Dnevnik 30.decembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 30. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23304 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

BOJAN KOSTRE[ IZJAVIO DA ]E DOGOVOR IZME\U ^ANKA I CVETKOVI]A BITI REALIZOVAN U FEBRUARU

Voj vo di ni }e bi ti vra }e na imo vi na VA NU, RTV, No vo sad skog saj ma...

str. 3

INTERVJU: SLAVICA \UKI]-DEJANOVI], PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE

U novogodi{wem trobroju „Dnevnika”

O~e ku jem da i gra |a ni mi sle da je Da ~i} naj bo qi

EKSKLUZIVNO „Dnevnik” u Iranu: Otvorena vrata i zabrawenih mesta! Ivo Josipovi}: Danas smo boqa dru{tva Aleksandar Ma}a{ev: Slika kvaliteta pre~a od slike zemqe

Tadi} pomilovao Lau{evi}a

str. 3

Foto: S. [u{wevi}

NA[E PRI^E Adamovi}i, porodica koju je prekrio zaborav; Posledwi srpski pravednici; Legende vi{e ne stanuju ovde; Trpeza za sit stomak i dugo pam}ewe;

POSLE GOTOVO DVE DECENIJE OD TRAGI^NOG DOGA\AJA U PODGORICI

str. 15

Samb a

ZA „DNEVNIK” GOVORE I PI[U Bojan Pajti}, Majkl Devenport, Dragica Srzenti}, Teofil Pan~i}, Bora Oti}, Borivoj Erdeqan, Peca Popovi}, Vaske Jovanovi}, Jovica Trkuqa...

na 56 strana na 88 strana NASLOVI

Politika 2 Usvojen buyet za 2012. godinu

Ekonomija 4 Limuzine jeftinije, cigarete skupqe 5 Prinudna uprava u Agrobanci 5 Be{ka }e nas preveslati za 50 miliona evra?

Dru{tvo 6 Vojvodina spremna za istinu

Novi Sad 8 Pomo} Grada obnavqa o{te}ene ku}e

Reporta`e 13 U januaru se dame mlate u Somboru

Crna 14 Dvojica iza brave, dvojica u bekstvu

Lov 21 Srna u gepeku, u stanu gomila oru`ja

HRABROST NOVICE FELDVARIJA U NOVOM SADU

Tak si sta spre ~io raz boj ni {tvo SPORT

n ZVEZDA ODNELA BODOVE IZ NOVOG SADA

u g r e j a l a Nov os a| an e str. 7

Ki{a pa sneg

str. 14

Najvi{a temperatura 5 °S

str. 16 – 20

n FINALE „DNEVNIKOVOG” TURNIRA 8. JANUARA, IGRA SE I NA BADWI DAN

DR@AVA NAMERAVA DA OGRANI^I MAR@E, A POSLODAVCI PRETE TU@BOM

Jeftinija hra na ni je po za ko nu?

str. 4

SAVET SREDWOBANATSKOG OKRUGA

Ruski kredit o`ivqava banatske pruge str. 12

petak30.decembar2011.

ZA REFERENDUM NA SEVERU KOSOVA I PROTIV WEGA

Ni ni}: Ni je po treb no Pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne Le po sa vi} Slav ko Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e Ta nju gu da }e 4. ja nu a ra bi ti odr à na sed ni ca lo kal nog par la men ta na ko joj }e se na }i ini ci ja ti va za odr à va we re fe ren du ma u ovoj op {ti ni. Od bor ni ci skup {ti na op {ti na Ko sov ska Mi tro vi ca, Zu bin Po tok i Zve ~an pre kju ~e su na van red nim sed ni ca ma do ne li od lu ku da se u ovim op {ti na ma u fe bru a ru odr ì re fe ren dum, na ko jem }e se gra |a ni iz ja sni ti o to me da li pri hva ta ju in sti tu ci je Pri {ti ne. Re fe -

ren dum bi, ka ko je na ja vqe no, tre ba lo da bu de odr àn 14. i 15. fe bru a ra, a na gla sa~ kom li sti }u gra |a ni }e se iz ja sni ti za o kru ì va wem re ~i „da” ili „ne”. Pred sed nik Op {ti ne Le po sa vi} Bran ko Ni ni} iz ja vio je ju ~e da Ustav Sr bi je ja sno ka è da je Ko so vo deo Sr bi je i da re fe ren dum za to ni je po tre ban. – Sr bi na se ve ru Ko so va ve ru ju srp skim in sti tu ci ja ma, a ne ko sov skim. Re fe ren dum bi bio gu bqe we vre me na na do ka zi va we do ka za nog – re kao je Ni ni} Ta nju gu.

Mar ko vi}: Sr bi da po vu ku od lu ku Pred sed nik Je din stve ne Sr bi je i gra do na ~el nik Ja go di ne Dra gan Mar ko vi} Pal ma po zvao je ju ~e pred sed ni ke i od bor ni ke op {ti na Ko sov ska Mi tro vi ca, Zu bin Po tok i Zva ~an da pre i spi ta ju, po vu ku i sta ve van sna ge od lu ku o re fe ren du mu.

– Od lu ka {te ti Sr bi ma na Ko so vu i Me to hi ji, ali i Sr bi ji ka da je u pi ta wu do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ula zak u Evrop sku uni ju – re kao je Mar ko vi} Ta nju gu na go di {wem kok te lu za no vi na re.

JS po zi va op {ti ne sa se ve ra Ko so va da „do bro raz mi sle o tom iz ja {wa va wu”, is ta kao je Mar ko vi}, i oce nio da „Sr bi na Ko so vu i Me to hi ji tre ba da slu {a ju uput stva Be o gra da jer Be o grad raz go va ra o bu du} no sti Ko so va i Me to hi je”. Mar ko vi} je is ta kao da je „una pred po znat is hod re fe ren du ma i ka kva }e od lu ka bi ti do ne ta„, i na po me nuo da ne tre ba za bo ra vi ti da na se vre nom de lu Ko so va ì vi 50.000 qu di a u dru gim de lo vi ma ove srp ske po kra ji ne vi {e od 70.000. – Ne mo è ma wi na od lu ~i va ti o ve }i ni, a re fe ren dum ni je le ga lan ni jed nim ak tom, ni Re zo lu ci jom 1244, ni Usta vom Sr bi je – re kao je Mar ko vi}. – Ne mo è je dan deo srp ske te ri to ri je sa mo in ci ja tiv no da ras pi su je re fe ren dum i do no si ne ku od lu ku. Mar ko vi} je is ta kao da je to „po gre {an po tez pred sed ni ka op {ti na sa se ve ra Ko so va i Me to hi je.

Iva no vi}: [tet nost re fe ren du ma Dr àv ni se kre tar Mi ni star stva za Ko so vo i Me to hi ju Oli ver Iva no vi} oce nio je ju ~e da }e re fe ren dum ko ji je na ja vqen za fe bru ar u op {ti na ma na se ve ru Ko so va sma wi ti ma ne var ski pro stor Sr bi je u bu du }im od no si ma s EU. On je u sa op {te wu is ta kao da ne spo ri le gi ti mi tet op {ti na da ras pi {u re fe ren dum, ali da sma tra da bez ko or di na ci je s dr àv nim or ga ni ma ta kva od lu ka mo è pro du bi ti vi dqi ve raz li ke iz me |u Sr ba na se ve ru Ko so va i wi ho vih su na rod ni ka ko ji ì ve ju `no od Ibra. On upo zo ra va na to da re fe ren dum ne }e bi ti po dr àn od

zva ni~ nog Be o gra da i da ne }e na i }i na raz u me va we me |u na rod ne za jed ni ce, s ko jom, ka ko je oce nio, mo ra mo da sa ra |u je mo u bor bi za op sta nak Sr ba. Iva no vi} je ape lo vao na str pqe we i raz bo ri tost, i upo zo rio na to da sva ko pro du bqi va we o~i g led n og ne s la g a w a s Vla dom Re pu bli ke Sr bi je mo `e ko ri sti ti je di no „na {im ne pri ja te qi ma“. U sa op {te wu se do da je da od bor ni ci Gra |an ske ini ci ja ti ve, ko ju je on pred vo dio na pro {lim lo kal nim iz bo ri ma, ni su ju ~e pri su stvo va li van red noj sed ni ci Skup {ti ne op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca.

Pro du èn rok za pre re gi stra ci ju Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Ko so va pro du ì lo je rok za pre re gi stra ci ju vo zi la sa sta rih ta bli ca gra do va na Ko so vu, ko je je iz dao MUP Sr bi je, na KS ili RKS re gi star ske ta bli ce. – Ra ni jom od lu kom, rok za pre re gi stra ci ju bio je 31. de cem bar ove go di ne. Ju ~e ra {wom od lu kom taj rok je po me ren do daq weg – re kao je za RTS za me nik mi ni stra unu tra {wih po slo va Sa {a Ra {i}. – Od lu ka o pro du è wu ro ka pre re gi stra ci je do ne ta da nas – re kao je Ra {i}, pre ci zi ra ju }i da }e rok za pre re gi stra ci ju bi ti pro du èn ono li ko ko li ko na la ù uslo vi na te re nu i teh ni~ ke mo gu} no sti za ob ra du svih pod ne tih zah te va. On je do dao da }e gra |a ni bi ti na vre me oba ve {te ni o da tu mu is te ka ro ka. – Svi ì te qi Ko so va srp ske na ci o nal no sti, ko ji su po lo ì li vo za~ ki is pit na kon 1999. go di ne i ima ju do zvo lu MUP-a Sr bi je, mo }i da iz va de ko sov sku vo za~ ku do zvo lu – na veo je Ra {i}.

POLiTikA

Usvo jen buyet za na red nu go di nu Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je si no} bu xet za 2012. go di nu sa pra te }im pro pi si ma, za ko ji je gla sa lo svih 128 po slan ka vla da ju }e ko a li ci je. Pred lo è ni bu xet pred vi |a pri ho de od 750 mi li jar di di na ra, ras ho de od 890 mi li jar di, a de fi cit od 140 mi li jar di di na ra. Ti me je za vr {e no je se we re dov no za se da we, ali i obe le è no sa da ve} tra di ci o na lo, u skla du sa Za ko nom o Na rod noj skup {ti ni, uz in to ni ra we him ne „Bo è prav de” i gar du na ula zu u Dom Na rod ne skup {ti ne. Na red na, van red na sed ni ca, ka ko je na ja vi la na kon ju ~e ra {we sed ni ce ko le gi ju ma pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi c a \u k i} De j a n o v i}, bi } e odr ` a n a kra jem ja nu a ra ili po ~et kom fe bru a ra. Ma da je me sec da na jo{ du go za pre ci zne ter mi ne, u igri je 31. ja nu ar 2012.go di ne. For mal ni deo za se da wa je okon ~an, a go di na u par la men tu bi }e da nas za vr {e na po se tom De da Mra za i po de lom de ~i jih pa ke ti }a.

LDP „po kva rio” idi lu Po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} sma tra da je ju ~e „po kva rio pred no vo go di {wu idi lu vla da ju }e ko a li ci je, Vla de Sr bi je i pre mi je ra, ko ji su mi sli li da su za vr {i li ~i ta vu pri ~u oko bu xe ta obez be |i va wem ve }i ne za usva ja we“. – U ras pra vi o bu xe tu de sio se i za srp ske pri li ke skan dal, pred sed nik Vla de di rekt no je sla gao i ob ma nuo po sla ni ke – tvr di \u ri}. – Po sta vio sam mu pi ta we ko li ko jav na pred u ze }a i dr `av ne kom pa ni je du gu ju ne u pla }e nih po re za i do pri no sa za svo je rad ni ke od 2008. go di ne do da n as, apo s tro f i r a j u } i EPS, „Pu t e v e Sr bi je„ i „Ko ri do re„, „@e le zni ce Sr bi je„… Pre mi jer mi je po no sno od go vo rio da te kom pa ni je ne ma ju ni di na ra du ga po osno vu po re za i do pri no sa. Me |u tim, ju ~e je iza {ao fi nal ni tekst iz ve {ta ja DRIja ve zan za pro {lu go di nu, ka da je pr vi put kon tro li sao jav na pred u ze }a, me |u wi ma i „@e le zni ce”. U tom do ku men tu je po da tak da „@e le zni ce” na osno vu po re za i do pri no sa du gu ju 46,6 mi li o na di na ra. Mo gu sa mo da za mi slim ko li ka su du go va wa u EPS-u, u ne kim dru gim pred u ze }i ma, ko ja ni su ob u hva }e na iz ve {ta jem re vi zo ra. Osim to ga, u re vi zor skim iz ve {ta ji ma ima jo{ ne kih skan da lo znih sva ri. Re ci mo, „Pu te vi Sr bi je„ sa mo u 2010. go di ni ni su upla ti li dr `a vi 23 mi li o na evra po re za na do da tu vred nost. „Pu te vi Sr bi je„ na pla }u ju pu ta ri nu, ima ju oba ve zu da pla }a ju PDV iz tih iz no sa, a to uop {te ne ra de od 2006. go di ne. JAT, ko ji je ta ko -

|e dr `av na fir ma, ne upla }u je pa zar na za ko nit na ~in, tri i po mi li o na evra pa za ra ni je upla }e no. U 2010. go di ni, kod jav nih na bav ki ko je su oba vi la jav na pred u ze }a, utvr |e ne ne pra vil no sti od no se se na vi {e od 500 mi li o na evra. Za ta ista jav na pred u ze }a u sle de }oj go di ni bi }e iz dvo je no 220 mi li o na evra sub ven ci ja, {to je ne do pu sti vo i skan da lo zno!

Ko so vo na du {i Po sla nik DSS-a Vla dan Mi len ti je vi} pi tao je pred sed ni cu par la men ta Sla vi cu \u ki}-De ja no vi} da li }e pre ne go {to vlast „pre da Ko so vo“, bi ti sed ni ce naj vi {eg za ko no dav nog te la na ko joj bi se utvr di lo da li vlast ima man dat za po li ti ku pre ma ju `noj po kra ji ni ka kvu vo di. Mi len ti je vi} je oce nio da su do go vo ri po stig nu ti s Pri {ti nom u Bri se lu “du bo ko pro tiv in te re sa i Sr ba na Ko so vu i Me to hi ji i Sr bi je“, kao i da je vlast pri me nom tih do go vo ra “pri zna la ne za vi snost Ko so va”. – To mo ra te da no si te na du {i i vi, go spo |o pred sed ni ce – po ru ~io je Mi len ti je vi}. Pred sed ni ca par la men ta od go vo ri la je da Skup {ti na Sr bi je ni je de bat ni klub,

dnevnik

poslani~ke teme a bu du }i da od su tra ula zi u pe riod van red nog za se da wa, 84 po sla ni ka mo gu pod ne ti pred log za za ka zi va we skup {tin ske se si je.

URS bri ne za „Ju `ni tok” Za me ni ca {e fa po sla ni ka URS-a Su za na Gru bje {i} pi ta la je pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a {ta se de {a va s iz grad wom „Ju `nog to ka” i u ko joj fa zi je taj pro je kat, bu du }i da se, ka ko je re kla, u jav no sti ~u ju raz li ~i te in for ma ci je. Ona je na ve la da je pr vi ~o vek „Ga spro ma” Alek sej Mi ler re kao da po sto ji mo gu} nost da Ru si ja od u sta ne od grad we ga s o v o d a „Ju `ni tok”, dok pred sed nik upra ve „Ga spro ma” Alek san d ar Me d ve d ev tvr di da }e „Ju `ni tok„ ipak bi ti za vr {en“. – Zbog tih opre~ n ih in f or ma ci ja u jav no sti, a po {to se ni ko od zva n i~ n i k a ni j e ogla s io, ose } am oba v e z u da pi t am {ta se de { a v a s tim pro jek tom i da li smo da li NIS u bes ce we i bez ika kvih ga ran ci ja da }e se „Ju `ni tok„ iz gra di ti? – na ve la je Su za na Gru bje {i}, uz upo zo re we na to da bi od u sta ja we od iz grad we „Ju `nog to ka” ima lo „{tet ne po sle di ce po Sr bi ju, bu du }i da je ze mqa tre ba lo da ubi ra no vac od tran zi ta ga sa, a to bi zna ~i lo i da je u bes ce we da la naj ve }u kom pa ni ju“. Ona je upi ta la i da li je NIS, u ko jem dr `a va ima udeo od 49 pro ce na ta, upla tio deo do bi ti u dr `av nu ka su „po {to je za pr vih de vet me se ci ove go di ne ostva rio pro fit od 270 mi li o na evra, {to se ne vi di iz pred lo ga bu xe ta za na red nu go di nu“.

Ko se sta ra o voj nim objek ti ma? Funk c i o n er No v e Sr b i j e Mi r o s lav Mar ki }e vi} tra `io je od Mi ni star stva od bra ne i Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je od go vor na pi ta we {ta se pred u zi ma da bi se za {ti ti li voj ni objek ti u Sr bi ji ko ji tre nut no ni su u upo tre bi. Po vod za to pi ta we, ka ko je ob ja snio, je ste to {to je ne ko li ko ne vla di nih or ga ni za ci ja “upa lo” u na pu {te nu ka sar nu “Ar ~i bald Rajs” u No vom Sa du. – U sr cu Sr bi je, u No vom Sa du, u Srp skoj Ati ni, ne ka ne vla di na or ga ni za ci ja, ili gru pa wih, upa li su u je dan voj ni obje kat. Ni sam pri me tio ni re ak ci ju Vla de Sr bi je, ni Mi ni star stva od bra ne. Po sta vqam pi ta we {ta se uop {te de {a va s voj nim objek ti ma ko ji ni su pod ni ka kvim nad zo rom, da li po sto ji stra `ar ska slu `ba i da li se ne ko uop {te sta ra o tim objek ti ma? – in te re so va lo je Mar ki }e vi }a.

Ko bri ne za Ko va ~i cu? Ra di ka li su za tra ì li od nad le `nih or ga na da po vu ku lo ka cij sku do zvo lu, ko ja je iz da ta za iz grad wu fa bri ke za pre ra du opa snog in du strij skog ot pa da u op {ti ni Ko va ~i ca, na vo de }i da se gra |a ni te op {ti ne ve} ~e ti ri go di ne pro ti ve iz grad wi te fa bri ke. – ê ti ri go di ne sta nov ni ci op {ti ne Ko va ~i ca, zbog stra ha od za ga |e wa ì vot ne sre di ne i ugro à va wa zdra vqa, po ku {a va ju da spre ~e iz grad wu fa bri ke za pre r a d u opa s nog in d u s trij s kog ot p a d a „Ju ni risk“ u bi zi ni wi ho vih do mo va, na po vr {i ni okru è noj ob ra di vim par ce la ma. Obi ja ju pra go ve mno gih in sti tu ci ja u ovoj dr à vi, ape lu ju, pi {u pi sma, me |u tim, nad le `ni ne ma ju slu ha za wi ho ve pro ble me – kon sta to va la je Ma ri na To man.

Cvet ko vi} „iz be gao” od go vo re Opo zi ci o ne stran ke pro te sto va le su ju ~e {to su se u de lu sed ni ce u ko jem je tre ba lo da od go va ra ju na pi ta wa na rod nih pred stav ni ka, po ja vi la sa mo tri mi ni stra ume sto kom plet ne Vla de i pre mi je ra. Po {to su u sa li na star tu bi li sa mo mi ni stri in fra struk tu re Mi lu tin Mr ko wi}, pro sve te @ar ko Ob ra do vi} i kul tu re Pre drag Mar ko vi}, po sla ni ci LDP-a na pu sti li su sed ni cu, po ru ~u ju }i da ne }e da u~e stvu ju u „ovom cir ku su“, s po ru kom „sram vas bi lo!“ Za wi ma su u znak pro te sta iza {li i po sla ni ci DSS-a, uz po ru ku Vla di mi ra Mi len ti je vi }a „sto pu ta vas sram bi lo!“ Opo me nu je za ra dio pred sed nik Od bo ra za KiM Qu bo mir Kra go vi} (SRS), ko ji je u svo joj di sku si ji re kao da je „Vla da u ra su lu“, a mi ni stru Ob ra do vi }u da se po na {a “kao da je

pao s Mar sa”, da je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} „iz daj nik, ali da ipak è li mo da nam Ta di} bu de pred sed nik, a ne Ha {im Ta ~i“. Pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, po sve mu su de }i, znao je da ne }e do }i na “re {e ta we” pi ta wi ma, po {to je jo{ u sre du uve ~e, na kra ju ras pra ve o amand ma ni ma na bu xet i pra te }e za ko ne, ~e sti tao par la men tar ci ma No vu go di nu i za hva lio im se na sa rad wi. Svo jim ko le ga ma ka sni je su se pri dru ì li i mi ni stri Sne à na Ma lo vi} i Oli ver Du li}. Po sla ni ci SRS-a, NS-a, DS-a, URS-a po sta vqa li su pi ta wa, ali im je uglav nom re ~e no da }e od go vo re do bi ti – pi sme no. Po sla ni ka DS-a Sr |a na Mi li vo je vi }a in te re so va lo je da li su se pred stav ni ci Sr ba sa se ve ra KiM kon sul to va li s mi ni strom za dr àv nu upra vu Mi la nom Mar ko vi }em o or ga ni zo va wu na ja vqe nog re fe ren du ma i „{ta }e se de si ti ka da USS oce ni da taj re fer ndum ni je u skla du s Usta vom“. Ra di ka li su po sta vi li broj na pi ta wa, iz me |u osta log ka da }e Vla da od go vo ri ti na wi ho ve in ter pe la ci je ko je su pod ne li jo{ pre tri me se ca. Bo ì dar De li} je zbog to ga op tu ìo Cvet ko vi }ev ka bi net da kr {i Ustav, te da je Vla da iz gu bi la le git mi tet i le ga li tet u Skup {ti ni. Po sla nik SRS-a Mom ~i lo Duv wak go vo rio je o na me {ta wu „fud bal skih utak mi ca i kri mi na lu u fud ba lu“, op tu ìv {i za to uti caj ne qu de u fud ba lu Dra ga na \or |e vi }a i Bo go qu ba Ste fa no vi }a. – \or |e vi} je vi so ki funk ci o ner SNS-a, a kad se on i Ste fa no vi} do go vo re, Vu ~i} se hva li da do bi ja na kla di o ni ca ma – tvr di Duv wak.

Ko ga {ti te vak ci ne? [e fi ca po sla ni~ kog klu ba ZES-a Na da Ko lun xi ja pi ta la je mi ni star ku prav de Sne à nu Ma lo vi} da li je isti na da je u slu ~a ju na bav ke vak ci na pro tiv gri pa „tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} za u sta vio po li ci ju u is tra ì va wu mo gu }ih po ten ci jal nih u~e sni ka u ovoj ko rup ci ji“. – Da li je ne ki or gan u lan cu bor be pro tiv ko rup ci je i bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la tra ìo od dru gog dr àv nog or ga na da sa kri je ne {to od op {teg in te re sa za sve gra |a ne? – pre ci zi ra la je svo je pi ta we Na da Ko lun xi ja. Mi ni star ka prav de Sne à na Ma lo vi} tvr di da „ne po sto je ne do dir qi vi, ni ko ne mo è osta ti za {ti }en, ne ve za no za to da li je to in te re sna ili ne ka dru ga gru pa, ako po sto je do ka zi, ne sum wam da }e bi ti por ke nu ti po stup ci“. – Od go vor nost Tu ì la {ta va pre ci zi ra na je za ko nom, a ni ko po li ci ju ni bi lo ko ji or gan ne mo è spre ~i ti u oba vqa wu wi ho vog po sla – tvr di Sne à na Ma lo vi}, uz obe }a we da „kri vi~ ne pri ja ve ne }e sta ja ti u fi o ka ma, kao {to je ne ka da bio slu ~aj“. Ona je na ja vi la pro me nu Stra te gi je za bor bu pro tiv ko rup ci je, po {to u tom do ku men tu ne ma zdrav stva. O ra du pra vo su |a i po li ci je sve do ~e broj ni po kre nu ti po stup ci zbog ko rup ci je u zdrav stvu, u ko ji ma je dr à va ukup no o{te }e na za vi {e od 11 mi li o na evra, a u po sled wem slu ~a ju s vak ci na ma {te ta je 1,2 mi lion evra. S. Stankovi}

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

SLAVICA \UKI]-DEJANOVI], PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE

O~e ku jem da i gra |a ni mi sle da je Da ~i} naj bo qi – Po zi vam gra |a ne da u 2012. go di ni iza |u na bi ra li {ta i iz ra ze svo ju slo bod nu vo qu iz bo rom svo jih naj bo qih pred stav ni ka, da kle par la ment kva li tet ni ji od ovog, ko ji }e im svo jim od lu ka ma i ra dom obez be di ti bo qi `i vot. @e lim da nam iz bo ri pro |u u mi ru i do broj at mos fe ri i da re zul ta ti ra da dr `av nih or ga na obez be de bo qi am bi jent za sva kog po je din ca na pro fe si o nal nom i li~ nom pla nu – no vo go di {wa je po ru ka pred sed ni ce Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ce \u ki}-De ja no vi}, ko ja je pred ula zak u 2012. go di nu u in ter vjuu „Dnev ni ku“ da la oce nu ove ko ja je za na ma.  Da li je bilo lako raditi s toliko strana~kih partnera i stvoriti konsenzus u vladaju}oj ve}ini da bi se donele odluke i usvojili zakoni? – Bio je to ve li ki iza zov, ni je bi lo la ko, ali ni pre te {ko. Bez ob zi ra na raz li ke ko je ima mo, mo ji part ne ri su vi {e ne go kva li tet ni.  Kada biste mogli da nakon slede}ih izbora izaberete vladaju}u ve}inu, da li bi je ~inile dve-tri stranke ili opet {irok dijapazon od desetak i vi{e? – Po li ti ~ar ima oba ve zu da pra vi kon struk ci ju za vla da ju }u ve }i nu u skla du s uve re wem gra |a na o to me {ta je za wih naj bo qe. Ka da bih sa da ima la re zul ta te iz -

zet no zna ~a jan ~i ni lac u dr `av nim i po li ti~ kim od lu ka ma i bu du} no sti Sr bi je po sle iz bo ra. Na rav no da su pro ce ne i onih ko ji

nas uvek pot ce wu ju i ko ji su `e le li da nas de mon ti ra ju, da }e mo bi ti ne za o bi la zni u vla sti, ali za SPS ni je naj bit ni je to ve} da u po zi ci ji ko ju na rod od re di za nas bu de mo naj ko ri sni ji za gra |a ne.

@iveti od svog rada  [ta smatrate svojim najve}im uspehom u protekloj godini, i {ta biste voleli da se realizuje u 2012? – Mi slim da ono {to su gra |a ni Sr bi je mo gli da op ser vi ra ju u 2011. ve za no za rad par la men ta je ste in ten zi van rad s mno go vi {e di ja lo ga, a ma we sva |a i po de la, i po red to ga {to su prot sta vqe nih mi {qe wa i te ka ko ima. Da kle, ne sa mo broj, 745 usvo je nih za ko na i 209 dru gih aka ta, a bi }e ih jo{, ne go i jav na slu {a wa i di ja log i le pa sa rad wa s par la men ti ma re gi o na, par la men tar na di plo ma ti ja i iz me na is ku sta va s dru gi ma, mi slim da su po zi tiv ni seg men ti ra da Skup {ti ne. Na rav no da bih vo le la da u 2012. go di ni {to ve }i broj gra |a na ì vi od svog ra da, a im ple men ta ci ja za ko na ko je smo do ne li je je dan od pred u slo va. Ako bi se kon ku rent nost, jav nost u ra du kod eko nom skih pro ce sa i obez be |i va wa uslo va za re a li za ci ju od re |e nih pro je ka ta za i sta spro vo di li u skla du sa za ko nom, mi bi smo u na red noj go di ni, bez ob zi ra na to ko li ko je te {ka, ima li ve }i broj gra |a na ko ji }e ì ve ti od svog ra da. To je ne do sta tak po li ti ke u ovoj go di ni, to ga ni je bi lo do voq no. bo ra, ume la bih da vam pred lo ìm naj bo qu mo gu }u ko a li ci ju.  [ta o~ekujete, kako }e se na izborima pozicionirati socijalisti sa svojim partnerima? – Mi slim da }e SPS bi ti iz u -

 Vidite li nakon tih izbora lidera stranke Ivicu Da~i}a kao premijera? – Ivi ca Da ~i} je naj spo sob ni ji po li ti ~ar po li ti~ ke sce ne i `i vo ta Sr bi je da nas. Sve naj vi {e po -

li ti~ ke i dr àv ne funk ci je mu pri pa da ju i oba vqa }e ih naj bo qe mo gu }e, i po {to za sa da ne ma na ja ve dru gih iz bo ra ne go par la men tar nih, to su nam naj in te re sant ni ji dr àv ni iz bo ri s naj vi {om po zi ci jom pre mi je ra, ko ja ap so lut no pri pa da Da ~i }u, i na {a par ti ja tu ne ma di le mu. O~e ku jem da i naj ve }i broj gra |a na raz mi {qa sli~ no.  Bilo je spekulacija o tome da bi se mogli odràti i prevremeni predsedni~ki izbori, da li je tako ne{to uop{te mogu}e? – Te o ret ski je sve mo gu }e, ali ne ma raz lo ga. Go spo din Bo ris Ta di} je u vi {e na vra ta „iz la zio na cr tu“, ka ko to mi po li ti ~a ri ka è mo, i gra |a ni su ba{ we mu uka zi va li ne po de qe no po ve re we. Mi slim da }e pred sed ni~ ki iz bo ri i}i re gu lar no na kon kon sti tu i sa wa vla sti, da kle kraj 2012. od no sno po ~e tak 2013. go di ne.  SPS isti~e, a i vi sami to ~inite, da je pretrpela najve}e transformacije, ali pre ~etiri godine izlazili ste s tvrdwom da bez socijalista ne}e mo}i da se formira nijedna vlada, da ste tas za svaku opciju. Danas, pak, SPS kaè da sigurno zna {ta ho}e, a to je DS kao strate{ki partner? – Gra |a ni bi ra ju stra te {ko part ner stvo i opre de li }e ga u smi slu po sti zbor nih ko a li ci ja. U po li ti ci ne po sto ji ter min si gur no, is kqu ~i vo. î we ni ca je da, ka da gra |a ni bu du od lu ~i va li, ako bu de mo u pri li ci da bi ra mo, vo le li bi smo da taj part ner bu de DS.  Bilo je interesantno ~uti da vi kao èna, predsednica Skup{tine, dakle s kqu~nog zakonodavnog mesta, kaète da biste ubudu}e voleli da sara|ujete s predsednikom Tadi}em jer se saradwa u ovom mandatu odvijala veoma dobro? – Ta je sa rad wa bi la ko rekt na jer su in te res gra |a na i do go vo re na po li ti ka na po ~et ku for mi ra wa ko a li ci je bi li nit ko ja je u

svim te {kim okol no sti ma ipak vo di la Sr bi ju na pred. Ni su pra vqe ni ko ra ci ko ji su na bi lo ko ji na ~in de gra di ra li o~e ki va wa onih ko ji su se za nas opre de li li, po seb no za SPS, ko ji je imao naj ve }e mo gu }e po li ti~ ke unu tar stra na~ ke re for me, a ko je tre ba da re zul ti ra ju po ve re wem gra |a na i wi ho vim bo qim ì vo tom. Ta so ci jal de mo krat ska op ci ja mi se ~i ni pri rod nom za ova ko te {ko vre me, a sve dru ge, po mo joj oce ni, mo gu da ti ma wi re zul tat i lo {i ji ì vot gra |a na. No, na gra |a ni ma je da pro ce ne {ta je wi hov in te res.  Kao da pred izbore postoje neka lutawa u „mini-koaliciji“ SPS–PUPS–JS-a. Ho}e li opstati? – SPS oce wu je da je i ta ko a li ci ja oprav da la svo je po sto ja we i vi {e pu ta smo go vo ri li o na {oj è qi i na me ra ma i da po zo ve mo do sa da {we part ne re da na sta vi mo rad, a da po sle to ga mo `da i pro -

Mi slim da }e SPS bi ti iz u zet no zna ~a jan ~i ni lac u dr àv nim i po li ti~ kim od lu ka ma i bu du} no sti Sr bi je po sle iz bo ra {i ri mo ko a li ci ju po zi vom dru gi ma ko ji bi pri hva ti li na{ pro gram. JS se ve} opre de lio, a PUPS je ovla stio svog pred sed ni ka Jo va na Kr ko ba bi }a da pre go va ra. Oni }e do ne ti od lu ku, a mi bi smo vo le li da ide mo sku pa.  Kako ste se, kao dama u politici i izloèni mi{qewu javnosti, ose}ali kada ste progla{avani ènom godine? Zna~i li to da kritika onoga {to radite nije bila ba{ o{tra, ve} naprotiv? – Iskre no, ne u po re di vo vi {e se pla {im neo bjek tiv nih po hva la ne go kri ti ka, ko je uvek do ì vqa vam kao raz log da se pre i spi tam da li ne {to mo è da bu de bo qe. Ka da vas jed ne go di ne iza be ru za è nu ko ja ju je obe le ì la, to je sa mo jo{ je dan raz log za do dat nu oba ve zu.  Ho}ete li do~ekati Novu godinu uz fado muziku? – Bi }u u naj bo qem mo gu }em dru {tvu, sa svo jim unu ci ma ko ji su u Por tu ga lu. D. Milivojevi}

petak30.decembar2011.

BOJAN KOSTRE[ IZJAVIO DA ]E DOGOVOR IZME\U ^ANKA I CVETKOVI]A BITI REALIZOVAN U FEBRUARU

Voj vo di ni }e bi ti vra }e na imo vi na VA NU, RTV, No vo sad skog saj ma... Za me nik pred sed ni ka Li ge so c i j al d e m o k ra t a Voj v o d i n e Bo jan Ko stre{ iz ja vio je na {em li stu da je u ju ~e u Vla di Sr bi je do go vo re no da se do sre di ne fe bru a ra usvo je ured be ko je }e omo gu }i ti da se Voj vo di ni vra ti u vla sni {tvo imo vi na Ra d io-te l e v i z i j e Voj v o d i n e, No v o sad skog saj ma, Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti, DP „Gas”, Pe t r o v a r a d i n s k a tvr |a va i deo imo vi ne rud ni ka „Ko vin„. – Ovaj sa sta nak i do go vor u Vla di Sr bi je imao je za ciq da se ope ra ci o n a l i z u j e spo ra zum ko ji je pred sed nik LSVa Ne nad ^a nak u sep tem bru ove go di ne po sti gao s pre mi je rom Mir kom Cvet ko vi }em, a na osno vu ko jeg je pri hva }en na{ amand man na Za kon o jav noj svo ji ni. Tim amand ma nom Vla da se oba ve za la na to da u ro ku od {est me se ci pri pre mi ured bu na osno vu ko je }e na ve de n a imo v i n a bi t i vra } e n a AP Voj vo di ni – re kao je Ko stre{. On je ka zao da su sa stan ku ko ji je ju ~e odr `an s pred stav -

ga naj vi {e, ipak, po Mo stu na Adi, jer da ni je bi lo we ga, da nas bi smo i da qe pre go va ra li i dr `a li raz ne sku po ve o to me da li tre ba da bu de tu gde je ste ili na dru gom me stu, da li da ima je dan pi lon ili dva, stu bo ve u vo di i sli~ no. Da je da nas `iv, do dao je \i las, si gu ran sam da bi po -

zvao sve Be o gra |a ne, ko ji ovaj most do ì vqa va ju kao svoj, da nam se pri dru è u no vo go di {woj no }i i da ga, uz va tro met, {et wom zva ni~ no otvo re. – Most ne pri pa da ni vla sti ni ti opo zi ci ji, ve} svi ma ko ji u Be o gra du ì ve. Be o gra | a n i za p ra v o sa m i se b i

po kla wa ju ovaj most, se bi i ge ne ra ci ja ma ko je }e ga ko ri sti ti, a u isto vre me po kla wa mo se i svim ne ka da {wim gra di te qi ma mo sto va jer oni spa ja ju – po ru ~io je \i las. On je na gla sio da je most sim bol Be o gra da i „li~ no }u ga pam t i t i kao Ne n a d ov most”.

REKLI SU

Da ~i}: Sve zbog Ta ~i ja

Mi ro vi}: Sa rad wa s Ru si jom

– Evro pa bi tre ba lo da ima urav no te èni ji pri stup pro ble mu Ko so va, da shva ti i da po {tu je le gi tim ne in te re se i Sr ba i Al ba na ca i da ima ne u tra lan pri stup sve mu to me – iz ja vio je mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i}. Da ~i} u iz ja vi za me |u na rod ni „Ra dio Sr bi ja„ re kao da Sr bi ja è li da bu de ~la ni ca EU, ali ne sme da za vi si sa mo od to ga, ve} mo ra da se okre ne i sa moj se bi, a to zna ~i da, ka ko je re kao, ne za vi sno od evrop skog pu ta re {a va pro ble me u ko ji ma ì vi. – Osta li smo bez kan di da tu re u de cem bru pre sve ga zbog ten zi ja ko je su na sta le na se ve ru Ko so va ko je je iza zvao Ha {im Ta ~i ti me {to je jed no stra no po slao svo ju po li ci ju i ca ri nu na ad mi ni stra tiv ne pre la ze pre ma Sr bi ji i mi smo do {li u si tu a ci ju da prak ti~ no o na {oj sud bi ni od lu ~u je ne ko dru gi – oce nio je Da ~i}.

^lan Pred s ed n i~ k og ko le gi ju ma Srp ske ra di kal ne stran ke De jan Mi ro vi} iz ja vio je ju ~e da Sr bi ja ne tre ba da bu de ve ~i ti kan di dat za ula zak u Evrop sku uni ju, zbog ~e ga se ra di ka li za la `u za ja ~u sa rad wu s Ru si jom. – Go di na iza nas je lo {a za Sr bi ju zbog bez um ne po li ti ke re `i ma da EU ne ma al ter na ti vu. Ta or ga ni za ci ja nam oti ma 15 od sto te ri to ri je i uni {ta va na{ eko nom ski, prav ni i po li ti~ ki si stem – oce nio je Mi ro vi}, na vo di se u sa op {te wu s kon fe ren ci je za no vi na re. On je re kao da je SRS je di na stran ka u Sr bi ji ko ja sma tra da po sto ji al ter na ti va EU, a to je sa rad wa s Ru si jom, za {ta }e se ra di ka li uz o~u va we Ko so va i Me to hi je, za la ga ti u 2012. go di ni.

Ta ba ko vi}: Bli zu je kraj – Bu xet je na pra vqen ma ki ja ve li sti~ ki, a ne po eko nom skim za ko ni ma i za to ne mo è op sta ti – re kla je ju ~e funk ci o ner ka Srp ske na pred ne stran ke Jor go van ka Ta ba ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re, i oce ni la da je „or ve lov sko” po stu pa we vla sti od raz rav no du {no sti pre ma gra |a ni ma. – Vlast je, sa sta vqa ju }i bu xet, mi sli la sa mo na svo je po tre be da bi pro du ì la tra ja we do re dov nih par la men tar nih iz bo ra, {to sa mo uka zu je na to da je wen kraj bli zu. Ona je ka za la da je Dr àv na re vi zor ska in sti tu ci ja ju ~e pred sta vi la svoj iz ve {taj pred par la men tar nim Od bo rom za fi nan si je i da iza zi va ju za pre pa {}e we ci fre ko je go vo re o zlo u po tre ba ma. – Uve re na sam u to da }e gra |a ni na iz bo ri ma ka zni ti vlast {to je iz gu bi la ose }aj za re al nost – re kla je Jor go van ka Ta ba ko vi}.

ni ci ma Mi ni star stva fi nan si ja, uz we ga, pri su stvo va li i pred stav ni ci na ve de nih ko ri sni ka te imo vi ne. Do dao je da }e to kom ja nu a ra do go vo ri o pri pre mi ured bi bi ti na sta -

vqe ni da bi do sre di ne fe bru a ra Vla da mo gla usvo ji ti ak te na osno vu ko jih }e Voj vo di ni bi ti vra }e na ta imo vi na. Ina ~e, zbog po stup ka pri va ti za ci je ko ji je po kre nut nad rud ni kom „Ko vin„, Ko stre{ je ju ~e na {em li stu po no vio da je re~ o pro da ji de la rud ni ka te da je taj pro ces po kre nut pre na ve de nog do go vo ra, ali da }e Po kra ji ni ipak pri pa sti imo vi na ko ja ni je ob u hva }e na ovom pri va ti za ci jom. B. D. Savi}

FUNKCIONERKA LDP-a JUDITA POPOVI]

â nak {ti ti an ti e vrop sku po li ti ku Funk c i o n er k a Li b e r al n ode mo krat ske par ti je i re pu bli~ ka po sla ni ca Ju di ta Po po vi} op tu ì la je li de ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne na da ân ka da je po stao „za {ti ti nik ko sov ske i an ti e vrop ske po li ti ke„, te „bra ni teq ba ri ka da, evro skep ti ka i iza zi va ~a Evrop ske uni je„. U pi sa noj iz ja vi, ju ~e do sta vqe noj me di ji ma, ona je li de ru Li ge spo ~it nu la i da je „oru |e u ru ka ma De mo krat ske stran ke u ob ra ~u nu s Po kra ji nom i kam p a w i mar g i n a l i z a c i j e

\i las: Pam ti }u ga kao Ne na dov most – Ne nad Bog da no vi} je ura dio mno ge stva ri ko je se na po vr {i ni ne vi de, ali za hva qu ju }i ~e mu da nas svi mi ko ji vo di mo grad mo `e mo pra vi ti ko ra ke od se dam mi qa – re kao je ju ~e gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las na pro mo ci je kwi ge „Ne nad Bog da no vi}, gra di teq s du {om umet ni ka”. – Pam ti }e mo

ulo g e voj v o | an s kog pre m i j e ra„. „De k la r a t iv n i bo r ac za auto no mi ju Ne nad ^a nak ta ko ra di u in te re su onih ko ji do dat no uru {a va ju po lo `aj Voj vo di ne i sve to za rad svoj li~ nog op stan ka na po li ti~ koj sce ni„, is ta kla je Ju di ta Po po vi}. On je oce ni la i da Voj vo di na vi {e ni je va `na LSV-u, te da je ta stran ka ide ju bor be za de mo krat ske in te re se Po kra ji ne sve la na „pro cen te i pro mi le u vla sti, bez re ~i o sop -

stve noj od go vor no sti za pro pa da we Voj vo di ne i ~i we ni cu da je u woj da nas ne za po sle nost ve }a ne go u cen tral noj Sr bi ji, da pro pa da na mar gi na ma iz gu bqe ne bor be za Ko so vo, dok joj si stem ko ji gr ~e vi to bra ni us kra }u je ~ak i mr vi ce ko je joj pri pa da ju po na met nu tom Usta vu„. „Re zul tat te po li ti ke je osi ro ma {e na i umrt vqe na Voj vo di na u ko joj je i on na vla sti ve} 11 go di na„, do da la je. U iz ja vi se na vo di i da LSV, ume sto pre u zi ma wa od go vor no sti i pro me ne po l i t i k e, ener gi ju usme ra va na na pa de na „Pre o kret„, ko j i je p o k r e n u o LDP, uz opa sku da je od ^an ko ve bor be za auto n o m i j u V o j v o d i n e osta l a „bu~ n a sprem n ost da se u~i ni sve da bi se, po sva ku ce n u, osta l o na mar gi na ma, ali ipak u si ste mu li sta, man da t a i vla s ti De m o k rat s ke stran ke„. „Zbog to ga mu ni je te {ko da oba vqa pro pa gand ne po slo ve za tu stran ku, bra ne }i po li ti ku tu ma ra wa od da nas do su tra, no vih jo gurt-re vo lu ci ja, u ko joj su ko sov ske ba ri ka de iz go vor za unu tra {wi ha os, za o sta ja we, po pu {ta we na ci o na li zmu i za tva ra w e evrop s ke per s pek t i v e Voj vo di ne ko ju je LSV za bo ra vio”, za kqu ~i la je Ju di ta Po po vi}. B. D. S.

Qa ji} za an ti kri znu vla du Pred sed nik So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je i mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} iz ja vio je da ne bi imao ni {ta pro tiv to ga da bu du }u vla du for mi ra ju de mo kra te i na pred wa ci jer bi ona bi la bo qe re {e we od vla sti ko ju bi for mi ra lo de se tak stra na ka. – To una pred ne zna ~i da bi ta kva vlast bi la lo {e re {e we ako bi se uhva ti la u ko {tac s ozbiq nim re for ma ma. Ja ne mam od bo jan stav pre ma toj vr sti ko a li ci je – ka zao je Qa ji} u in ter vjuu za „Blic”. Qa ji} je sma tra da tre ba for mi ra ti „an ti kri znu i efi ka snu vla du s ukup no 15 ~la no va ka bi ne ta”.

ekonomija

petak30.decembar2011.

DOGODINE SLOBODAN PUT PO EVROPI

Vo`wa bez zelenog kartona u 33 dr`ave Pre nekoliko meseci Srbija je potpisala Multilateralni sporazum kojim je postala deo podsistema registarskih oznaka. Wegova primena po~iwe u pono} 1. januara 2012. godine. To

Skup{tini Biroa zelene karte. U me|uvremenu, Srbija je potpisala sporazum sa svim zemqama i dobila saglasnost Evropske komisije, a odluka je objavqena i u „Slu`benom glasniku”.

dnevnik

„SRBIJAGAS” I „JUGOROSGAS” POTPISALI ANEKS UGOVORA

Gas jeftiniji 12 odsto, ali ne i za gra|ane Kao {to je i najavqeno, ju~e je u Novom Sadu izme|u Javnog preduze}a „Srbijagas” i kompanije „Jugorosgas” a. d. potpisan aneks ugovora o isporuci prirodnog gasa za potrebe snabdevawa tr`i{ta Republike Srbije u 2012. godini, saop{tila je Slu`ba za odnose s javno{}u „Srbijagasa„.Aneks su potpisali generalni direktor „Srbijagasa„ Du{an Bajatovi} i izvr{ni direktor „Jugorosgasa„ Vladimir Koldin.

Na osnovu dogovora s kompanijom „Gasprom”, cena gasa za srpsko trì{te bi}e 12 odsto nià u odnosu na prethodni ugovor, navodi se u saop{tewu. Kako je, me|utim, ranije saop{teno, to ne zna~i da }e pojeftini i gas za doma}instva koja koriste ovaj energent, ve} samo za industriju koja je i do sada pla}ala trì{nu cenu. Kako su ju~e saop{tili iz „Srbijagasa”, aneks u praksi

zna~i da }e za prvi kvartal 2012. godine cena, umesto ranije predvi|enih 545, iznositi 478 dolara za hiqadu kubnih metara prirodnog gasa. „Srbijagas„ ocewuje da se tim aneksom, koji }e vaìti do potpisivawa novog, dugoro~nog ugovora o snabdevawu gasom iz ruskih izvora, na osnovu me|udràvnog sporazuma, obezbe|uje stabilno snabdevawe srpskog trì{ta

prirodnim gasom u toku idu}e godine. Aneksom je, kako se isti~e, preciziran i na~in na koji }e se, u obostranom interesu, koristiti kapaciteti podzemnog skladi{ta gasa u Banatskom Dvoru, kako u pogledu skladi{tewa, tj. utiskivawa gasa, tako i u pogledu kori{}ewa tog podzemnog rezervoara kao novog mesta isporuke gasa za potrebe srpskog tr`i{ta.

DR@AVA NAMERAVA DA OGRANI^I MAR@E, A POSLODAVCI PRETE TU@BOM

Ni`e cene hrane nisu po zakonu? Za ulazak u Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju zeleni karton }e i daqe morati da se obezbedi jer ove zemqe nisu potpisnice sporazuma zna~i da na{im voza~ima ne}e vi{e biti potreban zeleni karton za putovawa u 27 zemaqa Evropske unije, a ni u Hrvatsku, [vajcarsku, Norve{ku, Island iAndoru. Istovremeno, za ulazak u Bosnu i Hecegovinu i Makedoniju zeleni karton }e i daqe morati da se obezbedi jer ove zemqe nisu potpisnice pomenutog sporazuma. Zelena karta je vezana za osigurawe vozila kada se na|e van zemqe u kojoj je registrovano i mogu}e {tete. Generalni sekretar Udru`ewa osigurava~a Srbije Vladan Mani} objasnio je za na{ list da su ove novine ugovorene jo{ u maju, na godi{woj

Za ulazak u neku dr`avu s pomenutog spiska bi}e dovoqna registarska tablica, odnosno nalepnica koju su voza~i dobijali prilikom preuzimawa novih tablica. To }e biti dovoqan dokaz o postojawu osigurawa od auto-odgovornosti za {tete pri~iwene tre}im licima. Voza~ima koji krenu na put ovih dana karton }e biti potreban, ali ako granicu prelaze makar sekundu nakon pono}i i ulaska u Novu godinu, mogu bez wega. Nalepnicu je dobro zalepiti na vidno mesto na vozilu. Uslov je da se putuje u zemqe s kojima je sporazum potpisan. D. V.

OD NOVE GODINE NI@E CARINE NA AUTOMOBILE

Limuzinama cene padaju 150 evra – Od 1. januara 2012. godine bi}e sni`ena carina na uvoz novih automobila iz Evropske unije sa sada{wih pet na 2,5 odsto, {to }e uticati na to da cene jeftinijih automobila do 10.000 evra budu ni`e oko 1,5 odsto, ili izme|u 100 i 150 evra – izjavio je ju~e za Tanjug predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Milo{ Petrovi}. On je kazao da je i to malo pojeftiwewe ranije bilo dovedeno

u Srbiji je od po~etka 2011. godine prodato ukupno jedva 29.000 vozila, {to je pad od 30 odsto u odnosu na godinu pre. U 2011. najprodavaniji automobil u na{oj zemqi bio je „punto”, za ~iju kupovinu se daju dr`avne subvencije, ali je i kod wega zabele`an pad prodaje od gotovo 70 odsto. Petrovi} je precizirao da je od po~etka 2011. prodato samo 4.193 „punta”, naspram pro{logodi{wih gotovo 12.000, i zapitao

Uredba kojom }e marè na najva`nije namirnice biti ograni~ene na deset odsto, nije ju~e bila na dnevnom redu Vlade Srbije, kako se o~ekivalo, ali je ministar poqoprivrede i trgovine Du{an Petrovi} kazao da }e odluka „biti donete brzo. Unija poslodavaca Srbije (UPS) me|utim, smatra da najava uredbe o ograni~avawu trgova~ke marè, predstavqa „otvoreno kr{ewe Zakona o trgovini”. Kako se nagla{ava u saop{tewu UPS, takva uredba bi bila suprotna ~lanu ovog zakona koji se odnosi na na~elo ravnopravnosti i zabrane diskriminacije, te bi svi trgovci osnovnim ìvotnim namirnicama dospeli u neravnopravan poloàj u odnosu na ostale trgovce. „Upozoravamo ~lanove Vlade Srbije da }e wihovo glasawe za ovu Uredbu imati karakter krivi~nog dela„, pi{e u saop{tewu UPS koja je, zbog „najave grubog kr{ewa” Zakona o trgovini, formirala pravni tim ~iji }e zadatak biti da se obrati Ustavnom sudu Srbije i zatraì stavqawe van snage najavqene uredbe o ograni~ewu marì na osnovne ìvotne namirnica i Uredbe o obaveznoj proizvodwi i prometu hleba od bra{na tipa 500. Pored toga, UPS upozorava da }e se obratiti i Evropskoj komisiji zbog kr{ewa duha Sporazuma Srbije i EU o stabilizaciji i pridruìvawu kojim se Srbija obavezala da }e po{tovati principe slobodnog trì{ta koje Ministarstvo poqoprivrede i trgovine grubo kr{i spornim uredbama. „Iza mere o ograni~ewu marì stoji namera da se na ra~un trgovaca za{tite monopoli pojedinih krupnih igra~a na trì{tu.

[e}er bi bio 88 dinara, sviwski but 400 Cene namirnica, ukoliko se mar`e ograni~e na deset osto, mogle bi da padnu od 10 do 15 odsto, poru~uju zagovornici administrativnog ograni~avawa. To zna~i da bi dugotrajno mleko bilo 11 dinara jeftinije, pa bi litar ko{tao 79 dinara. Umesto 98 dinara, {e}er bi se prodavao po 88 dinara, dok bi cena sviwskog mesa sa 450 pala na 400 dinara. Profit proizvo|a~a mleka i slatki{a ve}i je od profita najve}ih trgovinskih kompanija u Srbiji. Gotovo 50 odsto trgovinskih ku}a je iskazalo gubitke u 2010. godine. Dobit, do 4,5 odsto, je ostvarilo 37,5 odsto kompanija. Preostalih 14 odsto firmi nalazi se u ste~aju„, ka`e Dragoqub Raji} iz UPS. U UPS upozoravaju da }e najvi{e stradati male radwe, a da trgovina ionako jako lo{e stoji ukazuju i pojedini ekonomski stru~waci, navode}i podtak da u ovom sektoru radi 14 odsto zaposlenih. S druge strane, stru~waci za agrar u Privrdnoj komori Srbije i

predstavnici potro{a~kih organizacija smatraju da je sniàvawe cena na ovaj na~in bilo neinovno jer je Srbija jedna od zemaqa sa najve}im trgova~kim maràma. Za osnovne namirnice one u proseku iznose 23 odsto, a za ostale proizvode idu do ~ak 40 odsto. - Za strate{ke proizvode, kao {to je proizvodwa hrane, nema slobodnog trì{ta. S obzirom na pad ìvotnog standarda i nezaposlenost, hrana je u Srbiji dostigla udeo od 42 odsto ku}nog buxeta. U celom prehrambenom lancu, ako neko ostvaruje benefit na ra~un potro{a~a, to su trgovinske kompa-

nije, nagla{ava Stankovi}. On obja{wava da prehrambena industrija po niskim cenama dobija proizvod, a da veliki trgovinski lanci zara|uju na razlici u nabavnoj i prodajnoj ceni. - Tako su kod nekih poqoprivrednih proizvoda marè bile ve}e od proizvodne cene. Smatram da marè treba „zabetonirati” na maksimalnih 10 odsto, a da za osnovne namirnice poput hleba, mleka, mesa, jestivog uqa i {e}era ne bi smele da bude ve}e od pet odsto„, isti~e Stankovi}. Ina~e, kako je izjavio resorni ministar, razmatra se sniàvawe trgovinskih marì na 10 odsto za bra{no tip 500, {e}er, uqe, razne vrste mesa, osnovne vrste mleka i jogurt. „Mislim da je u najboqem interesu trgovaca da neto trgovinske marè za osnovne ìvotne namirnice ne budu ve}e od 10 procenata jer }e to da podigne tra`wu i omogu}i da qudi kupuju vi{e i da na osnovu obima prometa i trgovine zara|uju vi{e„, kazao je ministar. Petrovi} je rekao da „niko nije sre}an kada je nu`no administrativnim merama regulisati trì{te”, ali je dodao da „postoje situacije kada nije mogu}e na drugi na~in uspostaviti ravnoteù na trì{tu”. - Nije primereno da ministar obja{wava trgovcima da }e mawe marè podsta}i ve}u tra`wu i da }e malotrgovina zara|ivati vi{e. Kao da na{e malotrgovine vode oni nesposobni da uo~e takve gvozdene zakonitosti koje se ne pojavquju igde osim u Demagostanu - kaè ekonomista Aleksandar Stevanovi}. S. Glu{~evi}

OD 1. JANUARA NOVE CENE

Cigarete pu{a~e udaraju po yepu Pu{a~ima u Srbiji 2012. godina i ne}e po~eti ba{ najsre}nije jer }e u januaru za paklicu cigareta morati da izdvoje deset dinara vi{e. To }e biti prva posledica novog Zakona o akcizama, kako saznaje

NIN, a minimalna akciza po paklici cigareta bi}e pove}ana s dosada{wih 61 na 71 dinar. To pove}awe svi proizvo|a~i }e ugraditi u maloprodajne cene jer od 100 dinara prihoda od najprodavanijih

cigareta ~ak 78 uzima dr`ava kroz akcize, PDV i druge da`bine. Novo poskupqewe moglo bi jo{ vi{e smawiti potro{wu duvana, koja je u 2011. godini pala oko 15 odsto.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom ABS Minel Trafo, Mladenovac

Cene jeftinijih automobila do 10.000 evra bi}e niè oko 1,5 odsto, ili izme|u 100 i 150 evra se „{ta drugi uvoznici vozila mogu o~ekivati uz takvu prodaju automobila koji se moè kupiti uz li~nu kartu”. On je podsetio na to da je u 2010. prodato 40.000 vozila, a 2008. „koja je bila reper stabilnosti trì{ta” – 57.000, te je jasno da su ovogodi{wi rezultati poraàvaju}i. Po wegovim re~ima, uvoznici automobila, osim drasti~nog pada prodaje vozila izazvanog padom kupovne mo}i gra|ana, suo~avaju i s poblemima vezanim za „{umu propisa” koji im oteàvaju rad.

Cena

15,00

9.200

18.400

9,71

18.870

1.622.820

Mlekara, Subotica

9,09

1.200

24.000

Tigar, Pirot

8,16

530

142.970

7,26 Promena %

2.306 Cena

136.050 Promet

-12,00

148.685

Univerzal banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Zvezda, Brus Go{a monta`a, Velika Plana Jubmes banka, Beograd Filip Moris Operej{ns, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

BELEX 15 (498,83

Promet

@itoprodukt, Kragujevac

OTP Banka Srbija, Novi Sad

u pitawe zbog ekolo{ke takse za automobile od 12.000 dinara po toni koja je uvedena krajem novembra, i naglasio da su uvoznici dobili obe}awe od Ministarstva za{tite ìvotne sredine i prostornog planirawa da }e wena primena biti odloèna za godinu dana. – Zbog toga su niè cene jeftinijih automobila od Nove godine sasvim izvesne – naglasio je Petrovi}. On je napomenuo da }e carina na uvoz vozila van Evropske unije ostati 12,5 odsto. Po Petrovi}u,

Promena %

-11,95

582

2.910

-9,56

2.261

691.866

Naziv kompanije

0,43)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,92

1.648

642.557

NIS, Novi Sad

-0,66

605

2.106.943

Komercijalna banka, Beograd

-0,06

1.650

8.250

Imlek, Beograd

2,86

2.411

8.127.230

Soja protein, Be~ej

4,99

547

2.152.066

Energoprojekt holding, Beograd

0,51

392

3.921.475

Agrobanka, Beograd

-3,35

3.405

34.576.036

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,40

497

660.948

Jubmes banka, Beograd

-5,36

12.051

54.351.844

-5,36

12.051

54.351.844

-5,11 Promena %

985 Cena

14.780 Promet

Univerzal banka, Beograd

7,26

2.306

136.050

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,50

1.600

38.400

4,99

547

2.152.066

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.900

0,00

Alfa plam, Vrawe

-0,66

605

2.106.943

-2,70

7.200

259.200

-12,00

148.685

Tigar, Pirot

8,16

530

142.970

6. oktobar, Pan~evo

0,00

3.744

112.320

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

321

642

Neoplanta, Novi Sad

0,00

275

55.000

NIS, Novi Sad OTP banka Srbija, Novi Sad

Svi iznosi su dati u dinarima

NBS

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak30.decembar2011.

MO ST PRE KO DU NA VA TRE BA LO DA KO[TA 37 MI LI O NA EVRA, A IN VE STI TOR TRA @I 100 MI LI O NA

Pri nud na upra va u Agro ban ci Na rod na ban ka Sr bi je uve la je ju ~e pri nud nu upra vu u Po qo pri vred noj ban ci Agro ban ci. Pri nud na upra va uve de na je po {to je u po stup ku kon tro le po slo va wa Agro ban ke utvr |e no da ka pi tal ko jim ona ras po la `e ne od go va ra ni vou ri zi ka ko ji je ta ban ka pre u ze la u do sa da {wem po slo va wu, sa op {ti la je NBS. Istom kon tro lom utvr |en je za do vo qa va ju }i ni vo li kvid no sti

ban ke ko ji je iz nad pro pi sa nog mi ni mal nog ni voa. Pri nud na upra va pred sta vqa jed nu od ko rek tiv nih me ra ko ju NBS pred u zi ma ka da utvr di da su is pu we ni pro pi sa ni uslo vi i ka da oce ni da }e se pro me nom na ~i na upra vqa wa i ru ko vo |e wa ban kom po boq {a ti we no fi nan sij sko sta we, od no sno za {ti ti ti de po zi ti gra |a na i pri vre de. S tim u ve zi is ti ~e mo da, na kon uvo |e wa pri nud ne upra ve, Agro ban ka pod no vim ru ko vod stvom na sta vqa da re dov no po slu je i pru `a uslu ge svo jim kli jen ti ma, na ve la je NBS. Uvo |e wem pri nud ne upra ve pre sta la je funk ci ja do sa da {wih ~la no va uprav nog i iz vr {nog od bo ra ban ke, a za pri nud ne uprav ni ke ime no va ni su Mi lo rad Xam bi} i Ju li je Mi la di no vi}. Ina ~e, u jav no sti se po sled wih da na mo glo ~u ti da je jed na ve li ka ki ne ska ban ka sprem na da do ka pi ta li zu je Agro ban ku.

„Be {ka” }e nas pre ve sla ti za 50 mi li o na evra? Upr kos to me {to je mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} jo{ pre ne ki dan na ja vio da }e se do kra ja go di ne zna ti ko li ko }e ko {ta ti iz grad wa no vog mo sta pre ko Du na va kod Be {ke, ce na je jo{ uvek ne po zna ni ca, iako do is te ka 2011. ne ma vi {e od dva da na. Na na {e pi ta we upu }e no JP „Pu te vi Sr bi je” da li su iz ra ~u na ti ukup ni tro {ko vi iz grad we od go vo ra ne ma – ju ~e ka ù: kraj je go di ne pa su u gu `vi i jo{ ne mo gu da ot kri ju ko na~ nu ce nu mo sta, prav da ju }i se da ko mi si ja jo{ ra di na utvr |i va wu oba ve za pre ma iz vo |a ~u ra do va. Jo{ pri li kom pu {ta wa mo sta u sa o bra }aj 3. ok to bra, mi ni star Mr ko wi} i di rek tor JP „Pu te vi Sr bi je Zo ran Drob wak da li su na slu ti ti da }e ce na iz grad we bi ti ve }a od su me od oko 37 mi li o na evra, ugo vo re ne 2006, jer su bi la neo p hod na do dat na is tra ì va wa i sa na ci ja kli zi {ta, ali ko li ko, osta vqe no je jav no sti da kal ku li {e. Naj pre se pri ~a lo da in ve sti tor nu di 52 mi li o na evra, a iz vo |a ~i tra è 83 mi li o na. Do sa da je is pla }e no 43 mi li o na, {est mi li o na vi {e od ugo vo re -

Lo{ mo del ugo va ra wa Po {to idej ni pro je kat ni ka da ni je do vo qan da bi se pre ci zi ra la ukup na vred nost ra do va, mi ni star Mr ko wi} ka è da je u Mi ni star stvu ~vr sto od lu ~e no da se ubu du }e po slo vi ne ugo va ra ju dok god ne ma glav nog pro jek ta (a za bo ra vio je da je isto ura |e no i sa „@e è qe vim„ mo stom u No vom Sa du). Ta ko zva ni „ù ti fi dik” (po mo} na va ri jan ta na ten de ru) na te me qu ko jeg se ugo va ra la „Be {ka„, po ka zao se kao lo{ mo del za ta ko ve li ki pro je kat, zbog ~e ga se mo è o~e ki va ti ve li ka raz li ka u ce ni. ne su me. Ko li ko }e se jo{ mo ra ti do pla ti ti ni ko ìv ne zna, a po naj no vi jim in for ma ci ja ma, „Al pi na” tra ì ~ak 105 mi li o na evra, dok se re al na vred nost,

VLA DA VOJ VO DI NE PO MA @E SA MO ZA PO [QA VA WE RO MA

Ma li bi znis za iz la zak iz za ~ar nog kru ga Kan ce la ri ja za in klu zi ju Ro ma Vla de Voj vo di ne sklo pi la je ju ~e ugo vo re o osni va wu 10 pred u ze }a i pred u zet ni~ kih rad wi u sklo pu pro jek ta sa mo za po {qa va wa Ro ma u po kra ji ni. Osni va ~i fir mi do bi li su sub ve ni je od po 200.000 di na ra, ali i pa ket in for ma ti~ ke opre me te po dr {ku u vo |e wu po slo va u na red nih po la go di ne. Na red ne go di ne, po kra jin ska ad mi ni stra ci ja }e otvo ri ti jo{ 10 ta kvih fir mi, na ja vqe no je ju ~e u Vla di Voj vo di ne. - Vla da Voj vo di ne `e li da re {i pro ble me s ko ji ma se rom ska po pu la ci ja su o ~a va de ce ni ja ma, pa i ve ko vi ma. Na me ra nam je da pri pad nost rom skoj za jed ni ci ubu du }e u Voj vo di ni ne zna ~i kla snu ili eko nom sku ve} is kqu ~i vo et ni~ ku ka rak te ri sti ku - is ta kao je pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti}, is ti ~u }i da se Ro mi da nas na la ze u za ~a ra nom kru gu u kom ne mo gu da obez be de eg zi sten ci ju jer ne ma ju obra zo va we, a ne mo gu da stek nu obra zo va we jer ne ma ju mo gu} nost da ra de i fi nan si ra ju to obra zo va we. Po kra jin ski se kre tar za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po -

Fo to: B. Lu ~i}

lo va Mi ro slav Va sin is ta kao je da su ak tiv no sti po kra jin ske Vla de na po boq {a va wu po lo `a ja Ro ma u Voj vo di ni pre po zna te i od stra ne ad mi ni stra ci je EU u Bri se lu kao naj bo qi pro je kat te vr ste u ce loj Evro pi. Di rek tor Kan ce la ri je za in klu zi ju Ro ma Du {ko Jo va no vi} oce nio je kao ve li ki uspeh to {to

se te {ka go di na kao {to je 2011. za vr {a va stva ra wem mo gu} no sti da se de set po ro di ca za po sli. - Ovo je od ve li ke ko ri sti ne sa mo za vas, ve} i za ce lo dru {tvo, jer ne sa mo da se vi {e ne }e te na la zi ti me |u nez po sle nim li ci ma ko ja do bi ja ju so ci jal nu po mo}, ve} }e te i pla }a ti po re ze i do pri no se is ta kao je Jo va no vi}. V. ^v.

Bi }e te {ko...

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

101,7889

103,8662

106,2551

101,4773

Australija

dolar

79,4170

81,0378

82,9017

79,1739

Kanada

dolar

76,9147

78,4844

80,2895

76,6793

Danska

kruna

13,6894

13,9688

14,2901

13,6475

Norve{ka

kruna

13,0685

13,3352

13,6419

13,0285

[vedska

kruna

11,3876

11,6200

11,8873

11,3527

[vajcarska

franak

83,4472

85,1502

87,1087

83,1917

V. Britanija

funta

121,7571

124,2419

127,0995

121,3843

SAD

dolar

78,7048

80,3110

82,1582

78,4638

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 12. 2011. godine

Pred sed nik Ame ri~ ke pri vred ne ko mo re u Sr bi ji Mi lo{ \ur ko vi} oce nio je da }e 2012. go di na bi ti iza zov ni ja za po slo va we ne go pret hod na jer bi kri za u evro zo ni mo gla ima ti ne ga tiv ni uti caj na srp sku pri vre du i na ja vio da }e Am Cham po mo }i u pre va zi la `e wu kri ze kroz pro mo ci ju in ve sti ci ja i kon ti nu i ra ni rad s pred stav ni ci ma Vla de Sr bi je na spro vo |e wu struk tur nih re for mi. – Sr bi ja i da qe ima lo {u pro duk tiv nost u pri vre di, i pri tom ne ma od go va ra ju }u pro iz vod wu i iz voz – uka zao je \ur ko vi} u iz ja vi Ta nju gu, oce wu ju }i da to srp sku pri vre du ~i ni vr lo ne kon ku rent nom.

na vod no, kre }e oko 80 mi li o na. Ka ko stva ri sto je, sva je pri li ka da }e most bi ti pe de se tak mi li o na evra sku pqi ne go {to je pr vo bit no pla ni ra no.

Stru~ wa ci ka ù da je uop {te bi lo po gre {no to {to je dr à va iz vo |a ~u ra do va, austrij sko-ne ma~ kom kon zor ci ju mu „Al pi na–Di lin ger”, po ve ri la i pro jek to va we i iz grad wu. Upra vo mi ni star Mr ko wi} ka è da se na osno vu idej nog pro jek ta ne mo è pre ci zi ra ti ukup na vred nost ra do va jer se ona od idej nog do glav nog pro jek ta mo è po ve }a ti de se tak pro ce na ta. Ka da se ura di i iz vo |a~ ki pro je kat, jo{ uvek je do zvo qe no od stu pa we za ne pred vi |e ne ra do ve oko tri od sto. Me |u tim, ov de se na ga |a da bi ce na mo gla bi ti vi {e ne go du pli ra na. Stru~ wa ci upo zo ra va ju na to da svi do dat ni ra do vi ko je su iz vo |a ~u odo bri li nad zor i in ve sti tor mo ra ju i da se pla te, ina ~e pre ti ar bi tra à. Ko li ko god bi lo te {ko i ne pri jat no, ce na se mo ra ob zna ni ti i obra zlo ì ti za {to most ko {ta to li ko mno go, ~i jom kri vi com su pro bi je ni ro ko vi i da li ima osno va da se na pla te pe na li za ogrom no ka {we we u iz grad wi. Je ste div no to {to smo, ko na~ no, do bi li gran di o zan no vi most, bli za nac, ali gra |a ni ma ni je sve jed no ko li ko }e mo ra ti da „ca lu ju„ za we ga. R. Da u to vi}

JO VAN KR KO BA BI]

Pen zi je ve }e de set po sto Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Jo van Kr ko ba bi} iz ja vio je da su pen zi je da nas re dov ne, sta bil ne, da se ova go di na za vr {a va s pen zij skim ~e ko vi ma uve }a nim vi {e od de set po sto i ozna ~io to uspe hom, ima ju }i u vi du da su te pri na dle `no sti u ne kim ze mqa ma EU uma we ne. – Pen zi je su da nas re dov ne, sta bil ne, i {to je naj va `ni je – pen z i j e se po v e } a v a j u – uskla |u ju u istom pro cen tu s ra stom za ra da u dr `av nom sek to ru, {to ovu broj nu ka te go ri ju ~i ni rav no prav nom sa za po sle ni ma u jav nom sek to ru jer de le istu sud bi nu. Isto vre me no, u ne kim ze mqa ma EU pen zi je su i uma wi va ne. Pro se~ na pen zi ja u Sr bi ji da nas je, re ci mo, 90 evra ve }a ne go u Bu gar skoj, ze mqi ~la ni ci EU – re kao je Kr ko ba bi} u in ter vjuu za naj no vi ji broj ~a so pi sa „Glas osi gu ra ni ka”. On je iz ja vio da }e ova go di na osta ti upam }e na po to me {to su re a li zo va na tri po ve }a wa pen zi ja – ja nu ar sko, van red no, za tim su uve }a ne naj ni `e pen zi je kao i zna ~aj no po ve }a we po qo pri vred nih pen zi ja, a usle di la su za tim jo{ dva re dov na uskla |i va wa pen zi ja. – Ovu go di nu za vr {i li smo is pla tom po sled we ra te du ga ze mqo rad ni ci ma. Wih go to vo 200.000 do bi li su u pro se ku oko 30.000 di na ra – re kao je Kr ko ba bi}.

GO DI NU OBE LE @I LI RAST BDP-a OD SE DAM PO STO I NO VI PAD ZA PO SLE NO STI

Za 12 me se ci uga {e no 50.000 rad nih me sta – Bru to do ma }i pro iz vod u Sr bi ji po ras tao je 1,9 po sto u od no su na 2010, a ovo go di {wa sto pa in fla ci je bi }e se dam po sto – iz ja vio je ju ~e di rek tor Re pu bli~ kog za vo da za sta ti s ti k u Dra g an Vuk m i r o v i} na kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di Sr bi je. – Pro ce we no je da ukup na eko nom ska ak tiv nost u ovoj go di ni, s ob zi rom na to da ~e tvr ti kvar tal jo{ ni je za vr {en, me re na BDP-om i is ka za na u ce na ma pret hod ne go di ne, ima taj re a lan rast u od no su na 2010. On je ka zao da }e ovo go di {wa sto pa in fla ci je iz no si ti, po pro ce ni RSZ-a, se dam po s to, a broj za p o s le n ih u 2011. ma wi je u od no su na pret hod nu go di nu 2,8 od sto (oko 50.000). Broj za po sle nih mu {ka ra ca, po we go vim re ~i ma, sma wen je 4,6 od sto, a è na 0,5 od sto. Za ra de bez po re za i do pri no sa no mi nal no su ve }e u ovoj go di ni 11,3 po sto, a re al no 0,3 pro ce na ta u od no su na 2010. Fi z i~ k i obim in d u s trij s ke pro iz vod we u 2011. uve }an je 1,8 po sto, a naj ve }i rast bru to do da te vred no sti za be le èn je u sek t o r i m a za snab d e v a w e elek tri~ nom ener gi jom, ga som, u gra |e vi nar stvu i ru dar stvu, dok je naj ve }i pad bio u tr go vi ni i sek to ru adi min stra tiv nih i po mo} nih uslu `nih de lat no sti. Vred nost ra do va iz ve de nih u gra |e vi nar stvu u 2011. be le ì rast od 17,7 po sto, a pro met u tr go vi ni na ma lo pad od 17,6 od sto, dok je pro met u tr go vi ni na ve li ko ra stao. U sek to ru uslu ga sme {ta ja i is hra ne u 2011. za be le èn je rast od 1,5 po sto, a broj no }e wa je po ras tao 4,2 po sto. Sek tor za sa o-

bra }aj i skla di {te we je imao rast fi zi~ kog obi ma od 8,1 po sto, a de lat nost te le ko mu ni ka ci ja od 15,6 po sto. Ukup n a spoq n o t r g o v in s ka rob na raz me na Sr bi je u pe ri o- du ja n u a r–no v em b ar iz n o s i 29,09 mi li jar di do la ra, {to je

vi ni na ma lo ma wi je u od no su na pro {lu go di nu u te ku }im ce na ma se dam od sto, a u stal nim ce na ma 16,7 od sto. Re a lan rast BDP-a u tre }em kvar ta lu ove go di ne u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne iz no sio je 0,5 po sto.

Za ra de bez po re za i do pri no sa no mi nal no su ve }e u ovoj go di ni 11,3 po sto, a re al no 0,3 pro cen ta u od no su na 2010. po rast od 21,4 po sto u od no su na isti pe riod 2010, ili 20,75 mi li jar di evra, od no sno 14,8 po sto vi {e. In du strij ska pro iz vod wa u no vem bru 2011. ve }a je 2,2 po sto u od no su na isti pe riod la ne, a u od no su na pro sek 2010. – 9,7 po sto. Pro met ro be u tr go vi ni na ma lo u Sr bi ji u no vem bru ove go di ne je u od no su na 2010. u te ku }im ce na ma ma wi 9,1 od sto, a u stal nim ce na ma 16,4 od sto. U pe ri o du ja nu ar–no vem bar ove go di ne pro met ro be u tr go -

Po s ma t ra n o po ak t iv n o sti m a, u tre } em kvar t a l u 2011. naj ve }i rast bru to do da te vred no sti je za be le `en u sek to ru in for mi sa wa i ko mu ni ka ci ja – 9,3 po sto, sek to ru gra |e vi nar stva 9,2 po sto, kao i sek to ru sa o bra }a ja 2,4 po sto. Naj v e } i pad bru t o do d a t e vred no sti za be le `en je u sek to ru tr go vi ne 7,7 od sto i u gra |e vin skoj in du stri ji – 1,6 od sto. E. Dn.

dru[tvo

petak30.decembar2011.

U SRBIJI SVAKOG DANA JEDNO DETE OBOLI OD RAKA

Naj vi {e akut ne le u ke mi je Na ci o nal no udru `e we ro di te qa de ce obo le le od ra ka (NUR DOR) sa op {ti lo je da u Sr bi ji sva kog da na jed no de te obo li od ra ka, a sva ke ne de qe jed no od wih umre od te bo le sti dok se 60 od sto obo le le de ce uspe {no iz le ~i. Pro ce nat iz le ~e wa de ce je ve }i ne go kod od ra slih. Na i me, wih 60 od sto ima sre }e da se iz le ~i. De ca obo le la od ra ka le ~e se u Be o gra du u tri zdrav stve ne usta no ve: na In sti tu tu za maj ku i de te, Uni ver zi tet skoj de~ joj kli ni ci i In sti tu tu za on ko lo gi ju, kao i u kli ni~ kim cen tri ma u Ni {u i No vom Sa du. Naj ~e {}e ma lig no obo qe we kod de ce je akut na le u ke mi ja, gde je pro ce nat iz le ~e -

Kamp za rehabilitaciju Na ci o nal no udru `e we ro di te qa de ce obo le le od ra ka i ove go di ne je, uz po mo} do na to ra i qu di do bre vo qe, or ga ni zo va lo re ha bi li ta ci ju de ce u Spe ci ja li zo va noj bol ni ci Iva wi ci. Oni su or ga ni zo va li kamp za re ha bi li ta ci ju u ko jem je bi lo 56 de ce le ~e ne od ra ka u prat wi ro di te qa. wa naj ve }i i iz no si oko 70 od sto, a te ra pi ja tra je 105 ne de qa. No, i po red ovih ~i we ni ca, ni ove 2011. go di ne ni je usvo je na obe }a na i na ja vqe na ured ba o pla nu mre `e ko jom bi se za de cu le ~e nu od ra ka pred vi de la re ha -

bi li ta ci ja u Iva wi ci i Be o gra du ta ko da su oni i da qe bez tog pra va iako je ve o ma va `na za wih, ~ak i on da ka da za vr {e pred vi |e nu te ra pi ju. Mi ni star stvo zdra vqa je usva ja we ovog ak ta obe }a lo jo{ po ~et kom go di ne, ali i da qe je sve sa mo na obe }a wi ma. Po wi ma, de ca obo le la od ra ka ima la bi pra vo da na kon za vr {e nog le ~e wa pro ve du tri ne de qe na re ha bi li ta ci ji u spe ci ja li zo va nim usta no va ma o tro {ku Re pu bli~ ko fon da za zdrav stve no osi gu ra we. Oce we no je da bi se spe ci ja li zo va nom re ha bi li ta ci jom krv na sli ka iz le ~e ne de ce, ko ja je na ru {e na zra ~e wem ili he mo te ra pi jom, mo gla po pra vi ti ne sa mo bo rav kom u Iva wi ci ve} i za jed ni~ kom igrom i dru è wem s de com ko ja su pro {la istu te ra pi ju. Tim pre {to i sa mi le ka ri ob ja {wa va ju da de ca te {ko za bo ra vqa ju mu ~an pe riod le ~e wa i da po sle di ce to ga mo gu tra ja ti i du è od go di nu da na. U RF ZO-u tvr de da za stoj u sla wu de ce obo le le od ra ka na re ha bi li ta ci ju ni je wi ho va gre {ka ni ti od u sta ja we od to ga, ve} da jed no stav no ne mo gu ni {ta da u~i ne dok Mi ni star stvo zdra vqa kroz iz me we nu ured bu o pla nu mre à Iva wi cu ne uvr sti u mre ù zdrav stve nih usta no va za re ha bi li ta ci ju de ce s ovom in di ka ci jom. Mi ni star stvo zdra vqa, pak, obe }a va da }e ured ba ubr zo bi ti do ne ta i da }e do go di ne de ca le ~e na od ra ka ima ti pra vo na re ha bi li ta ci ju o tro {ku dr à ve. Q. Male{evi}

PRE@IVETI GRAD

Oku pan Sun cem ^u jem da ni sam je di ni ko me grad ne mi ri {e po No voj go di ni. Ni je sve ~an du hom, a na o ko umi ven, li ~i na po spa no de te upa ra |e no za li tur gi ju ra no iz ju tra. Da je od kr vi i me sa, grad bi mr ze lo da i{ta sla vi ovih da na. Pla {im se tog we go vog zim skog sna jer tra je ce le go di ne. A tek bu |e wa! Sre }om, pa ne bi va ~e sto.

I qu di su mu sa vi iz nu tra, ma da se glan ca ju spo qa ko ka ko ume. Ima vic: sad se i kod Ki ne za ka `e – „ni {ta, sa mo gle dam„. Ima li smo mi, se }a mo se vaq da, nov ~a ni ke i ta we od da na {wih, no je ne {to u gru di ma go re lo, da va lo sna gu. Ta da je ap surd sva ko dne vi ce

Po ku {a vao sam da za mi slim {ta bi nam sa da re kao, da je `iv. Vo leo bih da je u ve zi sa sit ni ca ma od ko jih ama ba{ ni {ta ne za vi si. Da ba ta li mo krup ne opro ste i kle tve za ne ko bla go rod ni je vre me. Da se za mi sli mo u sre }i, jer to se ne gu bi i ne kra de, i po sve ti mo ma lim stva ri ma. Kao dva ~o ve ka {to ih ~uh na pi ja ci: je dan ho }e da po pra vi kre vet si nu, a dru gi da po mog ne `e ni da se ofar ba. Sit ne ra do sti i mu ke pot ce ni li su sit ni qu di, a pod pla {tom ve li kih, ko ba ja gi va `nih te ma. Ne znam da li na { i upra v i t e qi zna ju ovo {to vam pi {em. Mo gu }e je, ima ju oni svo je du ho ve sa ve sti ko ji ih ci ma ju za ru kav, na {im pa ra ma. Vi dim da se tro mo {}u sa mrt ni ka, a ne go s po d e, tru d e da nam ulep {a ju stvar nost. [min ka u gra du i po we mu iz gu bi la je is c e l i t eq s ku, pra z ni~ n u mo}. I no vi spo me ni ci ve li -

Da se zamislimo u sre}i, jer to se ne gubi i ne krade, i posvetimo malim stvarima. Sitne radosti i muke potcenili su sitni qudi, a pod pla{tom velikih, kobajagi va`nih tema umeo bi ti i le ko vit. A lek kao lek – ~o ve ku stva ra imu ni tet, na vi ku. I vre me pro |e, da nas ni je po ve lo za ru ku. Da nas nam ne la go du iza zi va ju re al ne mo gu} no sti. [an se i na da su kao vru }a rin gla u zim skoj no }i. I mi kraj wih ope ~e ni, a neo gre ja ni. Strah ko ji fi zi~ ki bo li na li ci ma zdra vih, a k’o mr tvih. Je dan je Bo `i} pro {ao. Le po je {to smo sva {ta obe }a li i jo{ lep {e, re ~e Ki{, {to }e mo obe }a wa za bo ra vi ti.

ka ni ma su nam vi {e ru `ni ne go le pi, zbog du {ev nog po re me }a ja u o~i ma po sma tra ~a. Ne ma mo nov ca za le pe stva r i pa smo za n e m a r i l i one bes plat ne. Ta ko i grad: mo `e da bu de i oku pan Sun cem, a su mo ran. Sav upa ra |en – a ide na sa hra nu. Mo `da Oci to i zna ju, da se grad i ~o v ek iz n u t ra umi v a j u, pa {ta vo de osta ne – na li ce. Ako zna ju, uto li ko go re, jer tek on da ne ume ju. Igor Mihaqevi}

dnevnik

KOMISIJA ZA TAJNE GROBNICE PRIKUPILA PODATKE O 80.000 STRADALIH

Voj vo di na sprem na za isti nu Ime na po pi sa nih `r ta va u to ku i po sle Dru gog svet skog ra ta, ko je je sa ~i ni la Dr `av na ko mi si ja za taj ne grob ni ce, od po ~et ka na red ne go di ne na }i }e se u je din stve noj ba zi ko ja }e bi ti ob ja vqe na na we nom saj tu. Ko mi si ja je ove go di ne pri ku pi la no ve po dat ke za vi {e od 17.000 oso ba ko je su stra da le i ne sta le za vre me i po sle Dru gog svet skog ra ta, ta ko da je sa da ukup no po pi sa no 80.000 oso ba. Naj vi {e po da ta ka pro na |e no je u Voj nom ar hi vu, Ar hi vu Sr bi je iz gra |e BIA-e, Isto rij skom ar hi vu Be o gra da i Ar hi vu

do ku men ti ma. Is tra ì va ~i Ko mi si je su po pi sa li vi {e od 200 taj nih grob ni ca, a po sled wa na ko joj su za po ~e ta is ko pa va wa je u kru gu fa bri ke „Fi jat” u Kra gu jev cu. Ina ~e, pred stav ni ci Dr àv ne ko mi si je, s isto ri ~a rem Sr |a nom Cvet ko vi }em na ~e lu, ove go di ne po se ti li su Skup {ti nu Voj vo di ne. Pred sed nik voj vo |an skog par la men ta [an dor Ege re {i po nu dio je po mo} Dr àv noj ko mi si ji za taj ne grob ni ce, is ti ~u }i da o sve mu {to nam se do go di lo to kom pro te klih de ce ni ja mo ra mo go vo ri ti pot pu no

Istra`iva~i Komisije popisali su vi{e od 200 tajnih grobnica, a posledwa na kojoj su zapo~eta iskopavawa je u krugu fabrike „Fijat” u Kragujevcu Voj vo di ne. Is tra `i va ~i su naj vi {e pa `we obra ti li na re gi stre voj nih su do va, ar hi vu OZNA-e i KNOJ-a. U to ku je iz ra da sa vre me ne ba ze po da ta ka „Otvo re na kwi ga `r ta va” ko ja }e ima ti in for ma ci je o oko 30.000 `r ta va s fo to gra fi ja ma i

otvo re no i iskre no. On je Ko mi si ji pre do ~io i da je Skup {ti na Voj vo di ne pr va do ne la Re zo lu ci ju o ne pri zna va wu ko lek tiv ne kri vi ce, ~i me se ja sno od re di la pre ma pro {lo sti, ali i da bi se za tvo ri la bol na isto rij ska po gla vqa ko ja su se, ka ko je is ta -

kao, ne spor no do go di la. Na tom sa stan ku je po dr `a na ini ci ja ti va Dr `av ne ko mi si je da se for mi ra po kra jin ski pod od bor Ko mi si je za taj ne grob ni ce ko ji bi na pra vio ma pu taj nih grob ni ca iz pe ri o da po sle Dru gog svet skog ra ta u Voj vo di ni. Voj vo |an ska ko mi si ja za utvr |i va we isti ne o zbi va wi ma to kom i na kon Dru gog svet skog ra ta po pi sa la je oko 20.000 `r ta va sa svim po da ci ma. Skup {ti na Voj vo di ne je od lu~ na da se rad na

utvr |i va wu isti ne na sta vi i da se sve re le vat ne in sti tu ci je u Voj vo di ni, pre sve ga ar hi vi, ukqu ~e u pru `a we po da ta ka o oni ma ko ji su stra da li na kon Dru gog svet skog ra ta. Za ko or di na to ra Dr `av ne ko mi si je za taj ne grob ni ce za pod od bor za Voj vo di nu iza bran je pro fer sor dr Dra go qub @iv ko vi} ko ji je, ina ~e, bio i pred sed nik voj vo |an ske ko mi si je za utvr |i va we isti ne o zbi va wi ma po sle 1944. go di ne. Q. Male{evi}

RIMOKATOLI^KA CRKVA DOGRA\UJE INTERNAT ZA SIROMA[NE SREDWO[KOLCE

Grad se od re kao na kna de Grad ski ve} ni ci u Zre wa ni nu, na pre kju ~e ra {woj sed ni c i, pri h va t i l i su zah t ev Ri mo ka to li~ kog ù pa nij skog ure d a u zre w a n in s kom pri grad s kom na s e q u Mu ` qa, u ko jem, ina ~e, ve }i nu ~i ne me {ta ni ma |ar ske na ci o nal no sti, i odo bri li da se na kna de za ure |i va we gra |e vin skog ze mqi {ta uma we za 95 od sto od pro p i s a n e ta r i f e ra d i do grad we objek ta za sme {taj de ce s fi skul tur nom sa lom. I gra d o n a ~ el n ik Zre w a n i n a Mi le ta Mi haj lov sma trao je da bi tre ba lo udo vo qi ti ovom zah te vu jer je, ka ko je na veo, pro {i re we in ter na ta od in te re sa za ì te qe gra da na Be ge ju, po seb no za mla de. Ode qe we za po slo ve ur ba ni zma ov da {we Grad ske upra ve jo{ u ja nu a ru je Ri mo ka to li~ koj cr kvi iz da lo re {e we, od no sno lo ka cij sku do zvo lu za do grad wu in t er n a t a. A o ka k vom objek t u se ra d i ob j a s nio je ùp nik Stan ko Trat wek. – U Ri mo ka to li~ koj cr kve noj op {ti ni u Mu `qi na du `no s ti su oci sa l e z i j an c i, mo na {ki red ko ji, osim bo go -

In ter nat u Mu `qi

slu `e wa i ve ro na u ke, za ciq ima i vas pi ta we de ce i mla dih. Osim to ga, osni va ~i smo {ko la, in ter na ta, vas pit nih usta no va, i ti me do pri no si mo ras te re }e wu dru {tve nih iz -

da ta ka oko li ne u ko joj `i vi mo i de l u j e m o. Od 1995. do 2002. go di ne obez be di li smo uslo ve za pri hvat |a ka iz si ro ma {nih po ro di ca iz ce le Voj vo di ne, a po naj vi {e iz Ba -

na ta da bi mo gli da za vr {e sred wu {ko lu u Zre wa ni nu – na po mi we Trat wek, i na gla {a va da je pre de vet go di na, za rad to ga, po dig nut in ter nat za sme {taj 60 u~e ni ka. Ove go di ne u obje kat u Mu `qi sme {te no je wih 71, a po {to se broj |a ka iz le ta u le to po ve }a va, po ja vio se pro blem ne do stat ka pro sto ra, od no sno so ba za sme {taj sred wo {ko la ca, kon fe ren cij skih i sa la za re kre a tiv ne ak tiv no sti. – Po {to do sa da {we pro sto ri je ne za do vo qa va ju na {e po tre be, pla ni ra li smo do grad wu in ter na ta s po dru mom, sa la ma za raz li ~i te sa stan ke i ver ske sku po ve i sport ske ak tiv no sti. Da bi smo za po ~e li do grad wu, mo ra mo da pod mi ri m o tro { ko v e ko m u n a l i j a, ko je su u ovom slu ~a ju ve o ma sku pe i pre va zi la ze na {u pla te `nu spo sob nost – ob ja {wa va Trat wek za {to je bi lo va `no da lo kal na sa mo u pra va u Zre wa ni nu po mog ne ta ko {to }e dra sti~ no uma wi ti na kna du za ure |i va we gra |e vin skog ze mqi {ta. @. Balaban

VESTI Pred {kol ci u~e ma |ar ski Me |u op {tin sko dru {tvo za stra ne je zi ke i kwi èv nost iz Zre wa ni na i ove go di ne or ga ni zo va lo je ~a so ve ma |ar skog kao je zi ka sre di ne, za de cu ko ja po ha |a ju pri prem nu na sta vu Pred {kol ske usta no ve i ko ja su iz raz li ~i tih na ci o nal nih i et ni~ kih gru pa. Vo lon ter ke Kri sti na Tot, î la La ba di i Eri ka Ki{ pod u ~a va le su ma li {a ne, kroz igru i pe smu, osno va ma ma |ar skog je zi ka. Za in te re so va ni ro di te qi i ovog pu ta su po dr à li ak tiv no sti pro jek ta “Raz u me{ li ma |ar ski?” – Pro je kat se, osim u 19 obje ka ta Pred {kol ske usta no ve „Zre wa nin„, re a li zu je i u Ki kin di i u No vom Be ~e ju. Ide ja i raz voj pro jek ta autor sko je de lo gru pe na stav ni ka iz zre wa nin ske Osnov ne {ko le “So wa Ma rin ko vi}”, a wi me ru ko vo di Ire na Me zeiBe lo vai. Po dr ào ga je Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we, kao i Na ci o nal ni sa vet voj vo |an skih Ma |a ra – ve li pred sed ni ca Me |u op {tin skog dru {tva za stra ne je zi ke i kwi èv nost Sve tla na Rac kov-Je {i}. @. B.

Ob ra do vi}: Ne ma raz lo ga za {trajk Mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi} po ru ~io je da ne ma raz lo ga za

{trajk na po ~et ku dru gog po lu go di {ta i da je is pla ta ju bi lar nih na gra da pro svet nim rad ni ci ma oba ve za lo kal nih sa mo u pra va. On sma tra da je Mi ni star stvo pro sve te is pu ni lo sve oba ve ze pre ma pro svet nim rad ni ci ma i da je oba ve za lo kal nih sa mo u pra va da od uve }a nih pri ho da is pla te ju bi lar ne na gra de. Mi ni star je kri ti ko vao po je di ne gra do na ~el ni ke da se po na {a ju kao da se wih ne ti ~e is pla ta ju bi lar nih na gra da, ali ih ni je ime no vao: – To je pi ta we mo ral ne, a mo `da i prav ne od go vor no sti – re kao je mi ni star.

Pro sve ta ri ma u 2012. go di ni pla te ve }e pet posto? – Pro svet ni rad ni ci u 2012. go di ni mo gu o~e ki va ti pla te ve }e oko pet po sto, i to u dva na vra ta, na pro le }e i je sen – iz ja vio je pred sed nik Sin di ka ta obra zo va wa Sr bi je Bra ni slav Pa vlo vi}. – Po pro jek ci ji za ko na o bu xe tu, ~i tav jav ni sek tor, pa i pro sve ta, ima }e u apri lu pr vo po ve }a we pla ta od oko ~e ti ri pro cen ta, dok }e dru go po ve }a we, u ok to bru, bi ti vi {e ne go sim bo li~ no – 0,9 po sto. Po ve }a we pla ta bi }e ve za no za po rast tro {ko va `i vo ta i bru to dru {tve ni pro iz vod, ~i ji rast, ka ko je oce nio Pa vlo -

vi}, ne bi tre ba lo da bu de ve }i od dva po sto. – S ob zi rom na to da je 2012. iz bor na go di na, vlast }e bi ti da re `qi vi ja, ali ne ve ru jem da }e po ve }a we bi ti ve }e od pet od sto – ka zao je on.

Fond PIO i za voj ne pen zi o ne re Re pu bli~ ki fond za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we sa op {tio je ju ~e da od 1. ja nu a ra pre u zi ma po slo ve obez be |i va wa i spro vo |e wa pen zij skog i in va lid skog osi gu ra wa, kao i po slo ve fi nan sij skog po slo va wa, ko ji su bi li u nad le `no sti Fon da za so ci jal no osi gu ra we voj nih osi gu ra ni ka. Voj ni osi gu ra ni ci, pro fe si o nal na voj na li ca, ostva ri va }e sva pra va pred vi |e na od red ba ma Za ko na o pen zij skom i in va lid skom osi gu ra wu, na vo di se u sa op {te wu i do da je da }e iz u ze tak bi ti sa mo ad mi ni stra tiv na pen zi ja, ko ju }e pro fe si o nal na voj na li ca mo }i da ostva ru ju do kra ja 2014. go di ne. Is pla ta de cem bar skih pen zi ja i nov ~a nih na kna da za voj ne pen zi o ne re bi }e re a li zo va na pre ma do sa da {woj di na mi ci iz dva de la, 6. i 21. ja nu a ra 2012. go di ne. U ostva ri va wu pra va na in va lid sku i po ro di~ nu pen zi ju voj nih osi gu ra ni ka po sto ja }e iz ve sne spe ci fi~ no sti, od no sno uskla |i va wa sa pro pi si ma o Voj sci Sr bi je.

De da Mraz na Zim za ri ja ma

U POLICIJI PREKINUT [TRAJK

Nor mal no do do ku mena ta Gra|ani od danas mogu redovno da podi`u li~na dokumenta, odnosno da podnose zahteve za wihovu izradu, s obzirom na to da je Nezavisni sindikat policije (NSP) prekinuo {trajk posle potpisivawa protokola sa ministrom unutra{wih poslova Ivi com Da ~i }em. Kako je rekao ~lan NSP Bla `o Mar ko vi} odluka

o prekidu {trajka doneta je na skup{tini ovog sindikata ~iji su predstavnici zadovoqni dogovorom. - Iznos plata jo{ nije utvr|en, ali to }emo znati nakon po~etka primene posebnog kolektivnog ugovora- rekao je Markovi} i dodao da gra|ani mogu da idu na {altere i zavr{avaju svoje poslove koje nisu mo-

gli dok je {trajk trajao. NSP je po~eo {trajk 12. decembra, zahtevaju}i poboq{awe materijalnog polo`aja policajaca i radnika Ministarstva unutra{wih poslova. ^lanovi Sindikata protestovali su ispred Vlade Srbije 26. decembra zahtevaju}i da im se plate pove}aju za 10.000 dinara. A. J.

Program „Novosadskih de~jih zimzarija” nastavqa se i danas u Spomen zbirci Pavla Beqanskog, gde }e od 10 do 13 sati deca uzrasta od {est do 10 godina pro{etati galerijom i praviti ukrase za novogodi{wu jelku. U De~jem kulturnom centru, za danas od 10 do 11.30 sati organizovana je zimska {ahovska {kola za po~etnike i poznavaoce {ahovske igre od pet do 12 godina. Od 11.30 do 13 sati na ovom mestu odr`a}e se i likovna radionica, na kojoj }e deca praviti ogrlice, narukvice i ukrasne detaqe. Na radionici „Novogodi{we pesme i ~arolije”, koja je organizovana u „Eduka-

Novosadska petak30.decembar2011.

Teh no - do ja va servisu” idu u korak sa vremenom, pa je u planu izrada sistema kojim }e SMS - om i MMS –omm gra|ani mo}i da prijave bahate voza~e. Zna~i, kada ugledate nekog ko je u prekr{aju, onda uzmete telefon u ruke, napravite fotografiju i po{aqete je tamo gde treba, nadaju}i se da }e va{ napor biti nagra|en. E sad, koliko }e qudi èleti da se angaùju po ovom pitawu i da li }e biti raspoloèni da bahate uteruju u red tako {to }e biti ba{ ko o pe ra tiv ni sa “Par king servisom”, na kog ~esto umeju i da se àle kako je prestrog. S jedne strane “strogo}a”, s druge bahatost…na ko ju stra nu }e pre te za ti klackalica? Uostalom, sa~ekajmo pa }emo videti. B. Markovi}

Bes plat na po de la jel ki na trgu Zeleni Srbije - Pokret za Novi Sad besplatno }e danas de li ti sad ni ce ~e ti na ra u okviru akcije „Nova godina bez pose~enih jelki”. Podela ~etinara po~iwe u 15 sati u Zmaj Jovinoj ulici kod Katedrale. Ak ti vi sti ove or ga ni za ci je apeluju na Novosa|ane da ne ku-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

oliko ste samo puta videli voza~e koji bez ikakvog stida i srama par ki ra ju gde stig nu? Na sred ulice, na zelenoj povr{ini, na mesta predvi|ena za in va li de, di rekt no na ulaz...varijacije su beskona~ne. I naravno, tada se u ~oveku javqa bes, ali onaj ciqani, usko povezan sa kulturom `ivqewa u gradu. Na ovu situaciju mo`ete reagovati tako {to }ete pozvati pauka, ili prosto promrmqati ne{to sebi u bradu i nastaviti daqe. Me|utim, u narednoj godini svaki sugra|anin sa mobilnim telefonom, a to su gotovo svi, mo}i }e brzo da reaguje na prekr{aje i u~ini ne{to po tom pitawu. Kako se tehnologije razvijaju muwevitim brzinama tako i u „Parking

cion asociacion” na Bulevaru cara Lazara 44, deca od {est do 11 godina u~i}e novogodi{we pesmice i praviti ~estitke, a najlep{a ~estitka bi}e nagra|ena. Trening kapuere, odr`a}e se danas u Kapuera akademiji u Futo{koj 16, a grupe su podeqene po starosti. Od 11 do 12 sati trenira}e deca uzrasta od ~etiri do {est godina, od 12 do 13 sati uzrast od sedam do devet, a od 13 do 14 ~asova trenira}e deca od 10 do 14 godina. U Zabavnom parku „Starli” , koji se nalazi na Bulevaru vojvode Stepe 56, deca uzrasta od dve do 12 godina predava}e pisma Deda Mrazu. N. R.

puju se~ene, ve} iskqu~ivo jelke sa busenom. Oni nagla{avaju da se u Srbiji pred novogodi{we i bo`i}ne praznike pose~e oko dva miliona stabala mladih ~etinara, a svakom stablu je potrebno 10 godina da dostigne visinu od dva metra. I. J.

V remeploV

SVE SPREMNO ZA DO^EK NA TRGU

Ba ja ga i Zvon ko Bog dan u naj lu |oj no }i Novosa|ane }e u najlu|oj no}i na Trgu slobode zabavqati Mom ~i lo Ba ja gi} Ba ja ga, Zvon ko Bog dan, Di xej Fa na tik i Ana Pe ri {i} i „Perpetum mobile”, a u okviru manifestacije “Novi Sad srcem” koja je po~ela 9. decembra. Planirano je Di xej Fanatik nastupa od 18 do 22 sata, posle wega Zvonko Bogdan, a

jagu je tri miliona, a za Zvonka Bogdana milion dinara a sama novogodi{wa no} na trgu ko{ta devet miliona dinara. Pomo}nik direktora u Kulturnom centru grada Va sa Ti mo ti je vi} rekao je za na{ list da je sve spremno za do~ek. - Oko bine }e sve biti ogra|eno u subotu ve} u prepodnevnim

Sto qudi obezbe|iva}e Trg i ima}e pravo da pretresaju ukoliko posumwaju da neko ima pirotehni~ka sredstva od 23.30 do jedan sat iza pono}i Bajaga. Kao i prethodnih, i ove godine bi}e vatromet. Za proslavu Nove godine iz buxeta grada izdvojeno je 17 miliona dinara. Od toga }e milion dinara biti upla}en na poseban ra~un u humanitarne svrhe. Bruto iznos honorara za Ba-

satima, a uve~e }e obezbe|ewe raditi poja~ano. Bi}e anga`ovano 100 qudi koji }e obezbe|ivati Trg, a ima}e pravo da pretresaju ukoliko posumwaju da neko ima pirotehni~ka sredstva - navodi Timotijevi}. Novosa|ani u najlu|oj no}i ne}e mo}i da se parkiraju na

Uì centar bez saobra}aja Privremena zabrana saobra}aja u ulicama Wego{evoj, Milo{a Haxi}a, Svetozara Mileti}a, Nikolajevskoj, na Trifkovi}evom trgu, Gr~ko{kolskoj, Zlatne grede (od Pa{i}eve do Dani~i}eve), Grozde Gaj{in, Nikole Pa{i}a (od Gr~ko{kolske do Skerli}eve), Modene i Ilije Ogwanovi}a vaì}e od sutra u 12 ~asova do 1. januara u 6 sati. Zabrana se donosi zbog organizovawa do~eka Nove godine na Trgu slobode. U svim ulicama u uèm centru zabrawen }e biti ulazak vozila sa vaè}im odobrewem, osim za vozila organizatora do~eka, javnih komunalnih preduze}a i prioritetnih vozila. B. M.

parkingu kod SNP-a, jer je predvi|eno da tu budu ekipe i vozila Hitne pomo}i i policije. Ne}e mo}i da se parkira ni na Trifkovi}evom trgu. - Zahvaqujem se svim javnim i javnim komunalnim preduze}ima koja poma`u da do~ek bude na visini, posebno “^isto}i” i “Parking servisu”. Nadam se da }e ova

JU^E ZBOG KVARA NA MRE@I

VANDALI DIVQALI NA GLAVNOJ PO[TI

Bu le var bio u mra ku

Ob no va sa bra la eko no mi ste Skoro pola Jugoslavije bilo je jo{ pod ~izmom okupatora i kvislinga kada je u februaru 1945. po~eo da deluje inicijativni odbor za osnivawe Dru{tva ekonomista Vojvodine. Ono je zvani~no po~elo da deluje jo{ 30. de -

cem bra 1945. sa zadatkom da pove`e ekonomske stru~wake i ukqu~i ih u op{tenarodne napore za obnovu razorene privrede. Tada je po~eo da izlazi ~asopis „Privrednik izgradwa” koji se ugasio 2006. godine. N. C.

Bulevar oslobo|ewa i ve}ina okolnih ulica ostala je ju~e u popodnevnim ~asovima bez uli~nog osvetqewa. Dispe~er u “Elektrovojvodini” nije znao da ka`e o ~emu se radi, samo je prokomentarisao da su ekipe ve} na terenu. Mrak je trajao skoro pola sata, a za to vreme svetlo su zamenile sirene automobila. Naime, nenaviknuti na mrak, voza~i su trubili, `ure}i sa sve obave do po~etka praznovawa. Novogodi{wa euforija je po~ela! D. Ig.

Is kqu ~e wa stru je Ra ko vac od 8.30 do 13 deo vikend naseqa Salaksija. Ka} od 8 do 16 povremeno u pojedinim ulicama naseqa.

proslava na Trgu prote}i kao i pro{le godine veselo i bez incidenata – istakao je sagovornik. U centru grada 9. decembra postavqen je veliki {ator u kojem je odr`an niz manifestacija. Program je trajao tri nedeqe, i zavr{ava se danas, karnevalskom povorkom u~esnika. Q. Nato{evi}

Uni {te na plat for ma za in va li de

Fo to: S. [u {we vi}

Sam ba ugre ja la No vo sa |a ne Ni niska temperatura vazduha nije spre~ila karnevalsku povorku da sino} pro|e centrom grada i uveseli Novosa|ane. Vesele ma`oretkiwe, spretni {tula{i i uvek za svirku raspolo`ena ekipa „SambaNS” zagrejala je sugra|ane karnevalskim ritmovima. Osmeh nije silazio sa lica prolaznika dok su se mali{ani divili velikoj lutki i „visokim” ~ikama. Razdragana kolona pro{la je centrom i iza sebe ostavila trag sre}e i radosti, kako i dolikuje novogodi{woj atmosferi. Sve je na kraju za~iweno veli~anstvenim vatrometom. Nova godina samo {to nije! D. Ig.

Podizna platforma za osobe sa invaliditetom, koja je postavqena na ulazu u {alter salu Glavne po{te, polomqena je nakon samo tri dana od otvarawa renovirane {alter sale, i vi{e nije u funkciji. Nadle`ni iz Po{te „Novi Sad” ka`u da je platforma ugra|ena kako bi re{ili problem arhitektonske barijere i omogu}ili sugra|anima sa invaliditetom lak{i pristup {alter sali. Kako isti~u u ovom preduze}u, zbog uni{tavawa platforme sugra|ani sa invaliditetom opet ne mogu da koriste po{tanske usluge. Ovaj vandalski ~in Po{ta je prijavila Policijskoj upravi, ali i isporu~iocu rampe, koji je obe}ao da }e je popraviti posle praznika. N. R.

U po ne de qak pe {a ~e we do Po po vi ce Planinarsko smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar” organizuje u ponedeqak tradicionalno postnovogodi{we okupqawe na Petrovaradinskoj tvr|avi ispod sata i pe{a~ewe od tog mesta preko Ribwaka, pored Dunava i Sremske Kamenice do Popovice. Vodi~ }e biti Dra gan ]i ri}, a polazak je u 9 sati. Sve bli`e informacije mogu se dobiti na broj telefona 064-615-2399. A. L.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak30.decembar2011.

dnevnik

U ULICI SIME MATAVUQA NA TELEPU

Sta nov ni ci naj u gro `e ni jih ku }a ko je su zad wih 12 go di na pre tr pe le ne ko li ko na le ta vi so kih pod zem nih vo da te se ta ko u znat noj me ri o{te ti le, do bi li su ju ~e gra |e vin ski ma te ri jal za ob no vu. Me {ta ni ma je ovaj ve} pre ko de set go di na o~e ki van no vo go di {wi po klon uru ~io gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, a ukup na vred nost ma te ri ja la je 3.700.000 di na ra. - Pre go di nu da na za po ~e li raz go vo re i grad ske in spek ci je su iza {le na te ren i po pi sa le se dam naj u gro `e ni jih ku }a. Na kon to ga do go vo ri li smo se sa me {ta ni ma {ta je to {to tre ba

da im is po ru ~i mo od gra |e vin skog ma te ri ja la - re kao je Pa vli ~i}. Pred sed ni ca me sne za jed ni ce Ki sa~ Ana Vo zar re kla je da je ma te ri jal iz ova ~e ti ri dup ke pu na ka mi o na ve li ka po mo} za re kon stuk ci ju ku }a ko ja se o~e ku je ne pro le }e. - Evi dent no je da je ove go di ne bio ja ko vi sok ni vo pod zem nih vo da, ima li smo pro ble ma i sa at mos fer skom ka na li za ci jom i sa ka na li ma u sa mom ata ru Ki sa ~a, ko ji je do veo do to ga da su se ne ke ku }e u znat noj me ri o{te ti le sa op {ti la je Vo zar. A. L.

PO^ELA PODELA JEDNOKRATNE POMO]I OD PET HIQADA DINARA

Najugroènijima stiè novac Me |u ko ri sni ci ma ima 4.542 pen zi o ne ra sa pen zi jom ni òm od 12.222 di na ra, 1.713 po ro di ca sa tro je, od no sno ~e tvo ro de ce ko je ostva ru ju pra vo na de~ ji do da tak, 411 po ro di ca sa de com sa smet wa ma u raz vo ju i 140 po ro di ca sa de com sa smet wa ma u raz vo ju ko ja su u dnev nim bo rav ci ma [O SO „Mi lan Pe tro vi}” i Do ma za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju iz Ve ter ni ka. Po mo} }e pri mi ti i 188 po ro di ca ko ri sni ka nov ~a ne so ci jal ne po mo }i ko ji pri ma ju tu |u ne gu i po mo} za de cu do 18 go di na, 695 po ro di ca ko ri sni ka nov ~a ne so ci jal ne po mo }i sa de com pred {kol skog i osnov no {kol skog uz ra sta, 10 de ce na du èm bol ni~ kom le ~e wu i 117 hra ni teq skih po ro di ca iz No vog Sa da. A. L.

Elektronska tabla na poklon

Elek tron sku ta blu ju ~e je uru ~i la Udru `e wu za po mo} men tal no ne do voq no raz vi je nim oso b a m a ~la n i c a Grad skog ve }a za so ci jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci Sa wa Sto ja no vi}. Ovo mo der no elek tron sko u~i lo i di dak ti~ k o sred s tvo, po re ~ i m a pred s ed n i k a ovog udru ` e w a Zo ra na Sa ve skog, omo gu }i }e da le ko in ter ak tiv ni ji rad sa de com, u~e ni ci ma i ko ri sni ci ma.

- Ta bla de lu je na do dir ta ko da ni je kla si~ na, ko ri sti }e nam mno go jer sva ko dnev no ima mo ra di o ni ce gde ob u ~a va mo oko dva de se tak mla dih qu di. Ovo ni je ni sa mo {kol sko sred stvo, po mo }i }e nam i u ob u ~a va wu ne kim dru gim ve {ti na ma - re kao je Sa ve ski. Do dao je da }e pr vo svi za po sle ni kre nu ti na obu ku, a sa dr `aj ko ji }e otvo ri ti ak tiv no sti na elek tron skoj ta bli bi }e ve ro vat no za bav nog ka rak te ra. A. L.

|e no. Ovim po slom re {i li smo ka na li za ci ju Te le pa, ostao je je dan deo u He ro ja Pin ki ja, a to }e mo sre di ti na red ne go di ne re kao je Bje la jac i do dao da ih na red nih go di na o~e ku je iz grad wa ka na li za ci je u Adi ca ma, a po ~e tak se o~e ku je na red ne go di ne. N. R.

Bahatima porcija strogo}e - To kom no vo go di {we no }i de ù ra }e pet pa tro la ko mu nal ne po li ci je i isto to li ko pa tro la ko mu nal ne in spek ci je - re kao je za na{ list na ~el nik ko mu nal ne po li ci ja Ne boj {a Ra do va nac. – U pri prav no sti }e bi ti i jed na le te }a eki pa, uko li ko se gra |a ni bu du à li li. Na dam se da za do ~ek ne }e bi ti po zi va, jer je to, ipak, spe ci fi~ na no}. Ako nas, pak ne ko i bu de po zvao, eki pa }e iza }i na te ren, jer mi mo ra mo da da is po {tu je mo sva kog su gra |a na ko ji bu de imao pri go vor ili ne ku àl bu - re kao je Ra do va nac. Ko mu nal na po li ci ja }e to kom naj lu |e no }i kon tro li sa ti da li ima uli~ nih pro da va ca du` Zmaj Jo vi ne i Du nav ske uli ce. Pro ve ra va }e da li }e oso be ko je ima ju te zge is po {to va ti rok za wi ho vo ukla wa we.

da ju no vo go di {wih ukra sa, ure |a ja za ko ki ce, let wih ba {ti, ko je su do zvo qe ne u zim skom pe ri o du, pro d aj n ih pul t o v a za {tam pu – ob ja {wa va sa go vor nik. Raz log za ova ko ri go ro znu kon tro lu je, pre sve ga, bez bed nost po se ti la ca ko ji }e pra ti ti no vo go di -

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „ Izo la ci ja” Pa tri {e Korn vel. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Kej Skar pe ta, glav na me di cin ska is tra `i teq ka Vir xi ni je, po zva na je u Ir sku da po mog ne u is tra zi ni za gnu snih ubi sta va. Po

pro da ju jel ki na jav noj po vr {i ni, ra di mo u sa rad wi sa ko le ga ma iz ko mu nal ne in spek ci je, ka ko bi ko mu nal ni red u gra du bio na za do vo qa va ju }em ni vou, a isti po slo vi nas ~e ka ju pred Bo `i} i srp sku No vu go di nu – ka `e Ra do va nac. Ka ko sa zna je mo za do ~ek }e ko mu nal na po li ci ja, u sa rad wi s in spek to ri ma, kon tro li sa ti ka -

Za petarde zaduèna policija Po li cij ska upra va No vi Sad za du è na je za od u zi ma we i uni {ta va we pi ro teh ni ke ko ja se pro da je na grad skim uli ca ma, dok ko mu nal na po li ci ja kon tro li {e za u zi ma we jav nih po vr {na i mo è sa mo da ote ra ile gal ne pro dav ce.

- Su tra po sle 16 ~a so va u cen tru gra da }e mo pro ve ra va ti da li su uklo we ne te zge za pro -

„Izolacija” Patri{e Kornvel

U UDRU@EWU ZA POMO] MENTALNO NEDOVOQNO RAZVIJENIM OSOBAMA

kqu ~e wa na ka na li za ci o nu mre `u za tr pa ju sep ti~ ke ja me, ka ko bi spre ~i li iz li va we vo de na uli cu. - Iz vo |a~ sa da na si pa {qu nak, a na pro le }e }e uli cu as fal ti ra ti Za vod za iz grad wu gra da, {to zna ~i da smo ura di li vi {e ne go {to je bi lo pred vi -

ZA PRAZNIKE KOMUNALNA POLICIJA I INSPEKCIJA NA ISTOM POSLU

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Fo to: N. Sto ja no vi}

Do de la jed no krat ne nov ~a ne po mo }i ko ri sni ci ma cen tra za So ci jal ni rad ko ji se na la ze u te {koj ma te ri jal noj si tu a ci ji po re ~i ma ~la ni ce Grad skog ve }a za so ci jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci Sa we Sto ja no vi} je u to ku. - Svi ugro `e ni ko ji do bi ja ju po mo} pr vo }e do bi ti re {e we na ku} nu adre su i ta da s wim mo gu da odu do svo je po {te i dig nu pet hi qa da di na ra, ko li ki je iz nos po mo }i. Ako ne ka re {e wa bu du ka sni la, sti }i }e to kom ja nu a ra re kla je Sto ja no vi}. Iz bu xe ta gra da za ovu svr hu obez be |e no je 39 mi li o na di na ra, a pre ma po da ci ma Cen tra za so ci jal ni rad i Grad ske upra ve za de~ ju i so ci jal nu za {ti tu 7.816 ko ri sni ka }e do bi ti po mo}.

Fo to: F. Ba ki}

Pomo} Grada obnavqa o{te}ene ku}e

Iz grad wom ka na li za ci je u ovoj uli ci re {en je i pro blem po pla va, ko je su uglav nom na sta ja le pre li va wem vo de iz sep ti~ kih ja ma. - Ne do pu sti vo je da u 21. ve ku qu di ne ma ju ka na li za ci ju, jer to ni je sa mo pro blem gra |a na, ne go i gra da. Sto ga rav no me ran raz voj gra da, a po seb no ko mu nal ne in fra struk tu re tre ba da bu de pri o ri tet sva ke vla sti, jer gra |a ni ma mo ra mo obez be di ti {to kva li tet ni je uslo ve `i vo ta. Pri kqu ~e wem ovog de la na ka na li za ci ju, na sip }e bi ti bez bed ni ji, a ne }e bi ti ni po pla va kao pret hod nih go di na -re kao je Jo va no vi}. Pre ma re ~i ma di rek to ra pred u ze }a „Vo do vod i ka na li za ci ja” Bran ka Bje laj ca ostao je je dan deo nov ca od in ve sti ci je, te je ovo pred u ze }e, u do go vo ru sa iz vo |a ~em ra do va, re {i lo da as fal ti ra ovu uli cu. On je ape lo vao na sve gra |a ne da na kon pri -

{wi pro gram na tr gu. Uko li ko ne ko od vla sni ka ovih obje ka ta ne po stu pi po re {e wu Upra ve za ko mu nal ne po slo ve, obje kat }e im pri nud no bit uklo wen. - Sve ove, a i dru ge po slo ve, ko ji se od no se na bes prav no za u ze }e jav ne po vr {i ne, pr qa wa jav ne po vr {i ne,

po vrat ku u SAD uà snu to shva ta da isti ubi ca – ili we gov sa vr {e ni imi ta tor – ka sa pi `r tve i ta mo. Za hva qu ju }i lo kal noj te le vi zij skoj no vi nar ki ko joj is tra ì teq Per si Ring – wen mla di} i Skar pe tin pod li su par nik – kri {om oda je no vo sti, jav nost mi sli da Vir xi ni jom ha ra se rij ski ubi ca-ka sa pin. Ali is ka sa pqe na te la slu è sa mo da bu da le, kao {to je Ring na ve du na po gre {an put. Ume sto obi~ nog se rij skog ubi ce, na de lu je ta jan stve ni zlo ~i nac ~i je su `r tve za ra è ne smr to no snim, vi so ko za ra znim vi ru som. Za ra è na je mo `da i sa ma Skar pe ta, a zlo ~i nac joj {a qe stra {ne po ru ke elek tron skom po {tom. N. R.

SINDIKATI ZAPOSLENIH U KOMUNALNO-STAMBENOJ DELATNOSTI

Podr{ka javno-privatnom partnerstvu Sin di ka ti za po sle nih u ko mu nal no-stam be noj de lat no sti Voj vo di ne i No vog Sa da po dr à li su mo del jav no-pri vat nog part ner stva pre ma kom bi Grad tre bao da stu pi u ova kvo part ner stvo ra di iz grad we te le ko mu ni ka ci o ne op ti~ ke mre è. Ka ko je na ve de no u ju ~e ra {wem sa op {te wu Sin di ka ta, u po stup ku pri pre me pro jek ta oba ve {ten je Sin di kat u pred u ze }u, grad ski i po kra jin ski od bor, te da plan ne }e sma wi ti pra va za po sle nih, ni ti za di re u svo jin ske od no se pred u ze }a. Ipak, do da li su da se Sin di kat ni je ba vio fi nan sij skim aspek tom pla na, ali da in si sti ra da sve fa ze re a li za ci je pro jek ta bu du tran spa rent ne i do stup ne svi ma. - Ova kav na ~in obez be |i va wa sred sta va za iz grad wu obje ka ta jav ne in fra struk tu re je pri hva tqiv iz vi {e raz lo ga i u sve mu se raz li ku je od pret hod ne na me re grad skih vla sti u ve zi sa pri vat nim part ner stvom u obla sti vo do snab de va wa- na ve de no je u sa op {te wu. Pod se ti mo, pre ma pla nov ma Gra da „In for ma ti ka” ne bi ima la pra vo ubi ra wa pri ho da, ve} sa mo pra vo upra vqa wa no vim pred u ze }em, a iz gra |e na mre à bi la bi jav na. A. J.

fi }e, za ko je se sum wa da bi u wi ma mo glo da do |e do ne re da ili even tu al nih tu ~a. - Za do ~ek ne }e mo kon tro li sa ti rad no vre me ka fi }e, ali opo mi wa }e mo oso bqe i vla sni ke, ta mo gde nam se u~i ni da }e bi ti pro ble ma. Uko li ko bu de po treb no zva }e mo i po li ci ju – na vo di sa go vor nik. Q. Nato{evi}

MUZI^AR ZLATKO RIBARI] DONEO POKLONE U UDRU@EWE DISTROFI^ARA

Uz paketi}e stigla i muzika

Udru è we dis tro fi ~a ra Ju `no ba~ kog okru ga ju ~e je or ga ni zo va lo do de lu no vo go di {wih pa ke ti }a de ci ko ja su ~la no vi ovog udru è wa, a po se ban po klon, al bum pr ve nac „Strah od qu ba vi”, uru ~io im je pe va~ i mu zi ~ar Zlat ko Ri ba ri}, ta ko |e ~lan udru ` e w a. Na i me, Zlat ko bo lu je od ret ke i ne iz le ~ i ve bo l e s ti oko {ta va w a mi {i} ne ma se, a ka ko bi do bio od go va ra ju }e le ~e we od 1991. go di ne ì vi u Ne ma~ koj. Iz qu ba vi se ba vi mu zi kom i pe va wem, a al bum „Strah od qu ba vi” re zul tat je ~e tvo ro go di {weg ra da i tru da. Aran `man, mu zi ku i tek sto ve ura dio je front men gru pe „Ne ver ne be be” Mi lan \ur |e vi}. - Na ovom du plom al bu mu sa ra |i vao sam i sa \or |em Ba la {e vi }em, Zvon kom Bog da nom i Ba ne tom Kr sti }em ko ji ma sam iz u zet no za hva lan. Upra vo sam se vra tio sa pro mo ci je u Bo sni i Her ce go vi ni, a al bum po kla wam obo le loj de ci sa pro sto ra ce le biv {e Ju go sla vi je - ka è Ri ba ri}. Ri ba ri }ev ciq je da od pri ho da od pro da je al bu ma po mog ne oso ba ma sa in va li di te tom, ku po vi nom or to ped skih po ma ga la i opre me ko ja mo è da olak {a ì vot oso ba ma sa in va li di te tom i wi ho vim po ro di ca ma. Ka ko je pre {ao vi {e od po la pu ta u ostva ri va wu svog ci qa, sa da tra ì spo no zo re, iz da va~ ku

ku }u i po dr {ku me di ja ka ko bi iz dao al bum, a no vac od pro da je }e bi ti usme ren Udru `e wu dis tro fi ~a ra Ju `no ba~ kog okru ga ko je je ko or di na tor ak ci je. Do de li pa ke ti }a i po klo na u re sto ra nu „Oaza” u Ge ron to lo {kom cen tru pri su stvo vao je i ~lan Grad skog ve }a za du `en za

Fo to: F. Ba ki}

U KISA^ STIGAO GRA\EVINSKI MATERIJAL, LEK ZA PODZEMNE VODE

Iz grad wa ka na li za ci je u sli vu Uli ce Si me Ma ta vu qa na Ju `nom Te le pu za vr {e na je, a u to ku je iz grad wa sa o bra }aj ni ce, ko ju }e ova uli ca do bi ti na kon pe de set go di na. Ovaj deo gra da ju ~e su ob i {li gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}. Pre ma re ~i ma Pa vli ~i }a in ve sti ci ja vred na 60 mi li o na di na ra obez be |e na je za hva qu ju }i vi {oj ce ni vo de, {to je do ve lo do ve }ih mo gu} no sti ula ga wa „Vo do vo da i ka na li za ci je”. - Osnov ni zah tev sta nov ni ka ovog de la gra da bio je da se re {i pro blem ka na li za ci je, jer je oni ni su ima li od ka da je na sta la ova uli ca. Iz grad wa je za vr {e na, a na kon pot pi si va wa ugo vo ra sa pred u ze }em „Vo do vod i ka na li za ci ja” sva do ma }in stva mo }i }e da se pri kqu ~e na ka na li za ci o nu mre `u - re kao je Pa vli ~i}.

Fo to: R. Ha yi}

Fo to: N. Sto ja no vi}

Zavr{ena kanalizacija, sti`e asfalt

zdrav stvo, Alek san dar Ki raq. In for ma ci je o Zlat ku Ri ba ri }u i hu ma ni tar noj ak ci ji mo gu se na }i na in ter net stra ni ci udru `e wa dis tro fi ja no vi sad.org.rs. J. Z.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak30.decembar2011.

GRADSKI PREVOZNIK U 2011. GODINI OSTVARIO SOLIDAN U^INAK

NOVOGODI[WE ^ESTITKE

Kar ta pra ti ce nu go ri va - Grad sko sa o bra }aj no pred u- ze }e „No vi Sad„ u po slo vim pla no vi ma za do go di ne ni je pred vi de lo po ve }a we ce ne ka ra ta u auto bu si ma, ali put ni ci ma ne mo `e sa si gur no {}u da obe }a da }e to za i sta ta ko i bi ti - iz ja vio je di rek tor pred u ze }a Bra ni slav Bo ga ro {ki. – Na i me, ce ne }e mi ro va ti, uko li ko ne do |e do po sku pqe wa go ri va. Su mi ra ju }i re zu la te Bo ga ro {ki is ti ~e da je fir ma is ka za la so lid ne re zul ta te, da je ove go di ne otvo re na ga sna pu ni o ni ca, uve de ni su po la sci iz No vog Sa da do aero dro ma u Sur ~i nu, od 1. de cem bra sa o bra }a ju auto bu si do Ve li kog ri ta, otvo re na je {kol ska li ni ja 6 a Adi ce - Osnov na {ko la „Ma ri ja Tran da fil” u Ve -

GSP poslao predlog ZIG-u da uradi okretnicu za liniji 12 na Telepu, u Rudni~koj ulici

O ure|ewu MAS-a Di rek tor Bo ga ro {ki na ja vio je re kon struk ci ju Me |u me sne auto bu ske sta ni ce - MAS, ali sa skrom nom su mom nov ca.Ove go di ne za tu na me nu pred u ze }e je po tro {i lo de set mi li o na di na ra. - Ne ma mo nov ca da je ure di mo od jed nom, ve} sva ke go di ne }e se po ne {to ura di ti, ima do sta pla no va, ka ko bi se auto bu ska sta ni ca mo der ni zo va la. Ve} od ja nu a ra pla ni ra mo da ulo `i mo oko de set mi li o na di na ra za re kon struk ci ju nad stre {ni ce, a tre ba lo bi da se iz gra di do de set pe ro na na spram po la zne sta ni ce li ni je 4 - ka zao je di rek tor i na veo da je MAS pre ma kla si fi ka ci ji sta ni ca u dru goj ka te go ri ji, a na me ra je pred u ze }a da auto bu ska do bi je pr vu ka te go ri ju.

ter ni ku, a ku pqe no je 11 auto bu sa na gas i 15 na di zel go ri vo. U su sre tu s no vi na ri ma ni je bi lo re ~i o to me ka ko je fir ma po slo va la u fi nan sij skom smi slu. Bo ga ro {ki ni je bio si gu ran da li }e se do go di ne ob no vi ti vo zni park, jer ku po vi na auto bu sa za vi si od to ga ko li ko }e pred u ze }e do bi ti nov ca iz re ba lan sa bu xe ta. Di rek tor je skre nuo pa `wu da no vac iz re ba lan sa mo `e da se is ko ri sti i za ne {to dru go, a ne sa mo za ku po vi nu no vih auto bu sa.

- U to ku je na bav ka 21 auto bu sa na gas, pet iz bu xe ta gra da i 16 vo zi la na li zing. Ten der je za tvo ren i sa da te ~e rok za `al be po nu |a ~a na iz bor naj bo qe po nu de. O~e ku jem da }e no va vo zi la do po lo vi ne 2012. go di ne bi ti u ga ra `i pred u ze }a - is ta kao je Bo ga ro {ki i do dao da je sta rost vo znog par ka na so lid nom ni vou, is pod de set go di na. Pre ma re ~i ma {e fa Sa o bra }aj nog sek to ra \or |a Ba sa ri }a za otva ra we no vih grad skih li ni ja, po sle otva ra wa no vih bu le va ra tre ba da po sto je sa o bra }aj ni pred u slo vi, iz me |u osta log tre ba utvr di ti da li po sto ji do voq no za i te re so va nih put ni ka. - Po sla li smo pred log ZIG-u da ura di okret ni cu za li ni ji 12 na Te le pu, u Rud ni~ koj uli ci. Pla ni ra mo otva ra we li ni je13, ko ja bi spo ji la De te li na ru sa fa ku le ti ma, pod uslo vom da se do kra ja ukr ste Som bor ski i Bu le var Evro pa. Ali tra sa kre ta wa te no ve li ni je ni je jo{ utvr |e na. Za sa da li ni je 12 i 7 ve} idu jed nim de lom bu le va ri ma. Ali i tim li ni ja ma, uko li ko do |e do iz me ne tra sa, tre ba ju uslo vi za to, po treb na su sta jal {ta da bi se auto bu si mo gli za u sta vqa ti i pri ma ti put ni ke - re kao je Ba sa ri}. Z. Deli}

Jo va no vi}: Za jed no ~i ni mo grad bo qim Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} ~e sti tao je No vo sa |a ni ma No vu go di nu. „Svim su gra |a ni ma è lim da im go di na ko ja je pred na ma do ne se is pu we we li~ nih, pro fe si o nal nih i svih dru gih è qa i ci qe va i da im bu de is pu we na zdra vqem, op ti mi zmom i po zi tiv nom ener gi jom. @e lim im ta ko |e da pro na |u u se bi, svo jim naj bli ì ma i svom okru è wu do voq no mo ti va ko ji }e ih ~i ni ti za do voq nim i sre} nim i sprem nim

da se su pro sta ve i naj ve }im iza zo vi ma”, sto ji u ~e stit ki. Jo va no vi} je uve ren da }e mo za jed no na sta vi ti da na{ grad ~i ni mo bo qim, si gur ni jim i lep {im me stom za `i vot, a si gu ran je da }e to svi ma na ma do ne ti ose }aj da smo se be na taj na ~in ugra di li u ono {to osta vqa mo u na sle |e mla |i ma. Pred sed nik Skup {ti ne naj mla |i ma je po `e leo mno go uspe ha i sre }e, mno go igre i ra do sti. D. I.

SNS: Nek pro cve ta une sre }e ni No vi Sad Grad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke u No vom Sa du “svim gra |a ni ma dra gog, le pog ali sa ovom vla {}u une sre }e nog No vog Sa da, naj i skre ni je `e li da na stu pa ju }a 2012. go di na u sva ku ku }u do ne se zdra vqe, sre }u, ra dost, mir i eko nom ski pro cvat”, na vo di se u sa op {te wu ove stran ke. Te {ko je bi lo sva kom na {em su gra |a ni nu bu di ti se i le ga ti sa sa mo jed nom mi {qu u gla vi - ho }e li su tra on ne ko me bi ti pre ko -

bro jan, ho }e li ne ko, na rav no par tij ski po do ban, su tra se de ti na we go voj rad noj sto li ci, da li }e u no vi na ma pro ~i ta ti o no vim bes kru pu lo znim pri va ti za ci ja ma, po ru ~i li su na pred wa ci. GO SNS da qe pod se }a na na stu pa ju }u iz bor nu go di nu u ko joj }e mno go to ga za vi si ti od gra |a na i na ja vqu ju da }e po kaza ti ka ko se vo di grad sa quba v qu, `e q om, vo q om i stru~ no {}u. A. L.

GRAD OSNOVAO NOVO TELO ZA UPRAVQAWE KAPITALNIM ULAGAWIMA

Sa mo Agen ci ja di ri gu je in ve sti ci ja ma Skup {ti na gra da usvo ji la je pred log Grad skog ve }a da se obra zu je Agen ci ja za upra vqa we ka pi tal nim in ve sti ci ja ma. ^lan Grad skog ve }a za ko mu nal ne po slo ve Gor da na Pu {i} ka è za „Dnev nik” da bu xe tom gra da za 2012. go di nu ni su pred vi |e ne pa re za osni va we i funk ci o ni sa we agen ci je, jer grad pr vo mo ra do bi ti sa gla snost Mi ni star stva fi nan si ja. - îm pro |u pra zni ci po sla }e mo mi ni star stvu zah tev za sa gla snost. Kad do bi je mo od go vor on da }e mo zna ti da li }e mo kroz re ba lans bu xe ta obez be di ti no vac, ili na ne ki dru gi na ~in. Ovog tre nut ka ne mo è mo go vo ri ti o bro ju za po sle nih, kao i da li }e to bi ti rad ni ci sa is ku stvom ko ji su ve} za po sle ni u grad skim upra va ma, ili }e bi ti no vog za po {qa va wa. Za sa da je od lu kom pred vi |e no da di rek tor agen ci je ima pla tu sa ko e fi ci jen tom za na ~el ni ka grad ske upra ve uve }a nu za 50 od sto, {to je ne {to oko 100.000 di na ra. Osta li za po sle ni ima }e ma we pla te, ali se pla {im da }e te {ko bi ti na }i qu de da pri hva te ve li ku od go vor nost za to li ka pri ma wa - re kla je Pu {i}.

Sma tra da je agen ci ja tre ba la i ra ni je da se osnu je, jer }e na ovaj na ~in sve ka pi tal ne in ve sti ci je bi ti skon ce tri sa ne na jed nom me stu.

Preduze}a ne}e mo}i da investiraju bez agencije. Usaglasi}e se stav Grada, jer nije logi~no da se gradi veletr`nica ako je ne{to drugo prioritetnije, kaè ~lan Gradskog ve}a Gordana Pu{i}. ZIG }e i daqe biti zaduèn za nadzor. Ako ne na prole}e, agencija bi trebalo da zaìvi tokom leta Pre m a we n im re ~ i m a agen c i j a je upra vo ka ri ka ko ja je ne do sta ja la, a ka ko ka è mo `da je upra vo tre ba lo is ku stvo Grad skog ve }a i upra va ko je su ste kli pret hod nih go di na, da bi agen ci ju po kre nu li.

AKCIJA KARLOVA^KIH NAPREDWAKA

Pa ke ti de ci i pen zi o ne ri ma

Vi {e od 150 no vo go di {wih pa ke ti }a po de lio je ju ~e Op {tin ski od bor Srp ske na pred ne stran ke u Srem skim Kar lov ci ma ma li {a ni ma iz so ci jal no ugro `e nih po ro di ca i rom skoj de ci. Za raz li ku od pret hod ne dve go di ne, ko li ko kar lo va~ ki SNS or ga ni zu je no vo go di {we da ri va we, pa ke ti }e

su ovog pu ta na kow skoj za pre zi do ne la tri De da Mra za, {to je po seb no ob ra do va lo sve ma li {a ne. Na pred wa ci su mi sli li i na naj sta ri je Kar lov ~a ne. Za sto ti nu pen zi o ne ra sa naj ni `im pri ma wi ma pri pre mi li su pa ke te sa osnov nim `i vot nim na mir ni ca ma i uru ~i li ih. Z. Ml.

LSV de li ka len da re Ak ci ja „No vo go di {wi le tak” odr `a }e se da nas od 13 do 16 ~a so va u or ga ni za ci ji Grad skog od bo ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne (GO LSV) u ko joj }e u~e stvo va ri i pred sed nik GO LSV Ro bert Ko lar. To kom ak ci je gra |a ni ma }e se de li ti no vo go di {wi le ci i ka len da ri na {tan do vi ma ipred po sla sti ~ar ni ce „Si ti” na Po zo ri {nom tr gu i kwi `a re „Sti los” u Zmaj Jo vi noj uli ci. A. L.

- Agen ci ja }e bi ti or gan ko ji }e da pra ti gde u gra du tre ba in ve sti ra ti i {ta je pri o ri tet, a in te res gra |a na je na pr vom me stu. ZIG }e i da qe bi ti za du èn za nad zor i ne ma ni ka kvog pre kla pa wa s agen ci jom. Jav na pred u ze }a }e za j ed n o sa agen c i j om od r e | i v a t prio ri te te za in ve sti ra we, pa pred u ze }a ne }e mo }i bez sa gla sno sti agen ci je da in ve sti ra ju. Ta ko }e se ko na~ no usa gla si ti stav gra da jer re ci mo ni je lo gi~ no da se gra di ve le tr `ni ca ako je ne {to dru go pri o ri tet ni je. O~e ku jem da }e mi ni star stvo br zo od go vo ri ti, pa ako ne na pro le }e, agen ci ja bi to kom le ta tre ba la da za ì vi - za kqu ~i la je Pu {i}. Ina ~e, for mi ra we agen ci je je odu ì lo do ka sno u no} tra ja we sed ni ce Skup {ti ne gra da pre ne ki dan jer se mo glo ~u ti da LSV i SPO ni su hte li da gla sa ju za bu xet ako se osnu je agen ci ja. Bu xet, ali i obra zo va we agen ci je je pro {lo, a osta je ne po zna ni ca ka kav po li ti~ ki do go vor je po sti gao DS sa ko a li ci o nim part ne ri ma. D. Igwi}

POKLON SKUP[TINE GRADA

Bi bli o te ci 467 no vih kwi ga Grad ska bi bli o te ka obo ga ti la je svoj fond kwi ga za 467 no vih na slo va ko je je ju ~e po klo ni la Skup {ti na gra da. Na pri je mu u Bi bli o te ci pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} ka zao je da su u pi ta wu ra zni `an ro vi (be le tri sti ka, po e zi ja, stu~ na li te ra tu ra) ko je je grad ski par la ment ot ku pqi vao to kom go di na. - Od lu ~i li smo da ove kwi ge po klo ni mo Bi bli o te ci sa ci qem da se obo ga ti fond kwi ga, jer sam i od di rek to ra Mi lo {a Pan ko va ~uo da mno ge od ovih kwi ga ni su ima li, ili im je fa lio po pri me rak- re kao je Jo va -

no vi}. - Na ovaj na ~in }e se omo gu }i ti da ove kwi ge na |u put do onih ko ji ma su po treb ne. Di rek tor Grad ske bi bli o te ke Mi lo{ Pan kov ob ja snio je da ova usta no va ras po la `e sa fon dom od oko 450.000 kwi ga, a stan dar di za na b av k u no vih kwi ga su oko 20.000 na slo va go di {we, da kle jed na kwi ga po upi sa nom ko ri sni ku. Me |u po klo we nim na slo vi ma na {la su se de la mno gih auto ra, me |u ko ji ma su i Sr |an Sol da to vi}, @iv ko Mar ko vi}, Mom ~i lo Ste fa no vi}, Dra gu tin Sa vi}, Da ni ca Vuj kov i dru gi. A. J.

U KARLOVCIMA

ODLUKOM GRADSKOG PARLAMENTA

Iz be gli ca ma gra |e vin ski ma te ri jal

„Vo do vod” uzi ma kre dit od 1,4 mi li jar de

Kar lo va~ ka op {ti na do bi la je od Ko me sa ri ja ta za iz be gli ce 3,2 mi li na di na ra za ta ko zva ne gra |e vin ske pa ke te, ko ji se sa sto je od ma te ri ja la za adap ta ci ju i za vr {e tak grad we iz be gli~ kih ku }a. Ce re mo ni ja do de le odr `a na je po ~et kom sed mi ce u Pa la ti Sr bi ja, ka da je pot pred sed nik re pu bli~ ke Vla de Jo van Kr ko ba bi} uru ~io lo kal nim sa mo u pra va ma ugo vo re u ukup noj vred no sti od 183 mi li o na di na ra. Pro ce du ra iz bo ra ko ri sni ka tog vi da po mo }i u Srem skim Kar lov ci ma, ka ko sa zna je mo od po ve re ni ka za iz be gli ce u ta mo {woj op {ti ni Na de Osto ji} - Ag ba be, bi }e odr `a na ~im bu de for mi ra na ko mi si ja, ~i ji po sao je da spro ve de taj po stu pak. Od usva ja wa Lo kal nog ak ci o nog pla na za iz be gli ce 2009. go di ne u Kar lov ci ma, 35 iz be gli~ kih po ro di ca do bi lo je gra |e vin ske pa ke te, za {ta je Ko me sa ri jat za iz be gli ce obez be dio {est mi li o na di na ra. U istom pe ri o du 13 kar lo va~ kih iz be gli~ kih po ro di ca do bi lo je po mo} za po kre ta we ili una pre |e we sop stve nog bi zni sa, pa ke te hra ne pri mi lo je 110, ogrev 36, le ko ve 10 , zim ni cu 48, a jed no krat nu po mo} de vet po ro di ca. Z. Ml.

Skup {ti na gra da us pe la je na sed ni ci u sre du da usvo ji svih 81. ta~ ku s dnev nog re da, ali je zbog du gih pa u za jer se tra `io po li ti~ ki do go vor, za se da we po tra ja lo du go u no}. Po red ve} spo mi wa nog bu xe ta gra da za na red nu go di nu i pro gra ma pred u ze }a, skup {tin ska ve }i na usvo ji la je i kre dit no za du `i va we „Vo do vo da i ka na li za ci je” od

sko ro 1,4 mi li jar de di na ra. Ta ko |e, `an dar me ri ji je da to na ko ri {}e we pet lap to po va, do ne ta je od lu ka o upra vqa wu ke jom, pa }e to ubu du }e mo }i da ~i ni pri vat no pred u ze }e. Bi lo je i ne iz be `nog ka dri ra wa po {kol skim i uprav nim od bo ri ma kao i otu |e we gra |e vin skog ze mqi {ta u ko rist pri vat nih li ca. Ste van Do row ski, je dan od

is tak nu ti jih voj vo |an skih ko mu ni sta, do bio je uli cu. Uli ca se na la zi u blo ku uli ca Ru me na~ ka, Kor ne li ja Stan ko vi }a, Jo va na Hra ni lo vi }a i Bu le va ra Ja {e To mi }a. Ar hi tek ta \or |e Ta ba ko vi} do bio je trg ko ji se na la zi na pro sto ru iz me |u uli ca Jo va na Bo {ko vi }a, So we Ma rin ko vi} i Bu le va ra Mi haj la Pu pi na. D. Ig.

PLANOVI SPENSA

Za kup te {ko pu ni ka su - Sa sta no vi {ta na {e osnov ne de lat no sti, jer smo mi sport sko i po slov ni cen tar, ovu go di nu mo gu da pro gla sim pri li~ no uspe {nom ko li ko god to po onom {to se pi sa lo po me di ji ma zvu ~a lo ~ud no - re kao je na go di {woj kon fe ren ci ji za no vi na re di rek tor Spen sa Bo ris Bar jak ta ro vi}. Kroz Cen tar je ove go di ne pro {ao ogro man broj, a sa mo u no vem bru bi lo je 60 hiq da ko ri sni ka ra znih sa dr `a ja, {to je na go di {wem ni vou iz me |u 600 i 700 hi qa da qu di. - U ovoj kri znoj go di ni na {a po tra `i va wa su ra sla kao i du -

go va wa. Po tra ì va wa su nam go to vo 240, a du go va wa oko 150 mi li o na di na ra. Ove go di ne smo za vr {i li i in ve sti ci ju ko ja se ~e ka la de ce ni ja ma, a to je otvo re ni ba zen, a go di nu je obe le ì la i bor ba za za dr à va w e Evrop s kog ru k o m et n og pr ven stva. Na kra ju sve ga is pu ni li smo sve zah te ve Evrop ske ru ko met ne fe de ra ci je i pot pu no smo sprem ni za tak mi ~e we na veo je Bar jak ta ro vi}. Fi nan sij ska si tu a ci ja je ka ko ka è, do ve la i do to ga da su u jed nom tre nut ku bi li is kqu ~e ni stru ja i gre ja we i ta kvi

do ga |a ji su na ~i ni li ve li ku {te tu. To je na ne ki na ~in sre |e no, jer su na pra vqe ni re pro gra mi du go va. Po we go vim re ~i ma ono {to je za o~ ke ki va ti u na red noj go di ni je ste da Spens osnov ne pri ho de ostva ru je po osno vi spor ta i za ku pa po s lov n ih pro s to r a. Me | u tim, Bar jak ta re vi} je mi {qe wa da ni je re al no o~e ki va ti po ve }a we pri ho da od iz da va wa lo ka la u na red noj go di ni. Ako se uspe u na me ri da se odr `e na sa da {wem ni vou i da se ma lo po ve }a na pla ta, to bi bi lo do bro. B. M.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak30.decembar2011.

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.10 15.10), „Kung fu panda 2 3D” (14.30), „Vinks: ~arobna avantura” (12.30), „Parada” (15.20, 17.50, 20.20, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (13.20), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.10, 13.45, 15.30, 16.10, 16.20), „Nova godina u Wujorku” (17.45, 20.10, 22.40), „Nemogu}a misija: protokol Duh” (17.15, 19.45, 22.15), „Alvin i veverice 3: urnebesni brodolom” (12.20, 14.15, 16), „[erlok Holms” (17.20, 20, 22.35), „Najmra~niji sat” (18, 20.15, 22.25, 22.45), „Pono} u Parizu” (20.30), „Sumrak saga: praskozorje” (18.10)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena: „Pera Dobrinovi}” drama „Greta, stranica 89” (19.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Ne da Ku qi}, De ja na Jo va no vi}, Mi re la Ba tra no vi}, Ani ta Be }i ro vi}, Da ni je la Sto ja no vi} i Mi ro sla va Kne è vi} iz Novog Sada; Ma ri ja Gak iz In|ije, Edit Da ra` iz Temerina, Vi er ka Po ni ~a no va iz Ba~kog Petrovca, Sa wa Trif ko vi} iz Suseka, Gor da na @iv ko vi} iz Veternika i Gor da na Bje li} iz Ba~kog Jarka, DEÂKE: Ma ri na Pe ~ek, Ol gi ca An dri}, Dra ga na Ku zma no vi}, Kri sti na Ja }i mo ski, Sa wa An ti}, So fi ja Ne di}, Ma ja Jo vi ~i}, Ma ja In |i}, In di ra Ho ti, Iva na Kne è vi} i Ja sna Jan ko vi} iz Novog Sada, Le na Ni ko vi} iz Starih Ledinaca i Mi la na Ko va~ iz Futoga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Nada Jovana Ilki} (1937) u 9.45 sati, Radinka Tima ]erani} (1940) u 10.30, Stevan Mike ^remo{nik Paji} (1982) (ispra}aj) u 11.15, An|elko Stanoja Mihajlovi} (1952) u 12, Bo{ko Jovana Srdi} (1934) u 12.45, I{tvan Jano{a Siber (1946) (urna) u 13.30, Stjepan Nikole Papi{ta (1915) u 14.15 i Mato Dobroslava [ari} (1928) u 15 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Sava Milorada Petrovi} (1933) u 13 sati. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Dimitrije Ivana Hladni (1959) u 13 sati.

TElEfOnI

DNEVNIK

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Осветљен Велики парк РУМА: У румском Великом парку урађена је реконструкција комплетног осветљења. Средства у износу од 335 хиљада динара за ову реконструкцију обезбедило је румско јавно предузеће „Гас”. - Задовољство нам је што смо определили средства за реконструкцију расвете, будући да Велики парк представља једну од централних и најважнијих локација предвиђених за одмор, шетњу и рекреацију одраслих и омиљено и безбедно место за игру деце. Ово је још једна у низу донација нашег предузећа, које препознаје праве вредности и наставља да буде друштвено одговорна компанија - казао је Александар Спалевић, директор румског ЈП „Гас”. Ј. А.

- Људи се понашају веома бахато. Невероватно је колико се узурпира државно земљиште. Пољопривредни произвођачи су велики број садница прегазили својом механизацијом приликом орања. Зар је то могуће кад знају да те саднице нису самоникле и да треба да се чувају - огорчен је Пишта Копас, председник црвеначког Еколошког покрета. Он је истакао да је дужност пољских редара да чувају атар од недозвољених радњи и посебно апеловао на пољопривреднике да не уништавају нешто што, додао је Копас, служи за добробит свих М. Кк. становника Црвенке.

Преко две милијарде динара у буџету СОМБОР: Одборници градске Скупштине Сомбора јуче су усвојили предлог буџета по којем је варошка каса за следећу годину пројектована на преко две милијарде динара. Биће то, према речима предлагача, сомборског градоначелника Немање Делића, подједнако развојни и социјално одговорни градски буџет, који ће ићи ка томе да пореским наметима буде обухваћен што шири слој пореских обвезника и

Каса танка за све потребе ну планирани су у износу од 789,98 милиона динара, што је скоро четири одсто више, а у мањем обиму су планирани други приходи буџетских корисника. Председница општине Анико Ширкова сматра да је планирани буџет стабилизациони и реалан, насупрот тврдњама пред-

Да нас о бу џе ту БЕ ЧЕЈ: Ло кал ни пар ла мент у Бе че ју да нас ће за се да ти да би раз ма трао пред лог од лу ке о бу џе ту оп шти не за 2012. го ди ну. Не дав на јав на рас пра ва о пред ло гу бу џе та, ко ји ће из но си ти око ми ли јар ду ди на ра, ни је по бу ди ла ве ли ко ин те ре со ва ње ко ри сни ка, а ве ру је се да ни од бор ни ци не ће пра ви ти бу ру. То је и ра зу мљи во ка да се зна да бу џет, има ју ћи у ви ду при хо де и при ма ња, већ де це ни ја ма има со ци јал ни, а не раз вој ни ка рак тер. Пред од бор ни ци ма је и до но ше ње од лу ка о ан га жо ва њу ре ви зо ра за оба вља ње екс тер не ре ви зи је За вр шног ра чу на за ову го ди ну, о мре жи пред школ ских и школ ских уста но ва, из ра ди из ме не и до пу не Пла на де таљ не ре гу ла ци је за пред сто је ћу ба њу у Бе че ју и усва ја ње про гра ма рада Ди рек ци је за из град њу Бе че ја. В. Ј.

Из но ше ње сме ћа сед мич но ЗРЕ ЊА НИН: Јед на од но ви на у по с ло ва њ у зре њ а н ин с ког ЈКП „Чи сто ћа и зе ле ни ло” је сте да ће у 2012. го ди ни, од но сно по сле пра зни ка, из но ше ње сме ћа у се ли ма би ти оба вља но сва ке сед ми це. Ди рек тор ка овог ко му нал ног пред у зе ћа Би ља на Гли гић са оп шти ла је да је до са да от пад из на се ље них ме ста из но шен јед ном у 15 да на, а да ће убу ду ће ме шта ни се ла има ти исти ква ли тет услу га као и ко ри сни ци у ин ди ви ду ал ним стам бе ним објек ти ма у град ским ме сним за јед ни ца ма. Ж. Б.

уједно да социјално угроженом делу становништва олакша ове намете. Како предлог варошке касе за следећу годину предвиђа, од ове суме 17 одсто ће отићи на функционисање органа локалне самоуправе, 38 одсто буџета је опредељено за комуналне делатности, док ће 35 одсто отићи на финансирање друштвених делатности у граду и насељеним местима сомборског градског подручја.

ОПШТИНСКИ ПАРЛАМЕНТ СЕНТЕ УСВОЈИО БУЏЕТ НА МАРАТОНСКОМ ЗАСЕДАЊУ

СЕНТА: Одборници Скупштине општине Сента на последњем овогодишњем заседању усвојили су ребаланс буџета за ову годину и буџет општине за 2012. годину, при чему ће ова сесија остати упамћена као маратонска, јер је за савладавање 32 тачке дневног реда уз паузе

Градска кућа у Сенти - одужила се претпразнична сесија одборника

за окрепљење било потребно скоро 12 сати, па су од преподнева заседали скоро до 21 сат. Најжустрија расправа вођена је о буџету чији су приходи пројектовани на 833,05 милиона динара, што је за 1,4 милиона динара мање него ове године. Међутим, текући приходи у општинској каси за наредну годи-

ставника опозиције који су га окарактерисали предимензионираним. Нису прихваћени амандмани опозиције да се за спорт уместо 2,3 одсто издвоји три одсто од општинског буџета, што је предвиђено и Стратегијом развоја спорта у општини Сента. Ни предлог поткрепљен потписима 15 одборника, међу

којима и двојицом из владајуће већине, да се од укупних средстава општинског буџета пет одсто издвоји за инфраструктуру месних заједница, није прихваћен, јер су се после паузе одборници из владајуће већине ипак приклонили ставу свог „јата”. Опозиција је замерила што буџетом нису предвиђена средства за мајке током породиљског одсуства, као и да се 10.000 динара исплаћује за незапослене мајке до годину дана старости детета. Ову иницијативу су одборници СО Сенте јендогласно подржали пре месец и по дана, али се испоставило да су могућности општинске касе скромније. Председник СО Ласло Рац Сабо оценио је да је буџет сачињен најбоље што је у овим условима било могуће, да су у обзир узете све потребе, али да новца нема за све. Одборници су усвојили годишње извештаје и програме више општинских институција, а донета је одлука о оснивању буџетског фонда за подстицање мале привреде и занатства. Уместо Атиле Вереша, који је разрешен дужности директора Туристичке организације општине Сента, услед избора за директора Кластера здравственог туризма Војводине, за в.д. директора именован је Корнел Лашковић. Текст и фото: М. Митровић

ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ РЕГИОНАЛНЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ ЗРЕЊАНИН

Признања „Фулгар исту” и „Млекопродукту”

ЗРЕЊАНИН: Италијанска компанија „Фулгар ист” и зрењанински „Млекопродукт”, који послује у оквиру француске групације „Бонгрен”, добитници су овогодишње награде Привредне коморе Зрењанина за најуспешније привредне колективе у Средњобанатском округу. Представницима награђених плакете је, на јучерашној свечаности у просторијама РПК, уручио председник Коморе Милан Радовановић. Награде су добили и „Италтекс - интимо” из Новог Милошева, ЈП ПТТ саобраћај Зрењанин, предузећа „Свети Никола”, „Евроброд” и „Вршка прес”, као и власник Туристичке агенције „Караван” Владо Дашић, власник грнчарске радње „Лончар” Драгољуб Станковић, власник ресторана „Четир’ коња дебела” Драган Одаџић, власник

СУР „Шкорпион” из Новог Бечеја Ђерђ Плетли, власница ЗТР „ВМ” из Српске Црње Милана Брбовић и власница СТР „Ауто метал Тина” из Житишта Кристина Гал. Добитник посебне награде је Стеван Чаки за дугогодишњи успешан и изузетно професионалан рад у РПК и коморском систему у целини. У образложењу одлуке, наведено је да је италијанска компанија „Фулгар ист” признање добила за успешно реализовану инвестицију у зрењанинској индустријској зони, изузетне резултате у производњи и повећању извоза и новог запошљавања. „Млекопродукт” је награду заслужио за изузетне резултате у постизању квалитета производа, за успешно спроведену приватизацију и допринос развоју привреде региона. Ж. Б.

ПО ЧЕ ЛА СА НА ЦИ ЈА ШКОЛ СКИХ СА НИ ТА РИ ЈА У БАЧ КОМ ГРА ДИ ШТУ

Све но во до по чет ка на ста ве

БАЧ КО ГРА ДИ ШТЕ: Обе ћа ње бе чеј ске ло кал не са мо у пра ве да ће се са ни ра ти до тра ја ли са ни т ар ни чвор ОШ „Све то зар Мар ко вић” у Бач ком Гра ди шту ис пу ња ва се ових да на. Еки па бе чеј ског пред у зе ћа „Тер мо-стан” по ре чи ма тех нич ког ди рек то ра Алек сан дра Па ни ћа већ три да на де мон ти ра вра та, во до вод не и ка на ли за ци о не ин ста ла ци је. Са ни та ри је и оста ли по тре бан ма те ри јал су на ба вље ни, па се по сле но во го ди шњих пра зни ка оче ку је по ја чан тем по ра до ва, ка ко би све би ло го то во до по чет ка на ста ве дру гог по лу го ди шта. - Тре ћим ре ба лан сом оп штин ског бу џе та обез бе ђе на су сред ства у ви си ни 1,7 ми ли о на ди на -

Ра до ви те ку по пла ну

ЗАСЕДАЛА СОМБОРСКА СКУПШТИНА

Ратари погазили саднице ЦРВЕНКА: У црвеначком атару недавно је засађено око две хиљаде садница храста лужњака, леске, липе, јасена и јавора ради пошумљавања и стварања ветрозаштитних појасева. Садња је обављена уз помоћ средстава која су обезбеђена из Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство и за црвеначки атар је укупно обезбеђено близу шест хиљада садница, али се наставак садње очекује на пролеће. Овдашњи еколози су данима након обављеног посла обилазили терен где су затекли веома, како кажу, непријатно изненађење.

petak30.decembar2011.

ра за ре кон струк ци ју до тра ја лог са ни тар ног чво ра у овој шко ли. Све иде ка ко је пла ни ра но, те ве ру је мо да ће до по чет ка дру гог по лу го ди шта са ни тар ни чвор у при зе мљу и на спра ту би ти у функ ци ји. Ка ко је у ову шко лу по след њих го ди на нео прав да но ма ло ула га но, по ку ша ће мо да још не ким ин ве сти ци ја ма по пра ви мо си ту а ци ју - ре као је при ли ком оби ла ска ра до ва за ме ник пред сед ни ка оп шти не Бе чеј Бу ди слав Ме ду рић. Нео п ход но је по пра ви ти сто ла ри ју, вра та и про зо ре, за тим „пре тре сти” фи скул тур ну са лу, те пре сву ћи ас фалт ном ма сом спорт ске те ре не у школ ском дsво ри шту. В. Ј.

Према речима једног од предлагача Дамира Марковића, који је у Градском већу задужен за финансије, оваква пројекција буџета за следећу годину Сомбор сврстава у средње развијене локалне самоуправе у Србији, али му и уједно омогућава даљи економски и друштвени развој и поред чињенице да Србија дели услове посвемашње светске кризе. За овакав предлог буџета гласала је већина одборника Скупшти-

не предвођена неупитно владајућом одборничком групом Демократске странке, којој су подршку пружили и коалициони партнери предвођени ДСС и Мађарском коалицијом, док су против оваквог предлога били једино одборници опозиционе Српске радикалне странке, чији лидер Стеван Кесејич ипак није штедео речи хвале за конструктивност парламентарне сарадње са владајућом већином. М. Миљеновић

ПРИЗНАЊА ЗА ЛОКАЛНУ САМОУПРАВУ СТАРЕ ПАЗОВЕ

Услови за инвеститоре, посао за мештане СТАРА ПАЗОВА: Награ- ња Технолошког центра немачде и признања за локалну само- ке компаније „Милбауер”, комуправу Старе Пазове, обележи- панија „Нестле” је своје седиле су крај ове године. Председ- ште за овај регион преместила нику Горану Јовићу уручена је је у Стару Пазову, „Сканија” минуле седмице награда „Капетан Миша Анастасијевић” за најбољу локалну самоуправу, општина је добила признање НАЛЕД-а, као и сертификат да је међу општинама Србије са повољним пословним окружењем. - План за 2011. годину смо испунили и то је потврда да је био реалан, на европским мапама смо уписани као пример позитивне праксе интензивног развоја локалне самоуправе. Завршене су инвестиције Национална кућа фудбала, прва фаза комплекса базена (1300 квадратних метара), а очекујемо идуће године и почетак друге фа- Председнику општине Горану Јовићу уручена је повеља за најбољу локалну самоуправу зе. Реконструкција раскрснице у Старој Пазо- почиње изградњу пословног ви се приводи крају, асфалти- центра, ту је и „Мерцедесов” рано је доста улица у свим на- центар...Све то је утицало да се сељима, урађени километри и поред кризе број незапослетротоара, нови мостићи и пар- них у општини не повећа, него кинг простори, рађена је обно- чак смањује, што је разлог за ва цркава и реконструкција јав- задовољство општинских челне расвете. Обновили смо ам- ника. буланте у Новим Бановцима и Председник Јовић је наглаКрњешевцима, пут Белегиш- сио да се, у мноштву комуналСурдук, а у Војки је у току ре- них проблема, водило рачуна о конструкција парка са изград- приоритетима и равноправној њом летње позорнице - навео је заступљености сваког насеља у Јовић, сумирајући овогодишње општини, те да ће се тако нарезултате. ставити и наступајуће године. У новом погону „Горења” за- Са посебним задовољством Јопослено је 250 радника, „Јан- вић је говорио о улагању опчић и синови” запослили су штине у рад спортских клубова 120 радника, започета је град- и градњу објеката. А. Мали

Студенти ветерине на пракси ВРБАС: Јавна агенција за зоохигијену и пољопривреду општине Врбас и Пољопривредни факултет у Новом Саду склопили су споразум о сарадњи према којем је ова агенција дужна да студентима факултета пружи услове за извођење вежби, док ће факултет агенцији пружати стручну подршку у свим пословима везаним за животиње у прихватилишту. Студенти ће у прихватилишту имати практичне вежбе из клиничких предмета и предмета зоохигијена. Прве вежбе организоване су за студенте пете године и они су имали прилику да присуствују стерилизацији женки паса, најчешће извођеној операцији у врбаском Прихватилишту за псе. Споразум су потписали Владимир Дако-

вић, директор ЈАЗИП, и доц. др Иван Станчић, професор на департману за ветеринарску медицину Пољопривредног факултета. М. Кк.

petak30.decembar2011.

ПИЛОТ ПРОЈЕКАТ ЗА ПРЕРАДУ СИРОВЕ ВОДЕ

До пијаће воде без хемикалија

СУБОТИЦА: Суботички „Водовод“ планира да наредне године инвестира у постројење за прераду чисте воде. Прошле године је започет пилот пројекат за прераду сирове воде у пијаћу воду на биолошки начин без хемикалија. АДАРТ технологијом уклања се арсен, гвожђе и амонијак у поступку адсорпције на специјалним регенеративним филтерским испунама, који су под притиском сирове воде. Након тога, сирова вода се аерише ваздухом у циљу оксидације амонијака и гвожђа, а затим се у првом биолошком филтеру уклањају ови штетни састојци из сирове воде и на крају се вода још једном пропушта кроз трећи филтер. - Тако, без употребе хемикалија, добијамо питку воду, у којој су концентрације штетних састојака знатно испод максимално дозвољених према Правилнику Министарства здравља Републике Србије и према директивама ЕУ о квалитету питке воде. Проликом прераде сирове воде, овим третманом се као нус-производ јавља отпадни муљ, који у себи садржи гвожђе, а арсен остаје везан за филтерску испуну и постаје инертан, што значи да се може одлагати на депонију. Поред тога, испитујемо и могућности примене третмана пречишћавања отпадне воде, тачније, могућности да послужи за везивање фосфора, чиме би се аутоматски смањила количина азота у отпадној води, што би нам донело знатне уштеде у раду Уређаја за пречишћавање отпадних вода. Пројекат је реализован у оквиру међународног пројекта „Еурека“ под покровитељством УНЕСКО – ИХЕ Института за едукацију о води - каже директорка ЈКП „Водовод и канализација“ Снежана Пејчић. С. И.

vojvodina

c m y

СЕДНИЦА САВЕТА СРЕДЊОБАНАТСКОГ УПРАВНОГ ОКРУГА

Руски кредит оживљава банатске пруге

ЗРЕЊАНИН: С обзиром на то да су већи део прошле и почетак ове године обележили проблеми изазвани поплавама, знатан део активности Савета Средњобанатског управног округа био је посвећен анализи стања вода, предузимању мера за санирање настале штете, али и мерама превенције. Ово је на јучерашњој седници Савета, изјавила начелница Средњобанатског округа Тања Дуловић, напомињући да се минулих дванаест месеци радило на успостављању што боље сарадње локалних самоуправа са надлежним пољопривредним предузећима, као и грађанима. - Иницирали смо, такође, формирање градског и општинских штабова за ванредне ситуације, што је, иначе, и законска обавеза, као и посебних тимова за заштиту и спасавање од поплава и збрињавање угроженог становништва. Подржа-

јавног предузећа Милована Марковића да ће пруге у овом делу Баната бити предмет плана за будућу експлоатацију нових возова обезбеђених средствима из руског кредита. Дуловићева је известила и да је настављена сарадња сва три банатска округа са румунским жупанијама Караш – Северин и Тимиш, а зарад реализације заједничких пројеката у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње.

Тања Дуловић

Панчево. Овај пројекат, чија је реализација извесна, подразумева едукацију у области процене ризика и приправности за ванредне ситуације, мапирање каналске мреже и набавку опреме за одбрану од поплава - изјавила је Дуловићева.

Ревитализација средњобанатских пруга

ли смо пројекат јачања капацитета локалне самоуправе у ванредним ситуацијама, чији је носилац Регионални центар за друштвено – економски развој „Банат”, који осим пет општина средњег Баната, обухвата и Кикинду, Кањижу, Опово и

Поводом ревитализације регионалног железничког саобраћаја, Савет се обратио „Железницама Србије” ради обезбеђивања дизел моторних возова за превоз становништва у средњем Банату. Уследио је одговор генералног директора тог

Инспекције у Комитету Савет је подржао залагања начелнице округа Тање Дуловић да се обезбеде бољи услови за рад републичких и покрајинских инспекција које су смештене у Градској кући у Зрењанину. Дуловићева је предложила да се инспекције преселе у зграду Комитета, након њене реконструкције и преуређења, а која се, такође, налази у самом центру града. - За опремање пословних просторија округ је планом буџета за 2012. годину обезбедио потребна средства, а град Зрењанин правни основ и средства за реконструкцију зграде - истакла је она. Јучерашњој седници Савета, између осталих, присуствовали су и градоначелник Зрењанина Милета Михајлов, председници општина Житиште и Нова Црња Драган Миленковић и Пера Миланков, начелник Школске управе Станиша Бањанин, генерални директор „Агрожива” Предраг Амижић, директорка Високе техничке школе струковних студија Смиљана Мирков и други. Ж. Балабан

Награђени најбољи студенти РУМА: И ове године је румска Општина обезбедила новчане награде за 50 најбољих студената са територије румске општине у школској 2010/2011. години. Награде су добили студенти чији је просек оцена преко 9,50 и то по шест хиљада динара, а они чији је просек оцена преко 9,80, којих је ове године било десет, добили су по десет хиљада динара. - Од 2008. године пракса општине Рума је да награђује најбоље међу најбољима, који су понос нашег града, а сутра прави и успешни стручњаци у областима у којима се баве. Овако велики

dnevnik

Најбољи студенти добили новчане награде од Општине

број студената са просеком изнад 9,50 доказује да се студенти много труде, што треба наградити и стимулисати - истакао је председник општине Рума Горан Вуковић. Срђан Милићевић, који је на мастер студијама Природно-математичког факултета у Новом Саду и који је за све четири године студија имао просек десет, задовољан је наградом коју је добио. - Овако леп гест може да нам буде само доказ да неко ипак мисли на студенте, јер студентски живот данас није нимало лак – казао је Милићевић. Ј. Антић

ПРОДАЈНА ИЗЛОЖБА У КЊИЖАРИ „THE EN GLISH BO OK”

Ексклузивни енглески порцелан

НОВИ САД: Још данас и сутра Новосађани и њихови гости могу погледати изложбу ексклузивног енглеског порцелана у књижари „The En glish Bo ok” у Његошевој улици број 14. Реч је о уникатним комадима најфинијег енглеског порцелана као што су комплети тањира, шољица за кафу и чај, украсне фигурице и слично, које је директорка Лиза Браун сакупљала претходних двадесет година. У протеклих десетак дана посетиоци су могли да виде уникатне примерке, али и да купе поједине комаде порцелана и мајолике, бајковите фигурице из колекција „Lil li put La ne”, „Di sney”, „Wil low tree”, „Co un try ar tists” и „Cir cle of lo ve”, светски познатих произвођача порцелана, које дистрибуира и продаје сестринска фирма „The En glish Pot”. Посетиоци изложбе, такође, имају прилику и да попију оригинални еглески чај из порцуланских шољица и пробају свежи енглески бисквит.

Београдскa фирма „The En glish Bo ok” је у реновираном простору проширила понуду књига на енглеском језику дечјег асортимана, за учење језика, књига општег интересовања,

Деда Мразеви деци улепшали празнике

Деци слаткиши и радост

ПЛАНДИШТЕ: Уочи новогодишњих и божићних празника за децу пландиштанске општине Црвени крст ове комуне већ годинама организује акцију „Весело друштво Деда Мраза“, у којој активисти ове организације обилазе сва села овог краја и организују лепа дружења са децом. Ове године у овоме је 29 деда мразева и баба мразица, обишли су сва села и деци поделили близу хиљаду пакетића са играчкама и слаткишима, а у центру Пландишта децу је обрадовао и ватромет, после чега су бројна деца из овог места и околине палила прскалице и весело провели поподне. „Весела дружина Деда Мраза“ посетила је и старачки дом „1.октобар“ у Старом Лецу, дружили су се питомцима ове установе, улепшали им новогодишње и божићне празнике и поделили им слаткише. Главни спонзор ове акције су били локална самоуправа, СТУП Вршац, слаткише су обезбедили и „Бамби – Банат“, „Промет Банат“, „Виндија“ комуналац „Банат“, а за обилазак деце из сеоских средина побринуле су се месне заједнице Пландиште, Хајдучице, Маргите, Марковићева и Велике Греде. Р. Ј.

Ватромет, трубачи и тамбураши

ВРШАЦ: Дочек Нове године у Вршцу почиње сутра већ у подне за најмлађе становнике града под Кулом. На централном тргу у подне почиње предстрава „Плишани свет“, потом Коњички клуб „Бела грива“ из Ритишева организује бесплатно јахање за децу на пони коњићима. Новогодишњи програм на тргу почиње у 20 сати, наступом рок групе „Унутрашњи портрет“, а затим, по устаљеној пракси наступају тамбураши „Пете жице“. Долазак Нове године у поноћ ће означити ватромет, а затим ће се

новогодишње весеље наставити у друштву трубача оркестра „Браћа близанци“. Локална самоуправа је и овом приликом обезбедила бесплатан чај, кувано вино и ракију. Због кризе, градски оци су одлучили да ни ове године не издвајају велика средста за довођење познатих имена са естраде. Народно позориште „Стерија“ данас у 16 часова организује новогодишњу представу, са доделом пакетића под насловом „Девојчица са шибицама не сме да умре“, у режији Тибора Вајде. Р. Ј.

Програм за све укусе

ВРБАС: Општинске власти у Врбасу организују за своје суграђане дочек Нове године на централном градском тргу. У 17 часова биће уприличен програм за децу, на којем ће наступити балерине врбаског Културног центра. У новогодишњој ноћи, за 21,30 часова заказан је наступ врбаског бенда „Епифеномен“, док ће од 22,30 часова Врбашани бити у прилици да уживају уз музику тамбурашког оркестра „Кафански свирач“ из Новог Сада. М. Кк.

Срем ци уз рок у Но ву го ди ну По след ње де цем бар ске ве че ри Срем ци, али и њи хо ви го сти, има ће до бар про вод, то је си гур но. Срем ске оп шти не су се за до чек 2012. го ди не баш по тру ди ле да сво јим су гра ђа ни ма обез бе де до бар про вод на град ским тр го ви ма. Та ко ће за све Ру мља не на град ском Тр гу у Бо жић ној ули ци, већ око 22,30 ча со ва, на сту пи ти рок ле ген да Дадо Топић. - Сви ра ће мо ста ре хи то ве, али и но ви је пе сме, ко је су део мла да лач ког бун та. Пла ни ра мо да на ступ бу де за пам ће ње, јер ће мо пе ва ти и де се так хи то ва дру гих ле ген ди ро ка са ових про сто ра и на тај на чин ће мо по здра ви ти пу бли ку у њи хо во име. До го вор је да сви ра мо до је дан сат по сле по но ћи, али оно што мо гу да обе ћам је да ће свир ка тра ја ти оно ли ко ко ли ко то пу бли ка бу де тра жи ла, па та ман и до ра не зо ре. Ве ру јем да ће Трг би ти пре пун, јер

знам да ов де има мо мно го фа но ва, ка ко сред њих ге не ра ци ја, та ко и оних мла ђих – на ја вљу је То пић. Но во сад ски панк рок бенд осно ван кра јем 80-их го ди на „Ате ист реп“ би ће за ду жен за до бро рас по ло же ње свих у Срем ској Ми тро ви ци, ко ји се од лу че да но во го ди шњу ноћ про ве ду на град ском тр гу. - Наш ре пер то ар је ве сео, а на ше пе сме до при но се до бром рас по ло же њу код љу ди. У сва ком слу ча ју је ди но што мо гу да обе ћам је да ће то би ти јед на ве се ла ноћ - ис ти че члан бен да „Ате ист реп“ Златко Бардун. У Ши ду ће на сту пи ти „Ма стер бенд“, а сви го сти мо ћи ће да ужи ва ју уз ку ва но ви но, ра ки ју и ва тро мет. У Ин ђи ји ове го ди не не ће би ти но во го ди шњег кон цер та, али се за то сви при пре ма ју за кон церт Владе Георијева, ко ји је за ка зан за 2. ја ну ар. Ј. А.

Дочек на тргу уз „Рибљу чорбу”

белетристике, најновијих бестселера и стручних наслова, а у једном делу има и тзв. гифт папирни програм у виду адресара, нотеса, честитки, фото албума и још много тога. „The En glih Bo ok” је званични дистрибутер издања „Ox ford Uni ver sity Press”-а и „Mac mil lan Edu ca tion”-а, и већ годинама снабдева предаваче у Србији квалитетним материјалима за предавање енглеског језика. М. Б.

СТАРА ПАЗОВА: Нову 2012. годину житељи старопазовачке општине ће моћи да дочекају, поред бројних ресторана и кафана, и на Тргу др Зорана Ђинђића, као и претходне године, овога пута уз „Рибљу чорбу“, потврдио је после ранијих најава, председник општине Стара Пазова Горан Јовић, на конференцији за штампу. Општина је покровитељ програма, а Центар за културу организатор. Славље почиње већ од 11 часова пре подне, на Тргу др Зорана Ђинђића, када бити организован новогодишњи програм за најмлађе, уз Пеђолина, Деда Мраза и најуспешније певачке са „Мини-тини“ феста, а да увече, од 21 сат, следи програм за дочек Нове Године, у којем

ће најпре наступити Алекса Јелић. Потом, ће у 2012. годину публику увести легендарна „Рибља чорба“. Бора Ђорђевић и Миша Алексић су обећали луди провод и за младе и за старе, јер ће, како рекоше, свирати најпопуларније песме са претходних 18 албума, али и неке нове, са албума који је у припреми. Организатори очекују велики број ппосетилаца, не само из старопазовачке општине и Срема, него и из целе Србије, па и околних земаља, јер како рокери рекоше, њихови фанови из Босне, Хрватске и Македоније се увелико спремају за долазак у Стару Пазову. Као и претходних година, на Тргу ће бити служени топли напици, чај и кувано вино. А. Мали

reporta@e

dnevnik

petak30.decembar2011.

DA LI SU BLIZANCI IDENTI^NI SAMO PO SKLONOSTI KA ISTOM TIPU @ENA

Duplikat originala – Studija, koja je deo {ireg istraìvawa “Nasledni, sredinski i psiholo{ki ~inioci mentalnog zdravqa”, koncipirana je zajedno sa stru~wacima Univerziteta u Bilefeldu u Nema~koj gde su ovakva istraìvawa mnogo razvijenija – obja{wava koordinatorka projekta i profesorka na Odseku za psihologiju dr Sneàna Smederevac. Dodaje da su blizanci za ovakvu vrstu nau~nih istraìvawa veoma va`ni jer jednojaj~ani dele 100 odsto zajedni~kih gena, a dvojaj~ani 50 odsto, kao i sva druga bra}a i sestre. Istraìvawa su zapo~eta u junu i do sada je ispitano sedam blizana~kih parova. U projektu u~estvuje vi{e od 20 istraìva~a i studenata psihologije.

ao {alu prirode koja ume da „proizvede” duplikat originala, otkako je sveta i veka blizanci, posebno jednojaj~ani, privla~e pa`wu obi~nih qudi, ali i nau~nika. Wih je u monstruozne zahvate ukqu~io i zloglasni doktor Mengele u Au{vicu. Qude obi~no zanima da li je istina da, kad jednog zaboli, boli i drugog i koliko su zaista parapsiholo{ki povezani.

Da bi se sve misterije otklonile, u Novom Sadu, na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta i Medicinskom fakultetu formiran je prvi registar blizanaca u Srbiji. Ciq ovog projekta je da ispita koliko nasledni ~inioci, ali i porodica i sama sredina, uti~u na razvoj li~nosti i intelektualnih sposobnosti blizanaca.

Zaqubqeni ginekolog Blizanci su kao stvoreni i za razne scenaristi~ke „akrobacije”. U filmu “ Kobni bliznanci” iz 1988. Eliot i Beverli Mentl (Xeremi Ajrons u duploj ulozi) su natprose~no inteligentni, identi~ni blizanci. Izabrali su i istu profesiju i postali us{eni ginekolozi. Godinama varaju ène, sve dok im u ordinaciju ne do|e poznata i privla~na glumica Kler, koja nikako ne moè da zatrudni zbog o{te}ene materice. Dok Eliot kre}e u planirawe nove avanture, stidqivi Beverli se zaqubio na prvi pogled. Ni{ta mawe interesantan je film u kojem glume Deni de Vito (Vinsent) i Arnold [varceneger (Xulijus), nastali tokom eksperimenta u laboratoriji s ciqem da se stvori savr{eno dete. [est osoba je doniralo spermu, majci je nakon poro|aju re~eno da su sinovi umrli, a wima, kad su odrasli, da im je majka preminula. Vinsent je odrastao u siroti{tu i postao sitan prevarant, dok je Xulijus rastao kao sin doktora koji je u~estvovao u eksperimentu i stekao odli~no obrazovawe, govori 12 jezika, fizi~ki je izuzetno snaàn i duhovno neiskvaren. Xulijus saznaje za brata blizanca tek kad napuni 35 godina, nalazi ga a onda zajedno kre}u u potragu za majkom. U prvom filmu pokazuje se da, bez obzira na to {to li~e kao jaje jejetu, blizanci imaju razli~ite karaktere, dok u drugom na kraju ispadne da su ipak isti. Zna~i, pravilo kod blizanaca je da nema pravila!

Caka Dejanovi} s potomcima

Punoletni blizanci dolaze subotom na Filozofski fakultet gde potpisuju saglasnost za u~e{}e u istra`ivawu. Nakon toga popuwavaju upitnike, na ra~unaru re{avaju zadatke i testove inteligencije, prolaze medicinski pregled. Blizana~ki par daje informacije o sli~nostima i razlikama, prele`anim bolestima, {kolovawu i po-

rodi~nim prilikama tokom odrastawa. Ina~e, na sajt www.bli zan ci.rs prijavilo se jo{ 40 blizanaca koji }e u~estvovati u istraìvawu. Ipak, roditeqima blizanaca je “najteè”: od trenutka kad se rode imaju duplu obavezu i brigu oko wih, wihovog odrastawa i vaspitawa… Jedna od majki koja ima blizance i jo{ jednog de~aka je i Novosa|anka Aleksandra - Caka Dejanovi} (biv{a peva~ica u grupama “Boje” i “Limen”), koja nam je ispri~ala da su weni de~aci – blizanci Dimitije i Du{an u nekim stvarima veoma sli~ni, gotovo identi~ni, a u drugim totalno razli~iti. – Wih dvojica su dvojaj~ani blizanci. Ina~e, rodila sam trojke, ali je Dragoqub kao sasvim mala beba umro gre{kom lekara. On i Dimitrije su bili jednojaj~ani blizanci, a Du{an nije. Po{to su sada ve} veliki de~aci, ispri~ala sam im kako i za{to im je brat umro, a od kada sam im to rekla, Dimitrije me mnogo ~e{}e pita za brata i vidi se po wemu da je mnogo tuàn i da ima neku prazninu, dok Du{an ne pokazuje toliko emocije – pri~a Aleksandra. Ona kaè da wih dvojica ni fi zi~ ki ni karakreno nisu isti. – Moj suprug i ja smo se uvek trudili da ih razli~ito obla~imo jer smatramo da svako treba da ima li~ni identitet. Po{to idu i isti razred, imaju iste drugare i druga ri ce, ali sva ko svog najboqeg. Nedavno, kad smo i{li da im kupimo patike, jedan je èleo bele a drugi crne. Ipak, vole istu muziku i tip devoj~ica. Tako|e, kad su zajedno, urote se protiv starijeg brata Nikole pa ga maltretiraju. Ipak se ose}a da su Dimitrije i Du{an blizanci, dok se Nikola veoma razlikuje – prime}uje Caka. Qiqana Nato{evi}

APATINCI POBRKALI I ADRESE SVOJIH SLAVNIH SUGRA\ANA

Samo im se u grobnice nisu uselili U

zemqama koje su imale sre- centru grada, ro|en je svetski po- stiàn i u prestonici Kraqevine }u da im tumbawe istorije znati kompozitor opereta Abraham Srbije. nije skroz razbucalo gradi- Pal. Danas je tu niz poslovnih proU Glavnoj ulici je i dom aristoteqsku ba{tinu ~ak i tablama obe- stora. kratske familije Turski, koja je u leàvaju zgrade gde je neki velikan – Za razliku od drugih ku}a po- privatnom vlasni{tvu, ali u woj svratio na doru~ak ili po sitan znatih Apatinaca, fasada wegove niko ne stanuje. Oko ku}e je postabakaluk. U Srbiji su – a ni Apatin rodne ku}e je delom zadràla prvo- vqena za{titna ograda da crepovi „nije hteo da se isti~e” – ~ak i rod- bitni izgled. Naàlost, enterijer, ili delovi fasade ne bi pali na ne ku}e slavnih, mada zvani~no pod koji je bio posebno interesantan, glave prolaznike. Na ku}i nekada za {ti tom dr àve kao spomenici kulture – raz bu ca ne. No vi vlasnici su ih pro me ni li do ne pre po zna tqivosti, a vele lep ne fa sa de, prava umetni~ka dela, zamewene su izlozima. Da nije strasnih hroni~ara po put Mar git Po gaw, To mi sla va [i mu no vi }a i Bo ri sa Ma {i }a i wi ho ve obim ne pri vat ne ar hi ve, ve ro vat no Opasna po ìvot fasada doma Turskih Mauzolej aristokrata [pajzera bi mnogi ~uveni Apatinci ostali zaboravqeni potpuno je devastiran izgradwom naj po zna ti jeg i naj bo ga ti jeg apa jer grad nema muzej, koji je godinama lokala. Ma|arsko udruèwe, koje tin skog ve le po sed ni ka Fran ca najavqivan. Tako je i tabla s natpi- nosi ime po slavnom kompozitoru, [pajzera, stare fasade odavno nesom da je to ku}a slavnog pesnika i postavilo je spomen-tablu, èleli ma. Tu je trenutno sedi{te mesnog re ne sa nog in te lek tu al ca Er vi na smo i da se u woj jedna prostorija sindikata, nekoliko lokala, te ka[inka, bila postavqena na – pogre- pretvori u spomen-sobu, ali to, na- fi} i zlatara. {noj. àlost, nismo uspeli – kaè Boris Celo gradsko grobqe Apatinci – Potekao je iz imu}ne familije, Ma{i}. ~esto nazivaju [pajzerovo, po monukoja je posedovala i Kudeqaru na Jo{ jedno remek-delo arhitektu- mentalnom porodi~nom mauzoleju mestu dana{we autobuske stanice. re, u kojem je sada Po{ta, pripada- izgra|enom od crnog italijanskog Zabunom postavqenu tablu su ski- lo je ~uvenoj porodici Majer, ali mermera. O wemu se brinu komunalnuli sada{wi vlasnici kad su ku}u fasada godinama nije doterivana. ci “Na{eg doma”, finansijski nejaadaptirali i ona nikad nije oka~e- Svoje opeke su prodavali i po Be~u kog za opse`nije mere. Na dowem na tamo gde joj je pravo mesto – obja- i Pe{ti, pomiwe ih u vi{e navrata grobqu je kapela ~uvenih plemi}a {wava [imunovi}. i Milovan Vitezovi} u antologij- loze Fernabah, koja je, zahvaquju}i U ku}i na uglu ulica Srpskih skoj TV drami “[e{ir profesora op{tini, ipak obnovqena. vladara i Po{tanske, u najuèm Vuji}a” kao “apatinus ciglus”, preJelisaveta Prel~ec

Ima da padne krv

SOMBOR SE O[TRI ZA SVETSKI BOKSERSKI SPEKTAKL

U januaru se dame mlate

Da je Sombor jedan od retkih srpskih gradova u kojima jo{ uvek „ìvi“ fascinacija plemenitom ve{tinom, odnosno boksom, nije neka velika tajna. U lepom se}awu u~esnicima, ali i samim Somborcima, je pre dve godine odràno Juniorsko evropsko prvenstvo u ovom sportu, a koliko nakon novogodi{wih praznika, pred ìteqima ovog grada je jo{ jedan, gotovo svetski spektakl. Naime, zahvaquju}i anga`manu Vojvo|anskog bokserskog saveza i „ènskoj sekciji“ srpskog krovnog saveza u ovom sportu, u Somboru }e se od 12. do 15 januara slede}e godine odràti Kup nacija u ènskom boksu, koji }e okupiti gotovo sve najva`nije selekcije u ovoj olimpijskoj sportskoj disciplini koja sti~e sve vi{e poklonika. – âk 18 prijavqenih reprezentacija sa ~etiri kontinenta za predstoje}i Kup u ènskom boksu samo po sebi govori koliki je ugled Sombora i Srbije kada je boks u pitawu – kaè Milanko Jovi~i}, predsednik Vojvo|anskog bokserskog Saveza, koji je i jedan od „glavnih krivaca“ za to {to }e se ovo presti`no takmi~ewe odràti ba{ na zapadu Ba~ke.

– Sombor ima fenomenalne predispozicije za organizovawe ovakvih manifestacija, po~ev od sme{tajnih kapaciteta, preko sportskih objekata, me|u kojima je krunski draguq Gradska hala „Mostonga“, pa do velikog interesovawa, qubavi ali i poznavawa boksa kao sporta – tvrdi Jovi~i}, po ~ijim se re~ima ve} slede}e godine moè o~ekivati jo{ ve}i broj ènskih bokserskih reprezentacija u Somboru. Da Jovi~i}, ina~e sportska legenda Sombora, ne gre{i u previ|awima, svedo~i i Jovica Pani}, koji u BSS-u vodi brigu o ènskom „pogonu“. – Ve} sada imamo uveravawa od kolega iz [vedske da }e slede}e godine pomeriti i sopstveno dràvno prvenstvo samo da bi im reprezentacija mogla u~estvovati na Kupu u Somboru, a 2013. je sasvim izvestan dolazak takmi ~ar ki si gur no na do mi nant ni jih SAD, ali i Kanade – kaè Pani} koji mnogo o~ekuje i od ukupno 16 srspkih takmi~arki koje }e se, poput svojih vr{wakiwa, takmi~iti u seniorskoj (preko 18 godina), mla|oj seniorskoj (17-18) i juniorskoj (15-16) konkurenciji. M. Miqenovi}

crna hronika

petak30.decembar2011.

PRIJAVE KIKINDSKE POLICIJE ZBOG KRIJUM^AREWA QUDI

PRIJAVA U SENTI

Ma ri hu a nu ras tu rao ma lo let nik Pri pad ni ci Po li cij ske sta ni ce u Sen ti pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu pro tiv pet na e sto go di {wa ka iz Sen te zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga.

Od ma lo let ni ka iz Sen te po li ci ja je po ~et kom no vem bra ove go di ne od u ze la oko 440 gra ma biq ne ma se za ko ju je ve {ta ~e wem utvr |e no da je ma ri hu a na. M. Mr.

Dvo ji ca iza bra ve, dvo ji ca u bek stvu Pri pad ni ci Od se ka po gra ni~ ne po li ci je PU Ki kin da od re di li su za dr `a va we do 48 sa ti Zo ra nu B. (1987) iz Su bo ti ce i Sa {i D. (1982) iz No vog @ed ni ka zbog osno va sum we da su po ~et kom ok to bra ove go di ne, uz od re |e nu nov ~a nu na dok na du, or ga ni zo va li i po -

ko ji su u bek stvu, pod ne ta kri vi~ na pri ja va Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Su bo ti ci zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr `av ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di. M. Mr.

Sma wen broj kri vi~ nih de la

Uhap {e ni zbog po ku {a ja ubi stva

ko vi }a, va tre nim oru` jem na ne li te {ke te le sne po vre de o{te }e nom. Pri li kom li {e wa slo bo de kod osum wi ~e nih su pro na |e ni auto mat ski pi {toq mar ke „{kor pion“ , kao i pi {toq mar ke CZ-99, s met kom u ce vi. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, Do bri vo je J. i Mi lan N. su ~la no vi kri mi nal ne gru pe i vi {e stru ki po vrat ni ci u iz vr {e wu kri vi~ nih de la iz obla sti de li ka ta u ve zi s opoj nim dro ga ma. Osum wi ~e ni su, uz kri vi~ nu pri ja vu, pri ve de ni de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Va qe vu. (Tanjug)

ku {a li da pro kri jum ~a re 30 stra nih dr `a vqa na pre ko dr `av ne gra ni ce u Re pu bli ku Ma |ar sku. Iz PU Ki kin da ju ~e je sa op {te no da je pro tiv osum wi ~e nih i jo{ dva li ca, Iva na B. (1962) i Go ra na B. (1990) iz Su bo ti ce,

ZAMENIK NA^ELNIKA POLICIJSKE UPRAVE NOVI SAD STEVAN KRSTI]

DVOJICA MLADI]A IZ VAQEVA LI[ENA SLOBODE NA DIV^IBARAMA

Upra va kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ska upra va Va qe vo uhap si la je dve oso be na pod ru~ ju Div ~i ba ra zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo te {kog ubi stva u po ku {a ju, sa op {tio je ju ~e MUP. Slo bo de su li {e ni Do bri vo je J. (36) i Mi lan N. (24) iz Va qe va, a ak ci ja je iz vr {e na u sa rad wi sa Spe ci jal nom an ti te ro ri sti~ kom je di ni com MUP-a Sr bi je. Do bri vo je J. i Mi lan N. sum wi ~e se da su 26. de cem bra, u ra nim ju tar wim sa ti ma, u Va qe vu, u auto mo bi lu mar ke „to jo ta“ na par kin gu u Uli ci Bran ka Miq -

dnevnik

c m y

– Na pod ru~ ju Po li cij ske upra ve u No vom Sa du ove go di ne je za be le `e no oko 12.000 kri vi~ nih de la, {to je go to vo 200 ma we ne go la ne i ~i ni 12 od sto ukup nog bro ja kri vi~ nih de la u Sr bi ji – iz ja vio je ju ~e za me nik na ~el ni ka tog or ga ni za ci o nog de la Re pu bli~ kog MUP-a Ste van Kr sti}. Na vo de }i da je ovu go di nu obe le `i la tra gi~ na smrt po li -

ta po ve }an je 11 po sto, {to je od raz si tu a ci je u dru {tvu – ka zao je Kr sti}. On je na veo da je kri vi~ nih de la s ele men ti ma na si qa, raz boj ni {ta va i raz boj ni~ kih kra |a, bi lo ma lo ma we ne go la ne, a 60 od sto ih je do sa da ra sve tqe no. No v o s ad s ka po l i c i j a je u pro te klom pe ri o du za ple ni la vi {e od 48 ki lo gra ma raz li ~i -

}eg na ru {a va wa jav nog re da i mi ra. Ove go di ne je bi lo 23 od sto ma we pre kr {a ja ne go pret hod ne, a u okvi ru uprav nih po slo va po li ci je re gi stro va no je vi {e od 95.000 vo zi la, iz da to oko 160.000 li~ nih ka ra ta i put nih is pra va i vi {e od 30.000 vo za~ kih do zvo la. – O~e ku je se da }e otva ra we no ve {al ter sa le na red ne go di ne na no vo sad skom No vom na se -

dok je broj te {ko po vre |e nih ne {to sma wen, a vi {e je onih s lak {im po vre da ma – is ta kao je Kr sti}. – Ta ko |e, for mi ra li smo sa ve te za bez bed nost u ju `noj Ba~ koj na pod ru~ ju ko je po kri va na {a upra va da bi smo da li do pri nos u sa rad wi s lo kal nom za jed ni com da se na taj na ~in re {a va ju pro ble mi bez bed no sti u op {ti na ma. Je dan broj na {ih slu `be ni ka za vr {io

BIV[EM BEOGRADSKOM OKRU@NOM TU@IOCU OSLOBA\AJU]A PRESUDA

Ra de Ter zi} ni je kriv za pu{tawe „zemunaca” Osnov ni su du u Sme de re vu ju ~e iz re ~e nom pre su dom je oslo bo dio biv {eg be o grad skog tu ì o ca Ra de ta Ter zi }a od op tu `be ko ja ga je te re ti la da je „zlo u po tre bom slu `be nog po lo à ja kra jem 2001. go di ne, uti cao da iz pri tvo ra bu du pu {te ni ~la no vi „ze mun skog kla na”. Su di ja sme de rev skog Osnov nog su da Slo bo dan Ig wa to vi} je iz ja vio Ta nju gu da je sud ju ~e iz re ~e nom pre su dom utvr dio da „Ter zi} ni je iz vr {io de lo za ko je je op tu èn“.

nut ku ne ma sa zna wa da li }e Tu ì la {tvo ulo ì ti àl bu na pre su du, ali da }e se u sva kom slu ~a ju ar gu men ti ma bo ri ti da i u ko na~ nom is ho du bu de po tvr |e na. - Od bra na je od po ~et ka tvr di la da je pro ces mon ti ran, ta ko da ni smo iz ne na |e ni sud skom od lu kom. S mon tir nim pro ce si ma stva ri sto je ta ko da oni kre nu po iner ci ji, a kad do |e do pro me ne vla sti po pu sti pri ti sak na sud i on da sud slo bod no od lu ~u je i po

Ste van Kr sti}

caj ca Si ni {e Hr we za, ko ji je po gi nuo na du `no sti, Kr sti} je na tra di ci o nal nom no vo go di {wem su sre tu s no vi na ri ma oce nio da to po ka zu je ko li ko je po li cij ski po sao ri zi ~an, od go vo ran i te `ak. – U pro te kloj go di ni na pod ru~ ju te po li cij ske upra ve re {e no je svih de vet te {kih ubi sta va, kao i svi po ku {a ji ubi sta va, a broj imo vin skih de li ka Ra de Ter zi}

- Ter zi} je oslo bo |en op tu `be, po {to ni je do ka za no da je po ~i nio kri vi~ no de lo za ko je je op tu `en. Na osno vu we go ve od bra ne, iz ja ve svih sve do ka ko ji ni su pro tiv re~ ni i ~i ta wem dru gih do ka za, za kqu ~io sam da rad wa ma i ovla {}e wi ma ko je je imao, ni je iz vr {io kri vi~ no de lo zlo u po tre bere kao je su di ja Ig wa to vi}. Advo kat Sead Spa ho vi}, bra ni lac Ra de ta Ter zi }a, ka zao je za „Dnev nik“ da od bra na u ovom tre -

Se di {te no vo sad ske Po li cij ske upra ve

tih nar ko ti ka, od ~e ga oko 20 ki lo gra ma ma ri hu a ne, tri ki lo gra ma he ro i na i 600 gra ma ha {i {a. – U No vom Sa du je to kom go di ne obez be |i va no vi {e od 2.000 jav nih sku po va s vi {e od mi lion po se ti la ca, po put mu zi~ kog fe sti va la „Eg zit” i Me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma – re kao je Kr sti}, i do dao da na tim ma ni fe sta ci ja ma ni je bi lo ve -

je kurs ma |ar skog je zi ka u sa rad wi s Re pu bli kom Ma |ar skom. Na pi ta we no vi na ra da li }e u na red noj go di ni ko na~ no bi ti ime no van na ~el nik Po li cij ske upra ve u No vom Sa du, za me nik na ~el ni ka Kr sti}, ko ji je pr vi ~o vek ove upra ve ve} dve go di ne, ka zao je da on ne ma od go vor na to pi ta we, te da on ni je oso ba ko ja tre ba da go vo ri o to me. M. Vuja~i}

U BEOGRADU DVOJICA LI[ENA SLOBODE

za ko nu. Za to je za nas od lu ka bi la o~e ki va na - re kao je Spa ho vi}. Po mi {qe wu Ter zi }e ve od bra ne, ka ko ka è Spa ho vi}, „Tu ì lat pvo ne ma ar gu men te za àl bu“. - Mi slim da je Tu ì la {tvo na pra vi lo ve li ku gre {ku {to tu op tu `ni cu ni je po vu klo jo{ pre tri go di ne . Tu ì la {tvo je tre ba lo da po vu ~e op tu `ni cu, ~im je s vla sti oti {la vla da ju }a no men kla tu ra ko ja ga je ga wa la - ka è advo kat Spa ho vi}. J. J.

Hap {e we po sle pqa~ ke po {te Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va sa op {ti lo je ju ~e da su ak ci jom be o grad ske po li ci je, sa mo ne ko li ko mi nu ta na kon iz vr {e nog raz boj ni {tva u po {ti na Gun du li }e vom ven cu, li {e na slo bo de dva iz vr {i o ca ovog kri vi~ nog de la. Oni su ju ~e, u 13.40 ~a so va, u{li u obje kat po {te i, uz pret wu auto mat skom pu -

{kom i pi {to qem, od rad ni ka od u ze li oko 650.000 di na ra, na kon ~e ga su po ku {a li da po beg nu ukra de nim vo zi lom. Pri li kom li {e wa slo bo de, kod wih je pro na |en no vac i oru` je ko je su ko ri sti li u iz vr {e wu kri vi~ nog de la. Wi ma je od re |e no po li cij sko za dr `a va we, na kon ~e ga }e, uz kri vi~ nu pri ja -

Tak si sta spre ~io raz boj ni {tvo mo `e da se de si ako ima ne {to pri se bi ve} sam ga po ju rio i sru {io na ze mqu. Pri {li su jo{ ne ki qu di, zva li smo po li -

No vi ca Fel dva ri

ci ju i Hit nu po mo} i sa ~e ka li da do |u – ka è No vi ca. Na pad nu ta è na je do ì ve la po vre du gla ve, ali sre }om bez

vu, bi ti pri ve de ni nad le `nom is tra `nom su di ji. Osum wi ~e ni su, ka ko je sa op {tio MUP, u po sled wa ~e ti ri me se ca, na pod ru~ ju Be o gra da iz vr {i li vi {e od 20 raz boj ni {ta va, a me ta na pa da bi li su objek ti po {te i ve } i mar k e ti „Mak s i”, „Pe k a b e ta”, „Idea” i dru gi. (Tanjug)

SVEDOK-SARADNIK TERETI SE ZA NASILNI[TVO

HRABROST NOVICE FELDVARIJA U NOVOM SADU

Pra zni~ nu po tro {a~ ku gro zni cu uli~ ni oti ma ~i vi de kao pri li ku da do |u do ne {to pu ni jih tor bi i nov ~a ni ka gra |a na ko ji su s mu kom do ~e ka li kraj go di ne i pri li ku da se ma lo opu ste. Ovih da na u~e sta li su slu ~a je vi pre sre ta wa i oti ma wa tor bi, uglav nom od è na, a ret ki su pri me ri da ne ko od pro la zni ka pri sko ~i u po mo} `r tvi i spa si je od raz boj ni ka. Ka da je iz svo jih ko la u Bal za ko voj uli ci, u No vom Sa du, vi deo da mo mak s ka pu qa ~om na gla vi oti ma sta ri joj è ni tor bu na sred uli ce, u po be la da na, tak si sta „Red tak si ja” No vi ca Fel dva ri ni je imao di le mu {ta da ura di u tom tre nut ku. Is tr ~ao je iz auto mo bi la, sti gao raz boj ni ka, sa vla dao ga i dr ào dok ni je sti gla po li ci ja da ga pre uz me. – Vi deo sam da je obo rio è nu i ni sam raz mi {qao o to me {ta

qu do ne kle sma wi ti ve li ke gu `ve za do ku men ta. Na ko rak smo od otva ra wa ta mo {we du go o ~e ki va ne po li cij ske is po sta ve – re kao je Kr sti}, na vo de }i da bi ta mo tre ba lo da bu de ras po re |e no 80 po li cij skih slu `be ni ka. – Na pod ru~ ju Ju `no ba~ kog okru ga ove go di ne bi lo oko 1.300 sa o bra }aj nih ne zgo da ma we ne go la ne, a u wi ma je po gi nu lo 58 oso ba, dve vi {e ne go la ne,

ozbiq ni jih po sle di ca, a raz boj nik je od ve den u pri tvor. Naj ve }i pro ce nat ova kvih de la u po sled we vre me iz vr {a va ju nar ko ma ni, ko ji zbog svo je za vi sno sti ne bi ra ju na ~in da do |u do nov ca za dro gu. Zbog svog sla bog fi zi~ kog i psi hi~ kog sta wa, za svo je `r tve bi ra ju sta ri je oso be i `e ne. Ne ki od wih su u tim tre nu ci ma sprem ni na sve i uko li ko pri se bi ima ju ne ko oru` je, bez mno go raz mi {qa wa }e ga i upo tre bi ti. Od ne kih pre ti i dru ga vr sta opa sno sti, a to su za ra zne bo le sti ko je nar ko ma ni no se sa so bom. Po re ~i ma tak si ste No vi ce, raz boj nik kog je spre ~io u oti ma ~i ni bio je u do sta lo {em zdrav stve nom sta wu i le ka ri ma Hit ne po mo }i, ko ji su do {li na li ce me sta zbog po vre |e ne `e ne, re kao je da ima he pa ti tis. N. P.

^u me op tu `en zbog pre bi ja wa su pru ge

Pr vo osnov no tu ì la {tvo u Be o gra du pod ne lo je su du op tu `ni pred log zbog na si qa u po ro di ci pro tiv Qu bi {e Bu he û me ta, sve do ka-sa rad ni ka u pro ces pro tiv „ze mun skog kla na” i za ubi stvo pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u tom tu ì la {tvu. Bu ha se te re ti da je 3. fe bru a- ra ove go di ne, po sle kra }e ras pra ve, tu kao svo ju su pru gu Iva nu Tu lo vi}, usled ~e ga je ona za do bi la la ke te le sne po vre de. Ona je slu ~aj pri ja vi la po li ci ji, ali je ka sni je po vu kla kri vi~ nu pri ja vu pro tiv su pru ga. Pr vo osnov no tu ì la {tvo je, ipak, pro ce ni lo da u Bu hi nom po stu pa wu ima ele me na ta kri vi~ nog de la na si qa u po ro di ci, za ko je mu pre ti ka zna do tri go di ne za tvo ra. Pr vo osnov no tu ì la {to je kra jem ok to bra od u sta lo od kri -

Qu bi {a Bu ha ^u me

vi~ nog go we wa ^u me ta, ko ji je pro {le go di ne vo zi lom usmr tio pe {a ka ko ji je u al ko ho li sa nom sta wu pre la zio auto put na neo sve tqe nom de lu, u ne po sred noj bli zi ni pa sa re le za pe {a ke.

crna hronika

dnevnik NA KON HAP [E WA DO BRO SA VA GA VRI ]A U JU @NO A FRI^ KOJ RE PU BLI CI

Ar ka nov ubi ca pod ne }e mol bu za azil – Do bro sav Ga vri}, osu |en za ubi stvo @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na, pod ne }e mol bu za po li ti~ ki i ver ski azil i sta tus iz be gli ce u Ju `noj Afri ci – iz ja vio je we gov advo kat Xu an Smuts za ju `no a fri~ ki dnev nik „Kejp tajms”. U iz ja vi, ko ju je ju `no a fri~ kom li stu dao u sre du, pred odr `a va we sud skog pre tre sa za pod no {e we mol be za da va we ka u ci je, Smuts je na veo da }e od bra na za tra `i ti za Ga vri }a azil i sta tus iz be gli ce i da su do bre {an se da to bu de po zi tiv no re {e no, pre neo je ju ~e bri tan ski

we go vi advo ka ti za tra `i li da osta ne tu zbog lo {eg zdrav stve nog sta wa. Smuts je na veo da Ga vri} bo lu je od „ne u ron ske in ci zi o ne (po sto pe ra tiv ne) ki le”, da ne re a gu je do bro na an ti bi o ti ke i da }e do ka ze o we go voj bo le sti pri lo `i ti ne u ro log iz Jo ha nes bur ga Ro xer Fi lips. Ga vri} je u Sr bi ji pra vo sna `no osu |en na 35 go di na za tvo ra zbog ubi stva @eq ka Ra `na to vi} ja Ara ka na, a uo~i iz ri ca wa pre su de je po be gao iz ze mqe. U Ju `no a fri~ ku Re pu bli ku je u{ao 2007. go di ne pod la `nim ime nom Sa {a Ko va ~e vi}.

petak30.decembar2011.

PO SLE GO TO VO DVE DE CE NI JE OD TRA GI^ NOG DO GA \A JA U POD GO RI CI

Pred sed nik Ta di} po mi lo vao @ar ka La u {e vi }a Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} po mi lo vao je glum ca @ar ka La u {e vi }a, po tvr |e no je ju ~e u we go vom ka bi ne tu. Po zna tom glum cu do sa da su vi {e pu ta iz ri ca ne pre su de zbog „pre ko ra ~e wa nu `ne od bra ne” u ob ra ~u nu u ko jem su ubi je na dvo ji ca mla di }a, a je dan je ra wen. Taj in ci dent do go dio se 31. ju la 1993. go di ne u pod go ri~ kom ka fi }u „Epl” i od ta da La u {e vi} pro la zi kroz naj te ì pe riod u ì vo tu ko ji su obe le ì le go di ne u za tvo ru, ne ko li ko raz li ~i tih pre su da i iz gnan stvo u Ame ri ku, gde je ta ko |e ne ko li ko me se ci pro veo u pri tvo ru zbog ile gal nog bo rav ka u SAD. Po zna ti glu mac, ina ~e gra |a nin Sr bi je, dva pu ta je osu |en na za tvor sku ka znu od ~e ti ri i po go di ne, jed nom mu je iz re ~e na ka zna od 15 go di na, a po sled wom i

@ar ko La u {e vi}

Iz la zak se pre tvo rio u pa kao Do bro sav Ga vri}

dnev nik „In di pen dent”. Po Smut so vim re ~i ma, Ga vri }ev ì vot bi bio ugro èn uko li ko bi bio is po ru ~en Sr bi ji. – On se pla {i za svoj ì vot. Eks tra di ci ja bi ga i bu kval no osu di la na smrt – re kao je Smuts. Ga vri }u u sre du ni je odo bre na ka u ci ja jer su dr àv ni or ga ni tra ì li od la ga we pre tre sa za da va we ka u ci je za ja nu ar pa }e on osta ti u pri tvo ru u po li cij skoj sta ni ci „Si po int„ jer su

Ga vri} je 21. mar ta vo zio lo kal nog ma fi ja {a Si ri la Bi ku, ko ji je ta da ubi jen, dok je Ga vri} bio po vre |en. U tre nut ku ka da je tre ba lo da bu de ot pu {ten iz bol ni ce, po li ci ja je kod Ga vri }a pro na {la ko kain i uhap {en je zbog po se do va wa dro ge, da bi ka sni je utvr di la da se oti sci Sa {e Ko va ~e vi }a, ka ko se on ta da pred sta vqao, po kla pa ju s Ga vri }e vim, i po ~e la je sa rad wu sa srp skom po li ci jom. (Ta njug)

BIV [I DI REK TOR FK „OBI LI]” JO[ NI JE STI GAO DO SU DA

Bi ni }u ni je uru ~e na op tu `ni ca Dok se folk-pe va ~i ca Sve tla na Ra `na to vi}, eks pred sed ni ca FK “Obi li}”, pri bi li `a va za vr {et ku iz dr `a va wa ka zne jed no go di {weg ku} nog za tvo ra po op tu `ni ci za zlo u po tre be pri tran sfe ru de set igra ~a “Obi li }a”, dvo ji ca ko ji su s wom ob u hva }e ni jed nom ta~ kom op tu `be u ve zi s tran sfe rom jed nog fud ba le ra 2001. go di ne, pod sum wom da su joj po mo gli u pri ba vqa wu imo vin ske

po zna tim su du. Ta ko da sud pred u zi ma sve za kon ske me re da im op tu `ni ce uru ~i – iz ja vi la je za „Dnev nik“port pa rol ka Vi {eg su da u Be o gra du Du {i ca Ri sti}. Pod se ti mo, to kom ma ra ton ske is tra ge ko ju je Vi {e tu `i la {tvo vo di lo pro tiv Ra `na to vi }e ve i we ne se stre Li di je Oco ko qi}, sum wi ~e ne za po ma ga we se stri u zlo u po tre ba ma u ve zi s po je di nim tran sfe ri ma fud ba le ra „Obi li }a“ u ino -

Tra ge di ja, ko ja je {o ki ra la jav nost u ce lom re gi o nu, od i gra la se u ba {ti pod go ri~ kog ka fi }a „Epl” u no }i iz me |u 30. i 31. ju la 1993. go di ne. @ar ko je na su du re kao da je kob ne no }i s bra tom do {ao u lo kal na ve ~e ru. S dru ge stra ne uli ce je do pi ra la ga la ma, a pi ta we „{ta se ta mo de {a va”, ko je je La u {e vi} upu tio, is pro vo ci ra lo je vid no pi ja nog Dra go ra Pe jo vi }a da za po~ ne kav gu. Uda rio je @ar ka u bra du i on je pao na ze mqu, a Ra do van Vu ~i ni} je sko ~io na we go vog bra ta Bra ni mi ra. Upla {en za bra to vqev i svoj ì vot, @ar ko je po te gao pi {toq CZ-99 i ubio Pe jo vi }a. Po tom je ustao i vi deo Vu ~i ni }a ka ko raz bi je nom fla {om bi je we go vog bra ta po gla vi. Is pa lio je ne ko li ko me ta ka i ubio i Vu ~i ni }a. U „Epl” je ta da ule teo i An dri ja Ka ì}, u ko ga je @ar ko is pa lio dva met ka i po go dio ga u de snu no gu i te sti se. Po sle puc wa ve bra }a su se sklo ni la u je dan stan u Pod go ri ci, oda kle su po zva li po li ci ju. @ar ko je, ka ko je utvr |e no, is pa lio ukup no 13 me ta ka, a we gov brat sa mo je dan. S ~e ti ri met ka @ar ko je usmr tio Pe jo vi }a, s tri Vu ~i ni }a, a s dva ra nio Ka ì }a. Me tak ko ji je is pa lio Bra ni mir ni je po go dio ni ko ga. pra vo sna `nom pre su dom iz re ~e nom u Pod go ri ci osu |en je na 13 go di na za tvo ra. Ko mi si ja za po mi lo va we Re pu bli ke Sr bi je u sep tem bru je pred sed ni ku Ta di }u upu ti la pre po ru ku za po mi lo va we, a pred sed nik je ta kvu od lu ku do neo ju ~e. Srp ske vla sti su i ra ni je bi le bla go na klo ne pre ma glum cu ka da je re pu bli~ ki tu ì lac od lo ìo iz vr {e we za tvor ske ka zne ko ju mu je iz re kao pod go ri~ ki sud, a isto vre me no je po vu ~e na i po ter ni ca ko ja je bi la ras pi sa na za La u {e vi }em. Glu mac je na kon in ci den ta u ko jem je iz pi {to qa ubio Dra go ra Pe jo vi }a (20) i Ra do va na Vu ~i ni }a (19), a ra nio An dri ju Ka ì }a, pro veo u za tvo ru 4,5 go di ne i 1998, po sle po no vqe nog su |e wa i pre su de od ~e ti ri za tvo ra go di ne za pre ko ra ~e we nu `ne od bra ne, bi va pu {ten na slo bo du jer je u za tvo ru ve} od le ào i du è ne go {to je osu |en. Za tim

sle de no va su |e wa i Vr hov ni sud u Cr noj Go ri tek iz ~e tvr tog po ku {a ja iz ri ~e La u {e vi }u pra vo sna `nu pre su du, ali na 13 go di na ro bi je. U me |u vre me nu, on se se li u SAD, a Cr na Go ra za wim ras pi su je po ter ni cu ra di do slu è wa za tvor ske ka zne. U ì ù do ma }e jav no sti La u {e vi} se vra }a u pret hod nih ne ko li ko me se ci zbog ob ja vqi va wa auto bi o graf skog ro ma na „Go di na pro |e, dan ni ka da” ko ji je si gur no jed na od naj ~i ta ni jih kwi ga u Sr bi ji ove go di ne. U ovoj kwi zi @ar ko La u {e vi} go vo ri o vre me nu pro ve de nom u za tvo ru, za tim emi gra ci ji i sve mu ono me {to ga je za de si lo od tre nut ka ka da je u pod go ri~ kom ka fi }u po vu kao oba ra~ pi {to qa. Upra vo je @ar ko vo po se do va we pi {to qa go di na ma bi lo

Za sedam godina oprost za 190 osu|enih Po Zakonu o pomilovawu i Zakonu o nadle`nostima predsednika Srbije, predsednik dràve je jedino lice nadle`no da, pod detaqno navedenim uslovima, izri~e pomilovawa pravosna`no osu|enim osobama. Predsednik Srbije Boris Tadi} dao je od 2004. godine ukupno 190 pomilovawa osu|enima za krivi~na dela, re~eno je ju~e Tanjugu u Predsedni{tvu Srbije. Molbu za pomilovawe nadle`nom sudu podnosi osu|eni, a mogu je podneti i wegov zakonski zastupnik, bra~ni drug, brat, sestra, usvojilac, usvojenik, hranilac ili staralac osu|enog lica, dok je po slu`benoj du`nosti moè podneti i Ministarstvo pravde, ali tek po pravosna`nosti presude. Sud molbu dostavqa Ministarstvu pravde Republike Srbije zajedno sa svojim mi{qewem o opravdanosti molbe. Ako se podnosilac molbe pozvao na izvesne ~iwenice ili okolnosti koje mogu biti od uticaja na odlu~ivawe, sud }e pre dostavqawa molbe sprovesti wihovu proveru i izve{taj o tome zajedno s molbom dostaviti Ministarstvu pravde. Ministarstvo pravde moè zatraìti od dràvnih organa podatke potrebne za odluku po molbi. Kad razmotri i oceni navode u molbi, ministar pravde dostavqa molbu, zajedno sa svim spisima i svojim mi{qewem, predsedniku Republike Srbije.

pred met jav nih ras pra va, a ma we je po zna to da je glu mac u to vre me bio na me ti pret wi na ci o na li sti~ kih gru pa zbog igra wa u kon tro verz noj pred sta vi „Sve ti Sa va”. Ovu pred sta vu, po tek stu Si ni {e Ko va ~e vi }a a u iz vo |e wu Ze ni~ kog po zo ri {ta u Ju go slo ven skom dram skom po zo ri {tu u Be o gra du, pre ki nu li su pri pad ni ci Srp ske sve to sav ske stran ke, a ka sni je su La u {e -

Sud u Wu jor ku do pu stio bo ra vak u SAD @ar ka La u {e vi }a su 2. ju la 2009. uhap si li pri pad ni ci Bi roa za emi gra ci ju i ca ri ne zbog bo rav ka u SAD bez emi grant ske vi ze. On je u pri tvo ru bio do 15. sep tem bra iste go di ne, a sud u Wujorku je slede}e godine doneo i definitivnu odluku da mu dopusti ostanak u SAD jer mu tamo ìvi porodica. Lau{evi} ìvi u SAD od kraja 1999. godine. vi }u zbog an ga `ma na u ovoj pred sta vi i sta vo va ko je je iz no zio u jav no sti, sti za le pre te }e po ru ke od vi {e na ci o na li sti~ kih or ga ni za ci ja. Prav ni de ta qi La u {e vi }e vog po mi lo va wa u Sr bi ji ni su do kra ja raz ja {we ni, a zbog kom pli ko va nog po stup ka ko ji je vi {e pu ta po na vqan i raz dva ja wa dr à va ko je se de si lo u me |u vre me nu, osta lo je ne ja sno da li }e po mi lo va we pred sed ni ka Ta di }a va ì ti i u Cr noj Go ri. Vla sti u Pod go ri ci se za sa da ni su ogla {a va le o ovom slu ~a ju, ali se o~e ku je wi ho va re ak ci ja. N. Per ko vi}

REAGOVAWA

Dra gi {a Bi ni}

ko ri sti, okri vqe ni biv {i di rek to ri u klu bu, Dra gi {a Bi ni} i Jo van Di mi tri je vi}, jo{ ni su sti gli do sud ni ce Vi {eg su da u Be o gra du. Bi ni }e va od bra na je, na kon {to je Vi {e tu `i la {tvo u Be o gra du 28. mar ta ove go di ne po di glo op tu `ni cu, od mah na ja vi la pri go vor, is ti ~u }i da su op tu `be ap so lut no ne ta~ ne, te da ni je po ~i nio ni ka vo de lo, kao ni Di mi tri je vi}. U Vi {em su du u Be o gra du, me |u tim, sa zna je mo da op tu `ni ca do wih dvo ji ce jo{ ni je sti gla. – Ni je Bi ni} iz ja vio ni ka kav pri go vor pro tiv op tu `ni ce jer mu, kao ni Di mi tri je vi }u, ni je mo gla bi ti uru ~e na na adre sa ma

stra ne klu bo ve, iz me |u osta lih su kao sve do ci sa slu {a va ni Bi ni} i Di mi tri je vi}, a po tom su se po ~et kom ove go di ne i wih dvo ji ca na {li pod is tra gom. Jo{ pro le tos Sve tla na Ra `na to vi} i Li di ja Oco ko qi} su po vo dom op tu `ni ce za kqu ~i l e s Vi { im tu ` i l a { tvom spo ra zum o pri zna wu kri vi ce, po ko jem su pre su dom Vi {eg su da osu |e ne na ka zne „ku} nog za tvo ra“. Ra `na to vi }e va iz dr `a va ka znu od go di nu da na ku} nog za tvo ra, ko ja is ti ~e 22. fe bru a- ra 2012, dok je we noj se stri Li di ji Oco ko qi} elek tron ska na ru kvi ca ski nu ta pre dva me se ca, po is te ku {est me se ci „ku} nog za tvo ra“. J. J.

Ma lo vi}: Bio pre stro go ka `wen Mi ni star ka prav de Sr bi je Sne à na Ma lo vi} po zdra vi la je ju ~e od lu ku pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a o po mi lo va wu glum ca @ar ka La u {e vi }a, oce niv {i da je sud u Pod go ri ci La u {e vi }a pre stro go osu dio iz ri ~u }i mu pre su du od 13 go di na za tvo ra za pre ko ra ~e we nu `ne od bra ne. – Mi ni star stvo prav de je da lo po zi tiv no mi {qe we o La u {e vi }e voj mol bi na kon {to je ta kvav stav za u zeo i Vi {i sud u Be o gra du – re kla je Sne à na Ma lo vi} Ta nju gu. Osnov za tra è we po mi lo va wa u Sr bi ji, ka ko je na ve la, bio

je bi la te ral ni spo ra zum iz me |u Sr bi je i Cr ne Go re ko ji pred vi |a da osu |e ni iz dr à va ka znu u ze mqi ~i ji je dr à vqa nin. Mi ni star ka je uka za la na to da je po mi lo va we tra è no zbog ~i we ni ca ko je se ti ~u La u {e vi }e vih uslo va ì vo ta po sle pra vo sna `no sti pre su de, kao i svih okol no sti ko je se ti ~u kom pli ko va ne prav ne pro ce du re usled raz dva ja wa Sr bi je i Cr ne Go re. – Pre su da su da u Pod go ri ci bi la je pre stro ga, ima ju }i u vi du da je pro se~ na ka zna za pre ko ra ~e we nu `ne od bra ne pet go di na – na gla si la je Sne à na Ma lo vi}.

Ho men: Fak ti~ ki od slu ìo pro se~ nu ka znu – Mi ni star stvo prav de da lo je po zi tiv no mi {qe we Ko mi si ji za po mi lo va we i pred sed ni ku Re pu bli ke da se @ar ko La u {e vi} po mi lu je jer je on fak ti~ ki u pri tvo ru ve} iz dr ào pro se~ nu za tvor sku ka znu za pre ko ra ~e we nu `ne od bra ne – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu dr àv ni se kre tar Slo bo dan Ho men. – Ra di li smo ana li zu sank ci ja, od no sno ka zni ko je se iz ri ~u za pre ko ra ~e we nu `ne od bra ne, i usta no vi li da ~ak ni je dan slu ~aj ni je za be le èn da je iz re ~e na ka zna pre ko pet go di na za tvo ra. S ob zi rom na to da je La u {e vi} ve} pro veo u pri tvo ru pu nih

pet go di na, on bi, da je osu |en ona ko ka ko se pro se~ no iz ri ~u sank ci je, ve} od slu `io ka znu – ob ja snio je Ho men. To je, po we go vim re ~i ma, bio osnov ni mo tiv ko jim se Mi ni star stvo ru ko vo di lo da da pre po ru ku za po mi lo va we. – Sma tra mo da je sank ci ja ko ja mu je bi la na me we na, fak ti~ ki, ve} i spro ve de na i da je on od slu `io za tvor sku ka znu i da u tom smi slu, ce ne }i ge ne ral no ka zne nu po li ti ku, za i sta ima me sta da se @ar ko La u- {e vi} po mi lu je i za to smo i da li po zi tiv no mi {qe we – na gla sio je Ho men.

SPORT

petak30.decembar2011.

ZVEZDA BOQA U CRVENO-BELOM PRVENSTVENOM DERBIJU

U No vom Sa du ni {ta no vo Vojvodina NS seme - Crvena zvezda 1:3 (25:17, 22:25, 24:26, 22:25) NO VI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca: 500, sudije: Jankovi} (Ni{), Lazarevi} ([abac). VOJ VO DI NA: N. ûbrilo 16, Kolari}, Stefanovi}, Mirosavqevi} 6, Veselinovi}, Ivovi} 26, Kati} 12, Geri} 7, L. ûbrilo 7, Mrdak, Stankovi} 3, Kapur (l). CR VE NA ZVE ZDA: Okoli}, Peri}, Paji}, Stoilovi}, Koprivica 13, Milutinovi} 5, Jakovqevi} 18, Miti} 2, Petkovi} 27, ]eli} 8, Bucuqevi}, Vuji} (l). Posle Am{tetena u êlenx Kupu i @elezni~ara u Kupu Srbije, odbojka{i Vojvodine NS seme pretrpeli su i tre}i uzastopni poraz na svom terenu, ovoga puta u zaostalom prventvenom susretu od Crvene zvezde. Jo{ jednom je Vo{a prikazala da boluje od de~ijih bolesti i nije odigrala zavr{nice setova na nivou koji je potreban da se savlada ozbiqniji protivnik. U veoma lepoj utakmici, s veoma malo gre{aka na obe strane, Zvezda je odigrala sigurnije i strpqivije u zavr{nicama i to joj je donelo velika tri boda s uvek neugodnog gostovawa. Ponovo su Novosa|ani imali problema sa zdravstvenim biltenom. Prvi korektor Mrdak ve} dugo nije u sastavu, a i wegova zamena Veslinovi} nije po~eo me~ zbog bolesti, pa je na veoma zahtevnoj poziciji general~no najve}eg potro{a~a lopti bio Nemawa ûbrilo, ina~e sredwi bloker. Uprkos tome, Vojvodina je prvi set odigrala fantasti~no. Odli~ni serisi, pra}eni dobrim blokom i igrom u odbrani doneli su mnogobrojne kontre doma}ima, pa je zato uvodni period igre bio gotov za nepunih 20 minuta. Zvezda je ostala na 17 poena, a wihove ina~e dobre servise odli~no je ukrotio Marko Ivovi}.

Lu ka ^u bri lo, teh ni ~ar Voj vo di ne NS se me

Zvezda se ipak konsolidovala, a u isto vreme, doma}i su se opustili. Beogradski crvenobeli zao{trili su servis, u potpunosti se aktivirao Petkovi} i boqi po~etak gostiju najavqivao je jo{ jedan novosadski maraton. Do sredine seta Vojvodina se vratila i izborila neizvesnu zavr{nicu. Tek se ponovo Zvezda odlepila na 20:18 (izblokiran Ivovi}), a potom i na 22:19 i lagano izjedna~ila. Uprkos boqem startu Beogra|ana u tre}em setu (Bucuqevi} zamenio Miti}a), Vo{a je imala snage da preokrene. Mladi Kati} bio je siguran u napadu, a posle dobrih servisa Ivovi}a Vo{a je uzvratila i okrenula vo|stvo na 14:10. Ipak,

Fo to: F. Ba ki}

Zvezda je dobrim servisima i igrom u poqu vratila nere{en skor (20:20). Blok Vo{e doneo je doma}ima 22:20, ali je opet Zvezda izjedna~ila posle servis Miti}a (23:23). Imali su Novosa|ani set loptu, ali su gosti serijom 3:0 poveli 2:1 u setovima i najavali potpuni preokret. Povreda Kati}a po~etkom ~etvrtog seta udaqila je Novosa|ane jo{ vi{e od pobede, a bilo je neizvesno sve do sredine seta. Zvezda je blokom do{la do +2 (17:19) i tu prednost qubomorno ~uvala do kraja me~a. Nisu pomogle izmene Salati}a koji je morao da uvede i bolesnog Veselinovi}a. M. Risti}

SVETSKI KUP

De fa go sla vio po sle tri go di ne [vaj car ski ski ja{ Didije Defago trijumfo vao je na tre }em spustu sezone odr`anom u ita li jan skom Bor mi ju. Defago, ina~e olimpijski {ampion u toj disciplini, koji je

tri godine u Svetskom kupu, a ukupno ~etvrte u karijeri. Slavqe [vajcaraca upotpunio je Patrik King na drugom mestu, sa zaostatkom od 29 stotinki, dok je tre}e vreme imao Klaus Krel iz Austrije.

Di di je De fa go

propustio celu pro{lu sezonu zbog povrede kolena, tako je do{ao do prve pobede posle skoro

Defago je u italijanskom ski centru napravio veliko iznena|ewe posebno {to jo{ od Olim-

pijskih igara u Vankuveru nije bio u odli~noj formi. [vajcarac je, ipak,bio nezaustavqiv u Bormiju i u vremenu od 2:01.81 minuta do{ao je do vo|stva koje je do tada drào Francuz Johan Klari. Odmah posle wega na red je do{ao King, koji se na{ao odmah iza, da bi, kada je red do{ao na naj bo qe spu sta {e, je di no Krel uspeo da im se pribliì. Aktuelni svetski {ampion u spustu Erik Gaj iz Kanade na{ao se odmah iza najboqe trojice, a ispred Bodija Milera, koji je pobedio na drugoj trci u toj diciplini ove sezone u Biver Kriku. [esti je bio Norveànin Aksel Lund Svindal, a iza su sledili Klari, osvaja~ Kristalnog globusa u spustu Didije Ku{, i Austrijanac Hanes Rajhelt i Dominik Pariz iz Italije, koji su podelili deveto mesto. U plasmanu spusta sada vodi Bodi Miler sa 174 boda, devet vi{e od Krela, dok je Svindal najboqi u generalnom poretku sa 456 bodova, a prati ga Austrijanac Marsel Hir{er sa 425.

dnevnik

c m y

EGZIBICIONI TURNIR U ABU DABIJU

No vak po be dom za po ~eo se zo nu Pr vi re ket sve ta Novak \okovi} pobedio je Francuza Gaela Monfisa u ~etvrtfinalu egzibicionog turnira u Abu Dabiju. \okovi} je do trijumfa do{ao sa 6:2, 4:6, 6:2, i u polufinalu }e igrati protiv [vajcarca Roxera Federera. U drugoj borbi za finale sasta}e se dvojica [panaca Rafael Nadal i David Ferer, koji je slavio protiv @oVilfreda Congu iz Francuske 2:6, 7:6,6:2.. Srpski teniser je ve} na po~etku me~a po~eo ofanzivno, pa je veoma brzo do{ao do velike prednosti. Od tada se u nekim trenucima poigravao sa Monfisom, a u {estom gemu vi|ena je najve}a borba na servis Francuza, kada su obojica pokazali svoje najboqe udarce. Ipak, \okovi} nije dozvolio ni ka kvo iz ne na |e we i osvojio je prvi set sa 6:2. Monfis je uzvratio u drugom setu i ve} na po~etku je do{ao do brejka i tu prednost je zadr`ao do kraja. \okovi} je poku{ao da se vrati u set pri vo|stvu Francuza 5:4, ali je Monfis uspeo da se odbrani. Ipak, \okovi} je u odlu~uju}em setu zaigrao mnogo agresivnije i protivniku nije dao ni najmawu {ansu da uzvrati pa je zaslu`eno novu sezonu zapo~eo pobedom. Danas u polufinalu u 12 sati igraju \okovi} i Federer,a od 14 sati snage }e odmeriti Nadal i Ferer.

MA RA DO NA NA TRE NIN GU \O KO VI ]A: Naj bo qi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} igra eg zi bi ci o ni tur nir u Abu Da bi ju, gde se sreo sa le gen dar nim Ma ra do nom. \o ko vi} je bio odu {e vqen ka da je Ar gen ti nac to kom tre nin ga `on gli rao sa te ni skom lop ti com. - Bo` ja ru ka! Sport ska le gen da Ma ra do na nam je do ka zao da ima ta len ta sa te ni skim re ke tom! Igra bo qe te nis ne go {to ja igram fud bal. Ve li ~i na lop te za we ga je ne bit na -na pi sao je No vak na svom Tvi ter pro fi lu.

ZBOG UBACIVAWA PREDMETA NA TEREN U ME^U S ARMANIJEM

Par ti zan ka `wen sa 30.000 evra

Ko{arka{ki klub Partizan ka`wen je ukupno sa 30.000 evra ubacivawa predmeta na teren na utakmici posledweg kola grupne faze protiv Armanija. Navija~i su tako po ko zna koji put napravili veliku {tetu crno-belima, koji su ovoga puta najrigoroznije ka`weni. - To kom za gre va wa eki pa kao i prilikom izvo|ewa slobodnih bacawa gostuju}e ekipe, navija~i doma}eg tima su ometali igra~e laserom. Tokom posledwih pet minuta me~a navija~i doma}eg tima na te ren su ba ca li upa qa ~e i olovke. Tom prilikom niko nije povre|en. Odmah po zavr{etku utakmice, kada su se ruTURNIR TOM HOD KUP

Cr noâ&#x20AC;&#x201C;be li bo qi od Ki ne Podmla|eni tim Partizana zabele`io je i tre}i trijumf na turniru Tom Hod kup u Australiji. Posle pobeda nad australijskim ekipama Barberijansa 9:6 i Frimentl 13:9, crnobeli su u 3. kolu savladali reprezentaciju Kine 14:9. Ponovo je centar Milo{ Vuki~evi} bio najefikasniji - postigao je pet golova (ukupno 14 u dosada{wem toku turnira). Bio je to izjedna~en me~. Prva ~etvrtina zavr{ena je rezultatom 3:3, poluvreme 5:5. Po~etkom tre}e ~etvrtine crno-beli su stekli dva gola prednosti, ali su Kinezi odgovorili i ponovo izjedna~ili, da bi Dedovi} novim golom obezbedio crno-belima minimalnu prednost pred odlu~uju}u deonicu. Na startu posledwe ~etvrtine, Kinezi su sa dva brza gola Pan Ninga preokrenuli rezultat u svoju korist, ali potom je usledila fenomenalna serija Partizana od 6-0 za novi trijumf na turniru u Australiji.

kovali igra~i i treneri na terenu je eksplodirala petarda - navedeno je u izve{taju sudija. Ko {ar ka{ki klub Par ti zan je upozoren od strane disciplinskog sudije da }e ukoliko se takvo pona{awe nastavi klub biti stro`ije ka`wen i za svaki i najmawi prekr{aj. Tako da je u ovom slu ~a ju klub ka `wen mi ni malnim kaznama, ali za svaki prekr{aj posebno {to je ukupno 30.000 evra. Veoma je va`no ista}i da se u obzir uzimaju prethodne tri godine i prekr{aji zbog kojih je klub i ranije bio sankcionisan, te svaki novi prekr{aj dovodi do jo{ o{trijih kazni. Bez obzira {to je {ampion Srbije zavr-

{io ovogodi{we takmi~ewe u Evroligi, svaki prekr{aj se uzima u obzir i pretwa je za svaku narednu sezonu. - Na osnovu svega navedenog, ko{arka{ki klub Partizan moli svoje navija~e da navijaju na fer i korektan na~in na svim utak mi ca ma u svim takmi~ewima u kojima klub iz Humske igra. Ubacivawem predmeta na teren, kori{}ewem lasera ili sli~nih neprimerenih sredstava, {tetu nanose samo klubu za koji navijaju. Molimo na{e navija~e da najozbiqnije shvate apel kluba jer u budu}nosti crnobelima preti i kazna zabrane igrawa na doma}em terenu navodi se u saop{tewu Partizana.

Par ti zan i Haj duk je di ni ne du gu ju Disicplinska ko mi si ja Fud bal skog saveza Srbije (FSS) zabranila je grupi klubova Superlige i Prve lige, me|u kojima su Crvena zvezda i Vojvodina, da re gi stru ju no ve igra ~e dok ne izmire zaostala dugo va wa pre ma igra ~i ma i klu bo vi ma, ali i pre ma FSS. Posle sednice, saop{teno je da je se zabrana odnosi na 14 klubova Superlige (jedino Partizan i Hajduk iz Kule ne duguju), kao i na 12 klubova Prve lige. Na listi je i 12 klubova PLS, tako|e zbog neizvr{ewa kona~nih odluka nadle`nih organa FSS ili dugovi ma pre ma igra ~i ma ili drugim klubovima. Na spisku su: Sloga iz Kraqeva, ni {ki Sin |e li}, Ba nat, Napredak, Kolubara, Mladenovac, Mladost iz Lu~a-

na, Mladi radnik, Novi Sad, Pro le ter iz No vog Sa da, som bor ski Rad ni~ ki i Srem. Ove liste sastavqene su na osno vu ve} po sto je }ih pra vo sna `nih i ko na~ nih od lu ka nad le `nih or ga na FSS, saop{tila je Komisija i dodala da se u razli~itim po stup ci ma tre nut no vodi odre|eni broj sporova koji jo{ nisu pravosna`no re{eni, pa je mogu}e da lista, do kraja prelaznog roka, bude pro{irena. Disicplinci FSS bi}e u stalnom za se da wu to kom no vo go di {wih i bo`i}nih praznika, kao i kada po~ne prelazni rok. Preporuka svim klubovima sa liste je da odmah izmire dugove i dostave dokaz o tome kako bi im kazna bila ukinita i kako bi bili skinuti sa liste.

Sa vi} ide na po zaj mi cu u Ze nit? Cr n o g or s ki fud ba ler i ~lan Man ~e ster si t i j a Ste f an Sa v i} mo g ao bi na po z aj m i c u u re d o v e ru s kog {am pi o na Ze ni ta, na vo de ru ski me di ji. Kao {to je i sam agent mla dog Cr no gor ca ot krio, Ste fan Sa vi} }e u ja nu a ru naj ve ro vat ni je oti }i na po zaj mi cu ka ko bi do bio pri li ku da po ve }a mi nu ta `u i stek ne vred no is ku stvo za da qe iza zo ve u Pre mi jer li gi. U pro te klih ne ko li ko da na se po ja vi la in for ma ci ja da je za uslu ge mla dog ~la na â&#x20AC;&#x17E;gra |a naâ&#x20AC;? za in te re so van li sa bon ski Spor ting, ita li jan ska Ro ma ve} du `e vre me pra ti ovog fud ba le ra, a sa da se u ~i ta vu pri ~u ukqu ~u je i ru ski Ze nit. Tre ner ru ske eki pe Lu }a no Spa le ti ve li ki je qu bi teq igra ~a ko jeg je pra tio jo{ iz vre me na dok je tre ni rao Ro mu i na adre su en gle ske eki pe }e u ja nu a ru po sla ti zah tev za po zaj mi com mla dog de fan ziv ca.

Fraj burg ot pu stio tre ne ra Upra va Fraj bur ga ot pu sti la je tre ne ra Mar ku sa Zor ga zbog lo {ih re zul ta ta i po sled weg me sta na ta be li, pre ne li su ne ma~ ki me di ji. Zorg je na klu pu Fraj bur ga do {ao na po ~et ku se zo ne, ume sto Ro bi na Du ta. Pre an ga `ma na u Fraj bur gu, Zorg je ra dio u Ul mu, Di cin ge nu i [tut gart Ki ker su. Eki pa Fraj bur ga tre nut no za u zi ma po sled we me sto na ta be li Bun de sli ge sa sa mo 13 osvo je nih bo do va na 17 utak mi ca. Taj tim ima pet bo do va ma we od eki pa ko je se na la ze iz van zo ne is pa da wa u Bun de sli gi.

SPORT

c m y

dnevnik

ZVEZDA PREDSTAVILA JO[ JEDNO POJA^AWE

Mak si mo vi} è li sto pa ma Vi di }a Ni ko la Mak si mo vi} pot pi sao je ~e tvo ro go di {wi ugo vor sa Cr ve nom zve zdom i za du ìo dres sa bro jem 31. Ti me je, bar za sa da, za vr {en pre la zni rok u re do vi ma cr ve no -be lih. - Ne iz mer no sam sre }an {to sam ko na~ no za du ìo Zve zdin dres. Hva la svi ma, mom biv {em klu bu, Cr ve noj zve zdi, kao i tre ne ru Pro si ne~ kom {to su mi omo gu }i li da od bu dem u klu bu za ko ji na vi jam. îm sam ~uo da je Zve zda za in te re so va na za me ne, raz go va rao sam sa pred sed ni kom Slo bo de i iz ra zio è qu da do |em na Ma ra ka nu - re kao je Mak si mo vi}. On je na gla sio da mu je naj ve }i idol Ne ma wa Vi di}. - Svi zna mo ka kvu je ka ri je ru na pra vio, i ba{ kao i ja ona je

po ~e la pre la skom iz Uì ca u Be o grad. Sve stan sam ko li ko je ra da i tru da pre da mnom, uko li ko è lim da na pra vim u sport skom smi slu, ba rem pri bli àn uspeh kao ka pi ten Man ~e ster ju naj te da - re kao je Mak si mo vi}. Za do voq stvo ni je krio ni ge ne ral ni se kre tar \or |e Ste fa -

no vi} ko ji je is ta kao da je po sle do la ska sed mo ri ce igra ~a u klub, do {lo vre me za od la ske po je di nih igra ~a sa tran sfer li ste, ko ji ni su u pla no vi ma tre ne ra Pro si ne~ kog. - Do ve li smo igra ~a ko ji je bio deo ka ko sam ve} re kao, te {kih, ali i ko rekt nih pre go vo ra sa fud bal skim klu bom iz U`i ca. Sve to je iza nas, tre nut no je naj va `ni je, da je Ni ko la ~lan na {eg ti ma, i da smo u we go vom li ku do bi li pra vog igra ~a, ko ga je ve} sre di nom pr ve po lu se zo ne pi ki rao {ef na {eg stru~ nog {ta ba. On je kao i svi pr vo tim ci do bio plan ra da, ka ko bi se na po ~et ku pri pre ma, 10. ja nu a ra po ja vio {to sprem ni ji - is ta kao je gen sek klu ba sa Ma ra ka ne.

petak30.decembar2011.

OMLADINAC VOJVODINE DEJAN MELEG NA METI HOLAN\ANA

Ho }u da osta vim trag u Vo {i De jan Me leg ima sa mo 17 go di na, a ve} je na se be skre nuo pa ` wu fud b al s ke jav n o s ti u Sr bi ji. Naj bo qi je igra~ omla din ske eki pe Voj vo di ne i ak tu el ni re pre zen ta ti vac na {e ze mqe u svom uz ra stu, po mno gim fud bal skim stru~ wa ci ma naj ta len to va ni ji je igra~ u svo joj

{to je kod klu bo va iz za pad ne Evro pe ~e sta prak sa - re kao je Me leg. - Gle da li su qu di iz ovog klu ba ne ke utak mi ce omla din ske eki pe Voj vo di ne i bi li za do voq ni mo jim igra ma. Do bio sam po ziv da u to ku zim ske pa u ze ot pu tu jem u Ho lan di ju, bu dem wi hov gost ne ko li ko da na, upo -

ZORAN GOVEDARICA NOVI [EF STRU^NOG [TABA IN\IJE

Iza zov ko ji se ne od bi ja

Fud ba le ri In |i je za vr {i li su pr vo li ga {ku po lu se zo nu na 10. me stu sa 24 osvo je na bo da, {to je re zul tat ko ji je da le ko od `e qe nog uo~i po ~et ka {am pi o na ta. Upra va In |i ja ca is ko ri sti la je zim sku pa u zu i re {i la da u No vu go di nu, biv {i su per li ga{ u|e sa no vim {e fom stru~ nog {ta ba. No vo ime na klu pi ze le nih je mla di i am bi ci o zni tre ner Zo ran Go ve da ri ca, ko ji je u pro te kle dve go di ne sa uspe hom pred vo dio no vo sad ske ri va le No vi Sad i Pro le ter, a iza ko ga je bo ga ta igra~ ka ka ri je ra u No vom Sa du, ^SK Pi va ri i Ce men tu. Go ve da ri ca je ta ko po stao tre }i {ef stru~ nog {ta ba ze le nih u ovoj se zo ni. Na kon raz la za sa Du {a nom Je vri }em, u fi ni {u po lu se zo ne eki pu je pred vo dio tre ner omla din skog po go na Mi lan Vu ja sin. - Imao sam do sta po nu da u po sled wih me sec da na, ali ka da su me

~el ni qu di In |i je po zva li na raz go vor ni sam se dvo u mio ni se kun da. Imam ~ast i pri vi le gi ju da pred vo dim biv {eg su per li ga {a. In |i ja va `i za pra vu sport ku sre di nu, ko ja u`i va ve li ku po dr {ku i ~el nih qu di op {ti ne. - pr ve su im pre si je Go ve da ri ce. - Si gur no da }e na po ~et ku bi ti po treb no iz ve sno vre me da se bo qe upo znam sa igra ~i ma i da stvo ri mo do bru ko mu ni ka ci ju a uz to da se mom ci pri vik nu na no vi na ~in ra da. Tu je i zim ski pre la zni rok, u ko me }e mo svi za jed no po ku {a ti da po ja ~a mo kon ku ren ci ju u svim li ni ja ma i {to sprem ni ji do ~e ka mo mart i na sta vak {am pi o na ta. Iskre no se na dam da }u ima ti is kre nu i plo do no snu sa rad wu ka ko sa upra vom ta ko i sa eki pom. Po ku {a }u da una pre dim i po dig nem igru na vi {i ni vo, osta vim pre po znat wiv pe ~at u ra du, kao {to je to bio slu ~aj dok sam pred vo dio No vi Sad,

De jan Me leg

Zo ran Go ve da ri ca

us put afir mi sa ti mla de igra ~e ko ji su po ni kli u omla din skoj {ko li, a ko ja be le `i do bre re zul ta te. [to se ti ~e stru~ nog {ta ba, pr vi sa rad ni ci }e mi bi ti Dar ko Se ku li} i Bran ko Ra da ko vi} tre ner gol ma na - ka zao je Go ve da ri ca. Fud ba le ri In |i je po ~i wu pri prem 16.ja nu a ra. I. Grubor

ge ne ra ci ji na ovim pro sto ri ma. Zbog sve ga {to pri ka zu je na te re nu, tre ner pr vog ti ma no vo sad skog su per li ga {a De jan Vu ki }e vi} po zvao ga je na pri pre me naj bo qeg ti ma cr ve nobe lih. Me le ga smo za mo li li da pro ko men ta ri {e raz ne gla si ne ko je se pret hod nih sed mi ca pro vla ~e kroz me di je, a u ko ji ma se tvr di da je Voj vo di na ve} pro da l a svog naj ta l en to va n i j eg omla din ca. Po mi wa lo se ne ko li ko stra nih klu bo va, a naj ~e {}e je apo stro fi ran ho land ski Gro nin gen. - Isti na je da me Gro nin gen pra ti jo{ od pi o nir skih da na,

Fo to: www.fkvoj vo di na.rs

znam klub i od ra dim ne ko li ko tre nin ga. Sve to ni je po ko le ba lo ovog mom ka, ko ji ni je imao di le mu {ta mu va qa da qe ~i ni ti: - Za kqu ~io sam, ipak, da je za sa da bo qe da osta nem u No vom Sa du. Imam ugo vor s mo jim ma ti~ nim klu bom i `e lim da se iz bo rim za dres pr vo tim ca Voj vo di ne. Mi slim da sam jo{ uvek ja ko mlad za od la zak u ino stran stvo jer po sta jem pu no le tan tek u ok to bru na red ne go di ne. Bi }e pri li ke i za od la zak pre ko gra ni ce, a mo ja je `e qa da pr vo osta vim trag u Voj vo di ni - do dao je mla di fud ba ler. A. P.

sport

petak30.decembar2011.

dnevnik

49. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Fa bri ka ì ce Lam po ne po uku su pu bli ke Odigrana je prva tre}ina 49. tradicionalnog Dnevnikovog turnira u malom fudbalu. Posle ~etiri dana nadmetawa izdvojili su se timovi koji su dobrim igrama privuka pa`wu brojne publike u maloj sali Spensa. No, to ni{ta ne zna~i, jer samo jedan kiks moè sve prethodno da upropasti i da se ekipa koju su gledaoci ve} videli u zavr{nici ne plasira u nokaut fazu. Prave borbe tek predstoje. Prema onome {to smo videli, posle ~etiri turnirska dana pro{logodi{wi pobednik Kafe Dva kraqa }e i ovoga puta daleko dogurati. Du{ko Trivunovi}, Raki}, Pilipovi} i drugovi sigurno kora~aju ka drugoj fazi takmi~ewa. Sjajne partije prikazali su i igra~i iz ekipe Fabrika ìce Lampone za koju igraju reprezentativci u futsalu Milan Raki}, îzmar, Manisavqevi}, Radivojevi}...Dobro su krenuli i igra~i Akva tehnike Zori}, koji su bez problema pobedili u me~evima s favorizovanim ekipama Studio Berar i OFK Futoga. Ekipa Mewa~nica Ris je i pokazala da se od we s pravom o~ekuje plasman u drugi krug, Blaì}, Radoj~i} i saigra~i verovatno }e osvojiti prvo mesto u svojoj grupi. Mnogi me|u favorite ubrajaju i Kafanu Biblioteka, ekipu koja je sa-

stavqena od fudbalera Proletera sa Slane bare. Asani, Damwanovi}, @ugi} i ostali slabo su otvorili me~ sa Kafeom Apolon, na poluvremenu imali su dva gola zaostatka, ali su u nastavku uspeli da konsoliduju redove i da zabele`e pobedu. Bilo bi nepravedno da nespomenemo ekupu Kanamere, stalnog u~esnika na{eg turnira, koja je u odli~nom me~u savlada la tro stru kog po bed ni ka na {eg turnira Carigrad Lazin sala{. Bez Sekule Ra{iovana i Dun|erskog poslasti~ari ni izbliza nisu li~ili na tim koji je godinama dominirao na na{em turniru. Igrali su slabo, bez ideje i samo povremeno pokazivali da jo{ uvek nisu za staro gvo`|e. Poraz ih jo{ nije izbacio iz daqeg takmi~ewa i ima}e priliku da doka`u da su imali samo slab dan. Razo~arali su i igra~i Krosing tima za koji igraju Danijel Aleksi} i fudbaler Spartak Zlatibor vode Vujaklija , ali i oni imaju jo{ jednu {ansu. [to se ti~e veterana, wihovo nadmetawe je tek po~elo, pa su sve opcije jo{ otvoreno, a kod najmla|ih za sada najvi{e su pokazali igra~i Lemiksa (kadeti), kod mla|ih pionira sjajnim igrama aplauze su izmamili Auto moda NS i Kruna boja, dok su se kod pionira istakli igra~i Vojvodine i Mewa~nice Ris. G. K.

Ko no ba Or kus pred vra ti ma dru gog kru ga

Me di ci nar ke tra è pro tiv ni ka I fudbalerke èle da igraju na na{em turniru, a ve} je ugovoren me~ izme|u Fru{kogorca i Zemuna (najverovatnije }e se igrati pred finalni okr{aj). Na{oj redakciji su se javile i Medicinarke koje tako|e èle da po-

KADETI

ka`u svoje ume}e na na{em turniru, a po{to nemaju protivnika konkurs je otvoren. Kako sada stvari stoje, slede}e godine „Dnevnikov” turnir bi}e bogatiji i za nadmetawe fudbalerki.

MLA\I PIONIRI, VETERANI 1/1 drugoplasirani - tre}i

najboqi prvi

drugi prvi

~etvrti drugi

drugi drugi

peti drugi

tre}i drugi

1/2 prvoplasirani - tre}i

tre}i prvi

3/1

3/2

6/1

2/2

2/1

najboqi drugi

~etvri prvi peti drugi 6/2

SENIORI - [EMA ZAVR[NICE 11/1 6/2

7/1 5. januar

5. januar

13/2

5/1

16/1 - 17/2

7/2

14/2 6. januar

6. januar 4/1

1/1

1/2

5. januar

5. januar 14/1

6/1

16/2 - 17/1

5/2

8. januar

13/1

9/1

15/2 12/1

5. januar

2/2 6. januar

6. januar 2/1

8/1

3/2

9/2

12/2 3/1

8/2

10/1

11/2

4/2 5. januar

5. januar Obja{wewe: 1/1 (grupa - plasman)

15/1 10/2

SPORT

c m y

dnevnik

petak30.decembar2011.

49. TRA DI CI O NAL NI „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Fi na le 8. ja nu a ra, igra se i za Bad wi dan Na tur ni ru u~e stvu je ~ak 96 ti mo va (tri vi {e ne go pro {le go di ne) pa smo mo ra li da me wa mo ra ni je utvr |en plan od i gra va wa utak mi ca. Pla ni ra li smo da 6. ja nu ar bu de slo bo dan dan, ali se is po sta vi lo da je to ne mo gu }e zbog ma lo ter mi na, pa }e mo igra ti pred Bo `i} (6. ja nu ar), ali }e mo vo di ti ra ~u na da svi ko ji tog da na igra ju stig nu na Bad we ve ~e, pa }e se igra ti sa mo do 18 sa ti. Me ~e vi po gru pa ma za vr {a va ju se 2. ja nu a-

ra, ka da }e se zna ti po re dak na ta be le. Zbog to ga {to „Dnev nik„ ne }e iz la zi ti tri da na, mo ra li smo kom plet nu {e mu i si stem da qeg tak mi ~e wa da raz ra di mo jo{ sa da ka ko bi svi mo gli bla go vre me no da se pri pre me za utak mi ce. Pr va dva ti ma iz gru pa u svih pet kon ku ren ci ja }e u no ka ut fa zu, a kod mla |ih pi o ni ra i ve te ra na {an su da na sta ve tak mi ~e we ima }e i dva tre }e pla si ra na ti ma. Ra di li smo po Ber ge ro voj ta bli ci i

upu stvi ma FI FA, ka ko ne bi do {lo do ne spo ra zu ma a i da sve eki pe bu du u rav no prav nom po lo `a ju. Kod mla |ih pi o ni ra u osmi nu fi na la }e svih osam ti mo va, na rav no pr vo pla si ra ni ti mo vi u gru pa ma }e ima ti ne {to lak {e ri va le u ~e tvrt fi na lu. Sli~ no je i kod pi o ni ra i ve te ra na, gde }e i po dve naj bo qe tre }e pla si ra ne eki pe u ~e tvr ti na le. Ne {to je kom pli ko va ni ji si stem kod ka de ta, gde je u kon ku ren ci ji ~ak 17 ti mo va. U ~e tvrt fi na le }e di rekt no ~e ti ri naj bo qa pr vo pla si ra na ti ma iz pr vih pet gru pa, a u ba ra -

Ba ra` Tak mi ~ar ska ko mi si ja tur ni ra ima la je ne za hva lan za da tak da re {i ko je }e eki pe igra ti u ba ra `u za pla sman me |u 32 eki pe. Po sle du gog ve }a wa do {li smo do je di no mo gu }eg re {e wa da u do i gra va wu igra ju eki pe ko je su se pri ja vi le po sle `re ba ( u 17. gru pi ima sa mo dva ti ma), {to zna ~i da }e ko pqa od me ri ti pr vo pla si ra ni tim 16. gru pe pro tiv dru go pla si ra nog ti ma 17. gru pe,a on da }e meg dan po de li ti po bed nik 17. gru pe i dru go pla si ra na eki pa 16.gru pe. Po bed ni ci ove dve utak mi ce pri dru `i }e se ti mo vi ma ko ji }e se bo ri ti za 400.000 di na ra.

PRO GRAM Danas

Golman Radio Planete Svetozar Oti}

Foto: F. Baki}

TABELE

Mla |i pi o ni ri

Dru ga gru pa

Pr va gru pa

FK Borac – Todor kolor 0:14 Indeks bojs – FK Borac 3:0 Todor kolor – Indeks bojs petak

Auto moda NS – Juniori Juniori – Kimko Kimko – Auto moda NS

1. Auto moda 2. Juniori 3. Kimko

1 2 -

8:1 7:3 petak

1 0 0 8:1 1 0 1 8:11 - - - --

3 3 -

Dru ga gru pa Kruna boje FP – Radio Plan. 3:0 Radio Planeta – Zora 0:0 Zora – Kruna boje FP petak 1. Kruna boje 1 1 0 0 2. Zora 1 0 1 0 3. Radio Planeta2 0 1 1

3:0 0:0 0:3

3 1 0

Tre }a gru pa Ma pod NS – RFK Novi Sad 1:3

1. RFK Novi Sad1 1 0 0 1 0 0 1 2. Ma pod NS

3:1 1:3

3 0

Pi o ni ri Tr~ika – OFK Slavija 0:2 OFK Slavija – Indeks 0:4 Indeks – Tr~ika ponedeqak 1 2 1

1 0 0 1 0 1 0 0 1

4:0 2:4 0:2

3 3 0

Dru ga gru pa Alf - Vojvodina 0:5 Vojvodina – Kafe Apolon 3:0 Kafe Apolon - Alf ponedeqak

1. Vojvodina 2 2. Kafe Apolon 1 3. Alf 1

2 0 0 1 0 0 0 0 5

8:0 0:3 0:5

6 0 0

Tre }a gru pa Mewa~nica Ris – Beli dvori 3:0 Beli dvori – Autoprev. [uca 0:7 Autoprev. [uca – Mewa~. Ris ponedeqak 1. Autop. [uca 1 2. Mewa~. Ris 1 3. Beli dvori 1

1 0 0 1 0 0 0 0 2

7:0 3 3:0 3 0:10 0

^e tvr ta gru pa Tigrovi – Crvena zvezda

1. Crvena zvezda 1 2. Tigrovi 1

1 0 0 0 0 1

3:1 1:3

1:3 3 0

Ka de ti Pr va gru pa Lemiks – Erker plus 8:0 Erker plus – N. Sad Detel. 4:1 Novi Sad Detel. - Lemiks petak 1. Lemiks 2. Erker plus 3. NS Detel.

1 2 1

1 0 0 1 0 1 0 0 1

1 0 0 14:0 1 0 0 3:0 0 0 2 0:17

3 3 0

Tre }a gru pa Mlade nade – Red boj s 1:3 Red bojs – Podunavqe 2:4 Podunavqe – Ml. nade ponedeqak

1. Podunavqe 2. Red bojs 3. Mlade nade

1 2 1

1 0 0 1 0 1 0 0 1

4:2 5:5 1:3

3 3 0

^e tvr ta gru pa Lavovi – Kuhiwa kao nekad 1:1 Kuh. kao nekad – IM fr. salon 2:4 IM fr. salon – Lavovi ponedeqak 1. IM friz. s. 1 2. Lavovi 1 3. Kuh. kao nekad 2

1 0 0 0 1 0 0 1 1

4:2 1:1 3:5

3 1 1

Pe ta gru pa

Pr va gru pa

1. Indeks 2. Slavija 3. Tr~ika

1. Todor kolor 1 2. Indeks bojs 1 2 3. FK Borac

8:0 4:9 1:4

3 3 0

Promist – Fu yu Mod. gradwa 5:2 Bilijard klub Trle- Promist 0:4 Fu yu Modena gradwa – Bilijard klub Trle ponedeqak 1. Promist 2 2. Fu yu Modena 1 3. Bil. kl. Trle 1

2 0 0 0 0 1 0 0 1

9:2 2:5 0:4

6 0 0

[e sta gru pa Pek. kao nekad – Mladost (BJ) 1:2 1. Mladost (BJ) 1 1 0 0 2. Pek. kao nekad1 1 0 0

2:1 1:2

3 0

Ve te ra ni Radio Plan. – Kafe Dva kr. petak Kafe D. kraqa – Proleter 1:1 Proleter – R. Planeta ponedeqak 0 1 0 0 1 0 - - -

1:1 1:1 -

1 1 -

Dru ga gru pa Zora – Akva park 3:4 Fruk. trejd - \a~ko pivar. utorak Akva park – Frukta trejd petak \a~ko pivarijum - Zora petak Frukta trejd - Zora ponedeqak \. pivarijum - Akva p. ponedeqak 1. Akva park 2. Zora 3. \a~ko piv. 4. Frukta trejd

1 1 -

1 0 0 0 0 1 - - - - -

Se ni o ri

4:3 3:4 -

3 0 -

Tre }a gru pa KB Taverna - ADS Interk. petak STR Banana - K. Taverna pon. ADS Interk. - STR Banana uto.

De ve ta gru pa

Pr va gru pa Sport haus - Nomadi petak Nomadi – Kafe picerija Ugner 0:1 Kafe Pic. Ugner – Sport haus 4:0 1. Kafe P. Unger 2 2. Nomadi 1 3. Sport haus 1

2 0 0 0 0 1 0 0 1

5:0 0:1 0:4

6 0 0

Dru ga gru pa Univerzit. SS – SNS BLVFF 2:2 SNS BLVFF - Socijalisti 3:4 Socijalisti – Univerzit. SS petak 1. Socijalisti 1 2. USS 1 3. SNS 2

1 0 0 0 1 0 0 1 1

4:3 2:2 5:6

3 1 0

Tre }a gru pa Visoka teh. {k. – SP Tehnolog 2:2 Sp. udru`. Tehn. – Troglav 3:2 Troglav – Vis. teh. {kola petak 1. SU Tehnolog 2 1 2. VT[ 3. Troglav 1

1 1 0 0 1 0 0 0 1

5:4 2:2 2:3

4 1 0

Maks bet – Pal. La Bratawa 1:0 La Bratawa – Agromarket EI 3:3 Agromarket EI – Maks bet pon.

1. Maks bet 2. Agromarket 3. La Bratawa

1 1 2

1 0 0 0 1 0 0 1 1

1:0 3:3 3:4

3 1 1

De se ta gru pa K. Dva kraqa – Alek. gradwa 5:1 Aleks. gradwa – AK Sekuli} 1:2 AK Sekuli} – K. Dva kraqa pon. 1. K. Dva kraqa 1 2. AK Sekuli} 1 3. Aleks. gradwa 2

1 0 0 1 0 0 0 0 2

5:1 2:1 2:7

3 3 0

Je da na e sta gru pa Argent. – K. Biblioteka pon. K. Biblioteka – K. Apolon 5:2 Kafe Apolon – Argentino petak Argentino – K Biblioteka pon.

1. Kaf. Bibl. 1 2. Kafe Apolon 1 3. DO Argentino -

1 0 0 0 0 1 - - -

5:2 2:5 -

3 0 --

^e tvr ta gru pa OFK Futog – Akva teh. Zori} 1:4 Akva teh. Zori} – Stud. Berar 6:3 St. Berar – OFK Futog ponedeqak 2 1. AT Zori} 2. Studio Berar 1 3. OFK Futog 1

2 0 0 10:4 0 0 1 3:6 0 0 1 1:4

6 0 0

Pe ta gru pa

1 1 1

1 0 5:4 0 1 1 0 0 1

4 1:1 3:4

1 1

[e sta gru pa Iris farm – Mimada lajn 0:5 Mimada lajn – Kafe Rene 1:1 K. Rene – Iris farm ponedeqak 1. Mimada lajn 2 2. Kafe Rene 1 3. Iris farm 1

1 1 0 0 1 0 0 0 1

6:1 1:1 0:5

4 1 0

Sed ma gru pa Mew. Ris – Adr. s. Mili} petak Adr s Mili} – F@ Lampone 0:3 F@ Lampone – Mewa~. Ris 1:1

1. F@ Lampone 2 2. Mewa~. Ris 1 3. Adrijana SM 1

1 1 0 0 1 0 0 0 1

4:1 1:1 0:3

4 1 0

Osma gru pa Gaga plast – Konoba Orkus petak Konoba Orkus – Beli dvori 3:1 Beli dvori – Gaga plast 3:1 1. Konoba Orkus 1 1 0 0 2. Beli dvori 2 1 0 1 3. Gaga plast 1 0 0 1

3:1 4:4 1:3

3 3 0

11.50: Auto moda – Kimko (mp) 12.25: Radio Planeta – Zora (mp) 13.00: Lemiks – Novi Sad Detelinara (K) 13.35: Todor kolor – Indeks bojs (k) 14.10: Radio Planeta- Kafe Dva kraqa (v) 14.45: Kafe bar Taverna – ADS Interkomerc (v) 15.20: RTV Vojvodina – Panagra Kulpin (s) 15.55: Socijalisti – Univerzitetski sportski savez (s) 16.30: Troglav – Visoka tehni~ka {kola (s) 17.05: Carigrad Lazin sala{ – THC river (s) 17.40: Gaga plast – Konoba Orkus (s) 18.15: DOO Argentino – Kafe Apolon (s) 18.50: Sport haus – Nomadi (s) 19.25: FK Novi Sad – Kako }emo lako }emo (s) 20.00 Tomica kompani – RTV Vojvodina (s) 20.35: \a~ko pivarijum – Zora (v) 21.10: Frukta trejd – Akva park (v)

Po ne de qak, 2. ja nu ar 9.25: 10.00: 10.35: 11.10: 11.45: 12.20: 12.55: 13.30: 14.05: 14.40: 15.15: 15.50: 16.25: 17.00: 17.35: 18.10: 18.45: 19.20: 19.55: 20.30: 21.05:

Fu yu Modena gradwa – Bilijar klub Trle (k) Podunavqe – Mlade nade (k) IM frizerski salon – Lavovi (k) STR Banana – Kafe Taverna (v) \a~ko pivarijum – Akva park (v) Tr~ika – Indeks (p) Alf – Kafe Apolon (p) Autoprevoznik [uca – Mewa~nica Ris (p) Agromarket – Maks bet (s) Panagra Kulpin - Tomica kompani (s) Studio Berar – OFK Futog (s) Meridijana – Yungla{i (s) Kafe Rene – Iris farm (s) Krosing tim – Mihajlo MDM (s) DOO Argentino – Kafana Biblioteka (s) Kafe Dva kraqa – Auto ku}a Sekuli} (s) Kan kon – Vitorog promet (s) Mewa~nica Ris – Adrijana staklo Mili}evi} (s) Proleter – Radio Planeta (v) Pekara Perec – Ma pod (s) Frukta trejd – Zora (v)

9.35: 10.10: 10.45: 11.20: 11.55: 12.30: 13.05: 13.40: 14.15: 14.50: 15.25: 16.00: 16.35: 17.10: 17.45: 18.20: 18.55: 19.30: 20.05: 20.40:

1/1 - najboqi tre}i (mp) 3/1 - 2/2 (mp) 1/1 - 4/2 (p) 3/1 - 2/2 (p) ^etvrti drugi - peti drugi (k) 6/1- najboqi drugi(k) Drugi drugi - tre}i drugi (k) 6/2 -peti prvi 16/1 - 17/2 17/1- 16/2 11/1-6/2 5/1-7/2 4/1-1/2 14/1-16/2 ili17/1 13/1-15/2 12/1-8/2 2/1-3/2 10/1-9/2 STR Banana – ADS Interkomerc (v) Frukta trejd – \a~ko igrali{te (v)

13.00 14.10 15.20 20.00

Uto rak, 3. ja nu ar

Yungla{i – Tehnomer 3:4 Tehnomer - Meridijana 1:1 Meridijana – Yungla{i ponedeqak 1. Tehnomer 2 2. Meridijana 3. Yungla{i

Pr va gru pa

1. K. Dva kraqa 1 2. Proleter 1 3. Rad. Planeta -

`u }e igra ti dru go pla si ra ni ti mo vi i dve eki pe iz {e ste gru pe u ko joj je bi lo sa mo dva ti ma (Mla dost iz Ba~ kog Jar ka i Pe ka ra Kao ne kad). Tak mi ~e we se ni o ra je naj in te re sant ni je i tu }e dve pro pla si ra ne eki pe u da qa tak mi ~e we. Me ~e vi {e sna e sti ne fi na la igra }e se 3. i 4. ja nu ra, 5. ja nu ra su na pro gra mu utak mi ce osmi ne fi na la, dok }e se 6. ja nu ra u po po dnev nim ~a so vi ma igra ti utak mi ce ~e tvrt fi na la. Po lu fi nal ni me ~e vi i fi na le igra }e se po sled weg da na tur ni ra 8. ja nu a ra. G. Ko va~

Dva na e sta gru pa TNS river – Kanamera DO 0:5 Kanamera – Car. Lazin sal 2:1 Carig. Lazin s. – TNS river petak

1. Kanamera 2 2. Carigrad LS 1 3. TNS river- -

2 0 0 0 0 1 - - -

7:1 1:2 -

6 0 -

Tri na e sta gru pa Mih. MDM komerc – Gold skor 2:4 Gold skor – Krosing tim 2:1 Kros. tim – Mih. MDM kom. pon. 1. Gold skor 2 2. Krosing tim 1 3. Mihajlo MDM 1

2 0 0 0 0 1 0 0 1

6:3 1:2 2:4

6 3 0

Sre da, 4, ja nu ar

^e tr na e sta gru pa Fortuna – Kan kom 1:0 Vitorog promet - Fortuna 1:5 Kan kom – Vitorog promet pon.

1. Fortuna 2 2. Kan kom 1 3. Vit. promet 1

2 0 0 0 0 1 0 0 1

6:1 0:1 1:5

6 0 0

Pet na e sta gru pa Kafe bar Maca – Pek. Perec 4:0 Ma pod NS – Kafe bar Maca 5:0 Pekara Perec – Ma pod NS pon.

1. Ma pod NS 1 2. K. bar Maca 2 3. Pekara Perec 1

1 0 0 1 0 1 0 0 1

5:0 4:5 0:4

3 3 0

[e sna e sta gru pa Pangra K. – Tomica kom. pon. Tomica k. – RTV Vojvodina pet. RTV Vojvodina – Pang. Kul. pet.

Se dam na e sta gru pa FK Novi Sad - Kako }emo lako }emo petak

14.10: 15.20: 20.00: 21.10:

mla|i pioniri, ~etvrtfinale, pioniri, ~etvrtfinale, seniori, {esnaestina finala, veterani ~etvrtfinale

^e tvr tak, 5. ja nu ar 13.00-15.20: kadeti, ~etvrtfinale, 1 15.20 - 20.00: seniori, osmina finala, 20.00 -21.10: veterani ~etvrtfinale.

Pe tak, 6. ja nu ar 11.00 -12.10: mla|i pioniri, polufinale, 12.10.- 13.20: pioniri, polufinale, 13.20 - 14.30 - kadeti, polufinale, 14.30 -15.40: veterani, polufinale, 15.40 - 17.55: seniori, ~etvrtfinale

Ne de qa, 8. ja nu ar 10.00 - 19.00 zavr{nica Dnevnikovog turnira, me~evi za plasman

sport

petak30.decembar2011.

dnevnik

SPORT SKA RE TRO SPEK TI VA U SVE TU

\o ko vi} obe le ìo 2011. go di nu u sve tu Pr vi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} za slu ìo je se ri jom fan ta sti~ nih re zul ta ta epi tet naj bo qeg spor ti ste pla ne te u 2011. go di ni, oce na je ve }i ne an ke ta svet skih me di ja. Naj bo qi srp ski te ni ser je od do s a d a { wih kra q e v a ovog spor ta [pan ca Ra fa e la Na da la i [vaj car ca Ro xe ra Fe de re ra pre u zeo „è zlo”, ostva riv {i niz od ~ak 70 po be da i sa mo {est po ra za u 2011, uz „het trik” gren slem ti tu la -

svet sku or bi tu ne sa mo re zul ta ti ma, ve} i {i ri nom svo je li~ no sti i sna gom du ha kao pre sud nim fak to rom uspe ha. \o ko vi} je po ka zao da ve li ki igra~ pre sve ga, tre ba da svo jim pri me rom na dah wu je dru ge qu de. Ni je za bo ra vqao da is ka `e sa o se }a we sa na stra da li m a u ka t a s tro f al n om ze mqo tre su i cu na mi ju ko ji su u mar tu po go di li Ja pan, kao ni sa si ro ma {nom de com, ko joj je ne ko li ko pu ta do ni rao ve li ke

nom ti tu lu klup skog pr va ka Evro pe i sve ta. Me si je se zo nu 2010/11 za vr {io sa 53 po stig nu tra go la u svim tak mi ~e wi ma, ukqu ~u ju }i i gol u fi na lu Li ge {am pi o na ka da je Bar se lo na po be di la Man ~e ster Ju naj ted sa 3:1. Dvo s tru k i uza s top n i {am pion sve t a u For m u i l i 1 Ne mac Se b a s ti j an Fe t el ta k o | e je u vr h u aso v a ko j i su obe l e `i l i 2011. Ovo g a pu t a, atle ti ~ ar Ja m aj ~ a n in Usein

Se ba sti jan Fe tel i No vak \o ko vi}

Austra li jen Open, Vimbldon i US Open. \o ko vi} je od po ~e t r k a go d i n e svo j e v r s nim „efek tom la vi ne”, uz ne pre ki nu ti niz od 41 uza stop ne po be de go mi lao tro fe je (ukup no 10) i za be le `io jed nu od naj bli sta vi jih se zo na u isto ri ji svet skog te ni sa. Pr vi put u isto ri ji srp skog mu {kog te ni sa je dan na{ te ni ser }e za vr {i ti go di nu kao pr vi na ATP li sti sa ogrom nom pred no {}u u od no su na dru go pla si ra nog Na da la. Srp ska te ni ska i sport ska zve zda vi nu la se u

su me nov ca. Ni ska sport skih dra gu qa ko je je \o ko vi} sa ku pio u 2011. ipak, ne za se wu je osta le aso ve ko ji su osta vi li pe ~at u ovoj go di ni. Uz bok \o ko vi }u, sva ka ko je i ar gen tin ski fud ba ler Li o- nel Me si ko ji je ma e stral nim igra ma za Bar se lo nu je dan od naj o z biq n i j ih kan d i d a t a da tre }u go di nu uza stop no osvo ji „Zlat nu lop tu”. On je ne za u sta vqi vim dri blin zi ma i ma {to vi tim do da va wi ma bri qi rao to kom ~i ta ve se zo ne osvo jiv {i sa {pan skom Bar se lo -

Bolt, ko j i po s led w ih ne k o l i ko se z o n a ni j e imao kon k u ren c i j u, „iz g u b io je tr k u” za na s lov naj b o q eg spor t i s te, jer je na pr v en s tvu sve t a u Da e g u osvo j io „sa m o” dva zla t a (na 200 i 4h100) , obo r iv { i pri t om je d an svet s ki re k ord u {ta f e t i (37,04 se k un d i). Bolt je u fi n al n oj tr c i na 100 me t a r a bio dis k va l i f i ko v an zbog po g re { nog star t a, a tri j um f o v ao je we g ov ze mqak Jo h an Blejk re z ul t a t om 9,92. Ame r i~ k a atle t i k a je po n o v o do m i n i r a l a sa 12

zlat n ih me d a q a, is p red Ru s i je (9) i Ke n i j e (7). U pli va wu je Ame ri ka nac Ra jan Loh te „sme nio”, ba rem pri vre me no, sa tro na svog ze mqa ka Maj kla Felp sa osvo jiv {i ukup n o {est me d a q a na {am pi o na tu sve ta u [an ga ju pet zlat nih i jed nu bron za nu. Loh te je obo rio svet ski re kord u di sci pli ni 200 me ta ra me { o v i t im sti l om re z ul t a tom 1:54,00, a Felps je u toj tr ci sti gao dru gi na ciq. Ki na je u [an ga ju po ka za la da je i da qe ne pre va zi |e na svet ska si la u sko ko vi ma u vo du, osvo j iv { i svih de s et zlat n ih me d a q a. Ame r i kan ci su, ipak, sa ukup no 17 zla ta u svim vo de nim spor to vi ma za vr {i li Mun di jal u Ki ni na pr vom me stu, is pred Ki ne sa 15 i Ru si je sa osam naj sjaj ni jih od li~ ja. U kon ku ren ci ji ekip nih spor to va, sva ka ko da fud ba le ri Bar se lo ne za slu `u ju ti t u l u naj b o q eg ti m a. Iza bra ni ci Pe pa Gvar di o le su i ove go di ne „ve zli” po te re nu, pred sta vqa ju }i za pro t iv n i k e {i r om Evro pe i sve ta pra vu enig mu. Bar se lo na je tre }i put uza stop no osvo ji la ti tu lu pr v a k a [pa n i j e, a tre } i put u pet go di na pri gr li la je pe har Li ge {am pi o na. Po ~et kom de cem bra ka ta lon ski tim, u ~i jim re do vi ma su osim Me si ja, bli sta l i i Cha v i Er n an d es, An dres Ini je sta i Da vid Vi qa po tvr dio je da je naj bo qi ube dqi vom po be dom od 4:0 pro tiv bra zil skog San to sa u fi n a l u klup s kog pr v en s tva sve ta u Jo ko ha mi. U va ter po lu, zlat nu me da qu je osvo j i l a re p re z en t a c i j a Ita li je po be div {i u fi na lu sa 8:7 se lek ci ju Sr bi je, ko ja je tri jum fo va la ne {to ra ni je u Svet skoj li gi. Od boj ka {i i od boj ka {i ce Sr bi je osvo ji li su evrop sko zla t o - na {am p i o n a t u u Austri ji, od no sno u Sr bi ji i Ita li ji.

Ga bor Sag maj ster

RE LI DA KAR PO ^I WE 1. JA NU A RA

Sag maj ster è li u eli tu ê tvr tu go di nu za re dom Da kar }e bi ti vo èn u Ju `noj Ame ri ci, a Sr bi ju }e po no vo pred sta vqa ti Ga bor Sag maj ster. Srp ski mo to ci kli sta is ti ~e da ve ru je da je bo qe pri pre mqen za ono {to ga o~e ku je ne go u pret hod ne tri go di ne, ali da ga o~e ku je mno go te ì po sao jer je re li sa Ar gen ti ne i î lea pro {i ren i na Pe ru, ko ji pred sta vqa ve li ku ne po zna ni cu. Ipak, u in ter vjuu za B92 pred Da kar ko ji star tu je u Mar del Pla ti 1. ja nu a ra na gla {a va da mo è da do |e do pla sma na me |u pr vih 50… - Ap so lut no sam pri pre mqen, jer Da kar re li ve o ma ozbiq no shva tam. Vi {e od 30 tr ka sam vo zio ove go di ne u {am pi o na ti ma Sr bi je, Hr vat ske, Ma |ar ske, Bal ka na, kao i u Ru mu ni ji, Tur skoj, Gr~ koj i Ma ke do ni ji, ta ko da sam ura dio sve ono da bih mo gao da stig nem do ci qa, do glav nog gra da Pe rua, Li me. Pro me nio sam i kon di ci o nog tre ne ra, po ~eo sam da sa ra |u jem sa Zo ra nom Iva no vi }em, ko ji ra di sa fud ba le ri ma Spar ta ka i ra di li smo za jed no ve} od ju la. Ako mo tor bu de funk ci o ni sao ka ko tre ba mi slim da mo gu da ostva rim mno go bo qi re zul tat ne go pret hod nih go di na, a ciq mi je bu dem me |u naj bo qih 50 - re kao je Sag maj ster. Pred sto je }e iz da we Da ka ra vo zi }e se na ve} po zna tim re la ci ja ma u Ar gen ti ni i î leu, ali ma lo ko je upo znat sa oni ma u Pe ruu. - Pre gle dao sam ce lu kar tu, ima mno go gra do va gde }e mo pro la zi ti kao i pret hod nih go di na, ali je ru ta dru ga ~i ja ne go pret hod ne. Ove go di ne Da kar kre }e iz Mar del Pla te, to je naj lep {e tu ri sti~ ko me sto u Ar gen ti ni, kao Mon te Kar lo ili Du brov nik. Uba ci li su opet La ri o hu, Fi jam ba lu, Ko pi ja po, to su naj te è re la ci je na Da ka ru, ali sam ve} do sta pu ta sve to ob i {ao, mo gu slo bod no da ka èm da sam sa da naj bo qe pri pre mqen. Mi slim da ne }u ima ti ni ka kvih pro ble ma {to se ti ~e Ar gen ti ne i î lea, u Pe ruu ni ka da do

sa da ni sam vo zio, ali imam do voq no is ku stva, imam ve} 20 go di na iza se be sa mo to kros mo to rom. Sag maj ster je na pret hod na tri Da ka ra u~e stvo vao pod srp skom za sta vom, a sa da }e vo zi ti i za srp ski tim. - Ove go di ne }u vo zi ti za svoj li~ ni tim Sag maj ster. ê ti ri go di ne sam vo zio pod srp skom za sta vom, sa da ~u vo zi ti za srp ski tim, na dam se da }e mo ove go di ne na pra vi ti ne {to {to do sa da ni smo. U od no su na pret hod na iz da wa pra vi la su se pro me ni la pa }e srp ski mo to ci kli sta sa da vo zi ti mo tor od 450 ku bi ka, a ne od 690, ka kav slu ~aj je bio od 2009. go di ne. - Ku bi ka à mi je sa da 450, sa ko jom imam 15 go di na is ku stva. Mo tor je pot pu no nov za hva qu ju }i Euro pe tro lu i Euro ga su, ko ji su mi ga obez be di li, i mi slim da }e ga mo je is ku stvo do ve sti do ci qa. Na 33. Da ka ru Sag maj ster }e ima ti start ni broj 63, ko ji je znat no lo {i ji u od no su na pret hod na dva iz da wa, ali ve ru je da mo è da na pre du je. Pro {ao sam ve} tri Da ka ra i znam gde da se ran gi ram. Oni vo za ~i ko ji ima ju lo {i je start ne po zi ci je od me ne ima }e pro blem jer }e i}i u do sta ve li koj pra {i ni, tu }e mno go vre me na gu bi ti. Ali, ako se u pr va dva, tri ili ~e ti ri da na, pro bi jem do pr vih 50, to zna ~i da do kra ja mo gu jo{ da na pre du jem, za to {to imam svoj tem po, imam zna we, do sta do bro ba ra tam sa na vi ga ci jom. Mo tor je mno go lak {i ne go do sa da, u isu {e nim re ka ma, na ra znim ser pen ti na ma, u di na ma }e bi ti lak {i za vo `wu i to }e se vi de ti po re zul ta tu. Oni ko ji me pra te tre ba da zna ju, da ako sam oko 40 me sta, tog da na je dao sve od se be, a ako je od 50 do 60 to zna ~i da se ne {to de si lo, da ni sam uhva tio do bar tem po, da sam ne gde po gre {io. Ali, re al no me sto mi je od mah iza fa bri~ kih vo za ~a, oko 40. me sta - re kao je B92 Ga bor Sag maj ster.

No vi po raz Bo sto na, po be da Atlan te

GRAD SKI RU KO MET NI SA VEZ NO VOG SA DA PRO GLA SIO NAJ U SPE [NI JE PO JE DIN CE I KO LEK TI VE U 2011: Tradicionalno i ove godine Gradski rukometni savez Novog Sada je sumirao rezultate klubova pod svojim okriqem u 2011. godini. Tim povodom, u predivnom ambijentu Hotela Park, uprili~ena je sve~anost, gde je op{ti utisak da je rukomet u Srpskoj Atini stao na noge. Mala sala presti`nog Hotela Park bila je zaista mala da primi sve zaqubqenike u rukomet, koji su poèleli da ponovo osete sportski duh i harizmu Novog Sada. Predsednici UO i Skup{tine GRSNS Miodrag Tomi} i Rajko Imbrowev uloìli su mnogo truda koji se na kraju u potpunosti isplatio, jer je ova rukometna svetkovina u svakom pogledu uspela. U godini iza nas za najuspe{nije progla{eni su: Milo{ Bari{i} (igra~), Jasmina Gute{a (igra~ica), \ura| Trbojevi} (trener), Ivan Mandi} i Nemawa Kova~i} (sudije), RK Vojvodina (mu{ki klub), @RK Vojvodina (ènski klub), RK Jugovi} Unimet iz Ka}a (mu{ki klub u radu s mla|im kategorijama), @RK Petrov iz Ka}a (ènski klub u radu s mla|im kategorijama). Nagrade za ìvotno delo oti{le su u ruke Ruìce Veselinovi} i Milovana Radoj~ina, a GRSNS dodelio je i dva specijalna priznawa - RK Metalac „Asko Vidak” iz Futoga povodom ~etiri decenije postojawa i novinaru Dnevnika Mladenu Pavlovi}u za doprinos rukometu i afirmativnom pisawu o wemu. S. R. D.

[am pi o ni NBA li ge iz 2008. go di ne, igra ~i Bo sto na, do ì ve li su i tre }i ve za ni po raz u se zo ni. Bo qi su bi li Hor net si, 97:78. Sa {a Pa vlo vi} je kao star ter od i grao ne pu nih 19 mi nu ta i za be ìo se dam po e na, ~e ti ri sko ka, i po dve blo ka de i ukra de ne lop te. Eki pa Atlan te je za be le ì la i du gi tri jumf, za hva qu ju }i sjaj noj tim skoj igri. Sva pe to ri ca star te ra ima li su dvo ci fren u~i nak, a pri dru ìo im se i Trej si Me grej di. Vla da Rad ma no vi} je za 14 mi nu ta uba cio pet po e na, imao tri sko ka i tri iz gu bqe ne lop te. Xo Xon son je po sti gao 18 po e na, dok su Hor ford i Smit za be le ì li „dabl - dabl” u~in ke. Smit je uba cio 15, Hor ford 11 po e na, obo ji ca su uhva ti la po 10 lop ti i uda ri li po dve blo ka de. Kod Va {ing to na je naj e fi ka -

sni ji bio re zer vi sta Nik Jang sa 21 po e nom. Bo ston po sr }e, a za no vi po raz mo gu da za hva le ka ta stro fal nom {u tu iz igre, sa mo 37 od sto (29-78). U toj ka te go ri ji su ih pred vo di li Xer mejn O’Nil sa 1-6, i Mar kis Da ni jels sa 3-12. Naj e fi ka sni ji u „Kel ti ma” bio je Rej Alen sa 15 po e na, uz do bar {ut iz igre 50 od sto, 5-10, od ~e ga 4-8 za tri po e na. S dru ge stra ne, di ri gent sku pa li cu pre u zeo je Xe ret Xek sa 21 po e nom i de vet asi sten ci ja. Poen ma we, uz 11 sko ko va, za be le `io je Karl Len dri. Re zul ta ti: Gol den Stejt - Wu jork 92:78, To ron to - In di ja na 85:90, [ar lot - Ma ja mi 95:96, Atlan ta - Va {ing ton 101:83, Mem fis - Okla ho ma 95:98, Wu Or le ans - Bo ston 97:78, San An to nio - L.A. Kli pers 115:90, Den ver - Ju ta 117:100, Fi niks Fi la del fi ja 83:103, De tro it Kli vlend 89:105.

U LU „KRE ^E DIN”

c m y

lov

dnevnik

petak30.decembar2011.

LOV NA DI VQE SVI WE U VI ZI ]U

Lo va~ koj bra }i wi va na dar Kr ~e din ski lov ci, wi ho vi prijateqi i gosti minulog vikenda su lovili fazane i ze~eve. Tada su tre}i, a za ovu lovnu sezonu i posledwi put iza{li na zeca, a ulov je bio sa-

je ulovqeno. [to se ze~eva ti~e, wihova populacija je na putu oporavka, a ispo{tovana je i preporuka Stru~ne slu`be Lova~kog saveza Vojvodine, te je smawen broj planiranih izla-

Za jed ni~ ki do ru ~ak u pa u zi lo va

svim zadovoqavaju}i - gotovo svaki lovac je imao divqa~. Lovilo se u revirima „Planina” - leva i desna strana, i „Kalaka~a”. Prema re~ima upravnika LU „Kr~edin” Ran ka Fi li po vi }a, u lovi{te je uneto 500 fazana, a ne{to preko 200

zaka, kako bi se o~uvao mati~ni fond ove divqa~i. Ono {to je u minulom lovu bilo uo~qivo je ~iwenica da je gotovo svaki lovac na sebi imao fluorescentni markirni prsluk sa amblemom LU „Kr~edin”, {to je za svaku pohvalu. To je odraz

lovne kulture, a pre svega mera bezbednosti - da se svi jasno vide i razaznaju. Kr~edinski lovci i wihova organizacija idu punom parom napred. Zahvaquju}i pre svega predsedniku Pre mi l u Po p o v i } u, ure|en je i bogato opremqen lova~ki dom koga }e ukrasiti i novi LCD televizor i DVD ure|aj, a tamo{wi lovci su posebno ponosni na jednog od svojih naj sta ri jih su gra |a na, po ~a snog ~la na LU „Kr ~e din”, ko ji im je nedavno poklonio dva jutra ze mqe. To je osam de se to go di {wi \or |e Ko sa n o v i}, biv {i lovo~uvar. Wemu je pri pre mqe no priznawe i srebrna plaketa koja je trebala da mu bude uru~ena, ali ceremonija je odlo `e na dok se \or|e je oporavi, jer je trenutno bolestan. Kre ~e din ci pla ni ra ju da ovaj velikodu{ni poklon iskoriste tako {to }e na parceli zasaditi remize, te postaviti jednu ~eku, hranili{te i soli{te. D. Kn.

JO[ JED NO HAP [E WE ZBOG KRI VO LO VA

Sr na u ge pe ku, u sta nu go mi la oru` ja Mi o drag L. (34) uhap{en je zbog sumwe da je u~estvovao u krivolovu i da je nedozvoqeno posedovao oru`je i municiju. Policijski slu`benici policijske stanice Ub uhapsili su i odredili pritvor Miodragu L. iz Uba, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr`awa ili no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materijala i krivi~no delo nezakonitog lova, saop{tila je Policijska uprava u Vaqevu. Kako je navedeno, Miodrag L. je u utorak oko 16 ~asova u Milocima, op{tina Ub, zate~en da upravqa vozilom u ~ijoj je unutra{wosti prona|ena malokalibarska pu{ka sa opti~kim ni{anom, kutija sa municijom i odstreqena srna. Pretresom stana Miodraga L. prona|ena je u ilegalnom

po se du i auto mat ska pu {ka „AK47” sa okvirom od 30 metaka, pi{toq i revolver, kao i ve}a koli~ina municije raznih kalibara.

Osumwi~eni }e u zakonskom roku, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Vaqevu, ka`e se u saop{tewu. (Ta njug)

I jed no na zi me do voq no za do bro dru `e we Tradicionalni novogodi{wi lov (24. decembra) na divqe sviwe koji organizuje Lova~ko dru{tvo „Fazan“ iz malog fru{kogorskog sela Vizi} protekao je u lepom dru`ewu i mr{avom ulovu. Okupilo se oko 80 lovaca, a me|u wima je bilo mnogo gostiju iz Ba~ke Palanke, Novog Sada, Beograda, Pan~eva, [apca... Do{li su i stari prijateqi po lovu iz Bjeqine i Lopara, ali i lovci iz Br{adina u Hrvatskoj. Organizatori su se vajkali da je deo lovi{ta u kojem je organizovan lov ~itav mesec bio pod zabranom, da su solili i hranili divqa~, ali ulov je mr{av. Tek pri kraju lova, oko 14 sati,

Branislav Milo{evi} iz Vizi}a ustrelio je jedno nazime od oko 50 kilograma. I to je bilo dovoqno za slikawe i dru`ewe uz meze, muziku... Jedno od opravdawa je i ~iwenica da je ovaj deo lovi{ta uz granicu, a da su ne{to ranije lovci iz Iloka u Hrvatskoj krenuli u lov i pucali. Drugi su pri~ali da je i u obli`wem Nacionalnom parku „Fru{ka gora“ organizovan lov na divqe sviwe pa se, navodno, divqa~ razbe`ala. Bilo kako bilo, tradicija se nastavqa, a ranijih godina u novogdi{wem lovu u Vizi}u lovci su znali da odstrele i desetak divqih sviwa. Ina~e, lovci iz Vizi}a, sela s ne{to vi{e od 300 stanovnika

(najmaweg u ba~kopalana~koj op{tini) nedavno su izgradili fazaneriju. Prostire se na 800 kvadratnih metara, a u potpunosti je za{ti}ena jer je i no}u osvetqena. U wu je sme{teno 80 odraslih petlova i 20 koka koji su kupqeni u fazaneriji u Gajdobri. Ovakav odnos petlova i koka pravda se ~iwenicom {to se koke u ovom lovi{tu ne love ve} se unose radi prirodne reprodukcije. Ovaj objekat za prihvat fazana mo`e da primi do 1.500 ptica, a predsednik ovda{wih lovaca @arko Kozi} ka`e da je plan da se u narednoj godini kupi 500 {estonedeqnih fazanskih pili}a. M. Sy.

kWiGA

petak30.decembar2011.

dnevnik

БЕ О ГРАД СКО - ЗА ГРЕ БАЧ КА ИЗ ДА ЊА

Џо на тан Френ зен као сен за ци ја И з да вач ка ку ћа „ВБЗ-Бе о- град”, део из да вач ке мре же чи ја је цен тра ла у За гре бу, пред ста ви ла је пет но вих на сло ва и на ја ви ла да ће се уско ро по ја ви ти пре вод ро ма на Џо на та на Френ зе на „Сло бо да”.Ка ко је ре као ди рек тор бе о град ске фи ли -

ја ле ВБЗ Ми ле То мић, за гре бач ки ВБЗ је већ штам пао хр ват ско из да ње ро ма на ко ји је про шле го ди не до био пре сти жну на гра ду „Ман-Бу кер”.У Хр ват ској је за крат ко вре ме про да то око че ти ри хи ља де при ме ра ка и То мић о;че -

ку је да ће и срп ско из да ње на и ћи на до бар при јем код чи та ла ца . Фен зен ни је не по зна то име у Ср би ји по што је „Ла гу на” пре ви ше го ди на об ја ви ла ње гов прет ход ни ро ман „Ко рек ци је“. По ја ва „Сло бо де” кра јем про шлог ле та до че ка на је као пр во ра зред на

сен за ци ја у САД, по што се аутор це лу де це ни ју ни је по ја вљи вао у јав но сти док га је пи сао. Овен ча на хва ло спе ви ма и за су та на гра да ма, књи га је по ста ла гло бал ни фе но мен а цир ку ли ше већ и по Ср би ји у ен гле ском ори -

KWIGAZAUVEK

ги на лу и ме ђу они ма ко ји су до шли до хр ват ског пре во да.То мић је обе ћао да ће се у ве о ма крат ком ро ку по ја ви ти срп ско из да ње. За са да се у срп ским књи жа ра ма мо гу на ћи сле де ће но ве књи ге бе о град ског ВБЗ-а: „Ме та тај на” Ме ла Џи ла, „По бу ни те се!” Сте фа на Хе се ла, „Лет из над обла ка” Ри чар да Ба ха, „Књи га о Сил ва ни” Дра га на Мар ко ви ћа и „При ча о Google-u„ Деј ви да Вај за и Мар ка Мол си да. Сте фан Хе с ел, 93-го ди шњи хе рој фран цу ског По кре та от по ра, ди пло ма та и је дан од са ста вља ча УН-ове Оп ште де кла ра ци је о пра ви ма чо ве ка, у књи и зи „По бу ни те се!” крат ко и ја сно по зи ва гра ђа не све та на от пор.Бе о град ски из да вач ВБЗ твр ди да је ова књи га по ди гла на но ге Фран цу ску и це лу Еуро пу јер „за го ва ра ну жност ди за ња вла сти тог гла с а, ну жност бор бе про тив свих мо гу ћих екс пло а та циј ских ме ха ни за ма ко ји, на у штрб пра ва на ро да, ра де у ко рист бес при зор ног бо га ће ња ма њи не”. Име Ри чар да Ба ха је по зна то и оми ље но у це ло ме све ту па и код нас по што су му књи ге „Га леб Џо на т ан Ли винг стон”, „Мост

пре ко веч но сти”, „Илу зи је„, „Јед но” (из да ња „ Мо но и Ма ња на”) сте кле култ ни ста тус и до жи ве ле број на из да ња. Бах је по сле де се то го ди шње па у зе на пи сао ро ман „Лет из над обла ка” у ко ме се вра ћа оми ље ним те ма ма: љу ба ви пре ма ле те њу и про фе си о нал ном за ни ма њу за ме та фи зи ку. Деј вид Вајз и Марк Мол сид су ауто ри књи ге о јед ном од нај ин спи ра тив ни јих ин тер нет ских успе ха на ше га до ба о Googlu, а ба зи ра се на ис тра жи ва њу тех но ло шког и по слов ног аспек та овог пре тра жи ва ча „При ча о Googlu„ до но си де та љан при каз ком па ни је ко ју по кре ће нај на пред ни ја свет ска тех но ло ги ја, а ко ја је у не ко ли ко крат ких го ди на из те ме ља из ме ни ла при ступ ин фор ма ци ја ма о све му, за сва ко га, на сва ком ме сту. ВБЗ је по но во штам пао и би о гра фи ју ле ген дар ног глум ца Павла Ву ји си ћа „По сле фај рон та - књи га о Па ји” Алек сан дра Ђу ри чи ћа, јер је одав но рас про да та, а ин те ре со ва ње за Ву ји си ћа, умет нич ког скит ни цу и ве ли ка на срп ског глу ми шта, не је ња ва. (Танјуг)

СВЕ ТЛА НА ТО МИН, ПРО ФЕ СОР КА УНИ ВЕР ЗИ ТЕ ТА

Чи та ње је па ра лел ни жи вот

но ги љу ди дан ко ји про ве ду без књи ге сма тра ју из гу бље ним. То је за то што књи ге има ју не ку тај ну енер ги ју, уз њих се леп ше и ра до сни је жи ви. Раз ми шља ње о са мом чи ну чи та ња, о то ме за што је ме ни, на сре ћу и дру ги ма то та ко ва жно, отва ра по ље за нај ра зли чи ти је од го во ре. Ме ђу мно го број ним див ним и за ни мљи вим ре чи ма о зна ча ју књи га у не чи јем жи во ту, ода бра ла сам да пре при чам Ми ха и ла Пан ти ћа: Ко не чи та, про пу шта не ко ли ко ва жних ства ри. Пр во, свој жи вот чи ни си ро ма шни јим, јер је чи та ње па ра лел ни жи вот, и је дан жи вот ви ше. Ако мач ка има де вет жи во та, па си о ни ра ни чи та лац има их ба рем два. Дру го, онај ко не чи та ус кра ћу је се би мо гућ но сти ду бљег уви да у жи вот, друк чи је ре че но, не раз у ме жи вот оно ли ко ко ли ко нам је да то да га раз у ме мо. Тре ће, не по ла зи му за ру ком да бу де не ко дру ги и да бу де не где дру где. Чи та ње не са мо да обо га ћу је не го стал но ме ња и до пу њу је на ше би ће, наш иден ти тет. Реч ју, чи та ње је јед на од нај ин тен зив ни јих и нај сми сло твор ни јих рад њи ко је чо век у жи во ту мо же да при у шти. По ме ну ћу не ке од књи га ко је су ми, по след њих ме се ци, улеп ша ле жи вот. По сто је, на и ме, књи ге ко је чи та те са ми код ку ће и сме је те се гла сно! Ве о ма ра до чи там Мир ја ну Ђур ђе вић, сви ње ни ро ма ни су из у зет но ду хо ви ти, а стил ски до те ра ни, уз фи ни пси хо ло шки увид. Ре кла бих да иза ње них књи га „Чу ва ри све -

ти ње“ (о Ми ро сла вље вом је ван ђе љу) и „Ка ја, Бе о град и до бри Аме ри ка нац“сто ји озби љан рад, књи жев но и сто риј ски у пр вом ре ду. Ан те То мић ми је исто ве о ма драг аутор, пре по ру чи ла бих, за до бро рас по ло же ње, ње го ве књи ге „Што је му шка рац без бр ко ва“ или „Чу до у По ско ко вој Дра ги“. Из пот пу но дру гог ре ги стра по ти чу књи ге Ве се ли на Мар ко ви ћа, ко га сма трам на шим нај зна чај ни јим са вре ме ним про зним пи сцем. То су књи ге ко је не мо же те да ис пу сти те из ру ку, а све су, са мо не за бав не и сме шне. То су озбиљ не и ег зи стен ци јал но ва жне књи ге, ко је се не чи та ју у до ко ли ци. „Из ра ња ње“ и „Ми раз ли чи ти“ пре све га је су од лич но на пи са ни ро ма ни. Шта, у ства ри, чи ни до бру књи гу? Кри те ри јум до бре књи ге је сте да она чи та о ца „узме под сво је“. У ро ма ни ма Ве се ли на Мар ко ви ћа има мо по вра так при чи, оно ме што је књи жев ност од у век и би ла. Сво ју по е ти ку де фи ни сао је као ис пи ти ва ње ма пе ду ха, на ма не по зна тих сло је ва не све сног: „Чак и ако не стиг не мо до ци ља, са мо тра га ње ће нас про ме ни ти. Мно ги љу ди, за ро ње ни у ри ту а ле сва ко днев ног жи во та, рет ко раз ми шља ју о соп стве ним ду би на ма. Бо ље зна ју шта се де ша ва на дру гој стра ни све та не го у њи ма са ми ма“.

KWI@EVNA BA[TINA

Гла сник за цр кве но-на род не по сло ве

рп ски ми тро по лиј ски гла сник, зва ни чан ор ган за на род но цр кве не ав то ном не по сло ве“, из ла зио је у Срем ским Кар лов ци ма од 1903. до 1920. го ди не. Од 1913. био је зва ни чан ор ган за цр кве но на род не по сло ве. За уред ни штво нај пре је био од го во ран Ма та Ко со вац, а по том Ни ко ла Мак си мо вић, Ла за Се ку лић и опет Ни ко ла Мак си мо вић. Уз ча со пис као до да так из ла зио је „Ар хив за исто ри ју Срп ске кар ло вач ке ми тро по ли је“, чи ји уред ник је био Ди ми три је Ру ва рац. У Би бли о те ци Ма ти це срп ске по сто ји овај ча со пис и он је пре тра жив у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке.

Шта је за јед нич ко ро ма ни ма „Из ра ња ње“ и „Ми раз ли чи ти“? То су ли ко ви: љу ди, ко ји ствар ност ви де и до жи вља ва ју на на чин дру га чи ји од ве ћи не. Ве се лин Мар ко вић пи ше о љу ди ма ко ји има ју из ра же ну ин тро спек ци ј у, ко ј и осве ш ћа ва ј у сво ј е тра у ме, сло је ве све сти и ана ли зи ра ју свет око се бе. То су све са мо не љу ди ко је је Кр ле жа сјај но ока рак те ри сао: „Тру бе ћи сво јим тје ле сним ру па ма сна шли су се у све ми ру“, да кле, не кон зу мен ти, не па ја ци на по крет ној тра ци, не го љу ди ко ји по сма т ра ју, пи т а ју се, раз ми шља ју. Бо љу по де лу љу ди не знам, до да ла бих да је она за ме не, од ка да пам тим, би ла и оста ла је ди на ва же ћа.

У ро ма ну „Ми раз ли чи ти“, као и у „Из ра ња њу“ ју на ци ма је не ки до га ђај из де тињ ства су штин ски про ме нио жи вот и од ре дио њи хо во по на ша ње. У „Ми раз ли чи ти“ пра ти мо две па ра лел не при че: де вој ка Ва лен ти на ро ђе на је с ге нет ским по ре ме ћа јем, а Вла ди мир је био све док смр ти сво је се стре – ове тра гич не окол но сти ути ца ле су на њи хо ву суд би ну. Овај ро ман је сте при ча о са зре ва њу ово дво је мла дих љу ди и на чи ну на ко ји успе ва ју да се об ра чу на ју са соп стве ном раз ли чи то шћу – обо је су до жи ве ли не што ве о ма ма ло ве ро ват но и то их је уда љи ло од све та и обе ле жи ло. Опи сан је на чин на ко ји се они но се са том сво јом жи вот ном си ту а ци јом, од но сно ка ко игра ју с кар та ма ко је су им по де ље не. Ве се лин Мар ко вић је мај стор до бре при че. Има до те ран стил, од лич не ди ја ло ге, урав но те же ну ком по зи ци ју и до бро ода бра на сред ства ди рект не и ин ди рект не пор т ре ти за ци је сво јих ју на ка, пре све га под свест и сан. Ње го ви тек сто ви по твр да су да је бит на до бра при ча, али исто та ко и на чин на ко ји је она ис при ча на. И на кра ју: про тив реч на је исти на да су ре чи нај не по сто ја ни је али ипак, на кра ју и по сле све га, је ди но оне оста ју.

TOP-LISTA Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Љубитељи књиге” 1. „Авантуре неваљале девојчице”, Марио Варгас Љоса- „Лагуна” 2. „Калуђер који је продао свој ферари”, Робин Шарма - „Моно и Мањана” 3. „Мein Kampf”, Светислав Басара - „Лагуна” 4. „Тигрова жена”, Теа Обрехт - „Лагуна” 5. „Сунце мени, сунце теби”, Весна Дедић Милојевић - „Чигоја” 6. „Ловац на змајеве”, Халед Хосеини - „Лагуна” 7. „Вампирски дневници”, Л. Џ. Смит - „Чаробна књига” 8. „Три метра изнад неба”, Федерико Моћа - „Океан” 9. „Немаш појма колико те волим”, Ива Штрљић - „Лагуна” 10. „Свет по Кларксону”, Џереми Кларксон - „Чаробна књига”

НО ВО ИЗ „АР ХИ ПЕ ЛА ГА”

Са га о ле по ти и љу ба ви

о ман „Док не пад не ноћ“, но во де ло Мај кла Ка нин ге ма, до бит ни ка Пу ли це ро ве на гра де за књи жев ност, об ја вио је не дав но бе о град ски „Ар хи пе лаг“ у пре во ду Ани ке Кр стић. То је јед но од пр вих из да ња овог ро ма на из ван ен гле ског го вор ног под руч ја. Пре ма ми ш ље њ у амер тич ке и европ ске кри ти ке, реч је о ре мек-де лу на шег вре ме на и мо жда нај бо љем Ка нин ге мо вом де лу. Ро ман „Док не пад не ноћ“ уз бу дљи ва је при ча о сва ко дне ви ци, љу ба ви и стра сти. Мајкл Ка нин гем, је дан од воде ћих са вре ме них свет ских пи са ца, об ли ко вао је сна жну при чу ко ја свој из вор на ла зи у људ ској сва ко дне ви ци и уну тра шњим све то ви ма чо ве ко ве при ро де. Слу же ћи се мај стор ски суп тил ном пси хо ло шком мо ти ва ци јом, Ка нин гем по сте пе но ожи вља ва уз бу дљив свет ве чи тих те ма жи во та и умет но сти: љу бав, љу бо мо ра, ле по та, по ро ди ца, ин ти ма, сек су ал ност, при ја тељ ство, иден ти тет. Аутор при по ве да о Пе те ру и Ре бе ки Ха рис, че тр де се то го ди шња ци ма с Мен хет на, из Со хоа, у чи јем мир ном и ис пу ње ном жи во ту до ла зи до нео че ки ва ног пре о кре та. Ју на ци од јед ном у сво јој сва ко дне ви ци от кри ва ју си ле за ко је су ми сли ли да ви ше не по сто је и из без лич не обич но сти упа да ју у вр тлог стра сти и ис ку ше ња, са зна ва ју ћи мно го и о се би и о дру ги ма. Ка нин гем ис пи су је уз бу дљи ву при чу о сва ко днев ном жи во ту, али пу ну ди на ми ке и по тре са, нај ра зли чи ти јих аван ту ра и пре о кре та. „Док не пад не ноћ“ је ро ман ко ји нас под сти че да ду бо ко осе ћа мо и раз ми шља мо о сми слу ле -

по те и о ме сту љу ба ви у на шим жи во ти ма. То је то пла и са др жај на књи га о емо ци ја ма ко је мо гу да пре о бра зе чо ве ков жи вот- пре по ру чу је из да вач. Мајкл Ка нин гем у овом ро ма ну во ди да ле ко се жан ди ја лог са про зом То ма са Ма на, по го то ву са но ве лом „Смрт у Ве не ци ји“. „Ка нин гем вам не до зво ља ва да не оста ви те ње го ву књи гу. Он при ча при чу, али не при ча пре ви ше. Ни сте умор ни од де та ља;

стал но же ли те да ви ди те шта се у ње го вом ро ма ну да ље до го ди ло“, на пи са ла је по зна та књи жев ни ца Џе нет Вин тер сон у сво јој кри ти ци ро ма на. Ка рен Вол би ис ти че сна гу, ле по ту и уз бу дљи вост Ка нин ге мо вог сти ла: „У овом ро ма ну по сто је ре че ни це та ко сна жне, пре ци зне и ле пе да го то во леб де из над стра ни ца књи ге.“ Пре ма До ни Си мен, ова ро ман је „из у зет на, лу цид но ду хо ви та, то пла, фи ло зоф ска и по тре сна при ча о тај на ма ле по те и жуд ње, умет но сти и за блу да, ста ро сти и љу ба ви. Р. Л.

E Ви ле ња ци пу ту ју на Се вер ни пол N ET ] O [

а са мо не к о ли к о го ди на књи га „Ви ле њак на по ли ци“ ко ја се про да је уз лут ки цу ви ле ња к а, по ста ла је на ци о нал на сен за ци ја ко ја се про да је у ви ше од 12 хи ља да књи жа ра ши ром Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва. За ро ди те ље, ма ли ви ле њак је пра ви по моћ ник, јер се по ја вљу је сву да по ку ћи ка ко би „над гле дао“ де цу и из пр ве ру ке слао из ве штај Де да Мра зу да ли је де те ствар но до бро или ни је. Ке рол Ебер солд и ње не ћер ке Чан да Бел и Кри ста Питс, ко је су ство ри ле ви ле ња к а и при чу „Ви ле њак на по ли ци“, ка жу да су хте ле да аме рич кој де ци пре не су по ро дич ну тра ди ци ју, у ко јој се играч к а у об ли ку ви ле ња к а сва ког ју тра по сле Да на за хвал но сти по ја вљи ва ла на њи хо вим по ли ца ма, да би уве че не ста ја ла у прав цу Се вер ног по ла с из ве шта јем Де да Мра зу лич но о то ме да ли су би ле до бре то га да на. Њи хо ву књи гу

у по чет ку је од би ло не ко ли ко из да ва ча, па су од лу чи ле да осну ју соп стве ну из да вач ку ком па ни ју и из да ју је са ме, као и да са ме на пра ве лут ку ви ле ња к а ко ја се про да је уз књи гу. Од 2005, ка да се ова књи га пр ви пут по ја в и л а на по л и ц а м а књи ж а р а у Атлан ти, до да нас, „Ви ле њак на по ли ци“ про дат је у два и по ми ли о на при ме ра к а. Про да ја је на ро чи то по ра сла ка да су је пре у зе ле ве ли ке про дав ни це као што је „Тар гет“, где је рас про дат цео ти раж у ре корд ном ро ку. Ова књи га до спе ла је на дру го ме сто на ли сти бест с е л е р а ча с о п и с а „УСА ту д еј“ и „Вол стрит џур нал“, а пр вог да на по сле Да на за хвал но сти 4,2 ми ли о на гле да ла ца укљу чи ло је те ле ви зо ре да по гле да при чу о овој књи зи, при к а за ну на те ле ви зиј ској мре жи ЦБС. На ин тер не ту се мо гу на ћи и упут ства где све мо же те по ста ви ти ви ле ња к а-

над зор ни к а, као и ка ко мо же те да га об у чете по по след њој мо ди. Пред став ни ци нај ве ћег лан ца књи жа ра у САД „Барнс и Нобл“ ка жу да по пу лар ност ове књи ге ра сте из го ди не у го ди ну, а по ро дич на ком па ни ја Ке рол Ебер солд и ње них ћер ки данас је вред на ви ше од 10 ми ли о на до ла ра. Да ли је у пи та њу чи ње ни ца да ма ли ви ле њак по ма же ро ди те љи ма у вас пи та ва њу де це, или су се де ца за си ти ла при ча о Де да Мра зу и ир ва си ма, па тра же не што но во, а ви ле ња ци су до са да би ли у за пећ ку, не зна се. По зна то је са мо да су де ца мно го опу ште ни ја кад зна ју да ви ле њак сва ке но ћи пу ту је на Се вер ни пол да ка же Де да Мра зу ка ко су тог да на би ли до бри и да су за слу жи ли по кло не. И. Вујанов

kultura

c m y

dnevnik

petak30.decembar2011.

БАЛЕТСКА ПРЕМИЈЕРА

Вера у снагу музике и игре „Крцко Орашчић“ Петра Иљича Чајковског, у кореографији и режији Елдара Алијева, под диригентским вођством Микице Јевтића, и извођењу Балета Српског народног позоришта Премијерним извођењем балета „Крцко Орашчић“ (Шчелкунчик) Петра Иљича Чајковског Балет Српског народног позоришта поклонио је новосадској публици, у сусрет новогодишњим празницима, љупку, визуелно изванредно естетизовану представу, у режији и кореографији госта из САД-а Елдара Алијева, уметника респектабилне, међународне играчке и кореографске репутације. Своје маштовито виђење овог класичног балета у два чина, које има извориште у оригиналној Хофмановој причи „Шчелкунчик и краљ мишева“(верзија Александра Диме, сина) као и у либрету Маријуса Петипа (светска премијера била је 1892. у Маријинском позоришту у Петербургу) Елдар Алијев је, како сам истиче, конципирао као савремену бајку која гледаоцима свих генерација треба да пружи особени доживљај вредности које прожимају живот, а то је вера у неуништивост лепоте, вера у победу добра над злим, као и вера у снагу уметности, овога пута музике и

игре, којом се оплемењују сва наша чула. Тако је представа добила јасну концепцију приче у причи са прологом у првом чину и епилогом у другом. Читљивост сижеа, режијски је постигнута динамичном променом сценографије која визуелно ванредно лепо води гледаочеву машту из сфере породичних збивања у свет сна и бајковитости.У тако замишљеном оквиру, нижу се варијације и плесови, привлачног кореографског рукописа који следи изванредну музику Чајковског. На премијерном као и репризном извођењу, публика је уместо најављеног играчког пара, првака новосадског Балета, Андреја Колчеријуа и Јелене Лечић Колчерију (којима је због болести онемогућен наступ) у насловним улогама Виле шећера и Крцка принца, видела млади јапански играчки пар врсних плесних квалитета. Асука Маруа и Такуја Сумитомо потписали су ангажман у Балету СНП-а за ову и наредну сезону, а својим наступом освојили су на-

клоност публике која је препознала њихов уметнички потенцијал - прецизну играчку технику, нарочито Асуке Маруо, али и убедљивост уметничке интерпретације ликова, што се могло уочити у великом класичном па де де -у (pas de de ux) другог чина. Необично је што се редитељ Алијев определио да у Валцеру цвећа, тој изванредној музичкој целини представе у овом балету, играју свега шест балерина и три играча, што је осиромашило плесну атмосферу на сцени. Посебан шарм и младалачку свежину представи дао је наступ деце, ученика новосадске Балетске школе и чланова КУД-а „Сплет” у првом чину, што комплетну слику породичног дома на бадње вече чини животнијом. Иначе, истанчаним одабиром, кореограф Елдар Алијев, доделио је улогу девојчице Кларе, младој балерини Теони Радановић, солидно технички и глумачки припремљеној за ову улогу, чији наступ је одисао спонтаношћу, топлином

КОНЦЕРТ СТЕФАНА МИЛЕНКОВИЋА СА „ГУДАЧИМА СВЕТОГ ЂОРЂА“ У СИНАГОГИ

По стандардима високог виртуозитета Невероватна посећеност божићно-новогодишњих концерата које Музичка омладина Новог Сада и ове године изузетно професионално и с великим успехом припрема, учинила је да организатор повећа њихов број с првобитно планираних четири, на седам програма. У избору актуелних светских имена уметничке музике који се у оваквим „свечарским“ приликама опреде-

тилаца створио и одређену гужву, лупао столицама и усред и у паузама свирања, вртео се по „шкрипавој“, старој дрвеној галерији и производио најразличитије звучне сензације. Међутим, оно што је највише сметало интерпретаторима, првенствено Стефану Миленковићу, јесте доследно, и како се музицирање одвијало, све интензивније тапшање између ставова извођених

шњих ометања, врхунски презентиран. Почев од Серенаде за гудаче Петра Иљича Чајковског, са Стефаном Миленковићем као агилним концетмајстором, тонски веома издиференциране, у целини врло сонорног, „засићеног“ звука, и у сваком тренутку јарко исијавајућом, пунокрвном енергијом, те у свакој инструменталној групи и линији „пастозно“ испеваном кантиленом.

Из балета „Крцко Орашчић“

Фото: Б. Лучић

емоција и искреношћу. Лик писца Хофмана, касније Дроселмајера, конципирао је више драмски него играчки, тако да су Милан Лазић (прва подела) и Иван Ђерковић (друга подела) имали довољно креативног простора, да пластично, свако на свој начин, осмисле карактер овог лика. У Шпанској, Арапској, Кинеској и Руској игри, које у балету „Крцко Орашчић“, музички и кореографски одсликавају темперамент и фолклор више националности, до изражаја су дошли наступи Дуње Лепуше, Катарине Кљајић, Азус Оиши и Милана Ивана.

Представа плени ефектним и динамичним сценама у којима се кулисе померају сходно развоју радње, чиме се постиже жива и узаврела атмосфера (борба мишева са луткама војницима).Њену посебност и оригиналност чине експресивно осмишљене маске мишева /Краљ мишева/ Ратилде и Крцка војника, које су израдили Сарваш Шандор и Милица Комазец Грбић. Креативни тим у којем су овога пута свој високи професионализам испољили сценографкиња Олга Ђурђевић, костимографкиња Мирјана Стојановић-Маурич као и диригент Микица Јефтић, дао је пун

допринос осмишљавању идеја кореографа Елдара Алијева, пруживши гледаоцима пун сценски доживљај представе коју ће пре свега млади са задовољством гледати. Иначе, прво извођење „Крцка Орашчића“ на сцени СНП-а било је 20.маја 1968 у кореографији и режији Ике Отрина, и под диригентским вођством Младена Јагушта. Уследиле су затим верзије: кореографа Валерија Ковтуна под диригентском палицом Имреа Топлака 1991, као и поставка Виктора Литвинова, којом је дириговао Душан Михајловић, 1998. године. Снежана Субић

БЕОГРАДСКА ФИЛХАРМОНИЈА КОНЦЕРТИМА ОБЕЛЕЖАВА СВЕ НОВЕ ГОДИНЕ

НА НОВОГОДИШЊЕМ КОНЦЕРТУ БЕЧКИХ ФИЛХАРМОНИЧАРА

Диригује Марис Јансонс По други пут након 2006. године летонски диригент Марис Јансонс ће 1. јануара 2012. стати за пулт Бечких филхармоничара. Према речима председника Управног одбора Бечких филхармоничара Клеменса Хелсберга први заједнички концерт одржан је у априлу 1992, а предстојећи концерт ће обележити 20-годишњи јубилеј ове сарадње. Новогодишњи концертни деби Јансонса 2006. године изазвао је овације од стране публике и медија. Концерт, који у Златној сали бечког Музикферајна изводи оркестар Бечке филхармоније, сваког 1. јануара пре свега је посвећен делима композитора из породице Штраус (Јохана Штрауса оца, Јохана Штрауса сина, Едуарда Штрауса и Јозефа Штрауса), али повремено укључује и дела других композитора брзог, оптимистичног опуса: валцера, полки, мазурки, маршева. Марис Јансонс је од 2003. главни диригент симфонијског оркестра Баварске радио-телевизије, а од 2004. године има исту позицију у Con cert ge bo uw оркестру из Амстердама.

Прослава различитости Београдска филхармонија одржаће вечерас традиционални Новогодошњи концерт којим ће обележити долазак Нове године по грегоријанском календару. У циклусу пет новогодишњих концерата, за који је Фондација Београдске филхармоније Зубин Мехта добила подршку Европске уније, обележене су нове године по јеврејском и исламском календару. Следе новогодишњи концерти вечерас по грегоријанском, по јулијанском 13. јануара док ће кинеска нова година бити обележена 20. јануара. На сваком од ових концерата домаћин је представник заједнице чија се нова година обележава, на вечерашњем концерту домаћин ће бити београдски надбискуп Станислав Хочевар. До сада су домаћини концерта били рабин Србије Исак Асиел и муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић. Београдска филхармонија на вечерашњем концерту наступиће под диригентском управом Росена Миланова, солисти су млади певачи Бранислава Подрумац, сопран, Драгана Поповић, мецосопран, Ипча Рамановић, баритон. На програму Новогодишњег концерта је лака, лепршава музика: увертира из опере Жака Офенбаха „Орфеј у

подземљу„, Хофманове приче из Офенбахове „Баркароле„, одломци из „Севиљског берберина„ Ђоакинија Росинија, популарне композиције Јохана Штрауса које Бечка филхармонија традиционално изводи на великом Новогодишњем концерту у Бечу 1.јануара. Београдска филхармонија обрадоваће своју публику извођењем популарне Штраусове Трич трач полке, Краљевског валцера, Пицикато полке и одломцима из његове комичне опере „Слепи миш”.Диригент Миланов најавио је да ће за новогодишњи концерт извести музику карактеристичну за бечку школу деветнаестог века, уз коју ће публика пожелети да заигра, која одише фестивалском атмосфером. „Идеја Филхармоније о обележавању нових година различитих култура музиком је одлична, славимо различитост на један потпуно аполитичан и нерелигиозан начин„, каже Миланов.На концерту ће се представити и три млада афирмисана певача још недовољно позната београдској публици: сопран Подрумац, мецосопран Поповић и баритон Рамановић који ће извести најпопуларније арије из опера Росинија, Штрауса и Офенбаха.

ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ „ПРОМЕТЕЈА“

Фото: С. Дорошки

љују за нестандардније, „опуштеније“, и широј публици пријемчивије садржаје, Новосађанима је свакако посебан и увек привлачан сусрет с нашим неоспорно најпознатијим и најпопуларнијим виолинистом Стефаном Миленковићем, чији би наступи, уверени смо, били увек изузетно посећени чак и да их одржава сваког месеца. Сигурно и због тога, што би се у Синагоги сукцесивно окупљали, као и овог пута, сви они који га до сада нису чули, или никада нису присуствовали неком програму класичне музике, а Нови Сад је ипак велики град. Интересовање за најновије гостовање славног музичара, чије име у ширим круговима представља синоним за „озбиљног“ уметника, односно представника сфере сериозне музике, приређено 27. децембра, на којем је виолиниста свирао с нашим најбољим камерним оркестром, у Новом Саду такође веома омиљеним „Гудачима светог Ђорђа“, било је и поред очекивања огромно. Разуме се да је тако велики број посе-

остварења, што је он, на себи својстен, неконвенционалан и шармантан начин, климањем главом, мимиком, гестом, покретом гудала, или наклоном ка балкону отворено показивао, али ништа од тога није утицало на измену понашања „пренапученог“ аудиторијума. О пљескању између делова композиција постоје различита схватања. Неки мисле да је то спонтано изражавање допадања, нарочито после бурнијих и дужих одсека, па има и сврху малог предаха, многима пак, нарочито музичарима па и „осетљивијим“ посетиоцима више смета но што годи, углавном им ометајући концентрацију, али у сваком случају не улази у протоколарно концертно понашање. Управо, и због тога што у првом реду прекида природни ток вишеставачних дела и извођења, а верујемо, омета пажњу и самог „тапшача“, и још много тога. Што се тиче програма, он је био стандардан, без новогодишњих „иновација“, премда и популаран и пријемчив, најзад, и поред споља-

Миленковићева улога као солисте у трећем ставу Виолинског концерта у ха- молу Никола Паганинија, познатом под називом „La Cam pa nel la“, остварена је по стандардима високог техничког виртуозитета, с флажолетним двохватима и пицикатима, те експресивне мелодиозности. Још експониранија била је у „Четири годишња доба у Буенос Ајресу“ Астора Пјацоле, о чему и не бисмо овом приликом детаљно писали, будући да је ово познато остварење, својеврсни „тангонуевски“ одјек сличног (по називу и програму) остварења Антонија Вивалдија, изведено и на протеклом Бемусу. Тада је тумач солистичке партије била Марија Шпенглер, „концертмајсторица“ „Гудача светог Ђорђа“, а ми смо о тој интерпретацији такође изрекли низ суперлатива у овој истој Дневниковој рубрици, означивши њен, и наступ овог оркестра, и као један од најбољих концерата на 43. октобарским свечаностима музике у Београду. Марија Адамов

„Огледала воде” Саве Стојкова У галерији новосадске издавачке куће „Прометеј“ поводом двадесетдвогодишњице постојања овог издавача уприличена је занимљива изложба „Огледала воде“ реномираног сомборског сликара Саве Стојкова.Сликар Стојков нам је углавном познат по портретима сељака, по салашима, призорима из сеоског живота и старинским кућама у сеоском амбијенту. Стојков је коренима и мотивима везан за Сомбор и његову ближу околину. Слике на овој изложби, уља на платну овећег формата су препознатљиве. Стојков није променио свој стил, али ова тематска изложба је другачија - она, као што и њен назив казује, има за тему воду. По речима др Драшка Ређепа, који је отворио изложбу, „огледала воде Саве Стојкова веома маре тихи говор, шапат тихог испарења, додир благости, лековити додир нагости у врелим нашим августовским данима, о ноћима не вреди ни говорити“. Изложене слике су пејзажи, обавезно са елементом воде, нај-

чешће без присуства људи и живог света. Блискост са природом је једна од препознатљивих карактеристика сликаревог доживљаја света. Ове слике поседују богатство боја - некад летњих, понекад јесењих: наранџасте, зелене, жуте, црвене и плаве у свим њеним валерима, те неку смиреност у реализацији призора, који делују

умиријуће и идилично као одраз неког другачијег, спокојнијег света, лишеног брига и тензија савременог живљења. Очито Сава Стојков не престаје да нас изненађује и радује и у својој деветој деценији. Чаролија Саве Стојова и даље траје. Поставка траје до 10. јануара. Љ. Поповић-Бјелица

svet

petak30.decembar2011.

dnevnik

SI RI JA OP TU @U JE LI BAN ZA PRO DA JU ORU@ JA

U SU SRET NO VOJ GO DI NI

Al Ka i da du` gra ni ce @i te qi Sa moe pre ska ~u DA MASK: Ambasador Sirije u Bejrutu pozvao je libansku vladu da onemogu}i pripadnike Al Kaide da krijum~are oru`je iz Libana

da preduzme „jasne i odlu~ne mere za okon~awe {verca oru`ja”, objavqeno je na Hezbolahovom sajtu Al Intikad.

Gra ni ca iz me |u Si ri je i Li ba na

u Siriju, {to je libanski premijer demantovao tvrde}u da za tako ne{to nema dokaza. Sirijski ambasador u Libanu Abdelkarim Ali povezao je sumwe za krijum~arewe oru`ja s tvrdwama da su pripadnici Al Kaide prisutni du` libansko-sirijske granice i pozvao zvani~ni Bejrut

„Otkri}e libanskog ministra odbrane Fajeza Ghosna da se pripadnici Al Kaide infiltriraju u Siriju preko pograni~nog libanskog sela Ersal, problem je s kojim se mora postupati odgovorno i ozbiqno”, primetio je sirijski ambasador u Bejrutu. Ali je ocenio da je krijum~arewe oru`-

30. de cem bar

API JA: Malo ju`nopacifi~ko ostrvo Samoa i susedno ostrvo Tokelau napravi}e vremenski skok. U pono} na tim ostrvima je umesto 30. po~eo 31. decembar. Za 186.000 qudi na Samoi i za 1.500 na Tokelauu petak 30. decembar ne}e postojati. Skok u budu}nost ta dva ostrva dolazi 119 godina nakon {to su ameri~ki trgovci naterali lokalne samoanske vlasti da usklade vreme na svojim ostrvima sa Ameri~kom Samoom i SAD, kako bi pomogli wihovu trgovinu sa Kalifornijom. Me|utim, takvo ra~unawe vremena posledwih godina postalo je problemati~no, jer su Samoa i Tokelau po~eli skoro ceo dan da kasne za Australijom i Novim Zelandom, veoma va`nim trgovinskim partnerima. U poku{aju da to re{e, vlasti Samoe u junu su usvojile zakon

AN KA RA: Najmawe 35 Kurda poginulo je ju~e u vazdu{nim udarima turske vojske na jugoistoku zemqe, blizu granice sa Ira kom, sa op {ti li su pro kurdska Partija za mir i demokratiju (BDP) i lokalne vlasti. BDP je u saop{tewu navela da je u bombardovawu kod sela Ortasu, u provinciji Sirnak, ubijeno 35 qudi i da su se lideri te stranke zaputili ka popri{tu napada. I prokurdska agencija Firat izvestila je da je u bombardovawu ubijeno 35 seqaka, me|u kojima dece. Pred stav nik BDP Er tan Eris izjavio je prethodno da su na mestu bombardovawa prona|ena 23 tela, od kojih je 19

identifikovano. @rtve su bile stare izme|u 16 i 20 godina. Eris je rekao da su `rtve bile deo grupe od 35-40 qudi koji su ile gal no pre la zi li gra ni cu radi {verca, preneo je AFP. Krijum~arewe je vaàn izvor prihoda za lokalno stanovni{tvo u Turskoj, du` granice sa Irakom, a mnogi me{tani {ver cu ju ci ga re te, go ri vo i raz ne na mir ni ce sa se ve ra Ira ka. Gra do na ~el nik obli `weg mesta Uludere, Fehmi Jaman, rekao je da je dosad prona|e no 30 ugqe ni sa nih te la i osudio je napad kao neprihvatqiv. Jaman kaè da je dràva znala da ti qudi {vercuju u regionu. (Ta njug)

Kim Yong-un pro gla {en vr hov nim vo |om PJON GJANG: Severna Koreja proglasila je ju~e Kim Xong-una, sina preminulog severnokorejskog lidera Kim Xong ILa, vrhovnim vo|om vladaju}e partije, vojske i naroda. U me|uvremenu, na stotine hiqada gra|ana okupilo se na glavnom trgu u Pjongjangu da bi prisustvovali nacionalnom pomenu pokojnom vo|i. Kim Xong-un je posmatrao narod sa balkona, okruèn najvi{im partijskim i vojnim zvani~nicima, preneo je AP. Nacionalnim pomenom i trominutnom ti{inom ju~e ta~no u podne zavr{ena je 12-dnevna àlost u Severnoj Koreji, progla{ena povodom smrti vo|e Kim Xong ILa, koji je sahrawen u sredu.Kim Xong Il je, prema navodima dràvnih medija, preminuo usled sr~anog udara 17. decembra u 69. godini. (Ta njug)

kojim Samoa prelazi na zapadnu stranu me|unarodne datumske granice ~ime je poslovna sarawa sa kqu~nim partnerskim zeqmama - Australijom i Novim Zelandom olak{ana. Samoa sada ima isti datum i sli~no vreme kao susedne pacifi~ke dr`ave. Cere-

monija promene vremena bi}e ozna~ena zvowavom zvona na dva glavna ostrva Samoe kao i molitvama u crkvama. Vlada je saop{tila i da }e oni koji je trebalo da rade 30. decembra biti pla}eni za propu{teni dan. (Ta njug)

Za No vu go di nu mi nus 55 ste pe ni JA KUTSK: Temperatura vazduha u Jakutiji u severoisto~nom delu Sibira, ~ijih se vi{e od 40 odsto teritorije nalazi iznad severnog polarnog kruga, mogla bi uskoro da se spusti ispod 55 stepeni ispod nule. Kako je agenciji RIA Novosti rekao predstavnik Hidrometeorolo{ke i ekolo{ke uprave Republike Saha (Jakutija), takva hladno}a o~ekuje se na severu i istoku, a mogla bi se zadr`ati i prvih dana januara. Prema wegovim re~ima, tako niske temperature o~ekuju se u no}nim satima, a prati}e ih gusta magla. Iako za Jakutiju hladne zime nisu retkost, nije uobi~ajena takva temperatura za kraj decembra i po~etak januara. U ve}em delu Jakutije prose~na temperatura je ni`a

Va zdu {ni na pad na Kur de

Iran i Pe ta flo ta TE HE RAN: Iranska izvi|a~ka letelica snimila je ameri~ki nosa~ aviona tokom vojne ve`be koje odr`avaju iranske snage u Persijskom zalivu, izjavili su ju~e vojni zvani~nici u ovoj zemqi. „Na{a mornarica posmatra pokrete inostranih snaga u regiji”, rekao je kontraadmiral Mahmoud Mousavi.Iran odr`ava desetodnevne vojne ve`be u me|unarodnim vodama zaliva Hormuz i najavquje da }e ga zatvoriti u slu~aju da zapadne zemqe uvedu sankcije Teheranu. Ameri~ka peta flota upozorila je vlasti u Teheranu da ne}e tolerisati nikakav prekid saobra}aja kroz Persijski zaliv. (Ta njug)

ja i terorizam komplementarni i da mere libanske vlade za stavqawe ta~ke na to pitawe moraju biti „jasne i odlu~ne”. Libijski premijer Naxib Mikati demantovao je navode sirijskog ambasadora i naveo da nema dokaza da Al Kaida deluju u Libanu. Sirijske bezbednosne snage ubile su jo{ 14 civila, uo~i dana{we posete posmatra~a Arapske lige regionima koji se smatraju za jako opoziciono upori{te sirijskom reìmu, saop{tile su grupe za za{titu qudskih prava. Me|u ubijenim civilima je i petogodi{we dete, koje je stradalo u regionu Homs kada su vojnici reìma predsednika Ba{ara al Asada otvorili vatru na nenaoruàne demostrante i ubili najmawe {est osoba, javila je agencija AP. Posmatra~i Arapske lige trebalo da obi|u severni Idlib, Hamu i Daru na jugu zemqe, gde su izbili prodemokratski nemiri jo{ sredinom marta. AP navodi da, iako je sirijski reìm u~inio „ustupke” posmatra~ima, ukqu~uju}i osloba|awe skoro 800 zatvorenika, vojska je „pred pritiskom” da rastera uglavnom mirne demostrante. (Ta njug)

od klimatske norme za {est do osam stepeni, rekao je sagovornik RIA Novosti, obja{wavaju}i da vreme u toj ruskoj republici ve} nekoliko dana odre|uje mo}ni anticiklon, zbog koga se u regionu i zadràva neuobi~ajena hladno}a. Rekordi niskih temperatura obi~no se registruju u jakutskim selima Ojmajkon i Verhojansk i prema podacima meteorologa, u Verhojansku je apsolutni rekord zabeleèn 15. januara 1885. godine sa minus 67,8 stepeni, a u Ojmjakonu u zimu 1924. kada se ìva u termometru spustila do 71,2 stepena ispod nule. RIA Novosti navodi da je nekoliko godina kasnije - 1938. godine, temperatura vazduha u Ojmjakonu bila je ~ak minus 77,8 stepeni. (Ta njug)

Po ~i we se zo na ba lo va u Be ~u

BE^: Nakon skoro 500 godina tradicije, bal kao glamurozni doga|aj postao je sastavni deo imixa austrijske prestonice. Sezona balova, koja po~iwe posledweg dana 2011. godine i zavr{ava u martu 2012, upravo je pred vratima. U novogodi{woj no}i u palati Hofburg u centru Be~a odràva se „Carski bal”, a potom se re|aju „Bal poslasti~ara”, „Cvetni bal”, „Oficirski bal”, „Policijski bal”. Me|u wima je i tradicionalni srpski „Svetosavski bal”, 28. januara 2012. u hotelu „Parkhotel [enbrun”. Svake godine se u carskom gradu odrì oko 250 do 300 balova sa oko 200.000 gostiju iz zemqe i inostranstva. Balovi se tematski i istorijski razlikuju jer ih organuzuju razli~ite profesije. Najpoznatiji je Operski bal (16. februar 2012.), koji se odràva u zgradi Dràvne opere u Be~u i koji je omiqen i me|u li~nostima sa svetske javne scene i politi~ke elite Austrije. Tako|e, jedan od omiqenih balova me|u be~kom publikom je i „Cvetni bal”, koji se odràva 13. januara 2012. godine. Be~ko gradsko zelenilo }e za tu priliku gradsku ve}nicu pretvoriti u miri{qavu cvetnu dvoranu. Ulaznice za balove kre}u se od 50 do nekoliko stotina evra. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BRO NI SLAV KO MO ROV SKI Poqski predsednik Bronislav Komorovski produ`io je mandat poqskom vojnom kontingentu na Balkanu do kraja juna 2012. godine. Poqski vojni kontigent, koji broji 300 vojnika, deo je Me|unarodnih snaga pod komandom NATO na Kosovu i Metohiji (KFOR) i Snaga Evropske unije MTT (Mobilni timovi za obuku u biv{oj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji).

DEJ VID KA ME RON Britanski premijer Dejvid Kameron je naloìo svojim slu`benicima da razrade planove uvo|ewa novih alkoholnih pi}a na doma}em trì{tu.U igri je navodno plan da se zabrani prodaja akloholnih pi}a po cenama niìm od 63 do 79 dolarskih centi po jedinici. Procewuje se da }e ove promene ko{rtale britanske qubiteqe kapqice dodatnih 1,1 milijardu dolara godi{we.

HU GO Â VES Predsednik Venecuele Hugo âvez postavio je ju~e pitawe da li je Amerika razvila tajno oruìje kojim je mogu}e izazvati kancer i da li je ono upotrebqeno na levi~arskim liderima u Ju`noj Americi. Predsednik Venecuele podvrgnut je medicinskom tretmanu pre godinu dana.Od raka tiroidne `lezde obolela je i predsednica Argentine Kristina Kirhner.

Mu sli ma ni boj ko tu ju do ru ~ak kod gra do na ~el ni ka Wu jor ka WU JORK: Vi{e muslimanskih lidera je odbilo poziv za dana{wi me|uverski doru~ak koji wujor{ki gradona~elnik organizuje na kraju godine. Oni protestuju zbog „poku{aja wujor{ke policije da se infiltrira u xamije i {pijunira muslimanske kvartove”. U pismu gradona~elniku Wujorka Majklu Blumbergu, vi{e desetina imama i muslimanskih aktivista je izjavilo da su uznemireni wegovim odgovorom na niz ~lanaka koje je objavila agencija Aso{iejted pres, u kojima se govori o programima sakupqawa informacija wujor{ke policije, koja nadzire muslimanske grupe, prodavnice i xamije, prenosi danas AP. U svom pismu, muslimanski lideri su ocenili da takve policijske mere ugro`avaju prava svih Amerikanaca i zatra`ili su od gradona~elnika jasnu podr{ku pravima i privatnosti svih Wujor~ana, ukqu~uju}i i muslimana, kao i osudu svake politike koja zajednice profili{e i uzima na ni{an samo na osnovu wihove vere ili bo-

Majkl Blum berg

je koè. Blumberg je pro{le nedeqe stao u odbranu wujor{ke policije, rekav{i da ona u svojim aktivnostima ne uzima u obzir veru. U tekstovima koje je AP objavio od avgusta, navodi se da je tim od 16 policajaca, koji govore najmawe pet stranih jezika, dobio zadatak da napravi mapu muslimanskih kvartova u Wujorku, Wu Xersiju i Konektikatu, koriste}i vladine baze podataka. U ~lancima agencije AP tako|e se otkriva da jedan od najiskusnijih tajnih operativaca CIA od jula tesno sara|uje sa wujor{kom policijom.Budu}i da je CIA zabraweno da se bavi {pijunaòm na doma}em terenu, pokrenuta je interna istraga zbog wenog partnerstva sa wujor{kom policijom, a to partnerstvo je Blumberg u oktobru odbranio kao nu`no u opasnom svetu. U svom pismu, muslimanski lideri su zatraìli sastanak sa gradona~elnikom kako bi razgovarali o pitawima koja su pokrenuli objavqeni tekstovi, dodaje AP. (Ta njug)

dnevnik

oglasi

petak30.decembar2011.

oglasi

dnevnik

IZDAJEM komforan name{ten stan od 50m2 u ul. Bra}e Jovandi} 9. Telefon 063/514418. 44468

IZDAJEM komforan jednosoban stan u Stevana Hristi}a, drugi sprat, CG, lift, terasa. Telefon 0606395877. 44245 STANODAVCI zainteresovani za izdavawe kvalitetnih stanova na dnevnoj/nedeqnoj bazi, javite se. Obezbe|ujemo goste i kompletnu organizaciju izdavawa Va{eg stana. Telefon: 065/2562540. 44359

PARAGOVO, plac 1.800m2, na glavnom putu za Venac, kod pe~eware Katun. Telefon 063/86-26-504. 44332

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 44182

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 43517

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 44309

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik PRODAJEM bukova i bagremova drva, prevoz gratis, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Isporuka brza i ta~na. Telefon 063/7719-142, 061/617-22-19. 44208 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841. 43503

S tugom se opra{tamo po{tovanog

Lazara Komazeca Posledwi pozdrav dragom kom{iji.

na{em

petak30.decembar2011.

Posledwi pozdrav bratu

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi tata i deda

Stevan ^remo{nik - Paji}

Stevanu

Neka ti je laka crna zemqa! Po~ivaj u miru.

â&#x20AC;&#x17E;Gledaju mnogi, ne vide ono {to vidim ja, dok gledam tebe u oku mome vidi se sjaj...â&#x20AC;?

Firma Petrovaradin.

Ekipa 30+

44440

44443

Porodica Samarxi}.

Mato [ari} Sahrana }e se obaviti 30. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Bruno, snaja Slavica i unuke Sowa i Sanda. 44464

44484

Posledwe zbogom na{em velikom prijatequ i velikom ~oveku

Posledwi pozdrav

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom kumu

An|elko Mihajlovi} Nadi Ilki} Skup{tina stanara, Janka ^melika 22.

Odlazi{ u Raj, tamo gde je mesto velikim i plemenitim qudima. Hvala ti na prijateqstvu i lepom dru`ewu draga na{a tetka Nado. Po~ivaj u miru, a mi ostajemo da ve~no tugujemo za tobom. \ina Nenadov sa porodicom.

65/P

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu

bratu,

Mati [ari}u

od Smiqe Rausavqevi}.

od porodice Bawac.

od Mire Trnini} sa porodicom.

od porodica: Kne`evi} i Jovanovi}.

44445

44448

44467

44466

44483

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Stevanu Paji}u

Posledwe tribine

zbogom

bratu

Posledwi pozdrav ultrasu

POMEN Danas, 30. decembra navr{avaju se dve godine od kako vi{e nije sa nama na{ voqeni

Ninoslav Mikovi} 1945 - 2009.

I daqe `ivi{ u na{im srcima i se}awu. Supruga Berta, }erka Milana i sestra Mirjana sa porodicom.

Qupku Mari}u Qubi

Qupku Mari}u Qubi od: brata Branka, snaje Smiqe, sinovice Daliborke, sinovca Dragana sa porodicom.

od: brata Jove, snaje Stoje i Branimira sa porodicom.

44456

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

44457

44355

Zeko

Stevanu ^remo{niku - Paji}u Zeki

Posledwi pozdrav na{em drugu i saborcu

Zeki

^ast je bilo deliti tribinu sa tobom i poznavati te.

bio si retkost. Bio si jedan u milion. Po~ivaj u miru moj dobri dru`e.

Divizija.

Me|a i Ida.

44444

44433

od ekipe FKV Novo naseqe.

44435

Posledwi pozdrav bratu sa tribine

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav kumu

Zeki

Qupku Mari}u

Qubi Mari}u

Stevanu

od sinovca Branimira sa porodicom.

od Ilije i Qubice Milovac.

44458

44480

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je na{ dragi i voqeni

Qupko Mari}

Stevan i Ivana. od Red Firm-a.

44442

44434

Bila jednom jedna reka... Posledwi pozdrav dragom kumu.

Posledwi pozdrav na{em prijatequ i saborcu

Dimitrije Hladni Mita

1945 - 2011.

Zeki

preminuo 29. 12. 2011. godine. Sahrana }e se obaviti u subotu, 31. 12. 2011. u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Miladinka, sin Mirko, }erka Qubica, sin Slobodan, snaje Qubica i Sowa, unu~ad Nikola, Marina i Sla|ana.

Ro|en kao ultras, `iveo kao ultras, a prerano oti{ao. Znamo da }e{ i na nebu biti ultras, pratiti na{u Vo{u i biti uz nas. Zauvek tvoji Ultra Novi Sad.

44479

od ekipe iz AFANSA.

Zeki

44441

44437

Posledwi i dragom

pozdrav

cewenom

An|elku Mihajlovi}u

Dragan Mike{ sa porodicom.

Branislava i Jovan Gruji}.

44474

44476

^iTUQe l POMeni

petak30.decembar2011.

dnevnik

Posledwi pozdrav na{em

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je na{ dragi i voqeni An|elko Mihajlovi} posle duge i te{ke bolesti napustio ovozemaqski `ivot.

Zeki

An|elko Mihajlovi} Srbin - Karpan 1952 - 2011.

Ultrasi `ive ve~no!

Sahrana }e se obaviti u petak, 30. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Mihajlovi}. 44455

FIRMA 1989.

Posledwi pozdrav iskrenom prijatequ i ultrasu

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragoj

Posledwi pozdrav dragom ~ika

na{em

301211-P

Maji Vujanovi} Posledwi pozdrav majci na{eg kolege

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Zeki

Mili na{

FRIKS FKV.

obeleì}emo 31. 12. 2011. godine, u 10.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Tvoj dragi lik i neizmerna pa`wa do posledwih trenutaka iznenadne smrti uvek }e ìveti u nama. Oàlo{}eni: suprug Milorad, sinovi Milan i Dragan, snaje Nata{a i Jasna, unuci Sa{a, Awa i Danijel.

301211-P1

Porodice: Vidakovi} i Kolbas.

44472

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, tast i deda

Karlo Grizeq

Nadi Ilki}

44471

Mati

jo{ uvek se nadam da }e{ se vratiti iz {etwe.

Kolektiv JVP â&#x20AC;&#x17E;Vode Vojvodineâ&#x20AC;?.

Vole te neizmerno: supruga Ilinka i deca Maja i Mario sa porodicama.

Pomen obele`avamo danas, 30. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

44427

384/P

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Najdra`i na{ brat i stric

Lazar Komazec 1936 - 2011. Sahrana }e se obaviti dana, 30. 12. 2011. godine. Polazak je ispred ku}e u Ulici kninska 101, u 13 ~asova, u Veterniku. Stevanu Paji}u Zeki Stanari zgrade Stevana Hristi}a 21.

Karlo Grizeq

O`alo{}eni: supruga Jelka, }erke Gordana i Qiqana, zetovi Milija i Borivoj, unuci Ivana, Aleksandar i Vi{wa.

zauvek je u na{im srcima. Brat Stipan sa porodicom.

44478

44426

44475

^iTUQe l POMeni

dnevnik

petak30.decembar2011.

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN na{em voqenom

Sa tugom javqamo da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav

Pero Savi} Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da u subotu, 31. 12. 2011. godine, dajemo ~etrdeset dana od smrti na{eg oca i dede. O`alo{}ena porodica i unuci. 44377

POMEN U subotu, 31. decembra, u 10.30 ~asova, na Uspenskom grobqu obele`i}emo pola godine rastanka od nezaboravnog druga i prijateqa

Du{an Jovanovi}

An|elko Mihajlovi} Karpan

20. 7. 1949 - 1. 12. 2011.

Posledwi pozdrav od ekipe iz â&#x20AC;&#x17E;Ta{teâ&#x20AC;?.

obele`i}emo danas, 30. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu, u prisustvu rodbine i prijateqa.

44414

jetrvi, strini i baki od: Danice, Vladimira, Vesne i An|elke Bujandri}.

Sahrana je u subotu, 31. 12. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Sava, sin @ikica, }erka Gordana, zet \or|e, unuci Jovan i Nenad i ostala mnogobrojna rodbina.

44421

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 74. godini preminula na{a voqena mama i baka

O`alo{}eni: supruga Berislava, sin Momir, snaja Milica, unu~ad Gala i Du{an.

Posledwi pozdrav najdra`em kom{iji

44422

Posledwi pozdrav sinu

Dimitriju Hladnom od kom{ija Andrejevi} Zagorke i Milana.

44336

prim. dr Milo{a Tubi}a Mike

1934 - 2011.

Nadi Ilki}

Nastasu Stojanovi}u Naletu

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini iznenada preminuo moj voqeni suprug

44409

Sa velikim bolom i neizmernom tugom javqamo da je na{ voqeni suprug, otac i zet

Nada Ilki}

Dimitriju Hladnom

Sahrana je danas, 30. 12. 2011. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegovi drugari: Trifu, Milan, Lazar, Steva, Jova, Dule i wihove supruge.

od majke Jelene.

Weni sinovi Jugoslav i Dragoslav sa porodicama. 44400

44424

44410

Sau~estvujemo u bolu porodice Hladni.

Posledwi pozdrav dragom kumu i dobrom prijatequ

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Dimitrije Hladni

Sava Petrovi} Tandalov

Dimitrije - Mita Hladni Porodica Vere i Jove Ubiparip.

Sahrana je 30. 12. 2011. godine, na Alma{kom grobqu, u 13 ~asova.

O`alo{}ena supruga Katica.

posle kratke i te{ke bolesti preminuo u 52. godni. Sahrana je u Sremskoj Kamenici, 30. 12. 2011. godine, u 13 ~asova.

Jeka Muti} 1930 - 2011.

Bo{ku Srdi}u

Sahrana je u subotu, 31. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, Magar~ev breg, u Sremskim Karlovcima. O`alo{}eni: suprug Milan, }erke Dragica, Milena i Ankica sa porodicama.

O`alo{}eni: supruga Nada, sin Ivan, }erka Marija, ta{ta Maja.

od: Branka Kova~evi}a i wegove porodice i baba Milke Kova~evi}.

44416 44450

44431

Posledwi pozdrav dragom

An|elko Mihajlovi}

44397

44406

Posledwi kom{iji

~ika Mati

pozdrav

dragom

Bo{ku Srdi}u

Mati

Posledwi pozdrav stricu

Posledwi pozdrav dragom kumu. Kumovi Dragan i Divna.

od: Mike, Miwe, Ive, Dragane i Lake.

od porodice Sekuli}: Mice i Dragana.

od: ^ede, Bo{ka i Bose.

44462

44463

44411

od Milana sa porodicom.

od: Milana i Vesne Srdi} sa decom.

44405

44404

Po~ivaj u miru. 44432

Dru`e, neka te an|eli ~uvaju.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ujaku

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav

An|elko Mihajlovi}

Borislavu Todorovi}u

Savi Petrovi}u

Bo{ku Srdi}u

po{tovanom kom{iji i prijatequ. Porodice: Vukovi} i Miqani}.

44465

Sretko Palali} sa porodicom. 44436

od: sestre Kaje, Evice, Sa{e, Aleksandre i Katarine.

od: \ure Vrawkovi}a i Vere sa porodicom.

od brata Dragana sa porodicom.

44449

44412

44403

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.10 11.20 11.30 12.00 12.10 13.10 14.00 14.05 15.00 15.10 15.40 16.15 16.20 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.40 01.15 01.40 02.20

tv program

petak30.decembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Фолдер култура Вести Стање на путевима Питам се питам се Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Вести Квиз: Колико се познајемо Европа за почетнике Вести Румунска револуција кроз камере ТВ Нови Сад Вести за особе са оштећеним слухом Документ Плави круг Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Живопис Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Фаца Кадгод комендије Војвођански дневник Петказање Клуб за искусне жене, филм Један на један Кадгод комендије Плави круг

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 12.40

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Вести У огледалу Аналија Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља

Панонско јутро (Панонија, 08.00) 13.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија Акција Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Филм: Наша земља Глас Америке

Један на један Гост емисије „Један на један” је редитељ Горчин Стојановић. Ауторка и водитељка емисије је Даница Вученић. (РТВ 1, 17.20)

Горчин Стојановић

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Српски екран, емисија МТВ-а на српском 07.30 Здравље за 21. век 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Свети вид 11.00 Концерт Оркестра 100 виолина 12.30 Вести (мађ) 12.40 Салаши, емисија (слов) са титлом на српски 13.10 ТВ Баштина 14.15 Фолдер култура 14.45 Кад зазвони 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Учини ме Боже светлим (слов) 17.05 Божић код баке (слов) 17.20 Божићна свечаност (слов) 17.15 Верска емисија (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Црна госпа - предање о Кежмарку, филм (слов) 22.30 Похлепа, филм 2.део 00.00 ТВ Продаја

08.30 09.10 10.00 11.10 12.00 12.45 13.10 14.00 14.30 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Девојке из бутика Ево нас код вас Серијски програм Мастиф Неон сити Серијски програм Витраж Лиман, прозор у будућност Новог Сада Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Сокаче Девојке из бутика Објектив Мастиф Неон сити Робин Худ

10.00 АТП Абу Даби 12.00 АТП Абу Даби: Федерер – Ђоковић/Монфилс 14.00 АТП Абу Даби: Надал – Ферер/Тсонга 16.00 НБА: Њу Орлианс – Бостон 18.00 НБА акција 19.00 НБА уживо 19.15 АТП Абу Даби: Федерер – Ђоковић/Монфилс 20.45 Премијер лига: Ливерпул – Њукасл 23.00 Најава Премијер лиге 23.30 АТП Абу Даби: Надал – Ферер/Тсонга

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.00 Вести 06.05 Јутарњи програм 08.00 Јутарњи дневник 08.15 Јутарњи програм 09.00 Вести 09.03 Неки нови клинци 09.55 Вести 10.01 Разгледница 10.35 На скривено те водим место 11.00 Вести 11.06 Е-бројеви 12.00 Тенис: Мубадала светски тениски шампионат 2011. (Абу Даби) Новак Ђоковић - Роџер Федерер, пренос Програм зависи од преноса тениског меча 14.44 И ја имам таленат 15.10 Ово је Србија 16.00 Бела лађа 17.00 Дневник РТ Војводина 17.20 Шта радите, бре 17.45 Београдска хроника 18.25 Око 19.00 Слагалица 19.30 Дневник 20.05 Бела лађа 21.06 Напад на полицијску станицу 13, филм 23.04 Вести 23.09 Место злочина 23.55 Дневник 00.10 Евронет 00.21 На ивици 01.19 Ноћни биоскоп: Нешвил, филм 03.58 Вести (05.00) 04.01 Неки нови клинци 04.49 Бела лађа 05.48 Верски календар

06.00 Бандини 06.50 Ексклузив 07.05 Експлозив 07.35 Тајна старог моста 08.30 Дођи на вечеру 09.45 Бандини 11.00 Аси 12.00 1001 ноћ 13.00 Ексклузив 13.15 Вести 13.30 Експлозив 14.00 Вампирски дневници 14.55 Срећне вести 15.00 Дођи на вечеру 16.05 Кад лишће пада 17.00 Тајна старог моста 18.05 Ексклузив 18.25 Експлозив 19.00 Вести 19.20 Аси 20.15 Кад лишће пада 21.15 Вече са Иваном Ивановићем 22.50 Певај, брате 23.40 Вампирски дневници 00.35 Експлозив 01.00 Ексклузив 01.15 Вече са Иваном Ивановићем

Вече са Иваном Ивановићем Последња емисија Ивана Ивановића у 2011.години биће одлично загревање за новогодишњу ноћ, а у томе ће му помоћи његови гости, победник Првог гласа Србије Давор Јовановић и суперфиналисти овог такмичења Невена Ђорђевић и Игор Терзија. (Прва, 21.15)

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.38 07.44 07.50 08.12 08.34 08.54 09.06 09.58 10.27 10.55 11.22 11.47 12.14

Мунзи Ози бу Вич Јинг Јанг Јо Велики кинески зид Необично о биљкама Свет природе Контекст Метрополис Место за нас Досије о....дечји рад у Србији Новогодишњи концерт хора Арт зона

07.05 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Пингвини с Мадагаскара 08.00 Вести Б92 08.40 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести Б92 11.05 Сунђер Боб Коцкалоне 11.30 Пингвини с Мадагаскара 11.50 Велика Србија 12.20 Џет сет 12.50 Само вечерас 13.50 Истражитељи из Мајамија 15.00 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.05 Пријатељи 19.35 Штребери 20.05 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Воз у 3 и 10 за Јуму 23.20 Вести Б92 00.00 Између две ватре 00.35 Шта да обучем? 00.40 Доушници

Воз у 3 и 10 за Јуму Бенисио дел Торо

Че 2 Наставак филма „Че 1” је хронолошки линеарна прича, усмерена на готово годину дана Чеове кампање у Боливији, током које се гледалац суочава са сетном агонијом романтичног јунака. Че Гевара бежи прогоњен, гладан, сатрвен астмом од које је хронично боловао, сам и напуштен. Улоге: Џулија Ормонд, Бенисио дел Торо, Оскар Исак Режија: Стивен Содерберг (РТС 2, 22.02) 13.00 Трезор 14.00 Тенис: Мубадала светски тениски шампионат 2011. (Абу Даби), Давид Ферер - Рафаел Надал, пренос Програм зависи од преноса тениског меча 16.37 Покретна прошлост 17.08 Породица Сопрано 18.04 Народни ансамбл РТС са гостима 19.33 Вич 19.59 Бичеви са белог језера 20.30 Лов и риболов 21.01 Породица Сопрано 22.02 Фестивал фестивала: Че 2, филм 00.19 Бунт 00.54 И ја имам таленат 01.13 Биг бенд РТС 02.15 Трезор 03.13 Тенис: Мубадала светски тениски шампионат 2011. (Абу Даби) Новак Ђоковић - Роџер Федерер

06.30 07.05 08.00 08.25 08.40 09.10 10.35 12.00 14.00 15.00 16.30 17.30 18.00 18.45 19.00 19.05 19.40 20.45 22.30 22.45 23.00 00.00 02.00 03.05

dnevnik

c m y

Улови трофеј Маратон Мајсторски Фуснота Слике живота Породица Серано Улови трофеј Филм: Бели шум 2 Доктор Хаус Породица Серано Ред и закон Слике живота НЦИС Двоугао Двоугао Тајне тела Доктор Хаус Филм: Романтична комедија Фуснота Мајсторски НЦИС Филм: Срце за рокенрол Злочиначке намере Тајне тела

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Крајем 19. века банда злогласног одметника Бена Вејда хара Аризоном. Када шерифове снаге коначно успевају да га ухапсе, сиромашни фармер и ветеран грађанског рата Ден Еванс пријављује се да буде један од људи са задатком да спроведу Вејда на воз за Јуму где би Вејд требало да одговара за своје злочине. Улоге: Расел Кроу, Кристијан Бејл, Винеса Шо, Гречен Мол Режија: Џејмс Манголд (Б92, 21.00)

Винеса Шо

10.00 Скривена камера 10.15 Тренутак истине 11.30 Тајна љубав 12.00 Градске вести 12.15 Двоструки живот 13.00 Сестре 14.00 Петком у два 14.45 Квиз, породични обрачун 15.15 Гојковићи 16.00 Национални дневник 16.20 Сити 16.40 Ноћ у јуну 17.30 Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.00 Мирис пролећа 20.45 Наслеђе једне даме 21.15 Гранд шоу 23.00 Шопингхоличарке 00.30 Мирис пролећа 01.00 Наслеђе једне даме 02.00 Ноћ у јуну

Тори Хигинсон

СЕРИЈА

Звездана капија - Атлантис Међународни тим научника и војног особља открива звездану капију у галаксији Пегазус. Тамо се суочавају, лицем у лице с новим, моћним непријатељем - Духом. Улоге: Џо Фланиган, Рејчел Лутрел, Џејсон Момоа, Тори Хигинсон (Хепи, 23.15) 05.30 Јутарњи програм: Добро јутро Србијо! 07.55 Вести 08.00 Бајка о Тибету 08.10 Метеори и моћни камиони 08.25 Анђелина балерина 08.40 Мали меда Чарли 08.45 Повратак малог тигра 09.10 Боба и Биба 09.25 Срећна звезда - представљење 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 Поп Пикси 10.20 Метеори и моћни камиони 10.35 Мали меда Чарли 10.45 Торк 10.55 Бакуган 11.15 Хорсленд 11.40 Сабрина 12.00 Југио 12.25 Срећна звезда - представљење 12.45 Квизић 13.15 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Парови подне 15.00 Неочекивани живот 15.40 Телешоп 15.55 Вести 16.00 Граница 17.55 Телемастер 18.30 Насловна страна - квиз 19.00 Парови - преглед дана 19.30 Парови - адвокатура 21.00 Главна улога 22.25 Вести 22.30 Сузе Босфора 23.15 Звездана капија – Атлантис 23.55 Вести 00.00 Парови - ноћ 03.45 Звездана капија – Атлантис 04.30 Главна улога

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak30 .decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.10 07.40 09.30 10.25 11.20 12.15 14.05 15.55 16.20 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 00.40

Венчаница из снова Највећи губитник Луди за кућом - Америка Посластичарски ас Уштедети купујући Стручњак за торте Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Луди за кућом - Америка Мајами инк Верујете ли у чуда? Партнери у љубави и злочину Смртоносне жене Потомство Верујете ли у чуда?

08.00 09.00 10.00 11.00

Уметност Русије Путовања и открића Вампирска принцеза Исток-Запад: Путовања из средишта Земље Изгубљени древни градови Тајни ратови Шкотски кључ Рим: Последња граница Шекспирови портрети Апсолутна нула Распућин, ђаво у људском облику Блиски сусрети у Сибиру Велике британске војсковође Колонија Кутије Стенлија Кјубрика Рим: Последња граница Шекспирови портрети Апсолутна нула

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.30 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 Острво Корњача 08.30 Старла и јахачи драгуља 09.30 Острво Корњача 10.00 Дигсвил 10.30 Старла и јахачи драгуља 11.00 Рад на одређено време 13.15 Сијај, сијај, срећна звездо 16.00 Камелеон 18.00 Мрачне душе 20.00 Балкан Експрес 22.00 Поп звезда 00.00 Шоијунска прича 01.00 Планета Икс 2

Поп зве зда Џеј Ди Ме квин је нај тра же ни ја поп зве зда са топ ли ста. Жи ви са вр ше ним жи во том, окру жен је де вој ка ма ко је га обо жа ва ју и мла ди ћи ма ко ји би хте ли да бу ду на ње го вом ме сту... Уло ге: Арон Картер, Алана Остин, Ванеса Ејџел Ре жи ја: Ричард Габаи (Синеманија, 22.00)

Алана Остин

06.00 07.40 08.10 09.40 11.10 12.35 14.55 17.15 17.45 20.05 20.35 21.05 22.35 01.05 02.25 04.50

Ледена стаза Холивуд на снимању Инкогнито Преваранти Натали Холовеј 25 година Куће славних рокенрола Карате Кид Филмови и звезде Једи, моли, воли Просветљена Како успети у Америци Паранормална активност 2 Проклетници Вампири смарају Смешни људи Између два света

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.58 Луди од љубави 10.07 Меркатска династија, док. серија 10.55 Код Ане 11.07 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.18 Др Оз, ток шоу 14.11 Друго мишљење 14.43 С Међународне смотре фолклора 15.14 Понос Раткајевих 16.03 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 17.35 Глобално село 18.05 Путем европских фондова 18.23 Иза екрана 18.52 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.07 Уз нас нисте сами, хуманитарна акција 22.25 Дневник 3 23.04 Филмски маратон: Потопљени, филм 00.40 Филмски маратон: Изигравајући Бога, филм 02.10 Филмски маратон: Брђани с Беверли Хилса, филм

06.20 07.20 09.20 11.20 13.20 15.20 17.20 19.30 21.30

Меклаудове ћерке Убиства у Мидсамеру Филм: Из другог угла Филм: Код куће за празнике Филм: Божићни пољубац Убиства у Мидсамеру Филм: Дивља река Филм: Божићна пошта Филм: Робин Худ: Принц лопова

08.35 Драгон Бол З 09.00 Поп Пикси, цртани 09.15 Ексклузив таблоид 09.55 Почетник године, филм 11.15 Емператриз 13.20 Крв није вода 14.15 Одскок, филм 15.50 Девојка на задатку, филм 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Девојка на задатку, филм 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Мадагаскар, филм 21.40 Смокинг, филм 23.25 Развали, филм 01.15 РТЛ Данас 01.50 Када анђели дођу у град, филм 05.10 РТЛ Данас

Ка да ан ђе ли до ђу у град

Ева Лонгорија

Са мо пре ко ње мр тве

Ан ђео Макс до ла зи у ма ли град др жа ве Мејн не по сред но пре бо жић них пра зни ка и од мах при о не по слу. Ми сли да му је за да так да по мог не Се ли Рид да за ра ди до вољ но нов ца ка ко би мо гла да усво ји свог мла ђег бра та Џи ми ја... Уло ге: Питер Фалк, Тами Бланкард, Шон галагер, Кети Сигал, Ентони Крупа (РТЛ, 01.50)

На дан вен ча ња Кејт је ја ко нер во зна. Љу ти се на ва ја ра ко ји је до нео ле де ну скулп ту ру ан ђе ла без кри ла. Она то од би је да при ми, а игром слу ча ја на стра да ће баш због ње га. И на кон смр ти оста ће нер во зна... Уло ге: Пол Руд, Лејк Бел, Ева Лонгорија, Џејсон Бигс, Линдси Слоејн Ре жи ја: Џеф Ловел (ХРТ 2, 20.00) 07.55 08.27 08.50 09.34 09.59 10.44 12.15 13.38 14.09 14.51 15.16 15.40 16.26 16.30 17.07 18.00 18.20 18.35 19.16 19.34 20.00 21.35 22.21 23.49 01.20 02.12 03.49 04.18 04.59

Мала ТВ Конор на тајном задатку Мерлин Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Факултет за губитнике, филм Канадски коњаници, филм Епилог Други формат Х2О Уз мало воде! Еџмонт Мерлин Руперт Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Бриљантин Цртани филм Музика, музика... Нова година Само преко ње мртве, филм Прљави секси новац Борат, филм Убиства у Мидсамеру На рубу науке Време је за џез Трава зелена Завршни ударац Назови 112

06.00 07.30 09.00 10.30 12.00 13.30 15.00 17.00 19.00 20.30 21.55 23.30 01.00 02.30 04.00

Град без Божића Смрт у породици Преговарач Био једном једва Божић… Последњи циглар у Америци Чудна фреквенција Наоружан и невин Потера И други пут би једва Божић… Докторка Квин Прошло време Град без Божића Смрт у породици Преговарач Кад прошлост сустигне

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00 02.00

Дневник кошаркаша Менхетн Опчињена месецом Скупље од драгуља Мистична пица Риба звана Ванда Жена француског поручника Чаура: Повратак Независни Мистерија Свеже лисице

Тами Бланкард

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Фреди Флинтоф Суперљуди Стена Лија Успорен снимак Разоткривање митова Фреди Флинтоф

08.30 09.30 10.30 11.45 12.15 13.15 14.15 15.15 16.15 18.15 19.15 20.15 20.30 23.00 00.00 00.15

Сви спортови Скијашки скокови Уметничко клизање Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Фудбал Фудбал Сви спортови Уметничко клизање Скијашки скокови Мотоспортови Хокеј на леду

На ци о на ли зам под фир мом ла жног ју го сло вен ства „Мо ја нај те жа го ди на“, та ко је До роњ ски оце нио би ти. Мо жда не ки дру го ви ми сле да са да тре ба ићи 1962. „Шта сам све са знао и ка ко упо знао до кра ја на траг, ми сле о не ком ко ман до ва њу свим и сва чим, не ке љу де, ка квог ли не мо рал ног по на ша ња, без оч - као што је не кад би ло. Не, ја сам про тив то га. Ко них ла жи и ли це мер ства“. Су ко би око устав ног по - му ни сти су се де мо би ли са ли, а мо жда смо и ми го ло жа ја ауто ном них је ди ни ца ја ви ли су се у тре ну - ре са ми кри ви, и ја лич но, што ни сам при је пред у ци ма озбиљ не еко ном ске и по ли тич ке кри зе у зе - зео мје ре ко је бих имао пра во да пред у зи мам.“ мљи. Да ли су при ти сци на вој во ђан ско ру ко вод Кар дељ је де ци ди ра но од ба цио опор ту ност по ство да се ре ви ди ра ју осно ве ауто но ми је би ли на - врат ка на ста ри си стем и по ну дио ал тер на ти ву да мер но ор га ни зо ва ни у тре ну ци ма кри зе или не, те - ље де цен тра ли за ци је и раз во ја ме ђу на ци о нал них шко је оце ни ти. Ка ква је би ла кри за нај у вер љи ви је од но са ко ји ће бра ни ти и Ју го сла ви ју и са мо стал по твр ђу је про ши ре на и за тво ре на сед ни ци Из вр - ност ре пу бли ка. По др жао је оштри ну Ти то вог из шног ко ми те та ЦК СКЈ-а, на ко јој је до шло до ла га ња и упо зо рио на то да се про бле ми мо ра ју от озбиљ них не сла га ња око да љег раз во ја дру штве - кла ња ти и си стем ским про ме на ма – пре о вла да ва них, еко но мом ских и на ци о нал них од но са у зе мљи. На дра ма тич ност си ту а ци је пр во је упо зо рио Ти то. „Шта се све де ша ва на сјед ни ца ма Са ве зног из вр шног ви је ћа и ка кве се та мо ди ску си је во де. Че сто се чо век пи та: па је ли на ша зе мља зби ља ка дра да се још одр жи и не рас пад не? На рав но, ту је по сри је ди и не рав но ме ран при вред ни раз ви так зе мље, грам зи вост за ин ве сти ци о ним ула га њи ма и не здра ва так ми че ња. Зар ни је за бри ња ва ју ће кад се већ јав но у штам пи рас пра вља ју ра зни на ци о на ли стич ки укло ни? Нпр. да ли Ју го сла ви ја тре ба да се кре ће ка ин те гра ци ји као со ци ја ли стич ка за јед ни ца, или дез ин те гра ци ји? Де цен т ра ли за ци ја до би ја код по је ди них на ших љу ди све „Ма није Добрица Ћосић важан” ви ше ка рак тер дез ин те гра ци је.“ Ука зу ју ћи на по чет ке ју го сло вен ске дез ин те гра - њем цен тра ли зма, ко ји са мо про ду бљу је ре пу бли ци је, Ти то ми сли на по ле ми ку До бри це Ћо си ћа и ка ни зам и „схва та ња оних ко ји ми сле да ће мо ан Ду ша на Пир јев ца, по зна тог сло ве нач ког ин те лек - ти ре пу бли ка ни змом ре ши ти све про бле ме у Ју го ту ал ца, о на ци о нал ном пи та њу и ње го вој исто риј - сла ви ји. У ства ри ми смо с ан ти ре пу бли ка ни змом ској пер спек ти ви у Ју го сла ви ји. Ћо сић по ла зи од по тен ци ра ли ствар на куб.“ По себ но сма тра опа на ци је, као исто риј ске и про ла зне по ја ве, од од у - сним да се „под фир мом јед ног ан ти ре пу бли ка ни ми ра ња др жа ве и иде о ло ги је со ци ја ли зма као зма или ла жног ју го сло вен ства про швер цу је дру ги објек тив них прет по став ки за ду бљу ју го сло вен ску на ци о на ли зам. А то га има ко ли ко хо ће те.“ ин те гра ци ју и со ци ја ли стич ко ју го сло вен ство, у Због мно гих еко ном ских и по ли тич ких про бле ко јем би на ци је из гу би ле свој кон сти ту тив ни ка - ма, у рас пра ви је би ло и иде ја да се оја ча цен трал рак тер у др жа ви. Пир је вац је на власт, огра ни чи еко ном оце нио да су Ћо си ће ве ју го ска функ ци ја ре пу бли ка, или Алек сан дар Ран ко вић је сло вен ске ви зи је „пре ма ло пар ти ја не по сред ни је укљу вој во ђан ско ру ко вод ство кон тро ли са не“ и да ју го сло чи у кре и ра ње по ли ти ке вен ску ин те гра ци ју не ви ди Вла де. окри вио за не здра ве од но се у гу бље њу на ци о нал них ин - с ЦК-ом Ср би је, ко ји су на ста ли Алек сан дар Ран ко ви ћа је ди ви ду ал но сти, већ мо гућ вој во ђан ско ру ко вод ство по во дом устав них рас пра ва но сти да оне „до жи ве по твр окри вио за не здра ве од но се о ауто но ми ји, ма да, ка ко је ду са мих се бе и до кра ја ис с ЦК-ом Ср би је ко ји су на цр пу све здра ве енер ги је ста ли по во дом рас пра ва о твр дио, њу за пра во ни ко ни је због ко јих да нас ну жно ег зи ауто но ми ји, ма да је „ни ко ни угро зио сти ра ју као по себ ни, као са ни је ни угро зио“. Све је то, мо стал ни ор га ни зми, као са сма тра, уне ло за бу ну ме ђу мо стал не је ди ни це.“ Из тих раз ло га и сма тра да је ка дро ве Вој во ди не, а до пу ште но им је да при ти ин те гра ци ја „исто вре ме но и бор ба про тив огра ни - ском по ку ша ју ре ше ова пи та ња, уме сто да су се ча ва ња на си ља, бор ба за истин ску сло бо ду и пот - про бле ми пр во раш чи сти ли. Дру го ви из Из вр шног пу ну рав но прав ност свих је ди ни ца“. ко ми те та Ср би је про пу сти ли су да на вре ме ин тер Кри ти ку ју ћи не га тив не по ја ве у по ли тич ком и ве ни шу, што је сли ка на шег ра да зад њих не ко ли ко еко ном ском жи во ту и дру штву уоп ште, Ти то не го ди на“. Оце нио је да је ди ску си ја о ауто но ми ји тра жи по вра так цен тра ли зма као си сте ма већ при - Вој во ди не „про ле те ла“ по це лој зе мљи. У Сло ве мар ну уло гу Пар ти је у очу ва њу је дин ства зе мље, ни ји свој из раз на шла је у Пир јев цу. „Он та мо го али не и да се ру ко вод ство СКЈ-а „по сма тра као не - во ри у кру го ви ма у ко ји ма се кре ће: не ди ску ту јем ка цен трал на ин стан ца ко ја је, та ко ре ћи, но си лац и ја са Ћо си ћем. Шта је До бри ца Ћо сић? Ни је он ту учвр шћи вач не ких би ро крат ских цен тра ли стич ких ва жан. Ја го во рим у од бра ну ре пу бли ка, ка ко би тен ден ци ја. Уло га СК-а мно го је ве ћа, мно го ком - смо спре чи ли њи хо во рас ту ра ње“. пли ко ва ни ја са да, не го што је би ла при је. Ми на До роњ ски је на сед ни ци Се кре та ри ја та ПК-а вр ху, у ЦК-у, по ста је мо све ви ше за штит ни ци не - 1962. ис та као: „Кад сам ре као Ран ко ви ћу да ње го ке но ве на ци о нал не по ли ти ке, по ли тич ке ли кви да - ви на во ди ни су тач ни, он ми је од го во рио да они ци је на ци о нал них ин те ре са, да смо ми ти ко ји фор - по ти чу од мо јих нај бли жих са рад ни ка, ко ји не ма си ра мо не ки цен тра ли зам и не ко ју го сло вен ство ју по ве ре ња у ме не и до бро не го во ре о ње му. Ја ко је ану ли ра на ци о нал не те ко ви не по је ди них ре пу - сам по но вио да тај ко ји га та ко оба ве шта ва – об бли ка. Ми је смо за ју го сло вен ство и ми мо ра мо то ма њу је“.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak30.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Леп и при ја тан дан за вас. Мо же те иза ћи у дру штво, до бро и опу ште но се про ве сти у не ком ре сто ра ну или ка фи ћу. Мо же те опа ја ти по рад ња ма, ку пи ти по кло не и све оно што вам тре ба за пра зни ке.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 30. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Као да је ју че би ла Но ва 2011. го ди на, ко ја већ по ста је ста ра. Вре ме се убр за ва, све је про ла зно. За то сла ви мо овај дан и сва ки на ред ни као је дин ствен у ни зу. Жи ви би ли и ве се ли ли се!

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

До бро се про во ди те. На ви ди ку су не ке но ве од лу ке, су сре ти и до га ђа ји. Љу бав ни про бле ми ни не по сто је. Бу ди те у скла ду с дру ги ма и с парт не ром, пре пу шта ју ћи им ини ци ја ти ву. Пу то ва ње?

Но ва го ди на се при бли жа ва, хте ли ви то или не. Имај те на уму да све што се до го во ри те не ће те ћи сво јим то ком и не мо ра да се ис пу ни. Емо тив но сте скло ни за но су, ин спи ра ци ји и иде а ли зо ва њу парт не ра.

Ат мос фе ра на рад ном ме сту је на пе та. Ужур ба но за вр ша ва те по о сло ве ко ји ма се не ви ди крај. Не ће вам би ти ла ко да удо во љи те сво јим оче ки ва њи ма. У све му тре ба на ћи пра ву ме ру и сред њи пут.

Ваш Мер кур се кре ће кроз ва тре ни знак Стрел ца па сте уср де сре ђе ни на бу дућ ност. Гле да те ис пред се бе, у оно што тек до ла зи. Те жи те оп ти ми зму, на ла зе ћи нај бо ља мо гу ћа ре ше ња за све.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Остра шће ни сте и упор ни у од но су на при ја те ље и све оно што вам се де ша ва. Ни шта се код вас не де ша ва тек та ко већ с од ре ђе ним раз ло гом. Чи ни се да ће вул кан у ва ма да екс пло ди ра.

Ни ко ни шта не ра ди, сем оних ко ји мо ра ју да за вр ше по сао у ро ку, до кра ја ове го ди не. Ва ма се не жу ри, не ма те раз ло га за фр ку и па ни ку. Ра до би сте пу то ва ли. Би ло где, са мо да сте у по кре ту.

И су ви ше озбиљ но схва та те све што вам се де ша ва. Ако ми сли те да све мо же те ре ши ти са ми, на пра вом сте пу ту. Ипак, узми те у об зир и сво ја огра ни че ња и окол но сти ви ше си ле. Не пла ни ра ни тро шко ви.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

У све му се осла ња те на се бе. Ис ко ри сти те да те мо гућ но сти и кон так те. С дра гом осо бом вам не ће би ти ла ко, али ако. Све има сво је успо не и па до ве. За то бу ди те сво ји и до след ни, али флек си бил ни ји.

Све би сте хте ли, али не ма те до вољ но вре ме на, па ни кли је на та с ко ји ма би сте ра ди ли и са ра ђи ва ли. Сви су се већ раз и шли. Ис ко ри сти те ово вре ме за шет њу. Упи јај те ус пут не ути ске. Умет ност и пу то ва ња.

Ме сец пло ви кроз ваш знак па сте осе тљи ви на ту ђе ути ца је и под ло жни су ге сти ја ма дра ге осо бе. Баш ле по! Ви ше се од ма рај те и ште ди те енер ги ју. Мо ра те оста ти здра ви за до чек Но ве го ди не!

TRI^-TRA^

Но ва де вој ка ли чи на бив шу же ну V REMENSKA

Не вер ном Ешто ну Ку че ру ни је ду го тре ба ло да пре бо ли су пру гу Де ми Мур. Овог Бо жи ћа ужи вао је у Ита ли ји с Ло рен Ска фа ри јом раз гле да ју ћи исто риј ске спо ме ни ке. Та ко је пар по се тио Кри ви то рањ у Пи зи, а Бад ње ве че су про ве ли у по зна тој пи це ри ји де ле ћи шпа ге те. На и ме, из вор твр ди да су се Ештон и Ло рен све вре ме др жа ли за ру ке, а по том су по де ли ли и ру чак ко ји је глу мац пла тио. Ку чер је по сле на Тви те ру об ја вио фо то гра фи ју с Ло рен и Ме том Ма цан том, а ис под ње је на пи сао: „Рим ски пра зни ци с при ја те љи ма, Ма цан том и Ло рен Ска фа ри јом. Срећ на Но ва го ди на!” Не ки ме ди ји су се од мах рас пи са ли ка ко до тич на Ло рен нео до љи во ли чи на Де ми Мур. Деј ли Мејл пре но си да су се по че ли ви ђа ти још док су обо је би ли у ве за ма, али Ештон твр ди да му је Ло рен са мо при ја те љи ца. Све у све му, док се он за ба вља по Ита ли ји, Де ми код ку ће те ше но ва три пса ко ја је ку пи ла да јој пра ве дру штво.

PROGNOZA

Киша, Па

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

VIC DANA

Evropa

СНег

Madrid

НО ВИ САД: Ују тру облач но, за тим крат ко трај ни сун ча ни пе ри о ди, а по под не но во на о бла че ње и уве че ки ша. У но ћи ка су бо ти су сне жи ца и вла Rim жан снег. Ве тар слаб ју жни и ју го за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал London на тем пе ра ту ра -1, а мак си мал на 4 сте пе на.. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру про ла зна облач ност, а по под не сти же но ва са Cirih се ве ро за па да ко ја ће уве че усло ви ти ки шу, а и у но ћи ка су бо ти су сне жи цу Berlin и вла жан снег. Ве тар слаб ју жни и ју го за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -2, а мак си мал на 5 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Ују тру про ла зна облач ност, а по под не сти же но ва са се ве ро Varшava за па да ко ја ће кра јем да на усло ви ти ки шу на се ве ру и за па ду, а и у но ћи ка су бо ти су сне жи цу и вла жан снег. Ве тар слаб ју жни и ју го за пад ни. При ти сак Kijev око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на 6 сте пе ни. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту ују тру и пре под не су сне жи ца и снег, а за тим пре ста нак па да ви на и раз ве дра ва ње по под не. Oslo На се ве ру Ср би је већ у то ку ју тра пре ста нак па да ви на. У но во го ди шњој но ћи су во и хлад но уз тем пе ра ту ру пар сте пе ни ис под ну ле. Пр вог да на Но - St. Peterburg ве го ди не ују тру мраз и сун ча но вре ме то ком да на. 2. ја ну а ра ре ла тив но то Atina пло, а кра јем да на и у но ћи ка 3. ја ну а ру ки ша, а на пла ни на ма снег. Pariz БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро Minhen ло шка си ту а ци ја не по вољ но ће ути ца ти на це ре бро-ва ску лар не бо ле сни ке, асма ти ча ре, осо бе са ср ча ним обо ље њи ма и ре у ма ти ча ре. Ме те Budimpeшta о ро пат ске ре ак ци је мо гу се ја ви ти у не што ја чем об ли ку. У са о бра ћа ју је Stokholm нео п ход на по ве ћа на па жња.

11 12 10 2 5 8 3

Пи та Му јо Ха су: - Ре ци мо Ха со, ис пад не та ко да се мо жеш по но во ро ди ти! Шта би во лео да бу деш? Ха со од го ва ра: - Не што ни сам о то ме раз ми шљао, Му јо, али, ‘ај де, ре ци мо, коњ! Му јо ће на то: - А, не мо же два пу та исто!

3 3 0 3 14 8 4 2 0

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

99 (15)

Slankamen

189 (-1)

Jaшa Tomiћ

Apatin

148 (21)

Zemun

249 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

244 (-6)

Bogojevo

122 (17)

Panчevo

272 (-12)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Smederevo

452 (-4)

Titel

184 (-6)

NERA

Baч. Palanka 134 (16) Novi Sad

121 (-9)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

50 (-4)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 186 (-10) S. Mitrovica 150 (-10)

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusiћ

203 (-7)

38 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja