Dnevnik 29.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 29. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23633 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

INDUSTRIJA MA[INA „POQOSTROJ” NE MO@E DA NA\E KVALIFIKOVANE RADNIKE U DR@AVI KOJA IMA 750.000 NEZAPOSLENIH

Sto ti nu me ta lo stru ga ra u Oyaci ma, a ni ko ne }e po sao str. 5

INTERVJU: SLAVICA \UKI]-DEJANOVI], POTPREDSEDNICA SPS-a

Do no {e we Sta tu ta Voj vo di ne jed no od mo jih do brih de la str. 3

Na stal nom ra du 67 po sla ni ka

str. 3

PO NALOGU MSP-a, FOTOGRAFIJA PREDSEDNIKA U SVIM AMBASADAMA I KONZULATIMA SRBIJE

Po sle Ti ta... Ni ko li}

str. 2

Foto: F. Baki}

NOVA TURA ZAPO[QAVAWA U SKUP[TINI VOJVODINE

DO DE QE NE NA GRA DE „JO VAN MI KI] SPAR TAK”: U hotelu „Norcev” na Fru{koj gori dodeqeno je najve}e sportsko priznawe u AP Vojvodini – „Jovan Miki} Spartak”. U kategoriji sportiste nagradu je dobio kajaka{ Marko Novakovi}, ~lan KK „Be~ej”, a u kategoriji trenera Stipan Virt iz Kluba dizawa tegova „Spartak” u Subotici. Spartakova nagrada uru~ena je kik-bokseru Nenadu Pagonisu iz Novog Sada za vrhunsko sportsko dostignu}e, a za `ivotno delo proslavqenom yudisti dr Slavku Obadovu iz Novog Sada. Kao najboqi sudija nagra|en je iz karate sporta Milan Kova~evi} iz Zrewanina. str. 14

INFARKT MIOKARDA I DAQE VODE]I UZROK SMRTI

Ra no pre po zna va we simp to ma spa sa va `i vot

str. 6

VLADA MORA DA OMOGU]I NESMETANU GREJNU SEZONU

To pla na ma fa li 22.000 to na ma zu ta

Toplo i vetrovito

NASLOVI

Politika Ekonomija 5 NIS obe}ava investicije vredne pola milijarde evra

Dru{tvo 6 Socijalno preduzetni{tvo omogu}ava 70.000 radnih mesta

Novi Sad

str. 14 – 18

11 „Putevi Vojvodine” grade obilaznicu u Zrewaninu

Crna 12 Vu~i}: Naredne sedmice slu~ajevi koji }e potresti Srbiju

Kultura 19 Danas se zavr{ava Festival savremenog pozori{ta „Dezire”

str. 4

SPORT

Vojvodina

2 Rusija ima i voqe i novac da ula`e u Srbiju

Ekologija Najvi{a temperatura 18 °S

9 U najstarijoj karlova~koj crkvi restaurira se ikonostas

22 Srbija ima velike potencijale za kori{}ewe zelene energije

„SITANS” POKRENUO INICIJATIVU

n KO[ARKA[I PARTIZANA DO^EKUJU LIJETUVOS RITAS

n RUKOMETA[I VOJVODINE ZASLU@ENO DO BODOVA

Tak si sti osni va ju svo je pred u ze }e?

str. 9

POLiTikA

~etvrtak29.novembar2012.

PREDSEDNIK I PREMIJER SRBIJE S PREDSEDNICIMA OP[TINA SEVERA KiM

PRVI POTPREDSEDNIK RUSKE VLADE DMITRIJ ROGOZIN U BEOGRADU

Ru si ja ima i `e qu i no vac da ula `e u Sr bi ju

Sr bi tra `e ga ran ci je, ne }e pra vi ti pro ble me – Predsednici op{tina sa severa Kosova i Metohije rekli su da ne}e praviti probleme kada je u pitawu sprovo|ewe sporazuma o integrisanom upravqawu prelazima ukoliko se u nastavku tehni~kog dijaloga izdejstvuje da ne moraju da mewaju tablice, vade kosovska dokumenta i pla}aju carinu kosovskim vlastima. Ukoliko ne budu dobili takve garanci-

dnevnik

ku, potpisan od privremenih vlasti u Pri{tini i Republike Srbije, dostave do 4. decembra 2012, nakon ~ega }e se predsednici ~etiri op{tine obratiti gra|anima severa Kosova i Metohije. Predsednik op{tine Zubin Potok novinarima je rekao da Srbi ne mogu prihvatiti granicu izme|u ju`ne Srbije i Kosova i Metohije.

Prvi potpredsednik ruske vlade Dmi trij Ro go zin poru~io je ju~e da su Rusija i wen predsednik Vla di mir Pu tin uz Srbiju i da Rusija ima i èqu i novac da ulaè u Srbiju. Rogozin je, na konferenciji za novinare posle sastanaka s prvim potpredsednikom Vlade Srbije Alek san drom Vu ~i }em, istakao da je zvani~na Moskva u novim srpskim vlastima dobila „pouzdanog i ozbiqnog partnera” te da je Rusiji potrebna jaka Srbija koja }e zastupati svoje pozicije. – Rusija je s vama, Putin je s vama, potrebna nam je jaka Srbija koja }e zastupati svoje stavove – rekao je Rogozin. Rusija, sa svoje strane, „ima i èqu i novac da ulaè u Srbiju i verujem da na{ ‘brak’ ne}e biti samo iz interesa nego i iz qubavi”, precizirao je Rogozin. – Glavno je da se uspostavi sveobuhvatna saradwa izme|u dve zemqe, tu se radi i o „Ju`nom toku„ i o NIS-u. Razlika izme|u pristupa

EU i Rusije je u tome {to Rusija ima i `equ i novac da investira u Srbiju – podvukao je on. Ruski zvani~nik je istakao da Moskva i daqe podr`ava Srbiju kada je re~ o za{titi teritori-

zemqe „krvqu zaslu`ile po{tovawe me|unarodnog prava koje je uspostavqeno 1945. godine”. – Ako neko zbog nekih kaprica `eli to da tuma~i druga~ije, onda gre{i – rekao je on.

Uskoro vojna fabrika u Velikoj Plani Ministar odbrane Aleksandar Vu~i} najavio je da }e do kraja godine u Velikoj Plani biti otvorena nova fabrika u kojoj }e se, u saradwi sa Rusijom, proizvoditi nekoliko verzija borbenih oklopnih vozila za izvoz i potrebe Vojske Srbije. Vu~i} je rekao da }e u toj fabrici na po~etku raditi oko 130 qudi, a do juna idu}e godine broj }e se pove}ati na vi{e od 190. Prema wegovim re~ima, proizvodi}e se borbena oklopna vozila, pre svega za izvoz u Keniju i Banglade{, i sklapati samohodna artiqerijska oru|a „nora”. jalnog integriteta i celovitosti. Podsetiv{i na to da su Rusija i Srbija podnele velike `rtve tokom Drugog svetskog rata, Rogozin je rekao da je uveren u to da su dve

Ruski zvani~nik, ina~e nekada stalni predstavnik Rusije u NATO-u, rekao je i da Srbija, ako je za wen prijem u EU potrebno priznavawe Kosova, treba da razmisli o tom uslovu.

– Ipak, to je va{a suverena odluka. Rusija }e, kao va{ prijateq, prihvatiti va{u odluku – rekao je on, dodav{i jo{ jednom da zvani~na Moskva ostaje kriti~na prema priznavawu nezavisnosti Kosova. Na pitawe kako gleda na te`wu Srbije ka ~lanstvu u EU i odnose Srbije i Rusije, on je rekao da izme|u ~lanstva Srbije u EU i strate{kog partnerstva s Rusijom nema konflikta interesa i da Srbija mo`e biti „partner i EU i Rusiji”. Rogozin je, govore}i o saradwi Srbije i Rusije u vojno-odbrambenoj sferi, rekao da donedavno gotovo da nisu postojali kontakti izme|u dva ministarstva i da su sada postignuti neki prvi konkretni rezultati. On je dodao da bi uskoro trebalo da bude potpisan sporazum o strate{kom partnerstvu dve zemqe i da }e posle toga biti jasno da ne postoje ograni~ewa kada je re~ o saradwi u vojno-tehni~koj sferi. D. M.

PO NALOGU MSP-a, FOTOGRAFIJA PREDSEDNIKA U SVIM AMBASADAMA I KONZULATIMA SRBIJE

je, onda }e mirno protestovati – rekao je novinarima posle beogradskog sastanka s predsednikom Srbije To mi sla vom Ni ko li }em i premijerom Ivi com Da ~i }em predsednik op{tine Zubin Potok Sla vi {a Ri sti}. Istovremeno je Pres-slu`ba {efa dr`ave saop{tila da je u razgovoru s predsednicima op{tina sa severa KiM predsednik Nikoli} rekao da Srbija nikada ne}e priznati jednostrano progla{enu nezavisnost KiM, a da }e u~initi sve {to je u wenoj mo}i da se obezbedi boqi `ivot, mir i sigurnost gra|ana koji ta-

– Ukoliko dobijemo tu vrstu garancije da na prelazima ne}emo pla}ati carinu kvazidràvi Kosovo, da nas ne}e terati da mewamo dràvqanstvo i li~na dokumenta, na tim prelazima, pomaù}i svojoj dràvi, ne}emo praviti nikave probleme. Mi ni ovako ne}emo praviti bilo kakve probleme osim {to }emo iskoristi pravo da nastavimo mirne proteste – rekao je Risti}. Onje dodao da su na sastanku dobili uveravawa da }e u nastavku tehni~kog dijaloga biti poku{ano da se sporazum popravi, odnosno da se iza|e u susret tim zahtevima.

Zahtev Beogradu: 10. decembar Risti} je naveo i da je na sastanku re~eno da je pred Srbiju postavqen zahtev da do 10. decembra po~ne da funkcioni{e integrisano upravqawe prelazima (IBM). – Ukoliko zaista bude re{ewa koja ne}e ugroàvati na{e interese, koji ne}e traìti od Srba na Kosovu da promene dràvqanstvo da bi tamo mogli da ìve, mi }emo sara|ivati sa sopstvenom Vladom, ali ako ne bude takve vrste promena, ne moèmo to prihvatiti jer }emo izgubiti svaku {ansu za na{u borbu da opstanemo u dràvi Srbiji – rekao je Risti}. mo ìve. Predsednik Vlade Srbije obavestio je predstavnike Srba sa severa KiM o procesu implementacije do sada postignutih sporazuma s Pri{tinom, pre svega o zajedni~koj upravi administrativnim prelazima i o slobodi kretawa. Kako je saop{teno iz Predsedni{tva Srbije, predsednici ~etiri op{tine sa severa Pokrajine zatraìli su da tehni~ki protokol za implementaciju sporazuma ni na koji na~in ne promovi{e ili predstavqa uvod u nezavisnost KiM. Predsednik Nikoli} i premijer Da~i} obavezali su se na to da tehni~ki protokol u pisanom obli-

Na dana{wim sednicama lokalnih skup{tina na severu KiM }e, po wegovim re~ima, odbornicima i gra|anima biti predo~eno postoje}e stawe, i bi}e odlu~eno da li }e, i kako, oni reagovati. Sastanku s Nikoli}em i Da~i}em u zgradi Predsedni{tva Srbije prisustvovali su i predsednici op{tina Kosovska Mitrovica Kr sti mir Pan ti}, Zve~an Dra gi {a Mi lo vi} i Leposavi} Dra gi {a Va si} i {ef pregovara~kog tima Beograda u tethni~kom dijalogu s Pri{tinom De jan Pa vi }e vi}. D. Milivojevi}

Po sle Ti ta... Ni ko li} Dosada{wi predsednici Bo ris „U skladu sa zahtevom GeneralTa di}, Vo ji slav Ko {tu ni ca i nog sekretarijata predsednika ReSlobodan Milo{evi} nisu tra- publike, obave{tavamo vas da je ìli da wihova fotografija bu- neophodno da u odgovaraju}im prode oka~ena na vidnim mestima u storijama (kancelarija {efa ambasadama na{e zemqe pa smo se DKP-a, prijemni saloni ili na nekako odvikli od vremena SFRJ, drugim prikladnim mestima), bukada je Titova fotografija bila de istaknuta uramqena fotograneminovna u svim predstavni- fija predsednika Republike, for{tvima zemqe, ministarstvima, mata 30x45 centimetara, koju u {kolama, obdani{tima... No, fo- prilogu dostavqamo„, stoji u tetografija predsednika ili suve- legramu. rena nije ni{ta Veliko objaneobi~no po di- Ka da u|e te u am ba sa du {wewe o svemu toplomatskim predme nismo dobili u SAD u Be o gra du, stavni{tvima, i Ministarstvu kada u|ete u amba- do ~e ka }e vas Oba mi na spoqnih poslova sadu SAD u Beo- sli ka, ali i sli ke svih Srbije, a wegov gradu ne da }e vas portparol Mi lo{ ame ri~ kih odmah do~ekati To do ro vi}, kako pred sed ni ka Obamina slika sam ukazuje, dugogo(Pre drag Si mi}) ve} i fotografidi{wi diplomata, je svih ameri~kih rekao nam je da se predsednika, jer simboli identi- „radi o normalnoj i uobi~ajenoj teta dràve nisu samo zastava i praksi“. grb nego i fotografije {efa dr– To rade sve zemqe. MSP je taàve. Dakle, nije neuobi~ajeno: kvu instrukciju slao i za prethodpo britanskim ambasadama do~e- nog predsednika, a ~ini}e to i kuje nas fotografija kraqice ubudu}e – kazao je Todorovi}.

I Nemci s fotkom Ganka – I kod nas je na zidu slika nema~kog saveznog predsednika Jo a ki ma Gan ka, kao i u svakoj ambasadi i rezidenciji nema~kih ambasadora po svetu. Takva je praksa – konstatuje za na{ list porptarol ambasade Nema~ke u Beogradu Mar ko â de`. Elizabete Druge, prokomentarisao je za „Dnevnik“ biv{i ambasador Srbije u Parizu prof. dr Pre drag Si mi} vest da je iz sedi{ta na{e dilomatije DKP-mreì u svetu naloèno da na vidna mesta istaknu fotografiju predsednika To mi sla va Ni ko li }a, a sve po zahtevu kabineta {efa dràve.

Neke na{e diplomate tvrde, `ele}i anonimnost, da su prisustvovali toj praksi skidawa i stavqawa fotografija na{ih biv{ih predsednika, a profesor Simi} ukazuje, pak, na svoja ambasadorska iskustva. – Dok sam bio ambasador kada je {ef diplomatije bio Vuk Dra {ko vi}, mi ambasadori smo sami

traìli da u na{im kabinetima bude neki simbol i predloìli da to bude grb dràve, {to je on prihvatio. I bio je u proporciji sada{we Nikoli}eve fotografije. Pri tom sam ja u Parizu drào u kabinetu i na{u zastavu – kaè Simi}. Kako obja{wava, ambasadori, bilo koje dràve, obi~no vole da drè dve fotografije u svojim kabinetima, na kojima su s predsednikom ili suverenom sopstvene zemqe, kao i sa {efom dràve ili suverenom zemqe prijema. – I treba da budu u {to boqem raspoloèwu jer to pove}ava kredibilitet ambasadora kod svakog ko do|e u ambasadu po{to ukazuje na to da ima dobre veze kod i ku}e i u dràvi gde je akreditovan. Dakle, zna~ajne su za ugled i status ambasadora. Tako sam i ja drào fotografiju s Borisom Tadi}em i sa @a kom [i ra kom u trenutku kada mu predajem akreditiv, a potom i s Ni ko lom Sar ko zi jem kada je on do{ao na ~elo Francuske. Tamo gde je ambasador iskusniji, bi}e te dve fotografije jer upu}uju na to da je na tom mestu pravi ~ovek i ima {ta treba, a ne ~ovek pred penzijom, neko ko je poslat da zaradi ne{to, po politi~koj liniji, osoba koja je oti{la u egzotiku diplomatije ili ona koja je politi~ki sklowena u DKP-slu`bu – kaè Simi}, koji i sada, kao profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu, ~uva fotografiju sa [irakom u trenutku kada mu je akreditiv ambasadora Srbije u Francuskoj prihva}en u Jelisejskoj palati.

– Da }e se dogoditi slawe ove naredbe ambasadorima i konzulima najavqivalo je pismo koje im je nedavno uputio {ef diplomatije

Ivan Mr ki} – da nedovoqno agilno i energi~no predstavqaju novu vlast u zemqama doma}inima. Ubudu}e }e ih na to podse}ati strogi pogled predsednika Srbije sa zidova wihovih kancelarije – zakqu~uje Simi}. Istovremeno s pri~om o nare|ewu da se postavi Nikoli}eva fotografija, slu~aj se, po na{im saznawima, ne}e zakqu~iti i u MSP-u, jer curewe u medije te informacije bilo je, kako ka`e na{ izvor, „znak da je krtica u diplomatiji, koja bi mogla plasirati i „’tamo gde ne treba’ stvari mnogo bitnije za zemqu“. Dragan Milivojevi}

TVIT CRTICA To ma pre pla vio laj nu Dru{tvena mre`a „Tviter“ ju~e se usijala od komentara nakon {to je obnarodovano da po diplomatskim predstavni{tvima {irom sveta treba da bude postavqena slika predsednika Srbije

To mi sla va Ni ko li }a. Neki su oti{li i korak daqe pa su svoje avatare „oktili“, umesto svojim, Nikoli}evim fotosima, poput novinara Sla vi {e Le ki }a, Bo ja ne Ba ~i}, Jo va ne Po li}... Savetnik ekspredsednika Srbije Ne boj {a Kr sti} naizmeni~no je svoj nalog „obele`avao“ slikama Nikoli}a i guvernerke NBS-a Jor go van ke Ta ba ko vi}. Novinarka Gor da na Ra ko vi} „predlo`ila je MIP-u“: “Evo, ja se javqam da (za skromnu nov~anu naknadu, pla}en put i sme{taj) obilazim am-

basade i kontroli{em ima li na zidu predsednikove slike“.

Svi sem Ace S druge strane, poznata TV-novinarka @a kli na Ta ta lo vi} konstatuje: „Svi ste promenili avatar u Tomu, osim Ace“... A napredwak Bo jan Mar ja no vi} pita: „I {ta ta~no ho}ete da postignete time {to stavqate Tominu sliku za avatare? Da nama napredwacima ulep{ate dan? :-D„ Na „za~ikivawe„ „tvitera{a„ odgovara i funkcioner SNS-a Ma rio Ma le ti}: „Imam sliku @predsednikrs u nov~aniku od 2008. godine, na FB profilu tako|e, a i ku}i }u da oka~im jednu :)„

Iskren da budem... Povodom celog tog diplomatskog slu~aja „tvitera{i„ su se „obratili” nekada{wem {efu diplomatije, a sada predsedavaju}em Generalnoj skup{tini UN Vuku Jeremi}u: „Kako kao diplomata komentari{e{ zahtev predsednika Nikoli}a da wegova slika (30x45cm) stoji u

svim ambasadama Srbije?„, pitali su fanovi. Jeremi} }e tim povodom: „Ja sam, iskren da budem, to predlagao kada sam bio MIP, ali se nisu slo`ili. To je veoma uobi~ajena stvar za veliku ve}inu dr`ava”, tvrdi Jeremi}.

Spontano ka~ewe Poslanik LDP-a Bojan \uri} podse}a „tvitera{e„: „Bilo je ranije slika. Ima ona pri~a da je \oko Stoji~i} 5. oktobra (iskusno) javno skidao sliku SM sa zida u Pragu...„ Novinar Nikola Tomi} poja{wava: „Posledwi put je bila obaveza za vreme Tita. Tadi} odbio predlog Jeremi}a 2008, za vreme SM nije postojala naredba, ostali jok...„ Na to }e \uri}: „Pa nisam ni rekao da je bila naredba, ceo dan i pri~am o spontanitetu i atmosferi u kojoj qudi sami ka~e :)„

Kad se Bogoqub vrati... Savetnica PSS-a za medije Blagica Kosti} „zapretila“ je mobilnom operateru s lajne: „Ako ’Telenor’ nastavi da preti da }e mi iskqu~iti

telefon, zva}u pravog vlasnika @BogoljubKaric da se vrati i pretvori ga u ’Mobtel’!„

A Mla|a? S druge strane LDP-ovac Drago Kova~evi} „razmi{qa“: „Pade mi na pamet. Da u ovim URSovim ’ekonomskim ambasadama’ ne visi mo`da i Dinki}eva slika :))„

Kakav, bre, revan{izam Demokrata Vladimir Pe{i} poru~io je ju~e svojim strana~kim kolegama: „Ovi koji ka`u da ne}e biti revan{izma prema ’tadi}evcima’ u DS-u su verovatno dehidrirali„.

Vidra ili som Poslanik ZZ[-a Sa{a Mileni} ima svoje mi{qewe o tome kakav treba da bude politi~ar u Srbiji: „Politi~ari i treba da su vidre, samo, to {to hara po muqevitom dnu mutne bare je pacov ili som. Vidra opstaje iskqu~ivo u bistroj vodi!„ S. St.

politika

dnevnik

INTERVJU

~etvrtak29.novembar2012.

SLA VI CA \U KI]-DE JA NO VI], POT PRED SED NI CA SPS-a

Dono{ewe Statuta Vojvodine jedno od mojih dobrih dela Pot pred sed ni ca So ci ja li sti~ ke par ti je Srbije Slavica \uki}Dejanovi} ocenila je da Vojvodina treba da ima sva pra va ko je ima ju autonomne pokrajine „i na naj vi {em mo gu }em nivou”. U intrevjuu za „Dnevnik” ona je kazala i da anga`man koji je kao pred sed ni ca re pu bli~ kog par la men ta u pro{lom sazivu imala na promociji vojvo|anskog Statuta danas smatra „jednim od svojih dobrih dela”. Dodala je da ipak ne moè komentarisati odluku Ustavnog suda o ukidawu dela odredbi Zakona o nadle`nostima APV, od kojih su, ina ~e, mno ge sa dr à ne i u Statutu APV o ~ijoj ustavnosti }e se USS izjasniti najverovatnije do kraja godine. Bila sam zagovornik davawa saglasnosti na Statut Vojvodine i u tom pogledu moji stavovi ni danas nisu promeweni. A odluka Ustavnog suda o Zakonu o nadle`nostima Vojvodine, kakva god da je, je obavezuju}a i ne mogu je komentarisati. Ali, mogu da kaèm da su moja uverewa i o~ekivawa da Vojvodina kao autonomna pokrajina treba da ima sva ona prava koja ima svaka autonomna pokrajina i na najvi{em mogu}em nivou, i treba da od-

lu~uje o svemu {to se posebno ti~e Vojvodine. Naravno, Vojvodina pripada Srbiji i izvestan stepen solidarnosti se uvek o~ekuje, a tako je i svuda u svetu. I to {to sam kao predsednica republi~kog parlamenta maksimalno u~estvovala u dono{ewu Statuta Vojvodine smatram jednim od svojih dobrih dela – kazala je Slavica \uki}-Dejanovi}, koja sad vo di Mi ni star stvo zdravqa. Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, podsetimo, aktivno je pre tri godine u~estvovala u kampawi pro mo ci je pred lo ga sta tu ta APV u gradovima centralne Sr bi je za jed no s ta da {wim

VE ]I NA ^LA NO VA NP-a PRE [LA U DSS

pred sed ni kom po kra - ra dim na de cen tra li za ci ji jin skog par la men ta zdravstva. Smatram da lokal[an do rom Ege re {i - ne sredine, autonomna pokrajina, gradovi i op{tine, treba jem. da imaju za{titnika prava pa Kako vidite dacijenata na svom nivou. S druna{we odnose izmege strane, smatram da nadzor |u pokrajinske i renad odre|enim funkcijama kopubli~ke vlasti, koje je dràva prenela niìm ji su o~igledno zanivoima vlasti mora nai}i i tegnuti? na podr{ku na lokalu. Jer, Sastav dveju vlada, i personalni i politi~- proces decentralizacije nije jednostran ve} dvosmeran. On ki, svakako uti~e na to da smo nekad bliì jed- podrazumeva da svaka sredina ni dru gi ma a ne ka da odre|uje sopstvene prioriteuda qe ni ji. Me |u tim, te i re{ava ih, ali tako|e mogu da kaèm da li~- podrazumeva i potrebu da to {to se radi u lokalnim sredino i u mom resoru u tom nama treba da ukqu~uje i popogledu nema nikakvih problema. I ako negde dr{ku centralnih organa, i fi nan sij sku i postoje savetodavnu. Ne dis tan ce, one su na poli- I 2008. godine je bilo radi se samo o de cen tra li za ti~ koj rav ni, prekomponovawa wih u obla sti lokalnih vlasti, a i ciji para i poti~kih prava zdrav stva ne ma danas se to de{ava. li jer ponekad nijer nisu ni priProsto, to je Srbija ìm nivoima rodne. Me|utim, vlasti, ma kolidok na politi~ko to è le li, koj ravni te distance mogu biti prirodne, kad nije lako da odmah samostalno je dràva u pitawu, ne smeju obavqaju nove funkcije. da budu prirodne.  A da li se proces decen tra li za ci je do vo di u  Vi ste u prethodnom mandatu bili zagovornik i pi ta we pre kom po no va wem procesa decentralizacije. lokalnih valsti koje traju Da li je to sad u drugom od izbora? planu? I 2008. godine je bilo preJa jesam zagovornik procesa kom po no va wa lo kal nih vla decentralizacije, i danas taj sti, a i danas se to de{ava. proces shvatam kao posao u Prosto, to je Srbija. jednoj konkretnoj sferi jer B. D. Sa vi}

UTVR \E NI KAN DI DA TI ZA IZ BOR NI KON GRES LSV-a

Optuìli Gojkovi}evu ânak jedini kandidat predsednika za despotsku vladavinu Aktuelniza lider Lige socibora, \or|e Stoj{i}, s podrDve tre}ine ~lanova Gradskog odbora Narodne partije, ~ija je liderka Maja Gojkovi}, pristupilo je ju~e Demokratskoj stranci Srbije u Zrewaninu. Razloge ovakoj odluci saop{tila je na ju~era{woj konferenciji za novinare potpredsednica GO NP-a Maja Proli}. – Na ovaj korak smo se odlu~ili zbog centralisti~ke i, da tako kaèm, despotske vlasti vrha Narodne partije i {efice stranke Maje Gojkovi} – rekla je Maja Proli}. – Wu izuzetno cenimo kao li~nost, ali je kao {efica stranke, i pored na{ih upozorewa, povukla niz poteza koji nama ovde u Zrewaninu nisu i{li u korist. Koliko znam,

ista situacija je bila i u nekim drugim gradovima. Ona je istakla da je program DSS-a, po proceni we i wenih kolega, jedini koji zastupa stavove koji su u interesu dràve Srbije. – U to ime èlim da se zahvalim ~lanovima DSS-a koji su nam dali kartu za putovawe brodom koji jedini plovi po pravom kursu – poru~ila je Maja Proli}. Ju~era{woj konferenciji prisustvovali su i biv{i predsednik GO NP-a Radivoje Jelovac, ina~e jedan od osniva~a Narodne partije u Zrewaninu, kao i predsednik Gradskog odbora DSS-a i zamenik gradona~elnika êdomir Jawi}. @. B.

jaldemokrata Vojvodine Nenad ânak jedini je kandidat za predsednika te stranke na Kongresu LSV-a koji }e se odr à ti 8. de cem bra, sa op {teno je ju~e iz te stranke. U saop{tewu se navodi da je Glavni odbor LSV-a preksino} utvrdio listu kandidata za naj vi {e stra na~ ke funkcije na predstoje}em 9. kongresu stranke, te da je Nenad ânak za kandidaturu dobio podr{ku 37 odbora LSVa. Za tri potpredsedni~ka mesta, kako se dodaje, bi}e {est kandidata. To su Branislav Bogaro{ki, koga podràva 35 odbora, Aleksandar Jovanovi}, koji ima podr{ku 33 od-

{kom 30 odbora, te Olena Papuga i Tibor Va{, koje podràva po osam odbora, i Maja Ti mo ti je vi} s po dr {kom {est strana~kih odbora. Glavni odbor je usvojio i listu od 75 kandidata za stalni sa stav Glav nog od bo ra LSV-a, a utvr|ene su i liste predsednika i ~lanova nadzornog odbora, izborne, statutarne i verifikacione komisije koji }e biti zaduèni za spro vo |e we pro ce du ra i organizaciju izbornog Kongresa. Kongres }e se odràti u Novom Sadu, a o izboru najvi{eg strana~kog rukovodstva izja{wava}e se 1.271 delegat. B. D. S.

REKLI SU

Babi}: Akcija za razvla{}ewe Beograda Srpska napredna stranka po~ela je prikupqawe potpisa Beogra|ana za izmenu statuta grada Beograda, koja se, pre svega, odnosi na su{tinsku decentralizaciju vlasti, nakon ~ega }e odborni~ka grupa te stranke u gradskoj skup{tini traìti wegovu promenu. ^lan Glavnog odbora SNS Zoran Babi} rekao je Tanjugu da o~ekuje da }e napredwaci, nakon {to sakupe potpise, ve} u narednih sedam do 10 dana zahtev za izmenu Statuta pokrenuti u gradskom parlamentu. „Srpska napredna stranka primetila je, a i mnogo Beogra|ana je ukazalo na ogromnu centralizaciju i mo} koju je grad Beograd i gradona~elnik Dragan \ilas dobio i napravio za sebe”, rekao je Babi}. Ako Skup{tina grada ne usvoji predlog za promenu Statuta, promeni Statuta po pitawima sadrànim u tom predlogu, ne moè se pristupiti u narednih godinu dana.

Jakovqev: Pravi identitet Vojvodine

Homen: Ne ose}am se prozvanim

Potpredsednik Skup{tine Vojvodine Du{an Jakovqev ocenio je ju~e da nije dobro to {to se pra vi iden ti tet Vojvodine ~esto svodi sa mo na mul ti kulturalizam i me|unacionalne odnose, jer je Vojvodina mnogo vi{e od toga. Jakovqev je na konfe ren ci ji o mul ti kul tu ra li zmu u Skup{tini Vojvodine rekao da je veoma va`no to {to su osnovani zavodi za kulturu nacionalnih zajednica, sa idejom decentralizacije, profesionalizacije i depolitizacije. „Prilikom izbora za nacionalne savete nije bilo dobro to {to su politi~ke stranke podigle stepen svoje mobilnosti u nameri da se ukqu~e u ove procese i mislim da to ostavqa lo{e posledice”, rekao je Jakovqev. On je izrazio `aqewe {to je Vlada Vojvodine ukinula Fond za razvoj neprofitnog sektora.

Poslanik DS-a Slobodan Homen izrazio je uverewe da u DS-u po sle iz bor ne skup {ti ne stran ke ne }e bi ti po li ti~ kog re van{izma. – Ja se nadam i èlim da verujem da ne}e bi ti po li ti~ kog re van{izma u DS-u. Ali mislim da o tome ne treba pri~ati, to }e najboqe pokazati vreme. Ako ga ne bude bilo, mislim da }e DS funkcionisati vrlo jedinstveno – rekao je Homen za „Politiku”. Na pitawe kako }e reagovati u vezi s pozivom novog predsednika stranke Dragana \ilasa da svi ~lanovi biv{e vlade podnesu ostavke, Homen, koji je bio dràvni sekretar u Ministarstvu pravde, kaè da se ne ose}a prozvanim. – Ne mogu se ose}ati prozvanim budu}i da je direktno apostrofirao ministre pa onda ne bih to komentarisao. Da je mene ‘prozvao’, ja bih se oglasio, ovako ne}u – poru~io je Homen.

NO VA TU RA ZA PO [QA VA WA U SKUP [TI NI VOJ VO DI NE

Na stalnom radu 67 poslanika Na stalnom radu i mese~noj plati u Skup{tini Vojvodine danas ima 67 od 120 poslanika koji su u taj parlament u{li posle majskih izbora. O zapo{qavawu poslanika je u tri navrata, u julu, oktobru i novembru, odlu~io skup{tinski Odbor za administrativna i manadatna pitawa, ~ije su odluke, u kojima se navode poslani~ka imena, objavqene u „Slu`benom listu APV„. To, me|utim, nije i kona~an broj jer pravo na zaradu do kraja godine ima i deo poslanika koji su na stalnom radu bili u pro{lom sazivu. Doskoro je takvih poslanika bilo 46, a u me|uvremenu je wih ~etvoro, po podacima iz skup{tin ske slu `be, za sno va lo

Ste vi ca Na zar ~i} iz DS-a, Ma ja Se dla re vi} iz LSV-a, Miroslav [panovi} i Goran Gon |a iz SPS–PUPS –JS–SDPS-a, Bore Kuti}, Ladislav Tomi}, Dragan Vulin i Stojanka Leki} iz poslani~ke grupe SNS-a i Bogdan Laban iz DSS-a. „Obi~ nih„ po sla ni ka na stal nom ra du u Skup {ti ni Vojvodine ima 47, a najvi{e iz DS-a (29): Jelena Bala{evi}, Predrag Beri}, Jan Bohu{, Sr bo qub Bub we vi}, Ilija Vojinovi}, Darko Vuko je, Alek san dar Gr mu {a, Bra ni slav Da mja nov, Ta wa Dokmanovi}, Aniko @iro{Jan ke li}, Sr |an Za vi {in, Du{an In|i}, Nikola Jarazamovi}, Zoran Jovanovi}, Da-

Pri ma wa 120.000–200.000 di na ra Po Informatoru Skup{tine Vojvodine, za koji pi{e da je a`uriran 1. novembra ove godine, poslanik na stalnom radu ima mese~nu platu od oko 80.000 dinara. On, uz to, ima i pravo na poslani~ki dodatak svakog meseca koji iznosi 41.000. Plata predsednika skup{tinskog odbora na stalnom radu iznosi oko 118.000, potpredsednika Skup{tine – oko 145.000, a predsednika – oko 160.000 dinara. Tome, tako|e, treba dodati 41.000 mese~nog pau{ala. radni odnos na drugom mestu, dok je deo ponovo zaposlen u parlamentu. Me|u 67 „novih” zaposlenih poslanika, 37 ih je iz poslani~kog kluba DS-a, 13 iz kluba SNS-a, {estoro iz koalicije koju okupqa SPS, petoro iz LSV-a, troje iz SRS-a, dvojica iz DSS-a i jedan iz SVMa. Naime, sada su u Skup{tini Voj vo di ne za po sle ni we ni najvi{i funkcioneri – predsed nik I{tvan Pa stor (SVM), kao i petoro od {est potpredsednika: Ana Tomanova-Makanova (DS), Du{an Jakovqev (LSV), Milivoj Vrebalov (DS–LDP), Branislava Beli} (SPS) i Milan ]uk (SRS). Slede}i po rangu su predsednici skup{tinskih odbora, a wih je na stalnom radu 14: Pe tar An dre ji}, Ne nad Bo ro vi}, @eq ko Vi do vi}, Milo{ Gagi}, Martin Zloh i

niel Kova~i}, @ivko Markovi}, Predrag Miji}, Tihomir Neì}, Slavko Para}, Goran Paunovi}, Robert Santo, Sava Svir~evi}, \en|i Sele{i, Jovan Ti{ma, Joèf Tobia{, Tama{ Tot, Bogdan Travica, Daniel Ungur i @eqko Crnogorac. Po brojnosti, sledi devet po sla ni ka iz klu ba SNS-a: Pre drag Ma te jin, Na da Bo droì}, Jovan Lazarov, Predrag Gincuq, Laura Rajnovi}Evetovi}, Vera Ugr~i}-Ili}, Pavle Po~u~, Damir Zobenica, Savka Stratijev. Na stal nom ra du u Skup {tini su i Gavra Avramov, Uro{ Kandi} i Marko Mari} iz gru pe SPS–PUPS –JS–SDPS-a, Nata{a Lali}, Aleksandar Marton i Adam Pa qov iz LSV-a, Ma ri ja na êtojevi} i Sa{a Santovac iz SRS-a i Milenko Jovanov iz DSS-a. S. Ko va ~e vi}

VESTI Poàrevac: Iz DS u SNS Srp ska na pred na stran ka predstavila je danas novog ~lana - @arka Pivca, aktuelnog pred sed ni ka Skup {ti ne op {ti ne Po à re vac i biv {eg pred sed ni ka De mo krat ske stranke u tom mestu. Pivac je na konferenciji za novinare u prostorijama SNS u Beogradu, obrazlaù}i odluku da pre|e u redove napredwaka, rekao da su se u Poàrevcu desile krupne promene na politi~koj sceni i da je uveren da je doneo ispravnu odluku. Pivac je ocenio da je DS na odrànim izborima „pokazala da vi{e nema kapaciteta”, kao ni politi~ke voqe da se „zaista reformi{e nakon izbornog poraza”. [ef poslanika SNS Veroqub Arsi} je naveo da je u Poàrevcu ta stranka jo{ uvek opoziciona, da nema koalicio-

ni sporazum sa socijalistima i da se sa wima nastavqaju dogovo ri do we go vog za kqu ~e wa, kao i da je uveren da }e se sa odbornicima SPS posti}i dogovor.

„Dveri” pisale Vladi Pokret Dveri Srpske uputio je ju~e otvoreno pismo Vladi Srbije, u kome tra`i odgovor na pitawe da li Vlada priznaje Ahtisarijev plan i tako prizna je i ne za vi snost Ko so va. Dveri Srpske pitaju i za{to nije bilo sednice Vlade posle presude hrvatskim generalima i da li Vlada nastavqa politiku da EU nema alternativu. U pismu, Dveri pode}aju i na izbornu kra|u i pitaju za{to Vlada nije to ispitala, a posledwe pitawe Vladi glasi zbog ~ega kr{i predizborna obe}awa.

ekonomija

~etvrtak29.novembar2012.

dnevnik

VLADA MORA DA SPASAVA GREJNU SEZONU

To pla na ma fa li 22.000 to na ma zu ta – Vlada Srbije trebalo bi da naredne nedeqe odlu~uje o zahtevu toplana o pozajmici ukupno 22.000 tone mazuta iz Republi~ke direkcije za robne rezerve – najavio je ju~e direktor Direkcije Go ran Ta si}. On je rekao da je Direkcija dobila zahtev Udru`ewa toplana Srbije da pozajmi mazut gotovo svim toplanama koje koriste taj energent. Pozajamice mazuta su potrebne, kako je rekao De jan Sto ja no vi}, za 33 to-

plane. U Srbiji posluje 57 toplana, ali ne koriste sve mazut. Stojanovi} je rekao da o~ekuje da }e pozajmice mazuta, ako ih odobri Vlada Srbije, toplanama biti isporu~ene u drugoj polovini decembra. On je podsetio na to da toplane jo{ nisu vratile 38.000 tona mazuta koji su iz Robnih rezervi pozajmile za pro{lu grejnu sezonu, ali da im je rok za to do septembra 2013. godine.

KAKO NAPLATITI PROBLEMATI^NE ZAJMOVE KOJI PRETE BANKAMA

Lo {e kre di te pro da ti, a ne tr pa ti u fond Vremena kada je Srbija bila prvak po aùrnosti u vra}awu kredita ostala su daleko za nama. Otkako je po~ela kriza pa do danas, broj gra|ana i privrednika koji imaju te{ko}a da na vreme servisiraju svoje obaveze se utrostru~io. Podaci Udruèwa banaka Srbije govore da problema s vra}awem zajmova imaju svaki deseti gra|anin i svako ~etvrto preduze}e. Za pojedine zajmove i sami bankari znaju da }e ih veoma te{ko naplatiti, a wihova jedina uloga u portfolijima je da optere}uju bilanse. Zato je Narodna banka Srbije do{la na ideju da rastereti bilanse. Ideja je da se osnuje fond koji bi prihatio sva ta rizi~na potaìvawa, a banke koje ih ustupe bi upravqale tim gubitnikom. Bankarima bi na prvi pogled odgovaralo da se re{e ve~itih du`nika. Kada bi se bilansi o~istili od tih potraìvawa, svi bismo dobili jasniju sliku o tome koliko je snaàn bankarski sektor u Srbiji i svaka pojedina finansijska ku}a. Ali... od velike je va`nosti kako to da se uradi. – Sre|ivawe stawa u toj oblasti i ideja da se potraìvawa ne vode kao ve~no nenaplativa svakako da je dobra. Ali bi sve to moralo da se uradi transparentno – kaè me|unarodni konsultant Mi lan Ko va ~e vi}. – Umesto da se ~eka formirawe takvog tela, i banke bi se same mogle potruditi da ne{to urade. Recimo, da organizuju licitaciju takvih potraìvawa pa ko da vi{e neka ga preuzme. Tako bi se, recimo, dug mogao otkupqivati po jedan evro za svakih

I drugi su to radili Za ~i{}ewem bilansa banaka osnivawem fonda ili banke za nenaplative kredite ve} su posegle Hrvatska i [panija. Bilo bi zanimqivo pre kona~nog re{ewa prou~iti wihova iskustva. Posebno {to su tu i biv{e SFRJ republike. Slovenija je za sada napisala zakon na tu temu, a izgleda da }e pre kona~ne primene i}i na referendum. deset od zajma. Drugim re~ima, bankari bi sami trebalo da to iniciraju i po~nu da traè re{ewe, pre nego ga ponudi dràva. Mada je jasno za{to se vlade svugde u svetu trude da spasu banke – tako se spasavaju u{te|evine gra|ana, preduze}a i privredna aktivnost, radna mesta… Me|u nenapla}enim potraìvawima od banaka mnogo je imovine na koju su stavqene hipoteke ili upisana zaloga kao obezbe|ewe za zajmove. Kada je s vra}awem

po~elo da {kripi, banke se nisu libile da takvu imovinu izlo`e prodaji. Sajt „Dobo{„, na kojem banke, ali i lizing ku}e to ogla{avaju, prepun je tih primera. Tu su luksuzne vile i automobili pa proizvodne linije, stanovi, kamioni i niko da se javi da to kupi. Konsultant Kova~evi} obja{wava da }e banke kod te imovine morati da revidiraju cenu. Kada se ne{to ne proda iz dva ili tri puta na licitirawu ili nekoliko meseci od ogla{avawa, treba smawiti cenu.

– Ne verujem da }e banke biti odu{evqene tom idejom. One same se veoma te{ko odlu~uju na to da smawe iznos ili da idu na otpis potraìvawa, ~ak i kada je jasno da }e du`nik te{ko mo}i da serivisira obaveze – kaè direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slo bo dan Ra ci}. – S druge strane, dobro je {to bi se u tom slu~aju ta~no znalo kolika je lo{a aktiva na{ih banaka pa bi se i na wih i wihove mogu}nosti gledalo druga~ije nego sada. Sigurno je da me|u obezbe|ewima i dugovawima ima svega i sva~ega: atraktivnih placeva u uìm gradskim jezgrima, starih zgrada na takvim lokacijama, wiva, pa{waka i vinograda. Sve to u ova krizna vremena te{ko nalazi cenu koju bankari prièqkuju. S druge strane, u ve}ini ku}a osnovanih stranim kapitalom imaju iskustva s tranzicijom, znaju da vrednost nekretnina, a posebno zemqi{ta, raste kako se zemqa pribliàva Evropskoj uniji. Zato i ne ùre s licitacijama, smawewem cena, otpisom i sli~nim merama koje se primewuju u zemqama trì{ne privrede. Ta~nije, bankari se nadaju da bi to, ako nije ve} kredit koji donosi prihod od kamate, jednog dana moglo postati unosna investicija. S druge strane, beskrajno ~ekawe moè doneti problem koji je ve} na pomolu. Jer, kako je nedavno primetio generalni sekretar Udruèwa banaka Srbije Ve ro qub Du ga li}, banke ne mogu biti zdrave ako je privreda bolesna. D. Vujo{evi}

Dru {tve no od go vor ne jo{ ~e ti ri kom pa ni je Kompanije „Viktorija grup„, „Nestle Adrijatik„, „Titan cementara Kosjeri}„ i „Merkator-S„ postale su ~lanice Foruma poslovnih lidera Srbije, saop{tio je ju~e taj forum. ^lanice Foruma mogu postati kompanije koje posluju u skladu s principi-

ma dru{tvene odgovornosti, a o prijemu se odlu~uje glasawem. Kako je navedeno u saop{tewu, Forum je koalicija dru{tveno odgovornih kompanija u Srbiji, uspostavqena 2008. s ciqem da stimuli{e razvoj dru{tveno odgovornog poslovawa

u doma}em poslovnom sektoru. Forum povezuje lidere iz poslovnog sektora s predstavnicima dr`avnih institucija, kao i neprofitnih organizacija, iniciraju}i konstruktivni me|usektorski dijalog i podsti~u}i zajedni~ki doprinos odr`ivom razvoju dru{tva.

VELIMIR ILI] NAJAVIO UKIDAWE KONVERZIJE PRAVA KORI[]EWA ZEMQI[TA

Ustu pak taj ku ni ma ili za vo |e we re da Ministar gra|evinarstva i Vlade da nije imuna na zahteve urbanizma Srbije Ve li mir krupnog biznisa”. Ili} izjavio je da ima podr{ku Na NIN-ovo pitawe da li bi drugih ministara za ukidawe to bio ustupak tajkunima, Ili} konverzije prava kori{}ewa ze- je odgovorio: „Kakav ustupak tajmqi{ta u pravo svojine, i da to kunima? ‘Aj’mo ve} jednom da ne}e biti ustupak tajkunima. re{imo ko je u Srbiji tajkun. Ili} je za sutra{we izdawe Ima li neka lista tajkuna? Ako nedeqnika NIN rekao da je neko nema krivi~no gowewe i konverzija, koju je propisala privredni prestup, onda neka mu prethodna Vlada Srbije, „leglo bude dozvoqeno da legalno pokorupcije” i da se zato mora sluje. Taj ko je svoju imovinu steukinuti. kao na nezakonit „Problem je na~in – {vercom Pro blem je {to {to konverziju nidroge ili nekim ko ne pla}a. Kada drugim nelegalkon ver zi ju je uvo|ena, mislinim poslom, nije ni ko ne pla }a lo se da }e se od totrebalo da do|e u ga prihodovati posed zemqe”. silni milioni, a ispade da je do Dodao je da „ako se ispostavi sada u Beogradu pla}ena samo da je neko partijskom podr{kom jedna konverzija i da je to po- do{ao do vrednog zemqi{ta u stao kamen spoticawa za izgrad- bescewe, ...treba kroz ekstrawu”, kazao je Ili}. Dodao je da profit, ili tako neku formu... „samo u Beogradu dve milijarde naplatiti razliku izme|u onoga evra novih investicija spremno {to je platio i vrednosti zemqe ~eka da se re{i problem s kon- koju je dobio u vlasni{tvo”. verzijom”. „To niko ne spori, ali takvih „Konverzija }e se sigurno je malo. Tako|e, nadle`ni orgaukinuti, ali je samo ostalo da ni – Agencija za privatizaciju i re{imo kako }e se to u~initi”, drugi, trebalo bi da istra`e uveren je Ili}, dok NIN sazna- slu~ajeve spornih privatizacija je da nisu ba{ svi ministri sa- i, ako se utvrdi da je neko kr{io glasni s tim da se ukine pla}awe zakon, tako }emo znati i ko trenaknade za konverziju, po{to bi ba da plati konverziju jer su to to, kako pi{e nedeqnik, „jav- povezani slu~ajevi”, rekao je nost do~ekala kao priznawe Ili}.

PROKREDIT BANKA BIRA NAJUSPE[NIJE U MALOM BIZNISU

Upr kos kri zi, do bro po slo va li Tradicionalni izbor za najuspe{nijeg preduzetnika te malo i sredwe preduze}e Prokredit banka nastavqa i ove godine. Tokom decembra bira}e se po tri najuspe{nija iz svake kategorije. Posebno priznawe predvi|eno je za lidera u unapre|ewu energetske efikasnosti. Tim izborom obuhva}eni su svi preduzetnici, mala i sredwa preduze}a. Trenutno ih u Srbiji ima 300.000. Stru~ni ìri sastavqen od eminentnih stru~waka u uè finale }e izabrati sto preduzetnika i preduze}a. Sve finaliste ~lanovi ìrija }e posetiti i nakon toga doneti odluku o najuspe{nijima. Kriterijumi koji }e se vrednovati su visina ostvarenog prihoda, profit, broj zaposlenih, finansijski pokazateqi. – Ovim tradicionalnim izborom pruàmo podsticaj svim privrednicima u Srbiji. @elimo da zapo~nu investicije, pove}aju produktivnost i poboq{aju kvalitet usluga i proizvoda – kaè o izboru ~lan izvr{nog odbora Banke De jan Ja wa to vi}. Pobednici }e biti progla{eni za Biznis-lidere 2012. a progla{ewe i uru~ewe nagrada obavi}e se tokom januara. D. V.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Marfin bank PB, Beograd

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

110,4560

112,7102

115,3025

110,1179

Australija

dolar

89,2358

91,0569

93,1512

88,9626

Kanada

dolar

85,9245

87,6781

89,6947

85,6615

Danska

kruna

14,8092

15,1114

15,4590

14,7638

Norve{ka

kruna

14,9909

15,2968

15,6486

14,9450

[vedska

kruna

12,7449

13,0050

13,3041

12,7059

[vajcarska

franak

91,7485

93,6209

95,7742

91,4676

V. Britanija

funta

136,7199

139,5101

142,7188

136,3014

dolar

85,4658

87,2100

89,2158

85,2042

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 11. 2012. godine

Cena

BELEX 15 (466,87 0,48)

Promet

27,66

300

105.000

Planinka, Kur{umlija

6,25

13.600

AIK banka, Ni{

1,78

1.542

1.522.361

Privredna banka, Beograd

6,06

11.960

NIS, Novi Sad

-0,14

692

5.130.448

Komercijalna banka, Beograd

2,00

1.020

102.000

Imlek, Beograd

0,00

3.100

3.143.400

1,98 Promena

566 Cena

1.321.478 Promet

Komercijalna banka, Beograd

2,00

1.020

102.000

Energoprojekt holding, Beograd

Ratko Mitrovi}, Beograd

-40,11

218

1.090

1,98

566

1.321.478

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Metalotehna Trade, Beograd

-30,00

392

107.016

0,93

432

596.522

Soja protein, Be~ej

Dimni~ar, Beograd

-19,23

4.200

42.000

-3,14

462

984.300

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.397

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.650

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-0,23

2.194

3.632.702

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.400

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,15

5.311

270.872

Energoprojekt holding, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Simpo, Vrawe Globos osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

SAD

Promena %

-18,75

130

13.000

-11,46 Promena

85 Cena

40.375 Promet

-0,14

692

5.130.448

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,89

702

1.543.791

Soja protein, Be~ej

-3,14

462

984.300

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

539

728.787

Tigar, Pirot

0,00

185

21.435

Vital, Vrbas

-0,07

1.494

938.245

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

539

728.787

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik NO VA PO NU DA FOLK SBAN KE SR BI JA

[tede}emo i u ruskim rubqama Folk sban ka u Sr bi ji, ~la ni ca „Sber bank gru pe”, sa op {ti la je da je, pra te }i po tre be svo jih kli je na ta, pri pre mi la niz pro iz vo da ve za nih za ru sku ru bqu. – Niz srp skih kom pa ni ja je is po qio in te re so va we za ko ri {}e we in stru me na ta ve za nih za ru sku ru bqu i Folk sban ka pr vi put u Sr bi ji nu di mo gu} nost oba vqa wa fi nan sij skih tran sak ci ja u ru bqa ma

– iz ja vio je di rek tor za sa rad wu s kli jen ti ma iz Ru si je i ZND-a Gri go rij ^er wen ko. – Kli jen ti ma je po nu |e na ku po pro da ja de vi za i me wa~ ki po slo vi, otva ra we ra ~u na u ru bqa ma, oba vqa we tran sak ci ja u me |u na rod nom plat nom pro me tu kao i usko ro mo gu} nost oro ~e wa u ru skoj va lu ti, {to bi, pre sve ga, mo glo za ni ma ti ru ske uvo zni ke srp skih pro iz vo d a i srp s ke uvo z ni k e ru skih. Na taj na ~in, uvo zno-iz vo znim kom pa ni ja ma iz obe ze mqe omo gu }i }e mo olak {a nu tr go vi nu i u{te du jer do dat ne pro vi zi je za kon ver zi ju u dru ge va lu te vi {e ne }e bi ti po treb ne.

~etvrtak29.novembar2012.

IN DU STRI JA MA [I NA „PO QO STROJ” NE MO @E DA NA \E KVA LI FI KO VA NE RAD NI KE U DR @A VI KO JA IMA 750.000 NE ZA PO SLE NIH

U Oyacima stotinu metalostrugara, a niko ne}e posao

U dr `a vi i op {ti ni u ko joj je na za po sle nost rakra na ima po pri li~ no onih ko ji bi ra ju po sao, a naj bo qi pri mer je ono {to se de {a va u Oxa ci ma. Elem, u oxa~ kom „Po qo stro ju”, ko ji je je dva spa sen na kon pro pa le pri va ti za ci je, tre nut no je za po sle no 55 rad ni ka, a po sto ji po tre ba za me ta lo stru ga ri ma i me ta lo glo da ~i ma za rad na spe ci ja li zo va nim ma {i na ma. Zbog to ga fir ma je ras pi sa la kon kurs, a na otvo re ni po ziv rad ni ci ma tog pro fi la ni je se ja vio ni ko, ta ko da je on jo{ uvek otvo ren. Na evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we u Oxa ci ma ima se ne {to vi {e od 100 me ta lo stru ga ra, a na kon kurs „Po qo stro ja“, po re ~i ma wi ho vog po slo vod stva, ni je se ja vio ni je dan. Po sta vqa se pi ta we za {to je to ta ko? Pla te maj sto ra u „Po qo stro ju“ su ne {to vi {e od 20.000 di na ra pa je mo gu }e da ni su pri ma mqi ve za one ko ji su na evi den ci ji slu `be, ali je ~i we ni ca i da su ti qu di bez po sla i da sva ki di nar do bro do |e. Opet se pi ta mo da li je tim qu di ma po tre ban po sao!? Teh ni~ ka {ko la u Oxa ci ma je go di na ma obra zo va la ka dro ve me tal ske stru ke za po tre be IMO „Po qo stroj“ u Oxa ci ma,

Na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Oyacima ima vi{e od 100 metalostrugara, a na konkurs „Poqostroja“ nije se javio nijedan ali i mno go {i re, za ce lu ne ka da {wu Ju go sla vi ju. U ovih pe de se tak go di na od ka da je u Oxa ci ma for mi ra na [ko la u~e ni ka u pri vre di, a ka sni je i Teh ni~ ka {ko la, za nat su na u ~i li bra va ri, me ta lo stru ga ri, me ta lo glo da ~i, va ri o ci, auto-me ha ni ~a ri i jo{ niz za ni ma wa, ko ji su bi li do bro ob u ~e ni za me tal ske po slo ve i uglav nom su svi na la zi li po slo ve u Oxa ci ma, u Ju go sla vi ji ili ino stran stvu. Raz vi je na me tal ska in du stri ja je za po {qa va la go to vo sve za na -

tli je me tal ce, a po seb no me sto su za u zi ma li me ta lo stru ga ri. Maj sto ri je za stru gom zah te va ju pre ci znost i zbog te ~i we ni ce go to vo svi su bi li po no sni na svo je za ni ma we, a mo glo se i ve o ma do bro za ra di ti. Sve mu ke kroz ko je je pro {la na {a sa da {wa dr `a va za po sle di cu ima ju go to vo ga {e we na {e me tal ske in du stri je. Sve zna ~aj ni je fir me me tal skog kom plek sa su ili uni {te ne ili do `i vqa va ju ve o ma te {ke tre nut ke, ta ko da je u jed nom pe ri o du

go to vo pre sta la po tre ba za no vim ka dro vi ma te stru ke, {to su uvi de li i u {ko la ma, po {to je in te re so va we za po ziv me ta lo stru gar – go to vo ne sta lo. Na evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we su se go mi la li ka dro vi tog za ni ma wa, or ga ni zo va ne su pre kva li fi ka ci je, ali po sla u stru ci ne ma. Ka ko u Oxa ci ma, ta ko i u ce loj Sr bi ji. Oxa~ ki „Po qo stroj“ je za po {qa vao sto ti nu i vi {e me ta lo stru ga ra, ali po sr ta wem, ko je je iza zva la ve o ma lo {a pri va ti za ci ja, do spe li su u te {ku si tu a ci ju i ve li ki broj rad ni ka te stru ke je na kon ste ~a ja pre {ao na evi den ci ju NSZ-a. Pre tog pe ri o da, a na kon pri va ti za ci je, rad me ta lo stru ga ra i dru gih za ni ma wa bio je to li ko pot ce wen da svo jim pri ma wi ma, na ko ja su ~e ka li me se ci ma i go di na ma – a ka da su ih i do bi li – ni su mo gli za do vo qi ti ni mi ni mum `i vot nih po tre ba. Zbog te ~i we ni ce je sko ra {wi kon kurs „Po qo stro ja“ na ko jem su tra `e ni me ta lo stru ga ri, ostao go to vo bez in te re so va wa. Tre nut no u Teh ni~ koj {ko li u Oxa ci ma ne po sto ji ni jed no ode qe we me ta lo stru ga ra – ko zna zbog ~e ga je to do bro!? S. Mi ler

UPO ZO RE WE NOPS-a

Uvozimo sve i sva{ta Pred sed nik Na ci o nal ne or ga ni za ci je po tro {a ~a Sr bi je Go ran Pa po vi} iz ja vio je ju ~e da po tro {a ~i jo{ ne mo gu bi ti si gur ni u po gle du kva li te ta ro be i uslu ga, a po go to vu wi ho vih ce na, zbog ~e ga to udru è we tra ì da se po {tu ju za ko ni u toj obla sti. On je re kao da ima slu ~a je va da tr gov ci ko ri ste naj ra zli ~i ti je po vo de sa mo za to da bi po ve }a li ce ne, zbog ~e ga je neo p hod no obez be di ti po {to va we za ko na, pr ven stve no o tr go vi ni i kon k u r en c i j i i spro v o | e w a od go va ra ju }e kon tro le. Pa po vi} je is ta kao da su ne ki tr gov ci kao do vo qan po vod za po sku pqe we is ko ri sti li cu na mi u In do ne zi ji, ne sta nak stru j e u In d i j i, po v e } a w e PDV-a, a da su ne ki ~ak po ve }a li ce nu mor ske ri be zbog su {e. On je na veo da u ovom tre nut ku u Sr bi ji ima vi {e od 800 ar ti ka la, bi o cid nih pro iz vo da ko ji slu è za ku} nu i li~ nu hi gi je nu, me |u ko ji ma su pu d e r i, kre m e, de z o d o r an s i, od ko jih sa mo 140 ima do zvo lu, a ko ji se uve li ko pro da ju na tr ì {tu zbog od su stva kon tro le.

LO KAL NA I CEN TRAL NA VLAST OD GO VOR NE ZA NO VE IN VE STI CI JE I IN VE STI TO RE

Nije dobro {to se firme sele u glavni grad

DI REK TO RI NAFT NE IN DU STRI JE SR BI JE ZA SE DA LI U NO VOM SA DU

NIS ula`e pola milijarde evra Naft na in du stri ja Sr bi je u 2013. go di ni pla ni ra o~u va we sa da {weg obi ma in ve sti ci ja i ula ga we u raz voj po slo va wa od naj ma we 50 mi li jar di di na ra, na ja vqe no je na sed ni ci Od bo ra di rek to ra NIS-a u No vom Sa du. Zna ~ a j an deo in v e s ti c i j a bi }e usme ren na pro jek te raz vo j a ma l o p ro d aj n e mre ` e i is t ra ` i v a w e naf t e i ga s a, pred vi |e no je pla nom po slo va wa NIS-a za 2013. go di nu, ko ji ukqu ~u je po ve }a we svih pro iz vod nih po ka za te qa i su {tin sko po ve }a we kor po ra tiv n og in v e s ti c i o n og pro gra ma. Ciq NIS-a u 2013. je raz voj re surs ne ba ze i we no po ve }a we od de set po sto u od no su na ovu go di nu, na ve de no je u sa op {te wu te kom pa ni je. NIS pla ni ra da sle de }e go di ne obim pre ra de naf te u ra fi ne ri ja ma po ve }a 40 po sto u od no su 2012. go di nu, na 3,4 mi li o na to na. Osim to ga, NIS }e od sle de }e go di ne, za hva qu ju }i mo der ni za ci ji Ra fi ne ri je naf te u Pan ~e vu, obez be di ti rast pro iz vod we mo tor nih go r i v a, ~i j i je kva l i t et u skla du s evro-5 stan dar di ma.

Po s lov n i plan NIS za 2013. go di nu pred vi |a i zna ~aj no po ve }a we pro da je na tr ì {tu Sr bi je. O~e ku je se da }e ozbi q an sti m u l a t iv n i uti caj na pro da ju ima ti na sta vak re a li za ci je pro gra ma mo der ni za ci je ma lo pro daj ne mre è i po ve }a we efi ka sno sti mar k e t in { ke po l i t i k e kom pa ni je. Osim raz vo ja pro da je na do ma }em tr ì {tu naft nih de ri va ta, po slov ni plan NIS-a za 2013. go di nu pred vi |a ak tiv no po ve }a we obi ma pro da je na tr ì {ti ma su sed nih ze ma qa – Bu gar ske, Ru mu ni je, Bo sne i Her ce go vi ne. NIS pla ni ra da na kra ju 2013. go di ne na tr ì {ti ma tih ze ma qa ima naj ma we 100 ak tiv nih ben zin skih sta ni ca. – Fi nan sij ski i pro iz vod ni re zu ta ti ra da NIS-a za pr vih de vet me se ci 2012, kao i am bi ci o zni, ali re al ni pla no vi kom pa ni je za sle de }u go di nu, omo gu }a va ju nam da ozbiq no ra ~u na mo na ostva ri va we ci qe v a ko j i su po s ta v qe n i u stra te gi ji raz vo ja kom pa ni je na Bal ka nu – re kao je pred sed nik Od bo ra di rek to ra NIS-a Va dim Ja ko vqev.

Lo kal na i cen tral na vlast tre ba lo bi da u~i ne vi {e na po boq {a wu po slov nog am bi jen ta da bi Sr bi ja bi la pri vla~ ni ja za no va ula ga wa, za kqu ~e no je ju ~e na na Dru gom sa mi tu gra do na ~el ni ka, pred sed ni ka op {ti na i pri vred ni ka. Pred stav ni ci gra do va i op {ti na uka za li su, na sku pu ko ji je or ga ni zo va la „Bi znis in fo-gru pa” uz po dr {ku Mi ni star stva re gi o nal nog raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve i Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na, da su naj ve }i pro ble mi ne re {e ni imo vin ski od no si, in f ra s truk t u r a, ne d o v o q an broj rad ni ka za od re |e ne pro jek te, spo ro iz da va we gra |e vin skih do zvo la, re gi o nal ne raz li ke, kao i raz li ~i ti kri te ri ju mi za do bi ja we nov ca. Mi n i s tar k a re g i o n al n og raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je da je Vla da opre de qa na da po dr ì pro in ve sti ci o ni mo del i da je u pr vih 100 da na pred u- ze la niz va `nih me ra za po ve }a we atrak tiv no sti Sr bi je za ula ga wa. – Ciq nam je da stvo ri mo mno go ma lih mo to ra ko ji }e s ve li ki ma da po kre nu bo qi ì vot u Sr bi ji – re kla je Ve ri ca Ka la no vi}. Po we nim re ~i ma, za da tak Mi n i s tar s tva re g i o n al n og raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve je ste da bu de kop ~a iz me |u cen tral ne i lo kal ne vla sti. – Mi ni star stvo ima je dan je di ni ciq – bo qi i br ì lo kal ni i eko nom ski raz voj u slu `bi gra |a na, a to zna ~i i bo qi kon takt cen tral ne, po kra jin ske i lo kal ne vla sti – po ru ~i la je ona. Sr bi ja, is ta kla je ona, jo{ pred sta vqa atrak tiv nu lo ka ci ju za in ve sti to re, ko ji tu vi de {an su za za po {qa va we, ostva re we pro fi ta i kon ku rent nih pro iz vo da. Pred sed nik Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na –

Do bro za stran ce, do bro i za na s Di rek tor Agen ci je za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za Sr bi je SI E PA Bo `i dar La ga nin re kao je da je va `no da po ten ci jal ni in ve sti to ri uvek do bi ju pra vu in for ma ci ju o uslo vi ma u op {ti na ma za ula ga wa, a da je bit no i da se kva li tet no ob u ~e i sa rad ni ci na lo kal nom ni vou. Ka ko je re kao La ga nin, „sve {to je do bro za stra nog in ve sti to ra, do bro je i za do ma }eg”. On sma tra da je u 2013. go di ni mo gu }e o~e ki va ti pri liv stra nih ula ga wa vred nih 2,5 mi li jar de evra i ve ru je da po sto je raz lo zi za ta kav op ti mi zam. Sa ve za gra do va i op {ti na Sr bi je Sa {a Pa u no vi} re kao je da je je dan od pro ble ma to {to se stra ni in ve sti ci o ni me nax ment sve vi {e se li u glav ni grad Sr bi je, kao i da u ne kim op {ti na ma pro blem pred sta vqa ne do sta tak rad ne sna ge i in fra struk tu re. Po we go vim re ~i ma, pro blem pred sta vqa i dug pe riod za iz da va we gra |e -

vin skih do zvo la, a ne ret ko i ne sre |e ni imo vin ski od no si. – Ra n i j e su i fir m a r i n e pred s ta v qa l e pro b lem, ali one ni su bi le sta lan ve} psi ho lo {ki pro blem – re kao je Pa u no vi}, do da ju }i da u Sr bi ji po sto je ve li ke re gi o nal ne raz li ke i da se ver ze mqe ima ve }e {an se za pri vla ~e we in ve sti to ra od ju ga Sr bi je.

On re {e we vi di u iz grad wi in fra struk tu re, pri rod nim re sur si ma , ali i ula ga wu u qud ske re sur se, kao i po mo }i dr à ve lo kal nim sa mo u pra va ma. Di r ek t or Kan c e l a r i j e Svet ske ban ke u Sr bi ji Lu Bre for re kao je ta ko |e da je je dan od glav nih pro ble ma s ko ji ma se su o ~a va ju in ve sti to ri dug pe riod za do b i j a w e gra | e v in s kih do zvo la u op {ti na ma. on je na veo da ne ke op {ti ne ra de bo qe od dru gih i da po sto ji do sta ogra ni ~a va ju }ih okol no sti, ali da se do sta to ga ipak mo è u~i ni ti na lo kal nom ni vou – u op {ti na ma. Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} re kao je da se u tom gra du do sta ra di na po boq {a wu po slov ne kli me i iz la è wu u su sret in ve sti to ri ma. – Sa mo ja ka lo kal na sa mo u- pra v a ga r an t u j e eko n om s ki raz voj – re kao je Vu ~e vi}, do da ju }i da je pro blem ne do sta tak ze mqi {ta, no vih rad nih me sta... Vu ~e vi} sma tra da bi tre ba lo {to vi {e uve sti tr ì {ni na ~in raz mi {qa wa, kao i da za una pre |e we po slov nog am bi jen ta mo ra mo ima ti i kva li fi ko va nu rad nu sna gu. Gra d o n a ~ el n ik Zre w a n i n a Ivan Bo {wak na veo je pri me re iz svo je sre di ne, uka zu ju }i na to da Zre wa nin va ì za je dan od naj a trak tiv ni jih gra do va za in ve sti ci je i da je 2006. go di ne pro gla {en za je dan od naj per spek tiv ni jih gra do va u re gi o nu za ula ga wa. Ciq u na red nom pe ri o du je da se {to vi {e in ve sti to ra pri vu ~e i u obla sti tu ri zma, kao i da se ula è u qud ske re sur se.

dRU[TvO

~etvrtak29.novembar2012.

SO CI JAL NO PRED U ZET NI [TVO OMO GU ]A VA 70.000 RAD NIH ME STA?

Pla ta ume sto mi lo sti we

Pri kraju je izrada zakona o socijalnom preduzetni{tvu, ~iji je ciq poboq{awe zapo{qavawa socijalno ugroènih grupa u dràvi. Taj zakonski akt, pozitivnom diskriminacijom, trebalo bi da obezbedi da u naredne ~etiri godine do posla do|e vi{e od 70.000 socijalno ugroènih stanovnika. Kod nas koncept socijalnog preduzetni{tva, koji je u mnogim evropskim dràvama postoji ve} nekoliko decenija, jo{ nije jasno definisan iako su svi slo`ni u oceni da bi on mogao re{iti problem siroma{nih gra|ana koji bi imali posao umesto socijalne pomo}i, za koju je sve mawe novca i koju traì sve ve}i broj siroma-

u srpskoj legislativi, uvodi pojam socijalnih zadruga. Socijalna preduze}a bi prvenstveno bila namewena osobama s invaliditetom, izbeglicama, interno raseqenima, Romima, kao i starijima od 50 godina koji su danas na Birou za zapo{qavawe jer su stari za posao a mladi za penziju. Takvih je, ina~e, sada oko 200.000, a {ansa da oni na neki drugi na~in osim kroz socijalno preduze}e do|u do radnog mesta ravna je nuli. Firme koje budu poslovale kao socijalni preduzetnici imale bi pogodnosti u pogledu PDV-a, mawih poreza i drugih privilegija da bi opstajale i zara|ivale za plate onih koji u wima dobiju posao. Procewuje se da bi takve fir-

So ci jal na pred u ze }a bi pr ven stve no bi la na me we na oso ba ma s in va li di te tom, iz be gli ca ma, in ter no ra se qe ni ma, Ro mi ma... {nih. Taj zakon bi, osim obezbe|ivawa posla za one koji se danas te`e ili gotovo nikako ne zapo{qavaju, doprineo i da se u buxetu Srbije mawe novca izdvaja za socijalnu pomo}, a da se on usmeri na razvoj celokupnog dru{tva i boqitak svih pa i onih koji su wome obuhva}eni. U Srbiji ne postoje ni pravni propisi koji na sveobuhvatan na~in reguli{u socijalno preduzetni{tvo i funkcionisawe socijalnih preduze}a, iako su ona u nekada{woj Jugoslaviji postojala. Naime, u proteklim decenijama broj preduze}a koja su zapo{qavala osobe s invaliditetom je prepolovqen i sada ih je svega ~etrdesetak. Neki “za~eci” zakona o socijalnom preduzetni{tvu mogu se na}i u Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu osoba s invaliditetom koji ima termin socijalno preduze}e, kao i u tek usvojenom Zakonu o socijalnoj za{titi i Zakonu o zadrugama, gde se, prvi put

me u narednih nekoliko godina trebalo da uposle oko 60 odsto onih koji sada te{ko dolaze do posla, {to nije mali procenat s obzirom na to da stopa nezaposlenosti stanovni{tva vrtoglavo raste i da }e oni i narednih godina biti “skrajnuti” pa }e, samim tim, biti prinu|eni na to da traè socijalnu pomo} od dràve. Takva socijalna preduze}a se po pravilu otvaraju u nerazvijenim podru~jima, {to je Srbiji preko potrebno jer ima regiona u kojima nijedna fabrika ne radi i gde ogromna ve}ina stanovni{tva ìvi od socijalne pomo}i ili od narodnih kujni. Po{to svakodnevno na kazan u narodnoj kujni – jer drugog izbora nema – dolazi i deo onih koji su jo{ uvek radno sposobni i koji su spremni da rade kada bi im neko ponudio posao, na dràvi je da stvori zakonski akt koji }e im omogu}iti da rade i dobijaju platu, a ne milostiwu. Q. Ma le {e vi}

DI REK TOR AGEN CI JE ZA BEZ BED NOST SA O BRA ]A JA STO JA DIN JO VA NO VI]

Sprem ni za li cen ci ra we in struk to ra vo `we – Primena novog pravilnika o polagawu voza~kih ispita vrlo je zna~ajna mera za poboq{awe bezbednosti saobra}aja, na koju znatno uti~e kvalitet obuke – ocenio je ju~e direktor Agencije za bezbednost saobra}aja Republike Srbije Sto ja din Jo va no vi}. U~estvuju}i na regionalnoj konferenciji pod nazivom “Stawe bezbednosti saobra}aja na putevima gradova i op{tina u Banatu”,

Jovanovi} je u Baroknoj sali Gradske ku}e u Zrewaninu kazao da je ta agencija spremna da po~ne postupak licencirawa predava~a teorijske nastave, instruktora vo`we i ispitiva~a, {to je i wena uloga. – Imamo pripremqen priru~nik, imamo kadrove, a sa zajednicom auto-{kola }emo odrediti dinamiku licencirawa, tako da ne}e biti nikakvih problema. Mislimo da ne}e biti problema ni kada su u pitawu testovi, o ~emu se u javnosti u posledwe vreme mnogo pri~a. Kompetentna komi-

sija je radila testove za polagawe i zaista je va`no da bude {to vi{e ispitnih pitawa, da pokriju sve oblasti i odre|ena podzakonska akta da bi se proverilo koliko je kandidat uspe{no savladao to gradivo. A ne, kao do sada, da se kandidat priprema samo da bi dobio voza~ku dozvolu – naglasio je Jovanovi}. Komentari{u}i stawe bezbednosti saobra}aja u zemqi, on je naglasio da je broj nezgoda na na{im putevima jo{ uvek neprihvatqivo veliki, iako je opao u odnosu na pro{lu godinu. – Generalno, po statisti~kim pokazateqima, na teritoriji Republike stawe je boqe. Ukupan broj saobra}ajnih nezgoda u prvih deset meseci bio je 13 procenata mawi u odnosu na pro{lu godinu, broj poginulih je mawi oko ~etiri odsto, a povre|enih {est procenata. Me|utim, ni tim rezultatima nismo zadovoqni jer, evo posledwih dana, imamo ve}i broj te{kih saobra}ajnih nesre}a – naveo je Jovanovi}, i podvukao da se stawe na teritoriji Banata ni{ta posebno ne razlikuje u odnosu na ostale delove dr`ave, s tim {to ima op{tina u kojima se, kako je istakao, odista moraju preduzimati mere, kako saobra}ajno-tehni~ke, tako i one vezane za edukaciju, naro~ito ako se ima u vidu da dolazi period lo{ih vremenskih uslova. @. Ba la ban

dnevnik

INFARKT MI O KAR DA I DA QE VO DE ]I UZROK SMR TI

Ra no pre po zna va we simp to ma spa sa va ì vot – Dodatna informisanost gra|ana o ranom prepoznavawu simptoma infarkta i o {to brèm javqawu Slu`bi hitne medicinske pomo}i moè lekarima Instituta zna~ajno pomo}i pri wihovom brzom i uspe{nom zbriwavawu – kaè prof. dr Slo bo dan Do di} iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, i dodaje da svaki minut ka{wewa zna~ajno pove}ava smrtnost, te da postoje evidentni podaci o nedovoqno brzom javqawu pacijenata s infarktom miokarda. – Razlozi su veoma razli~iti, ali se najve}im delom odnose na neprepoznavawe simptoma infarkta miokarda, prosu|ivawe da se radi o nekim lak{im bolestima i stawima, èqi da se ne uznemiravaju porodica i okolina, ili se ne èli „la`nim alarmom” sebe dovesti u neprijatnu situaciju. Institut 24 ~asa dnevno tokom ~itave godine hitno zbriwava pacijente s infarktom srca, ali i daqe smatramo da wihov dolazak do nas moè biti brì ukoliko budu edukovani da {to brè prepoznaju sr~ani infarkt i odmah se jave Hitnoj pomo}i. Koronarna ishemijska bolest srca i infarkt miokarda su i daqe vode}i uzroci smrti i oboqevawa u saremenom svetu. Mnoga klini~ka ispitivawa su pokazala da se kod pacijenta s akutnim infarktom miokarda ranim otvarawem infarktne koronarne arterije spre~ava

razvoj ve}ih zona nepovratno o{te}enog sr~anog mi{i}a. Danas se zna da svakih 15 minuta ka{wewa kod otvarawa infarktne arterije dovodi do pove}awa smrtnosti od oko 0,5 posto. Smatra se da su glavni uzroci potencijalnog ka{wewa te intervencije posledica toga {to pacijent i rodbina nisu prepoznali situaciju i {to su bili neodlu~ni da odmah pozovu Hitnu medicinsku pomo}. Tako se gubi od 60 do 70 odsto dragocenog vremena. Nedovoqno brze

dijagnoze, terapije i transport pacijenta odnose pet odsto dragocenog vremena, a unutar bolni~kog ka{wewa gubi se od 25 do 35 odsto dragocenog vremena. – Posledwih nekoliko godina interventna kateterizaciona slu`ba na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine je tako unapre|ena i organizovana da mo`e primati pacijente i raditi otvarawe akutne infarktne arterije u kratkom roku, i to kod pacijenata iz ve}eg dela Vojvodine po principu 24 ~asa,

Kli ni~ ka is pi ti va wa su po ka za la da se kod pa ci jen ta s akut nim in fark tom mi o kar da ra nim otva ra wem in far ktne ko ro nar ne ar te ri je spre ~a va raz voj ve }ih zo na ne po vrat no o{te }e nog sr ~a nog mi {i }a

sedam dana u nedeqi, 365 dana u godini. Ipak, i daqe se postavqa pitawe da li se pacijentima s infarktom sr~anog mi{i}a otvara infarktna arterija u okviru propisanog èqenog vremena, mawe od 1,5 sata ili eventualno mawe od dva sata od pojave simptoma. Drugim re~ima, da li je kompletna organizacija tretmana pacijenta zadovoqavaju}a: od edukovanosti pacijenta da {to ranije prepozna simptome infarkta, preko prijema poziva, izlaska na teren Hitne medicinske pomo}i, dijagnostike, transporta, bolni~kog prijema i prvog naduvavawa balona u infarktnoj arteriji – kaè dr Dodi}. Na osnovu zapaàwa kardiologa i interventnih hemodinami~ara s Instituta za KVB Vojvodine, smatra se da se na teritoriji grada Novog Sada Slu`ba hitne medicinske pomo}i i unutarinstitutski deo vezan za le~ewe bolesnika s infarktom miokarda, obavqaju posao u dobrim, prihvatqivim, vremenskim intervalima. Po{to je oko 70 odsto vremena ka{wewa u brzini terapije prouzrokovano kasnim javqawem pacijenta Slu`bi hitne medicinske pomo}i, kardiolozi s Instituta smatraju da je od velike va`nosti da pacijenti rano prepoznaju simptome infarkta i odmah pozovu Slu`bu hitne medicinske pomo}i. J. Bar bu zan

MI NI STAR KA ZDRA VQA SLA VI CA \U KI]-DE JA NO VI] U SKUP [TI NI AP VOJ VO DI NE

Ne gu je mo sku po zdrav stvo, a si ro ma {ni smo U Skup{tini AP Vojvodine ju~e je odr`ana javna rasprava o dva nacrta zakona: o za{titi prava pacijenata i o za{titi osoba s mentalnim smetwama. Kako je u uvodnom izlagawu rekla ministarka zdravqa prof. dr Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, radi se o dva zakona veoma va`na, pre svega za same pacijente. – Zakon o za{titi prava pacijenata donosi dve novine – izjavila je ministarka \uki}-Dejanovi}. – Prva se odnosi na partnerski odnos pacijent–lekar, koji podrazumeva da pacijent bude informisan o svakom koraku u le~ewu, da lekar s wim razgovara i obja{wava koje metode }e primeniti u le~ewu, ali i da pacijent preuzme svoj deo odgovornosti o svom zdravqu i da se prema zdravstvenim radnicima odnosi s du`nim po{tovawem. Planirano je da se uvede lice koje }e se brinuti o pravima pacijenta. To bi trebalo da bude pravnik koji vi{e ne}e biti zaposlen u zdravstvenoj ustanovi ve} u lokalnoj zajednici. On bi trebalo da po~ne da radi {est meseci po usvajawu zakona, odnosno sredinom naredne godine.

Kako je ministarka istakla, nacrt zakona o za{titi osoba s mentalnim smetwama tako|e je veoma zna~ajan jer te osobe ~esto bivaju napu{tene i od svojih najbli`ih i imaju jedino zdravstvene radnike. Precizirano je u ko-

sedam dana. Sudija mora to lice da vidi, a ne samo da donosi zakqu~ke na osnovu papira. – Dono{ewe novih zakona i izmena postoje}ih ima smisla samo onda ukoliko zdravstveni sistem Srbije uredimo druga~ije i

Do ni ra ni ma mo gra fi van funk ci je – Donacijom japanske vlade zdravstvene ustanove u Srbiji su dobile mamografe, ali su oni podeqeni i onim ustanovama koje nemaju radiologa i zato iskori{}enost tih ure|aja nije potpuna – izjavila je ministarka. – Radimo na tome da se sprovede brza edukacija svih radiologa koji mogu raditi skrininge raka dojke, koji se kod nas, naàlost, nedovoqno realizuje. S japanskim ambasadorom }emo ovih dana imati konretne razgovore, ali je {teta {to je pro{ao nemali period a da se nisu edukovali kadrovi za rad na wima i da organizacija rada u domovima zdravqa nije obezbedila „pokrivawe” rada na mamografima. Ja ne mogu da kaèm da li ima neotpakovanih mamografa, ali je sigurno da nisu svi u funkciji. jim okolnostima se takav bolesnik moè hospitalizovati bez svog pristanka, a to je samo onda kada on direktno ugroàva svoj ìvot ili ìvot druge osobe. U roku od 24 sata tog bolesnika mora da pregleda tim lekara, a sud mora re{ewe o prinudnoj hospitalizciji napraviti najduè za

kvalitetnije. U tom smislu, prvo {to pada u o~i je da su pome{ane ingerencije nekih va`nih ustanova u zdravstvu. Institut za javno zdravqe ne radi planirawe kadrova, opreme... a {to mu je dr`ava poverila. Veoma va`na institucija je i Republi~ki fond za zdravstveno sigurawe koji

Fi nan sij ska po mo} do mu u Sta rom Le cu

potpredsednik Vlade i pokrajinski sekretar za obrazovawe, upravu i nacionalne mawine. Q. M.

Dom za du{tveno obolela lica “1. oktobar” iz Starog Leca dobi}e od Vlade Vojvodine, iz teku}e buxetske rezerve, finansijsku pomo} od tri miliona dinara. Novac je namewen, re~eno je na ju~era{woj sednici Vlade, za sanirawe krova iznad kuhiwe i trpezarije. Vlada Vojvodine donela je ju~e i odluku o obrazovawu i imenovawu Komisije za realizaciju projekta “Afirmacija multikulturizma i tolerancije u Vojvodini – mere za ja~awe me|unarodnog poverewa kod mladih”, na ~ijem je ~elu dr An dor De li,

Obo ren sajt po kra jin skog om bud sma na

Slu~aj je prijavqen Odeqewu MUP-a za visokotehnolo{ki kriminal. Ovo je ve} tre}i put da sajt pokrajinskog ombudsmana trpi hakerske napade. P. K.

„dr`i” novac. Pri wemu radi ogroman broj stru~nih komisi koje su se nametnule kao rukovodioci zdravstvenog sistema – rekla je Slavica \uki}-Dejanovi}. Dugovi zdravstvenih ustanova iznose 13,5 milijardi dinara, {to je suma s kojom je nerealno planirati unapre|ewe zdravstvenog sistema. Kako je ministarka istakla, iznela je taj problem pred Vladu Srbije, kao i ~iwenicu da negujemo skupo zdravstvo iako smo siroma{na zemqa. To potvr|uje podatak da se u domovima zdravqa uglavnom pi{u uputi za sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene za{tite, a klini~ki centri rade i veliki deo posla koji pripada domovima zravqa, kao na primer laboratorijske analize. – Imam razumevawe Vlade, dugovawa zdravstvenih ustanova pretvorena su u javni dug, ali pod uslovom da ne pravimo nove i da {tedimo. Centralizovanim snabdevawem bolnica lekovima i sanitetskim materijalom mo`emo u{tedeti od 20 do 50 odsto novca. Ciq nam je i da svaki tip institucija radi svoj deo posla – istakla je ministarka \uki}Dejanovi}. J. B.

VESTI

Hakerska grupa koja se potpisala kao etni~ki albanski hakeri ju~e je oborila sajt pokrajinskog ombudsmana. Na internetadresi je postavqena fotografija pod nazivom „Etni~ka Albanija” i grb Albanije. Ubrzo potom, administratori su uklonili hakerski sadr`aj i postavili natpis „sajt trenutno nije dostupan”, da bi zakratko vratili i originalni sadr`aj.

[pa nac po klo nio 280.000 evra srp skoj de ci Do na ci ju [pan ca Ra mo na Molinasa od 280.000 evra Univerzitetskoj de~joj klinici u Tir{ovoj u Beogradu uru~ili su wegovi prijateqi. Kolinas je letos preminuo, ali je svojim prijateqima - bra~nom paru Li tvud, ostavio novac da doniraju, kao pomo} bolesnoj deci u Srbiji. Od tog novca

kupqeno je 11 najsavremenijih apa ra ta za le ~e we on ko lo {kih i kardiolo{kih pacijenata. - Ovo je najve}a privatna donacija u istoriji ove ustanove i ona je posebna i po tome {to donator nikada nije bio u Srbiji, ve} je od svojih prijateqa ~uo o patwama ovog naroda rekla je prof. dr Ida Jo va no vi}, direktor Univerzitetske de~je klinike. Ona je is ta kla da je ova zdravstvena ustanova zahvaquju}i donaciji kupila 11 aparata za onkolo{ke i kardiolo{ke pacijente, a dve kqu~ne stvari koje su nabavili je sistem za mehani~ku potporu srca i ma{ina za }elijsku separaciju.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 13 sa ti Ko wi~ ki klub „Gra ni ~ar” i ben zin ske sta ni ce „Mi nut” i „Mi nut le vo” i Pe tra Dre zgi }a ne par na stra na 21- 33; od 10 do 12 sa ti ]i ri la i Me to di ja 13-41, 60-98 i Va tro sla va Ja gi }a 2-10, 1-3. Pe tro va ra din: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ali be go vac od ka fa ne „Ba ru ta na” pre ma Ka ra ga ~i. Ka}: od 8 do 13 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa i de sna stra na na se qa od uli ce S. Mar ko vi }a pre ma Bu di sa vi.

Fo to: R. Ha yi}

~etvrtak29.novembar2012.

hronika

Iz bo ri u MZ „Sa laj ka” Iz bo ri za ~la no ve Sa ve ta i Nad zor nog od bo ra Me sne za jed ni ce „Sa laj ka” odr `a }e se u ne de qu, 2. de cem bra od 7 do 20 ~a so va. Iz bo ri se odr `a va ju u MZ „Sa laj ka”, [aj ka {ka 26. A. L.

Po e zi ja Mo mi ra La zi }a Ve ~e du hov ne po e zi je Mi o mi ra La zi }a bi }e odr `a no su tra u 19 sa ti u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Uli ca du nav ska 1. U~e stvo va }e Ne boj {a Ku zma no vi}, Zo ran M. Man di}, Ja smi na Sto iq ko vi} i Mi o mir La zi}. N. R.

Fo to: N. Sto ja no vi}

di ma ne kih gra do va u Bel gi ji gde su rad ni ci pa li li sme }e u znak pro te sta. Na rav no, do bro je da je ta ko. [trajk rad ni ka “^i sto }e” br zo se za vr {io; je dan dan smo za gle da li kon tej ne re. U ne kim de lo vi ma gra da i to se ose ti lo, pa su kon tej ne ri bi li pre ma li, a pla sti~ ne ke se po neo je ve tar. Ne tre ba

ni za mi {qa ti ka ko bi iz gle da lo da je {trajk po tra jao ko ji dan, a u to vaq da ne }e mo mo ra ti da se uve ri mo ni na red nih me se ci, ka da Grad tre ba da na |e re {e we za rad jav nih pred u ze }a i po lo `aj rad ni ka u tim fir ma ma. Sub ven ci je }e se po tro {i ti, a ot pad }e i da qe na i la zi ti. Po treb na je traj na for mu la, ko ja }e ko mu nal ce po sta vi ti na zdra ve i ja ke no ge. A. Latas

U pro gra mu Ra dio No vog Sa da, ko ji se pr vi put ogla sio u etru 29. no vem bra 1949. ~u le su se re ~i iz go vo re ne na srp sko-hr vat skom, ka ko je ta da na zi van na{ je zik, na ma |ar skom, slo va~ kom, ru mun skom i ru sin skom je zi ku. Isto vre me no, raz le ga li su se zvu ci no vo o sno va nog na rod nog gu da~ kog or ke stra, ko ji je iz vo dio ma |ar sku, slo va~ ku i ru mun sku na rod nu mu zi ku. Za srp sko-hr vat ski pro gram svi rao je po seb no osno van or ke star. Ubr zo, pri li ku da po ka `u svo je ume }e do bi li su i iz vo |a ~i umet ni~ ke mu zi ke. U No vom Sa du je mo de ran mu zi~ ki `i vot pri su tan ve} od sre di ne 19. ve ka. Alek san dar Ni sis Mor fi dis, ro |en u Ni {u, a gr~ kog po re kla, otvo rio je 1841. pri No vo sad skoj gim na zi ji pr vu do ma }u mu zi~ ku {ko lu. N. C.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Put do spasonosne formule

Ra dio No vi Sad u etru

Trg slo bo de odne dav no ukra {a va ta ko zva no cvet no dr ve }e, ko je je po sta vqe no ume sto cvet nih va qa ka, ko ji su do sa da bi li u cen tru. U po su da ma na stu bo vi ma sa da se na la ze hri zan te me pu za vi ce i one }e tu bi ti, ka ko sa zna je mo, do pr vog ja ~eg mra za. Ako je su de }i po ko men ta ri ma su gra |a na ovo je pri zor ko ji im je ba{ po me ri. B. M.

Novosadska i smo do ~e ka li sud bi nu Na N pu qa ko ji je me se ci ma bio za tr pan sme }em, ili cr ne da ne

V remeploV

Cvet ni no vem bar

U ULICAMA MARKA MIQANOVA I [UMADIJSKOJ

Ra do vi hla de ra di ja to re

Krat ko tra jan pre kid u is po ru ci to plot ne ener gi je za gre ja we de si }e se da nas u 10 sa ti u Uli ci Mar ka Mi qa no va, bro je vi 10, 12, 14, 18, 20 i 22 i u [u ma dij skoj uli ci 18, 18 i 18 a, oba ve {ta va ju iz JKP „No vo sad ska to pla na”. Raz log su ra do vi na pu {ta wu u po gon to plot ne pod sta ni ce za obje kat u Uli ci Du {a na Va si qe va 27, a za vr {e tak po sla i nor ma li za ci ja u is po ru ci to plot ne ener gi je o~e ku je se da nas u ra nim po po dnev nim sa ti ma. A. L.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

OD 1. DECEMBRA LEDENA PLO^A NA [TRANDU

Gde je te pih, bi }e kli za li {te Pod lo ga za kli za li {te na [tan du po sta vqe na je ju ~e to kom da na, a led bi i po red ovog to plog vre me na tre ba lo da bu de spre man do 1. de cem bra, ka da je za ka za no otva ra we. Kli za we, {ko li ce i `ur ke na le du ta da mo gu da po~ nu i tra ja }e sve do po lo vi ne fe bru a ra.

U „Grad skom ze le ni lu” ka `u da }e rad no vre me rad nim da ni ma bi ti od 10 do 20 ~a so va, a vi ken dom }e pr va sme na po ~i wa ti u pod ne. Ce na ula zni ca za sme nu od sat i po ko {ta 100 di na ra, ko li ko iz no si i iz najm qi va we kli zaq ki. A. L.

SINO] U GRADSKOJ BIBLIOTECI

Pred sta vqe na kwi ga po e zi je „Ku }a/Haz” ^i ta o ni ca Grad ske bi bli o te ke bi la je ma la za sve ko ji su si no} hte li da pri su stvu ju pred sta vqa wu no ve kwi ge po e zi je pe sni ka i glum ca Mi o dra ga Pe tro vi }a. Sti ho vi su se slu {a li i iz hod ni ka, a di rek tor bi bli o te ke Dra gan Ko ji} otva ra ju }i po et sko ve ~e je na po me nuo ka ko ova ~i ta o ni ca ni je ugo sti la to li ko qu di ba rem po sled wih 20 go di na. - Pe tro vi} je dao pre |u, a tka ~i su bi li re cen zen ti kwi ge Ma ti ja Be} ko vi} i Pe ro Zu bac, te Ti bor Vaj da iz ja vio je Ko ji}. Autor je ~i ta we po e z i j e otvo r io svo j om pr vom pe smom u zbir ci „Gur nu ti u vi si ne”, na kon we ga na ma |ar skom je zi ku ju je pro ~i ta la i glu mi ca Ka ta lin Fa ze ka{. Red go vo ra i red pe sme na sta vio se do sa mog kra ja, a svo je uti ske o Pe tro vi }e voj po e z i j i, po r ed Be} k o v i } a i Zup ca, pre ne li su i \e ze Bor da{ i ured nik is pred iz da va ~a „Ti skog cve ta” Slav ko Ma ti}.

Fo to: N.Sto ja nov}

Mi nu tom }u ta wa pri sut ni su oda li po ~ast ne dav no pre mi nu lom pi scu, pe sni ku i pre vo di o cu Sa vi Ba bi }u. Mi o drag Pe tro vi} do sa da je ob ja vio osam kwi ga po e zi je, na sce na ma Srp skog na rod nog po zo ri {ta od i grao pe de se tak ulo ga, sni mio de se tak fil mo va i ne ko li ko de se ti na dra ma. Re `i rao je po sop stve nim dra ma ti za ci ja ma i

adap ta ci ja ma Pe ki }a, D. J. Bu `im skog i V. De spo to va, te bio di rek tor Dra me i Uprav nik SNP. Kwi ga je ob ja vqe na u dvo je zi~ nom iz da wu, na srp skom i ma |ar skom je zi ku. Pe sme je na ma |ar ski pre veo i pre pe vao pro {le go di ne pre mi nu li zna me ni ti kwi `ev nik voj vo |an skih Ma |a ra Fe renc De ak. A. L.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak29.novembar2012.

DOM ZDRAVQA ZAPO[QAVA JO[ DVA RADIOLOGA

Ura |e no naj vi {e ma mo gra fi ja u Sr bi ji Dom zdravqa „Novi Sad” je dobio pravo da zaposli jo{ dva radiologa van normativa, koji propisuje Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe, na osnovu ostvarenih rezultata u ovoj godini, odnosno zbog toga {to je ura|eno najvi{e mamografija u Srbiji, ~ak 12.000. Tako|e, preko Kol centra na pregled je pozvano vi{e od 20.000 `ena. Ovi pregledi ra|eni su u okviru Nacionalnog programa „Srbija protiv raka”, a pomo}u donacije Vlade Japana Domu zdravqa „Novi Sad” od 70 hiqada evra. Naime, u avgustu pro{le godine u rad je pu{ten analogni mamograf, uz komoru za suvo razvijawe filmova, jedan negatoskop i

CR sistem. Pored na{eg grada, jo{ 38 ustanova u Srbiji dobilo je najsavremeniju opremu ~ime je unapre|en skrining, rano otkrivawe i dijagnostika raka dojke. Karcinom dojke je jedan od vode}ih uzroka prevremene smrti kod èna, a u na{oj zemqi svake godine je zabeleèno 4.000 novoobolelih, kao i 1.600 smrtnih slu~ajeva od ove opake bolesti. Jedan od na~ina da se ovaj crni trend ne nastavi je i mamografski pregled èna, posebno onih od 45 do 69 godina starosti. U Srbiji se danas u ranoj fazi otkrije svega 4 do 5 odsto karcinoma dojke, dok je u svetu taj procenat oko 30 odsto. G. ^.

POVODOM SVETSKOG DANA BORBE PROTIV AIDS-a

Po zi ti van kon cert u Stu di ju M

Povodom obele`avawa Svetskog dana borbe protiv AIDS, u holu Studija M, u subotu bi}e odr`an prvi ,,Pozitivan koncert’’ sa po~etkom u 20 ~asova. Na koncertu }e nastupiti „Empati Soul Proxekt”, „Inboks” i „[esto ~ulo”. Pored muzi~kog programa posetioci }e imati priliku da pogledaju Me|unarodnu izlo`bu {tampanog materija-

la na temu HIV/AIDS-a, modnu reviju u~enika Sredwe umetni~ke {kole ,,Bogdan [uput’’ , ali i ~uju izvo|ewe songova iz mjuzikla ,,Ko~operitis izvesne dame u pubertetu’’, u~enika Sredwe muzi~ke {kole ,,Isidor Baji}’’. Prate}i program po~iwe u 18 ~asova. Humanitarni koncert organizuje Udru`ewe „Prevent”, a ulaz je slobodan. N. Pe.

DANAS U VELIKOM RITU

HIV ka ra van te sti ra wa Novosadski humanitarni centar, u saradwi sa Institutom za javno zdravqe Vojvodine i “Preventom”, organizuje dobrovoqno, anonimno savetovawe i testirawe na HIV danas od 12 do 15 ~asova u mobilnoj medicinskoj jedinici u nasequ Veliki rit. Ovogodi{wu kampawu pod sloganom „Ne mo`e{ da zna{ dok se ne testira{„ sprovodi}e edukovani zdravstveni radnici u vi{e od 30 gradova Srbije. M. Bg.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10, 14.15), „Hrabra Merida” (13.30, 14.20), „96 sati: Istanbul” (18.30), „Hotel Transilvanija” (14.10), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12, 16), „Artiqero” (20.05, 22.25) „Skajfol” (17.30, 20.15, 22.50), „Razbija~ Ralf” (12.15, 13.15, 15.15, 16.15), „Vir” (18.10, 20.20), „Atlas oblaka” (18.05, 21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18, 22.20), „Oteta” (16.10), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 17.45, 19.30, 20, 21.45, 22.15)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Kamerna scena, drama, „Qubavni jadi Vudija Alena” (21) Pozori{te mladih: mala sala „Princ Ledenko” (11) Novosadsko pozori{te: „Otelo i Desdemona„ (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od utorka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Magdalena Novakovi}, Tawa Miladinovi}, Borka Katanski i Sneàna Kuru~ev iz Novog Sada, Verica Andri} i Renata âvi} iz Veternika, Erika Molnar - Sipan iz Temerina, Dragana ]ojanovi} iz Ba~a, Ivana [trboja iz Stare Pazove, Eva Horvat iz Ba~kog Petrovog Sela, DEÂKE: Itana Barovi}, Aleksandra Drqa~a, Ivana Kova~evi} i Dragana Dragomirovi} iz Novog Sada, Ivana Kotarac iz Novog Slankamena, Gordana Li{~evi} iz Sombora, Sneàna Vujovi} iz [ajka{a, Danijela Marinkov iz Be~eja i Sowa Jovi} iz Futoga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Petar Milana Vukadinovi} (1926) u 10.30 sati - ispra}aj, Olivija Jo`efa Zoki - Varga (1934) u 11.15 i Borislav Vase Koprivica (1932) u 13.30 sati.

DNEVNIK

U VRTI]U NA ADICAMA

Vas pi ta ~i ca obolela od TBC, de ca na pre gle du Redakcija “Dnevnika” je na osnovu poziva roditeqa do{la do saznawa da je jedna vaspita~ica iz vrti}a „Radosnica” na Adicama obolela od tuberkuloze. Zbog toga su u ustanovi organizovani preventivni pregledi dece, a nema mesta panici, jer su sva deca za{ti}ena BS@ vakcionom, koja se dobija odmah po ro|ewu. Informacija je procurila sa roditeqskog sastanka, odr`anog prekju~e tim povodom u vrti}u. Kako nezvani~no saznajemo od zaposlenih u ovoj ustanovi, vaspita~ica jeste obolela od ove bolesti, ali ni ona to nije znala, jer svakako ne bi dovodila u pitawe bezbednost zdravqa mali{ana. U “Radosnom detiwstvu” nisu bili raspolo`eni da pri~aju o ovoj temi, nisu ni demantovali ni potvrdili informaciju, ali je re~eno da ~ekaju zvani~nu potvrdu Instituta za plu}ne bolesti u Srem-

skoj Kamenici, na osnovu koje }e mo}i da se oglase u medijima. Na~elnica pedijatrije Doma zdravqa “Novi Sad” dr Branislava Stanimirov rekla je za “Dnevnik” da je na Institutu za plu}ne bolesti u Sremskoj Kamenici vaspita~ici iz vrti}a u Adicama utvr|ena

tuberkuloza i da su odmah preduzete mere prevencije. -Nakon potvrde dijagnoze u roku od 48 sati preduzete su mere prevencije. Obave{tene su sve nadle`ne strukture i formirano je koordinaciono telo. Deca koja su bila u direktnom kontaktu s wom bi}e pregledana i nakratko hospitalizovana, nakon ~ega }e wihovo zdravstveno stawe biti pod lekarskim nadzorom - ka`e Stanimirov.- Prema protokolu, stawe dece prati}e se u narednih {est meseci, jer se nikad ne zna kada se mo`e ispoqiti klini~ka slika bo-

lesti. Roditeqi su upu}eni u to {ta treba da prate kod dece. Stanimirov obja{wava da }e u prvi mah biti pregledana deca s kojima je bila obolela vaspita~ica, ukupno 21 dete, kao i wenih troje dece i zaposleni u vrti}u. Po wenim re~ima, druga mera prevencije podrazumeva pra}ewe zdravstvenog stawa dece koja su u periodu inkubacije bila u kontaktu sa vaspita~icom, a ti mali{ani bi}e pod nadzorom izabranih lekara. Isti~e da je mogu}nost da neko oboli od tuberkuloze mala, ali da se mora raditi na prevenciji, jer kod dece starosti od jedne do tri godine imunitet jo{ uvek nije u dovoqnoj meri razvijen. Nagla{ava da nema mesta panici, jer bolest ima protokol le~ewa i izle~iva je. Q. Na. N. R.

U KAMENI^KOJ O[ „JOVAN JOVANOVI] ZMAJ”

Obi~ na ~vr ga ili te {ka po vre da U ime zabrinutih roditeqa redakciji na{eg lista stigao je dopis u kojem se navodi da je u {koli “Jovan Jovanovi} Zmaj” u Sremskoj Kamenici, pre nekoliko nedeqa de~ak iz petog razreda te{ko povredio devoj~icu iz odeqewa, udariv{i je s le|a {akom u potiqak. U dopisu se navodi da je devoj~ica u bolnici bila mesec dana zbog povre|enih vratnih ligamenata. Incident se, navodi se u dopisu, desio tokom pret~asa, na koji nastavnik nije do{ao, te su deca bila u dvori{tu, prepu{tena sama sebi i ~ekala po~etak redovne nastave. “Direktorica {kole Aleksandra ]iri} incident nije prijavila, {to joj je slu`bena du`nost. De~ak je zvani~no pro{ao sa ‘usmenom opomenom’ za to {to je skoro polomio vrat devoj~ici, dok je {ti}enica De~jeg sela, iz istog

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

razreda nedavno gurnula drugaricu, koja je nezgodno pada i slomila ruku, ka`wena smawenom ocenom iz vladawa. Majka povre|ene devoj~ice je samohrana majka i ina~e je zaposlena u istoj {koli, do sada nije reagovala, verujemo zbog straha od mogu}ih posledica”, pi{e u pismu. Direktorica {kole Aleksandra ]iri} rekla je ju~e za “Dnevnik” da je upoznata sa slu~ajem i da nije ta~no da {kola nije odreagovala. - Koliko sam saznala iz razgovora sa decom nije u pitawu bio jak udarac, ve} je taj de~ak }u{no devoj~ici “~veger”. Wena majka ina~e radi u na{oj {koli i znam da je odvela dete u bolnicu, a tamo je dete hospitalizovano, jer je mama rekla da ne mo`e da je svaki dan dovodi na ve`be kod fizijatra. Lekari nisu mogli da ustanove {ta je sa detetom, jer ni jedno ispitivawe

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

i snimak nisu pokazali povredu, iako je devoj~ica govorila da je boli vrat. Devoj~ica je otpu{tena iz bolnice, ali je mama opet odvela kaè direktorka. Dodaje da novinari slobodno mogu u De~joj bolnici da traè otpusnu listu i da se uvere da povrede nije bilo. Navodi da je u {kolama postalo uobi~ajeno da roditeqi napumpavaju stvari, kako bi tuìli {kolu i naplatili povredu. Da li je i sada to slu~aj, nije mogla da kaè. - îm se to desilo tim psihiloga i pedagoga razgovarao je sa de~akom, pozvani su i wegovi roditeqi na razgovor i odreagovali su na pravi na~in, de~akov otac ponudio je pomo} - zakqu~ila je direktorica. Q. Nato{evi}

065/47-66-452

An ti bi o ti ci – da ili ne Ovim jadnim narodom „igraju” se i lekari. Sve je prozirno. Kad svoje znawe nisu pravilno prenosili: do pre godinu dana kada su za sve viruse hvalili i preporu~ivali antibiotike ili sada kad nas ube|uju da su antibiotici {tetni i ne ma ju efe kat?! I te {ko prepisuju recept. Zar misle da mi sami ne znamo da li nam je boqe ili gore posle uzimawa antibiotika!? Po toj filozofiji lekari nas vi{e vole nego mi sami sebe. 064/5838... *** Ordewe i nagrade treba podeliti ekipi lekara i osobqu u Urgentnom centru. 063/5500... *** Jutros je bila „luda ku}a” u Poliklinici. Za{to? Danas su delili brojeve za zakazivawe. Da i? Pa mogo ~ovek da tu listu popuni, stavi u koverat sa adresom i po{tanskom markom. Pa da bude kao u [vajcarskoj - stigne ti ko, gde, {ta, kako itd. Da, da, ali ne ovde, oni su u Evropi, imaju kulture i qudskosti, jer ovo je ideala netransparentnosti za mito i korupciju zdravstva 065/9137... *** Gde su pare koje mese~no pla}am za po{ten rad „îsto}e“ , a radnici bez plate? 064/2466... *** Gledam na televiziji prilog o korisnicima narodne kuhiwe... Svaki drugi korisnik se àli kako je hrana i lo{a i ba{ taj {to se àli ima cigaretu u rukama! Kada bi pare umesto za cigare dali kao prilog kuhiwi verovatno bi i hrana bila ukusnija!!! 064/1062...

*** Za gra|ane opet namet tu`bi „Informatike“, ali sad jo{ vi{e. Nova vlast, verovatno novi advokat. Aman qudi gde vam je du{a? Da ima neko {est hiqada, platio bi stanarinu. 064/5450...

{te poznato, a o javnim nabavkama sramota {ta se radi i prikazuje kao neki vanzemaqski uspeh. 060/0491... *** Za{to nije vest kada ^uru`ani dobrovoqno daju krv? Op-

*** Ka`u da „Radosno detiwstvo” ima oko 270 personala prekobrojno, tj. vi{ak uposlenih., a uni{tavaju vandali vrti}e igrali{ta itd. Uvedite domare (portire, ~uvare ~ak i no}ne) pa neka zarade platu. 060/0491... *** Da na kraju niko nije nezamenqiv - vidimo izbore. Posebno da ka`em da ura|eno, plus na na~in kako je ura|eno, je za lupu, a da ne pri~am o neura|enom. Posebno poglavqe je mito i korupcija op-

{tina @abaq gde spadaju i ûruàni je ~etiri puta za redom najhumanija sredina u Srbiji. 064/1922... *** Kako ih nije sramota da {trajkuju?! Mislim na zaposlene u JKP „îsto}a”! Treba da obi|u firme po Novom Sadu, da vide i ~uju kakve qudi imaju plate i koliko im kasne te plate! Dobro znam neke koji platu za oktobar jo{ nisu dobili, ali za oktobar pro{le godine! 064/1062...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak29.novembar2012.

„SITANS” POKRENUO INICIJATIVU

Tak si sti osni va ju svo je pred u ze }e? Stru kov no udru è we tak si pred u zet ni ka „Si tans” po kre nu lo je ini ci ja ti vu za osni va we no vog tak si pred u ze }a, ko ji }e bi ti u vla sni {tvu tak si pred u zet ni ka osni va ~a. Pan flet su po de li li svo jim ko le ga ma iz svih tak si udru è wa, a ka ko u pi smu ka ù, raz log je ne za do voq stvo ve }i ne tak si sta u gra du. - Stvo re ni su uslo vi da u na red nom pe ri o du za jed no na pra -

vi mo no vo tak si pred u ze }e i da zna wem i spo sob no {}u u re la tiv no krat kom ro ku obez be di mo am bi jent da pri stoj no ra di mo ka `e se u pam fle tu ovog Udru `e wa. Oni sma tra ju, {to su pre do ~i li i svo jim ko le ga ma, da je vre me da se tak si pred u zet ni ci u No vom Sa du osa mo sta le i da ne pla }a ju ~la na ri me oni ma ko ji su go di na ma ra di li pro tiv wih. Na vo de da su pred no sti osni va -

wa tak si pred u ze }a ogrom na, a ne ke od wih su fiklsna mi ni mal na ~la na ri na, pra ved na kon tro la, pri jat ni am bi jent... Ka ko ka ù, raz ra di }e svo ju ra dio mre ù, ~i ji bi bi li su vla sni ci – od no sno ak ci o na ri. Sva ~i ji ak ci o nar ski udeo bi }e re gi stro van u APR-u i uvek se mo è pro da ti. S dru ge stra ne, tak si sti ima ju opre~ na mi {qe wa, dok jed ni sma tra ju da bi ovo mo glo le po da

funk ci o ni {e i za ì vi, dri gu su skep ti~ ni. - Pa ne znam {ta da ka èm. Sma tram da nas i ona ko ima pre vi {e na uli ca ma i da je pre vi {e tak si udru è wa, a ako se osnu je jo{ jed no, tr ì {te }e za i sta bi ti pre za si }e no. I ovo po sku pqe we, ko je odo bra vam, do {lo nas je mu {te ri ja, jer se znat no ose tio pad po zi va od ka da je start oti {ao na 70 di na ra - re kao nam je tak si sta Slo bo dan. Q. Nato{evi}

TEHNI^KI PROBLEMI PROLONGIRALI ISPLATU

Rad ni ci ma „î sto }e” pla te tek da nas Za po sle ni u JKP „î sto }a” ju ~e ni su do bi li obe }a ne za ra de zbog teh ni~ kih pro ble ma kod pre ba ci va wa sred sta va, pa }e, ka ko ka è di rek tor ovog pred u ze }a Dra gan Bo ì}, one bi ti is pla }e ne da nas. ^lan {traj ka~ kog od bo ra oba sin di ka ta Bo ban Pet ko vi} re kao je da zbog ovog jed no dnev nog ka {we wa rad ni ci ne }e stu pa ti u {trajk. - Dru gi deo za ra de i akon ta ci ja za no vem bra ni je nam is pla }e na za to {to te pa re do la ze i bu xe ta, pa se zbog to ga mo ra na pra vi ti i no vi ra ~un da bi taj no vac do bi li - pre neo je di rek to ro vo ob ja {we we Pet ko vi}. Ina ~e, za po sle ni u „î sto }i” su pre k ju ~ e spro v o d i l i „DNEVNIK” I „MONO I MAWANA”

„Kwi ga qu ba vi” na dar Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ ni kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬v a¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri m ¬ e¬rkom kwi ge “Kwi ga qu ba vi” Fi li pe Fjo re ti u iz da wu „Mo no i ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Li li, kra qi ca re tro sti la i wen de~ ko Ro bi vo de an ti kvar ni cu kwi ga u Sid ne ju. U po {iq ci ret kih kwi ga pri sti gloj iz eg zo ti~ nog Naj ro bi ja, ot kri va ju an ti~ ki ru ko pis, erot sku Kwi gu qu ba vi, ko ja ima iz u zet nu vred nost na tr ì {tu. Li li kre }e na put po sve tu tra è }i svog de~ ka i Kwi gu qu ba vi, {to nam do no si ve se lu ro man ti~ nu ko me di ju. A. Va. U BIBLIOTECI „TRIFUN DIMI]”

Umet ni~ ko po pod ne u [an ga ju

Fo to: R. Ha yi}

mi ni mum pro se ca ra da, pa su sme }e od vo zi li sa mo kod usta no va od jav nog zna ~a ja, a na dru gim me sti ma ni su pra zni li kon tej ne re. U do go vo ru sa po slo vod stvom pred u ze }a i Grad skim ve } em od l u ~ i l i su da pre ki nu {trajk jer su do bi li obe }a we da }e im za ra de bi ti is pla }e ne, {to se tre ba lo de si ti ju ~e. [traj ka~ ki od bor je tra `io da Grad pre i spi ta od go vor nost pro {log ru ko vod stva zbog to ga {to je pred u ze }e u mi nu su oko mi li jar du di na ra i {to je pro {li di rek tor po de lio 68 mi li o na di na ra spon zo ri ma na don ci je. A. L.

U NAJSTARIJOJ KARLOVA^KOJ CRKVI, GORWOJ, ZBOG RESTAURACIJE I KONZERVACIJE

Iko no stas ski da ju da si ne kao 1760. U Gor woj cr kvi u Srem skim Kar lov ci ma pri vo di se kra ju de mon ta `a iko no sta sa ko ji }e bi ti re sta u ri ran u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re. De mon ta `a je po ve re na Ra di o ni ci za iz ra du stil skog na me {ta ja “Ba rok” iz Kar lo va ca, u ko joj }e ova ol tar ska pre gra da bi ti re kon stru i sa na u neo p hod noj me ri. Pre ma re ~i ma sta re {i ne Gor we cr kve, sve {te ni ka mr Jo va na Mi la no vi }a, ka ko ko ji deo iko no sta sa bu de po pra vqen u ra di o ni ci “Ba rok”, ta ko }e bi ti pre net u Po kra jin ski za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re gde }e ih stru~ wa ci re stu a ri ra ti i kon zer vi ra ti. Re stu a ra ci ja iko no sta sa bi tre ba lo da bu de go to va do sep tem bra na red ne go di ne. Ko {ta }e 1, 4 mi li o na di na ra, od ~e ga }e cr kve na op {ti na sno si ti

tre }i nu. Iko ne, rad Di mi tri ja Ba ~e vi }a iz 1760. go di ne, ne }e bi ti pred met ove ob no ve, za to {to su one kra jem de ve de se tih re sta u ri ra ne i kon zer vi ra ne i vra }e ne 2000. go di ne.Do okon ~a wa po sla i vra }a wa ol tar ske pre gra de, iko ne }e bi ti sme {te ne u Pa tri jar {ij skom dvo ru. Sre |i va we iko no sta sa sa mo je deo ra do va ko ji }e ove i to kom sle de }e go di ne bi ti iz ve de ni u

Pro gram “Pe ri fe ri ram kul tu ru [an ga ja” u okvi ru ma ni fe sta ci je “Cen tar na pe ri fe ri ji-pe ri fe ri ja u cen tru” bi }e odr àn da nas u 16 ~a so va u bi bli o te ci “Tri fun Di mi}” u [an ga ju. U pro gra mu u~e stvu ju kwi èv ni ci Pe ro Zu bac i Du {an Pop \ur |ev, aka dem ski sli kar Zo ran Ta i ro vi}, li kov ni pe da gog Eva Fe di, re di teq Emi li ja Mr da ko vi}, dram ski umet nik Emil Kur ci nak, pe sni ki wa Ma ja Fa mi li}, mu zi~ ki umet nik Bra ni mir Ro si}, KS “â ro li ja” i u~e ni ci O[ “Veq ko A. Va. Vla ho vi}” iz [an ga ja.

Gor woj kar lo va~ koj cr kvi. Pre ma pla nu Upra ve pa ro hi je, u fe bru a ru }e se pri o nu ti uvo |e wu pod nog gre ja wa, a u ma ju tre ba da bu de ob no vqe na i krip ta u ko joj su sa hra we ni pa tri jar si Ge or gi je Bran ko vi} i Lu ki jan Bog da no vi}. Ovi ra do vi pred sta vqa ju za pra vo na sta vak ob no ve Gor we cr kve, ko ja je za po ~e ta sre di nom de ve de se tih go di na. Deo nov ca za sa da {wu ob no vu, ne {to vi {e od 600.000 di na ra, sa ku pqen je u pro te kla dva me se ca od ka da tra je ak ci ja pri ku pqa wa pa ra. Zna ~aj nu su mu za gre ja we obez be di }e kar lo va~ ka op {ti na na ~e lu sa pred sed ni kom Mi len kom Fi li po vi }em, a po la mi li o na di na ra za ure |e we krip te iz dvo ji }e Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i jav no in for mi sa we. U ja nu a ru }e bi ti pri re |en do bro tvor ni kon cert dva ju ho ro va sa kog }e pri log bi ti usme ren na pla }a we tro {ko va re sta u ra ci je iko no sta sa. Za hra mov nu sla vu, Va ve de we pre sve te Bo go ro di ce, pr vi put bi }e odr `a na tro dnev na ma ni fe sta ci ja „Va ve dew ski da ni”. Po ~e }e 2. de cem bra pred sta vom ko ju }e u Kar lo va~ koj gi man zi ji iz ve sti de ca ko ja po ha |a ju ve ro na u ku pri ovoj cr kvi, a za vr {i }e se 4. de cem bra pro gra mom „Pra zni~ no pre lo” u So kol skom do mu. To }e bi ti pri li ka svi ma da pri lo gom, ume sto pla }a wa ula zni ce, po mog nu ob no vu naj sta ri je kar lo va~ ke cr kve. Z. Milosavqevi}

SPO: DS uru {io ko mu nal ni si stem Pre pi ska i op tu `i va we pre ko sa op {te wa grad skih od bo ra SPO I DS i da qe se na sta vqa. Srp ski po kret ob no ve u ju ~e ra {wem sma tra da ko le ge iz De mo krat ske stran ke ne ma ju kre di bi li tet, ni ti mo ral no pra vo da bi lo ko ga op tu `u ju, kao {to to ra de sa biv {im di rek to rom “To pla ne” Vla di mi -

rom Je li }em. Raz log je, ka `u, u to me da sva kog da na do la ze „no va sa zna wa o mal ver za ci ja ma, kri mi na lu i ko rup ci ji funk ci o ne ra DS, ka ko iz No vog Sa da, ta ko i {i rom Voj vo di ne i Sr bi je„. SPO u sa op {te wu na sta vqa da DS tre ba da se izvni ni gra |a ni ma No vog Sa da, kao {to je to u~i nio

no vi pred sed nik te stran ke Dra gan \i las, za svu {te tu ko ju su na ne li gra du pot pu nim uru {a va wem we go vog ko mu nal nog si ste ma. „Po sled we {to su ura di li u ni zu {tet nih od lu ka di rek to ri jav no-ko mu nal nih pred u ze }a, ka dro vi De mo krat ske stran ke, bi lo je za po {qa va we pre ko 500 ~la no va

svo je stran ke, od ~e ga pre ko 130 u “Ze le ni lu”, 50 u “Vo do vo du i ka na li za ci ji”, 48 u “^i sto }i”, 47 u “In for ma ti ci” i osta tak u dru gim jav nim pred u ze }i ma i grad skoj upra vi. Ti me su op te re ti li bu xe te ovih pred u ze }a i gra da za 360 mi li o na di na ra go di {we„, za kqu ~u je se u sa op {te wu. A. L.

Fo to: N. Sto ja nov}

TAKMI^EWE U OBLASTI ODNOSA S JAVNO[]U

Stu den ti is ko ri sti li „Pri li ku 2012” Fi na le pr vog na ci o nal nog stu dent skog tak mi ~e wa u obla sti od no sa s jav no {}u „PRi li ka 2012“ odr `a no je ju ~e na No vo sad skom saj mu, u okvi ru pred kon fe ren cij skog da na ~e tvr te Me |u na rod ne kon fe ren ci je „Ko mu ni ka ci je pred iza zo vi ma pro me na”. Pr vo me sto osvo jio je tim „Kon kor dia” sa Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka dok je dru go me sto pri pa lo gru pi „Ga ma” sa Fa kul te ta or ga ni za ci o nih na u ka iz Be o gra da. Tre }e pla si ran je tim „Ivy leeague„ Eko nom skog fa kul te ta iz Be or ga da. Pr vo pla si ra ni bi }e u pri li ci da svoj rad pred sta ve na sa moj kon fe ren ci ji 30. no vem bra, kao i da bu du na prak si u kom pa ni ji „NIS Ga sprom Neft“, ko ja je pri pre mi -

la stu di ju slu ~a ja. O po bed ni ci ma je od lu ~i vao stru~ ni `i ri u sa sta vu Sr ba Jo va no vi}, Ma ri je ta La zor, Pre drag Jo va no vi}, Na de `da Ko ro be i ni ko va, Ma ri ja Ja wu {e vi}, Ma ja Sto ja no vi} i Sa wa Mi la ko vi} Ko lun xi ja. Na tak mi ~e we su se pri ja vi le 33 eki pe od no sno 117 stu de na ta i stu dent ki wa sa ukup no 25 dr `av nih i pri vat nih vi so ko o- bra zov nih in sti tu ci ja u Sr bi ji. Ciq tak mi ~e wa je da po nu di mo gu} nost za in te re so va nim stu den ti ma da, kroz re {a va we stu di je slu ~a ja, pro du be svo ja zna wa, prak ti~ no ih pri me ne i te sti ra ju kroz kre a tiv no re {a va we za ni mqi vih po slov nih si tu a ci ja i iza zo va u obla sti ko mu ni ka ci ja i od no sa s jav no {}u. A. Va.

POKRET POTRO[AÂ PODR@AO INICIJATIVU GRADONAÊLNIKA VUÊVI]A O OBNOVI PROIZVODWE

Ne ka o`i vi No vo sad ska mle ka ra

Po kret po tro {a ~a Voj vo di ne i No vog Sa da na ju ~e ra {wem sa stan ku po dr `a li su ini ci ja ti vu gra do na ~el ni ka Mi lo {a Vu ~e vi }a da se po no vo o`i vi pro iz vod wa u No vo sad skoj mle ka ri. Jed no gla sno su oce ni li da je pred log da se du go go di {wi biv {i di rek tor mle ka re Bra ti slav Ba wa nac po no vo po sta vi na ~e lo tog pred u ze }a od li ~an. Ba wa nac is ti ~e da za ku po vi nu mle ka re ima za in te re so va nih po je di na ca, kao i mle ka ra iz ino stran stva, ko je su

voq ne da ulo `e no vac da bi se po kre nu la pro iz vod wa. ^la no vi Po kre ta po tro {a ~a kon sta to vli su da je Ba wa nac vre dan ~o vek, ko ji }e is tra ja ti u na po ri ma da se po kre ne pro iz vod wa u mle ka ri. Bra ti slav Ba wa nac je di plo mi ra ni eko no mi sta i vi {e od 30 go di na bio je ge ne ral ni di rek tor No vo sad ske mle ka re. Novosadska mlekara je u sastavu Imleka, odnosno investicionog fonda Salford. N. Radman

POPIS POQOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA U GRADU

Ta~ ni po da ci, ta~ na sta ti sti ka

Po pis po qo pri vre de na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je, ko jim su ob u hva }e na i po qo pri vred na ga zdin stva na te ri to ri ji Gra da No vog Sa da tra je do 15 de cem bra. S ob zi rom na to da uspeh ovog po pi sa u naj ve }oj me ri za vi si od ak tiv nog u~e {}a po qo pri vred ni ka i ta~ no sti wi ho vih od go vo ra, po pi sna ko mi si ja ape lu je na sve one ko ji ob ra |u ju po qo pri vred no ze mqi {te da po dr `e pro je kat i ostva re ne sme ta nu sa rad wu ra di obo stra nog be ne fi ta.

Ovaj po pis }e obez be di ti pre gled sta wa po qo pri vre de u ze mqi, a do bi je ne in for ma ci je bi }e ko ri {}e ne za do no {e we od lu ka i stra te gi ja u raz vo ju po qo pri vre de. Od iz u zet nog zna ~a ja je da se pri li kom po pi sa da ju ta~ ne in for ma ci je, jer ti po da ci ne }e bi ti pred met opo re zi va wa, ve} }e is kqu ~i vo bi ti ko ri {}e ni kao deo sta ti sti~ ke ana li ze, ko ja }e u bu du} no sti slu `i ti raz vo ju po qo pri vre de u ce loj ze mqi. A. L.

~etvrtak28.novembar2012.

vOJvOdinA

ЗАВРШЕН ПРОЈЕКAТ ПОЗОРИШТА У СУБОТИЦИ

Театар на 10.000 квадрата

СУБОТИЦА: Гостујући у емиимамо предлог идејног решења. сији “Ин медијас рес”, градона- Сагледали смо све шта оптерећује челник Суботице Модест Дулић пројекат, који је био мегаломански је рекао да је предлог Идејног про- и у нескладу са временом у које јекта позоришта у Суботици завр- живимо. У овој ситуацији, када је шен и да ће Радна група да дефинише тачне параметре пројектантима како би зграда требало да изгледа. Предложено је да има једну велику и малу салу, да комерцијални простори буду окоренути према Корзоу и Тргу слободе. Фасада ће бити изграђена у духу неокласицизма, а бинска кула над великом и малом Будући изглед Народног позоришта двораном задржаће постојећу висину. Према Идејном решењу, рецесија узела маха очекивати 20 рушиће се горњи спрат према Ко- милиона евра од Покрајине и Реорзоу и Тргу слободе. Површина публике је нереално - рекао је Мообјеката ће уместо досадашњих дест Дулић. 16.000 метара квадратних бити Реконструкција и изградња Насмањена на око 10.000. родног позоришта почела је јуна - Помакли смо се са мртве тач- 2007. године. С. И. ке, формирали смо Радну групу и

ТУРИСТИЧКА ПОНУДА НА ВРАЧЕВГАЈСКОМ ЈЕЗЕРУ

Тобоган на плажи

БЕЛА ЦРКВА: Нова плажа на Врачевгајском језеру која је почела да се гради прошле године добила је свој први тобоган.

Постављање тобогана

Како је објаснила директорка Туристичке организације Тања Секулић, тобогана је финансирало Министарство финансија и при-

вреде, код кога је аплицирано по пројекту за унапређивање туристичких садржаја на Врачевгајском језеру и добијена су средства у висини од 1,7 милиона динара. Висина тобогана заједно са платформом је шест метара, а дугачак је са спиралом 23 метра. По њеном мишљењу тобоган је значајно обогатио туристичку понуду Беле Цркве, а у плану је да се на овом пољу и даље ради. У првој фази уређења ове нове плаже урађени су земљани радови, бедеми и водоводна мрежа за тушеве, у наредној ће са пет милиона динара бити урађене пешачка стаза, потпорни зидови, терени за мале спортове, ограда до пута М. Вт. и украсно зеленило.

dnevnik

ОБЕ ЛЕ ЖЕН ДАН ОП ШТИ НЕ НО ВИ БЕ ЧЕЈ

Ро ђен дан ско оку пља ње де вет пред сед ни ка НО В И БЕ Ч ЕЈ: Поводом Дана општине Нови Бечеј председник ове средњобанатске комуне Са ша Шу ћу ро вић позвао је на свечани коктел некадашње председнике те општине. Шућуровић је 17. по реду председник новобечејске општине, а од де сеторице живих, про слави су, уз актуелног, присуствовала још осморица претходних лордмера – Ра до ван По пов, Ан тал Нађ, Аца Т. Ђу ки чин, Дра ган Бе лић, Ми ло ван Ба што ва нов, Бра ни мир Ли си чин, Вла сти мир Ла зић и Ми ли вој Вре ба лов. Шућуровић је оценио да је на свечаном скупу дошло до сусрета енергије и искуства. - Од онога што сам овде чуо највише ме је изненадила информација о томе колико је тадашњи систем био децентрализован и да су у једном периоду све паре које су зарађиване у Новом Бечеју код нас и остајале. У то време је било много

Су срет енер ги је и ис ку ства

лакше доћи до неких капиталних инве стиција јер је локална самоуправа имала слободу да одреди шта је неопходно и најпотребније граду – истакао је Шућуровић. Његов претходник, а сада потпредседник Скупштине Војводине, Миливој Вребалов ка-

зао је да је са својим тимом у току мандата, унео многе новине у руковођењу општином. - Почели смо да примењујемо менаџерски принцип руковођења, што је данас прихваћено као принцип рада у многим другим општинама. Повезали смо политику и бизнис на најефикаснији

и најкориснији начин за наше грађане – навео је Вребалов. У периоду ратова и хипер инфлација, од 1992. до 1996. године, општину је водио Драган Белић. Он се присећа да је од 182 општине у то време било само 14 опозиционих. - Радити у таквим околностима било је доста тешко али сам, срећом, имао добар тим сарадника. Тешко је било прве зиме - већина школа и дом здравља грејали су се на мазут, ког није било. Тешко је било и са набавком лековима и информисањем. Али, снашли смо се – подсетио је Белић. Дан општине Нови Бечеј обележава се у знак сећања на новембар 1960. године када је одлуком Републичког већа Народне Скупштине Србије формирана ова банатска општина у садашњим границама, са насељеним местима Бочар, Ново Милошево, Кумане и Нови Бечеј. Ж. Ба ла бан

Да Дарко поново хода СТАРА ПАЗОВА: Општина Стара Пазова креће у широку акцију помоћи и подршке Дарку Јурковићу из Голубинаца, тридесетпетогодишњаку који је 2002. године, у тешкој саобраћајној несрећи, повредио вратни део кичме и већ десет година живи као квадриплегичар, одузетих и руку и ногу. После напорних терапија и вежби показало се да му се горњи део тела делимчно рехабилитовао. Тражећи помоћ и изван граница Србије, Даркова породица је добила информацију да би снове да поново прохода и узме за руку синчића Петра, прошета с њим, могао остварити захваљујући трансплантацији матичним ћелијама за коју му, на клиници “Stammzellen Wien” треба 13.000 евра, а за успех операције потребно је три одласка на клинику у Беч. Како сам Дарко каже, ту суму његова породица, то

Дарко Јурковић са сином Петром

јест мајка која о њему брине, без обзира на своје здравствено стање, не може да обезбеди, па је Општина Стара Пазова покренула широку хуманитарну акцију, позивајући грађане, сараднике, привредника да помогну. Због тога је отворен и посебан динарски рачун код Војвођанске банке, на који људи добре воље могу уплатити помоћ. У акцију су укључени, поред општинске управе и њених органа и медији, предузетници, аматери, спортисти, са жељом да Дарко што пре оде на операцију, а хуманитарна акција ће обухватити, како је најављенои велики хуманитарни концерт и кошаркашки турнир за Дарка Јурковића. Жиро рачун за Дарка Јурковића гласи: ВОЈВОЂАНСКА БАНКА АД НОВИ САД 355000000558077503, за Дарка Јурковића. А.М.

vOJvOdinA

dnevnik

МА РА ТОН СКО СУ ЧЕ ЉА ВА ЊЕ У ОП ШТИН СКОМ ПАР ЛА МЕН ТУ КА ЊИ ЖЕ

Не за до вољ ство чи та лач ким кру жо ком опо зи ци је КА ЊИ ЖА: За се да ње Скуп шти не оп шти не Ка њи жа по тра ја ло је пре кју че го то во пу них осам са ти, за шта су се по бри ну ли од бор ни ци опо зи ци је, ко ји су на ја ви ли да из гла са ва ње од лу ка ви ше не ће ићи глат ко. Ипак, по ред ду го трај ног су че ља ва ња, на мо мен те и не при ме ре них ре чи, не ко ли ко од лу ка усво је но је јед но гла сно. Због из о стан ка увод них из лаг ња пред став ни ка ло кал не са мо у пра ве и пред став ни ка МЗ Ве ле бит о од лу ка ма ко је се од но се на рас пи си ва ње ре фе рен ду ма за са мо до при нос у Ве ле би ту, али и не за до вољ ства но вим По слов ни ком СО, Иштван Бач ку лин из Од бор нич ке гру пе „Би рај пут„ и Сла ђа на Илић из УКРОК-а, пет ми ну та пред ви ђе них за ди ску си ју ис ко ри сти ли су за чи та ње пред ло га од лу ке о ре фе рен ду му, на шта је ре а го вао пред сед ник Скуп шти не оп шти не Ер вин Ху жвар, сма тра ју ћи да би рад тре ба ло да бу де ефи ка сни ји, а не да се пра ви чи та лач ки кру жок. Од бор ник из вла да ју ће ко а ли ци је Ни ко ла Рад ма но вић (ДС) из Ве ле би та, пре до чио је зна чај и

про грам ре а ли зо ва ти. Ипак, пре до че но је да се ве тро пар ко ви пла ни ра ју и на дру гим ло ка ци ја ма у зе мљи, да у Ср би ји још не ма ни јед ног тор ња ве тро ге не ра то ра, али да је ка њи шка оп шти на ме ђу пр ви ма при пре ми ла план де таљ не ре гу ла ци је, а да ће ре а- ли за ци ја за ви си ти од при ба вља ња по тр бе них до зво ла и дру гих окол но сти. Код со лар ног пар ка пред ви ђе ног на по вр ши ни од ско ро 14 хек та ра, у окви ру ту ри стич ко ре кре а тив не по вр ши не у Хор го шу укуп не по вр ши не 21,66 хек та ра, си ту а ци ја је не што дру га чи ја, јер је за ин те ре со ва ни ин ве сти тор ДОО „Се вер на со лар на елек тра на„ из Хор го ша, од оп шти не ку пио зе мљи ште на јав ном кон кур су за 50.000 евра. Ин ве сти тор се оба ве зао да ће ре а ли за ци ју по че ти у ро ку од шест ме се ци ка да до би је енер гет ске са гла сно сти, гра ђе вин ске и дру ге до зво ла. Ка ко је на гла сио Њи лаш по ред про да је зе мљи шта по тр жи шној це ни, ин ве сти тор је оп шти ни пре пе у стио и се дам по сто вла снич ког уде ла, а у слу ча ју да од у ста не зе мљи ште ће оста ти оп штин ско.

Ни шта од остав ке За мер ки и не у сво је них пред ло га опо зи ци је би ло је и код дру гих пи та ња о ко ји ма се од лу чи ва ло, кроз ко је се по вла чи ла и оце на ра да за пр вих 100 да на са да шње оп штин ске вла сти, за шта је био по вод ин тер вју Ми ха ља Њи ла ша „Ма ђар соу„. Иштван Бач ку ли на је по кре нуо ини ци ја ти ву за из ме ну По слов ни ка СО, на че му ин си сти ра и Јо жеф Фран чик (УКРОК) оче ку ју ћи да вла да ју ћа ве ћи на ува жа ва пред ло ге опо зи ци је, а Ла сло Тан да ри је зах те вао од Њи ла ша и под но ше ње остав ке, на шта је он уз вра тио да то не ће учи ни ти. Њи лаш је по ја снио да ин тер вју „Ма ђар соу„ ни је би ла оце на ње го вог ра да не го це ле ло кал не са мо у пра ве, ко ја се за сни ва на ко а ли ци ји три по ли тич ке стран ке, на гла ша ва ју ћи да ове стран ке успе шно мо гу на пред да гу ра ју ко ла ло кал не са мо у пра ве. не ке по је ди но сти о пред ло же ном уво ђе њу са мо до при но са за пе ри од од се дам го ди на, од по чет ка иду ће до кра ја 2019. го ди не, у ком пе ри о ду се оче ку је при ку пља ње сред ства у из но су од 14 ми ли о на ди на ра. Опо зи ци ја је ис ка зи ва ла по др шку уво ђе њу но вог са мо до при но са у Ве ле би ту, па су јед но гла сно усво је не од лу ке о рас пи си ва њу ре фе рен ду ма, ко ји ће се у Ве ле би ту спро ве сти 15. и 16.де цем бра. По тра ја ла је и рас пра ва при ли ком раз ма тра ња и усва ја ња пла но ва де таљ не ре гу ла ци је за ком плекс ве тро пар ка у Ма лим Пи ја ца ма и ту ри стич ко ре кре а- тив не по вр ши не у на се љу Хор гош, ко ја об у хва та и со лар ни парк, али су уз пи та ња од бор ни ка опоз ци ја и од го во ра оп штин ских функ ци о не ра по др жа не јед но гла сно. Ка ко је на гла ша ва но циљ је да се ре а ли за ци јом ових пла но ва ис ко ри сте ал тер на тив ни из во ри енер ги је. Под руч је ве тро пар ка у Ма лим Пи ја ца ма об у хва та око 1.400 хек та ра где је пред ви ђе на ин ста ли са ње 32 тор ња ви си не до 175 ме та ра на зе мљи шту по љо при вред ни ка са ко ји ма је за ин те ре со ва ни ин ве сти тор за кљу чио уго во ре о ви ше го ди шњем за ку пу зе мљи шта. Пред сед ник оп шти не Ми хаљ Њи лаш и ре сор ни члан Оп штин ског ве ћа за ур ба ни зам Вил мош Тот су ука за ли да су раш чи шће ни сви про бле ми са ин ве сти то ром, на чи ји те рет иду тро шко ви, ме ђу тим, не ма пре ци зно утвр ђе ног ро ка ка да ће се

Усво је на је из ме на од лу ке о одр жа ва њу чи сто ће, у де лу ко јим се пре ци зи ра об ра чун за из но ше ње сме ћа, око че га се већ ду же спо ре Удру же ње УКРОК и пред у зет ни ци са ДОО „Брант нер от пад на при вре да„ из Но вог Бе че ја, ко ме је по ве ре на ова де лат ност. Основ за утвр ђи ва ње це не из но ше ња сме ћа за до ма ћин ства број при ја вље них чла но ва до ма ћин ства, за при вред на дру штва и пред у зет ни ке при ме њи ва ће се ко ли чин ски об ра чун по за пре ми ни тип ске по су де за од ла га ње от па да, а за уста но ве по ква драт ном ме тру ко ри сног про сто ра, од но сно ко ли чин ски об ра чун по за пре ми ни тип ске по су де, што ће се утвр ди ти це нов ни ком услу га. Члан Оп штин ског ве ћа Ла сло Чи кош ре као је да у по гле ду од но са са „Брант не ром„ и це на, до шло до ма лог пре о кре та и да се у раз ре ша ва њу иде ко рак по ко рак. Вла да ју ћа ко а ли ци ја ни је при хва ти ла пред ло ге и зах те ве опо зи ци је. Ла сло Тан да ри је за тра жио и да се утвр ди од го вор ност за скла па ње уго во ра са „Брант не ром„ и да се за прет ход ни пе ри од обе ште те пред у зет ни ци. Пред сед ник оп шти не Њи лаш је био ка те го ри чан да оп шти на не ће ни ка кву ште ту на док на ди ти пред у- зет ни ци ма, твр де ћи да ни ко од њих ни је про пао са мо због „Брант не ра„, јер тај тро шак ни је то ли ко ве ли ка став ка, од но сно да за обе ште ће ње не ма прав ног осно ва. Он је до дао да је „Брант нер„ спре ман да пред у зет ни ци ма омо гу ћи пла ћа ње ду га у ра та ма. М. Ми тро вић

~etvrtak29.novembar2012.

ЗРЕ ЊА НИН ПОТ ПИ САО ПРО ТО КОЛ СА „ПУ ТЕ ВИ МА СР БИ ЈЕ”

Оби ла зни ца на по мо лу ЗРЕ ЊА НИН: По моћ ник гра до на чел ни ка Зре ња ни на Дар ко Ка ран из ја вио је да је ло кал на са мо у пра ва ус пе ла да озва ни чи ве ли ки по сао, јер је пот пи са ла про то кол о на чи ну из град ње дру ге фа зе оби ла зни це око гра да. По ре чи ма Ка ра на, то прак тич но зна чи да је обез бе ђен но вац за из град њу пре ко по треб ног оби ла зног пу та. - Про то кол су пот пи са ли зре ња нин ски гра до на чел ник Иван Бо шњак и ди рек тор Јав ног пред у зе ћа “Пу те ви Ср би је” Зо ран Дроб њак. Вред ност тог про то ко ла је 775 ми ли о на ди на ра. Од то га, град се оба ве зао да 75 ми ли о на ди на ра уло жи у про јект ну до ку мен та ци ју и екс про при ја ци ју зе мљи шта – об ја снио је Ка ран. Ка ко је на вео, ре пу блич ка Вла да ће пре ко “Пу те ва Ср би је” фи нан си ра ти тај по сао, а по че так ра до ва за ви си од ло кал не са мо у пра ве, од но сно од бр зи не при пре ме про јект не до ку мен та ци је. - Ре ал но је оче ки ва ти, ка ко је ра ни је пла ни ра но и до го во ре но,

Обез бе ђен но вац за из град њу оби ла зног пу та

да отво ри мо три гра ди ли шта на оби ла зни ци по чет ком гра ђе вин ске се зо не, од 15. апри ла иду ће го ди не. Јед но гра ди ли ште би ће на де о ни ци од Ми хај ло вач ког пу та до Пр во мај ске, дру го под ра зу ме ва из град њу мо ста, а тре ће

град њу над во жња ка – пре ци зи рао је Ка ран. По моћ ник гра до на чел ни ка је ука зао да ће по чет ком гра ђе вин ске се зо не мно ге зре ња нин ске фир ме има ти до бро бит од овог про јек та, јер ће на из град њи оби -

ла зни це би ти ан га жо ва ни до ма ћи из во ђа чи, што ће, на во ди, по кре ну ти гра ђе вин ску опе ра ти ву. - Је дан кљу чан ин фра струк тур ни про блем гра да би ће ре шен и за хва љу ју ћи ње му ће те шки са о бра ћај би ти из ме штен из на ших глав них ули ца – ре као је он. При ча о из град њи оби ла зни це око гра да го ди на ма уна зад про вла чи се кроз зре ња нин ску јав ност, али сем што су се гра ђа ни и ло кал ни чел ни ци сло жи ли око то га да је пре ко по треб на, у прет ход ном пе ри о ду ни шта ни је ура ђе но да би она би ла и на пра вље на. Ме шта ни ма зре ња нин ског на се ља “Шу ми це”, на ста ње ним у ули ца ма 6. ма ја и Пр во мај ској, ко ји ма те рет ња ци тут ње тик до кућ них про зо ра, ре ме те ми ран сан и уни шта ва ју стам бе не објек те, пре ки пе ло је пре две го ди не па су у не ко ли ко на вра та бло ки ра ли са о бра ћај у знак про те ста због то га што им ка ми о ни про ла зе по ред до мо ва, уме сто да се кре ћу оби ла зни цом. Ж. Ба ла бан

ИН ВЕ СТИ ЦИ ЈА ОД ВЕ ЛИ КОГ ЗНА ЧА ЈА У ДО РО СЛО ВУ, КРАЈ СОМ БО РА

Ни че фа бри ка агро пе ле та

СОМ БОР: Ако је су ди ти по то ме до кле је од ма кла из град ња фа бри ке агро пе ле та у До ро сло ву, јед ном од нај ма њих се ла сом бор ског ата ра, ина че за по че та 23. апри ла ове го ди не, сва је при ли ка да ће у не ко ли ко на ред них не де ља у за јед нич кој ин ве сти ци ји че шке фир ме „Bridge Power Investment“ и ов да шње углед не зе мљо рад нич ке по ро ди це Хо ло, сво је рад но ме сто и ег зи стен ци ју про на ћи из ме ђу 50 и 70 не за по сле них До ро слов ча на. На и ме, до ових по да та ка се до шло то ком по се те пред став ни ка Гра да Сом бо ра гра ди ли шту фа бри ке агро пе ле та у До ро сло ву. - На овој ло ка ци ји у До ро сло ву ко ја је у апри лу би ла са мо по ља на, на кон се дам ме се ци ра до ва, из град ња фа бри ке је у за вр шној фа зи. Ве ћи део по сло ва је ура ђен, прак тич но оста ла је са мо мон та жа. Као што смо и на ја ви ли у пи та њу је грин филд ин ве сти ци ја од 12,5 ми ли о на евра. По диг ну та је ком плет на ин фра струк ту ра и све оста ло шта је по треб но за рад у фа бри ци. Ло кал на са мо у пра ва је до ста по мо гла да у крат ком ро ку до ђе мо до свих до зво ла ко је су по треб не за по че так ра да јед не фа бри ке и ми прак тич но са да у До ро сло ву мо же мо да по кре не мо про из вод њу – ка зао је ди рек тор че шке фир ме „Bridge Power Investments“ Ми лан Ми лић и до дао да се ком па ни ја већ обра ти ла Слу жби за за по шља ва ње ра ди ан га жо ва ња рад ни ка. - У пр вој фа зи за по сли ће мо око 50-ак љу ди, а у

дру гој фа зи од 20 до 25 љу ди. Фа бри ка ће по че ти да ра ди по ло ви ном де цем бра, про фил рад ни ка би ће ви ше струк, од ви со ке до ни ске струч не спре ме. Фа бри ка у До ро сло ву је тре нут но нај са вре ме ни ја пе ле та на у овом де лу ре ги о на. Про из вод ња је ауто ма ти зо ва на и рад ни ци ће би ти еду ко ва ни ка ко би мо гли упра вља ти са вре ме ним ма ши на ма и ра ди ти на нај са вре ме ни ји на чин. С об зи ром на то да је на ша про из вод ња на ме ње на из во зу, до при не ће мо и су фи ци ту у др жав ној ка си – обе ло да нио је пла но ве „BPI“ ди рек тор Ми лић. Су вла сник пе ле т а не Ро берт Хо ло, је дан од нај у глед ни јих зе мљо рад ни ка овог кра ја, ни је крио емо ци је го во ре ћи о зна ча ју ове фа бри ке за До ро сло во. -Ме ни је, као се ља ку, ср це пу но због то га што је До ро сло во по љо при вред но се ло и што смо на кон 30 го ди на при че ка ко је по треб но из гра ди ти не ку фа бри ку, то и ус пе ли. И фа бри ка је ствар но по треб на јер је се ља ку не ка да би ло до вољ но 10 хек та ра зе мље за нор ма лан рад и жи вот док је да нас за та ко не што по треб но нај ма ње 100 ју та ра зе мље. На шли смо парт не ра из Че шке и ка да су ме по зва ли на раз го вор ви ше ни сам би рао на чи не ка ко да их за др жим да до ђу ов де у До ро сло во да ра де. Од фа бри ке ће ко ри сти има ти и око ли на. Ми као по ро ди ца смо су вла сни ци фа бри ке и да ва ће мо јој ком плет ну ло ги сти ку. Већ смо по че ли да ра ди мо,

са ку пља мо би о ма су са њи ва на шим ма ши на ма, а сле де ће го ди не ка да фа бри ка поч не да ра ди, са ми по љо при вред ни про из во ђа чи мо ћи ће да до во зе ба ле сла ме или дру ге би о ма се, ко је ће се ов де ме -

По гон фа бри ке

ри ти и по ки ло гра му от ку пљи ва ти. По сто ји ве ли ко ине ре со ва ње по љо при вред них про из во ђа ча и ве ли ки по сао је пред на ма – ка зао је Хо ло. Пред став ни ци сом бор ске ло кал не са мо у пра ве, пред во ђе ни пред сед ни ком ва ро шке асем бле је Си ни шом Ла зи ћем, гра до на чел ни ком Не ма њом Де ли ћем и дво ји цом сом бор ских по сла ни ка у Скуп шти ни АП Вој во ди не Ла за ром Ра чи ћем и Ср ђа ном За -

СОМБОРСКО „БУЊЕВАЧКО КОЛО” ОБЕЛЕЖИЛО ПРАЗНИК ПРИСАЈЕДИЊЕЊА СРБИЈИ

Мала грана, али фина

СОМБОР: Удружење грађана „Буњевачко коло“ у Сомбору обележило је 94. годишњицу Велике народне скупштине Срба и Буњеваца у Новом Саду и дан присаједињења Војводине Србији, догадјај у коме су значајну улогу имали и сомборски буњевачки национални прваци. Пред препуном салом Буњевачке куће у Сомбору, уз пригодан уметнички програм у коме су учествовали женска певачка група „Варошанке“ и тамбурашки оркестар „Ђувегије“ уз вокалну пратњу Зоране Иђушки, беседу о историјском значају Велике народне скупштине у Новом Саду одржао је публициста из Сомбора Милан Степановић, који је говорио и на свечности коју је овим поводом организовао Буњевачки национални савет у Великој већници Градске куће у Суботици, 23. новембра. Он је рекао да историјски значај 25. новембра и историјска улога коју су у новембарским данима 1918. године

Дар „Буњевачком колу“

имали бачки Буњевци, међу којима су предњачили управо Сомборци, и данас сведоче о њиховој високој националној свести, политичкој зрелости и далековидости, снажном идеализму и израженом осећају братства и повезаности са осталим јужнословенским народима. Милан Степано-

ви ши ном, би ли су за до вољ ни оним шта су за те кли на те ре ну. - За нас је ова ин ве сти ци ја од огром ног зна ча ја, јер од мо мен та ка да смо до би ли по зив за раз го вор од че шког ин ве сти то ра до по -

вић и Марија Бошњак даровали су овом приликом „Буњевачком колу“, у чије је име поклон примио почасни председник БК чувени сомборски адвокат Ђура Бошњак урамљени Проглас Народног већа Срба и Буњеваца у Сомбору из новембра 1918. године. М. Миљеновић

чет ка ра да фа бри ке, да ће про ћи ће са мо осам, де вет ме се ци. То по ка зу је да су сом бор ска и по кра јин ска ло кал на ад ми ни стра ци ја за јед но учи ни ле све оно шта је по треб но да се убр за про це ду ра, до би ју до зво ле и ин ве сти ци ја ре а ли зу је и да до кра ја го ди не 50 до 70 љу ди већ до би је по сао – на гла сио је Си ни ша Ла зић при ли ком оби ла ска фа бри ке агро пе ле та у на ста ја њу. М. Ми ље но вић

Нова вина Потисја ЖАБАЉ: Туристичка организација општине Жабаљ и Винарија „Бисерно“ организују манифестацију „Нова вина потисја“, која ће се одржати у петак, у ловачком дому „Јелен“ у Жабљу. Манифестација почиње у 18 часов, а организоваће се дегустација најбољих нових вина Потисја, уз музику тамбураша и закуску. Л. К.

crna hronika

~etvrtak29.novembar2012.

SOM BO RAC VRA ]EN NA RO BI JU U KRU [E VAC

Oti mao pa re i mo bil ne telefone po No vom Sa du Kri mi na li sti~ ka po li ci ja uhap si la je D. K. (1994) iz oko li ne Som bo ra pod sum wom da je po ~i nio vi {e raz boj ni {ta va u No vom Sa du. On se te re ti za {est pqa~ ki u ko ji ma je, uz ozbiq nu pret wu, oti mao gra |a ni ma no vac, mo bil ne te le fo ne, gar de ro bu i dru ge vred ne stva ri. Ta ko |e mu se pri pi su je da je po ku {ao da iz vr {i jo{ jed no raz boj ni {tvo, pri ~e mu je `r tva us pe la da utek ne.

Jed no od tih de la, sum wa se, iz vr {io je za jed no s jo{ dvo ji com Apa ti na ca, pro tiv ko jih sle di pri ja va u re dov nom po stup ku. D. K. je sa slu {an i spro ve den u Vas pit no-po prav ni dom u Kru {ev cu ko ji je za wim ras pi sao po ter ni cu zbog bek stva s iz dra `a va wa ka zne, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. V.

PR VI POT PRED SED NIK VLA DE ALEK SAN DAR VU ^I] NA JA VQU JE:

Na red ne sed mi ce slu ~a je vi ko ji }e po tre sti Sr bi ju Pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} o~e ku je da ove ili na red ne sed mi ce bu du fi na li zo va ni ne ki pred me ti u bor bi pro tiv ko rup ci je, do da ju }i da }e to bi ti ve li ki slu ~a je vi kao {to je „Azo ta ra„.

Na vo de }i da ne mo `e da iz ne se vi {e de ta qa, Vu ~i} je na po me nuo da „po sto je ra zni qu di s na dim ci ma, od Na ka za do dru gih, ko ji ni su s wim u kon tak tu ne go s qu di ma ko ji ima ju mno go nov ca”.

RA SVE TQE NE PRO VA LE U TOR WO [U, KOD SEN TE

Po ha ra ni {ko la, de vet ku }a i sa la {a

Alek san dar Vu ~i}

– To }e bi ti stva ri ko je }e pro tre sti ce lu Sr bi ju i vi {e ni ko ne mo `e da ih za u sta vi, ni in sti tu ci o nal no ni va ni sti tu ci o nal no – re kao je Vu ~i}, na po mi wu ju }i da „po sto ji me |u ne kim qu di ma strah od ne kih ime na jer ne ki qu di ho }e da ra de sve pred me te, ne ki ne }e”.

– Ko zna gde }e i u ko jem sme ru to da ide – na po me nuo je Vu ~i} u in ter vjuu za naj no vi ji broj „No vog ma ga zi na”. Od go va ra ju }i na kri ti ke da se ~i ni da su na me ti bor be pro tiv ko rup ci je qu di ko ji su bli ski pro {loj vla sti, Vu ~i} je re kao da „pro sto ima te deo qu -

Po sle se dam me se ci pri tvo ra, no vo pro du `e we

de lo, a da ne od go va ra, re ci te mi. Na rav no da se sve od no si na ono {to se de {a va lo u ne kom pro te klom vre me nu jer za to ima te i ma te ri jal ne do ka ze i oba ve zu da te stva ri pro ce su i ra te. Ako pi ta te da li }e bi ti iz u ze ta ka i za {ti }e nih, ka `em vam da ne }e, i u to }e te se uve ri ti u na red nom pe ri o du – is ta kao je Vu ~i}.

– Kad pro |e te kroz wih, vi di te ce lo kup nu struk tu ru ono ga {to se de {a va lo pret hod nih 15 ili 20 go di na – re kao je Vu ~i}. On je oce nio da se su {ti na tih slu ~a je va ne ti ~e sa mo pro ce sa pri va ti za ci je ve} se kroz wih mo gu vi de ti pro ble mi ko je je ima la dr `a va i ko je }e tek da ima. (Ta njug)

KA KO JE DO [LO DO SU NO VRA TA NAJ VE ]EG PRO IZ VO \A ^A \U BRI VA NA BAL KA NU

Sum wi va pri va ti za ci ja i po slo vi „Azo ta re”

(1973) i Ti bo ra K. (1985) iz Tor wo {a. Osum wi ~e ne pri ja ve te re te da su iz obje ka ta, u ko je se te re te da su pro va qi va li, od ne li de lo ve na me {ta ja, gvo `|e, se kun dar ne si ro vi ne, hra nu i dru ge pred me te u vred no sti ve }oj od 650.000 di na ra. Svo je vre me no naj ve }i pro iz go na tog pred u ze }a, „Kar ba mid M. Mr. vo |a~ ve {ta~ kih |u bri va na 2„, ras klo pio i pro dao u ino Bal ka nu, „Azo ta ra” iz Pan ~e va stran stvu za go to vo tri pu ta ve pri va ti zo va na je da le ko is pod }u ce nu od one za ko ju je ku pio ZA [TO NE GO DU JE PO RO DI CA NO VO SA \ANKE re al ne vred no sti, a na kon {to ~i ta vu azo ta ru. SNE @A NE MI LO [E VI] je pri va ti za ci o ni ugo vor ras – Mi pro da je mo fir mu ko ja se ki nut a ta kom pa ni ja po dr à ba vi ne kom de lat no {}u, mi ne vqe na ta ko {to ju je pre u zeo pro da je mo we ne zgra de i opre „Sr bi ja gas”, na sta vi la je da be le ì vi {e mi li on ske gu bit ke, iz me |u osta log i tr gu ju }i p{e ni com, utvr di li su is Zbog naj no vi jeg pro du è wa ini stu tu ci ja ma, od om bud sma na tra ì va ~i emi si je „In pri tvo ra No vo sa |an ki Sne à ni do pred sed ni ka dr à ve, uka zu ju }i saj der”. Mi lo {e vi}, re fe rent ki wi u na, ka ko is ti ~e, du go tra ja we pri Na Te le vi zi ji B-92 NIS-u, ko ja je po vo dom pro ce sa tvor ske me re. prek si no} je, pod stak nu ko jim je ob u hva }e na u pri tvo ru – Mo ja po ro di ca je to kom po ta hap {e wi ma u ve zi s ve} se dam me se ci, we na po ro di ca stup ka na ime jem stva za Sne à ni po slo va wem „Azo ta re”, na me ra va po no vo da oba ve sti in nu od bra nu sa slo bo de po nu di la pre vre me na emi to va na sti tu ci je i or ga ni za ci je u obla sve {to ima mo – skrom nu ku }u – emi si ja o toj kom pa ni ji, sti za {ti te qud skih pra va, na ja ga ran tu ju }i da }e se ona, ko ja bu ko ja je za mi {qe na kao vqu je wen su prug Qu bi {a Mi lo kval no ì vi za de cu, uvek oda zi va deo se ri ja la o po slo va {e vi}. ti na sve po zi ve su da. Za i sta su u wu „Sr bi ja ga sa”, pla ni Sne à na Mi lo {e vi}, kao re pri tvo ru ve o ma lo {i uslo vi i ve ra nog za sle de }u go di nu. fe rent u ko mer ci ja li, i je dan me li ka pre na tr pa nost, ta ko da ona Iako no vi na ri te pro na xer u slu `bi plat nih si ste ma i prak ti~ no ne ma mo gu} nost da duk ci je ni ko ga ne op tu uslu ì va wa ku pa ca naft nim de spre mi od bra nu. Ina ~e, u tom po ù ju za kri mi nal ne rad ri va ti ma u NIS-u, ob u hva }e ni su stup ku se ~e ti ri oso be bra ne sa we, za mr {e ni od nos in po stup kom po vo dom slu ~a ja jed slo bo de. Me |u wi ma su, na vo dim te re sa pri vat nih kom pa nog kup ca naft nih de ri va ta, u ve to bez ika kve zle na me re, sa mo kao ni ja i po li ti~ kih kru zi s, ka ko se tvr di u spi si ma, go lu ~i we ni cu, su pru ga po me nu tog go va ski ci ran u emi si ji uka zu je mu, mi pro da je mo wen ka pi tal, spor nim bro jem NIS-ovih „kre kup ca, te Sne à nin nad re |e ni u na neo bi~ no od lu ~i va we ne kih od no sno mo gu} nost da ta fir ma dit nih“ kar ti ca za go ri vo ko je je pred u ze }u ko ji se, kao i ona, sum dr àv nih or ga na i po slo va we na sta vi da po slu je u bu du} no sti taj ku pac do bio to kom 2011. go di wi ~e za isto de lo – zlo u po tre bu „Azo ta re”. – ob ja {wa va „In saj de ru” di rek ne, is ko ri stio, a za zna tan deo ovla {}e wa od go vor nog li ca – na ko li ~i na de ri va ta pre u ze tih van vo di Qu bi {a Mi lo {e vi}. li mi ta pred vi |e nog ugo vo rom ni To me do da je i tvrd we da je wi P{e ni ca na za jam je iz mi rio oba ve ze. ho va po ro di ca u sve te òj ma te U raz go vo ru za „Dnev nik“ Mi ri jal noj si tu a ci ji, te su zbog „Azo ta ra” je 50.000 to na p{e ni ce po zaj mi la od Rob nih re zer vi, lo {e vi} tvr di da je naj no vi jim ugro è no sti po ~e li da do bi ja ju a 75.000 to na od pri vat nog pred u ze }a „Vik to ri ja gru pa”, s pla nom sud skim re {e wem od pre ne ko li po mo}. da tu p{e ni cu pro da na tr ì {tu i obez be di no vac za po kre ta we ko da na, „pri tvor ska me ra Sne – Do sad su nam da li tri pu ta pro iz vod we |u bri va, na kon ~e ga bi |u bri vo me wa la za p{e ni cu i à ni pro du è na do ja nu a ra sle de uza jam nu po mo} iz sin di ka ta u ko vra ti la dug. }e go di ne“. Po ro di ca, ne è le }i jem je Sne à na, gde je ce ne i po dr P{e ni ca po zajm qe na od „Vik to ri ja gru pe” je, ka ko na vo di „In ni na ko ji na ~in da re me ti tok à va ju kao do brog rad ni ka. Svi saj der” pro da ta fir mi „Ju-po int” po 9,35 di na ra ki lo gram, {to je po stup ka, jed no stav no sa mo è li ko ji po zna ju Sne à nu ima ju sa mo 2,3 di na ra ni è od tr ì {ne ce ne, ~i me se u sa mom star tu be le ì da uka è na wen po lo àj. re ~i hva le o woj kao oso bi i maj ci gu bi tak od 270 mi li o na di na ra. Po re ~i ma Qu bi {e Mi lo {e – na gla {a va Qu bi {a Mi lo {e vi}. „Azo ta ra” je p{e ni cu po zajm qe nu iz Rob nih re zer vi po ce ni vi }a, pro ces u ko jem je me |u ukup Uka zu ju }i na u jav no sti pri sut ni òj od one po ko joj se za du ì la pro da la fir mi „In vej”. no {e sto ro osum wi ~e nih i we go ne in for ma ci je o ve li koj op te re „In vej” i „Ju-po int”, me |u tim, na knad no anek si ma ugo vo ra va su pru ga, op tu `ni ca je po dig nu }e no sti na {ih su do va, Mi lo {e „Azo ta ri” upla }u ju do dat ne pa re za uze tu p{e ni cu, iako ni su ima ta i stu pi la je na prav nu sna gu, a vi} do da je da we go va po ro di ca li oba ve zu da to ura de, pa je ta ko is pa lo da je „Azo ta ra” p{e ni cu re~ je po stup ku po kre nu tom po vo ima i strep we po vo dom to ga kad uze tu iz Rob nih re zer vi pro da la po ce ni po ko joj se za du ì la. dom slu ~a ja jed nog kup ca go ri va bi su |e we mo glo da po~ ne, ali da od NIS-a. O~e ku je se, do da je Mi se ipak na da ju da }e se to de si ti lo {e vi}, da sud za ka è po ~e tak usko ro, bu du }i da je re~ o pri Ka da je re~ o pri va ti za ci ji tor Agen ci je za pri va ti za ci ju su |e wa, ali o tre mi nu jo{ ne ma tvor skom pred me tu. „Azo ta re” za vre me Vla de Vo ji Vla di slav Cvet ko vi}. in for ma ci ja. Od bra na Sne à ne Mi lo {e vi} sla va Ko {tu ni ce, sum wu, po na Ta ko |e, „Azo ta ra” je pri va Na kon {to je i po za vr {et ku je ulo ì la àl bu no vo sad skom la zi ma „In saj de ra”, naj vi {e ti zo va na bez ika kve ga ran ci je is tra ge u po stup ku ko jim je ob u Ape la ci o nom su du i pro tiv naj po bu |u je ~i we ni ca da je, na kon da }e no vi vla snik bi ti u sta wu hva }e na we go voj su pru zi pro du no vi jeg re {e wa o pro du è wa {to je tu kom pa ni ju pre u zeo da na sta vi pro iz vod wu. èn pri tvor, Qu bi {a Mi lo {e pri tvor ske me re, ali za sad ne ma srp sko-li tvan ski kon zor ci jum, – Da smo in te res usme ri li is vi} se do pi si ma obra }ao broj nim od lu ke. E. D. no vi vla snik sa mo je dan od po kqu ~i vo ka stra te {kim in ve Sen }an ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ ne pri ja ve pro tiv pet li ca zbog osno va sum we da su to kom no vem bra ove go di ne pro va li li u {ko lu i de vet ne na sta we nih ku }a i sa la {a u Tor wo {u i oko li ni. Pri ja ve su pod ne te pro tiv Igo ra K. (1988), Vil mo {a K. (1983), â be K. (1972), @ol ta K.

U bor bi pro tiv ko rup ci je po la zi se od 24 pred me ta ko ji su do bi je ni od Evrop ske ko mi si je, a po mi we ih i Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je, pod se tio je Vu ~i}, na po mi wu ju }i da ih ni je on „iz vu kao iz {i we la ve} je za wih zna la ~i ta va jav nost”.

Zgra da za Tu `i la {tvo

Dro ga u sta nu

35 raz li ~i tih ta ble ta, do ma }i i stra ni no vac, ko ji mo `da po ti ~e iz pro da je nar ko ti ka. Za neo vla {}e nu tr go vi nu nar ko ti ci ma te re ti se i K. [. (1990) iz No vog Sa da, pro tiv ko ga sle di kri vi ~a na pri ja va u re dov nom po stup ku. Isto ta ko, pro tiv No vo sa |a ni na S. P. (1992), kod ko ga je po li ci ja ju ~e pro na {la pa ke ti} s pra hom za ko ji se sum wa da je he roin, bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va za neo vla {}e no dr `a we opoj nih dro ga, do da je se u sa op {te wu. M. V.

di ko ji pri pa da ju i de lu sa da {we vla sti u afe ri ’Agro ban ka’, od Se ku li }a pa na da qe, qu di za ko je se pri ~a lo da su fi nan si je ri SPS-a i ni ko ni je pra vio iz u ze tak.” – Ako ima te da mi ka `e te da je ne ko da nas po ~i nio kri vi~ no

Go vo re }i o in sti tu ci o nal nom re {a va wu pro ble ma ko rup ci je, Vu ~i} je re kao da su za to po treb ne iz me ne Za ko na o ZKP-u, Kri vi~ nog za ko na, kao i stra te gi ja za bor bu pro tiv ko rup ci je. – Mi }e mo od 15. ja nu a ra ima ti ozbiq nih pro ble ma s tu ì o ci ma jer svi pre u zi ma ju tu ì la~ ku is tra gu. Raz mi {qa mo o to me da ne ku od zgra da MUP-a ili Mi ni star stva od bra ne ustu pi mo Tu ì la {tvu da bi qu di mo gli da ra de – re kao je pr vi pot pred sed nik Vla de. Vu ~i} je re kao da se pla {i da u ovom tre nut ku ni smo ospo so bqe ni za tu ì la~ ku is tra gu jer je ob u ~e nost ve li ki pro blem, ali da ima jo{ dva me se ca da se obez be de bar osnov ni teh ni~ ki uslo vi. – Osim to ga, na {i po stup ci mo ra ju da bu du efi ka sni ji, ako tu ì lac za vr {i po sao ne tre ba po stu pak da tra je pet go di na, a da sva ki {ka kqiv i te àk pred met bu de sklo wen i ~e ka – re kao je on.

PRI JA VA PRO TIV ^E TVO RI CE NO VO SA \A NA

No vo sa |a ni nu H. M. (1964) od re |e na je me ra za dr `a va wa do 48 sa ti zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, a za isto de lo pod ne ta je pri ja va i pro tiv we go vog su gra |a ni na E. L. (1982). Ka ko se na vo di u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je, wih dvo ji ca su za te ~e na u sta nu, ko ji je pre tre san po na red bi su da, sa se dam pa ke ti }a pra ha za ko ji se sum wa da je he roin i jed nim pa ke ti }em ma te ri je za ko ju se pret po sta vqa da je ma ri hu a na. U tim pro sto ri ja ma je na |e no i

dnevnik

sti to ri ma, a ne to li ko ka ce ni, ve ro vat no da bi smo ima li bo qu si tu a ci ju, ali to je na knad na pa met – ob ja {wa va Cvet ko vi}. Pri vat ni vla snik, ka ko pod se }a „In saj der”, ne sa mo da ni je vra tio du go va wa na pra vqe na u vre me dok je „Azo ta ra” bi la

dru {tve no pred u ze }e, na {ta je bio oba ve zan ku po pro daj nim ugo vo rom, ve} je i bez do zvo le Agen ci je za pri va ti za ci ju pro dao je dan od po go na, a Agen ci ju o to me oba ve stio tek po za kqu ~e wu ugo vo ra s jed nim ru skim part ne rom. Zbog sum we da je u po slo va wu „Azo ta re” bi lo ne za ko ni tih rad wi, ka ko pod se }a „In saj der”, pro le tos su uhap {e ni ne ki od do ma }ih ~la no va kon zor ci ju ma Du {an Stu par i Vu ja din Jan ko vi}, ali su pu {te ni iz pri tvo ra. No vo ru ko vod stvo „Azo ta re” od biv {ih vla sni ka tra ì na dok na du {te te od oko 45 mi li o na evra, a biv {i vla sni ci tra è pred me |u na rod nim su dom da im dr à va Sr bi ja is pla ti pri bli `no isti iz nos. Pro ble mi u „Azo ta ri” ne za vr {a va ju se ras ki da wem ugo vo ra s kup cem i po dr à vqe wem kom pa ni je jer ona na sta vqa da po slu je s gu bit kom i, po tvrd wa ma „In saj de ra”, da nas du gu je 200 mi li o na evra vi {e ne go u tre nut ku ka da ju je pre u ze la dr à va. – Is po sta vi lo se da je na pra vqen si stem ko ji je do veo do to -

ga da se du go vi „Azo ta re„ uve }a va ju dok isto vre me no u po slo va wu s tim dr àv nim pred u ze }em ko rist ima ju pri vat ne fir me – ob ja {wa va ju auto ri „In saj de ra”. Vla da Mir ka Cvet ko vi }a je, na i me, omo gu }i la „Azo ta ri” da tr gu je p{e ni com da bi ostva ri la no vac za ku po vi nu re pro ma te ri ja la neo p hod nog za pro iz vod wu. „Na pri me ru ‘Azo ta re’ ja sno se vi di da, upr kos obe }a wi ma svih stra na ka ko je su bi le na vla sti u po sled woj de ce ni ji, me ha ni zmi zlo u po tre be i pqa~ ke po mno go ~e mu li ~e na de ve de se te go di ne pro {log ve ka, ka da je ko rist od tr go vi ne stra te {kim pro iz vo di ma bi la re zer vi sa na za po vla {}e ne po je din ce, a na {te tu gra |a na Sr bi je – oce wu je eki pa „In saj de ra”. Pot pred sed nik SPS-a Du {an Ba ja to vi} ob ja {wa va da su to u~i ni li za to {to su se „upla {i li ta kvih si tu a ci ja”, od no sno to ga da bi ih ne ko mo gao za ne {to op tu ì ti. – Tvr dim da pa re ni su na mer no iz vu ~e ne, kad ra di te s ber zan skom ro bom, to vam je ta ko: mo è te da do bi je te a mo è te i da iz gu bi te, ali je di na va `na po sle di ca je da „Azo ta ra” da nas ra di i da rad ni ci pri ma ju pla te – re kao je „In saj de ru” di rek tor „Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi}, ko ji tvr di da je na ~i ta vom po slu „Azo ta ra” za pra vo za ra di la. „In saj der”, me |u tim, tvr di da je „Azo ta ra” pre tr pe la ogrom ne gu bit ke zbog sko ka ce ne p{e ni ce u tre nut ku ka da je do {lo vre me da p{e ni cu vra ti „Vik to ri ja gru pi”. Iako je pro te klih da na uhap {e no ne ko li ko oso ba, iz me |u osta log i je dan od ru ko vo di la ca „Azo ta re” Ra do sav Vu ja ~i}, zbog sum we da su ume {a ne u mal ver za ci je pri tr go vi ni sub ven ci o ni sa nim |u bri vom, do da nas jo{ ni ko ni je uhap {en zbog po slo va sa ì tom, ali su predstvni ci vla sti na ja vi li da ta is tra ga do la zi na red. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

~etvrtak29.novembar2012.

U VI [EM SU DU U NO VOM SA DU SU TRA NE ]E, KA KO JE NA JA VQE NO, PO ^E TI PRO CES ZA TRA GE DI JU U „KON TRA STU”

Advo ka ti od lo `i li po ~e tak

IN CI DENT U HRT KOV CI MA

Hu li ga ni na pa li ùp ni ka Dvo ji ca mla dih na sil ni ka upa li su u uto rak u dvo ri {te ku }e ùp ni ka ri mo ka to li~ ke cr kve Iva na @iv ko vi }a u se lu Hrt kov ci kod Ru me i uz uvre de ot ki nu li re gi star sku ta bli cu s we go vog auto mo bi la, pre neo je voj vo |an ski por tal „Auto no mi ja„. @up nik @iv ko vi} je is pri ~ao da su dvo ji ca na sil ni ka ima la na vi ja~ ke {a lo ve oko vra ta, da su upa li u dvo ri {te ku }e a po tom i u ga ra ù, oda kle su s auto mo bi la ot ki nu li pred wu ta bli cu s hr vat skim re gi star skim ozna ka ma. Do dao je da je slu ~aj pri ja vio po li ci ji, ko ja je oba vi la uvi |aj na li cu me sta. Po li caj ci su ka za li da zna ju ko su pre stup ni ci, ka zao je @iv ko vi}. On je na veo da su u uto rak u Hrt kov ci ma odr à ne de mon stra ci je zbog oslo ba |a ju }e pre su de Ha {kog tri bu na la hr vat skim ge ne ra li ma An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u.

– Se dam go di na ve} ì vim ov de i ni ka kvih pro ble ma do da nas ni sam imao – re kao je ùp nik. Se lo Hrt kov ci to kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka po sta lo je sim bol za et ni~ ko ~i {}e we Hr va ta iz Sre ma. Pred Ha {kim tri bu na lom vo di se pro ces pro tiv pred sed ni ka Srp ske ra di kal ne stran ke Vo ji sla va [e {e qa, ko ji je, iz me |u osta log, op tu èn i za et ni~ ko ~i {}e we Hr va ta iz Voj vo di ne. Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne naj o {tri je je osu di la na pad na ku }u ri mo ka to li~ kog ùp ni ka Iva na @iv ko vi }a u Hrt kov ci ma i za tra ì la da po ~i ni o ci bu du uhap {e ni. LSV je u sa op {te wu za jav nost za tra ìo naj stro è ka zne za dvo ji cu na sil ni ka. „Sve mu {to se de {a va lo u Hrt kov ci ma pre dva de set go di na pret ho di lo je upra vo uz ne mi ra va we lo kal nog, ka to li~ kog sve {te ni ka“, pod se tio je LSV. P. K.

PRO TEST RO DI TE QA OSU \E NIH ZA UBI STVO BRI SA TA TO NA

Tra è po na vqa we su |e wa Ro di te qi osu |e nih za u~e {}e u ubi stvu fran cu skog dr à vqa ni na Bri sa Ta to na u Be o gra du, u sep tem bru 2009. go di ne, ju ~e su mi r no pro te sto va li is pred Ape la ci o nog su da, tra è }i po na vqa we kri vi~ nog po stup ka i pra vi~ no su |e we. Oku pqe ni – wih dva de se tak – no si li su tran spa ren te „Ho }e mo prav du”, „Umr la je prav na dr à va”, „Za {to sud ig no ri {e sve do -

ke”, „[ta je s pre i spi ti va wem is tra `nog po stup ka”... To kom pro te sta, is pred zgra de Ape la ci o nog su da ko ji tre ba da od lu ~i o `al bi advo ka ta osu |e nih ko ji tra `e po na vqa we po stup ka, sa o bra }aj se od vi jao neo me ta no, a skup je pre ven tiv no obez be |i va lo ne ko li ko po li ca ja ca. Ro di te qi osu |e nih uka za li su i na, po wi ma, niz ne pra vil no sti u po stup ku, me |u ko ji ma je i za {to ne ma naj zna ~aj wih sni ma ka iz ka fi }a s pla toa na Obi li }e vom ven cu, za {to je u po li ci ji vr {en pri ti sak na osum wi ~e ne da po tvr de ne {to {to ni je isti na i da pro me ne is ka ze... @a r ko Pu zi ga }a, otac osu |e nog De ja na Pu zi ga }e, iz ja vio je no vi na ri ma da je sud iz re kao dra kon ske ka zne mi mo do ka za i da

ni su uze te u ob zir iz ja ve sve do ka. On je na veo i da su se ro di te qi oku pi li is pred zgra de Ape la ci ong su da da bi skre nu li pa `wu na, ka ko je re kao, ne pra ved nu pre su du i da bi se do {lo do prav de. Pu zi ga }a je re kao i da se pre su dom iz re ~e nom okri vqe ni ma vr {i „dr `av no na si qe nad na {om de com” i da za to tra `e da po s tu p ak vra ti u pr vo b it n o sta we.

Prav ni za stup nik De ja na Pu zi ga }e advo kat Sve to zar Vu ja ~i} je re kao da se u kom plet nom slu ~a ju ra di o „ne vi |e nom prav nom skan da lu” do ko jeg je do {lo iz po li ti~ kih raz lo ga biv {e vla sti. Vu ja ~i} sma tra i da je biv {a vlast una pred, kroz me di je, iz re kla ka zne osu |e ni ma, pri ~e mu je, ka ko ka `e, „skri va na isti na”, a sud ni je utvr dio ~i we ni~ no sta we. Ape la ci o ni sud u Be o gra du kra jem ja nu a ra pre po lo vio je ka zne osu |e ni ma, pre i na ~iv {i pre su du Vi {eg su da ko jom su bi li osu |e ni na ukup no 240 go di na za tvo ra. Pra vo sna `nom pre su dom Ape la ci o nog su da 14 na pa da ~a na Ta to na do bi lo je ukup no 123 go di ne za tvo ra. (Ta njug)

– Glav ni pre tres po vo dom tra ge di je u no vo sad skoj dis ko te ci „Kon trast” u ko joj je ì vot iz gu bi lo {e sto ro mla dih qu di, za ka zan za su tra u Vi {em su du, od lo èn je na zah tev bra ni la ca. Oni su obra zlo ì li da zbog ra ni je pre u ze tih oba ve za na dru gim su |e wi ma ni su u mo gu} no sti da u~e stvu ju u po stup ku u na ve de nom ter mi nu – ka za la je ju ~e port pa rol ka po me nu tog su da u No vom Sa du su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}. Ka ko smo pi sa li, zbog tra gi~ nog do ga |a ja 1. apri la ove go di ne op tu è ni su vla snik lo ka la Alojz G. (68), dvo ji ca za ku pa ca De jan R. (36) i Sla vi {a S. (46), kao i elek tri ~ar Mi ro slav P. (50), ko ji je bio an ga ò van na elek ti ~ar skim ra do vi ma u dis ko te ci. Op tu è ni ma se pri pi su je te {ko de lo pro tiv op {te si gur no sti u ve zi s iza zi va wem op {te opa sno sti.

Po na vo di ma op tu `ni ce, oni ni su odr à va li elek tri~ ne in sta la ci je is prav nim, a pri to me ni su po {to va ni pro tiv po àr ni pro pi si. Na kon is tra ge, bi lo je in di ci ja se da se pla men po ja vio po sle var ni ~e wa is pod bi ne, gde su, osim ka blo va za na pa ja we or ma ri }a s uti~ ni ca ma za pri kqu ~e we mu zi~ kih ure |a ja bi li ja stu ~a sti na slo ni ko ji su ra ni je upo tre bqa va ni u se pa re i ma. Na vod no, u tre nut ku iz bi ja wa po à ra u dis ko te ci je bi lo vi {e od 300 qu di. U tra gi~ noj ne sre }i na stra da li su Ma ri na Ani ~i} (1987) iz û ru ga, Mi le na Dal ma ci ja (1986) iz Fu to ga, Mar ko Pa vlo vi} (1983) iz Kra gu jev ca, Re na to Vu ko vi} (1991) iz Ki kin de i Ta ma ra Mi la di no vi} (1987) i Zo ran Ig wa to vi} (1984) iz No vog Sa da. Pod se ti mo, tim eks pe ra ta i prav ni ka, ko je pre vo di advo kat Dra go qub Mar ti no vi}, pod neo

je na knad no nad le `nom jav nom tu `i la {tvu kri vi~ nu pri ja vu pro tiv dvo ji ce pri pad ni ka va tro ga sne jed ni ce ko ja je in ter -

ve ni sa la pri li kom tr ga~ nog do ga |a ja, o ono ra di na to me, sa zna je mo od Mar ti no vi }a. M. V.

HA [KI TRI BU NAL OB JA VQU JE OD LU KU PRO TIV BIV [EG LI DE RA OVK-a ZBOG ZLO ^I NA NA KO SO VU 1998.

Da nas no va pre su da Ra mu {u Ha ra di na ju Ha {ki tri bu nal da nas }e iz re }i no vu pr vo ste pe nu pre su du ne ka da {wim ko man dan ti ma Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va Ra mu {u Ha ra di na ju, Idri zu Ba qa ju i La hi ju Bra hi ma ju, pro tiv ko jih je, na po no vqe nom su |e wu, po stu pak vo |en zbog zlo ~i na nad al ban skim, srp skim i rom skim ci vi li ma u lo go ru OVK-a u Ja bla ni ci 1998. go di ne. Tu ì la {tvo je u za vr {oj re ~i, u ju nu ove go di ne, za tra ì lo ka znu od naj ma we 20 go di na za tvo ra za sva kog od op tu è nih, dok su od bra ne tra ì le oslo ba |a ju }e pre su de. Kao i u Sr bi ji, i u Ha gu se na ga |a ka kve }e pre su de bi ti do ne te u ovom pred me tu. Bu du }i da se ra di o pr vo ste pe noj pre su di, sa da se mo è re }i tek da }e, uko li ko ne bu du za do voq ne, stra ne u po stup ku mo }i da ulo è àl bu. Po okon ~a wu pr vog su |e wa, po op tu `ni ci za zlo ~i ne na {i rem pod ru~ ju za pad nog Ko so va, Ha ra di naj i Ba qaj su oslo bo |e ni op tu `bi i pu {te ni na slo bo du, dok je Bra -

Ra mu{ Ha ra di naj na bil bor di ma ju ~e u Pri {ti ni

ne go {to su sa slu {a na dva sve do ka ko ja su od bi ja la da da ju is kaz. Je dan od tih sve do ka, biv {i pri pad nik OVK-a [ef }et Ka ba {i, bio je op tu `en za ne po {to va we su da jer ni je hteo da da is kaz ni na po no vqe nom su |e wu u pred me tu „Ha ra di naj“. On je pri znao kri vi cu i bio osu |en na dva me se ca za tvo ra.

Su di ja Mo lo to gla sao za oslo ba |a we Pe ri {i }a Pre su du Ha ra di na ju }e do ne ti ve }e ko jim pred se da va Xa stis Ba ko ne Mo lo to iz Ju `ne Afri ke, a ~la no vi ve }a su Bar ton Hol s Ba ha ma i bel gij ski su di ja Gi De lo va. Su di ja Ba ko ne Mo lo to ro |en je 1944. go di ne. Bio je su di ja Vi so kog su da Ju `ne Afri ke. Ka ri je ru je po ~eo kao ra ~u no vo |a, a de se tak go di na ba vio se advo ka tu rom. U Ha {kom su du je od 2005. go di ne. ^lan je ve }a ko je je su di lo Mom ~i lu Pe ri {i }u i Mi la nu Mar ti }u, a sa da je u ve }u ko je su di Ra do va nu Ka ra xi }u. Pri li kom iz ri ca wa prr vo ste pe ne pre su de Pe ri {i }u, ko ji je u Tri bu na lu osu |en na 27 go di na za tvo ra, su di ja Mo lo to je gla sao da se ne ka da {wi na ~el nik Ge ne ral {ta ba VJ-a oslo bo di kri vi ce.

hi maj bio osu |en na {est go di na za tvo ra. @al be no ve }e je u ju lu 2010. uki nu lo oslo ba |a ju }e pre su de, po tvr di lo ka znu od {est go di na za tvo ra za Bra hi ma ja i na lo `i lo da se pro ces po no vi po {est ta ~a ka op tu `ni ce – za zlo ~i ne u lo go ru Ja bla ni ca. @al be no ve }e je za kqu ~i lo da je do ka zni po stu pak Tu `i la {tva za vr {en pre vre me na, od no sno pre

u sklo pu OVK-a, a Bra hi maj je bio pri pad nik OVK-a sta ci o ni ran u {ta bu te je di ni ce u Ja bla ni ci, op {ti na \a ko vi ca. Pr vo bit na op tu `ni ca pro tiv Ha ra di na ja i dvo ji ce sa op tu è nih iz da ta je 4. mar ta 2005. go di ne. Sva tro ji ca su se pre da li 9. mar ta 2005. go di ne. Su |e we je po ~e lo 5. mar ta 2007. go di ne, a iz vo |e we do ka za Tu ì la {tva za vr {e no je u no vem bru 2007. Sva tri ti ma od bra ne su od lu ~i la da ne iz vo de ni ka kve do ka ze. Pre tre sno ve }e je iz re klo pre su du 21. ju la 2010. Po no vqe no su |e we je po ~e lo 18. av gu sta 2011. i Tu ì la {tvo je za -

Tu `i la {tvo je u do ka ze pre da lo Ka ba {i jev is kaz sa su |e wa u pred me tu „Li maj i dru gi“, ka da on je ste go vo rio o ja bla ni~ kim zlo ~i ni ma. Bez pri su stva jav no sti, u apri lu je bio sa slu {an i dru gi „ne voq ni sve dok“ op tu `be, s ozna kom „80“. Po re di go va nom tran skrip tu, ko ji je Tri bu nal na knad no ob ja vio, taj za {ti }e ni sve dok je re kao da su Ba qaj i Bra hi maj u pro le }e 1998. u~e -

Ubi ja we sve do ka – Tu ì la {tvo Ha {kog tri bu na la „iz ne na |e no je na vod nom iz ja vom tu ì o ca za rat ne zlo ~i ne Vla di mi ra Vuk ~e vi }a po ko joj je ono od go vor no za smrt 19 sve do ka u pred me tu „Ha ra di naj i osta li“ – iz ja vio je ju ~e spe ci jal ni sa vet nik glav nog tu ì o ca Fre de rik Svi nen. Sa vet nik Ser à Bra mer ca je re kao da je o toj iz ja vi raz go va rao s Vuk ~e vi }em i da mu je on re kao da je „in for ma ci ja po gre {no pre ne ta“. – Za {ti ta sve do ka je bi la ve li ki iza zov za vre me su |e wa Ha ra di na ju i osta li ma. I sud sko ve }e je u pr voj pre su di ja sno re klo da su se sve do ci ose }a li ne si gur nim i da su bi li za stra {i va ni – re kao je Svi nen na re dov nom bri fin gu za no vi na re, is ta kav {i da „ne ma do ka za da su sve do ci ubi ja ni za to {to su bi li sve do ci Tu ì la {tva“. – Pro sto je ne ta~ no da su sve do ci ubi ja ni.

stvo va li u pre mla }i va wu, sa ka }e wu i ubi stvu vi {e za to ~e ni ka Ja bla ni ce. Ta ko |e je re kao da je Ha ra di naj „mo rao da zna“ {ta se ta mo de {a va lo. To sve do ~e we je odr à no u pri su stvu su di ja, tu ì la ca i za stup ni ka od bra ne, na „uda qe noj lo ka ci ji“, za ko ju je je dan od bra ni la ca re kao da je „na kra ju sve ta“. Tro ji ca op tu è nih su, po sred stvom vi deolin ka, is kaz pra ti la iz Ha ga. Pre tre sno ve }e je, ina ~e, u svo joj pre su di od 2008, na ve lo da se „su |e we od vi ja lo u at mos fe ri stra ha za sve do ke“. Ovaj pred met se ti ~e zlo ~i na ko ji su na vod no po ~i we ni od 1. mar ta do 30. sep tem bra 1998. na pod ru~ ju Du ka |i na na za pad nom Ko so vu. To kom tog pe ri o da Ha ra di naj je bio ko man dant OVK-a na pod ru~ ju Du ka |i na, Ba qaj je bio ko man dant je di ni ce „Cr ni or lo vi„

vr {i lo iz vo |e we svo jih do ka za 20. apri la 2012. Od bra na ni je iz vo di la do ka ze. Za vr {ne re ~i su iz ne te 25, 26, i 27. ju na 2012. go di ne. Ha ra di naj je 2004. go di ne bio iza bran za pre mi je ra, ali je u mar tu na red ne go di ne pod neo ostav ku po {to je pro tiv we ga obe lo da we na ha {ka op tu `ni ca, i do bro voq no se pre dao Tri bu na lu. Ko sov ski Al ban ci ve} spre ma ju sve ~a ni do ~ek i na ja vqu ju no vi po li ti~ ki an ga `man ha {kog op tu `e ni ka, a vla sti u Sr bi ji upo zo ra va ju na to da bi we go vo even tu al no oslo ba |a we mo glo ugro zi ti po li ti~ ki di ja log ko ji se vo di u Bri se lu. Na bil bor di ma {i rom Pri {ti ne, ali i dru gih gra do va na ju gu Ko so va, is tak nu ti su na pi si do bro do {li ce Ha ra di na ju, na ko ji ma sto ji i po ru ka „Sve tlog obra za na pred – li der ko ji dr `i re~”. E. D.

MI NI STAR PRAV DE I DR @AV NE UPRA VE NI KO LA SE LA KO VI] NA JA VQU JE

Kle ve ta vi {e ne }e bi ti kri vi~ no de lo – Iz me na ma Kri vi~ nog za ko ni ka Sr bi je bi }e de kri mi na li zo va na kle ve ta, ko ja vi {e ne }e po sto ja ti kao kri vi~ no de lo – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu mi ni star prav de i dr `av ne upra ve Ni ko la Se la ko vi}. – Iako je iz rad ne gru pe za du `e ne za iz me ne i do pu na KZS-a bi lo sa op {ta va no da kle ve ta osta je kri vi~ no de lo, po sle jav ne ras pra ve od lu ~e no je da se

ona de kri mi na li zi je iz me we nim za kon skim tek stom. Mi ni star je uka zao na to da }e ubu du }e oni ko ji se sma tra ju okle ve ta nim u sred stvi ma jav nog in for mi sa wa mo }i da u par ni~ nom po stup ku utu `u ju svo je pra vo tu `be nim zah te vom za na kna du {te te. – Uki da we kle ve te kao kri vi~ nog de la je od iz u zet ne va `no sti za ja ~a we slo -

bo de no vi nar stva i me dij skog iz ve {ta va wa, kao i slo bo de iz ra `a va wa u Sr bi ji. S dru ge stra ne, to sve do ~i da je Sr bi ja, kao i do sa da, pred wa ~i la u za {ti ti i pro mo ci ji qud skih pra va, pa i pra va na slo bod no iz ra `a va we – na gla sio je Se la ko vi}. Za raz li ku od kle ve te, uvre da osta je kri vi~ no de lo.

SPORT

~etvrtak29.novembar2012.

dnevnik

Fo to: F. Ba ki}

DO DE QE NE NA GRA DE „JO VAN MI KI] SPAR TAK”: U Ho te lu „Nor cev„ na Fru {koj go ri do de qe no je naj ve }e sport sko pri zna we u AP Voj vo di ni - Jo van Mi ki} Spar tak. U ka te go ri ji spor ti ste na gra du je do bio ka ja ka{ Mar ko No va ko vi}, ~lan KK Be ~ej. On je ove go di ne na Evrop skom pr ven stvu za se ni o re osvo jio zlat nu me da qu u di sci pli ni K1 200 me ta ra. Ne {to ka sni je je na Olim pij skim igra ma u Lon do nu u is toj di sci pli ni, u ve o ma ja koj kon ku ren ci ji, za u zeo sed mo me sto.

U ka te go ri ji tre ne ra pri zna we je do bio Sti pan Virt iz Klu ba di za wa te go va Spar tak iz Su bo ti ce. On je ceo svoj `i vot po sve tio ovom spor tu i edu ka ci ji mla dih na ra {ta ja, a klub je iz ne drio mno ge po zna te di za ~e te go va u Voj vo di ni i Sr bi ji. Za vr hun sko sport sko do stig nu }e Spar ta ko vu na gra du do bio je kik bok ser Ne nad Pa go nis iz No vog Sa da. On je tri pu ta za re dom bio pr vak sve ta i to sva ki put u raz li ~i toj te `in skoj ka te go ri ji i pr vi je u isto ri ji svet ske fe de ra ci je

sa ova kvim uspe hom. Uz to je bio i pro fe si o nal ni svet ski {am pion i dvo stru ki evrop ski pr vak. Za `i vot no de lo na gra du je do bio pro sla vqe ni yu dis ta dr Slav ko Oba dov iz No vog Sa da. Ove go di ne pro sla vio je 50 go di na ra da i ak tiv no sti u yu do spor tu. U pre bo ga toj ka ri je ri osvo jio je se dam evrop skih od li~ ja i bron zu na Olim pij skim igra ma. Po red yu doa tak mi ~io se u sam bou, gde je ta ko |e osva jao evrop ske i svet ske me da qe, a za sport ski, tre ner ski i pe da go -

PARTIZAN U EVROLIGI DO^EKUJE LIJETAVOS RITAS (20.45)

Me~ od lu ke za cr no-be le Ko{arka{i Partizana danas do~ekuju Lijetuvos Ritas (20.45), obe ekipe hvataju, najverovatnije, posledwi voz za Top 16 fazu Evrolige. Tri kola pre kraja takmi~ewa u D grupi, postoji nekoliko varijanti raspleta borbe za ~etvrtu poziciju. S obzirom na dosada{we rezultate i pokazani kvalitet, te{ko je re}i ko (ni)je zaslu`io da ode u Top 16 - Bamberg (skor 2-5), Partizan mt:s (1-6) ili Lijetuvos Ritas (1-6). Crno-beli su u tom trouglu jedini izgubili od direktnog konkurenta kao doma}ini, ali su i jedini pobedili neku

Leo Vesterman (u sredini) optimista

od tri ekipe iz gorweg dela tabele. Jasno je da bi se od novog poraza kod ku}e te{ko oporavili, mada ~ak ni u tom slu~aju ne bi izgubili sve {anse da odu daqe. O takvom scenariju pred okr{aj sa Lijetuvosom ipak niko u Partizanu ne `eli da razmi{qa. - Fokus je samo na slede}oj utakmici, a ne na onom {to bi moglo da se dogodi u posledwa dva kola. Ili }emo pobediti Litvance i ostati `ivi, ili }emo biti

eliminisani - pojednostavio je stvari Leo Vesterman. Du{ko Vujo{evi} se na konferenciji za novinare potrudio se da pri~a maksimalno oprezno, a ponegde je ostao i zagonetan, kao po pitawu povratka u tim Bogdana Bogdanovi}a, koji je zbog povrede kolena pauzirao ta~no mesec dana. - Ne bi trebalo da bude velikih promena. Bi}emo u punom sastavu - glasila je pomalo kontradiktorna izjava Partizanovog stratega. Ekipi Lijetuvosa odao je puni respekt, ali uz konstataciju da bi pun Pionir trebalo da bude tas na vagi koji }e pretegnuti u korist crno-belih. „Pobeda u ~etvrtak bi nam uve}ala {anse da odemo u Top 16, a onda bismo u Nema~koj verovatno igrali me~ odluke sa Bambergom. Motiv na obe strane je veliki. Dobro ih poznajemo, kvalitetni su na svim pozicijama, ali mislim da smo mi boqi - iako smo mla|i poru~io je Vujo{evi}. - Ako je razlika u kvalitetu izra`ena u nijansama, onda doma}i teren mo`e da bude presudan, kao {to je bio i u Viqnusu. Uz pomo} publike, koja nikad nije izostala, verujem u pobedu svog tima. Tim koji je u takmi~ewe krenuo sa Aleksandrom Xiki}em na klupi, a onda za trenera imenovao Dariusa Maskoliunasa, dobio je prvi me~ rezultatom 69:61. - Voleo bih da pobedimo {to ve}om razlikom, ali ako naglas tako razmi{qam, onda motivi{em i protivnika.

Danas (16.30)

Grupa B Alba - Prokom Makabi - [alon

(19) (20.05)

Grupa C Cedevita - Efes Kaha Laboral -Armani

(18.30) (20.30)

Grupa D Bamberg - CSKA Partizan - Lijetuvos

(20.45) (20.45)

Sutra Grupa A Real - Fenerbah~e

(20.45)

Grupa B Maontepaski - Unikaha

(20)

Grupa C @algiris - Olimpijakos

(19)

Grupa D Be{ikata{ - Barselona

po da tak da se iz bu xe ta za ovu de lat nost iz dva ja 4,92 po sto. U ka te go ri ji sport skih rad ni ka la u ret je Mo dest Du li} do sko ro Po kra jin ski se kre tar za sport i omla di nu, a sa da gra do na ~el nik Su bo ti ce. Na po zi ci ji po kra jin skog se kre ta ra za sport i omla di nu Mo dest Du li} je u dva man da ta u~i nio mno go za sport i spor ti ste u Voj vo di ni. Uspe {ni bi zni smen Mi lan Po po vi} iz Vr {ca na gra |en je u ka te go ri ji spon zo ri - do na to ri. G. Malenovi}

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

No vo sa |a ni za slu `e no do bo do va Crvenka - Vojvodina 21:24 (12:12)

Grupa A Kimki - Kantu

{ki rad do de qe na su mu mno go broj na pri zna wa. Kao naj bo qi su di ja na gra |en je iz ka ra te spor ta Mi lan Ko va ~e vi} iz Zre wa ni na, ko ji pri pa da svet skoj su dij skoj eli ti. U ka te go ri ji sport skih or ga ni za ci ja na gra du je do bio Sport ski sa vez gra da Som bo ra. Grad ski sport ski sa vez Som bo ra ima 101 ~la na i pre ko we ga se fi nan si ra ju svi ko ji se tak mi ~e u li ga ma Voj vo di ne i Sr bi je. Sport u Som bo ru ima ve li ko raz u me va we lo kal ne vla sti {to po tvr |u je

(19)

Vide}emo... Ako nam se ‘otvori’, gleda}emo da dobijemo sa vi{e od osam poena, ali u pripremi utakmice je prosta pobeda u prvom planu - jasan je Vujo{evi}. Na opasku novinara da bi pobede nad Barselonom i Bambergom mogle da nadoknade ~ak i dupli poraz od Nemawe Nedovi}a i drugova, odgovorio je da od kombinovawa nema efekta. - Uvek je najva`nije da se u slede}oj utakmici pru`i maksimum. Ako to uradimo sutra, bi}emo favoriti za pobedu. Bavimo se samo onim na {ta mo`emo da uti~emo.

CR VEN KA: Dvorana „Slobodan île Mi{kovi}”, gledalaca oko 1.500, sudije: Milosavqevi} i Trivkovi} (Be{ka). Sedmerci: Crvenka 2 (1), Vojvodina 8 (5), iskqu~ewa: Crvenka 12, Vojvodina 8 minuta. Diskvalifikacija: Gruji~i} (Crvenka) u 46. minutu. CR VEN KA: N. Ra~i}, @egarac 2, Radowi} 1, Tunguz, Slavuqica, V. Ra~i} 1, Perovi} 4, Nikoli}, Miri}, Mjerima~ka, \urovi}, Egi}, Gruji~i} 1, Vitas (11 odbrana, 2 sedmerca), Gugleta 6, Babi} 6. VOJ VO DI NA: B. Radi{i} 2, Popov 3, M. Radi{i}, Bari{i} 1, Veselinov, Stjepanovi}, Abaxi} (5 odbrana), Stojanovi} 7, Arseni} (6 odbrana, sedmerac), ûpkovi}, Jo{i} 6, Marijanac, Milo{evi}, Mitrovi} 1, Stankovi} 4, ]urkovi}. Realna strahovawa u odnosu na potajne nade Crven~ana da bi mogli bar do boda, pokazala su se opravdanim, pa su Novosa|ani zasluèno slavili u ovom veoma va`nom susretu za obe ekipe. Takav ishod mogao se naslutiti ve} nakon pet minuta kada su gosti golovima Bari{i}a, Stojanovi}a dva puta i Stankovi}a stekli prednost od 0:4. Doma}i igra~i su prvi gol postigli tek u 8. minutu preko Guglete, a odmah potom Perovi} je najavio mogu}i preokret (2:4) do kog je i do{lo u 16. minutu. Tada je odli~ni Gugleta sa dva uzastopna gola iskoristio iskqu~ewe Marjanca i postigao gol za izjedna~ewe (6:6). U 18. minutu pogotkom Perovi}a Crvenka je prvi put do{la i do vo|stva, a u 25. minutu je stekla i opipqiviju prednost, najpre prvim golom Stefana Babi}a na debiju za novi klub, a potom, ponovo,

Cr ven ka Ja fa - Voj vo di na Ko lu ba ra - Vr bas Kar neks @e le zni ~ar - Ru dar Na pre dak - Me ta lo pla sti ka PKB - Ju go vi} 1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. Metalopl. 4. Vr bas 5. C. zve zda 6. Na pre dak 7. Rad ni~ ki 8. Ko lu ba ra 9. Ju go vi} 10. Ru dar 11. Za je ~ar 12. PKB 13. Cr ven ka 14. @e le zn.

9 10 10 10 9 10 9 10 10 10 9 10 10 10

8 7 6 6 5 5 5 4 3 4 4 3 2 0

1 0 0 2 0 4 0 4 1 3 1 4 0 4 1 5 2 5 0 6 0 5 2 5 2 6 0 10

21:24 26:30 18:19 23:20 19:26 268:228 260:223 264:244 261:268 244:243 255:262 231:236 302:291 260:259 259:260 254:261 265:274 253:275 237:289

17 16 12 12 11 11 10 9 8 8 8 8 6 0

Guglete (12:9). Tome je uveliko doprineo i Jovica Vitas, jer je kod rezultata 10:8 odbranio sedmerac Stojanovi}u. A onda ponovo nagove{taj neuspeha, jer gosti koriste iskqu~ewe Ra~i}a i za poluvreme obezbe|uju nere{en rezultat (12:12). [to je igra u drugom delu vi{e odmicala, kvalitet Vojvodine je postojao izra`eniji, pa nakon nere{enog rezultata u 36. minutu (13:13) sledi wihova serija od sedam uzastopnih golova, pa se u 45. minutu (13:20) moglo re}i da je pobeda ve} osigurana. Ipak, nakon deset posnih minuta, igra~i Crvenke su se ponovo vratili u igru i sa dva uzastopna gola Babi}a (15:20) najavili ne{to uzbudqiviji zavr{etak. Na`alost po wih, samo na tome je i ostalo, a posledwa dva minuta igrali su sa ~ak dva igra~a mawe, pa je bilo iluzorno o~ekivati bilo kakav preokret. T. Jovovi}

SPORT

dnevnik

~etvrtak29.novembar2012.

VLADIMIR VERMEZOVI], TRENER PARTIZANA

Ima mo ba zu za bu du} nost

Fudbaleri Partizana osvojili su titulu jeseweg prvaka Jelen suprelige. Ako je po tradiciji crno–beli bi trebalo da uzmu i titulu {ampiona. Partizan je ove sezone do`iveo

tri poraza. Slede}eg ~etvrtka protiv ruskog Rubina ima}e priliku i da taj skor poprave. Pokazalo se u Ligi Evrope da Partizanu nedostaje jo{ jedan paker, koji bi distribuirao lopte kao kapiten Sa{a Ili}.

Vla di mir Ver me zo vi}

samo dva poraza, a dobio 12 utakmica. U posledwem kolu u Subotici ima}e priliku da taj skor i poprave. Me|u igra~ima koji su izneli sav teret je ~etveraca mladih igra~a: Ostoji}, Joji}, Ninkovi}, Mitrovi}, momci koji su letos preba~eni u prvi tim. Time se samo potvrdilo da omladinska {kola crno – belih funkcioni{e kao sat. U Evropi, crno – beli ipak nisu ostavili dubqi trag, dva puta su igrali nere{eno, a do`iveli

Trener Vladimir Vermezovi} ka`e da ne}e biti transfera u zimskoj pauzi. - Ne}emo nikog dovesti. Imamo bazu koja bi trebalo da u budu}nosti bude oslonac ekipe i tu ne}emo ni{ta mewati. Zadovoqni smo igrama najmla|ih i trudi}emo se da od wih napravimo jo{ boqe igra~e. Popuweni smo na svakoj poziciji i eventualni odlazak nekih od starosedelaca mo}i}emo da nadomestimo – rekao je trener crno–belih.

l Le to {we akvi zi ci je ni su se ba{ po ka za le. Ka kav je sta tus Za bi je, Pa u qe vi }a i osta lih? - Mislim da je Zabija na izlaznim vratima jer do sad nije pokazao pravu vrednost. Uz to je i nedisciplinovan i te{ko da }e ostati u Partizanu. [to se Pauqevi}a on ima jo{ jednu {ansu i vide}emo da li }e uspeti da je iskoristi. Takva je situacija i sa Lovreom, Filipom Kneèvi}em i ostalima. l Ka kav je sta tus Me da Ka ma re? On po sle gre {ke pro tiv In ter a ni je vi {e do bi jao {an su. - Iza wega je slaba polusezona. Ne znam da li je nezadovoqan {to ga klub letos nije prodao ili je ne{to drugo u pitawu, uglavnom ne pruà ono {to je po dolasku prikazivao. Vide}emo {ta }e biti sa wim, takav profil igra~a nam je potreban, a na wemu je da li }e pruàti maksimum ili ne}e. l Alek san dar Mi tro vi} igra sjaj no, ali ima pro ble ma sa po na {a wem. Ka ko vi vi di te re {e we tog pro ble ma? - On je mlad igra~ i o~ekivano je da }e imati problema sa nedisciplinom. Me|utim to kod wega postaje hroni~no. Pri~amo sa wim, grdimo ga u nadi da }e shvatiti {ta i kako treba. Mislim da u budu}nosti ne}emo imati problem te vrste – zakqu~io je trener crno – belih Vladimir Vermezovi}. I. Lazarevi}

Ra sta nak Re a la i Mu ri wa? Predsednik Real Madrida Florentino Perez je ne tako davno, u septembru, izjavio da su svi u klubu ponosni {to je @oze Muriwo deo kraqevskog kluba i {to }e biti wegov deo jo{ ~etiri godine. Ali, od tada su se dogodile neke stvari koje bi mogle da okrenu situaciju za 180 stepeni, odnosno da Portugalac ode iz Madrida. Najavio je to nedavno biv{i predsednik Reala Ramon Kal-

@o ze Mu ri wo

deron, koji prognozira rastanak Mu ri wa i „kra qev skog kluba” ve} na kraju teku}e sezone. - Nisam siguran u to, ali mislim da je wemu prekipelo zbog nekih stvari, a sa druge strane nekim qudima je dosta wega, wegovih stavova i pona{awa. Verujem da je ve} doneo odluku da ode - izjavio je Kal-

deron, koji je bio predsednik Reala od 2006. do 2009. godine. Ogroman bodovni zaostatak Reala za Barselonom (~ak 11 bodova!) u prvenstvu, pogrejava pri~e o odlasku Muriwa. [panska „Marka” je objavila da je Pa ri Sen-@er men, sa ogrom nim bu xe tom, ite ka ko zainteresovan da dovede Muriwa. Taj list je na svom sajtu organizovao anketu za ~itaoce, upi tav {i ih {ta mi sle o sud bi ni Murwa. Ve}ina veruje da }e se vratiti u Premijer ligu (42,7 odsto), ne{to mawi deo wih smatra da }e ostati u Re a lu i na red ne sezone (30 procenata), a oko 12 odsto da }e oti}i u PS@. Muriwo, u me|uvremenu, ne propu{ta priliku da koketira sa klubovima ko je je vo dio. Nedavno je za êlsi rekao da }e uvek biti wegov deo i navija~, a isto je iz ja vio i za In ter! - Kakvu nostalgiju ose}am za Inter om! Oti {ao sam iz In ter a u Real Madrid kako bih u{ao u istoriju, ali moje srce ostaje plavocrno. @eleo sam da ostanem duè u Interu - izjavio je on za „Gazeta delo sport” od srede. Nastavio je u istom tonu: - Nigde nisam osetio takvu sre}u kao u Interu. Inter je kao porodica, a ja pripadam toj porodici. Kada sam odlazio, plakao sam. Vi{e puta. Uìvao sam rade}i u sjajnoj atmosferi. Upitan za{to je onda napustio klupu Intera, Portugalac je odgovorio: - Bio je to tre }i put da me je Real zvao. Pri ja te qi su mi re kli: ne mo è{ da bu de{ ve li ki tre ner ako ne po {ta ne{ pr vak sa Real Ma dri dom, uvek bi imao pra zni nu u bi o gra fi ji.

Kar lo An }e lo ti

TRENERI MILIONERI

An }e lo ti naj vi {e za ra |u je

Italijanski stru~wak Karlo An}eloti pla}eniji je od Portugalca, @ozea Muriwa. Iako je Muriwo sa 15.3 miliona evra na vrhu liste najpla}enijih trenera. An}eloti u PS@ - u dobija godi{we 13.5 miliona evra. Me|utim zbog maweg poreza u Francuskoj nego u [paniji, An}elotiju ostane 100.000 evra vi{e nego Muriwu. Najisplativiji posao, sude}i po porezu koji pla}a, ima holandski stru~wak Gus Hidink koji u ruskom Anìju ima bruto primawa od 8.3 miliona evra, a neto , 7.2. Lista najpla}enijih trenera po bruto prihodu: 1. @oze Muriwo (Portugal, Real Madrid) - 15.3 miliona evra, 2. Karlo An}eloti (Italija, PS@) - 13.5. 3. Mar}elo Lipi (Italija, Gvangù) - 10, 4. Aleks Ferguson (Engleska, Man~ester junajted) - 9.4, 5. Arsen Venger (Francuska, Arsenal) 9.3, 6. Gus Hidink (Holandija, Anì) - 8.3, 7. Fabio Kapelo (Italija, selektor Rusije) - 7.8, 8. Tito Vilanova ([panija, Barselona) 7, 9. Hose Antonio Kama~o ([panija, selektor Kine) - 5.9, 9. Roberto Man}ini (Italija, Man~ester Siti) - 5.9., Lista najpla}enijih trenera po neto prihodu: 1.An}eloti (45 odsto poreza) - 7.4 miliona evra, 2. Muriwo (52 odsto) - 7.344, 3. Hidink (13 odsto) - 7.221, 4. Kapelo (13 odsto) - 6.786, 5. Lipi ( 45 odsto) - 5.500, 6. Frank Rajkard (Holandija, selektor Saudijske Arabije - 0,0 odsto) - 5.300, 7. Ferguson (45 odsto) - 5.170, 8. Venger ( 45 odsto) - 5.115, 9. Paulo Autuori (Brazil, Katar - 0,0 odsto) - 3.600, 10. Tito Viqanova (52 odsto) - 3.360.

Alek san dar Ka tai

Fo to: www.fkvoj vo di na.rs

ALEKSANDAR KATAI, PRVOTIMAC VOJVODINE

Mo è mo da po be di mo Zve zdu U utakmici 14. kola Jelen superlige s Radni~kim 1923, najboqi pojedinac u ekipi Vojvodine bio je Aleksandar Katai. Iako je igra~ atinskog Olimpijakosa pod ugovorom, pro{lo prole}e, a zatim i ovu jesen ovaj plavokosi fudbaler igra za klub u kojem je ponikao i u posledwe vreme se name}e kao jedan od boqih pojedinaca u ~eti koju kao trener predvodi Neboj{a Vigwevi}. Prava je {te ta {to od li~ nu par ti ju protiv Kragujev~ana nije krunisao golom, iako je imao prilika da savlada golmana gostiju Kneèvi}a. - Slaèm se da mi je ovo bila najboqa partija od povratka u Vojvodinu, ali mi je ào {to dobru igru, mo`da i najboqu u ovom prvenstvu, nismo overili po be dom - re kao je Ka tai. Stvorili smo dosta prilika, ali nismo imali sportske sre}e i nismo savladali gostuju}eg golmana. l Ge ne ral no gle da no, Voj vo di na mu ku mu ~i s re a li za ci jom ove je se ni? - Nemam pojma {ta nam se to de{ava. Ipak, ako gledamo na to s vedrije strane, s malo po-

stignutih golova osvojili smo jako puno bodova. l Pred va ma je po sled wa utak mi ca u pr vom de lu pr ven stva, a u woj vam je do ma }in Cr ve na zve zda, u Be o gra du. - Mislim da je ovo ve} tre}e prvenstvo u kojem u posledwem kolu igramo s Crvenom zvezdom. Ukoliko uspemo da ponovimo partiju kao s Radni~kim, naravno uz boqu realizaciju, moèmo da savladamo velikog rivala. Optimista sam, mislim da ekipa igra dobro i verujem da moèmo da zaigramo efikasnije i zadovoqni napustimo Marakanu. l U Cr v e n oj zve z di s uspe h om igra va{ Sr b o bra n ac i ne k a d a { wi sa i - gra~ iz Voj v o d i n e Og w en Mu d rin s ki. Ho } e li vas to do d at n o mo t i v i s a t i da po n o v o v i t e do b ru igru? - Og wen i ja se du go po zna je mo i dru ì mo, ali ne ose }a mo po tre bu da se je dan dru gom do ka zu je mo. Mi slim da smo to odav no u~i ni li, pa }e sva ki od nas è le ti da pru ì do bru par ti ju i do pri ne se uspe hu eki pe za ko ju igra.

l Le tos je bilo re ~i da ste i vi bi li na me ti be o grad skih cr ve no-be lih. - Istina je, bilo je tu neke pri~e, ali se takav aran`man nije realizovao. l Jo{ uvek ne ma te sna ge za svih 90 mi nu ta utak mi ce? - Nemam snage, to je ~iwenica, jer letos puna ~etiri meseca, zbog bolesti, nisam trenirao. Nadam se da }u posle zimskih priprema biti potpuno spreman za prole}e. l U dre su Voj vo di ne? - To jo{ uvek ne znam. Ugovor mi isti~e posle utakmice s Crvenom zvezdom i sve je posle toga mogu}e. Tu pri~u sam prepustio mom menaxeru i jo{ uvek nije bilo razgovora na temu gde }u igrati u prole}noj polusezoni. O tome, najiskrenije, trenutno ni ne razmi{qam, ve} mi je u fokusu duel s Beogra|anima u kojem sam, ponovi}u to, optimista. @elim da ponovim dobru partiju i samo je na meni da li }e zaista biti tako. Posle }emo razgovarati o tome gde }u nastaviti karijeru - rekao je na kraju Aleksandar Katai, napada~ novosadskog superliga{a. A. Predojevi}

PO SLED WI IS PRA ]AJ STE VA NA SE KE RE [A: U Me di ja-cen tru FC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku, ju ~e je odr `a na ko me mo ra ci ja po vo dom smr ti ne ka da {weg fud ba le ra Voj vo di ne i re pre zen ta tiv ca Ju go sla vi je Ste va na Se ke re {a. U pri su stvu po ro di ce, ve li kog bro ja rod bi ne i pri ja te qa, sa i gra ~a i ru ko vo di ca no vo sad skog klu ba, u ime klu ba od Se ke re {a se opro stio pot pred sed nik UO Du {an Vla o vi}, a o li ku i de lu dok to ra fud ba la go vo rio je we gov sa i gra~ iz {am pi on skih da na Voj vo di ne Mla den Vu ~i ni}. On je pod se tio na to da je Ste van Se ke re{ bio pr vi dok tor fud ba la u AP Voj vo di na i is ta kao da je bio je dan od naj bo qih igra ~a u 100-go di {woj isto ri ji klu ba. Za Vo {u je od i grao 422 utak mi ce i po sti gao 70 go lo va. Za re pre zen ta ci ju je od i grao 7 utak mi ca. Na kra ju, Vu ~i ni} je na gla sio da }e Se ke re {e vo de lo bi ti traj no za pi sa no u ana li ma FK Voj vo di na i da je sve ono {to je u~i nio u cr ve no-be lom dre su pu to kaz mla dim na ra {ta ji ma. Na kra ju, Du {an Vla o vi} je do dao da }e Se ke re{ osta ti deo Voj vo di ne, jer le gen de ni ka da ne umi ru. Po za vr {et ku ko me mo ra ci je, oba vqen je po sled wi is pra }aj Ste va na Se ke re {a na No vom gro bqu u No vom Sa du. A. P.

SPORT

~etvrtak29.novembar2012.

UEFA uki da Li gu Evro pe? ^el ni ci evrop ske ku }e fud ba la raz ma tra ju mo gu} nost uki da wa Li ge Evro pe u ko rist Li ge {am pi o na. Naj e lit ni je fud bal sko tak mi ~e we na sve tu bi ta ko ume sto 32, ima lo 64 klu ba na star tu se zo ne. - Jo{ uvek se vo de de ba te o to me u ka kvim ob li ci ma }e evrop ska fud bal ska klup ska tak mi ~e wa bi ti or ga ni zo va na u pe ri o du iz me |u 2015. i 2018. go di ne. Pri ~a mo to me, a ko na~ nu od lu ku }e mo do ne ti 2014. go di ne, ni {ta jo{ ni je od lu ~e no - re kao je Pla ti ni. Jed na od op ci ja o ko joj se ras pra vqa je i ta da u L[ u tak mi ~e wu po gru pa ma, u~e stvu je 64 klu ba. Pri ho di u Li gi Evro pe su za klu bo ve da le ko ma wi od onih ko ji se ostva ru ju u Li gi {am pi o na. Ta ko |e, pred sed nik UEFA ne is ka zu je za bri nu tost zbog na ja va naj bo ga ti jih i naj mo} ni jih evrop skih klu bo va da }e for mi ra ti tak mi ~e we ko je bi bi lo kon ku ren ci ja Li gi {am pi o na. - To je pi ta we ko je se re dov no po ja vqu je ali me ne to ne bri ne. Jed no stav no ja ne vi dim ka ko bi ta kvo tak mi ~e we mo glo da funk ci o- ni {e, a da ni je pod okri qem UEFA. Ko bi su dio te utak mi ce? Na ko jim sta di o ni ma bi igra li? To `e le mno gi qu di? Ne bih re kao za vr {io je Pla ti ni. U Evro pi je po sto ja lo vi {e fud bal skih tak mi ~e wa ne ka da, kao {to su bi li Kup sa jam skih gra do va, Kup po bed ni ka ku po va i Kup UEFA ko ji je pre ra stao u Li gu Evro pe. Po sve mu su de }i Sta ri kon ti nent }e osta ti sa sa mo jed nim klup skim tak mi ~e wem, Li gom {am pi o na.

Zi ko vi {e ni je se lek tor Ira ka Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Ira ka Bra zi lac Zi ko pod neo je ostav ku, re kav {i da na ci o nal na fe de ra ci ja te ze mqe ni je is po {to va la uslo ve ugo vo ra. Zi ko je bio na me stu se lek to ra Ira ka ne {to vi {e od go di nu da na, a ostav ku je pod neo u sred kva li fi ka ci ja za Pr ven stvo sve ta 2014, u ko ji ma Irak jo{ ima {an se za pla sman.

NBA LI GA

OSMI NA FI NA LA KU PA SR BI JE

Ni Ko bi ne po ma `e Lej ker si ma Bra jant je dao vi {e od po lo vi ne po e na Lej ker sa...ali ni to ni je vre de lo. Osmi po raz u se zo ni. Sla vi la je i In di ja na u Stejpls cen tru, 79:77, upr kos sjaj noj par ti ji Ko bi ja Bra jan ta i tri ler za vr {ni ci. Svoj 40. poen Ko bi je uba cio pred sam kraj me ~a, iz jed na ~iv {i na 77:77. Ali Xorx Hil je po go dio po be du u po sled woj sto tin ki me ~a! Hil je {u ti rao pre ko Dvaj ta Ha u ar da, i obez be dio po be du Pej ser si ma. Ko bi je po 114 put u svo joj ka ri je ri uba cio bar 40 po e na uz de set asi sten ci ja iako je imao grip i igrao pod tem pe ra tu rom. Ina ~e, Lej ker si, kao tim su re {i li ove se zo ne iz gle da da po sta vqa ju ne slav ne re kor de. Eki pa iz Los An |e le sa je u utak mi ci pro tiv Pej ser sa da la naj ma we po e na sa naj go rim pro cen tom {u ta u isto ri ji fran {i ze.Naj e fi ka sni ji igra~ u ti mu In di ja ne bio je Dej vid Vest sa 16 uba ~e nih po e na.

Mi ne so ta je po boq {a la svoj skor u li gi po be dom nad Sa kra men tom, 97:89. Ke vin Lav, raz o ~a ran svo jim igra ma od ka -

ko se vra tio po sle za le ~e wa po lo mqe ne de sne ru ke, re {io je da utak mi cu ne igra sa za {tit nom ru ka vi com i do neo je do bru od lu ku. Dao je 23 po e na

BE O GRA \AN KE DO ^E KU JU MO SKOV SKI DI NA MO

(Ne)mo gu }a mi si ja Ko {ar ka {i ce Par ti za na da nas do ~e ku ju mo skov ski Di na mo u okvi ru po sled weg, {e stog ko la Evro ku pa. Iza bra ni ce Ma ri ne Maq ko vi} i da qe ima ju {an su za pla sman u na red nu fa zu tak mi ~e wa, ali za vi se od re zul ta ta dru gog me ~a gru pe, iz me |u Pra ga i fran cu skog Ba sket Lend sa. Uko l i k o Prag po b e d i Ba sket Lends, srp ske {am pi on ke ne ma ju {an su za pro la zak da qe, ~ak i da sla ve pro tiv Di na ma. Ipak, ako fran cu ski tim do |e do po b e d e, Par t i z an tri j um fom nad Di na mom mo `e u na red nu fa zu. -Po sao ko jim se ba vi mo nam ne do zvo qa va ni {ta dru go ne go da bu de mo op ti mi sti i da ve ru -

je mo u ono {to ra di mo. Bez tih stva ri ne bi bi lo ni ka kvog smi sla. Upr kos svim mo gu }im seg men ti ma u ko ji ma mo skov ski tim do mi ni ra, a to su fi nan si je, is ku stvo, or ga ni za ci ja, mi `e li mo da po be di mo, ka ko god to zvu ~a lo, ako se uzmu u ob zir go re na ve de ne stva ri. Mi smo op ti mi sti, ali isto ta ko i sve sni da se ova kve utak mi ce ne igra ju sa mo sa en tu zi ja zmom i ve li kom bor be no {}u, ve} da mo ra mo da pri ka `e mo i je dan pa me tan kon cept - na gla si la je Ma ri na Maq ko vi}, tre ner Par ti za na. Duel iz me |u ko {ar ka {i ca Par ti za na i Di na ma igra se da nas od 19 sa ti u no vo be o grad skoj Ha li spor to va.

dnevnik

uz 24 sko ka!Lav se vra tio u eki pu pro {le ne de qe po {to je pro pu stio pr vih de vet utak mi ca se zo ne. - Ru ka vi ca me je ogra ni ~a va la re kao je Lav- Sva kim da nom mo ja ru ka po sta je sve ja ~a i da qe ne mam naj bo qi ose }aj u ru ci ka da dr ìm lop tu, ali i to po sta je sve bo qe - re kao je Lav. Ras po lo è ni ko {ar ka{ je ta ko vo dio svo ju eki pu do po be de ko jom je Mi ne so ta pre ki nu la se ri ju od pet uza stop nih po ra za. Po be di je do sta do pri neo i Ni ko la Pe ko vi}, ko ji je u pr vom po lu vre me nu uz La va sa 12 po e na bio naj e fi ka sni ji igra~. Do kra ja utak mi ce Pe ko vi} je dao jo{ ~e ti ri po e na, ukup no 16. Re zul ta ti: Da las Fi la del fi ja 98:100 /Brend 17 -Tar ner 22/, Fi niks - Kli vlend 91:78 /Dra gi} 19 -Va re ào 20/, To ron to Hju ston 101:117 /Bar wa ni 21 Har den 24/, Mi ne so ta - Sa kra men to 97:89 /Lav 23 -Evans 20/, In di ja na - LA Lej kers 79:77 /Vest 16 -Bra jant 40/.

Ma ja Og we no vi} u Vroc la vu Ka pi ten od boj ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Ma ja Og we no vi} no vo je po ja ~a we Im pe la iz Vroc la va. Srp ska od boj ka {i ca }e do kra ja se zo ne no si ti dres poq skog su per li ga {a, ina ~e po sled we pla si ra nog ti ma do ma }eg {am pi o na ta. U eki pi je jo{ jed na igra ~i ca iz Sr bi je i biv {i ka pi ten na ci o nal nog ti ma Ve sna ^i ta ko vi}-\u ri {i}. - Ima la sam i po nu du Lo ko mo ti ve iz Ba kua, ali sam na kra ju pre lo mi la da odem u Poq sku. Ipak bi sme slo mio ri tam sre da – su bo ta u ko me su Azer bej xan ke, s ob zi rom na to da igra ju u Li gi {am pi o na. Je dva ~e kam da ot pu tu jem u Vroc lav - re kla Og we no vi }e va.

La ga ni pro laz No vo sa |a na Mla de no vac - Voj vo di na NS se me 0:3 (17:25, 17:25, 15:25) M L A D E N O V A C : 22:25, 26:24), da nas se sa sta ju: Ha la spor to va, gle da PAN ^E VO: Bo rac (S) - Spar la ca: 500, su di je: Miq tak (Q) (17), KLA DO VO: \er ko vi} i Cvet ko vi} dap - Rib n i c a (18), STA R A (Be o grad). PA ZO VA: Je din stvo - Cr ve na MLA DE NO VAC: Ba ~o 10, zve zda (19), JA GO DI NA: Ja go Va si li} 5, Mi li sa vqe vi} 12, di n a - Rad n i~ k i (K) (19.30), Uze lac, Mar ko vi} 2, Ra di vo je vi} 3, \u ri} 4, La za re vi} 1, Boj ko vi}, Ran ~i} 1, Man di}, Gli {i} (l). V O J V O D I NA NS SE ME: ^u bri lo 5, Mar ti no vi} 2, Stru gar 5, Ro qi} 8, V e s e l i n o v i } , Vr ban 4, @i va no vi}, Br za ko vi} 1, Bo {ko }e vi}, Lu bu ri} 12, Stan ko vi} 12, Ka pur (l). O d b o j k a { i Voj vo di ne NS se me bez ve }ih pro ble ma pla si ra li su se u osmi nu fi na la Ku pa Sr bi je, po {to su oprav da - Mi haj lo Stan ko vi} i Mi lo rad Ka pur li ulo gu fa vo ri ta i mak si mal nim re zul ta tom NO VI PA ZAR: No vi Pa zar ju sa vla da li pr vo li ga {a Mla de - ni or - Mla di rad nik (20). no vac. @e ne: Sme~ 5 - Je din stvo (U) Od po ~et ka su sre ta, No vo sa - 0:3 (22:25, 18:25, 18:25), Je din |a ni su na met nu li svo ju igru, stvo (SP) - Ko lu ba ra 1:3 (17:25, bi li bo qi u svim seg men ti ma i 18:25, 25:21, 21:25), da nas se sa do la zi li do ube dqi ve pred no sta ju: NO VI SAD: Voj vo di na sti ko ju su la ga no ~u va li do kra TENT (15), NI[: Stu dent ja se to va. Vi zu ra (16), BE O GRAD: Rad Re z ul t a t i osmi n e fi n a l a ni~ ki - Va ra din (18), KO SJE Ku pa Sr bi je - mu {kar ci: Mla - RI]: Cr no ko sa - Cr ve na zve de no vac - Voj vo di na NS se me zda (19), SREM SKA MI TRO 0:3 (17:25, 17:25, 15:25), Spar tak VI C A: Iton Srem-tem p o (S) - @e l e z ni ~ ar 3:0 (25:22, NIS Spar t ak (20), LAJ K O 25:15, 25:18), Klek Sr bi ja {u me VAC: @e l e z ni ~ ar - Di n a m o - Par t i z an 3:1 (25:17, 25:22, (P) (20). M. R.

ME MO RI JAL BO RE KO STI ]A

Sve tu {kin sti gao Cvi ta na Sed mo ko lo na 17. Me mo ri ja lu Bo re Ko sti }a ko je se igra u ho te lu Sr bi ja u Vr {cu do ne lo je ne iz ve snost u po gle du ko na~ nog pla sma na. Sa mo dva ko la ra ni je Cvi tan je imao ogrom nu pred nost nad Sve tu {ki nom od 1,5 poen i 2 po e na is pred Ni ko li }a. Ju ~e je Sve tu {kin na kon pa u ze i dve po stig nu te po be de do sti gao Cvi ta na na ta be li. Kao cr ni pro tiv is ku snog Ge or gi je va Sve tu {kin je pr vo blo ki rao cen tar a na kon to ga za u zeo je otvo re nu g-li ni ju i vr {io pri ti sak na po zi ci ju be log. Ta~ ku na od bra nu be log sta vio je Mol da vac ka da je neo ~e ki va no `r tvo vao ska ka ~a u sred ta ble na kon ~e ga se raz i- grao i cr no poq ni lo vac. Du go je jo{ Ge or gi ev po ku {a vao u za vr {ni ci ska ka ~a pro tiv lov ca uz ma wak od jed nog pe {a ka da odr `i re mi ali ni je us peo. Se dlak i Ni ko li} su od i gra li za ni mqi vu par ti ju u ko joj su pret we na he te ro ge ne ro ka de bi le

na iz me ni~ ne. Obo stra na pre ci zna od bra na do ve la je do re mi ras ple ta po na vqa wem po te za. Cvi tan je pro tiv Bo go sa vqe vi} igrao, ustva ri, pro tiv se be. Pa ra dok sal no zvu ~i, ali po zi ci ja je do 14. po te za bi la ista kao i u par ti ju ~e tvr tog ko la ka da je Cvi tan, kao cr ni, igrao pro tiv Se dla ka. Bo go sa vqe vi} je sa mo po na vqao Cvi ta no ve po te ze pa je ovaj pri se }a ju }i se da je tu par ti ju be li iz gu bio od i grao dru gi na sta vak u 15. po te zu i par ti ja se na kon iz me na fi gu ra ras pli nu la u re mi to pov sku za vr {ni cu. Re zul ta ti 7. ko la: Se dlak – Ni ko li} re mi, Ge or gi ev - Sve tu {kin 0:1, Cvi tan - Bo go sa vqe vi} re mi. Pla sman: 1-2. Cvi tan, Sve tu {kin 5, 3. Ni ko li} 4, 4. Se dlak 3,5, 5. Ge or gi jev 2,5, 6. Bo go sa vqe vi} 1. Par ti je se ina ~e mo gu pra ti ti u`i vo na www.kosticmemorial.vrsac.com od 16,30 ~asova kada po~iwu sva kola. B. Dankovi}

PO LU MA RA TON „EKO MA ^AK”

Ku qa ni bez prem ca

VRED NE SEN ]AN SKE ATLET SKE SU DI JE: Udru`ewe atletskih sudija Sente na prigodnoj sve~anosti sumiralo je rezultate aktivnosti u prethodne ~etiri godine. Predsednik UAS Sente Laslo Taboro{i istakao je da je na dr`avnim prvenstvima raznih uzrasnih kategorija, tradicionalnom me|unarodnom atletskom mitingu za Kup „Ma|ar soa”, sudilo 68 atletskih sudija iz Sente sa ukupno 1.647 su|ewa na atletskim borili{tima Sente i na strani. Sen}anske atletske sudije su 2009. godine na Univerzijadi u Beogradu bile zastupqene sa 13, a na Juniorksom prvenstvu Evro-

pe u Novom Sadu sa {est sudija. Udru`ewe atletskih sudija Sente jedno je od sedam registrovanih u Srbiji, {to je i razumqivo, jer je Senta grad u grad u kome bavqewe „kraqicom sportova” atletikom ima tradiciju 130 godina. Sumirawe ~etvorogodi{wih aktivnosti iskori}eno je da se zahvalnice dodele najagilnijim atletskim sudijama, a zahvalnica za pra}ewe zbivawa u atletici dodeqena je i redakciji „Dnevnika”. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

Tri a tlon klub Di na mik or ga ni zo vao je 10. po lu ma ra ton pod ime n om Eko Ma ~ ak na no v o s ad s kom Ka m e w a r u. Na stu pio je 71 tak mi ~ar u po lu ma ra to nu i jo{ 40 u {ta fet nom po lu ma ra to nu, kao i u tr ci na pet ki lo me ta ra. Ovaj po lu ma ra ton je je din stven u na {oj ze mqi po to me {to na star tu ve te ra ni ma (pre ko 35 go di na) da je ko e fi ci jent po ko jem ra ni je star tu ju. U po lu ma ra to nu kod mu {ka ra ca je po be dio Zo ran Jan ko vi} iz Ku le u vre me nu 1:12,17, is p red Dra g a n a ]i r i } a

(Tron, Su bo ti ca) sa 1:14,02 i Zdrav ka Mi {o vi }a (Ku la) sa 1:14,10, a kod de vo ja ka je pr va bi la Dra ga na [pe har iz Ku le u vre me nu 1:35,11 is pred Il di k o Fa b o (Su b o t i c a) sa 1:38,53 i Ja m an t e [a f ran (Pa li}) sa 1:41,54. U {ta fet nom po lu ma ra to nu sla vi la su bra }a Mi lan i Bog dan To min iz no vo sad skog Di na mi ka u vre me nu 1:26,53, dok su u tr ci na pet ki lo me ta ra pr va me sta pri pa la ~la no vi ma AK Voj vo di ne iz No vog Sa da Vu ku Kru ni }u (18,22) i De ja ni Vra we{ (29,10). G. M.

SPORT

dnevnik

Mi lo rad Pe ri {i}, pred sed nik Sa ve za sport za sve Voj vo di ne otvo rio je sed ni cu Uprav nog od bo ra i in for mi sao o ak tiv no sti ma iz me |u dve sed ni ce,is ta kav {i da su svi pla ni ra ni za da ci i pro gra mi ostva re ni, a da }e se pre o sta li za da ci is pu ni ti do kra ja go di ne. Ta ko |e, is ta kao je da se ve }i na ~la ni ca re gi stro va la kod APR uz po mo} kan ce la ri je Sa ve za i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu, kao i da ne ma vi {e pro sto ra za pre re gi stra ci ju ve} da svi oni ko ji to ni su u~i ni li u po nu |e nom ro ku mo ra }e po no vo da se re gi stru ju kao no vi ~la no vi. Se kre tar Sa ve za Slav ko Per ko vi} re kao je da se 60 ~la ni ca re gi stro va lo na

pot pu no sti za o kru `io i u we ga bi le ukqu ~e ne sve ~la ni ce Sa ve za Po sle jav ne ras pra ve, usvo jen je Po slov nik o ra du Uprav nog od bo ra, kao i Pra vil nik o pri zna wi ma Sa ve za spor ta za sve Voj vo di ne. U ko mi si ju za pri zna wa iza bra ni su Pe ter Pe ro vi}, kao pred sed nik, Slav ko Per ko vi} i Vu ki ca Ve li sa vqev kao ~a la no vi. Ta ko |e, iza bran je i Stru~ ni od bor ko ji }e ima ti pet ~la no va, a pred lo `e ni su Bran ko Vu jo vi} iz Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu, Raj ko Pa u no vi} iz No vog Sa da, Da rin ka Ko ro vqev sa Fa kul te ta za sport i fi zi~ ko vas pi ta we iz No vog Sa da, De jan Lov ~a nin iz Ru me,

SELEKTOR SA[A BO[KOVI] PRED NOVINARIMA U VRWA^KOJ BAWI

SA SEDNICE UO SAVEZA SPORT ZA SVE VOJVODINE

Svi pla no vi is pu we ni

~etvrtak29.novembar2012.

Ciq tek u ja nu a ru U ba zi na {e ru ko met ne re pre zen ta ci je u ho te lu So la ris u Vr wa~ koj Ba wi, odr `a na je kon fe ren ci je za me di je. Se lek tor Sa {a Bo {ko vi} po hva lio je uslo ve u ko ji ma se re pre zen ta ci ja pri pre ma za na stup na Evrop skom pr ven stvu, ko je po ~i we na red nog utor ka. - Pri pre me po la ko da ju svo je re zul ta te. Ostao nam je jo{ je dan tre ning u Vr wa~ koj Ba wi da do te ra mo ne ke sit ne de ta qe pred va `nu pro ve ru sa Ru mun ka ma u pe tak u Pan ~e vu. Ra di li smo na pra vim stva ri ma pret hod nih de se tak da na, a na ras po la ga wu imam sjaj ne igra ~i ce. An drea je ima la do bru po lu se zo nu u \e ru, jed noj od naj ja ~ih evrop skih eki pa. Sa wa je dru gi stre lac EHF Li ge {am pi o na. I osta le de voj ke su bi le sjaj ne ove je se ni u svo jim klu bo vi ma, ta ko da je na{ pre vas hod ni za da tak da pre to ~i mo tu klup sku for mu u re pre zen ta tiv nu. Ko ~e nas sit ne po vre de, ali se tru di mo da de voj ke po {te di mo sve vi {e i od mo ri mo za na po re, ko ji ih ~e ka ju. One }e da nas i}i i na tret man u hi per ba ri~ nu ko mo ru.

Sawa Damwanovi}, Sa{a Bo{kovi} i Andrea Leki}

Tru di mo se da pra ti mo tren do ve. Ima mo fan ta sti~ ne uslo ve za pri pre me â&#x20AC;&#x201C; ka zao je Bo {ko vi}. Osvr nuo se se lek tor i na am bi ci je na ovom tak mi ~e wu: - Tek u ja nu a ru }e mo vi de ti re zul tat. To ni je sa mo me da qa ili za ra |e ni no vac. Glav ni ciq je ko li ko }e de voj ~i ca od na red nog me se ca po ~e ti da tre ni ra ju ru ko met po srp skim gra do vi ma.

To je ono za {ta se bo ri mo u Be o grad skoj are ni. Ka pi ten An drea Le ki}, ta ko |e, is ta kla je sjaj ne uslo ve za pri pre me. - Dru gi put se vra }a mo u Ba wu, {to je sa mo do kaz da ov de ima mo sve {to nam tre ba. Uslo vi su na vr hun skom ni vou, ho tel So la ris je bes pre ko ran. Pri pre me pro ti ~u u naj bo qem re du. Vre me le ti, ten zi ja ra ste, ali

to je ne {to {to mi spor ti sti vo li mo. Ne zna mo u ka kvoj smo for mi, ta ko da }e Ru mun ke u pe tak bi ti pra va pro ve ra. Spre ma mo se za Nor ve {ku, ko ja je pr vi fa vo rit za osva ja we zlat ne me da qe, iako ni su vi {e ta ko ube dqi ve kao pret hod nih go di na. Vi de li ste i da ih je Fran cu ska po be di la na tur ni ru. Po red Skan di nav ki, tu je jo{ {est-se dam re pre zen ta ci ja, ko je mo gu da kon ku ri {u za vrh. Sa wa Dam wa no vi} sma tra da bez ob zi ra na re zul tat, re pre zen ta ci ja mo ra da osta vi do bar uti sak na star tu Evrop skog pr ven stva. - Sve sne smo sve ga {to nas ~e ka u na red ne dve ne de qe. U pr vom test me ~u sa Par ti za nom, ni smo mo gli da sa gle da mo re al nu sli ku o na {oj tre nut noj for mi, za to }e nam Ru mun ke bi ti pra vi test pred po ~e tak. Nor ve {ka je fa vo rit u me ~u pro tiv nas, ali u}i }e mo bez kal ku la ci ja u taj duel. Bez ob zi ra da li po be di le ili ne, bit no je da od i gra mo naj bo qe {to mo `e mo. To }e nam zna ~i ti za psi hu, da ne pad ne mo, ve} da se di `e mo iz utak mi ce u utak mi cu.

PARTIZAN U LIGI [AMPIONA DO^EKUJE ^EHOVSKE MEDVEDE

Uz na vi ja ~e do po be de

Sa sednice Upravnog odbora Saveza sport za sve Vojvodine

vre me i da je pre o sta lo jo{ ne ko li ko dru {ta va ko ja }e to u~i ni ti u naj sko ri je vre me. Da ta je naj vi {a oce na o po se ti Cr no gor skog sa ve za spor ta za sve Voj vo di ni, a re ~e no je da su sti gle sa mo re ~i hva le od go sti ju za vre me tro dnev ne po se te No vom Sa du, Vr ba su i Srem skim Kar lov ci ma. Pe ri {i} je jo{ is ta kao da je pr va fa za umre `a va wa re gi o na u je din stve ni in for ma ci o ni si stem u pot pu no sti us pe la, a da sa da sle de sle de }e fa ze za po mo} u umre `a va wu op {tin skih sa ve za i dru {ta va ko je tre ba oba vi ti do 2014. go di ne, ka ko bi se si stem u

dok }e pe ti ~lan bi ti iz zdrav stva (~e ka se pred log). Go vo ri lo se i o pred lo gu pro gra ma ra da i fi nan sij skom pla nu za na red nu go di nu ko ji je ne dav no bio raz ma tran na sed ni ci pred sed ni ka i se kre ta ra re gi o nal nih sa ve za i on je usvo jen bez pri med bi, s tim {to je raz go va ra no i o Fe sti va lu spor ta za sve Voj vo di ne, odr `ao bi se na red ne go di ne na Pa li }u, ko ji je do bio pu nu po dr {ku ~la no va Uprav nog od bo ra. Sed ni ca Olim pij skog ko mi te ta 11. sport ske oli mi ja de rad ni ka Voj vo di ne odr `a }e se 11. de cem bra. S. J.

Bo tas no vi Fi nac u For mu li Za vr {e na je uz bu dqi va se zo na u For mu li 1, a po je di ni ti mo vi su ve} po ~e li da se re gru pi {u. Ta ko je Vi li jams ve} ob ja vio ko }e bra ni ti klup ske bo je u na red noj se zo ni. Pa stor Mal do na do je sa ~u vao me sto u ti mu, ali Bru no Se na ni je. Ume sto we ga pri li ku }e do bi ti Fi nac Val te ri Bo tas, ko ji je u pret hod ne dve se zo ne bio re zer va. Bo tas je to kom mi nu le se zo ne bio od li ~an na tre nin zi ma i ob i sti ni le su se na ja ve da }e do bi ti po ve re we klup skog ru ko vod stva da se opro ba u tak mi ~ar skoj kon ku ren ci ji u 2013. go di ni. Ovaj Fi nac je bio {am pion u GP3 {am pi o na tu 2010. go di ne, da bi po tom do {ao u Vi li jams, gde je str pqi vo ~e kao {an su.

Ru ko me ta {i Par ti za na sil no è le i dru gu po be du u Li gi {am pi o na. Da nas cr no - be li do ~e ku ju vo de }i tim gru pe ê hov ske me dve de, a tre ner {am pi o na Sr bi je ve ru je da we gov tim mo è da tri jum fu je i u tom du e lu. - Ve ru jem da }e mo u â i ru ostva r i t i po b e d u. Ni j ed n a ru ska eki pa ni je sla vi la u Ni {u, ta ko da se na dam da ne }e ni Me dve di - re kao je Br ko vi} na kon fe ren ci ji za me di je. ê hov ski me dve di tre nut no vo de u gru pi A sa ~e ti ri po be de i jed nim ne re {e nim re zul ta tom, dok se cr no-be li na la ze na dnu ta be le sa jed nom po be dom i pet po ra za.

Grupa A 1. ^. medvedi 2. Hamburg 3. Flensburg 4. Monpeqe 5. Ademar Leon 6. Partizan

6 6 6 6 6 6

4 4 3 2 1 1

1 1 2 1 1 0

1191:1679 1175:1639 1196:1808 3185:1895 4159:1823 5174:199 2

Srp ski {am pion ne }e mo }i da ra ~u na na po vre |e nog ka pi te na Ne na da Mak si }a, dok se u tim se vra }a opo ra vqe ni Uro{ Mi tro vi}. - Sa da smo kom plet ni ji, a bi }e ne ko li ko iz me na u od no su na Fran cu sku. Gle da }u da pru `im vi {e pro sto ra mla dim igra ~i ma. Od i gra li smo tri ve za na me ~a u evrop skom tak mi ~e wu i je dan duel u do ma }em {am pi o na tu pro tiv PKB-a, i to si gru no tro {i eki Marko Pavlovi} pu- is ta kao je Br ko vi}. - U Ru si ji smo od i gra li hra Le vi bek cr no-be lih, Mar ko bro, ali smo po pu sti li u po Pa vlo vi} na da se da we gov tim sled wih 15 mi nu ta, {to nas je ne }e iz gu bi ti ve} do bi jen me~, ko {ta lo po zi tiv nog re zul ta {to se ~e sto de {a va lo ove se - ta. Na dam se da }e mo ovaj put zo ne u Li gi {am pi o na. od i gra ti bor be no svih 60 mi -

nu ta i da }e mo na kra ju iza }i kao po bed ni ci - oce nio je Pa vlo vi}. Utak mi ca Par ti zan - ^e hov ski me dve di igra se da nas od 20 sa ti u ni {koj dvo ra ni ^a ir.

NIKOLA CRNOGLAVAC, JUNAK SUSRETA JUGOVI]A I PKB-a

Ko lek tiv naj ve }a sna ga Ka }a na De fi ni tiv no vra tio se de ti wi osmeh na li ca ru ko me ta {a Ju go vi} Uni me ta, ~la no va upra ve, wi ho vih sim pa ti ze ra i de c e za q u b qe n e u ovaj sport. Ka } a n i su po b e d i l i PKB na wi ho vom bu wi {tu, {to uz tri jumf Vr ba sa u La za rev cu, pred sta vqa iz ne na |e we 10. ko la. Ju nak su sre ta, ko ji je po neo la ska vu ti tu lu igra ~a utak mi ce pri pa lo je srp s kom ju n i o r s kom re p re zen ta tiv cu iz re do va Ka }a na Ni ko li Cr no glav cu. - Za i sta mi go di to pri zna we, ali i oba ve zu je. Ni ka da ni sam raz mi {qao o to me da li }u ja bi ti taj ko ji }e po ne ti la ska vo pri zna we. Me ni je naj va `ni je da po be di mo, uvek ne ko is ko ~i, eto, sa da sam to bio ja. Na {a po be da u Pa din skoj Ske li ozna ~e no je kao iz ne na |e we ko la. Od i gra li smo ~vr stu i ja ku od bra nu, po go to vo u dru gom po lu vre me nu ka da su mle ka xi je po sti gle sa mo {est go lo va. Naj va `ni je je to da smo vi {e ne go us {pe {no pre bro di li te {ko go sto va we, gde ma lo ko ja eki pa uzi ma bo do ve. Do sa da u ovoj se zo ni je di ni smo mi us pe li da ih po be d i m o - ka ` e osmo s tru k i stre lac Ju go vi }a Ni ko la Cr no gla vac.

Nikola Crnoglavac u skoku s loptom

l [ta se desilo u va{oj ekipa za tako kratko vreme, gde ste od mo gu }ih osam bodova s novim trenerom osvojili sedam? - Te { ko je to re } i. Du g o sam raz m i { qao o to m e, me | u sob n o smo raz g o v a r a l i mi igra ~ i, ali jed n o s tav n o ni smo zna l i da de f i n i { e m o o ~e m u se tu ra d i l o. No v i tre ner Bran k o Maq k o v i} na nas

je de l o v ao kao psi h o l og. Uneo nam je do d at n u mir n o } u, sta b il n ost, mno g o smo ra d i li na stva r a w u do b re, ja k e od b ra n e, ko j a je pred u s lov za po s ti z a w e la k ih go l o v a. Na pre d o v a l i smo u de m on s tra ci j i plit k e od b ra n e, sa d a ra di m o na po m a l o za n e m a r e n oj du b o k oj zo n i 3-2-1, ko j a je ne ka d a bi l a Ju g o v i } ev za { tit ni znak.

l U ~emu je najve}a snaga Jugovi}a? - Ko lek tiv i za jed ni { tvo, ko j e pra t e do bra at mos fe ra. l Sledi me~ polusezone sa evropskim timom kakav je beogradski Partizan (nedeqa, 18 ~asova). - Do voq no je re }i da se ra di o ak tu el nom {am pi o nu i u~e sni ku Li ge {am pi o na. Iako do la ze u osla bqe nom sa sta vu (Mak si} po v re d ii ra m e) Be o gra |a ni su fa vo ri ti. Ube |en sam da }e mo od i gra ti rav no prav nu utak mi cu, a sa po v e } a n i adre n a l i nom i è qom na dam se da }e mo im na ne ti pr vi po raz. Od i gra }e mo hra bro, pu nog sr ca, za sla vu klu ba i na {e na vi ja ~e, ko je po zi vam da do |u da nas po dr è i da nam da ju kri la da na sta vi mo uspe {nu se ri ju za po ~e t u pro t iv Kra g u j ev ~ a n a. Par ti zan u ~e tvr tak ima te {ku utak m i c u s ê h ov s kim me dve di ma, bi }e umor ni ji od nas, pa i u to me vi dim na {u {an su - uve ra va Cr no gla vac. J. Gali}

SPORT

~etvrtak29.novembar2012.

dnevnik

KUP VOJ VO DI NE SA VE ZA SPORT ZA SVE VOJ VO DI NE – SREM SKA MI TRO VI CA

Tro fe ji u Ru mi i No vom Sa du Du e l i m a od b oj k a { a i od boj k a { i c a u Srem s koj Mi tro vi ci na sta vqe na su tak mi ~e wa u ovo go di {wem Ku pu Voj v o d i n e ko j i or g a n i z u j e Sa vez sport za sve Voj vo di ne. Za raz li ku od pret hod nih vi ken da ka da su u Ku pu Voj vo di ne do mi ni ra le mu {ke eki pe, u Srem skoj Mi tro vi ci bi lo je obr nu to. Bi lo je ~ak de vet `en skih eki pa i tek ~e ti ri mu { ke. Teh n i~ k i or g a n i z a tor du e la u sport skoj ha li u

i di rek tor Sport skog cen tra Qu bo mir Vu ji ~i}. Pred vi |e no je da u za vr {ni ci Ku pa Voj vo di ne u~e stvu j e osam eki p a, se d am pred stav ni ka re gi o na i eki pa do ma }i na. No, de si la se ma la za bu na. Bi lo je na ja vqe no da ne }e do pu to va ti `en ska eki pa Pro sve te iz Su bo ti ce i do ma }i ni su pri ja vi li jo{ jed nu eki pu. U kon sul ta ci ja ma Ko m e s a r a za tak m i ~ e w e 11. SORV Mla den ka \u ra no -

Sa ve za spor to va iz In |i je i Pro sve te iz Ru me. Po sle ve li ke bor be sla vi le su Ru qan ke 2:1. Ta po be da kao da im je da la kri la i pro sve tar ke su sti g le do fi n a l a, osvo j i l e po b ed n i~ k i pe h ar i je d i n e od i gra le ~e ti ri utak mi ce na tur ni ru i de set se to va, naj vi {e od svih u~e sni ca. I ka da smo ve} kre nu li od `en skih eki pa da na sta vi mo. Vi | e n o je ne k o l i k o za i s ta le pih i ne iz ve snih me ~e va, a

ne za slu `e no. U dru gom po lu fi na lu dvo stru ke olim pij ske po bed ni ce, Pro sve ta iz Su bo ti ce ube dqi vo je sa vla da la do ma }i Iton i o~e ki va lo se da }e osvo ji ti po bed ni~ ki pe har. Za ti tu lu su na meg dan iza {le dve po |ed na ke eki pe. Ru mqan ke su us pe le da sla ve u pr vom se tu po sle is cr pqu ju }e bor be, gde su se igra ~i ce obe eki pe ne ve ro vat no po `r tvo v a n o bo r i l e za sva k i poen. Ipak,Ru mqan ke su po ve le 1:0 do biv {i set 26:24. U dru gom se tu Su bo ti ~an ke su po ka za le pra vo li ce i do sta la ko do bi le set, 25:16, i iz -

Re zul ta ti

Za jed ni~ ki sni mak No vo sa |a na: JGSP i Naj tim

gra du na Sa vi bi li su Grad ska upra va za sport i Re gi o nal ni sa vez Srem. U ime do ma }i na u~e sni ke je po zdra vio Ili ja Ne di}, na ~el nik Grad ske upra ve za sport Srem ske Mi tro vi ce, ko ji je i otvo rio tak mi ~e we. Za sve vre me tak mi ~ e w a uz u~e s ni k e je bio Sa {a Rad ma no vi}, se kre tar Re gi o nal nog sa ve za Srem, kao

vi }a, pred sed ni ka Sport skotak mi ~ar ske ko mi si je Raj ka Pa u no vi }a i se kre ta ra Sa ve za sport za sve Voj v o d i n e Slav ka Per ko vi }a (sva tro ji ca su pri su stvo va la tak mi ~e wu) od lu ~e no je da sve eki pe igra ju. Ta ko je mo ra lo da se od i gra pret ko lo ka ko bi se do {lo do osam eki pa. Pr ve su na te ren iza {le od boj ka {i ce

Fi nal ni me ~ Tar ket–JGSP

Osva ja ~i ce ku pa, eki pa Pro sve te Ru ma

Od boj ka {i JGSP pro sla vi li po be du otva ra wem {am paw ca

naj ve }e bor ba vo di la se u po lu fi na lu iz me |u Ru mqan ki i Zdrav stva iz No vog Sa da. Su sret je bio ne ve ro vat no uz bu dqiv i ne iz ve stan. Eki pe su se sme wi va le u vo| stvu do sa mog fi ni {a, ko ji je pri pao Ru mqan ka ma, a No vo sa |an ke su mo ra le da se za do vo qe bor bom za tre } e me s to. Da su igra le i fi na le, ne bi bi lo

Mu {ki tur nir: JGSP (No vi Sad) – Naj tim (No vi Sad) 2:0, Pro sve ta (Srem ska Mi tro vi ca) – Tar ket (Ba~ ka Pa lan ka) 1:2. Za tre }e me sto: Naj tim – Pro sve ta 2:0 (25:16, 25:17), fi na le: JGSP – Tar ket 2:0 (25:17, 25:21). @en ski tur nir: Sa vez spor to va (In |i ja) – Pro e sve ta (Ru ma) 1:2, P~e li ca (Srem ska Mi tro vi ca) – Zdrav stvo (No vi Sad) 0:2, MS (Ki kin da) – Iton (Srem ska Mi tro vi ca) – 0:2, Pro sve ta – (Su bo ti ca) – Tar ket (Ba~ ka Pa lan ka) 2:0, Pro sve ta (Ru ma) – Te le kom (No vi Sad) 2:0. Po lu fi na le: Pro sve ta (S) – Iton 2:0 (25:11, 25:13), Pro sve ta (R) – Zdrav stvo 2:0 (26:24, 25:23). Za tre }e me sto: Zdrav stvo – Iton 2:0 (25:8, 25:16), fi na le: Pro sve ta (S) – Pro sve ta (R) 1:2 (24:26, 25:16, 9:15). jed na ~i le skor. ^i ni lo se da }e po bed ni~ ki pe har oti }i u Su bo ti cu, jer su igra ~i ce iz Ru m e, bu k val n o, pa d a l e od umo ra. Me |u tim, ko zna oda -

De taq sa fi nal ne utak mi ce Ru mqan ki i Su bo ti ~an ki

Dru go pla si ra na eki pa Pro sve ta Su bo ti ca

Dru go pla si ra na eki pa Tar ke ta

Sa `re ba pred tak mi ~e we

Ili ja Ne di} na otva ra wu tak mi ~e wa

kle su iz vu kle sna gu za taj brek. Tek po ~e le su si lo vi to, vo di le sve vre me i na kra ju do bi le me~ i po le te le jed na dru goj u za gr qaj. Iako ni je bi lo mno go eki pa na mu {kom tur ni ru, gle da li smo sjaj nu od boj ku. Po ~e lo je od li~ nim me ~om no vo sad skih eki pa Naj tim i JGSP. Vi de li smo sve ono {to od boj ku ~i ni jed nim od naj lep {ih i naj a trak tiv ni jih spor to v a. Bi l o je iz v an r ed n ih sme ~e va, blo ko va, do brih i sna `nih ser vi sa, ali i od li~ n ih pri j e m a na dru g oj stra ni. Na kra ju, sla vi li su od boj ka {i JGSP i pla si ra li se u fi na le. Od li~ na od boj ka igra na je i u dru gom du e lu u ko jem su se sa sta li do ma }in Pro sve ta i eki pa iz Ba~ ke Pa lan ke. Su sret je bio ve o ma ne iz ve stan, a u taj bre ku uspe {ni ji su bi li pred stav ni ci Tar ke ta. Sve je pra {ta lo i u du e lu za tre }e me sto, a Naj tim je us peo da se do mog ne pe ha ra

osta viv {i so lid nu eki pu do ma }i na bez tro fe ja. Fi na le je bi lo na za i sta vi so kom, ne }e mo pre te ra ti ako ka `e mo na li ga {kom, ni vou. Vi de li smo sve ono {to od boj ku ~i ni le pom i za ni mqi vom za gle da we. Iako }e se po re zul ta tu od 2:0 za No vo sa |a ne u~i ni ti da su la ko sti gli do tro fe ja, ni je bi lo ta ko. Vo di la se do sta iz jed na ~e na bit ka, a Pa lan ~a ni su ma lo po su sta ja li u fi ni {u, pra vi li vi {e gre {a ka i to im je bi lo do voq no tek za dru go me sto. Po b ed n i~ k e pe h a r e naj u spe {ni ji ma uru ~i li su Slav ko Per ko vi} i Raj ko Pa u no vi}, a po bed ni ci su u wih na li li {am pa wac i po de li li ga s ri va li ma. Za i sta, sja jan dan re kre a ti v a c a, od n o s no rad n i k a spor ti sta, u Srem skoj Mi tro vi ci i ve} sa da se po ka zu je da je Kup Voj vo di ne pun po go dak Sa ve za sport za sve Voj vo di ne. Slo bo dan Ja ko vqe vi}

Tre }e me sto zauzelo Zdrav stvo iz No vog Sa da

Dru go pla si ra ni Naj tim

kultura

dnevnik

~etvrtak29.novembar2012.

ВЕЧЕРАС СЕ ОТВАРА 5. МУЗИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ „АНТОН ЕБЕРСТ”

У ГАЛЕРИЈИ ПОКЛОН ЗБИРКЕ РАЈКА МАМУЗИЋА

Преко 70 кларинетиста у конкуренцији

Графике Анкице Опрешник

Пето међународно такмичење младих кларинетиста „Антон Еберст“ биће свечано отворено вечерас у 20 часова Градској кући у Новом Саду концертом Васе Вучковића (Србија), првонаграђеног у Ц категорији на претходном такмичењу, и гудачког квартета који такође носи име Антона Еберста, оснивача новосадске дувачке школе.Чланови поменутог гудачког квартета „Антон Еберст“ су Милана Бјелобаба (виолина), Луна Костадиновић (виолина), Георг Шефер (виола) и Владимир Богдановић (виолончело). На програму концерта су Веберова Интродукција и тема са варијацијама за кларинет и оркестар и Фантазија за кларинет соло Јерга Видмана. Ово такмичење младих музичких уметника посвећено профе-

сору Антону Еберсту, кларинетисти, педагогу, музичком писцу и организатору музичког живота у Новом Саду, одржава се сваке године наизменично за флауту и кларинет. Ове године надмећу се млади кларинетисти, распоређени у четири категорије у зависности од узраста („бејби“, А, Б и Ц), а пријављено их је више од седамдесет. Организатор овог такмичења је Музичка школа „Исидор Бајић“, где ће се одвијати такмичења. Како истиче организатор, такмичење је „отворено за музичаре (флаута- кларинет) без обзира на пол и националност, а сврха је размена различитих искустава младих музичара и њихових педагога, њихова промоција и охрабривање у даљем раду и усавршавању. У концертној сали

Музичке школе „Исидор Бајић“ ће 2. децембра у 20 часова такмичење бити завршено проглашењем победника, уручењем награда и концертом најуспешнијих. О наградама ће одлучивати интернационални жири, састављен од истакнутих инструменталиста и педагога, у којем су: Бела Ковач (Мађарска), председник, Давор Реба (Хрватска), Тадеј Кениг (Словенија), Никола Срдић (Србија), Ђуро Пете (Србија), Максимилиано Мартин (Шпанија) и Ив Север (Француска). Најбољима у „бејби“ и А категорији следе поклон пакети кларинета произвођача „Вандорен“, новчани износи у Б категорији, као и у Ц, у којој победник, уместо новца, добија кларинет „Buffet Crampon RC“. Н. Пејчић

КОНЦЕРТ ПИЈАНИСТЕ МИЛАНА МИЛАДИНОВИЋА

Вече Скрјабина Сутра у 20 сати у Синагоги млади пијаниста Милан Миладиновић свираће дела Скрјабина. Реситал садржи дела из сва три стваралачка периода овог руског композитора. Програм је замишљен да води публику без паузе, кроз фасцинантне трансформације Скрјабиновог стила и катарзе његовог стваралаштва. Миладиновић је магистрирао на Академији уметности у Новом Саду у класи професорке Светлане Богино. Тренутно је асистент на Катедри за клавир. До-

битник је бројних домаћих и међународних награда и признања. Био је стипендиста Краљевине Норвешке и добитник престижне немачке стипендије ДААД и стипендије Јамаха. Наступао је на Нимусу, Номусу, Бемусу и фестивалу Будва град театар, Piano Summer in New Paltz (САД), International Keyboard Institute and Festival New York (САД). Улаз је слободан. М. Ј. С.

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ САВРЕМЕНОГ ПОЗОРИШТА „ДЕЗИРЕ“ У СУБОТИЦИ

Неподношљиви ужас геноцида Ближи се сутрашњи крај Међународног фестивала савременог позоришта „Дезире“ у Суботици, који четврти пут организује „Позориште „Костолањи Деже“. Прексиноћ су на програму биле представе „Наш разред“ Тадеуша Слобођанека, у режији Габора Матеа (Позориште „Катона Јожеф“, Будимпешта) и „Стид“ Божидара

многи неће преживети Други светски рат, да би и касније носили антагонизме захваљујући својој улози у њему, првенствено на нивоу жртве и џелати. Свака сличност са Мађарском је намерна. Иако је редитељ на „Академији Дезире“ рекао да нема сличних комада мађарских писаца, управо публика „Дезире“ фестива-

Из представе „Наш разред”

Мандића (Породица бистрих потока). У пратећем делу програма студенти глуме на мађарском језику Академије уметности у Новом Саду, извели су перформанс „Војвођански осећаји“. Драма „Наш разред“ пољског аутора Тадеуша Слобођанека бави се животом генерације која је стасавала на прагу Другог светског рата, развојем политичке ситуације која је довела до погрома Јевреја и онога што се дешавало после тога. Прецизније, прати се живот ученика једног разреда од којих

ла је пре неколико година гледала представу „Дјевушка“ Беле Пинтера, ауторски рад на тему Другог светског рата у Мађарској. Не успоставља само избор комада пренесена значења. И текст је писан тако да сами погром 1.600 Јевреја у једном малом пољском месту не буде центар приче, него само један њен „успутни детаљ“, док је права тема заправо живот, перспектива шта је у њему битно кад се сагледа из позиције целине. Наравно да је и у таквој перспективи политичко – тема деловања у друштву, у заједници (отуд и избор

једног школског разреда), најважније или бар оно најтеже што се човеку може дестити, Али, редитељ Габор Мате је одлучио да стилски не репрезентује тежину, него лакоћу постојања. Његови ликови (сјајни глумци ансамбла Позоришта „Катона Јожеф“) све време су у школским одорама, са клупама, таблом и звонцем око себе. Тако и играју, уз мноштво песмица и мини кореографија, као окретни дечарци и девојчице, неспремни да се суоче са озбиљношћу и одговорношћу својих поступака. Да не буде забуне (а може да их буде и неколико), Мате се не поставља у улогу судије или документаристе да би некога поштедео, него зато да би се уочила комплексност људских бића, њихова слабост, па чак и да би се појачао ужас почињеног геноцида. Породица бистрих потока се и у представи „Стид“ бави конзистентним развојем својих идеја живота у шумској комуни као одричног одговора цивилизацији, њеном ритму и ходу. Њихове представе су и својеврсно одрицање позоришта као конвенционалне уметничке дисциплине, па извођачи не брусе своје дејство на постулатима глуме, него играју чисто енергетски, перформерски. А игра управо и јесте права реч која описује чудновати ритуал Божидара Мандића и његових колега - испрекидане покрете и сударе као позајмљене из видео игрица или цртаних филмова, шумску реквизиту пањеве, штапове, конопце и слично, извикивање парола против конформизма и елитизма, са упозоравајућом крајњом сликом ватре која догорева на глави човека. И. Бурић

У „ЦК 13” ВЕЧЕРАС ЗАКЉУЧНА ДИСКУСИЈА ПРОГРАМА „АУТОНОМИЈЕ”

Копродукција друштва и технологије У Културном центру „ЦК 13“ у Новом Саду вечерас од 19 до 22 сата одржаће се округли сто и закључна диксусија примера и анализа аутономија и аутоматизације, програма „Аутономије – копродукција друштва и технологије“ у оквиру међународног пројекта „Техно-екологије“, који реализује Институ за флексибилне културе и технологије „Напон“ у сарадњи са

организацијама RIXC (Летонија), „Baltan Laboratories“ (Холандија), „Ars Longa“ (Француска) и „Finnish BioArt Society“ (Финска). Претходних дана програм „Аутономије – копродукција друштва и технологије“ обухватио је серију пројекција филмова и видео клипова, презентација, анализа и разговора на тему историјских и савремених аспеката аутомати-

зације (машинство, кибернетика, медицина, роботика, економија...). Догађај у „ЦК13“ је замишљен као отворено место истраживања и дискусије о односима културе, политике и технологије, као и припрема за међунаордну конференцију и изложбу „Аутономије“ која ће се одржати у Новом Саду, октобра 2013. И. Б.

У Галерији ликовне уметности поклон збирци Рајка Мамузића вечерас у 19 часова отвара се изложба графика истакнуте новосадске уметнице Анкице Опрешник „Симболизација интимног“. На изложби која је реализована у сарадњи са Музејом града Новог Сада, Галеријом Матице српске и Факултетом ликовних уметности из Београда, биће приказане 43 графике настале током три деценије графичарског стваралаштва ове ауторке. По речима ауторке изложбе Ане Јованов, историчарке уметности, рађање уметничког идентитета Анкице Опрешник и њена потрага за личним изразом кроз технику графике у веома је чврстој вези са првим покушајима афирмације графике у послератној Југославији. Продор модернистичких тежњи ослобођених идеологије у главне токове признате уметности, утицао је на уобличавање и конкретизацију њене самосвојне поетике током шесте деценије. Интензивно се бавећи графиком, напоредо са сликарством, током већег дела своје уметничке каријере, Анкица Опрешник остаје једна од ретких жена које су се темељно и са завидним успехом посветиле овој техници. - Аутентични графичарски израз Анкице Опрешник који се рађа половином XX века подразумева широк дијапазон симболичких мотива изведених у маниру експресивног лиризма који тежи ка асоцијативном и геометријски упрошћеном изразу.- указује Ана Јованов.У почетним фазама рада ауторка профилише своју аутономну графичарску поетику подвлачењем атмосфере надахнуте личним емотивним искуством и стилизованим облицима у дводимензионално дефинисаном простору композиције. У наредној целини реч је о представама које својом идејом опона-

Анкица Опрешник, Сама, 1955.

шања стварности и индикативним насловима дела сугеришу заустављени тренутак, статичну инсценацију прожету притајеном драмом. Опрешникова ову атмосферу постиже смештањем фигура животиња и птица, редукованих и гео-

метризованих облика и пренесеног значења, у тмину празне позадине. Тематика асоцијативног пејзажа у графици Анкице Опрешник, који је дефинисан као скуп увек присутних елемената (круг, линија, раван) сугерише се стилизованим одредницама симболичног карактера (птица, цвет, сунце). Током времена у графици Анкице Опрешник боја постаје синтетичнија, симболика егзистеницијалистичка, а целокупан израз готово апстрактан.. Ангажована на неколико тематскозначењских колосека, Опрешникова ће их кроз методологију асоцијативне стилизације и симболичког посредовања повезати у јединствену концептуалну целину: без обзира да ли се ради о пејзажима, мртвим природама, грађевинама, портретима, или једноставно, имагинарним и ониричним призорима, ауторка их употребљава као креативне поводе за свој специфичан третман елемената површине, линије, боје и интегралног ритма графичке композиције. Анкица Опрешник (1919 - 2005) свoje сликaрскo шкoлoвaњe зaпoчeлa је у прeдрaтнoм Бeoгрaду, у шкoли Mлaдeнa Joсићa, дa би гa нaстaвилa зa врeмe Другoг свeтскoг рaтa нa Aкaдeмиjи ликoвних умeтнoсти. Међу њеним учитељима сликарства били су Иван Табаковић, Марко Челебоновић, Недељко Гвозденовић и Мило Милуновић, док је прва знања о графичарском занату стекла од професора Михаила С. Петрова. Нaкoн зaвршeних пoстдиплoмских студиja прeсeлила сe 1950. сa супругoм, сликaрeм Mилaнoм Кeрцем, у Нoви Сaд, где је провела свој радни и животни век. Изложба, коју вечерас отвара мр Зоран Тодовић, професор на Департману за графику Академије уметности у Новом Саду, траје до 29. децембра К. Р.

У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

„Пет легенди” и „Желим те” На репертоару домаћих биоскопа, међу којима је и новосадска „Арена синеплекс“ од данас су два нова филма. Анимирани филм „Пет легенди„ ново је остварење студија „DreamWorks„ одговара на питање шта би било кад би постојале још неке приче о Деда Мразу, Ускршњем Зеки, Вили Зубић и Пешчанку, осим оних у које сви верују и шта кад би доброћудни даваоци поклона, јаја, пара и снова били много више од онога што мислимо.У филму „Пет легенди„ они имају задатак да свим

силама заштите невиност и машту код деце свих узраста од зле бабароге Мркија. Филм је синхронизован на српски језик, а гласове јунацима позајмили су Алек Болдвин (Драган Вујић Вујке), Хју Џекмен (Бојан Лазаров), Ајла Фишер (Јелена Петровић), Крис Пајн (Милан Антонић), Џуд Лоу (Синиша Убовић). Након великог успеха филма „Три метра изнад неба“ на велико платно стигао је филм „Желим те“заснован на роману Федерика Моће, редитељ Фернандо Гонза-

лес Молина у филму „Желим те“ веома успешно наставља сагу о двоје младих људи који потичу из различитих светова и чија је љубав немогућа. Након две године проведене у Лондону, Хуго (Марио Касас) се враћа у Шпанију са намером да крене из почетка,али сећање на Баби (Мариа Валверде), његову прву љубав прати га где год да је, као и страх да се суочи са њом. Хуго у Мадриду добија нов посао, стиче нове пријатеље, упознаје друге девојке и започиње нову фазу у животу.

IN MEMORIAM

Сава Бабић (1934–2012) У Београду је јуче сахрањен Сава Бабић (Палић 1934- Београд 2012), најзачајнији наш хунгаролог- књижевни преводилац, књижевник, теоретичар и критичар, професор универзитета у Новом Саду и у Београду. На Филолошком факултету у Београду основао је Катедру за мађарски језик и књижевност, на којој је годинама радио. На српски је са мађарског певео импозантан број аутора и књига: Шандора Петефија, Иштвана Еркења, Миклоша Хубаја, Ђулу Илеша, Тибора Дерија, Ђулу Крудија, Иштвана Ершија, Шандора Вереша, Адама Бодора, Лајоша Сабоа, Имреа Мадача, Шандора Мараија, Белу Хамваша, Петера Естерхазија. Сматрао је да су мађарска и српска књижевност 20. века, равноправан део европског културног миљеа. Десетинама својих књига превода, критичких и теоретичарских текстова, изградио је неразрушиве мостове између Србије и Мађарске.

Прве преводе и књиге објавио је у Суботици (где је био главни уредник издавачког предузећа „Минерва“) и у Новом Саду. Његовом заслугом, скрајнуто дело Беле Хамваша (1897-1968) једног од највећих мађарских писаца, више је објављивано на

српском него у Мађарској. Хамвашева сабрана дела, у Бабићевом преводу, објављује „Службени гласник“. На протеклом Сајму књига у Београду, на коме је Мађарска била земљапочасни гост, Сава Бабић је рекао да је стваралаштво Беле Хамаша обележило његов живот, и да су га највише привлачили аутри који нису припадали канону мађарске културе. Објавио је, између осталог, књиге приказа „Неуспео покушај да се тарабе оборе“ (1978), књиге есеја „Како смо преводили Петефија-историја и поетика превода“ (1985), „Бокорје Данила Киша“ (1998), „Љубав на мађарски начин“-антологију мађарске приповетке 20. века, коју је приредио и превео на српски (1998), монографију „Милорад Павић мора причати приче“( 1999) и на десетине наслова књижевних превода.

svet

~etvrtak29.novembar2012.

NO VE @R TVE U SI RI JI

UKRATKO

Za po la sa ta pa lo vi {e od 50 gra na ta

Pro da va le be be MO SKVA: U Dagestanu, na severu Rusije, dve ruske doktorke privedene su zbog sumwe da su u~estvovale u trgovini dece. Kako je javio portal Nira Aksakal, one su osumwi~ene da su prodale osamnestomese~nu devoj~icu za iznos od oko 400.000 rubaqa (13.000 evra) u septembru i jedno novoro|en~e za 550.000 rubaqa, krajem oktobra. [efica odeqewa za pedijatriju bolnice u Khasavjurtu Dhenet Saiduleva i lekarka Batuli Upalaeva, zaposlena u bolnici u Makhakali, privedene su zbog sumwe da su trgovale bebama.

Bo go hu qe we za ko ni to AM STER DAM: Holandski parlament ukinuo je ju~e zakon kojim je bogohuqewe smatrano krivi~nim delom. Ve}ina parlamentarnih stranaka ocenila da nije vi{e potreban zakon koji nije bio primewivan u praksi posledwih 50 godina. Pokret za uklawawe pravnog sankcionisawa bogohuqewa oja~ao je u Holandiji u posledwih 10 godina, {to je bilo pra}eno javnom debatom o granicama slobode govora. Vrhunac je dostignut pro{le godine na su|ewu ekstremno desni~arskom politi~aru Gertu Vildersu, kada je sud presudio da je on imao pravo da kritikuje islam, iako su wegovi stavovi uvredqivi za mnoge muslimane, prenela je agencija AP. Ameri~ka agencija dodaje da je u Holandiji i daqe zabraweno vre|awe policije i {efa dr`ave, kraqice Beatrise.

Ha ke ri ukra li po dat ke eks pe ra ta BE^: Me|unarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) saop{tila je ju~e da su hakeri pristupili jednom od wenih kompjuterskih servera i na svom sajtu objavili podatke o kontakt adresama nekih wenih eksperata. Portparolka agencije Gil Tjudor je rekla da su „neki kontakt podaci”, o ekspertima koji rade za IAEA u nedequ objavqeni na sajtu te za sada nepoznate hakerske grupe. Hakeri su postavili saop{tewe na sajt „Crypto me.org” tra`e}i istragu o nuklearnom programu Izraela, koji nije potpisnik sporazuma o ne{irewu nuklearnog oru`ja.„IAEA duboko `ali zbog objavqivawa informacija ukradenih sa starog servera koji je van upotrebe ve} neko vreme”, rekla je ona i dodala da su ve} preduzete mere za uklawawe „potencijalne rawivosti servera”, preneo je AFP. Po wenim re~ima, tehni~ke i bezbednosne ekipe IAEA nastavqaju da analiziraju situaciju i u~ini}e sve mogu}e da osiguraju da se ne{to sli~no ne ponovi.

BEJ RUT, DA MASK: Vi{e od 54 qudi poginulo je ju~e, a vi{e od 120 je raweno u simultanim eksplozijama dva automobilabombe u Jaramanu, u blizini sirijske prestonice Damaska, saop{tila je Sirijska opservatorija za qudska prava. Sa svoje strane dr`avna televizija je javila da je sakupqeno 10 velikih kesa sa ostacima tela neidentifikovanih `rtava. „Teroristi su digli u vazduh dva automobila-bombe sa velikom koli~inom eksploziva na glavnom trgu, tako da je ozbiqno o{te}eno nekoliko zgrada i radwi”, prenela je sirijska dr`avna novinska agencija SANA.

Po ulici se mogu videti delovi qudskih dela i lokve krvi, javio je novinar AFP-a koji je nalazi na licu mesta. Ovo je ~etvrti bomba{ki napad u Jaramanu od 28. avgusta. U eksploziji automobila-bombe 29. oktobra poginulo je 11 osoba, a vi{e desetina je povre|eno, podse}aju agencije. Borbeni avioni su ju~e u roku od 15 minuta pet puta bombardovali grad Maret al-Numan na severozapadu zemqe, a vojnici i pobuweni ci su se suko bi li na ulazu u taj grad, saop{tila je sirijska opservatorija za qudska prava. Avioni su bombardovali i anti-

reìmski grad Daraju jugozapadno od Damaska gde se ve} danima vode èstoke borbe, a vojska je granatirala Zabadani, grad isto~no od Damaska koji drè pobuwenici, tako|e je saop{tila sirijska opservatorija i dodala da je „za pola sata vi{e od 50 tenkovskih granata palo na grad”. Po sirijskoj opservatoriji, borbeni avioni su bombardovali i predgra|e grada Homsa, Haldijeh. Sa svoje strane, pobuwenici su oborili jedan avion na severo-zapadu zemqe u blizini granice sa Turskom. Od po~etka nasiqa u Siriji u martu pro{le godine {irom zemqe je poginulo vi{e od 40.000 qudi.

[E STI DAN PRO TE STA PRO TIV PRED SED NI^ KOG DE KRE TA U EGIPTU

Re vo lu ci ja se vra }a na trg Tahrir KA I RO: Stotine demonstranata nalazi se na trgu Tahrir u Kairu ve} {esti dana za redom, traè}i da predsednik Mohamed Morsi ukine dekret kojim je sebi dao pre{iroka ovla{}ewa i pozivaju na novi masovni protest u petak. Oni su na trgu proveli no}, policija je rano ju~e ujutro upotrebila suzavac, a mediji ukazuju da je re~ o najteòj politi~koj krizi od dolaska islamisti~kog predsednika Mohameda Morsija na vlast u junu, upozoravaju}i da opozicioni skupovi {irom zemqe sve vi{e nalikuju na novu revoluciju. „Revolucija se vra}a na trg,” objavio je dràvni dnevnik Al-Akbar. „Ovo je revolucija da se spase revolucija,” pi{e nezavisni dnevnik „Al-Masri Al-Jum” na naslovnoj strani. U gradu Mahala tokom no}i su u sukobima Morsijevih pristalica i protivnika povre|ene 132 osobe, dok je u Port Saidu povre|eno 27, javio je AFP. U oba grada je od ju~e ujutro mirno. Na protestima na trgu Tahrir ju~e je bilo vi{e od 200,000 demonstranata, a stotine wih su na trgu provele ~itavu no}.

dnevnik

TUNIS

U su ko bi ma vi {e od 100 po vre |e nih SI LI A NA: Vi{e od 100 qudi povre|eno je u sukobima demonstranata i snaga bezbednosti drugog dana protesta u Silijani u Tunisu, od kojih 13 te`e, saop{tili su lekari, prenosi tuniska novinska agencija TAP. Nekoliko hiqada demonstranata okupilo se u devet sati ispred prefekture u Silijani, zahtevaju}i odlazak regionalnog guvernera, rekao je predstavnik sindikata Nexib Sebti. Snage bezbednosti su, zatim, pucale u vazduh i bacile suzavac. Sli~ni sukobi odigrali su se i ju~e, navodi AFP. „Stanovnici Silijane najvi{e pogo|eni siroma{tvom nikada ne}e pokleknuti”, kazao je Sebti upozoravaju}i da su spremni da daju `ivot za svoja prava. Demonstranti zahtevaju osloba|awe 14 osoba pritvorenih tokom protesta u aprilu 2011. i nov~ana sredstva za podsticawe ekonomskog razvoja u tom siroma{nom regionu, kao i ostavku guvernera.

^E[KA

Ostav ka mi ni stra od bra ne PRAG: ê{ki ministar odbrane Aleksandar Vondra podneo je ju~e ostavku, navode}i kao razlog nedostatak javne podr{ke, po{to nije reizabran u gorwi dom parlamenta na oktobarskim parlamentarnim izborima. ê{ki premijer Petr Ne}a{ je kazao da je Vondra, biv{i anti-komunisti~ki disident i pristalica tesnih odnosa sa SAD, bio najboqi ministar odbrane u posledwih 20 godina, pa wegova ostavka predstavqa „gubitak”, prenosi AP. Vondra je bio godinama meta napada opozicije zbog precewenog audio-vizuelnog sporazuma iz 2009. godine, za koji je odgovoran, a koji je vezan za predsedni{tvo Evropske unije, navodi ameri~ka agencija. ê{ki ministar je negirao bilo kakav prestup, i protiv wega nije podignuta optu`nica, ali je ocenio da je taj slu~aj doprineo wegovom porazu na parlamentarnim izborima.

ITALIJA

Tor na do o{te tio ~e li ~a nu

Na trgu vi{e od 200.000 demonstranata

Morsijevi protivnici pozvali su na novi protest u petak, koji }e, prema mi{qewu nekih demonstranata, biti odlu~uju}i. „Ako qudi nastave sa istim pritiskom i do|u u ogromnom broju, mogli bi da uti~u na predsednika i spasu ustav”, rekao je kairski demonstrant Islam Bajoumi. Me|utim, i Morsi je, zasad, istrajan i odbija da ispuni zahtev demonstranata, osim {to je spreman da suzi

obim dekreta. Kriti~ari dekreta, me|utim, smatraju da je on napad na pravosu|e. U me|uvremenu, Morsijev potez je konsolidiovao opoziciju ujediniv{i biv{e predsedni~ke kandidate i istaknute li~nosti, poput Mohameda El-Baradeja, bi{eg {efa Me|unarodne agencije za atomsku energiju, i biv{eg {efa Arapske Lige Amira Musu protiv Morsija i Muslimanske bra}e.

Smrt na ka zna za hri {}a ne KA I RO: Sud u Kairu izrekao je ju~e smrtne kazne za sedam egipatskih hri{}ana, kojima se sudilo u odsustvu zbog u~estvovawa u antiislamskom filmu koji je u septembru izazvao nasilne proteste u mnogim muslimanskim zemqama. „Sedam optu`enih osoba osu|ene su zbog uvrede islamske vere u~estvovawem u produkciji filma i wegovim emitovawem koje vre|a islam i proroka (Muhameda)”, rekao je sudija Saif al-Nasr Soliman, javio je Rojters. U niskobuxetnom filmu

„Nevinost muslimana”, snimqenom u Kaliforniji, ismeva se prorok Muhamed, a wegovo objavqivawe na internetu u septembru izazvalo je antiameri~ke proteste i napade na ambasade zapadnih zemaqa {irom muslimanskog sveta. U ovom nasiqu poginulo je vi{e desetina qudi. Producent filma Nakula Basli Nakula, Amerikanac egipatskog porekla, uhap{en je krajem septembra u Los An|elesu zato {to je prekr{io uslovnu slobodu. Nakula je 2010. godine osu|en na 21 mesec zatvora zbog bankarskih pronevera.

RIM: U sna`nom tornadu koji je ju~e pogodio jug Italije najvi{e su stradale ~eli~ana ILVA u Tarantu i obli`wa {kola, a 20 radnika je lak{e povre|eno, jedan se vodi kao nestao, dok je {est u~enika tako|e lak{e povre|eno. Nestali radnik ~eli~ane ILVA radio je na kranu u luci u Tarantu kada ga je jak olujni vetar bacio u more. „Ronioci ga tra`e”, rekao je AFP-u Lino Ursi, portparol gradona~elnika Taranta. Jaki vetrovi su uni{tili deo dimwaka ove fabrike i eksplozije se mogu ~uti unutar same zgrade, saop{tili su zvani~nici. Fabrika ILVA, najve}a ~eli~ana u zapadnoj Evropi, zatvorena je od ponedeqka zbog dugog spora oko nivoa zaga|ewa, napomiwe francuska agencija. Sama kompanija je precizirala da je tornado naneo „veliku materijalnu i strukturalnu {tetu” ovoj fabrici. Nevremenom je, tako|e, pogo|en italijanski region Toskana, drugi put za dve sedmice.

[PANIJA

Pa le stin ci da ne ome ta ju pre go vo re MA DRID: Zemqe EU traì}e od Palestinaca da ne ometaju proces mirovnih pregovora na Bliskom istoku ukoliko danas dobiju status posmatra~a u UN, saop{tila je [panija. Zemqe ~lanice EU nisu uspele da postignu jedinstvenu poziciju o palestinskom zahtevu za unapre|ewe statusa u UN, od statusa entiteta posmatra~a, u dràvu posmatra~a ne~lanicu UN, prenela je agencija AFP. Ali [panija, koja podràva palestinski zahtev, saop{tila je da zajedno sa drugim ~lanicama EU radi na deklaraciji koja }e biti izdata nakon glasawa u Generalnoj skup{tini UN. U tom saop{tewu, EU }e ponoviti podr{ku re{ewu u bliskoisto~nom konfliktu, koje kao rezultat ima dve odvojene dràve Izrael i Palestinu kroz pregovore, rekao je {ef {panske diplomatije Hose Manuel Garsija-Margalo.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI IVAN GA[PAROVI^ „Ako je uspe{na Republika Srpska, bi}e uspe{na i BiH, a uveren sam, i zapadni Balkan. Zato i zavisi od politi~ara u ovim zemqama do koje su mere spremni na saradwu i tra`ewe konsenzusa”, istakao je slova~ki predsednik Ivan Ga{parovi~ u Bawaluci. Slova~ki predsednik je kazao i da su „RS i BiH, kao i Slova~ka i ^e{ka, po mnogo ~emu sli~ne”.

JANEZ JAN[A Premijer Slovenije Janez Jan{a optu`io je ju~e predsednika Danila Tirka da opravdava nasiqa na nedavnim protestima u Mariboru i Qubqani. „Tu`no je da predsedik i wegovi sledbenici opravdavaju proteste”, napisao je Jan{a na „Tviteru”. Tirk smatra da su demonstranti branili „dr`avu blagostawa i slovena~ki identitet”.

BEWAMIN NETANIJAHU Najnovija ispitivawa javnog mwewa pokazuju da }e konzervativna partija Likud izraelskog premijera Bewamina Netanijahua pobediti na izborima 22. januara. Na rejting vode}e stranke nije u~estvovao prekju~era{wi ulazak nove umerene partije u izbornu trku. Likud }e osvojiti 39 od 120 mesta u Knesetu - parlamentu, pokazuje anketa.

^E TI RI PRI PAD NI CE VOJ SKE SJEDIWENIH AMERI^KIH DR@AVA POD NE LE TU @BU

Ame ri kan ke ho }e u ra t

LON DON: Dugogodi{wi vojni zakon, kojim se zabrawuje u~e{}e èna u borbama, ~etiri pripadnice ameri~ke vojske poku{a}e da pobiju tu`bom koju su podnele. „Zakon je pogre{an, po{to se taktika i tehnika ratovawa stalno mewaju, a i zabrana postavqawa ènskog osobqa na preko 30 odsto pozicija, ograni~ava karijeru èna u vojsci”, navodi se u tu`bi. Ameri~ka unija za gra|anske slobode raspravqala je o àlbi koju su podnele pripadnice ameri~ke vojske, tvrde}i da je vojni zakon, kojim se zabrawuje ènama vojnicima da u~estvuju u borbama, zasniva na polnoj diskriminaciji, te je samim tim neustavan, prenosi britanski „Gardijan”. „Nakon skoro jednog veka, otkako su se ène izborile za pravo glasa, vojni zakon o borbi iskqu~uje u~e{}e èna kao ravnopravnih gra|ana u vojnoj odbrani na{e

konkuri{u za odre|ene pozicije. Re strik ci je prema ènama u vojsci se postepeno smawuju. U februaru ove godine Ministarstvo odbrane dozvolilo je ènama da sluè u odredima koji imaju od 300 do 1.300 pripadnika. Me|utim, ènama i daqe nije do@ene marinci traè ravnopravnost zvoqeno da dràve”, isti~e se u tu`bi ~etiri sluè u mawim specijalnim ili ène, koje su u~estvovale u borba- pe{adijskim jedinicama, koje dima u Iraku i Avganistanu. rektno u~estvuju u borbama. U tu`bi se daqe navodi kako im @enama vojnicima zabraweno je karijera upravo ograni~ena je da sluè kao vojno osobqe na usled nemogu}nosti da se dokaù i oko 230 hiqada razli~itih pozi-

cija. Me|utim, u Iraku i Avganistanu, gde vojni zakoni blede, ène su u~estvovale u borbama uprkos pravilima, isti~e Ameri~ka unija za gra|anske slobode. Vaè}i vojni zakon, donesen 1994. godine, dozvoqava ènama vojnicima da sluè u borbenim jedinicama kao bolni~arke, obave{tajne i komunikacione trupe, na nivou bataqona, ali dvema ènama ne moè biti dodeqena ista pozicija u jednom bataqonu. Zvani~na vojska nekad „zaobilazi” pravila i dozvoqava ènama da u~estvuju u borbama, ali im se nikad ne pripisuje zvani~na zasluga za u~e{}e u borbama, tvrde pojedini vojni zvani~nici. Ameri~ko vojno vazduhoplovstvo zasad pruà ènama najvi{e mogu}nosti, s obzirom na to da nema polnih restrikcija, te ène tu mogu da obavquju 99 odsto poslova.

@enSkA POSLA

dnevnik

~etvrtak29.novembar2012.

Луj Витон

Дона Каран Овакав шешир вас неће много заштитити од хладноће, али зато изгледа феноменално. Иде савршено уз капут, уз елегантну или пословну комбинацију. Ако се одлучите да ове зиме понесете нешто попут ових шешира, свакако нећете проћи незапажено.

Изгледа да је господин Џејкобс (Marc Jacobs) имао благу опедутност капама ове године, јер ни у својој другој колекцији, овај пут за Louis Vuitton, није пустио ниједну манекенку да прошета без мекане, женствене капе у облику звона на глави.

У тренду: капе и шешири

есен је већ увелико ту, полако нам се прикрада и зима и са собом доноси све оне лепе ствар којих смо се ужелели током дугог лета, између осталог и незаобилазне модне додатке попут рукавица, шалова и, наравно, капа. Иако већина нас капе носи како бисмо заштитили главу од хладноће и фризуру од влаге, чини се да ће ове сезоне управо овај модни додатак постати незаобилазан у стилу сваке даме која воли да прати трендове. Истина, није то неки новитет да креатори у склопу зимске колекције убаце по неку упечатљиву капицу или шешир, али изгледа као да су ове године све модне писте биле преплављене овим незаобилазним аксесоаром. А ево и како је то изгледало.

Марк Џејкобс Велики, крзнени, екстравагантни шешири. Иако смо до сада већ научили да од Џејкобса очекујемо неочекивано, ипак је успео да постигне оно што највише воли – изненађење у оку гледаоца. Тешко да ће се неко усудити да изађе на улицу са једним од ових “летећих тањира”, али дефинитивно нећете погрешити ако се ове зиме одлучите за добар крзнени шешир или шубару.

Очарајте га на први поглед

ко желите да га очарате, тако да не може да престане да размишља о вама ни кад се растанете, морате мало да се потрудите и не би требало да се ослањате само на то што сте лепи и бескрајно згодни. Ево неколико савета који вам могу помоћи да се ствари одвијају у правом смеру. Контакт очима и осмех су ваше најбоље оружје. Дакле, не скрећите поглед док разговарате са мушкарцем који вам се допада. Ако га гледате у очи, показујете да имате самопоуздања, а осмех ће само појачати привлачност. Лепота је донекле ствар физичког изгледа, али је већим делом питање става. Нека ваш осмех зрачи одајући особу која је оптимистична и само-

уверена, тако ћете привући његову пажњу ефикасније него најсавршенијом шминком.

Ако томе додате и лаган додир, рецимо, ухватите га за руку док се обоје смејете, његово тело по-

чеће да лучи окситоцин, хормон љубави. Овај хормон „одговоран” је за осећање блискости, али доприноси и „инстант привлачности”, па ћете га лаганим додиром руке „натерати” да пожели још... и још... Немојте да говорите сувише брзо, да не бисте оставили утисак нервозне, несигурне особе. Ако говорите спорије, показујете да сте самоуверени, а и он ће вас схватити озбиљније. Будите опуштени, нека свака реч коју изговорите одаје самопоуздање. Покажите ентузијазам. Ако са страшћу говорите о стварима које су вам важне, показаћете се у правом светлу и његов утисак ће бити позитиван, тако да ће једва чекати да вас поново види, а то вам и јесте циљ, зар не?

Мушкарци би само да одвуку девојку у кревет? Н едавно спроведена анкета показала је да би више од 50 одсто мушкараца одустало од другог изласка ако би жена пристала на секс први пут кад су се видели, док би тај први састанак био и последњи за само 39 одсто жена. Мушкарци једва чекају да одвуку девојку у кревет? Па... не баш. Ново истраживање показало је да је тај стереотип превазиђен, и да су данас ствари - обрнуте. Чак 39 одсто жена нема ништа против секса на првом састанку, док та идеја не привлачи нарочито више од 50 одсто мушкараца, показало је истраживање сајта за онлајн упознавање Парсхип. Око половине анкетираних мушкараца изјавило је да би им жена

која жели секс само што су се упознали била одбојна, док такво мишљење има 39 одсто жена. И жене и мушкарце јако нервира кад се потенцијални партнер на првом састанку појави неуредан, а једнако им смета и кад се испостави да се особа са којом се виђају „на слепо” заправо лажно представљала, ако су се раније дописивали путем Фацебоока на пример. Иако би се из овога могло закључити да је физички изглед пресудан, заправо само четири одсто испитаника каже да је то пресудно за евентуални наставак виђања. Већина испитаника изјавила је да им је најважније да њихов партнер буде искрен, веран и да има смисао за хумор, преноси „Дејли мејл”.

Секс може да причека

ушкарца сте управо упознали у клубу. У полумраку, уз гласну музику, може вам се учинити да је пред вама принц из бајке. Али, младић који вам пошаље пиће, а онда приђе да се упознате, смеје се вашим шалама и

духовитости сипа као из рукава, сутра, на „дневном светлу” може оставити сасвим другачији утисак. То што вам се допада није разлог да то вече завршите сексом. Довољно је да му, за почетак, дате број телефона, а затим сачекајте да видите како ће се ствари развијати.

Колега с посла Чак и ако имате утисак да је колега који вам се допада најбољи, најпристојнији, најшармантнији човек којег сте икада упознали, можда је ипак боље да прикочите. Ако се нисте заљубили, већ је у питању само физичка привлачност, после секса заједнички тренуци док правите кафу и помало флертујете, којима сте се толико радовали, претвориће се у моменте испуњене непријатним ћута-

њем. Ако сте се заљубили, само напред, наравно.

Бивши партнер После раскида нема више никаквог разлога да икада више одете у кревет са бившим.

Ако више није вредан „титуле” партнера, онда се свакако не „квалификује” за љубавника, зар не?

Слободан пријатељ Диван је, згодан и увек је ту за вас. Постоје два могућа сценарија: или ћете у једном тренутку схватити да је пријатељство прерасло у љубав, у којем ће случају секс бити природна ствар, као и у свакој вези, или ћете у тренутку „слабости” завршити у кревету, а онда се кајати што сте упропастили драгоцено пријатељство... Понекад је боље обуздати страсти, бар на неко време, док не будете сигурни шта заиста желите. Мада... понекад и љубави за цео живот почињу сексом за једну ноћ...

ekologija

~etvrtak29.novembar2012.

dnevnik EVROP SKA UNI JA TRA @I STRO @U ZA [TI TU

LI KOV NI RA DO VI U^E NI KA DA NAS IZ LO @E NI U NOVOSADSKOM STU DI JU M

Ko {te di, ima }e

Iz lo `ba li kov nih ra do va pri sti glih na Pro je kat ,,Ko {te di, ima }e - mla di kao kon kurs ,,Ko {te di, ima }e - mla di kao no si no si o ci ener get ske efi ka sno sti’’ spro vo o ci ener get ske efi ka sno sti’’ bi }e otvo re di Udru è we ,,In è we ri za {ti te ì vot na da nas od 10 do 12 ~a ne sre di ne’’ u sa rad wi sa Ar hus so va u ho lu Stu di ja M, cen trom No vi Sad, Fon dom za Ig wa ta Pa vla sa 3 u lo kal no una pre |e we i de mo kra Novom Sadu. Na na ti ju i [ko lom za di zajn ,,Bog dan grad ni kon kurs je pri sti glo ukup no 488 ra do va no vo sad skih osno va ca i sred wo {ko la ca. Li kov ni kon kurs po sve }en je ener get skoj efi ka sno sti i na ~i ni ma na ko ji mla di mo gu da po mog nu da se ener get ski efi ka sno po na {a we pri me ni u sva ko dnev nom ì vo tu. Po red li kov nog kon kur sa, u sklo pu pro jek ta bi }e or ga ni zo va na i jed no dnev na obu ka za mla de. Pr vo na gra |e ni ra do vi

GE RON TO LO [KI CEN TAR U SU BO TI CI BRI NE O ENER GET SKOJ EFI KA SNO STI

So lar ni ko lek to ri do no se do bro bit Ove go di ne pet ge ron to lo {kih usta no va u Voj vo di ni do bi lo je no vac kroz pro gram su fi nan si ra wa Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne za na bav ku so lar nih ko lek to ra, ka ko bi se obez be di la to pla vo da. Za re a li za ci ju ovog pro jek ta ovaj se kre ta ri jat je obez be dio 2.431.407,58 di na ra, dok je grad Su bo ti ca iz dvo jio 1.700.000 di na ra. Di rek tor Ge ron to lo {kog cen tra u Su bo ti ci dr Ne nad Iva ni {e vi} je pod se tio da ve} od 2001. go di ne, za hva qu ju }i Op {ti ni Su bo ti ca, u~e stvu ju u pro jek tu ener get ske efi ka sno sti pre ko Vla de SAD-a i da se to na sta vi lo za hva qu ju }i Fon du za za {ti tu `i vot ne sre di ne, dok je po sto jao u Vla di Sr bi je. - Sa da smo na sta vi li pro jek te za hva qu ju }i Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne i na da mo se da }e mo i ubu du }e po sti }i do bre re zul ta te. Osta lo je da jo{ u Dom za od ra sla li ca ugra di mo sun ~e ve ko lek to re i da, uko li ko bu de nov ca, kre ne mo u sle de }u fa zu, a to je ter mo i zo la ci ja obje ka ta. Ko lek to ri ko je smo po sta vi li na zgra du u Ale ji Mar {a la Ti ta ostva ri li su nam nov ~a nu u{te du pre ko 20 od sto i mi ve ru je mo da ka da po sta vi mo so lar ne pa ne le na sva tri objek -

ta Ge ron to lo {kog cen tra, u{te da u nov cu }e bi ti sko ro 40 od sto, {to }e nam otvo ri ti mo gu} nost da ta sred stva ula è mo u da qi raz voj so ci jal ne za {ti te na te ri to ri ji gra da Su bo ti ce, kao i otva ra we ge ron to lo {kih klu bo va – ob ja {wa va dr Ne nad Iva ni {e vi}. - Na ovaj na ~in se po di è stan dard usta no ve, a ujed no se ostva ru je u{te da kroz po tro {wu ova kvih ener ge na ta, re kla je pri li kom pu {ta wa u rad so lar nih ko lek to ra u “Do mu za ne gu” u Su bo ti ci, po kra jin ska se kre tar ka za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne, Na ta {a Pa vi }e vi} Ba ji}. Na red ne go di ne je u pla nu da se opre me jo{ tri ge ron to lo {ke usta no ve, a u pla nu su ra zni pro gra mi ko ji ma }e bi ti obez be |i va ni ko tlo vi ko ji ko ri ste ob no vqi ve iz vo re ener gi je. Re a li za ci jom pro je ka ta è li mo da ima mo ener get ske efi ka sne objek te, ali i obez be di mo si gur ni ji iz vor ener gi je i 50 od sto u{te de u po kra jin skom bu xe tu. Taj no vac se sa da tro {i za obez be |i va we ener ge na ta, a mo gao bi za ne ke dru ge. U pla nu je da i pred {kol ske i {kol ske usta no ve bu du deo ener get ski efi ka snoh obje ka ta – is ta kla je Na ta {a Pa vi }e vi} Ba ji}. S. Ir {e vi}

[u put’’, uz po dr {ku Grad skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu i Kan ce la ri je za mla de Gra da No vog Sa da. Dodeqene su pr ve tri na gra de i va u ~e ri u vred no sti 10.000, 5.000 i 3.000 di na ra. U ka te go ri ji sred wih {ko la pr vu na gra du osvo jio je Fa ra go Pap Se ba stian iz [ko le za di zajn „Bog dan [u put”, dru gu An drea Mak si mo vi} iz [ko le za di zajn „Bog dan [u put” i tre }u Bo jan ^o ki} iz Teh ni~ ke {ko le „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn”. U ka te go ri ji osnov nih {ko la pr va na gra da pri pa la je Zo ra ni [un ti} iz Osnov ne {ko le „Ko sta Trif ko vi}”, dru ga Ti ja ni Zo ri} iz Osnov ne {ko le „Du {an Ra do vi}” , a tre }u Ju li ja ni Pa vlo vi~ iz Osnov ne {ko le „Qu do vit [tur”. N. Pe.

Oli ver Foj kar sa sa rad ni ci ma na te re nu

se ti o ci su na kra tak i po pu la ran na ~in mo gli vi de ti pre zen ta ci ju Na ci o nal nog par ka “Fru {ka go ra”, Spe ci jal nog re zer va ta pri ro de “Ko viq sko-pe -

sred stvo po slu `i ti u~e ni ci ma osnov nih i sred wih {ko la. Pri sut ni ma se obra ti la di rek tor ka Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de Bi qa na

pu te va i ka na la ko ji bi tre ba lo da pro |u pre ko sla ti na. Iz Evrop ske uni je sti gao je zah tev da sla na sta ni {ta bu du sta vqe na pod stro gu za {ti tu i to }e Mi ni star stvo pri rod nih re sur sa, u ~i jem re so ru su sa da za {ti }e na pod ru~ ja, mo ra ti {to pre da sta vi na dnev ni red. Tim pre {to je Evrop ska uni ja utvr di la da se na sla ti na ma na la ze i ve o ma spe ci fi~ ne biq ne i `i vo tiw ske vr ste, ka kve se ma lo gde mo gu na }i, te da one do zvo qa va ju is pa {u u mno go ma woj me ri ne go {to je to slu ~aj kod nas. Za bri wa va ju }e je i to {to u ne kim pro jek ti ma ko je dr `a va pri pre ma po sto ji pred log da se tra se sa o bra }aj ni ca i ka na la, ali i iz grad wa in du strij skih zo na, oba vqa ju upra vo pre ko sla ti na. Q. M.

Ze le nu ener gi ju ne ko ri sti mo do voq no Po ve }a we upo tre be ob no vqi vih iz vo ra ener gi je je te ma o ko joj se u sve tu sve vi {e go vo ri, iako stru~ wa ci ka ù da }e i 2030. go di ne fo sil na go ri va bi ti do mi nat na u ukup noj po tro {wi ener ge na ta. Ipak, pro ce wu je se da }e se pro ce nat po tro {we naf te sma wi va ti, po ve }a va }e se po tro {wa ga sa, dok }e se pro ce nat ko ri {}e we ugqa za dr à ti na go to vo istom istom ni vou. Isto vre me no, o~e ku je se i da }e se sma wi va ti pro ce nat po tro {we nu kle ar ne ener gi je, ali da }e ra sti po tro {wa ener gi je iz ob no vqi vih iz vo ra. Po ve }a we ko ri {}e wa ob no vqi vih iz vo ra ener gi je ni je sa mo po tre ba i nu `nost, ve} i oba ve za, jer su ci qe vi Evrop ske uni je da se do 2020. go di ne emi si ja ga so va sta kle ne ba {te sma wi za 20 od sto, da se za isti pro ce nat sma wi po tro {wa ener gi je, te da se u~e {}e ob no vqi vih iz vo ra ener gi je, u ukup noj po tro {wi ener gi je, po ve }a na 20 od sto. Ze mqe EU ula ù zna~ jna sred stva ka ko bi do sti gle ove ci qe ve, a i Sr bi ja, ko ja ima zna ~aj ne po ten ci ja le u ob no vqi vim iz vo ri ma ener gi je - bi o ma sa, ener gi ja ve tra, sun ca, ge o ter -

Spo to vi o za {ti }e nim pri rod nim do bri ma tro va ra din ski rit”, Par ka pri ro de “Be ge~ ka ja ma” i spo me ni ka pri ro de Du nav ski park, Ka me ni~ ki park i Fu to {ki park, a ovi spo to vi }e kao na stav no

Iako su sla ti ne naj bo qe o~u va na kop ne na sta ni {ta ì vot sve ta u Voj vo di ni, sa mo je Sla no Ko po vo za {ti }e no kao spe ci jal ni re zer vat pri ro de, a sve osta le su kla si fi ko va ne kao li va de i pa {wa ci. Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de je pre ne ko li ko go di na pod neo zah tev Mi ni star stvu ì vot ne sre di ne pred log, sa kom plet nim obra zlo è wem, da se Pa {wa ci ve li ke dro pqe znat no pro {i re i da je ze ro Ru san da bu de sta vqe no pod za {ti tu kao re zer vat pri ro de, ali od go vor ni ka da ni je sti gao. U Mi ni star stvu po qo pri vre de su ne dav no for mi ra li rad nu gru pu, u sa rad wi sa ko le ga ma iz sek to ra ì vot ne sre di ne i zdra vqa, za pri pre mu pra vil ni ka o upra vqa wu za {ti }e nim pod ru~ ji ma i tek kad taj akt bu de go tov mo }i }e se pla ni ra ti pro me ne u tra sa ma

SR BI JA IMA VE LI KE PO TEN CI JA LE, ALI...

PRED STA VQE NI NO VI DO KU MEN TAR CI OLI VE RA FOJ KA RA

Eko spo to vi “Za {ti }e na pri rod na do bra No vog Sa da” auto ra mr Oli ve ra Foj ka ra pred sta vqe ni su ju ~e u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de. Po -

U Voj vo di ni sla ti na naj bo qe o~u va na

Paw ko vi} ko ja je is ta kla da }e spo to vi do pri ne ti po pu la ri za ci ji za {ti }e nih pod ru~ ja ko ja bi tre ba la da bu du uvr {te na u tu ri sti~ ku po nu du gra da. Vi {i stru~ ni sa rad nik Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu ì vot ne sre di ne Ta ma ra Sto ja no vi} is ta kla je da Se kre ta ri jat ra do po dr à va sni ma we do ku men tar nih eko lo {kih fil mo va. - Eko spo to vi pred sta vqa ju na sta vak ak tiv no sti na pro mo ci ji za {ti }e nih pri rod nih do ba ra. Oni su naj bo qi na ~in da se naj mla |im su gra |a ni ma uka è na va `nost za {ti te pri rod nih do ba ra- is ta kla je Sto ja no vi}. Po re ~i ma za me ni ce na ~el ni ce Grad ske upra ve za za {ti tu ì vot ne sre di ne Alek san dre Jo va no vi} Ga lo vi} o pro rod nim do bri ma se go vo ri ~e sto, ali se ne pri ~a o wi ho vom zna ~a ju u ur ba nim sre di na ma. Ka ko Ga lo vi} tvr di, spo to vi pred sta vqa ju pri li ku da se una pre di od nos pre ma pri ro di. Iz ra du eko spo to va po mo gli su Grad No vi Sad i Grad ska upra va za za {ti tu ì vot ne sre di ne. N. R.

mal na ener gi ja, kao i hi dro ener gi ja, to ~i ni, ali je iz ve sno da se po ten ci ja li ne do voq no ko ri ste. U ukup noj po tro {wi ener gi je u Sr bi ji u~e {}e ob no vqi vih iz vo ra iz no si oko 20 od sto, u okvi ru ko jih oko 50 od sto ot pa da na ko ri {}e we bi o ma se, ko ja se mo `e ko ri sti ti za pro iz vod wu elek tri~ ne i to plot ne ener gi je, kao i pro iz vod wu bi o go ri va. Ovaj ob no vqi vi iz vor ve o ma je ras pro stra wen i u mno gim ze -

mqa ma sve ta, {to je i ra zu mqi vo jer je re la tiv no la ko do stu pan. Iz u zet no je zna ~a jan i po ten ci jal za pro iz vod wu ener gi je iz ma lih hi dro e lek tra na jer Sr bi ja ras po la `e sa oko 900 lo ka ci ja na ko ji ma bi se mo gle iz gra di ti ma le hi dro e lek tra ne, in sta li sa ne sna ge od 455 me ga va ta. Ta ko li ~i na ener gi je po sna zi bi za do vo qi la po tre be jed ne osmi ne Sr bi je, a po ener gi ji pe ta na e sto dnev ne po tre be

na {e ze mqe. Do bre mo gu} no sti obez be |u je i ener get ski po ten ci jal ve tra, a za to su naj po god ni j i is to~ n i de l o vi Sr b i j e, kao i pod ru~ je se ver no od Du na va. Raz lo zi za ko ri {}e we ob no vqi vih iz vo ra ener gi je su mno go broj ni, a slo bod no se mo `e re }i da je naj va `ni ji bror ba za bu du} nost i mla de na ra {ta je. Na i me, po va }a wem ko ri {}e wa ovih iz vo ra ener gi je po zi tiv no se uti ~e na za {ti tu `i vot ne sre di ne, sma wu je se emi si je ga so va s efek tom sta kle ne ba {te, a uz to, pri me nom no vih teh no lo gi ja, otva ra ju se mo gu} no sti za raz voj pri vre de, no va rad na me sta, kao i sma we we za vi sno sti od uvo za. Na rav no, pro iz vod wa „ze le ne” ener gi je ni je jef ti na, na pro tiv, ali je ne {to u {ta se mo ra ula ga ti. Svi ob no vqi vi iz vo ri ener gi je u naj ve }oj me ri se ko ri ste za pro iz vod wu elek tri~ ne ener gi je. Uz to, bi o ma sa se ko ri sti i za pro izvdo wu to plot ne ener gi je i kao bi o go ri vo, a ener gi ja sun ca i ge o ter mal ni iz vo ri za pro iz vod wu to plot ne enr gi je. D. Mla |e no vi}

DI VQA DE PO NI JA KRAJ MI LE [E VA SA NI RA NA

Sme }e sa da ba ca ju uz put Za hva qu ju }i sred stvi ma Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za po qo pri vre du u vi si ni od dva mi li o na di na ra, Me sna za jed ni ca Mi le {e vo uspe {no je re a li zo va la pro je kat ure |e wa pri la za atar skih pu te va. I ne sa mo to. - U pi ta wu je pro je kat u okvi ru ko jeg su ure |e ni pri la zi s ~e ti ri atar ska pu ta na re gi o nal ni put Be ~ej – Ba~ ka To po la u ukup noj du `i ni od oko 350 me ta ra. Iz vo |a~ ra do va VDP „Sred wa Ba~ ka“ iz Be ~e ja bi lo je vi {e ne go ko rek t an part n er jer, po r ed kva l i t et n o ura | e n og po s la pred vi |e nog po me nu tim pro jek t om, me h a n i z a c i j om je uklo ni lo sta ra sta bla, pa we ve i {i bqe, a on da po rav na li su i te ren oko pra vo slav nog gro bqa u se lu. Po tom su pre {li na lo ka ci ju kraj pu ta, ne po sred no pre ula za u se lo iz prav ca Be ~e ja i sa ni ra li di vqu de po ni ju sme }a, ko ja nam je go di na ma bi la „rak ra na“. U ovom po slu su ima li po mo} po qo pri vred ni ka iz se la, ko ji su ze mqu iz okru `e wa gro -

Vi {e ne ma di vqe de po ni je kraj pu ta u Mi le {e vu

bqa od n o s i l i na de p o n i j u. Me |u tim, ne sa ve snih me {ta na, ali i vo za ~a ko ji vo ze po me nu tim pu tem, i da qe ima. Sa da sme }e iz ba cu ju uz put i ti me na ru `u ju oko li nu – ka `e no vi se kre tar Me sne za jed n i c e Mi l e { e v o @ar k o Vig we vi}.

Do sko ra {wa de po ni ja sme }a je pre kri ve na ze mqom, ~i me po sao ni je za vr {en. Sa da Mi le {ev ci raz mi {qa ju da po no vo kon ku ri {u za do bi ja we sred sta va iz po kra jin skih fon do va ra di oze le wa va we pro sto ra biv {e de po ni je. V. Jan kov

OGLASi

dnevnik

~etvrtak29.novembar2012.

IZ DA JEM prazan stan na No vom na se qu, tro so ban, 90m2, pr vi sprat na du ì pe riod, ce na 160E. Te le fon 064/220-95-65. 65025 IZ D A J E SE na du è, za po sle noj è ni kom fo ran jednoiposobni stan na Keju, sa po gle dom na Du nav, Te le fon 520-271 po sle 22 ~asa. 65032

KU P U J EM tro so ban stan na Limanu bez posrednika. Telefon 062/9620349. 64989

CEN T AR 43m2 dvo ri {ni stan, Futo{ka 3. Telefoni: 021/505-287, 063/8086669. 64962

PO ZIV potencijalnim naslednicima Pozivaju se mogu}i zakonski ili testamentalni naslednici pok. Cucin (Obrada) Dragi}a, ro|enog 10. 3. 1896. u Kumanu, Ulica Makse Kova~eva br. 28 (posledwa poznata adresa pre iseqewa u SAD), da se u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog oglasa, izjasne da li }e se koristiti pravom pre~e kupovine, po osnovu prava suvlasni{tva od 1/2 idealna dela nekretnine koja je upisana u listu nepokretnosti broj 1376 k.o. Kumane, parcela broj 1681, porodi~na stambena zgrada sa jednom pomo}nom zgradom, zemqi{te pod zgradom-objektom povr{ine 93m2, zemqi{te pod zgradom-objektom povr{ine 38m2 i zemqi{te uz zgradu-objekat povr{ine 04a 14m2. Cena po kojoj se prodaje 1/2 idealna dela opisane nekretnine je 3.500 eura. Ukoliko su mogu}i naslednici zainteresovani, mogu se javiti Mirjani Eremi} na adresu Matije Gupca br. 2, broj telefona 023/786-673.

NO V O S A \ A N IN slo bo dan 65-72-80, po zi va da me da mu se jave za eventualno dru`ewe. Godine nebitne. Telefon 061/60-16-424. 64926

65079

^A S O V I ne ma~ kog, en gle skog, fran cu skog, la tin skog, srp skog je zi ka pred {kol ci ma, osnov ci ma, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugo go di {wim is ku stvom. Telefon 021/6399-305. 65048 DA JEM ~asove osnovcima iz svih pred me ta. Po mo} pri sa vla |i va wu gra di va, pri pre ma za od go va ra we, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 65049

PRE VO DI sa i na nema~ki, en gle ski, fran cu ski, la tin ski je zik. Stru~ ni tek sto vi, ko re spon den ci ja, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugo go di {we is ku stvo. Te lefon 021/6399-305. 65050

IZ DA JEM u centru jednoso ban kom fo ran stan, 38m2, na me {ten, po ~ev od 1. 12. 2012. go di ne. Te le fon 063/899-8999. 64311 IZ D A J EM na me {te nu gar so we ru, Mak si ma Gor kog br. 6, ispred SPENSa. Telefon 063/511-939. 64686 IZ DA JEM dvosoban stan, ma wi, pre pra vqen, De te li na ra, Na de `de Pe tro vi} 3, 1. sprat, centralno gre ja we, te le fon, za sta kqe nu te ra su, ide al na prilika. Telefon 063/688551. 64691 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru, Novi sad, Cankareva br. 30. Cena 130 evra. Zva ti po sle 15h. Telefon 063/516-637. 64943

LI MAN 2, prodajem ukwièn stan od 26m2. Telefon 63-68-429, www.bo mil.rs. 15001 GR BA VI CA, novija ukwiè na gar so we ra, ce na 28.000. Te le fon 6366-952, www.bo mil.rs. 15002 NA R OD N OG FRON T A, ukwièn 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Tele fon 636-6952, www.bo mil.rs. 15003 SA J AM, od li ~an ukwi èn no vi ji stan u zgra di „Bu du} no sti”, 34m2, ce na 35.000. Te le fon 636-6952, www.bo mil.rs. 15004 FRU [KO GOR SKA ULI CA, 44m2, ~e tvr ti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hi qa da. Te le fon 063/239-411. 63799 PRO D A J EM jed no so ban stan od 33m2 u Fru{kogorskoj 19-B na drugom spratu, po red Eko nomskog fakul teta na Limanu 1. Sve jedini ce odvo je ne. Ukwi èn 1/1, te le fon, in ter fon, kablovska, podrumski prostor, cena 1340E/m2. Igor. Telefon 063/580302. 64992 GR BA VI CA u boqem delu do Bu le va ra, jed no so ban stan 34m2, ukwi èn, po voq no. Te le fon 064/22095-65. 65023

NO V A DE T E L I N A R A, ukwi èn 1.5 stan na I spratu, novija zgrada, cena 39.100. Te le fon 636-8429, www.bo mil.rs. 15005 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwièn, cena 37.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15006 BU LE VAR, okolina Novosadskog sajma, odli~an novi ji ukwi èn 1.5 stan sa odvo je nom ku hi wom, ce na 41.200. Te le fon 636-6952, www.bo mil.rs. 15007 LI MAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2 pro da je se po ceni 41.200. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 15008 CEN TAR, okolina Ribqe pi ja ce, od li ~an stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15009

BU L E V AR, oko li na @e le zni~ ke sta ni ce, kla si ~an dvosoban stan od 51m2, ce na 44.300. Te le fon 6368429, www.bo mil.rs. 15010

NO V O NA S E Q E, ukwi èn 3.0 stan od 73m2 na V spra tu sa lif tom, ce na 61.800. Te le fon 636-8429, www.bo mil.rs. 15011 GR B A V I C A, u no vi joj „Alek san dro voj” zgra di pro da jem od li ~an ukwi èn 2.5-3.0 stan. Hit no! Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15012 NO V A DE T E L I N A R A, no vi ji, use qiv, od li ~an 2.5 stan od 62m2, ce na 63.000, kuhiwa nova ostaje u ceni. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15013 LI MAN, odli~an 3.0 stan, kompletno renoviran: nova ke ra mi ka u sta nu, nov par ket, no ve vo do vod ne i struj ne in sta la ci je, pre lep po gled na Li man ski park, cena 75.000. Telefon 063/828-83-77. 15014 MA STER CEN TAR - dvoiposoban 63m2, prvi sprat, za tvo re na te ra sa, lift, velika kuhiwa, dobar raspo red. Te le fon 063/1217460. 65047 NA LI M A N U III pro da jem tro so ban stan. Ukwi èn, bez te re ta, par ket, tri te ra se, mir no me sto. Bez agen ci ja. Te le fon 061/22-47-987. 64961 GR B A V I C A, Da ni la Ki {a, luks, luks tro so ban, 80m2, ce na 72.000E. Te le fon 060/02-01-000. 65021 PRO DA JEM na Bul. Kraqa Petra I trosoban stan 70m2 na dru gom spra tu, sa te ra som i lif tom. Te le fon 060/02-01-000. 65022

BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno na me {te na ku hi wa osta je, bez ko si na, ce na 72.100. Te le fon 636-8429, www.bo mil.rs. 15015 GR B A V I C A, nov, od mah use qiv luks, ukwi `en 5.0 stan od 110m2, cena 87.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15016 CEN T AR na Tr gu Mla de na ca pro da jem ~e tvo ro so ban salon ski stan na tre}em spra tu, sa lif tom, 116m2, ce na 103.000E. Te lefon 060/02-01-000. 65020

CEN TAR, Pa{i}eva, ku}a samostalna, salonskog tipa, ~etvorosobna 148m2 sa dvo ri {tem 284m2, ce na 180.000E. Telefon 060/0201-000. 65024 BE O ^ IN ku }a 120m2 stam be ne pro sto ri je na spratu, plin, telefon, kablovska, gara`a, tri lokala u po seb noj ku }i. Ce na do go vor.Te le fon 063/84587-57. 64944

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak29.novembar2012.

dnevnik

RAD NIK u pro iz vod wi Alu i PVC sto la ri je na odre|eno vreme, 2 izvr{io ca. Uslo vi: is ku stvo u pro iz vod wi Alu i PVC stolarije sa ugradwom. Telefon 021/6393-275. 64942

Posledwi pozdrav dragoj nam

Borislav Koprivica PRODAJEM ku}u u Kameni ci ili me wam za dvo i posoban stan u Novom Sadu uz do pla tu. Te le fon 060/7668810. 64957 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Te ste ra. Te le fon: 060/7668810. 64958

BAGAT, druge {iva}e ma{i ne po pra vqam, br zo, kva li tet no, jef ti no, vr {im pro da ju {i va }ih ma {i na, in du strij skih pe gla, Cvi ja no vi}, Ul. Je vrej ska br. 23. Te le fon:021/421-452, 064/1312135. 62935 PE] KAR: zi da mo ka qe ve pe}i, kamine, nove, polovne pe}i. Kotlovi za kaqeve pe}i. Idemo i van grada. Telefon 064/1757-053. 64573 STO LAR po pra vqa na me {taj, le pi ras kli ma ne stolice, tapacira i lakira. Popust za penzionere. Te le fo ni: 897-168, 062/837-19-94. 64900 VODOINSTALATER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 64991 MO LER SKA RAD WAnaj po voq ni je ra di mo de mit fa sa de sa ske lom mo lerske radove, adaptacije. Is ku sni maj sto ri, od mah slobodn. Telefon 063/518346, 021/882-133. 65038

PRODAJEM novije kolor te le vi zo re svih ve li ~i na (E37, E55, E72), 100 pro grama, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Te le fo ni: 021/421-516, 064/157-25-14. 63835 KUPUJEM ispravne i neis prav ne ko lor te le vi zo re, LCD, pla zma, no vi je lap-top ra ~u na re, mak si mal na is pla ta. Do la zim! Non-stop, Mla den!. Te le foni: 021/421-516, 064/15725-14. 63836

PRI ROD NI pre pa rat pro tiv he mo ro i da, is pi tan u nadle`noj slu`bi i li~no proveren, eliminisan za 7 dana, deda Rado{. Te le fon: 064/240-55-49, 037/490-797. 64779

AGEN CI JI „BO MIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, fiksna plata + %! Te le fon 636-6952, www.bo mil.rs. 15017

^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za ot pad. Te le fo ni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/8485-495. 64627 KU PU JEM zla to. Naj bo qa cena u gradu. Telefon 064/9945002 Savi}. 64794 PROIZVODWA i prodaja svih vr sta vo} nih sad nica ukrasnih ~etinara i li {}a ra. Te le fo ni: 021/6614-380, 021/6-619236, 063/8-351-900, 063/8946-619. 64899 PRO DA JEM dr va: hrast, ba grem i ja sen, 3500 din metar. Prevoz gratis. Tele fo ni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 65051

Borislav Koprivica Posledwi pozdrav dragom prijatequ.

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku od sestara Dragice i Desanke i sestri~ine Maje.

na{em

65085 65104

65103

Dana, 27. novembra 2012. godine, upokojio se u Gospodu na{ voqeni stric i dever

Posledwi pozdrav

Borislav Koprivica Borislav Koprivica Sa qubavqu i po{tovawem ga se se}aju bratanci Slobodan i Bojan sa porodicama i snaha Radmila.

Posledwi pozdrav na{em dragom ~ika Bori od Vesninih drugarica: Sawe i Cece sa porodicama.

65105

65099

Borislav Koprivica Tatice mi{o moj, ni jedan dan vi{e ne}e biti isti bez tebe.

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku od: sestre Milanke i sestri}a Branislava i Slobodana.

Voli te najvi{e na svetu tvoj mi{owa - Vesna.

Posledwi koleginici

Radeta Vojku ^ika Vojo, hvala ti za vreme provedeno sa nama...

pozdrav

dragoj

Dobrili

Kako je te{ko i bolno za prijateqa ne mo}i u~initi „^UDO”. od Biserke i \ure.

65070

Draga na{a Dobrila

Tomislav Olu{ki Dana, 1. decembra 2012. godine, u 11 sati, na Alma{kom grobqu, obele`i}emo godi{wicu smrti na{em dragom i voqenom suprugu i ocu.

65080

Bila je pobednik mnogih bitaka u `ivotu. Ovu posledwu, `ivotnu bitku nije dobila.

dr Dobrila [ikoparija

Dobrila [ikoparija

Bila si nam prijateq, zato ti hvala. Cve}e ostaje kao ve~no se}awe na tebe.

Wegova deca i supruga.

Branka i Sa{a Lazi}. Mi{a i Luka Kri~kovi}.

65100

65072

Pamti}emo wenu plemenitost, nesebi~nost i dobrotu. Kumovi Jovanovi} Cica i Gojko. 65071

Posledwi pozdrav te~i

Na{a draga mama, bakana i ta{ta

dr Dobrili [ikopariji

Vole te i po{tuju tvoji xudisti iz Beo~ina.

Tvoja neiscrpna snaga, optimizam i dobrota zauvek }e ostati u na{em se}awu. Kolektiv i studenti Departmana za vo}arstvo, vinogradarstvo, Hortikulturu i pejsa`nu arhitekturu.

65107

59937-P

Ve~no }e{ trajati u nama.

Dobrila [ikoparija Doca

Vesnica, Maja i Awa.

65106

65102

Posledwi pozdrav

od Nenada i porodice Opa~i}.

Hrisula i Panajotis Delinikolas.

POMEN

Borislav Koprivica

Dobrili [ikoparija

Bori Krtini}u

od: Radeta, Seke i prije Marije.

dr Dobrila [ikoparija ro|. Budisavqevi} 1940 - 2012.

65086

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav Milanovoj mami Tvoj cvetni put je do{ao do kraja a mi smo ostali beskrajno tu`ni i zauvek osiroma{eni za tvoju nesebi~nu qubav i po`rtvovawe. Sahrana }e se obaviti u petak, 30. 11. 2012. u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu (ul. Novosadskog Sajma).

Radeta Vojku Dragi ~ika Vojo, po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju...

Goca i Mume sa porodicom. 65108

Dobrili [ikoparija

Tvoji najmiliji: }erka Mima, sin Milan, unuci Sa{a, Stefan, Danilo i Majica, zet Aca, i brat Nemawa.

od Pete i porodice Petrovi} iz Kru{evca. 65084

65068

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{em kolegi, penzioneru Gradskog zelenila

Borislavu Koprivici

~etvrtak29.novembar2012.

DVOGODI[WI POMEN na{em dragom

POMEN

Posledwi pozdrav po{tovanom

Mirjana Drqa~a

Borislavu Koprivici

2009 - 2012.

Igoru Kirjakovi}u

Za tobom, bez tebe u na{im srcima. Bol i tuga osta}e dok `ivimo.

Vreme nije ubla`ilo na{u bol. I daqe si sa nama.

od kom{ija: Eve, Viktora, Eve i Jo`efa.

kolektiv JKP „Gradsko zelenilo” Novi Sad. Tvoji najmiliji.

Posledwi pozdrav vrsnom stru~waku i esteti, po{tovanoj koleginici

Tvoj suprug Du{ko, deca i unu~ad.

65044

635/P

64953

^ETVOROGODI[WI POMEN

Dana, 28. novembra preminula je u 72. godini

65054

Posledwi pozdrav

dr Dobrila [ikoparija profesor Poqoprivrednog fakulteta u penziji

dr Dobrili [ikopariji dipl. in`. hortikulture kolektiv JKP „Gradsko zelenilo„ Novi Sad.

Upu}uju}i joj posledwe re~i pozdrava, iskazujemo joj duboku zahvalnost za sve {to je u~inila za Fakultet i istovremeno izra`avamo veliku tugu {to vi{e nije sa nama. Wen lik osta}e u trajnom se}awu brojnih generacija studenata i radnika Poqoprivrednog fakulteta. Komemorativni skup }e se odr`ati 3. 12. 2012. godine, sa po~etkom u 13.00 ~asova, u sali P1 Poqoprivrednog fakulteta. Zaposleni i studenti Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

625/P1

Radetu Duki}u

Ranko Mitrovi} Pro{le su duge ~etiri godine od kako nije sa nama. Ovo vreme nije umawilo se}awa koja nosimo u svojim srcima. Tvoja supruga Jadranka i rodbina.

od kolega iz picerije: Biqa, Ilona, Sowa, Renata, Slavica, Pero, Sele, Vuk, Alen, Riki, Gagi, Sema, Vlada, Viktor i Sale.

Po~ivaj u miru.

59938-P 65043

64956

Posledwi pozdrav na{em kolegi, penzioneru Gradskog zelenila

Posledwi pozdrav

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Tu`nim bolom javqamo da je na{ dragi mu`, otac i deda preminuo u 79. godini.

SE]AWE Moja qubav Vama je molitva za mir u ve~nosti

Stevan U. Tomi} 2006 - 2012.

Dragiwa ro|. Jovanovi} Tomi}

dr Dobrili [ikoparija

Vojku Radeti kolektiv JKP „Gradsko zelenilo” Novi Sad.

@ivela si na ovom svetu gaje}i najlep{e drve}e i cve}e. Neka te taj buket cvetnog `ivota, svojom rasko{no{}u, okru`uje i tamo...!

Sahrana }e se obaviti u petak, 30. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. O`alo{}ena porodica: supruga Borka, sin Darko, }erka Vesna, unuci Jovana, Marko i Marijano.

Borislavu Koprivici

Porodica Komarov. 635/P2

^ETRDESETODNEVNI POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je napustila na{a voqena

2009 - 2012.

Borivoj Krtini}

65087

Posledwi pozdrav divnom drugu i velikom stru~waku hortikulture

O`alo{}eni: sestre Milanka, Desanka, Dragica i Slobodanka i bra}a Vitko i Slobodan sa porodicama.

Vi ste moja misao, moje se}awe, moja tuga.

Mirjana Jovanovi} - Tomi}. 65053

65066

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom te~i

65089

TU@NO SE]AWE

in`. Borislavu Koprivici

Katica - Kaja Muniàba ro|. Sre}kov 16. 12. 1953 - 21. 10. 2012. Pomen }emo obeleìti u petak, 30. 11. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobnom mestu. Oàlo{}ena porodica.

65088

Posledwi pozdrav

od Mire i Mila Brzak.

od Pe|e i Mi}e Brzak sa porodicama.

65055

65056

Milan Kne`evi} 29. 11. 2011 - 29. 11. 2012.

Na{oj prijateqici i saradnici

Senita Drapi}

Bori Krtini}u

Marija Ru{iti

Voji Radeti

Porodica Komarov.

65074

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo prijateqe i poznanike da je 26. novembra iznenada preminula na{a draga

Voji Radeti

Dobrili

29. 12. 2006 - 29. 12. 2012. Uvek }emo te se rado se}ati.

1980 - 2012. Sahrana je danas, 29. 11. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Rumenki. O`alo{}eni: suprug Muharem, svekrva Qubica, deca Sara, Dragoslav i Jelena, deveri Muhamed i Milo{ Prwavorac.

Svastike: Dobrila, Slavica, Mira, Maca i {uraci Mi}o i Pero sa porodicama.

65083

65082

Sa qubavqu i tugom ~uvamo vas od zaborava.

ve~an pomen. Zelena mre`a Vojvodine.

Va{i najmiliji. 64969

65091

06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.05 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 23.00 23.45 00.40 01.05 01.35 02.20

Добро јутро, Војводино Државни посао Конструкторске катастрофе Вести Палета Строго платонски Кухињица Име мог сокака Вести Под истим кровом Центар света Додати живот годинама Вести Еко Плави круг Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик: Реконструисани леш Година 1992. ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Фолдер култура ТВ Дневник Џонатан Крик: Ни трага од Стејси Сучељавање Војвођански дневник Један на један Вајтчепел Година 1992. Строго платонски Фолдер култура Сучељавање Концерт године 1993.

Пла ви круг Сла вље нич ким кон цер том, гру па „Пар ти бреј скерс” ће у Но вом Са ду обе ле жи ти три де це ни је по сто ја ња. РТВ Вој во ди не ро ђен дан ску че сти ти ку упу ћу је уз еми си ју Пла ви круг по све ће ну во ђи бен да Зо ра ну Ко сти ћу Ца не ту. (РТВ 1, 14.30)

Зо ра н Ко сти ћ Ца не

06.35 06.55 08.35 09.25 10.20 11.45 12.30 12.40 13.10 14.35 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.15 23.00 23.25

tv program

~etvrtak29.novembar2012.

Кухињица – мађ. Миљеница Грување Концерт-Кулпин фест 2012. НС џез фест 2011. Разговор с поводом (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Деца Дине Музички програм Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Вајтчепел Биографије Фолдер култура Колажна емисија на мађ. са српским титлом

06.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

06.30 09.00 09.05 09.30 10.30 11.00 11.05 11.30 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Музичко свитање Лола Панонско јутро Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Лола Док. програм Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Глас Америке

Новосадско јутро Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Дунавска салетла ИЦТ плус Обалска стража Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а НС поподне Сигуран квадрат Објектив Опчињени Витраж Лична грешка Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стража Људи са Менхетна Украдена срца

10.15 Шпански рукомет: Раyо Валадолид – Барселона 12.00 Преглед Дејвис куп 13.00 НБА 13.10 Најбоља утакмица Шпанске лиге 15.00 ТWС 16.00 Евролига 17.00 Евролига: ЦСКА – Партизан 18.45 Евролига 19.00 Премијер лига 20.00 НБА 20.10 Свет фудбала 20.45 Евролига: Партизан – Лиетувос ритас 22.30 НБА 23.00 Евролига: Барселона – Литувос 00.30 Лига шампиона: Спартак М – Барселона

За што си ро ма штво Афри ка да нас про из во ди 10 од сто ма ње хра не не го по ло ви ном про шлог ве ка. На дру гој стра ни пла не те, на са мо 5 ми ља раз да љи не је чу ве на Парк Аве ни ја са кон цен тра ци јом нај ве ћег бро ја мул ти ми ли о не ра и Бронкс. За што је то та ко? (РТС 1, 11.05) 06.05 08.00 09.00 09.05 09.49 09.55 09.59 10.30 11.05 12.00 12.15 12.25 12.32 13.16 14.45 15.05 15.50 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.05 23.09 23.55 00.10 00.19 01.04

Јутарњи програм Јутарњи дневник Вести Мајстори Гастрономад Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Зашто сиромаштво Дневник Спорт плус Евронет Истражитељи из Мајамија Циклус комедије: Кнедле са шљивама И ја имам таленат Ово је Србија Војна академија Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Мој рођак са села Да, можда, не Вести Велики изазов, квиз Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Љубав Астре и Селадона, филм

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Фарма, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Зелена патрола, 12.30 АБС шоу, 13.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 14.55 Инфо, 15.30 Кућица у цвећу, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Томас и другари Дени и Деди Добро вече, децо Под отвореним небом Великани Штоперица Прича се по граду Београд-вечити град Седница Народне Скупштине Републике Србије, данас Програм зависи од трајања преноса 10.39 Српске Спортске легенде: Мирослав Церар 10.58 Образовно огледало 11.23 У свету 11.48 Траг у простору 12.22 Чело фест 13.22 Трезор У великој паузи заседања Скупштине Елиза из Ривомброзе Филозофија и... биопоетика 14.25 Под отвореним небом 14.44 Великани 14.52 Штоперица 15.13 Прича се по граду 15.39 Ликовна колонија РТС 16.04 ТВ лица...као сав нормалан свет 16.50 Филозофија и... Биоетика 17.20 Елиза из Ривомброзе 18.20 Опсада Београда - БЕМУС 44 18.45 Метрополис 19.18 Дени и Деди 19.24 Добро вече, децо - М. Павлов 19.42 Верски календар 19.55 Рукомет: Лига шампиона, Партизан - Чеховски медведи, пренос 21.30 Елиза из Ривомброзе 22.36 Зашто сиромаштво 23.30 Фестивал наука 2012 00.00 Бунт 00.31 Градске приче

07.25 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 13.50 14.45 15.00 16.00 16.40 17.00 17.30 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.05 23.40 00.00 01.00 01.50

Мистериозни случајеви Топшоп У здравом телу Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Непобедиви банзуке Топ шоп Непобедиви банзуке Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Пријатељи Пут око света Вести Непобедиви банзуке Никита Филм: Роки 5 Вести Спортски преглед Мистериозни случајеви Најбоље године Укључење у Б92 Инфо

Шар лиз Те рон

Долина вукова (Хепи, 23.00) 05.00 08.00 08.50 09.10 09.35 09.45 10.00 10.55 11.50 12.15 12.45 13.15 13.40 13.55 15.00 15.50 16.00 16.15 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Јутарњи програм Бакуган 1 Земља коња Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Телешоп Црвени орао Добра жена Вести Телешоп Краљице Стаљин уживо Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Истина или правда Луда кућа Долина вукова Црвени орао Добра жена

Хен кок 07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 23.20 00.20 00.35 01.30

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Радна акција Досије Галилео Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести

Рад на ак ци ја У бе о град ском на се љу Бор ча, у не до вр ше ној ку ћи жи ви по ро ди ца Тин тор: мај ка Сне жа на, си но ви Да мјан, Алек са и ћер ка Ве ра. Сне жа на жи ви са тро је де це у ку ћи ко ју је зи да ла са сво јим пр вим су пру гом, али ко ја ни кад ни је за вр ше на.... Во ди тељ је Та ма ра Гру јић. (Пр ва, 21.15)

Евро ли га: Пар ти зан – Ли е ту вос ри тас Ко шар ка ши Пар ти за на ви ше не ма ју пра во на кикс у Евро ли ги и са мо по бе да оста вља на ду цр но-бе ли ма да мо гу да се пла си ра ју у Топ 16. По за вр шет ку утак ми це, по ред раз го во ра са го сти ма у сту ди ју, Спорт Клуб ће ди рект но пре но си ти и кон фе рен ци ју за но ви на ре. (Спорт клуб, 20.45)

06.02 07.05 07.24 07.30 07.41 08.04 08.14 08.21 08.32 09.01 09.09 09.30 09.56 10.00

dnevnik

Та ма ра Гру јић

Уло ге: Вил Смит, Шар лиз Те рон, Џеј сон Бејт мен Ре жи ја: Пи тер Берг (Пинк 2, 20.00)

Ка та ри на Ши шма но вић

Све за љу бав По гле дај те због че га два ро ђе на бра та не раз го ва ра ју го ди на ма. Бра ћа Жар ко и Дра ган ли че по мно го че му, али нај ви ше по сво јој твр до гла во сти. Ни је дан ни је спре ман на из ви ња ва ње и пра шта ње. Пр ви ко рак у ми ре њу бра ће на пра вио је де чак. Иако има ду пло ма ње го ди на, он бо ље зна ко је су пра ве жи вот не вред но сти... Во ди тељ је Ка та ри на Ши шма но вић. (Пинк, 22.00) 07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30

Добро јутро Брачни судија Први Национални дневник Папарацо лов Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Све за љубав Прељубници Српска посла Амиџи шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Цртани филмови 09.00 Пинк таргет 10.00 Филм: Моја супер бивша девојка 11.30 Сити њуз 12.00 Филм: Мрачне опсесије 14.00 Породични обрачун 14.30 Агенција за СИС 15.00 Др Оз 15.45 Симар 16.15 Маријана и Скарлет 17.00 Туркан 18.00 Собарица са Менхетна 18.45 Сити њуз 19.00 Опасна игра 20.00 Филм: Хенкок 22.00 Филм: Неверна жена 00.00 Опасна игра 01.00 Тријумф љубави

Џу ли ја на Мар џилс

До бра же на У драм ској се ри ји „До бра Же на” глав на глу ми ца ту ма чи уло гу су пру ге и мај ке, ко ја на кон што јој су пруг за вр ши у за тво ру због слу ча ја по ли тич ке ко руп ци је и сек су ал ног скан да ла, хра бро пре у зи ма бри гу о по ро ди ци. (Хе пи, 15.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм. 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~ervrtak29.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Проблематичне будуће мајке Карсонов свет Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мисија „Мени„ Уштедети купујући Спасавање оронулих грађевина Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Савршен стил Нова нада посластичара Соул фуд породица Ургентни центар Мајами инк Савршен стил

22.00 23.00 00.00 01.00

Наполеон Ћелија Излазак из сенке Средњи век Фарма из Едвардијанског доба Звезде сребрног екрана Јелена Тројанска Исток-Запад Ћелија Царство мора Фарма из Едвардијанског доба Тајне Партенона Брдо храма Мистерије олупина на дну океана Наполеон Царство мора Тајм тим година Исток-Запад

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Филм: На путу за Санта Фе Филм: Чинија од злата Филм: Гнев у зору Филм: Мајкл Клејтон Филм: Мејби беби Филм: Трчи за животом Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00

Меј би бе би Сем и Лу си ода ју ути сак иде ал ног па ра - мла ди, сек си, успе шни, у срећ ном бра ку, и ве о ма за љу бље ни. Од лу чу ју да је до шло вре ме за бе бу у њи хо вој по ро ди ци. И та ко они за по чи њу па жљи во ис пла ни ран и енер ги чан рас по ред ак тив но сти... Уло ге: Хју Ло ри, Ро вен Ет кин сон, Ема Томп сон Ре жи ја: Бен Ел тон (Си не ма ни ја, 20.00)

07.40 Добро јутро, Хрватска 10.13 Митским путовима, док. серија 11.10 Кључ у руке 1, док. серија 12.00 Дневник 12.15 Спорт 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз 14.10 Скица за портрет 14.30 Хрватска кроника БиХ 14.53 Тренутак спознаје 15.30 Позитивно 16.00 Луда кућа 16.40 ТВ календар 18.00 Контакт: Ваше приче 18.20 Научне вести 18.25 8. спрат 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 19.59 Спорт 20.10 Мате светски, док. филм 20.45 Спектар 21.40 Паралеле 22.10 Пола уре културе 23.30 Луталице, филм 01.25 Регионални дневник

06.00 07.30 09.20 11.00 12.55 14.30 16.00 17.25 18.25 20.05 21.30 22.25 00.05 01.40

Кунг Фу Панда 2 Моја назови жена Грегов дневник 2 Сумрак сага: Праскозорје Девојка из планинске колибе Синема верите Мистер Бин, филм Вини Пу Париз експрес Жена из суседства Лудорије на Фејсбуку Брже Кажи да није тако Хана

Добра жена Браћа и сестре Филм: Смртоносни сусрет Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Пољубац у поноћ Монк Видовњак Пандури новајлије Краљевски болесници Филм: Паукотрес Вокер, тексашки ренџер

07.35 Бен 10: Ултимејт ејлијен 07.55 Галилео 09.20 Флешпојнт 11.10 ТВ продаја 11.35 Ексклузив таблоид 11.55 Крв није вода 13.05 Ружа ветрова 14.05 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.07 РТЛ Времe 19.10 Крв није вода 19.58 РТЛ Времe 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.15 РТЛ Вести 22.30 ЦСИ 00.30 Менталист 02.10 Астро шоу 03.10 РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

ЦСИ

Ше нон Ели за бет

Усред одр жа ва ња пр вен ства у ку гла њу, је дан од так ми ча ра пру жи ру ку ка ко би до гра био ку глу, али уме сто ње, по диг не људ ску гла ву. Жр тва је Ро бин То бин ко ји је ра дио у ку гла ни.... Уло ге: Ло ренс Фиш бурн, Ро берт Деј вид Хол, Ерик Сзман да, Марџ Хел ген бер гер (РТЛ, 22.30)

Аме рич ка пи та 1 Џим Ле вен штајн је ма ту рант у сред њој шко ли ко ји је, као и ве ћи на ње го вих вр шња ка, оп сед нут сек сом. Ка ко не ма де вој ку, пре о ста ју му је ди но пор но фил мо ви с ко ди ра ног са те лит ског пр о гра ма. Ње гов сим па тич ни отац во ли да му да је за ста ре ле лек ци је о сек су и сек су ал ним по тре ба ма... Уло ге: Џеј сон Бигс, Ше нон Ели за бет, Али сон Ха ни ган, Крис Клајн, То мас Јан Ни ко лас, Та ра Ре ид Ре жи ја: Пол Вајс (ХРТ 2, 21.00) 07.55 Телетабис 08.20 Серија за децу 08.45 Фантастични пријатељи 09.10 Школски счас 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.30 Фотографија у Хрватској 13.40 Фиелдеров избор, филм 15.10 Школски час 16.20 Жупанијска панорама 16.35 У канцеларији 16.55 Глобално село 17.25 Пуцњи у Батасију, филм 19.05 Телетабис 19.30 Куварски дует, док. серија 20.05 Топ Гир 13, док. серија 21.00 Америчка пита 1, филм 22.45 Заштитница сведока 23.30 Звездана врата: Свемир 00.15 Сестра Џеки 00.40 ЦСИ Лас Вегас 01.25 Којак

Ема Томп сон

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

10.00 Тајна документа Пентагона 11.30 Љибавна песма 13.00 Екстремни Холивуд 14.00 Завера детелине 16.00 Лице терора 17.30 Екстремни Холивуд 18.30 Подмукле жеље 20.00 Екстремни Холивуд 21.00 Сањала сам Африку 23.00 Чувајући Тесу

06.00 Буђења 08.00 Дневник Бриџет Џонс 10.00 Поље љубави 11.50 Нема ме 14.00 Бог је велики, ја сам сићушна 16.00 Прича о сексу 18.00 Апартман 20.00 Странац међу нама 22.00 У потрази за сном 00.00 Вруће женске 01.15 Секси тела 02.30 Дубоке емоције

Марџ Хел ген бер гер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Риболовачки изазови Робсона Грина Чудовишта из реке Пецање голим рукама Како преживети катастрофу Најбољи остају

\08.30Фудбал 09.30 Коњички спорт 09.45 Скијашки скокови 10.45 Биатлон 11.30 Уметничко клизање 12.30 Фудбал 13.30 Биатлон 14.15 Скијашки скокови 15.15 Фудбал 16.30 Биатлон 17.30 Биатлон 19.15 Скијашки скокови 20.15 Борилачки спорт 22.15 Скијашки скокови 23.00 Покер 00.00 Фудбал

Тра че ви из Ву ко ве ку хи ње

ипломате у Србији никад нису биле имуне на докаже да је опозиција заправо имала повољнију позиманипулације владе па ни опозиције, нарочито цију од његове коалиције на телевизији јер се ред потоком предизборне кампање. Тражећи у јужној јављивања извлачио жребом. Рекао сам да се у БритаСрбији партнере за британски бизнис, одлучио сам да нији јавно мњење формира програмом вести у којима обиђем неколико фабрика из приватног и државног се говори о актуелним збивањима. Ту је у Србији опосектора. Медији су, као и обично, били присутни све зиција била невидљива. Трагикомичност владине мавреме, али није било изненађење што ме је РТС у нипулације медијима у Србији најбоље су илустрова„Дневнику„ те вечери приказао само у посети фабрици пластике у државном власништву, тврдећи да је то доказ да Запад подржава Милошевићеву економску политику. То је ишло заједно с извештајем о посети мог америчког колеге Дика Мајлса челичани у Смедереву, с истом инсинуацијом. „Волео бих да никад нисам чуо за смедеревску челичану“, жалио ми се Дик сутра. Опозициона коалиција „Заједно“ беше узела за кормилара бившег гувернера НБЈа Драгослава Аврамовића, архитекту југословенског привредног опоравка у зиму 1993/4. Њега је режим најурио јер је критиковао политику владе. Упознао сам Аврамовића (који је био извор велике мудрости за економију и сматрао сам га пријатељем) са замеником министра из Форин офиса на кога је он оставио упечатљив утисак. Онда се Аврамовић изненада повукао с места лидера Коалиције „Заједно“, наводећи здравствене разлоге. То није било сасвим изненађујуће јер је неко време имао озбиљних проблема с бубрезима. Али, београдска фабрика трачева покренула је причу да је прави разлог притисак америчког отправника послова те британског и немачког амбасадора. По тој искривљеној логици с Аврамовићем је „Заједно“ имало реалну шансу да Глав ни адут опо зи ци је: Дра го слав Авра мо вић победи (Аврамовић је стварно био веома популаран у српским масама). Али, Запад је осећао да ли патетични покушаји доказивања динамичности му је потребан Милошевић ради примене Дејтона. Запривреде ТВ-кадровима у којима српски премијер то није смео дозволити да опозиција победи. отвара аутопут који је отворен готово 18 месеци раниИдеја да је Милошевићева смрт – физичка или поје. Многи људи су очигледно били намагарчени, али је литичка – у западним престоницама сматрана правим београдска интелигенција целе изборе сматрала рђаблагословом, била је смешна. Нико није био склон њевом шалом. говој физичкој смрти, али, за њим не би било ни суза. Кад је завршен други круг локалних избора, прелиНаравно да су изгледи на успех коалиције коју је предминарни резултати су показивали да је „Заједно“ освоводио Аврамовић носили са собом извесна страховајило највеће српске градове, укључујући Ниш и Беоња. Победа Шешеља била је стварна преокупација, град. То је донекле било изненађење, с обзиром на исали у то време она је била ход на савезном нивоу, којем далеко од вероватне. Мајлс је допринела срамно једноИз гле да ло је кра јем 1996. да ће и ја смо били згрожени тиме страна изборна кампања. на п а ћ е н и ју г о с ло в ен с ки на р од колики значај је дат тој апИзборно тело у тим градовина ста ви ти да љу би ру ку ко ја га сурдној причи. Иако је ма доказало је да је префиАврамовић понављао да се њеније и обавештеније. И ша ма ра јер је на са ве зним повукао из здравствених док је било спремно да гласа из бо ри ма ла год ну ве ћи ну опет разлога, био је врло снебиза владајућу коалицију на осво ј и л а Ми л о ш е в и ћ е в а вла д а ј у ћ а вљив у искључивању гласисавезном нивоу, те исте поко а ли ци ја на о притиску Запада. Политичаре је желело да казни што је та прича истрајавала, за корупцију на локалном. Американци и Немци су осетили обавезу да дају јавни Владина реакција била је застрашујућа. Шефови деманти. Нерадо сам следио њихов пример и гласине СПС-а, локално и централно, одлучили су да процес су престале. Тек много касније открили смо да је изокрену у супротном правцу очигледним фалсификовавор заменик Вука Драшковића Милан Божић, који је њем гласова. Ниш је био нарочито флагрантан пример, пустио причу у оптицај као алиби ако „Заједно“ прође што ме није изненадило. Локални шеф СПС-а Миле лоше на изборима. Била је то жалосна слика крхке деИлић био је човек кога сам упознао пола године ранимократије у Србији. је у току званичне посете Нишу (углавном због покуИпак, у почетку је изгледало да ће напаћени југошаја успостављања пословних веза с британским присловенски народ наставити да љуби руку која га шамавредницима), кад сам посетио све званичне представра. Савезни избори су донели лагодну већину владиној нике и лидере главних политичких странака. Илић је коалицији, али је први круг локалних био неодлучан. наместио да ме у његовој канцеларији дочекају новиКад сам посетио Милошевића између два круга, он је нари, упркос мом убеђивању да сам планирао конфеопуштено коментарисао лош успех опозиције на изборенцију за штампу касније у хотелу и немам ништа да рима. Проблем је, говорио је без ироније, што су лидекажем у том тренутку. Напустио сам Илићеву канцери у већини тренутно, или у прошлости, били нациоларију, бесан због манипулације за коју сам знао да ће налисти, а њихово време је прошло. Рекао сам да је навести државне медије да оно што се десило предстаопозиција једва имала прилику да упозна широку јавве као заједничку конференцију за штампу, са само ност са својим програмом. Милошевић је покушао да једним страначким лидером у Нишу. Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak29.novembar2012.

dnevnik

29. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Сви знаци указују на то да је с вашим партнером све у реду. Саобраћај је највероватније кривац што нисте заједно. Ваш партнер ће се сигурно појавити, али мало касније него што сте очекивали.

BIK 20.4-20.5.

Неко с ким желите да контактирате поводом одређених информација могао би бити привремено недоступан. Можда ћете морати да потражите оно што вам је потребно на неком другом месту.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Вероватно сте у бољем финансијском положају него што сте били већ дуго, али можда још увек нисте достигли одређене циљеве које сте себи поставили. То би вам се могло мотати по глави данас.

Ваши родитељи или одређене блиске особе можда су у свађи, а од вас се очекује да станете на нечију страну. Не радите то! Боље је да останете по страни и дозволите им да сами реше проблеме.

Не притискајте пријатеља да вам каже све информације. Када буде право време, он ће се сам отворити. Ако желите да помогнете и скренете мисли пријатељу на неке лепше ствари, изведите га на вечеру.

Једна пријатељица можда није задовољна вама, али неће то да призна. Ако је питате шта није у реду, она ће вероватно рећи „ништа“. Искористите своју интуицију да закључите шта мучи ту особу.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Неки људи с којима сте провели много времена могли би се упустити у расправу о духовним или метафизичким концептима. То би могло бити непријатно, како за вас, тако и за све остале. Неслагање или узавреле страсти могли би ометати завршетак важног пројекта. Можда постоје одређени делови плана с којима се други људи једноставно не слажу. Будите флексибилни. Можда сте синоћ дошли касније кући него што сте навикли па се осећате уморно и измучено. Узмите витамине и не користите кафу као стимуланс. Изађите у дугачку шетњу да бисте мало разбистрили своју главу.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Данашња астрална енергија могла би вам донети обиље емоција. Ваши пријатељи можда су љути једни на друге па се чак и у свађу упуштају. Потрудите се да будете изван свега и да не заузимате стране.

Емоције би данас могле надвити облаке над вашом интуицијом. Можда се нећете ослонити на осећања и размишљања других људи као што то обично радите, а чини се да ћете се осетити подређено. Данас ћете се осећати посебно страствено и пожелећете да проведете време само са својим партнером. Ипак, ваш партнер могао би бити ометен од неких других одговорности и обавеза.

TRI^-TRA^

Ухап ше на ле по ти ца из „Ве се лих се дам де се тих” V REMENSKA

PROGNOZA

То пло и ве тро ви то

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 18 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 16 Niш

Evropa

НО ВИ САД: Топло за ово доба године, уз умерен до појачан јужни и југоисточни ветар. Могућа је краткотрајна киша, али ће бити и сунчано средином дана. Притисак испод нормале. Минимална температура 11 степени, а максимална 18. ВОЈ ВО ДИ НА: Топло за ово доба године, уз умерен до појачан јужни и југоисточни ветар. Пролазно наоблачење с краткотрајном кишом понегде, али ће бити и сунчаних интервала. Притисак знатно испод нормале. Минимална температура 8 степени, а максимална 18. СР БИ ЈА: Топло за ово доба године, уз умерен до појачан јужни и југоисточни ветар. Пролазно наоблачење с краткотрајном кишом понегде. У Тимочкој Крајини облачно и хадније. Притисак знатно испод нормале. Минимална температура 5 степени, а максимална 20. ПРог но за за СР би јУ У на Ред ним да ни ма: Од петка захлађење и претежно облачно с кишом повремено. За викенд и почетком наредне седмице све хладније, с кишом, а могућа је и суснежица у нижим пределима северне и западне Србије у недељу крајем дана и у понедељак. На југу ће бити топлије него на северу. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Неповољан утицај на астматичаре, психичке болеснике и особе с варирајућим крвним притиском. Могући су раздражљивост, главобоља и болови у костима и зглобовима. У саобраћају се саветује додатна опрезност.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

-3

Oslo

-3

St. Peterburg -4 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ли са Ро бин Ке ли (42) ухапшена је пошто се у свом дому у Северној Каролини потукла са 61-годишњим супругом. Према пр вим ин фор ма ци ја ма, нису узимали дрогу нити пили алкохол, али су обоје за вр ши ли у затво ру због туче. Келијева, позната као Ерикова старија сестра Лори из серије „Веселе седамдесете”, хапшена је и у априлу због туче, а пре две године због вожње у пијаном стању. Тада је осуђена на условну казну, а суд ће следеће недеље одредити опту жницу и казну због новог напада.

VIC DANA Ухвати полицајац лопова. Немоћни лопов пита полицајца: „Је л’ могу да одем до оне пекаре, умрећу гладан?” Полицајац га пусти, а лопов се не врати. Сутрадан исти полицајац ухвати истог лопова. Лопов му каже: „Ајд, молим те, пусти ме да одем до пекаре, умрећу гладан.” Полицајац му одговори: „Нисам ја од јуче, ти остани ту, а ја идем да ти купим пециво.”

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

67 (-12)

Slankamen

200 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

142 (-15)

Zemun

268 (-2)

Bogojevo

138 (-11)

Panчevo

278 (-14)

Smederevo

460 (0)

Baч. Palanka 165 (-9) Novi Sad

155 (-9)

Tendencija stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

160 (3)

S. Mitrovica

166 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

228 (1)

Beograd

216 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

190 (-7)

NERA

Hetin

62 (-10)

TISA

-60 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

30 (0)

Reшeњe:

DUNAV