19 minute read
Različitost kao deo kulturne baštine
from Topsrbija br30
by M.D.
Manifestacija „Dani evropske baštine - Dani Bača 2021“, pod motom „Kulturno nasleđe za sve - All Inclusive“, osamnaesti put je održana u ovom viševekovnom gradu na Mostongi, na mestu njegovih začetaka, simbolu Bača i Bačke iz XIV veka - Bačkoj tvrđavi. „Dani evropske baštine“ održavaju se u 50 zemalja afirmišući zajedničko nasleđe i poštovanje različitosti, promovišući poverenje i razumevanje, podstičući toleranciju i razmišljanje van nacionalnih granica. Ove godine ova nastojanja intenzivirana su temom „Kulturno nasleđe za sve - All Inclusive“, kojom se nastavljaju, šire i razvijaju sadržaji u cilju povećanja prisustva tradicionalno nedovoljno zastupljenih i marginalizovanih grupa u reprezentaciji i interpretaciji kulturnog nasleđa.
Od 17 - 19. septembra, uz projekciju filma kao uvertiru 11., i pozorišnu predstavu za najmlađe 24. septembra, uz animiranje velikog broja kulturno-umetničkih udruženja, priređen je dinamičan i sadržajan program „svega za sve“. Okrugli sto „Ekološka proizvodnja i prerada lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja“- razvoj ruralnog turizma, online konferencije „All Inclusive - Kulturno nasleđe za sve“, radionice: „Pripreme i oblačenja narodne nošnje“, „Prinčevi i princeze“, „Šetnje kroz srednji vek“, streličarstva, kaligrafije, izrade starih muzičkih instrumenata, rezbarenje minijatura, vajarstva, oslikavanja štitova, okloparstva, zatim likovne kolonije, sportski susreti, etno pijaca, od koncerata duhovne muzike u Franjevačkom manastiru do koncerata pop bendova i DJ-eva, deo su prebogate ponude manifestacije, započete svečanim defileom učesnika u narodnim nošnjama i organizatora centrom Bača uz tradicionalan ulaz u Tvrđavu i zvuke Hendlove „Muzike na vodi“, koji su ovaj poseban trenutak učinili još svečanijim.
Advertisement
Uz intoniranje „Bože pravde“ i „Ode radosti“, himne Republike Srbije i Evropske unije, čast oficijelnog otvaranja „Dana evropske baštine 2021“ pripala je gospođi Marini Balaban, zamenici predsednika opštine Bač: - Tema ovogodišnje manifestacije: „Kulturno nasleđe za sve“, u potpunosti odgovara kako geografskom položaju tako i nacionalnom miljeu Bača. Naši reprezentativni spomenici kulture iz srednjeg veka mnogo govore o našim sugrađanima koji vekovima žive u multikulturalnoj i tolerantnoj sredini koja zbog svoje specifičnosti utiče na pojam materijalnog nasleđa kao svojevrsnog bogatstva različitosti. Svi mi, rođeni na teritoriji Vojvodine, znamo kolika blaga krije ova sredina. Srećni su oni rođeni u Baču i njegovoj okolini, jer su svesni vrednosti u smislu kulturne baštine na teritoriji ove opštine. U tom maniru slavimo evropske vrednosti, vladavinu prava i inkluziju na svim nivoima.
Miroslava Paravina direktorica Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ Bač, podsetila je da su uz ovu manifestaciju porasle su mnoge generacije dece - malih čuvara baštine, koji su kroz učešće u KUD-ovima, u radionicama, razvijala veštine, učila, družila se. - U Baču je živo bogatstvo različitosti koje nesebično i uporno neguju udruženja, društva i pojedinci. Sa nama su danas i uvek, i naši sugrađani sa invaliditetom, koji nam iz godine u godinu nizom aktivnosti i učešćem u kreativno - umetničkim radionicama poklanjaju svoje viđenje kulturnog nasleđa. Danas je to jedan veliki zbir lepote i dobrote. Kulturno nasleđe može trajati samo ako ga čuvamo, negujemo i koristimo. Zato se i okupljamo ovde i pokazujemo jedni drugima šta umemo i šta smo sve naučili iz prošlosti, što nas čini ponosnim - dopunivši zvanični moto manifestacije - „Nasleđe za sve - I SVI ZA NASLEĐE“.
Opština Bač i Turistička organizacija opštine Bač u svojstvu organizatora, sa partnerima KEK ISKON iz Bača i Kompanijom Color Media Communications, ugostili su delegacije iz Republike Srpske i BiH, predstavnike opština Bačka Palanka i Odžaci, predstavnike Stalne konferencije gradova i opština i Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine i dr.
Namenske unikatne ilustracije Marije Šojić
Autentičnost ideja i personalan pristup povezani sa elegancijom ponuđenih rešenja, u funkciji postizanja originalnog proizvoda, kvaliteti su kojima u svom profesionalnom radu teži Marija Šojić, ilustrator. Unikatan potpis njenog rada ostavila je u web i grafičkom dizajnu, izradi logotipa i animaciji. Na kraju se priklonila, njoj najizazovnijoj ilustraciji, kao delu celine jednog procesa grafičke interpretacije, razvivši je u pravcu vizualizacije i pojašnjenja istog sa manje-više naglašenom porukom.
Marija Šojić sebe predstavlja kao nekog ko istovremeno voli i turizam i umetnost. U želji da ove dve ljubavi spoji sa prethodnim znanjem diplomiranog geografa turizmologa na master studijama iz kulturnog turizma i upravljanja kulturnim nasleđem, i nekoliko godina provedenih u turističkoj privredi, ilustracijom je objedinila ove dve discipline. Svoje mesto ilustratora razumela je kao način da da svoj doprinos nečem drugačijem, neuobičajnijem za naše prilike, bazirajući se pre svega na naše kulturno nasleđe i njegovo predstavljanje mimo utvrđenih šablona. - To me je nekim nenamernim, neplanskim putem iz oblasti dizajna, kojim sam se jedno vreme bavila živeći na relaciji Srbija - Malta, odvelo u oblast ilustracije. Jednostavno se nametnulo, a ja sam bila dovoljno otvorena da to prihvatim i da se prepoznam, na kraju i ostvarim u tome. Bavila sam se i fotografijom koju takođe volim, ali sam osećala potrebu da ono što vidim predstavim na neki drugačiji način, da ugradim svoje emocije, da prenesem lični doživljaj određenog mesta, objekta ili događaja - ističe Marija Šojić.
Interesantno je da nije bila svesna svog talenta za crtež, mada je u porodici imala slikara i u sebi nosila taj gen. Otisnuvši se u dizajn, osetivši potrebu za potpunijim izrazom, pohađala je uspešno i časove slikanja, ali se vrlo brzo prepoznala u digital art-u, priklonivši se ilustraciji studiozno, izgradivši poslednjih osam godina, koliko se ilustracijom bavi, prepoznatljiv stil.
Rado se seća svog prvog rada „Tekelijanum-a“ u Budimpešti, koji je uradila inspirisana nizom forografija koje je snimila, a otkriće tog svog talenta bilo je veliko iznenađenje za nju. - Prednosti ilustracije su višeznačne: više odgovara savremenom dobu, daje mogućnost kompletnijeg predstavljanja, olakšava komunikaciju sa klijentima. Digitalna umetnost mi omogućava da reagujem brže, iz jedne varijante pravim više i zadovoljim potrebe tražnje. Naše tržište prezasićeno klasičnim načinima predstavljanja gladno je ovakvog izraza. Na Malti sam radila za inostrane klijente, ali mi je želja da radim ovde, za naše tržište, kako bi unapredila ovdašnju turističku ponudu, zato što je najbolje poznajem i mogu da odgovorim na sve zahteve - dodaje gospođa Šojić.
Odlična saradnja sa turističkim organizacijama i pojedinačni kontakti širom Srbije, upotpunili su njen portfolio, u kojem se nude sledeće usluge: ilustracija objekata; uputstva - kako doći do tih objekata, kako se ponašati na nekoj destinaciji; sve popularniji storytelling u vidu slikovnica za decu, maskota, suvenira; predstavljanje jedne destinacije na drugačiji način... O važnosti ovakvog načina izražavanja ona kaže: - Cilj putovanja savremenih turista je doživljaj koji će pamtiti, emocija koju će poneti kući, a ja pokušavam da im kroz ilustraciju to ponudim. Makar da isprovociram razmišljanje o onome što su videli, ili možda propustili da vide.
Niš, grad burne istorije, smešten na raskrsnici puteva, vekovima je bio mesto na kome su se susretale različite kulture i civilizacije.
Zahvaljujući zaostavštini različitih naroda koji su u njemu živeli, Niš je danas grad impozantne kulturno- istorijske baštine koju u retko gde možete videti u Srbiji.
Zajedno sa razvijenom kongresnom infrastrukturom, smeštajnim kapacitetima, međunarodnim aerodromom koji ga povezuje sa više gradova Evrope i pozicijom na raskršću velikih drumskih saobraćajnica, Niš predstavlja jedinstven grad za organizaciju poslovnih skupova, seminara i kongresa.
Smeštajni kapaciteti u nišu
Konstantan rast turističkog prometa tokom prethodnih godina doveo je do povećanja smeštajnih kapaciteta u Nišu.
Ponuda novih hotela upotpunila je smeštajne kapacitete i doprinela boljem pozicioniranju na mapi kongresnih centara Srbije. Niš trenutno raspolaže sa više od 4000 ležaja u hotelima, apartmanima, prenoćištima i hostelima.
Što se tiče hotelskog smeštaja, kao najvažnijeg segmenta kada je kongresni turizam u pitanju, u širem centru grada posluje 26 hotela koji raspolažu sa više od 2000 ležajeva.
Visok standard planiranja i organizacije događaja, kvalitetne usluge u hotelima i dodatni sadržaj garancija su uspešnog poslovnog događaja u Nišu.
KATEGORIJA
BR. HOTELA
5 1
4 6 BR. LEŽAJEVA
116
754
3 2 1 12
4 927
197
3 202
Ukupno 26 2196
kapaciteti za poSlovni i kongreSni turizam
Osim što u svojoj ponudi imaju visok nivo usluga smeštaja i ishrane, mnogi niški hoteli raspolažu i sa kapacitetima za kogresni turizam. Organizatori događaja na taj način imaju mogućnost da na jednom mestu organizuju vrhunski poslovni skup uz kvalitetnu uslugu smeštaja i ishrane.
Niški hoteli sa kapacitetima za organizaciju kongresa smešteni su u širem centru grada i raspolažu brojnim sadržajima kao i višegodišnjim iskustvom u ovoj oblasti - Tami Resort, New City, Ambasador, Nais, Marica,Vidikovac, Regent Club, Aloha, Crystal Light, Nis City View i Institut Niška Banja.
Osim u okviru hotelskih kapaciteta u Nišu možete naći i druge kvalitetne i dobro opremljene prostore za organizaciju događaja kao što su : Naučno-tehnološki park, Regionalni centar, Hala Čair, Deli prostor, Think Inovative Hub, Oficirski dom, Regionalna privredna komora, Univerzitet u Nišu i Blackberry Events.
Više od nekoliko decenija, Niš je centar brojnih kongresnih dešavanja. Inovativni sadržaji i povećanje hotelskih i kongresnih kapaciteta doprinose da se i dalje razvija i pozicionira kao ozbiljan kongresni centar, ne samo Srbije već i regiona.
i poSao i zadovoljStvo
Ono što daje posebnu vrednost bilo kojem kongresnom i poslovnom skupu su dodatni sadržaji.
Niš ima puno toga da pruži od obilaska vrednog i jednistvenog kulturno-istorijskog nasleđa poput Tvrđave, Ćele kule, spomenika na Čegru, Arheološke sale Narodnog muzeja, Saborne crkve, Koncentracionog logora iz II svetskog rata i spomenika Tri pesnice u Memorijalnom parku Bubanj, pa do atraktivnih prirodnih lokaliteta u blizini grada.
Jedinstveni prirodni ambijenti u okolini Niša koji su raspoređeni u krugu od 20 km od centra grada predstavljaju poseban doživljaj.
Postoje brojne mogućnosti za organizaciju team building programa u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri, na Suvoj planini, ali i na posebno uređenom prostoru strelišta „Malča“.
U selu Malča se takođe nalazi i vinski podrum sa restoranom koji posetiocima pruža mogućost obilaska podruma sa prezentacijom raziličitih načina proizvodnje vina. I sve to uz degustaciju vina i gastronomske specijalitete ovog kraja.
Gastronomska ponuda je nešto što će vam dugo ostati u sećanju nakon posete Nišu. Dugogodišnja tradicija i veliki broj kvalitetnih ugostiteljskih objekata garancija su da će vaši poslovni partneri biti više nego zadovoljni.
Niš važi za grad kome je gostorpimstvo na prvom mestu, tako da će svaki davaoc usluga sigurno dati svoj maksimum kako bi ispunio želje i očekivanja organizatora bilo kog poslovnog skupa ili kongresa.
Vinska fantazija porodice Radević
Luka i dr Goran Radević
„Neverovatna i zapanjujuće lepa zemlja ljudi i vina. Srećni smo što smo proveli vreme na imanju Radević, gde su Goran i Renee stvorili magiju sa svojim crnogorskim Grand Cru vinima. Obavezno se ovde zaustavite na svom sledećem putovanju po Evropi!“ - napisao je Bruce Nichols, poznati vinski stručnjak pri poseti Vinariji Radević Estate Wines.
Vinska tradicija porodice Radević
Tradicija proizvodnje vina u Crnoj Gori je duga i slavna, a ostaci rimskog grada Dokleje (potonje Duklje), svedoče o jednoj od najstarijih vinogradarskih regija na svetu.
Na porodično imanje, sa viševekovnim uzgojem vinove loze, i znanjem o pravljenju vina, u selu Rogami, predgrađu Podgorice, na putu prema Danilovgradu, iznad reke Zete, nedaleko od Jadranskog mora, smeštena je Vinarija Radević Estate Wines. Od same zamisli idejnog tvorca, dr Gorana Radevića, pa do realizacije čitavog projekta, predodredila su ovu porodičnu vinariju da originalnim pristupom i vrhunskim proizvodima skrene pažnju vinske javnosti. Autentičnost isprepletana sa duhom savremenog, na Bogom danom prostoru za uzgoj vinove loze, na mestu zagrljaja planinske, kontinentalne i morske klime, ponudila je novi, drugačiji koncept gajenja vinograda i prozvodnje vina.
Goran Radević po vokaciji lekar, sa karijerom koja ga je 27 godina vodila od Južne Afrike, Kine, Bliskog istoka i Kajmana, preko SAD, ljubav prema drevnim znanjima o vinovoj lozi, u koje ga je i pre nego što je naučio da čita i piše uputio njegov đed, prota, vratili su ga u rodnu Crnu Goru, i korenima. Vinograd, na porodičnom imanju zasađen 2007. godine, vinarija, destilerija, porodična kuća, su kompleks, materijalni aspekt vinske priče, koju je dr Radević uspostavio na temeljima 28 prethodnih generacija, za generacije koje dolaze.
Prvo vino Radević napravljeno je u garaži 2009. godine bez pomoći tehnologije i tehnologa. Jedna boca otišla je na Menhetn gde su sve primedbe i sugestije zapisane, a zatim ispoštovane, jer je za kreiranje nečeg sa prefiksom vrhunskog, potrebna ravnoteža savremenih i tradicionalnih vrednosti. U Montelupo Fiorentino (Italija) napravljen je kalup za bocu, papir za etikete, od prirodnih vlakana, na kojem se mogu štampati novčanice, došao je iz Nemačke, alat za bocu urađen je u Londonu, iz Francuske dobavljeni čepovi svetskog lidera - DIAM-a.
Profesionalne upute u proces stvaranja vina kojima je nadogradio zapis u genima, gospodin Radević dobio je od inženjera tehnologije i enologa, vrsnog stručnjaka i čoveka Ivana Dašića, a podršku u poeziji stvaranja, odnosno ljubav, pružila mu je porodica, pre svih supruga Renee Lаcy-Rаdević, nekad kriminolog, danas marketinški stručnjak vinarije. Nije izostala ni podrš-
ka dece, Nikole koji živi u Južnoafričkoj Republici, Hannah iz Ohaja, koja im je podarila prvo unuče, Anđelije koja će u septembru krenuti očevim stopama iz prethodnog života, na studije medicine u Majamiju, posebno Luke, koji završava prvu godinu Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, smer voćarstvo-vinogradarstvo. - Startna ideja je bila da napravimo proizvod koji će zadovoljiti američko tržište. Predanost s kojom smo prišli proizvodnji, od 2009 - 2012., i tražnja naših vina na ino tržištu, uvjerila nas je da ovo postaje vrlo ozbiljno. U vinariju započetoj 2013., po nacrtu Ivana Dašića, uselili smo se 2015-te godine, tako da su berbe 2016 - 20. urađene u novoj zgradi, u Space Shuttle tehnologiji. Pri tome, poštovala su se pravila: nema pesticida, herbicida, insekticida. Na imanju smo instalirali 10 košnica, a Luki je zapalo da za vrijeme vegetacije i do 16 puta kosi vinograd - objašnjava gospodin Radević.
Puno rada, znoja potrebno je da bi se postigao visok kvalitet vina. Uz to, teško je naći radnu snagu, jer svi žele da budu menadžeri. Ovog proleća završen je trogodišnji projekat krčenja
niskog rastinja (Crnogorice), i sadnja 7.5 hiljada sadnica vinove loze, podizanje 1,4 km potpornih zidova, postavljanje žica, jer stvaranje optimalnih uslova je deo tajne dobrog vina. Drugi deo je da se prinos loze stare 12 -13 godina, koja može da donese osam kilograma redukuje na kilogram i po, maksimalno dva po čokotu i omogući maksimalan potencijal ukusa.
Vinska fantazija porodice Radević
Novi Sad posebno mesto u lepezi priznanja Vinarije Radević Estate Wines
I zato se ne treba čuditi uspesima na vinskim festivalima. Radević vina i dve lozove rakije (grappa) prvi put su izašla na ocenjivanje 2015-te na Novosadskom sajmu i osvojila Šampionsku titulu. Na ovogodišnjem ocenjivanju kvaliteta vina i jakih alkoholnih pića početkom jula, ovaj je uspeh nadmašen zvanjem apsolutnog pobednika u konkurenciji vina i Velikim šampionskim peharom Novosadskog sajma za vrlo visok kvalitet izuzetno širokog asortimana ocenjenih likerskih, belih, rose i crvenih vina (sedam srebrnih i dvanaest zlatnih medalja). Vina Radević osvojila su i druga priznanja: Vranac 2017. na Vinskom takmičenju u Kini 2019, Chardonnay 2017. na OIV 60th International Wine Competition - Vino Ljubljana 2018., French Monde Selection International Wine Contest 2016., 2017. i 2019. godine. Ali, „Novi Sad zauzima posebno mjesto, mjesto gdje smo osvojili naše prvo zlato, prvo pozlaćenje i posrebrenje našeg znoja i truda“, kaže gospodin Radević i dodaje: - Biti prvi među velikima na Novosadskom sajmu je jedna velika odgovornost. Polako, ali uz potvrdu, ostvarujemo ono što smo zacrtali prvog dana, a to je postavljanje kvaliteta ispred kvantiteta. U Vinariji Radević Estate Wines glavna sorta je Vranac, autohtona sorta Balkana, zatim Cabernet Sauvignon, Syrah, Chadronnay, Gewurztraminer, Tamjanika bela i Malvasia aromatica. Plan je u narednom periodu da se okušamo u šampanjizaciji i iskoristimo prirodni potencijal obližnje pećine. Kapacitet vinskog podruma je oko 24.000 boca, a trenutno proizvodimo 15-16 hiljada. Sa novom sadnjom proizvodnja će biti zaokružena i za moga rada ostaće ta količina proizvodanje, a Luka će jednog dana možda da to širi dalje. Imamo i destileriju, pravimo voćne rakije, konjak i prvi porto u Crnoj Gori koji je osvojio nagrade.
Vina Vinarije Radević se izvoze u SAD (Njujork, Florida, Indijana, i od prošle godine Vašington D.C.), Nemačku, Švedsku i Norvešku, Švajcarsku, Kajmanska ostrva, Hong Kong, i od prošle godine Japan, jer su vina ove vinarije „signature product“ Crnogorskog „AMAN Resort, Sveti Stefan“. Prvi put u svojoj prak-
si, Aman Resort je pristao na kompromis: - U svim zemljama u kojima posluje, ovaj hotelski lanac bira lokalne proizvode kojima daje svoju etiketu. Ja na to nisam pristao jer sve na ovom imanju je životna ušteđevina mene i moje supruge. Naši advokati su posle dvije godine pregovora postigli dogovor za double label uz petogodišnji ugovor sa potpisom - Aman Sveti Stefan Vranac - objašnjava naš sagovornik.
Osim uspešne vinske priče, nije mala stvar zadržati decu kraj sebe i usmeriti ih, pomoći im da nađu svoj životni put. Pred dvadesetogodišnjim Lukom je deset godina učenja, prikupljanja iskustva, životnog, radnog, profesionalnog, do dobrovoljnog i zacrtanog odlaska njegovog oca u penziju. Luka već sada ima planove gde posle završenih studija: boravak uz rad i učenje u vinarijama na Novom Zelandu, Australiji, Južnoafričkoj Republici, Kaliforniji, za crvena vina. - Lozu poredim sa malim djetetom koje traži stalnu pažnju. Plan mi je da se obrazujem i budem spreman da nastavim ono što je moj tata ostavio za mene - kratko odgovara Luka.
Kao jedini medicinar u porodici, radeći jedan težak i lepi posao, dr Radević je lečio mnogo ljudi koji su bili bez privilegija, posebno u Africi gde ljudski život malo vredi. Povratkom na rodnu grudu, vinograde i vino, proces lečenja nije zaustavljen, samo se odvija na drugi način. Tu je našao i svoj mir i jedinstvenu lepotu, posebno u rana jutra i u smiraj dana, čime ispunjava svoju dušu. Baveći se turističkom ponudom, otvarajući vrata vinarije turistima, Radević Estete Wines isceljuje duše i svima onima koji to žele.
Vinski putevi Fruške gore
Istorija fruškogorskih vinograda je uzbudljiva priča. Mnogima je poznata spoznaja koja plansku sadnju čokota na Fruškoj gori smešta u vreme vladavine cara Proba (Marcus Aurelius Probus), koji je dozvolio da se i u rimskim provincijama podižu vinogradi. Nestanak Rimljana sa istorijske pozornice nije ugrozilo vinograde na Fruškoj gori. Oni su poput feniks cveta (Ramonda nathaliae), tokom vekova koji su usledili, nadživeli carevine, monarhije i države, preživeli ratove, seobe i krizu izavanu filokserom. Ljubav prema vinogradima i vinu, te trudoljubivost kojom su pradedovi vinari sačuvali vinograde i znanje o pravljenju vina, odbranila je fruškogorsko vinogorje kroz minule vekove.
Tradicija vinarstva i vinogradarstva generacijama se kao nenametljiva istina sa dedova i očeva prenosila na unuke (dečake i devojčice) potonje uspešne vinare. U selima vinskog Srema nekada je svaka kuća imala vinograd pa se sa susedima iz donjeg Srema razmenjivala saćurica (okrugla manja korpa od rogoza) grožđa za saćuricu žita. Tada se i bogatstvo fruškogorske porodice merilo buradima vina, a vinogradarski posao se među svim seoskim poslovima najviše cenio. Postoji značajano nasleđe koji su razvoju vinogradarstva tokom vekova dali manastiri i vlastelinska imanja, naročito ona u posedu vlastelinske porodice Odeskalki. Bili su to neformalni centri znanja, veština i tehnologije vina, ali prvi izvoznici fruškogorskog vina u evropske centre i na carske i plemićke trpeze.
Savremene vinske priče fruškogorskog područja, iznikle na tradiciji koju greje ljubav prema misteriji vina i čuva lepota, blagost, te bogatstvo predela na kojima nastaju, ušle su na velika vrata u tirističku ponudu Republike Srbije. Suštinu ovog niza čine priče o porodicama vinogradara i vinara, o vinogradima koje neguju, o vinima koje prave, svetkovinama u slavu vina koje čuvaju, te o vedrini kojom dočekuju goste. U svakoj vinariji koju posetite susrešćete specifičan ugođaji i ponude na način da i posle pedesetak obilazaka svaki novi odabir na vinskom putu donosi neotkriveno, osobeno iskustvo.
Sve fruškogorske vinarije slede dug i naporan put koji vodi do čaše pune božanskog pića, a započinje u vinogradima, odabirom sortimenta grožđa i negom vinove loze. Savremeni sortiment za proizvodnju belih fruškogorskih vina čine: talijanski rizling (grašac beli), rajnski rizling, šardone, sovinjon beli, traminac, muskat krokan, muskat otonel zatim neoplanta, sirmium, župljanka, sila, nova dinka, petra, zlata, lela, liza, mila, lasta, bačka, panonija, rani rizling i dr, a za crvena vina: merlo, frankovka, portugizer, kaberne sovinjon, kaberne fran, pino crveni, širaz, marselan, prokupac, tamjanika, vranac, probus i dr. Nagrade na najvažnijim svetskim smotrama i ocenjivanjima vina svedoče da su slavu ovog vinskog
rejona pronela bela vina, a da je poslednjih godina zahvaljući nagradama za roze i crvena vina na najvažnijoj vinskoj smotri, Decanter World Wine Awards i ocenama na platformi Wine Advocate, otvoren put ka novoj, sveobuhvatnijoj percepciji vina fruškogorskog vinogorja na međunarodnom planu.
Fruškogorske vinarije su nikle, kako na prednostima teroara i ljubavi prema vinima koja traje generacijama, tako i na atraktivnostima Fruškogorja, toj riznici prirodnih lepota, spomenika kulture, legendi i mitova. Teško je odoleti mogućnosti da se poseta vinarijama ne poveže sa obilaskom kompleksa srpskih, pravoslavnih manastira, crkava, znamenitih mesta, jezera ili ne iskoristi za šetnju kroz šume, boravak u banji, izletištu... Sadržajnost fruškogorskog prostora omamljuje.
Tekst: Gordana Stojaković Turistička organizacija Grada Novog Sada www.novisad.travel/vinarije Jedan od načina da se savlada izuzetno sadržajan prostor premrežen vinarijama je da krenete tragom šest vinskih puteva. To su: „Novosadski i temerinski vinari i vinarije“, „Vina kićenog Srema (Beočin-Čerević-Banoštor)“, „Sremski Karlovci - Vinska galaksija“, „Vinogradi u zagrljaju Dunava sa pogledom na Tisu (Stari i Novi Slankamen - Slankamenački Vinogradi - Krčedin - Inđija)“, „Tragom vlastelinske porodice Odeskalki (Susek - Neštin - Šid - Erdevik - Bikić Do)“ i „Vinske iriške priče.“ Vinske rute spajaju prirodne atraktivnosti i stvorene vrednosti Fruške gore na način da se naselja poznata po prirodnim ili kulturno-istorijskim vrednostima sada istraže i upoznaju i kao centri vinskog turizma. Na tom putu ka vinskim iskušenjima svaka vinarija koju posetite pružiće vam osobenu notu radosti i pitku aromu Fruške gore kao gatka koja donosi poželjnu i toplu emociju.