Dve dunavske šajke

Neverovatna je linija puta jednog čoveka u njegovom stvaralačkom nadahnuću. Zlatko Pajić iz Smedereva, avio inženjer, ostvaren na nekoliko poslova u različitim domaćim i stranim firmama, veliki zaljubljenik u izradu maketa aviona, godine 1991., iz pijeteta prema ocu počinje sa izradom maketa brodova, u čemu istrajava do danas. - Kao kod svih Sremaca u mojoj porodici postoji određenost. Ili smo u vazduhu ili na vodi. Tata je bio kapetan broda, brat Svetozar se odlučio za službu u mornarici, stric Radovan je avijatičar. Nas kopno ne zanima - u šali kaže gospodin Pajić i dodaje: - Od tate smo i brat i ja nasledili vešte ruke i sve što vidimo možemo da napravimo. Jedna od prvih drvenih igračaka koju mi je tata napravio bila je podmornica. Možda je to bilo presudno.

Da li je to ili nešto drugo usmerilo Zlatka Pajića da napravi svoju kućnu kolekciju brodova, u kojoj je prvenac i najdraži „Dubrovačka nava“, potom „Kotorska galija“ i tako do danas. Specijalnost za modele dunavskih čamaca, te vrhunska izrada istih, prošle 2021. preporučila ga je da povodom 500 godina od prvog pomena brodogradilišta (tersana) u Smederevu, kapaciteta 120 brodova godišnje, a prema podacima iz 1866. čak 250, od toga 50 šajki, svoje modele prikaže javnosti u Muzeju „Smederevo“.

Izrada unikatnih, „hand made“ maketa, uprkos lakšim i bržim procesima, a zarad tradicije koja uvećava vrednost rada, dovela je do saradnje gospodina Pajića sa Turističkom organizacijom opštine Kovin, na projektu „Sagradiću šajku na kovinskom Dunavcu”. To je podrazumevalo da se sa maketa pređe na izradu dve četvrt-šajke od 12 metara. Projekat je sa pet miliona dinara potpomognut od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, dok je ostatak potrebnih sredstava obezbedila lokalna samouprava. Zahvaljujući toj podršci, sredinom oktobra prošle godine prva „dunavska galija“ je uplovila u kovinski Dunavac. - Krajnji proizvod koji je izrastao nakon sedam godina, je pravi brod dužine 12 metara - dunavska šajka. Ovo tradicionalno srpsko plovilo biće interesantno za prevoz putnika/turista. Od modela od 50 cm do broda od 12 metara za prevoz putnika, bilo je potrebno mnogo matematike, projektovanja, dok nije došlo do Uprave za utvrđivanjе sposobnosti brodova za plovidbu pri Ministarstvu građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, i njihovo odobrenje. Posle mnogih „dečjih bolesti“ koje smo otklanjali godinu i po – dve, zadovoljili smo sve zahteve za njegovu bezbednost. Fleksibilnost smo pokazali ispunjenjem posebnih zahteva naručioca, omogućavanjem obaranja jarbola na dno broda radi zaštite od padavina, što se na ovakvim brodovima nije radilo, za šta smo takođe dobili odobrenje. U ovakvim situacijama nije važan profit, ni koliko ćemo ljudi prevesti, nego da svi putnici na brodu budu sigurni. Brod ima čak tri nepropusne komore: na pramcu, krmi i podu, i bukvalno ne može da potone.

Ideja vodilja je da se turistima ponudi jedinstvena atrakcija plovidbe Dunavom plovilom što sličnijem originalu. Ustupak je napravljen u pogledu materijala. Planirana je što vernija replika, ali je izrada od drveta, izuzetno otpornog na vodu - domaćeg hrasta, morala biti zamenjena metalnom verzijom, usled nedostatka majstora koji bi ispoštovali dug proces pripreme drveta, nabavke dasaka dužine 12 - 14 metara itd.Tradicionalan način izrade daleko bi povećao cenu plovila, bio je dodatni razlog za odustajanje od prvobitnog plana. Ono što je najvažnije, postignut je gaz od svega 30 cm koji je, i nekada i sada, šajku činio posebno okretnom i omogućavao prilaz priobalju, jedini moguć u taktici ratovanja šajkaša, koji su se posle brzog napada neprijatelja, povlačili u vrbak, prethodno zasađen na obali, i sakriveni čekali da opasnost prođe. O budućim namerama i željama gospodin Zlatko Pajić kaže: - Namera nam je da svako turističko mesto na Dunavu za nekoliko godina ima bar jednu - dve šajke, da oformimo flotu od 15-20 brodova, kao jedinstven turistički proizvod, koji će omogućiti turistima obilazak okolnih lokacija. Ljubitelji plovidbe Dunavom, gosti TOO Kovin, od proleća 2022., imaće priliku da uživaju u vožnji i bar na trenutak, da se vrate u prošlost. U perspektivi, turisti Smedereva polusatnom vožnjom videće najveću u Evropi ravničarsku - Smederevsku tvrđavu, da naprave fotografije na Maloj adi, jednoj od najvećih na Dunavu sa netaknutom prirodom. Siguran sam u uspeh ovog projekta koji je zaštićen, ali stojim na raspolaganju svim zainteresovanim do ostvarenja konačnog plana.