Dnevnik 28.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 28. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23662 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DR@AVA SE KONA^NO SETILA DA OPOREZUJE RAZLIKU IZME\U PRIHODA I IMOVINE?

Kre }e una kr sni lov na bo ga ta {e, pe vaq ke, kon tro verz ne bi zni sme ne... str. 4

POKRAJINSKI POSLANICI DANAS ODLU^UJU O BUYETU APV ZA 2013. GODINU

NASLOVI

Ekonomija

Ipak po dr {ka SVM i LSV

4 Ste~aj u „Jugoremediji” otpu{ta 400 radnika

Dru{tvo 6 Protest policajaca u Beogradu: Tra`e ve}u zakonsku za{titu

Novi Sad

str. 3

7 Na prole}e obnova Beogradske kapije 8 U modi napredwaci, Bala{evi} i nada 9 Bi}e mesta za sahrane u naredne tri godine

PREDSEDNIK VANU JULIJAN TAMA[ NAJAVIO FORMIRAWE NOVOG PARALELNOG NAU^NOG DRU[TVA I PORU^IO:

Vojvodina 11 Apatin: Vrti} skupqi deset posto 11 Be~ej: Deda Mraz i dve vile 11 Zoo-vrt na Pali}u: Pun komfor za mrkog medveda

^e tr de Se tI SA MIt NO VO SAd SKIh fO tO re POr te rA: Tradicionalno, a ove godine i jubilarno 40 okupqawe novosadskih fotoreportera svih novinarskih redakcija, odr`ano je sino} u zgradi Holdinga „Dnevnik”. U dvori{tu pored {tamparije kuvala se riba u ~etiri kotli}a, pod parolom „Bora Oti} kuva kotli}”, a legendarnom novosadskom novinaru pomogli su novinar RTV Vojvodina Mihal Rama~ i urednik „Dnevnika” Aleksandar \ivuqskij. Nekoliko desetina fotoreportera, koji uvek jure gradom i svet gledaju kroz objektiv, do{lo je na svoje – pogledali su se o~i u o~i i prepri~ali anegdote iz godine koja isti~e. A. L.

Lov 12 Malo divqa~i u atarima Vrbasa i Kule

Crna 13 Iz pritvora prodao oduzetu garsoweru?

Obla~no i hladnije

Kultura 19 Muzej savremene umetnosti Vojvodine: Zadovoqni polusezonom

Najvi{a temperatura 8 °S

Op sta je i VA NU dok nas ne uki nu str. 3

OD SLEDE]E GODINE CENTRALIZOVANO SNABDEVAWE ZDRAVSTVENIH USTANOVA

Vel ik im nab avk am a do u{ted a str. 6

NOVA PRIVO\EWA U AFERI „AZOTARA”: JU^E LI[ENO SLOBODE OSAM OSOBA

POO[TRENI USLOVI ZA PENZIONISAWE @ENA

Mal ver za ci ja ma s |u bri vom Po seb ne na kna de buyet o{te }en za do pen zi je 184 mi li o na di na ra str. 6

str. 13

PRVI ^OVEK POLICIJSKE UPRAVE U NOVOM SADU STEVAN KRSTI] NAJAVQUJE

Jo{ 300 no vih po li ca ja ca

AKCIJA TURISTI^KIH POSLENIKA IZ RUME

Kon kurs za su ve nir Sre ma

str. 13

SPORT

n PO^IWE RASPLET NA „DNEVNIKOVOM” TURNIRU

str. 6

str. 14 – 17

n JANKO POBEDIO MAREJA

n SAVI] OBE]AVA NOVE MEDAQE

n MESI ODBIO 250 MILIONA EVRA

POLiTikA

petak28.decembar2012.

dnevnik

PRED SED NIK SR BI JE TO MI SLAV NI KO LI]

poslani ^ ke teme

Da ~i}: Ne }u pod ne ti ostav ku Re pu bli~ ki pre mi jer i li der so ci ja li sta Ivica Da~i} po ru ~io je ju ~e u Skup {ti ni Sr bi je da ne }e pod ne ti ostav ku na me sto pred sed ni ka Vla de. To je bio we gov od go vor na pi ta we li de ra LDP-a ^edomira Jovanovi}a, ko ji je di ret kno pi tao Da ~i }a „ka da }e pod ne ti ostav ku i ta ko po mo }i ovoj ze mqi“. – Vi ste pred sed nik vla de ko ja u Sr bi ji ne po sto ji. Tre ba da pod ne se te ostav ku jer ste li der in sti tu ci je ko ja je sa ma se be de gra di ra la, po {to je u Sr bi ji mno go va `ni je {ta ra de rad ne gru pe, ko je hap se bez na lo ga, ure |u ju me di je, vo de pre go vo re s Ko so vom... Ne znam za {to on da ima mo Vla du i we nog pred sed ni ka jer su eko no mi ja, bor ba pro tiv ko rup ci je, Ko so vo... te me na ko ji ma ste sta ti ra li, kao li der u ze mqi u ko joj su va `ne rad ne gru pe, a ne in sti tu ci je – kon sta to vao je Jo va no vi}, za pi tav {i Da ~i }a „zar se ne ose }a ne pri jat no u at mos fe ri ka da mu po sla ni ci iz vla sti po sta vqa ju op {ta pi ta wa, kao u Pjon gjan gu“. – Hva la vam {to ste me kri ti ko va li, ne }u pod ne ti ostav ku jer mi slim da ra dim u in te re su na ro da i dr `a ve, na rod }e na{ rad oce ni ti na iz bo ri ma, a to }e bi ti kroz ~e ti ri go di ne – po ru ~io je Da ~i}, uz na po me nu da raz u me o ~e mu go vo ri Jo va no vi}, „ali rad ne gru pe i kri zne {ta bo ve uve li ste vi po sle 5. ok to bra 2000. go di ne“.

^i ja de ca }e u EU U re pli ka ma s po sla ni ci ma DSS-a pre mi jer Da ~i} je po ru ~io da nam se Ko so vo ne }e vra ti ti ako od u sta ne mo od EU, ve} da tre ba za we ga da se bo ri mo. – Kad ~u jem vas ka ko go vo ri te pro tiv EU, do |e mi da je po dr `im jer to {to go vo ri te ni je prin ci pi jel no, jer to ni je bi la po li ti ka s ko jom ste u okvi ru DOS-a do {li na vlast – po ru ~io je pre mi jer {e fu po sla ni~ -

ke gru pe DSS-a Slobodanu Samarxi}u, ko ga je in te re so va lo da li Vla da pla ni ra da po kre ne u Skup {ti ni ras pra vu o to me „ka ko u}i u EU, ko jim in stru men ti ma, s ko jim ci qem i da li je mo gu }e taj ciq ostva ri ti“. Da ~i} je re kao da ne è li da „na {a de ca ì ve u Sr bi ji kao je di noj ze mqi u okru è wu ko ja ne }e bi ti ~la ni ca EU“, uka zu ju }i na to da nas „ni ko ne te ra u EU“, ni ti „nam ko bra ni da bra ni mo na {e na ci o nal ne in te re se“. – Ka ko dru ga ~i je da od bra ni mo te na {e in te re se ako ne u~e stvu je mo u igri? – pod vu kao je Da ~i}, uka zu ju }i na to da je to {to go vo ri Sa mar xi} – „s aspek ta kwi ga“. – Ko ji pred met pre da je te na fa kul te tu? Ako se ne va ram, evrop ske in te gra ci je, {ta }e te da pre da je te ako od to ga od u sta ne mo? Ni je vam lo {e u EU kad ste u Pa ri zu, a kad se vra ti te u Sr bi ju vam ne va qa. Svi se vra ti te u Sr bi ju pa on da pri ~aj te pro tiv EU, vra ti te svo ju de cu, a ne da te ra te tu |u de cu, po {to ste na ma to go vo ri li, da bu du pro tiv EU. Sa mar xi} je re pli ci rao pre mi je ru: – [to bi re kli u osnov noj {ko li – vi ste pro ma {i li te mu – kon sta to vao je Sa mar xi}. – Ne ume te ili ne }e te da od go vo ri te ve} pri ~a te {to {ta. Ka è te Sr bi ja ni ka da ni je bli à EU ne go sa da, to {to pu nom pa rom pli va te ka EU ne zna ~i da vam je ja sno gde ide te.

Isto rij sko po mi re we s Ma |ar skom Pre mi jer Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivica Da~i} na ja vio je ju ~e da se o~e ku je da u

mar tu bu de otvo ren no vi gra ni~ ni pre laz pre ma Ma |ar skoj, kod Ba~ kih Vi no gra da, i da }e sle de }e go di ne bi ti odr à no niz ak tiv no sti na naj vi {em dr àv nom ni vou dve ze mqe, ko je }e zna ~i ti isto rij sko po mi re we i sta vqa we ta~ ke na pro ble me iz pro {lo sti. – O~e ku je se da u to ku sle de }e go di ne ima mo ak tiv no sti ko je bi zna ~i le sta vqa we ta~ ke na pro ble me iz pro {lo sti, u~e stvo va }e obo ji ca pred sed ni ka. Sle de }e go di ne bi }e odr àn i za jed ni~ ki sa sta nak dve vla de – re kao je Da ~i}, od go va ra ju }i na pi ta we po sla ni ka SVM-a Balinta Pastora. Da ~i} je ka zao da je pla ni ra no i po nov no otva ra we pre la za Hor go{–Re ske, na vo de }i da po sto je ini ci ja ti ve i za Ru mu ni ju i Bu gar sku, ali da te ze mqe, ko je su ~la ni ce EU i è le da pri stu pe [en gen skom spo ra zu mu, ne ma ju do zvo lu za otva ra we ta ko zva nih ma lo gra ni~ nih pre la za.

Ko „~a~ ka” pre mi je ra? Po sla ni ca DS-a Nada Kolunxija pi ta la je zbog ~e ga plat for mu o Ko so vu ne pi {e Vla da Sr bi je ve} je po sao pre u zeo pred sed nik Sr bi je. – Sme {no je da vi iz DS-a kri ti ku je te ne kog, ho }e te da ka è te da je Mirko Cvetkovi} bio pra vi pred sed nik vla de i da se po li ti ka ve za na za Ko so vo pi sa la u Cvet ko vi }e vom ka bi ne tu? – od go vo rio je Da ~i}, is ti ~u }i da u Sr bi ji, osim Vla de, i pred sed nik dr à ve de lom ima iz vr {nu vlast i tvr de }i da iz me |u we ga i Ni ko li }a ne po sto je su ko bi ve} raz me na mi {qe wa. – Nor mal no da po sto je raz li ~i ta mi {qe wa, za to po sto je i raz li ~i te vla sti. Na pri med bu Na de Ko lun xi je da je pre tr peo tran sfor ma ci ju u svo jim sta vo vi ma, Da ~i} je od go vo rio da su se i dru gi tran sfor mi sa li jer je „Ko lun xi ju upo znao de ve de se tih go di na pro {log ve ka ka da je sa ô vi }em bi la u SPS-u, {ta je bi lo s tom tran sfma ci jom, pa je po sta la i {ef po sla ni~ kog klu ba DS-a“. – Ni sam bi la ~lan SPS-a, za me ne je to uvre da, ni ste sme li se bi da do zvo li te da se spu sti te na ta ko ni zak ni vo! – upo zo ri la je Na da Ko lun xi ja. Po no vo je re a go vao Da ~i}: – [to bi re kla de ca: {to se ~a~ ka te, vi ste spo me nu li pe jo ra tiv no da smo se mi tran sfor mi sa li, a kad vas ja pod se tim na ne {to, uvre |e ni ste. Ne znam da li ste bi li ~lan SPS-a, ali sam vas vi |ao ta mo ka da je Neboj{a ôvi} bio pred sed nik GO SPS-a i ja to va ma ne uzi mam za zlo – po ja snio je svo je re ~i Da ~i}.

Pla ta do pen zi je Ad mi ni stra tiv ni od bor Skup {ti ne Sr bi je pro du ìo je pra vo na is pla tu po sla ni~ ke za ra de za se dam ne ka da {wih par la men ta ra ca. Pra vo na is pla tu pla te od ne {to vi {e od 75.000 di na ra ima }e ra di ka li Dragan Todorovi}, Du{anka Ple}evi}, Tomislav Qubenovi}, Qubi{a Petkovi} i Qubomir Kragovi}, po tom ne ka da {wa po sla ni ca DS-a Bojana Stanojevi} i Milan Dimitrijevi} iz DS-a. Za kon o Na rod noj skup {ti ni pred vi |a da se po sla ni ci ma ko ji ma je is te klo {est me se ci pri ma wa po sla ni~ ke pla te po pre stan ku man da ta taj pe riod mo è pro du ì ti do sti ca wa pra va na pen zi ju, a naj du è {est me se ci. To do ro vi} }e po sla ni~ ku pla tu pri ma ti do 15. ja nu a ra 2013. go di ne, ka da na vr {a va 40 go di na rad nog sta à, a Ple }e vi} do kra ja apri la, ka da na vr {a va 60 go di na ì vo ta. Kra go vi}, Di mi tri je vi}, Pet ko vi} i Sta no je vi} su tek pod ne li zah tev za pen zi je, a Od bor je to pra vo do 27. fe bru a ra na red ne go di ne odo brio i Qu be no vi }u, ko ji }e zbog ne uk wi è na ne {to vi {e od dva me se ca sta à u rad noj kwi ì ci pri ma te i pla tu i do pri no se. Od bor je ju ~e dao sa gla snost ~la nu Sa ve ta gu ver ne ra NBS-a Nikoli Martinovi}u za oba vqa we funk ci je ~la na Od bo ra di rek to ra „NIS-Ga sprom weft„. S. Stan ko vi}

Iz bo ri do ja di li na ro du Pred sed nik Tomislav Nikoli} ka `e da „bez ve li ke ne sta bil no sti” ne tre ba or ga ni zo va ti van red ne par la men tar ne iz bo re ve} se kon cen tri sa ti na opo ra vak ze mqe. On je oce nio i da }e bi ti vr lo te {ko me wa ti Ustav Sr bi je i da tre ba po {to va ti ak tu el ni Ustav. – Ne pre po ru ~u jem da se, bez ne ke ve li ke ne sta bil no sti u Sr bi ji, ide na no ve iz bo re. Tek su (vla da) po ~e li da ra de, tek

su po ~e li da ostva ru ju ne ke re zul ta te. Za {to bi smo i{li na iz bo re – da se na pra vi no vi od nos u vla da ju }oj ko a li ci ji? ^e mu to? – upi tao je Ni ko li}. Po vo dom me dij skih na pi sa o to me da su mo gu }i van red ni par la men tar ni iz bo ri 2013. go di ne, ka zao je da onaj ko sma tra da bi na iz bo ri ma mo gao osvo ji ti vi {e gla so va ne go do sa da, mo ra da raz mi {qa i o to me {ta bi se de {a va lo u dr `a -

vi dok se spro vo di ceo iz bor ni pro ces. – Onaj ko ho }e na iz bo re, mo ra da shva ti da su iz bo ri do ja di li na ro du. [to se ~e {}e ide na iz bo re, od ziv gra |a na }e bi ti sve ma wi – re kao je pred sed nik Sr bi je. Po we go vim re ~i ma, Vla da Sr bi je je po ~e la da ostva ru je go to vo sva obe }a wa iz kam pa we, a pre svih bes kom pro mi sni ob ra ~un s kri mi na lom i ko rup ci jom.

ReklI su

Qa ji}: Mo `da gla sa we... Pot pred sed nik Vla de i li der So ci j al d e m o k rat s ke par t i j e Ra sim Qaji} iz ja vio je da ne is kqu ~u je mo gu} nost van red nih iz bo ra sle de }e go di ne. On je u in ter vjuu Ta nju gu upo zo rio na to da Sr bi ja mo ra usme ri ti di ja log s Pri {ti nom ka do bi ja wu da tu ma za po ~e tak pre go vo ra u ju nu. Sr bi ja je, ka `e pot pred sed nik Vla de, na pre kret ni ci i svi u Vla di sa gla sni su o mno gim va `nim te ma ma

ko je su otvo re ne – od di ja lo ga u Bri se lu, pre ko bro be pro tiv ko rup ci je do eko nom skog opo rav ka. To, me |u tim, ka ko is ti ~e, ne is kqu ~u je mo gu} nost da se vla da ju }a ko a li ci ja, su o ~e na s tim te ma ma, ne opre de li za van red ne iz bo re, ko ji bi se, po we go vom mi {qe wu, vo di li na pi ta wi ma evrop skih in te gra ci ja i vred no sti i eko nom skim te ma ma. Ak tu el na vla da, uve ren je Qa ji}, ne dvo smi sle no usme ra va Sr bi ju ka ~lan stvu u EU.

Jo va no vi}: No vi iz bo ri u no voj go di ni Ja ku opo zi ci ju ^edomir Jovanovi} vi di kao re zul tat ozbiq nih na me ra opo zi ci o nih stra na ka da se po ve `u ja kim ve za ma, i tvr di da je LDP spre man da raz go va ra sa svim stran ka ma ko je ni su u vla sti. Li der LDP-a oce nio je da }e kon fu zi ja u vla da ju }oj ko a li ci ji do ve sti do iz bo ra u 2013. go di ni. Jo va no vi} je na veo da su iz bo ri ozbi qan po sao, da smo u pro {le iz bo re u{li „na ha o ti ~an na ~in”, do dav {i da ni je

za to da sa da bu de mo ze mqa s tom vr stom po li ti~ ke ne sta bil no sti, ali da je si gur no da }e kon fu zi ja u vla da ju }oj ko a li ci ji do ve sti do iz bo ra u go di ni ko ja je pred na ma. Jo va no vi} je kao part ne re LDP-a na veo De mo krat sku stran ku, Li gu so ci ja de mo kra ta Voj vo di ne i par ti je ma wi na dok je, „u ovom tre nut ku” od ba cio mo gu} nost sa rad we s na pred wa ci ma i so ci ja li sti ma.

Pet ko vi}: DSS u vla sti do go di ne Pot p red s ed n ik De m o k rat s ke stran ke Sr bi je Miroslav Petkovi} iz ja vio je u Ja go di ni da }e ta stran ka 2013. go di ne bi ti deo Vla de Sr bi je. – Sa da ni smo deo vla da ju }e ko a li ci je za to {to ne me wa mo svo ju po li ti ku od da nas do su tra, ali sam si gu ran u to da }e se to vr lo br zo pro me ni ti, ve} u na red noj go di ni bi }e mo deo Vla de i vo di }e mo ovu dr `a vu –

re k ao je Pet k o v i} na no v o g o d i {wem kok t e l u Grad s kog od b o r a DSS-a Ja go di ne. ^lan Iz v r { nog od b o r a DSS-a Aleksandar Pej~i} je is ta kao da je po l i t i k a DSS-a re a l n a, kon z i stent na i da je gra |a ni Sr bi je sve vi {e pre po zna ju jer im je bli ska. Pej ~i} je re kao i da rej ting DSSa „per ma nent no ra ste i taj trend }e bi ti na sta vqen i 2013. go di ne”.

\i las: Ni je po {te no da se od DS-a pra ve no ve stran ke Pred s ed n ik De m o k rat s ke stran ke Dragan \ilas po ru ~io je ju ~e da pra vqe we no vih stra na ka od DS-a i no vih po sla ni~ kih klu bo va od po sla ni ka te stran ke ni je po {te no i da to mo ra da se otvo re no ka `e, ali je oce nio i da je upra vo we go va stran ka kri va za sa da {we sta we u ze mqi jer ne ma hra bro sti da se pro me ni. – Dok sam ja na ~e lu stran ke, to }e bi ti jed na stran ka, Pred sed ni {tvo i Glav ni od bor }e bi ti je di na me sta gde se od lu ~u je i ne ma cen ta ra mo }i – ka zao je \i las. – Po {te no je da oni ko ji pra ve

svo je po sla ni~ ke klu bo ve od po sla ni ka DS-a iza |u i po {te no ka `u: „To ni je ta po li ti ka, to vi {e ni je po li ti ka De mo krat ske stran ke. Ne sla `em se s wom. Ho }u da iza |em i da se po {te no ra zi |e mo” – po ru ~io je \i las ~la no v i m a Glav n og od b o r a u Cen tru „Sa va” u Be o gra du. On je na gla sio da pra vqe we no vih stra na ka ko ri {}e wem me di ja i u do go vo ru sa stran ka ma na vla sti ni je po {te no. Po we g o v im re ~ i m a, na pret hod noj sed ni ci GO-a ~uo se pred log o pra vqe wu re gi o na ju `no od Be o gra da ko ji

bi ima li svoj bu xet, or ga ne vla sti i bi li for mi ra ni sa `e qom da jed nog da na po sta nu po kra ji ne. \i las je ci ti rao ubi j e n og pred s ed n i k a DS-a Zo ra na \in |i }a, ko ji je svo je vre me no re kao, iz me |u osta log, da bi ta ko ne {to bi lo stva ra we no ve dr `a ve. Li der DS-a je po ru ~io i da je stran ka ko ju vo di kri va za to {to je ze mqa u sa da {wem sta wu, u ko jem „po ~i we fa za ka da se qu di pla {e, sve vi {e {a pu }u i bo je se da raz go va ra ju mo bil nim te le fo nom”, za {ta je, ka ko je po no vio, kriv DS jer ne ma hra bro sti da se pro me ni.

TVIT CRTICA Ko {ta zna Na pred wak Bojan Marjanovi} do bro je ras po lo `en na laj ni: „Eto me ni ra do sti! Ne ki klin ci iz @demokrate u Novom Sadu otvori li ’tviter’ pr ofil GO i jo { su voqni da se upu{ ta ju u raspravu ;-)„ A novos adske demo kr at e obja{wav aj u: „Iak o je bu xe t mawi, m i kriti kuj em o strukt ur u pred log a buxeta i pozicije iz dv aj awa za teku}e subven ci je za JP i JKP„. Ma rj anovi} }e “o{tr o“: „T ra`ili s te da vam se objasni za{to je buxet m awi. Obja{weno je. Kao {to ni st e znali d a vod ite G ra d, n e znate ni d a kriti ku jete„.

D emokr ate o dgovaraj u: „Po predlo gu buxe ta se vid i kako }et e vi vodit i Gra d sle de}e g od ine„. W iho vi od bornic i su ju~e na pus tili s ednic u S ku p{tine Novog S ad a z bog uvred qivih r e~i odborni ka SNS- a, z abele`iv{i na laj ni: „ Nakon dve o pomene izre ~e ne od stra ne pr e ds ednika, odbo rniku SNS- a Milovan ~e vu n ij e odu ze ta re~”.

S wim se sla` e n ek ada{wa grad ona~el n i c a Novog Sada, sada poslani ca SNS-a Maja Gojkovi}: „D elim Va{ u ti s ak. Jednom s am p robala... :-) „ Ma ja se u kqu~i la u j o{ jednu t emu. Na ko n s ta taciju Fi li pa @ivoj inovi}a: “G lasam za tambura {e vs truba~i .. . Mada, i truba~e volem.. .”, Maja ka `e : “Truba~i su z akon”.

P eki ng i truba~i

D SS-ovo d abogda

P redsed avaju}i Ge ne ralnoj s kup {tini UN Vuk Jeremi} `ali se fa novima: „Sa obra}aj u Pek in gu tragi~a n, otpr il ik e kao u Moskvi... Ne po ma `e ni pra tw a s r ot acijo m„.

Funkci oner DSS-a @ivota Star~evi} saop{tio je na lajni: „@misko__p (Miroslav Petkovi}, narodni poslanik) po`eleo Vladi RS datum za pregovore koji }e dobiti 30.

marta, raspad nakon toga i nove parlamentarne izbore. DSS nakon toga u Vladi„.

Pitao me Zrewaninac Poslanik vojvo|anske skup{tine Aleksandar Marton “pri~a” na lajni: „Pitao me jedan Zrewaninac danas, kada }e biti uhap{eni oni koji su prose~ne plate iz 1990. godine s 1.100 DEM ,1992. smawili na 5 DEM?„

[ta je na{a snaga Funkcioner Pokreta radnika i seqaka Zoran Dragi{i} konstatuje

na lajni: „Nismo u stawu da sklonimo tablu u Novom Pazaru, ni spomenik u Pre{evu. To je na{a realna snaga, {to pre shvatimo, to boqe„.

Na ’leba da ga maè{ Analiti~ar Ratko Dmitrovi} navodi: „Ambasador SAD u BG Kirbi, kaè da Amerika ne traì od SRB da prizna Kosovo ve} samo granicu, carinu, zakone Kosova i teritorijalnu celovitost. Dobar neki ~ovek, na ’leba da ga maè{. Veliki srpski prijateq...„ S. St.

politika

dnevnik

POKRAJINSKI POSLANICI DANAS ODLU^UJU O BUYETU APV ZA 2013. GODINU

Ipak po dr {ka SVM i LSV Posle vi{emese~nih sukoba pokrajinske i republi~ke administracije oko „formule” za obra~un vojvo|anskih sedam odsto, a potom i neslagawa unutar koalicije vladaju}e u Vojvodini oko iznosa koji je planiran u pokrajinskoj kasi, poslanici vladaju}ih stranaka danas }e najverovatnije ipak podràti predlog buxeta APV za 2013. godinu. Savez vojvo|anskih Ma|ara i Liga socijaldemokrata Vojvodine prethodnih dana bili su, naime, kriti~ni ili, pak, prili~no nepoverqivi u odnosu na sporazum izme|u Banovine i Ministarstva finansija po kojem }e se ustavni procenat za Vojvodinu ostvariti tako {to }e se 12 milijardi planiranih u republi~kom buxetu za saobra}ajnicu Novi Sad – Ruma preneti u pokrajinsku kasu. No, po na{im saznawima, na dana{woj sesiji bi}e dosta kritike i rezervi u odnosu na buxetski plan, ali ipak ne bi trebalo o~ekivati negativne glasove za buxet iz redova vladaju}e koalicije. I u LSV-u i u SVM-u ju~e smo saznali da }e buxet APV biti tema sino}ne rasprave na sesijama wihovih partijskih rukovodstava. No, {ef poslani~ke grupe LSV-a Bra ni slav Bo ga ro {ki nagovestio nam je ju~e da „ima osnova da se buxet podrì, ali i mnogo problema koje treba razjasniti u tom pogledu”. On je precizirao da, pre svega, misli na „otvoreno pitawe o tome koje su garancije da }e Pokrajini zaista biti preneto 12 milijardi dinara namewih za saobra}ajnicu koja ukqu~uje i izgradwu tunela kroz Fru{ku goru”. Buxet APV za 2013. godinu koji je predloìla Vlada Vojvodine planiran je u iznosu od 80,75 milijardi dinara, u {ta ulazi i planirano zaduèwe APV od sedam mi-

lijardi dinara emitovawem hartija od vrednosti za realizaciju sporazuma Pokrajinske i Republi~ke vlade o ga{ewu Razvojne banke Vojvodine i formirawe pokrajinskog razvojnog fonda.

Pokrajinski poslanici danas }e se izja{wavati i o amandmanima koje su na zakonski predlog Skup{tine APV o formirawu vojvo|anskog razvojnog fonda podneli Vlada Srbije i republi~ki poslanici.

Foto: B Lu~i}

NOVOGODI[WI KOKTEL U SKUP[TINI VOJODINE

Pa stor: U 2012. otvo re na broj na pi ta wa u ve zi sa auto no mi jom Predsednik Skup{tine Vojvodine I{tvan Pa stor izjavio je da je u 2012. godini otvoren ogroman broj pitawa vezanih za funkcionisawe pokrajinske autonomije, po~ev od odluke Ustavnog suda Srbije o ukidawu dela ingerencija APV, do problema s finansirawem i usvajawem buxeta APV, od kojih nijedno nije re{eno ve} se prenose i u narednu godinu. – Nadam se da }e se ta pitawa u narednoj godini re{avati u okviru institucija sistema – kazao je Pastor novinarima na ju~era{wem koktelu u Skup{tini Vojvodine, kojem su prisustvovali i biv{i predsednici pokrajinskog parlamenta iz ranijih saziva. Pastor je izrazio zadovoqstvo {to je „za proteklih sedam meseci, otkako je konstitusan aktuelni saziv, ova institucija ponovo postala respektabilna”. Naveo je da je u tom periodu odr`ano 13 sednica, te pokrenuto nekoliko zakonodavnih inicijativa o kojima se raspravqalo u Skup{tini Srbije. B. D. S.

Vlada Vojvodine ve} je prihvatila tri amandmana – dva iz Republi~ke vlade i jedan poslanika PUPS-a Mo me ô la ko vi }a. Vlada Srbije amandmanima je zatraìla izmenu kojom se republi~ki buxet iskqu~uje kao izvor finansirawa vojvo|anskog razvojnog fonda, uz obrazloèwe da je ciq osnivawa fonda realizacija projekata na teritoriji Pokrajine. Tako|e, Republi~ka vlada predloìla je i da se novac koji se prenosi razvojnom fondu, a koji se ne plasira do kraja buxetske godine, vra}a u buxet APV, ili ga fond moè plasirati u narednoj godini na osnovu posebnog akta Vlade APV. Amandmanom poslanika PUPS-a Mome ôlakovi}a predlaè se da razvojni fond APV uz realizaciju projekata u oblastima privrede, poqoprivrede, malih i sredwih preduze}a, podsticawa zapo{qavawa, izvoza i drugih – uvrsti i programe i projekte podsticawa socijalnog preduzetni{tva. Ta zakonska inicijativa Skup{tine APV usledila je nakon sporazuma Pokrajinske i Republi~ke vlade o re{avawu statusa Razvojne banke Vojvodine, a po kojem bi deo wene aktive i depozita preuzela druga banka, a deo novi pokrajinski razvojni fond. Nakon tog sporazuma pokrajinska administracija odustala je od dokapatilazcije RBV-a emitovawem dugoro~nih hartija od vrednosti. Po predloènom zakonu, razvojni fond se osniva zajedni~kim vlasni~kim u~e{}em Pokrajine i Republike, kao dru{tvo s ograni~enom odgovorno{}u. Osnovni kapital je ulog od deset miliona dinara, u kojem Pokrajina u~estvuje sa 78,11 odsto, a Republika s 21,89. B. D. Savi}

petak28.decembar2012.

PREDSEDNIK VOJVO\ANSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI JULIJAN TAMA[ NAJAVIO FORMIRAWE NOVOG PARALELNOG NAU^NOG DRU[TVA I PORU^IO

Op sta je i VA NU dok nas ne uki nu

Iako je bilo najavqeno da }e Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti promeniti naziv da bi se omogu}io nastavak finansirawa te institucije iz pokrajinskog buxeta nakon odluke Ustavnog suda Srbije kojom je ukinuta ta ingerencija Pokrajine, to se izgleda ipak ne}e desiti. Umesto toga, kako je „Dnevniku” izjavio predsednik VANU Ju li jan Ta ma{, ju~e je odlu~eno da VANU ipak opstaje, ali i da se formira paralelna institucija, odnosno nau~no dru{tvo koje bi funkcionisalo pod nazivom „Akademija nauka, kulture i umetnosti Vojvodine„. Tama{ je kazao da su te odluke donete na ju~era{woj skup{tini VANU, poru~iv{i da „Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti ne}e pristati na samoukidawe”, te da }e postojati pod istim imenom „dok je ne ukinu Ustavni sud Srbije ili Skup{tina Vojvodine kao osniva~” – Skup{tina VANU je povukla odluke o promeni imena – rekao nam je Tama{. – Tako da se ime VANU zadr`ava dok nas ne ukine osniva~, ili Ustavni sud Srbije. Ne}emo da se samoukinemo, kako zbog odgovornosti prema Skup{tini Vojvodine kao osniva~u, tako i zbog dostojanstva ~lanova Akademije. Tako|e, ve}i broj ~lanova VANU prihvatio je ju~e sugestiju Pokrajinskog sekretarijata za nauku da se napravi paralelna institucija, odnosno nau~no dru{tvo, a zbog problema u finansirawu VANU nakon odluke Ustavnog suda koji je tu ingerenciju Pokrajine ocenio neustavnom. On je naveo da formirawe nau~nog dru{tva pod nazivom „Akade-

mija nauke, kulture i umetnosti Vojvodine„ ima podr{ku i ~lanova VANU koji nisu me|u potpisnicima te inicijative jer to, kako je naveo, „vide kao neku vrstu baj-pasa dok se sitaucija na relaciji Pokrajina–Republika ne ra{~isti”, odnosno da bi se obezbedilo funkcionisawe te nau~ne institucije kroz neki druga~iji organizacioni oblik.

– Nema sukoba me|u nama ve} to vidimo kao poku{aj da se u ovom haosu postigne neki dogovor izme|u pokrajinske i republi~ke administracije – kazao je Tama{. On je ocenio da je prvobitna inicijativa za promenu imena VANU bila pokrenuta jer se to „pokrajinskim vlastima u~inilo kao najbezbolnije re{ewe, bez obzira na to {to je to zapravo poniàvawe na{e akademije”. – Me|utim, odlu~ili smo da ne}emo da se samoukinemo, ali nismo èleli ni da spre~imo da se napravi neki baj-pas do pronalaèwa politi~kog dogovora izme|u dva nivoa vlasti. Jer, o~igledno je da ova de{avawa i poniàvawe VANU nemaju nikakve veze s naukom ve} je re~ o politi~kim odlukama, odnosno politi~kim dilovima ili politi~kim konfliktima – ocenio je predsednik VANU. B. D. S.

ekonomija

petak28.decembar2012.

dnevnik

DR @A VA SE KO NA^ NO SE TI LA DA OPO RE ZU JE RAZ LI KU IZ ME \U PRI HO DA I IMO VI NE?

Kre}e unakrsni lov na bogata{e, pevaqke, kontroverzne biznismene... Dràva Srbija se kona~no setila da oporezuje razliku izme|u onoga {to neki u ovoj dràvi imaju i prihoda koje su legalno ostvarili, a da li }e u tome uspeti i kakvi }e efekti biti – tek }emo videti. Kad god se kod nas dràvna kasa sporo puni, nadle`ni se sete bogata{a. Ovog puta je isto: ne}e biti oporezivawa ekstraprofita, ali su se zainteresovali za nesklad koji postoji izme|u primawa i imovine koju pojedinci poseduju. Zato imu}ni gra|ani ~iji imetak prelazi 35 miliona dinara treba ono {to poseduju da prijave poreznicima. Rok za to po~iwe da te~e 5. januara i zavra{ava se 31. marta. Gra|ani Srbije koji su imovinu nasledili ili dobili na poklon ne}e morati da dokazuju poreklo bogatstva ukoliko imaju vaqane dokaze o tim transakcijama. Na wima je samo da za to redovno izmiruju porez. Unakrsna kontrola imovine treba da donese dva nova prihoda u dràvnu kasu: od imovine na koju niko ne pla}a porez i od prihoda

koje pojedinci imaju a nemaju dokaze o wihovom poreklu i sticawu. Za sada se krenulo od Katastra: tu se radi procena tr`i{ne vrednosti nepokretnosti. Cene su uzete iz kupoprodajnih ugovora iako se zna da je prava suma obi~no ve}a, i to ba{ da bi se dr`ava zakinula na porezu. Ali od negde se mora po~eti... O tome na {ta treba obratiti

pa`wu kod cele akcije stru~wak za oblast poreza \er| Pap ka`e: – Bitno je da imate dobar propis, ali i da ga striktno primenite – nagla{ava Pap. – Unakrsna provera imovine obveznika, o kakvoj slu{amo ovih dana, kod nas je predvi|ena i regulisana Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Mi smo ve} jednom

Skri va we bo gat stva se (ne) is pla ti O tome {ta bismo od svega toga mogli dobiti stru~wak dr Mi loj ko Ar si} ka`e: – Lo{e je {to je ovakva akcija odlagana, dobro je {to je pokrenuta – navodi on. – Mislim da }emo nakon we dobiti jasniju sliku o ekonomskoj snazi bogatijih gra|ana. Smatram da je realno da se ta imovina oporezuje s 20 posto. To je najvi{a stopa za dohodak gra|ana pa je uredu da oni koji su izbegavali to najzad plate. Nema te akcije i tog poreskog zakona koji na kratak rok ovaj problem mo`e re{iti do kraja i oporezovati sve koji su to do sada izbegavali. Ali to }e znatno pomo}i suzbijawu „sive„ ekonomije a i da se otkriju bogatstva koja su ste~ena na nelegalan na~in. Prvi treba da se naviknu da pla}aju porez redovno a drugi da }e morati da budu procesuirani u skladu sa zakonom. Ostalima glavna pouka treba da bude da skrivawe bogatstva, nelegalno sticawe i nepla}awe poreza ubudu}e ne}e pro}i neka`weno.

imali akciju sli~nu ovoj – 2003, ali je ona prili~no lo{e vo|ena. Tada su qudi koji su prijavili imovinu imali prili~ne probleme. Oni koji se nisu odazvali pozivu poreznika mnogo su boqe pro{li: wih niko nije proveravao niti pitao sve do sada. Oni koji su prijavili imovinu, morali su do tan~ina da obja{wavaju weno poreklo. Ako ovoga puta izbegnemo te gre{ke iz pro{losti, napravi-

MI NI STAR KA ENER GE TI KE ZO RA NA MI HAJ LO VI]

OTVO REN STE ^AJ U ZRE WA NIN SKOJ JUGOREMEDIJI

„Srbijagas” zreo za restrukturirawe

Bez posla ostalo vi{e od 400 radnika Re{ewem Privrednog suda u Zrewaninu ju~e je otvoren ste~ajni postupak u zrewaninskoj fabrici lekova “Jugoremedija”, a 403 radnika }e po automatizmu dobiti otkaze. Odluka o pokretawu ste~aja doneta je uprkos poku{aju radnika i akcionara te farmaceutske kompanije da opstrui{u ju~era{we glavno ro~i{te. I punomo}nik “Jugoremedije”, beogradski advokat Slo bo dan To mi}, poku{ao je na vi{e na~ina da ga odloì. Ali, ste~ajni sudija Gor da na Ko ci} je, posle gotovo ~etiri i po sata, koliko je ro~i{te trajalo, konstatovala da postoje svi zakonski uslovi za pokretawe ste~ajnog postupka u “Jugoremediji”. Zahtev za otvarawe ste~aja podnela je Hipo Alpe-Adrija banka, s kojom je zrewaninska fabrika krajem aprila pro{le godine sklopila ugovor o restrukturirawu kredita. Zastupnik te banke Du {ko Bu la to vi} je kazao da predlaga~ od fabrike potraùje oko 1,6 milion evra, da su svi ra~uni “Jugoremedije” u blokadi duòj od godinu dana, kao i da je du`nik obustavio sva pla}awa u neprekidnom periodu duèm od 30 dana. Ste~ajni upravnik Ra do van Sa vi} iz Zrewanina izjavio je da su dospele i nedospele obaveze farmaceutske ku}e oko 400 miliona dinara ve}e od wene imovine. – To su neki prvi podaci iz ekonomsko-finansijskog izve{taja.

Su kob ak ci o na ra i sud skog obez be |e wa Ju~era{we ro~i{te, koje je bilo zakazano za 9 ~asova, po~elo je posle vi{e od dva sata. S obzirom na to da su izrazili èqu da prisustvuju raspravi, u sudu se pojavilo stotinak radnika i akcionara “Jugoremedije”, ali i onih koji ih podràvaju. Po{to nisu mogli svi u}i u kancelariju sudije Koci}, odlu~eno je da se ro~i{te odrì u velikoj sali. Me|utim, onda je usledio zahtev radnika i akcionara da proces bude sniman kamerama, {to im ste~ajni sudija nije dozvolio, obrazlaù}i da za to nisu pribavili pismeno odobrewe predsednika Privrednog suda. Revoltirani zbog toga, oni su udarawem nogama o pod i dovikivawem onemogu}avali da ro~i{te zapo~ne. U jednom trenutku do{lo je i do fizi~kog sukoba izme|u radnika i pripadnika sudskog obezbe|ewa koji su poku{ali da uzmu kameru jednom od snimateqa. Tada je intervenisala i policija. Tek posle ube|ivawa, radnici i akcionari su sami napustili sudnicu da protiv wih ne bi bile podnete prekr{ajne prijave. Na prvom poverila~kom ro~i{tu, koje bi trebalo da bude odràno u roku od 35 dana od dana otvarawa

ste~aja, o~ekuje nas glasawe o bankrotstvu, za koje bi trebalo da se izjasni 70 odsto poverilaca. Uko-

}emo korak napred u oporezivawu imu}nih. Bogati gra|ani su uvek bili „poreski dovitqiviji„ od obi~nih. Tako bogata{i vode svoje privatne vile i stanove na svoje preduze}e. To nije zabraweno, a poreska osnovica je tako mawa pa pla}aju mawi porez od obi~nih gra|ana koji poseduju ve}u ku}u ili stan. Veliki deo uspe{nih preduzetnika uspeva da opstane i zaradi za-

hvaquju}i utaji poreza. Mnogi od wih bi mewali navike kada bi porez koji pla}aju bio uskla|en s wihovim prihodima i obavezama. Spisak na{ih bogata{a je poprili~an. To su ogromna bogatstva ste~ena na nejasan na~in – bilo da su bogati imali uspe{nu karijeru ste~ajnog upravnika ili da su se bavili kriminalom. Potowi imaju vile i viletine, luksuzne automobile i bazene. U radnoj kwi`ici ni dana sta`a ili su ~etrdesetogodi{wi studenti. Wihove supruge su tako|e imu}ne, a ako nisu u zanimawe upisale „manekenka„, onda su doma}ice. Kada se pomene oporezivawe bogatstava ste~enog na vol{eban na~in obi~no se misli na sve wih. Tu je i jedna kategorija za koju se dobro zna kako je do{la do novca: folk-zvezde koje su evre i evre zaradile na „tezgama„, a nisu prijavile ono {to su sem aplauza donele s takvih vikend-gostovawa i uveseqavawa gastarbajtera. I jo{ jedna: oni koji su novac zaradili u poreskim rajevima. D. Vu jo {e vi}

liko bankrotstvo ne bude izglasano, ostavqa se mogu}nost za podno{ewe plana reorganizacije u roku od 90 dana – objasnio je Savi} daqu proceduru, i istakao da }e deo radnika, posle otvarawa ste~aja, ostati angaòvan u “Jugoremediji” da bi priveo kraju otpo~ete poslove ili eventualno zapo~eo neke nove. Predsednik Samostalnog sindikata u “Jugoremediji” Vla di mir Pe ci ko za najavio je da }e radnici i akcionari uloìti àlbu na re{ewe o otvarawu ste~aja. Pecikoza je dodao da su oni o~ekivali da }e se na ju~era{wem ro~i{tu pojaviti predstavnici dràve i ponuditi plan reorganizacije. – Me|utim, to se nije desilo. O~igledno da dràvu ne interesuje wenih 42 odsto kapitala u “Jugoremediji”. Ali, vide}emo kako }e se Apelacioni sud izjasniti o na{oj àlbi. U svakom slu~aju, poku{a}emo da se organizujemo i da s potencijalnim investitorima ponudimo plan reorganizacije fabrike – napomenuo je Pecikoza. Ju~era{wem ro~i{tu, izme|u ostalih, prisustvovali su direktorka “Jugoremedije” Je le na Jo va nov, biv{i direktor Zdrav ko De u- ri}, kao i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Bor ka Pa vi }e vi} koja je pruìla podr{ku radnicima i akcionarima. @. Ba la ban

Ministarka energetike Zo ra na Mi haj lo vi} najavila je da }e to ministarstvo u januaru obnarodovati plan restrukturirawa JP „Srbijagas”. Kako je rekla, svi su svesni toga da neke stvari u JP „Srbijagas” moraju da se mewaju, i dodala da jedva ~eka izve{taj Dr`avne revizorske institucije o poslovawu te kompanije, posle ~ega }e se mo}i malo vi{e govoriti o tom preduze}u. Da podsetimo, ministarka Mihajlovi} je jo{ ranije istakla da su promene u JP „Srbijagas” neophodne i da nije dobro da firme koje se ne bave osnovnom delatno{}u, pro-

finansijsko restrukturirawe, a da gubici s kojima se preduze}e suo~ava nisu posledica lo{eg upravqawa nego drugih razloga, pre svega nerealne cena gasa. On je rekao da

]u ta we o ce ni ga sa I ju~e je vladala ti{ina o poskupqewu gasa – ni iz „Srbijagasa„ ni iz Ministarstva energetike nije bilo novih informacija, {to zna~i da su svi na svojim pozicijima. „Srbijagas” je, da podsetimo, prvo obavestio distributere da }e gas od 1. januara poskupeti deset posto. Odmah nakon toga oglasila se ministarka Mihajlovi}, koja je rekla da od poskupqewa gasa u januaru ne}e biti ni{ta... izvodwom i distribucijom gasa, optere}uju poslovawe tog preduze}a, koje delom ima gubitke i zbog tih }erki-firmi preuzetih zbog neizmirenih dugovawa za gas. S druge strane, generalni direktor JP „Srbijagas” Du {an Ba ja to vi} tada je rekao da je kompaniji neophodno

prilikom preuzimawa dvadesetak preduze}a, }erki-firmi, nije bila namera da ona ostanu u vlasni{tvu JP „Srbijagas” ve} da se oporave i svoje proizvode plasiraju na tr`i{te i na taj na~in omogu}e da JP „Srbijagas” naplati svoja potra`ivawa. D. Ml.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

111,1945

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,4638

116,0735

110,8541

Australija

dolar

86,9659

88,7407

90,7817

86,6997

Kanada

dolar

84,5908

86,3171

88,3024

84,3318

Danska

kruna

14,9006

15,2047

15,5544

14,8550

Norve{ka

kruna

15,0480

15,3551

15,7083

15,0019

[vedska

kruna

12,9111

13,1746

13,4776

12,8716

[vajcarska

franak

91,9875

93,8648

96,0237

91,7059

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

135,5535 84,0282

138,3199 85,7431

141,5013 87,7152

135,1385 83,7710

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 12. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (516,10 1,45)

Zlatica, Lazarevo

40,00

4.830

260.820

Privredna banka, Beograd

18,26

136

103.052

AIK banka, Ni{

-1,08

1.562

190.530

Poqoprivr. preduze}e, Bezdan

10,00

440

3.080

NIS, Novi Sad

0,41

737

11.513.467

9,67

737

8.326.972

Imlek, Beograd

0,45

3.150

1.615.950

9,56 Promena

12.998 Cena

129.980 Promet

Komercijalna banka, Beograd

1,42

1.217

97.370

Energoprojekt holding, Beograd

-20,05

678

4.068

0,00

606

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-5,81

4.521

429.386

4,45

446

14.297.869

Soja protein, Be~ej

Tigar, Pirot

-4,05

213

52.273

9,67

737

8.326.972

Jubmes banka, Beograd

9,56

12.998

129.980

Metalac, Gorwi Milanovac

Soja protein, Be~ej Jubmes banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom Prvi Partizan Alfa, U`ice

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Ikarbus, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-2,91

434

3.910

-1,10 Promena

900 Cena

900 Promet

240.516

0,17

2.310

339.552

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-5,81

4.521

429.386

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

291.505

434.062

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

550

0,00

Tigar, Pirot

-4,05

213

52.273

11.513.467

Soja protein, Be~ej

9,67

737

8.326.972

Zlatica, Lazarevo Sremput, Ruma

Promet

1.682

737

583

Cena

0,72

0,41

6,00

Promena %

Galenika Fitofarmacija, Zemun

NIS, Novi Sad

Neoplanta, Novi Sad

Naziv kompanije

40,00

4.830

260.820

0,00

890

194.910

Svi iznosi su dati u dinarima

dnevnik

petak28.decembar2012.

dru[tvo PRO TEST PO LI CA JA CA U BE O GRA DU

U PRO DA JI ZBIR KE ZA PRI PRE MU MA LE MA TU RE

Za 680 za da ta ka 340 di na ra

Zbir ke sa za da ci ma za pri pre mu za vr {nog is pi ta na kra ju osmo go di {weg {ko lo va wa za ovo go di {wu ge ne ra ci ju osma ka Mi ni star stvo pro sve te pred sta vi lo je ju ~e u Vla di Sr bi je, ta ko da }e ma li ma tu ran ti ve} mo }i da po~ nu da se pri pre ma ju. I ove go di ne }e im bi ti na ras po la ga wu zbir ke iz ma te ma ti ke i ma ter weg je zi ka, a osim na srp skom, obe zbir ke pri pre mqe ne su i na ma |ar skom, slo va~ kom, ru sin skom, ru mun skom, hr vat skom, bu gar skom i al ban skom je zi ku. Ce ne zbir ki ni su me wa ne od pro {le go di ne, ta ko da i ovo god {wa zbir ka za da ta ka za ma te ma ti ku sta je 130 di na ra, a za ma ter wi je zik 210 di na ra.

U Zbir ci za da ta ka iz ma te ma ti ke ove go di ne ima 330 za da ta ka sa re {e wi ma. Za da ci su po de qe ni pre ma slo `e no sti na osnov ni, sred wi i na pred ni ni vo, a ob u hva }e no je pet obla sti - bro je vi i ope ra ci je s wi ma, al ge bra i funk ci je, ge o me tri ja, me re we i ob ra da po da ta ka.

U Zbir ci za da ta ka iz ma ter weg je zi ka ima 350 za da ta ka s re {e wi ma, ko ji su ta ko |e po de qe ni po te ì ni na osnov ni, sred wi i na pred ni ni vo i pro ve ra va ju ve {ti nu ~i ta wa i raz u me va wa pro ~i ta nog, pi sa no iz ra à va we, gra ma ti ku, lek si ku, te zna we na rod nog i kwi èv nog je zi ka i kwi èv no sti. Auto ri ovo go di {wih zbir ki za da ta ka, ko je su pri pre mqe ne u Za vo du za vred no va we kva li te ta obra zo va wa i vas pi ta wa, su ti mo vi na stav ni ka iz osnov nih i sred wih {ko la. I dok je iz pro {lo go di {wih zbir ki pro le tos, na za vr {nom is pi tu, ~e tvr ti na za da ta ka bi la pot pu no ista, a ~e tvr ti na s iz me we nim nu me ri~ kim vred no sti ma ili re do sle dom po nu |e nih od go vo ra, u ovo go di {wim zbir ka ma su sa mo mo del za da ci. Na i me, pre ma pla nu Mi ni star stva pro sve te, na pu tu ka ko na~ nom ob li ku za vr {nog is pi ta na kra ju osmo go di {weg {ko lo va wa, ko ji za dve go di ne ~e ka sa da {we sed ma ke i u ko jem }e svi za da ci na te sto vi ma bi ti ne po zna ti, a pr vi }e po la ga ti i tre }i, kom bi no va ni test sa pi ta wi ma iz isto ri je, ge o gra fi je, bi o lo gi je, he mi je i fi zi ke, ovo go di {wi ma li ma tu ran ti na za vr {nom is pi tu ne }e ima ti ni je dan za da tak iden ti ~an oni ma u zbir ka ma. ê tvr ti na za da ta ka na is pi tu u ju nu sle de }e go di ne bi }e za da ci iz ovih zbir ki za ve `ba we, ali s iz me we nim nu me ri~ kim vred no sti ma, ka da je ma te ma ti ka u pi ta wu ili re do sle dom od go vo ra, ka da je ma ter wi je zik u pi ta wu. Osta lih dve tre }i ne za da ta ka na za vr {nom is pi tu u {kol skoj 2012/13. go di ni osma ci }e na we mu pr vi put vi de ti. D. De ve ~er ski

PO O [TRE NI USLO VI ZA PEN ZI O NI SA WE @E NA

Po seb ne na kna de do pen zi je

Od pr vog da na na red ne go di ne è na ma u Sr bi ji za od la zak u pen zi ju tre ba po ~e ti ri me se ca vi {e i rad nog sta à i go di na ì vo ta. Na i me, uslov za pen zi o ni sa we è na u 2013. go di ni je 35 go di na i ~e ti ri me se ca rad nog sta à i 53 go di ne i ~e ti ri me se ca ì vo ta. No va pra vi la o po ve }a wu sta à i go di na ì vo ta za pen zi o ni sa we è na stu pi la su na sna gu 1. ja nu a ra pro {le go di ne ka da je iz me wen Za kon o pen zij skom i in va lid skom osi gu ra wu. No, ta iz me na do ne la je pro ble me mno gim è na ma ko je su pre to ga ra ~u na le na to da }e po ra ni je va è }em za ko nu, a ko ji je pod ra zu me vao 35 go di na rad nog sta à i 53 go di ne ì vo ta, oti }i u pen zi ju. Upra vo zbog to ga {to su ra ~u na le da }e po ~et kom ove go -

ra du, od no sno da ih vra te na svoj spi sak jo{ ~e ti ri me se ca. Zna ~i lo bi to da fir me mo ra ju da im iz da ju po tvr du da }e pla ti ti jo{ ~e ti ri me se ca rad nog i pen zi o nog sta à, ali im ne mo ra ju da ti do dat nu pla tu za taj pe riod jer }e no vac do bi ti od NSZ-a. Ta kvo re {e we one tre ba da do sta ve nad le `noj fi li ja li NSZa da bi se pri stu pi lo pro du è wu is plat nog pe ri o da po seb ne nov ~a ne na kna de do is pu we wa uslo va za ostva ri va we pra va na pen zi ju. Dr à va je sve sna to ga da }e se ne ke è ne na }i upra vo u tom pro ble mu i otud od lu ka da se za ~e ti ri me se ca ko ja ne do sta ju svi ma wi ma is pla }u je po seb na nov ~a na na kna da do pen zo ni sa wa. Pro blem na sta je za one è ne ~i je su fir me u pro te kle dve go di ne pre sta le da ra de pa

Dr à va }e pre ko Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we pre bro di ti ova ~e ti ri me se ca ko ja se ja vqa ju kao no vo na sta li pro blem za pen zi o ni sa we è na po no vim kri te ri ju mi ma di ne is pu ni ti taj uslov, pri sta ja le su 2009. i 2010. go di ne da bu du pro gla {e ne teh no lo {kim vi {kom i da do ~e ka ju pen zi ju na Tr ì {tu ra da. No, sa da ka da je za kon u me |u vre me nu iz me wen, one ne }e na red ne go di ne mo }i da idu u pen zi ju jer }e im ne do sta ja ti jo{ ~e ti ri me se ca rad nog sta à i ~e ti ri me se ca ì vo ta. î we ni ca je da mno ge è ne ne bi pri sta le na to da idu na evi den ci ju Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we i bu du pro gla {e ne teh no lo {kim vi {kom on da ka da su oti {le ve} bi ~e ka le jo{ ta ~e ti ri me se ca. Ova ko je za wih na stao pro blem ko ji dr à va mo ra da re {i. U NSZ-u ob ja {wa va ju da bi è ne ko je bi, po ra ni jem re {e wu o teh no lo {kom vi {ku i ko je su na evi den ci ji ne za po sle nih uz nov ~a nu na dok na du ~e ka le pen zi o ni sa we, po ~et kom na red ne go di ne tre ba lo da idu u pen zi ju a sa da im po iz me we nom za ko nu ne do sta je ~e ti ri me se ca, tre ba lo da se obra te ma ti~ nom pred u ze }u ko je bi tre ba lo da iz me ni re {e we o ot ka zu ugo vo ra u

one ne ma ju od ko ga da do bi ju re {e we o pro du è wu za ~e ti ri me se ca. Dr à va }e, da kle, pre ko NSZ pre bro di ti ta ~e ti ri me se ca ko ja se ja vqa ju kao no vo na sta li pro blem za pen zi o ni sa we è na po no vim kri te ri ju mi ma. Su de }i po pro jek ci ji bu xe ta za na red nu go di nu, to }e bi ti po sled we po ve zi va we sta à na ra ~un dr à ve. Na i me, bu xe tom za 2013. ni je pred vi |e no po ve zi va we za o sta log rad nog sta à na ra ~un dr à ve s ob zi rom na to da je Ustav ni sud Sr bi je usta no vio da ta kvo re {e we ni je u skla du sa za ko nom i da ga zde mo ra ju da iz vr {a va ju svo je oba ve ze, a ne da ih pre ba cu ju na dr à vu ko ja po sle iz dva ja ogrom ne su me da rad ni ci ne bi osta li s „ru pa ma„ u sta ù. Dr à va je do sa da pla ti la do pri nos za 421.504 rad ni ka, ali ve} sa da je na spi sku naj ma we 180.000 za po sle nih ko ji ma ga zde u pro te kloj go di ni ni su pla }a li do pri no se i ko ji ne mo gu ostva ri ti ni jed no svo je pra vo, pa ni ono na na dok na du od NSZ-a ili pen zi o ni sa we. Q. Ma le {e vi}

dnevnik

Tra è ve }u za kon sku za {ti tu Po li cij ski sin di kat Sr bi je or ga ni zo vao je ju ~e is pred se di {ta Mi ni star stva unu tra {wih po slo va pro test ni skup, tra è }i ve }e ka zne za sve one ko ji na pa da ju po li cij ske slu `be ni ke. Na sku pu na No vom Be o gra du, ko ji je po ~eo mi nu tom }u ta wa za po gi nu le po li caj ce, u~e sni ci su no si li sin di kal ne za sta ve i ve li ki tran spa rent „Po li cij ski sin di kat Sr bi je - uvek uz na rod”. Pred sed nik tog re pre zen ta tiv nog sin di ka ta Veq ko Mi ja i lo vi} re kao je no vi na ri ma da je osno vi raz log oku pqa wa ne za do voq stvo ka zne nom po li ti kom pre ma oni ma ko ji na pa da ju po li caj ce. On je re kao da svi dr ` av n i zva n i~ n i c i pre ko me di ja go vo re da je na pad na po li ci ju na pad na dr à vu, a da se u prak si na spre ~a va wu to ga ma lo {ta ra di i da je do {lo kraj we vre me da se re {e ti pro ble mi.

Pro fe si o nal ca za di rek to ra Po li cij ski sin di kat Sr bi je sma tra da bu du }i di rek tor po li ci je tre ba da bu de pro fe si o na lac i da se u iz bo ru oso be za tu funk ci ju ne sme ru ko vo di ti po li ti~ kim do go vo ri ma. Pred sed nik tog re pre zen ta tiv nog sin di ka ta Veq ko Mi ja i lo vi} iz ja vio je da po sao di rek to ra po li ci je tre ba da oba vqa pro fe si o na lac ko ji }e bri nu ti o pra vi ma svih po li ca ja ca i da je to je di no {to in te re su je sin di kat. On je na veo da iz bor di rek to ra po li ci je ne sme da bu de stvar po li ti~ kih do go vo ra.

U~e sni ci pro te sta za tra ì li su i da se u kri vi~ ni za kon une se od red ba da sva ko ko po ku {a da ubi je ili ubi je po li caj ca do bi je do ì vot nu ka znu za tvo ra. Na sku pu je za tra è no i da se re {i niz pro ble ma u ru ko vo |e wu mi ni star stvom unu tra {wih po slo va, ukqu ~u ju }i i po boq {a we opre mqe no sti, obez be |i va wa uni for mi i go ri va za in ter ven ci je. Mi ja i lo vi} je re kao da po li caj ci na uli ca ma vo ze sta re auto mo bi le i ~e sto ne ma ju go ri vo, dok se ne ki qu di u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va, ko ji ne ma ju ni ka kvih do dir nih ta ~ a k a sa po l i c i j om, vo z e u naj sku pqim auto mo bi li ma uz prat wu. On sma tra da mi ni star unu tra {wih po slo va mo ra da kon tro li {e MUP ka ko bi po li ci ja bi la ser vis gra |a na, a ne bi lo ko je po li ti~ ke par ti je.

OD SLE DE ]E GO DI NE CEN TRA LI ZO VA NO SNAB DE VA WE ZDRAV STVE NIH USTA NO VA

Ve li kim na bav ka ma do u{te da Sr bi ja je u jav ni dug pre u ze la 13,5 mi li jar di du ga zdrav stve nih usta no va pre ma ve le dro ge ri ja ma, a po osno vu na bav ke le ko va i me di cin skog ma te ri ja la, bu du }i da je Skup{¡ti na Sr bi je usvo ji la za kon ko jim je to pred vi |e no. Re~ je o Za ko nu o pre u zi ma wu oba ve za zdrav stve nih usta no va pre ma ve le dro ge ri ja ma po osno vu na bav ke le ko va i me di cin skog ma te ri ja la i pre tva ra wu tih oba ve za u jav ni dug Sr bi je. Sred stva za iz mi re we oba ve za bi }e obez be |e na u re pu bli~ kom bu xe tu, a oba ve ze zdrav stve nih usta no va pre ma ve le dro ge ri ja ma }e se iz vr{¡ava ti u ~e ti ri jed na ke ra te to kom 2013, 2014. i 2015. go di ne. Ta ko }e ve le dro ge ri ja ma po sled wih da na mar ta, ju na, sep tem bra i de cem bra u na red ne tri go di ne bi ti upla }i va no po dva na e sti na ukup nog iz no sa oba ve ze. Uslov za pre u zi ma we du ga je da zdrav stve ne usta no ve vi {e ne pra ve du go va wa i da se ne za du `u ju kod ve le dro ge ri ja. Ka ko bi se spre ~i lo no vo za du `i va we usta no va, mi ni star ka zdra vqa prof. dr Sla vi ca \u ki} De ja no vi} je iz ja vi la da }e

Sti pen di je za 59 stu de na ta Naj bo qim stu den ti ma sa te ri to ri je op {ti ne No vi Be ~ej sve ~a no su uru ~e ni ugo vo ri o sti pen di ra wu. Iako je pr vo bit no pla ni ra no da se sti pen di r a 50 stu d e n a t a, od l u k om Op {tin skog ve }a rang li sta je pro {i re na. Pred sed nik no vo be ~ej ske op {ti ne Sa {a [u }u ro vi} ob ja snio je da je jo{ de ve to ro stu de na ta is pu ni lo uslo ve kon kur sa, pa je od lu ~e no da sti pen di je bu du do de qe ne i wi ma. Svi oni }e pri ma ti 6.000 di na ra me se~ no. - Tru di }e mo se i da qe da za dr `i mo mla de u No vom Be ~e ju. Jed na od ide ja je da im po mog ne mo dok stu di ra ju, a dru ga da im ka sni je omo gu }i mo da do bi ju po sao. Za na red nu go di nu smo u bu xe tu pred vi de li sred stva za re a li za ci ju ak ci o nog pla na za po {qa va wa, ka ko bi omla di na na kon za vr {e nih stu di ja mo gla da od ra di pri prav ni~ ki sta` u No vom Be ~e ju – re kao je [u }u ro vi}. Stu dent ki wa Sa wa Pan ti}, ko ja po ha |a ma ster stu di je na Teh ni~ kom fa kul te tu “Mi haj lo Pu pin” u Zre wa ni nu, ka `e da je po mo} u vi du sti pen di ja ite ka ko zna ~aj na - Iako su m a ni j e ve l i k a, sva ka ko }e mi po mo }i da po kri jem deo tro {ko va – re kla je ona. @. B.

Cen tra li zo va no snab de va we je prak sa u mno gim evrop skim ze mqa ma, pa ako one mo gu na ovaj na ~in da na ba vqa ju le ko ve i sa ni tet ski ma te ri jal, mo `e mo i mi (Slavica \u ki}-De ja no vi}) od sle de }e go di ne bi ti uve de no cen tra li zo va no snab de va we zdrav stve nih usta no va. To zna ~i da one vi {e ne }e mo }i sa me da

se snab de va ju, ne }e im bi ti omo gu }e no da pra ve no ve du go ve, od no sno ne }e mo }i da tro {e vi {e ne go {to im je opre de qe no.

Me |u tim, me nax men ti mno gih usta no va ve} sa da sum wa ju da }e se cen tra li zo va nim snab de va wem re {i ti pro blem. Sma tra ju da se ova kvim snab de va wem mo è pro du ì ti vre me po treb no za na bav ku le ko va i sa ni tet skoh ma te ri ja la, a {to mo è do ve sti do wi ho ve ne sta {i ce i za sto ja u ra du. - Cen tra li zo va no snab de va we je prak sa u mno gim evrop skim ze mqa ma, pa ako one mo gu na ovaj na ~in da na ba vqa ju le ko ve i sa ni tet ski ma te ri jal, mo è mo i mi - iz ja vi la je dr \u ki} De ja no vi}. - Ni je sve jed no da li se ugo va ra ma la ili ogrom na ko li ~i na sa ni tet skog ma te ri ja la i tu ima pro sto ra za u{te du. Cen tra li zo va no }e se na ba vqa ti i le ko vi i la bo ra to rij ski ma te ri jal, a usta no ve }e vo di ti ra ~u na o sred stvi ma za hi gi je nu i hra ni za bol ni~ ke ku hi we. Ka ko bi se obez be dio kon ti nu i tet u funk ci o ni sa wu usta no va, mi ni star ka ka è da }e mo ra ti da se obez be de re zer ve me di cin skog ma te ri ja la i le ko va za tri do {est me se ci. J. Bar bu zan

AK CI JA TU RI STI^ KIH PO SLE NI KA IZ RU ME

Kon kurs za su ve nir Sre ma Fond „Tu ri sti~ ki kla ster Srem„ iz Ru me je, uz po dr {ku Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za pri vre du, po kre nuo pro je kat pod na zi vom „Kre a tiv na ra di o ni ca su ve ni ra Sre ma“. Pro je kat }e bi ti re a li zo van od de cem bra 2012. do mar ta 2013. go di ne u op {ti na ma Srem ska Mi tro vi ca i Ru ma. – Pro je kat je usme ren na kre i ra we asor ti ma na su ve ni ra Sre ma i po dr {ku we go vom pla sma nu kroz afir ma ci ju umet ni~ kih i sta rih za na ta i teh ni ka do ma }e ra di no sti. Fond „Tu ri sti~ ki kla ster Srem„, uz po dr {ku Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je gra da Srem ska Mi tro vi ca, do pri ne }e na sto ja wi ma da Srem do bi je ser ti fi ko van asor ti man su ve ni ra, a tu ri sti~ ki pro iz vod Sre ma pret po stav ku za raz voj – ka `e di rek tor ka Fon da Du {ka Da vi do vi}. – U na red na tri me se ca, ko li ko }e tra ja ti re a li za ci ja tog pro jek ta, Fond „Tu ri sti~ ki kla ster Srem„ iz Ru me i TO Srem ska Mi tro vi ca }e bi ti no si o ci ak tiv no sti na re a li za ci ji pro jek ta, a Ru ma i Srem ska Mi tro vi ca i do ma }i ni dve pri red be ko je }e na raz li ~i te na ~i ne pro mo vi sa ti asor ti man su ve ni ra. Iste pri red be bi }e za vr {ni ca pro jek ta u dve fa ze. Pr va }e bi ti re a li zo va na u fe bru a ru 2013. go di ne, u re sto ra nu „Vu lin“ u Ru mi, a dru ga u Srem skoj Mi tro vi ci, u mar tu.

Pro je kat ima jed nog po kro vi te qa, dva do ma }i na i vi {e part ne ra. Me |u wi ma je i Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Voj vo di ne, ko ja ve} go di -

Svi prijavqeni radovi - suveniri bi}e dostupni za pregledawe i ocewivawe, {to posetilaca sajta, {to stru~nog tima koji }e pratiti pristigle prijave i po potrebi sugerisati eventualne korekcije na ma pru `a po dr {ku pro mo ci ji Sre ma na sa jam skim pri red ba ma, kod nas i van gra ni ca Sr bi je. Zna ~a jan part ner je i Re gi o nal na `en ska ini ci ja ti va „Pa non ka“ iz Ru me, ko ja ve} oku pqa ve li ki broj pro iz vo |a ~a su ve ni ra ko ji }e u~e {}em na tom pro jek tu do bi ti no vu

mo gu} nost za pla sman svo jih pro iz vo da. – Ciq ko ji smo po sta vi li je da oku pi mo {to ve }i broj pro iz vo |a ~a, da po dr ì mo naj kre a tiv ni ja re {e wa i for mi ra mo asor ti man ko ji }e mo bren di ra ti i za we ga na }i me sto u ho te li ma i me sti ma ko ja tu ri sti naj vi {e po se }u ju – is ti ~e Du {ka Da vi do vi}. Da bi omo gu }i li {to {i ru li stu u~e sni ka, na saj tu Fon da „Tu ri sti~ ki kla ster Srem„, na na slov noj stra ni www.sremturizam.org, otvoren je deo namewen realizaciji projekta, gde je veoma jednostavno prijaviti svoje u~e{}e. Za svakog u~esnika obezbe|ena je stranica (na sajtu Fonda TKS), na kojoj moè prijaviti ~etiri suvenira (osam fotografija, po dve za svaki suvenir). Po prijavi, u~esnik dobija svoju {ifru pod kojom }e wegovi radovi biti objavqeni. Svi prijavqeni radovi - suveniri bi}e dostupni za pregledawe i ocewivawe, {to posetilaca sajta, {to stru~nog tima koji }e pratiti pristigle prijave i po potrebi sugerisati eventualne korekcije. Svi oni koji èle da u~estvuju svoje prijave mogu slati do kraja januara 2013. godine. Po isteku tog vremena sakupi}e se ocene posetilaca sajta i ocene stru~nog tima i proizvo|a~i izabranih suvenira pozvati na javnu prezentaciju. M. Bozokin

V remeploV

Ber be ri po sta li hi rur zi „Ber be ri su pr vi qu di...” pe va lo se jo{ pre dve sto ti ne go di ne go di na. U No vom Sa du je 28. de cem bra 1774. umro Mi lo{ Mi li vo je vi}, ko ji je u ne ka da {wi Pe tro va ra din ski {a nac do {ao iz Sr bi je. Bri jao je i {i {ao mu {te ri je, ali ih je i le ~io od ko sto bo qe ili im na me {tao slo mqe ne no ge ili ru ke. Ta ko je ste kao ku }u u gra du, 25 ju ta ra ze mqe, 300 ova ca... Sli~ no je

kroz `i vot pro {ao i Mar ko Gre ~e sko ko ji je ta da u No vi Sad do {ao iz Ru mu ni je. On je, za jed no sa ber be ri ma La z a r om Ma t i } em iz Sen t an d re j e, kao i No vo sa |a ni ma Pa ve lom Pe tro vi }em i Ja ko vom Ni ko li }em go di ne 1771. od {tab nog le ka ra F. Vin dle ra iz gar ni zo na u Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, do bio po tvr du da zna po sao hi rur ga. N. C.

La `ni sa ku pqa ~i pa ra za De ~ ju bol ni cu U gra du su se, ka ko smo sa zna li u De~ joj bol ni ci, po ja vi le oso be ko je u ime te usta no ve sa ku pqa ju no vac od su gra |a na i to na po te su {i reg cen tra No vog Sa da, kao i na Te le pu. Iz De~ je bol ni ce na vo de ka ko ni ka da do sa da ni su ima li ova kve ak ci je, te upo zo ra va ju su gra |a ne da even tu al ne slu ~a je ve pri ja ve po li ci ji, kao {to je to ura di la i sa ma me di cin ska usta no va. B. M.

Novosadska petak28.decembar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Na se qe Gla vi ca bez vo de

GRAD, REPUBLIKA I POKRAJINA ZAJEDNO O@IVQAVAJU JEDAN OD SIMBOLA NOVOG SADA

Ob no va Be o grad ske ka pi je po ~i we na pro le }e

Na se qe Gla vi ca u Srem skoj Ka me ni ci ne }e ima ti vo de da nas od 9 do 12 ~a so va zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i. Po sto ji mo gu} nost da }e u to ku ra do va blo ka da vo do vod ne mre `e, uko li ko za tim bu de po tre be, bi ti pro {i re na i na okol ne uli ce. I. D.

Is kqu ~e wa stru je

Pro to kol o sa rad wi na pro gra mu ob no ve Be o grad ske ka pi je Pe tro va ra din ske tvr |a ve, ko ja se na {la me |u po bed ni ci ma ne pro fit nog pro jek ta „Me sto ko je vo lim” ban ke „In te za”, pot pi san je ju ~e u Grad skoj ku }i. Za ra do ve }e bi ti iz dvo je no 35 mi li o na di na ra, ko ji bi tre ba li da po~ nu na pro le }e sle de }e go di ne. Ra do vi ukqu ~u ju sa na ci ju gor wih zo na ka pi ja, za {ti tu od vla ge, ob no vu fa sa da i zi do va unu tra {wih pro sto ra ka pi je, kao i re kon struk ci ju ko lo vo za. Spo ra zum su pot pi sa li gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}, re pu bli~ ki mi ni star za kul tu ru i in for mi sa we Bra ti slav Pet ko vi}, v. d. di rek to ra Fon da za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne Ne boj {a Ma len ko vi} i pred sed nik Iz vr {nog od bo ra ban ke „In te za” Dra gi wa \u ri}. Fi nan sij ska sred stva }e obez be di ti sva ~e ti ri pot pi sni ka ovog spo ra zu ma. - Ve li ko mi je za do voq stvo {to smo Mi lo{ Vu ~e vi}, Bra ti slav Pet ko vi}, Dra gi wa \u ri} i Ne boj {a Ma len ko vi} do ka za li da grad, re pu bli ka, po kra ji na i pri vred ni su bjek ti, u ovom slu ~a ju „In te za”, No vi Sad je ja ko bit no {to se ob na vqa Be o mo gu od li~ no da sa ra |u ju i {to ima mo ja snu grad ska ka pi ja, ko ja ima i sim bo li ~an zna ~aj vi zi ju da kul tur na bla ga mo ra mo sa ~u va ti. Za za grad, pre sve ga zbog ula ska srp ske voj ske

Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ko viq: od 8 do 13 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Srem ski Kar lov ci: od 8.30 do 11 ~a so va E{i ko vac i Stra `i lo vo. Fu tog: od 9 do 12 ~a so va pred u ze }a „Ga vri}„, „Tu pa wac„, @i vi nar ska far ma, „Ja wa„, „Maj ki}”, „[u ma rov sa la{„, „Eko no mi ja”, crp ke DTD, „Ke{„ i „Oba dov”.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

hronika

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

kroz ka pi ju u Pr vom svet skom ra tu - na veo je Vu ~e vi}. Za pred sed ni cu Iz vr {nog od bo ra ban ke „In te za” Dra gi wu \u ri} ovo je na ~in da ne ke lo ka li te te, ko ji u pro {lo sti ni su do voq no ~u va ni, sa ~u va ju za bu du }a po ko le wa i da se raz vi je svest kod onih ko ji ima ju mo gu} no sti, da po red osnov ne de lat no sti, ula `u i u pro jek te od ko jih be ne fi ci je ima dru {tvo u ce li ni. Mi ni star Pet ko vi} je, na kon pot pi si va wa, iz ja vio da je di van tre nu tak ka da ~e ti ri stra ne sa ra |u ju na ne ~e mu {to je op {ti kul tur ni in te res i da je ovo na sta vak tra di ci je za du `bi nar stva na ovim pro sto ri ma. - Kul tu ra je za sva ko dru {tvo naj va `ni ja, jer u isto ri ji ne po sto ji ni je dan eko nom ski pre po rod, gde ni je bi lo kul tur ne re ne san se. Dra go mi je da po sto je or ga ni za ci je, ko je se ba ve is kqu ~i vo fi nan si ja ma, pre po zna le ne {to {to je ve o ma va `no za kul tu ru i na dam se da }e ovaj pri mer sle di ti i dru gi - re kao je Pet ko vi}. Gojko ^etnik

Isto ri ja du ga tri i po ve ka Be o grad ska ka pi ja, od no sno ulaz u ta da {wi Pe tro va ra din, sa gra |e na je 1753. go di ne u kla si ci sti~ kom sti lu, a ova za svo |e na ka pi ja ve zu je ba sti o ne Sve tog Ig na ci ja i Sve tog Er ne sta. Naj mo nu men tal ni ja gra |e vi na pe tro va ra din skog pod gra |a sa mo je jed na od ne ko li ko ka pi ja ko je na la ze u sklo pu Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Ta ko |e, po red po sto je }ih, po sto ja la je i No vo sad ska ili Du nav ska ka pi ja, ko ja je sru {e na pri li kom iz grad we mo sta Kra qa To mi sla va. Ku stos Mu ze ja gra da Si ni {a Jo ki} ka `e da je ve o ma po hval no {to }e grad ska vlast i jed na pri vat na ban ka za jed no spro ve sti ovaj pro je kat i da mi sli da je bu du} nost o~u va wa kul tur nih spo me ni ka, upra vo u sa rad wi dr `av nih in sti tu ci ja i pri vat nih kom pa ni ja. - Ka pi ja tr pi ja ko ve li ku fre kvent nost sa o bra }a ja i za i sta je u lo {em sta wu. Kao kod svih kul tur nih spo me ni ka, naj -

ve }i pro blem je neo dr à va we, pa ta ko i kod Be o grad ske ka pi je. Ko li ko ja znam, ona je do sa da bi la odr à va na sa mo par ci jal no, ta ko da }e ovo bi ti pr vi put da se ura di ge ne ral na ob no va. Po zdra vqam ovaj pro je kat svim sr cem, i kao gra |a nin i kao isto ri ~ar - ka è Jo ki}.

Ina ~e, fo to gra fi ja na osno vu ko je je i do ne ta od lu ka da se Be o grad ska ka pi ja na |e u pro jek tu „Me sto ko je vo lim”, a za tim i da bu de ob no vqe na, de lo je fo to re por te ra na {eg li sta Slo bo da na [u {we vi }a. G. ^. Fo to: S. [u{wevi}

NOVOSADSKA HrONIKA

petak28.decembar2012.

U SINAGOGI I KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI

Kon cer ti Voj vo |an skog me {o vi tog ho ra Novogodi{wi koncert “What a Wonderful World” bi}e odr`an ve~eras od 20.30 sati u Sinagogi. Nastupa Vojvo|anski me{oviti hor pod umetni~kim rukovodstvom An dre ja Bur sa }a, a u saradwi sa profesionalnim orkestrom NS big bend. To je prvi

od dva koncerta koja }e ovaj hor odr`ati tokom novogodi{wih praznika. Slede}i }e biti u Sremskim Karlovcima 3. januara od 20 sati, u sve~anoj sali Karlova~ke gimnazije. Organizator je Muzi~ka omladina Novog Sada. Z. Ml.

DANAS NA „NOVOSADSKIM DE^JIM ZIMZARIJAMA 2”

„Ka ko de ca sla ve Bo `i}”

U okviru “Novosadskih de~jih zimzarija 2“, danas od 10 do 12 sati u Muzeju Vojvodine odrà}e se radionica “Kako deca slave Boì}”. Namewena je uzrastu od {est do 12 godina, a mali{ani }e u~iti o praznicima uo~i Boì}a i kako se do~ekuje taj najradosniji hri{}anski praznik. U kreativnom delu radionice u~i}e Boì}ne pesme i praviti kola~i}e. Broj u~esnika je ograni~en na 25, a prijave su obavezne na telefon 021/ 52 50 59. Gradska biblioteka organizovala je za danas od 11 do 12 sati “Zvezdani osmeh {ou”, radionicu za decu od pet do 12 godina. “Zimska {ahovska {kola za po~etnike

i poznavaoce {ahovske igre” odr`a}e se danas u De~jem kulturnom centru, Ulica Ive Lole Ribara 6. Po~etnici }e u~estvovati od 10 do 11.30 sati, dok je za poznavaoce odre|en termin od 11.30 do 13 sati. Namewena je uzrastu od {est do 12 godina, koji se Mogu prijaviti putem SMS-a na brojeve telefona 066/ 92 51 192 i 063/ 52 11 23. Radionica “Astronautika”, koja je organizovana u „Edukej{n asosijej{n”, Bulevar cara Lazara 44, odr`a}e se danas od 11 do 13 sati, a namewena je deci od osam do 12 godina. Prijave su obavezne na broj telefona 064/ 32 85 455, a broj dece je ograni~en na 20. N. R.

AKCIJA „DNEVNIKA” I „LAGUNE”

„Za mak u mom sr cu” na po klon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Zamak u mom srcu” Do di Smit. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari „Laguna„, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

„Ovo pi{em sede}i u sudoperi“, obja{wava na{a mlada pripoveda~ica Kasandra pre no {to }e nastaviti da opisuje svoju ekscentri~nu porodicu i wen `ivot u oronulom starom zamku. Tu je wen otac Mortmejn, po svim pretpostavkama pisac, iako ve} godinama ni{ta nije napisao; wena ma}eha Topaz, koja gaji strast ka tome da {eta gola po ki{i; wena sestra Rouz, koja se sprema da zarobi srce jednog od dvojice bogatih Amerikanaca iz susedstva. N. R.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.30), „razbija~ ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20.10), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45, 16, 16.15, 17.45, 19, 19.30, 21, 21.35, 22.15, 22.40), „Pijev `ivot” (12, 15.30, 19.15, 20), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 14.20, 18.15), „Kad svane dan” (22.25)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Uje`” (19.30), Kamerna scena, drama „Qubavna pri~a” (20.30)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Swe à na Sto pi}, Na ta {a Frol i Mir ja na Dra go qe vi} iz Novog Sada, Na ta {a Jo va nov iz \ur|eva, Je le na Ili} iz Ratkova, An ka Le kar iz Silba{a, Ja dran ka Pe ji} iz Gibarca, Smiq ka ]i ri} iz Futoga, Ti ja na Ili} iz Ka}a i Ja sna Ne met iz Kisa~a. DEÂKE: Ja sna Su bo tin, Jo va na Jo va ni}, An do li na Be ri {a, Bi qa na Sto ja no vi}, Bi qa na Po qa~ ki i Qi qa na Sla ven ska iz Novog Sada, Dra ga na Ko zli na iz In|ije, Mi le na Jo va no vi} i Dra ga na Ra ki ta iz Rume, Mir ja na Ko mad iz Gajdobre, Je le na Pa ji} iz Beo~ina, Je le na Lu ki} iz Novog Be~eja, Bo ja na Sa vi} iz Ledinaca i So wa Ra di {i} iz Suseka.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Olga Save Riter (1949) u 10.30 sati, Du{an Rajka Tonti} (1939) u 11.15, Slavko Jovana Ko{uti} (1965) u 12, [andor Jovana \ilvesi (1929) u 12.45 - ispra}aj, Milan Lazara Jari} (1929) u 13.30 i Qubodrag Mi}e Panti} (1983) u 14.15 sati. Na grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Bogoqub Milana \uki} (1936) u 13 sati.

DNEVNIK

REZULTATI ISTRA@IVAWA AGENCIJE „SKAN”

U mo di na pred wa ci, Ba la {e vi} i na da Da su u nedequ izbori na wih bi za{lo 48,2 odsto Novosa|ana, a najvi{e glasova bi da li Srp skoj na pred noj stranci 37,7 odsto, potom Demokratskoj stranci 20,8 i Socijalisti~koj partiji Srbije 9,7 odsto, a gradona~elnik bi bio Mi lo{ Vu ~e vi} iz SNS sa osvojenih skoro 23 odsto

predsednik Skup{tine grada, preko 70 odsto ko je predsednik Skup{tine Vojvodine, a 40 odsto ko je novi gradona~elnik. No, to ne smeta da ve}ina wih daje sud o radu ovih politi~ara, pa je 815 qu di oce ni lo pred sed ni ka gradskog parlamenta Si ni {u Se vi }a sa ocenom 2,5. Pred-

Zadovoqni statusom Vojvodine Status koji Vojvodina ima danas najprihvatqiviji je za ve}inu gra|ana, ta~nije za 41 odsto wih. Autonomiju iz 1974. godine èli 17,6 odsto gra|ana, vi{e od sada{we autonomije, ali mawe od 1974. ho}e 14,5, a za ukidawe svake autonomije je 7,6 odsto gra|ana. Samostalnu dràvu Vojvodinu podràva 5,2 odsto gra|ana. glasova, rezultati su to decem bar skog is tra ì va wa „Skan” agencije. Biv {i gra do na ~el nik iz DS Igor Pa vli ~i} dobio bi dobio 10,2, a Alek san dra Jer kov iz Lige socijaldemokrata Vojvodine 7,4 odsto glasova. Sada{wi predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} u prvom krugu izbora osvojio bi 32,3 odsto glasova, a wegov jo{ uvek najve}i oponent Bo ris Ta di} 11, 6 glasova, dok je Ivi ca Da ~i} tre}i sa 8,1 odsto glasova. Qude u Novom Sadu najvi{e, ve} tradicionalno, mu~e saobra}aj, putevi i parkinzi, na drugom mestu su nezaposlenost i otpu{tawe radnika, a na tre}em mito, korupcija i kriminal. Zanimqivo je da od 1.600 ispitanika wih skoro 90 odsto ne zna ko je

sednik Vlade Srbije Da~i} dobio je 2,9 , a predsednik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti} 2,87 koji je opet pobedio u izboru najuspe{nijeg politi~ara. Najuspe{niji Novosa|anin, a i umetnik posledwih godina, a i ove je \or |e Ba la {e vi}, sportista Iva na [pa n o v i}, no vi nar Bo r a Oti}, sport ski klub FK „Vojvodina”, a doga|aj festival „Egzit”. Sada{wem gradona~elniku nema {ta da zameri 33 odsto gra|ana, skoro sedam odsto misli da je spor, neorganizovan, nesposoban i qew, a ~etiri odsto mu zamera na~in dolaska na vlast. Po oceni gra|ana najboqe stvari koje su uradile vlasti do sada su popravka i izgradwa puteva i ulica, zatim ure|ewe grada, a na tre}em mestu je dobar rad javno komunalnih preduze}a.

Ipak, na kraju, nada nas ne popu{ta, jer 55 odsto gra|ana to ose}awe dr`i za primarno, a isto toliko najvi{e se pla{i bolesti i nemogu}nosti le~ewa, pada `ivotnog standarda i nemogu}nosti zapo{qavawa.

Za EU i daqe protiv NATO Kada bi se sada organizovao referendum o ulasku Srbije u Evropsku uniju 56,8 gra|ana bi bilo za, {to je do sada najmawi procenat, a 33,2 odsto protiv. Protiv ulaska na{e zemqe u NATO savez bi bilo 72,7, a za 10,8 odsto qudi. mawe pamte lokalnog politi~ara To mi sla va Bo ka na. Samo jedan odsto gra|ana zaokruìo je da ìvi veoma dobro, 15,7 ìvi dobro, 48,1 ìvi osredwe, 27,2 ìvi lo{e, a 8,2 odsto veoma lo{e. Po ~itanosti „Dnevnik” se na{ao na drugom mestu, iza „Blica”, a ispred „24 sata” i „Ve~erwih novosti”.

Agencija „Skan” odustala je od tradicionalnog koktela koje je prire|ivala laureatima u ~ast, a novac tome namewen preusmerili su na istra `i va we o pre ven ci je zdravqa u Vojvodini, ~iji }e rezultati biti predstavqeni u januaru. A. Latas

Bes pla tan kurs gi ta re

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

Besplatan kurs moderne gitare bi}e odr`an ve~eras u 19 ~asova u Kulturno-informacionom centru „Mladost” u Futogu, Ulica cara Lazara 42. U pitawu je projekat „Gitare i kwige” realizovan u saradwi izme|u

Na osnovu broja prijavqene dece, koja }e u periodu od 24. decembra do 14. januara 2013. godine dolaziti u vrti}e, Pred{kolska ustanova „Radosno detiwstvo„ napravila je raspored de`urnih objekata. Tako }e za vreme zimskog raspusta raditi vrti} „Masla~ak”, Narodnog fronta 42, a u wega }e dolaziti jedna grupa dece iz vr-

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi

Jovanovi} Zmaj” u Futogu odr`ano je 12 ~asova moderne muzike, 89 ~asova teorije muzike i solfe|a i 6 radionica iz omladinskog organizovawa, kwi`evnosti i istorije muzike. I. D.

Ras po red ra da vr ti }a za zim ski ras pust

420-374

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Gradske biblioteke i Udru`ewa „Muzi~ki i edukativni centar Karpediem”, a u okviru Lokalnog akcionog plana za mlade, koji je finansirala Gradska uprava za sport i omladinu. U biblioteka~kom ogranku „Jovan

DE@URSTVA U PRED[KOLSKOJ USTANOVI „RADOSNO DETIWSTVO”

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Ubedqivo najpopularniji politi~ar je predsednik Rusije Vla di mir Pu tin, prate ga doma}i politi~ari Ra sim Qa ji} u Vuk Je re mi}, a najomra`eniji su nema~ka kancelarka An ge la Mer kel i ministar Mla |an Din ki}, dok po dobrom gra|ani naj-

ti}a „Dunavski cvet” sa Telepa, dok u vrti} „Radosnica”, Sime [olaje bb, dolazi druga grupa mali{ana iz „Dunavskog cveta”. U Futogu }e raditi vrti}i „Biber~e”, Vojvode Mi{i}a bb i „Crvenkapa”, Proleterska 2. U vrti}u „P~elica”, Branimira ]osi}a 40 gostova}e mali{ani iz vrti}a „Zlatna ribica”, a u objekat „Cvr~ak i mrav” Trg majke Jevrosime,

dolazi}e deca iz „Veselog vozi}a”. Za raspust radi i vrti} „ Lienka”, Jana Amosa Komenskog u Kisa~u, a u wega }e dolaziti deca iz „Zvezdanog gaja” koji se nalazi u Stepanovi}evu. U vrti} „Novosa|an~e”, Banovi} Strahiwe bb, dolaze deca iz „Razli~ka” i „Poletarca”. Rade vrti}i „Zlatokosa” u Kraqa Aleksandra 62 u Veterniku, „Sun-

radi}e i vrti} „[vr}a”, Jerneja Kopitara 1, a u wega dolaze deca iz objekta „Lane”, u vrti} „ârolija”, Sowe Marinkovi} 1 dolaze mali{ani iz vrti}a „Bubica”. U vrti}u „Kalimero”, Dragi{e Bra{ovana 16 dolaze deca iz „Veselog vrti}a”, a u vrti} Sremska Kamenica jedan, dolaze mali{ani iz vrti}a Sremska Kamenica dva i tri. U „Izvor~i}” u Starim Ledincima dolaze mali{ani iz vrti}a „ârobwak” iz Novih Ledinaca i to od 31. decembra do 14. januara. U vrti}u „Cvr~ak”, Palmoti}eva 1 u Petrovaradinu boravi}e deca iz „îgre”, a u „Vili” Vojvo|anskih brogada 14, bi}e deca iz vrti}a „P~elica”. U vrti} „Bubamara”, ênejska 50, stiù deca iz vrti}a „Vidovdanski zvon~i}” i „Lasta” s êneja. U vrti} „ûperak”, Save Kova~evi}a 7, dolaze deca iz vrti}a „Sigridrug” i Duga”. U vrti} „Veverica”, Visarionova 4a, dolaze mali{ani iz „\ur|evka”. U vrti} „Guliver”, Bate Brki}a 1a, bi}e sme{tena deca iz vrti}a „Spomenak”, „Bistri~ak 1”, „BiFo to: F. Ba ki} stri~ak 2” i „Zvezdan”. U vrti} „Bajka”, Stevana Hristi}a 15, docokret” u Alekse [anti}a 32 i laze deca iz vrti}a „Puì}”, a u „Veseqko” na Trgu Komnenskog 9, „Svitac”, Stojana Novakovi}a bb „Pinokio” u Bege~u, „Mrvica” u mali{ani iz vrti}a „Panda” i Jiri~ekovoj”, „Vendi” u Bra}e „Leptiri}”. U vrti} „Petar Pan”, Drowak, „Veseli patuqci” u Ru- Janka ^melika 87, dolaze deca iz menki, „Neven” u Koviqu, „Zeka” u vrti}a „Detelina s ~etiri lista”. Budisavi, „Zvon~i}” u Ka}u, „Koc- U vrti} „Kolibri”, Bulevar Ja{e kica” u Sremskim Karlovcima, „ Tomi}a 3, bi}e sme{teni mali{aZeka” u Bukovcu”, „Zlatna greda” u ni iz „Sunca”, a u „Zvon~icu” Save Zlatne grede 6 i „Plavi zec” u Mi- Kova~evi}a 14 deca iz vrti}a leti}evoj 22. Za vreme raspusta „Bambi”. Q. Na.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak28.decembar2012.

ODR @A NA PO SLED WA SED NI CA SKUP [TI NE GRA DA U 2012.

Od bor ni ci Skup {ti ne gra da ve }i nom gla so va usvo ji li su ju ~e bu xet za 2013. go di nu ko ji }e iz no si ti 21.383.287.732,15 di na ra, {to je za 9,1 od sto, ili oko dve mi li jar de di na ra, ma we od bu xe ta za 2012. go di nu. Ras pra va o sa mom bu xe tu tra ja la je ne {to vi {e od ~e ti ri sa ta, ukqu ~u ju }i i tri ~e tvrt sa ta du gu ras pra vu oko po vre da po slov ni ka, u ko joj su, u jed nom tre nut ku, svi od bor ni ci DSa na pu sti li sa lu u to ku iz la ga wa {e fa od bor ni~ ke gru pe SNS-a Alek san dra Mi lo van ~e va. Do tog tre nut ka pred sed nik Skup {ti ne dr Si ni {a Se vi} us peo je u na u mu da ras pra va bu de to le rant na i pro duk tiv na. Stav vla sti o bu xe tu naj bo qe opi su je iz la ga we gra do na ~el ni ka Mi lo {a Vu ~e vi }a kao od go vor na kri ti ke od bor ni ka opo zi ci je. - Pred log bu xe ta za sno van je na re al nim eko nom skim po ka za te qi ma. Ni je pre pi san i nor mal no je da po sto ji kon ti nu i tet u za po ~e tim in ve sti ci ja ma. Mo ra ju bi -

ti za vr {e ne in ve sti ci je u pri grad skim na se qi ma, gde ka na li za ci ja ni je za vr {e na i gde ne ma pre ~i sta ~a ot pad nih vo da. Bro je vi su ja sni, ne ma ni ka kve mi sti fi ka ci je, i sve }e bi ti pro ver qi vo u na red nom pe ri o du – iz ja vio je Vu ~e vi}. Na pret hod ne kri ti ke opo zi ci je, Vu ~e vi} je po sta vio pi ta wa: – [ta je re a li zo va no {to je pret hod na vlast za mi sli la? Za {to su po zajm qi va ne pa re ko je sa da sto je ne u tro {e ne? On je na ja vio da }e se usko ro otvo ri ti mno go pi ta wa u ve zi s 1,6 mi li jar di di na ra od grad skih ob ve zni ca ko je ni su po tro {e ne i do veo u pi ta we emi to va we tre }e emi si je ovih vred no snih pa pi ra. [ef od bor ni~ ke gru pe „Iz -

Fo to: F. Ba ki}

Do no vog buyeta uz po dr {ku SVM

bor za bo qi No vi Sad – Bo jan Paj ti}“ Bo `i dar Pro ti} is ka zao je za do voq stvo {to pred log bu xe ta sa dr `i sve {to je pret hod na vlast za po ~e la. Po we go -

Mi lo {e vi}, za sa da, bez uli ce Pred log SRS-a da No vi Sad do bi je uli cu Slo bo da na Mi lo {e vi }a, ni je pro {ao u Skup {ti ni, po {to je pret hod no mo rao da ide na Ko mi si ju za do de lu na zi va uli ca.

NA PRO LE ]E PO ^I WE IZ GRAD WA DE VE TOG GROB NOG PO QA NA GRAD SKOM GRO BQU

Tri i po hek ta ra za no ve sa hra ne

JKP „Li sje” po ~e }e ra do ve na tu re. To zna ~i, ka `u u „Li sju”, otva ra wu de ve tog grob nog po qa da }e na pro le }e po ~e ti pr va na pro le }e, jer je Mi ni star stvo fa za ra do va, ko ja ob u hva ta iz gra |e vi ne i ur ba ni zma, tek ne grad wu as falt nog pu ta, pe {a~ dav no, re {i lo imo vin sko ko - kol skih sta za, at mos fer prav ne od no se na par ce li de ve ske ka na li za ci je i vo do vod no tog grob nog po qa na Grad skom hi drant ske mre `e. gro bqu. No vo grob no po qe ve - Sa hra wi va we na Grad skom li ~i ne je tri i po hek ta ra i pa gro bqu od pre tri me se ca se po vr {i na bi }e do vo qa na za po oba vqa na po vr {i na ma pred vi tre be sa hra wi va wa u na red ne |e nim za ze le ni po jas, ali i na tri go di ni. osta lim grob nim po qi ma. Dnev Zbog ne re {e nih imo vin sko - prav nih od no sa „Li sje” ni je mo glo da po~ ne gra |e vin ske ra do ve ra di otva ra wa de ve tog grob nog po qa. Na i me, Slu `ba za ka ta star u No vom Sa du ni je mo gla da iz vr {i par ce la ci ju, a Grad ska upra va za ur ba ni zam ni je mo gla da iz da po tvr du o pri je mu ra do va, ni da iz da gra |e vin sku do zo lu za iz grad wu de ve tog grob nog po qa. U po greb nom pred u ze }u re kli su nam da je po stu pak pri ba vqa wa do ku men ta ci je u to ku i ka da se obez be de pa pi ri i iz ra di pro jekt no -teh ni~ ka do ku men ta ci ja, po ~e }e iz grad wa ko mu nal ne in fra struk - Grad sko gro bqe u No vom Sa du

U Fu to gu ima me sta, a ne ma ka pe le Na gro bqu u Fu to gu , i to na Cen tral nom gro bqu ima naj vi {e me sta, ~ak za na red nih de set go di na. Cen tral no gro bqe ima uslo va i za pro {i re we. Od ~e ti ri gro bqa u Fu to gu, tri su zat vre na za no va sa hra wi va we, a sa hra ne na tim gro bqi ma se oba vqa ju sa mo u po sto je }im grob ni ca ma. Me |u tim Fu to `a ni ima ju dru gi pro blem, mo ra ju da po koj ni ke no se u ka pe lu na Grad sko gro bqe, jer fu to {ka ka pe la ni je jo{ u funk ci ji. Iako je iz gra |e na pre {est, se dam go di na, tek sa da tre ba da se uve de stru ja. Tre nut no se ra di hi dro i zo la ci ja kro va i na ula znom pla tou is pod nad stre {ni ce po sta vqa gu me na pod lo ga. Ka pe la je 420 kva dra ta i iz me |u osta log ima sa lu za da }e.

NA NO VO SAD SKIM PI JA CA MA

Usko ro kon tej ne ri za odva ja we ot pa da Na no vo sad skim pi ja ca ma od am ba la `nog ot pa da za ku pa ca je naj za stu pqe ni ji ot pad od pa pi ra i kar to na, te }e „Tr `ni ca” u sko ri joj bu du} no sti da uve de po seb ne kon tej ne re za od la ga we har ti je, pak am ba la `e i PVC ot pa da. - Ima mo re a lan pro blem ot pa da na pi ja ci. Mo ja pro iz voq na oce na je da se na dnev noj ba zi sa ku pi oko sto ti nak to na sme }a na pi ja ca ma, za to je na{ ciq da uve de mo po seb ne kon tej ne re na pi ja ca ma za har ti ju, od no sno za kar to ne. Ova kvi kon tej ne ri ve} su po sta vqe ni na Naj lon i Kvan ta {koj pi ja ci. Sklo pi }e mo ugo vo re sa re ci kla `nim cen tri ma za ot kup ot pa da i ve} ra di mo na to -

me. Sa ku pqa ~i se kun dar nih si ro vi na ko ji ra de po ce lom gra du ne voq no }e se od re }i ovog de la, ali naj bit ni je je da pi ja ce bu du ~i ste - re kao je di rek tor „Tr `ni ce” Mi lo{ Tu bi} do da ju }i da }e pred u ze }e od re ci kla `e mo }i da ostva ri i iz ve snu za ra du. Pre ma re ~i ma di rek to ra hi gi je na na pi ja ca ma je uvek bi la na vi so kom ni vou i we go va je `e qa da ta ko i osta ne. - Slu `ba hi gi je ne te meq no ~i sti pi ja ce uju tro, za tim po no vo oko 17 sa ti, ka da se pi ja ce ~i ste, pe ru i dez in fi ku ju se de lo vi za pro da ju mle~ nih pro iz vo da - ka zao je Tu bi}. I. D.

no se na Grad skom gro bqu oba vi u pro se ku se dam sa hra na. Na Grad skom gro bqu je pred vi |e no 12 grob nih po qa. Na osta lim gro bqi ma ko je „Li sje” od ra `a va me sta za sa hra wi va we naj ma we ima na srem skoj stra ni pod ru~ ja No vog Sa da. Gro bqe u Srem skoj Ka me ni ci je odav no za tvo re no, pa se `i te qi iz Ka me ni ce sa hra wu ju na

vim re ~i ma, no vi bu xet je re al no ma wi za 30 pro ce na ta, dok isto vre me no Zre wa nin, Su bo ti ca, Ba~ ka Pa lan ka i Sta ra Pa zo va ima ju ve }e bu xe te u na red noj go di ni. Stav opo zi ci o ne od bor ni~ ke gru pe LSV pre ne la je we na {e fi ca Zla ta Pe ri ~in ko ja je is ta kla da vlast ne ma na me ru da ula `e u ka pi tal ne in ve sti ci je, te da „pre te ra no ve li ke“ sub ven ci je

VESTI Ma te ri ce u Ko lu srp skih se sta ra U Ko lu srp skih se sta ra Epar hi je Ba~ ke, Di mi tri ja Avra mo vi }a 8, da nas u 11 sa ti obe le `i }e se pra znik Ma te ri ce. U~e stvo va }e de ca i wi ho ve vas pi ta ~i ce iz „Ra do snog de tiw stva” iz vr ti }a „Zvon ~i ca”. Q. Na.

Ba ne Ke rac u Bu le var buk su Po zna ti cr ta~ stri pa Ba ne Ke rac pred sta vi }e svo je no vi je „Cat Claw„ al bu me ve ~e ras u 19 ~a so va u kwi `a ri “Bu le var buks”, na Bu le va ru oslo bo |e wa 60. Na pro mo ci ji }e po red auto ra go vo ri ti i Zlat ko Mi len ko vi} i Mi lan Trip ko vi}. I. D.

vre me no i re ba lans bu xe ta. U sed ni ci ko ja je po tra ja la do ka sno u no}, usvo je ni su pro gra mi ra da i in ve sti ci ja jav nih i jav nih ko mu nal nih pred u ze }a, usta no va i in sti tu ci ja. Usvo je ne su i iz me ne grad skih ad mi ni stra tiv nih i ko mu nal nih tak si, kao i vred nost bo da za „va zdu {a ri nu“. [to se ti ~e ka dro va wa, na dnev nom re du bi lo je i ime no va we di rek to ra Po zo ri {ta mla dih, Apo te ke No vi Sad i Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta i Agen ci je za ener ge ti ku. Ime no van je i no vi v. d. di rek to ra Isto rij skog ar hi va gra da. Naj vi {e ro ka da de si lo se na re la ci ji „î sto }a“-„Vo do vod i ka na li za ci ja“, jer je do sa da {wi v. d. di rek tor „î sto }e“ Dra gan Bo ì}, ime no van za v. d. di rek to ra „Vo do vo da“, ume sto do sa da {weg v. d. Vla di mi ra Je li }a, ko ji je pod neo ostav ku iz mo ral nih raz lo ga. Ume sto Bo ì }a, za v. d. di rek to ra „î sto }e“ ime no van je Vla di mir Ze le no vi}. S. Kr sti}

FE STI VAL „SA BOR U VOJ VO DI NI”

Iz vor ni zvu ci ~u va ju tra di ci ju Fe sti val iz vor nog pe va wa i svi ra wa na tra di ci o nal nim in stru men ti ma Sr ba u Voj vo di ni „Sa bor u Voj vo di ni” odr à }e se ve ~e ras od 19 ~a so va u Ku lut nom cen tru gra da. Pred pu bli kom }e na stu pi ti naj bo qi pred stav ni ci srp skog iz vor nog pe va wa i svi ra wa, a fe sti val }e bi ti re vi jal nog ti pa. Ulaz se ne }e na pla }i va ti. Pred stav nik udru è wa „Zvu ci s’ ka me na”, ko je je i or ga ni za tor ovog fe sti va la, Vla di mir Ba ji} ka è da je wi ho va è qa da No vi Sad po sta ne grad ko ji je ~u var srp ske tra di ci je i iz vor nog stva ra la {tva na te ri to ri ji Voj vo di ne. - Kroz fe sti val }e mo na jed nom me stu ob je di ni ti ko lo ri tet ko ji po sto ji kod Sr ba u Voj vo di ni, kao {to su raz li ~i tost obi ~a ja, na rod ne no {we, svi ra we na na rod nim in stru men ti ma i pe va we iz vor nih na rod nih pe sa ma - ka è Ba ji}.

„Kri ti~ na ma sa” vo zi za Svra ti {te gro bqu na Tran xa men tu u Pe tro va ra di nu. Na Tran xa men tu, ka `u po greb ni ci, na ~e ta je pred zad wa par ce la, osta lo je de set re do va za sa hra wi va we, a na zad woj par ce li ima od 150 do 200 me sta. Ve ter ni~ ko gro bqe je, ta ko |e, za tvo re no, pa se Ve ter ni ~a ni sa hra wu ju na gro bqu u Fu to gu ili na Grad skom gro bqu. Na gro bqu u Ve ter ni ku oba vqa ju se sa hra ne sa mo u po sto je }im grob ni ca ma. Z. De li}

po ka zu ju da se za pra vo obez be |u ju za ra de za no vo za po sle ne u grad skoj upra vi i pred u ze }i ma. Ona je na ve la i da se ti me va ra dr `a va, jer se sub ven ci ja ma iz be ga va pla }a we PDV-a. [to se ti ~e SRS, {ef wi ho ve od bor ni~ ke gru pe \u ra| Jak {i}, re kao je da gla sa ju pro tiv pred lo ga bu xe ta, jer je to „na sta vak ago ni je kroz ko ju No vi Sad pro la zi po sled we ~e ti ri go di ne„ i po tvr da te ze SRS da ne po sto ji su {tin ska raz li ka iz me |u sta re i no ve vla da ju }e ve }i ne. On je is ta kao da je 70 od sto bu xe ta na me we no te ku }oj po tro {wi, te da je No vi Sad ti me po stao ~i sto po tro {a~ ko dru {tvo. Ipak, bu xet je usvo jen gla so vi ma vla da ju }e ve }i ne (SNS - ko a li ci ja oko SPS - ko a li ci je SPO i RDS - DSS - od bor ni~ ka gru pa „No vi Sad od mah“) i od bor ni ce Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, ina ~e iz opo zi ci o ne gru pe „Iz bor za bo qi No vi Sad – Bo jan Paj ti}“, ko ja je po dr `a la svo je -

No vo sad ska Kri ti~ na ma sa }e da nas u 17 sa ti or ga ni zo va ti po sled wu vo `wu u ovoj go di ni, ali i pri ku pqa ti po mo} za Svra ti {te za de cu uli ce. Po mo} }e se pri ku pqa ti od 16.30 do 17 sa ti na pla tou u Li man skom par ku, na spram NIS Ga zprom zgra de. Ka ko su na ve li or ga ni za to ri de ci su naj po treb ni ji obu }a i zim ska ode }a, sred stva za li~ nu hi gi je nu i {kol ski pri bor, a do bro do {li su i fa bri~ ki upa ko va na hra na, pi }a i slat ki {i, igra~ ke i kwi ge. A. J.

Ovu ma ni fe sta ci ju po dr ào je i grad, a po mo} nik gra do na ~el ni ka Va wa Vu ~e no vi} ka è da grad ska vlast po dr à va raz li ~i te kul tu re i tra di ci je i da je vre me da srp ska isto ri ja i

tra di ci ja do |u na dnev ni red, a upra vo kroz ova kve pro jek te. On je do dao i da }e po dr {ka gra da sle de }e go di ne si gur no bi ti na ve }em ni vou. G. ^.

Punk to vi za bo qu bez bed nost Ra di {to bo qe bez bed no sti u no vo go di {woj no }i }e bi ti po sta vqe ni kon trol ni punk to vi na po ~et ku svih pri la znih uli ca ka Tr gu slo bo de, a pri prad ni ci re dar ske slu `be kon tro li sa }e i pre ven tiv no pre gle da ti po se ti o ce, sa op {ta va ju iz Kul tur nog cen tra. U kon cert ni pro stor ne }e bi ti do zvo qe no uno {e we bi lo ko je vr ste hlad nog i va tre nog oru` ja, pi ro teh ni~ kih sred sta va, na pi ta ka u me tal noj ili sta kle noj am ba la `i i osta lih pred me ta ko ji mo gu ugro zi ti bez bed nost gra |a na. Po se ti o ci se ta ko |e mo le da na no vo go di {wi pro gram do |u na vre me ka ko bi se iz be glo stva ra we gu `ve i da ne par ki ra ju vo zi la u bli zi ni Tr ga slo bo de. Za ovu pro sla vu an ga `o va no je vi {e od 150 pri prad ni ka re dar ske slu `be. A. L.

U CEN TRU GRA DA

Iz lo `ba ra do va stu de na ta arhi tek tu re Iz lo `ba “Pr o stor pri ~e i pr o stor li~ no sti To nia Kre ge ra” bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 sa ti u Klu bu “Tri bi na mla dih” u Kul tur nom cen tru, Ka to li~ ka por ta 5. N. R.

Bo ì} no-no vo go di {wa mi sa Bo ì} no-no vo go di {wa mi sa, ko ju }e slu ì ti be o grad ski nad bi skup i mi tro po lit Sta ni slav Ho ~e var, bi }e odr à na su tra u 15.30 sa ti u cr kvi Ime na Ma ri ji nog. Na mi si }e u~e stvo va ti i Me {o vi ti hor Dru {tva Slo ve na ca “Kre da ri ca”. N. R.

Van da li uni {ti li sad ni ce Sta blo sit no li sne li pe po lo mqe no je pre tri da na u Gim na zij skoj uli ci. Na fo to gra fi ja ma se mo `e vi de ti da je re~ o na mer nom lo mqe wu sad ni ce u sa mom cen tru gra da, sa op {ta va ju iz „Grad skog ze le ni la”. Van da li su uni {ta va li sad ni ce i to kom no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka, ka da su po lo mqe na dva no vo po sa |e na sta bla pa u lov ni je na ve li kom trav wa ku, kod ~e sme u Du nav skom par ku. [ti ce za ko je su sta bla bi la ve za na ta ko |e su iz va |e ne i raz ba ca ne, a ja sno se mo `e vi de ti da su i u ovom slu ~a ju sta bla na mer no po lo mqe na, na vo de iz „Grad skog ze le ni la”. I. D.

petak28.decembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ДОДЕЉЕНА ГОДИШЊА НАГРАДА ОПШТИНЕ КИКИНДА

Ловорике најзаслужнијим појединцима и колективима

ЗОО-ВРТ НА ПАЛИЋУ ДОБИО НОВУ ВОЛИЈЕРУ

Пун комфор за мрког медведа

ПАЛИЋ: Завршена је волијера за мрког медведа у зоолошком врту на Палићу, а како објашњава ПР зоолошког врта Мирјана Алаповић, зоолошки врт Палић је мали врт који се труди да што пре и што боље испуни захтеве како би био у корак са савременим европским институцијама. Током 2012. реконструисана је волијера за слона, део волијере белог медведа, кров велике папагајнице, базен за фоке али оно највидљивије за посетиоце је свакако нова волијера за мрког медведа. Ова волијера је настала реконструкцијом старог простора за макако мајмуне. Направљена је нова ограда са сигурносним електричним пастиром, утврђена је обала уз језерце, донешено дрвеће. Унутрашњи про-

стор је направљен са неколико одељака, подним грејањем и прозорима за посетиоце да провире у медин дом. За посетиоце ће бити уређена тераса и пећина. Нови простор је на површини од око 800м², има језеро и водопад, дрвеће са платформама за пењање и једну малу пећину за копање. Пројекат је финансиран средствима Града Суботице и сопственим средствима врта. Мирјана Алаповић каже да је медведица у децембру премештена у нову кућу и за сада се полако прилагођава новим условима.Стари кавез ће остати као успомена на нека прошла времена и биће уређен тако да посетиоци могу да уђу у њега и погледају како је изгледао свет меда кроз гвоС. Иршевић здене решетке.

КИКИНДА: На Свечаној седници Скупштине општине Кикинда, заслужним грађанима, појединцима и колективима, уручена Годишња награда општине. Годишња награда додељује се грађанима, предузећима, удружењима грађана и другим организацијама за значајна остварења, нарочито залагање и постигнуте успехе у свим областима живота и рада. На основу предлога грађана и организација, којих је ове године било 27, Општинско веће одлучило је да Годишњу награду добију три појединца и три колектива. Највише признање града за остварене резултате у овој години добили су: Бисерка Илијашев - за значајне резултате постигнуте у урбанистичко-архитектонској области, Бранимир Бркљач - за посвећеност родном крају и увођење новог начина размишљања у пословну политику и Владимир Сретеновић - за значајне резултате постигнуте у области фотографије. Међу колективима награђени су “Bell Chemicals “ д.о.о. - за изузетне резултате остварене у области мале привреде, чији је власник Видомир Бјелановић и „Мултипак“ д.о.о. власника Горана Пашића - за значајане резултате постигнуте у области предузетништва. Највише општинско признање добила је и група средњошколаца, која је

летос основала Хуманитарни театар „Гусани у магли“ како би помогли кикиндској Болници. Годишњу награду добили су за хуманост, пожртвованост и друштвену ангажованост. Награђане је поздравио председник Општине Кикинда Саво Добранић, а у име награђених, захвалила се Бисерка Илијашев.

ма, и Срђану В.Тешину - за изузетне резултате постигнуте у области културе и освојена највиша признања у књижевности. Похвалнице општине Кикинда припале су и Регионалној привредној комори Кикинда, за изузетне резултате постигнуте у области привреде, фирми „Ангропромет“, за друштвено одговорно пословање и „Кикинд-

БЕЧЕЈ: На предлог председнице Општинског удружења пензионера у Бечеју Наде Милованов, Извршни одбор је одлучио да и ове године издвоји новац за комплетирање 100 пакета са основним животним намирницама. Пакети су уручени члановима Удружења који имају примања мања од 15.000 динара и више су знак пажње пред божићне и новогодишње празнике, него нека велика помоћ. - Поштујемо традицију и у нашем Дому организујемо свечани дочек 2013. године и по Грегоријанском и по Јулијанском календару. За 31. децембар уплата је 1.000 динара,а за 13. јануар 500 динара, додала је Нада Милованов. В. Ј.

Божићни поклони

Награђени Кикинђани

Осим награда, додељене су и похвалнице Душану Дејанацу за изузетне резултате, постигнуте у области очувања историјске грађе Баната, Даринки Маљугић - за ангажованост на унапређењу библиотекарске делатности, Лазару Страјнићу - за значајне резултате постигнуте у области спорта и рада са млади-

ском млину“ за изузетне резултате остварене у области привреде и 150 година успешног пословања. Награђени појединици добили су и по 30 хиљада динара, а у програму су учествовали виолинисткиња Стефанија Удицки и Кикиндско певачко друштво “Корнелије Станковић”. А. Ђуран

Поскупљује изношење смећа

ПАНЧЕВО: Нова година доноси још једно поскупљење у граду на Тамишу. Јавно комунално предузеће „Хигијена„, највероватније ће подоћи цену својих услуга за три одсто. Најављено је поскупљење изношења смећа. Поред поскупљења, из овог пре-

Пакети и пензионерима

дузеће на конференцији за новинаре најавили су и почетак рада нове санитарне депоније на путу за Долово. Директор „Хигијене” рекао је да ће депонија почети да ради у марту или априлу 2013. - Проблем који се јавио на новој депонији је пут од Доло-

ва до депоније, који је требало да буде широк девет метара, а то ћемо решити. Други пробелем је да трафостаница нема довољне капацитете - рекао је директрор ЈКП-а „Хигијена” Јован Биочанин. З. Дг.

БАЧКО ГРАДИШТЕ: Општинска организација ПУПС у Бечеју је на иницијативу председнице Милице Гобелић, Душке Вуканић, Зорице Косовац и других чланица комплетирала десет пакета за исто толико породица и уручила их у Бачком Градишту на католичко Бадње вече. Већ су комплетирани пакети и за десет породица православне вероисповести, који ће бити уручени 6. јануара. В. Ј.

vOJvOdinA

dnevnik ХИТНА СЕДНИЦА СОМБОРСКОГ ПАРЛАМЕНТА

Отпис камата и мировање пореског дуга

СОМБОР: На хитној, свега 24 сата раније сазваној седници Скупштине града Сомбора, одборници локалног парламента су, након једночасовне дискусије, већином гласова, усвојили предлог одлуке о условном отпису камата и мировању пореског дуга, акта који је усаглашен са најновијим законским решењима републичке Владе и Скупштине у вези са мировањем пореских обавеза, односно опроста затезних камата за пореске дужнике. На седници су се предлогу извршних градских власти противили једино одборници СНС, који су сматрали да ово решење није смело да буде генерализовано, већ се морало водити рачуна о томе коме се „опрашта“ део пореског дуга. Одборници СНС су инсистирали на томе да се отпис камата на дуговања по основу пореза, које прописује локална власт, не може односити

подједнако на оне који из простих, себичних и бахатих интереса не испуњавају обавезе према држави и локалној самоуправи и оних који, због економске ситуације, једноставно нису у стању да изврше ову своју законску обавезу. Ипак, већинском одлуком представника народне воље, предлог одлуке је у датом тексту усвојен, а поред тога, обављен је и посао избора и именовања у појединим управним и надзорним одборима јавних установа и предузећа чији је оснивач локална самоуправа, након чега су се одборници придружили представницима привредног, културног и уметничког живота Града на свечаном новогодишњем пријему који су у свечаној, великој сали Скупштине Града организовали сомброски мајордом Немања Делић и спикер овдашњег парламента Синиша Лазић. М. Миљеновић

СТУДЕНТИ ПОТПИСАЛИ УГОВОРЕ О СТИПЕНДИРАЊУ

Олакшица за кућни буџет

АПАТИН: Студенти, односно њихови родитељи, потписали су јуче у Општини уговоре о стипендирању студенатаод. Уговоре је потписало 80 студената који су се пријавили на конкурс. - На конкурс за 30 стипендија за дефицитарна занимања и са високим просеком оцена од 8,75 пријавило се 170 студената од којих се 12 образује за дефицитарна занимања ( математика, физика, хемија и енглски језик), четворо су ученици генрација апатинских средњих школа, а 14 из социјално угрожених породица.С обзиром на тешку економску ситуацију одлучили смо да доделимо још 50 стипендија водећи рачуна о критеријумима из конкурса, али и социјалног положаја породице студената- рекао је заменик председника општине Миодраг Бакић. Председник општине др Живорад Смиљанић је пожелео

студентима много успеха у студирању и истакао да ће стипендије од општине добијати све док полажу испите годину за годином. Уз ових 80 стипендија апатинска општина наредне године ће исплаћивати 250 стипендија у висини од 7.000 динара месечно што је укупно 15 милиона динара на годишњем ниову. - Иако за некога ова стипендија и није велика она ми много значи јер ће растеретити породични буџет- рекла је студенткиња друге године енглеског језика Диана Косовац. Исто мисли и Драгица Дражић која се школује на индустријском менаџементу. Студент сам друге године медицине и када завршим факултет веома радо бих се вратио у Апатин.Стипендија ми олакшава студирање, а уједно то је и један од показатеља да општина брине и о нама студентима- реако је Борко Бакучић. Ј. П.

У вртићима направљено највише јелки

Рециклиране јелке за Дечје болнице

КИКИНДА: У кикиндском вртићу „Плави чуперак„ одржана је хуманитарна акција под називом „Увек су ми драже јелке са рециклаже„. Сав приход од продаје јелки намењен је Дечјем одељењу кикиндске болнице, а на аукцији је било 110 јелки, које су израдили наставници и васпитачи са својим ученицима из школа и вртића. -Акција је пре свега еколошка, јер се у Србији сваке године посече више од 200 хиљада јелки за новогодишње и божићне празнике. Аукција је показала да домови мо-

гу бити украшени јелкама израђеним од рециклираног материјала истакла је васпитачица и кординатор „Еко тима„ Радмила Команов.- Највише јелки израдиле су васпитачице са децом из вртића. Поносна сам на малишане који су направили јелке од папира, картона и пластичних боца, а украси су од најразличитијих рециклираних материјала. Акција коју је организовао Еко тим из Кикинде има циљ да спречи уништавање јелки. А. Ђ.

petak28.decembar2012.

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ АПАТИН ДОНЕЛА ОДЛУКУ

Вртић скупљи 10 посто

АПАТИН: Одборници Скупштине општине, већином гласова, усвојили су општински буџет за наредну годину, који је за седам одсто мањи од овогодишњег и како је планирано, износиће 1.038.000.000 динара. Највише прихода око 480 милиона динара или 46,8 одсто буџета планира се од пореза на доходак, добит и капиталне добитке.Трансфер од вишеих нивоа власти износиће око 224 милиона динара или 21,9 одсто укупних средстава буџета. На седници су усвојене и друге измене овогодишњег општинског буџета који износи 1.074.000.000 динара. Ребалансом је предвиђена прерасподела средстава са појединих ставки које неће бити утрошене до краја године на ставке где су утврђене обавезе до краја године. Изменема одлуке о локалним комуналним таксама избачене су таксе које су измењене Законом о финансирању локалне самоуправе, а оне таксе које су остале предвиђено је да буду на истом нивоу као и ове године, што је

образложено тешком економском ситуацијом с којом се сусрећу предузетници и мала и средња предузећа. Усвојено је и решење да висина закупнине пословних просторија на којима је носилац права коришћења општина

Систематизација у марини Одборници СО дали су сагласност на Правилник о организацији и систематизацији послова Јавног предузећа за управљање путничким пристаништем и марином „Апатин“ у Апатиону којим је предвиђено да ће у овом јавном предузећу бити укупно ангажовано 11 запослених. Оволики број запослених образложен је стандардима који постоје за оваква предузећа и због категоризације објеката где је предвиђена и обавеза за одређеним кадровима.

у наредној години остану на нивоу овогодишње. То значи да ће закупци у првој зони плаћати 170 динара у другој 142, а у трећој зони 90 динара по квадратном метру пословног простора. Одборници су усвојили и предлог Предшколске установе „Пчелица“ да се за десет одсто повећа економска цена полудневног и целодневног боравка деце у вртићима. Како је образложила директорица установе Биљана Мандић и са овим повећањем цене у апатинском вртићу су мање него у вртићима у суседним општинама. Одборници СО су на седници усвојили и разрешења и именовања управних и надзорних одбора установа, јавних предузећа и школа на подручју апатинске општине.Такође су усвојени и извештаји и планови рада за ЈКП „Наш дом“ и ЈП Дирекција за изградњу, одлука о проширењу градског гробља као и одлуке из области грађевинског земљишта. Ј. Прелчец

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ СТАРА ПАЗОВА ЂОРЂЕ РАДИНОВИЋ О УРАЂЕНОМ И ПЛАНОВИМА

Солидарност и нова радна места

СТАРА ПАЗОВА: На крају једне динамичне године, која је била у знаку избора и проблема у приливу новца, председник општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић је, на конференцији за новинаре, истакао да је друга половина 2012. године, од како је СНС носилац власти у општини, донела промену начина рада и имиџа општине. - Свој рад смо усмерили у три правца. Први је да помогнемо најсиромашнијим породицама и грађанима и ту смо организовали низ акција, други је да доведемо што више инвеститора, да нашим суграђанима обезбедимо посао и трећи, да инвестирамо у инфраструктуру, да грађани живе како доликује 21. веку - рекао је Радиновић. Он је новинаре упознао да је општина обезбедила по две тоне угља за 800 најсиромашнијих породица, 60 породица је добило једнократну новчану помоћ од 10 до 30 хиљада динара, породици Кормош са шесторо деце опремљен стан, организована хуманитарна акција за опе-

Ђорђе Радиновић (лево)

рацију Дарка Јурковића из Голубинаца... Председник општине је истакао да је поред награда за најбоље основце и средњошколце, у току реализација пројекта „Школа без насиља“ са Уницефом и да ће до краја нареде године све школе бити обухваћене. Финансијски је подржан почетак брачног живота двоје

младих инвалида, запослених у општинској управи, а за велику новогодишњу фешту на Тргу др Зорана Ђинђића, која ће за најмлађе бити уприличена 31. децембра у подне, припремљено је, поред богатог програма и хиљаду поклон пакетића, а новогодишње дарове су добили и малишани у хранитељским по-

родицама и деца са посебним потребама из школе „Антон Скала“. Председник старопазовачке општине, у сарадњи са директором Дирекције за изградњу Недељком Ковачевићем, најавио је значајна улагања у инфраструктуру, пре свега да се припрема уређење четврте индустријске зоне и израда пројекта за петљу Стари Бановци - Нова Пазова, како би се спојила два аутопута, а за средства ће се аплицирати код „Путева Србије“. Радиновић је најавио да су извесне инвестиције аустријске фирме „Ајмакс“ и швајцарске „Сика“, где би требало обезбедити посао за хиљаду, до хиљаду и по радника, као и да ће 14. фебруара бити организована у Бечу велика промоција инвестиционих потенцијала ове општине, за преко 300 аустријских и немачких фирми. У циљу даљег развоја инфраструктуре, најављено је да ће сви путеви и улице бити асфалтирани и доведена струја и вода и у делове по ободима насеља. А. Мали

ДАНАС ПОСЛЕДЊА ОВОГОДИШЊА СЕДНИЦА СО БЕЧЕЈ

У центру пажње буџет

БЕЧЕЈ: Председник Скупштине општине Бечеј Петер Кнези заказао је за данас од 9 сати последњу овогодишњу седницу локалног парламента на којој ће одборници, између осталог, размотрити Предлог одлуке о буџету општине Бечеј за 2013. годину. То би тебало да буде централно питање данашњег заседања одборника, који ће расправљати укупно о 27 тачака дневног реда. Пошто је Општинско веће усвојило Предлог одлуке о буџету, прекјуче је у Градској кући одржана јавна расправа о овом стратешком документу за наступајући годину, али је одзив био мизерно мали. - Без обзира на то што смо ми овом послу одговорно пришли, јер је буџет смерница за рад током 2013. године, и са свим корисницима буџетских средстава понаособ разговорали, при том утрошили доста времена и енергије, сматрам да је одзив корисника морао бити далеко већи. Јер, ово је време када

треба изнети сва своја запажања, примедбе, сугестије- рекао је председник општине мр Вук Радојевић. Заменица председника општине Тамара Иванишевић нагласила је да изворни приходи општинског буџета за 2013. годину износе 1.174.946.000 динара, а укупно са осталим приходима тај износ је 1.412.253.000 динара што омогућава да буџет, после низа година, не буде само социјални, већ малим делом и развојни. Начелник финансија Општинске управе Ђорђе Попов је додао да су у креирању буџета за 2013. годину учествовали сви корисници буџетских срадстава и да су сви планирани износи усаглашени са потребама корисника за њихово нормално функционисање. Председник локалног парламента Петер Кнези је приметио да је овогодишњи буџет пуњен с 90 одсто планираних средстава, те искуство казује да ће тако бити и наредне године. В. Јанков

Концерт изворних песама

ЧУРУГ: У прелепом амбијенту Спомен вртића ОШ “Ђура Јакшић“ у Чуругу одржан је Концерт изворних песама, у организацији Друштва за очување и неговање културних традиција „Прело“ из Чуруга.У програму су учествовали чланови КУД-а „Славко Гајин“ из Војке и групе чланови Дома културе из Сивца, те домаћини чланови ДОНКТ-а “Прело“. У програму су показане две кореографије игара, једна кореографија обичаја и певачке групе. Посетиоци, којих је било преко стотину, били су одушевљени програмом и све извођаче су поздравили дуготрајним аплаузом. Л. К.

Живнуло на вештачком клизалишту у Бечеју

НА ЦЕНТРАЛНОМ ГРАДСКОМ ТРГУ ПРИЈАТНИЈИ АМБИЈЕНТ

Деда Мраз и две виле

БЕЧЕЈ: Како се приближава Нова година, то је амбијент у оквиру Зимског фестивала. Деца су се ослободила и чешће користе вештачко клизалиште, изложбено – продајни простор је попуњенији, а самим тим су и посетиоци бројнији, јер имају шта да виде или купе. Јуче и данас је организован мини сајам књига, на ком могу да се купе нове и половне књиге на српском и мађарском језику. Није занемарљиво ни присуство Градског позоришта са штандом на ком се могу купити топли напици у хладним зимским данима. Данас је, поред уобичајених свакодневних активности у оквиру Зимског фестивала, за 13 сати планиран долазак Деда Мраза, који ће се са две виле задржати сат времена и делити деци чоколадице. Планирана су за данас по подне и финална спортска такмичења на клизалишту. - Колико год да су нам неки суграђани замерили што не организујемо дочек нове године на тргу,

сматрамо да је овогодишња концепција погоднија актуелном тренутку беспарице. Уместо новогодишњег, ми смо организовали предновогодишњи концерт Масима Савића и тако омогућили уживање и онима који се не би определили да на тргу чекају Нову годину. Затим, организацијом Зимског фестивала од 5. децембра до 15. јануара и постављањем вештачког клизалишта на централном градском тргу омогућили смо деци да зимски школски распуст рекреативно проведу. Има понуда и за старије, јер смо омогућили бесплатно коришћење кућица с изложбеним простором за свакога ко има шта да понуди. Минуле суботе је организован предбожићни перформанс за вернике католичке вероисповести, слично ће бити и уочи православног Божића. Овом концепцијом смо се определили за божићно-новогодишњу понуду каже председник општине Бечеј мр Вука Радојевића. В. Јанков

LOv

petak28.decembar2012.

dnevnik

NA KON ZA VR [E NE OVO GO DI [WE STRU^ NE ANA LI ZE O^ NIH SO ^I VA ZE ^E VA

Sla ba ze~ ja go di na ipak bo qa od 2010. Si tu a ci ja sa ze ~e vi ma u Vojvodini ipak nije toliko lo{a kao {to se u prvi mah ~inilo, ta~nije nakon prvih rezultata analize o~nih so~iva u laboratoriji Lova~kog saveza Vojvodine. Iako smo na kraju godine gde je zeca bilo izuzetno malo, ova divqa~, ukoliko se pravilno s wom ga-

43,49 odsto: Posmatrano po regionima, u Sremu iznosi 50,04 odsto, u Banatu 40,92 a u Ba~koj 40,64. Ovi podaci su dobije ni na kon ob ra |e nih 8.227 uzoraka iz 288 lova~kih dru{tava ili sekcija. Tako 2012. godina ipak nije ponela epitet najslabije godine za ze~eve otkad se obavqaju stru~ne

go di na 2012. ni je po ne la epi tet na jsla bi je go di ne za ze ~e ve otkad se rade stru~ ne ana li ze koliko mla dih je din ki ima u po pu la ci ji, jer taj ne sla van pri mat je osta vqen 2010. zduje, tj. ako je bila na po{tedi tamo gde je to bilo pametno uraditi, u dogledno vreme mo`e da se oporavi - epilog je na kon za vr {e ne ana li ze u LSV. Cifre govore same za sebe: procenat mladih ze~eva u Vojvodini u 2012. godini iznosi

analize u~e{}a mladih jedinki u populacijama, jer taj nesla van pri mat je osta vqen pret pro {loj, 2010. go di ni. Naime, prirast zeca na teritoriji Vojvodine te godine je bio najlo{iji otkako se ova istra`ivawa rade, svega 38,33 odsto. Po regionima, to je iz-

gle da lo ova ko:Ba nat Ba~ka i Srem po 42%.

31%,

Tada, od ukupno 277 lova~kih dru{tava – sekcija koji su

dostavili o~i na ana li zu, pre po ruku da love prema svo jim go di {wim planovima ga zdo va wa do bi lo je samo 50. Da ko ri gu ju, od no sno sma we broj ze ~e va za od strel, preporuku je dobilo 186, da obustave lov preporuku je dobilo 37 dru{tava. Ove godine, u 78 dru {ta va je dobilo preporuku da lo vi po planu, u ~ak 103 je pre po ru ~e na obustava lova, u 72 da plan od strela koriguje, odsnosno smawi. Pre dve godine, lo{oj situaciji sa ze~evima pre svega su

ku mo va li eks trem no lo {i klimatski uslovi (u reproduktivnom periodu, tj. maju, junu i julu) kada je bilo mnogo ki{e i niskih temperatura za to doba godine, {to se odrazilo na smaweno pre`ivqavawe mladih. Ove godine, pak, ze~ju populaciju desetkovali su razli~iti ekstremi: tri izuzetno hladne februarske nedeqe sa velikim snegom, nezapam}ena su{a tokom leta i ve}eg dela jeseni, dlakavi i pernati predatori, prekomerna upotreba pesticida, uz ve} „klasi~ne„ probleme sa krivolovom, psima lu ta li ca ma i od su stvom bilo kakve kontrole poqoprivrednika u vezi sa, po zakonu obaveznim, pla{ilicama na traktorima i kombajnima koje u Srbiji retko ko ima na svo jim po qo pri vred nim ma{inama. D. Kne `i}

5. JA NU A RA NA RED NE GO DI NE

Pre mi jer na „[a ko li si ja da” u Be ge ~u Prva lovna manifestacija - lov na predatore, nazvan „[akolisijada” odr`a}e se u subotu 5. januara u Bege~u. Kotizacija iznosi 1.500 dinara, a obuhvata lov, ru~ak i pi-

}e. Skup lovaca je do 7.30 ispred lova~kog doma u Bege~u, a uplate se primaju sve do po~etka lova. Za najuspe{nije lovce obezbe|ene su nagrade: prva - lov sr-

ne, druga lov zeca i fazana, a tre}a lov fazana. Informacije i prijave: 064/130-49-86 i 060/ 0898-740. D. Kn.

BE ^EJ SKI LOV CI SU MI RA LI GO DI NU NA IZ MA KU

Mu ke pre gr me li ra dom, tu ri sti do ne li no vac Ne pamte be~ejski lovci te`i po~etak godine, jer je februarska polarna zima okovala divqa~ u lovi{tu na svih tridesetak hiqada hektara. Neda}e su nastavqene i u letwem periodu, koji je karakterisala nezapam}ena su{a. I pored svih muka, divqa~ je, zahvaquju}i drugoj strani lova~ke medaqe, a to je briga lovaca za svoje lovi{te, opstala.

mo, naprotiv. Kada se osvrnemo unazad, moramo biti ponosni da smo sve neda}e u hodu i bez ve}ih gubitaka prebrodili, pa sada kujemo nove, vrlo ambiciozne planove za narednu godinu, sumirao je predsednik Lova~kog udru`ewa „Be~ej„ Ta ma{ La sto vi~. Vra}amo i mi film unazad i prise}amo se ogromnih napora be~ejskih lovaca u borbi da pre-

Srne}u divqa~ Be~ejci spasli prehranom

- Godinu koja odlazi pamti}emo kao izuzetno te{ku, ali i po

Ga lant an gost - Izdvojio bih jednog inostranog turistu, koji je sa svojim gostima odstrelio 20 srna i umesto da nam za to zadovoqstvo plati propisanih 45.000 dinara, izdvojio je pet puta ve}i iznos u svrhu unapre|ewa lovnog potencijala - sa zadovoqstvom apostrofira Lastovi~. tome da smo je uspe{no okon~ali. Naravno, trebalo je mnogo vremena, energije i novca. Ne `ali-

hrane divqa~ tokom februarske zime. Uginulo je pedesetak srna, ali je izbegnuta katastrofa. - Upravo zahvaquju}i na{oj brizi o divqa~i u za wu nepovoqnim uslovima, uspeli smo da o~uvamo kvalitet lovnog potencijala i profitiramo kroz trofejni lov, jer su nas posetili brojni doma}i i inostrani lovci turisti. Uspe{no smo okon~ali trofejni odstrel 48 srnda}a. Istina, nije oboren lawski rekord kada je rogovqe srnda}a u pitawu, ali sve drugo je bilo na o~ekivanom nivou. Tokom letweg lova, bez obzira na su{u, odstreqano je vi{e nego lane grlica i gugutki. Plan jeseweg lova na zeca smo morali da redukujemo i, umesto pet lovova, u startu smo

se odlu~ili za tri, a onda zbog lo{ih vremenskih uslova po~etkom decembra smawili na dva. Su{a je u~inila svoje gotovo svuda, ali na{e je lovi{te, zato {to ima dosta wiva pod zalivnim sistemom, pomoglo ze~evima da opstanu. Na{i ~lanovi su odstrelili oko 300 ze~eva, a u turisti~kom lovu je odstreqano 80. Lov na fazana se nastavqa po predvi|enom kalendaru. Osam puta smo do sada iza{li u lov na fazane, a o~ekuju nas jo{ ~etiri. Posledwu turu fazana pu{tamo iz na{e fazanerije prekosutra, tako da }e biti sasvim dovoqno za odstrel u naredna ~etiri lova. Na kraju, selektivni odstrel pedesetak srna je u toku - napomiwe Lastovi~. Svemu vaqa dodati da je po~etkom aprila potpisan ugovor s resornim Ministarstvom o zakupu na 10 godina oko 800 hektara lovi{ta u Medewa~i. Preostali posed do ukupno 1.360 hektara u ovom potesu pripao je kom{ijskom LU u Ba~kom Petrovom Selu. Taj prostor je namewen iskqu~ivo za lovni turizam, ali je uprili~en i jedan nagradni lov za Be~ejce. - Smogli smo snage da ove godine realizujemo i neke projekate. Kao najvredniji izdvajam izgradwu petog prihvatili{ta u na{oj Fazaneriji, ve}ih i vi{ih gabarita u kojima se odrasli fazani pripremaju za pu{tawe u lovi{te. Lokalna samouprava je potpisala ugovor vredan ~etiri miliona dinara s Ministarstvom poqoprivrede za stavqawe u funkciju lova „Zidarevu rupu„, a lokalna samouprava je nama dala na upravqawe ovaj rezervat u kojem }emo uzgajati divqe patke za turisti~ki lov. Najzad, potpisali smo i mi ugovor s pomenutim Ministarstvom za opremawe dva lovo~uvara i kancelarije Udru`ewa, sumira Lastovi~. V. Jan kov

MA LO DI VQA ^I U ATA RI MA VR BA SA I KU LE

Ni kad te è u po sled wih se dam de ce ni ja? Tokom lova prethodnog vi- Prekunili smo lov na sitkenda, ~lanovi grupe LU „Fa- nu divqa~ i sada lovimo samo zan“ iz Vrbasa koju prevodi lisice kojih prema proceni Mi qan Vu jo vi} nisu opalili ima oko 500. Do sada smo odnijedan metak, jer divqa~i u lovi{tima prosto – nema. Stariji lovci kaù da lo{ije nije bilo u posledwih 70 godina. - Iako smo krajem leta u vrbasko lovi{te pustili preko 1.000 fazana starih tri meseca, pro{log vikenda nismo vide li ni jed nog. Ta ko |e, nema ni ze~eva, ni{ta od sitne diqa~i. Jedan od razloga je najezda lisica kojih ima izuzetno puno u lovi{tu, ali i ostale {te to ~i ne, pe sti ci di, su{a– kaè Vujovi}. Pored mno{tva lisica, lov ce za bri wa va i pojava {akala kojih ima sve vi{e iako se zna da ovi prostori nisu wihovo pri rod no sta ni {te. Vlasnici sala{a po odbodu Vrbasa sumwaju da Vukman Mu~alica se ove ìvotiwe kre}u u blizini wihovih ku}a, jer se strelili oko 100 jedinki. U odde{ava da no}u ~uju zavijawe nosu na pro{lu godinu ima ih karakteristi~no za ove zveri, mnogo vi{e – rekao je Vuk man ali i da napadaju divqa~, sit- Mu ~a li ca iz LU „Jarebica“ iz niju stoku i ìvinu. Kule. I u Kuli je sli~na situacija Tako|e, on podse}a da ovo lokada je re~ o lisicama, mada va~ko dru{tvo vodi sudski nema {akala. spor sa JVP „Vode Vojvodine“

zbog utapawa divqa~i u kanalu izme|u Kule i Vrbasa. Naime, Privredni apelacioni sud ukinuo je presudu novosadskog Privrednog suda po kojoj je JVP „Vode Vojvodine„ bilo du`no da lova~kim udruèwima iz Kule i Vrbasa isplati vi{emilionsku od{tetu za divqa~ koja se prethodnih godina podavila u kanalu koji je izgradilo to javno preduze}e. Kanal je obloèn najlonom da zemqa ne bi upijala vodu, {to je, kako tvrde lovci, bila smrtna presuda za divqa~. - Pred stav ni ci JVP „Vode Vojvodine“ se nisu pojavili na tri posledwa ro~i{ta. Nadamo se da }e sud presuditi u na{u korist, ali ako se to i ne desi, mi ne}emo stati ve} }emo pravdu potraìti u Strazburu – istakao je Mu~alica. Ina~e, kada je Prvoste pe ni sud pre su dio u korist lova~kih dru{tava, JVP „Vode Vojvodine“ su trebale da isplate 9,5 miliona dinara na ime {tete i 3,5 miliona dinara kamate, ali, dodaje Mu~alica, lovcima nije bitna od{teta u novcu, ve} traè da se obnovi divqa~ u lovi{tu. M. Ke ko vi}

crna hronika

dnevnik NO VE OP TU @BE NA RA ^UN ZDRAV KA DE U RI ]A

Iz pri tvo ra pro dao od u ze tu gar so we ru? – Istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu Go ran Zec doneo je re{ewe o privremenom od u zi ma wu jed no sob nog stana u Novom Sadu biv{em generalnom direktoru Fabrike lekova „Jugomedija“ Zdrav ku De u ri }u (49), zbog postojawa osnovane sumwe da ta imovina proisti~e iz krivi~nog dela – rekla je ju~e Tanjugu portparolka Vi{eg suda Bra ni sla va Go li ja nin. U vezi sa „slu~ajem Deuri}“ istra`ni sudija je 24. decembra doneo re{ewe i o oduzimawu i dve garsowere od po 19 kvadrata u zrewaninskom nasequ „Rade Kona~ar“, od kojih se jedna vodi na ime Eli za be te De u ri}, supruge biv{eg generalnog direktota Fabrike lekova „Jugoremedija“ Zdravka Deuri}a. Drugu garsoweru u Zrewaninu Deuri} je prodao 10. sepembra, preko svog zastupnika, dok je po re{ewu suda bio u pritvoru i pod sumwom da je zloupotrebio slu`beni polo`aj. Naj no vi je re {e we is tra `nog sudije usledilo je po{to su na prvostepeno re{ewe o oduzimawu tri stana u Deuri}evom vlasni{tvu, koje je istra`ni sudija doneo na predlog Vi{eg javnog tu`ila{tva,

Deuri} i wegov branilac uloìli àlbu. Vanraspravno ve}e Vi{eg suda je ukinulo to re{we zbog nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa, ali je sudija Zec 24. decembra ponovo doneo re{ewe o privremenom oduzimawu tri stana. U po stup ku o utvr |i va wu nezakonitosti u „Jugoremediji“ istra`ni sudija nije prihvatio predlog Tuìla{tva za oduzimawe dva stana biv{e finasijske direktorke „Jugoremedije“ An ki ce M. (48) jer je ocenio da ne postoji osnovana sumwa da je ta imovina ste~ena na nezakonit na~in. Oba stana se nalaze u Zrewaninu, od kojih se jedan vodi na ime Mi le ta B.. U Vi{em sudu je u toku krivi~ni postupak protiv Deuri}a i troje wegovih biv{ih saradnika u „Jugoremediji“, Ankice M., Mi la ne Z. i Na ta li je D., osumwi~enih za zloupotrebu slu`benog poloàja, kao i protiv sudskog ve{taka Ste va na G. Po navodima iz krivi~ne prijave oni su, prilikom osnivawa novih privrednih dru{tva “Luk sol-far ma ci ja“ i “Penfarm“ u Zrewaninu, nerealnom procenom zemqi{ta i prenosom licenci, o{tetili „Jugoremediju“ za 600.000 evra.

PRI VE DE NA TRO JI CA IZ IN \I JE I DVO JI CA BE O GRA \A NA

Iza re {e ta ka zbog pre va re u osi gu ra wu Slu`ba za borbu protiv organizovanog kriminala, u koordinaciji s Osnovnim javnim tu`ila{tvom iz Sremske Mitrovice, privela je pet osoba zbog sumwe da su zloupotrebile slu`beni polo`aj i po~inile prevare u osigurawu. Kako se navodi u saop{tewu Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, privedeni su Ra do van K. (34), Mar ko G. (26), @eq ko G. (49), svi iz In|ije, kao i Bu lat E. (44) i Zo ran M. (45) iz Beograda. Osumwi~eni su tokom 2010, uz pomo} „fantomskih” firmi i

falsifikovane dokumentacije, obavili osigurawe razli~ite opreme na iznos od 2,5 miliona evra, posle ~ega je u magacinu preduze}a „Sinandra” izbio po`ar, ~iji se uzrok jo{ utvr|uje, navodi se u saop{tewu. Uz pomo} te falsifikovane dokumentacije, osumwi~eni su poku{ali da naplate osigurawe u iznosu od 2,5 miliona evra i na taj na~in o{tete DDOR „Novi Sad„. Osumwi~eni }e uz krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, saop{tio je MUP. (Ta njug)

UHAP [E NA DVA ZRE WA NI NCA

Opqa~ ka li ben zin sku pum pu Pripadnici zrewaninske Policijske uprave li{ili su slobode i odredili meru zadr`avawa u trajawu od 48 ~asova Iva nu B. (20) i Mi lo {u N. (21), obojica iz Zrewanina, zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo razbojni{tva. Oni se terete da su 21. decembra, oko 23.40 ~asa, do{li do benzinske pumpe “Europetrol” u Zrewaninu i, uz primenu fizi~ke sile i pretwe no`em, iz kase uzeli oko 15.000 dinara, nanev{i pri tom radniku pumpe lake telesne povrede. Osumwi~eni su uz krivi~nu prijavu sprovedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Zrewaninu koji im je nakon saslu{awa odredio pritvor. @. B.

NO VO SA \A NI OSUM WI ^E NI ZA TR GO VI NU NAR KO TI CI MA

U sta nu ta ble te i ma ri hu a na Novosadska policija je odredila meru zadr`avawa me{tanima N. R. (1990) i D. P. (1981) zbog osnovane sumwe da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih droga. Pretresom stana u Novom Sadu koji osumwi~eni koriste, policija je prona{la vi{e desetina tableta s liste opojnih droga, kao i paketi}e sasu{ene biqne materije za koju se osnovano sumwa da je marihuana i jednu digitalnu vagicu za precizno merewe.

Tako|e, policija }e protiv N. R. podneti i krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je, u decembru ove godine, u dva navrata izvr{io krivi~no delo nasilni~kog pona{awa nad vlasnikom jednog ugostiteqskog objekta u Novom Sadu, a nakon utvr|ivawa wegove ukupne kriminalne aktivnosti, podne}e se i druge odgovaraju}e prijave. Obojica osumwi~enih bi}e dovedeni u zakonom predvi|enom roku na saslu{awe sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. E. D.

petak28.decembar2012.

PR VI ^O VEK PO LI CIJ SKE UPRA VE U NO VOM SA DU STE VAN KR STI] NA JA VQU JE

Jo{ 300 no vih po li ca ja ca – Statisti~ki posmatraju}i, godina za nama nosi oko 11.000 krivi~nih dela, {to je na nivou pro{le, s tendecijom pada od oko 500 krivi~nih dela, {to ~ini i daqe oko 12 procenata ukupnog kriminaliteta u Srbiji, a kada posmatramo neke od osnovnih pokazateqa, oko 94 odsto dela je iz oblasti op{teg kriminaliteta, a 70 odsto su po~inili nepoznati izvr{ioci. Procenat rasvetqavawa je oko 55 odsto kao i lane – saop{tio je ju~e, na dru`ewu s novinarima, prvi ~ovek novosadske Policijske uprave Ste van Kr sti}. Vaqa napomenuti da su u borbi protiv narkomanije ostvareni zna~ajniji rezultati, {to se ogleda u zaplewenih 85 kilograma razli~itih vrsta narko-

tika, u odnosu na pro{logodi{wih 48. Tako|e, kod prekr{aja javnog reda i mira postoji tendencija pada zahteva za prekr{ajni postupak od desetak procenta. Na javnim skupovima je bilo vi{e od milion posetilaca, a na wima nije bilo incidenata, napomenuo je Krsti} On je naveo da su zabeleèni boqi rezultati i u saobra}aju, gde je bilo 1.000 prekra{aja mawe i, {to je va`no napomenuti – tre}inu mawe s nastradalim licima i osam odsto mawe s povre|enima. – Svakako ne moèmo zaboraviti poàr u „Kontrastu”, bez obzira na to {to ova policijska uprava nije neposredno nadleàna za to pitawe, ali na sve

Ste van Kr sti}

nas koji se bavimo bezbednosnim poslovima ostavio je traga i to nam je opomena da se u godinama koje dolaze takva tragedija vi-

{e ne ponovi. Svakako da }e zakonodavci i svi mi koji se bavimo ovim poslom doprineti okolnostima da se nikad vi{e ne dogodi takva tragedija u Novom Sadu – istakao je prvo ~ovek novosadske policije. Krsti} je na kraju spomenuo da nije nov podatak da bi materijalno- tehni~ka opremeqenost na prvom mestu kao i kadrovska popuwenost doprineli boqim rezulatatima. – Osim 80 polaznika u Centru za obuku u Sremskoj Kamenici, odobreno nam je jo{ 250 novih policajaca koji }e se {kolovati naredne godine i nadamo se da }e to u ve}oj meri doprineti rezultatima rada Policijske uprave u Novom Sadu – naglasio je Krsti}. M. V.

NO VA PRI VO \E WA U AFE RI „AZO TA RA”: JU ^E LI [E NO SLO BO DE OSAM OSO BA

Mal ver za ci ja ma s |u bri vom buyet o{te }en za 184 mi li o na di na ra U nastavku akcije rasvetqavawa zloupotreba u postupku 24 sporne privatizacije, pripadnici Uprave kriminalisti~ke policije Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, u saradwi s Tu`ila{tvom za organizovani kriminal, ju~e su li{ili slobode osam osoba zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ile krivi~na dela, saop{tio je ju~e MUP Srbije. Slobode su li{eni: vlasnik i direktor preduze}a „Tan trade“ d. o. o. Beograd Dra gan Ta na sko vi} (1962) iz Beograda, fakti~ki direktor preduze}a „Agro forum“ d. o. o. Beograd Dra gan Mi ti} (1965) iz Kusatka, op{tina Smederevska Palanka, direktor preduze}a „Agroseme invest“ d. o. o. iz Sremske Mitrovice Igor Sa bo (1969) iz Kulpina, op{tina Ba~ki Petrovac, vlasnica preduze}a „Hem ko“ d. o. o. iz Beograda Ve ra Isa ko vi} (1950) iz Beograda. Slobode su li{eni i direktorka preduze}a „Citadela“ d. o. o. iz Novog Sada Gor da na Mar ko vi} (1968) iz Kraqeva, direktor preduze}a „Srbokoop“ d. o. o. iz Mionice Sr bo qub @u jo vi} (1968) iz Vra~evi}a, op{tina Lajkovac, odgovorno lice preduze}a „Da-kar-euro“ d. o. o. iz Ariqa Alek sa Ob ra do vi} (1960) iz Ariqa i biv{i zamenik direktora HIP „Azotara“, Veq ko Ra do je vi} (1950) iz Be~eja. U saop{tewu MUP-a se navodi da }e dopunom krivi~ne prijave biti obuhva}eni i privremeni zastupnik kapitala „Azotare“ Pan~evo Ra do sav Vu ja ~i} (1952) iz Novog Sada, zamenik direktora „Azotare“ Mi ha i lo Gru ji} (1967) iz Novog Sada, biv{i generalni direktor PKB-a Mi lan Ve qo vi} (1967) iz Beograda, biv{i direkRA SVE TQE NO DE SET KRA \A U KA WI [KOJ OP [TI NI

Ukra de na i dva bi ka

Policija u Kawi`i rasvetlila je deset provalnih kra|a i podnela krivi~ne prijave protiv ~etiri lica zbog osnova sumwe da su tokom novembra i decembra ove godine na teritoriji kawi{ke op{tine po~inila ta krivi~na dela kojima su o{te}enim gra|anima pri~inili materijalnu {tetu ve}u od milion dinara. Krivi~ne prijave podnete su protiv Nor ber ta O. (1972) i @ol ta B. (1977) iz Kawi`e, Kri sti ja na F. (1980) iz Novog Sela i Zol ta na B. (1986) iz Sente. Oni se terete da su, koriste}i fizi~ku snagu i podesan alat, provaqivali u preduze}a, sala{e i pomo}ne prostorije privatnih ku}a iz kojih su odneli alat, plin ske bo ce, naftu, dva bika, sedam ovaca i tawira~u. M. Mr.

tor „Instituta za krmno biqe“ Kru{evac Dra gi La za re vi} (1962) iz Kru{evca, vlasnik i direktor preduze}a „Tera bo“ iz Vrbasa i „Sektor 120“ iz Vrbasa Bo ri slav Stoj ko vi} (1957) iz Vrbasa.

da naplati navedeni iznos na ime regresa od Ministarstva poqoprivrde, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije i time o{tetili buxet Republike Srbije za iznos od 58.550.000 dinara.

toku 2011. godine omogu}ili Stojkovi}u da o{teti „Azotaru“ za 255.387.484,00 dinara, te su za svoja preduze}a “Vujadinovi} RMV”, “Da-kar euro” odnosno “Sektor 120”, pribavili protivpravnu imovinsku korist u pomenutim iznosima. Istraga o nezakonitim prodajama regresiranog |ubriva otvorena je krajem novembra protiv biv{eg ministra poqoprivrede Sa {e Dra gi na, vlasnika konsultantske ku}e „Ces mekon„ Zvo ni mi ra

Ju ~e po ~e la sa slu {a wa

Wima je odre|en pritvor, a krivi~nom prijavom obuhva}en je i Vla dan Vu ja di no vi} (1967) iz â~ka, vlasnik preduze}a ‘’Vujadinovi} RMV’’ d. o. o. iz Preqine, protiv koga se vodi istraga pred Vi{im sudom u â~ku. Osumwi~eni Vuja~i}, Gruji}, Milan Veqovi} i Lazarevi} su od jula 2009. godine do kraja marta 2011. godine, omogu}ili su i preduze}ima „Tan trade“, „Agro forum“, „Agroseme invest“, „Hem ko“, „Citadela“, „Da-kar euro“ i „Srbokoop“ da od „Azotare“ nabave regresirano |ubrivo po cenama niìm za iznos regresa u ukupnom iznosu od 58.550.000 dinara, iako na to po uredbama Vlade Republike Srbije nisu imali pravo, navodi se u saop{tewu MUP-a. Tako su na navedeni na~in omogu}ili HIP “Azotara„ Pan~evo

Tako|e, osumwi~eni Vuja~i} i Gruji} su u toku 2010. godine omogu}ili vlasnicima preduze}a „Vujadinovi} RMV“, „Da-kar euro“ i „Tera bo“ da nabave regresirano |ubrivo proizvo|a~a HIP „Azotara“ Pan~evo po cenama ni`im za vrednost regresa u ukupnom iznosu od 134.635.600 dinara, ~ime su na gore opisani na~in o{tetili buxet Republike Srbije za ukupno 193.185.600 dinara. MUP u saop{tewu navodi i da su Radosav Vuja~i} i Mihailo Gruji}, tako|e odobravaju}i prodaju neregresiranog mineralnog |ubriva bez odgovaraju}eg obezbe|ewa pla}awa, omogu}ili Vujadinovi}u da o{teti „Azotaru“ za 952.093.507,50 dinara, Obradovi}u – za 673.332.748,48 dinara, a Vuja~i} i Radojevi} su na isti na~in u

– U Tuìla{tvu za organizovani kriminal ju~e su po~ela saslu{awa sedam osumwi~enih da su nezakonitom prodajom regresiranog mineralnog |ubriva o{tetili buxet Srbije za oko 184 miliona – rekao je tuìlac za organizovani kriminal Miq ko Ra di sa vqe vi} Tanjugu. – Nakon saslu{awa, Tuìla{tvo }e u roku od 48 sati doneti odluku o daqem vo|ewu krivi~nog postupka. Ni ke zi }a i jo{ sedmoro wihovih saradnika. Draginu, Nikezi}u kao i biv{em predsedniku Upravnog odbora „Azotare„ Pan~ Radoslavu Vuja~i}u, biv{em zameniku direktora „Azotare„ Mihailu Gruji}u, biv{em direktoru kru{eva~kog instituta za krmno biqe Dragi Lazarevi}u i vlasniku preduze}a „Tera bo„ Borislavu Stojkovi}u u ponedeqek je pritvor produèn do 30 dana. E. D.

ALEK SAN DAR GO LU BO VI] NA SU \E WU NE GI RAO DA JE IKA DA TR GO VAO DRO GOM

„Pro tiv nik sam sva kog po ro ka” – Da me sud i oslobodi, ja sam satanizovan i osta}e mi beleg svega ovoga – naglasio je ju~e u odbrani Alek san dar Kri sti jan Go lu bo vi}, odbacuju}i u potpunosti optu`be koje ga terete za „promet narkotika“. U nastavku ponovqenog su|ewa pred Vi{im sudom u Beogradu okrivqeni Golubovi} je kazao da se „nikada nije bavio preprodajom narkotika“ te da svi znaju da je pobornik zdravog `ivota i da je mladima propagirao ulazak u teretene i bavqewe sportom. Na ju~era{wem pretresu te na prvom ro~i{tu kada je ustvrdio da mu je „sve name{teno“ i da je „su|ewe farsa“, okrivqeni Golubovi} je ukupno oko ~etiri sata izlagao odbranu, apsolutno negi-

raju}i optu`be o navodnom „organizovawu grupe koja je od avgusta 2009. do 16. januara 2010. godine trgovala drogom, nabavqenom u Novom Pazaru“. – Svi moji prijateqi znaju da sam protivnik svakog poroka, pa ~ak i cigareta i ispijawa kafe – istakao je ju~e Golubovi}. Potenciraju}i da nije kr{io zakon, okrivqeni je naveo da se bavio prodajom „hot-dogova” s pokretnih kolica ispred Kalemegdana i zoolo{kog vrta u Beogradu. Za neka usputna poznanstva se, ka`e, pokazalo da su bila pogre{na, ali sva wegova gre{ka je, tvrdi, samo u tome {to je uop{te upoznao neke qude. – @ao mi je {to sam ikada upoznao neke qude, prihvatio ih u ku-

}u i dao im koru hleba i posao. To je moja najve}a gre{ka – rekao je Golubovi}. U dugom izlagawu Golubovi} je, izme|u ostalog, naveo da se „kaje {to je iz ~istog dobro~instva pomogao Fe ra tu Sken de rov skom„, ina~e jednom od okrivqenih u ovom procesu. Su|ewe se ponavqa jer je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo prvostepenu presudu. Posle prvog su|ewa, odlukom Vi{eg suda, Golubovi} je bio osu|en na sedam godina zatvora. Postupkom su obuhva}eni i okrivqeni Ferat Skenderovski, Sa fet Ibro vi} i Mir sad Fu jaq ki}, a svi su uhap{eni 16. januara 2010. godine. J. J.

petak28.decembar2012.

VESTI IZ FK VOJVODINA

Ra bre no vi} u An ta li ji

Ge ne ral ni se kre tar FK Voj vo di na Ra di sav Ra bre no vi} da nas pu tu je u An ta li ju. We gov za da tak je da pro ce ni uslo ve, a za tim i or ga ni zu je zim ske pri pre me No vo sa |a na u ovom gra du na oba li sre do zem nog mo ra. Na pu ta we ima li {ta no vo u klu bu ka da su u pi ta wu even tu al ni od la sci i do la sci igra ~a u pred sto je }em pre la znom ro ku, Ra bre no vi} je od go vo rio: - Ne ma jo{ ni {ta kon kret no. Na rav no, vo de se od re |e ni raz go vo ri, ali ni smo jo{ ni {ta kon kret no do go vo ri li.

POTPREDSEDNIK UO DU[AN VLAOVI]:

Vo {a s tri ti ma Pri bli `a va se po ~e tak zim skog pre la znog ro ka za fud ba le re (14. ja nu ar - 9. fe bru ar), pa se u me di ji ma sve ~e {}e opi pa va puls ka ko sa mih igra ~a, ta ko i klu bo va ~i ji su oni ~la no vi. Go to vo da ne pro |e dan, a da ne iza |e in for ma ci ja o to me ka ko po je di ni igra ~i Voj vo di ne pre la ze u re do ve Par ti za na ili Cr ve ne zve zde. Cr no-be li, po tim ve sti ma, `e le u svo jim re do vi ma da vi de do ju ~e ra {weg ka pi te na Vo {e Mi ro sla va Vu li }e vi }a, a on da i jed nog od {to pe ra - \or |a Jo ki }a ili Da ni e la Moj so va. S

dru ge stra ne, Cr ve na zve zda je jo{ ra ni je iz ra zi la `e qu da do ve de Abu ba ka ra Ouma rua, a on da i Alek san dra Ka ta i ja i, po no vo, Da ni e la Moj so va. - Ako je su di ti po ve sti ma ko je po je di ni me di ji ob ja vqu ju, Voj vo di na bi na pro le }e mo gla da ima tri ti ma u Su per li gi pri me tio je pot pred sed nik UO no vo sad skog klu ba Du {an Vla o vi}. - U po sled wih pet-{est se zo na ta kvi pre la sci se ni su de {a va li, ali je si gur no da na ma kao klu bu pri ja in te re so va we za igra ~e, jer pred sta vqa do kaz da smo na do brom pu tu.

SPORT

Me si od bio 250 mi li o na evra Je dan od naj bo qih fud ba le ra sve ta, na pa da~ Bar se lo ne Li o nel Me si, od bio je po nu du ne po zna tog ru skog klu ba od 250 mi li o na evra ot kup ne kla u zu le i go di {wu pla tu od 30 mi li o na evra. Me si je pro {le ne de qe od lu ~io da pro du ì ugo vor sa Bar se lo nom do 2018. go di ne, uz obra zlo è we da è li no ve ti tu le u dre su ka ta lon skog ve li ka na. Iako se na na vo di ima ru skog klu ba, sport ski list El Mun do De po ti vo pret po sta vqa da je re~ o An ì ju iz Ma ha~ ka le, ~i ji je vla snik mi li jar der Su lej man Ke ri mov. Biv {i na pa da~ Bar se lo ne Sa mjuel Eto pro {le go di ne je

Pa to u Ko rin ti jan su Epi zo da Ale {an dra Pa ta (23) u Mi la ne lu je okon ~a na. Ve li ki ta le nat, ugu {en ~e stim i raz li ~i tim po vre da ma, obu kao je dres Mi la na 2007. go di ne, u we mu od i grao sa mo 150 utak mi ca i po sti gao 63 po got ka. I to bi bi lo to.

U pro da ji klup ski ka len dar Zva ni~ ni ka len dar FK Voj vo di na za 2013. go di nu pro mo ci ju je imao na No vo go di {wem kok te lu u ho te lu „Park”. Broj ni go sti su ga do bi li na po klon, a ve} od ju ~e ka len dar se na la zi u pro da ji. Po po pu lar noj ce ni od 200 di na ra, za in te re so va ni ka len dar mo gu da ku pe u klup skim pro sto rij ma u FC „Vu ja din Bo {kov” sva kim rad nim da nom od 8 do 16 ~a so va, kao i u pro dav ni ci „FC Vojvodina gift shop„, u ho lu ho te la „Park”. A. P.

dnevnik

Pred stav ni ci Mi la na i Ko rin ti jan sa po sti gli do go vor o od la sku Bra zil ca na zad u do mo vi nu. „Ro so-ne ri” tra `i li su 15 mi li o na evra, Ko rin ti jans je pri stao. ^el ni ci su se ru ko va li, pa bi do go vor tre ba lo da na red nih da na bu de pre to ~en i u ugo vor.

pre {ao u An `i i po stao naj pla }e ni ji fud ba ler na sve tu s go di {wom za ra dom od 20 mi li o na evra.

Me si je ove go di ne po sti gao 91 gol i u kon ku ren ci ji je da ~e tvr ti put za re dom osvo ji na gra du Zlat na lop ta.

Ru ni pa u zi ra tri ne de qe Me na xer Man ~e ster ju naj te da Aleks Fer gu son iz ja vio je da u na red nih dve do tri ne de qe ne }e mo }i da ra ~u na na Vej na Ru ni ja. - Vejn se po vre dio na tre nin g u ka da je po ku {ao da upu ti vo lej uda rac. On je tom pri li k om is te g ao li g a men te iza ko le na i pro pu sti }e ne ko li ko na red nih me ~e va. To je ba{ ma ler - re kao je Fer gu son, ko ji ni je ra ~u nao na na pa da ~a En gle ske ni u po be di pro tiv Wu ka sla u sre du. Man ~e ster ju naj ted je no vim tri jum fom u 19. ko lu Pre mi jer

Gr bi} na me ti cr no-be lih Shod no fi nan sij skoj si tu a ci ji u klu bu Par ti zan jo{ ne pred u zi ma ko ra ke ve za no za ku po vi nu igra ~a. Cr no - be li ~e ka ju da pro da ju ne kog od svo jih fud ba le ra pa da se po sve te ku po vi ni. Na rav no, ve} sad se mo `e ~u ti za ko ga su cr no - be li za in ter so va ni, ali sve je to jo{ u do me nu ras pi ti va wa. Uko li ko Par ti zan pro da Ne ma wu To mi }a po sled we ve sti go vo re u Hum sku bi mo gao da stig ne Pe tar Gr bi} (24), ~lan Olim pi ja ko sa na po zaj mi ci u OFK Be o gra du i cr no gor ski re pre zen ta ti vac. Gr bi} je imao od li~ nu po lu se zo nu na Sta roj Ka ra bur mi i ti me se pre po ru ~io {am pi o nu. Do ku po vi ne bi mo glo da do |e jer je ofan ziv ni ve zi sta ve} dve se zo ne na po zaj mi ca ma (Le va di ja kos, Ha poel Ber [i va i OFK Be o grad) a gi gant s Pi re ja `e li da ga pro da. Vro vat no }e ove zi me Mo ha med Ka ma ra oti }i cr no - be li su ve} ba ci li oko na po ten ci jal na po ja ~a wa. Kao we go va za me na spo mi we se Mi lo{ Ada mo vi} (24), zad wi ve zni Sun ka ra iz Ka zah sta na. Mla di fud ba ler po ni kao je u Par ti za nu, a po tom je igrao za OFK Be o grad, [e rif iz Mol da vi je i ka zah stan ske eki pe Ka raz i Sun kar. I. L.

^a u {i} i Mr ke la u Tur skoj

li ge na ~e lu ta be le od ma kao se dam bo do va ak tu el nom pr va ku Man ~e ster si ti ju. Ru ni }e zbog pro ble ma sa ko le nom si gur no pro pu sti ti i na red na dva me ~a, u su bo tu pro tiv VBA, kao i duel sa Vi ga nom, 1. ja nu a ra.

Fud ba le ri Ra da Go ran ^a u {i} i An drej Mr ke la po sta li su no vi ~la no vi Eski {e hi ra. ^a u {i} je pa ra fi rao ugo vor na pe riod od ~e ti ri i po go di ne, a sa rad wa sa Mr ke lom je de fi ni sa na kroz po zaj mi cu od go di nu da na uz op ci ju ot ku pa ugo vo ra po is te ku tog pe ri o da. Do sko ra {wi dvo jac “gra |e vi na ra” je pro {ao le kar ske pre gle de i pri kqu ~io se no vom ko lek ti vu.

SPORT

dnevnik

petak28.decembar2012.

JUBILARNI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Po ~i we ras plet po gru pa ma Posle po~etnih zagrevawa po~iwe rasplet u liga{kom delu jubilarnog 50. „Dnevnikovog” turnira u malom fudbalu. Me~evi po grupama igra}e se jo{ danas, sutra, u nedequ i u

Pr va srp ska lop ta Ve}ina utakmica na turniru odigrano je sa prvom srpskom fudbalskom loptom mar ke „Imix sport”.Prvi utisak je povoqan, igra~i su zadovoqni kvalitetom lopte. sredu - 2. januara, u ~etvrtak (3.januar) na programu su bara` utakmice kod seniora i mla|ih pionira, a igra}e se i nekoliko utakmica {esnaestine finala u konkurenciji seniora. Najja~i utisak do sada ostavili su igra~i Fabrike `ice Lampone iz Ba~kog Petrovaca, koji su u pravoj egzibiciji savladali vrlo sna`nu ekipu Her ba Laj fa. Ni je ni ~u do {to `izari igraju tako lepo

jer ekipu ~ine reprezentativci Srbije u futsalu Raki}, î zmar, Dra go je vi}, An to ni}... Dobro su otvorili takmi~ewe i stalni u~esnici na{eg turnira Carigrad, Klaris i Kafe Dva kraqa, ali se pojavilo jo{ nekoliko veoma kva li tet nih sa sta va, No vi Sad gas za koji igraju fudbaleri Proletera sa Slane bare, pa ekipa Beli dvori iz Veternika, koji ako odigraju kao u prvom krugu mogu daleko da oguraju. Pravo osveèwe je i ekipa Milka Cani} dobrove~e Gospo|inci, koja se iako igra uli~ni fudbal sjajno sna{la na parketu male sale Spensa. Tu su jo{ dobre ekipe: Univer zi tet Edu kons, Mi ma da lajn, pa Kafe Panda Liman, Tra di ci ja So ci ja li sti (po bednik pro{log turnira), Kafe Avant gart, Me wa~ ni ca Ris, Novo naseqe ... I kod mla|ih kategorija vode se èstoke i neizvesne bor be. Na ro ~i to uz bu dqi vo bilo je u prvoj grupi mla|ih pionira, gde se stvorio krug. Tri ekipe, Petar Pua~a, Zora

Pe tak 14.00: 14.35: 15.10: 15.45: 16.20: 16.55: 17.30: 18.05: 18.40: 19.15: 19.50: 20.25:

Auto Pobeda – Auto moda NS 21 (mp) Indeksova tribina – Iks el (mp) NS Agro – FK Novi Sad (p) Fasada – Erker plus (k) SRS dr Vojislav [e{eq – Mimada lajn (s) Novo naseqe – Bet kompani (s) Guma plast – Madona (s) Zup~anici Vuves – Druga ku}a (s) Auto ku}a @ika – Tradicija socijalisti (s) Tehnomer – FS Mi}ko trend (s) Simpleks – Agencija Maks auto (s) FK Cement – Fudbaler~i}i (k)

Seniori 4:1 Klaris – Central pab Central pab – M. Cani} Gospo|inci 0:5 1. M. Cani} 1 1 0 0 5:0 3 2. Central pab 1 0 0 1 0:5 0 3. Klaris - - - - -

Druga grupa U. Edukons – Picerija Modena 3:0 Picerija Modena – Studio Berar 1:3 1. U. Edukons 1 1 0 0 3:0 3 2. Studio Berar 1 1 0 0 3:1 3 3. P. Modena 2 0 0 2 1:6 0

Tre}a grupa Kafe Dva kraqa - Restoran Krajina 4:0 Restoran Krajina – CIAK 1:1 1. K. Dva kraqa 1 1 0 0 4:0 3 2. CIAK 1 0 1 0 1:1 1 3. R. Krajina 2 0 1 1 1:5 1

^etvrta grupa – SRS dr Vojislav 4:3 1 0 0 4:3 3 0 0 1 3:4 0 - - - -

Peta grupa Kafe pab Taverna – Picerija La forca 4:3 Picerija La forc a – VT[ 3:3 1. Taverna 1 1 0 0 4:3 3 2. VT[ 1 0 1 0 3:3 1 3. La forca 2 0 1 1 6:7 1

[esta grupa Kafe Panda Liman – Simpleks 1. Panda Liman 1 1 0 0 1:0 2. Simpleks 1 0 0 1 0:1 3. A. Maks auto - - - - -

i Kazino Gaja ,su osvojili po tri boda, po svemu sude}i sve tri }e u drugi krug.

Sedma grupa

Prva grupa

Auto ku}a Sekuli} [e{eq 1. AK Sekuli} 1 2. SRS 1 2. Mimada lajn -

Mo me nat s utak mi ce Ca ri grad RVE–Ma do na

1:0 3 0

19. decembar- Grbavica Grbavica – Galaktikosi 1. 19. decembar 1 1 0 0 2. Galaktikosi 1 1 0 0 3. Grbavica 2 0 0 2

[esnaesta grupa 5:2 1:3 3 3 0

5:2 3:1 3:8

Osma grupa Kafe Avantgart – R.Het trik lige 7:0 1. Kafe Avantg. 1 1 0 0 7:0 3 2. Het- trik liga1 0 0 1 0:7 0 3. Ju`na Ba~ka - - - - -

Deveta grupa FS Mi}ko trend – Mewa~nica Ris 3:3 1. Mewa~nica Ris1 0 1 0 3:3 1 2. FS Mi}ko tr. 1 0 1 0 3:3 1 3. Tehnomer - - - - -

Deseta grupa Madona – P. Carigrad RVEIS 1:4 1.Carigrad 1 1 0 0 4:1 3 2. Madona 1 0 0 1 1:4 0 3. Guma plast - - - - -

Jedanaesta grupa Druga ku}a – Beli dvori 1. Beli dvori 1 1 0 0 2. Druga ku}a 1 0 0 1 3. Z. Vuves - - - -

3:2 2:3 -

2:3 3 0 -

Dvanaesta grupa Fabrika `ice Lampone – Herba lajf 6:3 1. F@ Lampone 1 1 0 0 6:3 3 2. Herba lajf 1 0 0 1 3:6 0 3. Plastal - - - - -

Trinaesta grupa Novi Sad gas – Euro Kan kom Euro Kan kom – Inoba~ka 1. Novi Sad gas 1 1 0 0 3:0 2. Inoba~ka 1 0 1 0 0:0 3. Euro Kan kom 2 0 1 1 0:3

3:0 0:0 3 1 1

^etrnaesta grupa

RTV Vojvodina – Novo naseqe 1. Novo naseqe 1 1 0 0 3:2 2. RTV Vojvodina1 0 0 1 2:3 3. Bet kompani - - - - -

3:0 0:3 -

3:0 3 0

Tre}a grupa Temma trejd – Radio Planeta 1:10 Vita plej – Temma trejd 0:5 1. Temma trejd 2 1 0 1 10:6 3 2. R. Planeta 1 1 0 0 10:1 6 3. Vita plej 1 0 0 1 0:5 0

^etvrta grupa Ka} 99 – Novi Sad 1. Novi Sad 1 1 0 0 2. Ka} 99 1 0 0 1 3. Indeks - - - -

3:2 2:3 -

2:3 3 0

Indeksova tribina – Iks el nedeqa

Pioniri Prva grupa

Maks bet – Teodorovi} keramika BBB 1:6 1. Teodorovi} 1 1 0 0 6:1 3 2. Maks bet 1 0 0 1 1:6 0 3. S. Mili}evi} - - - - -

Juniori – Crvena zvezda Grofovi – Juniori 1.Juniori 1 1 0 0 2. C. zvezda 1 0 0 1 3. Grofovi - - - -

2:1 1:2 -

Prva grupa Beograd – Dr Dr – IM frizerski salon 1. Beograd 1 1 0 0 2.IM friz. sal. 1 1 0 0 3. Dr 2 0 0 2

7:1 1:3 7:1 3 3:1 3 2:10 0

Druga grupa Ju`na Ba~ka – Vitorog promet 5:1 FK Vojvodina – Ju`na Ba~ka 2:3 1.Ju`na Ba~ka 2 2 0 0 8:3 3 2. Vojvodina 1 0 0 1 2:3 0 3. Vitorog pr. 1 0 0 1 1:5 0

Tre}a grupa Alf – Agroomega 5:0 Agrooprema – Eliksir agrar subota Eliksir agrar – Alf sreda 1. Alf 1 1 0 0 5:0 3 2. Agroomega 1 0 0 1 0:5 0 3. Eliksir agrar - - - - -

^etvrta grupa Erker plus – Fudbaler~i}i 10:0 FK Cement – Fasada 1:2 1. Erker plus 1 1 0 0 10:0 3 2. Fudbaler~i}i1 0 0 1 0:10 0 3. FK Cement 1 0 0 1 1:2 0 4. Fasada 1 1 0 0 2:1 3

Veterani

}e se za nokaut fazu, a kod mla|ih pionira i najboqi tre}eplasirana ekipa. Kod veterana i pi-

1:2 3 0

Druga grupa 4:3 sreda 4:3 3 3:4 0 -

Osip impeks metal – Gramont Jamajka 0:4 Radio Planeta – Osip impeks metal 4:0 1. Osip impeks 2 0 0 2 0:8 0 2. Gramont Jam. 1 1 0 0 4:0 3 3. R. Planeta 1 1 0 0 4:0 3

Druga grupa Vikilis – Perkara Malina 1. Vikiliks 1 0 1 0 2. P. Malina 1 0 1 0 3. Klaris - - - -

onira, gde su u konkurenciji po osam timova, svi }e nastaviti takmi~ewe. G. K.

Su bo ta 14.00: Auto moda NS 21 – Dami bau (mp) 14.35: Novi Sad – Indeks (mp) 15.10: Crvena zvezda – Grofovi (p) 15.45: Agrooprema – Eliksir agrar (k) 16.20: RTV Vojvodina – Bet kompani (s) 16.55: Ju`na Ba~ka – Kafe Avantgard (s) 17.30 Milka Cani} dobrove~e Gospo|inci – Klaris (s) 18.05: Studio Berar – Univerzitet Edukons 18.40: CIAK – Kafe Dva kraqa (s) 19.15: Herba lajf – Plastal (s) 19.50: Staklo Mili}evi} kroja~ka radwa Adriana – Maks bet (s) 20.25: Gramont Jamajka – Radio planeta(v)

Ne de qa 14.00: 14.35: 15.10: 15.45: 16.20: 16.55: 17.30: 18.05: 18.40: 19.15: 19.50: 20.25:

Indeksova tribina – Iks el (mp) Kazino Gaja – NS Agro (p) IM frizerski salon – Beograd (k) FK Cement – Erker plus (k) Plastal – Fabrika `ice Lampone (s) Galaktikosi – 19. decembar (s) Mewa~nica Ris – Tehnomer (s) P. Carigrad RVE Innogi Srbija – Guma plast (s) Visoka tehni~ka {kola – Picerija pab Taverna (s) Mimada lajn – Auto ku}a Sekuli} (s) Reprezentacija Het trik lige – Ju`na Ba~ka (s) Pekara Malina – Klaris (v)

Sre da (2. ja nu ar)

Prva grupa

Peta grupa

3:2 3 0 -

Petnaesta grupa

0:1 0:6 2:4 8:4 3 4:3 3 1:6 3

Druga grupa

FK Novi Sad – Kazino Gaja 1. Kazino Gaja 1 1 0 0 2. FK Novi Sad 1 0 0 1 3. NS Agro - - - -

Tradicija socijalisti – Vulkan 1. Tr. socijal. 1 1 0 0 3:2 2. Vulkan 1 0 0 1 2:3 3. Auto otpad @ika - - - -

sreda

Prva grupa

Dami bau – Auto Pobeda 1. Dami bau 1 1 0 0 2. Pobeda auto 1 0 0 1 3. Auto moda - - - -

@ito prerada – Xentlameni 3:2 1. @ito prerada1 1 0 0 3:2 3 2. Xentlmeni 1 0 0 1 2:3 0

Kadeti

Mla|i pioniri Zora – Kazino Gaja Kazino Gaja – Petar Pua~a Petar Pua~a – Zora 1. Petar Pua~a 2 1 0 1 2. Zora 2 1 0 1 3. Kazino Gaja 2 1 0 1

Da podsetimom, u svim kategorijama prvoplasirani i drugoplasirani timovi kvalifikova-

Tre}a grupa 2:3 3 0

Sedamnaesta grupa Nova Srbija – Univereksport

Foto: F. Baki}

1:1 1:1 -

1:1 1 1

Tre}a grupa Energotehnika JB – NPR Pani} 0:2 1. NPR Pani} 1 1 0 0 2:0 3 2. Energot. JB 1 0 0 1 0:2 0

13.25: Fasada - Fudbaler~i}i (k) 14.00 Indeks – Ka} 99 (mp) 14.35: Grofovi – Juniori (p) 15.10: Vitorog promet – FK Vojvodina (k) 15.45: Eliksir agrar – Alf (k) 16.20: Beli dvori – Zup~anici Vuves (s) 16.55: Teodorovi} keramika BBB – Staklo Mili}evi} kroja~ka radwa Adriana (s) 17.30: Univereksport – Nova Srbija (s) 18.05: Agencija Maks auto – Kafe Panda Liman (s) 18.40: Inoba~ka – Novi Sad gas (s) 19.15: Bet kompani – Novo naseqe (s) 19.50: Vulkan – Auto otpad @ika (s) 20.25: Pekara Malina – Klaris (v)

SPORT

petak28.decembar2012.

dnevnik

DANAS REVAN[ ME^EVI ^ETVRTFINALA KUPA SRBIJE

[AMPION SE POJA^AVA

Petkovi} za finalni turnir Da nas se igra ju re van{ me ~e vi ~e tvrt fi na la Ku pa Sr bi je, a od boj ka {i Voj vo di ne NS se me ima ju me~ lop tu pro tiv Bor ca iz Star ~e va. U pr vom me ~u su No vo sa |a ni sla vi li 3:1, a iz gu bqe ni set je po sle di ca pro -

me ne po sta ve, pa se kao epi log na me }e la ga na po be da cr ve nobe lih i pro laz na fi nal ni tur nir Ku pa. U sa sta vu Voj vo di ne }e bi ti i no vo pri do {li is ku sni teh ni ~ar Veq ko Pet ko vi} ko ji }e po sle 11 go di na po no vo obu }i no -

vo sad ski cr ve no-be li dres. Iz ta bo ra ak tu el nog osva ja ~a Ku pa na ja vqu ju po be du i pro laz na fi nal ni tur nir, ali i ne kri ju po {to va we pre ma Star ~ev ci ma. - U pr vom me ~u smo sla vi li jer ni smo pod ce ni li ri va la i na me ra va mo ta ko da se po na {a -

- U}i }e mo u utak mi cu ja ko od star ta. Pro ba }e mo da svu ne iz ve snost od mah re {i mo, a si gur no }e svi igra ~i ima ti pri li ku da se is ka `u. Pra va je pri li ka za to i o~e ku je mo da }e mo oprav da ti ulo gu fa vo ri ta i pro }i na fi nal ni tur nir - is ta kao je Sa la ti}.

Dana{wi program Mu{karci 18.00:Voj vo di na NS se me - Bo rac (S) 17.30: Cr ve na zve zda - Spar tak (S) 19.00: No vi Pa zar - Klek 19.00: Rad ni~ ki (K) - \er dap

(3:1) (3:1) (3:1) (3:0)

@ene 19.00: NIS Spar tak - Je din stvo (U) (19) 20.00: TENT - Va ra din 20.00: Cr ve na zve zda - Ko lu ba ra (20)

Blok Vo {i no ja ko oru` je

mo i na da na {wem su sre tu. Bo rac je kva li tet na eki pa, u do broj su se ri ji re zul ta ta u Pr voj li gi, pa ne sme mo da se opu {ta mo, bez ob zi ra na is hod pr vog me ~a. U Pan ~e vu je bi la do bra utak mi ca, pre sve ga jer je na{ pro tiv nik imao am bi ci ju da od i gra naj bo qe mo gu }e, a da nas o~e ku je mo da pro |e mo na fi nal ni tur nir i is pu ni mo za cr ta ni ciq - re kao je sport ski di rek tor No vo sa |a na Ni ko la Ma ri}. Tre ner Ni ko la Sa la ti} pru `i }e {an su svim igra ~i ma, kao {to je to bio slu ~aj u pan ~e va~ kom su sre tu.

(3:1) (3:0) (3:0)

Voj vo di na je na pr vom me ~u pro tiv Bor ca ima la ~ak 19 po e na iz blo ka, a igra ~i su re {e ni da oprav da ju ulo gu fa vo ri ta. - Ve li ki smo fa vo ri ti i tre ba to da do ka `e mo na te re nu. Ne ma pod ce wi va wa pro tiv ni ka i ako bu de mo od i gra li mak si mal no od star ta i spro ve de mo do go vo re no, po be da ne sme da do |e u pi ta we - re kao je ^e do mir Stan ko vi} sred wi blo ker cr ve no-be lih. Utak mi ca se igra u ve li koj sa li Spen sa od 18 ~a so va, uz slo bo dan ulaz. M. Risti}

Loverw u Partizanu Fran cu ski cen tar @o fri Lo verw pot pi sa }e dvo i po go di {wi ugo vor sa pr va kom Sr bi je be o grad skim Par ti za nom. Lo vrew je go di nu za vr {io u dre su Va len si je, ali je is ko ri stio kla u zu lu u ugo vo ru i u Be o grad }e do }i kao slo bo dan igra~. Fran cuz je ro |en 30. sep tem bra 1991. go di ne, vi sok 210 cen ti me ta ra, igra na po zi ci ja ma ~e ti ri i pet. Se ni or sku ka ri je ru za po ~eo je u [a lo nu, ~i ji je ~lan bio do no vem bra. Za me sec da na u dre su Va len si je od i grao je dva me ~a u Evro ku pu uz pro sek od 11 po e na i tri sko ka. U {pan skoj li gi je na pet utak mi ca be le `io po {est po e na i ~e ti ri sko ka za de set mi nu ta u igri.

Pred sed nik OSS Alek san dar Bo ri ~i} re kao je da }e sve se lek ci je u 2013. go di ni po ku {a ti da na sta ve sa do brim re zul ta ti ma.Na kok te lu u ho te lu Me tro pol je pro mo vi san no vi ka len dar, na ja vqe na je iz grad wa Od boj ka {kog cen tra i po kre ta we on lajn ma ga zi na. - Ova go di na je go di na kon ti nu i te ta, ka da smo u Sr bi ju us pe li da do ne se mo evrop ske me da qe. Na rav no da su ne ki o~e ki va li vi {e, ali je naj bit ni je da na sta vi mo ovim pu tem - re kao je Bo ri ~i}. On je is ta kao da je glav ni ciq bor ba se ni or skih se lek ci ja za me da qe. - Sle de }a go di na }e bi ti ona u ko joj }e mo or ga ni zo va ti dva Evrop ska pr ven stva u ka det skoj kon ku ren ci ji. Tre ba na po me nu ti da su nam obe se lek ci je me |u {est u sve tu, a pra va je ~ast

bi ti u dru {tvu Bra zi la, Ita li je, Ru si je... U 2013. na {e se ni or ske se lek ci je bra ne ti tu le, u~i ni }e mo sve da se opet bo re za me da qe. Ima }e mo Svet sku li gu i Gran pri, na dam se da sa no vim iza zo vi ma do la zi no va re a li za ci ja, a po seb no }e mo se kon cen tri sa ti na od boj ku na pe sku. Od voj ka {ki sa vez je na sve ~a no sti do de lio tro fe je „Na {a bu du} nost” ka det ki wa ma Sla |a ni Mir ko vi} i Mi ni Po po vi}, ~la ni ca ma na {e ju ni or ske re pre zen ta ci je ko ja je na Pr ven stvu Evro pe osvo ji la sre br nu me da qu. Spe ci jal ne pla ke te Sa ve za do bi li su: De jan Jo va no vi}, Alek san dar Bi }a nin, Go ran ^a to, Mi ro slav Ri sti}, Zo ri ca Bi je li}, Ivan Pe ko vi}, Mi le ta Ad`i}, Zo ran Avra mo vi} i Ne nad Go li ja nin.

TURNIR PRIJATEQSTVA U \UR\EVU

Zoloti} pobednik

YIJUYICU KLUB VOJVODINA DOMINIRAO NA TURNIRU U TEMERINU: Me |u na rod ni tur nir u yijuyi cu spor tu oku pio je u te me rin skoj dvo ra ni pre ko 200 tak mi ~a ra (15 klu bo va) iz Slo ve ni je, Ma ke do ni je, Re pu bli ke Srp ske, Hr vat ske i Sr bi je. Ekip no pr vo me stu osvo ji la je Voj vo di na (na sli ci), dru go slo ve na~ ki Si bor i tre }e Re pre zen ta ci ja Re pu bli ke Srp ske (nad me ta li su se bor ci u svim uz ra snim ka te go ri ja ma u bor ba ma i duo si ste mu). Voj vo di na je do mi ni ra, {to po tvr |u ju ~ak 17 osvo je nih me da qa, zlat ne: Mi la na Mi qa ko vi}, Vu ka {in @dr wa, Alek sa Bu ba lo, Ni ko la Gr bi}, Kri sti na ^u ki} i Ivan De la Kro ~e, sre br ne:Vu ka {in Mi }o vi}, Alek san dar Mi la di no vi}, Ana Ve ji}, Zo ran Bu ba lo, Bo go qub Pan ti}, Ma ri ja Moj ze{ i Ni ko la La li}, bron za ne: Lu ka Bo {ko vi}, Mar ko ]u li brk, Mi lo{ Ra di} i \or |e Uru ka lo. Za slu ge za ovaj i sve dru ge uspe he bo ra ca Voj vo di ne pri pa da ju tre ne ru Ran ku @dr wi. B. P.

U \ur |e vu je (u pro sto r i j a m a Lo v a~ k og dru {tva) odr àn tur nir Pri j a t eq s tva u {a hu, na ko jem je u~e stvo va lo 12 igra ~a iz @a bqa, Tu ri je, No vog Sa da, [aj ka {a, Ti te la i \ur |e va, me sta ko ja pri pa da ju Ju `no ba~ kom okru gu. Tur nir je or ga ni zo vao |ur |e va~ ki klub na ~i jem je ~e lu dr Ra do van Vu ka d i n o v i}, vr s ni {a h i s ta i sport ski en tu zi ja i sta. Su di ja tur ni ra, na ko jem su igra ~i po ka za li vi sok ni vo fer ple ja, bio je fi de maj stor Zo ran Zo lo ti}. Po be dio je MK Ili ja Zo lo ti} iz [aj ka {a sa 9,5 po e na, a sle de: Vo ji slav Gli {i} 9, Zo ran Zo lo ti} 7,5, Zdrav ko Ga go vi} 7,5, Mi ro slav Ma le{ 7,5, Vla di mir So ro 6,5, Sta ni {a Mi le no vi} 6,5, Du {an Si mi ~i} 4,5, Uro{ Pa vlov 4, Du {ko Va si li} 3,5, Pe tar Ker kez 1, To mi slav Stoj ~e vi} 0. Ve li ku po mo} u or ga ni za ci ji tur ni ra pru ìo je vr sni ku li nar i ugo sti teq ski rad nik Mir ko Hro mi{.Svi u~e sni ci ove {a hov ske pri red be su se slo ò li da bi tur nir Pri ja teq stva tre ba lo da po sta ne tra di ci o na lan. @. M.

Pro {le ne de qe bio je zve zda po be de Va len si je nad Man re som troj kom u po sled wim se kun da ma me ~a.

Ali Traore poja~ava Zvezdu Re pre zen ta ti vac Fran cu ske Ali Tra o re igra }e do kra ja se zo ne za Cr ve nu zve zdu. On do la zi kao slo bo dan igra~ jer je ras ki nuo ugo vor sa Lo ko mo ti vom. Po -

ALEKSANDAR BORI^I] NAJAVIO

Borba za nove medaqe

@o fri Lo verw

sle ne ko li ko sjaj nih se zo na i na stu pa na OI Tra o re je ove je se ni zbog po vre de ma lo igrao za ru sku eki pu. Ima sa mo dva na stu pa ove se zo ne, pro {lu je za vr {io sa

pro se kom od 15,3 po e na u Evro ku pu. Igrao je za Asvel, Roan, L’ Avr i Ro mu, sa re pre zen ta ci jom Fran cu ske osvo jio je sre br nu me da qu u Li tva ni ji 2011. i igrao na Olim pij skim igra ma u Lon do nu 2012. go di ne. - Tra o re }e u Be o grad do }i dru gog ja nu a ra na me di cin ske pre gle de. Uko li ko se sve za vr {i po pla nu, igra }e za Zve zdu u dru gom de lu se zo ne. Tra o re je pro pu stio po sled wih de set ne de qa zbog po vre de ko le na, ne ozbiq ne - ka `e agent Mi {ko Ra `na to vi}. Ro |en je u Abi xa nu, u Oba li Slo no va ~e, 1985. go di ne, vi sok je 208cm, te `ak 113kg. U bor bi za me sto pr vog cen tra ~e ka ju ga El ton Braun i Ra {ko Ka ti}.

NBA LIGA

Poraz Lejkersa U na stav ku pr ven stva ame ri~ ke pro fe si o nal ne ko {ar ka {ke li ge (NBA) je od i gra no 12 od 13 pred vi |e nih utak mi ca, po {to je duel In di ja ne i ^i ka ga od lo `en zbog sne `ne me }a ve u In di ja na po li su. U me ~u u ko jem je kom bi no va no po stig nu to 238 ko {e va, Den ver je sa vla dao Lej ker se sa 126:114 iako je pr vi as „je ze ra {a” Ko bi Bra jant uba cio ~ak 40 po e na. Bra jant, ipak, ni je mo gao sam pro tiv ti ma u ko jem je ~ak {e sto ri ca igra ~a ima lo dvo ci fren ko{ ge ter ski u~i nak. Pred vo dio ih je Ko ri Bru er sa 27 po e na. Ke -

net Fa ried je uba cio 21 ko{, pri ~e mu je imao i 15 sko ko va. Dru gi po efi ka sno sti u Lej ker si ma bio je [pa nac Pau Ga sol sa 19 po e na. Re zul ta ti: Va {ing ton - Kli vlend 84:87, [ar lot - Ma ja mi 92:105, Or lan do - Wu Or le ans 94:97, Atlan ta - De tro it 126:119 (dva pro du èt ka), Mil vo ki - Bru klin 108:93, Mem fis - Fi la del fi ja 89:99, Mi ne so ta - Hju ston 84:87, San An to nio - To ron to 100:80, Den ver - L.A. Lej kers 126:114, Ju ta - Gol den Stejt 83:94, Fi niks - Wu jork 97:99, Por tland - Sa kra men to 109:91, In di ja na î ka go od lo è no zbog sne `ne me }a ve.

USPE[NA GODINA TEKVONDISTA ZMAJA IZ RUME

Iris predvodi osvaja~e medaqa

Go di na na iz ma ku bi la je vr lo uspe {na za Te kvon do klub Zmaj iz Ru me. - To kom 2012. go di ne u~e stvo va li smo na 16 tak mi ~e wa, sa 196 tak mi ~a ra svih uz ra sta - ra por ti ra tre ner Bo ri slav Kr sti} - Naj u spe {ni ji smo bi li na pr ven stvu Bal ka na, gde smo ima li 20 re pre -

ti su dru gi, a pi o ni ri na tre }em me stu. Na me |u na rod nim tur ni ri ma A kla se Ru mqa ni su se oki ti li sa 6 me da qa. - Na {a naj u spe {ni ja tak mi ~ar ka je Iris Ju ji} Vu ja ko vi} (15), ko ja je ove se zo ne pred vo di la na {e me da qa {e. Na Pr ven stvu sve ta za ju ni or ke je osvo ji la 8. me sto,

Ka de ti i se ni o ri Te kvon do klu ba „Zmaj” iz Ru me

zen ta ti va ca i osvo ji li 18 me da qa. Na pr ven stvi ma Sr bi je ni smo po sti gli ni kad bo qe re zul ta te, u se ni or skoj kon ku ren ci ji, u ge ne ral nom pla sma nu smo tre }e pla si ra ni, dok u ju ni or skoj po sti `e mo re kord po bro ju po e na. U Voj vo di ni smo i da qe ne pri ko sno ve ni: se ni o ri i ju ni o ri su naj bo qi, ka de -

dok je u Sr bi ji naj bo qa. Tak mi ~i la se i u se ni or skoj kon ku ren ci ji, gde je bi la jo{ upa spe {ni ja, u ka te go ri ji do 46 ki lo gra ma osva ja la je pr va me sta na pr ven stvi ma Voj vo di ne, Sr bi je i Bal ka na. Sa 14 go di na i 4 me se ca bi la je naj mla |a pr va ki wa - is ti ~e Kr ti}. @. Radivojevi}

SPORT

dnevnik

KOKTEL U KU]I KO[ARKE

Me da qa u Slo ve ni ji Ko{arka{ki savez Srbije na koktelu u Ku}i ko{arke sumirao je u~inak reprezentativnih selekcija u godini na izmaku, a predsednik Dragan \ilas istakao je da o~ekuje da mu{ka i `enska selekcija ostvare dobar plasman na Evropskom {ampionatu u 2013. - Ciq je da se mu{ka selekcija u Sloveniji bori za medaqu. Imamo kvalitet za to, iako na{i najboqi igra~i nemaju zapa`ene uloge u svojim klubovima - izjavio je Dragan

\ilas na novogodi{wem koktelu. On je dodao da je zadovoqan u~iwenim u pro{loj godini, posebno {to se ti~e finansijske situacije u Savezu. - Pored mu{karaca, vekiki uspeh napravila je i `enska reprezentacija, plasmanom na prvenstvo Evrope u Francuskoj. Ciq nam je da tamo osvojimo minimum peto mesto, kako bi se tim plasirao na prvenstvo sveta i na taj na~in vratio `ensku ko{arku na mesto koje joj pripada - rekao je predsednik KSS.

SU SRET PRED STAV NI KA RK VOJ VO DI NA I RK KA TAR: Ju ni or ska re pre zen ta ci ja Ka ta ra se ve} ne ko li ko da na pri pre ma u No vom Sa du za pred sto je }e Svet sko pr ven stvo ko je }e se odr à ti u Bo sni i Her ce go vi ni. Ovu pri li ku is ko ri stio je dr àv ni se kre tar za omla di nu i sport Sr bi je, Ne nad Bo rov ~a nin, ko ji je ne dav no bo ra vio u Ka ta ru, da pred sta vi ci Ru ko met nog sa ve za Ka ta ra, Adel Ja kub i Fa del Amri i pred sed nik RK Voj vo di na Mi lan \u ki} us po sta ve traj nu sa rad wu. Se lek tor ju ni or ske re pre zen ta ci je Ka ta ra je biv {i igra~ cr ve no - be lih Dra gan Zov ko. Ka tar ci }e od i gra ti u na red na tri da na dve kon trol ne utak mi ce sa se lek ci jom Ma ke do ni je u ha li na Sla noj ba ri. A pri pre ma se i po se ta ru ko met ne de le ga ci ja iz No vog Sa da Ka ta ru. Ve li ki udeo u us po sta vqa wu sa rad we ima la je agen ci ja â&#x20AC;&#x17E;Sport ser visâ&#x20AC;? i Sne à na Vu ka no vi}. I. Grubor

petak28.decembar2012.

SA PROMOCIJE NOVOG SELEKTORA SRBIJE DEJANA SAVI]A

Na sta vi ti kon ti nui tet osva ja wa od li~ ja U prostorijama Vaterpolo saveza Srbije i formalno je predstavqen naslednik Dejana Udovi~i}a na kormilu seniorske vaterpolo selekcije. Dejan Savi}, dosada{wi vr{ilac du`nosti te funkcije, potpisao je ~etvorogodi{wi ugovor (dve plus dve) i najavio ciqeve svog rada. Sa omladinskom selekcijom osvojio je bronzu na Svetskom prvenstvu u Pertu, a sa juniorskom srebro na Evropskom prvenstvu u Francuskoj, pa preuzimawe seniorske reprezentacije vidi kao korak napred. - Uìvao sam u radu sa mladima, ali sada sam se De jan Sa vi} popeo stepenik vi{e - rekao je medaqa na prvenstvu sveta. na konferenciji za novinare u Svetska liga }e nam koristiti Savezu. kao priprema za to takmi~ewe Novi selektor je rekao da }e istakao je Savi}, koji }e nastaglavni ciqevi u narednom periviti da obavqa i funkciju treodu biti zadràvawe kontinuinera Crvene zvezde. teta osvajawa medaqa i podmlaNekada{wi trofejni repre|ivawe nacionalnog tima. zentativac dodao je da je uveren - Ovo je velika ~ast za mene, kako }e stvoriti dobru atmosjer vaterpolo reprezentacija je feru u nacionalnom timu i dooduvek u svetskom vrhu i sigurlazak na mesto selektora A reno jedan od na{ih najboqih reprezentacije predstavqa stepeprezentativih timova. Ho}u da nik vi{e u wegovoj karijeri, s nastavimo svetlu tradiciju, amobzirom na to da je do skoro bicije su nam iste, da budemo u predvodio juniorski tim. vrhu svetskog i evropskog vaPredsednik VSS Velibor Soterpola. vrovi} istakao je da je imenovaOn je kao prioritet u naredwe Savi}a odli~an izbor za nanoj godini naveo osvajawe medacionalni tim i da veruje da }e qe na prvenstvu sveta u Barseloreprezentacija nastaviti da beni 2013. leì vrhunske rezultate. - Sistem rada }e ostati isti, a - Imamo puno poverewe u wega, to zna~i da nam posle zavr{etka i Savez i Stru~ni savet, predvijednog Olimpijskog ciklusa sledeli smo ugovor na dve plus dve di podmla|ivawe ekipe. Tako|e, godine, verujem da }e nam on zaimoramo da uvedemo novi plan i sta doneti mnogo uspeha u budu}program rada, a glavni ciq je nosti - rekao je Sovrovi}.

EGZIBICIONI TURNIR U ABU DABIJU

Tip sa re vi} po be dio Ma re ja

Sovrovi} je konstatovao da je 2012. godina bila veoma uspe{na za VSS po{to je osvojeni veliki broj medaqa, me|u kojima su zlato na prvenstvu Evrope, bronza na Olimpijskim igrama i bronza juniora na prvenstvu sveta u Brazilu. Osim toga Andrija Prlainovi} i Du{an Mandi} dobili nagrade u izboru Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) kao najboqi sportista i najboqi mladi sportista. Kada je u pitawu podr{ka dràve za organizaciju prvenstva Evrope 2016. godine Sovrovi} je rekao da je optimista. - îni mi se da }emo od Vlade dobiti potvrdu o organizaciju Evrpopskog prvenstva za ~etiri godine. Tako|e, moèmo da budemo zadovoqni {to imamo najja~u ligu u Evropi i verujemo da }e vaterpolo reprezentacija ostati na{ vode}i nacionalni tim - zakqu~io je Sovrovi}.

Srpski teniser Janko Tipsarevi} pobedio je Britanca Endija Marija sa 2:0 (6:3, 6.4) na egzibicionom turniru u Abu Dabiju pred po~etak nove sezone. U polufinalu Janko }e igrati sa Nikolasom Almagrom, koji igra umesto Rafaela Nadala (14),a pre toga na teren }e Novak \okovi} (12). Po~etak me~a bio je u najmawu ruku neobi~an - samo {to je duel krenuo u Abu Dabiju je pala ki{a! Zbog toga su teniseri morali nazad na stolice, bar na desetak minuta. Posle prvih gemova, u kojima je svaki od igra~a sa~uvao svoj servis, Tipsarevi} je napravio brejk u ~etvrtom gemu. Posle {est gemova Janko vodi 4:2. Gem za ostanak u setu je Britanac dobio bez izgubqenog poena. U nastavku je Tipsarevi} bio sigurniji, do{ao do dve set lopte, ali ih nije iskoristio. Janko je stajao daleko iza osnovne linije, a to se nije pokazalo kao dobra taktika, pa je uspe{nim izlascima na mre`u ponovo imao priliku da osvoji set. Na kraju pogre{io je Marej i Janko je dobio prvi set. Tipsarevi} je nastavio sa dobrom igrom i u drugom setu, a zahvaquju}i brzom brejku igrao je rastere}eno i odr`avao prednost. Marej je poku{avao da se vrati u me~ ali nije uspeo, pa je tako Janko lako do{ao do dve me~ lopte. Ve} prvu je iskoristio i stigao do pobede.

kWiGA

petak28.decembar2012.

dnevnik

КЊИ ЖЕВ НИ ЈУ БИ ЛЕ ЈИ: ДВА ВЕ КА БАЈ КИ БРА ЋЕ ГРИМ

Вил хелм, Ја коб, Вук и Ми на

ра ћи Ја ко бу (17871863) и Вил хел му Грим (1786-1859), ко ји су свет ску сла ву по сти гли об ја вљи ва њем збир ке бај ки „Деч је и по ро дич не при че„ пре тач но два ве ка, при па да ју и ве ли ке за слу ге за срп ску кул ту ру. Бра ћа Грим су не са мо на у чи ли срп ски је зик од свог са вре ме ни ка и при ја те ља Ву ка Сте фа но ви ћа Ка ра џи ћа, не го су и пре во ди ли срп ску на род ну по е зи ју и бај ке. Књи жев ник, отац не мач ке фи ло ло ги је Ја коб Грим је 1824. го ди не пре вео на не мач ки Ву ко ву гра ма ти ку, и то на осно ву дру гог, про ши ре ног, из да ња те књи ге об ја вље не на срп ском са мо шест го ди на ра ни је.Ја коб Грим је та ко ђе под сти цао Ву ко ву кћер ку Ми ну да пре ве де срп ске бај ке на не мач ки је зик, а на пи сао је и пред го вор у ко јем за Ву ко ву збир ку на во ди да је де ло до стој но ди вље ња. Ја коб и Вил хелм су доц ни је пре ве ли и не ко ли ко срп ских на род них пе са ма и при по ве да ка и та ко их пред ста ви ли не мач ком го вор ном под руч ју и чи та вом све ту. Вук Кар џић, ко ји је по сле про па сти Пр вог срп ског устан ка пре бе гао у Аустри ју, у пре сто ни ци Хаб збур га упо знао је Јер не ја Ко пи та ра, двор ског цен зо ра сло вен ских књи га. Упра во на Ко пи та рев под сти цај Вук је по чео да при ку пља срп ске на род не пе сме, ка ко би пре до чио ци ви ли зо ва ној

Евро пи на род но пре да ње Ср ба и тим пу тем их за ин те ре со вао. На јед ној књи жев ној ве че ри у Бер ли ну, по по врат ку из ди пло мат ске ми си је у Бе чу, где је пред ста вљао Пру ску, и где је и упо знао Ка ра џи ћа, Ја коб Грим је чи тао срп ске на род не пе сме пред ко ле га ма, ли те ра та ма и лин гви сти ма. Пе сник не мач ког ро ман -

ти зма Кел менс Брен та но их је та да уочио, за бе ле жио и по том не ко ли ци ну и об ја вио у ал ма на ху „Пу те ше стви је пе сни ка”. За срп ску по е зи ју и уоп ште Ка ра џи ћев рад, Ја коб је ус пео да за ин те ре су је и са мог Јо ха на Вол фган га Ге теа, на чи ји под сти цај је срп ска на род на по е зи ја пре ве де на не ко ли ко је зи ка. Ге те је те сти хо ве

Ипак, нај ста ри ја вер зи ја ове бај ке штам па на је 1697. го ди не, у де лу Шар ла Пе роа (16281703), фран цу ског пи сца ко ји је об ја вио књи гу бај ки „Ви лин ске при че“. У тој књи зи су, из ме ђу оста лих, бај ке „Ма чак у чи зма ма“, „Цр вен ка па“, „Успа ва на ле по ти ца“. Мно ге од тих бај ки ка сни је су пре ра ди ли и об ја ви ли бра ћа Грим.

по ре дио са не пре ва зи ђе ном „Пе смом над пе сма ма”. Ја коб Грим је 1849. го ди не по стао члан Дру штва срб ске сло ве сно сти, а по ње го вој пре по ру ци Ка ра џић је био од ли ко ван и по стао члан Пру ске ака де ми је. Ја коб Грим се сма т ра осни ва чем са вре ме не гер ма ни сти ке, а у про у ча ва ње је зи ка је увео исто р иј с ко-упо р ед н и ме тод. Нај зна чај ни је ње го во де ло је „Не мач ка гра ма ти ка у че ти ри све ске“. По зна т а су и ње го ва де ла „Исто ри ја не мач ког је зи ка“, „Не м ач ка ми то л о г и ј а“, „Не мач ке прав не ста ри не“. Го ди не 1812, ка да је иза шла и пр ва, све д е н а вер з и ј а њи хо в их бај ки, по ја вио се и пр ви том њи хо вог „Реч ни ка не мач ког је (Танјуг) зи ка“.

ДАНАС У ИЗДАВАЧКОЈ КУЋИ „ПРОМЕТЕЈ”

Промоција књиге године тури Румуније, а неки припадају самом врху њених интелектуалних достигнућа, наводи се, иузмеђу осталог, у предговору. Једни су претежно познати и цењени управо као есејисти: Паул Зарифопол, Емил Сиоран, Александру Палеологу, Александру Георге, Октавијан Пале Други су, по општој усмерености духа, пре свега систематски мислиоци, код којих је писање есеја тек додатно, узгредно занимање, продужетак и пригодна примена ставова изнетих и образложених у њиховим обимнијим делима. Такав је пре свега случај Лу-

чијана Благе, мислиоца који је своју философску визију изградио и изложио у облику четири трилогије, а слично је и кад су посреди Тудор Виану, Мирчеа Елијаде или Константин Нојка. Стојановић је одабрао 22 есеја и тематски их разврстао у три поглавља: „Друштво, историја, идеологија“, „Културни обрасци, идеали, духовне вредности“ и „Европске личности, румунска специфичност“. Издавање ове књиге помогао је Румунски културни институт у Букурешту. Р. Л.

BA[TINA

Пр ви деч ји лист у Ба на ту „Спо ме нак, лист за за ба ву и по у ку срп ској де ци“, из ла зио је у Пан че ву 1893–1914. го ди не, ме сеч но. Вла сник, из да вач и уред ник био је Иван Мар ти но вић, учи тељ. Штам пан је у Штам па ри ји Бра ће Јо ва но ви ћа. Од 1896. имао је под на слов „илу стро ва ни лист за де цу“. То је пр ви деч ји илу стро ва ни лист у Ба на ту. У Би бли о те ци Ма ти це срп ске лист по сто ји и пре тра жив је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке. Д. Г.

1. „От кри ће Би бли је”, Ђор ђе Ран дељ - „Про ме теј” 2. „Пе де сет ни јан си - Си ва” - Е. Л. Џејмс - „Ла гу на” 3. „Ка лу ђер ко ји је про дао свој фе ра ри” Ро бин Шар ма -„ Мо но & Ма ња на“ 4. „Жи ве ти сло бод но” - Ник Ву ји чић - „Мо но & Ма ња на” 5. „Плес са зма је ви ма”, Џ. Р. Р. Мар тин - „Ла гу на” 6. „Три ме тра из над не ба”, Фе де ри ко Мо ћа - „Ча роб на књи га” 7. „ Алеф”, Па о ло Ко е љо - „Па и де иа” 8. „Код ку ће је нај го ре”, Ефра им Ки шон - „ИП Бук” 9. „ Ду го веч ност”, Све ти слав Ба са ра - „Ла гу на” 10. „Бес крај на при ча”, Ми ха ел Ен де - „Ру жно па че”

Српскa поезија на румунском и енглеском

Пе пе љу га – ле по та за јед нич ке бај ке

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Љу би те љи књи ге“

АНТОЛОГИЈСКА ИЗДАЊА

Ве ру је се да су Бра ћа Грим упра во од Ву ка Ка ра џи ћа до зна ли за бај ку „Пе пе љу га“. Срп ску вер зи ју ове бај ке, за бе ле же ну као на род ну умо тво ри ну Ср ба, прет ход но је об ја вио Вук 1821. и ње но по ја вљи ва ње хро но ло шки је прет хо ди ло вер зи ји бра ће Грим. Нај чи та ни ја вер зи ја „Пе пе љу ге“ да нас је она ко ју су за бе ле жи ла бра ћа Грим- Вил хелм и Ја коб.

еђу десетинама књига које су у овој години изашле под знаком ИК „Прометеј“, издавач језа наслов године одабрао антологију „У регистру есеја - Осам деценија румунске есејистике“. Избор и превод на српски потписује Драган Стојановић, а промоција ове књиге заказана је за данас у 11 часова. Говоре Драшко Ређеп и Зоран Колунџија, а улаз је слободан. Овај избор из румунске есејистике покрива временски распон од тридесетих година XX века до данас. Сви заступљени аутори уживају престиж у кул-

TOP-LISTA

Последњих неколико година биле су плодоносне за српску поезију јер се појавило више антологија на страним језицима: у Пољској, у Немачкој чак три, у Русији, у Бразилу, у Италији, у Француској . Да интересовање за савременo српскo песништво не опада, показује најновија антологија 20. и 21. века под називом „Друга обала“, коју је сачинио Александар Стојковић, млади песник из Румуније, коме проричу велику будућност, сматрајући га за једну од најексклузивнијих појава у новијој румунској поезији. Преводиоци су, поред састављача, Славомир Гвозденовић и Љубица Перинац Станков. Антологија је изашла код букурештанског издавача „Херг Бенет“, а састављач је у њу уврстио 38 песника. Избор почиње са Васком Попом и Миодрагом Павловићем, следећи основне линије у развоју српске поезије и одговорима на актуелне историјске тренутке, укључујући и распад Југославије.Помињући антологију Јоана Флоре, која је обухватила период од тринаестог до двадесетог века, Стојковић каже да га је више привлачило да румунском читаоцу открије најновије токове у српској поезији, па је присуство новијих песника од Јелене Ленголд, Ане Ристовић, до Дејана Алексића наглашеније. Осим поменутог аспекта антологија представља етаблиране песнике од Ивана В. Лалића, Борислава Радовића, Матије Бећковића, Љубомира Симовића, Адама Пуслојића, Стевана Тонтића, Јована Зивлака, Радмиле Лазић, Ивана Негришорца до Драгана Јовановића Данилова. Другу антологију под називом „Девет српских песника“, као састављач потписује професор компаративне књижевности на новосадском Филозофском факултету Владимир Гвозден. Антологија је приређена као двојезична, на српском и енглеском. Преводиоци на енглески су Владимир и Алисон Капор, Чарлс Симић, Новица Петровић и дру-

Из да ва чи про тив „ин ди ја на ца“

а да су пре не ко ли ко го ди на све том за вла да ли елек трон ски чи та чи и, ка сни је, све мо дер ни ји и тра же ни ји та бле ти, рет ко ко је мо гао да прет по ста ви да ће мо се на ћи у пра вом ли те рар ном кон гло ме ра ту, из ко јег је те шко на ћи из лаз. За хва љу ју ћи на прет ку тех но ло ги је ко ја омо гу ћа ва ско ро сва ком вла сни ку ком пју те ра да на пи ше и об ја ви књи гу, тр жи ште је про сто за тр па но књи га ма. Све ви ше књи га и све ма ње вре ме на да их про чи та те, про сто на ме ћу по тре бу кре и ра ња по себ них топ ли ста нај бо љих и нај тра же ни јих на сло ва. Ме ђу тим, све је те же сна ћи се у овом по слу. И, док код нас још увек вла да ју „ва на би“ аутор ке, је зде ћи на та ла си ма ме диј ске по пу лар но сти и пи шу ћи не што што би под се ћа ло на нај бо ље ра до ве „чи клит“ аутор ки, свет се гу ши у „ин ди јан ци ма“ – „ин ди“ књи ге су у ства ри не за ви сна из да ња, нај че шће на пи са на и об ја вље на са мо у елек трон ском фор ма -

ту, на не ком од „опен сорс“ бес плат них про гра ма за пре лом и штам пу. Ова де ла до не ла су но ве ве тро ве у свет ску књи жев ност, али то не зна чи ну жно и да су ве тро ви по вољ ни. У мо ру ли те рар ног жи та го то во је не мо гу ће про ма ши ти ку кољ, а по зна ва о ци функ ци о ни са ња ин тер нет мар ке тин га и од нај го рег књи жев ног сме ћа мо гу да на пра ве тра же но де ло, па вам не пре о ста је ни шта дру го не го да се осло ни те на лич ну пре по ру ку по у зда них осо ба или да чи та те на сле по – па шта вам се за ло ми. Је дан од по ка за те ља успе шно сти „ин ди“ књи га је сте и спрем ност ве ли ких из да ва ча да де ло штам па ју и у па пир ној фор ми. То је си гу ран знак да је књи га, ако не озбиљ но до бра, оно ма кар до вољ но по пу лар на да не ће те из гу би ти пре ви ше вре ме на чи та ју ћи је. Уоста лом, због ве ли ког бро ја но вих књи га и све ве ћег не до стат ка сло бод ног вре ме на и обим про сеч не књи ге се сма њио – ве ћи на не

ги, а изашла је у издавачкој кући „Адреса“. Гвозден је у свој строго конципирани избор, који тематизује период од седамдесетих година прошлог века до данас – сматрајући га врло битним за српску књижевност, уврстио поезију Стевана Тонтића, Јована Зивлака, Раше Ливаде, Војислава Деспотова, Радмиле Лазић, Владимира Копицла, Нине Живанчевић, Зорана Ђерића, Драгана Јовановића

Данилова. Његове су амбиције да афирмише антиутопијски карактер једне линије у српској поезији, чија је слика света опора, ослобођена метафизичких премиса, без идеолошких образаца у читању смисла, као и без унапред датих сврха и традицијских концепата културе и историје. Већина песника у Гвозденовом избору су суштински полемични, подразумевајући и формалне и смисаоне аспекте њихове поезије, налазећи своје упориште у стратегијама високе модерне, постмодернизма и неоавангарде. Гвозден је свој избор песника усмерио ка европском читаоцу, где је тражио и поезију са неспорним одређенима места и времена одакле се пева, али и са универзалним конотацијама и тоновима, налазећи у српској поезији доказе који ће на најбољи могући начин потврдити њен емациповани и универзални карактер и његова књижевно – критичка уверења. К. Р.

[E O ] NET

пре ла зи две сто ти не стра на, што је до вољ но за по све ће ни је ви кенд чи та ње. Ипак, ни је све та ко цр но ме ђу „ин ди јан ци ма“: не ки од нај у спе шни јих ауто ра одав но су осно ва ли соп стве на из да вач ка пред у зе ћа и узе ли ли те рар ну суд би ну у сво је ру ке. Та ко на „ин ди“ ли ста ма во де Џо а на Ро у линг и Џе нет Ива но вич, пр ва по зна та по Ха ри ју По те ру, ова по то ња по се ри ја лу о Сте фа ни Плам, лов ца на уце ње не гла ве. Ме ђу нај по пу лар ни ји ма је и „Ре ке таш“ Џо на Гри ша ма, ауто ра кри ми ро ма на за мла ђе чи та о це, а раз о ча ра ни у про па ли смак све та мо гу се за ба ви ти и уз ауто би о гра фи ју чу ве ног Ча ка Но ри са ко ја се, на жа лост, не зо ве по ме ни оми ље ној сен тен ци „Удри ја че, Но рис Ча че“, већ но си од ме рен на зив „Упр кос оче ки ва њи ма“. Ивана Вујанов

kULTURA

dnevnik

petak28.decembar2012.

У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У СУБОТИЦИ ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРА МЈУЗИКЛА

Упркос смаку света Драма на српском Народног позоришта Суботица вечерас приређује другу премијеру ове сезоне, мјузикл „Мала радња хорора“, који је по бродвејском хиту Алана Менкена и Хауарда Ешмена режирао Марко Манојловић. Иако се у продукцији није ишло на копирање гламура Бродвеја, напротив, Суботичани су у овом пројекту наишли на знатно отежан пут ка премијери. До пре неколико дана реализација представе је била потпуно неизвесна, па се управница Народног позоришта у Суботици, Љубица Ристовски, на конференцији за новинаре нашалила да се са уплатом новца из Града ваљда чекало да се види хоће ли бити смака света. Директорка Драме на српском језику Оливера Ђорђевић је објаснила да је до бродвејске продукције мјузикла „Мала радња хорора“ Алана Менкена и Хауарда Ешмена дошло после великог успеха истоименог филма снимљеног по сценарију Чарлса Грифита, који је режирао Роџер

Корман, 1960. године. Филм је био „Б“ продукције, представа се играла на „оф“ Бродвеју, па ће и представа у Суботици би-

ти блиска треш естетици, савременом гледаоцу, као поп рок пародија жанра мјузикла. У центру збивања је цвећар који негује биљку људождерку, од-

носно крвопијку, уз то још и причалицу. Редитељ млађе генерације из Београда, Марко Манојловић, први пут ради мјузикл. У Суботици је имао већ признату групу глумаца који су по његовом сведочењу, за разлику од престонице, увек концентрисанији око пројекта на којем раде. Миња Пековић, једна од глумица у представи, на конференцији за новинаре је говорила о свом позиву, поготово кад је с њим у вези припремање мјузикла, као о „борби против ветрењача“. Срећа па је за њу то увек више изазов, него проклетство. У представи још играју: Лука Миховиловић, Љубиша Ристовић, Марко Макивић, Срђан Секулић, Весна Кљајић Ристовић, Сузана Вуковић, Кристина Јаковљевић, Милан Вејновић. Музичари су Геза Кучера и Маћаш Лакатош. Сценографију је радила Марија Калабић, костимографију Мирна Илић. За кореографију је био задужен Дамјан Кецојевић, а за корепетицију Аленка Поњавић. И. Б.

СТАЊЕ У КИНЕМАТОГРАФИЈИ У ПРОТЕКЛОЈ ГОДИНИ

Стварање филмске индустрије Србије Председник Управног одбора Филмског центра Србије (ФЦС) Дарко Бајић истакао је да је циљ те установе културе у новој, 2013. години да допринесе стварању филмске индустрије у Србији. „Протекла година била је врло тешка, а следећа ће бити и тежа, због буџета за културу од свега 0,62 посто, што је најамње у историји Србије, а и Европе. Ипак, ми морамо да се изборимо за професионалност, за могућност да филмаџије дођу до прилике да раде„, рекао је он на традиционалном новогодишњем коктелу ФЦС-а, у присуству многобројних филмских уметника и радника. Бајић је подсетио да је ФЦС већ постао место на којем се окупљају професионалци из наше кинематографије и да сви они заједно „неће дозволити да филм у Србији пропадне”. „Желимо да српски филм и даље буде оно што јесте, а то је

лидер на Балкану и цењен у Европи. То ћемо успети ако поштујемо законе, ако Министарство културе на прави начин функционише и сарађује са ФЦС и ако сви ми помогнемо да створимо оно за шта сам сигуран да потенцијала имамо а то је - филмска индустрија„, нагласио је он. Како је напоменуо, свуда се говори о кризи, али ту лежи наша велика шанса, јер развијена филмска индустрија може да допринесе и култури и привреди једне земеље. В.д. директора ФЦС-а Мирољуб Вучковић, поздрављајући госте, напоменуо ја да „данашњи дан није да се говори о бригама, а и објективно

На конкурс стигло 200 пројеката Дарко Бајић је навео пример да свака мала фабрика може да добије стимулацију за нове раднике, а ФЦС ће наредне године „запослити” на десетине па и стотине људи различитих занимања. Наиме, на конкурс за суфинансирање филмске продукције пријављено је око 200 пројеката. ФЦС ће одабрати 10 до 15 филмова, а на сваком је у просеку ангажовано око 70 људи различитих струка.”Зато ми од надлежних не очекујемо помоћ него стимулацију за производњу”, закључио је Бајић.

има разлога да будемо задовољни резултатима у протеклој години”. „Учињен је велики помак са усвајањем Закона о кинематографији и ФЦС сада ради по законским прописима, након неколико година улагања великог труда и енергије да се уведе та установа„, истакао је он.

На плану стваралаштва такође можемо бити поносни, рекао је он и подсетио на међународни успех филмова „Клип„ Маје Милош, „Парада„ Срђана Драгојевића и „Смрт човека на Балкану„ Мирослава Момчиловића, који су награђени на фестивалима у Ротердаму, односно Берлину и Карловим Варима. (Танјуг)

У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА ПОЧЕТКОМ ЈАНУАРА

Документарни филм „Краљ пингвина” Документарни филм „Краљ пингвина 3Д”, узбудљива филмска прича о одрастању једног пингвина у недоступним пределима Антарктика, у домаће биоскопе стиже 3. јанура, најавио је дистрибутер Me ga Com Film. Синхронизовани документарни филм о нетакнутој природи Антарктика, прича је о пределу у коме живе пингвини, једном од најгушће насељених места на целој јужној хемисфери где није лако освојити и сачувати своје место на њему.

Херој овог документарног филма мора да се такмичи са стотинама других пингвина како би постао краљ и нашао девојку за себе. Он мора да издржи лед, снег и смртоносне таласе, мора да се бори против грабљивица које га нападају из мора, са копна и из ваздуха. Највећи тест херојски пингвин пролази када се догоди трагедија, а његова породица зависи само од њега. Да ли је довољно јак да издржи и најтежи задатак?

Фото: Н. Стојановић

У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ ЗАДОВОЉНИ ПОЛУСЕЗОНОМ

Наставак започетог Двадесет изложби, низ других програма, уз значајан откуп и реконструкцију дела зграде, биланс су који потпуно задовољава, могло се чути јуче од в. д. директора Музеја савремене уметности Војводине Владимира Митровића. Новогодишњи сусрет са новинарима, сарадницима и уметницима, окупио је велики број њих, па су се међу посетиоцима могли видети Слободан Тишма, Бранка Парлић, Владимир Копицл, Андреј Тишма... Актуелна изложба у МСУВ још данас је „Слободан

Шијан: мораћу да скренем!“ Стевана Вуковића и Небојше Миленковића, а већ од јануара публику очекују „Осамдесете: Постмодерна у Војводини“, „Приказивање архитектуре 2: фотографија, филм и интернет“, да би уследиле изложбе о филму и видеу у Војводини, затим ретроспективе Слободана Сантрача и Уроша Ђурића. Као нешто веома атрактивно, Митровић је из наредне године издвојио пројекат „Карго ист“, у оквиру којег ће прво у Нови Сад доћи уметници са Тајвана,

радити и представљати уметност своје земље, да би 2014. наши уметници узвратили посету Тајвану. Наредна година за МСУВ биће значајна и зато што се планира наставак реконструкције крова и депоа, завршетак дигитализације збрики, као и обнова технолошких уређаја унутар зграде, која подразумева осавремењавање комуникације са посетиоцима, увођењем интерактивних екранских панела („тач скрин“). И. Бурић

НОВА ГОДИШЊА ПОСТАВКА У ГАЛЕРИЈИ ВЕЛИКОГ СЛИКАРА У БЕОГРАДУ

Пејзажи Петра Добровића У Галерији Петра Добровића Музеја савремене уметности у Београду, јуче је отворена нова годишња поставка Пејзажи Петра Добровића. Кустос и аутор концепције, музејски саветник Жана Гвозденовић казала је да новом годишњом изложбом, која ће бити отворена до 15. децембра 2013.године, Галерија наставља са представљањем различитих тематских оквира Добровићевог сликарства. Изложба пејзажа познатог српског сликара модернисте Петра Добровића (1890-1942) отворена је у Галерији у улици Краља Петра основаној 1974.године у стану у коме је уметник живео и стварао до смрти. Добровић је рођен у Печују, студирао је на Ликовној академији у Будимпешти а потом стварао у Паризу од 1912. до 1914. године под утицајем сезанизма и кубизма. Главни период сликарства Добровића, познатог по портретима и пејзажима био је од 1931. до 1941. године. Кустос изложбе Жана Гвозденовић истакла је да је Добровићево пејзажно сликарство подељено на четири периода и приступа пејзажу, да је страсно волео природу сходно свом бурном доживаљавању света, хармонија облика и боја у природи за њега је била битан подстицај за испољавање емоција.

На новој годишњој изложби представљено је 30 пејзажа Добровића из свих стилских развојних периода: Рани пејзажи, међу којима су неки настали још

ције и опстанка. Трећи период су Добровићеви „клоазоне„ пејзажи, период када је открио чисту боју и тешку, црну контуру која служи да сачува интен-

Петар Добровић, Млини

у време студирања, затим Добровићеви „светлосни„ пејзажи настали након два боравка у Паризу, када је на путу у Далмацију открио боју. Прави преокрет настаје на Азурној обали када у својим пејзажима први пут осваја снажно осветљену боју а нови мотив постаје дрво маслине као симбол обиља и живота, тради-

зивне боје. Тридесетих година 20.века настају Добровићеви колористички пејзажи са мотивима чемпреса, борова, приморски колорити пламтећих боја а пред крај живота пејзажи „резигнираног импресионисма„ настали приликом боравка на Хвару и Гроцкој где се повукао 1941.године.

Преминуо глумац и преводилац Млађа Веселиновић Познати глумац и преводилац Млађа Веселиновић, члан Југословенског драмског позоришта од његовог оснивања 1947. године, преминуо је јуче у Београду у 97.години. Млађа Веселиновић рођен је у Крагујевцу 1915. године. Дипломирао је на Филозофском и Филолошком факултету у Београду а студирао је и на Кембриџу. Као драмски уметник, преводилац и повремени асистент редитеља, Веселиновић је у ЈДП-у обележио једну епоху. Од прве представе 1948.године сарађивао је са највећим редитељским именима и остварио око сто улога на сцени ЈДП-а. Последњу улогу у ЈДП-у забележио је у представи „Коштана„ 2000. године. Време и место сахране Млађе Веселиновића биће накнадно објављени.

Са супругом, такође познатом глумицом Бранком Веселиновић недавно је установио награду за глуму која би носила њихово име. У саопштењу ЈДП-а наводи се да се уручење награде „Бранка и Млађа Веселиновић” која носи име овог најдуговечнијег глумачког брачног пара, планирана за вечерас одлаже за јануар. Новоустановљена награда Фондације ЈДП којој су двоје глумаца донирали средства у те сврхе додељује се глумцу или глумици за најбољу интерпретацију у представама које су у тој календарској години игране на сцени ЈДП-а. Први добитник је Небојша Глоговац, за улогу Јеротија у представи „Сумњиво лице” Бранислава Нушића, у режији Јагоша Марковића

svet / BALkAn

petak28.decembar2012.

Talibani objavili uslove

dnevnik

SIRIJA

ISLAMABAD: Pa ki stan ski ta li ba ni obe lo da ni li su uslo ve za pre kid va tre, ukqu ~u ju }i usva ja we islam skog za ko n a i pre k id sa r ad w e sa SAD, sa op {tio je ju ~e port pa rol ta li ba na. Tu po nu du je ne i m e n o v a n i vi s o k i vla d in zva n i~ n ik na z vao be s mi s le nom, pre ne la je agen ci ja Roj ters. Ta li ba ni su za tra `i li da pa k i s tan s ka vlast ob u s ta v i ume {a nost u ra tu u Av ga ni sta nu i da se pre u sme ri na rat „osve te pro tiv In di je”. Op t u ` i l i su pa k i s tan s ku voj s ku za ulo g u ame r i~ k ih „pla }e ni ka” i tra `e pre kid sa r ad w e sa SAD. Je d an od uslo va je i usva ja we za ko na i usta va u skla du sa islam skim za ko nom.

U SAD

Izaslanik UN predloìo prelaznu vladu do izbora DAMASK: Spe ci jal ni iza sla nik UN i Arap ske li ge za Si ri ju Lah dar Bra hi mi za lo ìo se ju ~e da u Si ri ji na sta nu „pra ve pro me ne” ko je bi pod ra zu me va le i us po sta vqa we pre la zne vla de sa pu nim ovla {}e wi ma do odr à va wa iz bo ra, kad to do zvo le uslo vi. „Po treb na nam je vla da sa svim ovla {}e wi ma, a to pod ra zu me va ovla {}e wa to kom pre la znog pe ri o da. Taj pre la zni pe riod za vr {i }e se (pred sed ni~ kim ili par la men tar nim) iz bo ri ma”, re kao je Bra hi mi na kon fe ren ci ji za no vi na re u Da ma sku. Spe ci jal ni iza sla nik je bo ra vio u Da ma sku ka ko bi po ku {ao su ko bqe ne stra ne da pri vo -

Moskva: Odlazak Asada nije uslov Ru si ja ni je i ne }e sta vqa ti ostav ku si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra el-Asa da kao uslov za po ~e tak po li ti~ kog di ja lo ga u toj ze mqi, iz ja vio je ju ~e zva ni~ ni pred stav nik Mi ni star stva ino stra nih po slo va Alek san dar Lu ka {e vi~. „Uslov od la ska (Asa da) ni ko ni je po sta vio. U usa gla {e nom ko mi ni keu iz @e ne ve ne ma tog uslo va”, re kao je Lu ka {e vi~, do da ju }i da ostav ka le gal no iza bra nog ru ko vod stva ze mqe pred sta vqa kr {e we do go vo ra po stig nu tih na mi ni star skom ni vou. Lu ka {e vi~ je re kao da je ju ~e u Mo skvi odr `an sa sta nak pred stav ni ka Ru si je i Si ri je, pre ne la je agen ci ja RIA No vo sti. „To je, na rav no, deo na po ra ko ji pred u zi ma mo ra di ohra bri va wa di ja lo ga, ne sa mo sa vla di nim, ve} i sa svim opo zi ci o nim sna ga ma”, do dao je on.

li da pre go va ra ju u ci qu okon ~a wa 21. me se~ nog ra ta ko ji je od neo naj ma we 45.000 ì vo ta. Pre ma ne i me no va nom di plo ma ti u Sa ve tu bez bed no sti UN, ~i je re ~i pre no si AFP, Bra hi mi ni je do bio po dr {ku ni jed ne stra ne to kom raz go vo ra u Da ma sku. Bra hi mi }e u su bo tu ot pu to va ti u Mo skvu da bi o si rij skoj kri zi raz go va rao s pred stav ni ci ma Kre mqa, ko ji va ì za naj sna `ni jeg sa ve zni ka re ì ma u Da ma sku. On je sa {e fom ru ske di plo ma ti je Ser ge jom La vro vom raz go va rao pro {log pet ka te le fo nom o kri zi u Si ri ji i mo gu} no sti ma za po li ti~ ko i di plo mat sko re {e we tog pi ta wa.

VELIKA BRITANIJA

Ve}ina anketiranih protiv ~lanstva u EU JEREMI] U KINI: Predsednik Generalne skup{tine UN Vuk Jeremi} sastao se ju~e, tokom prve zvani~ne posete Kini otkad je na toj funkciji, sa ~lanovima novog kineskog rukovodstva - generalnim sekretarom Komunisti~ke partije Kine Sji \inpingom i ministrom spoqnih poslova Jang \ie~ijem. Jeremi} je rekao za Kineski me|unarodni radio da su glavne teme razgovora bila me|unarodna pitawa, pre svega situacija u Siriji i na Bliskom istoku, ali i odnosi novih vlasti u Beogradu i Pekingu. „Razgovarali smo i o bilateralnim temama, po{to Kina sada prolazi kroz tranzicionu eru. Na kqu~ne pozicije je do{la nova generacija lidera i mislim da je kqu~no da novo rukovodstvo Kine s novim vlastima u Srbiji uspostavi najboqe mogu}e odnose, kakvi su bili i tokom prethodne vlade”, kazao je Jeremi}. On je izrazio nadu da }e partnerstvo izme|u Srbije i Kine nastaviti da raste i razvija se u narednim godinama.

LON DON: Naj n o v i j e is tra ` i v a w e jav n og mwe w a u Ve li koj Bri ta ni ji po ka zu je da pred oni ma ko ji su za EU pred sto je ve li ki iza zo vi, po {to se vi {e od po lo vi ne is pi ta ni k a pro t i v i bri t an s kom ~lan stvu u Uni ji. U za jed ni~ koj an ke ti li sta „Gar di jan„ i kom pa ni je za is tra ` i v a w e jav n og mwe w a ICM, 51 od sto an ke ti ra nih na veo je da bi gla sa li za iz la zak iz EU, dok bi 40 od sto wih osta lo u Uni ji. Po sled wi put ka da je u an ke ti ICM po sta vqe no isto pi ta we, u je sen 2011, od nos je

HRVATSKA

bio 49 od sto za iz la zak iz EU, pre ma 40 od sto ko ji su za osta nak. In te re san tan je po da tak da je 2001. go d i n e zna ~ aj n o pre vla da va la po dr {ka ~lan stvu u Uni ji, ~ak 68 od sto je bi lo „za”. Li der li be ra la i pot pred sed nik bri tan ske vla de Nik Kleg upo zo rio je ko a li ci o nog part ne ra, pre mi je ra Dej vi da Ka me ro na, da bi di sku si ja na re f e r en d u m u o od n o s i m a sa EU pre ne go {to evro bu de spa {en bi lo po sta vqa we „ko li ca is pred ko wa”. Kleg se us p ro t i v io pre u - sme ra va wu ve kov nog bri tan -

skog an ga ò va wa i vo| stva u Evro pi, za lo ìv {i se da Bri ta ni j a pre po z na uti caj ko j i jo{ mo è da spro vo di u evrop skom prav cu. Kleg je re kao, u in ter vjuu „Gar di ja nu„, da se ne pla { i re f e r en d u m a ali da jo{ ni je si gu ran ko je pi ta we bi tre ba lo sta vi ti pred Bri tan ce jer jo{ „ne zna mo ka ko }e mo re a go va ti u ve zi da qih in te gra ci ja u evro zo ni”. On in si sti ra da se Bri tan ci fo ku s i r a j u na po m o} u bor b i pro tiv kri ze u evro zo ni, ra di je ne go da po ku {a va ju da po no vo pre go va ra ju o uslo vi ma we nog ~lan stva.

Umro ~uvar naci -logora PITSBURG: Ne ka da {wi ~u var na ci sti~ kog kon cen tra ci o nog lo go ra An ton Gej zer (88), ko ji je po ku {a vao prav nim pu tem da iz beg ne de por ta ci ju iz SAD, pre mi nuo je u Pen sil va ni ji, sa op {tio je we gov advo kat. Gej zer je umro to kom vi ken da i sa hra wen je u po ne de qak u gra du Her mi tix, ja vio je AP. Ro | en je na te r i t o r i j i da n a {we Hr v at s ke. @i v eo je u Pen s il v a n i j i vi {e od 50 go d i n a, a we g o v a po r o di c a je za we g o v u na c i s ti~ ku pro { lost sa z na l a tek 2004. ka d a je ame r i~ k o pra vo s u | e po ~ e l o pro c es pro tiv we g a.

CSU za {tedwu u Uniji BER LIN: Ba var ska Hri {}an sko-so ci jal na uni ja, se strin s ka par t i j a Hri { }an sko-de mo krat ske uni je kan ce lar ke An ge le Mer kel, pred la `e ozbiq nu {ted wu u upra vi EU i dra sti~ no sma we we bro ja ~la no va Evrop ske ko mi si je. Ko mi si ja EU tre ba u bu du }e da ima 12 ~la no va plus pred s ed n i k a i vi s o k e pred stav ni ke za za jed ni~ ku spoq nu i si g ur n o s nu po l i t i k u, pro iz i la zi iz jed nog „pa pi ra„ CSU ko ji ne ma~ ki me di ji ci ti r a j u, pod s e } a j u } i da sa d a Ko mi si ja EU ima 27 ~la no va i da }e se s pri je mom Hr vat ske, sle de }e go di ne, taj broj po ve }a ti na 28. CSU „pa pir„ }e bi ti obe lo da wen u ja nu a ru.

CRNA GORA

Mawe plate poslanika i direktora

Josipovi}: Ne ponovilo se PAKRAC: Stra te {ki in te res Hr vat ske su do bri od no si sa svim su se di ma, pa i sa Sr bi jom, iz ja vio je ju ~e u Pa kra cu hr vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi}. Jo si po vi} je na kon tri bi ne „Ak tu el ni po lo `aj srp ske za jed ni ce na pod ru~ ju Za pad ne Sla vo ni je” - ko joj je pri su stvo vao i am ba sa dor Sr bi je u Hr vat skoj Sta ni mir Vu ki }e vi} - oce nio da dve ze mqe ima ju mno go to ga za jed ni~ kog i da }e su sre ti u sfe ri po li ti ke do }i na kon {to se do go vo re „od re| ne stva ri”. Hr vat ski pred sed nik je na pi ta we no vi na ra o mo gu} no sti za uvo |e we srp skog je zi la i }ir li ce u Vu ko va ru re kao da „tre ba po {to va ti za ko ne” i da „uko li ko ima uslo va, to tre ba spro ve sti”. Na pi ta we da li je pri su stvo ko me mo ra ci ji srp skim ci vi li ma u Je mi nov cu i hr vat skim voj ni ci ma u Ku so wa ma po ru ka da svi rat ni zlo ~i ni tre ba ju bi ti ka `we ni, na gla sio da je to „pi ta we pra ved no sti”.

„Svi smo po zva ni da ra di mo na po mi re wu, osim onih ko ji su po ~i ni li zlo ~i ne za ko je tre ba da od go va ra ju”, ja san je Jo si po vi}, uz oce nu da }e we go va po se ta za pad noj Sla vo ni ji, to kom ko je se ju ~e sa stao rod bi nom stra da lih, do pri ne ti po mi re wu Sr ba i Hr va ta. Pret hod no, hr vat ski pred sed nik je pri su stvo vao ko me mo ra ci ji srp skim ci vil nim `r tva ma po bi je nim 10. de cem bra 1991. u ak ci ji Hr vat ske voj ske, odr à noj kod spo men obe le` ja na ras kr sni ci iz me |u se la Je mi no vac i [we ga vi} u Po è {kosla von skoj ù pa ni ji. „Ne po no vi lo se”, po ru ~io je Jo si po vi}. Na kon to ga po se tio je i po vrat ni~ ko se lo Ku so we kod Pa kra ca i ta mo {wu cr kvu „Sve ti Ge or gi je”, po sle ~e ga je raz go va rao sa srp skim po vrat ni~ kim po ro di ca ma i po lo ìo ve nac na spo men obe le` je po gi nu lim hr vat skim voj ni ci ma. Jo si po vi} je ob i {ao i sa bor nu cr kvu „Sve te Tro ji ce” u Pa kra cu, ko ja je u fa zi ob no ve.

PODGORICA: Vla da Cr ne ni c i ma za se dam od s to, kao agen ci ja i pred u ze }a u ko ji ma Go re usvo ji la je ju ~e pa ket me {to je to ura |e no sa mi ni - dr à va ima ve }in sko vla sni ra {ted we ko ji pod ra zu me va star skim za ra da ma. {tvo. sma we we pla ta po sla ni ci ma i Pro se~ na pla ta po sla ni ka u Iz v r { ni di r ek t o r i mo } i za p o s le n im u re g u l a t or n im Cr noj Go ri, u za vi sno sti od }e da pri ma ju naj vi {e do dve agen ci ja ma i dr àv nim pred u rad nog sta à, iz no si oko 1.300 pro s e~ n e za r a d e u dr ` a v i, ze }i ma, za mr za va we pen zi ja i evra, dok je pro se~ na za ra da u pred sed ni ci bor da di rek to ra uvo |e we kri znog po re za na za - toj dr à vi 478 evra. do jed ne za ra de, a ~la no vi bor ra de. Mi ni star fi da do 50 od sto. nan s i j a Ra d o j e @u @u gi} je do dao da Za m r z nu t e pen z i j e i uve d en kri z ni po r ez gi} je na veo da se od se Vla da Cr ne Go re no v og pa k e t a me r a od lu ~i la da uve de i o~e ku je u{te da od oko 30 mi @u gi} je na veo da je no vim kri zni po rez na pla te od tri li o na evra. On je na kon fe - pa ke tom me ra {ted we, ko ji }e od sto, ko ji }e se ob ra ~u na va ti ren ci ji za no vi na re ka zao da va ` i t i u na r ed n oj go d i n i, na sve bru to za ra de pre ko 400 je Vla da za tra ì la od par la - pred v i | e n o sma w e w e pla t a evra. Kri zni po rez va ì }e i men ta da sma wi pla te po sla - me n ax m en t i m a re g u l a t or n ih za pri vat ne fir me.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YORY BU[ STA RI JI Ne ka da {wi ame ri~ ki pred sed nik Xorx Bu{ sta ri ji pre ba ~en je na in ten ziv nu ne gu, po {to mu se po gor {a lo sta we usled gro zni ce na sta le na kon bron hi ti sa. Bu{ (88) je naj pre ho spi ta li zo van 7. no vem bra zbog bron hi ti sa i pu {ten je iz bol ni ce 19. no vem bra, ali je na kon ~e ti ri da na po no vo pri mqen u bol ni cu po {to mu se po gor {ao ka {aq.

NEL SON MEN DE LA Biv {i pred sed nik Ju `no a fri~ ke Re pu bli ke Nel son Men de la (94) ot pu {ten je iz bol ni ce i na sta vi }e le ~e we u svo joj ku }i u Jo ha nes bur gu, sa op {ti la je ju ~e kan ce la ri ja pred sed ni ka Ju `no a fri~ ke Re pu bli ke Ja ko ba Zu me. Men de la je zbri nut u bol ni ci pre 18 da na zbog upa le plu }a. We go va su pru ga Grejs Ma ~el i pred sed nik Zu ma po se ti li su Men de lu za Bo `i}.

UGO Â VES Ve ne cu e lan ska opo zi ci ja za tra ì la je od vla sti da omo gu }i stru~ nu pro ce nu da li je pred sed nik Ugo â ves (58) spo so ban za pred sed ni~ ke du `no sti. Opo zi ci ja sma tra da su zva ni~ ni iz ve {ta ji o zdrav stve nom sta wu pred sed ni ka, ko ji je na Ku bi ~e tvr ti put ope ri san od tu mo ra, neo d re |e ni, iz ve {ta va ju mek si~ ki me di ji, pre ne la je agen ci ja RIA No vo sti.

Tibetanski manastiri bez TV i satelita PEKING: Ki ne ske vla sti su kon fi sko va le te le vi zo re iz 300 ma na sti ra u obla sti ma na se qe nim s ti be tan skom ma wi nom na za pa du ze mqe i de mon ti ra le opre mu za pra }e we sa te lit skih pro gra ma ko ji emi tu ju an ti ki ne sku pro pa gan du, na kon se ri je sa mo spa qi va wa Ti be ta na ca u re gi o nu. Or ga ni za ci je za za {ti tu qud skih pra va na za pa du na vo de da su se 94 Ti be tan ca, ukqu ~u ju }i 81 ove go di ne, sa mo za pa li la pro te stvu ju }i pro tiv ki ne ske vla sti. Pet sa mo spa qi va wa se do go di lo i pre fek tu ri Hu ang nan, gde su u ve }i ni Ti be tan ci u pro vin ci ji Ching hai, ob ja vqe no je ju ~e na saj tu agen ci je Ching hai no vo sti. Vla sti u Hu ang na nu ka `u da se wi hov pri laz u bor bi pro tiv sa mo spa qi va wa za sni va na „for mi ra wu jav nog mne wa o slu ~a ju da laj la me”, po ve }a va wu pa tro la i „blo ka di spoq nih {tet nih in for ma ci ja”, pre ne la je ova agen ci ja ko jom ru ko vo di vla da Ching ha i ja. „U ovom kri ti~ nom tre nut ku za o~u va we dru {tve ne sta bil no sti u pre fek tu ri Hu ang nan...(mi mo ra mo) po ja ~a ti me re i u pot pu no sti vo di ti spe ci jal nu bor bu pro tiv sa mo spa qi va wa”, ka `e se u ~lan ku.

„Mi ne zna mo ni {ta o to me”, re kao je slu `be nik iz Hu ang na na i spu stio slu {a li cu ka da ga je te le fo nom kon tak ti rao Roj ters.

Chi na news.com

Ki ne ske vla sti ka `u da ti be tan ski du hov ni vo |a Da laj la ma i we go ve pri sta li ce iz ino stran stva pod sti ~u sa mo spa qi va wa kao bi iza zva li ne za do voq stvo sta nov ni ka i odvo ji li Ti bet od Ki ne. Da laj la ma tvr di da ni je se pa ra ti sta ne go da se sa mo za la `e za ve }i ste pen auto no mi je tog re gi o na.

Agen ci ja je na ve la da su se u toj po qo pri vred noj i sto ~ar skoj obla sti osla wa li na sa te lit ske an te ne da bi „gle da li i slu {a li stra ne an ti ki ne ske pro gra me”. Lo kal na vla da }e za to in ve sti ra ti 1,4 mi li o na do la ra u in sta li ra we 50 da va ~a pre ko ko jih }e se emi to va ti 70 pro ce na ta te le vi zij skih ka na la u pre fek tu ri, ka è se u tek stu. Na saj tu je na ve de no da }e vla sti Hu ang na na po ja ~a ti pa tro li ra we po li ci je i voj ske i or ga ni zo va ti kon trol ne punk to ve da bi spre ~i li stran ce da do la ze u tu oblast gde se na la zi i ma na stir Ron gvo, ~i ji mo na si su po sta li po zna ti po pro te sti ma pro tiv vla sti. Pre fek tu ra }e, ka ko se ka è, te meq no pra ti ti bun xi je i or ga ni zo va ti ti mo ve za pro pa gan du i bor bu pro tiv sa mo spa qi va wa. Na vo di se i da }e vla sti za ple ni ti sa te lit ske an te ne ko je omo gu }a va ju pra }e we an ti ki ne skih pro gra ma iz ino stran stva i za me ni ti 3.000 te le vi zo ra u ma na sti ri ma. Mno gi Ti be tan ci op tu ù ju Ki nu da vr {i ver sku re pre si ju i su zbi ja wi ho vu kul tu ru. Pe king, me |u tim, tvr di da Ti be tan ci ima ju slo bo du ve ro i spo ve sti i uka zu je na broj ne in ve sti ci je ko je su Ti be tu do ne le mo der ni za ci ju i bo qi ì vot ni stan dard.

globus/ oglasi

dnevnik

„ Ганг на м ” од ис еја у с вем и ру

опуларност корејског репера и даље расте, а сада су се армији фанова придружила и америчка агенција за истраживање свемира НАСА. Видео „Џонсон стајл” објављен је на званичном Јутјуб каналу агеције НАСА, а снимили

су га студенти, и то не било где, већ у седишту ове агенције у Хјустону. Мало су и речи изменили у пародији на планетарно популарни хит „Гангнам стајл” а видео је настао у правим лабораторијама, симулаторима летења, поред ракета за лет у свемир... Погледајте ову симпатичну пародију и „свемирски коњски плес”.

Прасе уместо трофеја О во се није десило у Србији већ у Шпанији, а британски бициклиста је био

у потпуном шоку када су му организатори трке као победнички трофеј дали право правцато жи-

во прасе. И док је бициклиста Крис Барлет (26) покушавао да дође себи, прасенце је весело гроктало. „За трку сам се пријавио како бих још једном проверио своју кондицију пре краја године и нисам ни знао шта је главна награда. Када су ми у наручју донели прасе био сам ван себе. Питао сам шта да радим са њим, а човек који ми га је донео кратко је рекао - поједи га”, каже бициклиста. Међутим, иако иде време празника, овом прасету се срећа осмехнула па је у складу са тим добило и име Лаки Рафа (Срећни Рафа) и званична је маскота Крисовог кампа за тренинге. Дефинитивно је то била „љубав на први грок”.

Б е зо б р а з н о п р а з н и ч н о о с в е т љ е њ е

е по зна те осо бе су у Брај то ну по ста ви ле сво је пра знич но осве тље ње у об ли ку пол них ор га на, а оста ви ли су и све тиљ ка ма ис пи са не не при ме ре по ру ке. Ви део пра знич ног осве тље ња у Брај то ну је за крат ко вре ме по стао пра ва Ин тер нет сен за ци ја, а од бор ник град ске скуп шти не Џеј сон Кит кат у то ме не ви ди ни шта ло ше јер је клип, ка же, на сме јао сто ти не хи ља да љу ди ко ји до са да ни су ни чу ли за овај град. Иако се твор ци ове, у нај ма њу ру ку нео бич не, расве те на по чет ку ви деа пи та ју „шта су град ски оци ура ди ли да спре че по ста вља ње ових све тиљ ки”, Џеј -

сон је с осме хом ре као ни шта и до дао да ће ово би ти си гур но је дан од нај ве се ли јих Бо жи ћа у Брај то ну. По ред по ру ка у све тиљ ка ма „ку пуј те још ср**а” и „мр зим свој по сао”, ша љив џи је су на јед ном крову по ста ви ле Де да Мра за ко јем ан ђео тру би у ме ђу нож је.

petak28.decembar2012.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Dana, 26. 12. 2012. prona{ao je ve~ni mir

IZDAJEM na du`e, zaposlenoj `eni komforan stan, 42m2, na Keju, pogled na Dunav. Telefon 520-271 posle 22 ~asa, ili 063/6909-89. 66376

PRODAJEM ku}u u Bukovcu, Svetozara Mileti}a br. 3. Tel.: 065/66-10-889, 065/445-15-78. 66472

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66405

petak28.decembar2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 55. godini preminula na{a draga supruga, majka, baka i svekrva

Dragi prijateqi, 4. 1. 2013. godine se navr{ava {est meseci od dana kad sâ&#x20AC;&#x2122; wim vi{e nismo mogli da se dru`imo. Pomen za na{eg voqenog oca

Slavoqub Peji} koji je zaslu`io dobrotom, po{tewem, skromno{}u i qubavqu kojima je zra~io. Sahrana je u subotu, 29. 12. 2012. u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. Zauvek }emo `aliti za wim: }erka Danijela, zet Aca i Branka.

Radojka ^avi} Sahrana je danas, 28. 12. 2012. godine, u 14 sati, iz kapele u Ka}u. Ve~no }e te voleti: tvoj suprug Milan, sin Du{an, }erka Marijana, unuk Luka i snaja Gorana.

Nedeqka Jotanovi}a }e se obaviti u subotu, 29. 12. 2012. godine, u 11 sati, na ^enejskom grobqu. Sinovi Tomislav i Aleksandar sa porodicama.

66651

66659

66684

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav na{oj

POTREBNA radnica za rad u trafici i mewa~nici. Telefoni: 060/6929020, 060/6929004. 66590

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do vas }e prona}i lako. Telefon 064/888-25-85. 66087 PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen. Cena 3.500 din. metar. Nudimo usluge rezawa i cepawa, prevoz. Gratis. Telefoni: 063/7719-142, 061/617-22-19. 66450

Kasa Josip

Radojki

1929 - 2012.

Radojki ^avi}

od: sestre Sare, zeta Miroslava, sestri~ina Tawe i Sawe.

od ~ike Vase i Nikole. Neka te an|eli ~uvaju draga na{a voqena i nikad zaboravqena sejo.

Oti{ao si tiho i mirno. U na{im srcima ostaju neizbrisiva praznina, tuga i bol. Sahrana je u subotu, 29. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erke, zetovi i unu~ad.

66662

66650

66664

Posledwi tetki

pozdrav

voqenoj

Radi ^avi}

Posledwi tetki

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj priji

Milanu Jari}u

Radojki ^avi}

Posledwi pozdrav na{oj dragoj sestri, zaovi i tetki

Stanari zgrade iz Ul. Drage Spasi} br. 13.

Prijateqi Gligori}.

od kuma Milana sa porodicom.

Vlade, Dragana, Milica, Mikica i Du{anka.

66682

66670

66653

66654

66647

Va{a qubav nas i daqe vodi kroz `ivot....

U ovom trenutku kada obele`avamo 20 godina mature, se}amo se na{ih dragih drugova koji su i daqe sa nama, u na{im srcima.

pozdrav

voqenoj

Radi ^avi} od Nedeqka i snahe Vele Babi} sa porodicom.

66681

pozdrav

Mileva Ivo{ev

Voqeni na{ ujkice, svaki pomen tvoga imena i pomisao na tvoju dobru du{u osu|enu na ve~nost bi}e na{a sveta molitva zarobqena u srcima.

Se}amo se na{e drage u~iteqice, danas kada obele`avamo dvadeset godina mature.

Bebika, Teja, Mima.

Wen IV4, generacija 87/88 sa razrednom Mirjanom Marjanovi}.

66673

66674

Posledwi pozdrav dragom ocu

Kasa Josipu

Radojki ^avi}

od Dragi{e i snahe Ane Babi} sa porodicom.

Slavko Ko{uti}

Posledwi tetki

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Posledwi pozdrav

od: }erke Katice, zeta Svetozara, unuke Tamare, unuka Nemawe, snaje Sandre i praunu~adi.

66652

Posledwi pozdrav sestri

Radojki ^avi}

Radi

Nenad Mileti} od oca Mla|ena i brata Drage sa porodicom.

od: sestre Jele, zeta Bore, sestri}a Mite i Mla|e i prije Dragice.

66665

Posledwi pozdrav sestri

voqenoj

66667

Posledwi pozdrav sestri

Qubi{a Jevi}

Slavko Ko{uti}

Radi âvi} od Boìce i zeta Svetozara Boì} sa porodicom.

U bolnom jecaju akorda gitare, ~itaju}i poruku s razglednice stare, misao ova jedina je java na{ ve~ni oslonac mo`da samo spava... Mama, sestra i ujkina curica.

66680

66672

Radojki ^avi}

Svetlana Deliba{i} VIII4 generacija â&#x20AC;&#x2122;92 sa razrednom Mirjanom Marjanovi}. 66634

od sestre Lepe sa porodicom.

66663

od: brata Ko}e, snahe Gospe, brati}a Ne|e i Dragi{e i brati~ine Bo`ice sa porodicama.

66666

^iTUQe l POMeni

petak28.decembar2012.

Posledwi pozdrav

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni

dnevnik

Dragi prijatequ

Posledwi dragom

Simo bi}e{ uvek u na{im srcima.

od Rade sa porodicom.

66614

Tvoje kolege iz toplane.

Sahrana je danas, 28. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici.

SE]AWE Danas se navr{avaju ~etiri godine od kako nas je napustila

od: supruge Milice, dece Ivana, Jelene i Marine sa porodicama, mame Dare, tate Sime i sestre Verice sa porodicom.

66595

Posledwi pozdrav

na{em

Vitomiru Radujkovu

Bogoqubu \uki}u

Bogoqub \uki}

pozdrav

Ana Slijep~evi} 1940 - 2008. Zauvek je u na{im se}awima. Weni najmiliji.

66593

Posledwi pozdrav dragoj tetki i zaovi

66596

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: supruga Milka, sinovi Dmitar i Milan, unuk Vuka{in i snaja Elizabeta.

66608

Slavku Ko{uti}u

Posledwi pozdrav voqenom bratu

Slavku Ko{uti}u

Miroslavi Krstin u~iteqici u penziji

Porodice: Popadi} i Joldi}.

od kom{ija iz Temerinske 121.

Na{a draga u~iteqica

Posledwi voqenom

Bogoqubu \uki}u

pozdrav

na{em

S po{tovawem i zahvalno{}u se opra{tamo od dragog kolege.

Ve~na ti slava i hvala. Porodica \ompari}, Marija i Milan.

Aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

66631

447/P

66630

66602

Iliji Ivani{evi}u

Posledwi pozdrav

od sestre Deje sa porodicom.

66610

Mira Krstin dala nam je obiqe qubavi, znawa, dobrote, prijateqstva, dala nam je krila i nau~ila nas kako se leti.

Posledwi pozdrav dragoj

Bogoqubu \uki}u Bogici

Du{anu Tonti}u

Vladislavu Koji}u

Sa tugom i uz du`no po{tovawe opra{tamo se od na{eg kolege.

Odajemo du`nu po{tu i ve~nu zahvalnost za rad proveden u Slu`bi.

Ve~no zahvalni u~enici, wena prva generacija u Ba~kom Jarku.

od tetka Jele Solomun i porodice Kne`evi}.

Aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

66606

66627

446/P1

Posledwi bratu

Mirjani Krstin

Danas se navr{ava {est meseci od kako je napustio ovozemaqski `ivot na{

pozdrav

Aktivni i penzionisani slu`benici Policijske Uprave Novi Sad. 446/P

dragom

Sau~estvujemo u bolu na{eg kolege Du{ana ^avi}a za izgubqenom majkom

od: }erke Qiqane, unuka Spasoja, unuke Jelene, snaje Sawe i praunuka Rastka i Branislava.

66603

Posledwi pozdrav

Slavku Ko{uti}u Bati

Posledwi pozdrav kolegi

Slavku Ko{uti}u

Aleksa Mr|en Nedostaje nam wegova dobrota i vedri duh.

Zadovoqstvo je bilo raditi sa Tobom.

Tuguje za wim i uspomenu na wega zauvek u srcu ~uva tetka Stana sa porodicom. 66645

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju!

^uvamo te od zaborava.

Uvek }emo te se se}ati i nikad te ne}emo zaboraviti.

66658

66640

Tvoji najmiliji.

Vrki.

66644

66626

Slavku Ko{uti}u od Goranovih prijateqa: Sta{e, Vlade, Slavka i Tijane.

66636

Radojkom ^avi} Kolektiv JKP „Novosadska toplana”.

59950/P

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav na{em dragom kolegi

Slavku Ko{uti}u ^oveku velikog srca i otvorene du{e, ~oveku koji je imao qubavi za sve: porodicu, prijateqe, muziku, a qubav prema Novom Sadu i Vojvodini je predo~io u dve monografije starih razglednica, koje je sa velikom stra{}u skupqao i ja mu se zahvaqujem na tome.

Uro{ [trbac

Gordana Fratri}.

Posledwi pozdrav Goranovom tati i na{em drugu

SE]AWE

28. 12. 1991 - 28. 12. 2012.

od bra}e [tuli}: Milorada, Stojana i Zorana sa porodicama.

Slavku Ko{uti}u Sudbina Te uzela od nas, ali zaboravu ne}emo dozvoliti. Bio si i ostaje{ deo na{eg `ivota.

Vitomiru Radujkovu Kolektiv JKP „Novosadska toplana”.

Tvoje koleginice: Dana, Sla|a i Slavica. 66656

59949/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a draga

petak28.decembar2012.

Posledwi pozdrav drugu

Slavku Ko{uti}u ro|. \ompari} iz Ba~kog Jarka

Posledwi pozdrav svom dragom suprugu

POMEN

Du{anu - Duji Tonti}u

Stevan Ze~evi} Zeka

Nikola Uzelac sa porodicom.

Dok sam ìva, àli}u za Tobom, i mnogo }e{ mi nedostajati, jer si mi bio veliki oslonac u ìvotu. Tvoja Smiqa.

66579

preminula 26. 12. 2012. godine, u 86. godini.

28. 12. 2007 - 28. 12. 2012.

koji me je ostvio na dan na{e 49. godi{wice braka.

Miroslava - Mira Krstin

Sahrana }e se obaviti danas, petak 28. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, iz kapele na grobqu, u Ba~kom Jarku.

Ka`u - pro{lo je pet godina... ne, jo{ uvek je prvi dan bez tebe, bolan, prebolan... Sa nama si i volimo te zauvek. Tata Novak, mama Vida i brat Marko.

66562

66525

Posledwi pozdrav na{em dragom i jedinom bratu

U subotu, 29. 12. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, dajemo godi{wi pomen na{em dragom suprugu i ocu.

O`alo{}ena porodica Krstin.

66570

Slavko Ko{uti}

Draga majko, svekrvo i bakice

Du{anu - Duji Tonti}u

@ivi u srcima na{im. Dru{tvo iz razreda iz Sredwe ekonomske {kole.

od sestara: Bosiqke, Dragice i Veselinke - Vesne sa porodicama.

Manojlo Bajat Ma{o Ceca, Marko i Milan.

Po~ivaj u miru mili brate. 66576 66580

66561

Miroslava Krstin

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustio na{ voqeni

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

u na{im srcima, u na{im mislima, zauvek }e{ biti sa nama. Volimo te. Sin Dragan, snaja Branka, unuke Sowa i Miroslava - Mima.

TU@NO SE]AWE

66571

Stevan Beli} TU@NO SE]AWE

Posledwi put opra{tam se od tetke

28. 12. 1984 - 28. 12. 2012.

Slavku Ko{uti}u Du{an - Dujo Tonti}

Milice Mijanovi} Emil i Ivan @ivkov sa porodicama. Sa qubavqu, wena Jelena. 66578

Milovan Pantovi} 28. 12. 1992 - 28. 12. 2012.

66585

Posledwi pozdrav voqenom stricu, dedi i pradedi

Sahrana }e se obaviti danas, 28. 12. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav na{em dragom zetu, te~i i dedi

]erka Sne`ana, unuci Sa{a i Ne{a i zet Du{ko.

66586

66563

Zauvek si u na{im srcima.

66556

28. 12. 2011 - 28. 12. 2012. Godinu dana nije sa nama na{a sestra, svastika, tetka i baba teta

POMEN

Milanu Jari}u

Tvoje: Sawa i Maja sa porodicama i supruga Julkica. POMEN

Neute{ni i o`alo{}eni: supruga Smiqa, sinovi Aleksandar i Sr|an, snaje Nada i Sawa i wegovi unu~i}i Vlada, Nemawa i Jovana.

JEDNOGODI[WI POMEN

Navr{ava se dvadeset osam godina a za nas kao da je vreme stalo, tuga i bol su sve ja~i, praznina sve ve}a a re~i malo da izrazimo qubav prema tebi.

28. 11. 2011 - 28. 12. 2012.

Dragica Gruji} Buca

Sa po{tovawem i qubavqu uvek }emo ga se se}ati. od: Du{ana, Qiqane, Nikole, Radmile, Sare i Milana Jari}a.

Sa qubavqu i tugom ~uvaju uspomenu na wu weni najmiliji: sestra Milena Atanaskovi} sa porodicom.

Branislav Krsti} i Ivana, Vladimir, Aleksandra i Milan \uri}. 66559

66558

66584

Posledwi bratu

POMEN

Desanka Krsti}

pozdrav

dragom

Posledwi prijatequ

pozdrav

Iznenada nas je zauvek napustila na{a draga

dragom

Sava Petrovi} Tandalo

ro|. Lali~i} 1941 - 2012. Navr{ava se tu`na godina od kako nas je napustila na{a draga supruga, majka i baka. Parastos }emo odr`ati u subotu, 29. 12. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Neute{ni: suprug Sava, sin Aleksandar, snaja Zlata i unuci Ksenija i David.

66560

Po~ivaj u miru.

Milovan Pantovi} 1992 - 2012.

Du{anu Tonti}u Duji

Mi}ko, vreme prolazi, ali uspomena i se}awa na tebe su skrivena u dnu du{e, tiha tuga koju skrivam, koja ne ubija, ali boli, pe~e beskona~no, ti{ti.

Ru`a Zari} Duji

Uspomenu na tebe ~uva}emo zauvek. od porodice A}imovi}.

Supruga Dragica.

Brat Slavko, snaha Stana, Svetislav i Svetlana sa porodicom.

66601

66600

66598

Sestra Katica sa porodicom, sestri~ine Mirjana sa Oqom, Miwa sa porodicom i Qiqa iz Slovenije sa porodicom.

1929 - 2012. Wen vedri duh i pozitivnu energiju kojom je zra~ila pamti}emo zauvek. Porodice Kopriv{ek i Erde{.

66469

66592

09.00 09.05 09.30 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.15 00.40 01.10

tv program

petak28.decembar2012.

Државни посао Фолдер култура Плави круг Палета-колажна емисија Заувек млад Кухињица Име мог сокака Вести Знање Српски екран-емисија МТВ-а на српском Чији је то салаш, ем. на мађарском са српским титл Вести Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Поаро: Убиства по абецеди Сучељавање Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Поаро: Убиства по абецеди Премијерка Војвођански дневник Петказање Један на један Заувек млад Све странци Концерт: Индекси и пријатељи

СЕРИЈА

06.00 08.00 09.00 12.00 13.00 15.30

Музичко свитање Лола Панонско јутро Здравље је лек Др Мартин Војвођанске вести

Здравље је лек (Панонија, 12.00) 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.45 08.20 09.35 10.05 11.00 12.40 13.10 14.35 15.10 16.40 17.10 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.55 23.45

Миљеница Петказање Свјетионик Додати живот годинама 13. седница Скупштине АП Војводине, пренос Духовка, емисија на слов.титл.на српском Деца Дине Фолдер култура Добро вече, Војводино (рус) Духовка (слов) Божићна емисија (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Програм за децу (слов) Добро вече, Војводино (слов) С ветром у леђа, филм Анатомија секса Палета-колажна емисија

14.05 14.10 14.56 15.20 16.05 17.00 17.20 17.45 18.20 19.00 19.30 20.05 21.00 22.43 22.48 23.35 23.50 23.56 00.41

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Сложна браћа Разгледница На скривено те водим место Градске птице Чаробњаци са Вејверли плејса Дневник Тенис: Мубадала - Абу Дабу, 1. полуфинале (Програм зависи од трајања тениског меча) Евронет Место злочина: Њујорк И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мој рођак са села Отета, филм Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Знак четворице, филм

Отета

Поаро

Седамнаестогодишња Ким је понос и радост свог оца Брајана, који је иначе пензионисани агент Централне обавештајне агенције. Она успева да убеди родитеље и богатог очуха да је пусте да путује у Париз са својом пријатељицом Амандом. Али наизглед безазлено путовање ће се претворити у прави пакао. Улоге: Лијан Нилсон, Меги Грејс, Фамкe Јансен Режија: Пјер Морел (РТС 1, 21.00)

Енглеска ТВ серија снимљена 1989. године по роману чувене Агате Кристи. Веома необичан, округле главе, увоштених бркова, изгланцаних ципела, помало ексцентричан, често комичан, бриљантног ума решава најзамршеније случајеве широм планете, често у дуету са Артуром Хејстингсом. Улоге: Дејвид Сачет, Џо Абсолом, Зое Ванамејкер, Ричард Хоуп, Аманда Рут, Пол Рис Режија: Сајмон Лангтон, Ендрју Грив, Ешли Пирс (РТВ 1, 20.05)

Дејвид Сачет

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.03 10.31 10.57 11.24 11.50 12.05

06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.35 Серијски програм 10.30 Украдена срца 11.00 Вести 11.10 Лична грешка 11.35 Документарни програм 12.05 Таксисткиња 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.05 Витраж 14.30 Вреле гуме 15.00 Вести 15.10 Људи са Менхетна 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Мистерије КГБ-а 17.30 Новосадско поподне 18.45 Реч за данас 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Аргументи 21.30 Мистерије КГБ-а 22.00 Објектив 22.30 Таксисткиња 23.20 Људи са Менхетна 00.10 Украдена срца

09.30 11.30 12.00 16.30 19.00 19.50 20.00 20.45

КХЛ: Динамо Минск – Донбас Премијер лиге Магазин Тенис Абу Даби КХЛ: Динамо Москва – Лев НБА акција На данашњи дан Свет фудбала Евролига: Барселона - Фенербахче 22.30 Најава Премијер лиге 23.00 Тенис Абу Даби 01.30 Евролига: ЦСКА - Ефес

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.00 Инвестиције, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Дечији програм, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Рат, револуција, герила, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Дворци Војводине: Лазаревићи У селу Велико Средиште, испод Вршачког брега, налазе се два дворца грофовске породице Лазаровић од Великог и Малог Средишта. У већем се данас налази Oсновна школа „Бранко Радичевић”. А мањи? Он је жива слика нашег немара. И изгледа узалудна опомена да се не стиже далеко ако је иза нас све избрисано. (РТС 2, 19.57) 06.45 07.19 07.42 07.54 08.01 08.08 08.35 09.56 09.08 09.35 10.00

04.57 05.30

Слагалица Викинг Вики Метро Ерни Дени и Деди Ана Добрић Зујалица Књижевна школица Арс практика Приче о Фројду Београд-вечити град Седница Народне Скупштине Републике Србије, пренос (Програм зависи од трајања преноса) Мој љубимац Место за нас Бардови театра: Оливера Марковић Оперска галаксија Трезор Зујалица Тенис: Мубадала - Абу Даби, 2. полуфинале, пренос Антисемитизам Градске птице Праг села Србије Достојевски Жељко Јоксимовић: За нека нова сећања Савремени писци Метро Ерни Ана Добрић Мој лични печат Дворци Војводине Лов и риболов Достојевски Контекст Видик Хроника међународног салона стрипа И ја имам таленат Београдски џез фестивал Трезор Тенис: Мубадала: Ђоковић-Ферер/Бердих Тенис: Мубадала: Алмагро-Типсаревић/Мареј Дворци Војводине Лов и риболов

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.00 04.45

Добро јутро Све за љубав Први национални дневник Магазин ин Тачно у подне Српска посла Национални дневник Скривена камера Прељубници Национални дневник Мала невеста Нежељене Гранд шоу Прељубници Српска посла Шопингхоличарке Папарацо лов Филм: Кућа беба Филм: Крај копља

10.18 11.46 11.15 12.17 12.51 13.54 14.00 15.20 15.46 16.13 17.06 18.08 18.41 19.33 19.45 19.52 19.57 20.30 21.01 22.03 22.32 23.30

Меги Грејс

23.56 00.14 01.04 02.04 03.30

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 21.15 23.00 23.00 23.15 01.15 01.20

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Филм: Полицијска прича: Први ударац Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.25 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 11.30 13.45 14.45 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.05 21.00 23.30 00.05 00.25

Борилачки мајстори Топшоп У здравом телу Топшоп Хоћу да знам Вести Експедиција Аљаска Цртани филмови Непобедиви: Банзуке Топ шоп Никита Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Као случајно Вести Непобедиви: Банзуке Никита Филм: Свемирски каубоји Вести Спортски преглед Борилачки мајстори

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00

Цртани филмови У рингу Филм: Раскид Сити вести Филм: Монструм Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Филм: Најбољи Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Шест степени раздвајања 22.00 Филм: Прогоњен 00.00 Опасна игра

Ску би Ду Ужи вај те у нај но ви јим аван ту ра ма Ску би Дуа, ве ли ког пса, ко ји је сва ко днев но уме шан у не ке аван ту ре у ко ји ма му по ма жу при ја те љи, од но сно че ти ри ти неј џе ра Фред Џонс, Даф не Блејк и Вел ме Дин кли. (Хе пи, 13.20) 05.00 Јутарњи програм 08.00 Поп Пикси 08.10 Зоки на веселој фарми 08.30 Земља коња 08.55 Авантуре малог Пере 09.20 Зоки на веселој фарми 09.35 Поп Пикси 09.45 Телешоп 10.00 Винкс 5 10.50 Монсуно 11.30 Бен 10 11.50 Моћни ренџери 12.40 Хунтик 13.20 Скуби Ду 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Гламур 15.00 Добра жена 15.25 Телешоп 15.55 Вести 16.10 Пад у рај, филм 17.55 Телемастер 18.30 Гламур 19.00 Црвени орао 19.55 Вести 20.00 Насловна страна – квиз 20.30 Пљачка Трећег рајха 21.00 Љубавни сигнали 22.00 Луда кућа 23.00 Долина вукова 23.55 Вести 00.10 Филм 01.50 Филм 03.30 Црвени орао 04.40 Једна жеља један песма микс

Хедер Грејем

Шест степени раздвајања Флан Китреџ, богати трговац уметнина и његова жена Уиса на венчању препричавају пријатељима необичне догађаје од предходне вечери. Улоге: Вил Смит, Стокард Ченинг, Доналд Сатерленд, Јан Мекелен, Хедер Грејем Режија: Фред Шеписи (Пинк 2, 20.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak28.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.40 09.30 10.25 11.20 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 Тајни рат 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Кајање Џејн Остин 11.30 У крупном кадру 12.00 Заборављени начини исхране 13.00 Ко си заправо ти? 14.00 Импресионисти 15.00 Египат 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Мистерије олупина на дну океана 18.00 Заборављени начини исхране 19.00 Александрија. највећи град 20.00 Лондонска болница 22.00 Тајни рат 23.00 Мистерије олупина на дну океана 00.00 Тајм тим година 01.00 Египат

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

08.05 Филм: Мегаајкула против Крокосауруса 09.50 Браћа и сестре 10.45 Дијагноза убиство 11.40 Филм: Велико пространство 13.25 Филм: Битка за Лос Анђелес 15.10 Филм: Ледено доба 16.55 Филм: Имела над Њујорком 18.40 Филм: Наш први Божић 20.25 Монк 21.20 Филм: Лажов, лажов 23.10 Филм: Вампирска нација 00.55 Плаве крви 02.40 Филм: Председников човеки 2 - Место удара

Шта не треба обући Посластичарски ас Венчаница из снова Невесте са Беверли Хилса Луксузни дом Саградити, купити или рестаурисати Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Медијум са Лонг Ајланда Удата за мафијаша Уклета кућа Екстремни преображај Мајами инк Медијум са Лонг Ајланда

Мун зи Ви ле ња ци Филм: Та јан стве на си ла Филм: Ле де ни ам бис Филм: По бу на Филм: Ни ми но остр во Филм: Гу вер нан та Филм: Го мез и Та ва рез 2 Ерот ски филм Ерот ски филм

Ле де ни ам бис Би ти пр ви ко ји ће се по пе ти на врх пла ни не Еигер са се вер не стра не, ко ја је у ства ри вер ти кал ни ле де ни ам бис ду бок пре ко 1.000 ме та ра – то је сан мно гих ал пи ни ста из це ле Евро пе то ком ле та 1936. го ди не. То је, та ко ђе, је ди на ствар о ко јој раз ми шља ју дво ји ца не мач ких ал пи ни ста: То ни Курц и Ен ди Хин тер стој сер... Уло ге: Бено Фурман, Флоријан Лукас, Јохана Вокалек Ре жи ја: Филип Столз (Синеманија, 13.15)

Нуми Рапас

Мушкарци који мрзе жене Ми к а ел Блом квист но ви нар је и су вла сник по ли тич ког ма га зи на „Ми ле ни јум„ у ко јем не рет ко рас крин к а ва раз не афе ре. Блом кви ста, упра во осу ђе ног због кле ве те јед ног ути цај ног бо га та ша, по тај но пра ти мла да и нео б ич н а ха к ер к а Ли збет Са лан дер, ко ју је ан га жо ва ла ком па ни ја Мил тон оси гу ра ње... Уло ге: Нуми Рапас, Михаел Најквист, Лене Ендре, Питер Табер, Свен-Бертил Таубе Ре жи ја: Нилс Арден Оплев (ХРТ 1, 23.00) 07.00 10.15 11.20 12.00 12.40 13.30 14.27 16.17 16.58 18.00 18.25 18.55 19.10 19.30 20.10 21.15 22.20 23.00

Добро јутро, Хрватска Пут зачина, док. серија Куће Туниса, док. серија Дневник Пркосна љубав Др Оз 2, ток шоу Велика пљачка воза, филм Луда кућа Хрватска уживо Контакт Иза екрана Мањински мозаик Тема дана Дневник Два чела, снимак концерта Царство порока Дневник 3 Миленијум: Мушкарци који мрзе жене, шведски филм 01.29 МР 73, филм 03.29 Кларенс, филм

07.11 07.41 08.06 08.31 08.52 09.15 10.00 10.30 11.55 12.40 13.05 13.35 15.00 15.25 16.00 16.30 16.45 17.20 19.25 20.00 21.40 22.50 00.20 01.05 01.53

Мала ТВ Веселе тројке Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Мерлин Јеленко Пинокио, цртани филм Идемо на пут с Гораном Милићем Глобално село Године за памћење, док. серија Кларенс, филм Цртани филм Мала ТВ Регионални дневник Културна баштина Генерација ипсилон Турнир у малом фудбалу „Кутија шибица” - два финална меча Слатки свет Чарлијевих анђела, док. серија Дадиља Мекфи, филм Дјук Елингтон: Сакрални концерти Убиства у Мидсамера ЦСИ: Мајами Којак Сестра Џеки

Јохана Вокалек

07.05 07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.50 11.20 11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Хари воли Лизу Судије за стил Школа за парове Разведени Гари Тело је доказ Џордан Нова девојка Лудница у Кливленду Шапат духова Увод у анатомију Затрпани ђубретом Све што нисте знали о љубави Хари воли Лизу Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Живот у предграђу Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Увод у анатомију Пројекат Модна писта Мајке плесача Шапат духова Секс и град

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.20 02.20

Запослени људи Откуцаји срца Ошамућени и збуњени Осуђеници Били Елиот Заповести Лажов Отапање Стриптиз заводнице Очарана Зеротика

06.00 Ватрени обрачун В. правда за једног 07.30 Упозорење: Строга цензура 09.00 Некад и сад 10.00 Спортске стране 11.30 Нинџа са Беверли Хилса 13.00 Окршај холивудских звезда 14.00 Брустерови милиони 16.00 Породица Брејди у Белој кући 17.30 Окршај холивудских звезда 18.30 Моја девојка 20.00 Окршај холивудских звезда 21.00 Шеснаест свећица 23.00 Уједи живота

07.50 Моји џепни љубимци 08.10 Ју-Ги-Ох! 08.35 Вирус напад 09.05 Исплати се - ТВ аукција 09.20 Крв није вода 10.30 Зов дивљине, филм 12.15 Мали пљачкаши, филм 14.00 Богови су пали на теме, филм 16.10 Такси 3, филм 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Такси 3, филм 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ко је сместио Црвенкапици?, филм 21.30 Одскок, филм 23.15 Моје прво венчање, филм 00.55 Присилно слетање, филм 02.25 РТЛ Данас

Од скок Иако ве ли к а тре нер ска зве зда сту дент ске ко шар ке, Рој ни је по знат са мо по то ме. Вр хун ски је струч њак, али че сто би му се до го ди ло да ла ко пла не то к ом утак ми це, што га је јед ном при ли ком до ве л о до јав ног ин ци ден та. По сле то га је про те ран из сту дент ске ко шар ке... Уло ге: Мартин Лоренс, Меган Мулејли, Брекин Мајер, Венди Ракел Робинсон Ре жи ја: Стив Кар (РТЛ, 21.30)

Венди Ракел Робинсон

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 23.00

08.30 08.45 09.30 10.15 10.30 11.30 12.30 13.00 13.30 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.15 23.30 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Обрачун суперљуди Изуми и открића који су променили свет Генералка 2012 Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Бер Грилс Желели сте да знате Истрага злочина

Мотоспортови Скијашки скокови Скијашки скокови Зимски спортови Алпско скијање Сви спортови Сви спортови Алпско скијање Алпско скијање Скијашки скокови Скијашки скокови Скијашки скокови Сви спортови Фудбал Фудбал Сви спортови Најјачи човек Вуча трактора Вуча трактора Коњички спорт Мотоспортови Тенис Тенис

Пр ви ма чи ћи

ве до кра ја 1959. го ди не, Quarry Men су по „Like Dreamers Do” – (Ма карт ни–Ле нон) Ма сто ја ли углав ном са мо као име, а је ди ни пре - карт ни – глав ни во кал; Ле нон – ри там-ги та ра; о ста ли чла но ви би ли су Ле нон, Ма карт ни и Ха ри сон – со ло-ги та ра; Пит Бест – буб ње ви. Ха ри сон. У част по чет ка но ве де це ни је, мар та 1960. Сни мље но: 1. ја ну а ра 1962. у сту ди ју „Де ка„ у го ди не ро ђе ни су „Beatals” ка ко их је пре кр стио Лон до ну. Про ду цент: Мајк Смит. Тех ни чар: не по флег ма тич ни Стју арт Сат клиф, Ле но нов нај бо љи знат. Об ја вље но у УК: 21. но вем бар 1995 (CD 2 друг и но ви ба си ста бен да. Тре нут но без буб ња ра, а Anthology 1), у САД: 21. но вем бра 1995 (CD 2 Antса мим тим углав ном и без свир ки, на ста ви ли су да hology 1). ве жба ју и пра ве си ро ве кућ не де мо-сним ке, од ко јих се три по ја вљу ју на Anthology 1: Ма карт ни је ва вер зи ја пе сме „Hallelujah, I Love Her So” Еди ја Ко кра на, Ма карт ни је ва и Ле но но ва ша љи ва об ра да пе сме „You’ll Be Mine” гру пе „Инк Спотс„ и Ма карт ни јев ин стру мен тал „Cayenne”, на ко јем со ло-ги та ра по но во под се ћа на звук гру пе „Shadows”. У на став ку фељ то на, ана том ски ће мо пре се ћи пе сме „Битлса„ од ано ним ног по чет ка ка ри је ре, до ста ту са ико не. „My Bonnie„ – тра ди ци о нал на шкот ска ме ло ди ја; аран жман Ше ри дан) То ни Ше ри дан – во кал, со ло-ги та ра; Ха ри сон – со ло-ги та ра, пра те ћи во кал; Ле нон – ри там-ги та ра, пра те ћи во кал; Ма карт ни – бас, пра те ћи во кал; Пит Бест – буб ње ви. Сни мље но: 22. ју на 1961. у Фри дрих-Еберт-Ха леу у Хам бур гу. По што им се у ав гу сту 1960. при дру жио буб њар Пит Бест, „Битлси„ су про шли кроз две ис цр пљу ју ће го ди не сла бо пла ће них и фи зич ки зах тев них на сту па у Ли вер пу лу и Хам бур гу, по сте пе но до би ја ју ћи на му зич кој сна зи. На ал бу му Anthology 1 по ја вљу ју се три пе сме сни мље не то ком њи хо вог тро ме сеч ног ан га жма на у хам бур шком клу бу Top ten, ле та 1963. Сни мље не у са ли ло кал ног об да ни шта, оне су иза бра не с хр пе од се дам пе са ма сни мље них за „По ли дор„, кад су би ли пра те ћа гру па То ни ју Ше ри да ну. По то њи, ко ји је сма тран ле ген дом та да шње бри тан ске ро кен рол сце не, био је и вешт ги та ри ста па су Битлси има ли сре ће што су с њим де ли ли би ну у клу бу. По што су де ли ли сли чан сми сао за ху мор Нов у послу: Брајан Епстајн и исту жеђ за не мач ким пи вом, мно го су тру да Се зо не у Хам бур гу су у „Битлси ма„ ство ри ле не ула га ли у сви ра ње и не ки ка жу да су баш то ком те се зо не свог хам бур шког ше гр то ва ња нај ин тен зив - што што је њи хов та да шњи буб њар Пит Бест опи сао као „ха ри зма тич ну сна гу” – не што нео б у зда но на ни је усва ја ли ро кен рол на ви ке. На јед ну од за јед нич ких свир ки Ше ри да на и ру бу бри тан ског по па, не за ра же но фикс-иде ја ма „Битлса„ свра тио је и бив ши не мач ки из да вач Ал - ане мич не уч ти во сти до ми нант не лон дон ске сце не. берт Шахт јер је тре ба ло да се би уго во ри да тум сни - На жа лост, њи хов ме на џер Бра јан Еп стајн, са свим ма ња. За до во љан оним што је чуо, Шахт је свог нов у том по слу, по ку шао је да по гре шним пу тем при ја те ља, ком по зи то ра и про ду цен та Бер та Кем - сле ди ту ста ро мод ну нор му, на го во рив ши сво је фер т а на го во рио да с „мом ке” да на ауди ци ји за „Битлси ма„ пот пи ше крат дис ко граф ску ку ћу „Де ка„ ко роч ни уго вор да би мо у ја ну а ру 1962. го ди не сви Тех ни ча ри „Де ке” на те ра ли су их гли пра ти ти Ше ри да на на да ко ри сте њи хо ву опре му уме сто ра ју ре пер то ар ко ји би по на сту пи ма. Због то га су зао ра зно ли кост вред ну сво јих ис тро ше них по ја ча ла „вокс”, ка „Битлси„ би ли под уго во шоу-би зни са. Тај план му па Битлси ни су мо гли да зву че ром с Кем фер том и апри ла се обио о гла ву. По што су енер гич но и пр ља во, због че га 1962. го ди не, ка да је Бра јан их тех ни ча ри „Де ке„ на те Еп стајн ју рио до го вор с ра ли да ко ри сте њи хо ву су им сцен ски на сту пи и би ли „Пар ло фо ном„. Кем ферт је сту диј ску опре му уме сто уз бу дљи ви као свој услов за рас кид соп стве них ис т ро ше них уго во ра по ста вио још јед „вокс„ по ја ча ла, „Битлси„ ну оба ве зу, ис пу ње ну из ме ђу 23. и 27. апри ла 1962. ни су мо гли да про из ве ду енер ги чан, пр љав и сна на не по зна том ме сту у Хам бур гу, кад су „Битлси„ жан звук, због ко јег су њи хо ви сцен ски на сту пи и сни ми ли об ра де пе са ма „Sweet Georgia Brown” и би ли то ли ко уз бу дљи ви. На ру ку им ни је ишао ни „Swanee River”. си стем сни ма ња по ко јем се сва ка пе сма сни ма ла „My Bonnie” је иза бра на јер су је не пре кид но тра - са мо јед ном, без на сни ма ва ња. По што у „Де ки„ ни жи ли пи ја ни мор на ри. „Битлси„ су је за то и за др жа - су би ли оча ра ни ни нео збиљ ним ста вом гру пе, ни су ли на свом ре пер то а ру. Пе сма је мо ра ла да се пот - ве ро ва ли да „Битлси„ мо гу од ли вер пул ских свир ки пу но при ла го ди ро кен рол из во ђе њу јер је то би ла до пре ти до ши ре пу бли ке те су их од би ли. шкот ска ба ла да у тро че твр тин ском так ту те би ина „Like Dreamers Do”, пе сма ко ју је Ма карт ни на че зву ча ла гро теск но. Ше ри да но во ка рак те ри стич - пи сао 1957. го ди не, раз др ма ла је не срећ но сни ма ње но до се тљи во ре ше ње би ло је да се на по чет ку пе - у „Де ки„ сво јим за ра зним уво дом у ко јем ги та ре сме сви ра А-дур у сти лу вал це ра, а за тим се бр зо јед но гла сно сви ра ју ра сту ћу хро мат ску ска лу од ско чи на бр зи твист-ри там у Ц-ду ру. Ње гов фре не - цис-мо ла до А-ду ра пре не го што до ђу до сти ха ко тич ни со ло на две ги та ре учи нио је на ступ до вољ но ји уста ље ну ду-вап се квен цу раз би ја до да ва њем џе за бав ним да пе сма уђе ме ђу пет нај по пу лар ни јих у зер ске ше сти це у ба су. На жа лост, ова лу ка ва ори ги том де лу Не мач ке. Ови „Битлси„, у ка сним ти неј - нал ност ни је про пра ће на ни са свим искре ном ме ло џер ским го ди на ма, пу ни енер ги је и на де, па жљи во ди јом ни од го ва ра ју ћим тек стом, ко ји су пот пу но у ис про ба ва ју чак и пра те ће во ка ле, пот пу но све сни сти лу њи хо вог „брил крим ског пе ри о да„ (вр ста ге ла да им при ли ка ку ца на вра та. за ко су из пе де се тих). Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak28.decembar2012.

dnevnik

28. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Че сто сте то ли ко срећ ни док ма шта те да се про сто не мо же те фо ку си ра ти на оно шта се де ша ва у ствар ном све ту. Ипак, да нас ће вас зво на за уз бу ну у ве зи с по слом или фи нан си ја ма гру бо трг ну ти.

BIK 20.4-20.5.

Од у при те се ис ку ше њу да се од рек не те све га да би сте за по че ли из но ва. Ако то ура ди те, за не ко ли ко ме се ци са мо ће те по но во би ти та мо где сте за по че ли. Раз ми сли те о то ме да про на ђе те бо љи при ступ.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Мо гу ће је да сте по ма ло твр до гла ви и чи ни се да сте у пре див ној де мон стра ци ји то га. Мо жда ће те би ти успо ре ни ка да се тре ба по кре ну ти, али ка да јед ном кре не те, ве о ма вас је те шко за у ста ви ти.

Мо жда осе ћа те да ви ше не мо же те да ис тра жу је те сво ја уну тра шња осе ћа ња. По се ду је те ве ли ку спо соб ност да за ко па те про бле ме у се би та ко да је мо гу ће да сте под ве ли ким те ре том. У про це су сте про ме не прав ца у по слов ном жи во ту. То по не кад мо же би ти и по ма ло бол но. Си ту а ци ја ће се раз ви ја ти по ла ко, што зах те ва раз ми шља ње и искре но су о ча ва ње са са мим со бом.

Да нас ће те мо ра ти да по ка же те сво ју из др жљи вост. Мно го то га се зах те ва од вас, а ва ма не ма дру ге не го да пру жи те до при нос ко ји се оче ку је. Ви сте кључ на осо ба у до га ђа ји ма ко ји се де ша ва ју око вас.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Мо гу ће је да сте да нас ве о ма за бри ну ти. Мо жда има те фи нан сиј ских бри га или ма њих здрав стве них про бле ма. Не до зво ли те да вас то обес хра бри. По се ду је те уну тра шње ре сур се да све то пре ва зи ђе те.

Мо гу ће је да се да нас осе ћа те по ма ло мр зо вољ но и успо ре но. Да на шње про мен љи во рас по ло же ње ће вам та ко ђе до не ти објек тив ност и ре ал ност по во дом оно га шта се ствар но де ша ва у ва шем жи во ту. Ка да би сте мо гли, про сто би сте „пре га зи ли“ сва ко га ко вам сто ји на пу ту. Или би сте мо жда ви ше же ле ли да ви не ста не те. Да на шњи дан је ве о ма по го дан да ре ал но са гле да те си ту а ци ју у ко јој сте.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Мо жда има те не ке до бре иде је у ве зи с ва шом струч ном об ла шћу, али да ли сте у пот пу но сти овла да ли њо ме? Ако ни сте, при хва ти те чи ње ни цу да још увек мо же те мно го то га на у чи ти у до тич ној обла сти.

Од луч ни сте да се ма ло пре и спи та те. Од јед ном је ја сно да ни сте на оном ни воу на ко јем би тре ба ло да бу де те. Вре ме је да ма ло по ра ди те на са мо ди сци пли ни. Мо жда да про ме ни те ру ти ну и на чин ра да?

Ка ри је ра или по ро ди ца? Дру штве но при зна ње или лич но за до вољ ство? Мо жда се осе ћа те као ра за пе ти из ме ђу две обла сти и про во ди те ве ћи део да на тра га ју ћи за од го во ри ма на та ква пи та ња.

TRI^-TRA^

Брит ни, ко је отац? V REMENSKA

PROGNOZA

Облачно и хладније

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Oблачно с ки шом по вре ме но, уз пре ста нак па да ви на по под не. Ве тар уме рен, се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 3 до 7 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Облач но са ки шом по вре ме но. На се ве ру и ис то ку Вој во ди не вр ло ма ло па да ви на. По под не пре ста нак па да ви на на се ве ру. Ве тар уме рен, се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 1 до 8 сте пе ни. СР БИ ЈА: На о бла че ње с ки шом, а у ви шим пла ни на ма са сне гом. Па да вин ска зо на се ши ри са за па да, па ће тек сре ди ном да на за хва ти ти ју жне и ис точ не кра је ве. Ма ње па да ви на би ће на се ве ру Ср би је, а ви ше у за пад ним и цен трал ним пре де ли ма. Ве тар ују тру слаб, ју жни, а по под не уме рен, се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -2 до 9 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту ују тру у цен трал ним и ју жним пре де ли ма ки ша, су сне жи ца и снег, а на се ве ру Ср би је раз ве дра ва ње. У то ку да на пре ста нак па да ви на и на ју гу. У не де љу сун ча но с мра зом ују тру. По след њег да на ове го ди не и у Но во го ди шњој но ћи су во вре ме уз тем пе ра ту ру око 0 сте пе ни Ц у по ноћ. Пр ва два да на Но ве го ди не су во са сла бим мра зе ви ма и ју тар њом ма глом, а то ком да на ве ћи ном сун ча но.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Због про ла ска фрон та из над на шег под руч ја, за др жа ва се не по вољ на би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја. Ве ћи на хро нич них бо ле сни ка мо же осе ћа ти уоби ча је не те го бе: нај и зра же ни ји су гла во бо ља, про мен љи во рас по ло же ње и ре у мат ски бо ло ви.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

-8

St. Peterburg 2 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-4

Кри сто фер Фе дер лајн, рођени брат бившег супруга Брит ни Спирс, Ке ви на Фе дер лај на, са којим певачица има два сина, тврди да је он отац њеног старијег детета Шо на Пре сто на. Кристофер Федерлајн наводно је поднео захтев забране приласка Бритни Спирс јер је он „прави отац” њеног седмогодишњег сина Шона Престона. Он се одлучио да се обрати суду након што га је певачица континуирано уцењивала и малтретирала како не би пријавио да му је недавно украла кредитне картице из новчаника. Када је Бритни ишла по синове код бившег мужа Кевина, на столу је пронашла Кристоферов новчаник из кога је извукла све картице, а затим направила рачун од преко 4.500 долара. Када јој је Кристофер запретио тужбом, рекла је да ће обелоданити да је он отац њеног старијег сина, додајући да су јој обојица уништила живот. „Признајем да јесам спавао са Бритни и да сам отац њеног детета, али то не мора да зна цео свет”, наводно је признао Кристофер када је на суду тражио захтев забране приласка за певачицу.

VIC DANA Сва ђа ју се две да ме: - За што си спа ва ла с мо јим му жем? - Па, да ви дим ко ји је бо љи. - Глу па чо! Мо гла си ме не да пи таш!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

289 (77)

Slankamen

286 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

339 (67)

Zemun

347 (-3)

Bogojevo

283 (46)

Panчevo

357 (-3)

Smederevo

502 (2)

Baч. Palanka 262 (24) Novi Sad

242 (10)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

160 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

231 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

276 (2)

NERA

Hetin

82 (0)

TISA

-1 (19)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

S. Mitrovica 360 (-12) Beograd

Kusiћ

299 (-4)

44 (-20)

Reшeњe:

DUNAV