa ta ko ja ni sam mo gao da za u sta vim na pa de Du brov ~a na. U dru ge dve ~e tvr ti ne od i gra li smo znat no bo qe u od bra ni pa je smo se rav no prav no no sli li s Ju gom.

NOVAK \OKOVI] S DVA PORAZA ZAVR[IO SEZONU

Od mor pre ko po tre ban No vak \o ko vi} je za vr {io se zo nu. Poraz od Janka Tipsarevi}a u petak u posledwem kolu Grupe A, u kombinaciji sa pobedom Toma{a Berdiha nad Davidom Fererom, zaustavili su ga na putu ka polufinalu Masters kupa. Zato najboqi svetski teniser moè odmah na odmor kako bi napunio baterije za slede}u sezonu. Novak \okovi} - Telo mi kaè da je preoptere}no. - izjavio je \okovi} posle fenomenalne sezone. -Previ{e je za ovu godinu. Mentalno sam isce|en. Nemam sveìne u glavi niti energiju koja me je nosila deset meseci. Me|utim, to je

o~ekivano na kraju sezone kakvu sam imao. Odmor mi je preko potreban. - dodao je \okovi}. Na Masters kupu je izgubio dva uzastopna me~a, od Ferera i Tipsarevi}a, prvi put jo{ od marta 2010. - Imam vi{e nego dovoqno vremena da se pripremim i povratim snagu do po~etka naredne sezone. - podvukao je Novak, koji }e na Australijan openu braniti titulu. On je najavio da ne}e igrati na turnirima do starta prvog gren slema u 2012. - Ako budem imao pripreme kao pre godinu dana, do}i }u u Melburn pun samopouzdawa. - zakqu~io je Novak \okovi}.

dnevnik

c m y

{li 29 se kun di pre kra ja pr ve ~e tvr ti ne, a stre lac je bio Ran |i} u si tu a ci ji sa igra ~em vi {e. I u dru goj de o ni ci ista pri ~a, u ba ze nu Jug je bio sna àn i efi ka san u od bra ni ko ji kao da su se upla {i li ja kog ri va la. Sa dva go la Pa vo Ob ra do vi} od veo je Jug na 5:1, da bi on da iz pe ter ca Bo ris Va pen ski us peo da sma wio re zul tat na 5:2. No, do kra ja ovog pe ri o da igre Pa vo Mar ko vi} po ve }ao je vo| stvo (6:2). Ima li su igra ~i Voj vo di ne pri li ku da u po sled wim se kun da ma sa igra ~em vi {e do |u do tre }eg go la. Po s le ne k o l i k o ne i s k o r i {}e nih pri li ka u tre }oj de o ni ci pr vi do po got ka do la ze do ma }i i to iz pe ter ce pre ko Ni ko le Ja no vi }a. Pred kraj tre }e ~e tvr ti ne Mar ko Ma to vi} je us peo da le pom fin tom sma wi na 7:3. Jug je na sta vio sa sna `nom od bra nom iz ko jih su kon tra ma po k u {a va l i da ugro z e gol ma n a Voj vo di n e Mi l o {a Ma rin ko vi }a. Sre }om on je za u sta vio ne ko li ko {u te ve. No vo sa |a ni su u fi ni {u me ~a po pra vi li od bra nu ali su i da qe pra vi li gre {ke u na pa du. U po sled woj de o ni ci pr vi do go la do {li su No vo sa |a ni pre ko Ubo vi }a u si tu a ci ji sa igra ~em vi {e. Me |u tim ubr zo su Du brov ~a ni re zu lat vra ti li u rav no te ù pre ko Ni ko le Ja no vi }a iz si tu a ci je sa igra ~em vi {e. Do kra ja de o ni ce uspe {ni ji su bi li go sti jer su za raz li ku od do ma }i na us pe li da po stig nu dva go la, sa mo se kund pre kra ju Austra li ja nac Ej dan Ro u~ je i {e sti put po go dio mre ù Ju ga i ta ko su No vo sa |a ni ipak iz bo ri li ~a sa tan po raz. G. Malenovi}

Or lo vi bez kri la Po s le dve run de tak mi ~ e w a na Svet skom ku pu u Ja pa nu, od boj ka {i Sr bi je iz gu bi li su i te o ret ske {an se da se na |u na jed nom od pr va tri me sta i obez b e de pla s man na Olim pij ske igre u pr vom po ku {a ju. Pet od i gra nih utak mi ca i sve ga jed na mi ni mal na po be da uda qi li su na {e or lo ve od `e qe nog ci qa i sa da je pre o sta lo je di no da se bo re za od bra nu ime na pr va ka Evro pe. Od pr vog su sre ta s Ar gen ti nom i ube dqi vog po ra za, vi de lo se da Sr bi ne igra ju na na ~in na ko ji su na vi kli na ci ju u pro {lim re pre zen ta tiv nim ak ci ja ma. Ti tu l a {am p i o n a Sta r og kon ti nen ta iz gle da je psi ho lo {ki is cr pe la or lo ve i sa mo su u ne ko li ko se to va na Svet skom ku pu pod se ti li na re pre zen ta ci ju ko ja je pre me sec da na iza se be osta vi la Ru si ju, Ita li ju, Poq sku... - Te {ko je bi lo {ta pa met no re }i u ovom tre nut ku. Ve} zna mo da ne mo `e mo da se pla si ra mo me |u pr ve tri i da ode mo na Olim pi ja du, ali }e mo sva ka ko po ku {a ti da is ko ri sti mo ne ku od dve pred s to j e } e pri l i k e.

Danas

A grupa Iran - SAD Poqska - Kina Japan - Egipat

(3) (7) (10.20)

B grupa Srbija - Rusija Argentina - Brazil Kuba - Italija

(3) (7) (10.20)

A grupa Iran - Egipat Poqska - SAD Japan - Kina

(3) (7) (10.20)

B grupa Argentina - Rusija Kuba - Brazil Srbija - Italija

(3) (7) (10.20)

Sutra

1. Poqska 2. Rusija 3. Brazil 4. Italija 5. Iran 6. Kuba 7. Argentina 8. SAD 9. Srbija 10. Egipat 11. Japan 12. Kina

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

4 4 4 4 4 3 3 2 1 1 0 0

1 1 1 1 1 2 2 3 4 4 5 5

14:6 13 12:5 12 14:6 12 13:6 11 12:10 9 10:7 9 12:9 9 8:9 6 7:14 3 4:12 3 6:15 1 2:15 1

Mi lo{ Ve mi}

Ma lo smo vre me na bi li za jed no pre Svet skog ku pa, a Evrop sko pr ven stvo nas je is cr pe lo i to se vi de lo na na {oj igri od po ~et ka. Ipak, tre ba raz u me ti da je ovo le to ve o ma du go za nas i da je pad u igri mo rao da do |e pre ili ka sni je. @ao nam je {to

ni smo oprv da li o~e ki va wa na ci je, ali i na {a o~e ki va wa, pa nam sa da pre o sta je da u na do la ze }im utak mi ca ma bu de mo naj bo qi mo gu }i i da po ku {a mo da se ne osra mo ti mo - re kao je na{ re p re z en ta ti vac Mi l o{ Ve mi}. M. R.

DANAS SE POSLEDWA TRKA [AMPIONATA ZA VELIKU NAGRADU BRAZILA

Ba ton i Alon so za dru go me sto

Po sled wa tr ka ovo go di {weg {am pi o na ta For mu le je dan vo zi se da nas za Ve li ku na gra du Bra zi la na sta zi In ter la gos u Sao Pa o lu. Ina ~e, 19. tr ka ovo go di {weg {am pi o na ta vo zi }e se za pre sti`, jer su {am pi on ske ti tu le ve} re {e ne. Na i me, jo{ 9. ok to bra na Ve li koj na gra di Ja pa na, 15. tr ci se zo ne, Se ba sti jan Fe tel je us peo da od bra ni ti tu lu svet skog pr va ka i ta ko po sta ne naj mla |i dvo stru ki {am pion. Ne {to ka sni je je i we gov tim Red Bul us peo da od bra ni ti tu lu kod kon struk to ra. No, i po red to ga {to je se zo na ve} uve li ko re {e na Fe tel i Red Bul bi }e glav ni fa vo ri ti za osva ja we gran pri ja u Bra zi lu. Uz mla dog Nem ca tu je i we gov klup ski ko le ga Austra li ja nac Mark Ve ber, te Me kla re nov dvo jac, Bri tan ci Xen son Ba ton i Lu is Ha mil ton. Ne tre ba za bo ra vi ti ni vo za ~e Fe ra ri ja [pan ca Fer nan da Alon sa i Bra zil ca Fe li pea Ma su. Na i me, ma da je ti tu la kod vo za ~a re {e na jo{ uvek ni je ona vi ce {am pi on ska. Iza Fe te la ko ji je do sa da sa ku pio ne do sti `nih 374 bo da na la zi se Ba ton sa

255, dok je tre }i Alon so sa 245,a ~e tvr ti Ve ber sa 233. Tek po sle da na {we tr ke u Bra zi lu bi }e po zna to ko }e bi ti dru gi, a ko tre }i u ovo go di {wem {am pi o na tu. Kod kon struk to ra sve je ve} po zna to, pr vi je Red Bul, ko ji je u pret hod nih 18 tr ka sa ku pio 607 bo do va,

305,909 ki lo me ta ra. Naj vi {e po be da na VN Bra zi la ima od vo za ~a Fran cuz Alan Prost, {est, a od kon struk to ra Me kla ren, 11. Od ak tiv nih pi lo ta naj vi {e po be da ima sed mo stru ki svet ski pr vak Mi hael [u ma her, ko ji je u Bra zi lu sla vio 1994, 1995, 2000. i 2002. go di ne. Fe -

Fe te lu pol i re kord Vo za~ Red Bu la Se ba sti jan Fe tel po sta vio je no vi re kord po bro ju pol po zi ci ja u se zo ni, po {to je bio naj bo qi u kva li fi ka ci ja ma za Ve li ku na gra du Bra zi la. Fe tel je do naj bo qe start ne po zi ci je za fi na le {am pi o na ta do {ao kru gom u vre me nu od 1:11.918 mi nu ta na sta zi “@o ze Kar los Pa ~e”, {to mu je bio 15. pol ove se zo ne. Mla di Ne mac je ta ko nad ma {io re kord ko ji je jo{ 1992. go di ne po sta vio Naj dèl Men sel u Vi li jam su, a u pr vom re du pri dru ì }e mu se tim ski ko le ga Mark Ve ber, dok }e tre }i bi ti Dèn son Ba ton u Me kla re nu. Iza pr ve tro ji ce na }i }e se Lu is Ha mil ton u dru gom Me kla re nu, is pred vo za ~a Fe ra ri ja Fer nan da Alon sa, Ni ka Ro zber ga u Mer ce de su i mi qe ni ka do ma }e pu bli ke Fe li pea Ma se. Osmo vre me ostva rio je Adrian Zu til u bo li du Fors In di je, is pred se stri }a le gen dar nog Aer to na Se ne Bru na, dok }e de se ti na star tu bi ti sed mo stru ki svet ski {am pion Mi hael [u ma her, ko ji ni je kom ple ti rao ni je dan krug u po sled wem de lu kva li fi ka ci ja. dru gi Me kla ren tre nut no ima 482, a tre }i Fe ra ri 353. Sta za In ter la gos du ga je 4,309 ki lo me ta ra, vo zi se 71 krug ili

li pe Ma sa je na do ma }oj pi sti po be |i vao 2006. i 2008, Mark Ve ber 2010, a Seb sti jan Fe tel pro {le se zo ne. Pr vi bra zil ski gran pri odr àn je 1972, ali ni je se bo do vao i za {am pi o nat For mu le je dan. Tek od 1990. go di ne VN Bra zi la se stal no vo zi na sta zi In ter la gos. Na ovoj pi sti vo è ne su ne ke od naj za ni mqi vi jih tr ka u isto ri ji „naj br èg cir ku sa”. In ter la gos slo vi za jed nu od naj zah tev ni jih sta za u ka len da ru For mu le je dan, uz bel gij ski Spa Fran kr {amp. Iz gra |e na je 1940. iz me |u dva je ze ra Gu a ra pi ran ga i Bi lings, a ime joj i zna ~i „iz me |u je ze ra”. Ve li ka na gra da Bra zi la, ko jom se spu {ta za ve sa na ovo go di {wi {am pi o nat vo zi se da nas u 17 ~a so va po sred we e vrop skom vre me nu. G. M.

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa27.novembar2011.

JE LEn SU PER LI Ga - 13.ko lo

Vo {a pro tut wa la Bor ~om BSK - Voj vo di na 0:4 (0:2) BOR ^A: Sta dion BSK-a, gle da la ca 400, su di ja Ob ra do vi} (Ja go di na), strel ci: Me re ba {vi li u 35. (iz pe na la), [ku le ti} u 44. Abu ba kar u 53. i Bo jo vi} u 60. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ra do vi} (BSK), No va ko vi} (Voj vo di na) BSK: Ko va ~e vi} 5, ^e le bi} 6, Pe tro vi} 5 (Kr sti} 5), Ra du lo vi} 6, Vig we vi} 6, \u ki} 6, Ta lo vi} 5, Ra do vi} 5 (@iv ko vi} -), Bo {ko vi} 6, Sto ji ~i} 5 (Bu la to vi} -), Bu a~ 7. VOJ VO DI NA: Su pi} 7, Bran ko vi} 7, Me do je vi} 7, Moj sov 7, Traj ko vi} 7, [ku le ti} 7 (Smi qa ni} 7), Bo jo vi} 8, Abu ba kar 8, Ste va no vi} 7, Me re ba {vi li 8 (No va ko vi} -), Qu bin ko vi} 7 (Jao -). Fud ba le ri Voj vo di ne u pot pu no sti su oprav da li ulo gu fa vo ri ta sa vla dav {i do ma }i BSK vi so -

Omauru Abubakar

kim re zul ta tom (4:0). To kom svih 90. mi nu ta utak mi ce No vo sa |a ni su dik ti ra li tem po, stva ra li {an se i na kra ju po sti gli i ~e ti ri go la. Na su prot wi ma Bor ~a ni ni su stvo ri li ni jed nu pri li ku. Voj vo di na je pr vu {an su ima la u 8. mi nu tu ka da je na kon slo bod -

nog udar ca Me re ba {vi li ja [ku le ti} {u ti rao po red go la, da bi u 10. mi nu tu {to per No vo sa |a na Traj ko vi} po no vo na kon cen tar {u ta Gru zij ca Me re va {vi li ja {u ti rao gla vom pre ko go la. Do 35. mi nu ta igra se uglav nom od vi ja la na sre di ni te re na, a on da je u jed nom kon tra na pa du Bo jo vi} upu tio lop tu u ka zne ni pro stor do ma }i na na ko ju su star to va li Abu ba kar i gol man Ko va ~e vi}. Ko va ~e vi} je bio spo ri ji od na pa da ~a Voj vo di ne je di no {to mu je pre o sta lo je da fa u li ra Ka me run ca. Ar bi tar Ob ra do vi} je bez dvo u mqe wa po ka zao na be lu ta~ ku, a si gu ran re a li za tor bio je Me re ba {vi li. Mi nut pre kra ja pr vog de la utak mi ce Mi lan Bo jo vi} je upo slio Pe tra [ku le ti }a spu stiv {i gla vom lop tu na de se tak me ta ra od go la Ko va ~e vi }a, a na pa da~ No vo sa |a na je ru tin ski sa vla dao gol ma na do ma }i na. Dru gih 45 mi nu ta pro te klo je u pot pu noj nad mo} no sti go sti ju. U 53. mi nu tu kon tra na pad Voj vo di ne i{ao je sre di nom te re na. Mi lan Bo jo vi} je upo slio Abu ba ka ra ko ji je iza {ao sam pred gol ma na Ko va ~e vi }a i ru tin ski po slao lop tu u mre ù. ê tvr ti po go dak je po stig nut u 63. mi nu tu. Ak te ri su po no vo bi li Bo jo vi} i Abu ba kar, ali ovo ga pu ta u obrat nim ulo ga ma. Sja jan cen tar {ut sa le ve stra ne upu tio je Abu ba kar, a Bo jo vi} je udar cem gla vom sa se dam me ta ra po sta vio je ko na ~an re zul tat. Do kra ja utak mi ce vi de li smo jo{ jed nu sto po stot nu {an su ka pi te na No vo sa |a na Me do je vi }a ko ga je upo slio Me re ba {vi li, ali je Me do je vi} zbog lo {eg te re na pro ma {io pra zan gol. Igra Voj vo di ne mo è da za do vo qi {e fa stru~ nog {ta ba i dve sto ti nak na vi ja ~a ko ji su po iz u zet no hlad nom vre me nu to kom utak mi ce zdu {no bo dri li svo je qu bim ce. D. ^.

BOR Â: BSK - Voj vo di na IVA WI CA: Ja vor - Haj duk LU Â NI: Me ta lac - OFK Be o grad NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Slo bo da Po int BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Par ti zan Da naS SME DE RE VO: Sme de re vo - Spar tak ZV Â ÂK: Bo rac - Rad KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Ja go di na 1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad ni~ ki 1923 5. Slo bo da 6. Ja go di na 7. Spar tak ZV 8. Haj duk 9. OFK Be o grad 10. Ja vor 11. Rad 12. BSK Bor ~a 13. Sme de re vo 14. No vi Pa zar 15. Bo rac 16. Me ta lac

13 13 13 12 13 12 12 13 13 13 12 13 12 13 12 13

12 9 6 6 6 5 4 5 5 4 3 3 3 2 1 0

0 2 6 6 4 3 6 3 1 2 4 4 1 4 4 4

0:4 (0:2) 2:1 (1:0) 0:1 (0:0) 4:0 (3:0) 0:2 (0:0) (13) (13) (13) 1 2 1 0 3 4 2 5 7 7 5 6 8 7 7 9

30:5 25:9 25:8 20:9 18:16 14:11 11:11 12:16 14:19 8:15 14:10 8:18 7:16 9:21 5:17 6:25

36 29 24 24 22 18 18 18 16 14 13 13 10 10 7 4

U sle de }em ko lu (3/4.de cem bra) sa sta ju se: NO VI SAD: Voj vo di na - Bo rac, SU BO TI CA: Spar tak ZV - BSK Bor ~a, KU LA: Haj duk Slo bo da Po int, BE O GRAD: OFK Be o grad - No vi Pa zar, JA GO DI NA: Ja go di na - Me ta lac, BE O GRAD: Par ti zan - Rad ni~ ki 1923, IVA WI CA: Ja vor - Sme de re vo, BE O GRAD: Rad - Cr ve na zve zda.

Evan dro pro ma {io pe nal, va qak od ma kao Cr ve na zve zda - Par ti zan 0:2 (0:0) BE O GRAD: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 35.000, su di ja Da ni lo Gru ji} (Ni{), strel ci: Vu ki} u 71. i [}e po vi} u 78. mi nu tu. @u ti kar to ni: Evan dro, Li Adi, Bor ha, Mi ja ji lo vi}, Ve {o vi} (Cr ve na zve zda), Vu ki}, Rni}, Ka ma ra, Stoj ko vi} (Par ti zan). CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} 6, Mi ki} 6, Pet ko vi} 6, Mi ja ji lo vi} 6, Li Adi 6, Di mi tri je vi} 6 (Vi lo ti} -), Ka du 5 (Ve {o vi} -), Evan dro 6, La zo vi} 7, Bor ha 6, Ka lu |e ro vi} 5 (Me zen ga -). Stoj ko vi} 7, Miq ko vi} 6, La zev ski 6, Iva nov 7, Rni} 7, Ka ma ra 7, Ba bo vi} 7, To mi} 7, Vu ki} 7 (Smi qa ni} -), [}e po vi} 7 (Jo van ~i} -), Mar ko vi} 7 (Di a ra -). Par ti zan je sve bli `i osva ja wu pe te uza stop ne {am pi on ske ti tu le. Cr no-be li su sla vi li u 141. ve ~i tom der bi ju, za ni jan su bi li bo qi i spret ni ji od cr ve no-be lih (0:2), pa pr ven stve nu tr ku na sta vqa ju sa za vid nom bo dov nom za li hom. Ina ~e, der bi ni je pre sko ~io okvi re li mi ta kva li te ta fud ba la na do ma }oj po zor ni ci. Bi la je to sla ba fud bal ska pred sta va. Zve zda je u me~ u{la sa ro vi tim, is po sta vi lo se i in di spo ni ra nim Ka du u om dok je na po zi ci ji

Evandro je sa bele ta~ke pogodio stativu

{to pe ra za i grao Mi ja ji lo vi} ume sto ne do voq no opo ra vqe nog Vi lo ti }a. Na dru goj stra ni kod cr no-be lih mo `da je neo ~e ki va no na klu pi ostao Vol kov, pa i is ku sni Sa {a Ili}, a od pr vog mi nu ta

Vre la uver ti ra Uver ti ra ve ~i tog der bi ja po obi ~a ju odi sa la je sil nim me ra ma bez bed no sti ko je se pred u zi ma ju da bi utak mi ca bi la or ga ni zo va na ka ko va qa, ali sve ono {to smo vi de li na Ma ra ka ni li ~i lo je na va {ar za ~i wen obi qem pi ro teh ni ke. U or ga ni za ci ji me ~a bi lo je an ga ò va no 1.500 po li ca ja ca, 300 pri pad ni ka àn dar me ri je i 1.000 re da ra. A sve je po ~e lo 60 mi nu ta pre star ta der bi ja, su ko bom na vi ja~ kih frak ci ja cr no-be lih, pa qe wem sto li ca na is to~ noj tri bi ni gde su se po ja vi li ta ko zva ni „za bra we ni”. [ta je sve pre ì veo gol man Stoj ko vi} pri li kom za gre va wa, te {ko je opi sa ti. A pri li kom ula ska u tu nel za sut je ba kqa ma i „to pov skim uda ri ma” ko ji su se va li i sve vre me me ~a. A da je ten zi ja iz u zet no ve li ka vi de lo se i na kra ju pr vog po lu vre me na. Ne zna se ta~ no iz ko jih raz lo ga do {lo je do su ko -

ba dve klu pe, na sta la je gu `va, gu ra we, a epi log sve ga fud ba le ri Par ti za na ni su oti {li u svla ~i o ni cu na od mor. Opet je ulaz u tu nel bio „za tr pan” pi ro teh ni kom i ko zna ka kvim sve pred me ti ma. Ne pam ti se da je u der bi ju jed na eki pa od mor pro ve la na svo joj klu pi a ne u svla ~i o ni ci. A {ta tek re }i o go mi la ma upa qe nih ba kqi ko je su za vr {i le kraj i na sa mom te re nu. U dva na vra ta bi lo je i ma wih po `a ra, ko ji su uga {e ni br zom in ter ven ci jom va tro ga sa ca. Me~ je zbog gu stog di ma po ~eo sa za ka {we wem, a kra sni je je opet bio pre ki dan. Ne ma di le me, sport ska kul tu ra nam je na ni skom ni vou. Or ga ni za ci ja na {eg fud bal skog pra zni ka da le ko je od onih evrop skih stan dar da. Na po te zu su na rav no, di sci plin ski or ga ni ali da li wi ho ve bla ge i uglav nom nov ~a ne ka zne uop {te ima ju svr hu.

{an su je do bio da ro vi ti La zar Mar ko vi}. Ako sa dr àj pr vog po lu vre me na pod ve de mo pod kon sta ta ci ju - tak ti~ ko nad mu dri va we, ni ta da ne bi bi lo pre la zne oce ne za u~i nak ve ~i tih ri va la. Zve zda je ima la la ga nu ini ci ja ti vu (po sed lop te 60:40) iz ve la je ~e ti ri kor ne ra a Par ti zan ni je dan, ali ve }ih uz bu |e wa pred go lom Stoj ko vi }a ni je bi lo. Cr no-be li su de lo va li re zer vi sa no, sa osnov nom na me rom da kon tro li {u igru i re zul tat jer ni su ima li im pe ra tiv tri jum fa. Mo gao je Mi ki} u 6. mi nu tu bo qe da re a gu je po sle kor ne ra La zo vi }a, a to je bi la i je di na pri li ka za do ma }i ne. Par ti zan je sve ba zi rao na di sci pli no va noj i or ga ni zo va noj igri u ma ne vru, od no sno na br zi nu La za ra Mar ko vi }a. Gost je do pr ve, ali za i sta zre le {an se sti gao u 29. mi nu tu ka da je, ka pi ten Vu ki}, sjaj no pro i grao Ba bo vi }a ali je we go {ut iz blo ki rao Pet ko vi}. Su di ja Da ni lo Gru ji} (Ni{) de bi tant u der bi ju opre de lio se da do zvo li ne {to o{tri ju igru, za bo ra vio je na kar to ne po sle ne ko li ko po gi be nih star to va s obe stra ne. Stra sti su uza vre le u 42. mi nu tu, La zo vi} je sna `no {u ti rao iz slo bod nog udar ca a lop ta je u ru ku u pa du po go di la Rni }a pa je ar bi tar bez okle va wa do su dio naj stro ù ka znu. Bur no su re a go va li fud ba le ri Par ti za na, sma tra ju }i da je od lu ka ne pra ved na. Si tu a ci ja je mo `da u pr vi mah iz gle da la sum wi vo ali pe nal je po sto jao. Zve zdin „maj stor” se pro pi sno obru kao. Evan dro je sa be le ta~ ke od me re nim {u tem uz dr mao sta ti vu Stoj ko vi }e vog go la. Mo `da je ovo bi lo i kqu~ ni mo me nat utak mi ce jer kao da je mo ral cr ve no-be lih pao, a kod cr no-be lih po di gao adre na lin. U na stav ku su sre ta za ni jan su je Par ti zan bio kon kret ni ji, ma da je opet Zve zda bi la agre siv ni ja i ofan ziv ni ja. Ka ko se me~ bli ìo kra ju pa da li su iza bra -

Ku qa ni ka sno kre nu li Ja vor - Haj duk 2:1 (1:0) IVA WI CA: Sta dion Ja vo ra, gle da la ca 300, su di ja ]e ra mi lac (Be o grad). Sta dion Ja vo ra, strel ci: Mi lo vi} u 5. Vi di} u 63. za Ja vor, a Pa u no vi} u 86. mi nu tu za Haj duk. @u ti kar to ni: Sta ni sa vqe vi}, Eli o mar (Ja vor)]o vin (Haj duk). JA VOR: Glin ti} -, Mi lin ko vi} 7, Vla {i} 6, Mi lo vi} 7, Mom ~i lo vi} 7, Sta ni sa vqe vi} 7, Lu ko vi} 7, Vi di} 7, Eli o mar 6 (od 72. - Odi ta -), Ja ki mov ski 6 (od 46 Mi {i} 6), Ve qo vi} 7 (od 88. Mi lo va no vi}). HAJ DUK: Bra} 6, Pa u qe vi} 6, Fej sa 6, Muj dra gi} 6, (od 72. Pa u no vi} 7), La li} 6, Avri} 6 (od 63. Bo {ko vi} 6),^o vi lo 6,

Nov ko vi} 6, Ha xi bu li} 6, Vu ja kli ja 6, ]o vin 6 (od 72. Osei 6). Iva w i ~ a n i su bi l i mno g o ube dqi vi ji ne go {to to re zul tat po ka zu je i pro pu sti li su vi {e pri li ka da vi so ko po ra ze go ste ko ji su sa mo jed nom u to ku me ~a {ut nu li u okvir go la i sma wi li re zul tat na 2:1. Igra ~i Ja vo ra pod im pe ra ti vom po be de kre nu li su od pr vog su dij skog zvi `du ka `e sto ko na gol go sti ju {to je re zul ti ra lo vo| stvom ve} u pe tom mi nu tu.Po sle dru gog uza stop nog kor ne ra Ja ki mov ski je sa de sne stra ne pro na {ao Mi lo vi }a na dru goj sta ti vi ,a ovaj je iz tr ka lop tu za ku cao u mre `u.Zbu we ni go sti ni su ima li

ade kvat na re {e wa za na pa de do ma }ih. Dru gi gol do ma }i su po sti gli u 63 mi nu tu. Mom ~i lo vi} je do bro iz veo slo bo dan uda rac sa le ve stra ne na dru goj sta ti vi sko ~io je Vi di} i gla vom neo d bra wi vo {u ti rao u sa me ra kqe. Naj lep {a ak ci ja vi |e na je u 77. mi nu tu Mi lin ko vi} je sjaj no asi sti rao Mom ~i lo vi }u, ko ji do bro {u ti ra,a lop ta za ma lo pro la zi po red de sne sta ti ve.Go sti su je di ni uda rac ka go lu upu ti li u 86. mi nu tu. Igra ~i Ja vo ra sta li su re kla mi ra ju }i of sajd, a to je is ko ri stio Pa u no vi} i po slao lop tu u do wi le vi ugao Glin ti }e vog go la. U. ]ur ~i}

Po tu kli se Me zen ga i Pet ko vi} Na pu tu ka svla ~i o ni ci do {lo do su ko ba dvo ji ce fud ba le ra Cr ve ne zve zde, ko je is pr va ni je us peo da raz dvo ji ni Ro bert Pro si ne~ ki. Pro ma {en pe nal, dva pri mqe na go la, na po slet ku i tu ~a . Cr ve no-be li dres obru ka li su Ni ko la Pet ko vi} i Bru no Me zen ga, ko ji su se me |u sob no po tu kli u tu ne lu ko ji vo di ka uprav noj zgra di Sport skog dru {tva i svla ~i o ni ca ma. Pa lo je ne ko li ko uda ra ca, Pet ko vi} je vre |ao Bra zil ca i na ra snoj osno vi, a na kra ju su ih raz dvo ji li pri pad ni ci @an dar me ri je. ni ca Ro ber ta Pro si ne~ kog a cr no-be li su zna la~ ki sa ~e ka li svo ju {an su. I u 71. mi nu tu [}e po vi} je is ko ri stio neo pre znost Li Adi ja, pra vo vre me no asi sti rao Zvo ni mi ru Vu ki }u ko ji se po ja vio iz dru gog pla na i ru tin ski lop tu sa de se tak me ta ra pla si rao u mre `u. Na kon {o ka iz gle da lo je da Zve zda ne ma vi {e sna ge i mo ti va za od lu~ ni je ju ri {e i even tu al ni po ku {aj pre o kre ta re zul ta ta. Uosta lom sa mo se dam mi nu ta ka sni je sta vqe na je ta~ ka na der bi. Sev nu la je kon tra cr no-be lih, To mi} je lop tu po slao u pro stor, pri hva tio je [}e po vi} i kraj is tr ~a log Baj ko vi }a sme stio u gol. Par ti zan je ru tin ski do kra ja sa ~u vao svoj „ka pi tal” a Zve zda se po mi ri la sa po ra zom ko ji je iz u zet no te `ak. Na sta vi li su svo ju do mi na ci ju u do ma }em dvo ri {tu cr no-be li po tvr di li da su u ovom ~a su ipak, bo qi sa stav od Zve zde i da }e na zim sku pa u zu sa so lid nim bo dov nim ka pi ta lom. Z. Ran ge lov

La `na bom ba u Pa za ru Ano nim na do ja va da je po sta vqe na bom ba na sta di o nu No vog Pa za ra, gde se igra me~ iz me |u isto i me ne eki pe i Slo bo de, iza za va la je kra }i pre kid, ali se po sle in ter ven ci je pri pad ni ka MUP-a is po sta vi lo da se ra di o la `noj do ja vi, pa je me~ na sta vqen. Ne po zna ta oso ba pri ja vi la da je po sta vqe na bom ba, {to je iza zva lo pre kid me ~a iz me |u No vog Pa za ra i Slo bo de u 11. mi nu tu. Fud ba le ri i jed ne i dru ge eki pe su se po vu kle sa te re na, dok su kon tra di ver zi o ne je di ni ce MUPa Sr bi je pre gle da le te ren i za kqu ~i le da ne ma eks plo ziv ne na me re. Duel 13. ko la Je len Su per li ge, ko ji se igrao bez pri su stva pu bli ke, na sta vqen je po sle pet na e sto mi nut nog pre ki da.

sport

nedeqa27.novembar2011.

dnevnik NE MA^ KA BUN DES LI GA

SRP SKA LI GA GRUPA VOJ VO DI NA

Dortmund vlada Rurom

Temerinci u fini{u slomili Kin|ane Ki kin da - Slo ga 0:2 (0:0) KIKINDA: Gradski stadion, gledalaca oko 100, sudija Radoj~i} (In|ija), strelci: Simi} u 88. i Popin u 94. minutu. @uti kartoni: Buni}, Spahi}, Kne`evi}, Geci} (Kikinda), Sviti}, Simi} (Sloga). KI KIN DA: @ivkov 7, Meji} 7, Kne`evi} 6, Beleuc 6, Geci} 6,

gojevi} 6 (Bjelajac 6), [vowa 6, Slijep~evi} 6, Kalinov 7, Sedlar 6, @igi} 7 (Vukajlovi} 6), Babi} 6, Kiti} 6. Veoma hladno vreme nije omelo fudbalere Vr{ca da odigraju jedno od najboqih poluvremena u jesewem delu prvenstva. Vezni red doma}ih dominirao je od prvog minuta, pa su Babi} i ofanzivni bek

PA LI]: A. Jovanovi} 7, Hoxi} 7, Anti} 7, Cvetkovi} 7, Lunova 8, Salati} 6, Dimi} 7 (Jagodi} 6), Tripkovi} 7 (Panteli} 7), Varga 7, S. Jovanovi} 7, (Plav{i} -), Pavlovi} 7. Ni{ta od najavqivane pobede doma}ih igra~a na jesewem rastanku. Borili su se doma}ini i protiv razigranih Pali}ana. Ve} na po~etku me~a sudija [utulovi} je prevideo igrawe ruke fudbalera pali}a u svom kaznenom prostoru,a u 40. minuti iskqu~io Popina. a gostuju}em fudbaleru pokazao je samo `uti karton, zbog verbalnog duela. Ali i u takvoj atmosferi doma}ini su izborili jedan bod. Lako se moglo desiti i da pobede ali, nedostajalo je jo{ desetak minuta jer je sudija na kraju posle {est izmena, prekida, tri puta ulaska lekara u teren nadoknadio samo tri minuta. V.Vu ja no vi}

Ba~ ka To po la - Tek sti lac Ites 1:0 (1:0)

Uzelac (3) bio je jedan od najboqih igra~a Sloge u Kikindi

Plav{i} 6, Kresoja 6 (Babi} 6), Spahi} 6, Rosi} 6 (Crnomarkovi} ), Buni} 6 (Kavari} 6), Malinovi} 6. SLO GA: Jorgi} 7, Tomi} 6 (Sviti} 6), Klisura 6, Miqanovi} 6, Stanojev 6, Preveden -, Bubwevi} 7, Stankovi} 6, Simi} 7 (Ekme~i} ), Popin 7, Desnica 6, Uzelac 6. Fudbaleri Sloge iz Temerina odnose tri velika boda iz Kikinde zahvaquju}i spretnim strelcima Simi}u i Popinu pogocima postignutim u samom fini{u utakmice. U 88. minutu Aleksandar Simi} umakao je doma}im igra~ima i izbliza savladao golmana @ivkova. Posle primqenog pogotka Kikin|ani su poku{ali da izjedna~e, ali u nadoknadi vremena gosti su ponovo izveli kontra napad, a strelac je bio Nikola Popin. U prvih 45. minuta Kikin|ani su imali dve povoqne prilike, ve} u 5. minutu Kresoja je sa pet metara tukao preko pre~ke, a u 36. minutu Malinovi} je o{tro {utirao ali je golman gostiju Jorgi} bio na mestu. U 28. minutu istakao se golman doma}ih @ivkov koji je krajwim naporom loptu sa 20 metara izbacio u korner. U drugom delu se igralo vi{e na sredini sa dosta gre{aka, ali doma}in nije uspeo da u pojedinim trenucima realizuje nadmo}nost. M. S.

Vr {ac - Ve ter nik Vi skol 1:0 (1:0)

VR[AC: Gradski stadion, gledalaca 100, sudija Stanti} (Subotica), strelac: V. Popov u 9. minutu (iz penala). @uti kartoni: Dubi~anin, Rajda, Ranimirov (Vr{ac), Sedlar, Slijep~evi}, Faber, [vowa (Veternik Viskol). VR [AC: [aranov 7, Kowevi} 8, Beqin 7, Rajda 7, Rankov 8, Babi} 8, Stija~i} 7, Popov 8 (Dubi~anin 6), Kaurin 7 (Ranimirov 6), Mihajlovi} 7 (Motorov -), Petrovi} 7. VE TER NIK VI SKOL: Andrija{evi} 7, Be~eli} 6, Faber 7, Dra-

Kowevi} stvorili mnogo problema odbrani Veternika. U 10. minutu dubinsku loptu Kalina, odli~no je prihvatio Mihajlovi} u kaznenom prostoru, okrenuo se ka gol i u trenutku kada je hteo da {utira sru{io ga je Sedlar. Sudija Stanti} je bez razmi-

Qubo Andrija{evi} (Veternik)

{qawa pokazao na belu ta~ku, siguran izvo|a~ penala je bio kapiten Vr{ca Vlada Popov. Gosti su imali malo prilika jer su opasnog @igi}a dobro ~uvali. U drugom poluvremenu tempo iogre je pao, pa nije bilo ni izrazitih prilika. J. Tur ko a ne

^SK Pi va ra – Pa li} 2:2 (2:1) ^ELAREVO: Stadion Pivare, gledalaca 100, sudija: [utulovi} (Novi Sad), strelci: Jankov u 21. i Popin u 37. za ^SK Pivaru, a Pavlovi} u 7 i S. Jovanovi} u 83. minutu za Pali}. @uti kartoni: Vukmir, Kupre{ki, tomi} (^SK Pivara), Anti} i Salati} (Pali}), Crveni karton: Popin (^SK Pivara) u 40.minutu. ^SK PI VA RA: Tankosi} 7, Vukanovi} 7, Jevi} 7, Radoja 7, Zeqkovi} 8, Vukmir 7, Kupre{ki 7 (Krstanovi} -), Tomi} – (Jankov 7), Popin 6, Stankovi} 7, Tepi} 6, (Mari} 6).

BA^KA TOPOLA: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija Pantovi} (Ruma), strelac Dragi} u 5. minutu. @uti kartoni: Mazi}, D. Stankovi}, Rekecki (Ba~ka Topola), Kr{i} (Tekstilac Ites). BA^ KA TO PO LA: Kroni} 8, Dragi} 8, Samarxija 7, Stani{i} 7, \ukanovi} 7, M. Stankovi} 8 (Milovanovi} -), Bojovi} 7 (Rekecki ), D- Stankovi} 8 (Rahi} -), Veselinovi} 7, Mazi} 8, Martinovi} 7. TEK STI LAC ITES: Igwatovi} 7, Kr{i} 6, Ismaili 6, Vukovi} 7, Top~agi} 7, Medi} 7, Kaurin 6 (Stevanovi} 6), Trifkovi} 7, Mara{ 7, Paunovi} 6 (Donojevi} 6), Maki} 7 (Peruni~i} 7). Na opro{taju od svojih vernih navija~a jo{ jedno dobro izdawe Topol~ana. Radost je stigla ve} u 5. minutu posle kornera \ukanovi}a. Boban Dragi} se najboqe sna{ao u gu`vi i loptu poslao u mre`u. Isti akteri bili su u glavnim ulogama i u 7. minutu. Neumorni Slobodan Mazi} centrirao je a Sr|an \ukanovi} je sa {est metara pogodio stativu. Gosti su nakon toga izveli kontra, Vukovi} je poslao loptu do slobodnog Ivana Mara{a, ali je Kroni} loptu izbacio u korner.Nastavak me~a bio je u znaku gostiju, ali je ~vrsta odbrana doma}ina na ~elu s kapitenom Samarxijom izdr`ala sve nalete. U 70. minutu \ukanovi} je sa 20 metara izveo slobodan udarac, a lopta je pro{la pored same stative. Na asistenciju Duna{a Stankovi}a u 77. minutu Milo{ Stankovi} je mogao da izjedna~i, ali se okliznuo i {ansa je propala. Gosti su mogli sti}i do izjedna~ewa i tri minuta pre kraja kada je

Vr {ac - Ve ter nik Vi skol 1:0 ^SK Pi va ra - Pa li} 2:2 Mla dost (BJ) - Du nav 0:0 Ki kin da - Slo ga (T) 0:2 Ba~ ka To po la - Tek sti lac 1:0 Da nas Do li na - Rad ni~ ki ([) (13) Za dru gar - Rad ni~ ki (NP) (13) Sen ta - Ce ment (13) 1. Rad ni~. (NP)14 10 2. ^SK Pi v. 15 9 3. Rad ni~. ([) 14 7 4. Tek sti lac 15 6 5. Mla dost (BJ)15 6 6. Sen ta 14 6 7. Ce ment 14 6 8. Du nav 15 6 9. Pa li} 15 5 10. Slo ga (T) 15 6 11. Ki kin da 15 6 12. B. To po la 15 5 13. Do li na 14 5 14. Ve ter nik 15 4 15. Vr {ac 15 5 16. Za dru gar 14 4

4 0 3 3 2 5 4 5 3 6 3 5 3 5 3 6 5 5 2 7 2 7 3 7 2 7 3 8 0 10 0 10

24:8 21:13 16:14 16:13 19:13 19:20 14:15 16:18 22:17 17:18 18:23 10:13 14:23 22:21 11:18 19:31

34 30 23 22 21 21 21 21 20 20 20 18 17 15 15 12

U velikom derbiju 14. kola Bundelige, Borusija u Dortmun du po be di la [al ke 2:0. „Milioneri” opet na deobi prvog mesta za Menhengladbahom. Nije gradski, ne igraju ga ni najtrofejniji klubovi, ali zato jeste najve}i derbi Nema~ke - „Revirderbi”, a igraju ga Borusija Dortmund i [alke. Rur ski 79. bun de sli ga {ki okr{aj ova dva kluba pripao je aktuelnom {ampionu, koji je na Signal Iduna Areni pobedio osvaja~a Kupa sa 2:0. Borusija sada ima pobedu vi{e, a odnos je slede}i 28 trijumfa

{eta protivni~ke mre`e. Poqak je posle „slobodwaka” bio odli~an u skoku u {esnaestercu [al kea, gla vom za hva tio loptu i za goste nije bilo spasa - 1:0. Bio je to deveti gol Levandovskog na 14 utakmica ove sezone u Bundesligi. Drugi gol postigao je Brazilac Filipe Santana u 61. minutu. [alke je pora`en posle tri pobede i jednog remija u Bundesligi. I Augsburg je kona~no pobedio. Debitant u najja~em takmi~ewu bio je boqi na svom terenu od Volfsburga - 2:0. Ovo

U sle de }em ko lu (11/12.fe bru a ra) sa sta ju se: Do li na - Vr {ac, ^SK Pi va ra - Rad ni~ ki ([), Mla dost (BJ) - Pa li}, Za dru gar - Du nav, Ki kin da - Rad ni~ ki (NP), Sen ta - Slo ga (T), Ba~ ka To po la - Ce ment, Ve ter nik Vi skol Tek sti lac Ites.

Nikola Peruni~i} {utirao glavom ali preko gol. S. Sto jiq ko vi}

Mla dost (BJ) - Du nav 0:0 BA^KI JARAK: Stadion „Livadica”, gledalaca 200, sudija Mi{i} (Zrewanin). @uti kartoni: Jovanovi}, Kozomora, Kraguqac (Mladost), Zogovi}, A{}eri}, Filipovi}, Ka~ar, Kalaba (Dunav). Crveni karton: Kozomora (Mladost). MLA DOST: Drini} 8, Kraguqac 7, S. Rati} 7, Babi} 7, N. Rati} 7, Radoja 7, Kozomora 7, Jovanovi} 7, Grahovac 6 (\uki} -), Zuki} 6, Mudrini} 6. DU NAV: Kneèvi} 8, @eèq 7, Kalaba 7, Javorac 7, Ilisi} 7, Ka~ar 6 (Jaguzovi} -), Filipovi} 7, A{}eri} 7, Zogovi} 6, Furtula 6 (Mili~i} -), Kokir 6 (Haska 7). Uzbu|ewa su se smewivala kao na filmskoj traci i do odlaska na odmor oba tima nisu krunisala po tri odli~ne {anse. Strelcima je nedostajalo baruta, utrkivali su se ko }e izmamiti vi{e uzdaha promrzlim navija~ima, a mogli su se proslaviti Aleksandar Jovanovi}, talentovani napada~ Jara~ana i Pekar A{}eri} prvi strelac gostiju. Centralne figure bili su golmani Damir Drini} i Bojan Kneèvi}, sjajnim odbranama skrojili su najnepopularniji rezultat. Broj~ano oslabqeni posle opravdanog iskqu~ewa Kozomore u 76. minutu doma}ini su nastavili sa napadima, ali borbeni gosti zasluèno su odneli bod u Stare Banovce. M. Me ni }a nin

Vojvo|anska liga Istok Rezultati 15.kola: Budu}nost (SC) - Ba~ka (P) 3:1, Proleter (BK) - Obili} 7:0, Jedinstvo (NB) - Kozara 0:0, Sloboda - Dinamo 2:1.

Vojvo|anska liga Zapad

Rezultati 15.kola: Polet (S) - Budu}nost (M), Sloga (E) Obili} 3:1, Jugovi} - Radni~ki (SM) 2:2, Crvena zvezda - Prvi maj 2:0, Borac (NS) - Ba~ka (BP) 5:0.

Radost fudbalera Borusije iz Dortmunda

Dortmunda, 24 remija i 27 pobeda [alkea. „Milionri” su u me~ u{li posle poraza od Arse na la u Lon do nu (1:2), ali spremni da nastave sjajnu seriju u Bundesligi. I uspeli su! Borusija je osam utakmica bez poraza u doma}em {ampionatu, od kojih je ~ak sedam zavr {i la u svo ju ko rist. Ono {to je najbitnije za {ampiona je to da su u posledwa dva me~a po be |e ni di rekt ni ri va li u borbi za titulu - Bajern (pro{e nedeqe u Mihnehu 1:0) i [alke. Jirgen Klop i wegova ekipa izjedna~ila se na prvom mestu sa imewakom iz Menhengladbaha (po 29 bodova). Borusiji je zaslu`eno pripao derbi, pre kojeg je imala samo bod vi{e od rivala iz Gelzenkirhena (26/25). Robert Levandovski nastavio je da re-

je Augsburgu tek drugi trijumf u se zo ni. Her ta je vo di la u Berlinu protiv Leverkuzena sa 2:1 posle 45 minuta, ali je na kraju morala da spasava bod 3:3. Trostruki strelac za Bajer bio je Eren Derdijok, dva gola za doma}ina postigao je Pjer Mi{el Lasonga. Hofenhajm i Frajburg podelili su bodove - 1:1, dok je Nirnberg kod ku}e bio boqi od Kajzerslauterna 1:0. Re zul ta ti: Bo ru si ja Dort mund - [alke 2:0 (1:0) /Levandovski 16, Santana 61/, Nirnberg - Kajzerslautern 1:0 (1:0) /^an dler 14/, Ho fen hajm Frajburg 1:1 (1:0) /Firmino 24 - Dem be le 90/, Aug sburg Volfsburg 2:0 (0:0) /Brink man 65, Ka pla ni 90+3/, Herta - Bajer Leverkuzen 3:3 (2:1) /Lasoga 7, 82, Toprak ag 18, - Derbijok 24, 64, 79/.

CR NO GOR SKA LI GA

Budu}nost ne da prvo mesto Fudbaleri podgori~ke Budu}nosti nastavili su sa dobrim igrama u {ampionatu, pobediv{i Berane sa 3:1 u 15. kolu crnogorske T-kom lige. Adrovi} je postigao dva gola u trijumfu Podgori~ana, a upisao se i Radowi}. Budu}nost ima tri boda vi{e pqevaqskom Rudaru, koji u nedequ u Budvi gostuje Mogrenu u ve-

likom derbiju. Zeta je propustila priliku da se pribli`i vrhu odigrav{i samo 1:1 protiv Bokeqa, a remi je vi|en i u susretu Mladosti i Lov}ena - 2:2. Grbaq je trijumfom nad De~i}em 2:0 stekao kakve takve {anse da se bore za vrh tabele i eventualni izlazak u Evropu naredne sezone. Bez golova igrali su Petrovac i Sutjeska.

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA Fud bal Voj vo |an ska li ga Is tok ZREWANIN: Radni~ki - Jedinstvo (BK), BAJMOK: Radni~ki - AFK, NOVO MILO[EVO: Vojvodina - Ba~ka 1901. Utakmice po~iwu u 13 ~asova. Voj vo |an ska li ga Za pad NOVI SAD: Indeks - Stani{i} (10 ~asova), STARA PAZOVA: Jedinstvo - Omladinac, BA^KI PETROVAC: Mladost - Mladost (T). Utakmice po~iwu u 13 ~asova. Pod ru~ na li ga No vog Sa da GAJDOBRA: Hercegovac - Metalac AV, PETROVARADIN: Petrovaradin - Jedinstvo, BA^KA PALANKA: Stari

Grad - Ba~ka 1923, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Vrbas, BA^KO DOBRO POQE: Sutjeska - Kabel. Utakmice po~iwu u 13 ~asova.

Ru ko met

Dru ga mu {ka li ga, se ver @ABAQ: Hajduk - Potisje Pleteks (17), KA]: Titel XD Jabuka (18). Dru ga `en ska li ga, se ver BAJMOK: Spartak (S) - Jabuka 95 (17), PAN^EVO: Pan~evo Ravangrad (19.30), BANATSKO NOVO SELO: Spartak (D) Temerin (15). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - IN\IJA: Hajduk - Crvenka (17), SOMBOR: Kqaji}evo -

Vojvoda Stepa (18), JA[A TOMI]: Radni~ki - Slavija (19), PRIGREVICA: Prigrevica Ba~ka Palanka (17.30), KIKINDA: Kikinda - Lavovi (17), BANATSKO NOVO SELO: Vladimirovac - Grafi~ar (17).

Od boj ka Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - BEOGRAD: @elezni~ar - Mladi radnik (18). Pr va `en ska li ga - NOVI SAD: Novi Sad - MD Zrewanin (16.30), KRAQEVO: Gimnazijalac - Student (17). Pr va mu {ka li ga - NOVI SAD: Dunav volej - Jagodina (19).

Dru ga èn ska li ga - se ver SREMSKA MITROVICA: Prvi tempo - Futog (17), KIKINDA: Kikinda - Ruma (14.30). Dru ga mu {ka li ga - se ver IN\IJA: In|ija - Vojvodina NS seme 2 (19). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - cen tar - FUTOG: Futog vest - Novi Sad 2 (15). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - se ver - VRBAS: Vrbas - Volejstars (16.45). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Srem - SREMSKA MITROVICA: Radinci - Sloga (14), NOVI BANOVCI: Omladinac - Maks (16). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - NOVA PAZOVA:

Mladost Ekspans 2 - Vojvodina NS seme 3 (19). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver - BE^EJ: Be~ej - Kikinda (18). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - Srem - PAN^EVO: Gorwi grad - Borac 2 (13), VR[AC: Banat - Radni~ki (18).

Ku gla we Su per li ga (m) - ARAN\ELOVAC: Ni{ Put - Vodovod (11), ZREWANIN: Banat - Metalac (11), BEOGRAD: Partizan - Crvena zvezda (14), KQAJI]EVO: E|{eg - Beograd (14.30), ARAN\ELOVAC: Kraqevo - Senta Visa Prom (14). Su p er l i g a (`) - ZRE WA-

NIN: Toza Markovi} - Pionir (14.30). Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (m) - ZREWANIN: Kristal Jedinstvo (11), NOVI SAD: Vojvodina - Petrovaradin (11), RUMA: @elezni~ar - Dolina (10), KIKINDA: Toza Markovi} - Hajduk (13). Pr va voj vo |an ska li ga (m) KOVAÎCA: Slavia - Spartak (13), KQAJI]EVO: Vihor - Srem (11), BEÊJ: Polet Sloven (15), SUBOTICA: Matica Spartak - Kordun (11), BEÊJ: TSK - Ada Kompjuters (11). Dru ga voj vo |an ska li ga (m) KIKINDA: Radni~ki LK - Jadran (F) (13).

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa27.novembar2011.

PRVA LIGA SRBIJE

Ka na rin ci le te i zi mi No vi Sad - Sin |e li} 2:1 (0:1) NO VI SAD: Stadion Detelinara, gledaca: 500, sudija Petko vi} (Be o grad). Strelci: Roksa u 57. i Jovanovi} u 63. za Novi Sad, a Vasili} u 33. minutu za Sin|eli}. @u ti kar to ni: Ba ji} (No vi Sad), Stefanovi} (Sin|eli}). Crveni karton : Stefanovi} u 59. minutu (Sin|eli}). NO VI SAD: Risti} 7, Miji} 8, Mago~ 8, Skopqak 8, Jakovqevi} 7, Balabanovi} 7, Kav~i} 7 (od 46. Roksa 8), Mi{an 7, Baji} 7, Milovac 7 (od 88.Filipovi}), Jovanovi} 8 (od 86. V. Lekovi} -). SIN \E LI]: Jovi} 7, Stojkovi} 7, Markovi} 6, Markov 6, Stefanovi} 6, Veli~kovi} 6 (od 62. Dra{kovi} 7), \or|evi} 7 (od 61. Stankovi} 7), Kolarevi} 7, Vasili} 8, Kosti} 7, Jovanovi} 8. Do osme prvenstvene pobede Novosa|ani su do{li nakon rezultatskog preokreta u drugom poluvremenu.Kanarincima je u mnogome pomoglo i iskqu~ewe Dejana Stefanovi}akoji je dobio drugi `uti karton i morao da napusti teren pola sata pre kraja susreta. Prvo poluvremenu proteklo je otvorenoj i borbenoj igri, sa izglednim prilikama pre oba gola. Prvu {ansu na me~u imali su fudbaleri Sin|eli}a u 8. minutu, kada je udarac Vasili}a sa pet metara zaustavila stativa. U 21. minutu, Mago~ je povukao

1:0 (0:0) 2:1 (0:1) 1:0 (1:0) 1:0 (1:0) 0:2 (0:1) 0:0 1:0 (1:0)

Da nas

Iz po voq ne pri li ke Mi lo vac ni je po go dio mre `u

kotru po desnoj strani i centrirao za Jovanovi}a ~iji je {ut sa peterce blokirao Stojkovi}. Minut kasnije, ponovo je iskusni Jovanovi} bio u sjajnoj prilici ali je wegov {ut zaustavila stativa. Vode}i pogodak gostiju vi|en je u 33. minutu. Agilni Nikola Jovanovi} uposlio je utr~alog Vasili}a koje nije ni{ta preostalo nego da plasira loptu pored istr~alog Risti}a.

Ulaskom Darka Rokse u nastavku, igra `uto - plavih je dobila na o{trini. U 57. minutu Roksa je nanizao trojicu odbramenih fudbalera Sin|eli}a, a sudija Petkovi} pokazao na belu ta~ku. [utirao je Roksa po sredini gola, a Jovi} odbio udarac,a napada~a Novog Sada je iz dugogpoku{aja poslao loptu u gol. ^etiri minuta kasnije iskqu~en je Stefanovi} nakon grubog starta nad

Div na pri ~a u Pe }in ci ma Do wi Srem – Te le op tik 1:0 (0:0) PE ]IN CI: Sportski centar Suva~a, gledalaca 400, sudija: Simovi} (Lov}enac), ùtu kartoni: Prqevi} i ôrda{i} (Dowi Srem), Ivkovi}, Mitrovi} i \okovi} (Teleoptik). @uti kartoni: Prqevi} i ôrda{i} (Dowi Srem), Ivkovi}, Mitrovi} i \okovi} (Teleoptik). DO WI SREM: Star~evi} 8, To{i} 7, (od 89. Markovi}), Josimov 8, Laki} Pe{i} 7, Prqevi} 7, Bukorac 7, Petkovi} 8, [u{war 7(od 79. Ristov), Jovanovi} 7, (od 67. Jankovi} 8), ôrda{i} 8, Laki}evi} 7. TE LE OP TIK: Filipovi} 7, A{kovski 7, Ivkovi} 7, Vujovi} 8, (od 81. Quji}), Petrovi} 7 (od 67. Xugurdi} 7), Mitrovi} 8, Milovanovi} 6, (od 79. \okovi}), Crnoglavac 7, Ostoji} 8, Markovi} 7, @ivkovi} 7. Pe}ina~ka niska bisera nije prekinuta ni posle velikog derbija. Pobedom nad Teleotikom, Dowi Srem je na najboqi na~in zaokruìo prvo poglavqe pri~e. [ta }e biti na prole}e, ostaje da se vidi. Zanimqiva utakmica, s mnogo tr~awa. Doma}in je zapo~eo utrakmicu prili~no agresivno i u u prvom poluvremenu najidealniju priliku imao je Petkovi} u 7. minutu, nakon progravawa [u{wara. Me|utim,

iskusni fudbaler nije se sna{ao u neposrednoj blizini gola Teleoptika. Nastavak utakmice je bio mnogo uzbudqiviji i sadr`ajniji. U 48. minutu Laki} Pe{i} ne reaguje najboqe ispred svog kaznenog prostora, lopta dolazi do Mitrovi}a, koji ne{to iskosa {utira ka golu Star~evi}a. Sre}om po doma}ina, lopta je zavr{ila u golautu. Da je Mitrovi} izuzetno opasan fudbaler videlo se u dva-tri minuta kasnije. Odli~an {ut, ali je i ovog puta golman Doweg Srema Star~evi} bio na mestu. Iskusni stru~wak Bogi} Bogi}evi} sredinom drugog poluvremena u igru je uveo prekaqenog Jankovi}a, {to se itekako osetilo u igri doma}ina. Najpre je Jankovi} u 73. minutu izvanredno proigrao [u{wara, ali se i ova akcija okon~ala bez promene rezultata. Me|utim, dva minuta kasnije druga slika. Jankovi} je uposlio Petkovi}a, kojem nije bilo te{ko da manirom iskusnog fudbalera po{aqe loptu iza le|a Filipovi}a. Najraspolo`eniji za igru u Teleoptiku, Markovi}, u 87. minutu makazicama je {utirao ka golu Star~evi}a, lepo za oko, ali nedovoqno precizno za promenu rezultata. @. Ra di vo je vi}

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Ju naj ted bez po be de, To ten hem ga zi Ponovo je Man~ester junajted postigao samo jedan gol, ali mu za razliku od prethodne tri prvenstvene utakmice, to nije bilo dovoqno da osvoji sva tri boda. Vode}i pogodak u me~u sa Wukaslom postigao je ]i}arito Ernandez u 49. minutu - posle {uta Vejna Ru-

Do wi Srem - Te le op tik No vi Sad - Sin |e li} Ba nat - Rad ni~ ki (S) Rad ni~ ki (N) - Pro le ter Mla di rad nik - In |i ja Mla de no vac - Be `a ni ja Na pre dak - ^u ka ri~ ki

Junajteda, posledwih 15 minuta sa igra~em vi{e (Jonas Gutijerez dobio drugi ùti karton), ali lopta jednostavno nije htela u mreù. Najboqe prilike propustili su E{li Jang u 86. minutu (pogodio stativu) i Ernandez u 87, po{to je Deni Simpson izbacio loptu sa gol-linije. „Rezervista” Federiko Makeda glavom je tukao pored gola, dok je Ernandezu u posledwim sekundama poni{ten pogodak zbog minimalnog ofsajda. U trci koju vode dva man~esterska tima, prili~no neopaèSu di ja je zbog of saj da po ni {tio gol Er nan de za no prolazi furinija sa 18 metara i nespretne inozna serija Totenhema, koji je u gotervencije Stivena Tejlora - ali stima Vest Bromvi~ Albionu upije 15 minuta kasnije izjedna~io sao devetu pobedu u posledwih 10 Demba Ba sa bele ta~ke. kola - 3:1! Dugo je bilo 1:1, da bi u Penal je dosu|en zbog starta 81. minutu „prelomio” Dèrmejn Rija Ferdinanda na Hatemu Ben Defo. Emanuel Adebajor je svojim Arfi i izazvao je mnogo polemidrugim golom samo potvrdio trika, po{to je iskusni {toper prvo jumf, kojem zbog povrede nije dosklonio loptu, pa tek onda sapleo prineo Van der Vart. napada~a „svraka”. Potom je vi|eTotenhem je izgubio prva dva no pola sata potpune dominacije me~a sezone, od Man~ester junajte-

da i Man~ester sitija, kada je dao jedan, a primio ~ak osam golova. Sada ima samo dva boda mawe od Junajteda, uz utakmicu mawe.Ubedqivo je posle duèg vremena slavio i êlzi - 3:0 protiv Vulverhemptona, u reìji Huana Mate, koji je „namestio” prva dva gola i postigao tre}i u 45. minutu. Kod doma}ih je u startnoj postavi bio Branislav Ivanovi} (zamenio ga Bosingva u fini{u), a kod gostiju Nenad Milija{. On je iz takti~kih razloga zamewen ve} u 38. minutu, pri rezultatu 2:0 za doma}e. Vigan je pobedom u Sanderlendu ustupio posledwe mesto Blekburnu, koji je poraèn od Stouka u me~u koji je Radosav Petrovi} presedeo na klupi. Rezultati: Bolton - Everton 0:2 (0:0) /Felaini 49, Velios 78/, êlzi - Vulverhempton 3:0 (3:0) /Teri 7, Starix 29, Mata 45/, Man~ester junajted - Wukasl 1:1 (0:0) /Ernandez 49 - Ba 64p/, Nori~ Kvins Park Renxers 2:1 (1:0) /Martin 14, Holt 73 - Luk Jang 59/, Sanderlend - Vigan 1:2 (1:1) /Larson 8 - Gomez 44p, Di Santo 90+2/, Vest Bromvi~ Albion - Totenhem 1:3 (1:1) /Mulumbu 10 - Adebajor 25, 90+3, Defo 81/, Stouk - Blekburn 3:1 (1:0) /Delap 28, Vilan 58, Krau~ 72 - Ro}ina 86/.

Fo to: S. [u {we vi}

Jovanovi}em. Od tog momenta usledila je ofanziva doma}ina, a kao plod takve igre je i vode}i pogodak borbenog Jovanovi}a. Igrao se 63. minut, kada je kapiten Milovac sjajno pro{ao po levoj strani i nesebi~no uposlio Jovanovi}a na drugoj statiti, koji je u padu pre ci znim udar cem po slao loptu iza le|a Jovi}a za veliku radost doma}ih navija~a. I. Gru bor

Mla di rad nik – In |i ja 0:2 (0:1) PO @ A R E V AC: Grad ski stadion, gledalaca 300, sudija: Filipovi} (Beograd), strelci:Tom~i} u 32 i Kosti} u 93. minutu, ùti kartoni: Mileti}, Nedeqkovi}, Jovanovi}, Le po je vi} (Mla di rad nik), Cvetkovi} i Rodi} (In|ija). MLA D I RAD N IK: Pe jo vi} 5, Mileti} 5,Stanojevi} 5 ( od 75. Rankovi} 5), Joki} 5, Stojanovi} 5, (od 60. Damwanovi} 5), Sadovi} 5 (od 79. Jovanovi} 5 ),Morariu 5, Nedeq ko vi} 5,Ve se li no vi} 6, Petkovi} 5, Lepojevi} 5. IN \I JA: Dizdarevi} 7,Rodi} 7,Vujasin 7, @ivanovi} 7,Kolarov 7, Tom~i} 8, Kosti} 8, Cvetkovi} 8, Lemaji} 7 (od 76. Keki} 7), Dimitrov 7(od 86.Todorovi}-), Antunov 7 (od 69.Jagawac 7). Po~eli su doma}i ofanzivno jer drugog izbora nisu imali da bi ostvarili svoju pobedonosnu èqu.Sve te nalete stameno su izdràli gosti i kada su posle 20.minuta uspostavili ravnoteù, preneli su liniju odbrane na sredinu terena gde je se~ena u za~etku svaka planirana akcija napada ~e te tre ne ra Ste vi }a.U 30. minutu opasno je pripretio {utom iz daqine Sr|an Dimitrov, lopta je letela u same rakqe,a golman Pejovi} uspeva da je izboksuje u korner.Dva minuta kasnije napad gostiju urodio je plodom. Nikola Kolarov iskosa umesto da je {utirao prebacio je loptu na drugu stativu usamqenom êdomiru Tom~i}u koji je bez problema poslao u mreù. Doma}i su u nastavak me~a u{li agresivno stvorili su nekoliko lepih prilika, ali je golman Vladimir Dizdarevi} uvek bio na mestu. Sudija Dejan Filipovi} je pro du ìo su sret za ~e ti ri minuta koji donose novu radost gostima.U tre}em minutu nadoknade ,a posle ataka Poàrevqana lopte se dokopao Goran Cvetkovi} i uspeo da {utira pored ~etvorice odbran be nih igra ~a do ma }i na ,ona se odbila od Uro{a Petkovi}a , naleteo je Branimir Kosti} koji je pratio celu akciju i smireno je plasirao u mreù. R. San di}

Mla dost (L) - Srem Slo ga (K) - Ko lu ba ra 1. Rad ni~ ki (N) 2. Do wi Srem 3. Te le op tik 4. No vi Sad 5. Ba nat 6. Pro le ter 7. Be `a ni ja 8. Ko lu ba ra 9. In |i ja 10. Slo ga (K) 11. Mla de no vac 12. Mla dost (L) 13. Rad ni~ ki (S) 14. Srem 15. Na pre dak 16. Sin |e li} 17. Mla di rad nik 18. ^u ka ri~ ki

17 17 17 17 17 17 17 16 17 16 17 16 17 16 17 17 17 17

10 8 8 8 7 9 5 8 7 7 6 5 4 3 3 4 4 2

3 6 4 4 6 0 10 1 3 3 5 6 6 8 8 4 4 5

4 3 5 5 4 8 2 7 7 6 6 5 7 5 6 9 9 10

24:15 16:6 24:10 22:19 18.13 17:17 12:6 18:19 22:21 15:15 22:24 11:12 11:17 16:18 8:15 19:24 13:20 15:32

(13) (13) 33 30 28 28 27 27 25 25 24 24 23 21 18 17 17 16 16 11

U sle de }em ko lu (11/12.fe bru a ra) sa sta ju se: No vi Sad - Te le op tik, Do wi Srem - Mla dost (L), Ba nat - Be `a ni ja, Srem - In |i ja, Mla di rad nik - Pro le ter, Rad ni~ ki (N) - ^u ka ri~ ki, Na pre dak - Rad ni~ ki (S), Mla de no vac - Ko lu ba ra, Slo ga (K) - Sin |e li}.

Ni {li je zi mu ju na pr vom me stu Rad ni~ ki (N)- Pro le ter 1:0 (0:0) NI[: Stadion @FK Ma{inac, gledalaca: 1200, sudija: Bogdanovi} (Kraqevo), strelac: Aleksandar Jovanovi} u 18. minutu. @uti kartoni: Radosavqevi} (Radni~ki), S. Bogunovi} (Proleter). RAD NI^ KI: Vaskovi} 6, Paunovi} 6 (od 61. Radosavqevi} 6), Dojki} 7, Mijatovi} 7, N. Stamenkovi} 6, B. Stamenkovi} 7, Petrovi} 6, A. Jovanovi} 7, B. Pej~i} 7 (od 79. Miti} –), Milenkovi} 7 (od 69. P. Stamenkovi} –), Man~i} 7. PRO LE TER: D. Bogunovi} 7, Jablan 6, Asani 7, Radakovi} 6 (od 46. Sekuli} 6), @igi} 7, Desnica 6 (od 46. Gali} 6), Ra{iovan 6, Vislavski 6, Damwanovi} 6, S. Bogunovi} 6, Zec 6. U jednoj od boqih igara fudbaleri Radni~kog savladali su solidni Proleter i u~vrstili se na liderskoj poziciji, gde }e provesti sve do prole}a. Od po~etka doma}ini su krenuli u napade i ve} u 6. minutu A. Jovanovi}, iako neometen, {utirao je u golmana. Gosti su uzvratili preko Sa{e Bogunovi}a, sa 18 metara, ali dobro je reagovao Vaskovi}. U 17. minutu Radni~ki je poveo. Ivan Milenkovi} je ubacio loptu u kazneni prostor, pro{la je pored Pej~i}a i Man~i}a, a A. Jovanovi} je umirio i poslao iskosa u suprotnu stranu iza dobrog Dejana Bogunovi}a.

Da gosti znaju da igraju. Videlo se u 28. minutu kada su Zec i Sa{a Bogunovi} nadmudrili odbranu, ali Zec za malo nije bio precizan. U 31. minutu stopostotnu {ansu imao je Man~i}, posle dobre akcije A. Jovanovi}a i Petrovi}a, ali nije uspeo da umiri loptu pred golom Proletera. Marko Man~i} zbog poteza u 37. minutu mo`e da konkuri{e za mister proma{aja. Primio je loptu na ivici kaznenog prostora, prevario dvojicu fudbalera i do{ao do Bogunovi}a, a kada je golman pao {utirao je u stranu gde je le`ao i proma{io okvir gola. Posle duplog pasa sa B. Pej~i}em, u kaznenom prostoru gostiju, Man~i} je ponovo bio u dobroj prilici, ali Bogunovi} je uspeo da izbaci loptu u korner. Rezervni fudbaler Proletera, Mladen Gali}, o{tro je {utirao sa 20 metara, ali lopta je pro{la pored stative. Zec je, u 70. minutu, posle kornera, u trenutku kada je odbrana doma}ina stajala kao ukopana, {utirao glavom i proma{io gol sa {est metara. U 76. minutu solo prodor Dojki}a, u napad se ubacio iz drugog plana, sa loptom pro{etao do peterca Novosa|ana i umesto da uposli slobodnog Man~i}a, na sredini kaznenog prostora, poslao je loptu preko pre~ke. T. To do ro vi}

Ba na }a ni naj zad za i gra li Ba nat - Rad ni~ ki (S) 1:0 (1:0) ZRE WA NIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 200, sudija D. Manojlovi} (Kwaèvac), strelac Ristovi} u 29. minutu (iz penala). @uti kartoni: Pe{i}, Jovi} (Banat), Veselinovi}, Marijanovi}, Resanovi} (Radni~ki). BA NAT: Kneèvi} 7, Zowi} 7, Pe{i} 7, Kosti} 8, Jovi} 6, Jeremi} 7 (Lalevi} -), Ristovi} 7 (Samarxi} -), \urovi} 6, âvri} 8 ([arenac 7), Milojevi} 7, Antanasijevi} 6. RAD NI^ KI: @akula 7, Petre{ 6, \uli} 6 (Tanasi} -), Veselinovi} 6, Dabi} 6, Vejinovi} 6, Beli} 7 (Boji} -), Marijanovi} 7 (Koji} 6), @drwa 6, Resanovi} 7, Deli} 6. Fudbaleri iz grada na Begeju sasvim zasluèno su stigli do pobede u duelu sa Radni~ki u svojoj najboqoj partiji ove jeseni. Do-

ma}in je sjajno otvorio utakmicu i propustio tri kolosalne prilike od kojih je najboqa bila u 8. minutu kada je Cavri} pro{ao po levoj strani, uputio centar{ut a Pe{i} glavom {utirao pored gola. U 23. minutu Ristovi} je iza{ao sam o~i u o~i sa @akulom, ali je golman gostiju odbranio wegov poku{aj. Igra~i iz grada na Begeju poveli su u 29. minutu, po{to je oboren ^avri} u kaznenom prostoru a sudija Manojlovi} je dosudio jedanaesterac a sigurni realizator bio je Ristovi}. U drugom delu doma}in se povukao, branio rezultat iz kontri poku{avao da uve}a vo|stvo, dok su gosti propustili u 60. i 69. minutu posle udaraca Petre{a i Resanovi}a kolasealne {anse za izjedna~ewe. N. Jo wev

sport

nedeqa27.novembar2011.

dnevnik U EVRO KU PU CR VE NA ZVE ZDA DO ^E KU JE PO SI LI PO

MA STERS KUP U LON DO NU

Fe de rer pre ko Fe re ra do 100. fi na la

Od lu ~i }e sit ni ce Va ter po li si ti Cr ve ne zve zde u ~e tvrt fi na lu Evro ku pa da nas do ~e ku ju ita li jan ski Po si li po na ba ze nu Ta {maj dan. Cr ve no-be li su u osmi ni fi na la eli mi ni sa li ru mun sku Ora deu (7:7, 9:7), a Stra hi wa Ra {o vi} ka è da s u spre mi li po seb nu tak ti ku za utak mi cu sa Po si li pom. - Ra di li smo do sta na ne kim tak ti~ kim ele men ti ma, od gle da li smo sni mak i ana li zi ra li we go vu igru. Zna mo {ta mo è mo da o~e ku je mo od Ita li ja na i sprem ni smo. Vi de }e mo da li }e tak ti ka ko ju smo spre mi li uro di ti plo do, a na dam se da ho }e. U ta kvim utak mi ca ma po be |u je eki pa ko ja ma we gre {i ii ma ve }u è qu za po be dom, ali sva ka sit ni ca mo è da pre su di. - do da je Ra {o vi}. Utak mi ca sa ru mun skom Ora de om u osmi ni fi na la od i gra na ja na ba ze nu “Mi lan Ga le Mu {ka ti ro vi}” na Dor }o lu pred pu nim tri bi na ma. ê tvrt fi na le sa Po si li pom igra }e se na “Ta {maj da nu”. U pro -

Ro yer Fe de rer

Ro x er Fe d e r er pla si rao se u fi na le za vr {nog Ma ster sa u Lon do nu po be div {i Da vi da Fe re ra sa 7:5, 6:4, po sle 85 mi nu ta igre. [vaj ca rac je ta ko do {ao na ko r ak od od b ra n e tro fe ja u O2 are ni i pri li ke da po sta ne pr vi te ni ser ko ji je {est pu ta osva jao za -

Tr ke u Val d’Ize ru pod zna kom pi ta wa Tr ke Svet skog ku pa u alp skom ski ja wu u obe kon ku ren ci je, za ka za ne za 10. i 11. de cem bar u fran cu skom Val d’Ize ru, pod zna kom pi ta wa su zbog vre men skih uslo va. Ne do sta tak sne ga u Fran cu skoj na te rao je ~el ni ke Me |u na rod ne ski ja {ke fe de ra ci je (FIS) da raz mi sle o mo gu }im al ter na ti va ma za te tr ke. U Val d’Ize ru mu {kar ci bi tre ba lo da vo ze ve le sla lom i sla lom, a è ne su per kom bi na ci ju i su per ve le sla lom, ali po sto ji mo gu} nost da se tr ke pre se le u Sje di we ne Dr à ve. Zva ni~ na in spek ci ja sta za u fran cu skom ski cen tru za ka za na je za po ne de qak, a u ovim tre nu ci ma su {an se za odr à va we tr ka ve o ma ma le. U slu ~a ju da se do ne se od lu ka o ot ka zi va wu tr ka u Val d’Ize ru, one bi mo gle da bu du pre se qe ne u Aspen ili Bi ver Krik. Ski ja {i ce se ovog vi ken da tak mi ~e u Aspe nu, dok je tak mi ~e we kod ski ja {a u Bi ver Kri ku za ka za no za na red nu ne de qu. Mu {kar ci su, ina ~e, ove ne de qe u ka nad skom Lejk Lu i zu, gde }e se sle de }eg vi ken da pre se li ti è ne. SVET SKI KUP U KA SU MU

Ot ka za no tim sko tak mi ~e we Svet ski kup u ski sko ko vi ma tre ba lo je da po~ ne u su bo tu tim skim tak mi ~e wem u fin skom Ku sa mu, ali je ono ot ka za no zbog ja kog ve tra. Otva ra we se zo ne u elit nom tak mi ~e wu ta ko je po me re no za ne de qu, ka da su na pro gra mu in di vi du al ni sko ko vi. Jak ve tar za da vao je ve li ke pro ble me or ga ni za to ri ma jo{ od pet ka, ka da su ot ka za ne i kva li fi ka ci je za ne deq ne sko ko ve. Pre ma po sled wim in for ma ci ja ma, prog no za za ne de qu je sko ro sa vr {e na {to se ti ~e vre men skih uslo va, pa bi pr vo tre ba lo da bu du odr `a ne kva li fi ka ci je, a po tom i pr vo tak mi ~e we se zo ne. Start pr ve run de pla ni ran je za 13.15 po sred we e- vrop skom vre me nu. Po sle ot ka zi va wa tak mi ~e wa u Ku sa mu, pr vi tim ski sko ko vi se zo ne bi }e odr `a ni u ~e {kom Ha ra ho vu 10. de cem bra.

vr {ni tur nir se zo ne. Bio je ovo 12. me | u s ob n i du e l a [vaj car ca i [pan ca i 12. po be da Fe de re ra ko ji }e u ne d e q u igra t i ju b i l ar n o 100. ATP fi na le. Fe rer, ko ji je u pe tak pro pu stio pri li ku da iz beg ne Fe de re ra po ra zom od To ma {a Ber di ha, do bro je igrao u ve }em de lu pr vog se ta, ali je

pro p u s tio broj n e pri l i k e na ser vis [vaj car ca. Fe de rer je me~ pre lo mio u fi ni {u pr vog i po ~et kom dru g og se t a. Od vo| s tva Fere r a 5:4 u pr v om se t u [vaj ca rac je do bio pet ve za nih ge mo va, po veo je sa 1:0 u se to vi ma i 2:0 u dru gom se tu i bez pro b le m a je pri v eo me~ kra ju.

VI NER [TE DI [E @EN SKA SU PER LI GA

Si gur ne {am pi on ke

Va ter po li sti Cr ve ne zve zde

da ju je pu {te nu dve hi qa de ka ra ta i sve su pro da te. - Mno go }e nam zna ~i ti po mo} i po dr {ka dve hi qa de na vi j a ~ a. Do s a d a { wim igra m a smo za s lu ` i l i wi h o v u po d r {ku, pre po zna li su ono {to radi mo. Za hva qu jem im se u ime ce log ti ma i obe }a vam da }e mo u~i ni ti sve da oprav da mo wi hov do la zak.

TR KA VU E LA ^I PAS U MEK SI KU

Ha sa no vi} 31. u naj te `oj eta pi Po sle 78 ki lo me ta r a vo ` we od Tukstke do San Kri sto b a l a, pre k o pre vo ja na 2.500 me ta ra nad mor ske vi si ne, Ha sa no vi} je za vr {io na 31. me stu sa 12,32 mi -

nu ta za o stat ka u od no su na po bed ni ka 39-go di {weg Ko lum bij ca Vik to ra Ni wa. Sa 11 se k un d i za o s tat k a, sti gla su dvo ji ca vo za ~a i na ve li ko iz ne na |e we dru go me sto pri pa lo je Dan cu Joh nu

Va ra din BMG grad wa - Cr ve na zve zda 0:3 (14:25, 18:25, 20:25) NO VI SAD: Ha la SC Sla na ba ra, gle da la ca 300, su di je: Po po vi} (Srem ski Kar lov ci), La za re vi} ([a bac). VA RA DIN BMG GRAD WA: Mal ~i} 1, Ra da no vi} 6, S. Jo vi ~i} 2, Iri ~a nin 7, Mi haj lo vi} 14, Pe ri {i} 4, Pu {o wa (l1), Ra ~i}, Sta ni mi ro vi} 2, Ba bi}, J. Jo vi ~i} 3, Ga qak (l2). CR VE NA ZVE ZDA: Bu dro vi} 12, Ra ki} 4, Ra du lo vi} 2, Bje li ca 12, To mi} 15, Ste va no vi} 13, Val ~i} (l1), Pu {i} (l2), Po po vi}, Si mi}, Ko sti}. Od boj ka {i ce Va ra di na lak {e od o~e ki va nog po ra `e ne su

od ak tu el nog {am pi o na Cr ve ne zve zde. Po lo `aj na ta be li na ja vqi vao je der bi, ali su do ma }e u me~ u{le vid no upla {e ne i sa ve li kim re spek tom pre ma {am pi o nu, pa su ve o ma br zo bi le u dvo se tov nom za o stat ku. Ima le su do ma }e ve li ke pro ble me na pri je mu ser vi sa u pr vom i dru gom se tu, a lop te ko je su do bro pri mi le upro pa sti la sla bom par ti jom teh ni ~ar ka Da ni je la Pe ri {i}. Sa mo je u tre }em se tu Va ra din bio kon ku ren tan, vo dio je 16:13, ali je usle di la se ri ja za pre o kret. Ras po lo `e na kod do ma }ih bi la je je di no Jo va na Mi haj lo vi}. M. Ri sti}

PR VA @EN SKA LI GA

Sil ne u na stav ku Voj vo di na - Me ta lac (KV) 33:23 (14:14) NO VI SAD: Ma la dvo ra na SPC „Voj vo di na”, gle da la ca 200, su di je: Xa ji} (Ba~ ka Pa lan ka), Ko va ~e vi} (Cr ven ka). Sed mer ci: Voj vo di na 5 (4), Me ta lac 4 (4), is kqu ~e wa: Voj vo di na 6, Me ta lac 8 mi nu ta. VOJ VO DI NA: Gu te {a (21 od bra na), To ma so vi} 3, Pu dar, Ahac 7 (2), Jo va no vi}, Bo ja ni} 3, Stu par, Bla `i}, To do ro vi} 1, Iva no vi} 2, Pa ji}, An dri ja {e vi} 6 (2), Be rak 2, Ze ~e vi} 4, Be qi} 5, Kan ka ra{ (1 od bra na, sed me rac). ME TA LAC: Fi li po vi} (14 od bra na), [ta vqa nin 3, Mar ko -

vi}, K. @iv ko vi} 1, M. @iv ko vi} 4, Ko ji} 1, Ste fa no vi} 3, Ko ma to vi} 3 (3), Zla ti}, Vu kaj lo vi} 5, Ko sti}, Ri sti} 3. Ru ko me ta {i ce Voj vo di ne oprav da le su ulo gu fa vo ri ta i ube dqi vo po be di le ri va la iz Kra qe va. Isti na, No vo sa |an ke su zbog lo {e kon cen tra ci je u pr vom po lu vre me nu pri li~ no gre {i le. Tek po ~et kom dru gog po lu vre me na iza bra ni ce Dra ga na Ku ki }a zbi le su od bra nu, sma wi le gre {ke u na pa du i za hva qu ju }i ras po lo `e noj gol ma nu Ja smi ni Gu te {i i ras pu ca nim be ko vi ma ru ko me ta {i ce Voj vo di ne po ve }a va le su pred nost. J. Ga li}

Mu sli me wa po vre |e nog Bje li cu Srp ski ko {ar ka{ De jan Mu sli vra ti }e se u pr vi tim Ka ha La bo ra la zbog po vre de Mil ka Bje li ce. Klub iz Vi to ri je je na me sec da na ostao bez Bje li ce, cr no gor skog re pre zen ta tiv ca, ko ji je po vre dio li ga ment ko le na u ~e tvr tak u po be di pro tiv Fe ner bah ~ea 90:85 u Evro li gi. Po sle de taq nih pre gle da usta no vqe no je da ga o~e ku je pa u za od bar ~e ti ri ne de qe, a Du {ko Iva no vi} je od lu ~io da ne tra `i no vo po ja ~a we, ve} vra ti Mu sli ja u tim. Mu sli je ne dav no za vr {io jed no me se~ nu po zaj mi cu u Fu en la bra di, a to {to }e me wa ti po vre |e nog Bje li cu, ne zna ~i i da }e do kra ja se zo ne osta ti u pr vom ti mu Ka ha La bo ra la.

Eki pa ko ju sa klu pe vo di De jan Sa vi}, a u ba ze nu Ju go slav Va so vi} re zul ta ti ma po stig nu tim u Evro pi is pu ni la je za cr ta ne ci qe ve. - Je smo pre ma {i li ciq ko ji nam je po sta vqen na po ~et ku se zo ne, ali kad smo ve} do {li do ov de, ne }e mo se za do vo qi ti po stig nu tim, jer ima mo po bed ni~ ki duh. Ako je to mo gu }e, `e li mo u po lu fi na le. - po ru ~io je Ra {o vi}.

Na {i bi ci kli sti u Mek si ku

Eb se nu, dok je tre }i za vr {io Ho ze Ime nez. Po tom su sa 13 se kun di za o stat k a sti g la jo{ dvo j i c a bici kli sta, a za tim na {e stom i sed mom me stu dru go pla si ra ni u ukup nom po ret ku ^i l e a n ac Vin s en t e Mu g a i li der Ko lum bi jac Ivan Ma u ri cio Ka sas. Na 44. me sto pla si rao se Mar k o Stan k o v i}, sa 26,02 mi nu ta za o stat ka, dok su 66. i 67. Ni ko la Ko zo ma ra i Mi lo{ Sto ja no vi} sa po 36,58 mi n u t a sla b i j im vre m e n om. Dra gan Spa si} je za vr {io na 72. me stu u kon ku ren ci ji 82 vo z a ~ a, ko l i k o je sti g lo u San Kri sto bal, sa istim za o stat kom. Ivan Ma u ri cio Ka sas no si `u tu ma ji cu, dok je Ha sa no vi} naj bo qi me |u srp skim bi ci kli sti ma, na 23. me stu.

NBA li ga kre }e 25. de cem bra Po sle 16 sa ti raz go vo ra na ~el no se do go vo ri li upra va li ge i sin di kat igra ~a da se za vr {i lok aut. Evrop ski klu bo vi osta ju bez NBA zve zda. Ru ko vod stvo NBA li ge i sin di kat igra ~a po sti gli su na ~el ni do go vor. Za vr {a va se pe to me se~ ni lok aut, a se zo na }e po ~e ti 25. de cem bra, pre ne li su svet ski me di ji. Plan je da u re gu lar nom de lu se zo ne svi od i gra ju po 66 utak mi ca. Sa sta nak je bio ma ra ton ski, tra jao je 16 sa ti i za vr {en je u su bo tu u 3,00 po lo kal nom vre me nu. Pre o sta lo je da do go vor, od no sno pot pi si va we ko lek tiv nog ugo vo ra odo bre vla sni ci klu bo va i igra ~i, od no sno da ma kar 15 od 29 vla sni ka klu bo va „dig ne ru ku”, kao i naj ma we 430 igra ~a. Ko li ko je (ne)iz ve stan po ~e tak li ge sve do ~i i po da tak da se ve} zna ko bi se sa stao pr vog da na tak mi ~e wa. Na pro gra mu bi bi le tri utak mi ce, me |u ko ji ma i re pri za pro {lo se zon skog fi na la Da las Ma ja mi. Igra li bi i Wu jork - Bo ston i LA Lej kers - ^i ka go. Za vr {e tak lok aut ne }e bi ti zna ~a jan sa mo zbog po ~et ka naj ja ~e li ge sve ta ve} }e se zna ~aj no od ra zi ti i na evrop sku ko {ar ku. Jer, mno gi klu bo vi sa Sta rog kon ti nen ta an ga `o va li su NBA zve zde i sa wi ma, kao glav nim ve de ta ma, kre nu li u se zo nu. I sko ro svi su pot pi sa li ugo vo re u ko ji ma im oba ve ze is ti ~u po za vr {et ku lok auta. Sport ski di rek tor cr no-be lih To do ri} jo{ ne zna ka da }e Ni ko la Pe ko vi} mo ra ti da se vra ti u SAD.

OTVO REN MI NI PI^ TE REN U MZ GLO @AN: Mi ni star ka omla di ne i spor ta Sne à na Sa mar yi} Mar ko vi} je u O[ „Jo zef Mar ~ok Dra gu tin“ u MZ Glo àn sve ~a no otvo ri la mi ni-pi~ te ren. Iz grad wu ovog te re na fi nan si ra lo je Mi ni star stvo omla di ne i spor ta u okvi ru pro jek ta iz grad we no vih 26 mi ni – pi~ te re na {i rom Sr bi je u 2011. go di ni, dok su 52 ve} iz gra |e na to kom 2010, go di ne. Na gla {iv {i zna ~aj ko ji ma li sport ski objek ti ima ju u pri bli à va wu spor ta {to ve }em bro ju de ce i omla di ne, mi ni star ka omla di ne i spor ta Sa mar yi} Mar ko vi} is ta kla je da Mi ni star stvo re a li zu ju }i Stra te gi ju raz vo ja spor ta, ima za ciq da {to vi {e de ce {i rom Sr bi je bu de ukqu ~e no u sport. Sa mar yi} Mar ko vi} je is ta kla da po sto je tri pri o ri te ta u

raz vo ju srp skog spor ta: vr hun ski sport, {kol ski sport i sport ska in fra struk tu ra. “Bez sport ske in fra struk tu re ne ma mo gu} no sti da se pro {i ri sport ska ba za, a to zna ~i da ne ma ni raz vo ja vr hun skog spor ta. [am pi o ni se ne ra |a ju sa mo u Be o gra du, ve} {i rom Sr bi je, i zbog to ga mi je po seb no za do voq stvo da i de ca u Glo `a nu sa da ima ju mo gu} nost da se ba ve spor tom na ova kvom te re nu ko ji je pra vi svet ski hit. Ova kve te re ne pr vi put sam vi de la u Nor ve {koj, i od mah sam u sa rad wi sa Nor ve {kom Vla dom us pe la da do go vo rim da nam po mog nu da fi nan si ra mo iz grad wu pr vih 52 mi ni pi~ te re na za srp sku de cu. Ove go di ne je Mi ni star stvo fi nan si ra lo jo{ 26 te re na iz sop stve nih sred sta va, i ovo je je dan od wih”, iz ja vi la je mi ni star Sa mar yi} Mar ko vi}.

Novosadska nedeqa27.novembar2011.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnAS U grADU poZorI[TA po zo ri {te mla dih ma la sa la „Kvar na far ma„ (11).

BIoSKopI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11, 12.10, 15.10, 16.10), „Po no} u Pa ri zu” (18.10 20.15), „Be smrt ni ci” (18.10, 20.05, 22.35), „Slu `av ke” (15.15), „Kung fu pan da 2 3D” (13.20), „Auto mo bi li „ (14), „Yoni In gli{: po no vo ro |en” (16), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12), „Pa ra da” (12.30, 15, 17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (14.10), „Ano ni mus” (22.15), „Pqa~ ka s vr ha” (20.20), „Dug” (18.05, 22.40), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (13, 15.20, 17.45, 20.10, 22.25), „[trup mfo vi 3D” (13.05).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945”

Deùra apoteka „Sajmi{te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de ùr stvo je od 20 do 7 sa ti u apo te ci „Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

„Dnevnik” vodi na koncert Zdravka ôli}a Kon cert Zdrav ka ô li }a odr à }e se 24. de cem bra u 20 ~a so va u ve li koj dvo ra ni SPC “Voj vo di na”. Du go o~e ki va ni na stup u No vom Sa du ô la }e odr à ti u sklo pu tur ne je pod na zi vom „Kad po gle da{ me pre ko ra me na”. î ta o ca na {eg li sta da nas }e mo da ri va ti kar ta ma za ovaj kon cert. Pr vi ~i ta lac ko ji se ja vi od 15.30 do 15.35 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e dve kar te za kon cert. A. Va. ZA POMO] DECI OBOLELOJ OD BATENOVE BOLESTI

Humanitarni spektakl na Spensu Ve li ki hu ma ni tar ni kon cert ~i ji je pri hod na me wen de ci bole snoj od Ba te no ve bo le sti odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va na Spen su. Or ga ni za tor ko n cer ta je na{ pro sla vqe ni ko {ar ka{ Dar ko Mi li ~i}. Na stu pi }e po zna ta ime na sa estra de, kao i mla di ko ji se tek do ka zu ju. Po zva ne su i mno go broj ne kom pa ni je iz No vog Sa da da, pre ma mo gu} no sti ma, ku pe ula zni ce za kon cert i ta ko po mog nu. Na kon cer tu na stu pa ju: Mir ja na Alek si}, Iva na Pav ko vi}, Je le na Ko stov, Ste fan Pe tru {i}, Mi lan To pa lo vi},Ste van An |el ko vi}, Ne ma wa Ni ko li}, Sla vi ca ]uk te ra{, Pe tar Mi li}, Mi lan Din ~i} Din ~a, Ne boj {a Voj vo di}, za tim u~e sni ci tak mi ~e wa “ Pr vi glas Sr bi je” , tru ba ~i, „Ga ra vi so kak”,

„Fraj le”, „Ap so lut no ro man ti~ no”. Ula zni ce od 800 i 1.000 di na ra mo gu se ku pi ti na bi le tar ni ci Spen sa. Ba te no va bo lest je ge net sko obo le we cen tral nog ner vnog si ste ma, me di ci na za sa da ne ma le ka. Na {em ko {ar ka {u Dar ku Mi li ~i }u ni je pr vi put da po ma `e de ci obo le loj od Ba te no ve bo le sti. O we go vom tro {ku de ca su bi la u Ki nu gde se u le ~e wu pri me wu ju ma ti~ ne }e li je, {to je na iz ve stan na ~in da lo re zul ta te. Pri me nom ma ti~ nih }e li ja pa ci jen ti ma se bo lest uspo ra va i vra }a ju ne ke od iz gu bqe nih funk ci ja. Ba te no va bo lest se ja vqa kod de ce od {est me se ci sta ro sti do osme go di ne, pra te je epi lep ti~ ni na pa di, gu bqe we vi da, mo tor nih funk ci ja i men tal ne spo sob nost. Z. D.

V remeploV

@ujovi} gost Matice srpske Pred sed nik Srp ske kra qev ske aka de mi je na u ka, dr Jo van @u jo vi}, ugled ni ge o log i pe tro graf, ali i mi ni star pro sve te, od no sno spoq nih po slo va bio je 27. no vem bra 1923. gost Ma ti ce na pred nih `e na, sek ci je Ma ti ce srp ske i odr `ao pre da va we „O pro {lo sti ze mqe”. We go vo ime, ali ne i te ma, pri vu klo je u sve ~a nu dvo ra nu Ma ti ce srp ske mno go No vo sa |a na. Ipak, dr @u jo vi} je odu {e vio slu {a o ce jer je la ko i ve o ma ra zu mqi vo go vo rio o stru~ nim i na u~ nim pi ta wi ma, ~ak ih je i raz ga lio du ho vi tim opa ska ma. N. C.

hronika U KA]U JU^E ODR@AN „^VARAK FEST”

Jagma za poznatom mesnom poslasticom Dim ko ji se za hva qu ju }i ve tru ve li kom br zi nom {i rio po Ka }u, kao i {a re ni lo {tan do va i tam bu ra {ka mu zi ka iz uli ~i ce u bli zi ni pi ja ce bi li su ju ~e sa svim po uz dan znak da je ”^va rak fest” jo{ jed nom do {ao na red u ka l en d a r u ovog voj vo |an skog se la. Ma da ve o ma hlad n o vre m e i ni je ba{ ma mi lo na na p u { ta w e toplih do m o v a, broj ni po se ti o ci po h r l i l i su na ovu ma n if s ta c i ju, ka ko bi po ne li ku }i ovu po zna tu me su po sla sti cu. ^ak 38 eki pa u~e stvo va lo je u nad me ta w u, s na dom da }e ba{ ~var ci iz wi ho vog ka za na po ne ti ti tu lu naj bo qe me sne po sla sti ce i da }e ovo g o d i { wi pe har pri pa sti ba{ wi ma. Pred sed nik Sku p {ti ne No vog Sa da Alek s an d r Jo v a no vi}, ko ji je sve ~a n o otvo r io “^va rak fst” is ta kao je da su ova kve ma ni fe sta ci je do bar na ~in da sa ~ u v a m o bo g at stva ko ja ova re gi ja nu di. Dok su po se ti o ci la ga no pri sti za li, a tak mi ~a ri pot pa qi va li va tru, Mi {a Bli za nac je sa bi ne do pu wa vao ugo |aj jed ne se o- ske idi le. Ka ko sva ki do bar voj vo |an ski do ma }in zna, za pri pre mu ~va ra ka je po treb no do sta vre me na, pa je ve }i na tak mi ~a ra re {i la da pre kra ti vre me ko jom ra ki ji com, ko ju su zdu {no nu di li i

pro la zni ci ma, a iza ka za na mo glo se pri me ti ti i ko je pra se ili pak ne ka kril ca na ro {ti qu. Za sla do ku sce tu je bio {tand sa ora sni ca ma, }e ten al vom, men tol i `e le bom bo na ma i ne za ob i la znim li ci der skim sr ci ma.

osmeh re kao da se na da ju bar pr vom me stu, ako ni {ta dru go. Pro {lo go di {wi po bed ni ci eki pa “Rim ski da ni iz se la Hrt kov ci” su svo ju po be du pri da va li mut noj be loj te~ no sti ko ju do da ju ~var ci ma, a u ko joj se, ka ko ka `u,

mno go vi {e, pa su i po se ti o- ci, po red ~va ra ka, ima li ra zno v r s nu po n u d u. Ta k o su mno gi sa so bom, po red ~va ra ka, ku }i po ne li i po ko ju fla {u vi na ili me do va ~e, ko mad va {ar skog na ki ta ili maj cu da ih pod se }a na ovu

Ka ko je ra ki ja po la ko kli zi la niz gr lo, ka ko zbog hla do no }e ta ko i zbog dru `e wa, i sa mo po u zda we je ra slo, pa su eki pe po sta ja le sve gla sni je, a sva ko se hva li sao da je we gov pro iz vod ba{ taj ko ji }e se `i ri ju naj vi {e do pa sti. Ta ko je \or |e Sto ja no v i} iz „Pi o n i r a” kroz

na l a z i eks t rakt go m o l av skog dr ve ta. Na da li su se ka ko }e im i ove go di ni us pe ti is pro ban re cept za po be du. Po re ~ i m a pred s ed n i k a or g a n i z a c i o n og od b o r a “^va rak fe sta” Mi ro sla va Pi q i } a, ove go d i n e broj tak mi ~ar skih eki pa je ma wi, ali je za to iz la ga ~a bi lo

ma n i f e s ta c i j u. Pi q i} se na da da su go sti i dru gu go di nu uve ri li da je ovo do ga |aj ko ju tre ba po se ti ti iz vi {e raz lo ga, ali i da }e “^va rak fest” po sta ti sa stav ni deo tra d i c i o n al n ih vo v o | an skih ma ni fe sta ci ja. A. Varga Fo to: S. [u{wevi}

Za dve plasti~ne boce, jedna eko torba Ak ci ja “Ka ì DA eko tor bama” odr à na je ju ~e is pred pro sto ri ja Tu ri sti~ ke or ga niza ci je No vog Sa da, Uli ca Mode ne 1, u or ga ni za ci ji por tala „Bu di Eko Fin-a” www.budiekofin.com i Centra za odrìvi razvoj www.cenor.org.rs . Ciq akcije je podizawe ekolo{ke svesti gra|ana Grada Novog Sada, ukazivawe na problem kori{}ewa plasti~nih kesa i uvo|ewe lokalnog eko brenda ekolo{kih torbi od reciklirane PET ambalaè umesto plasti~nih kesa.Tim povodom svaki gra|anin koji je doneo dve plasti~ne boce dobio je eko torbu i edukativni flajer - razglednicu {tampanu na

recikliranoj hartiji. U sklopu akcije postavqeni su kontejneri za prikupqawe PET ambalaè, sprovedeno je anektirawe gra |ana o poznavawu problema upotrebe plasti~nih kesa, a bilaje tu i postavka plakata sa edukativnim porukama o problemima zaga|ivawa ìvotne sredine upotrebom plasti~nih kesa, o reciklaì i drugim srodnim temama. Akciju je podràla Gradska uprava za za{titu ìvotne sredine grada Novog Sada i Ministarstvo ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa. A. Va. Fo to: S. [u{wevi}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa27.novembar2011.

dnevnik

NO VI SAD IMA [TA DA PO NU DI TU RI STI MA I BI ZNI SME NI MA

Grad kao ve li ka po zor ni ca No vi Sad je car stvo ra zno vr s nih kul t ur n ih, pri v red nih, sport skih, et no graf skih i za bav nih ma ni fe sta ci ja i kao ta kav mo `e da ugo di sva ~i jem uku su - ka za la je di rek tor ka Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da (TONS) Ja dran -

go go d i n u da n a ra n i j e. ^ak 50.000 stra na ca je do {lo zbog „Eg zi ta” ili Po qo pri vred nog saj ma. Cen tral na ma ni fe sta ci ja „Eg zit”, zbog ko je u grad do la ze i sa dru gih kon ti ne na ta, naj zna ~aj ni ja je za pri vla ~e we tu ri sta.

Osim „Eg zi ta” i Po qo pri vred nog saj ma, TONS ra ~u na i na Me |u na rod ni fe sti val vi na „In ter fest”, „Si ne ma si ti”, Ste ri ji no po zor je, Yez fe sti val, Fe sti val uli~ nih svi ra ~a... ka Be qan Ba la ban. -Na{ grad funk ci o ni {e po put jed ne ve li ke po zor ni ce, pre o bra `a va se od bi o skop ske i po zo ri {ne sce ne do sce ne za mu zi ci ra we i svi ra we. Pre ma po da ci ma Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je, la ne je No vi Sad po se ti lo 92.620 tu ri sta, {to je za de set od sto vi {e ne -

- „Eg zit” je je din stve ni do ga |aj u ce loj Sr bi ji i tre ba ga is ko ri sti ti za pro mo ci ju gra da ka ko bi i dru gi sa dr `a ji iz bi li na vi de lo i pri bli `i li se po se ti o ci ma, uka za la je di rek tor ka TONS-a. Me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam, dru ga po re du naj zna ~aj ni ja ma ni fe sta ci ja, ko ja se

odr à va du è od 70 go di na u dru goj po lo vi ni ma ja, be le ì oko dve hi qa de iz la ga ~a i ne ko li ko sto ti na hi qa da po se ti la ca iz ze mqe i ino stran stva. - Po qo pri vred ni sa jam je jed na od naj zna ~aj ni jih po slov nih ma ni fe sta ci ja za hva qu ju }i ko jem je No vi Sad grad za po slov ne su sre te i mo gu} no sti ma raz vo ja kon gre snog tu ri zma. Kao {to je po zna to, ove go di ne smo, u sa rad w i sa kon g re s nim bi ro om Be o gra da, us pe li da po sta ne mo ~lan in ter na ci o nal ne or ga ni z a c i j e kon g re s nog Fe sti val uli~ nih svi ra ~a tu ri zma – na gla si la je Be qan Ba la ban. pri vred nog saj ma, Tu ri sti~ Po red dva naj ve }a mag ne ta ka or ga ni za ci ja ra ~u na i na za tu ri ste, „Eg zi ta” i Po qo mno g e dru g e ma n i f e s ta c i j e

PRI MA MQI VI ARAN @MA NI ZA DO ^EK 2012. GO DI NE

Mla di za no va ka u Kra kov hr le Do no vo go di {we no }i osta lo je vi {e od me sec da na i iako se ne ki ma ~i ni da je pri li~ no ra no pri pre ma ti se za ve se qe, dru gi ve} uve li ko zna ju do de ta qa na ko ji na ~in }e, gde i sa kim pro sla vi ti do la zak 2012. go di ne. Trg slo bo de tra di o ci o nal no je lo ka ci ja na ko joj }e ve }i na No vo sa |a na sla vi ti No vu go di nu, me |u tim ve li ki je broj i onih ko ji }e ot pu to va ti u ino stran stvo. Aran `ma na ima ra znih, a na ro ~i to su za ni mqi vi oni za ko je ne tre ba mno go nov ca i ne zah te va ju vi {e dnev ne pri pre me. Ka ko ka `u iz tu ri -

Do sta No vo sa |a na se od lu ~i lo na pu to va we ko je ukqu ~u je sa mo or ga ni zo van pre voz i do ~ek No ve go di ne, re ci mo u Be ~u ili Bu dim pe {ti sti~ kih agen ci ja, mno go na {ih su gra |a na, na ro ~i to mla dih, od lu ~u ju se na pu to va we ko je ukqu ~u je sa mo or ga ni zo van pre voz i do ~ek No ve go di ne. I to je to. Bez fr ke, pom pe i pri pre ma. - Or ga ni zu je mo od la ske u Be~ i Bu dim pe {tu u tim krat kim aran `ma ni ma za ko je vla da ve li ko in te re so va we. Sa dru ge stra ne, mla di No vo sa |a ni ove go di ne naj ~e {}e bi ra ju Kra kov. Me sec da na

Trg u Kra ko vu ide a lan za do ~ek No ve go di ne

pre No ve go di ne, ve} ima mo 500 pri ja vqe nih za no vo go di {we pu to va we u ovaj poq ski grad. Sred wa ge ne ra ci ja i sta ri ji qu di od lu ~u ju se za Ber lin, Kan, Azur nu oba lu i Bar se lo nu, uglav nom za to pli je kra je ve - ka è Ni ko la ]u }uz iz agen ci je „Mo de na”. U tu ri sti~ koj agen ci ji „Grand” ka ù da se po nu de za no vo go di {we aran `ma ne is tak nu ve} u ok to bru. Su gra |a ni se pr vo ras pi tu ju, raz ma tra ju po nu du, pa se na kra ju od lu ~e, uglav nom za ne ku od bli ìh evrop skih pre sto ni ca. Naj br è se od lu ~e

za dvo dnev ne no vo go di {we aran `ma ne, ali na li sti `e qa vi so ko se ko ti ra ju i sed mo dnev na pu to va wa do Ri ma, Bar se lo ne, Pra ga... No vo sa |an ka Ma ja Rad man je ve} po ~et kom no vem bra upla ti la aran `man „par ti bus” ko ji pod ra zu me va od la zak u Be~, do ~ek No ve go di ne i po vra tak u No vi Sad, 1. ja nu a ra. - Kre }e mo ka sno uve ~e 30. de cem bra, stu `e mo uju tro u Be~, ima mo ceo dan za raz gle da we gra da i na rav no ne za o bi la zni no vo go di {wi {o ping. Uve ~e }e mo na

cen tral nom tr gu do ~e ka ti No vu go di nu, a na kon to ga, oko tri po sle po no }i kre }e mo ku }i - ob ja {wa va Ma ja ko ja je ovo krat ko, ali in ten ziv no pu to va we pla ti la oko 50 evra. Ka ko ob ja {wa va, ova kvi aran `ma ni pri jem ~i vi su za mla de ili one ko ji ne ma ju mno go nov ca, a ipak `e le da ot pu tu ju i bar na taj je dan dan pro me ne okru `e we, vi de ne ke no ve pri zo re, gra |e vi ne, qu de i ~u ju ne ki dru gi je zik. - Ovo je mno go bo qe ne go da odem u ne ki ov da {wi ka fi} i po tro {im isto to li ko nov ca, a po sle uvek ko men ta ri {e mo ka ko smo se pro ve li kao u bi lo kom dru gom iz la sku. U Be ~u ni kad ni sam bi la, idem sa dra gim qu di ma i mi slim da je to sa svim do voq no da do bar pro vod bu de za ga ran to van - do da je Ma ja. Ka ko bi lo, do No ve go di ne je osta lo vi {e od me sec da na ta ko da oni ko ji ma ni je ni na kraj pa me ti {ta }e i ku da }e, ima ju do voq no vre me na da od lu ~e za je dan od za ni mqi vih aran `ma na. A ne ka da je naj bo qi pro vod onaj za ko ji se od lu ~i te u po sled wem mo men tu, bez pri pre ma i pri ti ska ko ji ~e sto pra te no vo go di {we pra zni ke. J. Zdje la re vi}

@R TVE NA SI QA U PO RO DI CI NI SU SA ME

Po mo} na pu tu ka bo qoj bu du} no sti Sa ve to va li {tu za brak i po ro di cu se to kom pro {le go di ne obra ti lo oko 120 oso ba ko je su pre tr pe le ne ki ob lik na si qa u po ro di ci, a u ko or di na tiv nom te lu „Zo ra”, ko je sa ra |u je sa ovom ku }om, wih 80 po tra ì lo je sa vet. Psi ho log i psi ho te ra pe ut iz Sa ve to va li {ta Mi ro sla va Vu ~e ti}-î ri} na vo di da u ovoj in sti tu ci ji oso be ko je tr pe na si qe mo gu da do bi ju bes pla tan psi ho lo {ki sa vet, a uko li ko su im po treb ni ne ki dru gi vi do vi po mo }i, po put prav ne, upu }u ju ih na dru ge usta no ve, kao {to je Bes plat na prav na po mo} ili „Zo ra”. - Uko li ko oso be po è le da iza |u iz ta kvog bra ka, mi ih osna ù -

je mo i nu di mo raz li ~i te op ci je ko ji ma se mo gu okre nu ti po iz la sku iz bra~ ne za jed ni ce. Tret man se u ova kvim slu ~a je vi ma pre vas hod no sa sto ji od na {e po dr {ke i otva ra wa mo gu} no sti za bli ù bu du} nost. Pri stup za vi si od wi ho vih po tre ba i od to ga {ta oni o~e ku ju od nas - ka è Vu ~e ti}î ri} do da ju }i da po ne kad do |e je dan, a ne kad oba part ne ra. @e na ko ja je iza {la iz jed nog, ka ko ka è lo {eg bra ka, i od lu ~i la da osnu je udru è we „Sa mo hra ni i zlo sta vqa ni ro di te qi ze mqe u rav ni ci” Alek san dra Sa bqar - @iv ko vi} ka è da je smi sao osni va wa u uka zi va wu zlo sta vqa nim è na ma {ta mo gu da u~i ne kad odu iz bra~ ne za jed ni ce.

Sva ka dru ga è na do ì vi na si qe Pre ma is tra ì va wu Po kra jin skog se kre te ri ja ta za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va, ko je je spro ve de no u Voj vo di ni na uzor ku od 516 è na, go to vo sva ka dru ga do ì ve la je ne ki ob lik psi hi~ kog na si qa. Wih 34 od sto do ì ve lo je i fi zi~ ko na si qe, a 59,6 od sto pod vrg nu to je sek su al nom od no su bez svo je vo qe. U sep tem bru je pot pi san spo ra zum o us po sta vqa wu mre è SOS te le fo na u Po kra ji ni za è ne `r tve na si qa.

- Edu ka ci ja è na je naj bit ni ja, mo ra se pri ~a ti otvo re no {ta se de {a va i {ta se mo è ura di ti, a ne da è ne i da qe ~u ~e u mra ku sa svo jom de com i ~e ka ju da im se ne {to de si - ka za la je Sa bqar @iv ko vi}. - One ko je se od lu ~e da na pu ste mu à, su o ~a va ju se sa spu ta va wem osta lih è na ko je su pre ì ve le ili pre ì vqa va ju isto. Go vo re im ka ko ni {ta ne mo è da se pre du zme i ka ko se ali ment ci ja ne mo è do bi ti. Ja sam bi la u stra {noj de pre si ji, ali do sta br zo sam je pre va zi {la za hva qu ju }i po dr {ci pri ja te qi ca i psi ho te ra pe u ta Ta we Bo {ko vi}. Pre ma we nim re ~i ma, Udru è we ima ide ju da se po ve è sa osnov nim {ko la ma i kroz edu ka ci ju u~e ni ka uti ~e na wi ho vu svest, ali i da ob ja sni na stav ni ci ma, pe da go zi ma, psi ho lo zi ma sa ~im se de ca ova kvih bra ko va su o- ~a va ju, ka ko u po ro di ci ta ko i u {ko li. Ob ja sni la je da su mno ga

de ca dis kri mi ni sa na upra vo zbog si tu a ci je iz ko je do la ze i da im to pred sta vqa ogro man pro blem to kom od ra sta wa. -Tra `i }e mo da se pre ko Advo kat ske ko mo re omo gu }i bes plat na prav na po mo} `e na ma i da se

one za stu pa ju na su du, jer ve li ki broj wih zbog te {ke fi nan sij ske si tu a ci je do la ze sa me - ka za la je pod se tiv {i na je dan od pred lo ga pred na cr ta Gra |an skog za ko ni ka ko ji se od no si na osni va we ali men ta ci o nog fon da za de cu ~i ji ro di te qi ne pla }a ju iz dr `a va we. Oko hi qa du maj ki go di {we pre ko su da „pod se ti” ne sa ve sne o~e ve da tre ba da iz mi re svo je oba ve ze pre ma de ci. A. Je ri ni}

po put Me |u na rod nog fe sti va la vi na „In ter fest”, fe sti va la „Si ne ma si ti”, Ste -

ri ji nog po zor ja, Xez fe sti va la, In ter na ci o nal nog fe sti v a l a uli~ n ih svi r a ~ a i mno ge dru ge sa za ni mqi vim sa dr à ji ma. Naj ma sov ni ja sport sko re kre a t iv n a ma n i f e s ta c i j a je Fru { ko g or s ki pla n i n ar s ki ma r a t on na ko j em u~e s tvu j e oko de set hi qa da pla ni na ra i re kre a ti va ca. - Fru { ko g or s ki ma r a t on otva ra se zo nu pla ni na re wa i pe {a ~e wa u ma ju, {to po sta je sve po pu lar ni ji vid ak tiv no sti kod nas ukqu ~u ju }i i bo ra vak u pri ro di. No vi Sad ima sre }u {to ima ta ko po voq no okru è we i ve li ke po ten ci ja le kao {to su Du nav i Fru {ka go ra i sve je vi {e qu di ko ji è le svo je slo bod no vre me da is ko ri ste ba{ za iz le te po voj vo |an skoj pla ni ni – ka za la je na {a sa go vor ni ca. I. Dra gi}

U SREM SKIM KAR LOV CI MA

O gro bqi ma }e bri nu ti „Be li lo”? Na po sled woj ovo go di {woj sed ni ci Skup {ti ne op {ti ne Srem ski Kar lov ci, ko ja }e bi ti odr `a na 5. de cem bra na }i }e se i pred log od lu ke o sa hra wi va wu i gro bqi ma, ko jom se utvr |u ju op {ti uslo vi za sa hra wi va we umr lih, ure |i va we i odr `a va we gro ba qa na te ri to ri ji op {ti ne i re gu li {u dru ga pi ta wa iz ove obla sti. Ovo je pr va od lu ka te vr ste u Srem skim Kar lov ci ma, ko jom }e se iz me |u osta log, od re di ti JKP „Be li lo” za upra vqa ~a kar lo va~ kih gro ba qa, ume sto pri vat ne fir me „Eko

sta i grob ni ce, wi ho vo odr `a va we, tro {ko ve sa hra ne i ko ri {}e we gro bqa zbog iz ra de nad grob nih spo me ni ka, pla }a na kna da, s tim {to je po sled wa stav ka oba ve za ka me no re sca. Do no {e we ce nov ni ka uslu ga bi }e u nad le `no sti „Be li la”, ko ji tre ba pret hod no da do bi je sa gla snost Op {tin skog ve }a. Pred u ze }e je du `no da se bri ne i o re du na gro bqi ma. Pre ma ~la nu 39. na cr ta ove od lu ke, „Be li lo” mo ra od red be ko je se od no se na rad i red is tak ne na vid no me sto na ula zu u gro bqa, a

Uko li ko se od bor ni ci na sed ni ci Skup {ti ne op {ti ne sa gla se sa pred lo gom, sve po slo ve u ve zi sa sa hra wi va wem i odr à va wem gro ba qa }e pre u ze ti JKP „Be li lo” Srem”, ko ja je taj po sao oba vqa la pret hod nih 10 go di na. Ugo vor sa „Eko Sre mom” pre sta je da va ì 14. de cem bra, ta ko da }e, uko li ko se od bor ni ci sa gla se sa pred lo gom ove od lu ke, sve po slo ve u ve zi sa sa hra wi va wem i odr à va wem gro ba qa pre u ze ti „Be li lo”, ve} po lo vi nom sle de }eg me se ca. Iz u ze tak su ure |i va we i odr à va we grob nih me sta ko ja su oba ve za za ku pa ca, ali se do pu {ta da, uz na kna du na zah tev gra |a na to ~i ni i upra vqa~. Od lu kom se pro pi su je da se za za kup grob nih me sta, iz ra du okvi ra grob nih me -

u slu ~a ju da ne za kqu ~i ugo vor o ko ri {~e wu grob nih me sta, ne ure |u je i odr `a va gro bqa, kao i ako ne vo di evi den ci ju o sa hra we ni ma, sle di mu ka zna od 50.000 do po la mi li o na di na ra. Ka zne se pred vi |a ju i za gra |a ne. Uko li ko ne pri ja ve smrt ni slu ~aj u pro pi sa nom ro ku, a to je naj ka sni je 12 sa ti po utvr |i va wu smr ti, pre ko ra ~e utvr |e nu vi si nu nad grob nog spo me ni ka, ne pri dr `a va ju se od re da ba o re du i po ko pa va ju po smrt ne ostat ke iz van gro ba qa, gra |a ni mo gu bi ti ka `we ni ka znom od 5.000 do 25.000 di na ra. Z. Ml.

„Tr `ni ca” sprem na za zi mu No vo sad ske pi ja ce sprem ne do ~e ku ju zi mu i sneg. Tu je neo p hod na me ha ni za ci ja, a za po sle ni su oba ve zni da se po ja ve dva sa ta na kon po ~et ka ve ja vi ce, ka ko bi sneg na vre me uklo ni li, jer pi ja ce mo ra ju nor mal no da funk ci o ni {u. - Sva ke go di ne se pri pre ma mo za zim sku se zo nu. Ura |e no je je se we spre ma we pi ja ca i sa svih je sklo wen krup ni ot pad, ka ko bi se oslo bo di le po vr {i ne ko je tre ba da se o~i ste od sne ga - re kao je di rek tor „Tr `ni ce” Du {an Ba ji}. - O~i sti mo i pri la ze i tro to a re oko pi ja ca, jer na taj na ~in obez be |u je mo bo qe uslo ve za rad na {im za kup ci ma i bez bed ni ji pri laz kup ci ma. Naj vi {e po sla ima na Naj lon i Kvan ta {koj pi ja ci, jer se tre ba “iz bo ri ti” sa ve li kim po vr {i na ma, ali tu se sneg naj ve }im de lom ~i sti me ha ni za ci jom, dok se na osta lim pi ja ca ma iz no si ru~ no. Naj te à za odr à va we je Ri bqa pi ja ca, jer ima fik sne te zge i slab pri stup, a po sle we Fu to {ka, gde je su vi {e te san pro stor, pa ne ma gde da se od la è sneg. Za bor bu sa sne `nim po kri va ~em, „Tr `ni ca” ima obez be |e ne ~i sti li ce, de se tak ru~ nih po si pa ~a so li, ne {to ve }i po si pa~ in sta li ran na trak tor, ve li ki

trak tor od 120 ko wa sa hi dra u li~ nom tac nom i uto var nom ka {i kom, ko ji se ko ri sti za Naj lon i Kvan ta {ku pi ja ca. Pla ni ra se i na bav ka jed nog gu se ni ~a ra i ure |a ja za ~i {}e we na to~ ko vi ma. Da bi se olak {ao po sao za po sle ni ma u zim skoj slu `bi ovog pred u ze }a, „Tr `ni ca” }e ~e li~ ne lo pa te za me ni ti alu mi ni jum skim, tri pu ta lak {im. Pre ma re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, uko li ko i za kup ci bu du is pu wa va li svo ju oba ve zu i ~i sti li sneg is pred lo ka la, po sao }e bi ti mno go jed no stav ni ji, a ko ri sni ci pi ja ca za do voq ni ji. I. Dra gi}

nedeqa27.novembar2011.

c m y

dnevnik

SPeR MA TO zO iD Ne MU Ke NA zA PAD wA^ Ki NA ^iN

Vi kin zi po no vo osva ja ju svet ajpre su se pre desetak da- slovi: “Vi kin zi se vra }a ju”. tora nije ograni~en (svetske na pojavili rezultati is- Glavni donatori – ovde ih nazi- norme plafoniraju dvadesetak traìvawa koji bez re- vaju i ge ni to ri ma – uglavnom su trudno}a od istog davaoca). To je zerve dokazuju da mladi sve mawe studenti, savr{eno medicinski ve} inspirisalo kanadski film poseù za sredstvima seksualne i svakojako preispitani. Uslu- “Star buck”, u kojem genitor dolasamoza{tite. Studija, obuhvata- `ni, naravno, za finansijsku zi na vi|ewe svojih 533 izdanaka. ju}i 29 zemaqa, tvrdi da je Fran- protivuslugu. Su{tina problema svodi se na cuska me|u prvima, dok ovu po Iz epruveta Cryos-a se do sada opasnost od prenosa genetski naìvot opasnu praksu Severna rodilo vi{e od 15.000 beba. I slednih bolesti i nehoti~nog Amerika i Engleska prate u ko- upravo u trenutku kada smo zadi- incesta me|u polubra}om i porak. Istraìva~ki uzorak son- vqeni kako sve to dobro funkci- lusestrama. Mikovicidoza (mu dirao je 6.000 mladih od 15 do 24 oni{e, nailazimo na neo~ekiva- co vi sci do se) ili hemohromatoza godina, ~ime je reprezentativ- ni problem: bra~nim parovima, (hémoc hro ma to se) bitno su opanost rezultata potpuna. [ta se korisnicima ovih usluga diqem snije u ovim kombinacijama nego to doga|a da i pored sna`no me- sveta, ra|aju se dominantno – ri- kod dve osobe bez s« permatoidnog dijatizovanih kampawa i senzi- |a deca. Naj~e{}e su krupna, ru- srodstva. Znak da je vrag odneo bilizacije stanovni{tva mladi mena i pegava. Danski (hiperbo- {alu je i {to na opasnost skre}u zapu{taju ovu svoju civilnu oba- rejski) tip Ho mo sa pi en sa sme- pa`wu i ugledni stru~waci kao vezu – iz statisti~kih podataka sta je raspoznatqiv. Problem bi {to su Fransoa Ruso, profesor nije jasno (autori ni ne poku{a- ostao zanemarqiv kada se novi molekularne biologije sa katevaju da se u to upuste). Ali da se stanovnici sveta ne bi ra|ali u dre u Lavalu i profesorka bioepolovina mladih upu{ta u seksu- Kuvajtu, Ju`noj Koreji, ili ~ak u tike @ili Gi{on u Kalgariju. alni odnos s novim partnerom Australiji. Tako sre}a {to koDa sve ovo nismo znali mirno bar jednom bez za{tite – van sva- na~no dobijaju dete insemenaci- bismo spavali. Sida, Vikinzi, ke je sumwe: Institut XFK iz jom, sre}ne parove okre}e ne- hemohromatoza… {ta bi jo{ moSjediwenih Ameri~glo da nas iznenadi? kih Dràva, koji fiIzlazak najnovijeg nansira kompanija broja nau~ne revije Iz epruveta Cryos-a se do sada rodilo B « ajer za potrebe razBi o logy Let ters, znamevi{e od 15.000 beba. I upravo u trenutku voja kontracepcije, nitog Bri tan skog kada smo zadivqeni kako sve to dobro ne bi se tek tako poikra qev skog dru {tva, funkcioni{e, nailazimo na neo~ekivani gravao svojim ugleolak{ao nam je brige. problem: bra~nim parovima, korisnicima Tekst je posve}en sekdom. Nakon analize sualnoj strategiji Oc ovih usluga diqem sveta, ra|aju brojnih podataka to po e ut his de le tron-a, se dominantno – ri|a deca kroz glavu nam je vrste ligwe koja ìpro{la nedavna izjavi u prose~noj dubini va jedne anonimne studentkiwe: sre}noj konstataciji da se dete- od 400 do 800 metara u Ju`nom Pa“Zamislite da imate 20 godina i tu smesta vidi odakle je ’baba’ cifiku. Upravo je otkriveno, uz svako seksualno uìvawe zapo- spermodavac. pomo} teledirigovane podmorni~iwete najpre strahom od smrAli, ovim pri~a o seksualnoj ~ice, kakvu je ova morska vrsta ti»”. Zvu~i zastra{uju}e jer nije “aqkavosti” mladih, kao i neo- razradila strategiju razmnoàvi{e re~ o gonoreji i stidnim ~ekivani problem golemog uspe- vawa. Mu`jak – rekli bismo lig va{kama koje su jo{ uvek sramo- ha banke sperme koja favorizuje wun – oplodi ènku i bez da je tile generaciju wenih rodite- “izdajni~ke ri|ane”, nije zavr- “seksualno obrlati”. Jednostavqa. {ena. Ve} dan kasnije, iz Sjedino, rasipa spermu na sve {to se Nije pro{lo ni nekoliko da- wenih Ameri~kih Dràva i Kami~e a wegove je vrste. Na sebi na kad stigo{e vesti o sasvim nade povika na wihove spermodanosi spermatofore (paketi}e pudruga~ijem problemu u pogledu vaoce – vedete (zamislite do kone spermatozoida) i aktivira ih p « olnog ìvota. Naime, Danska je je mere sistem zvezda uzima mai na ènke i na mu`jake. Ra~una, prvak sveta u donaciji sperme. ha!). Naime, neki anonimni davaboqe da izgubi na koli~ini semeBanka Cryos u Kopenhagenu naj- oci su na velikoj ceni u katalona nego da proma{i oplodwu. Kad boqa je na svetu i to ve}ina raz- zima, pa mogu da postanu o~evi ve} nema “}eifa” – bar da se vrsta vijenih zemaqa korisnika pri- bratstava vi{e desetina dece. stabilno produì. znaje. Otuda i ne postiù da za- Da nije re~ o nau~noj fantastiI tako nam se seksualni tobodovoqe sve zahteve, mada niuko- ci pokazuje zabrinutost specijagan zavr{io ute{no: nije samo liko nisu mala struktura. Mla- lista svih profila. qudsko bi}e izloèno spermatodo i p « robita~no dansko seme toZa razliku od Engleske i problemima, o~ito ni ligwama liko je na ceni da je Tajms jo{ Francuske, u prvopomenutim drnije lako. pro{le godine ovaj fenomen na- àvama broj dece od istog genin Du {an Si min

PUT OKO SVETA

AMI[ NA AMI[A: Sedam mu{karaca uhap{eno je u ameri~koj dr`avi Ohajo zbog krivi~nih dela po~iwenih iz mr`we prema drugim ~lanovima zajednice Ami{a. ^lanovi odbegle grupe Ami{a osumwi~eni su, naime, da su napali `ene i mu{karce u svojoj zajednici odsecaju}i im kosu i bradu, {to se smatra veoma uvredqivim.Veruje se da su motivi napada religijske razlike izme|u dve grupe.

IVIL HERI: Glavni egzorcista Vatikana, otac Gabrijele Amort procenio j e da su kwige o malom ~arobwaku Hariju Poteru i joga najve}a moderna zla. Sve{tenik koji je za 25 godina karijere izvr{io vi{e od 70.000 isterivawa |avola ka`e: „Ve`bawe joge donosi zlo, kao i ~itawe kwiga kao {to su one o Hariju Poteru. Mo`da vam te stvari deluju bezopasno, ali oba se bave magijom koja vodi do zla„.

JUNAK: Mortus pijani voza~ autobusa u ^e{koj priredio je svojim putnicima nezaboravnu vo`wu kada je po~eo da krivuda po putu. Dvadesetak putnika imali su, me|utim, sre}u {to se me|u wima na{ao jedan odva`an, koji je na kraju naterao {ofera da mu prepusti volan. Kada je stigla poliija {oferu je izmereno 4,7 promila alkohola u krvi i zbog takvog stawa satima nije bio u stawu da da izjavu.

STOP [UNDU: Gradona~elnik Plovdiva, drugog po veli~ini grada u Bugarskoj, zabranio je turbofolk za vreme boì}nih i novogodi{wih praznika.Prazni~ni program u centru grada obuhvati}e samo samo rok muziku i boì}ne pesme, dok }e qubiteqi turbofolka svoju sre}u morati da potraè u mnogim diskotekama i barovima u gradu.

TRE N D RA P ORT: MOD NO CAR STVO HU LA HOP KI

Svi le ne za vod ni ce u ra tu i mi ru P

oznato je da su tokom Drugog svetskog rata, zajedno sa crvenim ruèm, upravo najlon ~arape bile ono »{to je ènama {irom sveta pomagalo da i u tim nimalo veselim vremenima budu lepe i, kako se to danas ~esto kaè, »iznad situacije«. U posleratnim, zlatnim godinama Holivuda, kada su sa velikog platna zavodile lepotice nezamislive bez svilenih ~arapa sa {avom, najlonke su nastavile svoju vladavinu, pri ~emu je (ba{ kao i danas i imaju}i u vidu da su upravo one najve}i feti{ brojnim mu{karcima) bilo vrlo te{ko utvrditi ko je na wih zapravo »slabiji – ja~i ili, pak, ne`niji pol. Ruku na srce i koliko god o tome razmi{qali, te{ko da }e neko mo}i da kaè da li je u ne`nom navla~ewu ~arape na ispruènu nogu vi{e uìvala jedna Merlinka ili, recimo, Sofija Loren ili je to, ipak, bio ve}i plezir za mu{ku du{u i o~i, koje su bez da gube vreme na treptawe pratile svaki kadar na velikom platnu. A tajna wihove zavodqivosti je vrlo jednostavna; te{ko je na}i jo{ jedan modni aksesoar koji istovremeno oduzima dah, zateè i podiè gde treba i pride – ugodno greje. Sve to najlonkama je po{lo za rukom kao od {ale. Bez obzira da li tek diskretno »izviruju« ispod duè sukwe, pantalona ili pocepanih farki ili su glavna zvezda modnog stajlinga, kao {to je to ~esto slu~aj kada se odlu~imo za mini sukwu ili {orts – one }e podjednako uspe{no odraditi posao. Stoga i ne ~udi da im dame u roku od odmah zaboravqaju i opra{taju ~iwenicu da se neretko pocepaju upravo u trenucima kada to najmawe èlimo. I ba{ zato, a i imaju}i u vidu da wihova cena odgovara svakom nov~aniku, ova je grana modne industrije, bez obzira na recesiju i krizna vremena, iz sezone u sezonu u punom cvatu. Sa fensi potpisom najpoznatijih modnih brendova ili kao »nounejmerke«, hulahopke u radwama moèmo prona}i u svim bojama: od be` i sive, preko jarkih i dre~avih tonova, pa do braon i crne. Isto tako, u zavisnosti od procenta likre mogu biti mawe ili vi{e elasti~ne, tu su zatim i

Ni {ta bez he lan ki S obzirom da ne ìvimo u Velikoj Britaniji ili u nekoj od evropskih zemaqa u kojima trendseterke i usred zime bosonoge {vr}kaju na {tiklicama, a pritom ne èlimo ni da izgledamo neuredno, nije zgoreg podsetiti kako bi u ta{ni uvek trebalo imati rezervne ~arape za „nedajboè” situacije. Ako se, pak, u nevoqi i na|ete bez tog „xokera”, spas bi mogao da bude lak za nokte, kojim se lako i brzo moè zaustaviti daqe izvla~ewe ma{ne, odnosno, katastrofe. I za kraj pri~e o ~arapama, red je da kaèmo ne{to i o helankama. One su, naime, apsolutni hit i ove modne sezone, posebno ako se odlu~ite za neki od brojnih {arenih modela, koji se mogu na}i u ovda{wim radwama. Bez obzira da li birate „smernije”, jednobojne modele ili ste, pak, re{ili da ove zime ulicama grada neustra{ivo pro{etate u helankama na cveti}e, prugice, tufne ili }urkice, pravila modnog kombinovawa ostaju ista. Helanke }e ove zime najboqe izgledati u kombinaciji sa ne{to ve}im xemperom i poludubokim ~izmama, odnosno, dubokim cipelama na {tiklu, savr{ena je i kombinacija sa teksas ko{uqom, a moète ih nositi i sa pamu~nim majicama.

uvek dobrodo{le mreàste ili ~ipkaste, a posledwih godina raste i popularnost onih sa raznoraznim printovima i zanimqivim uzorcima. Naravno, ne mogu se sve one nositi u ba{ svakoj prilici i bez obzira na modne slobode, postoji i nekoliko sitnih pravila odevawa koja bi bilo poèqno ispo{tovati. Recimo, mreàste ~arape (pogotovo one kod kojih je mreìca krupnija) nije ba{ idealno nositi u dnevnim varijantama. Potrebno je ne{to vi{e iskustva da bi to ispalo kako treba, a nije zgoreg ni podsetiti da su jako upadqive najlonke isto kao i veliki komad nakita – dovoqne same za sebe, te bi ostatak aksesoara i boja trebalo pa`qivo birati. A ako niste ba{ sigurni gde je ta fina linija, koja razdvaja ono {to je u trendu od ki~a i jeftinog stajlinga, naj-

boqe bi bilo da svoje eksperimentisawe i zavr{ite izborom ne{to smelijih ~arapa. Bar na javnom mestu. U spava}oj sobi (u skladu sa svima dobro znanom izrekom da je »u ratu i qubavi sve dozvoqeno«) zavodite svog princa kako god poèlite. No, vratimo se modnoj kombinatorici za »{iroke narodne mase«. Jedno je, naravno, svima jasno: najlonke su i ove sezone nezaobilazan modni detaq. [to je najboqe ima ih znatno vi{e od ponu|enih kaputa (ako se ne varam, broj modela koji se nude u ovda{wim buticima i tr`nim centrima nije ve}i od deset), te je u toj pomalo sumornoj i svakako dosadnoj {oping svakodnevici dobro bar se negde malo poigrati. Mo`da }e svaka druga devojka i èna nositi isti kaput, ali }e bar mo}i da, uz pomo} ~ipkica, rombova ili otka~enih boja hulahopki, makar malo „za~ini” svoj stajling preko potrebnom originalno{}u. A kad je ve} tako, red je da vidimo {ta se na trì{tu nudi i najboqe prodaje. Moderno je, ~ini se, puno toga: od kra}ih ~arapa, koje tek izviruju iz dubokih cipelica, pa do onih iznad kolena, pri ~emu se ove druge nose u kombinaciji sa visokim ~izmicama. Naravno, ni ove zime ne bi trebalo da presko~ite uvek dobrodo{le tople i ~vrste grilonke, koje su podjednako prakti~ne, koliko su i u trendu, a zgodno re{ewe su i samostoje}e dokolenice raznih boja i uzoraka, koje }e kao od {ale da pobede zimsko sivilo i depresiju. n Ja sna Bu di mi ro vi}

nedeqa27.novembar2011.

oglasi

dnevnik

@E NA 50 godina èli upoznati ~oveka situiranog, godine nisu bitne, Novi Sad i okolina. Telefon: 061/62-19501. 42304 PEN ZI O NER KA, 62 godine lepog izgleda upoznala bi penzionera situiranog do 70 godina, Novi Sad i blià okolina. Telefon 061/6219501. 42305 GO SPO \A 55 godina kulturna, dru{tvena, simpati~na upoznala bi kulturnog, iskrenog gospodina do 66 godina po mogu}stvu inostranog penzionera. Telefon 061/62-19-501. 42306 GO SPO \A situirana 55 godina sa firmom u Novom Sadu èli upoznati slobodnog gospodina do 65 godina koji je spreman na prijateqstvo, ne`nost i zajedni~ki posao. Telefon 061/62-19-501. 42307 SI TU I RA NA zaposlena gospo|a, 54 godine, èlela bi da upozna, moè i penzionera, do 66 godina slobodnog, situiranog. Telefon 061/6219-501. 42309

KO P A O N IK - iz da jem apartman preko puta „Ma{inca”. Telefoni: 063/301975, 063/370-787. 41676

PRO FE SOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490136. 42011 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 42038 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 42039 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471644. 42085

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 42040 BR ZO I PO VOQ NO vr{imo usluge legalizacije. Besplatni saveti i pomo} u vezi sa izgradwom i legalizacijom. Telefon 061/727-01-97. 42308 VI [I fizioterapeut - maser, poma`e kod oduzetosti, {loga i reume. Primewuju se ve`be, masa`a i aparati. Dolazak po pozivu. Telefon 064/2165424. 42116

IZ DA JEM nov stan 70m2 moè da bude poslovni prostor sa kablovskom tv, klima uz dogovor. Telefoni: 6398-007, 504-214, 064/3212497. 40875 NOV jednoiposoban stan 40m2, prazan sa ugra|enom kuhiwom na dobroj lokaciji izdajem cena 200 evra. Telefon 065/5534-246, 065/4748-056. 42171 IZ DA JEM u centru, blizu fakulteta dvosoban name{ten stan za tri ili ~etiri osobe. Telefon 063/669292. 41894 GAR SO WE RA, Danila Ki{a, klima, terasa, 120e, jednosoban, stanica, 100e, jednosoban, M. Obili}a 120e, dvosoban, lep, 200e. Telefoni: 6215-260, 6621-797, 063/598463. 42059 NA ME [TEN dvosoban stan na Bulevaru Oslobo|ewa izdajem. Telefon: 063/601-661. 42065 IZ DA JEM dvosoban stan, kuhiwa name{tena, sa garaòm na duè vreme. Telefon 064/8266-691. 42120 IZ DA JEM odli~an jednosoban stan u ]irpanovoj. Telefon 063/7734-668. 42124 IZ DA JEM jednosoban stan, 33m2, renoviran, name{ten, S. Stanojevi}a 4, visoki parter, za stanovawe ili kancelariju. Telefon 063/80-74411. 42129 IZ DA JEM garsoweru, 24m2, nename{tena, 1.300 Kaplara 12, ju`na strana, VI sprat. Telefon 063/80-744-11. 42130 IZ DA JEM name{ten stan 38m2, Ul. Pariske komune 30, Novi Sad. Telefon 063/7120080. 42145 SLO BO DAN dvosoban komforan stan na duì period, veoma ~ist, name{ten iza Hotela „Novi Sad”, dvema zaposlenim devojkama ili zaposlenom paru, II sprat, terasa, kablovska, internet. Telefon 021/6350-341. 42151 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u Radni~koj ulici. Telefoni: 064/4981-674, 6339068. 42152 IZ DA JEM jednosoban stan 30m2 na Limanu. Telefon 540-771, zvati posle 13 ~asova. 42153 IZ DA JEM potpuno name{tenu garsoweru (dva leàja, odvojena kuhijna, terasa) na Grbavici uz Bulevar Oslobo|ewa. Telefoni: 021/2468-294, 063/82-27-209. 42225 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan, 100m2, terasa 20m2 parno grejawe na gas. Cena 140 eura, Ul. Mitrova~ka 33. Telefoni: 504-118, 062/8337-987. 42233 TRO SO BAN name{ten stan, ve{ ma{ina, adsl, ktv-solidno, povoqno, samo 130E, prednost devojkama - broj leàja po dogovoru. Telefoni: 021/6416076, 060/6416076. 42252 IZ DA JE MO na Novom bulevaru prazan jednoiposoban stan za 130e. Odmah useqiv. Telefon 6447-622. 42284 IZ DA JEM prazan klasi~an dvosoban stan 50m2 na Bulevaru oslobo|ewa kod Stadiona za 160e. Telefon 063/540165. 42292 IZ DA JEM garsoweru, Alekse [anti}a, friìder, {poret, kuhiwa, telefon, kablovska, lift, terasa sa ostavom, 130e. Telefon 063/506-506. 42298

oglasi

dnevnik

IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru kod Ribqe pijace. Telefon 021/895256. 42332 STA NO DAV CI zainteresovani za izdavawe kvalitetnih stanova na dnevnoj/nedeqnoj bazi, javite nam se! Na{a je kompletna organizacija, a Va{a zarada dvostruko ve}a, 065/256-254-0. 42147 IZDAJEM jednoiposoban komforan, poluname{ten stan u Haxiruvimovoj - Sajam u Novom Sadu. Telefon 062/967-2-444. 42380 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 42367 CEN TAR grada, super, luksuzan, 70m2, izdavawe na du`e. Telefoni: 063/780-99-09, 526-622. 546877 IZ DA JEM jednoiposoban 30m2, strogi centar, Modene, V sprat sa liftom, kompletno name{ten, renoviran, centralno grejawe, lepa terasa sa pogledom na trg 160 evra. Telefon 063/517-846. 546960 IZ DA JEM kod Socijalnog name{ten dvoiposoban stan 57m2, sva bela tehnika, slobodan od 01. decembra. Telefon 063/811-7331. 546926

OZBIQ NOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/1616-300. 42161 HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 8002000 e. Telefon 063/519-533. 42366 POTREBNI ^ETVORO SOBNI i ve}i luks, opremqeni stanovi za inostranu kompaniju. Telefon 063/519-533. 42368 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@stanovi.rs 42369 TRA @I MO hitno za poznatog kupca dvoiposoban-troiposoban na svim Limanima. Povoqno!!! Pozovite!!! Tel. 021/6363-307. 546971

KU PU JEM stan u Novom Sadu bez posrednika do 25.000e. Telefon 490-042. 40756 KU PU JEM jednoiposoban ili dvosoban stan na Limanima ili u blizini Limanske pijace, bez posrednika. Telefon 064/277-4202. 41666 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 546893 KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 546927

PRO DA JEM ili mewam stan u Kawi`i za ku}u u Novom Sadu - cena dogovor. Telefon 061/7222928. 38626

DVO RI [NI jednosoban komforan stan 35m2 u strogom Centru, pomo}ni objekat 16m2, ukwièno. Cena 26.000 eura. Telefoni: 6612-531, 063/7852-743. 42219 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2, 550e/m2, Novi Sad, Bulevar Evrope. Telefon 063/105-0-105. 42138 PRO DA JEM jednosoban stan povr{ine 36m2 u Novom Sadu, ulica Bulevar Kraqa Milo{a br.31 na I spratu, cena 1.000e/kvadrat. Telefon 021/6497-407. 42222 JED NO SO BAN stan 45m2, 2. sprat, Sowe Marinkovi}. Telefoni: 021/6434-117, 061/111-73-92. 42257 PRO DA JEM jednosoban stan 44m2 u Petrovaradinu blok VIII. Telefon 062/9755810. 42260 JED NO SO BAN 37m2, na Bulevaru Kraqa Petra, peti sprat, lift, ukwièn, cena 34000. Telefoni: 060/0557924, 060/4183223. 42279 PRO DA JE MO nov ukwièn jednosoban stan 36m2 na Bulevaru Cara Lazara. Telefon 6447-622. 42290 PRO DA JEM garsoweru 14.500e, kod stanice u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 42136 16M2, prizemqe u novoj zgradi, Somborski bulevar, 16.000e. Telefon 064/100-4575. 42212 29M2, prvi sprat, u novoj zgradi Somborski bulevar, terasa, upotrebna dozvola, od investitora, 26.000e. Telefon 064/100-45-75. 42213 HIT NO prodajemo odmah useqivu garsoweru 24m2 kod Sajma, 25.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 42293 PRO DA JEM novu ukwiènu garsoweru na prvom spratu u J. ^melika za 29.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 42295 NO VO NA SE QE odli~na garsowera 28m2 sa fizi~ki odvojenom kuhiwom, ima terasu i ostavu za 27.000. Telefon 528-137. 546928 NOV, odmah useqiv stan od 28m2 u Ulici Heroja Pinkija. Uredni papiri. Hitno i povoqno, 23.000E. Tel. 063/775-9121. 546945 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 25m2 u novoj zgradi. povoqno, 17.500E. Tel. 060/6211685. 546946 SA JAM, Janka ^melika, nova, odmah useqiva garsowera od 25m2, III sprat, lift, terasa. Cena 28.000E. Tel. 452737. 546947 OD MAH USE QI VA garsowera, Novi bulevar, 29m227.500E. Telefoni: 526-622, 063/11-24-911. 546886 GAR SO WE RA u zgradi, ukwièna, u blizini @. stanice, odmah useqiva, 22m2, centralno grejawe, cena 23.700E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 546887

MO KRAW ^E VA!!! Odli~na preslatka garsowera od 27m2 sa prozorom u kuhiwi, terasom, liftom, ukwi`ena brzo useqiva!!! Tel. 063/868-03-35. 546972 NO VO NA SE QE, prodajem ili mewam 2 garsowere od 29m2 i 27m2 + moja doplata, za 2,5 stan na Novom nasequ i sl... Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 546894

EKS TRA lokacija kod Futo{ke pijace u novijoj zgradi, ukwièna garsowera, III sprat, cena 30.900. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 546895 NO V A DE T E L I N A R A, zgrada „Budu}nosti” mawa ukwièna garsowera, cena 22.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 546896 KOD „MI NA KVE”, prodajem noviju ukwiènu garsoweru, cena 20.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 546897 KOD RI BQE PI JA CE, noviji stan od 27m2 na III spratu, terasa, lift, kompletno name{ten se prodaje po ceni od 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 546898 CA RA DU [A NA, ukwièna garsowera na III spratu za 29.700. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 546899 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiva nova GA 29m2, Somborski bulevar-bliè Limanu, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, upotrebna dozvola, cena samo 26.900! Telefoni: 021/425-653, 063/536212. 546869 BE TA NI JA nova GA 25m2, Branimira ]osi}a, I sprat, lift, terasa, odvojena kuhiwa, dvori{na strana, ukwièna, cena 29.500. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 546870 NO VA useqiva garsowera, 29m2, VI sprat, zgrada „Zoned”, na Suboti~kom bulevaru. Cena 33.000E. Telefoni: 522-177, 063/780-99-09. 546880

STA RA DE TE LI NA RA, Janka ^melika, 19m217.500E. Potkrovqe. Name{tena. Preko puta Tozine {kole, VI sprat bez lifta, cg, parket, bez ulagawa. Telefoni: 522-177, 063/441-663. 546882 NO VI BU LE VAR 29m2, lift, terasa, prazan, odmah useqiv, ukwi`en. Telefoni: 444-107, 633-7853. 546855 GAR SO WE RA, 24m2, N. Detelinara, nov stan na 2. spratu, lift, franc. balkon, komunalije pla}ene u celosti, klasi~na gradwa. Tel. 065/555-77-58, 021/55-77-58. 546829 BU LE VAR EVRO PE - 24m2 brzo useqiva garsowera, odvojena kuhiwa, terasa, lift, CG, 3. sprat, pogled ka Fru{koj gori. Cena sa PDVom: 28.000 evra. Tel. 064/8236621 021/542-779. 546836

GAR SO WE RA od 22m2 - useqiva odmah, ukwi`ena, gradila „Budu}nost”, lepa terasa, dvori{na strana, CG, PTV... Cena: 21.500 evra. Tel. 064/823-6618, 021/6614-200. 546843 NO VA - useqiva garsowera blizu centra - 28m2, 2. sprat, terasa. Cena: 29.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542779. 546841 HIT NO!!! Kraqevi}a Marka - 22m2 - useqiv, ukwi`en, CG, stan u zgradi, visoko prizemqe... Cena: 23.000 evra. Tel. 064/823-6621, 542779, www.avenia-nekretnine.com. 546844 NO VI BU LE VAR 28m2 III sprat „Zoned” useqivo 33000 evra. Telefoni: 423-208, 063/111-4142. 546986

nedeqa27.novembar2011.

GR BA VI CA garsowera 23m2 u Pu{kinovoj ulici 25950 nova zgrada gleda na dvori{te, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523193. 548083 PRO DA JE MO novu garsoweru u zgradi koja upravo useqava kod Sajma i Stanice 26m2 lift terasa ima povrat PDV-a cena 30850, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001865. Tel. 451-318, 523-193. 548085 GA SO WE RA na uglu Bul. Evrope i Koste Racina uredni papiri ima povrat PDV-a 25m2 cena 26.800. Tel. 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 548086 NA NO VOM NA SE QU jednosoban stan 28m2 na tre}em spratu lift terasa odvojena kuhiwa sa prozorom, 27.000. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001897. 548087 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA 44m2, jednosoban stan sa pogledom na stadion Vojvodine i Bulevar. Cena 39.900, ukwièn, lift, terasa. Tel. 451-318, 523-193, ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 548088 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwièn 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 546853 UKWI @EN, 40m2 - jednosoban - mogu} jednoiposoban, 2. sprat, terasa, CG, useqiv, cena - 33.000 evra. Tel. 064/8236610, 021/542-779, www.avenianekretnine.com. 546850 NO VA DE TE LI NA RA, jednosoban, 29m2, II sprat, useqiv, nov. Telefoni: 522-177, 064/215-60-90. 546881 STA NI CA!!! Jednosoban stan zgodan za pregra|ivawe od 40m2, ukwièn, useqiv po dogovoru!!! Tel. 063/868-0335. 546973 NO VO NA SE QE kod robne ku}e, klasi~an jednosoban stan 36m2 odmah useqiv, ukwièn, lep raspored za 32.000. Telefon 528-137. 546932 LI MAN III, fasadna cigla, ukwièn jednosoban stan 41m2, mogu}nost prepravke u jednoiposoban, u dobrom stawu, povoqno. Telefon 6624218. 546981 GR BA VI CA, Tolstojeva ulica, 31m2, ukwièn, noviji jednosoban stan sa gratis galerijskim prostorom. Cena sa name{tajem 33.000E. Tel. 063/777-6233. 546950

UKWI @EN jednosoban stan u mansardi, 32m2, zgrada stara 5 godine u blizini Bulevara oslobo|ewa, lift, centralno gradsko grejawe, cena 30.900E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 546889 CEN TAR, blizina Spensa, Mileta Jak{i}a, ukwi`en, mawi jednosoban stan od 25m2. Pogodno i za kancelarijski prostor. Tel. 063/1088017. 546948 NO VO NA SE QE lep jednosoban stan 38m2, ukwi`en, ima terasu, u blizini {kole i vrti}a. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 546929

PRO DA JEM dvosoban stan 59m2, Liman III, [ekspirova. Telefon 372-587 i 064/2302732. 42135 BEZ PO SRED NI KA prodajem stan 51m2, na Bulevaru osobo|ewa, ukwièn, useqiv, bez ulagawa. Moè na kredit. Telefon 064/1284749. 42195 DVO SO BAN, 47m2, Ul. Branimira ]osi}a, terasa, ukwièn, bez ulagawa, lift, useqiv. Telefon: 060/418-3223 i 064/11-43-730. 42282 PRO DA JE MO dvosoban stan na Detelinari kod Robne ku}e za 38.500. Ima terasu i odmah useqiv. Telefon 6447622. 42289 DVO SO BAN, visoko prizemqe, hitno, ukwièn, Janka ^melika 127, 1. sprat, moè izdavawe i prodaja. Telefon 062/890-1199. 42299 JED NO I PO SO BAN 42m2, N. Detelinara, IV sprat, terasa, lift, 43.250 i mogu}nost povrata PDV-a. Telefoni: 060/0557-924, 060/41832-23. 42281 PRO DA JEM jednoiposoban stan u mansardi 450e/m2, brzo gotov, na Novom nasequ u Novom Sadu. Telefon 063/598878. 42137 PRO DA JEM ili mewam 1.5 sobni stan na Grbavici (Tolstojeva) I sprat, garaà, mala zgrada za ve}i (50-60m2) na Grbavici uz doplatu. Zvati od 16 do 20 ~asova. Telefon 064/3393170. 42244 HIT NO prodajemo jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000. Useqiv odmah. Telefon 6447-622, 063/540165. 42291 PRO DA JE MO lep jednoiposoban 43m2 stan, blizu @. stanice, za 46.000 sa PDV, odmah useqiv. Telefon 6447622, 063/540-165. 42294

nedeqa27.novembar2011.

JEDNOIPOSOBAN 37.5m2, drugi sprat, N. naseqe, nova zgrada, 42.300e. Telefon 064/24-66206. 42365 JEDNOIPOSOBAN 28.5m2, drugi sprat, N. Naseqe, brzo useqiv, 32.200e. Telefon 064/2466206. 42364 LI MAN DVA klasi~an stan 40m2 na petom spratu sa liftom, lako moè biti jednoiposoban, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 546930 LI MAN TRI klasi~an stan 41m2 lift, terasa, ukwièn za 39.200. Telefon 528-137. 546931 HIT NO!!! Novo naseqe originalan jednoiposoban stan 48m2, lift, terasa, ukwièn za 39.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 546935 CA RA DU [A NA jednoiposoban stan 36m2, u novijoj zgradi, odmah useqiv, lift, terasa za 37.200. Telefoni: 528-137, 661-2262. 546936 NO VI BU LE VAR, 42m2, I sprat, lift, mogu}nost preure|ewa u jednoiposoban. Novo, useqivo. Hitno, 37.600 evra. Tel. 063/510-604. 546949 UKWI @EN jednoiposoban stan u novijoj zgradi, 34m2, prvi sprat, lift, terasa, centralno gradsko grejawe, topla proto~na voda, cena 36.050E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 546890 UKWI @EN jednoiposoban stan na Grbavici, 38m2, drugi sprat, terasa, lift, novija kvalitetna zgrada, cena 46.350E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 546888 SA JAM, Janka ^melika, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 35m2. Lift, terasa. Cena 31.000E. Tel. 063/692917. 546951 NO VI JI jednoiposoban 42m2, {iri centar, Jug Bogdana, IV sprat sa liftom, nije posledwi, lep i funkcionalan stan, gradsko grejewe, ugradni plakari, terasa 45.000. Telefon 063/517-846. 546962 JED NO I PO SO BAN stan 44 m2, ukwièn, bez ulagawa, cena - 36.000, Novo naseqe. Telefon 6624218. 546982 GR BA VI CA u Tolstojevoj jednoiposoban stan 40m2 na prvom spratu, useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 546933 LI MAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2, niè spratnosti, okrenut na dvori{te, hitno i povoqno!!! Tel. 063/868-03-35. 546974 SOM BOR SKI BU LE VAR, odli~an jednoiposoban stan, I sprat, 34.000E. Telefoni: 522-177, 064/215-60-90. 546878 HIT NA PRO DA JA!!! Odmah useqiv JIS, 45m2, Nova Detelinara, III sprat, lift, terasa, nov, bez ulagawa, ekstra kvalitetna zgrada, cg, ukwièn, cena 44.900! Telefoni: 021/425-653, 063/536212. 546865 [I RI CEN TAR, ukwièn 1.5 stan od 41m2. Telefon 063/742-21-80, www.bomil.rs. 546900 NO VO NA SE QE, 1.5 ukwièn stan na I spratu, 38m2, cena dogovor. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 546901 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an, ukwièn noviji 1.5 stan na I spratu, po ceni 36.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 546902

GR BA VI CA, nov odli~an i ukwièn 1.5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na II spratu sa liftom, cena 46.500 kompletno name{tenog stana. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 546907 LI MAN IV, Ive Andri}a 40m2, lift, terasa, ukwièn, odmah useqiv 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 546854 \OR \A NIK [I ]A JO HA NA, 54m2 jednoiposoban stan na prvom spratu, lift, terasa, odmah useqiv 47.300. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 546856 BU LE VAR EVRO PE - bliè Limana - jednoiposoban 31m2 - perfektan raspored neprolazne sobe - brzo useqiv, 3. sprat, terasa, CG, cena sa PDV-om: 36.050 evra. Tel. 064/823-6618, 021/424963. 546839 JED NO I PO SO BAN, 39m2, Grbavica - nov stan na izuzetnoj lokaciji, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, vredi kupiti. Tel. 021/55-7758, 063/7-333-621. 546827 POD BA RA: Jednoiposoban, nov, useqiv, pred ukwi`bom - 27m2, 2. sprat sa liftom, terasa, CG - gradsko... Cena: 31.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6618. 546833 NA BU LE VA RU EVRO PE u novoj zgradi sa upotrebnom dozvolom 31m2 korisne i 46m2 podne povr{ine kombinacija redovnih i krovnih prozora, cena 24.300. Tel. 451-318, 523-193, ponuda na www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 100110. 548091 U [I REM CEN TRU kod Socijalnog prodajem odli~an jednoiposoban stan 42m2 u novijoj ukwiènoj zgradi, 46.350, odmah useqiv. www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1000221. Tel. 451-318, 523-193. 548092

oglasi

NA UGLU BUL. EVRO PE i Koste Racina 39m2, jednoiposoban stan, severoisto~na strana, 39.000, ima povrat PDV-a. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 548093 NO VO SAD SKOG SAJ MA 47m2, II sprat, ukwièn, brzo useqiv, zgrada iz 2002. godine. Telefoni: 423-208, 063/111-4142. 546988 JO VA NA HRA NI LO VI ]A ukwièn 1.5-soban stan, II sprat, 43.000 evra. Tel.: 528599, 063/111-8085. 546989 CEN TAR 51m2+terasa nov dvosoban stan 46.300 evra. Telefoni: 528-599, 063/1118085. 546987 LI MAN IV lep dvosoban stan 54m2, ukwièn, okrenut ka istoku, cena 53.500. Tel. 451-318, 523-193. Kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 548094 NO VA DE TE LI NA RA, dvosoban 44m2, na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina, investitor Moj Dom, pozovite! Cena 44.000, ima povrat PDV-a. Tel. 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 548095 NO VO NA SE QE, 55m2, na tre}em spratu, cena 50.500. Tel. 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 548098 U MI LE TI ]E VOJ ulici u zgradi od belog mermera dvosoban stan 63m2 na tre}em spratu, lift, terasa, ukwièn, prazan, useqiv. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1000193. 548099 DVO SO BAN stan, 48m2, na drugom spratu, ukwièn, renoviran, cena 36.500. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 548100 KOD SUP-a u Bra}e Jovandi}, dvosoban stan, 51m2, sre|en, ukwièn, 49.500, {ifra 1000694, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523193. 548101

DVO SO BAN stan u novoj zgradi kod Futo{ke na Bul. oslobo|ewa, 56m2, prazan, kqu~ u agenciji, cena 61.800. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 548102 DVO SO BAN, 50m2 - ukwièn - useqiv, klasi~an raspored - odvojena kuhiwa, terasa, isto~na strana, CG, sre|en - bez ulagawa. Cena: 36.000 evra. Tel. 064/823-6601 021/6614-200. 546834 HIT NO!!!! 60m2 - ukwièn odmah useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena - 47.400 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424963. 546835 PO VOQ NO: 60m2 - Bulevar, kod Lutrije - dvosoban, mogu} dvoiposoban, ukwièn, useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG... Cena: 52.600 evra - nije fiksno. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 546832 DVO SO BAN, 47m2, Grbavica - nov stan na odli~noj lokaciji, vrhunska oprema, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, Merkatora… Vredi kupiti, cena 1150 evra/m2. Tel. 021/55-77-58, 065/555-7758. 546828 DVO SO BAN, 53m2, Rumena~ka, stan klasi~nog rasporeda okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo 1/1, odmah useqiv, cena: 45.000 evra. Tel. 021/55-77-58, 065/555-77-58. 546830 NO VO! Brzo useqiv, 49m2 dvosoban, 3. sprat (od 5), lift, terasa, CG, sendvi~ zid, isto~na strana... Cena sa PDV-om 47.950 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6610 (www.avenia-nekretnine.com). 546837 RE NO VI RAN, 50m2 - @elezni~ka stanica, dvosoban, dvostrano orijentisan, terasa, CG. Ukwièn, odmah useqiv! Cena - 46.400 evra. Tel. 064/823-6621, 021/6614-200. 546845 PA RI SKE KO MU NE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwièn, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 546857 MAK SI MA GOR KOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 546858 LI MAN IV 52m2, odli~an dvosoban, lift, terasa, ukwièn, zgrada od fasadne cigle 46.400. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 546859

dnevnik

DE TE LI NA RA 53m2, klasi~an dvosoban bez ulagawa, dvostran, ukwièn, dve terase 38.500. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 546860 NO VA DE TE LI NA RA, Janka ^melika, 44m2 dvosoban, prvi sprat, terasa, ukwièn, odmah useqiv 46.350. Telefoni: 444-107, 633-7853. 546861 HIT NO i povoqno!!! Novo naseqe: 44m2 - dvosoban useqiv, ukwièn, terasa, sre|en. Cena - 36.000 evra Tel. 064/823-6621, 021/661-4200. 546842 UKWI @EN - zgrada stara 5 godina - useqiv odmah - dvosoban, 52m2 - 2. sprat, terasa, ekstra raspored, Cena 43.800 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 546849 LI MAN, ukwièn 2.0 stan od 55m2 odli~nog rasporeda, IV sprat sa liftom. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 546908 NO VA DE TE LI NA RA, zgrada „Budu}nosti” ukwièn noviji stan na II spratu u pe{a~koj zoni, cena 45.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 546909 DE TE LI NA RA, ukwièn, klasi~an 2.0 stan od 47m2, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 546910 KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE prodajem ukwièn 2.0 stan preure|en u 2.5 odli~nog rasporeda od 51m2 na III spratu sa liftom za 43.500. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 546911 GR BA VI CA, ukwièn klasi~an 2.0 stan od 48m2 na I spratu, potrebno renovirawe, cena 42.200. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 546903 SO CI JAL NO, nov 2.0 stan, odmah useqiv, cena 53.500 sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 546904 CEN TAR, 2.0 ukwièn stan od 51m2, na I spratu, cena 53.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 546905 BE TA NI JA, u novijoj zgradi, prodajem dobar 2.0 ukwièn stan, cena 52.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 546906 HIT NA PRO DA JA! Odli~an nov DS, 45m2, B. Radi~evi}a, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena 44.500. Telefoni: 021/425-653, 065/55-36-212. 546866 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS, 47m2, Satelit, II sprat, terasa, dvori{na strana, ukwièn, cena samo 36.000. Telefoni: 021/6616324, 063/536-212. 546867 NO VI SAD, Du{ana Vasiqeva, odli~an ukwièn stan, 64m2-63.000E. Telefoni: 063/780-99-09, 522-177. 546879 DVO SO BAN, Liman II, 61m2 odli~an stan, ukwièn, moè dvoiposoban, ekskluzivna prodaja, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 546876 LI MAN II!!! Dvosoban stan od 62m2 dvostran, prostran, svetao, ukwièn i brzo useqiv!!! Povoqno!!! Tel. 063/868-03-35. 546975 KO SOV SKA!!! Dvosoban stan od 49m2 ukwièn u novoj zgradi niè spratnosti na mirnoj strani uz mogu}nost kupovine garaè. Tel. 063/500-213. 546976

KOD SUP-a u Kraqa Petra dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwièn za 46.400. Telefoni: 528-137, 661-2262. 546934 LI MAN I, ukwièn dvosoban stan 49 m2, cena - 41.200. Telefon 6624-218. 546983 LI MAN, zgrada Budu}nosti, ukwièn dvosoban stan 54m2. Telefon 6624-218. 546984 HIT NO prodajem komforan dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, odvojena kuhiwa, mogu}e dobijawe dvoiposobnog, ukwièn, 49.000. Telefon 063/517-846. 546963 STRO GI CEN TAR, Katoli~ka porta, noviji dvosoban 43m2m II sprat, u odli~nom stawu bez ulagawa, ukwièn, kompletno name{ten 45.000. Telefon 063/517-846. 546964 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba, lepa terasa, dvori{na strana, 45.500. Telefon 063/517-846. 546965 NOV dvosoban 53m2, ugao Bulevara oslobo|ewa i Novosadskog sajma, „Aleksandar” III sprat, gleda na dvori{te, prvoklasna gradwa i oprema, useqiv 65.000. Telefon 063/517-846. 546966 LI MAN IV, ukwièn, odli~an, komforan dvosoban stan od 54m2. Lift, terasa. Vrlo povoqno! Tel. 063/777-6233. 546952 U BLI ZI NI @elezni~ke stanice na prodaju komforan dvosoban stan od 69m2, I sprat, lepa terasa, novija gradwa. Samo 45.000E. Tel. 063/108-8017. 546953 UKWI @EN dvosoban stan, Bul. Ja{e Tomi}a, dvosoban 52m2-42.000E. Telefoni: 522177, 063/11-24-911. 546885 DU [A NA VA SI QE VA odli~nog rasporeda stan 64m2, odvojena trpezarija kao tre}a soba, dvostrano orjentisan. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 546937 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Lutrije dvosoban stan 60m2 na prvom spratu za 53.500. Telefoni: 528-137, 661-2262. 546938

CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Tel.: 063/5020-25. 41701 TRO SO BAN, 78m2, Ul. Branimira ]osi}a, lift, terasa, ukwièn, lep raspored. Telefon: 064/11-43-730 i 060/418-32-23. 42283 STRO GI CEN TAR, 75m2 dvoiposobani, IV sprat bez lifta, 1200e/m2, bez posrednika, Telefon 063/754-3917, izme|u 19-20 ~asova. 41760 PRO DA JEM stan dvoiposoban od 64,5m2, blizu Merkatora, moè zamena za mawi, uz doplatu. Bez posrednika. Telefon 064/143-8024. 41878 DVO I PO SO BAN sa garaòm kod Sajma 64m2, ~etvrti sprat, lift, ukwièn, cena 57.500. Telefoni: 064/1143730, 060/4183223. 42278 PRO DA JE MO dvoiposoban ukwièn stan na drugom spratu u ]irpanovoj ulici. Uz stan se moè kupiti i garaà. Telefon 6447-622. 42286 PRO DA JE MO dvoiposoban stan na Limanu tri na prvom spratu za 68.000. Telefon 6447-622. 42287

oglasi

dnevnik

BE RI SLA VA BE RI ]A originalan dvoiposoban stan 64m2 odmah useqiv, potrebna adaptacija, 56.000. Telefoni: 528-137, 063/8117331. 546941 SE QA^ KIH BU NA u zgradi od crvene cigle, stan 76m2 na prvom spratu, sa pogledom na dvori{te. Telefon 528137. 546942 PRO DA JE SE odli~an, ukwièn 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 546915 UKWI @EN dvoiposoban stan u centru u blizini Futo{ke pijace, novija kvalitetna zgrada, ~etvrti sprat, 52m2, lift, cena 51.500E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 546892 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 546917 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwièn 2.5 stan na I od 85m2, sa velikom terasom. Telefon 063/742-21-80. 546918 BU LE VAR OSLO BO \E WA, vojna zgrada, ukwièn, odli~an dvoiposoban stan od 71m2, 5. sprat, lift, terasa. Odmah useqiv. Tel. 060/6211685. 546955 @. STA NI CA, Berislava Beri}a, odmah useqiv, ukwièn dvoiposoban stan od 65m2, III sprat, terasa. Odli~an raspored. Povoqno, 56.700E. Tel. 063/775-9121. 546956 CA RA DU [A NA!!! Odli~an dvoiposoban stan od 53m2 niè spratnosti u odli~noj zgradi, ukwièn gleda na dvori{te. Tel. 063/868-03-35. 546977 „ABC” CEN TAR, ukwièn originalan 2.5 stan od 53m2, odli~nog rasporeda, cena 50.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 546912 GR BA VI CA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 78.000. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs. 546913

DVO SO BAN - mogu} dvoiposoban, 51m2 - Molijerova ulica, sre|en-renovirano kupatilo, ukwièn - useqiv, 1. sprat, CG. Cena: 42.200 evra. Tel. 064/823-6618, 021/424-963. 546848 EKS TRA raspored: 54m2 dvoiposoban, Bulevar Evrope, 1. sprat, terasa, CG, useqivo. Moè na kredit. Cena sa PDV-om: 58.500 evra. Tel. 064/823-6621, 542-779. 546851 HIT NO!! Nov - neuseqavan dvoiposoban - 62m2 perfektan raspored - ju`na strana odmah useqiv, 3. sprat, terasa, lift, CG. Cena: 63.800 evra. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 546846 KOD STA NI CE u novoj, ukwiènoj, zgradi 61,3m2, na drugom spratu, cena 54.500. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1001914. 548105 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Lutrije dvoiposoban stan 60m2, za renovirawe, lift, terasa, ukwièn, cena 49.900. Tel. 451-318, 523-193, ponuda na www.ne kret ni nemoj dom.com. 548106 PRO DA JEM funkcionalan, dvoiposoban stan, na Grbavici, 56m2, na IV spratu, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a. Ukwièn. Dve ostave. Hitno. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne.moj dom.com, {ifra 1002095. 548107 DVO I PO SO BAN stan na uglu Bul. Evrope i Koste Racina, 48m2, gleda na istok, cena 48.000, ima povrat PDVa. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 548108 GUN DU LI ]E VA 2.5-soban odmah useqiv 60m2, ukwièn 56.500 evra. Telefoni: 528599, 063/111-4142. 546991 KOD STA NI CE Ul. Kraqevi}a Marka, 51m2, na III spratu, lift, terasa, ukwièn, u funkciji dvoiposobnog, cena 46.500. Tel. 451-318, 523-193, {ifra 1001310, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com. 548097

nedeqa27.novembar2011.

SUDSKA PRODAJA STANOVA - NOVI SAD, Dunavska 23, dvosobni dupleksi 42m2 (po~etna cena 3.186.955,80 dinara) i 54m2 (4.097.514,60). Licitacija 1. 12. 2011. godine, u 9.30 sati, Osnovni sud, Novi Sad, Sutjeska 3, soba 29 C.

42266

OD LI ÂN trosoban stan na Limanu III, kod Limanskog parka i Merkatora, 71m2, na III spratu, lift, terasa, cena 69.000. Slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1000629. Tel. 451-318, 523-193, 063/532-243. 548109 KLA SI ÂN trosoban stan kod Stanice, 70m2, ukwièn, odvojena kuhiwa, cena 57.500, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193. 548110 TRO SO BAN, 90m2, centar S. Musi}a, stan salonskog tipa, 1. sprat, okrenut na dve strane, idealan za ordinacije, kancelarije, blizina fakulteta, Suda, Spensa… Vredi kupiti. Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58. 546831 TRO SO BAN, 94m2, centar R. pijaca, prodajem ili mewam za mawi-do 60m2, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima, tenda, bez posrednika, vredi kupiti. Tel. 063/7-333-621. 546826 MAK SI MA GOR KOG, odli~an trosoban, kompletno renoviran, ukwièn, odmah useqiv, dve terase, dvostran 72.100 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853. 546862 GR BA VI CA. Odli~an trosoban dupleks od 70m2 ukwièn, useqiv, lift, terasa, CG... Cena: 61.300 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614200 (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 546847 LI MAN, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwièn, prazan 3.0 od 79m2 stan bez ulagawa. Telefon 063/828-8377, www.bo mil.rs. 546914 HIT NO!!! Odmah useqiv TS, 74m2, centar, IV sprat, lift, dve terase, nov, dva sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa sa prozorom, ukwièn, mogu}nost kupovine i garaè od 17m2! Cena 68.600. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 546868 TRO SO BAN, Liman II - Ravani~ka, 83m2, bez ulagawa, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 546873 STRA @I LOV SKA ulica, izuzetno komforan trosoban salonski stan od 100m2. I sprat, dva kupatila. Renoviran. Ekstra cena 93.000E! Tel. 063/692-917. 546957 NO VO NA SE QE, odli~an, noviji, brzo useqiv trosoban stan od 72m2, II sprat, terasa. Cena 62.000E. Tel. 063/510604. 546958 MAK SI MA GOR KOG, blizina Suda, odmah useqiv, ukwièn trosoban stan 70m2, I sprat, terasa. Cena 70.000E. Tel. 452-942. 546959 HIT NO!!! Grbavica, nov, ukwièn, odmah useqiv stan od 86m2 za samo 51.500E. Pozovite 060/621-1685. 546954 POT PU NO nov trosoban 75m2, Heroja Pinkija, I sprat, prvoklasna gradwa i oprema, parking, upotrebna dozvola, useqiv po isplati 69.500. Telefon 063/517-846. 546967 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwièn, mogu}e pregraditi u dva stana 93.000. Telefon 063/517-846. 546968

@. STA NI CA, ukwièn 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 546916 NOV - odmah useqiv trosoban stan u blizini centra, 72m2, terasa, redovan sprat nije dupleks, cena sa PDV-om 61.800E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.to talne kret ni ne.rs. 546891 TRO SO BAN, {iri centar, nov, bez ulagawa 71,50m2 cena sa kompletnom kuhiwom 62.000 evra, ekskluzivna prodaja, „Kvart”. Tel. 021/450417; 064/189-38-87. 546875 LI MAN jako lep, odmah useqiv trosoban stan, odli~nog rasporeda 80m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 661-2262. 546939 LI MAN TRI kod Nisove zgrade trosoban stan 71m2 na tre}em spratu, ukwièn . Telefoni: 528-137, 661-2262. 546940 HIT NO!!! Ekstra ponuda! Bulevar oslobo|ewa: 93m2 nov, ukwièn odmah useqiv trosoban stan, 1. sprat, odvojena kuhiwa sa velikom trpezarijom, 2 kupatila, 2 terase, lift... Moè kredit. Cena: 93.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/424-963. 546838

PRO DA JE SE stan u Novom Sadu, Ul. Stevana Mokrawca, V sprat, povr{ine 75m2, ~etvorosoban, jugoisto~ne orjentacije, kablovska, video nadzor, gradska proto~na topla voda, 975E/m2. Kontakt telefon 063/588-360 od 18 do 20 ~asova. 42210 PRO DA JEM ~etvorosoban stan, prvi sprat u najuèm centru Novog Sada, 90m2 plus terasa sa centra. Telefon 063/569046. 42220 PRO DA JE MO luksuzan petosoban stan od 105m2 u Danila Ki{a. Dva kupatila i dve terase. Dogovor. Telefon 6447-622, 063/540-165. 42296 PRO DA JEM lep, troiposoban stan kod Sajma, ukwièn, bez ulagawa ili mewam za dvosoban - dvoiposoban poèqno naseqe, povoqno. Telefon: 064/314-38-30. 42254 PRO DA JE MO troiposoban ukwièn stan na Limanu tri, za 86.000. Odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540165. 42288 VE O MA PO VOQ NO useqiv stan 80m2, tri spava}e sobe, strogi centar sa predivnim pogledom u Prezidentovoj zgradi. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 42314 LI MAN 3, prodajem ukwièn 3.5 stan na I spratu od 77m2, cena povoqna. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 546919 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 6366-952, www.bo mil.rs. 546923 LI MAN III, troiposoban, ukwièn, lift, terasa, odli~an raspored, kod Limanskog parka. Slike www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 546863

KOD SAJ MA ukwièn stan, 73m2, na prvom spratu, lift, terasa, ukwièn, posebno kuhiwa, dva sanitarna ~vora, komplet, renoviran prazan, useqiv, cena 68.000. Tel. 451318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kre ni ne-moj dom.com. 548111 LI MAN kod Doma zdravqa nova zgrada 88m2 stan, cena 91.000. Telefoni: 423-208, 063/111-4142. 546992 GR BA VI CA 4-soban stan 135m2+terasa ukwièn, dogovor o prodaji ili zameni. Telefoni: 528-599, 063/1114124. 546993 HIT NO prodajemo salonski stan u centru, 143m2, na prvom spratu, ukwièn, cena 105.000. Tel. 523-193, 451-318, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com. 548113 CEN TAR - salonac, I sprat, 60m2, cena 56.000. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 546990 STRA @I LOV SKA 100m2 prvi sprat, salonski, dobra zgrada 103.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 546864 Ê TVO RO SO BAN stan, Ba~ka ulica, 110m2, ekstra luks, odmah useqiv, moè sa garaòm, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 546874 Ê TVO RO SO BAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 546871 NO VA DE TE LI NA RA, nov brzo useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDVom, moè kupovina putem kredita... Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 546920 CEN TAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 546921 GR BA VI CA, prodajem noviji useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 546922 CEN TAR u blizini Spensa kompletno renoviran stan 101m2 na drugom spratu sa liftom u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538166. 546943 LI MAN DVA ~etvorosoban stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 661-2262. 546944 NOV ~etvorosoban dupleks 86m2, iza Sajma, Branka Baji}a, III sprat, dva kupatila, lepa terasa, puno opreme ostaje, Hitno! 67.000. Telefon 063/517-846. 546969 NO VI JI ~etvorosoban 90m2, Grbavica, Lasla Gala dva kupatila, odvojena kuhiwa, dupleks, parking mesto u dvori{tu, ukwièn, useqiv 85.000. Telefon 063/517-846. 546970 PARK SI TI!!! êtvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Tel. 063/500-213. 546978 SA LON SKI STAN!!! U blizini Radni~kog univerziteta odli~an ~etvorosoban stan!!! Tel. 063/500-213. 546979 KOD OSNOV NE [KO LE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwièn, useqiv po dogovoru. Tel. 063/500-213. 546980 BU DU] NOST, Nova Detelinara, ukwièn ~etvorosoban stan 86 m2, nià spratnost, bez ulagawa. Telefon 6624-218. 546985

CEN TAR, nov odmah useqiv, dupleks, 110m2, Laze Kosti}a, investitor prodaje, dokumentacija kompletna. Pozovite 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 548112

PRO DA JEM ve}u ku}u blizu centra u Novom Sadu. Telefon 063/105-0-105. 42139 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwièna. Telefoni: 419375, 060/4419-375. 42144 HIT NO i povoqno prodajem ku}u, kod èlezni~ke stanice. Moè i zemena za stan uz doplatu. Telefon: 064/61173-75. 42273 PRO DA JEM ku}u u Gardinovcima na placu od 35 ari ili izdajem za skladi{nimagacinski prostor. Telefon 064/40-266-94. 42035 PRO DA JE MO lepu ku}u na ârdaku od 180m2 sa placem od 1.000m2. Ku}a ima garaù, eta`no grejawe. Telefon 6447-622, 063/540-165. 42285 PRO DA JEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 42133 PA RA GO VO, plac 1.800m2, na glavnom putu za Venac, kod pe~eware Katun. Telefon 063/86-26-504. 42132 KU PU JE MO poqoprivredno zemqi{te 50h, garsoweru, jednosoban 25.000E, dvosoban 45.000E, trosoban 55.000E, ku}u za 18.000E, vikendicu do 6000E. Telefoni: 021/6621797, 063/598-463. 42055 PRO DA JEM plac u Rumenki 580m2, pro{la struja i voda. Telefon: 060/180-8044. 42160 KA] - plac 2000m2 - 2000 eura u ulici, asfalt, struja, voda, kanalizacija. Telefon 063/588-828. 42234 PRO DA JEM 3 placa 17,5 ari, moè odvojeno u Veterni~koj ulici. Telefon 063/516-844. 42277 PLAC u ôrtanovcima 2.000m2, ravan, pogled na Dunav, struja, voda, vikend zona, dozvoqena gradwa, moè zamena za automobil. Telefon 060/0122-472. 42140 KLI SA 2 spojena placa, Rumenka, ku}a 2 stana, sala{, ênej sa 3,5 jutara zemqe i 8000 malina. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463. 42056 PRO DA JEM placeve u Veterniku, produètak [kolske ulice, kao i 3 ha zemqi{ta u istom potezu - namena za malu privredu.Telefon 069/1-893-486. 42182 PRO DA JEM jutro zemqe u Futogu pravo vlasni{tva, ukwièno 1/1 cena 2e/m2 i plac od 1000m2 ogra|en za vikendicu 6e/m2. Telefon 063/514-558. 42300 PLAC za vikendicu, ili ku}u - u Rakovcu uz Manastir 20 ari, voda, put, struja, Telefon 504-590, 063/1748060, uredno u katastru. 42377 TE LEP, novija ukwièna ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na. Telefon 064/220-9565, www.bo mil.rs. 546925 RE NO VI RA NA ku}a 200m2, prizemqe I sprat, na placu 428m2, Salajka, mirna ulica, kolski ulaz, petosoban i ~etvorosoban stan, eta`no grejawe, moè zamena za stan 155.000. Telefon 063/517-846. 546961 VI LA u okolini Cara Du{ana. Telefoni: 423-208, 065/57-27-527. 546994

nedeqa27.novembar2011.

FUTOG, ukwièna ku}a od ~vrstog materijala projekat ~uvenog arhitekte 108m2, cena 72.000, slike na www.bomil.rs. Telefon 063/828-83-77. 546924 HITNO!!! Ku}a na Vidovdanskom nasequ, 89m2, plac 360m2 - ogra|en bedemom, useqiva odmah, voda, struja, gas. Cena: 36.000 evra. Tel. 064/823-6621, 021/542-779, www.avenia-nekretnine.com. 546840 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 546852 KU]A, Sremska Kamenica, ukwièna, 110m2 + 60m2, hitno, cena 55.000 evra, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-9797. 546872 ADICE 60m2 ku}a odli~nog rasporeda, plac 520m2 legalizovana, 62.000. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 546995 U KAMENICI, prodajem dvojnu ku}u 110m2 stambenog prostora, 40m2 suterena na placu od 250m2 na odli~nom mestu, blizu centra Kamenice, cena 55.000. Tel. 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 548080 KUPUJEMO obradivo zemqi{te od 8-15ha i okolina N. Sada, Temerina, Srbobrana. Telefoni: 526-622, 064/5454-038. 546883 OBRADIVO zemqi{te u Vojvodini - 3,5 jutara-11.500E, - 23 jutra-71.300E fiksno, 220ha - u komadu 820.400E, 225ha 2.266.000E, (I-IV klase) sopstveni sistem za navodwavawe. Telefoni: 522-177, 063/1124-911. 546884

IZDAJEM uli~ni lokal, 27m2, u Petra Drap{ina 47, kod Bulevara, za sve namene. Telefoni: 021/527-258, 021/66-21-791, 064/27-80-303. 41583 IZDAJEM sre|en lokal od 80m2 na Bul. Oslobo|ewa, za sve namene. Tel: 063/505-257. 41584 IZDAJEM uli~ni lokal, 18m2, sa izvodom za lavabo{ampoweru, ]irpanova 21. Telefon 063/80-744-11. 42131 HITNO! Podajem lokal 42+48m2 Suboti~ka ul. Cena 39000 eur. Telefon 064/8186204. 42180 BEZ POSREDNIKA prodajem lokal 27m2, na Bulevara Kraqa Petra br.73. Telefon 021/621-5338. 42196 VEOMA povoqno prodajem lokale 16 i 19m2 kompletno opremqeni u strogom centru grada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 42315 INVESTITOR prodaje lokal na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina, Bulevar Evrope, u jednoj eta`i 150m2, visina 4m. Tel. 021/523-193, 021/451-318, www.nekretninemojdom.com. 548081 NA [ONSIJU razra|en lokal sa kompletnom opremom za hemijsku ~istionicu 55m2 uli~ni, opremu mo`ete videti na sajtu www.nekretninemojdom.com, {ifra 8000012. Tel. 451-318, 523-193. 548082

IZDAJEM gara`u na Limanu II Ul. Bo{ka Buha br.10. Telefon 454-934. 42329

PRODAJEM gara`u 20.5 km. Lasla Gala 28. Telefon 063/88-78-302 i 063/209-661. 41472

KUPUJEM sve vrste automobila. Mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplata maksimalna na licu mesta. Telefoni: 064/3377695, 063/170-6171, 824-611. 40819 KUPUJEM auta novija - starija do 4000e. Mo`e i havarisana, maksimalno pla}am. Telefoni: 822-714, 063/7081939. 40809 PRODAJEM MAZDU-karavan 1.600 kubika 323, 90. godi{te, u voznom stawu. Telefoni: 6330-891, 062/8586-667. 42280

TRAKTOR torpedo TD45, prvi vlasnik, kabina, kompresor, sve original, 2.950e + {pediter prikolica 2 t. Telefon 062/779880. 42241 PRODAJEM {iva}u ma{inu „Bagat” cena povoqna. Telefon 063/7748318. 42249

PE]I kamini, {poreti na drva veliki izbor, bela tehnika sa spoqnim o{te}ewem, veoma povoqno. Telefon 021/528822. 40667

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 42218

HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefoni: 021/454-157, 063/540-596. 40763 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 40770

TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394-686, 064/170-18-63. 41134 KADE SERVIS, obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 500155, 065/543-68-96. 41304 JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463362. 41788

OGLASi l îTUQe VR[IM povoqno presvla~ewe name{taja, i vrata sre|ujem mehanizme na kau~ima, popravqam ili mewam federe, popust za penzionere. Telefon 6610-230, 064/144-3258. 42043 VODOINSTALATER pruà sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42148 MAJSTOR, za popravke krova ako curi i vlaì, dugogodi{we iskustvo, ~i{}ewe oluka, popravka dimwaka i krovnih prozora. Telefon 064/157-1404, 6434-313. 42164 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 42242 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te). Telefon 6612-570 od 9-12 15 -19. 42253 KU]NI MAJSTOR - montaè, demontaè, nema{teja, sanitarija, popravke, vrata prozori roletne brave, {arke, kre~ewe, farbawe resveta. Tel. 065/6824-398. 42263 STOLAR - popravqam regale i kau~e, lepi rasklimane stolice, tapacira i lakira. Popust za penzionere. Telefon 897-168 i 062/837-1994. 42334

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/15725-14. 40691 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 40692

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 41220

PRODAJEM mlade koke nosiqe, 18 nedeqa. ^enej, Me|unarodni put 310 b. Telefon 063/511-392 i 021/848188. 42227 PRODAJEM izno{ene koke nosiqe te{ke dva kilograma. Telefon 069/511-93-24. 42228 PROIZVODWA i prodaja svih vrsta vo}nih sadnica, 205 sorti. Tradicija vi{e od pola veka. Telefon 063/8351900, 021/6619-236. 42103 HRANA za papagaje i glodare. Suv koki~ar kukuruz. @ito za kuvawe. Suncokret {areni i krupan crni. Futo{ka pijaca, tezga 189 svaki dan. 42269

PRODAJEM revolver crvena zastava M-83, 357 magnum, legalizovan (registrovan) Telefon 063/1292725. 42217

dnevnik

POTREBNA `ena za pomo} u ku}i oko polupokretne osobe. Telefon: 506-669. 42320 AGENCIJA poslodavcima u zemqi, inostranstvu nudi sve profile radnika, porodicama nudimo: bebisiterke, gerontonegovateqice, medicinske sestre, sprema~ice, doma}ice ku}e. Telefon 021/400-148. 42170

POMEN Danas, 27. 11. 2011. godine navr{ava se {est godina od kako nema na{eg voqenog

Vasa Tasovac diplomiranog veterinara

RASPRODAJA kwiga sa 50% popusta zbog zatavarawa kwi`are, Gimnazijska 2 kod Ribqe pijace. 41873 KUPUJEM kwige i stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/9945002 Mile. 42075 PRODAJEM bukova drva. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/7719-142. 42112 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 42258 UGAQ Kostolac 6300 dinara, drva sa Fru{ke Gore, cepana i rezana, meka 2800 dinara, tvrda 3500 sa prevozom. Banovi} kocka 12.500 din. Su{eni vreoci 11.900 din. Telefon: 063/514-558 i 063/536-386. 42301 ^ISTIMO podrume i tavane, ure|ujemo ba{te i dvori{ta, otkupqujemo sekundarne sirovine i vr{imo selidbe sa radnom snagom. Telefon: 063/838-7926. 42302 GASNI KOTAO za eta`no grejawe i sanitarnu vodu „Weiland” kao nov, malo radio 200 E. Telefon 504590. 42376 OGREVNO drvo bukva sa prevozom i uslugom rezawa, isporuka brza. Telefon 069/691-722. 42381

1985 - 2011.

Milana Isakova Tvoj dragi lik, qubav i dobrota zauvek }e ostati u na{im srcima.

Godine nisu ubla`ile tugu za tobom. Nedostaje{ nam. Supruga Dobrila, k}eri Marija i Sla|ana sa porodicama.

Tvoji najmiliji: unuka Milica, supruga An|elka, sin Mi{a i k}erka Milada.

42270

42275

DESETOGODI[WI POMEN

^ETVOROGODI[WI POMEN na{em dragom

Radovan Vi{wi}

dr Vasiliju Markovi}u

1945 - 2001. Iza sebe si ostavio se}awa i dobrotu koja se pamti. Tvoji najmiliji: Vida, @eqko, Nada, Tijana i Lazar.

28. 11. 2007 - 28. 11. 2011. Najlep{e uspomene zauvek `ive u nama. Wegovi: Bubica, Pera, Vuk, Maja, Vesna i unuk Vasa. 42374

42052

POMEN

2. 12. 2007 - 2. 12. 2011.

Dana 26. 11. 2011. godine navr{ila se godina dana od prerane smrti na{e

Jano{ Kova~ ^etvrta je godina pro{la, uteha nije do{la. Kada se srcem voli, vreme ne le~i boli, kako nam nedostaje{...

Dragiwe Vemi} 1957 - 2000.

Supruga Olga i sin Dejan.

Suprug Radivoje, sinovi Radomir i Milo{.

42352

Posledwi kom{iji

pozdrav

42384

dragom

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom suprugu, ocu i dedi

Vola{ Milanku

Mustafi - Muji Haxali}u Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

od stanara zgrade Ive Andri}a br. 15.

Tvoji najmiliji: Suba, Zlaja, Miki, Nadica, Vikica i tvoj Matej. 42388

42407

TU@NO SE]AWE

Dana 25. 11. preminuo je na{ dragi

Zlatko Ma~ki} 30. 11. 1981 - 30. 11. 2011. iz Ba~a

Vlada Andi} Po~ivaj u miru. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

PRIMAM autoelektri~ara ili elektroni~ara sa iskustvom na putni~kim vozilima. Telefon 063/130-5952. 40762

Uspomena na tebe ne bledi, ~uva}u je ve~no u svom srcu. Tvoja sestra Marija. OG-1

O`alo{}ena porodica Popovi}: Lazar, Vesna, Sr|an, Bojana i Vera Doki}. 42385

^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE na na{u dragu i nezaboravqenu baku, mamu, svekrvu i suprugu

Posledwi pozdrav dragoj priji

Danilku - Danu Brzak

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 25. 11. u 54. godini, preminula na{a draga

iz Ka}a

ro|. Ninkov

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

dragom

Mara Laki}

Mari Laki}

nedeqa27.novembar2011.

koja nam je za svog `ivota puno pru`ila lepog i plemenitog, a mi se toga stalno se}amo i uspomene na tebe ~uvamo. Tvoji najmiliji: unuci, sinovi, snaje i suprug.

od prijateqa \uje i Steve Mar~ete.

Sahrana je danas, 27. 11. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ka}u. Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. O`alo{}eni: suprug Mirko i deca Marijana i Marinko sa porodicama.

42205

42398

42395

Veqku Stanisavqevi}u Seka i Sa{a Nedu~in.

Sklopila je o~i na{a draga tetka

Margita - Gita Mitrovi} ro|. Bibi} Ne}emo zaboraviti qubav koju si nam pru`ala. Owa i Neda sa porodicama.

42382

42406

Na{em dragom kumu

[ESTOMESE^NI POMEN Dana 29. 11. 2011. godine navr{ava se {est meseci od smrti mog brata

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 26. novembra u 58. godini preminuo na{ suprug, otac i deda

Milorad Jovi}

Miloradu

Milorad Mirka Jovi}

Jovana Jelesi}a Joce iz Futoga Sestra Anica.

Sahrana je u ponedeqak, 28. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

Strikane moj, neka ti je laka crna zemqa.

O`alo{}eni: supruga Vera, sinovi Mladen i Sr|an, snahe Quba i Ana, unu~ad Lazar, Luka i Vera.

Dragan i Jawa sa decom.

posledwi pozdrav od familije [arac: Milene, Qiqane i Biqane sa porodicama.

42400

42363

42401

Hvala ti za svu dobrotu i plemenitost, za divne razgovore i vreme koje si proveo sa nama. Dragom stricu i deveru

Vladimiru Andi}u

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Veqku Stanisavqevi}u

Preminuo je otac na{e Sa{ke

Vladimir Andi}

42389

Bila nam je ~ast poznavati te.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

Vida Kova~

Mita Gaborov

Draga sestro, sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava. Tvoje sestre Ru`a, Dragica i brat Bo`a sa porodicama.

od Jasmine i Dragice Andi}. Sau~estvujemo u bolu wene porodice.

1924 - 2011. Sahrana je u ponedeqak, 28. 11. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga Zora sa decom, unucima i praunucima.

42396

TU@NO SE]AWE

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

42402

JEDNOGODI[WI POMEN

42393

Posledwi pozdrav ocu, dedi i pradedi

voqenom

27. 11. 2009 - 27. 11. 2011. Porodica [e}erov.

Porodice Kucurski i Te{i}.

42399

42405

Miti Gaborovu

Du{an Maletin

Ovih dana se navr{ava godina od kada je preminuo na{ dragi

preminuo 25. 11. 2011. godine, u 86. godini.

Jovan Stankovi} ro|. 1928.

Sahrana je danas, 27. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Mo{orinu. Wegovi najmiliji.

Hvala za svu qubav koju ste nam pru`ili.

O`alo{}ena porodica.

Va{a }erka Cica, zet Vlada, unuke Oqa i Zorica, zetovi Dragan i Sa{a i praunuke Aleksandra i Kristina.

42190

42392

42386

POMEN

Posledwi pozdrav voqenom ocu i dedi

Slavko Jelovac

Miti Gaborovu

Godine prolaze, a mi ne mo`emo da se pomirimo da vi{e nema na{eg supruga, oca i dede

Vuka{in \urovi}

S po{tovawem, ponosom i tugom ~uvamo uspomene na tebe i ne damo da vreme koje prolazi ubla`i na{a se}awa.

Stevana Stanojeva 1933 - 2009. Sve vi{e nam nedostaje tvoj lik, dobrota i qubav koju si nam nesebi~no davao. @ive}e{ zauvek u na{im srcima. Supruga Mara, }erke Ru`ica i Sofija sa porodicama. 42318

Porodica \urovi}.

28. 11. 2002 - 28. 11. 2011. Devet godina bola, praznine i tuge pro|e bez tebe i tvoje vedrine. Tvoji najmiliji: supruga Emilija i sin Milan sa porodicom.

42390

42203

1924 - 2011. ]erka Gordana, zet Milan, unuka Aleksandra i unuk Igor. Hvala ti za qubav i sve {to si nam nesebi~no pru`ao. Sahrana je u ponedeqak, 28. 11. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. 42391

07.00 08.00 08.05 08.10 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.30 15.40 16.05 16.30 17.00 17.25 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 00.50

tv program

nedeqa27.novembar2011.

ТВ Баштина Вести Стање на путевима Најлепше бајке света Колико се познајемо – квиз Кад зазвони: После кише сија сунце Бразде Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Центар света ТВ Дневник Добри и лоши, филм ТВ Дневник Из птичје перспективе Ток шок Војвођански дневник Спортска хроника Грување Из птичје перспективе Таблоид НС

07.30 09.00 10.00 11.00 13.00 13.45 14.30 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Глас Америке Портрет привредника Музичка емисија Више од откоса Филм: Почети из почетка Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Здравље и Ви Иза вести Војвођанске вести Улови трофеј 7. дан Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм - Џингис Кан 00.00 Глас Америке

06.05 08.00 09.06 11.00 12.33 13.00 13.15 13.29 14.12 14.53 15.17 16.05 17.01 17.30 18.26 19.00 19.30 20.05 21.04 22.17 23.55 00.14 02.04 02.40 03.33 04.07 04.52 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат Цват липе на Балкану Задња кућа Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Цват липе на Балкану Ја имам таленат Живети за један дан, филм Дневник Егзит Балканском улицом Шљивик Сасвим природно Сат Цват липе на Балкану Верски календар

07.00 07.30 08.00 10.30 11.00 11.35 12.35 13.35 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 23.00 23.30 00.00

Европа на делу Водич за родитеље Знање на поклон Кућне мајсторије Вести Б92 Пријатељи Штребери Филм: Град греха Вести Б92 Спортски студио Наша мала клиника Вести Б92 АТП Мастерс 1000 Лондон – финале, пренос Кошарка АБА лига: Партизан - Хемофарм, пренос Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Инфилтратор

РУКОМЕТ - ЕХФ КУП

Црвена звезда - Порто (РТС 2, 17.55)

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.25 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Музички фестивал „Шкољкице“ 1. део Фаца Мали концерт-музички програм Играни филм за децу (слов) Духовка (слов) Верска емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда, емисија за пољопривреднике (мађ)

07.00 07.45 08.00 09.00 09.26 09.30 09.45 10.00

06.30 08.10 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05

Хало, ТВ Како пропадају бундеве за време Хеловина у Канади, како се деца и одрасли припремају за предстојеће празнике, шта знамо о историји чарапе - ово су само неке од тема мађарског породичног магазина, чији је гост уредник карикатуриста листа „Мађар Со”, Пал Лепхафт. Уредница: Хајналка Буда (РТВ 2, 21.00)

17.30 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

13.30 Мађарска народна музика 14.00 Заједно 14.30 Документарна емисија на словачком са титл.на српском 15.00 Недељни магазин (ром) 16.00 Изравно (хрв) 16.30 Свјетионик (хрв) 17.00 Емисија на украјинском 17.30 Спектар (буњ) 18.00 Македонско сонце 18.30 Емисија за децу на мађарском 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Баразда, емисија за пољопривреднике (мађ) 20.00 ТВ Магазин на русинском 21.00 Хало ТВ, породични магазин (мађ) 22.30 ТВ Спорт (мађ) 23.00 Пишчеви злочини, филм

Серијски програм Цртани филм Док. програм Сокаче Време је на мојој страни Серијски програм Најбољи лек Седам НС дана Вести Вреле гуме Лична грешка Вести Инспектор Морс Вести Серијски програм Вести Време је на мојој страни Храна и вино Неон сити Серијски програм Објектив Док. програм Ево нас код вас Серијски програм Објектив Инспектор Морс

08.15 АТП Мастерс Куп Лондон 13.30 Руска лига: Зенит – Локомотив 15.30 СК студио 16.30 АТП Мастерс Куп Лондон финале дублови 18.30 АТП Мастерс Куп Лондон финале сингл 20.30 Тенис 21.00 Премијер лига: Ливерпул – Манчестер Сити 23.00 Аргентинска лига: Годој Круз - Бока Јуниорс 00.45 Премијер лига: Свенсен – Астон Вила

Без цензуре Којим путем о историји НОБ и Југославије? Гости: Светозар Оро, председник Друштва за истину о НОБ и Југославији, Петар Матић Дуле, председник Политичког савета Друштва за истину о НОБ и Југославији, др Младенко Цолић, историчар и председник ИО Друштва за истину о НОБ и Југославији, Витомир Сударски, писац, новинар и члан Савеза антифашиста Србије. (КТВ, 20.00) 06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

10.30 11.00 12.00 12.25 12.57

Френсис Мекдорманд

Живети за један дан Средовечна гувернанта, госпођица Петигру остаје без посла. Тражећи нови посао, изненада ће се обрести у гламурозном и емотивно усковитланом свету америчке глумице и певачице Делисије Лафосе. Улоге: Френсис Мекдорманд, Ејми Адамс, Дејвид Александер Режија: Барат Налури (РТС 1, 22.17)

14.53 16.27 16.52 17.30 17.55 20.06 20.21 21.10 22.59 23.48 00.37 01.04 02.05 03.35 04.46 05.31

06.45 Жене 08.00 Фудбалска утакмица: Црвена звезда-Партизан 09.00 Галилео 10.00 Филм: Разоткривање 13.00 Став Србије 14.00 Кад лишће пада 15.15 Вече са Иваном Ивановићем 17.00 Први глас Србије 19.00 Вести 19.15 Филм: Гас до даске 2 21.00 Филм: Господар прстенова: Две куле 00.30 Досије 01.30 Став Србије 02.30 Топ спид

dnevnik

c m y

Амен ађес Време одлуке Дозволите.. Тролови Бернард Поштар Пат Занимање дете 2 Играј фудбал, буди срећан Мој љубимац Бразде УНХЦР - Повратак: Косово Е-ТВ Фудбал - Јелен супер лига: Раднички - Јагодина, пренос Одбојка (м) - Светски куп: Србија - Русија, снимак Траг у простору Магазин Србије на вези Магазин Лиге шампиона Рукомет - ЕХФ куп: Црвена звезда - Порто, пренос Верски календар Изгубљена пирамида ТВ театар Јелен топ десет Ребекина дивља фарма Викенд Евронет Одбојка (м) - Светски куп, Србија - Русија Фудбал - Јелен супер лига: Раднички - Јагодина (р) Рукомет - ЕХФ куп: Црвена звезда - Порто (р) Јелен топ десет Мој љубимац

06.00 ВОА 06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.00 Универзум 09.00 Топ шоп 09.30 Филм: Мачак са шеширом 11.00 Топ шоп 11.30 Улови трофеј 12.00 Мајсторски 12.30 Здравље и Ви 13.00 Кефалица 13.15 Фуснота 13.30 Милица², специјал 14.00 Вести 14.30 Слике живота 15.00 Откопчано 16.00 Филм: Сан летње ноћи 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Кефалица 19.00 Милица², специјал 19.30 Слике живота 20.00 Филм: Четири венчања и сахрана 22.00 Откопчано 23.00 Филм: Сестре из Магдалене 01.00 Филм: Сан летње ноћи 03.00 Откопчано 04.00 Милица², специјал 04.30 Филм: Сестре из Магдалене

Џесика Амли

Апсолутна нула Климатолог Дејвид Кок је пронашао доказе да је промена поларитета Земље узрок последњег леденог доба - у једном дану! Сада се то дешава поново, али времена за спашавање нема... Улоге: Џеф Фејхи, Ерика Еленијак, Бил Доу, Џесика Амли, Мајкл Рајан Режија: Роберт Ли (Хепи, 16.00) 06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00

Мег Рајан

Бесани у Сијетлу Сем Болдвин је депресивни удовац чији син зове радио-емисију с намером да пронађе нову мајку и нову жену за свог оца. Хиљаде усамљених жена широм земље слушају Семову тужну причу, многе одговарају, међу њима је и Ени Рид. Улоге: Том Хенкс, Мег Рајан, Рита Вилсон, Бил Пулман Режија: Нора Ефрон (Пинк, 23.30) 07.00 Добро јутро 10.00 Филм: Љубавник по наруџбини 12.00 Филм: Лаф у срцу 13.30 Шопингхоличарке 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне са Леом Киш 18.00 Шоу снова 19.30 Национални дневник 20.00 Папарацо лов 21.00 Тренутак истине 22.00 3 х да 23.30 Филм: Бесани у Сијетлу 01.30 Поглед одоздо 02.30 Филм: Топови са Наварона

20.00 22.00 00.00 00.30 02.30 04.00

Јутарњи програм Анђелина балерина Ноди Мегаминималс Мали меда Чарли Телешоп Вести Барби дневник Срећна звезда – Први српски таленат Пресовање Телешоп Вести Сузе Босфора Телешоп Вести Филм: Апсолутна нула, филм Телемастер Хепи микс Срећна звездица - Пст! Припреме Једна жеља, једна песма Филм: Апсолутна нула, филм Хепи микс Сузе Босфора Граница Једна жеља једна песма

Ноди (Хепи, 09.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa27.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MIHIZ – BIOGRAFIJA POSVE]ENA DRUGIMA

Пи ше: Радован Поповић 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције Јединствене куће за одмор Све о псима, мачкама, љубимцима Све о псима, мачкама, љубимцима Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Породилиште Исповести сакупљача животиња Највећи губитник Уштедети купујући Аљаска са Саром Пејлин Полицајке округа Брауард Л.А. Инк Највећи губитник

08.00 Скривени светови подземни Рим 09.00 Истина о Јурију Гагарину 10.00 Вивалдијевим стопама 11.00 Хероји, култ и кухиња 12.00 Нефертити и изгубљена династија 13.00 Борба против Црвеног барона 14.30 Џејн Биркин размишљања 15.00 Египат 16.00 Дневник скулптура 17.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 18.00 Стопама Пучинија 19.00 Потрага за Северозападним пролазом 20.00 Героуов закон 21.00 Мистерија три краља 22.00 Ко си заправо ти? 23.00 Египат 00.00 Дневник скулптура 01.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Путујуће приче Осека Председников човек 2 Освајање слободе Потрага за Једнооким Џимијем Црни кадилак Земља чуда Секси медицинске сестре 4 Љубавне лекције Уживај

07.25 08.54 09.23 10.21 11.10 11.38 12.00 12.11 12.25 13.20 14.00 15.00 15.34 17.11 17.40 19.30 20.20 21.20 22.40 23.15 01.05 01.55 02.55 03.36

Мала ТВ Веселе тројке Хамтаро Поаро Опера бокс Мањински мозаик Дневник Спорт Плодови земље Сплит: Море Недељом у два Мир и добро Ледено доба Баштованка Певај моју песму, музички шоу Дневник Све у 7!, квиз Лоза Око глобуса Пошиљка, филм Поаро У канцеларији Скица за портрет Лепом нашом

06.40 08.30 09.30 11.30 12.30 13.30 15.20 17.10 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Филм: Опијена љубављу Закон и ред Све по закону Плаве крви Добра жена Филм:Цвећарка Филм:Битка за Лос Анђелес Филм: Ледено доба Све по закону Мистерије Хејвена Плаве крви Добра жена Филм: Пасје поподне

06.10 06.45 07.10 07.35 08.05 09.15 11.15 13.05

РТЛ данас Звезде екстра: Деца славних Црвене капице Икс-Мен Поп Пикси, цртани Ружа ветрова Тотално луди, филм Астерикс и Обеликс против Цезара, филм Чича мича, сретна је прича, филм Дискавери: Преживети дивљину - Иза камере, док. серија Ексклузив Викенд РТЛ данас Галилео Тесна кожа 2, филм ЦСИ: Мајами Астро шоу РТЛ данас Ток времена, филм

15.10 16.40 17.40 18.30 19.10 20.00 21.45 00.30 01.30 02.05

Те сна ко жа 2

Пам Гри ер

По шиљ ка По што је под ње го вим оси гу ра њем на кон фе рен ци ји у Бер ли ну уби је но не к о ли к о аме рич ких ду жно сни к а, на ред ник Џо ни Га лаг хер до би ја за да так да пре ве де рат ног за тво ре ни к а из Не мач к е у Аме ри ку. На аме рич ком аеро дро му обо ји ца су на пад ну ти... Уло ге: Џин Хек ман, Џо а на Ка си ди, То ми Ли Џонс, Де нис Франц, Ре ни Сан то ни, Пам Гри ер, Рон Дин Ре жи ја: Ен дру Деј вис (ХРТ 1, 23.15)

Ре фе рент Ми та Пан тић упо зна је тур ског пред у зет ни ка, ко ји је на про пу то ва њу кроз Ју го сла ви ју, и до ђе на ге ни јал ну иде ју да отво ри мо те ле за Тур ке ко ји про ла зе кроз зе мљу. Тим по ступ ком же ли да спа се фир му ко ја је на ру бу про па сти... Уло ге: Ни ко ла Си мић, Ми лан Гу то вић, Су за на Пе ро вић (РТЛ, 20.00)

Пред сед ни ков чо век 2 Џо шуа Ме к орд је зре ли опе ра ти вац тај не слу жбе ко ји мо ра да об у чи мла ђег ко ле гу. Ме ђу тим, ка да пр ву да м у кид на пу је ми сте ри о зна бан да те ро ри ста, он ће би ти гур нут у ак ци јом на би је ну ми си ју... Уло ге: Чак Но рис, Ди лан Нил, Џе ни фер Тунг Ре жи ја: Ерик Но рис (Си не ма ни ја, 14.00)

07.48 Златна кинотека: Највећа прича која је икад испричана, филм 10.55 Врх: Миса, пренос 12.00 Библија 12.49 е-Хрватска 13.25 Избори 2011. - представљање изборних листа 14.36 Документарни филм 15.25 Магазин фудбалске лиге првака 15.50 Олимп 16.30 Избори 2011. - сучељавање 17.32 Скица за портрет 17.50 Документарни филм 20.50 Циклус филмског спектакла: Смешна страна историје, филм 22.28 Филмски бутик: Кинеска четврт, филм 00.35 Светски скијашки куп - супер Г (М), снимак 01.20 Зулу, филм 03.32 Ноћни музички програм

07.10 08.50 10.20 11.45 13.20 15.00 16.30

Џе ни фер Тунг

06.00 07.30 09.00 09.30 11.10 12.55 14.30 16.00 17.45 18.15 20.05 22.10 23.10 00.45 02.35

Падаће ћуфте Нова фаца Филмови и звезде Зубић вила Поштена игра Како да дресирате свог змаја Величанствена петорка: Тексашки скандал с навијачицама Момци су се вратили Холивуд на снимању Чаробњаков шегрт Трон: Легат Права крв Турнир Случај 39 Вампири смарају

18.10 20.00 21.35 23.10 00.50 02.30 04.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Прича Вернона Џонса Украдене жене, освојена срца До просјачког штапа Једно убиство Диван човек За сва времена Нешто позајмљено нешто плаво Прича Вернона Џонса Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс После Џимија Осамнаести анђео Песма из срца Хистерија: Прича о групи Деф лепард Убиство у планини сенки

До последњег даха Сенке и магла Муза К-9 Менхетн Фриџек Очи анђела Хана и њене сестре Ени Хол До последњег даха Неверне домаћице 6. део Ново месо

Ми лан Гу то вић

10.00 Врхунско градитељство 10.55 Нафта, зној и нафтне платформе 11.50 Прљави послови 12.45 Опасан лов 13.40 Разоткривање митова 14.35 Амерички чопери 15.30 Аутомобили 16.25 Моћни бродови 17.20 Шокантни снимци преживљавања 18.15 Чудовишта из реке 19.10 Страствени риболовци 20.05 Препродавци аутомобила 20.35 Благо на отпаду 21.00 Сам у дивљини 21.55 Преживљавање удвоје 22.50 Тренуци ужаса 23.45 Како извући живу главу 00.40 Шокантни снимци преживљавања 01.40 Сам у дивљини

08.30 10.00 11.00 12.00 13.15 15.00 17.00 17.45 18.15 19.00 20.15 21.00 22.00 23.30 00.30

Скијашки скокови Санкање Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Уметничко клизање Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Алпско скијање Алпско скијање Скијашки скокови Алпско скијање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање

Пре чан ска са ви тљи ва ду ша и ута ње на крв

и хи зо во пи смо с Дур ми то ра пра ви је ан тро по ло шки есеј: „У Бе о гра ду Цр но го рац, кад је ин те лек ту а лац, он је ре дов но пре по тен тан; ако је вла сто др жац, он да је не мо гу ће оси он; оче ше ли се о ци ви ли за ци ју, он да је жа ло сно ви дљи во ње го во ско ро је вић ство и на дри кул ту ра. Кад је по не ком слу ча ју бо гат, он да је на ме тљи во ра си пан и ташт; има ли ма ло ви ше ко се и ле пу гла ву, не из о став но ими ти ра Ње го ша. Је ди но се још ме ђу си ро ма шним, ду гач ким цр но гор ским сту ден ти ма, уз по моћ не ке пре зри ве ети ке, чу ва ма ло уз ви ше ног ста ва оних ’што на бр до ак’ и ма ло сто је’. И то са мо под усло вом да не на так не на о ча ре и да ни је је дан од 2.000 цр но гор ских књи жев ни ка, ка да по си гур но рас пра вља о еко но ми ци Ве ли ке Бри та ни је или о про па сти фран цу ске кул ту ре са свом си гур но шћу и убе ђе но шћу не зна ли це. Пре ча нин је у ва ро ши ши ри и кул тур ни ји, ста ри ји и си гур ни ји па не осе ћа по тре бу да јеф ти ним ефек ти ма уве ра ва и се бе и дру ге да је зби ља оно што пред ста вља. За то сам ја у ва ро ши, не ка ми опро сти вла ди ка Ра де, Ска дар на Бо ја ни, се стра Ба три ће ва и ста ри Мар ко Ми ља нов; ја сам на стра ни Ор фе ли на, До си те ја, Бла го ве штен ског са бо ра, Цр њан ског и Ма ти це срп ске. А кад сам под Дур ми то ром ви део Ма ша нов стас од два ме тра, а крај ње га ру жи ча стог чи нов ни ка вод не за дру ге из Ср бо бра на ка ко га пи та: ’Је л’ те, а има ли ов де кур ја ка?’; кад чу јем при чу о ше сто ри ци цр но гор ских мла ди ћа ко ји су у Ле де ној пе ћи ни Дур ми тор ској Вр ло ди сци пли но ван вој ник тај про фе сор Ми хај ло вић три да на од би ја ли на пад не мач ке че те алп ских ло ва ца и на кра ју с по след њих шест ме та ка од у зе ли се би жи во - дом чу ди ти и кр стом кр сти ти’ ко ји је то ’би јес спо пао’ те, кад ми мла ди го ро се ча са Змиј ског је зе ра по ла са та ње ног стар ца те јој тра жи да му опе ре ко шу љу. До дај и на и зуст ка зу је „Гор ски ви је нац„, он да, опро сти мај ко то ме мо ју ожа ло шће ност што је мо је се ло у сан уто ну Ан ге ли но и уче ни Лу ки ја не, и ти це ла мо ја рав на зе - ло, и ра дост што су ми де де с Дур ми то ра, па ћеш ви де мљо ком про ми са, опро сти те што ме искре но бо ле Вељ - ти да мо да го ди шњих од мо ра ни је нај глу пља мо да на ко ви сти хо ви: ’Вој во ди но ста ра, зар ти не маш сти да?’ шег со ци ја ли зма.“ Ма ло се те шим са зна њем да је ту пе сму на шег сти да У је се ни 1950. „ухва ти ли“ су Ми хи за и по сла ли на ис пе вао пре ча нин, а кад бих би ло ком Цр но гор цу, ма до слу же ње вој ног ро ка. По сла ли су га (су ро во) у ју го био и сту дент исто ри је, с Ила и сточ ну Бо сну, у Го ра жде, у ри о ном Ру вар цем у ру ка ма до Вој но гра ђе вин ско пред у зе ће „Цр но го рац у Бе о гра ду, кад је ка зао да су Цр но гор ци и те ка „Истра“. У „Ауто би о гра фи ји„ ко ро бо ва ли Тур ци ма, он би ми пи ше: „Из вре ме на ра та при ин те лек ту а лац, ре дов но је си гур но раз био нос. зна то ми је шест ме се ци и упу пре по тен тан; ако је Углав ном: жи вео не спо ра ћен сам на до слу же ње да љих вла сто др жац, он да је не мо гу ће шест у са мо стал ни рад ни ба та зум! Је дан на род сер да ра, ов ча оси он; оче ше ли се ра и го ро се ча, у ко јем ни у бер љон. Нај ви ше се љач ких мо ма бе ре ни ко од сра мо те ни је хтео ка, си но ва ку ла ка и ’не при ја о ци ви ли за ци ју, жа ло сно је да иде, на род у ко јем, ако и по тељ ских по ро ди ца’, бив ших ви дљи во ње го во ско ро је вић сто ји дим њак, он је са мо од ог крат ко ро ких ро би ја ша ло по ва ство и на д ри к ул т у р а” њи шта, е тај на род го то во го и про би све та, мла дих уста ша и спо ду је у це лој зе мљи ко ја је мо би ли са них чет ни ка, де се так кре ну ла у со ци ја ли зам, што га из ми слио за дру ге и бу ду ћих по по ва и пар нас про бле ма тич них ин те лек ту а друк чи је не мач ки Је вре јин Карл Маркс. Да нас они да - ла ца не по доб них за ре зер вне офи ци ре.“ ју са ве те за ’пред у зи ма ње агро тех нич ких ме ра у Вој во На из ма ку пр ве ре грут ске не де ље, 5. но вем бра, Жи ди ни’ и озбиљ на ли ца, без ауто и ро ни је, из ра чу на ва ју ки ће на пи са ти пи смо: ’ко е фи ци јент нат план ске до би ти при о ри тет не ин ду „Да кле, ни Лу ле та ни Ге џу не мо ли ни шта. Јед но стри је’. став но, ни је по треб но. Ме ни је ов де до вољ но до бро да И не ка жи ви, ако је мо гућ, спо ра зум две ју хра бро сти. бих то с ла ко ћом мо гао да под не сем. Је ди но што бих Јед не ко ја ни чем ту ђем не да у сво ју зе мљу, хра брост же лео то је да по ку ша те с Вој ним му зе јем, јер је ове го ју нач ког пле ме на ’пр ља вих но ка та а ду ше чи сте’. И она ди не на ред бом Вла де од ре ђе но да сви ин те лек ту ал ци дру га, ма ње му шка, али мо жда те жа, сме лост ре за ња ко ји не иду у шко лу за ре зер вне офи ци ре ра де као тих пр ља вих нок ти ју, ма ду ша по ста ла ви ше са ви тљи - струч ња ци у вој ним уста но ва ма. Али ако ви диш да Де ва, крв та ња и ма ње сво ја. Да ко ми ови пр ви оја ча ли ср - јан не ће и не мо же да ту учи ни не што, он да оста ви то це, ови дру ги са ре за ли нок те или ме бар оме та ли од на ми ру.” ста ре, ско ре ле, бал кан ске пр љав шти не. Јао и ома бу де Ево и зва нич ног опи са вој ни ка Ми хај ло ви ћа: стас – ми друк чи је, бу де ми де те ле по на Бер нар да Шоа, а па - ви сок, ко са – сме ђа, ли це – ду гу ља сто, очи – сме ђе, нос мет но на хо ли вуд ску глу ми цу. – пра ви лан, уста – нор мал на; на од слу же ње вој ног ро За сад не ка ру жи ча сти чи нов ник вод не за дру ге из Ср - ка упу тио га је вој ни од сек Бе о град, го во ри срп ски, ру бо бра на и на да ље за чу ђе но слу ша Ма ша но ву при чу ка - ски, фран цу ски и де ли мич но не мач ки, по за ни ма њу је ко је ба ти ном убио ву ка, а Ма шан не ка за ди вље но гле - про фе сор, при зна то му је да је у ар ми ји од слу жио три да ње го ву чи сту ко шу љу, кад већ не обра ћа па жњу на ме се ца и 27 да на и да ће у вој сци оста ти до 30. апри ла све ску Зма је вих пе са ма у чи нов ни ко вом џе пу. За чу ди - 1951, у рад ном ба та љо ну као пи сар. ће се пер со нал ни ре фе рент вод не за дру ге у Ср бо бра ну По оце ни ко ман ди ра: вла да ње вр ло до бро, ди сци сме лој при мед би ина че по кор ног слу жбе ни ка, кад се пли но ва но, на ре ђе ња из вр ша вао на вре ме, во ли дру гар овај се ти Ма ша но вог ву ка, а Ма ша но ва ба ба ће се ’чу - ство, ка жња ван ни је.

Мо но гра фи ју Ра до ва на По по ви ћа „МИ ХИЗ – ОД ГО НЕ ТА ЊЕ ЈЕД НОГ ЖИ ВО ТА” мо же те у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад), уз по пуст од 30 од сто ку пи ти за 630 ди на ра или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa27.novembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Не устајете рано, не жури вам се нигде. Бојим се да ће вас ово хладније време успавати и данас и сутра. Ваша Венера чара и врача у загрљају Плутона, који јој даје унутрашњу снагу и неизбежну острашћеност.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, astrolog 27. novembar 2011. nena.r@eunet.rs

Опуштено, данас! Одмарате се, свесни позиције у којој сте. У љубави сте искључиви и изричити у својим захтевима. Па, на партнеру је да се прилагоди и уклопи у дату ситуацију. Ситнице.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Још увек сте расположени да будете на партнеровој страни, чак и када због тога назадујете у извесном смислу, чак и када имате осећај да стагнирате. Али, у друштву је увек занимљивије.

Месец је упловио у земљани знак Јарца па сте и сувише озбиљни за своје године. Увукли сте се у свој топли дом, попут пужа у кућицу, па уживате с укућанима. Ове и овакве недеље треба позлатити.

Партнер је растрзан између снова и јаве па вас помало занемарује, што је неопростиво. Али, увек су ту деца и разне драге особе које ће вам допунити и обогатити дан. Излазак у јавност и добар провод.

Не можете да мирујете, све и да хоћете. Стално бисте нешто радили, што је ОК јер је добро да сте физички активни. Ипак, немојте покушавати да урадите немогуће. Нађите меру у свему, златни средњи пут.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Снажни сте и одлучни да испуните своје велике жеље. Склони сте да напавите драму, ако треба, па ко преживи – причаће. Још увек су пријатељи и друштво мета вашег интересовања. Страсти.

Немојте се оптеретити обавезама или недостатком новца. Трошкови су сасвим нормална свакодневна појава. Склони сте томе да много размишљате и комбинујете везе и односе. Шпекулације.

Што је суђено, суђено је, кажу. У датом тренутку треба да будете смирени, спокојни и дубокоумни. Озбиљно доживљавате љу бавни однос и све око њега и у вези с њим. Ослободите се.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Отежавајуће и узнемиравајуће околности се могу одразити на ваше здравствено стање па се више одмарајте. Односи с иностранством могу бити поуздани, мада не сасвим једноставни. Хармонија.

Данас бисте могли медитирати по цео дан. Не морате ни много устајати из креветића. Пун фрижидер, с вољеном особом или без ње, у изолацији свог простора. Можете како хоћете, како вам паше.

Немојте бринути туђе бриге већ угодите себи и вољеној особи. Заслужили сте своје слободно време, то је ресусрс којим располажете. Партнер може закомпликовати однос својим захтевима и жељама.

TRI^-TRA^

Ро нал ди њо у ак ци ји V REMENSKA

Не ка да шњи нај бо љи фуд ба лер на све ту Ро нал ди њо (31), сни мао се у ку па ти лу док се са мо за до во ља вао, на кон че га је ви део укра ден са ње го вог ком пју те ра и бр же-бо ље об ја вљен на Јутјуб ка на лу. Бра зи лац ни је же лео да ко мен та ри ше свој „кућ ни ви део за од ра сле”, док је тре нер „Фла мен га” за ко ји Ро нал ди њо игра ре као ме ди ји ма да је то „ње гов про блем”. - Ја не мам ни шта с тим, то је Ро нал ди њов про блем. Не мо гу да кон тро ли шем шта је на ком пју те ри ма мо јих игра ча. Је ди но мо гу да се скло ним пре не го што све екс пло ди ра - ре као је тре нер Ван дер леи Лук сем бур го.

PROGNOZA

Суво

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

и хладно

Madrid

NOVI SAD: Ujutru slab mraz i magla. U toku dana uz mogu}e sun~ane intervale. Vetar slab promenqiv, ujutru severozapadni, a zatim ju`ni u Rim toku dana. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -3, a maksiLondon malna do 7 stepeni. VOJVODINA: Ujutru mraz i magla. U toku dana suvo uz mogu}e kratCirih kotrajne sun~ane intervale i promenqivu obla~nost. U nekim predelima Berlin }e se magla zadràti duè. Vetar slab promenqiv, ujutru severozapadni, a zatim ju`ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od Beч 7 do -1, a maksimalne od 2 do 7 stepeni, u oblastima sa maglom hladnije. SRBIJA: Ujutru mraz i magla. U toku dana malo ve}a temperatura neVarшava go u subotu uz povremene sun~ane intervale i promenqivu obla~nost. U Kijev re|im predelima }e se magla i niski oblaci zadràti duè. Vetar slab promenqiv. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -7 do 0, Moskva a maksimalne od 4 do 9 stepeni, u oblastima sa maglom hladnije. Oslo Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: Po~etkom naredne sedmice suvo uz slabe jutarwe mrazeve i mawi porast dnevne temperature. BiSt. Peterburg }e i povremenih sun~anih intervala. Idu}e sedmice nas o~ekuje malo toplije vreme nego ove. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike ne}e pogodovati ve}ini hroni~nih bolesnika, pa im se preporu~uje da poslu{aju savete lekara i ograni~e svoje aktivnosti, naro~ito u jutarwim i prepodnevnim satima. Kod osetqivih osoba se mogu javiti glavoboqa i neraspoloèwe. U saobra}aju je potrebno pove}awe pa`we.

15 18 15 8 10 6 7

VIC DANA Шта за плавушу представља црни прамен косе? - Трачак наде.

5 3 2 4 16

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-48 (-6)

Slankamen

98 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

-8 (13)

Zemun

198 (-2)

Bogojevo

2 (12)

Panчevo

238 (0)

Baч. Palanka

42 (-2)

Smederevo

438 (-2)

Novi Sad

30 (-3)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

150 (2)

S. Mitrovica

37 (14)

Tendencija stagnacije

Senta

222 (0)

Beograd

157 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa

Titel

88 (-2)

NERA

Hetin

82 (0)

TISA

36 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

38 (2)

Reшeњe iz proшlog broja