Dnevnik 27.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 27. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23661 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DR @A VA PRO TIV MO TA WA CI GA RE TA PO KU ]A MA, U SI VOJ ZO NI

In spek ci ja ple ni {ver co va ni du van po pi ja ca ma str. 4

PRED SED NIK VLA DE VOJ VO DI NE BO JAN PAJ TI]

Za po sle nih u po kra jin skoj upra vi de set od sto mawe str. 3

INTERVJU PROF. DR LEON KO JEN O DR @AV NOJ PLAT FOR MI

Jav nost tra `i no vu po li ti ku o Ko so vu str. 2

PO SLE ^E TI RI ME SE CA NA STA VQE NA IZ GRAD WA BU LE VA RA EVRO PE U NOVOM SADU

Do kan al a prek o nadv o` wak a u nar edn oj god in i str. 7

BA JA TO VI] I MI HAJ LO VI]EVA SE „NAD MU DRU JU”, A JO[ NI JE JA SNO DA LI ]E USRED ZI ME PO SKU PE TI GRE JA WE

„Sr bi ja gas” i Vla da se igra ju va trom oko ce ne ga sa str. 5

Slaba ki{a, pa razvedravawe

UNI JA SIN DI KA TA PRO SVET NIH RAD NI KA SR BI JE PRO ZI VA MI NI STAR STVO

Ko to i ka ko oce wu je na stav ni ke

Ekonomija 4 Razvojni fond Vojvodine startuje u februaru 4 Nepravilnosti u javnim nabavkama: Mu}ke te{ke 47 milijardi dinara

Novi Sad

De u ri }u vra }e na tri od u ze ta sta na

str. 12

n ODR@AN NOVOGODI[WI KOKTEL FK VOJVODINA

Politika 3 Fond „pegla” tenzije zbog RBV

6 Tri decenije bez besnila kod qudi 6 U Srbiji najvi{e Milica i Nikola

RE [E WEM APE LA CI O NOG SU DA U NO VOM SA DU

SPORT

NASLOVI

Dru{tvo

str. 6

Najvi{a temperatura 9 °S

Foto: S. [u{wevi}

n IZABRANI NAJBOqI SPORTISTI NOVOG SADA

7 Pokloni mali{anima iz Svrati{ta za decu ulice 8 Zimske ba{te ne mogu na zelenu povr{inu 9 Inicijativa GSP: Tu`bama {tite prava 1.300 radnika

Vojvodina 10 Novogodi{wi bazar u Kikindi 11 Zrewanin: Bi}e se~e ~inovnika 11 Oyaci najuspe{niji u borbi sa nezaposleno{}u

Crna 12 Prijava protiv [utanovca zbog neprijavqivawa imovine 12 Apatin: Po~ele kra|e po pu{nicama 13 Karlov~anin u zatvoru zbog petardi 13 Sremska Mitrovica: Zatvorenici spavaju i na podu

Kultura 19 Milo Lompar o Wego{evoj qubavnoj mistici

str. 14 – 17

n LAMPONE ODU[EVIO NA „DNEVNIKOVOM” TURNIRU

POLiTikA

~etvrtak27.decembar2012.

dnevnik

INTERVJU

PROF. DR LEON KOJEN O DR@AVNOJ PLATFORMI

Jav nost tra `i no vu po li ti ku o Ko so vu

DELEGACIJA SRPSKE VLASTI U BAWALUCI

Ni ko li}: Spre man sam za sa rad wu sa Sa ra je vom Pred sed nik Sr bi je To m i slav Ni ko li} izjavio je ju~e u Bawaluci da je spreman za saradwu s vlastima u Sarajevu i po li ti~ kim pred stav ni ci ma Bo{waka, ali da je za to potrebna obostrana voqa. Nikoli} je, posle sastanka Saveta za saradwu Srbije i RS, istakao da je BiH dr`ava ~lanica UN, da ima Sarajevo za glavni grad, dva entiteta i tri konstitutivna naroda, i da on po{tuje sve te ~iwenice. Odgovaraju}i na pitawe novinara za{to je odlu~io da poseti Bawaluku pre Sarajeva, Nikoli} je istakao da on popularnost u Srbiji ne mora da sti~e tako {to }e izazivati netrpeqivost prema nekoj drugoj dr`avi. ^lan Predsedni{tva BiH Ba kir Izet be go vi}, kako je istakao, nema razloga da o wemu govori ili misli lo{e jer se saradwa Srbije i RS odvija

titi Sarajevo, tako da niko nema osnova da se govori da su odnosi Srbije i BiH u zastoju. Pred sed nik RS Mi l o r ad Do dik je poru~io da Izetbegovi} ne predstavqa BiH ve} da je samo politi~ki predstavnik bo{wa~kog naroda i kao takav ne moè govoriti u ime ~itave dràve. – Da bi mogao govoriti u ime BiH, on mora da ima stav Predsedni{tva, a nema ga – istakao je Dodik Nikoli} i Dodik izrazili su uverewe da }e saradwa Beograda i Bawaluke, u skladu sa Sporazumom o specijalnim paralelnim vezama, u budu}nosti biti boqa, i da }e se zajedni~ ki pro jek ti re a li zo va ti intenziviranom dinamikom. Po wegovim re~ima, Srbija i RS u okviru Sporazuma o specijalnm paralelnim vezama traè {to boqi osnov za saradwu na tre}im trì{ti-

Srbija nema autocenzuru – Srbija nema autocenzuru u saradwi s bilo kim posebno, ne s RS – istakao je Nikoli} na zajedni~koj konferenciji za novinare s predsednikom Dodikom i premijerima Ivi com Da ~i }em i Alek san drom Xom bi }em. Nikoli} je jo{ jednom istakao da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, koji RS u potpunosti sprovodi u okviru BiH. u potpunosti u skladu sa Sporazumom o specijalnim paralelnim vezama, koji je proistekao iz Dejtonskog sporazuma, a ~iji je Srbija grant. – Ja nikada ni{ta lo{e nisam rekao ni o BiH pa ni o gospo di nu Izet be go vi }u jer onaj koga je narod izabere zasluùje da taj narod vodi – rekao je Nikoli}. Pred sed nik Sr bi je je na glasio da je rasploèn za razgovore, ali da ne moè i}i da kuca od vrata do vrata jer to nije praksa nigde u svetu. [ef srp ske di plo ma ti je }e, kako je najavio, danas pose-

– Do pre nekoliko dana politika nove vlasti prema Kosovu ni u ~emu se nije razlikovala od politike DS-a i Bo ri sa Ta di }a. Sve {to je Brisel nametnuo Tadi}u, ukqu~uju}i uspostavqawe granice izme|u Srbije i Kosova, Da~i}eva vlada bez protivqewa je prihvatila. Objavqivawem nacrta platforme za kosovske pregovore to se promenilo. U ovom trenutku ne znamo kako }e ta~no izgledati tekst platforme koji }e se na}i u Narodnoj skup{tini, ali mislim da javnost s pravom o~ekuje da weno usvajawe ozna~i po~etak druk~ije politike prema Kosovu – ocenio je u intervjuu za „Dnevnik“ profesor beogradskog Filozofskog fakulteta dr Leon Ko jen, koji je bio i savetnik predsednika Srbije kada je na toj funkciji bio Boris Tadi}..  [ta mislite, za{to je – ako je – do{lo do tog preokreta u stavu aktuelne vlasti? – Narod se na izborima nije izjasnio za kosovsku politiku DS-a nego protiv we, a danas bi pogubna priroda te politike trebalo da bude jasna svakome. EU traì od Beograda da u nastavku „tehni~kih pregovora” Albancima najpre budu predati kqu~ni privredni resursi kojima Srbija jo{ raspolaè na Kosovu, ve{ta~ko jezero i brana „Gazivode„, velika tranzitna trafo-stanica u Vala~u, cela mreà Telekoma u Pokrajini, ~ime bi bila zavr{ena pqa~ka dràvne imovine sprovedena

posle 1999. godine. Zatim bi se pre{lo na ukidawe svih institucija Republike Srbije koje normalno funkcioni{u na severu Kosova i omogu}avaju da Srbi u te ~etiri op{tine i danas `ive kao gra|ani svoje zemqe. A da

kih pregovora” jer bi oni „vodili promeni stawa na terenu u korist” Albanaca i „slabqewu pregovara~ke pozicije Srbije”.  Nisu se samo opozicione stranke, poput DS-a i LDP-a, izjasnile za nastavak „teh-

ne bi bilo nikakve sumwe {ta sve to zna~i, Beograd i Pri{tina ujedno bi razmenili predstavnike na ravnoj nozi. Ako bi se svi ti zahtevi EU ostvarili,

ni~kog dijaloga”. To je uradio i premijer Ivica Da~i}, koji je rekao da }e se u parlamentu na}i samo „osnovni polazni principi” iz plat-

Na rod se na iz bo ri ma ni je iz ja snio za ko sov sku po li ti ku DS-a ne go pro tiv we Srbija bi fakti~ki priznala nezavisno Kosovo pa vi{e ne bi ni imalo o ~emu da se pregovara. Stoga je sasvim razumqivo {to u nacrtu platforme stoji da Srbija odustaje od daqih „tehni~-

forme, a ne i „konkretni predlozi za re{ewe problema”, o kojima bi poslanici trebalo da se izjasne tek na „na kraju pregovara~kog procesa”?

– Uvek zvu~i lepo biti za nastavak dijaloga, ali ovde je re~ o ne~em drugom. Zahtevi koje sam pobrojao zvani~ni su zahtevi Brisela Beogradu, i svi politi~ari to dobro znaju. Ako su spremni da ih ispune, oni }e to morati javno da kaù i taj stav ne~im obrazloè. Mo`da }emo zaista ~uti u Skup{tini da Srbija sve to treba da `rtvuje da bi dobila od EU neki datum, mo`da }e takav stav na kraju i prihvatiti ve}ina poslanika. Ja li~no u to ne mogu da poverujem jer bi to zna~ilo `rtvovati qude, odre}i se teritorije i prekr{iti Ustav samo zato {to nam neko kaè „Ispunite sve {to se od vas traì pa }emo videti”.  Kakvo re{ewe vi predlaète? – Pregovore o Kosovu Srbija treba da vodi pod okriqem UN i Saveta bezbednosti, a ne uz posredni{tvo EU, koja je nedavno odlu~ila da pristupi sklapawu Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu s Kosovom i time definitivno pokazala koliko je „statusno neutralna”. Preduslov za to je da se Briselu kaè da je Srbija dràva kao i svaka druga, a ne nedefinisana teritorija koju EU moè prekrajati kako ho}e. Ako to ne u~ini vlast danas, ona ili neka druga vlast u~ini}e to sutra: u narodu ima dovoqno pameti i snage da se suprotstavi politici koja je Srbiju u protekle ~etiri godine ve} dovela na ivicu ekonomske i politi~ke propasti. D. Milivojevi}

„PREPIRKE” ZBOG SPOMENIKA U PRE[EVU

Da ~i}: Ako ne }e mi lom, on da }e si lom Premijer Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da }e, ukoliko vlasti u Bujanovcu i Pre{evu same ne uklone spomenik pripadnicima takozvane Oslobodila~ke vojske Pre{eva, Bujanovca i Medve|e (OVPMB) u centru Pre{eva, dr`ava }e to u~initi silom. Da~i} je novinarima u Bawaluci rekao da je o tom spomeniku obave{tena

ma i zajedni~ku proizvodwu, kao i za koordinirano delovawe i saradwu javnih preduze}a da se ne bi doga|alo da jedna od strana trpi nesta{ice a da druga ima mogu}nost da joj pomogne. – Mi smo otvoreni za saradwu i nastavi}emo je idu}e godine. Za nama je te{ka godina i nadam se da je to bila prva go di na mno go is kre ni je i ozbiqnije saradwe – rekao je predsednik Nikoli}, istakav{i da ju~e nije bilo razgovora o politi~kim temama koje bi izlazili iz okvira Sporazuma o vezama Srbije i RS.

me|unarodna zajednica i da je to otvorena provokacija, „jer time èli da se pokaè da Srbija ne kontroli{e deo svoje teritorije”. – To apsolutno nije mogu}e i moè da preti ko god ho}e, dràva je ja~a od svake pretwe i o~ekujemo da to pitawe bude narednih nedeqa re{eno. Moglo je biti re{eno za jedan dan, ali smo is-

kazali dobru voqu da ne dolivamo uqe na vatru. Ali, ako ne}e milom, onda }emo silom – poru~io je Da~i}. – Pozvao sam i opet pozivam vlasti Bujanovca i Pre{eva da vode ra~una o tome i sami uklone spomenik da ne bi bili izazvani me|unacionalni konfilikti. Ukoliko se to ne desi, dr`ava }e to u~initi.

Ko man dan ti biv {eg OVPMB pre te oru` jem Biv{i komandanti rasformirane Oslobodila~ke vojske Pre{eva, Medve|e i Bujanovca zapretili su ju~e da }e se, ukoliko neko dirne spomenik OVPMB-u u Pre{evu, oni i wihovi saborci ponovo uzeti pu{ke i uniforme da se tome suprotstave. Biv{i komandant takozvane OVPMB [ef ket Ha sa ni naja-

vio je da }e, ukoliko se dirne u spomenik u Pre{evu, {to je najavio premijer Srbije Ivi ca Da ~i}, imati posla s 500 spremnih vojnika sa Zapada. Hasani je agenciji „Pre{eva jon” rekao da prednost u ovom trenutku treba dati razgovorima, ali da u slu~aju da spomenik biv{im pripadnicima OVPMB-a u Pre{evu bude

sru{en, „treba ra~unati na to da }e 500 vojnika Albanaca sa Zapada na to reagovati”. Po wegovim re~ima, boqe je da se „danas sretnemo za pregovara~kim stolom, a ne sutra u {umi”. Odgovaraju}i na najave premijera Da~i}a da }e Srbija silom ukloniti spomenik pri padni ci ma biv{eg OVPMB-a ukoliko to ne u~i-

ne vlasti u op{tini Pre{evo, biv{i komandant te paravojne grupacije Quq zim Ibi {i je rekao da su spremni da se tome suprotstave, ako je potrebno i oru`jem. On ka`e da „zbog stal nih pro vo kaci ja @andarmerije i prete}ih izjava Da~i}a, ispada da Beograd ne interesuje ni dijalog, niti stabilnost u regionu”.

TVIT CRTICA Ko ko ga ~u va Poseta dr`avnog vrha Srbije Republici Srpskoj ostala je zabele`ena i na lajni. Novinar iz Bawaluke Si ni {a Vu ke li} konstatuje na lajni: „Do{ao Nikoli}, odmah temperatura porasla u BL“. Vukeli} je ispri~ao i jednu dogodov{tinu: „Pita me poznanik: [to ovoliko policije na ulicama BL? Dolazi predsjednik Srbije. Aaaa, a ko ga ~u va ju, Ni ko li }a il’ Do di ka???„ Utiske o gostima iz Srbije prenosi i predsednik skup{tine RS Igor Ra do ji ~i}: „Vrlo ugodan razgovor s ministrom pravde i uprave Srbije Ni ko lom Se la ko vi }em. Slijedi konkretnija saradwa ministarstava Srbije i Srpske„.

Tvi te, tvi te, dru `e moj Savetnik nekada{weg predsednika Srbije Ne boj {a Kr sti} „peva„ na lajni: „ Tvite, tvite, dru`e moj, da li ~uje{ jecaj moj?“ Potom konstatuje: „Srbija brzim korakom ulazi u stawe prakti~ne kohabitacije„.

^i taj, Vu ~e „Tvitera{i„ imaju sugestije za predsedavaju}eg Generalnoj skup{tini UN: „Boqe da ~ita{ Tominu platformu, ka`u lagano {tivo, a u isto vreme puno obrta i preformulacija, jako interesantno...„ Vuk Je re mi} odgovara: „Pro~itao sam platformu, detaqno. Rekao sam predsed-

niku {ta mislim, ne bi bilo primereno da govorim javno. Ono {to usvoji Sku{tina treba svi da podrè…” Fan s lajne mu kaè: „Pa ne bih rekao da se tvoja stranka ba{ slaè s tobom? A i po najavama vidim da platforma u ovom obliku ne}e ni i}i u Skup{tinu...„

Ko pi ta ca ra Du {a na „Tvitera{„ koji se potpisuje kao Li ti jum Xon {aqe primedbu Ministarstvu pravde: „Tuì}e vas car Du{an zbog kori{}ewa wegovog lika na avataru. Niste traìli dozvolu za to„. A u prozvanom ministarstvu tvrde: „Sve je u skladu sa zakonom, a ako nas tuì, sud }e da sudi po zakonu, a ne po strahu od carstva mu :)„

Ah, ta stvar nost

Gde si, ga ri

Lider SPO-a Vuk Dra {ko vi} literarno }e na lajni: „Antisrpska je i geografska stvarnost da je Srbija u Evropi, pa bi novom platformom i tu stvarnost trebalo osuditi i promeniti„.

Funkcioner SPO-a Mi lan \u ki} je obnarodovao: „Uputio sam ~estitke drugu Borku, postao je {ef poslani~ke grupe DS-a. Nadam se da }e neko takti~an tu vest saop{titi Jeremi}u :-)„ Poslanik SPS-a De jan Ra den ko vi} na istu temu: „Hahaha, Borko postao {ef Jeremi}u„. \uki} ukazuje: „[ta ti je ìvot, na vrhu sveta, a kod ku}e kiks :-)„ A {ta sve moè da se „desi” Jeremi}u? Radenkovi} ukazuje: „Kad krene da mu upisuje neopravdane :)))„, a \uki} dodaje: „Ili kad mu odredi kvotu vremena koliko govori :-):-):-)„. Radenkovi} se prise}a: „Moè i da mu ne da da govori„, a \uki} zakqu~uje: „Da, recimo, moè da mu kaè: gari, ima{ retro-stavove o KiM :-), u pit-stopu si„. S. St.

Da nam je Leon Novinar Ni ko la To mi} ukazuje: „Ministar inostranih poslova Ivan Mr ki} ka`e da „nezavisnost Republike Srpske nije mogu}a”... Bravo, ministre, dobro si to saznao, trebalo ti malo vremena, al’ ajd...„ Tomi} dodaje: „Da je Vu~i} poslu{ao Jeremi}a i izabrao Le o na Ko je na za {efa diplomatije, bilo bi nam bar zabavnije„.

politika

dnevnik

~etvrtak27.decembar2012.

SKUP [TI NA SR BI JE RAZ MA TRA LA PRED LOG ZA KO NA O RAZ VOJ NOM FON DU VOJ VO DI NE

PRED SED NIK VLA DE VOJ VO DI NE BO JAN PAJ TI]

Broj zaposlenih u pokrajinskoj upravi smawen deset odsto Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} iz ja vio je ju ~e da je za pro te klu go di nu broj za po sle nih u po kra jin skoj ad mi ni stra ci ji sma wen vi {e od de set od sto, od no sno za 139 rad nih me sta. U iz ja vi ko ju je pre neo Po kra jin ski se kre ta ri jat za in for mi sa we, Paj ti} je oce nio da je voj vo |an ska Vla da ti me ad mi ni stra ci ji na svim ni vo i ma u dr `a vi da la pri mer ka ko „mo ra da se ra di na u{te di u jav nom sek to ru”. – U pro te klu go di nu da na Po kra jin ska vla da je ra di la na pre u zi ma wu vi {e od 150 no vih nad le `no sti, ko je su nam pre ne te Za ko nom o utvr |i va wu nad le `no sti Po kra ji ne Voj vo di ne. Na po ~et ku tog pro ce sa obe }a li smo da pre nos no vih nad le `no sti ne }e zna ~i ti i po ve }a we ad mi ni stra ci je i sa za do voq stvom

Fond „pegla” tenzije zbog RBV Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di na I{tvan Pa stor sa op {tio je ju ~e na sed ni ci Skup {ti ne Sr bi je da bi usva ja we za ko na o raz voj nom fon du Voj vo di ne tre ba lo da sma wi ten zi je oko Raz voj ne ban ke Voj vo di ne i da stvo ri okol no sti i mo gu} no sti da se utvr di {ta se de si lo s tom ban kom. Pa stor je iz ra zio na du da }e bi ti stvo re ne i pret po stav ke – in stu ci o nal ne i za kon ske – da se iz RBV-a spa si {to se spa sti mo è da ne bi bi li ugro è ni ukup na fi na na sij ka sta bil nost i ban kar ski si stem. Pa stor je iz ra zio za do voq stvo {to je ovo tre }i pred log iz Po kra ji ne o ko jem se Skup {ti na Sr bi je iz ja {wa va u po sled wih me sec da na. Ti me „do dat no po ka zu je mo i do ka zu je mo da se pro ble mi mo gu re {a va ti u in sti tu ci ja ma si ste ma, da, bez ob zi ra na raz li ke, mo è mo raz go va ra ti ko ri ste }i se mo gu} no sti ma par la men tar ne de mo kra ti je“, na gla sio je Pa stor, pod se }a ju }i na to da je re~ o do pu na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu i amand ma ni ma na bu xet za 2013. ko ji, ina ~e, ni su usvo je ni u re pu bli~ kom par la men tu. Po Pa sto ro vom pod se }a wu, pred log za ko na je re zul tat ra da i spo ra zu ma dve ju vla da – Sr bi je i APV, a we go va re {e wa zna ~e mo gu} nost kon so li da ci je pri li ka, smi ri va wa ten zi ja i iz vla ~e we jed ne pro ble ma ti~ ne ja bu ke iz san du ka, ako se ban kar ski si stem Sr bi je do ì vqa va kao san duk. Ka ko je is ta kao pred sed nik Skup {ti ne APV, u ras pra vi o ovom fon du ne mo gu }e je mi mo i }i pi ta we RBV-a, kao i da on ne ma ni je dan raz log da pre ska ~e to pi ta we. – U pro te klim me se ci ma ta in sti tu ci ja bi la je po vod za me dij ski i po li ti~ ki su kob, ko ji je po slu ìo kao mo gu} nost za po ku {aj de sta bi li za ci je od re |e nih po li ti~ kih ve }i na. RBV je bio te ma ne prin ci pi jel nih na pa da, od re |e nih tvrd wi ko je ni su do ka za ne, ko je su se dan-dva na kon to ga po vla ~i le. To je bi la te ma ko ja je no si la opa snost da uz dr ma ne sa mo RBV ne go i zna ~aj ni ji deo ban kar skog si ste ma Sr bi je. Za in te re so va ni smo za to da se utvr di {ta se de si lo s RBV-om. Skup {tin ska ras pra va ni je me sto gde se mo gu utvr |i va ti ~i we ni ce, to mo ra da u~i ni NBS i osta li or ga ni sa za kon skom mo -

mo gu da ka èm da smo upo re do s pro ce som pre u zi ma wa nad le `no sti, ra di li i na ra ci o na li za ci ji po kra jin ske upra ve – na veo je on. Paj ti} je do dao i da je Vla da Voj vo di ne kroz pro ces ra ci o na li za ci je po kra jin ske upra ve u{te de la vi {e od 160 mi li o na di na ra, ko ji }e, ka ko je na ja vio, bi ti usme re ni u pro iz vod wu, raz voj, te pri vre du i po qo pri vre du, obla sti ko je su da nas u iz u zet no te {kom po lo à ju. – U jav nom sek to ru uvek mo è bi ti u{te de i mi }e mo na sta vi ti da na vr lo ra ci o na lan na ~in pre u zi ma we no vih nad le `no sti po sma tra mo kao deo oba ve za ko je pre u zi ma ju qu di ko ji ve} ra de, bez uve }a va wa ad mi ni stra ci je i do dat nih tro {ko va. To je do bar pri mer za sve – iz ja vio je po kra jin ski pre mi jer. B. D. S.

ZA SE DA LA VLA DA VOJ VO DI NE

Prihva}eni amandmani Vlade Srbije Voj vo di ne je na ju ~e ra {woj sed ni ci raz ma tra la amand ma ne ko ji su do sa da pod ne ti na pred log za ko na o raz voj nom fon du AP Voj vo di ne. Po kra jin ska vla da po zi tiv no se iz ja sni la o tri amand ma n a, te je pred l o ` i l a da Skup { ti n a AP Voj v o d i n e pri h va t i amand m a n e I i II Vla de Sr bi je ko ji ma se pred la `e da se no vac za fi nan si ra we fon da obez be |u je iz bu xe ta APV, kao i da se pa re

Re {e we za vi {ak za po sle nih u RBV Po kra jin ska vla da pri hva ti la je i in for ma ci ju o pred lo gu pro gra ma re {a va wa vi {ka za po sle nih u Raz voj noj ban ci Voj vo di ne. Ra di se o pred lo gu ko ji je, u skla du sa za kqu~ ci ma Vla de Voj vo di ne, sa ~i ni la Raz voj na ban ka. U skla du s di na mi kom pre u zi ma wa te ban ke od ban ke-pre u zi ma o ca i di na mi kom osni va wa raz voj nog fon da Voj vo di ne, shod no za ko nu, re {a va }e se i sta tus svih za po sle nih u RBV-u na neo d re |e no vre me. pre ne te raz voj nom fon du ko je ni su utro {e ne, vra }a ju u bu -

xet Po kra ji ne ili ih raz voj ni fond mo `e pla si ra ti u na -

red n oj bu x et s koj go d i n i na osno vu po seb nog ak ta Vla de Voj vo di ne. Vla da Voj vo di ne sma tra da je pri hva tqiv i amand man na rod nog po sla ni ka Mo me ^o la ko vi }a ko jim se, u ci qe ve ko je svo jim pro gra mi ma tre ba da re a l i z u j e, osim raz v o j a pri vre de, po qo pri vre de, ma lih i sred wih pred u ze }a i pred u zet ni {tva, uvr {ta va i pod sti ca we so ci jal nog pred u- zet ni {tva.

IS TRA @I VA WE B92 I „IP SOS STRA TEYIK MAR KE TIN GA”

i pen zi o ne ra. S wi ma u dru {tvu, ~ak i pre ska ~u de mo kra te. DSS je za 365 da na iz gu bio po la pro cen ta i sa da Ko {tu ni ~i nu stran ku po dr à va 7,8 od sto gra |a na. Ove ~e ti ri stran ke je di ne bi pre {le cen zus ako bi se da nas odr à li iz bo ri. „Dru gi e{a lon” stra na ka ko je su bli zu cen zu sa pred vo de oni ko ji su na maj skim iz bo ri ma osta li is pod we ga – SRS sa 4,4 od sto po dr {ke. LDP je u{ao u Skup {ti nu, ali je da nas is pod cen zu sa – po dr à va ga 4,1 od sto gra |a na. Ve o ma je za ni mqi vo da je i naj ma wi ~lan vla da ju }e ko a li ci je – URS – is pod cen zu sa s 2,5 od sto. Vi {e od dva pro cen ta ima ju jo{ sa mo „Dve ri„ – 2,1. Go di na za na ma ni je pro me ni la sa mo ono {to mi sli mo o stran ka ma – jo{ je vi {e pro me ni la i na {e sta vo ve o po li ti ~a ri ma. Pr vi put po sle mno go vre me na ima mo ~ak tro ji cu po li ti ~a ra o ko ji ma vi {e gra |a na mi sli po zi tiv no ne go ne ga tiv no. Bez kon ku ren ci je naj vi {e

Foto: B92

Napredwacima 41,3 procenat, Vu~i} najpopularniji Go di na 2012. pot pu no je iz me ni la po li ti~ ku sli ku Sr bi je – B92 ob ja vio je si no} eks klu ziv no is tra `i va we o rej tin gu ko jim stran ke za vr {a va ju ovu go di nu. U ovoj go di ni smo gla sa li i pro me ni li vlast go to vo na svim ni vo i ma, a na we nom kra ju B92 i „Ip sos stra te xik mar ke ting„ pi ta li su 1.005 gra |a na Sr bi je o rej tin gu stra na ka i po li ti ~a ra. I do bi li ve o ma za ni mqi ve re zul ta te – di ja me tral no su prot ne od onih s po ~et ka go di ne. Me |u par ti ja ma u Sr bi ji po po dr {ci se sa da iz dvo ji la sa mo jed na – SNS je do {la do 41,3 od sto po dr {ke, {to je 11 i po po sto vi {e ne go pre jed ne go di ne. Sto `er na stran ka vla da ju }e ko a li ci je ubra la je plo do ve pre sve ga pri vo |e wa Mi ro sla va Mi {ko vi }a i osta lih an ti ko rup cij skih slu ~a je va. I da qe ih pra te de mo kra te, ali su sa da pri li~ no da le ko – na sve ga 16,1 od sto, ~ak 7,5 od sto ma we po dr {ke ne go pre go di nu. Tre }i su so ci ja li sti sa 14,9 po sto – i to sa mi, bez Dra ga na Mar ko vi }a Pal me

gra |a na ce ni li de ra na pred wa ka i pr vog pot pred sed ni ka Vla de Alek san dra Vu ~i }a. Pre sve ga zbog we go ve bor be pro tiv ko rup ci je i hap {e wa, do {ao je do tre nut ka ka da o we mu po zi tiv no mi sli 48 po sto gra |a na. Ne po voq no o Vu ~i }u mi sli 24 od sto gra |a na. Za Vu ~i }em sle di pred sed nik Vla de Ivi ca Da ~i} – o we mu po zi tiv no mi sli 37

od sto gra |a na, a ne ga tiv no 25 od sto. Da ~i} je broj po zi tiv nih uti sa ka po ve }ao 14 po sto – kre nuo je od 23 pro cen ta u de cem bru pro {le go di ne. Pot pu no je dru ga ~i ja si tu a- ci ja s li de rom naj ve }e opo zi ci o ne stran ke – o Dra ga nu \i la su znat no vi {e qu di ima ne ga tiv no mi {qe we, ~ak 45 od sto. Po zi tiv no ga oce wu je 19 od sto gra |a na.

REKLI SU Stefanovi}: URS se pretvorio u novi JUL

Ili}: DS opsednut URS-om

[ef po sla ni~ ke gru pe DS-a u Skup {ti ni Sr bi je Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e, re a gu ju }i na kri ti ke ko je je URS upu tio na ra ~un de mo kra ta, da se URS pre tvo rio „u no vi JUL i No vu de mo kra ti ju srp ske po li ti~ ke sce ne jer su si no nim za stra na~ ko za po {qa va we i vi {e go di {we pro pa da we srp ske pri vre de, fi nan si ja i zdrav stva”. On je no vi na ri ma u par la men tu iz neo oce nu i da URS po ka zu je ve li ku ner vo zu, bu du }i da ni {ta od sil nih obe }a wa ni je is pu nio. Ste fa no vi} je od ba cio, ka ko je re kao, niz lo {ih kva li fi ka ci ja ko je je URS iz neo na ra ~un DS-a i we go vog li de ra, na vo de }i da je neo bi~ no {to stran ka ko ja se be na zi va eks per ti ma mo `e de li ti ta ko ne ta~ ne kva li fi ka ci je i mi sli ti da gra |a ni Sr bi je pa te od ko lek tiv ne am ne zi je i da ne zna ju da su pri vred ni i fi nan sij ski sek tor, kao i zdrav stvo, svih ovih go di na vo di li G17, Mla |an Din ki} i URS.

[ef po sla ni~ ke gru pe URS-a Vla d i m ir Ili} po ru ~io je ju ~e da su za ma we od pet me se ci u pot pu no sti is pu ni li o~e ki va wa gra |a na i pred iz bor na obe }a wa, a da to {to De mo krat ska stran ka ne pre sta je da se ob ra ~u na va s wi ma kao biv {im ko a li ci o nim part ne ri ma ve} li ~i na op sed nu tost. – URS je u pot pu no sti is pu nio o~e ki va wa gra |a na i pred iz bor na obe }a wa do no {wem bu xe ta na vre me, sma we wem de fi ci ta za vi {e od po lo vi ne, uki da wem mno gih pa ra fi skal nih na me ta, do no {wem za ko na o pro fe si o na li za ci ji jav nog sek to ra, po ve }a wem bu xe ta za po qo pri vre du. Sve ono {to smo go vo ri li u kam pa wi, spro ve li smo za ma we od pet me se ci – re kao je Ili}. – Ne pre sta ju da se ob ra ~u na va ju s na ma kao biv {im ko a li ci o nim part ne ri ma ni dan-da nas i ne ko li ko pu ta sam re kao da mi to ve} li ~i na op sed nu tost.

Vu~evi}: Odluka USS moè dovesti do izbora u Vojvodini @e qa Srp ske na pred ne stran ke je da do |e do pro me na u Voj vo di ni i da po be di mo na sle de }im po kra jin skim iz bo ri ma, a da li }e ih bi ti za ~e ti ri go di ne ili pre to ni ko ne zna. Od lu ka Ustav nog su da i we go va oce na ustav no sti Sta tu ta Voj vo di ne, bu du }i da i on ima sli~ ne od red be kao i za kon o nad le `no sti Voj vo di ne, ko ji je u ve }em de lu pro gla {en ne u stav nim, ne mo ra ali mo è da do ve de do odr à va wa van red nih iz bo ra u Voj vo di ni , iz ja vio je gra do na ~el nik No vog Sa da i pred sed nik grad skog od bo ra na pred wa ka Mi lo{ Vu ~e vi} za RTV. Vu ~e vi} je, go stu ju }i u emi si ji „Je dan na je dan”, do dao da se, u slu ~a ju da Ustav ni sud Sta tut oce ni ne u stav nim, i po li ti~ ka si tu a ci ja u po kra ji ni kom pli ku je u od no su na po sto je }e sta we, te da se on da po sta vqa pi ta we le ga li te ta i le gi ti mi te ta sa da {weg sa zi va Skup {ti ne Voj vo di ne.

ci o no u igri je ci fra od oko 20 mi li jar di di na ra – s tim {to se o~e ku je da osni va ~i upla te no ve iz no se i da na taj na ~in usle di ne ka vr sta do ka pi ta li za ci je. Pa stor je pod vu kao da je na osno vu spo ra zu ma dve vla de pred lo `e no usva ja we za ko na po hit nom po stup ku „da bi smo re lak si ra li si tu a ci ju oko RBV-a i spa sli sve ono {to se spa sti mo `e. Ka ko je upo zo rio po sla nik SPO-a @i ka Goj ko vi}, ni je do -

Po ni è we, ili spas Od go va ra ju }i na pri med be iz ne te u ras pra vi I{tvan Pa stor se za pi tao ka ko je pred lo è no re {e we plod za jed ni~ kog ra da dve vla de, „ a on da do |e mo u si tu a ci ju da re pu bli~ ka vla da iz bom bar du je pred log da se ~o vek okre }e od ~u |e wa, po {to se u osno vi pot ko pa va ju sva re {e wa“. - Ja san je uti sak s jed ne stra ne, da se ov de ra di o na me ri da se de li mi~ no spa sa va ono {to se spa si ti mo è, ali i o po li ti~ kom po ni à va wu po kra ji ne- oce nio je Pa stor. bro {to se za kon na {ao na dnev nom re du pre ne go {to su po zna ti re zul ta ti is tra ge o po slo va wu RBV-a. Po re ~i ma po sla ni ka SVM-a La sla Var ge, ne ra zu mqi vo je zbog ~e ga je bi lo po treb no da se u fe bru a ru ove go di ne uki ne Raz voj ni fond Voj vo di ne. – Ne ma mo po ve re wa u mi ni stra fi nan si ja Mla |a na Din ki }a, ni u pred sed ni ka Po kra jin ske vla de Bo ja na Paj ti }a i ne raz u me mo Vla din amand man ko ji go vo ri da se raz voj ni fond Voj vo di ne ne mo è fi nan si ra ti iz

SPS: Ko je od go vo ran? So ci ja li sta Zo ran Ka sa lo vi} ka è da we go va stran ka po dr à va spo ra zum vla da Sr bi je i Voj vo di ne kao op ti mal no, eko nom ski oprav da no re {e we. On je za pi tao ko je po li ti~ ki od go vo ran za tre nut no sta we u RBV, ko je do neo „ eko nom ski neo prav da nu od lu ku o do ka pi ta li za ci ji, zbog ko je je iz gu bqe no vre me i stvo re no ne po ve re we u fi nan sij ski si stem“. – Iako smo opo zi ci ja u Skup {ti ni Voj vo di ne sprem ni smo da kroz ovaj za kon po dr ì mo tu no vu po li ti ku usme re nu ka su {tin skoj auto no mi ji i op ti mal nom raz vo ju Voj vo di ne - za kqu ~u je Ka sa lo vi}.

LSV pro tiv LSV ne mo è po dr à ti pred log za ko na o osni va wu fon da za raz voj Voj vo di ne, jer je to „truo kom pro mis ko ji ne }e do ne ti ni {ta no vo“ i „ ba ca we pra {i ne u o~i gra |a ni ma Voj vo di ne“. Pre ma upo zo re wu Li ga {a \or |a Stoj {i }a, Voj vo di na da nas kao i pre 25 go di na ka da je na vla sti bio Slo bo dan Mi lo {e vi}, osta je bez in sti tu ci ja, na ro ~i to onih u ko ji ma se na la ze fi nan si je. Po we go vom uve re wu, de {a va wa sa RBV „ tu àn su sled do ga |a ja ko ji je ne mi no van po sle od lu ke USS i ovo je jo{ je dan od pri ti sa ka na po kra jin sku ad mi ni stra ci ju ko ja }e ima ti pro ble me da odr ì nad le `no sti ko je su joj vra }e ne u psled wih de set go di na“. gu} no {}u da to ~i ne – is ta kao je Pa stor, uz pod se }a we na to da su „ini ci jal na ka pi sla za pred la ga we ovog za ko na bi li pro ble mi u RBV-u i do go vor dve vla de o to me da se pi ta we RBV-a mo ra re {a va ti ak tiv no sti ma pre no sa de la imo vi ne i oba ve za na ban ku i de la ak ti ve na RFV ra di o~u va wa sta bil no sti fi nan sij skog si ste ma Sr bi je“. Pa stor je u iz ja vi no vi na ri ma na veo da je do sa da sti glo de se tak amand ma na, da ima vre me na da bu du pod ne ti i no vi, a da }e se Po kra jin ska skup {ti na o wi ma iz ja sni ti na su tra {woj sed ni ci. Raz voj ni fond }e star to va ti s de lom ak ti ve RBV-a - ori jen ta -

re pu bli~ kog bu xe ta - re kao je Var ga. Li der LDP-a ^e do mir Jo va no vi} ka `e da ni ko ne zna {ta je po za di na ini ci ja ti ve za osni va we raz voj nog fon da ko ja se na {la pred po sla ni ci ma. Iz DSS-a uka zu ju na to da je ne ja sno zbog ~e ga se po sle de vet me se ci fond po no vo vra }a u par la ment u ovom vi du. Po sla nik te stran ke Mi lan Lap ~e vi} je pi tao {ta se to de si lo da se sa da bra ni oprav da nost ta kve od lu ke i da se sa da osni va no vi fond. Poslanici DS-a najavili su da }e dati podr{ku ovom zakonskom predlogu. S. Stan ko vi}

ekonomija

~etvrtak27.decembar2012.

KON STI TU I SAN NO VI SA ZIV PO KRA JIN SKOG SO CI JAL NO-EKO NOM SKOG SA VE TA

Raz voj ni fond Voj vo di ne star tu je u fe bru a ru Po kra jin ski se kre tar za pri vre du Mi ro slav Va sin iz ja vio je ju ~e da se po ~e tak ra da raz voj nog fon da Voj vo di ne o~e ku je sre di nom fe bru a ra na red ne go di ne. O pred lo gu za ko na o raz voj nom fon du ovih da na ras pra vqa Skup {ti na Sr bi je, a Va sin na vo di da je we go vo osni va we plod „kva li tet nog do go vo ra„ Vla de Voj -

Na ju ~e ra {woj sed ni ci Po kra jin skog so ci jal no-eko nom skog sa ve ta, te la ko je oku pqa pred stav ni ke po kra jin ske vla sti, sin di ka ta i pred stav ni ke po slo da va ca, iza bran je pred se da va ju }i Sa ve ta u 2013. go di ni: pred sed nik Po kra jin skog od bo ra Uje di we nih gran skih sin di ka ta „Ne za vi snost” Slav ko Vla i sa -

dnevnik

DRI OT KRIO VE LI KE NE PRA VIL NO STI U JAV NIM NA BAV KA MA

Mu} ke te {ke 47 mi li jar di di na ra Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja (DRI) sa op {ti la je ju ~e da su, kon tro lom 122 su bjek ta u 2011. go di ni, utvr |e ne ne pra vil no sti u jav nim na bav ka ma ko je pre ma {u ju 47 mi li jar di di na ra.

Pred sta vqa ju }i iz ve {taj DRI-ja, Sre te no vi} je re kao da, ka da je re~ o jav nim na bav ka ma do ba ra, uslu ga i ra do va, pre go va ra~ ki po stu pak bez ob ja vqi va wa jav nog po zi va ~i ni 1,7 od sto ne pra -

Pri ja ve pro tiv dva mi ni stra Go vo re }i o pri ja va ma, Sre te no vi} je ka zao da je DRI za 2011. kod dva mi ni star stva i 16 jav nih pred u ze }a pod neo ukup no 26 zah te va za po kre ta we pre kr {aj nih po stu pa ka pro tiv 30 od go vor nih li ca. On je na ja vio da }e po ~et kom 2013. DRI pod ne ti vi {e zah te va za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka, ali i kri vi~ ne pri ja ve i vi {e pri ja va za pri vred ne pre stu pe pro tiv od go vor nih li ca, ali ni je na veo pro tiv ko ga.

vo di ne s Re pu bli~ kom vla dom. Raz voj ni fond osni va se na kon ga {e wa Raz voj ne ban ke Voj vo di ne. – S 18 mi li jar di di na ra osnov nog ka pi ta la taj fond }e bi ti pra vi za ma jac pri vre de Voj vo di ne u na red nom pe ri o du – is ta kao je Va sin na

vqe vi}. U no vom sa zi vu ~la no vi Sa ve ta u ime Vla de Voj vo di ne bi }e, uz Va si na, i po kra jin ski se kre ta ri za ur ba ni zam Slo bo dan Pu zo vi}, za ener ge ti ku Na ta {a Pa vi }e vi}-Ba ji}, za zdrav stvo Ve sna Ko pi to vi} i fi nan si je Zo ran Ra do man, te sa vet -

Ma we ne za po sle nih Mi ro slav Va sin je is ta kao da je ove go di ne Po kra ji na za bor bu pro tiv ne za po sle no sti iz dvo ji la 450 mi li o na di na ra, dok }e u bu xe tu za na red nu ta ci fra bi ti de se tak mi li o na di na ra vi {a. On je oce nio da su te me re po dr {ke da le re zul ta te: na kra ju ove go di ne na evi den ci ji Po kra jin ske slu `be za za po {qa va we ima ma we ne za po sle nih ne go u de cem bru 2011. kon sti tu tiv noj sed ni ci no vog sa zi va Po kra jin skog so ci jal no-eko nom skog sa ve ta, odr `a noj u No vom Sa du. On je oce nio da je ne ka da {wi Fond za raz voj Voj vo di ne imao mno go zna ~aj ni ju raz voj nu ulo gu od Raz voj ne ban ke, ko ja je bi la op te re }e na sa ni ra wem po sle di ca iz vre me na dok je bi la Me tals ban ka. – S dru ge stra ne, raz voj ni fond ima }e na ras po la ga wu mno go vi {e nov ca od ne ka da {weg Fon da za raz voj – na veo je Va sin, is ti ~u }i da }e u pr vom pla nu fon da u na red noj go di ni bi ti po dr {ka iz vo zu.

nik pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne za eko nom ska pi ta wa De jan Av da lo vi}. Uni ju po slo da va ca Voj vo di ne pred sta vqa }e wen pred sed nik Stan ko Kr stin, te To mi slav Bo {wak, Slav ko No va ko vi}, Ni ko la Pa vi ~i}, Du {an Ri sti} i Du {an Aba xin. Pred stav ni ci Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Voj vo di ne su pred sed nik SSSV-a Go ran Mi li}, te Mi o drag Bra do wi} i Du wa Ci vri}, dok }e „Ne za vi snost”, uz Vla i sa vqe vi }a, pred sta vqa ti i Mi lo ji ca @iv ko vi} i Vi o le ta Goj ko vi}. V. ^v.

VLA DA VOJ VO DI NE O PAN ^E VA^ KOJ AZO TA RI

Dug za vo du po sta je ka pi tal Vla da Voj vo di ne raz mo tri la je na ju ~e ra {woj sed ni ci in for ma ci ju u ve zi s du gom HIP „Azo ta ra„ d. o. o. u Pan ~e vu AP Voj vo di ni, po osno vu oba ve ze pla }a wa na kna de za vo du, ko ju, u skla du sa Za ko nom o vo da ma, ob ra ~u na va Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo. U 2011. go di ni, Vla da Sr bi je usvo ji la je pro gram fi nan sij ske kon so li da ci je Pred u ze }a HIP „Azo ta ra„ d. o. o. Pan ~e vo u re struk tu ri ra wu i sa gla si la se s ti me da se deo po tra `i va wa JP „Sr bi ja gas” kon ver tu je u ka pi tal HIP „Azo ta ra”. Pred log Vla de Voj vo di ne je da se i dug Po kra jin -

skom se kre ta ri ja tu za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo ta ko |e kon ver tu je u ka pi tal AP Voj vo di ne u HIP „Azo ta ra”. Na taj na ~in, bi }e omo gu }e no da se na sta vi pro gram re struk tu ri ra wa „Azo ta re”, jed nog od ve o ma zna ~aj nih pred u ze }a u Voj vo di ni, a s dru ge stra ne da se za {ti ti in te res AP Voj vo di ne, od no sno Fon da za vo de, iz ko jeg se fi nan si ra ju po slo vi u vo do pri vre di. Po kra jin ska vla da ovla sti la je po kra jin skog se kre ta ra za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo Go ra na Je {i }a za re a li za ci ju tih za kqu ~a ka pred nad le `nim or ga ni ma.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

110,8649

113,1274

115,7293

110,5255

Australija

dolar

87,1510

88,9296

90,9750

86,8842

Kanada

dolar

84,7656

86,4955

88,4849

84,5061

Danska

kruna

14,8610

15,1643

15,5131

14,8155

Norve{ka

kruna

14,9939

15,2999

15,6518

14,9480

[vedska

kruna

12,8908

13,1539

13,4564

12,8514

[vajcarska

franak

91,7755

93,6485

95,8024

91,4946

V. Britanija

funta

135,6311

138,3991

141,5823

135,2159

SAD

dolar

84,1159

85,8326

87,8067

83,8585

Kursevi iz ove liste primewuju se od 26. 12. 2012. godine

Pred sed nik DRI-ja Ra do slav Sre te no vi} re kao je na skup {tin skom Od bo ru za fi nan si je da ugo vo ri ko ji su za kqu ~e ni bez spro ve de nih po stu pa ka jav nih na bav ki ~i ne 84,65 od sto ukup nih ne pra vil no sti.

vil no sti, kao i da su u 3,7 od sto slu ~a je va spro ve de ne jav ne na bav ke ko je ni su pred vi |e ne go di {wim pla nom. Po we go vim re ~i ma, vred nost jav nih na bav ki ko je ni su ogla {e ne u „Slu `be nom gla sni ku„ i na por -

ta lu jav nih na bav ki u pro {loj go di ni je iz no si la 1,7 mi li jar du di na ra, {to ~i ni 3,8 od sto ukup nih ne pra vil no sti u pri me ni Za ko na o jav nim na bav ka ma. Sre te no vi} je na po me nuo da su ne pra vil no sti u obla sti jav nih na bav ki u sek to ru za re vi zi ju or ga ni za ci ja oba ve znog so ci jal nog

osi gu ra wa do sti gle vred nost od 33,9 mi li jar di di na ra, a u sek to ru za re vi zi ju jav nih pred u ze }a, pri vred nih dru {ta va i dru gih prav nih li ca ko ja je ko ri snik jav nih sred sta va osno vao ili ima u~e {}e u ka pi ta lu utvr |e ne su ne pra vil no sti u vi si ni od 8,8 mi li jar di di na ra.

DR @A VA PRO TIV MO TA WA CI GA RE TA PO KU ]A MA, U SI VOJ ZO NI

In spek ci ja ple ni {ver co va ni du van po pi ja ca ma

Mo ta we du va na spa sa va xe po ve onih ko ji bez ca ga re te ne mo gu, ali su de }i po na me ri dr à ve da do bra no pre ~e {qa pi ja ce i in ter net-{o po ve, tim spor tom pu {a ~i se ne }e ma sov no ba vi ti. Ra ~u ni ca qu bi te qa du van skog di ma sva ka ko ide pri log pro dav ci ma re za nog du va na, ali ne i dr àv noj ka si jer se u po sled we vre me zna ~aj no po ve }a la pro da ja zlat nog li sta na cr no, {to sva ka ko iz i sku je sma we we le gal ne pro da je i po tro {we kla si~ nih ci ga re ta, a sa mim tim i pri ho da u re pu bli~ koj ka si, ne sa mo po osno vu ak ci za. Na rav no da su ci ga re te ko je su u le gal nim to ko vi ma, na ko je se pla }a PDV, sku pqe od du va na za mo ta we, pa i stra stve ni pu {a ~i od wih di ù ru ke. Elem, in spek ci ja je ve} kon tro li sa la ne ke pi ja ce, a na ta pe tu je i pro da ja du va na pu tem ine ter ne ta. U do sa da {wim in spek cij skim kon tro la ma, na 60 pi ja ca u Sr bi ji za te ~e no je 15 pro dav ca ko ji su neo vla {}e no tr go va li re za nim du va nom na te zga ma, sa op {ti lo je Mi ni star stvo spoq ne i unu tra {we tr go vi ne. Na vo di se i da je od u ze to vi {e ki lo gra ma re za nog du va na kao i pri bo ra za du van. Kon tro le su oba vqe ne na osno vu in for ma ci ja i sa zna wa ko ji ma je ras po la gao Sek tor tr -

Tri put jef ti ni je pu {e we Re za nog du va na u „si voj„ zo ni ima sve vi {e ot ka ko su ci ga re te u po sled wih ne ko li ko me se ci u ne ko li ko na vra ta po sku pqi va le. Po ra ~u ni ci pu {a ~a i pro da va ca, mo ta we zlat nog li sta je tro stru ka u{te da. Du van se na pi ja ca ma u Sr bi ji, za vi sno od kva li te ta i ja ~i ne, mo `e ku pi ti po 1.200 do 4.000 di na ra ki lo gram. Ki lo gram re za nog du va na do vo qan je za tri bok sa, a ka ko ka `u pro dav ci, uz mek {e mo ta we i za ~e ti ri. Ra ~u ni ca u ko ju se ukqu ~e tro {ko vi za du van i pa pi ri }e po tvr |u je da boks “ura di sam” ci ga re ta sta je od 500 do 1.500 di na ra. To zna ~i tri pu ta jef ti ni je od onih iz fa bri ke, to jest tra fi ke.

ì {ne in spek ci je u pret hod nom pe ri o du, a in spek to ri su pi ja~ nim upra va ma po mo gli u pri me ni Za ko na o tr go vi ni, po seb no u de lu oba ve ze pi ja ce da obez be di da oni ko ji ima ju ro bu na te zga ma, ima ju svoj stvo tr gov ca. Uo~e no je, na vo di se u sa op {te wu, i da se pro da ja re za nog du va na sve vi {e pre me {ta na in ter netstra ni ce, gde se nu di i do sta va na ku} nu adre su. Po {to ta kvih ogla snih po ru ka na in ter net-do me ni ma ima sve vi {e, ko ri sni ci ma na ci o nal nih in ter net-do me na Sr bi je, ogla {i va ~i ma i pre no si o ci ma ogla snih po ru ka Sek tor tr ì {ne in spek ci je uka zu je na za kon sku re gu la ti vu i wi ho vu oba ve zu u skla du s pro pi si ma, to jest za ko ni ma o du va nu, o ogla {a va wu, o tr go vi ni, o elek tron skoj tr go vi ni... Tr ì {ni in spek to ri }e u na red nom pe ri o du ot po ~e ti in spek cij ski nad zor ta kvog ob li ka ne do zvo qe nog ogla {a va wa i tr go vi ne, po ru ~u ju iz Mi ni star stva tr go vi ne. U tim kon tro la ma, osim onih ko ji se ogla {a va ju i oba vqa ju pro met ro be na ne za ko nit na ~in, in spek cij skim nad zo rom }e bi ti ob u hva }e ni i pre no si o ci ogla snih po ru ka i pri vred na dru {tva ko ja su no si o ci re gi stro va nih in ter net-do me na. S. Glu {~e vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (508,71 -0,19)

Promet

Inos sinma, Sevojno

40,00

980

2.940

PIK 7. juli, Debrc

17,65

1.000

10.000

AIK banka, Ni{

-1,19

1.579

626.720

^a~anska banka, ^a~ak

11,09

5.000

500.000

NIS, Novi Sad

-0,54

734

4.740.285

Neoplanta, Novi Sad

10,89

550

27.500

Imlek, Beograd

-0,60

3.136

33.980.520

9,90 Promena

11.864 Cena

130.500 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.200

62.400

Energoprojekt holding, Beograd

Dijamant agrar, Zrewanin

-40,00

1.500

21.000

-0,49

606

1.359.345

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Nova Budu}nost, @arkovac

-33,33

400

40.000

-4,90

427

365.297

Soja protein, Be~ej

Go{a monta`a, Velika Plana

-12,55

2.098

213.998

0,90

672

7.392

Jubmes banka, Beograd

9,90

11.864

130.500

Metalac, Gorwi Milanovac

0,42

1.670

23.380

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.620

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

148.400

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

550

0,00

Tigar, Pirot

0,45

222

89.160

Jubmes banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Progres, Beograd Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-10,71

5.000

-4,90 Promena

427 Cena

365.297 Promet

NIS, Novi Sad

-0,54

734

4.740.285

Radijator, Zrewanin

0,00

480

812.160

[ajka{ka {e}erana, @abaq

0,00

5.000

135.000

Fabrika sto~ne hrane Jabuka, PA

0,00

1.700

69.700

Revnost, Novi Sad

0,00

2.400

31.200

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak27.decembar2012.

BAJATOVI] I MIHAJLOVI]EVA SE „NADMUDRUJU”, A JO[ NIJE JASNO DA LI ]E USRED ZIME POSKUPETI GREJAWE

RASIM QAJI]

„Ikea” stiè dogodine, a „Lidl” 2014. – Do la zak {ved skog pro iz vo |a ~a na me {ta ja „Ikea„ na tr ì {e Sr bi je mo è se o~e ki va ti kra jem 2013. go di ne, a ne ma~ kog tr go vin skog lan ca „Lidl„ kra jem 2014. – na ja vio je ju ~e mi ni star spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja Ra sim Qa ji} u Pa la ti „Sr bi ja”, gde su ve li ki tr gov ci pot pi sa li De kla ra ci ju o dru {tve no od go vor nom po slo va wu. – Do kra ja na red ne go di ne mo gu }e je da se otvo ri pr va „Ike i na„ rob na ku }a u Be o gra du, dok se, ka ko su is ta kli u toj kom pa ni ji, za vr {e ne ke for mal no-prav ne pro ce du re. Ne ma~ ki „Lidl„ ku pio je u Sr bi ji {est lo ka ci ja na ko ji ma }e otva ra ti ma lo pro daj ne objek te, a po treb no im je jo{ de vet, re kao je Qa ji}, i do dao da ne ke lo kal ne sa mo u pra ve pre go va ra ju o to me s pred stav ni ci ma „Li dla„. „Lidl„ je do sa da ku pio ze mqi {te u Su bo ti ci, Zrewaninu, Novom Sadu i Vaqevu, kao i u Ni{u, gde treba da otvori nekoliko objekata. Qaji} je najavio je da bi za dva meseca mogao biti zavr{en kona~an model socijalne korpe, koja bi obuhvatala osnovne ìvotne namirnice po pristupa~nim cenama za najugroènije. On je rekao da se, osim s trgovcima, o tome razgovara i s proizvo|a~ima i da je odziv veoma dobar. – Razgovara se o modelu socijalne korpe, u taj proces treba da se ukqu~e i proizvo|a~i i trgovci i najboqi na~in je da to bude na dobrovoqnoj osnovi – rekao je ministar.

„Srbijagas” i Vlada se igraju vatrom oko cene gasa „Sr bi ja gas” i Vla da, ta~ ni je Mi ni star stvo ener ge ti ke, na sta vqa ju da se igra ju va trom oko ce ne ga sa jer u stva ri jo{ ni je ja sno da li }e taj ener gent po sku pe ti od 1. ja nu a ra, to jest usred zi me i usred grej ne se zo ne. Ume sto da je gra |a ni ma pre po la go di ne, to jest usred le ta, re ~e no da }e gas bi ti sku pqi te bi ne ki ku pi li TA-pe} ke na stru ju, ne ki dr va, tre }i ugaq… Ova ko, mno go iz bo -

Za mnoge }e biti premnogo Pro sta ra ~u ni ca ka `e: ako bu de odo bren skok ce ne, na ra ~u ni ma za po tro {wu ga sa u ja nu a ru ceh }e bi ti de set po sto vi {i. To zna ~i da }e me se~ na po tro {wa od oko 300 ku bi ka ume sto do sa da {wih oko 13.000 di na ra, ko {ta ti oko 15.000, {to je za mno ge po tro {a ~e pre mno go. ra ne ma ju pa im osta je da se smr znu – ili od ce ne ga sa ili od zi me. Ima, na rav no, i dru gih so lu ci ja, ali su one sva ka ko pre sku pe za ogrom nu ve }i nu po ro di ca. Dok „Sr bi ja gas” {a qe oba ve {te wa o to me da }e gas po sle No ve go di ne po sku pe ti de set po sto, do tle mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi} tvr di da pro me nu ce ne stru je i ga sa ne tre ba o~e ki va ti u ja nu a ru ve} u pr vom kvar ta lu sle de }e go di ne. Ona je is ta kla da je iz me di ja sa zna la da je JP „Sr bi ja gas” po slao svo jim ko ri sni ci ma oba ve {te we o po sku pqe wu ga sa u ja nu a ru, ali da se to, ipak, ne }e de si ti u pr vom me se cu sle de }e go di ne.

– Gas, kao i stru ja, ne }e po sku pe ti u ja nu a ru, ve} do kra ja pr vog kvar ta la – na vo di Zo ra na Mi haj lo vi}. – Ce na stru je i ga sa ne mo è se do go va ra ti van in sti tu ci ja. Mo è mo po sta vi ti pi ta we „Sr bi ja ga su„ ko ja je ce na {tam pa wa tog oba ve {te wa. U sva kom slu ~a ju, Mi ni star stvo ener ge ti ke }e re zgo va ra ti s re gu la tor nom agen ci jom da vi di mo da li su do bi li pi smo od „Sr bi ja ga sa„ u ko jem tra ì ve }e ce ne. Po sla }e mo pre po ru ku jav nim pred u ze }i ma da se ne uno si za bu na. Tu ni je kraj jer, ako se film vra ti una zad, ja sno je da }e pro blem bi ti po dig nut na vi {i ni vo, to jest na ce lu Vla du i vlast. Elem, to u stva ri ni je jed na ~i na s dve ne po zna te ve} s tri jer u igru uska ~e i Mi ni star stvo fi na si ja, to jest Mla |an Din ki}, na ko ga, sva je pri li ka, Ba ja to vi} pre ba cu je deo od go vor no sti za ce nov ni udar usred grej ne se zo ne. Ba ja to vi} je ne dav no us tvr dio da se od we ga za he vao da „Sr bi ja gas” po slu je tr ì {no, a bez tr ì {nih ce na ne ma ni tr ì {nog po slo va wa te ga sne kom pa ni je. Taj zah tev ni je sti gao ni od ko ga dru gog ve} od Mla |a na Din ki }a pa ka da se sve sa be re – eto bit ke na {i ro kom fron tu. Dok se tro je sva |a ju, i ako gas po sku pi, cvo ko ta }e gra |a ni ko ji su na me ra va li da se ove zi me wi me ogre ju. Za sa da je si gur no da je u DP „No vi Sad gas” je iz JP „Sr bi ja gas” sti gao do pis o po sku pqe wu ga sa od de set po sto, shod no od lu ci te kom pa ni je, uz na po me nu da }e no ve ce ne va ì ti od pr vog da na sle de }e go di ne. Po in for ma ci ja ma ko je je do bio „Dnev nik”, gas }e od No ve go di ne bi ti sku pqi i u Som bo ru i Zre wa ni nu, a

ga sa raz li ~i te, a naj po voq ni je su kod onih di stri bu te ra ko ji ima ju vi {e po tro {a ~a, kao {to su re ci mo JP „Sr bi ja gas” ili DP „No vi Sad gas”, dok je kod di stri bu te ra ko ji ima ju ma lo po tro {a ~a ce na vi {a te ve} sad u mno gim me sti ma u Voj vo di ni kub ni me tar pri rod nog ga sa ko {ta oko 45 di na ra. Uz to, tre ba re }i da }e po tro {a ~i, prak ti~ no tek u fe bru a ru, ka da im stig nu ra ~u ni, sa zna ti ko li ko }e ta~ no ko {ta ti ku bik jer ni di stri bu te ri jo{ ne zna ju ko li ka }e ona bi ti. Na taj na ~in se kr {i za kon ska oba ve za o oba ve {ta va wu po tro {a ~a o pro me ni ce ne jer oni mo ra ju bi ti oba ve {te ni 15 da na pre ne go {to se po~ ne we na pri me na. U sa svim je iz ve sno da }e se sli~ no de si ti i u ce loj Voj vo di ni, od no sno da su sli~ ni do pi si upu }e ni na adre se svih di stri bu te ra. Do sa da taj do pis i ono {to u we mu pi {e ni ko ni je po vu kao pa je po to me po sku pqe we iz ve sno. Di rek tor „Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi} je ju ~e bio u Mo skvi, a ni kog dru gog ni je ovla stio za iz ja ve ta ko da ni ka kve no ve in for ma ci je ni smo mo gli do bi ti. Da kle, ako bu de po „Sr bi ja ga su”, kub ni me tar pri rod nog ga sa bi }e sku pqi de set po sto. Ko li ko }e on ko {ta ti ka da stig ne do po tro {a ~a te {ko je pre ci zno re }i jer se ce na ku bi ka raz li ku je od di stri bu te ra do di stri bu te ra, ali se mo `e pret po sta vi ti da }e bi ti i me sta gde }e to bi ti go to vo 50 di na ra. Na i me, sa da {wa ce na kub nog me tra ga sa je, u pro se ku, oko 40 di na ra, a uz po sku pqe we od de set po sto, ku bik }e ko {ta ti oko 44 di na ra, ali to ni je

Dva poskupqewa struje do leta Po tro {a ~i elek tri~ ne ener gi je u Sr bi ji to kom 2013. go di ne mo gu o~e ki va ti, osim na jav qnog po sku pqe wa od de set po sto u pr vom tro me se~ ju, jo{ jed no do le ta, ni è ce ne za si ro ma {ne i vi {e za do ma }in stva ko ja tro {e vi {e stru je za gre ja we. Isto vre me no, ve li ki in du strij ski po tro {a ~i }e od No ve go di ne mo ra ti da se sna |u na slo bod nom tr ì {tu, gde }e ku po va ti stru ju od naj po voq ni jeg snab de va ~a. – So ci jal ne kar te tre ba da bu du za vr {e ne do 31. de cem bra i one }e omo gu }i ti ugro è nim ka te go ri ja ma po tro {a ~a da pla }a ju stru ju po ni òj ce ni. Tro {ko ve te po voq ni je ce ne sno si }e dr à va, a ne „Elek tro pri vre da Sr bi je„ – na ja vi la je mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi}. ce na ko ju pla }a po tro {a~. Na à lost, ona je vi {a i uve }a va se ne ko li ko di na ra jer se na ra ~un „ka ~e” jo{ ne ki tro {ko vi – po rez na do da tu vred nost, di stri bu tiv na raz li ka... Tek kad se svi ti tro {ko vi ob ra ~u na ju, do bi ja se ko na~ ni ra ~un ko ji po tro {a~ pla }a. Zbog to ga su ce ne ku bi ka

DP „No vi Sad gas” uka zu ju na to da su oni sve sni za kon ske oba ve ze o oba ve {ta va wu po tro {a ~a o po ve }a wu ce ne, ali ni su u mo gu} no sti da to ura de jer u ovom tre nut ku ne ma ju ele men te za for mi ra we no ve ce ne, te da }e je ob ja vi ti on da ka da im je do sta vi Agen ci ja za ener ge ti ku. D. U.

dru[tvo

~etvrtak27.decembar2012.

dnevnik

PASTEROV ZAVOD PROSLAVQA 90 GODINA RADA

RUKOVODSTVO BOLNICE U ZREWANINU SUMIRALO REZULTATE

Tri decenije Srbija bez besnila kod qudi

Smawena stopa smrtnosti pacijenata

Pasterov zavod u Novom Sadu obele`ava 90 godina rada. Od juna 1922. godine, kada je zavr{ena namenski zidana zgrada, Pasterov zavod je po~eo da prima pacijente, i ~ini to do danas, punih devet decenija. Osnovan da vakcini{e pacijente protiv besnila na teritoriji Vojvodine i beogradskog podru~ja, nekada{we Dunavske banovine, Pasterov zavod je ubrzo, zahvaquju}i istra`iva~kom radu dr Adolfa Hempta, postao glavni u celoj Kraqevini. Ostali Pasterovi zavodi su prestali da rade na besnilu i promenili naziv u higijenske zavode. – Danas jo{ uvek postoji potreba da se qudi vakcini{u protiv besnila i Pasterov zavod kao na-

Prof. dr Du{an Lalo{evi}

godinu dana nema nijednog slu~aja besnila. Sve donedavno bilo je mnogo slu~ajeva besnila kod lisica u Sremu i Banatu, a i preno{ewa besnila na ma~ke i pse, pa je bilo i dosta ozle|enih qudi koje smo vakcinisali. Ako se ti rezultati u vakcinaciji lisica odrè jo{ godinu, teritorija Vojvodine moè biti zvani~no progla{ena slobodnom od besnila. U centralnoj Srbiji tako|e su dobri rezultati vakcinacije lisica, ali ne tako kao u Vojvodini. Nedavno smo dijagnostikovali besnilo kod jedne ma~ke koja je ozledila veterinara u Poàrevcu, a i kod lisica se nalaze pojedina~ni slu~ajevi. Posledwi je s teritorije Vaqeva, pre mawe od mesec dana. Me|utim, treba biti oprezan. Ako i ove zime Dunav bude zale|en, mogu}e je da besne lisice ponovo pre|u u Vojvodinu, a jednom smo dokazali besnilo kod lisice koja je po danu preplivala Dunav. Uspeh u oralnoj vakcinaciji lisica ima posledice i na ekolo{ku ravnoteù jer dolazi do porasta wihove populacije, a onda se me|u wima {ire druge zarazne i parazitske bolesti, naro~ito {uga. Kako kaè na{ sagovornik, najopasnija je lisi~ija ehinokokoza koja se prenosi na qude, s dosta slu~ajeva u Centralnoj Evropi, naro~ito u Bavarskoj, a koja moè biti i smrtonosna za ~oveka.

Hram nauke – Jubileji kakav je 90 godina rada povod su da se setimo velikih nau~nika koji su radili u Pasterovom zavodu. Posle dr Hempta, niz godina radio je kao direktor dr Milan Nikoli}. Bio je veliki autoritet za besnilo, ne samo kod nas nego i u svetu. Sada{wu ekipu istraìva~a Zavoda uglavnom je okupio biv{i direktor dr Milo{ Petrovi}, veterinar koji se, osim besnilom, bavio i pseudorabijesom, te{kom infekcijom doma}ih ìvotiwa, naro~ito smrtonosnom za pse. Danas mnogo radimo i sa studentima Univerziteta u Novom Sadu, naro~ito medicine, veterine i biologije, za koje Pasterov zavod predstavqa va`nu nastavnu bazu. Mnogi magistarski i doktorski radovi su ura|eni ili se sada rade u Zavodu, na materijalu kakav predstavqaju ìvotiwe koje pregledamo ili eksperimenti koji se kod nas mogu raditi. Osim toga, Pasterov zavod je i za{ti}eni spomenik kulture, na {ta su svi zaposleni vrlo ponosni i ~uvaju ga kao pravi hram nauke – kaè dr Lalo{evi}. cionalna referentna ustanova koordinira i sprovodi profilaksu besnila qudi po celoj Srbiji da bi se sa~uvao dostignuti nivo zdravstvene za{tite u kojoj nema besnila kod qudi od 1980. godine, a na teritoriji Vojvodine posledwi pacijent je umro od besnila 1964. – kaè direktor Pasterovog zavoda prof. dr Du {an La lo {e vi}. Posledwe dve godine u Srbiji se sprovodi program oralne vakcinacije lisica koji finansira Evropska unija, a koordinira Ministarstvo poqoprivrede. – Prvi rezultati su izvanredni. Na teritoriji cele Vojvodine ve}

– Zbog porasta populacije lisica prvi slu~ajevi te ehinokokoze su se pojavili u Ma|arskoj 2005. godine, tako da je i mi moramo o~ekivati i biti spremni za wenu dijagnozu. Mogu}e su i druge parazitske bolesti koje lisice {ire na doma}e pse i na qude, naprimer larva migrans, ~iju dijagnostiku Pasterov zavod radi ve} niz godina. Nedavno smo kod jedne pacijentkiwe iz Ba~ke Palanke otkrili infekciju plu}nom kapilarijazom, koju tako|e {ire lisice. To je prvi registrovani slu~aj te bolesti kod qudi na Balkanu – ka`e dr Lalo{evi}. J. Barbuzan

INSTITUTU ZA ZDRAVSTVENU ZA[TITU DECE I OMLADINE VOJVODINE

Dodeqen sertifikat HACCP Povodom dodele sertifikata HACCP standarda, kao i potpisivawa ugovora o donaciji za pokrivawe svih tro{kova standardizacije usluga i sertifikata standarda ISO-09001 (sistema menaxmenta kvaliteta),

ISO +-014001 (sistema upravqawa za{titom `ivotne sredine) i OHSAS-18001 (sistema upravqawa za{titom zdravqa i bezbednosti na radu) Institutu za zdravstvenu za{titu dece i omladne Vojvodine, odr`ana je konferencija za {tampu. Nakon

jednogodi{weg postupka standardizovawa procedura pripreme hrane za decu u Institutu, koji je sprovela firma „TIM konsultant„, internaconalna kompanija za sertifikaciju standarda i procedura CEPTOR sa sedi{tem u Budimpe{ti izdala mu je sertifikat. Na donaciji su se zahvalili direktor Instituta za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine prof. dr Slo bo dan Gre bel din ger i pokrajinska sekretarka za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju prof. dr Ve sna Ko pi to vi}, koja je istakla da }e se tokom 2013. godine ste}i svi uslovi za daqu sertifikaciju ustanove. Vredost donacije za HACCP je 13.000 evra, a za ISO-standarde do 30.000 evra. J. B.

Ono {to je zacrtano u strate{kom planu za period od 2010. do 2015, u godini na izmaku u izuzetno visokom procentu je i ostvareno, ocenili su na ju~era{woj konferenciji za novinare direktorka zrewaninske Op{te bolnice “Dr \or|e Joanovi}” dr Gor da na Ko zlo va~ ki, pomo}nik direktora za medicinske poslove, obrazovawe i nau~noistraìva~ki rad dr Du {an Ve li sa vqev i glavna sestra te zdravstvene ustanove Iva na Buj kov. Sumiraju}i rezultate u 2012. dr Kozlova~ki je kao najve}i uspeh izdvojila to {to je u toku godine na posao primqeno 90 novih mladih qudi, od toga 70 zdravstvenih radnika. – Raspisali smo 33 konkursa i na neodre|eno vreme zaposlili 52 osobe, me|u wima i lekare, medicinske sestre s visokim strukovnim {kolama i tehni~are – naglasila je ona. Direktorka Kozlova~ki je podsetila i na to da je 19. septembra zvani~no otvorena Jedinica za palijativno zbriwavawe, u kojoj su sme{teni najteì i najzahtevniji bolesnici, neizle~ivo oboleli i oni koji trpe hroni~ne bolove. Od tada do danas, u toj jedinici leàlo je 35 pacijenata, a duìna hospitali-

Bilo mesta i za napredovawe U 2012. godini titulu primarijusa stekao je jedan lekar zrewaninske Op{te bolnice, a sedam lekara je polo`ilo specijalisti~ki ispit. Visoku strukovnu {kolu zavr{ilo je deset medicinskih sestara. zacije traje 14 dana, osim u izuzetnim situacijama. Predstavqaju}i u~inak u ovoj godini, direktorka Bolnice je istakla i da je stopa smrtnosti pacijenata u prvih osam meseci bila ispod sredwe vrednosti na nivou

Srbije, kao i da je prose~na du`ina le~ewa bila zna~ajno ispod dr`avnog proseka. – Uspeli smo i da smawimo stopu smrtnosti kod pacijenata s mo`danim udarom, koja je 2009. godine iznosila 26,86 odsto. S po~et-

kom rada Jedinice za mo`dani udar letalitet je bio u vidnom padu, tako da je u 2011. iznosio 19,56 a u periodu od januara do avgusta ove godine oko 16 odsto – navela je dr Kozlova~ki. Du{an Velisavqev je napomenuo da je zrewaninska Bolnica bila doma}in predstavnicima Svetske banke i Ministarstva zdravqa Republike Srbije koji su ovu ustanovu posetili povodom uspe{nih rezultata ostvarenih tokom realizacije projekata “Razvoj zdravstva Srbije”, odnosno “Razvoj zdravstva Srbije – dodatno finansirawe”. Velisavqev je podsetio i na to da je po~etkom godine zavr{ena druga faza uvo|ewa sistema upravqawa bezbedno{}u informacija, kao i da je u aprilu pu{ten u rad Laboratorijski informacioni sistem – SLIS u biohemijskoj laboratoriji. Zahvaquju}i wemu, omogu}eno je povezivawe laboratorijskih medicinskih aparata i slawe rezultata s wih u bazu sistema. – Na taj na~in smawuje se dosada{wa administracija koja se sastojala od ru~nog upisivawa svih ura|enih analiza za pacijente, ali i elimini{u gre{ke koje nastaju prilikom takvog rada – pojasnio je Velisavqev. @. Balaban

UNIJA SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE PROZIVA MINISTARSTVO

Ko to i kako ocewuje nastavnike Ukoliko Ministarstvo prosvete ne odloì za godinu dana proces eksterne evaluacije u {kolama i za to vreme ne sa~ini novi plan za spoqa{we vrednovawe kvaliteta rada obrazovnih ustanova, s kojim bi se sloìli i predstavnici prosvetara, u {kolama ~lanicama Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije spoqa{we evaluatore ne}e primati, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare tog cehovskog udruèwa. U Uniji navode da su se na takav korak odlu~ili zbog toga {to ne mogu da pristanu na to da se {kole vrednuju na na~in koji je za wih tajna, da evaluatori nisu qudi iz struke, s radnim iskustvom u {koli, po{tovani i ceweni u svojim sredinama, da se ne uzima u obzir sredina i stawe u kojem je {kola, da je ~itav posao po~eo pre primene standarda kvaliteta...

– Nije sporno da rad {kola i nastavnika treba vrednovati, mi se toga ne pla{imo, ali je sporan na~in na koji se to radi – kaè predsednik Unije SPRS Dra gan Ma ti je vi}. – Jo{ 2008. godine smo od Ministarstva traìli reformisawe nadzorni~ke slu`be i predloìli na~in na koji

mirani veterinari, ~asove fizi~kog sociolozi, pa je to vrednovawe, umesto sredstva za unapre|ivawe nastave, postalo samo sebi svrha, ~ime se omalova`ava posao prosvetnih radnika. Osim Pravilnika o eksternoj evaluaciji, na meti kritike Unije bili su i pravilnici o

Sta vqe ni smo pred svr {en ~in uvo |e wem eks ter ne eva lu a ci je, iz ko je je stru ka pot pu no is kqu ~e na, pa ~a so ve srp skog je zi ka i kwi `ev no sti vred nu ju di plo mi ra ni ve te ri na ri, a ~a so ve fi zi~ kog so ci o lo zi (Dra gan Ma ti je vi}) bi se to uradilo, ali do danas nismo dobili odgovor, nego smo stavqeni pred svr{en ~in uvo|ewem eksterne evaluacije iz koje je struka potpuno iskqu~ena, tako da ~asove srpskog jezika i kwi`evnosti vrednuju diplo-

stru~nom usavr{avawu nastavnika i ocewivawu u~enika. – Pravilnik o stru~nom usavr{avawu nastavnika je takav da je to postalo trka za sakupqawe bodova neophodnih nastavnicima za licencu, i to ~esto na veo-

ma sumwivim, prebukiranim seminarima jo{ sumwivijih autora i predava~a, s neujedna~enim cenama – tvrdi potpredsednik Unije Mi lan Jef ti}. – Ni{ta svrsishodniji nije ni Pravilnik o ocewivawu, po kojem, prakti~no, u~eniku ne mo`ete zakqu~iti nedovoqnu ocenu i ako ima, recimo, jednu dvojku i deset jedinica, ali zato, na primer, morate da svih vi{e od 30 u~enika u odeqewu ocenite ~etiri puta u toku polugodi{ta u kojem imate 17 ~asova. Uz tvrdwu da svi ti pravilnici nisu usagla{eni s ostalim zakonskim i podzakonskim aktima, u Uniji upozoravaju na to da }e se, ukoliko Ministarstvo ne preduzme odgovaraju}e korake, obratiti Nacionalnom prosvetnom savetu, Odboru za obrazovawe Skup{tine Srbije i Vladi. D. Deve~erski

VESTI Najvi{e Milica i Nikola Milica i Nikola su naj~e{}a imena u Srbiji u proteklih 20 godina, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku, koji je objavio publikaciju „Naj~e{}a imena i prezimena”. Naj~e{}e `ensko ime u Srbiji u proteklih deset godina, posle Milica, je An|ela, zatim Jovana, Ana, Teodora, Sara, kao i Marija, Katarina, Anastasija i Aleksandra. Osim Nikola, mu{koj deci u Srbiji od 2001. godine naj~e{}e se daje ime Luka, zatim Stefan, Marko, Lazar, Aleksandar i Aleksa, Nemawa, Jovan i Filip. Na listi naj~e{}ih deset prezimena prvo je Jovanovi}, zatim Petrovi}, Nikoli}, Markovi} i \or|evi}, {esto je Stojanovi}, sedmo Ili}, osmo Stankovi}, deveto Pavlovi} i na 10. mestu je Milo{evi}. Naj~e{}e kombinacije imena i prezimena me|u mu{karcima su Dragan Jovanovi} i Zoran Jovanovi}. Slede: Dragan Petrovi}, Aleksandar Petrovi} i Aleksandar Jovanovi}. U `enskoj populaciji u Srbiji najvi{e ima Milica Jovanovi} i Milica Petrovi}, na tre}em mestu su Jelene Jovanovi}, a slede Milica \or|evi} i Marija Jovanovi}.

Mladi ne èle razli~itost U posledwih pet godina pove}ana je podr{ka dece i mladih ideji o etni~ki ~istoj dràvi, kao i netolerantnost i spremnost na nasiqe prema pripadnicima druga~ije verske i seksualne orijentacije, pokazalo je istraìvawe u kojem je u~estvovalo 1.358 mladih starosti od 12 do 18 godina. Zna~ajan procenat dece i mladih ima negativan stav i prema ateistima, HIV

po zi tiv ni ma i od li~ nim u~e ni ci ma, utvr|eno je u istraìvawu, ~ije rezultate prenosi NIN u novom broju. Gledano po ukupnom procentu dece i mladih koji podràvaju negativne stavove o nekoj populaciji, na prvom mestu rang-liste su osobe druga~ije seksualne orijentacije, prema kojima negativan stav ima 36 odsto ispitanika. Slede ateisti (23), pripadnici drugih nacionalnosti (21,8), HIV pozitivni (19) i odli~ni u~enici (18,9). Negativno su ocewivani i mu{karci koji nisu navija~i (15,3), oni koji misle druga~ije od ve}ine (15,2), polaznici programa nevladinih organizacija (14,5) osobe s invaliditetom (14,0), sunarodnici druga~ije veroispovesti (11,8), pripadnici drugih rasa (11,2) i ène (10,5).

Apoteke se snabdevaju lekovima bez javnih nabavki Ve}ina apoteka u Srbiji lekove koji se pacijentima izadaju na recept nije nabavqala putem javnih nabavki, utvrdila je Dr`avna revizorska institucija. Predsednik DRI-ja Ra do slav Sre te no vi} je naveo da se najve}i deo utvr|enih nepravilnosti u oblasti javnih nabavki odnosi upravo na zakqu~ivawe ugovora bez sprovedenih postupaka: – Kod apoteka su uo~ene nepravilnosti u procesu javnih nabavki od oko 33 milijarde dinara, dok se oko osam milijardi dinara nepravilnosti odnosi na javna preduze}a – naveo je on. Sretenovi} je najavio da }e biti preduzete odgovaraju}e mere, dok je Ra doj ka Uro {e vi} iz DRI-ja navela da je to telo

utvrdilo da nabavka lekova koji se dobijaju na recept nije kontrolisana. Po wenim navodima, izve{taj o nesprovo|ewu postupaka javnih nabaki za lekove koji se izdaju na recept pokazao je da su od 34 apoteke i 44 apoteke koje su u sastavu domova zdravqa, samo ~etiri sprovodile postupke javnih nabaki.

@ene vole onlajn {oping Mu{karci i ène podjednako aktivno koriste internet, ali postoje razlike u na~inu na koji oni provode vreme onlajn, pa su tako ène dominantnije u kupovini, a mu{karci u igrama sa pucawem. Dva kli{ea o ènama opstala su i u onlajn svetu jedan od wih je da ène kupuju vi{e, a drugi da aktivnije komuniciraju. U saop{tewu kompanije Kasperski, navodi se da 88 odsto èna kupuje onlajn, naspram 83 mu{karaca. Prioriteti dva pola u kupovini su jasni. @ene vi{e kupuju ode}u onlajn - 41 odsto naspram 17 odsto mu{karaca, dok mu{karci ~e{}e kupuju elektronske ure|aje, ra~unare i video igrice. âk i u igrama uloga i dru{tvenim igrama vode ène, dok mu{karci, s druge strane, ~e{}e igraju igre sa pucawem (29 odsto) od èna (15 odsto), navodi se u saop{tewu. Kada su u pitawu visokotehnolo{ki ure|aji, poseduje ih 87 odsto mu{karaca naspram 79 odsto èna. Me|u mla|im nara{tajem, devoj~ice dominiraju na dru{tvenim mreàma - 84 odsto devoj~ica starosti izme|u 10 i 18 godina ima profil na jednoj dru{tvenoj mreì, za razliku od dve tre}ine wihovih vr{waka.

V remeploV

Iskqu~ewa struje

Frawevci stigli u Novi Sad Upra va Pro vin ci je sve tog pr vog Ka pi stra na, fra we va~ kog mo na {kog re da, upu ti la je 27. de cem bra 1941. svo ja tri pro po ved ni ka u No vi Sad, da bi u we mu oba vqa li du {e bri `ni~ ku slu `bu. Po sle go di nu da na, ka da im je Fra wa Leh, `up nik iz Gaj -

No vi Sad od 9 do 13 deo na se qa Ka me war od te ni skih te re na i Ve ter ni~ ka uli ca pre ma Fu to gu. Deo Adi ca od Ve ter ni~ ke pre ma Ve ter ni ku. Od 11 do 12.30 S. Sta no je vi }a od 4 do 10. Pe tro va ra din od 8 do 9.30 Okru gli }e va od 2 do 42 i od 1 do 41, Mo star ska od 2 do 18 i od 1 do 11a, Zla ta ri }e va od 2 do 36a i od 1 do 11, Pre ra do vi }e va od 103 do 105, Sa do vi - fir me „Zan grad”, „Te le kom”, ba zna sta ni ca, „Nis”, GP „Tvr |a va”, crp ka „Ro kov po tok”. Srem ska Ka me ni ca od 11.30 do 13 Ga je va, fir ma „Be ton ska ba za”, Slo bo da na Ba ji }a, fir ma „Pi la na”, P. Ko ~i }a, Fir ma „SOS de ~i je se lo”, Rib -

do bre po klo nio svo ju sprat nu ku }u u No vom Sa du, u Uli ci ca ra Du {a na, fra wev ci su u woj osve {ta li ka pe lu. Jo{ to kom ra ta, zgra da je pre zi da na u cr kvu, do {lo je jo{ mo na ha, pa je u woj i da nas fra we va~ ki sa mo stan. N. C.

Novosadska ~etvrtak27.decembar2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

JGSP „NO VI SAD” PO MA @E UGRO @E NI MA

Pokloni za mali{ane iz svrati{ta Di rek tor JGSP „No vi Sad” Mi lan Ba la} po se tio je ju ~e no vo sad sko Svra ti {te za de cu ulice, na Bu le va ru oslo bo |e wa

wak do wi put, Fir ma „Grad sko ze le ni lo”, Rib wak gor wi put, Fir ma „Pum pa za ka na li za ci ju”, Ka me ni~ ki put, Fir ma „Vo de Voj vo di ne”, Ive Li le Ri ba ra, Fir ma „Hi dro me te o ro lo {ki za vod”, Voj vo |an ska, Mi li ce Sto ja di no vi} Srp ki we, Ma li Do, Ma ti je Gub ca (Ca ra La za ra), Zmaj Jo vi na, Rad ni~ ka, Kne za Mi haj la, Gro bqan ska, Voj vo |an skih bri ga da. Od 8 do 13 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ko viq od 8 do 13 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Fu tog od 8.30 do 12 ^ar da, ^e re vi} ka ske la i na se qe Li va de Vi zi}. Be ge~ od 8.30 do 12 ce lo na se qe.

28, gde je ma li {a ni ma uru ~io no vo go di {we po klo ne. Ova fir ma se ta ko pri kqu ~i la hu ma ni tar noj ak ci ji pri ku pqa wa

Ani ta Jak {i} i Mi lan Ba la} u Svra ti {tu za de cu ulice Fo to: S. [u {we vi}

to ple gar de ro be ko ju je po kre nuo Ju tar wi pro gram Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne. - Na {e pred u ze }e je u svra ti {te do ne lo to plih ~a ra pa, ru ka vi ca, slat ki {a i igra ~a ka ka ko bi ob ra do va lo ove klin ce i ka ko bi ovu go di nu za vr {i li na lep i hu man na ~in. Red je da i ova de ca sa osme hom u|u u no vu go di nu, i si gur no je da }e mo i ubu du }e po ka za ti da smo dru {tve no od go vor na kom pa ni ja is ta kao je Ba la}. Su per vi zor ka svra ti {ta za de cu ko ja su ukqu ~e na u `i vot i rad na uli ci Ani ta Jak {i} ka za la je da je ova kva vr sta po mo }i, sva ka ko, do bro do {la, na ro ~i to se ra du ju }i sa rad wi ko ja }e sa grad s kim pre vo z ni k om usle di ti u na r ed n oj go di n i. Pre ma we nim re ~i ma, gra |a ni to k om ce l e go di n e po ma ` u svra ti {te, a po go to vo u ovom pe ri o du go di ne. B. M.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

PO SLE ^E TI RI ME SE CA NA STA VQE NA IZ GRAD WA BU LE VA RA EVRO PE

Do kanala preko nadvo`waka u narednoj godini Na po sled woj de o ni ci Bu le va ra Evro pe, na de lu iz me |u ka na la i Ru me na~ kog pu ta, ju ~e je na sta vqe no po sta vqa we nad vo `wa ka pre ko ran `ir ne sta ni ce. Gra di li {te su tim po vo dom po se ti li gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}, pred sed nik Skup {ti ne gra da dr Si ni {a Se vi}, di rek tor „Pu ta“ Dar ko Ra di}, pred u ze }a ko je je iz vo |a~ ra do va na ovoj 882 me tra du goj tra si, kao i di rek tor Za vo da za iz grad wu gra da Go ran Vi {wi}. - Ovo je ve o ma bi tan mo me nat i vr lo je ja sna po ru ka da }e No vi Sad na sta vi ti i za vr {i ti iz grad wu Bu le va ra Evro pe, da ne }e mo od u sta ti od tog pro jek ta. Ima mo ozbiq ne po te {ko }e u ve zi s fi nan si ra wem pro jek ta, ali }e grad re gu li sa ti sve oba ve ze pre ma iz vo |a ~i ma i da }e bu le var bi ti za vr {en – iz ja vio je tom pri li kom Vu ~e vi}. On je do dao da ra do vi ka sne od ra ni je, ali da je do bio uve ra va wa iz „Pu ta“ da }e ova de -

Fo to: S. [u {we vi}

o ni ca, u slu ~a ju do brih vre men skih uslo va to kom zi me, bi ti za vr {e na do po lo vi ne 2013. go di ne. Vu ~e vi} je na veo da je ras ki nut ugo vor s ra ni jim po di zvo |a ~em na ovoj tra si „Bo ro vi ca tran spor tom“, a

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Za vo za ~e i pe {a ke

GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ê tvr ta fa za iz grad wa Bu le va ra Evro pe, ko ja pod ra zu me va iz grad wu mo sta na ka na lu DTD i iz la zak bu le va ra na auto put, po ~e la je 30. de cem bra 2011. go di ne. De o ni ca je du ga 3,1 ki lo me tar, od Ru me na~ kog pu ta do auto pu ta, a most pre ko ka na la bi }e dug 176 me ta ra. Pred vi |e na je iz grad wa dve ko lo vo zne tra ke, sa po dve sa o bra }aj ne, pe {a~ kih i bi ci kli sti~ kih sta za, kao i jav no osve tqe we. Bi }e iz gra |e ne dve kru `ne ras kr sni ce – jed na pre ka na la DTD kao ve za sa Pri vred ni ko vom uli com, a dru ga po sle ka na la kao ve za sa Pri mor skom uli com. Pla ni ra no je i da se iz gra di nad vo `wak pre ko è le zni~ kih po stro je wa i Pri vred ni ko ve uli ce, du ì ne oko 450 me ta ra.

kao {to je „Dnev nik“ ra ni je pi sao, po sao sad ra di pred u ze }e „MN“ iz Lo zni ce, ka ko je i na ve de no u ten der skoj do ku men ta ci ji na osno vu ko je je „Put“ i do bio ovaj po sao vre dan 995.220.707,96 di na ra. [to se ti ~e dru gog de la tra se od Ka na la DTD do auto pu ta, u to ku je ras ki da we ugo vo ra s „Bo ro vi ca tran spor tom“, ko ji je po be dio na ten de ru za iz grad wu mo sta i bu le va ra do auto pu ta vred nog 1.470.059.018 di na ra. Gra do na ~el nik je ju ~e na gla sio da po sto ji mo gu} nost da „Put“ bu de ukqu ~en u iz grad wu, ali da ga „Bo ro vi ca tran sport“ si gur no ne }e ra di ti. - Me |u tim, po sta vqa se pi ta we {ta je s pa ra ma ko je je Bo ro vi ca do bio za ovaj po sao. Pro blem po sto ji, ne ko je po tro {io avan sni no vac, a ra do vi ni su za vr {e ni. Ipak, ne ka sva ko ra di svoj po sao, jer ka ù da sam i tu ì lac i su di ja – za kqu ~io je Vu ~e vi}. - Za hva lio bih se gra du {to je pre po znao pra ve vred no sti „Pu ta“, mi }e mo svo jim ra dom, tru dom i ume }em po ka za ti da smo sprem ni za no ve iza zo ve i da smo sprem ni da ura di mo po sao zbog ko jeg smo osno va ni, a to je iz grad wa i odr à va we put ne pri vre de u No vom Sa du. [to se ti ~e ove ve o ma zna ~aj ne in ve sti ci je, mi na sta vqa mo ra do ve na na {ih 882 me tra sa na {im po di zvo |a ~em – iz ja vio je di rek tor „Pu ta“ Dar ko Ra di}. S. Kr sti}

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak27.decembar2012.

DNEVNIK

OD LU KA O URE \E WU GRA DA

Zim ske ba {te ne mo gu na ze le nu po vr {i nu HU MA NI TAR NA AK CI JA RA DI O NO VOG SADA

Pri ku pqa ju slat ki {e za ugro `e nu de cu Tra di ci o nal na no vo go di {wa hu ma ni tar na ak ci ja Ra di o No vog Sada „Slat ki{ za mog dru ga ra“, po ~e la je u po ne de qak i tra ja }e do 31. de cem bra. Pri ku pqe ne bom bo ne, ~o ko la de i dru gi kon di tor ski pro iz vo di na me we ni su Si gur noj de~ joj ku }i, Svra ti ti {tu za de cu uli ce, kao i de ci ko ja po se }u ju rom sku bi bli o te ku „Tri fun Di mi}“ u [an ga ju. Svi za in te re so va ni in du strij ski za pa ko va ne slat ki {e ko ji ma ni je pro {ao rok tra ja wa mo gu do ne ti od uju tru do uve ~e na por tir ni cu Ra di o No vog Sada, Ig wa ta Pa vla sa 3, gde se na la zi kor pa za pri ku pqa we.

- Ovo je {e sti put da or ga ni zu je mo hu ma ni tar nu ak ci ju „Slat ki{ za mog dru ga ra“. Ovaj put su i u~e ni ci osnov ne {ko le „Sve to zar Mar ko vi} To za“ da li do pri nos ak ci ji - re kla je Ne ve na Vr tu lek, po kre ta~ ak ci je i no vi nar ka Ra di o No vog Sada. u sklo pu ak ci je i tri po sla sti ~ar ni ce na pra vi }e tor te za ma li {a ne - “Vre me plov” za Si gur nu ku }u, “Kri sti na” za rom sku bi bli o te ku i “Mo cart” za Svra ti {te. - Ne ka od ove de ce u `i vo tu ni su pro ba la tor tu i ciq nam je da im po ka `e mo da mi sli mo na wih re kla je Vr tu lek. A. Va.

„DNEV NIK” I „AL NA RI” POKLAWAJU

„Princ na be lom ko wu” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “Princ na be lom ko wu” Xud De ve ro u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Da glas, jed na sa svim mo der na de voj ka, za te kla se sa ma i slo mqe nog sr ca u sta roj en gle skoj cr kvi na kon {to ju je na pu stio ~o vek kog je vo le la. Ni je ni sa wa la da je ta mo ~e ka qu bav sna `ni ja od vre me na – dok se ni je po ja vio Ni ko las Sta ford, vi tez iz {e sna e stog ve ka. Ose tiv {i sna `nu po ve za nost ko ja pr ko si ra zu mu, Da glas je zna la da je Ni ko las mu {ka rac ko ji je sma tra sa vr {e nom upra vo ta kvom ka kva je. Ni je mo gla ni da na slu ti ko li ko su ja ke spo ne ko je ih ve `u s pro {lo {}u i ka kva ih sjaj na avan tu ra o~e ku je. A. Va.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.30), „razbija~ ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20.10), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45, 16, 16.15, 17.45, 19, 19.30, 21, 21.35, 22.15, 22.40), „Pijev `ivot” (12, 15.30, 19.15, 20), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 14.20, 18.15), „Kad svane dan” (22.25)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Uje`” (19.30), Kamerna scena, drama „Qubavna pri~a” (20.30)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Na da [o la ja iz Su bo ti ce (de voj ~i ca i de ~ak), DE VOJ ^I CE: Je le na \u ri}, Vik to ri ja Lu ki} i Mi re la Va sin iz No vog Sa da, San dra Sre bro i An dre ja Ga zdi ko va iz Ba~ ke Pa lan ke, Rad mi la U{i jak iz Sil ba {a i Sla |a na Sli jep ~e vi} iz Jar ko va ca. DE ^A KE: Alek san dra Vla du {a iz No vog Sa da, Dra gi ca Alim pi} iz Ba~ ke To po le, Mi ro sla va Mu ~i ba bi} iz Ba~ ke Pa lan ke i Mi li ca Ani ~i} iz [aj ka {a.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: Ra do mir @iv ka Ri sti} (1954) u 10.30 sa ti, Ili ja Mi le ta Iva ni {e vi} (1926) u 11.15, Ra di slav No va ka Ra ji} (1926) u 12, Vla di slav Mi lu ti na Ko ji} (1934) u 12.45, Mi li ca Mi le te Mi ja no vi} (1931) u 13.30, Sa na Pa ne ta De spo to vi} (1955) u 14.15 i Ja no{ Pa la Ko ~i{ (1941) u 15 ~a so va. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra wen An tun Mel hi o ra Gre gu ri} (1942) u 15 ~a so va.

Od bor ni ci u Skup {ti ni gra da da nas }e, iz me |u osta log, raz ma tra ti pred log Od lu ke o ure |e wu gra da, ko ji se raz li ku je od do sa da {we Od lu ke u obla sti op {teg ure |e wa gra da. No vom od lu kom pred vi |a se obra zo va we Ko mi si je za op {te i ko mu nal no ure |e we gra da ra di po sti za wa ujed na ~e nih, ur ba nih, estet skih, teh ni~ kih i in fra stuk tur nih re {e wa. Za da tak ko mi si je, iz me |u osta log, bi }e da va we sa gla sno sti za pri vre me no po sta vqa we obje ka ta i ure |a ja na jav noj po vr {i ni, osim za po sta vqa we re klam nih ozna ka. Pred log od lu ke ne do pu {ta vi {e po sta vqa we zim skih ba {ti na ze le noj po vr {i ni, osim ugo sti te qi ma ko ji su do zvo lu za rad ba {ti is ho do va li pro {le go di ne. Oni }e ba {tu na ze le noj po vr {i ni mo }i da dr `e naj du `e pet go di na od da na stup wa na sna gu ove od lu ke. Lo ka ci je za ki o ske i ba ra ke mo }i }e se pre ma no voj od lu ci

Pre da va we o zdra voj is hra ni Pre da va we „Zdra va is hra na qu di” odr `a }e se ve ~e ras u 18 sa ti, u Sve ~a noj sa li Ogran ka Srp s ke aka d e m i j e na u k a i umet no sti, „Pla to ne um”, Ni ko le Pa {i }a 6. Go vo ri }e dok tor Si ma Je la ~a, a odr `a va we ovog do ga |a ja po mo gao je Po kra jin ski se kre tri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj. Ulaz je slo bo dan. A. J.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Fo to: R. Ha yi}

do de qi va ti i ne po sred nom po god bom uko li ko je lo ka ci ja po sle spro ve de nog kon kur sa osta la bez za kup ca. Za po sta vqa we ure |a ja za ko ki ce ne }e bi ti vi {e kon kur sa, kao {to je bi lo ra ni je, ve} }e pred u zet nik mo }i do zvo lu za rad na jav noj por {i ni da do bi je od ko mi si je.

Ras hlad ni ure |a ji za pro da ju sla do le da po red pro dav ni ca i da qe }e mo }i da se po sta vqa ju, ali uz rad we se do zvo qa va naj vi {e tri fri `i de ra sa sla do le dom. Pred u zet ni ci }e kod po sta vqa wa ki o ska, ba ra ka, let wih i zim skih ba {ti, mo ra ti da

ima ju ur ba ni sti~ ki plan is ho do van od JP „Ur ba ni zam” uko li ko im objek ti za u zi ma ju pro stor ve }i o de set kva dra ta. Ugo sti te qi ne ma ju za mer ke na no vu od lu ku o ure |e wu gra da, sma tra ju da je do bro {to je pred la ga~ - Grad ska upra va za ko mu nal ne po slo ve, pred vi de la pre la zni rok za ka xe xi je ko ji ve} ima ju ba {tu na ze le noj po vr {i ni. Za raz li ku od ugo sti te qa Aso ci ja ci ja ma lih i sred wih pred u ze }a Vo jov di ne iz ra zi la je ne za do voq sto {to ni je u~e sto va la u iz ra di do ku men ta. ^la ni ca Uprav nog od bo ra Aso ci ja ci je Sla vi ca Br ki} ka `e da u do sa da {woj prak si ni je dan do ku ment od stra ne Gra da ni je pred u zet ni ci ma i{ao naru ku. - Ni smo kon sul to va ni, pa pret po sta vqam da }e bi ti re vol ta, jer grad ski oci ne zna ju ka ko se po slu je u prak si - re kla je Br ki}. Z. De li}

NA DA NA [WIM „NO VO SAD SKIM DE^ JIM ZIM ZA RI JA MA 2”

„Le gen da o De da Mra zu” Pro gram “No vo sad skih de~ jih zim za ri ja 2” na sta vqa se i da nas ra di o ni com “Ma gi~ ni ples li ni ja i bo ja” ko ja }e se odr à ti od 10 do 12 sa ti u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Na me we na je de ci od pet do 11 go di na ko ja }e u~i ti o sli ka ri ma pej za ì sti ma, taj na ma sli ka wa pej za à, a u kre a tiv nom de lu uz mu zi ku sli ka }e pre de le iz ma {te. Broj u~e sni ka je ogra ni ~en na 30, a pri ja ve su oba ve zne na broj te le fo na 021/ 48 99 018. U Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 37, da nas od 10 do 12 sa ti odr à }e se ra di o ni ca “Le gen da o De da Mra zu”, a or ga ni zo va na je za ma li {a ne od {est do

12 go di na. U edu ka tiv nom de lu de ca }e sa zna ti gde ì vi De da Mraz, ka da se po ja vio i ka ko je iz gle dao, a u kre a tiv nom de lu pi sa }e pi smo i cr ta ti po klon ko ji è le da do bi ju za No vu go di nu. Pri ja ve su oba ve zne na te le fon 021/ 52 50 59. Spo men zbir ka Pa vla Be qan skog za ma li {a ne je pri pre mi la ra di o ni cu “Moj ka len dar”, ko ja }e se odr à ti da nas od 10 do 13 sa ti. U~e sni ci od {est do 12 go di na kre i ra }e ka len dar u raz li ~i tim li kov nim teh ni ka ma, a mo gu se pri ja vi ti na te le fon 021/ 52 81 85. Pro gram “Bes kraj na mu zi ka za sve” odr à }e se od 11 do 12 sa ti u Grad -

An to lo gi ja voj vo |an skih pe sni ki wa Pred sta vqa we an to lo gi je „Sa vre me na po e zi ja voj vo |an skih pe sni ki wa - O~i rav ni ce” bi }e odr `a na da nas u 16 ~a so va u Za vo du za kul tu ru Voj vo di ne, Uli ca Voj vo de Put ni ka 2. Go vo ri }e Ve sna i Oli ve ra [i ja~ ki. G. ^.

skoj bi bli o te ci, Du nav ska 1. Na me wen je de ci od pet do 12 go di na, a broj u~e sni ka je neo gra ni ~en. U De~ jem kul tur nom cen tru, ko ji se na la zi u Uli ci Ive Lo le Ri ba ra 6, or ga ni zo va na je “Zim ska {a hov ska {ko la za po ~et ni ke i po zna va o ce {a hov ske igre”. Po ~et ni ci u ovoj igri u~e stvo va }e na ra di o ni ci od 10 do 11.30 sa ti, dok }e po zna va o ci igre bi ti u pri li ci da {ah igra ju od 11.30 do 13 sa ti. Broj de ce po ra di o ni ci ogra ni ~en je na 15, a pri ja ve su oba ve zne pu tem SMS-a na bro je ve te le fo na 066/ 92 51 192 i 063/ 52 11 23. N. R.

Sa jam an ti kvi te ta Tra di ci o nal ni Sa jam an ti kvi te ta, ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta, 118. po re du, odr `a }e se da nas od 10 do 19 ~a so va u Do mu voj ske Sr bi je, Be o grad ski kej 9. Bi }e iz lo `e ni pred me ti iz da le ke pra i sto ri je, pa sve do da na {wih da na, a kao i uvek oba vqa }e se i hu ma ni tar na pro da ja. Ta ko |e, po se ti o ci mo gu da pro ce ne bes plat no svo je pred me te, a omo gu }e na je i raz me na i ot kup. G. ^.

U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Stu den ti FAM-a da ri va li naj mla |e Ma li {a ni, ko ri sni ci na rod ne ku hi we u Srem skim Kar lov ci ma do bi li su ju ~e no vo go di {we pa ke ti }e, dar stu de na ta Fa kul te ta za me nax ment (FAM). Hu ma ni tar ni tim, sa sta vqen od stu de na ta ovog fa kul te ta, or ga ni zo vao je ju ~e u Do mu Cr ve nog kr sta sve ~a nost za {e zde set pe to ro de ce, na ko joj su im osim pak ti }a, uru ~e ni gar de ro ba, obu }a, igra~ ke i slat ki {i. Po red ko ri sni ka na rod ne ku hi we stu den ti su da ri va li de cu i mla de iz Dnev nog bo rav ka za oso be sa in va li di te tom i smet wa ma u raz vo ju. Ove go di ne stu den ti su tra di ci o nal nu ak ci ju „F@Mti me da ri va nje” ko ja na wi ho vom fa kul te tu po sto ji ve} 10 go di na pro {i ri li i u wu ukqu ~i li i sta nov -

ni ke Kar lo va ca, ka ko bi po di gli kod wih svest o neo p hod no sti pru `a wa po mo }i so ci jal no ugro `e ni ma. Od 5. do 22. de cem -

Uru ~e we pri zna wa naj bo qim spor ti sti ma Do de la na gra da naj bo qim spor ti sti ma Srem skih Kar lo va ca u 2012. go di ni u iz bo ru „Kar lo va~ kog li sta”, bi }e odr `a na ve ~e ras u 18 sa ti u sve ~a noj sa li Ma gi stra ta, Trg Bran ka Ra di ~e vi }a 1. Ove go di ne ti tu lu naj bo qih spor ti sta po ne li su bi ci kli sta Bo jan \ur |i} i od boj ka {i ca Je le na Vi {e kru na. Za naj u spe {ni ju sport sku or ga ni za ci ju iza bran je Ka ra te klub „Im puls”. Na gra da za naj u spe {ni jeg tre ne ra oti }i }e u ru ke od boj ka {kog tre ne ra Vla di mi ra Har do me qe, a za iz u zet nu du go go di {wu ak tiv nost na po qu stre qa {tva Ka men ku No vi }u. Ka ra ti sta Da vid Ka la cun pri mi }e pri zna we kao naj u spe {ni ji mla di spor ti sta. Z. Ml.

bra stu den ti su obi la zi li do mo ve Kar lov ~a na i pri ku pqa li nov ~a ne pri lo ge za ovu ak ci ju. Deo nov ca sa ku pqen je i na kon cer tu „Hu ma ni ri tam”, ko ji su or ga ni zo va li u 16. de cem bra, dok su po lov nu gar de ro bu i obu }u, te igra~ ke pri ku pi li u pro sto ri ja ma fa kul te ta, gde su bi le po sta vqe ne ku ti je Cr ve nog kr sta. U ak ci ju su se ukqu ~i le i po ro di ce Ja wi} i Va si} iz ino stran stva, te „Elik sir gru pa„. Na ju ~e ra {woj do de li pa ke ti }a ma li {a ni su ima li pri li ku i da pri su stvu ju pred sta vi ko ju su za wih od i gra li glum ci Dra me FAM-a. Z. Ml.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak27.decembar2012.

INICIJATIVA JGSP „NOVI SAD”

Tu`bama {tite prava 1.300 radnika Javno gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad” obratilo se javnom pravobranila{tvu sa zahtevom da se ugovor koji su zakqu~ili ATP „Vojvodina” i Grad Novi Sad o gradwi nove Me|ume-

nost. Na taj na~in mi upozoravamo da }emo da tu`imo i Grad Novi Sad i ATP „Vojvodinu”, jer je na{ interes ugro`en kao i interes 1.300 zaposlenih i wihovih familija. O~ekujemo da }e do sli~nog

Sta ni ca ATP ne ra di, a sva |a mno ge

sne autobuske stanice proglasi ni{tavnim, potvrdio je ju~e novinarima direktor GSP-a Mi lan Ba la} - Za to ima mno{tvo elemenata i prekr{ajnih zakonskih propisa na koje mi ukazujemo za ni{tav-

Fo to: F. Ba ki}

mi{qewa do}i i komisija koju je oformila Skup{tina grada, jer smo mi prinu|eni da za{titimo na{e interese. Me|umesna autobuska stanica ja vlasni{tvo JGSP „Novi Sad” za {ta posedujemo svu urednu dokumentaciju i odobrewa

nadle`nih dràvnih organa - naglasio je Bala}. Upitan da li je apsurd da na osnovu komisijskog mi{qewa koju je oformila gradska vlast, gradski prevoznih tuì osniva~a, Bala} je kazao da je tu`ba prema gradu, bez obzira na mi{qewe komisije, za{tita wihovih interesa. Gradona~elnik Novog Sada Mi lo{ Vu ~e vi} ju~e nije èleo da komentari{e najavu JGSP „Novi Sad” da }e tuìti Grad Novi Sad i ATP „Vojvodina” zbog ugovora o izgradwi i preseqewu me|umesnog prevoza sa GSP-ove autobuske stanice kod @elezni~ke stanice na novoizgra|enu autobusku na parceli „Vojvodine”~iji je investor bilo ATP. Vu~evi} je za „Dnevnik” naglasio da ne zna da li je ovo prvi put da gradsko preduze}e, poput GSP tuì svog osniva~a, ali da je sudski spor izme|u ATP i grada svakako jedinstven.

- Sutra }u imati sastanak sa ~lanovima Gradske komisije ~iji je zadatak da iznese mi{qewe u vezi „slu~aja MAS”. Do Nove godine o~ekujem da komisija obrazlo`i stavove, koji nisu obavezuju}i , ali }e ipak biti prosle|e-

Reakcije ATP „Vojvodina” posle ste~aja je iza{la sa planom reorganizacije, koji podrazumeva po~etak rada nove autobuske stanice. Direktor preduze}a u reorganizaciji Bo jan [kr bi} ju~e nije èleo da komentari{e najavu gradskog prevoznika da }e i „Vojvodina” biti tuèna. Predsednik sindikata „Nezavisnost” u gradskom prevozniku Ob rad Te pi} kazao je ju~e da je potez preduze}a o~ekivan i da je JGSP „Novi Sad” trebalo i ranije da tuì grad. ni Skup{tini i odbornicima izjavio je Vu~evi}, dodaju}i da je osnivawem komisije grad imao nameru da pokaè da ne beì od problema, ve} da se suo~i sa wim. On navodi da GSP, iako nije jed-

DANAS [IROM GRADA

5.000 dinara, a ako se to radi u prisustvu maloletnog deteta kazna je od 15.000 do 30.000 dinara. Kori{}ewe mobilnog telefona na pe{a~kom prelazu ko{ta 3.000 dinara, a ako se vodi i dete, kazna iznosi od 6.000 do 12.000 dinara. Za slu{alice u oba uha na pe{a~kom prelazu pla}a se 3.000, a ako je prisutno dete do 12 godina, od 6.000 do 20.000 dinara. Prelazak van pe{a~kog prelaza je 5.000 dinara, a ako se vodi dete, kazna naraste na 6.000 pa do 20.000 dinara. Iz policije apeluju na gra|ane, pe{ake i druge u~esnike u saobra}aju da se pridr`avaju zakonskih odredbi o saobra}aju na putevima, jer }e tako izbe}i predvi|ene sankcije i sa~uvati i sebe i druge. A. J.

GRADSKA SKUP[TINA U OVOJ GODINI DANAS ZASEDA POSLEDWI PUT

Buyet zauzeo dnevni red

Dana{wa sednica gradske skup{tine posledwa je u ovoj godini, i ujedno najva`nija za narednu, po{to }e se pred od bor ni ci ma na }i pred log gradskog buxeta i programi javnih preduze}a, ustanova i institucija za 2013. godinu. Uz ove ta~ke dnevnog reda, me|u ostalih sedamdesetak, na}i }e se i izmene odluka o administrativnim taksama, kao i o vrednosti boda za „vazdu{arinu“, uz neizbe`na kadrovawa u {kolskim odborima i kulturnim i zdravstvenim ustanovama. Predlo`eni buxet iznosi 21.383.287.732,15 dinara, odnosno 9,1 odsto mawe nego buxet za 2012. godinu. Puni}e

se najvi{e od poreza na zarade i dobit, ali i od maweg broja, ali zato skupqih, taksi. Vlast ovakav buxet opisuje i kao restriktivan, ali i kao socijalan i razvojni, dok opozicija uglavnom misli da je neracionalan. Odbornici bi trebalo i da potvrde rezultate konkursa za direktore Apotekearske ustanove „Novi Sad„, Pozori {ta mla dih, Za vo da za zdravstvenu za{titu studenata i Agencije za energetiku, a tako|e bi trebalo da glasaju i o smeni dosada{eg direktora Istorijskog arhiva Novog Sada i imenovawau vr{ioca du`nosti direktora ove ustanove. S. Kr.

Vo`wa za Svrati{te

„Minimaks” obradovao mali{ane Najgledaniji de~iji kablovski kanal u Srbiji „Minimaks” i ove godine organizovao je tradicionalnu novogodi{wi akciju, pa su tako deca iz [OSO „Milan Petrovi}” bila u Pozori{tu „Du{ko Radovi}” u Beogradu gde su u`ivali u novogodi-

{woj predstavi „Krcko Ora{~i}”. Po zavr{etku predstave deci su podeqeni paketi}i uz prisustvo maskota kanala „Minimaks”. U sklopu novogodi{wih akcija paketi}i su podeqeni i u Svrati{tu za decu u Novom Sadu. B. M.

„TR@NICA” ULA@E U NOVOSADSKE PIJACE

Novi parking na Kvanta{koj pijaci Novi asfaltirani parking na Kvanta{koj pijaci, povr{ine 4.500 kvadranih metara, zavr{en je, a ovu investiciju predstavi}e sutra u 12 ~asova direktor „Tr`nice” Mi lo{ Tu bi} i pomo}nik gradona~elnika Bor ko Ili}. Zajedni~kim sredstvima Grada i preduze}a „Tr`nica”, a ulo`eno je 13,5 miliona dinara, asfaltiran je plato koji ima 30 novih mesta za kamione i pet novih malih mesta za {lepere.

iznosi oko 25 miliona dinara, odnosno ~ini ~etvrtinu ukupnog prihoda ovog preduze}a. „Tr`nica” }e nastaviti da ula`e u novosadske pijace i naredne godine, te }e za projekat uvo|ewa elektronske naplate pija~arine ulo`iti oko 10 miliona dinara za nabavku hardvera, za nabavku i instalirawe softvera u upravnoj zgradi i na pijacama i za nabavku i postavqawe opti~kog kabla sa pripadaju}om opremom i povezivawe

Sada{wa vlast nastavqa na{ posao jo{ teè ekonomske uslove u ko ji ma po slu je pri vre da grada, inflaciju koja je 13 od sto, uma we ne bu xet ske prihode od gotovo 10 odsto i pro jek to va nu in fla ci ju za sle de }u go di nu, po go to vo ako se na sve to ne sprovede re for ma jav no ko mu nal nog sektora – smatra se daqe u saop{tewu. Iz DS navode da su pove}ane su cene gotovo svih komunalnih usluga, a umesto da se ide racionalizaciju poslovawa javnih preduze}a, utvr|uje im se monopolisti~ki poloàj na trì{ti kao u slu~aju JKP „Stan” i time uru{ava privreda grada. A. L.

Novosadska Kriti~na masa }e sutra, u 17 ~asova, organizovati posledwu vo`wu u ovoj godini, ali i prikupqati pomo} za Svrati{te za decu ulice. Pomo} }e se prikupqati od 16.30 do 17 ~asova na platou u Limanskom parku, naspram NIS Gazprom zgrade. Za 17 ~asova zakazano je, sad ve}, tradicionalno „overavawe ulica na to~kovima”, a donacije }e biti direktno transportovane u Svrati{te. Kako su naveli organizatori, u zimskim mesecima deci pomnute institucije najpotrebniji su obu}a i zimska ode}a, sredstva za li~nu higijenu i {kolski pribor, a dobrodo{li su i fabri~ki upakovana hrana, pi}a i slatki{i, igra~ke i kwige prikladne za wihov uzrast. U~e{}e u vo`wi najavilo je oko stotinu biciklista, a o~ekuje se i dolazak mnogih sa „dedamrazovskim” rekvizitima. Nakon

vo`we, u~esnici Kriti~ne mase ima}e priliku da se ugreju ~ajem u organizaciji Aktivisti~ke kuhiwe i dru`e sa decom iz Svrati{ta. Kako su najavili organizatori vo`wa }e po prvi put biti po biciklisti~kim stazama umesto po kolovozu, kako bi se makar na trenutak osetila ~ar „kopenhagenizacije” i ispuwenosti biciklisti~kih staza zimi. S obzirom na to da su na pojedinim deonicama staze i daqe zakr~ene gomilama snega, novosadski biciklisti }e i danas iza}i opremqeni lopatama da o~iste staze na trasi Kriti~ne mase. Ina~e, uz prikupqawe pomo}i za Svrati{te, ujedno traje i prikupqawe slatki{a i novogodi{wih darova za romsku decu u organizaciji „Bajk kafea”, poznatog kao novosadska Biciklisti~ka kuhiwa. A. J.

Popusti samo za vi{e~lane porodice Savet za zdravstvenu za{titu, socijalnu za{titu i dru{tvenu brigu o deci i omladini Skup{tine grada Novog Sada odbio je ve}inom glasova predlog Odborni~ke grupe Srpske radikalne stranke da se umawewu obaveza pla}awa komunalnih usluga za 2013. godinu porodicama sa jednim i dvoje dece. U diskusiji, ve}ina ~lanova Saveta slo`ila se da je predlog dobar i da bi sigurno mnogo pomogao porodicama sa decom, imaju}i u vidu te{ku materi-

jalnu situaciju ve}ine stanovni{tva, ali da nije mogu}e na takav na~in opteretiti komunalna preduze}a koja ve} ote`ano posluju. Tako|e ni u buxetu grada nema dovoqno novca da se ovi dodatni tro{kovi nadoknade tim komunalnim preduze}ima. Na prethodnoj sednici Saveta jednoglasno je podr`ana odluka o utvr|ivawu kriterijuma za umawewe obaveza pla}awa komunalnih usluga porodicama sa troje i vi{e dece u narednoj godini. A. Va.

Elektronska naplata karata krajem 2013? Glavni zadatak JGSP „Novi Sad” u narednoj godini bi}e da se napokon uvede elektronska naplata karata. Prema re~ima direktora preduze}a Mi la na Ba la }a, to }e biti odobreno na Skup{tini grada kao kapitalna investicija,

i on o~ekuje da }e se tender raspisati ve} sredinom ili krajem januara naredne godine. Ukoliko se ovi rokovi ispo{tuju, sistem za elektronsku naplatu mogao bi po~eti da se primewuje krajem 2013. godine. B. M.

Protokol o obnovi Beogradske kapije

DS O FINANSIJSKOM PLANU GRADA ZA 2013.

- Iz analize novog buxeta koji }e biti usvojen danas jasno se vidi da se radi o gotovo preslikanom buxetu za 2012. godinu gde su nastavqeni svi projekti koje je prethodna vlast zapo~ela - navodi se u saop{tewu Gradskog odbora Demokratske stranke. To su poslovi na Bulevaru Evrope, Arhivu grada, stadio nu Ka ra |or |e, Rad ni~ koj ulici i vrti}a u woj, te izgradwi kanalizacije, a niti je dan no vi pro je kat ni je predlo`en, {to po mi{qewu demokrata govori da „nova vlast nema nikakav koncept upravqawa gradom„. – Ovakav buxet je neodr`iv, jer nije uzeo u obzir

Emir Ja {a re vi}, izjavio je ju~e, da je i „sme{na i tu`na”najava GSP, da }e tuìti grad i ATP. - Svako moè nekoga da tuì, ali je neobi~no da to ~ini GSP ~iji je osniva~ Grad Novi Sad -

rekao je Ja{arevi}, obja{wavau}i da se grad na{ao u bezizlaznoj situaciji, jer nije poni{tio ugovor o izgradwi autobuske stanice za me|umesni prevoz. - Grad sada tra`i na~in da neko drugi poni{ti ugovor, jer ukoliko grad poni{ti ugovor, prizna}e krivicu {to stanica ne radi, a mese~na {teta {to grad nije postupio po ugovoru mese~no Novi Sad ko{ta 250.000 evra - zaklju~io je Ja{arevi}. Podse}amo, da se lokalna samouprava `alila Apelacionom sudu u Beogradu posle presude Privrednog suda u Novom Sadu, izre~ene na {tetu grada. Po toj presudi Novi Sad treba da plati od{tetu „Vojvodini” od oko 14 miliona evra. U sporu ATP „Vojvodina” protiv grada , ume{a~ je bio biv{i vlasnik preduze}a Devi}. Zorka Deli} Bojan Markovi}

NOVOSADSKA KRITI^NA MASA

Policija motri na pe{ake Novosadska policija danas, od 9 do 12 ~asova, {irom grada poja~ano }e motriti na pe{ake. Wih }e kontrolisati saobra}ajni policajci i policajci u civilu koji }e uo~ene prekr{aje dokumentovati pomo}u fotografije ili video zapisa, a zatim }e se legitimisati gra|ane koji su po~inili prekr{aj i preduzeti daqe zakonske mere. Policija }e posebno obratiti pa`wu na neodgovorne pe{ake koji prelaze kolovoz van obele`enog prelaza, u trenutku kada svetli crveno svetlo ili uz kori{}ewe mobilnog telefona. Prema Zakonu o saobra}aju, kazne za pe{ake visoke su skoro kao i kazne za voza~e. Prelazak na crveno svetlo ko{ta

na od ugovornih strana u spornom ugovoru, ima apsolutno pravo da tra`i poni{taj ugovora ukoliko je on pravno ni{tavan, ali da }e to pravosudni organi da utvrde. Advokat biv{eg vlasnika ATP „Vojvodina”Ili je De vi }a,

Protokol o saradwi na obnovi Beogradske kapije Petrovaradinske tvr|ave, koja se na{la me|u pobednicima neprofitnog projekta banke Inteza „Mesto koje volim”, bi}e potpisan danas u Gradskoj ku}i. Radovi koji }e po~eti na prole}e 2013. godine, ko{ta}e 38 miliona dinara, a ukqu~i}e sanaciju gorwih zona kapije, za{titu od delovawa vlage, obnovu fasada i zidova unutra{wih prostora, kao i rekonstrukciju kolovoza. Potpisnici protokola su Republi~ki ministar za kulturu i informisawe Bra ti slav Pet ko vi}, predsednik Vlade AP Vojvodine Bo jan Paj ti}, gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi} i predsednik Izvr{nog odbora banke „Inteza” Dra gi wa \u ri}. Finansirawe }e obezbediti sva ~etiri potpisnika protokla. G. ^. [IRI SE MRE@A FINANSIJSKIH INSTITUCIJA U GRADU Fo to: B. Lu ~i}

S obzirom da mese~na rezervacija jednog malog mesta iznosi 18.000, a velikog 36.000 dinara, ovaj poduhvat }e doprineti ve}oj zaradi „Tr`nice“, a {to je va`nije, qudi vi{e ne}e morati da kupuju proizvode sa zemqe, istakao je Tubi}. On ka`e da je va`no ulagati u Kvanta{ku pijacu, ~iji mese~ni prihod

upravne zgrade sa novosadskim pijacama. Za skidawe asfalta, betona, popravke kanalizacione mre`e, {ahtova, slivnika i postavqawe novog asfaltnog zastora na Ribqoj pijaci naredne godine bi}e ulo`eno preko 11 i po miliona dinara. I. D.

Otvorena ekspozitura Srpske banke

Novosa|ani od ju~e imaju jo{ jednu bankarsku poslovnu jedinicu u kojoj mogu da obavqaju finansijske transakcije. Srpska banka je otvorila ekspozituru u Ulici Petra Drap{ina 56. Ovo je 33 po redu poslovna jedinica ove ku}e. Srpska banka je jedna od retkih

ku}a koja posledwih meseci {iri svou mre`u, a na ovaj poslovni korak su se odlu~ili kako bi iza{li u susret gra|anima i privredi u gradu. Ekspozitura }e biti otvorena za klijente radnim danima od 9 do 17 ~asova. D. V.

~etvrtak27.decembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

СКРОМАН ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ У СОМБОРУ

За увертиру „Лола класик” СОМБОР: Као и низ година уназад, и овај пут ће дочек нове године у Сомбору проћи у складу са економском ситуацијом у којој се налази овај град, што значи скромно. За разлику од појединих градова, у којима се власти понашају као “пијани милионери”, па за новогодишње наступе звучних имена српске естраде издвајају огромне суме новца, Сомборци ће прелазак у 2013. годину дочекати на свом највећем Тргу Светог тројства, уз

звуке сомборског тамбурашког оркестра “Још ову ноћ”, да би свега један сат пре поноћи забављачку “штафетну палицу” од њих преузео рокенрол бенд “Неозбиљни песимисти”. Уз традиционални ватромет, краћим обраћањем ће својим суграђанима срећно ново лето пожелети и градоначелник Немања Делић. Да улазак у 2013. годину не прође у класичном стилу “комада са пуцањем и певањем” постарао се овдашњи Културни центар “Лаза

Костић”, у чијој ће организацији 28. децембра у Народном позоришту Сомбор свој новогодишњи концерт одржати талентовани музичари београдског оркестра “Лола класик”. Они ће се представити, кроз три, на овим просторима јединствене формације, „флаутино”, оркестар кларинета и гудачки оркестар, а почетак концерта у сомборском Народном позоришту заказан је за 21 сат. М. Миљеновић

ДЕДА МРАЗ ПОСЕТИО ФЕНИКСОВЦЕ У БЕЧЕЈУ

НОВОГОДИШЊИ БАЗАР У КИКИНДИ

„Чај од срца” за болесне малишане

КИКИНДА: Трећи “Новогодишњи базар”, који је и ове године уприличила Туристичка организација општине Кикинда, одржва се на Тргу српских добровољаца. Осим продаваца новогодишњих поклона и слаткиша, које смо већ заборавили, попут свилених бонбона, лицедерских срца, јабука у шлафроку, алви... и волонтери Црвеног крста организовали су акцију, под називом “Чај од срца”, а сав приход, од продаје чајаева наме-

њен је дечјем одељењу кикиндске болнице. Директорица Туристичке организације Маријана Иличин каже да је овај Базар организован на иницијативу продаваца, који желе да суграђанима понуде нешто што их подсећа на прошла, лепша времена, не би ли у што пријатнијој атмосфери дочекали празнике, а волонтери Црвеног крста су се потрудили да обрадују и децу, која ће, на жалост, празнике провести у болничкој постељи. А. Ђ.

Дру же ње и по кло ни за нај мла ђе БЕ Ч ЕЈ: Дру ш тво за афир ма ци ју осо ба с ин ва л и д и т е том „Фе никс плус“ у Бе ч е ј у уго сти ло је Де да Мра за у ре сто ра ну Тр жног цен тра КТЦ, а он им је за ука за но го сто прим ство оста вио 37 па ке ти ћа за де цу. - Де ци на ших чла но ва смо уру чи ли 25, а на шим го сти ма из деч јег вр ти ћа „Гар филд“, ко ји су нам при ре ди ли при го дан про грам, да ли смо 12 па ке т и ћ а. Исто вре ме но, би ло је то на ше тра ди ци о нал но дру же ње пред бо жић не и но во го ди шње пра зни ке, на ком смо, Беба са ћерком Драганом из ме ђу оста лог, су ми ра ли шта смо у го ди ни ко ја је сто н о т е н и с ер ка с Па р а о л им на из ма ку ра ди ли и са оп шти ли пиј ских ига ра у Пе кин гу и Лон шта ће мо у го ди ни ко ја до ла зи до ну Борислава-Беба Перићра ди ти - ре као је пред сед ник Ранковић не про пу шта ова ква бе чеј ских фе ник со ва ца Стеван оку пља ња и са сво јом тро го ди Марков и до дао да би све би ло шњом ћер ком Драганом при лак ше да има ју соп стве не про - су ство ва ла је и ове го ди не дру сто ри је. же њу фе ник со ва ца. Иако већ не ко л и ко го д и н а - Шест го ди на је про шло од ни је жи тељ ка Бе че ја, сре бр на ка ко сам се од се ли ла из Бе че ја,

али ка да сам чу ла да се осно ва ло дру штво „Фе никс плус“, по др жа ла сам њи хов рад. Дра го ми је да сам се, у ме ђу вре ме ну, по ред спор та оства ри ла и у по ро дич ном жи во ту, па са да мој жи вот ни са пут ник Миленко и ја ре дов но до ла зи мо с на шом Дра га ном да се дру жи мо с Де да Мра зом. В. Јанков

АПЕЛ ПОЛИЦИЈЕ

Сла ви мо без бед но

ЗРЕ ЊА НИН: По ли циј ска упра ва у Зре ња ни ну на ја ви ла је да ће до 15. ја ну а ра спро во ди ти по ја ча ну пре вен тив ну ак ци ју под на зи вом “Сла ви мо без бед но”. Ње ни слу жбе ни ци ће, у ци љу за шти те жи во та, здра вља и без бед но сти љу ди, ма те ри јал них до ба ра и чо ве ко ве око ли не, пред у зи ма ти ме ре на спре ча ва њу, от кри ва њу и иден ти фи ка ци ји ли ца ко ја про да ју или па ле пе тар де, а у основ ним шко ла ма ће одр жа ти пре да ва ња на те му “Штет ност и по сле ди це упо тре бе пи ро тех нич ких сред ста ва”. “Узи ма ју ћи у об зир пред сто је ће пра зни ке, Бо жић и Но ву го ди ну, ка да се оче ку је по ве ћан про мет и упо тре ба пи ро тех нич ких сред ста ва, пре све га пе тар ди и ва тро ме та, под се ћа мо да осим уз не ми ра ва ња гра ђа на, не струч ним и нео пре зним ру ко ва њем мо же до ћи и до не же ље них по сле ди ца, те жег или лак шег са мо по вре ђи ва ња или по вре ђи ва ња дру гих ли ца”, са оп шти ла је зре ња нин ска по ли ци ја и под се ти ла да су за ова ква де ла пред ви ђе не нов ча не и за твор ске ка зне. Ж. Б.

vOJvOdinA

dnevnik УСВОЈЕН БУЏЕТ ЗА 2013. ГОДИНУ

Општинска каса двоструко богатија СТАРА ПАЗОВА: На седници Скупштине општине Стара Пазова, од избора нове власти, усвојен буџет за 2013. годину, који је безмало двоструко већи од планираног за годину на измаку. Наиме, планиран је обим буџета од око 4,354 милијарди динара, од чега су приходи буџета око 2, 267 милијарди динара, на колико су коНципирани и расходи из буџета за наредну годину. У расправи су одборници опозиционих странака (ДС, РС) па чак и неких коалиционих (СПС) истакли да је буџет „надуван“. Начелник одељења за финансије општине Стара Пазова Војислав Ђекић је потврдио став одборника да је буџет обиман, али је истакао да је амбициозан и развојни, јер руко-

водство општине очекује од свега по мало (стране ивестиције, продају земљишта, донација) и да треба имати поверења да ће бити остварен. Одборници СО Стара Пазова су усвојили и низ других докумената и извештаја, а извршене су и кадровске промене у неким јавним предузећима и установама. Наташа Филип је именована за в.д. директора Библиотеке, уместо разрешене Мирјане Жакуле, Милан Суботић је в.д. директор Центра за социјални рад (разрешена дужности Весна Трбовић). Др Рада Инђић није више в.д. него директор Дома здравља, а Драгиша Лајевић је именован за директора ЈП „Урбанизам“. А. Мали

Предаја ваучера

Ваучери за бебе ВРБАС: У згради Скупштине општине Врбас организована је свечана додела поклон - честитки родитељима беба, рођених у октобру и новембру. Ваучере, вредне 10.000 динара, уручила је председница Скупштине оп-

штине Марјана Мараш. Овога пута поклоне, установљене у оквиру мера популационе политике, добила је 21 беба, која се родила током октобра и 11 дечака и 12 девојчица, рођених током новембра. М. Кк.

ИЗЛОЖБА „ПРАЗНИЧНЕ ЂАКОНИЈЕ” У ХОТЕЛУ „СРБИЈА”

Традиција банатске кухиње

ВРШАЦ: У вршачком хотелу „Србија“ Туристичка организација и општина организовали су трећу по реду изложбу празничних ђаконија, домаће радиности и сувенира. Ову манифестацију је отворила чланица Општинског већа за туризам Марија Кулић и рекла да се на овакав начин промовишу традиционални специја-

тјана Полковач. У циљу очувању гастрономске културе овог краја, Туристичка организација је промовисала прво издање кувара „Банатске ђаконије“. Овом приликом проглашени су победници такмичења ученика трећих и четвртих разреда у кићењу новогодишњих јелки. Вредне награде добили су ученици

Празничне ђаконије на изложби

литети и ђаконије банатске кухиње, у време божићњих и новогодишњих празника. Излагачима из вршачке општине, али и из Крагујевца, Чачка, Велике Плане, Србобрана, Београда, удружењима жена из Добрице, Уљме и Избишта захвалила се директорка Туристичке организације Та-

школа „Вук Караџић“ и „Паја Јовановић“, а све дечје установе окићене јелке учесника овог такмичења. Спонзори су били Societe Generale банка, „Хитеам“, књижара Службени Гласник, „Моја вода“, „Swisslion Таково“ и Туристичка организација. Р. Ј.

Траже поскупљење вртића

ПАНЧЕВО: Из Предшколске установе „Дечја радост” тражили су од Градског већа да се повећају цене њихових услуга. За родитеље ово баш и није радосна новогодишња вест, али за обданишта која цене нису мењала од 2008. године много би значило. Одлуку о повећању цена донеће градски већници на наредној седници, иако то није предвиђено буџетом за 2013. годину, јер Панчево субвенционише боравак деце у вртићима. На терито-

рији Панчева постоји осамнаест вртића, у којима борави око две и по хиљаде малишана узраста од једне до седам година. За боравак деце у вртићима родитељи плаћају 3.800 динара месечно, цена јаслица је 4.900 динара, за децу од 5,5 до 6,5 година плаћају 2.600, док забавиште кошта 900 динара, а продужени боравак 1.000 динара. Ако цене и буду подигнуте неће премашити 150 евра, колика је цифра у приватним обдаништима. З. Дг.

~etvrtak27.decembar2012.

ОПШТИНА ОЏАЦИ ДОБИТНИК ПРИЗНАЊА НАЦИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

Најуспешнији у решавању незапослености

ОЏАЦИ: На свечаности у Београду, коју је приредила Национална служба за запошљавање Србије, општина Оџаци је добила признање као једна од три најуспешније општине у Републици, које су у току 2012-те године оствариле највећи допринос у запошљавању. Подели признања су присуствовали директор националне службе за запошљавање Дејан Јовановић,и државни секретар у Министарству рада Зоран Мартиновић. Поред компанија и филијала Националне службе за запошљавање, које су има-

ле највише успеха у запошљавању у току ове године, награђени су град Чачак, и општине Оџаци и Обреновац. - У циљу реализације програма и мера за активно запошљавање које су предвиђене Локалним акционим планом за ову годину, Национална служба за запошљавање, филијала Сомбор и општина Оџаци, расписали су јавне позиве за самозапошљавање, ново запошљавање и јавне радове. Ови програми су пре свега били корисни за запошљавање тешко запошљивих категорија становништв. За ову свр-

ху смо издвојили из општинског буџета седам милиона динара, док је Министарство за економију путем националне службе за запошљавање издвојило нешто преко милион и три стотине хиљада динара. За наредну годину смо планирали још више новца како би омогућили да нам се врате они који су напустили нашу средину тражећи запослење у великим градовима Србије- рекла је председница општине Оџаци Изабела Шерић примајући ово значајно признање. С. Милер

РАЦИОНАЛИЗАЦИЈА РАДНИХ МЕСТА У ГРАДСКОЈ УПРАВИ

Биће сеча чиновника

ЗРЕЊАНИН: Рационализација радних места у Градској управи Зрењанина питање је о коме се све чешће говори у овдашњој јавности. Градоначелник Иван Бошњак потврдио је за “Дневник” да је у плану да се наредне године смањи број запослених, којих је превише и који значајно оптерећују градски буџет, али да неће бити никаквих радикалних резова. Бошњак је прецизирао да би оптимално било да број чиновника у 2013. години Градска кућа у Зрењанину буде смањен за 10 до 15 одсто. О реаговао је Независни синдикат рационализацији и реорганизаци- Градске управе који је подсетио на ји у Градској управи било је речи и изјаву председника Скупштине на јучерашњој седници Градског града Радована Булајића да неће већа.Усвојен је закључак којим је бити отпуштања запослених. начелник Градске управе обавезан - Објашњено је да ће само доћи да заједно са руководиоцима орга- до прерасподеле радних места тинизационих јединица спроведе ор- ме што ће се смањити број руковоганизационе промене, уз сагледа- дилаца свих врста у Градској управање обима послова, броја извр- ви на шест начелника и њихових шилаца потребних за стручан, заменика, као и осам шефова и коефикасан и економичан рад, уз ординатора и тиме постићи рациомаксимално смањење трошкова. нализација и уштеда у буџету за Предвиђено је да поступак рацио- плате од 25 одсто, што одговара нализације буде спроведен тако учинку отпуштања 100 људи – пошто ће неки запослени бити анга- ручио је јуче председник Синдижовани код другог послодавца, а ката Жељко Торњански. са другима ће бити раскинут радОн је напоменуо да су у овом ни однос, уз исплату законом Синдикату свесни чињенице да је утврђених отпремнина. у претходном периоду било непоЈош пре и него што су градски требних запошљавања у Градској већници усвојили овај закључак управи и то у већини случаја по

политичкој линији, као и да је потребно спровести реорганизацију Градске управе у складу са донетом Стратегијом реформе државне управе у Републици Србији. - У том смислу, сматрамо да израда новог правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места мора бити потпуно јасна и транспарентна све време трајања овог процеса. На крају, представницима оба репрезентативна синдиката на време би требало доставити предлог новог правилника како би изложили своје мишљење, пре коначног усвајања на седници Градског већа – нагласио је Торњански. Што се тиче престанка радног односа, у Синдикату се залажу да запослени у Градској управи имају исти третман као и радници јавних предузећа и установа, који су у својим програмима за 2013. годину планирали замену или смањење броја запослених искључиво на бази природног одлива приликом одласка у пензију или стицањем једног од услова за пензију као и на основу добровољности, уз исплату законом утврђених отпремнина запосленима. Ж. Балабан

СВЕ УСПЕШНИЈА САРАДЊА ПОКРАЈИНСКЕ ВЛАДЕ И ОПШТИНЕ БЕЧЕЈ

Бушотина оптерећује општински буџет

БЕЧЕЈ: Не само приче, већ и потписи на уговоре потврђују све успешнију сарадњу Владе АП Војводине и општине Бечеј. Задовољство је пренео први човек највеће потиске општине мр Вук Радојевић. - Потписали смо три уговора, којима се покрајински секретаријати обавезују да нам бесповратно пребаце непуних седам милиона за реализацију три посла. Секретаријат за енергетику и заштиту животне средине обезбедиће нам 3.850.000 динара за рекултивацију копова, јама, минералних сировна. С Покрајинским секретаријатом за пољопривреду потписали смо уговор, вредан два милиона динара, за опремање пољочуварске службе, а милион динара је обезбеђено за припремање техничке документације, везане за наводњавање потеса

Бељанска бара - задовољно преноси мр Вук Радојевић. Сарадња са покрајинском Владом требало би најзад да разреши проблем, који постоји од маја прошле године. Наиме, погон „Хидросонда“, Нафтне индустрије Србије, успешно је обавио бушење геотермалне бушотине за потребе Бање у Бечеју, али Фонд за капитална улагања Војводине није пребацио обавезујућих 40 милиона динара.У међувремену, камате су увећале дуг за нових осам милиона динара и све то оптерећује општински буџет. - Потписали смо тројни уговор између НИС-а, Фонда за капитална улагања Војводине и општине Бечеј, којим се Фонд обавезује да у што краћем временском року уплати дуговање од 40 милиона динара, а ми ћемо додатно разговарати с Нафт-

ном индустријом Србије, на тему отписивања доброг дела дуга, по основу камате и тако се решити значајног баласта и растеретити општински буџет - додао је председник општине Бечеј мр Вук Радојевић. Хоће ли то допринети да бушотина, најзад, буде у некој функцији, показаће време. За сада се зна да је геотермална бушотина дубине 1.101 метар, да је филтерна конструкција уграђена до 1.050 метара, да на устима геотермалног изворишта цури топла вода температуре 64 степена Целзијусова и да је капацитет 20 литара у секунди или 1.400 литара у минути. И све то је „мртав капитал“, а поменути природни потенцијал, ако су већ стопиране радње око иградње Бање, може да се искористи као енергент за даљинско грејање. В. Јанков

РАСТЕ БРОЈ КИКИНЂАНА КОЈИ ТРАЖЕ СОЦИЈАЛНУ ПОМОЋ

За добијање огрева поднето 600 захтева

КИКИНДА: Иако су у кикиндском Центру за социјални рад ове јесени забележили повећан број захтева за одобравање социјалне помоћи, стање није алармантно, каже директорица Центра Мирјана Барошевић. - Постоји благи пораст повећања захтева. Ове јесени примљено је 70-так захтева више него у истом периоду прошле године, што није драстично повећање. Можемо да кажемо да је број породица-корисника социјалне помоћи на устаљеном нивоу, у општини их је, у октобру, било 1.449-објашњава Барошевићева. -У последњој, октобарској

исплати, за једночлано домаћинство, основица је била 7.275 динара-за сваког наредног одраслог члана додаје се половина тог износа или трећина за свако дете до18 година. На ту суму 20 одсто повећања имају једнородитељске породице и оне у којима су сви чланови неспособни за рад. Већина поднетих захтева се реши и одобри у законом прописаном року од месец дана. И ове јесени, по одређеним критеријумима, Центар је обезбеђивао по два кубика огревног дрвета. - Дајемо предност породицама са троје и више деце, болеснима и старима. Жао ми је што не можемо да

помогнемо свим породицама, и онима са мање деце, не мислим да су мање угрожени, али морамо да примењујемо критеријуме јер је много већи број захтева него што су наше могућности - истче Барошевићева. За добијање огрева поднето је више од 600 захтева, а одобрено око 400. Пре десетак дана разматрани су нови захтеви и општински Фонд солидарности је, за још 150 породица, одобрио по 8.000 динара за куповину огрева. Расподела је у току, а нови захтеви ће се, кажу у Центру за социјални рад, разматрати после Нове године. А. Ђ.

Масимо Савић вечерас у Бечеју БЕЧЕЈ: Синоћ у препуном београдском Сава центру, а вечерас у Градском позоришту Бечеј одржаће концерт хрватски певач Масима Савића. Концерт је заказан за 20 сати. Цена улазнице данас до 14 сати је 1.000, а после тога и пред сам концерт, продаваће се по 1.200 динара. В. Ј.

Подељено 1.700 пакетића ТЕМЕРИН: Општина Темерин и фондација Рудолф Валтер су уочи новогодишњих и божићних празника обезбедили 1.700 пекетића за децу из материјално урожених породица, деци са инвалидитетом, малишанима из вртића и ученицима првих разреда четири основне школе из општине Темерин. -Организоване су представе и програми прилагођени узрасту деце у вртићима, школама, Центру за социјални рад и Дневном центру за децу и родитеље у Темерину - каже члан Општинског већа задужена за област здравства и социјалне заштите др Тања Радовановић. М. Мл.

Одобрено 11 пројеката СУБОТИЦА: У Суботици су потписани уговори са седам невладиних организација, чије је пројекте одобрио град. Први пут локална самоуправа је била расписала конкурс за омладинске пројекте и издвојила милион динара. На конкурс су пријављена 22 пројекта, од чега су три одбачена, због непотпуне документације. Одобрено је укупно 11 пројеката. Савезу мађарских ученика Војводине одобрено је два пројекта, а они већ 11 година организују општи културни квиз, коме су одобрена два пројекта. Одобрен је и пројекат који има за циљ организацију радионица за талентоване ромске ученике из Музичке школе. У плану је да се наредне године издвоји три милиона динара за омладинске пројекте, а два милиона за рад Канцеларије за младе. С. И.

Добротворни концерт ЗРЕЊАНИН: Добротоворни концерт певачког друштва “Преподобни Рафаило Банатски” биће одржан вечерас у 19,30 часова, у Барокној сали Скупштине града Зрењанина. У оквиру програма наступиће мушки, женски и мешовити хор са препознатљивим репертоаром православно - духовног музичког стваралаштва. Диригенти су Нино Рајачић и Сенка Милосављевић. Ж. Б.

~etvrtak27.decembar2012.

RE[EWEM APELACIONOG SUDA U NOVOM SADU

De u ri }u vra }e na tri od u ze ta sta na Fabrika lekova “Jugoremedija” saop{tila je ju~e da su biv{em direktoru te zrewaninske farmaceutske kompanije Zdravku Deuri}u (49) odlu kom Ape la ci o nog su da u Novom Sadu vra}eni stanovi od u ze ti po ~et kom de cem bra ove godine. Re{ewem Vi{eg suda u Zrewaninu Deuri}u su privreme-

Zdrav ko De u ri}

no oduzeta tri stana zbog sumwe da je imovinu stekao ~iwewem krivi~nih dela. Sud je to re{ewe doneo na predlog Vi{eg javnog tuìla{tva, a Deuri} i wegovi branioci su uloìli àlbu. Jed no so ban stan od 36,18 kvadrata nalazi se u Novom Sadu, a dve garsowere od po 19 kvadrata, u zrewaninskom nasequ “Rade Kona~ar”. To je bio pr vi slu ~aj u isto ri ji zrewaninskog pravosu|a da se nekome oduzima imovina zbog sumwe da je ste~ena iz krivi~nih dela. Ju~e je Apelacioni sud u No vom Sa du do neo ko na~ nu

odluku da su stanovi ste~eni zakonitim putem, konstatovali su u “Jugoremediji”. Istra`ni sudija, me|utim, po~etkom decembra nije prihvatio predlog Tuìla{tva za od u zi ma we dva sta na od biv{e finasijske direktorke “Ju go re me di je” An ki ce M. (48) jer je ocenio da ne postoji osno va na sum wa da ta je imovina ste~ena na ne za ko nit na ~in. Oba sta na na la ze se u Zrewaninu, od kojih se jedan vodi na ime Mileta B. De u ri}, An ki ca M., di rek to ri ca preduze}a “Luksol far ma ci ja” i “Pen farm” Mi la na Z. (28) i ovla{}e ni sud ski ve {tak Ste van G. (47), svi iz Zrewanina, uhap{eni su 1. avgusta zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo zlou po tre be slu `be nog po lo à ja i o{tetili “Jugoreme di ju” za oko 600.000 evra. Re{ewem istra`nog sudije istraga je kasni je pro {i re na protiv Deuri}a i An ki ce M. zbog krivi~nog dela neupla}ivawa poreza po odbitku. Biv{em prvom ~oveku fabrike lekova, koji je u pritvoru proveo 52 dana, stavqeno je na teret i da je po~inio kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu`benog poloàja u saizvr{ila{tvu sa snajkom N. D., ruskom dràvqankom s prebivali{tem u Moskvi, koja je zastupala “Jugoremediju” i brinula o prodaji zrewaninskih lekova na ruskom trì{tu. Policija sumwa da je u toku pro{le godine woj u dva navrata ispla}ena provizija od po 12.365 i 20.000 evra, za prodaju koja nije realizovana. @. B.

U APATINU I OKOLINI DOMA]E SUVO MESO NA METI LOPOVA

Po ~e le kra |e po pu {ni ca ma

Iz pu{nice penzionera M. M., iz Ulice Petra Drap{ina u Apatinu, lopovi su odneli {est tabli slanine, ~etiri kolenice, dve table rebara, pola sviwske glave i kosti od krmenadle.

}a da nisam jo{ ve{ao {unke, a kulen mi se su{i na drugom mestu pa verovatno zbog toga i nije ukraden – pri~a ogor~eno Apatinac M. M., koji je me|u prvima stradao od lopova koji sva-

crna hronika

dnevnik

BIV[I MINISTAR ODBRANE TERETI SE ZA NEPRIJAVQIVAWE IMOVINE

Pri ja va pro tiv [u ta nov ca u Tu `i la {tvu Na ~el nik Sek to ra za operativne poslove Agencije za borbu protiv korup ci je Dra go mir Tr ni ni} rekao je ju~e da je prijava protiv biv{eg ministra odbrane Dragana [utanovca zbog neprijavqivawa imovine u Tu`ila{tvu, koje }e odlu~iti o tome da li }e otvoriti istragu ili odbaciti predmet. Trnini} je na skupu u Agenciji za borbu protiv korupcije rekao da je policija postupila po krivi~ noj pri ja vi ko ju je

Dra gan [u ta no vac

Agen ci ja pod ne la pro tiv [utanovca. – Mislim da je predmet u ovom trenutku na odluci u Tu`ila{tvu. Jo{ uvek je u fazi odluke da li }e se otvoriti istraga ili }e se odustati – rekao je Trnini}, i dodao da je Agencija u tom slu~aju raspolagala s dovoqno osnova da podnese krivi~nu prijavu. On je istakao i da se, za razliku od nekih ranijih slu~ajeva kada su krivi~ne pri jave ko je je podnela Agencija odmah odbacivane, to sada nije desilo.

Agencija za borbu protiv korupcije podnela je ranije krivi~nu prijavu protiv [utanovca jer nije prijavio imovinu. Agencija je, kako se navodi u saop{tewu, utvrdila da biv{i ministar odbrane nije prijavio da su on i wegova supruga stekli vlasni{tvo nad delom stana od 63 kvadratna metra u Skerli}evoj 20 na Vra~aru. Sumwa se da je time {to nije prijavio imovinu izvr{io krivi~no delo iz ~lana 72 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Agen ci ja je pri ja vu pod ne la Pr vom osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Be o gra du. (Tanjug)

SU\EWE BIV[IM FUNKCIONERIMA FK „OBILI]”

Bi ni}: Di na r ni sam do bio od tran sfe ra Ob ra do vi }a Biv{i funkcioneri FK „Obili}“ Dragi{a Bini} i Jovan Dimitrijevi} negirali su ju~e optu`be kojima ih Vi{e tuìla{tvo u Beogradu tereti za zloupotrebu slu`benog poloàja u vezi s realizacijom ugovora o transferu fudbalera Milana Obradovi}a u julu 2001. u „Lokomotivu“ iz Moskve. Optu`ba tereti Bini}a da je kao direktor FK „Obili}„ „iskori{}avawem slu`benog poloàja u vezi s realizacijom ugovora o transferu fudbalera Obradovi}a, pribavio imovinsku korist predsednici FK ’Obili}’ Svetlani Ra`natovi}“. Okrivqenog Jovana Dimitrijevi}, biv{eg sportskog direktora „Obili}a“, optu`ba sumwi~i za pomogawe Bini}u. U optu`nici se navodi da je Bini} „2. jula 2001. s ovla{}enim licem FK ’Lokomotiva’ zakqu~io i potpisao ugovor o transferu fudbalera Obradovi}a, a da isti ugovor nije evidentiran u kwigovodstvu ’Obili}a’“. Iznose}i odbranu pred Vi{im sudom u Beogradu, na su|ewu koje je po~elo posle tri odlagawa, Bini} i Dimitrijevi} su tvrdili da „nemaju nikakve veze s transferom fudbalera Obradovi}a u moskovsku ’Lokomotivu’“. Izja{wavaju}i se o optu`bama, Dragi{a Bini} je pred sudskim ve}em istakao da je „samo u teoriji bio direktor kluba, a o

svemu je odlu~ivao klub i Upravni odbor“. – Nikad nisao potpisivao bilo kakve upute za isplatu novca. Dinar nisam imao od Obradovi}evog transfera – rekao je Bini}. Okrivqeni Jovan Dimitrijevi} je izneo tvrdwu da u vreme kada je bio aktuelan Obradovi}ev transfer, nije bio u Srbiji ve} u Turskoj, na letovawu. – Apsolutno nemam bilo kakve veze s Obradovi}evim transferom. Oboleo sam od ovog su|ewa – kazao je Dimitrijevi}, i dodao da zbog svega ne Dra gi {a Bi ni} do la zi na su |e we uspeva da na|e posao. Negiraju}i optu`be koje ga Odbrana je ju~e upu}ivala pisumwi~e da je wegov potpis na tawa Tu`ila{tvu u pogledu ~inalogu za prenos novca iz jedne wenice da su Bini} i Dimitribanke, Dimitrijevi} je rekao jevi}, kako su navodili, „ iz da je to „nekakva `vrqotina i statusa svedoka, posle dve godida nema veze s wegovim potpi- ne, prevedni u status okrivqesom“. nih“. Naime, obojica su bili meU nastavku su|ewa, zakazanom |u svedocima ispitivanim toza februar 2013, predvi|eno je kom istrage, vo|ene prvobitno ispitivawe ve{taka-grafolo- samo protiv Svetlane Ra`natoga, kao i nekoliko svedoka, me|u vi} i Lidije Ocokoqi} u vezi s kojima je i fudbaler Milan Ob- nekoliko transfera igra~a radovi}. „Obili}a“. Potom je, po~etkom Branilac Dragi{e Bini}a pro{le godine, jedino u vezi s advokat Dobrivoje Glavoni} transferom Obradovi}a u „Lopredlo`io je za svedoke Svetla- komotivu„, istraga pro{irena i nu Ra`natovi} i wenu sestru na Bini}a i Dimitrijevi}a. Lidiju Ocokoqi}, ali je sud naU optu`nici od 28. marta javio da }e o tome naknadno od- 2011, u kojoj je na prvom mestu lu~iti. bila Ra`natovi}eva, a na dru-

gom Ocokoqi}eva, optu`ba u vezi s transferom Obradovi}a kojom su obuhva}eni i Bini} i Dimitrijevi}, bila je tre}a ta~ka. Ina~e, sestre su u aprilu 2011. godine s Vi{im tu`ila{tvom zakqu~ile sporazum o priznawu krivice i u me|uvremenu su okon~ale izdr`avawe kazne ku}nog zatvora na koju su osu|ene presudom koja im je izre~ena shodno sporazumu. Tako|e, Ra`natovi}eva i Ocokoqi}eva su obavezane da solidarno uplate u buxet Srbije milion i po evra u tri jednake rate, od ~ega su dve rate uplatile, dok tre}a dospeva u julu 2013. godine. J. J.

PRESUDA PREDRAGU BOJANI]U IZ BEOGRADA ZBOG TE[KE SAOBRA]AJNE NESRE]E

Osam go di na za tvo ra za ~e tvo ro po gi nu lih

Osta le ta bla re ba ra i ko `u ra

Ovo je, za sada, prva kra|a iz pu{nica na podru~ju te pograni~ne ba~ke op{tine. Kradqivci su po plen krenuli na Badwe ve~e oko 22.20 ~asa, a skinuli su ba{tenska vrata s nekoliko dvori{ta, ali su pokrali samo jednu pu{nicu jer su ostale bile prazne. – U pu{nici sam bio u 22 sata i nisam je zakatan~io jer sam hteo da se vratim, ali samo za dvadesetak minuta, koliko sam proveo u ku}i pripremaju}i ve~eru roditeqima, iz pu{nice je odneto sve osim jedne table rebara i ko`ure od slanine. Sre-

ke godine haraju po pu{nicama u celom okrugu. Policija je iste no}i iza{la na uvi|aj. [teta je procewena na 30.000 dinara. Policija upozorava gra|ane da obezbede svoje pu{nice jer iskustva proteklih godina svedo~e da }e kra|a biti jo{. Pro{le godine kra|a je najvi{e bilo u Prigrevici. Ove godine su{ewe mesa je tek po~elo te se upozoravaju gra|ani da obezbede svoje pu{nice, da li boqim osvetqewem, zakqu~avawem ili psom ~uvarom, apeluju iz policije. J. P.

Vi{i sud u Beogradu osudio je ju~e Predraga Bojani}a na osam godina zatvora zbog izazivawa saobra}ajne nesre}e u no}i izme|u 2. i 3. marta ove godine na Pan~eva~kom putu nadomak Beograda, u kojoj su poginule saputnice u wegovom „be-em-veu„ sestre Milena (27) i Qiqana (23) Rusov, wihova drugarica Jadranka Jovi} (23) i Predrag Fu{ti} (37), voza~ „juga„u koji je Bojani} udario. Presudom je Bojani}u izre~ena i mera zabrane upravqawa motornim vozilom ~etiri godine nakon izvr{ewa zatvorske kazne po pravosna`nosti presude, i produèn mu je pritvor. U obrazloèwu presude je navedeno da je na osnovu dokaza „utvr|eno da je okrivqeni Bojani} vozio nedozvoqenom brzinom, pro{ao kroz crveno svetlo na semaforu, kao i da je bio u alkoholisanom stawu“. Te{ke posledice saobra}ajne nesre}e, pogibija ~etiri osobe, kao i okolnosti pod kojima je do udesa do{lo sud je cenio kao oteàvaju}e prilikom odmera-

vawa kazne. Kako je obrazloèno, od olak{avaju}ih okolnosti sud je imao u vidu ~iwenice da okrivqeni ranije nikad nije osu|ivan, da je porodi~an ~ovek i otac maloletnog deteta. U zavr{noj re~i Tuìla{tvo je predlagalo maksimalnu kaznu kao i meru doìvotne zabrane

upravqawa motornim vozilom. Zakonom je za te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja kao najstro`a propisana kazna od 12 godina zatvora. Za osudu Bojani}a na maksimalnu zatvorsku kaznu zalo`ili su se i pravni zastupnici o{te}enih porodica Rusov, Fu{ti} i Jovi}.

Okrivqeni Bojani} je ponavqao da se kaje i da je stalno pod lekovima i sedativima u zatvoru, mole}i sve da mu oproste. U udesu je lak{e povre|en Mirko Ga~i} (34), koji je sedeo na suvoza~kom mestu pored Bojani}a, koji je tako|e zadobio lak{e povrede. U Bojani}evom „be-em-veu„, kojim su se kobne martovske ve~eri zaputili u Beograd na proslavu, nesre}ne devojke su sedele na zadwem sedi{tu. Kako je utvr|eno ve{ta~ewem, „Bojani} je vozio automobil brzinom od oko 150 kilometara na sat“. Kroz raskrsnicu nadomak Beograda je pro{ao dok je na semaforu bilo crveno svetlo, udariv{i u „jugo„ koji je nailazio iz bo~ne ulice. U silovitom udarcu oba automobila su uni{tena, a sestre Rusov su ostale na mestu mrtve, dok su wihova drugarica Jadranka i voza~ „juga„ Fu{ti} zadobili te{ke poverde kojima su potom podlegli. J. J.

crna hronika

dnevnik

~etvrtak27.decembar2012.

OSU\EN KARLOV^ANIN

U za tvo ru zbog pe tar di Na ka znu za tvo ra od 14 da na osu |en je R. K. (1994) iz Srem skih Kar lo va ca po {to su ga po li caj ci za te kli da pa li pe tar de na pe {a~ koj sta zi u Uli ci Mo de ne u cen tru No vog Sa da, a uz to ni je imao li~ nu kar tu, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je. On je zbog pre kra {a ja iz Zako na o jav nom re du i mi ru osu |en na osam da na za tvo ra, a nov ~a na ka zna po osno vu Za kona o li~ noj kar ti pre i na ~ena mu je na iz dra `av we {est da na za tvo ra jer ni je imao no vac da je pla ti. M. V.

ZAVR[ENA ISTRAGA O UBISTVU NOVOSADSKE MANEKENKE

Okri vqe ni }u tao, vra }en u bol ni cu Is t ra g a o ubi s tvu No v o s a | an k e Vla d i s la v e êr v en k e (25), za ~i j u smrt je osum wi ~en wen du go go di {wi mo mak i vr {a wak Da ri jan Mu si}, za vr {e na je ju ~e u Vi {em su du u No vom Sa du, a pred met je pro sle |en Tu ì la {tvu na od lu ~i va we. To k om is t ra g e sa s lu { a n i su svi pred lo è ni sve do ci i ura |e na su ve {ta ~e wa. Is tra ga je za vr {e na, iako okri vqe ni ni je iz neo svo ju od bra nu pred is tra `nim su di jom prav da ju }i se

lo {im psi hi~ kim sta wem. On je po dru gi put u bol ni ci Cen tral nog za tvo ra u Be o gra du, gde je pre ba ~en na zah tev le ka ra zbog zdrav stve nih te go ba. Pod se ti mo, Mu si} se te re ti da je 12. no vem bra u svom sta nu u Fru {ko gor skoj uli ci 6 na Li ma nu 1 bru tal no pre tu kao ma ne ken ku Vla di sla vu, na kon ~e ga je ute kao iz No vog Sa da. Li {en je slo bo de dan ka sni je na pu tu pre ma Ko sov skoj Mi tro vi ci. M. V.

Da ri jan Mu si}

U KAZNENO-POPRAVNOM ZAVODU U SREMSKOJ MITROVICI BROJNI NEDOSTACI

POSLE DOJAVA U NOVOSADSKIM [KOLAMA

Do li ja lo osam la `nih bom ba {a Pro tiv No vo sa |a ni na N. N. (1984) i jo{ se dam ma lo let ni ka iz Ko vi qa, Ru men ke i Pe tro va ra di na po li ci ja je pod ne la kri vi~ ne pri ja ve zbog sum we da su pro {log i ovog me se ca vi {e pu ta te le fo nom po zi va li Elek tro teh ni~ ku {ko lu „Mi haj lo Pu pin”, Sred wu ma {in sku {ko lu, kao i Osnov nu {ko lu „Jo van Du ~i}” u Pe tro va ra di nu, te la `no do ja vqi va li da su u tim objek ti ma po sta vqe ne bom be. Na taj na ~in su, po na vo di ma kri vi~ nih pri ja va, osu je ti li rad {ko la, iza zi va li pa ni ku i na ru {a va li jav ni red i mir, ka `e se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je. M. V.

PRETRESOM JEDNOG NOVOSADSKOG STANA

Pro na |e ni dro ga, va gi ca i me ci Pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je su pri li kom pre tre sa sta na u No vom Sa du ko ji ko ri sti \. D. (1980) iz oko li ne ovog gra da pro na {li oko 75 gra ma pra ha za ko ji se osno va no pret po sta vqa da je he roin, sa su {e nu biq nu ma te ri ju za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na, di gi tal nu va gi cu za pre ci zno mer we, pet me ta ka i jed nu stra nu nov ~a ni cu, po svoj pri li ci fal si fi -

ko va nu, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Osum wi ~e nom je od re |e na me ra za dr `a va wa do 48 sa ti. On }e bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da uz kri vi~ ne pri ja ve za neo va la {}e nu pro iz vod wu i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga, dr `a we i no {e wa oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja kao i fal si fi ko va wa nov ca, do da je se u sa op {te wu. M. V.

NAKON OBRA^UNA U NOVOM SADU

Pri ja vi li se po li ci ji Pro tiv dr `a vqa na Bo sne i Her ce go vi ne S. T. (1990) i B. P. (1989) pod ne ta je kri vi~ na pri ja va zbog sum we da su 8. de cem bra u cen tru No vog Sa da, u Uli ci La ze Te le~ kog, iz vr {i li kri vi~ no de lo te {kih te le snih po vre da. Oni su se ja vi li no vo sad skoj po li ci ji po sle jav nog ob ja vqi va wa

vi deo-snim ka i fo to gra fi ja pre u ze tih sa si gur no snih ka me ra za be le `e nih ne po sred no po sle po me nu tog do ga |a ja. Po li ci ja se za hva li la me di ji ma za, ka ko je na ve de no, pro fesi o nal no i pra vo vre me no rea go va we u ra sve tqa va wu tog slu ~a ja. M. V.

Za tvo re ni ci spa va ju na po du i na tro sprat nim kre ve ti ma Tim Na ci o nal nog pre ven tiv nog me ha ni zma, u ko jem su pred stav ni ci za {tit ni ka gra |a na, po kra jin skog om bud sma na, Be o grad skog cen tra za qud ska pra va i Hel sin {kog od bo ra za qud ska pra va, sa ~i nio je iz ve {taj o utvr |e nom sta wu i pre po ru ka ma za Ka zne no-po prav ni za vod u Srem skoj Mi tro vi ci. Taj za tvor oni su po se ti li u apri lu ove go di ne, po pi sa li sve ne do stat ke u ra du ko ji se od no se na za bra nu tor tu re i dru gih ob li ka ka zni i utvr di li 66 pre po ru ka za una pre |e we po lo à ja li ca li {e nih slo bo de. Kon sta to va no je da su pro sto ri je-spa va o ni ce u pri tvor skoj je di ni ci u KPZ-u Srem ska Mi tro vi ca pre na tr pa ne jer je u wih sme {te no vi {e pri tvo re ni ka od wi ho vog ka pa ci te ta, ta ko da na jed nog pri tvo re ni ka do la zi oko {est kub nih me ta ra. Tra ì se da se obez be di po tre ban pro stor za sme {taj pri tvo re ni ka da bi sva ki od wih imao naj ma we osam kub nih me ta ra i ~e ti ri kva drat na me tra pro sto ra. Utvr |e no je i da se u tom za tvo ru pri tvo re ni ci ko ji ni su osu |i va ni sme {ta ju u istim pro sto ri ja ma s oni ma ko ji su ve} osu |i va ni, kao i da se po kla wa ne do voq na pa `wa ras po re |i va wu pri tvo re nih po pro sto ri ja ma-spa va o ni ca ma u za vi sno sti od kri vi~ nog de la ko je im se sta vqa na te ret. Za tra è no je da se pri tvo re ni ci ko ji ni su osu |i va ni sme {ta ju u po seb ne pro sto ri je a ne s oni ma ko ji su ve} osu |i va ni. Utvr |e no je da se u Dru gom pa vi qo nu KPZ-a Srem ska Mi tro vi ca ko ri ste tro sprat ni kre ve ti, {to ne za do vo qa va uobi ~a je ne stan dar de sme {ta ja i pred sta vqa ri zik od po vre |i va wa, i pre po ru ~e no je da se oni iz ba ce iz upo tre be. Za jed ni~ ki mo kri ~vo ro vi u sre di {wem de lu objek ta Tre }eg pa vi qo na su ru i ni ra ni, hi gi je na je lo {a, vla ga je pri met na, a vo da iz sla vi na stal no cu ri. To je, is ti ~e se u iz ve {ta ju, po treb no adap ti ra ti u skla du s va è }im stan dar di ma. ê tvr ti pa vi qon je star, ru i ni ran i ne hi gi jen ski i tre ba

bez od la ga wa pri stu pi ti adap ta ci ji. U sli~ nom sta wu je i je di n i c a za sme { taj osu | e n ih “[ko la”, uz do da tak da tu za jed ni~ ki dnev ni bo ra vak i ne po sto ji te u tu na me nu za tvo reni ci ko ri ste hod nik, ko ji ni je osve tqen pri rod nom sve tlo {}u.

U ni {ta bo qem sta wu ni je ni obje kat “Od ma ra li {te”, ko ji se mo ra okre ~i ti, vra ta i pro zo ri ofar ba ti ili za me ni ti, po do vi sa ni ra ti i ure di ti pri ru~ na ku hi wa. Ru i ni ra na je i za pu {te na, uz lo {u hi gi je nu, i spe ci jal na je di ni ca “In du strij ski kom bi nat”, a u “Va tro ga snom pa vi qo nu” po sto ji jed na ve li ka, pre na se qe na spa va o ni ca u ko joj je sme {ten 21 osu |e ni. Pri me da ba ima i na za jed ni~ ko ku pa ti lo za tu {i ra we osu |e nih u objek tu ve {e ra ja, ko je je za pu {te no. Uka zu je se i na to da po je di ni osu |e ni u pri jem nom ode qe wu ne ma ju svoj za se ban le `aj ve} spa va ju na du {e ci ma na po du is pod kre ve ta. Kon sta tu je se i da se u toj usta no vi li ca ko ji ma je od re |e no po li cij sko za dr `a va we sme {ta ju u iste pro sto ri je s pri tvo re ni ci ma. Sve to va qa {to pre ot klo ni ti.

U iz ve {ta ju je is tak nu to i da osu |e ni u ovom za vo du uglav nom ni su za do voq ni is hra nom, ni kva li te tom, ni ra zno vr sno {}u ni ko li ~i nom hra ne. Za tvo re ni ci su se po `a li li i da ne do bi ja ju pi sme nu po tvr du o pre da ji pi sa ma slu `be nim li ci ma Za vo da ra di sla wa pre po ru ~e nom po {tom,

sta vqe na je i ~i we ni ca da taj za vod ni je do voq no po kri ven si ste mom vi deo-nad zo ra. U ve li kom bro ju pro sto ri ja za sme {taj li ca li {e nih slo bo de ne po sta je dug mad alar ma za po zi va we stra `e ili su ne do stup na. U Za vo du ne po sto ji po seb na pro sto ri ja za sme {taj osu |e nih pre ma ko ji ma je na re |e na me ra sme {ta wa u po seb no osi gu ra nu pro sto ri ju bez opa snih stva ri. Kao po seb na pri med ba is ti ~e se da je utvr |e no da se osu |e ni za dr `a va ju u pri jem nom ode qe wu Za vo da i po is te ku 30 da na od da na pri je ma. Za me re no je {to Slu `ba za zdrav stve nu za {ti tu u KPZ-u. ko ja vo di kwi ge po vre da, ne evi den ti ra sa mo po vre |i va wa, kao i da u wu za po je di ne po vre de ni su une ti svi po da ci. U pro to kol am bu lant nih pre gle da, uz po je di ne upi se, ne uno se se svi re le vant ni po da ci, a ne ma ni elek tron ske ba ze po da ta ka o zdrav stve nim pre gle di ma i in vter ven ci ja ma kod za tvo re ni ka. Zgra da sta ci o na ra je ru i ni ra na i u za pu {te nom je sta wu, ne po sto je po seb ne pro sto ri je pri -

Svega 30 minuta na sveèm vazduhu Utvr |e no je da je u KPZ-u u vre me at mos fer skih pa da vi na bit no ote à no ostva ri va we pra va pri tvo re ni ka na vre me na sve èm va zdu hu jer pro stor za {et wu u pri tvor skoj je di ni ci Za vo da ne ma nad stre {i cu. Osu |e ni ko ji ma je iz re ~e na di sci plin ska me ra upu }i va wa u sa mi cu, bo ra ve van tog pro sto ra na sve èm va zdu hu 30 mi nu ta, a mo ra lo bi naj ma we je dan sat dnev no. U pri tvor skoj je di ni ci ne po sto ji po se ban pro stor opre mqen spra va ma za ve `bu i na me wen za fi zi~ ke ak tiv no sti pri tvo re ni ka. {to ih one mo gu }a va da po po tre bi do ka ù tu ~i we ni cu. Iz ra è no je i ne za do voq stvo od re |e nog bro ja osu |e nih u po gle du za {ti te pri vat no sti i po {to va wa do sto jan stva pri li kom wi ho vih te le snih pre gle da, od no sno pre tre sa. U KPZ-u Srem ska Mi tro vi ca u pro sto ri ji za po se te ni je vid no is tak nu to oba ve {te we da je pro sto ri ja pod vi deo-nad zo rom, ~i me se po vre |u je pri vat nost li ca ko ja u woj bo ra ve. Kao pri med ba

la go |e ne za sme {taj li ca s te le snim in va li di te tom. Evi den tan je i ne do sta tak le ko va, ne stru~ no pru `a we me di cin skog tret ma na bu bre `nim bo le sni ci ma na he mo di ja li zi, da va we in jek ci ja in su li na... Lo {i su i bo le sni~ ki kre ve ti, a ne ma ni pro pi sa ne me di cin ske opre me i ure |a ja. Pri med bi ima i na sto ma to lo {ku or di na ci ju i pru `a we sto ma lo {kih uslu ga. Q. Male{evi}

NAKON NESRE]E NA SOMBORSKOM BULEVARU U NOVOM SADU

ZBOG SUMWE DA JE NANEO TE[KE POVREDE

Po tra ga za mla di }em Po li ci ja tra ga za mla di }em s fo to gra fi je pod sum wom da je 11. de cem bra, na Bu le va ru kra qa Pe tra Pr vog 1, po ~i nio kri vi~ no de lo te {ke te le sne po vre de. Re~ je o vi so kom i krup nom mu {kar cu ko ji je imao bra du, ode ve -

nom u cr nu jak nu s kru `nim ukra som na le |i ma. Pret po sta vqa se da je na sta wen u bli zi ni me sta do ga |a ja. Gra | a n i ko j i pre p o z na j u osum wi ~e nog mo gu se ja vi ti na te le fo ne MUP-a 192 ili 064/ 892–40–55.

Vo za~ se bra ni sa slo bo de Ni ko la M. (18), osum wi ~en da je u po n e d e q ak usmr t io Novo sa |an ku Sla vi cu Bli tvu (1955) vo ze }i „re no me gan” na Som bor skom bu le va ru, ju ~e je iz n eo od b ra n u pred is t ra `nim su d i j om no v o s ad s kog Vi{eg su da i na kon to ga je pu{ten da se bra ni sa slo bo de. To kom is tra ge bi }e sa slu {a -

ni sve d o c i, oba v i } e se ve {ta~e wa, a o~e ku je se i iz ve {taj s van r ed n og teh n i~ k og pre gle da. Al ko-te sti ra wem je utvr |e no da je osum wi ~e ni mla di} imao 0,7 mg/ml al ko ho la u or ga ni zmu. On je okri vqen za te {ko de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja. M. V.

SPORT

~etvrtak27.decembar2012.

dnevnik

S NOVOGODI[WEG KOKTELA CRVENO-BELIH U NOVOSADSKOM HOTELU „PARK”

Bu di te No vo sa |a ni, na vi jaj te za Voj vo di nu U sjaj nom am bi jen tu Bal ske sa le no vo sad skog ho te l a „Park”, ju ~e je odr àn tra di ci o nal ni No vo go di {wi kok tel Fud bal skog klu ba Voj vo di na. Ve l i k i broj biv {ih i sa da {wih fud b a l e r a, tre n e r a, funk c i o n e r a i za p o s le n ih u klu bu, kao i pri ja te qa, go sti ju iz broj nih srp skih ti mo va i fud bal skih or ga ni za ci ja, ali i na vi ja ~a Vo {e, oku pio se na jed nom me stu sa è qom da is pra ti sta ru go di nu i po è le sve naj lep {e jed ni dru gi ma u do la ze }oj 2013. go di ni. Kok tel je otvo ren him nom FK Voj vo di na „Hej, hej Voj vo di no, vo li mo te mi” ko ju su pri hva ti li go to vo svi u sa li, a ot pe vao ju je i pred sed nik Uprav nog od bo ra no vo sad skog klu ba Rat ko Bu to ro vi} i to u dru {tvu omla din skog ti ma, ak tu el nog {am pi o na Sr bi je i je se weg pr va ka. Pr vi se go sti ma obra tio Ili ja Pan te li}, le gen da cr ve no-be lih i ~o vek po ko jem je ne dav no omla din ska {ko la do bi la ime: - Ne znam ~i me sam za slu ìo tu ~ast. Ovo je pri zna we za sve one ko ji su sa mnom ra di li, isto ko li ko i me ni sa mom. Za hva qu jem se tvor ci ma ove ide je i si gu ran sam da }e Uprav ni od bor u~i ni ti mak si mal ni na por da Voj vo di na za u zme me sto ko je za -

di na ne du gu je ni kom ni {ta, osim svo j im na vi j a ~ i ma. U FC „Vu j a din Bo {kov” uve li ko se gra di ka ko bi cr ve no-be li do bi li jo{ re p re z en ta tiv n i j i i funk c i o nal n i j i obje k at za tre n a ` ni pro c es, a o~e ku je se u naj sko ri je vre me i po ~e tak ra do va na re kon struk ci ji sta di o na „Ka ra |or |e”. Sve to ra di se, ka ko je is tak nu to, bez ika kve po mo }i sa stra ne. Go sti na kok te lu ima li su pri li ku da na vi deo bi mu vi de i pla no ve ka ko }e sta dion u No vom Sa du iz gle da ti ka da ra do vi bu du za vr {e ni. Po z dra vqe n a je i re dak c i j a ko j a pri -

slu `u je u srp skom fud ba lu, ali i da osvo ji Kup Sr bi je. Po sle spo ta ko ji je pri ka zao maj sto ri je na do la ze }e ge ne ra ci je no vo sad skog klu ba, go ste je po zdra vio i di rek tor omla din ske {ko le Voj vo di ne Bra ni slav No va ko vi}. Po tom su pred pri -

sut ne, uz grom ki apla uz, iza {li i ~la no vi omla din skog ti ma, na ~e lu s tre ne rom Mi la nom Ko sa no vi }em i tom pri li kom uru ~e ni su im pri god ni po klo ni. Sku pu se za tim obra tio i do ma }in, pred sed nik FK Voj vo di na Rat ko Bu to ro vi}:

- Uvek se tru dim da pri ~am ja sno, bez una pred pri pre mqe nog go vo ra i bi }e ta ko i ovog pu ta. Svim pri sut nim go sti ma è lim sve naj bo qe u 2013. go di ni i è lim im da im se u woj de si ono {to è le sa mi se bi. Dra go mi je da po ka zu je mo i ovom pri li kom da nas je sve vi {e i do da }u sa mo to li ko - bu di te No vo sa |a ni i na vi jaj te za Voj vo di nu. Po tpred sed nik Do weg Sre ma iz Pe }i na ca Mi lan Alek si} uru -

~io je ovom pri li kom go spo di nu Bu to ro vi }u pla ke tu, re kav {i: - Ve li ka nam je ~ast {to ima mo pri li ku da vam se za hva li mo na sve mu {to ste u pet hod nom pe ri o du u~i ni li za nas. Na {im ve li kim sport skim pri ja te qi ma iz No vog Sa da `e li mo da na red nog pro le }a osvo je Kup Sr bi je, a on da, {to da ne, i ti tu lu. Pri sut ni su ima li pri li ku i da se pod se te na to da FK Voj vo -

[EF STRUKE NEBOJ[A VIGWEVI]:

Ve ru jem u osva ja we Ku pa

pre ma klup sku re vi ju „Vo {a”, na ~e lu s glav nom ured ni com Ja smi nom Vla o vi}. Na kra ju, svi go sti na po klon su do bi li klup ski ka len dar za 2013. go di nu. A. Predojevi} Foto: F. Baki}

Foto: F. Baki}

Naj ~e {}a te ma u raz go vo ri ma na kok te lu bi la je ve za na za po lu fi nal ne me ~e ve Ku pa Sr bi je, u ko ji ma }e Voj vo di na od me ri ti sna ge u dvo bo ju s OFK Be o gra dom. Na pi ta we da li i on ve ru je da je osva ja we tro fe ja u ovom nad me ta wu re a lan ciq, od go vo rio nam je {ef stru~ nog {ta ba Vo {e Ne boj {a Vig we vi}: - Da, ve ru jem da je mo gu }e da osvo ji mo ovaj tro fej. Na rav no, naj te `e }e to bi ti ura di ti na sa mom te re nu, ali ima mo i sna gu i kva li tet, ali i mo gu} nost da to u~i ni mo. Ova pro sla va sa mo je po di gla eufo ri ju ko ja je ve} po ~e la da se stva ra, pa mi je ja ko dra go {to vi dim da smo svi za jed no na pu tu ka is pu we wu ve li kog ci qa.

URU ^E NI NO VO GO DI [WI PA KE TI ]I PO LA ZNI CI MA [KO LE FUD BA LA VOJ VO DI NA: Ju~e u ve~erwim satima posle novogodi{weg koktela FK Vojvodina u Balskoj sali hoetala „Park” okupili su se polaznici [kole fudbala Vojvodina, pa je de~ija graja odjekivala ovim reprezentativnim objektom. Preko 300 mali{ana stiglo je iz Novog Sada, Novog Beograda, Starih Banovaca, Stare Pazove, La}arka, [ida, kao i Dvorova kod Bjeqine (Republika Srpska), koji treniraju u sklopu {kole

fudbala crveno-belih, a specijalni gosti bili su polaznici [kole fudbala „Dejan Kurixa” iz Novog Sada. Povod wihovog skupa bila je dodela novogodi{wih paketi}a, ali i me|usobno dru`ewe. Svi oni imali su jedinstvenu priliku da se slikaju i uzmu autograme od promotera, a to su ovog puta bili legendarni golman Ilija Panteli}, nekada{wi trener Vo{e, posle i selektor reprezentacije Gane Milovan Rajevac, kao i biv{i igra~i novosadskog kluba, sada internacionalci u Holandiji i Nema~koj - Du{an Tadi}, Slobodan Medojevi} i Gojko Ka~ar.

Direktor [F Vojvodina Milan ^abri} pozdravio je okupqene re~ima: - @elim vam sre}nu Novu godinu i da i daqe nastavite da s uspehom nosite dres Vo{e, ali i da vam ona bude u srcima. Naravno, salom su se prolomili iskreni, detiwi aplauzi, a tap{ali su i wihovi roditeqi, koji nisu propustili jedinstvenu priliku da budu uz svoju decu, ali i qude iz kluba, odnosno velike zvezde sada ve} evropskog fudbala. A. Predojevi}

SPORT

dnevnik

~etvrtak27.decembar2012.

JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Lam po ne odu {e vio, si gur na po be da Kla ri sa Eki pa Kla ri sa oprav da la je ulo gu fa vo ri ta pro tiv Cen tral pa ba. Ve} po sle pr vih 15 mi nu ta Kla ris je vo dio 2:0 go lo vi ma Ra de ta Ami xi }a i Mi la na [u {wa ra i is ta kao po bed ni~ ke am bi ci je. Taw ga je sma wio na 2:1, ali go lo vi ma Mi la na Ma re {~u ka iz pe na la i Da ni je la Duj ko vi }a sjaj nim {u tem sa sko ro po lo vi ne te re na Kla ris je ot klo nio sve sum we u po be du. Po be da Kla ri sa mo gla je da bu de i ube dqi vi ja da su is ko ri sti li sve pri li ke, a tre ba po me nu ti da je Taw gin pe nal od bra nio Ka li ni}. Ru tin skom igrom No vi Sad gas sa vla dao je Evro Kan kom. Pred vo |e ni sjaj nim Ha li lom Asa ni jem No vo sa |a ni su po ve li pre ko Du {a na ê pi }a, dok je na olu bri qi rao ve te ran ]ur ko. U na stav ku su sre ta igra lo se sko ro na je dan gol, a Mir ko Oki qe vi} i Mi qan Ja blan po bri nu li su se za ko na~ nih 3:0. Fa bri ka ì ce Lam po ne sla vi la je ube dqi vu po be du pro tiv Her ba laj ta. Eki pa sa sta vqe na od biv {ih i sa da {wih re pre zet na ti va ca Sr bi je u fut sa lu ru tin ski je oprav da la ulo gu fa vo ri ta iako je na po lu vre me nu bi lo ne re {e no (2:2). Ne ma wa Pa vlo vi} i Zdrav ko Sa vi} bi li su strel ci za Her ba lajf, a dva pu ta je za Fa bri ku ì ce Lam po ne pre ci zan bio Mi lan Ra ki}. U na stav ku tre }im po got kom Ra ki }a po ve li su ì ca ri, iz jed na ~io je Pa po vi} ali je to bi lo sve od eki pe Her ba laj fa. Do kra ja auto go lom Mar ka Be ro we i sa dva po got ka Jo va na Ra di vo je vi }a igra ~a Bor ca iz â~ ka Lam po ne je ube dqi vo sla vio. Eki pa 19. de cem bar iz Ve ter ni ka po be di la je Gr ba vi cu 5:2. Hettri kom Si ni {e Ba bi }a Ve ter ni ~a ni su vo di li s 3:0. Gr ba vi ca je sma wi la pre ko Vla di mi ra Mi li -

Mla|i pioniri Ka zi no Ga ja - Pe tar Bu a ~a Vi ta plej - Te ma trejd

0:6 0:5

Pioniri @i to pre ra da - Yentlme ni

3:2

Kadeti FK Ce ment - Fa sa da

1:2

Seniori No vo na se qe - RTV Voj vo di na Ka fe pab Ta ver na - Pi ce ri ja La for ca Kla ris - Cen tral pab No vi Sad Gas - Evro Kan kom Fa bri ka `i ce Lam po ne - Her ba lajf 19. de cem bar - Gr ba vi ca Uni ver zi tet Edu kons - Pi ce ri ja Mo de na Re sto ran Kra ji na - Ci ak

3:2 4:3 4:1 3:0 6:3 5:2 3:0 (pf) 1:1

Program za sutra

Mo me nat s utak mi ce Ka fe-pab „Ta ver na” – Pi ce ri ja „La for ca”

}a i ^e do mi ra Ve se li no vi }a i do ne la ne iz ve snost, ali su go lo vi Bo ja na Ki ti }a i Dar ka Sr di }a iz pe na la do ne li Ve ter ni ~a ni ma ko na~ nu po be du. Duel eki pa No vog na se qa i RTV Voj vo di na po be da je pri pa la eki pa za ko ju na stu pa ju fud ba le ri No vog Sa da Ba ji} i Ba la ba ji} gol man In dek sa Bu za xi ja i igra ~i Ce men ta Gr ko vi} i Ka be la [erf. Ju nak su sre ta je bio Alek san dar Gr ko vi} ko ji je po sti gao dva po got ka. U su da ru Ta ver ne i Pi ce ri je La for ca vi |e no je se dam po go da ka, a po be da je pri pa la igra ~i ma Ta ver ne (4:3). Svoj dan imao je fu da ler no vo sad skog Pro le te ra Alek san -

dar Ta na sin ko ji je po sti gao tri go la u po be di Ta ver ne i ti me na ja vio vi so ke do me te svog ti ma u na stav ku Dnev ni ko vog tur ni ra. U po po dnev nom pro gra mu 50. ju bi lar nog „Dnev ni ko vog„ tur ni ra kao po na vi ci pr vi su star to va li oni naj mla |i. U su da ru Ka zi no Ga je i Pe tra Pu a ~e sla vi la je eki pa ne ka da {weg fud ba le ra Voj vo di ne- 6:0. Sjaj ni su bi li gol man Vu ka {in Pi li po vi} ko ji bra ni za Par ti zan i dvo stru ki stre lac Mar ko Po vri}. Ne iz ve sno sti ni je bi lo ni u dru goj utak mi ci iz me |u Vi ta ple ja i Tem ma trej da u ko joj su fud ba le ri iz Pe tro va ra di na pred vo |e ni

Fo to: B. Lu ~i}

Dra ga nom Er ce gom i Alek san drom Po po vi }em, ko ji su se po dva pu ta upi sa li u li stu stre la ca po be di li s ube dqi vih 5:0. U du e lu pi o ni ra no vo be ~ej ske @i to pre ra de i Xentlme na bi lo je mno go vi {e ne iz ve sno sti. Na kon pr vog po lu vre me na @i to pre ra da je ima la pred nost od 1:0, a stra lac je bio Lo vre iz pe na la. U na stav ku ki {a go lo va u ko joj su se upor ni i ve o ma kva li tet ni ti mo vi nad me ta li do po sled we ga ato ma sna ge, a za ni jan su sre} ni ji i upor ni ji bi li su Be ~ej ci. Na kon {to su go sti dva pu ta us pe li da stig nu do iz jed na ~e wa u po sled wem mi nu tu su sre tu eki pa @i to pre ra de us pe la je da

14.00: Auto Po be da – Auto mo da NS 21 (mp) 14.35: In dek so va tri bi na – Iks el (mp) 15.10: NS Agro – FK No vi Sad (p) 15.45: Fa sa da – Er ker plus (k) 16.20: SRS dr Vo ji slav [e {eq – Mi ma da lajn (s) 16.55: No vo na se qe – Bet kom pa ni (s) 17.30: Gu ma plast – Ma do na (s) 18.05: Zup ~a ni ci Vu ves – Dru ga ku }a (s) 18.40: Auto ku }a @i ka – Tra di ci ja so ci ja li sti (s) 19.15: Teh no mer – FS Mi} ko trend (s) 19.50: Sim pleks – Agen ci ja Maks auto (s) 20.25: FK Ce ment – Fud ba ler ~i }i (s)

osi gu ra tri bo da, a ju nak su sre ta bio je Mi lu tin Mi le ti} ko ji je bio si gu ran s pe na la. Kao {to se i o~e ki va lo u du e lu ka de ta FK Ce men ta i Fa sa de bi lo je mno go bor be. Be o ~in ci su pr vi do {li u vo| stvo na kon mu we vi te kon tre, a stre lac je bio Alek san dar Du ja ko vi}. U fi ni {u pr vog de la po got kom Dar ka [an te ko ji je lop tu sa ne kih 15 me ta ra po slao pod sa mu pre~ ku

na od mor se oti {lo sa ne re {e nim re zul ta tom (1:1). U na stav ku pra va dra ma, naj pre su pe nal pro ma {i li fud ba le ri Ce men ta (Ba ko{), a ne {to ka sni je i \ur |ev ~a ni (Mu {ic ki). Ipak, ne ko li ko mi nu ta pred kraj su sre ta Ne ma wa Le ti} je bio br `i od ~u va ra mre `e Be o ~i na ca i do neo po be du eki pi Fa sa de(2:1). I. Grubor M. Risti}

SPORT

~etvrtak27.decembar2012.

dnevnik

PRED HOPMAN KUP U PERTU

SLU^AJ KRU[EVAC NIJE ZAVR[EN

Ana i No vak sprem ni za tro fej Ana Iva no vi} i No vak \o ko vi} u su bo tu }e za po ~e ti tak mi ~e we na Hop man ku pu u Per tu. Srp ski tan dem ime no van je za pr ve no si o ce na tur ni ru gde }e ukup no na stu pa ti osam pa ro va. Ana Iva no vi} sa ne str pqe wem o~e ku je po ~e tak tak mi ~e wa u Austra li ji, gde je

- Moj ciq je po vra tak u top 10 u 2013. go di ni. Na dam se da sam se do bro pri pre mi la za to u 2012. ka da sam bi la ve o ma bli zu ostva re wa tog pla na. @e lim da uo~i ve li kih tur ni ra obez be dim bo qu po zi ci ju za se be i da po~ nem da po be |u jem bo qe ran gi ra ne te ni ser ke. Na sta vi }u na por no da ra dim ka ko bih us -

kom, na stu pa }e Ita li ja ni Fran ~e ska Skja vo ne i An dre as Se pi, Nem ci An drea Pet ko vi} i To mi Has, kao i do ma }i tak mi ~a ri E{lej Ber ti i Ber nard To mi}. U gru pi B igra }e Ame ri kan ci Ve nus Vi li jams i Xon Iz ner, [pan ci Ana bel me di na Ga ri ges i Fer nan do Ver da sko, Ju `no a fri kan ci [a nel [i pers i Ke vin An der son, kao i Fran cu zi Ma til da Jo han son i @o Vil fred Con ga.

Al ma gro ume sto Na da la

Ana Ivanovi} i Novak \okovi}

ba{ u pa ru sa No va kom, pre dve go di ne, bi la pri mo ra na da pre da fi nal ni duel zbog po vre de sto ma~ nog mi {i }a. On sma tra da je sa da vre me da ko na~ no odu ko rak da qe. - Bi li smo vr lo bli zu osva ja wa tro fe ja pre dve se zo ne, i bi lo je vr lo raz o ~a ra va ju }e to {to smo mo ra li da pre da mo fi na le. Na dam se da }e mo ovog pu ta us pe ti da stig ne mo do tro fe ja - iz ja vi la je srp ska re pre zen ta tiv ka austra lij skim me di ji ma. Ona je do da la da se vred no spre ma za po ~e tak no ve se zo ne, u ko joj joj je `e qa da se vra ti me |u 10 naj bo qih na sve tu.

pe la da ostva rim te pla no ve - re kla je biv {a „broj je dan”, ko ja je 2012. okon ~a la na 13. me stu VTA li ste. Ona je je di no re kla da joj te {ko pa da pri vi ka va we na vi so ke tem pe ra tu re u Austra li ji, a or ga ni za to ri su na ja vi li mo gu} nost po sta vqa wa kro va u Per tu, uko li ko se ob i sti ne prog no ze me te o ro lo ga od 41 ste pen Cel zi ju sa to kom ta ra ja wa tur ni ra. Srp ski tim je uo~i 25. iz da wa Hop man ku pa pr vi fa vo rit za osva ja we tro fe ja, iako }e u per tu igra ti ne ko li ko od li~ nih pa ro va. U gru pi A, za jed no sa Anom i No va -

[pan ski te ni ser Ni ko las Al ma gro igra }e na eg zi bi ci o nom tur ni ru u Abu Da bi ju ume sto Ra fa e la Na da la ko ji je od u stao zbi og sto ma~ nog vi ru sa. Al ma gro, ko ji za u zi ma 11. me sto na ATP li sti, ~e ka }e u po lu fi na lu po bed ni ka me ~a iz me |u Bri tan ca En di ja Ma ri ja i srp skog te ni se ra Jan ka Tip sa re vi }a. Pr vi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} u pr vom po lu fi na lu sa sta je se sa po bed ni kom me ~a iz me |u [pan ca Da vid Fe re ra i ^e ha To ma {a Ber di ha. Tur nir po ~i we da nas, a po lu fi na la su na pro gra mu u pe tak. Srp ski miks dubl pr vi me~ igra }e pro tiv Ita li je, u po ne de qak 31. de cem bra, a za tim sle de du e li sa Austra li jom u sre du, 2. ja nu a ra i Ne ma~ kom, dva da na ka sni je. U fi na le tur ni ra, ~i ji je na grad ni fond mi li o na do la ra, pla si ra }e se po bed ni ci gru pa. Bor ba za tro fej za ka za na je za 5. ja nu ar.

KUP SRBIJE

Po be da No vo sa |a na, ne mo} ne Va ra din ke Od b oj k a { i c e Va ra di na glat ko su po ra `e ne od o b r e n o v a ~ k o g TENT-a u pr vom me ~u ~e tvrt fi na la Ku pa Sr bi je, a osvo ji le su sve ga 37 po e na na utak mi ci. Od po ~et k a do kra j a su s re t a Obre nov ~an ke su do mi ni ra le u svim seg men ti ma igre, a Va ra din ke ni su mo g le da iz d r ` e vi s ok tem p o. Ka d a se ~i t a v oj si tu a ci ji pri do da ~i we ni ca da su do ma }e bi le li {e ne ne ko li ko po vre |e nih igra ~i ca, ne ~u di ko na~ ni re zul tat. Od b oj k a { i Voj v o d i n e NS se m e, uz iz g u b qe n i set, oprav d a l i su zva w e fa v o r i t a pro t iv Bor c a iz Star ~ e v a. Po s le ube dqi v e igre u dva uvod n a se t a, No v o s a | a n i su se opu s ti l i u tre } em se t u, ali je igra l a kom p let n o no v a po s ta v a, {to je so lid n a eki p a iz Ba n a t a zna l a da is k o r i s ti i ot ki n e set. Ipak, kva l i t et je pre s u d io u ~e t vr t om se t u i No v o s a | a n i su do {li na ko r ak do pro l a z a na fi n al n i tur n ir Ku p a.

UEFA po kre nu la no vu is tra gu Ne za vi sna Di sci plin ska ko mi si ja do ne la je sre di nom de cem bra od lu ku o ka zna ma za in ci den te to kom i po sle utak mi ce mla dih re pre zen ta ci ja Sr bi je i En gle ske, igra ne 16. ok to bra u Kru {ev cu, me |u tim, ~el ni ci evrop ske „ku }e fud ba la” ni su za do voq ni, pa su ulo ì li àl bu. Sa op {te no je da je di sci plin ski in spek tor UEFA po kre nuo no vu is tra gu i pod neo àl bu Ape la ci o noj ko mi si ji. FS Sr -

bi je i FS En gle ske ima ju no vi rok za `al be do 8. ja nu a ra 2013. Po pr vim od lu ka ma FS Sr bi je je ka `wen sa 80.000 evra, mla da re pre zen ta ci ja sa utak mi com igra wa pred pra znim tri bi nam, a kon di ci o ni tre ner An dre ja Mi lu ti no vi}, po mo} ni tre ner Pre drag Ka ti} i fud ba le ri Alek san dar Pan ti} , Go ran ^a u {i}, Ni ko la Nin ko vi}, Fi lip Mal ba {i} i Og wen Mu drun ski su spen zi ja ma. Su spen do va ni su i en gle ski igra ~i Sti ven Kol ker i To mas Ins.

Fo men ko se lek tor Ukra ji ne

Radomir Anti}

An ti} se ne pla {i iza zo va Ra do mir An ti} 2013. go di nu za po ~e }e kao {ef stru~nog {taba kineskog kluba [andong. On je izjavio da je, posle dugo vremena bez klupskog anga`mana, spreman za novi izazov u karijeri. - Poku{avao sam da boqe upoznam Kinu i kineski fudbal. To mo`e da bude izazov za mene i ja ga se ne pla{im - rekao je Anti} za kinesku agenciju Sinhua. Anti} je istakao da veruje da }e mu wegova filozofija prilago|avawa lokalnim uslovima pomo}i da ne ponovi gre{ku svog prethodnika na klupi [andonga, Holan|anina Henka Ten Katea.

- Nisam ni nalik Holan|aninu. Nikada u `ivotu nisam tra`io od svog igra~a da radi ne{to za{ta nije sposoban, niti sam im stvarao veliki pritisak. Moj prvi zadatak bi}e da podignem samopouzdawe svojih fudbalera - istakao je srpski stru~wak. [andong nije objavio finansijske detaqe ugovora, a poznato je da }e biv{i trener Real Madrida, Barselonei Atletiko Madrida, u \inan doputovati 8. januara. Anti} je bez posla od kada je smewen sa mesta selektora reprezentacije Srbije 2010. godine.

Mo re i ra u Tre }oj li gi [panije Do sko ra {wi fud ba ler no vo sad ske Voj vo di ne pot pi sao {e sto me se~ ni ugo vor sa Sa la man kom, ko ja se tak mi ~i u Tre }oj {pan skoj li gi. Al ma mi Mo re i ra, Por tu ga lac ro |en u Gvi ne ji Bi sao, po sle epi zo de u no vo sad skoj Voj vo di ni, pro na {ao je no vi an ga `man na Pi ri nej skom po lu o str vu. Biv {i fud ba ler Par ti za na (34) je pot pi sao {e sto me se~ ni ugo vor sa Sa la man kom, ko ja se tak mi ~i u Tre }oj {pan skoj li gi.

Fe tel pr vi, No vak ~e tvr ti [am pion For mu le 1 Ne mac Se ba sti jan Fe tel iza bran je za naj bo qeg spor ti stu Evro pe u 2012. go di ni, u tra di ci o nal nom 55. iz bo ru Poq ske no vin ske agen ci je. U gla sa wu u ko jem je u~e stvo va lo 26 no vin skih agen ci ja sa ’Sta rog kon ti nen ta’, me |u ko ji Duel Misoj~i} i Divac na mre`i

Varadin - TENT 0:3 (11:25, 14:25, 12:25) NO VI SAD: Ha la SC „Sla na ba ra”, gle da la ca: 50, su di je: Ba lan |i} i Ste va no vi} (pbo ji ca Be o grad). VA RA DIN: Mal ~i} 5, Mi qa ni} 1, Ra ~i} 1, J. Mi haj lo vi} 11, Di vac 2, M. Mi haj lo vi} (l), Jak {i}, Uze lac 2, Vu lin 3. TENT: MI tro vi} 20, Jo vi ~i}, Vig we vi}, An dri} 9, Mi soj ~i} 5, Du gi} 8, Pu zo vi}, Sta ni mi ro vi} 9, Vu ko ma no vi} (l), Ste va no vi} 2.

Borac (S) - Vojvodina NS seme 1:3 (18:25, 18:25, 25:19, 17:25) PAN ^E VO: Ha la „Stre li {te”, gle da la ca: 150, su di je: Miq ko vi} i Zo to vi} (obo je iz Be o gra da). BO RAC: Si mi jo no vi} 1, Mi le ti} (l), Zo ri}, Raj ko vi}, Po po vi} 9, Mi lo {e vi} 5, Spa so je vi} 22, Jo vi} 6, Me de ni ca 6, Si mi} 7. VOJ VO DI NA NS SE ME: ^u bri lo 11, Mar ti no vi} 5, Stru gar 1, Ro qi} 9, Ve se li no vi} 7, Vr ban 2, @i va no vi} 3, Br za ko vi}, Bo {ko }e vi}, Lu bu ri} 17, Stan ko vi} 8, Ka pur (l).

Fo to: B. Lu ~i}

Re z ul t a t i - `e n e (pr v i me ~ e v i): Va r a d in - TENT 0:3 (11:25, 14:25, 12:25), Je din s tvo (U) - NIS Spar t ak 1:3 (23:25, 25:17, 24:26, 25:27), @e l e z ni ~ ar (L) - Vi zu r a 1:3 (14:25, 7:25, 25:18, 23:25), Ko l u b a r a - Cr v e n a zve z da 0:3 (20:25, 21:25, 12:25). Re v an { i se igra j u 27. i 28. de c em b ra. Mu {kar ci (pr vi me ~e vi): Bo rac (S) - Voj vo di na NS se me 1:3 (18:25, 18:25, 25:19, 17:25), \er dap - Rad ni~ ki (K) 0:3 (21:25, 15:25, 19:25), Klek No vi Pa zar 1:3 (17:25, 25:16, 19:25, 20:25). Re v an { i se igra ju 28. de cem bra. M. Ri sti}

Fud bal ski sa vez En gle ske o{tro je kri ti ko vao pr vo bit nu od lu ku Di sci plin ske ko mi si je, sma tra ju }i da su ka zne Sr bi ji pre vi {e bla ge. Mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je u ok to bru ni je us pe la da se pla si ra na Evrop sko pr ven stvo u Iz re a lu 2013. go di ne, po {to je u re van {u iz gu bi la od En gle ske sa 1:0, a na kra ju me ~a do {lo je do su ko ba igra ~a i po je di nih ~la no va stru~ nih {ta bo va obe se lek ci je. En gle zi su do ma }i na, ta ko |e, op tu `i li za ra si zam.

Sebastijan Fetel

ma je i Ta njug iz Sr bi je, naj bo qi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} za u zeo je ~e tvr to me sto. \o ko vi} se u iz bo ru na {ao iza bri tan skog bi ci kli ste Bre dli ja Vi gin sa i we go vog su na rod ni ka atle ti ~a ra Moa Fa ra ha, a is pred fud ba le ra An dre sa Ini je ste i Kri sti ja na Ro nal da i te ni skih ri va la En di ja Ma ri ja i Ro d`e ra Fe de re ra.

Iz vr {ni od bor Fud bal ske fe de ra ci je Ukra ji ne ime no vao je Mi ha i la Fo men ka za no vog se lek to ra re pre zen ta ci je. Mi hail Fo men ko, biv {i fud ba ler ki jev skog Di na ma, ko ji je od i grao 24 utak mi ce za re pre zen ta ci ju So vjet skog Sa ve za, do bio je pred nost u od no su na znat no zvu~ ni ja tre ner ska ime na po put [ve |a ni na Sve na Go ra na Erik so na, En gle za Ha ri ja Red na pa, ali i le gen dar nog na pa da ~a An dre ja [ev ~en ka, od ne dav no fud bal skog pen zi o ne ra.

Fo men ko je pot pi sao jed no go di {wi ugo vor, od no sno do kra ja kva li fi ka ci ja za pr ven stvo sve ta u Bra zi lu 2014. go di ne, uz op ci ju da sa rad wa bu de pro du `e na na jo{ dve go di ne. On je to kom tre ner ske ka ri je re pred vo dio ne ko li ko ukra jin skih klu bo va, a naj du bqi trag osta vio je u Me ta li stu iz Har ko va. Ima i se lek tor sko is ku stvo, po {to je 1994. go di ne bio na ~e lu dr `av nog ti ma Gvi ne je. Ukra ji na je bi la bez se lek to ra od sep tem bra ka da je Oleg Blo hin pod neo ostav ku i pre u zeo funk ci ju tre ne ra ki jev skog Di na ma. U kva li fi ka ci ja ma za SP 2014. Ukra jin ci se tre nut no na la ze na pret po sled wem, pe tom me stu gru pe H, iza Cr ne Go re, En gle ske, Poq ske i Mol da vi je, sa sa mo dva osvo je na bo da po sle tri od i gra ne utak mi ce.

PRVENSTVO VOJVODINE U FUL KONTAKTU

Do mi na ci ja Voj vo di ne Ve le ta bak U No vom Sa du je odr à no Pr ven stvo Voj vo di ne i kik bok su, u di sci pli ni ful kon takt, za pi o- ni re, ka da te, ju ni o re i se ni o re. U sa li za bo ri la~ ke spor to ve Spen sa oku pi lo se oko 500 qu bi teq ovog atrak tiv nog spor ta, ko ji su uì va li u ve }i ni bor bi, ko je su pri ka za li 59 tak mi ~a ra iz je da na est klu bo va. Do mi ni ra li su ~la no vi KBS Voj vo di na Ve le ta bak, ko ji su osvo ji li po ~e ti ri zlat ne i sre br ne i jed nu bron za nu me da qu. Na dru gom me stu je Ko bra iz Som bo ra (2, 3, 1), a na tre }em Be ~ej s tri zlat na od li~ ja. Fi nal ne bor be - se ni o ri - do 60 kg: Ba go wa (Fe niks) - Ma zi} (Voj vo di na Ve le ta bak) 0:3 (pre da ja u 3.r.), do 67: Kr stin (Be ~ej) - Dro wak (No vi Sad) 3:0, do 75: Ko ko vi} (Ko bra) - â dev ski (No vi Sad) 0:3, do 81: Su ~e vi} (Faj ter) - To do ro vi} (Voj vo di na Ve le ta bak) 3:0. Se ni or ke - do 60: [vo wa (Be ~ej) - Du ra ko vi} (Voj vo di na Ve le ta bak) 3:0 (pre da ja u 2.r.). Ju ni o ri - do 57: ê sti} (RU 09) - â vri} (Fe niks) 3:0, do 63,5:

Si min - Di vja ko vi} (oba Voj vo di na Ve le ta bak) 0:3 (bb), do 67: Po po vi} - [a po wa (oba Voj vo di na Ve le ta bak) 0:3 (bb), do 71: \u li nac - Jo vi} (oba Ko bra) 0:3 (pre da ja), do 75: Pra vu qac (Vr bas) - Cvi jo vi} (Fu tog) 0:3, do 81: ^u ji} - Cvet ko vi} (oba Ko bra) 2:1. Ju ni or ke - do 56: ]ur ~in (No vi Sad) - Tri vu wa gi} (Be ~ej) 0:3. Ka de ti - do 60: Jan ko vi} (RU 09) - Hor vat (In ter na ci o nal) 0:3. Pi o ni ri - do 34: Mi lo {ev ski - Vi dri} (oba In ter na ci o- nal) 0:3 (bb), do 46: ]o si} (RU 09) - Bi je li} (Voj vo di na Ve le ta bak) 0:3, do 55: Ba ji} - Ni ko li} (oba Spar ta nac) 0:3. Odr `a ne su i dve fi nal ne bor be Pr ven stva Sr bi je za ju ni o re. U ka te go ri ji do 63,5 ki lo gra ma Mi lan Plav {i} (Voj vo di na Ve le ta bak) do bio je bez bor be me~ s Lu kom Spre mom iz Ba taj ni ce. Mi lo{ Ke qa no vi} (Voj vo di na Ve le ta bak) je u ka te go ri ji do 71 ki lo gra ma, teh ni~ kim no ka u tom u 3. run di, sa vla dao Ru mqa ni na Mi lo {a Vu ko ti }a. M. Pavlovi}

SPORT

dnevnik

IZA B RA N I NAJ B O Q I SPOR T I S TI NO VOG SA DA: U Organizaciji Sportske asocijacije Novog Sada u amfiteatru SPC â&#x20AC;&#x17E;Vojvodinaâ&#x20AC;? dodeqena su po 38. put priznawa najboqim sportistima u gradu. Za najboqe sportiste izabrani su vesla~ica Iva Obradovi}, srebrna Evropskog prvenstva u skifu i atleti~ar Mihail Duda{, ~etvrti sa Prvenstva Evrope. Iva Obradovi} se zahvalila s re~ima da je nagrada stigla potpuno neo~ekivano. - Imala sam veoma turbulentnu godinu punu uspona i padova i u kojoj sam dosta nau~ila. Shvatila sam da je sport jedna `ivotna igra u kojoj je sve nepredvidqivo i sve je mogu}e. U

2013. ulazim pametnija i iskusnija - rekla je Obradovi}eva. I Mihail Duda{ se prona{ao u Ivinim re~ima istakav{i i da su wega ove godine pratili usponi i padovi. - Padovi nas ~ine ja~im kako bismo opet stigli do uspona - rekao je izme|u ostalog Duda{ i zahvalio se na nagradi, ali i na podr{ci svojoj porodici, treneru i timu. Pehar za najboqeg sportistu sa invaliditetom dobila je Borislava Peri} Rankovi}, osvaja~ica srebrne medaqe na Paraolimpijskim igrama u Londonu. Najboqi juniori su atleti~arka Zorana Gruji}, druga sa Balkanskog prvenstva

~etvrtak27.decembar2012.

na 400 metara i u {tafeti 4h400 metara i vaterpolista Nemawa Matkovi}, srebrni sa Evropskog prvenstva. Za najboqeg trenera progla{en je Dejan Stanojevi} {ef struke VK Vojvodina i pomo}nik selektora Srbije. Sokolsko dru{tvo Vojvodina je progla{eno za najboqu `ensku ekipu, a Novosadski {ah klub za najboqu mu{ku ekipu. Najboqi klub u celini je Atletski klub Vojvodina. Na osnovu dugogodi{weg rada i ostvarenih rezultata u toku 2012. godine SANS je dodelio i posebna priznawa i to Klubu borila~kih sportova Vojvodina Veletabak, Sportski klub Vojvodina RMR i Aleks Cverdeq, karatistkiwi Ju karate do koja je na Svetskom prvenstvu

osvojila tri zlatne medaqe. Pokroviteqi manifestacije bili su Grad Novi Sad, Regionalna privredna komora Novog Sada i Sportski savez Srbije. Predsednik Skup{tine SANS Dobrovoje Antoni}, Borko Ili}, zamenik gradona~elnika Novog Sada i Predrag Svilar, ~lan gradskog ve}a zadu`en za sport u svojim obra}awima saglasili su se u jednom, a to je da su sportisti ove godine postigli odli~ne rezultate i da im treba omogu}iti jo{ boqe uslove, kako bi bili jo{ uspe{niji, te da Grad u narednom periodu mora vi{e da ula`e u sportiste, infrastrukturu i naro~ito {kolski sport, jer je on temeq zdrave nacije. Tekst i foto: G. Malenovi}

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

Go di {te 2000.

{i}, Jankovi}, Krsti}, Milanovi}.

Sidro (Be{ka) Futog Gale 3:1

Borac FK Petar Pua~a 2:2

Strelci: Grubje{i}, Radovi}, Majki} za Sidro , a [iqanovski za Futog Gale. Si dro: Grubje{i}, ^avi}, Lang, Mina, Kliska, [inik, Radovi}, Milenkovi}, Rajli}, Prica, Majki}, Milovanovi}. Fu tog Ga le: Vuk~evi}, Davidovi}, [iqanovski, [}epanovi}, Gojkov, Savi~i}, Ra{eta, Spasojevi}, Dimitrijevi}, Pavlovi}.

Strelci: Iveqa 2 za Borac, a Dervi{i i Kosti} za FK Petar Pua~a. Bo rac: Iveqa, Luki}, Kara}, [piri}, Bu~a, Grbi}, Kremenovi}, Stjepanovi}, Simi}, Devu{o}, Jankovi}, Krsti}, Milovanovi}. FK Pe tar Pu a ~a: Panti}, Gomirac, Dervi{i, Kosti}, Jacenko, Urukalo, Rakovac, Vidakovi}, Vojnovi}, Ceki}.

Go di {te: 2001.

Novi Sad - Petli} (Z) 2:5

FK Petar Pua~a Petli} (Z) 4:0 Strelci: Grabe`, [avija, Panti}, Stani}. FK Pe tar Pu a ~a: Ivan, Marjanovi}, \uri}, Grabe`, [avija, Stojni}, Panti}, Kne`evi}, Sredojevi}, Paro{ki, Dervi{i, Stani}. Pe tli}: Ivanov, Naran~i}, Kondi}, Zeki}, Bojani}, [erban, Ba}an, Radi}, Popovi}, Kne`evi}, Petrovi}.

FK Sini{a Mihajlovi} - Ka} 2:0 Strelci: Popovi}, Jovanovi}. FK Si ni {a Mi haj lo vi}: Kova~evi}, Maki{, @e`eq, Radosavqevi}, Kempfer, Jovanovi} V. ]irkovi}, Popovi}, Jovanovi} O. Kolari}, Jovan~evi}, Brki}.

Godi{te 2003. Tvr|ava - S. Mihajlovi} 03 6:0 Tvr|ava - Petar Pua~a 0:4 Meridijana - Petrika 04 2:3 Kinder - Petrika 03 1:2 êmp 07-03 - S. Mihajlovi} 04 0:2 êmp 07-04 - Novi Sad 1:7 êmp 07-04 - S. Mihajlovi} 03 1:5 Vojvodina RMR - FutogGale 1:3 1. Novi Sad 7 7 0 0 27:5 21 2. P. Pua~a 8 6 2 0 34:6 20 3. Bistrica 05 6 6 0 0 48:4 18 4. Meridijana 8 6 0 2 30:8 18 5. Pr. Bolesn. 7 5 2 0 33:4 17 6. Tvr|ava 8 4 1 3 22:17 13 7. Petrika 04 8 4 1 3 11:19 13 8. Kinder 8 3 2 3 17:19 11 9. êmp 07-03 9 3 0 6 21:33 9 10. Vojvod. RMR 9 3 0 6 19:34 9 11. Petrika 03 8 2 2 4 10:20 8 12. Futog Gale 8 1 2 5 10:21 5 13. S. Mihajl. 03 8 1 0 7 10:31 3 14. êmp 07-04 9 1 0 8 14:45 3 15. S. Mihajl. 04 7 1 0 6 3:35 3

Ka}: Bla`i}, Ostoji}, Radujkovi}, Mitrovi}, Aleksi}, Goli}, Bajilov, Mandi}, Vujakovi}, Gvozdenovi}, Slep~evi}, Beqin, Vuk{a, Stanivuk.

Go di {te: 2002. OFK Stari grad (BP) FK Sini{a Mihajlovi} 1:2 Strelci: Bawac za OFK Stari grad, Popovi} i ]irkovi} za FK Simi{a Mihajlovi}. OFK Sta ri grad: Kozomora, Popadi}, Bawac, Kisi}, Ajder, Stevanovi}, Mila{inovi}, Me|edovi}, [trbac, Antoni}, Simi}, Laki}, Horvat, Balango. FK Si ni {a Mi haj lo vi}: Popovi}, Kolari}, ]irkovi}, Jovano-

vi}, ^avi}, Ili}, Denada, Rosi}, Santovac, Ninkov, Domazetovi}, Negovanovi}, Petrovi}, Krsti}.

Krila Krajine (BP) Bistrica 05 0:3 Strelci: Kabi} i Pantovi} dva. Kri la Kra ji ne: [e{um, Ili}, Maxar, ]orovi}, Lukovi}, Mirkovi}, Ivanovi}, Radovanovi}, Marinkovi}, Simi}. Bi stri ca: Isakovski, Vargec, Stankovi}, \urovi}, Zec, Gruji}, Horvat, Musa, Pantovi}, ]ur~in, Baji}, Kabi}.

Kinder - Junajted 0:1 Strelac: Dautovi}. Kin der: Kereke{, Milovanovi}, Rako~evi}, Sunajko, Maj-

storovi}, Bi~an, Roksandi}, Saki}, Perlaki, Malinovi}. NS ju naj ted : Medi},Klai}, Bla`i}, [ija~i}, \or|evi}, Sremac, Bodiro`i}, Milo{evi}, Arbutina M, Rondovi}, Dautovi}, Arbutina D. Burka.

Strelci: Kozi} i Gvozeden za Novi Sad, a Stevanovi}, Tama{i, Paunov i Cveti~anin 2 za Petli}. No vi Sad: Vidak, Te{i}, Kolowa, Stepjanovi}, Zeki}, Sekulovi}, Kozi}, Gvozden, Gu{a, Pera}, Cvetkovi}, Kunovac. Pe tli}: Matkovi}, Ba~ko, Bajat, Stevanovi}, Delo`inski, Tamai, Paunov, Cveti~anin, Gali}, Zlatanovi}, [arin, \uri}.

FK Sini{a Mihajlovi} - Borac 3:0

Kinder - Petli} (Z) 0:1

Strelci: Jovanovi}, Kolari}, Popovi}. FK Si ni {a Mi haj lo vi}: ^avi}, Jovanovi}, ]irkovi}, Kolari}, Popovi}, Denda Marko, Ili}, Negovanovi}, Domazetovi}, Santovac, Rosi}, Denda Milica. Bo rac: Iveqa, Luki}, Kara}, [piri}, Bu~a, Grbi}, Kremenovi}, Stjepanovi}, Simi}, Devu-

Strelac: Belo`inski. Kin der: Kereke{, Bi~an, Rako~evi}, Merlaki, Milovanovi}, Sunajko, \or|evi}, Malinovi}, Miodragovi}, Simi}, Roksandi}. Pe tli}: Matkovi}, Ba~ko, Bajat, Stevanovi}, Belo`inski, Tama{i, Paunov, Cveti~anin, Gali}, Zlatanovi}, [arin, \uri}.

Godi{te 2000. Arhitektura Pr. - Petar Pua~a 5:2, Futog-Gale - Petli} 1:3 Krila Krajine - Prof. Bolesnikov 8:0 Tvr|ava - NS Junajted 0:1 Bistrica 05 - S. Mihajlovi} 1:4 S. Mihajlovi} - PP TIM 3:0 1. Kr. Krajine 7 6 1 0 37:7 19 2. Petli} 6 4 1 1 17:7 13 3. Arhitektura 6 4 1 1 19:10 13 4. Junajted 6 4 0 2 17:15 12 5. Tvr|ava 7 4 0 3 16:16 12 6. P. Pua~a 5 3 0 2 16:9 9 7. S. Mihajlov. 7 2 1 4 10:17 7 8. Bistrica 05 7 2 0 5 12:17 6 9. Futog Gale 6 1 1 4 11:16 4 10. Pr. Bolesn. 6 1 1 4 6:24 4 11. PP TIM 5 0 0 5 0:25 0

Godi{te 2001. Petar Pua~a - FK Ka} 3:1 S. Mihajlovi} - D. Kurixa 1:0 Sidro - Futog Gale 3:1 S. Mihajlovi} - Ka} 2:0 P. Pua~a - Petli} 4:0 1. Petar Pua~a 7 70 047:3 21 2. Petli} 7 5 1 1 27:8 16 3. Pr. Bolesn. 5 4 1 0 18:4 13 4. S. Mihajlov. 7 4 1 2 15:9 13 5. Ka} 8 3 1 4 9:11 10 6. Futog Gale 6 1 2 3 14:21 5 7. Bistrica 6 1 0 5 1:17 3 8. D. Kurixa 7 1 0 6 13:37 3 9. Sidro 7 1 0 6 8:41 3

Godi{te 2002. Stari grad - S. Mihajlovi} Kr. Krajine - Bistrica Kinder - Junajted S. Mihajlovi} - Borac Borac - Petar Pua~a Novi Sad - Petli} Kinder - Petli} Vojvodina - ^emp 07 1. Bistrica 8 7 0 1 2. Vojvodina 8 6 1 1 3. Petar Pua~a 8 6 1 1 4. Pr. Bolesn. 7 6 0 1 5. S. Mihajlov. 8 6 0 2 6. Kr. Krajine 8 5 1 2 7. Petli} 8 5 0 3 8. Stari grad 8 3 0 3 9. Kinder 8 2 1 5 10. Borac 8 2 1 5 11. NS Junajted 8 2 0 6 12. Novi Sad 8 1 1 6 13. FutogGale 7 1 0 6 14. ^emp 07 8 0 0 8

1:2 0:3 0:1 3:0 2:2 2:5 0:1 11:1 27:4 21 47:8 19 18:9 19 38:10 18 18:11 18 19:10 16 19:14 15 11:19 9 8:11 7 11:35 7 7:21 6 12:27 4 3:21 3 4:41 0

Vojvodina - êmp 07 11:1 Strelci: Miri}, [evo, Vuruna, Novevski, Smarxija i Babi} po dva, Kqaji} 3,a Svilarkovi} za êmp. Voj vo di na: Rado{, Klisuri}, Vuleti}, Akin, Muratovi}, Radovanov, Simi}, Popara, Petrovi}, Buji}, Svil. êmp 07: Rado{, Klisuri}, Vuleti}, Akin, Muratovi}, Radovanov, Simi}, Popara, Petrovi}, Buji}, Svilarkovi}.

ekologija

~etvrtak27.decembar2012.

dnevnik

NOVOM SADU NEOPHODNA STRATEGIJA RAZVOJA ZELENIH POVR[INA

Dr ve }e i `bu we sma wu ju bu ku Je dan od ur ba nih pro ble ma je i bu ka. U gra do vi ma iza zva na je sa o bra }a jem, re |e ra dom ne kih po stro je wa ili fa bri ka. Eks pe ri men tal no je do ka za no da ze le ne po vr {i ne sni `a va ju ni vo grad ske bu ke, sla be zvu~ na ko le ba wa u mo men tu wi ho vog pro la za kroz gra ne, li {}e i ~e ti ne. Zvuk ko ji do spe va u kru nu dr ve ta, do spe va u dru gu sre di nu ko ja po se du je ve }i aku sti~ ni ot por ne go va zduh, te se zbog to ga od bi ja i ra se ja va do 74 od sto. Sma we we bu ke za vi si od gu sti ne kro {we i gu sti ne li {}a, po lo `a ja za sa da u od no su

na iz vor bu ke i {i ri ne ze le nog po ja sa. Za {tit ni po ja se vi du` auto pu te va ko ji se sa sto je od dr ve na stih bi qa ka sma wu ju ni vo bu ke za 4,6 do 5,5 de ci be la (dB), a `bu na ste vr ste dr ve }a i `bu wa ima ju raz li ~i tu spo sob nost za {ti te. Ne ki is tra ì va ~i uka zu ju i na ulo gu trav wa ka u za {ti ti od bu ke. Ako po sto ji trav wak u kvar tu, bu ka je ni à za 6 do 11 dB. I na ma lim ze le nim skve ro vi ma bu ka mo è da bu de ma wa (do 10 dB) ne go na sa moj uli ci ili tro to a ru. Ze le ni lo ko je je fron tal no po sta vqe no pre ma uli ci sma wu je bu ku za 30 do

39 dB. Ze le na ma sa pu za vi ca ko je po kri va ju zi do ve uve }a va ju ap sorp tiv nu mo} zi do va za 608 pu ta, a ta ko |e po spe {u je ra se ja va we ener gi je zvu ka. [u m o z a { tit n a efek t iv n ost za sa da za vi si i od wi ho vog raz me {ta ja - gu sti za sa di bo qe upi ja ju bu ku ne go ret ki. Klen, to po la, li pa i brest ima ju do bre ka rak te ri sti ke u za {ti ti od bu ke, a naj bo qi u~i nak ima ju me {o vi ti za sa di ko ji su sa sta vqe ni od kom bi na ci je dr ve }a i `bu wa, na ro ~i to ako je do bro pro jek to van wi hov ho ri zon tal ni i ver ti kal ni ras po red.

Tra va ku pi pra {i nu Po zna to je da se sta nov ni ci ve li kih gra do va uglav nom à le na za ga |e we va zdu ha i ve li ka is pa ra va wa, ko ja su, naj ~e {}e, pro u zro ko va na sa o bra }a jem. Upra vo na kva li tet va zdu ha se mo è uti ca ti do bro pla ni ra nim i kon ti nu i ra nim oze le wa va wem ur ba nih de lo va u ko ji ma do la zi do aero za ga |e wa. Po di za we ze le nih po vr {i na u vi du par ko va, dr vo re da, ì vih ogra da ili trav wa ka umno go me po pra vqa kva li tet va zdu ha u gra du. Dr ve }e i ze qa ste biq ke ko je do bro pod no se za ga |e we od ne pro ce wi vog su zna ~a ja za sve sta nov ni ke grad ske sre di ne. Dr ve }e ne pre kid no stva ra no ve ko li ~i ne ki se o ni ka i tro {i ugqen-di ok sid. U de lo vi ma gra da sa in ten ziv nim ze le ni lom (ve li ki par ko vi, park {u me i dr.) za ga |e nost va zdu ha je za dva do tri pu ta ma wa od dru gih grad skih ~e tvr ti. Biq ke za dr à va ju ~e sti ce ~a |i i pra {i ne, a na ro ~i to su efi ka sne kod ukla wa wa krup ni jih ~e sti ca. Smo la sti i vla `ni de lo vi dr ve }a le pe na se be ~e sti ce

Si vi lo ople me ni ti ze le ni lom Okru gli sto po vo dom iz ra de „Stra te gi je raz vo ja si ste ma ze le nih pro sto ra Gra da No vog Sa da“ odr àn je 20. de cem bra, po dru gi put, u kon fe ren cij skoj sa li Spen sa. Po kret go ra na, uz po dr {ku Grad ske upra ve za za {ti tu ì vot ne sre di ne or ga ni zo vao je ovaj skup, a na we mu su pri su stvo va li pred stav ni ci na u~ nih in sti tu ci ja i jav nih pred u ze }a ko ji u~e stvu ju u iz ra di Stra te gi je: In sti tut za ni zij sko {u mar stvo i ì vot nu sre di nu, Uni ver zi tet u No vom Sa du - Po qo pri vred ni fa kul tet, JP „Ur ba ni zam“, JKP „Li sje“, JKP „Grad sko ze le ni lo“, Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de, JP „Za vod za iz grad wu gra da“, In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne, JVP „Vo de Voj vo di ne“. Na okru glom sto lu iz ne ti su pred lo zi za de fi ni sa we vi zi je i osnov nih ci qe va Stra te gi je. Po -

je da bi usva ja wem i pri me nom ovog do ku men ta No vi Sad po stao pr vi grad u Sr bi ji i re gi o nu ko ji stra te {ki upra vqa svo jom ze le nom in fra struk tu rom. Part ne ri u ovom pro jek tu o iz ra di Stra te gi je raz vo ja ze le nih po vr {i na raz go va ra li su i u okvi ru ma ni fe sta ci je “No vo sad ska je sen”. Za me ni ca na ~el ni ce

Usva ja wem i pri me nom eko-do ku men ta No vi Sad bi po stao pr vi grad u Sr bi ji i re gi o nu ko ji stra te {ki upra vqa svo jom ze le nom in fra struk tu rom

pra {i ne ko je na kon spi ra wa ki {om pa da ju na tlo. Ko li ~i na za dr à va wa pra {i ne za vi si od po vr {in ske struk tu re li sta. Pra {i nu do bro za dr à va ju i trav wa ci. Tra va za dr à va {est pu ta vi {e pra {i ne ne go ze le ni lom ne po kri ve no ze mqi {te. I naj ma wa po vr {i na pod ze le ni lom sni à va za pra {e nost grad skog va zdu ha za

30 do 40 od sto. Ujed no, biq ke kva li ta tiv no ~i ste va zduh od ga snih i aero sol nih pri me sa i mo gu da ap sor bu ju mno ge po lu tan te (za ga |i va ~e) ok si de sum po ra, je di we wa flu o ra, hlo ra, ugqo vo do ni ke, ozon, pe rok si a ce til-ni trit, olo vo. Me |u tim, u slu ~a je vi ma ka da ih u va zdu hu ima mno go, oni po sta ju tok si~ ni i za sa mu biq ku.

Lek za po pla ve i ero zi ju Stru~ wa ci kao jed no od re {e wa u sma we wu po pla va, pred la `u po {u mqa va we kri ti~ nih pod ru~ ja. Po ka za lo se da dr ve }e, ali i osta la ve ge ta ci ja, mo gu da uti ~u na tok po pla va. [u me mo gu da ap sor bu ju oko 85 od sto pa da vi na, ta ko da otek ne sa mo 15 od sto vo de, dok u gra do vi ma oti ~e i do 100 po sto pa da vi na, {to je sve ve }i pro blem za ko ji je po treb no ade kvat no re {e we. [u me ima ju va `nu ulo gu u spre ~a va wu na sta ja wa bu ji ca. One zna ~aj no sma wu ju i uspo ra va ju ero zi ju

(is pi ra we i od no {e we naj sit ni jih i naj plod ni jih ~e sti ca iz ras tre si te pod lo ge) svo jim kro {wa ma, gra na ma, ko re no vim si ste mom i opa lim li {}em. U sli vo vi ma sa vi so kim i str mim pla nin skim pre de li ma ko ji su pod {u mom, ne sa mo da se spre ~a va od no {e we ero ziv nog ma te ri ja la, ne go se za dr à va ju i pro duk ti ero zi je ko ji do la ze sa po lo à ja iz nad pri rod ne gra ni ce ve ge ta ci je, gde je ze mqi {te go lo i ne ma uslo va da za dr ì pro dukt ero ziv nih pro ce sa.

stig nut je do go vor o iz ra di star te {kog do ku men ta ko ji }e ima ti du go ro~ nu per spek ti vu i ob u hva ti ti sve ur ba ne ze le ne pro sto re, bez ob zi ra na wi ho vu ka te go ri ju i vla sni {tvo. Ovaj do ku ment bi tre bao da bu de vo di~ lo kal nim vla sti ma za pla ni ra we, pro jek to va we, odr `a va we i za {ti tu ze le nih pro sto ra na te ri to ri ji Gra da, ko ji bi po zi tiv no do pri ne li kva li te tu `i vo ta, zdra vqu i do bro bi ti sta nov ni ka. Na gla {e no

Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne dr Alek san dra Jo va no vi} Ga lo vi} na gla si la je da ze le ni lo pred sta vqa ze le nu in fra struk tu ru i dra go ce nu imo vi nu gra da. Is ta kla je da je ze le ni lo pro blem lo kal ne sre di ne i da se mo ra pla ni ra ti lo kal nim stra te {kim do ku men ti ma. - Iz ra da Stra te gi je je pi o nir ski po du hvat za ko ji je po treb no vre me, str pqe we i is traj nost. U we noj iz ra di svi za jed no mo ra mo

bi ti am bi ci o zni, ali i re al ni – na ve la je Jo va no vi}-Ga lo vi}. Dr Sa vo Ron ~e vi} je is ta kao pro blem vla da ju }ih ve tro va ko ji ote à va ju ì vot u No vom Sa du, na no se }i eol ski ma te ri jal, a ko ji bi se uspe {no re {io po di za wem ze le nih pr ste no va. Do dao je da ze le ne po vr {i ne u gra du sni à va ju tem pe ra tu ru u gra du i uti ~u na kre ta we va zdu ha. U ovaj pro je kat su ukqu ~e ni i stru~ wa ci iz “Grad skog ze le ni la”, ko ji su iz ne li po dat ke o ve li koj {te ti, na sta loj kao po sle di ca let we su {e u ko joj je stra da lo 1.200 sta ba la, a 292 sta bla je po treb no hit no uklo ni ti. Ivan ka Arad ski iz istog pred u ze }a re kla je da je ura |en Ge ne ral ni ur ba ni sti~ ki plan gra da No vog Sa da do 2031. go di ne i da je pro {i ren gra |e vin ski re jon gde su po treb ne ze le ne po vr {i ne i park {u me. Na pra vqen je kon cept ze le ni la na osno vu svih pla no va ko ji po sto je. Fo to: Po kret go ra na, uz po dr {ku Grad ske upra ve za za {ti tu ì vot ne sre di ne or ga ni zo vao je okru gli sto po vo dom iz ra de Stra te gi je

Ve tro za {tit ne ba ri je re Po jed ni gra do vi uspe {no re {a va ju ubla à va we pre ja kog ve tra na spe ci fi~ nim lo ka ci ja ma (tr go vi, sa sta ja li {ta, {e ta li {ta, vi di kov ci, de~ ja igra li {ta, zo ne od mo ra) uz po mo} ze le ni la. Naj bo qi re zul ta ti se po sti ù kom bi na ci jom raz me {ta ja obje ka ta, lo ci ra wa pre gra da za za {ti tu od naj ja ~ih uda ra ve tra i pra vil nim raz me {ta jem ze le nog po ja sa i ze le nih po vr {i na spe ci jal ne ve tro za {tit ne na me ne. Uko li ko se pra vil no po sta vi, ze le ni lo mo è da sma wi br zi nu ve tra za 40

do 50 od sto, a u {i ro koj zo ni ze le ni la sa gu stim za sa di ma, ve tar mo `e da se po pu no umi ri. Dr ve }e ne sa mo {to {ti ti do svo je vi si ne, ne go i de se tak me ta ra iz nad ve tro za {tit nog po ja sa. Raz li ~i te vr ste bi qa ka s raz li ~i tom efi ka sno {}u re du ku ju br zi nu ve tra, ali tre ba ima ti na umu da po sto ji ve li ka raz li ka iz me |u po je di na~ ne efi ka sno sti jed ne biq ke i efi ka sno sti ce li ne ko ja se sa sto ji od mno {tva bi qa ka iza bra nih i odr `a va nih pre ma po seb nom pla nu.

Bla go de ti ur ba ne {u me

Du nav ski park u Novom Sadu

Plu }a gra da

Na kra ju shva ta mo da je pri ro da u gra du neo p ho dan uslov za stva ra we zdra vog, odr ì vog ur ba nog dru {tva. Kon takt ~o ve ka sa pri ro dom ima de lo tvor no dej stvo na we go vo fi zi~ ko i men tal no zdra vqe. Utvr |e no je da po sma tra we vr to va i pri rod nih pej za à u ro ku od sa mo ne ko li ko mi nu ta kod qu di iza zi va psi ho-emo tiv ne i fi zi o lo {ke pro me ne. Par ko vi, jav ne ze le ne po vr {ine i dr ve }e ni su sa mo „plu }a gra da“ i „usi si va ~i za ga |e wa“ oni uti ~u na sva ko dnev no ras po lo è we ~o ve ka, we go vo po na {a we, emo tiv no zdra vqe, jed nom re~ ju oni po boq {a va ju kva li tet ì vo ta. Uko li ko u svom okru è wu ima ju biq ke qu di se mno go bo qe ose }a ju, bo qe spa va ju i re |e ima ju gla vo bo qe i bo lo ve u zglo bo vi ma. Rad ni pro stor ople me wen biq ka ma stva ra pri jat nu sre di -

nu u ko joj se za po sle ni ma we uma ra ju. U azij skoj i za pad wa~ koj kul tu ri vi {e od hi qa du go di na po sto ji ve ro va we da biq ke i vr to vi ima ju de lo tvor no dej stvo na bo le sni ke. Na kon {to je utvr |e no da okru `e nost ze le ni lom ubra za va po sto pe ra tiv ni opo ra vak, ve }i na evrop skih i ame ri~ kih bol ni ca od 1800. go di ne ima ba {te i vr to ve. Ze le ni lo u gra du omo gu }a va we gov so ci o lo {ki raz voj, obez be |u je so ci jal nu in klu zi ju, kon takt sa pri ro dom i broj ne mo gu} no sti za re kre a ci ju. @i vot na sre di na je je dan od kqu~ nih fak to ra uti ca ja na zdra vqe qu di. Ako `e li mo da op sta ne mo na ovoj pla ne ti, mo ra mo na u ~i ti ka ko da us po sta vi m o har m o n i ~ an od n os sa pri ro dom, od nos ko ji }e se za sni vati na raz u me va wu i po {to va wu.

Ur b a n i z a c i j a je na z a u s ta vqi v i pro c es ko j i je bez sum we po s tao sa s tav n i deo sve t a u ko m e da n as ì v i m o. Po ~ et kom 19. ve k a sve g a tri od s to po p u l a c i j e pla n e t e je ì v e lo u gra d o v i m a, dok je 100 go di n a ka s ni j e ovaj pro c e n at iz n o s io 13. Da n as, pre k o 50 od s to qu d i ì v i u ur b a n im sre d i n a m a. Dr ve }e u gra du igra kqu~ nu ulo gu u stva ra wu zdra ve sre di ne i ono je me ra kva li te ta ì vo ta ne ke za jed ni ce. Ve }i na se v er n o a m e r i~ k ih i evrop skih gra do va pre po zna la je va `nost ur ba ne {u me (ter min ko ji ozna ~a va skup svih sta ba la na te ri to ri ji gra da) i ve} du go je po sma tra kao do bru in ve sti ci ju. Pre po ru ka ame ri~ kih stru~ wa ka je da 40 od sto po vr {i ne gra da tre ba da bu de pod kro { wa m a, od n o s no da sva ki grad tre ba da ima 50 sta ba la na je dan hek tar. Ovaj pro ce n at omo g u } a v a odr ` i v ost ur ba ne {u me i obez be |u je mak si mal ne eko lo {ke, so ci jal ne i eko nom ske efek te. Ur ba na {u ma pred sta vqa i eko nom ski pod sti caj u do me nu ne kret ni na, ko m er c i j al n im de l at n o sti ma, kao i pri vla ~e wu no vih in ve sti to ra. Vr to vi i ba {te po ve }a va ju vred nost ku }a za vi {e od 14 od sto. [to se ti ~e No vog Sa da ur ba na {u ma je do bra, si gur na in ve sti ci ja sa ve li kim po vra }a jem sred sta va, te je neo pod -

no stra te {ko pla ni ra we za vi {e de ce ni ja una pred. Ur ba na {u ma ima efek te na `i vot nu sre di nu, ko mu nal ne efek te, eko nom ske i psi ho-so ci jal ne efek te. Biq ke i ze le ne po vr {i ne svo jim ob li kom, gra |om i `i vot n im oso b i n a m a pred s ta vqa j u ne z a m e w i v e ele m en t e pri r o d e. Ze l e n e po v r { i n e po zi tiv no uti ~u na oko li nu de l o v a w em na mi k ro k li m u ta ko {to sma wu ju vi so ke tem pe ra tu re va zdu ha, po ve }a va ju

ste pen vla `no sti, re gu li {u ja ~ i n u ve t ra, pre ~ i { }a v a j u va zduh, sma wu ju ni vo grad ske bu k e. Dr v e } e ne p re k id n o stva ra no ve ko li ~i ne ki se o ni ka i tro {i ugqen-di ok sid. U de lo vi ma gra da sa in ten ziv nim ze le ni lom za ga |e nost va zdu ha je dva do tri pu ta ma wa od dru gih grad skih ~e tvr ti. Ta ko |e, {u me obez be |u ju uslo v e za op s ta n ak mno g ih or ga ni za ma i ta ko {ti te i odr `a va ju ra zno vr snost pri ro de.

Da nas ve li ki deo ~o ve ~an stva ì vi u gra do vi ma gde su kli mat ski uslo vi pro me we ni, a mno ge kli mat ske mo di fi ka ci je ima ju ne ga ti van uti caj na qud sko zdra vqe. Jed na od wih je i po ja va po zna ta kao „to plot na ostr va“. Za pa è no je da su gra do vi za ne ko li ko ste pe ni to pli ji od ne po sred ne oko li ne, a ovaj efe kat je uglav nom iza zvan ne do stat kom ve ge ta ci je, ko ja bi ve }i nu ap sor bo va ne sun ~e ve sve tlo sti is ko ri sti la u pro ces fo to sin te ze. Ume sto to ga, sun ~e va sve tlost, a s wom i to plot na ener gi ja, ap sor bu je se u zgra da ma, one se za gre va ju i ka sni je, u to ku no }i, oda ju to plo tu, a tem pe ra tu ra u unu tra {wo sti gra do va ra ste. Ur ba na {u ma da kle ima va `nu ulo gu je omo gu }a va dru {tvu da se pri la go di kli mat skim pro me na ma. Dr vo pre~ ni ka 75 cen ti me ta ra za u sta vqa de set pu ta vi {e aero za ga |e wa, skla di {ti 90 pu ta vi {e ugqe ni ka i 100 pu ta vi {e do pri no si po vr {i ni pod kro {wa ma, ne go dr vo pre~ ni ka 15 cen ti me ta ra. Biq ke za dr à va ju ~e sti ce ~a |i i pra {i ne, a na ro ~i to su efi ka sne kod ukla wa wa krup ni jih ~e sti ca. Smo la sti i vla `ni de lo vi dr ve }a le pe na se be ~e sti ce pra {i ne ko je na kon spi ra wa ki {om pa da ju na tlo. Tekst: Ines Dragi}, Qiqana Nato{evi} Urednik: Aleksandra Brzak

kULTURA

dnevnik

~etvrtak27.decembar2012.

ПАСКАЉЕВИЋЕВ ФИЛМ „КАД СВАНЕ ДАН” НА РЕПЕРТОАРУ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА НОВОГ САДА

Шта је било и шта више не сме бити Нови филм Горана Паскаљевића „Кад сване дан“ имао је своју војвођанску премијеру у великој сали Културног центра Новог Сада, где наставља да се приказује и ових дана. Филм је рађен по сценарију Филипа Давида и Горана Паскаљевића, заснованом на истинитим догађајима, и говори о животној причи пензионисаног професора музике, у тумачењу Мустафе Надаревића, који под необичним околностима открива своје право порекло. Поред њега, у филму играју и Небојша Глоговац, Мира Бањац, Предраг Ејдус, Мето Јовановски, Нада Шаргин, Зафир Хаџиманов, Раде Којадиновић, Тома Јовановић, Олга Одановић Петровић, Јелена Ђулвезан, Бора Ненић, Ана Стефановић, Марко Јеремић, Арон Балаж, Власта Велисављевић, Чарни Ђерић, Александра Ширкић, Милан Томић, и први пут на филму, Дарко Маринковић и Гавра Николић. Композитор је Влатко Стефановски. Пројекцији у Новом Саду присуствовали су редитељ Горан Паскаљевић и глумци Мустафа Надаревић, Мира Бањац, Зафир Хаџиманов и млади Новосађани Дарко Маринковић и Гавра Николић, који су се публици поклонили након пројекције. Актери овог филма имали су и сусрет са новинарима. Паскаљевић им је објаснио да је овај филм, већим делом сниман у Војводини, реализован у копродук-

цији Србије, Војводине, Хрватске и Француске, и уз велику помоћ фонда „Еуроимаж“. Филм „Кад сване дан“ у основи није био замишљен као комерцијални филм, напоменуо је Паскаљевић, признајући да није био претерано скуп, али је био доста напоран за све актере, сниман прошле зиме, с дугом паузом, и дуго завршаван, јер није било пара. На међународном филмском фестивалу у Торонту филм је имао светску премијеру, а затим је, по речима Паскаљевића, учествовао на фестивалима, да би сада у Београду, па у Новом Саду, имао премијеру, и ових дана га треба очекивати на репертоару биоскопа у више градова у Србији. Редитељ Паскаљевић је поменуо да је јако желео да сними овај филм о остарелом професору музике који случајно сазнаје да је усвојен и да су му биолошки родитељи Јевреји страдали у логору на београдском Старом сајмишту. Животна прича сценаристе Филипа Давида има много сличности с причом јунака филма, поменуо је Паскаљевић и додао да је то такође утицало на њега. Болело га је што веома мало људи зна шта се догађало у логору на Старом сајмишту. - То место је седамдесет година без правог обележја, можда и једино место холокауста у Европи које није достојно обележено, тако да смо овај филм доживели и

Део филмске екипе на премијери у Новом Саду

као камен темељац неког будућег музеја, не само холокауста, него музеја толеранције какав постоји у Лос Анђелесу, где је овај филм приказан пре десетак дана – подсетио је Горан Паскаљевић. - Мислим да нешто мора да се учини да не би све препустили забораву. Један од јунака филма, рабин кога у филму глуми Предраг Ејдус, каже да се злочини понављају, злочинци остају некажњени, а равнодушност света остаје. Овим се

Фото: Б. Лучић

филмом боримо и против те равнодушности, јер и дан - данас свуда у Европи, и у свету, па и код нас, јачају неке, условно речено, неонацистичке групе. Има доста младих који су прихватили идеологију крви и тла, незанемарљив је њихов број, и убеђен сам да, када цртају неке кукасте крстове по зидовима, уопште нису свесни куда то води и какво је то зло. Овај филм је против те равнодушности која је свуда у свету помало завла-

дала, а мене увек боли када се то догађа код мене, у мојој кући. У овом филму Паскаљевић је, како је објаснио, покушао нешто најтеже што је могуће, а то је да дође то потпуне једноставности, да глумцима „отвори“ простор у дугим кадровима, и емоцији која се све више губи и из светског филма. Сам Мустафа Надаревић је рекао да је тежак и велики задатак да глумац игра од прве до послед-

ње сцене у филму, истичући уједно и да је ово филм који нас стално мора опомињати да се и ми морамо преиспитивати шта је то било, и шта то више не сме бити. Глумица Мира Бањац је напоменула да је била тек сада у прилици да погледа овај филм, али да је од почетка стала иза њега, и редитеља Паскаљевића у чијих је чак шест остварења играла. И Зафир Хаџиманов похвалио је овај филм као храбар и честит, који неће никоме да се додворава и да прави уступке, не би ли освојио нека одличја, већ је то филм високог уметничког нивоа. Млади натуршчици Гавра Николић и Дарко Маринковић истакли су велико задовољство што су имали прлику да глуме у овом филму. Филм „Кад сване дан“ је био наш кандидат за Оскара, а имао је светску премијеру на престижном Међународном филмском фестивалу у Торонту у оквиру селекције „Великани савременог светског филма“, уз остварења највећих светских редитеља данашњице. „Кад сване дан“ је награђен Гран пријем за најбољи филм на Међународном фестивалу у Терни (Италија), као и Гран пријем за најбољи филм фестивала, и Гран пријем за најбољи филм по гласовима публике на Међународном фестивалу у шпанском граду Мерида. Публика је наградила филм и на Фестивалу европског филма у Француској. Н. Пејчић

ЈУЧЕ „КОД СТЕРИЈЕ У ПОДНЕ”

У ТРЦИ ЗА НИН-ову НАГРАДУ

О Његошевој љубавној мистици

Једанаест романа у ужем избору

На Позоријанским сусретима “Код Стерије у подне“, јуче је главна тема била „Његошева љубавна мистика“, а о томе је говорио Мило Ломпар. Он и домаћин књижевне трибине Стеријиног позорја Мирослав Мики Радоњић, најавили су предстојећу двестоту годишњицу рођења Петра Другог Петровића Његоша. Ломпар је нагласио да је Његошнајвећи српски песник и да његов целокупни песнички, интелектуални, духовни и религиозни хабитус почива на две традиције: атинској (античкој) и јерусалимској (хришћанској), као и еврпска култура. Као најизразитији пример Његошеве љубавне лирике Ломпар је истакао песму „Ноћ скупља вијека“, која је за ауторовог живота остала у рукопису, али је после пронађена у Санктпетербуршкој библиотеци. Објављена је 1912. уз додатак наслову „Парис и Хелена“ и друге измене дописане на оригиналу, јер је „редактор“ сматрао да једном духовном поглавару не приличи тако наглашена чулност и еротичност у стихoвима. Ти сексуални, митски и

Фото: Б. Лучић

љубавни елементи чине ову Његошеву песму најсроднијом поеми Лазе Костића „San ta Ma ria del la sa lu te“. У Његошевим љубавним стиховима видљива је и библијска подлога, а основу његовог интимног доживљаја чини идеја светог спајања неба и земље (мушког и женског принципа), рекао је, између оста-

лог, Ломпар. Његошеве стихове говорила је Биљана Ђуровић, а директор Стеријиног позорја Селимир Радуловић пожелео је гостима боље године од претходних, уз честитке за празнник Христовог рођења и по грегоријанском и по јулијанском календару. Р. Лотина

СВЕТСКА ЛИСТА, ПО ЗАРАДАМА НА БЛАГАЈНАМА

Десет најуспешнијих филмова Упркос нешто слабијој заради на благајнама у поређењу са прошлом годином, филмска инду-

стрија је остварила завидне резултате и у 2012, са два остварења која су чак пробила симболички плафон од милијарду долара. Први на листи блокбастера у протеклој години је филм „Осветници„ (Aven gers), Џоша Ведона који је зарадио 1,5 милијарди долара, рекорд који је пре тога остварио „Аватар” 2009. Филм о суперхеројима Крис Еванс, Крис Хемсворт, Роберт Дауни џуниор, Марк Руфало, Џереми Ренер и Скарлет Јохансон, налази се тренутно на трећем месту листе најисплативијих филмова свих времена. Одмах иза њега, на другој позицији, је још једна прича о суперхероју. Трећи наставак Бетменове саге, „Успон црног витеза„ (The Dark Knight Ri ses) у режији Кристофера Нолана, са Кристијаном Бејлом у

главној улози, који је успео да обори рекорд „Витеза таме„ (The Dark Knight) из 2008, инкасирајући 1,1 милијарду долара. Филм о човекушишмишу тренутно заузима седмо место на лествици најисплативијих остварења у историји кинематографије. На трећем месту је „Skyfall„, 23. наставак о шпијуну Џејмсу Бонду. Филм Сема Мендеса, у којем Данијел Крејг позајмљује лик славном тајном агенту, зарадио је 974,3 милиона долара и постигао највећи успех од настанка популарне франшизе. На четвртом месту је „Ледено доба 4: Померање континената„ (875,1 милион), на петом „Сумрак сага: Праскозорје 2. део„ (794,8 милиона), на шестом месту „Невероватни Спајдермен„ (752,2 милиона), на седмом „Мадагаскар 3: Најтраженији у Европи„ (742,1 милион), а за њима следе „Игре глади„ (686,5 милиона), „Људи у црном 3” (624 милиона) и на крају „Храбра Мерида„, са зарадом од 535,3 милиона долара.

НИН-ов жири за избор најбољег романа године определио се за 11 књига које чине ужи избор у трци за престижно књижевно признање. Жири ради у саставу: Васа Павковић (председник), Љиљана Шоп, Владислава Гордић Петковић, Милета Аћимовић Ивков и Мића Вујичић. Међу изабраним књигама су „Дуговечност” Светислава Басаре, „Бонавија” Драгана Великића (Лагуна), „Велики рат” Александра Гаталице (Моно&Мањана), „Посмртна маска” Ласла Блашковића, „Mo ving Day” Ратка Дангубића, (Архипелаг), „Штампар и Вероника” Катарине Брајовић (Штампар Макарије и Октоих), „Еп о води” Енеса Халиловића, „Шлустрик” Милена Алимпије-

вића (Албатрос плус), „Зоја” Мире Оташевић („Геопоетика“), „Вепрово срце” Драга Кекановића (Српска књижевна задруга), „Несрећа и стварне потребе” Иванчице Ђерић (Ренде) По речима председник жирија Васе Павковића, жири је на читање добио 150 романа, али има издавача који романе шаљу у последњем тренутку. У том низу књига, међу којима има и оних које можемо назвати непотребним, издвојило се неколико романа који чине част савременој српској књижевности. Мислим на романе Александра Гаталице, Ласла Блашковића, Драга Кекановића, Катарине Брајовић, Иванчице Ђерић, наравно Басаре и Великића, а има их још.

- Година 2012. донела је интересантну тематску слике српске књижевности.- сматра Владислава Гордић Петковић. - Она је, пре свега, прилично дисперзивна; пише се о историји и појединцу, о породици, о егзилу и повратништву... Пише се у маниру жанра, романа реке, традиционалног реалистичног романа... Романи чији су аутори жене су, истина, малобројни, али су, морам рећи, врло суверени. Поменимо „Штампар и Вероника” Катарине Брајовић, „Несрећа и стварне потребе” Иванчице Ђерић, „Зоја” Мире Оташевић... Има их још, али толико засад. Одлука о најужем избору романа биће донета 8. јануара, а име победник ће бити саопштено 14. јануара.

У ИЗДАЊУ „ГЕОПОЕТИКЕ”

Два нова наслова „Геопоетика„ коју су новинари на овогодишњем Београдском сајму књига изабрали за најбољег издавача, потврђује указано поверење и за крај године је издала два нова наслова: „Индиго Бомбај„ Јагоде Михајловске Георгиеве и Кристофера Хоупа „Љубавници моје мајке„. Представљајући роман „Љубавници моје мајке„ и његовог аутора Јужноафриканца Хоупа (1944), извршна уредница „Геопоетике„ Јасна Новаков Сибиновић је истакла да је он вишеструко награђиван за прозу и поезију, а као новинар је био приморан да напусти Јужоафричку Републику као ангажовани противник апартхејда. Током 15-годишњег луталачког живота највише времена је провео у Лондону а деведесетих је живео у Москви и Београду и из тог времена датира његово познанство са професором англистике Зораном Пауновићем, који је и превео овај роман. По Јасни Новаков Сибиновић, у центру приче су син и мајка и Африка, а све виђено из угла дечака -младића који одраста поред недокучиве, више одсутне него присутне мајке. Она сматра да је књиге изузетно филмична због низа ликова који се у њој појављују, а међу њима су и тако познате као што је нобеловац Ернест Хемингвеј и други нобело-

вац-филантроп, лекар Алберт Швајцер које је „попут магнета привлачила„ нараторова мајка . Док трага за одговором на питање шта значи реч „љубав„, писац, како је рекла Јасна Новаков-Сибиновић, води читаоце „кроз мрачне тунеле афричких расних сукоба, лажне револуције при-

дања заварава јер иза тога се крије пажљиво проучен и описан сусрет двеју култура: европске и индијске која је спој будизма, хиндуизма и ислама. Главна јунакиња Ана стиже у Бомбај са групом пријатеља који су пошли на пословно путовање и када јој досади да ужива у благодетима рас-

времених победника и вечитих губитника, описујући на промишљен, али директан начин„. Главни уредник Владислав Бајац је за роман „Индиго Бомбај„ македонске ауторке Јагоде Михајловске Георгиеве рекао да је писан поетично, романтично, али да та привидна лакоћа припове-

кошног хотелског комплекса, упркос упозорењима да га не напушта, отискује се у авантуру истраживања локалних базара где налази љубав, али и мистерије. Књига је добила награду за роман 2008 коју додељује скопски лист „Утрински весник„, пандан НИН-овој награди. (Танјуг)

svet

~etvrtak27.decembar2012.

dnevnik NA PAD NA BA ZU CIA u AV GA NI STA NU

SIRIJA

Broj po gi nu lih u su ko bu pre ma {io 45.000 DA MASK: Vi{e od 45.000 qudi ubijeno je u Siriji od izbijawa pobune protiv re`ima u martu 2011. godine, navela je Sirijska opservatorija qudskih prava sa sedi{tem u Londonu. „Dokumentovali smo smrt 45.048 qudi,” izjavio je Rami Abdel Rahman, {ef Opservatorije, dodaju}i da je vi{e od 1.000 qudi poginulo samo u proteklih nedequ dana. On ka`e da je od poginulih 31.544 civila, 1.511 dezertera, 11.217 vojnika i 776 neidentifikovanih lica, prenosi AFP. Opservatorija se oslawa na po-

datke lekara i aktivista sa terena, borce koji ne pripadaju vojsci, a koji su pri{li oru`anoj pobuni protiv re`ima broji kao civile.

Rahman ukazuje da je broj qudi ubijenih u Siriji verovatno jo{ ve}i i da bi mogao dosti}i 100.000, jer se strahuje da su mnogi od nestalih i uhap{enih tako|e mrtvi, a i vojska

Ko man dant pre be gao kod po bu we ni ka Komandant vojne policije prebegao je na stranu pobuwenika i pridru`io se ustanku protiv sirijskog predsednika Ba{ara al Asada, javila je ju~e TV „Al Arabija„. General-major Abdul Aziz Xesem al [alal izjavio je preksino} za tu TV da se pridru`io „narodnoj revoluciji„ u Siriji, prenela je agencija AP. On je rekao da je „sirijska vojska odstupila od svoje misije za{tite naroda i postala banda za ubijawe i destrukciju”.

PRED SED NIK SAD NA STA VQA PRE GO VO RE S RE PU BLI KAN CI MA

Oba ma pre ki da od mor na Ha va ji ma zbog bu ye ta VA [ING TON: Predsednik SAD jedni na druge. Tzv. „fiskalna proBarak Obama }e skratiti svoj pra- valija” bi bila posledica sporazuzni~ni odmor i vratiti se u Va- ma, postignutog ranije ove godine, {ington radi nastavka re{avawa koji bi, u slu~aju da demokrate i problema prete}e „fiskalne pro- republikanci ne postignu sporavalije”, odnosno automatskog pove- zum o smawewu deficita, zahtevao }awa poreza i kresawa buxetskih izdataka od 1. januara 2013. Uprkos vi{enedeqnim pregovorima, Obama nije uspeo da sa republikanskim ~lanovima Kongresa postigne sporazum o buxetu radi kresawa deficita i spre~avawa stupawa na snagu strogih mera {tedwe koje bi ponovo gurnule ameri~ku ekonomiju u recesiju. Bela ku}a je saop{tila da }e se Obama u sredu vratiti sa kratkog odmo- U obilasku vojne baze na Havajima ra na svojim rodnim Havajima radi velika kresawa buxetskih izdatanastavka pregovora u Va{ingtonu ka, s obzirom da va`nost poreskih u ~etvrtak ujutro, prenela je agen- olak{ica, donetih za vreme bivcija AFP. {eg predsednika Xorxa Bu{a, isLideri demokrata i republi- ti~e na kraju ove godine. kanca su tokom pro{le sedmice Bela ku}a je ponudila sporazum krivicu za nepostizawe buxetskog koji predvi|a buxetske prihode od sporazuma do Bo`i}a prebacivali 1,2 biliona dolara uz pomo} ispu-

wavawa Obaminog obe}awa iz predizborne kampawe da dozvoli isticawe Bu{ovih poreskih olak{ica za bogate Amerikance, kao i kresawe buxetskih tro{kova za blizu bilion dolara. Republikanci se, me|utim, u principu protive pove}awu poreza. Obama je u petak pozvao parlamentarce da usvoje zakon koji bi bar spre~io pove}awe poreza za veliku ve}inu Amerikanaca koji zara|uju mawe od 250.000 dolara godi{we, {to bi zadovoqilo wegove zahteve za pove}awe poreza za najbogatije Amerikance od 1. januara, kada prestaje va`nost Bu{ovih poreskih olak{ica. Taj Obamin predlog zna~i da bi bila produ`ena va`nost poreskih olak{ica za 98 odsto Amerikanaca - onih koji zara|uju mawe od 250.000 dolara godi{we. Obama je tokom pregovora ponudio jo{ ve}i kompromis da se ta granica podigne na primawa od 400.000 dolara godi{we.

i pobuwenici kriju broj `rtava. U me|uvremenu, u palestinskom logoru Jarmuk na jugu Damaska, tokom no}i su izbili novi sukobi izme|u palestinskih pobuwenika i proreìmskih boraca uprkos dogovoru da }e se povu}i iz logora u kome se nalazi 150.000 qudi, javqa AFP. Prvi sukobi izbili su kada su reìmski avioni izvr{ili vazdu{ni napad na ovaj kamp 16. decembra usmrtiv{i najmawe osam qudi. Raman strahuje da je to poku{aj da Jarmuk ostane deo sukoba uprkos èqi mnogih Palestinaca da ostanu neutralni u sukobima.

Bom ba{ sa mo u bi ca ubio tri ci vi la KOST: Bomba{ samoubica ubio je ju~e tri civila u napadu na ameri~ku vojnu bazu, istu onu koju koristi ameri~ka oba ve {taj na agen ci ja (CIA), a koja je bila meta napada i pre tri godine kada je ubijeno sedam ameri~kih agenata. Portparol avganistanskog MUP-a Sedik Sediki rekao je da se radi o samoubila~kom bomba{kom napadu u blizini ulaza u Visokooperativnu bazu ^apman u isto~nom gradu Kost, kod granice sa Pakistanom. „Tri av ga ni stan ska dr `a vqanina su ubijena i sedam je

raweno. Nemamo, za sada, izve{taj o `rtvama koalicionih snaga”, potvrdio je major Martin O’Donel, portparol NATO-e me|unarodne bezbednosne pomo}i (ISAF), prenela je agencija AFP. Po navodima ISAF-a, bomba{ nije u{ao u vojnu bazu ve} su `rtve, tri Avganistanca, bili izvan baze, koja je pored vojnog aerodroma, dodaje Rojters. Talibani su preuzeli odgo vornost za napad. „Na meti su bili oni koji slu`e Amerikance u toj bazi”, izjavio je portparol talibana Zabihulah Muxahid, navodi britanska agencija.

JAPAN

[in zo Abe po no vo pre mi jer TO KIO: Dowi dom japanskog parlamenta odobrio je ju~e izbor [inza Abea za premijera, daju}i ratobornom politi~a ru dru gu pri li ku na vrhovnom polo`aju u trenutku kada se zemqa suo~a va sa de fla ci jom i kon fron ta ci jom sa sve sna`nijom Kinom. Abe (58) je obe}ao agresivno monetarno popu{tawe od strane Banke Japana i velike fiskalne rashode

ve} prezadu`ene vlade da bi se iza{lo iz deflacije i oslabio jen i time japanski izvoz u~inio vi{e konkurentnim. Unuk biv{eg premijera, Abe je izveo zapawuju}i povratak pet godina nakon {to je iznanada podneo ostavku na mesto premijera nakon godinu dana na vlasti potresanoj skandalima u kabinetu i gnevom javnosti zbog izgubqene evidencije o penzijama.

RUSIJA

Sa vet fe de ra ci je po dr `ao za kon o usva ja wu MO SKVA: Savet federacije ju~e je jednoglasno usvojio zakon koji predvi|a zabranu ameri~kim porodicama da usvajaju rusku decu, ~ime je uklowena jo{ jedna prepreka pre nego {to zakon stupi na snagu po{to predsednik Vladimir Putin potpi{e taj dokument. Predlog zakona podr`alo je svih 143 poslanika gorweg doma ruskog parlamenta, po{to je zakon pro{le sedmice dobio podr{ku u

Dr`avnoj dumi, dowem domu parlamenta, prenela je agencija AFP. O{tar ruski zakon je odgovor na ameri~ki „Zakon Magnitski” koji se direktno odnosi na ruske zvani~nike koji kr{e qudska prava. AP dodaje da su nekoliko vrhovnih ruskih vladinih zvani~nika, ukqu~uju}i i ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova, bili protiv zakona, jer je u suprotnosti sa ustavom Rusije i me|una-

rodno preuzetih obaveza, dok su drugi navodili da }e zakon li{iti prilike da 740.000 ruske siro~adi „pobegne iz sumornih ruskih siroti{ta”. U SAD je u proteklih 20 godina usvojeno vi{e od 60.000 ruskih siro~adi. Istovremeno, ju~e je nekoliko qudi privedeno po{to su protestovali ispred parlamenta u Moskvi, dok se u Savetu federacije odr`avalo glasawe.

KINA

[PANIJA

Za ple we no 11 to na ha {i {a i uhap {e no 35 qu di MA DRID: [panska policija zaplenila je 11 tona ha{i{a, koji je bio krijum~aren iz Maroka cisternama za naftu, a uhapsila je i 35 osoba iz jednog od najve}ih lanaca krijum~arewa drogom na evropskom tr`i{tu, saop{tili su ju~e {panski zvani~nici. Vlasti su saop{tile da je ha{i{ putovao u kamionima koji su prevezeni teretnim brodovi-

ma iz Maroka u ju`nu [paniju, a onda su nastavili daqe do predgra|a Madrida, prenela je agencija AP. Potom je deo ha{i{a poslat radi prodaje u Madrid, a ostatak je stavqen u kamione sa legalnom robom, a koji su vozili u Belgiju, Veliku Britaniju, Francusku i Holandiju. Me|u uhap{enima su 31 Marokanac, trojica [panaca i jedna Belgijanka.

Zva ni~ ni ci ume {a ni u tr go vi nu de com PE KING: Policija je uhapsila dvojicu funkcionera, od kojih je jedan bio zaduèn za politiku planirawa porodica, u najnovijem obra~unu s trgovcima decom u kome je uhap{eno 355 osumwi~enih, javili su ju~e dràvni mediji. Policija iz devet provincija, ukqu~uju}i Fuxijan, Junan, Si~uan, Anhui i Guangdong, u~estvovala je u zajedni~koj akciji protiv bandi koja je po~ela 18. decembra, saop{tio je po~etkom nedeqe ên

[i}u, direktor kancelarije za borbu protiv trgovine qudima u ministarstvu za javnu bezbednost. Me|u osumwi~enima je i funkcioner za planirawe porodice po imenu Vang, koji je uhap{en u jugoisto~noj provinciju Fuxijan i optu`en za trgovinu bebama, objavio je ju~e list Global Tajms. Policija je tako|e uhapsila drugog zvani~nika, u toj razvijenoj i bogatoj provinciji naspram Tajvana, nakon {to su on i wegova `e-

na kupili bebu de~aka, navodi list. Taj par ve} ima desetogodi{weg sina. Kineski nau~nici ve} du`e vreme krive politiku „jednog deteta” da doprinosi trgovini decom. Ta politika uspostavqena je u Kini kako bi se kontrolisao nekada brz rast populacije, sada sa 1,3 milijarde qudi. Po zakonu, stanovni{tvo u gradovima mo`e da ima samo jedno dete, dok porodice na selu koje se bave zemqo-

radwom mogu da imaju i dvoje, ako je prvoro|eno devoj~ica. Time je podstaknuta pomama za u Kini favorizovanim de~acima, a devoj~ice se ~esto prodaju ili napu{taju kako bi parovi poku{ali da obezbede naslednika. „U nekim slu~ajevima zvani~nici za planirawe porodice su prodavali decu”, napisao je Global Tajms citiraju}i Xang [iveija, aktiviste u borbi protiv trgovine decom, a preneo Global Tajms.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MO HA MED MOR SI Egipatski predsednik Mohamed Morsi potpisao je sporni Ustav za koji je najavio da }e pomo}i re{avawe ekonomskih problema - nagomilanih usled preduge politi~ke krize u zemqi. Iz predsedni{tva je saop{teno da je Morsi kasno preksino} potpisao dekret kojim je najvi{i pravni akt stupio na snagu po{to su prekju~e i zvani~no saop{teni rezultati referenduma na kome je 63,8 odsto bira~a podràlo taj akt. U me|uvremenu je ju~e potvr|en izbor 90 novih ~lanova Gorweg doma parlamenta - Saveta [ura, koje je imenovao Morsi. Savet [ura }e, kako se o~ekuje, izraditi nacrt zakona o odràvawu parlamentarnih izbora za ~lanove Doweg doma, koji bi trebalo da budu odràni u naredna dva meseca.

BE WA MIN NE TA NI JA HU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu istakao je preksino} da je Iran u vrhu wegove izborne kampawe, obe}av{i da }e mu zaustavqawe iranskog nuklernog programa biti prioritet ako ponovo postane premijer. „Koga (izraelski glasa~i) smatraju onim kandidatom ko najvi{e odgovara da se bavi iranskom pretwom? Raketnom pretwom? Pretwom terora”, pitao je Netanijahu svoje pristalice u Jerusalimu povodom zvani~nog po~etka kampawe za izbore, zakazane za 22. januar. „Imamo jo{ puno toga pred nama. Pre svega i {to je najva`nije moramo zaustaviti iranski nuklearni program, a vreme isti~e. To je moja prva misija kao premijera”, dodao je on.

Ki ne ska su per br za pru ga naj du `a na sve tu PE KING: U Narodnoj Republici Kini je ju~e, na ro|endan pokojnog lidera Mao Cedunga (1893-1975), pu{tena u saobra}aj najdu`a linija superbrze pruge u svetu, koja }e povezivati Peking i Guangxou na jugu zemqe. Superbrzi voz krenuo je ju~e ujutro u devet sati po lokalnom vremenu iz Pekinga za Guangxou, a jo{ jedan voz krenuo je u suprotnom smeru sat vremena kasnije, prenela je agencija AP. Tako }e linija duga 2.298 kilometara, ~iji su neki delovi ve} ranije bili u funkciji, u potpunosti funkcionisati, a put od Pekinga do ekonomskog centra na jugu zemqe bi}e prepolovqen. Vozom koji ide brzinom od 300 kilometara na sat, taj put traja}e oko osam sati, preneo je Rojters. Projektovana za maksimalnu brzinu od 350 kilometara na sat, pruga }e imati 35 stanica u ve}im gradovima, ukqu~uju}i [i|axuang, XengXou, Vuhan i Chan{u.

BALkAn

dnevnik

~etvrtak27.decembar2012.

HRVATSKA

BOSNA I HERCEGOVINA

Jo si po vi}: Be da u{la u mno ge do mo ve, na dam se pre kret ni ci u 2013. go di ni ZA GREB: Pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} oce nio je da pri vred na si tu a ci ja u biv {oj ju go slo ven skoj re pu bli ci na kra ju ove go di ne ni je do bra i po ru ~io da se na da da je 2013. go di na „pre kret ni ca na bo qe”. „Pri vred no sta we ni je do bro, ni sam ot krio ne ku ve li ku no vost, ali ono {to za i sta tre ba pri me ti ti je to da je be da u{la u mno ge do mo ve”, na veo je Jo si po vi} u raz go vo ru za „No vu TV”. Ap so lut no se, is ti ~e, sla `e da je in ve sti ci o na kli ma „ja ko lo {a”. „To je da nas ~i we ni ca ko ju ni ko ne po ri ~e. Ja na to gle dam kao prav nik, mi slim da ima mo pu no pre ko mli ko va nih pro pi sa, pro ce du ra ko je se ne ka da ko ri ste i za ko rup ci ju i tu mo ra mo bi ti otvo re ni”, upo zo rio je hr vat ski pred sed nik. Jo si po vi} je do dao da ne zna da li je Hr vat ska „sprem na” za po rez na ne kret ni ne ko ji, pre ma

we go vom mi {qe wu, tre ba uve sti ako bu du spro ve de ne re for me. Na gla sio je da je, ina ~e, pre ci zni ji i za go va ra jed nu ko re ni tu pro me nu po re skog si ste ma „ko ja ne mo ra bi ti pre ko no }i”, me |u tim ka da je re~ o po re zu na ne kret ni ne mi sli da u Hr vat -

skoj ni su jo{ do {li do onog ide a la da po re ska osno vi ca bu de „re la tiv no {i ro ka i da oni ko ji su bo ga ti ji oset no vi {e par ti ci pi ra ju”. „Ono {to je bi lo vi dqi vo je da we go vo mo gu }e uvo |e we ni je pra }e no na od go va ra ju }i na ~in -

in for mi sa wem jav no sti {ta, ka ko i za {to ...Ne znam da li smo sprem ni za we go vo uvo |e we, ako re for ma bu de sprem na - je smo, ako ne bu de sprem na - ni smo”, sma tra Jo si po vi}. Ko m en t a r i { u } i „go r u } i pro blem” u Hr vat skoj, ne za posle nost, pred sed nik je po ru ~io da je „kqu~ no da pri vre da ìv ne”. „Da kle, ne mo è se go vo ri ti o otva ra wu no vih rad nih me sta, a da ne go vo ri mo pre to ga o in ve sti ci ja ma”, za kqu ~ak je Jo si po vi }a ko ji je gra |a ni ma u 2013. po è leo u pr vom pla nu li~ nu sre }u i zdra vqe, a po tom stva ri ve za ne za rad na me sta i bo qi stan dard. Pra zni~ ne da ne, ot krio je, pro ve {}e u kru gu po ro di ce. „Pre ko go di ne sam pri li~ no od su tan i za u zet po slom i to je je din stve na pri li ka da se ma lo vi {e dru ì mo u po ro di ci”, ka è Jo si po vi}.

I DAQE SPOR OKO ZDRAVSTVENOG VASPITAWA DECE

Gra |an ski pro te sti ako mi ni star ne po vu ~e pro gram ZA GREB: Udru è we Grozd ju ~e je od mi ni stra na u ke i obra zo va wa @eq ka Jo va no vi }a po no vo za tra ì lo po vla ~e we pro gra ma zdrav stve nog vas pi ta wa iz {ko la, oce niv {i ga lo {im, a li te ra tu ru za na stav ni ke ne pri me re nom. To udru è we je na ja vi lo i mo gu} nost gra |an skih pro te sta uko li ko pro gram ne bu de po vu ~en. „U pro gra mu zdrav stve nog vas pi ta wa na 40 stra ni ca na la zi se i pre po ru ~e na li te ra tu ra ~i ji su auto ri, vi {e od po lo vi ne, ra zna ho mo sek su al na i fem ni ni sti~ ka udru è wa i u ko ji ma se hva li pro sti tu ci ja i ho mo sek su al nost i za go va ra rod na te o ri ja, {to uka zu je

na è qu mi ni star stva da se u tim pri ru~ ni ci ma na |e na ~in ka ko bi te te me mo gli ob ra di ti s de com”, iz ja vio je pred sed nik udru è wa To mi slav Il ~i}. „Ro di te qi tra è da taj pro gram ne bu de oba ve zan, ve} da {ko le uve du dva pro gra ma ka ko bi ro di te qi po svo jim ustav nim i me |u na rod no pri zna tim pra vi ma mo gli da oda be ru onaj ko ji }e bi ti u skla du s wi ho vim si ste mom vred no sti”, re ~e no je na kon fe ren ci ji za me di je uz tra è we jav ne ras pra ve i na ja vu dru gih me ra gra |an ske ne po slu {no sti. „O na {oj nad le `no sti da kao ro di te qi go vo ri mo o tom pro gra mu go vo ri ~i we ni ca da

nas ~e tvo ro iz ru ko vod stva udru è wa ima mo vi {e de ce od 14 ~la no va stru~ ne ko mi si je ko ji su ra di li pro gram”, iz ja vio je pot pred sed nik udru è wa Ma rio @iv ko vi}. On je u iz ja vi za Ta njug oce nio da su osim ka to li~ ke cr kve, ~i ji su bi sku pi za Bo ì} na pa li spro vo |e we pro gra ma zdrav stve nog vas pi ta wa u {ko la ma, po dr {ku Gro zdu da le i osta le ver ske za jed ni ce. „Ka to li~ ka cr kva se naj vi {e ~u je jer se 86 od sto sta nov ni ka Hr vat ske sma tra ka to li ci ma, pa je lo gi~ no da je ona i naj gla sni ja, iako su se sve ver ska za jed ni ce iz ja sni la ne isti na ~in”, re kao je @iv ko vi}.

Sa na de ra i za tvo re ni ke za ba vqao bend „Ni sam kriv” ZA GREB: Ako je su di ti po pra zni~ nom me ni ju za gre ba~ kog Okru `nog za tvo ra Re me ti nec, pri la go |e nog na rod nim obi ~a ji ma, ~i ni se da }e se za tvo re ni ci za Bo `i} i No vu go di nu „pro ve sti” mno go bo qe ne go ve lik broj hr vat skih gra |a na, pi {e „Slo bod na Dal ma ci ja”. Bo `i} no ve se qe za sve „iza re {e ta ka” Re me tin ca po ~e lo je ve} 18. de cem bra bo -

ì} nim kon cer tom mu zi~ ke sek ci je iz glin ske ka zni o ni ce „Ni sam kriv”, a tri da na po sle mi su za sto ti wak za tvo re ni ka u sport s koj dvo r a n i ka z ne n og objek t a pred vo dio je ùp nik Ivan To pol wak. Na sam Bo ` i}, uka z u j e hr v at s ki dvnevnik, kao i u spoq nom sve tu rad no anga ò va wim za tvo re ni ci ma sle do va lo je skra }e no rad no vre me, a ve ~e uo~i Bo -

`i }a u te le vi zij skom pro gra mu za tvo reni ci su mo gli u`i va ti do za vr {et ka sve te mi se. Ko lek tiv nog do ~e ka No ve go di ne za „sta na re” Re me tin ca ne }e bi ti, pr ven stve no zbog pre bu ki ra no sti, s ob zi rom da je ka pa ci tet za tvo ra od 582 za tvo re ni ka mno go ma wi od stvar nog bro ja ko ri sni ka ko jih tre nut no ima oko 900.

Izet be go vi}: Mo `da iz laz u van red nim iz bo ri ma SA RA JE VO: ^lan Pred sed ni {tva Bo sne i Her ce go vi ne Ba kir Izet be go vi} oce nio je ju ~e da je 2012. bi la go di na unu tra {we po li ti~ ke kon fu zi je u toj dr `a vi i do dao da je „mo `da iz laz u van red nim par la men tar nim iz bo ri ma”. „Na ve de no sta we ge ne ri sa li su u 2012. go di ni oni od ko jih se o~eki va lo sa svim dru ga ~i je po na {a we”, re kao je Izet be go vi}, a pre ne la Fe na. Izet be go vi} sma tra da }e isti trend obe le `i ti po ~e tak na red ne go di ne, a u dru goj po lo vi ni 2013. on o~e ku je „po mak na bo qe”.

U SREBRENICI NA^ELNIK OP[TINE PONOVO ]AMIL DURAKOVI]

Plat for ma no ve vla sti po zi ti van sig nal za bu du} nost SRE BRE NI CA: Ve ru jem da je pot pi si va we Plat for me za po li ti~ ko de lo va we skup {tin ske ve }i ne u op {ti ni Sre bre ni ca po zi ti van sig nal da }e, ipak, bi ti mo gu }e pro me ni ti bu du} nost te op {ti ne, iz ja vio je no vi-sta ri na ~el nik te op {ti ne ]a mil Du ra ko vi}. On je za agen ci ju ONAS-a re kao da plat for ma ko ju su pot pi sa li pred stav ni ci svih stra na ka u lo kla nom par la men tu pred vi |a pod jed na ko u~e {}e Sr ba i Bo {wa ka u toj op {ti ni. Plat for mu o for mi ra wu vla sti u Sre bre ni ci ju ~e su pot pi sa li pred stav ni ci op {tin skih od bo ra Sa ve za ne za vi snih so ci jal de mo kra ta, Sa ve za za bo qu bu du} nost BiH, Srp ske de mo krat ske stran ke, So ci jal de mo krat ske par ti je BiH i Stran ke de mo krat ske ak ci je ko je }e u~e {}em u vla sti de li ti i pet jav nih pred u ze }a, {ko la i me sta u za ko no dav noj i iz vr {noj vla sti. Skup {ti na op {ti ne ima 23 od bor ni ka, po 11 srp skih i bo {wa~ kih i jed nog od bor ni ka iz re da rom ske ma wi ne.

„To je vr lo ohra bru ju }e za me ne, kao no vo i za bra nog na ~el ni ka op {ti ne, jer }u ima ti mno go lak {i po sao u bu du} no sti. Sve te po li ti~ ke stran ke su ma wevi {e iza {le iz okvi ra svo jih po li ti ka i u ime op {teg do bra na {e lo kal ne za jed ni ce pri stu pi le pot pi si va wu”, re kao je Du ra ko vi}. Oce nio je da Sre bre ni ca „sa da ne ma opo zi ci je, ve} su tre nut no svi po zi ci ja”. „Mi slim da je to jed na do bra po ru ka da ima mo lo kal no je din stvo ko je }e bi ti vr lo va `no u na {em bu du }em ra du, po go to vo u na stu pi ma pre ma Sa ra je vu i Ba wa lu ci, a, na rav no, i dru gim in stan ca ma, kao {to su Sa vet mi ni sta ra BiH, me |u na rod na za jed ni ca i od re |e ne in sti tu ci je u BiH i iz van we”, ka zao je on. „Ve ru jem da je ovo po zi ti van sig nal da }e mo mo }i, ipak, da pro me ni mo bu du} nost Sre bre ni ce, od no sno ono {to smo ima li do sa da”, re kao je Du ra ko vi}. Kon sti tu tiv na sed ni ca SO Sre bre ni ca bi }e odr `a na 31. de cem bra.

SLOVENIJA

Pre 22 go di ne gla sa li za ne za vi snost QU BQA NA: Na ju ~e ra {wi dan pre 22 go di ne Slo ven ci su na re fe ren du mu od lu ~i li da se odvo je od ne ka da {we So ci ja li sti~ ke Fe de ra tiv ne Re pu bli ke Ju go sla vi je. Ka ko je ja vi la slo ve na~ ka agen ci ja STA, gla sa we je odr `a no 23. de cem bra, ali su zva ni~ ni re zul ta ti bi li ob ja vqe ni 26. de cem bra te 1990. go di ne, ka da je obe lo da we no da je 95 od sto Slo ve na ca re klo „da” ne za vi sno sti ze mqe. Zva ni~ ne ce re mo ni je po vo dom go di {wi ce ne za vi sno sti odr `a ne su {i rom Slo ve ni je u su bo tu. U su ko bu je po gi nu lo vi {e od 60 pri pad ni ka JNA i slo ve na~ ke te ri to ri jal ne od bra ne, dok je ra we no vi {e od 300.

CRNA GORA

Tu ì lac: Pa ra dok sal na od lu ka su da o pu {ta wu iz pri tvo ra POD GO RI CA: Vr hov ni dr àv ni tu ì lac Cr ne Go re Ran ka â ra pi} oce ni la je ju ~e da je ne ve ro vat na i pa ra dok sal na od lu ka Vi {eg su da u Pod go ri ci ko jom je biv {im ru ko vo di o ci ma Cr no gor ske ko mer ci jal ne ban ke (CKB), ko ji su osum wi ~e wi za pro ne ve ru 5,5 mi li o na evra, odo bre no da se u na stav ku is tra ge bra ne sa slo bo de. Do sa da {we is ku stvo u~i da od lu ke su da, ko jim se osum wi ~e ni pu {ta ju da se bra ne sa slo bo de, do dat no ote à va ju do ka zi va we ko rup tiv nih kri vi~ nih de la i otva ra ju pro stor za op struk ci ju do kra ja po stup ka, ka za la je â ra pi}.

Ve }e Vi {eg su da u Pod go ri ci od bi lo je u uto rak àl bu Spe ci jal nog tu ì la {tva za ko rup ci ju i or ga ni zo va ni kri mi nal na od lu ku is tra `nog su di je Mi ro sla va Ba {o vi }a da se osum wi ~e ni Bo sa Ta tar, Ve li {a Ra du no vi}, Go ri ca Vu ji si}, Je li ca Pe tri ~e vi} i Du brav ka Pa vi }e vi} bra ne sa slo bo de. Ne ve ro vat no je, ali ta~ no, da se Ve }e Vi {eg su da ni je ba vi lo ni jed nim na vo dom àl be spe ci jal nog tu ì o ca ko ja je na pi sa na na pet stra na, na ve la je â ra pi} u iz ja vi me di ji ma. Pre ma we nim re ~i ma, pa ra dok sal no je da je sud za kqu ~io da ne ma osno va za od re |i va we pri tvo ra.

Pr vi cr no gor ski pi {toq kre nuo u iz voz POD GO RI CA: Kom pa ni ja „Ta ra„ iz ve zla je pr vi kon tin gent cr no gorskog pi {to qa TM 9 u Pa ra gvaj, za po t re b e po l i c ij s kih sna g a te zemqe. Se rij ska pro iz vod wa pr vog cr no gor skog pi {to qa MT 9, pi {e ju ~e ra {wa pod go ri~ ka „Po bje da„, po ~e la je u no vem bru u pogo ni ma „Ta re„, a do ta da je

kom pa ni ja ima la pot pi sa na tri iz vo zna ugo vo ra. Do No ve go di ne, ili u pr voj sed mi ci ja nu a ra, na put }e kre nu ti dru gi kon ti gent i to na Fi li pi ne, a po tom }e, sa gla sno ugo vo re nim po slo vi ma, usle di ti da qe pro da ja. Pro to tip pi {to qa TM 9 zva ni~ no je pred sta vqen 5. ok to bra pro {le go di ne u kru gu moj ko va~ ke fa bri ke.

\u ro vi}: Ka drov ski tan ki u pre go va ra~ kom pro ce su POD GO RI CA: Biv {a mi ni star ska evr op skih in te gra ci ja Cr ne Go re Go dra na \u ro vi} oce ni la je ju ~e da ta dr à va mo è ima ti pro ble ma to kom pre go vo ra o pri stu pa wu EU zbog ne a de kvat nog pre go va ra~ kog ka dra. Ko men ta ri {u }i to {to pro ces pre go vo ra pr ven stve no vo de cr n o g or s ki am b a s a d o r i, ona je ka za la da evr o in te gra ci je zna ~aj no idu u du bi nu i zah te va ju raz li ~i ta eks pert ska zna wa, ko ja sva ka ko ne ma ju di plo ma te. Za te po tre be se an ga ù ju do bri agr o no mi, eko no mi sti, prav ni ci, te eks per ti iz dru gih obla sti. Sa d a se mo r a gle d a t i una pred, fo r mi ra ti kom ple tan pre go va ra~ ki tim, na p ra v i t i na c i o n al n i pro g ram za pri s tu p a w e ko j i }e ukqu ~ i t i ja s nu pre go va ra~ ku plat for mu, pri la go di ti struk tu re i me h a n i z am ko o r d i n a c i j e uslo vi ma ma le dr à ve i skr om nog bu xe ta za ovaj pro ces, na ve la je \u ro vi Podgorica }e va.

Pre ma we nim re ~i ma, po gla vqe osam, ko je se od no si na po li ti ku kon ku ren ci je, mo glo bi pred sta vqa ti ve li ki pro blem Cr noj Go ri u pro ce su pre go vo ra sa EU. \u ro vi }e va je is ta kla da to po gla vqe za di re u pi ta wa sub ven ci ja, ko ja, ka ko je uka za la, po -

sta ju po seb no ose tqi va u uslo vi ma eko nom ske kri ze. Po red po gla vqa osam, ona je kao pro ble ma ti~ ne iz dvo ji la i po gla vqa ko ja se od no se na po qo pri vre du, bez bed nu hra nu i ri bar stvo. Tu su i po gla vqa o ì vot noj sre di ni, slo bod nom kre ta wu ro ba i re gi o nal noj po li ti ci i struk tur nim fon do vi ma , ka za la je \u ro vi }e va li stu „Dan”. Cr na Go ra je 18. de cem bra pri vre me no za tvo ri la pre go va ra~ ko po gla vqe 25. ko je se od no si na na u ku i is tra ì va we, na kon {to je ta oblast raz ma tra na na Me | u v la d i n oj kon f e r en ci ji Cr ne Go re i EU. Cr na Go ra je ra ni je za ovo po gla vqe do bi la po zi tiv ne oce ne u kvar tal nim iz ve {ta ji ma o na pret ku, kao i po zi tiv nu oce nu u go di {wem iz ve {ta ju Evr op ske ko mi si je. Zva ni~ na Pod go ri ca po ~e la je pre go vo re sa EU 29. ju na, ka da je u Bri se lu odr à n a pr v a Me | u v la d i n a kon fe ren ci ja iz me |u Cr ne Go re i EU.

moja ku]a

~etvrtak27.decembar2012.

dnevnik

ПРЕУРЕДИТЕ КУХИЊУ

Организација као суштина

ини ли вам се понекад да у кухињи, колико год била велика, немате довољно места? Увек би вам добро дошла још која полица, фијока, преграда, сталак... Без обзира на то да ли имате нову или стару кухињу, бољом организацијом увек можете добити више потребног простора. Један од начина може бити уградња отворених и затворених полица, откривених и сакривених преграда, мењање распореда ствари... Пре него што започнете с преуређењем, добро размислите за шта вам треба простор. Можда ће бити довољно да спремите фијоке, полице и ормане. Али, ако то није, случај проналазак

Два у један Понекад једноставно немате избора. Негде морате сместити канцеларију и кухињу, а то мора бити у истом простору. Можете рећи да то није најсрећније решење, али имајте на уму да део кухињског пулта увек можете користити као радни сто. Покушајте што боље физички да оделите радни део кухиње и радни део „канцеларије”, како не би храна завршила на компјутеру. Ако имате лаптоп, таблет или нетбук, биће вам једноставније да маневришете у овом комбинованом простору.

Канте за отпад Ово је један од занимљивих начина како да организујете део кухиње намењен отпаду. Сортирање отпада постало је цивилизацијска норма и време је да и ми у томе почнемо да учествујемо.

Искоришћавање преосталог простора додатног простора може бити изазов.

Мали простор, много ствари У малој кухињи врло је важно да је сваки центиметар простора добро искоришћен. Ако немате могућности да изнова правите кухињу по неким новим, модернијим решењима, онда се морате снаћи што је боље могуће из онога што

иљке симболишу живот, здравље, свежину, дуговечност и обнављање. Правилним избором и постављањем биљака у стану позивамо у свој живот склад. Брига за кућно биље које прочишћава ваш ваздух и оплемењује простор не захтева пуно времена ни посебно предзнање. Сврха биља у нашем дому јесте генерирање доброг „чија„, односно добре енергије. Кућно биље у наш животни простор доноси свежи „чи„ и одлично чисти блокирану или устајалу енергију дома. Супротно томе, неодржавано кућно биље може да проузрокује стагнирање енергије у дому и произведе негативан „чи„. Приликом куповине биљака информишите се које прохтеве за водом и светлости има која биљка јер је важно је да свака добе адекватну негу. Многе биљке егзотичним изгледом привлаче нашу пажњу и дивљење, али осим што атрактивно изгледају, немају ниједну другу функцију, штавише, могу да наруше хармонију животног простора и због њих се можемо осећати изузетно непријатно, а да тога нисмо ни свесни.

премате одличан укус. Посадите сваку биљку у посебну саксију или више њих посадите у дугуљасту глинену посуду или висећу корпицу која ће увек бити на дохват руке. Кухињске биљке је лако одржавати, а најпознатије су босиљак, рузмарин, мажуран, жалфија и нана.

Шта ставити у купатило? Бамбус је биљка која расте у свим светлосним условима у стану, а симболише дуговечност. Једини прохтев бамбуса јесте пуно влаге. Због тога је изузетно повољан за купа-

суво цвеће. То су углавном букети које добијемо на поклон, а чувамо их јер за нас имају сентименталну вредност. Али, суво цвеће је беживотно, мртво и нема енергије па му зато није место у животном простору. Једино пожељно суво цвеће јесте лаванда, коју можете да осушите, ставите у мале крпене врећице или насецкате и ставите у занимљиву стаклену посуду. Њен благотворни мирис позитивно ће деловати на опуштање укућана.

брације и енергију простора претварају у агресивну. Бонсаи изузетно штетно делује у било којем простору јер представља велику биљку у малој. Он је уједно и симбол спутане природе и раста, што по фенг шуи уређењу није природно. На негативној листи налазе се још и све врсте палми, агава, дрво живота, драцена, дифенбахија (због отрова у лишћу) као и биљке које расту према доле јер симболишу пад, назадовање.

На листи повољних биљака осим споменутог бамбуса наћи ће се и фикус бенјамин, биљке цветнице (орхидеја, нарцис, љиљан, љубичице), калатеја, шефлера, красула. Пожељне су биљке с меснатим, заобљеним листовима јер се животна енергија креће у круговима па заокружени листови најбоље подупиру такав ток и јачају енергију у нашем дому.

Спаваћа соба је место одмора и релаксације па је изузетно важно да то буде мирна, добро проветрена просторија. Управо због тога биљкама у њој нема места. Наиме, биљке преко ноћи у ваздух испуштају угљични диоксид. Исто тако, представљају раст и напредовање у животу, покрет, размену материја, а то није енергија коју желимо у спаваћој соби. Кухиња је идеално место за зачинско биље. Одаберите неколико, а препоручује се паран број биљака које ће се у кухињи увек наћи при руци. Осим што су једноставан украс, ове биљке мирисима прочишћавају ваздух од мириса кувања, а њихова свежина даје храни коју при-

Знате ону ситуацију када имате 20-ак центиметара вишка простора између два ормана и фрижидера? Немојте занемаривати значај тог простора. Осим што може послужити за кухињске ситнице, може бити и естетски врло прикладан. Свима је познато да велики плитки и дубоки тањири, даске за сечење, тацне и слично заузимају много простора у кухињским елементима. Једно од решења је да их поставите усправно уз помоћ држача и сталака, било уграђених, било уметнутих.

Кућне биљке и фенг шуи

Цвеће у спаваћој соби

Кухиња и зачини

имате. Код старијих кухиња, скините фронтове с полица које су вероватно одавно изашле из моде. Отвореним полицама ћете створити утисак простора, а полице обојите светлом и прозрачном бојом. За храну која не стоји у фрижидеру можете набавити занимљиве кутије различитих величина, димензија и облика. Ствари, као што су подметачи, кухињске крпе, кућни апарати које не користите редовно, можете држати у кутијама на врху полица.

тило. Својом свежином прочистиће сваки простор. Бамбус посадите у земљу, ситне каменчиће или мале беле облутке, према жељи, једино важно је да се корен добро влажи.

Непожељне биљке у дневној соби Најчешћа погрешка приликом одабира биљака за дневни боравак јесте

Друга грешка су занимљиви и егзотични кактуси који нас привлаче разноврсношћу својих облика, величина и начина цветања. Међутим, све су биљке с трњем или иглицама неповољне. То се такође односи и на биљке које имају сабљасте, оштре листове, као што су палме. Оне својим “стрелицама” у простор одашиљу негативне ви-

Биљке и проток енергије

иљке на простор могу утицати и положајем. У угловима просторија обично се накупља заборављена, неискоришћена енергија, па ћемо се постављањем грмолике или високе биљке решити такве енергије и подстакнути њен проток. У дугачким ходницима потребно је спречити пребрз проток енергије: ако поставимо биљку на средину ходника, енергију ћемо успорити и учинити је корисном.

dnevnik

oglasi

~etvrtak27.decembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15012

IZDAJEM dvosoban stan name{ten ul. Antona ^ehova 3a. Telefon 064/88834-37. 66504

PRODAJEM garsoweru 34m2, centar @itni trg br.11, Novi Sad, cena 32.000E. Telefoni: 066/8351119, 069/222-3131. 66499 LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 15001 GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera, cena 28.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15002

NOVA DETELINARA, ukwi`en 1.5 stan, novija zgrada, cena 40.200. Tel.: 6368429, www.bomil.rs. 15003 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en, cena 37.000. Tel.: 6366952, www.bomil.rs. 15004 LIMAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2 prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15005 CENTAR, okolina Ribqe pijace, odli~an stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15006 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15007

NOVO NASEQE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15008 GRBAVICA, u novijoj „Aleksandrovoj„ zgradi prodajem odli~an ukwi`en 3.0 stan hitno! Telefon: 6366952, www.bomil.rs. 15009 NOVA DETELINARA, noviji, useqiv, odli~an 2.5 stan od 62m2, cena 59.700, kuhiwa nova ostaje u ceni. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15010 LIMAN, odli~an 3.0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, nove vodovodne i strujne instalacije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Telefon 063/828-83-77. 15011

TRG 1. MAJA, stara prizemna ku}a sa podrumom, gara`om, pomo}nim prostorijama, 130/300m2. Ku}a je samostalna, neophodno sre|ivawe ili ru{ewe. Telefon 064/837-2806. 66408 SAJAM - Bulevar, ku}a 430m2 sa restoranom, autoperionicom, sve u radu, 7 stanova, podrum, terasa. Ukwi`eno 400m2, plac 20m front, vlasnik 1/1, zamena, stan - doplata. Telefon: 064/4538486, 063/1612873. 66420 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Tel.: 060/7668810. 66400 PRODAJEM ku}u u Bukovcu, Svetozara Mileti}a br. 3. Telefoni: 065/66-10889, 065/445-15-78. 66472 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Tel.: 060/7668810. 66399

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj tetki i zaovi

Ankici Vidojevi} od porodica: Majksner, ]ukovi} i Anice @ivanov.

U petak, 28. decembra navr{i}e se ~etrdeset dana od kada sa nama nije na{ otac i deda

Jovan Topalovi} Okupqawe i se}awa na wega odr`a}e se u petak, 28. decembra, u 10.30 ~asova, na Mesnom grobqu u Stepanovi}evu. Wegovi najmiliji. 66555

66534

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 83. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

Posledwi pozdrav na{oj

Stani \ilvesi [andor Sahrana je u petak, 28. 12. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Tereza, }erka Ildiko i unuka Nata{a sa porodicom.

od prijateqa iz Apolo centra: Igora, Dragiwe, Nade, Verice, Danke, Mile, Zorana, Vlade, Tome, Rape i Milke. 66548

66552

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Tel.: 021/421452, 064/131-2135. 65721 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66405

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421516, 064/157-25-14. 65880 PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefon: 021/421-516, 064/157-25-14. 65881

Sa tugom i velikim po{tovawem opra{tamo se od kume

Posledwi pozdrav kumu

Nedeqku Boroja

Stane

Porodica Bo{kan.

od Tomke Laki} sa porodicom.

66536

66550

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo u 48. godini na{ voqeni

Slavko Ko{uti} FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe‚ prasi}e, polovan kavez za koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Tel.: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 65804

Isprati}emo ga u petak, 28. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Wegovi najmiliji. 66557

S nevericom i tugom opra{tamo se od ADVOKAT tra`i ortaka u kancelariji kod suda. Uslovi povoqni. Telefon 064/228-7218. 66419

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do vas }e prona}i lako. Telefon 064/888-25-85. 66087 PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen. Cena 3.500 din. metar Nudimo usluge rezawa i cepawa prevoz. Gratis. Tel.: 063/77-19-142, 061/61722-19. 66450

Slavka Ko{uti}a Wegov drag i vedar lik osta}e u se}awu wegovih kolega JP „Srbijagas”.

641-P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

~etvrtak27.decembar2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Ko~i{ Jano{u - Koletu

Slavica Blitva

Voqenom ocu i dedi od sina Jano{a sa porodicom.

Posledwi pozdrav od porodica: Kovin~i}, Korov i Kuki}.

Bio si dobar otac i jo{ boqi deda. Svi te volimo.

Posledwi pozdrav

Ko~i{ Jano{ - Kole

Miletu Erdeviku Svilenga}i

Sahrana }e se obaviti 27. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

iz ^uruga

Posledwi pozdrav od supruge Magde. Mili moj, svima sam pomagala u `ivotu, samo tebi ne.

66541

DVOGODI[WI POMEN voqenom suprugu, ocu i dedi

66542

66537

Dragi na{ Rano i deda, nikada te ne}emo zaboraviti, i uvek }e{ biti u na{im mislima i srcima. O`alo{}eni: supruga Milena, sin Zoran, snaja Buba, unuka Mima i unuk Mile.

POMEN

Milenko Erdevik Svilenga}a iz ûruga 27. 12. 2010 - 27. 12. 2012. Ne pro|e dan da te ne spomenemo, a u srcima, dok ìvimo, od zaborava }emo da te ~uvamo. Tvoji najmiliji: Zorica, Draè, Seka i Igor. 66421

66151

POMEN

Posledwi pozdrav

Danas, 27. decembra 2012. godine navr{ava se godinu dana od kako nije sa nama na{ deda, suprug i tata

Radoslava Guqpa 2006 - 2012.

Ko~i{ Jano{u - Koletu

Ilija Ivani{evi}

od k}erke Aranke sa porodicom.

1926 - 2012. od porodice Ko~i{.

Deda, volimo te i osta}e{ u na{im srcima gde god bio. 66539

66540

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Sa neizmernom tugom i velikim bolom obave{tavamo rodbinu i drage prijateqe da se na{ tata, deda, ujak i stric upokojio u 87. godini. Tvoj vedar duh, plemenitost i ve~ni optimizam bi}e nam nauk za ceo na{ `ivot.

[est tu`nih godina je pro{lo od kada nisi sa nama, ali si ostala u na{im srcima gde ve~no `ivi{. Po~ivaj u miru Bo`ijem, i neka te An|eli ~uvaju. Porodice: Guqpa i Vuleti}.

Todor Jovanovi} iz Ledinaca S tugom i po{tovawem wegovi: unuka Jelena, supruga Veselinka i k}erka Milica.

66410

66522

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Sahrana je danas, 27. 12. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoji najmiliji: Milkica, David i Mi{a. 66538

Milica Mijanovi} Qubav, malo je re}i, prijatequ najve}i. Najlep{a uspomeno na{eg detiwstva, ostaje{ zauvek u mislima i srcima tvojih:

Stana Despotovi}

Preminuo je moj voqeni suprug

Ko~i{ Jano{u

1955 - 2012. Sahrana je u ~etvrtak, 27. 12. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od porodice Pa{ajli}.

O`alo{}eni: suprug @ika, sinovi Dragoqub i Goran.

Milice, Nikole i Sne`ane. 66531

66528

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je na{a dobra tetka i baka

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

66520

Milan Jari} 1929 - 2012.

Sahrana }e se obaviti u petak, 28. 12. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Milica Mijanovi} preminula 25. 12. 2012. godine, u 82. godini posle kra}e i te{ke bolesti. Sahrana drage nam pokojnice }e se obaviti 27. 12. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Mijanovi}.

Nedeqku Boroja

1953 - 2012. O`alo{}ena supruga Tina.

Pro{lo je 40 dana neizmerne tuge i bola. Puno nam nedostaje{. Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. Tvoje qubavi: Lia, Sowa i Tawa.

66543

66498

od }erke Gorice i unuka Sawe i Dragane.

66546

66532

Pro{lo je godinu dana od kako si nas napustio, a se}awe na tebe ne jewava.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 73. godini preminuo na{ dragi suprug, tata i deda

Nedeqko Boroja Dimitrije Hladni

Bo{ko Luki}

1939 - 2012.

O`alo{}eni: supruga Nada, sin Ivan i }erka Marija.

66535

66547

dragoj

Stana Despotovi}

Nedeqko Boroja

Se}awa nikad ne}e izbledeti i uvek }e{ biti u na{im mislima. Tvoj sin Goran sa porodicom.

Posledwi pozdrav sestri i tetki.

Sahrana }e se obaviti 27. 12. 2012. godine, u Ka}u, u 14 ~asova. Uvek }e te voleti Tvoji: Bosiqka, Goran, Gorica, Sawa i Dragana. 66545

@ivot je trenutak, a se}awe ve~no. Bol nije ni u re~ima ni u suzama, ve} u srcima u kojima }e{ ostati. Tvoj brat Jovo, snaja Nena i tvoja Aca sa porodicom. 66526

S tugom i bolom opra{tamo se od na{eg supruga, oca i dede

Antuna - Brace Greguri}a 1942 - 2012. Sahrana je danas, 27. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. O`alo{}eni: supruga Qubica i }erka Tawa sa porodicom. 66529

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Државни посао 09.05 Исус: Права верзија 09.55 Име мог сокака 10.10 Палета-колажна емисија 11.00 Заувек млад 11.35 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Под истим кровом 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Еко: Година на Фрушкој 14.30 Плави круг 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Џонатан Крик 16.00 Радни водич 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.55 Државни посао 19.00 Фолдер култура 19.30 ТВ Дневник 20.05 Поаро 21.00 Сучељавање 22.00 Војвођански дневник 22.35 Један на један 23.00 С ветром у леђа, филм 00.30 Радни водич 01.20 Заувек млад 01.55 Концерт године 2011.

Тајрон Севиџ

С ветром у леђа У сусрет Божићу 1938. године, у животима породица Бејли и Сатон у Ју Бедфорду дешава се свашта. Грејс Мејвејринг и њена мајка Меј Бејли, су у Европи, где су отишле по тело Грејсиног супруга Вена, убијеног у шпанском рату. Хаб Бејли је студира на Универзитету у Торонту, а Хабова мајка одлучује да крене синовљевим стопама, па уписује Универзитет у Торонту. Улоге: Дилан Провенчер, Тајрон Севиџ, Џејмс Керол Режија: Стефани Скијани (РТВ 1, 23.00)

06.40 07.00 08.35 09.25 10.25 11.35 11.50 12.30 12.40 13.10 14.35 15.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 23.35

tv program

~etvrtak27.decembar2012.

Кухињица – мађ.. Миљеница Грување Концерт НС џез фест 2011. Бенџамин Бритн-божићне песме Хор „Капитран“ (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Деца Дине Музички програм Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Исус: Права верзија Биографије Фолдер култура Палета-колажна емисија

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00

Лола Панонско јутро Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Лола Док.програм Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести

Томислав Николић

Србија пита председника Председник Србије Томислав Николић одговара на питања грађана. Србија између Брисела и Москве, прети ли свету Велика Албанија, какву ћемо политику водити, каква ће нас економија издржавати, зашто смо пропустили све историјске шансе и прилике. Ваша питања, шаљите на имејл адресу sr bi ja pi ta @rts.rs Водитељ: Зоран Станојевић (РТС 1, 21.00)

08.30 Цртани филм 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.30 Серијски програм 10.30 Седница Скупштине града Новог Сада 17.00 Мистерије КГБ-а 17.30 Новосадско поподне 18.30 Сигуран квадрат 18.45 Реч за данас 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Витраж 21.00 Лична грешка 21.30 Мистерије КГБ-а 22.00 Објектив 22.30 Таксисткиња 23.20 Људи са Менхетна 00.10 Украдена срца

10.15 Премијер лига: Сандерленд – Манчестер Сити 12.10 Одбојка Копа Италија 1/4 Финале 14.00 Тенис Абу Даби 16.00 Тенис Абу Даби 18.00 СК студио 19.00 Евролига: Бешикташ-Кимки 20.45 Евролига: Монтепаски - Макаби 23.00 Преглед Премијер лиге 00.00 Премијер лига Магазин 00.30 Евролига: Алба - Реал Мадрид 02.00 Свет фудбала 02.30 Евролига: Каха Лаборал - Олимпијакос

08.00 08.15 09.05 09.55 10.40 11.13 11.34 12.00 12.24 13.09 13.15 14.49 15.15 15.56 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.30 22.35 23.25 23.40 23.46 00.34

07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 23.15 00.15 00.30 01.30

Јутарњи дневник Јутарњи програм Сложна браћа Сасвим природно Моја лепа Србија Како се то ради Чаробњаци са Вејверли Плејса Дневник Место злочина: Њујорк Евронет Ћао инспекторе, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Мој рођак са села Србија пита председника Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Онг бак-тај ратник, филм

Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Радна акција Досије Галилео Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести

Фолк шоу

Оље Бајрами

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Фарма, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Зелена патрола, 12.30 АБС шоу, 13.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 14.55 Инфо, 15.30 Кућица у цвећу, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Уживаћете у песмама Бокиja Милошевићa, Гоцe Стојићевић, Недељкa Билкићa, Гоцe Лазаревић, Александрa Илића, Сање Малетић, Јашара Ахмедовског, Злате Петровић, Дејана Матића, Снежане Бабић, Марка Булата, Јоване Типшин, Ангела Димова, Биљане Јефтић, Ере Ојданића, Милене Плавшић, Игора Лугоњића, Оље Карлеуше, Банета Мојићевића, Катарине Ковачевић, Бојана Бјелића, Слађе Иванишевић, Мишела Гвозденовића, Оље Бајрами и Коктел бенда. (КТВ, 20.00)

06.02 06.42 07.19 07.42 07.54 08.01 08.08 08.37 08.47 09.11 09.30 09.57 10.00

10.41 11.09 11.38 12.15 12.59 13.59 14.28 14.38 15.02 15.30 16.16 16.53 17.55 19.30 20.04 20.54 21.00 22.02 22.32 00.47 01.22

Концерт за добро јутро Слагалица Викинг Вики Метро Ерни Дени и Деди Ана Добрић Чувари осмеха Великани Штоперица Математика у срцу Прича се по граду Београд-вечити град Седница Народне Скупштине Републике Србије, пренос Програм зависи од трајања преноса Траг у простору Европа и Срби У свету Новогодишњи концерт дечјег хора Трезор Чувари осмеха Великани Штоперица Прича се по граду ТВ лица... као сав нормалан свет Образовно огледало Достојевски Одбојка (ж)- ПС: Визура-Железничар, пренос Избор спортисте године у организацији листа „Спорт” Век одважних Мој лични печат Достојевски Место за нас Фестивал фестивала: Кориолан, филм Бунт И ја имам таленат

Данијела Врањеш

Кориолан Грађани Рима су гладни. Кориолан, римски херој, велики војник и човек крутих убеђења, презире народ. Његови екстремни ставови изазивају масовну побуну. Рим постаје крвав. Политичари и његова мајка, Волумнија, изманипулишу и преваре Кориолана, и протерају га из града. Улоге: Рејф Фајнс, Џерард Батлер, Брајан Кокс, Драган Мићановић, Славко Штимац, Данијела Врањеш, Светислав Гонцић, Слободан Нинковић Режија: Рејф Фајнс (РТС 2, 22.32)

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 00.15 02.30 04.30

Добро јутро Брачни судија Први национални дневник Папарацо лов Тачно у подне Српска посла Национални дневник Скривена камера Прељубници Национални дневник Мала невеста Нежељене Моја велика свадба Све за љубав Прељубници Српска посла Амиџи шоу Филм: Случајни херој Филм: Посматрајући детективе

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.25 08.45 09.30 10.00 10.35 11.30 13.45 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.15 23.50 00.15 01.05

Борилачки мајстори У здравом телу Хоћу да знам Вести Експедиција Аљаска Цртани филмови Непобедиви: Банзуке Никита Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Као случајно Вести Непобедиви: Банзуке Никита Филм: Ридикове хронике Вести Спортски преглед Борилачки мајстори Експедиција Аљаска

Јадранка Јевтић

Истина или правда

Алекса Давалос

Ридикове хронике Бежећи од закона, али и ловаца на главе, свемирски борац и одбегли затвореник Ричард Ридик одлучује да се сакрије на планети Хелион. Убрзо, међутим, схвата да тамо влада потпуни хаос. Улоге: Вин Дизел, Алекса Давалос, Џуди Денч, Колм Феоре Режија: Дејвид Твохи (Б92, 21.00)

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00

Цртани филм Пинк таргет Филм: Могло сето десити теби Сити вести Филм: Огледала Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Домаћи филм: Официр с ружом Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Раскид Филм: Монструм Опасна игра Тријумф љубави Сити вести Филм: Ајкулина кожа

За емисију „Истина или правда“ вечерас се пријавила госпођица Марица Шипражић, која тужи свог бившег директора Марка Мијовића, јер тврди да је била изложена мобингу док је радила у његовој фирми. Водитељка: Јадранка Јевтић (Хепи, 21.00) 05.00 Јутарњи програм 08.00 Поп Пикси 08.10 Зоки на веселој фарми 08.30 Земља коња 08.55 Авантуре малог Пере 09.20 Зоки на веселој фарми 09.35 Поп Пикси 09.45 Телешоп 10.00 Винкс 5 10.50 Монсуно 11.30 Бен 10 11.50 Моћни ренџери 12.40 Хунтик 13.20 Скуби Ду 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Гламур 15.00 Добра жена 15.25 Телешоп 15.55 Вести 16.15 Булевар револуције, филм 17.55 Телемастер 18.30 Гламур 19.00 Црвени орао 19.55 Вести 20.00 Насловна страна – квиз 20.30 Пљачка Трећег рајха 21.00 Истина или правда 22.00 Луда кућа 23.00 Долина вукова 23.55 Вести 00.10 Филм 01.50 Филм 03.30 Црвени орао 04.40 Једна жеља једна песма микс

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak27.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 10.25 11.20 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Посластичарски ас Венчаница из снова Карсонов свет Луксузни дом Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Савршен стил Нова нада посластичара Соул фуд породица Екстремни преображај Мајами инк Савршен стил

08.00 Тајни рат 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Мит о Витлејемској звезди 11.00 Кракатау – последњи дани 12.00 Заборављени начини исхране 13.00 Ко си заправо ти? 14.00 Импресионисти 15.00 Египат 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Мистерије олупина на дну океана 18.00 Заборављени начини исхране 19.00 Упознајте Римљане 20.00 Хрватски владари 21.00 Ловци на митове 22.00 Тајни рат 23.00 Мистерије олупина на дну океана 00.00 Тајм тим година 01.00 Египат

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Вилењаци Шарада Крв на сунцу Тајанствена сила Сумрак Побуна Нимино острво Еротски филм Еротски филм

Та јан стве на си ла Овај ак ци о ни хо рор у ма ни ру Ај ку ле и Осмог пут ни ка, ба зи ран је на ју на ку из Мар ве ло вог стри па и исто и ме не књи хе. Сме штен у не по зна тој и за стра шу ју ћој око ли ни у ду би ни мо чва ре, Ман Тинг је син те за при ро де и нат-при род ног те ро ра... Уло ге: Мет Ле Не вез, Реј чел Теј лор, Џек Томп сон Ре жи ја: Брет Ле о нард (Си не ма ни ја, 16.00)

07.00 10.19 11.22 12.00 12.39 13.27 14.30 14.55 15.28 16.03 16.58 18.00 18.23 19.10 19.30 20.12 20.45 21.35 22.45 23.23 01.19 01.50

Добро јутро, Хрватска Пут зачина, док. серија Домови Марока, док. серија Дневник Пркосна љубав Др Оз 2, ток шоу Хрватска хроника БиХ Четири дана у децембру, док. филм Позитивно Луда кућа Хрватска уживо Контакт 8. спрат, ток-шоу Тема дана Дневник Године за сећање, док. серија Преглед године Паралеле - преглед 2012. Дневник 3 Циклус култних филмова: Француска веза 2, филм Регионални дневник Каролин Божић, филм

Еди Фал ко

СЕ РИ ЈА

Се стра Џе ки На кон што из бег не Еди ја, О Ха ру и ди ле ра ко ји је до шао да тра жи укра де не та бле те, Џе ки ра ни је од ла зи с по сла на по ро дич ни од мор у при ро ди. Ке вин и де вој чи це су уз бу ђе ни, али сва ка ак тив ност ко ју су ис пла ни ра ли за вр ша ва ка та стро фал но... Уло ге: Еди Фал ко, Ив Бест, Пи тер Фа си не ли, Ме рит Ви вер, Хаз Слај ман Ре жи ја: Пол Фиг (ХРТ 2, 01.58)

20.00 21.15 22.55 23.45 00.30 01.10 01.58

Мала ТВ Веселе тројке Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Мерлин Јеленко Нинџа корњаче Идемо на пут с Гораном Милићем Еко зона Ријека: Море Фотографија у Хрватској Керолин Божић, филм Мала ТВ Регионални дневник Културна баштина Два и по мушкарца Турнир у малом фудбалу „Кутија шибица” - два полуфинала Слатки свет Чарлијевих анђела, док. серија Дан ХОО-а, пренос Транспортер, филм Закон и ред Складиште ЦСИ: Мајами Којак Сестра Џеки

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.30 02.40

Мапетовци у свемиру Бени и Џун ЕдТВ Запослени људи Дневник Бриџет Џонс Ошамућени и збуњени Били Елиот Дилерски послови Еротски филм Еротски филм Еротски филм

12.46 13.11 13.41 13.54 15.24 16.00 16.30 16.50 17.15 19.30

Реј чел Теј лор

15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судије за стил Школа за парове Разведени Гари Једном давно Секс и град Нова девојка Лудница у Кливленду Шапат духова Увод у анатомију Затрпани ђубретом Све што нисте знали о љубави Хари воли Лизу Школа за парове Разведени Гари Живот у предграђу Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Увод у анатомију Тело је доказ Џордан Шапат духова Секс и град

08.05 Моји џепни љубимци 08.20 Ју-Ги-Ох! 08.50 Вирус напад 09.20 Исплати се - ТВ аукција 09.35 Крв није вода, серија 10.40 Кнертен 2 - ТВ премијера, филм 12.15 Град светла - ТВ премијера, филм 14.10 Зачаран, филм 15.55 Сам у кући 3, филм 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Сам у кући 3, филм 18.05 Ексклузив таблоид, магазин 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода, серија 20.00 Зов дивљине, филм 22.00 Такси 3, филм 23.35 Присилно слетање, филм 01.10 Астро шоу 02.10 Клопка, филм

При сил но сле та ње

07.00 07.27 07.52 08.17 08.42 09.07 10.00 10.35 12.00

07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.50 11.20 11.50 12.40 13.35 14.30

08.05 Филм: Супертанкер 09.50 Браћа и сестре 10.45 Дијагноза убиство 11.40 Филм: Пајкан и по 13.25 Филм: Суперолуја у Сијетлу 15.10 Филм: Метеорска олуја 16.55 Филм: Божићни спор 18.40 Филм: Божић у великом стилу 20.25 Монк 21.20 Филм: Велико пространство 23.10 Филм: Синбад и Минотаур 00.55 Филм: Амерички ратни бродови 02.40 Филм: Председников човек

06.00 Убиство у затворском дворишту 07.30 До просјачког штапа 09.00 Екстремно крупан план 10.00 Моја ужасна година 11.30 Животиња 13.00 Окршај холивудских звезда 14.00 ЕдТВ 16.00 Спортске стране 17.30 Окршај холивудских звезда 21.00 Брустерови милиони 23.00 Породица Брејди у Белој кући

Вој ник Џон Ма стерс до би ја по ну ду ко ја се не мо же од би ти: оси гу ра ти лет ми ли о на ша Бак сте ра Деј ви са до Аустра ли је. По пис пут ни ка ово га пре ко о ке ан ског ле та по ду жи је, а са сто ји се од по са де ави о на, Деј ви со ве кћер ке и ње них атрак тив них при ја те љи ца... Уло ге: Ке вин Доб сон, Хе дер Давн, Џон Бек, Ан то нио Са ба то Ре жи ја: Џим Ви нор ски (РТЛ, 23.35)

Свир ка у цр кви св. Пе тра

ко раз ли ка из ме ђу та лен та и ге ни јал но - ће ња, а по себ но ста ро мод на пер цеп ци ја хи пи ка сти у ства ра њу ме ло ди ја ле жи у сте пе ну да мо же мо да про ме ни мо свет са мо ако ме ња мо до ко јег ме ло ди ја, ви ше од пу ког ула же - и се бе – с ове дис тан це из гле да као по след њи ња у уши, при ча емо ци о нал ну при чу, не сум њи - дах за пад њач ке ду ше. во је да је Ма карт ни на ма хо ве му зич ки ге ни је. Крај ње не у је ди ње ни, да нас жи ви мо под до ми Исто та ко, раз о ча ра ва ју ћи пад у раз во ју ње го ве на ци јом тех но ло шких спра ви ца и уни ште ног му зич ке да ро ви то сти по сле рас па да „Битлса„ раз ло га за по сто ја ње и осе ћа ја за за јед ни цу. про из вод је из ду ва ва ња осе ћа ја, ка да се ње гов Иако оста ци на ше не ка да ста бил не ре ли гиј ске жи вот ван гру пе укло пио у при јат ну нор мал ност. на де пре жи вља ва ју, ма ли део њих нас из гра ђу је. Гу бе ћи сна гу из ра жа ва ња, ње го ве ме ло ди је – Док се не ле га ли зу ју те шке дро ге, ста ри свет ће иако, као и увек, ве што ура ђе не – по ста ле су над на ма ипак за др жа ти не ку вр сту мо рал не кон емо ци о нал но без лич не, а ње го ва му зи ка у це ли - тро ле. Али ка да их ле га ли зу ју, ка ко пред ви ђа ни из гу би ла је глав ни еле мент из не на ђе ња у пре - вул гар ни праг ма ти зам, би ће пре се че не по след ње но ше њу на ви ка. То се, ме ђу тим, пре или ка сни ј е до го д и сва ком поп му зи ча ру. Ле нон, чи ја је му зи ка од у век би ла ви ше из ра жај на не го ме ло дич на, ус пео је да кре а тив ну ви тал ност за др жи ма ло ду же од свог парт не ра. Крај њи ко рен те из об ли ч а ва ј у ћ е осо б и н е ле ж и у пси хо л о ш кој про ме ни ко ја је ушла у за п ад њ ач ко дру ш тво из ме ђу 1963. и 1973: ре во лу ци ја у гла ви, у чи ј ем раз во ј у су „Битлси„ од и гра ли ве ли ку уло гу и чи ји ма ни ф ест, хте л и – не хте ли, кроз њи хо во де ло те че пред ста вља ју - „Мом ци из ка ме но ло ма” – Quarry Men ћи не са мо из ван ред ну ри зни цу по пу лар не кул - ве зе с на шим не ка да шњим жи во том, да ле ко од ту ре већ и кул ту ро ло шки до ку мент од трај не ва - нас ко ји смо на дру гој стра ни осун ча ног ја за ше жно сти. зде се тих где, по сред ством на уч не тех но ло ги је, Де с та б и л и зу ј у ћ а дру ш тве н а и пси хо л о ш ка „Битлси„ још увек мо гу да пе ва ју сво је по лет не, ево лу ци ја ко јој све до чи мо од ше зде се тих, углав - гор ке пе сме пу не на де; пе сме ко је чу ва ју љу бав. ном по ти че од успе ха из о би ља и тех но ло ги је да Џон Ле нон и Пол Ма карт ни упо зна ли су се оства ре хте ња обич них љу ди. Кон тра кул тур ни јед не су бо те, 6. ју ла 1957. го ди не, у Вул то ну, еле мен ти ко ји се обич но окри вља ва ју за то, за - пред гра ђу Ли вер пу ла, на свир ци у цр кви св. Пе пра во су се од у пи ра ли је дин стве ном про це су тра, на ко јој је сви ра ла Ле но но ва скифл-гру па дез ин те гра ци је чи ји ко рен ле жи у на уч ном ма те - „Quarry Men”. Ма ка рт ни, го то во две го ди не мла ри ја ли зму. Да ле ко од по ма га ња тој фраг мен та - ђи од свог ка сни јег му зич ког са рад ни ка, ус пео је ци ји, они су ци ља ли на то да је за ме не но вим да им пре си о ни ра та да ше сна е сто го ди шњег Ле дру штве ним по рет ком, за сно ва ним или на љу ба - но на сво јим по зна ва њем акор да и не та ко по зна ви и ми ру, или на не ја тих тек с то ва ро кен р ол сној, анар х и с тич кој, пе с а ма, као и уме ћ ем Иро нич но је то да су нај же шћи европ ској вер зи ји ре во шти мо ва ња ги т а ре. По кри ти ча ри ше зде се тих они ко ји лу ц и о н ар н ог ма о и зма. што се убр зо при дру жио Ка д а са в ре м е н и де с ни Ле н о н о вој гру п и, Ма су од њих нај ви ше про фи ти ра ли: чар ски му дра ци на па да ју карт ни му је по ка зао сво по ли тич ки за го вор ни ци ше зде се те, они пре по зна је ра не сти хо ве, из не на ма т е р и ј а л и с тич к ог ин д и в и д у а л и з ма ју си л о в и т и, све у куп н и див ши га и сво јим по ку на пре дак, али га при пи ша ји ма ком по но ва ња. У су ју оним сна га ма ко је су нај сна жни је ре а го ва ле на ред них пет го ди на њи хо ва пе сма ри ца кон про тив ње га. Кон тра кул ту ра је би ла ма њи узроч - стант но се по ве ћа ва ла. По што се са сто ја ла углав ном од Ле но но вих ник ха о са не го што су то би ли мар ги нал ни ко мен та то ри; би ла је про ла зни по ку шај на ла же ња школ ских дру го ва, „Quarry Men” је би ла ама тер ска гру па и стал но је ме ња ла чла но ве те је то ком 1958. ал тер на ти ве за ци ви ли за ци ју на из ди са ју. Иро нич но је то да су нај же шћи кри ти ча ри ше - и 1959. го ди не има ла све ма ње ан га жма на. Је ди ни зде се тих они ко ји су од њих нај ви ше про фи ти ра - до га ђај вре дан по ме на у том пе ри о ду је сте ан га жо ли: по ли тич ки за го вор ни ци ма те ри ја ли стич ког ва ње пет на е сто го ди шњег Џор џа Ха ри со на, у мар ту ин д и в и д у а л и зма. Њи хов нај н о в и ј и до п ри н ос 1958. го ди не. Он се по ја вљу је, за јед но с Ле но ном, убр за ном сло му дру штва ина у гу ри са ног не где Ма карт ни јем, Џо ном Ло вом (кла ви ја ту ри стом) и око 1963, што је еко ном ски дар ви ни зам за мо тан Ко ли ном Хан то ном (буб ња ром) на је ди ном пре жи у дру штве но-кул ту ро ло шке пред ра су де ко је су у ве лом де лу гру пе: де се то ин чном ше ла ку 78, сни кон тра дик тор но сти са ме са со бом, ни је био од мље ном ле та те го ди не у сту ди ју „Фи липс са унд ри по мо ћи чак и ако се Но ва де сни ца не сма тра од - кор динг сер вис”, за су му од 87,5 пе ни ја. Ле нон пе ва го вор ном за ви ше фо ку сну и фраг мен ти ра ну тех - глав ни во кал у обе пе сме: об ра ди пе сме „That’ll Be но-де ка ден ци ју у ко ју за пад ни свет тре нут но то - The Day” Ба ди ја Хо ли ја, ко ја је би ла хит у Бри та ни не као у раз бр бља ни, све тлу ца ви, ми кро е лек тро - ји кра јем 1957, и пе сми Ма карт ни ја и Ха ри со на „In нич ки, пул си ра ју ћи жи ви пе сак. Ше зде се те се Spite Of All The Danger”. Обе пе сме увр шће не су на на ма чи не као злат но до ба за то што, у по ре ђе њу ал бум Anthology 1. По то ња пе сма, јед но лич на дуса са да шњо шћу, то и је су. У њи хо вом ср цу – вап па ро ди ја, ни је за по хва лу, али „That’ll Be The кон тра кул тур ни ре волт про тив се бич но сти бо га - Day” ну ди ква ли те тан ги тар ски со ло део.

Хе дер Давн

Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs. 07.15 Амерички чопери 08.10 Прљави послови 09.05 Опасан лов 09.55 Обрачун суперљуди 10.50 Дајнамо, чудесни мађионичар 14.25 Генералка 2012 15.20 Разоткривање митова 16.15 Прљави послови 17.10 Опасан лов 18.05 Преживљавање 19.00 Како се прави? 20.00 Риболовачки изазови Робсона Грина 21.00 Чудовишта из реке 22.00 Пецање голим рукама 23.00 Паклени путеви 00.00 Трка до Јужног пола

08.30 Биатлон 09.30 Скијашки скокови 11.30 Сви спортови 12.30 Сви спортови 13.00 Фудбал 15.00 Скијашки скокови 17.00 Сви спортови 18.00 Фудбал 19.00 Фудбал 20.00 Сви спортови 21.00 Борилачки спорт 23.00 Покер 00.00 Тенис

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak27.decembar2012.

dnevnik

27. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Мо гу ће је да ће се да нас мен тал на фо ку си ра ност су ко би ти с ва шом емо тив ном при ро дом. Мо гла би се по ја ви ти раз ли чи та ми шље ња, а ви би тре ба ло да из дво ји те вре ме да их са слу ша те. Бу ди те стр пљи ви.

BIK 20.4-20.5.

Сва ки пут ка да про го во ри те мно го љу ди ће слу ша ти сва ку ва шу реч. Што че шће бу де те из ра жа ва ли сво је ми шље ње, то бо ље. Те шко вам је да се на јед ном ме сту за др жи те ви ше вре ме на, али то је у ре ду.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Чи ни се да да нас не ће те би ти су ви ше емо тив ни, али сма трај те да је та ко нај бо ље. По тру ди те се да има те по зи ти ван при ступ сва кој си ту а ци ји и не при хва тај те су ви ше лич но би ло шта. Бу ди те што флек си бил ни ји. Ово је ве ли ки дан за вас. Оп ште рас по ло же ње би тре ба ло да бу де од лич но. Тач но зна те шта да ка же те у сва кој си ту а ци ји. При ла го дљи ва при ро да ће вам до бро до ћи јер су љу ди ко ји вас окру жу ју при лич но ри гид ни. Мо жда ће вам да нас би ти те шко да се су о чи те са сво јим осе ћа њи ма. Ве ро ват но ће те би ти и ве о ма не пред ви ди ви. Бу ди те си гур ни да све то иде у ва шу ко рист. Ис ко ра чи те из ко ло те чи не и удах ни те ду бо ко.

Па зи те да нас шта го во ри те. Ста ни те на пут пре на гље ним ко мен та ри ма ко ји су под стак ну ти ин тен зив ним емо ци ја ма. Ти ко мен та ри би мо гли би ти по гре шно про ту ма че ни и ка сни је ис ко ри шће ни про тив вас.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ура ди те да нас што ви ше да би вам ка сни је би ло лак ше. Ви сте део сла га ли це ко ји не до ста је, за то сту пи те на по ди јум да би сте од и гра ли ва жну уло гу. Ваш до при нос у кри тич ном тре нут ку би ће од ве ли ке по мо ћи. Ка на ли ши те сво ју енер ги ју у кон струк тив не за дат ке. Бу ди те отво ре ни за ус по ста вља ње но вих ве за. Ли ни ја из ме ђу ко ри сне су ге сти је и ма ни пу ла ци је ве о ма је тан ка. По ку шај те да из бег не те ово дру го.

До бра вест је да би тре ба ло да бу де те у мо гућ но сти да про на ђе те мир у окви ру сво јих емо ци ја. По тра жи те по сред ни ке да вам по мог ну при за сто ју ко ји мо жда по сто ји из ме ђу вас и дру гих љу ди.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Мо гу ће је да сте по ма ло збу ње ни. Де ло ва ње дру гих љу ди би вас мо гло по сла ти у вр тлог кон фликт них емо ци ја. Мо жда сте по себ но осе тљи ви ка да су ци ље ви у пи та њу. Ди сци пли на је да нас кључ ни аспект.

Увек би тре ба ло да има те на уму да је ва жно да се по ве же те с дру гим љу ди ма. Мо жда вам из гле да да би не ке ства ри тре ба ло да ура ди те са ми, али би ће те мно го ефи ка сни ји уз аси стен ци ју дру гих љу ди. Ово је сја јан дан за вас! Ва ше емо тив но ста ње ума је пре див но оп ти ми стич но. Све би тре ба ло да се од ви ја у ва шу ко рист, а ту је и ин стинкт ко ји ће вам по ка за ти пра ви пут ако то бу де по треб но.

TRI^-TRA^

До ку мен та рац о Ле ди Га ги V REMENSKA

PROGNOZA

Разведравање

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 10 Niш

Evropa

НО ВИ САД: Ују тру сла ба ки ша, а за тим су во. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 4 до 8 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру ки ша ко ја се пре ме шта ка ју го и сто ку, па на сту па де ли мич но раз ве дра ва ње. Сре ди ном да на и по под не сун ча ни ин тер ва ли. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 1 до 6 степени, а мак си мал на 9. СР БИ ЈА: Пре под не ки ша ко ја се пре ме шта ка ју го и сто ку, де ли мич но раз ве дра ва ње на се ве ру. На ју гу пре ста нак па да ви на по под не. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 0 до 10 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Све жи је с по вре ме ном ки шом. У су бо ту ују тру ки ша, су сне жи ца и снег у цен трал ним и ју жним пре де ли ма, а на се ве ру Ср би је су во уз раз ве дра ва ње. У то ку да на пре ста нак па да ви на и у ју жним пре де ли ма. У не де љу сун ча но с мра зем. По след њег да на ове го ди не и у но во го ди шњој но ћи су во вре ме уз тем пе ра ту ру око 0 сте пе ни у по ноћ. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ски усло ви не по вољ но ути чу на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Са ве ту је им се и да ље опре зност. Мо гу ћи су гла во бо ља, ре у мат ски бо ло ви и не рас по ло же ње.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

-4

St. Peterburg 1 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Пе ва чи ца Ле ди Га га об ја ви ла је на Тви те ру да ће се сни ма ти до ку мен т а рац о њој, чи ји ће про ду цент би ти и њен при ја т ељ и тре н ут н и са р ад н ик, фо то граф Те ри Ри чард сон. - Те ри Ри чард сон пра ви до ку мен т а рац о мом жи во ту, и о сни ма њу но вог ал бу ма „Арт поп„ - до да ла је пе ва чи ца на Тви те ру. Она је за х ва л и л а сво ј им обо ж а ва о ц и м а што су би л и стр пљи ви и што су че ка ли тај њен ал бум. Ри ч ард с он и Ле д и Га г а прет ход но су са ра ђи вал ли на књи зи фо то гра фи ја на зва них „Леди Гага и Тери Ричард сон„. Ина че, пе ва чи ца ће де би то ва ти и у фил му Ро бер т а Ро дри ге за „Machete Kills„.

VIC DANA По хва ли ла се же на при ја те љи ци: - Муж ми је обе ћао бр да и до ли не. - И, шта ти је по кло нио? - Ге о граф ску кар ту.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

212 (23)

Slankamen

282 (-5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

272 (10)

Zemun

350 (-2)

Bogojevo

237 (1)

Panчevo

360 (0)

Smederevo

500 (-2)

Baч. Palanka 238 (-3) Novi Sad

232 (-2)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

164 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

231 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

274 (-5)

NERA

Hetin

82 (0)

TISA

-20 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 372 (-19) Beograd

Kusiћ

303 (-2)

64 (24)

Reшeњe:

DUNAV