Dnevnik 30.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 30. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23634 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U SR BI JI 311.000 STA NOV NI KA MA WE NE GO 2002. GO DI NE

No vi Sad ve }i 14,14 posto

str. 6

SKUP [TI NA SR BI JE RAZ MA TRA LA AMAND MA NE NA BUYET ZA NA RED NU GO DI NU

HA [KI TRI BU NAL IZ RE KAO DA KO MA N DANT OVK NI JE BIO U UD RU @E NOM ZLO ^I NA^ KOM PO DU HVA TU

Vla da od bi la Sr bi ja ogor ~e na, voj vo |an ske i Ha r a d i n aj amand ma ne

na slo bo di

str. 3

LEK CI JU O KA MA TA MA U^I MO KAD SU NAS BAN^INI TRO[KOVI VE] UDA RI LI PO YE PU

str. 2

2 Bajatovi} na ~elu „Srbijagasa” 3 Duli} i Malovi} podneli ostavke

Ekonomija 4 Iz Petrovaradina gotovo sve ide za izvoz 5 Kanalom Dunav-Morava-Vardar plove lepi snovi

Dru{tvo 6 Darovitima stipendije Azerbejyana 7 U „^isto}i” ju~e plata, danas akontacija 8 Mobilna patrola za sve {kole 9 De~jom vedrinom ulep{an dan

Vojvodina 11 U Subotici odbornik predsednicu polio vodom 11 Oyaci ostaju i bez sudske jedinice?

Crna 12 Policajac spasao davqenika iz Dunava

str. 4

MUP PO SLAO PO ZIV VLA SNI KU „DEL TA HOL DIN GA”

Mi {ko vi} u po ne de qak na sa slu {a wu

str. 13

str. 19

LOV

INI CI JA TI VA NA O S I LSS

Pred lo `e no uki da we po re za na oru` je i we go va le ga li za ci ja str. 14 – 17

SPORT

n ODBOJKA[I VOJVODINE DO^EKUJU \ERDAP

Politika

Novi Sad

Ku po vi na na kar ti ce iz la zi iz mo de

n VOJVODINA I ZVEZDA SE SPREMAJU ZA DERBI

NASLOVI

n SERENA JE NAJBOqA

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Zahla|ewe s ki{om

Najvi{a temperatura 15 °S

POLiTikA

petak30.novembar2012.

dnevnik

HA [KI TRI BU NAL IZ RE KAO DA KO MA N DANT OVK NI JE BIO U UD RU @E NOM ZLO ^I NA^ KOM PO DU HVA TU

Sr bi ja ogor ~e na, i Ha ra di naj na slo bo di Ha{ki tribunal izrekao je ju~e, u novom prvostepenom postupku, osloba|aju}u presudu nekada{wem komandantu Oslobodila~ke vojske Kosova Ramu{u Haradinaju po svim ta~kama optu`nice, ukqu~uju}i i glavnu optu`bu da nije bilo udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Predstavnici dràvnih institucija i politi~kih stranaka u Srbiji gotovo jednoglasno ocewuju da je osloba|aju}a presuda Ramu{u Haradinaju nepravedna, ali, naàlost, i o~ekivana. „Ima~emo {ta da kaèmo, i to pred o~ima celog sveta”, na ja vio je pr vi pot pred sed nik Vlade Srbije Aleksandar Vu~i}, koji }e govoriti u ime Srbije na sednici Saveta bezbednosti UN o Tribunalu.

Predsedavaju}i sudija Xastis Bakone Moloto rekao je, obrazlaù}i presudu, da Tuìla{tvo nije dokazalo glavni navod iz ta~ke 6 optu`nice o postojawu udruènog zlo~ina~kog poduhvata koji je imao za ciq uspostavqawe potpune kontrole OVK-a nad zonom Duka|in prisilnim preme{tawem i zlostavqawem srpskih i romskih civila i Albanaca za koje se sumwalo da sara|uju sa srpskim snagama ili na drugi na~in ne podràvaju OVK. Sudija Moloto je naveo i da ne postoje verodostojni dokazi da je Haradinaj znao za zalo~ine po~iwene u logoru OVK-a u Jablanici. Po mi{qewu Ve}a, zlo~ini iz ta~ke 3, 4 i 5 optu`nice –

Sednica je zakaѕana za 5. decembar, a i izve{taje o radu MKSJ podne}e predsednik Teodor Meron i glavni tuìlacSer` Bramerc. Sudsko ve}e je naloìlo da Haradinaj bude momentalno pu{ten na slobodu, kao i wegovi biv{i pomo}nici Idriz Baqaj i Qahi Brahimaj, koji su tako|e progla{eni nevinima po svim ta~kama optu`nice. Na tu presudu mogu}e je, kao i u svakom prvostepenom postupku, uloìti àlbu. Op tu `ni ca za Ha ra di na ja ticala se zlo~ina koji su po~iweni od 1. marta do 30. septembra 1998, u vreme kad je on bio komandant takozvane operativne zone Duka|in (Metohija).

PRED SED NIK SR BI JE TO MI SLAV NI KO LI]

Stra vi~ ni zlo ~i ni bez ka zne Za stravi~ne zlo~ine nad kosovskim Srbima niko ne}e biti osu|en, a takve presude podsti~u separatizam, oteàvaju napore na uspostavqawu mira u regionu, poni{tavaju napore u normalizaciji odnosa Beograda i Pri{tine i pove}avaju evroskepticizam u srpskom narodu, izjavio je ju~e predsednik Srbije Tomislav Nikoli}. „Naàlost, obistinilo se o~ekivawe da Ha{ki tribunal oslobodi Ramu{a Haradinaja, optuènog za ubistva, okrutno postupawe, nehumane postupke, kr{ewe zakona i obi~aja rato-

vawa nad albanskim, srpskim i romskim civilima u logoru takozvane OVK u Jablanici 1998 godine„, navodi se u Nikoli}evoj pisanoj izjavi. On je ocenio da najnovija odluka Tribunala nije zasnovana na pravu i pravdi, osnovnim postulatima na kojima bi trebalo da bude utemeqen taj me|unarodni sud. „Tribunal, po svemu sude}i osnovan mimo me|unarodnog prava, formiran je da bi se sudilo srpskom narodu. Time se `ele posti}i zacrtani ciqevi, koji su srpskoj javnosti ve} dobro poznati”, istakao je on. Po wegovim re~ima, osloba|a-

wem Haradinaja pokazalo se lo{e snala`ewe Misije na Kosovu i Metohiji, nepoznavawe mentaliteta ve}inskog stanovni{tva i nesposobnost da se za{titi 29 svedoka kqu~nih za inkrimini{u}u presudu. Za stravi~ne zlo~ine nad kosovskim Srbima niko ne}e biti osu|en. Takve presude podsti~u separatizam, ote`avaju napore na uspostavqawu mira u regionu, poni{tavaju dosada{we napore u normalizaciji odnosa Beograda i Pri{tine i pove}avaju evroskepticizam u srpskom narodu„, naglasio je Nikoli}.

PRE MI JER IVI CA DA ^I]

Pre su da o~e ki va na, na sta vqa mo pre go vo re Premijer Srbije Ivica Da~i} ocenio je da je osloba|aju}a presuda Ramu{u Haradinaju bila o~ekivana, da je posledwa u nizu politi~kih, a ne pravnih i pravednih presuda Tribunala, ali }e Srbija, uprkos tome, nastaviti pregovore s Pri{tinom, jer je to u wenom interesu. – U interesu je Srbije i nastavak dijaloga i evrointegracija – istakao je Da~i} posle

vesti iz Haga o osloba|awu Haradinaja, naglasiv{i da }e i ta presuda, kao i presuda hrvatskim generalima, ote`ati proces pomirewa u regionu. On je, me|utim, ponovio da je u interesu Srbije da nastavi dijalog s Pri{tinom, a slede}i sastanak bi}e, kako je naveo, 4. decembra.

Qa ji}: Ima mo pra vo na qut wu i bes Pred sed nik Na ci o nal nog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom Rasim Qaji} ocenio je da }e presuda za Haradi na ja sa mo da qe uru {i ti kredibilitet Tribunala i da }e zna~ajno ote`ati proces

Tuìlac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} kaè da je osloba|aju}a presuda nekada{wem komandantu OVK-a nepravedna i da je rezultat neprofesionalne za{tite svedoka. – Me|utim, mi moramo da ostanemo hladne glave i da nastavimo saradwu u regionu jer se samo tako mogu procesuirati ratni zlo~inci i do}i do pravde za `rtve – rekao je tuìlac. Vuk~evi} je podsetio na to da su u Haradinajevom slu~ajevu svedoci ubijani ili su odustajali od svedo~ewa zbog bojazni za ìvot. Tuìlac je kao primer naveo svedoka koji je Sudskom ve}u Ha{kog tribunala rekao „da }e pre i}i u zatvor nego da svedo~i jer se boji za svoj ìvot i za ìvot svoje porodice”.

Kr ko ba bi}: Svi zna ju da je on rat ni zlo ~i nac Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} ocenio je osloba|aju}u presudu kao katastrofu za me|unarodno pravo i sramotu za Ujediwene nacije. – Time je Ha{ki tribunal razotkriven kao politi~ka ustanova, a ne pravna i sudska – rekao je Krkobabi} novinarima u Beogradu. On je kazao da }e Haradinaja, bez obzira na to {to je formalno oslobo|en, on i daqe smatrati ratnim zlo~incem, „po{to svi znaju da je to tako”.

Ste fa no vi}: Su mrak Ha {kog tri bu na la

Se la ko vi}: Pqu nu li u li ce srp skim `r tva ma

Biv{i {ef pregovara~kog tima Beograda u razgovorima s Pri{tinom Borislav Stefanovi} ka`e da je osloba|awe Haradinaja „sumrak Ha{kog tribunala” i odluka koja mo`e dovesti do radikalizacije situacije na Kosovu. – To je rugawe u lice `rtvama. Jako sam razo~aran i mislim da je to naru{avawe ono malo kredibiliteta {to je ostalo Ha{kom tribunalu – kazao je Stefanovi}.

Ministar pravde Nikola Selakovi} rekao je da je Hag odlukom da se oslobodi Haradinaj drugi put „pqunuo u lice srpskim `rtvama” i pokazao da nema me|unarodne pravde i prava. – Drugi put za deset dana Ha{ki tribunal je pqunuo u lice srpskim `rtvama i pokazao da nema me|unarodne pravde i prava, posebno u situaciji kada je Srbija pokazala kako treba sankcionisati ratne zlo~ine – rekao je Selakovi} novinarima u pauzi skupa u Palati „Srbija”. Po wegovim re~ima, odluka Tribunala je sramota za me|unarodno pravo i pravdu, i sada je pred Srbijom dilema o tome da li treba nastaviti saradwu s Tribunalom i kako.

Iva no vi}: Ku da Sr bi ja tre ba da ide? Biv{i dràvni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} izjavio je da }e osloba|awe Haradinaja ozbiqno poquqati poverewe u sve me|unarodne institucije, zapitav{i se {ta se moè o~ekivati od politi~ara, koji svoje stavove defini{u od danas do sutra, ako sud ne sudi po pravdi. – Mislim da }e ovakva odluka {tetiti pomirewu jer porodice Srba koji su nestali ili su ubijeni u toku sukoba u Pokrajini vr{e jak pritisak na javnost da se to istraì i neko kazni – rekao je Ivanovi}. – To mo`da moè promeniti mi{qewe o tome kuda Srbija treba da ide, mo`da je kqu~ni trenutak da se dogovori o tome kuda Srbija treba da ide u XXI veku.

Pal ma: Ka ko ova ko u EU? I za predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovi}a Palmu presuda Haradinaju bila je o~ekivana „jer su pre toga oslobo|eni Naser Ori} i Ante Gotovina i drugi koji su ~inili zlo~ine nad Srbima”. Po wegovim re~ima, moè se uskoro o~ekivati da }e predsednik kosovske vlade biti Haradinaj, hrvatske Gotovina, a BiH Ori}. – I sada me|unarodna zajednica traì da imamo dobre me|ususedske odnose da bismo u{li u Evropsku uniju. Kako moèmo imati dobre me|ususedske odnose kada }e predsednici biti rat-

pomirewa na prostoru biv{e Jugoslavije. – Taj proces }e biti zna~ajno ote`an, s obzirom na to da je evidentno da }e Hag u javnosti Srbije, bez sumwe, biti ozna~en kao politi~ki sud a ne pravna insti-

Je re mi}: Da ni zla Ovo su dani zla, ocenio je ju~e predsednik Generalne skup{tine Ujediwenih nacija Vuk Jeremi}, povodom osloba|aju}e presude Haradinaju.”Ovo su dani zla. Ne smemo klonuti duhom. Spremimo za 10. april 2013., dan istine...”, poru~io je Jeremi} na Tviter nalogu.

tucija – rekao je Qaji}. – Javnost Srbije ima pravo na qutwu i bes jer se radi o selektivnoj pravdi, ili nepravdi. Ali, u te{kim okolnostima ne smemo doneti odluku na {tetu Srbije. On je izrazio bojazan da }e ju~era{wa presuda na doma}em terenu uzrokovati rast popularnosti desni~arskih organizacija i da }e doprineti padu poverewa gra|ana u nastavak evropskih integracija, ali da Srbija mora da sa~uva hladnu glavu i racionalno donosi odluke bez ishitrenih poteza.

\i las: Sra mo ta za me |u na rod nu za jed ni cu Predsednik DS-a i gradona~elnik Beograda Dragan \ilas rekao je da osloba|aju}a presuda Haradinaju predstavqa veliku sramotu za me|unarodnu zajednicu. Presuda, po wegovim re~ima, u potpunosti obesmi{qava postojawe Ha{kog tribunala i daje legitimitet ~inu eliminacije svedoka.

REAGOVAWA Vuk ~e vi}: Sve do ci ubi ja ni

mu~ewa jednog Albanca, srpskog policajca i dràvqanina BiH, kao i trojice albanskih civila i trojice Crnogoraca – jesu dokazani, ali optuèni ne snose odgovornost za to. Ve}e tako|e smatra da nisu dokazana ta~ke 1 i 2 optu`nice, a koje se ti~u okrutnog postupawa, ubistva dvojice Roma i srpskog policajca Ivana Zari}a. Ha{ko tuìla{tvo je u zavr{noj re~i, u junu ove godine, zatraìlo kaznu od najmawe 20 godina zatvora za svakog od optuènih, dok su odbrane traìle osloba|aju}e presude. Haradinaj, je najavio je da }e se vratiti na du`nost premijera sa koje je oti{ao kada ga je Tribunal optuìo 2005. godine.

ni zlo~inci s materijalnim dokazima? – rekao je Markovi}.

Ju go vi}: Ru gawe prav di [ef poslani~ke grupe SPO–DHSS-a Aleksandar Jugovi} ka`e da je odluka Tribunala sramota, {amar i rugawe pravdi, Srbiji i srpskim `rtvama. On je novinarima u Skup{tini Srbiji kazao da odluka nije dobra i da }e imati posledice na region i daqe dogovore koji su potrebni da bismo se izborili za {to boqi status Srba na Kosovu.

Jo va no vi}: Po sle di ce de ve de se tih [ef poslani~kog kluba LDP-a ^edomir Jovanovi} izjavio je ju~e da je Ha{ki tribunal samo jedna od posledica politike koja se u Srbiji i regionu vodila u vreme raspada biv{e Jugoslavije devedesetih godina pro{log veka. Kako je dodao, do „ovakve situacije nije do{lo zbog Ha{kog tribunala ve} previ{e otrova koji su ostavili politi~ari koji su crtali karte, proterivali Albance preko Prokletija”. – Da su se devedesetih rukovali s Rugovom, ne bi bilo Kle~ke, balvana, Batajnice, Jariwa i Brwaka... Ovo je zloupotreba nesre}e, iza koje se kriju politi~ari nesposobni da izvedu Srbiju na pravi put – zakqu~io je Jovanovi}.

– Ovo je teàk i bolan trenutak za na{ narod – rekao je \ilas. – Dràva Srbija mora da bude odgovorna u ovom trenutku i da u~ini sve {to moè da za{titi na{e nacionalne interese na KiM, pre svega qude, i mora da nastavi dijalog, bez obzira na to ko bude sedeo s druge strane stola.

Ko {tu ni ca: Ru glo i sra mo ta Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica ocenio je da se Ha{ki tribunal pretvorio u pravno „ruglo i sramotu” i da je „golo sredstvo za ostvarivawe interesa zapadnih sila i antisrpski sud”. Ko{tunica smatra da je sada najbitniji odgovor srpske dr`ave i da Srbija mora, da bi za{titila nevino pobijene `rtve i svoje dostojanstvo, odlu~no da odbaci uspostavqawe granice s Kosovom. Po wegovim re~ima, pravi nalogodavci ha{ke pravde su

sa~ekali da svi optu`eni Srbi budu poslati u ha{ku tamnicu pa da onda oslobode sve zlo~ince koji su ubijali Srbe. – Ako ti na lo go dav ci mi sle da su ti me po ni zi li Sr bi ju, grd no se va ra ju. Oni su pre sve ga po ni zi li sa mi se be, tr gu ju }i ne vi no pro li ve nom kr vqu i iz ru gu ju }i se drev nim na ~e li ma ne za vi sno sti sud stva i vla da vi ne pra va. Srp ski na rod sa da zna {ta je Ha {ki tru bu nal i zna da se on ru ko vo di an ti srp skom ide jom – na po me nuo je Ko {tu ni ca.

VLA DA SR BI JE

Ba ja to vi} na ~e lu „Sr bi ja ga sa” Vla da Sr bi je je na ime no va la Du {a na Ba ja to vi }a za ge ne ral nog di rek to ra Jav nog pred u ze }a „Sr bi ja gas” u No vom Sa du i po sta vi la de vet no vih na ~el ni ka okru ga. Ka ko se na vo di u sa op {te wu Vla di ne Kan ce la ri je za sa rad wu s me di ji ma, Vla da je po sta vi la Ni ko lu Rep ca za na ~el ni ka Se ver no ba~ kog okru ga, Vla di mi ra Ili }a za na ~el ni ka Se ver no ba nat skog okru ga, Du -

{a na Jo vi }a za na ~el ni ka Za pad no ba~ kog okru ga, Zo r a na Mi lo {e vi }a za na ~el ni ka Ju `no ba~ kog okru ga i Vo ji sla va Jo va no vi }a za na ~el ni ka Ko lu bar skog okru ga. Na me sto na ~el ni ka Po mo rav skog okru ga po sta vqen je Go ran Mi lo sa vqe vi}, na ~e lo Za je ~ar skog okru ga Vla dan Pa u no vi}, Ra sin skog okru ga Bran ko Ve si} i na me sto na ~el ni ka P~iw skog okru ga Bu di mir Mi haj lo vi}.

politika

dnevnik

SKUP[TINA SRBIJE RAZMATRALA AMANDMANE NA BUYET ZA NAREDNU GODINU

Vla da od bi la voj vo |an ske amand ma ne koju je izneo, buxet Vojvodine Republi~ke i pokrajinske ove godine dostiè 62 milijarvlasti ni ju~e, u raspravi o de, a naredne }e biti 58 milijaramandmanima na buxet, nisu di, {to je sedam odsto mawe. imale istu ra~unicu o tome koliko }e Pokrajina iz dràvne S druge strane, Mla|an Dinkase dobiti 2013. godine. Dok ki} kaè da se potro{wa ne ministar finansija i privrede moè deliti po teritorijalMla |an Din ki} tvrdi da }e ponom principu: ako se neki akkrajinska kasa biti „teà“, s cizni proizvod proizvede na druge strane Pokrajinska vlada teritoriji APV, to uop{te ne je izri~ita u tome da svojim zna~i da se on tro{i na toj teamandmanima traì samo da se ritoriji. realizuje Ustavom Srbije utvrOdgovaraju}i na obrazloèwa |en deo finansijske autonomije vezana za transfere iz republi~APV, kako je objasnio pokrajinke kase u pokrajinsku, Dinki} je ski seretar za finansije Zo ran podsetio na to da je takav sistem Ra do man. Vlada Srbije negativfinansirawa uveden u vreme vlano se izjasnila o sva tri amandde Zorana \in|i}a 2003. godine, mana Skup{tine Vojvodine i od we utvr|enog deficita u dràv- publi~kog buxeta, koji su najve- kada je ministar finansija bio }im delom nameweni za finan- Bo ì dar \e li}, i da su ga sprovoposlanika republi~kog parlanoj kasi. menta zatraìla da ih ne podrRadoman je sa skup{tinske go- sirawe nadle`nosti Republike dile i sve naredne vlade, preko è u danu za glasawe. Mla|an vornice, napomenuo da }e se na teritoriji APV, i zarade, Ko{tunice i Cvetkovi}a, i to Dinki} obja{wava da je razlog „mo`da na teritoriji Vojvodine uglavnom zaposlenih u obrazo~ini i aktuelna, s premijerom za to, izme|u ostalog, {to bi potro{iti 75 milijardi, ali ne vawu, ali i nenamenski tranIvi com Da ~i }em na ~elu. prihvatawe vojvo|anskih amandzna~i da je to buxet Pokrajine“. sferi jedinicama lokalne samoDinki} ni ju~e nije odustao mana pove}alo buxetski defiPoslanica SVM-a El vi ra uprave. od tvrdwe da }e Vojvodina, ume– Zaista je nejasno {to se sve cit 30 milijardi dinara Ko va~, ~ija stranka podràva sto sedam odsto ukupnog buxeta Kako je objasnio Zorana Radoamandmane Skup{tine APV, to sabira i onda se na{a i va{a Srbije, dobiti 8,7 po re{ewima man, ciq amandmana iz Zakona o buxetskom Skup{tine Vojvodine je sistemu. Mo `da gra |a ni Voj vo di ne ni su za do voq ni ka ko je tro {en no vac da se pokrajinskoj kasi ko ji je pro sle |i va la Re pu bli ka, kao {to je slu ~aj s de vet mi li jar di On je ukazao na to da bezbedi utvr|eni mini„mo`da gra|ani Vojvoza do ka pi ta li za ci ju RBV-a, ili ka ko je tro {en no vac mum iz Ustava Srbije od dine nisu zadovoqni kaFon da za ka pi tal na ula ga wa (Ml a |an Din ki}) sedam odsto republi~kog ko je tro{en novac koji buxeta, odnosno da se je prosle|ivala Repuomogu}i realizacija ustavnog ukazuje na to kako bi se realizo- matematika, gospodine mini- blika, kao {to slu~aj s devet stre, malo razlikuje – poru~ila milijardi za dokapitalizaciju zahteva da se tri sedmine buxeta vao predlog Pokrajine. je Dinki}u Elvira Kova~. APV koristi za finansirawe – Ukupni prihodi u dràvnoj RBV-a, ili kako je tro{en novac [efica kluba LSV-a Alek - Fonda za kapitalna ulagawa“. kapitalnih rashoda. On je naveo kasi smawili bi se po 15 milida se, umesto 32 milijarde tran- jardi od akciza na naftne derva- san dra Jer kov optuìla je Din- Dinki} je kazao i da ne vidi razsfernih sredstava iz buxeta Re- te i duvanske prera|evine kao i ki}a da se „kao jedan regionali- log zbog ~ega bi Fond za kapipublike, amandmanima traì da dve milijarde od ostalih akciza sta, veoma ogre{io o AP Vojvo- talna ulagawa zavisio samo od se Pokrajini ustupi 43 odsto – navela je ona. – Isto tako, dinu“. dotacija Republike. I poslanik DS-a Jan ko Ve se prihoda od akciza napla}enih predloèno je da se teku}i ras– Za{to Vojvodina iz buxeta na teritoriji APV. Amandma- hodi smawe 28 milijardi, a kapi- li no vi} je podvukao da se ne po- kojim samostalno raspolaè – stavqa pitawe da li }e Vlada ove godine je to 15 milijardi od nom je navedeno koji su to ukup- talni izdaci~etiri milijarde. ni prihodi i primawa i rashodi Razlog za to je, kako je dodala, prihvatiti amandmane APV, poreza na dobit – makar milijari izdaci koji se umawuju za 32 {to se u prihode buxeta Pokra- ve} da li }e Vlada i Skup{tina du ne izdvoji za taj fond? – zapimilijarde dinara, uz zadràva- jine ra~unaju i transferi iz re- po{tovati Ustav. Po ra~unici tao je Dinki}. S. Stankovi}

Vu ~i}: Tre ba nam po mo} svih stra na Narodni poslanici postavqali su ju~e puna tri sata pitawa predstavnicima Vlade Srbije, kao {to je to obi~aj svakog posledweg ~etvrtka u mesecu. Sednici su prisustvovalu prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Alek san dar Vu ~i} i jo{ sedam ministara: Go ran Kne `e vi}, Mi lan Ba ~e vi}, Ve li mir Ili}, Ra sim Qa ji}, Zo ra na Mi haj lo vi} i Bra ti slav Pet ko vi}. Aleksandar Vu~i} najavquje da }e 5. decembra u UN biti re~i o {estomese~nom izve{taju Ha{kog tribunala, da }e na{u zemqu u toj raspravi predstavqati on i da

}e se potruditi da u debati istupi s pravnim, a ne s politi~kim ~iwenicama. – Ne postoji ~ovek iz me|unardone zajednice kome nismo rekli koliko nam je to te{ko – ukazao je Vu~i}, zahtevaju}i od svih razumevawe za situaciju u kojoj je Srbija. – Nije nam dovoqna samo jedna strana da bismo opstali – kazao je Vu~i}, nagla{avaju}i da su nam potrebni i Rusija i EU. On je upozorio na to da „neko mora da kaè da ne moèmo preìveti sami, da nam je sve razoreno“.

– Mi ne moèmo doveka da budemo izdràvano lice, moramo da podièmo na{e kapacitete. Nemamo nijednu fabriku iz koje se vije dim. Treba da se trudimo da izgubimo najmawe {to moèmo, a da dobijemo najvi{e u te{kom manevarskom prostoru. Svaki razgovor koji vodimo s me|unarodnim zvani~nicima je toliko teàk i mu~an. Ali moramo znati: cela Srbija }e nam ostati gladna, ne moèmo sami opstati – poru~io je Vu~i}, osvr}u}i se i na zamerke DSS-a o re{avawu kosovskog problema. S. St.

petak30.novembar2012.

NAKON POZIVA LIDERA DS-a DRAGANA \ILASA

Du li} i Ma lo vi} pod ne li ostav ke

Poslanici DS-a i nekada{wi minstri pravde i prostornog planirawa i za{tite ìvotne sredine Sne à na Ma lo vi} i Oli ver Du li} podneli su ju~e ostavke. Kako je “Dnevniku” potvr|eno, ostavke su stigle u resorni, Administrativni odbor. „Poslu{ao predsednika, preuzeo svoj deo odgovornosti, vratio poslani~ki mandat, hvala svima na saradwi i pozdrav, ortoped Duli} je tu ako zaboli”, napisao je biv{i ministar za za{titu ìvotne sredine na svom „Tviter„ nalogu. Predsednik Demokratske stranke Dra gan \i las pozvao je na izbornoj skup{tini DS-a, odrànoj u nedequ, 25. novembra, poslanike DS-a koji su bili u prethodnoj vladi Srbije da razmisle o tome da li i daqe treba da budu u parlamentu, po{to su ih gra|ani lo{e ocenili

na izborima. U Skup{tini Srbije poslanici u ovom sazivu su i ekspremijer Mir ko Cvet ko vi} i ministri Bo ì dar \e li}, Dra gan [u ta no vac, Mi lan Mar ko vi}, Du {an Pe tro vi}, Go ran Bog da no vi} i Vuk Je re mi}. Duli} je na svom „Tviter„ nalogu objasnio i da mu je èqa “da ovim ~inom pomogne svojoj stranci”. „Jasno mi je da je samo nekoliko meseci posle izbora percepcija o radu mojih kolega iz Vlade i mene potpuno druga~ija, zbog brutalno la`qive negativne kampawe vo|ene kroz reìmske tabloide, neosnovanih i nekorektnih osporavawa od na{ih naslednika kao i zbog montiranih institucionalnih procesa za potpuno banalne stvari, pra}enih medijskom histerijom„, poru~io je Duli} s lajne. S. St.

REKLI SU

Kne è vi}: DS no si lac se ce si o ni zma Ministar poqoprivrede Srbije i funkcioner vladaju}eg SNS-a Go ran Kne è vi} optuìo je opozicionu Demokratsku stranku da je nosilac secesionisti~kih ideja u Vojvodini, i naveo da dràvna zemqa ne}e biti prodata strancima. – Nosioci secesionisti~kih ideja su ~elni qudi DS-a u Vojvodini, a ne lider LSV-a Ne nad â nak i neke marginalne politi~ke grupe, kako se to predstavqa javnosti – rekao je Kneèvi} za „Ve~erwe novosti„. On je, povodom najava da bi SNS mogao smeniti gradsku vlast u Beogradu s gradona~elnikom Dra ga nom \i la som na ~elu, rekao da je o~igledno da se Beogradom moè upravqati efikasnije. – Li~no mislim da bi trebalo organizovati vanredne lokalne izbore u ~itavoj Srbiji 2014. godine da bismo u{li u politi~ki ritam daleko normalniji od onog koji name}u izbori na svim nivoima u isto vreme”.

Ko sti}: Jo{ je dan do kaz za „Dve ri” – Izjava ministra i funkcionera SNS-a Go ra na Kne `e vi }a da su nosioci secesionisti~kih ideja ~elni qudi DS-a u Vojvodini jo{ jedan je dokaz da pri~a „Dveri” nije neutemeqena. Mi o tome pri~amo ve} dve godine – rekao je ~lan rukovodstva „Dveri” Ivan Ko sti} na konferenciji za novinare tog pokreta ju~e u Novom Sadu. Po wegovim re~ima, i DSS i ~lanovi SNS-a sada javno govore da je u severnoj Srbiji u pitawu otvoreni secesionizam. On je naveo da su politi~ari koji u Vojvodini otvoreno govore o secesionizmu pokrajinski i funkcioneri SVM-a [an dor Ege re {i i I{tvan Pa stor, DS-a Bo jan Paj ti}, predsednik VANU Ju li jan Ta ma{ i akademik Jo van Kom {i}, kao i predsednik NVO „Vojvo|anski klub” \or |e Su bo ti}. Kosti} je rekao da „Dveri” nastavqaju kampawu za ukidawe APV-a, i najavio tribinu tog pokreta 15. decembra u „Master centru„ Novosadskog sajma. S. K.

ekonomija

petak30.novembar2012.

dnevnik

CENE BENZINA I DIZELA KOD NAS IZNAD REGIONALNOG PROSEKA

AMERI^KI AMBASADOR MAJKL KIRBI POSETIO NOVOSADSKU FABRIKU TRS

Go ri vo opet pre sku po Cene goriva u Srbiji u posledskoj. Najjeftiniji benzin je u BiH, wih sedam dana su iznad proseka u 1,20 evro litar, i u Bugarskoj – regionu, pokazala 1,29, a najjeftiniji je analiza Udru`edizel je u Makedowe naftnih kompaniji – 1,17 evro po Naj sku pqe go ri vo nija Srbije to ~e gra |a ni Gr~ ke, litru, i u BiH – (UNKS). Prose~na 1,27, pokazala je Ma |ar ske i cena litra evrodianaliza prose~nih Slo ve ni je, a zela u Srbiji je maloprodajnih ce1,41 evro, a benzina naj jef ti ni ji naft ni na goriva u jedanaeevrokvaliteta 1,43 est zemaqa okru`ede ri va ti su evro, saop{tio je wa. Najskupqi je u Ma ke do ni ji, UNKS. litar benzin u Gr~BiH i Bu gar skoj Najskupqe gorikoj – 1,85 evro, i u vo u regionu to~e Sloveniji – 1,48, gra|ani Gr~ke, Ma|arske i Slove- dok je najvi{a cena litra evrodinije, a najjeftiniji naftni deri- zela tako|e u Gr~koj – 1,63 evro, i u vati su u Makedoniji, BiH i Bugar- Ma|arskoj 1,53.

Iz Pe tro va ra di na go to vo sve ide za iz voz Kompanija TRS, koja se u svom pogonu u Novom Sadu ili, preciznije, u Petrovradinu, bavi reproizvodwom toner kertrixa za laserske {tampa~e, izvozi ~ak 96 odsto svoje produkcije, re~eno je ju~e prilikom posete

Sada i okoline – kazala je Sne`ana Vukovi}, dok je predsednik „Klovera” Den Rul naveo da su u toj kompaniji najvi{e ponosni na znawe radnika u ovom pogonu koje je na istom nivou kao u SAD.

fabrici ameri~kog ambasadora Maj kla Kir bi ja i ~elnika pokrajinske i republi~ke vlasti. Ukupan prihod kompanije, koja u Petrovaradinu posluje ve} {est godina, za 2012. bi}e 30 miliona evra, a weni proizvodi su nameweni trì{tima Velike Britanije, Nema~ke, [vajcarske, Italije, afri~kih zemaqa... U pogon je do sada uloèno 12 miliona evra a, kako je nagla{eno, profit se ne iznosi iz zemqe ve} se ~uva za ja~awe finansijske pozicije kompanije. Direktorka TRS-a Sne à na Vu ko vi} podsetila je na to da su kompaniju osnovali {vajcarski vlasnici a da je od pre godinu pod okriqem ameri~ke grupacije „Klover holdings”. – Re~ je o specifi~noj industriji reciklaè, s kompletnim ekolo{kim re{ewima. U pogonu u Petrovaradinu zaposlili smo 450 mladih qudi iz Novog

Ambasador Kirbi ocenio je da to ulagawe pokazuje koliko su investitori iz SAD ozbiqni. – Ako gledate stopu nezaposlenosti u Srbiji, jasno vam je da je svako novo radno mesto va`no – istakao je Kirbi. Potpredsednik Vlade Vojvodine Go ran Je {i} istako je zna~aj ovakvih investicija jer se, s jedne strane, re{avamo otpada, a s druge, izvozimo. – I pored krize imamo investicije, i to je za mene dokaz da smo postali stabilno dru{tvo – naglasio je Je{i}. Pomo}nok ministra energetike za oblast za{tite `ivotne sredine Mir ko Gru bi {i} ukazao je na to da se u Srbiji reciklira svega {est odsto otpada, dok je u zemqama Evropske unije taj procenat 60 odsto, a Japan je dosegao svih 90 procenata. V. ^v.

LEKCIJU O KAMATAMA U^IMO KAD SU NAS BAN^INI TRO[KOVI VE] UDARILI PO YEPU

Ku po vi na na kar ti ce u Sr bi ji iz la zi iz mo de Gra|ane Srbije kriza je nau~ila ra~una, a suma dozvoqenog prekora- i nema vi{e obra~una kamata, dug je da vode ra~una o tro{kovima i na- ~ewa je 44,80 milijarde. U izmiri- izmiren. Ipak, klijenti ne treba ~inu na koji se zaduùju. Nekada ve- vawu obaveza u docwi je 277.188 rada zaborave da su prethodni trooma popularan na~in kupovine pu- ~una, {to je 2,2 posto vi{e nego u {kovi bili visoki te tu pozajmicu tem kreditnih kartica sve se vi{e septembru. Ti podaci o ka{wewu treba koristiti samo na nekoliko izbegava. Sli~na sudbina sve ~e- su pove}ani. Zanimqivo je da upr- dana. Mnogi tako i po~nu, ali kod {}e poga|a i „dozvoqeni minus”. Kada im treba novaca, na{i qudi odu u banku i podignu gotovinski zajam, mada i ta pozajmica beleì rast u odnosu na prethodni mesec, ali tek neznatan, 1,1 posto. Razlog za mewawe navika su kamate. Kada podigne kredit indeksiran u evrima, klijent }e platiti kamatu ime|u 10 i 15 posto na godi{wem nivou. Ukoliko se zaduì preko kartice, i to rivolving, stopa }e biti oko 25 posto. Ukoliko izabere ulazak u dozvoqeni minus, moè ra~unati s godi{wom kamatom izme|u 30 i 39 posto. Klijenti banaka trenutno koriste nas plate kasne, ba{ 1.075.340 kreditnih kao i honorari i drugi Ka da se po dig ne kre dit in dek si ran kartica i imaju odoprihodi, pa se nekoliu evri ma, ka ma ta je ime |u 10 i 15 po sto bren limit za tro{eko dana ~esto pretvogo di {wem, uko li ko se za du ì pre ko we od 81,08 milijarde ri u duì period i s kar ti ce, i to ri vol ving, sto pa }e bi ti dinara. Od te sume kokamatom, a samim tim riste 37,74 milijarde, i ukupnim tro{kovioko 25 po sto a to je u oktobru bilo ma, vi{im nego {to je 0,3 odsto mawe nego klijent na po~etku miprethodnog meseca. U docwi je kos vi{im kamatama klijenti ra- slio da }e biti. 75.820 kartica, a to je 1,7 odsto ni- dije biraju minus od kartice. Kada Za klijente bi bilo najboqe da è za isti period. Drugim re~ima, se jednom u|e u obavezu vezanu za unapred planiraju tro{kove, ukoko moè, otpla}uje ranije uzete ri- rivolving kredit preko kartice, liko se tako ne{to u Srbiji ovih volving kredite a za nova zaduì- ona traje naj~e{}e dve godine. Da dana i moè preporu~iti. Dozvovawa traì povoqnije pozajmice. bi se to prekinulo, potrebno je s qeni minus pomaè na nekoliko Obaveze se izmiruju redovnije pa je bankom dogovoriti proceduru ili dana da se premosti nesta{ica godocwa kod tih dugova smawena 0,3 uzeti refinansiraju}i kredit. Kod tovine. [to se ti~e kartica, sve odsto i sada je 11,1 procenata. minusa je prekid kontinuiteta jed- vi{e banka nudi, osim rivolvinga, Tek ne{to boqe stoje stvari kod nostavniji. Ko pokrije iznos na ra- i instolment funkciju, odnosno minusa. Kod banaka ima 6.633.772 ~unu koji duguje, odmah ulazi u plus {ansu da se dug podeli na nekoliko

rata. Klijentima to znatno mo`e olak{ati servisirawe obaveza. Na te iznose se obi~no pla}a kamata, a banke koje je ne ura~unavaju umesto we napla}uju proviziju. Zato i u tom slu~aju pre tro{ewa treba

proveriti ukupnu cenu za budu}i dug. Izvesno je da }e gra|ani morati sve vi{e da se okre}u tom tipu kartica jer kada po~ne primena novog zakona i drugih propisa koji se odnose na rokove pla}awe, vreme za kupovinu na ~ekove znatno }e se skratiti. Vi{e ne}e mo}i da se pazari na otplatu od dve stotine dana ili godinu. Dva meseca }e biti maksimum. Zato nije lo{e ve} sada razmi{qati o najpovoqnijem kreditu na kratak rok. Posebno {to se bli`e novogodi{wi praznici. Izvesno je da potro{a~ke gorznice ne}e biti, ali }e se ipak tro{iti vi{e nego obi~nih meseci. D. V.

Mr ko wi}: Tur ci u igri za „Jat ervejz” – Turska se ponovo interesuje za re{avawe sudbine „Jat ervejza” i osnivawe nove srpske aviokompanije – izjavio je ju~e ministar saobra}aja Mi lu tin Mr ko wi}, a to je potvrdio i novi turski ambasador u Srbiji Meh med

Ke mal Bo zaj.Tokom prvog susreta s ministrom Mrkowi}em razgovarano je o vi{e va`nih projekata u oblasti saobra}ajne infrastrukture – „Jatu„, izgradwi dela puta od Sjenice do Novog Pazara, uspostavqawu letova niskobu-

xetne aviokompanije „Pegazus erlajns” na liniji Beograd–Istanbul od 1. februara, finansijskoj pomo}i Turske aerodromu La|evci kod Kraqeva, izgradwi Koridora 11 i drugim. Mrkowi} je nakon razgovora s Bozajem rekao za

Tanjug da je posle pro{lonedeqne posete premijera Srbije Ivi ce Da ~i }a Turskoj usledio i razgovor s turskim ambasadorom i da je kona~no pokrenuto pitawe izgradwe puta Sjenica – Novi Pazar.

DODEQENA PRIZNAWA „KAPETAN MI[A ANASTASIJEVI]” U KOVA^ICI

Vr {ac raz vi ja Ba nat Na sve~anosti u Centru „Relaks“ u Kova~ici ju~e su istaknutim privrednicima i preduze}ima ju`nog Banata uru~ena priznawa „Kapetan Mi{a Anastasijevi}“ za doprinos privrednom i ekonomskom razvoju tog kraja. Me|u dobitnicima je i predsednik op{tine Vr{ac ^e do mir @iv ko vi}, kome se u obrazlo`ewu isti~e da je priznawe dobio za razvojne projekte i doprinos preduzetni{tva u Banatu, Vojvodini i Srbiji. @ivkovi} se zahvalio na tome i pohvalio mnoge koji su tome doprineli. – Priznawe koje mi je uru~eno predstavqa veliku ~ast za mene, a pripada svima koji su pomogli da ideja se o Tehnolo{kom parku, pokrenuta jo{ 1996. godine, ostvari – naglasio je dobitnik priznawa @ivkovi}. – Izgradwa te industrijske zone po~ela je pre samo godinu dana i ve} danas imamo novu fabriku, nova radna mesta i nova ulagawa. Ovo je nagrada za sve

one koji su naporno radili u op{tini, Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. Me|u dobitnicima priznawa su i ambasador Slova~ke Jan Var {o, gradona~elnik Karansebe{a u Rumuniji Jon Mar ~el Ve la, Rafinerija „Pan~evo„, Gradski muzej Vr{ac, SMA d. o. o. i „Automatika i precizni in`ewering„ iz Vr{ca, Gimnazija „Mihajlo Pupin“ iz Kova~ice i drugi. Priznawe „Kapetan Mi{a Anastasijevi}„ dodequje se u okviru projekta „Put ka vrhu“, ~iji realizatori su Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu, „Medija invent„ iz Novog Sada zajedno s Privrednom komorom Vojvodine i privrednim komorama Srbije. Priznawe je u obliku plakete i zlatnika s likom ovog priznatog srpskog trgovca i dobrotvora iz 19. veka i umetni~ki je rad akademskog vajara Qu bi {e Man ~i }a iz Beograda. R. Jovanovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Dijamant, Zrewanin

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1 1

110,0110 89,6769

113,2765 91,5070

115,8819 93,6117

110,6711 88,4023

Kanada

dolar

86,3764

88,1392

90,1664

89,1120

Danska

kruna

14,8792

15,1829

15,5321

14,8337

Norve{ka

kruna

15,1305

15,4393

15,7944

15,0842

[vedska

kruna

12,8880

13,1510

13,4535

12,8485

[vajcarska

franak

92,2018

94,0835

96,2474

91,9196

V. Britanija

funta

137,2879

140,0897

143,3118

136,8676

SAD

dolar

85,7228

87,4722

89,4841

85,4603

Cena

20,00

7.440

3,15

3.307

Imlek, Beograd

3,10

3.196

Soja protein, Be~ej

0,65

465

0,39 Promena

1.548 Cena

AIK banka, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

74.400

19.055.994 NIS, Novi Sad 409.595 Imlek, Beograd 25.150.469 Komercijalna banka, Beograd Promet

-12,95

1.950

5.850

Bambi Banat, Beograd

-2,17

22.500

157.500

Veterinarski zavod, Subotica

-0,74

535

3.249.795

Go{a monta`a, Velika Plana

-0,40

2.001

376.190

Veterinarski zavod, Subotica Soja protein, Be~ej Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Fabrika {e}era, Crvenka

-0,28 Promena 0,14 -0,74

700 Cena 693 535

0,65

465

-0,28

700

0,00

8.500

Naziv kompanije

201.700 AIK banka, Ni{

Informatika, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (469,44 0,55)

Promet

Meser Tehnogas, Beograd

NIS, Novi Sad

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 11. 2012. godine

Promena %

Promet

0,39

1.548

25.150.469

0,14

693

5.287.143

3,10

3.196

19.055.994

0,00

1.020

0,00

-0,18

565

193.375

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,23

433

625.160

Soja protein, Be~ej

0,65

465

409.595

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.397

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.650

330.000

0,27

2.200

70.400

0,00

4.400

0,00

-0,21

5.300

148.400

-0,74

535

3.249.795

0,00

185

17.575

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

3.249.795 Alfa plam, Vrawe 409.595 Veterinarski zavod, Subotica 190.298 Tigar, Pirot 170.000

Cena

Energoprojekt holding, Beograd

190.298 Promet Galenika Fitofarmacija, Zemun 5.287.143

Promena %

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik PREMA FISKALNOJ STRATEGIJI ZA NAREDNE TRI GODINE

Za po {qa va we tek od 2014. Ne to stra ne di rekt ne i port fo lio in ve sti ci je bi, na kon krat ko traj nog ovo go di {weg za sto ja u pri li vu, u na red ne tri fi skal ne go di ne tre ba lo da iz no se u pro se ku oko 2,3 mi li jar de evra go di {we, pro ce ni la je Vla da u Fi skal noj stra te gi ji. U do ku men tu ko jim se de fi ni {e stra te gi ja za 2013. go di nu, s pro jek ci ja ma za 2014. i 2015, na ve de no je da su osnov ni ci qe vi

ma kro e ko nom ske po li ti ke u Sr bi ji ma kro e ko nom ska sta bil nost, eko nom ski opo ra vak i ubr za we ra sta, kao i po ve }a we za po sle no sti i `i vot nog stan dar da. Eko nom ski opo ra vak i ubr za we pri vred nog ra sta o~e ku je se u 2013. i na red ne dve go di ne na ba zi fi skal nog pri la go |a va wa i spro vo |e wa struk tur nih re for mi ko je obez be |u ju po ve }a we iz vo za, {ted we, pro duk tiv no sti i kon ku rent no sti, kao i na osno vu o~e ki va nog po boq {a wa sta wa eko no mi ja evro zo ne ko je bit no uti ~u na pri vred nu ak tiv nost i za po sle nost u Sr bi ji. Na kon o{trog pa da za po sle -

no sti i ì vot nog stan dar da u pe ri o du 2009–2012. go di ne, o~e ku je se u 2013. go di ni ubla à va we pa da za po sle no sti, a od 2014. go di ne ubr za va we pri vred nog ra sta i po ve }a we za po sle no sti sta nov ni {tva rad nog uz ra sta, kao glav nog po ka za te qa sta wa na na ci o nal nom tr ì {tu ra da. U 2012. go di ni o~e ku je se re al ni pad bru to do ma }eg pro iz vo da od dva od sto. Ka ko je na ve de no, rast BDP u 2013. go di ni re vi di ran je na ni è, na dva po sto, pre sve ga zbog za o {tra va wa kri ze jav nog du ga u zo ni evra i ne ga tiv nih iz gle da u po gle du eko nom skog ra sta naj va `ni jih spoq no tr go vin skih part ne ra. Fi skal na kon so li da ci ja ne }e u ve }oj me ri uti ca ti na uspo ra va we ra sta pri vred ne ak tiv no sti u 2013. go di ni, dok }e we ni efek ti na eko nom ski rast u sred wem i du gom ro ku bi ti zna ~aj ni. Ubr za we ra sta BDP-a na 3,5 po sto u 2014. go di ni i ~e ti ri u 2015. za sno va no je na ra stu ne to iz vo za i na po ste pe nom opo rav ku po tro {we i in ve sti ci o ne ak tiv no sti. Pro jek to va na pro se~ na sto pa ra sta za na red ne tri go di ne od 3,2 po sto omo gu }i }e po ve }a we za po sle no sti tek u 2014. go di ni, uz po rast pro duk tiv no sti ko ji bi po ve }ao me |u na rod nu kon ku rent nost pri vre de. Ta ko |e, ciq fi skal ne po li ti ke je sna `no sma we we ukup nog fi skal nog de fi ci ta sa 6,1 od sto BDP-a u ovoj go di ni, na 3,6 od sto u 2013. go di ni i je dan od sto u 2015. U~e {}e ukup nog du ga dr à ve u BDP-u tre ba da se sma wi sa 65,2 na 58,4 od sto u 2015. go di ni.

petak30.novembar2012.

MINISTARSTVO PRIRODNIH RESURSA PLANIRA NOV PLOVNI PUT

Ka na lom Du nav–Mo ra va– –Var dar plo ve le pi sno vi Mi n i s tar s tvo pri r od n ih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa raz ma tra ve li ki pro je kat iz grad we ka na la Du nav–Mo ra va–Var dar i, ka ko ka è re sor ni mi ni star Mi lan Ba ~e vi}, plan ska do ku men ta ci ja bi mo gla bi ti sprem na ve} do po lo vi ne idu }e go di ne. Po we go vim re ~i ma, po sto ji ve li ko in te re so va we stra nih in ve sti to ra za iz grad wu no vog plov nog pu ta du ì ne oko 655 ki lo me ta ra, ko ji bi i{ao naj ve }im svo jim de lom to ko vi ma Mo ra ve, a bo~ ni ka na li pro te za li bi se do Kra qe va, Ni {a i Sko pqa. Ne ke ra ~u ni ce po ka zu ju da bi se ka nal gra dio oko 12 go di na i ko {tao oko osam mi li jar di evra, a za po slio oko 30.000 rad ni ka! Ko li ko je u da na {we vre me kri z e re a l an ta k av me g a l o man ski pro je kat ni je te {ko za k qu ~ i t i. Ko r i d or 10 smo po ~e li da gra di mo pre ve li ke kri ze pa ga jo{ ni smo za vr {i li, most pre ko Du na va kod Be {ke iz gra |en je na je dvi te ja de, grad wa no vog „@e è qa„ jo{ je u po ~e ci ma, a o br zi na ma vo zo va od 160 ki lo me ta ra na ~as jo{ uvek ma {ta mo jer ne ma dvo ko lo se~ ne pru ge na evrop skom Ko ri do ru 10. Se kre tar Udru è wa za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} iz ja vio je za na{ list da je Sr bi ji sva ki no vi pro je kat do bro do {ao, pa i no vi ka nal ski si stem, me |u tim, u ova ko te {koj eko n om s koj si t u a c i j i pri o ri te ti svih pri o ri te ta su ra do vi na Mo rav skom sli vu (iz grad wa bra na, oba lo u tvr da, si ste ma za na vod wa va we za oko 100.000 hek ta ra plod nog ze mqi {ta, aku mu la ci o nih je -

ze ra s pit kom vo dom), za {ta tre ba oko 1,2 mi li jar da evra. Ro di} ka `e da je dru gi pri o ri t et za v r { e t ak iz g rad w e dve aku m u l a c i o n e bra n e,

„Rzav„ (kod Ari q a) ra d i obez be |i va wa do voq ne ko li ~i ne vo de za pi }e. Za taj po sao ne do sta je oko 60 mi li o na evra. U ta kvoj si tu a ci ji ka da

Put kra}i 1.260 kilometara Iz grad wom ka na la Du nav – Mo ra va – Var dar – Egej sko mo re put bro do vi ma od Be o gra da do So lu na skra tio bi se 1.260 ki lo me ta ra, {to bi zna ~aj no sma wi lo tran sport ne tro {ko ve ko ji op te re }u ju ce nu ro be. Me |u pred no sti ma tog pro jek ta se na vo di da bi se s no vim si ste mom elek tra na ko je bi se tu gra di le po ve }a la i pro iz vod wa elek tri~ ne ener gi je, po boq {a lo snab de va we pit kom vo dom i omo gu }i lo na vod wa va we ze mqi {ta, sma wi le po pla ve i {te te ko je iza zi va ju. Traj no bi se re gu li sa lo oti ca we pod zem nih vo da, iz gra di li rib wa ci, raz vio baw ski tu ri zam, iz gra di la pri sta ni {ta u pri o bal nim gra do vi ma, jef ti no eks plo a ti sao {qu nak i pe sak za gra |e vin ske po tre be... „Rov no„ kod Va qe va i „Se lo vo„ kod Pro ku pqa, u ko je je do sa d a ulo ` e n o 150 mi l i o n a evra, a jo{ ne do sta je 20 mi li o na. Ta ko |e je neo p hod no da se na s ta v e ra d o v i na bra n i

Sr b i j i pre t i `e| – glad n a ve} je ste – go to vo je ne la god no slu {a ti na ja vu o iz grad wi no v e ka n al s ke mre ` e, dok, isto vre me no, voj vo |an ski ka na li ni su ure |e ni.

Ro di} do da je da se no vi ka nal ski si stem mo è gra di ti uko li ko se pro na |u in ve sti to ri i fi nan sij ska va ri jan ta obo stra ne ko ri sti. Mi ni star Ba ~e vi} ka è da in te res za taj pro je kat po ka zu ju Ru si ja, NR Ki na, Ne ma~ ka, Ma ke do ni ja i Gr~ ka. Us put re ~e no, s ob zi rom na to da se o us po sta vqa wu re~ nog pu ta Du nav – Mo ra va – Var dar – Egej sko mo re pri ~a ve} 100 go di na, ne ja sno je ka ko se ni je re a li zo vao u ne ka bo ga ti ja vre me na, osam de se tih go din pro {log ve ka. Po ~et kom svet ske kri ze u Sr bi ji se raz mi {qa lo o to me da bi iz grad wa tog ka na la mo gla bi ti na{ wu-dil, sli ~an ono me pred sed ni ka Ru zvel ta u do li ni re ke Te ne si od 1933. do 1935, ka da je za u sta vqe na kri za ne sa mo u Ame ri ci ne go i ~i ta vom sve tu. Prof. dr Ne nad Mi le u sni}, ~lan Od bo ra SA NU za eko nom ske na u ke, ka è da bi no vi plov ni put gra |a ni ma Sr bi je obez be dio na ci o nal ni do ho dak ve }i od do hot ka go to vo svih dr à va u re gi o nu. Tvr di da bi efe kat od eks plo a ta ci je ka na la do neo vi {e od 9.000 do la ra dru {tve nog pro iz vo da po gla vi sta nov ni ka. Kao mo gu }e na ~i ne fi nan si ra wa spo mi we do na ci je, kre di te i kon ce si je, za ko je sma tra da su naj ne po voq ni ja va ri jan ta. Po da ci go vo re da je pr vi pro je kat iz grad we tog ka na la u Sr bi ji jav no sti pre do ~en jo{ 1904, a iz ra dio ga je pro fe sor Uni ver zi te ta u Be o gra du Ni ko la Sta men ko vi}. Po sle to ga je 1961. ura |en dru gi pro je kat, za tim tre }i od 1973. do 1980, me |u tim, ali ni tih zlat nih go di na biv {e Ju go sla vi je ni je re a li zo van. R. Dautovi}

dRU[TvO

petak30.novembar2012.

dnevnik

JU BI LEJ RA DIO-TE LE VI ZI JE VOJ VO DI NE

I gledaoci se podmladili

Novi Sad ve}i 14,14 posto U Sr bi ji, po po pi su iz pro {le go di ne, ì vi 7.186.862 gra |a ni na, {to je 311.139 ma we ne go {to je to bi lo po po pi su iz 2002. go di ne, re ~e no je na pred sta vqa wu ko na~ nih re zul ta ta po pi sa sta nov ni {tva, do ma }in sta va i sta no va 2011. go di ne na te mu „Sta nov ni {tvo pre ma na ci o nal noj pri pad no sti„. Po tim po da ci ma, iz me |u dva po pi sa do {lo je do pa da ukup nog bro ja sta nov ni ka od 4,15 od sto, {to je po sle di ca ne ga tiv nog pri rod nog pri ra {ta ja i od la ska gra |a na u ino stran stvo. Di rek tor Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku Dra gan Vuk mi ro vi} re kao je da je je di no be o grad ski re gion za be le ìo po rast bro ja sta nov ni ka u od no su na 2002. go di nu, i to za 83.316, dok re gi o ni Voj vo di ne, [u ma di je, za pad ne Sr bi je, ju `ne i is to~ ne Sr bi je be le è ma wi broj ì te qa: – Naj ve }i po rast bro ja sta nov ni ka za be le èn je u No vom Pa za ru – 16,76 po sto, u No vom Sa du – 14,14 kao i be o grad skim op {ti na ma Zve zda ra, Sur ~in,

Pa li lu la, Groc ka i Ba ra je vo, dok su op {ti ne s naj ve }im pro cen tom sma we wa bro ja sta nov ni ka Cr na Tra va s 35,12 od sto, Ba bu {ni ca s 21,78, Maj dan pek s 21,17 od sto... On je is ta kao da, po po pi su, u Sr bi ji ì vi 21 et ni~ ka za jed ni ca ~i ja se broj nost na pro sto ru ze mqe kre }e iz nad 2.000 pri pad ni ka. U Sr bi ji ì vi 5.988.150 Sr ba, {to u ukup nom bro ju sta nov ni ka ~i ni 83,32 od sto. Sr ba je 224.688 ma we. Po Vuk mi ro vi }e vim re ~i ma, Ma |a ra ima 253.899, a Ro ma 147.604, ko ji ~i ne 2,05 od sto ukup nog bro ja sta nov ni ka i ko ji su za be le ì li naj ve }i po rast od po pi sa iz 2002. go di ne. Vuk mi ro vi} je na veo da Bo {wa ka ima 145.278, Ju go slo ve na 23.303, Mu sli ma na 22.301 i oni su ta ko |e za be le ì li po rast od 2.798 sta nov ni ka u od no su na 2002. go di nu. Ka da su u pi ta wu Al ban ci, on je re kao da su ti po da ci ne pot pu ni jer je bi lo boj ko ta po pi sa u tri op {ti ne na ju gu Sr bi je, a da ih ima 5.809.

ODR @A NA KON FE REN CI JA O ON LAJN IZ DA WIMA MA WIN SKIH ME DI JA

Zajedno do stabilnog finansirawa – Su ma od 300 mi li o na di na ra na go di {wem ni vou ras po re |u je se za iz da wa na je zi ci ma na ci o- nal nih ma wi na i pi ta we je da li je to mno go ili ma lo. No vac tre ba pra vil no ras po re di ti za iz da va we me di ja, una pre |e we teh ni ke i no vih sa vre me nih in ter net i on lajn iz da wa, po {tu ju }i pro pi sa ne stan dar de – re kla je pot pred sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di ne Ana To ma no va-Ma ka no va na otva ra wu kon fe ren ci je po sve }e ne on lajn iz da wi ma ma win skih me di ja. Po we nim re ~i ma, Po kra jin ska vla da na pra vi la je stra te gi ju me di ja u Voj vo di ni i pri pre mi la pred lo ge za we no usva ja we u Skup {ti ni. – Ta da smo jo{ ima li di le mu o to me da li pri va ti zo va ti me di je ili ne, oslu {ku ju }i po tre be lo kal nih sa mo u pra va. Me dij ska

Ka ko je ka zao, Vla da Voj vod ne u~e stvu je u iz ra di dr àv ne me dij ske stra te gi je. – Na{ se glas uva à va i ~u je jer se mo ra ju po {to va ti na {e spe ci fi~ no sti. Na {e sli~ no sti su ve li ke, a uvek go vo rim i sma tram da ih ima mo mno go vi {e ne go na {ih raz li ~i to sti, i taj ba lans ose ti se i u me di ji ma, ko ji stva ra ju sli ku da na {we re al no sti – re kao je Gru ji}. – No, pred nas se po sta vqa pi ta we da li pri va ti zo va ti me di je ili ne jer to na ne ki na ~in i Evrop ska uni ja uka zu je, ali kod nas to ne mo è i}i pre ko no }i. U pri log to me ide i ~i we ni ca da Ra dio Su bo ti ca, kao ma win ski me dij, emi tu je pro gram na tri je zi ka i pi ta we je {ta bi ta kvom me di ju do ne la pri va ti za ci ja. Do bro je raz go va ra ti o kri te ri ju mi ma za fi nan si ra we ma win skih me di ja, gde tre ba stvo ri ti part ner ski od nos.

Na{ se glas uvaàva i ~uje jer se moraju po{tovati na{e specifi~nosti (Slavi{a Gruji}) stra te gi ja je pro pa la i da nas po ~i we mo iz ra du no ve. Mo ra mo da po {tu je mo i is ti ~e mo na {a ste ~e na pra va da in for mi {e mo gra |a ne na je zi ci ma na ci o nal nih za jed ni ca, ko ji ma pri pa da ju – ka za la je Ana To ma no va-Ma ka no va. Po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we Sla vi {a Gru ji} na gla sio je da su me di ji u sve tu uve li ko raz vi ja li svo je stan dar de i una pre |i va li pro fe si o nal nost dok smo mi ra to va li, do ì vqa va li sank ci je, izo la ci ju... – De set go di na je pro {lo u to me, dok smo na red nih de set po ku {a va li da se opo ra vi mo. Da nas, ka da sta ne mo pred na slo ve broj nih {tam pa nih me di ja, ima mo uvre de, po ni à va wa, po sra mqi va wa, i to je ste sta we da na {wih me di ja: sra mo ta – re kao je Gru ji}.

Da pod se ti mo, ma win ski me di ji u Voj vo di ni, me |u ko ji ma su „Ma |ar so”, „Li ber ta tea”, „Hlas qu du”, „Ru ske slo vo”, „Hr vat ska ri je~” i dru gi, odr à li su pr vu re gi o nal nu kon fe ren ci ju po sve }e nu print i on lajn me di ji ma. Ciq je udru ì va we me di ja na je zi ci ma na ci o nal nih ma wi na da bi, za jed ni~ ki, lak {e do {li do ogla {i va ~a i kre i ra li ve }i uti caj na me dij skom po qu Po kra ji ne. Na kon fe ren ci ji su, u tri se si je, u~e stvo va li pred stav ni ci sa ve ta na ci o nal nih ma wi na, glav ni ured ni ci me di ja i po kra jin ski funk ci o ne ri. Ras pra vqa lo se o to me ka ko do }i do sta bil nog fi nan si ra wa ma win skih me di ja, una pre di ti on lajn iz da wa ma win skih me di ja i ka ko za jed ni~ ki na stu pi ti na mar ke tin {kom tr ì {tu te u}i u agen du ogla snih agen ci ja za 2013. go di nu. P. Kla i}

Fo to: N. Sto ja no vi}

va pro sto ri ja na Mi {e lu ku, {to je na {a du `nost pre ma qu di ma ko ji su sve ove go di ne pla }a li pret pla tu. La u e rat ovo go di {we ugled ne na gra de Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne „Sla vuj Ha xi}”, ko ja se

do de qu je za ce lo kup no autor sko de lo u obla sti te le vi zij skog stva ra la {tva, je film ski i te le vi zij ski re di teq Du {an Nin kov. Do de qe ne su i go di {we na gra de naj bo qim stva ra o ci ma i

rad ni ci ma RTV-a kao znak pri zna wa u stva ra wu ra dij skog i te le vi zij skog pro gra ma i veb-por ta la. Do bit ni ci na gra de su: Alek san dar Vu ji}, De `e Ereg, Sr |an Ni ko li}, Ni ko la Gla vi ni}, De jan Be an ski, Alek san dar Mla de no vi}, Vla di mir Jo nu to vi}, Na da Zo ri}, Na ta {a Kr stin, Ra do mir Gru ji}, Pre drag Vu ko vi}, Kre {i mir Vla hek, Zlat ko Ra ma~, Ju li jan Ur su le sku, Ma ri ja na Pren to vi}, Ivan @iv ko vi}, Vla di mir Ka ra |i no vi} i Mi ro slav Pa vlo vi}. Dan RTV-a obe le `a va se u znak se }a wa na 29. no vem bar 1949. go di ne, ka da je Ra dio No vi Sad po ~eo zva ni~ no emi to va we pro gra ma iz zgra de ta da {weg ho te la „Lojd” u Uli ci @ar ka Zre wa ni na. S. Mi la no vi}

ZA DAN FI LO ZOF SKOG FA KUL TE TA UNS-a ME \U NA ROD NI IN TER DI SCI PLI NAR NI SKUP MLA DIH NA U^ NI KA

Na okupu dru{tvewaci i humanisti~ari Fi lo zof ski fa kul tet Uni ver zi te ta u No vom Sa du (osno van 1954, ka da i Po qo pri vred ni), do a jen u sa sta vu je di nog dr àv nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni, svoj dan, 1. de cem bar, obe le à va i ove go di ne u aka dem skom du hu i ak tiv no te je, na pol zu mla dih na u~ nih sna ga, or ga ni zo vao Pr vi me |u na rod ni in ter di sci pli nar ni skup mla dih na u~ ni ka dru {tve nih i hu ma ni sti~ kih na u ka „Kon tek sti”, ko ji }e se odr à ti su tra, a sve ~a no otva ra we je u 10 ~a so va. Na sku pu }e u~e stvo va ti vi {e od 200 mla dih na u~ ni ka iz na {e ze mqe i ino stran stva, kao i wi ho vi men to ri. De kan Fi lo zof skog fa kul te ta prof. dr Iva na @i van ~e vi}Se ke ru{ za „Dnev nik” is ti ~e je din stve nost i vi {e stru ku ko ri snost ta kvog oku pqa wa mla dih na u~ ni ka i stru~ wa ka, stu -

de na ta dok tor skih stu di ja iz raz li ~i tih dru {tve no-hu ma ni sti~ kih obla sti, jer je to pri li ka da raz me ne is ku stva i ide je ne sa mo iz na u~ nih obla sti i te ma ti ka ko ji ma se ba ve ve} i o

ter di sci pli nar nog di ja lo ga, ko ji se o~e ku ju u di sku si ja ma na kon pre zen to va wa re zul ta ta in ter di sci pli nar nih is tra `i va wa. To }e bi ti po tka i pr ve ni ti za stva ra we mre `e mla dih

Iz lo `ba o pet go di na iz da va {tva Po vo dom Da na Fa kul te ta pri re |e na je i iz lo `ba kwi ga pod na slo vom „Pet go di na iz da va~ ke de lat no sti Fi lo zof skog fa kul te ta u No vom Sa du 2008–2012”, ko ja }e bi ti otvo re na da nas u 12 sa ti na me za ni nu Cen tral ne ~i ta o ni ce FF-a. Autor ke iz lo `be su Vi o le ta Ra ki}, mr Me di sa Ko la ko vi} i Ta tja na Ma le ta {ki, a pri pre mqen je i ka ta log pu bli ka ci ja ko je je Fa kul tet ob ja vio u mi nu lih pet go di na. Uvid u elek tron ski ka ta log mo gu} je i na saj tu Fa kul te ta: www.ff.uns.ac.rs/bi bli o te ka/iz lo zbe_knji ga/iz da vac ka_ de lat nost/main.html. pro gra mi ma dok tor skih stu di ja u dr `a va ma iz ko jih do la ze. Ta ko kon ci pi ran skup iz van red na je pri li ka za pod sti ca we i pro mo vi sa we in ter kul tur nog i in -

na u~ ni ka. U~e sni ci }e pred sta vi ti svo ja do stig nu }a iz obla sti dru {tve no-hu ma ni sti~ kih i fi lo lo {kih na u ka. O to me ka kve su gde dok tor ske stu di je raz -

go va ra }e se na okru glom sto lu ~i ja je te ma upo red na ana li za pro gra ma dok tor skih stu di ja. Ta kva ana li za mo è bi ti ve o ma ko ri sna u stva ra wu bo qih uslo va za po ve }a we i po boq {a we uslo va za mo bil nost stu de na ta, na stav ni ka i is tra ì va ~a u Evro pi. Bu du }i da je u is tra ì va wi ma ta kve vr ste neo p hod no uzi ma ti u ob zir raz li ~i te dru {tve no-po li ti~ ke, psi ho lo {ke, kul tur ne i dru ge kon tek ste, glav na te ma sku pa no si na ziv “Kon tek sti”. U okvi ru we iz dvo je no je ~ak 17 pod te ma: se man ti ka, kul tu ra i kog ni ci ja, je zi ci i kul tu re u kon tak tu, je zik i kon tek sti, iden ti te ti i kwi èv nost, kwi èv ni kon tek sti, te o ri ja i prak sa u sa vre me noj psi ho lo gi ji, do me ti sa vre me ne isto ri o gra fi je, kon tek sti u obra zo va wu, kon tek sti me di ja ... V. ê ki}

OBU KA PE DA GO [KIH ASI STE NA TA

Za pomo} najugroènijim |acima Mi ni star stvo pr o sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja i Kan ce la ri ja za qud ska i ma win ska pra va, uz teh ni~ ku po dr {ku Mi si je OEBS-a u Sr bi ji i UNI CEF-a i fi nan sij sku po dr {ku [ved ske agen ci je za me |u na rod ni raz voj i sa rad wu i [vaj car ske agen ci je za raz voj, ne dav no su po ~e li obu ku za 172 pe da go {ka asi sten ta. Obu ka }e tra ja ti do 8. de cem bra, a odr à va se u Be o gra du, Ni {u i Ba~ koj To po li. Re a li zu ju je stru~ wa ci Cen tra za do ì vot no u~e we Uni ver zi te ta u Kra gu jev cu, u part ner stvu s CIP-om – Cen trom za in ter ak tiv nu pe da go gi ju i Obra zov nim fo ru mom. – Na te ri to ri ji Voj vo di ne ove go di ne ra di isti br oj pe da go {kih asi ste na ta kao i la ne, a do iz ve snih pr o me na u wi ho vom br o ju do {lo je sa mo po {kol skim upra va ma – ka è Ve sna Ra du lo vi} iz [kol ske upra ve No vi Sad. – U {ko la ma ko je pri pa da ju [kol skoj upra vi No vi Sad la ne je bi lo 20 asi sten ta, a ove go di ne ima 21, u [kol skoj upra vi Som bor, kao i pr o {le go di ne, ima ih 12, a u

Fo to: B. Ko ~i{

U SR BI JI 311.000 STA NOV NI KA MA WE NE GO 2002. GO DI NE

Ju bi lej Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne obe le èn je ju ~e u Stu di ju M. Do bro do {li cu za po sle ni ma i po se ti o ci ma po è leo je ge ne ral ni di rek tor RTV-a Si ni {a Isa kov: – Ovo je ide al na pri li ka da se osvr ne mo na na{ rad i da za u sta vi mo znak ko ji se ro ti ra u uglu ekra na i su mi ra mo re zul ta te – ka zao je Isa kov. – Dra go mi je da je RTV po stao naj u ti caj ni ji me dij u Voj vo di ni, da se po ve }ao broj slu {a la ca i gle da la ca, da ima mo bo qe oce ne kri ti ~a ra i da se na {a pu bli ka pod mla di la. Na{ fo kus je bio in for ma tiv ni pro gram i mi slim da smo tu do sta po sti gli, a us pe li smo da po kre ne mo i ne ke no ve àn ro ve, od ko jih bi is ta kao krat ku za bav nu for mu „Dr àv ni po sao”. U bu du} no sti nas o~e ku je ob no -

[kol skoj upra vi Zre wa nin ove go di ne ih je 14, to jest je dan ma we ne go la ne. Po re ~i ma Ve sne Ra du lo vi}, Mi ni star stvo pr o sve te kon ti nu i ra no pra ti rad pe da go {kih asi ste na ta, ali je sva ka ko naj bo qa pre po ru ka za wi hov an ga `man ~i we ni ca da se sve vi {e {ko la ja vqa sa zah te vi ma da im se to omo gu }i. Na à lost, ove {kol ske go di ne br oj pe da go {kih asi ste na ta ne }e se po ve }a va ti, a ko li ko }e ih bi ti an ga ò va no do go di ne, za vi si }e od bu xe ta. Obu ka ko ja je u to ku ob u hva ti }e dva mo du la ko ja su pe da go {ki asi sten ti oba ve zni da po ha |a ju u okvi ru re dov nog pr o gra ma obu ke, a ko ji }e do pri ne ti wi ho vom po ve zi va wu sa spo qa {wim sa rad ni ci ma, orga ni za ci ja ma i stru~ nim in sti tu ci ja ma i u pru à wu efi ka sne po dr {ke za po sle ni ma u obra zov no-vas pit nim usta no va ma. Ma da su u okvi ru pr o je ka ta u {ko la ma i pred {kol skim usta no va ma na te ri to ri ji ce le Re pu bli ke bi li an ga ò va ni jo{ od 2006.

go di ne, pe da go {ki asi sten ti su tek od pr o {le go di ne i zva ni~ no u vas pit no-obra zov nom si ste mu i wi ho ve pla te fi nan si ra ju se iz re pu bli~ kog bu xe ta, i po to me je Sr bi ja pr va u re gi o nu. U ovom tre nut ku je u pred {kol skim usta no va ma i osnov nim {ko la ma u Sr bi ji, na osno vu Za ko na o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa, an ga ò va no ukup no 172 pe da go {ka asi sten ta, ko ji su do sa da, uz po dr {ku me |u na rod nih part ner skih orga ni za ci ja, uspe {no za vr {i li uvod ni i dva oba ve zna mo du la obu ke. Po za ko nu, pe da go {ki asi sten ti mo gu ima ti za vr {e nu i sa mo sred wu {ko lu, a {ko le s wi ma sva ke go di ne pot pi su ju ugo vo re o ra du ko ji ma ih an ga ù ju da bi de ci iz ose tqi vih gru pa pru à li po mo} i po dr {ku u {ko lo va wu ta ko {to us po sta vqa ju bo qe kon tak te de ce i wi ho vih ro di te qa sa {ko lom, vas pi ta ~im i na stav ni cim, lo kal nom sre di nom i stru~ nim in sti tu ci ja ma. D. De ve ~er ski

VLADA AZERBEJYANA NAGRADILA TROJE STUDENATA UNS-a STIPENDIJOM „UZEIR HAYIBEJLI”: Tro je vred nih, na da re nih i uspe {nih stu de na ta De part ma na mu zi~ ke umet no sti Aka de mi je umet no sti Uni ver zi te ta u No vom Sa du do bi lo je na gra de vla de Azer bejyana, sti pen di je ko je no se ime Use i ra Hayibej li ja, slav nog azer bejyan skog kom po zi to ra i di ri gen ta, ko me je la ne po sta vqen i spo me nik na no vo sad skom Be o grad skom ke ju. Sti pen di je, ko je se do de qu ju za ostva re ne umet ni~ ke ili na u~ ne re zul ta te i uspeh na stu di ja ma, za te ku }u, 2012/13. aka dem sku go di nu, sve ~a no je uru ~io ama ba sa dor Azer bejyana El dar Ha sa nov a do bit ni ci su: No e mi Uta {i, stu dent ki wa ma ster stu di ja kla vi ra, Pe tar Po po vi}, stu dent tre }e go di ne fla u te, i \or |e Mar ko vi}, stu dent tre }e go di ne kom po zi ci je. Na sve ~a no sti upri li ~e noj tim po vo dom na AU, na gra |e ni aka dem ci iz ve li su pri go dan mu zi~ ki pro gram, ko ji je ob u hva tio i dve kom po zi ci je Uze i ra Hayibej li ja: „Yen gi” i „Vo qe na”. V. ^.

Dru è we s Je le nom Ba ~i}-Alim pi} Dru ` e w e sa Je le nom Ba ~i}-Alim pi} autor kom ro ma na “Rin gi {pil” i “Pi smo go spo |e Vil me” odr à }e se su tra u 18 sa ti u Tr `nom cen tru Sad No vi “Ba zar”. Autor ka }e pot pi si va ti kwi ge i od go va ra ti na pi ta wa svo jih obo à va la ca. Po se ti o ce o~e ku je i osve è we, ko je je pri pre mi la kom pa ni ja “Vo da Vrw ci” i vina ri ja “Ma~ kov po drum”, a ko zme ti~ ka kom pa ni ja “Avon” po de li }e po klo ne svim pri sut nim su gra |a ni ma. N. R.

Ko mi si ja za do de lu pri zna wa Skup {ti ne gra da pozva la je gra |a ne da pod nesu pred lo ge za do de lu Febru ar ske na gra de za 2012. go di nu. Obra zlo `e we pred lo ga pod no si se ko mi si ji do 31. de cem bra u Skup {ti ni grada Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2. Ovo pri zna we do de qu je se za

naj zna ~aj ni ja de la i do stig nu }a gra |a na ko ja su u du hu ne go va wa slo bo dar ske tra di ci je gra da i je din stva svih we go vih gra |ana. Do de qu je se po vo dom Da na gra da - 1. fe bru a ra, da na ka da je 1748. go di ne No vi Sad pro gla {en slo bod nim kra qev skim gra dom. A. L.

Novosadska petak30.novembar2012.

Sa mo u pra vqa we na to~ ko vi ma? {a ju tr `i {nu utak mi cu. Sad, zna mo ka ko se sa mo u prav ni si stem po ka zao, a da li ova kav vid sa mo or ga ni zo va wa pro fe si o nal nih tak si sta pred sta vqa iz la zak iz ne de fi ni sa ne si tu a ci je u ko joj se no vo sad ski tak si pre voz na la zi ve} de ce ni ja ma, po ka za }e vre me. Ako ova ide ja uop {te i za `i vi. S. Krsti}

Tast gvo zde nog sr ca Som bo rac Jo van Mi li vo jev u~io je pra va u Pe {ti da bi ra dio u Te mi {va ru. U je sen 1790. mo lio je Ma gi strat u No vom Sa du da mu da od go va ra ju }u slu `bu, i do bio je! Bio je pa me tan i na da sve vre dan ~o vek, pa je 30. novembra 1795. po stao za me nik grad skog fi ska la (ta~ ni je pra vo bra ni o ca), do bro se o`e nio i na pre do vao u slu `bi. Po sle 22 go di ne rev no sne slu `be iza bran je za se na to ra, ali na tu du `nost ni je

mo gao da stu pi jer je we gov tast, Mak sim Le po je vi} ve} bio se na tor. Od bor Iza bra nog o{te stva (ta~ ni je grad ske skup {ti ne) za mo lio je Le po je vi }a pri zna ju }u mu za slu ge za grad, da se po vu ~e u mi ro vi nu, da bi we gov zet po stao se na tor. Ali, vla sto qu bi vi sta rac iako je od bo le sti i sta ro sti sa vim one mo }ao hteo je po sva ku ce nu da umre kao se na tor. I us peo je u tom na u mu. N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o vo sad ski tak si sti iz stru kov nog udru `e wa „Si tans“ na me ra va ju da osnu ju tak si pred u ze }e ~i ji bi vla sni ci bi li - sa mi tak si sti. Ova kav vid sa mo u pra vqa wa oni vi de kao bo qe re {e we od sa da {weg: gde su tak si pred u ze }a u ru ka ma po je di na ca, a tak si udru `e wa ne ma ju mo gu} nost da svo jim ~la no vi ma olak -

V remeploV

Pred lagawe kan di da ta za Fe bru ar sku na gra du

FESTIVAL NA PRAGU

U ULICI @IVKA RADOVANOVI]A 68 STARI PROBLEM

Sti `u zvu ci Bra zi la

Opet bul do `e ri ma na pri vat no sme tli {te

Jed no dnev ni fe stval „Akva re la do Bra zil” odr à }e se su tra u 21 sat, u klu bu „Kvo ter”, Bu le var de spo ta Ste fa na 5. Fe sti val je or ga ni zo van u sa rad wi sa Za vo dom za kul tu ru Voj vo di ne, a no vo sad skoj pu bli ci pred sta vi }e se svet ski po zna ti iz vo |a ~i, me |u ko ji ma su Maga Bo i DJ Tom B. Uz mu zi~ ki pro gram po se ti o ci }e mo }i da vi de na stup po la zni ka {ko le sam ba uda raq ki „Esko la do sam ba Sam ban sa” i ka p u e r i s ta iz {ko l e „Ka pu e ra Sen za la No vi Sad” i dva lo kal na bra zil ska mu ziko f i l a - DJ Dub Du ba i Soriso. Ula zni ce su od da nas u pro da ji, po ce ni od 300 di na ra, dok }e na dan fe sti va la ce na ula zni ce bi ti 450 di na ra i mo gu se ku pi ti na ~e ti ri lo ka ci je u gra du – pro dav ni ci „Gig s tiks” (Pa r i s ki ma g a zin), kwi à ri „Bu le var buks” (Bu l e v ar oslo b o | e w a), „Se ren di pi ti” kwi à ri (Spens) i u ka f eu „Ma k i j a t o” (TC „Mer ka tor”). N. Pe.

Rad ni ci “î sto }e” uz po mo} me ha ni za ci je ju ~e su po ko zna ko ji put o~i sti li pri vat nu de po ni ju u Uli ci @iv ka Ra do va no vi }a 68 kod Sa te lit ske pi ja ce. Po sao je ura |en na osno vu re {e wa ko je je do ne lo Ode qe we pro tiv po àr ne po li ci je i Ko mu nal ne in spek ci je, a zbog ve li ke ko li ~i ne za pa qi vih ot pad nih i dru gih pred me ta ko ji se na la ze na pri vat nom pla cu, ali i na jav noj po vr {i ni. Vla snik pla ca na ko jem se na la zi pri vat na de po ni ja Jovo Terzi} ni je u pot pu no sti sa gla san sa nad le `ni ma, jer u re {e wu sto ji da se ot pad sklo ni sa ze le ne po vr {i ne i da mo ra bi ti uda qen od ku }e 6 me ta ra, a in spek ci ja je na lo ì la da se sve uklo ni. - Ni sam pra vio ni ka kve pro ble me i ~ak sam i sam po mo gao

Fo to: S. [u {we vi}

u ~i {}e wu, jer shva tam da bi bi lo opa sno, ako bi se sve za pali lo. Pro blem je {to ja `i -

Po sao ura |en zbog ve li ke ko li ~i ne za pa qi vih ot pad nih i dru gih pred me ta na pri vat nom pla cu Jo va Ter zi }a, ali i jav noj po vr {i ni

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROF. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

vim od sa ku pqa wa se kun dar nih siro vi na i ra dim po ceo dan. Do bra stvar je {to su obe }a li da }e mi po mo }i i da }i mi do ne ti ze mqu da bi se iz rav nao plac - ka `e Ter zi}.

Da pod se ti mo, ovu de po ni ju go di na ma una zad rad ni ci “î sto }e” ukla wa ju, da bi se kroz ne ko li ko me se ci sve vra ti lo na sta ro. Ta ko |e, gra |a ni ko ji ì ve u bli zi ni, ali i pro dav ci na Sa te lit skoj pi ja ci sva ko dnev no su se à li li zbog ne sno snog smra da. G. ^.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

„Pe smo, sr ce mi ogrej” Jav no sni ma we emi si je „Pe smo, sr ce mi ogrej” odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u „Stu di ju M”. U ovoj ve ~e ri iz vor ne mu zi ke u~e stvo va }e i Ve li ki na rod ni or ke star AKUD „So wa Ma rin ko vi}”. Ulaz za po se ti o ce je slo bo dan. A. L.

Is kqu ~e wa stru je

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Novi Sad: od 8 do 13 ~a so va ko wi~ ki klub ”Gra ni ~ar” i ben zin ske sta ni ce “Mi nut” i “Mi nut le vo”; od 8.30 do 11.30 K. Ra ci na-in di vi du al na grad wa; od 8 do 9.30 Bo go bo ja Ata nac ko vi }a. Ka}: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. ^enej: od 8 do 12 ~a so va 78-82, 75-83, Pa ro hi ja- cr kva, “Ra sad nik”, pre voz “Pa no ni ja”, “Ga-la” i “Elek tro e le ment”.

U „^ISTO]I”

Ju ~e ok to bar ska pla ta, da nas no vem bar ska akon ta ci ja Za po sle ni ma u JKP „^i sto }a” ju ~e po pod ne je sti gla pla ta, dru gi deo za ra de za ok to bar, a no vem bar ska akon ta ci ja }e sti }i da nas. Rad ni ci ma je bi lo obe }a no da }e za ra da sti }i pre kju ~e, ali se to ni je de si lo zbog teh ni~ kih pro ble ma pri li kom pre ba ci va wa nov ca. Ka {we we u is pla ti za ra da bio je po vod za ge ne ral ni {trajk odr `an u uto rak. [traj ko va lo se je dan dan, po {to su ~i sta ~i od po slo vod stva iz Gra da do bi li obe }a we da }e ka {we we u is pla ti bi ti is pra vqe no. Z. D.

Go di {wa skup {ti na „Gr ba vi ce” Go di {wa skup {ti na Klu ba le ~e nih al ko ho li ~a ra „Gr ba vi ca”, sa te mom „Sti lo vi ko mu ni ka ci je”, odr `a }e se u su -

bo tu, 1. de cem bra, u pro sto ri ja ma klu ba, Uli ca Se qa~ kih bu na 85. Mo de ra tor je te ra pe ut Olga Jankovi}. G. ^.

NOVOSADSKA HrONIKA

petak30.novembar2012.

Te sti ra we na HIV u Stu dent skoj po li kli ni ci Ispred Zavoda za zdravstvenu zap{titu studenata danas od 11 do 13 ~asova organizova}e se javna manifestacija tokom koje }e se deliti zdravstveno promotivni materijal i kodomi, a povodom Svetskog dana borbe protiv side. Narednog dana u Sve~anoj sali Zavoda u 12 ~asova odr`a}e se sastanak „Unapre|ewe saradwe studenata novosadskog Uni-

verziteta i Zavoda za zdravstvenu za{titu studenata. Na sastanku }e prisustvovati i predstavnici Omladine Jazasa, kao i inicijatori i ~lanovi Saveta studenata Pravnog fakulteta i druge studentske organizacije. Dobrovoqno i poverqivo savetovawe i testirawe organizova}e se u prizemqu Zavoda od 10 do 15 ~asova. I. D.

Mod nom re vi jom i pe smom pro tiv si de Povodom Svetskog dana borbe protiv side, u holu [kole za dizajn „Bogdan [uput”, Janka Veselinovi}a 22, Savetovali{te za mlade Doma zdravqa i Udru`ewe „Prevent” danas od 11.30 do 12.30 ~asova deli}e zdravstveno-promotivni materijal. Tako|e, bi}e prire|ena

izlo`ba i modna revija u~eni~kih radova na temu „Crvena tra~ica-simbol borbe protiv side”, uz podr{ku u~enika Sredwe muzi~ke {kole „Isidor Baji}” koji }e izvesti tri numere iz mjuzikla „Ko~operitis izvesne dame u pubertetu”. I. D.

„Par ki raj pa met no”, iza be ri ì vot - Javno komunalno prduze}e „Parking servis“, zajedno sa Omladinom Jazasa ve} tradicionalno obeleàva Svetski dan borbe protiv side - rekao je na ju~era{woj konferenciji povodom 1. decembra pomo}nik direktora ovog preduze}a Mar ko To po. - [est godina sprovodimo akciju “Parkiraj pametno” koja apeluje na razum i na racionalnost ìvota mladih qudi i pokazuje solidarnost sa svima koji su na pravoj strani u borbi protiv side. To nije samo bolest, ve} i neodgovorno pona{awe.

Kampawa „Parkiraj pametno“ ima za ciq da promovi{e kori{}ewe kondoma i edukacije o za{titi me|u sugra|anima. Posebni omoti za prezervative su kreirani za ovu kampawu, a volonteri Omladine Jazasa ih dele tokom aktivnosti koje se sprovode. - Mi smo prvo gradsko preduze}e koje se pridru`ilo borbi protiv side i koje je javno podr`alo ovakve akcije, ali nam je neobi~no drago {to se u posledwe vreme broj gradskih preduze}a u ovakvim akcijama pove}ao i iz godine u godinu nas je sve vi{e - rekao je Topo. A. Va.

@ur ka Ja za sa Omladina Jazasa organizuje ve~eras u 22 ~asa „Red parti” u klubu „Kvarter”, Bulevar despota Stefana 5. Tematskom `urkom svi prisutni }e simboli~no do~ekati 1. decembar Svetski dan borbe protiv side. Za atmosferu bi}e zadu`eni novosadski di xejevi To le, Va wa wa, No vak, Pje tla, Mark V i Fi ki. Ulaznice ki{taju 250 dinara, a za one koji se pojave sa promo flajerom ulaz }ebiti 200 dinara. I. D.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10, 14.15), „Hrabra Merida” (13.30, 14.20), „96 sati: Istanbul” (18.30), „Hotel Transilvanija” (14.10), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12, 16), „Artiqero” (20.05, 22.25) „Skajfol” (17.30, 20.15, 22.50), „Razbija~ Ralf” (12.15, 13.15, 15.15, 16.15), „Vir” (18.10, 20.20), „Atlas oblaka” (18.05, 21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18, 22.20), „Oteta” (16.10), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 17.45, 19.30, 20, 21.45, 22.15)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}”, opera „Kwegiwa ~arda{a” (19), Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Put roud” (19.30) Pozori{te mladih: velika sala „Estrogen” (20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Slav ka Gr bi} i Je le na Vuk mi ro vi} iz Novog Sada, Qi qa na Go li} iz Kikinde, Zo ri ca Du li} iz Bukovca, Di a na Mi haj lo vi} iz Aleksandrova, Jo va na Ili} iz In|ije, Bra ni sla va Sr |a nov iz Srbobrana, Dra ga na Vov ~uk iz Budisave i Ru ì ca @i à kov iz Zmajeva, DEÂKE: Ma ri na Goj ko vi}, Gor da na Ko sti}, Da ni je la Sto ji sa vqe vi}, Ema nu e la @e ri} i Ju li ja na Vi dak iz Novog Sada, Ta ma ra Me sa ro{ iz Be{ke, Ja smi na Ka ran fi lo vi} iz Kni}anina, Sla |a na Ru be ì} i Mla den ka No vak iz Petrovaradina, Mi la na Ma le {e vi} iz Sremske Kamenice, Mir ja na û ~ak iz Ka}a, Mil ka Ru si} iz Nove Pazove i Da rin ka Ja pun xa iz Ba~kog Gradi{ta.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Ivan Antona Rijevac (ispra}aj), (1932) u 11.15, Vidosava Maksima Gradinarov (1922) u 12 ~asova i Nade`da Bla`e \erkovi} (urna), (1938) u 12.45. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Dobrila Danila [ikoparija (1940) u 13 ~asova. Na novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Borivoj Gojka Krtini} (1934) u 13 i Milka Mileta Prusac (1930) u 15 ~asova.

DNEVNIK

AKTIV DIREKTORA OSNOVNIH [KOLA TRA@I

Mo bil na pa tro la za sve {ko le Direktori osnovnih {kola U Novom Sadu pokrenuli su inicijativu da se zbog sve ~e{}eg nasiqa me|u u~enicima angaùje mobilna patrola policajaca koja bi obilazila sve {kole. Trenutno zbog nedovoqnog broja policijskih slu`benika u 17 osnovnih i 12 sredwih {kola raspore|eno je svega 18 {kolskih policajaca, a u Policijskoj upravi kaù da po statistici Novom Sadu nedostaje oko 300 policajaca. -Policajci su angaòvani u {kolama koje imaju najvi{e u~enika i u najurbanijim su delovima grada. U mawim {kolama po gradu, kao i u prigradskim naseqima to nije slu~aj. Znamo da nema dovoqno

policajaca da jedan deùra u svakoj {koli. Zbog toga smo Gradskom ve}u za obrazovawe podneli inicijativu da oni pokrenu pitawe kod Policijske uprave Novi Sad da se oformi mobilna patrola koja bi obilazila sve {kole - kaè direktor O[ „Sveti Sava“ u Rumenki i predsednik Aktiva direktora osnovnih {kola Novog Sada Sve to zar Ko za rov. Podsetimo “Dnevnik” je ve} u nekoliko navrata pisao o tome da se direktori {kola slaù da bi u {kolama bila mnogo mawe nasiqa, kada bi patrolirao {kolski policajac. Q. Na.

UZ NOVA ZNAWA POSTAJU BOQI RODITEQI I MU@EVI

Klub ta ta otvo rio vra ta Istraìva~i su ustanovili da ène provedu oko 27.250 sati svog ìvota u kupovini namirnica, kuvawu i spremawu. Problem je {to ve}ina dama radi, pa nema mogu}nosti da mnogo toga izmeni u svom ìvotu, ali ako bi dobile pomo} od partnera, to bi im znatno olak{alo ìvot. Nije iznena|uju}e da je tri ~etvrtine ispitanih mama reklo da bi volele da dan ima dodatnih nekoliko sati, kako bi mogle da obave sve poslove. Jedna od deset ispitanih èna kaè da im je no} jedino vreme kada mogu

da o~iste ku}u i srede ra~une. U Pred{koskoj ustanovi “Radosno detiwtvo” nedavno je oformqen Tata klub, kako bi {to vi{e Novosa|anki dobilo ve}u pomo} i podr{ku od svojih partnera. - Uloga mu{karca doìvqava velike transformacije u savremenoj porodici, a psiholozi smatraju da u odrastawu deteta veliku ulogu ima svaki otac – kaè porodi~ni psihoterapeut Zo ran Sa ve ski. - Sve je izraènije prisustvo o~eva na edukativnim programima i wihova potreba da na {to adekvatniji i

aktivniji na~in u~estvuju u odrastawu svog deteta. Tata klub je mesto okupqawa o~eva jednom mese~no, u ciqu razmene iskustava, razbijawa stereotipa i postavqawa pitawa. Saveski isti~e da je jo{ rano pri~ati o rezultatima, jer je nedavno odràn prvi sastanak, a o~evi su dobili svoje zadatke i teme koje treba da urade, do slede}eg vi|ewa. Tek tada, kako kaè na{ sagovornik, moè se pri~ati o prvim rezultatima ovog kluba. Neke od ponu|enih tema su uloga oca u podizawu k}eri,

uloga oca u podizawu sinova, otac-drugi ili sporedni roditeq, mame koje brane tatama da budu roditeqi, roditeqski autoritet, uloga oca nekad i sad... Tako|e, neke od tema su i kako se sna}i u ulozi savremenog roditeqa, kao i saradwa izme|u oca i majke – kao presudan faktor uspe{nog vaspitawa… - Za sada nije lo{ odziv, ali da bi se reklo da je grupa uspe{na, trebalo bi da ima bar 20 polaznika – navodi Zoran Saveski. Q. Nato{evi}

NAKON [TO JE UTVR\ENO DA JE VASPITA^ICA U VRTI]U NA ADICAMA OBOLELA OD TBC-a

Tim „Ra do snog de tiw stva” pra ti sta we U “Radosnom detiwstvu” su, ~im su saznali da im se vaspita~ica iz vrti}a “Radosnica” na Adicama razbolela od tuberkuloze odr`ali hitan sastanak kolegijuma i oformqen je tim koji }e pratiti celu situaciju. U ustanovi su organizovani preventivni pregledi dece, panici nema mesta, a mali{ani koji su bili u kontaktu sa

lizovana, nakon ~ega }e wihovo zdravstveno stawe biti pod lekarskim nadzorom. Prema protokolu, stawe dece prati}e se u narednih {est meseci, jer se nikad ne zna kada se mo`e ispoqiti klini~ka slika bolesti. Roditeqi su upu}eni u to {ta treba da prate kod dece. Q. Na.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

telefoni

„Is hra na” Ul ri ke Gon der

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

vaspita~icom bi}e pod nadzorom izabranih lekara. Informacija je, ina~e, procurila sa roditeqskog sastanka, odr`anog prekju~e tim povodom u vrti}u. Obave{tene su sve nadle`ne strukture i formirano je koordinaciono telo. Deca koja su bila u direktnom kontaktu s vaspita~icom bi}e pregledana i nakratko hospita-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Ishrana“ Ul ri ke Gon der. Dobitnici }e kwige

preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Danas je tema ishrane veoma popularna. Svakodnevno saznajemo nove ~iwenice o zdravoj ishrani, upoznajemo nove dijete za koje se kasnije ispostavqa da su potpuno beskorisne i {tetne za na{e zdravqe. Da li masti

^ITAOCI PI[U SMS

zaista goje? Da li su na{a deca gojazna? Da li je integralno bra{no zdravo? Kakav je kvalitet `ivotnih namirnica koje konzumiramo i da li su one zaga|ene? Koliko pa`we uop{te posve}ujemo ishrani? Ulrika Gonder pristupa ovoj izuzetno va`noj temi iz novog ugla bave}i se biolo{kim aspektima ishrane. N. R.

065/47-66-452

Sto mak naj bo qe pam ti Danas je praznik, 29. novembar, Dan Republike! Dan kada su qudi bili sre}ni, siti i zdravi! A danas?! Pozdrav: „Smrt fa{izmu - sloboda narodu!“ 063/5230... * * * Stanari Podgori~ke i Narodnog fronta 14-26 treba hitno da zahtevaju uvo|ewe naplate parkinga! Ne mo`e se vi{e `iveti od slu`benih i vozila radnika NIS-a! Neka im gazde obezbede i plate parking. I „Merkator“ treba da na|e na~in da re{i isti problem. 064/4368...

* * * Poprskali sprejom trenerov auto, pa digli frku, a {to horde „navija~a” dignu svu policiju, pa ~ak i rezervni sastav `andarmerije u mestima gde im gostuju qubimci, postalo je normalno. I za takve treba spasavati i pomagati klubove te{ko prikupqenim novcem!? 064/3007... * * * Je l’ ima ministarka za sport ili ne, pa nam se prvi potpredsednik mora baviti „Zvezdom“ i „Partizanom”? 064/3007...

* * * îtam da su ukrali {est kilometara bakarnog uèta, pa konstatujemo da to ne mogu izvesti bez logistike. Zna~i, neko iznutra, kao krtica javqa {ta, gde, kako (nema napona). Zatim prodaju novo kao staro, a otkupqiva~i ne vide. Ne treba E. Nes niti Falkone da re{i slu~aj, ve} samo malo vi{e rada. 065/9137... * * * Al ste razmazili ove radnike u gradskoj „îsto}i“. Ho}e akontaciju za novembar. Pa tako ne primaju platu ni u [vajcarskoj. Ina~e, ja sam primio platu za avgust. A ako se pobunim kwiìca me ~eka. Zato ajmo svi u „îsto}u“. 064/2403... * * * Gde bi zavr{ili mamografi da Japancima nije puk’o film!? Nemamo radiologe! ... Barem smo izbegli aferu mamograf. 060/0227... * * * Da ~ovek ne veruje, u Futogu u zubnoj ambulanti tri zubara, a nijedan ne popravqa zube zaposlenim osobama, pa od koga dobijaju plate? Od penzionera i onih na birou, kojih je naàlost puno, a bi}e ih jo{ vi{e, jer bar }emo mo}i sre|ivati zube u svom selu. Jo{ malo pa }e nas slati u Beograd. 063/8657...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak30.novembar2012.

RU KO VOD STVO PRED U ZE ]A POD VU KLO CR TU

Ukup n i du g o v i pred u z e } a „Put” 5. ju la ove go di ne iz no si li su ne {to pre ko mi li jar du i dve sta mi li o na di na ra, dok su po tra `i va wa po me nu tog pred u ze }a bi la ne {to vi {a od 500 mi li o na, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re. Na kon 100 da na u pred u ze }u v.d. di rek to ra Dar ko Ra di} ka zao je da su tu a ci ja u ovoj fir mi ni je na za vid nom ni vou, ali da }e u~i ni ti sve ka ko bi se si tu a ci ja po pra vi la. Po m o} n ik di k ek t o r a za fi nan si je i prav ne po slo ve @eq ko Xa ku la is ta kao je, ta ko |e, da si tu a ci ja ni je ni ma lo la ka, ali da su svi u pred u ze }u op ti mi sti. - Pa `qi vo smo sa gle da li sve mo g u} n o s ti pred u z e } a i sma t ra m o da uz raz u m e v a w e grad skih struk tu ra u na red ne

Ukup ni du go vi „Pu ta” 5. ju la iz no si li pre ko mi li jar du i dve sta mi li o na di na ra, dok su po tra `i va wa bi la ve}a od 500 mi li o na

dve ili tri gra |e vin ske se zo ne mo `e mo anu li ra ti fi nan sij ski mi nus i do ve sti fir mu u sta bil ni ji po lo `aj. U pr vih sto da na, {to je i naj bit ni je, us pe li smo da re dov no is pla }u je mo pla te - is ta kao je Xa ku la. Ka ko se mo glo ~u ti fir ma je po ~e la da po slu je s gu bit kom od 2008. go di ne, ka da je mi nus bio 217 mi li o na di na ra. Ve} 2009. po slo va lo se sa vim do bro i gu bi tak je bio sve ga 17 mi li o na di na ra, da bi 2010. mi nus bio 131 mi lion, a na red ne go di ne110 mi li o na di na ra. [to se ti ~e kre di ta, po sto ji du go ro~ ni i to za ku po vi nu as falt ne ba ze od 40,7 mi li o na. Tu je i du go ro~ ni kre dit na pet go di na od 150 mi li o na, ko ji se ko ri sti za te ku }u li kvid nost. B. M.

U KO MU NAL NIM PRED U ZE ]I MA NEO P HOD NI VE LI KI RE ZO VI

Gubita{ima {tedwa jedini spas Ne dav na skup {tin ska od lu ka da iz re ba lan sa bu xe ta iz dvo ji oko 650 mi li o na di na ra za po kri va we gu bi ta ka u ko mu na lim pred u ze }i ma je jed no krat na po mo} grad skim fir ma ma do na red ne go di ne, ka è ~lan Grad skog ve }a za bu xet i fi nan si je De jan Man di}. Pre ma we go vim re ~i ma no vac iz re ba lan sa ni je do vo qan, a na me ra Gra da je bi la sa mo da ubla ì fi nan si je u pred u ze }i ma. - Ko mu nal na pred u ze }a tre ba da in ter nim po slo va wem na |u na ~in za po ve }a we pri ho da i da sma we ras ho de i da po~ nu re strik tiv no da po slu ju. Ali to po slo va we ne mo è da bu de de -

de l at n o s ti gra d a Zo r an Ra do s a v qe v i} ka ` e da Grad mo ra da po s ve t i ve } u pa ` wu „^i s to } i”, „No v o s ad s koj to pla n i”, „Pu t u” i „Ze l e n i l u”, ka k o bi ove fir me po ~ e l e do -

kla ra tiv no, ve} su {tin sko, ako pred u ze }e `e li da pre `i vi. Neo p hod ni su ra di kal ni re zo vi na po zi ci ja ma ko je naj vi {e pro cen tu al no u~e stvu ju u ras ho di ma, a to su naj ~e {}e

Gu bi ci u ko mu nal nim pred u ze }i ma su oko de set mi li jar di di na ra, a re ba lan som bu ye ta iz dvo je no je oko 650 mi li on a di na ra kao po mo} grad skim fir ma ma do na red ne go di ne ras ho di za pla te, na bav ku ener ge na ta i go ri va - is ta kao je Man di}. Pred s ed n ik sin d i k a t a rad ni k a u stam b e n o-ko mu n al n oj

ne k le da fuk c i o n i { u ka k o tre b a. Gu bi ci u ko mu nal nim pred u ze }i ma su oko de set mi li jar di di na ra, pa su ma od oko 650 mi -

PO SLOV NA MRE @A „KAR PAT SKA RE GI JA”

Tribina o zdravoj ishrani

Regionalni razvoj preduzetni{tva Kan ce la ri ja po slov ne mre `e „Kar pat ska re gi ja” ju ~e je otvo re na u Re gi o nal noj pri vred noj ko mo ri No vi Sad. Pre ma re ~i ma di rek to ra no vo sad ske Ko mo re Mi lo ra da Ra do je vi }a na me ra je da ov da {wa i pri vre da Kar pat ske re gi je sa ra |u ju ra di ja ~a wa kon ku ren ci je, pri vred nog ra sta i otva ra wa no vih rad nih me sta. On is ti ~e da sa rad wa pr vo tre ba da se kre ne iz me |u ma lih i sred wih pred u ze }a. - Po na ma Kar pat ska re gi ja se pro sti re od Kra ko va do Sa ra je va na veo je dr `av ni se kre tar za pri -

Jav na tri bi na „Pra vo na zdra vu is hra nu – pre ven ci ja ma lig nih tu mo ra“ bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va u Skup {ti ni Gra da No vog Sa da, @ar ka Zre wa ni na 2. U~e stvo va }e prof. dr Ma ri ca Mi la di nov-Mi kov i doc. dr Ti ho mir Du gan d`i ja. A. Va.

vred ni raz voj Ma |ar ske Kri stof Sat ma ri i na la sio da je Ma |ar ska do sa da otvo ri la u Slo va~ koj i Ru mu ni ji 11 me {o vi tih kan ce la ri ja ra di raz vo ja pred u zet ni {tva. Re gi o nal ni kont ka ti do bi ja ju na zna ~a ju u svet skoj eko no mi ji, re ~e no je ju ~e, a ma kro re gi o nal na sa rad wa mo è da bu de od po mo }i u pri la go |a va wu tr ì {nom okru è wu. To po ka zu je pri mer raz vi je nih ze ma qa iz za pad ne i se ver ne Evro pe, ko je su na pre do va le na po qu pri vred ne in te gra ci je. Z. De li}

Poetski teatar u Kulturnom centru Po e zi ja Ka ta lin La dik, I{tva na Do mon ko {a i Ota Tol na i ja bi }e pred sta vqe na da nas od 19 sa ti u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Na stu pa ju Ali sa Di wa {vi lov, Vid Di {wa ki, Mar ko Di wa {ki, Ana Vr ba {ki i Ivan Prav di}. M. Bg.

li o na iz re ba la sa ne pred sta vqa zna ~aj nu su mu, pri me }u je Ra do sa vqe vi} i do da je da je re ci mo „^i sto }i” po treb no oko ~e ti ri sto ti ne mi li o na di na ra da bi mo gla da ra dov no ra di, dok je To pla nin gu bi tak u vi si ne po lo vi ne ukup ne su me mi nu sa svih ko mu nal nih pred u ze }a. - Pro {la grad ska vlast je sve sno pra vi la u ko mu nal nim fir ma ma gu bit ke, jer ni je ima la hra bro sti da po ve }a ce ne ko mu nal nih uslu ga. To sad mo ra da ~i ni ova grad ska vlast, pa su ta ko oprav da no iz bu xe ta mo ra li da da ju sub ven ci je ko mu nal ci ma - re kao je Ra do sa vqe vi}. Z. De li}

Fo to: F. Ba ki}

„Putu” dve-tri sezone do zelene grane

JU ^E U DO MU PEN ZI O NE RA „BI STRI CA”

De~jom vedrinom ulep{an dan De ca iz vr ti }a “Ven di” ju ~e su go sto va la u Do mu pen zi o ne ra “Bi stri ca” na No vom na se qu. Pro gra mom ko ji su iz ve li, de~ jom ve dri nom i ela nom raz ve se li li su naj sta ri je su gra |a ne. - Ma li {a ni su re ci to va li, pe va li, igra li i glu mi li, a po ka za li su i zna we en gle skog, jer su spre mi li i iz ve li pe sme na ovom je zi ku. Naj ve }a je gre {ka kad vas pi ta ~i do ve du de cu ko ja sa mo re ci tu ju, jer sta ri ih ne ~u ju naj bo qe. Uvek na gla sim da ma li {a ni pe va ju, ka ko bi ba ke i de ke mo gle da u`i va ju u wi ho vom na stu pu, pa su ta ko sa da ima li pri god nu kon cep ci ju pro gra ma - re kla je or ga -

ni za tor ka kul tur no-za bav nih ak tiv no sti u GC “No vi Sad” pro fe sor Qu bi ca Uba vi}. Vas pi ta ~i ca Bran ka ]u lum ob ja sni la je ka ko je pro gram pri pre man za ba ke i de ke de ce iz vr ti }a, ali su re {i li da wi me uve se le i ko ri sni ke do ma pen zi o ne ra. - Pe sme na en gle skom i srp skom, kao i bro ja li ce bi le su ve za ne za je sen - ka `e ]u lum. Ovi ~e tvo ro go di {wi ma li {a ni ba ka ma i de ka ma su po klo ni li obe le `i va ~e za kwi ge ko je su sa mi na pra vi li. Ko ri sni ke Do ma “Fu tog” u po ne de qak, 3. de cem bra, po se ti }e de ca iz vr ti }a “Bi ber ~e”. A. Va.

SU TRA U SRP SKOM NA ROD NOM PO ZO RI [TU

Zasvira}e „Zlatna tamburica” Fe sti val “Zlat na tam bu ri ca - iz bor naj lep {e no ve voj vo |an ske pe sme 2012”, 24. po re du, bi }e odr `an su tra u 20 ~a so va na sce ni “Jo van \or |e vi}” Srp skog na rod nog po zo ri {ta, Po zo ri {ni trg 1. Na ma ni fe sta ci ji }e bi ti pro mo vi sa no 19 no vih kom po zi ci ja u sa vre me nom mu zi~ kom iz ra zu. Naj u spe {ni jim auto ri ma i iz vo |a ~i ma bi }e do de qe ne na gra de. Ula zni ce po ce ni od 600 i 700 di na ra mo gu se ku pi ti na bla gaj ni SNP-a. A. Va.

Du`nicima iskqu~uju struju Elek tro di stri bu ci ja “No vi Sad” pod se }a kup ce da }e ra di na pla te ve li kih du go va wa sva ko dnev no sa mre `e is kqu ~i va ti ne u red ne pla ti {e, kao i da }e utu `i va ti du `ni ke. Iz tog pred u ze }a ape lu ju na po tro {a ~e iz ka te go ri je pri vre da da {to pre pla te za o sta le ra ~u ne, ka ko bi iz be gli is kqu ~e we stru je, kao i tro {ko ve oko po nov nog pri kqu ~e wa, ko ji iz no se 7.000 di na ra. N. R.

NA GRAD SKOM GRO BQU

Starim stazama novi glanc Gra |e vin ci iz JKP „Li sje” ovih da na ra de na re kon struk ci ji 1.500 me ta ra du gih sta za na po te su od pr vog do pe tog grob nog po qa na Grad skom gro bqu. Po sao se re a li zu je pre ma pro gra mu in ve sti ci o nih ak tiv no sti i ko {ta se dam mi li o na di na ra. Do kra ja go di ne, osim sta za, tre ba lo bi da se ob no ve i kol - Fo to: F. Ba ki} ske pe {a~ ke sta ze, pe {a~ ke ale je i sta ze ko je ula ze u gro bqe i vo de do ka pe le, par kin ga i obje ka ta za pru `a we uslu ga gra |a ni ma.

Gro b qe u Ve ter n i k u do kra j a go di ne bi }e ogra |e n o zi d a n om ogra dom, po {to je ogra da od `i ce do tra j a l a. Po s ao vre di {est mi li o na di na ra i po ve ren je gra | e v in skoj opra ti vi JKP „Li sje”, jer je Grad re ba lan som bu xe ta iz dvo jio {est mi li o na di na ra za ovu na m e n u. Gro bqe u Ve t er n i k u je za tvo re no za sa hra wi va we, ali se ukop oba vqa sa mo u ve} po sto je }im grob ni ca ma, sa op {te no je iz „Li sja”. Z. De li}

Fo to: N. Sto ja no vi}

OR GA NI ZA CI O NI OD BOR ODR @AO PO SLED WI SA STA NAK

AK CI JA FO RU MA @E NA LSV

Stop nasiqu nad ènama Fo rum è na Grad skog od bo ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne or ga ni zo vao je ju ~e ak ci ju po vo dom „[e sna est da na ak ti vi zma pro tiv na si qa nad è na ma” u po po dnev nim sa ti ma na }o {ku Zmaj Jo vi ne uli ce kod Tr ga slo bo de. Ak ti vist ki we Fo ru ma è na de li le su let ke i raz go va ra le sa gra |a ni ma, a pred sed ni ca Fo ru ma Bar {ow Go lu bo vi} re kla je da „ima na pret ka u pri ja vqi va wu na si qa, ali se i da qe

na mno ge pri ja ve sa mo iz rek ne opo me na ili nov ~a na ka zna”. - Ka da se na sil ni ci ka zne, bu du u za tvo ru od tri me se ca do tri go di ne, {to je ma lo. Tek za te {ke po vre de na sil nik mo è do bi ti de set go di na. Vre me iz me |u pri ja ve i pro ce su i ra wa mo ra se skra ti ti. Ka da è na pri ja vi na si qe ona bi na su du tre ba la bi ti od mah, ti me bi zna tan broj è na bio spa {en iz ja vi la je Go lu bo vi}. A. L.

Predvorje kandidature za evropsku prestonicu kulture Re zul ta ti ra da Or ga ni za ci o n og od b o r a za re a l i z a c i j u ini ci ja ti ve da se No vi Sad kan di du je za Evrop sku pred stav ni cu kul tu re 2020. go di ne pred sta vqe ni su ju ~e u Skup {ti ni gra da, na po sled wem sa stan ku Od bo ra. Od osni va wa u ju nu pro {le go di ne ~la no vi Od b o r a u~e s tvo v a l i su na broj nim sku po vi ma da bi sa zna li {to vi {e po je di no sti i prak ti~ nih sa ve ta o kan di da tu ri i upo zna li evrop ske kul tur ne po sla ni ke sa na me ra ma No vog Sa da da se kan di du je za ovu pre sti `nu ti tu lu. Vla di -

mir Ko picl je u~e stvo vao u ra d u Evrop s kog kul t ur n og par la men ta u Pe ~u ju, Ti ja na Pal ko vqe vi} i An drej Bur sa} su pri su stvo va li sa stan ku sa or ga ni za ci o nim ti mom Ma ri bor 2012 u to ku pri pre ma pro jek ta, Bur sa} i Bi qa na Mic kov u ra du sa stan ka Od bo ra za kul tu ru Uje di we nih gra do va i lo kal nih sa mo u pra va u Fi ren ci. Bur s a}, Pal k o v qe v i} i La slo Bla {ko vi} pri su stvo va li su sve ~a no sti otva ra wa ma n i f e s ta c i j e „Ma r i b or, evrop ska pre sto ni ca kul tu re 2012“.

Pro { log me s e c a, An d rej Bur sa} i @an ko To mi}, za jed no sa de le ga ci jom gra da, pri su stvo va li su sa stan ku u Ma ri bo ru i raz go va ra li sa En Bren~ {e fom kan ce la ri je za kul tu ru i ope ra tiv ne po slo ve pri Evrop skoj ko mi si ji, za du `e noj za spro vo |e we pro jek ta Evrop ska pre sto ni ca kul tu re. Pa r a l el n o je an g a ` o v an Tim za po dr {ku ko ji je sa ~i nio kon cept pro gram skih ak tiv n o s ti „Vi s i o NS2020“, ko j i mar k i r a i ob j a { wa v a kqu~ ne aspek te ini ci ja ti ve u na red nom pe ri o du. Pri pre ma

veb stra ni ce je u za vr {noj fa zi. Se nat Uni ver zi te ta u No vom Sa du dao je pu nu po dr {ku Od bo ru, kao i Ma ti ca srp ska ko ja bi za jed no sa svo jom Bi bli o te kom i Ga le ri jom bi la deo Evrop ske pre sto ni ce kul tu re. Ini c i j a t i v a za Evrop s ku pre sto ni cu kul tu re do ve de na u sa mo pre dvor je kan di da tu re, a ak tiv no sti ko je su spro vo |e ne u pret hod nom pe ri o du bi le su ve o ma kva li tet ne i do ve le su do o~e ki va nog re zul ta ta, za kqu ~io je Od bor. A. Va.

petak30.novembar2012.

„АНГРОПРОМЕТ” ОБЕЛЕЖИО 10 ГОДИНА ОД ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

По сле сте ча ја стао на но ге КИ КИН ДА: Предузеће „Ангропромет“ прославило је десет година од приватизације. Пре 10 година највећи трговински ланац у свереном Банату који је био у стечају купио је бизнисмен из Немачке Рудоф Валтер. Испоставило се да је ово једна од најуспешнијх приватизација у кикиндској општини. У почетку није било лако, каже он, с обзиром на то да је у Србији административна процедура веома компликована. Међутим, од како је купио ово предузеће у стечају, ствари су се битно промениле. Данас „Ангропромет“ има више од 250 запослених радника, који примају редовно плату и којима су уплаћени стаж и здравствено осигурање. - Важно је да Србија настави путем Европске уније јер ће на тај начин привући средства неопходна за њен опоравак. Администрација у Србији је компликована када сам куповао „Ангропромет“ био сам једини понуђач што ме је изненадило. Нисам погрешио што сам купио ову фирму и планирам да ускоро отворим два нова објекта у којима ће бити запослено 25 радника - рекао је Валтер. „Ангропромет“ у Кикинди је 58 година и свакако је једно од најуспешнијих предузећа, које поново има своје препознатљиво име.

- После тешког периода деведестих година “Ангропромет” је добио и искористио шансу да променом власника започне нови развојни циклус. С поносм данас истичемо да смо пример успешне приватизације - рекла је директорка кикиндског „Ангропромета“ Мирјана Дебељачки. Како је рекао председник општине Саво Добранић план локалне самоуправе јесте да се овакви инвеститори доведу у Кикинду, односно они који свој новац желе да уложе у производњу и да запошљавају људе – У Кикинди постоји много примера лоше приватизације где су објекти празни. Камо среће да је било више инвеститора у Кикинди као што је Рудолф Валтер - рекао је Добранић. Поводом десетогодишњице приватизованог „Ангропромета“ Рудолф Валтер поклонио је кикиндској болници 200 јастука , а локалној самоуправи уручио чек на 5.000 евра за социјално угрожену децу. Рудолф Валтер један је од највећих донатора у Кикинди те га је стога локална самоуорава прогласила за почасног грађанина. Ипак, како каже, највећи подухват у животу му је био када је једној младој Кикинђанки платио лечење у иностранству и тако јој омогућио дуг и А. Ђуран леп живот.

vOJvOdinA

dnevnik

ПОЧЕО ДА РА ДИ КУЛСКИ ОБРАЗОВНИ ЦЕНТАР

При ор и тет да ју обра зо ва њу мла дих

КУ ЛА: У Кули је почео да ради Кулски образовни центар, у оквиру којег су отворена одељења Београдске пословне школе и Правног факултета за привреду и правосуђе из Новог Сада. Кулски образовни центар налази се у у реновираним и адаптираним просторијама некадашње „Истрине“ управне зграде. Председник општине Кула Драган Трифуновић потписао је Меморандум о сарадњи и разумевању са представником Београдске по словне школе проф. др Илијом Самарџићем, представником Правног факултета за привреду и правосуђе из проф. др Александром Игњатовићем и директором Кулског образовног центра Милорадом Бејатовићем, којим ће бити успостављена међусобна сарадња ових институција.

Потписивање меморандума

Трифуновић се захвалио свима онима који су уче ствовали и помогли да се отвори Кулски

образовни центар, а студентима и профе сорима Високо по словне школе и Факултета за при-

ПОЛИЦИЈА ПОЈАЧАВА КОНТРОЛУ У НОЋНИМ КЛУБОВИМА

И репресивне мере, ако мора ПАНЧЕВО: У Полицијској управи у Панчеву најавили су пооштрење контроле рада угоститељских објеката и ноћних клубова у граду. Полиција неће презати ни од примењивања репресивних мера уколико за њих буде потребе, најавио је начелник одељења криминалистичке полиције Јожеф Млеков. Мелков је одржао састанак са власницима ноћних клубова „Лондон„, „Амнезије„, „Кула” и „Император„. Према подацима полицијске управе у Панчеву у „Амнезији„ је од марта до новембра забележено 12 туча. У „Императору„ од јануара до новембра четири, у „Кули„ за исти период пет и у „Лондону„ који је недавно отворен две туче.

- Сви су се одазвали нашем позиву и у разговору су изразили максималну жељу за сарадњом. У наредном периоду ћемо покушати са репресивним деловањем, а то ће радити и полиција у униформи и у цивилу. Видећемо какве ћемо резултате постићи. Већ за наредни, али и сваки следећи викенд, сачињаваћемо посебне планове поступања полиције изјавио је Млеков. Узроци због којих долази до сукоба и туча су различити, а по речима начелника најчешћи је превише алкохола. Осим на понашање гостију у објектима полиција ће посебну пажњу обратити и на точење З. Драгојевић алкохола малолетницима.

По моћ по ро ди ца ма у хра ни АПА ТИН: Општинска организација Црвеног крста организовала је до сада две хуманитарне акције поделе прехрамбених артикала за најугроженије породице са подручја апатинске општине.У првој акцији, организованој поводом Међународног дана борбе против глади, подељено је 40 пакета хране породицама у Апа-

тину, Пригревици и Свилојеву. У другој, захваљујући предузећу „Голден граин“ из Апатина, 45 домаћинства из Апатина, Купусине, Сонте, Свилојева и Пригревице, добили су по 25 килограма брашна.Црвени крст ће и надаље организовати хуманитарне акције, како би Ј. П. помогао најугроженијим породицама.

вреду и пра во су ђе поже лео много успеха у раду. - Кула је добро ме сто за високошколску установу, јер може да привуче студенте из суседних општина. Локална самоуправа ће и убудуће активно сарађивати са Кулским образовним центром, јер је образовање младих један од наших приоритета – рекао је Трифуновић. Свечаном потписивању Мемо ран дума при су ство ва ли су пред сед ни ца Скуп шти не оп штине Кула Снежана Мркаић, помоћ ни ци пред сед ни ка оп штине Кула, чланови Општинског већа, директори средњих школа у Кули и директор гимназије у Руском Крстуру, као и дру ги пред став ни ци ло кал не самоуправе. М. Кк.

Промоција књиге уз музику ЗРЕЊАНИН: У Салону Народног музеја Зрењанин вечерас, у 19 часова, биће промовисана књига новинара, публицисте и музичара Ивана Ивачковића под називом “Ролинг Стонси Уметност побуне”. Реч је о четвртом издању ове монументалне публикације којим се Србија укључује у обележавање 50 година постојања познатог рокенрол састава. Аутор књиге, иначе рођени Зрењанинац, уједно овом књигом обележава и три деценије свог новинарског рада. Модераторка промоције је кустоскиња Музеја Оливера Скоко, а догађај ће увеличати и бенд зрењанинске Музичке школе сачињен од професора и ученика, који ће заједно са Ивачковићем свирати познате песме Стонса. Ж. Б.

vOJvOdinA

dnevnik ЗБОГ КРАЂЕ БИСТЕ ВАСЕ СТАЈИЋА

Мо крин ча ни огор че ни и љу ти МО КРИН: Поводом крађе бисте Васе Стајића, познатог публицисте и историчара, која је 40 година стајала испред истоимене школе у Мокрину реаговао је и директор ове школе Дра го љуб Ба др љи ца који је рекао да је на састанку са полицијом наговештавао могућност крађе, али да нико од надлежних није одреаговао. - Нажалост, десило се оно што смо и претпостављали. У Кикинди је украдена биста Душана Васиљева, у Милошеву бисте знаменитих људи наше прошлости, Теодора Павловића, др Ђорђа Јовановића, Спасоја Станаћева и других. Безочност, дрскост и криминал воде коло, а ми

смо у свему томе скоро немоћни. Питамо се да ли у свему томе треба бити само забринут? Шта учинити да се не дозволи да ливене главе, попут Васе Стајића, некажњено заврше на отпаду измерене на килограме, што је сумрак културе? У Мокрину је остала још само биста Мирослава Антића. Поставља се питање докле? Грађани Мокрина нису само револтирани већ су, како кажу, ожалошћени и љути што се тако нешто уопште и дешава. Да напоменемо, цена бронзе на црном тржишту креће се измедју 300 до 500 динара или мотив за ово дело, можда, није у новцу. А. Ђ.

НЕЗА ДОВОЉНЕ ДЕМОКРАТЕ У ПАНЧЕВУ

Тра же остав ку гра до на чел ни ка

ПАН ЧЕ ВО: Демократе, незадовољне радом градоначелника Панчева др Све то за ра Га ври ло ви ћа, затражиле су од њега да поднесе оставку. По њима, нова власт није показала резултате у периоду од пет месеци, колико је ДС у опозицији. По њима, у владајућој коалицији видљива је неслога, а започете инвестиције се не довршавају, сигурно је једино страначко запошљавање. Одборник Демократске странке Ни ко ла Дам ња но вић, као пример за неслагање, навео је то што је председник Скупштине Пре драг Жив ко вић из СНС-а са седнице избацио новог директора Дома

омладине Не на да Ма ле ти на из УРС-а. - Позитивна је одлука градског већника за саобраћај да поднесе оставку, јер је једино што је урадио за пет месеци, то што је нацртао две зебре испред своје куће. Као највећа одборничка група, тражимо да градоначелник поднесе оставку и спречи продападање Панчева - изјавио је одборник ДС-а. Дамњановић је оценио и да власт нема идеју како да се смањи незапосленост у граду, а да су заборавили и на обећање о исплати пуних плата трудницама. З. Дг.

У ОПШТИНСКОМ ПАРЛАМЕНТУ ЧОКЕ

По де ли ли се ПУПС и СПС

ЧО КА: На седници Скупштине општине Чока одржаној јуче председница Мир ја на Мар ја нов упознала је одборнике да је формирана нова одборничка група, коју чине двоје одборника ПУПС-а, који су до сада били у одборничкој групи СПС-ПУПС, које је имала три члана. Шеф нове одборничке групе ПУПС је пензионер Јо ван Му туц, а члан др Би ља на Му слин Ја њић. Председник досадашње одборничке групе СПС-ПУПС Мир ко Стој ков изразио је незадовољство овим поводом, посеб-

но што у Пословнику о раду СО, који је достављен одборницима актуелног сазива, није исправљено да одборничку групу, уместо три, могу формирати најмање два одборника. У СО Чока, која броји 25 одборника, одборничке групе имају из владајуће коалиције СВМ са девет, ДС седам и ЛСВ са три, а из опозиције СНС-ДСС са три и ПУПС са два одборника. После издвајања ПУПС-а, једини одборник СПС-а је остао без одборничке групе. М. Мр.

ПРЕС-КОНФЕРЕНЦИЈА ЧЕЛНИКА БЕЧЕЈСКЕ ОПШТИНЕ

Тре ни ра ју стро го ћу, почев од се бе

БЕ ЧЕЈ: Не после 100, како је најављена, већ после 136 дана челници локалне самоуправе у Бечеју одржали су прес конференцију. Није само то била грешка у корацима. У најави је речено да ће се представницима медија обратити, поред председника општине мр Ву ка Ра до је ви ћа и његове заменице Та ма ре Ива ни ше вић, и председник Скупштине општине Пе тер Кне зи. Али, он се нашао, условно речено, „у гледалишту“ и све је пратио с дистанце као и новинари. Зашто је тако било, нико није дао објашњење. Према ономе што се чуло у уводном делу, где је актуелни први човек највеће потиске општине апо строфирао катастрофално затечено стање, са око 222 милиона дуговања, плус 80 милиона дуга ЈП „Топлане“ према добављачу енергента „Србијагасу“, па око два милиона евра кредитног задужења, затим нерационалност Општинске управе од тога да је било тридесетак сарадника ангажованих по уговору о делу, да се радило од 7 до 14, уместо 15, сати и тиме се стварао простор за малверзације с додатним радним сатима, па о додатку на плату свим запосленима... Знајући да је, управо, Петер Кнези био први човек бечејске општине у минулом мандату, онда би било логично да је седео поред и, бар, неке ствари појаснио. Овако, све је протекло у тамно-светлом тону, где се знало ко је ко.

- Већ на самом почетку наше владавине доказали смо да може рационално и домаћински да се послује, чиме смо већ смањили део дуговања, које ће до краја године бити још мање. Знамо да то није популарно међу запосленима у Општинској управи, али морали смо од себе да почнемо домаћински да се опходимо према општинском буџету - нагласио је мр Вук Радојевић. А онда су почеле да се ређају активности, које је нова локална власт поставила као краткорочне и дугорочне циљеве развоја општине и побољшања квалитета живота грађана. Дотакнуте су динамичне активности у области привреде и предузетништва, унапређења инфраструктуре, враћања Основног суда и тужилаштва, искорак у области културе, спорта и туризма, те низа жеља у области информисања. Наглашена је изузетна комуникација по вертикали са републичким органима, која се навела као једна од маљкавости у претходном периоду, похваљена је ангажованост неких јавних предузећа, установа и служби, најављена је већа запосленост... Речено је да ће се успоставити систем по ком ће јавност бити боље информисана о актуелним дешавањима и настојањима општинских органа и институција, те да ће конференције за новинаре оваквог профила и обима бити организоване квартално. В. Јанков

petak30.novembar2012.

ИНЦИДЕНТ У СУБОТИЧКОМ ПАРЛАМЕНТУ

Од бор ник по лио пред сед ни цу во дом СУ БО ТИ ЦА: На јучерашњем заседању локалног парламента у Суботици, предсдница Скупштине града добила је „чашу воде у лице„. Одборник Покрета Мађарске наде Ђу ла Ла сло је био видно изнервиран, јер му је председница Скупштине града Суботице Ма ри ја Керн-Шо ља одузела реч. Назвао ју је „најбезобразнијом председницом Скупштине“ и рекао да ће је тужити. Керн Шоља се на томе захвалила, што је додатно изнервирало Ђулу Ласла, који је изненада узео чашу воде и полио председницу. Керн Шоља је одредила паузу да се осуши, а Ђула Ласло је био удаљен са Скупштине. Инцидент се догодио приликом усвајања Извештаја о остварењу буџета града од првог јануара до 30. септембра. - Мислим да је ово инцидент и против инсититуције предсдника Скупштине града и за сада смо преузели прву меру, а то је да му није дозвољен рад у даљем току парламента, а за наредне кораке ће да се види у складу са законом -

Чашом воде на председницу

рекла је Марија Керн Шоља и додала у шали „да јој је сада боља фризура„. Одбориници су одмах скочили у одбрану председнице локалног парламента.

Како је рекао Ђула Ласло, председница се стално тако понаша. По његовим речима, она омаловажава одборнике опозиције и њега пред бирачима. - Мислио сам да је ово једини

начин да је зауставим. Ја иначе поштујем жене - рекао је Ђула Ласло. И поред инцидента, одборници су наставили да раде. У првих девет месеци град је располагао са три милијарде 576 милиона динара, што износи 73,81 одсто планираног годишњег обима, а у односу на исти период предходне године располагано је са 41,97 одсто више новца. Текући приходи буџета су остварени у висини од три милијарде динара, што представља 66,65 одсто планираног обима.Одборници СНС нису гласали за Закључак о прихватању Извештаја о остварењу буџета града Суботице за првих девет месеци. Ива на Јов чић је изабрана за директорку Туристичке организације града Суботица, а у знак подршке Међународном дану борбе против насиља над женама одборници су носили беџеве на којима пише “Имам право на живот без насиља”. Формирана је и нова одборничка група ЛДП Управо сада. С. Иршевић

НЕ СТИШАВА СЕ БУРА ОКО НОВОГ В.Д. ДИРЕКТОРА УЧЕНИЧКОГ ДОМА У СОМБОРУ

Управ ни од бор твр ди: име но ва ње не за ко ни то

СОМ БОР: Након што је у уторак у сомборски Дом ученика средњих школа и званично из Владе АП Војводине стигло решење о именовању Не дељ ка Стој са вље ви ћаБај ше за вршиоца дужности директора ове установе, настављају се спорења око овог постављења, којем је претходила смена дугогодишњег директора Ми лан ка Јо ви чи ћа. Управни одбор Дома, којем је на јучерашњој седници Стојсављевић, као један од чланова, поднео неопозиву оставку на чланство, већином гласова је усвојио закључак којим се Влада АПВ упозорава на незаконитост постављења Стојсављевића, иначе функционера Демократске странке, на ову позицију.

чистом сукобу интереса, као и да именовани нема одговарајућу стручни спрему, односно радно искуство у просвети за вршење дужности директора Дома ученика - казао је председник Управног одбора Ха џи Здрав ко Ко вач, на конференцији за медије и нагласио да то што је Стојсављевић тек у среду поднео оставку на чланство у УО не мења чињеницу да је и даље у сукобу интереса, али и додао да ће о свему бити обавештено републичко Министарство просвете, као и надлежна просветна инспекција. Ковач је обавестио јавност да је стигло решење Владе АП Војводине о именовању в.д. директора,

Пензија, да или не До целог замешатељства око смене Миланка Јовичића је дошло услед чињенице да се надлежни покрајински Секретаријат за образовање (као и сам Град Сомбор) својевремено сагласио са захтевом Управног одбора Дома да на његовом челу Јовичић остане пун четворогодишњи мандат, иако је на „половини“ стекао све услове за пензионисање. Користећи законски дозвољену могућност да послодавац (значи УО) продужи уговор са запосленим и након испуњавања услова за пензију, са Јовичићем је потписан анекс Уговора о раду, да би, наводно на неформализовану ургенцију политичких структура из Сомбора, Влада АП Војводине променила мишљење, разрешила Јовичића и поставила Стојсављевића. - Седам од осам чланова Управног одбора Дома ученика средњих школа усвојило је на данашњој седници закључак да обавести Владу АП Војводине о чињеницама да је именовање в.д. директора из најмање два разлога незаконито, односно да се ради о

али се чак и у њему поткрала грешка. Наиме, док у самом решењу исправно стоји да се Стојсављевћ именује за в.д. директора Дома ученика средњих школа у Сомбору, у првом ставу образложења овог решења децидирано пише да се ради о именовању “в.д. дирек-

Хаџи Здравко Ковач и Миланко Јовичић

тора установе Студентски културни центар у Новом Саду”! Конференцији за медије је присуствовао и досадашњи директор Миланко Јовичић, који није крио разочарење начином на који је дошло до његове смене и постављања новог в.д. директора. - Ово моје разрешење говори о томе каква је ситуација у граду Сомбору. Мора се пре свега поштовати закон, јер ће будући директор свакако морати да прође конкурс. Све ово што се дешава урађено је путем такозваних неформалних политичких кругова и из тих структура се мени сада нуди место некаквог саветника. Ја ћу Недељку свакако помоћи, као што сам помогао и многим другима, јер је мој лични кодекс такав. Ова установа не би требало да дели судбину локалних политичких моћника, који су само локални, на жалост. Верујте да овај дом нема

никаквих веза са локалном самоуправом што се тиче трошкова. Напротив, помаже локалној самоуправи у афирмацији програма и активности. Много пута смо били логистика локалним догађајима. Ни динара није тражено, јер знам да ако вам дају један динар, онда боље да га не узмете - казао је сада већ бивши директор Миланко Јовичић. Мада је уручењем решења Владе АП Војводине Стојсављевић и званично постао вршилац дужности директора Дома ученика средњих школа у Сомбору, поред противљења Управног одбора кадровање покрајинске Владе није наишло на одобравање запослених, који су потписали петицију, којом траже останак Миланка Јовичића на месту директора те установе до истека мандата, односно до 2014. године. М. Миљеновић

ПОСЛЕ УКИДАЊА ОПШТИНСКОГ СУДА И ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА

Оџа ци оста ју и без суд ске је ди ни це?

ОЏА ЦИ: Реорганизацијом мреже судова у Србији, Оџаци су након 120 година остали без Општинског суда и Јавног тужилаштва, али им је остао статус Судске јединице Основног суда у Сомбору. Међутим по неким предлозима који су доспели у јавност, постоји могућност да остану и без судке јединице. По овом предлогу за Западно- бачки округ, у Сомбору треба да остане Основни суд, статус Основног суда би добио и Апатин, а у Кули би требало да остане судска јединица. По овом предлогу Оџаци би остали без судске јединице што би за становнике оџачке општине, која броји близу 40.000 становника, представљало велику тешкоћу. По свим показатељи-

ма и у предходном периоду пре реорганизације мреже судова, оџачки Општински суд је имао много више предмета од суда у Апатину, као и више места у општини, а и по ефикасности је био боље котиран. -Сазнали смо за предлог по коме би општина Оџаци остала без судске јединице, што је добило веома лош одјек међу колегама судијама, адвокатима, али и становницима оџачке општине, који би на својој кожи највише осетили недостатак ове установе. Верујем да ће Министарство правде мало студиозније преиспитати предлог и одустати од његове реализације. По статистичким подацима, по броју предмета, наша судска јединица је испред Апати-

на - рекао нам је судија у судској јединици у Оџацима Са ша Пе шић. Осамдесетих година прошлог века у Општинском суду у Оџацима је радило седам судија и по броју предмета је то био најоптерећенији суд у округу, након реорганизације мреже судова, судска јединица у Оџацима је остала са троје судија и великим бројем предмета. Очигледно је да они који су предлагали нову реорганизацију, нису водили рачуна о овим чињеницама. У сваком случају на потезу су представници локалне самоуправе у Оџацима, који морају аргументовано да изнесу пред надлежно Министарство, све ове чињенице. Да ли се ради о политичкој игри, остаје у

наредном периоду да се види, али сигурно је да овакав предлог није сачињен на основу стручних анаС. Милер лиза.

petak30.novembar2012.

crna hronika

dnevnik

SU \E WE ZA NA SI QE PE VA ^I CI SVE TLA NI RA @NA TO VI] I WE NOM ZE TU

Sve do ci: Oco ko qi} ni je uda rio Ola re vi }a Na su |e wu pred sed ni ci FK „Obi li}“, pe va ~i ci Sve tla ni Ra `na to vi}, i we nom ze tu Pre dra gu Oco ko qi }u po op tu `ba ma da su se 18. ju na 2007. go di ne na sil ni~ ki po na {a li pre ma pred sed ni ku FK „Mla di pro le ter” Alek san dru Ola ra vi }u is pred klup skih pro sto ri ja, te da ga je Oco ko qi} uda rio u li ce, ju ~e sa slu {a ni sve do ci su tvr di li da ni ka kvog udar ca i na si qa ni je bi lo.

vao, vre |ao i na sr tao na Sve tla nu Ra `na to vi}. U jed nom od na sr ta wa, Oco ko qi} je stao iz me |u Ola re vi }a i Ra `na to vi }e ve, ali ni je bi lo ni ka kvog kon tak ta iz me |u wih, ni ko ni ko ga ni je uda rio – tvr dio je sve dok Fa bi ja no vi}. Is ti ~u }i da je Ola re vi} tom pri li kom „ne ko li ko pu ta po me nuo da }e uze ti pi {toq“, sve dok Fa bi ja no vi} je do dao da se po po vrat ku ku }i ~uo s Oco kqo }em te

Pre drag Oco ko qi} i Sve tla na Ra `na to vi} (ra ni ji sni mak)

Sve do ~e }i na su |e wu pred Pr vim osnov nim su dom u Be o gra du, ~la no vi upra ve FK „Obi li}„ Qu bin ko Jef ti} i Pre drag Fa bi ja ni} po tvr di li su is ka ze okri vqe nih da Oco ko qi} ni je uda rio Ola re vi }a, ve} da je, dok se ovaj ras pra vqao s Ra `na to vi }e vom, sa mo stao iz me |u wih dvo je. Do ga |aj je ve zan za uru ~e we re {e wa ko je je Mi ni star stvo spor ta do ne lo u ko rist FK „Obi li}“ u spo ru oko imo vi ne klu ba za ko ji „Obi li}“ tvr di da je we gov „Mla di Obi li}“, dok, s dru ge stra ne, Alek san dar Ola re vi} tvr di da je re~ o klu bu we go ve po ro di ce, po zna tom kao „Mla di pro le ter“. Po is ka zi ma, Mi ni star stvo spor ta je u ma ju 2007. go di ne do ne lo re {e we ko jim je utvr |e no da „’FK Obi li}’ ima pra vao da pre u zme klub“, pa su pred stav ni ci „Obi li }a“ od lu ~i li da li~ no od ne su re {e we Ola re vi }u na sta dion jer je, na vod no, du `e od bi jao da ga pri mi. – Do {li smo da se qud ski do go vo ri mo o pre u zi ma wu, ali je Ola re vi} sve vre me pro vo ci rao, pso -

da su ka sni je od lu ~i li da slu ~aj pri ja ve po li ci ji. – Sma tra li smo da su Ola re vi }e ve pret we ozbiq ne. Oti {ao sam s Oco ko qi }em u po li ci ju, ali ta mo su nam re kli da je Ola re vi} ve} pri ja vio slu ~aj, da je re kao da smo ga tu kli – is pri ~ao je Fa bi ja no vi}. Sve dok Jef ti} je do ga |aj is pred pro sto ri ja klu ba opi sao sa mo kao ù stru ras pra vu iz me |u Ra `na to vi }e ve i Ola re vi }a. – Ona je ka za la da on uzi ma od we ne de ce, a Ola re vi} je od go vo rio da je to we go va o~e vi na. Ta da je iz me |u wih stao Oco ko qi}, ali ni je bi lo kon tak ta, ni je ga uda rio. Ola re vi} je pri la zio pred sed ni ci, kao da è li da joj se une se u li ce, ali mi slim da ni je è leo da je ugro zi, da je uda ri. Ni ko od pred stav ni ka FK „Obi li}„ ni je re a go vao ni ver bal no, ni fi zi~ ki – opi sao je do ga |aj Jef ti}. Na po ~et ku su |e wa Sve tla na Ra `na to vi} i Oco ko qi}, ina ~e biv {i fud ba ler „Obi li }a“ i ~lan upra ve tog klu ba, od ba ci li su sve op tu `be. J. J.

NA AERO DRO MU „NI KO LA TE SLA”

Spre ~en {verc le o par dovog kr zna Ca ri ni ci su u dve odvo je ne ak ci je, na pre la zu Hor go{ i Aero dro mu ‘’Ni ko la Te sla’’, spre ~i li kri jum ~a re we pi {to qa mar ke ‘’be re ta’’ i dva kr zna afri~ kog le o par da, vred no sti oko 5.000 evra, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na. Pi {toq je na iz la znoj stra ni pre la za Hor go{ pro na |en u auto mo bi lu ne ma~ kih re gi stra ci ja ko jim je upra vqao 48-go di {wi dr `a vqa nin Sr bi je, al ban ske na ci o nal no sti, na vo di se u sa op {te wu. Do da je se da se pre kr {aj do go dio pre kju ~e i da je pre kr {i lac pre dat po li ci ji ra di vo |e wa kri vi~ nog po stup ka. Ta k o | e pre k ju ~ e, na be o - grad skom aero dro mu kod dr `a -

vqa ni na Cr ne Go re u pr tqa gu su pro na |e na dva kr zna afri~ kog le o par da Pant he ra par dus, ko ji je na li sti za {ti }e nih vr sta po CI TES kon ven ci ji. Pred met je pre dat u nad le `nost Mi ni star stva ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te `i vot ne sre di ne. Put nik je, ka ko je sa op {te no, iz ja vio da ni je bio upo znat s pro pi si ma te da je ne na mer no na pra vio pre kr {aj. Ob ja snio je da ra di u Afri ci i da je kr zna do bio na po klon, a da je u Be o gra du bio u tran zi tu na pu tu ka ku }i. Okri vqe ni je pla tio nov ~a nu ka znu i tro {ko ve po stup ka, na vo di se u sa op {te wu. (Ta njug)

Foto: J. Ki{geci

POD VIG PRI PAD NI KA GRA NI^ NE PO LI CI JE U NO VOM SA DU

Po li ca jac spa sao davqenika iz Du na va Po li ca jac Pe tar Gvo zde no vi} (1966) ju ~e oko de set sa ti iz vu kao je iz vo de sta ri jeg ~o ve ka ko ji je plu tao po po vr {i ni Du na va kod ba~ ke oba le, na spram Fi lo zof skog fa kul te ta. No vo sa |a ni na (1948), ko ji je mo `da po ku {ao da iz vr {i sa mo u bi stvo, ubr zo je pre u ze la eki pe Hit ne po mo }i, a pre za kqu ~e wa ovog iz da wa na {eg li sta le ka ri su re la tiv no sta bi li zo va li sta we ~o ve ka za te ~e nog u vo di, sa zna je mo ne zva ni~ no. Na{ ~i ta lac prof. dr Jan Ki{ ge ci za be le ìo je do ga |aj i fo to gra fi ja ma. Ka ko nam je ja vio, on je ugle dao ~o ve ka u vo di na de se tak me ta ra od oba le, vi deo da je on sve stan i pi tao ga da li mu tre ba po mo} i pri to me ga po zvao da iza |e, ali je ovaj u tom tre nut ku okre nuo gla vu pre ma Tvr |a vi. Tu se na {lo jo{ ne ko li ko {e ta ~a ko ji su si {li do re ke i po ku {a li po zi vi ma da pri vo le ~o ve ka da se pri bli ì oba li. ô vek je zbog du èg bo rav ka u vo di bio pot pu no ne po kre ta n. Hit na po mo} je sti gla u re kord nom ro ku, ja vio nam je ovaj na{ ~i ta lac, i na po me nuo da je po

Pe tar Gvo zde no vi}

we go vom su du, kao o~e vi ca, re~ o od lu~ noj i zna la~ koj ak ci ji po li ci je i Hit ne po mo }i ko jom je spa sen jo{ je dan `i vot. – Na{ ko le ga Pe ra je ra dio na kon tro li te ret nog bro da kod Va ra din skog mo sta kad je do ju rio je dan de ~ak na bi ci klu i ja vio da je ne ki ~o vek u Du na vu – pri ~a nam pr vi ~o vek sta ni ce Gra ni~ ne po li ci je u No vom Sa du Ne boj {a Ja wi}. – On je od mah

N. Stojanovi}

otr ~ao na li ce me sta. Na kon {to se ta oso ba, ko ja je bi la sve sna, oglu {i la o mol be da se pri bli ì oba li i pri hva ti gra nu ko jom bi mo gla da se iz vu ~e na su vo, ski nuo se u ga }i ce, iako je bi lo pri li~ no sve è, i sko ~io u ve o ma hlad nu re ku. Gvo zde no vi }a su, ta ko |e, zva li iz de ùr ne slu `be, ali on je ta da ve} po ~eo da ra di na spa sa va wu. Ubr zo su sti gli jo{ dvo ji ca ko le ga iz

po li cij ske is po sta ve „Sta ri grad„, a u iz vla ~e wu je po ma gao jo{ je dan gra |a nin. Svi su na kon to ga bi li pr qa vi od mu qa i pe ska. Ina ~e, Gvo zde no vi} je po li ca jac Gra ni~ ne po li ci je u ovoj sta ni ci ve} 17 go di na, a pre to ga je krat ko bio sa o bra }a jac. Oè wen je i ima dvo je de ce. Od we ga se, na rav no, mo glo i o~e ki va ti ova kvo sa ve sno po stu pa we. – Ko li ko ~u jem, mu {ka rac kog je iz vu kao vi {e ni je ì vot no ugro èn i to me ja ko ra du je. Pe tar je, ina ~e, po sle do ga |a ja na sta vio da ra di svoj po sao do kra ja sme ne – do dao je si no} za „Dnev nik” sa mo stal ni po li cij ski in spek tor Ja wi}. Ovaj sa go vor nik nas je pod se tio na to da su we go ve ko le ge pre oko me sec da na na vre me re a go va le i spa sle se dam na e sto go di {wa ki wu ko ja je po ku {a la da iz vr {i sa mo u bi stvo sko kom s mo sta Va ra din ska du ga. Plav ci gra ni ~a ri su mu we vi to sti gli ~am cem do de voj ke, a po tom joj pru ì li pr vu po mo} i za be le ì li jo{ jed no spa sa va we mla dog ì vo ta. M. V.

KA KO SU PRI HO DO VA LE FIR ME UHAP [E NOG VLA SNI KA KON SUL TANT SKE KU ]E „CES ME KON”

Ni ke zi }u po la mi li jar de di na ra iz dr `av nog buyeta Fir me po ve za ne s ne dav no uhap {e nim vla sni kom kon sul tant ske ku }e „Ces Me kon” Zvo ni mi ra Ni ke zi }em u pro te klih de set go di na pri ho do va le su pola mi li jar de di na ra iz bu xe ta Sr bi je. Sa mo we go voj fir mi „Ces Me kon” je za oko tri go di ne, od 2006. do 2009, upla }e no vi {e od 170 mi li o na di na ra dr `av nog nov ca, od ~e ga je vi {e od po lo vi ne do bi je no u po slo vi ma s Agen ci jom za pri va ti za ci ju. Za ni mqi vo je da na kon 2011, ka da je pre sta la funk ci ja Du {a na Ni ke zi }a na me stu sa vet ni ka pre mi je ra, po evi den ci ji Tre zo ra, ni je bi lo upla ta toj fir mi. Iste go di ne pro ces pri va ti za ci je sti gao je pred kraj i vi {e ni je bi lo ozbiq nih po slo va za krup ne kon sul tan te. Zvo ni mir Ni ke zi} je, osim kon sul tan ske fir me „Ces Me -

kon”, ko ju je osno vao 1993, vla snik jo{ ne ko li ko fir mi u Sr bi ji. Pri vat no po slo va we za po ~eo je jo{ 1989. go di ne, ka da je osno vao fir mu „Me kon”, ~i ja je osnov na re gi stro va na de lat nost bi la is tra ì va we tr ì {ta i is pi ti va we jav nog mwe wa, a za tim je tu fir mu 2006. go di ne pri po jio „Ces Me ko nu„. Od ma ja ove go di ne on je i ve }in ski vla snik s 93 od sto ude la u iz da va~ ko-no vin skom pred u ze }u „Ju go slo ven ska re vi ja”, re gi stro va nom 2002. go di ne. Fir ma ne ma ni jed nog za po sle nog i po slu je s gu bit kom od bli zu dva mi li o na di na ra u pro {loj go di ni, po ka zu ju po da ci APR-a. Ni ke zi} je, po po da ci ma APRa, u ju lu ove go di ne osno vao i fir mu „Ces Mecon Financial Advisory„, ko ja je na sta la odva ja wem iz „Ces Me ko na„. Po slo vi ko je su Ni ke zi }e ve fir me oba vqa le za dr à vu bi li

su uglav nom ve za ni za stru~ ne kon sul tant ske uslu ge pru `a ne dr `av nim agen ci ja ma, kao i sa ve to dav na ulo ga u pro ce si ma pri va ti za ci ja ne kih od stra te {kih jav nih pred u ze }a. Me |u kli jen ti ma ko ji su ko ri sti li uslu ge Ni ke zi }e vih fir mi su: Agen ci ja za pri va ti za ci ju, Mi ni star stvo eko no mi je, Upra va jav nih pri ho da, „Sr bi ja gas”, Te le kom „Sr bi ja”, PTT, „Be o grad ski sa jam”, na vo di se na zva ni~ nom saj tu „Ces Me ko na„.

u isto vre me ka da je sin Zvo ni mi ra Ni ke zi }a, Du {an, bio za po slen kao sa vet nik u ka bi ne tu ta da {weg pre mi je ra Cvet ko vi }a i se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja. Ni ke zi }e vi pri ja te qi iz vr ha pret hod ne vla sti su iz gu bi li po li ti~ ke funk ci je na kon {to je for mi ra na no va Vla da ovog le ta. Po sle to ga, no va vlast je po kre nu la po stup ke u dva slu ~a ja ko rup ci je u ko ji ma se po ja vi lo Ni ke zi }e vo ime.

Zvo ni mir Ni ke zi}

Me |u tim, je dan od glav nih kli je na ta „Ces Me ko na„ bi la je Agen ci ja za pri va ti za ci ju. Po po da ci ma Upra ve za tre zor Mi ni star stva fi nan si ja, Ni ke zi }ev „Ces Me kon” je za kon sul tant ske uslu ge, za sa mo tri go di ne (od 2006. do 2009.) i sa mo pre ko Agen ci je za pri va ti za ci ju, pri ho do vao oko 100 mi li o na di na ra. Vi {e od 80 mi li o na di na ra iz bu xe ta, po ka zu ju po da ci ko je po se du je CINS, upla }e no je toj Ni ke zi }e voj fir mi sa mo u pr ve dve go di ne man da ta Mir ka Cvet ko vi }a,

Ni ke zi} je u sep tem bru ove go di ne bio sa slu {a van u sklo pu is tra ge u „afe ri Agro ban ka”, s ob zi rom na to da je bio ~lan Uprav nog od bo ra. To je jed na od naj ve }ih ko rup ci o na {kih afe ra otvo re nih u Sr bi ji, u ko joj je oko 30 oso ba uhap {e no zbog zlo u po tre ba s kre di ti ma i is tra ga je jo{ uvek u to ku. Tri me se ca pre ne go {to su po ~e la hap {e wa u ovoj afe ri, Ni ke zi} je na pu stio svo ju po zi ci ju u ban ci. (Cen tar za is tra `i va~ ko no vi nar stvo)

crna hronika

dnevnik

MUP POSLAO POZIV VLASNIKU „DELTA HOLDINGA”

Mi {ko vi} u po ne de qak na sa slu {a wu Vla snik „Del ta hol din ga” Mi ro slav Mi {ko vi} do bio je po ziv za sa slu {a we u Mi ni stra stvu unu tra -

gra |an skom du `no {}u, oda zva ti po zi vu. Do da je se i da su u pret hod nom pe ri o du spro ve de na

petak30.novembar2012.

NOVOSADSKA POLICIJA RASVETLILA POKU[AJ UBISTVA 3. FEBRUARA

Osam na e sto godi {wak osum wi ~en za na pa de no `em Pro t iv No v o s a | a n i n a V. [. (1994), osum wi ~e nog za po ku {aj ubi stva 3. fe bru a r a u Uli c i Ru | e r a Bo { ko v i } a u Novom Sa du, pod ne ta je kri vi~ na pri ja va za po ku {aj ubi stva, sa op {ti la je ju ~e poli ci ja. On se te re ti da je, za jed no s tro ji com mla di }a, pi sao gra fit na zi du ku } e u ko j oj sta n u j e dva d e s et ~ e t vo r o godi{wi R. M., a ka da ih je on opo me nuo da to ne ~i n e, osum w i ~ e n i ga je ubo no`em u gru di i ta ko mu na neo te {ke tele sne po vre de.

We mu je od re |e no za dra `a va we i bi }e do ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du. Ta ko |e, ovom osa ma na e sto go di {wa ku, pro tiv ko ga su vi {e pu ta pi sa ne kri vi~ ne pri ja ve, sta vqa se na te ret da je za jed no s jo{ tro ji com su gra |a na, u ne de qu, 25. no vem bra, u Uli ci bra }e Po po vi}, po ~i nio kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa. Ta da je, po kri vi~ noj pri ja vi, no `em lak {e po vre |en {e sna e sto go di {wi No vo sa |a nin, a po li ci ja jo{ ra di na tom slu ~a ju.

– V. [. je sa slu {an i na kon to ga mu je od re | en pri t vor – iz j a v i l a je si n o} za „Dnev nik” de `ur ni is tra `ni su di ja Vi {eg su da Tatjana \ura{kovi}. Osum wi ~e ni za ovo de lo J. K. (1980), V. C. (1993) i L. Z. (1994) za dra `ni su po licij skim re {e wem do 48 sa ti i bi }e prive de ni na sa slu {a we is tra `nom su di ji Osnov nog su da u No vom Sa du, ka `e se u ju~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po licij ske upra ve. M. V.

PROCES OPTU@ENIMA ZA POBUNU JSO PRE 11 GODINA

{wih po slo va Sr bi je, u po ne de qak, 3. de cem bra, sa op {te no je si no} iz te kom pa ni je. Mi {ko vi} }e se, ka ko se na vo di, u skla du sa svo jom

„du ga i op se `na” is tra `i va wa ra da te kom pa ni je, to kom ~e ga je u pot pu no sti od go vo re no na sva pi ta wa o po slo va wu, na vo di se u sa o p {te wu. (Tanjug)

NAKON NAPADA NA ^E[KOG DIPLOMATU

Obo ji ca okri vqe nih iza bra ve No vo sad ska po li ci ja od re di la je za dr `a va we do 48 sa ti P. P. (1992) iz Zma je va ko ji se te re ti da je za jed no s M. S. (1992), ta ko |e s pod ru~ ja vr ba ske op {ti ne, u ne de qu 25. no vem bra opqa~ kao i te {ko povre dio ata {ea am ba sa de re pu bli ke ^e {ke, o ~e mu smo pi sa li. Sum wa se da su wih dvo ji ca u ve ~er wim sa ti ma na par kin gu po red auto pu ta Su bo ti ca No vi Sad, ma ski ra ni, uda ra li

~e {kog di plo ma tu R. F. (1946) i pre ti li mu va tre nim oru` jem, a po tom iz we go vog auto mo bi la uze li dva mo bil na te le fo na, 10.000 di na ra i ure |aj za na vi ga ci ju. M. S. je uhap {en u po ne de qak i de `ur ni is tra `ni su diju mu je od re dio pri tvor. P. P. }e ta ko |e u za kon skom ro ku bi ti do ve den u is tra `no odeqe we su da, sa op {ti la je ju~e no v o s ad s ka Po l i c ij s ka upra va. M. V.

ZBOG PROVALE, PRITVORENA DVA MLADI]A IZ TORWO[A, KOD SENTE

Me sa ra i pe ka ra na me ti Tiboru K. (1985) i @oltu K. (1993) iz Tor wo {a, op {ti na Sen ta, pri pad ni ci Po li cij ske sta ni ce Sen ta od re di li su za dr`a va we do 48 sa ti, zbog osno va sum we da su po ~i ni li vi {e te{kih kra |a. Oni su osum wi ~e ni da su po ~et kom no vem bra ove go di ne vi {e pu ta pro va li li u pe ka ru i me sa ru u Tor wo {u i od ne li pre hram be ne pro iz vo de vred ne oko 200.000 di na ra. Dvo ji ca osum wi ~e nih su u istom pe ri o du pro va li li i u vi {e ne na sta we nih ku }a i sa la {a u Tor wo {u i od no si li se kun dar ne si ro vi ne i pre hram be ne pro iz vo de. Ti bor K. i @olt K. }e sa kri vi~ nom pri ja vom bi ti pri ve deni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci. M. Mr.

Pe tra ko vi}: Bio je to sa mo mi ran pro test – Ni sam kriv, a od su da o~e ku jem sa mo prav du. Ni ka ve po bu ne ni je bi lo, ve} sa mo mi ran pro test zbog ne za ko ni te i ma ni pu la tiv ne zlo u po tre be je di ni ce pri li kom hap {e wa bra }e Ba no vi} – ka zao je ju ~e Mi}a Petrakovi}, je dan od osmo ri ce pri pad ni ka biv {e Je di ni ce za spe ci jal ne ope ra ci je, op tu è nih zbog iz la ska te jed ni ce na uli cu u no vem bru 2001. go di ne za kri vi~ no de lo oru à ne po bu ne. Tvr de }i da „ni {ta od op tu `nih na vo da ni je ta~ no“, Pe tra ko vi} je do dao da je „pro pa gan da ko ja se go di na ma vo di la pro tiv JSO-a ru ko vo di la i Tu ì la {tvo u ovom po stup ku“. O do ga |a ju od pre 11 go di na Pe tra ko vi} je ka zao da je to „bio mi ran pro test po vo dom zlo u po tre be JSO-a, ko ji i ne ma obe le` ja oru à ne po bu ne“. – Ja ni sam prav nik, ali je su svi tu ì o ci ko ji de set go di na ni su vi de li pro test JSO iz no vem bra 2001. kao kri vi~ no de lo – is ta ko je Pe tra ko vi}. Za op tu è nog Milorada Ulemeka Legiju, ko ji od ju na 2001. nije bio ko man dant JSO a po miwe se u op tu `ni ci kao or ga ni za tor pred met nog do ga |a ja, Pe tra ko vi} je tvr dio da ga je vi deo sa mo jed nom u Ku li, te je „biv {i ko man dant zbog ve li kog ugle da ko ji je imao u je di ni ci i do brih ve za u Vla di Sr bi je, tre ba lo da po mog ne {to bo qoj ko mu ni ka ci ji u oba sme ra, da bi se {to pre re {i lo o zah te vi ma JSO i pro test pre stao“. Pod se }a ju }i na zah te ve JSO, is tak nu te na sa mom po ~et ku do ga |a ja, Pe tra ko vi} je ka zao da je „pro test pre stao ~im je is pu wen

Legija s braniocem po slu`benoj du`nosti Sud je ju ~e sa op {tio da je pr vo o kri vqe nom Mi lo ra du Ule me ku Le gi ji, ko ji je, ina ~e, od bio da se uop {te iz ja {wa va i iz no si od bra nu u ovom po stup ku, po sta vqen bra ni lac po slu `be noj du `no sti jer je, iz ne kog raz lo ga, po sve mu su de }i, ot ka zao pu no mo} je svom du go go di {wem advo ka tu Slobodanu Milivojevi}u. No vi bra ni lac Du{an Dankovi} je ju ~e uka zao su du na to da se „sva ko mu ni ka ci ja s bra we ni kom od vi ja te le fo nom, u pro sto ri ji u ko joj su ode qe ni za {tit nim sta klom i ne ma ele men tar ne uslo ve neo p hod ne za pri pre mu od bra ne“. – Ti me mu je po vre |e no pra vo na pri pre mu od bra ne i na od bra nu u {i rem smi slu, a su prot no Usta vu Sr bi je, ZKP-u i me |u na rod nim kon ven ci ja ma – re kao je advo kat Dan ko vi}. – Sva li ca ko ja vr {e jav nu slu `bu du `na su da ne dis kri mi ni {u bi lo ko ga i da po {tu ju me |u na rod ne kon ven ci je ko je su i sa stav ni deo na {eg usta va. glav ni zah tev – da pod ne su ostavke ta da {wi na ~el nik RDB Goran Petrovi} i we gov za me nik Zoran Mijatovi}, pod ~i jom ko man dom je JSO bio iz ma ni pu li san u ak ciji hap {e wa bra }e Ba no vi}“. Do dao je da je JSO „po ka zao flek si bil nost jer je od u stao od zah te va za sme nu ta da {weg mi ni stra unu tra {wih po slo va Du{ana Mihajlovi}a„.

UGQE[A PERI] IZ NOVOG BE^EJA TVRDI DA JE @RTVA POLICIJSKE BRUTALNOSTI

Ba ti ne zbog li~ ne kar te Dva d e s et ~ e t vo r o g o d i { wi Ugqe{a Peri} iz No vog Be ~e ja tvr di da je bio `r tva po li cij ske bru tal no sti, o ~e mu, ka ko ka `e, sve do ~e i te {ke te le sne po vre de ko je su mu na ne te. Po we go vim re ~i ma, in ci dent se do go dio 11. no vem bra, oko tri sa ta, u no vo be ~ej skoj dis ko te ci “An ki”, ali i van we. – Dru gar i ja smo se de li kod glav nog {an ka ka da je u obje kat, kroz zad wi ulaz, u{ao po li ca jac I. P. Za o bi {ao je mog pri ja te qa, uhva tio me za ru ku i po ~eo da me vu ~e iza {an ka. Pri tom ni {ta ni je go vo rio, sa mo me je uhva tio za ru ku iz nad zglo ba i od vu kao – pri ~a Pe ri} za “Dnev nik”. On na vo di da je po li ca jac ka sni je od we ga za tra `io li~ nu kar tu. Ugqe {a se otr gao i po seg nuo

za do ku men tom ko ji se na la zio u xe pu. Utom ga je, pri ~a on, dru gi po li ca jac uhva tio za dru gu ru ku. – Opet sam po vu kao ru ku pre ma se bi i on da me je tre }i po li ca jac sa pleo i sru {io na ze mqu. I. P. me je dr ào za ku ko ve a dru ga dvo ji ca su me {u ti ra la dok sam le ào na ze mqi, okre nut li cem na do le. Sve to je vi deo i moj dru gar, ko ji je u jed nom tre nut ku po vi kao da pre sta nu da me tu ku. Ka da me je I. P. pu stio i okre nuo se pre ma mom dru ga ru, is ko ri stio sam pri li ku i po be gao – pre pri ~a va Pe ri}. Is tr ~ao je na pred wi ulaz, a za wim su po tr ~a la dvo ji ca po li ca ja ca, dok je tre }i, I. P., seo u auto mo bil. Ugqe {a se za pu tio ka svo joj ku }i, ali po {to je pri me tio da ga slu `be na li ca su sti ù, ule teo je u jed no dvo ri {te.

MUP: Osumwi~eni napao policajca Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu sa op {ti la je ju ~e da je pro tiv Ugqe {e P. iz No vog Be ~e ja pod ne ta kri vi~ na pri ja va zre wa nin skom Osnov nom jav nom tu `i la {tvu zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na pa da na slu `be no li ce u vr {e wu slu `be ne du `no sti. “On je 11. no vem bra, u No vom Be ~e ju, u dis ko te ci ’An ki’, pri li kom pru `a wa po li cij ske po mo }i Ko mu nal noj in spek ci ji, ko ja je kon tro li sa la pre ko vre me ni rad ugo sti teq skog objek ta, fi zi~ ki na pao po li cij skog slu `be ni ka Po li cij ske sta ni ce u No vom Be ~e ju”, na vo di se u od go vo ru ko ji je do sta vqen re dak ci ji “Dnev ni ka”.

Ugqe {a Pe ri}

– Po be gao sam iza ku }e u na me ri da pre sko ~im zid i po beg nem u sle de }e dvo ri {te. Ali, po li ca jac me je uhva tio za no gu i uda rio po gla vi. Za tim me je ba cio na okvir od pro zo ra, ko ji je bio na slo wen na zid. Pro pao sam kroz sta klo, a on je na sta vio da me {u ti ra. Iz ku }e je to po sma tra la jed na `e na. Ka da ju je za pa zio, po li ca jac je istog tre nut ka po be gao iz avli je – tvr di sa go vor nik “Dnev ni ka”, ko ji je do sa da sa mo pre kr {aj no od go va rao zbog ne po {to va wa sa o bra }aj nih pro pi sa. Na po kon je, pri ~a mla di}, us peo da pre sko ~i zid i to li ko je bio za bu wen da se po no vo za pu tio ka uli ci. Kad je ~u~ nuo jer je ose tio jak bol u re bri ma, ~uo je da ne ko

tr ~i pre ma we mu. Po gle dao je ude sno i u tom tre nut ku vi deo da ga po li ca jac {u ta u gla vu, od no sno u de sno oko. Ubr zo je do tr ~ao i dru gi, pa su ga obo ji ca, ka ko ka è, {u ti ra la dok je bes po mo }an le ào na sta zi. – Sti glo je po li cij sko vo zi lo i je dan od ove dvo ji ce mi je sta vio li si ce na ru ke. Vi kao sam iz sveg gla sa ne bih li pro bu dio ne kog da vi di ka ko me mal tre ti ra ju. Dok me je I. P., ko ji je ta ko |e sti gao, vu kao za no gu do auta, do bio sam jo{ ne ko li ko uda ra ca po gla vi. Ugqe {a do da je da je po li ci ja pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv we ga jer je, na vod no, uda rio jed nog od po li ca ja ca {to, tvr di on, ni je isti na. – Po sle su nam pre tre sli i ku }u zbog, ka ko je pi sa lo u re {e wu, oru` ja i eks plo ziv nih sred sta va, dok je in spek tor R. M. vi {e pu ta na gla {a vao da se pre tres oba vqa is kqu ~i vo zbog dro ge i opoj nih sred sta va, ko je, na rav no, ni su pro na {li jer ih ne ko ri stim – is pri ~ao je Pe ri}, i na po me nuo da je tek ka sni je sa znao da su mu po li caj ci, na vod no, tra ì li li~ nu kar tu da bi sve do ~io o to me da je di sko te ka, u ko joj je bio, ra di la du è od pred vi |e nog rad nog vre me na. @. Balaban

Opi su ju }i iz la zak pri pad ni ka JSO na auto put u No vom Be o gra du kod Cen tra „Sa va”, Pe tra ko vi} je na veo da ni je ta ~an op tu `ni na vod da su ima li „du ge ce vi“, ve} su, tvr dio je, „ima li sa mo li~ no na o ru `a we, no si li su cr ve ne be ret ke, ni su ima li ma ske na li cu i ni su blo ki ra li sa o bra }aj“. – Sa mo tri da na na kon tih do ga |a ja, 21. no vem bra 2001, za svo -

ju sla vu Aran |e lov dan, JSO je u cen tru u Ku li pri pre mio sve ~a ni do ~ek naj vi {im pred stav ni ci ma Vla de Sr bi je i ta da {wem pre mi je ru dr Zo ra nu \i |i }u ko ji je do {ao sa si nom. U ja nu a ru 2002, go to vo ceo dr àv ni vrh ta da {we i sa ve zne dr à ve Ju go sla vi je i Re pu bli ke Sr bi je, bio je u Cen tru JSO u Ku li na Ba ja gi nom kon cer tu – ka zao je Pe tra ko vi}. Okri vqe ni je pod vu kao da je pred met ni do ga |aj „is pi ta la i ana li zi ra la ko mi si ja Vla de Sr bi je ko ja je utvr di la da je re~ o pro te stu“, ali, ka ko je ka zao, „iz ve {taj je ne stao, a ne ma ni iz ve {ta ja RDB o sta wu bez bed no sti u pe ri o du tog do ga |a ja ko ji je mo rao bi ti pre dat Od bo ru Skup {ti ne Sr bi je za bez bed nost“. – @i vot sam po sve tio bez bed no sti dr à ve i gra |a na i bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la – ka zao je u od bra ni Mi }a Pe tra ko vi}. Svi okri vqe ni, ko ji su od bra nu iz ne li na su |e wu odr à nom po ~e te kom ok to bra, ta ko |e su od ba ci li sve op tu `be. Na pr va tri me sta u op tu `ni ci su okri vqe ni: Mi lo rad Ule mek, we gov na sled nik na me stu ko man dan ta JSO Du{an Mari~i}, te ne ka da {wi po mo} nik ko man dan ta Zvezdan Jovanovi}, ko ji iz dr à va ju mak si mal ne ka zne po 40 go di na za tvo ra na ko je su osu |e ni u raz li ~i tim pred me ti ma po op tu `ba ma za naj te à kri vi~ na de la. Po stup kom su ob u hva }e ni i okri vqe ni: Veselin Le~i}, Mi }a Pe tra ko vi}, Dragoslav Krsmanovi}, Vladimir Poti} i Dragi{a Radi}. J. J.

DVOJICA RUMQANA TERETE SE ZA 23 KRA\E S TRAFO-STANICA

Plen ba kar ni ka blo vi i `i ce Srem s ko m i t ro v a~ k a po l i ci ja sa op {ti la je ju ~e da je pod n e l a kri v i~ n e pri j a v e pro tiv dve oso be iz Ru me, zbog sum we da su iz vr {i le 23 kri vi~ na de la kra |a i uni {ta vawa imo vi ne s tra fo-sta ni ca „Elek tro pri vre de” ta ko {to su kra li ba kar ne ka blo ve i `i cu. Oni su no }u pro va qi va li u tra fo-sta ni ce, pre ki da li na pa ja we elek tri~ nom ener gi jom, „a za tim de mon ti ra li i otu |i va li ba kar ne po lu ge, ka blo ve, na mo ta je, {ra fo ve, {i ne i dru ge pro fi le”. „S ma wih tra foa pre se ca li su i otu |i va li ba kar ne ka blo -

ve i ple te ne `i ce, a ukra de ne pred me te pre pro da va li su ot pa di ma se kun dar nih si ro vi na u Ba taj ni ci i No voj Pa zo vi”, do da je se u sa op {te wu. Osum wi ~e ni – \. M. i N. B. se te re te za 17 te {kih kra |a, tri po ku {a ja te {ke kra |e i tri o{te }e wa i uni {te wa jav nih ure | a j a na pod r u~ j i m a Srem s ke Mi t ro v i c e, Ru m e, In |i je i Sta re Pa zo ve, na vo di po li ci ja. Ti me su, ka ko se na v o d i na n e l i vi { e m i l i o n ske {te te JP „Elek tro voj vo di na” a o{te }e wem ure |a ja vi {e pu t a je bi l o pre k i n u t o snab d e v a w e elek t ri~ n om ener gi jom. (Tanjug)

U SIRIGU

Skr na vi li gro bqe Po li ci ja in ten ziv no ra di na iden ti fi ko va wu iz gred ni ka ko ji su od ne li me sin ga ne va ze s de set gro bo va na Pra vo slav nom gro bqu u Si ri gu. Pro tiv wih sle di kri vi~ na pri ja va za po vre du gro ba. De lo je po ~i we no iz me |u utor ka u 15 sa ti i sre de u se dam uju tro, sa zna je mo ne zva ni~ no. M. V.

SPORT

petak30.novembar2012.

VOJVODINA SUTRA U REVAN[ UTAKMICI TRE]EG KOLA KUPA EHF UGO[]UJE LA RIOHE IZ [PANIJE (18)

Na da jo{ ti wa Se re na naj bo qa na sve tu Ame ri~ ka te ni ser ka pro gla {e na je za na bo qu igra ~i cu na VTA tu ru, po {to je osvo ji la Vimbldon, US Open i olim pij sko zla to. Ovo je ve} ~e tvr ti put da Se re na Vi li jams do bi ja ova kvo pri zna we. Ame ri kan ka je lo {e po ~e la se zo nu, bo re }i se sa for mom i mo ti va ci jom, na Austra li jen Ope nu je eli mi ni sa na ve} u ~e tvr tom ko lu. Me |u tim, ve za ne po be de na tur ni ri ma u ârls to nu i Ma dri du, u apri lu i ma ju, po kre nu le su ta las uspe ha Se re ne Vi li jams ko je je za kqu~ no sa US Ope nom u 50 me ~e va na ni za la 48 po be da. Ko li ko je Vi li jams bi la su per i or na, po ka za lo je fi na le na Igra ma u Lon do nu ka da je odr à la ~as Ru ski wi, Ma ri ji [a ra po voj , 6:0, 6:1. Ame ri~ ka te ni ser ka je u ve li kom sti lu sta vi la ta~ ku na se zo nu, po be dom na za vr {nom VTA {am pi o na tu u Is tan bu lu, iako je na li sti za vr {i la na tre }em me stu, iza Vik to ri je Aza ren ke i [a ra po ve. Ve nus je jed na od tri ifra ~i ce ko je su ima le ~ast da bu du la u re a ti za ovu na gra du vi {e od dva pu ta. Dru ge dve te ni ser ke su [tr fi Graf i Mar ti na Na ra ti lo va. ê ti ri te ni ser ke su osva ja le na gra du dva pu ta , a to su: Mo ni ka Se le{, Lind zi De ven port, @i stin Enan i Kim Klaj sters.

Ru ko me ta {i Voj vo di ne su tra u re van{ utak mi ci 3. ko la EHF ku pa do ~e ku ju {pan sku Na tur ha us La Ri o he (18). Bi }e to le pa pri li ka da se No vo sa |a ni rev n{i ra ju [pan ci ma za vi sok po raz (28:19) i even tu al no uz po dr {ku svo jih na vi ja ~a eli mi ni {u tre }e pla si ra nu eki pu Aso bal li ge. I ra ni jih se zo na cr ve no-be li su uz po mo} na vi ja ~a us pe li da na prave pod vig. U re do vi ma srp skog vi ce {am p i o n a, sprem n o o~e k u j e dru go po lu vre me du e la s Na tur ha us La Ri o hom, upr kos ve li kom za o stat ku ko ji mo ra ju da na dok na de iz pr vog me ~a, u ta bo ru cr ve no-be lih je at mos fe ra ve o ma do bra. [ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Mo mir Rni} sve stan je sla bo sti ko je su we gov tim ko{ta l i po r a z a u [pa n i j i, ali obe }a va ve li ku bor bu sa atrak tiv nim ri va lom.

[ve |a ni na cen tru Evrop ska ku }a ru ko me ta (EHF) de le gi ra la je za re van{ u No vom Sa du, su di je sa se ve ra Evro pe, ta~ ni je, [ved ske. Utak mi cu }e su di ti „vi kin zi „Mi hael Jo han son i Ja smin Kli ko, a de le gat je Slo ve nac To mo Vo do pi vec. - O~e ku je nas te àk, go to vo ne mo gu} za da tak. Si gur no je da se ne } e m o pre d a t i una p red. Pred sto ji nam 60 mi nu ta ve li ke bor be, pred nost La Ri o he je ve li ka, a na na ma je da od i gra mo naj bo qe {to mo è mo i za be le ì mo ma kar i mi ni mal nu po be du. Sva ki uspeh pred sta v qa } e sa t is f ak c i j u i za me ne i eki pu i ve li ki psi ho -

dnevnik VOJVODINA NS SEME DO^EKUJE \ERDAP (18.30)

Sa da {wi pro tiv biv {ih Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me su si gurnom i ube dqi vom igrom u Mla de nov cu, te pla sma nom u ~e tvrt fi na le Ku pa, tek ma lo za le ~i li ra ne na sta le u Su per li gi, ali i to je da le ko od do voq nog da po pra vi lo{ skor na ta be li. Pra ve pri li ke da po pra ve pla sman, bo dov ni sal do i uti sak ne si gur no sti i ne pre ci zno sti u za vr {ni ca ma me ~e va No vo sa |a ni }e ima ti u na stav ku se zo ne. Vre me na i pri li ka ima, ali }e mo ra ti svoj ski da se po tru de, a pr vu {an su ima }e da nas ka da }e do ~e ka ti eki pu \er da pa iz Kla do va. Pri li ka je bez sum we ba{ po me ri, jer je ri val kva li te tan i va `i za naj pri jat ni je iz ne na |e we do {a da {weg to ka se zo ne. \er da pu ni je sme ta lo ni to {to je no vaj li ja u eli ti da po sle se dam ko la za u zme dru go me sto na ta be li sa {est po be da i sa mo jed nim po ra zom. A tim iz Kla do va za ni mqi vim, po seb no za no vo sad sku jav nost, ~i ni i to {to u svo jim re do vi ma ima pet biv {ih igra ~a Voj vo di ne.

utak mi ca, ali tre ba u~i ni mo sve {to je u na {oj mo }i da do bi je mo taj duel. Po zi vam na vi ja ~e da do |u da nas po dr è, jer nam je to sa da pre ko po treb no – re kao je sred wi blo ker Voj vo di ne NS se me Bo ris Mar ti no vi}. Tre ner Ni ko la Sa la ti} slo ìo se s tim da je \er dap naj pri jat ni je iz ne na |e we Su per li ge i da we go vu eki pu o~e ku je te àk za da tak. - Ima ju sa mo je dan po raz i to od Zve zde. Evo sa da su obez be di li i pla sman u ~e tvrt fi na le Ku pa po be dom nad Rib ni com. Oprav da li su o~e ki va wa tre ne ra i Upra ve klu ba. Ima ju pet biv {ih igra ~a Voj vo di ne, {to sa mo po tvr |u je wi hov kval tet. Od biv {ih igra ~a Voj vo di ne tu su Mi ro sa vqe vi}, Ba sta, [kun dri}, Sve to za re vi} i Iv ko vi}. Od osta lih tu su Kr sma no vi}, od li ~an sred wi blo ker, te Ada mo vi}, ko ji je iz u zet no si gu ran na pri je mu. Od vre me na ka da smo ih do bi li na tur ni ru mno go su na pre do va li. O~e ku je mo do bru i ne iz ve snu utak mi cu, ali znam da }e mo pru ì ti mak -

Do bro po zna je men ta li tet [pa na ca: Vu ka {in Sto ja no vi}

lo {ki plus za na sta vak se zo ne - ka zao je Mo mir Rni}. Do bar po zna va lac ru ko met nih pri li ka u Aso bal li gi u ko joj je imao pri li ku da na stu pa na Na tur ha us i Ara gon iz Sa ra go se, gde je osta vio ne izbri siv trag je le vo kri lo cr ve no - be lih Vu ka {in Sto ja no vi}: - [pan ci je su kva li tet ni ja eki pa od nas, ali ni su to li ko bo qi. Mi slim da je raz li ka iz pr vog me ~a bi la pre vi so ka i ne re al na. U Lo gro wu smo do `i ve li ube dqiv po raz za hvqa u ju }i sop stve nim gre {ka ma. U po sled wih 10 mi nu ta me ~a, za ra di li smo ~e ti ri neo po treb -

na is kqu ~e wa. O~e ku jem da su tra od i gra mo mno go bo qe i da po be di mo. Po zvao bih na vi ja ~e da do |u u {to ve }em bro ju ka ko bi smo svi za jed no na pra vi li jed nu le pu sport sku pri ~u - re kao je Sto ja no vi}. Stru~ ni {tab No vo sa |a na ra du je ~i we ni ca da su svi ru ko me ta {i zdra vi i sprem ni za su tra {wu utak mi cu, a do dat ni mo tiv mo `e bi ti i ~i we ni ca da duel s atra ka tiv nim ri va lom pre no si ti RT Voj vo di na, pa }e broj ni ru ko met ni audito ri jum {i rom Sr bi je ima ti pri li ku da na de lu vi di su dar dve do bre eki pe. I. Grubor

Fe tel le gal no do ti tu le Vla da ju }e te lo For mu le 1, Svet ska auto mo bil ska fe de ra ci ja, ob ja vi lo je da je Se ba sti jan Fe tel le gal no do {ao do ti tu le u ne de qu na Ve li koj na gra di Bra zi la. FIA je ob ja vi la da ne po sto ji s lu~aj ilegalnog pretic awa @an- Erika Ve rw a od strane Fetel a u ~ e tvrt om krug u t rk e na s tazi Interl ag os, po{to je na tom delu staze to bilo dozvoqeno, jer su bile istaknute zelene zastavice. Fetel je u nedequ postao najmla|i trostruki {ampion u istoriji Formule 1, po{to je kroz ciq pro{ao kao {esti i to posle pada na samo za~eqe u prvom krugu, posle kontakta sa Brunom Senom. Fetelov jedini konkurent u borbi za titulu Fernando Alonso zavr{io je trku na drugoj poziciji, zbog ~ega je na kraju imao tri boda mawe od mladog Nemca. Ipak, uprkos obja{wewu koje je stiglo iz FIA, Ferari je, iako je najavio da se ne}e àliti, zvani~no zatraìo obja{wewe situacije. Iako je FIA ve} sve pojasnila, ona mora da odgovori na zahtev italijanskog tima. Ferari, ina~e, ima do petka rok da uloì àlbu na rezultate trke, a samim tim i {ampionata, ali je posle poja{wewa FIA izvesno da ona ne bi promenila ishod {ampionata. Izvori u FIA potvrdili su da su ùte zastavice u trenutku kada je Fetel krenuo da preti~e Verwa bile istaknute pred tre}u krivinu, na redarskom mestu tri i 150 metara pre ~etvrte krivine, gde je bilo istaknuto zeleno svetlo. Po{to se redarsko mesto nalazi izme|u, u tom krugu je redar mahao zelenom zastavicom.

Mar ti no vi} i Re qi} u blo ku

- Do bro nam je po znat pro tiv nik, tu je do sta biv {ih igra ~a Voj vo di ne, zna mo wi hov stil igre. Ta ko |e, igra li smo s wi ma na tur ni ru u Kla do vu, ta da smo ih do bi li, ali to ne mo ra ni {ta da zna ~i, jer je to bi lo u pri prem nom pe ri o du. Do sa da su si gur no po di gli for mu, ali i mi smo na pre do va li. Na ma kik se vi vi {e ni su do zvo qe ni. Mo ra mo u}i u me~ mak si mal no i bor be no. O~e ku je nas si gur no te {ka

si mum i bo ri ti se od pr vog do po sled weg po e na. Iz gu bi li smo pet utak mi ca u taj-bre ku, to je ba{ peh, ali na da mo se da }e tas, ako do |e do pe tog se ta, ko na~ no pre vag nu ti i na na {u stra nu. @e li mo po be du, ona bi nam bi la od ve li kog zna ~a ja, ka ko zbog sa mo po u zda wa, ta ko i zbog po pra vqa wa sko ra na ta be li, ko ji je da le ko od za do voqa va ju }eg – za kqu ~io je Sa la ti}. M. R.

SPORT

dnevnik

petak30.novembar2012.

TRE NER VOJ VO DI NE NE BOJ [A VIG WE VI] PRED SU TRA [WI DER BI S CR VE NOM ZVE ZDOM

Po be da za kru nu je se ni

Mi tro vi }u ~e ti ri me ~a su spen zi je Na pa da~ Pa r ti za na Alek san dar Mi tro vi} o{tro je ka `wen zbog is kqu ~e wa na go sto va wu Ne ft~i ju, ne }e mo }i da igra na red ne ~e ti ri utak mi ce u Evro pi. Mi tro vi} je u Ba kuu iz jed na ~io re zul tat na 1:1, ali je de set mi nu ta ka sni je ver bal no na pao su di ju ko ji ga je is kqu ~io. Ma lo let ni igra~ srp skog {am pi o na pr vu utak mi cu su spen zi je od ra di }e pro tiv Ru bi na iz Ka za wa u ~e tvr tak, a osta le tri pre no se se na idu }u se zo nu u ko joj ne }e ima ti pra vo na stu pa od pr ve utak mi ce u kva li fi ka ci ja ma za evrop ske ku po ve.

Kra si} osta je u Fe ner bah ~eu Srp ski fud ba ler Mi lo{ Kra si} de man tvao je pi sa wa tur skih me di ja da iz Fe ner bah ~ea po no vo od la zi u Ru si ju. - Pro ~i tao sam u no vi na ma te in for ma ci je, ali sve je ja sno, osta jem tu gde je sam, ne na me ra vam da idem nig de iz Fe ner bah ~ea. Uosta lom ov de sam tek ne -

naj bo qe qu di ma sa ko ji ma sam sa ra |i vao, `e lim im da osvo je ti tu lu. Ni ti me je bi lo ko iz Ru si je kon tak ti rao, ni ti bih i{ao iz Tur ske. Ho }u ov de stan dard no me sto u naj bo qih 11, pre da mnom je i 2013. go di na, do }i }e sve na svo je, ra di }u, bo ri }u se, is pa {}e do bro, ne sum wam.

Voj vo di na }e su tra, u der bi ju 15. ko la Je len su per li ge na Ma ra ka ni, od me ri ti sna ge s fud ba le ri ma Cr ve ne zve zde, ~i me }e i zva ni~ no za vr {i ti je se wu po lu se zo nu. Je sen je bi la ta kva – ka kva je bi la i to kom zim ske pa u ze bi }e do sta vre me na za ana li ze sva ke vr ste, a duel dva ti ma ko ji no se cr ve no-be le bo je bi }e ve o ma bi tan za obe eki pe. To tvr di {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Ne boj {a Vig we vi}, ko ji je po tom do dao: - I Be o gra |a ni ma i na ma po treb na je po be da u der bi ju. Sa mo tri jumf se pam ti, a na ma bi osva ja we ~i ta vog ple na bi la kru na je se ni. Ono {to znam je to da }e na Ma ra ka ni bi ti od li ~an am bi jent, da }e se sa sta ti dve do bre eki pe i za to o~e ku jem fud bal na vi so kom ni vou. Ka da se re~ po ve la o Cr ve noj zve zdi, Vig we vi} je re kao: - Zve zda ni je bli sta la to kom je se ni, ali je re~ o ti mu ko ji sva ku gre {ku ri va la ume da ka zni. Uvi de li smo i ne ke sla bo sti u igri na {eg su tra {weg do ma }i na i ube |en sam da ima mo kva li tet da ih is ko ri sti mo. Uz to, bit no je da Be o gra |a ni ma ne do pu sti mo da se pri bli `e na {em go lu, jer ima ju igra ~e po put Mu drin skog, Mi li vo je vi }a i Mi li ja {a ko ji {u te vi ma mo gu da re {e utak mi cu. Mo ra }e mo da bu de mo str pqi vi i ne sme mo se bi da do zvo li mo da pro ma {u je mo {an se ko je bu de mo stvo ri li. Kqu~ }e pred sta vqa ti bit ka na sre di ni te re na gde }e mo mo ra ti da bu de mo ve o ma agre siv ni, ka ko bi smo na vre me pre ki da li Zve -

Be kam se vra }a u En gle sku

Milo{ Krasi}

ko li ko me se ci, na {ta bi li ~i lo da bi lo ko ja stra na po mi {qa na even tu al ni pre kid sa rad we? - re kao je Kra si}. Kao no vi Kra si }ev klub po mi wao se mo skov ski CSKA. - [to se CSKA ti ~e, ka ko bi sve bi lo raz ja {we no, to je klub ko ji za uz i ma po seb no me sto u mom sr cu, bu du }i da sam u we mu pro veo sja jan pe riod, `e lim sve

Tre ner Aj kut Ko xa man je pri li kom Kra si }e vog do la ska u Tur sku is ta kao da mu je on vi {e go di {wa `e qa. - „Sa wim imam ko rek tan od nos, ne mgou i ne }u da se `a l im ni na ko g a, iza b rao sam Fe ner bah ~e, kao {to je i on iza brao me ne, na za jed ni~ kom smo pu tu - za kqu ~io je Kra si}.

FI FA SKRA TI LA SPI SAK ZA „ZLAT NU LOP TU”

Naj bo qi su Me si, Ro nal do i Ini je sta Stan dard no - u naj u `em iz bo ru za igra ~a go di ne 2012. na {li su se Me si, Ro nal do i Ini je sta. Gvar di o la me |u tri naj bo qe tre ne ra go di ne? Li o nel Me si tre }i put uza stop no, a Kri sti ja no Ro nal do

sport skih no vi na ra {i rom sve ta, ti tu lu za naj bo qeg igra ~a sve ta do bi }e Ar gen ti nac, Por tu ga lac ili [pa nac. Od uje di we wa „Zlat ne lop te” ~a so pi sa „Frans fud bal” (do de qu je se od 1956) i „Zlat -

Lionel Mesi

i An dres Ini je sta dru gi put u po sled we tri go di ne. U Sao Pa u lu, skra }en je spi sak kan di da ta za FI FA „Zlat nu lop tu” sa 23 na tri ime na i (ni)je bi lo iz ne na |e wa: u Ci ri hu 7. ja nu a ra, gla so vi ma se lek to ra, ka pi te na i

ne ko pa~ ke” or ga ni za ci je FI FA (do de qu je se od 1991), sa mo je Me si osva jao ovaj pre sti `an tro fej. Pro {le se zo ne po be dio je klup ske ko le ge iz Bar se lo ne, Ini je stu i ]a vij Er nan de za, a 2010. bio je bo qi od Ro nal da iz Re a la i ]a vi ja.

Biv {i ka pi ten En gle ske Dej vid Be kam ne is kqu ~u je mo gu} nost po vrat ka u Pre mi jer li gu, po {to u su bo tu za vr {a va {e sto go di {wi an ga `man u LA Ga lak si ju. - Sre }an sam jer sam do bio ne ko li ko ve o ma in te re sant nih po nu da. Uvek sam go vo rio da }u se bo ri ti da po no vo za i gram u En gle skoj, jer sam na stu pao za naj ve }i klub na sve tu - Man ~e ster ju naj ted - re kao je Be kam. Be kam je na gla sio da to ne zna ~i da ga dru gi pre mi jer li ga {ki klu bo vi ne in te re su ju. - Ne mo gu se be da vi dim ka ko igram u ne kom dru gom klu bu, ali ni kad se ne zna. Us ta lom, imam ne ko li ko do brih po nu da pred so bom - re kao je Be kam. No vi tre ner Kvins Park Ren xer sa Ha ri Red nap iz ra zio je pro {log vi ken da, po po sta vqa wu na funk ci ju, `e qu da u we go vom ti mu za i gra Be kam. - Pro veo sam ne ko li ko me se ci u 2011. tre ni ra ju }i kod Red na pa u To ten he mu. Le po je ka da qu di go vo re do bro o va ma - re kao je Be kam.

Kra u~ ostao bez zu ba Na pa da~ Sto uk Si ti ja, ostao je bez tri zu ba ka da se su da rio sa Fa bri ci jom Ko lo }i ni jem u utak mi ci u ko joj je Sto uk sa vla dao Wu kasl 2:1. Ar gen ti nac je „kle pio” ru kom po vi li ci Kra u ~a na sta di o nu Bri ta ni ja u jed nom „va zdu {nom” du e lu ali te re nr Sto u ka, To ni Pu lis, sma tra da taj uda rac ni je bio na me ran. - Pi ter je hteo da na sta vi sa utak mi com, me |u tim, kad je vi deo svo je zu be u dok to ro voj {a ci, ~i ni mi se da se za ma lo one sve stio. Dva zu ba su mu is pa la, a tre }i je bio na bi jen u gor wu vi li cu. Mo ra }e sa da ma lo da se opo ra vi, ipak mi slim da ni je bi lo zle na me re - re kao je Pu lis. Ni {ta od osme hi va wa za Kra u ~a, bar ne ko vre me, dok ne po pra vi zu be, od no sno, „na ba ci” ve {ta~ ke.

Neboj{a Vigwevi}

zdi ne ak ci je i na met nu li na{ stil igre. Mo `e mo do sta to ga i ve ru jem da }e am bi jent na sta di o nu uti ca ti na to da mo tiv na {ih igra ~a bu de ve li ki. U po sled we vre me usta li la se po sta va No vo sa |a na s dva zad wa ve zna igra ~a. U du e lu s Rad ni~ kim 1923 je di no je ume sto A|u rua igrao Me leg, pa nas je za ni ma lo da li }e tre ner Voj vo di ne pra vi ti ne ke pro me ne za su tra {wu utak mi cu. - Po sta va ko ja se usta li la po ka za la je naj vi {e i igra sve bo qe i za to su tra ne }u eks pe ri men ti sa ti – ka te go ri ~an je bio Vig we vi}. – A|u ru je po ka zao da, uz de fan ziv ne oba ve ze, mo `e

da {u ti ra ka go lu ri va la i asi sti ra i bi }e u po sta vi, ba{ kao i Ra do ja ko ji se sve vi {e oslo ba |a i igra sve bo qe. In si sti ra }u na to me da u sa moj za vr {ni ci bu de mo ak tiv ni ji i broj ni ji. De fi ni tiv no je pri met na `e qa igra ~a da bu du i efi ka sni ji, ali je evi dent no i to da u re a li za ci ji po sto ji ne ka vr sta blo ka de i stra ha. To nam se po na vqa i mo ra }e mo na tom seg men tu do sta da ra di mo, ali je do bro to {to stva ra mo {an se. Po treb na nam je bo qa kon cen tra ci ja i vi {e sa mo po u zda wa, a u Be o gra du }e mo bi ti ofan ziv ni ono li ko ko li ko igra ~a bu de u~e stvo va lo u za vr {ni ci ak ci ja.

Uti s ak s tri b i n a je da Vu li } e v i} i Ste v a n o v i} po de snom bo k u ~e s to gu { e je d an dru g og. - Oni igra ju ve} du go za jed no i tre ba lo bi da se po zna ju. Ipak, tre ba ima ti na umu i to da su ih ri va li pro ~i ta li, pa bi upra vo Ste va no vi} mo rao da pre u zme ve }i ri zik na se be i ne kim iz ne nad nim po te zi ma nad mu dri od bra nu su par ni ka. U po sled we vre me Ka tai igra sve bo qe, ~i me i le va stra na na pa da do bi ja na kva li te tu. - Ka tai je ne sum wi vo kva li te tan igra~, ali je pro blem bio u to me {to je bio ne spre man po sle bo le sti. Do sta se pro me nio, po seb no svo je po na {a we i to do no si re zul ta te, pa je smi re ni ji i kon cen tri sa ni ji na igru. Mi slim da shva ta ka ko tre ba i mo `e da igra, tim pre {to je mlad fud ba ler pred ko jim je ka ri je ra. S ka kvim ras po lo `e wem do ~e ku ju der bi s Cr ve nom zve zdom? - Uvek sam op ti mi sta, jer znam s ka kvim igra ~i ma ra dim i ko li ko oni mo gu. Ve ru jem u rad i kva li tet i si gu ran sam da to na kra ju mo ra da do ne se do bar re zul tat. U Be o gra du }e nam bi ti po treb na i do za sport ske sre }e, ali smo sve sni da se za wu mo ra mo sa mi iz bo ri ti. Ka da se po gle da ju re zul ta ti obe eki pe to kom ove je se ni, mi slim da bi i je dan gol mo gao da od lu ~i pi ta we po bed ni ka – za kqu ~io je Ne boj {a Vig we vi}. Utak mi ca u Be o gra du igra se su tra od 19 ~a so va, uz pre nos na ka na lu TV Pr va. A. Pre do je vi}

CR VE NA ZVE ZDA BEZ PRA VA NA GRE [KU

Svi kre di ti odav no po tro {e ni Fud ba le ri Cr ve ne zve zde su sta i bor be na utak mi ca, u ko joj se pro vu kli u Uì cu, osvo je ni tre ba po pra vi ti re a li za ci ju su bo do vi ko ji ma se i da qe dr ì stvo re nih pri li ka. To ni je jed pri kqu ~ak za vo de }im Par ti za - no sta van za da tak jer od bra na nom. Pro te klih da na vla da pu na Voj vo di ne funk ci o ni {e bes mo bi li za ci ja na Ma ra ka ni pred pre kor no, ma lo go lo va su pri der bi duel sa Voj vo di nom. Ra di mi li, ali ih za to ne od li ku je ni se na por no ka ko bi eki pa sprem - efi ka snost. Na{ adut, kao i u no do ~e ka la me~ ko ji mo è da ima pre sud ni uti caj to kom pro le }a u bor bi za è qe nom ti tu lom. - Po i gra li smo se jo{ jed nom ove je se ni sa ìv ci ma na vi ja ~a. Ipak, naj va `ni je da smo iz bo ri li po be du pro tiv Slo bo de, dok se sve osta lo br zo za bo ra vqa. Po ku {a va mo da ra dom na tre nin zi ma is pra vqa mo uo~e ne gre {ke, pa ve ru jem da }e mo pro tiv Voj vo di ne po ka za ti kva li tet nu igru. Duel spa da u ka te go ri ju te ìh, jer zna mo vred no sti ri va la, i sna gu wi ho ve od bra ne. Uz po mo} na vi ja ~a ulo ì - Uro{ Spaji} ~e mo mak si mum tru da da na kon to sta vi mo vred ne mno gim pret hod nim su sre ti ma, bo do ve - ka è Mar ko Ve {o vi}, bi }e po dr {ka sa tri bi na. Na ko ji }e u od su stvu po vre |e nog dam se da }e mo ciq is pu ni ti, a Mi ki }a opet za u ze ti me sto kraj to su tri bo da - po ru ~io je La zo de sne aut li ni je. vi}. Dar ko La zo vi} o~e ku je ne iz Tre ner Jan ko vi} ne }e ima ti ve stan meg dan na na {em naj ve - na ras p o l a g a w u zbog ù t ih }em sta di o nu. kar to na Jo va no vi }a i Mi ja i- - Der bi ima spe ci fi~ nu te - lo vi }a. Da kle, ro ka de u i ona ì nu u se bi, a is pred nas je opet ko po ro znoj od bra ni su ne mi im pe ra tiv po be de. Bi }e to ~vr - nov nost. Naj ve ro vat ni je da }e

po s le du ` eg gre j a w a klu p e {an su na po zi ci ji {to pe ra do bi ti Mak si mo vi}, u pa ru sa sve bo qim Spa ji }em. - Po tro {i li smo sve kre di te, na kra ju po lu se zo ne ne ma mo pra vo na gre {ku. To kom ne de qe mak si mal no smo skon cen -

tri sa ni na me~, vra ti lo se i sa mo po u zda we. Bi }e mo sprem ni za sva is ku {e wa ka ko bi iz bo ri li tri jumf ko ji nas osta vqa u tr ci za ti tu lom. Upo zna ti smo sa vr li na ma i ma na ma Voj vo di ne, ali pre sve ga obra ti } e m o pa ` wu da po d ig n e m o ni vo na {e igre - za kqu ~io je Uro{ Spa ji}. Z. Ran ge lov

Sme de rev ci {traj kuju Fud ba le ri Sme de re va stu pi li su u {trajk, pa su od bi li da tre ni ra ju dok im klub ne is pla ti du go va wa. Igra ~i ma se, obra tio sport ski di rek tor klu ba Alek san dar Pan ti}, i na vod no re kao da ne ma na ~i na da se na |e no vac za is pla tu du go va wa, uz po ru ku ne za do voq ni ma da mo gu da idu. Fud ba le ri ma je sta vqe no do zna wa da je si tu a ci -

ja i vi {e ne go te {ka, bez kon kret ne na ja ve da bi po okon ~a wu o~aj ne je se ni, mo glo da se po ja vi pra vo re {e we za pro ble me. Za sa da se ne zna ju ta~ na du go va wa pre ma igra~ kom ka dru. U ~i tav iz nos ne sta ju sa mo za o sta le is pla te na ime re dov nih pla ta, ve} ra te ugo vo ra i ne is pla }e na sta na ri ne.

SPORT

petak30.novembar2012.

dnevnik

PRVA MU[KA LIGA SRBIJE

LIGA [AMPIONA

No vo sa |a ni se igra li

Ne mo} ni gosti

Vojvodina Srbijagas - Radni~ki FMP 101:59 (26:16, 28:12, 26:17, 21:14) NO VI SAD: Ma la sa la SPC „Voj vo di na”, gle da la ca 300, su di je: Obrk ne `e vi}, Mi lo va no vi} i Pa vli ca (svi Be o grad). VOJ VO DI NA SR BI JA GAS: Pet ko vi} 6, Mar ko vi} 19, [e {li ja , Sto ja ~i} 13, Ma ro je vi} 10,

be li ni ovo ga pu ta ni su bi li kom plet ni. Ni su igra li Osmo kro vi}, ^o ma gi} i Pe {a ko vi}. U na ja vi tre ner Vo {e Si ni {a Ma ti} is ti cao je da su Be o gra |a ni ve o ma br zi, sna `ni i da stal no ata ku ju ka ko {u. Me |u tim, ma lo od to ga vi |e no je u du e lu.

Voj vo di na - Rad ni~ ki FMP Bo rac - Ta mi{ Me ga Vi zu ra - OKK Be o grad Vr {ac - Me ta lac Kon stan tin - Slo bo da Sme de re vo - Slo ga Ja go di na - BKK Rad ni~ ki 1. Voj vo di na 2. Me ga Vi zu ra 3. Kon stan tin 4. Vr {ac 5. Slo bo da 6. Bo rac 7. Rad n. FMP 8. Me ta lac 9. Ta mi{ 10. BKK Rad n. 11. OKK Be o g. 12. Sme de re vo 13. Ja go di na 14. Slo ga

Nikola Kalini} (levo) u duelu s \uranom

Ze ko vi} 9, ^am pa ra 4, \u mi} 8, Ive qa 10, Ka li ni} 16, Ku `e ta 6. RAD NI^ KI FMP: \o ki} 13, Za ri} 8, \u ran 2, Bo jo vi} 2, Mar ko vi} 7, Re bi} 2, Ri sti} 6, \u ka no vi} 3, [tu ra no vi} 6, Xa ko vi} 1, Sto ja di no vi} 2, Sta men ko vi} 7. Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa ni vu ima li ni ka kvih pro ble ma u du e lu s Rad ni~ kim FMP. Po da tak da su po sti gli 101 ko{, a ri val 59, do vo qan je po ka za teq sna ga na par ke tu. Uz to, cr ve no-

Marseq - Vojvodina 13:7 (4:2, 3:1, 4:0, 2:4)

Po ~e tak dru gog po lu vre me na na go ve stio je ka ta stro fu mo ma ka iz Be o gra da, ko ji ni su zna li {ta ih je sna {lo. Do ma }i su za i sta bi li ne go sto qu bi vi, kad je igra na par ke tu u pi ta wu. Po ga |a li su sa svih stra na, a is ti ca li su se Ra do van Mar ko vi}, Mi lan Ka li ni},

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

9 9 6 6 6 5 5 5 4 4 4 3 3 1

1 1 4 4 4 5 5 5 6 6 6 7 7 9

101:59 61:58 107:80 65:75 89:66 79:67 68:79

903:735 909:810 733:673 791:783 748:786 712:714 767:772 710:726 724:713 759:763 785:857 727:771 735:793 737:842

19 19 16 16 16 15 15 15 14 14 14 13 13 11

Fo to: O. Ade mov ski

Ve} u pr voj de o ni ci do ma }i su po la ko, ali si gur no, gra di li svo ju igru i po ga |a li. U od bra ni su bi li iz u zet ni, a u na pa du sko ro da i ni su pro ma {i li. U dru goj ~e tvr ti ni po ~e li su da di `u ko{ raz li ku i na kra ju po lu vre me na ima li su pred nost od ~ak 26 po e na. U tom de lu go sti ni su mo gli sko ro ni {ta da ura de, jer pod ko {em su bi li pri li~ no ne mo} ni. Osmi {qe ne ak ci je vo dio je Ste fan Sto ja ~i} i uz put bio pre ci zan.

ko ji je imao naj vi {e in dek snih po e na, Og wen Ku `e ta, Ra do mir Ma ro je vi} i osta li mom ci. Raz li ka je u jed nom tre nut ku bi la ~ak 38 ko {e va. Po sled wa de o ni ca bi la je ne {to mir ni ja i go sti uspe va li da na pra ve ne ko li ko le pih ak ci ja i po stig nu ko {e ve. Ali, ni ka ko ni su mo gli da stig nu ogrom nu pred nost. Na kra ju, Voj vo di na je i svo je na vi ja ~e po ~a sti la ti me {to je po sti gla 101 ko{. M. Pavlovi}

MAR SEQ: Grad ski ba zen, gle da la ca: 700, su di je: Ci sne ros ([pa ni ja) i Van der Lo (Ho lan di ja). Is kqu ~e wa: Mar seq 11, Voj vo di na 7. MAR SEQ: N. Si mon, Hion, Kon stan tin Bi ka ri 1, Odon 4, Le na, T. Si mon 2, Oli von, Di no, Ran |i}, Bo de `a 4, Ko va ~e vi} 2, Ka ma ra sa, Bah na. VOJ VO DI NA: Ma rin ko vi}, Bo san ~i}, Jok si mo vi} 1, Vuk sa no vi}, Mi li ~i} 1, Va si} 2, Ge ra to vi}, Cr ven ko, We go van, Ubo vi} 1, Mat ko vi} 1, Gvo zda o vi} 1, Ro ga no vi}. Va ter po li sti Voj vo di ne pre tr pe li su ube dqiv po raz u Mar se qu od isto i me ne eki pe. Iako

su pred put No vo sa |a ni obe }a va li da }e pro tiv Mar se qa da ti sve od se be i po ku {a ti da se iz Fran cu ske vra te s no vim bo do vi ma, to se ni je de si lo. Opet su se mla di igra ~i ma Voj vo di ne de {a va le neo pro sti ve gre {ke, a is ku sni sa stav Mar se qa to je na naj bo qi a~in is ko ri stio i kru ni sao jo{ jed nom po be dom. Ve} od star ta kre nu li su Fran cu zi si lo vi to i po sle dve ~e tvr ti ne na pra vi li oset nu pred nost od 7:3. I ka da se o~e ki va lo da }e No vo sa |a ni da se trg nu i vra te u me~ de si lo se upra vo su prot no. Mar seq je u tre }oj de o ni ci na pra vio se ri ju od 4:0 i do {ao do ube dqi vih 11:3. Za i gra li su ne {to an ga `o va ni je

A grupa

C grupa

Pe to ko lo: Li ga mus - Vu qag me ni 5:15, Eger - [ur man 13:4, Spar tak Vol go grad - Ha no ver 12:4.

Pe to ko lo: Sin tez - Bre {a 9:4, Mar seq - Voj vo di na 13:7, Bar se lo ne ta je slo bod na.

1. Vu qag me ni 2. Spar tak 3. Eger 4. [ur man 5. Ha no ver 6. Li ga mus

1. Bar se lo ne ta 2. Sin tez 5. Mar seq 3. Bre {a 4. Voj vo di na

5 5 4 5 5 4

5 4 2 2 1 0

0 0 0 0 0 0

0 1 2 3 4 4

68:27 15 57:35 12 44:30 6 32:54 6 25:57 3 28:50 0

Pe to ko lo: Jug - Olim pi ja kos 10:8, Mon pe qe - Kroj clin gen 15:8, Cr ve na zve zda je slo bod na. 4 4 4 4 4

4 3 2 1 0

0 0 0 0 0

4 2 2 1 1

0 0 0 0 0

0 2 2 3 3

41:20 12 38:32 6 34:42 6 29:34 3 30:44 3

D grupa

B grupa

1. Jug 2. Olim pi ja kos 3. C. zve zda 4. Mon pe qe 5. Kroj clin gen

4 4 4 4 4

0 1 2 3 4

63:23 12 43:30 9 50:34 6 32:43 3 27:85 0

Pe to ko lo: Ga la ta sa raj - Se ged 4:6, [pan dau - Ora dea 15:13, Par ti zan je slo bo dan. 1. Se ged 2. Par ti zan 3. Ga la ta sa raj 4. Ora dea 5. [pan dau

4 4 4 4 4

4 2 1 1 1

0 1 1 0 0

0 1 2 3 3

36:25 12 33:30 7 27:29 4 40:45 3 37:44 3

NBA LIGA

Tu ~a u Bo sto nu Ne u o bi ~a je ne sce ne za NBA – tu ~a igra ~a na te re nu, is kqu ~e wa, bu~ na pu bli ka...sve to de si lo se na der bi ju is to~ ne kon fe ren ci je iz me |u Bo sto na i Bru kli na. Re zul tat – po be da Net sa 95:83, kao i tri is kqu ~e wa i mno {tvo

teh ni~ kih gre {a ka. Do tu ~e je do {lo pri vo| stvu Net sa od 15 raz li ke, a za po ~eo je Ra xon Ron do, ko je na pao pro tiv ni~ kog igra ~a zbog o{trog fa u la nad Ke vi nom Gar ne tom.

- Sve to {to smo vi de li ni je ni ka kva ~vr sti na - re kao je qu ti tre ner Bo sto na Dok Ri vers po sle me ~a na zvav {i svoj tim me ka nim. OK, bio je to tvrd faul nad Ke vi nom, ne po tre ban pre sve ga. Ali pro blem je po me ni {to pro tiv ni~ ki ti mo vi mi -

sle da mo gu ta ko nas fa u li ra ju - do dao je Ri vers ko ji je ipak na {ao i po ne ku re~ oprav da wa za Ron da - Ke vin je bio va zdu hu pri li kom fa u la. Bio je opa san faul, mo gao je Hem fris da ga po vre di. Ra xon je re a go -

vao, ma lo pre te rao, ve ro vat no su i sla bi re zul ta ti uti ca li na ner vo zu. Sla vi lo je u sre du u Va {ing to nu. A ka ko I ne bi, po sle 12 po ra za, ube le `e na je pr va po be da u se zo ni. Vi zard si su po be di li Por tland sa 84:82. Naj za slu `ni ji za tri jumf bio je Xor dan Kro ford sa 19 po e na, i od lu ~u ju }om troj kom dva mi nu ta pre kra ja me ~a. U osta lim me ~e vi ma, San An to nio je na sta vio sa od li~ nim par ti ja ma. Do 13. po be de u se zo ni Spur se je pred vo dio sa klu pe Ma nu \i no bi li sa 20 po e na, a po red we ga od li~ ni su bi li i Xer mejn ONil sa 19 i Dan kan sa 15 po e na. Ne ja ki De tro it je pre ga zio sa 40 po e na raz li ke jo{ sla bi ji Fi niks u ko jem je naj bo qi na te re nu uba cio 11 ko {e va – Lu is Sko la. Kom plet ni re zul ta ti: Or lan do - San An to nio 89:110, Va {ing ton Por tland 84:82, Ata lan ta - [ar lot 94:91, Bo ston - Bru klin 83:95, De tro it - Fi niks 117:77, ^i ka go Da las 101:78, Mem fis - To ron to 103:82, Mil vo ki - Wu jork 88:102, Wu Or le ans - Ju ta 84:96, Okla ho ma - Hju ston 120:98, L.A. Kli per si Mi ne so ta 101:95.

OSMINA FINALA KUPA SRBIJE

Va ra din ke pr o {le, Vo {a is pa la Od boj ka {i ce Va ra di na su se, la ga nom po be dom nad be o grad skim Rad ni~ kim, pla si ra le u ~e tvrt fi na le Ku pa Sr bi je, a dru gi no vo sad ski pred stav nik u ovom tak mi ~e wu pr vo li ga{ Voj vo di na, po lo `i la je oru` je pred su per li ga {em TENT-om iz Obre nov ca. Va ra din ke su, pre ma o~e ki va wu, oprav da le ulo gu fa vo ri ta za

sve ga 70 mi nu ta igre, a Be o gra |an ke su bi le kon ku rent ne sa mo do pr vih teh ni~ kih tajm-auta u svim se to vi ma, a ka sni je su pot pu no bi le u po ~i we nom po lo `a ju. Ta ko je no vi tre ner Ka pri{ star to vao po be dom na pre mi je ri na ~e lu klu pe no vo sad skog su per li ga {a. Voj vo di na je ima la sna ge sa mo da ot ki ne set fa vo ri zo va nom TENT-u, ali i to je ve li ki uspeh za mlad pr -

Radni~ki (B) – Varadin 0:3 (18:25, 17:25, 14:25) BE O GRAD: Ha la SD „Rad ni~ ki”, gle da la ca: 50, su di je: Zo to vi} i Ba lan xi} (obe iz Be o gra da). RADNI^KI: Ko sti} 2, Va si}, \o ko vi}, Spre mo 3, Mi tro vi} 3, Sa vo vi}, Mar se li 10, Mi }e vi} 9, Jo va no vi}, Jo vi}, Sa vi} (l), Ra i ~e vi} 4. VARADIN: Mal ~i}, Bak maz, Ra ~i} 1, J. Mi haj lo vi} 6, Di vac 4, M. Mi haj lo vi} (l1), Jak {i} 13, Ma le {e vi} 10, J. Jo vi ~i} 6, Vu lin 8, Ga qak (l2).

Vojvodina – TENT 1:3 (25:17, 10:25, 15:25, 12:25) NO VI SAD: Ha la „Du ga”, gle da la ca: 30, su di je: Le ko (Srem ski Kar lov ci), Ko la re vi} (No vi Sad). VOJVODINA: Pe ri {i} 2, Pu ri} 1, Ni ko li}, Sta na re vi} (l1), Gli go ri} 8, [o bot, Pi li po vi} 10, Egi} 4, Vuj no vi} 9, Ko pren 1, Ne {ko vi} (l2). TENT: Pi li po vi}, Mi tro vi} 19, ]e ra ni}, @u ni} 15, Jo vi ~i} (l2), Vig we vi} 8, An dri} 6, Mi soj ~i} 7, Du gi}, Pu zo vi} 14, Sta ni mi ro vi} 2, Vu ko ma no vi} (l1), Ste va no vi}.

vo li ga {ki sa stav u du e lu sa ja kim su per li ga {em. Ipak, po sle osvo je nog uvod nog se ta, ni su No vo sa |an ke mo gle ozbiq ni je da se od u pru fa vo ri tu i Obre nov ~an ke su pr o {le me| zu osam naj bo qih u Ku pu. Re zul ta ti - mu {kar ci: Bo rac (S) - Spar tak (Q) 3:1 (25:18, 21:25, 25:18, 25:23), \er dap - Rib ni ca 3:0 (25:18, 25:18, 25:21), Je din stvo (SP) - Cr ve na zve zda 0:3 (19:25, 18:25, 21:25), Ja go di na - Rad ni~ ki (K) 0:3 (20:25, 25:27, 15:25), No vi Pa zar ju ni or - Mla di rad nik 3:2 (23:25, 24:26, 25:21, 25:20, 15:13), Mla de no vac - Voj vo di na NS se me 0:3 (17:25, 17:25, 15:25), Spar tak (S) - @e le zni ~ar 3:0 (25:22, 25:15, 25:18), Klek - Par ti zan 3:1 (25:17, 25:22, 22:25, 26:24). @e ne: Voj vo di na - TENT 1:3 (25:17, 10:25, 15:25, 12:25), Ni{ Vi zu ra 0:3 (14:25, 22:25, 12:25), Rad ni~ ki (B) - Va ra din 0:3 (18:25, 17:25, 14:25), Cr no ko sa - Cr ve na zve zda 0:3 (17:25, 19:25, 17:25), Iton Srem tem po - NIS Spar tak 0:3 (13:25, 13:25, 19:25), @e le zni ~ar (L) - Di na mo (P) 3:0 (25:18, 25:21, 25:13), Sme~ 5 - Je din stvo (U) 0:3 (22:25, 18:25, 18:25), Je din stvo (SP) - Ko lu ba ra 1:3 (17:25, 18:25, 25:21, 21:25). M. R.

MEMORIJAL BORE KOSTI]A

Bor be no do re mi ja Osmo ko lo na 17. Me mo ri ja lu Bo re Ko sti }a ko je se igra u ho te lu Sr bi ja u Vr {cu do ne lo je po pr vi put od po ~et ka tur ni ra sva tri ne re {e na is ho da. Ali ni su to bi li do go vo re ni re zul ta ti. Kao i sve par ti je do sa da bi le su bor be ne i pu ne di na mi ke ta ko da su gle da o ci i ovog ko la ima li pri li ku da u`i va ju u maj sto ri ja ma ve le maj sto ra. Pr vi su par ti ju za vr {i li Sve tu {kin i Se dlak ali tek po sle 30 po te za u jed na koj to pov skoj za vr {ni ci ka da im vi {e ni je bi la po treb na su dij ska sa gla snost za re mi. Dva po te za vi {e igra li su Ni ko li} i Cvi tan, ali to je bi lo u tre nut ku ka da su na ta bli bi le obo stra no ne bro je ne mo gu} no sti za da qu igru. Ne `e le }i da i{ta ri zi ku ju sklo pi li su pri mir je a tek u sa li za ana li ze, na za do voq stvo pri sut nih “ki bi ce ra”, pri ka za li su mo gu }e vra to lo mi je za ne iz ve snim za vr {et kom. Ju ~e je i Bo go sa vqe vi} ko na~ no od i grao pro tiv igra ~a sa naj ve }im rej tin gom na tur ni ru Ge or gi e va igru ka kvu su do ma }i qu bi te qi {a ha od we ga o~e ki va li jo{ od pr vog ko la. Osta vio je Bo go sa vqe vi} otrov nog, ne bra we nog pe {a ka u cen tru ta ble, da bi na kon {to ga je cr ni uzeo sle di la po nu da jo{ ve }e `r tve – lov ca, ko ju Bu ga rin ni je smeo da pri hva ti jer bi ubr zo pot pao pod mat ni na pad. Ini ci ja ti va je od ta da pa do kra ja par ti je pri pa la be lom ali je is ku sni Ge or gi ev uspe vao da odo li i pri ve de po zi ci ju u lu ku spa sa, ko ri ste }i ve} po slo vi~ nu vre men sku osku di ca sa ko jom se Bo go sa vqe vi} bo rio. Re zul ta ti 8. ko la: Ni ko li} Cvi tan - re mi, Bo go sa vqe vi} - Ge or g i ev re mi, Sve tu {kin - Se dlak re mi. Pla sman: 1-2. Cvi tan, Sve tu {kin 5,5, 3. Ni ko li} 4,5, 4. Se dlak 4, 5. Ge or gi ev 3, 6. Bo go sa vqe vi} 1,5. B. Dankovi}

Ivan Gvozdanovi}

Foto: F. Baki}

igra ~i Voj vo di ne u po sled wem pe ri o du po ku {a va ju }i da ubla è vi sok po raz, ali ve} je bi lo ka sno. Fran cu ze su do po be de vo di li iz u zet no efi ka sni Fre de rik Odon i Mi hael Bo de à, ko ji su bi li go to vo ne re {i va enig ma za od bra nu Voj vo di ne i po sti gli su po ~e ti ri po got ka. - Raz o ~a ran sam na stu pom u Mar se qu, ali to je jed no stav no re la nost. Ovo je sport ima i uspo na i pa do va, ali mo ji igra ~i mo ra ju da shva te da jed na lop ta, je dan lo {e od i gran po tez ba ca u mi nus fa zu iz ko je ne mo è po sle da se iza |e. Oni su nas nat pli va li i to iz na {ih gre {a ka - re kao je tre ner Voj vo di ne De jan Sta no je vi} ne za do vo qan na stupm svo jih pu le na u Mar se qu. G. M.

PROTESTI NA STADIONIMA U NEMA^KOJ

Go stu ju }i na vi ja ~i se pro te ru ju Fud bal ski sa vez Ne ma~ ke od lu ~io je da 12. de cem bra do ne se od lu ku ko jom }e broj go stu ju }ih na vi ja ~a na tri bi na ma bi ti sma wen sa de set po sto na pet od ukup nog ka pa ci te ta sta di o na. To je raz log zbog ko jeg su se na vi ja ~i po slu `i li „gan di jev skim” me to da ma pro te sta ka ko bi iz ra zi li svo je ne sla ga we sa tom od lu kom. Me |u na vi ja ~i ma ko ji se pri kqu ~i li pro te stu bi li su i na vi ja ~i Bo ru si je iz Dort mun da ko ji su pr vih 12 mi nu ta i 12 se kun di utak mi ce pro -

ve li u ti {i ni na Vest fa len sta di o nu u utak mi ci pro tiv Di zel dor fa. Na vi ja ~i su se sim bo li~ no od lu ~i li za broj 12 jer je to i da tum ka da bi od lu ka tre ba lo da bu de do ne {e na, a pro te sti }e bi ti na sta vqe ni sve do da tu ma ka da se bu de gla sa lo o pro me na ma. - Pro test je or ga ni zo van ka ko bi smo po ka za li ka ko }e utak mi ce iz gle da ti bez na vi ja ~a na tri bi na ma - re kao je port pa rol Pro Fan gru pe, Fi lip Mark hart...

POLUFINALE KUPA VOJVODINE (M)

Su bo ti ~a ni la ko do fi na la Spartak Vojput - Nova Pazova 33:20 (18:11) SU BO TI CA: Sport ska ha la „Du do va {u ma”, gle da la ca 200, su di ja: Man di}, Ko va ~e vi} (No vi Sad). Sed mer ci: Spar tak Voj put 3 (2), No va Pa zo va 7 (2), is kqu ~e wa: Spar tak Voj put 6 , No va Pa zo va 4. mi nu ta. SPAR TAK VOJ PUT: Vu ko sla vo vi}, Ko so vi}, Je li} 2, Pa vlo vi}, Ja wi} 1, Ka tak 7, Ko va ~e vi} 3 (2), Gal fi 1, To do ro vi} 1, Jo va no vi} 5, Ku ki} (10 od bra na), Dis tol 4, Pa to~ ka ji, Pa pi} 4, Bo `o vi} 5, \u ka no vi} (14 od bra na, 5 sed me ra ca). NO V A PA Z O V A: Ili} 7, Ku k i} 1, Iva n i}, Gru b i} 2, @iv k o v i} 1 (1), Gam b er 2, Na ran ~ i}, Vok {i 2 (1), Jan k o vi}, Oqa ~ a 1, Ko v a ~ e v i} 1,

ôj b a {i} (8 od b ra n a), Ma r in ko v i} 4, La b u d o v i} 1, Mi h aj lo v i} 5. Kao {to se i o~e ki va lo Spar tak Voj put je la ko po be dio No vo pa zov ~a ne. Igrao je do bro i ozbiq no od sa mog po ~et ka. Na od mor su pu ta ri oti {li sa se dam go lo va vi {ka u mre ì. U na stav ku jo{ bo qa igra pla vobe lih kao od {a le re {e ta li su mre ù go sti ju. Od 45. mi nu ta tre ner Bra ni slav Zeq ko vi} dao je {an su mla dim igra ~i ma ko ji su u ovom pr ven stvu ima li naj ma wu mi nu ta ù. U fi na lu Ku pa Voj vo di ne Spar tak Voj put }e se sa sta ti sa Pro le te rom iz Zre wa ni na (21. de cem bra u Su bo ti ci). S. Stojiqkovi}

DANA[WI SPORTSKI PROGRAM Rukomet

Ko{arka

Pr v a mu {ka li g a, se ver – KA]: Ti t el XD – @e l e z ni ~ar (I) (20.30), KI K IN D A: Cr v e n a zve z da – @SK (18.15). Pr va èn ska li ga, se ver – ADA: Ha las Jo èf – Te me rin (18), BAJ MOK: Rad ni~ ki – Do lo vo (20). Dru ga mu {ka li ga, se ver – RI \I CA: Dal ma ti nac – Her ce go vi na (20). Dru ga èn ska li ga, se ver @A B AQ: @e q a – Uni r ea (18)

Pr va mu {ka li ga - se ver NO VI SAD: Voj vo di na Sr bi ja gas - Ve ter nik (16.30), VR BAS: Vr bas - Voj vo di na (15) Dru ga mu {ka li ga - se ver KI KIN DA: Ve li ka Ki kin da - Apa tin (20) Dru ga mu {ka li ga - se ver/jug - VOJ KA: Voj ka - Rad ni~ ki (19), BA NAT SKO VE LI KO SE LO: BNS - LSK (21) M@RK li ga - BE O GRAD: Ra di voj Ko ra} - Vo `do vac (20.30), BA WA LU KA: Mla di kra ji {nik - ^e lik (19)

SPORT

dnevnik ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Vest Hem - ^el si Ar se nal - Svon si Fu lam - To ten hem Li ver pul - Sa u temp ton Man. si ti - Ever ton Kvins Pa rk - Aston Vi la VBA - Sto uk Re ding - Man ~e ster j. Nedeqa No ri~ - San der lend Ponedeqak Wu kasl - Vi gan

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (17) (21)

1. Man ~e st. j. 14 11 0 3 33:18 33 2. Man ~e st. s. 14 9 5 0 27:10 32 14 7 5 2 24:13 2 6 3. ^el si 14 8 2 4 24:18 2 6 4. VBA 5. To ten hem 14 7 2 5 25:23 2 3 14 5 7 2 24:18 2 2 6. Ever ton 7. Ar se nal 14 5 6 3 24:14 2 1 8. Svon si 14 5 5 4 21:17 2 0 14 4 7 3 13:12 1 9 9. Sto uk 10. Vest Hem 14 5 4 5 16:16 1 9 11. Fu lam 14 4 5 5 25:23 1 7 12. Li ver pul 14 3 7 4 18:18 1 6 13. No ri~ 14 3 7 4 11:20 1 6 14 3 5 6 14:21 1 4 14. Wu kasl 15. Vi gan 14 4 2 8 15:25 1 4 16. San der l. 13 2 7 4 12:16 1 3 17. A. Vi la 14 3 4 7 11:22 1 3 18. Sa u temp t. 14 3 3 8 21:31 1 2 13 1 6 6 16:23 9 19. Re ding 20. KPR 14 0 5 9 10:26 5

ENGLESKA – ^EMPION[IP

Danas Bir min gem - Midlzbro Subota Ha der sfild - Lids Mil vol - ^arl ton Bol ton - Ip svi~ Pi ter bo ro - Blek pul Kri stal P. - Br ja ton Vat ford - Barn sli No tin gem F. - Hal Bri stol - Vul ver hemp ton Le ster - Der bi Nedeqa Barn li - Blek burn Kar dif - [e fild V. 1. Kar dif 2. Kri stal 3. Midlzbro 4. Le ster 5. Mil vol 6. Hal 7. Braj ton 8. Vot ford 9. No tin gem 10. Blek burn 11. Ha der sf. 12. Der bi 13. ^arl ton 14. Barn li 15. Lids 16. Blek pul 16. Vulvs 17. Bol ton 18. Vulvs 19. Bri min gem 20. Barn sli 21. Is pvi~ 22. [e fild 23. Bri stol 24. Pi ter bo ro

19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19

12 11 11 10 9 10 8 9 7 7 8 7 7 8 7 6 6 6 6 5 4 4 4 4 4

2 4 2 3 5 2 7 3 8 7 4 6 6 3 5 7 4 7 4 6 5 5 3 3 1

5 4 6 6 5 7 4 7 4 5 7 6 6 8 7 6 9 6 9 8 10 10 12 12 13

(20.45) (13.30) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) (13.30) (16) 37:25 36:24 32:24 31:17 33:26 27:24 27:16 33:27 27:24 27:24 24:27 29:27 26:24 32:33 26:30 31:28 24:26 27:28 24:26 23:30 18:28 17:40 22:36 28:37 20:32

38 37 35 33 32 32 31 30 29 28 28 27 27 27 26 25 22 25 22 21 17 17 15 15 13

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas For tu na D. - Ajn traht Subota [al ke - Bo ru si ja (M) Ba jer (L) - Nir nberg Majnc - Ha no ver Aug zburg - Fraj burg Groj ter F. - [tut gart Ba jern (M) - Bo ru si ja (D) Nedeqa Ho fen hajm - Ver der Volf zburg - Ham burg

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30)

1. Ba jern 14 12 1 1 40:5 37 2. Ba jer 14 8 3 3 27:18 27 3. Bo ru si. (D) 14 7 5 2 29:15 26 4. [al ke 14 7 3 4 24:18 24 5. Ajn traht 14 7 3 4 27:22 24 6. Ha no ver 14 6 2 5 27:25 20 7. Majnc 14 6 2 6 19:17 20 8. Ham bur ger 14 6 2 6 15:17 20 9. Bo ru si . (M) 14 5 5 4 21:24 20 10. Fraj burg 14 5 4 5 19:16 19 11. [tut gart 14 5 4 5 16:23 19 12. Ver der 14 5 3 6 22:23 18 13. Nir nberg 14 4 4 6 14:20 16 14. For tu na 14 3 6 5 14:19 15 15. Volf sburg 14 4 3 7 13:22 15 16. Ho fen hajm 14 3 3 8 212:32 12 17. Groj ter 14 1 5 8 10:25 8 18. Aug sburg 14 1 4 9 10:25 7

HRVATSKA

Danas In ter - Split Di na mo - Lo ko mo ti va Subota Istra - Za dar Ci ba li ja - Za greb Sla ven - Osi jek Nedeqa Haj duk - Ri je ka 1. Di na mo 2. Ri je ka 3. Haj duk 4. Lo ko mo t. 5. Split 6. Sla ven 7. Osi jek 8. In ter 9. Istra 10. Ci ba li ja 11. Za dar 12. Za greb

(16) (18) (15) (15) (19) (19)

17 12 2 3 38:14 38 17 9 3 5 27:22 30 17 8 5 4 25:13 29 17 8 5 4 26:20 29 17 8 3 6 26:21 27 17 8 3 6 26:26 27 17 5 8 4 19:15 23 17 4 7 6 21:22 19 17 5 4 8 15:19 19 17 4 3 10 15:29 15 17 3 4 10 18:35 13 17 3 3 11 9:29 12

[PANIJA – PRIMERA

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

Mi li o ne ri u pa klu Ali janc are ne Vi kend pred na ma obi lo va }e za ni mqi im utak mi ca u naj ja ~im evrop skim fud bal skim li ga ma. Ka ko se bli `i fi ni{ je se -

sa, dok u re do vi ma ka ra me la iz o- sta ju Mi ra le sa i Ne vi la. Pro {le se zo ne oba ri va la su sla vi la na do ma }em te re nu, gra |a ni na Iti ha du 2:0, Ever ton na Gu di son par ku 1:0.

Sigurno Lil - Ba sti ja Man ~e ster si ti - Ever ton Ba jer (L) - Nir nberg Ju ven tus - To ri no Ra pid - Rid 1 An ta li ja -Mer sin

1 (1.50) 1 (1.50) 1 (1.45) 1 (1.40) (1.60) 1 (1.60)

Realno Lion - Mon pe qe Vest Hem - ^el si Ba jern - Bo ru si ja (D) Se vi qa - Va qa do lid Real (M) - Atle ti ko (M) Si je na - Ro ma

1 (1.70) 2 (1.70) 1 (1.80) 1 (1.75) 3+ (1.70) 2 (1.95)

Iznena|ewe

Mo me nat s jed ne od ra ni jih utak mi ca iz me |u Ba jer na i Bo ru si je

weg de la, u ne kim li ga ma se na zi ru osva ja ~i je se wih po ~a sti. Der bi 15.ko la Bun des li ge, igra se u Min he nu na Ali anc are ni, gde }e li der {am pi o na ta Ba jern ugo sti ti bra ni o ca ti tu le Bo ru si ju iz Dort mun da. Iza bra ni ci Jir ge na Klo pa po ra `e ni su od Ba va ra ca u Su per ku pu (2:1) i sa do sta mo ti va pu tu ju na no ge li de ru ko ji je ve} do sta uma kao na ta be li. Na kon raz o ~a ra va ju }eg re mi ja kod ku }e s For tu nom o~e ku je nas naj te `i mo gu }i ri val. Du e li sa Ba jer nom od u vek su ima li po seb nu dra`, ta ko }e bi ti i ovo ga pu ta. Ba var ci igra ju u sjaj noj for mi o ~e mu go vo ri i tre nut ni pla sman, ali i na{ za o sta tak od 11 bo do va. Po ku {a }e mo da im se re van {i ra mo za po raz u Su per ku pu i pr ven stvo u~i ni mo ne iz ve sni jim - ka zao je stre lac go la pro tiv For tu ne Ja kub Bla {~i kov ski. Na Ostr vu se na sta vqa mr tva tr ka u gor wem do mu ta be le. U 15.ko lu Pre mi jer li ge, je dan od naj za ni mqi vi jih du e la igra se na Iti had sta di o nu gde }e gra |a ni do ~e ka ti eki pu Ever to na. U re do vi ma do ma }i na ne }e bi ti po vre |e nog Ri ~ard -

Na kon sla vqa pro tiv Vi ga na (2:0), `e li mo da na sta vi mo se ri ju pred svo jim na vi ja ~i ma. Osim Ri ~ard sa svi osta li igra ~i su sprem ni da da ju svoj do pri nos ka ko bi smo sa vla da li ne u god nu eki pu Ever to na i na sta vi li od bra nu ti tu le - re kao je Xejms Mi ler.

RUSIJA

MA\ARSKA

Danas Kra sno dar - Ku ban Spar tak (M) - Ze nit Subota Di na mo (M) - Ru bin Ala ni ja - Lo ko mo ti va Vol ga - Te rek Nedeqa An `i - CSKA K. So vje tov - Ro stov Ponedeqak Mor do vi ja - Am kar 1. CSKA 2. An `i 3. Ze nit 4. Ku ban 5. Ru bin 6. Te rek 7. Spar tak 8. Lo ko mo t. 9. Di na mo 10. Kra sno dar 11. Am kar 12. Ro stov 13. Vol ga 14. Kr. So vje t. 15. Ala ni ja 16. Mor do vi ja

17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17

13 11 10 10 10 10 9 8 8 6 5 4 3 3 2 2

1 4 4 1 1 1 2 4 0 4 3 5 4 4 4 2

(15.15) (17.30) (10.30) (13) (15.30) (10.30) (13) (15)

3 2 3 6 6 6 6 5 9 7 9 8 10 10 11 13

31:14 31:17 31:17 31:19 26:15 21:24 32:26 26:20 23:24 28:24 18:28 16:22 17:29 16:34 18:30 16:38

40 37 34 31 31 31 29 28 24 22 18 17 13 13 10 8

FRANCUSKA

Danas Aja ~io - Sent Etjen Subota Olim pik (L) - Mon pe qe Evi jan - Nan si Bor do - So {o Lil - Ba sti ja Ni ca - PS@ Va len si jen - Rems Nedeqa Brest - Olim pik (M) Troa - Ren Lo ri jen - Tu luz 1. Olim p. (L) 2. PS@ 3. Olim p. (M) 4. Sent Etjen 5. Bor do 6. Va len si jen 7. Tu luz 8. Ren 9. Lil 10. Ni ca 11. Lo rien 12. Mon pe qe 13. Brest 14. Ba sti ja 15. Rems 16. Aja ~io (-2) 17. Evian 18. So {o 19. Troa 20. Nan si

14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14

8 7 8 7 6 6 6 7 5 4 4 4 5 5 4 4 4 4 1 1

4 5 2 4 6 4 4 1 5 7 6 5 2 2 4 5 3 2 5 4

(14) (17) (21) 2 2 4 3 2 4 4 6 4 3 4 5 7 7 6 5 7 8 8 9

27:13 23:10 18:15 24:10 18:11 27:16 23:16 18:17 16:15 19:19 22:27 19:18 14:18 21:33 13:14 15:19 16:22 13:20 14:29 9:25

28 26 26 25 24 22 22 22 20 19 18 17 17 17 16 15 15 14 8 7

1 (2.15) 2 (3.10) 1 (2.15) H (3.40) 4+ (2.60) 1 (2.10)

Na Ape ni ni ma za ni mqiv duel se o~e ku je na \u ze pe Me a ci gde za huk ta li In ter do ~e ku je ne u god nu eki pu Pa ler ma. Du e li ova dva ti ma pret hod nih se zo na obi lo va li su uz -

Me na xer fud ba le ra Man ~e ster Si ti ja Ro ber to Man ~i ni od ba cio je bi lo ka kvu mo gu} nost pro da je ita li jan skog na pa da ~a Ma ri ja Ba lo te li ja. Man ~i ni je po sle me ~a sa Vi ga nom i po be de od 2:0, bio pre sre }an {to je Ba lo te li po sti gao pr vi gol ove se zo ne. - Ni je isti na da Ba lo te li od la zi. On je va àn deo ti ma i na dam se da }e po sle ovog me ~a bi ti jo{ bo qi - re kao je Man ~i ni za en gle ske me di je. Me na xer {am pi o na En gle ske pri znao je da je za bri nut {to eki pa ove se zo ne ni je ta ko efi ka sna kao pret hod ne. - Ima mo ~e ti ra vr hun ska na pa da ~a (Ba lo te li, Te ves, Agu e ro i Xe ko), ali ne ka ko te è po sti è mo go lo ve. Ipak, se zo na je du ga, ima jo{ vre me na - kon sta to vao je on. Na pi ta we no vi na ra da li }e se {am pi on ska tr ka vo di ti sa mo iz me |u grad skih ri va la Si ti ja i Ju naj te da Man ~i ni je re kao: - Ne, mi slim da i êl si ima {an se - po ru ~io je Ita li jan.

GR^KA

(17) (19) (14) (16) (16) (18.30) (16.30) (18.30)

1. \er ETO 16 11 4 1 34:14 37 2. MTK 16 8 5 3 25:17 29 3. Vi de o ton 16 7 4 5 20:14 25 4. De bre cin 16 8 1 7 22:17 25 5. Hon ved 16 7 4 5 26:22 25 6. Ka po {var 16 6 5 5 16:18 23 7. Fe ren cva r. 16 5 7 4 23:21 22 8. Uj pe{t 16 5 6 5 24:21 21 9. Di o `|er 16 5 6 5 14:18 21 10. Ha la da{ 16 5 5 6 21:17 20 11. Pak{ 16 4 8 4 22:19 20 12. Ke~ ke met 16 5 5 6 20:23 20 13. Lom bard 16 5 5 6 16:23 20 14. Pe ~uj 16 4 7 5 15:18 19 15. Eger 16 2 5 9 12:26 11 16. [i o fok 16 1 3 12 11:33 6

(20.45) (17) (20) (20) (20) (20) (20)

Evi jan - Nan si Majnc - Ha no ver De por ti vo - Be tis Lo ke ren - Genk Sal zburg - Austri ja OFI - Pan tra ki kos

Man ~i ni: Ba lo te li ne od la zi

Danas De bre cen - Ka po {var Pak{ - Lom bard Subota Ha la da{ - \er ETO [i o fok - Eger MTK - Ke~ ke met Di{ |er - Hon ved Nedeqa Vi de o ton - Uj pe{t Fe ren cva ro{ - Pe ~uj

Subota Klub Bri` - Me heln An der leht - Serkl Bri` [ar lroa - Kor trijk Va re gem - Ber {ot Le u ven - Gent Lirs - Mons Nedeqa Lo ke ren - Genk Va sland - Stan dard 1. An der leht 2. Va re gem 3. Lo ke ren 4. Genk 5. Klub Bri` 6. Kor trijk 7. Stan dard 8. Le u ven 9. Mons 10. Gent 11. Me he len 12. Ber {ot 13. Lirs 14. [ar lroa 15. Be ve ren 16. Ser. Bri`

Subota Ksan ti - Aste ras Aris - Atro mi tos Olim pi ja kos - Pla ta ni as Nedeqa OFI - Pan tra ki kos Ve ria - PA OK Le va di a kos - Ker ki ra Pa ni o ni os - Pa na ti na i kos Ponedeqak AEK - Ja wi na 1. Olim pi ja k. 12 2. PA OK 12 3. Aste ras 12 4. Pa ni o ni os 12 5. Atro mi tos 12 6. Ja wi na 12 7. Pa na ti na i k.12 8. Pla ta ni as 12 9. Le va di a k. 12 10. Pan tra ki . 12 11. OFI 12 12. Ker ki ra 12 13. Aris 12 14. Ksan ti 12 15. Ve ria 12 16. AEK 12

10 7 7 7 5 5 4 4 4 4 3 2 2 2 2 2

2 3 2 0 5 3 6 3 3 1 4 6 4 4 4 2

0 2 3 5 2 4 2 5 5 7 5 4 6 6 6 8

(16.15) (16.15) (18.30) (14) (16.15) (16.15) (18.30) (18.30) 29:6 17:8 17:6 15:12 10:8 11:9 12:9 12:15 8:11 12:15 11:14 7:13 10:20 6:15 7:17 8:14

32 24 23 21 20 18 16 15 15 13 13 12 10 10 10 8

HOLANDIJA Cvo le - Ven lo

(20) (20) (20) (20) (20) (20) (14.30) (18)

17 11 4 2 40:15 37 17 10 3 4 28:18 33 17 10 3 4 29:20 33 17 7 8 2 30:21 29 17 8 4 5 38:31 28 17 8 4 5 21:15 28 17 8 2 7 31:24 26 17 6 7 4 33:26 25 17 7 3 7 31:33 24 17 5 5 7 20:26 20 17 5 4 8 25:27 19 17 5 2 10 22:32 17 17 3 7 7 18:29 16 17 4 3 10 15:31 15 17 3 5 9 16:32 14 17 3 2 12 21:38 11

(20)

Subota Tven te - Den Hag Fe je nord - RKC Vi qem - He ren ven Ajaks - PSV Nedeqa NEC - Bre da Gro nin gen - He ra kles Utreht - AZ Alk mar Vi te se - Ro da 1. PSV 2. Tven te 3. Vi te se 4. Ajaks 5. Fe je nord 6. Utreht 7. NEC 8. Den Hag 9. He ra kles 10. Val vajk 11. Gro nin gen 12. AZ Alk mar 13. He ren ven 14. Cvo le 15. Bre da 16. Ro da 17. Ven lo 18. Vi qem

bu |e wi ma i ki {om go lo va. Po sled wa dva du e la za vr {e na su 4:4 i 4:3, pa ma wak uz bu |e wa i gol ge ter skih ostva re wa ne ne i tre ba lo da iz o sta ne. - Iz gu bi li smo u Par mi i pro pu sti li pri li ku da pri bli `i mo Ju ven tu su na sa mo bod za o stat ka. Igra mo pred do ma }om pu bli kom i sve sem tri bo da bi la bi ka ta stro fa na na{ tim - re kao je Di je go Mi li to. Mr tva tr ka u Fran cu skoj na sta vqa se u fi ni {u je se weg de la pr ven stva. Fud ba le ri Olim pi ka iz Mar se ja go stu ju u Bre stu. - Po raz na Ve le dro mu od Li o na (4:1), ni je nas uz dra mao. Sve sni smo da smo pri ka za li lo {u par ti ju. Ne ma mo vre me na za `a qe we. Na re du je go sto va we i duel s Bre stom ko ga ne sme mo da pot ce ni mo. Ima mo ka driv skih pro ble ma ali o~e ku jem da s eeki pa sta bi li zu je i na sta vi mo sa po be da ma - stre lac je di nog go la pro tiv la vo va - Lu is Re mi. I. G. TURSKA

Danas

BELGIJA

petak30.novembar2012.

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30)

14 11 0 3 49:13 33 14 9 4 1 27:9 31 14 9 4 1 27:11 31 14 7 6 1 33:17 27 14 8 3 3 28:18 27 14 6 4 4 18:16 22 14 6 4 4 22:24 22 14 4 7 3 25:23 19 14 4 6 4 31:28 18 14 4 5 5 20:18 17 14 4 4 6 15:24 16 14 3 5 6 20:26 14 14 3 5 6 19:27 14 14 3 3 8 14:25 12 14 3 2 9 11:28 11 14 2 4 8 14:28 10 14 2 4 8 17:33 10 14 1 4 9 11:33 7

Danas Ga la ta sa raj - Ga zi an tep Subota Ka ra buk spor - Ela zig spor Ak hi {ar - Bur sa Or du spor - Be {ik ta{ Nedeqa Is tan bul - Si vas An ta li ja - Mer sin Kaj ze ri - Fe ner bah ~e Eski {e hir - Ki {am pa sa Ponedeqak Gen ~ler bir li gi - Trab zon 1. Ga la ta sa r. 13 2. Fe ner bah . 13 3. An ta li ja 13 4. Be {ik ta{ 13 5. Eski {e hir 13 6. Ka sim pa {a 13 7. Trab zon 13 8. Si vas 13 9. Bur sas 13 10. Gan ~ler b. 13 11. Or du 13 12. Ka ra buk 13 13. Ga ci jan tep 13 14. Kaj ze ri 13 15. Is tan bul 13 16. Mer sin 13 17. Ak hi sar 13 18. Ela zig 13

7 6 7 6 6 6 5 5 4 4 4 4 4 4 3 2 2 1

4 5 2 4 3 3 4 4 6 6 6 3 3 2 3 6 4 6

2 2 4 3 4 4 4 4 3 3 3 6 6 7 7 5 7 6

(19) (18) (18) (18) (12.30) (15) (18) (18) (19) 28:17 20:12 24:19 30:20 25:15 20:13 13:12 17:17 21:16 22:19 17:15 17:24 13:20 18:24 12:17 15:22 8:22 8:24

25 23 23 22 21 21 19 19 18 18 18 15 15 14 12 12 10 9

RUMUNIJA

Danas Uni ver zi ta tea - Pan du ri Kon kor di ja - Ste a ua Subota Bra {ov - Kon stan ca Gaz Me tan - Klu` Nedeqa ^e a lul - Pe tro lul Va slui - Ra pid Ponedeqak Ote lul - Ja {i Astra - Glo ri ja Di na mo (B) - T. Se ve rin

(17) (19) (17) (19.30) (17) (19.30) (17) (18) (19.30)

1. Ste a ua 17 13 2 2 38:15 41 2. Astra 17 10 4 3 36:19 34 3. Pan du ri 17 10 3 4 28:23 33 4. Va slui 17 9 4 4 29:18 31 5. Klu` 17 8 4 5 33:21 28 6. Pe tro lul 17 7 6 4 25:17 27 7. Di na mo (B) 17 7 5 5 25:20 26 8. Ra pid (B) 17 7 5 5 19:18 26 9. Bra {ov 17 6 5 6 22:24 23 10. Kon kor di ja 17 6 5 6 17:21 23 11. Kon stan ca 17 4 8 5 20:21 20 12. Gaz Me tan 17 5 4 8 17:25 19 13. ^e a lul 17 5 4 8 21:30 19 14. Ote lul 17 4 7 6 20:22 17 15. Uni ver zit .17 4 3 10 17:33 15 16. CSMS Ja . 17 4 2 11 14:24 14 17. Glo ri ja 17 2 5 10 13:32 11 18. Tur nu S. 17 1 6 10 14:25 9

Danas Osa su na - R. Va qe ka no Subota He ta fe - Ma la ga Va len si ja - So si je dad Bar se lo na - Bil bao Real (M) - Atle ti ko (M) Nedeqa Gra na da - Espa wol De por ti vo - Be tis Sel ta - Le van te Ma jor ka - Sa ra go sa Ponedeqak Se vi qa - Va qa do lid 1. Bar se lo na 2. Atle t. (M) 3. Real (M) 4. Ma la ga 5. Be tis 6. Le van te 7. He ta fe 8. Ra jo 9. Va qa do lid 10. Se vi qa 11. Va len si ja 12. So si je dad 13. Sa ra go sa 14. Atle tik (B) 15. Sel ta 16. Ma jor ka 17. De por ti vo 18. Gra na da 19. Osa su na 20. Espa wol

13 12 1 13 11 1 13 8 2 13 6 4 13 7 1 13 6 2 13 6 1 13 6 1 13 5 3 13 5 3 13 5 3 13 5 2 13 5 0 13 4 3 13 4 2 13 3 3 13 2 5 13 3 2 13 2 4 13 2 3

(21) (16) (18) (20) (22) (12) (17) (19) (21) (21.30) 0 1 3 3 5 5 6 6 5 5 5 6 8 6 7 7 6 8 7 8

43:15 29:11 32:10 19:9 20:22 15:20 16:19 18:29 18:14 18:18 16:18 16:16 15:22 18:27 15:18 13:22 19:28 11:20 11:15 13:22

37 34 26 22 22 20 19 19 18 18 18 17 15 15 14 12 11 11 10 9

[PANIJA – SEGUNDA

Danas (21) Mur si ja - Ka ste qon Subota Kor do ba - Kse rez (18) Hi hon - Las Pal mas (18) Lu go - Bar se lo na B (18) Nedeqa (12) Re kre a ti vo - Pon fe ra di na (12) Ra sing - Al me ri ja Hu e ska - Her ku les (17) Mi ran de{ - Gva da la ha ra (17) Nu man si ja - Sa ba deq (17) Al kor kon - Hi ro na (17) El ~e - Vir qa re al (20.30) 1. El ~e 2. Al me ri ja 3. \i ro na 4. Al kor kon 5. Vi qa re al 6. Bar se l. B. 7. Sa ba deq 8. Las Pal m. 9. Re kre a t. 10. Mur si ja 11. Kor do ba 12. Nu man si ja 13. Pon fe r. 14. Kse rez 15. Ka sti qa 16. Lu go 17. Spor ting 18. Hu e ska 19. Ra sing 20. Mi ran des 21. Gva da la h. 22. Her ku les

15 11 2 15 9 4 15 9 3 15 9 1 15 7 6 15 7 2 15 6 5 15 6 4 15 7 1 15 6 3 15 6 3 15 4 7 15 6 1 15 5 4 15 5 2 15 4 5 15 4 4 15 3 6 15 3 5 15 2 6 15 3 3 15 3 3

2 2 3 5 2 6 4 5 7 6 6 4 8 6 8 6 7 6 7 7 9 9

24:8 26:15 28:12 24:17 19:12 32:24 21:15 21:23 21:27 19:17 17:19 17:18 21:24 19:23 27:31 14:20 19:24 15:19 10:17 12:17 16:27 11:24

35 31 30 28 27 23 23 22 22 21 21 19 19 19 17 17 16 15 14 12 12 12

ITALIJA – SERIJA A

Danas Ka ta ni ja - Mi lan Subota Ju ven tus - To ri no Nedeqa Na po li - Pe ska ra Bo lo wa - Ata lan ta \e no va - Kje vo In ter - Pa ler mo La cio - Par ma Si je na - Ro ma Udi ne ze - Ka qa ri Fi o ren ti na - Samp do ri ja 1. Ju ven tus 2. Na po li 3. Fi o ren t. 4. In ter 5. La cio 6. Ro ma 7. Par ma 8. Ka ta ni ja 9. Mi lan 10. Ata lan . (-2) 11. Samp d.. (-1) 12. Udi ne ze 13. Ka qa ri 14. To ri no (-1) 15. Pa ler mo 16. \e no va 17. Kje vo 18. Si je na (-6) 19. Bo lo wa 20. Pe ska ra

14 10 2 14 9 3 14 8 4 14 9 1 14 8 2 14 7 2 14 5 5 14 5 4 14 5 3 14 6 2 14 5 2 14 3 7 14 4 4 14 3 7 14 3 5 14 3 3 14 3 3 14 4 5 14 3 2 14 3 2

2 2 2 4 4 5 4 5 6 6 7 4 6 4 6 8 8 5 9 9

(20.45) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 29:10 23:11 25:12 26:16 22:17 31:23 17:18 18:20 21:18 14:20 17:19 18:23 13:20 15:14 14:21 14:22 13:25 13:14 15:19 9:25

32 30 28 28 26 23 20 19 18 18 16 16 16 15 14 12 12 11 11 11

ITALIJA – SERIJA B

Subota Ba ri - Sa su o lo Bre {a - Ve ro na Em po li - Spe ci ja Ju ve Sta bi ja - Ci ta de la Li vor no - Gro se to Mo de na - No va ra Pa do va - Asko li Va re se - Ter na na Lan ~i a no - ]e ze na Pro Ver }e li - Vi }en ca Ponedeqak Re |i na - Kro to ne

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (18) (20.45)

1. Sa su o lo 16 12 2 2 29:8 2. Li vor no 16 11 2 3 31:21 3. Ve ro na 15 9 5 1 26:11 4. Pa do va (-2) 16 7 6 3 21:16 5. Ju ve Sta b. 16 7 3 6 24:22 6. Bre {a 16 5 8 3 22:19 7. Va re ze (-1) 16 6 6 4 20:21 8. Mo de na (-2) 16 6 6 4 21:16 9. Si ta de la 15 6 3 6 20:21 10. Em po li (-1) 16 6 4 6 27:31 11. Spe ci ja 16 5 5 6 19:20 12. Ba ri (-7) 16 7 4 5 23:16 13. Ter na na 16 4 6 6 14:17 14. Kro to ne (-2)16 5 4 7 17:18 15. Vi }en ca 16 3 8 5 16:18 16. Asko li (-1) 16 5 3 8 18:23 17. ]e ze na 16 3 6 7 13:25 18. Re |i na (-3) 16 4 5 7 15:20 19. Lan }a no 16 2 7 7 12:23 20. Pro Ver }. 16 3 2 11 14:27 21. No va ra (-4) 16 3 5 8 18:22 22. Gro se to (-6) 16 2 8 6 19:24

38 35 32 25 24 23 23 22 21 21 20 18 18 17 17 17 15 14 13 11 10 8

petak30.novembar2012.

RePORTA@e

dnevnik

KaKO Je Pre@IVeLa I USta[e I PrIVatIZaCIJSKe NePraVde MaJStOrICa Za drVO StOJaNKa POPOVI]

Fa li joj sa mo di plo ma de gu sta to ra pi va ar tri pro se~ na Zahvaquju}i ro|acima, u Apa- vu“, firmi za proizvodwu ku- stvo. Izdràla sam osam dana i ì vo ta mo gla bi tin je stigla 1958. i u firmi tet- hiwskog name{taja i zavr{ila pobegla u pogon. Ponovo sam stati u biografiju kinog brata upoznala muà, ro- za stolara montera. Bila su to krenula u {kolu i dobila diApatinke Stojanke dila dve k}erke, koje danas imaju dobra vremena i plate, a ~esto plomu tehni~ara drvne struke. Po po vi}, ko ju su svoje porodice i svaka ima sina smo boravili i na terenu jer je Kada su videli {ta sam uradila gra|ani mnogo boqe znaju kao i k}erku. Oni su se sku}ili a „Dunav“ imao ugovore o oprema- za zavr{ni ispit, nisu imali Stoju. Rodila se pre 75 godina u Stoja je ostala sama jer joj je su- wu stanova po velikim gradovikud ve} mi dadnu da pravim li~kom u selu blizu Gra~aca, u prug oficir umro pre 30 godina. ma. U firmi sam provela 30 gopredmete od drveta. Uskoro sam po ro di ci s deseto ro dece – Dolaze deca i unuci ali, kako dina. Na po~etku su bila zapodobila i zvawe slobodnog umetosam devoj~ica i dva de~aka. kaè, te{ko je biti sam pa zato slena 43 polupismena i nepi- nika pa taj pe~at nose svi predSve su joj se sestre bavile, kao ni danas ne prestaje da radi. smena radnika, a me|u wima i meti koje sam izradila. A bilo i danas, èn skim ru~nim radom, ali nijedna nije – majstorlukom. – Odmalena sam volela da baratam alatima i najsre}nija bila u o~evoj kova~nici. Nosila sam mu ùtu zemqu koju je koristio u svom zanatu, to~ila rakiju mu{terijama i onima koji navrate, a neretko i sama uzimala te{ki ~eki} u ruke. To me je najvi{e, zapravo jedino, i zanimalo – pri~a Stoja. Dodaje da je wena rado znalost ~esto izbezumqivala roditeqe jer je znala ~ekati dok majstori odu na ru~ak da se lestvama popne na krov i po wemu {e- Vi {e vo li ~e ki} ne go da bu de }a ta „Te {ko onom ko je stal no na mr {ten“ ta. Bila je mala na po~etku ra– Nikad se nisam bojala poja. Preduze}e je nastojalo da je dosta toga – vi{e od sto satota, beè}i od usta{a kom{ije sla. Dok su deca bila mala, ple- nas {koluje pa sam zavr{ila va oti{lo je u Gr~ku, isto tosu je skrile u Velebitu i zabo- la sam korpe, tkala za „Narod- sredwu a potom i Vi{u komer- liko kutija za Francusku – poravile pa je gotovo dve sedmice nu radinost„, {ila ven~anice, cijalnu {kolu. Kada sam dobi- nosna je Stoja na svoj u~inak. Za sebe je izradila celu vibila sama, sve dok je nije prona- maturske haqine i ode}u deci la diplomu, rekli su mi da vise}u kuhiwu, drvene „tapete“, {la ro|aka. U selu su je ve} svi za maskenbale, a potom sam se {e ne mogu raditi za ma{inama stolove, stolice, kau~... Prabili oplakali. zaposlila u apatinskom „Duna- ve} moram pre}i u kwigovod-

dISNOtOr PO PrOVereNIM MetOdaMa Na MaJKINOM SaLa[U KraJ PaLI]a

Uti caj ra ki je na kva li tet ~va ra ka

asvim je izvesno da bi neki balkanski fiziolog (mo`da i bihejvioralni psiholog), studijom o uticaju dr`avnih praznika na mentalno zdravqe doma}ih sviwa zaslu`io Nobelovu nagradu. Jeste da je propala zemqa koja je slavila 29. novembar, ali oko toga datuma ’rawenici su, poput Pavlovqevih pasa, navikli da, s dobrim razlogom refleksno reaguju ~im se gazde izbore za slobodne dane. Ne tako davno, za 1. april, emitovala je jedna ameri~ka TVstanica prilog o drasti~nom padu roda talijanskih {pageta i makarona (sve ilustrovano sli-

stifikatorske pokazne ve`be. Istina, nepreporu~qive za percepciju vegetarijanaca i vegana. Iako je zajedni~ki imeniteq svih sviwokoqa, disnotora ili zabija~ki bogata trpeza, svako ima neku svoju omiqenu etapu. Me|utim, po{to ~varci stignu me|u prvima, oko kazana je najve}a gu`va i svako ima sugestiju za majstora s drvenom varja~om. Uz lo`i{te starinske paorske pe}i oraniju je kontrolisao prekaqeni Miroslav ^avi}, koji tvrdi da uz standardne elemente, kao {to su ujedna~ena vatra, konstatno me{awe i neke male tajne majstorske, odlu~uju}i uticaj na ~varke ima – alkohol.

Ora ni ja pod kon tro lom Mi ro sla va ^a vi }a

Ske la ra di na ru~ ni po gon

kom radnika koji ih beru s grana) i izazvala pravu najezdu na lokalne supermarkete doma}ica koje su htele da obezbede familiju pre nego {to po~ne nesta{ica testenina. Dobacio i do Srbije “quti modernitet” pa za godi{ta ube|ena da su za kobasice i ostale {pecije zaslu`ne iskqu~ivo fabri~ke trake, re{ili na Majkinom sala{u, nadomak Pali}a, da prirede demi-

– Va`no je da majstor zna pravilno da sebi dozira rakiju jer to ume da bude presudan faktor. Tako za tri-~etiri sata, koliko traje spremawe ~varaka, dozvoqena brzina ispijawa rakije ne sme da pre|e ~a{icu na sat jer se tako dostiè prava radna temperatura neophodna za uspeh celog projekta – kaè Miroslav dok varja~om odbija „napade” znatiìqnika koji èle da za-

vire u kazan sa ~varcima i ocene ih pre nego {to porumene. Dok su se ~ekali ~varci i ostale |akonije koje su doma}ini spremali za disnotorski ru~ak, gosti su imali kad da se promuvaju po imawu Gabri}evih koje, osim 15 hektara zasada jabuka, obuhvata i farmu, ergelu poni kowa, ribwak, muzej starih poqoprivrednih ma{ina, vinariju, apartmane s otvorenim bazenom pa ~ak i golf teren. Jedna od omiqenih aktivnosti ve}ine gostiju na disnotorskim danima Majkinog sala{a je odlazak na ostrvo sme{teno nasred ribwaka do kojeg se dolazi improvizovanom skelom na ru~ni pogon. Povla~ewe sajle i pomalo romanti~ni prelazak drvenom skelom preko mutne vode svima je prijao, kao i vo`wa fijakerom za ubla`avawe tegoba izazvanih naglom navalom zasi}enih masnih kiselina. N. Perkovi}

vila je i igra~ke, ko wi }e, ko li ca... S ponosom pokazuje svoju radionicu, gde provodi mnogo sa ti sva kog da na. Petqa ona i oko svog „tri sta }a„ sta rog 38 go di na, koliko ima i voza~ku dozvolu. – Pre neku godinu morala sam na tehni~ki pregled a nedostajao mi je jedan deo koji nikako da stigne. Ali prona{la sam jasenov ~vor, ofarbala ga, namestila u kola i niko nije primetio falsifikat, koji sam posle zamenila za originalan deo. Mada sam mogla nabaviti novija i boqa kola, ne}u da se odreknem ovih jer me za wih veù uspomene na mnoga morska letovawa i kopnena putovawa. Bilo je i ru`nih stvari, ali nastojim da ih potisnem. Lepo je, brate, kad se ~ovek smeje. Te{ko onome ko je stalno namr{ten – ìvotna je Stojina mudrost, koje se i sama pridràva. I dok pri~a ne skida osmeh s lica. Priznaje da je ~esto pravila i gluposti, probala je svo je vre me no iz ra do zna lost i (laku) drogu u Londonu, tek da zna {ta i za{to treba iz be ga va ti. Pu to va la je po Evropi i upoznala specijalitete svake zemqe. Voli pone-

kad da popije rakijicu ili vino i uvek je spremna da pomogne kad kom{ijama treba popra vi ti vra ta, pro zo re ili ne{to drugo od drveta i wima ne napla}uje. Ipak, ne{to je quti: – Radila sam 30 godina u „Du na vu“, ni sam oti {la ni kad sam dobila ponudu da se {kolujem za degustatora piva. Mnogi koji ne znaju ni gde je pivara, zgrnuli su velike novce od akcija. Ja sam od svoje firme dobila 460 akcija, jo{ sto sam kupila i otpla}ivala a do sada nisam dobila ni dinar dividendi – vajka se Stoja. Jelisaveta Prel~ec

@UPNIK OYaKa I aPatINa JaKOb PfaJfer ba[ ZaSLU@IO SreteWSKI OrdeN

Sto no te ni ser u man ti ji re ravno 35 godina Jakob Pfajfer (60) je do{ao u Oxake i preuzeo mesnu rimokatoli~ku ùpu. Ro|en je u Plavni, kraj Ba~a, i treneri su mu, dok je bio de~ak, predvi|ali znatnu karijeru stonotenisera. Me|utim, on je odabrao mnogo duhovniji ìvotni put. Poha|ao je gimnaziju u Subotici i semeni{te u \akovu, a potom i diplomirao na Teolo{kom fakultetu. – Bio sam ba{ nesta{an deran i sve koje su me poznavali za~udilo je otkud da Jak{ika ode za popu, vi{e je to prili~ilo i o~ekivalo se od mog starijeg brata Antona – veli popularni ùpnik. Nakon |akonskog staà u Bajmoku, stigao je u tako|e relativno nepoznatu sredinu, iako blizu svog zavi~aja. Ali vrlo brzo je stekao prijateqe, ne samo me|u vernicima koji su redovno dolazili u crkvu na mise ve} i me|u vr{wacima. Mnogi i sada rado dolazi u ùpni dvor na razgovor, iako je pro{lo mnogo godina i vi{e nisu mladi. Popularnost ste~enu me|u Oxa~anima bez obzira na veru, u~vrstio je pomaù}i qudima u nevoqi. Veoma prisan odnos s pravoslavnim sve{tenstvom prerastao je u

prijateqstvo s vladikom ba~kim Izabela [eri} je vele~asnom Irinejom, koji mu je za wegovo dodelila zahvalnicu za wegov hristoqubqe uru~io zahvalnicu rad, dok }e mu 15. februara, svoje eparhije. po vo dom Da na dr àv no sti, Ve} godinama vele~asni predsednik Nikoli} uru~iti Pfajfer propoveda ekumeni- Sretewski orden drugog reda zam, u~esnik je brojnih skupova za doprinos u razvoju me|ukonposve}enih verskoj toleranciji fe si o nal ne sa rad we i to le a i sam ih organizuje. rancije. – Lepo sam prihva}en u Apatinu jer Hristovo u~ewe podrazumeva da se stalno radi na zbliàvawu qudi, bez obzira na veru. U Svetom pismu jasno pi{e: „Vera je bez dela mrtva!„ Taj princip je ve~ito u mojoj glavi i delima. Vera je nadnacionalna, ona ne poznaje tu vrstu podela i zato Mon si wo ra Jak {i ku od li ko vao predstavqa savr- i epi skop ba~ ki Iri nej Po mi{qewu velikog broja {enstvo. Mi na ovom svetu ne}emo do~ekati raj jer smo stvore- ìteqa Oxaka i Apatina, odni za ve~ni ìvot, ali se na ze- likovawe stiè na grudi pramqi moramo potruditi da ga za- vog ~oveka, koji je ìvot posluìmo – zakqu~uje monsiro- svetio {irewu qubavi me|u qudima. A i lepo je slu{ati wor Pfajfer. Povodom 22. oktobra, Dana wegove re~i, prijateqske i tople. S. Miler Oxa ka, pred sed ni ca op {ti ne SA MO VOT KA PO SLE APO KA LIP SE SPA SA VA: Jedna kompanija iz Sibira po~ela je prodaju paketa za preìvqavawe onima koji strahuju od kraja sveta. Zapakovani su tu lekovi, ukqu~uju}i i one za srce, sapun, sve}e, {ibice, konzerve ribe, sledovawe heqde, boca votke, bele`nica i olovka, te uè nameweno mawe optimisti~nima. U priboru je i prazna identifikaciona karta koju korisnik moè popuniti olovkom, ako mu se li~na dokumenta o{tete tokom „sudweg dana”, te uputstvo za razne igre kojima se razbija dosada. Portparolka te preduzimqive kompanije iz Tomska tvrdi da je ve} prodato 1.000 paketa po oko 28 dolara.

LOv

dnevnik

KI NO LO [KI SE MI NAR U VAJ SKOJ

ni ~e va je odr à la kra }e pre da va we o upotrebi pasa na krvnom tra gu, o ra sa ma koje se za pronalaèwe rawene visoke divqa~i koriste, uz napomenu da treba razli ko va ti poj mo ve „tra ga~ po kr vi” i „krvoslednik”: traga~ po krvi je svaki pas koji je poloìo ispit za pra }e we krv nog traga, a krvoslednik se odnosi na rase pasa, kao {to su hanoverski kr vo sled nik, ba var ski pla nin ski kr vo slednik ili pas Svetog Huberta. Kao traga~i po krvi kod nas se trenutno naj~e{}e koriste obu~eni psi raz li ~i tih ra sa, u Voj vo di ni naj ~e {}e te ri je ri, ne ma~ ki o{tro dla ki pti ~a ri i jazavi~ari, a u uòj Sr bi ji o{tro dla ki ja za vi ~a ri i srp ski trobojni goni~i. Na kon edu ka tiv nog filma o psima na krvnom tragu, kraj Vajske je odràna „pokazna ve`ba„ sa mladim psom koji prati krvni trag, a Bogni~eva i Haxi - Pavlovi} su odgovarali na pitawa lovnih radnika u vezi sa obukom pasa i postavqawu krvnog traga za ve`bu i trening budu}ih pasa koji treba da pronalaze rawenu divqa~. D. Kne ì}

PRE MA PO SLED WIM LA BO RA TO RIJ SKIM ANA LI ZA MA

U Sre mu naj bo qi pri rast ze ~e va Procenat mladih ze~eva ove godine u Vojvodini je generalno slab, ali ipak, dva lova (od 28.oktobra i 4. novembra, analizom o~nih so~iva u laboratoriji Lova~kog saveza Vojvodine, zabeleèn je ve }i pri rast ne go {to je to bilo na po~etku se zo ne. Po sled wom ana li zom, za be le èn je udeo mladih ze~eva od 46 odsto na te ri to ri ji Voj vo di ne (na kon prve analize bilo je 38 %), pa je trenutni prosek 42 odsto. Posma tra ju }i po re gi o ni ma, naj ve}i prirast je u Sremu, 53 odsto (nakon prve anali ze bi lo je 45%). U Ba~koj i Banatu nakon posledwe analize zabeleèn je identi~an prirast - po 42 odsto, s tim {to je u Ba~koj nakon prvih merewa zabeleèn udeo mladih ze~eva od 36, a u Banatu 33 odsto. U Sremu su zabeleèna i dva najboqa ovogodi{wa prirasta: u Pe}incima 61 odsto, te u In|iji ~ak 69 odsto, {to

je jedini ovogodi{wi odli~an prirast. U Sremu jedna lova~ka organizacija ima ekstremno slab, vrlo slab, slab i mali po dve, po jedna dobar i vlo dobar prirast. U Ba~koj 12 orga-

Nakon zavr{etka sezone i obrade podataka za jo{ oko 30 lova~kih organizacija, usledi}e detaqna analiza sezone. Preliminarno, lovni stru~waci lo{e stawe sa ze~evima ove godi-

nizacija ima ekstremno mali prirast (do 29 odsto), vrlo slab {est, slab 10, mali dve, vrlo dobar i dobar Iznad 50 odsto) prirast po jedna lova~ka organizacija. Najlo{ije je u Banatu; ekstremno mali prirast je zabele`en u 11 slu~ajeva, vrlo slab u sedam i slab u 11 slu~ajeva.

ne vide u hladnom i sne`nom februaru, strahovitoj letwoj su{i pre svega, a potom i delovawem dlakavih i pernatih predatora, tretirawu zemqi{ta herbicidima... Ipak, uo~qivo je da za~eva ove godine ima najvi{e u atarima u kojima je bilo intenzivnog navodwavawa povrtarskih kultura. D. Kne `i}

Foto: J. Pap

NA SED NI CI UO LSS

]e ra ni} pod neo ostav ku Alek san dar ]e ra ni}, doskora{wi sekretar Lova~kog saveza Srbije podneo je osatvku na tu funkciju na sednici Upravnog odbora LSS odrànoj utorak u Beogradu, a pozvao je predsednika LSS dr Zo ra na Po po vi }a i predsednika Skup{tine Mar ka Ti cu da i oni podnesu ostavke. Sada je ]erani} v.d. sekretara LSS, jer wegovu ostavku treba da „aminuje” naredna Skup{tina krovne lova~ke organizacije, a wen datum za sada nije poznat. ]erani}, koji vaì za jednog od najve}ih lovnih stru~waka u Srbiji nije èleo javno da

INI CI JA TI VA NA O S I LSS

Vi {e tra ga ~a po kr vi, ma wi gu bi ci di vqa ~i Deo visoke divqa~i, koja na mestu nastrela ne padne u vatri, nikada ne bude pro na |e na, {to za lo va~ ke or ga ni za ci je ko je ga zdu ju ovom divqa~i predstavqa znatan gubitak. Zbog toga, korisno bi bilo da se u Vojvodini napravi „mreà” uzgajiva~a onih pasa koji su obu~eni da prate krvni trag i tako pomog nu lov ci ma u pro na la è wu di vqa~i - najva`niji je zakqu~ak prekju~era{weg seminara „Upo tre ba tra ga ~a po krvi na rawenoj vi so koj di vqa ~i” koji je odràn u Lova~kom domu u Vajskoj. Se mi nar je odr àn nakon zavr{etka druge faze projekta ~iji su glavni protagonisti poznati kinolozi - Sa wa Ha no ver ski kr vo sled nik Mom ~i lo vi}-Bog ni~ i Mi haj vima koji treba da rade na lo Ha xi Pa vlo vi}, a sam prokrvnom tragu. îwenica je da jekat ima isti radni naziv kao dobar deo divqa~i, samim tim i pre kju ~e ra {wi se mi nar. i novca, bude nepovratno izguMi{qewe kinologa je da, izbqen kada se rawena divqa~ me|u ostalog, treba raditi u (ponekad i trofejne vrednovi{e pravaca: obu~avati pse sti) ne prona|e, a da sa druge da pronalaze divqa~ po krvstrane u Srbiji ima malo pasa nom tragu, ali i obu~iti vlakoji su obu~eni za rad na krvsnike i vodi~e pasa kako da nom tragu, kao i malo rasa krdresiraju i postupaju sa kerovoslednika. S tim u vezi, Bog-

petak30.novembar2012.

obrazla`e svoj potez, ali iz zapisnika sa posled we sed ni ce UO pro iz i la zi da se na ostavku odlu~io zbog ne sla ga wa sa ~el nim qudima LSS i ukupnim de{avawima u ovoj organizaciji u kojoj je stawe ve} du`e vreme vrlo lo{e, na momente i haoti~no. D. Kn.

Pred lo è no uki da we po re za na oru` je i we go va le ga li za ci ja Nacionalna asocijacija za oru`je Srbije (NAOS) je poslao pisma: ministru finansija i privrede Mla |a nu Din ki }u, sa zahtevom za ukidawe poreza na oru`je, i predsedniku dràve To mi sla vu Ni ko li }u, s predlogom o legalizaciji oru`ja - re~eno je konferenciji za medije odrànoj pro{le nedeqe u Lova~kom savezu Srbije. Predstavnici medija su tokom konferencije upoznati s inicijativama koju su LSS i NAOS preduzeli; naime, ove dve organizacije su vlastima iznele predloge o ukidawu poreza na oru`je, prdelog novog zakona o oru`ju i inicijativu o legalizaciji oru`ja. Istaknuto je da, po vaè}em zakonu, za lova~ko oru`je nisu razdvojene dozvole za dràwe i no{ewe oru`ja. Ovakav koncept dozvole pravi problem vlasniku oru`ja koji iz nekog razloga u nekom nije ~lan nijednog lova~kog udruèwa. Zbog ovog je iznet predlog da se regulisawe dozvole za dràwe oru`ja sprovodi kao u ostalim evropskim zemqama, dok bi vaè}a lovna karta sluìla kao dozvola za no{ewe oru`ja (nije napomenuto kako bi se regulisalo oru`je lica koja nisu ~lanovi nijednog LU, ali se bave streqa{tvom ili bi èleli) Legalizacija oru`ja je posledwi put sprovedena pre 10 godina, a istaknuto je da je rok

za legalizaciju tom prilikom bio prekratak. Visok porez na oru`je, istaknuto je, u odre|enim slu~ajevima prevazilazi vrednost oru`ja, i u velikoj meri je uticao na znatan pad legalnog prometa novog oru`ja od dono{ewa, dok je podstakao promet polovnog

oru`ja, od koga dr`ava ne ubira porez, ali i prijavqivawe legalnog oru`ja kao izgubqenog ili ukradenog, ~ime se legalno oru`je gubi iz evidencije i prelazi u sivu zonu a vlasnici, kojima je jedini ciq bio da ne pla}aju porez na oru`je, ~esto nesvesno, ~ine ozbiqno krivi~no delo. Istaknuto je da lica kojima je odobreno no{ewe oru`ja za li~nu bezbednost, kao {to su vojna lica i penzionisani pripadnici MUP, tako|e pla}aju porez na oru`je, {to je opisano kao „ka`wavawe“ onih koji su se tokom radnog veka - rade}i za dr`avu – zamerili kriminoge-

nim grupama, zbog ~ega i nose oru`je za li~nu bezbednost. Zalagalo se i za liberalizaciju nabavke i prometa oru`ja i municije, i navedeno je da to moè samo da pomogne srpskoj privredi, u okviru ~ega je predloèno da se municija za svo oru`je nabavqa uz oru`ni list, bez ograni~ewa, i da se uvede „kolekcionarska dozvola“ za dràwe oru`ja, koja bi qudima koji èle da ~uvaju oru`je sentimentalne vrednosti ili da stvo re ko lek ci ju, bi la do voqna za nabavku i dràwe. [to se ti~e predloga o legalizaciji oru`ja, navedeno je da bi ovakva akcija, pravilno izvedena, pomogla da se smawi broj cevi u nelegalnom posedu, ali i da se gra|ani bez sankcija re{e oru`ja za koje je zabraweno da se nalazi u vlasni{tvu civilnih lica. Bo ri slav Kr sti}, predsednik Streli~arskog saveza srbije istakao je da vaè}i zakon prakti~no onemogu}ava razvoj i napredovawe streli~arstva u Srbiji jer defini{e luk i strelu kao oru`je ({to trenutno vaì u samo pet zemaqa u svetu) i shodno tome onemogu}ava maloletnim licima (a, istaknuto je, {ampioni u svakom sportu se formiraju od malih nogu) da poseduju ovaj sportski rekvizit i izuzetno komplikuje nabavku iz inostranstva. M. Uro {e vi}

kWiGA

petak30.novembar2012.

dnevnik

У БЕОГРАДСКОЈ ИЗДАВАЧКОЈ КУЋИ „ТАНЕСИ”

Од антике до истока и запада Н

аш понати књижевник Симон Симоновић 2009. године основао је у Београду издавачку кућу „Танеси“. У издавачком програму пише да се баве објављивањем дела српских класика и савременика, значајних превода из светске књижевности у сва три основна књижевна жанра, али и наслова из различитих научних области-историје, филозофије, психологије. О томе говоре и имена главних „Танесијевих“ библиотека - „Хиперион“, „Токојо“, „21. век“, „Мабороши“, „Српска књижевност“. У библиотеци „Српска књижевност“, издавачка кућа „Танеси“ Београда објавила је „Сабране песме“ Јована Христића (1937-2002). Ово најпотпуније издање Христићевих песама, које је приредио Саша Радојчић, доноси и песму „Говорници говоре на трговима“, коју је сам песник изоставио из за живота приређених „Сабраних песама“. Иван Гађански (1937-2012) препознатљив је у српској поезији по књизи „Балканском улицом“, необичним „романом о недовршеној песми“. Песничка књига Ивана Гађанског, једног од уредника издавачке куће „Танеси“, појавиће се са поговором Богдана А. Поповића. „Мали екран“ Моме Капора садржи његовим бројним читаоцима мало познате телевизијске критике које је он објављивао у „Књижевним новинама“ од 1964-1969. године. Књигу је приредио Саша Хаџи Танчић, а заједно је објављују Танеси и Радио-телевизија Србије. Танеси је постао препознатљив по делима јапанских писаца. Мацуо Башо (1644-1694) је класик јапанске књижевности. Овај мајстор хаику по е зије написао је величанствену књигу путописа „Уска стаза ка Далеком северу“, која је и данас у Јапану најчитаније дело класичне књижевности и садржи 53 Башоове песме. Књига је богато илустрована, а

њен преводилац Хироши Јамасаки Вукелић написао је предговор и много драгоцених напомена. Ђунићиро Танизаки (1886-1965), по многима је највећи јапанских писац модерне епохе. Књига „Седам прича“ доноси седам ремек-дела која обухватају пола века његовог књижевног рада. У библиотеци „Мабороши“, посвећеној јапанском роману 20. века, појавиће се чувени

KWIGAZAUVEK

роман „Хиљаду ждралова“, који је написао Јасунари Квабата (1899-1972), први јапански нобеловац, а превео Дејан Разић. Једна од најбољих јапанских књижевница 20. века, Фумико Енћи (1905-19686), добила је најважније књижевне награде, а међу њеним најпознатијим делима је и роман „Маска“, који садржи мноштво алузија на јапанску уметност (маске, извођачи и представе позоришта Но) и стару књижевност. Сусуму Катагава написао је необичан историјски роман „47 ронина“. Ова истинита прича о ратницима без господара, о новим херојима, говори о храбрости, вештини и оданости самураја који су у средишту најкрвавијих освета у историји Јапана 18. века. По овом роману снима се велики спектакл чије приказивање Холивуд најављује крајем 2013. године. И други том антологије најбољих хиспаноамеричких прича доноси 25 прича насталих у 20. и почетком 21. века. Тако, са укупно педесет преведених прича, исто толико писаца, читаоци могу да стекну најсвеобухватнију слику о богатој и веома разноликој приповедној књижевно сти Јужне и Средње Америке. Други том антологије „Вечита смрт од љубави јача“, коју је приредила Бојана Ковачевић Петровић, поред прича великана светске књижевности као што су Доносо, Фуентес, Љоса... доноси приче мање познатих, млађих аутора, још увек непознатих нашим читаоцима. „Танеси“ је покренуо “Малу античку библиотеку” коју уређује Ксенија Марицки Гађански. Прва књига јесу Платонова “Писма” која су постала нека врста његовог политичког буквара, из кога се и данас може учити да се осионост и самовоља обуздају законима и правичношћу. “Писма” су превели Ксенија Марицки Гађански и Иван Гађански. К. Р.

ЕНЕС ХА ЛИЛОВИЋ, ПИСАЦ

Сви они дишу поезију И

Хомер који нам казује да ниједно лутање није без разлога и ниједно чекање није без разлога. И Вергилије који нас је научио како се вучица претвара у мајку и како се град претвара у свет. И Овидије чија се нит провлачи низ хексаметре. Ако је Секст Проперције профе сор патње, Ли Таи Пе је зналац уживања. И Џелалудин Руми који нас присећа да је човек само шака земље којој се треба смиловати. И Микеланђело који обликује мисао, а ријеч узима као длето. Не волим кипове. И Јејтс – та страст спутана законима поезије. Бодлер кида светове зла, они опет из његове руке расту заливени сузама усамљених и побеђених. Холан седи у соби, седи

и дише свет; да, то је онај Холан који је осетио самоћу коју је Перс назвао срцем човековим, назвао и усталасао мора. И Назим Хикмет који памти имена растанака. И Кавафи, та страст историје на чију позорницу људи излазе као краљеви, а силазе као глумци. И Шекспир који помиње чари са снагом слабијом од цвета. И Ернесто Карденал који верује у Бога. И Волт Витмен који је загледан у човека. И Едгар Ли Мастерс који те води у шетњу поред гробља и тумачи животе. И Ђео Богза који не зна да ли живи или сања историју – залгедан је у семе, у жуту девицу, у реку Гвадилкивир. И Пааво Хавико који дише поезију. И Саркоски који дише античким плућима. И Титос Патрикиос који чека да се додирну сталактити и сталагмити, чека и

BA[TINA

Животописи и старине „Глас истине“, са поднасловом „лист за духовне беседе, животописе и старине“, покренут је у Новом Саду 1884. у издању и штампи Арсе Пајевића. Излазио је 15. и последњег дана у месецу. Уредници су били Ђорђе Рајковић (I/1884, бр. 1 – II/1885, бр. 12) и Сава Петровић (II/1885, бр. 13 – VII/1890, бр. 24). Од 1885, бр. 13, има поднаслов „лист за црквене проповеди, хришћанску поуку, духовну књижевност, животописе, старине и право славне црквено-народне потребе. У Библиотеци Матице српске лист постоји и обрађен је у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

поручујe - оловка и папир могу се увек наћи. И Борхес, у лавиринту од књига тумачи огледало и сан.

И Шимборска, мудра дама међу мудрацима. И Аноним, који пева зато што му се пева.

TOP-LISTA Најтраженији наслови у књижари „Делфи” 1. „Педесет нијанси - Сива”, Е Л Џејмс -„Лагуна” 2. „Педесет нијанси - Ослобођени”, Е Л Џејмс - „Лагуна” 3. „Педесет нијанси - Мрачније”, Е Л Џејмс - „Лагуна” 4. „Раскршће“, Вилијем Пол Јанг - Лагуна” 5. „Јагодићи - Каштел у равници”, Ђорђе Милосављевић - „Лагуна” 6. „Јагодићи - Покладске ватре”,Ђорђе Милосављевић - „Лагуна” 7. „Писмо госпође Вилме”, Јелена Бачић -Алимпић - „Лагуна” 8. „Бележница”, Николас Спаркс - „Лагуна” 9. „Сјај у оку звезде”, Љиљана Хабјановић -Ђуровић - „Глобосино” 10. „Рингишпил”, Јелена Бачић-Алимпић - Лагуна”

ЕКСКЛУЗИВНО У „ЛАГУНИ” СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ

Нови роман Халеда Хосеинија

утор „Ловца на змајеве„ и „Хиљаду чудесних сунаца„ Халед Хосеини завршио је и трећи роман, који ће се у књижарама наћи на пролеће наредне године.To je вест која је обрадовала милионе поклоника Хосеинијеве прозе на све четири стране света. Оба његова романа, у неколико издања, на српском је објавила „Лагуна“.Овај издавач нам је потврдио да је спреман да у најкраћем року после објављивања првог издања на енглеском, трећи Хо сеинијев роман објави и на сропском језику. Хосеини, који је рођен у Кабулу али се школовао у САД где је као лекар и радио у једној болници у Лос Анђелесу до 2005. године, рекао је да је желео да изгради људску везу између Авганистанаца и Запада и избегне романтику која може да удаљи ове две културе. - На Западу постоје и даље митови о Авганистану, попут оног да је та земља остала заглављена у 12. веку. Постоји и романтичан елемент у свему, као и идеја да Авганистанци мрзе Запад„, рекао је недавно Хосеини . -Људи су тамо суочени са проблемима. Истина је и да не воле страну војску на свом тлу али су проценили да је војска

ту са разлогом и на њу не гледају као на окупаторе. Хосеини је рекао и да ће на пролеће у Нотингему бити изведена и премијера представе „Ловац на змајеве„ коју је за позориште адаптирао Метју Спранглер. Хосеинијев први роман изашао је 2003. и од тада је објављен у 70 земаља. „Ловац на змајеве„ је прича о паду авганистанске монархије, совјетској инвазији, егзодусу избеглица и успону талибана испричана кроз судбину дечака из Кабула. Други роман „Хиљаду чудесних сунаца„ изашао је 2007. и недељама је био на врху листа бестселера. Оба романа продата су у преко 38 милиона примерака. Хосеини каже да се његов нови роман зове „А планине су одзвањале“ и да ће бити објављен у мају. Он је одбио да каже о чему се ради у роману осим да је реч о породичној саги и односима међу члановима породице. Писац је и амбасадор добре воље за Комесаријат УН за избеглице. Људи ма се мо ра ис при чати прича. И људи који узимају моје књиге такође желе да им се исприча прича, рекао је Хо сеини. Р. Л.

Кад ивер падне далеко од кладе

ити геј, дислексичан и патити од тешког облика депресије није лако ни за оне које обично виђамо на на слов ним стра на ма „Форбса“ и сличних памфлета корпоративне светске аристократије. Управо такво искуство са читаоцима је поделио Ендрју Соломон, који је за своју исповест награђен престижном америчком наградом за књижевност National Book Award у категорији документаристике. Одрастање у дому у којем се испод тепиха држало незадовољство родитеља због Ендрјуовог сексуалног избора, отежано злостављањем у отменој приватној школи, само су детаљи из ове болне биографије момка чији је живот далеко од просечног. Књига „Far from the Tree“ резултат је петнаестогодишњег рада на проналажењу сличних животних прича и својеврсни је наставак претходне књиге посвећене депресији, „The Noonday Demon, такође овенчане истом наградом.

Овога пута Соломон је интервјуисао више од три стотине породица које су имале децу која се нису „уклапала“ у шаблон: од оних, сличних њему, са различитим сексуалним опредељењем, до де це са двор фи змом, оште ће њи ма слуха или онима који су загазили у криминал. Његови интервјуи укључили су и разговоре са сељанима на Балију, где је глувоћа често заступљена захваљујући генетици, а причао је и са женом из Руанде која одгаја децу рођену пошто су мајке силовали војници у грађанском рату. Међу интервјуисанима су и Том и Сју Клеболд, чији је син Дилан један од тинејџера-убица у чувеном „случају Коломбајн“. Све ове животне приче преплићу се с Ендрјуовим сећањима на осећање изолованости и схватање значења „бити другачији“. Како је истакао Соломон, најважнија ствар коју је овом књигом успео да постигне јесте свест да није

E [ O ] сам и усамљен, да на N E T свету постоје и друга деца и људи са сличним проблемима и да их различитост од „обичних људи“ заправо на одређени начин спаја. У свету су написане бројне књиге о аутизму, Дауновом синдрому и приличан број оних о узроцима криминогеног понашања, али нико се није бавио питањем како породице таквих људи, које себе виде као „нормалне“, реагују кад добију дете које „испада“ из друштвеног колосека. Кроз књигу сам научио да су родитељска љу бав и прихватање свог детета онаквог какво је, две различите ствари, и да за ово друго треба много више времена, али да то не искључује оно прво – рекао је Соломон који је, током рада на овој књизи одлучио да се и сам упусти у авантуру родитељства. И. Вујанов

kultura

dnevnik

petak30.novembar2012.

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ САВРЕМЕНОГ ТЕАТРА „ДЕЗИРЕ” У СУБОТИЦИ

Нађов „Војцек”, наш јунак Премијером трећег дела трилогије „Пасс-порт“ – представом „Европа“, у режији Андраша Урбана, вечерас се завршава 4. међународни фестивал савременог театра “Дезире“, који организује Позориште „Костолањи Деже“ у Суботици. Завршница је потпуно припала домаћинима, јер осим премијере њихове нове представе, а претходних дана су репризно приказана и прва два дела наведене трилогије, данас је 18. рођендан Позоришта „Костолањи Деже“ у Суботици. Ипак, у среду је на програму Фестивала „Дезире“ био прави куриозитет, својеврсно оживљавање Позоришта „Јел“ које је са великим успехом деведесетих година предводио Јожеф Нађ. Изведена је једна од њихових најуспешнијих представа, „Војцек“, из 1994. године. Када је Георг Бихнер „фрагментирао“ своје дело у првој половини 19. века, већ кад је у редакцијској обради „дефрагментирано“ у другој половини истог столећа, поготово кад је први пут изведено 1913, оно је моментално могло да буде проглашено ремек делом класике. Захваљујући и данас зачуђујуће свежем стилу који не

робује строгим правилима, поготово захваљујући теми – симболички загонетно постављеним односима у друштву обликованом војном и медицинском индустријом које обичног, малог, доброг и како се све већ не назива та јадна овчица од човека (да, и религиозност и морал су средства), терају у пропаст, баш као и празнина његове породичне интиме, дома, све испреплетено у нераскидиву узајамну везу и целину. „Војцек“ Позоришта „Јел“, у којем Нађ адаптира, режира, креира кореографију, сцену и костиме и игра насловну улогу, већ са податком да је представа театра покрета, говори о нечему необичном, нечему што би пре припадало свету халуцинација отрованог Војцека, него наизглед реалистичком контексту који га окружује. Нађ то некако све уоквирује јединственим простором-временом и све ликове представља путем још шест извођача (Иштван Бичкеи, Денеш Дебреи, Ђула Франција, Петер Гемза, Акош Калмар, Хенријета Варга) који су, да се наслутити а и осетити, са посебном пажњом и лепршавом енергијом већ максимално изгра-

ђених извођача и обнављали чувену представу. Матрицом немог филма (музика Аладар Рац), испуњеном плесом, пантомимом, елементима циркуса, луткарства, они испуњавају свет једне собе интимизујући га, поистовећујући са просторима оригиналне драме (природа и град), драме која се заправо и не види, односно види се само за онога ко је „Војцека“ раније читао или гледао. Таквом гледаоцу и могу бити јасне неке сцене, може да покуша да их рационализује, али суштински он је, као и гледалац који не зна о чему је у „Војцеку“ реч, о растројству у којем се спонтано хрли у злочин (убиство), препуштен сјајној визуелности и музикалности дела, духовитој, надахнутој лудистичкој игри и сценским решењима. Заправо, данас и овде ова представа је попут архива, отворене књиге Нађовог стваралаштва, која први пут још од деведесетих може да се чита на основу неког драмског писма. Утолико је и вреднија, јер се може приметити како Нађ уопште функционише као аутор, како језик речи, идеја, претвара у ритам покрета, слику и музику. Како све оне упадљиве направе

Фото: Ђерђ Салаи

(узице, полуге, врећице и слично) које се као додаци уобичајеној сценској скаламерији (мостови, рефлектори, звучници) у једном тренутку представе отворе, покажу своју сврху, имају своју противтежу у онима које не видимо, па нас изненаде. То и те како може да означава или пресликава природу, реалност саму, баш као што цели Војцеков свет Нађ види као свет Ча-

плиновог Скитнице – материјалом сиромашан, зато духом пребогат. У њему тај мали човек, наш главни јунак, првенствено је гладан и жедан, попут оног сламнатог, до краја неоткривеног (глава му је покривена врећом), привезаног, којег као у кафани на фајронту, заједно са столицом окрећу на сто. И. Бурић

ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Збирка печатњака 18. и 19. века

Фото: Марко Ђоковић

КОНЦЕРТ БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ СА СОЛИСТКИЊОМ МАЈОМ БОГДАНОВИЋ И ДИРИГЕНТОМ ВЛАДИМИРОМ КУЛЕНОВИЋЕМ

Интерпретативни врхови Како у избору диригената и солиста који сарађују с Београдском филхармонијом преовлађују страни уметници, гостовање двоје младих музичара нашег порекла, диригента Владимира Куленовића и виолончелисткиње Маје Богдановић који делују у Америци, односно Паризу, на претпоследњем новембарском концерту, донело је тренутке правог фестивалског сјаја и расположења, уврстивши га у оне врхунске догађаје. Задовољство сусрета с извођачима који су, иако тек у тридесетим годинама, досегли интерпретативне врхове, мерене највишим вредносним критеријумима, протекло је у знаку позноромантичарске музике Јана Сибелијуса и Едварда Елгара, обележене снажним експресивним набојем и дубоком емоционалношћу. Као увертиру, чули смо симфонијску поему Финландија (1899), чија је бунтовна и моћна, и не само музичка порука, изванредно протумачена. С нагласком на химничкој волуминозности и херојској снази звука, који су сугестивни диригент и „изгарајући“ музичари Београдске филхармоније усмеравали логиком правог програмског дела, извођење је верно

„осликавало славне тренутке из финске историје“, блиставо у моћном лименом корпусу и широкој певности главне теме, као и енергичној ритмичкој прегнантности. Наше мишљење о уметничким особеностима Маје Богдановић (нешто више од две године након наступа у Новом Саду, с Дворжаковим чувеним Концертом у хамолу), сагласно је и с оствареним тумачењем солистичке партије у Елгаровом меланхолично-ламентозном Концерту за виолончело и оркестар у е-молу (1919) у којем енглески композитор жали за изгубљеним светом и пријатељима. Сензибилна виолончелисткиња га сагледава претежно лирски и продуховљено, уздржана, у попут сновиђења „осветљеном“ првом ставу (Модерато), „благо“ узнемирена у следу речитативних и галопирајућих одсека ефектног скерца, недовољно „тамна“ у поноћној атмосфери Адађа, и најзад, „уцвељена“, али не и наглашено болна у грубом, „противничком“ оркестарском окружењу финалног Алегра. Примерено спремљено и озбиљно музицирање Маје Богдановић коме је оштро акцентован и „густ“ орке-

стар олујних, управо узвитланих наступа, дизао тонус и додавао недостајућу, или боље рећи ублажену, утишану страст, подстичући изражајност и речитост, публика је топло примила, да би потом, још већим одобравањем прихватила и тонски „засићено“, врло експресивно, необично ангажовано и доживљено тумачење Сибелијусове Прве симфоније у е-молу (1898). Владимир Куленовић је креира без партитуре, напамет, бриљантном мануелном техником, освајајући и лепом појавом, ставом, темпераментним диригентским покретима и прецизним гестом, „строго уклапајући“ дувачке линије (дивни кларинетски соло) с музикално вођеним гудачима (одлична виолончела), при чему се просто осећа колико му значи пажња публике. Разуме се, и беспоговорни „одговори“ оркестарских група и солиста. А тај узајамни однос поверења и подршке и показана сигурност, стабилност, али и слобода предавања, дали су интерпретацији нарочиту вредност, коју су схватили и музичари и још једном „придобијени“, бројни посетиоци. Марија Адамов

ПОНОВО НА РЕПЕРТОАРУ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Обновљена оперета „Кнегиња чардаша” Једно од најзначајнијих и најпопуларнијих дела оперетског жанра „Кнегиња чардаша“ Имреа Калмана поново је вечерас у 19 сати на репертоару Српског народног позоришта, после три сезоне. Редитељ је Јанош Сикора, дириговање представе је преузео Александар Којић, диригент хора је Весна Кесић Крсмановић, костимограф Јасна Петровић Бадњаревић, сценограф Саша Сенковић, режијска обнова и кореограф Драган Јеринкић. Солисти су Јелена Кончар (Силва), Данијела Јовановић (Стази), Миљенко Ђуран (Едвин), Горан Стргар (Бони), Игор Ксионжик (Ференц Керекеш), Верица Пејић (Анхилда), Воја Солдатовић (Кнез Леополд), Жељко Р. Андрић (Пуковник), Владимир Стојковић (Ми-

шка), Бранислав Цвијић (Киш), Јасна Миливојевић / Јелена Веселиновић (Јулишка), Драган Ђурин / Младен Николић (Мек Грејв), Филип Петронијевић (Лакеј), Владислав Шегуљев (Хотелски момак).Учествују и Оркестар, Хор и Балет СНП Представа је на репертоару и 3. и 17. децембра. Премијерно је изведена 15. децембра 2007. По речима критичарке Марије Адамов направљена је представа за свакога, за забаву и уживање, али с носталгичним погледом на прошла времена с почетка 20. века, односно предвечерје Првог светског рата, у којој музика, певање и глума, покрет и игра чине јединствен израз, људи разумеју и без речи, а публика реагује са жаром.

У Галерији Матице српске, Трг галерија 1, вечерас у 19 часова биће отворена изложба Збирке печатњака XVI II и XIX века и представљена публикациј о овој збирци аутора Ратомира Кулића, музејског саветника. О књизи ће говорити мр Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске и др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, док ће изложбу отворити Мирослав Тасић, државни секретар Министарства културе и информисања Републике Србије. Публикација „Збирка печатњака XVI II и XIX века Галерије Матице српске“ представља обраду једне мање посебне

Значај дародаваца у развоју колекције Данас у 12 сати, у оквиру пратећег програма изложбе Аквизиције Галерије Матице српске одржаће се разговор о значају дародаваца у развоју колекције. На формирање и развој колекције утицали су многи појединци и установе путем поклона или легата који данас чине трећину уметничког фонда. Поред појединачних поклона, значајне су и поклон збирке, којих је преко четрдесет. Од 2001. до 2011. уметнички фонд обогаћен је са 16 поклон збирки и 244 појединачна поклона. У протеклој деценији у дародавце Галерије уписале су се и Олга Ивковић, Емина Чамо Лорбек, Марица Радојчић и Вера Зарић које ће данас говорити о својим мотивима и искуствима. Олга Ивковић је поклонила 40 радова и 65 цртежа портрета свог супруга архитекте Драгана Ивковића. Емина Чамо Лорбек је поклонила 152 дела, одабрана из сопственог опуса као и дела страних и домаћих савремених уметника. Марица Радојчић је поклонила 67 својих радова, а Вера Зарић 39 слика у уљу и 41 цртеж који представљају репрезентативан избор сликаркиног стваралаштва. Поклоњени радови омогућавају увид у појединачне ауторске концепције као и њихово сагледавање у ширем културно историјском контексту, и проучавање уметности која се развијала ван главних токова, и обогаћивање уметничког фонда делима савремених уметника.

збирке у колекцији Галерије која садржи 15 металних печатњака: племићких, војних, цеховских, грађанских и личних, који ће овом приликом бити изложени и презентовани јавности. Постојећа збирка изненада је употпуњена открићем једног посебног – Великог печатњака Матице српске. Анализа садржаја његове ликовне презентације и симболике, унакрсно постављена са представом прилика у којима је настао, залагањима и ставовима људи који су деловали у годинама формирања Матице српске, представљају драгоцен документ за потпуније сагледавање историјата институције из које је изникла Галерија Матице српске. Иако, никада отиснут овај ново откривени печатњак дао је посебан печат анализи и интерпретацији Збирке печатњака Галерије Матице српске, којом је још једном потврђена вредност секундарног или документарног материјала за разумевање целокупне колекције и историје институције.- указују у Галерији. Реализацију овог пројекта омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије, а изложба ће бити отворена до 31. јануара.

У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Изложба о Марку Шагалу У знак сећања на сликара Мaрка Шагала, од чијег се рођења навршава 125 година, Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Милица Цветковић, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати до 31. децембра у јавном каталогу Библиотеке. Електронски каталог трајно се чува и доступан је на CD-у као и на сајту www.bms.rs. Марк Шагал(1887- 1985), један од најоригиналнијих модерних европских сликара, рођен је у јеврејској породици у Витебску (данашња Белорусија), живео je у Паризу, а умро у Ници. Током више од осам деценија уметничког рада опробао се у разним авангардним правцима који су обележили 20. век, али је до краја остао уметник који се „не може имитирати, али ни класификовати” (Е. Генауер). Његова платна на којима се, у ватромету боја и с обиљем детаља, преплићу легенде, сећања, утисци, фолклор, религија, мистика, сцене из циркуса, питоми предели, улице родног града, летећи пролазници, животиње, снови..., јединствена су по уметничком изразу. Бавио се и графиком, керамиком и таписеријом, као и израдом витража (катедрале у Мајнцу, Ремсу и Цириху, синагога Хебрејског универзитета у Јерусалиму, зграда Уједнињених нација у Њујорку и др.) и мурала (зграда Опере у Паризу, Метрополитен опера у Њујорку и др.).Један је од ретких уметника који је доживео да му слике буду

изложене у Лувру (1977), а данас се његова дела чувају у водећим музејима и галеријама света.

svet

petak30.novembar2012.

AM NE STI IN TER NE [E NEL APE LO VA LA NA FRAN CU SKU

UKRATKO

Pre sta ni te da pro te ru je te Ro me

Sneg u Mo skvi MO SKVA: Rekordna koli~ina snega koja je pala u Moskvi poremetila je avionski saobra}aj i izazvala haos na drumovima, a meteorolozi predvi|aju da }e oluja trajati do petka ujutro. Gradska skup{tina je rekla da stanovnici prestonice ve} pola veka nisu videli ve}i sneg u novembru. Meteorolo{ka slu`ba je danas saop{tila da je u posledwa 24 sata pala tre}ina koli~ine snega koja obi~no padne tokom ~itavog novembra. Visina snega iznosi 12 centimetara, prenosi AP. Putevi u prestonici su zakr~eni, a oko 70 letova sa najve}eg moskovskog aerodroma „Domodedovo” pretpro{le no}i su bili ometeni. Ju~e su sva tri moskovska aerodroma radila normalno.

PA RIZ: Me|unarodna organizacija za za{titu qudskih prava Amnesti interne{enel apelovala je na Francusku da prestane da proteruje Rome i

Za bra na vi deo snim ka

ocenila da uprkos dolasku levice na vlast, ta praksa dobija zabriwavaju}e razmere. „Mada smo konstatovali da je u odnosu na pretohodne godine u~i-

Za tri meseca proterano 5.000 qudi

MO SKVA: Sud u Moskvi ju~e je presudio da je video snimak performansa pank benda „Pusi rajot” u glavnoj ruskoj katedrali eks tremi sti~ ki i nalo`io je wegovo uklawawe sa svih sajtova. Bend je performansom izvedenim u februaru protestovao protiv tre}eg predsedni~kog mandata Vladimira Putina. Tri ~lanice benda su ove godine osu|ene za huliganizan motivisan verskom mr`wom. Dve ~lanice su dobile dvogodi{we zatvorske kazne dok je tre}a osu|ena uslovno, navodi AP. Putinovi protivnici smatraju da je su|ewe pankerkama politi~ka osveta.

wen napredak u pristupu i komunikaciji praksa nasilnog proterivawa se nastavqa u istoj meri”, izjavio je Xon Dalhjuzen iz te me|unarodne organizacije. Direktorka Amnesti interne{enela u Francuskoj, @enevjev Garigos saglasna je sa ocenom da promena u na~inu komunikacije predstavqa pozitivan napredak. Wena saradnica Marion Kadije, koja je u~estvovala u istra`ivawima nagla{ava, me|utim, da se situacija na terenu nije zna~ajno promenila. Po zvani~nim podacima, u posledwem tromese~ju iz Francuske je proterano 5.000 qudi. „Osu|ujemo na~in na koji su oni bili deportovani”, rekla je Kadije. Ve}ina od 15.000 Roma koji `ive u Francuskoj je iz Rumunije gde se suo~avaju sa diskriminacijom i siroma{tvom.

ISTO RIJ SKO GLA SA WE ZA PA LE STI NU U GE NE RAL NOJ SKUP [TI NI UN

Abas: Po sled wa {an sa za po sti za we mi ra WU JORK, TEL AVIV: Generalna skup{tina UN glasala je ju~e o unapre|ewu statusa Palestine od entiteta u dràvu posmatra~a, ne~lanicu UN, {to Palestinci smatraju istorijskim glasawem. Glasawe se odràva samo nedequ dana posle prekida vatre izme|u Izraela i Hamasa i to na dan kada je 1947. godine ve}inom glasova GS UN tada{wa mandatna Palestina podeqena na dve dràve, jevrejsku i arapsku. Ovoga puta se o~ekuje da ve}ina od 193 zemqe ~lanice UN glasa za usvajawe palestinske rezolucije. Palestinski predsednik Mahmud Abas ozna~io je to kao posledwu {ansu za postizawe mira, najaviv{i da }e se Palestinci vratiti pregovorima, ~im se prizna wihova dràvnost. „To bi mogla biti posledwa {ansa za sklapawe mira na Bliskom istoku pre nego {to vreme pro|e”, kazao je Abas, istakav{i da ni{ta ne spre~ava palestinski narod da dobije nepotpuno ~lanstvo u UN. Palestinci su naro~ito ohrabreni najavqenom podr{kom Francuske, a potvrda podr{ke je, osim iz Rusije i Kine, stigla i od [panije, Danske, Austrije, Norve{ke, [vajcarske, Indije... Prvenstveno joj se protive Izrael, SAD i Kanada. Nema~ka }e glasati protiv ili }e biti uzdràna, kako }e najverovatnije postupiti i Holandija, Velika Britanija i Australija, na, kako ocewuje AP, uveliko simboli~nom glasawu. Izraelski premijer Bewamin Netanijahu ocenio je da priznawe palestinske dràvnosti u UN ne}e

Loto rekord DE MOIN: Dve osobe osvojile su 550 miliona dolara na preksino}wem izvla~ewu lutrije Pauerbol, {to je drugi najve}i ameri~ki xek pot ikada, navedeno je jutros na sajtu te lutrije. Na sajtu je navedeno da su dobitni listi}i prodati u Arizoni i Misuriju, a izvu~eni brojevi su 5, 6, 23, 16, 22 i 29, prenele su svetske agencije. Amerikance je bila zahvatila prava lutrijska groznica, a prekju~e ujutro se u minuti prodavalo 160.000 listi}a, preneli su ameri~ki mediji. Od 6. oktobra niko nije izvukao dobitnu kombinaciju lutrije Pauerbol, koja se igra u 42 savezne dr`ave, a {anse za dobitak su bile jedan prema 175 miliona. Mawe iznose osvojilo je 8,9 miliona igra~a, u ukupnoj vrednosti od 131 milion dolara. Za razliku od Evrope, u Americi se lutrijski dobici oporezuju. Pauerbol lutrija dobitnicima daje mogu}nost da novac uzmu na vi{egodi{we rate ili odjednom, umawen za poreski iznos. Najve}i xek-pot u ameri~koj lutriji iznosio je 640 miliona dolara.

doprineti ostvarewu ciqa Palestinaca da imaju svoju domovinu. Netanijahu je rekao da Palestinci

koji ima Vatikan u GS UN. Ta promena ne}e dati Palestini pravo glasa, ali }e joj omogu}iti da u|e u

dnevnik

TUNIS

Za 24 sa ta po vr e|e no 265 qu di SI LI JA NA: Policija je ju~e bacila suzavac na demonstrante u Tunisu koji protestuju tre}i dan za redom u gradu Silijani, a u protekla 24 sata povre|eno je 265 qudi. Stotine qudi demonstriralo je i ju~e zahtevaju}i da lokalni guverner Ahmed Ezin Mahxubi podnese ostavku, prenosi AFP. Demonstranti su zapalili policijski punkt i dva vozila, a protesti se {ire i na centralni deo zemqe. Prekju~e je najmawe 265 qudi, od kojih 19 teè, povre|eno u sukobima snaga bezbednosti i demonstranata koji traè ostavku guvernera. Kako je agenciji AFP rekao lekar u bolnici u tom gradu hospitalizovano je 206 osoba. Teè je povre|eno 19

qudi koji su pretrpeli prostrelne rane i povrede glave tako da su oni preba~eni u glavni grad na le~ewe. „Stanovnici Silijane najvi{e pogo|eni siroma{tvom nikada ne}e pokleknuti”, kazao je predstavnik sindikata Nexib Sebti, upozoravaju}i da su spremni da daju `ivot za svoja prava.Silijana je siroma{ni ruralni region udaqen oko 120 kilometara ju`no od prestonice Tunisa. Demonstranti istovremeno zahtevaju osloba|awe 14 osoba pritvorenih tokom protesta u aprilu 2011, kao i nov~ana sredstva za podsticawe ekonomskog razvoja u tom siroma{nom regionu, kao i ostavku guvernera.

EGIPAT

[traj ku je i vi so ko sud stvo KA I RO: Sukobi demonstranata i policije nastavqeni su u Kairu uo~i obra}awa predsednika Mohameda Morsija povodom dekreta koji je i izvor narodnog nezadovoqstva Morsi }e se naciji obratiti povodom dekreta koji je usvojio pro{le sedmice i uli~nih protesta koji su izbili nakon toga. Kako je agenciji Rojters rekao izvor iz predsednikovog okruèwa, Morsi se sino} putem televizije obratio naciji i nastoja}e da razjasni ustavni dekret i za{to ga je objavio. Izvor koji je èleo da ostane neimenovan jo{ je naveo da Morsi o dekretu nije èleo da informi{e svoje savetnike kako do medija ili zvani~nika u sudstvu ne bi dospele bilo kakve informacije o tome.

Dekret, zbog koga je u Egiptu izbila kriza, bio je {ok i za neke li~nosti iz Morsijevog tima. To je bio korak sa ogromnim pravnim posledicama koji je iznenadio ~ak i samog ministra pravde. Egipatski Kasacioni, Apelacioni i Vrhovni ustavni sud su objavili da su stupili u {trajk koji }e trajati sve dok predsednik Morsi ne povu~e dekret o pro{irewu wegovih nadle`nosti donet u ~etvrtak. Vrhovni ustavni sud je optu`io Morsija za neopravdani napad na wegovu nezavisnost prilikom izno{ewa razloga za dono{ewe dekreta. U me|uvremenu, egipatska stranka Muslimanska bra}a pozvala je pristalice na novi miting u subotu u Kairu, u znak podr{ke predsedniku Morsiju.

SAD

Po sle kr va vog le ta, mi ran dan u Wujorku

Mahmud Abas i Ban Ki-mun

ne}e imati dr`avu dok ne priznaju Izrael kao jevrejsku domovinu, proglase kraj sukoba sa jevrejskom dr`avom i pristanu na bezbednosne aran`mane kako bi se {titio Izrael. Zamenik izraelskog ministra spoqnih poslova Danijel Ajalon nastojao je da umawi zna~aj palestinskih nastojawa da unaprede status u UN. On je ozna~io takvu meru kao „ozbiqno kr{ewe” mirovnih sporazuma izme|u dve zemqe.Palestinci su, me|utim, sigurni da }e im biti unapre|en status, odnosno da }e dobiti status sli~an onome

tela poput Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, koji goni qude za genocid, ratne zlo~ine i druga velika kr{ewa qudskih prava i gde moè da tuì Izrael. SAD i Izrael se o{tro protive unapre|ewu palestinskog statusa i smatraju da palestinska dràvnost treba da bude rezultat pregovora. Dve strane, me|utim, ne pregovaraju jo{ od kraja septembra 2010. godine. Do sada su 132 zemqe - dve tre}ine ~lanica UN, priznale dràvu Palestinu, podse}a Aso{iejted pres.

WU JORK: Policija je saop{tila da je Wujork proslavio prvi dan u novijoj istoriji bez nasilnih zlo~ina i da su protekla puna 24 ~asa bez ubistava, pucwava ili bodewa. Bi-BiSi javqa da je u julu porastao broj ubistava, {to su tabloidi iskoristili da taj period nazovu „krvavim letom”, ali je sada broj ubistava najniì od 1960. Prema zvani~nim statistika ma, upr kos ukup nom ra stu kriminaliteta od tri odsto, broj ubistava je u Wujorku u odnosu na pro{lu godinu opao za ~ak 23 odsto, {to je najnià stopa u posledwih pola veka. Ove go di ne je za be le è no 366 ubistava u Wujorku, dok su u istom periodu 2011. zabeleè na 472 ubi stva. Eks per ti

tvrde da je to zapawuju}e nizak broj s obzirom na populaciju od oko osam miliona qudi, a za slu ge pri pa da ju agre siv noj tak ti ci grad skih vla sti za prevenciju zlo~ina. Delovawe policije u posledwem periodu zasniva se na mnogo ~e{}im rutinskim kontrolama, {to je pomoglo da se sa ulica uklone stotine komada ilegalnog oru`ja, iako kriti~ari kaù da se zbog toga „stotine hiqada crnaca i latinosa zaustavqaju bez razloga”. [to se ti~e ostalih ameri~kih gradova koji se bore sa kriminalom, u îkagu su uprkos populaciji od samo 2,7 miliona ove godine zabeleèna 462 ubistva, dok je u Filadelfiji (1,5 milion stanovnika) zabeleèno 301 ubistvo.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JUKIO AMANO [ef Agencije UN za nuklearnu energiju (IAEA) Jukio Amano izjavio je da nije postignut napredak u otklawawu zabrinutosti zbog iranskog nuklearnog programa. On je istakao da hitno treba delovati diplomatskim putem da bi se ova kriza re{ila. „Nisu postignuti nikakvi konkretni rezultati”, rekao je Amano na sastanku upravnog odbora agencije.

KIM YONG UN Vo|a Severne Koreje Kim Xong Un smenio je ministra odbrane i na wegovo mesto postavio generala Kim Kjok Sika, koga smatraju „jastrebom” za koga se veruje da je organizovao potapawe ju`nokorejskog ratnog broda i bombardovawe pograni~nog ostrva 2010. Analiti~ari ka`u da su ove promene mladog vo|e, posledwe u seriji personalnih promena u vrhu vlasti.

UGO ÂVES Predsednik Venecuele Ugo âves vratio se na Kubu na le~ewe od raka, {to je ponovo pokrenulo pitawa da li }e biti u stawu da upravqa zemqom. Nakon {to se proteklih nedeqa retko pojavqivao u javnosti, âves (58) je utorak u pismu najavio da odlazi u Havanu na terapiju poznatu pod nazivom „hiperbari~na oksigenacija” - metod koji se koristi za ublaàvawe propadawa kostiju koje izaziva radioterapija.

Ho tel ski raj du bo ko is pod ni voa mo ra SU VA: Hotelski kompleks „Posejdon”, ~i- promewena i iznosi 15.000 dolara po osobi ja je izgradwa trajala nekoliko godina, na- u dvokrevetnoj sobi. lazi se 12 metara ispod nivoa mora, pored No, ovaj aran`man ukqu~uje samo dva noobala Fixija. Ali to malo ko od „obi~nih }ewa pod vodom, dok se preostala no}ewa sesmrtnika” zna! Jer, ovo podvodno odmarali- le u luksuzne vile na susednom ostrvu. Ri{te, koje je ime dobilo po gr~kom bogu mo- zort ima 24 podvodna apartmana ~iji su zira, dostupno je samo bogata{ima. I zaista, nalazi na misterioznom mestu, a wegova lokacija se mo`e otkriti tek po sletawu hidroaviona, ili po dolasku jahte na mesto „spu{tawa” u hotel. Ovaj kompleks na povr{ini mora poseduje ~ak i svoju luku, kao i komandni centar odakle se gosti specijalnim i vrlo modernim liftovima spu{taju u prelepi podvodni svet. Hotel nikada nije objavio svoju zvani~nu adresu! Godinu dana nakon otvarawa jednog dela, mediji jo{ uvek nisu uspeli ta~no da lociraju gde se nalazi. Imena prvih 1.000 gostiju hotela isklesana su na ostrvu, ali su i ispisana na podu hotelske lagune, ta~nije kod recepcije. Cena jednonedeqnog boravka u ovom podvodnom svetu jo{ uvek je ne- Hotel „Posejdon” samo za dobre plati{e

dovi providni (oko 75% povr{ine) i pru`aju najneverovatniji ose}aj boravka u moru. Ina~e, sobe su u stvari monta`ne podvodne kabine, koje se u svakom trenutku mogu podi}i na povr{inu radi eventualne popravke. Gostima se na raspolagawe stavqa i svakodnevna upotreba mini-podmornica radi podvodnih ekskurzija, a svaki apartman poseduje posebnu konzolu preko koje je gostima omogu}eno da hrane ribe u okeanu Sobe poseduju sve blagodeti savremenih komunikacija. I ogromni |akuzi. Dovod sve`eg vazduha i vazdu{ni pritisak su sve vreme kontrolisani. Kompleks poseduje {est restorana i sedam barova, biblioteku, pozori{te i salu za konferencije, kao i kapelu za ven~awa. Onima sa „najdubqim xepom”, omogu}eno je rentirawe ~itavog kompleksa, podvodnog i onog dela na ostrvu, po ceni od tri miliona dolara nedeqno

BALkAn

dnevnik

KA DROV SKA RE VI ZI JA U CR NOJ GO RI

petak30.novembar2012.

NA STA VAK AN TI VLA DI NIH PRO TE STA U SLO VE NI JI

\u ka no vi} tra ì ostav ke Gra do na ~el ni ci tvrd orah, de mon stran ti upor ni 500 funk ci o ne ra POD GO RI CA: Mandatar za sastav nove crnogorske vlade Milo \ukanovi} zatraìo je ostavke svih funkcionera koje imenuje Vlada, {to ne zna~i da }e svi biti zameweni. Svi }e do formirawa Vlade raditi svoj posao, a kada budu imenovani novi ministri, bi}e odlu~eno da li }e dosada{wi funkcioneri i name{tenici ostati ili ne, pi{e podgori~ki list „Pobjeda”. List navodi da se tom zahtevu mora povinovati oko 500 zamenika i pomo}nika ministara, direktora vladinih agencija i javnih preduze}a, kao i predstavnika Vlade u akcionar skim dru {tvi ma. Ako se wi hov rad oce ni uspe {nim, osta}e na istim funkcijama. Dodaje se da „niko nije imun ni za{ti}en”. „Doìvqaj je nekih qudi u vlasti da je dovoqno promeniti pre-

Milo \ukanovi}

mijera, oti{ao Igor, do{ao Milo, i da }e biti promeweno nekoliko ministara. Ne. Idemo po dubini. Ako smo na prvom mestu vlade napravili promenu, i ako smo me|u ministrima krenuli u promene, logi~no je da to ide po dubini”, prenela je „Pobjeda” obja-

Grom uda rio u avion POD GO RI CA: Avion Kroacija eirlajnza, na letu Zagreb Podgorica, u kojem je bilo 50-ak putnika iz Crne Gore, udario je grom iznad Herceg Novog. Sre}om, niko nije povre|en. Incident se dogodio prekju~e, kada su na letu ka Podgorici putnici koji su sedeli na sedi{tima do prozora videli kako grom udara u avion, zatim su ugledali plamen i osetili jake turbulencije. Pilot je odlu~io da avion prinudno spusti na dubrova~ki aerodrom, gde su majstori proverili tehni~ku ispravnost i utvrdili da je let nemogu}, a potom su putnici autobusom preba~eni do Podgorice.

BOSNA I HERCEGOVINA

Ne ma po ni {te wa iz bo ra u Sre bre ni ci SA RA JE VO: Koalicija za Republiku Srpsku i SNSD podneli su àlbu CIK-u navode}i da lokalni izbori u Srebrenici, koji su odràni u oktobru, nisu bili regularni i da je „bilo previ{e nevaè}ih glasa~kih listi}a”. Prema rezultatima lokalnih izbora, u Skup{tini je koalicija SDA i Stranke za BiH osvojila sedam mandata, SNSD je osvojio {est mandata, SDS tri, SDP i SBB po dva, dok su po jedan mandat osvojili DNS i koalicija SNS i DP. Nezavisni kandidat ]amil Durakovi} je dobio 4.455 glasova za na~elnika op{tine Srebrenica, dok je kandidatkiwa Koalicije za Republiku Srpsku Vesna Ko~evi} dobila 3.663 glasova bira~a. Durakovi}, novi na~elnik Sre-

brenice, izjavio je da se mora posti}i jedinstvo u Srebrenici, bez obzira na nacionalnost gra|ana koji `ive u tom gradu, kako Srebrenica ne bi postala „moneta za potkusurivawe politi~kih partija”. Stranke imaju pravo `albe Sudu BiH u roku od dva dana nakon {to prime odluku CIK-a. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je odluka CiK-a politi~ka odluka i da su je o~igledno produkovali ~lanovi iz reda bo{wa~kog naroda. On je najavio da }e SNSD nastaviti s osporavawe tog izbornog rezultata. „Taj izborni rezultat je ne{to {to nema veze sa realno{}u, jer je evidentno da su izbori u Srebrenici bili spekulativni”, rekao je Dodik za RT RS.

{wewe svog neimenovanog sagovornika. Kao su{stinski razlog za kadrovsku obnovu navode se rezultati parlamentarnih izbora koji su odr`ani 14. oktobra, a koji se tuma~e kao zahtev gra|ana za radikalnije personalne promene. \ukanovi} i predsednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapoi} su se nedavno, kako je ranije saop{teno, dogovorili o potrebi „kadrovske revizije” na svim nivoima vlasti u Crnoj Gori. Skup{tina Crne Gore, prema najavama, treba 3. decembra da po~ne raspravu o programu i sastavu nove Vlade Crne Gore, na ~ijem ~elu }e ponovo biti Milo \ukanovi}, koji je tu funkciju obavqao u vi{e mandata u protekle dve decenije.

HRVATSKA

Bez po re za na luk suz ZA GREB: Zbog izmenene poreske politike u Hrvatskoj su poskupela cigarete, a pojeftinili luksuzni proizvodi. Za nekoliko dana, zbog pove}awa akciza, prose~na kutija cigareta bi}e skupqa od pola do jedne kune (0,06 do 0,13 evra). Vlada je tom odlukom prihvatila predlog koji je predstavio ministar finansija Slavko Lini}, koji je najavio da }e najvi{e poskupeti najjeftinije cigarete, a da odluka stupa na snagu objavqivawem u Narodnim novinama (odgovara „Slu`benom glasniku”).

RUMUNIJA

Za huk ta va se pred iz bor na kam pa wa BU KU RE[T: Poslani~ki izbori u Rumuniji bi}e odr`ani 9. decembra, dok je ve}ina gra|ana nezadovoqna i tra`i promene. Glavne politi~ke snage na izborima su Socijal-liberalna unija u ~ijem su sastavu Socijaldemokratska partija predsednika Viktora Ponte, Nacionalna liberalna partija koju vodi Krin Antonesku i Konzervativna partija Danijela Konstantina. Alijansa desna Rumunija je drugi faktor na izborima, a ~ine je Demokratska liberalna partija, na vlasti od 2009. do maja ove godine, Gra|anska snaga i otcepqeni deo te stranke - Nacionalna seqa~ka demohri{}anska partija. [anse da u|u u Parlament imaju i Popularna partija Dan Diakonesku, vlasnika televizije OTV, i Ma|arska demokratska unija. Predizborna kampawa je vrlo o{tra i gotovo bez pravila, a u tome u~estvuje i predsednik Trajan Basesku koji bi, po Ustavu, trebalo da je neutralan, da se ne me{a u politi~ku borbu. Basesku se obra}a gotovo svaki dan iz predsedni~ke palate Kotro~eni, kao i na televizijama koje ga

podràvaju i o{tro napada Vladu i lidere USL, a nagla{ava svoju ulogu u „reformisawu i demokratizaciji institucija” i poboq{awu imixa Rumunije u svetu. Ve}ina gra|ana nezadovoqna je zbog siroma{ewa od uvo|ewa mera {tedwe 2010. godine. Veliki broj je izgubio posao, korupcija i daqe cveta, a demokratija se sve vi{e zanemaruje. Kqu~ne dràvne institucije jo{ su pod kontrolom predsednika Baseskua - Dràvno tuìla{tvo, tajne slu`be, Ustavni sud, Vrhovni savet sudstva i Direkcija za suzbijawe korupcije. Basesku je do maja kontrolisao Vladu i parlament, ali je opozicija uspela da osvoji poslani~ku ve}inu - iskoristiv{i ogromno nezadovoqstvo naroda oborila vladu Emila Boka. Posledwe ankete pokazuju da bi za Socijal-liberlanu uniju glasalo 62 odsto bira~a, za Alijansu desna Rumunija - 15 odsto, za Popularnu partiju Dana Diakoneskua 14 odsto i za Ma|arsku demokratsku uniju pet odsto gra|ana s pravom glasa.

Zoran Milanovi}

Odlukom o akcizama predlaè se da iznos specifi~ne tro{arine ostane 180 kuna (106 evra) za 1.000 cigareta, uz pove}awe proporcionalne akcize od 36 odsto maloprodajne cene cigarete i pove}awe iznosa minimalne akcize na cigarete sa 375 na 486 kuna (50 na 64,4 evra) za 1.000 komada cigareta. Dràva planira da ve} u decembru prikupi 24,2 miliona kuna (3,2 miliona evra) vi{e nego {to su duvanske akcize donosile do sada, a u 2013. godini }e od tih akciza, ako gra|ani Hrvatske ne odlu~e da prekinu s lo{im navikama, skupiti dodatnih oko 300 miliona kuna (oko 40 miliona evra). Vlada je usvojila i Predlog zakona o prestanku vaèwa zakona o posebnom porezu na luksuzne proizvode od 1. januara. Poseban porez na zlato i nakit, satove, bunde i ostale sli~ne proizvode od Nove godine ne}e biti potreban jer Hrvatska u julu ulazi u EU i zato {to je zna~aj tog poreza za dràvnu blagajnu gotovo bezna~ajan jer se skupi tek 10 miliona kuna (1,32 miliona evra). Najve}i deo odnosi se na nakit i plemenite metale, {to je veliki teret u poslovawu hrvatskih zlatara, zato {to mnogi Hrvati po nakit i sli~ne proizvode odlaze u inostranstvo, izjavio je premijer Zoran Milanovi}.

QU BQA NA: Gradona~elnik Kangler, od koga je sve i po~elo i Kopra kaè da je spreman da pod- daqe odbija da podnese ostavku, nese ostavku ako je daju Barak Oba- mada je u svojoj posledwoj izjavi za ma i Hu \intao, a Kejt Midlton se slovena~ke medije rekao da }e dati razvede od princa Vilijama. Nakon protesta protiv gradona~elnika u Mariboru, i demonstracija protiv gradona~elnika, ali i vlade u Qubqani, preksino} je oko sto demonstranata u Jesenicama protestvovalo protiv vlasti u Sloveniji. Istovremeno, na dru{tvenim mreàma poput Fejsbuka sve je ve}a aktivnost onih koji pozivaju gra|ane Slovenije da Parola „Gotov je” i u Mariboru nastave proteste u svojim krajevima, i protiv lokalnih i ostavku ako mu to naloì premiprotiv republi~kih vlasti, a pod jer, Janez Jan{a, ili ako ostavke zajedni~kom parolom „Gotov je”, daju i gradona~elnici Qubqane i ~ije autorstvo u Sloveniji niko Kopra, Zoran Jankovi} i Boris ne vezuje za srpski Otpor. I dok se Popovi~. ~ekaju demonstracije na koje se poOdgovaraju}i na izjavu Franca ziva stanovni{tvo Krawa, mariKanglera, koparski gradona~elborski gradona~elnik, Franc nik je rekao da je spreman da da

ostavku ako ostavke daju i predsednik SAD, Barak Obama i {ef kineske partije, Hu Jintao, i ako se Kejt Midlton razvede od princa Vilijama. Za to vreme, slovena~ki ministar odbrane kaè da je „de{avawe ulice u Sloveniji” vremenski suvi{e blizu predstoje}eg drugog kruga predsedni~kih izbora koji }e biti odràn u nedequ. U tom, drugom krugu izbora }e se po prvi put u istoriji Slovenije sukobiti dva kandidata levice, dosada{wi predsednik Danilo Tirk kog nazivaju predstavnikom „stare levice” i donedavni premijer, Borut Pahor, kao predstavnik „nove levice”. Dosada{wa istraìvawa javnog mnewa pokazuju tako drasti~nu prednost Boruta Pahora da se ve} pojavquju mi{qewa da }e wegova pobeda u nedequ biti tako ubedqiva da }e to glasawe imati „referendumski karakter”.

petak30.novembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu

Da na 28. 11. 2012. go di ne umr la je

Je le na \i sa lov Le na Iva nu Voj no vi }u od Dar ka Maj sto ro vi }a sa po ro di com.

Smrt je ja ~a od go di na i od `i vo ta, a we na do bro ta i qu bav ko ju je svi ma da vala osta je tra jan i ve ~an spo me nik u na {im sr ci ma. Po sled wi is pra }aj maj ke, sve kr ve i ba ke je u pe tak, 30. 11. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu u ^u ru gu u po ro di~ noj grob ni ci [u gin. Tvo ji: sin Mi o drag sa po ro di com.

65172

IZ DA JE SE na du `e, za po sle noj `e ni kom fo ran jed no i po so ban stan na Ke ju, sa po gle dom na Du nav, Te le fon 520-271 po sle 22 ~a sa. 65032

Po sled wi po zdrav na {em dra gom

Sa du bo kim bo lom ja vqa mo da je na {a vo qe na maj ka, ba ka, pra ba ka i svekrva

S tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga ma ma, ba ka, pra ba ka i ta {ta

Ste vi

Mil ka Pru sac

Mar git Do ro slo va~ ki

od: De je, Ne ne, Ba te i tet ka Mi re.

pre mi nu la 28. 11. 2012. go di ne. Sa hra na je da nas, 30. 11. 2012. go di ne, u 15 sa ti, na gro bqu Tran xa ment u Pe tro va ra di nu. O`a lo {}e na po ro di ca.

Po sled wi po zdrav dra goj ma mi, ba bi i pra ba bi

Po sled wi po zdrav dra gom FRU [KO GOR SKA ULI CA, 44m2, ~e tvr ti sprat, bez lif ta, use qiv, re no vi ran, u ka ta stru, ke{- kre dit, 37 hi qa da. Te le fon 063/239-411. 63799

Ivi ci Voj no vi }u

od Go ce i Jo ve Be a ra sa po ro di com. BE O ^IN ku }a 120m2 stam be ne pro sto ri je na spra tu, plin, te le fon, ka blov ska, ga ra `a, tri lo ka la u po seb noj ku }i. Ce na do go vor. Te le fon 063/845-87-57. 64944

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 64991

FAR MA iz Ste pa no vi }e va pro da je: de be le svi weâ&#x20AC;&#x161; pra si }e, po lo van ka vez za ko ke no si qe, do sta va na adre su. Po voq no. Te le fon 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 64663

PO TREB NA rad ni ca za rad u tra fi ci i me wa~ ni ci. Te le fon 060/6929005. 65109

^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 64627 KU PU JEM zla to. Naj bo qa ce na u gra du. Te le fon 064/9945002 Sa vi}. 64794 PRO DA JEM dr va: hrast, ba grem i ja sen, 3500 din me tar. Pre voz gra tis. Te le fo ni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 65051

1930 - 2012. Sa hra na je u su bo tu, 1. 12. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu. O`a lo {}e ne }er ke: Na da i Dra gi ca sa po ro di ca ma. 65149

65179

65171

MA STER CEN TAR - dvo i po so ban 63m2, pr vi sprat, za tvo re na te ra sa, lift, ve li ka ku hi wa, do bar ras po red. Te le fon 063/1217460. 65047

65118

Sa ne iz mer nom tu gom oba ve {ta va mo da je pre mi nuo na{ Ve li ki Ta ta i De ka ko ji je uvek bio uz nas.

Ivan Voj no vi} ro|. 1946.

Vi do sa vi Gra di na rov 1922 - 2012. od de ce Ve re i Mi te sa po ro di ca ma.

Sa hra na je u su bo tu, 1. 12. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: sin Zo ran i }er ka La ri sa sa po ro di ca ma. 65153

65170

Po sled wi po zdrav La ri si nom ta ti

Dra gom bra tu i uja ku Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 30. 11. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

To do ru Go vor ~i nu iz Kul pi na

65163

Mo joj je di noj, dra goj uj ni ci

Ivi ci Voj no vi }u Mo `da bi i mo gli da se od se li mo, ali gde bi na {li ova kve kom {i je.

Iva nu Voj no vi }u

po sled wi po zdrav od Vu ki ce i Du {ke Pi hler.

Po ro di ca Put nik.

Po ro di ca Za vr ta nik.

65173

65162

65166

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a dra ga maj ka i ba ka

Bi je li ca Ami xi} ro|. 18. 4. 1941.

Do bri li Se }a we na pro hu ja la vre me na u me ni iza zi va neo pi si vu tu gu i bol. Ni su ro va stvar nost ko ju `i vot ne ka da no si sa so bom ni su uga si li op ti mi zam, ple me ni tost i do bro tu ko ja ju je kra si la. Da va la je uvek vi {e ne go {to je mo gla i {to se od we o~e ki va lo. Osta la je pra zni na, ne ke ma le taj ne i div ni tre nu ci pro ve de ni sa wom ko je ni ka da ne }e iz bri sa ti vre me.

Je le na \i sa lov Je le na \i sa lov Po sled wi po zdrav ba ka Le ni.

pre mi nu la u 72. go di ni. Sa hra na je na se o skom gro bqu u Bu kov cu, 30. 11. 2012. go di ne, u 13 ~a so va. O`a lo {}e na po ro di ca Ami xi}. 65174

Po ro di ca Ko lar ski: Mi len ko i Sne `a na, Vu ka {in i Mla den.

Po ro di ca Alar gi}.

65148

65169

Le no, oti {la si...osta la je pra zni na u na {im sr ci ma. Ostao je pro stor ko ji je bio za te be. Se }a }e mo te se po le pom, a ka ko i ne bi? Pa, uvek si bi la pra va ba ka. Po sled wi po zdrav na {oj Le ni od: unu ka Du le ta, unu ke Du ke i Ne ne sa po ro di ca ma. 65167

^iTUQe l POMeni

dnevnik

petak30.novembar2012.

Sa tugom se opra{tamo od

Oti{la je na{a draga kuma

POMEN

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 50. godini preminuo na{ dragi i voqeni

Dra go qub Ka na zir

Do ca Ste van Stan kov

Hvala ti na nesebi~noj qubavi, koju si nam dala. Hvala ti za sve. Po~ivaj u miru.

30. 11. 2011 - 30. 11. 2012.

Ste va na Stan ko va

Bili smo spokojni, sre}ni i za{ti}eni tvojom qubavqu i dobrotom. Nedostaje{ nam.

ro|. 1963. god.

Tvoji: Mi ki ca, Mar ko i An |a.

Sahrana je u subotu, 1. 12. 2012. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: tata Sto jan, mama Na ta li ja, sestra Bran ka i zet Ro bert.

65113

65130

30. 11. 1994 - 30. 11. 2012.

Dragoj na{oj

Porodica Arap ~i}. Porodica Ka na zir. 65132

65095

TU@NO SE]AWE

30. 11. 1994 - 30. 11. 2012.

Vin ko Kr~ mar Do bri li

Vin ko Kr~ mar

Mnogo nam nedostaje{. Uvek si u na{im mislima i srcima.

posledwi pozdrav od wenih GO RA NA.

Zauvek tvoji: Cvi jo, Bu ba, Ti ja na, Qu bo mir i Jo va na. 65129

65111

Mojoj dragoj kumi

[estu godinu bez tebe smo u bolu, samo}i i suzama.

Mili na{

Tvoj unuk Da ni lo sa ma mom, ba kom i de dom.

Le ni \i sa lov

De ki svaki bol se mo`e zale~iti, ali bol i tuga za tobom ostaje zauvek. Ponosni smo {to smo te imali. Tvoji: teta Oga, teta Qi qa i ujka Dra gan sa po ro di ca ma.

hvala za divne trenutke koji su nas spajali sve ove godine.

65062

65141

65112

Posledwi pozdrav

65146

Dana, 1. 12. 2012. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu dava}emo jednogodi{wi parastos na{oj voqenoj, mami i baki

Do bri la [i ko pa ri ja Bako, hvala za svu qubav, pa`wu i ne`nost koju si mi pru`ila.

Bio si ne{to najlep{e i najplemenitije {to smo imali u `ivotu. Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoja supruga Mi li ca, k}i Sla vi ca, zet Jo van i unuci Mi li ca i Mar ko.

Kaj ka.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

4. 12. 1994 - 4. 12. 2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe u subotu, 1. 12. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu da}emo pomen na{oj dragoj nikada pre`aqenoj

Zdrav ko Ne go va no vi} Zyklon

Da ni V. Re qin

1983 - 2006. Danas, 30. 11. 2012. godine, u 12 ~asova, na grobqu u selu Gorwa [atorwa (Topola) dajemo pomen. An|eli su odabrali da im raj mlado{}u krasi{, a nas ostavili da ti sliku suzama kvasimo.

Ve~no o`alo{}eni: suprug Du {an, sin Pro ka sa po ro di com i }erka Mi li ca sa po ro di com. 65120

[ESTOMESE^NI POMEN Dana, 1. decembra navr{i}e se 6 meseci od kako nije sa nama

Tvoji: mama Na da, brat Vla dan i otac Mi lo je.

64963

3 Ste va nu Stan ko vu

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom i voqenom

Bo ra i Ba ja ga.

65136

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Drago na{e dete, najte`e je ispratiti one koje voli{, a najbolnije `iveti posle wih. Bio si divan, po`rtvovan sin, na{ veliki oslonac i podr{ka. Tvojim senima, dobroti i plemenitosti uz opelo pokloni}emo se 1. 12. 2012. u 10.30 ~asova. Fru{kogorskom manastiru Jazak darujemo prigodne poklone.

Do bri li Neute{ni, ma ma i ta ta. Kri sti na i Edi.

65152

65061

3. 2. 1947 - 12. 6. 2012. Toga dana }emo na grobqu u Vogwu obele`iti pomen. S po{tovawem i ponosom ~uva}emo uspomenu na tebe. Tvoji naj mi li ji.

Vu ki} dr De jan spe ci ja li sta za or to ped sku hi rur gi ju i tra u ma to lo gi ju

Ma noj lo - Ma ne Vu lin

64731

Ma ri ji - Ma ri Po po vi} Posledwi pozdrav koleginici

ro|. Ba sta 11. 2. 1934 - 24. 10. 2012. Draga najdraìja Marija zaspala je ve~nim snom, ali ona }e zauvek ìveti u nama i na{im mislima. Weno veliko srce kucalo je za sve nas, ponosimo se {to smo je imali. ûvaju je od zaborava: suprug Mi {o, sin Zo ran, }erka Zo ri ca, snaha Qi qa na, zet Bo {ko, unu~ad Ma ri ja i Ra do{, porodice: Po po vi}, Ba sta, An ti}, To do ro vi}, Man di}, Uze lac, Ste va no vi}, Mi haj lo vi} i Ko va ~e vi}.

65115

\or |u Ra doj ~i }u obele`i}emo u subotu, 1. 12. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

dr Do bri li [i ko pa ri ja

Te{ko je pomiriti se sa bolnom istinom da te vi{e nema. Ostala je samo tuga i velika praznina u kojoj s nesebi~nom qubavqu ~uvamo tvoj lik do kraja `ivota.

Neizmerna zahvalnost za doprinos da svaki kutak Novog Sada di{e i miri{e.

Ma ma, ta ta i Ma ri ja.

Ko lek tiv In sti tu ta za ni zij sko {u mar stvo i `i vot nu sre di nu.

65128

3034-P

06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.05 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.05 22.05 22.45 23.55 00.20 00.44 01.10

tv program

petak30.novembar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Конструкторске катастрофе Вести Палета Строго платонски Кухињица Име мог сокака Вести Трансплантације Српски екран Војвођански архитекти Вести Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик: Ни трага од Стејси Сучељавање Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Џонатан Крик: Кућа мајмуна Премијерка Војвођански дневник Петказање Један на један Строго платонски Све странци Концерт Терезе Кесовије

06.00 08.00 09.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Лола Панонско јутро Здравље је лек Др Мартин Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

СЕРИЈА

Др Мартин Улоге: Мартин Клус, Каролин Кац (Панонија, 13.00)

СЕРИЈА

Премијерка Борген је атрактивна драмска серија о борби за политичку моћ и последицама тога. „Борген“ на данском значи „замак“, а Данци тако зову Кристијансборг палату у којој се налазе све три гране данске владе: Парламент, канцеларија премијера и Врховни суд. Улоге: Сидсе Бејбет Нудсен, Биргите Јорн Сјоренсен, Пилу Асбек (РТВ 1, 21.05)

06.30 06.55 08.40 09.45 10.20 11.15 11.35 12.30 12.40 13.10 14.35 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.15 23.00 00.00

Кухињица – мађ. Миљеница Петказање Свјетионик (хрв) Додати живот годинама Здраво живо Нека песма каже Вести (мађ) Илирски венац паланачког салаша, док.филм Деца Дине Живопис Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Верска емисија (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Траговима давне прошлости Добро вече, Војводино (слов) Вајтчепел Биографије Палета ТВ Продаја

06.30 08.30 09.05 09.35 10.30 11.05 11.35 12.00 13.05 14.05 14.30 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.40 19.00 19.30 20.30 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Новосадско јутро Цртани филм Храна и вино Серијски програм Украдена срца Лична грешка Дунавска салетла Обалска стража Опчињени Витраж Вреле гуме Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а НС поподне Конак Објектив Опчињени Ленија Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стрежа Људи са Менхетна Украдена срца

06.30 07.00 07.30 09.30

Једрење 34 Американ куп М7 – Мултиспорт АТП Цхампионсхип Тоур Евролига: Панатанаикос – Олимпија Премиер лига Магазин На данашњи дан Премиер лига: Евертон – Арсенал НБА уживо Евролига: Партизан – Лиетувос НБА акција Украинска лига: Говерла – Дyнамо Кyив Вести Премиер лига новости На данашњи дан НБА уживо Евролига: Бешикташ – Барселона Евролига: Реал Мадрид – Фенербахче Најава шпанске лиге Најава Премиер лиге Евролиге: Салгирис Олyмпиакос Цхампионсхип: Бирмингхам – Миддлесброугх

11.15 11.45 12.00 13.45 13.50 15.30 16.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 20.45 22.30 23.00 23.30 01.00

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.00 Инвестиције, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Дечији програм, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Рат, револуција, герила, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Град ске пти це У тре ћој епи зо ди гле да о ци ма ће би ти пред ста вље на мо дро вра на. Ова жи во пи сна пти ца рас к о шног ко л о ри та ко ја нас сво јим при су ством под се ћа на пе ри од ка да је у на шим кра је ви ма вла да ла троп ска кли ма се у по след ње вре ме све ре ђе мо же сре сти. За што је то та ко и ко је ме ре се пред у зи ма ју да се то спре чи су пи та ња ко ји ма се у овој епи зо ди се ри ја ла ба ви стал на ле те ћа еки па ауто ра... (РТС 1, 11.00) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.15 13.00 15.05 15.25 16.00 16.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.50 23.00 23.45 00.00 00.05 00.50 02.25 03.00

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 21.15 23.00 01.00 01.15 02.15 02.20 03.00 03.25

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Мајстори Разгледница На скривено те водим место Градске птице Како се то ради Дневник Истражитељи из Мајамија Из прозних дела писаца бивше Југославије И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мој рођак са села Плаћеници, филм Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Пролеће у Паризу, филм Мајстори Вести

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Филм: Кад порастем бићу кенгур Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

06.02 Концерт за добро јутро.године 06.46 Слагалица 07.05 Датум 07.10 Верски календар 07.20 Викинг Вики 07.43 Томас и другари 07.53 Дени и Деди 07.59 Добро вече, децо 08.10 Зујалица 08.35 Књижевна школица 09.00 Арс практика 09.13 Острво орангутана 09.34 Београд-вечити град 10.11 Мој љубимац 10.40 Место за нас 11.10 Бардови театра: Иван Бекјарев 12.10 Музички програм 12.32 Метрополис 13.00 Трезор 14.00 Зујалица 14.25 Књижевна школица 14.50 Острво орангутана 15.10 О родној равноправности 15.40 Градске птице 16.10 Праг села Србије 17.00 Елиза из Ривомброзе 17.55 Кошарка-ПС, пренос 20.00 Документарни програм 20.30 Лов и риболов 21.00 Петар велики 22.00 Контекст 22.30 Видик 23.15 Фестивал науке 2012 23.45 И ја имам таленат 00.05 Музички програм

dnevnik

07.25 08.25 08.45 09.15 09.30 10.35 12.30 13.50 14.45 15.00 16.40 17.00 17.30 18.00 18.30

Мистериозни случајеви Топшоп У здравом телу Топшоп Хоћу да знам Дневни магазин Цртани филмови Непобедиви банзуке Топ шоп Никита Спортски преглед Два и по мушкарца Пријатељи Пут око света Вести

На та ша Ода ло вић

05.00 08.00 08.50 09.10 09.35 09.45 10.00 10.55 11.50 12.15 12.45 13.15 13.40 13.55 15.00 15.50 16.00 16.15 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00 01.45 03.30

Јутарњи програм Бакуган 1 Земља коња Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Телешоп Црвени орао Добра жена Вести Телешоп Краљице Стаљин уживо Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Љубавни сигнали Луда кућа Долина вукова Црвени орао Добра жена Играни филм Временска бомба, филм

Хо ћу да знам Ха шки три бу нал, ци вил но дру штво и по ли тич ка ели та Ср би је. Од но си, узро ци, по сле ди це. Епи л ог. Го во ре: про фе сор ка др Ве сна Ра кић Во ди не лић и Ста ша За јо вић, ак ти вист ки ња ан ти рат ног по кре та „Же не у цр ном”. Аутор ка: На та ша Ода ло вић. (Б92, 09.30) 19.10 20.00 21.00 23.15 23.40 00.00 01.00

Непобедиви банзуке Никита Филм: Три краља Вести Спортски преглед Мистериозни случајеви Укључење у Б92 Инфо

Деј вид Ар кет

Вре мен ска бом ба

Двор ци Вој во ди не Ка да у Вој во ди ни ка же те Дун ђер ски, то је и да нас за нај ве ћи део жи те ља По кра ји не, по зна то пре зи ме јед не од нај бо га ти јих по ро ди ца, али и си но ним за љу бав пре ма зе мљи, по све ће ност ра ду, по што ва ње тра ди ци о нал них вред но сти ко је но си по ро ди ца, тра ја ње, вер ност свом по ре клу и име ну, од го вор ност пре ма дру штве ној за јед ни ци... (РТС 2, 20.00)

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.00 04.30

Добро јутро Све за љубав Први национални дневник Магазин ин Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Гранд шоу Прељубници Српска посла Шопингхоличарке Папарацо лов Филм: Завера у Аризони Филм: 13. игра смрти

: 08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45

Цртани филмови У рингу Филм: Хенкок Сити новости Филм: Неверна жена Породични обрачун Тријумф љубави Маријана и Скарлет Туркан Собарица са Менхетна Сити новости Опасна игра Филм: Крвави спорт Филм: Време за убијање Опасна игра Тријумф љубави Сити новости

На ци о нал на без бед ност при ма до ја ву о по ста вље ној бом би, ко ја тре ба да екс пло ди ра то ком фуд бал ске утак ми це на пре пу ном ста ди о ну у Ва шинг то ну. Оде ле ње за на ци о нал ну без бед ност има за да так да на вре ме от кри је бом ба ша и спре чи ве ли ку ка та стро фу. Вре ме на је ма ло, а тра ге ди ја се мо ра спре чи ти. Уло ге) Деј вид Ар кет, Ри чард Т. Џонс, Та ра Ро слинг Ре жи ја) Сте фан Ги лен хал (Хе пи, 03.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

petak30.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗГОВОРИ С МИЛОШЕВИЋЕМ

Пише: Ајвор Робертс 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 22.20 23.20 01.20

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Обрачун посластичара Соул фуд породица Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мисија „Мени„ Уштедети купујући Спасавање оронулих грађевина Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Медијум са Лонг Ајланда Супруге мафијаша Уклета кућа Ургентни центар Мајами инк Медијум са Лонг Ајланда

Паз Вега 08.00 Наполеон 09.00 Ћелија 10.00 Мистерије олупина на дну океана 11.00 Средњи век 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 Јелена Тројанска 15.00 Исток-Запад 16.00 Ћелија 17.00 Царство мора 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Завођење у граду 20.00 Лондонска болница 22.00 Наполеон 23.00 Изгубљен у Амазону 00.00 Тајм тим година 01.00 Исток-Запад

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Филм: Гнев у зору Филм: Песма љубави Филм: Мејби беби Филм: Трчи за животом Филм: На седмом небу Филм: Убица ђавола Еротски филм Еротски филм

На седмом небу Феликс и Роуз су налетели једно на друго сасвим случајно. Иако неспремни за проблеме других људи, провешће заједно 24 сата на аеродрому блокираном генералним штрајком... Улоге: Жилијет Бинош, Жан Рено Режија: Даниел Томпсон (Синеманија, 20.00)

Тријажа Марк Валш признат је ирски фоторепортер, одважан је и често одлази на опасне ратне терене. Када избију немири у Курдистану, на предлог своје шефице одлази тамо са својим колегом Дејвидом, иако су њихове жене против тога. Када се Марк без Дејвида врати у домовину, не може да се смири ни врати у нормалу... Улоге: Колин Фарел, Паз Вега, Бранко Ђурић, Џејми Сајвс, Кели Рили Режија: Данис Тановић (ХРТ 1, 00.35) 07.40 Добро јутро, Хрватска 10.13 Митским путовима 4, док. серија 11.10 Кључ у руке, док. серија 12.00 Дневник 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз 2 14.10 Скица за портрет 14.30 Јеловници изгубљеног времена 14.55 Друго мишљење 15.35 Научна петица 16.05 Луда кућа 16.40 Путем европских фондова 18.00 Контакт: На добром путу 18.20 Иза екрана 18.55 Мањински Мозаик 19.10 Тема дана 10.30 Дневник 20.10 Певај моју песму 21.40 Царство порока 22.40 Дневник 3 23.20 Календар, филм 00.35 Тријажа, филм

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00

22.50 00.20 01.05

Мала ТВ Хотел Зомби Телетабис Серија за децу Фантастични пријатељи Школски час Пренос седнице Хрватског сабора Легенда о Сањивој долини, филм Школски час Регионални дневник Жупанијска панорама Директ: Односи и неспоразуми Брилијантин Паралеле Цртани филм Бивер Крик: Светски скијашки куп - спуст, пренос Монументални изазови, док. серија Књига или живот Опера бокс Рута Липинаитyте и Симфонијски оркестар ХРТ-а Убиства у Мидсамеру ЦСИ Лас Вегас Којак

10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Опседнута Тајна документа Пентагона Екстремни Холивуд Сањала сам Африку Чувајући Тесу Екстремни Холивуд Кратак спој 2 Екстремни Холивуд Побуна на војној академији После Џимија

13.30 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.55 18.30 18.40 20.00 20.50 21.15 21.45

Жилијет Бинош

06.00 07.35 09.05 10.40 12.05 14.05 15.55 17.45 18.15 20.05 20.35 21.35 22.30 00.00 01.45 03.30

Девојка из планинске колибе Синема верите Париз експрес Штрајк на Божић Први осветник: Капетан Америка Монте Карло Футлуз Филмови и звезде Мало раја Фабрика лажи Царство порока Права крв Ђавоља суза Отмица Само га доведи Јацкасс 3.5

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00

Поље љубави Бог је велики, а ја тако мала Орлови правде Апартман Божја службеница Агнес Странац међу нама Нада и слава Осам жена Авантуре Присиле, краљице пустиње 00.00 Еротски филм 01.10 Еротски филм

Добра жена Браћа и сестре Филм: Пољубац у поноћ Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Састанак са убиством Монк Филм: Јуниор Плаве крви Хаваји 5-0 Вокер, тексашки ренџер

07.45 Галилео 08.55 Исплати се - ТВ аукција 09.10 Флешпојнт 11.25 Ексклузив таблоид 11.45 Крв није вода 13.00 Ружа ветрова 13.55 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.07 РТЛ Време 19.10 Крв није вода 20.00 Друга Жикина династија, филм 22.00 Будва на пени од мора 23.00 Жестоки удар, филм 01.20 Странац пред вратима, филм

Странац пред вратима Срећно удата Кетрин живи са супругом, бизнисменом Грегом Норисом и кћерком Таром у лепој породичној кући. Живот се чини идеалним, све док им једног дана на врата не покуца Кетринин син Џејми, којег је дала на усвајање пре двадесет и пет година... Улоге: Ендрју Краулис, Линда Пурл, Мередит Хендерсон, Меган Фахленбок Режија: Даглас Џексон (РТЛ, 01.20)

Линда Пурл

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Пронађи ме ако можеш Желели сте да знате Изуми и открића који су променили свет 23.00 Желели сте да знате 00.00 Ништа лично

\08.30Биатлон 09.30 Скијашки скокови 10.30 Фудбал 11.30 Биатлон 12.30 Крос-кантри скијање 14.00 Фудбал 15.00 Биатлон 16.00 Зимски спортови 16.15 Скијашки скокови 18.45 Алпско скијање 21.45 Зимски спортови 22.00 Коњички спорт 23.30 Најјачи човек 00.30 Мотоспортови 00.45 Скијашки скокови

„До бри со ци ја ли ста” с ју жне пру ге

иле Илић је лоше руководио Нишом, што је Милошевић је наставио да су у 96,5 одсто општина било познато локалном становништву упркос изборни резултати неспорни. Само у 3,5 одсто постоконтроли коју је имао над месним медијима ји потреба да се избори понове. Истакао сам да ту спапа је то имало главну улогу у поразу на изборима. Али, дају највећи градови, у којима је углавном победила Илић је, вероватно из очаја да докаже Милошевићу да опозиција. Милошевић је, стварајући фантастичну је његово руковођење Нишом било позитивно, понислику Србије као развијене демократије, тврдио да је штио изборне резултате, тврдећи да је било много нецео изборни процес ван домашаја извршне власти и правилности. То је било тачно, али су неправилности „да будем савршено искрен“ – кад год би то рекао, трепочинили Илићеви социјалисти а не опозиција. Иако бало је добро отворити уши – он и није детаљно прасмо одмах подигли галаму, међународни посматрачи тио локалне изборе. За њега је било понижавајуће кад су већ били отишли. Министар спољних послова Мису му Американци предложили да српски судове полутиновић је великој групи страних амбасадора понудио ружичасту слику. Рекао је да је прича максимално надувана. Тврдње о неправилностима односе се само на ограничен број резултата и да је престоница Београд сад у рукама опозиције. Сутра сам на Радију Б-92 чуо да је захтев за поништавање већине резултата у Београду због нерегуларности, који је поднела владајућа коалиција, Изборна комисија прихватила. Опозиција је одбила да учествује у новим изборима јер је влада спремна да их поништава све док не добије резултате који јој одговарају. Одмах сам телефонирао Милутиновићу и тражио објашњење. Он је тврдио да није обавештен. Касније ми је неуверљивим гласом рекао да је реч само о техничким питањима гласања, којима ће се морати позабавити судови, али вероватно неће утицати на коначне резултате. Сигуран сам да је Милутиновић био једнако неубеђен у оно што говори као и ја. Али, поверовао сам да није био обавештен. Његов кредибилитет код дипломатског кора – и иначе низак – био је сасвим поткопан. Закључио сам да, као и обично у Србији, по осетљиве реакције треба отићи код Милошевића. Он је у почетку покушао да ме спусти на земљу, говорећи да највише вреНе веруј Милету ни кад „поштено” броји гласове мена проводи бавећи се привредом, за коју верује да ће током следеће године доживети раст од ниште одлука Изборне комисије. Судови су независни 13-14 процената без инфлације. Тајна је у томе, повеа судије се бирају доживотно. рио се, да не буде буџетског дефицита. Честитао сам Рекао сам да желим да разговарам сасвим отворено. му на таквом подвигу, који ће, ако буде постигнут, Преовлађујућа перцепција у земљи и иностранству је изазвати завист светских министара финансија. И ја да је дошло до изборне крађе. Записници Изборне кобих желео да највећи део времена проводим бавећи се мисије у Нишу су фалсификат. Да ли он стварно очеекономским питањима, али нажалост, рекао сам му, кује од Илића да дође и призна да је забрљао а опозиморам све време да трошим на политичку ситуацију ција победила? Илић није човек који би рекао истину настало после крађе на изкад лаж може да прође. борима. Штавише, свестан је тога да С уздахом је Милошевић признао Ситуација је била веома је угрожена његова политичлоша. Опозицији није прика каријера. да је шеф нишког СПС-а Миле зната победа у многим ваНа перцепцију да је крађе Илић његова велика жним градовима, нарочито било никакве одлуке Врховка дров ска гре шка. На пи сао је у Нишу и Београду. У Беоног суда Србије не могу аутобиографију која више личи на утицати. Једини суд који би граду је чак портпарол житије. И Христ би се застидео СПС-а у почетку признао имао неку тежину је процепораз. Од свих људи које на споља, можда не завивидевши како себе описује сам упознао у јавном живосних правних стручњака из ту Србије, о нишком шефу западних земаља. Милошесоцијалиста Милету Илићу сам формирао најгоре мивић би, наравно, могао да каже да немам право да се шљење. Био је сирови манипулатор и рекао сам да му мешам у то, али моја је обавеза да му отворено кажем ништа не верујем. Саветовао сам Милошевићу да пода ће Србија, ако жели да развија одно се с ЕУ, мораступи исто. ти да предузме хитне мере за излазак из ћорсокака. Милошевић је уздахнуо, као да је хтео да каже: „КаСадашња ситуација ће, ако се не промени, нанети жи ми нешто ново!“ „Илић је“, рекао је, „ моја лична огромну штету одно сима Србије с ЕУ, која за неколигрешка“. Планирао је да га се отараси претходне годико дана треба да доне се одлуку о уклапању СРЈ у цане кад је Илић написао аутобиографију која је више рински режим ЕУ. Милошевић се сложио с тим да је била житије. И Исус Христ би се застидео, рече Мило- тренутна ситуација врло лоша. Драже му је да часно шевић, кад би видео како Илић себе описује. Али, кад изгуби него да добије на прљав начин. Прво, преије Милошевић рекао да Илића треба најурити, из Ни- спитаће гласање у Нишу и Београду, не ослањајући ша је дошла делегација социјалиста да моли да Илић се на оно што говоре људи као што је Илић. Друго, остане у политичком животу, тврдећи да је у души до- свиђа му се моја идеја о позивању међународних ексбар човек и чврст члан партије. Противно сопственом перата. Озбиљно ће размислити о томе. Затим је резону, Милошевић је попустио. Сад ће, међутим, уследила дуга и јалова размена мишљења о величини Илић бити смењен чим се заврши изборни процес. демонстрација. Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak30.novembar2012.

dnevnik

30. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Ако покушавате да преболите прекинут љубавни однос, најбољи начин да се извучете из депресије је да изгледате најбоље што можете. Имаћете своју освету ако будете изгледали и осећали се одлично.

BIK 20.4-20.5.

Колико год да уживате у дружењу с пријатељима, вече искористите да се мало одморите. Ако сте у могућности, нека вам и поподневни часови буду слободни. Опустите се и уживајте у тишини.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Могуће је да ће данас близак пријатељ истоварити сав свој терет на вас. Љубазно га саслушајте, понудите савет, али не пристајте на нешто што није реално. На крају крајева, то није ваш проблем.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

RAK 22.6-22.7.

Очекујте данас одређена кашњења поводом којих ништа нећете моћи да урадите. Густ саобраћај ће ометати ваше путовање, а на позиве неће бити одговорено. Чини се као да се стално окрећете укруг.

JARAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Балон у којем живите већ дуго данас би изненада могао пући. Могуће је да ћете се суочити с великим разочарењем. Не дозволите да вас то обесхрабри. Сагледајте комплетну слику.

VODOLIJA 21.1-19.2.

DEVICA 23.8- 22.9.

Данас ћете пре бити усмерени ка себи него ка спољном свету. То је добра ствар јер спољни свет није нарочито пријатан. Чини се да се ништа не одвија како би требало. Чекови не стижу, а позиви нису узвраћени.

RIBE 20.2-20.3.

Дозвољавате себи да вам питања новца буду приоритет. Тачно је да ваша финансијска ситуација није сјајна и онаква каква бисте желели да буде, али чија јесте? Покушајте да скренете мисли с тих проблема. Ваше тело, које обично најбоље функционише при мноштву активности, сада вам говори да успорите мало. С времена на време, потребно је да направите паузу. Опустите се уз телевизор и велику чоколаду. Данас је одличан дан да уживате у плодовима свога рада. Постигли сте огроман успех у последњих неколико дана. Заслужили сте мало слободног времена. Урадите нешто што већ одавно желите. Цвеће и свеже биљке освежиће вам, како расположење, тако и дом. Можда мислите да је место на којем боравите помало запуштено. Једноставни трикови за улепшавање дома изненада ће поправити ваш став. Чини се да је ваш ум данас окренут ка духовности. Ваши снови изгледају веома живо и сигурни сте у то да покушавају да кажу нешто специфично. Тешко ћете се данас отргнути нагону за путовањем. Важно је да се суочите са свим потешкоћама које имате, али да при томе не запостављате свој приватни живот. Одређена важна особа, неко ко је био ослоноц, више неће имати посебно место у вашем животу.

TRI^-TRA^

Кејт Мос и Наоми Кембел V REMENSKA

PROGNOZA

Захлађење с кишом

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 12 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 16 Niш

Кејт Мос (38) и Наоми Кембел (42), којима и данас нема равних у свету моде, позирале су голе за насловницу магазина „Интервју„. Поред комплимената које су једна другој делиле и шаком и капом, лепотице су причале и о својим почецима и како једна другу много воле и поштују. Наоми је открила да се први пут пред камерама појавила у споту за песму легендарног Боба Марлија. - Имала сам тада седам година. Био је веома згодон, а ја сам се расплакала када сам видела његове дредове јер сам мислила да су црви. Али, он је био заиста нежан - рекла је Наоми. Обе манекенке кажу да су се на почетку каријере сусретале с расном дискриминацијом, али су успеле да опстану и прокрче пут многим тамнопутим лепотицама и девојкама из расно помешаних породица, из какве потиче Кејт Мос. Лепотице су се последњи пут заједно сликале 2008, за магазин „Вог”.

Evropa

НО ВИ САД: Хладније и облачно с кишом. Ветар ујутру умерен југоисточни и јужни, а затим северозападни. Притисак испод нормале. Минимална температура 8 степени, а максимална 12. ВОЈ ВО ДИ НА: Облачно с кишом, уз захлађење, најпре на северу Војводине. На југоистоку Баната и даље релативно топло. Ветар ујутру умерен јужни и југоисточни, а затим северозападни и западни. Притисак испод нормале. Минимална температура 5 степени, а максимална 15. СР БИ ЈА: Захлађење на северу с кишом, а на југу и даље релативно топло. Ветар ујутру јужни, а затим северозападни и западни на северу. Притисак испод нормале. Минимална температура 5 степени, а максимална 18. Прогноза за Србију у наредним данима: За викенд и почетком наредне седмице све хладније и кишно, а могућа је суснежица и у нижим пределима на северу и западу у понедељак. У уторак ујутру је могућ снег, а затим следи престанак падавина. На југу ће бити топлије него на северу до понедељка. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Појачање тегоба код већине хроничних болесника и осетљивих особа. Могући су нерасположење, реуматски болови и главобоља. Саветује се редовно узимање прописане терапије и умерена физичка активност.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

-4

St. Peterburg -5 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Техничка подршка интернет провајдера: - Госпођице, шта је сада на вашем монитору? - Роза меда којег ми је дечко купио.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

56 (11)

Slankamen

192 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

132 (10)

Zemun

259 (-9)

Bogojevo

128 (10)

Panчevo

280 (2)

Smederevo

454 (-6)

Baч. Palanka 153 (12) Novi Sad

144 (11)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

161(1)

S. Mitrovica

-174 (8)

Tendencija stagnacije

Senta

-230 (2)

Beograd

-208 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacija

Titel

-182 (-8)

NERA

Hetin

56 (-6)

TISA

--60 (0)

Tendencija opadawa

Kusiћ

30 (0)

Reшeњe:

DUNAV