Helvecija 1880 - Ukus vina i luksuza

Sofija Strefanovski

Obnovljen i adaptiran u vinsko-ugostiteljski objekat „Helvecija 1880“, trećeg vikenda septembra 2021., u vreme 63. Berbe grožđa u Vršcu, posle dve i po - tri godine, koliko je rekonstrukcija trajala, primio je prve goste. Već sledeće nedelje otvoren je i Vinski salon, i svojom otmenošću dočarao duh budućeg zdanja u punom obimu. „Helveciju“ je 1880. podigao švajcarski trgovac vina Štaub iz Ciriha. U svojoj istoriji imala je uspona i padova. Novu prilika za vraćanje nekadašnje slave vinograda, objekata i proizvodnje vrhunskog vina, danas koristi Vinarija „Drašković“.

Svake godine Vinarija „Drašković“ obnavlja novih 50 ha vinograda. Trenutno na oko 600 ha dominiraju bele sorte, dok su crne, Frankovka i Muscat Hamburg, iz vremena „Vvršačkih vinograda“, 2018. obogaćene novim zasadima Shiraza, Cabernet Franc-a i Merlot-a, koje će, po rečima Sofije Stefanovski, PR vinarije, ove godine doneti pun rod.

Banatski Rizling je jedno od legendarnih vina bivše Jugoslavije i simbol „Vršačkih vinograda“, nastao pre više od pedeset godina. Reč je o belom suvom vinu sa geografskim poreklom, kupaži sedam sorti grožđa: Italijanskog i Rajnskog Rizlinga, Šasle, Rkacitelija, Župljanke, Smederevke i Kreace, autohtone vršačke sorte. - Unapredili smo proizvodnju Banatskog Rizlinga - brenda vinarije, zadržali originalnu recepturu i glavnog enologa Aleksandra Ivkova. Svi koji su probali vino kažu da je izvrsno, a mi smo se potrudili da cenu prilagodimo tržištu. Najveća proizvodnja Banatskog Rizlinga od 22 miliona litara, zabeležena je 1982.. Njegova produkcija danas iznosi milion litara, što je polovina celokupne proizvodnje Vinarije „Drašković“ i potvrda statusa ovog vina u vinariji - objašnjava Sofija Stefanovski, podsetivši da je.

Drugi milion od dva trenutnog kapaciteta vinarije, rezervisan je za 11 preostalih etiketa podeljenih u Classic liniju sortnih vina: Muskat Otonel, Chardonnay, Burgundac beli, Rose (Muskat Hamburg, Frankovka) i Frankovka; premium liniju: Triptih, nazvan po slici Paje Jovanovića, znamenitom Vrščaninu (vršačka kupaža Italijanskog Rizlinga, Šasle i Muskat Otonela), Ruža vetrova (100% Muskat Otonel), Horizont (100% Chardonnay), rose vino Divlja ruža (100% Frankovka) i crveno vino Mahago (100% Frankovka); linija Authentic donosi najnovije i najkvalitetnije vino ograničene serije od 6.000 boca - Beli Pinot iz najstarih zasada Belog Burgundca tzv. guduričkog klona sa potesa Hervis.

Iako je vino alfa i omega ove kuće, paralelno je stvaran ambijent u kome će vinski i drugi turisti imati mogućnost za vrhunski doživljaj. „Helvecija 1880“ ima tri restorana: Restaurant „à la carte“, čije se zvanično otvaranje očekuje na jesen, Vinski salon i Barrique restaurant. Restoran Zlatni čokot nalazi se u aneksu centralne zgrade, nekadašnjem magacinu, takođe uređenom po vrhunskim standardima.

Pored 10 luksuznih apartmana u centralnom objektu, opremljeno je još sedam dvokrevetnih soba. U dogledno vreme gosti će moći da posete i Vinski dvorac namenjen kulturnim sadržajima, i uz obilazak Vinske galerije prisustvuju nekom od koncerata u koncertnoj dvorani, koja će upotpuniti raskošno-atraktivnu zamisao vlasnika. Za razliku od dvorca, plan je da se u Vinskom selu Gudurica podigne etno-eko selo, razvije kozarstvo i proizvodnja sira za potrebe restorana. Stari podrum će, pošto je rešen spor oko vlasničkih odnosa, biti pretvoren u muzejski prostor. Oko 600 metara od „Helvecije“ nalazi se nova, najsavremenija vinarija/podrum, kapaciteta 5.5 miliona litara, dok se berbe obavljaju kombinovano, ručno i mašinski, sa dva kombajna, koji uz 11 novih traktora i priključnih mašina pomažu u efikasnosti održavanja vinograda.

Nove berbe, nova vina i sasvim posebna eno-gastro priča koja će, kada do kraja bude ispričana, moći da parira sličnim na popularnim vinskim destinacijama širom sveta.

Somborski kotlić - najveća trpeza na Balkanu

Zdenka Mitić, direktor Turističke organizacije grada Sombora

Slobodnom procenom, ali ne bez osnove, nameće se zaključak da je i ove, kao i godinama ranije, u vreme Somborskog kotlića, ovaj grad po XXV put kvalifikovan za najveću trpezu na Balkanu.

U sklopu manifestacije „Somborsko leto na Trgu Svetog Đorđa“, pored brojnih manifestacija, muzičkih događaja, posle dvogodišnje pauze, u subotu 25. juna održana je tradicionalna manifestacija - Somborski kotlić, na uobičajenom mestu okupljanja ljubitelja ribljeg (fish) paprikaša, Trgu Svetog Trojstva, poznatijem kao „Ćelavi trg“. Ni pljusak koji je celog dana pretio a onda se sručio neposredno pred početak fešte nije mogao da pokoleba ekipe - učesnike, njih 247, od čega 44 u svojstvu takmičara, da izađu na megdan i pokažu svoje umeće u pripremi ribljeg paprikaša.

Prvu vatru upalio je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, a stručni žiri u sastavu Dragiša Stefanović (predsednik), Đura Rang (član) i Milan Vučković (član) su objektivno i nepristrasno doneli odluku o najboljima. Najbolji paprikaš ovoga puta pripremila je ekipa „Ribolov“ Milana Markovića iz Apatina, druga najbolja je bila ekipa „Zimovnik“ Saše Miletića iz Prigrevica, dok je treće mesto zauzela ekipa „Kenđija“ Stevana Santoa, Bački Monoštor. Dodeljene su i tri nagrade za najlepše aranžiran sto i tri za najveselije društvo.

Organizaciju ovog velelepnog događaja potpisala je TOG Sombora. Sponzor manifestacije bila je UniCredit Bank, uz pokroviteljstvo Grada Sombora. Manifestaciju su pomogli i Signal doo, Black Horse-FAS doo, Poliklinika VUKOVIĆ, Apoteka Dr Max, Kompanija „Fiorano“ Sombor, Savez samostalnih sindikata grada Sombora, Poljoprivredna stručna služba Sombor i „Aleva“ Novi Kneževac, koja je donirala začine za takmičare. U muzičkom delu manifestacije nastupila je grupa „Kal“ i Miroslav Ilić.

Turistička organizacija grada Sombora i ove godine je organizovala dvodnevnu izložbeno prodajnu manifestaciju „Ulica starih zanata“. Tokom 24-25. juna na somborskoj glavnoj ulici - Ulici Kralja Petra I, po XIII put predstavili su se mali privrednici, proizvođači unikatnih rukotvorina, iz Srbije i regiona. čija se delatnost svrstava u stare zanate, iona, okupilo se u Somboru po trinaesti put.

SOMBORCI O RIBLJIM SPECIJALITETIMA

Zdravko Jovišić, isped SBB PJ Sombor, jednog od sponzora manifestacije, predvodio je ekipu „TotalSat“ koja se nije takmičila, ali je pokazala šta zna. - Koristimo svaku priliku, veliku i malu, čak priređujemo interne fešte, da se okupimo i vežbamo se za nastupe u kuvanju ribljih specijaliteta, posebno ribljeg paprikaša - kaže ovaj Somobrac i smatra da je za dobar paprikaš, a najbolji se kuva od Baje do Apatina, Bogojeva, potrebna dobra riba, dobra paprika i jaka vatra. Kada je reč o šaranskoj ribi, najbolja je ona dunavska, koje ili nema ili se do nje teško dolazi. Ali, naviklo se već na tovljenike i ustanovilo da su i oni dobri.

Učesnik brojnih manifestacija godinama unazad zaključio je da se Somborci rado odazivaju svakoj, ali izražava žaljenje što je malo brendiranog, a ima dosta toga dobrog što zaslužuje posebnu pažnju. - Potrebno je da zaštitimo ono što je naše i ono što imamo podelimo sa svetom i da nas po tome prepoznaju. Sombor je zeleni grad, grad čardi, fijakera, slikara, grad koji ima s čime da se diči. A volimo i da se družimo. Gastro-hedonizam je ovde izuzetno zastupljen, i jedan od benefita ove manifestacije je da nas podseti na naše majstorstvo u pripremi ribljih kotlića - izjavio je Zdravko Jovišić.

I sve se pojelo

247 kotlića za Ginisa

Somborski kotlić - najveća trpeza na Balkanu

Zdravko Jovišić Dino Karađole (levo) i Zoran Lučić

ŠIBENČANI DONELI DUH DALMACIJE

Dino Karađole, direktor Ureda Turističke zajednice grada Šibenika, prvi put je na ovakvoj jednoj manifestaciji, mada u svom rodnom Šibeniku često priređuju druženja manjeg obima uz pripremu ribljih specijaliteta. Ovoga puta, petočlana ekipa iz Dalmacije odlučila se za pripremu brudeta (brodet), ili kako su u šali rekli - ribljeg paprikaša na dalmatinski način. Razlika je u tome što se u brudet umesto vode sipa vino, umesto rečne morska riba, a umesto aleve paprike neki drugi začini. Isto, a totalo različito.

Gospodin Karađole kaže da se sa ribljim paprikašem na vojvođanski način upoznao u Subotici, zahvaljujući saradnjii Jedriličarskog kluba „Val“ osnovanog 1928. godine, sa drugim najstarijim sportskim klubom u Šibeniku i Jedriličarskog kluba „Palić“. Naime, u decembru prošle 2021. JK „Val“, u znak prijateljstva, donirao je četiri jedra za klasu Optimist JK Palić, a na inicijativu Generalnog konzulata Republike Hrvatske u Subotici, čime je označen početak prijateljstva i saradnje ova dva kluba.

Gosti su planirali da pripreme i puru ali nisu imali drugi kotlić, što nije umanjilo kvalitet brudeta, u kojem su, osim raspoloženih Dalmatinaca, uživali svi oni koji su „namirisali“ drugačiji specijalitet, nešto sasvim posebno, dok je u kotliću bilo šta za pojesti.

Chef ekipe iz Šibenika bio je Zoran Lučić Luca, profesionalni pomorac, trenutno slobodan umetnik, direktor fotografije i snimatelj dokumentarnih filmova, koji kao član JK „Val“ često priprema hranu na feštama, a posebno u junu, kada se organizuje „lep prijateljski posjet“ preko Jadrana, do Civitanove, i nazad, kada učestvuje u pripremi raznih specijaliteta na oduševljenje Italijana. - Za brudet u Somboru, pripremili smo 1.5kg ugora, 1,5 murine, 1.5kg škarpine, 1kg zubaca, dva pauka, oko kilograma liganja i kokota, ribe od koje se pravi supa i koja daje specifičan gušt. Za ovaj lonac brudeta osim ribe bilo je potrebno 2.5 do 3 litre suvog belog vina Debit, od autohtone sorte grožđa s ograničenih lokaliteta Šibenskog vinogorja, u količini koliko ribe još pola od toga dodali smo kapule (crveni luk). Iako se po pravilu ne stavlja, neko ipak doda malo aleve paprike, ali samo slatke. Umesto nje dodaje se čaša pomidora, koji daje gustinu, jer brudet mora biti gust. Ribu smo pre polaska za Sombor očistili, zaledili, da bi je mogli transportirati. Na granici smo dobro prošli i zadovoljni smo što smo spektakularnom Somborskom kotliću 2022. doneli duh Dalmacije - zaključio je Lučić.