Smernice za uzornu praksu - Izvod o digitalizaciji

Calimera Smernice Kulturne Aplikacije: Lokalne Institucije Posreduju Elektronske Izvore

Smernice za uzornu praksu

IZDAVAČ BIBLIOTEKA "MILUTIN BOJIĆ", BEOGRAD UREDNIK JASMINA NINKOV PREVOD 3. DELA I REDAKTURA PREVODA GORDANA LJUBANOVIĆ The Calimera Project is funded under the European Commission, IST Programme

Calimera Guidelines

1

Calimera Smernice

Digitalizacija OBLAST Ovaj deo Smernica bavi se sledećim temama: Planiranje i tok posla Finansijska pitanja Izbor Kompjuterska oprema i programi Formati datoteka Standardi Prava intelektualne svojine Dizajn i predstavljanje Skladištenje POLITIKA U OVOJ OBLASTI

Povratak na Oblast

Evropska Unija je objavila da je “Digitalizacija najvažniji prvi korak ka stvaranju

digitalnog sadržaja koji će omogućiti potpuno digitalnu Evropu. To je posao od životnog značaja za očuvanje kolektivnog evropskog kulturnog nasleđa, omogućavanja građanima pristupa tom nasleđu, unapređivanje obrazovanja i turizma, i razvitak industrije e-sadržaja.” Ona se zalaže za koordinirane nacionalne programe digitalizacije i objavila je Principe iz Lunda [1] koji su potom doveli do Plana rada iz Lunda [2] .

Projekat Minerva [3] započet je 2002. sa ciljem da se promoviše zajednička metodologija digitalizacije kulturne građe i da se olakša usvajanje Plana rada iz Lunda.

Neke od prednosti digitalizacije su: masovniji i lakši pristup, konzervacija originala, mogućnosti da se slikama i kolekcijama doda vrednost, i prilike za stvaranje prihoda (videti deo Smernica o Poslovnim modelima). Digitalizacijom se može i reklamirati građa i privući znatno veći broj posetilaca i korisnika.

Digitalizacija je proces stvaranja digitalnih datoteka konverzijom analogne građe.

Dobijena digitalna kopija, ili digitalni surogat, zatim se klasifikuje kao digitalna građa i stoji pred istim opštim izazovima očuvanja mogućnosti pristupa kao i "originalno digitalni" materijal (materijal stvoren u digitalnom obliku koji nema ekvivalent u analognom svetu). Kvalitet neke datoteke, format u kome je pohranjena, njen opis, predviđena upotreba, dugoročna zaštita, način isporučivanja krajnjim korisnicima, kao i zaštita od kršenja prava intelektualne svojine, samo su neke od stvari o kojima se mora razmisliti. Pored toga, u vezi sa svakom vrstom digitalizovane građe moraju Calimera Smernice

183

Digitalizacija

se uzeti u obzir posebni činioci da bi se obezbedilo da digitalni rezultat može u potpunosti da se koristi sada i u budućnosti.

Treba razmotriti i pitanja u vezi sa osobljem. Ne može se dovoljno naglasiti koliko su važna stručna bibliotekarska znanja da bi se osiguralo da originalna građa neće biti oštećena tokom rada na digitalizaciji. Projekat digitalizacije može biti i dobra prilka da se obave neophodni konzervatorski zahvati. Biće potrebna zaštita u vidu rukavica i maski. Osoblje će morati da se obuči u vezi sa tehničkim aspektima digitalizacije; čak ako se za stvarni posao unajmi neka druga organizacija, zaposleni će morati da poznaju procedure. Oni će takođe morati da se obuče da koriste krajnji proizvod, i da pomažu korisnicima. Za rad u digitalnom okruženju biće im potrebne nove veštine, jer će se upiti sve više primati elektronski, a njihove usluge će možda privući nove grupe korisnika koji ranije nisu koristili tradicionalne usluge. Biće im potrebna tehnička, dizajnerska, marketinška znanja i veština podučavanja.

Projekti digitalizacije otvaraju mogućnosti za zajednički rad sa drugim insitucijama kulturnog nasleđa i sa komercijalnim organizacijama (videti deo Smernica o Saradnji i partnerstvu). To može biti objedinjavanje izvora da bi se izradile nove virtuelne kolekcije, razmena znanja i/ili opreme, i rad sa proizvođačima i dobavljačima kompjuterskih programa. Saradnja sa obrazovnim organizacijama i/ili društvenim grupama takođe može dovesti do kreiranja "originalno digitalnih" izvora.

SMERNICE ZA UZORNU PRAKSU

Povratak na Oblast

U okviru projekta Minerva napravljen je Priručnik za uzornu praksu [4] i tehničke smernice [5] koji postavljaju praktične smernice za projekte digitalizacije.

Digitalizacija je proces stvaranja digitalnih datoteka konverzijom analogne građe.

Dobijena digitalna kopija, ili digitalni surogat, zatim se klasifikuje kao digitalna građa i stoji pred istim opštim izazovima očuvanja mogućnosti pristupa kao i "originalno digitalni" materijal.

Planiranje i tok posla Povratak na Oblast Veoma je važno da se projekat isplanira pažljivo i detaljno (videti smernice o Strateškom planiranju i Poslovnim modelima). Plan treba da sadrži:  razlog(e) za digitalizaciju, na primer, da se obezbedi pristup malo korišćenim fondovima, da se krte i lomljive jedinice zaštite od habanja i cepanja pri rukovanju, da se stvori virtuelna zbirka, da se zadovolje potrebe posebne grupe korisnika, da se učestvuje u regionalnoj, nacionalnoj ili međunarodnoj mreži;  šta će se digitalizovati. To će najviše zavisiti od definisanih razloga za digitalizaciju i od toga da li je moguće dobiti dozvolu za digitalizovanje od vlasnika (videti deo o izboru);  ko će uraditi taj posao. To može biti osoblje iz kuće, stručno osoblje koje je angažovano na određeno vreme, osoblje iz partnerske organizacije, ili komercijalna firma. Angažovanom osoblju će biti potrebna zaštita u vidu rukavica, maski, i slično. Bibliotečko osoblje koje poznaje građu uvek treba angažovati za pomeranje i rad sa naročito krtim jedinicama. (To može biti i prilika da se izvedu neki konzervatorski zahvati.); Calimera Smernice

184

Digitalizacija

 gde će se posao obavljati. Obično je najbolje da se radi na licu mesta da bi se izbegli razni rizici, recimo gubitak ili oštećenje originala, troškovi transporta, i tako dalje. Idealno je da se nameni poseban prostor, uzimajući u obzir osvetljenje, temperaturu, vlažnost, itd., naročito kada se digitalizuju osetljive jedinice;  kada će se raditi. Treba voditi računa o uobičajenim periodima gužve tokom dana, o godišnjim odmorima zaposlenih, posebnim izložbama i drugim događajima ili projektima. Treba napraviti vremenski raspored sa istaknutim važnim datumima;  kako će se raditi. Ovaj deo plana treba da sadrži detalje toka posla jer je neophodno da se vodi evidencija o građi koja je digitalizovana, i o napredovanju posla. Sistem popisivanja, označavanja i datiranja svih postupaka bio bi od koristi.

Tokom procesa digitalizacije datotekama se moraju davati nazivi;  strategija zaštite. Ona se mora odrediti već u fazi planiranja da bi se osigurala održivost i dugoročna upotrebljivost kolekcije. Uspešost zaštite obično zavisi od dokumentovanja svih tehnoloških procedura koje su korišćene pri kreiranju digitalnog objekta, a mnoge neophodne informacije se mogu sakupiti samo u fazi kreiranja (videti deo Smernica o Digitalnoj zaštiti);  ostala pitanja koja treba razmotriti u fazi planiranja su: pravna pitanja, kao prava intelektualne svojine, izbor digitalnih formata, kompjuterska oprema, programi, metodi isporučivanja ili izlazni formati i, naravno, troškovi.

Povratak na Oblast Finansijska pitanja Digitalizacja može biti skupa i lokalne institucije moraju pronaći načine da povećaju svoje osnovno finansiranje, na primer:  lobiranjem i zagovaranjem na nacionalnom i lokalnom nivou;  uticanjem na javno mnjenje i stvaranjem prijateljskih grupa;  konkurisanjem za donacije za pojedinačne projekte digitalizacije. Poslednjih nekoliko godina došlo je do razvoja takmičarskog duha u muzejima, bibliotekama i arhivima u mnogim zemljama. Vlade, Evropska Unija, dobrotvorne fondacije i druga tela i fondacije odlučili su da usmeravaju sredstva na osnovu tendera ili prijava za nadmetanje. Nacionalna strukovna udruženja trebalo bi da budu u stanju da pružaju savete u vezi sa izvorima finansiranja. Na sajtu Evrope nalazi se vodič za mogućnosti finansiranja koje pruža Evropska Unija [6];  partnerstvo sa drugim institucijama koje bi obavile neki posao (videti deo Smernica o Saradnji i partnerstvu);  neki vid zarađivanja prihoda. U nekim zemljama, osnovni zakoni određuju da li se može zarađivati, da li se mogu naplaćivati usluge, uključujući usluge sa dodatom vrednošću. (Videti i deo Smernica o Poslovnim modelima.)

Količina i vrsta građe koja će se digitalizovati zavisiće i od raspoloživih sredstava i mora se odlučiti šta će imati prvenstvo. Na odluke će uticati ciljevi projekta (zaštita i povećanje pristupa), retkost ili vrednost originala, stanje originala, očekivano korišćenje, i tako dalje.

U nekim slučajevima, zavisno od svrhe, odgovaraće i relativno jevtina rešenja. Na primer, digitalne kamere, skeneri, itd., namenjeni domaćem tržištu, daće proizvode koji zadovoljavaju potrebe malih lokalnih projekata.

Izbor Povratak na Oblast Kao što je rečeno, kriterijumi izbora će najviše zavisiti od ciljeva projekta, i mogu obuhvatiti sledeće činioce: Calimera Smernice

185

Digitalizacija

 pravna pitanja, to jest da li se može dobiti dozvola za umnožavanje, ako je potrebno (videti deo o Pravima intelektuane svojine koji sledi, kao i deo Smernica o Zakonskim i pitanjima prava);  ciljna publika;  važnost jedinica za kulturno nasleđe zajednice, regiona, zemlje, Evrope ili sveta;  retkost jedinica;  stanje jedinica i potreba za zaštitom originala tako što će se u svrhe korišćenja izraditi alternativne digitalne;  veze sa drugim projektima;  finansijska pitanja, kao što je potreba da se poveća prihod naplaćivanjem korišćenja ili prodajom CD-ROM-ova, pružanje odgovarajuće vrednosti za uloženi novac, i troškovi.

Kompjuterska oprema i programi Povratak na Oblast To treba odabrati u fazi planiranja, uzimajući u obzir pouzdanost, cenu, lakoću korišćenja, potrebu za obukom osoblja, troškove održavanja, raspoloživi prostor, mogućnost iznajmljivanja, itd. Oprema treba da omogući snimanje i memorisanje u najvećoj mogućoj rezoluciji jer se odatle mogu izvesti prikazi niže rezolucije, ili manje datoteke, dok obrnuto nikako nije moguće. Takođe treba pažljivo razmotriti činioce u vezi sa skladištenjem jer prikazi u većoj rezoluciji stvaraju veće datoteke i traže više memorijskog prostora.

Oprema treba da bude prikladna za materijal koji će se digitalizovati. Treba razmotriti sledeće elemente: Skeneri  horizontalni skeneri se mogu koristiti samo za nepovezanu štampanu građu ili dokumente;  za povezane jedinice potrebna je podloga za knjigu ili digitalni fotoaparat;  idealno je da skener bude velik bar koliko najveća jedinica koja će se skenirati da bi se izbeglo nabiranje i efekat "mozaika".

Trodimenzionalni uređaji za skeniranje  obično se koriste za muzejske predmete i zdanja od kulturno-istorijskog značaja.

Digitalni fotoaparati  mogu se koristiti za muzejske predmete ili za povezane knjige, itd.;  aparati mogu snimati događaje, zgrade, mesta i pejzaže;  za dobar kvalitet slike važan je broj piksela, dubina bitova i kvalitet sočiva;  korisno je imati postolje za materijal koji će se snimati;  za fotoaparat je potrebno tronožno postolje;  u većini slučajeva biće potrebno dodatno osvetljenje;  biće potrebni filteri da bi se smanjilo iskrivljenje boja.

Video kamere  biće potrebna oprema za snimanje digitalnog izlaznog rezultata sa konvencionalne filmske ili video trake;

Calimera Smernice

186

Digitalizacija

 oprema za video snimanje koristi se za snimanje pokretnih slika i kao takva neophodna je za projekte kreiranje sadržaja koji rezulturaju "izvorno digitalnim" materijalom;  one su takođe moćno sredstvo za neprekinuti prikaz svih strana nekog objekta, i za prikazivanje trodimenzionalnog prostora;  digitalne video kamere i prateća oprema mogu se nabaviti po relativno niskim cenama, čime ovakvo predstavljanje postaje dostupno i manjim organizacijama, uglavnom muzejima i galerijama, koje ne mogu da priušte sebi opremu za stvaranje sadržaja prave virtuelne stvarnosti.

Oprema za snimanje zvuka  Biće potrebna oprema koja daje digitalni izlazni rezultat iz nekog analognog medija;  takođe se koristi za snimanje zvuka (govor, muzika, itd.), i kao takva biće neophodna za projekte kreiranja sadržaja koji rezulturaju "izvorno digitalnim" materijalom; Kompjuterski programi Povratak na Oblast Biće potrebni programi koji će obrađivati digitalne izlazne rezultate, na primer, popravljati boju digitalnih slika, obrezivati ivice ili komprimovati datoteke da bi mogle da se isporučuju preko Veba. Ti programi bi trebalo da:  otvaraju veoma velike datoteke;  menjaju rezoluciju i dubinu boje;  memorišu različite verzije u datotekama različitih veličina;  kopiraju deo slike i sačuvaju je kao drugu datoteku;  eksportuju slike u različitim formatima datoteka.

Pri izboru odgovarajućih programa mora se voditi računa i o tome šta će se digitalizovati, na primer, ako dokument sadrži delove pisane rukom biće potreban paket za optičko prepoznavanje znakova (OCR - optical character recognition).

Sajt TASI (Technical Advisory Service for Images – Tehnička savetodavna služba za slike) sadrži savete u vezi sa svim aspektima digitalizacije, uključujući opremu i kompjuterske programe. [7] Formati datoteka Povratak na Oblast Slika, ili izlazni rezultat procesa digitalizacije, čuvaće se u određenom formatu datoteke. Savetuje se čuvanje matrica i isporučivanje kopija u drugim formatima.

Pri izradi digitalnih izvora preporučuje se upotreba formata zasnovanih na otvorenim standardima da bi se osiguralo da će izvori moći da se koriste više puta i da se mogu izrađivati, menjati i dostavljati putem različitih aplikativnih programa. To će povećati interoperabilnost a samim tim i pristup, smanjiti zavisnost od jednog dobavljača, i pomoći da se predupredi zastarevanje. Format matrica treba da podržava velike, najkvalitetnije slike (na primer, TIFF /Tagged Image File Format – Format datoteke označenih slika/ za fotografije).

Za izvore namenjene isporučivanju, preporučuje se više od jednog formata, različitih veličina i rezolucija, imajući u vidu da korisnici raspolažu različitim kompjuterima i programima, kao i vezama različite propusne moći. Kopije za Calimera Smernice

187

Digitalizacija

dostavljanje obično će biti u manjim datotekama, pogodnim za prenos preko Interneta (na primer, JPEG, PNG /Portable Network Graphics – Prenosiva mrežna grafika/ ili GIF (Graphical Interchange Format – Grafički format za razmenu), za nepokretne slike). Podrobnije inforamcije se mogu naći u Standardima u nastavku teksta.

Standardi Povratak na Oblast Standardi su veoma važni jer zanemarivanje standardanih formata datoteka i medija za skladištenje može:  biti glavna prepreka za međunarodnu razmenu slikovnih datoteka i stvaranje mreže izvora;  dovesti do zastarevanja (ako je neki format ili medij usaglašen sa standardima, veća je verovatnoća da ima budućnost).

Postoje različiti standardi za različite tipove digitalnih formata, kao i za snimanje, memorisanje i isporučivanje.  Snimanje i memorisanje teksta – Postoje standardi za:  kodiranje karaktera (videti: Jukka Korpela: A tutorial on character code issues [8]);  formate dokumenata (videti: AHDS Guide to good practice: creating and documenting electronic texts [9]).  Isporučivanje teksta - I ovde, uputstva za kodiranje karaktera sadrži članak Jukka Korpela [8]. Što se tiče formata dokumenata, savetuju se poslednje verzije jezika XHTML ili HTML, iako su u nekim slučajevima prikladnije rešenje vlasnički formati kao što je PDF (Portable Document Format – Format prenosivih dokumenata), RTF ( Obogaćeni tekstualni format), ili MS Word. Videti:  HTML 4.01 (HyperText Markup Language – Hipertekstualni markerski jezik) [10];  XHTML 1.0 (Extensible HyperText Markup Language – Proširivi hipertekstualni markerski jezik) [11];  (PDF) [12].  Snimanje i memorisanje nepokretnih slika – Nepokretne slike mogu biti rasterske (fotografije), vektorske (geometrijske figure i oblici), ili nevektorska grafika (linijski crteži). Za savete na ovu temu videti TASI: Advice: Creating digital images [13].  Kada se izrađuju rasterske slike treba voditi računa o prostornoj rezoluciji (broj piksela po kvadratnom inču) i o rezoluciji boje (dubina bitova), preporučuju se najveće moguće. Najčešće se koristi TIFF [14].  Za vektorske slike treba koristiti neki otvoreni format, kao što je SVG (Scalable Vector Graphics – Skalabilna vektorska grafika) [15]. U izvesnim slučajevima najbolje će odgovarati vlasnički format Macromedia Flash [16].  PNG [17] je najčešće korišćen format za nevektorske grafičke prikaze.  Isporučivanje nepokretnih slika  Fotografije koje se dostavljaju preko Interneta moraju biti u formatu JPEG (Joint Photographic Expert Group – Združena grupa fotografskih eksperata) [18] ili JPEG/SPIFF (JPEG Still Picture Interchange File Format – JPEG Format datoteka za razmenu nepokretnih slika) [19]. Može se dobiti više informacija o JPEG [20] i JPEG 2000 [21] formatima, a postoji i odgovarjaući ISO standard [22].

Calimera Smernice

188

Digitalizacija

 Vektorske prikaze treba isporučivati u sledećim formatima: – GIF [23]; – PNG [24]; – ili SVG [25].  Snimanje i memorisanje video prikaza – Video treba skladištiti u nekomprimovanom i neobrađenom AVI (Audio Video Interleave – Kombinacija zvuka i slike) formatu [26], ali se može upotrebiti i format MPEG (Moving Pictures Expert Group – Ekspertska grupa za pokretne slike ) [27], pa čak i neki vlasnički formati kao što je Microsoft WMF (Windows Media Format), Microsoft ASF (Advanced Systems Format) ili Apple Quicktime (podrobnosti se nalaze na Veb stranicama kompanija Majkrosoft i Epl [28]). Standardi se mogu naći na sajtu MPEG [29].  Isporučivanje videa – uvek treba imati na umu da pristup videu zavisi od propusne moći veza tako da se savetuje ponuda više formata datoteka i kvaliteta protoka podataka.  Video koji je namenjen preuzimanju treba da bude u formatu MPEG-1 [30] , ili Microsoft WMF, AVI ili Apple Quicktime (podrobnosti se nalaze na Veb stranicama kompanija Majkrosoft i Epl [28]).  Video namenjen za gledanje treba da bude u Microsoft ASF, WMF ili Apple Quicktime formatu (podrobnosti se nalaze na Veb stranicama kompanija Majkrosoft i Epl [28]).  Snimanje i memorisanje zvuka – Zvuk se može skladištiti u:  nekomprimovanim formatima, kao što su Microsoft WAV (wave – talas) ili Apple AIFF (Audio Image File Format – Format za zvuk i sliku) (podrobnosti se nalaze na Veb stranicama kompanija Majkrosoft i Epl [28]);  ili u komprimovanim formatima, kao što MP3 [31], Microsoft WMA [28], Real Audio [32] ili Sun AU [33].

Društvo za tonsku tehniku (Audio Engineering Society – AES) [34] i Međunarodno udruženje zvučnih i audiovizuelnih arhiva (International Association of Sound and Audiovisual Archives – IASA) [35] izdaju preporuke koje svakako treba uzeti u obzir.  Isporučivanje zvuka – Kao i sa videom, pristup je uslovljen propusnošću veza tako da treba ponuditi niz različitih datoteka i kvaliteta protoka podataka. Treba slediti preporuke AES [34] i IASA [35].  3D snimanje i memorisanje – Digitalizacija trodimenzionalnog materijala naročito je značajna za muzeje. Digitalni video je jevtina mogućnost za stvaranje pravih 3D modela, ali on, naravno, ima ograničene mogućnosti za interakciju.

Rasprava o 3D tehnologijama može se pratiti na sajtovima Web 3D Consortium [36] ili 3dsite inc. [37].  Isporučivanje 3D sadržaja – VRML (Virtual Reality Markup Language – Jezik za modeliranje virtuelne stvarnosti) i X3D [38] jesu glavni standardi koji se koriste za virtuelne ture i trodimezionalne modele. Druga mogućnost je shockwave 3D [39]. On omogućava da sadržaj može videti svako ko ima poslednju verziju besplatnog shockwave programa za pregled, ali još nije dostigao mogućnosti jezika VRML.

Calimera Smernice

189

Digitalizacija

Prava intelektualne svojine (videti takođe smernice za Zakonska i pitanja prava).

Važnost ove teme ne može se dovoljno naglasiti, jer digitalizacija nekog objekta ne može da se radi ako se ne obezbedi dozvola za umnožavanje.

Povratak na Oblast

Ova problematika ima dva aspekta:  Dobiti kopirajt. Da li institucija ima prava da izrađuje digitalne kopije? Biće neophodno da se obezbede prava na materijal, naročito ako je namera da se objavi na Vebu, a to može biti dugačak, neizvestan i skup proces. To je jedan kriterijum pri izboru, i mora se pratiti od faze planiranja na dalje.  Osigurati kopirajt. Kakva će prava na digitalizovane slike ustanoviti institucija? Da li će slike biti dostupne besplatno, ili će na Vebu biti prikazani minijaturni prikazi, a za primerke kvalitetnijih slika naplaćivati nadoknada? Ovo se mora odlučiti u fazi planiranja. Mogućnost ostvarivanja prihoda može biti zanimljiv argument za one koji kroje politiku i obezbeđuju finansiranje. Kopirjt za materijal koji se stavlja na Internet može se zaštiti i tehničkim sredstvima, kao što su:  vidljivi vodeni znaci;  nevidljivi digitalni vodeni znaci [40];  šifriranjem slika;  ograničavanjem publikovanja na slike male rezolucije;  ograničavanjem publikovanja samo na male delove neke slike;  ograničavanjem prikaza samo za registrovane ovlašćene korisnike.

Svi ovi metodi imaju svoje prednosti i nedostatke, i moraju se sagledati u odnosu na dugoročne i kratkoročne ciljeve projekta i institucije.

Na sajtu Univerziteta Nju Jorka, Bafalo, nalaze se linkovi ka mnogim korisnim stranicama [41], a za savete treba pogledati stranicu posvećenu kopirajtu na sajtu TASI. [42].

Pored toga, organizacije će verovatno želeti da podstaknu višekratno korišćenje svog sadržaja, naročito zbog unapređivanja učenja i podučavanja. To se može ostvariti korišćenjem licence Creative Commons [43] (videti smernice za Zakonska i pitanja prava). Licenca Creative Commons doslovno navodi na koje načine se digitalne jedinice mogu koristiti više puta, a tabela u Dodatku pokazuje kako se to primenjuje u kombinaciji sa objavljivanjem slika niske rezolucije na Internetu.

Dizajn i predstavljanje (viteti i smernice za Interaktivnost i Multimedijalne usluge).

Povratak na Oblast

Mnogi projekti digitalizacije u oblasti kulture vode do izrade Veb sajtova [44] , iako neki mogu biti namenjeni samo za upotrebu unutar kuće.

Primeri upotrebe unutar kuće:  interaktivne prezentacije u muzejima;  digitalni prikazi krhkih i krtih dokumenata ili knjiga u arhivima i bibliotekama;  digitalni prikazi predmeta u muzejima, da bi se izbeglo izlaganje osetljivih predmeta svetlosti, ili da bi se predmet prikazao iz više uglova;  katalozi, indeksi i vodiči namenjeni posetiocima institucije, uključujući zvučne vodiče; Calimera Smernice

190

Digitalizacija

 digitalizacija u cilju povećanja dostupnosti za osobe sa smetnjama (videti smernice za Dostupnost za osobe sa smetnjama).

Onaj ko namerava da objavljuje na Vebu treba da razmisli o sledećim tačkama:  laka navigacija, na primer, na svakoj stranici treba postaviti linkove koji vode ka početnoj stranici, kao i mapu sajta ili popis sadržaja  dostupnost za osobe sa smetnjama (videti deo Smernica o Dostupnosti za osobe sa smetnjama);  veoma pažljiva upotreba animacije, oglasa u prvom planu, Fleš animacija, itd.

Uvek treba ostaviti mogućnost zaobilaženja takvih sadržaja;  višejezični pristup (videti deo Smernica o Višejezičnosti).

Pripreme za publikovanje na Internetu obuhvataju obradu master datoteka tako da budu operativne na Internetu, što obično znači da treba smanjiti njihovu veličinu i kvalitet da bi preuzimanje na druge računare kratko trajalo. Ako se postavljaju veće slike, to treba činiti preko linka sa Veb stranice, uz upozorenje da preuzimanje može potrajati.

Gotovi kompjuterski programi za obradu slika i uređivanje zvuka i videa mogu se iznajmiti, ili se isporučuju zajedno sa opremom. Programi za pregled 3D objekata i materijala virtuelne stvarnosti još nisu toliko rasprostranjeni, iako personalni računari namenjeni za igrice često imaju akceleratore i povećanu grafičku memoriju, što donekle popravlja situaciju.

Materijal se može isporučivati i na CD-u ili DVD-u.

Povratak na Oblast Skladištenje (videti i Smernice za Digitalnu zaštitu) CD i DVD se može koristiti i za skladištenje digitalnih kolekcija. Digitalni materijal će se čuvati na serverima, a obavezne rezervne kopije treba čuvati na bar dva različita medija, i to odvojeno. Do nedavno, glavni medij za memorisanje rezervnih kopija bio je CD-ROM, sada ga zamenjuje DVD na kome se mogu pohraniti veće datoteke. Još se koristi i Digitalna linearna traka (DLT), tako da pomenuta dva medija mogu biti DLT i DVD. Ipak, sve češće je praksa da se podaci skladište na mobilnim disk jedinicama koje se u nekom trenutku prebacuju na nove servere. Time se smanjuje opasnost od zastarevanja medija.

BUDUĆI PLAN RADA

Povratak na Oblast

Digitalizacija omogućava muzejima, bibliotekama i arhivima da dopru do novih korisnika, i da postojeće korisnike uslužuju na nove načine. Digitalizacija će preobraziti način na koji su se do tada koristile zbirke, kao i način na koji su bile organizovane same institucije. Digitalna tehnologija pruža nove mogućnosti za vršenje osnovnih zadataka, kao što su obrazovanje, istraživanje i kulturno obogaćivanje. Muzeji, biblioteke i arhivi treba da razmotre nove načine poslovanja koji će im obezbediti finansijsku održivost bez narušavanja njihove osnovne misije i ciljeva (videti smernice o Poslovnim modelima).

U budućnosti bi trebalo da dođe do opšteg usvajanja tehničkih standarda što će omogućiti interoperabilnost kolekcija.

Calimera Smernice

191

Digitalizacija

Oni koji osmišljavaju politiku u ovoj oblsti moraju da porade na usaglašavanju pitanja koja se tiču prava svojine da bi se omogućio neposredan pristup digitalnim izvorima.

Sada mediji zastarevaju za otprilike pet godina, tako da institucije moraju da definišu čvrstu politiku rezervnih kopija i migracije podataka.

Sve raširenija praksa skladištenja podataka "na Internetu", to jest na velikim serverima, i na mobilnim disk jedinicama olakšava njihovu migraciju sa medija na medij. Kada postojeći serveri jednom budu potisnuti i podaci prebačeni na nove servere, povećaće se zavisnost od prenosivih medija kao rezervnih skladišta podataka. Gledano na duži rok, nadajmo se da će nastati novi mediji koji će biti pogodniji za trajniju zaštitu digitalnih kolekcija Kroz saradnju institucije mogu napraviti zajedničko skladište cele zajednice, a sa tim je u vezi i saradnja na polju zaštite digitalnih objekata. [45] Građa će se sve više stvarati u digitalnom obliku. Institucije će morati da definišu politiku koja će osigurati da "izvorno digitalna" građa bude zaštićena i dostupna (videti smernice za Opis izvora i Digitalnu zaštitu).

U budućnosti će nastati novi metodi pretraživanja koji će omogućiti korisnicima da traže bilo koji digitalni objekat ili sliku, da ih vide i preuzmu, a da uošte ne moraju znati gde se čuva original niti vršiti bilio kakva prilagođavanja na svom računaru.

(Videti smernice za Otkrivanje i pronalaženje.)

Vizija budućnosti može se pročitati u The Digicult Report: Technical Landscapes for tomorrow’s cultural economy: unlocking the value of cultural heritage, Komisija EU, 2002. ISBN 9282862658. [46]

REFERENCE

Povratak na Oblast

[1] Principi iz Lunda http://www.cordis.lu/ist/directorate_e/digicult/lund_principles.htm [2] Plan rada iz Lunda http://www.cordis.lu/ist/directorate_e/digicult/lund_ap_browse.htm [3] Projekat Minerva http://www.minervaeurope.org/ [4] Priručnik za uzornu praksu, uredila 6. radna grupa Minerve, Verzija 1.3, 3 mart 2004. http://www.minervaeurope.org/structure/workinggroups/goodpract/document/goodp ractices1_3.htm [5] Minerva Tehničke smernice za programe kreiranja digitalnog sadržaja, 1.0, 8 april 2004. http://www.minervaeurope.org/publications/technicalguidelines.htm

Calimera Smernice

192

Digitalizacija

[6] Evropa: Donacije i zajmovi http://europa.eu.int/grants/ [7] TASI: Snimanje slika: Oprema i programi http://www.tasi.ac.uk/advice/creating/hwandsw.html [8] Jukka Korpela: A tutorial on character code issues. http://www.cs.tut.fi/~jkorpela/chars.html [9] AHDS Guide to good practice: creating and documenting electronic texts. http://ota.ahds.ac.uk/documents/creating/ [10] HTML 4.01 http://www.w3.org/TR/html401 [11] XHTML 1.0 http://www.w3.org/TR/xhtml1/ [12] PDF http://www.adobe.com/products/acrobat/adobepdf.html [13] TASI: Saveti: Kreiranje digitalnih slika http://www.tasi.ac.uk/advice/creating/creating.html [14] TIFF http://www.itu.int/itudoc/itu-t/com16/tiff-fx/docs/tiff6.pdf [15] SVG http://www.w3.org/TR/SVG [16] Macromedia Flash http://www.macromedia.com [17] PNG http://www.w3.org/TR/PNG/ [18] format JPEG http://www.w3.org/Graphics/JPEG [19] JPEG/SPIFF http://www.jpeg.org/public/spiff.pdf [20] Više informacija o formatu JPEG nalazi se na stranicama http://www.jpeg.org i http://www.faqs.org/faqs/jpeg-faq/ [21] Standard JPEG 2000 može se naći na adresi http://www.jpeg.org/jpeg2000/index.html [22] ISO/IEC 15444 [23] GIF http://astronomy.swin.edu.au/~pbourke/dataformats/gif/ [24] format PNG http://www.w3.org/TR/REC-png-multi.html [25] format SVG (do maja 2004. ova specifikacija je još u obliku nacrta, na adresi http://www.w3.org/TR/SVG12/ ) [26] format AVI http://support.microsoft.com/default.aspx?id=kb;en-us;Q316992 Calimera Smernice

193

Digitalizacija

[27] format MPEG http://www.chiariglione.org/mpeg/ [28] Microsoft http://www.microsoft.com/ ; Apple http://www.apple.com/ [29] Standradi MPEG http://www.chiariglione.org/mpeg/standards.htm [30] format MPEG-1 http://www.chiariglione.org/mpeg/standards/mpeg-1/mpeg1.htm [31] format MP3 http://www.mp3-tech.org [32] Real Audio http://www.real.com [33] Sun AU http://www.sun.com/ [34] Društvo za tonsku tehniku (AES) http://www.aes.org/ [35] Međunarodno udruženje zvučnih i audiovizuelnih arhiva (IASA) http://www.iasaweb.org/ [36] Veb 3D Konsorcijum http://www.web3d.org [37] 3dsite, inc http://www.3dsite.com [38] VRML i X3D http://www.web3d.org [39] shockwave 3D http://www.macromedia.com [40] Pregled prakse vodenih žigova http://www.webreference.com/content/watermarks/ [41] Veb prezentacija univerziteta u Nju Jorku, Bafalo, http://ublib.buffalo.edu/libraries/units/cts/preservation/digires.html [42] stranica o kopirajtu na sajtu TASI http://www.tasi.ac.uk/advice/managing/copyright.html [43] Creative Commons http://www.creativecommons.org [44] Postoje doslovno hiljade sajtova koji se bave dizajnom i izradom Veb sajtova, neki od njih su: http://www.essdack.org/webdesign/ http://www.htmlgoodies.com http://www.iasl-slo.org/creatingweb.html [45] Videti sajt Koalicije za digitalnu zaštitu, na adresi http://www.dpconline.org/text/index.html.

Calimera Smernice

194

Digitalizacija

[46] The Digicult Report: Technical Landscapes for tomorrow’s cultural economy: unlocking the value of cultural heritage. Komisija EU, 2002. Potpuni izveštaj ISBN 92828-5189-3. Izvršni rezime ISBN 92-828-6265-8. http://www.digicult.info/pages/report.php LINKOVI

Povratak na Oblast

Međunarodni

Google projekat digitalizacije

Pretraživač Google će digitalizovati kolekcije pet velikih svetskih akademskih institucija. Skenirane stranice knjiga za koje ne postoje autorska prava moći će da se pretražuju i čitaju onlajn. Biblioteke koje su ušle u saradnju sa pretraživačem Google su: Biblioteka Univerziteta u Oksfordu, biblioteke univerziteta Mičigen, Harvard i Stenford u SAD, kao i Javna biblioteka grada Nju Jorka. http://business.timesonline.co.uk/article/0,,9075-1403143,00.html Jermenija

Digitalna biblioteka klasične jermenske literature V do XVIII veka

Ovo je projekat digitalizacije raznih vrsta jermenskih tekstova: pravnih, ekonomskih, geografskih, istorijskih, filozofskih, teoloških, medicinskih, itd. Radi se na izradi baze podataka muzejskih predmeta da bi se napravila virtuelna trodimenzionalna verzija muzeja. http://www.digilib.am Bugarska

Projekat Stara Varna

Cilj je očuvanje istorije Varne u slikama i tekstovima za buduće generacije, kao i njena popularizacija među građanima Varne. Prikupljeni su izložbeni eksponati i fotografije, restaurirani posebnom tehnologijom i memorisani na zvučnim CD-ovima i na Vebu. CD-ovi su i na engleskom jeziku. Veb sajt je samo na bugarskom. http://www.libvar.bg/old-varna/

Projekat palate u Euksinogradu

Prikupljene su fotografije palate i parka, kao i arhivski dokumenti. Oni su digitalizovani i sistematično svrstani prema šest glavnih tema. U sledećoj fazi projekta planira se trodimenzionalna simulacija dvorana palate ili virtuelna šetnja kroz park. Dostupno je na CD-ROM-u na bugarskom jeziku. Planira se Veb verzija.

Hrvatska

Digitalna kolekcija “Silvije Strahimir Kranjčević”

Kolekcija digitalizovane građe (zbirka poezije u punom tekstu, rukopisi, porodična istorija, porodična arhiva, prepiska, fotografije) koja se odnosi na čuvenog hrvatskog pesnika iz 19. veka. Sadrži i detaljan popis i bazu podataka o svim jedinicama što će olakšati buduća istraživanja. Dostupno onlajn i na CD –ROM-u. http://www.sskranjcevic.hr Calimera Smernice

195

Digitalizacija

Češka republika

Nadbiskupski dvorac i vrtovi u Kromjerižu

Primer digitalizacije knjiga u lokalnoj instituciji http://digi.azz.cz Digitalizovana je i zbirka starog novca http://coins.azz.cz

Baza podataka o pečatima u češkim arhivima

Projekat Odeljenja za arhive Ministarstva unutrašnjih poslova Češke republike i firme AiP Beroun s.r.o. http://database.aipberoun.cz/pecete

Digitalizacija regionalnih dokumenata (DRD)

Cilj je da se digitalizuju regionalni izvori u arhivima, kao što su novine i periodika, klupske i parohijske hronike, lične i porodične hronike, kao i značajni dokumenti iz Oblasnog arhiva i drugih kolekcija. http://www.soka-cr.cz; http://www.knihovna-cr.cz

Projekat Memorija

Pruža pristup kompletno digitalizovanoj zbirci dokumenata, sadrži detaljne opise istorijskih dokumenata, kao i bibliografske podatke iz raznih izvora pohranjene u bazi Memorija. Projekat prihvata podatke svih vrsta. http://www.memoria.cz Francuska

Biblioteka u Valansijenu

Obezbeđuje pristup digitalizovanim mikrofilmovima na kojima su snimljeni stari rukopisi. http://www.ville-valenciennes.fr/bib/fondsvirtuels/microfilms/accueil.asp Island

Geografske karte Islanda na Internetu

Sve stare karte Islanda (startije od 1900.) iz kolekcije Nacionalne i univerzitetske biblioteke Islanda i Centralne banke Islanda konvertovane su u digitalni format i dostupne na Internetu. http://www.bok.hi.is/kort Irska

Pitajte o Irskoj

Ovo je probni portal za pristup loklanim kulturnim sadržajima u muzejima, bibliotekama i arhivima Irske. Odatle se može doći do nekoliko probnih projekata digitalizacije, uključujući Muzej dragocenosti u Voterfordu (trodimenzionalni predmeti), Arhivski institut u Korku, Gradsku biblioteku u Voterfordu (optičko prepoznavanje znakova) i Biblioteku okruga Majo (audio i video materijal). http://www.askaboutireland.com/bestpractice.html Luksemburg

Nacionalna biblioteka Luksemburga Calimera Smernice

196

Digitalizacija

Nacionalna biblioteka sprovodi najveći projekat digitalizacije. http://www.bnl.lu/ Poljska

Cieszyńska Biblioteka Wirtualna (CBW)

Pristup preko Interneta digitalizovanoj građi koja se odnosi na Śląsk Cieszyński (multikulturnu oblast na granici Poljske i Češke republike). http://www.ata.com.pl/kcc/biblioteka/

Dragocenosti poljskih arhiva

Digitalne slike dopunjene arhivskim opisom, beleškom o sadržaju i bibliografskim beleškama. Dokumenti su skenirani ili slikani digitalnim fotoaparatom (u rezoluciji do 600 dpi), memorisani u TIFF formatu i predstavljeni na Internetu u JPG formatu. http://www.poland.pl/articles/?c=421 Rumunija

Digitalizacija stare štampe iz Dobrudže (DPDV) - Projekat “Ioan N. Roman” Oblasne biblioteke iz Konstance

Digitalizacija stare štampe iz Dobrudže (1889-1940) koja je bila na mikrofilmu ili u štampanom obliku. http://www.biblioteca.ct.ro

Spomenici iz muzeja na otvorenom u Rumuniji

Elektronski oblik spomenika izvorne arhitekture sačuvanih u rumunskim muzejima ili na licu mesta. http://www.cimec.ro/aer/aeretn.htm Rusija

Zbirke Puškinovog muzeja

Različite zbirke iz Puškinovog muzeja i drugih mesta digitalizovane su pomoću veoma preciznog sistema EPOS i tehnologije skeniranja sa "lebdećim sočivom" kojom se ne oštećuju originali. http://www.eposgroup.ru

Pamćenje Karelije

Nacionalna biblioteka Republike Karelije osmislila je i izvela ovaj projekat kao deo federalnog projekta “Pamćenje Rusije”. Cilj je d se sačuva zavičajni fond stare i retke knjige, i one istovremeno učine široko dostupnim, preko Interneta. Digitalizacija će takođe otvoriti dodatne mogućnosti za rad sa retkim izdanjima (kontekstno pretraživanje, pretraživanje opisa zasnovanih na izgovoru, import tekstova u različitim formatima, itd.). http://library.karelia.ru/rus/prog/pamyat2002.shtml Srbija i Crna Gora

Digitializacija rukopisnih i ranih štampanih odlomaka iz biblioteke franjevačkog manastira Svete Klare u Kotoru; CD-ROM “Arhivi, biblioteke i spomenici Kotora” Calimera Smernice

197

Digitalizacija

Ovi projekti Centra za zaštitu i predstavljanje dokumentovane baštine Kotora “Notar” odnose se na zaštitu, procenu, opis i predstavljanje istorijskih kolekcija. http://www.cdknotar.cg.yu; http://www.matf.bg.ac.yu/iak

Nacionalni centar za digitalizaciju (NCD)

Ovaj konzorcijum čine vodeće kulturne i istraživačke institucije koje se bave digitalizacijom: Matematički institut Srpske akademije nauka i umetnosti, Matematički fakultet u Beogradu (koji daju tehničku podršku), Narodna biblioteka Srbije, Narodni muzej iz Beograda, Arheološki institut iz Beograda, Arhiv Republike Srbije, Zavod za zaštitu spomenika Srbije i Jugoslovenska kinoteka. U toku je uspostavljanje saradnje sa drugim kulturnim i istraživačkim institucijama u Srbiji i Crnoj Gori, ako i sa sličnim inostranim projektima. U toku je nekoliko projekata. http://www.ncd.matf.bg.ac.yu Slovačka

CEMUZ – Centralni registar muzejskih predmeta u Slovačkoj

Nacionalni muzej Slovačke je 2002. započeo projekat CEMUZ sa ciljem da se digitalizuju muzejski predmeti (procenjuje se da ih ukupno ima oko 8 miliona), i napravi baza podataka koja će se koristiti kao deo Registra kulture i ući u sastav zajedničkog portala i državnog informacionog sistema. http://www.cemuz.sk Španija

Archivo De La Ciudad

Onlajn pristup digitalnim slikama iz kolekcije arhiva grada Arhanda, uglavnom za obrazovne svrhe. Veb prezentacija ovog lokalnog arhiva je jedan od najboljih primera korišćenja novih tehnologija u Španiji. http://www.ayto-arganda.es/archivo

Digitalizacja starih novina iz španskih javnih biblioteka

Digitalizacija je urađena najsavremenijom tehnologijom. Dobijena baza podataka sadržaće i bibliografske opise originalnih jedinica (u skladu sa DCMI), kao i metapodatke o strukturi datoteka (u skladu sa Standardom za kodiranje i prenos metapodataka). http://www.digibis.com/prensahis

Virtuelni dokumenti iz Istorijskog arhiva Suese

Digitalizovani su svi dokumenti od 1264. do 1954. i oni će biti dostupni na Vebu. http://sapiens.ya.com/webarchivo/

Patrimonio.es (2004-2008)

Program digitalizacije španske kulturne i naučne baštine, i prirodnog bogatstva koji ima za cilj njihovu zaštitu, katalogizaciju i razglašavanje. On obuhvata više inicijativa za digitalizaciju u oblasti kulturnog nasleđa. http://patrimonio.red.es/

Virtuelna biblioteka Andaluzije Calimera Smernice

198

Digitalizacija

Digitalizovanim dokumentima se može pristupati preko virtulenog bibliotečkog kataloga koji omogućava traženje po autoru, naslovu ili predmetu, ili po kategorijama, kao što su Biblioteka geografskih karti, Grafička biblioteka, Referensna biblioteka Andaluzije, Biblioteka novina, Filmska biblioteka, itd. Sadrži i dodatne izvore za kulturu i učenje namenjene deci školskog uzrasta, kao što su: "Danas u istoriji Andaluzije" i "Studirajte i učite sa Vitruelnom bibliotekom Andaluzije". http://www.juntadeandalucia.es/cultura/bibliotecavirtualandalucia/

Virtuelna biblioteka španske bibliografske baštine

Prototip Virtuelne biblioteke španske bibliografske baštine, nastao u okrilju Opšte poddirekcije za bibliotečku koordinaciju. http://www.digibis.com/digibib Švedska

Digitaliseringsprojekt inom arkiv, bibliotek och museer

Zajednički projekat digitalizacije. http://www.kultur.nu/rapporter/digitaliseringsprojekt.html Turska

Akdas – Atatürk Kitaplığı Dijital Arşiv Sistemi (Sistem digitalizovane arhive Ataturkove biblioteke)

Dela iz vremena Otomanskog carstva, novine i časopisi, rukopisi, knjige, poštanske razglednice, geografske karte, itd., digitalizovana su, a u toku je uvođenje nove tehnologije koja će ubrzati digitalizaciju. Digitalizovana dela odmah se stavljaju na raspolaganje za korišćenje na licu mesta. http://www.ibb.gov.tr/minisite/kutuphaneler/

Calimera Smernice

199

Digitalizacija

DODATAK

Povratak na Oblast

Licenca Creative Commons [43] doslovno navodi načine na koje se digitalne jedinice mogu više puta koristiti, a ova tabela (izrađena u okviru projekta Minerva [3]) pokazuje kako se to može primeniti u kombinaciji sa publikovanjem slika u niskoj rezoluciji na Internetu.

Tip slike Tehnički podaci Minijaturni  JPG prikaz  72 dpi  dubina bita: 24bitne boje ili 8bitna skala sive  120 piksela za najdužu dimenziju Niska  JPG rezolucija  150 dpi  dubina bita: 24bitne boje ili 8bitna skala sive  najviše 600 piksela za najdužu dimenziju Visoka  TIFF rezolucija  600 dpi  dubina bita: 24bitne boje ili 8bitna skala sive

Tipično korišćenje obrazovno: umetanje u montirani materijal komercijalno: nema

Uslovi licence  Pravo  Nekomercijalno,  Nema izvedenih dela [opciono]

obrazovno: korišćenje u prezentaciji ili pisanom radu komercijalno: izbor slika i početna postavka, eventualno za licenciranje ili korišćenje na Veb sajtovima i u prezentacijama obrazovno: pregledanje detalja, arhivska kopija komercijalno: izrada multimedijalnih proizvoda, štampana reprodukcija, emitovanje

 Pravo  Nekomercijalno,  Nema izvedenih dela [opciono]

 Kopirajt

Povratak na Sadržaj

Calimera Smernice

200

Digitalizacija