Dnevnik 28.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SREDA 28. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23632 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PO^ELO POLAGAWE VOZA^KIH ISPITA PO NOVIM PRAVILIMA

Za budu}e voza~e 3.500 pitawa

str. 6

DA N AS SE O^E K U J E IS P LA T A ZA R A D A

NASLOVI

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA FINANSIJE ZORAN RADOMAN O PO[TOVAWU USTAVNIH PRAVA VOJVODINE

Politika

Sve zavisi od politi~ke voqe u Beogradu

3 Pajti} u Kini o autoputu i tunelu kroz Fru{ku goru

str. 3

Ekonomija 4 Gra|ani sve vi{e be`e od kredita 5 „Ju`ni tok” uliva zaradu i na{oj privredi 8 Sve vi{e Novosa|ana prodaje na Najlonu

Crna 13 Bajatovi}: „Srbijagas” nije povezan s privatizacijom Azotare Pan~evo

Foto: R. Hayi}

Novi Sad

VLADA VOJVODINE POSTAVILA VI[E POMO]NIKA SEKRETARA

Novosadska Podsekretarka „^isto}a” za privredu p r e k i n u l a { t r a j k Darija [ajin str. 7

OP[TINA BEO^IN, „LAFAR@ SRBIJA” I USAID POTPISALI SPORAZUM O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU

str. 3

SARADWA INSTITUTA U SREMSKOJ KAMENICI I DOMA ZDRAVQA U NOVOM BE^EJU

Biznis-park Br`e do zapo{qava ultrazvuka srca Beo~ince str. 11

str. 4

Jo{ toplije

ZBOG LA@IRAWA U TELEFONSKIM KVIZOVIMA LI[ENO SLOBODE 18 OSOBA

SMS prevare te{ke 31 milion evra

Najvi{a temperatura 19 °S

str. 12

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : U NOVOSADSKOM VI[EM SUDU, OSAM MESECI NAKON STRADAWA [ESTORO MLADIH U PO@ARU U NO]NOM KLUBU

U petak po~iwe su|ewe za tragediju u „Kontrastu”

str. 13

str. 14 – 18

SPORT

n RUKOMETNA POSLASTICA n LEGENDARNI KAREQIN VOLI SRBIJU U CRVENKI

n SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

POLiTikA

sreda28.novembar2012.

FI LIP RI KER U BE O GRA DU

Sa sta nak kod Ni ko li }a Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} raz go va ra }e da nas s pred sed ni ci ma op {ti na Ko sov ska Mi tro vi ca, Zu bin Po tok, Zve ~an i Le po sa vi}, na sa stan ku ko jem }e pri su stvo va ti i pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i}. Sa stan ku }e pri su stvo va ti pred sed ni ci op {ti na Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan ti}, Zu bin Po tok Sla vi {a Ri sti}, Zve ~an Dra gi {a Mi lo vi} i Le po sa vi} Dra gi {a Va si}, sa op {ti la je Pres-slu `ba pred sed ni ka Re pu bli ke. Sa sta nak se odr `a va u zgra di pred sed ni ka na An dri }e vom ven cu.

LI DER LDP-a ^E DO MIR JO VA NO VI] UPO ZO RA VA NA PO SLE DI CE ZA KO NA O JAV NIM PRED U ZE ]I MA

Ra ja, Ga ja i Vla ja

Pred sed nik LDP-a ê do mir Jo va no vi} oce nio je ju ~e da je pred lo è ni za kon o jav nim pred u ze }i ma naj o ~i gled ni ji do kaz li ce mer ja i po li ti~ kog kri mi na la, ko ji ima upo ri {te u tre nut noj vla da ju }oj ko a li ci ji. Jo va no vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re u Skup {ti ni Sr bi je na gla sio da vla da ju }a ko a li ci ja, na pra vqe na u do go vo ru tro ji ce li de ra – Alek san dra Vu ~i }a, Ivi ce Da ~i }a i Mla |a na Din ki }a – do no {e wem tog za ko na po ku {a va da na ~el na me sta jav nih pred u ze }a do ve de di rek to re ko ji }e bes po go vor no slu ì ti in te re si ma wi ho vih par ti ja. – Za kon je po sled wa eta pa u or ga ni zo va nom ob ra ~u nu ko ji se me se ci ma vo di u Sr bi ji s ci qem ru {e wa lo kal nih sa mo u pra va ko je ni su bi le sprem ne da slu è in te re si ma ove vla da ju }e ko a li ci je – pri me tio je Jo va no vi}. – Na kon tog za ko na ko ji nam pred la è Vla da, u lo kal nim par la men ti ma po sta }e ne va `ni in te re si gra |a na ko je od bor ni ci pred sta vqa ju jer }e sve {to ima bi lo ka kve ve ze s nov cem i ra dom bi ti di rekt no po ve za no i pod uti ca jem i kon tro lom mi ni sta ra u Re pu bli~ koj vla di – na veo je Jo va no vi}, pod se }a ju }i na to da Sr bi ja u ovom tre nut ku ima 700 jav nih i dr àv nih pred u ze }a, ko ja aku mu li ra ju dug od ~e ti ri i po mi li jar de evra. On is ti ~e da, „ume sto za ko na o jav nim pred u ze }i ma ko ji bi ubr zao tran zi ci ju u ze mqi, bio do kaz iskre nog de mo kra ti zo va nog opre de qe wa onih ko ji da nas vo de Sr bi ju, mi do bi ja mo za kon sred wo ve kov nog Ori jen ta u ko jem se

na vr lo ja san na ~in fe u da li zu je Sr bi ja u par tij skim to ro vi ma“. – Od vo qe Vu ~i }a, Din ki }a i Da ~i }a za vi si funk ci ja sva kog ~o ve ka ko ji }e se su tra pro bu di ti i kre nu ti na po sao u ne ko od jav nih pred u ze }a Sr bi je – re kao je Jo va no vi}. – Pe de set jav nih i dr àv nih pred u ze }a na re pu bli~ kom ni vou do bi }e di rek to re od lu kom pe to ~la ne ko mi si je. Tri ~la na te ko mi si je ime nu je Vla da, ko ja je na pra vqe na do go vo rom tri ko a li ci o na part ne ra. Una pred je obez be |e na ve }i na ko ja ga ran tu je re a li za ci ju par tij skih i po li ti~ kih, a ne eko nom skih in te re sa, ko ji, opet, mo ra ju bi ti na pr vom me stu ka da se bi ra ju ka dro vi ko ji vo de jav na i dr àv na pred u ze }a u Sr bi ji. Pre o sta lih 650 jav nih pred u ze }a, ~i ji su osni va ~i lo kal ne sa mo u pra ve – Be o grad, No vi Sad, Kra gu je vac, Ni{ i de se ti ne dru gih op {ti na po Sr bi ji, di rek to re tih pred u ze }a bi ra lo kal na sa mo u pra va od lu kom od bor ni ka, ali i oni od go va ra ju re sor nom mi ni stru u Be o gra du. Po se ban pro blem su, ka ko je is ta kao, nad zor ni od bo ri i uki da we uprav nih od bo ra. Isto vre me no pri me }u je i da, „ume sto kon kur sa i jav nog po stup ka, ima mo ko mi si ju u ko joj vla da ju }a ko a li ci ja ima ve }i nu, s pra vom da ime nu je di rek to ra bez mo gu} no sti àl be na wi ho vu od lu ku“. – Na od lu ke Ustav nog su da mo è te da se à li te, a na tro ~la nu ko mi si ju u ko joj se de Ra ja, Ga ja i Vla ja ne mo è ni ko da se à li – za kqu ~u je Jo va no vi}. S. Stan ko vi}

Da ~i}: Sti è po dr {ka SAD Pre mi jer Ivi ca Da ~i}, na kon raz go vo ra s za me ni kom po mo} ni ka dr àv nog se kre ta ra Sje di we nih Ame ri~ kih Dr à va Fi li pom Ri ke rom, za B-92 ka è da sti è na ja vqe na po dr {ka da se ohra bre ame ri~ ki in ve sti to ri da ula ù u Sr bi ju. Na sa stan ku s Ri ke rom go vo ri lo se o kon fe ren ci ji na ko joj }e se oku pi ti po ten ci jal ni ame ri~ ki in ve sti to ri, a pri pre me za tu kon fe ren ci ju po ~i wu sle de }eg me se ca. Ko so vo je, na rav no, bi lo glav na te ma raz go vo ra, uz po ru ku da Sr bi ja mo ra da pri me ni do go vo re iz Bri se la ko ji su po stig nu ti s Pri {ti nom i od tih do go vo ra ne mo è od stu pi ti ako è li da u|e u EU.

– Na red ne dve ne de qe va `ne su za re {a va we ko sov skog pro ble ma i Fi lip Ri ker je jo{ jed nom po no vio da su ko men ta ri na od lu ku Vla de Sr bi je da na sta vi di ja log s Pri {ti nom uz po sre do va we EU iz u zet no po zi tiv ni – ka `e Ivi -

ca Da ~i}. – U tom smi slu, SAD po dr `a va ju ubr za va we i na sta vak evrop skih in te gra ci ja Sr bi je. Na sa stan ku Da ~i }a i Ri ke ra bi lo je re ~i i o od no si ma u re gi o nu na kon po je di nih pre su da Ha {kog tri bu na la, po seb no o re gi -

o nal noj sa rad wi Sr bi je i Hr vat ske. – Ne sme mo do zvo li ti da taj led u od no si ma po sta je sve de bqi. Tre ba na }i re {e we za ne ku vr stu nor ma li za ci je od no sa s Hr vat skom. Zna te, Ha {im Ta ~i je pre pro {log sa stan ka u Bri se lu bio u Za gre bu na sa stan ku s hr vat skim pre mi je rom Zo ra nom Mi la no vi }em, ko ji se po nu dio da po sre du je u di ja lo gu iz me |u Ta ~i ja i me ne. Ja se sa mo pi tam, a ko }e da po sre du je u di ja lo gu iz u me |u me ne i Mi la no vi }a? Ja taj di ja log pred la `em i tra `im ve} ne ko li ko me se ci, ali od go vo ra ne ma. Oni, jed no stav no, ni su pre vi {e za in te re so va ni, a ako oni ni su pre vi {e za in te re so va ni, on da ni sam ni ja – is ti ~e Da ~i}.

PR VI POT PRED SED NIK VLA DE ALEK SAN DAR VU ^I]

Sve oko Ko so va bi }e bol no za Sr bi ju Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} re kao je ju ~e no vi na ri ma u Pa la ti „Sr bi ja” u Be o gra du da }e sve {to se bu de de {a va lo po pi ta wu Ko so va bi ti bol no za Sr bi ju, i na ja vio za na red ne dve ne de q e mno { tvo di p lo m at s kih sa sta na ka ko ji }e umno go me od re di ti raz voj do ga |a ja. Na kon sa stan ka s ita li jan skim mi ni strom od bra ne \am pa o lom di Pa o lom u Pa la ti „Sr bi ja”, Vu ~i} je iz ja vio da }e usko ro bi ti sa sta nak sa Sr bi ma sa se ve ra Ko so va i oni ma ko ji `i ve ju `no od Ibra da bi se raz mo tri la mo gu} nost da se is pu ne sve oba ve ze ko je je pret hod na Vla da pre u ze la, a da se u isto vre me sa ~u va ju na ci o nal ni in te re si i na sta vi pro ces evrop skih in te gra ci ja.

PRE O KRET

– Mi ne }e mo da la è mo na On je kao ra zum no re {e we rod... Ako ne ko mi sli da }e bi na v eo onaj spo r a z um ko j i }e lo {ta ve za no za Ko so vo bi ti pred vi |a ti da obe stra ne da ju la ko, taj ì vi u obla ci ma – re ne ke kon ce si je, a ne da se ta ko kao je Vu ~i}, i kao pri mer bol ne {to tra ì sa mo od Be o gra da. nih i te {kih stva ri s ko ji ma }e – Mno go to ga {to je va `no za Sr bi ja mo ra ti da se su o ~i na Sr bi ju de {a va }e se u na red ne veo Spo r a z um o dve ne de qe. Na {e i n t e g r i s a n o m je da po ku {a mo da Mno go to ga {to je upra v qa w u pre iz vu ~e mo naj vi {e va `no za Sr bi ju la zi ma. {to mo è mo za de {a va }e se u Vu ~i} je re kao na {u ze mqu i na da je Sr bi ja ve o na red ne dve ne de qe rod, a da iz gu bi ma za b ri n u t a mo naj ma we {to zbog mo gu }eg raz mo ra mo. To je, re vo ja do ga |a ja po iz ri ca wu pre kao bih, naj bo qa de fi ni ci ja na su de Ra mu {u Ha ra di na ju u ~e - {eg po sla – re kao je Vu ~i}. tvr tak u Ha gu i pri li kom obe On je na ja vio da da nas u Sr bi le à va wa al ban skog Da na za ju sti è pot pred sed nik vla de sta ve ko je je u to ku, zbog ~e ga }e Ru ske Fe de ra ci je Dmi trij Ro u~i ni ti sve da ti do ga |a ji pro go zin, da sti è vi ce kan ce lar |u mir n o i u de m o k rat s kim Austri je Mi hael [pin de le ger, okvi ri ma. kao i da za ne ko li ko da na pu tu -

je u SAD, gde }e se sa sta ti s ame ri~ kim se kre ta rom od bra ne Le o nom Pa ne tom. – Tra ì }e mo po dr {ku od ze ma qa EU, Ru si je i SAD. Po sto je pi ta wa i u teh ni~ kim raz go vo ri ma ko ja ni su re {e na, a ko ja su su {tin ska. Za to }e nam bi ti po treb na po dr {ka za do bi ja we mo gu} no sti za ra zum no re {e we. Ka da se go vo ri o kom pro mi si ma, to mo ra da bu de s obe stra ne, a ne da se tra ì sa mo od Be o gra da – re kao je pr vi pot pred sed nik Vla de. Vu ~i} ni je è leo da iz no si de ta qe o raz go vo ru sa za me ni kom po mo} ni ka dr àv nog se kre ta ra SAD Fi li pom Ri ke rom jer, ka ko je re kao, ne vo li da iz la zi s de ta qi ma raz go vo ra u jav nost, uko li ko se sa sa go vor ni kom ni je dru ga ~i je do go vo rio. D. Mi li vo je vi}

RO DO QUB [A BI] O SLU @BA MA BEZ BED NO STI

Ol brajt: Sr bi su iz van re dan na rod Biv {a ame ri~ ka dr `av na se kre tar ka Me dlin Ol brajt iz ja vi la je ju ~e u Ha gu da su „Sr bi iz van re dan na rod, sa zna ~aj nom isto ri jom”. – Imam naj ve }e po {to va we pre ma wi ma –– re kla je Ol braj to va na pro mo ci ji svo je naj no vi je kwi ge „Pra {ka zi ma” u jed nom ha {kom po zo ri {tu. Ol braj to va je bi la go {}a po zna tog li te rar nog pro gra ma ko ji ugo {}a va is tak nu te auto re iz ce log sve ta u Ha gu i An tver pe nu, u Bel gi ji. Ona je iz ja vi la da su me |u na rod ni kri vi~ ni su do vi, ka kav je Tri bu nal za biv {u Ju go sla vi ju, u ~i jem je osni va wu ona ak tiv no u~e stvo va la, va `ni da bi se ko lek tiv na kri vi ca za me ni la in di vi du al nom kri vi com po ~i ni la ca. – Ne mo `e se ce loj na ci ji pri pi sa ti ko lek tiv na kri vi ca, po sto je po je din ci ko ji su od go vo ri za et ni~ ka ~i {}e wa, ge no cid, rat ne zlo ~i ne – po ru ~i la je Ol braj to va.

dnevnik

Pri slu {ki va no 227.000 qu di po za ko nu, a pro tiv Usta va Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti Ro do qub [a bi} iz ja vio je da su slu `be bez bed no sti i po li ci je u to ku jed ne go di ne pri stu pi le 272.000 pu ta snim ci ma jed nog mo bil nog ope ra te ra u Sr bi ji. Po we go vim re ~i ma, taj mo bil ni ope ra ter je na pi ta wa po ve re ni ka od go vo rio da ne zna iz ko jih raz lo ga su snim ci we go vih po da ta ka ko ri {}e ni. – Svi pro vaj de ri su du `ni da bi lo ~i je po dat ke o ko mu ni ka ci ji za dr `a va ju ne ko vre me, {to je i u sve tu pri hva }e no iz vi {e raz -

lo ga, s tim {to su ro ko vi za dr `a va wa raz li ~i ti i kre }u se od {est me se ci do dve go di ne. U Sr bi ji je taj rok 12 me se ci – re kao je [a bi}. – Pro blem je u to me {to se ne mo `e re }i da su slu `be ra di le ne za ko ni to. To je glav ni pro blem. One su ra di le za ko ni to i di rekt no kr {i le Ustav Sr bi je – ob ja snio je [a bi}. – U Usta vu Sr bi je po sto ji ga ran ci ja ve za na za taj nost ko mu ni ka ci ja, ko ja ja sno pred vi |a da jem ~i taj nost ko mu ni ka ci ja i od we

od stu pa iz dva raz lo ga i po jed nom osno vu. Raz lo zi su vo |e we kri vi~ nog po stup ka i za {ti ta dr àv ne bez bed no sti, a osnov mo è bi ti od lu ka jed nog je di nog or ga na, a to je sud – po ja snio je [a bi}. U za ko ne o elek tron skim ko mu ni ka ci ja ma, Voj no-bez bed no snoj agen ci ji, Voj no-oba ve {taj noj agen ci ji, po we go vim re ~i ma, u{la su re {e wa ko ja su omo gu }a va la ne sa mo ru ko vo di o ci ma slu `bi ve} i li ci ma ko ja oni ovla ste da pri stu pa ju za dr à nim po da ci ma.

TVIT CRTICA Br za li ca

Brav o, min istre

Li der SPO-a Vuk Dra {ko vi} o di le mi pred ko jom je Sr bi ja tre nut no: „Sr bi ja u EU: bez Ko so va, a ko sov ski Sr bi po ve za ni sa Sr bi jom. Sr bi ja iz van EU: bez Ko so va, a br zo i bez Sr ba na Ko so vu. Sr bi ja od lu ~u je„.

ima sli ku ’Uì~ka republika’. Toliko o profesionalnosti #fail &search”. Pot predsedn ik vojvo|an ske vl ad e Goran Je{i} g a pit a: ”...a da probam s kokardom? ” Vidi} odg ov ara: „Jok, stavi ban anu, slobodno. D otle s te i doveli ovu dràvu. A gde ste vi sta li , tu su o vi novi produ ìli…„

J avqa m i se

Udba i „ nu tela”

Kad te Medlin hvali

U su sr et no vim pre su dama u Ha {k om sudu, l ider Po kreta radnika i se qa ka Zoran D ragi{i} “l icitira” na lajn i: „Javq a mi se da }e Ha radinaj dob iti 15 godina„.

N ovinar Deja n Vuk eli} im a svoje “muk e”: „Lak{e je otvo ri t i dosi jee Udbe n ego te glu ’n ute le’”.

Savetnik ekspredsednika Srbije Neboj{a Krsti} je u „dilemi„: „Nekako sam se boqe ose}ao kad nas je Medlin Olbrajt psovala, nego sad, kad nas kao hvali„.

Pe to kra ka, ba na na i ko kar da Ni su svi na laj ni iz istog “ko r pu sa”. „Tvi te ra{„ Da r ko Vi di} sa op {ta va: „Pred stav nik vla sti @GJesic

Min istar pravde Ni kola S el akovi} oka~io je na laj nu sliku i p ohvalio s e: „U poset i Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu„.

Sr ps ka (ne)slo ga Fun kcioner Po k re ta “D ver i” M ilo{ Lu` wanin kom en tari{ e: “ ’R us ka du ma : Sve parti je jedinstv ene u stavu za o~uvaw e suvereni te ta Srbije ’ … Jo { s amo d a s e Srbi slo`e!„

srpske nacionalne mawine u regionu? Ili to ne spada pod qudska prava...„

Zanos(no) ^lanica DS-a Emina Kova~evi} poru~uje napredwacima: „Vu~i} opet najavquje ’Smena vlasti u Bg’... Koji put pa ni{ta od toga? Ne zanosite se„.

Sekica i batica „Tvitera{„ s naloga @Opameti SeSrbijo mu ka`e: „Bravo, ministre! A je l’ ste pri~ali tamo o polo`aju

Nije lako narodnim predstavnicima svakodnevno putovawe u prestonicu. Poslanica stranke Dragana Markovi}a Palme Nevena Stojanovi}

prenosi fanovima svoje dogo dov{tine: „Lik na putarini me redovno pozdravqa sa: ’Zdravo, sekice’. Opasan neki batica„.

Evrosong je „na{” Narodni poslanik i funkcioner PSS-a Dragomir Kari} izreklamirao je na „Tviteru“ muzi~ke mogu}nosti svoje bratanice: „Po{tovani prijateqi, ja znam ko bi trebalo da predstavqa Srbiju na Eurosongu u [vedskoj! Danijela Kari}-Marta}! Sigurna pobeda! Svi su probali, @eqko }e joj napraviti pesmu i eto nas s osvojenim prvim mestom ponovo u ’Areni’”, poru~io je Dragomir Kari}. A }erka Bogoquba Kari}a Danijela Kari}-Marta} imala je svoj razlog za zadovoqstvo: „Kakvo iznena|ewe od ranog jutra iPad mini! A tek posveta!„, pohvalila se ona na lajni. S. St.

politika

dnevnik

O autoputu i tunelu kroz Fru{ku goru

pri ja teq skih ve za iz me |u na ro da. U ra du „Me |u na rod ne ne de qe sa rad we i raz me ne” u~e stvu ju i

pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne I{tvan Pa stor i po kra jin ski se kre ta ri Mi ro slav Va sin i Bra ni slav Bu gar ski.

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA FINANSIJE ZORAN RADOMAN O PO[TOVAWU USTAVNIH PRAVA VOJVODINE

Sve zavisi od politi~ke voqe u Beogradu Po k ra j in s ki se k re t ar za fi nan si je Zo ran Ra do man iz ja vio je da bi usva ja we voj vo |an skih amand ma na na re pu bli~ ki bu xet omo gu }i lo da ko na~ no po~ nu da se po {tu ju ustav ne ga ran ci je o fi nan si ra wu Voj vo di ne. Ra do man je za „Dnev nik“ ka zao i da is kqu ~i vo od po li ti~ ke vo qe vla da ju }ih stra na ka u Skup {ti ni Sr bi je za vi si da li }e to ustav no pra vo Po kra ji ne bi ti is po {to va no. On je upo zo rio na to da bi od bi ja wem pred lo ga APV za iz me nu Za ko na o bu xet skom si ste mu Voj vo di na bi la za ki nu ta za naj ma we de set mi li jar di di na ra u ob ra ~u nu po kra jin skog bu xe ta. S dru ge stra ne, ka ko je na v eo, od b i j a w e amand m a n a APV na re pu bli~ ki bu xet zna ~i lo bi da Po kra ji na ne bi mo gla ostva ri ti ustav no pra vo i oba ve zu da 42 od sto svog bu xe ta ula `e u ka pi tal ne in ve sti ci je. – Su {ti na na {ih amand ma na na pred log za ko na o bu xe tu za 2013. go di nu je u to me da se iz po kra jin skog bu xe ta is kqu ~e tran sfe ri za pla te za po sle nih u obra zo va wu i lo kal nim sa mo u pra va ma jer je re~ o nad le ` no s ti m a Re p u b li k e. Tim tran sfe ri ma po kra jin ski bu xet sa mo se na du va va, a za pra vo je u pi ta wu no vac ko jim Po kra ji na ne ras po la `e. Ti me se kr {i ustav na od red ba po ko joj APV naj m a w e tri sed m i n e svog bu xe ta mo ra da pla si ra u ka pi tal ne in ve sti ci je jer mi, fak t i~ k i, ras p o l a ` e m o tek tre }i nom bu xe ta. S dru ge stra ne, pred lo gom za iz me ne Za ko na o bu xet skom si ste mu po ku {a li smo da obez be di mo po {to va we Usta va ko ji ga ran tu je mi ni mal nih se dam od sto za Voj vo di nu, {to tim ta ko nom ni je is po {to va no ka da je osno vi ca za ob ra ~un bu xe ta sma we na – re kao je Ra do man.

Ko men ta ri {u }i tvrd we mi ni s tra fi n an s i j a Mla | a n a Din ki }a da }e po kra jin ski bu xet u na red noj go di ni bi ti ve }i od mi ni mal nih se dam od sto, dok je ra ~u ni ca po kra jin skih vla sti po tu no dru ga ~i ja, Ra do -

man je ka zao da je „ma te ma ti ka ja sna“ i da se svi mo g u uve ri ti u to ~i ja ra ~u ni ca je ta~ na uvi d om u pred l o `e n i bu x et i Ustav Sr bi je. – Na osno vu no vih od red bi Za ko na o bu xet skom si ste mu voj vo |an skih se dam od sto ra ~u na se od po re skih pri ho d a, dok je po pret hod nom re {e wu ta osno v i c a ukqu ~ i v a l a sve pri h o d e bu x e t a – is ta kao je on. Po kra jin ski se kre tar za fi nan si je na veo je i da su pred lo `e nim bu xe tom, od no sno aman da ma nom ko ji je na taj pred log upu ti la sa ma Vla da Sr bi je, po re ski pri ho di pla ni ra ni u vi si ni od 837 mi li jar di di na ra, dok ukup ni pri ho di i pri ma wa bu xe ta iz no se

Ne razumem Dinki}eve optu`be Ra do man je ka zao da ne raz u me op tu `be mi ni stra Din ki }a o „uj dur mi“ voj vo |an ske vla sti ko ja pri ~om o bu xe tu po ku {a va da pri kri je pro ble me u po slo va wu Raz voj ne ban ke Voj vo di ne. – To ni su ni ka kvi ar gu men ti ve} pu ka po li ti za ci ja. Op tu `be na ra ~un Raz voj ne ban ke Voj vo di ne ne ma ju ni ka kve ve ze s tim da li se po {tu je Ustav u de fi ni sa wu po kra jin skog bu xe ta. Ni ka kvi pro ble mi u RBV-u ni ka ko ne mo gu bi ti osnov za uma we we ustav nih pra va Voj vo di ne – re kao je Ra do man. On ve ru je da je do go vor iz me |u dva ni voa vla sti ipak mo gu}, ali da je po treb no da se o tim pi ta wi ma raz go va ra „vi {e ar gu men to va no a ma we po li ti kant ski“. Po kra jin ski se kre tar za fi nan si je pod se tio je, na i me, da je pret hod no bio po stig nut do go vor s mi ni strom fi nan si ja o for mi ra wu za jed ni~ ke rad ne gru pe Po kra jin ske i Re pu bli~ ke vla de ko ja bi pri pre mi la za kon o fi nan si ra wu APV, ali ka `e da do da nas ni je bi lo po ma ka u re a li za ci ji tog do go vo ra. – Mi smo za to re sor nom mi ni star stvu jo{ pre ne ko li ko ne de qa upu ti li do pis u ko jem smo ih pod se ti li na taj do go vor, ali do sad ni smo do bi li ni ka kav od go vor – re kao je Ra do man.

VLADA VOJVODINE POSTAVILA VI[E POMO]NIKA SEKRETARA

VOJVO\ANSKA DELEGACIJA U KINI

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne don gom, ki ne skom pro vin ci jom Bo jan Paj ti} i gu ver ner Gu ang „sa 105 mi li o na sta nov ni ka i 20 don ga Xu Sja o dan pot pi sa li su pu ta ve }im dru {tve nim bru to ju ~e, u glav nom gra du te ki ne ske pro iz vo dom ne go ce la Sr bi ja”, pro vin ci je Gu ang xou, spo ra zum ve o ma zna ~aj na za Voj vo di nu. o us po sta vqa wu pri ja teq skih Kao je dan od mo gu }ih kon kret od no sa iz me |u dve ju po kra ji na. nih pro je ka ta u ko ji ma se mo `e Ka ko je sa op ostva ri ti sa rad {te no na in wa, Paj ti} je iz Bo ja nu Paj ti }u ter n et-stra n i dvo jio iz grad wu uru ~e no pri zna we ci voj vo |an ske auto pu ta s tu ne vla de, taj do ku lom kroz Fru {ku Me |u na rod na ment je pot pi na gra da pri ja teq stva go ru, gde bi ki ne san u pri su stvu sko is ku stvo i mi ni stra spoq ka pa ci te ti za nih po slo va Ki ne Jan ga \e ~i ja, fi nan si ra we ta ko ve li kih pro u okvi ru “Me |u na rod ne ne de qe je ka ta mo gli do ne ti zna ~aj ne re raz me ne i sa rad we”, ma ni fe sta zul ta te. Na kon pot pi si va wa spo ra zu ci je na ko joj u~e stvu je 17 svet ma, Paj ti }u je uru ~e no i pri zna skih re gi ja. we „Me |u na rod na na gra da pri ja Pred sed nik Vla de Voj vo di ne teq stva”, za do pri nos stva ra wu re kao je da je sa rad wa s Gu ang -

sreda28.novembar2012.

965 mi li jar di di na ra. To, po we go vim re ~i ma, po ka zu je da je osno vi ca za ob ra ~un po kra jin skog bu xe ta uma we na za oko 130 mi li jar di di na ra. Ra do man je ka zao da }e na kon iz j a { wa v a w a re p u b li~ k og par l a m en t a o voj v o | an s kim pred l o z i m a bi t i sa ~ i w en i pred log po kra jin skog bu xe ta ko ji }e se pred Skup {ti nom APV na }i u de cem bru. – Tek kad se okon ~a gla sa we u re p u b li~ k om par l a m en t u zna }e mo ka kav }e bi ti ras po red nov ca u po kra jin skom bu xe tu, od no sno od ~e ga }e se ra ~u na ti se dam od sto i da li }e bi ti is kqu ~e ni tran sfe ri za obra zo va we i lo kal ne sa mo u pra ve i une to 43 od sto ak ci za ubra nih na te ri to ri ji Voj vo di ne – re kao je on. Ra d o m an je is t a k ao da ti tran s fe r i, po pred l o ` e n om bu xe tu, ~i ne ~ak 66 od sto nov ca u po kra jin skoj ka si, dok bi Po k ra j i n a na ras p o l a g a w u ima la tek tre }i nu nov ca iz svog bu xe ta. – To zna ~i da bi Po kra ji na u na red noj go di ni za fi nan si ra we svo jih nad le `no sti fak ti~ ki ras po la ga la s pet na e stak mi li jar di di na ra, {to je ma we od tri sed mi ne ko je na la `e Ustav. Jer, po Usta vu, mi bi smo 42 od sto pa ra iz po kra jin skog bu xe ta mo ra li da pla si ra mo u ka pi tal ne in ve sti ci je – uka zao je Ra do man. Do d ao je da su na v e d e n i tran sfe ri i u pret hod nim go di na ma one mo gu }a va li re a li za ci ju ustav nih od red bi o ka pi tal nim ula ga wi ma. Za to je, ka ko je ob j a s nio, Po kra j i na pred l o ` i l a da se u bu x et APV, ume sto tih tran sfe ra ko ji sa mo pro la ze kroz po kra jin sku ka su, une se 43 od sto ak ci za ubra nih u Voj vo di ni. B. D. Savi}

Podsekretarka za privredu Darija [ajin Vla da Voj vo di ne ne dav no je po sta vi la pod se kre ta ra u re so ru pri vre de, kao i vi {e po mo} ni ka po kra jin skih se kre ta ra. Me |u po mo} ni ci ma se kre ta ra ima „no vih li ca„, ali i onih ko ji funk ci je na sta vqa ju da oba vqa ju u istom ili dru gom se kre ta ri ja tu. Za pod se kre tar ku Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va po sta vqe na je Da ri ja [a jin, ko ja je ra ni je bi la po kra jin ska po sla ni ca, kao i na ~el ni ca Ju `no ba~ kog uprav nog okru ga. U istom se kre ta ri ja tu }e du `nost po mo} ni ka se kre ta ra do is te ka man da ta na sta vi ti da oba vqa ju Haj nal ka Kle be~ ko-Ma kai, ko ja je ra ni je bi la u re so ru pri vre de, kao i Ani ta Be ri} i Mir ja na Mun xi}-Krn ~e vi} iz ra ni jeg re so ra za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va. Dr Mi la din Avra mov po sta vqen je za po mo} ni ka po kra jin skog se kre ta ra za na u ku i teh no lo {ki raz voj, na pe riod od ~e ti ri go di ne. U taj se kre ta ri jat sti gli su i do sko ra {wi po mo} ni ci se kre ta ra za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce Jo `ef Ka bok i Bra ni mir An dri}, ko ji }e tu na sta vi ti istu du `nost do is te ka man da ta, 10. de cem bra ove go di ne. Za po mo} ni ka se kre ta ra za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne Vla da Voj vo di ne je na pe riod od ~e ti ri go di ne po sta vi la Ne deq ka [qi van ca, ina ~e ~el ni ka stran ke Re for mi sti Voj vo di ne iz No vog Sa da. U Se kre ta ri ja tu za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi -

ju, za po mo} ni ke se kre ta ra po sta vqe ni su dr Da ni je la Stan ko vi}Ba ri ~ak, ina ~e me na xer ka bol ni ce „Ge ne sis”, dr Raj ko Bu la to vi}, ko ji je ra ni je bio sa vet nik u re so ru zdrav stva, kao i To mi slav Bo gu no vi}, ne ka da {i po sla nik i biv {i pred sed nik op {ti ne Ba~. Wi hov man dat je ~e ti ri go di ne. I do sko ra {wi po kra jin ski po sla nik Alek san dar Ra do wi} sa da je u Vla di Voj vo di ne, ko ja ga je na pun man dat po sta vi la za po mo} ni -

ka se kre ta ra za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu. No vi na ima i u Upra vi za za jed ni~ ke po slo ve po kra jin skih or ga na, gde je od ne dav no s ta ko |e pu nim man da tom po mo} nik di rek to ra @iv ko Ma ka ri}, ko ji je u pret hod nom pe ri o du bio ~lan Grad skog ve }a u No vom Sa du za du `en za fi nan si je. U is toj Upra vi je za po mo} ni ka di rek to ra po sta vqe na i Du {an ka Be li}-Mi qa no vi}, ko ja je tu i do sad ra di la. Ta ko |e, Vla da Voj vo di ne je po ~et kom no vem bra raz re {i la du `no sti po mo} ni ke se kre ta ra Slo bo da na Cvet ko vi }a (kul tu ra i jav no in for mi sa we) i Er nea Var wua (pri vre da). Ka drov ska re {e wa ob ja vqe na su u „Slu `be nom li stu APV„. S. K.

ODBORNIK LSV-a ALEKSANDAR MARTON O SEDNICI SKUP[TINE ZREWANINA

Raste cena anonimusima Od bor nik u Skup {ti ni gra da Zre wa ni na Alek san dar Mar ton (LSV) ju ~e je naj o {tri je osu dio in ci dent ko ji se de sio na po sled wem za se da wu lo kal nog par la men ta, to kom ko jeg su no vi na ri pi sa nih me di ja bi li za kqu ~a ni i ni su bi li u mo gu} no sti da ne sme ta no pra te rad Skup {ti ne. Mar ton je na kon fe ren ci ji za no vi na re za tra `io od nad le `nih da ob ja ve ime na od go vor nih za taj do ga |aj. – Uz ru `ne aspek te po li ti~ ke tr go vi ne u Zre wa ni nu, na po sled woj sed ni ci Skup {ti ne za be le `e na je i ve li ka ne ko rekt nost pre ma zre wa nin skim no vi na ri ma – re kao je Mar ton. – Na po ~et ku sed ni ce im je za bra wen rad u de lu Skup {ti ne ko ji ve} go di na ma ko ri ste za svo je ak tiv no sti, i ume sto to ga su bi li usme re ni u pro stor u ko jem ni su ima li uslo ve za rad. Uz po lo mqe ne sto li ce, pra {i nu i pa u ~i nu, no vi na ri su bi li za kqu ~a ni. On je pod se tio na to da su od bor ni ci LSV-a se li u klu pe

zre wa nin skog par la men ta jer Li ga, ka ko je na veo, `e li da se ak tiv no bo ri za bo qi `i vot u gra du i za stu pa in te re se vi {e od 10.000 bi ra ~a ko ji su za wu gla sa li. – Osta }e mo is traj ni u bor bi za ra sve tqa va we svih aspe ka ta do la ska na vlast ko a li ci je oku pqe ne oko SNS-a, ko ji je bio pra }en broj nim ne de mo krat skim i ne le gal nim me to da ma. Ma nir no ve vla sti ni je se pro me nio ni na po sled wem za se da wu, ka da su na sce ni bi la par tij ska i li~ na pot ku su ri va wa. Ne mi li ce se tro {e re sur si jav nih pred u ze }a, a po zi ci je u or ga ni ma vla sti za u zi ma ju ano nim ni po je din ci, ~i je stran ke ima ju dvo ci fre ni broj gla sa ~a. U ovom tre nut ku, po lo vi nu ~la no va Grad skog ve }a ~i ne ~la no vi par ti ja ko je ima ju po jed nog ili dva od bor ni ka – upo zo rio je Mar ton, oce wu ju }i da je to po sle di ca uce wi va~ ke prak se ak tu el ne po li ti~ ke sce ne Zre wa ni na. @. B.

^LANOVI SNS-a IZ OP[TINE BA^ SAKUPILI POTPISE I OVERILI IH U SUDU U BA^KOJ PALANCI

REKLI SU Stefanovi}: Uskoro o smeni vlasti u Beogradu

\ilas: Nemam nikakav dogovor s Vu~i}em

Pot pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke i pred sed nik be o grad skih na pred wa ka Ne boj {a Ste fa no vi} iz ja vio je da }e Pred sed ni {tvo te stran ke usko ro ima ti sed ni cu na ko joj }e te ma bi ti sme na vla sti u Be o gra du. – Ni smo za do voq ni ka ko grad ska vlast funk ci o ni {e. Sve mo è bi ti dru ga ~i je. Ka da se bu de mo od lu ~i li da kre ne mo u pro ces sme ne, na rav no da }e mo ima ti ve }i nu – re kao je Ste fa no vi} za „Ku rir”. List pi {e da na pred wa ci na me ra va ju da iz dej stvu ju pro me nu vla sti u Be o gra du pre iz gla sa va wa bu xe ta gra da, od no sno za oko tri ne de qe. Ste fa no vi} je pro {le ne de qe re kao da na pred wa ci è le da pred svo je ko a li ci o ne part ne re iza |u s ja snim pred lo gom. – @e le li smo da to bu de s ar gu men ti ma i s kon kret nim pred lo gom za na {e part ne re, ne è li mo pro me nu vla sti da bi ne ko re kao da mi è li mo sa mo da za me ni mo ne ko ga na vla sti – re kao je Ste fa no vi}.

Li der De mo krat ske stran ke i gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las iz ja vio je da ne ma ni ka kav do go vor ni s jed nom stran kom o for mi ra wu no ve vla de, pa ni s Alek san drom Vu ~i }em. – Ni smo se ni ~u li ni vi de li me se ci ma. Od da nas smo ovoj vla di naj `e {}a opo zi ci ja – re kao je \i las u in ter vjuu za „Blic”, od go va ra ju }i na spe ku la ci je da iz me |u we ga i Vu ~i }a po sto ji do go vor i da }e mo ve} u mar tu ima ti no ve iz bo re. Na pri med bu li sta da se sti ~e uti sak u jav no sti da ga Vu ~i} ~u va na me stu gra do na ~el ni ka Be o gra da, \i las je od go vo rio da su „Be o gra |a ni re kli ko tre ba da bu de gra do na ~el nik”. – Sva ko ko oti ma Be o grad od Be o gra |a na i ko je to ra dio u pro {lo sti ni je do bro za vr {io. Ja imam svo je ko a li ci o ne part ne re i s wi ma sa ra |u jem – ka zao je \i las.

Tra`e smenu svog predsednika

Na kon maj skih iz bo ra, lo kal nu vlast u op {ti ni Ba~ pre u ze la je ko a li ci ja sa Srp skom na pred nom stran kom na ~e lu, ko ja ima {est od bor ni ka i vla da uz po mo} SPS-a s pet i po jed nim od bor ni kom iz LSV-a i jed nim ra di ka lom. Na ~e lo op {ti ne je do {ao Mir ko Pu {a ra iz Vaj ske, ~lan SNS-a. Po ~et no za do voq stvo zbog iz bor ne po be de vre me nom je ble de lo i pre ra slo u ne za do voq stvo ve li kog bro ja ~la no va,

zbog ka ko oni ka `u, sa mo vo qe i ba ha tog po na {a wa pr vog ~o ve ka op {ti ne, a pre li mi nar na li sta za da va we u za kup dr `av nog po qo pri vred nog ze mqi {ta je iz gle da bi la kap ko ja je pre li la ~a {u. Po re ~i ma Mi la na Ba bi }a, na spi sku pot pi sni ka pe ti ci je za sme nu pred sed ni ka, ko ja je ured no ove re na u su du, na la zi se 227 pot pi sa ~la no va SNS-a, {to je da le ko vi {e od po lo vi ne ukup nog ~lan stva u op {ti ni Ba~. S. Ml.

ekonomija

sreda28.novembar2012.

OP [TI NA, „LA FAR@ SR BI JA” I USAID POT PI SA LI SPO RA ZUM O JAV NO-PRI VAT NOM PART NER STVU

Biznis-park zapo{qava Beo~ince Op{tina Beo~in, „Lafar` Srbija” i Ameri~ka agencija za me|unarodnu pomo} (USAID) su u okviru Projekta odr`ivog lokalnog razvoja ju~e potpisali sporazum kojim }e se uspostaviti javno-privatno partnerstvo i omogu}iti razvoj novog biznis-parka u Beo~inu. Tako }e nova poslovna zona na zemqi{tu koje je u vlasni{tvu op{tine odgovoriti na zahteve zainteresovanih investitora iz Austrije, Slova~ke, Velike Britanije i s Novog Zelanda za otvarawe novih preduze}a u Beo~inu.

dve kompanije po~ele izgradwu svojih pogona: kompanija „J i J Metalni proizvodi”, koja se bavi proizvodwom metalne galanterije u gra|evinarstvu i koja }e zaposliti oko 180 radnika, te kompanija „Pro wo od” koja se ba vi preradom drveta i proizvodwom industrijskih paleta, a zaposli}e dvadesetak radnika. – „Lafar`” je u stalnom kontaktu s investitorima i èlimo da dovedemo one koji }e zaposliti {to vi{e radnika – kaè Mauhar. – Pri tome, mi pruàmo podr{ku u odabiru lokacije, ure|ewu zemqi{ta u skladu sa

dnevnik

GO DI NA DRA STI^ NOG PO SKU PQE WA PO QO PRI VRED NIH PRO IZ VO DA

Tovne sviwe poskupele ~ak 60 posto Proizvo|a~ke cene u poqoprivredi i ribarstvu bile su u septembru 39 posto ve}e nego u istom mesecu 2011, objavio je Republi~ki zavod za statistiku. Pri tom su proizvo|a~ke cene poqoprivrednih proizvoda porasle 38,9 posto, ratarskih 42,2, vo}arskih i vinogra darskih 55,6 procenata. Proizvo|a~ke cene u sto~arstvu su za godinu dana pove}ane 29,8 posto, u ribarstvu 44,2, dok su u doma}oj preradi smawene 9,7 odsto. Cena `ita bila je vi{a 45,5 posto, i to p{enice 40,2, a kukuruza 50,6. Proizvo|a~ke cene indu strijskog biqa u septembru su bile vi{e 49,3 posto, krompira 46,5, pasuqa 66, povr}a 12,9, a vo}a 55,7 posto.

Stoka za klawe bila je skupqa 51,8 posto, i to goveda 20,9, a sviwe 65,2. Cena mleka

i mle~nih proizvoda pove}ana je 9,8 posto, a `ivine i jaja 25,5.

PRE MI JER DA ^I] S PRED STAV NI CI MA [VED SKE KOM PA NI JE

„Ikei” br`e otvoriti vrata – Vlada Srbije podr`ava dolazak „Ikee„ u Srbiju i neophodno je ubrzati procedure da bi se ova investicija realizovala – rekao je ju~e predsednik Vlade Ivi ca Da ~i} u razgova ru s predstavnicima te kompanije. Premijer je s predstavnicima „Ikee„ razgovarao o planovima te kompanije za investirawe u Srbiji, saop{teno je iz Vlade. Predstavnici „Ikee„ su upoznali premijera Da~i}a s planovima te kompanije u Srbiji.

GRA \A NI SVE VI [E BE @E OD KRE DI TA

Vi{e para vra}amo bankama nego {to uzimamo Menaxerka komunikacija „Lafarà Srbija” Sne à na Pe tro vi} obja{wava da }e USAID-ov Projekat odrìvog razvoja finansirati izradu glavnog projekta za novu industrijsku zonu, dok }e „Lafar`” obez-

specifi~nim zahtevima i potrebama, tako|e kod dobijawa dozvola i re{avawa drugih pitawa da bismo ponudu u~inili {to atraktivnijom. Lokacije koje su ustupqene novim investitorima kompletno su opre-

Va `ne sa o bra }aj ni ce Sini{a Mauhar kaè da su investitorima veoma va`ne saobra}ajnice, zbog ~ega je jedna od wihovih prednosti me|unarodna luka koju imaju u okviru Biznis-parka. Me|utim, dobro bi do{la i èlezni~ka pruga, koja postoji, ali, naàlost, nije u funkciji. „Lafar`” je zainteresovan za to da se u dogovoru s nadle`nim institucijama na|e prihvatqivo re{ewe da bi profunkcionisao i taj vid transporta.

bediti tehni~ku, administrativnu i finansijsku podr{ku op{tini Beo~in za razvoj nove zone. Kako ka`e, partnerstvo ima za ciq da se privuku novi investitori i otvore nova radna mesta za stanovnike Beo~ina i okolnih mesta. Kapaciteti postoje}eg Biznis-parka, koji je u vlasni{tvu kompanije „Lafar`”, gotovo potpuno su iskori{}eni. Prvi investitor, kompanija MARS, po~ela je da radi po~etkom ove godine i zapo{qava oko 150 radnika. Tehni~ki direktor „Lafar`a BFC” Si ni {a Ma u har izjavio je za na{ list da su jo{

mqene, a investitorima je na raspolagawu sva neophodna infrastruktura: elektri~na energija, gas, voda, put, telekomuni kaciona mreà i internet. „Lafar`” je do sada u infrastrukturno opremawe uloìo dva miliona evra. Sagovornik dodaje da je Bi znis-park neprofitni projekat za „Lafar`” i iniciran je s ciqem otvarawa novih radnih mesta. Kao odgovorna kompanija, oni èle da doprinesu ekonomskom razvoju okruèwa, odnosno lokalne zajednice u kojoj posluju. R. Da u to vi}

Preduzetnici, pravna lica i gra|ani sve su oprezniji kada se zaduùju. U oktobru je zabeleèn rast ukupnih zajmova od svega 1,4 posto i masa duga se zausta vila na 2.207 milijardi dinara. Najopreznije je stanovni{tvo, a prvi put otkako su strane banke otvorile svoje ku}e ovde i po~ele da posluju na srpskom trì{tu, Kreditni biro Srbije je zabeleìo pad kreditnoig zaduèwa gra|ana, od 1,1 odsto. Budu}e zaduìvawe stanovni{tva bi}e od naredne godine sigurno ne{to skupqe. Ne zbog rasta kamata ve} zbog uvo|ewa poreza na dodatu vrednost na izvode koje Biro dostavqa bankama, a obavezni su kod odobravawa zajmova. Udeo lo{ih kredita kod privrede ve} je dostigao 24 odsto, a pitawe je da li bi nova banka koja bi preuzela sve te zajmove mogla re{iti problem nelikvidnosti. – Kod gra|ana smo zabaleìli pad kod svih uobi~ajenih zajmova sem gotovinskih, koji su porasli 1,1 posto – rekao je sekretar Udruèwa banaka Ve ro qub Du ga li} na ju~era{woj konferenciji za medije. – To se odnosi samo na nominalni iznos, a ako tu dodamo inflaciju i kurs dinara prema evru, pad je jo{ ve}i. Ukupna zaduènost gra|ana iznosila je u oktobru 602,65 milijardi dinara. Dug pravnih lica se pove}ao 2,3 posto i zaustavio na 1.501,41 milijardi dinara. Preduzetnici su zabeleìli jo{ i ve}i rast u oktobru – 4,4 posto. a ukupna masa duga je

Ban ka za lo {e kre di te? Na pitawe da li bi formirawe nove banke koja bi na sebe preuzela sva lo{a potra`ivawa re{ilo ili bar ubla`io problem i koliko bi moglo pomo}i Razvojnoj banci Vojvodne, Dugali} je rekao da }e o tome mo}i konkretnije da se govori tek kada ta ideja o takvoj ku}i, koju je pokrenula Narodna banka Srbije, postane konkretan predlog. Bankama bi to svakako odgovaralo. Na opasku da se problemi s vra}awe dugova i neodgovaraju}im nivoom kapitala kod nas javqaju ba{ u bankama gde je dominantan doma}i kapital, dok su one u kojima dominara strani uglavnom izbegle te probleme te da bi se sve te doma}e bankarske dubioze mogle pretvoriti u javni dug jednog dana i da na kraju ceh plate poreski obveznici, odnosno svi mi, sekretrar UBS-a je rekao da to ne bi bilo prvi put jer kod nas cenu pla}aju uglavnom oni koji redovno izvr{avaju obaveze. Otpis kamata i podela duga na rate kod poreza to samo potvr|uje. oktobra bila 103,36 milijarde dinara. Ba{ kao i krediti kre}e se i ka{wewe u servisirawu obaveza – stagnira ili neznatno raste.

U~e{}e docwe u dugu je od septemba do oktobra ostalo na istom nivou – 13,5 odsto. Najnea`urnija su, po pravilu, pravna lica sa 17,2 odsto, slede predu-

zetnici s u~e{}em od 13,4 i gra|ani sa 4,4 odsto. Dok su pravna lica i preduzetnici ne{to aùrniji, 0,2 odsto nego u septembru, gra|ani su pove}ali u~e{}e 0,1 posto. Dugali} je izrazio nezadovoqstvo zbog uvo|ewa PDV-a od 20 posto na izve{taje Kreditnog biroa. Osnovni izve{taj Kreditnog biroa gra|ani sada pla}aju 205 dinara od po~etka 2013, kada se na to doda PDV od 20 odsto, to }e biti 246 dinara. – Za gra|ane to je dodatni tro{ak, a Udruèwe banka i na{ biro niko nije ~ak ni obavestio o tome da je to oporezivawe predloèno i usvojeno. Mi smo servis banaka i gra|ana i cene nismo mewali osam godina, nismo privatna agencija kao u mnogim drugim zemqama – objasnio je Dugali}. Uz vi{e tro{kove, izve{taj Kreditnog biroa uskoro bi mogao biti dopuwen podacima o pla}awu poreskih obaveza. Baza podataka je tu dobro ura|ena i, osim obaveza vezanih za banke, u izve{taju bi mogli biti i poda ci o tome da li je porez pla}en na vreme, dobrovoqno ili putem prinudne naplate. O drugim obavezama, kao {to je komunalna delatnost i pla}awe dugova za struju, nema preciznih podataka pa ni {ansi da se na|u u izve{tajima. Kreditni biro podatke vodi aùrno. Za pravna lica se ~uvaju pet godina a za gra|ane tri, nivo gre{ke je 0,0024 odsto. D. Vu jo {e vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

109,7477

111,9875

114,5632

109,4118

20,00

1.320

46.200

1.440

156.960

AIK banka, Ni{

-1,56

1.515

1.804.124

Vital, Vrbas

12,24

1.495

762.450

NIS, Novi Sad

0,43

693

17.775.394

Energoprojekt Visokogradwa, BG

10,05

230

78.200

Imlek, Beograd

0,00

3.100

837.000

9,62 Promena

2.200 Cena

22.000 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.000

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-39,28

235

11.750

0,91

555

662.081

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Soja protein, Be~ej

-6,29

477

1.675.131

0,71

428

1.166.727

Soja protein, Be~ej

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-4,31

689

2.262.247

-6,29

477

1.675.131

Jubmes banka, Beograd

-2,90

8.397

1.007.600

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.650

33.000

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.199

496.974

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,11

4.400

4.061.200

3.437.408

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.303

0,00

2.262.247

Veterinarski zavod, Subotica

-0,19

539

3.437.408

Tigar, Pirot

-0,54

185

1.850

88,5134

90,3198

92,3972

88,2424

Kanada

dolar

85,1021

86,8389

88,8362

84,9416

Marfin bank PB, Beograd

Danska

kruna

14,7124

15,0127

15,3580

14,6674

14,9632

15,2686

15,6198

14,9174

[vedska

kruna

12,7998

13,0610

13,3614

12,7606

[vajcarska

franak

91,0921

92,9511

95,0890

90,8132

V. Britanija

funta

135,4911

138,2562

141,4361

135,0763

Jubmes banka, Beograd AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

SAD

dolar

84,5059

86,2305

88,2138

84,2472

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 11. 2012. godine

BELEX 15 (464,65 -0,70)

20,00

dolar

Promet

Ekscelsior, Beograd

Australija

kruna

Cena

Kopaonik, Beograd

Go{a monta`a, Velika Plana Pet akcija s najve}im padom

Norve{ka

Promena %

Veterinarski zavod, Subotica Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,90

8.397

1.007.600

-1,56 Promena

1.515 Cena

1.804.124 Promet

0,43 -0,19 -4,31

693 539 689

17.775.394

Soja protein, Be~ej

-6,29

477

1.675.131

Vital, Vrbas

12,24

1.495

762.450

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik SRP SKOJ PRI VRE DI FA LI PRO GRAM OPO RAV KA

Bez ra sta BDP-a od ~e ti ri po sto ne ma za po {qa va wa Vla da Sr bi je u ovom tre nut ku ne ma ozbiq ni je pro gra me ozdra vqe wa pri vre de i skon cen tri sa na je na do vo |e we jav nih fi nan si ja u red – oce nio je eks pert Be~ kog in sti tu ta za me |u na rod ne eko nom ske stu di je (WI IW) Vladimir Gligorov. – Sr bi ja je ze mqa s do sta iza zo va – kon sta to vao je Gli go rov po vo dom pred sta vqa wa prog no ze WI IW-a za Is to~ nu i Ju go i sto~ nu Evro pu za 2013. On je re kao da Sr bi ja ima pro blem s in fla ci jom, ko ja je, za sta we u ko jem je pri vre da, a to je re ce si ja, iz u zet no vi so ka. Da qi pro blem je ste odr à va we bu xet ske rav no te è, {to, ka ko je kon sta to vao, „ni je jed no stav no”. Kao po seb no te àk pro blem je Gli go vor na veo vi so ku sto pu ne za po sle no sti, ko ja i da qe ra ste, a po pro jek ci ja ma, to }e se na sta vi ti i u idu }oj go di ni.

Naj ve }i pro blem u Sr bi ji je ne za po sle nost ko ja ra ste, a to }e se na sta vi ti i sle de }e go di ne Po Gli go ro vu, Vla da Sr bi je se skon cen tri sa la na do vo |e we jav nih fi nan si ja u red kroz sma we we re al ne i jav ne po tro {we, „a osta tak se na dok na |u je za du `i va wem u ino stran stvu”. On je ka zao da u Be o gra du po sto ji na da da }e usle di ti in ve sti ci je iz ino stran stva, ali je te {ko prog no zi ra ti da li }e do to ga i do }i. WI IW prog no zi ra za 2013. bla gi opo ra vak pri vre de u Cen tral noj i Is to~ noj Evro pi. Na red ne go di ne se dam od osam ze ma qa, ko je su u re ce si ji, po no vo

}e kre nu ti pu tem pri vred nog ra sta u vi si ni od 0,5 do je dan po sto. Sa mo }e pri vre da Slo ve ni je, ko ja je su o ~e na s ban kar skom kri zom, pa sti za oko 1,5 od sto, prog no za je eko no mi sta WI IW-a pred sta vqe na na kon fe ren ci ji za {tam pu u Be ~u. – Im pul si za rast do la zi }e pre sve ga iz do ma }e po tra `we, iz me |u osta lih }e bi ti ola ba vqe na re strik tiv na po li ti ka {ted we u po je di nim ze mqa ma re gi o na – na gla sio je eko nom ski stru~ wak Vasili Astrov.

Ta ko |e, eks per ti WI IW-a o~e ku ju da }e i glav ne ze mqe evro zo ne, po put Ne ma~ ke, ola ba vi ti svo ju fi skal nu po li ti ku, {to }e bi ti od ve li kog zna ~a ja za Cen tral nu i Is to~ nu Evro pu. Astrov, me |u tim, ne vi di ni ka kvo po boq {a we na tr `i {tu ra da jer je za po zi tiv ne efek te po tre ban pri vred ni rast bru to dru {tve nog pro iz vo da od naj ma we ~e ti ri po sto. Po ak tu el noj prog no zi WI IWa, pri vre da Sr bi je, to jest wen bru to dru {tve ni pro iz vod, ove go di ne bi }e sma we na 1,5 od sto, Hr vat ske 1,8, Ma |ar ske 1,3, ^e {ke 1,2 , Cr ne Go re je dan, Bo sne i Her ce go vi ne 0,7 i Ma ke do ni je 0,6 od sto. E. Dn.

sreda28.novembar2012.

PO ^E TAK IZ GRAD WE GA SO VO DA U RU SI JI 7. DE CEM BRA, U SR BI JI KRA JEM TOG ME SE CA

„Ju `ni tok” uli va za ra du i na {oj pri vre di Iz grad wa ma gi stral nog ga so vo da „Ju `ni tok” se, po sle ne ko li ko go di na raz go vo ra i od me ra va wa is pla ti vo sti, vi {e ne do vo di u sum wu, a po sled wih ne ko li ko ne de qa pot pi sa na su i od go va ra ju }a do ku men ta sa ze mqa ma kroz ko je }e ga so vod pro la zi ti. „Ju `ni tok” }e iz Ru si je, pre ko Cr nog mo ra, te Bu gar ske i Sr bi je, sti za ti u Za pad nu Evro pu, a uku pan pla ni ra ni ka pa ci tet je oko 63 mi li jar de kub nih me ta ra ga sa. – Pr vi ra do vi na ga so vo du „Ju `ni tok” po ~e }e 7. de cem bra na kom pre sor skoj sta ni ci „Ru ska ja” u bli zi ni gra da Ana pa u Kra sno dar skoj obla sti na ju gu Ru si je – iz ja vio je ju ~e ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je „Ga sprom tran sgas Kra sno dar” Igor Tka~enko. Ka ko ka `e ge ne ral ni di rek tor JP „Sr bi ja gas” Du{an Bajtovi}, kra jem de cem bra je pla ni ra no da u Sr bi ji za po~ ne iz grad wa de o ni ce tog ga so vo da. – Po ~e tak iz grad we „Ju `nog to ka„ u Sr bi ji pla ni ran je za 20. de cem bar, u Ba~ kom Do brom Po qu, gde }e bi ti gra |e na kom pre sor ska sta ni ca – ka `e Ba ja to vi}.

za kon bi tre ba lo da ubr za iz da va we do ku men ta ci je i pro ce du re za iz da va we do zvo la za iz grad wu. No si lac pro jek ta iz grad we „Ju `nog to ka” kroz Sr bi ju je ru skosrp sko pred u ze }e „Ju `ni tok Sr bi ja”, u ko jem „Ga sprom” ima 51 od sto ka pi ta la, a JP „Sr bi ja gas” 49 od sto. – O~e ku je se da gas kroz ga so vod „Ju `ni tok” po te ~e 2015. go di ne, a da uku pan ka pa ci tet ga so vo da bu de ostva ren 2017. go di ne. Za hva qu ju -

U to ku iz ra da za ko na ko jim bi se „Ju `ni tok” pro gla sio objek tom od na ci o nal nog zna ~a ja da bi se olak {a li po stup ci eks pro pri ja ci je ze mqi {ta On is ti ~e da je u to ku iz ra da za ko na ko jim bi se „Ju `ni tok” pro gla sio objek tom od na ci o nal nog zna ~a ja da bi se olak {a li neo p hod ni ko ra ci za iz grad wu tog iz u zet no va `nog in fra struk tur nog objek ta, pre sve ga po stup ci eks pro pri ja ci je ze mqi {ta. Uz to, taj

}i „Ju `nom to ku”, Sr bi ja }e is tva ri ti niz zna ~aj nih po voq no sti, a me |u wi ma su i pri ho di od tran zit nih tak si od oko 200 mi li o na evra. To, me |u tim, ni je je di na po voq nost, na pro tiv, jer bi se za hva qu ju }i tvom pro jek tu po zi tiv no uti ca lo i na raz voj pri vre de

Sr bi je, kao i na po ve }a we bro ja rad nih me sta – ka è Ba ja to vi}. Po we go vim re ~i ma, na sa moj iz grad wi „Ju `nog to ka„ tre ba lo bi da bu de an ga ì va no oko 4.000 qu di, dok bi, na kon za vr {et ka tog po sla, stal no za po sle we na {la oko po lo vi na. On is ti ~e i da je si gur no da }e svo je me sto u tom po slu na }i i do ma }e fir me te da je ve o ma va `no da ta mo gde je to mo gu }e bu de an ga ò va na do ma }a ope ra ti va. Po Ba ja to vi }e vim re ~i ma,

pri li kom iz bo ra iz vo |a ~a na me |u na rod nom kun kur su bi ra }e se naj kva li tet ni je i naj po voq ni je po nu de, a za srp ske fir me za in te re so va ne da na |u svo je me sto u tom po slu neo p hod no je da se udru `e i bu du no si o ci kon zor ci ju ma. – To je iz u zet no va `no za do ma }e fir me u bu du} no sti jer }e, za hva qu ju }i re fe ren ca ma ko je bu du ste kle pri an ga `ma nu u tom po slu, otvo ri ti se bi vra ta i za mno ge dru ge po slo ve – ka `e Ba ja to vi}. D. Mla |e no vi}

sreda28.novembar2012.

dRU[TvO

dnevnik

ZA KON O ZA [TI TI PRA VA PA CI JE NA TA KO NA^ NO I U SR BI JI

„Pa ci jen tov advo kat” u lo kal noj za jed ni ci? PO ^E LO PO LA GA WE VO ZA^ KIH IS PI TA PO NO VIM PRA VI LI MA

Za bu du }e vo za ~e 3.500 pi ta wa U ne kim gra do vi ma Sr bi je, a do kra ja ne de qe }e u svim, po ~e li su pr vi is pi ti za bu du }e vo za ~e po no vom kri te ri ju mu. No va pi ta wa za te o rij ski deo vo za~ kog is pi ta, ~ak 3.500, ob ja vqe na su na saj tu Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, ali, ka ko je ob ja {we no, od go vo ri ne }e bi ti da kan di da ti za vo za ~e ne bi u~i li na pa met. Na i me, ob ja vqe na su pi ta wa s po nu |e nim od go vo ri ma, ali ni su da ta ta~ na re {e wa, a wih }e kan di da ti na u ~i ti je di no na ~a so vi ma u auto{ko li.

is pit. Na i me, ne ko li ko me se ci pred stu pa we na sna gu no vih pra vi la o po la ga wu vo za~ kog is pi ta auto-{ko le su bi le oku pi ra ne oni ma ko ji su `e le li da jed no stav ni je i jef ti ni je do |u do vo za~ ke do zvo le. Ta ko u ovom tre nut ku u auto-{ko la ma u Sr bi ji ima oko 100.000 kan di da ta ko ji se ob u ~a va ju, od ko jih je 20 od sto do {lo u fa zu za vr {nih po la ga wa. U Za jed ni ci auto{ko la tvr de da je na ja va o po sku pqe wu obu ke vi {e {te ti la ne go po mo gla da se u toj obla sti uve de red jer su auto-{ko le do -

Po la ga we u dru gim gra do vi ma? Nad le `ni o~e ku ju da se pro blem na red nih ne ko li ko me se ci re {i da bi za po la go di ne sve u{lo u nor ma lan tok. Ima na go ve {ta ja da }e se ~la no vi is pit ne ko mi si je po zi va ti iz onih gra do va gde je na va la kan di da ta za po la ga we ma wa u ve }e gra do ve gde hi qa de ~e ka ju na po la ga we vo za~ kog is pi ta. Ta ko bi svi ko ji su u ovom tre nut ku u auto-{ko la ma, a po sta rom }e pro gram za vr {i ti do 25. ja nu a ra na red ne go di ne, do bi li {an su da u re la tiv no krat kom vre me nu iza |u na vo za~ ki is pit. Oni ko ji od na red ne go di ne bu du od lu ~i li – a za to }e im tre ba ti naj ma we 600 evra – da po la ù vo za~ ki is pit, ima }e {e sto me se~ nu obu ku pa sa mim tim ne }e ima ti ne pri li ke da od mah na kon {to za vr {e te o ri ju i vo `wu, iza |u pred is pit nu ko mi si ju i do bi ju vo za~ ku do zvo lu. Po no vom pra vi lu, po la è se i po se ban is pit iz pr ve po mo }i u me snim or ga ni za ci ja ma Cr ve nog kr sta, i za taj is pit tre ba pla ti ti 8.500 di na ra. Kan di da ti ko ji su za vr {i li sve ~a so ve vo `we po sta rom pri pi su a ni su po lo ì li te sto ve sa da mo ra ju do dat no da pla te 11.000 di na ra da bi iza {li na is pit. To je zbog to ga {to svi oni mo ra ju do dat no da od slu {a ju jo{ tri te o rij ska i od vo za ju tri prak ti~ na ~a sa, kao i da pro |u do dat nu obu ku i po lo è is pit iz pr ve po mo }i. Naj vi {e za bri wa va – a re {e wa jo{ ne ma – ko li ko }e me se ci tre ba ti da svi oni ko ji su pro {li obu ku po sta rom iza |u na

ì ve le “cu na mi” zbog ra znih ne sin hro ni zo va nih è qa i obe }a wa. One su pri ma le i ob u ~a va le kan di da te, ali sa da ne ma ju od go vor na pi ta we ka da }e oni iza }i pred is pit nu ko mi si ju, ko ja u mno gim gra do vi ma jo{ ni je po ~e la rad, a i ka da po~ ne, na red ~e ka mno go onih ko ji è le da od mah do |u do vo za~ ke do zvo le. Na va le su u ve }im gra do vi ma i ta mo }e, pro ce wu je se, tre ba ti i ne ko li ko me se ci da svi kan di da ti ko ji su pro {li obu ku po sta rom ba rem pr vi put da iza |u na is pit, a oni ko ji iz pr ve ne po lo è ~e ka }e jo{ ne ko li ko me se ci da dru gi put do bi ju {an su za po la ga we. Q. Ma le {e vi}

DO 10. DE CEM BRA U OSNOV NIM [KO LA MA

Osma ci na pro bi ma le ma tu re Do 10. de cem bra svi osma ci u Sr bi ji ima }e ini ci ja lo te sti ra we iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke, kao je dan od na ~i na pri pre me za ma lu ma tu ru ko ja ih ~e ka na kra ju osnov nog {ko lo va wa. Za to te sti ra we bi }e upo tre bqe ni ne is ko ri {}e ni te sto vi s ovo go di {we ma le ma tu re, a uko li ko u wi ma bu de za da ta ka iz obla sti ko je jo{ ni su ob ra |e ne, oni se ne }e bo do va ti. Ini ci jal no te sti ra we ne }e bi ti oce wi va no ne go }e re zul ta ti s we ga bi ti ko ri {}e ni za in ter ne {kol ske ana li ze, slu `i }e i u~e ni ci ma da vi de ka ko su sa vla da li gra di vo, ko li ko je wi ho vo zna we, da bi, u skla du s tim, na vre me po ~e li pri pre me za za vr {ni is pit. S dru ge stra ne, re zul ta ti tog te sti ra wa bi }e i pu to kaz na stav ni ci ma na {ta tre ba da fo ku si ra ju pri prem nu na sta vu. U ma ju sle de }e go di ne osma ci }e ra di ti i prob no te sti ra we, kao jo{ jed nu pri pre mu za za vr {ni is pit. U apri lu je pla ni ra no da prob ni test za ma lu ma tu ru

ra de i sa da {wi u~e ni ci sed mog raz re da. S ob zi rom na ~i we ni cu da }e ovo go di {wi sed ma ci na kra ju {kol ske 2013/14. go di ne, ka da bu du ma li ma tu ran ti, pr vi, osim te sta iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke, ima ti i tre }i, kom bi no va ni test, s pi ta wi ma iz isto ri je, ge o gra fi je, bi o lo gi je, fi zi ke i he mi je, i na prob nom te sti ra wu, u apri lu, oni }e ima ti i test s pi ta wi ma iz tih pred me ta. Ni na tom te stu ne }e bi ti oce wi va wa, ne go }e i we go vi ra zul ta ti slu `i ti sed ma ci ma i wi ho vim na stav ni ci ma da se bo qe pri pre me za ma lu ma tu ru na kra ju osmo go di {weg {ko lo va wa. D. D.

Mi ni star ka zra vqa dr Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} na ja vi la je re for me u zdrav stve nom si ste mu. One se pla ni ra ju u mno gim seg men tim zdrav stva, a po ~e lo se s dva na cr ta za ko na: o za {ti ti pra va pa ci je na ta i o za {ti ti oso ba s men tal nim smet wa ma. Jav na ras pra va o tim na cr ti ma po ~e la je u Kra gu jev cu, a na red ne ne de qe bi }e odr à na i u Ni {u, No vom Sa du i Be o gra du. Za {tit nik pra va pa ci je na ta uve den je pre osam go di na, a da nas ih ima ju sve dr àv ne zdrav stve ne usta no ve u ze mqi. Iako sva ki dru gi pa ci jent ima pri med be na zdrav stve ne uslu ge i oso bqe, tek sva ki de se ti od lu ~i se na to da i zva ni~ no na pi {e àl bu pa ci jen to vom advo ka tu, kao se po pu lar no na zi va za {tit nik pra va pa ci je na ta, jer vla da uve re we da ona ni {ta ne }e pro me ni ti i da je to za lu dan po sao. Da u to me mo `da ima i isti ne go vo ri po da tak da su za {tit ni ci pra va pa ci je na ta za po sle ni u dr àv noj usta no vi, {to je ap surd jer te {ko se mo è i pret po sta vi ti da }e oni za i sta {ti ti ti pa ci jen ta na u{trb ku }e u ko joj ra de i gde do bi ja ju pla tu. Na taj pro blem uka zu je se ot ka ko je uve de na in sti tu ci ja za {tit ni ka pra va pa ci je na ta, a i jav na ras pra va ko ja je odr à na

Tek svaki deseti pacijent odlu~i se da i zvani~no napi{e `albu pacijentovom advokatu, jer vlada uverewe da ona ni{ta ne}e promeniti i da je to zaludan posao u Kra gu jev cu po ka za la je neo p hod nost odva ja wa funk ci je za {tit ni ka pra va pa ci je na ta od zdrav stve nih usta no va da bi oni bi li ne pri stra sni u ra du.

– Za {tit nik pra va pa ci je na ta lo ka cij ski je u naj ve }em bro ju sre di na u Sr bi ji bio ve zan za zdrav stve nu usta no va i onaj ko vas pla }a, ko vam obez be |u je

pro stor, on je ne ko ko mo è bit no uti ca ti na va{ rad, zbog ~e ga smo sma tra li da za {tit nik pra va pa ci je na ta tre ba da bu de u je di ni ci lo kal ne sa mo u pra ve, ta mo gde je dom svih nas za re {a va we naj bit ni jih pro ble ma – ka è Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. – Jo{ ni je pre ci zi ra no ka ko }e se zva ti za {tit nik pra va pa ci je na ta, na ziv tog za ni ma wa tre ba pro me ni ti jer aso ci ra na za {tit ni ka gra |a na, a to ne bi bi lo do bro po {to se ra di o pot pu no dru ga ~i jem sa dr à ju ra da. Mno go se o~e ku je od za ko na o za {ti ti pa ci je na ta ko ji ni je do net ni de ce ni ju od pot pi si va wa Evrop ske po ve qe o pra vi ma pa ci je na ta. Sr bi ja je je di na dr à va u re gi o nu ko ja ni je do ne la ta kav za kon. Sa da {wi Za kon o zdrav stve noj za {ti ti pred vi |a de set od re da ba ko je se od no se na pra va pa ci je na ta, ali ni su obez be |e ni me ha ni zmi za po {to va we ve} usvo je nih za ko na. Ka ko tvr de u Mi ni star stvu zdra vqa, na crt za ko na o za {ti ti pra va pa ci jen ta je an ti ko rup cij ski. U iz ve {ta ju Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je iz ra da za ko na je jed na od pre po ru ka da bi se ne ke stva ri „ure di le i uku pan od nos u ostva ri va wu zdrav stve ne za {ti te na {ih gra |a na J. Bar bu zan po boq {ao”.

MA WIN SKI ME DI JI SE UDRU @U JU U PO TRA ZI ZA OGLA [I VA ^I MA

Za jed no do ve }eg uti ca ja Ma win ski me di ji u Voj vo di ni, me |u ko ji ma su „Ma |ar so”, „Li ber ta tea”, „Hlas qu du”, „Ru ske slo vo”, „Hr vat ska ri je~” i dru gi, odr à }e u ~e tvr tak pr vu re gi o nal nu kon fe ren ci ju po sve }e nu print i on lajn me d i j i m a. Po re ~ i m a di r ek t or k e „Voj vo di na me dia po o la„ Na ta {e He ror, ciq je udru ì va we me di ja na je zi ci ma na ci o nal nih ma wi na da bi, za jed ni~ ki, lak {e do {li do ogla {i va ~a i kre i ra li ve }i uti caj na me dij skom po qu Po kra ji ne. – Ma w in s ki me d i j i su ap s o l ut n o sprem ni na pot pu no tran spa rent no po slo va we, uvid u ti ra è i fer u~e {}e ne tr ì {tu – re kla je Na ta {a He ror. – @e li mo, pre sve ga, da osna ì mo elek tron ska iz da wa, una pre di mo plat for me ma win skih me di ja i da on da za jed ni~ ki po nu d i m o po t en c i j al n im mar k e t in { kim

ZGRA DA PO ZO RI [TA I OGROM NA VI LA U BA^ KOJ PA LAN CI ZVR JE PRA ZNE

kli jen ti ma i agen ci ja ma pro stor za ogla {a va we. Na kon fe ren ci ji }e, u tri se si je, u~e stvo va ti pred stav ni ci sa ve ta na ci o nal nih ma wi na, glav ni ured ni ci me di ja i po kra jin ski funk ci o ne ri. Na pr voj se si ji ras pra vqa }e se o to me ka ko do }i do sta bil nog fi nan si ra wa ma win skih me di ja, ka ko is ko ri sti ti do sa da {wa do bra re {e wa i una pre di ti ih. Dru ga se si ja re zer vi sa na je za una pre |e we on lajn iz da wa ma win skih me di ja, una pre |e we in ter net-plat for mi i ak tiv no u~e {}e u di gi tal noj eri. Tre }a pa nel-ras pra va ukr sti }e mi {qe wa o zna ~a ju i sna zi ma win skih me di ja u mark tin {kom sve tu, a o~e ki va ni efe kat je da se na |u u me di ja pla no vi ma mar ke tin {kih agen ci ja za 2013. go di nu. P. Kla i}

SA RAD WA UNI VER ZI TE TA U SE GE DI NU I PRI ROD NO-MA TE MA TI^ KOG FA KUL TE TA U NO VOM SA DU

Ne mar dug dve de ce ni je

No ve sup stan ce za le ko ve

Go to vo dve de ce ni je u Ba~ koj Pa lan Pri ~i ni ko ne vi di kraj. Lo kal ne vla ci tra je te {ka pri ~a o grad wi dva ve li sti, od no sno po li ti~ ke stran ke i ko a li ka, le pa, gra du po treb na, ali ne i za vr ci je su se me wa le, ali kao po pra vi lu, {e na zda wa, ko ja pro pa da ju. Ta kve pri ma lo ko je hteo da vi {e go vo ri o re {e wu ~e, po na {em obi ~a ju, pra te i ma ra ton po zo ri {ta. La ne je ~ak pla si ra na pri ~a ski sud ski spo ro vi, pa iako je i u jed nom da }e op {ti na od u sta ti od tog zda wa jer i dru gom po slu dr à va naj za in te re so va - je, na vod no, mno go lak {e i jef ti ni je da ni ja, objek ti vred ni ne ko li ko mi li o na se na pra vi no va zgra da po zo ri {ta. Sa da evra pro pa da ju. ni to ni ko ne spo mi we. Zgra da po zo ri {ta za po ~e ta je jo{ Ne ka ko sli~ nu sud bi nu do ì ve la je i 1992. go di ne, a part ner op {ti ne bi la je ogrom na vi la na oba li iz me |u za liv nog jed na ov da {wa gra |e vin ska fir ma. Iz je ze ra Ti kva ra i Du na va. Go to vo 2.000 vo |a~ ra do va je, kva drat nih me ta ra ko na vod no, do bio ri snog pro sto ra pro plac, od no sno ne pa da jer krov pro ki u re |e no gra |e {wa va. I to zda we je u vin sko ze mqi {te, ra qa ma par ni ~a ra jer gde je gra dio i za je, na vod no, pre bli zu se be, ali i sta no dve de ce ni je, kao in ve za tr ì {te, a ve sti ci ja ne ka da {we za uz vrat grad je Sa ve zne upra ve ca ri ko na~ no tre ba lo na, po dig nu to na „tu da do bi je zgra du |oj“ ze mqi. Pri ~a lo po zo ri {ta. Ka ko Za bo ra vqe na vi la kod Ti kva re se da bi to mo gao bi ti on da ta ko i sa da, mu zej re~ nog bro dar je di no {to su se u zgra du po red po zo ri stva, spo mi wa lo i kao dom za de cu bez ro {ta odav no use li li ne ki ugled ni Pa di te qa, ali za dve de ce ni je ni {ta od to lan ~a ni, a ne ki ve} i pro da li do bi je ne ga. Ka da se to me do da i de~ ji vr ti} u na sta no ve. Zgra da po zo ri {ta je dav no po se qu Si naj, jed no od no vi jih zda wa za tu kri ve na, ali unu tra {wost ni je ure |e na na me nu u Ba~ koj Pa lan ci, pri ~a o le pim, pa je ve} i fa sa da po ~e la da ot pa da, a da re la tiv no no vim objek ti ma do bi ja ni je dan glu mac, od no sno ni je dan gle da ozbiq ne raz me re. „Be lo za ba vi {te“, ka lac za dve de ce ni je ni je u{ao u wu. Pre ko ga po pu lar no zo vu me {ta ni, za tvo re go to vo dve go di ne, po sle ma ra ton skog no je vi {e od dve go di ne jer je zgra da po spo ra, na vod no je po zo ri {te sud ski pri pu ca la pa je Gra |e vin ska in spek ci ja za pa lo op {ti ni, ali se sa da spo mi we da je bri ni la ko ri {}e we. Sva tri objek ta iz taj obje kat u{ao u ste ~aj nu ma su imo vi gra |e na su dr àv nim, od no sno nov cem ne ne ka da {weg iz vo |a ~a ra do va... po re skih ob ve zni ka. M. Suyum

U No vom Sa du je ovih da na odr à na ra di o ni ca pro jek ta akro ni ma Rekodak ko ja je pro du è tak ve} do ka za ne i uspe {ne sa rad we iz me |u Uni ver zi te ta u Se ge di nu i Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta u No vom Sa du. Za jed ni~ ka is tra ì va wa stru~ wa ka Me di cin skog fa kul te ta u Se ge di nu i De part ma na za he mi ju, bi o he mi ju i za {ti tu ì vot ne sre di ne PMF-a ob u hva ta ju sin te ti sa we i pret kli ni~ ka is pi ti va wa no vih po ten ci jal nih an ti tu mor skih le ko va. Pro je kat, ko ji se re a li zu je u okvi ru IPA-pro jek ta za me |u gra ni~ nu sa rad wu, za po ~eo je u fe bru a ru ove go di ne i tra je do 31. ja nu a ra 2013. go di ne, a ukup na vred nost mu je 335.000 evra. EU je su fi nan si jer pro jek ta i u~e stvu je s 85 od sto, a pre sta li deo nov ca je obez be dio Se kre ta ri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj. Na ra di o ni ci su pred sta vqe ni do sa da {wi re zul ta ti ostva re ni na pro jek tu, o ~e mu su go vo ri li ~la no vi pro jekt nog ti ma, iz me |u osta lih, dr Ma ri ja Sa ka~ i dr Mi haq Se ~i, ru ko vo di o ci pro jek ta. – Pro je kat se ba vi is tra ì va wem u obla sti sin te ze i bi o lo {kih is pi ti va wa po ten ci jal nih an ti tu mor skih le ko va – ka è dr Ma ri ja Sa ka~ s Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du. – Na PMF-u u No vom Sa du su sin te ti sa na no va po ten ci jal no bi o lo {ki ak tiv na je di we wa, dok se na Me di cin skom fa kul te tu u Se ge di nu is pi tu je wi hov an ti hor mon ski i an ti tu mor ski efe kat. U da qem ra du pla ni ra se na sta vak sin te ze, is pi ti va we wi ho ve bi o lo {ke ak tiv no sti, kao i pro u ~a va we po ve za no sti struk tu re je di we wa i wi ho ve bi o lo {ke ak tiv no sti. Do sa da smo sin te ti sa li od re |en broj je di we wa, ura |e ni su pre li mi nar ni te sto vi ko ji nam da ju na du da ima mo do bar put ka sin te zi ne kih no vih je di we wa. J. B.

U`i va we uz ka fu i „Dnev nik”

Fo to: R. Hayi}

Grad ske ugo sti teq ske ba {te ima ju ove go di ne sve {an se da obo re re kor de i za be le è naj du ù se zo nu, jer le po i sun ~a no vre me i na pra gu de cem bra, ne ma na me ru da se pre da. Ka ko god, „Dnev nik” le ì lep {e u ru ka ma ovih da na uz to plo tu, sve tlost i ka fi cu na otvo re nom. Na rav no, zi ma }e kad tad iz ne na di ti grad, mi nu si }e za le di ti kon tu re i struk tu re, ali ne i no ve in for ma ci je u na {em li stu, ko je }e na vre me sti za ti do ~i ta la ca. A. L.

Novosadska sreda28.novembar2012.

Si tu a ci ja, fi nan sij ska, u no vo sad skim jav nim i jav no ko mu nal nim pred u ze }i ma ni je ba{ naj sjaj ni ja i to je po da tak ko ji tre ba da za bri ne grad ske ~el ni ke. Ni smo ka za li ni {ta {to su gra |a ni ve} ni su zna li, ali pro sto te te me su ovih da na ak tu el ne u jav no sti. Pri me ra ra di u „No vo sad skoj to pla ni” je si tu a ci ja, ka ko su sa mi ka za li, iz u zet no ne po voq na i po -

slo va we je ve o ma ote `a no. Pri ~a lo se ~ak da }e ova grej na se zo na bi ti pod ve li kim zna kom pi ta wa, a mo glo se ~u ti da je i sle de }a bi ti pod upit ni kom, uko li ko Grad ne pri sko ~i u po mo}. Sa jed ne stra ne To pla ni du gu ju, sa dru ge To pla na du gu je, ali pre ma na ja va ma ~i ni se sve {to je mo gu }e ka ko bi se si tu a ci ja po pra vi la i ka ko bi stva ri kre nu le na bo qe. B. Mar ko vi}

Di p lom s ka pred s ta v a „Ne be ski od red”, u re ì ji Mie Kneèvi} sa Aka de mi je umet no sti, odr à }e se ve ~e ras u 20 i su tra u 16.30 ~a so va u Art kli ni ci, Uli ca Gr~ ko {kol ska 5. Ulaz je bes pla tan. G. ^.

Od sne ga bi lo pre ~ih po slo va Sneg ko ji je ve} tre }i dan ve jao 28. novembra 1899. mno gi No vo sa |a ni kao da ni su pri me }i va li. Jer, bi li su za o ku pqe ni pre go vo ri ma o uvo |e wu elek ti~ nog tram va ja na no vo sad ske uli ce, ko je su za po ~e li pred stav ni ci Va ro {kog prav nog i ga zdin skog (eko nom skog) od bo ra i „De o ni ~ar skog dru {tva za elek tri~ na i obrt ni~ ka pred u ze }a” iz Bu dim pe {te u za jed ni ci sa „Osje~ kim tram vaj skim dru {tvom”. Ipak, pr vi tram vaj u gra du po ~eo je da sa o bra }a tek u je sen 1911. N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma „Ku }a”

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Du go va wa pri ti ska ju, ~e ka se po mo}

V remeploV

Pred sta va Mie Kne `e vi}

Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma auto ra Miodraga Petrovi}a „Ku }a” bi }e odr `a na da nas u 19 ~a so va, u ~i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. Na pro mo ci ji }e, po red auto ra, u~e stvo va ti Matija Be}kovi}, Pero Zubac, \eze Borda{, Slavko Mati}, Dragan Koji}, Agota Vitkai Ku~era i Katalin Fazeka{. N. Pe.

Pre da va we u Kul tur nom cen tru Pre da va we na te mu „Psi ho po lis - me sto gde i od ra sli ra stu” odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u sa li Kul tur nog cen tra No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Go vo ri }e psi ho te ra pe ut Zoran Mi livojevi}. G. ^.

Raz go vor o po ro di ci Ada mo vi} Raz go vor na te mu “No vo sad ska vi nar ska po ro di ca Ada mo vi}” odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u No vo sad skom klu bu, Zmaj Jo vi na 3. U raz go vo ru }e u~e stvo va ti ku stos et no log Mu ze ja gra da Du{anka Markovi}. Ulaz je slo bo dan. A. Va.

NOVOSADSKI VODI^

DANAS SE O^EKUJE ISPLATA ZARADA

„î sto }a” pre ki nu la {trajk Za po sle ni u JKP „î sto }a” da nas ra de uobi ~aj no, jer su na kra ju ju ~e ra {weg rad nog da na pre ki nu li ge ne ral ni {trajk. - U do go vo ru sa po slo vod stvom pred u ze }a i Grad skim ve }em od lu ~i li smo da rad mo. Do bi li smo obe }a we da }e da nas bi ti is pla }e na za ra da, {to je bio po vod za {traj ko va we - ka zao je ~lan [traj ka~ kog od bo ra oba sin di ka ta Boban Petkovi}. Di rek tor pred u ze }a Dra gan Boì} re kao je ju ~e da }e za po sle ni pri mi ti dru gi deo za ra de za ok to bar i no vem bar sku akon ta ci ju. U za jed ni~ kom sa op {te wu po slo vod stva i Gra da, na vo di se, da je ~lan grad ske vla de za ko mu na li je dr Nikola ]irovi}, ju ~e bio pred {traj ka ~i ma i pre do ~io rad ni ci ma da je eko nom ska ce na od vo za sme }a 280 di na ra po ~la nu do ma }in stva, a ne 120 di na ra

Rad ni ci ju ~e u kru gu „^i sto }e”

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROF. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Kon tej ne ri, ipak, bi li za tr pa ni

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Is kqu ~e wa stru je

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Novi Sad: od 8 do 12 sa ti Bem Li li ke od 2 do 14 i od 1 do 11, Ta kov ska od 2 do 22 i od 1 do 17, ]ir pa no va od 12 do 18. ^erevi}: od 9 do 15 vi kend na se qe Po to raw. Bano{tor: od 9 do 15 ce lo na se qe sa vi kend na se qi ma. Svilo{: od 9 do 15 ce lo na se qe. Grabovo: od 9 do 15 ce lo na se qe. Lug: od 9 do 15 ce lo na se qe. Rakovac: od 8.30 do 13 deo uli ce Ma na stir ska i Jor go van ska. Ka}: od 8 do 13 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Sremska Kamenica: od 9 do 13 sa ti Uli ca ca ra Jo va na Ne na da i Sa bo \er |a.

ko li ko je sa da. ]i ro vi} je do dao da ce ne uslu ga pred u ze }a ni su me wa ne od 2004. go di ne, ma da je pre u ze }e na to ima lo pra va. [traj ka~ ki od bor je tra `io da Grad pre i spi ta od go vor n ost pro { log ru k o v od stva, zbog to ga {to je pred u ze }e u mi nu su oko mi li jar du di na ra i osvr nu li se na to „na osno vu ko ga pra va je pro {li di rek tor po de lio 68 mi li o na di na ra spon zo ri ma na don ci je„. Ina ~e, za po sle ni u „^i sto } i” su ju ~ e spro v o d i l i mi ni mum pro se ca ra da, pa su sme } e od v o z i l i sa m o kod usta no va od jav nog zna ~a ja, a na dru gim me sti ma ni su pra zni li kon tej ne re. U po je di nim de lo vi ma gra da bi lo je osta vqe nog sme }a, po red ve} pu nih kon tej ne ra, ali sre }om, ve} da nas }e ot pad bi ti uklo wen, a kan te i kon tej ne ri is pra `we ni. Z. Deli} Fo to: F. Baki}, N. Stojanovi}

Po ~i wu pro gra mi na ba ze ni ma Upis u no vu se zo nu pro gra ma na ba ze ni ma Sport skog i po slov nog cen tra „Voj vo di na” po ~eo je ju ~e. Po la zni ci mo gu da se upi {u rad nim da nom od 15 do 20 ~a so va, na bla gaj ni Spen sa. U po nu di ove se zo ne su pro gra mi „Ta ta- ma ma pli vaj te sa na ma„, osnov ni kurs obu ke ne pli va ~a i akva ro bik. Ce ne pro gra ma kre }u se od 2.000 do 2.500 di na ra, a obu ke po ~i wu od po ne deq ka. N. Pe.

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda28.novembar2012.

DNEVNIK

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

„Za go net ne pri ~e – kwi ga pe ta” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬ r ad¬ w i s „Dnev¬ n i¬ k om„ u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r u j e ~ita¬ o ¬ c e na¬ { eg li¬ s ta sa po dve kwi¬ g e po¬ n e¬ d eq kom, sre¬ d om i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr v a ja¬ v e na broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi g e u ovoj ak c i j i, do¬ b i¬ t i kwi gu „Za go net ne pri ~e - kwi ga pe ta“ Uro {a Pe tro vi } a. Do b it n i c i }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

O kwi zi su re kli: „Sa vr {e ne mo zga li ce, ma {to vi te, za bav ne, po u~ ne. Ne za o bi la zna li te ra tu ra za sve ko ji bi da po sve do ~e o pod ma za no sti to~ ki }a u gla vi, bez ob zi ra na uz rast“ - Du {an ka Je len ko vi}. „Za go net ne pri ~e ni su sаmо оsоbеnо vе`bаwе pа mеti ve} pоsrеduјu rаznоvrsnо i rаznоrоdnо iskustvо, stе~еnо iz kwigа, stripоvа, filmоvа, pri~а, аli i lutаwа krоz prirоdu, i pоdsti~u drаgоcеnu intеrаkciјu dеtеtа i оdrаslоg i, nе mаwе, i mе|u sоbnu intrаkciјu оdraslih...“ - dr Qi qa na Pe {i kan-Qu {ta no vi}. N. R.

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU

„Uti caj: u te o ri ji i prak si” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬ red¬ n om pe¬ri¬o ¬du da¬r i¬ v a¬ } e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ g e sre dom. Dva ~i¬t a¬ o¬ c a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “Uti caj: u te o ri ji i prak si” Ro ber ta âl di ni ja u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Ka ko da ube di te qu de da pri sta nu na ne {to? I ko je teh ni ke ube |i va wa naj e fi ka sni je do vo de do è qe nih re zul ta ta? U svom naj no vi jem best se le ru âl di ni -

pro fe sor so ci jal ne psi ho lo gi je, ko ji se ra ni je ba vio i pro da jom, pri ku pqa wem sred sta va i mar ke tin gom - is tra ù je te o rij ske osno ve i prak ti~ nu pri me nu ube |i va wa i pri sta ja wa. Za hva qu ju }i svo joj pri stu pa~ no sti, ko ri snim pred lo zi ma i na u~ no pot kre pqe nim sa dr à jem, ova kwi ga odu {e vi la je po slov ne qu de, sve ko ji se ba ve mar ke tin gom i one ko je za ni ma psi ho lo gi ja. Me |u tim, bu du }i da se osnov ni po stu la ti ove kwi ge mo gu pri me ni ti ne sa mo na po slov nu sfe ru ve} i na li~ ni ì vot, ona pred sta vqa iz van re dan pri ru~ nik ko ji }e vam bi ti od ne pro ce wi ve po mo }i u sva ko dnev nom funk ci o ni sa wu. A. Va.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10, 14.15), „Hrabra Merida” (13.30, 14.20), „96 sati: Istanbul” (18.30), „Hotel Transilvanija” (14.10), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12, 16), „Artiqero” (20.05, 22.25) „Skajfol” (17.30, 20.15, 22.50), „razbija~ ralf” (12.15, 13.15, 15.15, 16.15), „Vir” (18.10, 20.20), „Atlas oblaka” (18.05, 21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18, 22.20), „Oteta” (16.10), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 17.45, 19.30, 20, 21.45, 22.15).

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama, „Najavqeno ubistvo” (19.30). novosadsko pozori{te „Majstor i Margarita” (19).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sre dine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Stanica Zejak iz Novog Sada (de~ake) i Divna Tufek~i} iz Obrovca (devoj~icu i de~aka), DEVOJÎCE: Biqana Vukajlovi}, Jovana Jevti}, [kurte Limonaj, Milana Vasiqev, Nevena Mihi}, Bojana Du{i}, Qubica Stoki}, Jana Man~i} i Aleksandra Mi}i} iz Novog Sada, Gabriela Moravai iz Temerina i Dragana Vasi} iz Ba~ke Palanke. DEÂKE: Sandra Tot, Sneàna Stojanovi} i Nada Mijailovi} iz Novog Sada, Du{ica An|i} iz Iriga, Elizabeta Stoj{i} iz Be~eja, Jasmina âvi} iz Vrbasa, Mirjana Stan~evi} iz Ka}a i Katarina Mudrov~i} iz Vajske.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni Gor da na Di mi tri ja Di vqak-Arok (1934) u 10.30 sa ti (ur na), Ste van Ste va na Se ke re{ (1937) u 11.15 (is pra }aj), Pro dan Jo va na [e }e rov (1962) u 12 (is pra }aj), Vi dra Vo ji na Vu li ki} (1932) u 12.45, An |e li ja Du {a na ]u li brk (1923) u 13.30 i Voj ko Bo `a Ra de ta (1939) u 14.15 sa ti. Na Al ma {kom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra wen \o ka \u re Ko va ~e vi} (1939) u 13.30 sa ti.

PUTARI KORISTE LEPO VREME

Stru ù as falt, kr pe ru pe Iako je zim ska slu `ba „Pu ta” zva ni~ no po ~e la sa de ùr stvi ma u re ì mu „nul tog ste pe na” (od 20 do 8 ~a so va), eki pe ovog pred u ze }a ko ri ste le po vre me ka ko bi sa ni ra le ru pe na ko lo vo zi ma. Na te re nu je ju ~e bi lo se dam eki pa ko je su ra di le na vi {e lo ka ci ja u gra du, kao i u pri grad skim na se qi ma po mar {u ta -

ma ~i {}e wa zim ske slu `be. Je dan sloj as fal ta stru `e se u Par ti zan skoj uli ci, u Kor ne li ja Stan ko vi }a, na Bu le va ru voj vo de Ste pe, Kne za Mi lo {a, dok dru ga eki pa na istim me sti ma sre |u je ru pe. Sa na ci ja ko lo vo za oba vqa se i u Srem skoj Ka me ni ci, na Kli si, u Pe tro va ra di nu, [an ga ju, ta ko |e, ta ko |e po

mar {u ta ma ~i {}e wa zim ske slu `be. U gra du se po prav ke oba vqa ju jo{ i na Bu le va ru Ja {e To mi }a, Bu le va ru oslo bo |e wa, u Uli ci Na rod nog fron ta, Ru me na~ koj, na Bu le varz kra qa Pe tra, u Ki sa~ koj i u Jo va na Su bo ti }a. Ovi po slo vi }e se ra di ti sve dok vre me bu de po go do va lo ra do vi ma. B. M.

SVE VI[E NOVOSA\ANA PRODAJE NA NAJLON PIJACI

Bar bi ke bez ru ku i no gu na |u svog kup ca Kri za je, ~i ni se, sve `e {}a, a glad nih i onih bez po sla je sve vi {e. U grad je uve den ko mu nal ni red, pa bi ti uli~ ni pro da vac nima lo ni je be za zle no za ni ma we. Za to mno gi No vo sa |a ni je dva ~e ka ju pe tak i su bo tu ka ko bi iz ne li svo je sta re stva ri na Naj lon pi ja cu. Mno gi iz no se is kqu ~i vo po lov nu gar de ro bu, ali ima i onih {to pro da ju svo je pred me te, od ta wi ra, ~a {a, fla {a pre ko igra ~a ka do sve} wa ka i fi gu ri ca s or ma na. Na Naj lo nu mo gu da se pro na |u i dru ge stvar ~i ce, po put te le vi zo ra i mo bil nih te le fo na, a ce na im je znat no ni `a u od no su na one u pro dav ni ci. Ima i qu di ko ji su za qu bqe ni ci u Naj lon, pa sa da vi {e iz ho bi ja pro da ju sta re stva ri, ali ipak je vi {e onih ko ji do |u da za ra de ko ji di nar ne bi li se pre hra ni li pre ko ne de qe. Ovo je uno san bi znis, jer ko li ko god zvu ~a lo ~ud no, otr ca ne de~ je igra~ ke, iz no {e na i iz ble de la ode la, sta re ci pe le, sli ke, pla sti~ ne fi gu ri ce, uvek pro na |u svoj no vi dom. Na pla tou pi ja ce pro dav ci sto je je dan do dru gog, sa ma we-vi {e istim stva ri ma - ce ne su pri bli -

`no iste, od 50 do 100 di na ra. Jak ne su oko 300, a man ti li oko 500. Me |u tim, mo ru ku pa ca ko ji sva ke ne de qe do la ze da bi se za si }u obu kli i to je sku po. - Pro da ja u po sled we vre me ide tra qa vo, {ta da vam pri ~am da qe. Ne ka da imam pa zar 1.000 ne ka da dve do tri hi qa de di na ra. Ali ka da pla tim pi ja ~a ri nu, po pi jem ka fu ili odem u ve ce, opet na svo me, a to zna ~i da ne mam ni {ta - kroz osmeh ka `e Zre wa nin ka Dra ga na ko ja go di na ma pro da je na pi ja ci. Za taj wen ho bi ve} zna ju kom {i je, pa su i oni po ~e li da joj do no se wi ho ve stva ri, ko je im vi {e ne tre ba ju, a za uz vrat ne tra `e ni{ta. Za raz li ku od we, ima i se zon skih pro da va ca, a to su oni ko ji ka da pra ve ve li ko spre ma we sta na, sve stva ri ko je ne no se, do ne su

telefoni

na Naj lon ne bi li za ra di li ne ki do dat ni no vac. Ta ko je je dan bra~ ni par iz neo iz ku }e ma le stva ri od svog de te ta, ali i ne ku wi ho vu gar de ro bu i osta le po trep {ti ne ko je im vi {e ne tre ba ju. – Pro da je mo {o qi ce, tac ne, ~aj nik, sve po 100 di na ra. Gar de ro ba i de~ ja i za od ra sle je ta ko |e 50 di na ra. Uspe mo da pro da mo. Uglav nom do bro idu de~ je stra ri, dok osta lo ide ma lo sla bi je. Eto,

AKUD „SOWA MARINKOVI]”

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

Har mo ni ka {i pr vi u Hr vat skoj Or ke star har mo ni ka Aka dem skog kul tur noumet n i~ k og dru { tva “So w a Ma r in k o v i}” Uni ver zi te ta pod ru ko vod stvom di ri gen ta Go ra na Pe ni }a u~e stvo vao je pret hod nog vi ken da na tre }em Me |u na rod nom fe sti va lu har mo ni ke “Be la pl. Panthy” u Hr vat skoj, u Sla von skom Bro du i ovo jio pr vu na gra du u ce ka te go ri ji or ke sta ra.

Fe sti val je ove go di ne tra jao dva da na, 23. i 24. no vem bra, a no si ime ~u ve nog pe da go ga, kom po zi to ra i di ri gen ta ko ji je ujed no i osni va~ i pr vi umet ni ~i ru ko vo di lac Brod skog har mo ni ka {kog or ke stra. Pro gram fe sti va la ko ji se od vi jao u po zo ri {no-kon cert noj dvo ra ni “Iva na Br li}-Ma `u ra ni}” pro pra ti la je broj na pu bli ka. A. Va.

Pred sta vqen „Ze le ni adre sar”

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

us pe li smo da pro da mo ro le re ko je je na {e de te pre ra slo, a ni je ih ne {to ni vo zi la, jer je bi la ja ko ma la. Tra ì li smo 1.000 di na ra, ali ne ide, na kra ju smo ih da li za 500 - a i to je ne {to. [ta }e mo, dve pla te ni su do voq ne za ì vot, pa nam sva ki di nar sa stra ne do bro do |e pri ~a ju ovi No vo sa |a ni. Na ovoj pi ja ci se mo gu na }i i po pu lar ne bar bi ke, bez ru ku i no gu za 50 di na ra, a pro dav ci ka ù da sva ka ro ba ima svog kup ca. M e | u t i m , sem su gra |a na ko ji za sit ne pa re pro da ju svo je kr pi ce, ima i onih ko ji se ozbiq no ba ve ovim bi zni som. Oni sva ke su bo te na Naj lo nu uzi ma ju do bar no vac. Uglav nom do vo ze po lov nu gar de ro bu iz ino stran stva, sve sta ve na ve li ke go mi le i kod wih ne ma cen ka wa. Wi ho ve stva ri su mno go sku pqe, jer za po lov ne kr pi ce kod pro fe si o nal nih pro da va ca ove ro be tre ba da ti od 500 do 1.000 di na ra. Q. Nato{evi}

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Fo to: R. Hayi}

AKCIJA U KAMPUSU UNIVERZITETA

Zna wem pro tiv na si qa Or ga ni za ci ja za po dr {ku è na ma s in va li di te tom „...Iz kru ga – Voj vo di na“ u sa rad wi s Rek to ra tom Uni ver zi te ta je ju ~e u Kam pu su odr à la ak ci ju u okvi ru kam pa we „[e sna est da na ak ti vi zma pro tiv na si qa pre ma è na ma“. Ciq ak ci je je po ve }a we vi dqi vo sti na si qa pre ma è na ma s in va li di te tom. - @e le li smo da stu dent skoj po pu la ci ji, ali i osta lim pro la zni ci ma da skre ne mo pa `wu na ovaj pro blem. U to ku dva sa ta,

od 12 do 14 pro mo vi sa li smo rad or ga ni za ci je, na{ SOS te le fon, de li li smo fla je re i is pi ti va li sta vo ve i upu }e nost pro la zni ka u na si qe pre ma `e na ma sa in va li di te tom - re kla je kon sul tant ki wa za SOS te le fon Iva na Ni ko li}. Kam pa wa je po ~e la 25. no vem bra, na Me |u na rod ni dan bor be pro tiv na si qa pre ma `e na ma, a za vr {a va se 10. de cem bra, Me |u n a r od n im da n om qud s kih pra va. A. Va.

Pr vo iz da we „Ze le nog adre sa ra” sa na zi vi ma, adre sa ma, bro je vi ma te le fo na, fak so va, mej lo vi ma i veb saj to vi ma in sti tu ci ja nad le `nih za o~u va we ì vot ne sre di ne u svim gra do vi ma i op {ti na ma u Voj vo di ni, pred sta vqe no je u Eko lo {kom cen tru „Ra du lo va~ ki” u Srem skim Kar lov ci ma. Odr à na je i ra di o ni ca o re {a va wu pro ble ma za ga |e wa oko li ne u lo kal noj za jed ni ci. Ovaj je din stve ni adre sar na me wen za {tit ni ci ma i qu bi te qi ma pri ro de i zdra ve ì vot ne sre di ne de lo je ~la no va i vo lon te ra Po kre ta go ra na Voj vo di ne i ser vi sa “Ze le ni te le fon”. Iz da va we je po mo gla Mi si ja OEBS-a u Sr bi ji. Ta pu bli ka ci ja tre ba da olak {a gra |a ni ma tra ga we za kon tak ti ma slu `bi ko je su za du è ne da ra gu ju u slu ~a je vi ma na ru {a va wa ì vot ne sre di ne. Pre zen ta ci ja „Ze le nog adre sa ra” bi }e odr à na na red nih da na u Iri gu i Ba ~u. Z. Ml.

Ru sin ski fe sti val De se ti Ru sin ski fe sti val krat kih scen skih for mi mo no dra me i du o dra me odr `a }e se u su bo tu, 1. de cem bra, u po zo ri {noj sa li Gim na zi je „La za Ko sti}”, Uli ca La ze La za re vi }a br. 1. Po ~e tak je u 19 sa ti. M. Bg.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Obezbe|ewe spre~ilo nasiqe na {e {ko le, ka ko se vr zma ju po dvo ri {tu. Obo ji ca su na {i biv {i |a ci. Obez be |e we je pri me ti lo da je dan opi pa va unu tra {wi xep, a ka da mu se ma lo pri bli ìo, shva tio je da ima ma lu se ki ru. Od mah je zvao po li ci ju ko ja je do {la za ne ko li ko mi nu ta, jed nog mom ka su pri ve li, a dru gi sa se ki ~e tom je po be gao - pri ~a di rek to ri ca Ve sna Bur sa}. Ona is ti ~e da je i de ~ak, ko ji je na vod no bio me ta na pa da, i{ao u po li ci ju da da iz ja vu. Ka ko di rek tor ka ka è, taj sred wo {ko lac je za vre me od mo ra bio u zgra di, jer obez be |e we ni ko me ni je da lo da iz la zi na po qe. Ta ko da do in ci den ta i kon tak ta ni je do {lo. - Taj u~e nik je mi ran i ni je pro ble ma ti ~an, a we go ve ro di te qe smo oba ve sti li {ta se de si lo. Na svu sre }u ni {ta se i ni je do go di lo, za hva qu ju }i {kol skom obez be |e wu ka è di rek to ri ca. Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, u pi ta wu je naj ve ro vat ni je na vi ja~ ki ob ra ~un. Na i me, u~e nik ko ji je bio me ta na pa da ~a na vi ja~ je FK „Voj vo di na” i imao je na se bi duk se ri cu sa obe le` ji ma tog klu ba. Ve sna Bur sa} ni je mo gla ni da po tvr di, ni da de man tu je ove ne zva ni~ ne in for ma ci je, ali je re kla da je i ona ~u la da je to naj ve ro vat ni je slu ~aj. - De ~ak ko ji je bio me ta Di rek to ri ca {ko le Ve sna Bur sa} na pa da, tek tre ba da do |e

PO VO DOM SVET SKOG DA NA BOR BE PRO TIV SI DE

„Karavan testirawa” In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne po vo dom Svet skog da na bor be pro tiv si de or ga ni zu je „Ka ra van te sti ra wa”, ko ji ob u hva ta do bro voq no, bes plat no, ano nim no sa ve to va we i te sti ra we. Ova ak ci ja bi }e odr `a na su tra u Ve li kom ri tu od 12 do 15 ~a so va, na red nog da na u or ga ni za ci ji „Iz kru ga Voj vo di ne” od 13 do 15 ~a so va, a 1. de cem bra u Stu dent skoj po li kli -

ni ci Dr Si me Mi lo {e vi }a 6, u pri ze mqu, so ba 3, od 10 do 15 ~a so va. U Sa ve to va li {tu In sti tu ta, Fu to {ka 121, do bro vo qo, po ver qi vo sa ve to va we i te sti ra we }e se od vi ja ti to kom ce le go di ne, sva kog rad nog da na od 7 do 13 ~a so va. Sa ve to va we i te sti ra we na HIV je ano nim no i bes plat no, ni su po treb ni zdrav stve na kwi `i ca ni uput le ka ra. I. D.

Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e je po ~e lo pro da ju me se~ nih mar ki ca za pre voz za de cem bar, a no vem bar ske mar ki ce va `e do 5. de cem bra. Mar ki ce za pre voz mo gu da se ku pe do 21. de cem bra na ter mi na li ma grad skog pre vo zni ka u [a fa ri ko voj uli ci, kod Fu to {ke pi ja ce i kod @e le zni~ ke sta ni ce, od 6 do 20 ~a so va. Od 1. do 7. de cem bra mar ki ce }e mo }i da se ku pe od 7 do 14 ~a so va na ki o sci ma pre ko pu ta Li man ske pi aj ce i u ki o sku na No vom na se qu. Ki osk u Stra `i lov skoj uli ci i di ja go nal no od Fu to {ke pi ja ce, ra di }e od 6 do 20 ~a so va. Od 7 do 14 ~a so va bi -

}e otvo re ni ki o sci pre ko pu ta Rob ne ku }e „Ba zar„, na pla tou Spen sa, is pred ne ka da {we Lu tri je Voj vo di ne i na uglu Uli ce Mak si ma Gor kog i Bu le va ra oslo bo |e wa. [al te ri na Mas-u za pro da ju rad ni~ kih mar ki ca, od po ne deq ka 3. de cem bra do pet ka 7. de cem bra ra di }e pro du `e no, od 7 do17 ~a so va. U su bo tu 1. de cem bra ra di }e svi ki o sci . Zah te vi za iz da va we pret plat nih ka ra ta za |a ke i stu den te za {kol sku 2012 / 2013 go di nu od 1. de cem bra }e se pre da va ti sa mo na {al te ru 12 na MAS-u. Z. De li}

Du`nicima seku struju De set go di na po sto ji obez be |e we u {ko li

kod me ne na raz go vor, pa }u ta da zna ti o ~e mu se ta~ no rad - is ta kla je di rek to ri ca Bur sa}. Pre sa mo ne ko li ko ne de qa pet na e sto go di {wi K. V. iz Ka }a u Ma {in skoj {ko li no `em je iz bo dvo ji cu sta ri jih mla di }a ko ji su ga, ka ko se is po sta vi -

Fo to. R. Ha yi}

to ra sred wih {ko la u No vom Sa du Slav ko Ma ti} re kao je za „Dnev nik” da su na sa stan ci ma ne ko li ko pu ta pri ~a li na tu te mu i da su do {li do za kqu~ ka da bi naj bo qe bi lo ka da bi i osnov ne i sred we {ko le obez be |i va la ista fir ma.

Dvo ji ca mla di }a, od ko jih je je dan bio na o ru àn se ki rom, upa la su pre kju ~e za vre me od mo ra u dvo ri {te, a wi ho va me ta bio je u~e nik te {ko le. [kol sko obez be |e we od mah zva lo po li ci ju, jed nog mom ka su pri ve li, a dru gi je po be gao lo, me se ci ma zlo sta vqa li i sva ko dnev no mal tre ti ra li. Ovaj slu ~aj po no vo je po kre nu pi ta we o bez bed no sti u no vo sad skim {kol skim dvo ri {ti ma, gde bu kval no mo è da u|e ko ho }e i sa bi lo ka kvim oru ì jem. Pred sed nik ak ti va di rek -

Predavawe „Praistorija Vojvodine” Ci klus pre da va wa „Pra i sto ri ja Voj vo di ne”, ko ji je po ~eo pri ~om o ka me nom do bu, na sta vqa se pri ~om o ba kar nom do bu ve ~e ras u 19 sa ti u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. Pre da va~ }e bi ti vi {i ku stos ar he o log Jo van Ko le din, a ra di o ni ce ko je se odr `a va ju sva ke sre de, deo su ci klu sa pre da va wa „Are he o lo gi ja za po ~et ni ke”. A. L.

- Sve ovo, na rav no, za vi si od fi nan sij ske po dr {ke Gra da. Uko li ko bi da li deo nov ca, a deo ro di te qi, to bi mo glo da se spro ve de u de lo. Ta da bi se mo glo nad gle da ti i pro stor oko {ko la, a ne sa mo unu tar zgra da - za kqu ~io je Ma ti}. Q. Na to {e vi}

Rad ni ci Elek tro di stri bu ci je No vi Sad do kra ja me se ca is kqu ~i va }e stru ju du `ni ci ma, ko ji na vre me ni su iz mi ri li ra ~u ne. Na te re nu }e sva ko dnev no ra di ti oko 40 mon ter skih eki pa tog pred u ze }a, ko ji }e dnev no ob ra |i va ti oko 1.200 na lo ga za is kqu ~e we. Iz Elek tro di stri bu ci je ape lu ju na kup ce da pla te du go ve, ka ko bi iz be gli is kqu ~e we elek tri~ ne ener gi je, kao i do dat ne tro {ko ve pri li kom po nov nog pri kqu ~e wa na mre `u. Kup ci iz ka te go ri je do ma }in stvo po nov no pri kqu ~e we pla ti }e 3.112 di na ra, dok je za po tro {a ~e iz ka te go ri je pri vre da ova ci fra ne {to ve }a i iz no si 7.075 di na ra. N. R.

U KAR LO VA^ KOJ UMET NI^ KOJ RA DI O NI CI

Prijave za Novogodi{wi likovni salon Kul tur ni cen tar „Kar lo va~ ka umet ni~ ka ra di o ni ca” po zi va li kov ne stva ra o ce iz Srem skih Kar lo va ca da u~e stvu ju na No vo go di {wem srem sko kar lo va~ kom li kov nom sa lo nu. Pra vo u~e {}a ima ju stva ra o ci sa te ri to ri je kar lo va~ ke op {ti ne bez ob zi ra da li su ama te ri ili aka dem ski umet ni ci. Uz de lo, neo p hod no je pri lo `i ti fo to gra fi ju ra da i auto ra i kra }u bi o gra fi ju. Ra do vi se pri ma ju do 31. de cem bra 2012. go di ne, od 10 do

13 ~a so va u Kul tur nom cen tru „Kar lo va~ ka umet ni~ ka ra di o ni ca”, Trg Bran ka Ra di ~e vi }a 7. Naj u spe {ni ji li kov ni stva ra o ci do bi }e pri li ku to kom 2013. go di ne za sa mo stal nu iz lo `bu. De taq ni je in for ma ci je se mo gu do bi ti u Ga le ri ji Kul tur nog cen tra i na broj te le fo na 881-075. Ge ne ral ni po kro vi teq ove li kov ne ma ni fe sta ci je je op {ti na Srem ski Kar lov ci, a me dij sku po dr {ku pru` }e „Kar lo va~ ki list„. Z. Ml.

Isplata ratnih dnevnica za 1999. godinu Rat nim ve te ra ni ma, ko ji su u~e stvo va li u od bra ni ze mqe od NA TO agre si je 1999. go di ne bi }e is pla }e ne rat ne dnev ni ce. Da bi ostva ri li pra vo na is pla tu dnev ni ca mo ra }e da se pri ja ve u pro sto ri ja ma po l i t i~ k og po k re t a Tre } a Sr bi ja u Je vrej skoj uli ci 13 u

pa s a ` u. Ve t e r a n i se mo g u pri ja vi ti sva kog rad nog da na i su bo tom od 9 do 15 sa ti, a od do ku me na ta su po treb ne fo to ko pi ja li~ ne kar te, fo to ko pi ja voj ne kwi `i ce (pr va stra na sa sli kom, stra na sa li~ nim po da ci ma i stra na sa u~e { }em u ra t u) i po t vr d a

u~e {}a u ra tu 1999. go di ne. Po pis rat nih ve te ra na or ga ni zo vao je No vo sad ski od bor re p u b li~ k og udru ` e w a rat nih ve t e r a n a “Pa t ri o t s ki front”, a sve in for ma ci je se mo gu do bi ti na broj te le fo na 021/ 60 43 140 i 063/ 1222 480. N. R.

RE A GO VA WE NA PRES-KON FE REN CI JU NO VO SAD SKE TO PLA NE

DE LE GA CI JA DU ME RU SKE FE DE RA CI JE U NO VOM SA DU

SPO: Za dugove kriv Igor Pavli~i}

Ja~awe ekonomskih i kulturnih veza

Grad ski od bor Srp skog po kre ta ob no ve re a go vao je sa op {te wem po vo dom pre kju ~e ra{we kon f e r en c i j e Jav n o komu nal nog pred u ze }a „No vo sad ska to pla na„, na ko joj su pred sta vqe ni po da ci o wi hovim du g o v a w i m a i po t ra `iva wi ma. - Ve li ki du go vi su po sle di ca ba ha tog od no sa pret hod nog gra d o n a ~ el n i k a Igo r a Pa vli ~ i } a pre m a JKP „No v o sad ska to pla na„, ko ji je po sled w e tri go d i n e pot p u n o uki nuo po mo} ovom pred u ze }u iz bu xe ta, a ko ja je ra ni je iz -

no si la iz me |u 500 mi li o na i jed ne mi li jar de di na ra go di {we - na vo di u sa op {te wu pred sed nik GO SPO i biv {i di rek tor „No vo sad ske to pla ne” Vla di mir Je li}. - Po mo} To pla ni je bi la neo p hod na, na ro ~i to ka da je 2010. go di ne po sku pe la ce na ga sa za 53 od sto. Ni je po treb no bi ti ve li ki eko no mista da bi pred v i d eo da }e ovo kata s tro f al n o uti c a t i na po slo va we. U sa op {te wu se tvr di i ka ko biv {i gra do na ~el nik vi {e od go di nu i po da na ni je

do zvo lio ko rek ci ju ce na gre ja wa, ka da se de si lo po ve }a we ce ne ga sa, {to je di rekt no uti ca lo na pro iz vod wu gu bi ta ka To pla ne. Ujed no, GO SPO po zdra vqa po t e z e gra d o n a ~ el n i k a Mi lo {a Vu ~e vi }a ko ji je odo brio sub v en c i j e iz bu x e t a ovom pred u ze }u, a ta ko |e je, na pred log no vog ru ko vod stva To p la n e, ko r i g o v a n a ce n a gre ja wa za 14 od sto, {to }e ima t i za po s le d i c u po b oq {a we po slo va wa, ali i sa ni ra wa du go va wa. A. L.

DS: Grad izmirivao dugovawa Toplane Po v o d om sa o p { te w a GO SPO i iz ja ve biv {eg di rek to r a “No v o s ad s ke to p la n e” Vla di mi ra Je li }a ogla sio se i GO De m o k rat s ke stran k e ko ji tvr di da je na kon for mi ra w a no v e grad s ke upra v e, 2008. go di ne, iz bgu xe ta gra da iz d vo j e n o bli z u mi l i j ar d u di na ra ra di iz mi re wa du go va wa ko je je To pla na ima la pre m a do b a v qa ~ i m a ener g e na ta. U sa op {te wu GO DS se na vo di da je na kon is pla te du g a po s lo v a w e pred u z e } a

sta bi li zo va no i da je sva ke go di ne iz bu xe ta gra da do bi ja lo sub ven ci je. Iz te stran ke ob ja {wa va ju da sa mo jed ne go di ne To pla na ni je do bi la sub ven ci je, ka da je na osno vu zah t e v a tog pred u z e } a ce n a gre ja wa sko ~i la za 40 od sto, zbog ~e ga je ona bi la pri bli `na eko nom skoj ce ni, pa ni je bi lo po tre be za tim. - Tro {i ti bli zu mi li jar du di na ra na jav ne na bav ke go di {we, a isto vre me no pra vi ti du go va wa i ne pla }a ti ener -

Po~ela prodaja markica za decembar

U TEH NI^ KOJ [KO LI „PA VLE SA VI]”

Dvo ji ca mla di }a, od ko jih je je dan bio na o ru `an se ki rom, upa la su pre kju ~e za vre me od mo ra u dvo ri {te Teh ni~ ke {ko le „Pa vle Sa vi}”. Wi ho va me ta bio je u~e nik te {ko le, ko ji je za hva qu ju }i br zoj re ak ci ji us peo da iz beg ne na pad. Di rek to ri ca {ko le Ve sna Bur sa} re kla je za na{ list da je od mah str ~a la do le, ka da je od obez be |e wa ~u la {ta se u {ko li de {a va. - Ve} de set go di na ima mo obez be |e we u {ko li, a od 1. sep trem bra an ga `o va li smo ~o ve ka ko ji je ra dio u po li ci ji na ma lo let noj de li kven ci ji. Tog da na, iz me |u pe tog i {e stog ~a sa u pre po dnev noj sme ni, rad nik obez be |e wa je pri me tio dvo ji cu mla di }a, ko ji ni su iz

sreda28.novembar2012.

gen te ni je od go vor nost ni ko ga dru go ga ne go go spo di na Je li } a, ko j i je bio di r ek t or pred u ze }a- sto ji u sa op {te wu GO DS. Stran k a za v r { a v a sa o p {te we tvrd wom da je Igor Pa v li ~ i} kao gra d o n a ~ e l i nik, na k on is t e k a man d a t a, osta vio {est mi li jar di di na ra na ra ~u nu gra da, za vr {e ne mno go broj ne in ve sti ci je, do bar me | u n a r od n i kre d it n i rej ting gra da... N. H.

De le ga ci ja Ko mi te ta za me Sa stan ku su pri su stvo va |u na rod ne po slo ve Dr àv ne li i od bor ni ci prof. dr Mi du me Ru ske Fe de ra ci je, ko ju je lan Ga lo ga à, Mi ro slav Pa pred vo dio pr vi pot pred sed ro vi} i Alek san dar \ur |ev, nik Ko mi te ta Le o nid Iva no ko ji su is ta kli da po sto je vi~ Ka la {ni kov, po se ti la je ve li ke mo gu} no sti za da qu ju ~e No vi Sad. Sa za me ni kom eko n om s ku sa r ad w u. Ta sa pred sed ni ka Skup {ti ne gra rad wa bi se ogle da la u ener da Mi ro sla vom Ili }em go sti iz Ru si je raz go va ra li su o ja ~a wu sa rad we. Ili} je is ta kao da iz me |u na {e ze mqe i Ru si je po sto ji tra di ci o nal no pri ja teq stvo i du bo ke isto rij ske ve ze. On je pod se tio na pe riod iz me |u dva ra ta, ka da je u gra du ì ve lo oko de set hi qa da ru skih imi gra na ta, ko ji su osta vi li tra jan pe ~at u pri vre di i ar hi tek tu ri gra da i iz ra zio o~e ki va we Ru ska de le ga ci ja u Grad skoj ku }i da }e se sa rad wa na sta vi ti na obo stra no za do get skom raz vo ju na {eg gra da, voq stvo. pre sve ga u pro jek ti ma ko ji Ka la {ni kov je go vo rio o se ti ~u ga sne elek tra ne. Ga prav ci ma raz vo ja eko nom skih lo à je pred lo ìo i osni va i kul tur nih ve za, kao i o ve - we In sti tu ta za evro a zij ske li kim mo gu} no sti ma u zo ni stu di je, ko ji bi do pri neo da slo bod ne tr go vi ne, ~i je po qem pro d u b qi v a w u ve z a u god no sti na {a ze mqa i Ru si ja obla sti obra zo va wa i kul tu ve} ko ri ste. re. U di sku si ji je u~e stvo vao

i ^lan uprav n og od b o r a “SO G AZ” Dra g i { a Mar t i no vi}, ko ji je na po me nuo da se sa rad wa sa Ru skom Fe de ra c i j om ogle d a pre sve g a kroz za vr {e tak stu di je iz vo d qi v o s ti i ge n e r al n og pro jek ta za “Ju `ni tok”.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Ru ska de le ga ci ja po se ti la je ju ~e i Grad sku ku }u gde ih je pri mio gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}. Tom pri li kom kon sta to va no je da No vi Sad ne gu je pri ja teq ske od no se sa ru skim gra do vi ma, kao i da na {i na ro di ima ju mno go to ga za jed ni~ kog. N. R.

sreda28.novembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ЧУВЕНА ТКАЧНИЦА ДАМАСТА „НОВИТЕТ” У БЕЗДАНУ ОТИШЛА ПОД СТЕЧАЈ

Жакард разбоји на добошу Мерима Ника у зборници

ПРВА ВРШАЧКА ДИПЛОМА НА РОМСКОМ ЈЕЗИКУ

Мерима васпитачица са десетком

АЛИБУНАР: На Високој струковној школи за образовање васпитача „Михајило Павлов“ у Вршцу, пре три године у сусрет остваривању задатака у инклузији Рома, уведено је одељење на ромском језику и ових дана неки од студената завршавају дипломске испите. Међу њима, са чистом десетком, прва је на свом матерњем ромском језику дипломирала Мерима Ника (23) из Алибунара. Тим поводом стигле су честитке од колега и професора ове високошколске установа, а презадовољна Мерима поносна је што њена диплома представља велики корак у будућем образовању Рома на матерњем језику. - Постојање смера на ромском језику веома је значајно за нашу заједницу. Нарочито ће олакшати комуникацију родитељима, они ће сада наилазити на некога ко говори њиховим језиком, али и разуме њихов проблем, што до сада није био случај. Ми ћемо сада бити ту да их саслушамо и посаветујемо где да се обрате за проблеме које им не можемо решити – рекла је новопечена васпитачица Ника, ономе чиме ће се бавити, а додала је и да се радује што се у последње време повећава број деце ромске националности у забавиштима, али и број ученика у основним и средњим школама, као и студената на факултетима.

- Задовољни смо што је клима у нашој високошколској установи веома позитивна, а студенти који похађају наставу на ромском јњзику веома су добро прихваћени од других студената и професора. Да није тако, до овог успеха не бисммо ни стигли, а у прилог томе иде и чињеница да се број студената на овом смеру сваке године повећава, тако да смо ове године уписали 12 бруцоша. За њих је значајно и то што је ова установа акредитована за образовање васпитача на ромском језику – истиче директорка школе Гроздана Гојков. Додала је и да пуних 80 година у Вршцу се школују васпитачи на српском и румунском, а од пре четири године и на ромском језику, чији смер сваке године бележи раст уписаног броја студената. Када је пре четири године почео програм студија на ромском, из Канцеларије за инклузију Рома, обећали су првом дипломцу сигурно запослење. -Предложићемо локалној самоуправи у Алибунару да прве три Меримине плате у предшколскиј установи финансира наша канцеларија и верујем да неће бити проблема око њеног запослења – рекао је директор Канцеларије за инклузију Рома Душко Јовановић. Р. Јовановић

СОМБОР: Јединствена у Европи, ткачница свиленог дамаста „Новитет” у Бездану и званично је „отишла под лед”, па ће се њена комплетна имовина наћи на јавној продаји, заказаној за 26. децембар. Након отварања стечаја, у јуну ове године, Агенција за лиценцирање стечајних управника објавила је прву продају јавним надметањем за ово предузеће из Бездана. Комплетна имовина „Новитета Дунав“ из Бездана, по Агенцији за лиценцирање стечајних управника, вреди 4.914.480 динара и продаје су у јединственом пакету. Потенцијалним купцима је понуђено земљиште око производне хале, зграда, залихе памука, залихе готових производа (столњаци, салвете, крпаре) и осам дрвених разбоја, који су од непроцењивог значаја, јер се ради о „машинама” са историјом од готово 150 година. Вредност ових разбоја Агенција је проценила у распону од 550 до 1.700 евра. „Новитет Дунав“ је последња ткачница свиленог дамаста оваквог типа у Европи, која је по начину израде јединствена у свету. Рок за отварање понуда је 26. децембар. Стечај у „Новитету Дунав“, отворен је крајем јуна текуће године. Како је наведено у Одлуци Привредног суда у Сомбору стечај је проглашен због обуставе плаћања у трајању од најмање годину дана.

Свега три године раније, 2009. године, дизајн фирме „Новитет Дунав“ изабран је међу пет најбољих решења паковања производа у оквиру акције „Редизајн - стварамо нове брендове” који је организовала Агенција за страна улагања и

нос развоју, унапређењу и промоцији туризма. „Новитет Дунав“ је међу првима у Србији имао сертификат за коришћење ознаке „производи старих заната”. Како се може незванично сазнати у овом предузећу, за његову и ку-

ЧУРУГ: У организацији Црвеног Крста Чуруг и Завода за трансфузију крви Нови Сад, у Чуругу, одржана је четврта овогодишња акција добровољног давања крви.Акција је одржана у просторијама ДОНКТ-а „Прело“ Чуруг, а одазвало се 96 давалаца, од којих је 90 дало крв. Л. К.

Конкурс за 30 стипендија

АПАТИН: Општина Апатин расписала је конкурс за доделу 30 стипендија а месечни износ је 7.000 динара. На конкурс, који је отворен до 10. децембра, могу да се пријаве сви студенти који имају пребивалиште на подручју апатинске општине, уколико су редовни студенти, односно да нису обновили годину студија из претходне године. Све додетне информације заинтересовани могу добити у апатинској Општини. Ј. П.

Завршен Ромарт

„Новитетова” ткачница

промоцију извоза Србије (СИЕПА) у сарадњи са Министарством економије и регионалног развоја. Ткачници свиленог дамаста из Бездана 2008. године додељена је награда Туристички цвет Србије за значајна остварења у подизању квалитета туристичких услуга, као и допри-

повину његових 18 старих дрвених разбоја система “жакард”, који захваљујући компликованом систему “картица” представљају својеврсну претечу компјутера, заинтересован је купац из Норвешке, српског порекла, који се бави хотелијерством. М. Миљеновић

Прва фаза улагања у силосе

СОНТА: У некадашњи ППК у Сонти, којег је из стечаја купило предузеће „Уљарице-Бачка“ пре годину дана, завршена је прва фаза улагања. Власник и директор фирме Ђорђе Лазић је, заједно са председником апатинске општине др Живорадом Смиљанићем, пустио у рад нови складишни про-

Чуружани дали крв

стор. Реч је о две металне ћелије силоса, капацитета 5.250 тона зрнасте робе.Уз постојећи силос, капацитета 12.250 тона за зрнасту и 4.000 тона за пелетирану робу, знатно је повећан складишни простор. У наредном периоду „Уљарице-Бачка“ планира се изградња индустријског колосека, у дужини од 420 метара, ко-

ји би повезао силосе за железничком пругом Суботица-Богојево. Очекује се и почетак изградње система за наводњавање, на површини од 450 хектара. У плану је и проширење обрадивих површина, а све то заједно требало би да допринесе и повећању броја запослених у Сонти. Ј. П.

Циљ манифестације чување традиције

ОДРЖАНО ШОКАЧКО ВЕЧЕ У СОНТИ

Најлепшу песму написала Марица Микрут

СОНТА: На традиционалној манифестацији, једанаестој по реду, Шокачкој вечери у препуној сали Дома културе, награду на конкурсу за необјављену песму, писану шокачком икавицом, добила је песма Марице Микрут рођене Сонћанке, а сада Сомборке. Госте је поздравио је председник Културно-просветне заједнице Хрвата „Шокадија“ професор Звонко Тадијан. - Циљ ове наше манифестације је очување богате традиције, како етнолошке тако и језичке, што све заједно чува наш идентит на овим просторима – рекао је Тадијан, који је потом поздравио и госте председника апатинске општине др Живорада Смиљанића и генералног конзула Републике Хрватске у Суботици Драгана Ђурића. Културно-уметнички програм отворила су деца домаћина, са сплетом шокачких игара, у кореографији Љиљане Шокац. Нова ге-

нерација најмлађих, међу којима има и четворогодишњака, изазвала је прави урнебес у гледалишту. Већ почетно певање бећараца осмогодишњака Давида Куруца и опуштено плесање и певање целе екипем изазивали су аплауз и смех публике. Ништа мање аплауза нису побрали ни чланови „Шокадијинога“ постава одраслих. Да Сонћани воле тамбуре и да знају на њима да свирају, показала је група „Сонћански бисери“, чији су чланови, на овом инструменту, осим народне, свирали и озбиљну и популарну рок музику. У програму су учествовали и гости КУУ „Пригорец“ из Загреба и фолклорна група и тамбураши УГ „Шокачка грана“ из Осијека. Покривитељи манифестације били су Покрајински секретаријати за образовање, управу и националне мањине, за културу и јавно информисање, општина Апатин и МЗ Сонта. Ј. Прелчец

СУБОТИЦА: Завршен је „Ромарт” међународни фестивал културе Рома, који је седми пут одржан у Суботици. И поред више него скромног буџета, фестивал је успео да прикаже ромску културу као урбану, оригиналну и модерну. Кроз четири дана фестивала, публика је имала прилике да ужива у филмовима, позоришној представи, опери, хипхоп, фламенко, класичној, као и изворној народној музици и наравно gyass-u, музици карактеристичној само за суботичке Роме. Фестивал су ове gодине финансијски подржали Град Суботица, Покрајински секретаријат за образовање, управу и националне заједнице и РЕПЕР ОД.

Вино и гитаре БЕЧЕЈ: Иако на сцени неће бити ни вина, ни гитара, вечерашњи концерт у Градском позоришту Бечеј је с разлогом насловљен „Вино и гитаре“, јер асоцира на романтику и истоимену композицију. У главној улози биће баритон млади солиста РТС Милош Радовић, а у музичкодрамском програму учествују још пијаниста Александар Радовић, виолиниста Стефан Илић и драмски уметник Владимир Ђорђевић, који ће пре сваке интерпретације староградске песме, романсе или евергрин мелодије, специфично обојеном поезијом или прозом, дочарати атмосферу. Концерт је заказан за 20 сати и преостали мали број улазница, по цени од 300 динара, може се купити на благајни Градског позоришта Бечеј. В. Ј.

Асфалт у Кајмакчаланској ПАНЧЕВО: Завршетак асфалтирања Кајмакчаланске улице, у којој живи око 100 породица, очекује се у најскорије време. Завршени су тротоари, урађени сви сливници кишне канализације, што је представљало и највећи проблем, а постављена је и подлога за асфалт. - Уколико не буде проблема са временом и ако код извођача буде све у реду, за три - четири дана би требало да буду готова оба слоја - рекао је Бранко Митровић из Дирекције за изградњу и уређење Града Панчева. З. Дг.

vOJvOdinA

dnevnik ПОВОДОМ НЕДЕЉЕ БОРБЕ ПРОТИВ ХИВ-а

Те сти ра ње бр зо и ано ним но КИ КИН ДА: У кикиндској општини живи девет ХИВ позитивних особа, а ове године није забележен ниједан нови случај, подаци су Завода за јавно здравље. По речима епидемиолога начелника Одељења за контролу и превенцију болести кикиндског Завода за јавно здравље др Та тја не Ка раћ, подаци показују да је, у четири случаја

Др Татјана Караћ

инфекција откривена у стадијуму са симптомима болести. Међу инфициранима је била једна жена, а једна особа је преминула. Највише заражених има од 30 до 39 година, а доминантан начин преношења је сексуалним контактом.У Севернобанатском округу, од 1995.године, до данас регистровано је 16 ХИВ позитивних особа, девет у кикиндској општини, четири у Кањижи, двоје у Чоки и један у Новом Кнежевцу. -Код 11 се развила болест, а петоро је умрло. Једна особа се заразила, јер је била интравенски корисник дрога, седам особа су мушкарци, ко-

ји су имали сексуалне односе са другим мушкарцима, а четворо се заразило хетеросексуалмним контактом. За четири особе нисмо мо гли да утврдимо како су се заразили. - каже др Караћ. На територији северног Баната живи 11 особа са ХИВ инфекцијом, а од тога је са развијеном болешћу њих шесторо. Од прошле до 2015. године, Светски дан борбе против СИДЕ обележава се под слоганом „Доћи до нуле: нула нових ХИВ ин фекција, нула дискриминације и нула смртних случајева од АИДС-а„. Ове године фокус је на бољој доступности лечења за пацијенте са ХИВ-ом. Караван тестирања, који организују Завод за јавно здравље Војводине и Кикинде и новосадско удружење „Превент„, биће у Кикинди у среду, 28. новембра, на паркингу у Немањиној улици од 11.30 до 14.30 часова. -Анализа се ради брзим тестовима и резултат се добија одмах. Особа која буде дошла на тестирање прво ће разговарати са саветником, затим, ако и након разговора жели и стопроцентно је сигурна да може да прихвати могући исход тестирања, ради се анализа. Тестирање је анонимно и пацијенти се заводе под шифром на коју добијају резултате каже др Караћ. На сам Дан борбе против ХИВ-а, у суботу, 1. децембра волонтери Црвеног крста ће, на Тргу, одржати перформанс и делити едукативни материјал, а увече ће, у клубу „Тера роса„, од 22 сата, бити одржана едукативно-хуманитарна журка. Улазница ће бити слаткиши који ће бити поклоњени деци на Дечијем одељењу Болнице. А. Ђуран

ПОМОЋ ПРИВРЕДНИКА РАДНО НЕСПОСОБНИМА

Во лон те ри до сва ког пра га

СТА РА ПА ЗО ВА: Удружење привредника Нова Пазова је у октобру започело акцију прикупљања средстава за помоћ породицама у Новој Пазови које имају радно неспособне носиоце домаћинства. Прикупљено је 360.000 динара, захваљујући одличном одзиву предузетника. Највише, 60 хиљада динара, уплатио је „Медиус“, по 30.000 „Pneumatik fleks“, „Никсан“, ММ 99, „Мотопласт“, „Дрина пластика 86“, по 20 хиљада динара су уплатили „Јовановићпласт“, „Металфлеx“, „Победа компани“, а укључили су се у акцију својим прилозима и „Стиком“, „Вихор пластика“, „Хамер тех“, МКД, „Видаковић“, ресторани „Михајловић“ и „Старо Место“, „Младост комерц“, „Рафаело“ и лимарска радња „Стикић“. Средства, која су прикупљена ,расподељена су на 24 породице из Нове Пазове, које су добиле новчани износ од по пет хиљада динара и ваучере у истом износу за куповину намирница у новембру и децембру. Директорка Центра за социјални рад Стара Пазова Ве сна Тр бо вић каже да је то значајна подрсшка породицама, које су погођене сиромаштвом, захваљује свим донаторима, посебно власнику „Медијуса“ Цви ки Кур ни ћу, као иницијатору целе акције, али сматра да би сличне акције могли да подрже и преду -

Весна Трбовић

зетници у осталим местима, јер у мањим срединама сви знају коме је помоћ најпотребнија. Да би координација била што боља, директорка Центра за социјални рад најављује састанак са секретарима свих МЗ, представницима Црвеног крста, а предлаже организовање волонтерске службе у свим местима, пре но што завеје. Волонтерски рад се, како је Ве сна Трбовић рекла, мора разгранти и мора се знати коме је све потребна помоћ у сваком месту. Доста је старих, болесних и немоћних, који не могу да дођу ни до месне заједнице, Црвеног крста, нити по храну из народне кухиње. А. Мали

обезбедити бољи квалитет обра зовног процеса - истакла је чла ница Градског већа задужена за образовање Ете ла Је рин кић. Како је истакао градоначелник Суотице Мо дест Ду лић, котларница је била стара и нефункционална па су се због тога одлучили на ову инвестицију са којом је омогућено и енергетски ефикасно грејање. Он је истакао да ће у наредном периоду и даље улагати у школске објекте.В. д. директора ОШ „Свети Сава“ мр Мир ја на Лон ча ре вић рекла је да ће и у наредном периоду радити на оса времањавању објекта и наставе. Школа постоји од 1965. године, тренутно је похађа 605 ђака укљу чујући и 42 ученика истуреног одељења на Бикову. С. И.

МИНИСТАР ГОРАН КНЕЖЕВИЋ ОБИШАО РА ДОВЕ НА ЛЕВОЈ ОБАЛИ ТИСЕ

На сип бра ни под руч је са 150.000 љу ди ЗРЕ ЊА НИН: Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Го ран Кне же вић и в.д. директора Републичке дирекције за воде Ми о драг Пје шчић обишли су јуче радове на реконструкцији левообалног насипа реке Тисе, код Зрењанина, за које је из Светске банке обезбеђено шест милиона евра. Реконструкција насипа Тисе, у дужини од 19 километара, тренутно је највећа инвестиција у во допривреди на територији Војводине и захваљујући њој ће бити успостављена стабилна одбрамбена линија на преосталој, до сада несанираној деоници на сипа. Кнежевић је истакао да је до сада урађено десетак киломе тара насипа и да територија која се овде брани обухвата површину већу од 150.000 хектара и подручје на коме живи више од 150.000 људи. Прецизирао је да та деоница одбрамбеног насипа у залеђу има више од 20 насељених места.

- Ово је само један од 44 пројекта широм Србије која се финасирају из средстава Светске банке, у укупној вредно сти од готово 75 милиона долара. Кредит је веома повољан, са 10 година грејс периода и потпуно је без камате. Зато ћемо по завр-

шетку ова 44 пројекта поново конкурисати код Светске банке, о чему смо већ разговарали, да бисмо подигли нови кредит од 80 милиона евра који ћемо искористити да отворимо нова градилишта како би био успо стављен сигуран и безбедан си-

стем одбране од воде – рекао је Кнежевић. В.д. директора Републичке дирекције за воде Миодраг Пјешчић је нагласио да ће радови на левој обали Тисе, како је планирано, бити завршени до средине 2013. године. Пјешчић је навео да су у току и радови на де сној обали реке и то на изградњи обалоутврде, а вредност тог по сла је пет милиона евра. - Матица реке Тисе се опасно приближила насипу и мора да се санира обалоутврда – појаснио је Пјешчић, напомињући да Републичка дирекција за воде има припремљену документацију како би могли бити настављени пројекти који ће бити финансирани из новог кредита Светске банке. Проценио је да би они могли бити покренути већ средином јануара наредне године, а да би реализаци ја мо гла поче ти среди ном 2013. године. Ж. Балабан

САРАДЊА ИНСТИТУТА У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ И ДОМА ЗДРАВЉА У НОВОМ БЕЧЕЈУ

Бр жи пре глед ср ца НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Директорица Института за кардиоваскуларне болести Војводине проф. др На да Че мер лић-Ађић, директорица Дома здравља у Новом Бечеју др Ан ђел ка Ко ро вљев и заме ник председника новобечејске општине То ми слав Рат ко вић потписали су јуче, у присуству покрајинског секретара за здравство, социјалну политику и демографију проф. др Ве сне Ко пи то вић и потпредседника Скупштине Војводине Ми ли во ја Вре ба ло ва, уговор о сарадњи између поменуте две здравствене установе из Сремске Каменице и Новог Бечеја. Ова сарадња подразумева долазак кардиолога са Института једном недељно, по шест сати, у новобечејски Дом здравља, где ће обављати прегледе ул тразвука срца. Захваљујући томе, мештанима Новог Бечеја биће обезбеђена иста здравствена заштита као да су посетили Инсти тут за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици. - Овакав модел већ две године примењујемо у сарадњи са Бачким

Боља здравствена заштита Новобечејaцa

Петровцем. Од сада ће особе које имају кардиолошких проблема, или мисле да их имају, у Новом Бечеју моћи све да обаве у року од сат времена. Једино у случају да је потребно обавити неке додатне претраге, онда ће се запутити у Институт – објаснила је директорица тог института Нада Чемерлић-Ађић.

Директорица новобечејског Дома здравља Анђелка Коровљев појаснила је да су до сада, на основу упута интернисте, пацијенти на ову врсту услуге у зрењанинској болници чекали шест и више ме сеци, а сада ће чекати најдуже недељу дана.

- Пацијентима ће у нашој установи бити пружене превентивне услуге, а радићемо и рану дијагно стику обољења кардиваскуларног система. Нарочито је то важно за кардиолошке боле снике, којих је у општини пуно, одно сно за оне који болују од хроничних незаразних боле сти – навела је Анђелка Коровљев. Ве сна Копитовић је казала да Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију подржава све акције које се одно се на побољшање здравља становништва, а Миливој Вребалов је најавио да ће и убудуће бити сличних уговора о сарадњи како житељи Новог Бечеја не би били грађани другог реда у одно су на мештане Новог Сада или Сремске Каменице. Како је истакао Томислав Ратковић, улога општине је да обезбеди здрав и квалитетан живот својим грађанима а то новобечејска локална самоуправа, по његовим тврдњама и чини. Ж. Балабан

ТРАНСПАРЕНТНОСТ ЛОКАЛНИХ ВЛАСТИ И УЛОГА МЕДИЈА

Уна пре ђе ње ко му ни ка ци је

РУ МА: У Градској кући у Руми одржана је трибина на тему „Транспарентност локалних органа власти: Улога медија и значај слободног приступа информацијама“. О овој теми говорили

седник Скупштине општине Рума Не над Бо ро вић. У дискусији су активно учествовали и представници локалне самоуправе, новинари Независног удружења новинара Војводине и представ-

Ближи пазар

Дру ги ре јон до био пи ја цу

Гас уме сто лож-уља СУ БО ТИ ЦА: У основну шко лу “Свети Сава” у Суботици уве ден је гас за грејање. Град, у сарадњи са Покрајинским секрета ријатом за образовање, управу и националне заједнице, обезбедио је 4,5 милиона динара за прела зак са лож уља на гас обезбедио 4,5 милиона динара. Реализаци јом ове инвестиције је повећана безбедност ученика. - Локална самоуправа је издво јила три и по милиона динара. Следећи корак ће бити уређење спорт ских терена у дворишту школе. У сарадњи са чланом Градског већа задуженим за спорт Не ма њом Си мо ви ћем, већ смо урадили неке планове и пројекте, тако да ће се убрзо и то реализовати. На тај начин ћемо

sreda28.novembar2012.

Трибина у Руми

су: повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Ро до љуб Ша бић, директор Националног демократског института Том Келлy, шефица Одељења за медије Мисије ОЕБС у Србији Дра га на Ни ко лић Со ло мон, новинарка и директорка Buisness Info Group Би ља на Сте па но вић, програм ска директорка Радио- телевизије Војводине Сан да Са вић и пред -

ници локалних медија, а циљ ове трибине је био да се унапреди комуникација, међусобно разуме вање и однос власти, новинара и цивилног друштва на локалном нивоу. Теме ове трибине су биле приступ информацијама- предуслов партиципације јавности у раду локалних органа власти и улога медија у јачању транспа рентности локалних органа власти. М. Марушић

КИ КИН ДА: Недавно су грађани другог рејона у Кикинди, њих стотинак, протестовали, јер је инспекција забранила продају зелениша на импровизованој пијаци у овом делу града. Пијаца им је, како су тада истакли у разговору са представницима локалне самоуправе, неопходна, јер је грађанима далеко да иду на пијаци у центру града. Локална самоуправа је брзо раговала и јуче је новоизграђени пијачни простор код Медицине рада почео да ради. Председник Општине Са во До бра нић истакао је да локација пијаце промењена, јер се импровизована пијаца налазила на

углу улица Раде Трнића и Војина Зиројевића са петанестак продаваца. Раскрсница је била непрегледна и тезге су сметале учесницима у саобраћају: Директорица Јавног предузећа „Дирекција за изградњу града“ Оли ве ра Ка на тар додала је да је до сада у изградњу пијаце утрошено око милион динара: - Земљани и бетонски радови поверени су фирми „Златна греда“ из Кикинде, а браварске радове урадила је фирма „Павлов“. Остала је набавка покретних тоалета, постављење чесме и хидранта, док је план да се на пролеће постави ограда око пијаце. А. Ђ.

crna hronika

sreda28.novembar2012.

VAN DA LI ZAM U MO KRI NU

dnevnik

PO LI CI JA LI [I LA SLO BO DE PET OSOBA ZBOG ZLO U PO TRE BA U „SR BO KO O PU”

Ukra de na bi sta Objek ti pro da ti is pod ce ne? Va se Sta ji }a Bronzana bista Vase Staji}a, koja je u wegovom rodnom Mokrinu stajala vi{e od 40 godina, ukradena je s glavnog trga u no}i 24. novembra 2012. godine, saop{tio je sino} Vojvo|anski klub, prenosi Radio-televizija Vojvodine (RTV). U saop{tewu za javnost Vojvo |anski klub podse}a na to da su u avgustu ove godine, u Novom Mi-

nog identiteta naroda u Vojvo dini. Predsednik Vojvo|anskog kluba \or |e Su bo ti} ukazao je na ~iwenicu da specijalizovani kradqivci i otkupqiva~i metala efikasno rade svoj posao, a da policija to ne ~ini. „Novi Sad do`ivqava prave ’epidemije’ kada preko no}i nestaje vi{e stotina metalnih

Slu`benici Policijske uprave za grad Beograd, u saradwi s Vi{im javnim tuìla{tvom iz Beograda, li{ili su slobode pet lica zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili produèno krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja u preduze}u „Srbokoop” a. d., saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova. Policija je li{ila slobode Mi o dra ga S. (72), biv{eg predsednika UO „Srbokoopa„a. d., Ne na da M. (58), biv{eg ~lana UO i odgovorno lice u preduze}u „Srbokoop plus” d. o. o, Mi la na P. (51) biv{eg ~lana UO i odgovorno lice u „Srbokoopu„. Slobode su li{eni i Je li ca V. (62), biv{a ~lanica UO, i Vla da K. (60) biv{e odgovorno lice u „Srbokoopu„. Osumwi~eni su od avgusta 2004. do 13. maja 2010. godine vr{ili navedena krivi~na dela tako {to su 15. septembra 2004. godine, bez saglasnosti skup{tine akcionara, prodali poslovne prostorije. Osumwi~eni su prodajom objekata ispod cene, wihovim ustupawem po ce-

nama ni`im od tr`i{nih i prodajom udela, o{tetili preduze}e „Srbokoop” za vi{e od 1,7 milionaevra i time omogu}ili protivpravnu imovinsku korist ve}em broju fizi~kih i pravnih lica. Oni su, kako se navodi, doneli odluku po osnovu koje su na ime duga za preuzetu robu, privrednom dru{tvu „Beomes” Beograd prodate poslovne prostorije u Beogradu i proizvodni pogon u Staroj Pazovi, bez javnog ogla{avawa i ispod kwigovodstvene vrednosti navedenih objekata, pri ~emu je akcijskom fondu i malim akcionarima naneta {teta ve}a od 200.000 evra. Radi namirewa svojih obaveza za kredite uzete od Agrobanke od 21.744.826 dinara, na sednici Upravnog odbora 9. jula 2004. godine, doneli su odluku o prodaji klanice u Belanovici – objekti sa zemqi{tem i opremom, za 84.200.000 dinara. Kako se navodi u policijskom saop{tewu, oni su kasnije bez odluke skup{tine i saglasnosti malih akcionara, u decembru 2005. godine preina~ili prethodnu odluku i odlu~ili da se navedeni

objekat preda preduze}u „Lido” iz Beograda za 21.744.826 dinara, a na ime ~ega je preduze}e „Lido” izmirilo obaveze „Srbokoopa„ Agrobanci. Na taj na~in mali akcionari i akcijski fond o{te}eni su za vi{e od 1.000.000 evra. Osumwi~eni su u istom periodu, bez odluke skup{tine i saglasnosti malih akcionara, doneli odluku o osnivawu novog privrednog dru{tva „Srbokoop plus”, u koje je preduze}e „Srbokoop” unelo nenov~ani kapital od 60 odsto, u vidu 18 poslovnih prostora s opremom i inventarom, a ostatak imovine od 40 odsto ~ini vlasni~ki udeo preduze}a „Beomes” Beograd. Oni su nakon toga vlasni~ki udeo i osniva~ka prava preduze}a „Srbokoop” u novosnovanoj firmi „Srbokoop plus”, bez odluke skup{tine i saglasnosti malih akcionara, preneli na preduze}e „Ma~va klanica” d. o. o. [abac, koja je tu imovinu na kraju prenela na privredno dru{tvo „Hleb i kifle” Beograd, pri ~emu je preduze}e „Srbokoop” o{te}eno za oko 500.000 evra, ka`e se u saop{tewu. (Ta njug)

ZBOG LA @I RA WA U TE LE FON SKIM KVI ZO VI MA LI [E NO SLO BO DE 18 LI CA

SMS pre va re te {ke 31 mi lion evra lo{evu ukradene tri biste slavnih me{tana koje su krasile centralni park, a da po~inioci jo{ nisu prona|eni. Biste u Novom Milo{evu pripadale su Teodoru Pavlovi}u, osniva~u „Serbskih narodnih novina„ 1838. godine, dr \or|u Jovanovi}u, osniva~u Me dicinskog fakulteta u Beogradu, i Sredoju Stana}evu, ~uvenom selekcionaru i profesoru iz Novog Sada. U toj nevladinoj organizaciji isti~u da ovde nije re~ o kra|i metala ve} o zatirawu kultur-

{ahtova, a lopova nema. U pitawu je kriminalna mreà i zdrav razum ne moè da prihvati da se ona ne moè prese}i. Da li je u pitawu odsustvo politi~ke voqe ili saradwa kriminalizovanih delova policije”, pita se Suboti}, i isti~e da su oba slu~aja nedopustiva i da traè odgovornost. U Vojvo|anskom klubu apeluju da se vi{e ne dozvoli da se livene glave poput Staji}a, Pavlovi}a i drugih i daqe neka`weno prodaju na kilo jer to predstavqa sumrak kulture.

Slu`ba Uprave kriminalisti~ke policije za borbu protiv organizovanog kriminala li{ila je slobode 18-~lanu organizovanu kriminalnu grupu, koja je u du`em periodu vr{ila krivi~na dela prevare, ~ime je oko 163.000 gra|ana Srbije o{te}eno za vi{e od 31 milion evra, saop{teno je ju~e iz MUP-a. Osumwi~eni su na televizijskim kanalima „Duga” i „Astro” i radio stanicama „Narodni radio” i „Centar” organizovali telefonske robnonov~ane kvizove, dovode}i u zabludu gledaoce i slu{aoce da }e slawem SMS poruka ili ukqu~ivawem u emisije pozivawem brojeva s dodatom vredno{}u (na primer 0900/800–102) osvojiti vredne nagrade davawem odgovora na veoma jednostavna pitawa.

Gra|ani koji su se javqali nisu bili ukqu~ivani u program, ve} su stavqani na ~ekawe da bi wihovi pozivi ostvarili {to ve}i broj telefonskih impulsa s dodatom vredno{}u. U program

Po ziv o{te }e nim gra |a ni ma MUP je pozvao sve o{te}ene gra|ane da u fotokopiji dostave uve}ane telefonske ra~une, kao i podatke kada i koje brojeve telefona su zvali, a nisu bili ukqu~eni u program, na adresu: Ministarstvo unutra{wih poslova, Direkcija policije, Uprava kriminalisti~ke policije, Slu`ba za borbu protiv organizovanog kriminala, Bulevar Mihajla Pupina 2, 11070 Novi Beograd, ili na elektronsku adresu vtk@mup.gov.rs. su ukqu~ivani ~lanovi te organizovene kriminalne grupe, koji su davali neta~ne odgovore, na taj na~in provociraju}i gra|ane da se javqaju.

PI SA WE PRE SU DE U SLU ^A JU „ZRE WA NIN SKA AFE RA” DO KRA JA DE CEM BRA

Slo bo da Goranu Kne è vi }u i saradnicima na 500 stra ni ca Pisawe presude kojom su po~etkom novembra biv{i gradona~elnik Zrewanina Go ran Kne è vi} i jo{ dvadeset osoba oslobo|eni optu`bi za zloupotrebe slu`benog poloàja u vezi s davawem investitorima u zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta u Zrewaninu od 2006. do 2008. godine i pojedinim postupcima gradskih javnih nabavki, moglo bi potrajati do kraja decembra. Kako „Dnevnik“ saznaje u Specijalnom sudu, pisani otpravak presude }e verovatno imati oko 500 stranica. Obrazloèwe da to usmeno prilikom wenog objavqivawa, koje je tako|e bilo

izuzetno op{irno – o ~emu svedo~i izlagawe oko dva sata – sada u kona~noj pisanoj formi, „kad je re~ o sveobuhvatnoj analizi dokaza i me|usobnom upore|ewu, ide do najsitnijih detaqa“. Presudom izre~enom Kne`evi}u, koji je od pre nekoliko meseci ministar poqoprivrede u novoj Vladi Srbije, te dvadesetorici okrivqenih, od kojih su ve}ina biv{i slu`benici i na-

snimqenih telefonskih razgovora koje su vodili okrivqeni, kao i odbrane okrivqenih. Sudija Kova~evi}-Tomi} je navela da je „bilo dokaza samo za jednu optu`bu protiv okrivqenog Ni ko le Ha la sa, biv{eg na ~elnika Odeqewa za urbanizam Zrewanina, koja ga tereti da je posle obavqene slu`bene radwe koju je u okviru svojih slu`benih ovla{}ewa i morao da izvr{i, primio nagradu od

Su |e we tra ja lo 62 rad na da na Sudija Maja Kova~evi}-Tomi} je prilikom objavqiva wa presude napomenula da tro{kovi postupka padaju na teret bu xeta Republike Sr bije. Podatke o obra~unu tro {kova ili procenu o tome ko liko bi mogli iznositi nismo uspeli da saznamo, osim da je su|ewe pred Specijal nim sudom, tokom ~etiri go dine, trajalo ukupno 62 radna dana, ne ra~unaju}i istragu. Goran Kneèvi} je naja vio da ne}e traìti od dr àve od{tetu po osnovu toga {to je u pritvoru proveo trinaest meseci. Tako|e, godinu dana u pri tvoru je proveo i Ugqe{a Grgur. Osim wih dvojice, u pritvoru je bilo jo{ nekoliko okrivqenih, ve}ina po dva-tri meseca.

Go ran Kne `e vi} po sle iz ri ca wa oslo ba |a ju }e pre su de

~elnici u op{tinskim struktu rama Zrewenina, utvr|eno je da „nema dokaza za potvrdu nijedne ta~ke optu`nice“. Predsednica sude}eg ve}a sudija Ma ja Ko va ~e vi}-To mi} je u usmenom obrazlo`ewu istakla da je sudsko ve}e presudu donelo na osnovu detaqne analize svih iz vedenih dokaza, me|u kojima, po predlogu Tu`ila{tva, desetine hiqada raznih dokumenata, iskaza 120 svedoka, nekoliko ve{ta~ewa, transkripata na desetine

10.000 evra od sada pokojnog Bojana Selimovi}a“. Prvostepnom presudom Halasu je izre~ena ka zna od jedne godine zatvora i nalo`eno da po pravosna`nosti presude pomenuti iznos uplati u buxet Srbije. – Nema dokaza za otpu`be da je Kne`evi} kao gradona~elnik Zrewanina organizovao kriminalnu grupu, a da su ostali okrivqeni postali weni ~lanovi. Nema dokaza koji bi potvrdili optu`be da su po~iwene zloupo -

Kako se dodaje u saop{tewu, or ga ni zo va na kri mi nal na grupa osmislila je i programski sadr`aj zasnovan na okultizmu, paranormalnim pojavama, proricawu sudbine, tuma-

trebe u vezi s deset obuhva}enih slu~ajeva davawa u zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta investitorima, niti za optu`bu da su Kne`evi} i ostali dobija li nagradu od investitora, kao ni za optu`ni navod o {teti od 150 miliona dinara pri~ewenoj buxetu Zrewanina. Sud je na{ao da nisu potvr|ene ni optu`be da je agencija za fizi~ko-tehi~ko obezbe |ewe „Gvozden“ iz Novog Sada okrivqenog Ugqe {e Gr gu ra pod spornim okolnostima do bila nekoliko ~uvarskih poslova za Turisti~ku organizaciju Zrewanina. Tako|e, nisu potvr|ene ni optu`be da je firma „Autobanat“ okrivqenog Mi le ta Jer ko vi }a pod neregularnim uslovima dobila posao lokalnog javnog prevoza u Zrewaninu – kazala je sudija Maja Kov~evi}-Tomi}. Optu `bi su oslobo|eni nekada {wi pomo}nik gradona~elnika za privredu Ivan De vi}, biv{i na ~elnik finansija u Gradskoj upravi Da vid Dim ki}, nekada {wi direktor JKP „Vodovod i kanalizacija„ Bra ti slav To mi}, direktor Turisti~ke orga nizacije Zrewawina Mi lan Mi lo {ev, advokat \or |e Ma ti}, Mi lo rad Po no} ko, Bo `i dar \u ri ca, La slo Fuks, vlasnik i saradnici agencije za obezbedewe „Gvozden„ Ugqe{a Grgur i Ma ri ja na [a re nac. Tako|e su oslobo|eni optu`bi biznismen iz Novog Sada Mi le Un ~a nin, vlasnik nekoliko prevoznih preduze }a Mile Jerkovi}, zre waninski preduzetnici Mi lo rad Smiq ko vi}, Mla den @iv ko vi} i Mi lo{ Ba `dar, kao i biznismen iz Crne Gore Ran ko Ba bo vi} i beogradski investitor Bran ko Sav ko vi}. J. J.

~ewu horoskopa i u astrolo {kim emisijama stvarala kod gle da la ca la `nu sli ku da astro log po ga |a de ta qe iz `ivota lica koja su ukqu~i -

vana u program. ^lanovi te kriminalne grupe u~estvovali su u programu po unapred osmi{qenom planu, a pozivi stvarnih gledalaca su stavqani na ~ekawe, s ciqem da im se {to vi{e novca skine s tele fonskih ra~una. Do sa da {wom is tra gom utvr|eno je da je samo na teritoriji Srbije o{te}eno oko 163.000 gra|ana za iznos ve}i od 31 milion evra, dok je organi zo va na kri mi nal na gru pa ti me pri ba vi la imo vin sku ko rist ve }u od 15 mi li o na evra. Vi{emese~na akcija polici je je, ka ko je sa op {te no, sprovedena u koordinaciji s Tu`ila{tvom za organizova ni kriminal. (Ta njug)

ZBOG NA VOD NOG NA ME [TA WA UTAK MI CA U ITA LI JI

Uhap {en fud ba ler iz Sr bi je

Srpski fudbaler Al mir Ge gi}, koji je nastupao u italijan skoj Seriji A, uhap{en je ju~e zbog sumwe da je u~estvovao u name{tawu nekoliko me~eva, pre nosi AP.

Al mir Ge gi}

Po{to se sam predao posle vi{e od godine bekstva, Gegi} je odveden u zatvor u Kremoni, odmah po sletawu na milanski aerodrom.

Gegi} je osumwi~en za name {tawe i saradwu s nalogodavcima iz Azije, a u istom kontekstu se pomiwe i ime Hri sti ja na Ili jev skog. – On je umoran od be`awa, kao i ja – naglasio je Gegi}, dodaju}i da se na bekstvo odlu~io na preporuku advokata. Gegi} je dodao da je za vreme bekstva nesmetano putovao iz Italije. – Mnogi me smatraju za mafija{a, ali ja nikada nisam namestio me~, niti sam ikada nekome pretio – poru~io je Gegi}. Gegi} je 1998. godine stigao u Vi}encu iz Novog Pazara, gde je igrao do 2000. godine, a tokom svoje karijere nastupao je i u Slova~koj, Turskoj i [vajcarskoj. (Fo Net)

ME SEC DA NA BEZ VE STI O SR \A NU RA DU LA [KOM

Ne stao stu dent iz No vog Sa da

Na dru{tvenim mre`ama i pojedinim medijima ju~e se pojavio apel devojke iz Vr{ca koja ve} ~etiri nedeqe bezuspe{no traga za svojim bratom Sr |a nom Ra du la {kim (22), studentom istorije na Univerzitetu u Novom Sadu. Po re~ima wegove sestre, Sr|anov nestanak je prijavila policiji, ali jo{ uvek nema ni kakvog traga o wemu. Ona ka`e da joj je brat nestao bez ikakve najave, i bez razloga koji bi woj bio poznat i na sve na~ine poku{ava da do|e do bilo kakve informacije. – Kad sam ga posledwi put videla, Sr|an je na sebi imao farmerke, duksericu i braon

jaknu – rekla je ona, i zamolila da, ukoliko neko ima informaciju o Sr|anu, pozove telefon broj 064/996–38–94 ili se javi najbli`oj policijskoj stanici.

crna hronika

dnevnik PO HA RA NA ELEK TRO MRE @A KOD NO VOG MI LO [E VA I @A BQA

Ukra de no {est ki lo me ta ra ba kar ne uà di U su bo tu oko 8.30 ~a so va, pri li kom re dov nog obi la ska tra fo-sta ni ce „No vo Mi lo {e vo”, elek tro mon te ri Elek tro di stri bu ci je „Zre wa nin„ pri me ti li su da na de lu mre è ne do sta je 18 ra spo na ba kar nog uè ta, ukup ne du ì ne 3.510 me ta ra. Po pro ce ni, vred nost ukar de ne opre me pre ma {u je mi lion di na ra, sa op {ti lo je ju ~e Ode qe we

„Elek tro voj vo di na„ svi ma oni ma ko ji se usu |u ju da otu |u ju tu imo vi nu jo{ jed nom skre }e pa `wu na to da ta kvim po na {a wem do vo de u pi ta we i svoj ì vot i ì vo te onih ko ji se na |u u ne po sred noj bli zi ni o{te }e nih obje ka ta. Osim te ne po sred ne opa sno sti po ì vot, do vo di se u pi ta we i sta bil nost i si gur nost is po ru ke elek tri~ ne ener -

sreda28.novembar2012.

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : U NO VO SAD SKOM VI [EM SU DU, OSAM ME SE CI NA KON STRA DA WA [E STO RO MLA DIH U PO @A RU U NO] NOM KLU BU

U pe tak po ~i we su |e we za tra ge di ju u „Kon tra stu” Glav ni pre tres po vo dom tra ge di je u no vo sad skom no} nom klu bu “Kon trast” 1. apri la ove go di ne, u ko joj je po gi nu lo {e sto ro mla dih, za ka zan je za pe tak, 30. no vem bar, u Vi {em su du u No vom Sa du, s na stav kom su |e wa 3. i 4. de cem bra, sa zna je “Dnev nik” ne zva ni~ no. Pod se ti mo, u po à ru u toj dis ko te ci po gi nu li su Ma ri na Ani ~i} (25) iz û ru ga, Mi le na Dal ma ci ja (26) iz Fu to ga, Mar ko Pa vlo vi} (29) iz Kra gu jev ca, Re na to Vu ko vi} (21) iz Ki kin de i Ta ma ra Mi la di no vi} (25) i Zo ran Ig wa to vi} (28) iz No vog Sa da. Vi {e jav no tu ì la {tvo u No vom Sa du po di glo je op tu `ni cu

pro tiv ~e tvo ri ce osum wi ~e nih: vla sni ka objek ta u ko jem je klub Aloj za G., za ku pa ca lo ka la Sla vi {e S. i De ja na R. kao i elek tri ~a ra Mi ro sla va P., ko ji je bio an ga ò van na po slo vi ma odr à va wa. Oni se te re te za te {ko de lo pro tiv op {te si gur no sti i iza zi va we op {te opa sno sti. Ta ko |e, tim eks pe ra ta i prav ni ka, ko je pred vo di advo kat Dra go qub Mar ti no vi}, pod neo je na knad no Vi {em jav nom tu ì la {tvu u No vom Sa du kri vi~ nu pri ja vu pro tiv dvo ji ce pri pad ni ka va tro ga sne je di ni ce ko ja je in ter ve ni sa la pri li kom tra ge di je. M. V.

GE NE RAL NI DI REK TOR NA CI O NAL NE GA SNE KOM PA NI JE DU [AN BA JA TO VI]:

„Sr bi ja gas” ni je po ve zan s pri va ti za ci jom Azo ta re „Elek tro voj vo di ne” za od no se s jav no {}u. Da le ko vod na ko jem se de si la kra |a bio je pod na po nom, ali u ta ko zva nom pra znom ho du, ta ko da kup ci ni su ose ti li po re me }aj u snab de va wu elek tri~ nom ener gi jom. Pri li kom kra |e do {lo je i do o{te }e wa dva stu ba vi si ne 15 me ta ra, na ko ji ma su usled se ~e wa pro vod ni ka o{te }e ni gor wi de lo vi zbog uvr ta wa. Ve} na red ne no }i, iz me |u 25. i 26. no vem bra, de si la se jo{ jed na kra |a na mre `i „Elek tro voj vo di ne„. Na te ri to ri ji po go na Elek tro di stri bu ci je „No vi Sad„ u ata ru @a bqa ukra de no je oko 2.700 me ta ra ba kar nog pro vod ni ka s vi so ko na pon skog da le ko vo da. O kra |a ma su od mah oba ve {te ne nad le `ne po li cij ske upra ve.

gi je onim kup ci ma ko ji se snab de va ju s obje ka ta ko ji su me ta lo po va. Ta ko |e, {te ta ko ju lo po vi pro u zro ku ju na mre ì ni je ono li ka ko li ko ko {ta ju se kun dar ne si ro vi ne u ot kup nim sta ni ca ma, ve} je to deo opre me ~i ji de lo vi mno go vi {e ko {ta ju i ~i ja na bav ka mo è po tra ja ti i po ne ko li ko me se ci. Upu }en je jo{ je dan apel svim dr àv nim or ga ni ma i in sti tu ci ja ma Sr bi je da po mog nu u bor bi pro tiv kra |e elek tri~ ne ener gi je i de lo va elek tro e ner tet ske opre me. „U bor bi pro tiv ovog kri mi nal nog de lo va wa sa mo or ga ni zo va nom bor bom i za jed ni~ kim de lo va wem omo gu }i }e mo si gur nu i sta bil nu is po ru ku elek tri~ ne ener gi je svim po tro {a ~i ma„, is ti ~e se u sa op {te wu. M. B.

NO VA USPE[NA SA RAD WA PO QO ^U VA RA I PO LI CI JE U BA^ KOM PE TRO VOM SE LU

Uhva }e ni kra dqiv ci `e le zni~ kih {i na Sa rad wa Po qo ~u var ske slu `be i po li ci je u Ba~ kom Pe tro vom Se lu do ne la je jo{ je dan us pe {an ra zul tat. Ovih da na, pri li kom kra |e {i na na `e le zni~ koj pru zi iz me |u Ba~ kog Pe tro vog Se la i Mo la, uhva }e na je ~e tvo ro ~la na gru pa, u ko joj su bi li J. M. (38), B. M. (32), T. R. (27) i K. N. (20), svi iz Be ~e ja, od ko jih su ne ki od ra ni je po zna ti po li ci ji.

t eritori ji be~ejske op{tine , u ata ru Ba ~kog Petro vog S ela poseb no – r ekao nam j e {ef Po qo~uva rs ke sl u` be „Lin k FT O „u Be~e ju S ava Lo vri}. – Na{ i qud i s u svako dne vno na te re nu i svaki s umwivi mome nat si gnaliz ira mo po li ciji, koj a {aqe s voju pa tr olu i z ajedni~ki m akc ijama smo , samo u posled we vr em e, otkri li ~etiri- pet te {ki h kra|a.

Ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa„ Du {an Ba ja to vi} iz ja vio je ju ~e da ne tre ba po ve zi va ti tu kom pa ni ju s po slo vi ma ko ji su se de {a va li pri li kom pri va ti za ci je „Azo ta re„ u Pan ~e vu. – Sve {to se de si lo u okvi ru pri va ti za ci je „Azo ta re„ ne ma ni ka kve ve ze sa „Sr bi ja ga som„ ko ji je, po sle ne u spe {ne pri va ti za ci je, pre u zeo „Azo ta ru„ 2009. go di ne – re kao je Ba ja to vi}. Po we go vim re ~i ma, „Sr bi ja gas„, ko ji je bio upra vqa~ u „Azo ta ri„, po mo gao je da se po kre ne pro iz vod wa i re dov no is pla }u ju pla te. Ba ja to vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re po vo dom 50 go di na ra da „Azo ta re„ oce nio da hap {e we osum wi ~e nih zbog mal ver za ci ja u „Azo ta ri„ ne }e ima ti po sle di ce na rad i po slo va we tog pred u ze }a, ko je u ovoj go di ni tre ba da za be le ì re kord nu pro iz vod wu od 630.000 to na |u bri va. Na pi ta wa no vi na ra da li se i we go vo ime mo è na }i na spi sku osum wi ~e nih, Ba ja to vi} je re kao da no vi na ri to mo gu pro ve ri ti u ne kim dru gim or ga ni ma. On ni je è leo da ko men ta ri {e hap {e wa osum wi ~e nih za mal ver za ci je u „Azo ta ri„, i do dao da }e se o to me pi ta wu mo }i vi {e re }i ka da se bu du zna li svi de ta qi is tra `nih i pred is tra `nih rad wi ko je se u to ku. Ba ja to vi} je ka zao da tre ba sa ~e ka ti re zul ta te is tra ge i da ko god se ogre {io o za kon tre ba da bu de ka `wen, ali to ne zna ~i da, ka ko je is ta kao,

„Azo ta ru„ tre ba da uni {ti mo i da je vra ti mo {pe ku lan ti ma. – Mi slim da ne tre ba ni da se bra ni mo u me di ji ma ni da se qu di ma su di u me di ji ma, ko se ogre {io o za kon tre ba da bu de ka `wen – pre ci zi rao je Ba ja to vi}. – Ka da je „Sr bi ja gas„ pre u zeo „Azo ta ru„ zbog ne pla }e nih du go va wa za gas, rad ni ci u „Azo ta ri„ go di nu i po ni su pri ma li pla te. Dug pred u ze }a je bio oko

Pro iz vod wa u „Azo ta ri„ je sa da naj ve }a u po sled wih 20 go di na, re kao je on, i uka zao na to da je srp sko tr `i {te ve {ta~ kog |u bri va sta bi li zo va no a ce nov nik „Azo ta re„ je „upa ren” s ber zan skim ce na ma. To je omo gu }i lo da se, ka ko je re kao Ba ja to vi}, od se ~e po slo va we uvo zni~ kih lo bi ja na tr `i {tu ve {ta~ kih |u bri va u Sr bi ji, a pri pre mqen je i plan re or ga ni za ci je „Azo ta -

Du {an Ba ja to vi} i di rek tor „Azo ta re” Go ran Pej ~i} (de sno)

164 mi li o na evra, cen tral no po stro je we „Kar ba mid 2” je bi lo ras pro da to, a tr `i {na po zi ci ja fa bri ke i ro be su bi le na nu li – na veo je Ba ja to vi}. – „Sr bi ja gas„ je, u do go vo ru s Vla dom Sr bi je i sin di ka tom, us peo da obez be di obrt na sred stva za „Azo ta ru„, uz fi nan sij sku po mo} Vla de Sr bi je i pro da jom p{e ni ce, a pro iz vod wa je na sta vqe na i pla te i do pri no si se is pla }u ju re dov no.

re„, ko ji tre ba da omo gu }i in ve sti ci je od 80 mi li o na evra, i do dao da ko na~ nu od lu ku o to me tre ba da do no se Vla da Sr bi je. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja }e i ubu du }e ima ti „Azo ta ru„ kao ve li kog pro iz vo |a ~a azot nih |u bri va, i to pred u ze }e ve} mo `e da iz vo zi svo je pro iz vo de, a op sta nak „Azo ta re„ je va `an za po qo pri vred ne pro iz vo |a ~e u Sr bi ji.

Zbog sum we da su zlo u po tre bi li slu `be ni po lo àj i u~i ni li niz ne pra vil no sti u ve zi s pro me tom re gre si ra nog |u bri va 2009. i 2010. go di ne u pri tvo ru su biv {i mi ni star po qo pri vre de Sa {a Dra gin, vla snik kon sul tant ske ku }e „Ces Me kon” Zvo ni mir Ni ke zi} i jo{ ~e tvo ro wi ho vih sa rad ni ka. Pri tvor je od re |en i biv {em pred sed ni ku Uprav nog od bo ra „Azo ta re” Ra do sla vu Vu ja ~i }u, biv {em za me ni ku di rek to ra „Azo ta re” Mi ha i lu Gru ji }u, biv {em di rek to ru kru {e va~ kog In sti tu ta za krm no bi qe Dra gi La za re vi }u i vla sni ku pred u ze }a „Te ra bo” Bo ri sla vu Stoj ko vi }u. Dvo je osum wi ~e nih – biv {i di rek tor PKB-a Mi qan Ve qo vi} i biv {a di rek tor ka fir me „In vej” Ve ri ca Spa si}, bra ni }e se sa slo bo de to kom po stup ka jer Tu ì la {tvo ni je tra ì lo da im se od re di pri tvor. Biv {em di rek to ru po qo pri vred nog do bra „Alek sa [an ti}” kod Som bo ra Ar se ni ju Ka ta ni }u ta ko |e ni je od re |en pri tvor. Osum wi ~e ni su, po na vo di ma tu ì o ca za or ga ni zo va ni kri mi nal, |u bri vo pro da va li li ci ma ko ja na we ga ni su ima la pra vo i omo gu }i li su da ~e ti ri pri vat na pri vred na dru {tva do bi ju ve {ta~ ko |u bri vo po po vla {}e nim ce na ma. Na taj na ~in je omo gu }e no da pri ba ve imo vin sku ko rist od 470 mi li o na di na ra, ili oko pet mi li o na evra, iz nos za ko ji su isto vre me no o{te ti li bu xet Sr bi je. (Ta njug)

„Vik to ri ja gru pa”: Sa mo rob ne po zaj mi ce p{e ni ce

Ukup no su na |e ne 53 {i ne du ge iz me |u dva i dva i po me tra, sprem ne za da qi tran sport i pro da ju na cr nom tr `i {tu. Po pr vim pro ce na ma, kra dqiv ci bi pre pro da va wem oko pet to na ~e li ka in ka si ra li oko 1.500 evra, a {te ta na ne ta „@e le zni ca ma Sr bi je„, bez ob zi ra na to {t o pruga ni je u funk cij i, neu por edivo je ve}a. – Imam o v eoma u spe{n u s aradwu s policijom na ~i ta vo j

Im aju}i u vid u da pru ga ni je u fun kc ij i i we nu neobezbe|en os t, lopovi su na {li mo gu}nos t d a kra|om {ina do|u do l ak e zarad e. Neko liko grup a je ve } uhva}eno i sv e su im ale ru ~n o pravqe ni alat za brzo de monti rawe i se ~ewe {ina n a kra}e ko ma de d a bi se l ak {e transportovale do kupaca na crno. Jedino nisu ra~unali na efikasan rad poqo~uvara i policije. V. Jankov

Sa rad wa „Vik to ri ja gru pe„ i HIP „Azo ta ra„ iz Pan ~e va od no si la se is kqu ~i vo na rob nu po zaj mi cu p{e ni ce, ne na pro da ju, sa op {ti la je ju ~e ta no vo sad ska kom pa ni ja, re a gu ju }i po vo dom we nog po mi wa wa u ve zi s is tra gom po slo va wa „Azo ta re”. Kom pa ni ja „Vik to ri ja lo gi stik„ pri mi la je od „Azo ta re Pan ~e vo„ 3. mar ta 2010. pi sa ni zah tev za po zaj mi cu 100.000 to na p{e ni ce, is ti ~e se u sa op {te wu. Na osno vu tog zah te va, 17. mar ta 2010. je sa ~i wen ugo vor o rob nom zaj mu mer kan til ne p{e ni ce ro da 2009, na osno vu ko jeg je „Vik to ri ja lo gi stik„ po zaj mi la

„Azo ta ri Pan ~e vo„ ukup no 75.000 to na p{e ni ce. Rok za vra }a we po zaj mi ce je bio 25. de cem bar 2010. Svo je ugo vor ne oba ve ze „Azo ta ra Pan ~e vo„ is -

pu ni la je pre ma „Vik to ri ja lo gi sti ku” ta ko |e u ro bi. „Vik to ri ja grup„ go di {we ku pi i skla di {ti od 100.000 do 300.000 to na p{e ni ce. Ta ro ba skla di {ti se de lom u sop stve nim si lo si ma, a de lom u iz najm qe nim. Po zajm qi va wem p{e ni ce, iako ni je na pla ti la ka ma tu od zaj mo pri ma o ca, kao u slu ~a ju po zaj mi ce Di rek ci je za rob ne re zer ve, „Vik to ri ja lo gi stik„ je sma wi la tro {ko ve za ku pa si lo sa za skla di {te we p{e ni ce u da tom pe ri o du. Iako je re~ o rob nom zaj mu po prin ci pu „po zajm qe ni ki lo gram – vra }e ni ki lo gram”, a ne ku po pro daj nom od no su, Za kon o PDV-u zah te va de fi ni sa we ce ne pred met ne ro be, ko ja je u da tom tre nut ku, po na bav noj ce ni, iz no si la 12 di na ra ki lo gram. Ta ce na od go va ra la je tr -

`i {nim ce na ma p{e ni ce u tre nut ku pot pi si va wa ugo vo ra. Po vo dom me dij skog po mi wa wa u kon tek stu re gre si ra nog |u bri va, kom pa ni ja je na ve la da je fa bri ka „Fer til„, ~la ni ca „Vik to ri ja gru pe„, u~e stvo va la na ukup no ~e ti ri kva li fi ka ci je ko je je dr `a va Sr bi ja ras pi sa la za pro iz vo |a ~e mi ne ral nih |u bri va, po vo dom Ured be o re gre si ra wu mi ne ral nih |u bri va u pe ri o du 2008–2010. go di ne. „Vik to ri ja grup„ osno va na je 2001. go di ne i jed na je od vo de }ih agro in du strij skih kom pa ni ja u Sr bi ji i re gi o nu. We nu vla sni~ ku struk tu ru ~i ne Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj, Zo ran Mi tro vi}, Mi li ja Ba bo vi} i fond „Ap sa ra Ltd„, ko ji u Sr bi ji pred sta vqa Nan di Ahu ja. (Ta njug)

SPORT

sreda28.novembar2012.

LIGA [AMPIONA: VOJVODINA GOSTUJE U MARSEQU

U SUSRET EHF EURO 2012

Na {im da ma ma neo p hod na po dr {ka Ge n e r al n i se k re t ar Ru k o met nog sa ve za Sr bi je Bo ì dar \ur ko vi} iz ja vio je da su pri kra ju pri pre me za Evrop sko pr ven stvo za è ne, ko je }e se odr à ti od 4. do 16. de cem bra u Be o gra du, Ni {u, No vom Sa du i Vr {cu. On je do dao da se na da da }e ce l o tak m i ~ e w e bi t i uspe {no or ga ni zo va no, kao i ono u ja nu a ru ove go di ne. - Na {a re pre zen ta ci ja ima {an s e da na pra vi ne {to na pred sto je }em tak mi ~e wu. [ta je to ne {to, te {ko je re }i. Na dam se da }e bi ti mo ti vi sa ne i da }e se po ka za ti pred do ma }om pu bli kom. @e lim im da na pra ve do bar re zul tat - re kao je \ur ko vi}. Pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je Vla de Di vac is ta k ao je da je or g a n i z a c i j a Evrop s kog pr v en s tva ve o m a zna ~aj na za Sr bi ju. - Mi smo pre po zna ti kao do bri or ga ni za to ri. Mi slim da èn s ki sport tre b a da ima boqu po dr {ku, sva ka ko bo qu ne go sa da i ovo je ko rak da kre ne sta rom sla vom - re kao je Di vac. Ru ko met ni sa vez Sr bi je pot pi sao je ugo vo re sa La stom i ho te lom Ka {tel E~ ka, a ge ne ral ni se kre tar RSS na ja vio je pot pi si va we jo{ dva ugo vo ra sa spon zo ri ma ko ji }e po dr à ti or ga ni za ci ju Evrop skog pr ven stva.

dnevnik

Bez be le za sta ve Va ter po li sti Voj vo di ne u 5. ko lu C gru pe Li ge {am pi o na go stu je kod eki pe Mar se qa. No vo sa |a ni su u pro {lom ko lu bi li slo bod ni, a do sa da su za be le `i li po be du nad Sin te zom u Ka za wu (10:9) i dva po ra za, od Bre {e (13:9) i Bar se lo ne te (9:4). Isti u~i nak ima ju i Fran cu zi za ko je na stu pa ju i dva biv {a igra ~a Voj vo di ne Igor Ko va ~e vi} i Mi ro slav Ran |i}. No vo sa |a ni u Mar seq ne idu s be lom za sta vom, ve} sa `e qom da se vra te s no vim bo do vi ma. Po sled wih ne de qa, iako su bi li osla bqe ni zbog po vre da i bo le sti, tre ni ra li su na por no. - Mar seq igru spe ci fi ~an va ter po lo, ~e sto sa tri cen tra, pa ih je te {ko ~u va ti. Ka rak te ri {e

- Za nas je sva ki igra~ ve o ma va àn, ta ko da nam iz o sta nak jed nog zna ~i. Od igra ~a tra ìm ne ko li ko stva ri, a to je da bu du is kre ni pre ma se bi, da po {tu ju svo je è qe, kao i rad i vre me {to su ulo ì li do sa da, jer to je ve o ma va `nio za wi hov raz voj. Od wih o~e ku jem da bu du igra ~i ko ji pra ve raz li ku, ka ko sa da, ta ko i su tra u ne kom dru gom klu bu - is ta kao je Sta no je vi}. Cen tar Ne ma wa Ubo vi} je na po me nuo da su Fran cu zi po drob no ana li zi ra ni. - Mar seq igra na idi vi du al ni kva li tet ne ko li ci ne igra ~a, a mi mo ra mo da od i gra mo tim ski i po ka è mo se u {to bo qem sve tlu. U sva ki, pa i u ovaj me~ u}i }e mo s po bed ni~ -

Pro gram Cr ve na zve zda i Par ti zan slo bod ni su u 5. ko lu. A grupa: Li ga mus - Vu qag me ni, Eger - [ur man, Spar tak - Ha no ver. B grupa: Jug - Olim pi ja kos, Mon pe qe - Kroj clin gen. C grupa: Sin tez - Bre {a (18), Mar seq - Voj vo di na (19.30). D grupa: Ga la ta sa raj - Se ged, [pan dau - Ora dea.

Pri pre me za {am pi o nat su pri kra ju

- La sta }e po mo }i or ga ni za ci ju EP, a u~e sni ci ma }e na ras po la ga wu bi ti 17 auto bu sa i ne ko li ko kom bi ja. O~e ku jem uspeh, a to je me da qa. Ako ne

`e li mo ne {to zna ~aj no do to ga ne }e mo do }i - re kao je Ve li b or So v ro v i}, ko j i je i pred sed nik Va ter po lo sa ve za Sr bi je.

Re pre zen ta ci ja Sr bi je }e na pred sto je }em EP igra ti u gru pi A sa Nor ve {kom, Ukra ji nom i ^e {kom, a utak mi ce }e se igra ti u Be o gra du.

ih br za tran zi ci ja lop te, upo {qa va we igra ~a na po zi ci ji cen tra i {ut iz fa u la. Fi zi~ ki su ja ~i od nas i is ku sni ji, ali mi u Mar seq ne ide mo da upi {e mo sa mo jo{ je dan me~ u Li gi {am pi o na. U ovoj gru pi je di no pro tiv Bar se lo ne te ima mo mi ni mal ne {an se, a sa svim osta lim eki pa ma mo `e mo da igra mo. Ta ko }e mo i pri stu pi ti me ~u sa Mar se qom.

kim am b i c i j a m a. Tre n i r a l i smo na por no u po sled we vre me i na dam se da }e to re zul ti ra ti po zi tiv no u ovom me ~u. Za Mar seq va `i da do bro igra kod ku }e, ali mi ide mo bez be le za sta ve. Uko li ko bu de mo od i gra li ona ko ka ko smo igra li u Ka za wu pro tiv Sin te za on da mo `e mo da se na da mo po be di - re kao je Ubo vi}.

CRVENKA I VOJVODINA IGRAJU ZA BODOVE

Do ma }in pri `eq ku je bod Ozbiq n o su uz d r ma ni re do vi ru ko me ta {a Cr ven ke na kon dva neo ~e ki va na ve za na po ra za, naj pre od Cr ve ne zve zde pred svo jim na vi ja ~i ma a po tom od Vr ba sa. Kao me hur od sa pu ni ce ras pr {i la su se

com iz 9. ko la ko ju ve ~e ras igra ju pro tiv Voj vo di ne na la ze se pri sa mom dnu ta be le. - Po ka za lo se da je po raz od Cr ve ne zvze de bio uvod u na{ su no vrat. Ni smo us pe li da se opo ra vi mo, pa smo u Vr ba su de lo va li bes po mo} no, ali me

De taq s ra ni jeg su sre ta ru ko me ta {a Cr ven ke i Voj vo di ne

o~e ki va wa da }e ovo pr ven stvo za wih bi ti mno go uspe {ni je i mir ni je u od no su na pret hod no, ka da su do po sled weg tre nut ka tra `i li slam ku spa sa. Sa sa mo dve po be de, dva ne re {e na re zul ta ta i pet po ra za i sa za o sta lom utak mi -

je naj v i { e raz o ~ a r ao od n os pre ma igri, bez ob zi ra na sjaj no iz d a w e do m a } i n a. Ono g a {to nas je kra si lo do ta da, pu na po sve }e nost i bor be nost, ni je bi lo ni u tra gu - re zig ni ra no ka `e tre ner Igor De sni ca, ali u da qoj ana li zi uka zu -

je i na de ta qe ko ji ba ca ju ne {to vi {e sve tla na sve re |e mo gu} no sti i u~i nak eki pe. Pre sve ga re~ je o ve o ma ne re dov n om tre n i r a w u ve } i n e igra ~a, {to se sva ka ko od ra `a va i na fi zi~ ku sprem nost i uigra nost. Iz u zev Pe ro vi }a,

Fo to: F. Ba ki}

Gu gle te, Sla vu qi ce i @e gar ca, svi osta li be le `e sa mo po lo vi~ nu pri sut nost ,a tu je tre ner De sni ca bes po mo }an, jer bi lo ka kve di sci plin ske ili dru ge sank ci je nig de ni su ute me qe ne, s ob zi rom na pot pu nu bes pa ri cu u klu bu.

Voj vo di na pri hva ta ulo gu fa vo ri ta Ru ko me ta {i Voj vo di ne ni su ima li mno go vre me na za od mor na kon go sto va wa u [pa ni ji, gde su od i gra li pr vu utak mi cu 3.ko la EHF ku pa. Iza bra ni ci tre ne ra Mo mi ra Rni }a da nas go stu ju u Cr ven ki. ^u var mre `e No vo sa |a na Stan ko Aba xi} uve ren je da }e we go va eki pa ne }e do zvo li ti do ma }i nu da na ~i ni iz ne na |e we, sli~ no onom {to je u~i nuo Vr bas. - Ulo ga fa vo ri ta je apo slut no na na {oj stra ni. Ima mo kva li tet ni ji tim, uz re spekt

pre ma Cr ven ~a ni ma. [to se ti ~e za mo ra na kon utak mi ce u [pa ni ju, on po sto ji, ali ni ka ko ne mo `e bi ti ali bi. Ima mo ve }i fond igra ~a, tre ner Rni} ima ve }u mo gu} nost rota ci je i ko god da do bi je {an su uve ren sam da }e da ti svoj mak si ma lan do pri nos pla nira nom tri jum fu.Zgu snut ras po red do kra ja se zo ne je pred na ma, a am bi ci je su po zna te - sve po be de ka ko bi smo pr ven stve nu tr ku u~i ni mo {to ne iz ve sni jom - ja san je Aba xi}. I. Grubor

U ta kvom si vi lu se do ~e ku je i ve ~e ra {wa utak mi ca s Voj vo d i n om, ko j a je ap s o l ut n i favo rit. Ilu stra ci je ra di, u ~etvr tak je na tre nin gu bi lo sa mo de set igra ~a, pa se mo è pret p o s ta v i t i o ka k vom ozbiq nom ra du i pri pre ma mi za ta ko va `nu utak mi cu ra di.Me |u tim, i po red to ga pro ve ja va op ti mi zam i ~i ne se po ku {a ji da se spre ~i da qe pro pa da we. Ta ko je, re ci mo, agil no {}u pred sed ni ka klu ba pro fe so ra Mi li sa va Ko va ~e vi }a ovih da na an ga ò van Ste fan Ba bi}, ra ni ji igra~ Voj vo di ne, ko ji je na kon bo rav ka u Par ti za nu u po tra zi za no vim klu bom, pa }e on do kra ja se zo ne po ja ~a ti kon ku ren ci ju i ve ~e ras za i gra ti pro tiv ma ti~ nog klu ba. A {to se ti ~e is ho da, ka pi ten Og wen Ra do wi} ka è: - Bez ob zi ra {to su No vo sa |a ni fa vo ri ti i kva li tet ni ji sa stav, mi smo sve sni da je ovo pra va pri li ka da se is ku pi mo za pret hod ne ne u spe he i, bez ob zi ra na sve te {ko }e ko je nas pra t e, sprem n i smo da pruì mo mak si mum, a uspeh bi bio ako ga kru ni {e mo i bo dom. Na vi ja ~i Cr ven ke su sprem ni da pru è po dr {ku, o~e ku je se vi {e od 1.500 gle da la ca, a po seb na dra` ovog su re ta je i ~i w e n i c a da su u sa s ta v u Vojvo di ne i dvo ji ca Cr ven ~ana, Ma ri ja nac i Stan ko vi} a na klu pi Mo mir Rni}, ko ji je upra v o iz ove sre d i n e krenuo sa re pre zen ta tiv nim visi na ma i naj sjaj ni jim od li ~ ji ma. Su sret po ~i we u 18 ~a so va. T. Jovovi} KUP VOJVODINE

Zre wa nin ci u Ka ~a re vu Da nas se igra ju po lu fi nal ni me ~e vi Ku pa Voj vo di ne u kon ku ren ci ji ru ko me ta {a. Pr vi me~ se igra u 17.30 ~a so va u Su bo ti ci, gde se sa sta ju Voj put Spar tak i No va Pa zo va, a dru gi u 19 u Ka ~a re vu gde }e sna ge od me ri ti Je din stvo i Pro le ter Agro `iv (Zre wa nin). Fi na le }e se igra ti 21. de cem bra. J. G.

Du {an Va si} se na da po voq nom re zul ta tu u Mar se qu

Me ne za ni ma sa mo igra mo je eki pe i od igra ~a tra `im da `i ve za utak mi ce ko je ih ~e ka ju u na red na dva- tri me se ca,u Li gi {am pi o na i u do ma }em pr ven stvu - re kao je tre ner De jan Sta no je vi}. Voj vo di na }e u Mar se qu na stu pi ti bez Mi lo {a Mak si mo vi }a ko ji je sa omla din skom re pre zen ta ci jom ot pu to vao na Svet sko pr ven stvo u Pert, a zbog po vre da ni su tre ni ra li Sr |an Vuk sa no vi} i Mi lo{ Ma rin ko vi}, ali }e igra ti.

Fo to: F. Ba ki}

Pr vo ti mac Du {an Va si} na gla sio je da bi po be da po di gla sa mo po u zda we i jed nom i dru gom ti mu. - Po {to Mar seq igru ba zi ra na ne ko li ko po je di na ca mo ra mo na wih i da obra ti mo naj ve }u pa `wu. Uko li ko `e li mo do bar re zul tat mo ra mo mak si mal no ozbiq no i agre siv no da u|e mo u ovaj me~ - re kao je Va si}. Voj vo di na u Mar se qu pro tiv isto i me ne eki pe igra da nas u 19.30 ~a so va, a ot pu ti va li su auto bu som. G. Malenovi}

SPORT

dnevnik

sreda28.novembar2012.

VOJVODINU OVE JESENI OBELE@ILA VELIKA NEEFIKASNOST

Za ~a ra ne mre `e, ili ne mo} stre la ca

Vla di mir Ive qa

VOJVODINA SRBIJAGAS DO^EKUJE RADNI^KI FMP

Po be da ~u va vrh

Ko{arka{i Vojvo dine Srbijagasa ve~eras do~ekuju ekipu Radni~kog FMP. Beo gra|ani su trenutno na {estoj poziciji tabele Prve lige Srbije, zabele`ili su pet pobeda i ~etiri poraza, dok Novosa|ani dr`e prvo mesto s osam pobeda i jednim porazom. Vladimir Iveqa spreman je za utakmicu i za nadigravawe sa svojim biv{im klupskim drugovima. - Igrao sam u Radni~kom i odli~no poznajem sve wegove igra~e. Mladi su, poletni, izuzetno fizi~ki spremni i poseduju odli~nu tehniku. Najve}a opasno-

Da na {wi pro gram Pr va mu {ka li ga Sr bi je ^A^AK: Borac - Tami{ (19), NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - Radni~ki FMP (20), BEOGRAD: Mega Vizura - OKK Beograd (18), VR[AC: Vr{ac - Metalac (19), NI[: Konstantin Sloboda (20), SMEDEREVO: Smederevo - Sloga (17), JAGODINA: Jagodina BKK Radni~ki (16.30)

st preti nam od wihovih plejmejkera, wih moramo pre svih da zaustavimo, da pruìmo maksimum i da i da ostvarimo i devetu pobedu - rekao je Iveqa. Trener Sini{a Mati} veruje u svoje u~enike, mada ga brine to {to ima nekoliko povre|enih igra~a. - Odigrali smo dobro u pret hodnoj utakmici i verujem da to moèmo da ponovimo. FMP je promenio trenera, ali je zadrào bitne igra~e i tim je dopuwen s nekoliko iskusnih ko{arka{a. Bez ikakvog preteri vawa, oni su ekipa za respekt i moramo da budemo fizi~ki maksimalno spremni i skoncentrisani. Igraju zaista smisleno i dobro tr~e. Mi smo iskusniji i upravo na tome }emo bazirati na{u igru. Verujem u na{u pobe du, mada ponovo imamo problema. Osmokrovi} i ômagi} su i daqe suspendovani od FIBE, a imamo i nekoliko povre|enih ko{arka{a. Te{ko je zaista dràti i formu i igru, jer klupa je sve kra}a, momci se umaraju, a prvenstvo odmi~e. No, na{ ciq je poznat, a to je plasman u Superligu i Jadransku ligu - naglasio je Mati}. Utakmica se igra u maloj sali Spensa od 20 ~asova. M. Pavlovi}

Optimisti }e re}i: fudbaleri Vojvodine imaju najmawe poraza u Jelen superligi (samo jedan, od Partizana) i primili su najmawe golova (samo sedam, tri od Partizana). Pesimisti }e uzvratiti. Vojvodina je, posle posledweplasiranog tima na tabeli Smedereva, najneefikasnija ekipa u elitnoj srpskoj ligi i u duelima s tri posled weplasirane ekipe (Smederevo, Hajduk, Radni~ki 1923), koje je odigrala na stadionu „Kara|or|e”, nije uspela da pobedi, odnosno zabeleìla je sva tri remija. Optimisti se ne}e dati: Vojvodina je, uprkos ~iwenici da ima gol razliku 10:7 (!?), posle 14 odigranih utakmica, trenutno na ~etvrtom mestu, samo s bodom mawe od tre}eplasirane Jagodine i prose~no prima 0,5 golova. Pesimisti }e se upitati: kako tim koji prose~no postiè 0,71 gol po utakmici moè da ra~una na ozbiqnije rezultate? Do kraja jesewe polusezone ostale su da se odigraju utakmice posledweg, 15. kola, u subotu. Novosa|ani su gosti Crvenoj zvezdi, dok Jagodinu ~eka te{ko gostovawe Dowem Sremu u No vom Sadu. Ono {to je sigurno jeste da je Partizan jesewi {ampion i da mu je prvi pratilac Crvena zvezda. Za tre}e mesto, uz Jagodinu i Vojvodinu, konkuri{e i ekipa Rada, koja gostuje u Ni{u, tako da je u igri dosta opcija kada su tre}e, ~etvrto i peto mesto u pitawu.

Realizacija problem Vratimo se realizaciji koja je umnogome odredila poziciju Vojvodine i onemogu}ila crveno-bele da zabele`e boqe rezultate i boqi plasman na tabeli. Evidentno je da su Novosa|ani posle prva ~etiri kola bili lideri na tabeli, s tri pobede i nere{enim ishodom u duelu sa Smederevom. Tada{wi trener Zlatomir Zagor~i} s ekipom je zabele`io tri minimalne pobede od po 1:0, ali je do{lo do promene na klupi i tim je pruzeo

Neboj{a Vigwevi}, s ciqem da se unapredi efikasnost, kao i igra ekipe. U slede}ih pet kola, me|utim, crveno-beli su zabele`ili skor od ~etiri remija i poraz, postigav{i samo tri i primiv{i {est golova. S prvog mesta Novosa|ani su pali na pe tu poziciju i tek u 10. kolu, preciznije u utakmici s Javorom kod ku}e, uspeli su da osete slast pobede, naravno s 1:0.

Za razliku od nekada{weg na~i na bodovawa gde je remi donosio podelu plena, sada{wi sistem zna~i da se osvaja jedan, ali se guba dva boda i onda postaje mnogo jasnije koliko su crvenobeli gubili u tim duelima. [ta je razlog tolike neefi kasnosti? To je pitawe na koje }e odgovor morati da pru`e tre ner Neboj{a Vigwevi} i wegovi saradnici. Ono {to se pona-

Ne boj {a Vig we vi} te {i Abu ba ka ra Ouma rua po sle pro ma {a ja na Ka ra bur mi

U svim tim utakmicama igra~i Vojvodine muku su mu~ili s tim kako da savladaju protivni~ke golmane, a simptomati~no je bilo i to {to ~ak ni iz najpovoqnijih prilika nisu uspevali da prona|u put lopti do mre`e. I poslovi~no precizni igra~i, poput miqenika novosadske publike Abubakara Oumarua, proma{ivali su stopostotne {anse, a zanimqivo je da su „autsajderi” iz Novog Sada bez problema odnosili bodove.

Da nas ko me mo ra ci ja i sa hra na Ste va na Se ke re {a Povodom smrti legendarnog nekada{weg fudbalera FK Vojvodina Stevana Sekere{a, ~lana {ampionske generacije crveno-belih 1966. godine i reprezentativca Jugoslavije, danas }e, od 9.30 ~asova, u Medija centru FC „Vujadin Bo{kov” biti odr`ana komemoracija. Sahrana Stevana Sekere{a bi}e obavqena u 11.15 ~asova, na Novom grobqu u Novom Sadu.

vqalo u svakodnevnoj komunikaciji s Vigwevi}em jeste da ekipa ima mawak samopouzdawa, posebno u utakmicama s timovima iz doweg dela tabele. îwenica je da se na treninzima puno radilo na realizaciji, ali i to da veliki rad nije doneo èqene rezultate. Tokom ~itave jeseni u listu strelaca se upisalo samo sedam igra~a: Bojovi} - tri puta, Abubakar - dva puta, a po jednom su gol uspeli da pogode Stevanovi}, Moreira, \uri}, Trajkovi} i Katai. U Kupu Abubakar je dodao jo{ dva pogotka, a Bojovi} jo{ jedan. Za ambicije koje doseù do borbe za vrh tabele - to je bilo malo, premalo. âk bismo rekli da je pravi fenomen to {to je Vojvodina do {est prvenstvenih pobeda i sedam remija stigla uz 10 postignutih golova i {to se tako visoko kotira. Usudi}emo se da ka èmo kako je odbrana bila daleko boqi tima i da je ona omogu-

RVA^KA LEGENDA ALEKSANDAR KAREQIN U OKS

}ila (ako se izuzme duel s Partizanom) da Novosa|ani sada zauzimaju ~etvrto mesto.

Kup {ansa za trofej Ostao je, dakle, jo{ me~ s Crvenom zvezdom pre nego {to se spusti zavesa na jesewu polusezonu. Bez obzira na wegov ishod, jasno je da }e klupska uprava tokom zimskog prelaznog roka morati da povu~e

Fo to: www.fkvoj vo di na.rs

odre|ene korake i predsednik UO Ratko Butorovi} ih je i najavio. Ve} od ponedeqka, 2. decembra. Novosa|ani su ponovo u polufi nalu Kupa Srbije, u wemu nema Partizana i Crvene zvezde i jasno je da su po rangu prvi favoriti za trofej koji im nedostaje u skoro 100-godi{woj istoriji. U pro{loj sezoni ~a~anski Borac je grubo raspr{io snove o trofeju i ne verujemo da }e sada ~elni qudi, ono liko koliko je do wih, dopustiti da im se sli~an scenario ponovi. Kako bi u tome uspeli, jasno je da mo raju da osve`e tim i prona|u na~in da u velikoj meri poprave samopou zdawe igra~a, pre svih onih iz napada i veznog reda. [ansa za koju su se crveno-beli izborili je velika i pehar namewen pobedniku Kupa nije daleko. Potrebno je „samo” pobediti u dva polufinalna susreta, zatim i u finalu. Tu mesta za pri~u vi{e nema, potrebna su jasna dela na terenu. Potrebni su golovi u mre`ama rivala! A. Predojevi}

U Sr bi ji kao kod ku }e Legendu svetskog rvawa, ruskog rva~a Aleksandra Aleksandrovi~a Kareqina primio je predsednik OKS Vlade Divac. Aleksandar Kareqin je pored ~etri olimpijske medaqe (zlata 1988. u Seulu, 1992. u Barseloni, 1996. u Atlanti i srebra 2000. u Sidneju) osvojio i devet svetskih i 12 evropskih titula, a u izboru Me|unarodne rva~ke federacije (FILA) progla{en je za najboqeg rva~a 20. veka. - Aleksandar Kareqin jedan je od najve}ih olimpijskih heroja svih vremena. Svaka prilika za razgovor sa takvim sportistom je veliko zadovoqstvo. On je prijateq srpskog sporta i voqan je da nam svojim iskustvom pomogne u daqem razvoju olimpijskog sporta u Srbiji, a posebno rvawa - rekao je Vlade Divac. Aleksandar Kareqin, koji je bio gost Rva~kog saveza Srbije kao promoter [ampionata Evrope u Beogradu u martu ove godine, je istakao: - Veliko je zadovoqstvo {to sam se sreo sa Vlade Divcem. Raz-

govarali smo kao prijateqi. U Srbiji se uvek ose}am kao kod ku}e. Aleksandar Kareqin boravi u trodnevnoj poseti Beogradu, kao ~lan delegacije Ruske dume, koja je u dr`avnoj poseti Srbiji. Kao poslanik, Kareqin obavqa i funkciju predsednika Odseka za me|unarodne odnose Ruske dume. Susretu su prisustvovali i Ivan Todorov, potpredsednik OKS i predsednik Xudo saveza Srbije, @eqko Trajkovi}, predsednik Rva~kog saveza Srbije i Rajko Balti} predsednik Rva~kog kluba Partizan. Po broju olimpijskih i svetskih medaqa (devet svetskih i ~etiri olimpijske, tri zlata i srebro) iz jedna~io sa na zlatnoj listi FILA sa Brusom Baumgartnerom. Karijeru je zavr{io 2000. i uplovio u politi~ke vode. Bio je gubernator Sibirske oblasti i u nekoliko mandata deputat Dume. Po profesiji je doktor sportskih nauka i odlikovan je ordenom Heroja Rusije. O`ewen je, ima k}erku i dva sina. Rva~i su ga zvali, sa velikom po{tovawem „Ruski medved“ i „Aleksandar Veliki“.

Alek san dar Ka re qin i Vla de Di vac

SPORT

sreda28.novembar2012.

EVRO KUP: ZVE ZDA GO STU JE NA SAR DI NI JI

Iz be }i me~ sa mno go po e na

Ru ko me ta {i ce Sr bi je se pri pre ma ju za Evrop ski {am pi o nat u na {oj ze mqi

SA PRI PRE MA NAJ BO QIH RU KO ME TA [I CA ZA EP

Ana li zi ra ju se ri va li Posle napornog perioda priprema i test utakmice sa omladincima Partizana (46:18 - 15:6, 16:4, 15:8), rukometa{ice Srbije su ju~e dobile slobodno prepodne. Samo su Ana Ka~arevi} i Sla|ana Pop-Lazi} krenule put hale, gde su odradile individualni trening. Ostatale igra~ice iskoristile su slobodno vreme da pogledaju me~ prvog protivnika reprezentacije Norve{ke na EHF Euro 2012, koje za sedam dana po~iwe u na{oj zemqi. Tokom kontrolne utakmice selektor Sa{a Bo{kovi} nije mogao da ra~una na Katarinu Toma{evi}, Mariju Lojpur i Sla|anu Pop-Lazi}. Iskusna golmanka bila je na po{tedi nakon lak{e povrede sko~nog zgloba, kao i Mari ja Lojpur (osetila bol u mi{i}u na zagrevawu), dok je Pop-Lazi}eva dobila slobodan dan zbog udaje sestre. Bo{kovi} je kratko prokomentarisao me~ s crno-belima. - Utisak te ve~eri je povreda Marije Lojpur. Nadam se da nije ni{ta stra{no, po`alila se na bol u mi{i}u na zagrevawu. Ona je va`an igra~ ekipe. Do sada su nas pratile samo sitne povrede. Utisak je dobar, ne smem da pri-

~am puno. Zadovoqan sam vi|enim, vi{e me brinu povrede. Devojke su umorne, jer smo naporno radili, ali su ve~eras bile veoma motivisane od prvog do posledweg minuta. Idemo daqe, ~e ka nas jo{ posla - rekao je Bo{kovi} za sajt RSS. Ovo je bila i dobra prilika da se stru~ni {tab uveri u formu svih igra~ica pred narednu proveru u petak s Rumunkama u Pan~evu. Trener kadetske reprezentacije Vlada [imi~i} boravio je proteklog vikenda u Kijevu, gde je na Tur~in kupu pratio igre protivnika na{e reprezentacije u preliminarnoj grupi EHF Euro 2012 Ukrajine i ^e{ke. Turnir {est reprezentacija osvojila je Ma|arska pobedom nad Holandijom u finalu. Ukrajinke su zavr{ile kao ~etvrte nakon poraza od Rusije (23:18), dok je ^e{ka upisala dva poraza i pobedu nad Makedonijom (32:22), {to je bilo dovoqno za peto mesto. - Imao sam prilike da vidim dve razli~ite {kole rukometa. Ma|arice i Holan|anke su forsirale stil sa puno organizova-

nog tr~awa, dok su Rusija, Ukrajina, ê{ka i Makedonija igrale druga~ije. Ruskiwe nisu odale utisak vrhunske reprezentacije, koja vaì za jednog od favorita EHF Euro 2012. ê{ka je jako interesantna i nezgodna ekipa. Trude se da puno tr~e, imaju organizovanu kontru i polukontru. To je ekipa, koja je na ovom turniru imala najvi{e utr~avawa na drugog pivotmena u napadu. Sve u svemu, nisu za potcewivawe. Ne}e se raspasti, ma koliko bili u minusu, imaju sistem i dobro su organizovani. Koliko im igra~ki kvaliteti omogu}e, toliko }e i posti}i na ovom EP. U svakom slu~aju, mogu da se savladaju, ali nikako se ne sme opu{teno sa wima - rekao je za sajt RSS [imi~i}. Ukrajinke nisu blistale na svom turniru? - Pokazale su dva lica, od sjaja do o~aja. Mogu da igraju na visokom nivou i odbranu i napad. Znaju da odigraju raznovrsno, ali isto tako mogu da budu bezidejne i bezvoqne. One osciliraju, imaju mana i siguran sam da }e na{ stru~ni {tab na}i na~in da se utakmica s wima dobije. J. G.

Trener ko{arka{a Crvene zvezde Vlada Vukoi~i} rekao je da wegov tim na gostovawu italijanskoj ekipi Dinamo Sasari nikako ne bi smeo da dozvoli novi me~ „na ko{ vi{e”, ukoliko èli da ve} sutra overi plasman u narednu fazu Evrokupa. Zvezda je u seriji od osam uzastopnih pobeda, a pro{le ne de qe u „re vol ve ra {kom” okr{aju u Pioniru sa vladala je Italijane sa 116:104 i do{la na korak od plasmana u drugi krug. - Ni u Beogradu nismo hteli me~ sa velikim brojem poena, ali smo imali uspe{an odgovor. Na Sardiniji moramo da igramo sa mnogo vi{e kontakta, sa boqom odbranom i da ~e {}e prekidamo wihovu tranzicionu igru. Ne smemo da im dozvolimo lake poene, {to je wi hova glavna odluka i nikako ne smemo da im dozvolimo otvorene {uteve za tri poena - rekao je Vukoi~i} za zvani~ni sajt kluba. Dinamo Sasari je u posled wem kolu italijanskog prven stva pobedio Kremonu tesnim rezultatom 80:78. - Pa`qivo }emo analizara ti taj me~, poku{a}emo da izvu~emo pouke i utvrdimo koliko je defanzivna postavka Kre mone uslovila takvu wihovu igru u napadu. Ukoliko èle da ostanu u trci za plasman u drugi krug oni moraju da pobede i iz tog razloga }e sigurno biti motivisani. Sa druge strane, mi smo svesni da eventualnom pobedom overavamo prolazak u drugi krug, a to }e zna~iti da nastavqamo seriju dobrih re zultata i daqi rad u dobrom raspoloèwu - istakao je Vukoi~i}. Utakmica 4. kola H grupe Evrokupa Dinamo Sasari - Crvena zvezda igra se ve~eras od 20.45 na Sardiniji. EVRO PA KUP – SLA LOM

Ne ve na osvo ji la pr ve bo do ve Naj bo qa srp ska ski ja {i ca Ne ve na Igwatovi} do{la je do prvih {est bodova ove sezone, 25. mestom na dru gom slalomu Evropa kupa u {vedskom Vemdalenu. Igwatovi}eva je na prvoj trci u tom ski centru ostala bez pla-

dnevnik ME MO RI JAL BO RE KO STI ]A

Pr vi po raz Cvi ta na Posle dana pauze nastavqeno je nadmetawe na 17.memorijalu Bore Kosti}a, koje se igra u hotelu Srbija u Vr{cu. Bogosavqevi}u, u~esniku sa najni`im rejtingom na turniru, po obi~aju u zavr{nici nedostaje, po ko zna koji put, tek ne{to malo vi{e koncentracije da bi wegov u~inak na ovom turniru bio mnogo boqi. U zavr{nici je umesto da skloni kraqa na bezbedno mesto na poqe h8, dopustio je Nikoli}u da `rtvom figure na poqu g6 probije odbranbeni pe{a~ki bedem crnog i nakon toga figure su same obavile posao. Lider na tabeli, Ogwen Cvitan, u ju~era{wem kolu nije imao sre}e koja ga je do sada obilato slu `i la. Mol da vac, Dmi tri Svetu~kin, nije mu danas dopustio ni minimalnu {ansu za spas

pa se turnir ponovo vratio u neizvesnost za vrh tabele. Odli~ no je igrao Sedlak protiv Georgieva, kome na ovom turniru ne cvetaju ru`e, nadigrao ga, ali je u zavr{nici, nakon izlaska iz vremenske kontrole pogre{io i iz gu bio va `nog slo bod wa ka. Ubrzo mu se Georgiev revan{irao jednim slabim potezom i dopustio da beli ponovo do|e u {ansu za pobedu, no beli je to propustio. Rezultati 6. kola: Nikoli} Bogosavqevi} 1:0, Svetu{kin – Cvitan 1:0, Sedlak – Georgiev remi. Plasman: 1. Cvitan 4,5, 2. Svetu{kin 4, 3. Nikoli} 3,5, 4. Sedlak 3, 5. Georgijev 2,5, 6. Bogosavqevi} 0,5. Partije se ina~e mogu pratiti u`ivo na www.kosticmemorial.vrsac.com od 16,30 ~asova kada po~iwu sva kola. B. Dankovi}

TUR NI RI U ZRE WA NI NU

Do mi na ci ja To ma {ev ~a na [ahovski savez Zrewanina je povodom Dana {aha u Srbiji organizovao dva turnira. Na tradicionalnom brzopoteznom turniru pobedio je majstorski kandidat Sr|an Blagojevi}, ~lan Partizana iz Toma{evca, sa 10 poena iz 11 partija. Drugo mesto osvojio je Radisav Jankov, ~lan Lehela iz Mu`qe, sa osvojenih 8.5 poena, dok je tre}e mesto zauzeo Mladen ^olak iz kluba Krajina iz Kraji{nika sa 8 poena. Na vikend turniru najboqi je bio FIDE majstor Novak Pezeq, ~lan toma{eva~kog Partizana, sa 6.5 poena iz 7 partija. Drugo mesto osvojio je internacinalni majstor Jovan Radlova~ki, ~lan Jugovi}a iz Ka}a, sa osvojenih 6 poena, dok je tre}e mesto zauzeo wegov klupski kolega velemajstor Borko Lajthajm sa 5.5 poena. Na oba turnira u~e{}e je uzelo 62 {ahista iz svih krajeva Srbije. @. B.

Vla di mir Gr bi}

IZ BO RI U FIVB

Funk ci je Bo ri ~i }u i Gr bi }u Predsednik Odbojka{kog saveza Srbije Aleksandar Bori~i} obavqa}e funkciju predsednika Takmi~arske komisije Svetske odbojka{ke federacije (FIVB), dok }e biv{i reprezentativac Vladimir Grbi} biti u Komisiji za razvoj odbojke. Kako se navodi u saop{tewu Odbojka{kog saveza Srbije, FIVB je saop{tila sastave 11 komisija, 4 saveta, kao i Izvr{nog odbora i Administrativnog borda u naredne ~etiri godine.

Bori~i} je potpredsednik FIVB i ~lan Izvr{nog odbo ra i Ad mi ni stra tiv nog bor da i pred sed nik Tak mi ~ar ske ko mi si je. Kao pot predsednik FIVB zadu`en je za rad Saveta Svetske lige i Gran prija. Generalni sekretar OSS Slobodan Milo{evi} izabran je u Takmi~arsku komisiju kao tehni~ki ekspert, dok }e Vladimir Grbi} potpredsednik FIBV u naredne ~etiri godine biti ~lan Komisije za razvoj odbojke.

Ne ve ro va tan pre o kret u ^i ka gu

KO [AR KA [I CE HEN DI SPOR TA VI CE [AM PI ON KE DR @A VE: Ko {ar ka {i ce zre wa nin skog sport skog klu ba za de cu i omla di nu sa po seb nim po tre ba ma Hen di sport u~e sto va le su na dr àv nom pr ven stvu Spe ci jal ne olim pi ja de Sr bi je u Ni {u. U~e stvo va lo je de vet eki pa, a zre wa nin ske ko {ar ka {i ce su u dru goj di vi zi ji osvo ji le sre br no od li~ je, pla si ra ju }i se is pred eki pe Le skov ca, a iza Pan ~e va. Zre wa nin ski spor ti sti sa smet wa ma u raz vo ju sa tre ne rom Bo ri sla vom Nu ha no vi }em tre nut no se pri pre ma ju za dr àv no pr ven stvo Spe ci jal ne olim pi ja de Sr bi je u ko {ar ci za mu {kar ce, ko je }e se odr à ti na red nog vi ken da u Be o gra du. @. B.

smana i bodova, po{to je proklizala u prvoj vo`wi pred ciqem, iako je do tog trenut ka imala rezultat za plasman me|u prvih deset. Na drugom slalomu Nevena je posle prve vo`we imala 28. vreme, ali je u drugoj napredovala za tri pozicije i podelila je 25. mesto sa Nemicom Maren Visler. Nevena je na kraju trke imala ne{to vi{e od dve i po sekunde zaostatka u odnosu na pobednicu Magdalena Fjkelstrem. Mladu srpsku skija{icu sa da o~ekuje nastavak turneje po Skandinaviji, ali se seli u Norve{ku, gde je slede}e nedeqe ~ekaju trke u veleslalomu. Ve} sre di nom de cem bra Nevena }e prvi put ove sezone voziti u Svetskom kupu, na veleslalomu u Kur{evelu.

U nastavku najja~e ko{arkaske lige sveta (NBA) obeleìo je neve rovatan preokret Milvokija, koji je protiv îkaga nadoknadio minus od 27 poena za nepunih 15 minuta i na kraju slavio sa 93:92. Dva minuta i 50 sekundi pre is teka tre}e ~etvrtfina bi kovi su vodili sa 78:51 i ~inilo se bili na pragu ube dqivog trijumfa. Usledila je, me|utim, fantasti~na epizoda Ersana Iqasove koji je do tada sedeo na klu pi. Od ulaska na teren Iqasova je ubacio 18 ko{eva, ili ~etiri vi{e nego ceo tim îkaga do kraja susreta Er san Iqa so va (Mil vo ki) i najdirektnije uticao na ishod 118:92 i Va{ingtonu naneli 12. me~a. uzastopni poraz u prvenstvu. Pa`wu svih koji prate zbivaRezultati: Bruklin - Wujork wa u NBA ligi privla~io je i 96:89 (produètak), Va{ington me~ u Va{ingtonu. Najvi{e - San Antonio 92:118, Detroit zbog ~iwenice da je Va{ington Portland 108:101, îkago jedini tim koji u dosada{wem Milvoki 92:93, Memfis - Klidelu {ampionata nije zabele- vlend 84:78, Oklahoma - [arlot ìo pobedu. Ostalo je tako i po114:69, Juta - Denver 105:13 i sle duela protiv San Antonija L.A. Klipers - Wu Orleans koji su Teksa{ani dobili sa 98:105.

SPORT

dnevnik

sreda28.novembar2012.

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

Go di {te: 2001. FK Petar Pua~a - Ka} 3:1 Strel ci: Ivan, [a vi ja, Sta ni} za FK Pe tar Pu a ~a, a Alek si} za Ka}. FK Petar Pua~a: Gra be`, Stoj ni}, Ivan, \u ri}, Mar ja no vi}, [a vi ja, Pa u nov ski, Jo va nov, Sre do je vi}, Ba {ka lo, Pa ro {ki, Kne `e vi}, Sta ni}. Ka}: Vuk {a, Slep ~e vi}, Gvo zde no vi}, Vu ja ko vi}, Man di}, Ba ji lov, Go li}, Alek si}, Mi tro vi}, Ra duj ko vi}, Osto ji}, Be qin, Bla `i}, Sta ni vuk.

Go di {te: 2002.

NS junajted Prof. Bolesnikov 2:6 Strel ci: Kla i} 2 go la za NS ju naj ted, a Ba tos, Bla go je vi}, Ne met, Vel kov ski, Vic ko vi}, Bo ji} za FK Prof. Bo le sni kov.

NS junajted: Bla `i}, [i ja ~i}, \or |er vi}, Me di}, Sre mac, Bo di ro `i}, Mi lo {e vi}, Bo {wak, Ar bu ti na M, Ron do vi}, Ar bu ti na D, Da u to vi}, Bur ko, Kla i}. FK Prof. Bolesnikov: Tu li}, Stoj kov, Ba tos, Bla go je vi}, Ne met, Vel kov ski, Vic ko vi}, Pe tri}, Bo ji}, Mu {ki wa, De bqa ko vi}, Pr ha ska, Jo {i ko vi}.

RFK Novi Sad FK Petar Pua~a 1:2 Strel ci: Ko zi} za RFK No vi Sad, a Pan ti} 2 go la za FK Pe tar Pu a ~a. RFK Novi Sad: Za go rac, Te {i}, Gu {a, Ku no vac, Ko lo wa, Sto ja no vi}, Se ku lo vi}, Ze ki}, Cvet ko vi}, Ko zi}, Gvo zden. FK Petar Pua~a: Kvo~ ka, Go mi rac, Ra ko vac, Ko sti}, Pan ti}, Uru ka lo, Ja cen ko, Der vi {i, Vi da ko vi}, Voj no vi}, Mi lo va no vi}, Ce ki}.

Futog Gale FK Sini{a Mihajlovi} 0:3

vi}, Lu ko vi}, [e {um, Ili}, Ma `ar, ]o ro vi}, Si mi}.

Strel ci: ]ir ko vi}, Po po vi} 2 go la. Futog Gale: Kqa ji}, Me di}, Se ku li}, Vu li}, Su rut ka, Sa vi}, Mar ti}, Tr ku qa, Ro kvi}, Ben cun. FK Sini{a Mihajlovi}: Po po vi}, ^a vi}, Ko la ri}, ]ir ko vi}, Jo va no vi}, Ili}, Ne go va no vi}, Ro si}, San to vac, Den da M, Do ma ze to vi}, Den da M.

RFK Novi Sad FK Petrika 04 6:0

Vojvodina Krila Krajine 2:1 Strel ci: [e vo i Kqa ji} za Voj vo di nu, a Ili} za Kri la Kra ji ne. Vojvodina: Mi ja no vi}, Toj zan, Mi ri}, Sa mar xi ja, Lu le xi ja, [e vo, Ba bi}, Vu ru na, \u ro vi}, No vev ski, Rad mi lo vi}, Ma ti}, Kqa ji}, Ko va ~e vi}, Gru ji}. Krila Krajine: Ma rin ko vi}, Ra do va no vi}, Iva no vi}, Mir ko -

Go di {te: 2003 Strel ci: Miq ko vi}, Tr ku qa, O`vat, Mla di}, Lo hin ski 2 go la. RFK Novi Sad: Miq ko vi}, Jak {i}, Boj kov, Lo hin ski, Tri ki}, Za vi{, Ve le mir, Vuk sa no vi}, Tr ku qa, Mi lo va no vi}, O`vat, Mar ti no vi}, Mla di}. FK Petrika 04: Ro ni}, Ba la{, Sa raj li ja, Kre me no vi}, Po lo vi na, Srad no vi}, Ra do va nov, Ga lo vi}, Drob wak.

SK Vojvodina RMR FK Sini{a Mihajlovi} 04 5:0 Strel ci: Pej ~i}, Po pa di}, Sav ~i}, ^vo ro vi} 2 go la. SK Vojvodina RMR: Su {i}, Pej ~i}, Ra jo vi}, Po pa di}, Pe -

ka no vi}, ^vo ro vi}, Po po vi}, Pe tro vi}, Sav ~i}, Su bo ti}, Pe {o vi}, Ken |ur, Tri fu no vi}, Pe ri}. FK Sini{a Mihajlovi} 04: Kec man, Mar ja no vi}, Gru ba~ ki, Mi la no vi}, Zec, Der vi {i, Va si}, [a ko ta, Vi da ko vi} F, Vi da ko vi} V, Ve li~ ko vi}, Mir ko vi}, [o bot, Bo sni}, ^e re vi}.

FK Prof. Bolesnikov FK Petrika 03 7:0 Strel ci: Dra ga no vi}, Jo ~i}, Vr ki} 2 go la, Te di} 3 go la. FK Prof. Bolesnikov: Vr ki}, Te di}, No vo i sel, Mi tro vi}, Po pov, Vlaj ko vi}, Jo ~i}, Jan ko vi}, Avra mov, Lo pa ti}, ]o rac, Mar ko vi}, Dra ga ni}, No va ko vi}. FK Petrika 03: Ive zi}, Ru `i}, Mi li no vi}, Bre sto vac, Trif ko vi}, Mak si mo vi}, Bi ~a nin, Ra din. OD B OJ K A [ KI KLUB SPOR TI SI MO PAJP PRO MO VI SAO EKI PE: U novosadskoj Osnovnoj {koli â&#x20AC;&#x17E;Svetozar Markovi}â&#x20AC;? odbojka{ki klub Sportisimo pajp promovisao je takmi~arske ekipe. Nekada{wi klub SMT Detelinara (postoji od 1993. godine), a sada Sportisimo pajp jedinstven je u Novom Sadu po tome {to ima takmi~arske ekipe u obe konkurencije, u kategorijama 5. i 6. razred, 7. i 8. razred osnovne {kole, kao i seniorske ekipe. Nadme}u se u svim takmi~ewima pod okriqem Odbojka{kog saveza Novog Sada, a prvi ~ovek kluba Ne nad Radowi} isti~e da je veliko zadovoqstvo raditi s mladima. - Na{a osnovna ideja je da od bojku mogu i trebaju da treniraju svi, bez obzira da li su vrhunski sportisti. U dana{we vreme pro fesionalizma, veoma je bitno da svi imaju mesta za bavqewe sportom i kada vidimo da qudi ne na pu{taju sport zbog ~iwenice da nisu za vrhunske domete nama je puno srce i zato }emo nastaviti da radimo kao i do sada - istakao je Radowi}. Promociju kluba Sportisimo pajp posetio je i gradski sekretar za sport Predrag Svilar, koji je tom prilikom dobio zahvalnicu. M. R.

FK êmp 07-03 FK êmp 07-04 6:5 Strel ci: Vu le ti}, Agi}, Akim, Mi qe vi}, Mu ra to vi} 2 go la za FK êmp 07-03, a Xa ri}, Pap, Sa vi}, Pe tro vi}, Ra ki} 2 go la za FK êmp 07-04. FK êmp 07-03: Mu ra to vi}, \ur |ev, Vu le ti}, Agi}, Akim, Mi qe vi}, Bu ji}, Kli su ri}. FK êmp 07-04: Po po vi}, Pe tro vi}, Ma ru na, Ra do{, Pap, Ra ki}, Xa ri}, Dra ì}.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda28.novembar2012.

@ENSKI SVETSKI [AMPIONAT

Ste fa no va i U{e wi na u fi na lu U Kanti Mansijsku (Rusija) do{lo se, posle burnih eliminacija, do same zavr{nice. Do potpuno neo~ekivanog finala stigle su Bugarka Antoaneta Stefanova i Ukrajinka Ana U{ewi-

Ana U{e wi na

na. Finalni me~ se igra u ~etiri partije a pobednica postaje svetska prvakiwa koja }e igrati me~ sa biv{om svetskom {ampionkom (Jifan Hou) koja je bila pobednica FIDE `enskog Granpri serijala. Rezultati 3 kola: So}ko – Stefanova 0:2, Sebag – Gaqamova 0:2, @ao Ksi – M. Muzi~uk 1,5:0,5, Jaka{vili – Harika 0,5:1,5, @ukova – Ju Venxun 1,5:2,5, Huang – Kru{ 2,5:1,5, U{ewina – Pogowina 1,5:0,5, N. Kosinceva – T. Kosinceva 3,5:2,5. Rezultati 4 kola: Sebag – Stefanova 1:3, Ju Venxun – Huang 3,5:2,5, N. Kosinceva – U{ewina 0,5:1,5, @ao Ksi – Harika 1,5:2,5. Rezultati 5 kola: Stefanova – Harika 1,5:0,5, U{ewina - Ju Venxun 2,5:1,5. FIDE GRAN PRI

Mo ro ze vi~ vo di U Ta{kentu je po~eo drugi od {est predvi|enih Gran pri turnira. Posle ~etiri odigrana kola vodi Aleksander Morozevi~ (Rusija) koji je pobedio Kamskog i Karuanu dok je dve partije remizirao. Igra~ sa najvi{im rejtingom, Fabijano

PROSLAVA NOVOSADSKOG [AH–KLUBA

Za vr {ni ca sa po seb nim pe ~a tom Po informacijama koje smo dobili od direktora Novosad skog {ah-kluba, Milorada Lazi}a, u Novom Sadu }e se na Spensu 4. i 5. decembra, povodom zavr{ne sve~anosti obeleàvawa 90 godina Novosadskog {ah kluba DDOR, odigrati jedinstveni me|unarodni {ahovski turnir na kojem }e u~estvovati klubovi iz biv{ih jugoslovenskih republika. Tokom dva dana, osam ekipa: [K Liburnija (Rijeka), [K Bosna (Sarajevo), [K Elektroprivreda (Nik{i}), [K Alkaloid (Skopqe), @[K Maribor, [K Bawaluka, [K Beograd i Novosadski [K DDOR otvori}e novu {ahovsku stranicu na ovim prostorima tako da zavr{no obeleàvawe godi{wice Novosadskog {ah kluba, devet decenija neprekidnog rada i postojawa, dobija jo{ vi{e na zna~aju. l Go spo di ne La zi }u, ot ku da ova za ni mqi va ide ja ko ju su us pe li do sa da da ostva re je di no ko {ar ka {i? - Prvo bih napomenuo da smo u ovoj jubilarnoj i sve~arskoj godini sami sebi, ali i svim novosadskim qubiteqima {aha i svom gradu, podarili izuzetan dar – osvojili smo „duplu krunu“ i ba{ u ovoj jubilarnoj godini osvojili i Prvenstvo i Kup Srbije {to se retko de{ava u bilo kom sportu, a pogotovo u {ahu. Ideju da okupimo predstavnike svih biv{ih jugoslovenskih klubova na{ klub je imao ve} po~etkom godine, ali se nekako stalno ~ekao povoqan moment. Dodu{e, ovo sve~arsko druèwe odvija}e se ovog puta u ubrzanom {ahu, ali je bitno da se okupimo i porazgovaramo o budu}oj saradwi kao redovnom na~inu takmi~ewa u ovom regionu. Moram da napomenem da su ovu ideju prvi u praksi sproveli {ahovski radnici Bawa Luke koji su nedavno organizovali ~etvorome~ gradova. Tom prilikom smo po~eli pri~u i o budu}oj regionalnoj ligi ili nekom sli~nom takmi~ewu. Do-

govor je bio da se pri~a nastavi u Novom Sadu, u jo{ {irem sastavu. @elim da napomenem da su svi pozvani klubovi prihvatili poziv, {to garantuje visok nivo manifestacije. U Novom Sadu }e se okupiti izuzetno veliki broj vrhunskih igra~a i velemajstora sa prostora nekada zajedni~ke

Mi lo rad La zi}

dràve. O~ekuje se preko 20 velemajstora i zbog toga i velika i neizvesna borba za {ahovskom tablom. l Ipak, {ah je od ras pa da Ju go sla vi je u ce lom na {em re gi o nu u stag na ci ji, da ne ka è mo u si la znoj pu ta wi... - Od nekada{we jake jugoslovenske lige nastalo je {est oslabqenih liga. Vreme je pokazalo da smo mi {ahisti i na{e lige postali nekako neprivla~ni i neinteresantni novim uslovima i tranzicijama, i da kvalitet liga, zatim uslovi rada klubova stalno padaju i naravno sve vi{e gubimo pa`wu i institucija, medija i sponzora. Da podsetim, mo`da }u ne{to i presko~iti, ali u posledwih 20-tak godina (ne ra~unaju}i uspehe BiH na me|unarodnoj sceni i [K Bosne, ~e tvorostruki prvak Evrope), sa mo su Zdenko Koùl (seniorski

RO\ENDANSKI TURNIRI U N[K-u

Tor ta za Da ni je lu Pe tro vi} Alek san der Mo ro ze vi~

Karuana, brzo se oporavio od ovog poraza i trenutno deli drugo mesto sa Mame|arovim, Karjakinom i Vangom. Plasman: 1. Morozevi~ 3, 2-5. Karuana, Mame|arov, Karjakin, Hao Vang 2,5, 6-8. Svidler, Ka simxanov, Leko 2, 9-11. Geqfand, Ponomarjov, Domingez 1,5, 12. Kamski 0,5. PROBLEM BR. 417

Be li da je mat u dva po te za Ro ger Di ot L’Ec hi qu ie r de Pa ris, 1953.

Re{ewe problema br.416 (E. Hansen, Thema Danicum 1998.) sa pozicijom: beli – Kc8, Dd1, pe{a ci a4, d6,e7, g6; crni – Ke8, Tg7, pe{ak g5; je 1.Dh5! Na 1…g4 sledi 2.Db5 mat. Na 1…T:e7 sledi 2.Dh8 mat. Na 1…Tf7 sledi 2.g:f7 mat. Na 1…Th7 sledi 2.f:h7 mat. Na 1…Tg8 sledi 2.g7 mat.

Povodom proslave prve godi{wice aktivnosti, @enski {ahovski klub „Dame” iz Novog Sada organizovao je, u saradwi sa Novosadskim {ahovskim klubom, de~iji {ahovski turnir pod nazivom „Ro|endanski turnir 2012”. Takmi~ewe se igralo u subotu u prostorija ma N[K-a. Igrao se zajedni~ki turnir dece iz Novog Sada i okoline, po ubrzanom tempu u pet kola, a na kraju su plasmani izdvojeni po starosnim grupama. Pobednici grupa dobili su pehare a prvoplasirani medaqe. Plasman de~aka: 1. Igor Nedeqkovi} 4,5, 2-8. Dejan Omorjan, Predrag \ori}, Luka î~a, Nikola Pani}, Nikola Bo{kovi}, Milo{ Pisari}, Milan Boì} 4, 9-12. Uro{ \erman, Du{an Bran~i}, Filip Despi}, Filip Pavlov 3,5, 13-22. Mirko Bukinac, Sava Polimac, Du{an Draì}, Dragan Petrovi}, Jovan Vrane{, Jakov Petri}, \or|e Sabo, Lav Paj~in, \or|e Dragi~evi}, Gavrilo @iv kovi} 3, 23-26. Milo{ Ma~ki}, Stefan Lon~arski, Uro{ Milakovi}, Boris Samarxija 2,5, 27-37. Nemawa Sretkovi}, Ivan Grozni ca, Dane [tula, Lazar [tula, Aleksandar Milo{ev, êdomir \urin, Aleksandar Zdravkovi}, Radovan Kuzmanovi}, Vawa Gaò, Aleksa Stojkovi}, Nenad Marinkov 2, 38-42. Momir Stani{i}, Andrej Nikoli}, Kosta Draga{, Luka Vuja~i}, Du{an Vasi} 1,5, 43-48. Milan Gagi}, Bogdan Veli~kovi}, Milo{ Vu~kovi}, Andrej A~, Boìdar Mileti}, Filip Bunovi} 1, 49-50. Mihajlo Ivankovi}, Luka Salak 0,5. Plasman devoj~ica: 1. Ma{a Mi livojevi} (mla|a devoj~ica) 5, 2. Iva Vujkov (starija devoj~ica) 4, 3. Milana Jovanovi} (m) 3,5, 4-7. Dragana \ori} (s), Tijana Ostoji} (m),

prvak Evrope) i Borki Predojevi} (juniorski prvak Evrope) svojim rezultatima skrenuli pa`wu, dok svi ostali pojedina~no i ekipno kaskamo u stalnoj te`wi da se koliko-toliko pribliìmo vrhu, gde smo nekada pripadali. Regionalno ekipno takmi~ewe, naravno ne moè „preko no}i“, ali od ne~ega treba po~eti. Siguran sam da i ovakvi sve~arski turniri pre usto li~ewa zvani~nih mogu doprine ti popularizaciji klupskog {aha i privu}i sponzore i medije. Naravno da to iziskuje i dodatna sredstva. Pokroviteq predstoje}e manifestacije je Grad Novi Sad, a sredstva uloèna da se ugoste ~etvoro~lane ekipe ima}e znatno ve}eg efekta od uobi~ajenih proslava. Da bi se podigao nivo zna~aja ove manifestacije moè da nam pomogne medijska i svaka druga pa`wa na klupski {ah u celom regionu. Ova na{a ideja nije nikakva jugo-nostalgija ve} poku{aj da u~inimo ne{to vi{e u korist kvaliteta {aha na ovim prostorima. l Go vo ri te, uglav nom, o kva li te tu mu {kog {a ha. [ta je sa omla di ci ma i è na ma? - @enski i omladinski {ah na ovim prostorima je svuda zapu {ten, iako zemqe u usponu upravo po~iwu da primewuju nekada{wi jugoslovenski model (me{oviti sastavi jedinstvenih ekipa na takmi~ewima). Tako je sada u Gr~koj i Turskoj, pa i u Ma|arskoj, gde kadeti i ène ~ine jo{ ve}i deo ekipa nego neka da kod nas, kada su na deset tabli bile po dve ènske i omladin ske. Mo`da ni to nije optimalno re{ewe, jer sva svetska takmi~ewa se odvijaju posebno u svim kategorijama, ali definitivno, u na{im sredinama nedostaje sistemski pristup, pre svega celo vitost programskog rada sa talentima, kojih svakako imamo dosta. I to }e biti jedna od tema na{ih razgovora. B. Dankovi} REJTING TURNIR U ZREWANINU

Po veo Ilin ~i} U Zrewaninu je 23. novembra po~eo Berger turnir TKM-a, veoma jakog sastava na kojem u~estvuje po jedan velemajstor i internacionalni majstor, pet Fide majstora i tri majstorska kandidata. Posle du`eg vremena na doma}oj {ahovskoj sceni u~estvuje i velemajstor Zlatko Ilin~i}, koji je i glavni favorit turnira. Zanimqivo je da je wegov glavni konkurent, Predrag Bodiroga, u prva tri kola remizirao sve tri partije sa majstorskim kandidatima. Plasman posle 3. kola: 1. Zlatko Ilin~i} 3, 2. Radivoj Peri{i} 2,5, 3. Pavle Levnaji} 2, 4-6. Radivoj Vuki}, Radislav Jankov, Predrag Bodiroga 1,5, 7-8. Mladen [trbac, Dragan Lali} 1, 9-10. Danilo Besede{, Nikola Vajdi} 0,5. REJTING TURNIR NS LIGE

Po bed ni ce: Je le na Tri vu no vi}, Da ni je la Pe tro vi} i Da ni je la Gru ji}

Nina Udovi~i} (s), Mia Mi}in (m) 3, 8. Petra Supi} (s) 2,5, 9-11. Nade`da Pavkovi} (m), Qiqana Skuban (s), Ivana Qubenkovi} (m) 2, 12-13. Duwa Ostoji} (m), Marija Petrovi} (m) 1, Bojana ^udi} (m) 0. Istim povodom odr`an je pozivni ro|endanski brzopotezni turnir za {ahistkiwe sredwo{kol skog i starijeg uzrasta, izuzetno jakog sastava. Pored pet redovnih nagrada pobednica je na dar dobila i ro|endansku tortu. Plasman na ro|endanskom blic turniru: 1. Danijela Petrovi} 8, 2. Danijela Gruji} 6,5, 3. Jelena Trivunovi} 6,5, 4. Svetlana Stojadinov 5,5, 5-6. Jelena Milivojevi}, Iva Uzelac 5, 7. Jasmina Gaj~in 4,5, 8-9. Jasmina Milivojevi}, Marija Stojanovi}-Medar 4, 10-11. Vesna Trivunovi}, Jasmina Peri} 3,5, 1213. Ivana [enk, Stanislava Nedeqkovi} 3, 14. Mira Savi} 1 poen.

Jev ti} pred ci qem

U prostorijama Novosadskog {ah kluba ostalo je da se odigra jo{ jedno kolo rejting turnira Novosadske lige kojeg zajedni~ki organizuju Novosadski {ahovski savez i [K Bubamara. Posle osam odigranih kola u vo|stvu se nalazi FM Miodrag Jevti} sa 7 poena. Iznena|uje slab plasman drugog Fide majstora Milana Ilij}a. Drugo mesto dele Milan Popovi} i Dobrica Stikovi} koji je u protekloj nedeqi dobio sve 4 partije. Plasman: 1. Jevti} 7, 2-3. M. Popovi}, Stikovi} 6, 4. Vrane{ 5,5, 510. [krivanko, Kawuh, S. Mu{ic ki, Z. Milenkovi}, M. Dra`i}, \uri} 5, 11-16. Domastovi}, M. Ilij}, Vujevi}, @. Mu{icki, . S. Popovi}, Zlatkovi} 4,5, 17-20. Aleksi}, Voj vodi}, Vukovi}, Karli~i} 4, 21-26. Pjetlovi}, Radanovi}, Rati}, Mu tlak, Te{anovi}, Marjanovi} 3,5, 27-29. Jakovqevi}, D. Jovanovi}, Borba{ 3, 30-32. Ili}, J. Milivojevi}, D. Ilij} 2,5, 33-34. Sukwaja, Peri{i} 2, 35. M. Ilin~i} 1 poen.

dnevnik

ANALIZIRANE PARTIJE

Jed na gre {ka vu ~e dru gu Jo{ jednom }emo se, uz pomo} velemajstora Gorana Kosanovi}a, vratiti na Turnir kraqeva koji je nedavno zavr{en u Bukure{tu.

Nisipeanu–Ivan~uk Fran cu ska od bra na Vi na ver va ri jan ta 1.e4 e6 2.d4 d5 3.Sc3 Lb4 4.e5 c5 5.a3 L:c3 6.b:c3 Da5!? (6...Se7 osnovni potez u datoj varijanti). 7.Ld2 Da4 8.Dg4 Kf8 Obi~no crni ovde igraju 8...g6, no Ivan~uk ne `eli da slabi crna poqa. 9.Dd1 Se7 10.Db1 Sbc6 11.Sf3 c4 12.g3 Plan beloga je da napredovawem svog f-pe{aka otvori poziciju crnoga, u tu svrhu on vr{i pripremne radwe, omogu}uje izlazak be lopoqnom lovcu na h3, te }e prebaciti skaka~a na h4 i nakon rokade sve }e biti spremno za napredovawe f-pe{aka. 12…h6 13.Sh4 Ke8?! Te{ko je takoj veli~ini kao {to je Ivan~uk pri komentaru postaviti znak za sumwiv potez. No uobi~ajeno je da nakon h6 crni svog kraqa prebaci na poqe h7 i na taj na~in izvr{i ve{ta~ku rokadu i uvede svog topa sa h8 u igru. 14.Lh3 Tg8 Ideja poteza bi mogla da bude g7-g5 te daqe pe{ak na g4, no beli razbija takve iluzije vo|e crnih figura. 5.Dd1 Sg6 (15...g5 16.Sg2 h5 17.Se3±) 16.Sg2! Beli pe{ak na c2 treba za{titu, beli }e posta viti skaka~a na e3 te osloboditi svoju damu za aktivna dejstva. 16…Sce7 17.O-O Ld7 18.Se3 Pozicija beloga je kud i kamo perspektivnija. Skladan razvoj, povezanost figura i jasan plan igre. 18…Da5 Sa idejom da se odigra Sf5 te da ako beli uzme L:f5 pe{ak na d5 bude brawen. 19.Dh5 Sf8 20.f4 g6 Potez f4-f5 nikako se ne sme dopustiti jer bi se pozicija otvo rila a samim tim i kraj crnoga bi bio veoma blizu. Mora se dati pe{ak da bi se to spre~ilo. 21.D:h6 Sf5 22.L:f5 g:f5 23.Kh1 Pozicija beloga se igra sama od sebe. Sada se sprema g3-g4 23…Tc8 24.Tg1 Da4 Crni se upire koliko mo`e da spre~i g3-g4 napadaju}i pe{aka na c2 i vezuju}i skaka~a za odbranu spomenutog pe{aka.

25.Dh4?! (25.g4 f:g4 (25...Tg6 26.Dh4 f:g4 27.Tgb1 b6 28.Tb4 Da6 29.S:g4 sa jasnom predno{}u) 26.S:g4 sa odlu~uju}om predno{}u). 25...Tc6 26.g4 Sg6 27.g:f5 e:f5 (27...S:h4?? 28.T:g8 Ke7 29.f6#) 28.Dh7 Th8 29.Dg7 Th3

30.Dg8 (30.S:d5! no trebalo se odvaìti na takav potez jer se otvara dijagonala h1-a8 D:c2 31.Tg2 Dd3 32.Sb4 Df3 33.d5 Tb6 34.Kg1 beli ima na raspolagawu ogroman broj pretwi, pozicija crnoga bi bila neodrìva). 30...Sf8 31.Tg7?! Obi~no jedna gre{ka vu~e drugu. Nepisan zakon u {ahu! (31.S:d5 T:h2 32.K:h2 Th6 33.Kg3 Tg6 34.D:g6 S:g6 35.Se3±) 31...Le6 32.Tg3 Th5 33.Dg7 Tb6 34.Tgg1 Tb2 35.Tgb1?! (35.Df6 Tg8 36.Dg7) 35...T:c2 36.Tb4?! Posle ovoga poteza crni nema problema. Te{ko je shvatiti i razumeti tako duga~ak niz slabih poteza od strane vo|e belih figura. (36.Dg2 jo{ uvek drì prednost.)

36...T:d2! 37.T:a4 Td:h2 38.Kg1 Th1 39.Kf2 T5h2 40.Kg3 Th3 41.Kg2 T3h2 42.Kg3 Th3 43.Kg2 remi. [ko la {a ha na saj tu: www.gmkosanovic.com. Komentar: vm G.Kosanovi} Pripremio: B.Dankovi}

DAN VOJVO\ANSKOG [AHA U VRBASU

Vu ka {in i Ni ko la za sed mi cu U Vrbasu je u nedequ obeleèn Dan voj vo |an skog {a ha de~ijim turnirom, a 86 de~aka i 31 devoj~ica iz svih krajeva Vojvodine daju nam nadu da se od na{e omladine, uz pravilan rad i angaòvawe relevant nih in sti tu ci ja, mo è o~ekivati povratak na nekada {we {a hov ske po zi ci je. Odigrano je 7 kola ([vajcarski sistem) po pravilima za ubrzani {ah. Plasman devoj~ica: 1-2. Teodora Raci}, Mila [okolova~ki 6,5, 3-6. Ma{a Milivojevi}, Marina Robal, Milana Jovanovi}, Iva Vujkov 5, 7-8. Tamara Gr~i}, Sandra Tomi} 4,5, 9-14. Marijana Bili}, Matilda Navratil, Mia Mi}in, An|ela Radomir, Lila Eperje {i, Bran ka Ja wu {e vi} 4, itd. Plasman mla|ih de~aka: 1. Vuka{in Gr~i} 7, 2-3. Ilija Vukovi}, Aleksandar Mojze{

5,5, 4-9. Aleksa Savin, Milo{ Stan ko vi}, De jan Omor jan, Luka \uki}, Filip Lon~arski, Du{an Bran~i} 5, 10-12. Stefan Lon~arski, Jakov Petri}, Dimitrije Balanac 4,5, 13-20. Sergej Vla{kali}, Lav Paj~in, Toma{ Boro{, Aleksa Zubac, Aleksandar Fabok, Boris Glu{~evi}, Marko Maro {an, Slav ko Ugqe {i} 4, itd. Pla sma mla |ih de ~a ka: 1. Pani} Nikola 7, 2-3. Aleksan dar Be li}, Uro{ Be li} 5,5, 4-7. Veq ko So do lo vi}, Ras ti slav [ir ka, Mi lan ko Bili}, Filip Glu{evi} 5, 812. Stefan Grbin, Aleks Na|, Mihajlo Stankovi}, Aleksandar Stepanov, Goran Mutavxi} 4,5, 13-20. Miqan Radovi}, Atila Piri, Aleksandar Simonovi}, Gojko Joki}, Nikola Seatovi}, Dominik Horvat, Petar Kne`evi}, Igor [ipo{ 4, itd.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

kultura

dnevnik КОНФЕРЕНЦИЈА „КУЛТУРА У ВОЈВОДИНИ ДЕО КРЕАТИВНЕ ЕВРОПЕ”

Заједно или једни поред других У Скупштини АП Војводине јуче је одржана регионална конференција „Култура у Војводини део креативне Европе - перспективе, визије, могућности“ , коју су организовали Фонд „Европски послови“ АПВ и Завод за културу војвођанских Словака. Сем домаћина, учествовало је око стотину културних посленика из Словачке, Хрватске и Мађарске. Они су имали прилику да се упознају са могућностима финансирања културе из европских фондова, да размене искуства и да се упознају са пројектом „Креативна Европа 20142020“. Поздрављајући учеснике, потпредседница Скупштине АПВ Ана Томанова Маканова нагласила је да упркос свеопштој материјалној кризи и више него скромним издвајањима за културу из државног буџета, не смемо да дозволимо да завлада криза духа. Испред организатора говориле су Ивана Ђурица и Милина Склабински (модераторка). Оне сматрају да ће се Војводина као спој најразличитијих културних традиција , олакшано интегрисати у европски културни миље. На том путу помаже и Канцеларија коју је Војводина пре годину дана отворила у Бриселу. Невена Пауновић из асоцијације „Тачка културног контакта“

при Републичком министарству културе, представила је програм „Креативна Европа 2014-2020“ који ће располагати огромним буџетом (очекује се око1,8 милијарди евра). Један од главних циљева тог програма је подстицање европских културних и језичких разноликости. Како би могла да користи та средства, Србија мора да потпише нови меморандум о разумевању и да докаже да је паметно искристила новац за те намене у текућем периоду (од 2007. до 2013.). А изгледа да јесте, јер су 43 домаће културне организације добиле око 830 хиљада евра за 48 пројеката. Татјана Калезић представила је Кластер креативних индустрија Војводине, који је основан 2010. на Факултету техничких наука у Новом Саду. Димитрије Вујадиновић из Балканкултфондације говорио је на тему „Креативна Војводина“. Он сматра да ће у будућности најразвијенија бити економија идеја и креативности. Овде постоји огромни креативни потенцијал, јасне идеје и циљеви, али не знамо како да их остваримо. Један од начина је подстицање подунавске сарадње и размена искустава са земљама из тог подручја. Војводина такође има веома развијену културу фестивала (близу 150), а Вујадиновић сма-

тра да је то прави креативни инкубатор. Тема излагања Мирослава Кевеждија из Завода за културу Војводине била је „Креативна Европа и националне заједнице у Војводини“. Он је подсетио да у Војводини живи 29 националних заједница, да се свака труди да сачува сопствени идентитет и рекао да је „културна производња“ окренута углавном према члановима сопствене заједнице. То се може видети и у медијима, где свега 5 посто културних садржаја говори о „оним другима“. Кевежди сматра да у културолошком смислу националне заједнице углавном живе једне поред других и да интеркултурална концепција једва да постоји. У Војводини такође постоји преко 13 хиљада културних удружења (већином певачко-играчких), али нам недостаје квалитетна база података о стварним креативним потенцијалима. Овде се сматра да је култура-вредност сама по себи, а још смо далеко од модела да је култура заправо развојна димензија друштва. У другом делу јучерашње конференције приказани су примери добре праксе коришћења средстава за културу из европских фондова из свих земаљаучесница. Р. Лотина

sreda28.novembar2012.

ПРЕДСТАВА СНП-a НА ГОСТОВАЊУ У ЊУЈОРКУ

„Брод за лутке” у театру „Ла МаМа” Представа Српског народног позоришта „Брод за лутке“ Милене Марковић у режији Ане Томовић гостује ових дана у Њујорку, у чувеном театру „Ла МаМа“, који је основала леген-

европских редитеља у поменутом театру. Овај форум, поред представа, обухвата и јавне расправе и радионице, које су организоване од 2. до 4. децембра.

дарна Елен Стјуарт. У овом театру ће до 2. децембра наши глумци извести четири пута представу „Брод за лутке“, која учествује на Форуму младих

У представи, која ће за ову прилику бити титлована на енглеском језику, играју: Јасна Ђуричић, Драгиња Вогањац, Милица Грујичић, Радоје Чу-

ИЗЛОЖБА ВЛАДИСЛАВА ШЕШЛИЈЕ У МАЛОМ ЛИКОВНОМ САЛОНУ

Слика као предео стваралачке игре У Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада (Булевар Михајла Пупуна 9) отворена је изложба слика новосадског уметника Владислава Шешлије који се на војвођанској уметничкој сцени појавио током раних деведесетих година. Како у каталогу за ову изложбу наводи ликовни критичар Сава Степанов, у времену тада започете епохалне кризе млади уметник је реаговао потентним и полетним (нео)ескпресионистичким гестом. Тај његов експресионизам, то његово тадашње сликарство, могло се сматрати специфичном бунтовничком уметничком манифестацијом, изразом неслагања са кризним социјалним, политичким и културолошким контекстом. У основи Шешлијиног израза, баш као као и у сликарставима бројних његових исписника, снажни субјективизам је значио протест због карактера света и времена у коме је живео и стварао своју уметност. Но, већ тада, у том прелудијском периоду сопствене уметности, Шешлија је исказивао несвакидашњу – радост сликања. Општем осећању кризе и трагичности – уметник је супротставио поетично и искрено сликарство. При томе, његова слика је била чвр-

Пријављивање за „Ноћ музеја” Организатори „Ноћи музеја„ у Новом Саду позвали су заинтересоване да се пријаве за ту манифестацију која ће, 18. маја идуће године, бити одржана јубиларни десети пут, као део националне и европске „Ноћи музеја”. Пријаве могу да се шаљу до 15. децембра на адресу noc muzejaprogram@gmail.com и требало би да садрже податке о учеснику (назив, адреса, телефони, мејл и веб адресу као и о програму (радни назив, кратак опис, место одржавања). У претходних десет година „Ноћ музеја„ у Србији прерасла је у својеврсну „Ноћ културе„, која је прошле године отворила врата 200 институција културе у 65 места у Србији, док је у Новом Саду реализовано 100 садржаја на 50 локација у граду. Организатор „Ноћи музеја„ у Новом Саду је Асоцијација за визуелну уметност и културу „Висарт„ из Новог Сада, а координатор националне манифестације је „УПГ Ноћ музеја„ из Београда.

Владислав Шешлија, So lex

сто заснована на примарном дејству и функционализацији ликовних елемената. - Од тада до данас, ово сликарство се развијало токовима складног и ло-

гичног континуитетауказује Степанов. - Заправо, Шешлија је константно посвећен специфичном схватању подручја слике као предела стваралачке игре. Његове представе, било да се ради о видљим мотивима, о асоцијативним, или чак апстракцијским крхотинама некадашњих реалистичких приказа углавном представљају лудистичку (ре)интерпретацију властитог доживљаја и схватња света и света слике. Најчешће је Шешлијина слика заснована на доминантној улози боје. Раскошни склоп боја он вечито сабира, садева и услојава у јединствену колористичку синтезу, и у аутентичну пиктуралну атмосферу. Дијапазон тих интензивно бојених пиктуралних записа веома је широк – од тмастих и дубоких, слојевито изнуђених тонова – до лапидарних, танких, примарних,

лазурних намаза звонког звука и разиграних бојених акцената… И Шешлијино схватање цртежа је веома широког распона. Углавном се ради о „отвореном“ цртежу, о ослобођеним самосталним линијама које се, веома често, појављују у пластичкој структури као посебан визуелно-ликовни податак – мада овом сликару није страно ни цртање снажним, неки пут чак строгим потезима склопљеним и повезаним тако да, истовремено, конструишу и дефинишу, али и „стежу“ нацртану форму… Владислав Шешлија је рођен у Зрењанину 1965, дипломирао је сликарство на Академији уметности у Новом Саду 1994. Самостално је излагао 21 пут у Србији и на преко 90 колективних изложби у Југославији, Италији, Грчкој, Мађарској, Русији. Члан је СУЛУВ-а, „Ликовног круга” и групе Седам патуљака. Добитник је више награда: Нови Сад, ЛАНС (1988); Београд, 7. бијенале југословенског студентског цртежа (1993), Сремски Карловци, Подунавска ликовна колонија (1996). Учествовао је у раду многобројних ликовних колонија. Изложба траје до 15. децембра. К. Р.

СУТРА НА КОНЦЕРТУ КВАРТЕТА „БЕСТЕР” У СИНАГОГИ

Од класике до џеза и авангарде Пољски квартет „Бестер“, ново издање легендарног „Краков клезмер бенда“, наступиће сутра у 20 часова у Синагоги и представити свој нови албум „Метаморфозе“. Овај ансамбл наступа у најпрестижнијим дворанама широм света, изводећи музику огромног стилског распона: од класике, преко џеза до авангардне музике. Чланови квартета су: Јарослав Бестер, хармоника, Јарослав Тирала, виолина Олег Дииак, хармоника, кларинет, удараљке, и Миколај Поспјешалски, контрабас. Квартет Бестер је настао из „Краков клезмер бенда“ који је основан 1997. на иницијативу Јарослава Бестера, тада младог музичара, композитора и хармоникаша. - Музика најразличитијих стилова коју овај ансамбл негује, укључује и најбоља достигнућа савремене камерне музике у којима импровизација представља темељ за изградњу јединствених инструменталних облика.Уметнички смео и оригиналан репертоар квартета заснован је на ауторским композицијама чланова, а писаним у духу клезмер музике или на аранжманима креираним за овај инструментални састав – напомињу у Музичкој омладини Новог Сада. Карте стају 500 динара и продају се у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2, тел. 021/452-344), од 8 до 14 часова, као и два сата пред

почетак концерта у холу Синагоге. Могућа је и резервација и продаја улазница преко веб сајта www.muzickaomladina.org Реализацију концерта омогућила је Амбасада Пољске у Београду. Н. П-ј.

пић, Ненад Пећинар и Радован Вујовић. На сајту театра „Ла МаМа“ представа СНП је најављена исцрпним чланком о самом комаду, ауторима, глумцима, и другим сарадницима. Ово гостовање представе „Брод за лутке“ која је својевремено освојила шест Стеријиних награда, реализовано је захваљујући финансијској помоћи Покрајине, која је ипак у последњи час обезбеђена, а ова представа и њени аутори то свакако заслужују, као и СНП коме је указана част да гостује у театру „Ла МаМа“ у Њујорку. Поред „Брода за лутке“, на Форуму младих европских редитеља учествује и представа „Писмо Хајнеру Милеру“ Загребачког казалишта младих. Н. П-ј.

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ САВРЕМЕНОГ ПОЗОРИШТА „ДЕЗИРЕ” У СУБОТИЦИ

Непроцењива Драгана Булут Чак три могуће политике (театра) публика је могла да осети у понедељак на Фестивалу савременог театра „Дезире“, Позoришта „Костолањи Деже“ у Суботици. Драгана Булут, са потписом „Београд/ Берлин“, извела је свој рад који се темељи на принципима тржишне логике, „Пас ит он“, а још једна тематизација политичке „игре“ око атентата на Зорана Ђинђића, била је представа „Убити Зорана Ђинђића“, Студентског културног центра

забавимо, иако је очигледно да представа подједнако јако, дарује све те тренутке који су на понуди. Поклања их бесплатно, то јест за цену улазнице. Концепт продаје уметности, изласка на тржиште, пијацу, није нов, али снажан утисак је да га Драгана Булут разрађује максимално ефикасно, истовремено уводећи публику у свет, нове појмове, термине и праксе савременог плеса и извођачких уметности.

Из представе Драгане Булут „Пас ит он“

Нови Сад. Представу „Свршимо са Божјим судом“ (део први) извела је Сенка Булић (Казалиште „Хотел Булић“/ Творница културе, Загреб). Преузимајући моделе и терминологију из модерне економије и маркетинга, доводећи их у везу са пољем савременог плеса и извођачких пракси, Драгана Булут је показала јединствену намереност и одважност да оде веома далеко, а публика са задовољством да је прати. Перформанс почиње још на вратима, где ауторка узима податке од гледалаца како би добили свој број и правилник. Наиме, „Пас ит он“ је организована у форми аукције, на којој се продају плесне акције, музика, представа, кореографија, па чак и сама Драгана Булут. Иза њене љупке церемонијал егзегезе ваља се читава планина суровости посматрања ствари уметности, артефаката као објеката, непроцењивости која одлази у бесцење, у свету у којем једина и најдрагоценија тајна, баш као у представи, јесте новац. Он нас одваја и спаја од предмета жеље, од поседа, а Драгана Булут чини све да нам не буде непријатно због тога, да се, што је такође имепратив савременог друштва, добро

Представа „Убити Зорана Ђинђића“, о којој је „Дневник“ недавно писао поводом премијере, политички је кабаре у којем, како је сјајно приметио Светислав Басара, ликови који би да буду јако озбиљни у ономе што раде на политичкој позорници, постају кловнови на позоришној сцени. Комад који је писао заједно са Рајком Ђурићем, режирао је Златко Паковић. Перформанс Сенке Булић настао је по радио драми Антонена Артоа, па је ауторка (коауторство потписује и Томислав Ћурковић) и извођачица инсистирала на звучности (два сета буњева и ефектима процесуирани глас), док појаву чини нешто попут инсталације у којој жену обучену у оклоп прво видимо у мирној, полулежећој пози, а затим и пресвучену у неглиже, док се сцена премешта под црвена светла и шипку какве имају у стриптиз баровима. Репетитивност и снажан однос тона и слике, имају хипнотичко дејство, баш као што и текст говори о на неки начин хипнотизираним људским бићима, њиховој цивилизацији масовно у штети, пропасти, свом властитом измету и излучевинама. И. Бурић

svet

sreda28.novembar2012.

OPO ZI CI JA U EGIP TU NE OD U STA JE

UKRATKO

Zah tev Mor si ju da uki ne fa ra on ski de kret

Do bro tvor lo pov TO RON TO: Biv{i izvr{ni direktor „Armije spasa” za Toronto Dejvid Reni optu`en je za masovnu kra|u na hiqade igra~aka i donacija iz magacina te najve}e ameri~ke dobrotvorne organizacije, javio je AP. Reni (51) je optu`en za kra|u, posedovawe ukradenih dobara i kr{ewe poverewa, a na sudu }e se pojaviti 4. januara. „Armija spasa” je kra|u saop{tila pro{le sedmice, navode}i da je do 100.000 predmeta vrednih oko dva miliona dolara, ukradeno iz skladi{ta u Torontu u protekle dve godine. Predstavnik te organizacije Xon Mari je rekao da je Reni otpu{ten i da }e „Armija spasa” raditi na tome da obezbedi da se takva kra|a vi{e nikada ne dogodi. Policija je prona{la 146 drvenih paleta natrpanih ukradenim igra~kama, de~jim krevecima i kolicima, kao i druge predmete u jednom magacinu na severozapadu Toronta.

KA I RO: Protivnici egipatskog predsednika Mohameda Morsija odr`ali su ju~e protest u Kairu sa zahtevom da predsednik ukine nedavni dekret kojim je sebi pro{irio ovla{}ewa, time odbijaju}i poku{aj islamista da se smi-

Sukob tinejyera i policije u Kairu

ri kriza koja je vratila nasiqe na kairske ulice. Demonstranti, uglavnom tinejxeri, sukobili su se na kairskom Trgu Tahrir sa poli-

cijom uo~i odr`avawa velikog protesta protiv dekreta Morsija. Na delu trga u blizini ameri~ke ambasade tinejxeri su bacili kamenice na policiju koja je uzvratila suzavcima, prenela je agencija AFP. Demonstranti okupqeni na Tahriru zahtevali su obustavqawe sukoba izme|u tinejxera i policije. Agencija nije navela da li ima povre|enih tinejd`era ili policajaca. U drugim delovima egipatske prestonice ju~e je mirno, nekoliko {kola je zatvoreno iako je ministarstvo obrazovawa saop{tilo da }e {kole i fakulteti normalno funkcionisati. O~ekivao se dolazak velikog broja qudi po zavr{etku radnog vremena na Trg Ta-

hrir, sredi{tu pobune pre skoro dve godine protiv biv{eg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka. Poziv na proteste upu}en je i u nekoliko ve}ih provincija. Mursija opozicija optu`uje da je sebi dao ovla{}ewa savremenog faraona, kada je pro{le sedmice izdao dekret kojim se spre~avaju sve pravne radwe na bilo koju wegovu odluku dok ne bude novi parlament izabran. Me|utim, demonstranti su saop{tili da se ne}e povu}i sa Trga Tahrir dok se dekret u potpunosti ne povu~e. Sa druge strane, egipatski islamisti na ~elu sa Muslimanskom bra}om odustali su od ju~era{weg odr`avawa kontramitinga podr{ke Morsiju. Morsi je preuzeo du`nost predsednika u junu i ovo je najve}a kriza od tada kojom je nacija podeqena na isla miste i wihove protivnike. Jedna osoba je ubijena i oko 370 je pove|eno u nasiqu od kako je Morsi izdao dekret u ~etvrtak.

Spor ne vi ze

LI DE RI U BRI SE LU DO [LI DO DO GO VO RA

MO SKVA: Rusija je upozori la Evropsku uniju da Moskva razmatra mogu}nost odmazde ukoliko taj blok bude nastavio da odlaè ukidawe viza za Ruse. Moskva godinama nastoji da izdejstvuje ublaàvawe viznih zahteva za ruske dràvqane i

No vi dan za Gr~ ku, ne ma iz la ska iz evro zo ne? BRI SEL: Evrozona i MMF su te{kom mukom pretpro{le no}i do{li do sporazuma o na~inu da se znatno smawi gr~ki dug i do odluke da isplate novu tran{u kredita za pomo}. Bez ove pomo}i postojala je pretwa da gr~ke finansije presu{e. Kako pi{e Bi-Bi-Si, vi{e nema rizika za izlazak Gr~ke iz evrozone. Posle vi{e od 13 sati sastanka u Briselu, ministri finansija 17 zemaqa zone evra se ko na~no dogovorilo sa MMF da se dug Gr~ke do 2020. svede na 124 odsto wenog BDP-a, dok je prvobitni ciq MMF bio smawewe na 120 odsto. To predstavqa smawewe od oko 40 milijardi evra do 2020, rekao je jedan evropski izvor. Da to nije postignuto, dug bi 2020. godinedostigao 144 odsto BDP, a MMF taj nivo smatra neodrìvim. MMF je èleo da se osigura da }e evrozona preduzeti neophodne mere da bi se Gr~ka vratila na odrìv dug. Mogu da kaèm da je to u~iweno”, rekla je wegova izvr{na direktorka Kristin Lagard na konferenciji za novinare. Pozdravila je posve}enost Evropqana da se do 2022. godine gr~ki dug smawi na 110 odsto wenog BDP, a da nije bilo preduzetih mera, dug bi 2014. godine dostigao 190 odsto. To smawewe }e olak{ati povratak Gr~ke na finansijsko trì{te. Budu}e kretawe dràvnog duga Gr~ke je od pre dve nedeqe bila glavna ta~ka neslagawa zemaqa evrozone i MMF koji je zahtevao

Moskva

potpuno ukidawe viza za odre |ene kategorije putnika, a to pitawe je sada postalo zna~ajan predmet diplomatskog spora, preneo je AFP. O~ekuje se da }e to biti me|u prvim pitawima za kojima }e ruski predsednik Vladimir Putin posegnuti na samitu EU i Rusije, koji }e se odr`ati idu}eg meseca u Briselu, rekao je specijalni izaslanik ruskog ministarstva spoqnih poslova Anvar Azimov. On je dodao da }e Rusija, po~ev od decembra, tra`iti da strana avionska posada na letovima za Rusiju obavezno ima vize, po{to nije postignut sporazum o putovawima u EU bez viza za Ruse koji poseduju diplomatske i vojne paso{e.

da se dug smawi na 120 odsto do 2020. godine. „To je bio te`ak, konstruktivan, kolektivni napor”, rekla je Lagard. Dogovor o dugu je utro put za isplatu koju je Gr~ka o~ekivala, nove kreditne tran{e pomo}i za

vra}we duga, bez koje je wenim dr`avnim finansijama pretila propast u kratkom roku. Iz Atine, gr~ki premijer Andonis Samaras koji je telefonom razgovarao sa nekoliko evropskih lidera, da bi pomogao da se na|e re{ewe, pozdravio je rezultat. „Sve je dobro pro{lo. Svi Grci su se zajedno borili, a po~iwe novi dan za sve Grke”, rekao je on. Ministri su se slo`ili da se isplati kreditna pomo} od ukupno 43,7 milijardi evra, blokirana nedeqama. Prvi deo od 34 milijardi treba da se isplati 13. decembra, a ostatak u tri rate, tokom prvog

kvartala 2013. godine. „Sporazum je postignut veoma te{ko„, priznao je predsednik Evrogrupe @an-Klod Junker, isti~u}i da su bili potrebni „znatni napori svih strana”. Za MMF, najlak{i na~in je bio da se izbri{e deo duga gr~ke dr`ave kreditorima, po

uzoru na ono {to je dogovoreno s bankama po~etkom 2012. godine. Ali, za to nisu htele ni da ~uju Evropska centralna banka (ECB) i neke zemqe, pre svega Nema~ka. „Za zonu evra, ovo je bio pravi test na{eg kredibiliteta, na{e sposobnosti da donosimo odluke o najte`im pitawima”, rekao je evropski komesar za ekonomska pitawa Oli Ren. Vlade zemaqa Evrozone moraju da dobiju saglasnost svojih parlamenata za preksino}ni dogovor. Za Vladu Nema~ke ciq je da dobije odobrewe Bundestaga najkasnije u petak.

dnevnik

EKS-JU

Pu po vac: Za kon pro ble ma ti ~an za Sr be? ZA GREB: Predlog Zakona o po rezu na nekretnine, koji „gr~evito” brani ministar finasija Hrvatske Slavko Lini}, sporan je i za lidera Srpskog nacionalnog ve-

Milorad Pupovac

}a i saborskog zastupnika Milora da Pupovca, koji upozorava da bi uvo|ewe poreza na nekretnine kod izbeglih Srba moglo stvoriti dodatni ose}aj nepravde. Predloèni oblik poreza na nekretnine, kako smatra Pupovac, nije imao u vidu sloène imovin sko-pravne odnose u kojima se nalazi deo izbeglih Srba iz Hrvatske, ali i deo povratnika. „To moè biti ozbiqan problem kako za izbeglice ili povratnike, tako i za dràvu. Mnogi od wih imovinu ne koriste zbog izbegli~kog statusa, a ako je i kori-

ste, wihovi su prihodi naj~e{}e takvi da bi im porez na imovinu mogao postati golem i neizdrìv teret”, objasnio je Pupovac portalu „Indeks.hr.” zbog ~ega predlog zakona smatra problemati~nim. Prema wegovim re~ima, nakon tolikih godina u kojim Srbi nisu „mogli do svoje ku}e, ili jo{ uvek ne mogu”, uvo|ewe poreza na imovinu moglo bi stvoriti ozbiqne nesporazume i ose}ej dodatne nepravde. Iz predloga zakona nije jasno na koji na~in }e biti regulisana poreska davawa za nekretnine u imovinsko-pravnim sporovima na koje pravo vlasni{tva polaù Srbi koji vi{e ne borave u Hrvatskoj, ili firme iz Srbije. „U slu~aju srpskih fizi~kih ili pravnih lica, poseban je problem {to ta imovina naj~e{}e nije u wihovom posedu, niti su je oni nekom iznajmili, ve} ju je naj~e{}e vlast nekome dodelila, ili je uzurpirana. Kako u takvim slu~ajevima napla}ivati porez?”, pita Pupovac. Upitan kako te~e re{avawe imovinsko-pravnih sporova Srba koji ne ìve u Hrvatskoj bio je jasan:”Naàlost, to ne te~e, to stoji”. „Oni koji su sami radili na ovaj ili onaj na~in - re{ili su problem, a oni koji nisu, ~ekaju primenu aneksa Ugovora o sukcesiji”, objasnio je Pupovac.

Fi le: Vra ta za BiH otvo re na SA RA JE VO: Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko izjavio je u Sarajevu da }e evropski komesar za pro{irewe i politiku Evropske unije [tefan File koji je ju~e boravio u BiH potvrditi jo{ jednom da su vrata EU za BiH otvorena. Incko je, naime, kazao da }e File podsticati BiH da mora delovati vi{e samostalno na putu ka Evropskoj uniji. Ina~e, File je preksino} doputovao u Sarajevo i neposredno posle dolaska na sa stao se u Isto~nom Sarajevu sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom. File je u Sarajevo do{ao iz Zagreba, a razgovorom s Dodikom zapo~eo je zvani~nu posetu Bosni i Hercegovini. Odluka evropskog komesara da posetu BiH zapo~ne susretom s Dodikom izazvala je zaprepa{tewe u Sarajevu. Predsednik Stranke demokrat ske akcije (SDA) Sulejman Tihi} ocenio je da taj potez evropskog komesara predstavqa „lo{u poruku Evropske komisije (EK) kada je u pitawu odnos prema dr`avi BiH”. U planu Fileove posete, podsetio je Tihi}, ne spomiwe se su-

sret s ~lanovima Predsedni{tva BiH. Fileovi saradnici su izrazili `aqewe „{to ovaj put nije bilo mogu}e organizovati sastanak s trojicom ~lanova Predsedni{tva

[tefan File

BiH za {to je jedini krivac nedostatak vremena”. Iz Delegacije Evropske unije isti~u da Fileova poseta predstavqa „jo{ jedan signal evropskog podsticaja vlastima BiH da nastave neophodne reforme za napredak zemqe na putu evropskih integracija, a u korist svojih gra|ana”.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI IVO SA NA DER Potpredsednica skup{tine austrijske pokrajine Tirol Gabi [isling zatra`ila je da se biv{em hrvatskom premijeru Ivi Sanderu oduzme orden koji su mu tirolske vlasti dodelile. „Na kon {to je osu|en u Zagrebu treba mu oduzeti or den ’Tirolskog orla’”, istakla je ona u saop{te wu. [isling je podsetila da usvojena izmena zakona o dodeli ordena predvi|a takve slu~ajeve.

SU ZAN RAJS Ambasadorka SAD u UN Suzan Rajs sastaje se s predstavnicima Zastupni~kog doma Kongresa, {to mo`e biti odlu~uju}e da dobije podr{ku za mesto dr`avnog sekretara i zameni Hilari Klinton. Razgovori }e se odnositi na wena ranije kritikovana obja{wewa napada 11. septembra na ameri~ki konzulat u Libiji kada je ubijen ambasadora i jo{ tri Amerikanca.

AR TUR MAS Predsednik Katalonije Artur Mas ka`e da ne}e odustati od referenduma o nezavisnosti te autonomne {panske oblasti, i pored lo{ih rezultata na izborima. „Izborni rezultati su pokazali da je velika ve}ina za referendum. Referendum mora biti odr`an i ne mogu da zamislim razgovore sa drugim politi~kim formacijama u kojima to pitawe nije prioritet”.

Ara fa to vi po smrt ni osta ci po no vo sa hra we ni TEL AVIV, RA MA LA: Posmrtni ostaci nekada{weg palestinskog lidera Jasera Arafata ponovo su ju~e sahraweni, nakon {to su uzeti uzorci za testirawe kako bi se utvrdilo da li je otrovan, u {ta Palestinci uveliko veruju. „Operacija je zavr{ena, grobnica je ponovo zape~a}ena i uzorci su dati francuskim, {vajcarskim i ruskim ekspertima”, kazali su predstavnici palestinske komisije za istragu Arafatove smrti. Od planirane vojne ceremonije povodom ponovne sahrane se me|utim odustalo. Izvori na koje se poziva AFP su rekli da su uzorci uzeti direktno iz groba pa nije bilo potrebe da se ponovo pola`u u grobnicu uz novu ceremoniju. „Uzorci su uzeti s Arafatovih posmrtnih ostataka unutar groba i potom preba~eni u xamiju”, rekao

je palestinski izvor. Uzorke je uzeo zapravo palestinski doktor u prisustvu eksperata iz pomenutih zemaqa. Tokom vi{e nedeqa pre ekshumacije Arafatov grob, u mau zoleju u predsedni~kom sedi{stu Mukata, odakle je on nekad vladao, bio je skriven od pogleda plavom ceradom.Otvarawu grobnice prisustvovao je rano ju~e ujutro jerusalimski muftija Muhamed Hu sein, a novinarima nije bio dozvoqen pristup. Uzorci koji su uzeti bi}e testirani kako bi se utvrdilo da li sadr`e radioaktivni po lonijum. Istragu je podstakla katarska televizija „Al Xazira” koje je letos objavila rezultate testirawa Arafatove ode}e, kefije i ~etkice za zube u {vajcarskoj laboratoriji. Arafatove stvari laboratoriji je dala wegova udovica Suha Ara-

fat koja se posle wegove smrti 11. novembra 2004. godine protivila obdukciji. Istragu je zvani~no pokrenula Francuska na Arafatov mauzolej Suhin zahtev i francuske sudije stigle su u nedeu istrazi ali neki eskperti dovode qu u Ramalu da u~estvuju u procesu u pitawe mogu}nost da se donese ekshumacije. pravi zakqu~ak jer se polonijum Glasine i spekulacije o uzrocibrzo raspada. O~ekuje se da }e anama Arafatove bolesti pojavile su lize trajati nedeqama. Me|utim, se ~im se razboleo i pre nego {to ~ak i ako se na|u tragovi polonijuje umro u francuskoj vojnoj bolni - ma ne}e se znati sa sigurno{}u da ci kraj Pariza u 75. godini. Fran - li je to mo`da slu~ajna kontaminacuski lekari nisu mogli da ka`u cija, upozorio je francuski sudija {ta je ubilo dugogodi{weg pale@an-Rene @ordan. stinskog vo|u, a mnogi Palestinci U Arafatovm zdravstevnom su verovali da su ga otrovali Izrakartonu pisalo je da je umro od moelci. `danog udara i da je patio od poreUzorci koji su ju~e uzeti prebame}aja u koagulaciji krvi i in ci}e se u tri zemqe koje u~estvuju fekcije.

RePORTA@e

dnevnik

sreda28.novembar2012.

BE^EJCI PONOVO STRAHUJU DA ]E SE PROBUDITI BA^KI VULKAN, KAO PRE 44 GODINE

ugu {io ih ugqen-mo nok sid kraj mr tve ti se atitrala mnoga srca Be~ejaca proletos kad je do{lo do erupcije prilikom bu{ewa bunara sa ùtom vodom, neposredno uz Osnovnu {kolu „Petefi [andor“ i Dom kulture. Oni vreme{ni su se setili 10. novembra 1968, kad je oko 14.45 u ataru Medewa~e, uz samo gradsko naseqe, proradio ba~ki vulkan, zatim se 10. aprila 1969. ~etvoro Be~ejaca ugu{ilo od ugqen-monoksida i, najzad, 10. juna, oko 9.30 erupcija je stala. Doga|aj od pre 44 godine aktuelizovan je ba{ na dan i u vreme kad je proradio „vulkan“, na promociji kwige „[ta to hu~i u Be~eju“ penzionisanog rudara i nafta{a Vido sava Jankovi}a iz Budisave. – Priznajem, ja sam „krivac“ {to se o „Ba~kom vulkanu“ i ovako razgovara – rekao je prire|iva~ kwige mr Bo{ko Brzi}. – Ali, jo{ je „krivqi“ autor romana-dokumenta, koji se ~ita „u cugu“. A sve se desilo nekako iznenada. Slu~ajno. Vidosav me zaustavio na ulici, uqudno se predstavio i zamolio da pro~itam i procenim da li wegov rukopis ne{to vredi. Odmah je naglasio da do sad ni{ta nije objavqivao, ali je dosta ~itao. Ostavio sam rukopis na radni sto, sve se se}aju}i silne poezije donete mi na „overu“, od koje su mi se, {to bi moji Koviq~ani rekli, creva „privr}ala“. Pro{lo mesec dana i ja se jedno ve~e nakanim da vidim {to mi je Vidosav dao. Po~nem da ~itam, zainteresujem se i ne ispustim do kraja. îm sam malo odremao, pozovem Vidosava da mu kaèm koliko sam odu{evqen i pitam da li ima para da to {tampa. Kriv je mr Brzi} i za samu

promociju. Pro~itao je u „Dnevniku” tekst u kojem sam pravio paralelu izme|u aktuelne erupcije i one od pre 44 godine pa mi dao kwigu o „Ba~kom vulkanu“, koju sam i ja pro~itao „u cugu“. Odmah mi se rodila ideja da je u Be~eju promovi{emo u vreme kad je sve po~elo, prihvatio ju je direktor NIS-ovog pogona „Ba~ka„ Dragan Miti} pa se

gradskoj biblioteci. Upozorio nas je na to da nije navikao na ovakve skupove, ali ako se mora... Malo-pomalo i brzo se uklopio. ^ak je na kraju, manirom iskusnog spisateqa, potpisivao kupcima svoju prozni „pr venac“. „Ovo je istinita pri~a o no vosadskim bu{a~ima ’Naftagasa’, terencima, koje, ~ini mi

Jan ko vi} (de sno) kraj sa mog ba~ kog vul ka na

Jankovi} na{ao na wemu nepoznatim, „mukama“. Lak{e mu je, ~ini se, bilo u Aleksina~kim rudnicima ili na naftnim bu{otinama, nego na promociji u

Da vio je ugqen-mo nok sid iz bu {o ti ne kod Be ~e ja 1968.

se, niko nije voleo. Po na~inu `ivota, to su savremeni nomadi. Mnogi su ih smatrali skitnicama, pijancima i kurvarima, a niko nije pitao kad su bi-

@i ca ri i dru gi |il ko {i

ma ~iji su dresovi druge boje, sad se mlate i “istomi{qenici”, frakcije jedne iste, àlosne, bratije. Navija~i su najnevinije ime za organizovan olo{, nasilnike okupqene s jednim jedinim ciqem: da drugima napakoste, ako je mogu}e one koje nit’ znaju nit’ poznaju unakaze i onesposobe za ìvot. [ta su jeli ili pili dok su bili mali da se zadoje tolikim zlom – niko ne zna. Jer, takvog zla jo{ nikad i nije bilo, bar ne tako javnog, vidqivog i opasnog. Svake nedeqe, kad se u nekom od na{ih gradova igra utakmica tzv. visokog rizika, potro{e se silne pare da se spre~i potpuno bezrazlo`no zlo. Na stotine policajaca stoji na ki{i, suncu, vetru, {tite}i mogu}e pravce navodnih „delija”, „grobara”, „firma{a”, „tifoza” i drugih mufquza. Ponekad straàre i kowi, pred stadionima. Wima veù o~i, stoje, jadni, kao ukopani, ne vide ni{ta i ~ekaju komande jaha~a, xandara, da bi eventualno svojim mo}nim telima bar malo popla{ili mase èqne tu|eg straha. Sli~ne mangupe, ali mnogo bezopasni je, ovde su nekad zvali ìcari. No, bili

trima k}erima, {to brinu{e o meni. Najzad, kwiga je i pomen onima koji su ostavili svoje `ivote u koritu Mrtve Tise„, napisao je u Vidosav u predgo-

voru kwige. A kwiga je nastala jo{ 1970, dok se le~io u kameni~kom Insti tutu za tuberkulozu i grudne bolesti. Pri~ao je rudaru iz Bosne {ta ga je zadesilo u Be~eju i paralelno sve stavqao na papir. Olak{ano mu je bilo {to je tokom erupcije svakodnevno vodio dnevnik. Ali, i bez toga svaki detataq mu se duboko urezao u pam}ewe, pa i dan-da nas lako rekonstrui{e svaki momenat. Posle je sve preradio i od dnevnika nasta roman. Me|utim, nije imao hrabrosti da rukopis ponudi bilo kom izdava~u. – Najva`nije je Biv {i naf ta{ Vi do sav Jan ko vi} po stao da sam, koliko-to- i pro za i sta liko, uspeo da sa~uvam zdravqe na usta. Po{ao sam da mu poi sve od zaborava, ali posle mognem, a onda osetio da ostaerupcije nije ni bilo vreme da jem bez daha. Sre}om, kolega je se o tome pri~a. Uz to, neko bi uspeo da me izvu~e. pomislio da mi je stalo do poI tako je Vidosav do~ekao pularnosti jer sam spasao si - penziju u „Naftagasu„. Mo`da gurne smrti ~itavu porodicu malo kasno – ali sam je za to kobnog aprilskog dana. A ja sam kriv – wegovi „nafta{i“ }e sasamo smatrao da je to, iako smo znati da je, uz savesnost na posve upozoravali jo{ od jeseni slu, vi~an i pisawu. Jer, posle na to da u slu~aju opasnosti mobe~ejske promocije kwige „[ta raju da se evakui{u {to daqe to hu~i u Be~eju“, o~ekuje se weod bu {o ti ne, mo ja oba ve za. no predstavqawe i u samom noUmalo da zato i sam stradam. vosadskom sedi{tu NIS-a. Mo Video sam u dolini Mrtve Tise `da 10. juna, ba{ u 9.30 sati, kad be`ivotna tela, ali i jednog je podrhtavawe tla u Medewa~i mu{karca kome je krv udarila stalo. Vlastimir Jankov

YABA I[TVAN LAKATO[ HRANI LIPICANERA, KAD SIN VI[E VOLI PAPAGAJE

PRE^ANSKA LEKSIKA ikako i nipo{to! Dolaze i sami, ba{ kad ne treba i tamo gde im nije mesto. Recimo, na utakmice gde se qudi loptaju da bi ih drugi qudi gledali. Ali, ’o}e{ o~in! Zagrade tribinu ~ar{avima, bace dim i maglu na teren, ne vidi se ni sudija ni lopta, nijedan od dva gola. Niko ni ne gleda {ta se de{ava na travi. Svakom je pametnije da motri na “jug” ili ”sever” jer odatle mo`e doleteti kamenica il’ stolica. Ponekad i raketa. Smrtonosna. Do sad su razbijali glave i nosove navija~i-

li kod ku}e, stavili svoje dete na koleno, pojeli tawir doma}e supe ili prespavali sa `enom u to plom kre ve tu. Ovu kwigu sam posvetio Be~ejcima, koji su punih sedam meseci `iveli u strahu i slu{ali podmuklo hu~awe pobesnele erupcije gasa, ali nam i nesebi~no po ma ga li da je za u sta vi mo. Ja li~no – i supruzi Malini i

ili kako zvati huligane su daleko naivniji. Probali su nekim sitnim prevarama da u{i}are {togod od naivnih, neiskusnih i neobave{tenih. Da iìcaju neku kintu, mo`da tek pi}e. Sli~ni su bili {ibicari, majstori opsene, ve{ti prevaranti, opasni samo za oblaporne na novce. Dro to{i su, opet, bili skitnice. Prvo majstori {to su opravqali ki{obrane, pa nosili na le|ima alat i rezervne delove (ìce) za ambrele, a kasnije vandroka{i, vagabunde, jer su ~esto mewali mesto boravka. Nisu ih se qudi bojali, kao sad navija~a, samo su pla{ili slabe |ake da }e, ako ne izu~e ne{to zglavno, i oni biti droto{i. \ilko{i su na ma|arskom ubice, ali se na srpskom obi~no kaè “seoski |iklo{i” a misli se na poveli~ke a opasne momke, koji ne znaju {ta }e s iznenada dobijenom snagom pa se tuku me|usobno ili protiv nekih drugih, istih takvih. Asasi su re|i, to su prave ubice, atentatori, ali se ne zna da postoje dok ne{to naopako ne urade. Uobi~ajena re~ za sve te delinkvente sada je – huligan. Uvezena je iz Engleske, ba{ kao i samo navija{tvo, agresivno pona{awe na stadionima i ulicama, koje je u zemqi postanka – zaustavqeno, kaù, gotovo suzbijeno – o{trim merama dràve. Huli gani su postali – od jednog ~oveka! Izvesnog Patrika Huligana, Irca koji je oko 1890. bio strah i trepet u Londonu. Ima pri~a da nije sam presretao prolaznike i otimao im gvineje i penije, ve} su mu u tome pomagali ~lanovi najbliè familije, svi Huligani, naravno. Prvo su ime pre tvorili u pojavu novinari, a Artur Konan Dojl je istu re~ upotrebio 1904. u noveli „Avanture {est Napoleona”. Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu „Divani o re~ima: Nasred ~etir’ {ora”)

se deo i to ma ni ko li} u pa rad nom fi ja ke ru

{tvan Lakato{ (61) iz Mola veliki je zaqubqenik u kowe jo{ od kad zna za sebe pa u sta ji drì {est lipicanera. Presreli smo ga dok je molskim sokacima jezdio u karucama, malo zbog parade, ali i da na benzinskoj pumpe u Adi – kupi novi akumulator za traktor! – Mogao sam sesti i za volan automobila, ali kajasi su mi draì – kaè La kato{. – Vi{e volim lipicanere nego auto i dok god mrdam, ne}u ih se odre}i. Sve poslove radim traktorom, a fijakerom idem u svatove i na razne svetkovine. Mladenci vole da se tako provozaju pa me zato zovu i u Ba~ko Pe trovo Selo i Sentu. Jo{ su I{tvanov otac i deda dràli kowe pa wemu to „zakovano„ ostala naj draà doma}a fauna. – Moj sin ve} vi{e voli ptice, ima bar dvesta papagaja. Namiri on i kowe, ali ne voli da ih tera. Kowa se danas ne isplati dràti jer svakog meseca pojedu hrane za 60.000 dinara, {to se ne moè zaraditi od paradnih vo`wi. Ali, qubav prema wima nema cenu. Ne vredi ih ni prodavati jer nisu skupi – pri~a Lakato{. Doma}in iz Mola obra|uje 15 lanaca, a sem paradnih kowa, drì 20 krava

Mno go mu dra `i ka ja si ne go vo lan

muzara pa `ivotari od onoga {to isporu~i Somborskoj mlekari. – Ne znam da li je sme{no ili `alosno, da litar mleka pla}aju svega 25 dinara, ali ne{to se mora raditi. Za ovu zimu nisam mogao da se spremim jer je su{a prepolovila rod pa ne znam {ta }u. Nikad se kao ovog puta nisam pla{io {ta }e biti do prole}a. Sejem uglavnom kukuruz i detelinu, ali ove sezone rod je smawen pa hranu treba i

kupovati. Bala deteline je petsto dinara, ~etiri puta skupqe nego uo~i pro{le zime – jada se Lakato{. Krave se moraju hraniti jer druga~i je ne daju mle ka, a i kowi samo siti mogu paradirati. Osim svatova, vozio je u svom fijakeru Lakato{ i mnoge znane goste, a proletos, u vreme predizborne kampawe, i aktuelnog predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a. – Obe}ao je da }e biti boqe i nama paorima. Ne o~ekujemo mi ni{ta drugo nego samo da cene mleka i drugih na{ih proizvoda budu realne a ne da drugi skidaju kajmak. Jer, dok stigne u prodavnicu, litar mleka je tri-~etiri puta skupqi – vajka se Lakato{. M. Mitrovi}

naj ve ]i i naj smr dqi vi ji cvet na sve tu: Arum Tita, najve}i cvet na svetu, procvetao je u bazelskoj Botani~koj ba{ti. Ima 2,27 metara visok tu~ak i crvenosme|e latice, a koren mu je te`ak oko 13 kilograma. Poreklom je iz yungle na Sumatri i ne samo da je najve}i cvet na svetu nego i najsmrdqiviji – biqka {iri vow koji podse}a na miris mesa kad po~ne da trune. U toj {vajcarskoj ba{ti su za posledwih 18 meseci procvetala dva ovakva cveta: u aprilu 2011, kada je cvetao prvi, bilo je vi{e od 25.000 posetilaca.

sreda28.novembar2012.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

sreda28.novembar2012.

FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon: 063/239411. 63799

VODOINSTALATER pru `a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 64991

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe â&#x20AC;&#x161;prasi}e, polovan kavez za koke-nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 64663

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 64627 KUPUJEM zlato. Najboqa cena u gradu. Telefon: 064/9945002, Savi}. 64794

Posledwi pozdrav dragoj

Vidri

od kom{ija iz Ul. Save Kova~evi}a 9.

65037

Prodan [e}erov

Posledwi pozdrav od porodica Jan~i} i Kawuh.

65046

^iTUQe l POMeni

sreda28.novembar2012.

Sa velikom tugom javqamo da je na{ voqeni

Ponos na{e porodice

Posledwi pozdrav dragom bratu

Voji Radeti

Risto Kurte{

od: brata Mirka, sestara Vesne, Dese, Ru`e i Leposave sa porodicama.

preminuo u 82. godini.

Sahrana }e se obaviti u sredu, 28. 11. 2012. godine, u 14 sati, na grobqu, u Gajdobri.

dnevnik

Dana 26. 11. 2012. preminula je na{a draga majka, baka i svekrva

Vidra Vuliki}

ro|ena Radowi} 1932 - 2012.

^asnom i velikom ~oveku i prijatequ, uz neizmernu zahvalnost, tugu i po{tovawe ve~no o`alo{}ena porodica Vuliki}.

Ostajemo uskra}eni za wenu veliku qubav i posve}enost. Hrabro se borila sa preranim gubitkom }erki: Vere i Mike, nose}i svoj bol dostojanstveno. Sahrana je danas, 28. 11. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoji: Vesko, Boba, Nale i Vlada.

65031

65017

65016

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj nani

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Preminula je na{a nana

Preminuo je na{ dragi

O`alo{}eni: }erka Vesna, sin Lazar, sestra Stoja sa svojim porodicama.

65039

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Vidri Vuliki}

Vidra Vuliki}

Vojko Radeta

ro|ena Radowi} 1932 - 2012.

1939 - 2012.

Nedostaja}e nam wena qubav, energija i mudrost. Tawa sa porodicom.

od porodice Nikoli}. Nikada je ne}e zaboraviti weni Nale i Vlada.

Isprati}emo ga danas, 28. 11. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Uvek }e{ biti u na{im srcima: supruga Danica, }erka Vesna, sin Slobodan i snaja Miroslava. 65018

65034

Posledwi pozdrav dragoj nani

65015

65029

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav

\or|u Kova~evi}u

Vidri Vuliki}

~ika Voji

Wegove: â&#x20AC;&#x17E;sekaâ&#x20AC;? Zaga Lutki} i \ur|a Vinkovi}. Bako moja voqena, beskrajno ti hvala za sve. Tvoja unuka Dragana sa porodicom. 65042

Dragi na{ te~o

65036

Posledwi pozdrav dragoj nani

Uvek si bila uz nas, u na{im srcima, tu }e{ i ostati u se}awu kao plemenita, iskrena i dobra du{a. Nedostaja}e nam tvoje lepe re~i, tvoji osmesi, {ale, razgovori. Tvoje srce nije moglo istrpeti zlu sudbinu Vere i Mike, oti{la si da ih prigrli{ i po~iva{ sa wima.

~ika Voji od Sportskog saveza op{tine Beo~in.

od Dejana.

449/P 65019

Posledwi pozdrav

O`alo{}ene porodice: Radowi}, Trajbar i Hrwak.

65027

Vojo

Dana 28. 11. 2012. navr{avaju se tri godine od kada sa nama nije na{ direktor

Vidri Vuliki}

Borislavu Koprivici Te~i

Dragan [u}ak

Pamti}emo te po onom kakav si stvarno bio. Ta slika ostaje.

voleli smo te, beskrajno }e{ nam nedostajati. Unuk Dejan Andri} sa porodicom.

Iskreno sau~e{}e porodici [u}ak od porodice Paunovi}.

65035

65010

Hvala ti Te~o. Porodica Damjanov.

Tvoji Popovi}i.

65028 65040

Posledwi pozdrav dragom bratu, {uraku i ujaku.

Posledwi pozdrav dragoj nani

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

Dana, 27. 11. 2012. godine preminuo je

Gojko Lugowa

Ve~no zahvalni.

dipl. in`. Jovanu Stankovi}u

Vidri Vuliki}

Risto Kurte{ ^uva}emo te od zaborava. Stoja, Dimitrije, Slavica i Vladimir sa porodicama.

Unuk Nikola i zet Du{an Xombi}.

Kolektiv Lugowa Petrol.

od stanara iz ulaza Ka}e Dejanovi} 3, Novi Sad.

Borislav Koprivica {umarski inèwer Ako je smrt ja~a od ìvota nije ja~a od na{e qubavi, ìve}e{ ve~no u na{im srcima. Posledwi ispra}aj dragog i dobrog ~oveka, supruga, oca i tasta je u ~etvrtak, 29. 11. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu. Tvoji: supruga Qiqana, }erka Vesna i zet Dimitris.

65041

65033

65008

65030

65026

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom

sreda28.novembar2012.

POMEN

Perici Vukadinovi}u

POMEN

Gojko Lugowa

1926 - 2012. Tvoje je srce zauvek prestalo da kuca, ali tvoj vedar lik }e ostati u na{im srcima dok ona kucaju. Ispra}aj voqenog je u ~etvrtak, 29. 11. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: supruga \ur|ica, }erka Milana, zet Jo{ka, unuka Ana i praunuci Ilija i Talija.

Gojko Lugowa

28. 11. 2009 - 28. 11. 2012.

pozdrav

velikom

Posledwi pozdrav drugar~ini

28. 11. 2009 - 28. 11. 2012.

Rado te se se}amo i ~esto pomiwemo. Tvoja plemenitost osta}e nam u ve~nom se}awu. Tvoj kolektiv „Rio” D.O.O. Ravno Selo. 64995

65013

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav nekada{wem fudbaleru, ~lanu prve {ampionske generacije FK „Vojvodina” i reprezentativcu Jugoslavije

Nedostaje{ u svakom trenu, u svakom danu, a pro{le su tri godine...

Beskrajno duge, nemirne, te{ke...

Otac Janko, deca Jelena, Marijana, Dejan i supruga Branka.

64993

Stevanu Sekere{u

dr Stevanu Sekere{u

Posledwi prijatequ

Stevanu Sekere{u Sekiju

pozdrav

dragom

POMEN

Legende ne umiru, ostaju da zauvek `ive u srcima svih koji su ih poznavali. Porodice: Na| i Svilar.

od: \ule, Ruleta, Zige i Laj~ike.

Po~ivaj u miru Seki.

FK „Vojvodina”. 59936-P

65011

Posledwi pozdrav legendi Vojvodine i Igorovom ocu

65014

Posledwi pozdrav po{tovanom

Slobodan \urovi} 2009 - 2012.

Posledwi pozdrav velikom ~oveku i sportisti

Sekere{ Stevanu

od porodica: Pavkov, Muratovi} i Dabeti}.

64990

Stevanu Sekere{u

Danas, 28. 11. 2012. godine navr{ava se godina od kako na{a voqena

dr Stevanu Sekere{u

Dragutin \urovi} 1994 - 2012.

Dragi dru`e, po~ivaj u miru. Stara garda 1994.

Pokrajinski zavod za sport i medicinu sporta.

65012

439/P

Ponosni na vas, s qubavqu: Joka, Dragan, Nikola i Marko \urovi}.

Ivica, Panta, Lonac, Ibra i Sepika. 64997

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

64902

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

DVOGODI[WI POMEN Danas, 28. 11. 2012. godine navr{avaju se dve godine od preranog odlaska

Aleksandra \aji} - Horvat

Deset tu`nih godina je pro{lo od kako nisi sa nama.

nije vi{e sa nama. Nosimo i ~uvamo te u na{im srcima, mislima i se}awima. Oto i Milica. 64930

\oka Kova~evi} Dragi moj tata, najboqi prijatequ, uvek si bio i zauvek }e{ ostati u mom srcu.

Posledwi pozdrav dragom

Du{ici Kuzmanovi}

od kom{ija sa ulaza. Tvoja Ka}a.

65006

Posledwi pozdrav kumu

65001

Zaspao je ve~nim snom na{ dragi prijateq

Slavko Jelovac

\oka Kova~evi} Sahrana je danas, 28. 11. 2012. godine, u 13 ~asova na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

28. 11. 2002 - 28. 11. 2012.

Lazara Baj{eva

Vreme, tugu ne mo`e da izle~i. Ve~no u na{im srcima.

Mnogo nam nedostaje{.

O`alo{}ena porodica.

Cana i deca.

Tvoji najmiliji: supruga Emilija i sin Milan sa porodicom.

64998

64924

64918

Preminula je na{a draga

POMEN

\or|u

Stevan Sekere{ Seki

\or|u

od kumova Rileta i Milice.

Ostavqa nam prijatne uspomene na mnoge godine zajedni~kog rada, prijateqstva i drugovawa.

Staza [vesi} ro|. Kleverni}

Gojko Lugowa

od Tinke i Svetlane. Sahrana je danas, 28. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, u rodnom mestu, Dobrincima. O`alo{}eni: sestra Mila, brati} Bo{ko sa porodicom i sestri} Sini{a sa porodicom i snaha Lela.

Kolektiv VIP Taxi-a.

Pavlovi} \or|e, Dejan, Tawa... 65007

65009

65005

65002

64996

09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 12.20 12.30 13.05 13.35 14.00 14.05 15.00 15.05 16.05 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.05 21.30 22.00 22.35 23.00 23.50 00.15 00.40 01.05 01.30

Државни посао Конструкторске катастрофе Вести Палета Строго платонски Кухињица Име мог сокака Вести Како...Препознати Равелов Болеро Како...Мали огласи Добар посао Живопис Документ Вести Гламур тужур Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик: Џек у кутији Радар Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Под истим кровом ТВ Дневник Џонатан Крик: Реконструисани леш Живопис Повратак на село Војвођански дневник Један на један Вајтчепел Строго платонски Под истим кровом Повратак на село Живопис Концерт: Кулпин фест 2012.

Дејан Пап

Живопис Пилот спортских авиона Дејан Пап летењем се бави од 15. године. Летачки ген наследио је од оца. Припада генерацији поносних момака који су били познати ван граница своје земље по стручности, умећу и одважности са којом су летели и с великим жаљењем констатује да Србија више нема подмлатка, да Србија више не лети. Аутор је Бранислава Ковачевић (РТВ 1, 21.05)

07.00 08.35 09.05 09.25 09.55 10.40 11.05 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.35 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.15 23.00 23.25

tv program

sreda28.novembar2012.

Миљеница Шкољкице Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Зелено, волим те, зелено-квиз Академац Увек медаља Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Деца Дине Таблоид Добро вече Војводино (ром) Разговор с поводом (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Вајтчепел Биографије Плави круг Палета

07.30 08.00 09.00 11.15 12.00 14.00 15.00 15.30 15.50 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Глас Америке - отворени студио Панонско јутро Лола Наш гост Агро Парламент Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Барометар Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.47 10.00 10.04 10.34 11.00 11.05 11.27 11.50 12.00 12.15 12.31 13.17 14.06 14.35 14.47 15.10 16.00 16.51 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.14 22.50 22.53 23.40 23.55 00.04 00.48

08.30 09.00 09.10 09.35 10.30 11.00 11.10 11.35 12.05 13.00 13.05 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 20.30 21.25 22.00 22.30 23.20 00.10

Цртани филм Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Спринт Истрага Обалска стража Вести Опчињени Бели мантил ИЦТ плус Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а НС поподне Конак Објектив Опчињени Ево нас код вас Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стража Људи са Менхетна Украдена срца

10.30 11.30 12.30 14.30 15.00 15.40 16.00

Преглед аргентинске лиге Преглед шпанске лиге ЕБЕЛ: Медвешчак – Грац Преглед руске лиге Фудбал мондијал магазин Седмица пред вама Премијер лига: Астон Вила – Рединг Преглед Чемпионшипа Вести Премијер лига новости СК студио Премијер лига: Евертон – Арсенал Евролиге студио Премијер лига: Тотенхем – Ливерпул ТВС

18.30 19.15 19.30 20.00 20.45 23.00 23.30 01.15

Премијер лига: Тотенхем–Ливерпул Тотенхем је у недељу победио Вест Хем (3:1) и прекинуо низ од три меча без победе. Шансу да се још више приближи врху Премијер лиге имаће данас, када на „Вајт Харт Лејн” стиже посрнули Ливерпул. (Спорт клуб, 23.30)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Зоо пузле, 08.30 Кућица у цвећу, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Изблиза, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Инвестиције, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Мајстори Гастрономад Вести Траг Задња кућа, Србија Вести Острво орангутана Како се то ради Евронет Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Циклус - комедије: Нико није савршен, играни програм Задња кућа, Србија Гастрономац И ја имам таленат Ово је Србија Војна академија Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Војна академија Зона смрти, филм Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Криминалци, филм

Тијана Чуровић

Домаћине, ожени се

06.47 07.23 07.46 07.56 08.03 08.14 08.39 08.58 09.42 10.12 10.43 11.14 11.47 12.29 13.00 14.01 14.26 14.45 15.28 16.11 16.56 17.27 18.18 18.50 19.15 19.25 19.31 20.02 20.29 21.00 21.52 23.51 00.10 01.10 02.09 02.37

Слагалица Викинг Вики Томас и другари Дени и Деди Добро вече, децо Плава птица Романсирана ботаника Одгонетање историје Е-ТВ ТВ мрежа Вавилон Добро је, добро је знати Мокранчеви дани Савремени писци Трезор Плава птица Романсирана ботаника Одгонетање историје Вита студентис Ви и Мира Адања Полак Легенда о драгоманцима Елиза из Ривомброзе Концерт Кемала Монтена Викинг Вики Томас и другари Дени и Деди Добро вече, децо У свету Беокулт Елиза из Ривомброзе Чудесни момци, филм И ја имам таленат Розенберг трио Трезор Легенда о драгоманцима Ви и Мира Адања Полак

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30 02.30 04.00

Добро јутро Брачни судија Први Национални дневник Папарацо лов Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Све за љубав Прељубници Српска посла Амиџи шоу Филм: Норбит Филм: Свемирски војници 3: Пљачкаш

Освануо је први дан након избацивања са фарми, а на сваком имању остале су по две девојке које још увек имају шансу да се покажу и докажу домаћинима. Иван, Мирољуб, Љубомир, Душан и Марко смислили су за њих још много непријатних и пријатних изненађења, задатака и незгодних питања којима ће тестирати своје гошће удаваче. Водитељка је Тијана Чуровић. (Прва, 21.15) 07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.45 01.10 02.00 02.05

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Домаћине, ожени се Филм: Стриптиз Ноћни журнал Евро пулс Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне

dnevnik

Милован Дрецун

Кажипрст Гост „Кажипрста“ биће Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије. Он ће говорити о потезима државе док се чека косовска платформа? Чија је одговорност и ко има решење за Косово? Аутор и водитељ: Сузана Трнинић. (B92, 09.30) 08.41 09.15 09.30 10.00 10.37 12.30 13.52 14.48 15.03 16.00 16.38 16.57 17.25 17.59 18.30 19.10 20.40 22.40 01.09 01.30 02.32

09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00 03.30

У здравом телу Топшоп Кажипрст Вести Дневни магазин Цртани филмови Непобедиви: банзуке Топ шоп Никита Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Пријатељи Пут око света Вести Непобедиви банзуке Кошарка, Еврокуп: Динамо Сасари - Црвена звезда Незаустављиви Спортски преглед Мистериозни случајеви Укључење у Б92 Инфо

Ђавоља вечера Филм: Било једном у Мексику Сити новости Филм: Човек у ватри Породични обрачун Тријумф љубави Маријана и Скарлет Туркан Собарица са Менхетна Сити новости Опасна игра Филм: Моја супер бивша девојка Филм: Мрачне опсесије Опасна игра Тријумф љубави Сити новости Филм: Шта рећи о срећи Филм: Моја супер бивша девојка

05.00 08.00 08.50 09.10 09.35 09.45 10.00 10.55 11.50 12.15 12.45 13.15 13.40 13.55 15.00 15.50

Јутарњи програм Бакуган 1 Земља коња Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Телешоп Црвени орао Добра жена Вести

Џу ли ја на Мар гу лис

Добра жена Улоге: Џулијана Маргулис, Крис Нот, Џош Чарлс (Хепи, 01.00) 16.00 16.15 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00 01.45 03.30

Телешоп Краљице Стаљин уживо Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Једна жеља једна песма Љубавна докторка Долина вукова Црвени орао Добра жена Играни филм Убиство на колеџу, филм

Ирена Стојановић

Моја велика свадба: Зајечар У најновијем издању водимо вас у Зајечар, где ћемо вас упознати са Марином и Димитријем који су се припремали за велики дан, дан своје свадбе. Сазнаћете, како се један млади човек бори кроз живот иако му је судбина окренула леђа, односно како упркос свим недаћама, чврсто стоји на земљи и све превазилази захваљујући подршци жене коју ће оженити. Водитељи: Ирена Стојановић и Мирослав - Мики Ђуричић. (Пинк, 21.00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda28.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗГОВОРИ С МИЛОШЕВИЋЕМ

Пише: Ај вор Ро бертс 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Велике ромске свадбе Венчаница из снова Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мисија „Мени„ Уштедети купујући Спасавање оронулих грађевина Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Велике ромске свадбе Невесте са Беверли Хилса Нисам знала да сам трудна Ургентни центар Мајами инк Велике ромске свадбе

19.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Наполеон Ћелија Брдо храма Средњи век Фарма из Едвардијанског доба Звезде сребрног екрана Визија Вангари Матајие Исток-Запад Ћелија Царство мора Фарма из Едвардијанског доба Блиски сусрети у Сибиру Преживети напредак Наполеон Царство мора Тајм тим година Исток-Запад

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Филм: Чинија од злата Филм: Бади, светски првак Филм: Shine a light Филм: На путу за Санта Фе Филм: Клан вампира Филм: Мајкл Клејтон Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00

Мајкл Клејтон Адвокат Мајкл Клејтон је професионалац који решава компликоване и прљаве случајеве. Његов стари пријатељ и колега Артур Еданс ради неуспешно на важном случају великог клијента. Клејтон је позван да реши проблем. Улоге: Џорџ Клу ни, Сид ни По лак, Том Вил кин сон Режија: То ни Гил рои (Си не ма ни ја, 22.00)

07.40 Добро јутро, Хрватска 10.13 Митским путевима 4, док. серија 11.08 Кључ у руке 1, док. серија 12.00 Дневник 12.42 Пркосна љубав 13.30 Др Оз 2 14.10 Скица за портрет 14.30 Фотографија у Хрватској 14.50 Екумена 15.25 Алпе Дунав Јадран 15.58 Луда кућа 18.00 Контакт: Друга страна медаље 18.20 8. спрат 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Лото 7/39 20.15 Глобално село 20.50 Плитвичка језера , док. филм 21.45 Хоризонти 22.40 Дневник 3 23.20 Други формат 00.10 Секс и град 01.00 Где има воље, филм

Почетак Прави кантри 2: Поклон Када Пруденс пева Гангстерска петорка Кунг Фу Панда 2 Филмови и звезде Виктор Мала велика лига Моја назови жена Сумрак сага: Праскозорје Права крв Човек на ивици Димна завеса Прави секс Равница у пламену Шмокљани на мору

07.20 Бен 10: Ултимејт ејлијен 07.40 Галилео 09.05 Флешпојнт 11.20 Ексклузив таблоид 11.40 Крв није вода 12.55 Ружа ветрова 14.05 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.07 РТЛ Време 19.10 Крв није вода 19.58 РТЛ Време 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.05 РТЛ Вести 22.30 Менталист 00.15 Анђели и девице, филм 02.00 Астро шоу 03.00 РТЛ Данас

СЕРИЈА

Ко лин Фа рел

Хартов рат У Белгији 1944. поручник Томи Харт је заштићен захваљујући очевим политичким везама, али током једног рутинског задатка упадне у немачку заседу и заврши у логору за ратне заробљенике. Ту среће пуковника Вилијема Мекнамару, који заповеда америчким војницима и одржава осећај части на месту где је част лако уништити. Улоге: Брус Ви лис, Ко лин Фа рел, Те ренс Ха у ард, Кол Ха у сер, Мар сел Иурес Режија: Гре го ри Хо блит (ХРТ 2, 21.00) 07.02 07.32 07.57 08.22 08.47 10.00

19.10 19.30 20.05 21.00 23.05 23.50 00.35 01.20 02.10

06.00 08.25 10.15 10.50 12.35 14.05 14.30 16.05 18.05 20.05 22.00 22.50 00.30 01.55 02.40 04.25

Добра жена Браћа и сестре Филм: Одлазак са сцене Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Смртоносни сусрет Монк Видовњак Филм: Паукотрес Филм: Метак у цеви Вокер, тексашки ренџер

Менталист

13.30 13.45 15.10 16.00 16.20 16.35 16.40 17.05 17.35 17.55

Џорџ Клу ни

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Мала ТВ Хотел Зомби Телетабис Девојчица из будућности Фантастични пријатељи Пренос седнице Хрватског сабора Фотографија у Хрватској Где има воље, филм Школски час Регионални дневник Жупанијска панорама 100% предузетник У канцеларији Еко зона Цртани филм Ватерполо, ЕЛ. Југ Олyмпијакос, пренос Телетабис Куварски дует, док. серија Топ Гир 13, док. серија Хартов рат, филм Заштитница сведока Звездана врата: Свемир ЦСИ Лас Вегас Којак Дарма и Грег

06.00 Град без невиних душа 07.30 Тајна документа Пентагона 09.00 Биографија - Пад краљица лепоте 10.00 Љубавна песма 11.30 Судњи дан: Прича Џона Листа 13.00 Екстремни Холивуд 14.00 Град без невиних душа 16.00 Судњи дан: Прича Џона Листа 17.30 Екстремни Холивуд 18.30 Пандури и Роберсонови 20.00 Екстремни Холивуд 21.00 Завера детелине 23.00 Лице терора

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00 01.15

Мапетовци освајају Менхетн Септембар Буђења Запослени људи Дневник Бриџет Џонс Алиса Нема ме Прича о сексу Лакоћа Еротски филм Еротски филм

Млада хуманитарна радница пронађена је мртва. Помоћ у решавању убиства могла би да пружи лепа, али смртоносна заводница Ерика Флина, крива за убиство супруга. Џејн ју је сместио иза решетака, али сад је пушта на слободу јер мисли да би им могла бити од велике користи... Улоге: Сај мон Беј кер, Ро бин Тју ни, Тим Канг, Овејн Је о ман, Аман да Ри ге ти Режија: Крис Лонг (РТЛ, 22.30)

Сај мон Беј кер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Грмљавина из Канзаса Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Преживљавање удвоје Како извући живу главу Опасне телесне повреде Суперљуди Стена Лија Преваранти на делу

08.30 08.45 09.45 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 15.45 16.45 19.00 21.00 21.05 22.05 22.10 22.40 22.45 23.20 00.00 01.05

Мотоспортови Пливање Фудбал Уметничко клизање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Биатлон Пливање Скијашки скокови Биатлон Фудбал Сви спортови Поло Коњички спортови Голф Голф Једрење Сви спортови Покер Фудбал

Пред из бор не не у ро зе

з остале одговорно сти, по стао сам и не- ника монсињора Паље из реда Сан Еђидио, потформални делегат високог представника писати споразум о образовању на Ко сову. Кад сам за Бо сну. Врло сам уживао у раду с Кар- следећи пут видео Милошевића, рекао сам да ће лом Билтом. Имао је ширину визије и брзу мисао, британска влада подржати процес и да ће дати скопчану с изузетном интелектуалном че стито- практичну помоћ за сваки даљи напредак. Милошћу. Није трпео глупо сти и бирократе шепртље. шевић је рекао да не жели мешање странаца. НаУз интелектуалну даровитост ишле су упорност предак у вези с Ко совом показао се као варка. Неда се по стигну резултати и изузетна толеранција успех у примени споразума није потпуно био рена опањкавање (че сто и од савезника), карактери- зултат српске тврдоглаво сти, али се добио утисак стично за живот међународног по средника у це- да је то био још један пропагандни трик којим је лој бившој Југо славији. Милошевић обмануо и међународну заједницу и Билт и ја смо више пута по сетили Милошевића Ругову. током кампање за бо санске изборе. Билт је био У Дејтону је било договорено ће санкције бити решен да присили Караџића на то да се повуче с суспендоване кад споразум почне да се примењујавне сцене. Он се сложио да оде и не види се и не чује јавно, али је прекршио сва обећања. Билт је рекао Милошевићу (који је, наравно, то знао) да су „Пале„ практично пародија праве ТВ-станице. Сатима је прено сила Караџићеве говоре и приказивала га као председника РС-а, с повременим паузама у којима су наступале полуголишаве певачи це тур бо-фол ка. Пре нос власти на Биљану Плавшић није ни поменут. Пропаганда ТВ „Пале„ је срамота која би забринула и Стаљина. Милошевићу је било забавно помињање Стаљина. Рекао сам да Караџићев негативан утицај и даље трује атмосферу у целом српском ентитету. Полиција Кар ла Бил та су ого ва ра ли и са ве зни ци бо санских Срба је код Сребренице спречила фин- је а коначно укинуте пошто буде оцењено да су ске форензичаре да покупи тела убијених мусли- први избори у Бо сни били слободни и фер. Миломана. шевић је био све нервознији пред те изборе. РеаБилт је морао да оде из Београда, али ме Мило- говао је љутито, сматрајући да нема потребе за шевић назвао сутра, одмах по сле састанка с Плав- новом резолуцијом СБ-а. Он и Ворен Кристофер шићевом. Тврдио је да је она обећала да ће дати су се договорили да ће бити донета одлука о укиизјаву да је преузела сву власт и обећати да ће ра- дању санкција под условом да се поштују услови дити на пуној примени Дејтона. Штавише, биће Дејтона. Разговарали су о могућно сти укидања кандидат СДС-а за председника на предстојећим санкција по сле повлачења снага из зона раздвајаизборима. Она се осећа врло непријатно због не- ња, али Американци су желели да то буде каснииспуњених обећања, али је успела да увери Ми- је. Милошевић је рекао да се сложио, под условом лошевића у то да се Караџић неће више појављи- да по стоји сасвим јасно одређен рок. А то је де сет вати на телевизији или радију, иако се ништа не дана по сле одржавања првих избора у Бо сни. Инможе ако неко некад помене његово име у програ- тервенисао сам примедбом да то не значи само мима где се укључују гледаоци или слушаоци. гласање. Мора да по стоји бројање и објављивање Напоменуо сам му да још резултата. А то ће у Бо сни по стоји опасност да Каратрајати неколико дана јер ТВ „Пале” је била пародија џић буде пред сед ник се гласање одвија и међу телевизије: сатима је преносила СДС-а. Ми ло ше вић је из бе гли ца ма и у ино Караџићеве говоре и приказивала странству. озлојеђено рекао да је исМилошевић је рекао да пунио обећење – уклонио га као председника РС, иако то се у Бо сни избори одржаје Караџића с власти. Јевише није био, с повременим вају 14. септембра, а јудино га није убио (додао паузама у којима су наступале го сло вен ски са ве зни 3. је: „Нисам ја шериф Канполуголе турбофолк певачице новембра (прилика за позас Ситија“). ми ња ње мо јих че стих Но, по сле краћег прекида, Караџићева позиција председника странке контаката с „тим психопатом Драшковићем кога почела је да се по себно истиче, што је опет увело треба затворити“). Ако бисмо сад покушали да у игру Холбрука. Он је дошао с импре сивним по- променимо услове, углед међународне заједнице писом свих кршење Дејтона од бо санских Срба, у Југо славији био би раван нули. Иако збуњен што је претило да блокира скидање санкција по - тиме што је Милошевић не стрпљив да се санксле избора у Бо сни. Након једног од њихових еп- ције укину де сет дана по сле гласања у Бо сни, из ских увредљивих вербалних дуела, Милошевић је његовог помињања савезних избора у СРЈ схваприморао Караџића на то да се повуче с ме ста во- тио сам да превиђам главни елемент његове изђе странке да би она могла уче ствовати на избо- борне стратегије засноване на формалном укларима. Као и све националистичке странке у Бо - њању санкција: по стојала је опасност да потпусни, и СДС је добро прошао. Милошевићева се - но пропадне ако дође до било каквог одлагања. стринска соција листичка партија много горе. Иако је укидање санкција било одложено де сет Имао је довољно дрско сти да ми се пожали због дана, Милошевић је још имао довољно времена да профитира. Државни медији имали су велики недо статка приступа медијима! Нешто пре одржавања бо санских избора, до- дан за бескрајне разговоре с обичним људима на шла је ретка добра вест којом се најављивало да улици који хвале улогу великог крманоша у укиће Милошевић и лидер ко совских Албанаца дању „неправедног“ ембарга међународне заједИбрахим Ругова, уз по средовање папског изасла- нице. Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda28.novembar2012.

dnevnik

28. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Од го во ри те да нас на по зи ве и пре гле дај те сву по шту јер би се но вац мо гао по ја ви ти из нео че ки ва них из во ра. То би мо гло до не ти из не над ну сре ћу ко ја ће вам у пот пу но сти про ме ни ти жи вот.

BIK 20.4-20.5.

Пу то ва ње у уда ље не зе мље је да нас ве о ма мо гу ће. Док се при пре ма те за про ме не, не ска чи те на пр ву при ли ку ко ја се по ја ви. Оно што вам је по ну ђе но зна чи стал ну по све ће ност, ако не и до жи вот ну.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Оче куј те да нас да ће те до би ти не ке фе но ме нал не ве сти. Ко нач но ће те до би ти оно што же ли те. То мо же би ти уна пре ђе ње, по ви ши ца пла те, иза зо ван но ви про је кат или ком би на ци ја тих ства ри.

Вре ме је да уна пре ди те сво је ве шти не ка да је ра чу нар у пи та њу. Тех но ло ги ја је сву да око вас, за то је бо ље да јој се при ла го ди те не го да пру жа те от пор. Ваш ум же ли да ап сор бу је но ве ин фор ма ци је.

Ни сте баш си гур ни у то да вам од го ва ра ха о тич ност, али је сва ка ко уз бу дљи во ка да је то ли ко мно го љу ди у ва шем до му. Са мо за то што је овај дан ужур бан не зна чи да ће би ти за до во ља ва ју ћи и за ба ван.

Да нас је мо гу ће да ће те до би ти не ке ин те ре сант не ве сти. То би мо гло до ћи у об ли ку по зи ва или e-maila и би ће ве ро ват но од јед не бли ске осо бе. Без об зи ра на то ка кве су ве сти, то ће вас под ста ћи на ак ци ју.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ово ће си гур но би ти уз бу дљив дан за вас. Чи ни се да ће те би ти ве о ма за у зе ти. Спрем ни сте да ура ди те не што дру га чи је из раз ло га што је ва ша скло ност ка аван ту ри тре нут но по себ но на гла ше на.

По тру ди те се да бу де те отво ре ни за но ве мо гућ но сти. Мо гу ће је да ће те до би ти не ке ва жне ин фор ма ци је. Мо жда ће те уви де ти мо гућ ност за но ве ин ве сти ци је или по кре та ње но вог по сла.

При ја те љи су ве о ма ва жан део ва шег жи во та. Што сте ста ри ји, схва та те да је то још из ра жа ни је. Да нас сте у мо гућ но сти да до дат но уве ћа те круг сво јих при ја те ља. При дру жи те се гру пи с истим ин те ре со ва њи ма.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не ке до бре ве сти ка да су фи нан си је у пи та њу мо гу отво ри ти но ве мо гућ но сти за вас да нас. Мо жда ће те од лу чи ти да по тро ши те не што нов ца на уре ђе ње свог до ма или по кре та ње но вог би зни са.

Мо гу ће је да ужи ва те у од ре ђе ним ак тив но сти ма, али у исто вре ме сма тра те да ни сте до вољ но до бри да се др жи те не че га по себ ног. Има те про блем са са мо по у зда њем, а не с ком пе тент но шћу.

Пре пу сти те се те ма ма за ко је сте за ин те ре со ва ни. Без об зи ра на то ко ли ко езо те рич но или чуд но из гле да ле, до зво ли те се би лук суз да сле ди те ин те ре со ва ња ко ја би се мо гла пре тво ри ти у пра ву страст.

TRI^-TRA^

Бри жна Ни кол Кид ман V REMENSKA

На снимању филма „Грејс од Монака” Ни кол Кид ман (45) се посвађала с продуцентима. Наљутила се јер је 200 статиста у мајицама кратких рукава сатима снимало сцену по хладноћи. „То је било нехумано, људи су се смрзавали. Прекинула је снимање и затражила да им загреју шатор”, открио је извор са сета. Поред тога, аустралијска глумица је статистима купила топлу одећу, ћебад и наручила храну. Никол у филму глуми принцезу Грејс Кели.

PROGNOZA

VIC DANA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 19 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 15 Niш

Мо мак и де вој ка се де у ба ру са ми, кад ула зи Џон Вејн, упу ца мом ка, до ђе до де вој ке, сед не на мом ко во ме сто и пи та: „Шта ова ко згод на да ма ра ди са ма?” Evropa

и ПромеНљиво оБлачНо

Madrid

НО ВИ САД: То пло и ве ћи ном су во, уз уме рен до по ја чан ју го и сточ ни ве тар и про мен љи ву облач ност. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал Rim на тем пе ра ту ра 9 сте пе ни, а мак си мал на 18. London ВОЈ ВО ДИ НА: То пло, уз уме рен до по ја чан ју го и сточ ни ве тар и про мен љи ву облач ност. Нај ја чи уда ри ве тра би ће у ју жном Ба на ту. Углав ном Cirih су во. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 7 сте пе ни, а Berlin мак си мал на 19. СР БИ ЈА: То пло, уз по ја чан ју го и сточ ни ве тар у По мо ра вљу и По ду Beч на вљу. Ве ћи ном су во и про мен љи во облач но. Мо гу ћа је крат ко трај на ки ша по под не на се ве ру и ју гу. При ти сак ис под нор ма ле, с тен ден ци јом да Varшava љег па да. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2 сте пе на, а мак си мал на 20 сте пе ни. Kijev Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так то пло, уз уме рен до по ја чан ју жни и ју го и сточ ни ве тар и тем пе ра ту ру из над 15 сте пе Moskva ни. Мо гу ћа је про ла зна ки ша. Од пет ка за хла ђе ње и облач но с ки шом по Oslo вре ме но. За ви кенд и по чет ком на ред не сед ми це знат но хлад ни је с ки шом, а мо гу ћа је и су сне жи ца у ни жим пре де ли ма се вер не и за пад не Ср - St. Peterburg би је. Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: По ја ча ње Pariz те го ба код ве ћи не хро нич но обо ле лих. У ју жним и за пад ним кра је ви Minhen ма опрез се са ве ту је це ре бро ва ску лар ним и ср ча ним бо ле сни ци ма, а у ко шав ском под руч ју нер вно ла бил ним осо ба ма. Мо гу ћи су ре у мат Budimpeшta ски бо ло ви и раз дра жљи вост. Свим уче сни ци ма у са о бра ћа ју нео п ход на је до дат на па жња. Stokholm

10 17 8 8 7 11 9 4 -1 1 -1 20 8 5 9 4

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

79 (-9)

Slankamen

208 (-9)

Jaшa Tomiћ

Apatin

157 (-11)

Zemun

270 (-13)

Bogojevo

149 (-11)

Panчevo

292 (-4)

Smederevo

460 (-8)

Baч. Palanka 174 (-6) Novi Sad

164 (-9)

Tendencija stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

157 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

227 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

197 (-11)

NERA

Hetin

72 (10)

TISA

-60 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 174 (-11) Beograd

Kusiћ

216 (-12)

30 (0)

Reшeњe:

DUNAV