Mlada generacija kuvara spremna da postane svetski br. 1

Miloš Kržanović je mlada, talentovana nada srpskog kulinarstva u kojeg njegov iskusni deda Staniša ima neograničeno poverenje. - Ovo nije ni hobi ni dečja igra, već ozbiljan posao. Završio sam sa uspehom Ugostiteljsko-turističku školu Vrnjačka Banja- smer kuvarski tehničar, u kojoj sam stekao drugačija iskustva od onih koje sam kroz praksu u Nacionalnom restoranu stekao, kao što je ekonomski, turistički, marketinški aspekt ovog posla i smatram da će povratkom nekolicine školovanih ljudi istočna Srbija za pet godina biti prava turistička atrakcija Srbije - kaže ovaj mlad čovek, koji nadograđuje svoja znanja, prati predavanja, kurseve, da bude što spremniji da ostvari svoj zacrtani cilj.

Miloš Kržanović

Miloš i Staniša u gostima kod Dejana Čavića - Kuhinjica

Đak generacije u srednjoj školi, Miloš je paralelno sprovodio i praksu, jer se po njegovom mišljenju samo na taj način mlad čovek može pripremiti da uđe u zahtevne privatne vode. - Ja mogu da zahvalim dedi što mi je pružio mogućnost da sve to imam i već sada sam član Kulinarske federacije Srbije, Kulinarske asocijacije Srbije, i sa nepunih 19 godina zauzimam zavidnu poziciju u srpskoj gastronomiji - sa ponosom ističe Miloš Kržanović, koji za deset godina sebe vidi kao uspešnog privatnika, hotelijera, koji radi punim kapacitetom, koji je stvorio porodicu i živi od tercijalne usluge resrorana i hotela, jer upravo hoteli nedostaju ovom kraju, koncipirani na porodičnom nivou, da se gosti osećaju kao da su kod kuće, kao preduslov potpunom užitku.

Školovani kuvar od detinjstva zaljubljen u kuvarstvo, Miloš Kržanović najviše voli da priprema jela nacionalne kuhinje, jer je „srpska kuhinja fenomenalna i daje mogućnost daljeg usavršavanja i rada na njoj - da „pogrešimo“ u dodatku samo jednog začina dobićemo sasvim novo jelo. Mića Stojanović nije pogrešio, već je u šniclu stavio kajmak, urolao je i ispohovao. Tako je nastala Karađorđeva šnicla.

I na kraju, velikim slovima ostaće zapisana obavezujuća želja izrečena od strane Miloša: - GENERACIJA KUVARA KOJA SADA STASAVA ŽELI DA U KULINARSTVU POSTANE SVETSKI BR.1, DA UZDIGNE NEKA NACIONALNA JELA NA PIJEDESTAL I DA O TOME UČE NEKI BUDUĆI KUVARI U STRUČNIM ŠKOLAMA. CILJ NAM JE DA BUDEMO NAJBOLJI I DA SE O NAMA PRIČA.

Omaž velikanu - 130 godina od rođenja Pavla Beljanskog

Dani Pavla Beljanskog, ustanovljeni su u Gospođincima, na 130-godišnjicu rođenja, pravnika, diplomate, kolekcionara najcelovitije antologije nacionalne i jugoslovenske umetnosti prve polovine XX veka u Srbiji, zahvaljujući poslenicima njegovog lika i dela u Spomen-zbirci u Novom Sadu koja nosi njegovo ime, Opštini Žabalj, MZ Gospođinci i Turističkoj organizaciji opštine Žabalj. Ova dvodnevna manifestacija, održana je 18 i 19. juna, u Gospođincima, opština Žabalj, koja će i ubuduće, svake godine nastaviti da okuplja poštovaoce Pavla Beljanskog.

Beljanski u Gospođincima

Boraveći u evropskum metropolama između dva rata, redovni je posetilac svetskih muzeja, galerija i antikvarnica, a Marin Tartalja, koji slika portret tridesetogodišnjeg Beljanskog - Mladi diplomata (1923), na neki način mu daje podršku za oblikovanje jedne od najznačajnijih privatnih zbirki na prostoru bivše Jugoslavije. Zbirku slika, skulptura, tapiserija i crteža je, mnogo godina kasnije, Ugovorom o poklonu sa Skupštinom AP Vojvodine novembra 1957., Beljanski zaveštao svom narodu. Namenski projektovana zgrada Spomen-zbirke, po nacrtima arhitekte Ive Kurtovića, otvorena je 1961., a 185 dela 37 autora pohranjena u njoj, predstavljaju kulturno blago našeg prostora. Rođen je u Velikom Gradištu, živeo u Sremskim Karlovcima, Svilajncu, školovao u Beogradu i Parizu, jednoj od prestonica u kojima je kao diplomata službovao. Gospođince je odabrao za večni počinak. - Događaj koji nas je okupio, obeležili smo bogatim i sadržajnim programom. Prvog dana je prikazana interaktivna predstava „Šest portreta Pavla Beljanskog“ realizovana kroz saradnju Spomen-zbirke i Teatra mladih „Mišolovka“, koja na jezgrovit način prenosi najvažnije događaje iz života diplomate. Drugog dana održan je pomen u crkvi Prenos moštiju Svetog prvomučenika i arhiđakona Sv. Stefana, u čijoj porti se nalazi grobnica porodice Beljanski. Crkvi, koju je novčano pomagao, i kojoj je poklonio porodičnu ikonu, Kamenovanje Svetog arhiđakona Stefana, rad slikara Aksentija Marodića, postavljenu na zidu u južnom delu crkve. Interesatno da je čovek koji, niti rođen, niti odrastao u Gospođincima, imao potrebu da bude sahranjen zajedno sa svom precima, poštujući njihovo delo i žrtve. Nije bilo lako u to vreme dobiti odobrenje za ekshumaciju, i preneti ostake svojih predaka, ali je u tome uspeo godinu dana pre svoje smrti. Imali smo projekciju filma nastalog iz sarad-

Mr Milana Kvas

Omaž velikanu - 130 godina od rođenja Pavla Beljanskog

nje Zbirke sa AU u Novom Sadu. Glavni događaj bila je izložba „Beljanski u Gospođincima“, gde smo prvi put u vidu printova postavili dokumenta koja se čuvaju u našoj arhivi vezana za svešteničko poreklo Pavla Beljanskog. Predstavljeni su i dokumenti vezani za njegovu porodicu, fotografije, venčani listovi, a neka dokumenta su dobijena zahvaljujući ocu Slavku, i to nešto što skreće pažnju na korene Beljanskog u ovom mestu - rekla je tom prilikom mr Milana Kvas, upravnik Spomen-zbirke Pavle Beljanski ,dodavši da je osnovna ideja delovanja Spomen-zbirke da ono što se u njoj čuva, učini dostupnim građanima da što više saznaju o vizionaru i meceni „apsolutnog umetničkog sluha“ i samoj zbirci, čemu je poslužio i ovaj događaj.

Unuk o dedi

Milan Isaković, gospodin visokog stasa i uglađenog držanja, potomak Pavla Beljanskog, unuk Anke Beljanski (1890–1944), udate Isaković, sestre Pavla Beljanskog, bio je specijalni gost na ovom događaju. - Rođen sam u njegovoj kući i živeo u njoj, sa prekidima, do svog venčanja, na istom spratu u dva odvojena stana. On je uvek bio blizu, posvećen porodici, istaknuto je u njegovoj posveti: „Ovu zbirku umetničkih dela koju zaveštavam srpskom narodu, a koju sam sakupljao sa dubokom verom u njegovu stvaralašku moć, posvećujem senima svojih predaka koji su istrajali u vekovnoj borbi za njegovu slobodu i nezavisnost“. Nije zasnovao porodica, njegovu porodicu su ubile njegove slike. Sva sredstva zarađena u diplomatiji, koja nisu bila neograničena, trošio je na umetnost. Tim pre, što nije bilo lako nadmetati se sa knezom Pavlom, za koga se znalo da kada se na aukciji pojavi njegov predstavnik, da je delo kupljeno, bez obzira na cenu. Trebalo je puno veštine, znanja i vere u mlade neafirmisane umetnike, koji su tek decenijama posle postali poznati. Moja velika nesreća je što je vrlo rano umro. Bio bih sigurno bolji čovek da je živeo duže. Da je više mogao da utiče na moje vaspitanje i formiranje ličnosti - ispričao je gospodin Isaković.

Seća se sa kakvom pasioniranošću mu je pokazivao porodično stablo, a da bi učvrstio kontakt sa njim, jedom nedeljno mu je dao u zadatak da mu donosi švapski sir, za šta je dobijao džeparac. Dočekivao bi ga sa pripremljenom didaktičkom igrom, poslužio „oranžom“ i napolitankama, poklanjao stare marke da bi ga privoleo kolekcionarstvu. Pavle Beljanski se hranio u kafani, nosio svoj hleb jer nije voleo beli. Kod kuće nije pripremao ništa osim čaja i kafe, koju je kuvao odbrojavajući zrna, stavljao u meljanicu, pa u džezvu, jer je optimalan broj friško mlevenih zrna za jednu kafu davalo najbolju aromu.

Gospođinci kulturni centar opštine

Ljubina Pantić, član OO MZ Gospođinci, bivši direktor mesne osnovne škole je Pavla Beljanskog nazvala gospodinom sa velikim slovom G. Istakla je da su Gospođinci oduvek bili kulturni centar opštine. Uz Pavla Beljanskog i Stevana Bodnarova, tu su i slikari koji stasavaju, i veliki broj samoukih slikara. Kaže da ime mesta dosta govori o meštanima, vrednim ljudima, čije je osnovna delatnost vezana za poljoprivredu, koji se u smiraj dana okreću umetnosti: pisanju, slikanju, vezu. Dva udruženja, „Kreativna radionica“ i „Da se ne zaboravi“, čuvaju ručne radove od zaborava, organizuju radionice i obuke. Ljubina Pantić je pre 21. godinu osnovala Dečju likovnu koloniju, prvu u zemlji, koja je vrlo brzo prerasla u internacionalnu. Nakon tri godine zaživela je Kolonija likovnih umetnika „Susret kod Bodnarova“, poslednjeg vikenda jula, koja će ove godine biti održana po 18. put. - Obeležavanje Dana Pavla Beljanskog je veliki događaj za opštinu Žabalj - istakla je Marija Čupić, direktor TO i saopštila da će ubuduće Gospođinci biti zvanično pozicionirani kao kulturna tačka opštine. Domaćini se nadaju, da će nizu manifestacija kulturnog sadržaja u ovom mestu, nakon 15 godina, trajanje, odlaskom prof. dr Veselina Lazića, njegov sin, prof. dr Lazar Lazić, nastaviti Međunarodni festival fotografije i filma „Paunovo pero“.

Gospođa Čupić takođe smatra, da će Protokol o saradnji između TOO Novog Sada, TO Sremskih Karlovaca i TOO Žablja, pospešiti ponudu ove opštine na regionalnom tržištu. - Dobili smo punu podršku od gradonačelnika Novog Sada, a Dani Pavla Beljanskog su odlična prilika da se Novi Sad i opština Žabalj i kulturno povežu. Gospođinačka publika, je u velikom broju svojim prisustvom podržala ovaj događaj, što je velika pomoć TOO u oblikovanju turističke ponude, a koja ima smisla jedino kroz zajednički rad, podršku i uključivanje što više pripadnika lokalne zajednice.

Ljubina Pantić