Dnevnik 30.decembar 2012.

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 30. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23664 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U novogodi{wem novogodi{wem U trobroju „Dnevnika” „Dnevnika” trobroju EKSKLUZIVNO „Dnevnik” u {koli Baraka Obame: Pa~ji hod na javanskom {oderu!

Vesna Pusi}: Pripremamo susret Da~i}a i Milanovi}a Du{an Kova~evi}: Kraq i ja, novosadska pri~a Brajan Ra{i}: Stonsi bi jo{ da slave, ali...

NA[E PRI^E Tajno bratstvo 208AM; Vatromet za Staqina samo ikone pre`ivele; Jela na{a sa sala{a...

ZA „DNEVNIK” GOVORE I PI[U Dragan \ilas, Milo{ Vu~evi}, Jorgovanka Tabakovi}, Fransoa Gzavije Denio, Robert ^oban, Omer Karabeg, Zafir Hayimanov, Miroslav Tadi}, Bora Oti}...

sutra, sutra, na na 48 48 strana strana

I[TVAN PA STOR, PRED SED NIK PO KRA JIN SKOG PAR LA MEN TA, NEZADOVOQAN ODNOSOM REPUBLI^KIH VLASTI PREMA APV

Poni`avawe Vojvodine Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je, na pred log Skup {ti ne Voj vo di ne, Za kon ko jim se osni va Raz voj ni fond Voj vo di ne. Pred sed nik po kra jin skog par la men ta ni je, me |u tim, krio ne za do voq stvo ka ko se ceo po stup ak od vijao. „Do ve de ni smo u si tu a ci ju da, upr kos spo ra zu mu iz me |u dve ju vla da o za kon skom pred lo gu ko ji je pro {ao kroz pro ce du ru Skup {ti ne Voj vo di ne o no vom raz voj nom fon du, Vla da Sr bi je i po sla ni ci ko ji je po dr `a va ju na knad no pred la `u amand ma ne na taj za kon. To je ne ve ro vat no po ni `a va we Voj vo di ne i we nih in sti tu ci ja” iz ja vio je Pa stor za „Dnev nik”. Po we go vim re ~i ma, od po ~et ka je bi lo ja sno da po kra jin -

ska ad mi ni stra ci ja ni je mo gla da pro me ni od lu ku o re pu bli~ kom bu ye tu, iako je pret hod no u~i ni la sve {to je mo gla u tom po gle du: po kre nu la po stu pak pred Ustav nim su dom, ima la za ko no dav nu ini ci ja ti vu i amand ma ne na bu yet, pre go va ra la... „Ali, ni {ta ni je vre de lo. E, on da je tre ba lo to gra |a ni ma Voj vo di ne da ka `e mo i da im ob ja sni mo da je to re al nost, ali i da mi ni smo s tim sa gla sni ni ti za dov oqni, te da je Ustav pre kr {en i da to ni smo mo gli da spre ~i mo”, na vo di Pa stor. str. 2

ERUP CI JA NA SI QA U SR BI JI ILI ZAR JE TE [KO BI TI FIN

VLA DA SR BI JE JU ^E ODO BRI LA JO[ JED NU KO REK CI JU CE NA

Gas skupqi 10 posto Vla da Sr bi je do ne la je ju ~e od lu ku da }e, ra ni je u na {em li stu ve} naja vqe no, po sku pqe we pri rod nog ga sa za 10 od sto va `i ti od 15. ja nu a ra na red ne go di ne za in du strij ske po tro {a ~e. Za di stri bu te re i do ma }in stva gas }e bi ti su pqi od 1. fe bru a ra.

E. N. L.

PRI ZNA WE DA PA PA NE ]E U JA SE NO VAC SVE DOK HR VAT SKA I SRP SKA STRA NA „NE STA VE ISTO RIJ SKU TA^ KU NA TO STRA TI [TE” OTVO RI LO NIZ PI TA WA

@rtve zaslu`uju vi{e od prepucavawa

Nije dobar „ventil” razbiti nekom glavu str. 6 Prete`no sun~ano

str. 7

NASLOVI

VI O LI NI STA STE FAN MI LEN KO VI] GOVORI ZA „DNEVNIK” PRED VE^ERA[WI KONCERT U NOVOSADSKOJ SINAGOGI

JUBILEJ CRVENE MARAME

Pionirskih 70 sve}ica

str. 8

Teofil Pan~i} Bu{ilica i macola

Bora Oti}

Zimske ferije

\or|e Randeq

Tamo gde se dram radosti du{om pla}a

Work hard, and play hard str. 13

Najvi{a temperatura 5°S

2

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

Nikoli}: Nema izbora bar do polovine 2013.

CITATI

„

Pravi}emo novu fabriku poqoprivrednih ma{ina. Da Srbija napravi jedan svetski model traktora, koji bi koristio motore „Yon Dir”, a koji bi mogao da se prodaje ne samo u Srbiji i regionu, nego u ~i ta vom sve tu. Da po no vo po~nemo da pravimo kombajne u segmentu tr`i{ta gde mo`emo biti konkurentni

”

Mla |an Din ki}, ministar finansija i privrede

Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} iz ja vio je u in ter vjuu Ta nju gu da ne o~e ku je da do van red nih iz bo ra u Sr bi ji do |e bar do po lo vi ne sle de }e go di ne i da je si gu ran da ak tu el nu vla du ne mo `e da sru {i slu ~aj Mi ro sla va Mi {ko vi }a ili bi lo kog dru gog bi zni sme na i po li ti ~a ra ko ji se na |e iza re {e ta ka. Za ka ta stro fal no sta we u dr `a vi i pro past pri vre de, sma tra pred sed nik, naj od go vor ni ji su upra vo po li ti ~a ri i za to ba{ oni ne sme ju da se pro vu ku u bor bi pro tiv ko rup ci je. „Po li ti ~a ri su od Sr bi je na pra vi li ova ko be smi sle nu ze mqu. Ni kad u woj ne bi bi lo ovo li ko ko rup ci je i kri mi na la, mi ta, ne za do voq stva gra |a na svo jim `i vo tom da to ni su `e le li po li ti ~a ri. Da kle, pr vo na po li ti ~a re!”, po ru ~io je Ni ko li} i do dao da “Vla da ne mo `e da pad ne zbog to ga {to se bo ri pro tiv kri mi na la”. On, me |u tim, ni je is kqu ~io mo gu} nost da se sle de }e go di ne odr `e van red ni iz bo ri, ali da o~e ku je da do wih ne do |e bar do ju na 2013. go di ne, ka da }e se ko na~ no zna ti da li je EU od lu ~i la da pre go va ra sa Sr bi jom ili ne.

Vu~i}: Pu{tawe Mi{kovi}a – li~ni poraz Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je da }e, uko li ko se ob i sti ne na ja ve da }e bi zni smen Mi ro slav Mi {ko vi} bi ti pu {ten iz pri tvo ra do No ve go di ne i is tra `ni su di ja i tu `i la {tvo pro ce ne da po sto je va qa ni raz lo zi za ta kvu od lu ku, to do `i ve ti i kao li~ ni po raz. „Slu {ao sam na ja ve da }e ga pu sti ti do No ve go di ne i da po sto je raz li ~i te vr ste pri ti sa ka. Sme {no mi je kad slu {am ne ke ko ji za stu pa ju we go vu stra nu i ne }u da go vo rim ko li ko su ne i sti na iz ne li u jav no sti u po sled wa dva da na”, re -

kao je Vu ~i} no vi na ri ma po sle otva ra wa fa bri ke slo `e nih bor be nih si ste ma u Ve li koj Pla ni.

On je is ta kao da ne be `i od ~i we ni ce da }e u bor bi Vla de Sr bi je pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la bi ti po ra za, a da bi ne ke od wih do `i veo i kao li~ ne.

Ka ko je na ja vio, do kra ja ja nu a ra o~e ku ju se ozbiq ni re zul ta ti u ra sve tqa va wu 24 spor ne pri va ti za ci je, na ko ji ma ra de rad ne gru pe po li ci je i tu `i la {tva, ali i u is tra ga ma o Raz voj noj ban ci Voj vo di ne i Fon du za ka pi tal na ula ga wa.

Nova ve}ina u Ba~u odr`ala sednicu na trgu Od bor ni ci no vo for mi ra ne ve }i ne u Skup {ti ni op {ti ne Ba~ su, u pri su stvu pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne Bo ja na Paj ti }a, funk ci o ne ra Po kra jin skog od bo ra DS i oko 500 ~la no va i ak ti vi sta te stran ke, odr `a li sed ni cu na tr gu is pred zgra de op {ti ne, ja vqa Ra dio-te le vi zi ja Voj vo di ne (RTV). Po {to je 13 od bor ni ka te no ve ve }i ne odr `a lo sed ni cu na ko joj su, ka ko ja vqa do pi snik RTV, raz re {i li pret hod ne i ime no va li no ve di rek to re jav nih i jav no-ko mu nal nih pred u ze }a, kao i ~la no ve uprav nih i nad zor nih od bo ra, od bor ni ci su, uz asi sten ci ju jed ne fir me za obez be |e we, obi li ula zna vra ta zgra de Skup {ti ne op {ti ne i u{li u zgra du. Zgra du op {tin ske skup {ti ne obez be |i va la je po li ci ja, na vo di RTV i pre no si Paj ti }e vu iz ja vu da je sra mo ta da u 21. ve ku od bor ni ci jed ne op {ti ne dr `e sed ni cu na uli ci i da su za to kri ve dr `av ne in sti tu ci je ko je su to do zvo li le. No vo for mi ra nu ve }i nu op {tin ske skup {ti ne u Ba ~u ~i ne DS, Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i Srp ska ra di kal na stran ka. U sa op {te wu voj vo |an skih de mo kra ta je na ve de no da su Srp ska na pred na stran ka i So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je iz gu bi le ve }i nu, kao i da su od bor ni ci pod ne li zah tev Uprav nom su du da do ne se hit nu me ru ka ko bi im bio obez be |en ulaz u zgra du.

PRE MI JER IVI CA DA ^I] O PLAT FOR MI ZA KiM

Nu`an fleksibilniji pristup

Naj ve }i uda rac za one ko ji su sru {i li Mi lo {e vi }a je da ih u Evro pu vo de Ni ko li}, Da ~i} i Vu ~i}. Da u|e mo mi u EU pa ako nam se ne svi |a, da iza |e mo, re kao je u no vo go di {wem in ter vjuu Ta nju gu pre mi jer Ivi ca Da ~i} ko ji je is ta kao i da je EU po treb na Sr bi ji, a da Plat for ma o Ko so vu i Me to hi ji „ni je na i {la na raz u me va we” Za pa da zbog po zi va na pre kid teh ni~ kog di ja lo ga sa Pri {ti nom i za la ga wa za sve o bu hvat no re {e we po prin ci pu „ni {ta ni je do go vo re no dok sve ne bu de do go vo re no”.

Po Da ~i }e vom mi {qe wu, taj na crt plat for me je „naj po zi tiv ni ji do ku ment ko ji je Sr bi ja pred lo `i la u po sled wih 13 go di na” i da je pred lo `en pre 10 go di na - za we ga bi do bi li No be lo vu na gra du za mir. „I oni ko ji su na {i naj ve }i pri ja te qi na Za pa du bi li su ve o ma ne ga tiv no od re |e ni kad je re~ o toj re ~e ni ci - da bi tre ba lo pre ki nu ti pre go vo re. Mi slim da da qe ni su ni ~i ta li. I ako su pro ~i ta li, ni su ko men ta ri sa li”, re kao je Da ~i}, pre ci zi ra ju }i da su pred sed nik To mi slav Ni ko li}, pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} i on - ima ju }i u vi du ta kvo ne ra zu me va we - do go vo ri li da „osta ve to u dru gom pla nu”. „Po treb no je ima ti flek si bil ni ji pri stup, ka ko ne bi smo do -

{li u si tu a ci ju da ne mo `e mo ni na pred ni na zad - a to zna ~i, da nam se pre ki nu pre go vo ri sa EU, a da pri to me vi {e ne ma mo ni {ta da pri ~a mo u di ja lo gu sa Pri {ti nom”. Osnov za re zo lu ci ju ko ja je }e se na }i u Skup {ti ni je, u stva ri, pr vi deo na cr ta Plat for me, ko ji go vo ri o osnov nim prin ci pi ma za pre go vo re. „Sa ma Re zo lu ci ja }e go vo ri ti o osnov nim prin ci pi ma ko ji su bit ni, a to je da mi ne }e mo pri zna ti KiM, da sma tra mo da fo kus na {eg pred lo ga je ste ustva ri po lo `aj srp ske za jed ni ce, od no sno Sr ba na KiM. Da je u da qem di ja lo gu si gur no da }e Sr bi sa Ko so va ima ti zna ~aj nu re~. I da sma tra mo da sve to tre ba da bu de pra }e no na pret kom u pro ce su evrop skih in te gra ci ja”, re kao je Da ~i} i do dao: „Ne }u da pri ~am baj ke na ro du. Ce la si tu a ci ja oko KiM odav no je iza {la iz Usta va Sr bi je”.

INTERVJU

red sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor iz ja vio je da su de {a va wa sa Raz voj nom ban kom Voj vo di ne to kom pro te klih ne ko li ko me se ci, kao i po li ti~ ki pri ti sci i op tu `be na ra ~un Po kra ji ne u tom po gle du, uka zi va li na po ku {aj da se de sta bi li zu je po kra jin ska vlast. U in ter vjuu za “Dnev nik” Pa stor je oce nio da je “uz sva po ni `e wa ko ja je voj vo |an ska ad mi ni stra ci ja pre tr pe la u toj kam pa wi”, kao re zul tat do {lo i do gu bit ka po ve re wa gra |a na u Voj vo di nu i we ne in sti tu ci je. Sto ga }e, ka ko je na ja vio, to kom ja nu a ra za tra `i ti pri jem kod gu ver ne ra Na rod ne ban ke Sr bi je i uvid u iz ve {taj te in sti tu ci je o po slo va wu RBV, ka ko bi se uve rio da li je do ga {e wa te ban ke do {lo zbog lo {eg upra vqa wa ili zbog po li ti~ kih pri ti sa ka po je di nih pred stav ni ka re pu bli~ ke vla sti.

– Ne znam {ta je bio ~i ji ciq u toj la kr di ji sa Raz voj nom ban kom Voj vo di ne, ali sve {to se de {a va lo li ~i lo je po ku {aj da se de sta bi li zu je po kra jin ska vlast. Mi smo slu {a li ve o ma ozbiq ne i te {ke op tu `be s naj vi {ih po zi ci ja u Vla di Sr bi je, ko je su on da po vla ~e ne uz obra zlo `e wa da je to bi lo me dij ski po gre {no pre ne to. I tu ni je bi la na uda ru sa mo RBV, ne go i Fond za ka pi tal na ula ga wa... – uka zao je Pa stor. l O~e ku je te li da }e Fond za ka pi tal na ula ga wa bi ti sle de }i na ta pe tu, s ob zi rom da ta kve na ja ve ve} do la ze iz stra na ka ko je su opo zi ci ja u po kra jin skom par la men tu, ali su vla da ju }e u re pu bli~ kom?

– To mi mno go li ~i na si tu a ci ju da ne ko ne kog pla {i. A ja ne vi dim raz log za {to bi bi lo ko tre bao da se upla {i od na ja ve da }e ne ko do }i i kon tro li sa ti po slo va we tog fon da. Pa i do sad je po sto ja la mo gu} nost ta kve kon tro le, ko jih je i

P

I[TVAN PA STOR, PRED SED NIK

Ciq im je da okrenu protiv

bi lo. I ja u tim kon tro la ma ne vi - {weg Raz voj nog fon da u RBV tre ba ve de ni u si tu a ci ju da upr kos spo ra dim ni ka kav pro blem. Ako se utvr - da ka `e za {to je to ura dio, ko ga je zu mu iz me |u dve ju vla da o za kon di da je ne ko ne {to zgre {io, on na to na go vo rio, ka kvu su tu am bi skom pred lo gu ko ji je pro {ao kroz zbog to ga tre ba da od go va ra. Ali ne ci je po sto ja le, ka kve su bi le vi zi pro ce du ru Skup {ti ne Voj vo di ne o vi dim raz log da ne ko sad po ku {a va je... To ne mo ra da zna ~i pri zna we no vom raz voj nom fon du, Vla da Sr da nas ti me za stra {i, sem ako iza gre ha, mo `da je po sto ja la lo gi ka bi je i po sla ni ci ko ji je po dr `a va sve ga ne sto ji go li po li ti~ ki pri - po ko joj je to bi lo ra ci o nal no. Ma ju na knad no pred la `u amand ma ne ti sak. da, za me ne to ni kad ni je bi lo ra ci na taj za kon. To je ne ve ro vat no po o nal no. Za to {to je Raz voj ni fond, ni `a va we Voj vo di ne i we nih in l U ko joj me ri }e even tu al no po qu qa no po ve re we u po kra jin ko ji smo ima li, bio na{ auto nom sti tu ci ja... sku vlast zbog slu ~a ja RBV ote ni in stru ment ~i je po slo va we je l Ka ko jav nost mo `e da zna `a ti po slo va we no vog raz voj ure |i va no od lu ka ma Uprav nog od - zbog ~e ga je za pra vo do {lo do nog fon da, ko ji tek ga {e wa RBV, da li tre ba da se for mi ra? zbog lo {eg po slo va Ako sa da tvr di mo da nam je vir tu el nih – Upra vo for mi ra wa ili, pak, zbog pol 12 milijardi dovoqno, ko nam garantuje ti~ kih pri ti sa ka? wem tog fon da tre ba da po ka `e mo da Po kra ji na –- To ne mo gu ta~ no da dogodine iz republi~ke vlasti ne}e mo `e da bu de bo qi do ma da pro ce nim, jer ne mam re}i: evo vam virtuelnih pedeset }in i efi ka sni ji ga zda, sve in for ma ci je u tom milijardi i mo`ete da se odreknete {to ve ro vat no je ste do po gle du. Ne mo `e ni ko slede}a tri pokrajinska buyeta ved no u sum wu zbog te la od nas da u|e u RBV i kr di je oko Raz voj ne ban pro ve ra va we no po slo ke Voj vo di ne. I za to je raz voj ni bo ra i osni va ~a, a RBV je deo ban va we ako za to ne ma ovla {}e we – fond na {a {an sa. To sva ka ko ne kar skog si te ma gde pra vi la po slo to ovla {}e we ima ju NBS i dru gi mo `e da anu li ra sva ona po ni `e wa va wa dik ti ra NBS. A to je ogrom nad le `ni or ga ni. Ali ja sva ka ko i {a ma re ko ja smo kao po kra jin ska na raz li ka. Na{ Fond za raz voj je imam na me ru da to kom ja nu a ra odem ad mi ni stra ci ja do `i ve li pro te za de set go di na sva ki di nar, ko ji je kod gu vre ne ra NBS, jer mi slim da klih me se ci zbog RBV, ali mi slim u we ga u{ao, okre nuo ~e ti ri pu ta. imam pra vo da pro ~i tam iz ve {taj o i da smo mo `da tek na po ~et ku tih Ima li smo oko {est mi li jar di po slo va wu RBV. su o ~a va wa s re al no {}u ko jih }e ula znog nov ca, a na kon de set go di l Zar taj iz ve {taj ne bi tre ve ro vat no bi ti sve vi {e i vi {e. I na ostva ri li smo pla sma ne u vred - ba lo da bu de ob ja vqen? ba{ za to ima smi sla i}i u stva ra no sti od 24 mi li jar de. Za to mi sad – Mi slim da su tu pra vi la do sta we raz voj nog fon da ka ko bi se spa te {ko pa da {to smo ta kav pot pu no ri gid na. Po za kon skom re {e wu, si lo ono {to se spa si ti mo `e iz auto nom ni raz voj ni in stru ment ko li ko znam, mo gu }e je iz vr {i ti RBV. Ako je pret hod ni Fond za pre tvo ri li u in stru ment ko jim uvid u ana li zu NBS, ali se to ne raz voj mo gao bi ti efi ka san in ipak ne }e mo auto nom no od lu ~i va - mo `e obe lo da wi va ti. stru ment, {to smo ve} po ka za li, ne ti ne go }e mo bi ti pod tu tor stvom. l Ka ko to da se to li ko raz li ku ju vi |e wa po kra jin skog bu xe ta vi dim za {to to ne mo `e bit no vi To ne do li ku je ide ji auto no mi je. raz voj ni fond.

Ne mam ni {ta pro tiv Re pu bli~ - unu tar vla da ju }e ko a li ci je u Do du {e, ni je nam tre ba la ta ke vla de, ali mi slim da je na ~in na Voj vo di ni i oko fa mo znih se avan tu ra sa RBV. Ali, taj ko je do ko ji se sve to kro ji kraj we po ni `a - dam po sto i oko iz no sa za ka pi no sio od lu ku o uta pa wu ne ka da va ju }i za Voj vo di nu. Jer, mi smo do - tal na ula ga wa?

– Bu xet je pro ble ma ti ~an iz raz li ~i tih aspek ta. Jer, tih 12 mi li jar di je vir tu el ni no vac za vir tu el ni pro je kat. Ne po sto ji ni pro jekt no-teh ni~ ka do ku men ta ci Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je, na pred log ni~ kim vla sni~ kim u~e {}em APV i Sr bi je, gla ja za taj auto put i za tu nel kroz Skup {ti ne Voj vo di ne, Za kon ko jim se osni va Raz - sa lo je 163 po sla ni ka vla da ju }e ve }i ne i opo zi ci Fru {ku go ru. Po sto ji sa mo ide ja voj ni fond Voj vo di ne ~i me bi, ka ko je na ve de no, je, dok je 10 bi lo pro tiv. Usvo je na su pri to me i i po sto ji po tre ba za tom sa o bra tre ba lo da se iz beg nu po re me }a ji na ukup nom fi - dva amand ma na Vla de Sr bi je ko ji ma se re pu bli~ }aj ni com. Ali, od ide je do za ba da nan sij skom tr `i {tu Sr bi je zbog lo {eg po slo va - ki bu xet is kqu ~u je kao mo gu }i iz vor fi nan si ra wa pr vog a{o va tre ba da pro |e do wa Raz voj ne ban ke Voj vo di ne. Za za kon, ko ji pred - wa RFV, bu du }i da je ciq osni va wa tog fon da oststa vre me na, a po treb no je i da se vi |a osni va we Raz voj nog fon da Voj vo di ne za jed - va ri va we pro je ka ta na te ri to ri ji Po kra ji ne. ras pi {e ten der za iz ra du raz li -

Usvo jen za kon o Razvojnom fondu

I SR BI SA KO SO VA, BA[ KAO I ONI IZ BE O GRA DA, RAZ LI ^I TO GLE DA JU NA NI KO LI ]EV KO SOV SKI AKT

Konfuzija po platformi L

i der DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca oce nio je ju ~e da je plat for ma za KiM pr vi po ku {aj da se de fi ni {e po lo `aj Ko so va i Me to hi je kao AP sa su {tin skom auto no mi jom unu tar Sr bi je, ali i auto no mi jom za ko smet ske Sr be. Po we mu, ti me je u~i wen pr vi ko rak u pra vqe wu dis kon ti nu i te ta sa po li ti kom pret hod ne vla de, ko ja je, po we go vim re ~i ma, po ~i va la na pod re |i va wu, ne na ci o nal nim, ve} in te re si ma Evrop ske uni je. S dru ge stra ne, am ba sa dor ka SAD na Ko so vu Trej si Xej kob son upo zo ra va da bi ovaj do ku ment mo gao da ome te na sta vak di ja lo ga iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne.

I ko smet ski Sr bi raz li ~i to oce wu ju Plat for me i we ne do me te, ali pre sve ga ~e ka ju da se vlast unu tar se be do go vo ri o ko na~ nom tek stu i iz ne na |u je ih kon fu zi ja ko ja po tom pi ta wu vla da u Be o gra du. Jed nog od li de ra Sr ba sa se ve ra KiM Mar ka Jak {i }a u tom smi slu bri ne i sve otvo re ni je raz mi mo i la `e we pred sed ni ka Ni ko li }a, s jed ne, i Ivi ce Da ~i }a, ali i Alek san dra Vu ~i }a, s dru ge stra ne, u po gle du sa dr `i ne sa mog do ku men ta, kao i oce ne ko ri sti ko ju }e dr `a va od we ga ima ti.

– Uve ren sam da u to me ve o ma va `nu ulo gu igra ju od re |e ne stra ne am ba sa de, pre sve ga za pad ne, ko je su iz vr {i le od re |e ni pri ti sak na pre mi je ra, pa je on po ~eo ne sa mo da ko ri gu je sta vo ve, ve} je po stao mal te ne naj `e {}i pro tiv nik Plat for me. To ni sam o~e ki vao, ali jo{ i vi {e ~u di neo gla {a va we naj mo} ni jeg ~o ve ka u Vla di Alek san dra Vu ~i }a, ~i je se }u ta we mo `e pro tu ma ~i ti i kao dr `a we stra ne Da ~i }u – ka `e nam Jak {i}.

On, ina ~e, tvr di da osnov ni ele men ti Plat for me je su ostva ri vi, ali sa mo pod uslo vom da dr `a va Sr bi ja ima ja san ciq. A taj ciq je, pre sve ga, po vra tak Ko so va i Me to hi je u sa stav dr `a ve Sr bi je.

– Mo `da taj ciq sa da ne kom de lu je uto pi sti~ ki, ali on u bu du} no sti to ne mo ra bi ti.

Ni {ta ni je neo stva ri vo ako se ho }e – ka `e Jak {i}.

Uveren sam da su odre|ene strane ambasade, pre svega zapadne, izvr{ile odre|eni pritisak na premijera (Marko Jak{i}) Me |u tim, za za me nik ko sov skog pre mi je ra i li der Sa mo stal ne li be ral ne stran ke Slo bo da na Pe tro vi }a do ku ment pred sed ni ka Ni ko li }a ima ne ko li ko kqu~ nih ne do sta ta ka, a kqu~ ni je taj da auto ri plat for me o~i to ne ma ju ose }aj za to mo gu li re {e wa ko ja su pred vi de li uop {te bi ti pri me we na na sa mom te re nu.

– Iz ne te ide je su mo `da ima le {an su na uspeh pre 13 ili 10 go di na, ali da nas ka da su mno gi pro ce si u ve} po od ma kloj fa zi, me |u na rod ni ak te ri ko ji su ukqu ~e ni u te pro ce se na pro sto ne }e do zvo li ti okre ta we to~ ka una zad. Tim pre {to ovaj do ku ment mo `e

obes hra bi ti pre mi je re Sr bi je i Ko so va da na sta ve za po ~e ti di ja log, ko ji je ta man po ~eo da da je re zul ta te i na ja vio ne ka kvu nor ma li za ci ju od no sa, ko ja je od su {tin skog zna ~a ja pre sve ga za Sr be ko ji `i ve na Ko so vu – ob ja {wa va Pe tro vi} za „Dnev nik” .

A za Ran |e la Noj ki }a, biv {eg dr `av nog funk ci o ne ra, ina ~e pred sed ni ka Po kra jin skog od bo ra SPO za KiM, osnov ni pro blem je upra vo taj da po sto ji otvo re na po de la o smi sle no sti plat for me i ka da je re~ o zva ni~ nom Be o gra du i me |u ko sov skim Sr bi ma.

– Pred sed nik Ni ko li} ova kvim for mi li sa wem plat for me `e li da „po kri je” ne ka svo ja pred iz bor na obe }a wa. Vu ~i} i Da ~i}, me |u tim, mo ra ju da pla te ce nu do la ska na vlast, a ceh is po sta vqa ju oni ko ji su im u to me po mo gli. Ka da je, pak, re~ o ko sov skim Sr bi ma, do pre de se tak da na u Ni ko li }e vom tek stu prak ti~ no kao da su po sto ja li sa mo oni sa se ve ra. U me |u vre me nu je taj pri stup ko ri go van, ali je pro blem {to u osno vi Sr be ko ji `i ve ju `no od Ibra ni ko ni je pi tao za mi {qe we, po go to vo ne one ko ji u~e stvu ju u in sti tu ci ja ma u Pri {ti ni – na vo di Noj ki}.

Sa go vor nik „Dnev ni ka” je ipak uve ren da po je di ni ele men ti plat for me ko ji se ti ~u kon kret nog po ve zi va wa en kla va na ju gu sa srp skim op {ti na ma na se ve ru ima ju re al nu pod lo gu, tim pre {to je to na iz ve stan na ~in pred vi |e no i Ah ti sa ri je vim pla nom.

– Efe kat tog po ve zi va wa, uko li ko bi ono bi lo iskre no, po {te no, na re a lan na ~in po sma tra lo pro ble me Sr ba i nu di lo re {e wa, ne sum wi vo bi bio zna ~a jan – na vo di Noj ki}. – Mo `da Be o grad ne }e ni ka da otvo re no pri zna ti Ah ti sa ri jev plan, ali sa mo idu }i we go vim tra gom srp ska plat for ma ima {an se. I sto ga ve ru jem da }e ve} na pred sto je }im ko sov skim iz bo ri ma Be o grad ko na~ no po zva ti Sr be da na wi ma u~e stvu ju i da se oku pe u je din stve ni front. . Jer, u tom slu ~a ju bi lo ka kva vla da da se u bu du} no sti for mi ra u Pri {ti ni, ona ne bi ima la le gi ti mi tet bez ta ko po ve za nih Sr ba. n Mi ro slav Sta ji}

nedeqa30.decembar2012.

c m y

dnevnik

POKRAJINSKOG PARLAMENTA

KARMA KOMA

se gra|ani Vojvodine ~itih studija, dobiju razne saglasnosti... Da li je sve to mogu}e uraditi u godinu dana? U to je te{ko poverovati. Uz to, nigde nisam video da se tih 12 milijardi u republi~kom buxetu pojavquje kao ne{to {to treba da se transferi{e Pokrajini. To je fiktivan novac koji se pojavquje samo na papiru, ali pla{im se da ga nikada ne}emo videti.

Zato ovaj buxet vi{e vidim kao manevar da bi se tu sad ne{to zamazalo. No, ve}i problem je {to Pokrajini ostaje realno za kapitalna ulagawa u narednoj godini tek ne{to vi{e od dve milijarde dinara, a taj iznos nikada nije bio na tako niskom nivou. I ta sredstva ne odvaja Republika nego Pokrajina iz sopstvenih izvora. Ali posebno mi je problemati~no {to na sve to vojvo|anska vlada ka`e da je sve u najboqem redu, da je ispo{tovan ustvani okvir od sedam posto i udeo koji se odnosi na kapitalna ulagawa. Ja to ne razumem. Jer, takvim tvrdwama mi prakti~no napu{tamo zadwu branu, a onda vi{e nema kraja uzmicawu.

Potpuno je jasno da mi nismo mogli da promenimo odluku o repu-

3

bli~kom buxetu, jer smo prethodno u~inili sve {to smo mogli u tom pogledu: pokrenuli postupak pred Ustavnim sudom, imali zakonodavnu inicijativu i amandmane na buxet i pregovarali... Ali, ni{ta nije vredelo. E, onda je trebalo to gra|anima Vojvodine da ka`emo i da im objasnimo da je to realnost, ali i da mi nismo s tim saglasni niti zadovqni, te da je Ustav prekr{en i da to nismo mogli da spre~imo. Tako|e, trebali smo jasno

Mogu}a korekcija Statuta APV l Mo`e li o~ekivano obarawe Statuta APV pred Ustavnim sudom dovesti u pitawe opstanak aktuelne pokrajinske vlasti, kako to o~ekuju neki funkcioneri SNS-a?

– Do ocene ustavnosti Statuta sigurno }e do}i u narednoj godini, ali ja tu ne vidim uzro~no-posledi~nu vezu s eventualnim vanrednim pokrajinskim izborima. Ali, vidim potrebu da se oko toga spusti tenzija i da se po~ne pregovarati. Ministar pravde izneo nam je ideju da se tra`i obustavqawe postupka pred Ustavnim sudom Srbije, kako bi se prona{lo re{ewe za otklawawe razloga za vo|ewe tog postupka. Mislim da je to jedan od mogu}ih koraka koji bi vodio smirivawu tenzija i re{avawu problema. l To zna~i pisawe novog statuta i zakona o nadle`nostima?

– To zna~i korekciju onih delova Statuta koji su problemati~ni u odnosu na odluku USS koja je ve} doneta u odnosu na Zakon o nadle`nostima. I svakako to zna~i i}i u susret doga|aju, a ne ~ekati odluku Ustavnog suda, odnosno tra`iti re{ewa koja bi se u parlamentarnoj proceduri usvajala kako bi se taj problem prevazi{ao.

K

kazati da ipak ne}emo i}i na privremeno finansirawe nego na usvajawe takvog buxeta, ali da ne odustajemo ni milimetar od onoga {to smo do sada tvrdili. Jer, ako sada tvrdimo da nam je virtuelnih 12 milijardi dovoqno, ko nam garantuje da dogodine iz republi~ke vlasti ne}e re}i: evo vam virtuelnih pedeset milijardi i mo`ete da se odreknete slede}a tri pokrajinska buxeta. l Mislite li da su realne spekulacije o skorim vanrednim izborima u Pokrajini, ali i na republi~kim nivou?

– Takve spekualcije ne do`ivqavam kao realne. Na dr`avnom nivou to sigurno nije realno, a na lokalnim niovima je to negde mo`da mogu}e, dok }emo na pokrajinskom u februaru imati dopunske izbore u Apatinu, Srbobranu i Zrewaninu. Uvren sam da vanredni izbori nisu nikom u interesu, jer je va`no da 2013. bude godina u kojoj }emo kona~no poku{ati da se suo~imo s problemima koji su nagomilavani proteklih decenija – od pitawa Kosova do unutra{weg ure|ewa zemqe, reorganizacije velikih sistema i isterivawa na ~istac svega onog {to je bilo prqavo. n Branka Dragovi} Savi}

INTERVJU

Bu{ilica i macola

a`u qudi koji znaju {ta govore da je iz- ko se pre neki dan, negde raz „pravna dr`ava“ ~ist pleonazam: u centralnoj Srbiji, okudr`ava ne mo`e biti druga~ija nego pilo pet-{est, ili svih pravna, jer ako nije pravna onda nije ni dr`a- desetak, ili koliko ve}, va nego je nekakva hajdu~ka skup{tina, u najbo- ko~opernih ’ajduka volonqem slu~aju. Pravo se konkretizuje – izme|u tera, opremilo se macolama, ~eki}ima i sli~ostalog – kroz zakone, a zakone donosi jedan nim oru|em (po potrebi i oru`jem), posedalo u deo dr`avne vlasti, drugi deo ih sprovodi, a motorna vozila i krenulo ka Pre{evu. Naravtre}i nadzire i jedne i druge. A mi, gra|ani, no, Pre{evo nije ba{ jako poznat turisti~ki nadziremo sve te grane vlasti; tako je bar u centar, i oni nisu tamo krenuli na skijawe, jo{ teoriji. Ako se niste ba{ sasvim prepoznali mawe na sve~ani novogodi{wi koncert ugledne u prethodnoj re~enici, to je samo zato {to Pre{evske filharmonije. Ma jok, krenuli quvam dr`ava nije dovoqno demokratska i do- di u Pre{evo na radni izlet: da li~no i persovoqno pravna, a samim tim nije ni dovoqno nalno polupaju i uni{te nekakav spomenik koji dr`ava. Otuda jedini na~in da se bude „dr`a- tamo je nikao vaqda u re`iji lokalnih vlasti, votvoran“ u dr`avi koja ve} (kako-tako) po- a koji je posve}en svetloj uspomeni na borce stoji nije busati se u rutave patriotske gru- ne~ega {to se prozvalo OVPBM, ili tako nekadi, nego graditi, a ne razarati, vladavinu ko. Dakle, jedne od onih tipi~nih banditskih prava. Sve drugo je cirkus, sve drugo je fol- dru`ina s visokoparnim patriotskim pokriklor, sve drugo je naprosto – sve drugo. }em, kakve procvetaju na Balkanu oko svakog Kada se u Ba~u odbornici novoformirane \ur|evdana. ve}ine okupe na ulici, pa na uli~noj sednici E, onda je dr`ava (oli~ena u predsedniku donose odluke, pa na koncu i uz pomo} bu{i- vlade li~no, a taj je ujedno i policajministar, lice upadnu u op{tinsku zgradu ne bi li „vr- {to nije bezna~ajno u ovoj stvari) lepo zamo{ili vlast“, onda imalila te dole u Pre{evu mo po sla sa su {tin da sami uklone spomeJedini na~in da se bude skim odsustvom prava, nik koji su neovla{}edakle dr`ave. Toga ne „dr`avotvoran“ u dr`avi koja ve} no postavili, jer da su bi bilo da zakon deluti {to ih mo nu ment (kako-tako) postoji nije busati se je, pa makar i lo{ zaslavi teroristi. Molu rutave patriotske grudi, nego kon, jer i takav je gori ba je, me|utim, rezograditi, a ne razarati, vladavinu lutno odbijena. Dr`aod odsustva zakona. Zahva qu ju }i de pre siv no va, me|utim, ne mo`e prava. Sve drugo je cirkus lo{em zakonu, u Ba~u da moli i kumi da se su napredwaci i okolitako ne{to uradi. Ona na ono mad for mi ra li, za pra vo pre o te li mo`e ili da ka`e da je taj spomenik u redu, vlast demokratama i okolini tako {to im je ili da se oglasi nenadle`nom i prebaci odgoprebegla fleksibilna odbornica Lige. Bilo vornost op{tinskim vlastima, ili da spomeje to drsko, bezobrazno, nefer, ali eto – za- nik sama ukloni, legalnom i legitimnom polikonito. Sada su demokrate i okolina (gde su, cijskom silom ako ne ide druga~ije. Jedino gle, i radikali odjednom okolina) isto tako {to ne mo`e je da – apeluje da se ne{to (ne) na{li prebega za svoju stranu, i u~inili na- dogodi. Zakon ne moli i ne apeluje, zakon dopredwacima ono isto {to je prethodno u~i- zvoqava sve osim onoga {to izri~ito zabraweno wima. Tako je bezvezni, ali zakoniti wuje. Kada zakona nema, ili kada nema wegovog tante na{ao svoj bezvezni, ali zakoniti ku- sprovo|ewa, onda qudi osete da nema ni prakuriku. Ipak, bi}e da je stvar pravno ~ista. va, a to zna~i da nema ni dr`ave. I onda poAko je ono prethodno bilo po zakonu, onda je i misle, {tavi{e osete neki ~udan svrabe`, da ovo. Rekoh ve}: da je zakon boqi, ni{ta od bi ba{ oni mogli da budu taj zakon umesto zaovoga se ne bi de{avalo. Me|utim, zakon je kona i dr`ava umesto dr`ave. Neke qude taovde ne{to {to se pi{e da se ne bi sprovo- kve ma{tarije strahovito uzbu|uju. dilo, ili da se sprovodi samo kad je to zgodLepo je {to ih je dr`ava na vreme pohapsino za onoga u ~ijoj je ruci batina. „Zakoni su la i spre~ila da prave dodatni belaj tamo za protivnici“, govorio je Pa{i}, ta bezvre- dole, ali ne bi wih na tom putu za jug nikada mena vedeta jalove dnevnopoliti~ke lukavo- ni bilo da se dr`ava pona{ala kao dr`ava. A sti u Srba. kako se uop{te pona{a jedna dr`ava, bar ako Oni qudi iz prve re~enice, oni {to znaju je pametna i demokratska? Evo kako: sama si{ta govore, ka`u i da dr`ava mora imati mo- lu primewuje samo krajwoj iznudici, ali iznopol na silu i primenu sile. Ako ga nema, tog nad svega nikada, nikako i ni po koju cenu ne monopola, opet smo na onom istom: na stadiju- dozvoqava nikome drugom da primewuje silu. mu hajdu~ke skup{tine, u najboqem slu~aju. Tan Teofil Pan~i}

SLOBODAN ORLOVI], STRU^WAK ZA USTAVNO PRAVO

Jaz izme|u norme i realnosti gotovo neprelazan ako danas skoro sve dr`ave imaju ustav, ustavnim se mogu nazvati samo one u kojima se taj najvi{i zakon primewuje. To su ure|ene pravne dr`ave, za razliku od nedovr{enih ili neuspe{nih dr`ava gde je ustav samo neko novo ili prekrajano odelo koje se i ne nosi. Da bi se ustav po{tovao i primewivao, u dr`avi mora biti organ koji se stara o tome. Bez „~uvara ustava“, ustavnog ili vrhovnog suda, ustav je list ’artije koji bi vlast koristila za dnevnu politi~ku potrebu. Kad ono {to u ustavu pi{e odgovara, pozivamo se na wega, a kad su na{i planovi i radwe nesaglasni ustavu - ustav i ne pomiwemo.

Ovako rezonuje dr Slobodan Orlovi}, docent na novosadskom Pravnom fakultetu i stru~wak za ustavno pravo, koji za „Dnevnik” isti~e da upotreba Ustava ne bi smela da bude samo voqa stranaka na vlasti, i da se za to brine Ustavni sud Srbije. „Ali od devedesetih pa naovamo taj organ nije {titio Ustav, ve} je umnogome pomagao wegovo ignorisawe. Setimo se samo skora{we neustavne ’reforme’ pravosu|a koja je donela nemerqive {tetne posledice.

Srozan ugled Ustavnog suda negativno uti~e i na autoritet Ustava”, tvrdi Orlovi}. l Da li je va`e}i Ustav Srbije uop{te u stawu da podmiri potrebe dr`ave ali i gra|ana koje se name}u u pogledu re{avawa problema Kosova i Metohije?

I

- Srbija danas ima mnogo pote{ko}a, pre svega ekonomskih.

Ako se ne desi nekakva ekonomska prekretnica, Srbija }e korak po korak sti}i me|u dr`ave i dr`avice novog „du`ni~kog ropstva“. I pored va`nosti ekonomije, te teme svih tema, politi~ko, stru~no i op{te mwewe neprekidno isti~e potrebu re{avawa statusa AP Kosovo i Metohija. Problem je {to tu potrebu u ovom momentu po Ustavu nije mogu}e namiriti. I sami pregovori o granicama, dr`avqanstvu i drugim elementima dr`avnosti su u sukobu s uvodom i drugim delovima Ustava. U Preambuli stoji da je „Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije“ i da iz takvog polo`aja Pokrajine slede ustavne obaveze svih dr`avnih organa. To zna~i: Narodne skup{tine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i inih.

ali umesto tog akta nude improvizovane planove i platforme za koje mnogi ka`u da su protivustavne?

- Ustav je u pogledu autonomnog statusa KiM jasan: to je deo Srbije. Ali je realnost u Pokrajini vi{e od decenije druga~ija.

Srpskog ustavnog poretka tamo nema. Samo jedan (deseti) deo Pokrajine mo`e se uslovno nazvati delom Srbije. Mo`da je taj sever Kosmeta za~e}e srpske suverenosti koja }e se jednom vratiti u Pokrajinu. Da bi takva nada postojala, taj embrion se mora bezuslovno sa~uvati.

Ali nije samo na{ Ustav u neskladu sa stvarno{}u. To je „boqka“ svih ustava koja se le~i promenama, odnosno amandmanima, ili novim tuma~ewem istih ustavnih normi – kao u Sjediwenim Dr`avama. Problem sa na{im Ustavom je taj {to je nesklad izme|u norme i realnosti

I da Srbija donese ustavni zakon o su{tinskoj autonomiji (ustavni rok je odavno istekao) on bi u ovim uslovima bio samo nekoristan politi~ki pamflet l Ustavna obaveza je i da se donese zakon o KiM ali se to ve} vi{e od 6 godina ne doga|a. Da li bi on uop{te imao smisla s obzirom na realnost na terenu koju vidimo da politi~ari ipak uva`avaju,

u pogledu Kosmeta veliki, gotovo neprelazan. Taj nesklad }e se jednom prevazi}i tako {to }e se promeniti Ustav i prilagoditi ovoj ili nekoj drugoj (po nas goroj) stvarnosti. Ili }e se Srbija vratiti u Pokrajinu. Ovo poto-

we sada nije izgledno, ali nije ni nemogu}e. Jevreji su se skoro dve hiqade godina zdravili sa „dogodine u Jerusalimu“, pa i to, eto, do|e... Ovako, ako sami dr`avni organi ne po{tuju ustavnu obavezu o za{titi Kosmeta, tek je drugi ne}e uva`avati. l Kako ocewujete insistirawe DSS-a na „su{tinskoj autonomiji Kosova unutar Srbije”?

- Ustav je, u granicama Srbije, ostavio prostor za ure|ewe polo`aja Kosmeta kao „su{tinske autonomije“. Iako niko ne zna sadr`inu tog pojma, nije neta~no su{tinsku autonomiju smatrati najve}om autonomijom (vi{e od Olandskih ostrva, Grenlanda, Katalonije, Madere...), ali nikako nezavisno{}u. Na `alost,

o~igledno je da drugoj, albanskoj strani to nije dovoqno. I da Srbija donese ustavni zakon o su{tinskoj autonomiji – pri tome }u podsetiti da je ustavni rok odavno istekao – on bi u ovim uslovima bio samo nekoristan politi~ki pamflet.

Zapravo, pla{im se da mi i ne znamo dovoqno o apetitima te druge strane. Tzv. Republika Kosovo sa „srcem od Bonstila“ je prevelik zalogaj za na{ Ustav.

Pa i za Srbiju i vaskoliko srpstvo. Javno sazrevawe albanske nacije koja, po izjavama vo|a im, treba da `ivi zajedno, prenosi „sindrom Kosova“ i u Gr~ku, BJR Makedoniju i Crnu Goru. Sistemom spojenih sudova ide i u ostale balkanske dr`ave. I eto nas

o~as posla u 1912-oj i vremenu Prvog balkanskog rata, samo ovaj put bez Porte. l [ta bi onda danas uop{te srpski ustavotvorci i zakonodavci mogli i trebali da urade? Ako bi profunkcionisala nekakva autonomija za srpske op{tine na KiM da li bi to bila pokrajina u pokrajini? Ne bi li u tom slu~aju ma|arske op{tine mogle da zatra`e teritorijalnu autonomiju u Vojvodini?

- Ono {to Srbija danas mo`e da u~ini a da ne ru{i svoj ustavni poredak jeste da, metafori~no, igra partiju {aha, na vreme, takti~ki. I da razvija ekonomiju, {titi doma}u proizvodwu, stimuli{e rad, zapo{qava po uzoru na „Wu dil“, radne akcije i petoletke... Pogre{no je pitawe da li je po ovoj ili nekoj budu}oj platformi o Kosmetu povezivawe ~etiri srpske op{tine na severu KiM protivustavno. Ure|ewe lokalnih samouprava je stvar zakona i samih op{tina. Za Srbiju i srpske op{tine na Kosmetu je bitno da u wima opstane nacionalni supstrat neke budu}e srpske suverenosti. U suprotnom, padaju}i niz domina ne}e stati. To zna~i da bi se vlast na{e dr`ave sve mawe videla i u oblasti Ra{ke – ne „Sanxaka“, kako se pre neko jutro ~ulo i u jutarwem dneviku Javnog servisa – a mo`da i u nekim delovima AP Vojvodine. n Reqa Kne`evi}

4

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

INTERVJU re ma Usta vu Sr bi je iz 2006. go di ne Voj vo di na je do bi la mo gu} nost za broj ne nad le `no sti, me |u ko ji ma i da upra vqa put nom in fra struk tu rom na svo joj te ri to ri ji. Me |u tim, do da nas se ma lo {ta iz me ni lo upr kos do no {e wu Za ko na o pre no su nad le `no sti i obe }a wi ma pred stav ni ka Vla de Sr bi je da }e po kra jin ski pri o ri te ti po sta ti i re pu bli~ ki.

O to me ko je su spor ne ta~ ke iz me |u Po kra ji ne i Re pu bli ke i {ta jo{ ne do sta je pa da Voj vo di na do bi je jav na pred u ze }a ko ja }e upra vqa ti put nom i `e le zni~ kom in fra struk tu rom po uzo ru na „Vo de Voj vo di ne” i „Voj vo di na {u me”, za „Dnev nik” go vo ri po kra jin ski se kre tar za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne dr Slo bo dan Pu zo vi}.

– Po kra jin ska ad mi ni stra ci ja ula `e zna ~aj ne na po re da una pre di uslo ve `i vo ta sta nov ni {tva na te ri to ri ji AP Voj vo di ne u svim serg men ti ma, a po seb no u obla sti ma odr `a va wa i una pre |e wa sa o bra }aj ne in fra struk tu re – na vo di dr Pu zo vi}. – Do met ovih ak tiv no sti i objek tiv nih po tre ba li mi ti ran je prav nim i fi nan sij skim okvi ri ma. Po treb no je kroz iz ra du i do no {e we ade kvat nih za kon skih re {e wa stvo ri ti pred u slo ve za od go va ra ju }e ukqu ~i va we or ga na po kra jin ske ad min stra ci je u upra vqa wu sa o bra }aj nom in fra struk tu rom re gi o nal nog ka rak te ra. l @e le zni~ ka mre `a Voj vo di ne da le ko je od raz vi je ne: jo{ uvek ima mo ta ko zva ne spo re vo `we s po 20 do 30 ki lo me ta ra na ~as, pu ste `e le zni~ ke ko ri do re na ko ji ma su de mon ti ra ne dav no iz gra |e ne pru ge. Da li bi di rekt ni pre go vo ri pred stav ni ka voj vo |an ske vla de s evrop skim i dru gim fi nan sij skim in sti tu ci ja ma i fon do vi ma ubr za li iz grad wu br zih pru ga?

– Ulo ga Se kre tri ja ta u ovoj obla sti ogle da u stva ra wu pro stor no-plan skog osno va za re a li za ci ju ra do va na re kon struk ci ji, mo der ni za ci ji i iz grad wi dvo ko lo se~ ne pru ge Be o grad - No vi Sad - Su bo ti ca na de o ni ci Sta ra Pa zo -

Dr SLO BO DAN PU ZO VI], PO KRA JIN SKI SE KRE TAR

I vo zom u sr cu

P

ZA [TO CR KVE NE ZA JED NI CE NE PLA ]A JU ZA KUP ZA KO RI []E WE DR @AV NOG ZE MQI [TA

Ora ni ce is pod jel ke bog od lu ke Skup {ti ne op {ti ne Su bo ti ca „^an ta vir“ Ar pad Za bo{ ka `e da }e za tra `i ti cr kve ne za jed ni ce go di na ma su pri vi le go mi {qe we prav ne slu `be u lo kal noj sa mo u pra vi, va ne u od no su na gra |a ne, jer ne pla }a ju za jer im je do sta si tu a ci ja da na dan odr `a va wa li kup za ko ri {}e we bli zu 700 hek ta ra tzv. dr `av ci ta ci je stig ne sud ska za po vest o iz u ze }u iz pro nog ze mqi {ta. Osim {to su ih do bi le na ko ri ce sa jav nog nad me ta wa ze mqi {ta ko je ko ri ste {}e we, cr kve ze mqu pro tiv za ko ni to iz da ju u cr kve. Zbog ta kve prak se, ka `e Za bo{, Ko mi si ja pod za kup, a wi ho vi aren da {i ko ri sni ci su pod do la zi u pat po zi ci ju, pri ~e mu ne sa mo da se ni sti caj nih me ra Mi ni star stva po qo pri vre de. kri vi ni du `ni mo ra ju prav da ti re vol ti ra nim Osim cr ka va i aren da {a, gu bit ni ci zbog to ga su po ten ci jal nim za kup ci ma, ne go od to ga {te tu svi osta li: i po qo pri vred ni ci i Grad, i Po kra ima ju i grad, i po kra ji na i dr `a va, jer osta ju bez ji na i dr `a va sred sta va na ko ja su po slo vu za ko na ra ~u na li.

Ova ko ukrat ko mo `e da se opi {e zbog ~e ga se S ob zi rom na to da je i od bor nik Sa ve za voj vo cr kve ne i ver ske za jed ni ce ne mo gu po `a li ti da |an skih Ma |a ra, Za bo{ ka `e da ni je usa mqen u ih je u po sled wih {est-se dam go di na za o bi {lo zah te vu da Skup {ti na gra da {to pre po ni {ti qud sko mi lo sr |e. Pr vo se uka za lo u vre me ze {tet nu od lu ku od pre pet i po go di na „do ne se nu maq ske vla da vi ne Vo ji sla va Ko {tu ni ce, u ob li is kqu ~i vo iz po li ti~ kih raz lo ga“. Isto mi sli i ku Za ko na o vra }a wu imo vi ne cr kve nim i ver pred sed nik Udru `e wa se qa ka „Su bo ti ca“ Ar pad skim za jed ni ca ma, ko jim su te du hov ne in sti tu ci Ki{, ko ji ka `e da je od lu ka Skup {ti ne op {ti ne je sta vqe ne u red za re sti tu ci ju pre svih osta lih po qo pri vred ni ke do ve la u de be lo pod re |en po gra |a na. Sa mo go di nu da na ka sni je, 2007, Skup lo `aj u od no su na cr kve ne za jed ni ce. Na ja vqu ju {ti na op {ti ne Su bo ti ce, na ~i jem je ~e lu bio }i `al be i tu `be svog ~lan stva zbog iz u ze }a ze Ge za Ku ~e ra, do ne la je bo go u god nu od lu ku da se mqi {ta ko je cr kve ve} go di na ma bez na kna de ko cr kva ma na ko ri {}e we bez na kna de do de li bli zu ri ste, Ki{ je ta ko |e za to da se od lu ka iz 2007.

700 hek ta ra tzv. dr `av nog ze mqi {ta. Kao smer ni {to pre po ni {ti. pa sti ri Bo` je ga po sla wa, ali i kao lo jal ni gra ^lan Udru `e wa se qa ka „Sta ri @ed nik“ Pre |a ni ko ji ima ju iz gra |e nu svest o le ga li te tu i drag Ku jun xi} is ti ~e da je ve} sa ma ~i we ni ca le gi tim no sti, cr kve ni su po sle ni ci na ve de ne {to su cr kve ne za jed ni ce ze mqu iz da va le u pod da ro ve obe ru~ ke pri gr li li. za kup do voq na da se za kon po za ba vi wo me. On do Ob je di we no za do voq stvo Cr kve i pa stve od ne da je da cr kve tre ba da do ka `u vla sni {tvo nad ze dav no, me |u tim, kva ri Mi ni star stvo po qo pri mqom ko ju po tra `u ju, a ne da i da qe dr `e tu |u, vre de ko je (u mar tu ove go di ne) do no si od lu ku o od no sno onu ko ju ko ri ste. Zbog to ga {to je u po to me da i ze mqi {te ko je je cr kva ma da to na ko ri sled wi tren ze mqi {te ko je ko ri ste cr kve ne za {}e we po sta je pred met jav nog nad me ta wa, iz la jed ni ce (opet) iz u ze to iz li ci ta ci je, sma tra Ku `u }i iste ta ko ri zi ku da osta nu bez po vla sti ca jun xi}, Grad bi de be lo tre bao da obe {te ti ti one i pri vi le gi ja. Ali, sa mo {to je Cr kve na op {ti ko ji su se na oglas ja vi li, jer su ti qu di si gur no na su bo ti~ ka Srp ske pra vo slav ne cr kve upo zo ri ima li svo je pla no ve u po gle du ze mqe na ko ju su la da je jo{ 2007. sklo pqen sa vez sa Skup {ti nom po ten ci jal no kon ku ri sa li. op {ti ne, u za {ti tu in te re sa sve tri cr kve Je di ni ko ji u po sled woj od lu ci Osnov nog su da (SPC, Ka to li~ ke i Evan ge li~ ke) ko je bla go u u Su bo ti ci ne vi di ni ~eg spor nog je po qo pri `i va ju we go ve plo do ve, vred nik iz Sta rog stao je Osnov ni sud u Su @ed ni ka Zvon ko Cr kve su u su bo ti~ kom ata ru, za to [ar ~e vi}. Po we go bo ti ci od lu kom da se iz li ci ta ci je za ko ri {}e {to ne pla }a ju za kup, sa mo za ovaj vim re ~i ma, ospo ra we tzv. dr `av nog ze mqi - Bo `i} na ime ze mqe „do bre” pre ko va wem od lu ke Skup {ta iz u zme bli zu 700 ne op {ti ne iz 20 mi li o na di na ra – prak ti~ no isto {ti hek ta ra bla go slo vqe ne 2007. stvo ri li bi se ze mqe. Dr `e }i se od lu - ko li ko }e za po qo pri vre du Grad iz no vi pro ble mi ko ji u bu ye ta iz dvo ji ti za 2013. go di nu ke Skup {ti ne op {ti ne, su {ti ni ni {ta ne bi Osnov ni je sud u Su bo ti re {i li, jer bi u kon ci ta ko prak ti~ no uva flik tu bi li i oni `io pre te }i ton sa op {te wa Cr kve ne op {ti ne u ko ji ze mqu sa da ko ri ste i oni ko ji bi je `e le li ko jem se po ten ci jal ni u~e sni ci li ci ta ci je upo ko ri sti ti. Ipak, i [ar ~e vi} ka `e ka ko mu iz zo ra va ju da je SPC – „kao sa ve sni i za ko ni ti no tih raz lo ga ni na kraj pa me ti ne bi bi lo da se si lac pra va ko ri {}e wa“ – oko 335 hek ta ra ze upu sti u jav no nad me ta we za ze mqi {te ko je je op mqi {ta iz da la u za kup tre }im li ci ma, te da zbog te re }e no to li kim pro ble mi ma. to ga {to je to ze mqi {te ve} ob ra |e no i za se ja no Ima ova blag dan ska pri ~a jo{ jed nu „sit ni ni ko me ne }e do zvo li ti (!) stu pa we u po sed. cu” na ko ju cr kve ne za jed ni ce i dr `av ni or ga ni, Ne sme ta, na rav no, cr kve nim za jed ni ca ma {to u ovom slu ~a ju Osnov ni sud, ni su obra ti li pa je zbog to ga bar de vet po ten ci jal nih u~e sni ka 12. `wu. Re~ je o to me da nam je iz vor, ko ji ni je `e i 13. de cem bra osta lo bez pra va na li ci ta ci ju, leo da mu spo mi we mo ime, po tvr dio da su cr kve iako su se na wu ja vi li na osno vu jav no ob ja vqe ni aren da {i, a ko ji ze mqu ob ra |u ju u svoj stvu nog ogla sa ko jeg je ras pi sa la Ko mi si ja za iz da va fi zi~ kih li ca, ured ni ko ri sni ci pod sti ca ja u we dr `av nog ze mqi {ta u za kup, a ko ja se sa mo dr ra tar skoj pro iz vod wi ko je do de qu je Mi ni star `a la uput stva Mi ni star stva po qo pri vre de. Ni stvo po qo pri vre de. Eto, da kle, ma te ri ja la za ~eg gre {nog, na rav no, ni su na {le ni ti cr kve ne one ko ji bi se wi me i po slu `be noj du `no sti za jed ni ce (uz SPC i Ka to li~ ka sa oko 320 te mo ra li ba vi ti.

Evan ge li~ ka s 20 hek ta ra) u ~i we ni ci da su ze Ra{ ~la ni mo li sve ove po dat ke is pod bo `i} ne mqi {te iz da le u za kup tre }im li ci ma, jer su sve jel ke na je zik eko no mi je, do }i }e mo do vr lo za ni sne sta va Osnov nog su da u Su bo ti ci ko ji }e pro mqi ve sla ga li ce, pri ~e mu }e nam taj ze mqo po tiv za ko ni to iz da va we ze mqi {ta u pod za kup (Za sed ni(~ki) pazl da ti ne ko li ko le pih sli ~i ca. kon o ze mqi {tu) prav no po {kro pi ti i pre tvo Jed na od wih, re ci mo, ot kri }e nam idi li ~an pri ri ti ga u za ko ni ti akt. zor raz de o be do ba ra u ko jem su pu ne sa mo one ja Uosta lom, sli~ ne }e sa dr `i ne bi ti i od go vor sli ce ko je su za u ze le cr kve i wi ho vi aren da {i. di rek to ra Upra ve za ze mqi {te u Mi ni star stvu Gvir ne mo li ma lo u sva ki od tih pa ke ti }a, uz uva po qo pri vre de Zo ra na Kne `e vi }a ko ji ka `e da `a va we va `e }ih tr `i {nih od no sa, ot kri }e mo da iz da va we (tzv. dr `av nog, {to }e za cr kve re }i, su cr kve u su bo ti~ kom ata ru, za to {to ne pla }a ju tu |eg) u pod za kup je ste pro tiv za ko ni ti ~in, ali za kup, sa mo za ovaj Bo `i} na ime ze mqe „do bre” i da tu po sto je od re |e ne „spe ci fi~ no sti“. Jer, pre ko 20 mi li o na di na ra (prak ti~ no isto ko li ko ob ja {wa va, cr kve ne za jed ni ce ne ras po la `u po }e za po qo pri vre du Grad iz bu xe ta iz dvo ji ti za qo pri vred nom me ha ni za ci jom i, uop {te, ne ma ju 2013). Ma te ma ti ka, ko ja i u te o lo gi ji ima ista uslo ve da se sa me ba ve ob ra dom ze mqe. No, di rek pra vi la, ot kri va, na i me, da su cr kve do tog iz no tor Upra ve }e kao zna ~aj nu no vi nu ipak na ja vi ti sa do {le na osno vu ~i we ni ce da su ze mqu u pod za da }e, na kon {to se upo znao s po sled wim slu ~a kup iz da le za mi ni mal nih 15 me tri~ kih cen ti po jem u Su bo ti ci, Mi ni star stvo ulo `i ti `al bu na hek ta ru, {to po mno `e no sa 680, uz ce nu od 23 di od lu ku Osnov nog su da. na ra po ki lo gra mu p{e ni ce, na dan ot ku pa da je Ako je su di ti na osno vu iz ja va i osta lih na {ih go re na ve de nu broj ku. Aren da {i, na rav no, ima ju sa go vor ni ka, prav nog ta mja na pun je nos mno go ve svo ju ra ~u ni cu (ko li ko je ulo `e no i ko li ko je ro }em bro ju qu di ne go {to se na pr vi po gled ~i ni. di lo), ali }e i wi ma u ova kvim uslo vi ma ne sum Pot pred sed nik Ko mi si je za iz da va we dr `av no ga wi vo osta ti ne ka cr ka vi ca za pre `i vqa va we. ze mqi {ta u na jam i ~lan Klu ba pro iz vo |a ~a n Zlat ko Ro mi}

Z

va - No vi Sad. Za sa da su do ne ti pla no vi de taq ne re gu la ci je na pod ru~ ju No vog Sa da i op {ti ne In |i ja. U to ku je iz ra da i ur ba ni sti~ kog pla na na te ri tor ji Srem skih Kar lo va ca.

Ta ko |e je dan od pre po zna tih pri o ri te ta je raz voj `e le zni~ ke mre `e AP Voj vo di ne kroz in te gra ci ju s okru `e wem i dru gim vi do vi ma sa o bra }a ja. S tim u ve zi, bit no me sto pri pa da pru ga ma zna ~aj nim za me |u re gi o nal no po ve zi va we: Se ge din - Su bo ti ca - ^i ke ri ja - Ba ~al ma{ - Ba ja; Te mi {var Ki kin da - Ba nat sko Aran |e lo vo Se ge din i Te mi {var - Kr ~a ni - Ja -

– Kom plek snost iz grad we put nih ko ri do ra na met nu la je te snu sa rad wu iz me |u re pu bli~ kih i po kra jin skih or ga na i pro na la `e we stra nih part ne ra. U ci qu za jed ni~ ke re a li za ci je ovog pro jek ta do sa da je do ne ta pro stor no plan ska do ku men ta ci ja ce le tra se pu ta No vi Sad – Ru ma - [a bac i [a bac - Lo zni ca i ura |en je glav ni pro je kat de o ni ce od Ru me, ta~ ni je od auto pu ta E70, do re ke Sa ve. U to ku su ak tiv no sti na pri pre mi iz ra de teh ni~ ke do ku men t a c i j e za osta t ak de o n i c e ukqu ~u ju }i i tu nel is pod Fru {ke go re.

Iz grad wa bez do ka za o kon ver zi ji l Da li u even tu al nom uki da wu kon ver zi je pra va ko ri {}e wa u pra vo svo ji ne na gra |e vin sko ze mqi {te vi di te mo gu} nost ve }e taj ku ni za ci je Sr bi je, ili stva ra we plod nog te re na za ve }e in ve sti ci je? Ima li ce nu voj vo |an ska ze mqa i da li ulo `e ne in ve sti ci je oprav da va ju mo gu} nost bes plat ne do de le gra |e vin skih par ce la?

– Pre ma tek stu Pred lo ga za ko na o iz me na ma Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi, ne pro iz i la zi da je uki nu ta kon ver zi ja pra va ko ri {}e wa u pra vo svo ji ne uz na kna du. Sa mo je pro du `en rok u ko me no si o ci pra va ko ri {}e wa na gra |e vin skom ze mqi {tu mo gu ostva ri ti pra vo na gra |e we bez do sta vqa wa do ka za o iz vr {e noj kon ver zi ji ze mqi {ta. {a To mi} - Se ~aw - Zre wa nin @a baq - No vi Sad - Pa ra go vo - tu nel Fru {ka go ra - Vrd nik - Ru ma.

Po kra jin ska ad mi ni stra ci ja u~e stvu je u re a li za ci ji na ve de nih re gi o nal nih `e le zni~ kih pra va ca na kon kur si ma kod fon do va Evrop ske uni je. l Da li je pot pi si va we pred u go vo ra s Ki ne zi ma o iz grad wi auto pu ta od No vog Sa da do Ru me s tu ne lom kroz Fru {ku go ru do kaz bo qeg raz u me va wa iz me |u Re pu bli ke i Po kra ji ne?

l Za no vi @e `e qev most sred stva su obez be di li EU, Po kra ji na i No vi Sad, a Vla da Sr bi je je ovla sti la „@e le zni ce Sr bi je” da u ime dr `a ve pre u zme pra va i oba ve ze in ve sti to ra. Da li bi iz grad wa bi la efi ka sni ja da se kon tro li {e iz No vog Sa da?

– Po kra jin ska ad mi ni stra ci ja ula `e zna ~aj ne na po re ka ko u stru~ nom, ta ko i fi nan sij skom smi slu da ovaj pro je kat bu de re a li zi van u {to kra }em ro ku, ka ko ne

NA 54. SMO ME STU OD 80. RANGIRANIH DR@AVA U KO JIMA ]E BI TI DO BRO RO DI TI SE U 2013. GO DI NI

Sr bi ja u lu tri ji `i vo ta r bi ja se na la zi na 54. me stu ze ma qa u sve tu u ko ji ma }e bi ti naj bo qe ro di ti se u 2013. go di ni. Ta ko je, ba rem, po ka za lo is tra `i va we “Eko no mist in te li xens ju ni ta” (EIU), se strin ske fir me ~u ve nog lon don skog “Eko no mist” ma ga zi na. Is tra `i va we je ob u hva ti lo 80 ze ma qa sve ta, od ko jih je naj bo qe pla si ra na [vaj car ska, a naj lo {i je Ni ge ri ja, ko je je ob ja vqe no u “Eko no mi sto voj” edi ci ji “Svet u 2013”, pu bli ko va noj i u Sr bi ji.

“Eko no mist” je pr vi put ova ko ran gi ra we ze ma qa spro veo 1988. go di ne, ka da su se Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve na {le na pr voj po zi ci ji. Ta da {wa Ju go sla vi ja za u ze la je 39. me sto u kon ku ren ci ji 50 dr `a va, da kle ima la je ma we-vi {e istu po zi ci ju kao Sr bi ja da nas.

Ka ko je ob ja snio La za Ke ki}, di rek tor EIU za ana li zu dr `av nih eko no mi ja, po li ti ke i po slo va wa, in deks je pra vqen kao od nos iz me |u ste pe na za do voq stva `i vo tom (na osno vu an ke ta o sre }i) i de ter mi nant ni od ko jih su 10 naj zna ~aj ni jih bru to do ma }i pro iz vod po gla vi sta nov ni ka, o~e ki va no tra ja we `i vo ta, po ro di~ ni i dru {tve ni `i vot, po li ti~ ke slo bo de, li~ na fi zi~ ka si gur nost,

S

Po li ti ka do mi ni ra nad eko no mi jom “Eko no mi sto va” pu bli ka ci ja “Svet u 2013” za Sr bi ju prog no zi ra da }e ima ti rast BDP-a od dva od sto, bu xet ski de fi cit 4,5 od sto (za raz li ku od bu xe ta u ko jem pi {e da }e ma wak bi ti 3,6 pro ce na ta), in fla ci ju osam od sto, dok }e pro ce we ni BDP po gla vi sta nov ni ka bi ti 4.250 do la ra.

U oce ni anal ti ~a ra EIU na vo di se da }e i u 2013. u Sr bi ji po li ti ka do mi ni ra ti nad eko no mi jom.

Iako }e vla da ko ju pred vo di so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} na pr vi po gled bi ti sta bil na, mo gu} nost no vih iz bo ra }e stal no vi si ti u va zdu hu. Vr lo je ve ro vat no da }e mo bi ti sve do ci jo{ ne kih zvu~ nih pri vo |e wa, ali je, do da je se, kraj we ne iz ve sno da li }e se i je dan od ko rup ci o na {kih pro ce sa okon ~a ti.

Uka zu je se da }e ko sov ski pro blem osta ti pre pre ka evro in te gra ci ja ma ko je }e ste }i jo{ no vih pro tiv ni ka u ze mqi. Re gi o nal ni od no si }e, u od no su na pe riod vla da vi ne De mo krat ske stran ke, po sta ti hlad ni ji, po seb no na kon di sku ta bil nih od lu ka Ha {kog tri bu na la.

Ana li ti ~a ri EIU pro ce wu ju da }e eko no mi jom do mi ni ra ti ba lan si ra we iz me |u neo p hod no sti {ted we i iz be ga va wa ne po pu lar nih me ra. Bu xet ski de fi cit, ~ak i ako Vla da uspe da ga pre po lo vi, osta }e ve li ki te ret, pa su iz ve sna no va za du `e wa dr `a ve. Na po slet ku se do da je da je mo gu }e da }e kra jem go di ne bi ti li be ra li zo van Za kon o ra du.

sto pa ne za po sle no ti, kli ma, ste pen ko rup ci je i rav no prav nost po lo va.

Ke ki} je na veo i ku ri o zi tet ve zan za Sr bi ju pri me }en u ra ni jim is tra `i va wi ma ovog ti pa.

– Gra |a ni Sr bi je po pra vi lu da ju lo {i ju su bjek tiv nu oce nu kva li te ta `i vo ta u od no su na ono {to po ka zu je objek tiv ni deo ova kvih is tra `i va wa –ob ja {wa va Ke ki}.

Ina ~e, pr vo pla si ra na [vaj car ska je do bi la oce nu 8,22, a po sled we pla si ra na Ni ge ri ja ima in deks 4,74. Sr bi ja, ko ja svo ju 54. po zi ci ju de li sa Al `i rom, oce we na je sa 5,86. Ni ge ri ja je za slu `i la oce nu 4,74. [vaj car sku sle de Austra li ja, Nor ve {ka, [ved ska, Dan ska, Sin ga pur, No vi Ze land, Ho lan di ja, Ka na da i Hong Kong. Austri ja je 13, Ne ma~ ka i SAD de le 16. po zi ci ju, Ita li ja je 21, a Fran cu ska i Ve li ka Bri ta ni ja su na 26. i 27. me stu.

U tek stu pod na slo vom “Lu tri ja `i vo ta”, Ke ki} pri me }u je da ma le eko no mi je do mi ni ra ju na pr vih 10 me sta: po lo vi na su evrop ske ali je sa mo jed na od wih – Ho lan di ja, ~la ni ca zo ne evra. Skan di nav ske ze mqe bli sta ju, dok kri zom za hva }e ni jug Evro pe ([pa ni ja, Gr~ ka, Por tu gal) za u zi ma lo {i ja me sta upr kos do broj kli mi. Upr kos sna `nom eko nom skom raz vo ju ni ti jed na od ze ma qa BRIK-a (Bra zil, Ru si ja, In di ja, Ki na) ne ma im pre siv ne re zul ta te u ovom is tra `i va wu.

Od biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka naj bo qe je, o~e ki va no, pla si ra na Slo ve ni ja (32. me sto, oce na 6,77), pa Hr vat ska na 46. po zi ci ji, dok Bo sna i Her ce go vi na, Ma ke do ni ja, Cr na Go ra i Ko so vo ni su oce wi va ni. Od kom {i ja, bo qe me sto od Sr bi je za u zi ma Ma |ar ska (de li po zi ci ju sa Hr vat skom), ali su dru ge dve ~la ni ce EU, Ru mu ni ja i Bu gar ska, u ovom is tra `i va wu oce we ne kao me sta u ko ji ma }e bi ti lo {i je ro di ti se u 2013. ne go u Sr bi ji: Ru mu ni ja je na jed noj po zi ci ji is pod Sr bi je, dok je Bu gar ska na 61. me stu. Ove dve ze mqe su, uz Li tva ni ju, i je di ne ~la ni ce EU lo {i je oce we ne od Sr bi je, a bo qu oce nu od nas ima ju i dr `a ve po put Ki ne, Tur ske i Mek si ka, pa ~ak i Ku be.

S dru ge stra ne, oce wi va ~i EIU su Sr bi ju oce ni li kao bo qu i per spek tiv ni ju ze mqu od, na pri mer, In di je i Ru si je. Na dnu le stvi ce se, uz Ni ge ri ju, na la ze An go la, Ban gla de{, Ukra ji na i Ke ni ja. n Vla di mir ^vor kov

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

ZA URBANIZAM, GRADITEQSTVO I ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

kroz tunel Fru{ke gore

bi do{lo do izdvajawa dodatnih finansijskih sredstava koja su trenutno ugovorena na 45.310.000 evra. Smatramo da je za realizacijiu ovako zna~ajnih projekata od me|unarodnog zna~aja neophodno obezbediti adekvatno ukqu~ivawe partnera na lokalnom i regionalnom nivou. l Da li su sve vojvo|anske op{tine pokrivene prostornim planovima, {to je osnovni preduslov za ve}e investirawe?

– Zakqu~no s decembrom ove godine, od ukupno 45 jedinica lokalne samouprave ~ak 43 op{tine-grada imaju prostorne planove nove generacije, donete po Zakonu o planirawu i izgradwi iz 2003. odnosno 2009, {to zna~i da je 95,5 odsto teritorije Pokrajine pokriveno prostorno-planskom dokumenta-

cijom. Samo za op{tine Novi Kne`evac i Sombor primewuju se prostorni planovi doneti krajem dvadesetog veka. U ovom trenutku za obe lokalne samouprave prostorni planovi su u fazi izrade nacrta, {to zna~i da }e se uskoro razmatrati i wihovo dono{ewe. l Kako komentari{ete mogu}nost da se legalizuje sve {to je “na divqe” izgra|eno upisom u katastar nepokretnosti, osim objekata izgra|enih na koridorima i klizi{tima. Da li }e takav na~in legalizacije doprineti punijim op{tinskim kasama?

– Prema tekstu Nacrta zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgra|enim bez gra|evinske dozvole, u koji je ovaj organ imao uvid, upis prava svojine na bes-

pravno izgra|enim objektima u list nepokretnosti ne iskqu~uje mogu}nost vo|ewa postupaka legalizacije bespravno izgra|enih objekata, kao ni mogu}nost inspekcijskog nadzora nad tim objektima. S obzirom na to da veliki broj bespravno podignutih objekata na teritoriji APV u sistemu javnih preduze}a koje im napla}uju komunalne usluge i registrovani su u sistemu pla}awa poreza, {teta u buxetu se ogleda najvi{e zbog neizmirivawa naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta. l O smawewu procedura za izdavawe gra|evinske dozvole govori se godinama, a jo{ uvek smo na za~equ liste, tre}i od nazad. Da li je vreme ~ekawa od skoro godinu dana rezultat lo{eg zakona ili nesposobne administracije?

– Zakonom o planirwu i izgradwi propisano je da se gra|evinska dozvola izdaje u roku od osam dana od dana podno{ewa urednog zahteva, {to zna~i s kompletnom dokumentacijom i ne mo`e se smatrati dugim. ^iwenica je da investitori ~esto predaju samo zahtev bez propisane dokumentacije, zbog ~ega postupak izdavawa dozvole du`e traje, ali se to ne mo`e pripisati nea`urnosti administracije. Pribavqawe velikog broja uslova, saglasnosti i dozvola koje prethode izdavawu gra|evinske dozvole dovelo je Srbiju na nepopularno mesto – na za~eqe liste. O~igledno je potrebno ne{to sistemski u~initi da bi se ovaj problem re{io. n Ranka Dautovi}

5

POSTOJI RECEPT ZA KORI[]EWE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EVROPSKE UNIJE

Fokus projekat donosi novac

odinu na izmaku pamti- novom buxetskom periodu od radwu izme|u regionalnih agencija, prenositi iskustvo... Jer }emo i po tome {to smo 2014. do 2020. godine koristi dobili status kandidata sredstva po osnovu tre}e, ~etvr- prvi u~iweni koraci u pristupu fondovima EU pokazali su wiza prijem u Evropsku uniju, koji te i pete komponente. Ali da bi nam je otvorio ve}e mogu}nosti se {ansa iskoristila {to boqe, ma ju~e, a nama danas, da jo{ neza kori{}ewe pretpristupnih potrebno je da obrazujemo ad- mamo dovoqno znawa za priprefondova EU. Milioni evra su minstraciju. Drugim re~ima, mu regionalnih projekata koji sada na dohvat ruke, ali da bi slu`benici }e morati u {kolu }e privu}i novac iz EU. Zato je jedan od ciqeva Fokusa i bilo uspeli da do wih stignemo po- kako bi nau~ili na koji na~in uspostavqawe baze podataka i trebno je dosta ve{tine. Poje- napisati projekat da bi wihove dine zemqe ili regije su poku- kolege administrativci iz Bri- institucionalnih osnova za pravilno regionalno planirawe i pile dosta novca, dok su druge sela to smatrali vrednim paostale kratkih rukava. Dobar `we. I {to je najva`nije, odo- stvarwe klime za povezivawe i ja~awe saradwe za odr`ivi regiprimer imamo u kom{iluku: ma- brilia novac za projekte. onalni razvoj prekograni~nih |arska `upanija ^ongrad je iz Svoja iskustva nadle`ni iz regija. pretpristupnih fondova dobi- ^ongrada su ve} du`e spremni [to se ti~e programa za nala stotine miliona evra. Kada da podele s nama. Ma|arska Rerednu godinu, pitawe je kakav je zemqa 2004. postala puno- gionalna razvojna agencija za pravna ~lanica Unije – poja~a- ju`nu niziju i na{a Regional- je to stru~ni kadar potreban Vojvodini da iznese li su tempo. Rezultat uspe{ne projekte? je za aplauz: od tada su I Vojvodina se suo~ava sa visokom Pre svega, tra`e se za vlastite projekte stopom nezaposlenosti, finansijski stru~waobezbedili 5,4 miliveliki je broj neaktivnih preduze}a... ci koji }e kontrolijarde evra! Novac su sati tro{ewe novca, a znala~ki iskoristiva`ni }e biti i informacioni li za finansirawe infrana razvojna agencija za ju`nu sistemi koji }e povezati gradostrukture, ulagawa u turizam, u Ba~ku s uspehom su tokom 2012. ve i op{tine. Jer projekti koji izgradwu i obnavqawe kapaci- iznele projekat Fokus o preobuhvataju vi{e op{tina i poteta u bawama. Jedan od veoma nosu znawa i iskustva. Obe bitnih pokazateqa je i stopa strane su prvim korakom toli- boq{avaju privrednu klimu na ve}em podru~ju za vi{e qudi, nezaposlenosti od svega osam ko zadovoqne da }e saradwu naimaju vi{e {ansi da dobiju odsto, po ~emu su me|u najboqista vi ti i na red ne go di ne. sredstva. Tako|e, kriza je pokama u Ma|arskoj.

Partnere iz Ba~ke agencija iz zala da su mala i sredwa preduDobra iskustva iz susedstva susedne dr`ave prepoznala je ze}a najrawivija, da wih bespana{im privredncima i pred- kao po`eqne jer su problemi rica prve dokraj~i. Wima se stavnicima su se itekako svide- ovde sli~ni kao {to su bili la. U Somboru bi `eleli da iz- kod wih. I Vojvodina se, nai- sada otvaraju vrata i ta preduze}a }e mo}i lak{e da do|u do grade logisti~ki centar i tako me, suo~ava sa visokom stopom sredstva, ali }e morati da naupomognu privredni razvoj u ovom nezaposlenosti, veliki je broj ~e - kako. delu Vojvodine. U Ba~u, pak, da neaktivnih preduze}a, a tu su i [to se ti~e onih koji su skepo`ive staru tvr|avu i pretvore broj ne ne is ko ri {}e ne tu ri je u turisti~ku atrakciju. A ne sti~ke atrakcije. Uz sve to ku- ti~ni prema evropskoj kasi koju je kriza prili~no ispraznila, treba ni spomiwati da bi sva burimo i s nedostatkom znawa bawska mesta u Pokrajini `ele- i dobre prakse u oblasti regi- neka se zapitaju kada nam je uop{te neko ponudio novac u zamela da postanu poput bawe Sveta onalnog razvoja, kao i mawkom nu za dobar projekat. Dakle, bez Elizabeta u Morahalomu. No, odgovaraju}e baze statisti~skupih kamata i ostalih specijakakve su konkretne {anse da se kih podataka. liteta doma}eg finansijskog trto ostvari?

U svakom slu~aju, da bi se po`i{ta.

Srbija kao kandidat za pri- vuklo {to vi{e evropskih para, stup EU sada ima priliku da u potrebno je daqe razvijati san Du{anka Vujo{evi}

G

6

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

T E M A „ D N E V N I K ” : BROJ NE PRED RA SU DE PRA TE TRAN SFU ZI JU

ZEMAQSKI DANI TEKU

Rak se krvqu ne prenosi

Ta mo gde se dram ra do sti du {om pla }a

S

va {ta nam se de si lo u go di ni ko ja se ve} sa svim pri bli `i la kra ju, kao i u pret hod nih ~e tvrt ve ka ot ka ko je po ~e lo ono ~e mu kra ja kao da i ne ma, ili ga ba rem ja ne vi dim. Jer, evo, ta~ no je ~e tvrt ve ka ot ka ko nam se do go dio onaj „mlad, na sme jan ~o vek sa sun cem u ko si“ i od on da „ni ko ne sme da nas bi je“ (sem na rod ne mi li ci je). Po la od tih ~e tvrt ve ka ga ve} i ne ma, ne stao je – {to u Ha gu, {to pod jed nim dr ve tom u jed nom po `a re va~ kom dvo ri {tu (mi slim da je u pi ta wu „tvrd orah, vo} ka ~ud no va ta, ne slo mi ga, al zu be po lo mi“), ta ko da ga stvar no ne ma, sem {to je stal no tu, svu da oko nas.

I na op {te iz ne na |e we na {ih le wih umo va i op {tu ra dost svih na {ih du {ma na, le tos nas je po no vo po ho di lo ono {to je od we ga osta lo (Ivi ca Da ~i}) i ono {to je osta lo od [e {e qa, we go vog je di nog, ali za to ve ~i tog ko a li ci o nog part ne ra s kra ja pro {log ve ka. Kad su nam ono sre di li dr `a vu mal te ne ko da su je sa mi svo je ru~ no bom bar do va li. A kao ni su.

E, sad su do {li da do vr {e po sao. On da {wu ko a li ci ju SPS-SRS za me ni la je sa da {wa SNS-SPS. S tim {to ja za na pred wa ke uvek do pi {em i „de vo ja~ ko pre zi me: ra di ka li“, ne da bu dem zlu rad, ne go da im ob ja snim po re klo. ^i ji su i oda kle su, kad ve} ne znam, kao ni oni, ku da idu.

Sme na se de si la pro le tos i le tos i po sta smo i osta smo naj go ri u Evro pi, a od va `nih do ga |a ja u 2012. go di ni da pod se tim da onaj ko ji nam je naj bo qi na sve tu, na{ sta me ni te ni ser No vak \o ko vi}, opet ni je osvo jio olim pij sko zla to, kao ni pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu. Me da qe osva ja ju tro ji ca pr vo pla si ra nih na tur ni ru, a No le je u Lon do nu bio ~e tvr ti. Da ka ko, da je osvo jio sed mo ili osmo me sto, lak {e bi nam bi lo. Spor ti sti su nam i ina ~e osvo ji li ma we me da qa ne go {to smo se na da li, pa i ma we ne go {to su se oni na da li. Kli ma je le tos bi la - pra va let wa, a ove zi me je, za mi sli te – zim ska, {to smo sva ka ko shva ti li kao ele men tar nu ne po go du i sa mo jo{ ~e kam da ne ko ot kri je „ko to sto ji iza we“.

Pa da ka `em i ovo: Onaj ko ni je ve ro vao ni u jed nu Mark so vu re ~e ni cu, pa ni u onu po zajm qe nu da se isto ri ja po na vqa, taj ve ro vat no ni kad ni je us peo da ba ci po gled una zad, pre ko ra me na i pre ko sve ga {to je bi lo - i {to }e nas tek jo{ sna }i u vre me nu ko je vi {e ne do `i vqa va mo, ne po i ma mo i ne pam ti mo li ne ar no, od po ~et ka pa „sti `u }i do sa mog kra ja, sve be `e }i od po ~et ka, k’o {to be `i jun od ma ja, k’o su bo ta od pet ka“, ne go ga upi ja, raz u me va i pam ti di gi tal no, sa ~e ti ri „kaj ro na“ ko ji u TV ve sti ma isto vre me no tr ~e ekra nom u ~e ti ri raz li ~i ta prav ca, a tek o sme ro vi ma da i ne pri ~a mo.

Taj ne ver nik, ag no stik ili skep tik, da kle, za ce lo ni je upam tio onu slav nu bez us lov nu ka pi tu la ci ju Ne ma~ ke u Ver sa ju 1919. i ve li ku na du ce log do bro na mer nog ~o ve ~an stva da se ni ka da vi {e ne }e ra to va ti i ubi ja ti, pa su qud ski pri mer ci, je di ni Bo` ji stvo ro vi ob da re ni ra zu mom, iz dr `a li je dva dva de set go di na do no ve i mno go go re, pra ve sve-svet ske kla ni ce. Ni ti je taj ne sret nik, {to nam je sva ka ko da nas va `ni je, upam tio 9. mart 1991. go di ne, kad je re `im Slo bo da na Mi lo {e vi }a i osta lih ma lih da ~i}-per ~e vi}-bu la to vi}-|u ka no vi} sku to no {a i klo no va iz veo ten ko ve ta da jo{ po sto je }e ju na~ ke JNA na svoj na rod u pre sto nom gra du Be o gra du. Ten ko ve na mla di }e i de voj ke u far mer ka ma. A pro le }e je ka sni lo i uli ce tog na {eg be log gra da Be o gra da su se upra vo u tom ve ~er wem ~a su od sne ga za be le le.

I tek mno go ka sni je smo shva ti li da je taj 9. mart, na na {u naj ve }u ne sre }u u mo der noj isto ri ji Sr bi je, bio pr va i po sled wa zre la pri li ka da se po ~i sti po sled wi ba stion ko mu ni zma u Evro pi, pa is pa da da ga je bu kval no spa sao je dan Ti tov ge ne ral, a po tom i hr vat ski ge ne ra li si mus Fra wo Tu| man i se ri ja bra to(q)ubi la~ kih ra to va ka kvu ~ak ni ne mir ni Bal kan ne pam ti, kao {to }e i sad, i to „br zi jeh da na“ To mu i Acu Vu ~i }a sa ~u va ti pa i u~vr sti ti Ra mu{ Ha ra di naj, kad ovih da na od Ha {i ma Ta ~i ja pre u zme Vla du Ko so va i po sao glav nog pre go va ra ~a sa Sr bi ma.

Jer i ina ~e do bro zna mo – a ko mu ni sti i dru gi po pu li sti i po naj bo qe – da nas ni ko ni kad ne }e ta ko uje di ni ti kao spoq ni ne pri ja teq, i to sa bra ti oko onog ko je tre nut no na vla dar skom tro nu.

Sem ako se na tom tro nu ne za de si ne ki fi ni i obra zo va ni ~o vek go spod sko ga ro da, jer ta kvi su nam krv ni ne pri ja te qi, kao i svi ko ji su dru ga ~i ji od nas. Od nas {to i pod sta rost je dva sri ~e mo ti tlo ve u {pan sko-tur skim sa pu ni ca ma s pe va wem i pu ca wem, da ne pro vo di mo u sport skim kla di o ni ca ma, a no }i uz TV pre no se skup {tin skih za se da wa i... ni ka ko da nam bu de bo qe. Pa {ta je mi slio onaj Ta di}, {ta sad ra di ovaj Ni ko li}, gde su ovi iz EU, gde je taj Me |u na rod ni mo ne tar ni fond, nit se ja vqa, ni ti do la zi, ni pi sma, ni raz gled ni ce... pa di to ima, rad ni qu di i gra |a ni mo ji, da na ma ve} odav no ni ko ni {ta NE DO NO SI. I - NE DA JE. I sad ide ona re ~e ni ca od ko je se uvek trg nem, pa i ra sa nim: „bra var je bio bo qi“. Ma da je u ne ~e mu i bio, re ci mo u ka dri ra wu po sla sti ~a ra: jer za Slo bi ne vla da vi ne naj bo ga ti ji be o grad ski sla do le xi ja je bio Ud bin pla }e ni ubi ca, a kod To me je isti ta kav – mi ni star kul tu re.

A oni ma ko ji se se }a ju da ce la ona Mark so va po zajm qe na re ~e ni ca na kra ju spo mi we i da se isto ri ja dru gi put po na vqa sa mo kao far sa, sa ve to vao bih da ne ce pi dla ~e i ne lu pa ju gla vu jo{ i o to me – sve nam dru gi put de lu je kao far sa ako se se }a mo i po ~et ka, i sre di ne, i kra ja onog pret hod nog. Od ko jeg nam je re dov no zlo, i mu ka, i bez na |e, i tu ga. Jer nam je ta kva i ce la isto ri ja. Bar ova ko ju slu {a mo i ko ju nam pre da ju u {ko li – is pa da da je na sva kog Se ne ku do la zi lo po pe de set Ka li gu la i Ne ro na, na sva kog Wut na ili Ga li le ja sto ti nu Hen ri ka Osva ja ~a, ili ne ki Kar lo Ve li ki, De be li, ]e la vi... na sva kog Cr wan skog ne ki \u ra Bu da la, na Pe ki }a \u ra Mu ta vi ili mo `da Bag zi – na No va ka \o ko vi }a.

Ta ko je, na `a lost, bi lo i u na {im pri vat nim isto ri ja ma. Gra |a nin Sr bi je ko ji je ovih da na na pu nio 50 go di na, u ce lom dru gom po lu vre me nu svog do sa da {weg `i vo ta(re wa) ni je imao pet tre nu ta ka o ko ji ma bi mo gao da pri ~a po po la sa ta. A u pr vom po lu vre me nu, tj. u svo jih pr vih 25 go di na, dok nam se ni je do go dio Slo ba (il se ka `e na rod?) ra stao je, {ko lo vao se, pri pre mao se za onaj pra vi, ve li ki `i vot ko jem se na dao i ko ji je vaq da i za slu `io, `i vot od ra slog ~o ve ka u ko jem }e naj zad ne {to i do `i ve ti i kao svet pro `i ve ti - bez kon trol nih, pi sme nih, od go va ra wa, pu to va wa do {ko le i iz {ko le do ku }e, do fa kul te ta i na zad. Da vao je sve od se be u pr vom po lu vre me nu, jer je pra vi, ali je u po gre {noj ze mqi, mo `da i skroz na po gre {nom kon ti nen tu i sa svim si gur no u po gre {no vre me. Ta mo „gde se dram ra do sti du {om pla }a“.

A po prav nog ne ma. Ne bi va da mo `e sve is po ~et ka, pa da iza be re ne ku dru gu al ter na ti vu. Ni je ovo ge ne ral na pro ba – ovo je `i vot. n \or |e Ran deq

i jednom bolesniku nije prijatno kada mu lekar saop{ti da mu je operacija neophodna. Gotovo da nema ~oveka koji u tom trenutku ne oseti strah. Neki se boje uspe{nosti zahvata, neki narkoze, infekcije, a veliki broj wih strepi da }e tokom i posle operacije biti zara`eni krvqu koju }e dobiti transfuzijom. U narodu se ponekad mo`e ~uti i da je neko transfuzijom zara`en hepatitisom, hiv-om, sifilisom, pa i rakom.

– U svakoj bolnici u Srbiji danas mo`e da se dobije iskqu~ivo bezbedna krv – ka`e nam specijalista transfuziolog i subspecijalista hematolog prof. dr Branislava Beli}, ina~e potpredsednica Skup{tine AP Vojvodine zadu`ena za oblast zdravstva. – Pre uzimawa krvi davalac se testira, a prvo se testira vrednost hemoglobila. Ako je davalac anemi~an, odnosno ako nema dovoqno hemoglobina, odbije se od davawa krvi. Onog momenta kada se ispita vrednost hemoglobina, svakog davaoca obavezno pregleda lekar.

U svim slu`bama transfuzije krvi davaoci popuwavaju upitnik gde treba da se izjasne o svom zdravstvenom stawu i eventualnim tegobama. Svaki detaq iz upitnika se pa`qivo analizira.

Na primer, ukoliko je davalac

N

VESTI

Zar vam nije dosta?

Na pismo kwi`evnika Dobrice ]osi}a kojim on studente iz Srbije u dijaspori poziva da se vrate u zemqu i bore se za wen preporod, stigao je odgovor od studenta Univerziteta umetnosti iz Beograda koji smatra ]osi}a odgovornim za to {to mladi „glavom bez obzira be`e iz Srbije”.

Podsetimo, ]osi} je u pismu „odliv pameti” ocenio kao, mo`da, najve}i poraz Srbije i pozvao srpske studente u inostranstvu da se organizuju u bratstvo za {irewe istorijske istine o svom narodu „koga je demonizovao i ozlo~inio neprijateq”. Kwi`evniku je odgovorio je neimenovani student, navode}i da „vaqda ima pravo da odgovori na pismo, iako ne `ivi u inostranstvu ve} je samo bedni student iz Srbije”. „Planiram da odem iz ove zemqe, ne zbog ’qubavi prema profesiji’, ve} upravo da pobegnem od vas, vama sli~nih i posledica do kojih je va{a politika dovela i u~inila `ivot u ovoj dr`avi nepodno{qivim”, navodi student, ~iji je odgovor objavio „Pe{~anik”.

alkoholisan, krv se od wega ne uzima.Ukoliko davalac ima problem s krvnim pritiskom, bilo povi{enim ili niskim, ni onda se od wega ne uzima krv.

– Nakon uzimawa krvi od davaoca, pored kese u koju se krv uzima, uzima se krv i u dve epruvete za analize. Epruvete idu na obradu u dve razli~ite laboratorije. U jednoj se utvr|uje da li davalac ima neka antitela koja u razli~itim bolestima mogu da postoje i odre|uje se krvna grupa i rezus faktor.

Druga epruveta se koristi da se iz seruma rade testirawa na sidu, sifilis, `uticu tipa B i C. Te analize se rade svaki put kada davalac daje krv, {to zna~i mu{karci na tri, a `ene na ~etiri meseca. Svaki put davalac se pita da li je u me|uvremenu

hiloznu, i ta se plazma ne primewuje.^im se krv uzme od davaoca, jo{ pre analiza, stavqa se u fri`idere i dr`i na odre|enoj temperaturi kako ne bi do{lo do nekih promena u woj. U zavi-

Na kon uzi ma wa kr vi od da va o ca, po red ke se u ko ju se krv uzi ma, uzi ma se krv i u dve epru ve te za ana li ze. Epru ve te idu na ob ra du u dve raz li ~i te la bo ra to ri je imao neki prelom, da li je bio u bolnici, da li je imao povi{enu telesnu temperaturu, da li je primetio neke tegobe od prethodnog davawa krvi... i ta dokumentacija se ~uva.

– Analize pokazuju ~ak i to da li je davalac dobro doru~kovao, jer tada dobijamo masnu plazmu,

snosti od toga koji se konzervans koristi, krv mo`e da se koristi od 35 do 42 dana. Ali kad izdajemo krv za potrebe pacijenta, uvek nastojimo da damo sve`iju krv i strogo vodimo ra~una da krv ne zastareva. Posle roka koji pi{e na svakoj kesi, krv se vi{e ne primewuje. U mom tri-

desetogodi{wem radnom iskustvu nismo imali slu~aj da smo nekog pacijenta zarazili krvqu. De{avalo se da smo imali pacijente koji su posle preloma kostiju i otvorene rane dobili

hepatitis B ili C, pa je za to bila optu`ena transfuzija krvi. Me|utim, ispitivawa su pokazala da infekcija nije nastala zbog dobivene krvi, ve} iz otvorene rane – ka`e dr Beli}.

U javnosti qudi ~esto prenose informacije da se brojne bolesti mogu preneti putem krvi koja se daje bolesnicima. Zakonom o transfuziolo{koj slu`bi je precizirano {ta sve mora da se ispita pre nego {to se krv da pacijenu, a da bi ona bila sigurna i bezbedna.

– Prema podacima s kojima raspola`em uo~ava se pove}an

ERUP CI JA NA SI QA U SR BI JI ILI ZAR JE TE[KO

Uop{te nije dobar drugom razbiti osledwih desetak godina svedoci smo sve ra{irenijeg nasiqa u na{oj zemqi, ~esto i mnogo brutalnijeg nego u ranijem periodu, a primera, na`alost, ima u enormnom broju. Potrebno je samo ujutru prelistati novine, pogledati vesti na televiziji ili posetiti neki informativni sajt. Slu~ajevi koji su nam naravno privukli najvi{e pa`we u 2012. godini su u ve}ini oni koji su vezani za najmla|e, odnosno za one koji se i daqe nalaze u {kolskim klupama. Mogli smo uo~iti sve ve}u upotrebu hladnog i vatrenog oru`ja u vr{wa~kom nasiqu, ali isto tako i u te{kim

P

74 odsto ispitanika misli da je u Srbiji za pove}ano nasiqe uzrok lo{a ekonomska situacija, dok ~ak polovina wih krivce tra`i u dr`avi. U svakom slu~aju, ~iwenica je da se posledwe dve decenije nije mnogo uradilo na poqu prevencije ovog problema.

Sa tom konstatacijom saglasan je i psihijatar dr Neboj{a Bara~kov, koji ka`e da se ovakva situacija nije mogla desiti odjednom i da zbog dugogodi{weg neulagawa u edukaciju, nismo mogli ni{ta drugo ni o~ekivati.

– Kao dru{tvo mislim da smo do{li do granica izdr`qivosti, pa se to manifestuje i kroz pove}anu agresivnost, naro~ito

i bra~ne nesuglasice; i na kraju li~ni, u koji spadaju psihi~ki poreme}aji, upotreba alkohola i droga. Kada se, kao kod nas, desi da se ovi faktori donekle ili u potpunosti preklapaju, jednostavno mora do}i do izlivawa agresije, odnosno, ako mogu da se tako izrazim, erupcije agresije u dru{tvu – ka`e nam Bara~kov.

Po wegovim re~ima, na{a dr`ava, ali i lokalne zajednice, jako malo ula`u u re{ewe ovog problema, dok je institucija porodice veoma stradala tokom perioda tranzicije, tako da na kraju sve ostaje na pojedincu i na tome da li je on dru{tveno odgovoran ili ne.

krivi~nim delima. Kada na to dodamo i paqewe ambasada, razbijawa gej parade, kao i incidente na sportskim priredbama koji se doga|aju gotovo svake sedmice, slika ne izgleda ba{ sjajno.

To pokazuje i nedavno istra`ivawe Beogradskog centra za bezbednosnu politiku “Gra|ani Srbije o nasiqu”, a koje je sprovedeno u {est gradova. Do{lo se do pora`avaju}eg podatka da ~ak

kod mladih. Me|utim, po Ekolo{kom modelu Svetske zdravstvene organizacije, postoji nekoliko faktora koji uti~u na pove}awe nasiqa. Socijalni, koji se odnosi na ekonomsku nejednakost, siroma{tvo, slab pravni sistem i kulturu nasiqa; zatim komunalni, odnosno visoka nezaposlenost i slaba briga o `rtvama; pa porodi~ni, to jest lo{e roditeqsko starawe, nasiqe u braku

– U na{em podnebqu, na Balkanu, postoji ta iskrivqena slika kako je prihvatqivo, na primer fizi~ki se sukobiti s nekim, pucati na svadbi... uz ube|ewe da je to ne{to {to je za svakog mu{karaca normalno – isti~e Bara~kov.

Na{ sagovornik ipak upozorava i da nijedno dru{tvo na svetu, zapravo, nije imuno na nasiqe i da je to globalni problem, odnosno

Overa kwi`ica i bez doprinosa Vlada Srbije preporu~ila je ju~e Republi~kom fondu za zdravstven osigurawe da za 2013. overi zdravstvene kwi`ice zaposlenih u preduze}ima u restruktuirawu kojima doprinos nije redovno upla}ivan. Istovremeno, od Poreske uprave je zatra`eno da do 31. decembra napravi spisak preduze}a u restruktuirawu koja nisu redovno izmirivala doprinose za obavezno zdravstveno osigurawe i dostavi ga Reubli~kom fondu za zdravstveno osigurawe.

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

7

PRIZNAWE NADBISKUPA HO^EVARA DA PAPA NE]E U JASENOVAC SVE DOK HRVATSKA I SRPSKA STRANA „NE STAVE ISTORIJSKU TA^KU NA TO STRATI[TE” OTVORILO NIZ PITAWA

@r tve za slu `u ju vi {e od pre pu ca va wa parcijalnih poku{aja da se on – Postoji tendencija da se Jase- nog broja stradalih Jugoslavije, pa sprovede. Najdaqe se oti{lo 1964. novac poistove}uje sa ukupnim samim time ni do broja stradalih u godine, kada je dr`ava poku{ala da stradawem Srba u NDH. Prema ana- Jasenovcu, ali sigurno mo`emo dopopi{e qudske gubitke radi napla- lizi popisa stradalih, u samom Ja- }i do broja ispod koga nije broj te ratne {tete od Nema~ke. senovcu je `ivot izgubilo 23 posto stradalih, odnosno mo}i }e da se Me|utim, rezultat popisa, koji svih stradalih Srba civila iz ka`e „ne mawe od ...“. Time }emo baje obuhvatio oko 600.000 osoba, nije NDH, dok je od svih stradalih Srba rem delimi~no spre~iti manipuladostigao o~ekivani broj `rtava od civila iz NDH u svim usta{kim cije brojem stradalih. Jo{ je va1.700.000 i nije zadovoqio naru~io- logorima ubijeno wih 30 posto. `nije {to time odajemo po{tu `rca, pa je bila stavqena zabrana we- Ostalih 70 procenata Srba je `i- tvama wihovim spa{avawem od zaborava – zakqu~uje govog kori{}ewa. NaCvetkovi}. kon skidawa zabrane, Do sada je broj stradalih u Jasenovcu S druge strane, Savezni zavod za stapredstavnica jetistiku je od 1995. do u na{oj reviziji dostigao oko 89.000 vrejske zajednice u 1999. otpo~eo reviziidentifikovanih osoba, ~ime se izdvaja kao daleko Gradu Zagrebu Saju popisa, a zatim je najve}e pojedina~no strati{te na prostoru ne samo wa Zori~i} Tabaposao preuzeo Muzej Jugoslavije, ve} i jugoisto~ne Evrope kovi} posebno je `rtava genocida.

(Dragan Cvetkovi}) bila razo~arana – Do sada je broj {to „bilo ko, pa tastradalih u Jasenovcu ko i papa, svoj dolau na{oj reviziji dostigao oko 89.000 identifikovanih vot izgubilo na mnogobrojnim ma- zak u Jasenovac i odavawe po~asti osoba, ~ime se izdvaja kao daleko wim strati{tima, naj~e{}e u seli- `rtvama, ~ini zavisnim od ta~nog najve}e pojedina~no strati{te na ma u kojima su `iveli ili u wiho- broja qudi koji je tamo stradao”.

– Nadam se da je to samo proizprostoru ne samo Jugoslavije, ve} i voj neposrednoj blizini. A za sprojugoisto~ne Evrope. Time je oprav- vo|ewe zlo~ina tih razmera bilo je voqna interpretacija nadbiskupa dano postao paradigma zlo~ina po- ipak potrebno mnogo vi{e qudi, od Stanislava Ho~evara – ka`e za ~iwenog prvenstveno nad Srbima, par stotina ludaka, umobolnika i „Dnevnik” Sawa Zori~i} TabakoJevrejima, Romima, ali i antifa- patolo{kih tipova, koliko je bilo vi}, ina~e ~lanica Saveta „Spomen {istima, uglavnom hrvatske i mu- usta{a u Jasenovcu. Bila je, dakle, podru~ja Jasenovac”. – Nepobitna je potrebna mnogo boqa organizacija ~iwenica da je Jasenovac bio konkoja je iziskivala napor svih dr- centracioni logor osnovan s ci`avnih struktura NDH qem fizi~ke eliminacije nepodobnih i da je taj ciq, kroz cijelo vri– navodi Cvetkovi}.

Logorska dokumen- jeme rata, vrlo marqivo ostvaritacija je, ina~e, uni- van. Ve} samim time, bez obzira na {tavana u vi{e na- broj ubijenih, to mjesto zavre|uje vrata, tako da je na da se o wemu u~i u {kolama, da ga se temequ tog izvora u svakoj prilici spomiwe kao uponemogu}e re}i koliko zorewe dolaze}im generacijama i je qudi ubijeno u Jase- da ga se pose}uje. Za odavawe po~anovcu. Tim pre {to se iz sti ubijenima i shvatawe monstruosvedo~ewa pre`ivelih zna znosti same ideje i razloga zbog koda mnogi od onih pristi- jeg su ubijeni, potpuno je ireleglih u logor nisu ni evi- vantno o kojem se precizno broju dentirani, naro~ito tokom ubijenih radi.

I predstavnik srpske zajednice u 1942, kada je u wemu i umoreno najvi{e qudi. S druge Savetu „Spomen podru~ja Jasenostrane, ne postoje, ili za sada vac” Sa{a Milo{evi} ka`e da mu nisu poznati, odnosno dostupni, ne- je nerazumqiv i te{ko prihvatqiv ki drugi arhivski izvori koji bi stav da papa ne}e obi}i Jasenovac nas doveli do preciznijeg broja dok traju “me|usobna prepucavawa”.

– Zar brojka od preko 80.000 dostradalih u logoru. sad utvr|enih poimeni~nih `rtava Stoga je, po re– a ukupno ih je, naravno mnogo vi~ima Dragana {e, jer nikad ne}emo mo}i otkriti imena svih stradalnika – nije dovoqna za obilazak ovog strati{ta? I zar je prepucavawe dve dr`ave ja~e i va`nije od proklamiranih temeqa katoli~anstva - sa`aqewa i solidarnosti sa `rtvama, govorewa istine o zlu? Odgovor na oba pitawa je jednostavan. Nakon toga, ni{ta te`e nije zakqu~iti da razlozi tom upornom odbijawu da se poCvetkovi}a, potrebno na}i drugi seti Jasenovcu ne le`e tamo gde ih i 130.100 `rtava. Ina~e, u jaseno- slimanske nacionalnosti. va~kom Memorijalnom muzeju zasad Ono {to se zna na osnovu do sada na~in za wihovo utvr|ivawe, po- plasira nadbiskup Ho~evar, ve} na su upisana 82.073 imena. prikupqenih podataka, jeste da Sr- srednim, indirektnim putem. Jedan drugom mestu: naprosto, jo{ uvek iz – Problem utvr|ivawa broja bi ~ine 63 odsto stradalih, {to je od poku{aja je bio demografskim zna~ajnih delova Katoli~ke crkve stradalih u sistemu logora Jaseno- duplo vi{e od wihovog u~e{}e u po- istra`ivawima, ali ona nisu i ne nema trajnog, potpunog i neupitnog vac je povezan sa utvr|ivawem bro- pulaciji NDH. Jevreji i Romi me|u mogu precizno re{iti ovaj pro- definisawa Jasenovca kao ustaja stradalih ~itave Jugoslavije u stradalima u~estvuju sa po 14 do 15 blem. Drugi na~in utvr|ivawa bro- {kog logora smrti. Jo{ uvek iz neDrugom svetskom ratu – obja{wava procenata, iako ih je u populaciji ja stradalih je forenzi~ko, antro- kih od wenih redova dolaze i reviza „Dnevnik” Dragan Cvetkovi}. – NDH bilo svega 0,5 posto; zapravo, polo{ko ispitivawe ostataka po- zionisti~ka tuma~ewa istorije, u kojima se rehabilituju zlo~inci, Na `alost, do sada nije napravqen od svih stradalih Jevreja iz NDH kopanih logra{a.

– Ne iskqu~ujem mogu}nost no- ~ak se s wima i solidari{e, a ne celovit popis stradalih stanovni- wih 65 posto je izgubilo `ivot u Javih istra`ivawa na savremenim priznaju `rtve i karakter logora – ka Jugoslavije, iako je bilo vi{e senovcu, kao i ~ak 95 posto Roma. metodolo{kim principima i sma- o{tar je Milo{evi}.

On pri tome nije `eleo da spekutram da bi bila korisna – navodi Cvetkovi}. – Ali u tim istra`iva- li{e o tome da li bi neka zajedni~Politika uvek ispred struke wima bi trebalo i}i do posledwe ka srpsko-hrvatska komisija zaista otkrivene grobnice, a ne donositi mogla staviti tra`enu “istorijsku – Formirawe neke zajedni~ke komisije hrvatske i srpske strane, zakqu~ke na osnovu par iskopanih ta~ku” na jasenova~ko strati{te. koja bi utvrdila istinu o Jasenovcu, vrlo je kompleksno pitawe – – Me|utim, nema nikave sumwe da sondi. Predhodno bi trebalo uraukazuje Dragan Cvetkovi}. – Na primer, za{to ne bi i BiH bila diti georadarsko snimawe zemqi- je zajedni~ki rad, na vi{e poqa, od ukqu~ena u komisiju? Ko formira komisije, dr`ave ili struka? Ko {ta da se ta~no ustanove grobna me- istra`ivawa, dokumentovawa, pa ulazi u komisije? Ni u srpskoj, kao ni u hrvatskoj stru~noj, a jo{ sta, potvrde poznata i otkriju nova. do obnove i izgradwe celog spomemawe u {iroj javnosti, gde mislim i na jevrejske i romske organizaNo, forenzi~ka i antopolo{ka ni~kog kompleksa, nu`an i potrecije, ne postoji jedinstven stav {ta Jasenovac predstavqa, ve} se i metoda imaju svoja ograni~ewa. ban. I to ne samo Hrvata i Srba, ovde i tamo suo~avamo sa istim dilemama, stavovima negacije ili Mnoga grobna mesta su, naime, vre- ve} i Roma i Jevreja, dr`ava Hrvatpreuveli~avawa zlo~ina. Interprtacije do sada dostignutog znawa menom uni{tena na vodoplavnom i ske i Srbije, ali i Bosne i Herceo Jasenovcu, o kome je napisano vi{e od 2.500 naslova, razli~ite su mo~varnom zemqi{tu s obe strane govine, kao i wihovih istorijskih, me|u istori~arima na obe strane i one su vi{e pitawe li~ne objekreke Save. Uz to, le{evi su u mno- arhivskih i drugih institucija – jativnosti i odgovornosti prema izre~enom i napisanom. Uostalom, gim grobnicama pokrivani kre~om, san je Milo{evi}. – Drugo je pita~ime bi se obezbedilo da rezultat do kog bi do{la komisija bude {to je dovelo do raspada zemnih we: da li je ona danas mogu}a, pri op{teprihva}en? Da ne govorino o krajwe prizemnim stvarima: ko ostataka, ili su spaqivani, tako da prili~no lo{im odnosima dve dr}e to sve da plati u ovo vreme ekonomske krize? Pre sam stoga blidanas nije mogu}e izvr{iti wihovu `ave, uz veliko me|usobno nepove`i uverewu da se kroz individualni i rad institucija na obe, ili analizu. A ovom metodom ne mo`e rewe zna~ajnih delova dru{tva. Isna sve tri strane, mo`e do}i do pribli`avawa nekih stavova u se utvrditi ni broj onih koji su jed- kustvo me opomiwe da je mogu} i okviru struke. A kreirawe op{teg javnog mi{qewa o nekom pitalo{ ishod, koji }e tek stvoriti nonostavno bacani u Savu... wu, pa i o pitawu Jasenovca, na ovim prostorima ionako nikada ni– Bave}i se ve} dugo ovom pro- vu platformu za u~vr{}ivawe suje bilo pitawe struke - ve} politike. blematikom, mi{qewa sam da vero- koba. Nadam se da sam u krivu! vatno nikada ne}emo do}i do kona~n Mi ro slav Sta ji} eogradski nadbiskup Stanislav Ho~evar je u pro{lonedeqnom intervjuu „Dnevniku” pokrenuo niz pitawa time {to je otvoreno poru~io da „nije realno o~ekivati od Svetog Oca da obi|e Jasenovac dok god dve strane, srpska i hrvatska, koriste to strati{te za me|usobna prepucavawa umesto da se bore i izbore za neporecivu istinu”. „Zbog ~ega Hrvatska i Srbija kona~no ne oforme zajedni~ku komisiju koja }e staviti ta~ku na razli~ita vi|ewa jasenova~kog logora, na licitirawe brojem `rtava?”, zapitao je nadbiskup Ho~evar, aktuelizuju}i time polemiku o jasenova~kom starti{tu, ve} decenijama prisutnu u struci, ali i {iroj javnosti.

Podsetimo, predsednik Me|unarodne komisije za utvr|ivawe istine o Jasenovcu prof. dr Srboqub @ivanovi}, koji je 1964. u~estvovao u prvom istra`ivawu masovnih grobnica na tom podru~ju, tvrdi da je podatak, koji je ~esto citiran u uxbenicima SFRJ od preko 730.000 umorenih – neta~an, te da je u Paveli}evoj fabrici smrti stradalo najmawe 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i oko 80.000 Roma. Hrvatski istori~ar Slavko Gold{tajn, pak, govori o ne{to preko 90.000 ubijenih, okvirno tim podatkom barata i Muzej holokausta u Wujorku, dok s druge strane Centar „Simon Vizental” procewuje da se radi o ukupno 600.000 Srba, Roma i Jevreja.

Prema slu`benoj izjavi Zemaqskog poverenstva Hrvatske za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a, u Jasenovcu je ubijeno izme|u 500.000 i 600.000 qudi; demografi Vladimir @erjavi} i Bogoqub Ko~ovi} na temequ analize popisa stanovni{tva pre i posle Drugog svetskog rata izvla~e zakqu~ak da je na obalama Save ubijeno izme|u 70.000 i 83.000 logora{a, dok u opse`noj studiji „Holokaust u NDH” Dragan Cvetkovi}, vi{i kustos beogradskog Muzeja `rtava genocida, navodi da je u sistemu usta{kih jasenova~kih logora stradalo izme|u 122.300

B

Prof. dr Branislava Beli}

broj infekcija sifilisa, ali va`no je re}i da se one ne prenose transfuzijom krvi koja je bezbedna, ve} polnim putem. U Srbiji i Vojvodini ima puno maligniteta, pa se mogu ~uti konstatacije da se i to mo`da prenosi transfuzijom krvi. Me|utim, zbog detaqnih analiza krvi i pregleda davaoca i odgovora koje sami oni daju, nemogu}e je da se ne primete promene kod davaoca. Jedno od pitawa u anketnom listu za davaoce je i da li je u zadwih mesec-dva gubio na te`ini {to je jedan o signala ovih bolesti.

Posebna pa`wa se obra}a prilikom prvog davawa krvi, kada se davaoci daleko vi{e ispituju. Ina~e, rak se ne prenosi krvqu. Do sada nije nau~no dokazano da se karcinom prenosi s ~oveka na ~oveka... n Ja sna Bar bu zan

BITI FIN

„ven til” glavu da, ba{ kao i kod nas, nasilna dela ili ubistva prolaze skoro neprimetno i “ispod radara”.

– Nama je genetski predodre|ena spremnost na borbu, to jest na nasiqe u odre|enim situacijama kada nam je `ivot ugro`en, ali da li }e ono biti i ispoqeno najvi{e zavisi od okoline i faktora koji dovode do prelaska neke li~ne granice. Ali ako se agresivnost i nasiqe relitavizuje u dru{tvu, ako se to opravdava na{im mentalitetom ili globalnim fenomenom, kao {to su nasilni sportovi, filmovi i video igre, lak{e dolazi do eskalacije – navodi Bara~kov. – Mi to ne mo`emo u potpunosti iskoreniti, ali jedini na~in da se nasiqe umawi jeste taj da se po~ne sa prevencijom i edukacijom jo{ u najranijim godinama, dakle u obdani{tu, kada i po~iwe socijalizacija. Uspeh, dakako, donose i restriktivne metode, policija i sudstvo, ali to mo`e pomo}i samo u odre|enoj meri.

Re{ewe u li~noj prevenciji, po re~ima novosadskog psihijtara, mogu biti i “izduvni ventili”: za nekog je to bavqewe sportom, za druge posve}enostu umetnosti, muzici, dru{tvenim aktivnostima... Ali ima i drugih na~ina. U Novom Sadu je tako nedavno otvorena “Soba besa”, u kojoj klijenti dobijaju mogu}-

U na{em podnebqu postoji ta iskrivqena slika kako je prihvatqivo, na primer, fizi~ki se sukobiti s nekim, pucati na svadbi...

nost da bez posledica, pod kontrolisanim uslovima, razbijaju kancelariju ili sobu i tako se osloba|aju agresivnosti. Jedan od vlasnika Nikola Pau{i} ka`e da su do sada imali oko 30 mu{terija i da su svi bili veoma zadovoqni i – opu{teniji.

– Uni{tavawe zapravo itekako crpi energiju, u ovom slu~aju negativnu. Na{e mi{qewe je da ovakav na~in poma`e onda kada ta osobe ne mo`e da na|e neki drugi na~in da se izduva. Tako|e, nudimo i CD s poukom o na~inima kako se dugoro~nije osoboditi agresije, a materijal smo prikupili od vi{e psihologa – ka`e Pau{i}.

Iako se na prvi pogled “Soba besa” ~ini vi{e kao neka zabava, dr Bara~kov ka`e da ona zaista mo`e da pomogne da se iz sebe izbaci negativna energija i agresija, mada je takve ventile potrebno imati svakodnevno.

– Ovakva ideja nije ni{ta novo u svetu; ranijih godina smo vi|ali takve primere u Japanu i Americi.

Svako ima svoj na~in, neko mo`e da udara lutku sa likom {efa, neko da razbija sobu... – navodi Bara~kov.

– Sve su to ventili, mada kratkotrajni. Postoji vi{edecenijsko iskustvo u prevenciji nasiqa i agresivnosti i u tom smislu bih ipak preporu~io neke kreativnije na~ine. n Goj ko ^et nik

8

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

VI [ E OD ISTO R I J E: DA POSTOJE, SLAVILI BI JUBILEJ

^asnih pionirskih 70 sve}ica D

a nas ka da po sta jem pi o nir, pe de se tih go di na, pi o nir sku `e le da jem ~a snu pi o nir sku re~ ...„ zni cu, po {tu (fi la te li sti ma po seb man trao je svo ju za kle tvu sva - no atrak tiv nu), re sto ra ne, po zo ri ki |ak pr vak biv {e Ju go sla vi je sve {te, ~a so pi se, do mo ve po ~i ta voj ze do sre di ne osam de se tih go di na 29. mqi i ~lan stvo ko je je bro ja lo tri no vem bra na Dan Re pu bli ke, i ta ko mi li o na de ce. Ina ~e, ~a so pis po sta jao ~lan we nog naj mno go qud ni - “Pionir” je po~eo da izlazit i pre jeg i naj mla |eg po kre ta – pi o ni ra. osnivawa Saveza pionira, na Da ni je upo ko je na, ova or ga ni za ci ja oslobo|enoj teritoriji u Hrvatskoj. bi 27. de cem bra pro sla vi la svoj ve Kod Ko~e u borbu li ki ju bi lej, 70 go di na od osni va wa.

Ali, u Sr bi ji se da nas pi o ni ri jo{ za prostor i krempite je di no mo gu na }i po ime ni ma uli ca, U Novom Sadu jedna od prvih inve tr go va i in sti tu ci ja ({to ni je slu ~aj sa osta lim biv {im ju go slo ven - sti ci ja po sle ra ta 1946. go di ne bi la skim ze mqa ma) i u upo tre bi iro ni~ - je iz grad wa Pi o nir skog do ma u Du nih i sar ka sti~ nih re ~e ni ca ko je na - nav skom par ku. Tu su se odr `a va le go ve {ta va ju ka kvu pre va ru: „Da jem sek ci je za mla de, od ho ra pre ko tam ~a snu pi o nir sku!„ No, pi o ni ri, kao i sva ka or ga ni za ci ja ko ju je svet iz mi slio, do `i ve la je svo je kul mi na ci je, uspo ne i pa do ve, a pre ne go {to je stig ne ka ko iz gle da i za bo rav, va qa se pri se ti ti ka ko je sve po ~e lo. A bi lo je va tre no.

Na pr vom kon gre su Uje di we nih sa ve za A n t i f a { i s t i ~ k e omla di ne Ju go sla vi je, odr `a nog u Bi ha }u od 27. do 29. de cem bra 1942, do ne ta je od lu ka o osni va wu Sa ve za pi o ni ra Ju go sla vi je. No oni se po ja vqu ju ve} pr ve go di ne ra ta ka da je osno va na i Pr va pi o nir ska ~e ta u bu ra {a do dram ske sek ci je, ko ja je Do lo vi ma, ko ja je u San xak pre no si - po sle pre ra sla u pi o nir sko po zo ri la hra nu za par ti za ne. U ove ~e te do - {te. Wi ma su ru ko vo di li omla di ci, la zi la su ve }i nom de ca ko ji ma je rat ~i ji je ~lan mo gao da po sta ne sva ko s ve} na po ~et ku od neo ro di te qe. Ne - na vr {e nih 14 go di na. Cen tral ni pi ki su po sta li i na rod ni he ro ji: Bo - o nir ski od red No vog Sa da zvao se {ko Bu ha, Sa va Jo va no vi} Si ro goj - „Ko ~a Po po vi}“ i u we ga su ula zi li na, Mi le Pa ji}, Ra du {a i ku rur ma li {a ni ko ji su se naj vi {e is ti ca Franc. Da stvar na te re nu ni je bi la li u svo jim sek ci ja ma. ^e tvr ti pred ni ma lo jed no stav na go vo ri i po da - sed nik po re du ovog od re da, Ili ja tak da je na pro sto ru fa {i sti~ ke Dre zgi}, ka `e da „Dnev nik“ da od Ne za vi sne dr `a ve Hr vat ske bio pa - ono ga {to je u po ~et ku na u ~io ka ko ten ti ran i de~ ji lo gor, je di ni do sa - de te „ni {ta ne mo `e ni da odu zme ni da za be le `en u qud skoj isto ri ji. Ko - da do da„ – ste ~e no je sa mo da qe u `i ma dant Pr ve voj vo |an ske bir ga de vo tu una pre |i vao.

– Na kon ra ta ~i sti li smo grad, a @i ka Stoj {i} ka `e da je pod we go vom ko man dom bi lo 24 pi o ni ra u do - ogra ni zo va ne su i ku hi we gde se mo bi od 12 do 15 go di na, me |u ko ji ma je glo nor mal no hra ni ti, jer su qu di bi li glad ni. Jed nom smo sku pqa li bi lo ~ak i de voj ~i ca.

– To su bi la obi~ no de ca bez ro di - sta ri pa pir u po dru mu Po kra jin skog te qa ili do ma, uglav nom ni su ima la ko mi te ta; por tir ni je pu no obra }ao gde da se vra te pa su po {la u par ti za - pa `we na nas, pa smo po ku pi li sve ne. Iz be ga va li smo da ih sta vqa mo u {to je tu bi lo. Na kon ne kog vre me na na sta je fr ka u gra du, bor bu i od vra }a li jer smo od ne li i ar hi ih od wi ho ve od lu Narodni heroji vu Po kra jin skog ko ke da ra tu ju, ali ni oni iz gle da ni su postali su Bo{ko Buha, mi te ta. Ka da su nad ima li dru gog iz bo - Sirogojno, Mile Paji}... le `ni sti gli, ve }i deo ma te ri ja la je ve} ra. Zbog to ga su bi bio ba li ran i uni li ja ko di sci pli no va ni i do bri, vaq da da bi do ka za li {ten. Ipak ni su nas kri ti ko va li, da im je tu me sto. Obi~ no su obez be - jer ono {to im je bi lo naj va `ni je po |i va li sa ni tet, po za din ske je di ni ce ku pi li su odav no – pri po ve da Dre ili dr `a li stra `e – se }ao se Stoj - zgi}.

No vo sad ski pi o ni ri su u bor bi za {i}.

Po we go vim re ~i ma, ta mla da ~e ta svo je in te re se, ka da su ba ci li oko na po seb no se is ka za la u osva ja wu Ru me, Dom voj ske i vi de li ga kao svo je bu ka da su kod Pe tro va ca Nem ci za pre - du }e se di {te, zna li da za ku ca ju pra ti li da }e osvo ji ti jed nu ru sku ba te - vo na vra ta ta da jo{ `i vu }e le gen de ri ju ko ju su bra ni li par ti za ni. Ta ko – Ko ~e Po po vi }a. Sem {to je ta da bi i bi lo da pi o ni ri ni su kre nu li u pr vi put iza Ko ~i nih le |a vi deo bor bu i spa si li stvar. Na `a lost, u bor be nu ma pu sa stre li ca ma, Dre tom okr {a ju je dan od wih je i iz gu - zgi} ka `e i da je o ge ne ra lo vom tro bio `i vot. Na kon va tre nog rat nog {ku ta da pr vi put u `i vo tu pro bao kr {te wa, pi o ni ri svo je pr ve slo bod - krem pi tu. Put u Be o grad se is pla tio ne go di ne pro vo de u ob no vi ze mqe jer su po po vrat ku Dom voj ske pre kr sti li u Dom pi o ni ra. ali i iz grad wi sop stve nih in sti tu Pr vi pi o nir gra da de ma tu je tvrd ci ja. U ze ni tu svo je mo }i ima li su i we da je u `i vo ti ma ma li {a na u tim Pi o nir ski grad u Be o gra du iz gra |en

od re di ma do mi ni rao ide o lo {ki rad i ne go va we kul ta Jo si pa Bro za Ti ta.

Ve ro na u ku je, ka `e, tih go di na po ha |a lo ~ak 12 hi qa da ma li {a na, i ni ko ih ni je od go va rao od cr kve. Sa mo su sma tra li da Bog ne po sto ji.

– Ne mam na me ru bi lo {ta da ide a li zu jem, biv {a dr `a va mo `e da se kri ti ku je sa ra znih stra na, ali pi o nir skom po kre tu naj ma we se {ta mo `e za me ri ti – iz ri ~it je Dre zgi}.

Ka ko je de cu i ide o lo gi ju te {ko ukr sti ti, sve do ~i i we go va pri ~a da mu je jed nom od omla di na ca sti gao po ziv s pi ta wem - za {to pi o ni ri sla ve Bo `i}? Dre zgi} se pri se }a da su oni is pred svog do ma sa kon zer va ma i ka ra bi tom „pran gi ja li„ iz pro -

U [TALAMA KARA\OR\EVA NEGDAR BILO 900, A SADA JE SAMO

Pastuvi za fijakeri za Ka ra |or |e vo kod Ba~ ke Pa lan ke od 1885. go di ne, a u ov de je i je di ni se lek ci ne do la zi se slu ~aj no, jer glav ne o ni cen tar u Sr bi ji. Kra jem 19. ve ka je for sa o bra }aj ni ce ne vo de u tom sme mi ra na i Usta no va za od ga ja we `dre ba di ru, ali ka da ve} stig ne te u se lo sa ne {to na ba vqe nih u pri vat nom uz go ju u Ma |ar skoj pre ko hi qa du du {a, pr vo {to `e li te da ili iz ta mo {wih er ge la, a za po tre be ta da vi di te je po zna ta er ge la. Do du {e, sta ri {we voj ske. Sa da {we {ta le iz gra |e ne su ji se se }a ju ovog me sta i po pred sed ni~ koj to kom pr ve tri go di ne pro {log ve ka, a lo re zi den ci ji u ko joj se ~e sto kro ji la sud ka ci ja je oda br na zbog sla ti na stog ze mqi bi na na ro da na pro sto ri ma biv {e dr `a {ta ko je po go du je ko pi ta ma `dre ba di, od ve, ali je ona da nas, ba{ kao i on da, za tvo no sno mla dih ko wa, ali i zbog {u me, bli zi re na za obi ~an svet. Osta li su, me |u tim, ne Du na va, pa {wa ka, mi ra i ti {i ne. ko wi i er ge la ko ja je, po pi sa nim tra go Za ko nom o ustroj stvu dr `av nih er ge la vi ma, osno va na 1885. go di ne. Za svo jih Kra qe vi ne 30. no vem bra 1921. go di ne pre ko 125 go di na po sto ja wa er ge la je ima osno va na je dr `av na er ge la „Kar |or |e vo“. la uspo ne i pa do ve, jer ne ka da je u ov da For mi ra na su i dva pa stuv na sta ni {ta za {wih pet ve li kih {ta la bi lo i do 900 Ba~ ku i Srem, a u Ba nat skom Kar lov cu za ko wa, a sa da ih je ne {to pre ko 120. Da nas Ba nat. Ta da se kva li tet nim pa stu vi ma ra je u vla sni {tvu Voj ske Sr bi je, od no sno se no ni jus raz vi ja lo „na rod no ko war stvo“. dr `a ve, ali su ov de po seb no za bri nu ti Uka zom Pre zi di ju ma Na rod ne Skup {ti ne zbog mo gu }e pri va ti za ci je, jer ona bez FNRJ od 17. apri la 1946. go di ne „Ka ra sen ti men tal no sti gle da sa mo pro fit. |or |e vo“ po sta je Dr `av no do bro, pa 1948.

– Ze mqe u na {oj bli zni sa ~u va le su dr - po na lo gu Gen ral {ta ba nad er ge lom i pri `av ne er ge le, na pri mer, Austri ja - Pi ber, pa da ju }ih 4.500 hek ta ra ko man du pre u zi ma Slo ve ni ja - Li pi cu, Ma |ar ska - Sil va {va - Gar dij ska di vi zi ja. Ka sni je se for mi ra rad, Slo va~ ka - To pli ~an ku, Ru mu ni ja - Fo - Lov no {um sko po qo pri vred no do bro, pa ga ro{, Hr vat ska - \a ko vo... – is ti ~e Ne boj - voj na usta no va. Sve se me wa lo, ali je er ge {a Zla ta no vi}, ru ko vo di lac Rad ne je di ni ce la u Ka ra |or |e vu osta la i op sta la. „Er ge la“ ko ja je od pre par go di na u sa sta vu Zla ta no vi} na po mi we da su ov de li pi Voj ne usta no ve „Mo ro vi}“. – Er ge la ima naj - ca ne ri do {li 1930. go di ne, od no sno ka da ve }i ge net ski po ten ci jal u raz vo ju ko war - su iz De mir Ka pi je i iz Stan ~i }a do ne te stva u Sr bi ji, a po seb no u Voj vo di ni. Ov de pr ve ko bi le. No va gr la li pi ca ne ra sti su ide la ni uslo vi, po sto je objek ti, hi po - `u 1946. go di ne iz ko war skih za dru ga u drom, stal na te mat ska mu zej ska po stav ka, do - Sla vo ni ji, er ge le gro fa El ca iz Vu ko va bra kli ma, ze mqi {te, ka dro vi... a na po se du ra, pa Li pi ka, te ras for mi ra nih er ge la Er ge le svo je vre me no je osno va no i Po qo - Glad no{, Do bri ~e vo, a ka sni je i iz Li pi pri vred no do bro „Ka ra |or |e vo“. Po sto ji i ca, \a ko va, Vu~ ja ka. Stru~ wa ci ve le da „Pred log re {e wa po slo va wa i tran sfo ram - je iz gra |en ka rak te ri sti ~an tip li pi ca ci je Er ge le“ , pa bi ona tre ba lo i zva ni~ no ne ra ko ji se o~u vao do da nas, pa ka `u da da po sta ne Cen tar za uz goj i se lek ci ju ko wa ka ra |or |ev ski ko wi li pi ca ner ske ra se

U

stog raz lo ga {to je to ta da bio obi ~aj u ~i ta vom gra du ka da je Bo `i}, a da ni su ni zna li {ta se de {a va. Na red do la zi i je dan sport ski ku ri o zi tet – pi o nir ski tim No vog Sa da u svo je vre me tre ni rao je ni ko dru gi do le gen dar ni Vu ja din Bo {kov.

Sudbina osamdesetih dostigla i pionire Pr ve pi o nir ske or ga ni za ci je ja vi le su se, ra zu mqi vo, u So vjet skom Sa ve zu, Vi jet na mu i Mon go li ji, pa po tom u mno gim dru gim ta da {wim so ci la li sti~ kim ze mqa ma. No pi o ni ri sti `u i u ka pi ta li si~ ke si ste me, pa su po sto ja li u ze mqa ma kao {to su Ita li ja, Fran cu ska, Bel gi ja, Fin ska i Nor ve {ka. Ipak, to ih ni je spa si lo sud bi ne ko ja ih je sti gla osam de se tih, ka da se ovaj po kret uga sio po la ko ka ko je to ~i ni la i biv {a dr `a va. U ve }em de lu ze mqe je ne stao 1981. go di ne, a u ne kim kra je vi ma se za dr `ao sko ro do we nog kra ja po ~et kom de ve de se tih. Da nas je, sim bo li~ no, je dan deo Pi o nir skog gra da u Be o gra du pre tvo ren u stu dio i kom se sni ma ri ja li ti {ou – „Ve li ki brat”.

– Ni sam stro gi kri ti ~ar da na {we de ce kao mno gi, ja sno je da im ne pri da je mo do voq no pa `we, za ka za la je i po ro di ca, {ko la i dru {tve na za jed ni ca, ali odu {e vqen sam tim de voj ~i ca ma i de ~a ci ma – pri zna je Dre zgi}. – Oni su, za raz li ku od nas, mno go ko mu ni ka tiv ni ji, obra zo va ni ji i slo bod ni ji u po na {a wu, {to je ra zu mqi vo jer im je do stup no mno go vi {e in for ma ci ja. Mi smo `i ve li u skrom ni jim uslo vi ma, auto ri te ti su za nas bi li ne pri ko sno ve ni, ali ima li smo ne {to {to wi ma iz gle da sve vi {e iz mi ~e: na du i ve ru u bo qe su tra.

Da kle bez Ju go sla vi je i Ti ta - sa mo na pred! n Aleksandar Latas

Ili­ja­Mar­ko­vi} Neboj{a Zlatanovi}

li pi ca ner ske i no ni jus ra se u Sr bi ji, od no sno u Voj vo di ni, uko li ko do |e do pre no sa nad le `no sti. Po gru bim pro ce na ma, dr `a va bi tre ba lo da obez be di 50 do 60 od sto sred sta va, a osta lo bi se mo glo za ra di ti.

Od osni va wa er ge le ov de su se uz ga ja li ko wi ra se no ni jus, a i da nas je ova ra sa uvr {te na u Pro gram o~u va wa ge net skog re sur sa do ma }ih `i vo ti wa u Sr bi ji. U Ka ra |or |e vu se ~u va ju i ma ti~ ne kwi ge no ni ju sa

Ne do ti bog da prevrne{ fijaker Ov da {wi se ko ~i ja {i ve o ma do bro se }a ju di plo mat skih lo vo va, gde se vo zi lo sa 50-tak fi ja ke ra, ili zi mi sa 20-tak sa o ni ca. Ve le da je sva ki di plo ma ta, osim fi ja ke ra i ko wa, do bi jao i ko ~i ja {a, lo vo ~u va ra i obez be |e we. I bi la je, tvr de, mno go ve }a od go vor nost vo zi ti ta kav fi ja ker ne go ja ha ti ga lo pe ra na hi po dru mu. Jer, ako is pad ne{ iz se dla, va `i ona „sam pao, sam se ubio“, a ako pre vr ne{ fi ja ker, ili se ne {to dru go de si u lo vu...

l Jedan put za Evropsku Uniju, drugi put za EU, tre}i put za eu. l Od lo{ih vesti ne vidimo dobro.

Od dobrih ne vidimo ni{ta.

l Ne diraj moje zatvorske krugove!

Vrti se u svojim izbornim! l Pozove mi{a u pomo} Mi{a. l Svi argumenti su pali u vodu.

On je ostao na brvnu.

NAOPA^KE

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

9

KU LI NAR SKI POD VI ZI ZOL TA NA GA LI JA IZ ADE

Gi ni su za pr `io 10.374 sar me ije bilo lako zaviti, u xinovski bogra~ slo`iti, kr~kati 10.374 sarmi i organizovati da se sve to pojede – a trebalo je i pri~ekati da stigne sertifikat iz Ginisove kwige rekorda. Poznati kulinar i ugostiteq Zoltan Gali iz Ade, za sve to je imao strpqewa, pa od nedavno wegov lokal „Galiba“ krasi sertifikat Ginisovog rekorda za najve}u koli~inu sarmi skuvanih u zama{nom kotli}u od 3.200 litara!

Gali je na rekord bio ponosan jo{ kada se fe{ta odvijala pro{le godine, a ne skriva zadovoqstvo ni godinu i po dana kasnije, jer je sa svojom ekipom od 35 pomo}nika i saradnika nadma{io dotada{wi rekord Futo`ana, koji su se u Ginisovu kwighu rekorda upisali sa 6.556 sarmi te{kih 925,4 kilograma. Zama{ni kulinarski poduhvat od 10.374 savijene i skuvane sarme, izveden u Adi, te`io je 1.400 kilograma, a da sve bude jo{ upe~atqivije i sa ve}im zadovoqstvom, Galijeva ekipa je sarme zavijala u listove kiselog kupusa iz Futoga!

- Ponosan sam da }e se u kwizi o najneobi~nijim qudskim podvizima u svetu na}i i podvig o sarmama koje smo skuvali, ali ne treba zaboraviti ni dva prethodna kulinarska dostignu}a koja smo tako|e ostvarili u Adi. Pre ~etiri godine u xinovskom bogra~u dopremqenom iz Ba~ke Palanke skuvano je 12.000 porcija ~obanskog gula{a, a godinu dana kasnije na metalnoj rudi duga~koj dvesta meZol tan Ga li i yi nov ski bo gra~ tara u 101 kotli}u kr~kali su se razni specijaliteArpada [terbika iz ti vojvo|anskog podnebqa, Ade, progla{enog za najod gove|eg gula{a i ov~iboqeg rukometa{a sveta jeg perkelta, do pasuqa i 2005. [terbik i Gali su drugih jela - isti~e Gali, kumovi, a kum nije dugme, napomiwu}i da je u ovapa [terbik ako treba kvim prilikama odgovorpotpaquje vatru ispod nost velika, te da su podubogra~a i la}a se varja~e. hvati zahtevali opse`ne Kulinar Gali potse}a pripreme. da je za postavqawe reA|anski kulinar naglakorda za sarme utro{eno {ava da mu je u ostvarenim 684,3 kilograma listova podvizima nesebni~no pokiselog futo{kog kupusa magao ~itav tim gastronoiz firme „]ulum“, pola ma i kulinara iz „Origitone mlevenog mesa, po 75 nal gastro kluba“ iz Ade, kila pirin~a i crnog luGastro kluba „Kere{„ iz ka, a sve je za~iweno i sa Kawi`e, Udru`ewa kra36 kilograma dodatka za qevskih kuvara iz Ma|arsarmu. U mawem bogra~u ske, i nezaobilazne podrskuvano je jo{ preko 50 {ke mnogih poznanika i kilograma dimqenih koprijateqa, me|u kojima lenica, koje su gosti orgaSime Mati}a iz Novog nizatora pojeli pod {aSada, koji ne propu{ta trom za predjelo dok su se kulinarske pikanterije u kr~kale sarme. A ~orba zavi~ajnoj Adi. Nemogu}e od kuvanih kolenica je je da fe{te pro|u i bez bila neophodna i zbog poproslavqenog rukometnog sebnog {meka pa je doligolmana, internacionalca Ga li sa Gi ni sovim ser ti fi katom vana na sarme.

N

120 NO NI JU SA, LI PI CA NE RA I GA LO PE RA

kra qi cu, mu zej imaju kqu~nu ulogu u o~uvawu rasnog sastava u Srbiji.

S ponosom se isti~e i da su lipicaneri iz Kara|or|eva bili i jo{ uvek su prisutni u dvorovskim {talama Gr~ke, Velike Britanije, Etiopije, Libije i Irana... Na wihov kvalitet, dodaju, uticalo je i to {to su ovde do 1970. godine uzgajani i kowi arapske rase. S ponosom }e vam re}i da je ~etvoropreg lipicanerskih pastuva 1974. godine na svetskom prvenstvu koje je odr`ano u Vindzorskom parku osvojio peto mesto, a kraqici Elizabeti je tom prilikom poklowen jedan par kowa s amovima. Fijaker „Viktorija“ koji je napravqen 1970. godine specijalno za to takmi~ewe i danas se, sa jo{ nekoliko fijakera, nalazi u ovda{wem muzeju, uz brojne pehare i druga priznawa.

– Danas su pored lipicanera i engleskih punokrvnih kowa najbrojniji nonijusi, a po golaperima smo ~uveni mada se ve} godinama na{i kowi ne takmi~e – ka`e Zlatanovi}. – Atlantik, Gliser i druga galopska grla zabele`ila su u istoriji 15 pobeda u derbijima, a nema ni jednog trofeja koji nismo osvojili na prostorima biv{e Jugoslavi-

Sva kom ko wu an |eo ~u var Oni koji svaki dan `ive uz kowe i brinu o wima ka`u da svaki kow, posebno mlad, mora imati svog an|ela ~uvara. Kada jednogodi{wak iza|e iz stada, on deluje izgubqeno, vele - kao mula, i mora s onim koji ga hrani, timari i trenira, da na|e zajedni~ki fluid, pa ovde u {ali ka`u da vremenom po~ne da li~i na svog „an|ela“, jer se s wim najboqe razume. I kowi su podlo`ni stresovima, a najve}i je transport - posebno avionski. Ka`u da kow ume u avionu da poludi, pa ~ak i da ugrozi let. Zato se sme{ta u boks {irine 90 santimetara, a na glavu mu se stavqa gumena kapa kako se ne bi povredio. U letovima poreko okeana, u specijalnim avionima, ispod kowa je pokretan pod, jer ukoliko ne mo`e da se smiri, patos se otvara i kow leti u okean – bo`e, ka`u, on, nego ceo avion. je. Dok smo se takmi~ili u Be~u dve godine smo progla{avani za najboqu {talu, a Novosadski sajam je svojevremeno proglasio „Kara|or|evo“ apsolutnim {ampionom veka u oblasti kowarstva.

Tu`no je {to je ve} godinama doma}i uzgoj sveden na minimum, a svake godine na aukcijama u inostranstvu kupuju se godi{waci, za tamo{we prilike za male pare, a za na{e – za velike. Dodu{e, bude tu i sumwivog kvaliteta, ali je ~iwenica da se posle prestanka takmi~ewa gotovo svi kowi „negde gube“ umesto da najkvalitetniji ostanu u priplodu. Me|utim, nije najskupqe kupiti kowa, pa i dobrog s dobrom cenom, jer, na primer, „pansion“ na beogradskom hipodrumu ko{ta mese~no od 350 do 600 evra. U Kara|or|evu je, pak, cena dnevnog pansiona 650 dinara, a pru`aju se i usluge trena`e, `drebqewa kobila, pripusta pastuva, le~ewa...

Nije jeftino dr`ati kowa jer za dnevni obrok vaqa obezbediti 4 kilograma zobi i 4 kilograma sena. Planiraju u Kara|or|evu da to zarade pru`awem pansionskih usluga za priplodna grla drugih vlasnika. Garantuju kvalitetno dr`awe i ishranu, a tu su i prihodi od turizma, odnosno fijakeri za lov, paradu i takmi~ewa. U lovu obi~no u drugim mestima pre`u mirne kobile, a ovde – pastuvi, {to je dokaz dobre utreniranosti. Planiraju izdavawe u zakup oko 25 pastuva, po godi{woj ceni od 35.000 dinara. Za decu i {kolu jahawa ovde su zadu`eni poniji, a planira se i svojevrsni edukativni centar, te saradwa sa osnovnim, ali posebno sredwim poqoprivrednim {kolama i fakultetima na kojima se tokom {kolovawa u~enici i studenti susre}u sa kowarstvom.

Pri~i, odnosno se}awima i uspomenama, sada{wem stawu i planovima, nikad kraja. Ka`u da poseduju najstariju kwigu utisaka koja je ustanovqena 1. juna 1924. godine, a taj datum je jedno vreme obele`avan i kao dan ove ustanove. Tu su utisci mnogih krunisanih i nekada za svet bitnih glava. Gotovo da nije bilo vladara koji je boravio u obli`woj rezidenciji da nije posetio i ergelu, posledwa u poseti bila je nedavno delegacija Ujediwenih Arapskih Emirata, a Tito i Jovanka upisali su se u kwigu utisaka pre razvno ~etiri decenije... n Milo{ Suyum

[ O R O M

S

Foto: M. Mitrovi}

- Znamo da je sarma tursko jelo, ali pome{ala se sa srpskom, ma|arskom i drugim kuhiwama sa na{ih prostora, tako da se odoma}ila na vojvo|anskim trpezama. Sarmu za Ginisa smo spremali po originalnom vojvo|anskom receptu. Mada je poznata narodna izreka da je sarma kada se podgreva kao qubav – sve boqa, za tim nije bilo potrebe jer se odmah sve pojelo - pri~a Gali, napomiwu}i da je fenomenalna ekipa zavila i vi{e sarmi, oko 11.000 komada, ali sve nije moglo stati u bogra~.

O zapr{ki za sarme kuvane za Ginisa brinuli su \ula [imowi iz Vaca (Ma|arska), \ula Juhas iz Ade, I{tvan Pakai iz Kawi`e i drugi, a za wu su utro{ene 22 litre zejtina, 26 kila bra{na i 10 kila mlevene aleve paprike. Obi~ne varja~e bile su premale, pa je zapr{ka me{ana xinovskom koja odgovara alaskom veslu!

- Treba imati ideju, srca, hrabrosti i {arma da se u jednom bogra~u priprema tako velika koli~ina sarmi, ~obanskog gula{a ili nekog drugog jela, i na gozbu okupi veliki broj qudi. Sarma me kao gurmana posebno ne uzbi|uje, ali ukupni spektakl, da se u jednom kotli}u skuva preko deset hiqada sarmi i okupi toliko qudi, ne{to je {to se pamti i u ~emu sam morao u~estvovati, a uvek mi je zadovoqstvo da koliko god mogu doprinesem ovakvim doga|ajima - ka`e Mati}. n Milorad Mitrovi}

B O R O M

Zim ske fe ri je o|en sam u ravnici. To je zemqa bez odjeka“. Mlogo je takog sveta ode oko nas, al samo je jedan stigo da to napi{e svima.

Ove dve re~enice napiso je Mika Anti}. ^esto ga se setim zavidim mu, em je znao ciganski a ja ba{ i ne umem mlogo, em je umo da slu{a ti{inu. U wegovo doba ti{inu su popravqale samo tambure, kvarilo je ni{ta nije. [kripali su nam samo gradski avtobuzi, al retko. I oni su no}u spavali, ko i sav po{ten svet koji je bio i lepo vaspitan i od posla umoran. No}u na sokaku nikog bilo nije. Samo neka kera i milicajac da ~uva pomra~inu.

No}u su i tambure umele da sviraju mek{e i sporije, da ne pomeraju senke i da ne gu`vaju mese~inu.

Kadgod su zimske ferije po~iwale na polak januara i trajale do polak februara. Ondak je bila i najja~a zima, greota da de~urlija idu po takoj ci~i. I{la bi deca i ondak u {kolu, nije da ne bi, al u~iteqi i vlast nisu dali. Vodilo se u to doba ra~una da nam deca budu zdrava, ~estita, lepo vaspitana, {kole da izu~e i da budu vredni i poslu{ni.

Kad bude kraj prvog polugodi{ta, decu po{qu na ferije, da malko danu du{om i da ne zebu. Ondak jo{ dok su tople pe}ke u {koli, nama`u poslu`iteqi patos s olajom, da pobiju `gadije u falcovima i pukotinama i da stigne da se izluftira dok opet ne do|u |aci. Umo je taj patos da klizi boqe od najboqe tociqarke, kad je fri{ko olajisan.

Kad zaiveri Jovanska me}ava niko nikud ne mrda. Ondak bude zdravo ti-

R

{ina. Ni petlovi ne kukure~u zapravo. Niko tako ne ume da opravi ti{inu ko kad padne fri{ak sneg, suv, debo i beo, i kad mu bude lepo kod nas pa ne misli da ode. Ondak se u{i odmore i naviknu na ti{inu, pa sve bude neobi~no {to se ni{ta ne ~uje.

Kad je tako zima i ima mlogo snega, ni kad kogod ispusti praznu kantu, ni to se ne ~uje. Milina jedna. ^uje se samo kako {kripi sneg pod nogama, kad kogod {orom ide. U to doba solila se samo supa, ko je volo slanije. Sneg na {oru niko kvario nije, {to bi kogod solio to {to je ladno, ako ga tro{iti ne}e. Usoli se slanina, {unka, kupus... pa opet traju du`e neg sneg. Sneg ode i sam, kad za to do|e vreme. Kadgod je sneg bio ra-

ma naslednike. Zato sad i nemamo ni stida ni srama nit nekog od sramotine rodbine.

Nije bilo sramota i}i u zakrpqenim ~ak{irama, ako su oprane i ~iste. Te zakrpe ko da su bile nevidqive, niko ih ondak ni spomiwo nije.

Sramota je bilo da se ide u poderanom. Kad je o~la sramota, do{la nam je moda. Boqe izgleda neg {to je bila sramota, kanda }e je dobrano nad`iveti.

Na zimskim ferijama de~urlija se igrala na kraj sela, di je bilo leda i di se moglo tociqati. Bilo je tociqarki i po {orovima, ako s kraja jeseni jendeci budu puni vode, pa nai|e jaka zima i smrzne odjedared. Ondak se nije moralo i}i daleko. A i zgodnije je kad se

^e sto se se tim Mi ke An ti }a i za vi dim mu, em je znao Ci gan ski a ja ba{ i ne umem mlo go, em je umo da slu {a ti {i nu. U we go vo do ba ti {i nu su po pra vqa le sa mo tam bu re, kva ri lo je ni {ta ni je dost, niko ga nije krstio ru`nim imenima, ko {to danas rade ovi s tankim |onovima i svilenim ko{uqama il snajke {to su im {tikle du`e od sukwe. Nema jake zime, ima samo lo{e obu~enih.

Ferije su kadgod godile i materama, da pot{trikaju de~ije stvari, da promenu zakrpe na ~ak{irama il da malko popuste porub, ako dete odjedared i`|ika pa izraste iz ~ak{ira.

Na zimskim ferijama se obla~ilo ono „za svaki dan“ i niko nije mario dal ima markicu il {ta pi{e na odelu. Markice su u to doba bile za{ivene iznutra, na postavi il u porubu.

U~ili su decu i u {koli da odelo ne ~ini ~oveka. Bilo je to doba dok je sramota jo{ bila `iva i u snagi. Posle je odjedared ostarila i niko joj nije verovo da ne}e jo{ dugo i da ne-

kogod pokvasi bli`e ku}i, ondak ~askom otr~i u zape}ak, da se ugreje. Tr~alo se i s kraja sela, kad kogod pritera u sigri il kad led malko popusti.

Bilo je da propadnu kroz led kad su se tociqali, al to samo oni {to nisu vodili ra~una. Znalo se da blizu trske led ne vaqa i tamo se nije i{lo. Ko ne slu{a bude gr|en kad do|e ku}i mokar.

Ondak ga ~askom raskomote, odelo posla`u po pe}ki na banak da se su{i, pa dok jo{ deran ne pobegne u zape}ak daju mu koju po turu, da upamti di je pogre{io. Ondak se to smelo, nije ko danaske da propisi brane decu od roditeqske brige i po koje }u{ke.

Ode kod nas, di je tepsija grbavija od sokaka, bregova je bilo samo zimi.

Komotno je kogod mogo da pravi zimske i letwe mape. Zimi je kod nas bilo druk~ije. Pokupe se de~urlija na

ferijama, pa jedan kom{iluk se takmi~i s drugim, ko }e ve}i i vi{qi breg od snega da opravi. Ondak uzmu sonice il xakove napune sa slamom pa ajd tako s brega, dok se ne smrkne.

Posle se pod duwom celu no} vrpoqe i ~ekaju da svane, da ladwa~a iz pe}ke iza|e, da stamane par~e slanine, {oqu fri{ko uzvarenog mleka i da opet pe{ke idu na breg a s brega kako je ko umo. Te tri sekunde spusta s brega na sokaku bila su glavna zanimacija na zimskim ferijama. Sto puta po tri, pa se nakupi. Nakupi se radosti, rumenila, osmeha, zadovoqstva, nakupi se zime pa se pe}ka i duwa jo{ ve}ma vole. Od te sigre su umeli i da ogladne. U to doba kanda da nije ni bilo apoteka, koji }e nam o~in kad je bilo slanine i luka, masti i leba, zime kolko treba, da pobije sve te bole{tine {to volu mekano vreme. Za apetit niko brino nije, nit je ko trebo da nudi, nit se kogod femko za astalom. Mlogo posle je do{la moda da se prodaju pilule za apetit, pa kad su nam i to prodali, ondak su nas namagar~ili da kupujemo i one za dijetu. Nije zato {to smo debeli, neg {to je to moderno.

O~o nam je ovaj sneg, {to nas je sve najedio, ko da smo ga oterali. Deca su nam na zimskim ferijama, nit imaju snega, nit imaju voqe. Najmawe o deci vodimo ra~una, dok se trgnemo bi}e kasno. Kad opet sednu u klupe, taman }e Jovanska me}ava a zape}ka nema. Opet }e nam sneg biti kriv za sve, samo }emo wega grditi i terati od nas. Zimske zemqopisne karte odavno vi{e niko ne pravi, ravno nam je sve ko tepsija. I mi smo taki, ravni.

Nit ko talasa, nit ko iska~e. Da ima bregova bilo bi jeke, valda bi {togod i ode odjeknulo, makar sad kad su zimske ferije. Xaba ga bilo, kad ni snega nema. n Bora Oti}

10

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

2012: ako ste {ta zaboravili

Januar

Septembar 11 Ameri~ki ambasador u Libiji i trojica slu`benika ubijena u napadu na ameri~ki konzulat u Bengaziju.

To se desilo na 11. godi{wicu najve}eg teroristi~kog napada na SAD

Maj 6 Fransoa Oland pobedio Nikolasa Sarkozija i postao prvi socijalisti~ki predsednik Francuske jo{ od 1995.

25 Porinut prvi kineski nosa~ aviona

15 Rebeka Bruks, osoba od poverewa medijskog magnata Ruperta Mardoka, osu|ena zbog poku{aja da uti~e na pravosu|e posle skandala s prislu{kivawem telefona u ~ijem sredi{tu je bio tabloid „News of the World”

1 Sukobi u Siriji su se poja~ali i tokom godine pretvorili u gra|anski rat koji je ve} odneo 45.000 `ivota

Oktobar 9 Pakistansku 15-godi{wu devoj~icu Malalu Jusafrazi te{ko ranili talibani jer se zalagala za prava `ena na obrazovawe

17 Fejsbuk iza{ao na berzu sa procenom te{kom 104 milijarde dolara, ali mu je vrednost akcija uskoro pala 13 Italijanski brod „Kosta Konkordija” nasukao se na obalu Toskane, stradala 32 putnika

31 Japan posle 40 godina izgurao dan bez nuklearne energije. Svi reaktori su uga{eni posle katastrofe u Fuku{imi

Jun

14 Austrijski padobranac Feliks Baumgartner, sko~iv{i s balona na 39 km od Zemqe, oborio rekorde skoka s najvi{e ta~ke ikada i najve}e postignute brzine u slobodnom padu

Februar 12 Demonstracije u Atini postale nasilne po{to je gr~ki parlament odobrio o{tre mere {tedwe 21 Ruski pank bend „Pusi rajot” izveo pesme protiv Putina ispred oltara Saborne crkve u Moskvi.

Potowe kazne zatvora izazvale talas kritika u svetu

26 Nemi film „Artista” osvojio pet Oskara, ukqu~uju}i i one za najboqi film, rediteqa i glumca

Mart

3 Kraqica Elizabeta II proslavila dijamantski jubilej – 60 godina na britanskom prestolu

5 Astronomi posmatrali prolazak Venere preko Sunca, doga|aj koji se ne}e ponoviti sve do 2117.

24 Kandidat „Muslimanske bra}e” Mohamed Morsi pobedio na prvim demokratskim predsedni~kim izborima u Egiptu i postao prvi islamisti~ki vo|a te arapske dr`ave

Jul

4 Vladimir Putin ponovo postao predsednik Rusije, posle ~etiri godine na premijerskom polo`aju 10 Vojnik SAD u suludom pohodu ubio 17 avganistanskih civila, ukqu~uju}i devetoro dece

Novembar

6 U SAD ponovo izabran predsednik Barak Obama, koji je odneo pobedu nad republikanskim izaziva~em Mitom Romnijem

14 Izrael zapo~eo vazdu{ne udare na Gazu kao odgovor na raketne napade Hamasa po izraelskim metama 15 Yi \inping postao novi kineski vo|a

Decembar

22 Naoru`ani ekstremista, koji je ubio sedmoro qudi, od toga ~etvoro u Jevrejskoj {koli u Tuluzu, ubijen u razmeni vatre s francuskom policijom April

4 Nau~nici su objavili otkri}e nove subatomske ~estice koja bi mogla biti Higsov bozon, 27 Olimpijske igre u Londonu neuhvatqivi kqu~ otvorene spektakularnom za razumevawe ceremonijom koju je posmatralo odakle poti~u 80.000 qudi na Olimpijskom `ivot i raznolikost stadionu i jo{ milijardu u svemiru TV gledalaca {irom sveta Avgust 5 Terensko vozilo „Znati`eqa” sletelo na Mars zarad tragawa za uslovima koji bi mogli da budu pogodni za nastanak `ivota

1 Partija Aung Sun ]i pobedila na izborima u Burmi, osvojiv{i 43 od 45 upra`wenih mesta u parlamentu 10 Popularni kineski funkcioner Bo \ilai izba~en iz Politbiroa, jer je bio upleten u skandal u kome je, po nalogu wegove `ene, ubijen britanski biznismen

29 Superoluja Sendi sru~ila se na severoistok SAD. Stradalo vi{e od 120 qudi a {teta je procewena na preko 50 milijardi dolara

15 [irom su sveta odr`ane komemoracije povodom stogodi{wice brodoloma „Titanika”, koji je potonuo posle sudara s ledenim bregom. Stradalo je vi{e od 1.500 qudi

12 Severna Koreja uspe{no lansirala raketu koja je prenela satelit u orbitu

14 Vra}en na snagu ameri~ki zakon o oru`ju posle pucwave u osnovnoj {koli u Konektikatu u kojoj je stradalo 20 dece i {estoro odraslih

16 Ekvador pru`io politi~ki azil osniva~u Vikiliksa Yulijanu Asan`u u svojoj ambasadi u Londonu 24 Biciklisti Lensu Armstrongu oduzeto sedam pobedni~kih titula na Tur d Fransu, po{to je utvr|eno da je bio za~etnik do sada najslo`enije doping-afere

31 Sjediwene Dr`ave se suo~avaju s „finansijskom provalijom” koja bi mogla da vrati zemqu u recesiju

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

11

SMAK SVE TA NA HR VAT SKI NA ^IN

Svi su se potajno nadali n Pi{e: Ana Dasovi} i la no vi} se po taj no na dao. I Li ni} isto. A on da su u pe tak 21. de cem bra osta li raz o ~a ra ni. Ni je sti gao Smak Sve ta. A ni je da im ni je tre bao. Jer, na kra ju su mor ne 2012. smak bi za pred sed ni ka hr vat ske vla de i mi ni stra fi nan si ja re {io do sta to ga. Re ci mo, vi {e ne bi bi lo va `no {to smo u sta tu su kre dit nog sme }a. Ili to {to nam s No vom go di nom na na pla tu do la zi 10 mi li jar di ku na ka ma ta na ra zna za du `e wa. A zbog sta tu sa sme }a i ko ja mi li jar da vi {e. Ili to {to je vi {e od 350.000 qu di u una pred iz gu bqe noj po tra zi za po slom. Da, smak sve ta bi do sta to ga re {io.

No, Ma je su pred vi de le ne {to sa svim dru go, a u sva kom su slu ~a ju bi le bo qi pla ne ri od hr vat skih kro ja ~a sva ko dne vi ce. Za raz li ku od drev nih in di ja na ca, ko ji su pla ni ra li ne kih pet hi qa da go di na una pred, {min ker ska ko a li ci ja u pr voj go di ni ra da po ka za la je da joj ni Plan 21 ne ide od ru ke. A ni je da ni su ima li sa vr {en pro stor da u~i ne ne {to: sla bu, raz je di we nu opo zi ci ju, ve li ku, ve li ku po dr {ku gra |a na. No, ~i ni se da za pra vo ni su shva ta li u ka kav su se po sao uva li li. Jer, zga ri {te ko je im je osta vio osmo go di {wi po `ar HDZ-a tek su la ga no po ~e li ra{ ~i {}a va ti. I to ne bul do `e ri ma, ve} part fi {em. Ho }e li uop {te pa li ti te {ku ma {i ne ri ju? Ni ko se to me vi {e i ne na da. Do du {e, ima ju pred so bom jo{ tri go di ne man da ta, da se sva {ta na pra vi ti u tom pe ri o du, {to nam je zor no po ka zao, na pri mer, Sa na der.

A Smu tqi vac svih Smu tqi va ca ve ro vat no je isto pri `eq ki vao smak. Za bo ra vio je da nam ga je on do brim de lom i pri re dio. Ali pri se tio se to ga, sa svim si gur no, na Bad wak i Bo `i}, ko je je na po kon do ~e kao ona ko skrom no, kao

M

pra vi ka to li~ ki ver nik. Uz od re ske i krom pir sa la tu, u v e r n i ~ k o m okru` ju svo jih sa pat ni ka. A uprav nik Re me tin ca sta vio im je pra vu po sla sti cu pod jel ku. Te le vi zi ju su mo gli gle da ti sat vre me na du `e.

Pa je ta ko Sa na der mo gao u mi ru za tvor ske }e li je, bez do sad nog ob le ta wa stra na~ kih po slu {ni ka, da vqe wa s naj sku pqim {am paw cem i naj kva li tet ni jim ka vi ja rom, po slu {a ti bo `i} nu po sla ni cu pre sve tlog kar di na la Jo si pa

pro pa gand nih le ta ka, i na sve tu ne de qu ih do slov ce ras pra ~a va –gde? U cr kva ma? Ne. U {o pingcen tri ma! I to onog naj bo ga ti jeg Hr va ta, ko ji je ta ko pra ved ni~ ki, skrom no hri {}an ski, fa mi li ju pro tiv pro pi sa use lio u – dvo rac.

Ma zna sve kar di nal. Zna on da je Hr va ti ma re~ {o ping ~e {}e na usna ma od mo li tve. I da }e ga pro zi va ti jer je pre ga zio vla sti tu re~, pa ni je li pre ne ko li ko go di na ru {io dr `a vu zbog zlih {o ping-cen ta ra i ra da ne de qom? I zna on do bro da ne vi na de ~i ca ne }e ba{ u {ko li do bi ti otvo re nu ho mo sek su al nu pro pa gan du. Ali ni je mo gao iz dr `a ti. Mo ra da mu je bio si lan gu{t gle da ti ki se la li ca Pre mi je ra ne ver ni ka i Pred sed -

Na slov iz „Ju tra weg li sta”

Bo za ni }a. Zna nad bi skup za gre ba~ ki svoj po sao. Zna on kad su Hr va ti naj sla bi ji. Kad za tre pe re lam pi ce u du }a ni ma tr go va~ kih cen ta ra, a po gled u nov ~a nik po ka `e mrak ka kav ne mo `e re {i ti ni ka kva bo `i} na zve zda. Pa se dao kar di nal na po sao. Sa bla `wi vi zdrav stve ni od goj ide al na je pod lo ga za mi ni dr `av ni udar. Jer, ka ko dru ga ~i je na zva ti ide ju da pred naj ve }i hri {}an ski blag dan nad mo} na ver ska in sti tu ci ja na ru ~i u {tam pa ri ji, ume sto pri god nih ~e stit ki, par sto hi qa da

ni ka ag no sti ka ka ko gu ta ju pri god ni ~ar ske kne dle u Ka te dra li, dok ih on sa pu na. I sa pu na. I sa pu na.

Da, po `e leo je vi {e pu ta Mi la no vi} Smak Sve ta. I ne sa mo on.

Ra di mir ^a ~i}, na pri mer, po `e leo je da avion ko jim se vra }ao iz dr `av ne po se te u Ka ta ru u no vem bru ne ka ko ne sta ne u olu ji kao ku }a ma le Do ro ti. I da pad ne na onu zlu ma |ar sku ve {ti cu ko ja mu je uni {ti la san o Ve li kom Dr `av ni ku. Jer, sle de }i bi Bo `i} u Re me tin cu mo gao bi ti pra vi Red Carpet, a ^a ~i} i Sa na der za jed no }e

po gle da ti no vu po sla ni cu. A mno gi }e Hr va ti po `e le ti da su i sa mi u za tvo ru. Bo qi je bo `i} ni je lov nik.

Ka `u, na i me, prog no ze, ka ko ma jan ske, ta ko i one ban kar skih vra ~e va, da }e nam i ova 2013. ko ja sti `e bi ti po pri li~ no de pre siv na. I da qe }e mo bi ti si ro ti wa.

Ali, uz jed nu zna ~aj nu pro me nu.

Uz hr vat sku, od le ta }e mo na qu bo mo ru jed na ko si ro ma {nih su se da, ma ha ti i onom evro pej skom za sta vom. Da, do ~e ka li smo i to. Hr vat ska po sta je pu no prav na ~la ni ca Evrop ske uni je. One u ko joj je sva ki ~e tvr ti [pa nac bez po sla, a Gr~ ka be le `i sve vi {e sa mo u bi sta va zbog bez iz la zne si tu a ci je.

Ako ni {ta, is pu ni li smo ve kov nu te `wu. Po ko li ~i ni cr ni la u ko je smo upa li, rav no prav ni smo s to li ko `e qe nom Evro pom.

Da, bi la je ovo pri li~ no ~ud na go di na za Hr vat sku. I ne sa mo za Pre mi je ra fi lo zo fa, ili po li ti~ ku eli tu, ~i je me mo a re iz hr vat skih gu la ga tek i{ ~e ku je mo, ve} i za na {u pre sve tlu de sni cu.

Jer, ~ak i naj ve }a po be da, go di na ma ~e ka na, na kra ju je is pa la po ma lo gor ka. Na i me, ge ne ral Go to vi na ni je po zvao na pu~. ^ak je skrom no, pred hi qa da ma ras po ma mqe nih, sprem nih za bor bu do po sled we ka pi al ko ho la u lo kal nim bir ti ja ma, za hva lio Pre mi je ru. I Pred sed ni ku ag no sti ku. I oti {ao ma lo da je dri. Pa zar ta ko dru `e An te, ~u lo se iz re do va slo mqe nih de sni ~a ra. Mo ra }e bit ku pre ba ci ti na dru ge fron to ve.

I za sad im pri li~ no do bro ide: de sni cen tar plus Cr kva plus naj ja ~i hr vat ski pred u zet nik ko ji je iona ko ve} umre `io ce lu ze mqu pod svo ju rob nu mar ku. A za pet mi nu ta vla sti mno gi }e ra do pro da ti du {u kao rob nu mar ku. U bi lo ko joj bo ji i is pod ce ne. Smak sve ta u po re |e wu s tim zvu ~i kao – do bar plan. (autorka je novinarka zagreba~kog 24sata-TV)

APO LO GI JA PRO KA ZA NOJ JE VREJ SKOJ IDE JI

[ta }e nama cionizam? n Pi{e: Elizer Papo i o ni zam je po kret za stva ra we je vrej ske na ci o nal ne dr `a ve na de li }u te ri to ri je osman ske dr `a ve, u ko joj je je vrej ski mi let bro jao sli ~an broj pri pad ni ka kao i slo ven ske hri {}an ske gru pe Sr ba, ili re ci mo, Bu ga ra. Je vre ji ni su iz mi sli li ide ju na ci o nal ne dr `a ve, i zad wi su osman ski mi let ko ji se u wu uklo pio… i to tek kad je ve} i vra na ma na gra na ma bi lo ja sno da od osman skog ko mon vel ta ne }e osta ti ni ka men na ka me nu. Tru dim se, evo, ali ba{ ni ka ko da uvi dim za {to ba{ Je vre ji je di ni ne bi sme li da stvo re na ci o nal nu dr `a vu na raz va li na ma im pe ri je u ko joj su bi li zna ~aj na po pu la ci ja.

Ka ko to obi~ no bi va, u sklo pu stva ra wa svo jih ho mo ge nih na ci o nal nih dr `a va, Gr ci i Tur ci su pro te ra li jed ni dru ge.

Gro zno!!! Ali, gle ~u da, o to me se da nas vi {e ne go vo ri. Pa ni ste vaq da o~e ki va li od Gr ka da te to {e Tur ke, po sle sve ga – ili od Tu ra ka da ne gu ju jo{ gr~ kih se ce si o ni sta u ne dri ma? Jed na ko ta ko, ne go vo ri se o arap skim Je vre ji ma, ko ji su prog na ni iz ze ma qa u ko ji ma su `i ve li pre ko hi qa du go di na, ka da je Iz rael osno van. Pa ni smo vaq da o~e ki va li da arap ske ze mqe pro gu ta ju kne dlu izra el ske po be de zdru `e nih arap skih ar mi ja bez ika kve od ma zde. Tre ba bi ti re a lan!

Ovo po zi va we na ose }a we za re al nost, na rav no, jo{ uvek ne zna ~i da su qu di po sta li neo se tqi vi na qud sku pat wu! Na pri mer, ra zni kva zi a nar hi sti, kva zi ko mu ni sti i na dri i sla mi sti {i rom sve ta ob je di wu je `ac nu tost pa le stin skom pat wom. Pri pad ni ci no ve svet ske kva zi a van gar de ni su me ga lo ma ni ko ji bi kri ti ko va li sve raz me ne sta nov ni {tva a pri o ri, ni ti su pe si mi sti ko ji }e tu `no kli ma ti gla vom na sve i jed nu „hu ma nu“ raz me nu sta nov ni {tva, bez da iz va de ru ke iz stra `wi ce. Ne, ne, ni ka ko…

Ali, po sto ji jed na PA RA DIG MA TI^ NA RAZ ME NA STA NOV NI [TVA, izra el -

C

sko-arap ska, ~i ja }e PO LO VI NA (arap ske iz be gli ce iz Izra e la) po sta ti ul ti ma tiv ni pri mer ne prav de za evrop sku neo le vi cu i arap sku neo de sni cu. Sli ke je vrej skih prog na ni ka iz arap skih ze ma qa, na rav no, ne uz bu |u ju ove „hu ma ni ste“ pre te ra no. Bu du }i da se ra di o Je vre ji ma, ve ro vat no po sto je ne ki „oprav da ni“ raz lo zi za {to su pro te ra ni. „Pa, maj ku mu - go vo re oni - ni je ni Hi tler bio ble sav! Da ra ci o nal ni ne ma~ ki Rajh ulo `i to li ka sred stva i ener gi ju u ko na~ no re {e we, bez da tu po sto je ne ki du bqi raz lo zi? Ma haj te, mo lim vas! Mo ra da su i ori jen tal ni Je vre ji u mi sli ma po dr `a va li mr ske ci o ni ste, ili su se ba vi li ne kom dru gom je vrej skom za ve re ni~ kom de lat no {}u”.

Ipak, naj dir qi vi je je kad se Bal kan ci, ko ji sva ko ma lo pre se le sto ti ne hi qa da qu di zbog wi ho vog po re kla, po~ nu sne bi va ti nad JED NOM PO LO VI NOM IZRA EL SKO-ARAP SKE RAZ ME NE STA NOV NI [TVA. Ni je li ma lo dvo li~ no ka da oni ko ji sma tra ju naj nor mal ni jim da Sr bi ja, Cr na Go ra, Gr~ ka, Tur ska, Bu gar ska ili Hr vat ska stvo re na ci o- nal ne dr `a ve i „hu ma no“ raz me ne sta nov ni {tvo sa su se di ma, od je dan put po sta nu hu ma ni sti pred sli kom pa le stin skih iz be gli ca?

Na ro ~i to je iri tant no kad vr li bal kan ski de mo gra fi po seg nu za tvrd wom ka ko je u Pa le sti ni bi lo ma lo Je vre ja. Ni ma we, ni glu pqe re ~e ni ce. Pr vo: ni je bi lo Pa le sti ne, ne go si rij skog pa {a lu ka i je ru sa lim skog san xa ka. Dru go: u si rij skom

pa {a lu ku je bi lo mno go Je vre ja, a jo{ bit ni ji je wi hov uku pan po sto tak u sta nov ni {tvu ras pa da ju }e im pe ri je, jer JE VRE JI SU BI LI OSMAN SKI MI LET KO JI JE BRO JAO STO TI NE HI QA DA PRI PAD NI KA na te ri to ri ji ZA JED NI^ KE IM PE RI JE. Ko li ko je Gr ka bi lo u So lu nu? Da le ko ma we ne go Je vre ja u Je ru sa li mu, pa je So lun da nas gr~ ki grad! Ko li ko je Tu ra ka bi lo u Iz mi ru, da ne ka `em Smir ni? Mno go ma we ne go Je vre ja u Je ru sa li mu, pa je Iz mir da nas tur ski grad...

Ukrat ko, ko god ho }e da kri ti ku je mo ci o- ni zam u sklo pu kri ti ke na ci o nal ne dr `a ve kao ta kve, buj rum... ali pra vi ti od ci o- ni zma ba u ka a od Je vre ja ko lo ni ste ko ji su se s Mar sa spu sti li u „Pa le sti nu“ (ili, ta~ ni je, u ju `ne de lo ve da ma {}an skog pa {a lu ka – si rij ske her ce go vi ne) je sme {no. Iz rael je ko mad biv {eg Osman skog car stva ko ji je za pao osman ske Je vre je i wi ho vu bra }u iz dru gih ze ma qa, ba{ kao {to je Sr bi ja dio biv {eg Osman skog car stva ko ji je za pao osman ske Sr be i wi ho vu KuK bra }u...

Ko me se ne svi |a, ima sta ra na rod na: KEN NO LE PLAZE LA MINESTRA, KE SALTE POR LA FINESTRA (ko me se ne svi |a ve ~e ra, eno mu, bra te, pen xe ra). Pro sto, na Bal ka nu pre o vla da va et ni~ ko po i ma we na ci je i na ci o nal no po i ma we dr `a ve, i na {i fi lo se mi ti i na {i an ti se mi ti bi tre ba lo da sma tra ju lo gi~ nim {to Je vre ji ima ju isti ona kav od nos pre ma Izra e lu ka kav Sr bi iz van Sr bi je ima ju pre ma Sr bi ji, Bo {wa ci iz van Bo sne pre ma Bo sni ili Hr va ti iz van Hr vat ske pre ma Hr vat skoj.

Ne po sto ji ni je dan Je vre jin iz BiH ili SFRJ ko ji ne ma naj bli `u fa mi li ju u Izra e lu, {to uop {te ne mo ra bi ti ta~ no za Sr be u Hr vat skoj, ili Hr va te u Sr bi ji, re ci mo u Voj vo di ni. Sa mim tim pi ta we od no sa pre ma Izra e lu za nas ni je sa mo pi ta we od no sa pre ma Sve toj ze mqi, ili pre ma et ni~ koj dr `a vi, za {tit ni ci od svih bu du }ih ho lo ka u sta, ne go i pi ta we od no sa pre ma ~la no vi ma po ro di ce ko ji `i ve u Izra e lu. Ukrat ko, svi na {i pri ja te qi ko ji bi da nas vo le kao Je vre je, pod uslo vom da ni smo ci o ni sti, ku ca ju na po gre {na vra ta. (autor je biv{i sarajevski rabin, danas u Jerusalimu)

VE^ NA PO TRO [A^ KA STRA TE GI JA DO TRA JA LO STI

[to kra}e traje, ~e{}e se obnavqa!

Da qe sa zna je mo da u Ka li for ni ji, u va tro ga snoj ka sar ni Li ver mo ra, ve} 111 go di na si ja ista si ja ek {to smo pre `i ve li na li ca. Otkad su po ~e li da je sni ma ja vqe ni smak sve ta 21. de ju kao ku ri o zi tet i emi tu ju na in cem bra, kad evo i kra ja go ter ne tu 24 ~a sa dnev no, pro me ni di ne. Na `a lost, ka da i ovu 2012. li su vi {e veb ka me ra. Iza ove pre `i vi mo, sve {to nam je za gor ve~ ne si ja li ce sto ji pri ~a o taj ~a va lo ili sa mo ote `a va lo `i vot nom do go vo ru mo} nih pro iz vo |a ~a – ne }e ne sta ti s wom. si ja li ca 1924. go di ne da im se `i Pre ma ne kim is tra `i va wi ma, vot skra ti na 1.000 sa ti u pro se ku.

Fran cu zi su pot pu no sve sni kri ze Iako po sto je pa ten ti ra ne si ja li ali ni su sprem ni da se od rek nu bo ce sa ga ran ci jom da go re 100.000 `i} nih i no vo go di {wih pra zni sa ti, ni {ta se do da nas u tom prav ka, {to zna ~i ni su pre sta li da cu ni je bit no pro me ni lo – ne }e mo tro {e kao i obi~ no. ^im se na Je ih na }i u pro dav ni ca ma. li sej skim po qi ma po ja vi lo ras ko Sli ~an je i pri mer sa `en skim {no osve tqe we kao znak pra zni~ naj lon ~a ra pa ma. Ka da ih je Gru pa nog kra ja go di ne, shva ti li smo da Du pont iz ba ci la na tr `i {te je znak za ku po vi nu sve ga {to nam 1940. te {ko ih je bi lo po ha ba ti tre ba i ne tre ba oda slat. Pa ipak, po sle vi {e me se ci. Ali ka da su se u gro zni ci ku po vi ne, kroz me di je tr gov ci po ~e li `a li ti na slab se, kao ne ki lajt pro met, i kva li tet mi tiv, pro bi ja la naj lo na je ho ti Ako platimo jed na sa svim su mi~ no po gor {an e prot na po ru ka. da bi ’po vu kao `i ekpres-lonac 100 Sve je po ~e lo cu’ {to pre. evra, traja}e nam te le vi zij skim do Ako po gle da mo do `i vot no, sa mo {to k u m e n t a r c e m oko se be ko li ~i nu }emo svake dve-tri ’« Sprem no za ba ca pred me ta ko ji nas godine morati da we’ (Prêt à jeter, okru `u ju i ~i ji auto ra Ko zi me Da no vi mo del nam kupujemo gumeni no ri ce ra). U we mu zaptiva~ od 15 evra uzro ku je po tre be sa zna je mo isto ri ju za pro me nom, ja sno po tro {a~ kog na nam je ko li ko smo ~e la o pro gra mi ra noj do tra ja lo na mu ka ma da ih se, bar iz ve snih, sti sve ga {to ku pu je mo. Na i me, li {i mo. du go smo bi li ube |e ni da je lu ka Pro gra mi ra na do tra ja lost je, vost po tro {a~ kog si ste ma da nam za pra vo, nu `na po sle di ca in du pro da {to traj ni ji pro iz vod na stri ja li za ci je. Ka da je lan si ran ~i jim }e re zer vnim de lo vi ma, kroz ~u ve ni auto mo bil ford-T na po vre me, bar jo{ jed nom na pla ti ti ~et ku 20. ve ka, uvek crn i sli ~an ku pov nu ce nu. Ako, na pri mer, pre ko ~i ji, kva li tet je nu dio vi {e de pla ti mo ek pres-lo nac vi so kog ce nij sko vo zi lo. Me |u tim, Xe ne kva li te ta sa 100 evra, tra ja }e nam ral mo tors ubr zo shva ta da na do `i vot no, sa mo {to }e mo sva ke istom kva li te tu auta tre ba lan si dve-tri go di ne mo ra ti da ku pu je mo ra ti sva ke go di ne nov mo del. Ta ko gu me ni zap ti va~ po ce ni od 15 je ro |en {e vro let. Du go ve kost je evra. Ta ko, ko osta ri uz lo nac, za me ni la krat ko ve kost, ob na vqa isti nad ma {i po ~et nu ce nu i pet we je, kao mo da, je di na u{la za do pu ta. [to pla ti smo 100 na po ~et ve ka u `i vot pla te `no po tent nog ku, na kra ju iza |e i na 500 evra. ~o ve ~an stva.

Na `a lost, ova je lu ka vost pre Ana li zu dok tri ne o pro gra mi va zi |e na i oti {lo se mno go da qe ra noj do tra ja no sti na la zi mo sjaj u po tro {a~ koj lo gi ci. Sa da je no ob ra |e nu u sve `e ob ja vqe noj umet nost do ki nu ti ve~ nost sva kwi zi ko ja ta ko |e pra ti na {e kog pro iz vo da, skra ti ti mu `i vot pra zni~ ne ku po vi ne: ’Od li~ no za ka ko bi sva ki we gov sle de }i mo za me ni ti’ Ser `a La tu {a (Bonne del ku pi li {to pre. To zna ~i li pour la casse). Shva ta mo da je re ~e {i ti se pret hod nog u naj br `oj mo ni ca ti pa ’pro iz vod ko ji ne za sta gu }oj vre men skoj je di ni ci. re va - tra ge di ja za po slo ve’ po ja Uzmi mo, na pri mer, mo bil ne te vi la jo{ 1928. go di ne u jed nom spe le fo ne. Nor mal no, pre ma teh ni~ ci ja li zo va nom ame ri~ kom ma ga zi kim ka rak te ri sti ka ma, sva ki bi nu. Autor La tu{ po sle is crp nih mo rao da po tra je naj ma we ~e ti ri pri me ra za kqu ~u je da je sr` po go di ne. Mi ih me wa mo sva ke go di tro {a~ ke ma ni ja kal no sti iz ve de ne, even tu al no sva ke dru ge. Ne po na na pro na la sku re kla me, do tra tro {i mo ih, ne go ba ci mo, e da bi ja lo sti pro iz vo da i po tro {a~ kog smo ima li no vi mo del, ko ji je ret kre di ta. A ka da su ovi do sti gli ko bit no bo qi i per for mant ni ji. vr hu nac, lo gi ka po tro {we se pre Aj pod je oti {ao ta ko da le ko da je tvo ri la u za ko ni tost: tro {i ti u se be ugra dio ne za me wi vu ba te da bi se tro {i lo. ri ju, pro gra mi ra nu na traj nost od Mo `da je ve} ka sno za ovu go di sa mo 18 me se ci. Je dan je {pan ski nu, po klo ne smo ve }i nom po ku po in for ma ti ~ar – pra ti mo ga u po va li, ali ako sle de }e po gle da mo me nu tom do ku men tar cu – hteo da {ta je stvar no neo p hod no da ob no po pra vi iz ne na da po kva re ni vi mo, ~e mu jo{ ni je pro {ao rok i {tam pa~. Maj sto ri mu re ko {e da mo `e da po tra je, po ne ~e mu i pro je jef ti ni je da ku pi nov. Ka da je u du `i mo `i vot lak {om po prav po tra zi za gre {kom sta rog za vi kom, osta }e nam u xe pu nov ca da rio ma lo bo qe me |u ine gra tiv na ku pi mo i jo{ ne {to vi {e. Kad ve} ko la na i {ao je na jed no ko je je ne mo `e mo da ne ku pu je mo, a ono ima lo sa mo jed nu funk ci ju: na kon bar da ne za ga |u je mo pla ne tu od ba 18 hi qa da stra ni ca da blo ki ra cu ju }i u ot pad upo tre bqi ve i ko rad ma {i ne. Sre }om, na in ter ne tu ri sne pred me te. je na i {ao na pro gram iz ve snog Vi Po tro {a~ ka (ne)kul tu ra na vu ta li ja Ki se qe va ko ji ovo ko lo kla nas je da de li mo isti san sa sta vqa na po ~et nu nu lu i {tam pa~ pro iz vo |a ~i ma: da ku pu je mo {to za po ~i we `i vot – is po ~et ka. vi {e i {to ~e {}e. Ume sto {to Prin cip je for mu li san kao: je re |e i {to kva li tet ni je. dan od ba ~en pro iz vod = je dan ku (autor je {ef deska na pqen pro iz vod. francuskom kanalu 5)

n Pi{e: Du{an Simin

T

12

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

„FLEDERMAUS” NAME[TAJ JOZEFA HOFMANA KOLEKCIONARSKA META I OPSESIJA

Foteqe iz 1910. na aukciji u Be~u prodate za 1.500 evra

e ni ja li be~ ki ar hi tek ta Jo zef Hof man, ko ji je svet za du `io svo jom re vo lu ci o nar nom ar hi tek tu rom i de li ma pri me we ne umet no sti – od na ki ta do na me {ta ja – ve} go di na ma je glav na me ta ko lek ci o na ra {i rom sve ta.

Ma da we go va de la na svet skim auk ci ja ma do sti `u ba sno slov ne ce ne i ret ko se na la ze i nu de na pro da ju, to ne tre ba da obes hra bri lov ce na an ti kvi te te iz Voj vo di ne, Sr bi je, Ma |ar ske, Ru mu ni je Hr vat ske... Jer, ko bu de pa `qi vo tra `io, mo `da ne {to do bro i na |e. Ov de ne gde.

Naj va `ni je je, sva ka ko, {ta se to ov de mo `e na }i od ono ga {to je di zaj ni rao Jo zef Hof man? U su {ti ni ma le su {an se da se po ja ve ko ma di ra |e ni za be~ ku ra di o ni cu “Vi ner verk {tat”, po put pred me ta od sre bra ~i je se ce ne kre }u od 500 pa do ~ak 100.000 evra, bro {e va za ko je tre ba pla ti ti iz me |u 5.000 i 150.000 evra ili na me {ta ja di zaj ni ra nog za ne ku od be~ kih vi la i bo ga tih po ro di ca s po ~et ka 20. ve ka.

Me |u tim, po sto ji ve li ka {an sa da se ne {to i ulo vi, od no sno da na le ti te na ko ma de ko je je Hof man di zaj ni rao za be~ ke fa bri ke na me {ta ja “Ja kob i Jo z ef Kon”, “To n et”, “Mun d us”...

Elem, ako vam se po sre }i, mo `da na tr -

G

Foteqa Tonet iz 1907.godine procewe na vrednost oko 1.000 evra

Stolica iz 1914. godine procewena na oko 1.000 evra

Uloviti „slepog mi{a” s klikerima i potkovicom ~i te na ta ko zva ni “fle der ma us” (sle pi mi{) na me {taj, ili ka ko bi se to u na {im kra je vi ma re klo – na sto li ce i sto lo ve “s kli ke ri ma i pot ko vi com”.

Ra di se, u stva ri, o gar ni tu ra ma za se de we, sto li ca ma, fo te qa ma i sto lo vi ma po put onih ko je su se na la zi li u ~u ve nom be~ kom ka ba reu “Fle der ma us”, a ko ji je Hof man u car skoj pre sto ni ci ra dio od 1907. do 1913. go di ne.

Na rav no da ne }e te ku pi ti sto li ce na ko ji ma se se de lo ba{ u “Fle der ma u su”, ali mo `e te na }i ne {to iden ti~ no ili ve o ma sli~ no to me.

Ne ke va ri jan te “fle der ma us” na me {ta ja, to jest ono ga s kli ke ri ma i pot ko vi com, Jo zef Hof man je di zaj ni rao ne ko li ko go di na pre otva ra wa ka ba rea “Fle der ma us”, ali im to ni {ta ni ti do da je ni ti od u zi ma na zna ~a ju.

Ba{ kao {to va `nost ne oba ra ni ~i we ni ca da je na me {taj u ka ba reu “Fle der ma us” Hof man, u stva ri, ra dio za jed no s Gu sta vom Zi ge lom. Ta ko |e, tre ba zna ti da po sto ji mno go va ri jan ti “fle der ma us” na me {ta ja, i to pre sve ga sto li ca, ali ni to ne uma wu je zna ~aj ova kvim ko ma di ma. Dr `i te se, da kle, kli ke ra i pot ko vi ca i utvr di te da to {to vam pro da ju ni je ne ka no vi ja re pli ka i – na ko wu ste! S ce na ma je ma lo dru ga ~i ja pri ~a, ali ni

tu ne ma mno go od stu pa wa. Iako je na me {taj ko ji je u ka ba reu “Fle der ma us” ra di la fa bri ka “J&J Kohn”, sa da go to vo da ne ma raz li ke u ce ni s ko ma di ma ko je je pot pi sao “To net” ili “Mun dus”.

Ta ko |e, ni da ti ra we ni je na ro ~i to pre sud no za ce nu – ni je, da kle, mno go va `no da li su sto li ca ili sto iz 1906. ili iz 1910, 1915. go di ne... Sve to, na rav no, pod uslo vom da ne na |e te ne {to {to po ti ~e ba{ iz ka ba rea “Fle der ma us”, ali to je ve} sa svim, sa svim dru ga pri ~a.

Ka da su ce ne “fle der ma u sa” u igri, on da tre ba zna ti da se na auk ci ja ma u Be ~u, Salc bur gu, Min he nu, Pra gu ili Mi la nu sto li ce pro da ju od 500 pa do 1.500 evra, a sto lo vi od 750 do 1.800 evra. Za sa lon ske gr ni tu re, pak, va qa iz dvo ji ti od 2.000 pa do 5.000 evra...

Na pi ja ca ma u Pe {ti, Be ~u ili Gra cu ce ne or gi na la su ne {to ni `e, ali ne pu no od onih na auk ci ja ma.

Na kra ju, bez ob zi ra na to ko li ko }e vam evri }a iz bi ti iz xe pa, ako u ne kom kut ku svog do ma za i sta `e li te da ima te de li} evrop ske i svet ske kul tur ne ba {ti ne i isto ri je umet no sti, on da sva ka ko tre ba da kre ne te u lov na “sle pog mi {a s kli ke ri ma i pot ko vi com”. n De jan Uro {e vi}

Stolica Tonet iz 1907. godine prodata u Be~u za 1.200 evra

Sto iz 1909. godine na aukciji u Be~u prodata za 1.000 evra

DN E V N I K ” N A L I C U ME S TA: U ^E[KOJ PRESTONICI VI[E OD TRI DECENIJE POSTOJI KULTNO MESTO POSVE]ENO VO\I BITLSA

Zid Lenonov a prole}e pra{ko on Le non ni ka da ni je bio u Pra gu. `i ve u mi ru...” pre pla vi le su plod no hi pi lin skom zi du”, do ne la slo bo du. U ko joj je Ipak, we go vo ime no si zid – Le no - tle svu da, pa i u ^e {koj. Le non je do `i za u vek osta lo me sto, iako je zid sve ga dva nov zid – jed na od ret kih zna me ni - vqa van kao ne ko ko je di gao glas za sve, za de se tak me ta ra du ga ~ak, na ko ji do la ze po to sti ko je je 20. vek do neo ovom zlat nom wi ho vo qud sko pra vo da `i ve bez ogra da se ti o ci Pra ga ka ko bi se pod se ti li i Le gra du. Ni je za be le `e no ni da je Vac lav ko je do no se gra ni ce, re li gi je i na ci je, za no na i pli {a ne bor be ^e ha da ostva re Kla us, pred sed nik ^e {ke, ika da bio u Li - `i vot oslo bo |en ma te ri jal nog. pra vo na dru go i dru ga ~i je mi {qe we, u ver pu lu, gra du u ko jem je ro |en ~o vek ko ji Ka da je ubi jen u Wu jor ku 1980. god ne, no vom ~e {kom, evrop skom dru {tvu. je pr vi ot pe vao “Ime xin” ili ti “Za mi - gru pa mla dih se oku pi la u cen tru Pra gu i I gde je tu, pred tim zi dom, me sto Vac sli”. I pi ta te se, ka kve sad to ima ve ze u znak po {to va wa i qu ba vi is pi sa la je la vu Kla u su? Ka da je 2009. jo{ uvek ak tu jed no s dru gim? U re al nom vre me nu ve ro - gra fi ti ma ba{ Zid po slan stva Vi te zo va el ni ~e {ki pred sed nik iz go vo rio re ~e vat no ni ka kve, ali ka da sta ne te pred taj Mal te {kog kr sta. Tih ve ~e ri, di plo ma te ni cu ko ja je do pri ne la we go voj re pu ta ci zid na do mak Kar lo vog mo sta, ne ka ko vas iz kom {ij ske fran cu ske am ba sa de mo gle ji eks cen tri ka me |u evrop ski pra vo ver neo d bra wi vo po ju ri iro ni ja ko ja, kroz su pr ve da spa ze ne tom osva nu le re ~i Le nim po li ti ~a ri ma, ni sam ni po mi {qa la ulo ge ove dvo ji ce qu di u `i vo ti ma ne sa - no no vih pe sa ma, we go ve por tre te, i is cr da }u je se se ti ti par go di na ka sni je, po ku mo ^e ha, ba ca po seb no sve tlo na ne ka od ta ni ve li ki sim bol mi ra. Vla sti su, na {a va ju }i da u de cem bar skom Pra gu ulo va `nih pi ta wa da na vim me tar pro sto ra da se fo to {we Evro pe. gra fi {em kraj gra fi ta “You may Ka da je Le non ubi jen u Wu jor ku 1980. godi ne, Za ne ke, za ve }i nu, say I’m a dreamer”.

Xon Le non je bio al fa Iz re kao je sko ro pa je res da na gru pa mla dih se oku pi la u cen tru Pra gu i u znak i ome ga Bitlsa, rok {wi ce: “Qud ska pra va su u stva ri po {to va wa i qu ba vi is pi sa la je gra fi ti ma gru pe ko ja je iz en gle re vo lu ci o nar no po ri ca we gra |an Zid po slan stva Vi te zo va Mal te {kog kr sta skih i ne ma~ kih klu skih pra va. Wi ma ne tre ba dr `a bo va sre di nom ‘60 iz vqan stvo. Po zi va we na qud ska ro ni la i osvo ji la svet. pra va je ujed no i po ziv na po ni {ta Po sta li su naj ko mer ci jal ni ji bend svih rav no, ovaj bunt pre po zna le ba{ ona kvim va we su ve re ni te ta po je di nih ze ma qa, po vre me na, mi qe ni ci kri ti ke i pu bli ke. ka kav je u po ~et ku mo `da i ne sve sno bio, seb no u da na {woj Evro pi... Tih da na (onih Qu di su se de li li na one ko ji vo le Bitlse kao po bu nu pro tiv ri gid ne ko mu ni sti~ ke ka da je ko mu ni zam od la zio u isto ri ju ili vo le one dru ge. I kad je usle dio raz vla da vi ne so vjet skog ti pa i - pre far ba le prim.aut) ni smo pra ti li evrop ske in te laz, Le no no va zve zda je na sta vi la da si ja. zid. Ko ji je su tra dan po no vo osva nuo {a gra ci je pa `qi vo... Ne ka ko smo bi li sklo Te 1971. go di ne iza {ao je singl sa pe ren i slo bo dan. Taj ur ba ni rat ni skog in ni da vi di mo sa mo taj aspekt slo bo de, vi {e smom “Ime xin”. Re ~i, ko je ne mo ra te ni da ten zi te ta ra di ka li zo van je 1988. go di ne, ne go opa sno sti nad na ci o na li zma ko ji uni pre pe va te da bi ste ih vo le li, a ko je gla se ka da su se do go di li i pr vi su ko bi de mon {ta va de mok ta ri ju i su ve re ni tet ze mqe”. “za mi sli da ne ma dr `a va, ni je to ta ko te stra na ta i po li ci je. Vo |en je sve dok ni je Re kao je jo{ po ne {to tad ovaj ~e {ki dr {ko, ni ~eg zbog ~e ga bi ubi li ili umr li, po stao bes pred me tan – do kra ja pli {a ne `av nik, ali to za ovu pri ~u ni je va `no. da ne ma re li gi ja, za mi sli sve qu de ka ko re vo lu ci je, ko ja je i zi du, ~e {kom “Ber Ono {to je ste, da je po ne kad do voq no da se

X

na jed nom zi du na, u osno vi, be za zlen na ~in u mi kro sve tu, pre la ma ta zbr za na isto ri ja od bor be za in di vi du al nu slo bo du do pri ~e da “vi {ak” li be ra li zma do vo di u opa snost pra va gra |a ni na i pra vo dr `a ve na su ve re ni tet.

Sve to ove zi me u Pra gu ni kog mno go ne bri ne, ta sto ri ja je vi {e men tal na za ba va za do ko nog tu ri stu. Ceo grad je oki }en za bo `i} ne i no vo go di {we pra zni ke i si ja iz sve sna ge. Mi ri {e na ci met i ka ran fi li }e iz ku va nog vi na, na to plu me do vi nu, pe ~e ni ke sten i va ni lu ko jom se po si pa tr del nik – slat ki{ od ki se log te sta ko je mo `e te da ku pi te na sva kom }o {ku. Na otvo re nim ba za ri ma na Sta rom tr gu, tr go vi ma Re pu bli ke i Ma lo stran ska i po seb no na Ha vel skim i Vac lav skim na me sti ma, mo gu da se za par de se ti na kru na na ba ve qup ki ukra si za jel ke, li ci der ska sr ca i na rav no, pe ~e na pra {ka {un ka ili ku va ne ko ba si ce, po sta rim ~e {kim i ba var skim re cep ti ma.

Iz iz lo ga vas ma me bo `i} ne ras pro da je, re ke tu ri sta iz ce log sve ta hr le uli ca ma ko ji ma je po ne kad ne mo gu }e pro }i a da vas ta bu ji ca ne po ne se.

Po gled sa Kar lo vog mo sta, naj lep {eg i naj sta ri jeg u Pra gu, bi lo da je upe ren ka Hrad ~a ni ma, dvor cu ~e {kih kra qe va ili na raz i gra nu Vlta vu, od u zi ma dah. Ima te ose }a we da ste u jed noj umi ve noj, me lan ho -

li~ noj ali spo koj noj sli kov ni ci u ko joj ne mo `e da vam se do go di nis ta lo {e. I za i sta sko ro pa da ne mo `e.

Tram va ji, kao glav no pre vo zno sred stvo jav nog pre vo za u {i rem cen tru gra da, sti `u u mi nut, ve ro vat no i za to {to na pre la zi ma ima ju pred nost i nad pe {a ci ma.

Me tro om sti `e te gde god, s kra ja na kraj gra da, za po la sa ta ko li ko vam tra je kar ta za jed nu vo `wu od jed nog evra. Mo `e te da ru ~a te bor{~ i kne dle sa sec ka nom ku va nom sun kom, sa ku pu som i so som od mi ro |i je, ili pak one s vi {wa ma i krem-va ni lom, u tra di ci o nal nom ~e {kom re sto ra nu, ve} i za 5-6 evra. Ve li ko pi vo, jed no od naj bo qih na sve tu u ka fa ni iz no si dva evra. Na uli ca ma do sta mla dog sve ta, uti sak je i da svi ne {to ra de, svi su qu ba zni i ne ka ko slo ven ski le pi, po seb no `e ne.

I sve to za jed no, ta zim ska opu {te nost, da je jo{ jed nu di men zi ju sto ri ji o Le no nu i Kla u su, a ta je da se sti ~e uti sak da su ^e si, svo to vre me ko je i u ovoj pri ~i raz dva ja wih dvo ji cu, is ko ri sti li da ura de ono {to se ura di ti mo glo da od ne de mo kra ti je, mir no i br zo, po sta nu sre di na u ko joj su sve te me otvo re ne, pa i ona ko ja do vo di u sum wu sa me gra ni ce no vo ste ~e ne slo bo de. To ni je lak put i sto ga je vred no di vqe wa sva ko dru {tvo ko je ga je pro {lo na do bro bit svo jih gra |a na. n Iva na \u ri}

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

13

SU SRE TI: STEFAN MILENKOVI], VIOLINISTA, PRED VE^ERA[WI KONCERT U NOVOSADSKOJ SINAGOGI

Work hard, and play hard P o z na ti mu z i~ k i pi s ac Bra ni mir Po fuk pri znao je da je svo je vre me no slu ~aj no pri su stvo vao `u stroj ras pra vi ko ju je, na kon iz u zet no uspe {nog na stu pa, jo{ kao de ~ a r ac od 11-12 go di n a na{ ~u ve ni vi o li ni sta Ste fan Mi len ko vi} vo dio s maj kom ko ja ga je pra ti la na kla vi ru. Pu bli ka je, na i me, jo{ uvek fre ne ti~ no pqe ska la i tre ba lo je od lu ~i ti {to }e se svi ra ti na bis. I ma ma je re kla – Ave Ma ri ja. Ste fan je, pak, bio za “Reg tajm”. I ta ko ne ko li ko pu ta. Ave Ma ri ja. Reg tajm. Ave Ma ri ja! Reg tajm! Mla di vi o li ni sta je na kra ju uda rao no gom o dr ve ni pod in si sti ra ju }i na kom po zi ci ji Sko ta Xo pli na.

Ali, ka da su se vra ti li na po zor ni cu, „de ~ak mi log li ca u be lom odel cu an |e o ski je za svi rao div n u Gu n o o vu me l o di j u Ave Ma ri ja iz nad Ba ho va pre lu di ja ko ji je na kla vi ru za do voq no i po no sno pre bi ra la we go va maj ka”. „Se me de ~a~ ke po bu ne iz ras pra ve ’Ave Ma ri ja - reg tajm’ iz ra slo je u umet ni~ ko tra `e we no vih na ~i na pri stu pa mu zi ci i ko mu ni ka ci ji s pu bli kom, te ose bu jan iz bor re per to a ra”, tvr di Po fuk.

– Mi slim da je u pra vu! (smeh) – ka `e da nas Ste fan. – U de ci ~e sto mo `e mo vi de ti ne ke ka rak ter ne cr te ko je mo `da - u ma woj ili ve }oj me ri - osta ju deo na {eg ka rak te ra za ceo `i vot. Mi slim da mo ja li~ nost i

INTERVJU

dan da nas sa dr `i taj kon trast: Ave Ma ri ju i Xo pli na.  Na programu ve~era{weg koncerta u Sinagogi su „Suvenir iz Firence” ^ajkovskog, te dela Sen Sansa i Ger{vina. Koliko je, zapravo, umetniku te{ko da svira poznate kompozicije, koje jesu popularne i bez sumwe }e „zapaliti” publiku, ali u isto vreme otvaraju beskrajan prostor za upore|ewa tipa: ma super je, ali mi je ’ono’ izvo|ewe ipak bilo boqe...

– Me ni po seb nu sa tis fak ci ju da je iza zov da svi ram ne {to {to je po zna to, jer se umet ni~ ki ne bo jim po re |e wa, i to me mo `da upra vo i te ra da uvek da jem svoj kre a tiv ni mak si mum.

Ima gi na ci ju mo `e te ve `ba ti na raz ne na ~i ne. Re ci mo, ra di ti stal no ne {to dru go, no vo. Ili, pak, ra di ti istu stvar, ali uvek na dru ga ~i ji na ~in. U `i vo tu kao i u mu zi ci - po treb na su oba pri stu pa.  Uo~i nastupa na pro{logodi{wem Nomusu priznali ste da vas je kamerna muzika najvi{e obogatila u muzi~kom i qudskom smislu, te da ste u fazi istra`ivawa kvartetske literature. Da li ta faza jo{ uvek traje ili ste sada ponovo u nekim drugim vodama?

– Kvar tet ska li te ra tu ra je to li ko ve li ka i kom plek sna da mi slim da }e u ne kom smi slu ta “fa za” tra ja ti do kra ja `i vo ta.

Ge ne ral no, za me ne mu zi ~ar tre -

ba da upo zna {to vi {e aspe ka ta tog uni ver zu ma ko jeg na zi va mo mu zi kom, bez ob zi ra na to da li naj ~e {}e na stu pa kao so li sta, ka mer ni mu zi ~ar, ili se ~ak sa mo ba vi pe da go gi jom.  U posledwe vreme ste ~esto mewali i `anr, poput saradwe sa Vlatkom Stefanovskim. Da li je i to svojevrstan odgovor na potrebu za druga~ijim, kao {to, kada se odmarate, umesto „otpadawa“ uz koktel s ki{obran~i}em – radije birate skokove s padobranom?

– Sve za vi si da li mi je po treb na re lak sa ci ja, ili dis trak ci ja. Na En gle skom ima jed na iz re ka „Work hard, and play hard„. Do slov no, to bi se od no si lo na ne ko ga ko ra di do bro, mno go, ali ko ji sa istim in ten zi te tom zna i da se za ba vqa.

Mi slim da sam je dan od tih.  Pojavili li se ponekad zasi}ewe? Ipak ste du`e od tri decenije na sceni...

– Pa ne ka da se mo `e te za si ti ti i od va {e omi qe ne hra ne, ali se on da ipak vra }a te woj. Ja vo lim sce nu i na woj se ose }am slo bo dan. Ono {to me pri vla ~i ni je sa mo umet nost, ve} i `i vot na sce ni.  Vrhunski umetnici ~esto nisu dobri pedagozi i obrnuto. Studenti za vas govore da s wima sjajno sara|ujete i da zaista puno mogu da nau~e.

Dogodi li vam se da se prevarite, da pomislite kako }e od nekog momka ili devojke

„biti ne{to”, a oni se izgube u sivilu prose~nosti, ili, pak, da neko za koga nikada ne biste rekli da je istinski talenat – napravi blistavu karijeru?

– Do ro ti De lej, je dan od naj po zna ti jih vi o lin skih pe da go ga, od go vo ri la je, ka da su joj po sta vi li sli~ no pi ta we: „Ni kad se ne zna ka ko }e se ne ko raz vi ja ti”. To je ve li ka isti na, a kroz we ne pro fe sor ske pr ste su pro {le hi qa de vi o li ni sta.  Nedavno sam slu{ao snimke jednog mladog tenora, veoma popularnog na Zapadu – i grdno se pokajao. Me|utim, „lep je kao bog”, listom se sla`e `enski deo auditorijuma! Da li to zna~i da je i u umetni~koj muzici do{lo do momenta kada vi{e nije dovoqno samo biti sjajan umetnik, ve} je isto tako va`no, ako ne i va`nije – sjajno izgledati, biti {armantan, imati „spiku”..? Ili se, sre}om, kvalitet jo{ uvek mo`e nositi sa estradom?

– @i vi mo u vre me glo ba li za ci je ka da su qu di pre za si }e ni in for ma ci ja ma i do slov no su bom bar do va ni sti mu lan si ma.

Zbog to ga se i kla si~ na mu zi ka me wa, pa je da nas bit no da umet ni ci jed no stav no ima ju sve: i iz gled, i ta le nat, i me na xer ske spo sob no sti, i da su pri stu pa~ ni. Ali ipak, na du gu sta zu, bez ja snog kva li te ta – ne ma ni {ta. n Mi ro slav Sta ji}

ZLATKO KARAVLA, FRONTMEN GRUPE „GRIVA”, O KARIJERI, PLANOVIMA, GODI[WICI...

Po no vo }e mo da iza zi va mo |a vo la o vo sad ska rok gru pa “Gri va” u na stu pa ju }oj go di ni sla vi vre dan ju bi lej, po no snih tri de ce ni je po sto ja wa i ra da na mu zi~ koj sce ni, na ko ju su u pro {lo sti do ne li broj ne ino va ci je, raz li ~i tost i ori gi nal ni pri kaz voj vo |an skog men ta li te ta, bo gat stva i {ar ma. Sve je po ~e lo sa da ve} ~u ve nom an to lo gij skom ob ra dom Bre ni ne pe sme “Sit ni je, Ci le, sit ni je”, u “Gri vi nom” fa zo nu “Sit ni je, se stro, sit ni je”, a osta lo je isto ri ja u ko ju front men Zlat ko Ka ra vla `e li zlat nim slo vi ma da upi {e no ve stra ni ce.

Iako se za uspeh ret ko ka `e da je do {ao slu ~aj no, po ~e tak gru pe “Gri va” bio je splet okol no sti.

– Po ~eo sam mu zi kom da se ba vim kao i svi {to kre nu da tra `e ne gde se be, svoj iden ti tet. Za le pio sam se za mu zi ku i ni je mi pu no tre ba lo da pro na |em isto mi {qe ni ke. To su dav na vre me na, ka sne 70-te go di ne pro {log ve ka, ka da je sve bi lo no vo. I ni smo na mu zi ku gle da li kao na ne {to ~i me }e mo da se ba vi mo u `i vo tu. Ne ki qu di osta nu u mu zi ci, da je svi ra ju, pa se ne pro na |u kao auto ri, ali ja sam se pro na {ao i u tom smi slu, i pi sao tek sto ve ona ko, za se be, a ka sni je i za po tre be ben da – po ~i we pri ~u Ka ra vla.

N

Gajba piva va`nija od orguqa Pri stao je ~u ve ni Zla ja da nam ot kri je taj nu pre te ste ri sa nih sku pih “he mond” or gu qa. „Ta da {wa eki pa je vo le la da po pi je pi vo pre na stu pa, ali nam je uvek maw ka lo me sta u kom bi ju. Jed nom pri li kom smo ube di li kla vi ja tu ri stu, ko ji je vo leo pi vo, da tre ba da pre se ~e mo sku pe ’he mond’ or gu qe ka ko bi bi lo me sta za gaj bu. U dvo ri {tu zgra de smo se la ti li te ste re, pre se kli or gu qe, pi vo je sta lo u kom bi, a osta lo je le gen da”, u {a qi vom to nu ka `e pr vi ~o vek no vo sad skog ro ka.

 Ipak, karijera “Grive” i{la je vrtoglavom brzinom ka vrhu...

– Bi lo je dru ga ~i je vre me, mla di ni su ima li gde da iz la ze, pa su svir ke bi le ide al ne za dru `e we. Sa sve ga 19 go di na sam sni mio pr vu plo ~u, a to je i pr va plo ~a rok mu zi ke u No vom Sa du i Voj vo di ni. Iz dao ju je PGP, jed na od naj ja ~ih ku }a. To je za “Gri vu” i me ne bio do bar po ~et ni ka pi tal i on da je sve kre nu lo da se raz vi ja, pa smo br zo iz da li ~e ti ri plo ~e. Ne ke su bi le i vi so ko ti ra `ne, {to je obe }a va lo u tom tre nut ku i da lo nam sna ge da po~ ne mo mu zi kom i ozbiq ni je da se ba vi mo.  Ali je sve po~elo obradom Brenine pesme?

– “Gri va” je bi la mo `da i splet sret nih okol no sti. Ka `u da ako ne {to ja ko `e li{, da se to ostva ri. Ja sam iz JNA iza {ao sa `e qom da dru ga plo ~a bu de ona kva ka kvu je ose }am i ta da je na sta la “Gri va”. Obra zo va ni ja eki pa mu zi ~a ra i pot ko va ni ja od me ne, te ra la me je da

bu dem jo{ bo qi. Ta ko se de si lo da je “Gri va” za ve o ma krat ko vre me po sta la po zna ta, i pr vi singl “Sit ni je se stro sit ni je” je bio za po {to va we, jer je pro dat u 120.000 pri me ra ka. Bi lo je ta da ja ko te -

{ k o do }i do iz da wa, jer je kon ku ren ci ja bi la ogrom na i kva li tet na, ali su pe sme br zo za `i ve le i pu bli ka nas je pra ti la od star ta, iako smo u to vre me bi li zna ~aj no dru ga ~i ji od dru gih.  “Grive” dugo nema na tr`i{tu. Da li vas je ta razli~itost ko{tala?

– Qu di po put me ne, ko ji su ve ~i ti avan tu ri sti, ko ji ma je uvek

te sno u po zna tim okvi ri ma, ho }e vi {e od `i vo ta. I mu zi ka mi je to do zvo li la. Ali to da }u mu zi kom da se ba vim do 25. go di ne, a on da }u da se uozbi qim, bi la je sa mo bu da la sta ide ja. Jer, ni ko se ni je uozbi qio. Uvek u du {i osta ne de te i vo li da se igra.

Me |u tim, ne ki iz sve ta mu zi ke ti uspeh ni kad ne opro ste. U No vom Sa du nas du go ni su ni pri zna va li kao bend, jer je qu di ma bi lo te {ko da pri hva te ne {to no vo. Bio sam do voq no hra bar da na sta vim da ra dim ne {to u {ta sam ve ro vao.

Te mat ski je rok imao ve li ku sna gu pre sve ga tek stu al no, a “Gri vi ne” pe sme su ili sun ~a ne ili ki {o vi te. Ili sre }a ili tu ga.

Ni ka da ni smo hte li da pa me tu je mo i fi lo zo fi ra mo, ali sam se u sva kom tek stu tru dio da ka `em ne {to {to ne ko dru gi ne sme da ka `e. To je ima lo svo ju ce nu, jer su mno gi mu zi ~a ri “stra da li” zbog svo jih sta vo va.  ^esto ste mewali sastav grupe?

– Ni ka da ni smo bi li u istom sa sta vu od iz da wa do iz da wa. Bi lo je mno go spoq nih uti ca ja. I si tu a ci ja u dr `a vi jed no stav no je kri va za osi pa we eki pe, ali sam uvek gle dao da sa ku pim naj bo qe mu zi ~a re iz na {eg gra da.

Sa da imam mla du eki pu, pu nu ener gi je, i tih 30 go di na ra da

po zi va i pi ta wa {ta i ka ko }e mo da qe. Ni je bio plan da se oku pi mo, ne go je to do {lo spon ta no.

Po no vo ra di mo i `e li mo da se po me ri mo mu zi~ ki, jer smo sa zre li za ta ko ne {to. Po no vo }e mo da sko ~i mo u am bis i da iza zi va -

\ole sve rekao Ka ra vla je pri znao ka ko je te {ko u da na {we vre me na pra vi ti do bar tekst i pe smu, i za to kroz smeh naj vi {e kri vi \o le ta Ba la {e vi }a. „Jed nom pri li kom sam na ne kom sku pu re kao ka ko je u da na {we vre me te {ko na pi sa ti pra vi stih i da je Ba la {e vi }u za to glav ni kri vac. Sve {to je mo glo da se ope va, on je to ura dio, a ka da sam mu re kao da osta vi ne {to i dru gi ma, \o le se sa mo slat ko na sme jao...” va qa no }e mo obe le `i ti. De ve de se tih go di na pro {log ve ka sam di gao ru ke od sve ga jer ni je bi lo vre me za za ba vu i za mu zi ku, i sko ro ni {ta ni smo ra di li do iz da va wa DVD-a u “Stu di ju M”, i na to sam stra {no po no san. Mi slio sam da je to {lag na tor ti i da se vi {e ne }e mo “igra ti” mu zi ke. Ali...  [ta vas je pokrenulo da se ponovo anga`ujete?

– U po sled we vre me sti `e mi mno go mej lo va, pi sa ma i vi dim da se na in ter ne tu od li~ no ko ti ra ju na {e pe sme, a do bi jam i sve vi {e

mo |a vo la, da po ku {a mo da po sta vi mo ci qe ve, mo `da i ne re al ne, ali smo ta ko uvek ra di li. Sa da smo u stu di ju, s tim {to }e, uz no ve pe sme, bi ti po no vo sni mqen i deo sta rog pre po zna tqi vog re per to a ra, da ka ko u no vom fa zo nu.  Preko milion prodatih nosa~a zvuka, hiqade koncerata i nastupa u biv{oj Jugoslaviji i inostranstvu, milioni fanova koji su ose}ali i `iveli “Grivu”, mo}i }e ponovo da se vrate u rok eru?

– Na p ra v i } e m o pro m o c i j e: jed n u za No v i Sad, jed n u za Be -

o g rad. Pla n i r a mo na pro l e } e ve l i k e kon c er t e u ta dva gra d a i sa d a ra d i mo na to me. Pre g o vo r i do b ro te k u i na d a mo se da }e se sve re a l i z o v a t i, ali je to ogrom n i iza z ov i ve l i k i ri z ik. Ni s mo svi r a l i ja k o du go i mi s li m o da ima no v ih kli n a c a ko j i su `eq n i ne ~ eg no v og. Mu z i~ k i i stil s ki }e bi t i ve o ma do b ro od r a | e n o i po n u d i } e mo pu b li c i ja k o do bru za b a v u, da se svi opu s te i da bu d u u si s te mu sun c e-ki {a, u skla d u s na { om mu z i k om.

Okre n u } e mo se vi {e ka `en skom de l u pu b li k e i mi s li mo da tu ima pro s to r a, jer da me su nam evi d ent n o za p o s ta v qe n e.

Sa s tav n i deo “Gri v e” je pu bli k a i uvek smo `e l e l i spek takl i to po j a ~ a v a ceo do ` i vqaj. Bi } e i go s ti j u iz biv {e Ju g e na ma t e r i j a l u i kon c er ti ma, qu d i ko j i su sa r a | i v a l i s na ma u pro {lo s ti i s ko j i ma smo u kon t ak t i ma. Ne o~e k u jem pre v i {e, ali znam da }e mo ra d i t i mak s i mal n o i da }e mo za d r ` a t i ni v o ko j i smo ima l i, pa i po d i } i ga. Da ob r a d u j e mo pu b li k u jer po s to j i pra z ni n a ko j u bi s mo mo g li da po k ri j e mo. n Mar ko Ri sti}

14

nedeqa30.decembar2012.

SPORT

dnevnik

NE BOJ [A ^O VI] OBE LO DA NIO IZ VE [TAJ O PO SLO VA WU KLU BA I PO TVR DIO DA DUG ZVE ZDE IZ NO SI 48,5 MI LI O NA EVRA

„Del ta” uru {a va la klub Uo~i no vo go di {wih pra zni ka pot pred sed nik Cr ve ne zve zde Ne boj {a ]o vi} na pres kon fe ren ci ji, uz obi man ma te ri jal, pre do ~io je fi nan sij sku ana li zu ra da klu ba u pe ri o du 1996 .- 2012. go di na. Ra ~un je i da qe u blo ka di, za po sle ni su osta li bez pla ta, a Zve zda u

ele men ti o ko ji ma se ne ka da sa mo {u {ka lo..

- Pro ble mi kre }u 2002. go di ne ka da je Zve zda „na ni {a we na” za pri va ti za ci ju, ne kao sport ski ko lek tiv, ve} zbog po voq ne lo ka ci je od 17 hek ta ra ze mqi {ta.

Kre nu la je „Ope ra ci ja Del ta pla net” ko ja je tre ba lo da se re a li zu je do 2009. go di ne, da se sta -

nu ze mqi {ta is pod sta di o na Zve zde ko je je pri pa da lo PKB-u ka da klu bu ni je omo gu }e no da ima pra vo pre ~e ku po vi ne, a no vi vla snik po sta la je kom pa ni ja Del ta sa ci qem da tu iz gra di po slov no-stam be ni kom pleks.

Isti slu ~aj de sio se pri li kom pro da je ze mqi {ta kod „Sta re bi le tar ni ce” is pod is to~ ne

Pret we Pri zna je ^o vi} da je ve} do bio od re |e ne pret we, pre ne go je kom ple tan fi nan sij ski iz ve {taj obe lo da wu en.

- Bi lo je ta kvih po ru ka, ni je taj na, ali svi ma oni ma ko ji su mi po ru ~i li da }e da me ba ce u ru pu od go vo rio sam da ja sto jim po red we, a da }e mo vi de ti ko }e u woj za vr {i ti.

Svo je pret we mo gu da oka ~e ma~ ku o rep. Vo lon to re ski se kom ple tan tim pri hva ti te {kog po sla sa `e qom da po mog ne u sta bi li za ci ji klu bauz vra tio je ^o vi}.

Li va da ^o vi} je po seb no apo stro fi rao po raz od ki par skog Apo e la, u vre me pred sed ni ka To pli ce Spa so je vi }a - vKo li ko god to ~ud no zvu ~a lo, sa ~u van je klub, jer je ak tu el no ru ko vod stvo ta da pod ne lo ostav ke. Da je Zve zda pro {la, da nas bi ov de bi la li va da- za kqu ~io je ^o vi}.

Dug Atrak tiv na lo ka ci ja: Sta dion Cr ve ne zve zde

ovom tre nut ku du gu je 48.473.459 evra, i ima po tra `i va wa od 4.363.894 evra ko ja su spor na i te {ko na pla ti va.

-Si tu a ci ja je kom plek sna,iz u zet no te {ko, bez ika kve mi sti -

dion iz me sti vaq da u Sur ~in, a tu nik ne stam be no-po slov ni kom pleks. Ta da su oba ve ze klu ba bi le u sra zme ri vred no sti imo vi ne ko jom je ras po la ga lo, ka sni je su ne ke po zaj mi ce ima le

Pred sed ni ci Dra gan Xa ji} je u pro {lom man da tu do {ao na mi nus od 1.764.083 evra. Oti {ao je sa mi nu som od 2.513.990 evra. Mi lan Vu jin i Mi lo{ Ma rin ko vi} su na sle di li dug od 1.329.252 evra. Osta vi li su klub u mi nu su od 5.926.852.

Dra gan Stoj ko vi}-Pik si je pred sed ni~ ki man dat po ~eo sa mi nu som od 9.219.684 evra, a ka da je od la zio osta vio je Zve zdu u du gu od 14.636.293 evra.

To pli ca Spa so je vi} je do {ao ka da je mi nus na ra ~u ni ma Zve zde bio 13.272.898 evra, a oti {ao je sa me sta pred sed ni ka osta viv {i dug od 15.354.543 evra.

Po sle Spa so je vi }a, Zve zdu je pre u zeo Do bri vo je Ta na si je vi}.

Ta da je Zve zda bi la u mi nu su 18.122.247 evra, a po we go vom od la sku sa funk ci je dug je bio 19.449.916 evra. I na kra ju, Vla dan Lu ki} pre u zeo je Cr ve nu zve zdu ~i ji je dug ta da iz no sio 22.398.806 evra, a osta vio je u mi nu su od 44.109.565 evra. Da kle, Lu ki} i we go va eki pa su na pra vi li naj ve }i dug od oko 22 mi li o na evra. Iza we ga je Pik si sa oko pet mi li o na evra mi nu sa. fi ka ci je, klub ho da na ivi ci op stan ka, tru di se da iz beg ne naj go ru so lu ci ju, ban krot- is ta kao je naj pre ^o vi}.

U go mi li pa pi ra pre pu nih broj ki i gra fi ko na sve je tran spa rent no iz ne to, ~ak i vi si ne tran sfe ra i pri ma wa ~el ni ka, ali ipak u ^o vi }e voj ge ne zi o pro pa da wu gi gan ta do mi ni ra ju

svo ju svr hu, a sa da sam zgro `en pred iz ja vam ne kih qu di da ni su sa ra |i va li sa ovom kom pa ni jom.

Ne ki ni su pre po zna li {ta se de {a va, dru gi je su, ali ni su ima li sna ge i mo }i da se no se sa ra znim auto ri te ti ma i pri ti sci ma- ob ja snio je ^o vi}.

Kao pri me re za po me nu ta de {a va wa ^o vi} je na veo ku po vi -

PA KE TI ]I ZA NAJ BO QE: Jed na od naj bo qih {ko la fud ba la u Sr bi ji „Pe tar Pu a ~a” iz u zet nu pa `wu po kla wa svo jim u~e ni ci ma, pa je ta ko u smi raj go di ne do de li la po klon pa ke ti }e za sve ~po la zni ke {ko le, a uz to upri li ~i la dru `e we sa sa da {wim i ne ka da {qim fud ba kle ri ma, ~el ni ci ma klu bo va,a iz me |u osta li na „dru -

tri bi ne, ka da je no vi vla snik po stao Zo ran Ja wu {e vi}, ma da i to se u me |u vre me nu pro me ni lo, pa je, ka ko je ^o vi} na veo, sa da taj na ko je vla snik.

- O~e ku je mo zna ~aj nu po mo} dr `a ve i gra da, da ras ~i sti ovu si tu a ci ju, i ve} na red ne ne de qe }e mo in ten zi vi ra ti raz go vo re na tu te mu. Zve zdi na lo ka ci ja na pad nu ta je iz vi {e pra va ca, a je di ni na ~in da Zve zda pre `i vi je da svo ju imo vi nu sta vi u funk ci ju, pro na |e in ve sti to re i re kon stru i {e sta dion sa svim pra te }im sa dr `a ji ma.- na po me nuo je ^o vi}.

Pod se tio je pot pred sed nik klu ba da je svo je vre me no bio gra do na ~el nik Be o gra da i da zna ka ko je lo ka ci ja na Auto ko man di bi la pla ni ra na za iz me {ta we auto bu ske sta ni ce ka ko bi se grad „spu stio” na re ke, ali da je u me |u vre me nu ne ko od lu ~io dru ga ~i je. Iz gle da, da je glav ni uzro~ nik Zve zdi nog po sr ta wa po slov na stra te gi ja „Del te”...

- Iz me |u osta log za si tu a ci ju u klu bu od go vor na je kom pa ni ja „Del ta”. Ta~ ni je, ne }e mo da kri vi mo ce lu kom pa ni ju, zna mo svi o ko me je re~. Ne moj te da me vu ~e te za je zik ka da se sve zna. Ta ko |e, to ni je ra |e no bez po mo }i sa stra ne - od go vo rio je Ne boj {a ^o vi}.

Usko ro }e bi ti pre ci zi ra na i kon kret na stra te gi ja no vog ru -

Dug Cr ve ne zve zde je 48.473.459 mi li o na evra (u di na ri ma: 5.438.382.756), a po tra `i va wa su 4.363.894 mi li o na evra. Zve zda naj vi {e du gu je ban ka ma, ne {to vi {e od 17 mi li o na evra, za po zaj mi ce oko 7,5 mi li o na evra, biv {im igra ~i ma du gu je 1,7 mi li o na evra, a sa da {wim 1,6 mi li o na evra.

Ka da je pri ~ao u uma we wu du ga pre ma ban ka ma ^o vi} je iz neo ide ju. Sma tra da bi pro je kat iz grad we sta di o na, na ~i stoj lo ka ci ji, bio iz u zet no za ni mqiv ban ka ma ko je tre nut no po tra `u ju od Zve zde 18 mi li o na evra i da bi na taj na ~in, ak ci o nar skim u~e {}em u ta ko ka pi tal nom pro jek tu, uz do pla tu od stra ne ba na ka, Cr ve na zve zda na kra ju i za ra di la na sop stve nom du gu.

Dru gim re ~i ma, du `ni smo vam no vac, pro je kat je pred va ma, u~e stvuj te i bi }e te za do voq ni.

Dug za po rez je 5,8 mi li o na evra(!), a pre ma agen ti ma 6,1 mi lion evra! Pre ma za po sle ni ma je dug 4,5 mi li o na evra, a pre ma dru gim klu bo vi ma oko 700.000 evra.

Naj ve }a po tra `i va wa cr ve no-be li ima ju od ino ku pa ca - 1,7 mi li o na evra. ko vod stva cr ve no- be lih za spas na {eg naj tro fej ni jeg klu ba.

Z. Ran ge lov

`e wu” u ba lon sa li „Het trik” bi li su pred sed nik Voj vo di ne Rat ko Bu to ro vi}, pa di rek to ri Par ti za na Al bert Na| i Spar tak Zla ti bor vo de Mi o drag Mo ra ~a, tre ner Dra go qub Be kva lac, kao sa da {wi i biv {i re pre zen ta tiv ci: @eq ko Br ki}, Slo bo dan Me do je vi}, Og wen Mu drin ski, Alek san dar Ka tai, Qu bi {a Dun |er ski, Sa -

Moj sov ide u Bu gar sku Bu gar ski me di ji su iz ve ti li Lev ski je tre nut no na dru gom da }e do sa da {wi {to per Voj vo me stu ta be le bu gar skog pr ven di ne Da ni jel Moj sov ka ri je ru stva, sa bo dom za i stat ka za Lu do na sta vi ti u Lev skom iz So fi je. go re com, ko ji bra ni ti tu lu.

Ma ke don ski re pre zen ta ti vac }e oti }i u bu gar ski klub kao slo bo dan igra~, a isti iz vo riu na vo de da }e pr vih da na no ve go di ne pot pi sa ti dvo go di {wi ugo vor, a da }e mu me se~ na pla ta bi ti 15.000 evra (da kle, ako osta ne dve go di ne za ra di }e 360.000 evra).

Moj sov ni je igrao pro te klih {est me se ci za Voj vo di nu, jer je Da ni jel Moj sov bio u ras ko ra ku sa upra vom klu ba, na kon {to je Ako Moj sov ostva ri tran sfer, od bio da pot pi {e pro du `e we bi }e tre }i igra~ ko ji je na pu stio ugo vo ra. U srp skim me di ji ma se Voj vo di nu po sle je se we se zo ne, pri ~a lo da su za Moj so va za in te na kon Al ma mi ja Mo re i re ko ji ka re so va ni i Par ti zan i Cr ve na ri je ru na sta vqa u [pan skom tre zve zda, a ra ni je i za gre ba~ ki Di }e li ga {u Sa la man ki i Mi la na na mo.

Bo jo vi }a, ko ji }e igar ti u Gr~ koj.

I Be lo je vi} uz An ti }a Vla di mir Ver me zo vi} osta je tre ner Par ti za na ali se stru~ ni {tab pr va ka Sr bi je osi pa.

Po sle Alek san dra Ro gi }a, ko ji je i ra ni je sa ra |i vao sa ne ka da {wim se lek to rom Sr bi je, sa Ra do mi rom An ti }em u Ki nu ide i Dar ko Be lo je vi}.

na ‘po ja ~a wa’ na klu pi, pre Be lo je vi }a sa gol ma ni ma u Hum skoj ra dio je Go ran Pan du ro vi}.

Alek san dar Ro gi} je u Hum sku do {ao sa Ver me zo vi }em a pret hod no je ra dio sa Ra do mi rom An ti }em dok je vo dio re pre zen ta ci ju

Osi pa se stru~ ni {tab Par ti za na

Tre ner gol ma na cr no-be lih vra tio se u Par ti zan pret hod nog le ta a ni je po zna to ko }e ga za me ni ti u stru~ nom {ta bu.

Be lo je vi}, ne ka da {wi gol man Par ti za na, ra dio je pr vo za gol ma ni ma be o grad skog klu ba, u me |u vre me nu sa Qu bi {om Tum ba ko vi }em bio ne ko li ko go di na u Ki ni, upra vo u [an don gu.

Tre ne ru Par ti za na Vla di mi ru Ver me zo vi }u sa da su po treb -

Sr bi je i bio po mo} nik Go ra nu Ste va no vi }u ka da je srp ski stru~ wak bio se lek tor Ga ne.

Kao i uvek, An ti} sa so bom u Ki nu vo di i Re {a da Ku nov ca ko ji mu je asi stent u sko ro svim klu bo vi ma.

Ver me zo vi }u, pak, u Par ti za nu osta ju pr vi asi stent Zvon ko Var ga, kon di ci o ni tre ner Mi {a Fi li po vi}, me di cin ski tim i se kre tar Qu bi {a Ran ko vi}.

{a Dra ku li}, Du {an Pet ko vi}, kao i Pre drag Svi lar, mi ni star spor ta i omla di ne No vog Sa da. Ba lon Sport skog cen tra „Hek-trik“ bio je pre ma len da pod svo je okri qe pri mi i mno go broj ne ro di te qe ko ji su du go traj nim apla u zi ma na gra di li 150 mo ma ka ko ji uspe {no no se dres {ko le.

SPORT

dnevnik

15

nedeqa30.decembar2012.

JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Her ba lajf odu {e vio pu bli ku Prvi deo jubilarnog 50. „Dnevnikovog” turnira u malom fudbalu se polako zavr{ava, preostalo je da se jo{ danas i u sredu odigraju preostali me~evi u grupama,a onda po~iwe nokaut faza. favoriti su opravdali poverewe, za sada ni jedan tim koji je pre po~etka turnira ozna~avan epitetom favorita nije ispao, dakle se je po redu vo`we.

Milka Cani} dobro ve~e Gospo|inci i Klaris podelili su bodove. Stalni u~esnik na{eg turnira ekipa Klarisa u posledwim sekundama utakmice izvukla je nere{en rezultat, a tokom me~a neo~ekivano je bila u podre|enoj poziciji. Poveo je Klaris golom Danijela Dujkovi}a, a u nastavku Rade Mr|enovi} i @arko Rusov pobrinuli su se za preokret. Iako je dva puta imala igra~a vi{e, ekipa Klarisa nije uspela da probije odbranu ekipe iz Gospo|inaca, ali tek u posledwim sekundama {utem iz daqine Milan [u{war doneo je bod svojoj ekipi.

Taj gol ide na du{u golmana ekipe iz Gospo|inaca.

Studio Berar i Univerzitet Edukons odigrali su kvalitetnu utakmicu i zavr{ili bez pobed-

}i dvostrukom strelcu Stefanu Kosti}u i ~oveku odluke Ranku Veselinovi}u. Iako su fudbaleri iz Sremske Kamenice prvi do{li u vo|stvo prelepim udarcem sa 25 metara Milana Milinkovi}a, Auto moda je po~etkom drugog poluvremena uspela da preokre-

zultatski preokret i ki{a golova. Grofovi su na poluvremenu vodili 3:2, golovima Popovi}a, Davidovi}a i Galovi}a. Dva gola za zvezda{e postigao je Miwa Vukovi}. U drugom poluvremenu crveno-beli su sve karte bacili u napad, a Vukovi} je

Ne de qa 14.00: In dek so va tri bi na – Ka fe ka san dra (mp) 14.35: Ka zi no Ga ja – NS Agro (p) 15.10: IM fri zer ski sa lon – Be o grad (k) 15.45: FK Ce ment – Er ker plus (k) 16.20: Pla stal – Fa bri ka `i ce Lam po ne (s) 16.55: Ga lak ti ko si – 19. de cem bar (s) 17.30: Me wa~ ni ca Ris – Teh no mer (s) 18.05: P. Ca ri grad RVE In no gi Sr bi ja – Gu ma plast (s) 18.40: Vi so ka teh ni~ ka {ko la – Pi ce ri ja pab Ta ver na (s) 19.15: Mi ma da lajn – Auto ku }a Se ku li} (s) 19.50: Re pre zen ta ci ja Het trik li ge – Ju `na Ba~ ka (s) 20.25: Vi ki liks – Kla ris (v)

Mo me nat s utak mi ce Bet kom pa ni - RTV Voj vo di na

nika. Berar je branio svoj gol i ~ekao kontra- napade, pa poveo preko @eqka Miqani}a. Ubrzo je s penala izjedna~io Rajko Vu-

Ba ra` U konkurenciji seniora ove godine na jubilarnom 50. „Dnevnikovom” turniru u malom fudbalu u~estvuje ~ak 50 ekipa, pa }e se zbog toga od`ati bara` me~evi kako bi se stiglo do idealne {eme od 32 tima za nokaut fazu. U bara`u koji }e biti na programu u ~etvrtak igra}e dva posledwe prijavqena tima Univereksport i Kaznena ekspedicija iz Sivca i Picerija Modena, kao i tri najslabije drugoplasirane ekipe.

U ve} gotovoj {emi ne}e biti promene, pobednici bara` me~eva, zauze}e poziciju u kosturu tamo gde je bila drugoplasirana ekipa. Naravno, tri najslabije drugoplasirane ekipe ne mogu se sastati me|usobno u bara`u.

janovi}, a svojim drugim golom doveo vrlo dobru ekipu Univerziteta Edukons u vo|stvo. Za kona~nih 2:2 pobrinuo se Popovi} s linije penala.

Kafe Dva kraqa koji je igrao bez nekolicine standardnih igra~a opravdao je ulogu favorita protiv odli~ne i disciplinovane ekipe Ciak. Zoran Raki} doveo je kraqeve u vo|stvo sa penala, izjedna~io je Marko Milovac, a u nastavku je Raki} svojim drugim pogotkom iz slobodnog udarca sa 15 metara postavio kona~ni rezultat.

pozdrave svaki dobar potez svojih qubimaca na terenu.

Ekipa Staklo Mili}evi} kroja~ka radwa Adriana slavila je ubeqivu pobedu Maks beta od 6:1. Do poluvremena Marko Rosi} (dva gola) i Marko Tomi} doveli su staklare-kroja~e u visoko vo|stvo od 3:0, u nastavku strelac za 4:0 ponovo je bio Rosi} i pobednik je ve} bio re{en.

Jovo Lugowa smawio je na 4:1, a drugim golom na me~u Marko Tomi} se revan{irao (5:1), dok je za kona~nih 6:1 kriv Vladimir Lavrwa.

Mla |i pi o ni ri I kod mla|ih pionira do{lo je do promene, u posledwi ~as se prijavila ekipa Kafe Kasandre, pa je i peta grupa kompletirana, pored Kasendre u toj grupi igraju jo{ Indeksova tribina i Iks el. Tu je u konkurenciji 15 timova.

Pobednici grupa direktno }e se plasirati u ~etvrtfinale, a pet drugoplasiranih ekipa i najboqi tre}eplasireani tim bvori}e se za mesto me|u osam najboqih.

Kod kadeta dileme nema u drugi krug odlaze po dva prvoplasirana tima.

Ve te ra ni i pi o ni ri U konkurenciji veterana i pionira sve ekipe }e nastaviti takmi~ewe, naravno kao i kod ostalih kategorija koristili smo Bergerovu tabelu i preporuke FIFE, pa }e redosled timova u grupi i odrediti protivnike, a to zna~i da }e prvoplasirane ekipe verovatno u ~etvrtfinalu imati ne{to lak{e protivnike.

Tur nir se za vr {a va 13. ja nu a ra Posle Nove godine turnir se nastavqa u sredu 2. januara kada }e se igrati preostali me~evi u grupama, a ve} sutradan }e na programu biti bara` utakmice i ~etiri susreta {esnaestine finala kod seniora. Naravno igra}e i mla|e kategorije. U petak i u subotu igra}e se preostali me~evi {esnaestine finala i ~etvrtfinalni me~evi u ostalim kategorijama. Najverovatnije je da }e se ~etvrtfinalni okr{aji kod seniora igrati 9. januara, kada }e biti na programu i polufinalni me~evi u ostalim kategorijama.

Finalni deo 50. jubilarnog „Dnevnikovog” turnira je na programu 12. i 13. januara.

Eki pa Er ker plus

Ekipa Herba lajf odu{evila je mnogobrojnu publiku u maloj sali Spensa. Brzim vo|stvom od 2:0 re{ili su sve dileme (autogol Risa i pogodak Stojana \uki}a). Do odlaska na odmor Stefan Mihajlovi} smawio je zaostatak Plastala. Sa brza tri gola u nastavku (dva sa penala) Herba lajf je do{ao do velikih ~etiri gola prednosti i re{io utakmicu, a Branislav Ris i Stevan Mihajlovi} samo su ubla`ili poraz Plastala.

U me~evima ju~era{weg programa Herba lajf imao je najvatrenije navija~e koji su znali da

SENIORI – [EMA ZAVR[NICE

Ekipa Bed kompanija uspela je da savlada RTV Vojvodinu 2:1 i izbori prolaz u daqi tok turnira. Strelac za Bed kompani bio je Sr|an Kresoja oba puta iz penala. Po~asni pogodak za RTV delo je Bo{ka Balabana dako|e sa linije sedam metara. Ovim porazom ekipa RTV oprostila se od daqeg takmi~ewa na turniru.

Istim rezultatom zavr{en je i duel izme|u Ju`ne Ba~ke i Kafea Avantgrad. Drugom pobedom kafexije su pro{le u eliminacionu fazu Dnevnikovog turnira kao prvoplasirani tim u svojoj grupi. Predvo|eni golmanom Jorgi}em, sjajnim Vukawcem i \urom Zecom (Proleter) Temerinci su dominirali. Za ekipu Ju`ne Ba~ke jedini pogodak na susretu postigao je raspolo`eni Nikola Uzelac, dok je na drugoj strani Lazar Leti} i \uro Zec bili efikasni.

U kategoriji mla|ih pionira petog dana jubilarnog 50. Dnevnikovog turnira vi|ene su dve izjedna~ene utakmice. U duelu Auto moda i Dami baua slavila je ekipa Automode (3:2) zahvaquju-

Sreda (2.januar) 12.50: Ra dio Pla ne ta - Vi ta trejd (mp) 13.25: Fa sa da - Fud ba ler ~i }i (k) 14.00 In deks – Ka} 99 (mp) 14.35: Gro fo vi – Ju ni o ri (p) 15.10: Vi to rog pro met – FK Voj vo di na (k) 15.45: Elik sir agrar – Alf (k) 16.20: Be li dvo ri – Zup ~a ni ci Vu ves (s) 16.55: Te o do ro vi} ke ra mi ka BBB – Sta klo Mi li} }e vi} kro ja~ ka rad wa Adri a na (s) 17.30: Uni ve rek sport – Ka zne na eks pe di ci ja (s) 18.05: Agen ci ja Maks auto – Ka fe Pan da Li man (s) 18.40: Ino ba~ ka – No vi Sad gas (s) 19.15: Vul kan – Auto ot pad @i ka (s) 19.50: Pe ka ra Ma li na – Kla ris (v) 20.25: Ka fe Ka san dra - IKs el (mp) ^etvrtak 3. janura 14.00: ba ra` (mp) 14.35: ba ra` (mp) 15.10: ba ra` (mp) 15.45: ~e tvrt fi na le (k) 16.20: ba ra` (s) 16.55: ba ra` (s) 17.30: ba ra` (s) 18.05: {e sna e sti na fi na la (s) 18.40: {e sna e sti na fi na la (s) 19.15: {e sna e sti na fi na la (s) 19.50: {e sna e sti na fi na la (s) 20.25: ~e tvrt fi na le (k) ne rezultat s dva gola Kosti}a iz penala. Sredinom drugog dela Vidakovi} je tako|e sa linije sedam metara doneo izjedna~ewe.

Bukvalno u posledwem minutu Veselinovi} je na sli~an na~in kao i Milinkovi} pogodio same ra{qe sa nekih 20 metara i doneo pobedu Auto modi.

U me~u Novi Sad - Indeks, kanarinci su u poluvremenu vodili s 2:0, golovima Stefana Ilijina. Igra~i Indeksa su u fini{u prvog poluvremena proma{ili penal ali ih to nije obeshrabrilo da u nastavku krenu u ofanzivu i golovima Varge i Bo{kana do|u do boda.

Utakmica izme|u Crvene zvezde i Grofova obele`io je re-

uspeo da postigne jo{ tri gola i maltene sam savlada Grofove.

U duelu kadeta Agro opreme i Eliksir Agrara vi|ena je veoma borbena utakmica, a pobednika na kraju ipak nije bilo. Povela je ekipa iz @abqa, golom Radeta Peri}a i tim rezultatom se oti{lo na odmor. U nastavku susreta Milo{ Mili~kovi} je izjedna~io, a samo minut kasnije Nikola Tomi} je ponovo doveo @abaqce u vo|stvo. Ipak u fini{u susreta ekipa Eliksira je uspela da izjedna~i,a strelac je bio Du{an Pomori{ki.

G. Kova~ M. Risti} I. Grubor Fo to: B. Lu~i}

Re zul ta ti Mla|i pioniri Auto mo da NS 21 - Da ni ba ua No vi Sad - In deks

3:2 2:2

Pioniri Cr ve na zve zda - Gro fo vi

5:3

Kadeti Agro ome ga DOO - Elik sir Agrar

2:2

Seniori RTV Voj vo di na - Bed kom pa ni Ju `na Ba~ ka - Ka fe Avant gard Mil ka Ca ni} do bro ve ~e Go spo |in ci - Kla ris Stu dio Be rar - Uni ver zi tet Edu kons Ci ak - Ka fe Dva kra qa Her ba lajf - Pla stal Sta klo Mi li }e vi} KR Adri a na - Maks Bet Gra mont Ja maj ka - Ra dio Pla ne ta

1:2 1:2.

2:2 2:2 1:2 5:3 6:1.

2:5

3/1 1/2

10/1 5/2

5/1 8/2

1/1 11/2

6/1 7/2

4/1 6/2

9/1 12/2

7/1 3/2

16/1 2/2

2/1 15/2

11/1 13/2

13/1 9/2

15/1 10/2

8/1 16/2

1/1 2/2

1/2 2/1

14/1 4/2

12/1 14/2

3/1 4/2

3/2 4/1

PIONIRI, VETERANI

MLA\I PIONIRI

1/1 2/3

2/1 1/3

2/2 3/2

5/2 1/2 4/2 3/1

1/1

3/1 1/2 2/2

KADETI 2/1 3/2 najboqi tre}i

4/1 5/1

16

SPORT

nedeqa30.decembar2012.

GE ARD AJE TO VI] SU TRA U MO SKVI PRO TIV MAK SI MA VLA SO VA

PRE MI JER LI GA EN GLE SKE

Si ti ja ~i s igra ~em ma we Pre tri da na, Man ~e ster ju naj ted po be dio je na Old Tra for du”na kon {to je pri mio tri go la i tri pu ta gu bio od Wu ka sla - 4:3. Ove su bo te, tim se ra Alek sa Fer gu so na uzeo je no va tri bo da na svom sta di o nu, po no vo po ki {i, po sle 90 mi nu ta mu ~e wa u du e lu sa bor be nim i tak ti~ ki pot ko va nim Vest Brom vi~ Al bion. Pi ta we je {ta bi bi lo da ni je „pao” auto gol Ga re ta Me ku o li ja jo{ u de ve tom mi nu tu.Bi lo ka ko bi lo, dva da na pre 71. Fer gu so no vog ro |en da na: Ju naj ted VBA 2:0 (1:0).

Me ku o li je na ~eo svoj tim „na vre me”, po sle ~e ga je VBA bio ozbi qan tak mac li de ru pr ven stva. Po tvr da osme sed me pr ven stve ne po be de u po sled wih osam ko la, uz je dan re mi, za Ju naj ted sti gal je tek ula skom Ro bi na van Per si ja sa klu pe.

Po sle 25 mi nu ta na te re nu, u 90. mi nu tu, po sti gao je 14. gol u se zo ni, 27. pre mi jer li ga {ki u 2012. go di ni, a 62. u po sled we dve go di ne.

Man ~e ster je od osni va wa Pre mi jer li ge osvo jio 37 od 39 bo do va pro tiv ti ma iz Bir min ge ma, ko ji 34 go di ne ni je po be dio |a vo le u igri za bo do ve.

U isto vre me, uz cr ve ni kar ton Sa mi ra Na sri ja u 44. mi nu tu, {to je Fran cu zu pr vo is kqu ~e we od ka da je do {ao u Pre mi jer li gu, pr vi Ju naj te dov pra ti lac, grad ski ri val Man -

Edin Yeko i Kun Aguero slave

~e ster si ti po be dio je ne u god ni No ri~ kao gost - 3:4 (1:2).

Pro {le se zo ne bi lo je 1:6 u due lu ova dva ti ma na istom stadi o nu. Raz li ka }e iz me |u Ju naj te da i Si ti ja do pr vog da na No ve go di ne osta ti se dam bo do va.

Edi nu Xe ku bi la su po treb na ~e ti ri mi nu ta da po stig ne dva go la na Ke rou Ro u du, me |u tim ve} u 15. mi nu tu bio je po no vo ak ti van re zul tat jer je En to ni Pil king ton po go dio iz slo bod nog udar ca i ta ko po sti gao ~e tvr ti gol za ka na rin ce di rekt no iz pre ki da ove se zo ne.

Na kon {to je Na sri is kqu ~en zbog ka ~e wa sa Se ba sti ja -

PRI JA TEQ SKA ME \U NA ROD NA UTAK MI CA

Ra fal Awe Be li} Ba~ ka Pa lan ka No pal - Osi jek 35:31 (21:13) BA^ KA PA LAN KA: Sport s ka ha l a „Ti kva ra“, gle da la ca 50, su d i j e Cr w an s ki i Alim p i} (Ba~ k a Pa l an k a), sed m er c i BP-No p al 2 (2), Osi jek 2 (1), is kqu ~e wa BP No pal 4 mi nu ta, Osi jek 8 mi nu ta.

BA^ KA PA LAN KA-NO PAL: Ata na sko vi}, ]i ro vi}, Pa vlov 2, Ka ra i ca, Be li} 13, Bol ti}, Ti o sa vqe vi} 3, Tomi} 1, Bo ji}, Stoj ko vi} 8 (2), M. Ko lar, Ko pe rec 8, S. Ili}.

OSI JEK: Stru kar, Hor vat 1, Fra ni} 2, Mo ~i no vi} 4, Nu wi}, Mi {ki} 8 (1), Bed wa nec

8, Ba bi}, [po qa ri} 4, Boj ~i} 1, Cr wac, Ili} 3.

Za h va q u j u } i Awi Be l i}, Oli ve ri Stoj ko vi} i Sla vi ci Ko pe rec ko je su sjaj no od i- grale pr vo po lu vre me, Ba~ ko pa lan ~an ke su na kra ju ovog pe ri o da igre ostva ri le vi so ko vo| stvo 21:13, ko je je is posta v i l o se na kra j u bi l o nedo sti `no za hr vat skog pr vo li ga {a.

U re do vi ma go {}i Mi {ki} i Bed wa nec bo qe od osta lih, kod Ba~ ko pa lan ~an ki naj vi {e su pru `i le Be li}, Ko pe rec i Stoj ko vi}.

M. \. Kre me no vi}

dnevnik

nom Ba son gom u 44. mi nu tu, Si t i j u je do b ro do { ao gol Ser hi ja Agu e ra za 1:3 u 50. mi nu tu. Ra sel Mar tin vra }ao je i na 2:3 i na 3:4, ali ka na rin ci ni su us pe li da za be le `e tre }i uza stop ni ne u speh po sle pe ri o da se zo ne u ko jem su sa de set utak m i c a bez po r a z a po s le Bar se lo ne bi li naj si gur ni ji tim u li ga ma pe ti ce.

Bio je ovo dan sa naj vi {e auto go lo va, ~e ti ri, {to se sa mo jed nom do sa da do go di lo od 1992. go di ne i osni va wa ova kve li ge.

Re zul ta ti: San der lend - To ten hem 1:2 (1:0) /O’[ej 40’ - Ku -

e qar 48’ag, Le non 51’/, Aston Vi la Vi gan 0:3 (0:1) /Ra mis 3’, Bojs 52’, Ko ne 56’/, Fu lam Svon si 1:2 (0:1) /Ru iz 56’ - Gre jem 19’, De Gu zman ’52/, Man ~e ster ju naj ted - Vest Brom vi~ Al bion 2:0 (1:0) /Me ko u li ag 9’, Van Per si 90’/, No ri~ - Man ~e ster si ti 3:4 (1:2) /Pil king ton 15’, Mar tin 63’, 75’ Xe ko 2’, 4’, Agu e ro 50’, Ban ag 67’/, Reding - Vest Hem 1:0 (1:0) /Po greb wak 5’/, Sto uk - Sa u temp ton 3:3 (1:3) /Xons 16’, Up son 67’, Xe rom 90’+1 - Lam bert 10’, Ro dri gez 24’, Vil kin son ag 36’/, Ar se nal - Wu kasl 7:3 (1:1)/Vol kot 20. 73. i 90. ^em ber lejn u 51. Po dol ski 64. @i ru u 85. i 87. - Ba 43. i 69 i Mr voks u 59./., danas: Ever ton - ^el si (14.30), Kvins Park - Li ver pul (17.00).

TA B E L A: Man ~ e s ter Ju najted 49, Man ~e ster Si ti 42, To ten hem 36, ^el si (-2) 25, Ever ton (-1) 33, Vest Brom vi~ 33, Ar se nal (-1) 33, Sto uk 29, Svon si 28, Li ver pul (-1) 25, No ri~ 25, Vest Hem (-1) 23, San der lend 22, Fu lam 21, Wu kasl (-1) 20...

PO ^I WE TUR NE JA ^E TI RI SKA KA O NI CE

[li ren ca u er bra ni ti tu lu Pra zni ci nam sti `u, a to zna ~i da je pred na ma no vo iz da we tra di ci o nal ne tur ne je „^e ti ri ska ka o ni ce“. Bi lo da ste pa si o ni ra ni qu bi teq ski sko ko va ili ne, si gur no je da }e te od 30. de cem bra do 6. ja nu a ra gle da ti tak mi ~e wa u Ober stdor fu, Gar mi{-Par ten kir he nu, In sbru ku i Bi {ofsho fe nu, gde }e se naj bo qi ska ka ~i nad me ta ti za jed nu od naj ve }ih ti tu la ko je mo gu da osvo je.

Ti t u l u na No v o g o d i { woj tur n e j i bra n i Austri j a n ac Gre gor [li ren ca u er, ko ji va -

`i za glav nog fa vo ri ta i ovo ga pu ta, ali je si gur no da ga ne ~e ka lak po sao u po ho du na no vu ti tu lu.

Po ~e tak No vo go di {we tur ne je re zer vi san je za 30. de cem bar u ne ma~ kom Ober stdor fu, a od mah po tom naj bo qi ski ska ka ~i da na {wi ce se tra di ci o nal no se le u Gar mi{, gde se tak mi ~e pr vog da na sva ke No ve go di ne. Po tom sle di se lid ba u Austri ju na dru gu po lo vi nu tur ne je, pr vo u In sbruk 4. ja nu a ra, a po tom i Bi {ofsho fen dva da na ka sni je, gde do bi ja mo po bed ni ka „^e ti ri ska ka o ni ce“.

Po be da za rej ting Na{ pro fe si o nal ni bok ser, ina ~e pr vak Evro pe u VBO aso ci ja ci ji, u su per sred woj ka te go ri ji Ge ard Aje to vi}, ve ~e ras }e u Mo skvi ukr sti ti ru ka vi ce s do ma }im pe sni ~a rom Mak si mom Vla so vim. Bi }e to bor ba za rej ting na rang li sti za iza zi va ~a svet skog {am pi o na u toj ver zi ji Ar tu ra Abra ha ma. Po sle osva ja -

Geard Ajetovi} (desno) u akciji

wa evrop skog po ja sa u sep tem bru ove go di ne Aje to vi} se ma lo od ma rao i do {ao u Sr bi ju da se pri pre ma pod ru ko vod stvom tre ne ra Ste va na Pa {}a na. Be o ~i nac je is ta kao da je na pri pre me do {ao spre man, jer ne `e li vi {e ni {ta da pre pu sti slu ~a ju. U 2013. ho }e da se pop ne na svet ski tron.

Ina ~e, Ge ard je 10. na svet skoj rang li sti VBO, a pet me sta is pod we ga je Vla sov. Me |u tim, Rus je na de se toj po zi ci ji u VBC ver zi ji, pet go di na je mla |i od na {eg rat ni ka rin ga i 16 cen ti me ta ra vi {qi.

Grad sta je uz Va ra din ke Fi nan sij ska ne mo}, su spen zi ja zbog ne is pu wa va wa oba ve za pre ma slu `be nim li ci ma na Kup utak mi ci, ne mo gu} nost na la `e wa sred sta va za funk ci o ni sa we mo glo je No vi Sad da ko {ta po sto ja wa je di nog `en skog od boj ka {kog su per li ga {a, ali pre ma sa da {wim na ja va ma, Od boj ka {ki klub Va ra din o~e ku ju bo qi da ni. Ni je si tu a ci ja bi la ru `i ~a sta do pre dva da na, ~ak je na pi sa na i ini ci ja ti ca za ga {e we klu ba, ali je Grad od lu ~io da sta ne iza no si o ca `en ske od boj ke u Srp skoj Ati ni.

Ka ta ri na Si mo no vi} i Ivan Len |er naj bo qi - Na rav no da mi pri ja na gra da, dra go mi je {to u mom gra du po dr `a va ju ono ~i me se ba vim. Ova se zo na za me ne bi la je uspe {na, bio sam u~e snik Olim pij skih iga ra u Lon do nu i pr van stva Evro pe u Fran cu skoj. Mo `da su re zul ta ti mo gli bi ti i bo qi, ali mo gu da ka `em da sam za do vo qan u~i we nim, ne do sta tak sport ske sre }e u~i nio je da osta nem bez me da qa, no na dam se bo qim re zul ta ti ma u 2013.go di ni – iskren je bio Len |er.

U kon ku ren ci ji spor ti sta ~i ji su klu bo vi pri dru `e ne ~kla ni ce MOK-a i spor ti sti iz neo limpjskih spor to va pri zna wa su do bi li Sa wa Cvr ko ta iz Ka ra te klu ba Za dru gar iz La za re va, i Da li bor Po pov Ku gla {ki klub Ba nat.

Ka da su u pi ta wu sport ske eki pe za naj bo qe ka det ki we pro gla {e ne su ka ra ti ski we ka ra te klu ba Ba nat ski cvet iz Zre wa ni na, a kod ka de ta ne pri ko sno ve ni su bi li ka de ti va ter po lo klu ba Pro le ter. Ju ni or ke ku gla {kog

klu ba Ba nat bi le su naj bo qe, dok su ti tu lu naj bo qih ju ni o ra oprav da li ~la no vi Rva~ kog klu ba Pro le ter. Naj bo qe se ni or ke su pli va ~i ce zre wa ni skog Pro le te ra, a se ni o ri rva ~i Pro le tra iz Zre wa ni na.

U ka te go ri ji tre ne ra pri zna wa su do bi li Bo jan Mi ja tov RK Pro le ter i Mi lo{ Eri} tre ner Ka ra te klu ba Za dru gar iz La za re va. U ka te go ri ja ma sport ski rad ni ci na gra da je do de qe na Mi ha qu Ba li }u iz ru ko met nog klu ba Le hel iz Mu `qe, stru~ wa ci u spor tu Du {an Mar ja no vi}, sport ske su di je Mi lan Ko va ~e vi}, spon zo ri – do na to ri kom pa ni ja Per su, spor ti sti sa in va li di te tom Go ran Per li}, pro pa gan di sti: Da mir Pe tro vi}, po seb na pri zna wa: @eq ko Traj ko vi}, bo di bil ding klug Gla di ja tor iz Ele mi ra i Teh ni~ ka {ko la Zre wa nin. Na gra du za `i vot no de lo do bio je osni va~ ka ra te klu ba Zrew na in i Ba nat ski cvet, du go go di {wi ta ek mi ~ar i tre ner no si lac cr nog po ja sa Bog dan Ke si}.

N. Jo wev

Imam ogrom no sa mo pu zda we i ube |en sam da }u po be di ti Vla so va, ko ji ima po zna tu ru sku {ko lu bok sa. Sko vao sam tak ti ku sa svo jim tre ne rom Pa {}a nom i ube |en sam da }u ve} za ne ko li ko me se ci iza zva ti Ar tu ra Abra ha ma - is ta kao je Aje to vi}.

Ina ~e, po pu lar ni Ge ja je do sa da na pro fi ring iz la zio 29 pu ta i ostva rio 21 po be du (10 no ka tom), a do `i veo je se dam po ra za i jed nu bor bu bok so vao je ne re {e no. Vla sov ima 25 bor bi i 24 po be de (12 no ka u tom), ali i je dan po raz.

M. Pa vlo vi}

NO VO SAD SKI SU PER LI GA[ NA [AO IZ LAZ IZ TE [KE SI TU A CI JE

SPORT SKI SA VEZ ZRE WA NI NA PRO GLA SIO NAJ BO QE

Sport ski sa vez gra da Zre wa ni na na kra ju sva ke go di ne na gra |u je naj bo qe spor ti ste, sport ske eki pe, sport ske stru~ wa ke – tre ne re, sport ske rad ni ke, stru~ wa ke u spor tu, sport ske su di je, spon zo re do na to re i pro pa gan di ste na te ri to ri to ri ji op {ti ne Zre wa nin i do de qu je po seb na pri zna wa za ostva re ne re zul ta te i do pri nos afir ma ci ji spor ta. U ka te go ri ji spor ti sti u olim pij skim spor to vi ma u ka te go ri ji ka te ki wa la ska vu ti tu lu naj bo qe spor ti ski we po ne la je Mi la na Dra gi} iz Xu do klu ba Pro le ter, a u kon ku ren ci ji ka de ta Da vid [u pi ca iz Rva~ kog klu ba Pro le ter. Naj bo qa ju ni or ka je Dra ga na Jan ko vi} ~la ni ca atlet skog klu ba Ba nat, a naj bo qi ju ni or je Ili ja Maj sto ro vi} iz Sto no te ni skog klu ba Ba nat. Ti tu la naj bo qe spor ti ski we – se ni or ke ove go di ne pri pa la je Ka ta ri ni Si mo no vi}, a la u e rat naj o bqi spor ti sta – se ni or, pli va~ Pro le te ra iz Zre wa ni na, u~e snik Olim pi ja da u Lon do nu i dr `av ni re pre zen ta ti vac je Ivan Len |er.

- Sve stan sam {ta me o~e ku je u ovom du e lu i za to sam pot pu no spre man. Ni {ta ne pre pu {tam slu ~a ju i znam da mo ram da bu dem mno go bo qi od Ru sa ako `e lim po be du. Tre ni rao sam pa kle no i imao mno go spa rin ga u BK No vi Sad i Be o gra du. Po sled wi spa ring bio mi je s Ni ko lom Sje klo }om u No vom Sa du, po {to se i on spre ma da osvo ji svet sku ti tu lu.

Milorad Grgurevi}

- Bi li smo sprem ni na ra di kal ne po te ze, da Grad ni je od lu ~io da po mog ne, jer je vo da ve} do {la do gr la - po ~eo je pri ~u pr vi ~o vek klu ba Mi lo rad Gr gu re vi}. - U te {koj smo si tu a ci ji i to je op {te po zna to. Ni smo ima li sred sta va, me sto za tre ning i sli~ no, ali smo us pe li da se do go vo ri mo s qu di ma iz gra da da iz mi ri mo fi nan sij ska po tra `i va wa i da }e ta da i Grad is pu ni ti svo je oba ve ze pre ma na ma.

U ~e mu je za pra vo bio pro blem?

- Na me ~u ~e tvrt fi na la Ku pa s TENT-om ni smo is pla ti li su di je

Ana Jak {i} su spen do va na Upra va klu ba od lu ~i la je da su spen du je Anu Jak {i} zbog kr {e wa klup ske di sci pli ne u ne ko li ko slu ~a je va i klub vi {e ne }e ra ~u na ti na wu.

Usko ro no vi pred sed nik Ume sto du go go di {weg pred sed ni ka lu ba Bo ri sa Pi pa na ko ji je dao ostav ku, o~e ku je se ime no va we no vog ~el ni ka klu ba, a on }e bi ti po znat pr vih da na sle de }e go di ne. i de le ga ta, usle di la je su spen zi ja i ni smo ni ot pu to va li na re van{ me~. Jo{ od ra ni je smo ima li dug za ko ri {}e we ha le, pa je grad sto pi rao sred stva dok se oba ve ze ne iz mi re. Ni smo ima li iz la za i ra ni je tra `i li po mo}, ali zbog ne mi lih sce na ko je su se de si le u ka bi ne tu gra do na ~el ni ka, do {li smo u ne mi lost. Sma tram da je Va ra din sa da no si lac `en ske od boj ke u No vom Sa du, kao je di ni su per li ga{, ali da bi to ostao, po treb na je po mo} gra da jer dru ga ~i je ne bi smo mo gli ni da za vr {i mo se zo nu.

Ka `e te da je na |en mo del da se svi pro ble mi pre va zi |u?

- ^lan grad skog ve }a za sport Pre drag Svi lar je od lu~ no na gla sio da }e Grad po mo }i da klub op sta ne, jer su ka te go ri~ ki od bi li mo gu} nost ga {e wa klu ba. Sve fi nan sij ske oba ve ze }e bi ti iz mi re ne. Bi }e nam omo gu }e no tre ni ra we u ha li na Sla noj ba ri ve} od 5. ja nu a ra, kao i mo gu} nost na la `e wa spon zo ra. Re ~e no je da je u in te re su gra da da po sto ji `en ski od boj ka {ki su per li ga{ i nada mo se da }e se svi pro ble mi re {i ti.

M. Ri sti}

SPORT

dnevnik TRIJUMF TENISKOG BROJA JEDAN NA EGZIBICIONOM TURNIRU

\o ko vi} {e ik Abu Da bi ja

No vak \o ko vi} za vr {a va 2012. go di nu sa tro fe jom. Od bra nio je ti tu lu na tur ni ru u Abu Da bi ju, po sle od li~ nog me ~a sa Ni ko la som Al ma grom - 2:1 (6:7, 6:3, 6:4). Do bra igra obo ji ce, s ob zi rom na to da je ovo uvod u na por nu se zo nu. Ni ko las Al ma gro je pre sa mo ne ko li ko da na sa po ro di com pro sla vqao Bo `i}, ka da mu je, iz ne na da, sti gao po ziv za eg zi bi ci o ni tur nir u Abu Da bi ju.

vo| stvu od 3:2. U taj-brej ku, \o ko vi} je bo qe po ~eo, ali je po tom pao i Al ma gro je is ko ri stio {an su.

Na pra vio je No vak brejk od mah na star tu dru gog se ta, ali mu je Al ma gro ve} u na red nom uz vra tio. Me |u tim, po no vo je No vak na pra vio kqu~ ni brejk na na red ni ser vis [pan ca i do kra ja ni je is pu {tao pred nost.

Bi lo je pro sto ra i za {a lu, ipak je re~ o eg zi bi ci o nom tur ni -

Ve li ki broj {an si za brejk u od lu ~u ju }em se tu. Ali, ni jed nog brej ka. Sve do we go vog fi ni {a.

Naj pre je Al ma gro imao {an su da odu zme ser vis \o ko vi }u, ali se Sr bin iz vu kao. Red je za tim do {ao na No va ka, ko ji je u tre }em se tu imao ukup no se dam brejk lop ti, od to ga {est pri vo| stvu 3:2.

No vak je, pri vo| stvu od 5:4, do {ao do dve me~ lop te. Is ko ri stio je pr vu i po be dio.

ru. Ta ko su to kom dru gog se ta obo ji ca za tra `i li ~e lind`, pa su se sme ja li za jed no sa su di jom Pa ska lom Ma ri jom. Po tom je No vak iz gr dio li nij skog su di ju, jer je tre ba lo gla sni je da uz vik ne - aut.

- U`i vao sam, bi lo je uz bu dqi vo {to sam ov de opet. Na dam se da su svi u`i va li u fi na lu, hva la vam. ^e sti tam Ni ku. Ka sno je u{ao na tur nir i od i grao od li~ no. Obo ji ca smo hte li da po be di mo, za ba vi li smo qu de i iz u ze tan je do `i vqaj za me ne {to sam do {ao. Uvek ima mo uz bu dqi ve me ~e ve i na dam se da }e mo se vi de ti i sle de }e go di ne - re kao je No vak pre pri hva ta wa pe ha ra.

Kao i svu gde na sve tu imao je svo je na vi ja ~e ko ji se ni su {te de li u na vi ja wu.

- Hva la i va ma {to ste do {li i na vi ja li i za me ne i za Ni ka. Ovo je in ter na ci o nal na pu bli ka, qu di u Abu Da bi ju su jo{ jed nom po ka za li da po {tu ju ovaj sport i na dam se da se vi di mo sle de }e go di ne -do dao je naj bo qi te ni ser na sve tu.

Nikolas Almagro i Novak \okovi}

Da kle, sa pra zni~ ne tr pe ze pra vo na te ren.

Pr vi set od lu ~en je u taj-brej ku, na kon {to ni je dan igra~ ni je od u zeo ser vis pro tiv ni ku. Ma da je No vak imao dve brejk {an se pri

Fe rer ja ~i od Jan ka

Fo to: B. Lu ~i}

Tip sa re vi} iz gu bio od [pan ca Da vi da Fe re ra 7:6 (7:4), 6:2 u me ~u za tre }e me sto na eg zi bi ci o nom tur ni ru u Abu Da bi ju. Tip sa re vi }u je ovo bio pe ti po raz u {e stom me |u sob nom okr {a ju sa Fe re rom.

Po sle za ni mqi vog i iz jed na ~e nog pr vog se ta o~e ki va la se „re pri za” i u na stav ku me ~a, ali to se ni je de si lo. Fe rer je ve o ma br zo i la ko u dru gom se tu „ve zao” ~e ti ri ge ma, po veo sa 5:1 i prak ti~ no re {io pi ta we po bed ni ka.

- Ov de sam tri, ~e ti ri da na i sjaj no se ose }am. Od i grao sam ne ko li ko vr lo kva li tet nih me ~e va, hva la pu bli ci na po dr {ci. Je dva ~e kam i po ~e tak bor be za ATP po e ne sle de }e ne de qe. Znam na ~e mu jo{ mo ram da ra dim ka ko bih imao uspe {nu se zo nu - re kao je Tip sa re vi} od mah po sle me ~a.

ODR @AN ME \U NA ROD NI PLI VA^ KI MI TING „DE DA MRAZ 2012”: Tra di ci o nal ni me |u na rod ni pli va~ ki mi ting u or ga ni za ci ji PK Voj vo di na odr `an je na ba ze nu Sla na ba ra u No vom Sa du. Na stu pi lo je 532 de ~a ka i de voj ~i ca uz ra sta do 12 go di na iz 37 klu bo va, od ~e ga su 33 bi la iz Sr bi je, je dan iz Ma ke do ni je (Mla dost iz Sko pqa) i tri iz Re pu bli ke Srp ske (22. april, Akva star i Olimp iz Ba wa Lu ke). Pre po ~et ka tak mi ~e wa

sve u~e sni ke je po zdra vio i Da da Mraz, naj u spe {ni ji ma su pri pa la od li~ ja i po klo ni, a svi su za slu `i li ~o ko lad nog de da mra za i ba lo ne.

Naj bo qe re zul ta te na mi tin gu po sti gli su tak mi ~a ri Voj vo di ne u A ka te go ri ji, Na da Lu ~i} na 200 slo bod no sa 2:26,44 za {ta je za ra di la 437 FI NA bo do va i Lu ka Opa ~i} u is toj di sci pli ni sa 2:12,49 (421 FI NA bo do va). Wih dvo je su uze li jo{ po jed nu zlat nu me da qu, Lu ~i }e va na 100 pr -

sno, a Opa ~i} na 50 slo bod no.

Po dva zla ta uze le su i Ana Ra du lo vi} iz be o grad ske Cr ve ne zve zde (50 slo bod no, 100 le| no), Go ra na Po po vi} iz Voj vo di ne (100 del fin, 100 me {o vi to) i Pe tar Bje li} iz No vog Sa da (100 le| no, 100 me {o vi to). U B ka te go ri ji po tri zla ta su osvo ji le ~la ni ce ba wa lu~ kog 22. apri la Sa ra Kre me no vi} (50 slo bod no, 50 le| no, 4h50 slo bod no) i Ana Ra ~i} (50 pr sno, 50 del fin, 4h50 slo bod no).

G. Malenovi}

nedeqa30.decembar2012.

17

18

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

JUBILEJI: VEK I PO OD OBJAVQIVAWA PRVOG ROMANA @ILA VERNA

Fan ta sta ko ji je pri ~ao sa sve to vi ma i ve ko vi ma a svakoj listi najpoznatijih/najzna~ajnih pisaca za decu i omladinu, ime @ila Verna (1828-1905) bi}e vrlo blizu prvog mesta. Sli~na situacija je i sa listama najpoznatijih/najzna~ajnih pisaca nau~ne fantastike: Vern na wima, istina, nije blizu vrha, ali bez wegovog imena takva lista ne bi bila relevantna jer ne bi uva`avala nepobitne istorijske ~iwenice. Vern je francuski pisac ~ija slava se dan-danas prostire preko ~itave planete iako je `iveo i radio prevashodno u XIX veku. Re~ju – Vern je ostavio dubok trag u istoriji literature i kulture XIX i XX veka, a upravo se 2013. navr{ava 150 godina od pojave wegovog prvog romana „Pet nedeqa u balonu“ kojim je na velika vrata kro~io u svet kwi`evnosti, slave i besmrtnosti.

Tim delom (koje se temeqi na pri~i objavqenoj par godina ranije) nesu|eni pravnik je definitivno izneverio o~eva o~ekivawa i zapo~eo spisateqsku karijeru. Roman je napisao 1862. Po jednoj verziji doga|aja, pisac je svoje delo ponudio nekolicini izdava~a ali je odbijen, da bi kona~no rukopis doneo @ilu Ecelu, ~ija ku}a je objavqivala serioznu literaturu Viktora Igoa i @or` Sandove, koji je prihvatio roman i objavio ga januara 1863. Druga verzija pri~e ka`e da je tokom neformalnog susreta Verna i Ecela, izdava~ zatra`io od pisca da svoju pri~u „Putovawe balonom“ („Drama u vazduhu“) pro{iri za potrebe wegovog ~asopisa za decu. Rukopis pod naslovom „Putovawe kroz vazduh“ prihva}en je i {tampan uz korekcije koje je izdava~ predlo`io (Ecel je aktivno u~estvovao u redigovawu rukopisa i kasnijih Vernovih dela).

N

Uspeh kwige o avanturama hrabrih momaka koji balonom lete iznad Afrike bio je izvanredan. Od tog trenutka pa sve do svoje smrti Vern je svake godine objavqivao najmawe po jedan roman tako da je kona~ni broj wegovih dela 64 romana i 10 zbirki pri~a (kojima treba pridodati i poeziju i pozori{ne komade pisane pre nego {to se proslavio). Tri godine i tri romana kasnije (posle “Puta u sredi{te Zemqe” 1864. i “Sa Zemqe na

„Do`ivqaji kapetana Haterasa“ (1866). Nit koja povezuje sve romane vi{estruka je: sve su to avanturisti~ke pri~e na egzoti~nim mestima (od Afrike do Rusije i Azije, na velikim okeanima i ispod wih, u utrobi Zemqe i u svemiru) uz nagla{eno didakti~ko predstavqawe znawa iz raznih nauka (geografije, geologije, fizike i astronomije).

Vern je redovno pratio stru~ne i nau~ne ~asopise i tamo nalazio

I Tolstoj ga je voleo Vern, koji je i sam voleo da putuje kopnom i morima (~esto svojom jahtom “Sen Mi{el III”), temeqno se pripremao za svoje kwige, konsultuju}i enciklopedije, putopise i raspolo`ive geografske karte.

Nastoje}i da mu dela budu {to temeqnija i uverqivija Vern je sara|ivao s mnogim stru~wacima, od bibliotekara preko pomoraca do matemati~ara. Zato su wegovi opisi xungli, savana ili pustiwa, kao i plemena koja ih naseqavaju – izuzetno uverqivi, mada se u pri~ama ose}a i laki dah kolonijalne literature (koja je slavila nadmo}nu civilizovanost belog ~oveka). I avanture na morima bogate su detaqima i znawima o pomorstvu, vrstama brodova i rutini mornarskog `ivota. @ivopisni su i opisi Meseca i wegovih stanovnika.

Naravno, kvalitetna pozornica de{avawa, koju je Vern umeo da stvori, ne bi imala nikakvu svrhu da sama pri~a nije zanimqva – a na tom poqu pisac je bio uspe{an zahvaquju}i svom talentu ali i savetima koje je, jo{ kao po~etnik, dobio od Viktora Igoa i Aleksandra Dime. Lav Nikolajevi~ Tolstoj za wega je rekao: “Taj ~ovek je izvanredan majstor”. De~ija i omladinska literatura u Vernu ima svog klasika ~iji sjaj nije umawio protok vremena.

Mesec” 1865, napisao je i “Pariz u XX veku” 1863, ali je izdava~ smatrao da je previ{e mra~an pa ga nije objavio – taj roman smatran je izgubqenim, ali ga je prona{ao Vernov praunuk i {tampan je 1994), Ecel je do{ao na ideju da sve dosada{we i budu}e Vernove romane imenuje kao „Neobi~na putovawa“ (mo`da je primerenije naslov prevesti kao “Izuzetna putovawa“).

Prvi roman pod tom odrednicom je

inspiraciju za svoja dela, bazirana na idejama o raznim pronalascima i tehnolo{kim postupcima. Druga polovina XIX veka vreme je izuzetnog tehnolo{kog i nau~nog poleta, ubrzanog brisawa belih mrqa na kartama kontinenata i polova. Op{ti utisak bio je da }e kapitalizam kona~no pokoriti sva divqa prostranstva, re{iti sve tajne prirode i obezbediti prosperitet Zapadnom svetu. Vernovi romani,

svi vrlo popularni me|u savremenicima, slika su i prilika takvog odu{evqewa i nadawa. Wegovi junaci naj~e{}e su profesor/nau~nik, ~ije znawe je podloga poduhvata, sna`an i delatan mu{karac koji plan sprovodi u delo i obi~an ~ovek, kome je sva rabota mawe-vi{e nepoznata i koji je zadu`en da ~itaocu ispri~a avanturu. Ova trojka veoma je nalik na klasi~nu ameri~ku strip trojku u kojoj su uloge podeqene na Um – Snagu – Lepotu. Neki teoreti~ari smatraju da je Vernovo `ivotno nesnala`ewe s `enskim rodom razlog {to nije ubacio de`urnu lepoticu u svoju standardnu literarnu postavu. Ipak, ovakva tvrdwa ne vodi ra~una o faktu da je Vern pisao za decu u nekim rigidnijim dru{tvenim odnosima; naravno, i od tog pravila ima izuzetaka – setimo se junaka romana “Put u sredi{te zemqe” ili “Put oko sveta za 80 dana”.

U okvirima nau~ne fantastika kao `anra, Vern va`i za jednog od rodona~elnika. Kao argument u tom smislu naj~e{}e se pomiwu pronalasci koje je predvideo, a wihova lista je poprili~na: top ogromnog dometa (“Sa Zemqe na Mesec”, “Pet stotina miliona Beguminih”), putovawe na Mesec (“Sa Zemqe na Mesec”, “Oko Meseca”), me|uplanetarna putovawa (“Hektor Servadak”), helikopter (“Robur osvaja~”), podvodno tragawe za potonulim blagom (“Dvadeset hiqada miqa pod morem”), elektri~ne ma{ine (“Dvadeset hiqada miqa pod morem”, “Plove}e ostrvo”, “Robur osvaja~”, “Gospodar sveta”), tenk (“Parna ku}a”), ve{ta~ki satelit (“Pet stotina miliona Beguminih”), vizofon (“U 29. veku: Dnevnik ameri~kog novinara 2889”), ortopter (“Gospodar sveta”), karika koja nedostaje izme|u ~oveka i majmuna (“Selo u vazduhu”), mogu}nost putovawa balonom na du`e staze (“Pet nedeqa u balonu”, “Tajanstveno ostrvo”, “Robur osvaja~”, “Hektor Servadak”)…

Vern je predvideo i otkri}a za koja je bilo pitawe vremena kada }e se desiti – otkri}e Severnog pola (“Do`ivqaji kapetana Haterasa”), otkri}e Ju`nog pola (“Dvadeset hiqada miqa pod morem”), otkri}e izvora Nila (“Pet nedeqa u balonu”). U Vernova predvi|awa ubraja se i podmornica (“Dvadeset hiqada miqa pod morem”), ali istorijske ~iwenice ka`u da su podmornice postojale pre Vernovog “Nautilusa”. Naime, podmornica je izum britanskog pronalaza~a Roberta Feltona jo{ s kraja 18.

veka. Ipak, Vernova podmornica u{la je u istoriju zahvaquju}i ume{noj pri~i i detaqnim opisima.

Tehnolo{ki razvoj dru{tva potvrdio je ali, jo{ ~e{}e, porekao pi{~eve zamisli, tako da najve}i broj wegovih „izuzetnih putovawa“ danas deluje krajwe naivno, {to potvr|uje pravilo da se nau~na fantastika ne mo`e oslawati iskqu~ivo na predvi|eni tehnolo{ki razvoj, odnosno ne mo`e biti puka ilustracija blagodeti koja se o~ekuje jer }e, u tom slu~aju, lako i brzo izgubiti aktuelnost i uverqivost odnosno prokockati umetni~ki kredibilitet. Ove principe shvatio je H. X. Vels ~ije delo boqe izdr`ava probu vremena od kwiga popularnog mu savremenika Verna.

Tokom godina aktivnog stvarawa, Vern nije uvek bio samo hvaqen; vi{e puta bio je optu`en da je plagirao ne~ije delo, odnosno da je nekome ukrao ideju ali je na sudu uvek uspevao da doka`e svoju nevinost. Kao i mnogim autorima obimnog opusa i wemu su se potkradale nelogi~nosti, posebno kada je naknadno poku{ao da pove`e neke kwige, {to je rezultiralo vremenskim neuklapawem doga|aja (takve su nelogi~nosti u romanima “Deca kapetana Granta”, “Dvadeset hiqada miqa pod morem” i “Tajanstveno

ostrvo”). Nekoliko Vernovih romana je ve} u vreme prve popularnosti dramatizovano za pozori{te, a 1902. @or` Melijes je snimio film “Putovawe na Mesec” inspirisan Vernovim romanom “Sa Zemqe na Mesec”. Tako su pi{~eve vizije pre{le u jedan od pronalazaka koji }e obele`iti XX vek. Me|u brojnim autorima koji su na veliko platno preneli Vernove romane, svakako je najzna~ajniji ~e{ki re`iser Karel Zeman (1910-1989), koji je ma{tovito, rafiniranom vizuelno{}u spojio fantastiku s duhom XIX veka.

Za razliku od mnogih klasika ~ije delo ~ami na policama biblioteka, @il Vern je, zahvaqu}i radu brojnih dru{tava i klubova po{tovalaca {irom sveta i daqe aktuelan: wegove kwige se ~itaju, prou~avaju i tuma~e. Tako|e, nau~ni radovi o Vernovom `ivotu i delu objavquju se u specijalizovanim ~asopisma, a neki od Vernovih romana i daqe su u obaveznim {kolskim lektirama. ^ini se da veliki avanturista i fantasta uspeva da komunicira s novim generacijama, pa wegove pri~e sti`u i do nara{taja koji stasavaju u virtuelnim svetovima. Postoji li sigurnija potvrda kvaliteta ne~ijeg dela od takve? n Ili ja Ba ki}

PUT OKO SVETA [ T A S T O P O J O : Policija je na na `elezni~koj stanici u Nici privela nepoznatog mu{karca po{to je prozrela wegovu nameru da „pro{vera” 1,3 kilograma kokaina. I to ne makar gde, ve} - u svom `elucu. Policija nije navela da li je {verceru pozlilo, kako to obi~no biva s tako {vercovanom robom, ali ni to kako je uop{te otkrila {verc. Dakle, misterija.

DO JA JA JE: Mladi} u Tunisu umro je po{to je dobio opkladu da mo`e da pojede 28 `ivih jaja odjedanput.

Dau Fatnasi (20) gutao je jaja, ka`u svedoci, jedno za drugim, po{to se s prijateqima opkladio za odre|enu sumu novca.

Avaj, po{to je progutao i posledwe, 28. jaje, Fatnasiju je pozlilo i preminuo je na putu do bolnice.

NO] NA MO RA: To je bilo skoro pa ostvarewe najgore no}ne more. Stakleni akvarijum od 33 tone u kineskom tr`nom centru u [angaju, u kom su se nalazile ajkule i korwa~e, eksplodirao je. U nesre}i je povre|eno 15 qudi, uglavnom od razbijenog stakla. Od `ivotiwa nisu, jer su ove, na`alost ili na sre}u, kako se uzme, sve do jedne uginule.

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

i tu sad sa~ekajte a mi moramo da se vratimo za Beograd, pravila nam ne dozvoqavaju druga~ije”, re~e nam kapetan JAT-ovog aviona na aerodromu u Stokholmu i – ode. Bilo je nedeqno kasno popodne, a avion je trebalo da novinare iz trinaest srpskih redakcija dovede u dr`avu Dansku, u Kopenhagen, jo{ u jutarwim satima. Ali, pao je sneg, a pista na aerodromu “Nikola Tesla”, izgleda nije prvog prioriteta...

Ma ima kade, o~isti}e se... [vedska, Danska, svejedno...

Tog jutra sneg se obru{io i na Kopenhagen. Ba{ ta nedeqa bila je jedan od desetak hladnih dana u godini u kojima su krovovi u ovom gradu beli, a ulice op{ivene debelim sne`nim girtlama. Na na{e iznena|ewe, ni vikinzi nisu o~istili sve svoje piste. Ne zbog toga {to nisu vredni, nesvikli na te`a~ewe. Naprotiv. Tek, nedeqa je sveti dan i nema tog kijameta koji }e im poremetiti wihovo. Pa tako i dopadosmo {aka [vedima, kod kojih nema faktora iznena|ewa, a oni, ~estiti doma}ini, na aerodromu nas ugosti{e, nahrani{e i odvedo{e tamo gde smo se zaputili ne bi li pone{to nau~ili o poqoprivredi i ekonomiji jedne od narazvijenijih evropskih zemaqa.

Ve} sutradan, ~im iz hotela iza|osmo na ulice Kopenhagena behu nam jasne dve-tri stvari. Da, Danci su izuzetno vredni, ulice su ~iste, a {to je za stanovnike ovog grada jo{ va`nije – ni “s” od snega nema na biciklisti~kim stazama. Iz prve se dade primetiti da gaje poseban odnos prema

„DNEVNIK NA LICU MESTA”: U DR@AVI DANSKOJ, DR@AVA KRISTIJANIJA

V

Sve je OK, samo ne ma{aj se za {lajpik! sle ~usmo i uverismo se da ekologija nije wihov jedini motiv privr`enosti dvoto~ka{ima. Iako `ive u zemqi sa najve}im standardom u EU, ni wihovim xepovima ba{ ne prija skup gradski prevoz, a jo{ mawe papren porez na automobile. Na pitawe koliko iznosi to davawe u dr`avnu kasu dobismo od upu}enih u na{e i danske prilike ilustrativan odgovor - nov srpski “fijat 500” ovde bi ko{tao oko 25.000 evra. U Kopenhagenu ga, naravno, niko ne vozi.

Sve i da ne prohodasmo ulicama ovog grada, slika koju tog sne`nog dana videsmo pred zgradom danskog parlamenta rekla bi nam sve: na parkingu be{e na stotine bicikala i tek dva automobila. Jedan od wih, sve su prilike, pripadao je kraqevskoj porodici. Ali, ne bi se moglo re}i da je bicikl najve}a danska qubav. U to se uverismo ~im zakora~ismo u parlament ove, najmawe nordijske zemqe. S vrata nas do~eka miris pe~ene sviwetine.

“Malo je re{ije, a znate, aspirator u kuhiwi se pokvario pa, eto, sad svi u`ivamo u mirisu pe~ewa”, re~e nam predstavnik Par-

Biciklima ne idu samo po vodi, mada...

okolini i ekologiji, jer, ~inilo nam se, bicikle vozi ceo grad.

Sne`ilo je, o{tro i duvalo, ali ni takvo vreme nije demantovalo statisti~ki podatak da svaki drugi stanovnik danske prestonice gura dva to~ka. Biciklom idu na posao, u {kolu, voze decu u korpama, po dvoje, troje, ~etvoro... Po-

19

lamenta vezu}i sa sla{}u pri~u o sviwetini i obi~aju da se oko Bo`i}a to meso naveliko sprema i u kuhiwi ovog velelepnog zdawa. Od danskih parlamentaraca, dok smo se zajedno s wima u poslani~kim klupama kupali u mirisu sviwetine, dobismo i podatke Saveta za poqoprivredu i hranu: izvoz svi-

Ni vikinzi ba{ redovno ne ~iste sneg

warstva je oko pet odsto ukupnog danskog izvoza, odnosno oko 42 odsto ukupnog poqoprivrednog salda na svetskoj pijaci. Vi{e od 4.600 farmera se lane bavilo uzgojem sviwa, a izvezeno je vi{e od dva miliona tona sviwetine i oko sedam miliona prasi}a za priplod. ^usmo jo{ pone{to o ekonomiji ove zemqe: od 2008. godine naovamo ni ona ne odoleva udaru svetske krize pa je nezaposlenost u Danskoj dobrano porasla – sa dva sko~ila je na cela tri odsto! Gasila su se radna mesta ali niko nije ostao bez primawa nijednog trenutka, jer je svakome ko ostane bez posla poslodavac davao platu jo{ pola godine, kao da radi, a onda bi ga preuzela dr`ava koja bi mu obezbedila prekvalifikaciju.

Danska prose~na plata je tri hiqade evra. Toliko, recimo, dobija radnik u najve}oj evropskoj klanici “Danskoj kruni”, dok se na zarade menaxera na hiqadarke dodaju nule. Elem, to je zemqa sa najvi{im radnim standardom, najboqim platama, najkra}im radnim vremenom i najja~im sindikatima u EU. Iako je formalno monarhija na ~elu dr`ave, izvr{na vlast je u rukama premijera i kabineta ministara. Zakonodavnu vlast ~ine vlada i parlament u kojem sedi do 180 ~lanova. Me|u parlamentarcima sedi i kraqica, ali premda

je itekako jaka figura i ima pravo glasa – na izborima se ne opredequje ni za koga. Poslu{asmo jo{ koju re~ o demokratiji sa jasnim zakonima, politi~arima koji ne znaju za li~ni ve} samo op{ti interes. I zapitasmo se ko je bio vi{e za~u|en: na{i doma}ini u Parlamentu kada smo ih upitali da li zaista u Danskoj nema korupcije, ili mi kada su nas umesto odgovora – tek pogledali. Primer gra|anske slobode o kojoj smo netom divanili do~eka nas na izlazu: u dvori{tu su se vijorile zastave duginih boja, quqali su se u sneg zabodeni transparenti “Pe a ce on Earth”. Qudi su se smejali...

Ali, na pravo samoupravno dru{tvo izidano na temeqima devize da svaki pojedinac ima odgovornost za boqitak cele zajednice, nai|osmo tek drugi dan, na drugoj strani kanala, kojima je sav grad prepleten. U potrazi za buvqakom i u nadi da }emo na wihovoj najlon pijaci mo`da prona}i koji komad ~uvenog “Rojal Kopenhagena”, tawiri} ili {oqicu barem, nai|osmo na neke sasvim druga~ije tezge. Gotovo u srcu Kopenhagena – Kristijaniji, dr`avi u dr`avi.

Na tim prazni~no ukra{enim tezgama pod vedrim nebom, u slobodnoj prodaji, bilo je ne{to druga~ijih kerafeka: ha{i{a, marihuane, svog mogu}eg pribora za duvawe. I pokoja majica, bex, torba, razglednica sa svim {arenilom, cve}em i suncem, kakva Kristijanija i jeste. Bilo je prepodne, pa je tek nekolicina stanovnika ove,

@ivopisi ulaz znak je da ste u{li u skandinavsku hipi komunu

mo`da posledwe hipi komune u ~i wihovim ulicama jer to zna~i Evropi, otvorilo tezge. Bo`i} je da je neko ne{to ukrao. Dani su pa zato, ina~e market se otvara ovde mirni, ali, reko{e nam staposle dva ili tek od pet popodne. rosedeoci, zna biti i policijskih Znak da ste u{li u ovu dr`avu je racija, nakon sumwi da se, osim `ivopisna, simboli~no oslikana Kristijanijinim zakonom dozvoku}a, a takvi zidovi krase i staru qenih lakih droga, ovde mo`e pakasarnu u kojoj je ova zajednica i zariti i te`a roba. Ina~e, cene u nastala, po~etkom sedamdesetih. ovda{wim kafi}ima, zanatskim Deset sati ujutru za mnoge sta- radwama i galerijama su, kao u cenovnike Kristijanije je sabah zo- loj Danskoj paprene, nepojmqive ra, ali ima i sa stanovi{ta srponih koji i u ta skih prose~nih zaNa prazni~no doba vredno rade rada. Ipak, neki od – osnovna priukra{enim tezgama nas odlu~i{e da pavredna delatnost zare poneku sitnicu ne{to druga~ije je recikla`a, a jer kroz nov~ane tokerefeke: ha{i{, proizvodi se i kove ove dr`ave temarihuana... pivo u lokalnoj ~e doma}a valuta pivari. Gotovo ali i danska kruna, hiqadu qudi `iprimaju se i kartivi u ovoj dr`avi samoodr`ivim ce, pa na~in pla}awa nije prona~inom. Kristijanija ima svoju blem. Ali, na dobrom delu “autenzastavu i novac, ~ak i svoje po- ti~nih, recikliranih, rukom ra{tanske marke. Ima i penzioni |enih suvenira” pisalo je Ma de in sistem, a prihodi dobrim delom Chi na, te odustadosmo i od kupovidolaze i od turizma koji dobrano ne i od istra`ivawa Kristijaninapuni i buxet Kopenhagena i dr- je. Ipak, radoznalost nam ne dade `ave Kristijanije, u dr`avi Dan- mira pa se vratismo i predve~e. skoj. Automobili ovde nisu dozvo- Na na{e razo~arewe, mra~ni sati qeni, osim kada je re~ o hitnim ipak ne ulivaju poverewe. U kafislu~ajevima. Jedan od brendova }ima i na ulicama hipi oaze najKristijanije, tako|e, je bicikl. mawe je domicilnih hipika, a Ali, ovde ima drugo zna~ewe i mnogo vi{e gostiju koji o~ito vrednost – stanovnici ove komune znaju da preteruju kada pazare na ga prave, recikliraju}i otpad, pa tezgama ove komune. ga onda izvoze, to jest prodaju van Dok smo se vra}ali u “obi~an” “dr`avne granice”, preko kanala, Kopenhagen svetla u zgradama su u Kopenhagen, ili pak druge delo- se gasila. S brodi}a nanizanih ve Danske. niz kanale danske Venecije sijale U Kristijaniji ne vole foto- su samo bo`i}ne girlande. grafisawe, ne vole ni kada se trn Sla|ana Glu{~evi}

SLU^AJNI GASTARBAJTERSKI SUSRET: ALEKSANDAR RANKOVI] ILI ISPOVEST STATISTE U NEMA^KIM FILMOVIMA

S Novosa|ankom na porno kastingu ogla bi se snimiti komi~na epizoda po do`ivqajima na{eg ~oveka u Minhenu, Aleksandra Rankovi}a (35) u nema~koj „proizvodwi snova“. Za tri godine statirao je u skoro petnaestak serija i filmova, a naj~e{}e se pojavqivao u viskokobuxetnim tinejxerskim komedijama i krimi}ima, koje su snimali nacionalna televizija ARD, “Bavarija film” i “Proziben”.

Tako je u hit seriji „Zabrawena qubav” bio zaqubqeni student, i rola mu nije te{ko pala jer se qubio sa devojkom na @elezni~koj stanici, kao ni u “Drskim curicama” gde se zaigrao disko udvara~a s ~a{om u ruci. Trka za kastinzima, kada je u niskom startu ~itava armija igra~a koja na pozornici tra`i svoju {ansu, ima nepredvidqive obrte, ali i iznena|ewa.

Jednom prilikom je zalutao u agenciju u kojoj su tra`ili glumce, ali posebne, u stilu “ih libe dih”. Pravac u jedan od punktova razvijene doj~e porno industrije, ali u ~ekaonici nije bio usamqeni “na{e gore list”.

– Nikada ne}u zaboraviti taj dan kada sam u potrazi za poslom, zalutao u tu porno agenciju i tamo sreo jednu Novosa|anku. U novinama sam pro~itao oglas u kom je pisalo “agencija tra`i mlade, a punoletne glumice i glumce za snimawe filmova“. Oti{ao sam na datu adresu, u taj studio, ~ije ime nisu naveli, i sekretarici rekao da dolazim povodom oglasa. Ona me je odmerila i rekla da sam vero-

M

vatno zalutao, jer tra`e porno glumce. Bio sam zate~en, ali je ona onda izvadila kataloge i ipak mi ponudila anga`man, obja{wavaju}i da u porno industriji mogu daleko vi{e da zaradim. Po{to nisam bio zainteresovan, nije vi{e pri~ala o honoraru, pa ni ne znam koliko sam mogao da inkasiram.

Iza{ao sam iz wenog ofisa i u ~ekaonici ~uo kako jedna devojka, u mini}u i s velikom dekolteom, telefonira na ~istom srpskom. Rekla je: „Ej, ne mogu sad da pri~am, ~ekam red u banci. U Novi Sad sti`em pred Novu godinu, ~u}emo se,

poslio, po povratku iz kancelarije svoj automobil zatekao je izlepqen `enskim ulo{cima.

– U sme{noj reklami o higijenskim ulo{cima pri~ao sam kako savremen mu{karac treba da nosi ulo{ke, da je od sada do{ao kraj bespotrebnog prqawa doweg ve{a posle kratke nu`de. Hvali sam novi proizvod koji odr`ava ~isto}u ga}ica, obja{wavaju}i da je dovoqno na mu{kost samo navu}i ulo`ak u obliku kapice. Taj TV ske~ uradio sam par meseci pre nego {to sam se zaposlio, i zaboravio na wega. A onda su ga

Horor bolni~kih dana O danima koje je pro{log meseca proveo u beogradskom Urgentnom centru, nakon operacije zbog iznenadnog pucawa `u~ne kese, ka`e da se mo`e snimiti horor film. Sre}om, nakon nekoliko dana, i to zbog nedostatka odgovaraju}ih lekova, iz Beograda je prevezen bolni~kim avionom u Minhen.

– [okiran sam nequbazno{}u prema pacijentima, kako lekara, tako i medicinskog osobqa, ali i u kakvom je bolnica stawu. Nisam mogao da verujem da jo{ uvek koriste razne instrumente i aparaturu, koje sam u Minhenu video samo u Muzeju medicinske opreme, gde su stigli pre trideset i vi{e godina. Nisu mi dali ~ak ni jastuk, a vodu su mi doneli u plasti~noj ~a{i od jogurta, koja je upotrebqavana i prana ko zna koliko puta. Oti{ao sam odatle jer sam osiguranik ADAK-a, pa su poslali avion s bolni~kim krevetima i lekarima iz Istanbula u Beograd, kako bi me dovezli u Minhen. Osigurawe je za to platilo 14.000 evra. Savr{eno iskustvo za neki novi podvig statiste, a mo`da i epizodiste – ispri~ao je Rankovi}. javi}u se, pozdrav.“. Pravio sam se da nisam razumeo i – oti{ao...

Zbog jednog snimqenog ske~a, koji su emitovali nakon {to se za-

emitovali. Sutradan, kada sam iza{ao iz biroa, zatekao sam kola oblepqena `enskim ulo{cima...

Aleksandar Rankovi}

Kako mi Aleksandar obja{wava, nakratko je prestao da statira nakon {to se, po zavr{etku Vi{e trgova~ke {kole, zaposlio kao kwigovo|a u policiji rodnog Minhena, u kome su se roditeqi gastarbajterski nastanili 70-tih godina pro{log veka kada su mnogi Jugovi}i pohrlili u “doj~e marka raj”. No, u me|uvremenu je, zbog lo{eg zdravstvenog stawa, oti{ao u penziju, pa sada, kako ka`e, ima mnogo slobodnog vremena i razmi{qa o novim anga`manima u 2013. godini. Prva qubav ni za wega zaborava nema.

– Filmovi su me privla~ili od malih nogu. @eleo sam da se oku{am kao glumac bar u sporednim ulogama, ali i da zaradim pare. I ova medaqa ima dve strane, ali kako da zaboravim onu boqu...

Najvi{e mu se, ina~e, posre}ilo u seriji „Zabrawena qubav”, u kojoj se pojavio u ulozi studenta u {est epizoda i ke{irao 2.500 tada{wih nema~kih maraka.

– Imao sam malu konverzaciju s jednim od glavnih glumaca, a ona se sastojala od pozdrava i kratkog }askawa o ispitu, kwigama, ogovarawu profesora... Na sva dosada{wa snimawa iza{ao sam vi{e od sto puta. Kada bi u pozadini samo sedeo ili pro{ao u kadru, dobijao sam male honorare, svega 50, najvi{e 250 evra. Bilo je super kada snimawe traje po nekoliko dana, a dnevno nam pla}aju po sto ili dvesta evra...

Najte`e mu je, ka`e, padalo vi{esatno ~ekawe za izlazak ispred kamere, dugo stajawe tokom hladnih dana u letwoj ode}i, ili zimskoj kad zvezda upe~e. Prvi anga`man dobio je sa {esnaest godina u filmu “Prva godina bebe”. U we-

mu je stajao u gomili iza glavnih aktera na jezeru i zblanuto posmatrao kako se sva|aju zbog bebe. Posle je usledila serija „Iznad oblaka“, u kojoj je bio student Muzi~ke {kole, pa “U{i Glas”, u kojoj je bio |ak, a onda krimi serijali “Ponovo ukqu~eni” i ”Na{a policija“, u kojoj je vozio stari “mercedes”, dok je policija nekog besomu~no jurila. Nekih naslova ne mo`e da se seti, ali, kako ka`e, nikada ne}e zaboraviti pomenuti anga`man u “Mestu zlo~ina” u kome je bio le{.

– Na{minkali su me da izgledam kao mrtvac, {to ble|e, dodali malo krvi i stavili na pod da le`im. Odradio sam svog mrtvaca i oti{ao. I onda emitovawe. [okirao sam se kad sam video da je serija zapravo snimqena kako bi se Srbi predstavili kao najsvirepije ubice, silovateqi, a protagonisti su govorili jasnim hrvatskim akcentom. Na snimawe sam oti{ao na poziv iz agencije, ne znaju}i kakav je scenario...

Iskustvo ga je ka`e nau~ilo da se ubudu}e boqe raspita i vodi ra~una da ne u~estvuje u onim projektima “koji imaju iskrivqenu ideologiju”.

– Jesam ro|en u Nema~koj, ali vaspitan u tradiciji da se ne kupuje sve i ne prodaje za evro. I voleo bih da najzad dobijem {ansu i u srpskom filmu ili seriji, jer {ta }e{ lep{e nego biti, makar i mali deo, kinematografiji svoje postojbine. n Vladimir \uri~i}

Novosadska nedeqa30.decembar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NO VO SA \A NI NE PRO PU [TA JU FILM SKE HI TO VE

Danas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.30), „Razbija~ Ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20.10), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45, 16, 16.15, 17.45, 19, 19.30, 21, 21.35, 22.15, 22.40), „Pijev `ivot” (12, 15.30, 19.15, 20), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 14.20, 18.15), „Kad svane dan” (22.25).

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju.

Bo `i} ni kon cert Bo `i} ni kon cert u or ga ni za ci ji Hr vat skog kul tur nog por svjet nog dru {tva „Je la ~i}” iz Pe tro vra di na bi }e odr `an ve ~e ras od 19 sa ti u cr kvi Ime na Ma ri ji na. U pro gra mu na stu pa ju Me {o vi ti pe va~ ki zbor, so pra ni Etel Ko ~i i Zo ri ca Be li} i or gu qa{ Pe tar Pi fat.

Z. Ml.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7 do 10 ~a so va In du strij ska ku hi wa, ve {e raj, ho tel „Voj vo di na”, „Are na”, „Po drum”. Fu tog: od 9 do 12 ~a so va pred u ze }a „Ga vri}”, „Tu pa wac”, `i vi nar ska far ma, „Ja wa Fu tog”, „Maj ki}”, [u ma rov sa la{, Eko no mi ja, Crp ka DTD, „Oba dov”.

„STI LOS ART” I „DNEV NIK” DA RU JU

„Slu ~aj ubi je nog aten ta to ra” Iz d a v a~ k a ku } a „Sti l os Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da riva }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Slu ~aj ubi je nog aten t a t o r a” auto r a Lu ~ a n a Ma ro kua. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16.30 do 16.35 sa ti na broj te le fo na 528-765. ^i ta o ci kwi ge mo gu da pre u zmu u pro d av n i c i „Sti l o s a” u Je vrej skoj 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va.

Ro m an „Slu ~ aj ubi j e n og aten ta to ra„ je uz bu dqiv i maj stor s ki is p ri p o v e d an isto rij s ki tri l er, za s no v an na isti ni tim isto rij skim ~i we ni c a m a, ve { to ukom p o n o v an ka ko bi sa ~u vao pa `wu ~i ta la c a od pr v e do po s led w e stra ne.

Go di na je 1934. Dvo ji ca po li ca ja ca, Eupre mio Ka ru e co i Lu ~a no Se ra, vo de is tra gu o ubi stvu iz ve snog usta {e, ko ji je pro na |en mr tav u svom sta nu u Ri mu. Tra go vi vo de do ot kri }a pla no va za ubi stvo kra -

hronika

qa Alek san dra, ko ga hr vat ski na ci o na li sti sma tra ju naj ve }om pre pre kom za ne za vi snost Hr vat ske.

Wi ho voj is tra zi se pri kqu ~u je i {ef po li ci je, ko ji od svog taj n og iz v o r a, ina ~ e svima po zna tog pred stav ni ka anti f a { i s ti~ k e po l i t i~ k e emi gra ci je u Pa ri zu, do bi ja gru b e obri s e te r o r i s ti~ k e za ve re.

A. L.

V REMEPLOV

Tu `i li ne sa ve sne za na tli je Ma gi stra tu Ven ce slav Tur gut, sta re {i na ka to li~ ke cr kve u No vom Sa du, oba ve stio je Ma gi strat 30. de cem bra 1811. go di ne da za na tli je za ne ma ru ju svo ju pr vu du `nost: da sla ve ime bo` je! ^ak i ne do la ze na ~e ti ri oba ve zne ve li ke mi se. Za to je za tra `io da ko me sa ri svih ce ho va opo me nu sve ne sa ve sne maj sto re, {ta tre ba da ~i ne, a we mu „da pro ka `u one ko ji svo je oba ve ze iz vr ga va ju ru glu, da bi ih brat ski do zvao pa me ti”. A ako to ne bi po mo glo, on bi ta kve gre {ni ke pri ja vio vla sti ma kao „ne re li gi o zne”. A one „ve} zna ju {ta im je sa ta kvi ma ~i ni ti”.

N. C .

saHRanE Na Gor wem sta rom gro bqu u Fu to gu da nas u 11 sa ti bi }e sa hra we na Borka Ra de ta [tr bac (1929), a na cen tral nom gro bqu u istom me stu u 13 sa ti Mi le va Du {a na Ka ~a ven da (1950).

„Ho bit” pu ni „Are ni ne” sa le Su de }i pre ma re do vi ma ko ji se sva ki dan mo gu za te }i u „Are ni si ne pleks”, bi o skop pred sta vqa kva li tet nu za ba vu. Naj ve }i „kri vac„ za gu `vu je de fi ni tiv no „Ho bit” ko ji je tre nut no naj ak tu el ni ji, igra u naj vi {e sa la i ima naj vi {e ter mi na.

- Ve ru je mo da }e se in te re so va we pro du `i ti bar na jo{ dva me se ca, jer ko li ko smo pri me ti li svi gra |a ni iz No vog Sa da, ali i oko li ne `e le da ga po gle da ju. Po tra `wa za kar ta ma je i da qe ogrom na, hol „Are ne” je ~ak i u ju tar wim ~a so vi ma pun. ^ak mi sli mo da je za we ga naj ve }e in te re so va we ove go di ne iako naj kra }e igra - re kla je PR bi o sko pa „Are ni si ne pleks” Je le na Ga le tin.

Ovu go di nu su obe le `i li do ma }i fil mo vi -”[e {ir Ko ste Vu ji }a”, „Vir”, „Ar ti qe ro” i „Led”, a naj mla |i su bi li naj vi {e odu {e vqe ni „Le de nim do bom 4”, dok je tre nut no naj po pu lar ni ji „Ho tel Tran sil va ni ja”. [to se ti ~e fil mo va za ti nej -

Fo to: R. Hayi}

xe re trag su osta vi li „Su mrak sa ga: pra sko zor je” i „@e lim te”.

Naj sta ri ji su gra |a ni su se vi {e opre de qi va li za do ma }e fil mo ve ko jih je bi lo ~ak ~e ti ri u isto vre me na re per to a ru.

- Od ve }ih na slo va u 2013. go di ni nas o~e ku ju „Ana Ka re wi na”, ko ja sti `e 24. ja nu a ra i „Jad ni ci” ~i ja }e pre mi je ra bi ti kra jem fe bru a ra. Bi }e i fil mo va sa bo `i} nom te ma ti -

kom ko ji }e usko ro po ~e ti da se pri ka zu ju, a bi o skop }e ra di ti pu nom pa rom svim da ni ma osim 31. de cem bra - ka `e Ga le tin. Film ko ji bi smo de fi ni tiv no pre po ru ~i li je ste „Pi jev `i vot” i na da mo se da }e No vo sa |a ni pre po zna ti we gov kva li tet.

Ce ne ula zni ca za 2d fil mo ve rad nim da ni ma se kre }u od 280 do 330 di na ra, {to za vi si od ter mi na, dok vi ken dom ce na kar te iz no si 350 di na ra. Ula zni ce za 3d fil mo ve rad nim da ni ma ko {ta ju od 400 do 450 di na ra, a vi ken dom i do 480 di na ra.

- Za pra zni ke ne }e se me wa ti ce ne ka ra ta. I da qe va `e svi po pu sti za gra |a ne. Stu den ti po ne deq kom i sre dom na in deks do bi ja ju po pust od 50 di na ra, dok je utor kom he pi aur i kar te su jef ti ni je do 100 di na ra. Na rav no po red na {ih sa la gra |a ni mo gu da pro ve du vre me i u na {em ka fi }u gde sa bi ra ju uti ske sa pro jek ci je i gde sa kar tom do bi ja ju 20 od sto po pu sta na pi }e ka `e Ga le tin.

A. Var ga

OD BI JE NA TU @BA GRA DA PRO TIV SAJ MA

No vi Sad tra `i svo je pred Pri vred nim su dom Grad No vi Sad su tra }e pod ne ti `al bu Pri vred nom su du u No vom Sa du, jer je ovaj sud od bio zah tev Gra da da se u No vosad ski sa jam uve du pri vre me ne me re, iz ja vi la je {e fi ca ka bi ne ta gra do na ~el ni ka No vog Sa da Mi lo {a Vu ~e vi }a, Na da Ko bac.

Pri vred ni sud je u obra zlo `e wu na veo da se za uvo |e we pri vre me nih me ra ni su ste kli uslo vi pre ma Za ko nu o pri vred nim dru {tvi ma. Ka ko sto ji jo{ u obra zlo `e wu, Sa jam ni je po slo vao sa gu bit kom ni ti je ve li ki du `nik.

Pred sed nik Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re „No vi Sad”Dra gan Lu ka~ ko ga je Grad u tu `bi pro tiv Saj ma na veo, da bi u slu ~a ju uvo |e wa pri vre me nih me ra bio pred stav nik grad skog ka pi ta la, ju ~e ni je `e leo da da je iz ja ve. Lu ka~ je je dan od kan di da ta Gra da za no vog di rek to ra No vo sad skog saj ma. Ma da se u jav no sti spo mi we i ste ~aj ni

uprav nik De jan To ma {e vi} i kan di dat PO SPS Slo do ban Cvet ko vi}.

Grad je, pod se }a mo, pre de se tak da na, tu `io Uprav ni od bor Saj ma, po {to je dva pu ta od bio da za ka `e van red nu Skup {ti nu ak ci o na ra, na ko joj bi se sme ni li do sa da {wi or ga ni upra vqa wa pred u ze }a i iza bra li no vi. Pre ma po da ci ma Cen tral nog re gi stra har ti ja od vred no sti Grad ima 22,5 od sto ak ci ja Saj ma, ma li ak ci o na ri 11 od sto, dok je naj ve }i ak ci o nar dr `a va - 42,3 od sto. Na saj tu Cen tral nog re gi stra se na vo di da naj ve }i broj gla so va za Skup {ti nu ak ci o na ra ima Grad, pa ma li ak ci o na ri.

Dr `a va se ne po mi we.

Pred sed nik Uprav nog odo bra No vo sad skog saj ma Pre drag Za gor ~i} re kao je ju ~e, da je ~uo za od lu ku su da, ali da je for mal no ni je jo{ vi deo.

- Sud ska od lu ka je o~e ki va na, jer Sa jam po slu je bo qe ne go ika da. Ni u 2012. go di ni,

a ni na po ~et ku 2013. ne }e se uzi ma ti krat ko ro ~an kre dit za odr `a va we te ku }e li kvid no sti, {to je bi la prak sa pred u ze }a u ra ni jim go di na ma - iz ja vio je Za gor ~i} i do dao da je Pri vred ni sud u od lu ci na veo da No vo sad ski sa jam u skla du sa Sta tu tom pred u ze }a u ro ku od tri me se ca tre ba da iza be re Nad zor ni od bor.

Ma li ak ci o na ri upu ti li su u pe tak pro test no pi smo gra do na ~el ni ku No vog Sa da Mi lo {u Vu ~e vi }u u ko jem grad skoj vla sti za ne ma ru ju {to ig no ri {u Udru `e we ma lih ak ci o na ra i {to su is hi tre no u{li u sud ski spor sa No vo sad skim saj mom. Pred sed nik Udru `e wa ma lih ak ci o na ra Spa so je Bje li ca iz ja vio je ju ~e, da je od lu ka su da is prav na. Bje li ca je pozvao Grad da uko li ko za i sta `e li pro mene u pred u ze }u, sa zo ve van red nu Skup {ti nu ak ci o na ra u do go vo ru sa ma lim akci o na ri ma.

Z. De li}

[TA SU PO LI TI ^A RI PO @E LE LI SU GRA \A NI MA ZA NO VU GO DI NU

Pr vo zdra vqe, a on da...

- @e lim da se No vo sa |a ni ma ostva re sno vi, da ono {to ni su us pe li da ura de ove, u~i ne u 2013. go di ni i pre sve ga do bro zdra vqe wi ma i wi ho vim uku }a ni ma - iz ja vio je gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} ~e sti ta ju }i gra |a ni ma pra zni ke.

U ovoj ~e stit ki mo gu da se sa ` mu i `e q a svih dru g ih grad skih po li ti ~a ra, ko ji su svo jim su gra |a ni ma pre sve ga po `e le li ono o ~e mu se naj ma we raz mi {qa dok se ne iz gu bi - zdra vqe. Na dru gom me stu sle de li~ ni uspeh i sre }a, {to bi u zna ku jed na ko sti tre ba lo vaq da zna ~i ti i ka kva sred stva, {to na rod ka `e - pa re.

Pred sed nik Grad skog od bo ra opo zi ci o ne Srp ske ra di kal ne stran ke \u ra| Jak {i} zdra vqu i sre }i do dao je i „slo gu, be ri }et sva ki u te {kim vre me ni ma ko je `i vi mo, te qu di ma No vog Sa da, Po kra ji ne i dr `a ve po vra tak Vo ji sla va [e {e qa iz Ha ga”.

We go va opo zi ci o na ko le gi ni ca iz Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Jer kov po `e le la je da „opet `i vi mo u glav nom gra du Voj vo di ne ko ji }e funk ci o ni sa ti do bro i bi ti cen tar pri vre de i le pog `ivo ta”.

- @e lim da sva ka go di na ko ju pro |e mo osta vi ne {to u na ma, a da svo ja is ku stva i zna wa ko je smo ste kli pre ba ci mo u na -

do la ze }u ka ko bi nam bi lo bo qe. Tre ba nam po zi tiv ne ener gi je i za jed ni~ ki trud da su tra grad bu de bo qe me sto za `i vot - po `e leo je pred sed nik Skup {ti ne gra da Si ni {a Se vi}.

We gov sta na~ ki ko le ga iz So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi -

- Vo leo bih da grad pri bli `i mo onom {to za slu `u je, da bu de pri vred ni i na u~ ni cen tar i pre sto ni ca kul tu re kva li tet na za `i vot - ka `e pred sed nik Iz vr {nog od bo ra GO De mo krat ske stran ke Veq ko Kr sto no {i}.

Obez be di ti si gur ni ju bu du} nost Pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ko Fi li po vi} ~esti tao je su gra |a ni ma i pri ja te qi ma Kar lo va ca No vu 2013. go di nu, po `e lev {i im do bro zdra vqe, mno go sre }e i uspe ha. „Nig de se, vaq da, kao u Srem skim Kar lov ci ma s ta kvim po no som ne go vo ri o pro {lo sti i nig de se ta kvom pa `wom ne vred nu je ono {to se da nas ra di. Jo{ jed nom po tvr |e no po ve re we Kar lov ~a na shva tio sam kao oba ve zu da ~u va mo sve {to su ge ne ra ci je pre nas u~i ni le u Kar lov ci ma, ali, pre sve ga, da no vim ge ne ra ci ja ma obez be di mo si gur nu i sre} nu bu du} nost. I to }e bi ti glav ni za da tak u No voj go di ni. Za vr {i }e mo za po ~e to i po ~e ti da gra di mo no vo. Sve ono {to nam ne do sta je da bi nam `i vot bio hu ma ni ji i lep {i„, sto ji u Fi li po vi }e voj ~e stit ki.

Z. Ml. je Ra do mir Da be ti} `e qu za do brim zdra vqem oprav dao je i ~i we ni com da je da nas „te {ko do }i do dok to ra pre ko kol cen tra”. ^lan Rom s ke de m o k rat s ke stran ke To mi slav Bo kan sa ve tu je gra |a ne da bu du „od me re ni i ume re ni” u vre me ni ma te{kim, a ne ka da {wi gra do na ~ el n ik Igor Pa v li ~ i} poru ~ u j e No v o s a | a n i m a „da ve ru ju u se be”.

^la n i c a pred s ed n i { tva Srp skog po kre ta ob no ve Bran ka Be `a nov vo le la bi da se u na red noj go di ni vra ti mo onim „sta rim no vo sad skim ma ni ri ma po put u~ ti vo sti, qu ba zno sti i to le ran ci je„.

Za m e n ik gra d o n a ~ el n i k a Bor ko Ili} se na da da }e mo od gra da na pra vi ti bo qe me sto za `i vot.

A. La tas

Van red ni auto bu si iza po no }i Auto bu si grad skog pre vo zni ka su tra }e vo zi ti po uobi ~a je nom re du vo `we za rad ni dan, ali }e po po tre bi pre voz bi ti po ja ~an pre ma cen tru gra da. Zglob ni auto bu si na li ni ji 7 re dov no }e sa o bra }a ti su tra iza po no }i. Po la sa ta po sle 24 ~a sa bi }e uved ni van red ni po la sci na sva kih 30 mi nu ta iz cen tra pre ma De te li na ri, Pe tro va ra di nu, No vom na se qu, Kli si, Li ma nu 4 i Te le pu.

Auto bu si na li ni ja ma 1, 3 (pre ma De te li na ri) i 8 po la zi }e is pred Rob ne ku }e „Ba zar”. Po ~et na sta ni ca za auto bu se na li ni ja ma 2, 12 i 3 (za Pe tro va ra din) bi }e u [a fa ri ko voj uli ci.

Iz cen tra pre ma li ma nu 4 tra som „~e tvor ke” i}i }e na sva kih 30 mi nu ta auto bu si Li man 4 `e le zni~ ka sta ni ca.

U pri grad skom pre vo zu u 1.15 ~a so va zglob ni auto bu si pre vo zi }e put ni ke za Ko viq, Be ge~, Te me rin i Ste pa no vi }e vo.

Grad ski i pri grad ski auto bu si }e u uto rak, 1. ja nu a ra i u sre du, 2. ja nu a ra sa o bra }a ti po pra zni ~om re du vo `we.Me se~ ne mar ki ce za ja nu ar mo }i }e da se ku pe u uto rak, 1. ja nu a ra u [a fa ri ko voj uli ci i na @e le zni~ koj sta ni ci, od 8 do 15 ~a so va. U sre du, 2. ja nu a ra bi }e otvo re ni ki o sci u [a fa ri ko voj uli ci od 8 do 15, kod `e le zni~ ke sta ni ce od 6 do 13 i kod Fu to {ke pi ja ce od 13 do 20 ~a so va.

Z. De li}

novosadska hronika

dnevnik

U ZBIRCI STRANE UMETNOSTI MUZEJA GRADA

po de san za igru, ona svo jim iz gle dom uslo vqa va pro ces ma {ta wa.

Igra~ ke za slu `u ju ve }u pa `wu od one ko ja im je do sa da po kla wa na, ne sa mo zbog svo je for me, ko ja ima po seb nu dra` i ko ja je u sva ko me ko ih je u de tiw stvu imao osta vi la dra go ce nu po u ku i pri jat nu uspo me nu, ve} i za to {to

one pred sta vqa ju deo bo ga te kul tur ne ba {ti ne sve ta- re kla je autor ka iz lo `be mu zej ski sa vet nik Ve sna Ne deq ko vi} An ge lov ska.

Iz lo `e ne igra~ ke su, u naj ve }em bro ju u do brom sta wu, a do brim de lom ima ju ori gi nal ne fa bri~ ke ku ti je. Pro iz ve de ne su u za nat skim i in du strij skim ra di o ni ca ma od raz li ~i tih ma te ri ja la- por ce la na, li ma, me ta la, tek sti la, dr ve ta, gu me i sin te ti~ kih ma te ri ja la. Ta ko zva ne me ka ne igra~ ke is pu we ne su sla mom i ot pa ci ma tka ni na.

Ve li ki deo zbir ke pred sta vqa ju me ha ni~ ke igra~ ke ko je se po kre }u sat nim me ha ni zmom na na vi ja we ili frik ci o no, kao i elek tri~ nim po go nom na ba te ri je. Ti po lo gi ja zbir ke je ura |e na pre ma gru pa ma pred me ta na lut ke, po ku} stvo i po su |e, sa o bra }aj, ju na ke cr ta nih fil mo va, rad na vo zi la i ma {i ne, sve mir ske, voj ne igra~ ke i oru` je, di dak ti~ ke, edu ka tiv ne i kon struk tiv ne igra~ ke, dru {tve ne igre,

USPE[NE KARLOV^ANKE: JANA I JOVANA [OLAJA

Uz let u svet mo de pre ko Fej sbu ka Obra zo va ne, vred ne, uspe {ne, kre a tiv ne, am bi ci o zne i zna ju {ta ho }e. Ova ko bi se u naj kra }em mo gle opi sa ti se stre Ja na i Jo va na [o la ja iz Srem skih Kar lo va ca. Za se stre [o la ja, ko je `i ve na kra ju Vi no gra dar ske uli ce u Kar lov ci ma, ve }i na wi ho vih su gra |a na ni je ~u la, ali su one za hva qu ju }i dru {tve noj mre `i Fej sbuk na da le ko po zna te. A po zna te su u ve li koj me ri zbog onog ~i me se ba ve. Wih dve po sled wih ne ko li ko go di na kre i ra ju i {i ju uglav nom `en sku gar de ro bu, ma da su od ne dav no po ~e le da „iz ba cu ju” i mu {ke odev ne pred me te, ko ji do ku pa ca do la ze pre ko po pu lar nog „fej sa”.

- Za sa da pro da je mo pre ko Fej sbu ka, {to se po ka za lo kao od li~ na re kla ma - ka `e mla |a se stra [o la ja, Jo va na. - Qu di ko ji po ka `u in te re so va we za ne ki od mo de la, do |u kod nas da ga pre u zmu. Oni ma ko ji ni su iz No vog Sa da, po {a qe mo po {tom. Kup ci sa stra ne po {tom i pla }a ju ono

{to ku pe. Usko ro pla ni ra mo da otvo ri mo mod ni stu dio ili ate qe. Svi nas pi ta ju da li mi sli mo da se ti me ba vi mo u bu du} no -

sti, a mi od go va ra mo da bi smo tra `i le po sao u na {oj stru ci da nas to in te re su je vi {e od ovo ga.

Ja na i Jo va na za vr {i le su gra fi~ ko in `e wer stvo i di zajn na No vo sad skom uni ver zi te tu. Ka `u da su od ma lih no gu se bi {i le po ne {to, a on da su na na go vor bli skih qu di, po ~e le to da ra de i dru gi ma. Kre nu le su ozbiq ni je da se ba ve mo dom 2009. go di ne i to s ku pa }im ko sti mi ma, za ko je va `i mi {qe we da ni su ni ma lo la ki za iz ra du.

- Pr va ko lek ci ja ku pa }ih se

Ja na i Jo va na [o la ja

raz gra bi la - ka `e Jo va na. - Te iste go di ne smo ura di le i dru gi deo ko lek ci je ku pa }ih ko sti ma i to nam je isto ta ko do bro pro {lo. Vre me nom smo po ~e le da ra di mo i dru ge `en ske let we odev ne pred me te. Sa da ra di mo i zim sku ko lek ci ju. Kup ci su za do voq ni, i {to je naj va `ni je, sve pro da mo.

Po Jo va ni nim re ~i ma, taj na wi ho vog uspe ha le `i u vi zi ji ko ju ima ju i hra bro sti da je spro ve du. Za ono {to smi sle, si gur ne su da }e na i }i na do bar pri jem kod po ten ci jal nih ku pa ca i, ka ko ka `u, ni je se de si lo da po gre {e. Ono {to su se bi po sta vi le kao im pe ra tiv je ste da wi ho ve kre a ci je bu du dru ga ~i je od sve ga osta -

log {to se na na {oj mod n oj sce n i mo ` e vi de ti.

- Ima mo dru ga ~i ji stil, to je, ka ko bih ga na z va l a, ur b a n i fa zon, ko ji se qu di ma svi |a - pri ~a Jo va na.

- Po go to vo su do bro pri h va } e n i ku p a } i ko s ti m i, ko j i vi { e slu `e za po zi ra we i {et wu. To ga kod nas u Sr bi ji ba{ i ne ma.

Znam da di zaj ner ka iz Tur s ke Iva n a Sert ra di na ta kav na ~in ku pa }e, ali sam to vi de la ka sni je. Mi se jed no stav no pro na la zi mo u mo di i to vo li mo da ra di mo. Ne ka ko se sve sklo pi lo i ide nam.

Po vre me no se ba ve i iz ra dom ele gant ni jih mo de la, ali za to sa d a uglav n om ne m a j u vre me na. Ka da ima ju pu no po sla pri mo ra ne su da an ga `u ju `e ne da im po mog nu. Ka ko ko ju ko lek ci ju za vr {e, Ja na i Jo va na „oka ~ e” fo t o g ra f i j e na Fej sbuk i ta ko je pro mo vi {u.

Fo to gra fi sa we mo de la ko je no se wi ho ve po zna ni ce ne pre pu {ta ju slu ~a ju, ta ko da i fo to gra fi je kao i sa mi odev ni pred me ti pred sta vqa ju po se ban umet ni~ ki iz raz. Do sa da su ima le tri pre zen ta ci je svo jih mo de la u klu bu „Mu zej„, a pla ni ra ju i re vi je ka da otvo re ate qe.

Z. Milosavqevi}

21

ZA OSOBE SA INVALIDITETOM

^a rob ni svet igra ~a ka Na iz lo `bi „Zbir ka igra ~a ka @eq ka Kom ne ni }a“ u Zbir ci stra ne umet no sti Mu ze ja gra da, No vo sa |a ni do 20. ja nu a ra mo gu da po gle da ju vi {e od 650 igra ~a ka, ko je da ti ra ju od 1870. go di ne. Zbir ka pred sta vqa deo svet ske ba {ti ne igra ~a ka, pro iz ve de ne u za nat skim i in du strij skim ra di o ni ca ma, a pri pa da le su de ci na te ri to ri ji Sr bi je. Igra~ ke su sti za le iz svih de lo va sve ta, a naj vi {e iz Evro pe, Ja pa na, Ru si je i Ame ri ke.

- Naj sta ri ja lut ka iz 1870. go di ne je na pra vqe na od tek sti la, li ce i ru ke su od ve o ma fi nog por ce la na, a o~i od sta kla. Ha qi na je iz ra |e na od svi le, dok su ukra si od {e }e ra. @e le la sam da uka `em, za jed no sa @eq kom Kom ne ni }em da igra~ ke ni su sa mo pred me ti, jer one po red svih slo je va i zna ~e wa ima ju i svo je mno go broj ne funk ci je.

Igra~ ke pra te de cu kroz pe riod od ra sta wa, ali i po ma `u da se kroz igru raz vi ja mo to ri ka, ko or di na ci ja, sti ~u zna wa i ve {ti ne. Igra~ ka ni je sa mo pred met

nedeqa30.decembar2012.

me ha ni~ ke fi gu re i `i vo ti we kao i „me ka ne“ `i vo ti we.

No vo sa |a ni su do bro do {li da sta re igra~ ke do ni ra ju Mu ze ju i ta ko pro {i re ko lek ci ju ove usta no ve.

- Ne ki po se ti o ci su ve} do ne li lut ke i sta re fo to gra fi je de ce sa igra~ ka ma. O~e ku je mo da }e mo mo }i da re a li zu je mo jed nu ma lu iz lo `bu po klo na ko lek ci ji mu ze ja. @e le li smo da omo gu }i mo su gra |a ni ma da uspo me ne ko je ne ma ju ko me da osta ve da ju na ma na ~u va we- ob ja {wa va autor ka.

Naj mla |i su gra |a ni osim {to mo gu da po gle da ju ko lek ci ju na ras po la ga wu ima ju i raz ne igra~ ke ko je slo bod no mo gu da ko ri ste.

- Na ba vi li smo auto mo bil ~i }e, dru {tve ne igre, pu zle, pri bor za cr ta we u ko ji ma de ca u am bi jen tu pu nom igra ~a ka mo gu da u`i va ju. Za sa da je ve li ko in te re so va we za iz lo `bu, ima mo u pro se ku oko 150 po se ti la ca dnev no. U sklo pu iz lo `be osmi {qe na je i ak ci ja za de cu bez ro di teq skog sta ra wa ta ko da svi su gra |a ni mo gu da do ni ra ju ne ki slat ki{ ka da do |u u po se tu- na po me nu la je Ne deq ko vi} An ge lov ska.

A. Varga

Par king na lep ni ce za 2013. go di nu Grad ska upra va za so ci jal nu i de ~i ju za {ti tu u sa rad wi sa JKP „Par king ser vis” po ~e la je da iz da je na lep ni ce za vo zi la oso ba sa in va li di te tom za 2013. go di nu.

Par king me sta za oso be sa in va li di te tom sle de }e go di ne mo gu da ko ri ste li ca ko ji ma su o{te }e ni eks tre mi te ti bit ni za upra vqa we vo zi lom, li ca obo le la od dis tro fi je, pa ra ple gi je, kva dri ple gi je i ce re bral ne pa ra li ze, ko ja za kre ta we ko ri ste in va lid ska ko li ca, li ca ko ja ima ju o{te }e we vi da naj ma we 90 od sto, rat ni i mir no dop ski voj ni in va li di, ci vil ni in va li di ra ta od pr ve do ~e tvr te gru pe in va lid no sti i li ca na di ja li zi.

Po tvr du o is pu we no sti uslo va za do bi ja we na lep ni ce za ozna ~a va we vo zi la oso ba sa in va li di te tom iz da je Grad ska upra va za so ci jal nu i de ~i ju za {ti tu na osno vu zah te va ko ji se pod no si na pi sar ni -

ci Grad ske upra ve za op {te po slo ve, Trg slo bo de 1.

Uz zah tev po treb no je pri lo `i ti fo to ko pi ju li~ ne kar te pod no si o ca zah te va, sa o bra }aj ne i vo za~ ke do zvo le, me di cin ske do ku men ta ci je i li~ ne kar te za od ra slog ~la na za jed ni~ kog do ma }in stva, a za de cu iz vo da iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih. Pod no si o ci zah te va na kon pet da na tre ba da se obra te JKP „Par king ser vis“. Oni ko ji su ostva ri li pra vo na ko ri {}e we par king me sta za oso be sa in va li di te tom u 2012. go di ni uz zah tev pod no se sa mo fo to ko pi ju sa o bra }aj ne do zvo le.

Na lep ni ce za ozna ~a va we vo zi la oso be sa in va li di te tom iz da te za 2012. go di nu va `i }e do 31. ja nu a ra 2013. go di ne. Obra zac zah te va mo `e se pre u ze ti na pi sar ni ci Grad ske upra ve za op {te po slo ve i na in ter net stra ni ci gra da: www.novisad.rs.

A. Va.

Do ~ek uz „Dar kvud dab” Be o grad ska gru pa „Dar kvud dab” no vo go di {wu no} pro ve {}e sa No vo so |a ni ma i to u klu bu „Kvar ter”, Bu le var De spo ta Ste fa na 5.

Pro gram po ~i we u 22 sa ta, a pu bli ka mo `e da o~e ku je dru ga ~i ji zvuk od onog ko ji je mo gla da ~u je na ne dav noj tur ne ji ovog sa sta va. Ula zni ce ko {ta ju 1.200 di na ra, a mo gu se ku pi ti u „Gig stik su”, kwi `a ra ma „Bu le var buks” i „Se ren di pi ti” i ka feu „Ma ki ja to”. Na sa mo ve ~e do ~e ka kar te se mo gu ku pi ti i na ula zu u klub, ali }e ce na ta da bi ti 1.500 di na ra.

G. ^.

22

nedeqa30.decembar2012.

oglasi

^A SO VI MA TE MA TI KE za sredwo{kolce i osnovce vi{egodi{we iskustvo, profesor - dolazim. Telefoni: 6-311-482, 064/322-1949.

66628

IZ DA JEM praznu ku}u blizu centra, Kara|or|eva 27, Salajka, bez gazde. Telefon 064/212-0222.

66544 IZ DA JEM na du`e, zaposlenoj `eni komforan stan, 42m2, na Keju, pogled na Dunav. Telefon 520-271 posle 22 ~asa, ili 063/69-09-89.

66376 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan, Liman 1, zaposlenoj `enskoj osobi ili studentkiwi. Blizu fakulteta s pogledom na Dunav.

Telefon 063/513-307.

66577 IZ DA JEM dvosoban komforan prazan stan od 56m2, na Limanu II kod Naftagasa.

Telefon 454-304.

66625 IZ DA JEM dvosoban name{ten funkcionalan stan, kutak mira i ti{ine. Telefon 6300-665.

66629 IZ DA JEM ili prodajem 3,5 stan Liman 4 - II sprat 93m2 name{ten, topla voda, dva telefona - 250E. Telefoni: 064/124-97-91, 021/63-34-104.

66632 IZ DA JEM poluname{ten dvosoban stan kod Ribqe pijace, bra~nom paru na du`e vreme. Telefon: 063/85-66617.

66661 IZ DA JEM luks stan u strogom centru od 100m2. Telefon 062/291829.

66700 IZ DA JEM lepo name{ten jednoiposoban stan 36m2 na Grbavici, useqiv 30. 12.

2012. mali tro{kovi. Telefon 063/811-7331.

688014 IZ DA JEM jednoiposoban name{ten stan od 37m2 u B. ]osi}a i name{tenu garsoweru u Gogoqevoj ulici za 110 evra. Telefoni: 064/8236617, 021/424-963.

687979 KOD BU LE VA RA, Branimira ]osi}a, name{tena garsowera, I sprat, terasa, 130 evra. Telefoni: 063/444743, 021/522-177.

688025

KU PU JEM dvosoban - dvoiposoban stan u centu ili na boqoj lokaciji. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

687926

PRODAJEM duplex Augusta Cesarca 140m2, ukwi`en na 120m2, podeqen u dve stambene jedinice. Telefon 062/8749-885.

66727

PRO DA JEM garsoweru 34m2, centar @itni trg br.

11, Novi Sad, cena 32.000E. Telefoni: 066/835-1119, 069/222-3131.

66499 GAR SO WE RE Koste [okice 23M2+ 8M2 terasa, 24.000, J. ^melika 28m2/II, 29.000, Janka Veselinovi}a 24m2/II, 22.000 Evra.

Telefon 063/587-602.

66518

PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru u Ul. Ivana Kosan~i}a, 23m2, zgrada zavr{ena 2008. godine. Telefon: 064/998-2264.

66669 FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411.

65531 LI MAN I, Fru{kogorska 19b, jednosoban stan 33 m2. II sprat, sve jedinice odvojene, u blizini fakulteta, mo`e zamena. Telefon 063/580302.

66581 U STRO GOM CEN TRU kod Ribqe pijace, prodajem, odli~an jednosoban stan ukwi`en 36m2, V sprat sa liftom, 35000E, bez posrednika.Telefoni: 063/563-077, 021/462-364.

66668 SA VI NA - Novo naseqe: ukwi`ena garsowera 19m2 novija zgrada, miran kraj, lift, CG, gradila „Budu}nost�. Cena 22.200 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779.

687958 SO CI JAL NO: nova garsowera sa odvojenom kuhiwom 28m2 - odli~an raspored, terasa, lift, CG... Cena sa PDV-om 32.650 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/424963.

687961 USE QI VA garsowera u Cankarevoj ulici, 27m2, odvojena kuhiwa, 2. sprat, lift, terasa, CG, zgrada stara 4 god. Cena 26.800 evra.

Telefoni: 064/823-6610, 021/6614-200.

687965 LI MAN II: 26m2 garsowera sa odvojenom kuhiwom, CG, lift, ukwi`ena, odmah useqiva. Cena 30.900 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

687968 LI MAN 2, odli~an, ukwi`en, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 6368-429, www.bomil.rs.

687936 OD MAH USE QIV, ukwi`en stan 28m2 u Radni~koj ulici, III sprat. Cena 31.000.

Tel.: 063-1010-664.

687992 BU LE VAR OSLO BO \E WA, odmah useqiva garsowera od 29m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ima terasu. Ukwi`en. 28.000E. Telefon 063/108-8017.

687993 DAL TON KA!!! Garsowera sa odli~nom terasom!!! Pozovite!!! Telefon 063/500213.

687980 GAR SO WE RA. Liman III, Park Siti, fenomenalna, nikad useqavana garsowera, super kvalitet. Cena27.500 evra. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

688034 GAR SO WE RA, centar - Wego{eva, 29m2, visoko prizemqe, bez ulagawa, visoki plafoni - mogu}nost galerije. Cena 28.500 evra. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-nekretnine.com.

688035

NO VA garsowera 28m2, pred useqewem, CG, uredna dokumentacija cena sa PDV-om 27.600E. Telefoni: 064/8236617, 021/6614-200.

687971 UKWI @E NA garsowera 24m2, odvojena kuhiwa, odmah useqiva, 2. sprat, terasa, lift, CG. Cena 25.800 evra. Telefoni: 064/8236601, 542-779.

687972 SOM BOR SKI BU LE VAR, 30m2-22.700E, odli~an, novo!

Telefoni: 063/444-743, 021/526-622.

688024 DE TE LI NA RA jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom, odmah useqiv, odli~no stawe, za 19.700. Telefoni: 528137, 063/538-166.

688016 JED NO SO BAN, Liman I, odli~an, izuzetno locilan stan, ukwi`en, III sprat, isto~no orjentisan, prazan, odmah useqiv. Cena 39.500 evra. Telefoni: 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com.

688033 HIT NA PRO DA JA! Brzo useqiv JS 27m2, Somborski bulevar, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odvojena kuhiwa sa prozorom, novija zgrada, ukwi`en 1/1, cena samo 27.900 za ke{ popust! Telefoni: 021/523-700, 065/5536-212.

688043 RI BQA PI JA CA!!! Deo bli`i Dunavu jednosoban stan, useqiv, ukwi`en od 31m2, na dvori{te okrenut, terasa. Telefon 063/500-213.

687981 OD LI ^AN, lep jednosoban stan od 33m2 na Satelitu, ukwi`en, brzo useqiv, povoqno. Pozovite 065/2500213.

687982 RE NO VI RAN jednosoban stan 33m2 kod Satelitske pijace. Ukwi`en, brzo useqiv. Cena 23.500. Telefon 063-108-8017.

687995 NA ROD NOG FRON TA, ukwi`en 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

687937 GR BA VI CA: jednosoban, 24m2, u Ulici Mi{e Dimitrijevi}a. Novogradwa.

Kuhiwa sa prirodnom ventilacijom. Ukwi`en. Cena 28.900 evra. Tel.: 064/8236610, 021/542-779.

687960

M. MA RI] 62m2, III, lift, terasa, 47.000Evra, Detelinara 53m2/IV sprat, 35.000Evra, Novo naseqe 39m2/II- 37.000Evra. Telefon 063/587-602.

66519 VLASNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit. Telefon 064/128-4749.

66743 DVO SO BAN 51m2 nov na izuzetnoj lokaciji na keju.

Tel.: 523-304, 063/1949660.

66597

dnevnik NO VO GRAD WA! Dvosoban stan 50m2, odvojena kuhiwa, terasa, lift, PTV. Telefon 062/404-870.

66611 SO CI JAL NO - 44m2, ukwi`en jednoiposoban stan, odmah useqiv, nova zgrada, 2. sprat, terasa, lift, CG, isto~na strana. Cena 46.400 evra. Telefoni: 064/8236601, 021/6614-200.

687954 CEN TAR: zgrada stara 4 godine, 43m2 jednoiposoban, ukwi`en stan sa terasom.

Odli~an raspored, CG, lift, perfektno stawe. Cena 44.300 evra. Telefoni: 064/823-6610, 542-779.

687969 GR BA VI CA, odli~an, noviji ukwi`en 1.5 stan od 34m2, terasa, mo`e zamena za 2.5.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

687938 NO VA DE TE LI NA RA, ^ika Stevina ul., odli~an, ukwi`en 1.5 stan od 39m2 po ceni od 40.200. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

687939 NO VO NA SE QE - [onsi, odli~an 1.5-2.0 stan od 53m2, cena 46.500. Telefoni: 6368429, 063/828-8377, www.bomil.rs.

687941 GR BA VI CA!!! Mali jednoiposoban stan ukwi`en brzo useqiv od 32m2, lepa terasa, okrenut na dvori{te!!!

Telefon 065/250-02-13.

687983 GR BA VI CA, noviji ukwi`en stan na I spratu, 34m2 Do`a \er|a. Dobro stawe.

Cena 33.000. Telefon 063108-8017.

687994 JED NO I PO SO BAN 44m2, 3. sprat, terasa, lift, CG. Ukwi`en, useqiv, bez ulagawa. Cena 33.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 542-779.

687974 JED NO I PO SO BAN, komplet renoviran, ukwi`en stan od 37m2 na 3. spratu.

Hitna prodaja. Cena 36.000 evra. Telefoni: 064/8236610, 542-779.

687975 HIT NO! Brzo useqiv JIS 45m2, Stra`ilovska, III sprat, nov, u toku zavr{ni radovi, pla}ene komunalije u celosti, dvori{na strana, cena 41.800. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

688044 JED NO I PO SO BAN, ugao Cara Lazara i Kolo srpskih sestara, 41m2, nov, name{ten, ukwi`en, bez ulagawa, preporu~ujemo. Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797, www.kvart-nekretnine.com.

688031

HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 35m2, Futo{ka kod Bolnice, V sprat, lift, ukwi`en, novija zgrada, cena 33.000. Telefoni: 021/523700, 063/536-212.

688042 HIT NA PRO DA JA! Ukwi`en DS 60m2, Bulevar Evrope, V. Masle{e, brzo useqiv, dvori{na strana, odli~an raspored, terasa, cena samo 34.900. Tel.: 021/523700, 063/536-212.

688040 DVO SO BAN, Liman III, blizina NIS-a i Merkatora, ukwi`en. Tel.: 021/450417; 064/996-97-55, www.kvartnekretnine.com.

688037 LI MAN - hitno!!! Dvosoban stan 58m2 klasi~nog rasporeda, ukwi`en, ima terasu, za 42.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

688017 DA NI LA KI [A: 45m2, dvosoban, ukwi`en stan, 3. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv. Cena 53.600 evra. Telefoni: 064/8236610, 661-4200.

687973 HIT NO: 47m2, ukwi`en stan, odmah useqiv, lift, terasa, CG, PTV, zgrada od fasadne cigle. Cena 35.000 evra. Telefoni: 064/8236617, 021/542-779.

687976 HIT NO!!! Grbavica: 51m2, dvosoban, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG. Cena 41.200 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/424-963.

687977 LI MAN SKA PI JA CA!!!

U neposrednoj blizini, okrenut na dvori{te dvosoban stan izuzetno pogodan za preure|ivawe u dvoiposoban povoqno. Telefon 063/500-213.

687984 NO VO NA SE QE!!! Odli~an izuzetan dvosoban stan sa posebnom trpezarijom od 63m2 za ekstra povoqnu cenu!!! Pozovite 065/250-02-13.

687985 OD LI ^AN stan kod porodili{ta, Branimira ]osi}a 44m2, I sprat, terasa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom. Cena 45.500. Telefon 060-6211-685.

687996 OD MAH USE QIV, ukwi`en noviji stan 60m2 Cara Du{ana. Lift, terasa, hitno! Cena 46.000. Telefon 063-108-8017.

687997 OD LI ^AN, noviji dvosoban stan 50m2 Laze Kosti}a.

II sprat, lift, terasa. Bez ulagawa! Cena 51.500. Telefon 063-108-8017.

687998 LI MAN II, odmah useqiv, renoviran stan 62m2. Ukwi`en, lift, terasa. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban.

Cena 54.000. Telefon 0637776-233.

688000

oglasi

dnevnik

PE [A^ KA ZO NA, 40m2 Katoli~ka porta, kompletno renoviran, bez ulagawa.

Odmah useqiv, ukwi`en.

Povoqno! Telefon 063-1088017.

688001 POT PU NO nov stan u centru, 200m od pe{a~ke zone 51m2 Vuka Karaxi}a. I sprat, lift, terasa. Uredni papiri. Cena 54.000. Telefon 060-6211-685.

688002 OD LI ^AN, noviji stan u najstro`em centru kod pozori{ta 41m2. Dvostrano orijentisan, terasa, ostava, useqiv. Povoqno! Teleon 0637776-233.

688003 PRA ZAN, odmah useqiv dvosoban stan na uglu Maksima Gorkog i Bulevara 61m2, IV sprat, lift, terasa.

Ukwi`en. Cena 56.700. Telefon 063-108-8017.

688004 NOV, ukwi`en stan na 200m od pe{a~ke zone 65m2 Trg Marije Trandafil.

III sprat, terasa. Niko nije `iveo! Cena 65.000. Telefon 063-108-8017.

688007 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en, cena 37.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

687942 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

687943 CEN TAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

687944

LI MAN, 2.0 stan kod parka od 51m2 prodaje se po ceni 49.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

687940 EKS TRA PO NU DA: 58m2, 2. sprat, lift, CG, terasa, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored - dvostrano orjentisan. Gradila „Budu}nost”.

Cena izuzetno povoqna. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779.

687953 HIT NO!!! Dvosoban, ukwi`en, useqiv stan od 48m2, 2. sprat, terasa, CG, Cena 30.900 evra. Telefoni: 064/823-6604, 424-963.

687970 NO VO NA SE QE: odli~an stan 40m2 u blizini {kole i obdani{ta, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, lift, CG, delimi~no renoviran. Odli~an raspored. Cena 34.000 evra. Telefoni: 064/8236601, 021/542-779.

687963 NO VA DE TE LI NA RA Ilije Bir~anina. Nov, dvosoban stan od 41m2 na 1. spratu, dvori{na strana, lift, terasa, CG, PTV, odvojena kuhiwa. Ukwi`en.

Cena 43.300 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200.

687964 HIT NO!!! Centar. Luks dvosoban stan od 51m2 u novoj zgradi u Vase Pelagi}a, 3. sprat, terasa, lift, CG, uli~na strana - jugozapad.

Cena 58.000 evra - nije fiksno. Telefon 063/1650-245.

687957

PRO DA JEM stan kod @. stanice, bez posrednika, 65m2, cena: 58.000E. Telefon: 060/4319177, Nenad.

18548

PA RI SKE KO MU NE 2,5soban 67m2, IV lift, terasa, 55.000Evra, C. Du{ana 60m2/V, useqiv, 48.000Evra, Sajam 75m2/IV, lift, terasa, 68.000. Telefon 063/587-602.

66517 SE GE DIN, prodajem trosobni stan 72m2, u blizini „Teska”. Cena 32.000E, mo`e i na rate. Telefoni: 021/6612-600, 063/535-944.

66551 RUMENA^KA, 65m2, drugi sprat, plus gara`a u dvori{tu, ukwi`en.

Telefon 062/8749-885. 66723 NARODNOG FRONTRA 78m2, 4. sprat, ukwi`en.

Telefon 062/8749-885. 66728 UKWI @EN! Odmah useqiv, 3.0-soban, 62m2, novija gradwa. Bez ulagawa. Telefon 062/404-870.

66612

BU LE VAR - kod Lutrije: dvoiposoban, 57m2, ukwi`en, useqiv, lift, terasa, CG, isto~na strana. Cena 51.500 evra. Tel.: 064/8236601, 021/6614-200.

687966 NO VA DE TE LI NA RA, noviji, useqiv, odli~an 2.5 stan od 62m2,odvojen wc i kupatilo, cena 59.700, nova kuhiwa ostaje u ceni. Tel. 6366-952, www.bo mil.rs.

687945 IZ U ZET NO povoqna prodaja ukwi`enog stana od 63m2 na Novom Nasequ, Bra}e Drowak. Lift, terasa.

Cena 46.500E. Povoqno!

Tel.: 063/1010-664.

688008 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem 59.000E. Tel. 063/108-8017.

688009

nedeqa30.decembar2012.

LI MAN I, 63m2 Fru{kogorska ulica, dvoiposoban, III sprat, terasa. Ukwi`en!

58.000. Telefon 063-7776233.

688005 OD LI ^AN, prazan, ukwi`en stan 63m2 Mi{e Dimitrijevi}a, „Aleksandar” gradwa, III sprat, lift, terasa, posebno wc, mo`e u dvoiposoban. Cena 57.700.

Tel. 060-6211-685.

687999 KOM PLET NO renoviran stan kod Limanskog parka 75m2, II sprat, lift, terasa.

Sve renovirano od instalacija do parketa. Telefon 060-6211-685.

688006 HIT NA PRO DA JA trosobnog renoviranog stana od 75m2 na Bulevaru oslobo|ewa. III sprat, lift, terasa, ukwi`en.

Povoqno! 62.000 evra. Tel. 060-6211-685.

688010

23

NA PO ^ET KU Ulice Seqa~kih buna na Novom nasequ, ukwi`en, odli~an stan od 76m2. Bez ulagawa. Uz stan ostava. 67.000E. Telefon 063/108-8017.

688011 BU LE VAR OSLO BO \E WA!!! Mirniji deo bli`e stanici odli~an stan od 75m2 na tre}em spratu sa liftom, hitno i povoqno!!!

Tel. 065/2500-213.

687986 U CEN TRU grada trosoban stan od 83m2, ukwi`en useqiv na lepom mestu. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

687987 BU LE VAR OSLO BO \E WA 75m2 trosoban kompletno renoviran stan, 3. sprat, terasa, lift, CG, ukwi`en, cena 67.000E. Tel.: 064/8236617, 021/542-779.

687978 NO VO NA SE QE, ukwi`en 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

687946 LI MAN, odli~an 3.0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, nove vodovodne i strujne instalacije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Telefon 063/828-8377.

687947 CEN TAR, u Vase Staji}a, trosoban stan od 83m2 odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i renoviran, odmah useqiv, cena 87.500 mo`e i sa gara`om - cena 91.000. Telefoni: 636-6952, 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

687948 LI MAN IV: trosoban 77m2, ukwi`en - useqiv, ju`na strana, 2 terase, lift, CG, proto~na topla voda. Cena 71.100 evra. Tel.: 064/8236604, 021/542-779.

687967

24

nedeqa30.decembar2012.

HIT NO!!! Nova Detelinara: trosoban 70m2, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, zgrada stara 4 godine, luksuzno ura|en. Cena 59.200 evra. Telefoni: 064/8236601, 021/542-779.

687962 @E LE ZNI^ KA STA NI CA, 75m2 - klasi~an trosoban, 1. sprat, terasa. CG...

Ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, trostrano orijentisan, renovirano kupatilo... Cena 54.600 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/6614200.

687959 NO VO NA SE QE - Bulevar Jovana Du~i}a: trosoban, ukwi`en, komplet renoviran - 72m2, 4. sprat, 2 terase, CG, PTV. Cena samo 54.600 evra. Telefoni: 064/8236604, 021/6614-200.

687956 BU LE VAR EVRO PE odli~an, nov, ukwi`en, trosoban stan, odmah useqiv, drugi sprat, na dobroj poziciji za 67.000, dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

688018 KOD MA STER CEN TRA trosoban stan 84m2 na tre}em spratu, lift i gara`a 15m2, ukwi`eno. Sve za 77.500. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

688019 GA GA RI NO VA, ukwi`en trosoban, 73m2, VII sprat 67.000E. Telefoni: 021/526622, 063/780-99-09.

688021 NO VA DE TE LI NA RA, trosoban stan, 62m2, ukwi`en, hitna prodaja! Telefoni: 064/215-60-90, 021/522177.

688022

TRO SO BAN salonski stan, centar - Ilije Vu~eti}a, I sprat, 95m2, ukwi`en, terasa, dobra ponuda, 90.000 evra.

Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

688039 HIT NA PRO DA JA! Perfektan TS 91m2, Stra`ilovska - kod fakulteta, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, novija zgrada, odv. kuhiwa, 2 san. ~vora, ukwi`en, cena 92.700. Telefoni: 021/523-700, 063/536212.

688041

PRO DA JEM nov troiposoban stan dupleks 86m2, useqiv odmah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

62768 PRO DA JEM stan 72m2, troiposoban, nov, ukwi`en, {iri centar, terasa, IV sprat bez kosina, 61.000 E. mali tro{kovi re`ije. Telefoni: 6322-448, 060/6322-448.

66553 UKWI @EN! Centar, Ul. Sowe Marinkovi}, 104m2.

Mo`e zamena za mawi. Telefon 062/404-870.

66613 LI MAN, odli~an, ukwi`en 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

687950 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

687951

oglasi BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

687949 LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!!

Pozovite!!!

Telefon 063/500-213.

687988 NO VO NA SE QE!!! Kod {kole i obdani{ta odli~an pravi petosoban stan od 106m2 na hitnoj prodaji! Pozovite 065/250-02-13.

687989 LI MAN I, nov, odmah useqiv, ekskluzivno sre|en stan 125m2. ^etvorosoban, ukwi`en, lift, terasa. Izuzetan! Telefon 063-7776233.

688012 OD MAH USE QIV salonski stan 136m2 kod Dunavskog parka. II sprat, Ukwi`en, lift, tri terase. Retka prilika! Cena 125.000. Telefon 063-108-8017.

688013

PRO DA JEM ku}u 200m2, Grbavica, B. Ribnikara, sa dva lokala i dva stana na 850m2 placa, cena 270.000E. Telefon 060/0846-036.

66228 QUBICE RAVASI, ku}a oko 200m2, plac 800m2, bez ulagawa. Telefon 062/8749885.

66722 SAVE \ISALOVA ku}a oko 200m2, plac 450m2.

Telefon 062/543-816. 66724 KU]A Avijati~arsko naseqe, gradsko centralno grejawe, ~vrsta gradwa, 160m2, plac oko 450m2, zamena dva stana plus doplata. Telefon 062/543-816.

66725

KU]A, Sremska Kamenica, Vojvode Putnika, oko 250m2, bez ulagawa, plac 518m2.

Telefon 062/543-816.

66730 UKWI @E NA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

687952 TRG 1. MA JA, stara prizemna ku}a sa podrumom, gara`om, pomo}nim prostorijama, 130/300m2. Ku}a je samostalna, neophodno sre|ivawe ili ru{ewe. Telefon 064/837-28-06.

66408 KU ]A na prodaju: prizemqe, sprat i potkrovqe sa pomo}nim objektom. Ulica S. Sin|eli}a 5, Novi Sad. Telefon 063/503620.

66609 PLAC Petrovaradin 5000E, Klisa 1100E, ku}a Rumenka 2 stana, lokal, 2 gara`e 65000E. Sve za gotovinu.

Telefoni: 063/598-463, 021/6621-797.

66683 PRO DA JEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 060/7668810.

66400 PRO DA JEM dvospratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2. Voda, struja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru. Telefon 060/55-1-9977.

66527 PRO DA JEM ku}u u Bukovcu, Svetozara Mileti}a br.

3. Telefoni: 065/66-10-889, 065/445-15-78.

66472 PE TRO VA RA DIN - plac od 2150m2 na Puckaro{u, hitno! Cena 8000E. Telefon: 064/120-99-95.

66637 FRU [KA GO RA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idealni za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada. Telefon 069/1826-726.

66706 PRO DA JEM plac na Popovici povr{ine 1100m2, regija Buxak, sa prelepim pogledom na grad. Telefon: 064/1789-789.

64340 PRO DA JEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera.

Telefon: 060/7668810.

66399 ALIBEGOVAC plac 1300m2, zapo~et objekat sve na placu. Telefon 062/8749885.

66726 KU PU JEM luks ku}u na dobroj lokaciji u Novom Sadu do 300.000 evra ili plac za gradwu ku}e - vile na atraktivnoj lokaciji. Telefoni: 636-6952, 063/82-88-377.

687927

dnevnik

KU ]A 110m2, trosobna, sa nusprostorijom - jednosobnim stanom, plac 500m2, izlazi na 2 ulice. Komplet sre|ena, zidano ciglom. Brzo useqiva. Cena dogovor.

Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601, 021/424-963.

687955 TE LEP, Bolmanska 26, ukwi`ena trosobna ku}a 100m2/plac 1300. Fiksna cena 85.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

688020 HIT NA PRO DA JA - Novi Sad, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, dvosoban stan, 47m2 i JIS-33m2, (zasebne celine), sa posebnim brojilom, gara`om od 15m2, plac 150m2, 30.000E. Telefoni: 063/11-24-911, 021/526-622.

688026 NO VI SAD, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, 2 komforna trosobna stana 73m2 i 63m2, (zasebne celine), sa posebnim brojilom, 2 gara`e po 15m2, i placem 350m2, cena 50.000 evra.

Hitna prodaja. Telefoni: 063/11-24-911, 021/526-622.

688027 KU ]A, Telep - Vardarska, 125m2 na placu od 350m2, izuzetno kvalitetna novija ku}a, odli~no locirana, kolski ulaz, gara`a, mogu}a zamena za mawi stan. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

688036 KU ]A, Petrovaradin, lepo locirana mirna ulica, 110m2 na lepom placu od 500m2. Mo`e zamena za stan, cena 89.000 evra. Telefoni: 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-ne kret ni ne.com.

688032 KU ]A, Sr. Kamenica, \ure Jak{i}a, 120m2 na ravnom placu od 700m2, struja, vodovod, kanalizacija, gas - centralno grejawe, ukwi`eno za samo 55.000 evra. Odli~na ponuda. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97, www.kvartne kret ni ne.com.

688038 ^OR TA NOV CI, odli~na ku}a 80m2 i gara`a, plac 1000m2, kod vile Stankovi}.

Mo`e i zamena za stan u NS. Telefon 063-7776-233.

687991 KU PU JEM obradivo zemqi{te. Telefon 063/11-24911.

688028 PRO DA JEM obradivo zemqi{te 20 ha. Telefon 063/11-24-911.

688029 RA VAN plac na Tranxamentu, 1230m2, voda, struja, gas, do placa. Telefoni: 064/21560-90, 021/526-622.

688023

PLAC na putu Novi Sad Ba~ki Jarak, 21.000m2; 7,5 evra/m2 i gra|evinski plac Mi{eluk 763m2 ekstra povoqno, hitno, mo`e zamena.

Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

688030 RA KO VAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav.

Asfalt, struja, telefon i gas! Cena 10.000. Telefon 063-10-880-17.

687990

IZ DA JEM halu od 250m2 u Beo~inu, pogodnu za sve vrste delatnosti. Video nadzor, telefonska linija, gas, industrijska struja. Telefon 063/503-168.

66309 IZ DA JE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa 51 u Novom Sadu.

Telefon 061/285-0517.

66572 IZ DA JEM poslovni prostor sa sanitarnim ~vorom i telefonom od 28m2 za 70 evra. Dunavska br. 2, u dvori{tu. Telefon 63-91-069.

66708 CEN TAR Novog Sada, pe{a~ka zona, prodajem lokal 52m2 opremqen za butik, ukwi`en.

Telefon: 063/8923-168 i 061/621-4424.

66657 IZ NAJM QU JEM uli~ni lokal sa magacinom, 610m2, parking, Temerinska ulica.

Telefon 063/516-883.

66587 GAGARINOVA, lokal 21m2, mo`e pekara, hitno, ukwi`en kao gara`a.

Telefon 062/543-816.

66729 PRO DA JEM lokal u @elezni~koj ulici 83m2 povoqno... Telefon 063/538-166.

688015

KU PU JEM sve vrste automobila mo`e i havarisana.

Dolazim odmah po pozivu.

Pla}am maksimalno na licu mesta. Telefoni: 064/33-77695, 062/ 823-12-98, 824-611.

65052 GOLF V 1.9 TDI, 2005. godi{te, uvoz iz Nema~ke. Garancija za kilometre, troja vrata, cena 5.900E. Telefon: 064/120-99-95.

66638 JU GO IN, 2007, super o~uvan, penzioner vozio, 33.600km, registrovan 10/2013, 1.420 evra. Telefon 064/11-22-706.

66622

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav mami, ta{ti i baki.

HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Tel.: 021/454157, 063/540-596.

65591 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23.

Tel.: 021/421-452, 064/1312135.

65721

Sa bolom u srcu obave{tavamo rodbinu, kom{ije i prijateqe da je u 62. godini, nakon te{ke bolesti preminula na{a draga

Sahrana je danas, 30. 12. 2012. godine, u 13 sati, na Centralnom grobqu, u Futogu.

O`alo{}eni: suprug Mi}o, }erka Sawa i sin @eqko.

66760

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj kumi

Posledwi pozdrav na{oj kumi

O`alo{}eni: }erka Sawa, zet Dragan, unuci Milo{, Stefan i Jovana Buq.

25

GODI[WI POMEN

Isidor Vuki}evi} Isa

obele`avamo danas, 30. 12. 2012. godine, na pravoslavnom grobqu, u Rumenki.

Ostavila si tragove koji se ne bri{u, uspomene koje ne blede i dobrotu koja se pamti.

Tvoji najmiliji.

Voqenom suprugu, ocu, svekru i dedi godi{wi pomen daje porodica Vuki}evi}.

66754

66770

Dana, 27. 12. 2012. godine navr{ile su se dve godine od smrti na{eg dragog i nepre`aqenog brata i ujaka

SE]AWE

1924 - 2007.

66764

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Milevi Ka~avenda

Milevi Ka~avenda

Mileta Erdevika

@ivojin Petra Jovi} Ni{lija

iz ^uruga Kume Bosiqka @igi} i Milena Vu~kovi}.

od porodica @igi} i Vizi iz Futoga.

Miroslav Vidi}

Posledwi pozdrav sestri i koleginici

Se}awe od: neute{ne sestre Mice i sestri}a Dragana Sekuli}a sa porodicom.

Posledwi strini

pozdrav

dragoj

Vuka{in, Mima, Svetlana, Aleksandar i Aleksandar junior.

66521

66766

66767

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

58595

ro|. Vidi}

1950 - 2012.

Mileva Ka~avenda

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj majci, babi i prababi

Bosiqki Petrovi}

Mileva Ka~avenda

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

66569 KROJA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu.

Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12 i od 15-19.

66671

nedeqa30.decembar2012.

SE]AWE

66523

POMEN Dve godine sa nama nije na{

Sahrana je u ponedeqak, 31. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Rumenki.

O`alo{}ena porodica.

POTREBNA radnica za rad u trafici i mewa~nici.

Telefoni: 060/6929020, 060/6929004.

66590

66781

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj majci, baki i ta{ti

Milevi Ka~avenda

Milevi Ka~avenda

Stevo Zeqkovi}

Vojislav Gute{a 1932 - 2010.

1. 1. 2002 - 1. 1. 2013. @ivi u na{im srcima.

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do vas }e prona}i lako. Telefon 064/888-25-85.

66087 PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen. Cena 3.500 din. metar. Nudimo usluge rezawa i cepawa, prevoz gratis.

Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19.

66450

od Anice Bawac iz Futoga.

od: Gorana, Tawe, Alekse i Nikole Ka~avenda iz Futoga.

66765

Posledwi pozdrav snaji

66763

Posledwi strini

pozdrav

voqenoj

Tvoji: sin Ratko, k}erka Milijana, unuke Sara i Milica, zet Bojan i supruga Gordana.

Juci Stojkovi} 1949 - 2012.

Sahrana je u Zmajevu, danas, 30. 12. 2012. godine, u 13 ~asova.

Milevi Ka~avenda 29. 12. 1999 - 29. 12. 2012.

O`alo{}eni: }erke Daniela i Svetlana, zetovi Nikola i Jovan i unuci Stefan i Teodor.

66778

Dever Uro{ Ka~avenda sa porodicom iz Futoga.

66762

Posledwi pozdrav kom{inici

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 80. godini preminuo na{ voqeni otac i deda

Milevi Ka~avenda

Nikola Tomi~i}

Milevi Ka~avenda

Ninoslav Mikovi} Puno nam nedostaje{.

Tvoji najmiliji.

66761

66740

Zoran Dimitri}

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj snaji

31. 12. 2007 - 31. 12. 2012.

Sofija Mi{~evi}

Milevi Ka~avenda

Julijana - Ilonka Dimitri} 28. 12. 2005 - 28. 12. 2012.

Neizmerno zahvalni za sve {to nam je pru`ila.

Porodica Jungi}.

od zaove Radojke Vulin sa porodicom iz Futoga.

66772

66759

Wegovi najmiliji.

66780

TU@NO SE]AWE na drage roditeqe.

od: Milana, Gordane, Marka i Tijane Ka~avenda iz Futoga.

1932 - 2012.

Datum sahrane bi}e naknadno objavqen.

66329

Danas, 30. decembra 2012. navr{avaju se tri godine od kako nije sa nama na{ an|eo sa najlep{im osmehom

1945 - 2009.

Porodica Miki}.

66757

Mirjana, Sne`ana, Nina i Bojan.

66549

POMEN

Lazar Miki}

„Sutona celog sneg je tiho padao, uporan i gust.

O, kako je bolno kad ti do}i ne}e neko koga ~eka{, a spu{ta se mrak.�

Stevo, voleli smo te, volimo te i vole}emo te, jer smo imali velikog oca i velikog supruga.

Dana, 4. januara 2013. godine navr{i}e se dve godine kako nije sa nama na{a draga

ro|. Kowevi}

Uvek u srcu i mislima: }erke Marine i unuke Aleksandre Luka~ sa porodicom.

^uva je od zaborava wena porodica.

Porodice Mi{~evi} i Pe{evi}.

66513

66732

26

07.00 08.00 08.05 08.30 09.40 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 17.50 18.50 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 23.00 00.35 01.30 02.25 03.05

Верски недељник Вести Прсте да полижеш Зима у врбаку Академац Увек медаља Кад зазвони Знање имање Вести Еко: Зима на Фрушкој гори Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Нека песма каже Двоугао ТВ Дневник Све(т) око нас Поаро: Бија, баја, буф 2.део Државни посао ТВ Дневник Путовање кроз Русију: Национално благо Бесни пси Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: Присмотра, филм Грување Поаро: Бија, баја, буф 2.део Државни посао Медвед Вини, филм

Присмотра Два ФБИ агента, Елизабет Андерсон и Сем Халавеј, долазе у локалну полицијску станицу у Санта Фе да истраже серију убистава. Испитују три сведока: полицајца Џек Бенета, овисника о метадону Бобија, и осмогодишњу Стефани... Улоге: Џулија Ормонд, Бил Пулман, Пел Џејмс Режија: Џенифер Чејмберс Линч (РТВ 1, 23.00)

Џулија Ормонд

06.45 07.40 08.05 08.30 09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 23.00 23.30

tv program

nedeqa30.decembar2012.

Кухињица-мађ. Српски екран Агро мозаик Спортска Војводина Медвед Вини, филм Програм за децу (слов) Духовка (слов) Верска емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом Портрет академског сликара, док.филм на словачком језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Лендава-820 године Лендаве (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Свет Рома (ром) Разговор с поводом (мађ) Између светова, филм

Ноге на пут - пут под ноге (Панонија, 17.00) 07.30 08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Књижевни магазин Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Акција Војвођанске вести Здравље и Ви Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Улови трофеј Док. емисија Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.30 Серијски програм 07.30 Стара планина 08.30 Сремски Карловци од суботе до суботе 09.30 Серијски програм 11.05 Аргументи 12.00 Бели мантил 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм 16.00 Вести 16.05 Серијски програм 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.30 Сећања 19.00 Објектив 19.30 Витраж 20.00 Ево нас код вас 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Филм

06.00 Хопман куп: УСА - Јужна Африка 09.30 Премијер лига, голови 10.45 Одбојка Топ Интернационал, финале 13.00 ТВС 14.30 Премијер лига: Евертон - Челси 17.00 Премијер лига: КПР – Ливерпул 19.00 Хопман куп: Шпанија – Француска 23.50 На данашњи дан 23.55 ВТА Окланд 03.00 Хопман куп: Србија – Италија

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 07.00 Фарма, 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.30 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 18.30 Инвестиције, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Бибер плус, 21.30 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 12.35 13.00 13.20 14.04 14.44 15.00 15.09 15.54 15.57 16.50 17.00 17.28 18.26 19.02 19.30 20.05 21.05 22.12

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Вести САТ Вести Јагодићи Задња кућа, Србија Вести Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Јагодићи Ја имам таленат Вести

06.02 07.00 07.45 07.50 08.00 09.00 09.23 09.26 09.41 09.54 09.59 10.28 11.00 12.00 12.23 12.56 13.24 13.53 14.15 14.57 15.58 17.00 17.33 18.01 19.00 20.36 21.31 23.05 23.52 00.20 00.48 01.44 02.15 03.00

Ја имам таленат Сви познајемо по некога ко брзо прича, али једна 15-годишњакиња из Бијелог Поља толико брзо прича да ју је жири више пута терао да понавља своју тачку не би ли докучио о чему она заправо говори... На крају су чули само „глава боли”, не знајући да је ово вероватно најбржа рецитација неке песме Душка Трифуновића. Жири: Наташа Нинковић, Иван Босиљчић и Иван Тасовац. (РТС 1, 21.05) 22.17 Напад на полицијску станицу, филм 00.15 Дневник 00.30 Егзит 01.51 Шљивик 02.00 Вести (03.00,04.00,05.00) 02.49 Балканском улицом 03.28 Сасвим природно 04.03 САТ 04.48 Јагодићи 05.47 Верски календар

06.00 07.15 08.15 09.15 11.00 14.00 15.45 19.00 19.15 20.30 22.10

Домаћин Жене Галилео Сулејман Величанствени Филм: Господар прстенова: Две куле Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Будва на пјену од мора Фолк Филм: Господар прстенова: Повратак краља

06.30 07.00 11.00 11.30 12.00 13.00 15.00 16.15 18.15 19.30 20.00 21.00 22.45 23.15 00.15 02.00

Музика за добро јутро Амен адјес Датум Верски календар Дозволите.. Попај Бернард Поштар Пат Хало, Београд зове: Нова година Датум Проветравање Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Тема Србије на вези Београд-вечити град Ансамбл „Легенде” Српске спортске легенде Два века српске препарандије Достојевски Београдска филхармонија: Грегоријанска нова година Изгубљена пирамида Дивље месо, филм Јелен топ десет Проветравање Викенд евронет Београд вечити град Мој љубимац Ансамбл „Легенде” Тенис: Хјундаи Хопман куп 2013, Србија - Италија, пренос: Новак Ђоковић - Андреас Сепи. Ана Ивановић - Франческа Скјавоне, Ђоковић/Иванић-Сепи/Скјавоне

Слике живота Добро јутро Моја велика свадба – 2.део Топ спид Прељубници Домаћи филм: Рад на одређено време Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро веч, Србијо Национални дневник Курсаџије Тренутак истине Модна полиција ВИП рум Филм: Не заљубљуј се на први поглед Филм: Отићи и вратити се

dnevnik

07.25 07.50 09.50 10.30 11.00 11.35 13.35 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 21.20 23.20 00.00 00.25 03.50

Цртани филм Добра земља Пулс нације Топшоп Вести Б92 Два и по мушкарца Филм: Свемирски каубоји Вести Спортски преглед Сити и витки Свет на длану Вести Филм: Константин Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Анђео ватре Укључење у Б92 Инфо

08.00 Филм: Синбад: Иза магловитог вела 10.00 Амиџи шоу 11.00 Филм: Прсте себи, она је још млада 12.30 Сити вести 13.00 Филм: Бранилац 15.00 Филм: Одбегли поротник 17.15 Филм: Усијани комшилук 19.00 Биљана за вас 20.00 Тешка реч 22.00 Филм: Пророк 00.00 Тријумф љубави 00.45 Сити вести 01.00 Филм: Наплата 03.00 Филм: Пророк

Бред Пит

Шпијунска игра Некада су агент Мјуир и његов штићеник, Том Бишоп, били нераздвојни. Заједно су прошли свет и искусили све што тај свет пружа. Бавећи се опасним послом, Мјуир и Бишоп постали су веома блиски пријатељи. Сада је Мјуир пред пензијом, али и пред најопаснијом мисијом у којој је икада био. Улоге: Роберт Редфорд, Бред Пит, Кетрин Мекормак Режија: Тони Скот (Хепи, 00.00) Јутарњи програм Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби, острвска принцеза Моћни ренџери Нинџа корњаче Покемони Бакуган 3 Изненеђење! То је невероватно јестиво 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.05 Викенд поподне – Брвнара 15.30 Телешоп 15.50 Ћирилица 17.25 Позајми ми ауто 18.25 Подвиг 18.55 Телемастер 19.30 Пљачка Трећег рајха 20.00 “И на небу и на земљи” Милутин Миланковић 21.00 Једна жеља једна песма 22.30 Луда кућа 00.00 Шпијунска игра, филм 02.00 Царство, филм 03.30 Пирати са острва блага, филм 05.30 07.30 09.00 09.30 09.45 10.00 11.20 12.05 12.30 12.50 13.15

Кристин Дејвис

Усијани комшилук Двојица комшија која не деле одушевљење Божићем покушавају да надмаше један другог у украшавању куће. Стива и Бадија повезује једино чињеница да су комшије, и то не баш добре. Улоге: Метју Бродерик, Дени де Вито, Кристин Дејвис, Кристин Ченовет Режија: Џон Вајтсел (Пинк 2, 17.15)

Салма Хајек

Не заљубљуј се на први поглед Он је углађени Њујорчанин са Менхетна. Она је ватрена девојка мексичко - америчког порекла која верује у снагу судбине. Ни једно од њих двоје није ни помислило да би једна ноћ испуњена страшћу могла да прерасте у љубав за цео живот. Након 3 месеца она ће му саопштити да чека бебу. Улоге: Салма Хајек, Метју Пери, Томас Милијан, Анђелина Торес, Џил Клејбург Режија: Енди Тенант (Пинк, 00.15)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa30.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

18

27

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пише: Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Уштедети купујући Венчаница из снова Девојчице и дијадеме Краљ посластичара као кувар Алесандрова кухиња Луди за кућом - Америка Шминкање са Клио Уштедети купујући Невесте са Беверли Хилса Најгора мама на свету Твој стил у његовим рукама У спаваћој соби са Лором Берман Луда вожња Сијамски близанци спојени главама Мушкарци са дојкама Твој стил у његовим рукама

Импресионисти Заборављени начини исхране Упознајте Римљане Александрија. највећи град Ловци на митове Лондонска болница Ратници Хрватски владари 778 – Песма о Роланду Мистерије олупина на дну океана 00.00 Тајм тим година Египат 01.00

08.00 12.00 13.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Мала принцеза Лепотица и звер Звезде љубави Харолд и Кумар Два играча са клупе Проповедници Браћа Грим Освета за смрт Еротски филм Еротски филм

Браћа Грим Џек и Вил Грим, двојица браће путују Наполеоновом земљом и зарађују паре уништавајући лажна чудовишта. Француске власти откривају њихову игру и двојица превараната су приморани да се суоче са стварним злом - неколико убистава почињено у северним шумама између Немачке и Француске... Улоге: Мет Деј мон, Хит Ле џер, Џо на тан Прајс, Пи тер Стор мер, Ле на Хе ди, Мо ни ка Бе лу чи Режија: Те ри Ги ли јам (Си не ма ни ја, 20.00)

Мо ни ка Бе лу чи

07.35 09.30 11.10 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Софи Паркер Шапат духова Секс и град Пројекат „Модна писта”, ”Reality”,„2006” Џордан Освета Бивши Увод у анатомију Тело је доказ Секс и град Сексуално васпитање Мајке плесача

08.45 10.30 12.15 14.00 15.45 17.30 19.15 21.00 23.00 01.10 02.55

Мајкл Кејн

Човек слагалица Некадашњи шеф британске тајне службе МИ 6 Филип Кимберли је подигао подоста прашине променивши страну, јер се придружио СССР-у. Исценирајући лажну смрт и сахрану, Совјети одлуче да Кимберлију подаре ново лице и идентитет Сергеја Кузминског, комерцијалног аташеа у амбасади у Лондону... Улоге: Мајкл Кејн, Ло ренс Оли ви је, Су зан Џорџ, Ро берт Па у ел Режија: Те ренс Јанг (ХРТ 1, 01.40) 07.13 Златна кинотека: Елмер Гантри, филм 10.00 Ни да ни не 11.00 Убиство, написала је 12.00 Дневник 12.30 Плодови земље 13.25 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Арктик са Брусом Перијем, док. серија 17.15 Баштованка 17.50 Волим Хрватску 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Све у 7!, квиз 21.05 Стипе у гостима 21.45 Недељом ујутро, суботом увече 22.15 Дамин гамбит 23.00 Дневник 3 23.40 Недељом у два 00.45 Убиство, написала је 01.40 Човек слагалица, филм 03.10 Скица за портрет

07.20Градић Вокавил 07.45 Божићни концерт у ХАЗУ 08.45 Циклус пустоловних Филмова према Карлу Мају: Der Schut, филм 10.40 Библија 10.50 Портрет цркве и места 11.00 Загреб: Миса, пренос 12.00 Видео сам да мама љуби Деда Мраза, филм 14.00 Заувек деверуша, никад невеста, филм 15.55 Оберстдорф - новогодишња турнеја 4 скакаонице, пренос 1. серије 16.50 Спортска репортажа 17.05 Оберстдорф - новогодишња турнеја 4 скакаонице, пренос 2. серије 17.20 Хокеј, Ебел лига: Медвешчак - Блек Вингс Линц, емисија 17.30 Хокеј, Ебел лига. Медвешчак - Блек Вингс Линц, пренос 20.05 Спорт у 2012.

21.35 Сантана: Уживо из Монтрала, концерт 22.50 Миленијум: Куле у ваздуху, филм 01.10 Краљеви улице ‘12, снимак концерта 02.50 Ноћни музички програм

08.00 09.50 12.00 14.00 16.00 17.40 20.00 22.00 00.00 01.00 01.55

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Капоти Јентл Неконтролисана моћ Трансамерика Побуна у кокошињцу Николас Никлби Пет минута раја Слушкињина прича Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Мој пријатељ, Деда Мраз Упозорење: Строга цензура Моја ужасна година Октобарско небо Био једном једва Божић... Божић за ожењене Најзад Божић Некад и сад Тајна мог успеха Бесни пас и Глори Био једном једва Божић...

Филм: Ледено доба Филм: Битка за Лос Анђелес Филм: Метеорска олуја Филм: Ејс Вентура: Детектив за кућне љубимце Филм: Ејс Вентура: Зов природе Филм: Пајкан и по Филм: Велико пространство Плаве крви Филм: Последњи Мохиканац Филм: Најважнији је Пек Филм: Ел Дорадо: Град злата

08.00 Бен 10: Ултимејт ејлијен 08.25 Ју-Ги-Ох!

09.20 Вирус атек 09.50 Од Џастина за Кели 11.40 Увек постоји нада 14.05 Породични камен 16.00 Сам у кући 4 17.45 РТЛ екстра магазин 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Мушко-женске ствари 21.50 Лавља јазбина 23.45 Мемоари невидљивог човека 01.35 Пентхаус 03.05 РТЛ Данас

Лавља јазбина Група гената ФБИ, међу којима је Мајк Варга, одлази у Будимпешту да уништити руску мафију. Покаже се да се Руси, осим што су упетљани у трговину људима и дрогом, баве и илегалним шверцом оружја. Мајк успе да се приближи вођи, Даријусу, али упознаје његову кћерку Катју у коју се заљуби... Улоге: Сти вен Дорф, Боб Хо скинс, Ло ра Фреј зер, Јан Харт, Деј вид О Ха ра Режија: Џејмс Брус (РТЛ, 21.50)

Ло ра Фреј зер

07.15 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15

21.00 22.00 23.00 00.00

Преживљавање Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Краљеви аукција Трагом аукција Трговци Лет изнад Аљаске Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Пут око света са 80 превозних средстава Желели сте да знате Полицајци на задатку Чудовишта из реке Чудо да сам жив

08.30 09.30 10.15 11.15 12.00 12.45 15.30 16.00 17.45 19.00 20.00 21.45 23.00 00.30

Биатлон Скијашки скокови Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Крос-кантри скијање Скијашки скокови Скијашки скокови Крос-кантри скијање Плес Уметничко клизање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Биатлон

17.10 18.05 19.00 20.00

Му ке пре ко Ве ли ке ба ре

„Ple a se Ple a se Me„ (Макартни–Ленон) Ленон – во- Продуцент: Џорџ Мартин. Техничар: Норман кал, ритам-гитара, усна хармоника; Макартни – во- Смит. Објављено у УК: 22. март 1963 (ЛП Ple a se кал, бас; Харисон – хармонијски вокал, соло-гитара; Ple a se Me) Објављено у САД: 22. јул 1963 (ЛП In Стар – бубњеви. Снимано: 11. септембар, 26. новем- tro du cing The Be a tles) Написана крајем 1962, та експлозивна рок песма бар 1962. у Еби роуду 2. Продуцент: Џорџ Мартин. Техничар: Норман Смит. Објављено у УК: 11. јануар често се приписује њеном извођачу – Макартнију. За1963 (А страна / „Ask Me Why”), у САД: 25. фебруар иста, и сам Ленон је рекао да није имао много удела у њој. У интервјуу датом Марку Луисону 1988. године, 1963. Џон Ленон је написао „Ple a se Ple a se Me” у кући Макартни се присетио да ју је писао с Леноном у своје тетке Мими, узевши први стих песме „Ple a se”, „предњем салону” своје куће у улици Фортлин роуд хита Бинга Крозбија из тридесетих, у драматично на- 20, у Алертону. Оно што се вероватно догодило јесте петом стилу Роја Орбисона. Заинтригирала је Марти- да му је Макартни показао текст и почетак мелодије на, мада му се чинило да није заокружена – предло- те су у том тренутку њих двојица заједно сели и на гижио је да је убрзају. Под претњом песме „How Do You Do It” која им је висила над главама, Битлси су напорно радили на преправљању и, девет недеља касније, током којих је песма „Lo ve Me Do” врлудала топ листама у УК, вратили су се у студио у Еби роуду са нечим за што су знали да ће забележити успех на више поља. Међутим, сада је главни утицај била песма „Cathy’s Clown”, прво место групе Everly Brot hers из 1960. Ленон певао мелодију (дубоки део, у стилу Дона Еверлија), док је Макартни (Фил Еверли) држао високо Е које је пратио бас. Сту диј ски ко ло во ђа Џорџ Мар тин „Честитам, господо”, рекао је Мартин, „Управо сте снимили свој први Број је- тарама смислили остатак песме. Док се данас сматра дан.” То што је био у праву мање изненађује од чи- стандардом рокенрола, они који су били упознати с њенице да је неко његових година и „класне” припад- Битлсима сматрају „I Saw Her Stan ding The re” једnом ности схватао да се иновативна, неуглађена музика од две најрепрезентативније песме ливерпулских Битлса може побољшати наглашавањем неконвенци- клубова. На свиркама би се обично растегла и до деоналности. Није било продуцента ни с једне стране сет минута, обележена вишеструким гитарским солаАтлантика који би тада могао да се носи с Битлсима, жама. За само снимање, прецизност и строго ограниа да им при том не нашкоди; развијати их и обезбеђи- чена правила радијског извођења захтевала су нешто сажетије „издање” и група вати им све потребно, с веје морала да се ограничи на ликим знањем и широким схватањима – то је оно због За америчке уши, Please Please основну структуру, пруживши једино Харисону чега је Мартин изузетно цеMe је имала два проблема: предах од шеснаест тактова њен у британској поп индупродукцију – сувише сирову и да убаци у акцију свој стрији. буч ну за бе лач ку пу бли ку, и текст – „греч„. Његов први соло на На крилима успеха плошироко тумачен као наговарање плочи Битлса могао се и поче, издавач Дик Џејмс предновити с више уверљиволожио је Брајану Епстајну на орални секс сти, али су му прсти превида оснује „Нордерн сонгс„, ше дрхтали. Осим тога, ово сопствену издавачку кућу у власништву Битлса. Уз одличне рецензије, плоча се за је електрификована свирка и доказ да „харизматична прве три недеље тако добро продавала да је Мартин електрана” која је дрмала ливерпулским клубовима Епстајну саветовао да групу врати с турнеје по Уједи- током 1961. и 1962. није била мит. Утемељена на блузерским променама и заштитњеном Краљевству и сниме албум. За Битлсе је био резервисан термин од три трочасовна снимања 11. ном знаку групе – неуглађеним вокалним хармонијама у отвореним квартама и квинтама – песма је на фебруара 1963. у Студију 2, за дебитантски ЛП Ple a- se Ple a se Me. После две недеље, песма је стигла на британску поп сцену пустила шок приземне сирововрх британске топ листе синглова, остваривши Мар- сти. Она је и текстуално запретила трговцима цицом тиново предвиђање. Као и с песмом „Lo ve Me Do”, из Денмарк стрита и њиховим ћудљивим, несхваћепостојао је проблем преласка Атлантика. Америчка ним „џонијима” и неодољивим „анђелима” од слатподружница ЕМИ-ја, „Капитол„, није схватио песму ких шеснаест година (законска граница за сексуалне и одбио је да је објави. За америчке уши проблематич- односе). Као контраст томе, хероина Битлса имала је ни су били продукција – сувише сирова и бучна за бе- седамнаест, што је било смишљено подизање навелачку публику, и текст – широко тумачен као нагова- дене границе те је, уз помоћ Ленонове двосмисленорање на орални секс. Песма није освојила Американ- сти у другом стиху, наговештавала нешто узбудљице све док није поново издата јануара 1964, у време вије од пуког држања за руке. Али одлучујућа за тинејџерску публику била је колоквијалност „с раменадирања песме „I Wannа Hold Your Hand”. „I Saw Her Stan ding The re” (Макартnи–Леnоn) на”. Срце главног лика песме није „певало” или „одМакартни – вокал, бас, тапшање; Ленон – пратећи летело” док је освајао љубав своје драге. Његово срвокал, ритам-гитара, тапшање; Харисон – соло-ги- це је „експлодирало” када је „прешао преко те собе” тара, тапшање; Стар – бубњеви, тапшање. – изравност метафоре и покрет који је жељне радио Снмљен: 11. фебруар 1963. године у Еби роуду 2. слушаоце лепо опалио посред плексуса.

Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

nedeqa30.decembar2012.

dnevnik

30. decembar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

Опу сти те се ви ше и раз ми сли те о об ли ку жи во та ко ји же ли те да кре и ра те за се бе. Ово је ве о ма по го дан дан да бу де те сми ре ни и оп ти ми стич ни. Ду хов на енер ги ја на по слу по др жа ва здра вље и ле че ње.

BIK 20.4-20.5.

Очи сти те и ор га ни зуј те да нас свој дом или рад но окру же ње што ра ни је. Та ко ће те би ти ду пло ефи ка сни ји. Ве руј те сво јој ин ту и ци ји, ва ша пр ва ре ак ци ја ће би ти је ди на ко ја је ис прав на. Бу ди те отво ре ни.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Ура ди те ис тра жи ва ња да би сте про ши ри ли сво је по тен ци ја ле у би ло ко јој обла сти ин те ре со ва ња. Пу то ва ња, обра зо ва ње или ду хов не те ме мо гу отво ри ти вра та за вас и до не ти вам нео че ки ва не мо гућ но сти.

Да на шња енер ги ја по др жа ва сна жне ме на џер ске ве шти не, би ло да су ва ше или да је по др шка од осо бе ко ју ве о ма по шту је те. Ово је ве о ма по го дан дан за по бољ ша ње ва ше фи нан сиј ске си ту а ци је.

Мо гу ће је да ће вам да нас не ко да ти но вац или ће оно што ду го же ли те ко нач но би ти ва ше. Па жљи во пла ни рај те и пру жи те свој мак си мум да би сте оста ли фо ку си ра ни и на пра вом пу ту.

Док дру ги љу ди во де же сто ку бор бу, нер ви ра ју се и тр че у не ко ли ко пра ва ца од јед ном, ви има те моћ да чвр сто сто ји те на зе мљи. То пру жа по др шку из град њи бо ље бу дућ но сти. Оче куј те по зи тив не про ме не.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Ако се су ви ше бр зо кре ће те, мо жда ће те због то га ка сни је за жа ли ти. Опу сти те се и за ми сли те ка ко же ли те да из гле да ју ства ри око вас. По зи ти ван став пун на де је мно го ефи ка сни ји од кон стант не за бри ну то сти.

Да ли се де ша ва не што што ни је по ва шем уку су? Ово је ве о ма по зи ти ван пе ри од да гла сно ка же те сво је ми шље ње. По сто ји по зи тив на енер ги ја за но ви по че так, ка ко на лич ном пла ну, та ко и на по слов ном.

Ако сте под стре сом и пре ви ше ра ди те за дру ге, раз ми сли те о то ме шта мо же те оста ви ти за не ки дру ги пут. Не ма по тре бе да бу де те од го вор ни за љу де ко ји не мо гу да про ме не сво је де струк тив но по на ша ње.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Да нас мо жда осе ћа те тен ден ци ју да осу ђу је те оста ле. По тру ди те се да су зби је те сво је сум ње. Са слу шај те па жљи во су ге сти је при ја те ља. У мо гућ но сти сте да успе шно ре ши те све по ро дич не про бле ме.

Ово је ве о ма по зи ти ван дан за по бољ ша ње ва ше по слов не си ту а ци је. За бри ну тост, озло ја ђе ност или стрес вам не ће по мо ћи. По не кад во лон тер ски на по ри мо гу до ве сти до бо ље по зи ци је и укуп ног по бољ ша ња.

По тру ди те се да за вр ши те све што је нео п ход но или се оче ку је од вас, чак и ако вам је по треб но ви ше вре ме на не го што има те. За тим усме ри те сво ју па жњу ка оми ље ним осо ба ма и ак тив но сти ма.

TRI^-TRA^

Том Круз има нову девојку V REMENSKA

PROGNOZA

Претежно сунчано

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

0

Sombor

1

Kikinda

4

Vrbas

2

B. Palanka

3

Zreњanin

5

S. Mitrovica

1

Ruma

1

Panчevo

5

Vrшac

5

Srbija Beograd

6

Kragujevac

6

K. Mitrovica

4

Niш

4

Evropa

NOVI SAD: Ujutru slab mraz. Tokom dana prete`no sun~ano i malo toplije. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -4, a maksimalna do 3 stepena.

VOJVODINA: Ujutru mraz i magla ponegde. Tokom dana prete`no sun~ano, ali }e biti oblasti gde se magla mo`e du`e zadr`ati, posebno po Sremu i na severu Ba~ke. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -6 do -3, a maksimalne od 3 do 6 stepeni, u oblastima sa maglom i sumaglicom od 0 do 3 stepena.

SRBIJA: Ujutru mraz i ponegde magla. Tokom dana prete`no sun~ano, ali }e biti oblasti gde se magla mo`e du`e zadr`ati, posebno na zapadu Srbije. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -8 do -2, a maksimalne od 4 do 9 stepeni, a u oblastima sa maglom oko nule.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak, posledweg dana ove godine ujutru mraz, od -7 do -1 i ponegde magla. U toku dana sun~ani periodi i temperatura od 3 do 5 stepeni. Vetar slab zapadni ili promenqiv. U Novogodi{woj no}i suvo uz temperaturu malo ispod nule u pono}.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivana biometeorolo{ka situacija }e biti povoqnija za hroni~ne bolesnike. U jutarwim satima oprez se savetuje kardio i cerebro-vaskularnim bolesnicima, kao i astmati~arima. Preporuka za adekvatno odevawe je aktuelna zbog ni`ih minimalnih temperatura. Mogu}i su glavoboqa, nervoza i bolovi u mi{i}ima.

Madrid

10

Rim

14

London

10

Cirih

8

Berlin

8

Beч

2

Varшava

3

Kijev

-3

Moskva

-4

Oslo

3

St. Peterburg -5 Atina

12

Pariz

10

Minhen

8

Budimpeшta

1

Stokholm

4

Нај по зна ти ји са јен то лог на све ту, глу мац Том Круз има но ву де вој ку. Ка ко на во де аме рич ки ме ди ји, у пи та њу је ду пло мла ђа Син ти ја Јорг, ме на џер ка ре сто ра на. Она има дав де сет и шест го ди на и жи ви у Квин су. Са мо шест ме се ци на кон раз во да од Кеј ти Холмс, Круз је ви ђен ка ко се за ба вља са мла дом Син ти јом у јед ном клу бу у Њу јор ку. Упо зна ли су се у ре сто ра ну у ко јем она ра ди. На кон руч ка, Јор го ва је слав ном глум цу да ла сво ју ви зит кар ту. Том је звао Син ти ју од мах су тра дан, али му се ни је ја вља ла. Слу ша ли цу је по ди гла тек два да на на кон што су се упо зна ли. У ме ђу вре ме ну, ње го ва бив ша су пру га Кеј ти Холмс има про бле ма јер је ње на бро двеј ска пред ста ва на до бром пу ту да оде у исто ри ју, а по ну де за фил мо ве не до би ја.

VIC DANA Слат ка, згод на пла ву ша са пла том 10.000 евра, ку ћом са ба зе ном, ста ном у цен тру Лон до на, не тра жи ни шта, са мо се хва ли.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

356 (17)

Slankamen

317 (13)

Jaшa Tomiћ

Apatin

421 (26)

Zemun

360 (5)

Bogojevo

360 (29)

Panчevo

364 (0)

Smederevo

504 (-4)

Baч. Palanka 332 (32) Novi Sad

296 (24)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

156 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

225 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Titel

304 (12)

NERA

Hetin

110 (18)

TISA

-20 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 370 (30) Beograd

Kusiћ

309 (3)

68 (-8)

Reшeњe:

DUNAV