14 minute read
CUBO fest 2021 - odgovor izvrsnosti usluga i izazova
from Topsrbija br30
by M.D.
Odabir jela za kreiranje novog menija i vina za vinsku kartu Cubo concept bar&restaurant, Novi Sad, razlog su održavanja Cubo fest-a, koji sa sve više uspeha privlači pozornost publike raspoložene za ovakve iskorake u sofisticiranoj prezentaciji i popularizaciji ponuđenih sadržaja.
U nastojanju da unese originalnost i potencira aktuelnost Cubo fest je ove godine, na zahtev redovnih posetilaca, produžen na dva dana trajanja (18 i 19. septembar), što će biti praksa i narednih godina. Uspešna premijera ove novine potvrdila je ispravnost odluke. - Kada smo prešli u novi prostor, novog imena „Cubo“ (Strumička 16), nakon dva nedovoljno prihvaćena festivala „Paprika fest“ u bivšem restoranu „Paprika“, desila se eksplozija, stvorivši „problem“ ogromnog interesovanja izlagača koji su nas kontaktirali mesecima unapred. Već sada je stopostotna popunjenost kapaciteta za sledeću godinu - istakao je Vladimir Baštovanov, menadžer restorana.
Advertisement
Ograničen broj učesnika, omeđan unutrašnjim delom i baštom restorana, i ovoga puta bio je sveden na 24 izlagača od prijavljenih 40. Predstavile su se vinarije sa Fruške gore, i iz regiona: Hrvatske, Crne Gore, Makedonije. Predstavljena su i internacionalna vina sa čvrstim pozicijama na vinskoj karti iz vinskih regija Francuske, Italije, Španije. Nisu zaobiđena ni jaka alkoholna pića, poput rakija, vinjaka „XO“, najreprezentativnijeg proizvoda Rubina iz porodice vinjaka, pobednika na manifestaciji Srpske rakije 2021., a posetioci su bili oduševljeni ovim novinama.
Predlog internacionalnih specijaliteta sa autorskim pečatom, kreiranih od strane tima vrsnih „Cubo“ kuvara, koje gosti Festivala imaju privilegiju prvi da probaju, i svojim glasom utiču na njihovo postavljanje na redovan meni restorana, takođe je pobudilo veliko interesovanje. Na kraju, svi predstavljeni noviteti, naišli su na jako dobar odziv, dobre reakcije degustatora, i ulistani su u „à la carte“ ponudu restorana, a sve nove etikete vina već su našle mesto
CUBO FEST 2021
u stalnoj ponudi. Treći segment ovog happeninga, rezervisan je za veče narednog dana. - U skladu sa našim afinitetima i principom rada oslonjenim na umetnost, ove godine smo ugostili glumca svetskog glasa, Radeta Šerbedžiju. Mislili smo da je naša ideja nerealna da naš proslavljeni glumac pozitivno odgovori našem pozivu. Ali, čuvši da je između ostalih, u našem timu prof. Aleksandar Dujin, pijanista i muzički urednik svih naših „ivenata“, rado je prihvatio da bude naš gost. Do poslednjeg trenutka nisam verovao da to može da se desi, ali desilo se i bio je kruna festivala ove godine. Njegov nastup je trebalo doživeti, a među 200 ljudi koji su se u trenutku njegovog nastupa nalazili u restoranu čuo se muk. Galamu može da napravi svako, ali ne i tišinu. Prošetao nas je kroz sve vrste emocija, govoreći Krležin tekst „Moj obračun s njima“, otpevao nekoliko pesama, među kojima i par autorskih, izveo Vasu Ladačkog na svoj način, recitujući, jer posle Balaševića to niko ne bi mogao. Na bis je govorio
CUBO FEST 2021
stihove Arsena Dedića „Ne daj se Ines“. Divno. Nezaboravno - izjavio je gospodin Baštovanov, koji će posle dan-dva predaha, početi sklapanje mozaika gastro-eno užitka za naredni, 8. Cubo fest.
Boško Vučurević Sa štanda PKV u Bijeljini
U obilasku izlagača sajma Interagro
Uproteklom periodu, posle kovidne i krizne 2020. godine, Privredna komora Vojvodine (PKV) je uspešno nastavila da promoviše našu privredu i privrednike na dva najznačajnija poslovna događaja u regionu - 88. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i Međunarodnom sajmu poljoprivrede, lova i ribolova „Interagro 2021“ u Bijeljini.
Privredna komora Vojvodine tradicionalno podržava sajamsku manifestaciju „Interagro“, a ove godine kao partner sajma na štandu PKV bilo je prisutno i 12 suizlagača koji su predstavili svoje proizvode. Uz njih, bili su tu i predstavnici institucija poput Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević istakao je na otvaranju sajma u Bijeljini da je Komora i ove godine pokrenula inicijativu kako bi se na sajmu „Interagro “ predstavila vojvođanska privreda. - Učešće na ovakvim sajamskim manifestacijama ima za cilj jačanje privredne saradnje sa fokusom umrežavanja privrednika. Na nama je da stvorimo adekvatan privredni ambijent. Na nedavno održanom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu imali smo poslovni forum sa Republikom Srpskom, nekoliko dana posle toga u sklopu manifestacije „Dani Srpske u Srbiji“ i investicionu konferenciju uz učešće predsednice Republike Srpske Željke Cvijanović i predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, kao i naših privrednika koji su
zaiteresovani da investiraju u Republici Srpskoj. Upravo to i jeste naš glavni zadatak, da pored stalnog poboljšanja robne razmene podignemo stpen saradnje na viši nivo, i to zajedničkim investicionim aktivnostima. Pred nama je i razgovor sa kolegama iz Komore Republike Srpske kako bi realizovali inicijativu koju smo pokrenuli, a koja se odnosi na organizovanje distributivnih centara iz Republike Srbije i njihovo pojavljivanje na tržištu Republike Srpske.
Sajmu u Bijeljini prethodila su dva značajna skupa u Privrednoj komori Vojvodine, gde smo bili domaćini predsedniku Vlade Republike Srpske Radovanu Viškoviću, predsedniku Pokrajinske vlade Igoru Miroviću, a potom i predsednici Republike Srpske Željki Cvijanović kao i privrednicima iz AP Vojvodine i iz Republike Srpske - kaže predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević, ističući da je uloga Komore upravo u stvaranju kvalitetnog privrednog ambijenta i umrežavanju privrednika.
Tokom Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu PKV je imala niz poslovnih foruma, sa delegacijama iz Aleksandrije, Ruske Fedearcije, a nedavno i B2B susrete sa bugarskim privrednicima, kao i privrednicima iz Austrije. - Upravo to i jeste naša misija - istakao je predsednik Boško Vučurević, dodajući da je pred Privrednom komorom Vojvodine akcioni plan po kome do kraja godine, ukoliko to epidemiološka situacija dozvoli, treba da bude realizovan niz skupova sa našim ali i stranim privrednicima, kao i da se očekuje da će ovogodišnji - Četvrti regionalni poslovni forum, zakazan za 25. novembar, nadmašiti prošlogodišnji, kada je bilo prijavljeno više od 210 kompanija iz 28 zemalja sa tri kontinenta.
Kristina Đogo PR, Privredna komora Vojvodine
Sa sastanka u PKV: Radovan Višković (levo) Boško Vučurević i Igor Mirović
Pozdravni govor prof. dr Marka Carića
Obeležavanje dvadesetogodišnjice od osnivanja Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, prvog privatnog akreditovanog univerziteta u AP Vojvodini, proteklo je u svečanoj atmosferi, u krugu saradnika i prijatelja, kakva i priliči izuzetnom jubileju. Bio je to lep povod za evociranje početaka i osvrt na dosadašnja postignuća.
Oficijelni deo programa počeo je univerzitetskom himnom Gaudeamus Igitur u izvođenju hora Sveti Roman Slatkopojac pod vođstvom dirigentkinje Jevgeniije Kojić. Nakon čega je direktorka marketinga, Tamara Krstić predstavila kratak istorijat Univerziteta Privredna akademija.
Prisutne je zatim pozdravila prof. dr Marijana Dukić Mijatović, državana sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i redovni profesor na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe: - Verujem i znam da nije bilo jednostavno izgraditi ovakav kredibiltet, privući i zadržati dobre predavače, pripremiti i osmisliti studijske programe na način da oni budu atraktivni i daju potrebno obrazovanje i znanja mladim ljudima, i na kraju opravdati poverenje i održati dobru reputaciju svih ovih godina.
Na svečanosti povodom obeležavanja jubileja, obratila se i prof. dr Marijana Carić, predsednica Saveta Univerziteta Privredna akademija: - Veoma smo ponosni na sve što smo za dvadeset godina uradili. Bili smo angažovani na svim poljima rada, od obrazovanja, nauke, projekata, saradnje sa međunarodnim institucijama, univezitetima u zemlji i van nje. Ne samo što smo uspostavili saradnju, već je per-
Čestitke timu prof. dr Marijane Carić
manentno unapređujemo. Ako posmatramo prve godine Univerziteta Privredna akademija i Univerzitet danas, možemo primetiti veliku razliku. Nije reč samo o akreditacijama nego i konkretnim ciframa, od broja studenata, projekata, do radova citiranih u časopisima sa SCI liste. Danas, Univerzitet Privredna akademija ima osam fakulteta i plan da postane izvrsna institucija u obrazovnom i istraživačkom smislu, u svih pet naučnih oblasti, insistirajući na ličnom integritetu svakog studenta, timskom radu, efektivnoj komunikaciji, etičkom ponašanju, a sve to uz praćenje i proaktivno reagovanje na transformacije obrazovnih programa usklađenih sa aktuelnim društvenim promenama.
Rektor Univerziteta, prof. dr Marko Carić izrazio je zahvalnost gostima što su svojim prisustvom uveličali značajni jubilej Univerzitet Privredna akademija. - Pre svega izgradili smo ime, identitet, brend, imidž našeg Univerziteta baziran na kreativno-proaktivnom pristupu. Trudili smo se da konstantno unapređujemo naše poslovanje, dodajemo nove aktivnosti, anticipiramo našu kompatibilnost, da se što uspešnije povezujemo sa zemljama u regionu sa ciljem izgrađivanja jednog fleksibilnog, malog, ali efikasnog sistema koji ispunjava sve zahteve visokog obrazovanja, naučnog i praktičnog rada, ne zanemarujući pri tom želje studenata. Od mnoštva aktivnosti teško je izdvojiti na čega smo manje, a ne čega više ponosni, ali smo dali sve od sebe razvijajući i realizujući međunarodnu saradnju i dobre odnose - istakao je prof. dr Marko Carić.
Prisutnima se obratio i prof. dr Rade Doroslovački, dekan Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, koji je kao dugogodišnji prijatelj i saradnik Univerziteta Privredna akademija čestitao predstavnicima na uspehu i kvalitetnom radu tokom 20 godina postojanja.
Oficijelni deo programa uveličan je i nastupom džez balerina iz Play dance studija iz Novog Sada, kao i sa kompoziciom 2. Mokranjčeva rukovet u izvođenju hora Sveti Roman Slatkopojac. Nakon oficijelnog dela usledlo je neformalno druženje uz koktel i prijatnu atmosferu kojoj je doprineo bend Betty Boom.
Prof. dr Marijana Dukić Mijatović Prof. dr Rade Doroslovački Tamara Krstić
Zajednički snimak dekana fakulteta Univerziteta sa Marijanom i Markom Carić
Nakon tragičnog odlaska Radislava Jovanova, dugogodišnjeg predsednika Zadružnog saveza Vojvodine, odlukom Skupštine Saveza, mr Jelena Nestorov Bizonj je u avgustu ove godine izabrana za vršioca dužnosti predsednika, a zatim na Izbornoj skupštini i za predsednika Saveza. Na čelo ove respektabilne institucije, koja je u prethodnom periodu najzaslužnija za vraćanje poverenja u zadružni sistem, osnivanje novih zadruga i udruživanje poljoprivrednika, mr Jelena Nestorov Bizonj došla je posle više od dve decenije staža u Savezu, u kojem radi od 1998. godine, a gde je od 2003. pa do 2021. obavljala funkciju sekretara. Sve to upućuje, a novi predsednik potvrđuje da će koliko god je to moguće, Savez insistirati na dosadašnjem pravcu delovanja, uz ispunjenje zacrtanih planova i programa.
Imajući uvid u rad Saveza, prateći promene u društvu i privredi, a koje su uticale i na zadruge, stavili su je u poziciju svedoka lošeg položaja zadružnog sistema bremenitog neregulisanim pitanjima bitnim za prilagođavanje savremenim uslovima poslovanja i njihovo stavljanje u ravan sa ostalim privrednim subjektima na tržištu. Stanje u zadrugarstvu danas deluje povoljnije u odnosu na raniji period. Šta je najviše opterećivalo zadružni sektor i koliko se napredovalo u poboljšanju položaja zadruga, kao i o planovima za budući period, razgovarali smo sa mr Jelenom Nestorov Bizonj, predsednicom Saveza.
Mr Jelena Nestorov Bizonj novi predsednik ZSV
- U poslednje dve decenije zadrugarstvo Vojvodine opstajalo je i razvijalo se u veoma teškom i promenljivom društveno-političkom i privrednom ambijentu, pokazujući visok stepen prilagodljivosti različitim uslovima poslovanja. Ipak, počevši od 2015 godine, odnosno od usvajanja aktuelnog Zakona o zadrugama, uslovi poslovanja su u nekim bitnim segmentima postali bolji za zadruge u odnosu na raniji period. Od tada su zadruge postale prepoznatljive, i ravnopravne sa drugim subjektima u privredi, što je poboljšalo njihovu poziciju u ostvarivanju različitih prava zadruga - od prava raspolaganja zadružnom imovinom, do prava na podsticaje. Sa ovim zakonom, zadruge su najzad dobile adekvatan zakonski okvir za prevođenje društvene u zadružnu svojinu. Više od 80% zadruga koje su pre pet godina imale društvenu svojinu na imovini, danas ima pravosnažno upisanu zadružnu svojinu. Uloga Zadružnog saveza Vojvodine, i mene kao predstavnika Saveza u radnim grupama za donošenje zakona, bila je veoma značajna u donošenju zakona koji odgovara potrebama zadruga, i izuzetno mi je drago što smo u ovoj oblasti ostvarili veliki napredak. Sa druge strane, žao mi je što sa ovom temom nismo završili, jer imovinska pitanja još uvek u manjem broju zadruga nisu rešena, te jedan od ciljeva Saveza za naredni period svakako jeste dalje sprovođenje aktivnosti prema nadležnim organima pred kojima se vode nezavršeni postupci za upis zadružne svojine, kao i nezavršeni postupci za povraćaj imovine zadrugama.
Savez je tokom proteklih godina ostvario odličnu saradnju sa pokrajinskim i republičkim organima, a posebno sa Ministarstvom za privredu i sa Ministarstvom za brigu o selu. Za Ministarstvo za brigu o selu, predsednica smatra da je to karika koja je nedostajala ranijih „ne godina, već decenija“, imajući u vidu stanje u našim selima. Programom namenjenim samo za zadruge za bespovratna sredstva za investicije u zadrugarstvo, učinjeno je veoma mnogo, ali bi, po njenom mišljenju, ovaj primer trebali da slede i drugi državni organi i organizacije još više podstičući rad zadruga. Stimulisanje zapošljavanja mladih stručnjaka u zadrugarstvu, podsticaji za izgradnju skladišnih i preradnih kapaciteta, povoljnija poreska politika za zadruge, neke su od oblasti koje bi značajno unapredile položaj zadruga.
Dolazi nova generacija mladih poljoprivrednika
Optimizam za budući razvoj zadrugarstva vidi u generacijama mladih poljoprivrednika, koji su u fokusu Saveza jer predstavljaju budućnost poljoprivrede. Predsednica je iznela i svoje zapažanje, da mladi ljudi koji se odlučuju za poljoprivredu i zadrugarstvo, često kreću sa ambicioznim planovim i inovativnim idejama, pri čemu se često odlučuju za intenzivnije vrste proizvodnje koje zahtevaju veća ulaganja, ali donose i veću dobit. U poslednje dve-tri godine mnogi mladi poljoprivrednici javili su se Savezu radi osnivanja zadruga čija je osnovna delatnost proizvodnja u voćarstvu, povrtarstvu, stočarstvu, za vrste proizvodnje koje zahtevaju velike investicije u preradne kapacitete, hladnjače, sušare i druge vidove povećanja vrednosti proizvoda.
U pogledu načina rada Zadružnog saveza Vojvodine u periodu pred nama, predsednica Saveza smatra da je potrebno
Mr Jelena Nestorov
Uspešan nastup na 88. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu
nastaviti započetim putem koji je uspešno razvio pokojni predsednik Saveza, Radislav Jovanov, i u kojem je u saradnji sa njim aktivno učestvovala, a koji podrazumeva timski rad, aktivno učešće organa upravljanja Saveza u definisanju i postizanju ciljeva, prilagođavanje rada Saveza potrebama zadruga, konstuktivne dijaloge sa predstavnicima nadležnih državnih organa, i veliku upornost usmerenu ka ostvarivanju ciljeva vezanih za unapređenje položaja zadruga. Nastaviće sve aktivnosti prema nadležnim državnim organima u delu zastupanja interesa zadruga u cilju poboljšanja njihovog institucionalnog i tržišnog položaja, kao i u drugim oblastima od značaja za zadružni sektor. - Smatram da je u budućem periodu potrebno sprovoditi više različitih aktivnosti usmerenih na postizanje bolje konkurentnosti zadruga i zadrugara na tržištu. Zadruge posluju na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koje je izloženo velikoj konkurenciji sa više strana, pri čemu naši poljoprivrednici i zadruge, na tržište izlaze sa proizvodima u kojima je učešće troškova proizvodnje veoma visoko, a podsticaji za proizvodnju izrazito niski u odnosu na okruženje i države EU, što sve zajedno predstavlja veliki izazov za njihovu konkurentnost, pa i za opstanak na tržištu u budućnosti. Jedna od aktivnosti koje će Savez sprovoditi u ovom pravcu je zalaganje za povećanje podsticaja za poljoprivrednu proizvodnju, uz zahteve za usmeravanje podsticaja isključivo subjektima u poljoprivredi koji posluju na regularnom tržištu. Od nadležnih organa će se zahtevati i obezbeđivanje ravnopravne mogućnosti svim zadrugama na podsticaje, i to kroz ukidanje postojećih ograničenja za zadruge koja su vezana za veličinu RPG zadruga. Sprovodiće se i aktivnosti u cilju nastavka podsticanja razvoja zadrugarstva kroz obezbeđenje bespovratnih investicionih sredstava koja su namenjena isključivo zadrugama, za koje postoji veliki interes, a predlagaće se i potpuno novi programi podsticaja za zadruge.
U ovoj oblasti sprovodiće se aktivnosti usmerene i na unapređenje poslovnog povezivanja zadruga, međuzadružne saradnje, formiranja složenih zadruga, specijalizacije u proizvodnji, ulaganja u skladišne i preradne kapacitete, što sve za krajnji cilj ima unapređenje ekonomskog položaja zadruga i njihove konkurentske pozicije na tržištu. U oblasti međuzadružne saradnje se nije mnogo napredovalo, a potencijali su veliki. Savez će nastaviti da upućuje zadruge na razvoj međuzadružne saradnje i stvaranje složenih zadruga, jer se na taj način može značajno poboljšati konkurentska pozicija zadruga na tržištu i u nabavci repromaterijala i u prodaji njihovih proizvoda, ali i preduzeti zajedničke investicije u skladišne i preradne kapacitete za koje pojedinačne zadruge najčešće nemaju mogućnosti, a mnogo bi doprineli povećanju vrednosti proizvoda zadruga i zadrugara. Ukratko - imamo izuzetno kvalitetne zadruge koje bi zajedno mogle mnogo više da urade nego samostalno, i to je jedna od oblasti na kojoj zajedno sa zadrugama treba da radimo. - Još jedna od oblasti gde će se Savez angažovati u budućem periodu, je sprovođenje niza aktivnosti usmerenih ka daljem poboljšanju ugleda i vidljivosti zadruga, još boljeg prepoznavanja uloge i značaja zadruga u ukupnom sistemu, uz promovisanje prednosti zadružnog organizovanja. Organizacija stručnih skupova, konferencija, zadružnih škola, različitih manifestacija kao što su Žetveni dan i druge, učešće na domaćim i inostranim sajmovima, i u narednom periodu će biti značajan deo aktivnosti Saveza, što će doprineti još boljem prepoznavanju uloge i značaja zadruga, kao i promovisanju zadružnog sektora – zaključila je mr Jelena Nestorov Bizonj.
Žetveni dan ZSV 2021. u Neuzini
