Vođena

Prevod i obrada

Klub Brbljivica

Vođena KNJIGA PRVA Vođena potrebom, ispunjena željom.

Vođena PREDGOVOR

Naši putevi se nikada nisu trebala spojiti…..

Colton Donavan je arogantan, muškarac kojeg bije loš glas, i sačinjavao je sve što nikada nisam htela.

Ali ipak, sve što je bilo prebno bila je samo jedna noć, jedan ukraden poljubac od mene i da bih ga mrzila i želala u isto vreme.

Moje srce je zarastalo. Njegova duša oštećena. Ali s jednom ponudom, jedan mali dečak, i jedan dan karnevala, nisam mogla otići, a on me nije želio pustiti sebi.

Ovo je naša priča.Naša borba.Naša savršena,nesavršena ljubav.....

Brbljivica koja je odgovorna za prevod i veći deo obrade je naša Modesty, slike kao i obično neprevaziđena Sexy uz pomoć naše Slatkice, moja malenkost je upakovala sve ovo u jednu celinu i nadam se da ćete uživati kao i mi radeći na ovoj knjiži.

Prstić

UŽIVAJTE KLUB BRBLJIVICA Zvone, Šefica, Sexy i Prstić

1

Vođena POGLAVLJE 1

Izdahnula sam u dobrodošlu tišinu, zahvalna za priliku da pobegnem, iako je bilo trenutno, od gomile beznačajnih razgovora sa druge strane vrata. U sve svrhe i namene, ljudi koji su vodili ove razgovore su tehnički bili moji gosti, ali to ne znači da mi se moraju dopadati ili da mi mora biti prijatno u njihovoj blizini. Srećom, Dane je bio dovoljno saosećajan s mojom potrebom za odlaganje da mi je dozvolio da obavim ovaj prost zadatak za njega.

Klepetanje mojih potpetica je jedini zvuk koji postoji u mojim kategorički uništenim mislima dok idem ka praznim hodnicima bekstejdža starog pozorišta koje sam iznajmila za večerašnji događaj. Brzo sam stigla do stare garderobe i pokupila listu koji je Dane sastavio i zaboravio u našem haotičnom ludilu spremanja pred žurku. Kad sam krenula na događaj, prešla sam svoju mentalni listu stvari koje sam ostavila da uradim pre no što počne večerašnja dugo očekivana aukcija partnera za sastanke. Iritacija u pozadini mog uma govorila mi je da zaboravljam nešto. Refleksno sam posegna ka kuku gde mi stoji mobilni telefon sa uvek nabacanom listom stvari koje treba uraditi, ali umesto toga, našla sam samo pune ruke bakarnog tila moje koktel haljine.

-

Sranje, - promrmljah samoj sebi i momentalno stadoh da pokušam da

shvatim šta je tačno ono što previđam. Naslonila sam se na zid, naborani steznik moje haljine sprečavao me je da udahnem duboko, isfrustrirano. Iako je izgledala sjajno na meni, prokleta haljina je trebala da dođe sa upozorenjem, „disanje je opcionalno“.

Misli, Raylee, misli! Sa lopaticama prislonjenim uza zid, ljuljala sam se napred nazad onako kako ne priliči dami i pokušavala da olakšam pritisak koji je bio na mojim prstima, koji su bolno nagurani u moje štikle od 10 sentimetara.

Aukcijske palice! Trebaju mi aukcijske palice. Osmehnuh se široko sposobnosti mog mozga da se seti, uzimajući u obzir da sam bila toliko preopterećena u poslenje vreme sa svim tim različitim detaljima kao jedini organizator večerašnjeg događaja. S olakšanjem, odgurnuh se od zida i napravih otrpilike deset koraka.

I onda sam ih čula.

Zavodnički, ženski kikot lebdeo je vazduhom, praćen dubokim muškim stenjanjem.

Zaledila sam se u trenutku, šokirana smelošću onih koji prisustvuju žurki, kada sam čula nepogrešiv zvuk raskopčavanja šlica praćen poznatim ženskim brektanjem bez vazduha, 2

Vođena Oh da! – u mračnoj niši samo nekoliko koraka od mene. Kako su se moje oči privikle na senke, postala sam svesna crnog večernjeg sakoa kako leži neuredno prebačen preko stare stolice koja je bila zaturena ukoso i para štikli koje se vezuju nemarno bačenih na pod ispod stolice.

Ispuni me sramota. Na samu pomisao da shvate da sam ovde. Zbog njih što ih je neko čuo. Na moju radoznalost ko bi u stvari bio toliko hrabar da uradi tako nešto. I kako ni za milion godina to ne bih bila ja u toj niši. Ne bi me mogli dovoljno platiti da uradim nešto

tako u javnosti. Misli su mi bile prekinute kada sam čula šištanje vazduha praćenog muževnim, izdahnutim, - Slatki Isuse!

Zatvorila sam i jako stisla oči u trenutku neodlučnosti. Stvarno su mi trebale aukcijske palice koje su bile u skladištu na kraju poprečnog hodnika. Na nesreću jedini način da dođem do tog hodnika bio je da prođem pored niše koja je trenutno korišćena kao Uica Ljubavnika. Nisam imala izbora sem da odem po njih. Poslala sam tihu ali ludačku molitvu, nadajući se da mogu da prođem pored njihovog trenutka bučne indiskercije neprimećena.

Projurila sam napred, držeći svoje crveno lice okrenuto ka zidu suprotnom od njih dok sam hodala na prstima kako bih sprečila štikle da lupaju po drvenom podu. Poslednje što mi je trebalo sada jeste da privučem pažnju na sebe i nađem se lice u lice sa nekim koga sam znala. Lagano sam izdahnula s olakšanjem kad je moje prikradanje na prstima prošlo uspešno, dozvolivši mi da nesmetano stignem do svoje destinacije.

Još uvek pokušavam da smestim ženin glas kada stižem do ostave. Nespretno petljam sa bravom, moravši nasilno da je povučem pre no što sam konačno uspela da je otvorim i upalim svetlo. Primetila sam torbu sa aukcijskim palicama na udaljenoj polici i dok sam ulazila u ostavu, zaboravih u svom smetenom stanju da poduprem vrata. Kad sam dohvatila ručke torbe, vrata se zatvoriše za mnom takvom silinom da su se jeftine police u plakaru srušile. Prepadnuta od zvuka, okrenula sam se kako bih otvorila vrata i primetila da je jedna od samozatvarajućih šarki otkačena.

U momentu sam ispustila torbu. Zvuk palica koje su udarile o kameni pod i ispale uz kakofoniju kloparanja u malom prostoru. Kada sam posegla za kvakom, ispostavilo se da vrata ne mogu pomeriti ni santimetar. Panika liznu moju podsvest, ali potisnuh je dok sam ponovo pokušavala da gurnem vrata svom snagom. Ne pomeraju se. –Sranje! – Prekorih se.

– Sranje, sranje, sranje! – Gunđala sam glasno pre no što sam udahnula duboko, odmahujući glavom isfrustrirano. Imam toliko toga da uradim dok ova aukcija ne počne.

3

Vođena Nemam vremena za ovo. I naravno nemam svoj mobilni da nazovem Danea da me izvuče odavde.

Kada sam zatvorila oči u neverici zbog još jedne smešne situacije shvatila sam da moj smrtni neprijatelj čini svoj korak. Dugi, sveobuhvatni prsti klaustrofobije polako počeše da pronalaze svoj put kroz moje telo i da se omotavaju oko mog vrata.

Stežući. Mučeći. Gušeći.

Zidovi male sobe delovali su kao da se lagano približavaju, zatvarajući se nada mnom. Okružujući me. Gušeći me. Borila sam se za vazduh.

Moje srce je eretično počelo da lupa dok sam potiskivala paniku koja se dizala u mom grlu. Moje disanje – plitko i ubrzano – odzvanjalo mi je u ušima. Obuzimajući me.

Slabeći moju sposobnost da potisnem sećanja koja su me progonila.

Udarala sam po vratima, strah je preuzeo i ono malo samokontrole što mi je ostalo. U stvarnosti. Potočić znoja spuštao se niz moja leđa. Zidovi su se i dalje pomerali ka meni.

Potreba da pobegnem je jedina stvar na koju moj um može da se usredsredi. Ponovo udarih o vrata, vičući frenetično. Nadajući se da neko ko luta ovim zabačenim kuloarima može da me čuje.

Naslonila sam leđa na zid, zatvorila oči, i pokušala da udahnem – nisam uspevala da udahnem dovoljno vazuha i počela je da me hvata nesvestica. Počinjalo je da mi biva muka, pa sam se počela spuštati niz zid i slučajno udarila prekidač za svetlo. Zaglavila sam u mrklom mraku. Vrisnula sam, frenetično tražeći prekidač drhtavim rukama. Uključila sam svetlo, s olakšanjem jer sam gurnula monstrume ponovo u skrovište.

Ali kad sam pogledala na dole, krv je prekrivala moje ruke. Trepćući sam pokušala i otrgla se iz mog sna, ali nisam mogla da ga se otresem. Bila sam na drugačijem mestu. U dugačije vreme.

Svuda oko mene, namirisala sam rezak neprijatan miris uništenja. Očajanja. Smrti.

U mojim ušima, njegovo slabašno disanje je izazivalo agoniju. On je zadihan.

Umiruć.

Osećam intenzivan, buktav bol koji se toliko duboko uvrće u vašoj duši, da se plašite da nikada nećete pobeći. Pa ni smrt. Čujem svoje sopstvene vriske koji me drmaju iz more, i toliko sam dezorijentisana da nisam sigurna da li su prošlost ili sadašnjost.

Saberi se, Raylee! Obrisah suze sa obraza sa nadlanicom i okrenuh se prošlogodišnjoj terapiiji da pokušam da zauzdam svoju klaustrofobiju. Koncentrisala sam se 4

Vođena na znak na zidu preko puta mene, pokušavši da regulišem disanje, i usporim rad srca.

Koncentrisala sam se na razdvajanje zidova. Gurajući nepodnošljiva sećanja od sebe.

Izbrojala sam do deset, povrativši deo pribranosti, a ipak je očajanje i dalje bilo prilepljeno. Znam da će Dane doći da me traži ubrzo. Zna gde sam otišla, ali ta misao nije učinila ništa da ublaži paniku koja me je obuzimala.

Konačno predala sam se svojoj primarnoj potrebi da pobegnem i počeh udarati na vrata rukama. Vičući glasno. Psujući sporadično. Preklinjući da me neko čuje i otvori vrata.

Za nekog ko će me opet spasiti.

U mom pokidanom stanju uma, sekunde su delovale kao minute a minuti kao sati.

Prolaznost vremena mi je bila nepoznanica, ali sam se osećala kao da sam zatvorena u ovom smanjujućem plakaru čitavu večnost. Neprestano vičući za pomoć. Osećajući se poraženo, ponovo sam viknula i naslonila se nadlakticama na vrata koja su bila preda mnom. Prebacivši težinu na podlaktice, naslonila sam glavu na njih i prepustila se suzama.

Veliki, istrzani jecaji su nasilno protresali moji telo.

I od jednom, imala sam osećaj pada.

Padajući napred prostrla sam se na masivnog čoveka koji je bio na mom putu. Ruke su mi se omotale oko čvrtsog torzoa dok su mi noge bile u čudnom položaju iza mene. Čovek je instinktivno pružio svoje ruke i obuhvatio me, hvatajući me, držeći me i apsorbujući moj udar.

Pogledala sam, brzo registrujući gomilu tamne kose nemarno nameštene, bronzanu kožu, blagu senku dvodnevne brade... a onda sam se srela sa njegovim očima. Trzaj elektriciteta – skoro osetljive energije – me pogodi kada sam se susrela sa tim opreznim, prozračnim zenicama. Iznenađenje blesnu kroz njih prolazno, ali intrigantnost i intenzitet sa kojim me je pogledao bilo je zastrašujuć, iako je moje telo imalo momentalnu rakciju na njega. Potrebe i žudnje davno zaboravljene preplavile su me sa ovim, jednosTavnim susretanjem njegovih očiju.

Kako ovaj čovek koga nikada nisam upoznala može da me natera da zaboravim na paniku i očajanje koje sam osećala samo trenutak ranije?

Napravila sam grešku prekinuvši kontakt očima i bacivši pogled na njegova usta.

Pune, izvajane usne nabrale su se dok me je gledao napeto, a potom potpuno polako, one se razdvojiše u krivi, nestašni osmeh.

5

Vođena Oh, kako sam želela ta usta na sebi – svugde i svukuda od jednom. O čemu ja to do đavola razmišljam? Ovaj čovek je bio van mog domašaja. Kao svetlosnim godinama van mog domašaja.

Vratila sam pogled samo da bih videla zabavljenost kako titra u njegovim očima kao da zna o čemu razmišljam. Mogu da osetim kako mi se crvenilo lagano razliva po licu od sramote zbog moje teškoće i pohotnih misli koje su se javile u mom umu. Pojačala sam stisak oko njegovih mišićavih ruku dok sam spuštala pogled ne bih li izbegla očiglednu procenu i pokušala da se priberem. Stavši na noge, slučajno sam posrnula još više ka njemu, zato što mi je ravnoteža bila narušena neiskustvom na tako visokim štiklama.

Odskočila sam od njega kad su mi se dojke očešale o njegove čvrste grudi, dovodeći mi nerve do zapaljenja. Malene detonacije želje golicale su duboko u mom stomaku.

- Oh... um... Žao mi je. - Podigla sam ruke u znak nervoznog izvinjenja. Načinivši korak unazad, i kad sam uspela da ga odmerim čitavog shvatila sam da je čovek preda mnom još razoružavajući. Nesavršeno savršen i seksi kao sam đavo sa osmehom koji sugeriše aroganciju i znojavu nevolju u vazduhu.

Podigao je obrvu, primetivši moje lagano studiranje. - Nije potrebno izvinjavanje, odgovori kulturnim oštrim glasom sa naznakom britkosti. Glas probudi slike pobune i seksa u istom trenu. - Navikao sam da žene padaju pod moje noge.

Glava mi puče na sujetu u njegovom komentaru. Mogu samo da se nadam da se šali, ali njegov enigmatičan izraz lica nije odavao ništa. Gledao je moju reakciju, sa ogromnom zabavom u očima, i taj samouvereni osmeh se širio, izazivajući pojavu jedne jedine rupice koja je se udubljivala na njegovoj definisanoj vilici.

Iako sam načinila korak nazad, i dalje sam mu blizu. Previše blizu da bih prikupila pamet, ali dovoljno dovoljno blizu da osetim njegov dah kako lebdi nad mojim obrazom. Da osetim čist miris sapuna pomešanog sa suptilnom, zemljanom kolonjskom vodom.

- Hvala. Hvala ti, - odgovorila sam bez daha. Videh kako mu mišići na stegnutoj vilici pulsiraju dok me posmatra. Zašto me ovaj čovek čini nervoznom i tera me da se osećam kao da moram da opravdam moju situaciju? - V-vrata su se zatvorila za mnom. Zaglavila su se.

Uspaničila – - Jeste li u redu? Gospođice...?

Moj reakcija je bila oklevanje dok je njegova ruka obuhvatala zadnji deo mog vrata, privlačeći me bliže a opet držeći me mirnom. Podigao je svoju slobodnu ruku i prešao preko 6

Vođena moje gole ruke da bi kako pretpostavljam pokušao da se uveri da nisam fizički povređena.

Moje telo je registrovalo trag plamenih varnica koje su ostavili njegovi prsti na mojoj goloj koži dok je moj um postajao akutno svestan da njegova su njegova senzualna usta samo šapat daleko od mojih. Moje usne se razdvojiše i moj dah zastade dok je pomerao ruku preko mog vrata a potom zglavcima prešao nežno preko mog obraza.

Nisam imala vremena da primetim zbunjenost pomešanu sa velikom količinom požude koja je nabujala u meni kad sam ga čula kako mrmlja, - Oh, jebi ga, - sekundu pre no što se njegove usne nađoše na mojima. Izgubila sam dah od šoka, usne mi se delimično razdvojiše dok su njegova usta absorbovala zvuk, dajući mu prostora da pomiluje jezikom moje usne i prođe lagano između njih.

Odgurivala sam rukama njegove grudi, pokušavajući da oduprem neželjenom poljupcu sa ovim potpunim strancem. Pokušavala sam da uradim ono što mi je logika nalagala kao ispravno. Pokušala sam da negiram ono što mi je telo govorilo da u stvari želi.

Da potisnem potrebu da uzmem kao što je i on uzimao. Da se ostavim prepreka i dozvolim sebi da uživam u ovom, nasumičnom trenutku sa njim.

Zdrav razum pobedi u mojoj unutrašnjoj zavadi između požude i promišljenosti, i uspeh da ga malo odgurnem. Usta mu se odvojiše od mojih, dok se teško disanje razlivalo po našim licima. Njegove oči, divlje od požude, gledale su pravo u moje. Shvatila sam da mi je teško da ignorišem to seme žudnje koje je cvetalo duboko u mom stomaku. Ogorčeno protestvovanje koje je vrištalo u mom umu umiralo je lagano na mojim usnama dok sam podlegala ideji da ja želim ovaj poljubac. Želim da osetim ono od čega sam bila lišavana – šta sam hotimice uskraćivala sebi. Želim da dozvolim sebi ovaj trenutak u vremenu gde se ponašam nemarno i imam „taj poljubac“ – onaj o kom su knjige napisane, u kojem je ljubav pronađena, i sa kojim je čestitost izgubljena. U dubini duše, znala sam da će ovaj poljubac biti upravo to za mene.

-

Odluči, srce, - naredi. – Čovek ne može toliko da se obuzdava.

Njegovo upozorenje, ludačka ideja da jednostavno ja mogu da učinim čoveka kao

što je on da izgubi kontrolu, me je zbunila, pobrkavši moje misli tako da poricanje koje mi je bilo na vrh jezika nikada ne pređe preko mojih usana. On iskoristi moje ćutanje, bludan osmeh iskrivi vrhove njegovih usta pre nego što stegnu stisak na mom potiljku. U jednom dahu, spustio je usta na moja. Istražujući. Kušajući. Zahtevajući.

7

Vođena Moje opiranje je bilo je beskorisno i trajalo tek nekoliko sekundi pre no što sam mu se predala. Instinktivno sam pomerila ruke preko čekinja njegove neobrijane brade pa do zadnjeg dela njegovog vrata i zavukla prste u kosu koja se kovrdžala preko njegovog okovratnika. Duboko stenjanje čulo se iz dubine njegovog grla, podupirući moje samopouzdanje, dozvolivši mi da otvorim usne i uzmem još njega. Jezik mi se preplitao i intimno igrao s njegovim. Lagan, zavodljiv balet naglašavan je stenjanjem i cviljenjem uz teško disanje.

Imao ukus viskija. Njegovo samopouzdanje odisalo je pobunom. Njegovo telo izazvalo je direktan udarac požude u mojoj pičkici. Plahovita kombinacija upućivala je na to da je on loš momak kog bi ova dobra devojka trebala da se kloni. Njegova nametljivost i veština upućivali su na to šta bi moglo da se desi. Slike povijanja leđa, upinjanja prstiju, seksa koji cepa čaršave su bljeskale u mom umu i ukazivale da bi bez sumnje bio dominantan kao i njegov poljubac.

I pored toga što sam se potčinila, znala sam da to nije u redu. Mogu da čujem moju savest kako mi govori da stanem. Da mi ne trebaju ovakve vrste stvari. Da ja nisam takva vrsta devojke. Da izdajem Maxa sa svakim sledećim poljupcem.

Ali Bože, osećaj je tako prokleto dobar. Pokopala sam svu racionalnost ispod želje koja je divljala kroz sve moje nerve. Moj svaki udah.

Prsti mu pređoše preko zadnjeg dela vrata dok je prstima druge ruke išao ka mom kuku, izazivajući varnice sa svakim dodirom. Raširio je prste na donjem delu mojih leđa i privukao ka sebi. Potvrđujući svoje pravo na mene. Mogla sam da osetim njegovu erekciju kako raste na mom međunožju, šaljući električni impuls u moje prepone. Čineći me vlažnom od želje i požude. Pomerio je lagano nogu i utisnuo je između mojih, stiskajući moje međunožje i stvarajući intenzivanu žudnju za zadovoljstvom. Pribila sam se uz njega, blago predući dok sam žudela za još.

Davim se u ovom osećanju njega, a opet nisam voljna da udahnem vazduh koji mi toliko očajnički treba.

Gricka mi donju usnu dok se njegova ruka pomera na dole trljajući moju pozadinu, a zadovoljstvo prolazi kroz mene. Reagujući noktima ga grebem po zadnjem delu vrata dok potvrđujem svoje pravo.

-

Hriste, želim te odmah sada, - njegov hrapav bez daha glas čuje se između

poljubaca, produbljujući čežnju u mišićima koji su se uvijali ispod mog struka. Pomerio je 8

Vođena ruku sa mog vrata i prešao preko mojih rebara dok nije obujmio moje grudi. Zastenjala sam na oset njegovih prstiju koji prelaze preko mojih otvrdlih bradavica kroz mekan materijal haljine.

Telo mi je spremno da pristane na njegove zahteve zato što i ja želim ovog čoveka, Želim da osetim njegovu težinu na sebi, njegovu golu kožu na svojoj, a njegovu kitu kako se ritmično kreće u meni.

Naša ispreplitana tela naleteše na malu špilju u hodniku. Pritisnuo me je uza zid, dok su naša tela frenetično prisvajala, tražila na slepo i iskušavala se. Kliznuo je rukom ka rubu moje koktel haljine, pronalazeći zadovoljstvo kad je osetio čipku na mojih podvezicama.

- Slatki Isuse, - promrmljao je o moja usta dok je prelazio rukom neumorno sporim ritmom uz spoljni deo moje butine sve do malog trougla čipke koji je služio više kao ukras nego kao gaćice.

Šta? Te reči. Kada sam ih konačno registrovala, trgnula sam se kao da sam bila ošinuta i gurnuh opet njegove grudi u pokušaju da ga odvojim od sebe. To su bile iste one reči koje sam čula ranije u mračnoj špilji. Moj ego je bio kao poliven hladnom vodom. Šta do

đavola? I šta ja do đavola radim uopšte, povatavajući se sa nekim nasumičnim likom na prvom mestu? I što je još važnije, zašto izabrati da radim ovo sada kada sam u sred jednog od najvažnijih događaja godine?

- Ne. Ne - Ne mogu ja ovo. - Zanoseći se unazad, podigla sam ruku koja se tresla do usta kako bih prekrila usne koje su otekle od njegovih. Preseče me pogledom, očima smaragne boje potamnelih od požude. U očima mu blesnu bes.

- Malo je kasno, srce. Deluje kao da si već uradila.

Srdžba projuri kroz mene na ovaj njegov zajedljiv komentar. Dovoljno sam inteligentna da zaključim da sam upravo postala još jedna od njegovih večernih osvajanja.

Pogledah ga ponovo, i izveštačen izgled na njegovom licu natera me da poželim da zaspem uvredama.

- Ko do đavola misliš da si? Da me tako dodiruješ? Da me na taj način iskoristiš? Pljunuh ga, koristeći bes da otklonim bol koji sam osećala. Nisam sigurna da li sam više uznemirena zbog sebe što sam mu se samovoljno podredila ili zbog činjenice da me je iskoristio u mom frenetičnom stanju kao način zabave da bi ubio vreme. Ili je to zato što sam se osetila osramoćeno zato što sam podlegla njegovom neverovatnom poljupcu i veštim

9

Vođena prstima uopšte ne znajući ni njegovo ime? Nešto što nikada u normalnim okolnostima ne bih

uradila.

Razjarujuća činjenica je da nisam bila sigurna zbog koga sam više bila uznemirena, njega ili sebe.

Nastavio je da me posmatra, dok je njegov bes ključao, a oči postajale sve užarenije.

- Stvarno? - frknu na mene, kriveći glavu u stranu i trljajući rukom snishodljivi osmeh. Mogla sam da čujem struganje čekinja dok ih je trljao rukom. - Tako ćeš da se igraš? Zar nisi učestvovala u ovome upravo sada? Zar se nisi upravo raspadala u mom naručju? Nasmejao se uvređeno. - Nemoj zavaravati slatku malu sebe misleći da nisi uživala. Da ne želiš još.

Prišao mi je korak bliže, dok mu je u dubinama očiju titrala zabavljenost i nešto još mračnije. Podigavši ruku, pratio je prstom liniju moje vilice. Uprkos tom što sam ustuknula, toplina njegovog dodira ponovo je zapalila vatru žudnje duboko u mom stomaku. Tiho sama prekoravala svoje telo zbog izdaje. - Hajde da razjasnimo jednu stvar, - režao je na mene. Ja. Ne. Uzimam. Ono. Što. Se. Ne. Nudi. I oboje znamo, srce, da si se ponudila. - usiljeno se osmehnu. - Samovoljno.

Trgnula sam bradu iz njegovih prstiju, želeći da sam bila jedan od onih ljudi koji mogu da kažu prave stvari u pravo vreme. Ali nisam. Umesto toga, setim ih se satima kasnije i samo želim da sam ih rekla. Znam da ću to raditi kasnije, jer ne mogu da se setim ni jednog jedinog načina da prekorim ovog preterano samouverenog ali u potpunosti ispravnog čoveka. Smanjio me je na masu previše stimulisanih nerava koji žude da me ponovno dotakne.

- To jadno neodbranjivo sranje možda može da upali kod tvog dečka koji te tretira kao kineski porcelan na polici, lomljivo i lepo za gledanje. Retko korišćeno. - sleže ramenima, - ali priznajem, srce, to je dosadno.

- Moj deč–- zamucah, - nisam lomljiva!

- Stvarno? - progunđa, posežući da me opet uhvati za bradu i okrene je tako da me gleda u oči. - Ponašaš se tako.

- Jebi se! - opet trgnuh bradu iz njegovg stiska.

- Ooooh, ti si mala opasnica. - Njegov arogantni osmejak je iritirajuć. - Volim

opasnice, srce. To me tera samo još više da te želim.

10

Vođena Seronja! Samo što mu ne odgovorim kakva je on očigledno muška kurva. To znam po njegovom "upoznavanju" sa nekom drugom dole niz hodnik ne predugo no što je prešao na mene. Zurim u njega, misao da me blago podseća na nekog čegrta mi u zadnjem delu mozga, ali odgurujem je. Samo sam uzrujana, i to je sve.

Samo što sam krenula da otvorim usta, iza sebe čujem Daneov glas kako me doziva.

Olakšanje me preplavi dok se okrećem i vidim ga kako stoji na kraju hodnika, gledajući me sa čuđenjem. Vrlo verovatno je zbunjen mojim razbarušenim stanjem.

- Raylee? Stvarno mi trebaju te liste. Jesi li ih uzela?

- Bila sam ometena, - promrmljala sam. Pogledah ponovo u gospodina Arogantnog koji je stajao iza mene. - Dolazim. Samo... Sačekaj me, važi?

Dane klimnu glavom ka meni dok sam se okretala da otvorim vrata ostave i brzo dohvatila razbacane palice sa poda na najelegantniji mogući način i nabila ih u torbu. Izašla sam iz ostave i izbegla susret s njegovim očima dok sam kretala ka Daneu. Izdahnula sam tiho, zadovoljna što idem ka poznatijem području kad čuh njegov glas iza sebe. - Ovaj razglovor nije gotov, Raylee.

- Do đavola nije, šampione1. - zabacila sam ramena, dok mi je kroz glavu lebdela misao koliko savršeno mu skraćenica odgovara nastavljajući brzo kroz hodnik, držeći ramena ispravljena i glavu visoko u pokušaju da održim ponos netaknutim.

Brzo sam stigla do Danea, mog najbližeg poverenika i prijatelja na poslu. Zabrinutost je gravitirala na njegovom dečačkom licu dok sam provlačila ruku pod njegovu, povlačeći ga nazad ka žurki. Kad smo prošli kroz vrata bekstejdža, izdahnula sam vazduh koji nisam znala da sam držala i naslonila se na zid.

- Šta ti se do đavola desilo, Raylee? Izgledaš kao seksi nered2! - odmerio me je od glave do pete, - I ima li to ikakve veze sa onim Adonisom tamo?

Naravno da je u potpunosti u vezi sa Adonisom, htela sam da se poverim Daneu ali iz nekog razloga sam se suzdržala. - Nemoj se smejati, - rekoh mu oprezno. - Vrata ostave su se zalupila i zaglavila, i bila sam zarobljena unutra.

Prigušio je smeh i pogledao u plafon kako bi ga suzbio. - To može da se desi samo tebi!

1

U tekstu je korišćen akronim A. C. E.koji se koristi za opisivanje osobe koja vam se dopada. Osoba uglavnom ima samopouzdanja i kurčevitosti u izobilju.

2 Hot mess je izraz koji se u engleskom jeziku koristi kako bi opisao osobu koja se nalazi u stanju rastrojstva i spoljašnji izgled je u potpunom neredu, ali ipak uspeva da održi neporecivu privlačnost. U našem jeziku ne postoji izraz za hot mess.

11

Vođena Munuh ga u rame na prijateljski način, s olakšanjem što sam bila na poznatom terenu sa nekim. - Zaista, nije smešno. Uspaničila sam se. Klaustofobična sam. Svetla su se ugasila i vratila me u nesreću. - Zabrinutost bljesnu u njegovim očima. - Odlepila sam, i taj lik me je čuo kako vičem i pustio me napolje. To je sve.

- To je sve? - Ispitivao je, njegove oči se suziše sa sumnjom jer me je znao predugo.

Klimnuh glavom. -Da. Pukla sam stvarno na minut. - Mrzim što mu lažem ali za sada, to je najbolje. Što sam nepopustljivija, to će pre pustiti.

- Pa, to je baš loše zato što prokletsvo, devojko, dobar je. - Nasmejah mu se dok je obavijao svoju ruku oko mene ne bi li me na brzinu zagrlio. - Idi osveži se. Udahni, a onda moramo da te vratimo da se muvaš i ćeretaš. Imamo još nekih trideset minuta do početka aukcije.

*** Zurila sam u svoj odraz u ogledalu toaleta. Dane je bio u pravu, izgledala sam kao da sam ispala iz pakla. Velikim delom sam uništila neumorne pripreme moje cimerke, Haddy, koja mi je napravila frizuru i našminkala me za večeras. Uzimam papirni ubrus i pokušavam da razmažem šminku ne bih li popravila oštećenje. Suze su ostavile moje oči boje safira prošarane crvenim, i nisam morala da se pitam zašto mi ruž nije savršen na usnama.

Pramenovi moje kose boje kestena ispadali su iz šnale, i rub haljine mi je bio strašno iskrivljen.

Mogu da čujem tup udar basa muzike sa druge strane zida. Svira u pozadini glasova koji pripadaju stotinama večerašnjih potencijalnih donatora. Udišem duboko i naginjem se nad lavabo na terenutak.

Mogu da vidim zašto je Dane sumnjao u ono što se desilo i da li gospodin Arogantni ima nešto sa tim. Izgledala sam u potpunosti zapušteno!

Povukla sam haljinu tako da njen srcoliki izrez bude na mestu, nameštajući moje više-nego-obilne devojke da stoje kako treba. Prešla sam rukama preko kukova gde se materijal naborao preko mojih oblina. Počela sam da stavljam pramenove kose koji su pobegli na mesto ali zaustavih se. Kosa mi se vratila u prirodno talasasto stanje, i odlučila sam da mi se dopada ublaženi efekat koji su kovrdže davale mom celokupnom izgledu.

Posegnula sam u torbicu, koju mi je Dane doneo, i osvežila šminku. Dodala sam malo maskare na moje prirodno guste trepavice i ponovo nanela razmazani ajlajner. Oči su 12

Vođena mi izgledale bolje. Ne sjajno - ali bolje. Nabrala sam usne, nanoseći ruŞ preko njihovog punog m oblika, protrljala ih jednu o drugu, a potom ih razmazala.

Ne dobro kao Haddy, ali dovoljno dobro. Spremna sam da se vratim slavlju.

13

Vođena POGLAVLJE 2

Dragulji, dizajnirane haljine, i imena od kojih padaju vilice preovlađuju dok posmatram sve ove poznato, visoko društvo, i filantrope koji ispunjavaju stari teatar. Večeras je vrhunac svih mojih napora u prethodnoj godini. Događaj na kom će se prikupiti većina sredstava koja su potrebna kako bi se izlili temelji novih ustanova.

I ja sam daleko od svoje komfort zone.

Dane diskretno prevrće očima na mene sa drugog kraja prostorije, jer zna da bih radije bila pozadi u D Hausu3 sa momcima u mojim uobičajenim farmericama i sa konjskim repom. Dozvolih osmehu kao priviđenje da ukrasi moje usne kad sam mu klimnula glavom sa prećutnim slaganjem pre no što sam uzela gutljaj šampanjca.

I dalje pokušavam da shvatim šta sam svojevoljno dozvolila da se desi u bekstejdžu i žaoka saznanja da nisam prva osoba koju je gospodin Arogantni startovao večeras.

Zbunjena sam svojim nekarakterističnim ponašanjem i činjenicom koliko sam se povređeno osećala. Zasigurno ne mogu da očekujem da čovek koji traži brzu snošku može imati bilo kakvu vrstu osećanja iza svojih postupaka nego da jednostavno još malo napumpa svoj ionako prepumpan ego.

-

Tu si, Raylee, - glas prekide moje misli.

Okrenuh se i videh svog šefa. Strvina čoveka od skoro dva metra sa srcem većim nego u bilo koga koga sam do sada upoznala. Sasvim prikladno, delovao je kao ogromni medvedić. – Teddy, - rekoh s privrženošću dok sam se naslanjala u njegovu ruku koju je naslonio na moje rame za jedan brz zagrljaj. – Deluje kao da sve ide na dobro, zar ne misliš?

-

Hvala za sav tvoj težak napor. Iz onoga što čujem, čekovi samo pristižu. –

Njegove usne se iskriviše, osmeh učini da se njegove obrve promigolje. – I to je pre no što je aukcija počela.

-

Samo zato što je to uspešan način da se prikupi novac, ne znači da se ja

moram složiti sa tim, - priznah nerado, pokušavši da ne zvučim kao puritanka. Bila je to debata koju smo vodili nebrojeno puta u proteklih nekoliko meseci u vezi ove aucije sastanaka. Iako je u dobrotvorne svrhe, jednostavno ne razumem zašto su žene voljne da

3

The House se koristi kao naziv specijalizovane kuće za nezbrinutu decu koja iz određenih razloga ne mogu da budu u sistemu za usvajanje.

14

Vođena se prodaju onome ko najviše ponudi. Ne mogu a da ne mislim da će ponuđači želeti i više od izlaska koji na licitaciji ima početnu cenu od petnaest hiljada dolara za uzvrat.

-

Nije da vodimo bordel, Raylee, - Teddy upozori. On iskoraknu u stranu i

pogleda preko mog desnog ramena kada je gost uhvatio njegovu pažnju. – Oh, evo ga neko koga želim da upoznaš. Ova svrha mu je vrlo bliska i draga. On je sin jednog od naših predsedavajućih koji – on zaustavi svoje objašnjenje dok je ko god prilazio. – Donovane!

Dobro je videti te, - reče srčano dok se rukovao sa osobom iza mojih leđa.

Okrenuh se, spremna da skolopim neko novo poznanstvo kad se susretoh sa zapanjujućim očima gospodina Arogantnog.

Pa, sranje! Kako to da uprkos tome što imam dvadeset i šest godina, se od jednom osećam kao predpubertetlijka, čudna tinejdžerka? Pola sata razdvojenosti od njega nije učinilo ništa da umanji njegov uzbudljiv izgled ili da zabrani tu privlačeću silu koju ima na moj libido. Njegov metar devedeset i nešto sklop bio je prekriven savršeno skrojenim crnim smokingom koji je vrištao izobilje, i moje znanje koje je kazivalo da se ispod sakoa nalazi očigledno dobro razvijen torzo natera me da se ugrizem za donju usnu zbog neželjene požude. I uprkos njegovom magnetizmu, i dalje sam bila ljuta na njega.

Mozak mi je opet zaiskrio kada sam shvatila da mi deluje poznato, da me podseća na nekoga koga znam, ali šok što sam ga ponovo videla prevazilazio je misao koja mi je skakutala po glavi.

Osmehnu mi se, njegova vesela pojava, a sve o čemu sam ja mogla da razmišljam bilo je kakav su trag ostavile te usne na mojima. Kako su njegovi prsti, koji su sada držali čašu sa stopicom, putovali preko moje gole kože. O čitavom njegovom telu pritisnutom uz moje.

I kako se razuzdano upoznavao sa drugom ženom nekoliko trenutaka pre nego što je prešao na moje ponižavanje.

Stavljajući izveštačen osmeh na lice, pogledala sam Donovana praveći se kao da nisam svesna da se Teddy obraćao njemu. – Ovo je neko koga bi želeo da upoznaš. Ona je pokretačka sila svega što vidiš večeras. – Teddy se okrenu ka meni, stavljajući mi ruku na donji deo leđa. – Raylee Thomas, molim te upoznaj-

15

Vođena -

Već smo se upoznali, - rekoh slatko ga prekidajući, dok je saharin cureo sa

mojih reči dok sam im se osmehivala. Teddy me pogleda sa čuđenjem, zbog neiskrenosti koja je bila neuobičajena kod mene. – Ipak, hvala što si nas upoznao, - nastavih, gledajući od Teddyja ka Donovanu, i pruživši ruku kako bi se rukovali kao da je samo još jedan potencijali donor.

Odvlačeći pogled od mene i mog nenormalnog ponašanja, Teddy se usredotoči na gospodina Arognantnog. – Uživaš li?

-

Neizmerno, - on se zamisli, shvatajući da mi preterano dugo drži ruku. Morala

sam da se uzdržim od ironičnog frktaja koji sam želela da načinim čuvši njegov odgovor.

Kako ne bi uživao? Arogantno kopile. Možda bi trebalo da se popnem na binu i kao u školskom dvorištu prebrojim žene koje su ovde ne bih li videla sa kojom se još nije po’vatao.

-

Da li ste uspeli uzeti nešto hrane? Raylee je uspela da obezbedi jednog od

najboljih kuvara u Holiwoodu da donira svoje usluge, - objasni Teddy, uvek pokušavajući da bude besprekoran domaćin.

Donovan me pogleda, sa zabavljenošću koja mu je igrala u uglovima očiju. – Probao sam nešto dok sam tumarao po bekstejdžu. – Udahnula sam vazduh uhvativši njegov nagoveštaj dok je okretao pogled ka Teddyju. – Bilo je pre neočekivano ali poprilično izvrsno, - promrmlja. – Hvala. Čula sam kako neko doziva Teddyjevo ime, i on me ponovo pogleda radoznalo pre no što se izvini. – Molim vas da me izvinite, potreban sam negde drugo na trenutak. – Okrenu se ka Donovanu, - Bilo je divno videti te ponovo. Hvala ti što si došao.

Oboje klimnusmo glavama s odobrenjem dok je Teddy odlazio. Mršteći se, okrenuh se na štikli da odem od Donovana želeći da obrišem njega i sećanje na njega iz moje večeri.

Ubrzano me je uhvatio za ruku, povukavši me toliko da mi je zadnjica završila naslonjena na čvrstinu njegovog tela. Disanje mi je stalo kao reakcija mog tela na to što ga je osetilo. Pogledala sam unaokolo, i bi mi drago što su svi toliko zadubljeni u svoje razgovore da nismo privukli njihovu pažnju.

Mogla sam da osetim Donovanovu bradu kako se očešala o moje rame dok su njegova usta bila blizu mog uha. – Zašto ste toliko besni, gospođice Thomas? – Podišla me je jeza od njegovog glasa što me je upozorilo da on nije čovek sa kojim bi se trebalo zezati.

16

Vođena – Je li to zato što ne možete da se oslobodite od Vaših prefinjenih načina i priznate da uprkos tome šta Vaša glava kaže, Vaše telo želi više ovog buntovnika sa pogrešne strane puta? – On se osmehnu, dubokim, pokroviteljskim režanjem u moje uho. – Ili ste toliko naviknuti da ste frigidni da se uvek lišavate onoga što želite. Onoga što trebate? Onoga što

osećate?

Nakostreših se, bezuspešno pokušavajući da izvučem ruku iz njegovog stiska.

Govorimo o vuku u jagnjećoj koži. Umirih se dok nam se približavao drugi par – gledali su nas pažljivo. Pokušavajući da shvate situaciju između nas. Donovan mi pusti ruku, i protrlja je svojom, odajući utisak dodira dvoje ljubavnika. I uprkos mojoj srdžbi, ili zbog nje, njegov dodir pokrenuo je milion osećaja svuda kuda su njegovi prsti prešli preko moje kože. Koža mi se naježi.

Mogla sam da osetim njegov dah kako bludniči na mom obrazu ponovo. - Jako je izazovno, Raylee, znati da si tako osetljiva samo na moj dodir. Veoma opijajuće, – šaputao je dok je prelazio preko mog nagog ramena. – Znaš da želiš da istražiš zašto je tvoje telo reagovalo na mene na način na koji jeste. Misliš da nisam video kako me skidaš pogledom, uživaš dok me jebeš svojim ustima? – Zadrhtala sam kad je stavio ruku na moj stomak i privukao me uz sebe tako da sam mogla da osetim dokaz njegovog uzbuđenja kako se utiskuje u donji deo mojih leđa.

Uprkos mom besu, opojno je osećanje znati da mogu učiniti da ovaj čovek na taj način reaguje ne mene. Ali onda opet, on verovatno tako reaguje na bezbroj žena koje se bez sumnje bacaju pod njegove noge na dnevnoj bazi.

-

Srećna si što te ne odvučem nazad u onu ostavu u kojoj sam te našao i ne

uzmem ono što si ponudila. Da te nateram da vrištiš moje ime. – Gricnuo mi je nežno uho, i morala sam da obuzdam nekontrolisano stenjanje zbog pohote koji je pretio da se otme. – Da te jebem i izbacim iz svog sistema. A potom da nastavim, - završi on.

Nikad mi se niko nije obratio na ovaj način – nisam ni pomislila da ću ikome dozvoliti da mi se tako obrati – ali njegove reči, snaga sa kojom ih je izgovorio, neočekivano su me napalile.

Ljuta sam na svoje telo zbog dobrovoljne reakcije na ovog naduvenka. Očigledno je znao kakv uticaj može imati na žensko telo, i na nesreću, ono je bilo moje u tom trenu.

Dovoljno sam pronicljiva da prihvatim da tera moju krv da vri, ali njegova arogancija me

17

Vođena prokleto nervira. I znam da sam sudelovala u potpunosti kao i on, ali upravo sada, to je princip koji me tera da poreknem.

Okrenula sam se lagano kako bih se suočila sa njim i suzih pogled. Glas mi je bio hladan kao led. – Uobražen si, nisi li, Šampione? Bez sumnje da je tvoj tipičan način rada da ih pojebeš pa odjebeš? – Oči mu se raširiše reagovavši na moju neočekivanu vulgarnost. Ili je možda samo bio iznenađen što sam ga provalila tako brzo. Održavala sam kontakt očima, dok mi se telo treslo od besa. – Koliko žena si pokušao da zavedeš večeras? – Podigla sam obrve zgađeno dok mu je krivica preletala preko lica. – Šta? Zar nisi znao da sam naletela na tebe i tvoj prvi plen večeri u niši iza bine? – Donovanove oči raširiše se na moje reči.

Nastavila sam, uživajući u iznenađenom izrazu na njegovom licu. – Je li te nadigrala u tvojoj igri , Šampione, i ostavila te da želiš još? Trudeći se da dokažeš kakva si muškarčina pošto nju nisi uspeo da zadovoljiš? Da si morao da izabereš prestravljenu ženu zaključanu u ostavi i iskorištiš je? Mislim, stvarno, na koliko žena si primenio tvoje usrane rečenice večeras? Na koliko si pokušao da ostaviš svoje tragove?

-

Ljubomorna, srce? – Podigao je obrve dok mu se na licu pojavljivao arogantni

osmeh. – Uvek možemo završiti ono što smo započeli, i možeš me obeležiti na koji god način hoćeš.

Lagano sam utisnula šaku na njegove grudi, odgurujući ga. Volela bih da skinem taj osmeh s njegovog lica. Da na taj način ostavim svoj trag. – Žao mi je, ne traćim svoje vreme na mizogene kretene kao što si ti. Idi nađi neku – -

Pažljivo, Raylee, - upozori me dok je pojačavao stisak na mom zglobu,

izgledajući po malo opasno kao što mu je i glas bio preteći. – Ne prihvatam ljubazne uvrede.

Pokušala sam da izvučem zglob, ali njegov stisak ostade. Bilo kome u prostoriji, to bi delovalo kao da sam naslonila ruku na njegovo srce u znak privrženosti. Oni ne mogu da osete čeličnu snagu njegovog stiska.

-

Onda slušaj ovo, - pukla sam, umorna od igranja ove igre i zaraćenih emocija

i osećaja unutar mene. Bes me je poseo. – Želiš me samo zato što sam prvo žensko koje je reklo ne tvom predivnom licu i dođi-i-jebi-me telu. Toliko si navikao da ti svako žensko padne pred noge, šala je namerna, da vidiš izazov – neko ko je imnun na tvoj šarm – i nesiguran si kako bi trebao da reaguješ.

18

Vođena Uprkos njegovm nonšalantnom sleganju ramenima, videla sam da podleže iznerviranosti dok je puštao moj zglob. – Kada mi se svidi ono što vidim, idem za tim, - on izjavi bez izvinjavanja.

Odmahujući glavom, prevrnuh očima. – Ne, moraš da dokažeš sebi da možeš, u stvari, uzmi bilo koju devojku koja naiđe. Ego ti je ulubljen. Razumem. – Pokroviteljski ga potapšah po ruci. – Pa, nemoj se opterećivati tim, šampione, ispadam iz ove trke.

On podiže obrvu, sablasni smešak na njegovim usnama se pojavi jer je našao nešto smešno u mom komentaru. Mišić u njegovoj stisnutoj vilici načini tik kad me je pogledao u tom trenutku. – Hajde da razjasnimo nešto, - nagnu se, na santimetar od mojih usta, bljesak u njegovim očima me je upozorio da sam otišla predaleko. – Ako te želim, mogu i imaću te, bilo kad i bilo gde, srce.

Groknula sam na toliko neženstven način, zapanjena njegovom izjavom, a ipak pokušavajući da ignorišem ubrzan rad mog srca na pomisao. – Nemoj da se kladiš na to, potsmehnuh se dok sam brzo pokušala da prođem pored.

Brzim potezom me je ponovo uhvatio za ruku, okrećući me ka sebi, tako da sam mu bila poprilično blizu. Mogla sam da vidim kako mu puls udara ispod vilice. Mogla sam da osetim tkaninu njegovog sakoa kako udara o moju ruku dok mu se grudi podižu i spuštaju.

Pogledala sam dole u njegovu ruku na mojoj a potom njega u oči upozoravajuće, ali je njegov stisak ostao. Uneo mi se u lice tako da sam osetila kako mu dah prelazi preko mog obraza. Nagnuh glavu ka njegovoj, nesigurna da li podižem bradu u odbranu ili u isčekivanju njegovog poljupca.

-

Sreća tvoja, ja sam kockar, Raylee, - njegov rezonantan glas je tek šapat. –

Volim, činjenica je, dobar izazov s vremena na vreme, - provocirao je, dok mu je obestan osmeh igrao u uglovima usana. Pustio mi je ruku, lenjo prstima prešavši preko nje. Mekano češanje njegovih prstiju na mojoj koži poslalo je trnce niz moju kičmu.

-

Hajde onda da se kladimo. – Stao je i klimnuo glavom poznanicima koji su

prolazili pored nas, vraćajući me tim gestom u sadašnjost jer sam zaboravila da smo u prostoriji prepunoj ljudi.

-

Zar te majka nije naučila da kada dama kaže ne, ona zaista i misli ne,

Šampione? – podigh obrvu, sa oholim pogledom na licu.

19

Vođena Taj njegov ulizivački osmeh se vratio u punom sjaju dok je klimao glavom potvrđujući moj komentar. – Takođe me je naučila da kada želim nešto, moram da idem za tim dok ga ne dobijem.

Strava, pa sad sam osvoijla i progonitelja. Zgodnog, seksi, i veoma iritantnog progonitelja.

Posegnuo je i krenuo da se igra sa loknom koja se opustila sa strane mog vrata.

Pokušah da ostanem mirna uprkos potrebi da zatvorim oči i utopim se u šapatu njegovih prstiju preko moje kože. Njegov osmeh mi govori da tačno zna kako utiče na mene. – Pa, kao što sam i rekao, Raylee, opklada?

Naježih se na njegovu ponudu. Ili možda na njegov uticaj na mene. – Ovo je glupo – -

Kladim se da do ću do kraja večeri, - prekide me podižući ruku da me ućutka,

- imati zakazan sastanak sa tobom.

Glasno se nasmejah čineći korak unazad kako bih se odmakla od njega. – Nema šanse, šampione!

Uzeo je dug gutljaj svog pića, s obazrivim izrazom lica. – Slažeš se onda. Šta imaš da izgubiš?

-

I onda izađemo na sastanak i tvoj ulubljeni ego će biti popravljen, - slegoh

ramenima ravnodušno, ne želeći da budem deo ovog njegovog takmičenja. – Šta ja dobijam time?

-

Ako pobediš –

-

Misliš ako budem mogla da odolim tvom zaslepljujućem šarmu, - odgovorih,

dok mi je glas odisao sarkazmom.

-

Dozvoli

mi

da

preformulišem.

Ako

budeš

mogla

da

odoliš

mom

zaslepljujućem šarmu do kraja večeri, onda ću donirati, - mahnuo je prstima kroz vazduh kao znak da je nebitno, - hajde da kažemo, dvadeset hiljada dolara u ove svrhe.

Zadržala sam vazduh i pogledala ga zbunjeno, jer na ovo mogu pristati. Znam da nema šanse, i da bi se pakao pre zaledio, da ću podleći Donovanu ili njegovom zanosnim željama, arogantno kopile. Slažem se, bila sam uhvaćena u njegovu iritantnu mrežu na nekoliko trenutaka, ali to je bilo samo zato što je prošlo tako dugo od kad sam se poslednji put osetila tako. Od kad sam bila poljubljena tako. Dodirnuta tako.

20

Vođena Kad malo bolje razmislim, ne mislim da sam se ikada osećala tako. Ali onda opet, znam da me ni jedan muškarac nije poljubio dok su njegove usne još uvek bile tople od ljubljenja druge žene.

Odgovorila sam mu apatično, pokušavajući da shvatim u čemu je štos. Možda ga nije ni bilo. Možda je samo toliko drzak da stvarno misli da je neodoljiv. Sve što znam je da ću da uvećam naš ukupan prilog večeras za dvadeset hiljada.

-

Zar ova opklada neće staviti prigušivač na tvoju večerašnju poteru za drugim

mogućim društvom za krevet? – napravila sam pauzu pregledajući prostoriju pogledom. – Ne izleda mi previše obećavajuće Šampione, uzevši u obzir da si tek na broju dva sada.

-

Mislim da ću se snaći, - nasmeja se glasno. – Ne brini za mene. Dobar sam

kod obavljanja više stvari od jednom, - pecnu, pokušavajući da me pobedi u mojoj igri. – Uostalom, noć je mlada, i po mojoj računici rezultat je za sada jedan. Drugi pogodak tek treba da postignem. – Izvio je obrve na mene. – Nemoj previše da razmišljaš o tome, Raylee. To je opklada. Jasna i jednostavna.

Prekrstila sam ruke preko grudi. Odluka nije bila laka. Sve za moje dečake. – Bolje spremi čekovnu knjižicu, Šampione. Nema ničeg što volim više od dokazivanja arogantnim kopilanima kao što si ti da nisu u pravu.

Uzeo je još gutljaj pića, a da nije sklonio pogled s mojih očiju. – Zacelo si sigurna u sebe.

-

Recimo samo da je moja samokontrola nešto čime se ponosim.

Donovan mi priđe bliže ponovo. – Samokontrola, ha? – promrmlja, dok mu je izazov izgrao u očima. – Deluje mi kao da smo već testirali tu teoriju, Raylee, i nije mi delovalo kao da je pila vodu. Bilo bi mi drago da je testiram ponovo, ipak...

Mišići mog središta se zgrčiše na moguće obećanje, gorelo je od čežnje, preklinjući za olakšanjem. Zašto se ponašam kao neka devojka koja nikada nije osetila muški dodir?

Možda zato nikada nije bio dodir ovog muškarca.

-

U redu, - rekoh mu pružajući ruku da se rukujemo, - Imamo opkladu. Ali

upozoravam te, ne gubim.

Ispruži ruku da prihvati moju, širok osmeh mu ozari lice, oči mu se zasijaše kao tamni smaragdi. – Ni ja, Raylee, - promrmlja, - Ni ja.

-

Raylee, žao mi je što vas prekidam ali trebaš mi sada, - reče glas iza mene.

21

Vođena Okrenuh se i videh Stelu, kojoj se panika razlivala preko lica. Pogledala sam ka Donovanu, - Izvini me, potrebna sam negde drugo. – Osećala sam se čudno u tom momentu. Nesigurna šta bih drugo trebala da kažem ili uradim.

On klimnu glavom u mom pravcu. – Pričaćemo još kasnije.

Dok sam odlazila, shvatila sam da nisam sigurna da li je njegov odgovor bio pretnja ili obećanje.

22

Vođena POGLAVLJE 3

Sedim u bekstejdžu u haosu koji je rezultat završene aukcije, ali moj um je i dalje zanesen događajima. Poslednjih sat i po su bili u potpunosti zamagljeni. Uspešno zamagljeni u stvari, ali ono što je imalo veoma visoku cenu – prvenstveno moje

dostojanstvo.

U poslednjem trenutku naš „pratilac“, učesnik na aukciji se razboleo. Kako niko drugi nije bio voljan da učestvuje i kako je sve bilo prethodno odštampano sa setom brojeva za učesnike, preklinjala sam, podmićivala, i molila svakog člana mog osoblja da uskoči i popuni prazno mesto. Od svih dostupnih ljudi koji nisu bili fizički neophodni za održavanje aukcije, oni koji su preostali su ili bili oženjeni ili u ozbiljnim vezama.

Svi koji su bili, osim mene.

Kukala sam, nagovarala, pa i molila, ali u ironičnom obrtu u kom je većina osoblja uživala, postala sam aukcijska stavka broj dvadeset i dva. Tako sam sam morala duboko da udahnem i primim jedan za njih, sve vreme ignorišući misao koja je vrištala u mojoj podsvesti nad kojom sam se pošteno mogla zamisliti.

I vrerujte, mrzela sam svaki jebeni minut toga! Od uvoda kao na izborima za mis, do paradiranja unaokolo po sceni kao da sam trofej, pa sve do zvižduka iz publike, i do bljutavog izgovaranja suma ponuđača koje je izgovarao spiker. Svetla su bila toliko zaslepljujuća da nisam mogla da vidim publiku, samo nejasne obrise figura. Moje vreme pod reflektorima je bilo izmaglica osramoćenosti, zvuka mog srca kako lupa u ušima, i straha da će moje znojenje zbog svetala na bini ostaviti tamne tragove na haljini u predelu pazuha.

Sigurna sam da bih da sam bila s druge strane, našla da su spikerovi komentari zabavni, učestvovanje publike ljupko, i blesavo kreveljenje pojedinih žena na bini kako bi podigle sumu zabavno. Posmatrala bih ukupan porast priloga i bila bih ponosna na svoje osoblje zbog uspešno obavljenog posla.

Umesto toga, sedim u delu iza bekstejdža, duboko uzdišem, i pokušavam da shvatim šta se to do đavola upravo dogovdilo.

-

Bravo, Ry! – čujem potsmeh zbog mog položaja u Daneovom glasu dok se

probija do mene iza kulisa kroz dvadeset i četiri druge žene koje su voljno učestvovale u aukciji. Sve silaze sa scene, kupeći svoje torbe sa poklonima koje smo im obezbedili u znak zahvalnosti zato što su učestvovale.

23

Vođena Gledala sam ih, dok je moja iznerviranost bila primetna zbog šaka koje su bile stisnute u pesnice. Dade mi širok, iskeženih zuba osmeh, dok me je hvatao u neželjeni zagrljaj. Više sam nego džangrizava. Savršena kučka sam. Mislim, kakva jebena noć! Prvo zaključana u ostavi, potom izigravam nepoznatu drugu na listi osvajanja gospodina Arogantnog, i da se poniženje još više produbi kupljena sam kao prvoklasna govedina na mesnoj pijaci.

Ne mogu da poverujem u nesvesnost žena oko sebe. One čavrljaju živahno o njihovom trenutku pod svetlom reflektora i hvale se koliko su novca dali za njih. Zahvalna sam zbog njihovog učešća, ushićena zbog rezultata, ali jednostavno ne mogu da razumem njihov entuzijazam.

Optužba da sam ukočena koju sam dobila ranije večeras vraća mi se u sećanje, ali otresam je.

-

To je bilo jebeno užasno! – kukam, odmahujući glavom u neverici dok mi se

on saosećajno smeje. – Sve što želim je velika čaša – ne zajebi to, flaša vina, neki oblik čokolade, i da skinem ovu prokletu haljinu i štikle, ali ne mora baš tim redom.

-

Ako je to sve što je potrebno da te skinem, doneo bih ti vino i čokoladu

mnogo ranije.

Pogledala sam ga, ne nalazeći ništa zabavno u njegovoj izjavi. – Šteta što nemam pravu opremu kako bih te zadovoljila.

-

Mjau! – on odgovori ugrizavši se za usnu kako bi obuzdao smeh. – Oh,

dušice, to mora da je bilo užasno za tebe, gospođicu Držite-Me-Mimo-Centra-Pažnje-PoSvaku-Cenu! Pogledaj se, - sede u stolicu do mene, stavljajući ruke na moja ramena i povlačeći me ka sebi. Naslonih mu glavu na rame, uživajući u utešnom osećanju prijateljstva. – Bar si se prodala iznad tražene sume.

-

Seronjo! – odmakla sam se od njega, dok mi se klinački smejao, sipajući so

na ranu. Da budemo iskreni, i dalje nemam predstavu koja suma je bila moja “pobednička ponuda” zato što sam bila previše zauzeta slušanjem frenetičnog lupanja otkucaja mog srca koje mi je ispunilo glavu dok sam bila na sceni.

Da kažem da moj ego ne mari koja je suma ponuđena na aukciji za mene bi bilo blago rečeno manje od istine. Iako sam se gnušala procesa, koja žena ne bi volela da zna da je dovoljno vredna da neko ponudi novac za sastanak sa njom? Posebno nakon mog iskustva od ranije večeras.

24

Vođena -

Čemu prijatelji služe? Mislim između rata u nadmetanju i sledeće svađe tvojih

potencijalnih prosaca, - duboko je izdahnuo, dok su mu se oči smejale, - i svu tu gužvu koja je nastala...

-

Oh, ućuti hoćeš li! – smejala sam se, opuštajući se po prvi put na njegovo

zadirkivanje. – Ne stvarno, koliko sam prikupila?

-

Slušaj je samo! Većina žena bi prvo rekla “Do koliko sam došla? – ismevao je

visokim pretencioznim glasom, učinivši da se zakikoćem, - a onda bi sledeće pitanje bilo “Koliko je zgodan moj pratilac?” – Okrenula sam se ka njemu i izvila obrve na način koji tera momke u D Hausu da brzo odgovore – ili nađu skrovište. – Pa? – Kad mi nije odgovorio, nego je nastavio da zuri u mene sa ismevajućim strahom što sam pitala, dozvolila sam sebi da postanem jedna od onih žena koje me okružuju sa cimzdravim glasom. – Danee, daj mi detalje!

-

Pa, draga moja, prodata si, - stresla sam se kao fol prestravljena od njegovih

reči. Nastavio je, - Izvinite me, Vaš budući pratilac je potrošio dvadeset i pet hiljada dolara za veče sa Vama. Šta? Svetog mu sranja! Zaprepastih se. Znam da je početna cena nadmetanja bila petnaest hiljada za sve učesnike, ali neko je stvarno platio deset hiljada više od toga? Ponos i osećanje vrednosti vinu se u meni, popravljajući deo štete koju je Donovan naneo mom egu.

Pokušala sam da racionalizujem nekog koga ne znam što je potrošio toliko novca da bi izašao na sastanak sa mnom, i ne mogu. Mora da je bio jedan od predsedavajućih sa kojima sam blisko sarađivala u odboru. To je bilo jedino prihvatljivo objašnjenje. Većina drugih žena na sceni je pripadala elitnom krugu dobročinstva Holiwooda – imale su prijatelje i porodicu u publici koji su se nadmetali za njih. Ja nisam.

Mogu jedino da zaključim da je to neko sa kim sam radila na tome da se ova dobrotvorna priredba realizuje. To je jedino logično objašnjenje kada se u obzir uzme količina potrošenog novca. Polaskana sam da što je neko od ljudi bilo da su iz Odbora ili organizacionog komiteta imali tako visoko mišljenje o meni da bi se nadmetali sa tom sumom novca. Uzdahnula sam i opustila se malo saznavši da ću verovatno morati da idem na sastanak sa nekim starijim udovcem, gospodinom ili verovatno ni sa kim. Možda je ta osoba samo htela da nam donira i da će me pustiti bez izlaska. Koje olakšanje! Bila sam

25

Vođena zabrinuta oko dela sa sastankom. Neki gubitnik koji očekuje nešto za uzvrat za svoju velikodušnu donaciju – uh!

- I jesi li video ko je pobedio na aukciji?

-

Žao mi je, dušice, - reče i potapša me po kolenu. – Stajao je previše u stranu.

A ja sam bio pozadi. Nisam mogao da ga vidim.

-

Oh, u redu, - razočarenje ispuni moj glas dok sam ponovo počela da brinem.

-

Ne brini. Siguran sam da je jedan od onih matorih likova iz odbora – stao je,

shvativši da je upravo implicirao da bi to bili jedini ljudi voljni da se nadmeću za mene.

Nastavio je oprezno, znajući jako dobro da sam trenutno u kučkastom stanju. – Znaš šta sam mislio, Ry. Oni te svi vole! Učinili bi sve samo da te podrže. – Pogledao me je pažljivo i shvatio da bi trebao da prestane dok je u prednosti.

Glasno izdahnuh, puštajući to sa shvatanjem da sam samo preterano osetljiva.

Shvatila sam da je većina učesnika izašla iz oblasti iza kulisa. – Dobro, moj prijatelju, trebalo bih da se vratim večeri. – Ustala sam, poravnavši svoju haljinu i uz bolnu grimasu dok sam obuvala cipele. – Pod jedan, više sam nego završila sa mojim obavezama večeras. Spremna sam da odem kući da prožderem tu čokoladu i vino u komforu svoje paperjaste odeće i udobnog kauča.

-

Ne želiš da ostaneš da vidiš koji je zbir za večeras? – upita, podižući se sa

stolice kako bi krenuo za mnom.

Prošli smo pored niše koju smo Donovan i ja okupirali ranije, i pocrveneh, držeći glavu dole tako da me Dane ne bi ispitivao. – Zamolila sam Stelu da mi pošalje poruku kad sve bude sređeno. – Otvorila sam vrata i ušla ponovo na zabavu. – Ne moram da budem ovde zbog toga, - posrnula sam dok sam prolazila kroz vrata i videla Donovana naslonjenog nemarno na zid ramenom, kako nadgleda masu. On je čovek koji je očigledno svestan ko je, bez obzira na okruženje. Isijava auru sirove snage pomešane sa nečim dubljim, nečim mračnijim što ne mogu da dokučim. Bitanga. Buntovnik. Nemaran. Sva tri opisa su mi proletela kroz glavu uprkos prefinjenom izgledu, vrištao je da je nesumnjiva nevolja.

Dane nalete na mene od pozadi jer sam naglo stala kada je Donovanov skenirajući pogled stao na meni. – Raylee – Dane se požali dok nije shvatio zašto sam stala. – Pa,

sranje, nije li to gospodin Zamišljeni. Šta se to ovde dešav, Ry?

26

Vođena Prevrnula sam očima na samu pomisao na Donovanovu glupu opkladu. – Trka mahnite arogancije, - promrmljah mu. – Moram da se pobrinem za nešto. – Zabacila sam ramena, - Odmah se vraćam.

Krenula sam ka Donovanu, više nego svesna da pomno prati svaki moj korak i u isto vreme iznervirana što moram sa ovim da se bavim sada. Naše šegačenje je bilo zabavan način da večeras vreme protekne brže, pokrećući skalu od uzbunjivanja u nekom momentu pa sve do nerviranja drugih, ali veče je gotovo i spremna sam da idem kući. Igra je gotova.

Odgurnu se ramenom o zid, ispravivši svoje skladno telo u punoj visini dok sam mu prilazila.

Uglovi usana mu se blago podigoše dok je pokušavao da proceni moje raspoloženje.

Posegla sam i podigla ruku kako bih ga zaustavila pre no što je i počeo da priča. – Vidi, Šampione, umorna sam i veoma usrano raspoložena sada. Vreme je da završim sa ovom večeri – -

I to baš kad sam hteo da ti ponudim da te povedem na mesta za koja ranije

nisi znala da postoje, reče suvo sa tek osmehom i jednom podignutom obrvom. – Ne znaš šta propuštaš, srce.

Frknula sam glasno, i sva uljudnost izlete kroz prozor. – Jebeno se šališ sa mnom, zar ne? Stvarno ti takve fore prolaze kod žena?

-

Pogodila si me, - glupo se osmehnuo, oči su mu iskrile od zabavljenosti dok

je držao ruku na srcu gde ga je kao bolelo. – Bila bi iznenađena šta moja usta dobijaju tim

forama.

Samo sam zurila u njega. U čoveku nije bilo ni trunke poniznosti. – Nemam vremena za tvoje dečije igrice sada. Morala sam da izdržim poniženje koje je bilo gore od svake moje noćne more, i iznervirana sam i više nego što možeš da zamisliš. – Posebno ne želim da se bavim tobom sada.

Ako je šokiran mojom drekom, dobro je to prikrio, jer mu je lice ostalo ravnodušno sem što su mu mišići na stisnutoj vilici pulsirali. – Volim žene koje govore onako kako jeste, promrmlja više samom sebi.

Stavila sam ruke na bokove i nastavila, - Tako da idem kući za nekih desetak minuta.

Veče je gotovo. Pobedila sam u tvojoj idiotskoj opkladi, pa bi bilo bolje da izvučeš ček i ispuniš ga zato što ideš kući olakšanih džepova.

Usne mu se izviše u zabavljen osmeh. – Dvadeset pet hiljada lakši, u stvari. – reče bezosećajno.

27

Vođena -

Ne, dogovorili smo se za dvade – stadoh dok mu se osmeh širio preko usana,

dok me je shvatanje situacije lagano davilo. Oh, jebem ti! On se nadmetao za mene, ali on se nadmetao za mene i pobedio. On oficijalno ima sastanak sa mnom.

Zaškrgutala sam zubima i podigla glavu ka plafonu, udahnuvši duboko, pokušavajući da se smirim. – No- uh, uh. Ovo je sranje i ti to znaš! – pogledah ga kad je počeo da govori.

– To nije bio dogovor. Nisam pristala na ovo! – Uznemirena sam i ogorčena, toliko besna da ne mogu rečima opisati.

-

Opklada je opklada, Ryles.

-

Zovem se Raylee, seronjo! – istresoh se na nega. Ko do đavola misli da je?

Prvo me kupi i onda misli da mi može dati nadimak? Znam da je iracionalna žena u meni pustila svoju kao Meduza glavu, ali stvarno ne marim u ovom trenutku.

-

Poslednji put kad sam proverio, srce, moje ime nije bilo Šampion, - on ljutito

odgovori sa dozom opravdanja. Oštar zvuk njegovog glasa ogreba me kao šmirgla, on se opušteno nasloni na zid, kao da je ovo vrsta razgovora koju vodi svaki dan.

Njegova nonšalantnost potpaljuje moju ljutnju. – Varao si. Ti-ti-aaaarrrgh! – Moja frustracija je gušila moju sposobnost da oformim jasne misli i govorim čitavim rečenicama.

-

Nismo imali vremena da dogovrimo neka pravila ili uslove. – Podigao je obrve

i slegao ramenima, - Odvukli su te. To je sve ostavilo u okvirima fer igre. – Njegov osmeh je bio iritirajuć. Zabava u njegovim opojnim zelenim očima me je toliko razbesnela.

Oh, sranje! Pokušala sam da se raspravljam pametno sa njim i samo zam završila izgledajući kao ribica, otvarajući i zatvarajući usta nekoliko puta bez reči koja bi ispala iz mojih usta.

Odgurnuo se od zida i koraknuo bliže meni. Njegov jedinstven miris me obavi. – Pretpostavljam da sam ti upravo dokazao da, u stvari, ipak nekada gubiš, Ryles. – Posegao je da mi skloni pramen koji mi je pao preko lica, dok mu se zbog osmeha rupica na obrazu produbljivala. Ustuknula sam od njegovog dodira ali čvrsto mi je držao bradu rukama. – Unapred se radujem našem sastanku, Raylee. – Prešao je palcem preko mog obraza i nakrivio glavu u stranu dok je razmatrao šta će sledeće reći. – U stvari, više nego i jednom sastanku koji sam imao u skorije vreme.

Zatvorila sam oči istog trena, zabacivši glavu unazad dok mi se “O Bože!” omaklo s usana uz izdah. Kakvo neverovatno veče!

-

Tako će znači da zvuči?

28

Vođena Otvorila sam oči, zbunjena na trenutak, ne bih li ga videla kako me posmatra sa zabavljenim izrazom lica. – Šta? – viknula sam, moj odgovor bi neprijatan kao psovka.

-

Te reči, Oh Bože, - oponašao me je, posežući i prevlačeći prstima preko

strane mog lica, - Sada tačno znam kako ćeš zvučati kad budeš to izgovarala dok budem zariven duboko u tebi.

Otvorih usta šokirana njegovom izjavom, preterana samouverenost njegovih reči me je zapanjila. Njegov oholi osmeh pokidao je moj poslednji nerv. Arogantni seronja. Srećom bila sam sposobna da razgovetno izrazim misao. – Vau! Stvarno imaš visoko mišljenje o sebi, zar ne, Šampione?

Stavio je ruke u džepove, dok mu je osmeh dominirao na očaravajućem licu. Nagnuo se, pogledao me s pohotom u očima a njegov glas je bio zastrašujuć šapat. – Oh, srce,

definitivno je mnogo mene za razmišljanje. – Njegov tih smeh je izazvao trnce u mojoj kičmi.

– Bićemo u kontaktu.

I sa tim, gospodin Arogantni se okrenu na petama i ode a da se nije ni okrenuo.

Gledala sam ga i njegova široka ramena dok nije nestao u gomili ljudi i konačno ispustila dah koji nisam znala da sam zadržavala.

Neka se jebe i njegova seksi usta i njegove predivne zelene oči uokvirene gustim trepavicama i njegovim spretnim rukama i njegovim… njegovim… jednostavno svime

njegovim! Uh! Tresem se jer sam toliko besna na njega.

I na sebe. Donovan je samouveren i siguran u sebe i više nego zadovoljan time što je bio alfa mužjak. Za mene, nije postojalo ništa privlačnije na muškarcu od toga. Ali upravo sada, iznervirana sam time što mi se zavukao pod kožu. I nisam sigurna da li je to dobro ili loše, ali znam da su mesta koja su umrla u meni tog strašnog dana pre dve godine pokazale znake života večeras.

Počevši od momenta kad me je dotakao.

Stojim ovde pokušavajući da shvatim večerašnje neočekivane događaje, i nakon nekoliko trenutaka, sigurna sam u dve stvari. Prvo, nema šanse da ću ispoštovati dogovor. I drugo, duboko dole, uprkos mojoj čvrstoj odluci, znam da ovo nije poslednje viđanje Donovana.

29

Vođena POGLAVLJE 4

Lupkala sam prstima po stolu, dok sam pretraživala stranicu roditeljske kompanije.

Imam toliko drugih stvari koje bi trebala da radim sada, ali nađoh sebe kako pregledam fotografije svih predsedavajućih u našem odboru kao i članove organizacionog komiteta.

Ne mogu da shvatim čiji je Donovan sin, i to zaista počinje da me nervira. Ne znam njegovo prezime da mi pomogne da sklopim deliće slagalice. Volela bih da nisam rekla svom osoblju da imaju nekoliko dana da srede papirologiju. Samo sam pokušavala da budem fina nakon svog teškog posla koji su imali. Da sam ih poterala, imala bih odgovor. Znam da bih prosto mogla da pozovem Stelu ili Danea i pitam ime osobe sa kojom ću izaći na sastanak, ali oni bi onda znali da nešto smeram jer mi tako nešto nikada ne bi bilo važno. I sa te dve tračare, ne želim da otvaram vrata te brane. Što je još važnije, iznervirana sam sobom što uopšter i marim ko je on. - Muška kurva, - mrmljam ispod glasa.

Protrljah umorne oči i provukoh prste kroz kosu, povlačeći ramena unazad. Izdahnula sam glasno, jer je to bio dug, naporan vikend, i iscrpljena sam.

Pogledala sam na sat. Imam petnaest minuta pre no što moram da krenem u D Haus na moju dvadesetčetvoročasovnu smenu.

Moj kompjuter je ispustio zvuk i ja kliknuh na poštansko sanduče kako bih videla mejl koji je stigao. Nisam prepoznala adresu, ali sam pretpostavila ko je. Idemo opet. Otvorih ga jer je naziv mejla pecnuo moju radoznalost.

Za: Raylee Thomas Od: Šampiona Naslov: Ljubavna spona iza kulisa __________________________________ Ryles Da li bi otvorila imejl da je naslov jednostavno bio bio, "Izađite sa onim ko je ponudio najviše"?

Sumnjam.

Duguješ mi izlazak.

Javi mi kako stojiš sa vremenom kako bih mogao da napravim planove.

Imaš dvadeset i četiri sata da odgovoriš. Inače.

30

Vođena - Šampion Uzdahnula sam duboko sa zbunjenim olakšanjem. Iznervirao me je njegov smešni ultimatum. Na sve to, iznervirana sam samom sobom. Zašto, ako u opšte ni ne želim da izađem sa njim, se osećam kao lakoumna srednjoškolka koja je uzbuđena jer joj je pisao? Što je strava, popularni klinac primetio čudnu, običnu devojku.

Nakon što se povatao sa glavnom čirlidersicom iza ostave, da kažem. Bože, koliko je

iritantan! Pogledala sam u sat da se uverim da imam vemena da mu odgvoorim.

Za: Šampiona Od: Raylee Thomas Naziv: Maca ti pojela jezik? __________________ ŠampioneZahtevni smo, zar ne?

Nikada nisi naslovio kome je mejl upućen u njegovom nazivu. Da li bih trebala da budem zabrinuta koliko si drugih imejlova poslao sa istim nazivom drugim plenovima subotnje večeri pokušavajući da dogovoriš sastanak?

- Raj-L-e-e Nasmejah se i stisnuh pošalji, zamišljajući mu lice. Njegov osmeh. Njegove smaragdne oči. Razornost koju je imao nad mojom kontrolom. Prošlo je samo dva dana od aukcije, i ne mogu da se ne zapitam da li ga je moj um pravio boljim nego što jeste. Čineći da njegovi prekršaji deluju manje uvredljivim nego što su bili. Pre no što sam mogla razmisliti dalje, moje poštansko sanduče me je ponovo upozorilo.

Za: Raylee Thomas Od: Šampiona Naziv: Kavaljerstvo nije umrlo ______________________ Raj-L-e-e Džentlmen nikad ne ljubi pa priča, Ryles. Trebalo bi da znaš to.

Kada pomisliš na mene, potrudi se da primetiš da moji zahtevi idu jedino u korist tvog zadovoljstva.

I nisi odgovorila na moje pitanje. Opklada je opklada. Vreme je da platiš, srce.

- Šampion 31

Vođena Glasno sam se nasmejala njegovom odgovoru. Možda ako budem prosto ignorisala njegovo pitanje, on jednostavno nestane. Mnogo sreće sa tim! Uprkos gnušanju igri koju je igrao, nađoh kako se smeškam dok mu kuckam odgovor. Ja sam mu izazov, prosto i jednostavno. Da sam pristala na njegov zahtev da izađemo, ili da sam se nastavila ljubiti sa njim u hodniku a da se nisam povukla, nikada više ne bi pomislio na mene. Našao bi svoj ludi način sa mnom i otišao a da se ni ne okrene.

Za: Šampiona Od: Raylee Thomas Naziv: Debele dame i žute ptice ____________________ ŠampionePročitala sam negde da dečaku treba dodvoravanje mnogih devojaka kako bi bio zadovoljen dok džentlmenu treba divljenje samo jedne žene da bi bio ispunjen. Samom tom definicijom, ti svakako nisi džentlmen. To znači da bi trebalo da pevaš kao kanarinac, onda.

Uostalom, sastanak je MNOGO IZNAD moje platežne moći.

- Raylee P. S. Oh, i ne brini, ne mislim na tebe. Uopšte.

Eto ti! Pomislih, ponosna na sebe zbog dovitljivosti uprkos potpunoj laži u poslednjem komentaru. Ustala sam i spakovala stvari, čisteći sto. Kako sam posegla da ugasim kompjuter, poštansko sanduče se opet oglasi.

Za: Raylee Thomas Od: Šampiona Naziv: Treba ti povišica _____________________ RayleeMogu biti čovek, ali nisam ni blizu nežnog. U stvari, mislim da si malo radoznala da saznaš kako je. Pređi preko linije sa mnom, Ryles - držaću te za ruku i zabavljaću se dok ti budem pomagao da izgubiš tu samokontrolu kojom se ponosiš. Biću sve i svašta osim nežan.

Obećavam. Nikada nećeš znati svoja ograničenja dok ih ne probiješ.

Ako odbiješ da mi budeš dostupna, možda ću morati da preuzmem stvar u svoje ruke. Možda neko ko će preuzeti kontrolu jeste upravo ono što želiš? Ono što ti treba?

32

Vođena - Šampion - Egoistični šupak, - promucala sam i isključila računar, odbivši da odgovorim. Kao da zna šta želim ili trebam. Ali uprkos mom besu, njegove reči odjeknule su kroz mene i jače nego što bi trebalo.

*** Telefon mi je zvonio dok sam vozila ka D Hausu. Bila sam iz nekog razloga u potpunosti dobro raspoložena i mogu za to da okrivim samo Donovana i njegove proklete mejlove. Proklet bio što me je ispunio žudnjom i pohotom ponovo. Pogledala sam u displej svog telefona i zastenjala glasno.

Bila je to Haddy, moja najbolja prijateljica i cimerka. Uspešno sam je izbegavala i jednu od njenih ozloglašenih inkvizicija od događaja u subotu veče. Srećom imala je planove koji su je držali van kuće jer jedna runda njenih pitanja i znala bi da se nešto desilo.

- Hej, Hed! - Ry! Gde si bila? Izbegavaš me! - ukorila me je.

Gospode, sranja se dešavaju4, pet reči razgovora, i već je počela. - Ne, ne izbegavam te. Samo smo bile zauzete sa- Sranje, - raspravlja se, - pričala sam sa Daneom i znam priču! Zašto me nisi probudila i ispričala mi kad si došla kući?

Bledo sam gledala pitajući se zašto joj je Dane rekao, i onda sam shvatila da je verovatno pričala o aukciji. - Zato što se ništa nije desilo sem potpunog poniženja. Bilo je užasno.

- Oh, nije moglo biti toliko loše! - reče sarkastično. - Makar si dobila preteranog frajera za izlazak iz svega toga. Ko je on?

Prevrnula sam očima dok sam okretala kola prema prilazu D House-u. - Neki lik - Pa, očigledno. Drago mi je da nije bila neka devojka zato što bi to postavilo situaciju sasvim drugačije. - Smejala se svojoj šali, i nisam mogla da se ne nasmejem svojoj dragoj prijateljici. - Zato ispljuni to, sestro!

- Stvarno, Haddy, nema šta da se priča. - mogla sam da čujem njeno podvriskivanje sa druge strane žice. - Oh, vidi ti to? Baš sam stala ispred D House-a. Moram da idem.

4

Geesh - Gee, shit happens; sleng iz '50 i '60 godina prošlog veka

33

Vođena - Malo verovatna priča, Ry. Ali ne brini, iskopaću to iz tebe samo da dođem kući sa posla. - Zgrčila sam se na obećanje Haddy Montgomery da će kopati duboko. Nikad ne zaboravlja.

- Vidi, ne znam tipa. - popustila sam, nadajući se da će ako joj dam neke informacije biti zadovoljna i neće više zabadati nos. - Teddy nas je upoznao pre no što su me povukli da budem učesnica. Njegovo ime je Donovan nešto, i sin je jednog od predsedavajućih. To je sve što znam. - ulagivala sam se na očigledan način svojoj najboljoj prijateljici. Čula sam je kako ispušta zvuk odobrenja na kraju i tačno znala kakav je izraz na njenom besprekornom licu. Nos kao dugmence joj je namršten u neverici dok su joj usne oblika srca napućene dok pokušava da shvati govorim li istinu. - Stvarno sam na poslu sada, Hed. Moram da idem. Volim te, ćao. - rekoh, naše uobičajene reči za rastanak.

- Volim i ja tebe, ćao.

*** U D House-u je kao i obično kad ulazim na vrata bio haos. Morala sam da preskočim šest torbi sa knjigama koje su nehajno ležale na ulazu. Mogu da čujem muzičku Top 40 listu kako dopire iz jedne od spavaćih soba i na početku jedne svađe koja proističe iz druge dok prolazim hodnikom na svom putu do središta kuće. Čujem lupkanje bejzbol rukavice koje dopire kroz otvoren prozor sa zadnje strane kuće, i znam da su Kajli i Riki u sred njihovog uobičajenog dodavanja. Svakog trena, jedno od njih će se žaliti da ono drugo užasno loše cilja. Raspravljaće se a onda nastaviti do sledeće aktivnosti, igrajući Bakugan5 ili će se takmičiti igrajući bejsbol na Wii6.

Ulazim u veliku sobu gde čujem Scootera kako se kikoće dok sedi kraj mog saradnika savetnika, Jacksona, na kauču, i raspravljaju o prednostima Spidermana naspram Betmena.

Velika soba je zajednička oblast u kući, u nju su uklopljene kuhinja sa velikom otvorenom dnevnom sobom. Veliki prozori gledaju na dvorište gde mogu da vidim dečake kako se dobacuju. Soba ima kauče sa jedne strane koji čine U oko malog medija centra dok je sa druge strane kuće veliki drveni sto, trenutno prekriven sa nečim što je delovalo kao

5

Bakugan Battle Brawlers je japansko - kanadska anime akciono avanturistička teelvizijska serija koja je pretvorena u igricu.

6 Wii je peta po redu kućna igračka konzola koju je proizveo Nintendo.

34

Vođena nedovršen domaći zadatak. Nameštaj zemljane boje nije ni nov ni dronjav ali je blago pohaban i dobro iskorišćen.

- Hej, društvo, - govorim dok stavljam torbu na kuhinjski pult, procenjujući stanje večere koja je čini se u dve velike posude na radnom delu. Čujem različite varijacije - Ćao, Raylee - od stanara D House-a.

Jackson me pogleda sa kauča, svojim braon očima punim radosti zbog debate sa osmogodišnjakom Scooterom, i nasmeje se. - Pravili smo pauzu od domećeg. Završiće ga pre nego što večera bude spremna.

Podigla sam poklopac sa šerpe i promešala ono što je ličilo na pečenje u loncu i povrću. Stomak mi zakrča, potsetivši me da sam preskočila ručak radeći u korporacijskim kancelarijama. - Dobro miriše, - rekoh, udarajući Šejnovu ruku dok je pokušavao da otkine parče sveže pečenih vekni hleba koje su stajale na plehovima za kolače na šporetu. - Ruke dalje. To je za večeru. Idi uzmi neko voće ako si gladan.

Prevrnuo je očima na mene kao što samo petnaestogodišnjak može. -Hej, ne možeš kriviti momka što je pokušao. - odgovori, glasom predpubertetlije koji je pucao, dok se motao oko mene, sklanjajući svoju čupavu plavu kosu sa čela.

- Treba ti šišanje, ortak. - Slegao je ramenima, njegov blago nakrivljeni osmeh mi je krao srce na redovnoj osnovi. - Jesi li završio rad da mogu da ga pregledam?

Okrenu se kako bi me pogledao, hodajući unazad, - Da, mama! - odgvori, izrazom milošte koji nije protraćen na meni. Za to, u stvari, ovim dečacima i jeste osoblje: mi smo roditelji koje više nemaju, bilo da su rezultat smrti, droge, ili nekih drugih okolnosti.

Za sedmoricu dečaka o kojima sam brinula, moje osoblje i ja smo čuvari, s obzirom da nisu imali drugih članova porodice koji bi brinuli o njima. I u najvišim instancama, šanse za usvajanje kada dođu u određeni uzrast drastično opadaju. Država je predala starateljstvo nad njima mojoj kompaniji i ovoj ustanovi u kojoj sam na čelu.

Radim uglavnom u korporativnim kancelarijama koje se nalaze nekoliko kilometara dalje,

ali

tražim

da

svo

moje

obučeno

osoblje

makar

jednom

nedeljno

radi

dvadesetčetvoročasovnu smenu. To vreme im omogućuje da se povežu sa dečacima, i da nikada ne zaborave za koga se borimo svakodnevno.

Ovi dečaci i moje osoblje su moja druga porodica. Ispunjuju me emocionalno i izazivaju me mentalno. Povremeno testiraju moje strpljenje i pomeraju moje granice, ali volim ih svim srcem. Uradila bih bilo šta za njih.

35

Vođena Conor je došao u kuhinju leteći, otrčavši do zadnjih vrata sa nečim pod rukom, Aidan je jurio za njim. - Hej, momci, smirite se, - prekorila sam ih kad sam čula da je Aidan viknuo kako će vratiti to i naterati ga da plati.

- Smirite se, momci, - reče Jackson svojim dubokim baritonom, ustajući sa kauča kako bi gledao njihovu interakciju. To dvoje su imali običaj da se maltretiraju međusobno, nekad do te mere da je postajalo fizički okršaj.

Osetih kako su mi se male ruke omotale oko butine, i pogledah na dole u anđeoske Scooterove oči. - Hej, druže. - osmehnuh se, praveći lagane i namerne pokrete kako bih odgovorila na njegov zagrljaj. Vidim kako se umirio od mog dodira, ali nije se ni pomerio.

Trebalo mi je šesnaest meseci kako bih izazvala ovu reakciju kod jednog osmogodišnjaka čiji je jedini fizički kontakt u njegovom kratkom životu sa njegovom majkom bio kroz pesnice ili neke druge predmete. Čučnula sam do nivoa njegovih očiju i poljubila ga nežno u obraz. S poverenjem, njegove čokoladno smeđe oči me pogledaše. - Slažem se sa tobom.

Spiderman je je mnogo bolji od Betmena. Ima njegovo spajder-čulo koje Betmene može samo da želi da ima. - nasmejao mi se, klimajući glavom sa entuzijazmom. - Zašto ne odeš da skloniš nered? Skoro je vreme za večeru.

Klimnu glavom, uputivši mi stidljiv osmeh, i gledala sam ga dok odlazi nazad u porodičnu sobu njegovim voljenim stripovima, koji su bili razbacani nemarno po podu. Sa njega pogled mi prelete na figuru koja je bila skupljena na kauču.

Zander je statičan. U istom je povučenom stanju u prethodna tri meseca koliko je bio pod mojim staranjem. Povučen je u sebe, ravnodušnog izraza lica dok gleda u potpunosti utišanu televiziju sa velikim, nesrećnim očima. Ima svog voljenog plišanog psa, ljutitog i skoro raspadnutog, držeći ga na grudima kao pojas za spasavanje. Njegova gusta smeđa kosa kovrdžala se lagano na zatiljku. Očajnički mu je potrebno šišanje, ali još uvek mogu da čujem njegovo prestravljeno kreštanje od pre mesec dana kada je samo video makaze dok sam mu prilazila sa predlogom da ga ošišam.

- Bez promene, Jacks? - promrmljala sam Jacksonu koji je prolazio pored mene, ne skidajući pogled sa Zandera.

- Ne. - uzdahnuo je duboko, dok se empatija kotrljala niz njega u talasima. Nastavio je prigušenim glasom, - Sesija sa doktorkom Denli je bila ista. Rekla je da je samo zurio u nju kad je pokušala da ga navede da učestvuje u terapiji igrom.

36

Vođena - Nešto će da bude okidač. Nešto će ga trgnuti iz šoka. Nadajmo se da će to biti pre nego kasnije tako da možemo da ograničimo štetu koja je učinjena njegovoj podsvesti. zadržala sam tugu za tog malog izgubljenog dečaka, - i pomoći policiji da ustanovi šta se desilo.

Zander je došao kod nas nakon što ga je policija pronašla prekrivenog krvlju u njegovoj kući. Pokušavao je da iskoristi kutiju sa prvom pomoći da zaustavi krvarenje iz ubodnih rana koje su prekrivale njegovu majku. Komšinica je šetala psa kad je načula majčine prigušene povike za pomoć i pozvala je policiju. Umrla je pre no što su stigli.

Pretpostavlja se da je Zander izvršio ubistvo, ali bez njegovog svedočenja, sve je obavijeno velom misterije kao i događaji koji su do toga doveli. Kako mu je otac nestao, on je jedini koji zna šta se dogodilo te noći.

Zander nije izgovorio ni jednu reč za tri meseca od kad mu je majka ubijena. Moj posao je da se postaram da ga obezbedimo na svaki mogući način kako bi mogao da nađe svoj put iz tog katatoničnog, potisnutog stanja u kom se nalazi. Tada mu možemo pomoći i započeti sa dugim procesom oporavka.

Ostavila sam se tog slomljenog srca Zandera i sa Jacksonom gledala da završim večeru. Radili smo sinhronizovano, kao stari bračni par jer smo radili ovakve smene zajedno u poslednje dve godine. Možemo predvideti jedno drugom pokrete zbog ponavljane prakse.

Oboje smo radili u tišini, slušajući uskomešanost aktivnosti u D House-u, psihički svesni aktivnosti sedam dečaka kao i onoga što još treba da bude urađeno.

- Pa čuo sam da je dobrotvorno veče bilo uspešno - sa neočekivanim učesnikom na aukciji, - podrugljivo je pomerio obrve na mene a ja sam prevrnula očima kao odgovor pre no što sam se okrenula ka sudoperi, - i da je došlo do jedne vrele i teške sesije vaćarenja iza kulisa.

Ispustila sam nož koji sam prala, tako da je glasno zazvečao o nerđajući čelik.

Zahvalana sam što sam okrenuta leđima Jacksonu tako da ne može da vidi moj zapanjen izraz lica. Šta do đavola? Neko mora da me je video sa Donovanom. Moram da se podsetim da dišem jer paničim, pokušavajući da smislim kako da odgovorim. Ne treba mi da moje osoblje tračari o mom susretu iza kulisa.

- Kako-kako to misliš? - pokušala sam da zvučim opušteno, ali nadam se da sam jedina koja može da čuje uznemirenost u mom glasu. Zavrnula sam vodu, čekajući odgovor.

Jackson se nasmeja duboko, od srca. - Voleo bih da sam te video u akciji, Ry. 37

Vođena Sranje, sranje, sranje! Srce poče da mi lupa. Kako ću da objasnim ovo? Osetim toplinu u obrazima dok crvenim. Otvorih usta da mu odgovorim kad on nastavi.

- Paradiraš po sceni događaja protiv kog si se toliko očajnički borila. - mogu da čujem zabavljenost u njegovom glasu. - Moj Bože, mora da si poludela!

- Nemaš pojma. - moj odgovor je skoro šapat. Nemam više ništa da operem ali i dalje sam mu okrenuta leđima, uplašena da ako vidi moje lice, ne počne sa ispitivanjem.

- I onda mi je Bailey rekla kako je upoznala nekog preteranog frajera - njene reči, ne moje - i namamila ga u bekstejdž na tipično Baileyn način i imala vruću i tešku sesiju vaćarenja sa njim.

Shvatila sam da zadržavam vazduh, zahvalna da je naša internistkinja Bailey bila ta koja se hvalila o svojim podvizima pre no što je tračarila o svojoj šefici. I onda sam shvaila da je seksi sirena Bailey, sa kojom bi se svi momci sa posla zabavljali, najverovatnije bila Donovanovo prvo osvajanje u subotu uveče.

Ako je to bio slučaj, zašto bi želeo da ode od smeđe bombe sa nogama dugim do zemlje do mene? Pričamo o osnaživanju mog osećanja zato što sam bila drugi izbor.

Oduvala sam kosu s lica. - Pa, znaš Bailey, - protivila sam se, pokušavajući da složim moje sledeće reči pažljivo, - ona definitivno voli da se zabavlja na svoj način.

Jacks mi se nasmeja, tapšući me po ramenu dok je prolazio, - To je bio lep način da se kaže, - reče dok je počinjao sa pripremom užina za dečake za sledeći dan. - Ona je sjajana devojka, radi naporno, klinci je vole... samo nije devojka sa kojom bih voleo da se moj sin zabavlja.

Promrmljala sam slažući se razmišljajući o našoj prevarantskoj slatkoj internistkinji, koja samo pet godina mlađa od mene, i njenim slobodnim načinima. Deo mene je oduvek bio ljubomoran na devojke kao što je ona. Devojke koje odišu spontanošću i žive život bez žaljenja; ljube bezobzirno nasumične momke, koriste trenutno putovanja, i uvek su život žurke. Često brinem da ću jednog dana pogledati na svoj život i osetiti kako nisam živela. Da nisam iskoristila dovoljno prilika, posejala svoj divlji ovas, ili napravila izlet iz komfort zone.

Moj život je siguran, predvidiv, kontrolisan, i uvek sređen. Volim ga na taj način većinu vremena. Nije da nisam ljubomorna na nju zato što se prva ljubila sa Donovanom (dobro možda malo), nego pre zato što ona živi bez žaljenja.

Trgnula sam se iz misli, onih koje sam imala sve više u poslednje vreme kako se

godišnjica približavala. Ako išta, trebalo bi da sam naučila da je život kratak i da treba 38

Vođena stvarno živeti ga, a ne stajati u svom sigurnom kutku dok mi život prolazi. Otrgla sam se iz misli i fokusirala na posao.

- Momci, - povikala sam preko kakofonije haosa, - vreme je da završite domaći zadatak. - Čujem stenjanje kako dopire iz različitih soba jer sam rekla užasnu reč na "D". Šest dečaka, koji su bili od osam do petnaest godina starosti, potišteno krenuše ka stolu, gunđajući.

Pogledala sam ka kauču gde je Zander ostao sklupčan, ljuljajući se napred nazad u ritmičnoj utesi.

Polako sam krenula ka njemu i kleknula ispred njega. - Zandere, želiš li da nam se pridružiš? Mogu da ti čitam knjigu, ako želiš? - govorim mu meko, polako posežući rukom, držeči je mirno kako bi mogao da vidi moju nameru, i položih je na njegovu ruku koja je bila na kolenu. Nastavio je da se ljulja, ali su se njegove plave oči okrenule kako bi se srele sa mojim.

Vidim mnogo stvari u dubinama tih očiju koje me potresu do srži. Blago mu se osmehnuh i stisoh mu ruku. - Voleli bi da nam se pridružiš. - Ostao je tih ali su mu oči i dalje bile prikovane za moje. Tračak nade se pojavi u meni jer bi obično pogledao u mene i sledećeg trenutka pogledao u stranu. - Hajde, Zandere, uzmi moju ruku, neću te pustiti ako ne želiš.

Nastavio je još neko vreme da zuri u mene, a ja sam ostala mirna, obnavljajući osmeh na mom licu. Njegova malena ruka se pomeri, i on uhvati moju ruku svojim prstima.

Ustajao je polako, i krenuli smo da se pridružimo ostalim dečacima za stolom.

39

Vođena POGLAVLJE 5

Odugovlačim pošteno. U poslednjem sam satu svoje smeje u D Hausu, i dugi sati u proteklih nekoliko dana me sustižu. Dečaci su bili velika obaveza danas i čini se kao da je haos prelazio s jednog na drugog u različito vreme u toku dana.

Kellen, moj kosavetnik, je izveo dečake napolje i igra se sa njima. Mogu da ih čujem kako se smeju i ciče kroz otvoren prozor.

U kuhinji sam i pripremam sve što treba za večeru za sledeću smenu koja dolazi kada zazvoni telefon u kući.

- Halo?

- Oh, dobro je! Još si tamo. - mogu da osetim olakšanje obojeno trunčicom uzbuđenja kroz slušalicu.

- Samo jedva, - smejem se. - Imam još petnaest minuta do kraja. Šta mogu da uradim za tebe, Teddy?

- Znam da si verovatno iscrpljena, ali pitao sam se da li je moguće da svratiš do kancelarije na putu do kuće?

To je poslednja stvar koju želim da uradim ma koliko ga volela. Samo želim da odem kući, uvučem se u krevet, i spavam do sledećeg dana. - Um, u redu. Sigurno. Nešto se desilo?

- Sasvim suprotno! Mislim da smo našli rešenje za ostatak finansiranja novih ustanova.

Entuzijazam je očigledan u njegovom glasu. - Reći ću ti sve o tome kada stigneš.

Upravo obrađujemo detalje.

- Vau! Jesi li siguran? - nade su počele da mi rastu. I sa dobrotvornom večerom i brojnim drugim donacijama koje smo do sada primili, nismo ni blizu cilju od nekoliko miliona dolara. - Ja-ja ću biti tamo što pre mogu, zavisi od saobraćaja.

Spustila sam slušalicu, dok je uzbuđenje raslo. Sav moj naporan rad u poslednje dve godine kako bih dobila odobrenja, podršku odbora, planove, finansiranje - sve bi to konačno moglo doći na ubiranje plodova i postati stvarnost.

Završila sam sa pripremom večere tako da sledeća smena treba samo da je stavi u rernu. Zgrabila sam torbicu i torbu za prenoćište i krenula da prikupljam stvari. Pogledala

40

Vođena sam u mobilni koji je bio u torbi, i nevoljno odlučih da proverim mejl. Možda mogu da odradim nekoliko telefonskih poziva dok sam u kolima.

Pregledam poruke u sandučetu i primetim jednu koju sam dan ranije primila od Donovana. Razmišljala sam samo da je obrišem, ali radoznalost me je nadjačala, pa sam je otvorila.

Za: Raylee Thomas Od: Šampiona Naziv: Vešti prsti ___________________ Raylee Ostavila si me bez izbora. To što mi nisi odgovorila me je nateralo da preuzmem stvar u svoje ruke. Sećaš se kakav osećaj stvaraju, zar ne?

- Šampion

Arogantna guzica. Obrisala sam mejl. Šta će da uradi? Još sam ravnodušnija prema njemu sada kada znam o njegovom sastanku sa Bailey u svlačionici. Ili se makar trudim da budem. Kada malo bolje razmislim o tome, verovatno savršeno odgovaraju jedno drugom.

Muška kurva i proždrljivica muškaraca.

Nasmejah se na tu pomisao dok sam završavala sa prikupljanjem stvari i pozdravljala se sa društvancem.

Saobraćaj je obično lagan kada vozim ka kancelariji. Shvatam to kao znak da će dobre stvari da se dese. Divan je, sunčan Kalifornijski dan, neobično topao za kraj januara. Šta bih dala da zgrabim peškir, odem na plažu i ležim tamo, dozvoljavajući toplini sunca da me podmladi.

Za jako kratko vreme, parkirala sam se na parking mestu Korporativne Brige. Brzo sam ušla u zgradin lobi, proveravajući svoj izgled u prozorima prekrivanim ogledalima. Imala sam na sebi svoje omiljene plave farmerice koje su stajale na kukovima i pristojnu, crvenu majicu sa v izrezom. Srećom sam imala rezervnu u torbi jer mislim da Teddy ne bi uživao u onoj u kojoj sam bila a koja je sada isprljana Rikijevom povraćkom. Svađala sam se sa svojom kosom na trenutak, skidajući šnalu, dozvolivši loknama da mi padnu po leđima.

Nakon kratke vožnje liftom, gde sam bila u mogućnosti da nanesem sjaj za usta i malo rumenila na obraze, stigla sam na sprat na kom su se nalazile glavne kancelarije.

Prošla sam pored moje kancelarije, klimanjem glave pozdravila nekoliko ljudi i razmenila 41

Vođena šale na putu ka Teddyjevoj recepcionistkinji. Primetila sam da su zastori na prozorima konferencijske sale zatvoreni i odsutno sam se pitala koji je sastanak tamo.

- Zdravo, Sandy.

- Hej, Raylee. Javiću mu da si stigla. Očekuje te.

Nasmejala sam se. - Hvala. - Krenula sam ka zidu prozora koji se prostiru preko kancelarije i gledaju na linije kola i ljudi koji su krenuli kući preko autoputa. Mravi marširaju

jedan po jedan.

- To je bilo brzo! - okrenula sam se kako bi se susrela sa svojim šefom, dok mu je širok osmeh bio na licu. - Ne mogu da dočekam da te na brznu uputim.

- Ne mogu da dočekam da čujem šta se dešava, - rekoh dok sam ga sledila ka njegovoj kancelariji.

Sela sam preko puta njega u crnu kožnu stolicu, srećna što sedim i nisam na nogama.

Teddy je seo preko puta mene, nesposoban da zadrži entuzijazam. - Primio sam poziv ranije danas i bio na sastanku čitavo popodne glačajući dogovor. Vidi ovo, - bio je uzbuđen dok se naginjao ka meni, stavljajući ruke na sto, - CD Enterprises su istupili želeći da dodaju polovinu ostalog novca za ustanove kao i da sakupe ostatak novca tako što će privoleti druge kompanije da učestvuju ili ih sponzorišu. - Njegove reči su izašle kao navala vazduha, sa oduševljenjem u očima.

Obradila sam njegove reči, pokušavajući da sastavim razumljivu misao. Ne mogu da poverujem da se ovo zaista dešava. - Šta? Kako? Vau! - smejala sam se, uhvaćena u Teddyjev kovitlac.

- Još uvek radimo na finesama završnih detalja. Colton je u konferencijskoj sali upravo. - Pokaza rukom ka hodniku, - odvešću te tamo za koji momenat kako bih vas ponovo upoznao.

- Sreli smo se?

- Da, upoznao sam vas u subotu na dobrotvornoj večeri.

- Upoznao si me sa mnogo ljudi na dobrotvornoj večeri, - rekoh mu smejući se, iako se ne sećam imena Colton. - Sa toliko da nisam mogla da im popamtim imena i lica. Hajde da se nadamo da znam o čemu sam pričala sa njim da ne ispadnem kreten.

42

Vođena Nasmejao mi se, dok se zvuk uverenja odbija o zidove njegove kancelarije. - Siguran sam da ćeš biti u redu! U svakom slučaju, ovo bi moglo biti to, malecka! Sav tvoj naporan rad će se konačno realizovati!

- Ovo je toliko sjajno Teddy! - ispunilo me je olakšanje. Rečeno nam je ranije te nedelje da bez kompletnog finansiranja, projekat bi mogao biti odložen za nekih osam meseci ili godinu dana.

- Skoro previše dobro da bi bilo istinito, stvarno. - Odmahnuo je glavom kao da još uvek pokušava da poveruje da se ovo stvarno dešava. - Ipak moram da ti kažem, Ry, moraću da se pouzdam u tebe da mi pomogneš oko ovoga. Žele posvećenu osobu iz naše kancelarije da radi rame uz rame sa nekim od njihovih ljudi kako bi se ovo ostvarilo, i tražili su tebe.

Klimnula sam glavom uprkos tome što sam suzila oči dok sam pokušavala da shvatim zašto ili kako me kompanija zna. Nije važno. Ono što je važno je da dobijem sredstva. - Sigurno, sve ću da uradim. Znaš to. - Stavila sam ruku na grudi, prekrivajući srce.

- Ne mogu da verujem! Šta god da ti treba, uradiću da dobijemo ova sredstva - da bi nastavilo da se kotrlja.

- To je moja devojka! Znao sam da mogu da računam na tebe! - Ustao je od stola. Hajde, ne mogu da dočekam da se ti i Colton ponovo upoznate i prođete kroz fino odštampani dogovor.

Sledila sam ga kroz hodnik, po malo nesigurna zbog moje odeće. Osećala sam se nedovoljno dobro obučenom za poslovni sastanak, ali ako Teddy ne mari, ne bi trebalo ni ja da marim.

Teddy je ušao u konferencijsku salu ispred mene najavivši me, - Evo je, Coltone.

Skrenula sam za ugao, prošavši kroz vrata i sledila se. Donovan je sedeo u stolici na drugom kraju konferencijskog stola, hrpa papira je bila pred njim. Ruke su mu bile opušteno prekrštene na grudima dok su mu bicepsi bili primetni pod rukavima polo majice. Oči mu se susretoše sa mojim a usne raširiše u lagan, uobraženi osmeh.

Šta do đavola? Stala sam na vratima gledajući u Teddyja pa potom ponovo u Donovana. - Ne-ne razu-razmem? - zamucah.

Prebledeo izgled Teddyjevog lica mi je rekao da sam napravila ozbiljnu grešku svojom reakcijom. - Raylee? - upita brzo gledajući u Donovana, ne bi li se uverio da ga nisam uvredila, a potom ponovo u mene, sa upozoravajućim izgledom lica. - Raylee, o čemu 43

Vođena pričaš? Ovo je Colton Donovan, između ostalog, glavni izvršni direktor CD Enterprajza upoznao sam vas pre neko veče?

Od jednom, ovim rečima, moj svet se okrenuo i nakrivio se na svojoj aksisi. Glava mi zuji od činjenice da je čovek preko puta mene - čovek koji me je uvukao u vrtlog osećanja neko veče - niko drugi do Colton Donovan. Onaj Colton Donovan - zgodni i izvanredno talentovani vozač trkačkih kola, sin mega-Holiwoodskog-filmskog režisera, i serijski srcelomac koji daje tabloidima gomile materijala za njihove tračerske rubrike.

Onaj Colton Donovan koji me je ostavio sa pohotnim snovima i putenim, neželjenim žudnjama od prošle subote. Jebeš me!

Ne mogu da verujem da nisam povezala to ranije. Znala sam da mi je delovao poznato kad sam ga srela, ali sve sagledam iz mog ugla, shvatila sam da nisam ni racionalno razmišljala. Imam problema da shvatim sve ovo. Sav vazduh mi je izbijen iz pluća.

Glava mi se okreće od Teddyja ka Dona-er-Coltonu pa ponovo ka Teddyju. Po načinu na koji Teddy zuri u mene, izgled na mom licu mora da je poprilično neprijatan.

Pogledah dole, duboko udahnuh, i pokušah da se priberem i umirim emocije koje su se bunile u mojoj glavi. Ne mogu da zajebem ovu donaciju bez obzira na bilo kakva moja osećanja - prevelik je ulog ako to uradim.

- Um- izvinjavam se, - rekoh nežno, - samo - mislila sam da Vam je ime Donovan.ulazila sam dalje u salu, lagano vraćajući samopouzdanje, govoreći sebi da ja to mogu. Nisam dobro razumela kad smo se upoznali pre neko veče... - Brz blesak Coltonovog osmeha na pomen večeri me zaustavlja i prebacuje me na ovde i sada.

Možeš ti to, ponavljala sam sebi kao mantru. Odbila sam da mu dozvolim da sazna da može da utiče na mene toliko lako.

Držala sam glavu visoko i hodala sa svrhom do mesta gde je sedeo, držeći ruku ispruženu, zalepljenog osmeha na lice. - Drago mi je da Vas ponovo srećem, gospodine Donovane.

Mogla sam da čujem dubok izdah koji je Teddy zadržavao - plašeći se da je moja reakcija moguće otežalo ovaj dogovor - pušten iz njegovih frudi. Tenzija na njegovom licu opade.

44

Vođena - Colton, molim te, - Donovan reče dok se graciozno raširio i ustao iz stolice u kojoj je sedeo, uzevši mi ruku, i držeći je malo duže no što bi trebalo. - Milo mi je da te ponovo vidim, - reče, a smaragdne oči mu zaiskriše.

- Molim vas, hajde da sednemo, - reče Teddy, povraćenog entuzijazma. Sedosmo i on pogleda u Coltona. - Coltone, dozvoliću ti da uputiš Raylee u predlog tvoje kompanije.

- Biće mi drago, Teddy. - reče Colton profesionalno, sav poslovan, dok je ustajao sa stolice i okretao se ka meni, stavljajući bunt papira ispred mene. - CD Enterprises ulaže u vraćanje našoj zajednici. Na godišnjem nivou, moj tim i ja biramo organizaciju, i posvećujemo vreme, poznanstva, i sredstva da povećamo svesnost o njihovoj svrsi. Nakon neočekivanog prisustva tvom delovanju prošle nedelje u kući moje majke kad se osećala bolesnom, našao sam da su premise iza tvoje organizacije vrlo inspirativne.

Posmatrala sam ga dok je nastavljao sa činjenicama i brojevima organizacija koje je CD Enterprises podržavao. Imam poteškoća da racionalizujem da ovaj profesionalan, staloženi čovek je ista ona osoba koja me je dovela do drhtavice i jecaja. On izlaže svoju prezentaciju sa umanjenim samopouzdanjem i velikom strašću.

Ovo je tip muškarca na koje obično padnem. Samo posao. Crno i belo, nema sive oblasti.

Obrazovan i strastven. To je ono što smatram seksipilnim. Ne arogantni, samoživi skot od pre neko veče prepun nemarnih i nesvesnih poteza. Hvala Bogu pa znam istinu te neću dozvoliti sebi da padnem na ovu fasadu preda mnom.

To je bar ono što govorim samoj sebi kad čuh kako moje ime prelazi preko njegovih usana.

- Šta? - upitah dok sam se vraćala iz svojih misli.

- Da li imaš nekih pitanja do sada? - Colton me upita, naginjući glavu u stranu dok mi se obraćao zamišljeno. Sjaj u njegovim očima mi govori da zna tačno o čemu razmišljam -

precizno o njemu.

- Prvo, dozvoli mi da kažem da se nadam da ti se majka oseća bolje, - rekoh, dozvolivši da moji maniri prevaziđu prezir prema njemu. Kad je klimnuo glavom, nastavila sam, - Šta tačno CD Enterprises radi, gospodine Donovan? - upitah.

- Moja majka je bolje, hvala na pitanju. Što se CDE tiče, kompanijina prva funkcija jeste vlasništvo i menadžment trkačkog tima. Mog trkačkog tima, - reče odišući ponosom. Između ostalih stvari, naš trenutno najveći poslovni poduhvat jeste kreiranje tehnologije koja 45

Vođena će pomoći da se poveća bezbednosni koeficijent za vozače. To je trenutno patent na čekanju.

- Hmmmm, - razmišljala sam pokušavajući da shvatim kako se sve to uklapa, - i kako tačno nameravate da povežete trkačka kola ili tim, same po sebi, sa prikupljanjem sredstava za decu siročiće i Korporativnom Brigom? - vratila sam se u svoj poslovni režim, moj intelekt nije bio pogođen njegovim šarmom. Većim delom. Pokušavam da ispipam šta se još događa zato što Coltonovi brzi osmesi podsećaju na one koje mi je upućivao tokom dobrotvorne priredbe. Moja podsvest mi govori da postoji neka caka.

Ko se na mleko opeče, taj i u jogurt duva.

- Hvala na povezivanju, - reče. - U ponedeljak, obratio sam mom timu pažnju na vašu organizaciju. Nakon malo istraživanja, diskusije, iznošenja ideja, kreirali smo sledeći predlog.

- Okrenuo je tabak na stolu preda mnom na sledeću stranu i pogledao me, zadovoljstvo mu omekša grube crte lica dok je saopštavao, - CD Enterprises predlaže da ubuduće, mi doniramo jedan i po milion dolara Korporativnoj Brizi.

Svetog mu sranja! Pokušavam da obuzdam reči da pređu preko mojih usana.

Očigledan je ponos u njegovim očima dok me gleda zamišljeno, tiho odmeravajući moju reakciju pre no što je nastavio.

- Kao dodatak trenutnim sredstvima, planiramo da posvetimo deo grafike na mojim kolima u sledećoj sezoni kako bi promovisali vaš cilj ili misiju, ako želite. - Vidi zbunjenost i pitanja kako se kreiraju po izrazu mog lica i podiže ruku kako bi me zaustavio i završio. Planiramo da koristimo ovo mesto za oglašavanje kako bi smo podstakli druge kompanije i trkačke timove da učestvuju u sponzorstvu. Moj tim će ih obavezati da plaćaju određenu sumu po svakom završenom krugu ili blanko sponzorstvo.

Razrogačila sam oči u neverici; ovo bi moglo da donese neverovatnu količinu novca kompaniji. Pogledala sam u Teddyja, koji je toliko uzbuđen da se vrpolji u stolici, sa ogromnim osmehom na licu. Pogledam ponovo u Coltona i pogled mi se susrete sa njegovim, smaragdni sa safirnim, ratujući između zahvalnosti i zbunjenosti. Zašto mi? Zašto naša kompanija?

Nasmeja mi se nežno kao da zna o čemu razmišljam i da prihvata moju dilemu.

Prihvatanje donacija znači da ću morati da prihvatim sastanak sa njim. Nastavlja, - Peglamo detalje i odlučujemo da li da ponudimo sponzorstvo po trci ili tokom čitave sezone. Moj tim

46

Vođena radi na tome dok mi razgovaramo, uzimajući u obzir da imamo nešto manje od tri meseca pre prve trke da dobije što veći broj korporativnih spozora.

- Nije li to neverovatno? - povika Teddy pored mene.

Okrenuh se ka njemu i nasmejah iskreno pre no što sam se okrenula ka Coltonu. To je veoma velikodušno sa Vaše strane i strane Vaše kompanije; ja sam samo malo zbunjena zbog čega mi. Zašto Korporativna Briga? Koja je povezanost?

Uglovi usana mu se podigoše, oslonio se na laktovima na sto i spoji prste ispred brade. - Recimo da možete biti vrlo ubedljivi, gospođo Thomas. - Gledao me je pravo u oči dok sam oštro udahnula vazduh. - Mislim da ću uživati radeći sa nekim ko je toliko vatren i, pogleda u stranu, tražeći reč, pre no što pogled vrati na mene, - osetljiv kao što sam shvatio da ste Vi u subotu uveče. - Lice mu je bilo ravnodušno iako su mu oči bile sve sem ravnodušnih dok je jezikom oblizivao donju usnu.

Uprkos tome što mi se krv spustila u pete na njegove reči, mogla sam da osetim kako mi crvenilo prekriva obraze i spušta se niz vrat. Osetio je da sam shvatila njegovu insinuaciju jer je zabavljenost u njegovim očima bila nepogrešiva. Uglovi očiju su mu sijali sa zabavljenošću. Vrpoljila sam se pod njegovim pogledom želeći da budem bilo gde sem ovde u ovom momentu.

Kao u njegovom krevetu, pod njim, sa njegovim prstima koji plešu preko moje kože dok njegove usne poseduju moje. Šta jebo te? Već je dovoljno loše što mi se unosi u lice, nego još i da mi zaposedne misli. To nije dobro. Definitivno nije dobro.

Potisla sam bes koji je Colton izazvao udarajući pravi živac. Ne mogu da verujem da je upravo to rekao. Je li osvrtanje na moju indiskreciju pred mojim šefom toliko neophodna?

Kako se usuđuje da dođe u moju kancelariju da me provocira. Da me podseća na nešto na šta nisam ponosna. Nešto što neću zaboraviti u skorije vreme.

- Osetljiva, - reče Teddy, kotrljajući reč preko jezika zamišljeno, - To je sjajna reč da se opiše moja Raylee! - Potapša me po leđima i ponos mu ispuni glas jer je potpuno nesvestan skrivene poruke koju mi je Colton poprilično drsko uputio. - Gledao sam je u akciji u subotu veče i bio sam poprilično impresioniran.

Dosta mi je ovoga, a opet ne želim da mu pružim satisfakciju saznanja da me je izveo iz takta kao što se nadao da će svojim komentarima. Ne želim da radim sa ovim čovekom, ali budimo realni, Korporativna Briga nema druge opcije da svu moju krv, znoj, i suze u poslednje dve godine dovede do ostvarenja. On istupa na podijum, iako je to po malo 47

Vođena pogrešno konstruisano, osvetoljubiv način da mi vrati za to što ga nisam želela na njegove bludne načine.

Moram da mislim o ovoj saradnji kao o nužnom zlu. Mojim dečacima i mnogim drugim koji mogu imati koristi zaslužuju ovu novu ustanovu. Samo ne znam koliko će ova tvrdnja, nužno zlo, postati moja mantra onog momenta kada realizujemo konačnu verziju ugovora.

- Pa gospodine Donovan- Colton, molim te, - ponovi.

- Coltone, razumem prepise, - kažem usiljeno, želeći da vratim ovaj razgovor na pravi put, - Šta je tačno moje zaduženje u čitavoj ovoj saradnji?

- Pa, gospođo Thomas, neće mi trebati mnogo od Vas s poslovne strane jer imam tim koji je veoma iskusan sa ovakvim stvarima. Ipak očigledno, trebaćete mi da budete glavni kontakt za za njihova pitanja i druge različite stvari.

Te druge različite stvari koje ima na umu me brinu. - Pa zaštoColton podiže ruku da me ponovo zaustavi, i postajem već iznervirana njegovom navikom da to radi. - Kao što sam već prodiskutovao sa Teddyjem, ugovor između naših kompanija za donacije je zavistan od nekoliko faktora. - Napravio je pauzu, skupljajući papire na stolu pred sobom. Pogledao je gore, pažnje usredseđene isključivo na mene. - U narednih nekoliko meseci i u toku sezone, trebaće mi predsTavnik Korporativne Brige da bude uz mene u brojnim prilikama.

Zastade dok sam stiskala usta, a oči mi se širile od nade da su moje pretpostavke netačne. - Ja? - pitala sam unapred znajući odgovor.

- Da. Vi. - svečano izjavi. Gledala sam kako mu se oči sužavaju dok sam oblizivala usne zbog neočekivane toplote u konferencijskoj sali. Usne su mu se delimično otvorile dok me je gledao, i morala sam da otresem neprikladne misli iz glave a koje su bile usmerene na njihovu eksperstku sposobnost jer je nastavio svojim profesionalnim glasom. - U vezi sa objavljivanjem našeg udruživanja snaga, biće nekoliko događaja - nekih lokalnih, neki van grada - događaji crnih krvata, novinarske gozbe, i tako dalje, - reče, opušteno mašući prstima po vazduhu sa pokretom nonšalantnosti, - na kojima ćete morati da me pratite.

- Šta? - ustala sam, gurnuvši stolicu sa takvom silom i pogledom pređoh od Coltona do Teddyja u neverici. Kako se usuđuje? Rekla sam mu da ne za sastanak, da ne govorimo

48

Vođena o prelasku na drugu bazu iza kulisa, i on napravi način da me veže za sebe ugovorom? Koji nezreli kreten! Ego mora da mu je bio vrlo povređen mojim odbijanjem.

Zaprepašćena sam. Nema šanse. Ovo se neće desiti. Reči koje bih volela da mu kažem, kojim bih volela da ga nazovem, proleteše mi kroz glavu dok sam ključala od besa.

- Nešto nije u redu, Raylee? - Teddy upita, probijajući se kroz maglu moje iznerviranosti. - Mislim da je to sjajna ideja. - Okrenula sam glavu ka njemu, otvorivši usta da mu odgovorim ali ništa ne izađe napolje. -Ako je Colton voljan da kortisti njegovo ime, njegove veze, i popularnost tako što će stajati pored tebe na štampom ispunjenom događaju da bi raširio reč o Korporativnoj Brizi, onda, - Zašto ne iskoristiti tu prednost? - Colton završi rečenicu umesto njega, sa uobraženim osmehom koji mu se širio na licu.

Počinjem da se osećam ošamućeno, vrti mi se u glavi od obrta događaja. Iz jedinog zaključka koji mogu da izvučem, Colton je dizajnirao i mandatirao situaciju samo da bi bilo po njegovom. Spustila sam ruku na sto kako bih se prikupila dok sam polako tonula u stolicu, očiju fokusiranih na zamišljenu tačku na papirima ispred mene.

- Ry? Jesi li u redu? - upita Teddy zabrinuto.

- Ha? - podigla sam glavu i susrela se sa njegovim saosećajnim očima.

- Izgledaš malo isprano? Da li se osećaš dobro?

- Da, Da, - odgvororih duboko udišući. - Samo sam - bila je to duga smena. To je sve, - zaključih, prikupljajući se. To je nužno zlo, podsetih se. - Žao mi je, - izvinih se obojici.

-Samo sam oduvana činjenicom da će novi projekat da postane stvarnost. - Colton je sedeo u tišini, analizirajući me. Promeškoljila sam se zbog neugodnosti koju je izazvalo njegovo ispitivanje.

- Gledaj, Raylee, - Teddy mi se obrati, - znam da već imaš previše obaveza i da je ovo samo još jedan dodatak, ali to je sad toliko blizu da možemo da okusimo. Ne postoji niko drugi koga bih uzeo da bude lice ove organizacije u ovom trenutku. Ti si ta, malecka.

Njegova pohvala me je zagrejala uprkos panici koju sam osećala jer sam bila zarobljena. Biti prisiljena na situaciju u kojoj znam da će koristiti Korporativnoj Brizi ali da će biti u potpunosti razorna po mene.

Teddy pogleda na sat i posegnu da me potapše po ruci, - Imam konferencijski poziv za pet minuta. - Ustao je sa svoje stolice kao i Colton. - Verujem da mogu da ostavim vas dvoje ovde da fino podesite preostale detalje.

49

Vođena Ispruži ruku Coltonu i zapečati dogovor rukovanjem. - Hvala ti, Coltone, za ovu neočekivanu velikodušnost. Nemaš pojma kolikom broju života pomažeš da se promene sa ovim poklonom.

Neobjašnjiva tama pređe preko Coltonovog lica. - Razumem više nego što bi većina ljudi mogla da pomisli, - reče bez daljeg objašnjavanja pre no što je pustio Teddyjevu ruku. Hvala tebi na toplom prihvatanju ideje. Moj advokat će te kontaktirati ujutru da povuče papirologiju.

Sa tim Teddy klimnu glavom i izađe iz konferencijske sale. Stajala sam i gledala prazan dovratak, leđima okrenuta Coltonu dok sam razmišljala o sledećem potezu.

Ispunjena sam emocijama zbog njegove darežljivosti. Njegovim pokušajem da učini

moje snove stvarnim, pa zašto onda ne mogu da mu iskažem svoju zahvalnost? Zašto samo želim da se okrenem ka njemu i zadavim ga? Promumljah to na brzinu, znajući da mrzim kad sam prinuđena na bilo šta. Nije da moram da kontrolišem sve - dobro, možda samo malo. Ali ipak želim da budem ona koja će praviti izbore kod stvari koje je se tiču. A ne da me tretiraju kao neku poniznu ženu koja se podređuje bez pitanja odlukama koje je prinuđena da prati.

Zašto me toliko iritira? To je zato što svaki put kada pogledam njegove usne ili gledam njegove prste kako prelaze preko njegove vilice, moje se telo stegne zbog naslućivanja kakav bi osećaj stvarali na meni? Ili je to zato što mogu da čujem rapavost u njegovom glasu u svojim snovima dok mi govori koliko me želi? Sranje! Moj život je bio savršeno dobar do prošlog vikenda. I onda sam ga srela, i sada sam smušeni haos.

Ne bih trebalo da marim što se vaćario i radio Bog sam zna šta sa Bailey, ali marim.

Sramota me je zato što verovatno misli da dozvoljavam svakom frajeru da spušta ruke na mene. Iznervirana sam što znam da je jedini razlog njegovog lova to što nisam pala na njegove uglađene fore i elokventna sranja. Zbunjena sam zašto bi čovek koji je kao Čarobni Frulaš za žene koje su mnogo lepše, mnogo seksipilnije, sve bolje od mene, uopšte i pogledao dva puta u mom pravcu.

Moj život nije neki Holiwoodski romantični film gde dosadna devojka upoznaje poznatog dečka i oni se ludo zaljube jedno u drugo. Nisam dovoljno naivna da poverujem da će mi se ovo desiti.

I onda da bi se napravila još veća zbrka tu su moja osećanja prema Maxu. Moja posvećenost njemu i moja krivica. Osećaj krivice zato što, uprkos mojoj izražajnoj ljubavi 50

Vođena prema njemu, se nikad nisam osetila živom za svo svoje vreme sa njim kao što sam se osetila na par trenutaka koje sam imala sa Coltonom. Kako mogu da se osećam tako ustreptalo sa nekim koga jedva da i znam kada nisam sa čovekom kog volim?

Uzdahnula sam glasno, moje telo se prilagodilo blizini njegovog.

Nasmejao se, podgrevajući moju iznerviranost dok sam se okretala ka njemu. Bio je zavaljen u stolici, sa člankom jedne noge na kolenu druge, dok su mu ruke opušteno stajale na rukohvatima. Zurili smo jedno u drugo, posmatrajući i osmatrajući se po prvi put bez posmatrača. Oči su mu lenjo prelazile preko čitavog mog tela, oklevajući kod mog međunožja. Gledala sam kako mu se osmeh širi u nešto što mogu da pretpostavim da je bilo poštovanje ženskog tela uopšteno, ne samo mog, pre nego što je nastavio da pregleda ostale moje obline.

Njegov lepota je zaista očaravajuća, iako sam sigurna da se ne bi složio sa mojim izrazom. Guste, tamne trepavice koje uokviruju i potpuni su kontrast skoro providnoj zelenoj boji njegovih očiju. Njegov snažan nos ima blagu krivinu, na mestu na kom je u nekom trenutku bio slomljen ili oštećen. Nesavršenost na drugačije savršenom licu dodaje njegovom preplavljujuće seksi izgledu. Prelazim na njegove pune usne, gornja je blago tanja od donje, tamne čekinje koje senče njegovo lice, i puls koji bije mirno ispod krivine njegove vilice. Imam nagli nagon da ga poljubim baš tu i da se pribijem uz njega, da osetim puls ovog silnog čoveka pod svojim usnama. Da budem obavijena njegovim čistim, zemljanim mirisom.

Odmahujem glavom, pokušavajući da se dovedem u red. Nabrao je obrve i čeka me da

napravim prvi korak. Zurimo jedno u drugo nekoliko minuta dok se odmeravamo.

Konačno prekidam tišinu. - Je l ovo ono što nazivaš preuzimanjem stvari u svoje ruke?

- Šta je bilo? Ne možeš da se nosiš sa iskušenjem, Ryles? - seva obešenjačkim, arogantnim osmehom ka meni, i ma koliko želela da prevrnem očima na to, iskušenje koje je preda mnom je sve na šta mogu da mislim.

- Teško, - prasnuh.

Sleže ramenima ravnodušno. - Čovek mora da uradi ono što čovek mora da uradi, Ry, - kaže. - Nisi mi ostavila izbora.

- Bez izbora? Stvarno? - frknula sam podižući ruke zgoženo. - Šta si ti, petnaestogodišnjak koji izbacuje gnev zato što nije bilo po njegovom?

- Duguješ mi sastanak.

51

Vođena - Sve ovo zbog jebenog sastanka, Šampione? Ili je to zato što sam odbila tvoje seksualne usluge nakon što sam se prizvala pameti? - Uh, toliko me nervira.

- Oh, u redu došla bi7, - odgovara mi sarkastično, podižući obrvu, - i iz onoga čega se ja sećam, svojoj pameti? Ona je bila rasuta svuda po podu iza kulisa.

Pametnjaković! Kako može da me natera da toliko poludim od besa kada mi do ove tačke s drugim ljudima treba mnogo više?

- I zato što sam rekla ne, ti ponudiš gomilu novca i obavežeš me ugovorom kroz moj posao? Preko mog šefa? Prisiliš me da provedem vreme sa tobom? Novac u zamenu za sastanak? Nisam kurva, Coltone. - povikah, odšetavši do prozora i pokušavši da odagnam deo besa. - Posebno ne tvoja!

Mogu da ga čujem kako se pomera iza mene dok se ustaje i kreće ka prozoru.

Pogleda me preko odraza u prozoru i zadržava moj pogled. Moje telo treperi od njegove blizine.

- Hajde da nešto isteramo na čistac, - proreža na mene. - Prvo, imam svoje sopstvene razloge da doniram novac i oni apsolutno nikakve veze nemaju sa tobom.

Nikakve! Drugo, nikada ne plaćam za sastanke, Raylee. Ikada. Imam više stila od toga. mogu da osetim njegov bes kako isijava s njega u talasima.

- Platio si sastanak sa mnom, - odgovorih mu.

- Dobrotvorna. Aukcija. Nije. Isto. Što. I. Poslovna. Pratnja. - zarežao je, prišavši korak bliže, ali ne prekidajući pogled u odrazu. - Konačno, - zapenio je, hvatajući me za ruku kako bi istakao svoju poentu, - da te nikada više nisam čuo da za sebe kažeš da si kurva.

Stajali smo u tišini dok su se njegove reči smirivale oko nas. Zašto do đavola mari kako samu sebe nazivam? Ne poseduje me. Znam da ne treba da provociram kad je neko besan, ali ne mogu da se obuzdam. Iz nekog razloga želim da mu pritiskam dugmiće. Biću primorana da uradim nešto, a onda možda i kažem šta imam.

- Zašto onda ugovor? Događaji na kojima sam obavezna da ti budem pratnja. Istrgla sam ruku iz njegovog stiska. - Zvuči kao da ti je ego povređen zato što neću da se poklonim tvom očaravajućem šarmu, pa moraš da me vežeš za sebe kako bi sebi dokazao da još uvek imaš taj magični Colton dodir. Da ga nisi izgubio –

7

Igra reči - smatra da bi svršila

52

Vođena - Nisam rekao ništa o robovanju, - usiljeno se osmehnu, prekinuvši me. - Ali ako je to tvoja stvar, Raylee, bio bih više nego srećan da ti učinim uslugu. Mogu te naučiti vezivanju

konopcima.

Odmahnula sam glavom u neverici; značenje njegovih reči dok tonu čine da moja krv pojuri ka mojim obrazima, pre nego što mogu da se susretnem sa njegovim očima u odrazu.

- Ignorisaću tvoj poslednji komentar, - kažem suvo, pokušavajući da se setim šta je bila poenta pre no što je uspeo da napravi pometnju u mojim mislima tako pametno. Um - gde

sam ono stala? Oh? - Ego ti je povrđen jer neću da padnem bespomoćno pred tvoje noge i postanem tvoja ponizna seksualna igračka, pa si zato došao na moj posao - uzeo jedinu stvar koju zaista želim, jedinu stvar za koju sam radila dve godine - i servirao mi je na tanjiru.

- A problem sa tim je...?

- Problem je što mi to nudiš sa uslovima koji jedino logično mogu biti objašnjeni kao tvoja sopstvena satisfakcija... - prekinula sam se jer sam shvatila da sad već trabunjam. I u neku ruku se plašim da ako nastavim da pričam, moje tajne misli mogu da izlete - misli o njemu. I ako mi se omakne, onda... Znaće da mislim o njemu i više nego što bi trebalo.

Colton se primače do mene, naslanjajući se ramenom na staklo, zureći u moj profil.

Naša tišina potrajala je još nekoliko trenutaka, moj nemir se usecao od njegovog tihog odmeravanja.

Kada je progovorio, glas mu je bio zahtevno blag, - Zašto nećeš da izađeš na sastanak sa mnom?

Vau, promena teme! Tračak nervoznog osmeha pobeže mi s usana. Držim lice okrenuto od njegovog, i gledam svet koji je napolju. - Iz kog razloga? Ti i ja dolazimo iz različitih svetova, Coltone, koji imaju različita pravila. Ti želiš da izlaziš kako bi dodao još jednu recku na uzglavlju svog kreveta. Kažeš da si hteo da me jebeš kako bi me izbacio iz svog sistema, i nastaviš. - rekoh, ponovivši njegovu pretnju. Krajičkom oka, videh kako je prebledeo na moje reči. - Možda si navikao da ti žene izjavljuju ljubav i da im gaćice same padaju na pametne fore kao što je ta ali ova ne.

Colton poče da govori. Znam da će da nabaci neku dosetku o tome kako neću imati problem da spustim moje zbog njega. Koristeći jednu od njegovih taktika, zaustavila sam ga pre no što je mogao da me prekine podigavši ruku. - Moje vreme sa tobom je bio trenutak 53

Vođena moje nepažnje. Onakve kakva se više neće ponoviti. - Okrenula sam se kako bih pogledala Coltona u oči. - Nisam takva vrsta devojke, Šampione.

Gledao me je, mišići na vilici su mu igrali. Nagnuo se ka meni, sirovost njegovog glasa činila je da reči odzvanjaju istinom. - Duboko u sebi znaš, maleni deo te pristojne, čestite žene kakva si, želi da poseti to bezobzirno, seksi, neosujećeno mesto unutar tebe koje počinje da isplivava. Mesto koje bez sumnje mogu da ti pomognem da pronađeš.

Sevam očima ka njemu dok pokušavam da odbijem istinu iza njegovih reči. Gleda moju unutrašnju borbu dok se ne okrenem od njega i vratim ka konferencijskom stolu. Ne želim da vidi očaj u mojim očima zbog priznavanja njegovih reči. - Igraš prljavo, Coltone.

- A tvoja poenta je? - odgovara mi okrećući se i naslanjajući leđa na staklo, dok mu nahereni osmeh seva na licu momentalno. - Ponekad moraš da igraš prljavo kako bi dobio ono što želiš.

- A šta je tačno to što ti želiš? - pitam, prekrštajući ruke na grudima kao neki nevidljivi oklop koji će me zaštititi od njega. Kao da bi išta i moglo da me zaštiti.

Colton se odgurnu od prozora i uputi se ka meni kao lav koji će da zgrabi svoj plen.

Staje ispred mene, bliže nego što je neophodno, i poseže, koristeći se prstom da mi podigne bradu tako da može da me pogleda u oči. - Tebe, - kaže jednostavno.

Imam utisak da je sav vazduh bio isisan iz prostorije od te jedne jednostavne reči; ne mogu da dišem. Neverica i spremnost su me momentalno preplavile dok sam prihvatala njegov odgvoor. Toplota se razlivala dok sam shvatala da je ovo način na koji to radi. Ovako dobija onoliko recki na krevetu. Učini da se osećate kao da ste jedina na radaru. Dobar je.

Jako je dobar. Ali neću pasti na to.

Odmaknuh se od njega, stvarajući distancu tako da mogu jasno da razmislim. - Onda zašto ugovor? - zabacila sam ramena dok sam obilazila oko stola. Kada sam preko puta njega, okrećem se ne bih li se suočila sa njim. - Hoćeš li mi ugroziti posao ako se ne jebem sa tobom?

- Ne, - iskrivljen osmeh pojavi se u uglovima njegovih usta, - ali uvek postoji ta opcija.

- Pa, zašto prosto ne uštedimo oboma vreme i trud i završimo sa tim, - pokleknuh, izmorena igrom koju igramo. - Onda možemo da pređemo na ono što je zaista bitno. Đavola, možemo da koristimo i konferencijski sto ako si toliko očajan.

54

Vođena - Mogli bi, - reče smejući se glasno, sa iskrenim osmehom na licu. Pritisnu rukama sto, testirajući mu stabilnost. - Dovoljno je stabilan, - sleže ramenima, - iako to i nije ono što sam imao na umu. - Njegove oči izraziše lascivne misli koje su ostale neizrečene. - I veruj mi, daleko sam od očajnog.

Njegov pogled natera žmarce kroz moje telo. Pokušala sam da promenim taktiku, jer je očigledno da način koji sam izabrala ne deluje. - Oboje znamo da ti ne treba pratnja na te prijeme. Zašto te prosto ne bi pratila neka od tvojih devojaka? - nastavila sam da se krećem, znajući da ako stanem, rizikujem da dođem u kontakt s njim. A moć koju ima nad mojim telom je prejaka da bi odolela njegovom dodiru. I ako me dodirne, mislim da će se moja odlučnost raspasti. - Sigurna sam da imaš grupu lepotica koje samo čekaju da pukneš prstima.

- Ne bavim se tim devojka stvarima, - bezizražajno reče, zaustavivši moj momenat sile.

- Oh, vidim. Opušteno jebanje je više tvoj stil onda? - vidim kako mu bes seva u očima pre no što ga zauzda, prikrivajući sa sitnim osmejhom. - Pretpostavljam da sam bila u pravu što nisam očekivala previše od tebe.

- Zašto se vezati za jednu ženu kada je toliko njih tamo koje se takmiče za moju pažnju? - podstrekuje, pokušavajući da pritisne još mojih dugmića.

- Da li zaista veruješ u te tvoje usrane fore? - Moj Bože, čovek je naporan i razdražujuć u isto vreme. Dobaci mi ulizički osmeh i prekrsti ruke na grudima. Pokušavam da se ne fokusiram na pokrete njegovih mišića ispod majice dok mu se ruke kreću.

Pokušavam da ne zamišljam kako bi izgledao bez majice. - Sasvim sigurno si pun sebe, zar ne, Šampione?

Nakrivi glavu i pogleda me. - Mogu da uredim da ti budeš puna mene, ako bi želela?

Zastala sam u pola pokreta na njegove reči. Bez obzira koliko je drzak i bezosećajan njegov komentar, svi mišići južno od mog struka zgrčiše se od želje. Mogu da osetim kako mi nalet topline preplavljue obraze, i zurim u nepostojeću tačku na zidu za trenutak nadajući se da neće primetiti. Nasmeje se blago na moju reakciju i sevnuh očima kako bih se susrela sa njegovim, pokušala sam da prikrijem koliko sam zanemela na njegove reči. U tih nekoliko trenutaka koliko sam samo stajala i zurila u njega s nevericom, otvarajući i zatvarajući usta 55

Vođena dok sam pokušavala da smislim reči kojim bih ga izgrdila zbog arogancije sam primetila pukotine u njegovoj igri. Lagan, zabavljenošću ispunjen osmeh razvuče se njegovim usnama, izazivajući pojavu borica oko njegovih očiju.

- Hajde, - zadirkuje me, prilazeći korak bliže. - Namestila si se. Nisam mogao da odolim.

Znam osećaj. Samo sam zurila u njega. - U redu, - priznadoh. - Praviću se da to upravo nisi rekao. Ali ozbiljno, zašto nisi za te devojka stvari?

Sleže neobavezno ramenima. - Ne nalazim se u tome. Ne volim da me nešto obavezuje za stalno. Veza jednako drama.

Lik sa problemom obavezivanja, kao da je to nešto novo.

- Znači bila sam u pravu? - promrmljala sam više za sebe nego njemu, zapanjena njegovom brutalnom iskrenošću.

- U vezi čega? - upita naginjući glavu na stranu dok mi je polako prilazio. Moje srce poče da lupa brže zbog tona nejgovog glasa i aure oko njega koja se promenila. Mogu da osetim čistu požudu dok prilazi. Opasnost. Moje telo se grči u isčekivanju dok mi mozak govori da se brzo povučem.

- Ono što sam ti rekla u subotu - voliš samo da ih pojebeš i odjebeš. - moj glas je tih jer je smelost iza mojih reči bila bleđa sa svakim korakom koji je napravi ka meni.

- Jednom sam ti već rekao da ne volim te fine uvrede. Opet si to uradila. Samo za to zaslužuješ da budeš prebačena preko mog kolena, - glas mu je bio dubok sa neočekivanom pretnjom zbog koje su se moja bedra zgrčila u očekivanju žudnje, a nisam devojka za takve stvari. A opet ovo sa Coltonom, me je ščepalo, poseduje me, gura me da hodam tom tankom linijom između zadovoljstva i bola - uzbuđuje me iznad granice razuma.

Otvorila sam usne kada je bio na nekoliko santimetara od mojih. Moje telo se prilagodilo njegovom. Njegov miris. Udah njegovog daha. Leđa mi se povijaju refleksno dok podiže ruku do mog obraza. - Sranje je, zar ne? - pita dok prelazi prstom preko moje vilice, zastajući, pa prelazeći preko moje donje usne.

- Šta to? - uzdahnem meko kad odmakne prst sa moje kože.

56

Vođena - Kada moraš da se držiš svojih stavova iz principa pre no što ćeš se prepustiti iskušenju koje je ispred tebe, - šapuće, terajući me da promenim mišljenje. - Nema sramote u tome, Raylee, u tome da dozvoliš svom telu da ima ono za čim žudi.

Stojimo, tek santimetar jedno od drugog, dozvoljavajući težini njegovih reči da se smeste u mojoj svesti. Znam da je u pravu. Sve veća žudnja mi to govori. Da želim baš to što nudi.

- Teško je poreći, srce, kad je ispisano po čitavom tvom telu.

Otrgnuh se od njega kao da sam ujedena. Njegove reči potpalile su moj bes i ponovo me iznervirale. - Ne! Ja- Šššš, - prošaputa zakoraknuvši ka meni, utiskujući prst na moje usne, očiju raspaljenih intenzivnom pohotom. - Znaš, Raylee, najbolji seks koji ćeš ikada imati... će biti sa mnom. - Kaže tihim, hipnotišućim glasom koji kao da je izbio sav vazduh iz mojih pluća i razum iz moje inače pametne glave.

Odskočila sam, trebao mi je prostor od njegovih bludnih reči i arogancije bez kraja.

Toliko je drzak, tako samosvestan da je to skoro pa neprivlačno. Skoro. Čovek definitivno ima dobru žvaku. Loše je jedino što nikad neću saznati da li to istina ili ne, ako ni zbog čega drugog nego da njegovom prevelikom egu održim lekciju.

- Pridržavaću se prokletog dogovora, Coltone. - frknula sam. - Zbog mojih dečaka.

Zbog mnogo druge dece koja će doći. - Krenula sam ka stolu, da pokupim svoje stvari. - Ne zbog tebe. Ili tvojih glupih pozadinskih mahinacija.

Složila sam papire lupkajući ih jače o sto, udari papira o drveni sto su bili jedini zvuk u prostoriji. Pogledala sam, neumoljivih očiju prikovanih za njegove. - Neću spavati sa tobom, Šampione.

- Da, hoćeš. - Nasmeja se samozadovoljno.

Uprkos grešnom udaru koje su njegove reči izazvale između mojih nogu, uspela sam da se nasmejem. - Nemoj da misliš ni jednog trenutka- Coltone! - Seksi glas je preo na vratima sale, prekidajući me u sred rečenice.

Okrenula sam glavu ne bih li videla Bailey, smejala se zavodljivo, raširenih očiju i treperavim trepavicama. Nesigurnosti koje sam imala zbog porasta moje senzualnosti isplivaše na površinu i ja progutah pljuvačku glasno, gledajući ne bih li videla Coltonovu 57

Vođena

reakciju. Moje oči se susretoše brzo s njegovim uprkos prekidu, jer njegove oči nikada nisu skrenule sa mojih. Nisam sigurna šta da uradim sa ovim. Napućio je usne, ostala su nerešena pitanja između nas da vise u tišini.

Od jednom, ne osećam se dobro i očajnički želim da pobegnem iz prostorije. Od ovog čoveka. Od svedočenja bliskosti između Bailey i Coltona. Od toga što sam ljubomorna iako izražavam da ne želim ništa takvo sa njim.

Nesvesna tenzije, Bailey ušeta u kancelariju, krećući se ka Coltonu, prstom vrteći savršeno pravu, besprekorno ofarbanu smeđu kosu.

Naleti žaljenja proleteše kroz Coltonove oči dok je gledao ka njoj i osmehnuo joj se toplo pozdravljajući je, uvek savršen džentlmen. Naprsno sam se okrenula da odem, udarivši u stolicu tako da je glazno zaderala po drvenom podu.

-

Nisam shvatila da si pucnuo prstima, - promrmljah dok sam pokušavala da

zaobiđem stolicu.

Iza mene, Colton se iskreno, od srca nasmeja na moj komentar koji me bez obzira na moju iznerviranost zbog njega natera da se nasmejem. Dok sam izlazila iz prostorije, čula sam ga kako me doziva. Nastavila sam da hodam, želeći da se udaljim od skidanja pogledom koje se sigurna sam trenutno odigrava.

Zbog nepostojanja moje reakcije, povikao mi je sa vrata, - Ovo nikako ne znači da je gotovo, Raylee.

Nastavila sam bez ikakvog odgovora, prošavši pravo pored svoje kancelarije, i direktno ka vratima lifta. Ignorisala sam Stelu koja me je dozivala, svetlo koje je treperilo na mom telefonu i ukazivalo da imam poruku, i imala sam sreće kada su se vrata lifta otvorila dok sam im prilazila. Trenutno mi treba svež vazduh kako bih razbistrila glavu, i ova kancelarija, koja je sada ispunjena njegovim prisustvom, mi ne pomaže.

Ja sam samouverena žena koja je sigurna u sebe i ne plašim se da glasno govorim, pa zašto se onda osećam kao jedna od onih vetropirastih devojaka koje ne mogu da podnesem? Zašto me Colton smanjuje na gomilu hormona, koji su jednog trenutka besni a sledećeg žele njegove usne na mojima?

58

Vođena Naslonila sam se na zid lifta isfrustrirana. Toliko me radi. Tako besno. Ne mogu da provalim šta želim više da uradim, da ga udarim ili da spavam sa njim.

59

Vođena POGLAVLJE 6

Toplo kalifornijsko sunce me opušta dok se utapam u njegovu toplinu u svom dvorištu. Opuštam se u ležaljci naginjući glavu ka poslednjim zracima pre no što zađu i pretvore se u sumrak. Lišće na nekoliko palmi koje okružuju našu ogradu šume na laganom povetarcu, omogućavajući mi da se opustim.

Događaji u toku dana su uzeli svoje. Moj sastanak i suočavanje sa Coltonom nisu bili ništa manje iscrpljujući od mog dana sa dečacima. A kako i Džozi nije tu zbog prehlade, vratiću se u kuću za manje od dvadeset i četiri sata kako bih pokrila njenu smenu. Uprkos tome što je rano veče, trebala bih da se spremim za krevet – da odagnam snom nešto premora nastalog zbog duge nedelje. Ali dozvolila sam Haddy da me nagovori na čašu vina i picu koju sama pravi.

Zatvaram oči, zabacujući glavu, uzdišući dok dozvoljavam sebi da verujem da nekoliko novih ustanova može postati stvarnost. Da naš novi pristup u odnošenju prema siročićima može da se proširi i sa puno nade postane pionirski protokol za promenu sistema za usvajanje. Premisa da deca mogu dobro rasti u kućnom okruženju i kad nemaju roditelje ili porodicu u blizini. Ideja da će kreiranjem manjih grupa te unesrećene dece pod jednim krovom – gde imaju doslednost staratelja, pravila, škole, savetovanja – će voditi ka zdravom, društveno pripremljenijem odraslom. Mesto gde ako ne budu usvojeni, kao što većina dece tog uzrasta ne biva, neće morati da se sele od starateljskog doma do starateljskog doma, ili da se osećaju kao niža klasa u školi zato što su osramoćeni jer nemaju dom u kom bi živeli, nego pre neko sirotište. Imaće mesto gde pripadaju.

Sa novcem koji će Colton pomoći da se obezbedi, naše nove ustanove su stvarnost.

Nasumične kuće u regularnim gradovima gde bi deca koja su navikla da nemaju ništa mogu dobiti nešto novo po prvi put u njihovim životima. Negde gde će se osećati sigurno, gde će biti voljeni, i imaće osećaj da žive u porodici.

Drhtaj ponosa prođe mi kroz telo dok sam mislila na sve ove mogućnosti i sve nade koje možemo stvoriti sa ispunjenjem ovog projekta.

I onda suprostavljenost uzbuđenja zbog novih ustanova protiv mog strahovanja zbog Coltona. Muka mi je da mislim o tome, njemu, i zašto bih trebala da održim distancu – mentalnog pravljenja liste za i protiv i vaganja. I dalje ne mogu da shvatim šta da uradim sa njegovim komentarom da on nije u fazonu “da ima devojku”. Zašto i dalje mislim o njemu ako 60

Vođena tu nema ničega? Zato što ima. Ne mogu da poreknem da je više nego prijatan za moje oči. I definitivno ne mogu da se ponašam kao da su varnice koje osetim u rukama kad me dodirne izmišljene. Ali ne želim da se petljam sa njim i njegovim podrazumevanim putevima ženskaroša, posebno sad kad moram zbog posla.

Teško sam uzdahnula kad sam čula da se klizna vrata otvaraju i Haddy kako izlazi sa flašom vina, dve čaše, i kutijom pice na kojoj su bili tanjiri i salvete. Od jednom sam shvatila koliko sam gladna. Krenula je ka meni, dok joj je sunce uokvirivalo visoku figuru, osvetlivši njenu plavu kosu tako da deluje kao oreol koji joj je nad glavom. Dugačke, zgodne noge promaljale su se iz kratkog kaki šortsa i bujno poprsje bilo joj je prekrivenom narandžastim grudnjakom. Kao i obično, savršeno je opremljena modnim dodacima i besprekorno stilizovana. I uprkos njenoj neumornoj savršenosti koja me čini neadekvatnom na toliko mnogo načina, volim je kao sestru koju nikad nisam imala.

-

Umirem od gladi, - kažem, ustajući sa stolice ne bih li joj pomogla da postavi

sve na sto.

-

I ja umirem za informacijama o tome šta se dešava sa tobom. Zašto si ovde

tako duboko zamišljena. – bockala je dok je punila čaše crvenim vinom, i servirala picu na tanjire.

-

Kao u našoj sobi u domu na koledžu, - rekoh pokazujući glavom na naš

obrok, smejući se sećanju na nas dve uplašene brucoškinje bačene zajedno daleko od kuće.

Bila je moja cimerka na prvoj godini. Te prve nedelje orijentacije na koledžu nikada ne bih mogla da pretpostavim da će ta Barbi lutka s kojom sam bila u sobi da mi postane najbliskija osoba na čitavom svetu. Klizila je našom domskom sobom, kao model iz reklamne kampanje Ralfa Lorena, tako samouverena i sigurna u sebe, njena porodica sa reklame koja je bila iza nje, preuzimajući oskudno okruženje prefarbanih cigli i malog plakarnog prostora. Moje smeteno ja ju je gledalo, dodvoravajući se tiho misli da ću svakog jutra morati da budem podsećana na to koliko sam inferiorna bila u odnosu na jedno toliko divno biće kao što je ona.

Sedela sam i kopkala rub svoje haljine dok su njeni roditelji odlazili zauvek. Zatvorila je vrata, okrenula se ka meni, sa velikim osmehom oblikovanim od njenih srcolikih usana, i reče, - Hvala Bogu pa su konačno otišli! – Gledala sam je krajem oka dok se naslanjala na vrata sa olakšanjem. Nakrivila je glavu, analizirajući me, premeravajući me. – Mislim da je vreme da proslavimo! – reče požurujući ka svom koferu.

61

Vođena U trenutku, izvukla je flašu tekile, sakrivenu među njenim stvarima. Vratila se ka meni, skočivši na krevet do mene. Odvrnula je čep i podigla flašu u vazduh između nas, - Za prvu godinu! – nazdravila je, - Za prijateljstvo, slobodu, slatke momke, i da međusobno čuvanje leđa. – Trgnula se pošto je uzela gutljaj žestoke tečnosti i potom mi predala flašu.

Pogledala sam nervozno u nju pa u flašu, i pošto sam očajnički želela da joj se dopadnem, uzela gutljaj, koji mi je spržio unutrašnjost i naterao time suze na oči.

-

Moj Bože, bile smo tako naivne tada. I mlade! – pridružila se mom prisećanju.

– Prošle smo toliko toga od prve godine orijentacije!

-

Treba nam samo ona jeftina tekila da nas vrati. – nasmejala sam se pa

ućutala kao da predstojeća noć počinje da izjeda sunčeve zrake. – Osam godina je dug period, Hed, - priznala sam, uzimajući poveći gutljaj vina, dozvolivši mu da ublaži nervozu koja je nagrizala ivice mog uma.

-

Dovoljno dugo, - reče sedajući, gledajući me, - da znam da te nešto muči. Šta

se dešava, Ry? Nasmejah se blago, zahvalna što imam prijateljicu kao što je ona i prokleta u isto vreme zato što zna svaku moju nijansu. Osećam kako me suze peku u grlu, naglu silinu emocija koje su me iznenadile.

Haddy se naže napred, njene savršeno osunčane noge poviše se ispod nje dok je posezala da mi stavi ruku na nogu. – Šta je bilo, Raylee? Šta te je toliko poremetilo?

Uzela sam trenutak kako bih se pribrala, želeći da joj kažem sve, kako bih dobila njeno mišljenje o tome da li sam ograničena u svom konfliktu vezanom za Coltona. Možda znam šta će mi reći ako joj priznam, i zato mislim da se ustručavam. Ne želeći da čujem da je u redu nakon sveg ovog vremena da se prepustim i osećam ponovo. Da biti sa nekim drugim ne znači da ću oduzeti Maxu sjaj, uspomeni na njega, ili onome što smo imali.

-

Ima previše stvari, ne znam ni odakle bih počela, - priznajem, pokušavajući

da prekoračim preko moje mentalne barijere. – Iscrpljena sam od posla – zabrinuta zbog toga što Zander nije napredovao koliko sam očekivala, pakovanja svih detalja sa dobrotvorne aukcije prošle subote, - rekoh prolazeći rukama kroz kosu, - i činjenice da se sutra vraćam u kuću kako bih pokrila Džozinu smenu jer je bolesna…

-

Zar ne može neko drugi da je pokrije? – pita uzimajući komad pice. – Radila si

previše sati ove nedelje. Jedva da sam te videla.

62

Vođena -

Niko ne može. Ne ove nedelje. Svima su sati povećani do maksimuma zbog

svog dodatnog vremena za pripremanje aukcije… i s obziroma da sam ja jedina plaćena… ostavljeno je meni, - objasnih joj.

-

Razumem zašto to radiš, Ry – zašto to voliš – ali nemoj da dozvoliš da te to

ubije, slatkišu.

-

Znam. Znam. Zvučiš kao moja majka. – zagrizoh picu i počeh je žvakati

lagano. – Dobre vesti su u svakom slučaju, to što mislim da smo osigurali ostatak finansiranja za ustanovu.

-

Šta? – zacičala je, ustajući brzo. – Zašto mi nisi rekla? Ovo zahteva proslavu,

- kaže, kucajući svojom čašom o moju. – Šta se desilo? Kako? Detalji!

-

Još uvek peglamo finalne detalje pre bilo kakvog javnog delovanja, - rekoh,

pokušavši da sakrijem prezir u glavi zbog načina na koji smo obezbedili sredstva, - i onda ćemo napraviti objavu. – Nadam se da će moj odgovor biti dovoljan da zadrži njena dalja pitanja.

-

U redu,

- reče lagano, odmeravajući me – pitajući se zašto nisam

pristupačnija. – Dobro šta je onda sa tvojim aukcijskim sastankom o kom mi je Dane pričao?

Pogledala sam dole, okrećući prsten koji mi je bio na desnom prstu-prstenjaku.

Nosala sam ga okolo naokolo iz navike. – Nisam još sigurna, - rekoh, podigavši pogled, primetivši da me gleda kako vrtim prsten.

Pogledala me je, sa suzama u očima. – Zato što je godišnjica uskoro zar ne? Zato si tako skrušena? – skočila je iz svoje stolice i sela do mene, obgrlivši me.

Na kratak trenutak, dozvolila sam sebi da se prepustim sećanjima i mislima koje okružuju datum koji nadolazi. Nisam zaista spojila ta dva, moju iznenadnu sentimentalnost i moje rastrgano emotivno stanje zbog mogućnosti da uradim nešto po pitanju nepostojeće veze sa Coltonom. Ironično je da je neko drugi to primetio a ne ja. Pretpostalvjam da sam podsvesno ignorisala taj traumatični datum, želeći da zatvorim oči bolu koji će zauvek tinjati u dubini moje duše.

Obrisala sam suzu sa obraza i povukla se iz topline Haddynog zagrljaja. – Da, slegoh ramenima, - previše svega od jednom. – Ovo je istina, ali osećam krivicu što ne govorim Haddy sve.

63

Vođena -

Pa, sestro, - reče posežući i dodajući mi čašu s vinom. – Hajde da popijemo

još mnogo vina, davimo se u sažaljenju, i smejemo se našim glupim nama. – Njen iskren osmeh popravi moje raspoloženje.

Kucnuh svojom čašom njenu, zahvalna na prijateljstvu. – Živeli, draga moja!

64

Vođena POGLAVLJE 7

Pogledala sam na sat dok sam završavala sa pomaganjem Rikiju oko spelovanja reči i isterala ga da se igra sa dečacima. Imam još trideset minuta smene i onda sam slobodna čitava dva veličanstvena dana. U stvari imam neuhvatljiv, retko slobodan vikend, i uprkos tome što sam dozvolila da me Haddy nagovori da budem njen partner na lansirnoj promotivnoj žurci za najnoviji proizvod koji njena kompanija proizvodi, uzbuđena sam što imam vremena za sebe.

Bio je to jedan u najmanju ruku da kažem poseban dan.

Ranije tokom dana, zvali su iz škole da dođem po Aidana jer se opet potukao.

Direktor mi je održao predavanje u kom je rekao da ako se ovo nastavi, mogle bi se preduzeti drugačije mere za njegovo obrazovanje. Pitala sam ga da li i drugi dečaci, oni koji konstantno maltretiraju Aidana, bivaju isto ukoreni. Hoće li i oni biti izbačeni iz škole. Dao mi je neobavezujuć odgovor u obliku roptaja.

Bila sam srećna jer sam bila u mogućnosti da radim jedan na jedan sa Zanderom dok je ostatak dečaka bio u školi. Naši savetnici su smatrali da je najbolje da bude na kućnom školovanju dok ne počne da komunicira verbalno. Poklušati naučiti nekoga ko većinu vremena ne odgovara je vrlo frustrirajuće i u najmanju ruku naporno. Sve što želim je neka vrsta proboja sa njim. Nešto mi govori da zna koliko brinem za njega. Da bih volela da i dalje ima majku koja će ga utešiti. Da ga zagrli. Da mu kaže da ga voli.

Dečaci se zanimaju različitim stvarima posle škole a ja sedim za stolom i završavam pregledanje Šejnovog rada za školu. Jacksonova smena se završila pre sat vremena i njegova zamena, Majk, je na zakazanom saveotvanju sa Conorom.

Nastavljam da pregledam Šejnov rad, potpuno impresionirana time koliko se popravlja u školi, kao rezultatom mnogih jedan na jedan sesija sa njim. Bacila sam pogled u dnevnu sobu u koju su Kajl i Riki ušli sa kutijom bejzbol kartica. Seli su na pod pored stočića za kafu i posvetili pažnju košarkaškoj utakmici koja je bila na TV-u. Zander je na svom uobičajenom mestu, drži plišanu igračku na grudima, i zuri nefokusirano u prostor oko sebe.

Scooter leži na tepihu, bojeći jednu od svojih Spiderman bojanki. Osluškujem ne bih li čula muziku i sobama pozadi kako bih znala da li je Šejn u svojoj sobi. Završila sam sa

65

Vođena komentarisanjema Šejnovog rada i prebacila fokus na pregledanje obroka i vanškolskih aktivnosti zakazanih za sledeću nedelju. Čuh kucanje na vratima i pre no što sam mogla da spustim olovku, čuh Šejna kako viče, - Ja ću! – iz svoje spavaće sobe. Osmehnula sam se zato što znam da se nada da je njegova “devojka koja je drugarica”, kako on to kaže. Došla je prošle nedelje, i mislim da je Šejn još uvek na sedmom nebu.

-

Pogledaj pre nego otvoriš, - rekoh mu dok sam ustajala od stola i kretala ka

hodniku. Kako sam stigla do ugla u hodniku koji vodi do foajea, Šejn je proleteo pored mene, s razočarenjem na licu. – Za tebe je, - skočio je na kauč.

Skrenuh za ugao, shvativši da je verovatno neka vrsta isporuke jer u D Haus uvek stižu pravna dokumenta koja se odnose na situaciju u kojoj se nalaze naša deca preko kurirskih službi. Pogledala sam i videla stopala nekog ko je stajao ispred. Stigla sam do ulaza i kad sam izašla suočila sam se sa Coltonom. Uprkos naočarima, znala sam da me odmerava. Lenj, nakrivljeni osmeh na njegovom licu koji čini da mu se produbi rupica na obrazu je jedino što pokazuje emociju na njegovom licu.

Prokleti bio moj dah koji je zastajao od samog pogleda na njega. Koliko god ga ne želela ovde, ne želim komplikacije koje ima da ponudi kada je u pitanju moj život – brza jebačina koja se posle toga skida s dnevnog reda – vrti mi se u glavi od prizora. I ovaj preokret neće da vodi na dobro.

Stala sam u dovratku, osmeh mi se širio licem uprkos odluci da je on loša vest za mene. Stojimo, gledamo se, što nam oduzima nekoliko trenutaka. Na sebi ima iznošen par farmerica i crnu majicu koja pripija uz njegov mišićavi torzo. Jednostavnost njegovog oblačenja samo doprinosi njegovom razoružavajućem izgledu. Njegova tamna kosa produvana vetrom, divlja i pakleno seksi.

Sve u vezi njega vrišti evo je nevolja. I ja mu stojim na putu kao jelen hipnotisan farovima. Nemoćna da se pomerim i sklonim od svetlosti. Moć volje će još toliko da mi potraje. Opasno sam sjebana.

-

Zdravo, Raylee. – Jednostavna rapavost njegovog glasa dok izgovara moje

ime u glavi mi stvara sliku njegovih usana na mojim. Njegovih ruku na meni. Šalje vrtoglave vibracije kroz mene.

66

Vođena Nagnuh glavu u stranu ka njemu. – Zdravo, Šampione, - rekoh zaštitnički. – Od kad si dodao uhođenje svom repertoaru talenata?

Spustila sam ruke u zadnje džepove farmerica dok sam se naslanjala na dovratak.

Skinuo je naočari, gledajući me svojim smaragdnim očima, i potom ih sklopio i okačio na okovratnik majice. Njihova težina je povukla majicu tako da su nekolike tamne dlake izvirele.

Podigoh pogled s tog prizora na njegove oči.

Zablesnu me brzim osmehom, - Bio bih više nego srećan da ti pokažem svoje talente, srce.

Prevrnuh očima. – Biti ženskaroš nije talenat.

-

Istina, - povukao je reči i klimnuo glavom u znak priznanja, - ali tek treba da

vidiš prave dubine drugih mojih talenata. – Podigao je obrvu, nestašan osmeh mu se pojavio u uglovima usana. – I pošto stalno bežiš, ne mogu da ti pokažem i mi ne možemo razrešiti naš mali problem u vezi tog sastanka koji mi duguješ. – Priđe mi korak bliže, sa nestašnim pogledom koji mu je igrao u očima. Povukla sam se korak nazad u foaje, sumnjičava po pitanju ovog plesa u koji se upuštamo. - Zar nećeš da me pozoveš unutra, Ryles?

-

Ne mislim da je to dobra ideja, Donovane. Bila sam upozorena na tipove kao

što si ti.

Osmehnu mi se, očigledno ga je zabavljalo ono što sam rekla. - Nemaš pojma, promrmljao je, očiju prikovanih za moje i zaštitnički stav u njegovom osmehu me je umarao.

Približio se još korak, zbog čega mi je puls ubrzao.

- Šta želiš? Zašto si ovde? - profrktala sam.

- Zato što želim svoj sastanak sa tobom, - reče naglašavajući svaku reč, - a uvek dobijem ono što želim. - Ruke je stavio na dovratak, naginjući se kroz njega, siluetom zaklanjajući popodnevno sunce. Markantno telo mu je bilo obasjano jarkom svetlošću.

Odmahnula sam glavom na njegovu kuražnost i bezgraničnu uobraženost. - Ne ovog puta, - protivurečila sam mu. Gurnuh vrata da ih zatvorim i okrenuh se na peti nazad u hodnik.

Za manje od otkucaja srca, Colton me uhvati za mišicu, okrenu me, i pritisnu uza dovratak. - Nastavi da mi se opireš, srce. Što si žešća, to me više pališ. - Bilo je opasne zabavljenosti u njegovoj intonaciji koja me je zagrebala i pecnula moja čula.

67

Vođena Sranje! Kako može da učini da te reči zvuče kao zavodljivo obećanje?

Stisnuo je kukove uz moje, držeći me uz čvrstu, nepraštajuću erekciju. Oboje smo disali oštro, i nisam sigurna da li je to zbog fizičkog naprezanja ili blizine naših tela.

Colton pusti moju mišicu i podiže ruke kako bi mi obujmio lice, dok mi je palčevima prelazio preko viličnih kostiju. Intimnost njegovog dodira u sekundi me je naterala da zatvorim oči, da upijem osećaj. Njegove prozračne oči su žarile moje, i mogla sam da osetim njegovu unutrašnju bitku, vilica mu se napinjala dok je razmišljao.

- Koliko god želeo da te opomenem da me se kloniš, Raylee - za tvoje dobro, promrmljao je santimetar od mojih usana, - sve za čim žudim je da te okusim. - Prstom je prešao preko mog vrata, paleći moju kožu. - Proteklo je mnogo od kad sam te probao. Ti. Si. Opojna. - Njegove reči su bile stakato koji je ubrzao rad mog srca.

Oh sve ti jebem! Ako taj komentar nije učinio da požuda preplavi svaki deo moje kože, ništa neće. Čovek može da me zavede samo račima. Privlači me sebi, proverava snagu moje volje, i čini da želim više nego što bih trebala. Udišemo jedno drugo za trenutak dok pokušavam da sklopim reči u glavi. Da povratim makar privid sklada. Samo njegovo prisustvo čini da se moje sinapse ne povezuju.

- Zašto me upozoravaš, - dahćem, u potpunosti imobilisana intenzitetom njegovog pogleda, - kad ćeš svakako uzeti ono što želiš?

Videh kako mu osmeh seva samo sekundu pre no što su se njegove usne našle na mojima, njegove ruke na meni, dokazujući da sam bila u pravu i to kako. Ovaj poljubac nije bio nežan ni u kom slučaju. Mogla sam da osetim njegovu glad, nejgovu vatrenu potrebu dok su nam se zubi svakog časa sudarali. Njegove usne i jezik pomerali su se pomahnitalim tempom o moje dok me je rukom uhvatio za rep i vukao na dole, držeći me u mestu.

Uživala sam u poljupcu koliko i on, sve one obuzdavane frustracije zbog njega eksplodirale su u meni. Uhvaćena sam u uraganu Colton. Uzimam kako uzima i on. Uvijam ruke oko njegovog torzoa, prevlačeći mu ih preko leđa, uživajući u čvrstini njegovih mišića dok se pomera prateći me. Ugrizoh ga za donju usnu, ohrabrena tihim stenjanjem iz dubine njegovog grla. Stisli smo se jedno uz drugo, nezasiti dodira onog drugog - jedina misao koja mi je prolazila kroz glavu bila je da želim još.

68

Vođena Brzinom svetlosti vraćam se u realnost kao anđeo koji izgubi krila kada čuh dečake kako se raduju glasno u dnevnoj sobi zbog nečega vezanog za košarku. Gurnula sam Coltona s obe ruke.

Pokušala sam da udahnem i povratim držanje oslonivši se rukom na zid i pokušavši da se umirim. O čemu do đavola razmišljam? Vaćarim se na dovratku na poslu. Po drugi

put. Šta mi do đavola ovaj lik radi? Kada sam u njegovoj blizini kao da izgubim dodir sa stvarnošću. Ne mogu da radim ovo. Jednostavno ne mogu. Uzdrmana sam. Stvarno uzdrmana. Niko nikada nije tako razmetljivo bludnu reakciju izazvao u meni, i to me plaši.

Colton je stajao preko puta najmirniji što može biti, živahno me posmatrajući. Zašto se osećam kao da sam upravo istrčala maraton a on izgleda kao je nezainteresovani posmatrač? Po njegovom izgledu ne bi se moglo zaključiti da se išta upravo desilo.

Konačno sam mogla da govorim. - U pravu si, - rekla sam žalosno, - zaista bih definitivno trebala da te se klonim. - Pogledala sam ka hodniku i uhvatila blagu grimasu koja mu prelete licem. - Moram da proverim dečake. Možeš se sam ispratiti. - rekoh mu i potom se naglo okrenuh i otiđoh svojim odgovornostima. Mojoj realnosti.

Ušla sam u veliku sobu pokušavajući da nabacim prirodan osmeh na lice, očajnički ne uspevajući. Svi dečaci su bili tamo gde sam ih i ostavila za šta sam zahvalna - drago mi je da niko nije naišao hodnikom da vidi kako im se hraniteljka ponaša kao tinejdžerka puna divljih hormona.

Nešto mi je u perifernom pogledu zapalo za oko. Okrenula sam se da bih videla Coltona gde stoji na ivici hodnika, sa palčevima okačenim o džepove farmerica, ramena opušteno naslonjenog na zid. Lice mu je bilo bezizražajno, ali te oči koje su se prelivale su govorile mnogo više.

Šta sad? Zar ne može jednostavno da me ostavi na miru?

Pogledala sam ga, nadajući se da je moje strahovanje vidljivo u mojim očima. Vidim da je Šejn primetio stranca kako stoji u njegovom domu. Usmerio je svoju pažnju na Coltonoa, odmeravajući ga. Lice mu se namrštilo dok je posmatrao stranca, pokušavajući da se seti odakle mu je poznat.

69

Vođena - Šta želiš? - mrko sam ga pogledala uprkos tome što sam pokušavala da uklonim prezir iz glasa. Poslednje čemu želim da dečaci prisustvuju je sukob. Primetila sam da su Kajl i Riki promolili kao par mungosa kako bi videli preko stola.

Colton pogleda u dečake, nasmeja im se ljubazno iako sam mogla da vidim napetost u njegovim očima. - Rekao sam ti, Raylee, ovde sam da pokupim ono što sam osvojio. otezao je, - Da pokupim ono što je moje. - nasmeja mi se drsko, očekujući moju reakciju, pokušavši da mi ispritiska dugmiće.

- Oprosti?

- Duguješ mi sastanak, Ryls.

Mogu da vidim kako su dečaci usmerili svu svoju pažnju na nas dvoje. Košarkaška utakmica je bila zaboravljena. Šejn se mršti jer je dovoljno star da oseti seksualnu tenziju kad je vidi iako je ne razume u potpunosti.

Colton krenu ka meni namerno okrećući leđa publici, zaklanjajući me iz njihovog vidokruga tako da ne mogu da vide našu interakciju. Zahvalna sam kada zastane i to na pristojnoj udaljenosti od mene.

- Žao mi je, Šampione, - rekoh to slatkorečivo tako da me samo on može čuti. Pakao se još nije zamrzao. Javiću ti kada se to desi.

Načini još jedan korak bliže meni, glas mu je tek malo iznad šapata, - Deluje kao da znaš sve o tome kako biti hladan, Raylee. Zašto ostati frigidna kad znaš da te mogu zagrejati?

Njegove ciljano izgovorene reči su pogodile tačno u moje samopoštovanje. U meni je bes ključao zbog njegove arogancije ali znala sam da moram da se smirim pre nego što napravim scenu na poslu, pred svojom decom.

Odvojila sam pogled od Coltona kad mi nešto što videh preko njegovog ramena privuče pažnju. Pomerila sam se malo u stranu kako bih mogla bolje da vidim šta se dešava.

Obuzdala sam hroptaj dok sam gledala Zandera, koji je držao svoju plišanu igračku čvrsto, krećući se polako od kauče ka nama. Imao je znatiželjan izraz na licu koje je obično bilo ravnodušno dok je prilazio.

Colton se okrenu da vidi na šta sam to odreagovala. Krenu da me nešto pita, i samo sam podigla ruku nasilno mu rekavši da bude tih. Srećom, povinova se tome. Drugi dečaci u 70

Vođena sobi su se svi okrenuli da gledaju, sa izrazom očekivanja na licu jer je ovo prvi put da je Zander sa namerom preuzeo inicijativu da stupi u kontakt sa nekim.

Zander nam priđe, zureći u Coltona, dok su mu se usta blago otvorila i zatvorila nekoliko puta. Oči mu behu kao tanjiri na bledom licu. Kleknula sam kako bih bila u nivou njegovog pogleda. Osetila sam Coltona do sebe kako pokušava da shvati ozbiljnost moje reakcije.

Zander je stao i samo zurio. Plašila sam se da je nešto u vezi sa Coltonovim izgledom ili ono što je nosio bilo okidač za Zanderovu reakciju. Neko negativno sećanje koje ga je nateralo da dođe da sam proveri da li je stvarno. Čekam da počne raspad - vrištanje, borba, i strah da ispuni njegove oči.

- Zandere. U redu je, dušo. - tiho mu rekoh, želeći da probijem kroz njegovu ekstazu, stavljajući mu do znanja da je poznat, utešni glas u blizini. Okrenuh glavu blago ka Coltonu, gledajući ga pravo u oči, - Moraš da odeš sad! - naredih mu, uplašena onoga što Zander vidi u njemu.

Protiv moje volje, Colton koraknu napred i lagano čučnu pored mene. Začuh škripanje njegovih čizama po pločicama kuće koja je bila tiha. Jedan od dečaka mora da je utišao televizor.

- Hej, drugar, - mirno reče, - Šta ima? Jesi dobro?

Zander napravi još korak ka Coltonu i osmejak mu se pojavi na usnama. Oči mi se raširiše. Nije uplašen nego mu se dopada Colton. Brzo pogledah Coltona, uplašena da ću propustiti bilo šta što Zander uradi, i on me pogleda, klimajući glavom potvrdno. Razume da se nešto događa. Nešto važno. Nešto s čim se mora postupati pažljivo i oprezno.

- Zander je l' tako? - čemerne oči se susretoše sa Coltonovim, i potom klimnu glavom, jedva primetno. Udahnula sam duboko, suze su zapretile da će poteći dok sam posmatrala ovaj mali napredak koji se dešavao. - Pa Zandere, da li voliš trke?

Mogu da čujem dečake u sobi kako počinju uzbuđeno da mrmljaju kad su shvatili ko stoji u njihovoj kući pred njima. Dečaci postadoše glasniji dok nisu primetili kako intenzivno zurim u njih, i postali su tihi.

Colton ispruži ruku ka Zanderu, - Drago mi je da smo se upoznali, Zandere. Moje ime je Colton.

71

Vođena Po drugi put u tri dana, ostala sam bez teksta. U glavi mi je bio kovitlac od pogleda na malog Zandera kako lagano ispruža ruku i smešta je u dlan čoveka koji stoji do mene kako bi se rukovao.

Gledam prve korake ovog malog dečaka koji se oslobađa poražavajućeg stiska nasilne traume. Njegovo prvo iniciranje fizičkog kontakta sa nekim u tri meseca.

Colton drži Zanderovu malu ruku u svojoj, rukujući se lagano. Kada završe sa pozdravljanjem, Zander drži ruku i dalje u Coltonovoj a da ništa ne ukazuje na to da želi da je pomeri. Colton to prihvata i samo drži malenu ruku, sa blagim osmehom na licu.

Suze u očima me peku od toga koliko ih obuzdavam. Želim da skočim i vičem od oduševljenja zbog ovog napretka. Želim da zgrabim Zandera i zagrlim ga i kažem mu koliko sam ponosna na njega. Ne činim ništa od toga jer je snaga ovog trenutka jača od bilo čega pa i kad se sve spoji.

- Da ti kažem nešto, Zandere, ako se Raylee ovde prisutna složi da izađe na sastanak sa mnom koji pokušava da eskivira, - Colton nije prekidao da gleda dečaka pravo u oči, - onda ću te povesti sa sobom kao ličnog gosta na stazu sledeći put kad budemo išli na test vožnju. Kako ti se to čini?

Jedva primetni osmeh titrao je na Zenderovim usnama, oči mu zasijaše po prvi put, dok je klimao glavom za da.

Držala sam ruku stisnutu na srcu jer je sreća koja je jurcala kroz mene već bolela.

Konačno! I sve zato što me je Colton pratio u kuću. Sve zato što me nije poslušao. Sve zato što koristi jedno od moje dece kako bi me ucenio da izađem sa njim. Mogla bih ga poljubiti ovog trena! Dobro, pretpostavljam da sam to već učinila, ali mogla bih ponovo. U ovom trenutku, uradiću bilo šta što me Colton pita da uradim samo kako bih videla osmeh na Zanderovom licu ponovo.

Colton stisnu Zenderovu ruku i još jednom je protrese. - Onda smo se dogovorili, ortak. - Pusti mu ruku i nagnu se bliže, - Obećavam, - prošaputa.

Zenderove usne se iskriviše u osmeh. Pojaviše se rupice na njegovim obrazima.

Rupice koje nisam ni znala da postoje zato što nikada nisam videla njegov osmeh. Polako je povukao ruku iz Coltonove, ali nastavio je da ga posmatra sa isčekivanje, kao da pita kada će se to desiti. Colton pogleda u mene tražeći pomoć, i ja uskočih.

72

Vođena - Zendere, dušo? - On skinu pogled sa Coltona i pogleda me. - Colton i ja ćemo otići i sesti u kuhinju da isplaniramo vreme, da li bi želeo da nam se pridružiš ili bi želeo da dovršiš sa gledanjem košarkaške utakmice sa drugim momcima? - upitah ga nežno, milujući ga glasom kao što bih i povređenu životinju.

Zenderove oči preleteše napred nazad po nama pre no što ga Colton prekinu, - Hej, druže, ostaću ovde u kuhinji nekoliko trenutaka sa Raylee. Možeš li da odeš da odgledaš utakmicu za mene i da mi kažeš šta sam propustio kad završimo?

Zander blago klimnu glavom, pogleda i dalje prikovanog za Coltona kao da ispituje da li je iskren ili nije. Mora da mu je poverovao jer je stegao svog pilišanog psića još jače i krenuo nazad ka kauču. Šejnove oči su se susrele s mojim, dok mu je lice bilo bledo od neverice pre no što je uzeo daljinski i pojačao televizor.

Ustala sam sa poda, primećujući da su svi dečaci sem Zandera još uvek fokusirani na Coltona jer ne dešava se baš svaki dan da im je poznata ličnost u kući. Colton primeti radoznale poglede na sebi i osmehnu im se od srca. – Ne brinite, - reče im odmahujući glavom razumevši njihove zapanjene poglede, - možete svi takođe i vi poći kad budem vodio Zandera na stazu.

Kakofonija povika oduševljenja uzbuđenih dečaka je odzvanjala. – U redu, u redu, umirivala sam ih. – Momci dobili ste šta ste želeli, molim vas okrenite se i obratite pažnju na utakmicu kako bi smo Colton i ja mogli da porazgovaramo o nekim stvarima.

Poslušali su uz nekoliko tajnih pogleda u našem pravcu dok smo se kretali ka barskim stolicama u kuhinji. Ponudila sam Coltona da sedne, i prošla sam oko šanka kako bih mogla da ga pogledam u lice. Primetila sam da nas Šejn i dalje posmatra, sa zaštitničkim izrazom lica, pitajući se zašto me je Colton uznemirio.

Mnoštvo je emocija koje je Colton učinio da osetim u roku od nedelju dana koliko sam ga poznavala, ali zahvalnost koju imam za njega u ovom trenutku ih je nadmašila sve.

Pogledala sam ga i srela se sa njegovim očima, neuspešno pokušavajući da sprečim suze da mi navru.

-

Hvala ti. – Prošaputala sam. To su samo dve reči, ali izgled njegovog lica mi

je rekao da razume koliko je toga iza njih.

73

Vođena Klimnuo je glavom, - To je najmanje što mogu da uradim, - glas mu je bio rapav kad je odgovorio. – Svi imamo svoje priče. – Ponudi to kao svoj način razumevanja značaja onoga što se desilo pre no što je pogledao u svoje skupljenje šake, više samom sebi nego meni.

-

Uradio si to kako treba, - rekoh i dalje preplavljena emocijama zbog situacije.

Pogledala sam u Zandera i nasmejala se. On je to uradio. On je to zaista uradio danas.

Napravio je korak iz magle. I od jednom osećala sam se ispunjenom nadom. Osećala sam se plahovito od mogućnosti.

-

Coltone! - trgnula sam ga iz misli. Podigao je glavu, zbunjen mojom naglošću

pri dozivanju njegovog imena. Znala sam da ću se kajati zbog ovoga kasnije, ali odlučila sam da poslušam instinkt. Odlučila sam da budem impulsivna i delam u trenutku. Završavam za deset minuta, - kažem i on me gleda kao da ne prati sled mojih misli, pa nastavljam, - dugujem ti sastanak, pa onda hajdemo na sastanak.

Odmahuje glavom kao da pokušava da se uveri da sam izgovorila reči koje je čuo. – Oh - u redu, - muca, i oduševljava me činjenica da sam ga iznenadila. Ustaje, uglovi usana mu se kirve. - Nemam nikakve rezervacije ili- Koga briga? - mlatim rukama, - nisam skupa za održavanje. Jednostavnost se ceni.

Biće u redu i burger ili bilo šta stvarno. - Gledam kako mu se oči šire u neverici. - Uostalom, platio si dovoljno za sastanak, kome treba da da još novca za hranu koju ćemo jesti uopšte?

Zuri u mene na trenutak, i osećam da pokušava da shvati jesam li ozbiljna ili ne. Dok ga samo gledam tako kao da je glup, on nastavlja. - Ti si neverovatna. Znaš to je l' tako? Te njegove jednostavne reči stižu pravo do mog srca zbog neverice u njegovom glasu koja mi govori da je iskren.

Dobacim mu osmeh preko ramena dok krećem do svoje sobe da pokupim stvari i osvežim se na brzinu. - Odmah se vraćam.

Vraćam se i zatičem Majka kako zuri preplašeno, rukujući se sa Coltonom u kuhinji.

Colton se okreće kad me čuje, - Spremna? - pita me.

Podižem prst pokazujući mu sekundu. - Odlazim, - javljam se dečacima dok se podižu sa svojih mesta i dolaze da me zagrle. Mislim da me je Coltonovo prisustvo i moje

74

Vođena poznanstvo sa njim od jednom podiglo do statusa rok zvezde kod njih jer me grle poprilično snažno.

Dok se grlim sa njima, primećujem da je Colton otišao do kauča i čučnuo ispred Zandera. Rekao mu je nešto ali nisam sigurna šta.

75

Vođena POGLAVLJE 8

Dok smo Colton i ja izlazili iz kuće, obuzeo me je čudan osećaj smirenosti. Mislim da je ovo najbolji pristup za sastanak sa Coltonom. Neočekivano, uhvatila sam ga kada je spustio gard tako da ne može ništa posebno da isplanira. Neko opsežno planiranje moglo bi se izjednačiti sa preteranim popuštanjem i zavođenjem sa predumišljajem. Ove dve stvari mi definitivno ne trebaju. Dovoljno mu je teško odoleti i ovako.

- Ićićemo mojim kolima, - kaže stavljajući mi ruku na leđa, toplina njegovog dlana je utešna, dok me vodi ka uglačanom, karbon crnom kabrioletu koji je bio parkiran na ivičnjaku.

Aston Martin je prelep i deluje kao da se o njemu brižljivo vodi računa. Deluje kao da stvarno može da leti i samo za jedan kratak trenutak, zamišljam kako sedim za njegovim volanom, stiskajući papučicu do daske, i ostavljajući sve svoje dugove iza sebe.

- Lepa kola, - udelih mu kompliment, iako sam se trudila da ne pokažem previše interesovanja. Sigurna sam da je navikao na žene koje mu se ulaguju deleći komplimente na račun njegovog izgleda i njegovim kola. Ne i ja. Neka igre počnu, mislim.

- Hvala. - Otvara suvozačeva vrata za mene, i spuštam se na crnu kožu, diveći se ručno izrađenom enterijeru i kompletnom obilju. - Mislio sam da je predivan dan da se vozam sa spuštenim krovom, - reče obilazeći kola i sedajući do mene. - Samo nisam shvatio da ću te izvoditi u njima, takođe. Dodatni bonus! - priznaje, dajući mi osmeh od uha do uha dok je stavljao naočari.

Ne mogu a da mu ne uzvratim osmeh jer je njegov zarazan. - Šta se desilo sa dobrim starim kamionetima? - pitam dok se naginje, otvara pretinac ispred mene, očešavši ruku preko moje butine i smejući se glasno na moj komentar. Njegov dodir je naelektrisan, pa i kad je slučajan. Izvlači nošeni, buđavi bejzbol kačket sa amblemom "Fajerstona" na šiltu i stavlja ga na glavu, njegova tamna kosa kovrdža se ispod kačketa na potiljku. Spušta šilt toliko nisko da mu dotiče naočari.

Pretpostavljam da mu je ovo "inkognito" izgled, ali sve o čemu mogu da razmišljam je to da je pakleno seksi. Sav zapaljiv, loš momak sa ivice upakovan u to balavljenja vredno telo. Ozbiljno sam sjebana ako i pomislim da će me moja moć volje sprečiti da mu odbijem i jedan zahtev. Stisnu mi na brzinu butinu pre no što je stisnuo dugme na kontrolnoj tabli.

76

Vođena - Ne brini, imam takođe i kamionet, - nasmejao se pre no što je auto zabrujao, vibriranje motora odjeknu mojim telom šaljući uzbuđenje kroz mene. - Drži se. - kaže dok zuji kroz komšiluk, sa izrazom uzbuđenog dečaka na licu.

Dečaci i njihove igračke, pomislih dok ga gledam iza mojih avijatorki. Ne bih trebala da budem iznenađena njegovom veštinom manevrisanja autom jer tako zarađuje za život, ali jesam. Ne bih trebala da budem ni napaljena njegovom potpunom stručnošću, dok vijuga glatko kroz saobraćaj, kola ubrzavaju, ali shvatam da imam potrebu da ga dodirnem. Da se povežem sa njim uprkos tome što znam da je to opasna linija za mene da je pređem.

Rika motora je dovoljno glasna i pomešana sa udarima vetra; priča nije izvodljiva opcija. Sedim zavaljena, uživajući u osećaju slobode dok mi vetar igra kroz kosu i sunce mi greje kožu. Zabacujem glavu i prepuštam se porivu da podignem ruke preko glave dok se uključujemo na Interstejt 10 ka zapadu.

Pogledah u njega i videh kako me gleda, sa znatiželjnim izrazom na licu. Suptilno odmahuje glavom, osmejah mu igra na usnama pre no što vrati pogled na put. Momenat potom, pritiska dugme i muzika oživljava u kolima, okružujući nas brzim tempom pesme.

Pesma se završava i sledeća počinje. Zabacujem glavu, smejući se glasno pesmi. To je jedna od onih pop pesmica što ulaze u uši koju sam čula sa Šejnovog radija dovoljan broj puta. Ispod oka primećujem da me Colton gleda upitno, pa uprkos svom prosečnom glasu, zapevah horski, nadajući se da će čuti reči.

- Činiš da se osećam tako dobro, iako je to toliko pogrešno. Želim na glas da vrištim, dečko upravo sam se ugrizla za jezik, - podižem ponovo ruke iznad glave, prepuštajući se u potpunosti, uživajući u osećaju da govorim Coltonu šta osećam u vezi njega a da mu ne govorim to. Ovo tako ne liči na mene - da pevam glasno, da se prepuštam - ali nešto u tome što sam sa njim, što sedim pored njega u njegovim blještavim sportskim kolima, je spustilo moje obuzdavanje. Dok smo izlazili sa autoputa, završih stih sa uživanjem, - Osećaj je toliko dobar, ali ti si loš za mene! - Colton ču reči i nasmeja se opušteno na njih.

Nastavila sam da pevam pesmu, sa manje oduševljenja s obzirom da je motor kola preo tiše sada kada smo bili na Fort Stritu. Mogu da vidim kako Colton pretražuje ulicu u potrazi za slobodnim parking mestom i moja radoznalost je povećana zato što nismo pričali o tome gde ćemo da idemo. Koči naglo i parkira kola sa velikom preciznošću duž ivičnjaka.

Pogledah unaokolo pokušavši da shvatim gde smo mi dok on pritiska dugme na uglačanoj kontrolnoj tabli i seksi predenje motora nestade. - Je li ti u redu da sediš mirno 77

Vođena samo sekundu? - pita me, zabljeskujući me najiskrenijim osmehom koji utiče na mene više nego što želim da priznam.

- Naravno, - odgovaram, i znam da u ovom trenutku govorim da nečem mnogo većem od pukog strpljivog sedenja u kolima. Isterujem strah iz glave i zavetujem se da ću prihvatiti ideju da osećam ponovo. Da želim da osećam ponovo. Pomerih pogled s njegovih očiju, na njegove usne, pa ponovo pogledah u njegove oči, dok su mi pohotne misli prolazile kroz glavu. Osmeh mu postade još širi kad primeti moju produbljenu pažnju.

- Odmah se vraćam! - reče pre no što graciozno izađe iz kola i uspravljajući se namerno tako da mi priušti neverovatan pogled na njegovu zadnjicu u uskim farmericama.

Ugrizla sam se za usnu kako bih potisla razločite potrebe koje su mi proletale telom.

Pogledao je preko ramena i nasmejao mi se, znajući jako dobro kako će njegovi potezi uticati. - Hej, Ryls?

- Da, Šampione?

- Rekao sam ti da nećeš moći da mi odoliš. - Počasti me razoružavajućim osmehom pre no što je skočio na ivičnjak i razdragano otišao niz ulicu, dugim nogama gutajući trotoar, a da se nije ni osvrnuo.

Ne mogu da se ne nasmejem dok ga gledam kako odlazi. Čovek je zanosan u svakom pogledu i otelotvorenje seksipila. Od tog dečačkog osmeha koji me razoružava u sekundi do tog seksi šepurenja koje govori da tačno zna kuda ide i koje su mu namere.

Isijava muževnost, budi požudu, i upravlja pažnjom sve sa jednim pogledom svojih očaravajućih očiju. Oštar je i nemaran i želite da se upustite u tu vožnju nadajući se da ćete dobiti naznaku njegove nežne strane koja tu i tamo izbija. Loš momak sa trunčicom ranjivosti koji vas ostavlja bez daha i krade vam srce.

Trgnem se iz misli da bih se divila pogledu na Coltonova široka ramena i seksi šepurenje dok klizi pločnikom. Još više nabija svoju bejzbol kapu pre no što se mimoiđe sa dvema ženama. Obe okrenuše glave dok je prolazio i dive mu se pre no što se okrenu jedna ka drugoj kikoćući se, i jedna usnama oblikova, "Vau!" drugoj.

Znam kako se osećaju pomnoženo sa hiljadu. Gledam kako Colton staje i nestaje u ulazu. S mog mesta u kolima, ne mogu da vidim znak iznad ulaza na trošnoj fasadi.

Potrošila sam vreme diveći se uglačanom unutrašnjosti vozila i gledajući razne ljude koji su prolazili i zurili u kola. Zvonjava Coltonovg mobilnog koji je bio na kontrolnoj tabli me je isprepadala. Pogledala sam i videla ime “Tawny” kako igra na displeju. Kroz mene je 78

Vođena sevnuo plamičak iritacije na žensko ime na njegovom teleofnu pre no što me je savladala neočekivana ljubomora. Naravno da su ga žene zvale, govorim sebi.

Verovatno svo vreme.

-

Spremni smo, - reče Colton trgnuvši me dok je stavljao papirnu kesu sa

namirnicama iza mene. Obišao je kola i skliznuo u sedište. Dok je vezivao pojas, primetio je da mu na displeju blješti poruka sa propuštenim pozivom i skamenio se. Preko lica mu se pojavio ogroman upitnik kad je video ko ga je zvao, i prekorila sam sebe samo zato što sam se nadala da će se namrštiti kad vidi.

Devojka može da se nada.

Za nekoliko trenutaka bili smo na putu i kretali se ka autoputu Pacifičke obale. Divim se prizoru talasa koji zapljuskuju obalu sa suncem koje se u pozadini lagano spušta ka horizontu pre no što sam shvatila da i sami postajemo deo pogleda.

Colton se zaustavi na mestu na obliženjem parkingu. Iznenađena sam što je tamo tek nekoliko ljudi uzevši u obzir da je vreme bilo neobično toplo za ovo doba godine. – Tu smo, - reče, pritiskajući dugme koje je podiglo krov pre no što je ugasio auto. Pogledala sam ga, sa iznenađenjem na licu; nadala sam se nekom ne romantičnom “sastanku” a on mi je dao omiljeno mesto na planeti zemlji. Skoro praznu plažu pred zalazak. Jednostavno ne igra fer, ali onda opet, ne poznaje me dovoljno dobro da bi znao šta volim tako da sam ovo pripisala sreći koja je bila na njegovoj strani.

Dohvatio je kesu koja je bila iza mene i izašao iz kola. Potom je uzeo ćebe iz prtljažnika pre no što je došao do moje strane. Otvorio mi je vrata sa razigranošću dok je posezao za mojom rukom kako bi mi pomogao da izađem iz kola.

-

Dođi, - zahteva dok me povlači za ruku, hiljade osećaja me je zavelo dok me

je povlačio ka pesku i talasima. Blago mi se vrti u glavi zbog činjenice da nastavlja da me drži za ruku iako ga pratim. Gruba zadebljanja na njegovim dlanovima na mojoj glatkoj koži prijaju. Skoro kao da su štipanje ne bih li se uverila da ne sanjam.

Prošetali smo po plaži pored gomile peškira i odeće koja pretpostavljam pripada dvojici surfera koji su u vodi. Šetamo u tišni, oboje uživajući u okruženju dok pokušavam da shvatim šta da kažem. Zašto sam od jednom nervozna zbog Coltonove snage? Zbog njegove blizine?

Kad smo bili na od prilike deset koraka od mokrog peska, Colton konačno progovori.

– Šta kažeš baš ovde?

79

Vođena -

Naravno, iako bih ponela kupaći kostim da sam znala da dolazimo na plažu, -

odgovorih brzopleto, jer je moja nervoza vodila ka glupim šalama kao i obično. Da sam mogla da prevrnem očima na samu sebe u ovom trenutku, bih.

Osetivši gubitak hrabrosti i da su mi živci sad već kao strune zato što smo ostali zaista sami, samo on i ja, Colton me pecnu, - Ko je rekao išta o kupaćim? Ja sam za to da se kupam go.

Ukočila sam se na ovaj komentar, širom razrogačenih očiju, i progutah knedllu glasno. Čudno ta ideja o skidanju do gole kože sa ovim nemilosrdno zgodnim čovekom me je unervozila uprkos činjenici da su njegove ruke već bile na meni.

Njegovo savršenstvo pored moje običnosti.

Colton je posegao slobodnom rukom i stavio mi prst ispod brade, podižući mi glavu tako da mogu da ga pogledam u njegove nežne oči, - Opusti se, Raylee. Neću te živu pojesti. Rekla si da želiš opušteno, pa ti dajem opušteno. Mislio sam da možemo da iskoristimo ovo neobično toplo vreme, - reče puštajući mi bradu i dodajući mi braon kesu tako da može da stavi ogromno Pendeltonovo ćebe na pesak.- Uostalom, kada te budem skinuo, to će biti negde gde je mnogo više privatnosti tako da mogu da uživam u svakoj laganoj i pomamljenoj sekundi. Tako da mogu da idem polako i pokažem ti za šta je to tvoje seksi telo stvoreno. – Pogleda, dok mu je želja sevala iz očiju a usta razvlačila u široki osmeh.

Uzdahnula sam i odmahnula glavom, nesigurna u sebe, u moju reakciju na njega, i to kako bih trebala da nastavim. Može da me zavede samo rečima. To definitivno nije dobar znak, jer ako nastavi ovako predaću mu svoje gaćice za jako kratko vreme.

Provrpoljila sam se zbog intenziteta njegovog polgleda i pravca u kom su moje misli krenule. – Sedi, Raylee. Obećavam, ne ujedam, - osmehnuo se.

-

To ćemo videti, - zaroptala sam s podsmehom, ali sam se povinovala i sela

na ćebe, odvlačeći sebi pažnju od nervoze raskopčavajući čizmice. Skinula sam čarape, oslobodila stopala, promrdala prstima, koji su bili nalakirani vatra crvenom bojom, po pesku.

Povukla sam kolena, i omotala ruke oko njih, približivši ih grudima. – Prelepo je ovde. Tako mi je drago što su nas oblaci obišli danas.

-

Mmmm-hmm, - promrmljao je dok je posezao za braon kesom sa Fort Strita.

– Jesi li gladna? – upita izvlačeći dva u beli papir za pakovanje upakovana paketa, praćenim sa veknom fransuskog hleba, flašom vina, i dve papirne čaše. – Voila, - reče. – Veoma 80

Vođena sofisticirana večera od salame, provolone sira, francuskog hleba, i nešto vina. – Uglovi usana mu se podigoše blago kao da me testira. Kao da proverava da vidi da li sam stvarno u redu sa opuštenom, neuštogljenom večerom kao što je ova u zemlji Holiwoodskog sjaja, glamura, i preterivanja.

Gledala sam ga oprezno, zato što mi se ne dopadaju igrarije niti da budem testirana, ali sam pretpostavila da je neko kao što je on oprezan kada su drugi ljudi u pitanju. A onda opet, on je onaj koji je preklinjao za sastanak sa mnom, iako i dalje nisam sigurna zašto. – Pa, nije Ric, - rekoh suvo, prevrćući očima, - ali moraće da odradi, - frknula sam.

Nasmejao se glasno, dok je izvlačio pampur iz vina, sipao ga u papirne čaše, i dodao mi jednu. – Za jednostavnost! – nazdravio je razdragano.

-

Za jednostavnost, - složih se, kucnuvši o njegovu čašu i uzevši gutljaj slatkog,

ukusnog vina. – Vau, devojka bi se mogla navići na ovo, - priznah. Kad me je pogledao sa sumnjom, nastavila sam, - Šta bih više mogla da tražim? Sunce, pesak, hranu – -

Zgodnog pratioca? – našali se dok je odlamao komad hleba, na koji je stavio

provalone i tanko sečenu salamu, i dodao mi je na papirnoj salveti. Prihvatih sa zahvalnošću, jer mi je stomak krčao. Zaboravila sam koliko sam gladna.

-

Hvala ti, – rekoh mu, dok sam uzimala hranu. – Za hranu, za donaciju, za

Zendera... – -

Kakva je tu priča?

Prenela sam mu priču ukratko, njegovo lice je ostalo ravnodušno na detalje. – I danas, sa tobom, je bio prvi put da je sa nekim namerno stupio u kontakt, i zato hvala ti.

Zahvalnija sam nego što ćeš ikada znati, - zaključih, gledajući dole snebljivo, dok se crvenilo širilo mojim obrazima jer mi je od jednom postalo neprijatno zbog njegove direktne i nepodeljene pažnje. Uzeh zalogaj napravljenog sendviča, i zastenjah sa zahvalnošću na mešavinu ukusa svežeg hleba i delikatesa. – Ovo je zaista dobro!

Klimnuo je glavom složivši se sa mnom. – Idem u tu delikatesnu radnju oduvek.

Definitivno je bolje i više po mom ukusu od kavijara, - slegnuo je ramenima ne izvinjavajući se. – Pa zašto Korporativna Briga? – upita, a usne mu se blago razdvojiše dok me je gledao kako proždirem hranu.

-

Iz mnogo razloga, - priznadoh, završavajući zalogaj. – Mogućnost da napraviš

razliku, šansa da budeš prisutan kad dođe do nekog poboljšanja kao što je Zanderov danas, ili osećanje koje dobijem kada učinim da ostavljeno dete oseti da opet nekome znači... – 81

Vođena uzdahnula sam, nemajući dovoljno reči da objasnim osećanja. – Toliko je stvari da ne znam ni odakle bih počela sa objašnjavanjem.

-

Veoma si strastvena u vezi toga. Divim ti se. – glas mu je bio ozbiljan i iskren.

-

Hvala ti, - odgovorih, uzimajući još jedan gutljaj vina, susrevši se s njegovim

očima. – Bio si poprilično impresivan i sam danas. Skoro kao da si znao šta da radiš iako sam ti rekla da odeš, - priznala sam smeteno. – Bio si dobar sa Zanderom.

-

Nah, - poricao je uzimajući još jedno parče sira, pa ga umota u hleb. – Nisam

toliko dobar sa decom uopšte. Zato ih nikada neću imati. – njegova izjava je bila odlučna i izraz lica bez emocije.

Vratih se nazad na njegov komentar. – To je poprilično smela izjava od nekog toliko mladog. Sigurna sam da ćeš u nekom momentu promeniti mišljenje. – Odgovorila sam, sužavajući oči dok sam gledala u njega, želeći da i dalje imam opciju da napravim ovakav izbor.

-

Apsolutno ne, - izjavio je bezosećajno pre no što je skrenuo pogled s mojih

očiju po prvi put od kad smo se sreli. Mogu da osetim njegovu nelagodu vezanu za ovu temu. Čudno za jednog toliko samopouzdanog i samouverenog čoveka u svim sferama života. Gledao je ka uzburkanom okeanu i bio tih nekoliko trenutaka, dok mu je nečitljiv izgled bio na licu.

Mislila sam da će moja ispitivačka izjava ostati bez odgovora, dok nije prekinuo tišinu. – Ne stvarno, - reče sa nečim što mi je delovalo kao rezignirana tuga u glasu. – Siguran sam da ti to prolaziš svaki dan iz prve ruke, Raylee. Ljudi koriste decu kao pijune u ovom svetu. Previše žena pokušava da zarobi čoveka sa njima i onda mrzi dete kada muškarac ode. Ljudi se brinu o toj deci samo da bi dobili mesečno izdržavanje od države. I to ide tako u nedogled, - slegnu nonšalantno ramenima, protivurečeći koliko je pogođen istinom skrivenom iza njegovih reči. – To se dešava svaki dan. Deca bivaju sjebana i napuštena zato što njihove majke prave sebične izbore. Nikada ne bih stavio dete u taj položaj, - odmahnuo je glavu saosećajno, i dalje odbijajući da me pogleda, njegov pogled je pratio surfera koji je jahao talase. – Bez obzira, ja bih ih sjebao verovatno onoliko koliko sam i ja bio kao klinac. – Udahnuo je duboko sa tom poslednjom izjavom i skinuo kapu jednom rukom dok je drugom prošao kroz kosu s onim što bih ja protumačila kao uznemirenost.

-

Kako to misliš? Ne razumem, - oklevala sam dok sam postavljala pitanja bez

razmišljanja. Ovaj razgovor je neočekivano postao težak jako brzo.

82

Vođena Iznerviranost mu je bljesnula na licu samo trenutak pre nego što sam videla kako je znalački obuzdava. – Moja prošlost je osnovno javno znanje, - reče, moje nabrane obrve su odavale moju zbunjenost. – Slava tera ljude da iskopavaju ružne istine.

-

Izvini, - rekoh podigavši obrve, - nemam naviku da istražujem osobe sa

kojima izlazim na sastanak. – Sakrih nelagodu koju sam osetila zbog ovog razgovora sa sarkazmom u glasu.

Njegove koncentrisane zelene oči bile su prikovane za moje, mišići su mu igrali na zgrčenoj vilici. – Stvarno bi trebala, Raylee, - njegov nepokolebljiv glas je bio opominjuć. – Jednostavno nikad ne znaš ko je opasan. Ko će te povrediti kada se najmanje nadaš.

Zbunjena sam njegovim naglim komentarom. Da li me to upozorava u vezi sebe?

Upozorava me kako bi me udaljio od sebe? Zbunjena sam. Slediti me a onda me odgurnuti?

Ovo je drugi put danas da je izjavio tako nešto. Šta bih trebala da uradim sa tim?

I šta je do đavola sa tim njegovim komentarima o tome kako je bio u haosu kao klinac? Njegovi roditelji su praktično Holiwoodsko plemstvo. Pokušava li da mi kaže da su mu učinili nešto? Ona koja želi da ispravi nepravdu na ovom svetu u meni želi da istraži ali mogu da primetim koliko je to nedobrodošlo po njegovoj reakciji.

Pažljivo sam ga pogledala, i videh da mu je pražnja ponovo usredsređena na surfera.

U ovom trenutku mogu da vidim slike kakvim su ga mediji obeležili. Mračan i zamišljen, po malo grub sa tamnim čekinjama na njegovoj vilici, i intenzitet u njegovim očima koji te tera da se osećaš kao da je nepristupačan.

Nepredvidiv. Široka ramena i seksi šepurenje. Loš momak koji je previše zgodan za njegovo sopstveno dobro sa previše nemarnosti. Buntovnik zbog kog žene padaju u nesvest i i kunu se da bi ga mogle pripitomiti – kada bi imale priliku.

A on sedi ovde. Sa mnom. To toliko utiče na mozak, da mi je još uvek nejasno kako se sve ovo desilo i zašto se desilo meni.

Pročistih grlo, pokušavajući da rasteram neprijatnost koja se nadvila nad našim piknikom. - Pa, šta je s Lejkersima? – rekoh bezlično.

Zabacio je glavu unazad i glasno se nasmejao pre no što se okrenuo ka meni. Svi tragovi Zamišljenog Coltona bili su zamenjeni Opuštenim Coltonom čije su oči bile prepune radosti i ogromnog osmeha. – Malo teško?

83

Vođena Klimnula sam, skupljajući usne, dok sam uzimala još jedan komad sira. Vreme je da promenimo temu. – Znam da je neoriginalno pitanje, ali šta te je privuklo trkama? Mislim zašto se baciti na vožnju po stazi pri brzini od skoro 300 kilometara na sat zarad zabave?

Otpio je iz svoje čaše. – Mojim roditeljima je trebao način da kanališu moje mladalačko buntovništvo. Zašto mi onda ne bi dali svu sigurnosnu opremu i podržali me u tome nego mi dozvolili da da se trkam na ulici i ubijem sebe ili nekog drugog. Srećom po mene, imali su sredstva kojim bi mi mogli sve to omogućiti.

-

To znači da si počeo kao tinejdžer?

-

Sa osamnaest. – nasmejao se, prisećajući se.

-

Šta je toliko smešno?

-

Dobio sam kaznu za nepažljivu vožnju. Prekoračio sam brzinu... u stvari bio

sam van kontrole... trkao sam se sa nekom početničkom propalicom. – Pogledao me je da vidi hoću li imati ikakvu rekaciju. Pogledala sam ga i podigla obrve na trenutak. – Bio sam pošteđen slanja u zatvor za maloletnike zbog očevog prezimena. Čoveče, kako je popizdeo.

Sledeći dan je mislio da me nauči lekciju. Izbacio me na stazu s jednim od vozača kaskadera koje je poznavao. Mislio je da će me lik provozati po stazi velikom brzinom i da će me to isprepadati.

-

Očigledno nije uspelo, - rekoh suvo.

-

Ne. Malo me je uplašio, ali posle sam ga pitao da li može da mi pokaže neke

od kaskaderskih fazona. – Slegao je ramenima, poluosmeh mu je igrao na usnama dok je gledao u vodu. – Konačno se složio, dozvolio mi da vozim njegova kola po stazi nekoliko puta. Iz nekog razloga jedan od njegovih prijatelja je došao sa njim na stazu taj dan. Tom liku ime je bilo Beckett. Radio je za lokalnu trkačku ekipu koja je upravo bila izgubila vozača.

Pitao je da li sam ikada razmišljao o trkama. Smejao sam mu se. Pre svega, bio je mojih godina i kako je onda mogao biti deo trkačkog tima, a drugo, kako je mogao samo da vidi kako sam odvozao nekoliko krugova i da zna da znam da vozim? Kada sam ga pitao, rekao je da je mislio da mogu da se izborim sa kolima poprilično dobro, i da li bih želeo da se vratim sledeći dan da popričamo još malo o tome.

-

A pričali smo o tome šta znači biti na pravom mestu u pravo vreme. –

promrmljala sam, srećna što sam saznala nešto o njemu što nisam mogla da pročitam da sam tražila na internetu.

84

Vođena -

Ti si meni govorila, - odmahnu glavom. – Sastao sam se sa njim. Provozao

kola na stazi, odvozao poprilično dobro i ostao sa tim momcima. Pitali su me da vozim sledeću trku. Bio sam pristojan u vožnji pa sam nastavio to da radim. Bio sam zapažen.

Ostajao sam van nevolja, - nasmeja mi se obešenjački, podižući obrve, - veći deo vremena.

-

I posle toliko vremena, još uvek uživaš?

-

Dobar sam u tome, - reče.

-

Nisam te to pitala.

Žvakao je hranu, pažljivo izbegavajući moje pitanje. – Da, pretpostavljam. Ne postoji ni jedno osećanje slično tom. Deo sam tima, a opet sam sasvim sam tamo. Nemam nikoga na koga bih se mogao osloniti, kriviti ga, sem sebe ako nešto krene naopako. – Mogu da osetim strast u njegovom glasu. Poštovanje koje još uvek ima prema svom sportu. – Na stazi, mogu da pobegnem paparacima, grupikama... mojim demonima. Jedini strah koji imam je onaj koji sam stvorio za sebe samoga, koji mogu kontrolisati okretanjem volana ili stiskanjem papučice... nikakav nametnut od strane nekog drugog.

Uplašen izgled na njegovom licu mi govori da mi je dao i više nego što je očekivao u jednom odgovoru. Da je iznenađen svojom neočekivanom iskrenošću sa mnom. Rasterala sam njegovu nelagodu zbog osećaja ranjivosti stavljajući ruke iza sebe i podižući lice ka nebu. – Toliko je lepo ovde. – Rekoh udišući svež vazduh i ukopavajući prste u pesak.

-

Još vina? – pita me dok se pomera ne bi li mi seo bliže. Očešavši se o moje

golo rame ostavio je moja čula da trepere.

Gunđala sam s odobravanjem dok su se zvona upozorenja uključivala u mojoj glavi.

Znam da treba da stvorim distancu sa njim, ali toliko je prokleto privlačan. Neodoljiv. Ništa

što bih očekivala a opet sve što sam priželjkivala. Znam moram da razbistrim glavu jer mi pomućuje preciznost.

-

Pa je l’ ovo ono što si zamišljao, Šampione, kada si potrošio sav onaj novac

na sastanak sa mnom? – okrenula sam glavu i našla se licem u lice sa njim; kosa u haosu, pune usne, oči sijaju. Zadržala sam dah, smrzla se za trenutak jer sve što je trebalo da uradim jeste da se nagnem i osetila bih njegove usne na svojima ponovo. Da osetim njegovu pohotnu glad kao što sam je osetila i ranije na tremu.

Osmehnu mi se. – Ne uistinu, - priznao je, ali mogla sam da osetim kako naša blizina utiče i na njega jer mu na vratu videla kako mu puls ubrzava. Njegova Adamova jabučica je poskočila kad je progutao pljuvačku. Vratih oči na njegove, dok su neizgovorene reči plutale 85

Vođena između nas. – Zaista imaš najneuobičajenije veličanstvene oči, - reče mi, reči su mu bile šapat.

Nije da nisam čula ranije o svojim jedinstvenim, ljubičastim očima, ali iz nekog razloga, čuti to od njega učinilo je da me požuda prožme. Zvona upozorenja opet se začuše u mojoj glavi.

-

Raylee?

Podigla sam oči kako bih se susrela sa njegovim, sa strepnjom u srcu. – Pitaću ovo samo jednom. Da li imaš dečka? – Težina u njegovom glasu kao i samo pitanje razoružali su me. Nisam očekivala ovo jer sam mislila da već zna odgovor nakon dešavanja iza scene od pre neko veče. Mislim da je od samog pitanja veće iznenađenje bio način na koji je pitao.

Zahtevnim tonom.

Odmahnula sam glavom, i progutala knedlu glasno.

-

Ni sa kim se ne viđaš ni ovako?

-

Upravo si pitao dva puta, - našalila sam se, pokušavši da opustim nerve koji

su igrali uz moju kičmu. Kako se nije nasmejao nego nastavio da gleda upitno u mene, odmahnula sam ponovo glavom, - Ne, zašto? – odgovrila sam bez daha.

-

Zato što želim da znam ko mi stoji na putu... – nagnuo je glavu i zurio u mene

dok su se moje usne delimično otvorile kao odgovor jer su mi se usta od jednom osušila. -... Čiju guzicu moram da razvalim pre no što mogu to da učinim zvaničnim.

-

Učiniš to zvaničnim? – um mi je treperio pokušavajući da dokuči šta sam to

propustila.

-

Da si moja. – Coltonov dah podrhtavao je na mom licu dok me je čitavu gutao

pogledom. – Jednom kad te budem jebao, Raylee – zvanično je, moja si i samo moja.

Oh. Jebem. Ti. Kako te reči, tako posesivne, tako dominantno muške, mogu da učine da ga želim još više? Ja sam nezavisna, samosvesna žena i opet slušajući ovog čoveka – da, Coltona Donovana – koji me obaveštava da će me uzeti bez pitanja, bez mogućnosti izbora, čini da osećam slabost u kolenima.

-

Možda to neće biti večeras, Raylee. Možda ne bude ni sutra veče, - obećava,

tutnjava njegovog glasa vibrira kroz moje telo, - ali desiće se. – Moj dah zastade kad je napravio pauzu, dozvoljavajući svojim rečima da potonu pre no što nastavi. – Zar ne osećaš to, Raylee? Ovo – reče pokazujući rukom između njega i mene, - ovaj naboj koji imamo ovde? Elektricitet koji je između nas kada smo zajedno je previše jak da bi se ignorisao. – 86

Vođena Spustila sam pogled, osećajući nelagodu zbog njegove preterane samouverenosti ali napaljena njegovim rečima. Podiže ruku ka meni, i zapali iskru kada pređe kažiprstom preko spoljne strane mog vrata pa do moje brade. Podiže mi bradu tako da me primora da gledam u dubinu njegovih očiju.

-

Zar nisi ni malo znatiželjna koliko bi to dobro bilo? Ako je ovoliko

naelektrisano samo kada očešemo kožu jedno o drugo, možeš li da zamisliš šta bi bilo kada budem u tebi?

Samopouzdanje u njegovim rečima i intenzitet njegovog pogleda osujećuje me, i spuštam pogled na dole koncentrišući se na prsten koji nosam. Racionalni deo mene zna da kada me Colton bude imao onako kako želi, nastaviće dalje. I iako znam da sve ide u tom smeru, na kraju bih ipak bila očajna.

Samo ne želim da prolazim kroz to ponovo. Plašim se da ponovo osetim nešto.

Uplašena da iskoristim priliku zbog posledica i pre što bi mi promenile život. Koristim svoj strah kao gorivo svojoj tvrdoglavosti; bez obzira koliko divlja vožnja, sa neizbežnim ispadanjem nema mi vrednost.

-

Toliko si siguran u sebe, treba li uopšte i da se pojavim na događaju? – rekoh

oholo, nadajući se da će reči sakriti žudnju za čije stvaranje u mom telu je odgovoran.

Njegov jedini odgovor je bio osmeh koji zaustavlja srce. Odmahnula sam glavom, - Hvala na upozorenju, Šampione, ali ne hvala.

-

Oh, Raylee, - prekori me s osmehom. – To su taj oštar jezik koji smatram

toliko intrigantnim i seksi. Nestao je na kratko sa tvojim živcima. Počinjao sam da brinem. – Posegnuo je i stisnuo mi ruku. – Oh, i Ryles, samo da znaš, to nije bilo upozorenje, srce. To je bilo obećanje.

Sa tim, naže se na laktove i spusti se na ćebe, sa kočopernim osmehom na licu, i izazovom u očima koje su gledale u mene. Odmerila sam to njegovo vitko telo od glave do pete očima. Misli su mi jurile tome kako bih trebala da odolim ovom preko glave, nemarnom, problematičnom, i nepredvidivom čoveku čiji kontinuirani verbalni sparinzi čine da se osetim nelagodno. Čine da želim. Uskomešava osećanja i misli koja su umrla tog dana pre dve godine. I opet radije nego da se okrenem na drugu stranu kao što bi trebalo, sve što želim da uradim je da ga opkoračim ovde na tom ćebetu, prevučem rukama preko mišića na njegovim grudima, zavučem mu šake u kosu, i uzimam dok ne predam sve svoje racionalne misli.

87

Vođena Hrabro se suočih sa njegovim očima ponovo jer znam da posmatra moje procenjivanje njegovog tela. Trudim se da moje oči ne odaju žudnju koju osećam. – Pa, šta je sa tobom, Coltone? – pitam, okrećući priču na njega. – Rekao si da se ne upuštaš u te priče s devojkom i opet nekako mi se stalno čini da imaš neku devojku pod rukom?

Izvio je obrve, - A kako bi ti znala da ja uvek imam devojku pod rukom?

Kako ja to znam? Da li sam mu priznala da povremeno pogledam People na koji je Haddy pretplaćena i prevrćem očima na presmešne komentare? Da li sam priznala da pažljivo čitam Perezhilton.com8 ponekad kada gluvarim u kancelariji i da obično odmah pređem na tračeve od samoživim Holiwoodskim derištima kakvo je i on, koji misle da su bolji od svih ostalih? – Pa, stojim na kasama u prodavnicama, - priznala sam. – I znaš koliko su istiniti tabloidi koji stoje na štandovima.

-

Sudeći po tabloidima zabavljam se sa vanzemaljcem sa tri glave i moje u

fotošopu obrađene fotografije stoje odmah do naslova u kom se tvrdi da je čupakabras pronađen u bioskopu u Normanu, Oklahomi, - praveći grimase, šireći oči ismevajući stare horor filmove.

Nasmejah se glasno. Stvarno glasno. Bilo mi je drago što ne shvata medije ozbiljno.

Srećna što je dodao lakoću ovim teškim temama. – Dobra promena teme, ali neće da ide.

Odgovori na pitanje, Šampione.

-

Oh, Raylee – sve samo posao, - gunđao je. – Šta tu ima da se kaže? Ne

volim dramu, sisteme u kojima se govori ko je koliko doprineo, očekivanje toga koji će se sledeći korak napraviti, svo to pokušavanje da se shvati postoji li neki dublji motiv zašto je sa mnom... – slegnuo je ramenima, - radije nego da se bakćem sa tim glupostima, dođem do dogovora sa nekim, postavimo pravila i prohteve, pojedinosti se ispregovaraju, i očekivanja su sređena mnogo pre nego što se i stvore prilike da budu van kontrole. To pojednostavljuje stvari. Šta? Pregovori? Toliko mi stvari prolazi kroz glavu da znam da ću morati o tome da porazmislim kasnije jer njegove oči probijaju u mene, očekujući moju rekaciju, odlučujem da je humor najbolji način da zamaskiram svoje iznenađenje na njegov odgovor.

-

Znači momak sa problemima vezivanja, - prevrnuh očima, - kao da je to nešto

novo! – Ostaje tih, još uvek me posmatrajući dok sam razmišljala o njemu, o ovome, o

svemu. – Pa čemu se nadaš? – nastavih pakosno, - da ću samo pogledati u te tvoje divne 8

Stranica poznatog Američkog trač blogera Pereza Hiltona.

88

Vođena zelene oči, spustiti gaćice i raširiti noge kada priznaš da voliš žene u svom krevetu ali ih nećeš pustiti u svoje srce? – Uprkos sarkazmu, bila sam smrtno ozbiljna. Misli li da samo zato što je to što jeste, ja pređem preko svih svojih moralnih načela? – I onda kažu kako je

romantika izumrla.

-

Toliko si dobra sa rečima, srce, - razvlačio je dok je govorio, premeštajući se

na stranu, stavljajući ruku na lakat. Lagan, odmeren osmeh pojavi mu se na licu. – Uveravam te, romantika nije nešto čemu se ja aktivno prepuštam. Ne postoji nešto kao što je srećni do kraja života.

Nepopravljivi romantik u meni udahnuo je duboko dozvolivši mu da ignorišem njegov komentar i osmejah na njegovom licu – onaj zbog kog zaboravljam sve misli koje su mi u glavi zato što je on u stvari prokleto privlačan i te njegove oči su hipnotišuće. – Ne možeš biti ozbiljan? Zašto to toliko emotivno otuđivanje? – Odmahnula sam glavom zbog nerazumevanja. – Inače deluješ kao vrlo strastvena osoba.

Pomerio se na ćebetu, ležući na leđa i stavljajući ruke iza glave, izdišući glasno. – Zašto je iko onakav kakav jeste? – odgovri neodređeno, dok je tišina visila između nas. – Možda sam tako rođen ili sam tako naučio u mojim ranim godinama... kako to neko zna?

Ima mnogo toga o meni što ne želiš da znaš, Raylee. Obećavam ti.

Pogledala sam u njega, pokušavajući da odgonetnem taj njegov verbalni lavirint objašnjenja dok je ležao u tišini nekoliko trenutaka pre no šro je isptužio ruku i stavio je na moju. Zabavljala sam se u ovom retkom znaku njegove privrženosti. Većinu vremena kad bi se dodirnuli to bi bilo eksplozivno, pa i požudno. Retko je jednostavno. Nezahtevno. Možda zato uživam u toplini njegove ruke koja klizi povrh moje.

I dalje mozgam o onome što je rekao uprkos tome što mi njegov dodir odvlači pažnju.

– Ne slažem se. Kako možeš – Zastadoh u sred rečenice kad me je povukao za ruku i u sekundi me položio na ćebe, gledajući u njegovo lice iznad mog. Nisam sigurna kako je to moguće, ali moje disanje se ubrzalo i stalo u isto vreme. On je veoma lagano, veoma pažljivo jednom rukom sklonio pramen kose sa mog lica dok je druga bila na mom vratu ispod prevoja moje brade. – Pokušavaš li to da promeniš temu, gospodine Donovane? – Upitah sramežljivo, dok mi je srce lupalo a želja rasla u dnu mog stomaka. Njegov dodir ostavljao je električni naboj na mojoj koži kao trag vatre ostavljen gde god da me dodirne.

-

Deluje li? – izdahnu, naginjući glavu kako bi me proučio.

89

Vođena Napućih usne i suzih oči zamislivši se. – Hmmm... ne, još uvek imam pitanja. – Osmeh mi zaigra na usnama dok sam ga posmatrala, dok me je posmatrao.

-

Onda ću jednostavno morati da uradim nešto po tom pitanju, - promrmlja sa

neumornom usporenošću, spuštajući glavu dok mu usne nisu bile na šapat od mojih. Borila sam se sa porivom da izvijem leđa kako bih pritisla telo uz njegovo. – A sad?

Kako to da smo napolju a ja imam osećaj kao da je sav kiseonik nestao? Zašto ima ovakav uticaj na mene? Pokušah da polako udahnem i sve što sam udahnula bio je on – drvenast, čist, i muški – to je opojna, očaravajuća mešavina koja je čist Colton.

Nisam mogla da nađem reči da odgovorim na njegovo pitanje pa sam mu dala samo neobavezno “Hmm-hmmm“. Nesvesna sam svega oko nas: galebova koji su kreštali, talasa koji su zapljuskivali, sunca koje se lagano kretalo ka okeanu na horizontu.

Zbog naše blizine, ne mogu da vidim njegove usne ali znam da se smeje zato što vidim borice u uglovima njegovih očiju. – Je l’ treba to da shvatim kao da ili ne? – pita naglašavajući svaku reč lagano kao da su paperje na mojim usnama. Gleda me pravo u oči, izazvov seva iz njih. Kada je sve što radim udisanje i to drhtavo disanje kao reakcije, njegov odgovor je, - Onda pretpostavljam da ću jednostavno da uzmem.

Rekavši to, spusti usne na moje.

Spustio je laganim, hipnotišućim tempom lake poljupce na moje usne. Svaki put kad bih pomislila da će mi dati ono što želim – dublji poljubac – povukao bi se. Naslanja se na jedan lakat pored mene, i tom rukom mi podupire vrat. Drugom rukom lagano ide na dole, prateći moje obline, i staje na mom boku. Hvata me, ščepavši mi kožu kroz farmerice i privuče me bliže sebi.

-

Tvoje. Obline. Su. Tako. Prokleto. Seksi. – Promrmlja između poljubaca.

Metež osećanja koje izaziva u meni su uzbuđujuća i mučna u isto vreme. Zavlačim mu ruke ispod košulje, preko njegovog torzoa pa do njegovih leđa, osećajući snagu i igru definisanih mišića dok se pomera sa mnom i nastavlja svoj zanemoćali napad na moje usne.

Da sam bila inteligenta žena kao što tvrdim da jesam, odmakla bih se za trenutak i racionalno procenila situaciju. Shvatila bih da je Colton momak koji je navikao da dobija sve što poželi bez predgovora i obzira. A u ovom trenutku on želi mene. Pokušao je direktno, pravo u metu pristup i u suštini me priterao uza zid u roku od deset minuta od momenta kad me je sreo. Pokušao je prinudom, ugovorom, nerviranjem, pa i priznao da ne praktikuje devojke, obavezivanje, ili veze. Racionalni deo mene bi priznao sve ove činjenice i shvatio 90

Vođena da nije uspeo u izazovu do sada, pa se sad prebacio na zavođenje. Raspravljala bih se o tome da sada menja svoj pristup, uzevši vreme da me natera da osećam i primoravši me da ga želim. Dozvolivši mi da mislim da je sada sve pod mojim uslovima. Shvatila bih da to nema nikakve veze sa emocijama niti ’budućnosti’ sa mnom, nego da pokušava da me uvuče u svoj krevet kako zna i ume.

Ali ne slušam svoje racionalno ja i sarkastične sumnje koje ono pokušava da nabaci.

Nepažljivo odgurujem iritantni osećaj koji pokušava da utera u moju podsvest jer je moj zdrav razum odavno zaboravljen. Bio je pregažen, preplavljen, i bio je u potpunosti uništen mojom novom zavisnošću, drugačije znanom kao Coltonove usne. Njegove usne su obožavale moje sa laganim, ugodnim lizanjem njegovog jezika, grickanjem njegovih zuba, i nasrtajima usnama.

-

Uh-uh-uh, - zadirkivao me je blizu usana dok sam provlačila prste kroz

njegovu kosu pa sve do njegovih leđa pokušavajući da ga privučem bliže i prepustim se žestokoj potrebi koju je izgradio u meni i da uzmem još.

-

Nerviraš me. – Uzdahnula sam iznervirana zato što su mu se usne mirno

pomerale uz moj vrat vezujući vlažne poljupce dok nije stigao do ušne školjke koju je grickao, izazivajući male varnice uzbuđenja na njihovom putu.

Mogu da osetim njegov osmeh kako se širi duž udubljenja ispod mog uha kao odgovor na moje reči. – Sad znaš kako je to, - promrmlja, - da želiš nešto... – odmakao se od mog vrata tako da mu je lice lebdelo na santimetar od mog. Nije bilo sumnje u želju koja se nadvijala u njegovim očima kada su se susrele sa mojima. Ponovio je sebi. – Da želiš nešto što neko neće da ti da.

Nemam vremena da shvatim njegove reči pre no što su se njegove usne obrušile na moje. Ovog puta se ne uzdržava. Usne mu poseduju moje od prvog trenutka dodira.

Upravlja poljupcem sa žustrom strašću zbog koje mi se vrti u glavi, razum mi se gubi, i telo mi žudi. Ljubi me sa toliko neutoljivom glađu, tako da deluje kao da će poludeti ako me ne proba. Nemam izbora nego da se prepustim njegovoj kontroli zato što sam uhvaćena u vrtlog kao i on.

Njegov jezik nadire u moja usta s ukusom vina pre no što popusti i povuče nežno moju donju usnu. Izvijam vrat, nudeći mu još, čekajući da uzme jer ja ne mogu da se zasitim 91

Vođena njegovog opijajućeg ukusa. Povinovao se, polažući niz kao pero lakih poljubaca duž moje vilične kosti pre no što se vratio na moje usne. Jezikom je lizao moj – nasrćući, posedujući, zarivajući.

Uživala sam u osećaju njega. Rukom je stezao moj bok potvrđujući svoje vlasništvo.

Težina njegove noge koja je bila povijena i na mojoj, pritiskala je očiglednu erekciju o moj kuk. Usnama je kontrolisao, uzimao, i davao sve u isto vreme. Tiho željno stenjanje koje se čulo iz dubine njegovog grla u znak čiste zahvalnosti, govorilo mi je da ga uzbuđujem. Da me želi.

Mogla sam da ostanem u magnovenju želje čitav dan sa Coltonom ali zvuk smeha koji se približavao me vrati u stvarnost. Natera me da shvatim da smo napolju na javnom prostoru. Colton mi pomilova usne nežno još jednom dok smo slušali surfere kako prolaze tek nekoliko koraka dalje ka njihovim peškirima. Ruke su mu ostale na mom licu i čelom je bio naslonjen na moje, dok smo oboje pokušavali da smirimo podivljalo disanje.

Zatvorio je oči na trenutak, i osetila sam kako se bori sam sa sobom. Prešao je palčevima preko mojih obraza, blagim potezima koji me umiruju.

-

Oh, Raylee, šta mi radiš? – uzdahnu, ljubeći vrh mog nosa. – Šta da radim sa

tobom? Ti si dašak svežeg vazduha.

Srce mi je stalo na te reči. Telesne tečnosti su se automatski ukočiše. Vratila sam se u momenat tri godine ranije, Max na jednom kolenu, sa prstenom u ruci, gledajući me s isčekivanjem. Njegove reči, zagrcnuh se od emocija, odzvanjaju mi u ušima kao da je bilo juče. – Raylee, ti si moj najbolji prijatelj, moj odlazak u zalazak sunca, moj dašak svežeg

vazduha. Hoćeš li se udati za mene?

Mislim na Maxa, svetlog, otvorenog, i bezbrižnog a gledam u Coltona, rezervisanog, nedodirljivog i neizbežnog. Jecaj mi se ote dok su me sećanja obuzimala, na taj dan, na posledice, i krivicu koja me je preplavljivala.

Colton je zbunjen mojom reakcijom. Trže se od mene, ali me je i dalje držao rukama za lice, sa zabrinutošću koja mu je bila u očima. – Raylee, šta je bilo? Jesi li dobro?

Stavih mu ruke na grudi i odgurnuh ga kako bih se uspravila da sednem, privlačeći noge ka grudima, i obgrlivši ih. Odmahnula sam glavom tražeći mu minut i duboko udahnuh, svesna da me Colton pažljivo posmatra, radoznao da sazna šta je to izazvalo moju reakciju.

92

Vođena Pokušah da oteram misli iz glave. Njegova majka viče na mene da sam ga ja ubila, njegov otac mi govori da želi da sam na njegovom mestu bila ja, a njegov brat mi govori kako je sve u potpunosti moja krivica. Da ne zaslužujem da saznam za takvu vrstu ljubavi ponovo.

Stresoh se na te misli, prikupljajući se, pripremajući se za pitanja čekam Coltona da se oglasi. Ali ne stižu. Pogledam ga, lice mu je namrgođeno dok me proučava, i vratih pogled na pučinu. Protrlja me rukom po donjim leđima, jedina uteha koju mi je dao.

Otresla sam se tih misli, uznemirena šta su prekinule. Zašto ne mogu jednostavno da pustim sve i da uživam u ovom čoveku – ovom snažnom muškarcu koji je nadomak mog stiska – koji me iz nekog besmislenog razloga želi? Zašto ne mogu jednostavno da se prepustim tom njegovom prostom izgovoru za tip kres-varijante-za-jednu-noć veze? Samo da se izvučem iz ove noćne more koja se ponavlja. Da ga iskoristim, dok on želi da iskoristi mene.

Zato što to nisi ti, prošaputah samoj sebi. Ti si dašak svežeg vazduha ponovo prolete kroz moju glavu.

Zahvalna sam Coltonu zato što je tih. Nisam sigurna da l’ je tih zbog razumevanja, ili se jednostavno odvaja od nečije tuđe drame, ali bez obzira, u ovom trenutku drago mi je što nisam upitana da dam objašnjenje. Odgonetnuću značenje ove njegove distanciranosti kasnije, za sada previše sam umorna da bih razmišljala i želim da uživam u ostatku večeri na koji sam neočekivano stavila kočnicu.

Posegnula sam da dohvatim svoju plastičnu čašu vina. Colton mi je doda dok je uzimao svoju i otpijao gutljaj. – Pa, pretpostavljam da je dobro što smo napolju, - rekoh pokušavajući da razbijem nelagodu humorom.

-

Što to?

Uzeh veliki gutljaj svog pića pre no što sam nastavila. – Da bi nas sprečilo da se otmemo kontoli u javnosti. – odgovorih okrećući glavu tako da mogu da mu se nasmejem.

-

Šta te tera da pomisliš da bi me to što smo napolju sprečilo? – Uputi mi

nestašan osmeh pre no što se nasmeja glasno, zabacujući glavu, kad vide šok na mom licu.

– Opasnost da nas uhvate samo povećava uzbuđenje, Raylee. Povećava intenzitet 93

Vođena uzbuđenja. Tvoj orgazam. – Njegov glas se zavodljivo omotao oko mene, uplićući me u svoju mrežu.

Zurila sam u njega, pokušavajući otrhnem misli iz njegove klopke. Pokušavajući da pronađem šale na svoj račun tako da odgovorim i delujem kao da me njegove reči nisu dotakle. – Učinilo mi se da si mi rekao kako me želiš negde u privatnosti prvi put? – glupo se osmehnuh, izdižući obrvu, misleći da sam pronašla ravnotežu i bacila loptu nazad u njegov teren.

Nagnu se bliže ka meni, dok mu je dah igrao preko mog lica i zabavljenost igrala u njegovim očima. – Dobro ipak smo došli do toga da te navedem da priznaš da će biti prvog puta.

Oči mi se raširiše kad sam shvatila u šta sam samovoljno ušetala. Ne mogu da sprečim osmeh koji se pojavljuje na mojim usnama dok gledam u naojobesniji osmeh na njegovom licu. Odmahuje glavom i dok mu se oči odvajaju od mojih kaže, - Vidi ono. – Pokaza na horizont gde je donji deo sunca udarao o ivicu vode, svetla lopta koja tone, i prosipa pastelne boje preko neba.

Zahvalna na promeni teme, okrenuh glavu od njega kako bih pogledala. – Zašto deluje kako suncu treba večnost pre no što dođe do horizonta a samo minut kada do njega stigne kako bi zašlo?

-

To oslikava život, zar ne misliš? – upita kriptično.

-

Kako to?

-

Nekada naša putovanja kroz život deluju kao da traju večnost kako bi smo

stigli do vrhunca naših napora – da postignemo cilj. I onda kada smo u toj tački, ide toliko brzo i od jednom je gotovo. – Sleže ramenima, iznenadivši me sa ovom filozofskom, introspektivnom stranom. – Zaboravljamo da je putovanje najbolji deo. Razlog zašto smo se uopšte i upustili u vožnju. Ono iz čega najviše naučimo.

-

Je l’ ti to meni pokušavaš da kažeš nešto izokola o sebi, Coltone? – upitah,

pokušavajući da shvatim značaj njegovog stanovišta.

-

Ne, - reče, sa osmehom na licu, - Samo primećujem. To je sve.

94

Vođena Pogledala sam ga pažljivo, i dalje nesigurna šta pokušava da mi kaže uprkos poricanju. Ukopala sam prste u pesak još uvek topao od sunčevih zraka. Volim osećaj koji stvara dok grčim prste. Čujem kako se Colton pomera bliže meni pre no što čujem papirnu kesu iz delikatesne radnje kako šuška. Sede opet do mene, prekrštajući noge kao dete u osnovnoj školi. Držao je paket između nas. – Lek za sve jade, - reče predajući mi ga.

Prsti nam se dotakoše dok sam uzimala brauni od njega, i njegov dodir je prijao. – Na sve si mislio u pogledu ovog dvadeset i pet hiljada dolara vrednog sastanka, zar ne? – zadirkivala sam ga, brzo raspakujući paket. Gledao me je dok sam uzimala prvi zalogaj, basnoslovna količina čokolade prija mom jeziku i tera me da prevrnem očima iz zahvalnosti i zastenjem u ekstazi. Ovo je način da se dođe do mog srca.

Pogled mi sa kolačića pređe na Coltona, koji je imao očaran izraz na licu. – Da li imaš bilo kakvu ideju koliko si jebeno seksi upravo sada? – glas mu je grub, skoro bolan.

Prestala sam da žvaćem zalogaj na njegov komentar. Kako može tako jednostavne reči da učini očaravajućim u najčudnijem vremenu? Iskrenost na njegovom licu me je obarala. Samo smo sedeli tamo, na manje od pola metra na ćebetu na plažu, zureći jedno u drugo. Bez pretvaranja. Bez publike. Bez očekivanja. Neizgovorene reči koje su lebdele između nas bile su toliko moćne da sam se plašila da trepnem, da se pomerim, ili da progovorim jer nisam želela da upropastim ovaj trenutak. Trenutak kada osećam kao da gledam u pravog Coltona Donovana – verziju bez maske sa ranjivošću koja me tera da posegnem i odzmem svu bol koja toliko često preleti preko tih zelenih očiju i da učinim da sve bude bolje. Da mu pokažem da ljubav i posvećivanje jesu mogući bez komplikacija. Da je stvarna i čista i mnogo moćnija nego što bi ikad mogao da zamisli kada je izgrađena i podeljena između dvoje ljudi.

Osetih fantomski bol u srcu kao da se mali komad otkinuo, izgubljen zauvek za Coltona u ovom momentu.

Konačno prekinuh kontakt očima, spuštajući pogled na prste kojima sam čupkala brauni. Znam da ja to njemu nikad neću moći reći. Neću dobiti priliku. U nekom trenutku u bliskoj budućnosti podaću mu svoje telo svojevoljno uprkos tome što će mi moj um govoriti da je to greška. Uživaću u tom trenutku ispunjenim smernim uzdasima i isprepletanim telima 95

Vođena sa njim, i biću očajna kad ode kada me se zasiti. Treptanjem odagnah suze koje su me pekle u dnu grla za taj trenutak u vremenu koji tek treba da se desi.

Mora da je zbog nadolazeće godišnjice, rekoh sebi. Nikada nisam ovoliko emotivna – ovoliko nestabilna u svom preteranom analiziranju situacije.

Otkinula sam krajak braunija i gurnula ga u usta. Pogledala sam ponovo u njega, stidljiv osmeh mu je lebdeo na licu, govoreći mi da je i on osetio isti trenutak između nas.

Stresla sam se od hladnoće koja je dolazila sa sve tamnijim nebom.

-

Hladno ti je? – Upita me, posežući da palcem obriše parče čokolade iz ugla

mojih usana. Spustio je palac i držao ga na mojim usnama. Iz grla mu se ote uzdah i usne mu se blago razdvojiše dok me je gledao. Da sam znala da će biti ovako erotično gledati njegovu reakciju, ostavila bih trag od brauni mrvica kao Ivica i Marica preko čitavog svog tela i uživala gledajući ga dok ih traži.

Stresoh se ponovo kao odgovor na njegovo pitanje uprkos požudnoj toploti koja je gorela u meni.

-

S obzirom da je ovo bilo tako improvizovano, nisam poneo jaknu ili dodatno

ćebe za tebe, - reče sa razočarenjem u glasu. – Možemo ići nekuda drugo ukoliko želiš?

Pogledah u njega, sa iskrenim izgledom na licu. – Hvala ti, Coltone. Stvarno sam se super provela...

-

Uprkos ovom teškom razgovoru, - dodade kada sam zastala.

Nasmejah mu se, - Da, uprkos teškim temama, ali imala sam zaista dugu nedelju i iscrpljena sam, - izvinila sam se, - tako da mislim da bi najbolje bilo da krenemo nazad. – Zaista ne želim, ali očajnički pokušavam da se zadržim na nivou.

-

Oooooh, pedala! – zadirkuje pritiskajući ruku na ranjeno srce, - to je oštro, ali

razumem. – smeje se.

Pomažem mu da upakuje ostatke hrane i vrati ih u kesu dok razmenjujemo uobičajene komentare. Počela sam da navlačim čarape i cipele kad reče, - Pa Teddy je danas potpisao ugovor sa CDE-om.

-

To je sjajno! – odreagovala sam iskreno. Uzbuđea zbog prilike koju će

dogovor imati za moj profesionalni život i nesigurna zbog efekta koji će imati na moj privatni

96

Vođena život – zbog toga što sam naterana da radim sa njim. – Ne mogu da izrazim koliko sam zahvalna – -

Raylee, - reče sa toliko silinom da me je zaustavio u sred rečenice. – To,

donacija, nema ništa sa ovim, - reče pokazujući rukom između njih dvoje.

Do đavola nema. Ne bi bilo ovog ovde sa njim u ovom trenutku i vremenu da nije bilo tog dogovora.

-

Naravno, - promrmljah, i znala sam da ga nisam ubedila.

*** -

To je moje, - pokazah ka mom crveno belom Mini Kuperu koji je bio parkiran

na ulici ispred D Hausa. Zaustavio se iza njega, stiskajući dugme da zaustavi seksi predenje motora. Ulična svetla su bila upaljena i ona koja su bila najbliža D House-u nastavljala su da se pale i gase u čudnim intervalima. Mogu da čujem psa kako laje nekoliko kuća niže i da osetim miris mesa koje se kuva na ćumuru kako se širi vazduhom. Pruža osećaj doma, normalnosti, baš ono što sedam dečaka ušuškanih u kući ispred mene zaslužuju.

Colton obiđe kola i otvori mi vrata, držeći ispruženu ruku kako bi mi pomogao da ustanem iz sedišta. Stisnula sam torbu na grudima, od jednom se osećajući čudno dok sam išla ka svojim kolima sa Coltonovom rukom na svojim leđima.

Okrenuh se ka njemu, naslanjajući se na kola. Donja usna mi je bila među zubima i ljuljala sam se napred nazad dok su me živci radili. – Pa… hvala ti za divno veče, Coltone. – rekoh gledajući unaokolo po ulici ne želeći da se sretnem sa njegovim očima. Jesam li uplašena da bi ovo moglo biti to? Naravno da ne, zato što znam da ću morati da ga vidim na poslu. Onda zašto od jednom osećam mešavinu nelagode i tuge jer se rastajem sa njim?

Zašto vršim torturu nad sobom što nisam pristala da odemo negde drugo?

Colton poseže i spusti prst ispod moje brade, okrećići mi lice tako da sam prisiljena da se susretnem s njegovim očima. – Šta je bilo, Raylee? Čega se to toliko plašiš da osetiš?

Svaki put kad počneš da se pronalaziš u trenutku i prepustiš osećanju, nešto preleti preko tvog lica i natera te da se povučeš. Zatvaraš se i postaješ nedostupna. Kao da upakuješ sve 97

Vođena

tvoje moguće strasti u sekundi. – Gleda me u oči upitno, prstom me čvrsto drži za bradu tako da ne mogu da sklonim pogled. – Ko ti je to uradio, srce? Ko te je to tako strašno povredio?

Njegove oči su me gledale ispitivački tražeći odgvoore koje nisam bila voljna da dam.

Mišići njegove vilice igrali su od frustracije zbog mog ćutanja. Njegove crte, zamračene noćnim nebom, napete, isčekivale su moj odgovor. Treperava ulična rasveta stvarala je moćan kontrast sa njegovim zaraćenim emocijama.

Mogu da osetim kako se moj zaštitni zid ruši nad njegovom neželjenom pažnjom.

Jedini način na koji znam kako da se sa tim nosim, kako da ga držim na odstojanju, je da okrenem pitanje ka njemu. – Mogla bih te pitati isto pitanje, Coltone. Ko te je povredio? Šta progoni te tvoje oči tako često?

Namrštio je obrve na moju taktiku, njegov koncentrisanji pogled bio je nepokolebljiv.

– Nisam toliko strpljiv čovek, Raylee, - upozori on. – Čekam tek toliko pre no što-

Neke stvari je bolje pustiti na miru. – prekinuh ga, a moje reči su izašle jedva

nešto glasnije od šapata i moj dah zastade.

On pomeri palac s moje brade i prevuče ga preko moje donje usne. – Sad kada, prošaputa mi, - mogu da razumem. – Njegov odgovor me iznenadi, potvrđujući moje pretpostavke da se on sam od nečega krije. Ili beži.

Nagnu se lagano, okrznuvši moje usne smernim, sporim poljupce, i sve misli iz moje glave izvetriše. Njegova nežnost je neočekivana, i želim da sačuvam ovoj trenutak u svom umu. Uživam u njemu. Uzdahnula sam nemoćno, čela nam se na kratko dotakoše.

-

Laku noć, Coltone.

-

Laku noć, Raylee. – Nagnu se, hvatajući bravu od vrata i otvorivši ih za mene

uvodeći me unutra. – Do sledećeg puta, - promrmlja pre no što zatvori vrata.

Startovala sam motor i odmakla se od ivice. Instinktivno sam uključila radio, tražići šesti disk u šaržeru. Pogledala sam u retrovizor dok sam išla niz ulicu, muzika je preplavljivala kola. Mogla sam da vidim njegovu figuru kako se ljulja na petama sa rukama u džepovima dok je stajao ispod treperućih noćnih svetala. Anđeo koji se probijao kroz tamu ili

98

Vođena đavo koji je probijao svetlost? Koji, nisam sigurna .Bez obzira, stajao je tamo moj lični raj i pakao, gledajući me dok nisam skrenula za ugao i nestala iz njegovog vidokruga.

99

Vođena POGLAVLJE 9

Zaustavila sam auto na svom prilazu i sedela u kolima nekoliko trenutaka pevušeći uz muziku koja se razlivala iz zvučnika, proživljavajući trenutke koje sam provela sa Coltonom u glavi. Podsvesno sam pevala pesmu iz navike, zbog reči i ritma koji su me tešili.

Stavila sam ruke na vrh volana i spustila glavu na njih. Nije da sam bila sa mnogo momaka u svom životu, ali on je bio jedan od intenzivnijih, strastvenijih, i čudnovato najutešnijih izlazaka u mom životu. Odmahnula sam glavom dok sam ga proživljavala opet.

Svetog mu sranja! To je sve što o čemu mogu da razmišljam o večeri. O Coltonovoj neočekivanoj poteri. Đavo na mom ramenu podsetio me je da je sve to bila moja greška. Da bih da sam se ponašala kao ‘normalna’ ja, nikada ne bih bila voljna žrtva njegovih spretnih ruku u niši iza kulisa. Nikada ne bih bila u situaciji da mu kažem ‘hvala ali ne hvala’, podstičući čitavu ovu jurnjavu – čitav ovaj izazov – dobro došlu promenu u njegovom svetu krajnje željnih, voljnih žena.

Vrisnuh prepadnuta kucanjem o prozor mojih kola. Toliko sam se bila zamislila, nisam videla kad je Haddy prišla kolima. Srčani ritam mi se vrati u normalu dok sam joj otvarala vrata.

-

Ćao, Had. Samo sekundu, - rekoh dok sam posezala preko sedišta da

pokupim stvari.

Osetila sam da se Haddy pomerila ka ulaznim vratima jer je njeno telo blokiralo garažno svetlo, bacajući prednje sedište u senku. – Je l’ to Mečboks Tventi9?- upitala je dok se naprezala da čuje muziku koja je tiho svirala iz sterea.

Uh-oh, rekoh sebi, zna da se nešto dešava. Moja podsvesna sklonost slušanja Mačboks Tventi kad god sam uznemirena ili promišljanja određenih stvari koje su se vratile da me progone. Haddy je ovo sve previše dobro znala iz mračnog perioda mog života. Zna me toliko dobro da razume da određene pesme pedstavljaju određene stvari sa kojima se nosim.

Pogledala sam u njenom pravcu, ruke na kukovima, iznerviranost se slivala s nje u talasima, i nisam znala samo koliko zna. I u zavisnosti od toga šta zna biće povređena zbog onog što sam joj tajila.

9

Matchbox Twenty američki bend iz devedesetih godina prošlog veka.

100

Vođena Ne postoji racionalizacija sa Haddy kad je ljuta. Kada se o nju ogreši. Tiho sam zastenjala zato što sam znala da će moj interesantan dan postati duži. Nikada ne odustaje dok ne dobije sve odgovore koje želi. Može da prevari bilo koga zato što iza njene nevine lepote je njen kao oštrica britak um – ali ne za mene.

Ja znam bolje.

Iskočila sam iz kola brzo pre no što može da čuje koju sam pesmu slušala iznova, “Bent”10. Makar nije “Unwell”11. Držim torbu u ruci ali ne mogu da izađem iz kola zato što ona stoji na putu.

-

Mislim da treba da porazgovaramo, - reče oholo. – Zar ne misliš tako? –

Pomeri se sa puta, sa rukama na bokovima. Sve što treba je da počne da lupka stopalom, i vratiće me u vreme kada sam bila u direktorovoj kancelariji u osnovnoj školi.

-

Naterah se da se veselo osmehnem, - Naravno, Had – Šta se dešava?

Deluje mi kao da si poludela zbog nečega?

-

Tebe.

-

Mene? – odgovorih idući ka ulaznim vratima, prevrćući očima s obzirom da je

bila iza mene.

-

Takođe ne prevrći očima na mene, Ry, - zahteva dok ulazimo u kuću.

Smejem se tome koliko me dobro poznaje i moje facijalne ekspresije, i u isto vreme čeličim se za sve ono što jeste Haddy Montogmeri.

Spustila sam stvari pored visokog stočića koji stoji kraj ulaza. Odšunjala sam se do kauča u našoj prednjoj sobi i utonula u njega, želeći da mogu samo da zatvorim oči i zaspim.

Ali ne mogu jer Haddy sede na drugi kraj kauča i povi svoje duge noge ispod sebe.

-

Kada si mislila da mi kažeš? – glas joj je bio osvežavajuće tih. To nije dobar

znak. Što je tiša, to je više popizdela.

-

O? – podstaknuh je, shvativši da ako mi da ono što zna, mogu prikupiti poene

rekavši joj ono što ne zna.

-

Coltonu Jebenom Donovanu? – zasikta, raširenih očiju, pokušavajući da

potisne osmeh koji je pretio da polomi njenu besprekornu fasadu. – Je l’ se ti to jebeno šališ sa mnom? I nisi mi rekla? – visina njenog glasa eksalirala je sa svakom izgovorenom rečju.

10

https://www.youtube.com/watch?v=969RAKkYESU https://www.youtube.com/watch?v=WziA88-n02k

11

101

Vođena Dohvatila je svoju čašu vina s kraja stola koji je bio do nje i otpila, ne prekidajući kontakt očima sa mnom preko ivice čaše. Njena sledeća reč je bila tiha, očigledno bolna. – Zašto?

-

Oh, Haddy, - izdahula sam, trljajući rukama lice, pokušavajući da sprečim

suze koje su pretile da se izliju. Izgubila sam bitku i jedna suza mi se skotrljala niz obraz, – Tako sam zbunjena, - izdahnula sam, zatvarajući oči u trenutku kako bih povratila kontrolu nad svojim emocijama koje su se rasipale.

Haddyno lice omekša na moje priznanje. – Tako mi je žao, Ry - Ja samo – Sam povređena jer mi nisi rekla – Nisam mislila da-

U redu je, - rekoh joj, skidajući cipele, trunke peska zalepljene za moja

stopala podsetila su me da sam zaista bila sa Coltonom večeras. Kao da mi je trebalo podsećanje sa mirisom njegove kolonjske vode pomešane sa mirisom njega svežim u mom umu. – Nisam mislila da te povredim. Kako si-

Nisi se javila na telefon… kao uopšte. Bila sam uzbuđena da ti kažem da smo

potvrdili nekog velikog za sutrašnju žurku. Poslala sam ti poruku i zvala nekoliko puta i nisam dobila odgovor, - reče. - Bila sam zabrinuta. Ne liči na tebe da mi makar ne odgovoriš jednom rečju ako si zauzeta. Bila sam zabrinuta pa sam pozvala Danea. – Obrve mi se podigoše upitno na to. – Pretpostavljam da je sabrao dva i dva po pitanju toga ko je CDE sa njihovim prilogom na dobrotvornoj aukciji i sa tvojim malim posetiocem danas na poslu zbog kog su svi savetnici slali poruke užurbano, - sleže ramenima kao da objašanjava. – Pa šta se dešava, Raylee? Šta to kriješ od mene?

-

Samo – Toliko sam preplavljena sa svim. – Nastavljam da joj pričam priču,

svaki pa i najmanji detalj uprkos sramoti zbog naše prve desetominutone interakcije. Lice joj ostade ravnodušno tokom mog prepričavanja događaja kao da ih je varila.

Kad završih, bla je tiha nekoliko momenata, zureći u mene sa bezuslovnom ljubavlju na licu. – Pa, - reče ustajući kako bi uzela još vina i vrativši se sa čašom za mene, - ima mnogo stvari za reći, prodisukutovati, ali prvo i pre svega, - uhvati me za koleno, dok je uzbuđenje isijavalo iz nje. – Svetog mu sranja, Raylee! Colton? Donovan? Iza kulisa u pozorištu! Juhuuuuuuu! – Podiže ruke iznad glave i ja se mentalno zgrčih, nadajući se da neče prosuti vino. – Toliko sam ponosna što si konačno malo poludela. Šta je to ušlo u tebe?

Osetih kako me obliva crvenilo po licu dok sam saginjala glavu i počela da uvrćem prsten oko prsta. – Znam, - promrmljah, - ni ja ne razumem takođe.

102

Vođena -

Šta? – povika na mene. – O čemu to do đavola pričaš? – zgrabi mi koleno

snažno. – Ja sam mislila vau sa divljenjem, ne vau zašto je odabrao nju. Otrgni se od toga, Ry. – Pucnu prstima ispred mog lica, prisiljavajući me da je pogledam. – On je jebeno divan!

Sav tako buntovan i zapaljivo loš momak…

Kao da me je na to trebalo podsećati.

Haddy me pogleda ponovo, i mogu da vidim lakouman deo nje kako izbija na površinu, - Je l’ izgleda uživo dobro kao i na TV-u?

Pokušavam da nađem odgovarajuću reč ali kažem prve koje mi padaju na pamet. – Oduzima dah, - kažem ponizno, - i seksi i dominantno i frustrirajuće i njegove oči su samo... i njegove usne... uh! – opseda me sećanje na njega, moj mozak pokušava da se usredsredi na deliće i komadiće. Kada sam se vratila u ovde i sada, videh Haddy kako zuri u mene, sa odbleskom osmeha na licu.

-

Stvarno ti se dopada zar ne? – kaže tiho, osećajući ono što odbijam da

kažem.

Suze mi navrše na oči na pomisao uprkos osmehu prilepljenom na moje lice. – Nije bitno da li mi se sviđa ili ne, jasno je stavio do znanja da me želi samo zbog jedne stvari. – slegoh ramenima, uzevši veliki gutljaj vina. – Uostalom, ne mogu da uradim to M-

Hej, hej, hej! – povika, mašući rukama kako bi me zaustavila, - prekinuću

sada ovu diskusiju i podeliti je u dva dela – podeliću je za tebe i tvoje analne načine, ako tako želiš – zato što se na svaki mora obratiti posebna pažnja. – Približila mi se. – Raylee, dušo, - značaj u njenom glasu, - koga je briga šta budućnost nosi kada je u pitanju Colton.

Ako te samo želi zbog tvog tela i nekog zemljotresnog seksa, neka tako i bude. Uzmi to.

Samo zato što nije ono što ti očekuješ ne znači da nije sve što bi ti moglo trebati. I ko će bolje odraditi od jebenog Adonisa kakav je on? – Nasula je još jednu čašu, sa zabavom na licu, - Sranje, ja bih to zajahala o čas posla, - promrmlja, pućeći usne na pomisao kako bi bilo.

Nasmejah joj se glasno, - Ti bi, - zadirkivala sam je, osećajući kako mi se telo lagano oslobađa tenzije. – Takve vrste stvari su lake za tebe.

Udari me po nozi. – Bože, baš ti hvala! Nisam drolja! – porazmislila je. – Pa, dobro sem ako ne želim da budem, - nasmejala se.

103

Vođena -

Ne, - frknula sam, - mislim ti si toliko bezbrižna i sigurna u sebe. Radiš sve u

šta si sigurna. Bez kajanja. – zabacila sam glavu u stranu, - i sasvim sigurno te privlače loši

momci. – osmehnuh joj se.

-

Hmm-hmm, volim ih nevaljale, - nasmejala se i u trenutku utonula u misli, - ali

da se vratimo tebi. Nema potrebe uplitati me s čovekom koji je zainteresovan za tebe.

Prevrnuh očima na komentar.

-

Raylee, momak može imati bilo koju, koju poželi, a on se zanima jureći te

unaokolo, plaćajući hiljade za sastanak, trošeći milione kako bi tvoj san postao java, i vodeći te na improvizovane romantične sastanke na plažu. U vreme zalaska.

-

Po njegovim rečima, ne bavi se romantikom.

Frknu kratko, - Dobro možda mu treba da unese novu definiciju romantike, prigovori, - zato što sve te stvari meni ukazuju na čoveka koji se zanima.

Odmahnula sam glavom na nju i tu Haddynu otvorenost. – Želi me samo zato što sam mu rekla ne. Ja sam mu izazov u uobičajeno prepunom svetu žena koje bi se svojevoljno predale.

-

Baš si bila izazov kad te je pribio uza zid u bekstejdžu ha? – nakrivila je usne

u osmeh, podbadajući me.

-

Znaš da to nisam ja, Haddy! Niko me nije dotakao od... – tišina se spustila i

odmahnula sam glavom kako bih odagnala sećanja koja su me držala kao zatvorenika. – uostalom, dozvala sam se pameti. Bio je to samo adrenalin jer sam bila zatvorena-

Samo ti nastavi da govoriš to sebi, slatkice, jer nisam sigurna da li pokušavaš

da ubediš mene ili sebe da je to samo jednostavan pad morala. – slegla je ramenima, ne prekidajući kontakt očima. – Nema tu ničega zbog čega bi se trebalo stideti. U redu je da ponovo osećaš, Raylee. Da ponovo živiš.

Suze ponovo pripretiše, i odagnah ih nadlanicom pre no što su pale. – I ako nismo gotove sa stavkom broj jedan na našoj agendi, hajde da se okrenemo stavci broj dva. – Dovela sam oči u ravan sa njenim, dok su me slutnje ispunjavale. Od jednom, njen izraz se promeni u razumevajuć kao da ju je od jednom pogodilo. – Nisi mi htela reći zato što nisi želela da ti kažem da je u redu da ponovo živiš. U redu je nastaviti sa životom. – njen upitan glas je mekan, realan.

104

Vođena Klimnuh glavom lagano dok sam gutala ogromnu knedlu. Ona mi se još približi, i ja se prepustih suzama koje su mi pretile u prethodnih nekoliko dana. Bilo je takvo olakšanje pustiti ih, pročišćujuće u stvari.

Nakon nekoliko trenutaka uspela sam da se priberem i konačno da progovorim. – Samo – osećam da izdajem Maxa. Osećam kao da ne zaslužujem- dah mi zastade od jecanja, - osećam se krivom-

Raylee, dušo, - zadenula mi je jedan pramen kose za uho. – Normalno je da

se tako osećaš, ali u nekom trenutku moraš ponovo početi sa životom. Tragično je, užasavajuće to što vam se desilo. Njemu. Tebi. Ali prošlo je više od dve godine, Ry. – uhvati me za ruku, - i znam da ti to ne želiš da čuješ, ali u nekom momentu moraš nastaviti dalje.

Ne moraš da zaboraviš, ali ti – predivna, prelepa žena kakva si – trebaš da živiš ponovo. Ti si takođe, jednom bila bezbrižna. Nije kasno da to pronađeš ponovo.

Zurila sam u nju, suze su mi zamućivale vid, i uplašena da će me moje sledeće priznanje učiniti užasnom osobom. Skrenula sam pogled, uplašena da je pogledam dok govorim. – Deo razloga zbog kog osećam krivicu... Ja... intenzitet, očajanje, sve što Colton čini da osećam je toliko više, toliko snažnije, nego što sam ikada osetila sa Maxom, iskoristila sam priliku, i ponovo je pogledala, videvši u potpunosti drugačiji izraz na njenom licu od očekivanog. Videh saosećanje pre nego razočarano gađenje. – I trebalo je da se udam za Maxa, - jedva izgovorih, s olakšanjem jer sam skinula ovaj ogroman teret s grudi i savesti. – Znam da je glupo, ali ne mogu protiv tog osećanja. Ne mogu da se nosim sa tim da mi redovno sine u glavi u onom momentu kada sve što osećam, dišem i želim jeste više Coltona.

-

Oh, Ry... zašto si zadržavala ovo sve u sebi? – obrisa jednu od svojih suza

pre no što me povuče u zagrljaj i stisnu me jako. Obraz joj je bio na vrhu moje glave. – Raylee, tada si bila drugačija osoba. Život ti je sada drugačiji. Onda, bilo ko da je video tebe i Maxa zajedno – jednostavno smo znali da ste savršeni jedno za drugo – kao što si znala i ti, - mogu da čujem osmeh u njenom glasu dok se seća. – I sada, - uzdahnu, - bila si do pakla i nazad u nešto malo više od dve godine. Nisi ista osoba koja si bila. Prirodno je da osećaš drugačije – da voliš dublje, osećaš jače – niko te neće osuđivati zbog toga. Niko te nije dotakao dve godine, Raylee. Tvoje reakcije će biti samo intenzivnije.

Sedele smo tako u tišini dok sam upijala istinu iz njenih reči. Znala sam da je u pravu, samo sam se nadala da ću moći da verujem kada za to dođe vreme. Moja 105

Vođena kontemplativna tišina bi prekinuta kada Haddy od jednom poče da se smeje. Pustila me je iz zagrljaja, i nagnuh se da bih je pogledala zbunjeno. Šta je do đavola toliko smešno. – Šta?

Pogledala me je i mogla sam da vidim razvrat u njenim očima. – Verovatno je odličan u krevetu, - osmehnu mi se izopačeno. – Kladim se da jebe kao što i vozi – po malo nemarno, probijajući limite, i sve do poslednjeg kruga. – Podiže obrve gledajući me, a osmeh joj posta drzak.

Njene reči me nateraše da se ugrizem za donju usnu na pomisao njega kako se nadnosi nad mene, uranja u mene, ispunjava me. Osetih njegove usne na svojim, čvrste mišiće ispod odeće koji se kreću sa mnom, i njegov hrapav glas koji mi govori da me želi.

Prekinuh misli, jer mi je međunožje ovlažilo i na pomisao o njemu. Pogledala sam u Haddy, gledala sam je dok me je gledala, obrva i dalje podignutih, kao da me pita da li je njena procena precizna.

O bože, da li. I te kako.

-

Od kad ti pratiš trke? Znaš kako vozi? – pokušah da skrenem temu sa mene.

-

Brodi gleda. Ja obratim pažnju samo kad izgovore Coltonovo ime, - odade

brata i potom se nasmeja đavolasto. – Definitivno je vredno gledanja kad se njegovo lice pojavi pred kamerom.

-

Čovek zna kako da ljubi, - priznah, smejući se kao ludak. – Definitivno ume da

ljubi. – Klimnuh glavom potvrdno.

-

Ne misli na to, Raylee... samo uradi to! Budi nemarna. Pusti kosu, -

navaljivala je. – Da li želiš da se probudiš za dvadeset godina sa savršeno sređenim životom sa svim na svom mestu ali da nikad nisi zaista živela? Da se nikada ne prepustiš?

-

Pa, meni se sviđa čitav taj deo sa svim uređenim, - našalih se dok je prevrtala

-

Naravno, u čitavoj toj izjavi ti ćeš čuti samo to! Razmisli samo o pričama koje

očima.

ćeš moći da pričaš unucima jednog dana – o prljavoj aferi koju si imala sa preteranim plejbojem vozačem trkačkih kola.

Uzeh gutljaj vina, razmišljajući o njenoj rečenici. – Znam šta govoriš, Haddy, zaista znam, ali seks bez dela o obavezivanju. Bez dela o vezi... Kako to radiš?

-

Pa zabiješ jezičak A u otvor B, - odgovori iskosa.

-

Bilo je to retoričko pitanje, kučko! – nasmejala sam se bacajući jastuk koji je

bio do mene na nju.

106

Vođena -

Hvala Bogu! Brinula sam se da je prošlo toliko da ću morati da ti držim

predavanje o seksu. – posegla je preko stola i otvorila još jednu flašu vina, puneći nam čaše do vrha. Vratila se na kauč, i mogla sam da vidim kako pažljivo bira reči pre no što progovori. – Možda je to najbolji način? – Kada je sve što sam uradila bilo da sam podigla obrve upitno, ona objasni. – Za tog tvog prvog frajera od Maxa, možda je najbolje da ne bude materijal za veze. Moraš imati neke trzavice – posle svega što si prošla – pa bi možda najbolje bilo da baciš opreznost niz vetar i prihvatiš tu svoju malu unutrašnju drolju na kratko.

Zabaviš se i upražnjavaš mogo dobrog seksa! –Otplesala je obrvama i ja joj se nasmejah, moje preterano konzumiranje vina lagano je počelo da ima efekta, opuštajući moje napete nerve.

-

Moju unutrašnju drolju, - ponovila sam, klimajući glavom, - sviđa mi se to, ali

mislim da je ona izgubljena.

-

Oh, možemo je naći, sestro! – isceri se. – Verovato se krije iza slojeva

paučine koja ti prekriva prepone.

Obe se nasmejasmo glasno pre no što smo počele da se kikoćemo nekontrolisano.

Nedelji ipunjenoj napregnutim emocijama je dobrodošlo ovakvo oslobađanje. Kikotala sam se dok mi nisu pošle suze. I baš kad pomislim kako će mi se smeh smiriti, Haddy odmahnu glavom. – Moraš da priznaš, Ry, čovek je jebeno žestok!

Počeh da se kikoćem ponovo, - Opako žestok! – potvrdih. – Čoveče, ne mogu da dočekam da ga vidim golog! – Reči izleteše pre no što je moj zbrkani mozak uspeo da ih profiltrira.

Haddy se zaustavi u sred smeha, sa znalačkim osmehom koji je igrao na njenim usnama. – Znala sam! – prodera se na mene, upirući u moje lice, - Znala sam da želiš da ga pojebeš!

-

Pa, ddd? – odgovorih pre no što smo se srušile i nastavile još jednu turu

kikotanja.

-

Hajde da te napijemo sutra uveče na događaju, i onda ćemo ga pijane pozvati

na snošku.

-

O Bože, ne! – prebledeh. U šta li sam se to uvalila?

107

Vođena POGLAVLJE 10

Svetlost koja je ispunjavala prostoriju je bila previše svetla kada sam otvorila oči sledećeg jutra. Dumaranje u glavi natera me da zastenjem i izvučem jastuk ispod glave, prevlačeći ga preko očiju. Psovala sam sebe zbog nebrojenih čaša vina koje smo Haddy i ja popile sinoć ali se nasmejah sećajući se suza, smeha, i prijateljstva.

I Coltona. Žestokog, divnog Coltona.

Hmmm, uzdahnula sam na sećanje na juče i njega. Moraće da se pobrine za ovu žudnju koju je ustalasao u meni. Stisnula sam butine kako bih je potisla ali bez uspeha.

S obzirom da ne mogu da ga izbacim iz glave, moja nada da ću ponovo zaspati pada u vodu. Posegnuh rukom na slepo kako bih pronašla telefon na noćnom stočiću, oborivši praznu bocu od vode. Stropoštala se glasno na drveni pod, zvuk me natera da se zgrčim.

Podigla sam malo jastuk kako bih bacila pogled na displej telefona, želeći da znam koliko je sati.

Podigla sam jastuk još malo kad sam videla ekran. Imala sam nekolicinu propuštenih poziva i poruka od sinoć. Prelistala sam ih brzo primećujući da su Haddyne poruke postajale sve sumanutije kako je vreme odmicalo. Bilo je nekoliko od Danea i dok sam prelazila na sledeći ekran, poslednja notifikacija mi je pokazala da imam poruku sa nepoznatog broja.

Poslata je pošto sam stigla kući sinoć, u sred mog razgovora sa Haddy. Otvorila sam poruku, i refleksno se osmeh raširi po mom licu. Poruka je bila od Coltona: Ryles – Hvala ti na neočekivanom pikniku. S obzirom da je delovalo da ti je najugodnije da mi kažeš šta misliš kroz muziku, ja ću učiniti isto. Luk Brajan, „Ne Želim Da Se Ova Noć Završi“12 – shvati onako kako jeste. *Šampion Osmehnuh se na njegove reči kada sam shvatila da je čuo reči koje sam mu prevala juče u kolima. Nije mi poznata pesma koju mi je spomenuo, ustala sam brzo, ignorišući mamurluk kako bih uzela mekbuk pro. Izvukla sam ga iz ormara i bacila se nazad u krevet, nestrpljivo čekajući da se sistem podigne. Istog časa sam izguglala pesmu. Bila sam iznenađena što čujem kantri pesmu – Colton mi ne deluje kao lik koji sluša kantri, više hard rok ili nešto sa jakim basom. Kliknula sam na link i za sekundu pesma je odjekivala iz zvučnika.

12

https://www.youtube.com/watch?v=-jEDdFm3Nx0

108

Vođena Legla sam ponovo na krevet, zatvorila oči, i slušala reči pesme. Mekan osmeh mi je titrao na usnama dok me je pesma preplavljivala. Moj prvi nagoveštaj o tome šta se dešava u Coltonovoj glavi – sigurno, verbalno mi stavlja do znanja da me želi, ali suština reči je da je uživao u vremenu koje je proveo sa mnom sinoć. Da nije želeo da se noć završi. Uživala sam u tom malom hranjenju mog ega i podrhtavanju u stomaku od uzbuđenja na pomisao da Colton želi da se napije od mog poljupca.

Ne brzaj sa zaključcima. Upozorila sam samu sebe da ne budem lakoumna. Ovo je isti onaj čovek koji me je upozorio na sebe. To mi govori da moram da istražim svoje partnere da bih znala ko je opasan i ko će me povrediti kada to najmanje budem očekivala.

Uspravila sam se i dograbila računar. Odmah sam pustila pesmu iz početka i otvorila još jedan prozor kako bih pretražila po Googleu. Ukucala sam „Colton Donovan“. Pretraga je istog trena izbacila stranicu za stranicom sa linkovima koji se odnose na njega; trkački sajtovi, Spid Kanal, sajtovi napravljeni od strane obožavatelja, i mnoštvo drugih.

Odlučila sam da suzim pretragu i ukucala Colton Donovan Enterprajz. Kliknula sam na kompanijsku veb prezentaciju. Uvodna stranica je u pozadini imala sliku onoga što mislim da je Coltonov trkački auto pored slike kancelarija. Išla sam kroz meni i bila vođena kroz izjavu o misiji korporacije, istoriju, proizvode, medije, i informacije o trkačkom timu. Sve je bilo vrlo impresivno, ali stala sam kada sam kliknula na karticu „vozači“ i Coltonovo lice ispuni ekran. Bila je to slika iz bliza, slobodan snimak njega u trkačkom odelu. Deluje napeto zbog nečega nevidljivog kameri, i njegove zelene oči su jasne i zaintrigirane. Ima poluosmeh na licu kao da se seća nekog trenutka punog ljubavi, rupica na njegovom desnom obrazu namiguje. Kosa mu vapi sa šišanjem i kovrdže su razbarušene po okovratniku njegovog odela.

Zadržala sam vazduh. Moj Bože, ovaj čovek je hodajući seks.

Sačuvala sam sliku iz predostrožnosti pre no što sam naterala sebe da promenim stranicu i potražim ponovo. Prebacila sam na Google Slike i oprezno ukucala njegovo ime, zastrašena onim što ću videti. Stranica se osvežila i desetine slika njega iskočilo je na ekranu, većina sa prelepim ženama pod rukom ili onih koje sa neskrivenim divljenjem gledaju u njega. Znam da nemam razloga da budem ljubomorna zbog ovih slika jer su stare, ali hvatam se kako radim ramenima ne bih li se oslobodila uznemirenosti. Znajući da treba da zatvorim stranicu, radim suprotno i eto me kako klikćem na svaku sliku. Zurim.

109

Vođena Upoređujem. Ni jedan od komentara ne ukazuje na žene kao devojke, nego samo kao pratilje ili prijateljice.

Počinje da se razvija obrazac sa nastavkom mog pregledanja slika, i shvatam da je većina njegovih pratilja visoka, dugonoga plava, mršava kao grana, sa nekom vrstom plastičnog poboljšanja. I sve su lepe da crkneš. Previše na moju žalost, shvatila sam da izgledom veoma podsećaju na Haddy, s izuzetkom što je njena lepota prava. Ironično, svetla kosa nasuprot njegovih tamnih crta čini da izgleda još nedostižniji i nekako oštriji.

Primetila sam da svaka devojka postoji jedan određeni period vremena, sem jedne.

Jedna posebno zadivljujuća se provlači kroz različite vremenske periode, i pitam se zašto je to tako. Je li ona pratnja? Ona vrsta koju uzima kada njegovi drugi dogovori padnu u vodu i treba mu pratilja? Ili je ona ona jedna kojoj se uporno vraća zato što zaista postoji nešto između njih? Nakon razgledanja nekoliko različitih njihovih slika, konačno dolazim do jedne koja u komentaru ima njeno ime. Tawny Taylor. Ona koja ga je juče zvala. Šta je ona Coltonu? Znam da bih se na ovome mogla zaustaviti satima tako da sam primorala sebe da potisnem u zadnji deo mozga i nastavim da mislim o tome neki drugi put pa iako sam zastrašena da saznam odgovor.

Ne ličim ni na jednu. Možda sam visoka, ali definitivno nisam sitna na njihovoj anoreksičnoj skali. Mršava sam ali imam obline na pravim mestima, ni nalik njihovoj kao lenjir ravnoj konstituciji. Imam telo atlete na koje sam ponosna – na kojem naporno radim kako bih ga održala – dok one izgledaju kao da uopšte ni ne moraju da razmišljaju o vežbanju. Imam kovrdžavu kosu bogate boje čokolade koja mi doseže do pola leđa; razuzdana je i prava nevolja, ali mi stoji. Nastavljam sa poređenjem dok ne kažem samoj sebi da treba prosto da se maknem sa stranice dok ne postanem depresivna. Da ta moja mržnja nema sa njima ništa posebno.

Vratim se na Google i kucam „Detinjstvo Coltona Donovana“. Prvih nekoliko strana se odnose na dečije organizacije u čiji je rad uključen. Brzo pregledam linkove, tražeći onaj koji se baš odnosi na njegovo detinjstvo.

Konačno pronalazim članak koji je napisan pre pet godina. Colton je bio intervjuisan u vezi neke dobrotvorne akcije koju je podržavao a koja je doprinosila promenama koje će ubrzati proces usvajanja.

P: Svima je poznato da ste usvojeni, Coltone. Koliko ste godina imali?

KD: Bilo mi je osam godina.

110

Vođena P: Kakav je proces usvajanja bio za Vas? Kako bi Vama pomogle ove nove inicijative koju podržava ova fondacija?

KD: Ja sam imao sreće. Moj otac me je bukvalno pronašao na kućnom pragu, uzeo me, uz nedostatak boljeg izraza, i nedugo posle toga bio sam usvojen. Nisam morao da prolazim kroz duge procese koji čine da deca očajnički žude za domom, osećajem da pripadaju negde, čekaju da prođu meseci da bi videli da li će neka prijava biti prihvaćena. Sistem treba da prestane da gleda na tu decu kao na slučajeve,kao na papirologiju koja treba da bude pečatirana odobrenjem nakon nekoliko meseci crvene trake, i počnu da ih gledaju kao osetljivu decu kojoj treba da bude integralni deo nečega. Deo porodice.

P: Kakva je bila Vaša situacija, pre nego što ste bili usvojeni?

KD: Hajde da se manje usredsređujemo na mene a više na to da ove nove mere budu usvojene.

Je l’ on to ne želi da pričao o tome zato što neće da odvlači pažnju sa dobrotvorne svrhe, ili je to bilo toliko loše da ne želi da priča o tome? Pregledam ostatak ćlanaka ali nema ništa više o njegovom detinjstvu. Znači bilo mu je osam. To ostavlja mnogo prostora da bude oštećen, prilagođen kako je rekao, situacijom u kojoj se našao.

Zurila sam u ekran nekoliko minuta zamišljajući svakojake vrste stvari, većinom varijacija dece koja su prošla kroz moju brigu, i stresoh se.

Odlučila sam da potražim njegove roditelje, Andy i Dorotheu Westin. Stranice su ispunjene Endijevim zaslugama za filmove, nominacijama za Oskare i pobede, njegovim najvećim filmovima, između ostalog. Njegov porodični život je naveden tu i tamo. Sreo je Doroteu kada je imala jednu manju ulogu u nekom od njegovih filmova. U to vreme je bila Dorotea Donovan. Još jedan deo slagalice je došao na svoje mesto. Pitam se zašto koristi majčino devojačko prezime a ne očevo. Nastavila sam da pretražujem i videla osnovnu pozadinu Holiwoodskog mogula, manje tabloidne drame ili veći deo rehabilitacije. Bilo je nekoliko pominjanja njegove dece, sina i kćeri, ali ništa mi nije dalo odgovor za kojim sam tragala.

Vratila sam se ponovo pretrazi i gledala drugačije linkove koji pominju Coltonovo ime.

Videh isečke o tuči u klubu, moguće sporove sa trenutnom generacijom razmaženih grupina glumaca, velikodušne donacije u dobrotvorne svrhe, i žustre komentare od strane drugih trkača o njegovoj veštini i harizmi koju donosi u svoj sport koji je bio razvodnjen nakon što su 111

Vođena se ŠATT13 i ITL14 razišle nekoliko godina ranije; širok opseg informacija o tako enigmatičnom čoveku.

Uzdahnula sam glasno, glava mi je bila prepunjena nepotrebnim informacijama.

Nakon skoro sata istraživanja, i dalje nisam poznavala Coltona ništa bolje nego ranije. Ne vidim ništa što bi opravdalo upozorenja koja mi je davao. Ne mogu da se suzdržim. Otvaram ponovo stranicu CDE-a i klikćem na njegovu sliku. Zurim u nju neko vreme, proučavajući svaki ugao i svaki prelaz na njegovom licu. Pogledah na gore i tuga ispuni moje srce kada mi je Maxova slika na komodaru zapela za oko. Njegov iskreni osmeh i plave oči osvetljavale su ram.

-

Oh, Maxe, - uz izdah izgovorih njegovo ime, pritiskajući dlanom srce gde još

uvek mogu da se zakunem osećam agoniju. – Zauvek ćeš mi nedostajati. Uvek ću te voleti, prošaputah mu, - ali vreme je da pokušam da pronađem sebe ponovo. – Gledala sam u njegovu fotografiju, sećajući se kad je snimljena, ljubavi koju sam tada osećala. Prošlo je nekoliko sekundi pre no što sam opet vratila pogled na ekran.

Zatvorila sam oči i udahnula duboko, jačajući moju odlučnost kao i pesmu na mom računaru, Coltonovu pesmu obaveštenja, koja je ponovljena po n-ti put. Vreme je. I možda je Haddy u pravu. Colton može biti savršena osoba da se izgubim i pronađem u isto vreme. Za koliko god dugo me pusti, u svakom slučaju.

Pogledah opet u telefon, potiskujući nesavladivu potrebu da mi odgovorim na poruku.

Da se povežem sa njim. Ako ću da uradim ovo, moram da se osiguram da makar nekoliko stvari bude pod mojim uslovima.

A ako budem jurila za njim mi definitivno neće dozvoliti da to i postignem.

Championship Auto Racing Teams – Šampionski Auto Trkački Timovi Indy Racing League – Indi Trkačka Liga

13 14

112

Vođena POGLAVLJE 11

Jedva sam prepoznala devojku koja me je gledala iz ogledala. Još jednom, Haddy je preterala sa pripremama za lansirnu žurku večeras koju priređuje agencija za odnose sa javnošću za koju radi. Provodi skoro sat vremena fenirajući moje kovrdže tako da mi kosa bude prava, gusta zavesa koja mi pada niz leđa. Nastavljam da zurim u svoj odraz u ogledalu pokušavajući da se naviknem na tu drugu osobu. Moje oči su suptilno našminkane smoki stilom tako da tamne mrlje imaju svetlucavo svojstvo, reflektujući ljubičasto u mojim zenicama. Usne su mi obrubljene olovkom za usne u boji kože i sjajem za usta, čineći da blagi naosi bronzera na mojim obrazima dođu do izražaja.

Nagovorila me je da nosim malu crnu haljinu koja pokazuje više kože nego što mi to prija. Gornji deo haljine ide u dubok V izrez, nagoveštavajući sugestivno na moje bogato grudnjakom potpomognuto poprsje a da nije bilo onako jeftino. Samo sugestivni nagoveštaj mojih oblina. Bratele su prelazile preko ramena i povezivale se na nepostojećim leđima sa tankim zlatnim lancima koji su visili opušteno i povezivali se na nabreklini moje zadnjice.

Pogledala sam na dole ka porubu koji je padao na sredini butina, nešto na šta takođe nisam naviknuta.

Pogledala sam ponovo u ogledalo i osmehnula se. Ovo nisam ja, devojka koju poznajem. Uzdahnula sam drhtavo dok sam dodavala viseće minđuše kako bih upotpunila izgled. Ovo možda nisam ja, mislim, ali ovo je samouverena devojka koja želim ponovo da budem. Nova ja koja će da izađe večeras, opusti se, i dobro zabavi. Devojka koja je odlučila da ima noć zabave i da stekne malo samopouzdanja pre no što se prepustim svemu što predstavlja Colton i njegova upozorenjima optočena potera.

-

Svetog mu sranja! – Haddy ulazi u moje kupatilo, žviždućući. – Izgledaš

preterano! Mislim – spetljala se u sopstvenim rečima, - ja sam ovde na gubitku. Nisam mislila da ću te ikada videti ovako seksi, Ry. – Osmehnuh se široko na njenu pohvalu. – Nateraćeš ih da izgore večeras, dušo. Prokletstvo, ovo će biti zanimljivo za gledati!

Nasmejah se na njenu reakciju, dok mi je samopouzdanje raslo. – Hvala. Ni ti nisi loša, - udelih kompliment njenoj kurvanjski crvenoj haljini koja je isticala njene najbolje delove. Stala sam na štikle, zgrčivši se od prvog kontakta sa njima, i mršteći se na sećanje kad sam ih poslednji put nosila. – Daj mi sekund i biću gotova.

113

Vođena Zgrabila sam torbicu i u nju ugurala vozačku dozvolu, novac, i ključeve. Kad sam uzela telefon da bih ga stavila u malu tobu, shvatila sam da nisam uopšte pitala Haddy o govornoj pošti koju mi je ostavila ranije.

-

Hed? Nikad te nisam pitala zbog čega si bila toliko uzbuđena u vezi

večerašnjeg događaja. Koju si to tako bitnu poznatu ličnost obezbedila za crveni tepih?

Zagonetno mi se osmehnula. – Oh, to je propalo, - opušteno je to odbacila. Otrgla sam se osećaju da mi se iz nekog razloga smeje. Iskosih glavu ka njoj a ona se okrenu, efikasno menjajući temu, - Idemo!

*** Ulaz u trendi klub u centru je bio poprilično spekakularan, upotpunjen sa unakrsnim reflektorima, somotskim kanapima, i crvenim tepihom spremnim da njime prođu zvezde kako bi ih fotografisali za medije. Ulaz je upotpunjen sa pozadinom koja je prikazivala Merit Rum, novi proizvod koji je trebao da bude plasiran. Parkirale smo na mesto koje je određeno za Haddy i njene kolege iz PRX-a u fensi hotel visoke klase koji poseduje i koji je na neki način ili drugi fizički povezan sa klubom. Haddy pokaza akreditacije, koje nam dozvoljavaju da zaobiđemo vrevu i za tili čas smo u unutrašnjosti krcatog kluba, tupo lupanje muzike pulsira mi kroz telo.

Prošle su godine od kad sam poslednji put bila u klubu kao što je ovaj i treba mi malo vremena da se prilagodim zagušenoj svetlosti i glasnoj muzici i da se ne osećam preplašeno. Mislim da je Haddy shvatila da su mi nervi proradili i da mi je samopouzdanje izbledelo uprkos mom seksi izgledu jer nas je za nekoliko trenutaka progurala kroz masu do šanka. Zanemarivši nebrojene boce Merita koje su uredno bile posložene na radnoj površini, Haddy nam je poručila po tekilu.

-

Jedna za sreću, - osmehnu mi se.

-

I jedna za hrabrost, - završih umesto nje, našu zdravicu sa fakulteta.

Nazdravile smo kuckajući se čašicama i sasule tečnost. Sagorela mi je grlo. Prošlo je tako dugo od kad sam poslednji put popila čašicu tekile, trgnula sam se kad mi je progorela unutrašnjost i stavila nadlanicu na usta da pokušam nekako da je ugasim.

-

Hajde, Ryles, - povika Haddy, nepoljuljana pićem. – Imamo još po jednu!

114

Vođena Podigla sam čašu, sa neustrašivim osmehom na licu, kucnula je o njenu, i obe smo ih ispile naiskap. Ujed druge čašice nije bio toliko loš, i moje telo je bilo ugrejano tečnošću, ali mi je i dalje imalo sranje ukus.

Haddy mi je poslala znalački pogled i počela da se kikoće. – Večeras će da bude zabavno! – Zagrlila me je i stisla. – Prošlo je toliko dugo od kad si poslednji put bila moj partner u zločinu.

Dobacila sam joj osmeh dok sam se prepuštala atmosferi u klubu. To je veliko prostranstvo prostora sa ljubičastim, somotom postavljenim separeima oko donjeg sprata.

Blistavi bar sa pozadinom ispunjenom ogledalima prekriva čitav zid, ogledala reflektuju prostoriju, stvarajući iluziju da je masivni prostor još veći. U središtu glavnog sprata je veliki plesni podijum upotpunjen podupiračima sa rotirajućim svetlosnim glavama koji se vrte, stvarajući vrtoglavo mnoštvo boja. Stepenice su se prostirale na različitim mestima oko podijuma pa sve do izdignute VIP oblasti gde su separei bili podeljeni baršunastim stubovima. U jednom odeljku VIP-a, pod od pleksiglasa je dozvoljavao svima koji su se nalazili ispod da vide M. C. – ja dok je puštao muziku koja je odzvanjala klubom. Konobarice koje su lako mogle proći kao top modeli kretale su se unaokolo u kratkim pantalonama i odgovarajućim topićima, a uniforme su im upotpunjavali ljubičasti cvetovi koji su im krasili na ovaj ili onaj način kosu. Klub je u klasi pokondirenih sa dodirom sofisticiranosti uprkos različitim reklamnim ukrasima za Merit Rum koji su strateški bili postavljeni unaokolo.

Skoro je jedanaest sati, i mogu da vidim kako se masa zgušnjava i osetim kako pulsira energija. U VIP-u, grupa ljudi stoji u određenom uglu, i pitam se koja je to trendi poznata osoba koju je Haddyn tim doveo da promoviše njihov najnoviji proizvod. Bila sam na dosta ovakvih prijema sa njom da bih znala koja je procedura. Najtraženiji poznati slikani sa proizvodom izjednačuju veliku medijsku pažnju ne samo za sam proizvod već i za Haddynu kompaniju.

Uzeh čašu koju mi je Haddy dodala, moj uobičajeni Tom Collins 15, i uzimam gutljaj kroz slamčicu dok se krećem ka gornjem spratu. Podigoh oči upitno da se ne bih nadglašavala sa muzikom koja počinje da biva sve glasnija kako se klub puni. Shvatila sam da imamo oko trideset minuta dok muzika ne pređe određene decibele zbog kojih će jedini način da se komunicira biti da vičeš.

Tom Collins je koktel koji se pravi od džina, soka od limuna, šećera i gazirane vode.

15

115

Vođena Uhvatila je moje tiho pitanje ko je gore. Nagnula se kako bi mi govorila na uho. – Nisam sigurna. Imamo nekoliko ljudi koji su potvrdili prisustvo večeras, - slegla je ramenima uz neodređen odgovor. – Ima takođe i nekih iznenađenja.

Začkiljila sam na nju pitajući se zašto je bila tako neodređena sa mnom, uzimajući u obzir da je znala da neću nikome istrtljati i tako upropastiti iznenađenje. Samo se široko osmehnula i povukla me za ruku da je pratim. Prošle smo kroz gomilu ljudi, krećući se kao jedna. Mogu da osetim kako alkohol lagano kreće da zuji kroz moje telo, grejući me, smanjujući napetost, i opuštajući mi nerve. Po prvi put ne pamtim od kad, osećam se seksi.

Osećam se prelepo i senzualno i u skladu sa tim osećanjima. Nije direktno alkohol bio taj koji je činio da se osećam ovako; pre će biti da je alkohol dozvolio da se oslobodim nervoze i nesigurnosti.

Stisla sam Haddynu ruku dok se gurala ka purpurnom separeu, koji je rezervisan za PRX-ovo osoblje. Pogleda i osmehnu mi se iskreno, shvativši da počinjem da se opuštam.

Da počinjem da uživam. Probile smo se kroz masu do separea i tamo zatekle dvoje Haddynih kolega. Osmehnula sam se i brzo se pozdravila, jer sam ih već upoznala na pređašnjim događajima kojima sam prisustvovala. Zahvalila sam jednom na komplimentima koje je udelio mom vamp stilu za večeras. I sele smo, čulo se glasno navijanje sa druge strane prostorije na gornjem nivou gde je masa bila i ranije. Bacila sam pogled da vidim šta se dešava i nisam primetila ništa posebno sem nekolicine žena koje su pokazivale previše kože nadajući se da će taj bitni element koji je PRX pozvao primetiti baš njih.

Prevrnula sam očima s gađenjem. – Drolje za slavu, - usnama sam pokazala Haddy i ona prasnu u smeh.

Dovrših piće kada je zvuk pesme Black Eyed Peasa16 koji ulazi u uši ispunio klub.

Počela sam da mrdam kukovima u ritmu muzike i pre no što sam i znala, uhvatila sam Haddynu ruku i odvukla je kroz ljude na plesni podijum. Iznenađen izgled na njenom licu nasmeja me dok sam zatvarala oči i dozvolila muzici da me nosi. Zajedno smo pevale reči, Imam osećaj, večeras će biti dobra noć17, - dok se lelujamo u našem sopstvenom svetu na podijumu.

Nisam se osetila ovako slobodno toliko dugo da samo želim da zaustavim ovaj trenutak u vremenu. Želim da sačuvam u svom sećanju tako da sledeći put kad počnem da

16

Black Eyed Peas, Američka pop grupa.

“I gotta feeling, that tonight’s gonna be a good night”; https://www.youtube.com/watch?v=uSD4vsh1zDA

17

116

Vođena padam u to mračno mesto, mogu da se setim ovog osećanja da mi pomogne da se zadržim u svetlosti.

Haddy i ja se krećemo s muzikom, noseći se kroz nekoliko pesama, svaka je jačala moje samopouzdanje i podižu moju pokretljivost na podijumu. Nekoliko njenih saradnika, Grant, Tamara, i Jacob, su nam se pridružili dok se pesma prebacivala na Previše Blizu 18, staru pesmu ali jednu od mojih omiljenih. Plešem zavodljivo sa Grantom, oponašajući pesmu sa njim. Smejemo se, naša tela se nevino trljaju jedno o drugo, uživajući u nestašnoj interakciji stihova.

Podigoh ruke iznad glave, ukrštajući ih na zglobovima i mešam kukovima u ritmu, alkohol mi struji kroz sistem. Zatvaram oči, upijam atmosferu oko sebe. Treperavi osećaj koji mi je prošao kičmom natera me da odmah otovrim oči.

Pogledam, i uprkos sinhronizovanom skladu mase na podijumu, stajem, sleđena na mestu kad sam ugledala Coltona. Stoji na jednom od stepeništa koje vode iz VIP odeljka.

Ima piće u jednoj ruci a druga mu je kao i obično prebačena preko ramena izvajane plavuše.

Ona je okrenuta ka njemu, rukom ga mazi nežno kroz raskopčanu košulju. Lice joj se naginje ka njemu i čak i sa razdaljine, mogu da vidim njenu naklonost i divljenje iako je ni ne gleda, dok se smeje sa razvratnim čovekom sa njegove leve strane. Ogroman zastrašujuć čovek stoji iza njega, očima skenira masu. Njegovo obezbeđenje, možda? Colton se osmehnu svom muškom prijatelju i prirodan je i nezaštićen, dozvoljava mi da u tom trenu uživam u njegovom opčinjavajućem izgledu. Plavuša govori nešto i Colton usmerava svoju pažnju na nju. Ona podiže ruku s njegovih grudi i spušta mu je na obraz i podiže glavu, spuštajući, lagan, zavodljiv poljubac na njegove usne u znak posedovanja.

Unutrica mi se zgrči zbog onoga što sam videla, toliko mi zamračujući vid da nisam obratila dovoljno pažnje da vidim da li je Colton ohrabruje i uzvraća poljupce ili je prosto toleriše. Usta su mi od jednom suva. Paralisana sam na podijumu i gledam ga sa njom.

Stvarno glupo. Mi nismo zajedno – moje konstantno odbijanje nije pokazivalo da želim drugačije. I uprkos mom snažnom i bezrazložnom bolu sada, sve što želim je da me drži. Da

ja budem ona koju ljubi. U sekundi kada se sve ovo uskovitlalo u meni, moja bol poče da prelazi u bes. Koliko li sam glupa bila da pomislim da bi lik kao što je on mogao stvarno da poželi devojku kao što sam ja kad može da ima neku kao što je ona?

18

Too Close (Next song) je pesma Američke R’N’B grupe Next; https://www.youtube.com/watch?v=kwEZRPkAAu8

117

Vođena Primetila sam kad mi je Haddy upala u vidokrug nepokretna, primećujući isto što i ja.

Samo što se nisam okrenula da joj nešto kažem kad Colton podiže bradu od svog slatkiša, i pogleda gore, gledajući me direktno u oči. Srce mi preskoči i nagura mi se u grlo. Uprkos razdaljini između nas, vidim kako mu šok seva u očima zato što smo na istom mestu, u isto vreme, opet.

Iako me ostali ljudi koji igraju guraju, moje oči ostaju prikovane za njegove. Znam da treba da odem sa podijuma pre nego što me emocije savladaju i suze koje su pretile krenu da padaju, ali sam zakovana. Nemomćna da pokidam neizbežnu, magnetičnu privlačnost koju ima nada mnom. Odmah je pustio plavušu, otkačivši je bez problema. Dodao je piće svom prijatelju ni ne pogledavši ga i krenuo niz stepenice. Njegove smaragdne oči utiskivale su se u moje, bez prekida pogleda.

Kada je prišao podijumu, muzika pređe u duboko, pulsirajuće damaranje razvijajući hipnotički glas Trenta Reznora19. Bez reči ili pogleda, horda plesača delovalo je kao da se razdvaja dok je išao podijumom ka meni. Njegov izraz lica je neprimetan, mišići mu pulsiraju na vilici, senke od svetala igraju po uglovima njegovog lica. Njegove duge noge proždiru razdaljinu brzo. Nekolicina ljudi okreće glave kada ga prepoznaje dok prolazi, ali gladni pogled u njegovim očima ih sprečava da mu priđu bliže. Uprkos jačini muzike, jasno čujem kada Haddy udiše duboko dok mi prilazi.

Sve stvari zbog kojih želim da vičem na njega, sva bol koju želim izbljujem na njega, nestaje dok mi prilazi, i bez najave me hvata za kukove, snažno me privlačeći sebi. Drži me tako, stisnutu uz njega, dok telo počinje da mu se pomera, kukovi počinju da se taru o moje i sinhronizuju sa kažnjavajućim ritmom pesme. Nemam drugih opcija nego da se krećem sa njim, odgovarajući na animalni ritam njegovog tela. Pređoh rukama preko njegovih na mojim kukovima i upletoh prste kroz njegove. Držeći ga.

Držeći se vožnje koja neosporno stiže.

Oči nam ostadoše prikovane. Nagnula sam glavu unazad kako bih mogla da ga pogledam. Usne mu se razdvojiše lagano, i mogu da čujem kako sikće dok moji kukovi prate ritam njegovih. Oči mu potamneše. Ostakliše od želje, ispunjene vrelinom – sa predatorskom potrebom. Samo njegov vreli pogled dovoljan je da mi bradavice očvrsnu i da mi telo postane otopljeni nered požude u isčekivanju njegovog dodira. Njegovog nesumnjivog

posedovanja mene.

19

Pevač Američke rok grupe Nine Inch Nails.

118

Vođena Ugrizoh se za donju usnu dok je pomerao naše isprepletane ruke sa mojih kukova iza mojih leđa, trljajući moju pozadinu kroz haljinu, vezujući me tako. Nastavljamo da se krećemo kao jedno sa muzikom, osećajuči njegove čvrste, definisane butine na mojim.

Njegova erekcija pribija se teško i prisilno uz donji deo mog stomaka. Naginje lice tako da smo na samo par santimetara jedno od drugog. Mogu da osetim alkohol u njegovom zadahu dok uzdiše uz mene.

To je do sada jedan od najerotičnije senzualnih momenata u mom životu. Ostatak sveta je nestao. Opijajući efekat koji ima na moje telo blokira masu ljudi koji nas okružuju, svi gledaju u našem pravcu, primećujući me zbog čoveka sa kojim sam. Bilo bi bolje da smo samo on i ja. Krećemo se, Reagujemo. Uzbuđujemo. Isčekujemo.

Pesma se završava, ali mi ostajemo opčinjeni jedno drugim. Udišem po prvi put kako mi se čini od kad smo se dotakli, dug drhrav udisaj. Ne shvatam da je muzika prestala, i da DJ govori preko razglasa o proizvodu večeri. Da se sem male grupe oko nas, pažnja kluba okrenula i fokusirala na binu.

Colton i ja stojima tamo, ne pomerajući se, osećajući da jedva dišemo uprkos otežalim grudima, upijamo jedno drugo i varnice seksualne tenzije koja se stvara između nas.

-

Coltone, hej, Coltone,

- glas prekida našu povezanost, trgnuvši me iz

začaranog stanja. Colton okrenu glavu ka jednom od PRX-ovih ljudi koji je dozivao njegovo ime. – Vreme je. Trebamo te na bini. Sada.

Klimnu kratko glavom pre no što je ponovo pogledao u mene, sa lakomom hitnošću pritajene vatre u očima zbog koje je moja utroba zadrhtala. Odvojio je prste od mojih, puštajući svoj stisak na mojoj ruci i odvojivši se lako. Toplina njegovog tela je nestala trenutno, ali moje telo je još uvek brujalo od dodira, žudeći s potrebom. Dao mi je lagan, sugestivni osmeh i odmahnuo glavom lako. Na mene? Na njegove sopstvene misli? Zbog čega nisam sigurna.

Podiže ruku i povuče mi kosu, obrve mu se podigoše kao da me pita zbog čega promena frizure. Slegla sam stidljivo ramenima, reči mi izmakoše. Njegovo ime je pozvano ponovo. Okrenu se da ode, ali ne pre što sam gledala preobražaj na njegovom licu s Coltona Donovana kog ja znam, do javne ličnosti. Hladnog i nedodirljivog. Seksi i neukrotiv.

Nismo progovorili ni jednu jedinu reč, a ipak osećala sam kao da smo rekli toliko.

119

Vođena Gledala sam njegova široka ramena dok je prolazio kroz ljude ka bini, njegov telohranitelj ga je pratio u stopu, odgurujući ljude koji su ga okruživali. Gledala sam spektakl i mali deo mene se smejao činjenici da sam videla pravog Coltona, ne ovog. U stvari nadam se da jesam, jer su se moje sveprisutne sumnje vratile.

Pre nego što sam mogla da završim s posmatranjem njegovog napredovanja do improvizovanog stejdža, Haddy me je stisla čvrsto za ruku i povukla neceremonijalno sa podijuma. Moj otpor ništavan dok me vuče kroz prolaz, prolazeći pored toaleta, i ka maloj niši kraj izlaza. Okreće me kako bi se našla lice u lice sa njom, sa izgledom neverice na licu.

-

Au, to me boli! – pukla sam na nju, cimajući ruku, ne baš oduševljena što sam

odvučena od prilike da gledam Coltona.

-

Šta. Je. To. Jebo. Te. Bilo? – upita, naglašavajući svaku reč. Ni ne znam kako

da joj odgovorim. Mislim da sam i dalje očarana njime pošto ne mogu da sastavim reči. – Svetog mu sranja, Raylee! Vas dvoje ste praktično jebali jedno drugo očima. Mislim, osetila sam nelagodu samo vas gledajući, kao da sam virila u tvoju spavaću sobu, - blebeće kao i obično kada je uzbuđena, - a ti znaš da meni nikad nije neprijatno. – Naslanja se leđima na zid i podiže glavu ka plafonu, i dalje sa izrazom neverice na licu.

Stajala sam tamo i zurila u nju jer nisam znala kako da joj odgovorim, pa je nastavila.

– Znam da si rekla da ste se vas dvoje povatali, - nastavlja ignorišući klinačko hroptanje smeha koje sam načinila, - ali nikad mi nisi rekla da je tu bilo... takve varnice... takve hemije... takvog intenziteta... Moj Bože! Mislim, nadala sam se da kad ga budeš videla-

Šta? – njena poslednja rečenica je bila okidač za funkcionisanje mog mozga.

– Kako misliš ti si se nadala?

Nasmejala mi se snebivljivo. – Pa...

Šta se to jebeno događa ovde? - Prestani da razvlačiš, Montgomery!

-

Pa, zvala sam te sinoć da ti kažem da smo uspeli da ga dobijemo kao gosta –

Merit je jedan od njegovih novih sponzora. Bilo kako bilo zvala sam te samo zato što sam bila uzbuđena, i mislila sam da možemo da se zavalimo i žudimo za njim večeras – nisam znala ništa o tome što se desilo. Pričala sam sa Daneom i onda sam saznala da si izašla sa njim. – Reči su same ispadale sada. Klimnuh joj glavom da nastavi, suženih očiju, napućenih usana. – Onda si došla kući i kockice su se sklopile...

-

I šta? Odlučila si da mi ne kažeš zato što...

120

Vođena -

Pa, - kontemplirala je, - Nakon što si mi sve rekla, nisam imala predstavu da

vas dvoje – vaša povezanost – je magnetna. Toliko osvajajuća. Mislila sam možda ako ga vidiš ovde, mogu da ti pomognem – mogla bih da poguram temu. Pomognem ti da se malo zabaviš.

Glasno sam izduvala vazduh, tiho gledajući u nju. Znam da misli dobro, ali u isto vreme, ne treba da mi drži ruku kao nekom detetu. Ljuta sam na nju. Gnevna sam na Coltona što je bio ovde sa tom fuficom. Besna na njega zato što je doplesao do mene i uzeo me kao da mu pripadam. Iziritirana time što me je naterao da ga želim toliko da mi unutrašnjost gori. Moja kontemplativna tišina se nadvila nad nama.

-

Nemoj biti ljuta, Ry. Žao mi je. Radila sam to iz najbolje namere. – Ugrizla se

za donju usnu, dureći se na mene, znajući da ne mogu da ostanem ljuta na nju dugo vremena. Nasmejah se meko, automatski joj opraštajući.

Naslonila sam se nazad na zid i zatvorila oči, slušajući navijanje mase na nešto što je MC rekao. Pitanja koja su se vrzmala po mom umu došla su u prvi plan. – Ko je njegov plus jedan? – pitala sam, misleći na plavušu. Je li ona jedan od njegovih dogovora? Neko ju je pokupio u klubu? Zašto je ljubi ako mi govori da želi mene? Zar me nije pitao zato što nisam

dovoljna – dovoljno lepa, dovoljno seksi, dovoljno glamurozna – da budem sa njim u javnosti?

-

Zar je bitno? – prasnu, - Mislim, Isuse, Raylee, vas dvoje ste-

-

Ko?

-

Nisam sigurna, - odmahnula je glavom. – Njegovi ljudi su samo pitali za

odobrenje u deset. Nikakvo ime nije dostavljeno.

Izbacih salvu psovki koje nisu imale smisla, samo nešto što radim kad sam uznemirena i pokušavam da prođem kroz situaciju. Haddy me je pažljivo posmatrala, znajući za moju litiju psovki i šta je to trebalo da znači. – Pričaj sa mnom, Ryles, - nagovarala me je.

– Šta se dešava u toj tvojoj glavi?

-

Ne lažem samu sebe, zar ne? – Haddy pogleda u mene zbunjeno sa znakom

pitanja na licu. – Mislim, ne izmišljam to? Hemiju? Coltona?

-

Jesi li normalna? – zamucala je, hvatajući me za ramena da me prodrmusa. –

Mislila sam da ćete spontano sagoreti tamo! Kako možeš to i da dovodiš u pitanje?

Masa je opet dala ovacije, zvuk je odjekivao kroz hodnik. Mogu da čujem Coltonov glas sa razlasa. Zveckanje njegovog glasa me privlači. Masa navija opet na nešto što je 121

Vođena rekao, i čekam da se buka utiša malo da bih nastavila. – Ako mu se toliko sviđam. Ako postoji toliko hemije... zašto je onda ovde sa tom plavušom? Ljubi je? Zašto nije pitao mene?

Ili sam ja samo devojka koju želi da pojebe sa strane? – Zbunjenost i povređenost su bili očigledni u mom glasu.

Haddy uvrnu usne kao da razmišlja o mom komentaru. – Ne znam, Raylee. Postoji toliko scenarija. – podigoh obrve kao da joj ne verujem. – Možda je već dogovorio da mu ona bude pratnja kad te je sreo. Ili bi stvarno mogao da te želi a da je ona parče sa strane dok ti ne pristaneš.

Groknula sam ponovo. – Stvarno? Jesi li je videla?

-

Jesi li ti videla sebe? – prekori me. – Jesi li se pogledala u ogledalo, Ry? Ti si

divna po običnom danu a večeras izgledaš neverovatno! Malo mi se smučilo da ti to ponavljam. Kada ćeš početi da veruješ u to? – prevrnula sam očima kao dete. Ignoriše me i nastavlja sa svojim mogućim scenarijima. – Možda bi mogla da bude jedan od njegovih

dogovora? Ili je možda neka kurva željna slave koja ga je srela ovde? Ili je možda prijateljica.

-

Kada je bio poslednji put kad si prijatelja tako poljubila? – viknuh na nju,

iskaljujući svoj bol na njoj. Samo je zurila u mene, s rukama prekrštenim na grudima. –Šta bi trebalo da uradim?

-

Ja bih rekla da nastaviš da radiš to što radiš. Očigledno mu se sviđaš,

uključujući tvoju tvrdoglavu crtu i pametna usta.

-

Ali, kako ja – šta da radim?

-

Raylee, ako si ljuta na njega, budi ljuta na njega. Nije te sprečio da mu kažeš

bilo šta ranije, a i dalje te želi. Samo zato što si ti odlučila da spavaš sa njim ne znači-

Kako znaš da sam to odlučila?

-

Oh, dušo, ispisano ti je po čitavom licu – i telu, da budemo iskreni. Uostalom,

svako ko je gledao u onaj bim misli da ste to već obavili, - smeje se saosećajno dok mi se oči šire. – Gledaj Ry, svaka devojka u ovom klubu bi stala u red da je samo pucnuo prstima.

Svaka, to jest, sem tebe. On je onaj koji juri tebe. Koliko puta u svom životu misliš da mu je žena rekla ne? Da je odšetala od njega? Možda mu se to dopada. I ako mu se dopada, nemoj to da menjaš samo zato što si odlučila da želiš da obaviš to sa njim. – promrdala je obrvama.

122

Vođena -

Ali to je to, - priznadoh, - jesam li ja izazov ili me stvarno želi? I ako se to desi,

onda će izazov biti gotov i onda će on završiti sa mnom?

-

Iskreno, koga jebeno briga? – kritikovala me je. – Uvek previše razmišljaš,

preterano analiziraš sve, Ry. Samo zaboravi na glavu jednom, ignoriši senzitivna upozorenja koja ti daje, i prati ono što tvoje telo želi. Prati Coltona, za ime Božije. – ispustila sam treperav uzdah, obraćajući pažnju na njene reči. – Budi svoja, Raylee. To je ono što mu se od početka dopada.

Klimnuh glavom nekoliko puta, gledajući je. Stidljiv osmeh pojavi se na mom licu, Možda si u pravu.

-

Pa, aleluja! – povika, podižući ruke iznad glave, - konačno si saslušala. –

Uhvati me za ruku i poče me vući niz hodnik. – Hajde da te osvežimo, damo ti još malo tečne hrabrosti, i vidimo gde će te veče i Gospodin Seksi Colton odvesti.

*** Prošlo je sat vremena od razgovora ohrabrenja sa Haddy, i moje samopouzdanje, učvršćeno mojim redovnim unošenjem alkohola, je bilo u punoj snazi. Igrale smo i družile se sa nekim njenim saradnicima i trenutno smo sedele u ljubičastom separeu, dajući sebi oduška pre no što ponovo krenemo na podijum. Pokušavala sam očajnički da ne tražim Coltona po klubu svo ovo vreme. Pokušala da ignorišem činjenicu da se verovatno ljubi sa

njom negde u blizni. Ali hvatala sam sebe kako očima prelećem tu i tamo kad god bi uočila veliku grupu ljudi. Takođe sam primetila da me Haddy posmatra dok sam ga tražila; tako sam pokušala da bacim tek po koji skriveni pogled, trudila se da budem suptilna sa tim.

Ubeđivala me je da je verovatno zauzet sa direktorima Merit Rum-a. Bila sam zahvalna na njenom objašnjenju, tome što je pokušavala da učini da se osećam bolje, tako da sam ga prosto izgurala iz glave. Ili makar pokušala, uz pomoć još jednog Tom Collins-a.

Haddyno piće je nestajalo mnogo sporije od mog zbog toga što je tehnički „na poslu“ i želi da bude sigurna da je sve pokriveno. Mene je radilo, ali nisam bila pijana ni u kom slučaju, jer sam mrzela manjak kontrole koji dolazi sa previše alkohola. Smeje mi se dok je pitam da mi objasni po treći put situaciju sa pretencioznim likovima sa A liste sa kojima je ranije ove nedelje morala da se nosi.

-

Raylee, draga moja, ti si –

123

Vođena -

Izvinite nas dame, da li bi vam smetalo ako vam se pridružimo? – okrenuvši

se ugledala sam dva privlačna gospodina.

Haddy podiže obrve na mene upitno i pogleda u višeg koji je govorio, - Naravno da ne, gospodo, - odgovori, sa sporim, seksi osmehom koji joj se šririo na usnama. – Ja sam Haddy i ovo je moja prijateljica Raylee. – Klimnu glavom ka meni dok su ulazili u separe da nam se pridruže. Visoki, tamnokosi je seo do Haddy a drugi, plavokosi surferski tip, sede do mene. Imao je ljubazan, nervozan osmeh i uzeo poveći gutljaj pića.

-

Zdravo, Raylee, ja sam Sam, - ispruži ruku, i rukovah se sa njim, osmehujući

mu se stidljivo. Pogledala sam ka Haddy koja se upusitla u razgovor sa njegovim prijateljem, sa svojim nasmejanim, flertujućim izrazom na licu. – Pa uh, voleo bih da se ponudim da ti kupim piće, ali vidim da ti je čaša već puna.

-

Hvala. – spustih pogled sa njegovog i prinesoh čašu ustima kako bih uzela

-

Ludilo koliko je ljudi večeras ovde.

-

Da, znam, - nadvikivala sam se sa bukom.

gutljaj.

Reče mi još nešto, ali nisam sigurna šta zbog erupcije glasnog navijanja iz separea do našeg. Stavih ruku na uho, pokazujući da ne mogu da ga čujem. On se približi, stavljajući ruku iza mene na naslon i naginjući se bliže mom uhu. – Rekoh da mi deluješ kao da se dobro provodiš i da sam te primetio i ranije i da mi je drago-

Dama je sa mnom. – Udahnula sam vazduh na brujanje Coltonovog čeličnog

glasa, pretnja je dominirala njegovim rečima. Cimnuh pogleda ka Haddy, i mogu da vidim kako njenim očima bljeska oduševljenje pre no što mi uputi pažljiv, umirujuć pogled. Srce poče nenormalno da mi lupa, koža mi se naježi, i sve zato što sam toliko prokleto naviknuta na njega i blizinu njegovog tela.

Lagano se okrenuh ka njemu, istog trena okrećući leđa i naslanjajući se na Samove grudi, njegova ruka prebačena preko separea očeša moje rame, dajući situaciji dodir intimnosti. Podigoh oči kako bih se susrela sa Coltonovim i pokušah da ignorišem momentalan nalet požude koji se spusti do središta mojih bedara kad sam ga videla. Kosa mu je malčice u neredu, rukavi košulje su zasukani do lakata, mišići koje smatram toliko prokleto seksi na vilici su mu pulsirali, i oči su mu gorele od besa. Popila sam dovoljno alkohola da bih se osećala drsko, da poželim da testiram koliko je stvarno Colton iznerviran.

124

Vođena -

Sa tobom sam? – upitah, glasa obojenog sarkazmom. Mogu da osetim kako

se Semovo telo iza mene napreže i vrpolji nervozno, nesvestan šahovske igre u kojoj je trenuto pijun, dok se Coltonove oči sužavaju. – Stvarno? Zato što sam mislia da si ovde sa njom. – Pomerih se u stranu kako bih pogledala iza njega, tražeći je. Podigoh obrve i nastavih, - Znaš, plavuša od malo pre?

-

Slatko, Raylee, - prosikta dok je nestrpljenje isijavalo iz njega. Mogu da vidim

kako mu se pogled pomera, gledajući u Sama iza mene, i dajući mu ruke dalje upozorenje bez i jedne izgovorene reči.

Iznervirana sam činjenicom da on može da se smuca po čitavom klubu poslednjih sat i po, radeći sam Bog zna šta sa plavušom, a opet misli da može samo da ušeta i položi pravo na mene? Ne mislim da će moći tako. Zavalih se i stavih ruku na Samovo koleno stiskajući ga nežno. – Ne brini, Sam, nisam sa njim. – Bila sam dovoljno glasna da i Colton može da me čuje. Vidim kako se Haddyne oči šire na moje reči dok je Coltonova reakcija bilo tiho režanje. Mogu da osetim kako se Sam odmiče od mene. Okrenuh se ponovo ka Coltonu, sa prkosom u osmehu i izazovom u očima.

-

Ne izazivaj me, Raylee. Ne volim da delim. – mogu da vidim kako grči i

opušta pesnicu reagujući instinktivno. – Ti. Pripadaš. Meni. – Svoje pravo utvrđuje oštrim zvukom režanja.

Izvih obrve, postavih se drsko, – Kako to, Šampione? – gledala sam kako su mu oči fokusirane na ruku koju sam držala na Samovom kolenu. – Sinoć si bio sa mnom, a večeras si ovde sa njom. – Slegoh mirno ramenima iako sam u sebi bila sve sem mirna – srce mi je dumaralo a disanje postalo ubrzano. – Čini mi se da – Ona. Pripada. Tebi. – oponašala sam dete.

Colton provuče ruku kroz kosu i ispusti razdražen uzdah dok je očima preletao preko svih u separeu. Mogu da vidim kako pokušava da zauzda bes i zbog toga što imamo ovaj razgovor pred našom malom publikom. – Raylee, - izdahnu snažno, - ti – ti, - pogleda unaokolo, pa u gomilu i onda se njegov pogled konačno vrati na mene, sa nestrpljenjem koje je preovladalo. – Testiraš me na svakom nivou. Odguruješ me, - zastenja, shvativši da je to izgovorio na glas. – Šta treba da mislim?

Odmerih ga od glave do pete, pućeći usta dok sam razmišljala. Nekako uživam da se igram sa njim, da učinim da čovek koji je siguran u sebe, koji uvek dobija ono što hoće, mora da se potrudi oko nečega. – Nisam još sigurna da li te želim, - zadirkivala sam ga. Čula sam 125

Vođena kako je Haddy udahnula na moj drzak komnentar i led koji je kuckao u Samovoj čaši dok je ispijao ostatak pića zbog nervoze. – Devojci je dozvoljeno da promeni mišljenje, - narugah se, naginjući glavu ka njemu. – Poznate smo po tome.

-

Između ostalog, - reče suvo, uzimajući piće, gledajući me preko ruba čaše. –

Dvoje je potrebno za ovu igru, Ryles, - upozori, - i mislim da imam mnogo više iskustva u tome nego ti.

Moja hrabrost poče da isčezava na upozoravajuć pogled u njegovim očima. Povukla sam ruku sa Samovog kolena i povukla se ka ivici sedišta, ne skidajući pogled sa njega.

Stajali smo tako nekoliko trenutaka, muzika u klubu je doprinela našoj maloj drami. – Femkaš se, Raylee, - opomenu me.

Pogledala sam u Haddy čije je lice bilo ravnodušno ali njene oči su mi govorile da ne može da veruje čemu prisustvuje. Ustala sam kako bih se suočila sa njim, ispravivši ramena, prkosno podižući bradu. – I tvoja poenta je?

Coknu ka meni, odmahujući glavom, i priđe korak bliže. – Nadam se da i sama uživaš jer priređuješ izvanrednu predstavu. – Stavi prst ispod moje brade, podižući je tako da nam se pogledi susretnu. – Ne igram igre, Raylee, - upozori, glasa glasnog dovoljno da ga čujem, - i neću tolerisati da ih igraš sa mnom. – Seksualna tenzija je zračila između nas.

Vazduh je ispunjen njom.

Udahnula sam lagano, proračunatim udahom, pokušavajući da smislim inteligentan odgovor dok je njegova blizina pomućivala moje misli i pojačavala moja čula. – Pa, hvala na obaveštenju. – Udarih ga rukom po grudima, i nagnuh se malo bliže, usnama blizu njegovog uha. – Uputiću te u nešto malo takođe, Šampione, - obavestila sam ga, ohrabrena kada sam čula kako udiše duboko kao odgovor, moj glas je šapat na njegovom obrazu. – Ne volim da se osećam kao bljutava druga tvojoj plavoj grupi lutki. – Koraknuh unazad, navlačeći samouveren osmeh na lice. – Praviš obrazac želeći me baš pošto znam da si bio sa nekom drugom. To je navika koju ćeš morati da prekineš ili se ništa neće dogoditi, - završih pokazujući rukom na nas dvoje dok sam podizala obrve, - to jest ako ja to uopšte i želim. – Usne mu se izviše u uglovima, zabava mu bljesnu u očima zbog izazova.

Bože, divan je! Pa i kad gori od besa, emituje sirovu senzualnost koju moje telo teško da može da ignoriše. Okrenuh se da pogledam u Haddy za ohrabrenje, kad čujem kako je njegovo ime izgovoreno glasom, zavodljivim kao baršun. – Colte, dušo?

Od tih reči mi se povraćalo.

126

Vođena Okrenula sam se ka njemu i videla kako manikirana ruka klizi između njegove ruke i torzoa, šireći se preko njegovih grudi ne bi li obeležila teritoriju. Vidim kako se napreže zbog dodira, njegove oči nisu odavale reakciju, i on iskapi ostatak svog pića, sikćući na njegovu oštrinu između stisnutih zuba. Nastavila sam da gledam dok mu se plavuša od ranije približavala, odmeravajući me sažaljivo, pokušavajući da utvrdi svoje pravo. Videh iskru u njenim očima kad me prepozna kao onu zbog koje ju je ostavio na stepenicama da bi igrao sa mnom. Da pogled može da ubije, već bih bila mrtva. No uprkos tome svemu, Coltonove oči ostadoše prikovane za moje.

Bila sam zgađena na prizor njenih ruku na njemu, i na pomisao da joj posvećuje bilo kakvu pažnju. Odmahnuh glavom ka njemu s negodovanjem dok sam coktala jezikom. – Kao što sam govorila, - posvedočila sam, pokušavajući da zauzdam nevericu zbog njenog savršenog tajminga u našem razgovoru. Pogledah ponovo u Haddy i dvojicu muškaraca koji su sedeli tamo, iskrenost mi se preli preko lica, - Izvinjavam se, ali s vašim dopuštenjem. – Haddy poče da prikuplja svoje stvari, sa zabrinutošću na licu, i suptilno joj pokazah glavom da nema potrebe da ide.

Okrenula sam se i pogledala u Coltona poslednji put, nadajući se da će mu moje oči pokazati poruku koju želim da mu pošaljem. Ovde je tvoj izbor. Ja ili ona. Ti biraš. Upravo sada. Poslednja šansa.

Odvratih pogled, prekidajući vezu. Ostao je statičan sa plavušom okačenom o njega kao lošom jaknom. Pretpostavljam da je doneo odluku. Pokušaću smireno da izađem iz separea. Da odletim sa opasne staze kojom će me bez sumnje on voditi na dole.

Kada sam stekla utisak da sam izmakla iz vidokruga, naslepo sam prolazila kroz ljude, povređenost je kuljala i pretila da izbije na površinu. Srce me je bolelo zbog saznanja da nikada neću moći da se takmičim sa nekim kao što je ona. Nikada. Pokušavam da se kontrolišem dok se probijam ka baru, želeći da otupim osećanja i dozvolim sebi da verujem da su bila ispravna. Da su bila uzvraćena. Bila moguća ponovo.

Sranje! Progutah suze koje su navirale dok sam se ugurivala u nešto malo slobodnog prostora za prenatrpanim šankom i nekim čudom slobodno mesto je bilo ispred šankera.

Pogleda me i da je video bilo kakav očaj na mom licu, ignorisao ga je. – Šta ćete popiti?

Upita me nadglašavajući buku.

127

Vođena Zurila sam u njega treuntak, razmišljajući o opcijama. Odlučih se za brzo i otupljujuće. – Tekilu, molim Vas. – zatražih, privlačeći pažnju čoveka koji je stajao do mene.

Mogu da osetim kako me odmerava, i povih ramena, narogušena od neželjene pažnje.

Barmen spusti tekilu preko šanka i ja je zgrabih, gledajući je na trenutak, tiho izgovarajući našu zdravicu, jer mi je upravo trebala porcija ohrabrenja. Pa iako je lažno

ohrabrenje. Iskapila sam bez oklevanja i zgrčila lice kad je počela da peče. Zatvorila sam oči dok se njena toplina spuštala niz moje grlo i smeštala u stomaku. Uzdahnula sam duboko pre no što sam otvorila oči, ignorišući ponudu za još jednim pićem od čoveka do mene.

Uzela sam telefon iz torbice i poslala poruku Haddy da sam dobro, da uživa, i da ćemo se videti kod kuće. Znam da bi da nije ovde zbog posla, ona bila sa mnom, vodila me kući.

Sa telefona podigoh pogled na barmena. Treba mi još jedna. Nešto da umrtvi odbijanje. Oči mi padoše duž bara kada u ogledalu, videh Coltona kako s namerom ide ka meni.

Uprkos nadi koja se rađala u meni, promucah, - Jebem ti! - I bacih nešto novca na šank pre no što se okrenuh na petama i uputih ka najbližem izlazu. Našla sam ubrzo jedan, u uglu na kraju šanka i otvorila vrata sa priličnom silom. Našla sam se u praznom, zamračenom prolazu, s olakšanjem kad su se vrata iza mene zatvorila, prigušujući muziku koja je pulsirala. Trenutak samoće je odlepršao kad su se vrata otvorila nekoliko momenata kasnije, a Colton izašao kroz njih. Istog trena su nam se pogledi sreli, mogu da vidim bes u njegovim očima i nadam se da će moći da vidi povređenost u mojima, pre no što mu okrenuh leđa i požurih niz hodnik.

Ispustih prigušen vrisak isfrustrirana kad me je Colton sustigao i uhvatio za ruku, okrećući me ka sebi. Naše divlje disanje je jedini zvuk u prolazu dok se gledamo, gnev je plamsao.

-

Šta to jebeno misliš da radiš? – zaurla na mene, dok stisak na mojoj ruci

ostade.

-

Izvini? – promrmljah, s nevericom na licu kao reakcijom na njegovu drskost.

-

Imaš tu jednu naviku koja me nervira a to je da pobegneš svaki put od mene,

Raylee,

128

Vođena -

Šta je to za tebe, gospodine Šaljem-Pomešane-Signale? – uzvratih mu,

trgavši ruku iz njegovog stiska.

-

Ti ćeš da mi kažeš, srce. Je l’ taj lik – je li on ono što stvarno želiš, Raylee? –

izgovori moje ime kao psovku. – Brza snoška sa Surferom Džoom? Želiš da se jebeš sa njm umesto sa mnom? – Mogu da čujem oštrinu u njegovom glasu. Nagoveštenu pretnju. U ovom mračnom prolazu, njegove crte bile su skrivene senkama, oči su mu sijale, u svakom smislu je loš momak kakvim su ga tabloidi opisali.

-

Zar nije to ono što želiš od mene, Coltone? Brzu snošku kako bi se nahranio

taj tvoj krhki ego? Čini se da provodiš preterano puno vremena pokušavajući da umiriš tu svoju slabost. – izdržah njegov pogled, zadovoljstvo mi je u glasu. – Uostalom, šta tebe briga šta ja radim? Ako se dobro sećam, deluje mi da si bio sasvim zauzet plavušom koja ti je bila pod rukom.

Mišići zapulsiraše kad je zgrčio pa opustio vilice ka meni, zabacujući glavu unazad pa unapred pre no što mi je odgovorio. – Rakel? Ona je nebitna, - reče kao da to nije ništa.

Mogu da shvatim taj dogovor na toliko načina, toliko varijacija, i svi su bojili njegovo mišljenje o ženama tako da bude manje od zvezdane svetlosti.

-

Nebitna? – upitala sam, - Da li bih i ja to bila kada bi me pojebao? – Stajala

sam čvrsto ispravljeih ramena. – Nebitna? – Stajao je tako i ključao. Na mene? Na moj odgovor? Napravio je korak ka meni a ja se povukoh jedan unazad, pritiskajući leđa na zid koji je bio iza mene. Nemam više gde da pobegnem. Poseže rukom ka meni i povlači je neodlučno, mišići na vilici mu se stežu, puls mu skače. Nakrivi glavu na stranu, zatvorivši oči, psujući tiho za sebe. Ponovo me pogleda – frustracija, bes, želja, i još toliko toga je gorelo u dubini njegovih očiju. Njihova prodornost dok me je posmatrao je ohrabrujuća, kao da me pita za odobrenje. Klimnuh glavom suptilno, dajući mu dozvolu da uzme. Sledeći put kad je posegao, nije bilo oklevanja.

Za tren oka, njegove usne su bile na mojima. Sva uzdržavana frustracija, iritacija, i antagonizam večeri eksplodirao je kad su se naše usne sudarile, ruke uplele, i duše upalile.

Nije bilo ničeg nežnog u našem ujedinjenju. Grabežljiva potreba gorela je kroz mene dok se jedna njegova ruka provlačila iza mojih leđa, hvatajući me za vrat i privlačeći me ka njemu kako bi njegove usne zaplenile moje. Drugom rukom je skliznuo između zida i mojih povijenih leđa, šireći je kako bi potvrdio svojinu. Nestali su nežni gutljajčići i meki poljupci od juče.

129

Vođena Njegove usne su nagnute preko mojih i njegov jezik prodire u moja usta, upetljavajući se, izazivajući i mučeći moj u vrtlogu. Rukama kliznu preko mojih dok su mi šake bile u njegovoj košulji. Spusti slobodnu ruku i uhvati mi vlicu dok se odvajao iz poljupca. Povukao je lice unazad, i oču su mu bile zamračene i treperele od uzbuđenja, držeći moj pogled.

-

Nisi nebitna, Raylee. Nikada ne bi mogla biti nebitna, - odmahnu suptilno

glavom, treperenje njgovog glasa odzvanja u meni. Spušta čelo na moje, naši nosevi se dodiruju. – Ne – ti i ja – zajedno, - odbrusi, - to bi te učinilo mojom. – Njegove reči obložiše moje lice, naseliše mi se u duši, i zauzeše me. – Moja, - ponovi, trudeći se da razumem njegove namere.

Zatvorih oči kako bih uživala u tim rečima. Prijala mi je pomisao da Colton želi da budem njegova moja. Naša čela nastaviše da se dodiruju dok sam se prepuštala trenutku, osećanju, i oslobađanju od sumnji. Napravi korak dalje od mene i nežno mi pusti ruke koje su mi stale iznad glave. Naše oči ostadoše usredređene i videh ono što mislim da je bljesak straha.

Probno posegnuh za njim i dotakoh njegove kukove, provlačeći ruke kroz njegovu ispasanu košulju tako da spustim šake na njegovu kožu. Da mogu da osetim ovog treperavog, muževnog muškarca pod vrhovima svojih prstiju. Uvek su njegove ruke bile na mojoj koži. On je kontrolisao sve. Nisam imala priliku da uživam u tome da ga osetim pod svojim dlanovima.

Shvatih kakav uticaj imam, dok su moji prsti milovali tople, čvrste i definisane mišiće, telo mu se napinjalo. Polako sam prelazila preko njegovog torzoa, osećajući svaki prevoj, svaki udisaj koji je načinio reagujući na moj dodir. Opojan je osećaj čuti ga da reaguje, videti kako mu se zenice šire od želje dok prelazim rukama sa njegovih grudnih mišića, lagano preko rebara, i ispod ruku kako bih zarila nokte u njegova naočita leđa.

Zatvorio je oči u zanosu, očigledno uživajući u mom laganom, zadirkujućem napadu na njegova čula. Podigla sam se na prste i neodlučno se nagnula ka njemu pa očešala usne o njegove i utisnula ruke u njegova ramena, privlačeći ga na sebe. Nagnula sam usne preko njegovih i prešla vrhom jezika preko njegove donje usne.

Prstima mi lagano očeša obraze, dlanovi mu behu na mojoj vilici uokvirivši moje lice dok je nežno produbljivao poljubac. Usne su mu pijuckale, jezikom je lagano, slatko,

130

Vođena razdvojio moje usne i spojio ih sa svojim. Njegova tiha naklonost dotače moje središte, lagano me rasplićući i uvlačeći me u kovitlac simultane potrebe. Oduzimao mi je dah sa svakim poljupcem. Uzdahnula sam u poljupcu, zarivajući mu prste u ramena, jedini znak mog predstojećeg nestrpljenja i želje za još. Zato što mi treba još.

Mogu da osetim Coltonovu borbu da obuzda svoju potrebu, njegovo telo se grči pod mojim rukama, njegova impresivna erekcija utiskuje mi se u stomak. Nastavlja svoj nežan i neumoljiv nasrtaj na moja čula koncentrišući se samo na moja usta. Zavodeći moje usne.

Njegov dah je moj. Njegova akcija je moja reakcija.

Staje neočekivano, stavljajući obe svoje ruke na zid pored mojih ramena i prikupi se, dozvolivši da mu čelo padne na moj rame tako da mu nos i usta bivaju u dnu mog vrata.

Osećam kako mu grudi traže vazduh kao i moje, i iz nekog čudnog razloga osećam olakšanje jer deluje kao da je pod uticajem našeg uplitanja kao i ja. Malo sam zbunjena njegovim potezima, ali uzimam momenat da mu dozvolim da se prikupi dok pokušavam da umirim srce između naših teških udisaja. Podsvesno stiskam kolena kako bih umirila neumoran pritisak u svom međunožju.

Mogu da osetim toplinu njegovog daha dok diše u moj vrat, boreći se za kontrolu. – Slatki Isuse, Raylee, - mrmlja dok odmahuje glavom, vrteći je na mom ramenu, pre no što prosu nevine poljupce po mojoj ključnoj kosti. – Moramo da odemo odavde pre no što me obeshrabriš ovde u prolazu.

Podiže pogled ka meni jer sam se umirila zbog njegovih reči. Nema sumnje da je ovo ono što želim. Da je on onaj kojeg želim. Ali ne mogu da osporim činjenicu da sam nervozna – uznemirena – uplašena da ću ga razočarati sa mojim više nego slabim iskustvom na tom polju.

-

Dođi. – Ne daje mi vremena da progovorim pre no što me uhvati za ruku,

obgrli me preko ramena, privlačeći me sebi, i prošeta nas dublje u prolaz. – Imam prenoćište ovde. – Njegova jaka ruka me je držala, vodeći me ka mojoj Jabuci iz Bašte Raja.

Pratila sam ga poslušno, pokušavajući da utišam sumnje i buku u svom umu, jer je aktivno zvocalo sada kada njegova usta nisu bila na mojima, otupljujući moju sposobnost rezonovanja. Brzo smo stigli do lifta na kraju prolaza i nakon nekoliko sekundi smo ulazili u

131

Vođena njega. Colton izvuče ključ karticu iz džepa i ubaci je u panel, momentalno otključavši gornji sprat. Potkrovlje.

Vrati se ka meni dok nas je lift vozio i stavi ruku na donji deo mojih leđa. Tišina između nas je čujna i samo intenzivira leptiriće koji lepršaju u mom stomaku. – Zašto promena? – Colton upita dok je povlačio moju ispravljenu kosu, pokušavajući da ublaži moju sve veću zebnju.

-

Samo sam pokušavala da se uklopim u kalup, - odgovorih refleksno,

pokušavši da se nadovežem na nebrojene slike na internetu njega sa ženama ravne kose.

Njegove obrve se namrštiše na moj komentar, pokušavajući da shvati njihovo značenje kad dodadoh, - Nekad je promena dobra.

Iskoristi ruku na mojim leđima da me okrene ka sebi, pružajući drugu ruku na moja donja leđa. Nagnu glavu na dole tako da se gledamo u oči. – Meni se dopadaju tvoje kovrdže, - reče meko, dok je moj ego rastao zbog njegovog komplimenta. – Pristaju ti. – Sad kad me je namestio, podigao je ruku kako bi sklonio jedan uporan pramen kose sa mog lica.

Onda stavi prste na ivicu moje vilice i držao me je tako, dok je tražio moj pogled. – Imaš jednu šansu da odeš, - upozori me kad se lift oglasio da smo na željenom spratu. Rapav ton njegovog gasa uništio je moju moć volje.

Moji otkucaju srca ubrzaše na njegove reči. Odmahnula sam glavom kao neuverljiv pristanak jer nisam mogla da progovorim.

Ignorisao je kada su se vrata llifta iza njega otvorila i nastavio intenzivno da me gleda u oči. – Neću biti sposoban da odem, Raylee, - reče dok je skupljao usne kao da je priznanje bolno. Ispusti dubok uzdah, puštajući me i provlačeći prste kroz kosu. Okrenu mi leđa, izađe, stisnu dugme za otvaranje vrata, stavljajući ruke na zidove lifta. Njegova široka ramena ispunjavala su mali prostor. Glava mu je visila dok je mumlao reči. – Hoću da idem lagano sa tobom, Raylee. Hoću da te raširim lepo i polako i slatko kako ti treba. Gurnem te preko ivice dok se ne slupaš. I onda želim da te jebem onako kako meni to treba. Brzo i jako dok ne budeš vrištala moje ime. Onako kako sam želeo od kad si ispala iz onog skladišta i upala u moj život.

132

Vođena Morala sam da se ugrizem za donju usnu kako bih ugušila neposredno stenjanje koje sam osetila na njegove teške reči obećanja. Borila sam se sa potrebom da se naslonim na zid zbog neke vrste olakšanja od tenzije u mom središtu.

-

Jednom kad izađemo iz lifta, ne mislim da ću imati dovoljno kontrole da se

zaustavim... da se odvojim od tebe, Raylee. Ne. Mogu. Da. Ti. Odolim. – glas mu je žalostan, tih, do vrha ispunjen osuđivanjem. On se okrenu ka meni, lica nagomilanog emocijama. Oči su mu reflektovale čoveka koji igra na ivici da izgubi kontrolu. – Odluči, Raylee. Da. Ili. Ne.

133

Vođena POGLAVLJE 12

Pogledala sam ga kroz trepavice, donja usna mi je bila između zuba, i klimnuh glavom za pristanak. Kada je samo nastavio da gleda u mene, pronašla sam glas i pokušala da isteram nervozu iz njega. – Da, Coltone.

Njegova usta se obrušiše se na mene u istom trenu, glad je bila opipljiva, dok me je povlačio iz lifta nespretnim pokretima ka vratima penthausa. Kikotala sam se slobodno dok je pokušavao da ubaci ključ u vrata a da ne skine usne sa mojih. Konačno je ubacio ključ i vrata se otvoriše dok smo nastavili naš ne baš tako graciozan ulazak, ne razdvajajući usne.

Nogom je zatvorio vrata i pritisao me uza sebe, ruku zarobljenih između vrata i moje zadnjice. Prstima je stiskao moje meso vatreno, utiskujući me u svoje mišićavo telo.

Izgubila sam se u njemu. U njegovom dodiru, njegovoj vrelini, njegovim tihim rečima uzdizanja dok je posipao moje usne, vrat i golu kožu duž v izreza moje haljine poljupcima.

Okrenula sam se sebi na trenutak i onome šta znači osećati ponovo. Želeti ponovo.

Nespretno sam pokušala da raskopčam njegovu košulju, jer mi je trebalo da osetim njegovu kožu na svojoj ali ometena njegovim konstantnim pomeranjem ruku koje su prelazile vrelo preko svakog santimetra moje gole kože koji su njegovi prsti mogli da dotaknu.

Njegove usne su našle mesto ispod moje linije vilice, zaboravila sam na dugmiće i zavukla mu šake u košulju dok me je osećanje preplavljivalo. Obuzimalo. Prigušen jecaj mi pobeže, male eksplozije detonirale su duž mog vrata sve do mog pupka.

Colton utisnu ruke u moja leđa ponovo, i ja omotah noge oko njegovih kukova u isto vreme kada me je podigao. Jednom rukom mi je pridržavao leđa dok je drugu zavukao pod haljinu kako bi me uhvatio za sisu. Nagnnula sam se ka njemu dok su njegov palac i srednji prst trljali moju nabreklu bradavicu. Električni šokovi njegovog dodira širili su toplinu sve do mog međunožja i divlju žudnju mojim čulima.

Colton poče da se pomera dok me je držao, usne su mu prelazile preko toliko osetljive linije na mom ramenu, dok mu se erekcija utiskivala između mojih bedara. Sa svakim korakom koji je načinio, trljao ga je o mene, stvarajući veličanstveno trenje o moj klitoris. Utisnuh se u njega, klupko pritiska se gradilo, pojačavalo, i kretalo ka mojoj potrebi da svršim.

Ušli smo u spavaću sobu apartmana, i uprkos prevelikom obilju osećaja koji su pulsirali kroz mene, bila sam i dalje nervozna. Stade kod ivice kreveta i spusti mi noge, 134

Vođena spuštajući mi stopala na pod. Nastavila sam sa svojim pokušajem da ga oslobodim košulje i ovaj put sam bila uspešna. On me pusti, momentalno se povlačeći dok je oslobađao ruke od košulje i dozvolio joj da padne na pod.

Dobih svoj prvi pogled na Coltonov nagi torzo, i on je krajnje veličanstven. Njegova zlatna koža sijala je preko dobro definisanih mišića njegovog abdomena. Njegova jaka ramena konusno su se sužavala do struka, koja su za uzvrat odavala to seksi V koje je tonulo na dole gde je labavo visio. Na njegovom levom boku je nekakva tetovaža ali ne mogu da provalim šta je. Ima lake malje na grudima a i na donjem delu stomaka ispod pupka između zategnutih trbušnjaka, ima mali seksi trag dlačica koje nestaju ispod kaiša. Da moji hormoni nisu već toliko divljali od njegovih umešnih ruku i usta, sam pogled na njega bi pregoreo moj sistem.

Vratila sam pogled preko njegovog torzoa i susrela se sa njegovim očima. Pogledao me je, očiju opijenih željom, upaljenih od žudnje. Seski osmeh pojavi mu se na usnama dok je izuvao cipele i skidao čarape pre no što mi je ponovo prišao. Podigao je ruke do mog lica i obujmi ga, njegove usne na mojima u laganom, mučnom poljupcu koji me je utiskivao u njega. Ruke mu sklizoše sa mog lica, niz moja ramena, i načiniše lagan pad preko mog torzoa dokle je materijal sezao do mojih butina.

-

Bože, Raylee, želim da osetim tvoju kožu na svojoj, - prsti su mu se igrali sa

porubom moje haljine trenutak pre no što ju je uhvatio i polako podigao. – Osetim tvoje telo pod svojim. – Njegove reči hipnotišu. Pozivaju. – Moju kitu zarivenu u tebi, - mrmlja o moje usne pre nego se nagne malčice unazad, da nije skrenuo pogled sa mojih očiju, kako bi mi skinuo haljinu preko glave.

Krenuh da skinem štikle, ali on poseže i uhvati mi ruku pre nego sam uspela da dosegnem do cipele. – Na –a, - kaže mi smešeći se lascivno, - ostavi ih.

Udahnuh, nesigurnosti pomoliše svoju ružnu glavu dok sam stajala pred njim u grudnjaku, parčetu čipke koja je bila izgovor za gaćice, i štiklama. – Mislila sam-

Š-š-š, - prošaputa o moje usne. – Ne misli, Raylee. Vreme za razmišljanje je

gotovo. - Pomeri nas unazad, zadnjim delom noge udarila sam o krevet, na koji me polagano spusti, obasipajući me poljupcima. – Samo oseti, - njegov hrapavi glas je tražio od mene. Jednom rukom me je uhvatio za zadnji deo vrata dok je drugom polako lutao po čipki mog brusa i preko rebara pre no što je počeo da se vraća na gore. Uzdah mi se ote sa usana. Treba mi njegov dodir kao što mi treba sledeći udah.

135

Vođena -

Dozvoli mi da te pogledam, - prošaputa, naslanjajući se na lakat. – Bože,

prelepa si.

Zaledila sam se na te reči, želeći da sakrijem ožiljke koji su sakatili moj abdomen, želeći da se okrenem tako da ne budem pitana, da ne budam podsećana baš sada u ovom trenutku. Ne uradih ništa što sam pomislila. Umesto toga, podsetih se da dišem dok njegove oči lutaju mojim telom. Znam momenat kada ih je video jer mu šok prelete preko lica pre no što se njegove oči vratiše na moje, zabrinutost je bila ugravirana na njegovom licu.

-

Raylee? Šta-

Ššššššššššššš, - rekoh mu pre nego što sam posegnnula i uhvatila ga za

vrat, povlačeći ga ka sebi u zahtevan poljubac koji obrisa svaki osećaj kontrole. Sva pitanja pre nego što su bila upitana. Putena strast gorela je u meni dok sam ga držala – ljubeći ga, milujući ga, zaranjajući nokte u njegovu kožu. Divlje stenjanje izađe iz njegovih dubina dok je jezikom pravio trag niz moj vrat. Obujmio mi je grudi, provlačeći prst ispod čipke i povlačeći korpu ispod nje. Ustima je zadirkivao nagibe pre no što ih je zatvorio preko nabreklog pupoljka moje bradavice.

Zaječala sam u ekstazi kad mi je obuhvatio dojku, sisajući je svojim vrelim, pohotnim ustima. Rukom se igrao mojom drugom dojkom, kotrljajući mi bradavicu između palca i kažiprsta – pomućujući tanku liniju između zadovoljstva i bola. Njegova akutna pažnja na moje osetljive pupoljke slala je vatru do mog međunožja. Grčila se, vibrirala, i vlažila, tiho preklinjući ga za još kako bi me gurnuo preko ivice. Pomerila sam se ispod njega i pokušala da ublažim intenzitet požude koja je rasla, ali spirale žudnje su toliko jake da mi dah postaje promenljivo brektanje.

Zavukoh mu prste u kosu dok se pomerao sa mojih grudi, sisajući, ljubeći, i grickajući niz moj abromen. Stegla sam šake u pesnce i zaroptala oštrim udahom kada je namerno položio niz poljubaca preko najgoreg ožiljka. – Toliko prelepo, - ponovi mi još jednom dok je nastavljao sa mučenjem na dole. Zaustavio na na rubu mojih gaćica i mogu da osetim osmeh na njegovim usnama jer su mu usta utisnuta u moju kožu.

Pogleda me, sa nestašnim osmehom koji mu ozari lice. – Nadam se da nisi preterano vezana za ove. – Nisam imala ni šansu da odgovorim kada ih je strgao sa mene. Duboko zadovoljno frktanje začu mu se iz gla dok je prstom prelazio preko tračice stidnih dlačica ispod tkanine. – Sviđa mi se ovo, - režao je, prstom idući ka delu gde sam bila bez dlačica, a ovo mi se sviđa još više.

136

Vođena Dah mi zastade kad mu je prst skliznui između usmina, pomerajući ga polako napred nazad. – O, Bože, - zastenjala sam i stegla rukama čaršafe na krevetu, dok je ekstaza detonirala u varnicama belih vrelih fleševa iza zatvorenih kapaka.

Colton udahnu glasno vazduh dok je zavlaćio prst toliko iskušenički lagano u moj otvor – Raylee, - zastenjao je, prekid u njegovom glasu dok je izgovarao moje ime izdade njegov privid kontrole. – Vidi kako si vlažna za mene, dušo. Oseti kako me stežeš. – Izvila sam leđa, utisnuvši ramena u dušek dok mu je prst natenane kružio unutar mene, prelazeći preko tog slatkog mesta duboko duž mog prednjeg zida pre nego što bi ga namerno povukao, samo da bi započeo uzbudljivi proces iznova.

-

Stvari koje želim da uradim ovoj tvojoj maloj uskoj pičkici, - promrmlja dok

osećam kako me drugom rukom opet razdvaja. Njegove proste reči me pale. Pobuđuju osećanja koja nisam očekivala. Previjam se pod njim dok hladan vazduh iz sobe udara po mojim oteklim prevojima. – Pogledaj me, Raylee. Otvori svoje oči tako da mogu da vide kad te moja usta uzmu.

Potrebna je sva snaga volje da bi me otrgla iz moje kome izazvane zadovoljstvom i natera me da otvorim oči. Pogleda me kroz poluzatvorene kapke između mojih butina. – Tako je, dušo, - pevuši dok mu glava tone nadole dok ne osetim vrelinu njegovih usta kako hvataju moje nervima ispunjeno zadebljanje i u isto vreme zavlači dva prsta u mene.

Zaječah, zabacujući glavu dok je zanosni pakao eksplodirao kroz moje središte – uzimajući, osvajajući, gradeći se. – Pogledaj me! – zastenja ponovo. Otvorih oči, erotičnost gledanja dok me gleda, dok me zadovoljava, je veća nego što sam ikada mogla da zamislim.

Jezikom lagano liže napred nazad, preko i oko dok prstom nastavlja svoju prijatnu unutrašnju masažu. Povlači se a potom gura unutra, prstima mi natenane trlja unutašnje zidove. Podižem kukove ka njemu, preklinjući za još pritiska dok lebdim na ivici gubitka razuma.

-

Oh, Raylee, tako dobro reaguješ, - pohvaljuje me, - toliko jebeno seksi. – Dok

menja toplinu svojih usta sa jagodicom svog palca, tempo i trenje kože o kožu su upravo ono što mi treba. Klizi na gore po mom telu dok prsti nastavljaju sa svojim razarajućim mučenjem mog polnog organa, usne mu ljube, grickaju, i ližu dok ne stigne do mog lica. Čineći da želim kao što nikada pre nisam.

-

Pusti, Raylee. – Zahteva sa erekcijom utisnutom divno u moju stranu. – Oseti

ponovo, srce. – mrmlja dok se moje ruke omotavaju oko njegovih ramena, nokti grebu njegovu znojem prekrivenu kožu. Klupko napetosti raste, preklinjući za puštanje. Nabih divlje 137

Vođena kukove na njega, njegovi prsti povećaše tempo, trljajući, prodirući, vodeći me u ekstatični zaborav.

-

Svrši za mene, Raylee, - stenje dok dosežem do ivice i vrištim oslobađajuće

dok moj orgazam eksplodira unutar mene, lupa se oko mene, i talasa kroz svaki nerv i mišić u mom telu. Moji mišići se grče reaktivno, obmotavajući se oko njegovih prstiju u meni, čineći da stenje od osećaja. – To je to dušo, to je to, - pevuši dok mi pomaže da jašem na žamorećim talasima klimaksa.

Osećam kako se krevet udubljuje dok odlazi nateravši me da otvorim oči. Gleda u mene, sa zadovoljstvom na licu i požudom u očima, dok polako raskoščava pantalone. – Oduzimaš dah, - pohvaljuje me dok ga gledam, boreći se da uhvatim svaki brektavi udah. – Ne mogu da provalim šta je jebozovnije, Raylee, gledati te dok svršavaš ili naterati te da svršiš. – Oči mu isijavaju još pohotljivih misli. – Pretpostavljam da ću morati ponovo to da uradim da bih shvatio. – Zabljesnu me otkačenim osmehom punim izazova. Mišići mi se zgrčiše čvrsto na njegove reči, i tako se prepadoh da me je napalio toliko da mi je telo u vrtlogu da svrši opet. Ugrizoh se za usnu dok je skidao pantalone sa boksericama, a njegova impresivna erekcija bivala oslobođena.

Svetog mu sranja!

Osmehnu mi se kao da može da mi pročita misli i propuza po krevetu svojim mršavim, čvrstim butinama. Uhvati štiklu na jednom od mojih raširenih stopala i položi niz poljubaca uz list, zaustavljajući se kod kolena kako bi pomilovao prstima osetljivi deo iza kolena pre no što je nastavio svoje vrtoglavo uzdizanje svojim ustima uz moju butinu. Stao je kod mog središta i poljubio me lako tamo, kovitlajući prstom nežno preko moje pičkice, golicajući, rugajući se, porobavajući. Zavukoh mu ruku u kosu, - Coltone, - zastenjah, njegov laki dodir na mojoj osetljivoj koži je skoro više od onoga što mogu da izdržim.

Pogleda me dok spušta još jedan poljubac na pubičnnu tračicu, - Samo hoću da se uverim da si spremna, dušo, - odgovara, povlačeći vlažni prst iz mog središta. – Ne želim da te povredim.

Desetine stvari proleteše mi kroz um dok sam ga gledala kako uvlači prste u usta pre no što mi dobaci đavolast osmeh i zabruja odobrenje. Predatorski se uspeo ostatak puta uz moje telo, sve vreme me gledajući u oči i prekri moja usta svojim, rukama obujmivši moje ispuščene grudi, dok mu se kita utiskivala u vrh mojih butina.

138

Vođena Emocije se uskovitlaše u meni dok je vrtoglavo zadovoljstvo talasalo ponovo.

Razdvoji mi noge kolenom i ugura se uz mene kako bi seo između mojih butina. Nagnuo se ka ivici kreveta i izvukao paketić. Moj um je zujao jer sam bila toliko preplavljena svime u poslednjoj nedelji da nisam ni pomislila na zaštitu. I uprkos tome što nije znao da ne mogu ostati trudna, drago mi je da je bio dovoljno razborit da misli o ovome.

Podigla sam se na laktove dok je cepao paketić i gledala kako navlači kondom niz njegovu čeličnu dužinu. Oči mu blesnuše ka mojima, želja, požuda, i toliko toga se kovitlalo u njima. – Reci mi šta želiš, Raylee.

Zurila sam u njega dok mi oči nisu povučene nadole kako bih gledala dok mi prevlači prste preko središta i postepeno me razdvaja. Udahnuh sa isčekivanjem. - Reci mi, Raylee, zastenja, - Reci mi da želiš da te jebem. Želim da čujem te reči.

Ugrizoh se za donju usnu, gledajući kako spušta kurac na moj rascep. Umiruje se, i pogleda na gore kako bih se srela sa njegovim očima. Mogu da vidim kako pokušava da zadrži kontrolu, vena na njegovom vratu je upadljiva dok zuri u mene, čekajući moje reči. – Jebi me, Coltone, - šapućem dok on lagano utiskuje nabusit vrh svog kurca u moj otvor.

Napinjem se na pomisao da ga primam, na osećanje kako mi rasteže unutrašnjost do njenog limita, na lak bol iz kojeg može da se zaključi da sam živa, da sam ovde u ovom momentu sa ovim divnim čovekom.

-

Oh Bože, Raylee, - stenje dok pulsira polako unutra i napolje, - Toliko je

dobar osećaj. Tako prokleto uska, - sikće, trljajući vrhovima prstiju unutrašnjost moje butine.

– Treba mi da se opustiš, dušo. Pustim me unutra, srce.

Zatvaram oči momentalno dok je peckanje od rastezanja prelazilo u puno osećanje.

Gurao je dalje, polako, pažljivo, dok njegova kita nije bila omotana u potpunosti od korena do vrha mojim baršunastim zidovima. Ostao je miran, dozvoljavajući mom telu da mu se prilagodi dok me je gledao. Mogu da vidim kako mu se vilica grči dok žestoko pokušava da zadrži kontrolu, i okrepljujuće je osećaj znati da mogu da ga gurnem preko ivice.

Stisla sam mišiće oko njega, čvrsto ga stežući refleksno dok sam podizala torzo da dozvolim sebi da vidim gde su nam tela sada spojena kao jedno.

-

Slatki Isuse, Raylee, - upozorio me je , - Uradi to ponovo, i svršiću

odmah.

Osmehnula sam mu se neobuzdano dok je polako počeo da se pomera. Izvukao ga je do kraja i onda ponovo polako uvukao svoju divnu kitu u mene. Osećaj je izvrstan i padam na krevet, dozvoljavajući osećaju da se kroz moje klizave zidove penetrira. Omotah butine 139

Vođena oko njegovih kukova dok počinje da bira tempo. Mišići mu se napinju pod potamnelom kožom dok se kreće unutar mene. Pogled mu šeta od mojih očiju do našeg ujedinjenja.

Mogu da osetim toplinu kako počinje da se širi kroz mene ponovo dok se moje telo izvijalo od trenja njegove kite o skupinu mojih nerava unutra.

Nagnuo se nad mene, balansirajući svoju težinu na nadlakticama pored moje glave i uze moja usta svojim u bludni, bez uzdržavanja poljubac. Grickanje zubima, sisanje usana, spajanje jezika. Stavila sam ruke ispod njegovih ramena i stisla jače noge oko njegovih kukova, ukrštajući stopala. Treba mi da mu se približim što više mogu. Treba mi da bude što dublje u meni može da bude. Treba mi da osetim njegovu oznojanu i klizavu kožu da se trlja o moju.

Pritisak u meni raste do tačke da ne mogu više ni da ga ljubim jer sam usredsređena na nesavladiv talas koji će istog trena da se obruši oko mene. Oseća moju napetost, blizinu mog orgazma, i nastavlja sa kažnjavajućim tempom. Spušta ruku i postavlja je ispod moje zadnjice, utiskujući mi pelvis u svoj, bruseći svoj o moj, izazivajući to neznatno trenje koje mi treba na klitorisu. Pre i no što sam svesna, moj svet se zapalio.

Izdižem se sa kreveta, ritajući kukovima nekontrolisano dok se najžešći orgazam koji sam ikada doživela širi kroz moje središte. Bačena sam sa litice i padam slobodnim padom koji se ne završava. Zadovoljstvo je toliko jako, graniči se sa bolnim, da zarivam zube u njegovo rame pokušavajući da ga prigušim nekako. Talas se obrušava oko mene dok se Colton zariva u mene još nekoliko puta pre nego ga čujem kako uzvikuje moje ime. Napinje se, kita mu pulsira neravnomerno u meni dok pronalazi svoj svršetak. Mišići mu se grče s mukom dok dozvoljava da ga njegov klimaks iscepa pre no što se lagano opusti. Spušta glavu u udubljenje mog vrata, disanje mu je oštro kao i moje, a srce mu lupa o moje.

Orgazam nastavlja da me trese, mišići mi pulsiraju oko njegove polutvrde kite koja je još uvek u meni. Sa svakim drhtajem, mogu da osetim kako mu se telo grči od osetljivosti i čujem meko stenjanje iz dubine grla. Njegova težina na meni je utešna, umirujuća, i zaboravila sam koliko prijatno to osećanje može biti.

Seks nikada nije bio ovakav za mene. Ovako zemljotresan. Ovako hedonistički.

Ovako neverovatan.

Ležali smo tako nekoliko trenutaka, oboje u tišini svako silazeći sa svog oblaka.

Nosom me počeša po vratu, ljubeći mi isto mesto iznova, nemoćan da pomeri svoje

140

Vođena zadovoljeno telo. Zatvorih oči, jer nisam mogla da poverujem da sam ovde u ovom momentu. Da je ovaj divni čovek sa mnom ovde.

Pređoh noktima lenjo uz njegova leđa, udišući njegov zemljani muški miris. Uzdrhtala sam dok je stenjao i polako se odvajao od mene, osećanje praznine koje nije bilo dobrodošlo. Vezao je kondom u čvor i bacio ga na pod pored kreveta, pre nego što mi je prišao bliže. Ležao je na boku i glava mu je bila naslonjena na ruku kako bi me gledao dok natenane prelazi jednim prstom preko mojih grudi izazivajući lagano, odmereno izdisanje s mojih usana.

Pogledala sam ga, gledali smo se u oči sekundu dok smo se u tišini reflektovali jedno na drugo i iskustvo koje smo upravo podelili. Ne mogu da dešifrujem pogled u njegovim očima jer je podigao gard. Podigoh pogled ka plafonu kad počeh da paničim. Šta sada?

Colton je isterao po svome sa mnom i izazov je gotov. Sranje. Do sad sam imala seks samo sa Maxom. Bili smo u vezi. Vodili smo ljubav. Nije bilo nešto opušteno. I mada je ono što se upravo desilo moglo značiti mnogo više meni nego Coltonu, šta bi trebalo da uradim sad?

Sa Maxom, nisam morala da razmišljam o tome kako ću otići posle. Ili etiketiranju ako ostanem? Želi li Colton da ostanem? Šta bi do đavola trebalo da uradim? Je li ovo onaj osećaj kad si veza za jednu noć? Sranje.

-

Prestani da razmišljaš, Ryles, - Coltonov hrapavi glas mi promrmlja. Mogu da

osetim njegove oči na sebi. Umirih se brzo, iznenađena da je toliko sa mnom na istom nivou iako me poznaje kratko vreme. Kako je znao?

-

Tvoje čitavo telo se napreže kad previše razmišljaš, - objasni, odgovarajući

na moje neizgovoreno pitanje. - Isključi taj svoj um, - upozorava, posežući za mojim kukom, privlačeći me sebi, - ili ću biti prisiljen da te nateram.

Mogu da čujem osmeh u njegovom glasu i nasmejah se oslobođena. – Oh, stvarno?

-

Mogu biti vrlo ubedljiv, - naruga mi se, prelazeći slobodnom rukom preko

mojih rebara, zastavši kako bi obujmio moju dojku dlanom i prelazeći palcem preko bradavice. – Zar ne misliš?

-

Zar mi nisi upravo rekao da mi nije dozvoljeno da mislim? – ispustila sam

mekan jecaj, podižući bradu dok se on naginjao ne bi li me ljubio na različitim mestima.

-

Volim žene koje se potčinjavaju, - promrmlja mi meko. Mogu da osetim kako

počinje da se diže, i pre no što i mogu da obradim njegovu sposobnost da se oporavi brzo, Colton nas obrnu, menjajući nam mesta, tako da sam sedela na njemu.

141

Vođena Sedela sam na njemu i zurila u njega i njegov pohotljiv osmeh. Uzvratio je moje posmatranje, očima prelazeći preko mog torzoa. Mogla sam da osetim kako je nastavio da se stvrdnjava uz moj rascep. – Moj Bože, Raylee, dovoljna si da čovek poludi, - kaže mi, naginjući se i posežući iza mene kako bi mi raskopčao grudnjak. Grudi mi behu oslobođene, otežale od želje. Colton zastenja sa zahvalnošću pre no što se podiže kako bi uzeo jednu u usta, butine mi se zgrčiše grešno oko njega kao odgovor.

Podigoh glavu i povih leđa tako da ima pun pristup mojim grudima. Misli koje sam imala pre nekoliko minuta su sada odgurnute dok nastavlja vatreni talas buntovnih poljubaca. Osećam kako mu se ruke omotavaju oko mene i petljanje oko moje zadnjice dok ne začuh potkazivačko cepanje folije. Završava sa navlačenjem kondoma dok svojim umešnim ustima spušta poljupce sve do mojih usana. Naginje usta, uzimajući male, mahnite srktaje sa mojih dok jednu ruku zavlači u moju kosu i steže je. Šapuće nežne pohvale između svakog poljupca, sa svakim povećavajući moju žudnju za njim.

-

Podigni se za mene, - prošaputa dok jednu ruku stavlja na moj kuk, pomažući

mi da se podignem, dok drugom postavlja svoju nabreklu kitu ispod mene.

Ugrizoh se za usnu zbog nestrpljenja dok su njegove oči bile prikovane za moje, gledajući kako se nežno spuštam na njegov vrh. Ostala sam zadržana u momentu kad sam ostavila svoje tečnosti da ga obujme tako da mu bude lakše da uđe u mene. Toliko je moćno gledati požudu kako zamućuje Coltonove oči dok se lagano spuštam santimetar po delirični santimetar na njega dok nije u meni u potpunosti. Stenjem meko dok me širi na najneverovatniji mogući način osećajući celost. Primorana sam da sedim nekoliko trenutaka tako da mogu da se priviknem na njega u celosti. Colton zatvara oči, podižući glavu, usana lako razdvojenih dok tiha buka stiže iz dubine njegovog grla.

Postavio je ruke na moje kukove, i počeh da se njišem na njemu. Podizala sam se do samog njegovog vrha i ponovo se spuštala dole, nagunjući se unazad tako da može da se trlja o zadebljanje mojih nerava unutar mojih zidova.

-Jebem ti, - zasiktao je sa oštrim udisajem vazduha između mojih navlačenja. – Nateraćeš me da izgubim pamet, Raylee, - zastenjao je glasno dok me je posesivno ljubio pre no što je opet legao na krevet. Počeo je da podiže kukove ujedinjavajući njihov ritam sa mojim pokretima i uskoro smo se kretali u franetičnom tempu. Svakom je trebalo još od onog drugog. Svako je vodio, gurao, izluđivao ono drugo do provalije.

142

Vođena Pogledala sam na dole u Coltona, vene na vratu su mu bile napete, vrh jezika mu je virio između zuba, oči su mu zamagljene od požude – do đavola koliko je seksi. Rukama mi stiska kukove, mišići se grče dok me drži, podiže me, i naleće u mene. Podižem se, okrećem vrtoglavo dok me zadovoljstvo preplavljuje. Hvatam Coltona za ruku na mom kuku, prsti nam se prepliću, drže. Drugu ruku pomera do mesta na kom smo sjedinjeni, palcem mi draži klitoris, manipulišući ga poznavalački.

Telo mi se ubrzava, mišići se grče oko Coltona, i još jednom sam bačena u vrtoglavi zaborav. Vrištim njegovo ime dok ushićena toplina preplavljuje, obavija me, i vuče me iz svoje sveplamene izmaglice.

-

Hriste, Raylee, - Colton psuje, uspravljajući se bez zaustavljanja halapljivog

tempa, uzimajući kontrolu kako bi mi dozvolio da se izgubim u svom orgazmu. Obmotava ruke oko mene, držeći me snažnim bicepsima, i prinese usne mojima proždirući ih, zdušnim poljupcem. Jurcanje osećanja koji su proisticali iz svakog nerva u mom telu je toliko preplavljujuće da je moje jedino shvatanje da se davim u svemu onome što je Colton Donovan.

Mogu da osetim kako mu se telo napreže, kukovi nasrću snažnije, i njegove ruke stežu jače dok su mu šake raširene na mojim leđima. Colton zaranja lice u moj vrat pre no što poviče moje ime, s blagoslovom na usnama, dok prelazi preko ivice. Osećam kako se grči u meni dok nalazi oslobođenje.

Ostajemo ovako, sedim na njemu, ruku omotanih jedno oko drugog, glava zaronjenih jednu u drugo neko vreme, niko od nas ne govori. Obuzeta sam emocijama dok se držimo u naručju.

Oh sranje! Koliko li sam bila glupa da pomislim da mogu u stvari da obavim samo opušten seks? Osećanja ključaju u meni. Osećanja koja znam da Colton nikada neće uzvratiti, i nalazim se u borbi da zadržim pribranost. Kažem sebi da se prikupim, da mogu da se uživam u osećaju i da mogu da se slomim kad budem bila sama.

Colton pomeri noge i nagnu se. Uze me za ruku i pogleda me prodornim pogledom. – Jesi li dobro? – prošaputa mi.

Klimnuh glavom, pokušavajući da rasteram brigu iz očiju.

Nagnu se i poljubi me. Poljupcem toliko nežnim i privrženim da sam morala da se borim kako bih rasterala suze zato što me je njegova blagost razoružala i ogolila do srži.

143

Vođena Kada je otvorio oči, zurio je u mene neko vreme. Videh kako mu je nešto bljesnulo u očima, bezimena emocija koju ne mogu da provalim s obzirom da ga znam tako kratko vreme.

Odmahnu glavom brzo i podiže me sa sebe pre no što je iskočio iz kreveta bez reči.

Ustao je naglo, odvrativši moj upitni pogled i provukao ruku kroz kosu, promucao reči „jebi ga“ uz izdah. Gledala sam njegova zategnuta, široka ramena i veoma zadovoljavajuću zadnjicu dok je odlazio ka kupatilu. Čula sam vodu kako ide i još jednu promrmljanu psovku.

Povukla sam čaršave oko sebe, sama i s neprijanotšću od jednom u svom ovom nepoznatom okruženju i neznanoj prilici. Nakon nekoliko trenutaka, Colton se pojavi iz kupatila sa parom crnih bokseica na sebi. Stajao je u dovratku i gledao me. Sva toplina i emocije koje su bile u njegovim očima samo nekoliko minuta ranije su nestale. Očigledno behu zamenjene hladnim, nedostižnim procenjivanjem dok me je gledao u svom krevetu.

Više nije bio opušten jer je tenzija oko njegovih očiju bila uočljiva kao i stezanje vilice.

-

Mogu li da ti donesem nešto? – upita, oporim glasom. – Treba mi piće.

Odmahnuh glavom za ne, uplašena da ako progovorim, bol koju osećam od njegovog naglog odvajanja će stvari učiniti samo još gorim. Na moj odgovor on se okrenu i ode do glavne sobe apartmana. Pretpostavljam da sam dobila svoj odgovor. Bila sam mu samo izazov.

Izazov obavljen, sad sam zamenjiva.

Držala sam dlan na grudima, pokušavajući da umirim bol koji me je razdirao.

Pokušavajući da smanjim osećanje da sam bila iskorišćena. Mislim na Maxa i način na koji se on odnosio prema meni nakon što smo vodili ljubav kao da sam toliko nežna da ću se slomiti. Mazio bi me i držao u naručju i zasmejavao. Učinio da se osećam voljenom. Moj lepi,

idealizovani Max. Šta sam mu to učinila i sećanju na nas spavajući sa nekim kada sam još uvek tehnički verena za drugog?

Eho povika njegove majke mi odzvanja u ušima dok mi govori kako je to što je njegov život završen moja krivica – da sam ga ubila kao i svaku nadu i san koja je otišla sa njim.

Krivica i sramota i poniženje me preplaviše. Moram da odem odavde. Ove misli mi pune glavu dok bacam pokrivače sa sebe i prikupljam sve moje pobacane stvari sa poda pre no što pohitah u kupatilo.

144

Vođena Pritisak u grudima je nepodnošljiv zato što pokušavam da zadržim suze dok nespretno da navlačim i zakopčavam grudnjak. Prebacujem haljinu preko glave, boreći se da uvučem ruke u odgovarajuće otvore. Nemam donjeg veša. Pocepan je negde na podu i nije više vredan potrage. Nedostaje mi jedna minđuša i u ovom trenutku, stvarno me nije briga. Brzo izvlačim drugu i bacam pogled u ogledalo primećujući mizeriju pomešanu sa žaljenjem u svojim očima. Uzimam maramicu i brišem razmazan ajlajner dok se spremam za odlazak. Nakon nekoliko minuta maskiranja emocija i prikupljanja misli, spremna sam.

Otvaram vrata od kupatila i provirujem, s olakšanjem i u isto vreme s tugom zato što Colton ne sedi tamo i čeka me. A onda opet, šta sam očekivala nakon što se onako poneo?

Da sedi na krevetu, čeka da prizna svoju umiruću ljubav za mene? - Jebi ih i odjebi ih, promrmljah sebi ispod glasa dok sam izlazila iz spavaće sobe u glavnu sobu apartmana.

Colton je stajao u apartmaskoj kuhinjici, s rukama utisnutim na radnu ploču, glava mu je visila. Stajala sam tako minut i posmatrala ga, diveći se linijama njegovog tela, i želeći mnogo više od onoga što je mogao da ponudi. Colton se pomeri i uze dug gutljaj ćilibarne tečnosti iz svoje čaše. Spustio ju je grubo, led je zakuckao pre no što se okrenuo. Njegov korak zatrepere kad me je ugledao gde stojim obučena i spremna da idem.

-

Šta –

Gledaj, Coltone, - počeh, pokušavajući da kontrolišem situaciju pre no što

budem još više ponižena. – Ja sam pametna devojka. Shvatam sada, - slegoh ramenima, pokušavajući da sprečim pucanje glasa. Pogleda me i mogu da vidim kako mu se zupci u glavi okreću dok pokušava da shvari zašto deluje kao da ću otići. – Hajde da se suočimo sa tim, ti nisi od onih momaka koji će prespavati preko noći, a ja nisam devojka za jednu noć.

-

Raylee, - usprotivi se, ali ne reče ništa više čineći korak ka meni dok nisam

podigla ruku kako bih ga zauzavila. Zurio je u mene, suptilo odmahujući glavom, pokušavajući da shvati moje reči.

-

Hajde, to je ono što je ovo za tebe – ono na šta si navikao. – Napravih

nekoliko koraka ka njemu, ponosna na sebe zbog lažne hrabrosti, - Pa ću poštedeti sebe sramote da me pitaš da odem i obavim šetnju srama sada umesto ujutru.

Colton je zurio u mene, boreći se sa nekim neviđenim emocijama, dok mu se vilica jako grčila. Zatvorio je oči na sekundu pre no što je ponovo pogledao u mene. – Raylee, molim te samo me poslušaj. Ne idi. – izgovori. – Samo ... – podiže ruku kako bi je stavio na

145

Vođena vrat, zbunjenost i nesigurnost bile su izgravirane su na njegovom izuzetnom licu jer nije bio u stanju da pronađe reči ili završi svoju laž.

Moje srce je želelo da mu veruje dok mi govori da ne idem, ali moja glava je znala da je drugačije. Moje dostojanstvo je sve što mi je ostalo, videvši kako je sva moja razboritost bila temeljno uništena, rasuta, i ostavljena na krevetu u sobi iza mene. – Gledaj, Coltone, izdahnuh, - oboje znamo da ne misliš to. Ne želiš da ostanem. Dobio si sobu za večeras nadajući se da ćeš nešto povaliti. Samo si verovatno mislio da će to biti Rakel. Sladak mali apartman gde ne bi bilo drame i komplikacija – mesto koje bi mogao ujutru da napustiš bez osvrtanja na to ko spava u krevetu. Pa, ušetala sam u to svojevoljno, - priznadoh koraknuvši ka njemu, nije skidao pogled s mojih očiju dok sam stavljala ruku na njegove nage grudi. Bilo je sjajno, Šampione, ali ova devojka, - rekoh pokazujući ka sebi i spavaćoj sobi. – To nisam ja.

Zurio je u mene, očiju prikovanih za moje sa tolikim intenzitetom da sam morala da skrenem pogled. – U pravu si, to nisi ti, - odbrusi, s gardom na licu, dok sam okretala oči ka njemu. Podiže čašu i ispi ostatak sadržaja iz čaše, smaragnda jezera su nastavila da gledaju u moje oči preko ruba čaše. Kada je završio, pređe jezikom preko usana, naginjući glavu dok je razmišljao o nečemu. – Dozvoli mi da uzmemem ključeve i odvezem te kući.

-

Nema potrebe, - odmahnula sam glavom, prebacujući težinu dok pokušavam

da shvatim kako da sačuvam lice od poniženja koje polako kreće da se primećuje. – Pozvaću taksi – to će učiniti ovu grešku manjom za oboje. – Trebalo je sve što imam kako bih se nagla na prste i ostavila opušten, nevin poljubac na njegov obraz. Susrela sam se sa njegovim očima ponovo i pokušala da odglumim ravnodušnost. – Ne brini, Coltone, prešao si preko cilja i uzeo zastavicu. – Dobacila sam preko ramena dok sam išla ka vratima, brade i dalje podignute visoko iako mi se donja usna tresla. – Ja samo upozoravam pre nego što postanem crna zastavica.

Izađoh kroz vrata i uđoh u lift. Kada sam se okrenula da pritisnem dugme za prvi sprat, primetila sam Coltona kako stoji u dovratku apartmana. Usta su mu bila skupljena dok me je posmatrao hladnim očima i okamenjenim izrazom lica.

Nastavila sam da zurim u njega dok su se vrata zatvarala, i jedna suza skotrljala mi se niz obraz - jedini oblik izdaje koje je moje telo pokazalo zbog tuge i poniženja. Konačno

146

Vođena sam sama. Naginjem se na zid, dozvljavajući emocijama da me preplave i opet sam se borila sam suzama koje su mi napunile oči jer imam još da stignem kući.

*** Vožnja taksijem je bila brza ali bolna. Moje tiho jecanje na zadnjem sedištu nije učinilo ništa da olakša brutalnu realnost koja se upravo dogodila. Kada smo stali ispred kuće nešto malo posle tri sata ujutru, bilo mi je drago što je Haddy kod kuće i spava, jer nisam mogla da podnesem ispitivanje sada.

Uvukla sam se u sobu i podesila na iPodu zvučnike do jedva čujnog, izlistala do „Unwell“ i pritisla ponavljanje. Dok je Rob Thomasov glas topio poznate reči u meni, skinula sam odeću i stala pod tuš. Mirisala sam na Coltona i seks, i opsesivno sam se trljala da pokušam da skinem njegov miris sa sebe. To nije bilo bitno ipak, jer ma šta uradila, i dalje sam mogla da ga namirišem. Mogla sam da ga okusim. Mogla sam da ga osetim. Dozvolila sam vodi da spere potok suza, da sakrije jecaje svojim žuborom.

Pošto sam se natopila vodom i suze su se stišale, ustala sam sa poda tuša na koji sam skliznula, i oteturala se do sobe. Nabacila sam grudnjak i par gaćića pre nego što sam se sručila u utešnu toplinu svog kreveta i klonula u san.

147

Vođena POGLAVLJE 13 Mogu da osetim gorivo i prljavštinu i nešto oštro metalno. Ispunjava mi nozdrve, kaplje mi u glavu pre nego što osetim bol. U tom tihom trenutku pre nego što su moja druga čula napadnuta uništenjem oko mene, osećam se mirno. Osećam se umireno i celo. Iz nekog razloga moja svest zna da ću pogledati unazad na ovo i poželeti da ponovo budem u tom trenutku. Želeti da mogu da se setim kako je bilo pre.

Bol dolazi prvi. Pre nego što se magla u mojoj glavi rasčisti dovoljno da mogu da otvorim oči, pojavljuje se bol. Nema reči koje bi opisale agoniju osećaja da se u vas zarivaju milioni noževa i kidaju vas, samo da bi se povukli i počeli iznova. I iznova. Beskonačno.

U toj sekundi između nesvesnog i svesnog, osećam ovaj nazubljeni bol. Otvaram oči, frenetično se boreći za vazduh. Svaki udah boli, gori, iscrpljuje. Oči vide samo očaj oko mene, ali moj mozak ne registruje slomljeno staklo, motor koji se dimi. Moj um ne razume zašto moja ruka, savijena pod toliko čudnih uglova, neće da se pomeri ispod pojasa. Zašto ne može da me oslobodi.

Osećam kao da je sve usporeno. Mogu da vidim čestice prašine kako lebde tiho kroz vazduh. Mogu da osetim kako mi krv curi nikad sporije niz vrat. Mogu da osetim pojačano kako mi se noge oduzimaju. Mogu da osetim beznađe kako mi curi u psihu, preuzima mi dušu, i zariva svoje maliciozne prste u svako moje vlakno.

Mogu da ga čujem. Mogu da čujem Maxovo hroptavo disanje, pa i sa šokom izazvanim pogledom sam ljuta na sebe što nisam pogledala brže u njega. Okrećem glavu na levo i tamo je sedi. Njegova prelepa teška plava kosa je obojena crveno, razjapljena rana na njegovoj glavi gleda čudno u mene. Hoću da ga pitam šta se desilo ali usta odbijaju poslušnost. Ne mogu da ništa da izgovorim. Panika i strah ispunjavaju njegove oči, i bol preplavljuje njegovo osunčano, besprekorno lice. Trag krvi se spušta iz njegovog uha i mislim da je to loše ali nisam sigurna zašto. Kašlje. Zvuči čudno, ali male fleke crvenog se pojavljuju na rasprsutom prozoru ispred nas. Vidim kako mu ruka putuje preko kola, preturajući se preko svake stavke između njega i mene kao da mu je potreban dodir da ga vodi. Pipao je besciljno dok nije pronašao moju ruku. Ne mogu da osetim kako prstima hvata moje, ali moje oči vide konekciju.

148

Vođena -

Ry, - teško je disao. – Ry, pogledaj me. – Moram jako da se koncentrišem

kako bih podigla glavu i oči da bih se susrela sa Maxovim. Osećam toplinu suze koja je pala sa mog obraza, njenu so na usnama, ali ne sećam se da sam plakala. – Ry, nije mi najbolje.

– Gledam dok neuspešno pokušava da uzme dubok udah ali moja pažnja je odvučena na drugu stranu gde mi se čini da čujem bebu kako plače. Okrećem glavu kako bih pogledala, ali tamo nema ništa sem borovog drveća i od naglog pokreta od jednom mi se vrti u glavi.

-

Raylee! Treba mi da se koncentrišeš. Da pogledaš u mene, - teško diše

kratkim izdisajima vazduha. Okrećem glavu ka njemu. To je Colton. Šta on radi ovde? Zašto je prekriven krvlju? Zašto je on na Maxovom sedištu? U Maxovoj odeći? Na Maxovom mestu?

-

Raylee, - preklinje, - Molim te pomozi mi. Molim te spasi me. Udahnuo je

boreći se, istrzan dah, njegovi prsti pustiše moje. Njegov glas jedva da je bio šapat. – Raylee, samo me ti možeš spasiti. Umirem. Trebaš mi da me spasiš. – Glava mu kliznu u stranu polako, usta mu se otvoriše dok se krv u uglovima korila, njegove divne smaragdne oči su bile bezizražajne.

Mogu da čujem vrištanje. Glasno je i oštro i ledi srce. Nastavlja se izova i iznova.

-

Raylee! Raylee! – borim se protiv ruku koje me hvataju. Tresu me. Odvlače

me od Coltona kad me treba očajnički. – Prokletstvo, Raylee, probudi se! Čujem Haddyn glas. Kako je ona dospela do ove uvale? Je li došla da nas spasi?

-

Raylee! – protrešena sam napred nazad nasilno. – Raylee, probudi se!

Uspravila sam se u krevetu, Haddyne ruke su me obgrlile oko ramena. Grlo mi je suvo, bolno od vrištanja, i kosa mi je ulepljena po znojem natopljenom vratu. Borim se za vazduh, prigušeno brektanje koje se meša sa Haddynim ubrzanim disanjem zbog naprezanja, su jedini zvuci koje čujem. Rukama sam zaštitnički obgrlila torzo, umorne su od čvrstog stezanja.

Haddy pređe rukama preko mojih obraza, lice joj je na nekoliko santimetara od mog.

– Jesi li dobro, Ry? Diši duboko, dušo. Samo diši. – tešila me je, sve vreme prelazeći rukama preko mog tela, umirujući me, stavljajući mi do znanja da sam ovde i sad.

Uzdahnula sam drhtavo i stavila glavu u šake na trenutak pre no što sam protrljala lice. Haddy je sedela pored mene i zagrlila me. – Je li bio isti? – pitala je, misleći na moje

149

Vođena periodične noćne more koja je bila osnova mojih noćnih snova dobrih godinu i nešto posle nesreće.

-

Da i ne, - odmahnula sam glavom. Ne mora da pita, ali mi daje još vremena

da odagnam noćnu moru. – Sve je bilo isto sem onoga kad se okrenem nakon što mi se učini da čujem bebu kako plače, tamo je Colton, ne Max, koji umire.

Prenerazi se na moj komentar, namršti obrve. – Nisi imala noćnu moru čitavu večnost, Jesi li dobro, Ry? Hoćeš li da pričamo o tome? – kaže istežući vrat kako bi čula utišanu muziku na zvučnicima koje sam zaboravila da isključim pre no što sam zaspala. Oči joj se suziše kada je prepoznala pesmu koja je išla izonva i ukazivala na stanje mog uma. – Šta ti je uradio? – zahtevala je, udaljivši se od mene tako da može da sedi s prekrštenim nogama ispred mene. Bes joj je goreo u očima.

-

U haosu sam, - priznadoh, odmahujući glavom. – Samo prošlo je toliko dugo.

Imam utisak kao da sam zaboravila kako Maxovo lice izgleda i onda sam ga videla toliko jasno u svom snu... i onda panično gušenje naleće jer sam zarobljena u kolima. Možda sam samo preplavljena emocijama zbog svega. –birala sam šta ću joj reći, izbvegavajući njen upitan pogled. – Možda je prošlo toliko dugo od kad sam stvarno osetila bilo šta što me je večeras gurnulo preko ivice... samo me preplavilo sa...

-

Sa čim, Raylee? – požurivala me je kada sam ućutala.

-

Krivica. – kažem reč tiho i pustim je da lebdi između nas. Haddy posegnu i

uhvati me za ruku stisnuvši je meko kako bi me utešila. – Osećam toliko krivo i povređeno i iskorišćeno i sve tako, - izbacila sam sve iz sebe.

-

Iskorišćeno? Šta se do đavola desilo, Raylee? Je l’ treba da idem da isprašim

guzicu onom arogantnom kopiletu sada? – zapreti, - zato što ću promeniti mišljenje. Mislim, bila sam impresionirana kada je zvao ranije da se uveri da si dobro stigla kući i sve to-

Šta je?

-

Zvao je oko 3.30... nešto tako. Ja sam se javila na telefon. Nisam ni znala da

si kod kuće. U svakom slučaju došla sam da proverim i rekla mu da si kod kuće i da spavaš.

Pitao me je da ti prenesem da mu se javiš. Da treba da objasni – da si nešto pogrešno shvatila.

-

Hmmph, - to je sve što mogu da kažem, mumlajući preko njenih reči. On je

stvarno zvao?

-

Šta se dogodilo, Raylee – upita me ponovo, ali ovaj put znam da neće olako

dozvoliti da bude ignorisana.

150

Vođena Prepričala sam joj sve što se dogodilo u toku večeri od momenta kada sam je ostavila do trenutka kad me je probudila iz sna zbog kog sam vrištala. Nisam izostavila ni svoja osećanja zbog poređenja „onog posle“ sa Maxom i koliko sam se povređeno i odbačeno osećala. – Pretpostavljam da se osećam krivom zbog čitave te stvari sa Maxom.

Volela sam ga sa svakim atomom svog bića. Ali seks sa njim – vođenje ljubavi sa njim – nije ni blizu onoga što sam osetila sa Coltonom. Mislim, jedva da i znam Coltona a on je uključio svaki prekidač i pritisnuo svako dugme od fizičkog do emotivnog koji... – tražila sam reči, obuzeta svime. – Ne znam. Pretpostavljam da osećam kako bi seks trebao da bude kao onaj sa momkom kojeg sam toliko volela i za kojeg sam trebala da se udam pre nego ovakav sa nekim ko ne bi manje mogao da mari za mene. – Slegoh ramenima. – Neko ko jednostavno o meni misli kao o još jednoj recki.

-

Pa, ne mogu ti reći da je pogrešno ako osećaš, Raylee. Ako je Colton učinio

da osećaš da si živa nakon godina mrtvila, onda ne vidim šta je tu loše. – Stegnu mi ruku ponovo, iskrenost je isijavala iz dubina njenih plavih očiju. – Max se nikada neće vratiti, Raylee. Misliš li da bi želeo da ostaneš tupa do kraja života?

-

Ne. – odmahnula sam glavom, brišući suzu. – Znam to. Stvarno znam. Ali to

ne pomaže da krivica nestane zato što sam ja ovde a on nije.

-

Znam, Ry. Znam. – Sedimo u tišini nekoliko trenutaka, pre nego što nastavi, -

Znam da nisam bila tu , ali možda si pogrešno protumačila Coltona. Mislim neke od stvari koje ti je rekao...

-

Kako je to moguće, Hed? Psovao je ispod glasa kao da je upravo načinio

najveću grešku. Bio je kao prekidač. U jednom minutu me je ljubio toliko nežno i gledao me u oči a sledećeg je psovao i odlazio od mene.

-

Možda se uplašio.

-

Šta? – pogledala sam je kao da je luda. – Gospodin Ja-Nemam-Devojke se

uplašio čega? Pomislio je da ću toliko postati vezana za njega nakon seksa za jednu noć?

-

Jedne noći seksa koji rastura um! – Haddy me je ispravila, učinivši da se

zakikoćem i zacrvenim na pomisao. – Dobro, gajiš neke emocije. Deluje kao da ti ne ide taj

opušteni seks baš najbolje.

-

Oh, kao da je predavanje koje mogu da pohađam kurs „Y“20? Mislim, možda

mogu biti lako emotivno pročitana, ali nisam zaljubljena u njega niti bilo šta slično, - branila U originalnom tekstu „Oh, like it’s a class I can take over at the ‘Y’“ gde se „Y“ odnosi na ocenu koja se dodeljuje kako bi označila „radove u toku“ i da ocena ne može biti potpuna jer predavanje nije dovedeno do kraja.

20

151

Vođena sam se srcem uprkos tome što sam jako dobro znala da sam osetila večeras da se između nas dešavalo nešto više od proste požude. Možda sam ga uplašila. Taj konačni trenutak između nas u krevetu, kada me je držao i gledao pravo u oči, me je stvarno dotakao. Učinio je da vidim mogućnosti i nadu. Možda je i on to video i morao da prekine pre no što je otišlo dalje.

-

Naravno da nisi, - Haddy reče sa znalačkim osmehom, - ali nisam o tome

pričala. Možda, samo možda, gospodin Ja-Nemam-Devojke... možda si doprla do njega.

Možda se uplašio onoga što je osetio dok je bio sa tobom?

-

Jeste, kako da ne! Ovo nije Holiwoodski romantični film, Haddy. Dobra

devojka ne dobija priliku da lošeg momka promeni kako bi se ludo zaljubio u nju, - kažem, sa sarkazmom u glasu, dok padam na jastuk uzdišući glasno. Mali deo mene podseća se Coltonovih reči od pre neko veče. Ja sam njegova. Nikada ne bih mogla da budem nebitna.

Ne može da se kontroliše kada je u mojoj blizini. Taj mali deo zna da je Haddy možda u pravu. Možda ga plašim na nekom nivou. Možda je to zato što sam ja od onih za udaju, kako mi je rečeno, a on to jednostavno ne traži.

-

U pravu si, - priznade Haddy, - Ali to ne znači da ne možeš imati đavolski

dobro vreme gubeći se u satima bezumnog seksa sa njim. – Baci se na jastuk do mene, dok smo se obe smejale ideji. – To može imati svoje prednosti, - nastavi, - nema ničeg kao što je dobar loš momak koji će da učini da se pustiš. Sećaš se Dilana?

-

Kako bih mogla da zaboravim? – odgovorih, sećajući se kratkog flerta koji je

imala prošlog leta sa nabusitim i predivnim Dilanom nakon što je okončala jednoipogodišnju vezu. – Njam.

-

Njam je dobro! – Obe smo ostale tihe, sećajući se sopstvenih uspomena. –

Možda je Colton tvoj Dilan. Onaj koji će ti pomoći da preboliš sve što se desilo sa Maxom.

-

Možda... – razmišljam. – Oh, Bože, - zastenjah, - Šta bi sad trebalo da

uradim?

-

Pa, da sagledaš onako kako jeste, - podiže glavu da pogleda u sat, - Pet je

ujutru, trebalo bi da se vratiš da spavaš. Možda da mu daš dan, a onda ga pozoveš. Vidi šta ima da kaže i idi odatle. Zapamti naš moto. Prihvati svoju unutrašnju drolju – budi nemarna sa njim i pokušaj da ne misliš o sutra. Samo misli o ovome ovde i sada sa njim.

-

Da, možda. – Sedimo u tišini nekoliko trenutaka. Jesam li ja to samo

preterano dramatično ženski razmišljala o svemu? O njegovim postupcima? Ne mislim da je tako, ali duboko u sebi pokušavam da opravdam njegove postupke samoj sebi. Znam da ću učiniti to ponovo samo ako mi se ukaže prilika i zbog svog zdravog razuma, moram da 152

Vođena racionalizujem sve kako bih vratila svet u normalu. Osećanja i osećaji koje je pobudio u meni su bili preterano intenzivni. Previše sve. Možda je to bilo samo zato što je alkohol, koji je sve učinio tako van ravnoteže, ispario. Učinio da deluje toliko uzdržan. Izgrdila sam sebe samu. Znam da to nije slučaj, ali pokušavam očajnički da prizovem svoju unutrašnju drolju.

Ovde sam toliko van svoje lige. Samo se nadam da ću moći da provalim kako da igram ovu igru a da ne budem povređena na kraju.

-

Želiš li da ostanem ovde večeras? – Haddy upita, prekidajući tišinu. Navikla je

da spava u mom krevetu kada su bile izrazito teške noći kako bi mi pomogla da ih preživim bez košmara.

-

Ne. Mislim da sam u redu. Hvala ti, ipak. Za sve.

Nagnu se ka meni i poljubi me u glavu, - Čemu služe prijatelji? – kaže dok ide ka vratima. – Laku noć, Ry. -

Noć, Hed.

Zatvori vrata i ja uzdahnuh duboko, zureći u plafon, sa mislima koje su mi divljale u glav dok me san nije savladao.

153

Vođena POGLAVLJE 14

Zaspala sam. Toliko iscrpljena od svega da sam uspela da prespavam svoje normalno u 6.30, ukorenjeno buđenje. Bilo je devet kada sam sišla dole u svojoj opremi za trening.

Haddy je sedela za malim stolom u kuhinji, bosa stopala sa jarko ružičastim lakom za nokte držala je na praznoj stolici preko puta. Pratila me je pažljivo pogledom preko oboda šolje s kafom. – Dobro jutro.

-

Dobro jutro, - promrmljala sam, ona uobičajeno ozarena ja ovog jutra je bila

odsutna. – Idem da trčim, - kažem joj dok kačim plejer na ruku.

-

Shvatila sam, - reče pozivajući se na moju odeću. – Jesi li mrzovoljna samo

zato što želiš da budeš... ili zato što teraš sebe da trčiš nakon toliko alkohola i seksa van granica razuma sa jednim Adonisom? – glas joj obiluje sarkazmom. – Iznenađena sam da uopšte možeš i da hodaš danas.

Podrugljivo joj odgovorih. – Deluješ mi kao neko ko je malčice ljubomoran, usprotivih se.

-

Do đavola da jesam, - nasmeja mi se. – Imam više paučine od tebe. –

Nasmejala sam se glasno, mrzovoljnost mi splasnu. – Sad ozbiljno... jesi li dobro?

-

Da, - uzdahnuh. – Prihvatiću tvoj savet. Pokušaću da živim u trenutku... i sve

to. – slegoh ramenima.

Polako mi klimnu glavom, - Nemoj da pokušavaš da zvučiš toliko ubeđeno! – reče veselo dok je ustajala sa stolice, znajući da neke stvari moram sama da rasčistim. – Tu sam ako ti budem trebala. Dobro se istrči.

-

Hvala.

*** Svež vazduh, trotoar pod mojim stopalima, muzika trešti u mojim ušima, i mišići koji se kreću daju mazohističko katarzični osećaj dok ulazim u osmi i poslednji kilometar. Trebalo mi je ovo. Trebalo mi je da izađem napolje, rasčistim um, i dam sebi vremena da razmislim i sve to u isto vreme. Moji mišići, bolni još od sinoć zbog mešavine plesa i sjajnog seksa, su 154

Vođena sada gipki i kreću se na autopilotu. Koliko god mislila da treba da istrčim još kilometar, glupost preskakanja doručka pre trčanja je sada terala moje telo da mi kaže da neće moći još dugo. U ušima mi je odzvanjao Pitbull, pesmin konstantni ritam nosio je moja stopala i vraćao me na dešavanja od sinoć.

Oh, Coltone. Moja glava je još uvek pokušavala da shvati šta se desilo. On je šansa koju sam tražila. Da budem slobodna. Da živim u trenutku. Da budem živa, a ne samo da životarim. Odlučila sam da mogu imati seks sa Coltonom sa emocijama. Emocije samo moraju da budu potpaljene uzbuđenjem i isčekivanjem i žudnjom pre nego s ljubavlju i posvećenošću i nadom za „više“. Samo treba da nastavim da budem drska, pametnjakovićka koja sam bila do sada zato što onog trenutka kad pomisli da naginjem ka onom više, ima da izleti kroz vrata. I onda će to – on, ja, mi – biti gotovo.

Razmišljala sam taj poslednji kilometar, prisećajući se kako je učinio da se osećam fizički prošlu noć. Pretpostavljam da je to sve zbog iskustva čemu mogu da posvedočim jer je umešan na mnogo polja seksualne veštine. Pocrveneh od misli, očvršćujući svoju odlučnost da mogu biti sa Coltonom a da se ne zaljubim u njega. Nadam se. Da ću uživati u svakoj sekundi zato što znam da on nije od onih koji ostaju.

Teganova i Sarina „Bliskost“21 mi puni glavu dok skrećem za ugao u svoju ulicu, koraci mi se usporavaju kad vidim beli Renge Rover parkiran na prilazu. Ritam mog koraka je izgubljen od šoka kada sam ga ugledala tamo. Ne mogu da sprečim brujanje koje dolazi iz dubine mog grla u znak čiste zahvalnosti na prizor Coltona kako se naginje preko prednjeg branika na kolima, njegova tamna figura ozračena belinom automobila. Mornarsko plava majica pripijena uz njegov torzo, ističe vlaknaste mišiće. Mišići koje još mogu da osetim pod vrhovima svojih prstiju. Par štampanih bermuda za surfovanje stoje nisko na njegovim kukovima i njegove duge, mršave noge su prekrštene opušteno kod članaka upotpunjene parom japanki. Opušteno jako dobro stoji Coltonu. Osvetljava intenzitet koji on instinktivno ispušta. Glava mu je nagnuta ka dole dok se koncentriše na telefon koji mu je u rukama, i njegova neuredna kosa je učvršćena gelom do savršenstva u modernoj, neurednoj zbrci.

Probadanje žudnje koje pogodi moje telo toliko jako, tako preplavljujuće da sam umalo morala da prinesem ruku torzou kako bih je umirila. Prisilila sam se da dišem dok sam terala telo da se ponovo pokrene.

21

https://www.youtube.com/watch?v=9e9NSMY8QiQ

155

Vođena Da idem kući. Da idem Coltonu.

Sranje. U ozbiljnoj sam nevolji. Divim mu se iz daleka, izgleda tako neverovatno i privlačno, i shvatam da sve o čemu sam razmišljala dok sam trčala – svaka pogodba, svaka racionalizacija, svako opravdanje zašto je uredu spavati sa njim – više nije važna. Videvši ga baš ovde, upravo sada, znam da ću uraditi sve što treba, bez obzira na posledice, da budem ponovo sa njim. Da ponovim ono kako je učinio da se osećam sinoć.

Skoro kao na znak, Colton podiže pogled sa telefona i prikova pogled za moje oči.

Lagan, nalickan osmeh ozari mu lice dok sam trčala poslednjih nekoliko koraka, skrećući na svoj prilaz. Mehanički izvukog bubice iz ušiju, smejući se samoj sebi jer iz njih dopire Kristina Agilera i „Tvoje telo“22, kao himna čistom i nemarnom uživanju u muškom telu. Mogu da osetim kako mu oči preleću gore dole po čitavom mom telu, upijajući moje uske Kapri pantalone za trening i odgovarajući top sa ukrštenim bratelama na leđima, na kojima se stvorio trag u obliku slova V od znoja na grudima.

-

Ćao, - kažem bez daha, dok mi telo još uvek praska od napora.

-

Ćao, Raylee. – Njegov promukli glas koji izgovara moje ime je skriveni

afrodizijak, koji šalje trnce niz kičmu i izmamljuje treperenje u stomaku.

-

Šta radiš ovde? – pogledaha sa zbunjenošću na licu prikrivajući da mi

unutrašnjost igra od ushićenja, šokirana što stoji preda mnom.

-

Pa, - reče odgurujući se od kola dok sam prilazila da stanem ispred njega.

Isijavao je samouverenost za koju bi većina ljudi ubila. – Prema tebi, uzeo sam crno-belu zastavu sinoć, Raylee, - provokativan osmeh mu se pojavi na usnama, - ali čini mi se da sam zanemario da pokupim svoj trofej.

-

Trofej?

Uze mi ruku sa nekim razigranim sjajem u očima koje su još uvek bile prikovane za moje, povuče me, privlačeći me na svoje grudi, - Da. Tebe.

Oh. Jebeno. Moje. Misli su mi haotično letele kroz glavu. Kako da odgovorim na to?

Njemu? Kada je sve o čemu mogu da razmišljam je njegovo toplo, čvrsto delo naslonjeno na moje, i činjenicu da je ovde zbog mene ponovo pošto sam otišla od njega prošle noći.

Govorim sebi da dišem, samo njegovo prisustvo onemogućuje me da obavljam osnovne funkcije. Brzo pokušavam da povratim pribranost, govoreći sebi da moram da održim našu

22

https://www.youtube.com/watch?v=6cfCgLgiFDM

156

Vođena interakciju pod svojim uslovima – vratiti se svojoj sarkastičnoj prirodi – kako bih bila sigurna da mogu da održim svoje dosetke o sebi. Čujem Haddyn glas u svojoj glavi kako mi govori da kanališem svoju unutrašnju drolju. Da idem za tim.

Udahnem opet pre no što podignem pogled ne bih li se susrela sa izazovom u njegovim očima. Njegov čist muški miris, sapun pomešan sa kolonjskom vodom ispunjava moj nos i oblači mi glavu. – Pa, Šampione, mislim da su ti oči zapele za pogrešnu nagradu. – Povukoh ruku iz njegove i stavih je na njegove grudi, gurnuvši ga u šali, praveći razmak između naših tela. Trebao mi je prostor kako bih održala glavu bistrom. – Ako je sve što tražiš trofej, imaš svoje jato lepotica pa možeš izabrati neku od njih. Sigurna sam da je jedna od njih sasvim voljna da bude trofej pod tvojom rukom. – Obiđoh ga i krenuh ka ulaznim vratima. Okrenuh se da se suočim sa njim, sa osmehom koji mi je igrao u uglovima usana, I postane još jedna recka na tvom uzglavlju, - slegoh ramenima dok sam pravila korak unazad. – Mogao bi verovatno da počneš tako što ćeš pozvati Rakel, je l tako? Sigurna sam da će ti oprostiti ono od sinoć. Mislim, bio si... – okrenuh se i napravih korak ka vratima, praveći se da tražim prave reči pre no što opet slegoh ramenima i dobacih preko ramena, -

pristojan. Ona bi se verovatno oduševila sa pristojnim.

Volela bih da sam mogla da mu vidim izraz na licu jer je oštar udah koji sam čula govorio da sam napravila direkt sa komentarom. Ne moram mnogo da čekam kako bih to otkrila jer me za tren oka, Colton zgrabi za ruku i okrenu me ka sebi, pritisnuvši moje telo u svoje.

-

Pristojan, ha? – upita, očiju uprtih u moje. Vidim bes, zabavljenost, prkos, sve

pomešano sa željom. Dah mu je treperio preko moga lica, usne su bile na santimetar od mojih – toliko blizu da sam stegla pesnice kako bih se oduprla iskušenju da ga poljubim.

Trebala mi je sva pribranost da bih održala svoju šaradu nonšalantnosti. Da bih sakrila koliko me uzbuđuje, pali moju unutrašnjost i uništava moju kontrolu samo zvukom svog glasa, osećanje njegovog dodira, i nagoveštaj njegove dominantne prirode Namerno sam se ugrizla za donju usnu i pogledala na gore pre no što sam vratila pogled na njegov, - Hmmm, nešto malo iznad proseka, rekla bih, - sarkazam je kapao iz svake reči dok sam gledala u njega, lažući kroz zube i to kako.

-

Možda bih trebao da ti pokažem ponovo. Uveravam te da pristojno nije prava

procena.

157

Vođena Ispusti glasan roptaj kad sam se odgurnula od njega ponovo i provokativno krenula svojim putem uz stazu, - Treba da se isteglim, - rekoh osetivši pokretanje iza sebe. – Hoćeš li da uđeš? – upitah nevino, sa pobedničkim osmehom koji nije mogao da vidi na mom licu.

-

Ako nastavih tako da njišeš zadnjicom, ulazim, - promuca ispod glasa dok je

ulazio za mnom u kuću.

Uvela sam ga u dnevnu sobu nadajući se da je Haddy okupirana nečim drugim u kući i ponudih mu da sedne na kauč pre no što sam sela na pod tačno ispred njega kako bih se isteglila. Isteglila sam noge na svaku stranu raširivši ih što sam više mogla i spustivši grudi što više do poda, ruku ispred sebe. Uz pomoć sportskog grudnjaka i grudi koje su bile utisnute u pod, moja ribica je podignuta i ucrtava se u moje hlanke. Mogu da vidim kako Coltonove oči lutaju po mom telu, zaustavljaući se na mojim grudima, i upijaju fleksibilnost koju namerno predočavam kako bih ga izludela. Mogu da čujem kako ispusti šištav zvuk žudnje, i kako mu grlo radi dok guta pljuvačku .

-

Pa, Coltone, - rekoh, istežući jednu nogu preko druge, okrećući glavu kako

bih ga videla. Suzbila sam osmeh jer sam prepoznala žudnju u njegovim zamućenim očima.

– Šta mogu da uradim za tebe?

-

Isuse, Raylee! – Prođe rukom slučajno kroz kosu, dok su mu oči klizele ka

mom međunožju ponovo, pre no što podiže pogled ne bi li se susreo sa mojim. Nesvesno je oblizao donju usnu.

-

Šta? – odgovorih raširenih očiju, kao da nemam pojma šta ga je uzbudilo.

Nikada nisam izigravala fatalnu ženu – nikada nisam imala hrabrosti za tako nešto – ali nešto u vezi Coltona dozvoljavalo mi je da se osećam izazovno i smelo. To je veoma opojno osećanje gledati ga kako reaguje na moje suptilne pokrete.

-

Treba da popričamo o onom od sinoć. - Vidim da mu se oči skupljaju dok

menjam položaj, sada ležim na leđima. Privukla sam desnu nogu do gore, pritiskajući je na grudi, cevanica mi je bila tik ispod nosa. Podigoh glavu i pogledah kroz otvoreno v između mojih nogu kako bih ga ohrabrila da nastavi. Pročisti grlo bučno pre no što nastavi, uzevši minut da se seti redosleda misli. – Zašto si otišla? Zašto si pobegla? Opet.

Zamenila sam noge, uzevši vremena da podignem drugu nogu, i isteglim je iznad glave, tiho stenjuću zbog toga koliko je dobar osećaj bio izdužiti stegnute mišiće. – Coltone – -

Možeš li molim te prestati? – zareža, premeštajući se nemirno na kauču i

pomerajući nabreklinu koja je rasla toliko da se utisla u šorc. – Hriste, - opsova ponovo dok 158

Vođena sam se okretala u pozu getusa, tako da je moja zadnjica bila ispred njega. – Ti u tim pantalonama sva gipka i ispresavijana na pola – gubim koncentraciju ovde zbog toga.

Pogledala sam preko ramena iz poze za istezanje i smerno zatreptala trepavicama. – Hmmm? – Pravila sam se da ga nisam čula.

Colton uzdahnu ozlojeđeno. – Nateraćeš me da zaboravim na izvinjenje i uzmem te baš tu na podu. Žestoko i brzo, Raylee.

-

Oh, - je sve što sam mogla reći na njegove pretnje i obećanja koja su poslala

šokove kroz mene, dok mi je telo bilo više nego željno njegovog veštog dodira. Usne mi se rastaviše kako bi podsetila pluća da uzmu vazduh. Bradavice su mi nabrekle na samu pomisao. Odgurnula sam se kako bih sela, prekrstila noge, i pokušala da namestim top ne bi li sakrila reakciju svog tela na njegove reči. – Iako sam sigurna da sam ja ta koja bi trebala da se izvinjava, Coltone.

Ignorisao je moje reči, pogled mu je ostao usredsređen na moje oči, mnoge emocije su treperile u njima. – Zašto si otišla, Raylee?

Komanda u njegovom glasu me natera da brzo progutam pljuvačku, dok mi je samopouzdanje nestajalo. – Iz mnogo razloga, Coltone. Prosto nisam takva vrsta devojke.

Ne bavim se vezama za jednu noć.

-

Ko je rekao da je to bila veza za jednu noć?

Mehurić nade poče da se širi u meni, ali sam brzo pokušala da ga probušim. Nije bila veza za jednu noć? Onda šta je do đavola bila? Šta je do đavola ovo? Pokušavam da shvatim šta traži. Šta misli da se dešava između nas. Pogledah ga u oči, tražeći neki trag, ali njegovo lice ne odade ništa. – Šta? – Zbunjenost izbi na mom licu. – Izgubio si me. Mislila sam da obavezivanje nije nešto čime se baviš.

-

Nije. – Odgovori uz slezanje ramenima, bez daljeg objašnjenja. – Ne verujem

ti. – Prekrsti ruke na grudima, bicepsi se usekoše u rukave majice, i nagnu se na kauč.

Namrštio je obrve i čekao moj odgovor.

-

Šta? – Izgubio me je .

-

Tvoj izgovor za bežanje od sinoć. Nisam naseo na njega, Zašto si otišla,

Raylee?

Pretpostavljam da je to bio kraj diskusije o nemanju devojke. Ali šta sa onim –nije-

veza-za-jednu-noć komentarom? I kao odgovor, kako da mu objasnim kako je učinio da se 159

Vođena osećam prošle noći nakon što je napustio krevet? Iskorišćeno i osramoćeno. Kako da mu kažem da me je povredio a da ne zvuči kao da gajim osećanja prema njemu? Osećanja znače dramu, a on me je obavestio da ne želi da toleriše tako šta u svom životu.

-

Samo sam – uzdahnuh duboko, skidajući gumicu sa repa i puštajući da mi

kosa padne niz leđa, pokušavajući da nađem prave reči. Pogledah ga u oči, shvatajući da je iskrenost najlakši put. – Jasno si mi stavio do znanja da si završio sa mnom. Sa nama... – Mogu da osetim kako mi se toplina razliva obrazima. Osramoćena zato što ću zazvučati kao očajna, cmizdrava žena. – Toliko psovanje pokazalo je da moje prisustvo više nije poželjno.

Pažljivo me je posmatrao, treptao brzo dok je pokušavao da shvati moje reči.

Pokušala sam da održim ravnodušnost na licu, bezizražajnost tako da ne može da vidi bol koju osećam, i opet vidim raznolike emocije kako preleću preko njegovog lica dok se bori da se povrati. – Slatki Isuse, Raylee! – promuca zatvarajući momentalno oči, otvarajući i zatvarajući usta kao da želi nešto da kaže. Konačno me je pogledao. – Imaš li ikakvu ideju... učinila si da – Zastade u sred rečenice pre no što je naglo ustao i odšetao do prozora. Čujem ga kako mrmlja psovke i prebledeh od surovosti. – Samo želim da te zaštitim od, ponovo zasta, glasno izdahnuvši umesto da završi rečenicu. Stavio je ruku na zadnji deo vrata i povukao rukama na dole dok je okretao glavu na ramenima. Stajao je tako nekoliko momenata, gledajući u dvorište, oboje zadržani u dubokoj tišini.

Učinila sam da šta? Zaštiti me od čega? Završi rečenicu, preklinjala sam tiho dok sam gledala njegovo napeto telo obasjano jutarnjom svetlošću. Samo mi je trebala mrvica iskrenosti od njega. Znak da je ono što se desilo značilo više od prostog snošaja. Dala bih sve da mogu da mu vidim lice u ovom trenutku. Da pokušam da pročitam emocije koje prikriva od mene.

Okrenu se ka meni i svaka naznaka bilo kakvog izraza lica je nestala pre toga. – Pitao sam te da ostaneš. – Rekao je reči kao da su jedino izvinjenje koje daje za svoje postupke. – To je sve što mogu da ti dam trenutno, Raylee. Sve za šta sam dobar. – Glas mu je bio grub i ispreplitan onim što mislim da bi bilo kajanje. Osećam kao da pokušava da mi kaže mnogo više od tih reči ali nisam sigurna šta. Reči vise između nas na momenat, vilica mu se zgrči, oči napregoše.

Frknula sam glasno, jer mi je bilo neprijatno zbog tišine, pokušavajući da ne preterujem sa analizom njegovih reči. – Hajde Coltone, oboje znamo da nisi to mislio. – 160

Vođena Ustala sam sa tepiha, podižući kosu i uvrćući je brzo u punđu. Napravi nekoliko koraka ka meni, pućeći usne kao da će ga ako to učini sprečiti da nastavi da govori. Stojimo na nekoliko koraka jedno od drugog, gledamo se, i svako čeka da onaj drugi načini sledeći korak. Slegoh ramenima pre no što pogledah ka dole i okrenuh prsten na svom desnom prstu. Pogledala sam ponovo u njega, nadajući se da će moje objašnjenje prigušiti bilo kakvo drugo pitanje koje ima na temu rešavanja mojih očekivanja bilo kakve moguće budućnosti. Teret je njemu isto što i drama, i već je priznao da ne podnosi dramu. – Hajde samo da kažemo da sam otišla sinoć zbog razloga koje ne želiš da znaš. – Oči su mu ostale prikovane za moje, tiho pitajući za još pojašnjenja. Prsnula sam glasno. – Imam previše neželjenog tereta, Šampione. Čekala sam dubok izdisaj od njega – da ravnodušan izraz ozari njegovo lice reflektujući čoveka koji se udaljava od komplikacije, ali ništa se nije desilo. Umesto toga, Coltonove usne se izviše u razmetljiv osmeh i njegove zelene oči se ispuniše zabavljenošću – sve je ublažilo jačinu njegovih crta lica. – Oh, Raylee, - simpatično sa tragovima zabavljenosti u glasu, - znam sve u vezi tereta, srce. Imam ga dovoljno da ispunim 747 i još malo. – Uprkos njegovoj nasmejanoj fasadi, vidim tamu kako prolete kroz njegove oči u trenutku kao neka neprijatna misao koja stoji u njegovom sećanju.

Svetog mu sranja. Šta mogu da kažem na to? Kako da mu odgovorim kad je upravo aludirao na mračnu, prljavu prošlost? Šta mu se do đavola desilo? Zurila sam u njega, raširenih očiju i zubima sam grzla donju usnu napred nazad. Je li ovo razlog zbog koga nema devojku? Mislim, govorimo o prelasku sa zabave, šaljivog flertovanja na ozbiljne razgovore. I zašto mi ovo deluje kao da će postati normalno za nas?

Zato što mi znači. Zato što mi ovo znači. Reči mi proleteše kroz glavu, i morala sam da ih odgurnem, preplašena da poverujem.

Načini korak bliže meni, i ja spusth momentalno pogled na otkucaje srca koji su bili vidljivi u korenu njegove vilice. Želim da ispružim ruke i dotaknem ga. Pa i utešim. Da osetim toplinu njegove kože pod svojim dlanovima. Lako uzdahnuh pre no što sam ga pogledala, sugestivni osmeh se pojavi u uglovima njegovih usana. – Ovo bi moglo biti interesantno, promrmlja dok je posezao rukom kako bi se igrao sa kovrdžom koja mi je visila sa strane.

Prsti su mu se skitali do moje čupave punđe i povukli traku koja ju je vezivala. Kosa mi se opustila, padajući mi niz leđa u vodopadima kovrdža. Prošao je rukom kroz njih, zastavši u 161

Vođena korenu mog vrata gde mi je kosa bila natopljena znojem. Stresla sam se na pomisao da mu ne smeta dok mi je stezao kosu u pesnicu, držeći moje kovrdže pokupljene tako da ne mogu da sklonim pogled sa njega.

-

Kako to? – upitah, dok je naboj strujao kroz mene, uzbuđivao me, taj

posesivni način njegovog stiska. Hipnotisao me je; njegove oči, linije njegovog lica, njegova senzualna usta, način na koji su mu pulsirali mišići na vilici pri konfliktu.

-

Pa, deluje mi kao da te tvoj teret toliko plaši da osećaš i da zbog toga

konstantno uzmičeš. Bežiš od mene, - glas mu puca, dok lenjo prelazi jagodicom preko mog golog ramena. Borim se da sprečim svoje telo da se automatski potklonji njegovom dodiru od kog se postaje ovistan. Moje telo jednostavno reaguje toliko instinktivno na njega da ne mogu da se zaustavim. Naginje glavu u stranu, gledajući moju reakciju. – Dok moj? Moj teret? Čini me da žudim za čulnim preopterećenjem – stimulišućim zadovoljenjem kože na kožu. Tebe poda mnom.

I u tome leži problem – kada se osvrće na mene, priča o osećanjima i emocijama a kada priča o sebi priča o fizičkom kontaktu. Pokušavam da isključim svoj um. Pokušavam da kažem sebi da je fizički kontakt ono što želim od njega takođe. Jedina stvar koju mogu od njega i dobiti. Prihvatanje da je to jedini deo sebe koji će podeliti sa mnom.

Bilo je to jednostavno zapamtiti jer se Colton naže napred i očeša usnama nežno moje. Sve sukobljene misli nestadoše sa njegovim dodirom. Mekan čežnjiv poljubac u koji smo lagano utonuli. Razdovjih usne za njega, njegov jezik kliznu u moja usta kako bi se nežno sjedinio sa mojim. Bez žurbe, lenji udari jezika i jagodica dok je prelazio preko mojih golih ramena i preko pršljenova na mom vratu. Mogla sam ovako da ga ljubim zauvek u ovom maglovitom stanju požude. Njegov zemljani miris me je obavio, opojan ukus me je opio, a njegov buntovnički dodir me je zapalio. Zastenjao je u našem poljupcu, tutnjava koja je uhvaćena u meni, vibrirala je kroz mene.

Topla, stvarna čežnja procuri u moje grudi i proširi se kroz ostatak mog tela. Isključih svoj um i dozvolih sebi da prosto osećam. Da uživam u osećajima koje je pobudio u meni.

On je moja vatra u hladnoj noći, sunce koje greje kožu na prohladno prolećno jutro, vetar koji mi miluje lice po jesenjem danu – on je sve što me čini da se osećam živom, celom, i prelepom.

I poželjnom.

162

Vođena Zavukoh ruke ispod poruba njegove majice i raširih ih preko njegovih donjih leđa.

Njegova zategnuta koža gori od mog dodira. Treba mi povezanost sa njim kao što mi treba sunčeva svetlost. Jer kada se dodirnemo tako, kada mogu da ga osetim ovako, nemam sumnje da ja ovo mogu. Da mogu da budem ono što me on treba da budem ma koliko dugo on to dozvolio. Za priliku da budem sa njim, da ostanem pod njegovim činima, gurnuću svoje potrebe po strani i zakopati ih toliko duboko da mogu da budem ko god da želi da budem.

Colton mi obujmi lice šakama, poljubac postade još nežniji, pa prestade sa dodirom usnama toliko nežnim da sam osetila kako mi trnci podlilaze kičmom. Uzdahnuh meko dok me je grlio, privlačeći me svojim snažnim bicepsima u svoju utešnu toplinu. Spustila sam glavu na njegove grudi, udišući miris čiste tkanine i osvežavajućeg sapuna. Mogu da čujem kako mu srce lupa, jako i mirno direktno u moje uho. Zatvaram oči, želeći da ovaj trenutak taje zauvek.

Brada mu je na vrhu moje glave. Mogu da čujem kako neravnomerno udiše pre no što progovori. – Ne mogu da opišem koliko te želim, Raylee. – privlači me još bliže sebi. – Koliko me privlačiš.

Uživam tiho u njegovom priznanju, sa tek primetnim osmehom na usnama. Možda i utičem na njega. Odagnala sam tu misao iz glave, nisam želela da zakompllikujem dodatno sve, preterano analiziram ili prevaziđem jednostavnost i slatkoću ovog trenutka između nas.

-

Raylee?

-

Hmmm?

-

Izađi sa mnom – na pravi sastanak. – mogu da osetim kako mu se telo

napinje uz moje sa ovim rečima, kao da je to toliko bolno da pita. Da prizna da želi to od mene. – Izađi sa mnom, ne zato što sam platio sastanak sa tobom već zato što želiš.

Oduševljenje se uzdiže kroz mene na pomisao da ću ga videti ponovo. Da ću provesti ponovo vreme sa njim.

-

Reci da, Ryles, - promrmlja sa tihim očajem dok me je ljubio u glavu. –

Nezamislivo je koliko želim da kažeš da.

Nagnuh se unazad, šokirana ranjivošću koju čujem u njegovom glasu i osećaju govora njegovog tela. Zašto je uplašen da ću reći ne kad bi svako drugi rekao da? Podigoh pogled do njegovih očiju, pokušavajući da pročitam emocije koje su sevale kroz silno zelenilo njegovih očiju. Vidim strast i zabavljenost, želju i izazov, obećanje i strah. Zašto ovaj 163

Vođena divni namučeni čovek želi da provede vreme sa mnom ovako običnom? Nemam odgovor ali znam u ovom momentu, dok ga gledam, mogu da vidim u njegovim očima mnogo više od onoga što želi da vidim. I ono što vidim, plaši me na toliko nivoa da moram da zguram sve u stranu za kasnije kad budem bila sama. Onda mogu da analiziram. Da ponovim sve tada.

Nadam se tada.

Podigoh ruku kako bih prešla preko njegove začetka njegove brade, dopadala mi se njena grubost pod prstima. Tekstura mi je govorila da je ovaj trenutak stvaran. Da je on zaista ovde sa mnom. Podigoh se na vrhove prstiju i spustih mek, poljubac sa zatvorenim usnama na njegove predivno oblikovane usne. – Da, - izdahnuh i sa mojim odgovorom, bez obzira na svu psihološku propagandu kojom sam se zaustavljala, znam da je Colton Donovan upravo napravio prvu pukotinu na zaštitnom zidu oko mog srca.

Klimnuo je suptilno glavom, sa stidljivim osmehom na licu, bez reči koje bi izrekao.

Privukao me je ka sebi još jednom. – Večeras? – upita.

Još uvek, mentalno pregledam svoj planer, znajući da nemam nikakve planove ali ne želim da delujem previše nestrpljiva.

-

Biću ovde u šest da te pokupim, Raylee, - odluči za mene pre nego što sam i

imala priliku da odgovorim. Pusti me i pogleda me u oči kako bi se uverio da sam ga čula.

Svaki trag ranjivosti je davno nestao kada sam se susrela sa njegovim očima. Bila je zamenjena sa besprekornom samouverenošću koja je sličan sa njegovom javnom ličnošću.

Ugrizla sam se za donju usnu i klimnula glavom za pristanak, od jednom se osetivši stidljivo.

Uhvati me za bradu, prelazeći jagodicom palca preko moje donje usne. – Vidimo se onda, srce.

-

Zdravo, - izdahnuh, a već mi je nedostajao.

Otišao je do prednjih vrata, otvorio ih, a onda se okrenuo ka meni, - Hej, Ryles?

-

Hmmm-hmmmm.

-

Nemoj više da bežiš od mene, - upozori pre no što nabaci širok osmeh i

zatvori vrata za sobom. Sa njegovim odlaskom, mogu ponovo da dišem. Njegovo prisustvo je toliko jako, tako nadmoćno da preovladava sobom. Uvlači se u moja čula. Kada je otišao, osećam kao da mogu da obradim ono što se desilo. Konačno udahnem.

164

Vođena Stojim okrenuta ka vratima, i zatvaram oči kako bih upila sve što sam upravo čula.

Ništa nije rešeno. Ni jedno od mojih pitanja nije dobilo odgovor: Zašto ne želi devojku? Šta je ovo između nas s obzirom da nije veza za jednu noć? Šta je stvarno hteo da kaže kad je rekao da sam ga naterala, ali nikada završila? Od čega pokušava da me zaštiti? Kakva vrsta tereta ispunjava 747?

Uzdahnula sam teško. Toliko toga je ostalo bez odgovora, a opet osećam kao da je toliko toga izraženo a da ni jedna reč nije izgovorena. Sela sam na kauč, glava mi se vrtela u uraganu dešavanja ove nedelje.

-

Je li otišao? – čujem šapat Haddynog glasa sa druge strane zida.

-

Da, ti njuškalo, - nasmejah se, - Izađi i daj mi svoja dva centa.

-

Svetog mu sranja! – povika dok je žurila iza zida i stropoštala se na kauč

pored mene. – Vruć sastanak večeras! – uzdahnu glasno, podižući ruke u vazduh. – Vau, moram da se istuširam hladnom vodom nakon ovoga.

-

Gledala si? – u momentu sam pocrvenela, osramoćena na pomisao da smo

imali publiku.

-

Ne, ne, ne, nije bilo uopšte tako, - ispravi me. – Bila sam u kuhinji kad ste ušli

u kuću. Izašla bih, ali bi me videla, a nisam želela da ti odvlačim pažnju sa tvog nastupa sa poda, - zadirkivala me je, osvrćući se na moje istezanje. – Samo sam čula.

Pocrvenela sam na pomisao da je slušala naš razgvoor, ali pronašla sam da je utešno što je slušala. Sada mogu da dobijem objektivno mišljenje o našem razgovoru.

-

Šampion? Zna li on šta to znači?

-

Ne! – glupo se osmehnuh, prisetivši se Haddynih i mojih privatnih akronima i

reči koje su predstavljali.

-

Prokletstvo, Ry, - Haddy odmahnu glavom, - čovek se žestoko isprimao na

tebe.

Oklevanje je bilo moja prvobitna reakcija. Njena izjava me je zaslepela. Kidala sam zanokticu na svom prstu za trenutak, pokušavajući da ne donosim preuranjene zaključke. – Ne, više je kao čista, neiskvarena požuda.

-

Ja to ne vidim tako, - odgovori Haddy, dok su mi se obrve podizale sa

pitanjem na njen komentar. – Poražen je pre reč koja mi pada na pamet.

-

Kako to misliš?

-

Oh, hajde, Raylee! Jako i brzo? – prasnu.

165

Vođena -

To je samo seks, - slegoh ramenima. – Bez obaveze.

-

Neopisivo je koliko te želi? – pokuša.

-

Ponovo seks, - ispravih je.

-

Nezamislivo je koliko je želeo da kažeš da za večeras?

-

Zato što misli da će to dovesti do seksa, - odgovorih sa osmehom na licu zato

što sam se zabavljala sa ovom igricom.

-

A šta kažeš na ono kad je rekao da nije šema za jednu noć? – ona pokuša

ponovo, sa zabavljenošću u očima. Njene srcolike usne se izviše u osmeh, misleći da mi je ovoga puta pokazala da nisam u pravu.

-

Semantika, - odgvoorih. – Možda želi trideset šema za jednu noć? Mislim

samo je rekao kako nije za jednu noć.

-

Nepopravljiva si, - nasmeja mi se, hvatajući me za koleno i stiskajući ga lako.

– Ali do đavola, makar bi to bilo vredno trideset noći sjajnog seksa, Raylee! – izvali, njeno uzbuđenje mi je bilo opipljivo. – Izlaziš sa njim ponovo večeras! Na pravi sastanak!

-

Znam, - uzdahnuh, odmahujući glavom na pomisao da ću moći da provedem

još vremena sa Coltonom. – Makar će biti razgovora večeras pre nego što pređemo na seks, - našalih se, iako je racionalni deo mene priznao istinu.

Haddy prasnu u smeh. – Oh, Raylee, moja osetljiva prijateljice, - potapša me po nozi, - ovo će biti toliko interesantno posmatrati kako doživljavaš.

Namrštih obrve na nju i odmahnuh glavom, ispunjena sa toliko ljubavi za nju i toliko zbunjenosti zbog situacije sa Coltonom. Uzdahnula sam duboko, naslanjajući glavu na udobni kauč, i nakrivivši je u stranu tako da mogu da je gledam. – Jesam li to iznela dobro, Haddy? Pokušavala sam toliko jako da budem ono što želi i – -

Ti si ono što želi, Raylee, ili te ne bi pratio do kuće. – Iznervirana je što mora

da mi objašnjava. Ponovo.

-

Šta si upravo rekla? – Veličina onoga što je upravo rekla je konačno pogodila

cilj. Odakle Colton zna gde živim? Nikada mu nisam rekla. Eto nečega da ga pitam.

-

Hajde, Ry, - reče nesvesna putanje mojih misli, - Ono što si uradila je bilo

brilijantno! Napustila si ga posle seksa prošle noći i sledećeg jutra ti se pojavljuje na kućnom pragu. Mislim - odmahuje glavom, sa znalačkim osmehom na usnama, - to je više od seksa, Ry. Čovek se isprimao opasno na tebe.

166

Vođena Prihvatam njene reči sa zadrškom ali ipak prodiru do moje podsvesti, uplašena sam da poverujem u njih. Užasnuta da se nadam da postoji šansa za bilo čim sa Coltonom. Moja glava pokušava da nadjača talase iz mog srca, ali mizerno propada. Beznadežni romantik u meni dozvoljava mi trenutak sanjarenja. Nadanja. Zatvaram oči i tonem u svetlucanje mogućnosti i topline te ideje.

-

Sranje! –trljam rukama preko lica dok panika pronalazi put kroz moje misli.

-

Šta? – Haddy otvori oči, sužavajući ih pri pogledu na mene.

-

Šta ako ne mogu to da uradim?

-

Na koji deo misliš? – upita oprezno. – Zato što je po malo kasno, sestro, ako

misliš na seks.

-

Jako smešno. – frknuh. – Mislila sam šta ako ne budem mogla da isključim

emocije. Šta ako se zaljubim u njega, Hed? – Uspravih se i prođoh prstima kroz kosu, i sama radnja me natera da pomislim da su Coltonovi prsti tu bili ranije. – Mislim on je arogantan i preterano samouveren i upozorio me je ali mi govori da ga privlačim a on je nemaran i strastven i seksi kao sam đavo i... još toliko toga. – Stisnuh prstima oči i posedeh tako koji minut, Haddy mi dozvoli taj momenat da sve upijem. – Znam bez sumnje da je to dobra mogućnost. – Pogledah u nju, - Šta onda?

-

Deluje mi kao da nije on jedini koji je paralizovan, - reče nežno pre no što

pogledah u nju. Primače mi se bliže i stavi mi ruku na rame. – Niko ne može da te krivi što se osećaš uplašeno, Raylee, ali život je u uzimanju onoga što ti se nudi. O zabavljanju i ne igranju na sigurno svaki put. Pa šta ako je malo nemaran? Činjenica da te plaši može biti dobra stvar. Život počinje na kraju komfortne zone, - nagnu se na krevet i promrda obrvama.

– Imaj malo divljeg, nemarnog seksa sa njim. Očigledno je da mu se sviđaš. Ko zna, možda se to pretvori u nešto više. Možda neće. Ali makar si iskoristila priliku.

167

Vođena POGLAVLJE 15

Život počinje na kraju tvoje komfort zone. Ponavljala sam Haddyn savet dok sam se spremala za svoj sastanak sa Coltonom. Pesma u pozadini me je terala da se osmehujem.

To je pesma na čiji se tekst Colton ranije pozvao: Obuci se opušteno. S obzirom da i dalje deluje da radije bežiš nego što pričaš sa mnom, koristiću se tvojom metodom komunikacije kako bih ti preneo poruku. Taio Cruz, „Fast Car“23. Vidimo se u šest.

Haddy se znalački smejala kada sam joj pokazala poruku i zgrabila njen iPod kako bi mi pustila pesmu. Smejale smo se glasno na reči pesme. „Želim da te vozim kao brza kola.“ Savršeno je odgovarala situaciji u kojoj je Colton šalje.

Potom smo petljale ne bi li našle pesmu koju bih mogla da mu pošaljem kao odgvor.

– Nešto da ga natera da misli o tebi do kraja dana i da ga izuje, - Haddy reče dok je vrtela kroz svoju ogromnu biblioteku muzike. Nakon nekoliko minuta tišine, povika. – Našla sam odličnu pesmu, Raylee!

-

Koja je?

-

Samo slušaj, - reče dok su kretali uvodni taktovi pesme. Počeh glasno da se

smejem, prepoznavši pesmu i pošto mi se dopao seksipil koji je iz nje izvirao. Pre no što smo i znale, Haddy i ja smo igrale po dnevnoj sobi pevajući iz sveg glasa. Pesma je bila savršena! Seksi, sugestivna, i samouverena – sve što sam osećala ali sam bila stidljiva da to budem i ispred njega. I pre no što sam izgubila hrabrost, dohvatila sam telefon i poslala poruku Coltonu: Lepa pesmica, Šampione. Odgvara ti savršeno. Sada, imam jednu koja odgovara meni. Mya, „My love is like whoa!“ 24 Čekaću te u šest.

Nekoliko trenutaka kasnije, primila sam odgovor.

Sranje. Sad sam napaljen. Šest sati.

Nasmejala sam se na pomisao pređašnje razmene, malo uzbuđenje je strujalo kroz mene jer sam imala takav uticaj na njega. Pogledala sam se u ogledalo i prostudirala svoju

23

https://www.youtube.com/watch?v=-a_sT2FvKLw https://www.youtube.com/watch?v=K4gcQj_NZ30

24

168

Vođena odevnu kombinaciju, vodeći se Coltonovim savetom iz poruke da se obučem opušteno.

Imala sam na sebi svoje omiljene Tru Relidžion25 farmerice sa ljubičastim kašmirnim džemperom koji je imao zaštićene rukave i seksi ali ukusan niski V izrez. Suzdržala sam se od Haddynog preobražaja večeras, rešivši da se držim svog načina šminkanja i frizure. Moja šminka je prirodna i laka; malo rumenila, nešto sjaja za usne, razmazan ajlajner, i gusta maskara kako bi naglasila moje oči. Uprkos tome što sam se neko vreme igrala sa kosom, odlučila sam da je ipak pustim, da dozvolim kovrdžama da mi padaju po leđima. Dodala sam jednostavne dijamantske minđuše na uši i nekoliko zlatnih narukvica na zglob.

Vrtela sam prsten na prstu, razmišljajući da li da ga nosim ili ne. Skinula sam ga i pogledala; tri tanka, krivudava, isprepletana dijamantska obruča. Prošlost, sadašnjost, i

budućnost. Još uvek mogu da ga čujem kako mi šapuće na uho te reči dok smo zurili u prsten na mom prstu te večeri kad me je zaprosio. Zatvorila sam oči i nasmešila se sećanju, iznenađena kad se suze koje su obično navirale nisu pojavile. Igrala sam se se još koji momenat a potom ga oklevajući skinula, rat emocija je divljao u meni.

Novi početak, podsetila sam se dubokim, mirnim udahom, i spustivši prsten u kutiju.

Nosila sam prsten na ovaj ili onaj način, svaki dan poslednje tri godine. Osećala sam se nago bez njega, i spolja i iznutra. Promrdala sam prstima i pogledala u svetliju tračicu na kožu obeleženu vremenom. Osećam kako se težina diže sa mene i u isto vreme tugu zbog prihvatanja činjenice da je vreme da nastavim dalje. Poljubih mesto na svom prstu i rekoh tiho Volim te Max, uzevši malo vremena kako bih upila važnost ovog trenutka pre no što sam se posvetila poslednjim pripremama pred ogledalom.

Navlačim svoje crne čizme s visokom štiklom kada se čuje zvono na vratima. Stisnuh ruku na stomaku, shvativši da je čudno što sam nervozna. Čovek me je već video nagu a opet imam leptiriće. Haddy mi dovikuje da će da otvori vrata. Uzimam svoju sečenu kožnu jaknu i torbicu, proveravam se još jednom u ogledalu, i krećem ka hodniku. Nervozno prelazim rukama preko kukova i bokova, ispavljajući majicu, a klepetanje mojih štikala utišano je prostirkom koja je bila na drvenom podu. Čujem Coltona kako se smeje glasno dok skrećem za ugao ka dnevnoj sobi.

Okrenut mi je leđima dok ulazim u sobu. Duboko udahnuh kad ga ugledah. Par tamno plavog džinsa stajao mu je nisko na kukovima, grleći mu zadnjicu i butine. Čovek ume 25

http://www.truereligion.com/

169

Vođena da ispuni džins, to uopšte nije pitanje. Njegova široka ramena i jaka leđa istežu platno njegove jednostavne bele majice. Kosa mu se kovrdža u korenu vrata, i žudim da provučem pste kroz nju. Zrači seksipilom, pomešanim sa buntovništvom, i isijava samopouzdanje.

Jedan pogled na njega čini da žudim i želim i plašim se u isto vreme. I u potpunosti je moj

večeras.

I pre no što Haddy shvata da sam ušla u prostoriju, Colton zastaje u pola rečenice.

Telo mi se grči od nestrpljenja, i žudnja koju je duboko u meni probudio se podiže na nove visine dok se osvrće preko ramena, njegovo telo oseća moje prisustvo. Kunem se da mogu da osetim kako elektricitet pucka u vazduhu kada se naše oči susreću, naša tela vibriraju zbog svesnosti prisustva onog drugog.

-

Raylee. – Moje ime izgovara kao uzdah. Jedna jedina reč obmotana sa toliko

obećanja za ovo veče.

-

Zdravo, Šampione. – Nemoguće je maskirati moje zadovoljstvo što ga vidim

ponovo. Osmehujem se, nadajući se da će videti koliko želim da provedem vreme sa njim i plašeći se da može da isčita emocije koje ključaju ispod uzbuđenja.

Koraknusmo jedno drugom u susret dok je nabacivao ogroman osmeh na lice.

Upetljavam kaiš torbe nervozno dok on jednostavno zuri u mene. – Predivna kao i uvek, promrmlja konačno dok se ja osećam kao da je neko isisao sav vazduh iz prostorije. Pruža ruku i prelazi preko moje gole ruke, toliko uobičajen kontakt a ipak treperav. – Jesi li spremna?

Tri jednostavne reči. To je sve što zaista jesu, ali sa Coltonom, on čini da te tri proste reči zvuče zavodljivo sa nagoveštajem još nečeg. Klimnuh glavom i promrmljah, - Hmmmhmmm, - i uhvaćena sam bez garda dok se on naginje ka meni i ljubi me u vrh nosa. Toliko jednostavan gest a u isto vreme neočekivan od nekog kao što je on.

-

Idemo, onda.

Bacih pogled preko ramena i uputih Haddy osmeh, moje tiho zbogom. Krajem oka vidim kako podiže palčeve dok izlazimo.

Colton stavlja ruku na donji deo mojih leđa dok me vodi ka Rendž Roveru, i to jednostavno spuštanje ruke smiruje moje nemirne živce. Pre no što posegne za ručicom na suvozačevim vratima, Colton premešta ruku s mojih donjih leđa oko mog stomaka i povlači

170

Vođena me ka sebi tako da njegovo telo obavija moje. Zadržavam dah, neočekivani kontakt sa njim budi pritajenu vatru koju je zapalio. Drugom rukom me obgrli oko ramena i spusti glavu kako bi uronio lice u krivinu mog vrata. Toplina njegovog daha, osećaj šmirgle zbog njegove dva dana stare brade, nagoveštena intimnost dodira, i redak odsjaj nežne strane Coltona natera me da momentalno zatvorim oči kako bih se umirila i utišala mešavinu osećanja koja su divljala u meni.

-

Hvala ti što si rekla da, Ryles, - promrmlja pre no što poljubi udubljenje tik

ispod mog uha. – Sada, dozvoli mi da ti pokažem šta je dobar provod. – Nagnula sam glavu ka njegovom obrazu, i zatvorila oči uživajući u toplini njegovog tela naslonjenog na moje. I nekako previše brzo me je pustio iz zagrljaja i otvorio vrata kola, uvodeći me unutra.

Dok je Colton stigao do vozačeve strane, sjaj unutar njegove čvrste fasade je nestao i zamenjen je zamišljenom tišinom. Zaveza pojas i pogleda me. Uprkos straha koji vidim kako mu treperi u očima, spusti mi ruku na koleno, stiskajući ga da bi se ponovo uverio.

Vozimo se u prijatnoj tišini dok gledam komšiluk ispunjen drvoredom kako prolazi pored nas. Mesec je visoko na nebu, pun i sjajno osvetljava toplo januarsko noćno nebo.

Pogledah u Coltona, svetla sa komandne table obasjavaju mu lice. Pramen njegove tamne kose pao mu je nemarno preko čela a ja gledam njegove oči, uokvirene gustim trepavicama, kako skeniraju put ispred nas. Linija njegovog profila je zapanjujuća sa tim nesavršenim nosem, jakom strukturom kostiju, i senzualno oblikovanim usnama. Pogled mi se spušta na njegove snažne ruke i spretne šake na volanu. Kombinacija tamne kose, prozirnih očiju, i bronzane kože pomešane sa snagom njegovog ravnodušnog stava – stava koji vas tera da želite da budete neko za koga mari i da budete neko ko može da probije kroz njegovu čvrstu spoljašnjost – ta kombinacija, trebala bi da bude ilegalna. On zaista oduzima dah.

Kada vratim pogled na njegovo lice, Colton me pogleda i zadrža pogled na mojim očima pre no što ih vrati na put. Stidljiv osmeh mu se pojavi na usnama, jedino njegovo prihvatanje mog tihog posmatranja. Kola se okrenuše, krećući se ka autoputu, i osmehnuh se slobodno.

-

Šta? – pravio se nevešt, stiskajući mi koleno.

-

Baš voliš da ideš brzo zar ne, Šampione? – shvatila sam nagoveštaj iza mojih

reči istog momenta kada sam ih izgovorila.

171

Vođena Pogledao me je, sa nestašnim osmehom na usnama, naglasivši svaku reč njegovog odgovora. – Nemaš ni najmanju ideju, Raylee.

-

U stvari, mislim da imam, - odgovorih iskosa. Colton zabaci glavu kako bi se

nasmejao i odmahnu glavom ka meni. – Ne, stvarno. Šta te to toliko privlači kod brzine?

Zbuni se na trenutak pre no što odgvori. – Pokušaj da je ukrotim… - stade da promisli o svom odgovoru. – Ne, ipak pokušaj da kontrolišem ono što se ne može kontrolisati, pretpostavljam.

Zagrotah kako bih ga zadirkivala. – To je najbolja metafora koju sam ikada čula. – I nisam mogla da odolim a da se ne zapitam da li misli da nešto dublje od šaljivog odgovora.

-

Šta god da misliš? – nastavio je nevino igru.

-

Neko mi je jednom rekao da bih trebala da istražim ljude sa kojima izlazim na

sastanke, - pogledala sam ga, obrve mu se podigoše na moj komentar. – Poprilično divlja deca, zar nismo?

Colton mi podari najsjajniji mogući osmeh. – Niko nikada ne bi mogao da posvedoči da sam dosadan ili predvidiv, - zamislio se, gledajući preko ramena kako bi prešao u drugu traku. – Uostalom, nadtrkivanje sa sopstvenim demonima ima svoje načine da ti to uradi. – Pre no što sam imala priliku da obradim te reči, Colton spretno promeni temu, - Hrana ili zabava pravo? Želim da postavljam pitanja, da shvatim šta je mislio sa svojim komentarom, ali sam se ugrizla za jezik i odgvorih. – Zabava. Definitivno zabava!

-

Dobar izbor,

- odgovori, pre nego što je promrmljao psovku kada mu je

telefon zazvonio na zvučnicima u kolima. – Izvini, - izvini se pre no što je pritisnuo dugme na volanu.

Displej na kontrolnoj tabli pokaza ime Tawny, i ja se momentalno naježih od prizora.

Istraživanje o mom pratiocu dalo mi je više informacija nego njegovo naletanje na nevolje.

Sada znam kako Tawny izgleda, da je bila njegova pratilja na mnogobrojnim dešavanjima tokom godina, i ovo je drugi u prethodna tri puta da sam bila sa Coltonom a da ga je ona zvala. Moj iznenadan nalet ljubomore me iznenadi, ali postajao je sve jači dok sam slušala Coltona kako blisko priča sa njom.

-

Hej, Tavn. Na spikerfonu si, - upozori je.

172

Vođena -

Oh! – Ne mogu da se obuzdam kad nađoh malecko zadovoljstvo kada čuh

iznenađenje u njenom glasu. – Mislila sam da si raskinuo sa Rak-

Jesam, - odgovori odsečnim tonom. – Šta ti treba, Tawny? – iritacija mu je

odzvanjala u glasu.

Kakav kurvanjski komentar s njene strane. Šta da sam ja bila Rakel s njim u kolima?

Osećam kako pokušava da obeleži teritoriju, Coltona.

Tišina ispuni vezu. - Oh. Um. Samo sam zvala da ti kažem da su sva formalna pisma danas poslata za sponzorstvo. – Kada joj ne kaza ni reč da bi odgvorio, ona nastavi, - To je to.

Šta? Ona radi za njega? Sa njim? Svakog dana? Samo mi je to trebalo da mi ispuni glavu dok ljubomora pomalja svoju kučkastu glavu Colton uzdiše duboko i deo mene je srećan zbog njegovog nestrpljenja upućenog Tawny.

-

Izvini, - reče ponovo, i sigurna sam da misli na Tawnyno spominjanje Rakel.

Znači oni su bili u šemi. Ona nije bila samo neka riba koju je našao u klubu. Pakosna strana mene je uživala u činjenici da sam ja bila ta sa kojom je otišao te večeri. Saosećajna strana mene se trgnula jer sam znala da Colton nije neko koga je lako preboleti.

-

NIje ništa strašno, - slegoh ramenima dok sam obraćala pažnju na to gde

smo. Krenuli smo van grada, u suprotnom pravcu od onog u kom sam očekivala da ćemo ići.

Vozili smo se u ugodnoj tišini još nekoliko minuta a onda je Colton skrenuo za ugao i jarka svetla Ferisovog točka26 obasjaše nebo. Pogledala sam u njega, i srce mi poskoči kad videh dečački osmeh na njegovom licu. Colton je vozio između kapija sa zastavicama i zaustavio kola lagano niz neravan, prljavi put.

Oči mi se raširiše od prizora koji je bio preda mnom. Čitavo prljavo polje je ispunjeno sa svim mogućim karnevalskim vožnjama koje se mogu zamisliti, upotpunjene sjajnim znakom obaveštenja da je Središnji deo sa igrama u kojim je nemoguće pobediti, i znakom koji reklamira užasno masnu hranu. Toliko sam uzbuđena. Toliko uzdrhtala zato što je Colton izabrao da se zabavi napolju sa mnom u areni koja će mi dozvoliti da vidim pravog njega, pre nego veštačku personu koja je morao biti u jednom od onih visokoklasnih, uvek pod budnim okom paparaca nadgledanih restorana u koje odlazi previše često.

26

https://en.wikipedia.org/wiki/Ferris_wheel

173

Vođena Parkirao je auto i okrenuo se ka meni, - Je l’ ovo u redu? – pita, i kunem se da mogu da čujem kako mu se od nervoze steže glas, ali znam da to nije moguće. Ne od ultrasamouverenog, uvek-sigurnog-u-sebe Coltona Donovana. Ili jeste?

Klimnuh glavom ka njemu, sa donjom usnom između zuba dok on izlazi iz kola i ide okolo kako bi mi otvorio vrata. – Uzbuđena sam, - govorim mu dok me uzima za ruku i pomaže mi da izađem iz kola. Zatvara vrata i okreće se ka meni, leđa su mi naslonjena na kola. Njegove oči isijavaju želju dok zuri u mene, podiže ruke do mog vrata, i prelazi mi palčevima preko obraza.

Mogu da vidim kako mu se mišići u vilici grče dok lako odmahuje glavom, tiho odgovarajući na neki unutrašnji konflikt koji je izazvao slabašan osmeh koji je zaigrao na njegovim usnama. – Srce, želeo sam da uradim ovo od kad sam jutros napustio tvoju kuću. – Nagnuo se ka meni, ne skidajući pogled s mojih očiju, -… od kad sam dobio tvoju poruku. – Podiže obrve. – Opijaš me, Raylee. – Njegove reči se urezuju u moju dušu dok on smanjuje razdaljinu između nas. Obuhvata usnama moje u vrtoglavom poljupcu, mameći me svojim zanosnim ukusom tako da sam ostavljena da se borim za povratak ravnoteže. Poseduje moje usne svojim u tihoj potrebi, ipak poljubac je prepun nežnosti, ispunjen neimenovanim emocijama koje ne želim da se završe.

Ali završava se, i ostavljena sam zarivenih prstiju u njegove bicepse kako bih se umirila. Poljubi me u nos lako pre no što promrmlja, - Jesi li spremna da se se zabaviš?

Ne znam kako očekuje da odgovorim s obzirom da mi je upravo ukrao dah, ali nakon nekoliko trenutaka uspevam da kažem, - Definitivno! – dok me pušta kako bi otvorio zadnja vrata. Izvlači crnu bejzbol kapu, iznošenu sa otrcanim mestom na vrhu šilta. Zaštitni znak je prišivena zakrpa sa automobilskom gumom koja ima dva krila i izlazi iz haube, i uvijena je na ivicama, šavovi odaju očiglednu upotrebu.

Colton je navuče na glavu, koristeći se obema rukama kako bi je namestio pre no što se okrenuo ka meni sa ostamoćenim izrazom na licu. – Izvini. Jednostavno je lakše na duge staze ako pokušam da budem inkognito od početka.

-

NIje problem, - kažem posežući kako bih je udarila po šiltu. – Sviđa mi se!

-

Oh, stvarno? – uhvati me za ruku, i krenusmo da se provlačimo pored

parkiranih kola ka ulazu.

174

Vođena -

Da, nekako se ložim na igrače bejzbola, - zadirkujem ga, gledajući u njega i

zadržavajući ozbiljan izgled lica.

-

Ne na vozače sportskih kola? - pita, povlačeći mi ruku.

-

Ne nešto naročito, - odgovorih bezlično.

-

Pretpostavljam da ću morati da poradim malo žešće na tome da te ubedim, -

odgovori sugestivno.

-

Tome bi možda trebalo mnogo ubeđivanja. – Razigrani osmeh mi je na licu

dok ga gledam, oči su mu sakrivene senkom koju baca šilt. Ljuljamo rukama napred nazad.

– Misliš li da si dorastao izazovu, Šampione?

-

Oh, Raylee… - gunđao je, - Ne traži nešto sa čim se ne možeš nositi. Rekao

sam ti, mogu biti vrlo ubedljiv. Zar se ne sećaš poslednjeg puta kad si me izazvala? – povuče me bliže i obgrli me oko ramena.

Kako bih mogla da zaboravim? Ja sam ovde sada zbog tog kvazi izazova.

Prišli smo kućici za prodaju karata, i Colton mi pusti ruku kako bi kupio karte kao i narukvice koje su nam pružale pristup apsolutno svim vožnjama i igrama na karnevalu. Ušli smo kroz kapiju, Colton je spuštao kapu što je niže mogao, prekrivajući oči pre no što stavi ruku na moja donja leđa. Miris prašine, ulja za prženje, i roštilja ispuni moj nos, dok su mi oči upijale vrtoglava, treperuća svetla. Mogu da čujem nalet manjeg tobogana sa desne strane zajedno sa vriscima njegovih putnika dok se naglo spušta nadole. Mala deca lutaju unaokolo sa zapanjenim izgledom na licu, stiskajući balone u jednoj ručici, a drugom se čvrsto držeći za roditelje, njihovo uzbuđenje i začuđenost su opipljivi. Plišane životinje vise ceremonijalno sa štandova sa igrama zagarantovano loveći pogled osnovaca. Tinejdžeri šetaju držeći se za ruke, ne mareći što su zapravo na karnevalu već radije misleći kako su toliko kul što su tu bez nadzora roditelja. Ne mogu a da se ne osmehnem uprkos svojim godinama, uzbuđena sam – nisam bila na vašaru kao što je ovaj od kad sam bila njihovih godina.

-

Gde ćemo prvo? – upita Colton dok se lenjo šetamo s rukom u ruci kroz

sredinu, smešeći se i ljubazno odbijajući “da osvojimo nagradu” prodavcima.

-

Na vožnju definitivno, - rekoh mu dok sam gledala unaokolo. – Nisam još

sigurna koju.

-

Devojka po mojoj meri! – potapša se slobodnom rukom po grudima, smešeći

-

Adrenalin zavisniče! – rekoh mu, udarivši svojim kukom o njegovu butinu.

mi se.

175

Vođena -

Prokleto tako! – nasmeja se dok smo prilazili nečemu što je delovalo kao

centar “Uličice vožnje” kako je znak iiznad pokazivao. – Pa koja vožnja, Raylee?

Pogledala sam okolo na ponuđene vožnje, primećujući nekoliko žena kako zure u nas. U prvom trenutku sam brinula da će prepoznati Coltona, ali sam onda shvatila da verovatno samo gledaju sa čistim ženskim divljenjem u čoveka koji je pored mene.

-

Hmmmm, - razmišljala sam o vožnjama, odlučujući se za omiljenu dugu

vožnju. Pokazala sam u pravcu najbliže nam vožnje, - Ovu sam obožavala kad sam bila klinka!

-

Dobri stari Nakrivljeni-Točak, - nasmeja se Colton, vukući me u njegovom

pravcu. – Hajde, idemo. – Njegov entuzijazam je privlačan. Čovek koji obrne hiljade kilometara na sat po stazi, povezuje se sa nekim od najsjajnijih zvezda Holiwooda, i mogao bi biti negde na nekom fensi mestu upravo sada, je uzbuđen zbog toga što ide na običnu karnevalsku vožnju. Sa mnom. Moram da se uštinem.

Stajemo u red kako bi smo sačekali. Udara me lagano ramenom. – Pa reci mi više o sebi, Raylee.

-

U ovom delu sastanka koji je intervju za posao? – začikavam ga razigrano. –

Šta želiš da znaš?

-

Koja je tvoja priča? Odakle si? Kakva je tvoja porodica? Koje su ti mane? –

predlagao je hvatajući me za ruku i prinoseći je usnama. Jednostavan znak privrženosti prošunja se preko zaštitnog zida oko mog srca.

-

Sve sočne detalje, ha?

-

Da! – osmeh mu ozari lice i povuče me ka sebi tako da može ležerno da

prebaci ruku preko mog ramena. – Reci mi sve.

-

Pa, odrasla sam u tipičnoj, porodici srednje klase u San Dijegu. Moja mama

poseduje kompaniju za unutrašnji dizajn a tata restaurira antikvitete.

-

Strava, - uzviknu Colton dok sam posezala rukom kako bi uhvatila njegovu

koja je ležerno stajala prebačena preko mog ramena. – Kakvi su?

-

Moji roditelji? – klimnu glavom. Njegovo pitanje me je iznenadilo zato što je

bilo toliko iznad površnog. Delovalo je kao da stvarno želi da me upozna. – Moj otac je tipipčan tip A, sve po redu, dok je moja majka veoma kreativna. Vrlo slobodnog duha.

Suprotnosti se privlače, pretpostavljam. Jako smo bliski. Ubilo ih je kad sam odlučila da ostanem u Los Anđelesu nakon fakulteta. – slegoh ramenima. – Sjajni su, samo previše brinu. Znaš, tipični roditelji. – Pomerili smo se malo u redu dok je tura onih koji su do tog 176

Vođena trenutka bili na vožnji napuštala svoja vozila a sledeća tura ulazila u ista. – Jako sam srećna što ih imam, - rekoh mu, po malo teskobna zbog toga što mi nedostaje dom jer ih nisam videla nekoliko nedelja.

-

Imaš li braće ili sestara? – Colton upita, igrajući se sa mojim prstima dok me

je držao za ruku.

-

Imam starijeg brata. Tanera. – Pomisao na njega natera me da se

osmehnem. Colton ču naklonost u mom glasu dok sam pričala o svom bratu i nasmeja mi se meko. – Mnogo putuje. NIkad ne znam gde će biti od nedelje do nedelje. On je strani dopisnik za Asosijeted Pres27 na Srednjem Istoku.

Primetio je da sam se namrštila, - Ne baš najsigurniji posao ovih dana. Deluje kao da mnogo brineš.

Nagnula sam se ka njemu, - Da, ali on radi ono što voli, -

Definitivno mogu da ga razumem. – Poče ponovo da se gura napred. – Šta ti

misliš? Hoćemo li uspeti ovog puta?

Stala sam ispred njega i podigla se na prste kako bih odmerila red. Malo uzbuđenje prođe kroz mene kad sam osetila kako spušta ruke s obe strane mog torzoa, na mestu gde mi se struk i kukovu spajaju. Gledala sam trenutak duže no što mi je trebalo, ne želeći da skloni ruke. – Hmmm, mislim da ćemo uspeti sledeći put. – Odgovorih, spuštajući se lagano s vrhova prstiju.

Rađe nego da skloni ruke, Colton ih obmota oko mene i spusti bradu na moje rame.

Utonula sam u njega, moja mekoća na njegovoj čeličnosti, i zatvorila sam oči momentalno kako bih mogla da upijem taj osećaj njega.

-

Pa završi mi priču o sebi, - promrmlja u moje uho, čekinje njegove zabrađene

vilice češale su se o unutrašnjost mog vrata dok je govorio.

-

Nema mnogo što šta da se kaže stvarno, - slegoh ramenima suptilno, ne

želeći da se pomeri. – Trenirala sam mnogo sportova kroz srednju školu. Otišla na UCLA28.

Upoznala Haddy kao brucoškinja na prvoj godini. Četiri godine kasnije, diplomirala sam psihologiju kao glavni predmet i socijalni rad kao sporedni. Našla posao i od onda ga obavljam. Poprilično dosadno u stvari.

-

Normalno nije dosadno, - ispravi me. – Normalno je poželjno.

27

http://www.ap.org/company/history/ap-history http://www.ucla.edu/

28

177

Vođena Taman sam htela da ga pitam šta je mislio svojim komentarom kad smo se pomerili napred i bili upućeni na neravnu površinu tobogana. Ušli smo u vagon, spustili sigurnostnu šipku, i čekali da ostali vagoni budu ukrcani. Colton provuče ruku iza mojih leđa pre no što nastavi, - A šta je sa porocima?Šta moraš da imaš?

Pored tebe? Reči skoro same sklizoše s mojih usana ali sprečih se pre no što je bilo kasno. Pogledala sam ga, začkiljivši očima dok sam razmišljala. – Nemoj se smejati, upozorih ga.

Nasmejao se glasno, - Sad sam jako znatiželjan.

-

Dobro, pored očiglednih ženskih stvari, vina, Hersheyjevih poljubaca29,

sladoleda sa mrvincama čokolade i mente, - zastala sam kako bih razmislila, osmeh mi se pojavi u uglovima usana. – Rekla bih muzika. – Podigao je obrve. – To i nije tako skandalozno, znam.

-

Koju vrstu muzike?

Slegoh ramenima. – Sve vrste, u stvari. Samo zavisi od mog raspoloženja.

-

Kada ti treba najviše, koju vrstu slušaš?

-

Stidim se da to kažem, - pokrih rukom oči kao da me je sramota, - Top 40,

lošu pop muziku posebno.

-

Ne! – viknu sa podsmešljivim preneražavanjem, smejući se glasno. – O Bože,

molim te nemoj mi reći da voliš dečačke bendove, - podrugnu mi se sarkastično. Kad sam ga pogledala sa samozadovoljnim osmehom na licu, počeo je da se smeje. – Ti i moja sestra ćete se slagati odlično. Morao sam da slušam to sranje dok je odrastala.

Planira da me upozna sa sestrom? Brzo sam se povratila od šoka i nastavila. – Mora da ima odličan muzički ukus onda! – zezala sam ga. – Hej, živim u kući punoj tinejdžera, slušam različite vrste Top 40 muzike, tokom čitavog dana.

-

Dobar pokušaj, ali ništa ne opravdava to što ti se dopadaju dečački bendovi,

Raylee.

-

Pričaš kao pravi momak!

-

Je l’ bi više volela da sam nešto drugo? – upita me dotakavši prstom vrh mog

nosa dok sam se smejala, odmahujući glavom. Nagnuo se napred i pogledao unaokolo da vidi kada će vožnja početi. – Idemo.

29

http://www.hersheys.com/kisses/

178

Vođena Nisam propustila da primetim da je naš razgovor u potpunosti bio o meni. Počela sam da mislim o ovome dok je vožnja počinjala da se uvrće i okreće u nasilnim krugovima.

Bačena sam na stranu Coltonovog tela, i on steže ruku oko mene, držeći me čvrsto uz sebe.

Smeje se histerično zbog jurnjave, i govorim mu da zatvori oči jer to povećava doživljaj.

Kunem se da sam ga čula kako kaže nešto o tome kako će mi pokazati mnogo toga kasnije, ali sam ometena da ga pitam o tome jer dok je počela, tako se vožnja već i završila.

Colton i ja smo nastavili da se vozimo u šoljicama za čaj, ljuljaškama, prošvercovali poljubac u Zabavnoj Kući u Ulici zaljubljenih, podizali ruke visoko iznad glava dok smo se survavali na toboganu, i ljuljali se napred nazad na zmajevom brodu. Sišli smo sa vožnje slobodnog pada nakon što su nam se stomaci podigli na usta, i Colton je objavio da mu treba piće.

Odšetali smo se do mašina sa hranom i uzeli dva pića i ogromni oblak šećerne pene.

Pogledao me je, mrtav ozbiljan, - Ni jedan vašar nije potpun ako se ne razboliš zbog čiste božanstvenosti pune kašike šećera. – Njegov osmeh podseća na onaj obesnog malog dečaka, i prosto mi topi srce.

Smejem mu se dok idemo ka obližnjoj klupi. I samo što nismo stigli do nje kad začusmo glas iza nas. – Izvinite?

Okrenusmo se i iza nas je stajala žena srednjih godina. – Da? – upitala sam, ali bilo je očigledno da uopšte ne mari za mene jer su joj oči bile prikovane za Coltona.

-

Izvinite na smetnji, ali, moji prijatelji i ja smo se kladiti... jeste li Vi Colton

Donovan?

Mogu da osetim kako me Colton napeto drži za ruku, ali mu lice osta bezizražajno.

Spor osmeh mu se raširi po licu dok je bacao pogled ka meni a potom na ženu ispred nas. – To je veoma laskajuće s Vaše strane, gospođo, ali moram da Vas razočaram. U stvari mi često to govore. – Ženino lice se snuždi zbog razočarenja. – Hvala Vam na komplimentu, u svakom slučaju. Moje ime je Ejs30 Thomas, - Colton je improvizovao dok je pružao ruku kako bi se rukovao sa njom. Mešavina nadimka koji sam mu dala i mog prezimena učini da se osmehnem na ideju da je i pomislio na nas dvoje isprepletanih. Povezanih.

U originalu se predstavlja kao Ace, što se kroz knjigu vodi kao Šampion.

30

179

Vođena Ona se nerado rukova sa njim, mucajući, - Drago mi je da smo se upoznali, posramljena svojom nametljivošću, pre no što se brzo okrenu i otide svojim prijateljima.

-

Takođe mi je drago da smo se upoznali, gospođo. – Povika Colton za njom,

dok je napetost u njegovim ramenima splašnjavala kako smo joj okretali leđa i nastavili ka klupi. Ispustio je mekan uzdah. – Mrzim to da radim. Tako da lažem, - pokušao je da objasni, - Samo ako jedna osoba shvati, onda ne prestaje. Vade telefone, slikaju, stavljaju postove ne Fejsbuk i pre no što znaš, opkoljeni smo, paparaci se pojavljuju, i čitavo veče prođe dok se nosim sa strancima a ignorišem tebe.

Njegovi razlozi su me iznenadili, i polaskana sam jer je to uradio u ovim uslovima, Ovo je moj život, - objasnio je bez izvinjenja, - većim delom. Neizostavno je da sam odrastao u poznatoj porodici, ali sam odabrao da budem javna ličnost. Prihvatam činjenicu da ću biti praćen i fotografisan i progonjen zbog autograma. Shvatam to, - reče, sedajući na klupu do mene, - i ne smeta mi to, stvarno. Mislim ne žalim se. Obično sam veoma ljubazan, pogotovo kada se radi o deci. Ali ponekad, kao večeras, prosto... – navuče kapu još jače na glavu, - samo želim da mi niko ne smeta. – Nagnuo se napred, kriveći glavu tako da obod njegove kačketa pročisti moje čelo, i reče, - Želim da budemo samo ti i ja. – Nagnu se, češući usnama moje kratkim poljupcem, naglašavajući poslednje reči.

Povukoh se i osmehnuh stidljivo, podižuči ruku kako bih se poigrala lenjo sa kovrdžama koje su virile ispod kačketa na njegovm vratu. Zurili smo jedno u drugo na trenutak,

razmenjujući

neizgovorene

reči;

požuda,

želja,

uživanje,

razigranost,

i

kompatibilnost. Razvukoh osmeh jače, - Ejs Thomas, ha?

Osmehnu mi se, linije u uglovima njegovih očiju se naboraše. – To je bilo prvo što mi je palo na pamet. – sleže ramenima, podižući obrve. – Da sam oklevao, znala bi da lažem.

- Istina, - složih se, otkidajući parče šećerne vune koju mi je ponudio. – Moj Bože, ovo je preslatko!

- Znam. Čist šećer, - Colton se zakikota, šireći oči ka meni, – Zato je tako prokleto dobro! – Pogleda u pravcu vožnji, - Čoveče, kada sam bio klinac, posle – utihnu, - nakon što sam upoznao moje roditelje, razmazili su me vodeći me na bejzbol. Slošilo mi se od prejedanja ovom koještarijom. – Uglovi usana mu se podigoše u setni osmeh zbog sećanja. I ne mogu a da se ne zapitam kakav mu je život bio pre nego što je upoznao roditelje.

180

Vođena Utononuli smo u laku tišinu, posmatrajući vožnje i ljude oko nas, uzimajući zalogajčiće šećerne vune. Stvarno uživam u ovome i u tome što provodim vreme sa Coltonom. Pažljiv je i prijatan i deluje kao da je stvarno zainteresovan za mene kao osobu.

Pretpostavljam da sam očekivala više površnog upoznavanja, tako da je ovo što sam ubeđena da grešim veliko priznanje za mene.

Colton pomeri ruku i stisnu mi koleno te pokaza ka jedinoj vožnji koja je ostala u našem okruženju. – Jesi li spremna za veliki Rajfešlus, Ryles?

Prebledeh na pomisao o malom zatvorenom kavezu kako se beskrajno prevrće kroz vazduh. Biti bacan uvis pa naglo spuštan napred i nazad dok si zatočen. Glasno progutah knedlu. – Ne stvarno, - odmahnuh glavom.

-

Hajde, budi drug, - šaljivo me pritisnu.

Mogu da osetim predstojeću klaustrofobiju od vožnje, i pomeram ramena napred nazad kako bih oterala fantomski osećaj. – Izvini, ne mogu, - promucah, osećajući kako se toplina osramoćenosti sliva kroz moj sistem. – Klaustrofobična sam, - govorim mu, sklanjajući kosu s lica.

-

Primetio sam, - reče iskosa. Kad sam podigla obrvu na njemu, on nastavi, -

Sećaš se? Skladište? Iza kulisa? – reče sa sugestivnim osmehom na licu.

-

Oh. Da. – mogu da osetim kako mi obrazi crvene zbog ovog njegovog

komentara, prestravljena svojim, tadašnjim, ponašanjem. – Kako bih mogla da zaboravim?

-

Jesi li oduvek bila takva ili te je brat zaključao u ormar i zaboravio na tebe dok

si bila dete? – kritikovao je, smejući se zabavljen pomišlju.

-

Na – a, - odmahnula sam glavom i brzo odvojila pogled od njegovog, nadajući

se da će mu promaći suza koje su momentalno ispunile moje oči na sećanje. Iako je prošlo dve godine, pogađa me kao da je juče bilo kada su se stari demoni pojavili na površini.

Posegla sam da okrenem prsten oko prsta i shvatila da je to mesto prazno. Izdahnula sam drhtavo, zatvarajući oči na trenutak kako bih iskontrolisala emocije koje su delovale kao da će se otkriti. Besna sam na sebe što reagujem tako jako na njegov predlog da idemo na prokletu vožnju na karnevalu.

Njegov smeh prestaje istog trena kada primeti moju uznemirenost, i stavlja mi ruku oko ramena, privlačeći me ka sebi. – Hej vidi. Žao mi je, Raylee. Nisam mislio –

181

Vođena -

Ne, u redu je, - odmahnula sam glavom, odvajajući se iz njegovog stiska,

bežeći od njegove topline i posramljena svojom reakcijom, - Nema potrebe da se izvinjavaš.

Ja sam ta kojoj bi trebalo da bude žao. – Klimnu glavom slažući se sa mnom, podstičući me pogledom da mu kažem više. – Ja – um, bila sam u prilično strašnoj saobraćajnoj nesreći pre nekoliko godina... Bila sam zarobljena neko vreme, - odmahnula sam glavom kako bih rasterala živa sećanja koja su me pritiskala. – Od tada, ne mogu da podnesem da budem u skučenom prostoru. Osećam se zarobljeno.

Stavio je ruku na moj leđa i umirujuće me protrljao. – Ožiljci? – upita.

-

Uh – huh, - odgovorila sam, još uvek pokušavajući da nađem glas.

-

Ali sada si zalečila? – opšta zabrinutost koja mu je ispunjavala glas natera me

da ga pogledam i osmehnem mu se.

-

Fizički, da, - rekoh mu, dok sam se vraćala u njegov utešni zagrljaj, delimično

naslanjajući svoja leđa na njegov torzo, ruke su mu instinktivno pošle da me zagrle. – Emotivno, - uzdahnuh, - imam svoje dane. Rekla sam ti, Coltone, suvišan teret.

Spustio je poljubac na moj potiljak, ostavivši usne utisnute tamo. Mogu da osetim pitanja koja želi da me pita u našoj tišini. Šta se dogodilo i koliko je strašno bilo? Zašto jedna nesreća ima toliko tereta da me tera da bežim od njega? Ne želim da pokvarim noć sa tugom i zato otkidam parče šećerne vune i okrećem svoje telo tako da se suočim sa njim, moje savijeno koleno je na njegovoj butini. Držim parčence vunenog slatkiša ispred njegovog lica, - Koliko slatko voliš, Šampione? – flertujem sa njim pre no što oližem donju usnu i porovokativno smestim šećernu pahulju između usana.

Nagnuo se ka meni, požuda je zamutila njegove oči, pohotan osmeh mu je igrao na usnama. – Oh, srce, ti si već dovoljno slatka, - zagrize slatkiš koji je visio između mojih usana, namerno gricnuvši moju donju usnu, povlačeći je. Kratak bolni ujed zamenjen je brzim lizanjem njegovog jezika. Duboko stenjanje od zadovoljstva koje je dopiralo iz zadnjeg dela njegovog grla me je ložilo. Teralo me da poželim da ga upijem. Upravo ovde. Upravo sada.

-

Definitivno mi se dopada ukus toga, - promrmlja u moje usne. – Možda bi smo

trebali da spakujemo ovo i ponesemo sa sobom za kasnije. – Lenjo je očešao usne o moje, U slučaju da ti bude potrebno malo zaslađivača nakon što te uprljam. – Mogu da osetim kako mu se usne krive u osmeh tik uz moje usne. Njegove sugestivne reči stvaraju ubrzan

182

Vođena puls duboko u mom stomaku. Obećanje onoga što tek treba da dođe sa njim vlaži moju ribicu i pretvara tu blagu žudnju u razbuktalu vatru.

Uzdišem uz njegove usne, u potpunosti očarana i totalno začarana njime. Naslanjam čelo na njega, jer mi je trebalo vremena da se umirim od emocija koje su me preplavile i neobuzdano jurcale kroz mene.

-

Pa, - Colton reče odvajajući se i utiskujući lagan poljubac u moje čelo pre no

što nastavi, - imamo dve neophodnosti koje su nam preostale da uradimo pre nego što odemo odavde.

Ustao je sa klupe, stavljajući kesu u kojoj je bila šećerna vuna ispod pazuha, sa osmehom na licu nakon što ju je pogledao, i uze me za ruku, povlačeći me da ustanem. – Oh, stvarno? A šta bi to bilo?

-

Moramo se voziti na Ferisovom točku, - reče, udarivši me razigrano po

dupetu, - i moram da ti osvojim plišanu igračku.

Smejala sam se glasno dok smo se kretali ka Ferisovom točku. Red je kratak i ćaskamo idilično, iznenađeni činjenicom koliko zajedničkih tema imamo uprkos tome što dolazimo iz tako različitih okruženja. Koliko nam se sličin stvari sviđa ili ne sviđa. Koliko su nam slični ukusi po pitanju filmova i televizije.

Uvedeni smo u kolica i osigurani šipkom koja je postavljena preko naših krila.

Počinjemo lagano da se krećemo, Colton prebacuje ruku preko mog ramena. – I nisi mi dovršila priču o sebi.

-

Šta je ovo? – nasmejah se. – Nemoj da misliš da nisam primetila da ti o sebi

nisi rekao ni reč.

-

Ja sam sledeći, - obeća, ljubeći me u slepoočnicu dok sam se ušuškavala u

toplinu i sigurnost njegovih ruku kako smo se peli na više. Pokaza ka mašini u kojoj su se kuglice komešale na zemlji ispod nas. – Reci mi, Raylee. Kako će izgledati tvoja budućnost?

Dobar muž, dva i po deteta i bela ograda?

-

Hmmm, možda. Jednog dana. Ali muž mora da bude zgodan i fin, - nasmejah

se glasno kao dete. – Do duše, bez dece.

Osetila sam kako mu se telo napreglo na te moje reči, njegova tišina je bila zaglušujuća, pre no što je odgvorio. – To me iznenađuje. Voliš decu. Radiš sa njima po čitav

183

Vođena dan. Zar ne želiš svoju sopstvenu? – Mogu da čujem zbunjenost u njegovom glasu i mogu da osetim kako mu se vilica pomera dok je spuštao glavu na vrh moje glave.

-

Videću kako će mi sudbina dodeliti, - rekoh mu, nadajući se da će biti

zadovoljan mojim odgovorom i da neće postavljati dodatna pitanja. – Gledaj! – pokazah mu ka nebu gde se vrh punog meseca dizao iznad brda, zadovoljna što imam čime da promenim temu. – Prelepo je.

-

Hmm-hmmm, - promrmlja dok smo sedeli i gledali mesec koji se uzdizao. –

Znaš koje pravilo važi kada se Ferisov točak propne na vrh, zar ne?

-

Ne, koje je pravilo?

-

Ovo, - reče pre no što svojim usnama zatvori moje i zavuče ruku u moju kosu.

Glad u njegovom poljupcu je toliko osetna da se gubim u njemu za trenutak. Njegov jezik prelazi preko mojih usana, ližući zavodljivo moj. Postajem svesna osećaja: Blago zujenje od vožnje, toplina vrhova njegovih prstiju koji prelaze preko mog obraza, sladak ukus šećerne vune na njegovom jeziku, šapat mog imena s njegovih usana. Osećaj našeg jasnog spuštanja nas razdvoji, udaljujući nas od dubina vatre koja je kuljala između nas.

-

Slatki Isuse, - Colton promrmlja zabavljeno, nameštajući se u sedištu tako da

može da pomeri džins u koji se urezivala njegova erekcija. – Reagujem ovako kao prokleti tinejdžer kada sam u tvojoj blizini. – Odmahnu glavom, sramota ga je obuzimala.

-

Hajde, šampione, - rekoh, dok je moj ego rastao kao kvasac zbog uticaja koji

sam imala na njega, - duguješ mi plišanu igračku.

Pola sata kasnije i nekoliko osvojenih igara, sve me je bolelo od smeha zbog Coltonovih grimasa, ali sam bila ponosni vlasnik jednog preterano velikog plišanog psa čudnog izgleda. Naslonila sam se na ugao jedne od stalnih zgrada na vašarištu, jedne noge savijene u kolenu sa stopalom na zgradi, a moja novoosvojena nagrada mi je bila na kuku.

Gledala sam Coltona kako igra poslednju igru, uzima malu nagradu koju je osvojio, i predaje je dečačiću koji je stajao pored njega. Razbaruši dečakovu kosu i nasmeja se njegovoj majci pre no što krenu ka meni. Zategnuti mišići su se nazirali ispod njegove majice dok se kretao a telo mu vrištalo da je stvoreno za greh. Nisam u stanju da sklonim pogled sa njega. Mogu da vidim da nisam jedina dok posmatram kako mama dečaka prati pogledom Coltona dok odlazi, zahvalnog izgleda lica.

-

Zabavljaš li se? – pita dok mi prilazi, povlačeći plišanog psa za uho.

184

Vođena Glupo mu se osmehnuh. Kao da uopšte i mora da postavi pitanje. Ja sam sa njim,

zar ne?

Posegnu kako bi mi vrhovima prstiju prešao preko obraza. – Volim tvoj osmeh, Raylee. Upravo taj koji imaš sad, - obuhvati mi šakama vrat, jagodicom palca mi je mazio donju usnu. Njegove prozirne oči gledale su u moje i posezale unutar mene. – Deluješ tako bezbrižno i veselo. Tako pelepo.

Nakrivih glavu, razdojih usne kako bih dotakla njegov palac. – Kao suprotnost tebi? – upitah. Namršti obrve upitno na moj komentar. – Kad se nasmeješ vrišti nedaća i nevolja, - i

slomljeno srce, mislim. Odmahnuh glavom kad se upravo osmeh o kom sam pričala pojavio na njegovim usnama. Podigla sam slobodnu ruku i stavila je na njegove grudi uživajući u šištanju vazduha koji sam čula kao odgvoor na moj dodir kao i vatru koje je planula u njegovim očima, - i ima „Ja sam stereotipni loš momak“ ispisan svuda po sebi.

Osmeh mu se još više proširi, - Loš momak, ha?

Upravo sada, u ovom trenutku, nema šanse da ću ikada biti u mogućnosti da mu odolim sa tom rasčupanom kosom, smaragdnim očima, i tim osmehom. Pogledah ga kroz trepavice, donja usna mi je među zubima.

-

Jesi li ti jedna od onih devojaka koje vole loše momke, Raylee? – upita, glasa

oštrog od želje, usana na santimetar od mojih, očiju koje su sijale izazivački.

-

Nikada, - prošaputah, jedva imajući pribranosti da progovorim.

-

Da li znaš šta loši momci vole da rade? – Spusti mi ruku na donja leđa,

pritiskajući me prisilno na sebe. Tačke zadovoljstva eksplodiraše na mestima gde su nam se tela dodirnula.

Oh moj Bože! Njegov dodir. Njegovo čvrsto telo pritisnuto uz moje, čini da mi trebaju stvari koje ne bih trebala da želim. Ne bi trebalo da ih želim od njega. Ali nemam snage da se opirem više. Udahnuh iskidano, ne verujući samoj sebi da progovorim. – Ne, - je sve što sam uspela da odgovorim. Između dva udaha, Colton se obruši na moje usne u poljupcu koji je dosezao sve do srca a bio ispunjen skoro nasilnom žudnjom. Poljubio me je kao da se nalazimo u privatnosti njegove sobe. Njegove ruke su se kretale po mom torzou, podrhtavale preko mog vrata, i obujmile moje lice dok je lagano popuštao intenzitet poljupca.

185

Vođena Spustio je sada već njegov poljubac potpis na vrh mog nosa pre no što se odmakao, sa đavolastim pogledom koji je još treperio u njegovim očima. – Mi loši momci? – nastavio je, dok se meni još uvek vrtelo u glavi. – Mi takođe volimo, - nagnuo se ka meni, usne su mu bile tik do mog uha, toplina njegovog daha me je golicala po koži. Pomislih kako će mi reći nešto erotično. Nešto nevaljalo što želi da mi uradi jer mi njegova pronicljiva stanka zaustavlja misao. – Da pojedemo večeru!

Zabacila sam glavu i glasno mu se nasmejala, koristeći se rukom kako bih ga odgurnula. Smeje se sa mnom, uzimajući plišanog psa iz mojih ruku. – Prešao sam te! – reče dok me je uzimao za ruku, govoreći zbogom karnevalu.

Stigli smo do kola, čavrljajući dokono dok smo se približavali parkingu. Colton uključi radio i meko zapeva dok smo se vozili.

-

Stvarno voliš muziku, zar ne?

Osmehnuh mu se, nastavljajući da pevam.

-

Znala si reči svake pesme koja je puštena.

-

To je neka vrsta moje terapije, - odgovorih, prilagođavajući pojas tako da

mogu da se okrenem ka njemu.

-

Sastanak je toliko loš da ti već treba terapija? – našali se.

-

Prestani! – nasmejah mu se. – Ozbiljna sam. Terapeutski je.

-

Kako to? – upita, lica napregnutog koncentracijom na saobraćaj dok smo se

kretali ka I-10.

-

Muzika, reči, osečanja iza njih, ono što nije rečeno, - slegoh ramenima, - Ne

znam. Ponekad pomislim da muzika može da izrazi stvari bolje od mene. Tako da možda zamenski, kada pevam, sve što sam previše uplašena da kažem nekome, mogu da iskažem pesmom. To je najbolji način da to opišem, pretpostavljam. – Crvenilo mi pokri obraze, jer se osećam glupavo što nisam sposobna da bolje objasnim.

-

Nemoj se stideti, - kaže mi dok spušta ruku na moje koleno, - Kapiram.

Razumem šta pokušavaš da kažeš.

Sklonila sam nevidljivu trunku sa svojih farmerica, jedna od navika koje imam kad sam nervozna zato što sam u centru pažnje. Nasmejah se lako, - Nakon nesreće,

-

progutah glasno knedlu, šokirana da je učinio da se osećam dovoljno prijatno da dobrovoljno podelim ovu informaciju sa njim. Delovi mene o kojima retko pričam. – Pomoglo mi je

186

Vođena neverovatno. Kada sam došla kući iz bolnice, sirotoj Haddy je dosadilo da sluša iznova iste pesme, tako da je zapretila da će baciti moj Ajpod. – Nasmejah se kad se setih koliko je ozbiljna bila. Koliko se bila zasitila slušanja MečBoks Tventi. – Pa i sada, koristim se time sa decom. Kada prvi put dođu kod nas ako imaju poteškoća da se nose sa nekim njihovim situacijama, ako ne mogu da se izraze rečima, koristimo muziku da im pomognemo. – slegoh ramenima, - Deluje jadno, znam, ali radi.

Colton me pogleda, sa iskrenošću u očima. – Ti ih stvarno voliš, zar ne?

Odgovorih bez oklevanja. – Svim svojim srcem.

-

Veoma su srećni što te imaju da se boriš za njih. Brutalan je to put za dete da

ga pređe samo. Lako te sjebe. – Odmahnuo je glavom, tonući u tišinu. Mogu da osetim kako iz njega isijava tuga kao da se vraća u neko nedokučivo sećanje. Spustila sam ruku i stavila mu prste na ruku koja je bila na mojoj nozi i lagano ga stisla. Šta se dogodilo ovom divnom čoveku koji je u jednom trenutku razigran i seksi a u sledećem tih i zamišljen? Šta može izazvati taj progonjen pogled u tim prodornim zelenim očima? Šta mu je dalo taj bezobziran nagon da dođe do svog puta, da uspe po svaku cenu?

-

Želiš li da pričaš o tome? – upitah ga meko, uplašena da ne zabadam nos ali

ipak želeći da podeli tu duboku, mračnu tajnu koju zadržava. Izigravala sam Anu za njegovog Kristijana31.

Uzdahnuo je glasno, tišina je bila toliko gusta u kolima. Kradom ga pogledah i videh da su mu se oko usana pojavile linije izazvane stresom. Svetla kola sa kojima smo se mimoilazili pravila su senke na njegovom licu, čineći da izgleda još nedodirljivije nego što sam osećala da jeste uprkos njegovoj blizini. Pokajah se što sam mu postavila pitanje.

Uplaših se da sam ga poterala dublje u sećanja.

Colton povuče ruku iz moje i skinu kačket, bacajući ga na zadnje sedište, i provuče ruku kroz kosu. Mišići mu se zgrčiše dok je stiskao i opuštao vilicu zamišljeno.

-

Sranje, Raylee. – I pomislih kako je to sve što ću da čujem s obzirom da su

kola opet preplavljena tišinom. U nekom trenutku je nastavio, - Ja ne... – zastade dok je silazio sa autoputa. Mogu da vidim kako grčevito stiska volan obema rukama. – Ne treba mi da te opterećujem svojim demonima, Ry. Da ti ispunim glavu sranjima koja su za psihologe

31

Misli se na glavne likove iz knjige 50 nijansi sive

187

Vođena vlažni snovi. Da ti dam municiju koju ćeš proučiti i bacati mi je u lice za sve što budem uradio – sve što budem rekao – kada sjebem stvari. Čula sam ono kada a ne ukoliko u njegovoj izjavi. Ukorenjeno upozorenje da je sjeban. Sirove emocije iza njegovih reči me udariše jače nego neosetljivost kojom me je pljunuo. Godine mog iskustva mi rekoše da još uvek pati – još uvek pokušava da se izbori sa onim što mu se desilo davno.

Stali smo na semaforu i Colton obema rukama protrlja lice. – Vidi, žao mi je. Ja-

Nema potrebe za izvinjenjima, Coltone. – Posegnuh i stisnuh ga za biceps. –

Apsolutno nikakvim.

Spustio je glavu na trenutak, zatvorivši oči, pre no što ju je opet podigao i otvorio oči.

Pogledao je u mene, sa rezervisanim osmehom na licu, tugom u očima pre no što promrmlja. – Hvala. – Pogledao je ponovo na put i nagazio na gas kada se upalilo zeleno svetlo.

188

Vođena POGLAVLJE 16

Naša kasna večera je bila grešno dobra. Colton me je odveo u mali restoran u surferskom fazonu na Autoputu 1 malo severnije od Santa Monike. Uprkos zatrpanošću masom subotom uveče, kada je hostesa ugledala Coltona, pozdravila ga je po imenu i otpratila nas do stola koji je imao privatnost u unutrašnjem dvorištu koje je bilo iznad vode.

Udaranje talasa služilo je kao blaga pozadinska muzika našoj večeri.

Dolaziš ovde često? – upitah izokola, - ili se samo koristiš činjenicom da je

-

hostesa zaljubljena u tebe te ti iz tog razloga obezbeđuje najbolje stolove?

Uputio mi je osmeh od kojeg srce zastaje. – Rychel je slatka devojka. Njen otac je vlasnik. Ima merdevine do krova. Ponekad on i ja odemo gore kako bi smo popili koje pivo.

Gađali sranja. Pobegli od ludila. – Nagnuo se ka meni i prstom me potapšao po vrhu nosa. – Nadam se da je ovo u redu? – upita.

Definitivno! Mogu da se zavalim, - rekoh mu. Kada mu se osmeh samo još

-

više raširi a oči potamneše, pogledah ga zbunjeno. – Šta?

Otpi gutljaj piva iz flaše, sa zabavljenošću na licu, - I ja volim kad se zavališ, ali ne u ovom okruženju. – Njegov sugestivan ton je izazvao leptiriće u mom stomaku. Zakikotah se i pljesnuh ga razigrano. On uhvati moju ruku i povuče je neobavezno prema svojim kukovima pre no što je spusti na svoju butinu i steže je. – Ne, ozbiljno, - objasni, - Ovo je više moj stil nego sjaj i glamur načina života mojih roditelja i njihovih očekivanja. Moja sestra se uklapa u taj način življenja mnogo bolje nego ja. – Prevrnu očima uprkos potpunom obožavanju na njegovom licu kada ju je pomenuo.

Koliko godina ima?

-

Quinlan? Ima dvadeset šest i potpuni je gnjavež! – nasmeja se. – Na

diplomskim je studijama na USC-u32. Nametljiva je i kurčevita i zaštitnički nastrojena i-

I voli te do smrti.

Dečački osmeh pojavi mu se na licu dok je klimao glavom sa priznanjem. – Da, voli me, - razmislio je o tome s pažljivo. – Osećanje je u potpunosti obostrano.

32

http://www.usc.edu/

189

Vođena Jednostavno se opustio dok je izražavao ljubav prema sestri i to je bilo toliko šarmantno za mene da vidim u čoveku koji inače nevoljno izražava emocije. Lako je izražavao požudu i seksualnost, ali još sam imala da čujem kako odaje prava, istinska osećanja.

Konobaricin doalzak usporava naš razgovor, a ona nas pita da li smo spremni da poručimo iako su joj oči fiksirane na Coltona. Želim da joj kažem da je razumem, da sam i ja opčinjena njime. I dalje sam nesigurna da li želim i ja tako da gledam u Coltona, - Uzeću isto što i ti uzimaš.

Pogledao me je, sa iznenađenjem na licu, - Njihovi hamburgeri su najbolji. Je li ti to zvuči o. k.?

-

Zvuči mi dobro.

-

Devojka koja je po mojoj meri, - zadirkuje me, stiskajući me za ruku. –

Možemo li dobti dva surferska burgera sa pomfritom i još jednom turom pića, molim, - govori konobarici i dok pokušavam da joj dam meni, primećujem koliko je uzbuđena što joj se Colton obraća.

-

Pa reci mi o svojim roditeljima.

-

Uh-oh, je li ovo deo večeri kada ide doza Coltonove pozadinske priče? – šali

-

Pogodio si, Šampione. A sad ispljuni, - kažem mu, uzimajući gutljaj vina.

se.

Sleže ramenima. – Moj otac je veći od života u svemu što radi. Svemu. Velika je podrška i uvek pozitivan i sada mi je dobar prijatelj. A moja mama, ona je više rezervisana.

Ona je više kamen temeljac naše porodice. – Nasmeja se meko na tu pomisao, - ali je ona definitivno temperamentna i ima smisla za dramatičnost kada misli da joj je to neophodno.

-

Je li i Quinlan usvojena?

-

Ne, - iskapi ostatak svog piva, odmahujući glavom. – Ona im je biološko

dete. Moji mama i tata su odlučili da je jedno dovoljno s obzirom na pretrpane rasporede i sva putovanja zbog snimanja na lokacijama. – Podigao je obrve, - a onda me je otac pronašao. – Jednostavnost u toj poslednjoj rečenivci, sirovost iza tih reči, bila je duboka.

-

Je li bilo toliko teško? To što je ona biološko dete a ti usvojeno?

Razmislio je o pitanju, okrećući glavu kako bi pogledao po restoranu. – Povremeno mislim da sam to iskoristio za sve što je vredno. Ali kada se sve sabere, shvatio sam da moj

190

Vođena otac nije morao da me povede kući sa sobom tog dana. – Igrao se sa etiketom s njegove prazne flaše od piva. – Mogao je da me preda socijalnoj službi, i Bog zna šta bi se desilo s obzirom da nisu uvek najefikasnija služba. Ali nije. – sleže ramenima. – Dok sam odrastao shvatio sam da su me stvarno voleli, odistinski želeli, jer su me na kraju, zadržali. Učinili su me delom svoje porodice.

Malo sam zatečena Coltonovom neprikrivenom iskrenošću jer sam očekivala da će izbeći lična pitanja kao što je i do sada sa svojim tajnovitim komentarima. Srce mi se slomilo zbog muka dečačića koji je bio. Znam da oseća krivicu zbog teškoća kroz koje je sigurno prošao dok je tražio svoje mesto u već postojećoj porodici. – Kako je bilo odrastati sa roditeljima koji su bili toliko u centru pažnje?

-

Pretpostavljam da je u stvari sad moj red za ispitivanje, - našali se pre no što

je proteglio ruku i spustio je na naslon moje stolice, odsutno motajući jednu moju kovrdžu oko prsta dok je govorio. – Uradili su najbolje što su mogli da izoluju Quin i mene od svega toga. Tada, mediji nisu bili ni blizu ovim današnjim, - sleže rameniam. – Imali smo stroga pravila i obavezne porodične večere nedeljom uveče kada tata nije bio na lokaciji. Nama, filmske zvezde koje su dolazile na roštilj su jednostavno bili Tom i Rasel, kao svi drugi ljudi koje pozoveš na porodično okupljanje. Nismo ih znali drugačije. – Osmehnu se široko, Čoveče, razmazili su me do iznemoglosti, pokušavajući da nadoknade za sve što sam propustio dok sam bio mlađi.

Prestao je da priča kada nam je poslužena hrana. Zahvalili smo se konobarici i dodali prelive hamburgerima, svako duboko u svojim mislima. Iznenađena sam kada Colton opet progovori, nastavljajući da priča o svom odrastanju.

-

Bože, baš sam im pravio pune ruke posla, - priznaje. – Uvek sam pravio

nered ove ili one vrste kako bi imali šta da sređuju. Drzak. Buntovnički nastrojen prema njima – protiv svega u stvari – svake šanse koju sam imao.

Uzeh zalogaj hamburgera, stenjući koliko je bio dobrog ukusa. Dobaci mi osmeh, Rekao sam ti da su najbolji!

-

Nebeski! – dovrših zalogaj. – Toliko dobri. – obrisah ugao usana salvetom i

nastavih svoju potragu za informacijama koje se tiču Coltona. – Dobro, zašto Donovan?

Zašto ne Vestin?

191

Vođena -

Dobro zašto Šampion? – postavi mi kontra pitanje, zasenjujući me borbenim

osmehom. – Zašto ne pastuv mafin33 ili ljubavnik?

Trebala mi je sva moguća snaga i koncentracija da ne bih prasnula u smeh na te reči koje su prešle preko njegovih usana. Umesto toga, nagnula sam glavu, sa zabavljenošću u očima, dok sam pućila usne i zurila u njega. Bila sam radoznala da saznam koliko će mu vremena trebati da me pita baš to pitanje. – Pastuv mafin prosto zvuči pogrešno na toliko različith nivoa kad ti to izgovoriš, - konačno sam se nasmejala, naslanjajući laktove na sto i stavljajući glavu na šake. – Da li ti to izbegavaš moje pitanje Šampione?

-

Ne, - zavalio se u stolicu, ne skidajući pogled s mojih očiju. – Odgovoriću na

tvoje pitanje kada ti odgovoriš na moje.

-

Tako ćeš da igraš ovu igru? – podigoh obrvu, - Pokaži mi tvoje i ja ću ti

pokazati svoje?

Coltonove oči zasijaše sa izazovom i zabavljenošću. – Dušo, već sam video tvoje, reče, zaslepljujući me osmehom pre no što smanji razdaljinu i okrznu svojim usnama moje, a potom se povukavši pre no što sam imala priliku da utonem u taj poljubac. Moje telo zatreperi od frustracije i uzbuđenja u isto vreme. – Ali bio bih više nego srećan da vidim čitav paket ponovo.

Misli mi se pomutiše a mišići na butinama zategoše na samu pomisao, seksualne tenzije sudariše se među nama. Kada razmislim mogu da govorim a da moj glas ne oda uticaj koji ima na moje telo, nastavljam, - Šta je ono bilo pitanje? – zadirkujem ga, trepćući razigrano.

-

Šampion? – sleže ramenima, oblizavši jezikom donju usnu. – Zašto me zoveš

-

To je samo nešto što smo Haddy i ja izmislile pre mnogo vremena dok smo

tako? bile na koledžu.

Colton podiže obrve na mene, tiho pokuša da me navede da kažem još nešto ali sam mu se samo stidljivo nasmejala. – Dakle to onda znači nešto određeno? I ne odnosi se isključivo na mene? – pita pomerajući vilicu napred nazad zamišljeno dok je čekao odgvor koji nisam nameravala da mu dam. – I ti mi nećeš reći šta znači, zar ne?

Složenica se koristi za čoveka koji je od strane žena primećen kao dobar frajer i tu svoju prednost koristi kako bi bio klasičan igrač, ali mu žene teško odlovaju zato što je primamljiv kao mafin koji je tek izašao iz rerne.

33

192

Vođena -

Ne, - iscerih mu se pre no što uzeh još jedan gutljaj svog pića, gledajući kako

mu se obrve nabiraju dok mu se u glavi točkići pokreću zbog razmišljanja.

-

Hmmmm, - promrmlja, sužavajući pogled ka meni. – Oduvek Šarmantan i

Privlačan, - osmehnu se, očigledno ponosan na sebe što došao do onoga što je pretpostavljao da je predstavljalo bilo značenje akronima34.

-

Ne, - ponovila sam, još više razvlačeći osmeh.

Njegov osmeh se još više raširi dok je podizao pivo ka meni, - Skontao sam, -reče, dodirujući svoj nos zadivljen pomišlju, - Uvek Colton Zauvek.

Osmejak na njegovom licu i šarmantan pogled u očima su me naterali da se glasno nasmejem. Posegnula sam i spustila šaku preko njegove koja je bila na stolu i stisnuh ga blago. – Ni bilizu, Šampione, - zadirkujem ga. – Sada je na tebe red da odgvoriš na pitanje.

-

Nećeš mi reći? – upita s nevericom.

-

Na –a, - kažem mu, nalazeći da je njegova reakcija urnebesna. – Sada

prestani da izbegavaš pitanje. Zašto Donovan a ne Vestin?

Zurio je u mene jedan trenutak, važući svoje opcije. – Izvućiću odgvor iz tebe na ovaj ili ovaj način Thomas, - kaže mi, glasom naglasi obećanje za stvari koje će se desiti – netaktičnost ubeđenja da će se vratiti sa osvetom okidala je previše poznatu žudnju koju je izazivao u meni.

-

Sigurna sam da hoćeš, - pokorila sam se njegovim utišanim mrmljanjem,

znajući da će verovatno izvući iz mene mnogo više od toga.

Gledao je u mene trenutak, mešavina osećanja preletala je preko jezera njegovih smaragnih očiju pre no što je nonšalantno slegnuo ramenima i pogledao u okean, efikasno zaustavljajući svaku priliku da pročitam ono što je u njima. – U prvi mah moji roditelji su koristili Donovan kao način da pokušaju da me zaštite kao dete. Kada smo putovali ili morali da koristimo alijase, koristili bi smo taj. Ali kako sam postajao stariji, - uze gutljaj piva, - i kako sam počinjao da se bavim trkama, želeo sam da budem siguran da sam dobar zbog mene samog, ne zbog očevog imena. Nisam želeo da budem viđen kao neko razmaženo Holiwoodsko derište koje samo koristi svoje ime i očev novac kako bi uspeo. – Pogledao me je, naglo uzimajući pomfrit sa mog tanjira iako je i sam imao izobilje. – Želeo sam da to zaslužim. Zaista zslužim. – Ponovo me zabljesnu tim osmehom. – Sada zaista nije ni važno.

34

A. C. E.

193

Vođena Ne bih mogao manje da marim šta će neko da napiše o meni. Pomisli o meni. Ali tada, bilo mi je bitno.

Tišina pade između nas. Imam poteškoća da povežem tog arogantnog, seksi problematičnog čoveka kojeg mediji opisuju sa čovekom koji je bio ispred mene. Čoveka koji se osećao dobro u svojoj koži – a opet deo mene je i dalje osećao kao da i dalje pokušava da nađe svoje mesto pod suncem. Imam osećaj da je pravi Colton po malo od oboje, anđeo i

đavo. – Pa Coltone, kako si pronašao ovo mesto? – podigla sam čašu za stopicu i promešala vino u čaši odsutno pre no što sam otpila gutljaj.

-

Našao sam ga na putu do kuće jednog dana kada sam se vraćao sa

surfovanja dok sam bio na koledžu, - zamišljeno reče, trepćući na manji ženski vrisak unutar restorana kad ga je prepoznala i počela da ga doziva.

Ignorišući posmatrače koji su počeli da se sakupljaju sa strane kako ga što bolje videli, nastavila sam neprimetno. – Ne mogu da te zamislim na koledžu, Šampione.

Dovršio je sa žvakanjem zalogaja koji je uzeo pre no što odgovori. – Pa, ni ja, nasmeja se, uzimajući još jednan gutljaj piva. – Mislim da sam roditeljima slomio srca kada sam odustao posle dve godine na Peperdinu35, od diplome iz zaštite internet tehologija.36 -

Zašto nisi završio? – trguh se instimktivno kada blic zabljsnu kroz tamnu noć

s nečije kamere dok su pokušavali da naprave Coltonov snimak.

On se opušteno premesti u svojoj stolici pokretom toliko tečnim da je očigledno da je dobro uvežban. Leđa su mu sada više okrenuta ka središtu restorana tako da se manje njega može videti. Ne smeta mi jer se pomerio bliže meni tako da sada oboje možemo da vidimo mesečinom obasjani okean. Nastavlja praveći se da ne primećuje hrpicu ljudi koje je počela uzbuđeno da bruji u prostoriji iza nas. – Mogu da ti dam neki usrani odgovor o tome kako sam slobodnog duha, i tako dalje, - mahnu rukom kroz vazduh sa ravnodušnošću. – To jednostavno nije bila moja stvar, - sreže ramenima. – Usredsređene studije, postavljeni formati, krajnji rokovi, struktura… - strese se s zgrožavanjem na poslednju reč.

35

http://www.pepperdine.edu/ Sans degree - System Administration, Networking, and Security Institute. – Institut za sistemsku administraciju, mreže i bezbednost.

36

194

Vođena Osmehnuh mu se i odmahnuh glavom, naslanjajući se na stolicu gde su Coltonovi prsti lenjo prelazili napred nazad između mojih lopatica. – Da… Definitivno ne mogu da te zamislim kako okrećeš palčeve na času.

-

Bože, moji roditelji su poludeli! – izdahnu glasno na sećanje. – Potrošlili su

toliko novca na tutore da bi pokušali da me ubrzaju nakon što su me usvojili, - odmahnu glavom smeškajući se, - i onda sam ja otišao i sve to bacio kada sam odustao.

Odgrizla sam parče krompirića. – Koliko si imao godina kada… Mislim kako si ih upoznao? – Senka pređe preko njegovog lica i u sebi se prekorih što sam postavila to pitanje. – Izvini. Nisam mislila da zabadam nos.

Zurio je u okean preko kog je mesec prosipao svoju svetlost nekoliko trenutaka, pre no što je odgovorio. – Ne, nema tu mnogo šta da se kaže. – Obrisa ruke o salvetu koja mu je bila na krilu. – Bio sam – upoznao sam mog oca u njegovoj prikolici na prakingu Junevrzala37.

-

Na setu Ognjila? – upitah ga misleći na film o kom sam saznala dok sam

radila pretragu o Coltonu na Googleu. Znam da je to film za koji je njegov otac dobio nagradu Akademije ali ne i da su se tamo sreli.

Colton podiže obrve, pivo mu ostade na pola puta do usana. – Neko je uradio svoj domaći, - reče i ne mogu da procenim da li je ga je to uznemirilio ili ga zabavlja.

Ponudih mu stidljivi osmeh, sramota što sam uhvaćena dodala je boju mojim obrazima. – Neko mi je jednom rekao da nije sigurno izaći sa nekim o kome se prvo niste dobro raspitali, - ponudih objašnjenje.

-

Ma je li tako? – podbode me, naslanjajući se nazad na stolicu. Prekrstio je

ruke preko grudi, sa pivom u jednoj ruci, dok mu se porub rukava usecao u biceps.

-

Da, - igrala sam se sa njim, - ali onda opet, mislim da to ne igra nikakvu ulogu

kada si ti u pitanju.

-

Zašto tako misliš? - upita podižući flašu ka usnama na kojima je igrao

nestašni osmeh. Oči su mi prilepljene za prizor njegovih usana na rubu flaše a potom za jezik kojim ih oblizuje nakon što je otpio gutljaj. Morala sam da rasteram misli u kojima su te usne na meni. Ližu me. Kušaju.

37

http://www.universalstudios.com/

195

Vođena -

Mislim da ne znači to koliko sam saznala o tebi, - rekoh mu, naslanjajući se

ka njemu tako da mi usne budu na tik od njegovog uha i prošaputah, - i dalje mislim da si opasan. – Za mene, dodah tiho.

Odmaknu se, očiju sjedinjenih sa mojim dok se naginjao i spuštao mi nežni poljubac na usne pre no što nasloni čelo na moje. – Nemaš predstavu, - promrmlja o moje usne.

Njegove reči izazvaše talase zbunjenosti u meni. Jednog trenutka razigran, sledećeg je već podigao zaštitne ograde. Reći da je lukav bilo bi potcenjivanje.

Završili smo obrok sa sporadičnim ćaskanjem, prekinuti smo samo jednom jer je jedan od fanova prišao da pita za sliku i potpis, koji je Colton dao ljubazno. Rječel je obavila dobar posao držeći ostatak njegovih fanova u zalivu, govoreći da je unutrašnje dvorište zatvoreno zbog privatne žurke.

Mogu da shvatim zašto su žene toliko obuzete njime. Zašto pokušavaju i potvrđuju svoj udeo kao što je sa sigurnošću to ranije uradila Tawny. Naslonio se, istežući torzo pre no što je progutao poslednji gutljaj piva. Pogledao me je i nasmejao mom laganom pogledu na njegov torzo, preko njegovih bicepsa, pa do njegovog lica. Stomak mi se stegao na sam prizor njega i na sećenje kako me njegovo telo utiskuje u madrac.

-

Vidiš nešto što ti se dopada? – pita, namerno podižući šav majice kako bi

počešao umišljeni svrab na svojim isklesanim trbušnjacima baš tik iznad ruba farmerica.

Udahnula sam duboko, rukom se lenjo češkao na dole gde njegov srećni trag nestaje ispod dugmeta na farmericama. Proklet bio!

Podigla sam pogled do njegovih očiju da bih u njima videla zabavljenost protkanu požudom kako sija. Dvoje može da igra ovu igru. Pomislih na Haddy i njen poremećeni savet. Prigrli svoju unutrašnju drolju, ponavljala sam kao mantru. Pokušala sam da prizovem svoju ključajuću seksualnost tako da uspem nekako da padnem negde u područje očaranosti koju Colton poseduje.

Premestila sam se u svojoj stolici, savijajući nogu i stavljajući stopalo ispod sebe.

Nagnula sam se napred, naslonila na laktove tako da mu je moj dekolte na izvolite dok se naginjem ka njemu. Gledam kako Coltonove oči idu sa mojih usana, niz liniju mog vrata pa pravo do oblina mojih grudi. Jezikom ovlaži usne koje su se koncentrisano razdvojile.

Nastavila sam da se naginjem dok mi usne nisu bile na santimetar od njegovih, - Nešto što

mi se dopada? – ponovila sam bez daha dok sam bacala pogled ka njegovim usnama a 196

Vođena potom ga vratila na njegove oči. – Hmmm, - prošaputala sam kao da se premišljam, - Još uvek proveravam dôbra da vidim da li su zadovoljavajuća. – Usne su mi na šapat od njegovih i kad pokuša da me poljubi, udobno se smestih u svoju stolicu, ne dozvolivši mu da me dodirne.

Nestrpljenje bljesnu u Coltonovim očima pre no što se uglovi njegovih usana izviše kao da me uvažava, klimajući glavom. – Tako želiš da se igramo, Raylee? – njegovo ironično pitanje izgovoreno je bez tračka zabave. Nagoveštaj upozorenja. Napetost u njegovim očima natera moje telo da reaguje: moj puls, moje disanje, moje nervne završetke. – Hoćeš da izigravaš teško osvojivu, srce? – pita dok izvlači novčanik iz zadnjeg džepa i iz njega velikodušnu svotu novčanica, i stavlja ih na sto. Smeje se. Dubok treperav glas odzvanjao je mnome dok sam nastavljala da ga gledam u tišini, sa čednim osmehom na licu uprkos tome što sam shvatila da kada je Colton u pitanju, uvaljujem se preko glave ako pokušavam da igram igrice. Poseže i obuhvata mi lice prelazeći palcem preko donje usne. Požuda se uvlači u moj stomak, žudeći za njegovim dodirom.

Colton se naže napred sa odlučnošću u očima. Pomera se tako da su mu usta kraj mog uha. Mogu da osetim toplinu njegovog daha i koža mi se ježi u isčekivanju njegovog dodira. – Vidiš, srce, ako želiš da se igraš teško osvojive, - šapuće, prelazeći prstom preko mog vrata, - izabrala si pogrešnog momka da sa njim igraš igrice. – Obuhvata mi usnama ušnu školjku i sisa je, i osećanje se spušta pravo u moje međunožje. Izvijam telo; svesna da je iza nas restoran pun ljudi. – Zar ti majka nijkad nije rekla da igranje teško osvojive siguran način da dobiješ čoveka kog si želela? – Zajedljivost u njegovom glasu je zavodljiva, hipnotišuća, i seksi kao sam vrag. Nastavlja da klizi prstom preko mog ramena i ruke sve dok ne dosegne do mog kuka. Širi dlan svoje ruke preko moje butine i klizi lagano napred dok ne stigne do mog međunožja. Palcem prelazi preko mog međunožja, zgodno pritiskajući tvrdi šav mojih farmerica o moj klitoris koji je već pulsirao. Udahnula sam zbog osećaja. – Hoćeš da igraš opasnu igru, srca? Dobro došla u veliku ligu.

Izdahnula sam, njegove reči su bile predigra za moj ionako dobujuć libido. Nagnuo se i izazivački me poljubio. Odmakao se, sa trijumfalnim izrazom na licu. Podigao je obrve na mene, bacajući pogled ka mojim grudima. – Uostalom, Raylee, bradavice izdaju tvoju nameru da izigravaš teško osvojvu.

197

Vođena Šta? Pogledala sam na dole da bih uvidela kako se očvrsli vrhovi mojih bradavica utiskuju revnosno u moj džemper jasno stavljajući do znanja Coltonu da me loži. Prokletstvo!

Colton ustade naglo, smešeći mi se drsko pre no što mi pruži ruku. – Dođi, - kaže mi i sve na šta mogu da mislim jeste da će vrlo brzo, moje telo koje žudi on ponovo dotaći.

Izašli smo iz restorana na sporedna vrata na koja nas je Rychel uputila kako bi smo izbegli paprace koji su nas čekali na prednjem ulazu. Neopaženo smo stigli do njegovih kola, i Colton brzo izveze auto na Autoput 1. Vozili smo se u tišini, vazduh u kolima pucketao je zbog neuzvraćene seksualne tenzije među nama.

Nisam sigurna gde idemo ali sam dovoljno pametna da znam da oboje želimo istu stvar u ovom trenutku. Reči nisu potrebne. Mogu da primetim po načinu na koji Colton stiska volan. U nevidljivim talasima očekivanja i požude koji su se slivali s njega.

Na kraju smo sišli sa auto puta na periferiji Pacifičkih Palisejda i krenuli niz ulicu nekoliko blokova od plaže. Colton je parkirao ispred kuće u Tuskanskom stilu i izašao iz kola bez reči. Njegova kuća možda? Pod svetlosti uličnih svetiljki mogu da primetim omalterisanu fasadu sa istaknutim dodacima od kovanog gvožđa i dvorište ograđeno rustičnom ogradom.

Raskošno je šarmantno i uopšte nije mesto na kom bih očekivala da Colton živi.

Pretpostavljam da sam ga zamislila u modernijoj arhitekturi, čistih linija, i jednobojnom.

Otvorio je vrata iza mene i pokupio naše stvari pre no što je otvorio moja vrata i pomogao mi da izađem iz auta. Uhvatio me je za ruku i poveo me uz stazu od kaldrme bez reči ili kontakta očima.

Pitala sam se da nisam možda primećivala stvari jer sam se od jednom osećala nelagodno. Zbog čega od jednom takva promena ponašanja? Jesam li propustila nešto?

Unervozila sam se kad sam shvatila da kad smo ušli kroz ova vrata moje prethodno mišljenje o onome što će se dogoditi se promenilo. Izmenilo se iz meni neznanog razloga.

Stala sam iza Coltona u prijatnom dvorištu gde je mala ljuljaška stajala između biljki hortenzija i plumerija koje su savršeno bile postavljene u čitavom nizu boja. Čula sam zveckanje ključeva, njega kako psuje jer je upotrebio pogrešan, i potom Colton gurajući otvori ulazna vrata pre no što stavi dlan na donji deo mojih leđa uvodeći me unutra. Ukucao je šifru ali je alarm nastavio da pišti te je pokušao da unese šifru još dva puta pre no što je pištanje prestalo.

198

Vođena Kuća je okrečena u lake braon nijanse sa nekoliko smelih tonova na jastucima i vazama. Postoje detalji tu i tamo, ženski detalji, zbog kojih mislim da je imao ženu dizajnera enterijera u nekom trenutku. Ili žensko koje je živelo sa njim. Rasterala sam misli dok sam hodala sa oklevanjem ka dnevnoj sobi, ruku stisnutih ispred sebe, nesigurna šta bih trebala da kažem ili uradim. Po prvi put večeras, osećam se čudno u Coltonovom društvu. Čujem kako se vrata zatvaraju a potom čujem Coltonove čizme po drvenom podu dok hoda iza mene i kreće se ka kuhinji.

Sva razigranost od ranije je nestala, sakrivena besprekorno duboko ispod njegove zamaskirane fasade. Gledala sam ga kako otvara ormarić tražeći nešto a potom promrmlja psovku kad to ne nađe, otvarajući još dva i potom izdahnuvši. – Šta koji kurac?

Isto sam se i ja pitala. Mogu da vidm napetost u njegovim ramenima. U linijama oko njegovih usta. Nesigurnost i nervoza me ispuni dok sam se kretala ka njemu. – Imaš lep dom. – Izgovorene reči, odale su moju nelagodu.

Coltonove oči sevnuše na moje reči, susretovši se sa mojima, odmeravajući me. – To zavisi, - promrmlja dok sam gledala zbunjeno. Zatvorio je vrata ormarića i obišao radni deo krenuvši ka meni. Oči su mu bezizrazažajne. Zaštićene. – Dovezao sam ovde bez razmišljanja… - odmahnuo je glavom pokajanički. – Bilo je glupo od mene da te dovedem ovde…

Njegove reči, neočekivano odbacivanje, zaboleše kao da me je ošamario. Pogledala sam dole u pod ponižena i obmotala ruke oko torzoa, beskoristan oblik zaštite od njega.

Mogu da osetim kako suze naviru po tome koliko mi gori u zadnjem delu grla. Ovo je drugi put da me je poveo ovim putem i potom se samo udaljio bez bilo kakvog objašnjena. Jedan minut čini da se osećam kao da sam jedina osoba u prostoriji za koju ima oči i u sledećem se ponaša kao da ne može da podnese da bude u mojoj blizini. Neću mu dati zadovoljstvo da sazna kakav uticaj već ima na mene uprkos kratkom vremenu koje se poznajemo.

Uzdahnuvši duboko, spremam se da učinim očiglednim moj izlazak sada kada od jednom nisam dobro došla. Kada znam da mogu da se suočim sa njim, pogledam ponovo i vidim Coltona ispred sebe kako skida majicu preko glave. Baca majicu na kauč a da nije ni pogledao. Oči su mu u potpunosti fokusirane na mene, vilica čvrsta, ruke nemirne kao da ga svrbe da me dotakne. Jačina njegovog pogleda oduzima mi dah.

199

Vođena Sada je na mene red da kažem. Šta koji kurac? U potpunosti sam zbunjena. Doktor Džekil se pretvorio u Gospodina Hajda i ponavlja se. Jednom trenutka mislim da se izvinjava što me je doveo kući sa sobom zato što mislim da hoće da se povuče, a u sledećem je neodoljivo nag od struka naviše, zuri u mene kao da će da me rastgne a da se ne zaustavi kako bi udahnuo.

Prekidam pogled i prelazim očima preko njegovog tela. Njegov torzo se napinje pod mojim lenjim pogledom. Farmerice mu vise nisko na kukovima, mišići donjeg stomaka uranjaju u njih. Shvatam koliko želim da ga okusim tamo. Koliko želim da pređem usnama preko tih mišića sve do onog dela gde se završavaju u obliku obrnutog trougla. Koliko želim da ga uzmem u svoja usta, izazivam ga svojim jezikom, i nateram ga da izgubi kontrolu. Žudnja u mom telu buja, pulsira, i traži da bude zadovoljena.

-

Da li imaš bilo kakavu predstavu šta mi radiš? – upita me nežno. Podižem oči

s njegovog tela kako bih se susrela sa njegovim. Neizgovorene emocije u njegovim očima me šokiraju, obuzimaju, i plaše me u isto vreme. – Nemaš, zar ne?

Odmahujem glavom, rastežući donju usnu zubima. Samo znam šta on meni radi.

Moć koju ima nad mnom zbog koje mogu ponovo da osećam. Koja čini da zaboravim. Kako samo njegov dodir može da utiša sumnje u mojoj glavi.

Pravi lagan korak ka meni. – Stojiš tu sa tim nevinim izgledom i tim zapanjujućim ljubičastim očima. Sa tom tvojom kosom koja pada oko tebe kao da si vila. I tim usnama… hmmm, Bože… tim seksi usnama koje otiču i toliko su meke nakon što su ljubljene. Sanjam o tim usnama. – Njegove reči se omotaše oko mene, lagano zavođenje za moje uši. Prilazi mi još bliže, posežući da me uzme za ruku. – Tvoje lice pokazuje ranjivost, Raylee, ali tvoje telo? Tvoje obline? Vrište od greha. Čine da mi voda pođe na usta od želje da te ponovo okusim. Bude u meni misli zbog kojih sam siguran da bi se zacrvenela. – Ovlaži donju usnu jezikom. – Stvari koje želim da radim tom tvom telu, srce.

Udahnuh, brutalna iskrenost iza tih reči ogoli me do srži. Zanese me. Ohrabri me.

Načini još jednu pukotinu na oklopu oko mog srca.

-

Činiš da trebam, Raylee, - prošaputa promuklo dok je činio još jedan korak

bliže meni. Naježih se preko ruku kada je posegnuo drugom rukom i prešao njome preko spoljnjeg dela mog torzoa, zastajući opušteno tako da palcem može da pređe ispod mojih grudi. Momentalno sam reagovala na njegov dodir, bradavice mi se ukrutiše. Nagnu se ka 200

Vođena meni, lice mu je toliko blizu mom da mogu da vidim tamne tačkice zelenog kako plutaju u prozračnosti njegovih zenica. Tako da mogu da vidim neizgovorena osećanja između njegovih reči. – A meni nikad ne treba ništa ni od koga.

Njegovo priznanje je kao šibica za benzin. Njegove zapaljive reči udariše u taj mali duboko u meni deo koji se nada da može i nešto više da se desi ovde. Pogledah ga u oči, prisećajući se nasumičnih komentara tokom vremna koje smo proveli zajedno, i usudila se da razmislim o mogućnostima. Omekšao me je, istrošio me, i ponovo me izgradio u jednom trenutku.

-

Coltone? – glas mi treperi, izrešetan emocijama. – Ja… Coltone-

Nisam uspela da dovršim svoju misao jer me je privukao ka sebi i spustio usne na moje. Svo nasumično flertovanje tokom večeri eksplodiralo je između nas u bujici usana koje se traže i ruku koje pipaju na slepo. Hitnost je bila opipljiva. Naša potreba da osetim kožu onog drugog je nenadmašna. Colton popusti stisak na mojim kukovima i uhvati porub mog džempera, povlačeći mi ga preko glave, i prekidajući naš poljubac samo u tom trenutku.

Bacio ga je na pod dok su mu se usta survavala na moja.

Glad. Takav ukus ima njegov poljubac. Kakav osećaj stvaraju njegove ruke na mom telu. Kako se osećam iznutra. Želim svaki santimetar njega i još po nešto. Želim da se izgubim u njemu, u osećaju, i postanem preplavljena samim njegovim dodirom.

-

Hriste, Raylee… - odvaja se od mene, grudi nam se teško dižu uz ono drugo,

srca nam lupaju u frenetičnom ritmu. Obuhvata mi lice rukama, pogled u njegovim pomućenim očima govori mi da razume. On takođe oseća glad. – Skinula si me, Raylee.

Zadirkivala si me čitavo veče. Ja. Samo. Više. Nemam. Ni. Trunku. Kontrole. – Jako je zatvorio oči dok osećam kako mu kita pulsira uz moj stomak. – Mislim da neću moći da budem nežan, Raylee-

Onda nemoj biti. – šapućem mu, moje sopstvene reči me iznenađuju. Ne

želim da se prema meni odnosi kao prema staklu. Kao što se Max ponašao. Želim da osetim tu njegovu nasilnu strast na sebi dok me uzima nemarnom srtašću. Želim da toliko dominira nad mnom da me uzburka i slupa bez drugačije misli.

Oči mu se raširiše na ove moje reči, čuo se grleni uzdah, i eto ga ispred mene, spajajući nas u požudan poljubac. Očajanje je pulsiralo između nas. Gurnu me unazad, noge su nam se sudarale, ruke se hvatale za svaki deo izložene kože koji smo mogli naći. Leđima

201

Vođena naleteh na ivicu granitnog radnog dela kuhinje dok su Coltonove ruke petljale oko mojih farmerica. Svukao mi ih je sa kukova a potom me polako podigao na radnu površinu.

Hladnoća granita na goloj koži moje zagrejane srži, dodala je novu dimenziju vrelog osećaja u mom središtu. Colton mi povuče farmerice i gaćice s nogu, i potom mi rastavi kolena. Priđe mi još bliže, utiskujući mi se između nogu dok je vraćao svoje usne na moje.

Ruke mu poleteše preko mojih grudi, obujmivši ih preko tanke čipke grudnjaka pre no što nastaviše svoj put naniže do središta mojih butina. Prešao je prstom preko mog klitorisa pre no ga je zavukao između njegovih nabora i našao me vlažnu i žudnu.

-

Oh, Raylee… - zasiktao je dok je zavlačio prst, prekrivajući me mojom

sopstvenom vlažnošću i zadovoljavajući me u isto vreme. Drugom rukom je petljao oko dugmeta na svojim farmericama. Pogledao je na dole kako bi gledao kako me draži a potom prineo usne mojima. – Želim da te osetim na sebi, Raylee. Ničega da ne bude između nas, mrljao je nadomak mojih usana. Njegove reči produbiše žudnju u kojoj sam se davila. – Možeš li da mi veruješ kad ti kažem da sam se tesirao? Da uvek koristim zaštitu? Nikada nisam imao nezaštićen seks. Da sam čist. – Poljubi me ponovo, jezik mu kliznu između mojih usana, ližući, probajući, iskušavajući. – Bože, samo želim da te osetim.

-

Da. Ja takođe. Molim- dahćem dok on zavlači prst u mene, moj um nije

sposoban da sastavi razumnu rečenicu. – Na piluli… da… verujem ti, - stenjem dok njegov prst kruži unutar mene.

-

Lezi, - naredi mi dok je skidao farmerice i hvatao me za noge ispod savijenih

kolena, podižući ih.

Hladan kamen na mojim leđima natera me da se izvijem istog trenutka kada me je rastavio i ušao u mene. Zajecala sam zbog preplavljujućeg osećaja njegovog naleta i nenadane ispunjenosti njime. Umirio se, zariven u potpunosti u mene, dozvolivši zadovoljstvu/bolu koji sam osetila da se umiri dok se moje telo prilagođava njemu.

-

Oh jebem ti, Raylee, - zastenja koliko sam mogla da vidim zato što je gubio

kontrolu. Oči su mu jurile po mom telu sve do mojih očiju. Mogu da vidim kako se mišići na njegovom torzou napinju, vilica mu se grči, i oču sevaju sa divljom požudom dok pokušava da se zauzda. – Tako je dobar osećaj kad si omotana oko mene. Kao da me baršun obavija.

Stenjem dok pulsira u meni, kontrola mu je na izmaku. – Da, Coltone, da, - vrištim dok izlazi i opet se zariva u mene. Osećanja šibaju kroz mene dok me hvata za kukove i povlači me ka sebi tako da moja zadnjica visi sa radne ploče. Kreće se kaznenim ritmom dok 202

Vođena uleće u mene, iznova i iznova. Ne prekidajući ritam, naginje svoj torzo preko mene i ukršta ruke sa mojima, povlačeći ih iznad moje glave. Drži ih tako jednom rukom dok mu druga klizi na dole i steže mi dojku. Kotrlja mi bradavicu među prstima, i guta stenjanje koje je izazvao u meni kada je ponovo uhvatio moja usta.

Kuća je ispunjena samo zvucima koje proizvode naša klizava tela dok se udaraju jedno o drugo, naše isprekidano disanje, raspaljena preklinjanja, i jecaji u ekstazi. Mogu da osetim kako talas nadire u meni, kako se stiskam oko njega dok ulazi i izlazi iz mene, svaki kao čelik tvrd sentimetar njega udara svaki i jedan od mojih nerava. Ali takođe mogu da vidim čoveka na ivici da izgubi kontrolu i pronalazi svršetak dok Colton pušta moje ruke i dokčekuje se na laktove, lebdeći nada mnom. Naleće još jedan poslednji put pre no što povika moje ime i od jednom se povuče iz mene.

Telo mi se grči od neočekivane praznine koju osećam dok Colton zaranja glavu u moje grudi a telo mu se grči od vrhunca. U njegovoj ruci? Zbunjena sam. Stenje od nasilnog zadovoljstva koje seva kroz njegovo telo. Mogu da osetim kako napetost popušta dok moji nervi trepere zbog gubitka isčekivanog orgazma.

Mogu da osetim kako se smeje uz moj stomak i kao da može da me čuje kako razmišljam, mrmlja, - Želim da svršiš za mene, Raylee. Želim da vidim koliko si slatkog ukusa.

Oh! Moj um obrađuje razlog njegovog naglog povlačenja. Njegova usta. Na meni. – Coltone-

Ššš-šššš-ššš, - šapuće mi na uho, usnama dotičući osetljivo mesto ispod

moje ušne školjke. Zabacujem glavu unazad, povlačeći noktima preko njegovih leđa. Sikće od mog dodira dok polaže niz poljubaca preko moga vrata i oko drugog uha. – Izazivala si me čitavo veče, Raylee, - glas mu puca, promukao od želje. – Sada je moj red da uzvratim uslugu.

Jeza pređe preko mojih leđa i to nema nikakve veze sa hladnim granitom na kom ležim. Coltonovo telo me zaklanja ali osećam kako isteže ruku i čujem šuškanje kese iznad moje glave. Okrećem glavu da vidim šta radi a Colton mi drugom rukom zadrža vilicu. – Naa-a, - upozorava. – Budi mirna. Ne bih voleo da upropastiš iznenađenje.

203

Vođena -

Coltone? – nabrah obrve, znatiželjna da saznam o čemu priča uprkos tome

što mi je telo bilo na vrhuncu opreznosti zbog njegovih reči. Nisam baš dobra sa iznenađenjima u svakodnevnom životu a posebno ne kad ležim ovde gola, izložena i ranjiva.

Kikoće se, duboko i seksi. – To će biti teško za tebe, zar ne? – Kada ne odgovaram, podiže se na lakat i osmotri me na trenutak. – Mislim da je vreme da prestaneš da razmišljaš, Raylee. Prestani da pokušavaš da shvatiš deset koraka unapred kad smo tek počeli. – Utiskuje nevini poljubac na moje usne. – Ostani ovde, Raylee. Ne miči se.

Razumela?

Autoritativnost u njegovom glasu me pali. Njegovi razlozi iza toga me uznemiruju.

Njegova težina se podiže sa mene, i mogu da ga čujem kako pretura po kuhinji. Fioka se otvara i zatvara. Zebnje me ispunjavaju. Za bezbrižnu devojku unutar mene koja umire da izađe, nestrpljenje je oduševljavajuće osećanje. Za kontrol frika u meni, uznemirenost nije dobro došla. Da li mu verujem? Da. Bez sumnje. Zašto? Nisam sigurna, i samo to me prestravljuje. Čujem ga kako se vraća iz kuhinje, i naginje nad mene, sa raskalašnim osmehom koji krivi uglove njegovih usana. – Da li znaš koliko divno izgledaš upravo sada? – ne odgovaram nego se ugrizam za usnu dok osećam njegove prste od jednom na mojoj ribici.

Razdvajaju me i lagano idu gore dole. Mali nagoveštaji koji me ostavljaju da se izvijam kako bih se susrela sa njegovim dodirom. Istog trenutka povlači ruku.

-

Coltone-

-

Na-a, Raylee, - zadirkuje me. – Ja sam sad glavni. Upravo ovde i upravo

sada. – Zažmirkala sam kapcima dok sam pokušavala da se susretnem sa njegovim očima.

Srce mi je tuklo u grudima od njegovih reči. Bradavice mi se ukrutiše i od same pomisli.

Strah je bojio ivice mog i Coltonovog pobuđenog pogleda. Predajući svoju kontrolu nekom drugom je uznemirujuća činjenica. Podati se bez pogovora još više. – Prestani da razmišljaš, dušo, - šapuće dok mi povlači ruke iznad glave. – Želim da preuzmem svu kontrolu od tebe tako da jedina stvar na tvojoj pameti bude da osetiš. Nećeš biti u mogućnosti da razmišljaš pet koraka unapred kada nisi ti ta koja čini korake, zar ne?

Oh jebem ti! Šta će on- Moje misli su zataškane kada se obruči svojim usnama ne moje. Migoljim se kako bih pomerila ruke a on se smeje dok se ljubimo. – Žao mi je, srce, mrmlja, - naučićeš da ponekad, ne biti glavni može da bude uistinu oslobađajuće. – Navlači

204

Vođena mi nešto oko zglobova i vezuje oko slavine koja je sa druge strane bara. Kako shvatam šta je uradio, dok shvatam koliko je uvežban taj pokret bio i koliko puta je to to već uradio, moj svet pada u mrak jer mi navlači povez preko očiju. Stenjem od iznenađenja. Uzbuđeno. – Vreme je da poslušaš svoj sopstveni savet, Raylee.

Šta? Kada li sam ja to rekla da me veže i iskoristi me?

-

Rekla si mi da zatvorim oči na Nakrivljenom-Točku. Da to pojačava doživljaj.

– Jagodica njegovog palca prelazi preko ivica mojih usana.

Oh sranje! Ja i moja velika usta.

Nešto mekano ali neznatno hrapavo pređe preko mog stomaka i uz moj torzo kako bi kružilo oko mojih bradavica. Uvukoh vazduh dok je šta god da je to bilo prelazilo lako niz moje noge pa potom uz unutrašnjost jedne butine i niz drugu. Ribica mi se grčila od nagoveštaja dodira, očajna za nečim što će umanjiti rastuću želju. Jedino što mi dodiruje telo jeste taj objekat. Jedini zvuk koji čujem je moje disanje. Nestrpljenje koje raste u meni je apsolutno dok on nastavlja svoje lagano, mučenje mojih čula.

Nikada mi u životu nije bio potreban muški dodir kao što mi je trebao u ovom trenutku. Moja sledeća misao je samo gde će odatle. Nema ničeg drugog do da se usredsredim na osećaje. Nervi su mi na ivici, isčekuju njegov kontakt s mojim telom. Uspeo je da me natera da zaboravim šta bi mogao da bude deseti korak, te da uživam u trenutku u kom sam. Izgubila sam osećaj okruženja. Ništa drugo ne postoji u ovom momentu sem njega, moje očajničke želje za njegovim dodirom, i mog tela koje žudi za vrhuncem.

Colton je u potpunosti tih sem jedva čujnog naleta vazduha koji čujem kako mu beži sa usana kao odgovor na reakcije mog tela na ovo izvanredno mučenje njegovim senzualnim čulnim lišavanjem.

Zaustavio je predmet kojim me je dražio na mojoj desnoj dojci i pre no što sam mogla da shvatim šta je to što osećam, dodirnuo me je po prvi put uzevši moju bradavicu u usta.

Izdigla sam kukove divlje zbog topline njegovih usta. – Coltone! – zaječala sam, cimajući ruke koje su bile svezane, želeći da ga dodirnem. Žudeći da zavučem prste u njegovu kosu i držim ga uz sebe.

Nežno je povlačio moju bradavicu zubima i potom je toplina njegovih usta nestala samo da bih je trenutak kasnije osetila na svojoj drugoj dojci. Osećam kako mi čudni objekat 205

Vođena kruži oko grudi pre no što me opet uzme u usta. Stenje meko. – Ukusno, - mrmlja o mene, i tada shvatam da se sećam ovog njegovog komentara od ranije. Zadirkuje me sa šećernom vunom.

Zaustih da kažem ali me on zaustavi spuštajući usta na moja, sladak šećerni ukus mu je na jeziku. To je mekan, nežan poljubac. Lagano popuštanje usana i jezka kojem nedostaje nametljivosti a opet vrišti od pojednostavljenog očajanja. Usne mu idu ka mom vratu i vraćaju se gore, gricjakući mi ušnu školjku. Sporo i dobrodošlo kinjenje koje čini da želim kao nikada pre.

Mogu da osetim kako šećerna vuna polako klizi preko mog torzoa do moje ribice.

Slatkiš se odvaja od moje kože, i mogu da osetim kako mu prsti kruže nada mnom, milujući mi nabore, i podvodeći moje telo zavisnosti od njegovog dodira. Stenjem dok me ljubi i Colton upija pohlepno stenjanje od želje. Umešno me zadirkuje svojim spretnim vrhovima prstiju, i ja podižem svoj pelvis uz njegovu ruku, želeći još. Trebalo mi je trenje kako bi me pomerilo za santimetar bliže ivici.

Oštro izdišem dah dok me rastavlja, jako polako uvlačeći prst u moje središte.

Vrelina bljeska kroz mene dok osećam kako mi se mišići stežu oko njega, grčeći se kao da mi je vatra u venama. Zavlači mi ruku među noge, opušteno me trljajući dok palcem nalazi i stimuliše klupko mojih nervnih završetaka. Izvlači prst i onda lagano vraća dva u mene. Krivi ih, trljajući o osetljivo mesto duboko unutra, njegovi prsti i jezik oponašaju jedni druge dok on ubrzava tempo. Skupljam šake u pesnice u mojim okovima, zarivam nokte u dlanove, dok povećava ritam.

Toliko sam blizu toga da padnem u ponor a onda od jednom nisam. Colton je prestao da me dodiruje. Vrištim njegovo ime iznervirana. Očajna. Čujem tiho, tutnjavo kikotanje. – Ne još, srce. Vrtoglavost fer igre, - tiho mi pevuši u uho. – Želim da te dovedem do ludila kao što ti to činiš meni. – Osećam lako golicanje na usnama i otvaram ih, prihvatajući slatki zalogaj šećerne vune na svom jeziku. – Hoću da te dovedem do vrhunca, Raylee. Do ivice tako da sam ti ja jedina misao. Da vrištiš moje ime kada ti telo odjekne u milionima komadića zadovoljstva.

Njegove hipnotišuće reči me zanesoše. Zavedoše me. I bez naznake šta će se desiti sledeće, Coltonova usta se nađoše na mom klitorisu dok je uvlačio dva prsta u mene.

Neartikulisano zajecah na nezamislivo zadovoljstvo koje je pulsiralo kroz mene. Sisao je, 206

Vođena nežno me dražeći dok mi se noge ne skupiše zbog nestrpljenja. Prstima se lagano utiskivao i izvlačio iz mog kanala, trljajući, dražeći, i nagoniti još više. Izdigla sam kukove ka njemu, zanoseći se od njegove slabašne manipulacije, ali i dalje želeći još. Dahtala sam od želje a potom stenjala u ekstazi dok sam osećala kako je ubrzanje počelo da se povećava ponovo pod njegovim spretnim dodirom. Tako sam blizu. U nekoliko dodira sam do klimaksa.

Iznenada, Colton odmaknu usta. Njegovi prsti ostaše, a ipak su mirovali u meni.

Proklet bio! Grudi su mi vapele za vazduhom dok mi je telo ostalo stegnuto, očekujući i najmanji pokret koji će biti okidač. – Pohotna mala devojčica, - opomenu, dah mu je treperio preko moje klizave kože. – Možda ću morati da popravim ovo, - i pre no što je uspeo da završi poslednju reč, izvukao je prste i nabio se u mene, nabijajući se do korena u moje zagrejane dubine.

-

Oh Bože, Coltone! – Ta neočekivana ispunjenost, neočekivani udar o splet

mojih unutrašnjih nerava, natera me da se izvijem od granitne ploče.

Colton izađe iz mene polako pre no što opet zaroni u mene. Nastavio je sa laganim polvačenjem praćenim pohlepnim uranjanjem, postavljajući mahnit tempo koji me je gurao ka ivici. – Svrši za mene, Raylee! – zareža na mene.

Njegove reči su bile moj razarač. Disanje mi se ubrza. Puls mi skoči. Mišići mi se napeše. Bokovi se nabiše u njega, produbljujući goruću žudnju sve do trenutka kad sam gurnuta preko ivice. Eksplodirala sam kao petarda. Detonacije malih svetala eksplodirale su iza zatvorenih mi očiju i bela toplina strujala mi je kroz telo. Osećaji su se lomili oko mene dok je prvi talas mog orgazma eksplodirao. Vrištala sam, sve nepovezane misli dok sam podrhravala oko njega. On se umiri, dozvoljavajući mi da upijem intenzitet mog klimaksa.

Pustila sam vazduh koji sam zadržavala, moji stegnuti mišići, polako počeše da se opuštaju pre drugog naleta koji me je protresao.

Ovaj talas je više nego što može da podnese. Moji mišići izvlače iz njega njegov orgazam. Povija se unazad i ulazi u mene još nekoliko puta, dok ga moje telo steže. Viče moje ime, njegov klimaks ga cepa, i kukovi mu se odbijaju o mene dok ne osetim kako njegova toplina eksplodira u meni.

Pada na mene, pritiskajući glavu u krivinu mog vrata. Grudi nam imaju neujednačen sklad, i mogu da osetim po usnama koje su mi na vratu da se smeje. Dah mi je isprekidan

207

Vođena dok izdišem, frenetično udaranje mog srca počinje da opada. To je bilo.. Vau! Hoću da uklonim povez i setim se da su mi ruke još uvek vezane.

Promeškoljim se pod njim. Smeje mi se u vrat, i vibracija od njegovog smeha probija u moje grudi. – Kapiram da hoćeš svoje ruke nazad?

-

Mh-hmmm. – Mislim da ne mogu da govorim. Moje telo još uvek obrađuje šta

se upravo desilo.

Podiže se i mogu da osetim kao rukama povlači moje poveze. Kada mi je jedna ruka slobodna, posežem za povezom na očima i skidam ga, oči mi se lagano privikavaju na prigušeno svetlo u kuhinji. Coltonovo lice je iznad mene, u potpunosti koncentrisano dok radi na tome da me oslobodi drugog čvora. Vidim kako su mu se bore na licu opustile dok oslobađa moju ruku od onoga što mi deluje kao satenska traka ispletenog kanapa.

Prelazim mu rukama preko obraza dok me gleda, i jedan zalutali pramen kose mu pada preko lica. Stidljivi osmeh ozari mu lice. Podižem glavu i spuštam mekani poljubac na njegove usne, jedini način na koji mogu da izrazim kako se osećam, koliko mi znači ono što se upravo desilo a da nije morao da beži.

Spustila sam glavu na granitnu ploču a Coltonove oči ostaše zatvorene, uglovi usana su i dalje bili povijeni u blagi osmeh. Odmahuje jedva primetno glavom pre no što otvori oči i podiže se sa mene. – Hajde, - reče, povlačeći me za ruke, - Ovo ne može biti preterano udobno za tebe.

Skočih sa radne površine, odjednom posramljena zbog svoje nagosti. Pogledah unaokolo tražeći svoju odeću dok je Colton navlačio farmerice na svoje gole kukove.

Provukoh ruke kroz grudnjak dok sam ga gledala kako zakopčava prvo od četiri dugmeta, ostavljajući gornja otkopčana. Moram da ugušim uzdah dok zurim u njega nagog od struka na više u čistoj zahvalnosti na ovoj zategnutoj muskulaturi.

Zakačila sam grudnjak i navukla majicu preko glave, osećajući da mi je kosa u haosu. Počeh da prolazim prstim kroz nju ali stadoh kad primetih više od maha tetovaže koje su bile poređane sa strane njegovog torzoa. Nikada u stvari nisam bila u prilici da ih vidim u celosti, tako da sam zastala na trenutak da ih pogledam. Četiri simbola poređana vertikalno niz njegov bok, slične po stilu ali drugačijih slika. Prve tri slike su ispunjene bojom, u potpunosti ispunjene mastilom dok je četvrta samo od spoljnih linija. Nagnuh glavu,

208

Vođena pokušavajući da shvatim šta tačno predstavljaju kad Colton pogleda gore i primeti moje radoznalo zurenje.

209

Vođena POGLAVLJE 17

-

Šta ti predstavljaju te tetovaže?

Pogledao me je, okrećući se i podižući ruku iznad glave kako bih mogla da vidim obeležja. – To su Keltski čvorovi.

-

Šta oni znače?

-

Ništa u suštini, - reče blesavo, zanimajući se otvaranjem frižidera, koji

primetih je polu prazan, i uze pivo.

-

Hajde. – Podstaknuh ga, znatiželjna zašto od jednom izbegava pitanje kada

je bio toliko predusretljiv čitavo veče. Dodaje mi pivo i ja odmahivanjem glave odbijam. – Ne deluješ mi kao lik koji bi se tako obeležio za čitav život a da nemaš neki razlog ili ako tetovaže nemaju neko posebno značenje.

Naslonila sam se na radnu ploču obučena u majicu i gaćice dok je on uzimao dug gutljaj piva, oči mu se susretoše sa mojima preko dna boce. Prešao je pogledom preko mojih dugih nogu pa nazad do mojih očiju. – Čvorovi znače različite stvari. – Podiže ruku ponovo da mi pokazao dok sam se kretala ka njemu. Pokazao je na prvi koji mu je bio odmah ispod pazuha. – Ovaj je znači prevazići neku vrstu patnje u životu, - nastavi da objašnjava dalje. – Ovo je simbol prihvatanja. Ovaj zaceljenja, i poslednji je za osvetu. – Pogledao je na gore lagano, sa tamom u očima dok je gledao u moje, čekajući moju reakciju. Čekao je da se okušam sa očiglednim i pitam zašto mu je potrebno prihvatanje, zaceljenje, i osveta. Stajao je u tišini dok ne uzdahnu, odmahujući glavom, s nevericom na licu da je uopšte i rekao toliko.

Krenula sam ka njemu, ispruživši ruku nesigurno, i prešla prstima preko četiri simbola na njegovom telu, njihovo značenje je odzvanjalo u meni, nekako mi govoreći, da su oni obeležje njegove prošlosti a da se on u ovom trenutku nosi sa njima. Njegovo telo zadrhta od mog dodira. – Odgovaraju ti, - prošaputala sam, pokušavajući da mu stavim do znanja da razumem ovaj nivo emocija. – Jesi li ih uradio sve od jednom? Zašto su tri u boji ali ne i četvrta?

Slegao je ramenima odmičući se od mene, ispijajući još jedan gurljaj piva. – Ne. – To je sve što mi je rekao i boja njegovog glasa mi je govorila da ne želi više da priča o toj temi.

210

Vođena Je li ih radio kako bi okončao stvari koje su se odnosile na njegovu prošlost? Ako je tako, ona sa osvetom mi se činila još zanimljivijom.

-

To znači onda da si Irac?

-

Tako mi je moj otac rekao.

Gospodin Predusretljivi. Pretpostavljam da je završio sa pričom o sebi za večeras.

Teorijski prekidač je bio okrenut, i ponovo pokušavam da pohvatam njegove stalne promene raspoloženja. Šta sada? Hoće li me voziti kući? Ostajem li da prenoćim? Da pozovem taksi?

Neodlučna zbog neznanja, podižem pantalone i navlačim ih boreći se da ostanem usredsređena dok mi je gležanj zaglavljen porubu. Mogu da osetim vrelinu njegovog pogleda dok me gleda iako se ne usuđujem da pogledam ka njemu, pometenost je očigledna.

-

Pa, Coltone… - pogledam ga dok završavam sa kopčanjem dugmića na

svojim farmericama i uviđam da me gleda kao što sam i mislila, zabavljeni osmejak mu je na licu i obrva mu je podignuta. Možda je iskusan u protokolu ove vrste, ali ja sigurno nisam.

Obrazi mi crvene. Tražim temu o kojoj bi smo mogli da pričamo, nešto što će rasterati moju nervozu dok mi ne da neki nagoveštaj o čemu ili gde idem odavde. – Dečaci se stvarno raduju odlasku na stazu kada budeš testirao automobil. – Prasnu u smeh zabacujući glavu pre no što utiša smeh. – Šta? – pitam zbunjena njegovom reakcijom na moj kako mi je delovalo ni malo smešan komentar.

-

Sada smo sve poslovni, zar ne? – pogledala sam ga pažljivo dok je išao ka

meni, svesna grabljivog pogleda u njegovim očima. – Kako to da si pre deset minuta bila gola i ponizna poda mnom i sada si nervozna i nelagodno ti je što si u istoj prostoriji sa mnom? – Verovatno zato što dominiraš bilo kojim prostorom u kom se nađeš. Rukom sklanja jednu od mojih kovrdža. Njegove smaragdne oči tamne dok me posmatra. – Jesam li toliko strašan tip, Raylee?

Sranje. Moram da poradim bolje na tome da ne nosim emocije na izvol’te. – Nisam nervozna. – Moj preterano nedvosmislen odgvor nepogrešivo je odao u potpunosti drugo.

-

Oh, Raylee, nije baš najljubaznije lagati kada je nešto mene još uvek u tebi.

Boja mojih obraza postade jarko crvena. Dobro, kad to tako kaže… - Ne lažem.

Samo sam želela da – da- uh dođem do datuma tako da bih mogla da kažem dečacima.

Podigao je obrve, sa znalačkim osmehom na usnama. Užasan sam lažov, i znam da može da me prozre. – Kakvo vreme da postaviš takvo pitanje, - smeši se. – Dobro, -

211

Vođena dohvatio je i obuhvatio rukama moj vrat, spuštajući nežan poljubac na moje usne, - moj planer je kod kuće. Moraću porukom da ti pošaljem datume.

Otvorih oči nakon poljupca na njegove reči koje su mi doprle do mozga. Šta’?

Osećam kako mu se telo napinje u trenutku kada je shvatio šta je rekao. Jesam li propustila nešto? Sevnula sam očima ka njegovim i on napravi oprezan korak unazad kako bi se udaljio od mene. Izraz na njegovom licu se nije promenio.

-

Ovo nije tvoja kuća? – odmahnuh glavom. – Šta to propuštam?

Colton prođe rukama kroz kosu, glasno izdahnuvši. – To je moja kuća. Samo što ne odsedam ovde često. – Izraz lica mu je oprezan, vidi se napetost po borama oko usta.

Njegova nelagoda me uznemiruje.

-

Oh. U redu. Gde još ti…? – I onda skapirah. Pogrešan ključ na vratima.

Petljanje sa šifrom alarma. Nemogućnost da pronađe ono što je hteo u kuhinji. Prazan frižider. Colton reče da nije trebalo da me dovede ovde. Kako sam mogla da budem tako naivna? Podigla sam pogled kako bih se susrela sa Coltonovim i zna da znam. Izraz na njegovom licu govori sve. Pokušavam da proguram ogromnu knedlu koja mi se stvorila u grlu. – Znači, ovo je tvoje, ali ne baš mesto gde živiš. – Naglašavala sam lagano svaku reč. – Ovo je mesto u koje dovodiš sve svoje devojke, pratilje, ili kako god da ih zoveš, kako bi ih

jebao. – Zagrcnuh se na poslednju reč. – Jesam li u pravu?

-

Nije tako kao što misliš. – Glas mu je suzdržan. Skrušen.

Frknuh. – Pa šta je onda jebo te ovo, Coltone? Mislim da mi treba neko pojašnjenje uzevši u obzir da još imam nešto tebe u sebi, kako si mi ljubazno naglasio. Je li se to odnosi na kuću ili je to definicija tebe i mene?

Samo je zurio u mene. Zelene oči su se sijale kao u povređenog kučeta. – Ti i ja, uzdahnu.

Izašla sam iz kuhinje, istežući ramena kružnim pokretima, trebalo mi je malo da se udaljim od njega. Od tog pogleda u njegovim očima. Zašto se jebeno osećam krivom zbog pogleda u njegovim očima kad nisam uradila ništa pogrešno? Uh! Ovo je sranje. Izlazim u dnevnu sobu, ne želeći da vidi suze bola kako pune moje oči. Brzo ih obrisah nadlanicom dok se se usredsređivala na sliku, poplavu boja, iznad kamina. – To nije ono što je ovo?

Onda mi reci šta bih trebalo da mislim. Kažeš mi da se ti ne baviš devojkama, da samo

212

Vođena sklapaš dogovore. Je li ovo mesto gde se tvoji dogovori susreću sa tobom zarad dobrog vremena?

-

Raylee. – Moje ime je molba od jedne reči na njegovim usnama. I stoji tačno

iza mene. Nisam ga čula da me prati, misli su mi bile previše glasne u glavi. – Uporno sjebavam sve ovo sa tobom, - mumla samom sebi.

-

Prokleto si u pravu. – Okrenula sam se ne bi li se suočila sa njim. – Šta?

Sviđam ti se dovoljno da me jebeš ali ne dovoljno da bi ostao sa mnom ili me odveo u tvoju

pravu kuću? Neverovatno! – Brecnuh se na njega, povređenog ega. Da li je stvarno mislio da ću biti u redu sa ovim? Samo kad pomislim da sam verovatno mogla da napravim taj korak preko linije na pesku, nastavim dalje od Maxa, on me natera da odskočim kao da me je upravo ujela zvečarka. Đubre! – Možda bi trebao da mi objasniš nešto malo više o svojoj postavci ovde. Dozvoliš mi da shvatim sranje koje je u tvojoj glavi. – Zašto uopšte i pitam?

Nije da stvarno želim da znam detalje o njegovim prljavim aferama. Da znam šta se još

dešava na ovom radnom delu. – Mislim ako je to sve što sam ti, onda makar zaslužujem da znam šta se od mene očekuje. Moj protokol. – Moje reči padaju besno isprepletane sarkazmom. Prekrstih ruke preko grudi, beskorisna zaštita od njega.

-

Ry? Ja-uh… - mogu da vidim pokajanje u njegovim očima, u pogrbljenom

držanju. Gledao me je tiho nekoliko trenutaka, dok se u njemu vodila unutrašnja bitka. – Raylee, ovo nije ono što sam planirao za sebe. Za nas. – Zastade, očiju ispunjenim emocijama. – Ti. Šta si ti? Šta smo mi? To me prestravljuje.

Vau! Šta? Haddyne reči mi se vratiše kao munja. Želim da se istopim od njegovih reči, zbog spoznaje da tako jako utičem na njega, ali deo mene oseća kao da sam izigrana.

Lak izlaz za njega kao izgovor za njegove postupke. Reci mi ono što želim da čujem i odvuci me nazad u krevet, kriza prevaziđena, i onda me ostavi prvom prilikom koju dobije. Mrzi dramu i ja sam upravo izazvala jednu. Neću dozvoliti sebi da budem izigrana od glavnog igrača.

-

Plašim te? Sranje, Coltone, upravo sam ti dozvolila da me vežeš, da mi staviš

povez preko očiju, i da bude po tvom na tom kuhinjskom radnom delu. Čoveku kog znam samo dve nedelje a da sam pre toga bila samo sa jednom osobom! I. Ja. Plašim. Tebe? – Oči mu se raširiše, preneražen mojim priznanjem. Podigoh ruke ogorčeno, želeći da nastavim pre no što bih morala da obrazložim tu malu činjenicu o sebi koja mi se omakla. – Rekao si mi na plaži one večeri da ti postavljaš pravila, ublažavaš obećanja za budućnost ili neko takvo sranje… reci mi, Coltone, je l’ to radiš pre ili pošto ih dovedeš do ovoga – ovde?

213

Vođena – Dobro mi ide, bes i poniženje potpiruju moju vatru. Samo zuri u mene, razrogačenih očiju, dok mu ruke mlitavo vise pored tela. – Hajde. Pošto nisi imao dovoljno učtivosti ranije da me obavestiš u šta se upuštam, mislim da mi makar sada trebao da mi kažeš.

-

Raylee, to nije tako-

-

Čekam, Coltone. – spuštam se do ivice kožnog kauča kamilje boje,

prekrštajući ruke na grudima. Mislim da ću morati da sednem zbog ovoga. – Kako ugovaraš svoje dogovore?

Uzdiše glasno, prelazeći rukom preko vilice, trljajući je pre no što pogleda ponovo u mene. Konačno progovara, njegov obično prodoran glas, je mek i oklevajuć kao da je uplašen da mi kaže. – Obično, kliknem sa nekim. Shvatimo da se dopadamo jedno drugom.

– sleže ramenima pokajanički, - I onda joj kažem da uživam u njenom društvu ali da joj mogu pružiti samo dobar provod. Da bi voleo da provedem više vremena sa njom ali sve što mogu da joj dam jeste par večeri nedeljno… da se nađemo ovde, - pokazuje na sobu u kojoj se nalazimo, - i da se zabavimo.

Nisam sigurna da li želim da čujem njegov odgovor sada kada sam pitala. – Nastavi…

Naginje glavu u stranu i posmatra me napeto, bojažljiva osoba koju sam videla trenutak ranije lagano se transformiše u samopouzdanog čoveka kakav očekujem da bude.

– Prvi put kad se sretnemo ovde, - pažljivo me posmatra, znajući da mislim kako mi je ovo prvi put ovde. Je li ovo bio skorašnji plan koji je imao pripremljen za mene nakon što me je pojebao na pultu? Napućila sam usne, pokušavajući iz sve snage da zadržim izraz lica tajanstvenim. Klimnuh mu glavom da nastavi, dok mi je bes ispunjavao stomak. – Pa, posešću je i objasniti joj da želim da provodim vreme sa njom, ali da ne postoji ono živeli su srećno do kraja života. Nikad neće ni biti. I ako može da prihvati moje uslove, moje zahteve, onda bih voleo da provodim vreme ovde sa njom, da mi bude pratilja na dešavanjima ako mi tako šta zatreba, i dozvolim joj da bude poznata i šepuri se što je sa mnom, dok naš dogovor ne siđe sa kursa.

Vau. Treba mi minut da obradim njegove reči. Pričamo o sklanjanju emocija iz slike.

Zvuči mi više kao poslovni sporazum. Zuri u mene, bez sramote sada kada se sigurnije postavio pričajući o nečemu što nije pod njegovom kontrolom.

214

Vođena Pogledala sam u njega raširenih očiju. – Ovo stvarno funkcioniše kod tebe? – prasnuh, povukavši se unazad. – Zašto onda prosto ne bi angažovao neku poslovnu pratnju? Mislim to je ono što u suštini radiš. – U glavi mi je brujalo od informacija i opet je mazohistički deo mene želeo da zna još veličanstenih detalja. Želeo je da čuje reči tako da obratim pažnju na upozorenje i odem neogrebana. - Neko ko bi izgledao lepo pod tvojom rukom i koga bi koristio kada ti odgovara.

-

Ne slažem se, - Colton reče žestoko, sa neosetljivošću u očima. – Nije tako.

Nikada ne dajem novac za seks, Raylee. Nikada. To sam ti već jednom rekao. Neću ti ponavljati.

Kao da ima prostora da bude nadrkan. Upravo mi je rekao da očekuje od mene da budem njegova poslušna ženica, srećna kad baci mrvice pred mene. Previše misli mi prolazi kroz glavu da bih sklopila razumnu rečenicu, inteligentan odgovor. – Šta – konačno pitam, posrćući za pravim rečima. – Kažeš da tvoji dogovori imaju pravila. Da li bi ti smetalo da pitam koja su to tačno pravila?

Znatiželjna sam. Prestravljena sam. Poražena sam zato što je ovo put koji je odabrao kad je očigledno da bi mogao da ima koju god da poželi.

Mogu da osetim da mu je neprijatno, pa i da je osramoćen da odgvori i ova činjenica mi daje trunku nade. Nade za šta, nisam tačno sigurna.

-

Znam da zvuči hladno, ali shvatio sam da ako sve karte stavim na sto

unapred, to smanjuje mogućnost komplikacija i umanjuje očekivanja na minimum. Na taj način one uđu u ovo svojevoljno nakon što saznaju uslove.

-

Ne i ja! – povikah na njega. – Nisi imao pristojnosti ni da mi kažeš! – Zausti da

kaže nešto, i ja podigoh ruku kako bih ga ućutkala. Treba mi trenutak da razmislim. Treba mi minut da shvatim njegove sjebane ideale. Spustila sam glavu, progutala pljuvačku glasno.

Jesam li mu ja samo to? Komlikacija koja bi trebalo da se umanji? Bože, previše informacija

je po nekad loša stvar. Grizla sam unutrašnjost usne zamišljeno. – Zašto ne reći samo prijatelji sa povlasticama ili drugari za jebačinu?

Iznerviranost mu sevne u očima, i nemirno se premesti, prolazeći prstima kroz kosu, razmetljivo ignorišući moj komentar. – Stvarno želiš to da znaš, Raylee? Uslove? – pita me pitanje koje sam mu prvo postavila.

215

Vođena Klimnuh glavom, ujedajući se za donju usnu, muljajući je napred nazad. – Radoznala sam, - rekoh, dok mi je u malom mozgu motala misao da bi psihijatri imali prostora da čitav dan obrađuju ovaj razgovor. – Pretpostavljam da samo pokušavam da razumem ovo.

Pokušavam da razumem tebe. Šta si ti to tačno mogao da očekuješ od mene. – Obrve mu se skupiše na moj komentar i znam da me je čuo. Moja izjava u prošlom vremenu. Tako sada zna da ni na koji način neću prihvatiti taj njegov dogovor koji samo njemu odgovara.

Seda preko puta od mene, sa očima uprtim u moje. – Pravila? – uzdiše nesigurno, i klimam glavom kako bih mu stavila do znanja da nastavi. – Zahtevam monogamiju.

Zahtevam poverljivost pošto su moja reputacija kao i moja porodica veoma važni. – Zastade pogledavši me još prodornije, proveravajući da li da nasavi. – Šta još? – uzdiše duboko. – Zahtevam dobru higijenu, da je veoma zdrava, da se ne drogira, nema polno prenosivih bolesti. Zaštita je najbitnija s obzirom da sam ti rekao, deca ne sada, niti će ikada biti opcija za mene u budućnosti.

Staje i nisam sigurna da je stvarno završio, ili samo smišlja još zahteva. Prilično ironično, ne mislim da su njegovi zahtevi čudni. Mislim čine se možda malo previše da bi se tek tako iznelo na prvom sastanku sa nekim, ali ako želim da budem u isključivoj vezi sa nekim, ovo su stvari koje bih volela da znam. Ali onda opet, isključiva veza mora da obećava budućnost, element davanja i uzimanja, i nadogradnju osećanja do ljubavi.

-

Pa… Vau! – govorim uzevši trenutak, - - to je poprilično precizna lista

zahteva. Ima li ih još?

-

Nekoliko, - priznade, - ali mislim da smo iscrpli ovu temu, zar ne?

Složih se u sebi, ali kad sam već iskopala ovoliko, mogla bih takođe dobiti i odgvore koje želim od njega. Ignorisala sam njegovu izjavu i nastavila. – Oh, mora da želiš da se nadovežeš na deo gde imaš svoj Zgodna žena38 momenat i ostavljaš novac na noćnom stočiću nakon što si se prema njoj poneo na svoj način. – Pogledom me ošinu kao bičem, i znam da sam mu figurativno zakucala ekser u glavu. – Mislim, ovo je sve pod tvojim uslovima. Dozvoli mi da pretpostavim, ti u stvari uopšte ni ne spavaš sa njom jer je to previše intimno? Ili joj kupuješ odeću i pokazuješ je između kresanja i malo onog što znaš, ona tebe koristi kako bi unapredila svoju karijeru manekenke? Šta tačno ona dobija iz ovoga, Šampione, osim jebačine na brzinu sa stopostotnim kurcem, i ne pričam o onom u tvojim

38

Aludira na film Pretty Woman sa Džulijom Roberts i Ričardom Girom.

216

Vođena gaćama. – Stomak mi je po malo osetljiv od jednom, i shvatam da ne želim da znam te detalje. Ne želim da čujem na koja pravila i propise neka droca pristaje, koji su to faktori kojima se mora povinovati, ili oko kojih seksualnih usluga moraju da se slože tako da mogu da spavaju sa njim i budu viđene kako ih vodi za ruku.

Zbunjena sam. Uvalila sam se u ovo preko glave i totalno sam mimo svog elementa.

Razumem da sa ovim uobičajenim dogovorom, iskorišćavanje je međusobno. Shvatam to.

On dobija pratilju a onda dobija medijsku pažnju koja može da joj poboljša karijeru. Ono što mislim da boli najviše je da nemam nameru da ga koristim. Nisam model niti kakva glumica koja se bori za svoje mesto pod nebom. Brine me da mi je pred lice stavio mamac u obliku novca za Korporativnu Brigu. Na taj način može da se opravda u svom umu da time koristim ja njega.

Mogu da osetim kako me suze peku u zadnjem delu grla. Toliko sam besna sada i čudno nisam besna na Coltona. Ljuta sam na sebe zato što sam verovala – uprkos mojoj lažnoj hrabrosti da ne želim da se išta razvije sa Coltonom – duboko u sebi, imala sam tračak nade. Sada sa njegovim razotkrivanjem, znam mnogo više nego što želim i dovoljno da bih znala da mi ono što nudi nije dovoljno.

-

Ali zašto, Coltone? Zašto dozvoljavaš ovo sve sebi kada zaslužuješ mnogo

više? – Pogled u njegovim očima rekao mi je da ga iskrenost iza mojih reči dotiče. Stavlja glavu u šake, ramena mu se pomeraju dok uzdiše. Pogleda me sa mešavinom emocija na licu. – Mrzim dramu svega toga, Raylee. Vrednosni sistem koji određuje ko koliko doprinosi, ljubomoru zbog mog načina života i medija koji ga okružuju, očekivanje da se preuzme sledeći korak. Toliko stvari, - zastade, odmeravajući me, glas mu je ravnodušan. – Veze su previše sranja sa kojim se treba nositi i onako ludačkom životu.

Zurila sam u dubine njegovih očiju i mogla da vidim kroz sve usrane laži koje je upravo pokušao da mi proda. Postoji nešto više od toga. Zašto se toliko plaši da se približi nekome? Šta mu se desilo da dođe u ovakvu situaciju? – To je usran odgovor i ti to znaš. – Trgnuo se zbog mog odgvoora. – Očekivala sam više od tebe.

-

Raylee, ja nisam jedno od tvoje namučene dece kojoj treba pomoć. Bio sam

predugo sjeban da bi sada mogao da uradim nešto da popravim to, tako da nemoj sa tim pogledom u očima da ti znaš bolje. Neki od najboljih psihijatara u Los Anđelesu nisu mogli to da reše, tako da sumnjam da bi tebi uspelo.

217

Vođena Njegove reči peku. Bol zbog njih pada mi teskobno na grudi dok on samo sedi i zuri u mene. Mogu da vidim kako se emotivno uzmiče. Hladan, nepovezan izgled na njegovom licu govori mi da se zatvara. Da me isključuje. Još me više nervira što vidim kako su sve ove lude informacije samo bačene na mene. On može da se isključi a ja se borim za njega. Ali za šta? Da bih bila po nekad njegova devojka kad je napaljen? Ovo je toliko sjebano!

Ustala sam sa kauča i šetkala se po dnevnoj sobi dok sam razmišljala, i pokušavala da shvatim gde mi je glava. Što sam više razmišljala, to sam ljuća postajala. – Reci mi nešto, Coltone? – naglo sam se okrenula ka njemu, nesposobna da pustim naš razgovor o jadnim detaljima njegovih afera. Trenutno sam mešavina nasumičnih emocija, želim da odem, da ga nateram da me ostavi na miru, a opet ne mogu da prestanem da gledam u olupinu koja je ispred mene. Ne mogu da zaustavim deo sebe koji želi da mu pomogne. – Jesam li ja tebi ovo? Je li ovo vrsta dogovora kojem si se nadao između nas? – pitam ga, glas mi treperi.

-

Raylee, to nije ono što sam ja – odmahuje glavom, prelazeći rukama preko

lica, njegova emotivna bitka se odigrava meni pred očima. – Iz prva, da, - priznade, - ali nakon prethodne nedelje – nakon večeras – jednostavno više nisam siguran.

-

Šta? Sada nisam dovoljno dobra za tebe? – Šta to do đavola radim? Jednog

minuta sam ljuta da misli o meni kao o jednostavnom dogovoru a već sledećeg pizdim zato što ga više ne želi. Urazimi se, Raylee!

-

Isuse, Raylee! – sikće i naglo ustaje, zavlačeći ruke u kosu i krećući se ka

meni. Krenu da me dodirne, ali razmisli bolje o tome kad sam trgla rame od njegovog dodira.

– Ne znam šta želim. – Mišić na vilici mu se zgrči, i vidim da mu se vrat napreže. Stisnu pa opusti pesnice, zatvarajući oči i uzdišući duboko pre no što ih otvori kako bi se susreo sa mojim. Hvatam kratak odsjaj straha i potom odluku pre nego što je zauzda. – Ali šta god da je, znam da to želim sa tobom, Raylee.

Moram da iskontrolišem nalet emocija koji me preplavljuju zbog njegovih reči. Želi to sa mnom. Ipak, šta sa mnom? Toliko je blizu da želim da ga dotaknem. Umirim taj odbljesak straha koji vidim u njegovim očima. Ali znam da ako ga dotaknem, koža na kožu, pristaću na njegove sulude zahteve. I znam duboko u sebi, ma koliko ga želela, ne mislim da bih mogla biti ono što on želi da budem. Ne mogu da igram ulogu koju me treba da igram kako bih zadržala taj čemerni deo njega zaključan. Toliko sam rastrzana zbog sukoba između mog srca i glave, sa ovim prelepim licem koje je ispred mene a koje drži svu tu ranjivost, da me čini fizički bolesnom.

218

Vođena -

Moj način? Moja nagodba kako je nazivaš… - odmahuje glavom, - je sve što

znam da radim, Raylee. Jedini način na koji znam da funkcionišem. – Pokušava da me uhvati za ruku, i moram da se umirim da ne bih odreagovala na njegov dodir. – To je sve što ti sada mogu dati. – Formalnost u njegovom glasu me duboko dotiče i steže mi srce.

Okrenula sam se i prošetala po sobi, uzevši njegovo pivo bez razmišljanja i otpivši poveći gutljaj. Mrzim ukus piva ali ga ne osetim. Umorna sam. Povređena sam. I ne mogu da se borim sa suzama koje naviru. Oči su mi pune i jedna jedina suza kliznu i sli se niz moj obraz u tišini. Okrenuta sam mu leđima jer se plašim da ću videti izraz na njegovom licu kada izgovorim ono što sam namerila. – Ne znam da li mogu ovo, Coltone. – Odmahnuh glavom, duboko uzdahnuvši.

-

Raylee, ne budi smešna.

-

Smešna? – prasnuh. – Ne, smešno je što sam i na sekundu pomislila da

mogu da uradim ovo, Coltone. – Slegoh tužno i spokojno ramenima. – Ušla sam u ovo – šta god to mi imali ovde – govoreći sebi da je sve što od mene želiš jebačina na brzaka. – Okrenuh se ponovo ka njemu dok sam govorila i videh kako se trgnuo na moje reči. – Možda malo nabacivanja... i pomislila sam da ti to mogu dati. Uzeti to od tebe. Ali sada kada mi to stvarno nudiš, mislim da ne bih mogla. – Još jedna tvrdoglava suza mi kliznu, i primetih da je prati pogledom dok se lagano sliva niz moj obraz a potom pogled vrati na moje oči.

-

Kako to misliš, Raylee? – Maska mu spade istog trenutka, i mogu da vidim

ranjivost i paniku kako treperi na njegovom licu. – Zašto ne?

Mali deo mene nalazi zadovoljstvo u ideji da ga moja pretnja može naterati da paniči ali ako ostanem to neće popraviti stvari. Utisnuh prste u oči. Sigurna sam da grozno izgledam sada, rašupane kose, razmazanog ajlajnera, bez ruža na usnama, ali me zaista nije briga. Moja unutrašnjost je u deset puta gorem stanju od onoga kako izgledam spolja. – Kada govorim u sebi, da je ovo sve što sam ti – seks bez osećanja ili mogućnosti za neku budućnost – to je jedno.

Bez razmišljanja predala sam se svojoj ovisnosti. Ne mogu da odolim. Prelazim mu prstima preko obraza. Okreće obraz u moj dlan i zaustavi se pre no što je zaronio u njega.

Puštam ruku da mi padne nakon ovog suptilnog odbijanja. – Ali kada čujem reči sa tvojih usana. Kada čujem kako mi govoriš svoja pravila i uslove, to je u potpunosti drugačija stvar.

– Zatvaram oči u momentu, pokušavajući da zaustavim drhtaj u glasu. – Neću biti nebitna,

Coltone. Ni tebi ni bilo kome drugome.

219

Vođena Colton prođe rukama kroz kosu i protrlja rukama oči. – Ti mi to nisi, Raylee. – Uzdiše podižući pogled ka meni.

Zurim u njega. Želim da mu verujem. Stvarno želim. Ali ne mogu da se prodam jeftino. Zaslužujem više od ovoga. Želim više od onoga što on nudi. – To je možda i istina, Coltone, ali takav pristup, nije mi dovoljno. – Slama mi srce što mu ovo govorim.

-

Raylee, samo pokušaj, - insistira. – Pokušaj na moj način.

-

Oh poštedi me, Coltone! – brecam se na njega, podižući ruke u vazduh. –

Nisam jedna od tvojih malih faćkalica koje će da urade sve što im kažeš samo zato što si ti to tako rekao. Sigurna sam da imaš takvih postrojenih u redu koje čekaju da budu tvoje igračke. Uzmi jednu od njih i baci je kad se budeš umorio od nje. Ne mene, Šampione. Ja ne funkcionišem tako. – Moj bes se ponovo pojavio uprkos mojoj iscrpljenosti i slomljenom srcu.

On samo zuri u mene. Stojimo na korak jedno od drugog, očiju prikovanih, a opet se osećam tako daleko od njega. Teško mi je da poverujem da je prošlo manje od sata od kad smo se udobno smestili jedno drugom u svet.

-

Raylee. – Moje ime je lagana molba na njegovim usnama.

-

Šta je, Coltone? – pucam, odmah se trgnuvši od sopstvenog tona.

-

Te prve noći... – počinje meko i onda staje okrećući se od mene i odlazeći ka

-

Šta s tim, Coltone? – pratim ga do pola puta, naslanjajući se leđima na kauč.

kuhinji.

– Trebalo je tada da vidim. Spavaš sa mnom i onda me ponižavaš izbacujući me iz kreveta kao da sam te opekla.

-

Jesi, Raylee.

-

Šta? O čemu do đavola pričaš?

-

Te prve noći, - nastavlja, ignorišući moj komentar. – Nakon drugog puta, -

govori to ispuštajući glasan uzdah. Nastavlja da gleda u svoja gola stopala, kukovi su mu naslonjeni na pult, ruke su mu u džepovima, i nelagoda se sliva niz njega u naletima. – Poljubio sam te i pitao da li si u redu. – Klimnuh glavom slažući se s njegovom izjavom.

Setivši se sirove iskrenosti u tom jednostavnom trenutku između nas. –Kunem se Bogom, Raylee... Osetio sam kao da si me videla. Stvarno me videla. – Podigao je oči kako bi se susreo sa mojima i bile su ispunjene emocijama. – I ti si sedela tamo, tamna kosa ti je padala na sve strane sa tim belim čaršavom navučenim oko struka... – odmahnuo je glavom pre nego što je nastavio, - i usne su ti bile otečene, oči toliko velike i pune poverenja... i

220

Vođena shvatio sam u toj sekundi da mi je značilo i više, - glas mu je promukao od emocija, - da mi značiš više, Raylee, od bilo čega što mogu da se setim. Ikada.

Zurim u njega, toliko toga mi prolazi kroz glavu, ali više od ičega, njegove reči odzvanjaju u svakom tamnom delu mene koji žudi da bude željen, potreban, i tražen. Makar znam zašto je reagovao onako kako jeste. Zašto se pojavio ovog jutra. Nada poče da raste u meni. Možda ja ovo mogu. Možda vremenom, mogu da dokažem i njemu da može biti i nečeg više. Lomim ruke da pokušam da primirim nagli entuzijazam.

-

Na smrt si me preplašila, Raylee. Spržila si me. – Prošao je rukom kroz kosu,

oči mu se zamutiše. – I onda sam shvatio, kao i upravo sada, da ću te na kraju slomiti.

-

Šta? – Trgnuh glavom da bih ga pogledala u oči, dok su mi se nade rušile.

Da li sam ga dobro čula?

-

Ne mogu da ti uradim to, Raylee. – Vidim kako mu se pesnice skupljaju dok

se bori sa emocijama. – Pokušao sam da te upozorim, ali toliko me jebeno privlačiš. Prosto ne mogu da se oduprem.

Osećam se šizofreno dok pokušavam da pohvatam oseku i plimu njegovih raspoloženja. – Kažeš mi da ne možeš ovo, da ćeš me uništiti, pa mi govoriš da ne možeš da se držiš podalje od mene iako si ti onaj koji me je upozoravao. Odgurneš me od sebe a onda se pojaviš na mojim vratima i prirediš mi ovo večeras. – Koračam ka njemu do kuhinje i zaustavljam se tačno ispred njega. – Kako ćemo, Coltone?

Bez reči, uhvatio me je u povukao na svoje grudi, čvrsto me zagrlio, i zavukao nos u moju kosu. Utisla sam ruke u njegova leđa i upijala utešni osećaj njegove topline, iznenađena njegovim neočekivanim izlivom emocija. Njegova potreba za mnom je osetna.

Curi s njega i uliva se u moju dušu. Treba mi i poslednji atom snage da mu ne kažem da. Da mu kažem da ću uraditi sve samo da imam deo njega. Da mi toliko već sada znači. Ali moje misli su glasnije od mog srca. Želim da mogu da utišam svoj razum i utonem u umirujuć osećaj koji pružaju njegove ruke. Da blokiram sve ostalo.

-

Povrediću te, Raylee. A već mi značiš previše da bih ti to uradio. – Ukočih se

na njegove tiho izgovorene reči u vrh moje glave. I uprkos njegovim rečima, drži me još jače.

Pokušavam da se odgurnem od njega ali njegov čelični stisak me ne pušta. Popuštam konačno i stavljam mu glavu na grudi, udišem naše izmešane mirise, osećam grubost njegovih tek izniklih malja na grudima, i čujem snažne, mirne otukcaje njegovog srca. – To je prvi put da marim za nekoga dovoljno da se zaustavim pre no išta počne. Da priznam.

221

Vođena Uprkos tome, ni to što sam toga već svestan me neće sprečiti da to uradim. I ja prosto ne mogu to da ti uradim, Raylee. – Iz grudi mu se ote dug uzdah. – I zato ne mogu ovo više da radim sa tobom. Zašto ne možemo...

-

Ali zašto, Coltone? Zašto ne možeš? Žašto mi ne možemo? – Sada već

paničim, uprkos njegovim rukama obavijenim oko mene. Sada kad ga želim, on mi govori ne. Ili je to baš zato. Hvatam se za slamke.

-

Gledaj, daj da ne unosimo zabunu ovde. Nisam i nikada neću biti momak

kojeg ćeš odvesti majci kući, Ry. Ja sam onaj kog joj bacaš u lice kada hoćeš da je iznerviraš i dokažeš joj svoju nezavisnost. Hajde da od mene ne pravimo boljeg no što sam.

I dalje ne padam na priču. Zašto na takav užasan način misli o sebi? Ne može mi dati ovaj usrani odgovor kao argument i ja još ne verujem u to. – Ko ti je to uradio? Ćutali smo nekoliko trenutaka i on je preskočio nekako moje pitanje. Konačno uzdahnu, - Rekao sam ti, Raylee, imam pun 747 tereta.

Odgurnuh se od njegovih grudi, opirući se njegovom zagrljaju. Moram da mu vidim oči. Kada mi pođe za rukom vidim komešanje emocija u njima. I njega boli. Ali se takođe povlači. Odvaja me od sebe kako bi sprečio dalji bol u sebi. Ali šta je sa mnom? Želim da vrištim na njega. Šta je sa mojom boli? Zašto ovo mora da bude toliko komplikovano? Zašto prosto ne mogu da pustim da bude onako kako jeste i uživam u tome? Nadam se da će videti pravu mene i zaljubiti se u mene vremenom? Zato što znam da ukoliko se ne suoči sa ma kakvom traumom koja ga je učinila ovakvim, nikada je neće preboleti. Nikada neće biti u mogućnosti da ima normalnu vezu. U pravu je. Njegov 747 prepun tereta će upropastiti svaku šansu koju imamo. – Ne padam na to, Coltone.

Na te moje reči, sklanja svoje ruke sa mojih, sada se i fizički udaljujući od mene. – Ne mogu ti dati više, Raylee. – Spusti pogled dole a potom ga podiže, sa maskom koja je bila na svom mestu. – Ovo sam ja.

Suze mi napuniše oči, glas mi je šapat. – I ovo sam ja, Coltone. - U trenutku u kom izgovaram te reči znam. Već sam počela da se zaljubljujem u njega. Sa svim manama.

Nekako, jednom, uprkos kratkom vremenu koje sam provela sa njim, uspeo je da probije taj debeli zid oko mog srca, i počela sam lagano da se krećem u smeru ljubavi. I zato znam da ne mogu da uradim ovo. Ne mogu svesno da se prepustim slamanju srca. Bila sam očajna

222

Vođena jednom. Mislim da ne bih preživela još jedno. I znam bez sumnje da voleti Coltona i ne dobijati ljubav za uzvrat bi bilo pogubno za mene.

-

Pretpostavljam da smo na jednoj od prepreka. – Glas mu je grub i stavlja ruke

u džepove. Težina njegovih šaka spušta mu farmerice još niže na kukovima. Moram fizički da se sprečim kako ne bih gledala u taj seksi trougao mišića koij izviruje iznad pojasa. Ne treba mi podsetnik na ono što više neću imati.

-

Onda pretpostavljam da je vreme da me odvezeš kući. – Sklanjam pogled,

nesposobna da se suočim sa njegovim dok gutam reči.

-

Raylee... – je jedino što mi kaže.

-

Zaslužujem više od ovoga, Coltone, - šapućem podižući pogled kako bih se

susrela sa njegovim, - a zaslužuješ i ti.

Vidim kako rukama steže kuhinjski pult dok vari moje reči, zglobovi mu pobeleše, a lice mu je izbrazdano bolom. – Molim te, Raylee. Ostavi preko noći. Čujem očajanje u njegovom glasu, znam da stvarno misli ono što je izgovorio, ali znam da pita iz pogrešnih razloga. Pita me kako bi ublažio bol koji zna da je prouzrokovao, ne zato što želi nešto više da napravi od dogovora koji on želi.

-

Oboje znamo da priča ne ide ovako. – Suza mi skliznu i skotrlja mi se niz

obraz. – Žao mi je ne mogu da budem ono što želiš. Molim te vozi me kući, Coltone.

*** Vožnja kući protekla je u tišini. Adelin bogati glas pevao je nežno sa radija o tome kako neće naći nekoga kao što si ti, i duboko u sebi sam znala da se ta pretpostavka odnosi i na moje okolnosti. Mislim da bi se teško mogao i porediti neko sa Coltonom. Gledala sam ga iz prikrajka, posmatrajući senke i svetla noći kako igraju preko uglova njegovog lica.

Znam da je ono što radim ispravno, samoočuvanje u najboljem smislu, ali moje srce i dalje boluje zbog pomisli na opijajućeg čoveka od kog samovoljno odlazim.

Stižemo do moje kuće sa manje od deset razmenjenih reči. Čudno, još uvek mi prija Coltonovo prisustvo uprkos unutrašnjem kovitlacu koje je moja odluka stvorila.

Otvara mi vrata i izvodi me napolje sa tužnim polu osmejkom na usnama. Stavlja mi ruku na donja leđa dok me vodi stazom. Na vratima osvetljenim jednosTavnim prednjim svetlom, okrećem se ka njemu. Oboje u isto vreme izgovaramo ime onog drugog i potom se smešimo. Osmesi pak nikada ne stižu do naših očiju. One iskazuju neizmernu tugu.

223

Vođena -

Ti prvi, - kažem mu.

Uzdiše i samo zuri u mene. Toliko želim da može da izrazi to obilje emocija koje mogu da vidim kako se kovitlaju u njegovim očima ali znam da nikada neće imati priliku da mi ih kaže. Podiže ruku i zglobovima mi prelazi preko obraza. Zatvaram oči zbog tog jedinstvenog osećaja. Kada stane, otvaram ih, punih suza, i susrećem se sa njegovim očima. – Žao mi je, - šapuće.

I znam da je to izvinjenje zbog mnogo stvari. Za ono što nikada nećemo biti. Za ono što bi smo trebali da budem. Za to što me je povredio. Zato što nije osoba kakva mi treba da bude. Zato što nije sposoban da se suoči sa onim što je u njegovoj prošlosti.

-

Znam. – Prelazim mu prstima preko neobrijane brade i kroz talasastu kosu

pre no što okrećem lice od njegovog. Skoro kao da pokušavam da urežem njegove crte lica i obeležja u sećanje. Nešto za šta bih mogla da se držim. I uprkos tome što ću morati i dalje da radim sa njim, znam da će ovo biti poslednji put da dozvolim sebi da ga dodirnem.

Dodirnuti ga bi bilo previše opasno za moje oslabljeno srce.

Podižem se na vrhove prstiju i spuštam lagan poljubac na njegove usne. U trenutku, Colton me grli i podiže do svoje visine. Oči su nam prikovane na ovom izjednačenom polju za igru. Naginje se ka meni i nastavlja poljubac. Osećam nešto drugačije u ovom poljupcu.

Nešto se pomerilo ka pažljivosti. Shvatam da govorimo neizgovoreno zbogom. Sav bol i neizgovorene mogućnosti su bačene u nepopustljivu mekoću naše razmene. Očajanje i putena žudnja onoga što se desilo ranije zamenjena je gorkom rezigniranošću. Polako završavamo poljubac, Colton me lagano spušta, moje telo klizi niz njegovo dobro znano telo.

Kad mi stopala dotaknu tlo, spušta čelo na moje. Oči nam ostaju zatvorene dok upijamo ovaj poslednji trenutak jedno s drugim.

Pomeram ruku između naših tela i stavljam mu je na srce, dok nam se čela i dalje dodiruju. – Volela bih da si mi objasnio zašto se ne upuštaš u veze, Coltone. – Glas mi je nešto malo viši od šapata, to da mi suze naviru je očigledno u treperenju mog glasa. – Možda mogu da te razumem – ovo – bolje nego.

-

Znam. – uzdiše u odgovor. Pomera se i spušta njegov poljubac potpis na vrh

mog nosa.

Ova dobrovoljna radnja je moje uništenje. Suze se tiho kotrljaju niz moje obraze dok Colton šapuće, - Zbogom, - pre no što se okrenu bez još jednog pogleda i požuri stazom.

224

Vođena Ne mogu da podnesem da ga gledam kako odlazi. Petljam nespretno oko brave pre nego što uspem nekako da ih otvorim, uđem i zatvorim ih uz tresak. Naslanjam se na vrata i klizim niz njih sedajući na pod, moje tiho plakanje se pretvara u nekontrolisano jecanje.

Tu me Haddy nalazi nakon nekoliko trenutaka pošto je probuđena mojim ne tako dostojanstvenim ulaskom.

225

Vođena POGLAVLJE 18

Nedelja je do sada bila baš posrana. Kandidati koji su se prijavili da budu novo osoblje u D Hausu su užasni. Nekvalifikovani. Nestimulisani. Neentuzijastični.

Verovatno ne pomaže ni to što mi misli nisu u potpunosti ovde. Umorna sam zato što spavam u kratkim intervalima isprekidanim zbunjujućim noćnim morama o Coltonu i Maxu u kojima se smenjuju. Podsvest mi očigledno ima ispunjen dan emocijama.

Nervozna sam jer jedem sve što mi dođe pod ruku, a opet nemam želje da odem da trčim i sagorim sve kalorije koje trpam u usta kako bih ugušila jad.

Iznervirana sam jer me Haddy posmatra kao soko, zivkajući me svakih sat vremena da me proveri, i isključuje MečBoks Tventi svaki put kad čuje da ih slušam.

Mrzovoljna sam jer mi je Teddy prosledio mejl od Tvejni u kom se navode svi događaji na kojima CD Enterprises zahteva moje prisustvo da bi promovisali naše novo partnerstvo. I to znači da ću morati da stojim pored Coltona, jedinog razloga mog trenutnog mizernog stanja. Zato što uprkos tome što je prošlo četiri dana, ništa nije pomoglo da se ublaži bol koji dumara u mom srcu i duši od mog poslednjeg susreta sa Coltonom. Hoću da kažem samoj sebi da se priberem, da smo se znali kratko vreme, ali ništa ne pomaže.

I dalje ga želim. I dalje mogu da ga osetim.

Patetična sam.

Jedini lični kontakt koji sam imala sa Coltonom bio je preko mejla dan nakon što me je ostavio ispred kuće. Poslao mi je poruku u kojoj je pisalo: “Šta Želiš Od Mene” Od Adama Lamberta. 39 Slušala sam pesmu, zbunjena rečima, Govori mi da se mi nećemo dogoditi i opet mi šalje pesmu kojom me moli da ne odustajem dok ne sredi svoja sranja. Deo mene je zadovoljan što i dalje komunicira sa mnom dok je drugi opet tužan što prosto neće da me pusti da ližem svoje rane u ćošku sama sa sobom. Nisam ni htela da mu odgvoorim dok nisam čula pesmu koja je dopirala sa Šejnovog radija. Moj odgovor je bio: „Obamro“ od Ašera 40 39

https://www.youtube.com/watch?v=X1Fqn9du7xo

226

Vođena Pokušavala sam da mu kažem da dok se ne suoči sa svojim uobičajenim načinom ponašanja, ništa se nikada neće promeniti, i ostaće obamro. Nikada nije odgovorio, i nisam ni očekivala da će.

Uzdahnula sam glasno, sama za kuhinjskim pultom u D Hausu. Zander je na sesiji savetovanja sa Jacksonom, a ostatak dečaka je u školi naredna dva sata. Pregledam poslednju hrpu biografija koje su skoro podnošljive i obeshrabrena sam time što je samo jedan mogućnost. Ta mogućnost dolazi na intervju, ali osim nje, nisam naišla ni na jednog ni blizu kvalifikovanog.

Prigušeni zvuk zvonjave mog telefona prizva me iz mog transa. Frenetično ga zgrabih kako bih se javila, srce mi je tuklo, nadajući se da je možda Colton iako nismo pričali od nedelje uveče. Um mi govori da to neće biti on dok srce ne prestaje da se nada da jeste.

Toliko beznadežan ritual ali ja ga i dalje sprovodim.

Na displeju je skiveni broj i ja se javljam bez daha – Halo.

-

Raylee?

Srce mi raste od njegovog ispucalog glasa. Šok čini da oklevam da li da odgovorim.

Ponos traži od mene da budem sigurna da u mom glasu nema piskavosti zbog uzbuđenja kada konačno progovorim. – Šampione?

-

Ćao, Raylee. – Toplina pomešana sa olakšanjem u njegovom glasu prostrese

me skrivenim emocijama.

-

Zdravo, Coltone. – odgovaram tako da moj glas bude isti kao i njegov.

Nasmeja se meko na moj odgovor pre no što tišina ispuni telefonsku liniju. Pročisti grlo. – Zvao sam te da te obavestim da će kola doći po tebe kući u nedelju u pola deset. – Glas koji je pre nekoliko trenutaka bio prepun topline sada je tako dalek i zvaničan.

-

Oh. U redu. – utolnula sam u stolicu, razočarenje mi je plovilo telom zato što

sam shvatila da me nije zvao zbog mene nego da bi ponovio ono što mi je neko od njegovog osoblja već javio putem mejla dva dana ranije. Mogu da ga čujem kako diše s druge strane veze i čujem glasove u daljini.

-

Još uvek ih imaš desetoro? Sedam dečaka i troje savetnika?

40

https://www.youtube.com/watch?v=eHqjZD3lb4M

227

Vođena -

Da. – glas mi je odsečan, u potpunosti poslovan. Jedina vrsta zaštite od

njega. – Vrlo su uzbuđeni zbog ovoga.

-

Strava.

Tišina se razvlači ponovo na liniji. Moram da smislim nešto da kažem tako da ne prekine vezu, jer i pored manjka konverzacije, to što znam da je s druge strane je bolje nego da ga nema uopšte. Znam da moj niz misli vrišti „očajnica“, ali ne marim. Moj mozak pokušava da složi rečenicu, i upravo kada izgovorim njegovo ime, Colton izgovara moje.

Smejemo se.

-

Izvini, reci ti prvi, Coltone. – pokušavam da oslobodim glas trnaca nervoze

koji naviru.

-

Kako si, Raylee?

Očajno. Nedostaješ mi ti.

Ubrizgala sam sreću u ono što ću da izgovorim,

zadovoljna što nije ispred mene da prozre moje laži. – Dobro. U redu. Samo u poslu. Znaš.

-

Oh, izvini. Pustiću te da radiš.

Ne! Ne još! Um mi se napreže da smisli nešto čime bi ga zadržao na vezi. – Jesi-jesi li ti... spreman za nedelju?

-

Stižemo do toga. – mislim da čujem tračak olakšanja u njegovom glasu ali

prikupi se kad shvati da mogu da ga provalim. – Auto deluje da radi sjajno. Napravili smo neka prilagođavanja u aerodinamici, i sada deluje da radi bolje. – čujem entuzijazam u njegovom glasu. – Još ćemo to doraditi u nedelju. I Beckett, moj šef tima, misli da moramo još da podesimo komoru, a ti si me pitala što se ne bavim vezama.

Šta? Vou! Promena pravca. Ne znam šta da kažem tako da samo promrmljam, Hmm – hmmm, - plašeći se da ako progovorim, mogu da mu otkrijem koliko želim da znam i u isto vreme koliko sam uplašena da saznam odgovor na to pitanje. Čujem ga kako uzdiše s druge strane telefona, i zamišljam kako prolazi rukama kroz kosu jer mu je nelagodno. Glas mu je utišan kada konačno progovara, - Hajde samo da kažemo da moje rano detinjstvo... te godine su bile... više sjebane nego što nisu. – Osećam njegovo strahovanje i bojazan u njegovom priznanju.

228

Vođena -

Pre no što su te usvojili? – znam odgovor na pitanje, ali to je jedino čega

mogu da se setim da kažem a da on ne shvati da ga sažaljevam. Tišina s moje strane bi bila još gora.

-

Da, pre no što sam usvojen. Kao rezultat... ja... kako da...? – muči se da nađe

prave reči kako bi izrazio ono što hoće da kaže. Čujem još jedan dug izdisaj pre no što nastavi. – Sabotirao sam sve što je i podsećalo na vezu. Ako su stvari išle previše dobro... u zavisnosti od toga sa kojim sam psihijatrom pričao, namerno, nesvesno, ili podsvesno sam ih uništavao. Sjebao bih ih. Povredio drugu osobu. – Sve je izletelo u brzom komešanju reči.

– Samo pitaj moje sirote roditelje. – Smeh samoprekoravanja mu se omaknu. – Odrastajući, sjebao sam ih više puta nego što mogu da prebrojim.

-

Oh... Ja... Coltone-

-

Tako sam povezan, Raylee. Namerno radim stvari koje te povređuju samo da

bih osvedočio da mogu. Da bih pokazao da se nećeš zadržati u blizini uprkos posledicama.

Da dokažem da mogu da kontrolišem situaciju. Da kontrolišem da ja ne budem povređen.

Toliko stvari mi prolazi kroz glavu. Većina je o neizgovorenim rečima na koje se ne oslanja. Da je ostavljen ili napušten. Da ga njegova istorija tera da proverava limite osobe s kojom je kako bi pokazao da nije vredan njihove ljubavi. Da dokaže da će ga i oni ostaviti.

Srce me boli zbog njega i zbog tih kojekakvih neznanih stvari koje su mu se desile dok je bio dete. Sa druge strane, otvorio mi se po malo, delimično odgovarajući na pitanja koja sam mu postavila na mom tremu.

-

Rekao sam ti, prepun 747 tereta, srce.

-

To nije bitno, Coltone,

-

Jeste bitno je, Raylee, - smeje se nervozno. – Neću se vezati ni za koga.

Jednostavno je lakše svima na duge staze.

-

Šampione, nisi ti prvi momak kog znam a koji ima problema sa vezivanjem, -

šalim se, pokušavajuči da dodam lakoće našem razgovoru. Ali duboko u sebi znam da njegova nemogućnost da se prepusti potiče iz nečega mnogo dubljeg od tipičnog muškog opiranja. Stid pomešan sa očajem u njegovom glasu odzvanja glasno u mojoj glavi, govoreći mi drugačije. Čujem nervozan smeh ponovo. – Raylee?

-

Da?

229

Vođena -

Poštujem te i tvoju potrebu za posvećenošću i emocijama koje proizilaze iz

veze. – Zastaje, tišina se proteže između nas dok ne pronađe reči. – Stvarno cenim. Samo nisam sazdan na taj način... tako da se ne osećaš loše zbog toga. Ovo nikada ne bi uspelo.

Moje nade, koje su rasle uprkos tome što sam pokušavala da ih kontrolišem, samo su se raspršile. – Ne razumem. Ja samo-

Šta? – Colton reče rastrojeno, pričajući sa glasom koji čujem u pozadini. –

Spašen zvonjavom zvona! Odmah me trebaju na stazi. Još nekih finih podešavanja. – Čujem olakšanje u njegovom glasu, sreću zato što ima izlaz iz ovog našeg razgovora.

-

Oh. Č2U redu. – Razočarenje me ispuni. Želim da završim ovaj razgovor.

-

Onda nema ljutnje? Vidimo se na stazi u nedelju?

Istog trena zatvaram oči, okrepljujući glas lažnom ravnodušnošću. – Sigurno. Bez ljutnje. Vidimo se u nedelju.

-

Vidimo se, Ryles.

Ču se spuštanje slušalice i ton za pozivanje ispuni mi uho. Sedela sam tamo ne čuvši ga. Da li shvata da je upravo koristio svoj mehanizam za odbranu? Povredio me kako bi me držao na prihvatljivoj udaljenosti? Postavio me tamo gde on može da ima svu kontrolu.

Nisam dobila odgovore. Želim da nastavim naš razgovor. Da mu kažem da ne mora da bude ovako. Želim da ga utešim. Smanjim paniku koja je utkana u njegovom glasu.

Kažem mu da čini da ponovo osećam nakon što sam bila tupa toliko dugo. Priznam mu da želim da budem sa njim uprkos tome što duboko u sebi znam da će me uništiti emotivno na kraju.

Uzimam telefon, mozgajući šta ću reći. Na kraju, sve što mu otkuckam jeste: Budi siguran na stazi Šampione!

Ubrzo odgovara.

Uvek. Znaš da imam sjajne ruke.

Osmehujem se tužno. Moje srce toliko želi nešto što moj um zna da se nikada neće desiti.

230

Vođena POGLAVLJE 19

Limuzina-autobus je stala nakon što je prošla kroz kapije Auto Kluba Speedway u Fontani. Dečaci uzbuđeno šapuću, očiju raširenih kao tanjiri dok upijaju velelepnost kompleksa. Obukli su svoje majice i stavili propusnice koje im je ostavio jedan od članova Coltonovog osoblja. Široki osmesi i njihovo konstantno isčuđavanje i oduševljavanje je ispunilo autobus i moje srce čistim ushićenjem. Gledala sam u Jacksona i Danea, moje kolege savetnike, i primetila da i oni to vide.

Po prvi put u poslednjih nedelju dana, osetim kao da odistinski mogu da se nasmejem, i ironično, to je zato što je Colton to izazvao u meni. Zahvalna sam mu zbog tih sitnih detalja koje je dodao za dečake: lično pismo, majice, propusnice, i svetlucave magazine s njegovim automobilom na naslovnici. Stvari zbog kojih su se osećali posebnim.

Bitnim.

Naš autobus je upućen ka tunelu ispod postolja pre no što je odvežen do unutrašnjosti. Nisam mislia da je moguće, ali drečanje i vikanje je postajalo sve glasnije sa novim razvojem događaja. Došli smo do cilja i vrata se otvoriše. U nekoliko trenutaka čovek uđe u autobus, odskakujući sa entuzijazmom. Uputi nas da izađemo iz autobusa i da ga pratimo do kancelarije za sastanke kada će nam reći gde ćemo se sastati sa Coltonom.

Osetih se majušnom šetajući središtem ove ogromne arene. Južno od nas, ogromna tribina se isticala do visine kula dok je grupisani oval staze okruživao čitavo područje oko nas. Čujem motore dok turiraju i vidim ljude koji jurcaju ulazeći i izlazeći iz garaže s moje desne strane. Sa svakim korakom koji napravimo, moja nervoza zato što ću videti Coltona ponovo raste. Kako će reagovati nakon svoje ispovesti preko telefona? Hoće li biti kao i obično posao ili će biti neke magnetske privlačnosti između nas? Ili će biti ravnodušan prema meni? Uprkos mojoj nervozi, takođe sam i uzbuđena što ću videti Coltona u akciji.

Gledati ga kako uživa u svojoj strasti. Gledati ga u njegovom elementu.

Stižemo do zgrade od cigala i naš grupovođa, za kog smo tokom naše šetnje saznali da se zove Dejvis, nas uvede u prostoriju sa otvorenim crvenim vratima. Pratili smo njegov savet da ostanemo zajedno, dečaci su ćaskali uzbuđeno, zaprepašćeni okruženjem u kom su se nalazili. Postavljali su Dejvisu nasumična pitanja i on je strpljivo odgovaro na ista.

231

Vođena Kada su se u nekom trenutku smestili, Dejvis im objasni razlog za testiranje automobila. – Kada ih testiramo, mnogo vremena ode na fina podešavanja automobila. Mala podešavanja tu i tamo čine da auto ide brže ili da se nosi bolje. Ove izmene su suštinske za sveukupan performans automobila kada sezona počne krajem marta. Uz sva ta sitna zatezanja idu i sastanci na kojima se Colton sastaje sa svojim šefom tima, Beckettom Danijelsom, i prelazi preko toga na čemu će raditi i šta će testirati. Tamo je Colton trenutno, raspravlja – -

Ne više. – Trnci mi zaigraše uz kičmu kad sam čula grmljavinu Coltonovog

glasa iza mojih leđa dok je ulazio u prostoriju. Buka oko mene posta jača dok su mu se dečaci na različite načine javljali. Pogledala sam ka Zanderu i njegov široki, iskreni osmeh na licu natera moje srce da se popne u grlo.

-

Hej, drugari! – uzvratio im je, - Toliko mi je drago što ste ovde! Jeste li

spremni za zabavan dan?

Navijanje je ponovo postalo glasnije dok sam ja udisala duboko, pripremajući se da se okrenem i suočim se sa njim. Kada to učinim, srce mi se stegnu jako u grudima. Colton je povijen, sa očima u nivou sa mališanima iz naše grupe, i razigrano im mrsi kosu. Iskreno se smeje nečemu što je Scooter rekao i potom se lagano uspravlja, podižući pogled, kujući ga za moj.

Sve misli mi napustiše glavu dok ga upijam. Nosi crveno sigurnosno odelo, gornji deo je otkopčan i vezan oko struka otkrivajući belu bodi majicu sa izlizanim logoom preko grudi i rupicom na levom ramenu. Istog trena misli mi se prebaciše na to koliko bih volela da mu pređem jezikom preko usana i provučem ruku kroz kosu.

Ugrizoh se za donju usnu, i kratak bol je podsetnik da se to neće desiti – mi se nećemo dogoditi – i da mi pomogne da odolim bilo kakvom nagonu koji mogu imati zato što mislim drugačije. Coltonove oči ostaše prikovane za moje dok ga dečaci koje obožavam okružuju. Lagan, lenji osmeh mu se raširi na licu.

Sve misli otpora nestadoše. Sranje!Uvalila sam se preko glave kada je on u pitanju!

-

Zdravo, Raylee. – Toliko toga je iza te dve reči. Sav bol i zbunjenost i

preterano analiziranje prethodnih nekoliko dana se rasprši. U slučaju da nisam to ranije znala, sada je očigledno da njegova blizina pomućuje i moje rasuđivanje i moj zdrav razum.

232

Vođena -

Zdravo. – Moj nervozni odgovor je sve što uspevam da izgovorim dok

nastavljamo da gledamo jedno u drugo kao da smo jedino dvoje ljudi u prostoriji. Vrpoljim ruke, pokušavajući da ignorišem želju koja cveta u mom središtu. Kajl ga povuče za ruku, i nakon trena, on skrenu pogled sa mene i fokusira se na dečake.

Lagano izdahnuh vazduh koji nisam ni znala da sam zadržavala. Dane dojuri do mene i nagnu se. – Do đavola, Raylee! Šta se to bestraga dešava ovde? – Dadoh mu zbunjen pogled, kao da nemam pojma o čemu priča. – Da ne znam bolje, taj pogled je značio da bi želeo da te pojede kao dezert. – Nasmejah mu se, klimnuvši mu šaljivo glavom, pokušavajući da to iskoristim kao manevr da ne moram da mu odgovorim. I da prikrijem crvenilo koje mi se pojavljivalo na obrazima, dok sam se sećala Coltonove verzije dezerta od šećerne vune. – Čovek te očigledno želi, devojko!

-

Oh, kako bilo! Čitaš žutu štampu, Dane. Totalni je igrač. – Izbegoh pitanje

prošaputavši. – Sigurna sam da takav pogled upućuje svakoj ženi. - Zahvalna sam zbog odvraćanju kada se Zander privuče do mene, i stavi mi ruku na svoje rame. Colton primeti tu kretnju i skrenu pogled s ostalih dečaka ka Zanderovim očima. Odvoji se od ostalih dečaka i krenu ka nama kako bi kleknuo ispred nas.

-

Hej, Zenderu. Jako mi je drago što si mogao da dođeš danas. – Colton

ostade miran, posmatrajući i čekajući bilo kakav nagoveštaj od Zendera kako bi mogao da nastavi.

Udahnula sam vazduh dok sam slušala promukao zvuk iz Zenderovih usta. Kreštavo, - Zdravo, - izašlo je napolje i oprezan osmeh na Coltonovom licu se razvuče u osmeh od uha do uha. Suza mi se skotrlja niz obraz, i ja je brzo obrisah gledajući ka Daneu i Jacksonu da bih videla olakšanje i ponos kako igraju i na njihovim licima.

Zender je izgovorio svoju prvu reč!

Colton pročisti grlo, i mislim da je trenutak takođe dotakao. – Pa trebaće mi posebna pomoć od tebe kasnije, ako je to u redu? – Kada Zender klimnu glavom, Colton polako posegnu, pokazujući Zenderu svoju nameru, i kada se on ne skloni, Colton nežno razbaruši njegovu kosu.

Colton me pogleda dok je ustajao, i suze koje su mi bile u očima bile su i zbog Zenderove reakcije i zbog čoveka koji je stajao ispred mene. Zbog svega što ne mogu biti sa njim. Uputi mi skrušen, znalački osmeh pre no što se okrenu i usredsredi na ostalih šest

233

Vođena dečaka. – Pa momci, jeste li spremni da se uputimo ka boksovima, proverimo kola, i spremimo se da ih sve istestiramo? – Colton se ztetura razigrano unazad zbog povika pristanka. – Shvatiću to kao da! – nasmeja se.

Krajičkom oka, primetih veličanstvenu plavušu kako ulazi u prostoriju sa klipbordom u jednoj ruci, iznošenim kačketom u drugoj, i sa oficijelnom propusnicom oko vrata. Nagnula se na vrata gledajući Coltona i mora da je osetila moj pogled na sebi jer se okrenula, polagano me odmerivši i procenivši. Oči joj se konačno sretoše sa mojima, lagan osmejak joj se pojavi na usnama i manje od prijateljskog pogleda u očima. I onda sam shvatila ko je ona.

Ona je Tawny Taylor: nekada pratnja, zaposlena u CD Enterprajzu, i ko zna šta sve ne Coltonu. Naježih se kad shvatih; njene duge noge, telo za primer, duga plava kosa, i zapanjujuće lice učiniše da se osećam i više nego nesigurnom. Zašto bi Colton jurio nekoga kao što sam ja kada može da ima nekog kao što je ona?

Koloton pogleda ka njoj kada izgovara njegovo ime svojim grlenim glasom, prekidajući njegovo odgovaranje na Šejnovo pitanje. – Samo trenutak, momci, - izvinio se i otišao do nje.

Dala mu je istrošeni kačket, i on prođe rukama kroz kosu pre no što ga stavi na glavu. Čula sam njihove utišane glasove i načula nekoliko reči između njih između buke koju su dečaci stvarali. Colton je držao ruke na kukovima, široka ramena ispunjavala su iznošenu majicu, i on klimnu glavnom ka Tawny. Osmeh joj je širok, znalački, i kada poseže rukom da je spusti na Coltonov biceps, mrzim je. Pretvorih se u uho kad začuh svoje ime. Šta? Tawny baci pogled ka meni pre no što ga vrati na Coltona. Deluje mi kao da utanačuju stvari tako da se zaokupih obrativši pažnju na postere koji su bili na zidu. Čujem Coltona kako kaže, Hvala, - pre no što se vrati svojoj publici. Tawny se okrenu ka vratima i primeti da je proučavam. Dobaci mi jedan neiskreni, podmukli osmeh pre no što izađe. Njen osmeh je rekao sve. Colton je njena teritorija, i ja sam samo uljez.

Dobro, prihvatam izazov, srce!

Kada je Tawny otišla i pošto sam upoznala makar jednog neprijatelja, vratih svoju pažnju na Coltona, koji je govorio dečacima šta da očekuju od ovog testiranja. Odgvoarao je na njihova pitanja sa potcenjenim strpljenjem i detaljima koji su sve dovodili na njihov nivo.

Zander je stajao blizu Coltona, zaokupljen posmatranjem konverzacije, očiju ne sklanjajući s njegovog lica. Kada je završio, Dejvis baci pogled na sat i zviznu, - U redu, društvo, povešću 234

Vođena vas do pitova. Moćićete da sedite na sedištima odmah iznad tako da ćete sve videti. Takođe ćemo vas operemiti i slušalicama tako da možete da nas čujete dok pričamo sa Coltonom. – Uzeo je klipboard i krenuo ka vratima, - Pa ako bi ste me pratili, pripremićemo vas!

Dečaci se uzvrpoljiše živahno dok su se postrojavali u liniju iza Dejvisa. Uzela sam torbu i krenula za njima, dok je nervoza u meni rasla zbog mogućnosti da ostanem sama sa Coltonom. Obično imam jaku volju ali ne i kada je Colton u pitanju, tada ne postoji. Načinih prvi korak kada začuh glas iza sebe. – Mogu li da popričam sa tobom na sekund, Ry? – Tiho brujanje me preplavi.

Ignorisala sam Daneovo podizanje obrve pre no što se okrenuo i pošao za dečacima kroz vrata. Nemajući poverenja u svoj glas, shvatila sam da će moje mirovanje biti dovoljan odgovor Coltonu.

-

Dobro je videti te. – Glas mu je rapav.

Uzdahnuh duboko i zatvorih oči, pokušavajući da rasčistim emocije sa svog lica i pokušah da sakrijem srce koje sam držala na dlanu. Polako se okrenuh ka njemu, sa lažno smirenim osmehom na usnama dok sam se podsećala na njegove reči od pre neki dan.

Potpuna sila razornog efekta koji ima na mene udari me kad se susretoh sa njegovim očima.

Ovo nikada ne bi uspelo. – I tebe, Šampione.

Sedeo je na ivici stola, s jednim stopalom na stolici ispred njega, dok je u rukama vrteo naočare za dršku. Srce mi se stegnu i na sam pogled, znajući da mogu da imam samo deo njega ali ne i celinu koja mi je trebala. Krenula sam ka njemu, hemija između nas je neosporna, i privlači me neverovatno. Osmehujem mu se stidljivo, pokušavajući da sakrijem emocije. Stajem ispred njega, prsti me svrbe da ga dodirnem. Posmatra moju ruku kojom sam posegnula kako bih skinula nepostojeću trunčicu sa njegove majice. – Deluješ tako zvanično! – nasmejah se nervozno govoreći jednu stvar koja mi je pala na pamet.

Nagnu glavu i podiže obrvu. – Šta? Misliš da foliram i da je sve ovo zbog predstave?

– reče suvo ustajući sa stola. Kad se ispravi i stade u punoj veličini, telo mu je samo na nekoliko santimetara od mog. Njegov miris me obavija i pravim korak unazad kako bih se sprečila da ga ponovo dotaknem. Preuzimam svaku moguću meru kako bih očuvala svoje dostojanstvo.

235

Vođena -

Ne. Nisam tako mislila. – Odmahnuh glavom smušeno, koraknuvši opet

unazad kako bih napravila malo mesta. – To što sam ovde čini sve to tako stvarnim; staza, to što vidim tebe u odelu, tribine... veličinu svega toga. – Slegoh ramenima. – Hvala ti mnogo, Coltone. – Izgovorivši ove reči pogledah na dole u svoje ruke gde sam instinktivno pošla da okrenem prsten koji više nije na mom prstu. Umesto toga isprepletala sam prste i pokušala da sakrijem emocije koje su se komešale u mojim očima.

-

Za šta?

-

Što si uradio i više nego što je trebalo. Stvari u autobusu za klince. Što si ih

primio ovde danas. Sve. – Pogledala sam ponovo u njega, suze radosnice ispuniše mi oči, i rekoh nežno. – Zenderova prva reč.

-

Proboj je toliko bitan za lečenje nevidljivih rana. – Znam da razume ove reči

bolje od drugih. Obrisa mi rukom suzu koja se prelila. Taj jednostavan znak saosećanja ostavi me uzdrmanu. Oči mu se susretoše sa mojima, i mogu da vidim osećanja koja gaji prema meni u njima. Volela bih kada bi mogao i sam da ih vidi. Stavi naočari na lice, zaklanjajući mi mogućnost da isčitam još nešto iz njegovih očiju, i dade mi ruku. – Hoćeš li prošetati sa mnom to pitova?

Kada samo stojim zureći u njega, dok mi zbunjenost preplavljuje lice, on odgovara za mene hvatajući me za ruku i povlačeći me tako da sam prisiljena da idem sa njim. Hodamo u tišini, oboje zaokupljeni sopstvenim mislima. Tolika koja pitanja želim da ga pitam ostadoše neizgovorena na mojim usnama jer ovo nije pravo vreme niti mesto za njih. Spustih ruku na stomak kako bih umirila živce koji su podrhtavali.

-

Zašto deluješ toliko nervozno kada sam ja onaj koji će juriti u krug po stazi

dvesto kilometara na sat?

Zastadoh i pogledah u njega i ne mogu da vidim kroz njegova tamna sočiva, pitajući se da li stvarno ne kapira da to što provodim vreme sa njim, to što sam sa njim kada ne mogu da ga imam, mi čini ovako šta. Tera me da hodam po jajima i razmišljam o onome šta bi bilo. Odlučim da se izvučem na najlakši moguči način. – Nervozna sam zbog tebe. Zar nisi ni najmanje uplašen da ćeš se slupati?

-

Oh, lupao sam se mnogo puta, Ryles. – Podiže naočari kako bi nam se oči

susrele. – Po nekad ti treba da se slupaš nekoliko puta kako bi naučio iz svojih grešaka, i onda kad se dim rasprši, desi se da ti na kraju bude bolje. Lekcija naučena u slučaju da se desi još neki put. – Sleže ramenima, stiskajući mi ruku i smešeći se stidljivo, - Uostalom, po

236

Vođena nekad urezi ostavljaju više karaktera na duge staze. To što lepo izgledaš može toliko trajati.

– Oči su nam i dalje bile prikovane, i znam da priča o nečemu većem od trka. Moje oči preklinju njegove, u tišini pitajući pitanja koja se plašim da izgovorim, ali on spusti naočari, praveći se da ih nije video. Povuče me za ruku i poče hodati, naši isprepletani prsti su jedini odgovor koji sam dobila.

Pokušavam da smislim nešto da kažem kako bi nam šetnja prošla opuštenije. – Zar nije trebalo da imaš izraz lica pred trku ili nešto što će govoriti u zoni sam?

-

Nešto tako, - nasmeja mi se, - ali danas nije dan za trku. Uostalom, obično

prođem tim putem kada idem ka pitu. To izluđuje moju sestru do krajnjih granica.

-

Zašto je to tako?

-

Zato što sve i svakoga mogu da podesim istrog trena, - kaže suvo, sa

osmejkom na njegovim prelepim usnama.

-

Tipično muško, - smejem se odmahujući glavom. – Hvala za upozorenje,

Šampione.

-

I ona kaže da je izgledam podlo. Pokušavam i govorim joj da je to samo deo

moga posla ali ona ne naseda na to. – Hodamo još malo u tišini, osmeh mi je na usnama. Čujem turiranje motora sa moje leve strane i čangrljanje ključa po betonu negde s moje desne strane. – Nisam bio siguran da li ćeš doći danas. – Njegove reči me iznenadiše.

Mislim da sam poprilično dobro sakrila svoje lice. – Mislio sam da ćeš poslati drugog savetnika da dođe umesto tebe.

-

Ne, - promrmljah dok smo se zaustavili na uglu zgrade, i ja ga pogledah. Zar

ne shvata da iako me odguruje ja bivam neoborivo privučena njime? Da ne bih mogla da ostanem po strani ni kad bih htela? – Želela sam da te vidim na tvom terenu. Gledam dečake dok proživljavaju to.

Gleda me na trenutak, klimajući nekome ko je prolazio pored nas glavom vraćajući pogled ka meni. – Drago mi je da si ovde.

-

I meni, - bez glasa mu samo usnama odgovorih, boreći se protiv nagona da

sklonim pogled u stranu pod intenzitetom njegovog pogleda.

-

Do ovde ja idem, - kaže mi, naslanjajući se na zid, oslanjajući se na jednu

nogu koju je podigao.

-

Oh. – Pređe palcem preko mojih zglobova na ruci koju je držao.

237

Vođena Lagan obestan osmeh mu se raširi usnama. – Zar neću dobiti poljubac za sreću, Raylee? – Povuče me za ruku tako da sam pala na njega. Slobodnom rukom me pridrži preko leđa, držeći me tako čvrsto uza sebe.

Njegova upozorenja, pomešani signali, bol koji je izazvao sve je nestalo kada su moje ustreptale oči videle njegove senzualne usne na santimetar od mojih. Svaki mišić ispod mog struka zgrčio se od želje. Zatvorila sam oči momentalno, vlažeći usne jezikom, pre no što ih opet otvorih kako bih se susrela sa prozirnim zelenilom Coltonovih. Zašto do đavola

da ne? Nije da mi je izraz dobro rasuđivanje bio u vokabularu u prethodnih par nedelja kada je on u pitanju svakako. Senzibilnost klizne kroz moje prste kao pesak kada sam u njegovoj blizini. – To je najmanje što mogu da uradim, - promrmljah mu dok je skidao kačket.

Sav razum i skromnost našeg okruženja nestade onog momenta kada usnama dotače moje. Svu sakupljenu bol i emocije i potrebu prethodnih nekoliko dana stavila sam u taj poljubac, i znam da mogu da osetim isto to u njegovom odgovoru. Pritisak njegove ruke na mojim leđima tera me, izaziva da pređem rukama preko njegovih grudi, kliznem prstima preko okovratnika, i umrsim ih u njegovoj kosi koja se kovrdžala na njegovom vratu. Srca su nam lupala u ritmu dok je svako od nas uzimao ono što mu je trebalo uprkos tome koliko smo na početku zatekli jedno drugo ravnodušnim.

Naše okruženje polako dođe do moje svesti jer sam čula kako neko viče – Nađi sobu, Donovane!

Osećam kako se Colton smeje uz moje usne dok prekida poljubac i okreće glavu u desno i odgovara vičući, - Odjebi, Tajlere! Samo si ljubomoran! Čuje se glasno mejanje dok se Colton okreće ka meni, i ja prelazim rukama preko njegovog lica. – Srećno, Šampione!

Zurimo jedno u drugo sekundu pre no što se nagnu na dole i spusti nežni poljubac na moje usne. Tiho zbogom sa kojim sam zbunjenija nego ikad. – Podsetićeš me da te dovedem na moju seldeću trku?

-

Šta? Zašto?

-

Zato što ako ćeš tako da me ljubiš za sreću kada idem samo na probnu

vožnju, ne mogu da dočekam da vidim kako bi me ljubila za pravu trku! – Podiže obrvu,

238

Vođena vragolast osmeh mu se pojavi u uglovima usana, i on stisnu ruku kojom je držao oko struka.

Nasmejah se glasno dozvolivši sebi da se opustim na trenutak.

-

Coltone?

Okrenuh se kako bih se susrela sa preneraženim pogledom zapanjujuće žene koja je stajala na nekoliko koraka sa naše leve strane. Imala je klasičnu lepotu koja me je u mnogome podsećala na EdimHeHaddynu. Prameni plave kose padali su joj u slapovima oko ramena, oči boje karamele gledale su me zabrinuto, i njene pune, namazane usne su bile napućene dok me je upijala. Osećam udarac u stomak iako sam naslonjena na Coltona, u deliću sekunde je odmeravam, i u njenim očima mogu da primetim istinsko divljenje i ljubav prema njemu. Nešto u vezi nje je bilo pak drugačije, i osećanja koja vidim u njenim očima su mnogo intenzivnija od onih koje sam videla kod Tawny ili Rakel.

Hoće li se beskrajni niz žena zaljubljenih u Coltona ikada završiti?

-

Besprekoran tajming kao i obično, - Colton procedi kroz stisnute zube a da je

ni ne pogleda. Pogledala sam ga, blago zbunjena dok je ljubio vrh mog nosa i povlačio se. – Raylee, upoznaj moju dosadnu mlađu sestru, Quinlan.

-

Oh! – Ovo je imalo smisla! Izvukla sam se iz Coltonovog zagrljaja, prekid mi

nije dozvoljavao ni da mislim o razmeni nežnosti. Ispružila sam ruku kako bih je pozdravila, obrazi su mi crveneli i od pomisli kakav sam prvi utisak ostavila. – Zdravo. Ja sam Raylee Thomas.

Quinlan me odmeri od glave do pete a potom pogleda u moju ispuženu ruku pre no što je pogledala u Coltona, sa izrazom neverice na licu. Odmahnula je glavom ka njemu, i pogledala me pogledom upozorenja u potpunosti ignorišući moju ispruženu ruku. Pustih je samo da padne dok je Colton uzdahom upozoravao, - Quin? – Samo je pogledala u njega kao što bi majka uradila kada prekorava dete. Pogledao ju je ponovo. – Qu, prestani da budeš nepristojna. Biću upravo ovde. Malčice sam zauzet.

Frknula je bezobrazno, odmerivši me ponovo pre no što se okrenula na peti i odšetala putem kojim je i došla. – Izvini, - promucao je, - može po nekad da bude toliko jedna iritantna mala propalica, bez obzira na to koliko godina ima. – I zbog tih reči, iz nekog razloga, mislim da sam shvatila. Ona misli da sam jedna od onih Coltonovih malih zamenjivih igračkica. I ponašala se onako kako bih se verovatno i ja ponašala da je u pitanju moj brat. Zgroženo. Zasićeno.

239

Vođena -

U redu je. – Odmakla sam se od njega. – Moraš da ideš.

-

To jeste, - klimnuo je glavom, prolazeći prstima kroz kosu.

-

Čuvaj se, Coltone. Vidimo se na finiš liniji.

-

Uvek, - kaže pre no što me zaseni brzim, nestašnim osmehom a potom krenu

ka boksovima. Gledala sam njegovo seksi kretanje dok je navlačio kačket na glavu i nameštao ga. Okrenuo se da bi me pogledao, šilt mu je bacao senku na oči dok mu je ćudljiv osmeh titrao na usnama, opasnost je bila ispisana svuda po njemu. Ako ništa drugo, on je definicija seksipila. Uzdahnula sam, odmahujući glavom dok sam mu se instinktivno osmehivala. Okrenuo se, a ja sam ga postmatrala dokle sam god mogla da ga vidim.

Gde da počnem sa obradom poslednjih petnaest minuta i Coltonovim umećem odašiljanja pomešanih signala?

240

Vođena POGLAVLJE 20

-

U redu, momci, mislim da su poslednja podešavanja krilaca odradila svoje.

Odličan posao! Ićiću do zagušenja na poslednjih dvadeset počevši od sledećeg prelaska preko linije, - Coltonov glas dopirao je kroz slušalice dok je bio na stazi.

-

Ne preteruj, Colte. Moraćemo da napravimo još nekoliko podešavanja za

sledeći izlazak. Ne želim da spržiš motor pre nego što budemo imali priliku da se pozabavimo njime.

-

Opusti se, Beks, - Colton se nasmeja, - Neću uništiti tvoje čedo. – Čujem

kako motor ubrzava na ravnom delu staze koji vodi u suprotnom pravcu od finiš linije dok Colton polazi u drugi krug. – Dejvise? Ti si na redu?

-

Šta ti treba, Drveni? – Dejvisov glas mi ispuni uši. Drveni? O čemu se radi?

Preko otvorene linije, mogu da čujem auto kako smanjuje brzine dok ulazi u treći krug. – Dovedi Zandera do pozicije zastave. – Čujem vibraciju kola po Coltonovom glasu dok povećava brzinu, - Pusti ga da mahne zastavicom. Potom ostale dečake.

-

Deset četiri41

Dečaci su sve slušali preko svojih slušalica i okrenuli su se da me pogledaju očiju punih neverice i s ogromnim osmesima. Dejvis se uspe stepenicama do male lože gde smo sedeli iznad pita i pokaza dečacima da ga prate. Dane je sišao a Jack me ponovo pogleda, upitno podignutih obrva. – Hajde, Jacks, - pokazah mu da ide, dok sam ja ostala da sedim. – Ostaću ovde.

Gledala sam dečake kako se kreću ka pitu, glava okrenutih na desno dok je Colton proletao ka četvrtom krugu ka finiš liniji. Grmljavina motora ispuni mi uši i protrese mi telo, odjekujući mi u grudima dok je zujao pored nas. Kada je prošao, Dejvis je poveo dečake preko staze i nestali su u pravcu podijuma za zastavu. Nekoliko trenutaka kasnije, Dejvis se pope u malu belu kabinu na platformi sa Zanderom, i čekali su Coltona da obiđe krug oko staze ponovo. Čujem snagu motora kako se povećava dok Colton pritiska gas do daske. I pre no što znam, završava krug od tri kilometra i juri ka ravnoj stazi ispred mene. Zenderova ruka je na zastavi, i Dejvis mu pažljivo pomaže da svojim malim rukama zamahne crno

41

Poruka koja se koristi među radio amaterima i ostalima koji se koriste tim vidom komunikacije kako bi se označilo da je „Poruka primljena“.

241

Vođena belom zastavom dok Colton prilazi i velikom brzinom prolazi. Uhvatila sam ovaj njegov momenat i osmeh fotoaparatom pre no što je krenuo niz stepenice kako bi dozvolio Aidanu da dođe na red.

Bio je to neverovatan dan. Dečaci su imali iskustvo koje se dešava jednom u životu, zahvaljujući Coltonu i njegovom timu. Gledali smo ga kako leti po stazi, vraća se u boks radi podešavanja, i slušali prepucavanje tima u poslednjih nekoliko sati. Dala sam intervjue novinarima iz Los Anđeles Tajmsa i Orandž Kaunti Redžistera o saradnji zarad sakupljanja sredstava CD Enterprajza u ime Korporativne Brige. Fotograf nas je slikao sporadično dok smo posmatrali probnu vožnju. Dečaci su bili puni slatkiša kao i dobre hrane koju je Coltonov tim doneo za nas. Tretirani smo bolje no što bih ikada mogla i da zamislim ako se uzme u obzir da ovo nije zbanična trka.

Napravila sam fotografiju Šejna dok je mahao zastavom kada je Colton prošao, zadovoljna što sam savršeno uhvatila zadovoljstvo na njegovom licu. Kada sam podigla pogled sa fotografije na aparatu, Tawny je stajala ispred mene, hladna, sa proračunatim pogledom u njenim hladnim plavim očima. Uputih joj obazriv ali kurtoazan osmeh uprkos njenom očiglednom ignorisanju.

Kako je samo stajala tamo i zurila u mene, odlučila sam da napravim prvi korak. Njen pokušaj da me zastraši bio je neuspešan. Samo sam se molila da bar jednom u životu, mogu da imam neku brzu dosetku koje se uvek setim tek posle dešavanja, zato što mislim da će mi upravo sad trebati jedna. – Mogu li ti pomoći?

Prekrstila je ruke preko svojih bujnih grudi i naslonila bok na ogradu, a da nije sklonila pogled sa mene. – Znaš da nisi njegov uobičajen tip, zar ne?

Oh, znači tako ćemo. Gledala sam Coltona kako silazi sa ravnog dela puta i čekala zaglušujući zvuk da prođe pored nas pre no što skinem slušalice. Naslonila sam se na svoju stolicu i dozvolila da mi lukavi osmeh koji osećam lebdi na usnama – na onim na kojima su Coltonove usne bile malo ranije. – I koja je tvoja poenta? Da ti jesi? – zgrčila sam se na svoj poslednji komentar, jer znam da ona u stvari odgovara opisu Coltonovog ranije dokazano odobrenog kalupa. Toliko o tome da budem domišljata.

Nasmejala mi se cinično. – Oh, lutko, slatka mala ti nemaš pojma u šta se uvaljuješ, zar ne?

242

Vođena Snishodljiva kučka! – I šta? Da imam svo iskustvo koje ti imaš, imala bih? – Glas mi je ispunjen sarkazmom. – Daj da nešto rasčistimo, ono što se desilo između Coltona i mene te se ne tiče. I više sam nego sposobna da se brinem o sebi, Tawny. Ipak, hvala ti zbog nepotrebne brige.

Zurila je u mene kroz poluzatvorene kapke, na licu joj je bila grimasa nestašnog zadovoljstva. – Oh, Raylee, sve što Colton radi jeste moj posao. Ja se brinem oko toga.

Pogled mi se momentalno prikova za nju, zapanjena njenom bestidnošću i pitajući se da li ima istine iza njenih reči. Pokušala sam da sakrijem zbunjenost u glasu cinizmom. – Nisam znala da mu je neophodan čuvar. Deluje po prilično sposoban da donosi sam odluke.

– Prekrstila sam ruke na grudima, oponašajući je.

-

Ti ne znaš ništa, zar ne? – Nasmeja se podmuklo, a njen glas s visine mi je

išao na živce. – Svaki čovek treba ženu da mu šapuće u uho, govori mu šta je najbolje za njega. – Nasmešila mi se pakosno, - I Raylee, lutko, ja sam ta osoba za Coltona. Uvek bila, podiže obrvu, - i nastaviću da budem.

Zapušila sam uši dok je Colton nailazio ponovo, zahvalna na ovoj kratkoj pauzi kako bih imala trenutak da svarim njen komentar. Nakon što sam ga ispratila pogledom dok je prolazio pored nas, okrenula sam se ka njoj. – Sasvim sam sigurna da Colton nikome ne dozvoljava da mu govori šta da radi, Tawny. Mada, dobar pokušaj.

Ako se bude nasmejala tim znam-sve osmehom još jednom, zadaviću je. – Samo nastavi da misliš tako, lutko. – Kucnula jednim svojim akrilnim noktom o svoje savršene bele zube. – I pre no što budeš znala, mislićeš da si ga smotala. I uprkos njegovoj maloj priči kako ne želi devojku, mislićeš da u stvari želi nešto više sa tobom. Da možeš da ga promeniš i njegove načine. Mislićeš da si zauzdala tog buntovnika i naduvenka i njegove dominantne puteve. – Okrenula se kako bi posmatrala dok leti preko ravnine na stazi pre no što se pokrenu ka meni napravivši korak bliže. – I samo kad se to desi, bićeš svršena priča brže nego taj krug koji mu je upravo meren. Nemaš ti ono što treba da bi ga zadržala. Brzo mu postane dosadno. – Podigla je obrve dok me je proučavala. – Oh, moj Bože! – uzdahnula je zaprepašćeno, stavljajući ruku preko usta kako bi sakrila izveštačeni osmeh. – Već si se jebala sa njim, je l’ tako?

Samo sam zurila u nju, pokušavajući da sakrijem istinu, tišina je bila moj jedini odgovor. Ne želim da joj dozvolim da shvati da me nervira. Da njeni kučasti komentari 243

Vođena počinju da bockaju ispod moje kože i hrane nesigurnosti koje imam u vezi sa tim zašto se dopadam Coltonu.

-

Dobro, neće biti dugo, onda.

-

Do čega? – upitah, već pretpostavljajući šte će da kaže.

Vidim kako premešta jezik u ustima dok smišlja kako najbolje da izbaci sledeću turu otrova. – Videla sam dovoljno njegovih fufica kako dolaze i odlaze da bih mogla da ti dam još najviše dva meseca, lutko. Bićeš van njegovog kreveta i života pre prve trke u sezoni. – Začkiljila je očima, blenući u mene, čekajući reakciju koju joj neću pružiti. Prišla mi je još korak bliže – Samo znaj da ću ja biti ona kojoj će se onda okrenuti. Ja ću biti ta koja će mu govoriti da je previše dobar za nekog kao što si ti. Rekla sam ti. Ja. Sam. Glas. U.

Njegovom. Uhu. – prošaputala mi je poslednje reči.

-

I pusti me da pogodim, ti ćeš biti ona sa kojom će živeti srećno do kraja

života, jesam li u pravu? – odgovorih, sva slatkorečiva uprkos tome što je u meni kuljalo.

-

Na kraju, kad bude završio sa traćenjem vremena na fukse kao što si ti, -

nasmejala se, odmerivši me od glave do pete. – Pametna si. To ću ti priznati. Ali znam ga duže od bilo koga, i uložila sam vreme. Njegovi roditelji me vole. Ja sam jedina koju treba.

Možda to još ne kapira, ali me voli-

Izgleda da treba da pronađeš nešto bolje na šta ćeš da trošiš vreme, lutko, -

rekoh ustajući sa stolice i približivši joj se, zasićena njenim egocentričnim napadom. – Čekajući u blizini da budeš druga mora da je vrlo frustrirajuće.

-

Po malo smo naprsiti nismo li? Nemoj da ubiješ pismonošu, - povlađuje mi,

podižući ruke isped sebe, - mislila sam samo da te poštedim neizbežnog lomljenja srca. – Izgled na njenom licu odražavao je upravo suprotno onome što je izgovorila.

Uspela sam da se nasmejem. – Da, mogu da vidim iskrenost kako kapa iz tvojih pora. – Prevrnula sam očima. – Tvoje saosećanje je prosto golemo.

Napućila je usne. – Mi devojke moramo da pazimo jedna na drugu.

Sada sam se stvarno nasmejala. Kakva kučka! – Da, sigurna sam da mi čuvaš leđa!

– Samo sa nožem uprtim u njih pre nego očiju kako bi me pazila. – Zahvalna sam ti na upozorenju, ali ja sam velika devojka, Tawny. Mogu da se brinem o sebi bez problema.

244

Vođena Zabacila je glavu u nazad i nasmejala se glasno pre no što me je ponovo odmerila, sa prezirom na licu. – Oh, on će te pojesti živu a onda ispljunuti, i ja ću tako uživati dok to budem gledala!

Vidim da je Colton završio poslednji krug i izveo je kola u boks sa naše desne strane.

Dečaci će doći da me traže svakog trenutka da idem sa njima dole i da vidim auto, i iskreno, dosta mi je Tawnynog malog „dozvoli mi da te postavim na tvoje mesto“ durenja. Pokušala sam da se izdignem iznad toga. Pokušala sam da ne budem podmukla kučka kao ona. Ali dosta je dosta. Napravila sam joj još jedan korak bliže, glas mi je zlobni šapat, - Bolje se navikni da gledaš, Tawny, jer to je sve što ćeš raditi. Kada provrišti ime, biće moje, srce. – Uglovi usana su mi se izvili, glas mi je neumoljiv, - Ne tvoje.

-

Tako su sve mislile! – frknu podsmešljivo.

Kako bih volela da je zadavim sada. Obrišem taj sarkastični osmeh s njenog lica i pokažem joj da nema pojma o čemu priča. Ali ne mogu. Na kraju, možda je u pravu. I to me

ubija. Podsetila me je da treba da držim podignut gard. Vratila sam joj istom merom, lagano ispitivanje kakvo je i ona izvršila na meni, i odmahnula glavom nezainteresovano. – Ovaj razgovor je bio vrlo stimulativan, Tawny, ali idem da ga potrošim sa ljudima koji su vredni mog daha.

Brzo sam se spustila niz stepenice, želeći da se osiguram da sam ja rekla poslednje reči. Kada sam stigla do dna stepenica, krenula sam ka zvuku motora Coltonovih kola. Kako sam skrenula za ugao, vidim dečake koji su pratili Dejvisa ka garaži pored staze. Požurila sam ne bi li ih stigla, pokušavajući da se oslobodim besa i iznerviranosti izazvanih Tawnynim rečima.

Pokušavam da se opustim i da ubedim sebe da je ona prosto ohola kučka koja pokušava da zadrži nešto što nije njeno. Da crkneš koliko lepa ohola kučka, ali bez obzira na to ohola kučka. Mislim da kombinacija nje kao njegovog tipa i mog straha da ima istine u njenim rečima je ono što zadržava bes u meni.

Stigla sam grupu baš dok smo prilazili garaži gde je Coltonova ekipa bila stacionirana. Predenje motora je prestalo, i vidim Coltona kako dodaje volan članu posade pre no što se polako izvukao iz bolida. Podigao je jednu nogu preko strane a potom drugom stao na tlo. Trebao mu je trenutak da stane na noge pre no što je skinuo kacigu i belu

245

Vođena fantomku otpornu na vatru sa lica. Prihvatio je energetsko piće koje mu je neko dodao i odpio dug gutljaj pre no što je prešao rukom napred nazad preko oznojane kose. Colton se široko osmehnu čoveku koji je prilazio i trebao mi je momenat da shvatim odakle ga znam.

On je razuzdani gospodin sa kojim je bio na Merit Rumovoj žurci.

Stala sam pozadi sa dečacima i gledala užurbana dešavanja u garaži. Nekoliko ljudi je pričalo sa Coltonom, koji je gestikulirao rukama kako bi pokazao ono što je objašnjavao.

Pričali su sa njim na uobičajeno opušten način. Nije bilo ni naznake da je on sin mega-super režisera ili da je on sam jedan od Holiwoodskih najpoželjnijih neženja. Drugi članovi posade su bili usmereni na kola, koristeći instrumente da premere sitnice o kojima ja pojma nisam imala. Colton je u potpunosti u svom elementu. Nije teško osetiti njegov entuzijazam i poštovanje prema sportu.

Njegov osmeh je širok i iskren, i osećam probadanje duboko u srcu kada ga vidim.

Ako je toliko strastven i njegovo lice se toliko ozari sa takvom lakoćom zbog ovog sporta koji očigledno voli, ne mogu a da se ne zapitam kakav će biti kada konačno nađe i prihvati ljubav od nekoga. Srce mi se steže zbog pomisli da to neće biti sa mnom. Oterah neprijatnu misao iz glave, ali ona ostaje na ivici moje svesti dok posmatram kako mu tople emocije igraju na licu.

Vreva zamre malo kada su se članovi tima okrenuli svojim individualnim zadacima.

Nekoliko ljudi sa kojima je Colton pričao se udalji i zaokupi se nečim u motoru i na zadnjem delu kola. Sada su tamo samo Colton i čovek iz kluba, i vidim lagano prijateljstvo među njima dok pričaju.

Dejvis pokaza dečacima da priđu bliže i uđu u garažu i oni su ga poslušaše i uđoše pokušavajući da se sklone sa puta i ne smetaju. Ostala sam ukopana na mestu izabravši da ih gledam iz daleka. Na sigurnoj udaljenosti od njegovog neobjašnjivog privlačenja. Colton primeti uljeze u garaži i pogleda ih prekdajući razgovor, upućujući im širok, od srca osmeh. Čekao je dok nisu prišli i potom progovorio. – Pa šta vi mislite, momci?

Svi u glas povikaše oduševljeno da je bilo strava, kul i neverovatno. Otkopčao je zaštitno odelo i izvukao ruke iz rukava, pustivši ih da padnu i vise ispod struka. Njegova majica potamnela od znoja, prilepila se za definisane mišiće na njegovim grudima. Prizor njega, tako prokleto seksi, uvuče se u svaki pa i najdublji deo mene.

246

Vođena -

Jako mi je drago momci da vam se dopalo! Sada, ovo ovde, - reče stavljajući

ruku na čoveka iz kluba, - je jedan od najvažnjih ljudi. Važniji i od mene, - šali se. – Ništa od ovoga, - pokaza rukom na garažu, - ne bi išlo tako glatko da nije njega. Ovo je Beckett Daniels, moj šef ekipe.

Dečaci ga pozdraviše svaki posebno i on im uzvrati osmehom. Riki ispali pitanje i Beckett se široko osmehnu, pokazujući dečacima da dođu do kola kako bi im pokazao nešto. Colton je ostao gde je i gledao je dečake kako prate. Zavrteo je ramena i uzeo još jedan poveći gutljaj pre no što je pogledao gore i po garaži. Osećam to iznenadno pucketanje elektriciteta kada nam se pogledi susretoše, i kad se lagani lenji osmeh pojavi u uglovima njegovim usana, produbljujući mu rupice na obrazima. Izgledao je kao seks; vreo, znojav, raščupan, i neodoljiv toliko da polazi voda na usta. Pogledao je u Becketta da bude siguran da je sve u redu pre no što je krenuo ka meni.

-

Pa, zdravo ti. – Ne mogu da obuzdam osmeh koji mi se stvori na usnama

kada pričam sa njim.

-

Još uvek misliš da foliram to?

-

Ne, - nasmejah se slobodno dok se zaustavljao ispred mene.

-

Dobro, do god ne misliš tako, to znači da svoj posao obavljam ispravno, -

sugestivno se igrao rečima posežući rukom da povuče jednu od neposlušnih kovrdži.

Samo sam mu odmahnula glavom sa mekim osmehom na licu pre no što sam duboko udahnula. Foliranje definitivno nije potrebno kada je u pitanju Colton u spavaćoj

sobi. Zurili smo jedno u drugo, garaža je aktivno zujala dok smo mi ostali nepomični.

Zanešeni jedno drugim.

-

Izgledao si dobro na stazi, Šampione. – Konačno sam uspela da izgovorim,

prekidajući tišinu.

Uze još jedno energetsko piće. – Nemaš pojma o trkama, je l tako? – nasmejao se dok sam odmahivala glavom i uzvraćala mu osmeh. – Nisam ni mislio, ali hvala na komplimentu.

-

Ali gledala sam ih ranije sa bratom, i dečaci su očigledno pretraživali o tome

da bi se uverili da znaju sve što je moguće znati, - slegoh ramenima, bacajući pogled preko njegovog ramena kako bih proverila klince. – Pa, Drveni ha?

247

Vođena Osmehnuo mi se stidljivo, - Nije ono što misliš. To je stari nadimak. – Podigla sam obrve, sa zabavljenošću na licu. – Kada sam počeo da se trkam, neki su me zvali Holywood.

Zaglavio sam sa tim imenom. Vremenom je samo skraćeno u Drveni42. Svako ko me tako zove zasigurno je već dugo ovde. – Pogledao je u Becketta na trenutak, - Neko je kome verujem.

-

Nemoj da štampa to sazna jer će imati dan ispunjen time.

-

Veruj mi, znam, - nasmeja se.

Oboje okrenusmo glave kada je Šejnov smeh ispunio garažu. Beckett mu je prebacio ruku preko ramena i smeje se sa njim dok Dejvis podiže Rikija u sedište kola kako bi se slikao. – Hvala ti mnogo, Coltone. Što si im ovaj dan učinio toliko posebnim. – Vratio je pogled sa dečaka na mene. – Za sve. Ne znam odakle da počnem da ti objašnjavam koliko to znači dečacima.

Senka mu prelete preko lica. – Nije to ništa, - otrese, čupkajući nalepnicu sa flašice energetskog pića. – Razumem tu potrebu više nego većina. – Prebaci pažnju na dečake koji su koristili svoju priliku da sednu u kola i slikaju se. Gledali smo ih nekoliko trenutaka, Colton skinu kačket s glave i prođe rukom kroz kosu. Posmatrala sam ga krajem oka dok je gledao na sat pa na dečake.

Tawnyne reči su mi odzvanjale u ušima. Dva meseca, najviše. Šta ako je u pravu?

Pa i da ovo što imamo traje tri ili četiri meseca, znam da neće biti dovoljno. Ne mislim da bi bilo koja količina vremena bila dovoljna da se voli neko kao što je Colton. On je jedan od onih momaka koji konzumiraju svaki deo tebe. Čini te celom onda kada ti nikada nije ni palo na pamet da si nepotpuna. Daje ti snagu i čini te slabom u isto vreme. Znam da sam sposobna da ga volim tako – kako zaslužuje – ali znam da nikada neću dobiti priliku. Tawny može biti ohola kučka, ali zna ga mnogo bolje od mene. Između njenih reči, Coltonovog samostalnog priznanja, moje pretrage na Googleu, i moje intuicije, prosto znam da ću završiti uništena ako dozvolim sebi da se zaljubim u Coltona. I ja prosto ne mogu to sebi da dozvolim. Uzdizanje može biti zanimljivije, ali očajanje nakon pada će me rasturiti. Na ovaj ili onaj način, Tawny je dokazala svoju poentu.

Colton prekide moje misli. – Imamo sastanak za deset minuta, - reče okrećući se da me pogleda. – Zar ne možeš da ostaneš pa ću te ja posle odvesti kući?

Hollywood – Sveta šuma, ali u ovom slučaju Sveto Drvo.

42

248

Vođena Okrenula sam prsten koji sam vratila ovog jutra na svoj prst – opipljivi izvor utehe za mene – očajnički želeći da kažem da, ali mešavina moje odgovornosti za dečake i samoočuvanja mog srca diktirali su drugačiji odgovor. – Verovatno nije dobra ideja, Coltone, - odmahnula sam glavom, izbegavajući njegov pogled.

-

Za koga? – reče okrećući se i približavajući mi se. Njegov miris me obavi –

spoljni, čisti miris njegove kolonjske vode pomešan sa tragovima čoveka koji se predao teškom dnevnom radu.

Pogledala sam ga oprezno, pokušavajući da ga držim na dovoljnoj udaljenosti emotivno. – Za oboje, Coltone. Rekao si tako sam pre neko veče. – Napravio je još jedan korak bliže meni i puls poče da mi skače.

-

Ali možda danas mislim drugačije...

Uzdahnula sam duboko, govoreći sebi da se ništa nije promenilo od subote uveče.

On je onaj ko jeste, i neće se promeniti. Tih nekoliko dana udaljenosti ga je samo načinilo napaljenim, i želi da se olakša. To je sve. Izbacila sam njegov poslednji komentar iz glave i pokušala da nastavim kao da nikada nije to ni rekao. – Uostalom, moram da odvedem dečake kući. Oni su moja odgovornost.

Napravio je još jedan korak ka meni, i stavila sam mu ruke na grudi kako bih ga sprečila da se približi još više. Ne mislim da ću biti sposona da se nosim sa tim da osetim njegovo telo pribijeno uz moje. Moje ruke utisnute na njegovim čvrstim grudnim mišićima već je činilo dovoljno teškim da mu odolim takvom kakav je.

Colton mi podiže bradu rukom. – Šta nije u redu, Ry? – Očima je tražio moje, pokušavajući da razume moje oklevanje. Kako može da razume zašto je njegova ideja veze za mene neprihvatljiva kada je priznao da je to jedina stvar koju zna ili koju će prihvatiti?

Kako da mu objasnim da time što me jednog trenutka odguruje a već u sledećem me ljubi bezosećajno izaziva konfuziju u mojoj realnosti? Čini da ispitujem šta bih mogla da dozvolim kako bih ga imala u svom životu?

-

Ti, - prošaptah.

-

Ja? – pokaza ustima a da nije pustio ni glasa.

-

Zbunjuješ me na svakom koraku, Coltone. – Odmahnula sam glavom lagano i

uprkos tome što sam govorila sebi da će dodirnuti ga učiniti samo težim da odem, podigla sam prst i prešla po rubu njegove majice. – U jednom trenutku mi govoriš da ne možeš da se 249

Vođena odvojiš od mene a u sledećem kako moraš da me držiš na pristojnoj udaljenosti zato što ćeš me povrediti. U subotu si mi rekao da ma šta ovo među nama bilo neće potrajati ako ne pristanem na tvoje uslove i onda me danas ljubiš bez daha. – Odmaknuh se od njega, gledajući ka dečacima koji su obilazili neke stavke u garaži kako bih izbegla susret sa Coltonovim pogledom. – Ne mogu ti dati ono što želiš a ti meni ne možeš dati ono što meni treba. To je sve što znam. Sve što razumem, Coltone.

Zakoračio je ka meni ponovo i povukao me za rep, prisilivši me da podignem glavu i susretnem se sa njegovim pogledom. Uprkos haosu oko nas – dečiji smeh je odzvanjao zbog betonskih zidova, čangrljanje metala o metal dok su mehaničari radili na kolima, zvuk kompresora u daljini – kada se njegov pogled prikovao za moj, sve je nestalo. Bili smo samo on i ja. Momak koji je bio previše neodoljiv za svoje dobro i devojka koja se uvalila preko glave i srca.

-

Koliko god ponavljao sebi da ovo treba da bude tako – trebalo bi da bude –

gotovo, Raylee, za dobro oboje... I dalje te želim. – Obujmio mi je rukom lice a palcem slobodne ruke mi prešao preko donje usne. – Očajnički, - prošaputa. Njegove reči su mi odjekivale do srca. – Mislim o tome koliko je meka tvoja koža. O tvom telu pribijenom uz moje. Ispod mene. Koliko se stegneš oko mene kada sam zaronjen u tebe... – Reči mu se pomešaše sa silinom u njegovim očima da su me ostavile bez daha. Moje telo vibrira sa duboko usađenom potrebom za njim da nisam sigurna da će ikada moći da bude zasićena. – Isuse, Raylee, to... ti... opijaš me. – Naginje se i ostavlja mekani, kratkotrajni poljubac na mojim usnama. Nevinost i ranjivost iza tog poljupca me prevari. – I nameravam da te imam ponovo.

Udahnula sam oštar, čujan dah vazduha koji odaje šta mi radi. Odmaknula sam se od njega, gledajući u njega sekundu duže pre no što sam pogledala po garaži da bih proverila gde su dečaci. Primetila sam da su nam se pridružili još neki ljudi dok smo pričali.

Zbunjen pogled koji su razmenili Beckett i Quinlan u onome što mislim da je bio reakcija na našu interakciju ne prolazi neprimećeno s moje strane. Vidim kako Dejvis okuplja dečake, i znam da se vreme našeg boravka ovde bliži kraju.

-

Sigurna sam da ćeš tako osećati dok ne pronađeš neku drugu koja će

odgovarati tvojim zahtevima, - bocnuh, plašeći se da su moje reči istina. Okrenula sam se ka Coltonu, i dalje pokušavajući da se oporavim od uticaja njegovih priznanja i zbog potrebe da mu pokažem da imam nešto što makar prividno podseća na otpor kad je on u pitanju.

250

Vođena Potpuna laž, ali moram da pokušam. – Zašto traćiti vreme na mene kad možeš da imaš bilo koju drugu devojku voljnu da ti da tačno ono što želiš?

-

Ali. Ja. Želim. Tebe. Raylee. Ni. Jednu. Drugu, - smeši se, - i rekao sam ti,

moja mama me je naučila da kada nešto želim, moram da idem za tim dok to i ne dobijem. Čovek je neumoran, ali i dalje mislim da juri za izazovom kada sam ja u pitanju.

Odmahnula sam glavom. – Imaš naviku da mi govoriš šta želiš, Šampione, a da ne pitaš šta ja želim.

Colton uze kačket i navuče mi ga na glavu, osmeh Češirske mačke43 i grešni sjaj u njegovim očima. – Oh, srce, - ispušta dubok čegrtav osmeh dok se odmiče dva koraka od mene, - Znam tačno šta želiš. – Podiže ruku ka Beckettu da mu pokaže da ide kada ga je ovaj pozvao. Osmeh mu se raširi u jedan od najotkačenijih i u potpunosti bludnih osmeha koji sam ikada videla. Središte mi se skupilo i ja se napregnuh da ugušim požudu koju je stvorio. – I imam pravo oruđe da ti to i pružim. – I sa tim rečima opraštanja, okrenu se na peti i odšeta ka Beckettu, dok je njegov smeh odzvanjao garažom. Beckett ga odmeri, sa zamišljenim pogledom na licu dok se Colton opraštao od ostatka momaka.

Kada je završio, okrenu se ka meni i osmehnu, - Sveukupno uživanje!

Nasmejao se zbunjenom izrazu koje prelete preko mog lica. – Šta?

-

Šta to znači, - nasmeja se i konačno sam shvatila. I dalje je pokušavao da

pogodi šta znači Šampion.

-

Ne, - odgovorila sam mu, boreći se sa osmehom koji se pojavljivao u

uglovima mojih usana.

Napravio je korak nazad, zagrizavši donju usnu koncentrišući se. Mogu da vidim sekundu u kojoj je smislio još nešto zbog čega su mu oči zasijale, uglovi oko njih naborali. – Neverovatno Colton Iskustvo, - dobacio mi je, dok je Beckett prevrtao očima.

-

Oh Bože! – smejala sam se njegovoj manjkavosti poniznosti i iskopirala

Becketta s prevrtanjem očiju. – Ne, - povikala sam mu sa prigušenim osmehom, mojim uobičajenim odgovorom na njegove pokušaje.

Načinio je još jedan korak unazad, lice mu je bilo ozareno, i odmahnuo je glavom ka meni. – Kasnije, Ryles.

Mačak iz knjige Alisa u Zemlji Čuda, Luisa Kerola

43

251

Vođena -

Kasnije, Šampione, - promucala sam, nevoljno prihvatajući činjenicu da je na

toliko načina Colton u pravu. Da bez obzira koliko inteligenta bila ili koliko racionalna pokušavam da budem, to koliko me privlači je previše. I kao ulje na vatru, znam da ću završiti opečena.

Navlačim kačket na glavu, popravljam sada rasčupani rep, i gledam kako razigrano prebacuje ruku preko Beckettovog ramena dok idu niz stazu. Odmahujem glavom, preplavljena dešavanjima u današnjem danu, i krećem da prikupim moje uzbuđene ali veoma umorne dečake da za dugu vožnju kući.

252

Vođena POGLAVLJE 21

-

Vidi ovo! – Dane baci novine na moj sto dok je prolazio pored moje

kancelarije u Korporativnoj Brizi. – Tvoje poprsje će da bude u novinama i zbog toga ćemo dobiti medijsku pažnju.

Trgnula sam se kako bih ga pogledala, zbunjena onim što je rekao pre no što sam bacila pogled na novine. Na donjem delu naslovne strane sportskog odeljka stajale su jedna do druge slike naše posete stazi i članak. Na levoj slici je Coltonov auto sa dečacima koji čuče ispred bolida sa Coltonom u sredini. Slika s desne strane je slika izbliza Zandera, Rickyja i mene. Između njih dvojice sam, i na nesreću, način na koji su mi ruke postavljene, naglašava moje poprsje koje je na izvol’te u majici sa V-izrezom. – Divno! Oh, moj Bože, to je tako ponižavajuće!

-

Hajde, Ry, izgledaš strava! A i devojke super izgledaju!

Gađala sam ga hemijskom, smejući se. – Kada ovo ide u štampu? Možemo li da ih zamolimo da zamene sliku?

-

Ma, da, važi! Znaš da su je izabrali da bi momci koji otvaraju sportske strane i

pročitali članak, a ne samo preleteli pogledom. – Prevrnula sam očima, osećajući kako mi obrazi crvene od toga koliko mi je neprijatno. – Uostalom, shvati to kao primanje udarca za tim.

-

Šta?

-

Stvarno je dobar članak koji će nas dobro predstaviti. Tvoje sise će naterati

ljude da ga pročitaju. – Nasmeja se glasno. – Do đavola, da ja igram za tvoj tim, zadržao bih sliku za kasno večernju zabavu!

-

Oh, ućuti! – povikah na njega, ne mogavši da obuzdam nalet smeha.

-

Hajde, Ry— pročitaj ga! Svideće ti se ono što piše.

-

Stvarno? – Podigla sam obrvu prelećući preko članka, zadovoljna onim što

-

Stvarno. Jeste. – Kaže mi sedajući u stolicu ispred mog stola. – Dosta dobrih

vidim. informacija o D Hausu i korporaciji i novim ustanovama.

-

Kada izlazi?

-

U nedelju, i OC Register će verovatno da štampa, ali njihovu priču još nisam

video.

253

Vođena -

Hmm, nije loše. – Spustila sam novine na sto sa strane kako bih mogla

podrobnije da isčitam članak kasnije kad ne budem imala publiku.

-

Kako je prošao tvoj intervju? – pita, misleći na onaj jedan dobar CV koji sam

imala za otvoreno mesto savetnika u D Hausu. Razgovarala sam sa njom dan ranije i bila sam poprilično impresionirana.

-

Šta? Oh, Avery nešto ili tako nekako? Bila je zapravo jako dobra. Mislim da

će se dopasti dečacima. Trebaće mi tvoja pomoć da je uvedemo u priču i treniramo ali— Zvonjava mog mobilnog me prekida. Pogledala sam ko zove. – Teddy je, - kažem mu.

Dane ustade iz stolice i bez glasa mi usnama pokaza kako će se vratiti kasnije dok sam se javljala. – Hej, Teddy!

-

Raylee! Čujem da smo dobili dobru priču u LA Timesu. Sjajan posao!

-

Prekida mi se veza, Teddy. – veza se prekidala i zvučala digitalizovano dok je

izgovarao poslednje reči.

-

Moram da pričam sa tobom— veza se prekinula.

Sačekala sam sekundu zureći u telefon i očekujući da zazvoni ali nije, vratila sam se pregledanju brojeva u budžetu na kojima sam radila pre nego me je Dane prekinuo. Upravo sam bila počela da shvatam neslaganje koje nisam uspevala da pronađem kada mi je telefon ponovo zazvonio.

-

Halo?

-

Raylee Thomas, molim Vas, - monotoni muški glas se reče.

-

Ja sam.

-

Zdravo, gospođo Thomas, ovde Abel Baldwin.

Oh, sranje! Koji dečak je u pitanju ovaj put? – Dobar dan, direktore Baldwine. Šta mogu da uradim za Vas danas?

-

Pa, deluje mi kao da Aidan ne može da drži ruke uz sebe u poslednje vreme.

Opet je upao u tuču za vreme proslog časa, gospođo Thomas. – Prezir mu ispuni glas na pomen činjenice da je opet morao da se nosi sa tim.

Ovo je Aidanova treća tuča u nekoliko meseci a da je uhvaćen od strane školskih nadležnih organa. Imam utisak da je bilo još nekoliko koje su ostale neprimećene. Oh, Aidane. – Šta se dogodilo?

254

Vođena -

Nisam sasvim siguran. Neće da priča sa mnom o tome. – I stvatno mislim da

Vas nije ni briga, takođe.

-

Šta je sa drugim detetom? – Pitanje koje postavljam svaki put i uvek dobijem i

manje nego zadovoljavajuć odgovor.

-

Rekli su da je bio jednostavan nesporazum.

-

Oni? Bilo ih je više od jednog? Nadam se da su u Vašoj kancelatiji takođe,

gospodine Baldwin.

Pročistio je grlo. – Ne zapravo. Oni su na času i— -

Šta? – povikah na njega, zbunjena njegovim očiglednom pristrasnošću.

-

I mislim da bi bilo bolje da dođete po Aidana—

-

Je li suspendovan? – pitala sam kroz stisnute zube.

-

Ne, nije. – mogu da čujem iznerviranost u njegovom glasu zato što sam ga to

pitala. – Ako bi ste mi dozvolili da završim gospođo Thomas— -

Nije suspendovan, ali želite da dođem i pokupim ga dok su drugi dečaci na

času? – Iznerviranost koja je svakog trenutka sve veća mi je očigledna u glasu. – Sigurno možete da razumete zašto sam uznemirena zbog onoga što mi liči na favorizovanje.

Ostaje tih na vezi za trenutak dok ja prikupljam svoje stvari što bolje mogu jednom rukom tako da mogu da odem po njega. – Gospođo Thomas, Vaše optužbe su neosnovane i nemaju nikakvu svrhu ovde. Sada bih bio zahvalan ako bi ste mogli da dođete po Aidana tako da možemo da dozvolimo da se strasti smire. Ovo ni na koji način ne ukazuje da je Aidan kriv u ovom događaju. – Kada oseti da ću da uskočim u njegovoj pauzi, nastavlja. – U ostalom, Aidan ima krv na odeći i kako je protiv školskih pravila da se takav šeta unaokolo, mislim da je u najboljem interesu škole da ga pošaljem kući.

Uzdahnula sam glasno, ugrizavši se za jezik kako bih se sprečila da kažem ovom manje-od-zvezdanog direktora tačno ono što mislim o njemu. – Dolazim.

*** Aidan je bio tih na putu od škole do kuće. Moja smena u D Hausu ne počinje još neka tri sata, ali mislim da Aidan i ja moramo da imamo malo vremena nasamo kako bi razgovarali i onome što se desilo. Nisam ga terala da mi kaže šta se dogodilo, ali morala sam da znam. Jesu li ga maltretirali? Započinje li tuče zato što traži pažnju koju ne dobija?

255

Vođena Da li mu je to način da se oslobodi frustracija koje ima iz prošlosti? Treba mi da mi kaže kako bih znala kako da mu pomognem.

Pre no što smo ušli u kuću, pokazala sam mu da sedne na stepenice prednjeg trema pored mene. Prevrnuo je očima ali me je nerado poslušao. Zurio je u mene dok sam pregledala otečenu usnu sa sasušenom krvlju u uglu, tamno crveni trag na desnom obrazu i začetak modrice na levom oku. Obrazi mu pocrveneše zbog mog detaljnog pregledanja.

-

Znam da ne želiš da pričaš o tome, druže, ali moraš mi reći šta se desilo. –

Posegnula sam i uhvatila ga za ruku dok je spuštao glavu i gledao mrava koji je lagano mileo ispred nas. Sedeli smo u tišini, i dozvolila sam to na trenutak da bih ga konačno stisnula po ruci, stavljajući mu do znanja da treba da priča.

-

Prosto su bili kreteni, - progunđao je.

-

Ko je započeo, Aidane? – Kada mi ne odgovori, ponovo ga upitah. – Aidane?

Ko je započeo tuču?

-

Ja sam. – Glas mu je mek, toliko tužan sa stidom koji mi lomi srce. Vidim

ogromnu suzu kako mu se sliva niz otečeni obraz, i znam da nešto nije u redu.

-

Pričaj sa mnom, Aidane. Ko je to bio i šta su to uradili da bi te naterali da

poželiš da ih udariš?

Obrisao je suzu koja je pala nadlanicom i kao što to samo jedan običan jedanaestogodišnjak može, ostavio razmazanu prljavštinu na obrazu. – Nazvali su me lažovom, - promrmljao je, dok mu se donja usna tresla, - Ashton Smitty i Grant Montgomery.

Male propalice! Sveznajuća, privilegovana, popularna deca iz njegovog razreda čiji roditelji kao da nikada nisu u blizini. Obgrlila sam ga oko ramena i privukla ka sebi, ljubeći ga u vrh glave. – Za šta su tvrdili da lažeš?

Osetim kako mu se telo grči i na pamet mi padaju brojne stvari dok čekam da odgovori. Kada konačno poče da priča, glas mu je jedva čujan. – Rekli su mi da sam lagao da sam bio na stazi u nedelju. Da u stvari nisam ni sreo Coltona niti da ga znam...

Srce mi se steže na njegove reči. Bio je toliko uzbuđen da ode u školu i kaže svojim prijateljima o onome što je doživeo. Toliko uzbuđen da bude strava bar jednom i ima nešto što druga deca nemaju. I njegov entuzijazam se pretvorio u tuču. U svojoj glavi vidim kako se to odvijalo; izazivali su i izazivali Aidana dok nije uzvratio. Uzdahnula sam glasno, stiskajući ga. Želim da mu kažem da te male propalice zaslužuju ono što su dobile i da je 256

Vođena dobro uradio, ali to očigledno nije najodgovorniji način da reagujem. – Oh, Aidane... Žao mi je, druže. Žao mi je što ti nisu poverovali. Žao mi je što su te izazvali... ali Aidane, udarati nekoga pesnicama nije način da se išta reši. Na kraju samo bude gore.

Nevoljno klimnu glavom. – Znam, ali— -

Aidane, - grdila sam ga surovo, - ovde nema ali... ne možeš koristiti pesnice

da bi rešavao probleme.

-

Znam, ali pokušao sam da kažem gospođi McAdams kada su počeli da me

guraju i udaraju ali ona nije htela da me sluša.

Ugledala sam još jednu suzu koja je pretila da se slije niz njegove guste trepavice. – Dobro onda, zakazaću sastanak kako bih razgovarala sa njom i Baldwinom o ovome. – Podigao je glavu gore i oči su mu raširen od straha. – Neću učiniti ovo gorim, Aidane. Samo ću ih zamoliti da drže oči otvorenim malo više. Da budu sigurni i ne dozvole da dođe do okolnosti zbog kojih bi se ovo ponovilo. Učiniću da druga deca ne saznaju, Aidane, ali moram da budem sigurna da se neće ponoviti.

Klimnuo je glavom, neobavezno zastenja. – Jesam li u nevolji? – pogledao me je kroz trepavice mokre od suza sa strepnjom u očima.

Zagrlila sam ga i stisnula njegovo malo telo koje je upoznalo toliko bola i napuštanja u kratkom vremenskom periodu. Privukla sam ga sebi, pokušavajući da ga ubedim i stavim mu do znanja da je u redu. Da to što je upao u nevolju ne znači da će ga neko pretući ili ostaviti bez hrane danima, kao što se dešavalo u prošlosti. – Da, druže, jesi... ali mislim da taj očajni osećaj koji imaš trenutno jeste ono najgore. – Osećam kako mu se ramena opuštaju s olakšanjem dok se plan razvija u mojoj glavi.

-

Znao sam da ne možeš dugo da držiš distancu. – Coltonov prodorni glas

ispuni drugi kraj telefonske linije, dajući novu definiciju aroganciji. Samo njegov seksi glas učini da mi puls skoči, ali morala sam svoja osećanja da stavim po strani jer sam krenula sa realizacijom svog plana da pomognem da se vrati Aidanovo samopouzdanje i slika o sebi u školi.

-

Ne zovem zbog sebe, Šampione. – glas mi je poslovan jer znam da može da

mi odvuče pažnju s lakoćom, a hoću da zna da sam ozbiljna.

-

Ooooh, obožavam kad si sva zvanična i prelaziš pravo na stvar. To me tako

pali, Ryles.

257

Vođena -

Kako god! – kažem ali ne mogu da obuzdam spori osmeh koji mi se pojavljuje

-

Ne, ozbiljno, šta se dešava, srce?

na licu.

Zašto volim kad me tako zove? Zašto to čini da se osećam kao da sam mu posebna?

-

U pitanju je Aidan, - kažem mu upućujući ga u detalje dok me sluša pažljivo

uprkos nekolicini glasova koje čujem u pozadini. - Je li moguće da dobijem neku potpisanu fotografiju ili nešto što bi mogao da ponese u školu kako bi dokazao da te je zaista upoznao i stvarno bio tamo u nedelju?

Colton se glasno nasmeja, i zbunjena sam njegovom reakcijom. – Zbog toga će mu samo izbiti zube, Raylee. To je nešto što bi samo štreber uradio... ta derišta će ga živog pojesti.

-

Oh... um... pojma nisam imala.

-

I ne imala, - Colton se nasmeja, blago me uvredivši.

-

Šta je to trebalo da znači?

-

I molim te nemoj da ideš na sastanak sa nastavcima i direktorom, - zastenja.

– Neizbežno je da će te neko videti i tada će stvari postati još gore za Aidana.

-

Nisam—

-

O da, jesi, - šali se sa mnom, i šokirana sam jer me je toliko brzo provalio. –

Samo znam da si ti jedno od one uvek pripremljene dece koja su imala gotov domaći i pre roka, koja su pomagala nastavnicima na času, i bila deo „popularne“ mase. Bez uvrede, Raylee, ali nemaš predstavu kako je to biti dete koje se ne uklapa na pragu puberteta koje istresaju iz gaća od batine samo zato.

Unervozila sam se jer me je toliko dobro pročitao, ali i više od toga, njegove reči o razumevanju onih koji se ne uklapaju dalo mi je još više uvida u to kakav je bio kao dete.

Njegovo stanje uma. Kada mu ne odgovorim, njegov smeh je opet upućen meni. – Bila si takva, zar ne?

-

Možda, - odgovorih polako, dok mi se toplina razlivala po obrazima uprkos

činjenici da me ne može videti.

-

Nemaš tu čega da se stidiš, Raylee... samo je to drugačije za decu poput

Aidana.

258

Vođena I kao što si ti bio. – Šta predlažeš da uradim s obzirom da je očigledno da ne razumem? – pokušala sam da sakrijem povređenost u glasu na ideju da ne znam šta je najbolje kada je Aidan u pitanju.

-

Jesi li u smeni sutra?

-

Jesam... kakve to veze ima sa ovim? – kada ne odgovori, podstaknuh ga –

Coltone?

-

Daj mi sekundu da razmislim, - brecnu se na mene i ja se povukoh zbog

njegovog tona. Čujem glas nekog ko doziva njegovo ime u pozadini. Naravno da je ženski. – Kada krećete u školu ujutru?

-

U osam. Zašto?

-

Trenutno sam vezan, - reče nevino, ali moj um odluta ka ispletenim

baršunastim povezima i hladnom radnom delu. Rasprših te misli, prekorivši se zbog njihovog pravca. – U redu. Imaću nešto za njega u D Hausu pre no što krenete.

-

Šta ćeš—

-

Opusti se, kontrol friku, - uzdahnu, - imam nešto na umu. Moram samo da

ispomeram neke stvari kako bih uspeo to da izvedem.

-

Oh, ali— usprotivila sam se želeći da znam šta donosi.

-

Raylee, - prekide me, - ovo je deo kada ti dozvoljavaš nekom drugom da se

nosi sa detaljima. Sve što ti treba da kažeš jeste „Hvala, Coltone, dugujem ti,“ i prekineš vezu.

Ućutala sam u trenutku, znajući da je u pravu ali sam ipak želela da znam. – Hvala Coltone, - pokorila sam se.

-

I? – podstakao me je.

Ćutala sam nekoliko trenutaka. Skoro da mogu da osetim osmejak jer znam da se smeje preko otvorene veze. – I dugujem ti.

-

I možeš da se kladiš da ću doći po dug. – Njegov zavodljivi smeh ispuni vezu

dok nisam čula zvuk prekida veze s druge strane.

259

Vođena POGLAVLJE 22

Prokletstvo! Znala sam da nije trebalo išta da kažem Aidanu. Nisam trebala da mu kažem da imam nešto što će ispraviti ono što se juče desilo. Nisam smela da se oslonim na nekog kao što je Colton da uradi nešto kad sam toliko navikla da se oslanjam samo na sebe.

Nije se udostojio da odgovori ni na moje poruke ni na pozive ovog jutra.

Pogledala sam na sat i još jedan minut je prošao. Sedam je i pedeset i dva i treba da ubrzam dečake kako bih ih odvela u školu na vreme. Mike je već otišao da bi odveo Shanea i Connora u srednju. Bailey je već došao i otišao da odvede Zandera terapeutu na zakazanu sesiju i Kyle očnom lekaru pre no što ga ostavi u školi. Ostala sam sa troje dece koja idu u osnovnu školu i znam da je trebalo da ih potrpam u kola još pre deset minuta.

Ponovo sam pogledala na sat i sada je sedam i pedeset i tri. Sranje! – Raylee, hoćeš li mi reći već jednom šta je to? – Aidan me preklinje ponovo sa nadom u očima.

-

Ne još, Aidane. To je iznenađenje. – Sada moram da se iscimam i smislim

nešto da bih se iskupila za prazno obećanje.

Mogla bih da zadavim Coltona sada. Šta sam očekivala od nemarnog plejboja?

Pretpostavljam da ukoliko nema obećanja da će nešto povaliti na kraju dogovora da ga neće ispoštovati do kraja. Lupih šakom o sto, srebrnina začangrlja, znajući da preterujem posle onoga što je uradio za dečake odvodeći ih na stazu. Ali u isto vreme, on će da izneveri jednog od mojih dečaka i samim tim i mene.

Pakujem užine u torbe kojemi Aidan dodaje, sa takvom koncentrisanošću na licu dok pokušava da shvati šta ja to mogu da imam kako bih mu pomogla. – Hajmo, momci. Vreme je da idemo! – povikah. Aidan, moj mali pomoćnik, odlazi iz kuhinje da bi video šta rade.

Kada nekoliko minuta ne čujem uobičajeni topot koraka, uzdahnem iznervirano i krenem ka hodniku. – Ricky, Scootere... Hajde, momci, vreme je da idemo! – Skrećem za ugao ka hodniku i moram da pogledam dva puta kada vidim Coltona kako stoji u foajeu otvorenih vrata iza sebe. Sunce mu je iza leđa, bacajući njegovo telo i tamne crte u oreol svetlosti. Tri mala dečaka stoje ispred njega, okrenuti su mi leđima, ali mogu da vidim kako su im glavice podignute kako bi ga gledali. Uđe u sobu osmehnuvši mi se kratko pre no što usmeri pažnju na Aidana.

260

Vođena -

Pa, Aidane, - kaže i mogu da vidim kako suptilno odmerava modrice na

Aidanovom slatkom malom licu, - jesi li spreman za školu danas?

-

Šta? – upita zbunjeno pre no što je pogledao u mene, mešavina nestrpljenja i

ostvarenja mu je na licu. Pogledala sam u Coltona, pitajući se šta je smislio kako bi pomogao situaciji.

Colton nagnu glavu u stranu, shvatajući da niko ne razume šta on tu traži. – Vodim vas u školu, - kaže dok tišina ispunjava kuću pre nego što dečaci shvatiše i počeše da kliču i skaču unaokolo kao ludi. Njihovo uzbuđenje je zarazno jer osećam kako mi se osmeh širi kako bi parirao osmehu na Coltonovom licu. Načini korak i kleknu ispred Aidana. – Hej, druže, šta kažeš da odemo i pokažemo tim siledžijama da nisu u pravu i da mogu da šetaju?

– Aidanove oči se raširiše, u uglovima zasuziše dok je uzbuđeno klimao glavom. – Uzmite rančeve onda, - reče im dok je ustajao.

Pratila sam ga pogledom dok je ustajao, i u tom momentu – njegove tamno lice obasjano jarkom svetlošću sunca, kada je došao da se založi za decu za koju niko drugi i ne mari više – sam znala da sam se zaljubila u Coltona. Da je dopro do mog srca kroz zaštitni zid i učinio da ga zavolim. Podigla sam ruku i dlanom stisnula grudnu kost, pokušavajući da odagnam iznenadni bol. Pokušavajući da oteram njegovo samouverenje, do kraja ispunjenost očajanjem i bol. Pokušavajući da ubedim sebe da ne mogu da dozvolim da se ovo desi.

Colton me upitno pogleda. – Raylee?

Odmahnula sam glavom, ostavivši moje misli neizrečenim. Gurajući ih koliko god sam duboko mogla kako bi ostale sakrivene. – Izvini, - odmahnula sam glavom i osmehnula mu se dok su se tri dečaka vraćala damarajući kroz hodnik ka ulaznim vratima.

-

Pretpostavljam da su spremni, - nasmeja se dok ih je izvodio iz kuće.

*** Colton namerno zaturira motorom Aston Martina dok sam mu pokazivala gde da se parkira na školskom parkingu. Sedim napred dok su dečaci stisnuti zajedno na zadnjem sedištu, sa toliko širokim osmesima na licima i telima koja su bila naježena od uzbuđenja.

Bacih pogled ka Coltonu kome je polu osmeh bio na usnama kao da se seća neke svoje

261

Vođena scene iz osnovne škole. Hoću da mu kažem kako postoji prečica do mesta gde mogu da se ostavljaju deca ispred škole ali se ugrizoh za jezik. Shvatila sam da ako se ide dužim putem, lagano dolazi do parking mesta, može da pojača to seksi predenje motora u svakom trenutku, i tako dobije pažnju svih koji se nalaze u blizini.

Konačno smo stigli do linije gde se deca mogu ostaviti i gde treba stati, ostaviti decu dok ostajete u kolima, i kada dete prođe kroz školske kapije možete da odete. Colton obiđe oko duge kolone automobila pažljivo krstareći kroz uzani prolaz između linije i trotoara uprkos zajedljivim pogledima koji su mu upućivani. Znala sam da bi voleo da nagazi papučicu za gas do daske i napravi grandiozan ulazak, ali se suzdržao. Zaustavio je ispred školskog ulaza, poravnavajući kola tako da suvozačeva vrata budu okrenuta ka masi učenika koja je žurila unutra pre no što zvoni. Zaturirao je motorom još nekoliko puta, bilo je to zvučno predenje u mirnom jutarnjem vazduhu, pre no što je iskočio sa vozačevog mesta.

Pružio je svoje duge udove graciozno i stajao tako trenutak tik uz otvorena vrata.

Vidim ga kako podiže ruke iznad glave, proteže se uz glasno stenjanje, trudeći se da sve oči u blizini budu uprte u njega. Da ga prepoznaju kao i one koji su sa njim. Bacila sam pogled unaokolo i primetila nekoliko mama čije su vilice bile na zemlji i koje su otvoreno zurile.

Smejala sam se dok sam ih gledala kako pokušavaju da dovedu u red svoju kosu koja je još bila čupava od spavanja i na brzinu pokupljena u aljkave repove kako bi bile makar malo uglađenije.

Colton zatvori vrata i lagano obiđe oko kola ka mojoj strani. Otvori mi vrata i ja izađoh, primetivši zabavljenost u njegovim očima i zadovoljni smešak na njegovim usnama. Čučnuo je i pomerio sedište napred kako bi dečaci jedan po jedan mogli da izađu.

Izraz na njihovim licima je neprocenjiv dok se mešaju sa masom koja ih okružuje.

Krajičkom oka, vidim direktora Baldwina kako se probija s drugog kraja grupe i njegovo surovo lice se grči od prizora nepropisno parkiranog vozila u njegovoj parking zoni u kojoj su važila stroga pravila. Mogu da čujem kako šapuću Coltonovo ime u masi i moj osmeh se još više širi. Colton zatvara vrata i staje tako da mu je Aidan s jedne a Ricky i Scooter s druge strane. Spušta im podlaktice i šake na ramena, praveći se da je nesvestan pažnje. Naginje se i čujem ga gde kaže Aidanu, - Vidiš li nasilnike, druže? – Aidan pogleda oko sebe po moru lica, i tačno vidim kada se zgrči jer je ugledao dečake. Pratim putanju njegovog

262

Vođena pogleda kao i Colton kako bih videla zaprepašćena lica Ashtona i Granta. – Pa, šampione, vreme je da dokažemo poentu.

Kretali smo se kao jedinica ka dvojici dečaka, oči su im se širile sa svakim našim korakom. Interesuje me šta Colton namerava da uradi kada dođemo do njih. Bacih pogled i videh njegovo opušteno lice sa ogromnim, pristupačnim osmehom dok smo prilazili da stanemo ispred Ashtona i Granta. Perifernim delom svog vida, primetih direktora Baldwina kako se kreće ka nama da bi sprečio bilo kakav sukob i pre no što počne.

-

Hej, momci! – reče Colton s entuzijazmom i stičem utisak da će da im pristupi

ubiću-ih-ljubaznošću načinom. Obojica dečaka prosto stoje bledo gledajući u Coltona.

Okreće se ka Aidanu, - Hej, Aid, jesu ovo dečaci koji ti nisu verovali da si moj ortak?

Volela bih da sam imala kameru kako bih zabeležila duboko poštovanje na Aidanovom licu dok je gledao u Coltona. Oči su mu žive u neverici, i mogu da vidim kako ponos vrca iz njih. – Da... – reče Aidan promuklim glasom. Masa oko nas se uvećala.

-

Oh, čoveče, - Colton reče Ashtonu i Grantu, - Trebalo je da vidite Aidana u

nedelju. Dozvolio sam mu da povede šestoricu svojih prijatelja, uključujući Rickyja i Scootera, sa sobom na stazu da bi testirali bolid, - odmahnuo je glavom, - i čoveče, stvarno su mi bili od ogromne pomoći! Strava smo se zabavili!

Ricky i Scooter takođe pucaju od ponosa, i pitam se da li Colton ima ideju šta radi, ne samo njihovom samopoštovanju nego i statusu u školi. – Šteta što mu niste drugari, - reče Colton, odmahujući glavom, - mogli ste i vi doći! Školsko zvono je zazvonilo a boja se još nije vratila na lica Ashtona i Granta. Direktor Baldwin stiže do nas, blago bez daha zbog napora, i pokušava da rastera masu terajući sve ka vratima. Pogleda u dečake koji su još uvek zurili u Coltona pre no što im uputi oštar pogled i pročisti grlo, učinivši da se zbog toga trgnu. Colton ih zabljesnu svojim najblistavijim, opuštenim osmehom i namignu im. – Ćao, momci! Potrudite se da kažete „ćao“ mom prijatelju Aidanu ovde prisutnom kada ga vidite na času! – Samo su klimnuli glavama ka direktoru Baldwinu, terajući se da skinu oči s Coltona tako da ne nalete na zid.

Sa svojom decom na sigurnom, majke su ostale napolju sa najraznovrsnijim izgovorima. Ponovo su vezivale pertle na teniskama iako su već bile vezane, a ipak im pogled nije bio na patikama. Bauljanje po prevelikim torbama u potrazi za nečim što nikada neće ni videti jer su im oči prikovane za Coltona.

263

Vođena -

Momci, i vi, - direktor Baldwinin reče mojoj trojici.

Colton pogleda ka meni sa pitanjem u očima i ja klimnuh glavom suptilno, stavljaući mu do znanja da je to dupeglavac o kom sam mu pričala a koji favorizuje sve one koji su protiv Aidana. Colton ga zabljesnu istim blistavim osmehom i reče, - Trenutak molim, gospodine. Moram samo da kažem do viđenja mojim momcima. – Nisam mislila da bi se osmesi na licima dečaka mogli više proširiti, ali jesu. Colton se okrenu kako bi porazgovarao sa dečacima i u trenutku se okrenu, kao da se predomislio, ka direktoru Baldwinu kako bi mu se obratio. – Sledeći put gospodine, bilo bi dobro da zapamtite da Aidan govori istinu.

Siledžije su oni koji bi trebalo da budu poslati kući, ne dobra deca kao što je Aidan. Možda nije savršen, ali samo zato što ne potiče iz tradicionalne porodice, ne znači da je to njegova greška. – Zadržao je pogled a potom okrenuo leđa direktoru čije su oči bile razrogačene, efektivno ga otpustivši. Zbunjen izgled na licu direktora Baldwna je bio neprocenjiv.

Colton kleknu, okupivši Rickyja, Aidana, i Scootera ispred sebe. Podiže obrve i osmehnu im se, - Mislim da te više neće gnjaviti, Aidane. – Poseže do njegove kose i razbaruši je. – U stvari, mislim da niko neće dirati ni jednog od vas uopšte. Ako i bude tako, samo mi recite, važi?

Sva trojica klimnuše glavama živo dok je Colton ustajao. – Vreme je da pođete na čas, - kažem im, nesposobna da sakrijem zahvalnost u glasu zbog onoga što je Colton upravo uradio. Reči na koje obično dobijam gunđanje, danas su poslušali bez reči i bili uistinu nestrpljivi da uđu u zgradu.

Colton i ja smo stajali jedno do drugog dok su dečaci ulazili u školu kroz vrata koja im je pridržavao direktor Baldwin. Znatiželjni posmatrači požuriše, praveći se da ne gledaju.

Aidan stade na ulazu i okrete se, s poštovanjem na licu i reče, - Hvala, Coltone, - pre no što nestade u unutrašnjosti zgrade.

Kad smo se okrenuli da krenemo ka kolima, primetih zadovoljstvo i ponos na Coltonovom licu, Imam utisak da i moje izgleda u potpunosti isto.

*** -

Zašto si pristala da dođeš ovde ako ne voliš kafu?

264

Vođena Uprkos zdravom razumu, pristala sam da odem na kafu sa Coltonom nakon što smo izašli sa poseda škole. I dalje sam patosirana Coltonovim postupcima i osećam da mu u najmanju ruku dugujem svoje vreme za ono što je upravo uradio. Još uvek u glavi imam izraz Aidanovog lica. Mislim da ga nikada neću zaboraviti.

-

Možda mi se ne dopada deo sa kafom, ali Starbucks ima prokleto dobru

hranu za tebe koja je oh-tako-loša za tebe, - nasmejah se dok je odmahivao glavom ka meni. Nekako kao i ti, Coltone.

Poručili smo izbegavajući kradomične poglede ostalih mušterija jer Colton nije nosio kačket niti bio inkognito. Premestili smo se u ugao u kom je srećom bio prazan sto sa dve duboko, udobne stolice sa svake strane. Seli smo i Colton izvuče naše mafine iz kese i postavi moj ispred mene.

-

Znaš da posle onoga što si učinio danas, sigurno si dostigao status idola kod

dečaka.

Prevrnu očima i otkide parče svog mafina i staviga u usta. Gledala sam ga kako oblizuje usne jezikom kojim je pokupio mrvice. Nalet žudnje me preseče. Vidim kako mu se ugao usne uvija, i prisiljavam se da ga pogledam u oči, koje su primetile na šta je usmerena moja pažnja. Zurili smo jedno u drugo, neizrečene reči podstakle su vrelinu među nama.

Baristkinja44 za pultom je prozvala „Šampion“, i Colton mi se nasmeja pre no što je ustao od stola pokazujući da će on uzeti napitke. Gledala sam ga dok je hodao, njegove duge, vitke noge prekrivene džinsom sa šuma zelenom Henley majicom koja je prekrivala njegova široka ramena i uzak struk, dugi rukavi povučeni na pola njegovih snažnih podlaktica. Gledala sam baristkinju kako crveni dok mu predaje naše napitke i ostaje da zuri u njega dok se okreće i kreće da izučava svoju kafu.

Zurim u njega, dok mi zbunjenost prolazi kroz glavu. Toliko smo opušteni kad smo zajedno. Toliko privučeni jedno drugim. A ipak ne možemo dati jedno drugom ono što nam treba. Možda sam sebična, ali znam da neću biti zadovoljna samo sa komadićima i mrvicama njega. Deliće koje će mi baciti kada mu se bude htelo. Ali to me još više zbunjuje jer još treba da vidim da se tako ponaša prema meni. Govori mi jedno kada je u pitanju on i njegovi dogovori, ali onda se u potpunosti drugačije ponaša prema meni. I povrh svega, upozorava me na sebe konstantno zato što će me povrediti namerno.

44

Osoba koja spravlja i servira kafu (kao espreso)

265

Vođena Je li on vredan ovoga? Colton se zavali u stolicu preko puta mene, sa laganim osmehom na usnama dok se susreće sa mojim očima. Da. Definitivno jeste. Ali šta ja želim da uradim sa tim?

-

Sada mogu trezveno da razmišljam, - uzdahnu nakon što je otpio prvi gutljaj.

Makar neko može, jer ja to svakako ne mogu.

-

Čini mi se da si bio u redu i pre kafe, - našalih se s njim dok sam gutala

zalogaj mafina. Samo mi se osmehnuo. – Moram ponovo da ti kažem, Coltone, hvala ti puno što si se pojavio i uradio sve ono. Bilo je... ti si bio... ono što si uradio za Aidana je bilo sve , i stvarno to cenim.

-

Nije to ništa, Raylee, - i vidi da ću da se raspravljam sa njim, - ali nema na

čemu.

Klimnuh glavom i stidljivo mu se osmehnuh, bi mi drago što je prihvatio moju zahvalnost. – Izgled lica onih derišta je bilo neprocenjiv kada si prišao!

Nasmejao se glasno sa mnom. – Ne, mislim da je izraz na direktorovom licu bio još bolji, - dodade, odmahujući glavnom na scenu. – Možda sledeći put razmisli dva puta pre no što odabere stranu.

-

Nadajmo se, - promrmljah, uzevši probni gutljaj moje tople čokolade i

pokušavajući da ne opečem jezik. Ti si me opekla. Coltonove reči izabraše baš ovaj trenutak da mi prolete kroz glavu. Gurnula sam ih u zadnji deo mog uma dok sam uzimala gutljaj svog napitka. Prokleti čovek pravi pometnju u mom umu, preplavljuje mi čula, i zamračuje moje srce jednim naletom.

Sedimo u laganoj tišini, posmatrajući potrošače u kafeu i ispijajući pića. Spustila sam svoju toplu čokoladu i odsutno savila uglove svoje salvete, odlučujući da li bih trebala da iznesem komentar koji mi se stvorio u glavi ili da ga prosto pustim. Tipična ja morala sam da ga iznesem. – Coltone? – Obrve mu se nabraše zbog težine mog glasa. – Toliko si dobar prema dečacima, mislim bolji nego većina ljudi, a opet mi govoriš da nikada nećeš imati svoju decu. To me veoma zbunjuje.

Vidim kako mu senke preleću preko bledo zelenih zenica na moje reči. – Ne, nije, utvrđuje činjenicu, sklanjajući pogled i gledajući napolje kroz prozor iza mojih leđa pre no što nastavi. – Imati dete i biti dobar prema jednom su u potpunosti dve različite stvari. – Mišić u

266

Vođena njegovoj vilici se zgrči dok je pogledom pratio nešto napolju na parkingu. – Obostrano isključujuće, pretpostavljam.

-

Coltone, ono što si uradio danas, - govorim mu, posežući da stavim ruku na

njegovu koja je bila na stolu. Moj dodir vrati njegov pogled na mene. – Pokazao si malom dečaku da je vredan. Da je dovoljno bitan da bi se neko zauzeo za njega. – Emocije mi ispuniše glas. Pokušah očima da mu kažem da razumem. Da je uradio ono što je trebalo da se uradi i za njega kad je bio dete. Iako ne znam njegove okolnosti, znam dovoljno iz iskustva da bih uvidela da se niko nije založio za njega niti učinio da se oseća bitnim, dok nije sreo svog Andy Westina.

-

Zar ti to ne radiš svaki dan, Raylee? Zalažeš se za njih?

Razmislila sam o njegovim rečima dok sam žvakala zalogaj. – Pretpostavljam, ali ne sa tvojim dramatičnim smislom. – Osmehnuh se, - Pretpostavljam da sam ja više iza scene.

Ni blizu publike i povećanja samopouzdanja kao što je tvoja demonstracija bila.

-

Šta mogu reći, - čupkao je kartonsku zaštitu sa šolje. – Znam kako je biti u

Aidanovoj koži. Biti čudno dete koje se ne uklapa zbog okolnosti koje su van tvoje kontrole.

Biti maltretiran i ismevan samo zato. – Stegnuo mi je ruku. – Možeš da zamisliš.

Saosećanje me preplavi dok sam razmišljala o crnokosom dečaku sa progonjenim zelenim očima. O bolu koji je iskusio i sećanjima koja će zauvek opsedati njegov um. O stvarima koje je propustio – utešne usne koje iskazuju bezuslovnu ljubav, tople ruke koje bi ga milovale, i prste koji bi ga golicali zarad smeha.

-

Nemoj me gledati tako, Raylee, - upozori me izvlačeći ruku ispod moje i

zavaljujući se ponovo u stolicu. – Ne želim tvoje sažanjenje niti saosećanje.

-

Samo pokušavam da te bolje razumem, Coltone. – Moje reči su jedino

izvinjenje koje ću mu dati.

-

Kopanje po mojoj mračnoj i prljavoj prošlosti neće pomoći da me išta bolje

razumeš. To je sranje, - zamahuje rukom kroz vazduh, - to nije nešto sa čim bi želeo da ti se udvaram.

-

Coltone—

-

Rekao sam ti i ranije, Raylee, - njegov odlučan glas me utiša, - nisam jedno

od tvoje dece. Moje sranje ne može biti ispravljeno. Polupan sam predugo da bi se takvo čudo desilo. – Pogled u njegovim očima—mešavina besa, srama, i ogorčenja—govori mi da je ova tema našeg razgovora iscrpljena.

267

Vođena Nelagodna tišina visila je između nas dok ja nisam mogla a da se ne zapitam šta mu se desilo kao detetu. Sa čim se toliko plaši da se suoči? Zašto misli da je toliko polupan?

Njegov glas me trže iz misli, prebacujući pažnju razgovora na mene. – Šta je sa tobom, Raylee? Ponašaš se sa onom decom kao da su tvoja. Šta će se desiti jednog dana kada sredneš gospodina Pravog i budeš imala sopstvenu decu? Kako ćeš onda balansirati?

Pa i nakon dve godine, bol koji me pogađa još uvek se zakucava pravo u moja kolena. Progutah knedlu, pokušavajući da sperem rezak ukus u ustima koji je izazvalo ovo pitanje. Čupkala sam ivicu salvete, gledajući kako prsti kidaju parčiće dok sam mu odgvarala. – Ja ne mogu... nakon nesreće, rečeno mi je da ostati u drugom stanju, da je šansa da ću da imam decu, je... – odmahnula sam glavom tužno, - veoma mala verovatnoća. U suštini kao da sam na piluli do kraja života. Vrlo verovatno da se nikada neće desiti. – Ponovo. Podigla sam pogled kako bih se susrela sa njegovim očima, suptilno odmahujući glavom levo desno. – Tako da to i nije nešto o čemu puno razmišljam. Čujem ga kako uvlaći vazduh i mogu da osetim kako se sažaljenje sliva s njega.

Nema ničeg goreg nego kada te neko pogleda tako. Tim pogledom sažaljenja.

-

Žao mi je, - prošaputa, te njegove zelene oči su gorele smaragdno dok me je

proučavao.

-

Tako je kako je, - slegoh ramenima, ne želeći da mozgam o onome što

nikada neće biti. – Pomirila sam se sa većinom, - slagala sam, i na pravi Colton Donovan način promenila temu na u drugom pravcu. – Pa, Šampione, - promrdah obrvama, - Bio si nekako zgodan u svom trkačkom kombinezonu!

Nasmeja mi se sa harizmom, - Glatka promena teme!

-

Učila sam od tebe, - odgovorih, sisajući mrvicu sa svog palca. Kada sam

podigla pogled, Colton me gleda dok odvajam prst od usana. Napetost i žudnja titraju u dubinama njegovih očiju dok me proučava. Seksualna tenzija među nama se nagomilava.

Naše privlačenje postaje neporecivo.

-

Zgodan, ha? – ponovi, prekidajući našu tihu razmenu.

Nagnula sam glavu i napućila usne proučavajući ga. – Želela sam... – moj glas je tih, nesiguran, dok govorim. Osmejah koji mu igra u uslovima usana mi daje dozu samouverenosti koja mi treba da bih nastavila. Znajući da me želi. Znajući da žudi za mnom i želi više od ovoga šta god to bilo, ohrabruje me. Daje mi snage da dovršim svoju misao. – 268

Vođena Želela sam da me uzmeš upravo na haubi tvog automobila. – Mogu da osetim kako mi obrazi gore dok ga gledam kroz trepavice.

Udiše oštro, usne mu se razdvojiše, oči pomutiše od želje. – Oho, gospođo Thomas, - jezikom oliza donju usnu, - mogli bi smo da udesimo tu situaciju.

-

Udesimo?

Nagnuo se preko stola, lice mu je na sentimetar od moga. – To je oduvek bila moja fantazija.

Mislim da će se nagnuti još malo i poljubiti me. Brada mi drhti od isčekivanja, sinapse promašuju dok pokušavam da kažem svom mozgu da bude glas razuma. Da me povuče od ivice Coltonovog ludila. I tada se alarm oglasi na mom mobilnom koji je stajao na stolu između nas. Pomeo nas je i oboje odskočismo. – Oh sranje! Imam sastanak na koji moram da stignem, - govorim mu i počinjem da kupim đubre sa stola i trpam ga u praznu papirnu kesu od mafina.

Colton me uhvati za ruku, zaustavljajući moje uznemirno kretanje. Čeka dok nam se oči ne sretnu i tada progovori, - Ovaj razgovor nije završen, Raylee. Samo nastavi da mi šalješ toliko prokletih izmešanih poruka koje— - Šta? – ciknuh zgranuto, pokušavajući da izvučem ruku iz njegove, ali njegov stisak je bio jak. – O čemu pričaš? Ti si onaj koji šalje izmešane signale. Šapućeš slatke budalaštine u jednom minutu a već u sledećem me odbacuješ! – Proživljavamo li mi to ovde isto? Kako li sam to ja ta koja zbunjuje?

- Kunem se Bogom, - promrmlja meko samom sebi puštajući mi ruku dok se zavaljivao u stolicu odmahujući glavom, sa zabavljenošću na licu. Jedva mogu i da zamislim njegove sledeće reči kada progovori. – Nismo pošteno ni počeli ovo, a već me sečeš u korenu. – Mogu da osetim njegovo ogorčenje dok prolazi rukom kroz kosu.

Pogledah ga, nesigurna šta tačno misli ovim, ali stvarno nemam vremena da vodim računa ili ga uopšte pitam da mi pojasni. Ustajem i Colton me opet hvata za ruku, povlačeći me ka sebi tako da sam primorana da podignem glavu kako bih mu videla lice. U trenutku zatvara oči, kao da se prepušta nečemu, a potom ih otvori i prikova za moje. – Želim te, Raylee. Na svaki mogući način na koji te mogu imati. – Njegove reči stvaraju vakum vazduha, i osećam da ne mogu da dišem. Stojimo u prepunom Starbucksu dok se čuju 269

Vođena pozivi za porudžbine i ljudi koji pričaju preko telefona i para za zagrevanje mleka u mašinama za espreso, ali ja ne čujem ništa od toga. Ne razumem ništa od spoljne buke. Tu smo samo Colton i ja sa njegovim zaglušujućim rečima.

Glasno progutah knedlu dok sam pokušavala da ih shvatim. Nameru. Nemoćna sam da se izrazim, i vreme prolazi dok ne pronađoh glas. – Bilo-bilo koji način da me imaš? – promucah bez daha, očiju razrogačenih zbog optimizma. – Je l’ to znači da si voljan da... da pokušaš više od dogovora? Da pokušaš da napraviš kompromis sa mnom?

Osećam kako mu se telo napinje zbog mojih reči i kada vidim pogled u njegovim očima, shvatam da sam pogrešno shvatila ono što je rekao. Mogućnosti koje mi prolaze kroz glavu kao leminzi od jednom skaču sa litice u neizbežnu smrt. Grudi mi se spuvaše i sve moje nade se rasprsoše kada je progovorio, ne mogavši da me pogleda u oči. – Nisam to mislio, Raylee. Sve što znam je kako da operišem. Ali po mojim pravilima. Ona mi dozvoljavaju tu duboko ukorenjenu žudnju za kontrolom koju tako očajnički želim kako bih bio sposoban da funkiconišem. Moram to imati pod mojim uslovima. – Osećam da mu se telo pomera pre no što podiže pogled do mojih očiju. Odbljesak neočekivane ranjivosti je u njima. – Raylee, ovo je sve što ti mogu dati. Za sada... Hoćeš li makar pokušati na moj način? Zbog mene?

Za sada? Pokušaj zbog mene? Šta to jebo te treba da znači? Da postoji mogućnost budućnosti? Pokušavam da zaustavim svoj um da dešifruje njegov komentar preko filtera mog beznadežno romantičnog srca, ali imam problem da razdvojim ta dva. Coltonova blizina i reči koje su pale kao bombe na moju racionalnost ostaviše me da mucam dok sam pokušavala da smisleno odgovorim. – Mislila sam da si mi rekao da ovo ne bi uspelo. Da imamo drugačije potrebe. Da ti... mislim da su tačne reči bile, da ćeš me slomiti na komade?

– Reči mi zvuče snažno i odlučno, ali ja sam sve sem toga.

Napravio je grimasu kada sam bacila na njega njegove reči i obesio glavu, glas mu je mek. – Da, znam. Ne mogu da sprečim neizbežno. Ali još uvek želim da pokušaš?

Zaslepljena svojim osećanjima prema njemu, ignorisala sam njegovo priznanje predviđenog bola zato što sam se u glavi i dalje vrtela samo oko reči pokušati. Pitao me je da pokušam. Jesam li voljna da uradim to? Za njega? Za šansu koju imamo? Da se nadam prilici da mu pokažem da je u redu želeti više. Da zaslužuje više. Povezanost mojih misli se rasprši kada se setih tih reči. Misliš da možeš da ga promeniš i njegove načine. I baš kad se 270

Vođena to dogodi, s tobom će biti svršeno i pre poslednjeg kruga koji je upravo napravio. Odmahnula sam glavom, pokušavajući da izbacim njene reči iz glave.

-

Nemoj još da odgovoriš, Raylee. – Coltonov glas je molećiv, zamenio je moje

odmahivanje glavom sa odbijanjem njegove molbe. – Večeraj sa mnom pre no što mi kažeš ne. – Odmaknuh se korak od njega, bilo mi je potrebno rastojanje uprkos tome što sam znala da ću mu reći da. – Moram imati makar još jednu noć sa tobom. Trebam to. – Njegove oči tragaju za odgovorom u mojim. – Doćiću po tebe sutra u tri sata.

Sada sam ja leming koji trči ka litici.

Zurim u njega. Od kad ja bilo kome dozvoljavam da donosi odluke umesto mene? – Mogu da vozim, Coltone. – kažem ozlojeđena što je opet doneo odluku umesto mene. Ako sam voljna da pokušam za njega, zar ne bi i on takođe trebao da pokuša?

-

Ne, - smeje se pridržavajući vrata dok napuštamo Starbucks. – Ja vozim.

Tako mi ne možeš pobeći.

271

Vođena POGLAVLJE 23

-

Mi ne moramo da popravljamo jedno drugo. Dođi ovamo. Mi ne moramo da

kažemo zauvek. Dođi ovamo.45 – mumlam uz pesmu Kenny Chesneyja koja svira tiho, ironično, iz zvučnika Range Rovera dok se vozimo severno duž obale na Pacifičkom autoputu. Smejem se slučajnosti da mi je Colton ranije poslao porukom reči ove pesme, i sada svira na radiju dok me jedan od njegovih članova obezbeđenja Sammy vozi tamo gde je on.

Posegnula sam za torbom koja mi je stajala sa strane, preturajući po preobući i raznovrsnim toaletama koje sam uobraženo spakovala. Izvadila sam svoje kompaktno ogledalo i pogledala svoj odraz u njemu. Kosa mi je podignuta na vrh glave u stilizovanoj a opet bez napora zbrkanosti kovrdža sa nekoliko pramenova koji su visili opušteno oko mog lica i na mom potiljku. Spustila sam ogledalce i podigla ruke da proverim mašnu oko vrata kojom su bile spojene bratele moje plave maksi haljine, ostavljajući moja leđa nagim tek nešto ispod lopatica. Izgovaram tiho hvala Haddie što mi je predložila da nosim haljinu.

Slatka, opuštena, i dovoljno otvorena da ga drži na uzici rekla mi je nakon naše druge čaše vina.

Dok smo se vozili severno, raskošna brda sa moje desne strane pružala su se ka okeanu sa leve. Stavila sam ruku na stomak pokušavši da umirim leptiriće koji su lepršali iz nekog razloga. Ne bih trebalo da budem nervozna što ću videti Coltona, ali jesam. Iz neobjašnjivog razloga osećam da će večeras biti tačka prevrata za šta god „mi“ bili. Nagnula sam glavu unazad i gledala kroz prozor u beskrajno more i nadala se da mogu da izdržim posledice šta god da se desilo. Zatvorila sam oči u trenutku i pitala se kako jedna inteligentna žena kao ja može svesno da uđe u predvidiv očaj. „Crvena“46 Taylor Swift svira kada ulazimo u grad Malibu. Slušam reči, povezujem se sa njima. – Voleti ga je kao voziti novi Maserati niz slepu ulicu. – Odmahujem glavom, osećajući kao da će ta slepa ulica doći mnogo brže nego što želim kada je u pitanju Colton.

Uprkos zdravom razumu, stiskam gas pokušavajući da vidim gde nas ovo vodi umesto da nagazim na kočnice.

45

https://www.youtube.com/watch?v=N1GfEl8XUc4 https://www.youtube.com/watch?v=PrZA7p95AB0

46

272

Vođena Sammy skreće levo u ulicu, na znaku piše Broadbeach Road, i razgledanje komšiluka mi odvlači pažnju. Skupe kuće nižu se s moje leve strane, ograničavajući pohlepnu obalu Malibua. Kuće su građene u stilovima od modernog pa preko Cape Coda do starog sveta, sa savršeno doteranim pejsažima koji su bili u većem broju slučajeva iza zidova s kapijama.

Za nekoliko trenutaka bili smo na ulazu na kom su se ogromne drvene kapije otvarale za nas. Prođosmo kroz kapije na kaldrmisani i travnati kolski prilaz i stadosmo.

Sammy me je izveo iz kola i ja pogledah na gore u dvospratnu građevinu ispred mene. Ima kamenom obrubljenu fasadu koja deluje neprobojno, gornji deo je u obliku izduženog slova „U“ na kom je otvorena terasa između dva dela kuće. Nema prozora na zidovima koje gledam, što joj daje tešku ivicu, i mogu da zaključim da su suprotni zidovi samo od stakla kako bi se mogao videti Pacific. U prizemlju ispod platforme su masivna zakošena drvena vrata, i privlače mi pogled dok se lagano otvaraju.

Colton stoji u dovratku otvorenih vrata, zaustavivši me na mom putu kada lagani, lenji osmeh izvi ugao njegovih usana. Njegov prizor je kao udarac u stomak koji izbija vazduh.

Borim se da dišem dok ga upijam. Seksi je na toliko načina, nosi par iznošenih farmerica, izbledelu crnu majicu, i bosonog je. Nisam sigurna zašto mi je prizor njegovih bosih stopala koja izviruju ispod nogavica toliko privlačan, ali vredna su još jednog pogleda. Povratih svoj razum uprkos brujanju nerava i počeh se ponovo kretati ka njemu dok je očima tromo procenjivao moje telo. Stigla sam do vrata i stala ispred njega, sa osmehom kao što je bio i njegov.

-

Rekao sam ti da ću te povrediti i eto tebe, - promrmlja zanešeno, dok mu je

oduševljenost bljeskala kroz zelene oči. Njegove reči potonuše u meni i pre no što sam imala priliku da ih obradim, on posegnu i uhvati me za ruku, privlačeći me ka sebi. Šake mi sleteše na njegove grudi tako da osećaju svaki pedalj mišića pod neverovatno mekim pamukom njegove majice. – Zdravo, - uzdahne, i stidljiv osmeh na njegovim usnama i oči prodreše do mojih.

-

Zdravo, - je sve što uspem pre no što se naže i ostavi lagani, opijajući

poljubac na moje usne koji govori o mogućnostima koje ovo veče nosi. Kada se odmakne, svaki nerv u mom telu bruji.

-

Prelepa kao i uvek, Raylee, - pohvaljuje me uzimajući me za ruku i uvodeći

kroz vrata. – Dobro došla u moj dom.

273

Vođena Nisam propustila značaj njegove izjave. Ovo je njegov dom. Ne mesto gde dovodi svoje povremene devojke. Ne mogu a da se ne zapitam da li me je pozvao ovde kako bi dokazao svoju poentu. Da bi demonstrirao da možda pokušava pošto pokušavam i ja.

Sve misli napustiše moju glavu kada smo ušli u ogroman dnevni boravak kuće.

Susrećem se sa neosujećenim pogledom na prelepu terasu i okean iza nje. Staklena vrata su bila gurnuta u stranu, ostavljajući kuću otvorenu za lagani povetarac koji je duvao s vode.

Uzdah mi je glasan dok prolazim pored njega bez poziva i izlazim na platformu kako bih se divila prizoru nekoliko trenutaka. – Prelepo je. Ja— mrmljam, okrećući glavu ponovo ka njemu i ostatak rečenice odleprša dok ga gledam. Naslonjen je na kožni kauč boje čokolade, ruke su mu kao i obično u džepovima, i pogled u njegovim očima dok se spaja sa mojima je tolikog intenziteta da se od jednom stidim. Imam utisak kao da može da vidi sve u dubini mene: moje nade, moje strahove, i činjenicu da sam se zaljubila u njega. Zbog nelagode koju osećam zato što je svaka moja misao kao na displeju, pokušavam da prekinem ovu naelektrisanu atmosferu. – Hvala što si me primio ovde, Coltone.

Odgurnu se od kauča i krenu ka meni, svaki deo tela me boli od žudnje za njegovim dodirom. – Drago mi je da si ovde. Da li bi volela da te povedem u obilazak ili piće u unutrašnjem dvorištu?

-

Unutrašnje dvorište, - odmah mu odgovorih, želeći da upijem sunce i predivan

pogled sa njim. Izlazim na platformu koja je bila upotpunjena bazenom kojem se nije video kraj, ugradni roštilj sa desne strane, i najudobniji nameštaj za palubu koji sam ikada videla.

-

Sedi, - kaže mi, - doneću nam piće. Da li je vino u redu?

-

Zvuči sjajno. – ignorišem njegovu ponudu da sednem i šetam do ograde da

upijem nesmetan pogled na plažu koja se protezala levo i desno od nas. Misli mi se okrenuše ka onome kako bi bilo probuditi se svako jutro uz ovako spektakularan pogled.

Pored Coltona gledajući ovaj spektakularan pogled, da budem precizna.

-

Mogao bih da sedim ovde čitav dan i uživam u pogledu. – Preplaši me njegov

glas koji mi je dopirao iza leđa jer ga nisam čula da dolazi.

-

Veoma je razarajuć. – Stade pored mene i stavi čašu vina na ogradu do

mene. – Hvala ti. Mogu da zamislim koliko može da odvlači pažnju pogotovo kad imaš drugih stvari da uradiš.

274

Vođena Colton spupsti meki poljubac na moje golo rame, i zadrži usne tako dok je mrmljao, Ništa ne bi moglo više da odvlači pažnju od stajanja upravo ovde sada sa vetrom u tvojoj kosi i tvojom haljinom koja leluja oko tebe i daje mi samo naznake tih tvojih seksi nogu.

Njegove reči su kao električni udar za moj sistem, potpaljujući moju sveprisutnu vatru za njim. Uprkos njegovoj toplini pored mene, koža mi se naježila. – Je li ti to pokušavaš da ušećeriš ovaj razgovor sa mnom, Šampione, kako bi mogao da kresneš večeras?

-

Ako radi radnju, onda da.

Kako li ću ikada biti sposobna da mu kažem ne?

-

Rekla sam ti, - rekoh osvrćući se nezainteresovano, - stvarno se ne ložim na

vozače trkačkih kola.

-

Ah... da, - nasmeja se pomerajući se do mene tako da naslanja kuk na

rukohvat ali i dalje drži ruku na mojim donjim leđima. – Zaboravio sam, samo igrači bejsbola dopiru do tebe. – Uzima dug gutljaj iz svoje flaše s pivom, sve vreme me gledajući. – Siguran sam da bi, ipak, mogla biti ubeđena.

Podigla sam obrvu i nagnula glavu, pokušavajući da sakrijem osmeh. – Verovatno bi trebalo mnogo ubeđivanja...

Okrenuo se toliko brzo i sada su moja leđa naslonjena na ogradu a njegove ruke su mi sa svake strane. Njegovo toplo, čvrsto telo stisnuto je uz moje i obestan osmeh igra mu na oblinama njegovih usana. – Znaš da mogu biti baš ubedljiv, Raylee.

U sekundi, njegove usne su na mojim ustima i jezikom se probija kroz moje razdvojene usne kako bi se stopio s mojim, napadajući moja usta s namerom. Provukoh ruke kroz njegove, podižići ih tako da mogu da ih utisnem u njegova ramena. Produbljuje poljubac, zahtevajući još, uzimajući još, i začinjući male udare žudnje duboko u mom stomaku. Jedan dlan mu je na mojoj zadnjici i privlači me sebi dok drugim ostavlja meke poput šapata dodire po mojim golim leđima. Stenjem meko od raznovrsnosti osećaja koje samo njegov dodir stvara pod mojom kožom. Čujem snažan zvuk i od jednom vrisnuh, prekidajući poljubac jer sam osetila da nešto uporno pokušava da se progura između naših kukova tamo gde su njegovi pritiskali moje na ogradu. Glasno sam se nasmejala kada sam pogledala na dole u preveliku loptu

275

Vođena crne, bele i mrke dlake koje pokušava da zavuče nos između nas. Prelep i nekako velik pas ugurao se između nas, repom je udarao u ogradu, gurajući vlažnom njuškom i bockajući.

Kriknuh od oduševljenja i iznenađenja dok sam šake spuštala na glavu psa. – Baxtere! – Colton zastenja na njega. – Izvinjavam se. Malo je van kontrole.

Zagugutah nežnom džinu, i kada sam počela da ga češkam iza ušiju, ugodno je spustio zadnjicu na tlo , udarajući repom, i dahćući od zadovoljstva.

-

Svetog mu sranja! Kako to radiš?

-

Šta? - upitah ga preko ramena dok sam čučala, nastavljajući da šeškam psa.

-

Nikada nije miran ni sa kim osim sa mnom.

-

Ja sam osoba za pse, - slegoh opušteno ramenima kao da to objašnjava sve i

nastavih da češkam psa po grudima tako je počeo da lupka zadnjom nogom od zadovoljstva.

-

Očigledno, - Colton je zaprepašćen, naginje se da poljubi psa u glavu i

povuče krzno na njegovom vratu. Prizor me natera da se nasmejem. – Trebalo je da mi pomogneš da pridobijem devojke, momče, ne da staneš između nas dok se ljubimo.

Nasmejala sam se glasno dok je Baxter nesvesno zastenjao kao odgovor na aluziju u Coltonovim rečima. – Prelep je, Coltone.

-

Jeste, taman da ga zadržiš, - kaže mi dok me uzima za ruku i povlači. –

Nisam ga vodio u šetnju danas tako da je ljut na mene.

-

Hajde onda da ga vodimo, - ponudih, šetnja po plaži zvuči kao savršena

ideja. Colton naginje glavu i mršti se. Jesam li rekla nešto pogrešno. – Šta?

-

Ponekad me baš iznenadiš, - reče odmahujući glavom ka meni.

-

Pozitivno ili negativno? – pitam ga preko ivice čaše za vino.

-

Dobro, - kaže nežno, posežući da dodirne opuštenu kovrdžu na mom vratu. –

Samo si toliko drugačija od onoga na šta sam navikao.

Oh! Da. Zaboravila sam da izblajham kosu pre no što sam došla. Uzvrpoljila sam se nervozno zbog njegovog pogleda.

-

Hoćemo li? – pita me klimajući glavom ka stepenicama koje su vodile sa

terase na plažu. Osmehnuh mu se dok je stavljao ruku na moja leđa i poveo me niz stepenište, privlačeći me brzo u stranu dok je Baxter skakutao niz stepenice u neobuzadnom uzbuđenju.

276

Vođena Bosonogi, hodali smo jedno do drugoga duž spojnice vlažnog i suvog peska. Colton je bacao isprekidano loptu Baxteru koji je ispunjen beskonačnom energijom dok smo mi ćaskali neobavezno o ovome i onome.

-

Znaš, moja sestra je bila iznenađena što te vidi na stazi neki dan.

-

Stvarno? Nikada ne bih rekla. Delovala je toliko toplo i srdačno kad sam je

upoznala.

Colton se žalosno osmehnu mom sarkastičnom tonu. – Izvinjavam se. Obično nije takva.

-

Hmm-hmm, - promrmljala sam, dok mu je moj izraz lica govorio da mi je teško

da poverujem u to. – Ipak u redu je, zato što sam pomisila da je ona još jedna od SPL kluba.

-

SPL?

-

Tvoj Stado Plavih Lepotica klub.

-

Oh, hajde, - smeje se, - nisam toliko loš!

-

Hajde, Šampione, jesi li se skoro guglao? Sve tvoje slike sa tvojim jatom

žena? – Postade tih i po prvi put mislim da vidim osramoćenost kako mu se preliva po obrazima. Nisam srećna zbog te pomisli, uzimajući u obzir činjnicu da sam sada ja deo te rulje. Nisam sigurna kako se osećam u vezi toga.

-

Ne, ne guglam sebe, - konačno govori, - ali nekako je zgodno znati da me

tražiš kada nisi sa mnom. – Okrećem glavu i gledam u kuće koje su nam s desne strane, skrivajući svoje crvenilo od njega.

Hodamo još malo dalje, svako izgubljen u svojim mislima dok ne stadoh odsutno da iskopavam školjku sa svojim palcem koja je delimično bila pokrivena peskom. Colton prekide tišinu. – Lagao sam te pre neki dan.

Prestadoh da kopam stopalom na njegove reči, znatiželjna da saznam kuda ide sa ovim. Pogledala sam ga. – Nastavi, - podstakoh ga.

-

Pa pitala si me da li sam se ikada slupao. – Oh. U redu. Ništa strašno. – I

razmišljao sam o tome pre neku noć dok sam ležao u krevetu. Mislim svi se mi plašimo sudara, ali pokušavamo da izguramo to iz uma ili će nam to uticati na vožnju. Pretpostavljam da je kretenska reakcija reći da ne mislim.

-

Jesi li ikada imao strašan sudar? – zamišljam ga u rasturenim kolima, i ne

sviđa mi se osećaj koji budi u meni.

277

Vođena -

Jednom ili dva puta gde me je prodrmalo, - priznaje dok staje i zuri u Baxtera

koji je pokušavao da uhvati zubima talase. – Pa da, prestravljuje me. Sve što treba u tom jednom trenutku, ali onog minuta kada počnem da vozim kao da se plašim... tog momenta kad počnem da popuštam zbog toga... to je dan kada treba da prestanem.

-

To ima smisla, - potvrđujem, iako ne mogu da zamislim sebe kako se vozim

tom stazom tako brzo. Ne mogu da shvatim da doživim tu strašnu dezorijentisanost i ošamućujuće tumbajuće osećanje više od jednom u svom životu.

-

Uostalom, plašio sam se mnogo gorih stvari u životu, - sleže ramenima, i

dalje gledajući ka pučini. – Makar na stazi, sam sebe dovodim u opasnost... niko drugi. Čitav moj tim mi čuva leđa.

I ti na to nisi navikao. Nisi navikao da zavisiš od drugih ili da ti treba išta od ikoga. Čujem udaljen glas sa desne strane kako viče slabašnim glasom. – Zdravo, dušo!

Colton pogleda i ogroman osmeh ispuni mu lice kad je ugledao osobu koja stoji na prozoru na drugom spratu kuće od dasaka pored koje smo prolazili. – Zdravo, Bette! – odgovori mašući joj dok smo prolazili pre no što me uhvati za ruku. – To je Bette Steiner.

Njen muž je bio neka vrsta softverskog tajkuna. Umro je prošle godine tako da me ponekad zove ako joj treba pomoć oko nečega. – Zastade kako bi počešao Baxtera koji se migoljio pre no što je uzeo lopticu i ponovo je bacio u vodu.

Znači loši momci buntovnički nastrojeni vode računa o svojim starijim komšijama.

Nije li prepun neočekivanih iznenađenja? Šetamo još malo u prijatnoj tišini, prsti su nam isprepletani, ruke se njišu razigrano.

Kuće su prelepe i mešavina sunca na mom licu, peska na mojim stopalima, i Coltona pored mene ogreja mi srce. Pratimo prevoj na plaži gde litice počinju da se uzdižu tako da su kuće uzdignute i nisu na pesku, i Colton me povuče ka maloj uvali. Poprilično velika stena sa ravnim vrhom stajala je u dnu malog brda obloženog različitim vrstama zeleniša koje je gledalo na okean.

-

Uputiću te u jednu malu tajnu, - kaže mi dok im pomaže da se popnem na

stenu, pre no što naskoči na nju da bi seo do mene.

-

Oh?

-

Ovo mesto, upravo ovde, je moje malo parče raja. Moje mesto da odem i

sedim kad mi treba pauza od svega.

278

Vođena Naslonih glavu na njegovo rame, gledajući Baxtera kako utrčava u talase, zadovoljna što je podelio nešto sa mnom. – Tvoje srećno mesto, - promrmljah gledajući ga. Bože, izgleda božanstveno sa tom svojom kosom razbarušenom od vetra a opet po malo dalek sa očima sakrivenim iza naočara. Osmehuje mi se i spušta lagan poljubac na moje čelo.

Tih je nekoliko trenutaka i potom progovara. – Kada sam bio mali, uvek sam imao ovu sliku u svojoj glavi, moje srećno mesto da se upotrebim tvojim izrazom, gde bih otišao kada...

Sa tom tišinom, mogu da osetim kako mu se telo napinje zbog nekog sećanja koje sam sigurna nikada neću biti sposobna da shvatim. Stavih mu ruku na koleno, povlačeći lenjo linije noktima. Znam da ne bih trebala, ali „majstor“ u meni preovlađuje. – Kad šta, Coltone? – Osetim kako odmahuje glavom napred nazad. – Želiš li da pričaš o tome?

-

Dušo, to su stare vesti, - kaže sležuči ramenima, odgurujući me od sebe pre

no što naglo skoči sa stene. – Nisam jedini klinac koji je imao lošu sreću. – Emocije zamutiše njegov glas dok je koračao nekoliko metara od mene. Počeh da govorim kad me nadglasa. – Nemoj da se cimaš, Raylee, - zakikota se samo osuđujućim smehom, - bio sam rastavljen i ponovo sastavljen od strane najboljih. Traćenje novca mojih roditelja ako me pitaš, ako se uzme u obzir da ni jedan nije ništa popravio niti obrisao. – Ono što je potom izgovorio bilo je jedva čujno zbog zvuka talasa, i nisam sigurna da li je nameravao da ih svakako čujem, ali podišla me je jeza kada ih je rekao. – Ja sam oštećena roba.

Hoću da posegnem za njim. Da mu kažem da osoba koja je oštećena roba ne pomaže starijim ženama sa poslićima i ne čini da se zanemareni dečaci osećaju posebnim tako što će stati uz njih. Želim da mu kažem da je vredan ljubavi i prave veze jer mogu to da vidim u njegovim očima i osetim iza neizgovorenih reči kada je sa mnom. Da mu kažem da to što mu se desilo kao detetu— koliko god užasno, nezamislivo bilo, ne definiše ono ko je on danas ili kuda ide. Ali ne kažem ništa. Umesto toga, pratim linije njegovog tela očima, želeći da posegnem za njim, ali nesigurna kako će to prihvatiti.

Toliko sam koncentrisana na Coltona, da ne vidim Baxtera kako uskače u moj prostor dok ne odluči protresti svoje mokro krzno svuda po meni. Ciknuh glasno od ujeda hladne vode koja je udarila po mojoj koži. Colton se naglo okrete da bi video šta se desilo i podiže glavu ka nebu smejući mi se. Dubokim, iskrenim osmehom koji mu je razgalio lice i umanjio tenziju u njegovim ramenima.

279

Vođena -

Baxtere! – povikala sam dok je Colton išao ka meni, skidajući naočari i kačeći

ih o okovratnik majice. Pogledah u njega, k’o fol dureći se, - Sad sam skroz vlažna.

Colton utisnu svoje butine o moje tako da stoji ispred mene dok ja još sedim. Visina stene nas dovodi skoro do iste visine. Lagan, pohotljiv osmeh raširi mu se na usnama i on podiže obrvu na mene. – Skroz vlažna, ha? – pita dok spušta ruke na moje kukove i privlači me ka sebi, tako da su mu kukovi u vrhu mojih butina. – Volim kad si sva vlažna, Ryles.

Progutah knedlu glasno, zamućeni pogled u njegovim očima udara po strasti i želji i još mnogo čemu. Naginje se, stavlja mi ruke na ramena, prelazeći mi palčevima preko ključnih kostiju, pre no me ovlaš poljubi. Podižem ruke kako bih prešla noktima preko njegovih grudi a potom po zadnjem delu njegovog vrata i igrala se sa njegovom kosom pre no što povučem njegovu glavu kako bih produbila poljubac. Tiho stenjanje iz grla me uzbuđuje i pali, šaljići udare bele vreline zadovoljstva kroz svaki nerv. Uprkos prepreci osećaja on ih budi na mojim usnama, nastavlja lagan i mekan poljubac kao lenjo nedeljno popodne. Meko srkanje, lagano lizanje jezika, blage promene ugla, i meko mrmljanje slatkog ničega koje uranja u moju dušu i obmotava mi se oko srca. Colton se odmače sa ustreptalim uzdahom nakon što je spustio poljubac na vrh mog nosa.

Oh moj, čovek svakako zna kako da poljubi ženu bezosećajno. Da sam sada stajala, mislim da mi trebao neko da mi pomogne jer je učinio da osetim slabost u kolenima.

Podiže mi glavu tako da sam morala da ga gledam. Osećam se plašljivo zbog intenziteta njegovog pogleda. Samo mi se meko osmehnu i odmahnu glavom kao da ne može da poveruje u nešto o čemu ja ništa ne znam. Baxter ga gurnu, ljubomoran zbog manjka pažnje, i Colton se nasmeja, spuštajući ruku da pomazi svog ljubimca. – Okej, Bakx nemam nameru da te zanemarim! – Uzima loptu iz Baxterovih usta i okreće se da je baci niz plažu.

Skočih sa stene i gledah kako Baxter trči niz plažu, bacajući pesak za sobom. – Brz je! – izjavih dok sam osećala kako mi Colton spušta ruke oko kukova, privlačeći me ka sebi.

Obmotao je ruke oko mene, leđima sam naslonjena na njega, a brada mu je na mom ramenu. Telo mi se opušta a opet se usteže iz predostrožnosti na osećaj i toplinu njegovog tela toliko blizu. Zatvaram oči, upijam necenzurisanu naklonost koju Colton retko pokazuje.

280

Vođena -

Hmmm, uvek toliko dobro mirišeš. – Onjuši mi vrat, i osećam kako njegove

reči vibriraju na osetljivoj koži ispod mog uha gde utiskuje usne. – Strašno je koliko se lako mogu izgubiti u tebi.

Ukopah se na ove njegove reči. Koliko kod želela i koliko god mi trebalo da čujem ove reči, moj um bira ovaj trenutak da nesigurnost i neverica promole svoje ružne glave.

Slike mi proleteše kroz glavu. Stranica za stranicom na Googleu Coltona sa nekom od njegovih SPL. Tako je uglađen. Tako izvežban. Koliko žena je palo na iste te reči? Kojem broju njih je šaputao iste ove slatkorečive gluposti i šetao se s njima držeći ih za ruku duž plaže, čineći da se osećaju kao da su jedine na svetu?

-

Šta je bilo, Raylee? – Šta? Kako ne zna? – Upravo sam osetio da ti se čitavo

telo napelo? Šta se to dešava u toj tvojoj prelepoj i intrigantnoj glavi?

Odmahnula sam glavom osećajući se blesavo zbog svojih misli a opet uplašeno da bih odgovorila. Kada pokušam da se odvojim od njega, njegov zagrljaj se pojača. – Nije ništa, Coltone, - uzdahnuh.

-

Reci mi.

Duboko sam udahnula i umirila se kako bih postavila pitanje od dve jednostavne reči koje mi se motalo po glavi. – Zašto ja?

-

Zašto ti šta? – pita me, sa zbunjenošću u glasu kad shvata da se drži za

mene.

Uprkos tome što me je pustio, odmakla sam se korak držeći leđa okrenuta Coltonu, jer mi je nedostajalo hrabrosti da mu to pitanje postavim u lice. – Zašto ja, Coltone? Zašto sam ovde? – Čujem ga kako duboko uzdiše iza mene. – Zašto ne neka iz mnoštva žena pre mene? Ima toliko drugih koje su toliko lepše, seksipilnije, mršavije... zašto sam ja ovde a ne neka od njih.

-

Za nekoga ko je toliko siguran u sebe, tvoje pitanje me zaprepašćuje. – Glas

mu je bliži nego što sam očekivala. Stojimo u tišini i kada se ne okrenem kako bih se suočila sa njim, stavlja ruke na moje i čini to umesto mene.

-

Pogledaj me, - naređuje mi, striskajući mi bicepse dok ne pristanem. Protrese

glavom u mom pravcu, u neverici i, mislim, sa malo iznenađenja na licu. – Kao prvo, Raylee, ti si jedna izuzetno lepa, strahovito senzualna žena. I ta tvoja zadnjica, - napravi pauzu,

281

Vođena grleni glas je znak čistog priznanja, - je nešto o čemu maštam. – Frknu, - mogao bih da sedim i divim ti se čitav dan.

Oči su mu prikovane za moje i mogu da vidim iskrenost u njima. Deo mene želi da mu veruje. Želi da prihvati da sam mu dovoljna. Pomera ruke s mojih na moj torzo i potom ih lagano spušta do mojih kukova pa opet nagore. – A što se ovih tiče, moram da priznam srce da sam se tokom godina uglavnom zabavljao sa mršavicama, ali prokletstvo, Raylee, ove tvoje obline su tako neverovatno seksi. Pale me toliko da ne bi poverovala. Nabreknem samo gledajući te dok hodaš ispred mene. – Naslanja se na mene, dokaz njegove napaljenosti utiskuje se u mene, i nežno mi poljubi razdvojene usne. Naslanja čelo na moje, igrajući se prstima sa mašnom na mom vratu. – A zbog čega više nisu ovde? – mrmlja, reči mu trepere na mom licu pre no što se udalji tako da se njegove zelene oči urone u moje. – To je jednostavno. Naš dogovor je gotov.

Odmaknuh se od njega, pokušavajući da shvatim poslednje što je rekao. – Samo su ustale i otišle? – Pokušavam da sakrijem očajanje u glasu, jer od jednom moram da znam na čemu sam. – Mislim, zašto je bilo gotovo?

Pogledao me je kratko pre no što je odgovorio. – Neke su našle druge koji su im mogli dati više, neke su izazvale previše drame za moj ukus, a neke su želele belu drvenu ogradu i dva i po deteta, - odgvori ravnodušno.

-

I—i pretpostavljam da si ti završio to sa njima tada? – Klimnu glavom pažljivo,

stežuči vilice dok je pokušavao da shvati zašto želim da znam. – Jesi li voleo i jednu od njih?

-

Isuse, Raylee! – zareža, prolazeci rukom kroz kosu, - Šta je ovo jebote,

pedeset pitanja? – Odmakao se nekoliko koraka od mene, razdražen, ali kad sam pitala toliko, mogla bih i završiti sa tim.

Sela sam na pesak, svesna da je Baxter daleko na plaži, i privukla kolena grudima obgrlivši ih, vrteći prsten oko prsta. – Ne, treba da znam u šta se upuštam. – Coltonove oči se brzinom svetlosti prikovaše za moje, bez nekog posebnog izraza na licu. – U šta sam se već upetljala, - uzdahnuh više za sebe nego za njega, ali znam da me čuje zato što vidim kako mu se mišići na vilici grče na moje reči. – Rekao si mi da sabotiraš sve što je dobro.

Moram da znam da li si voleo i jednu od njih?

Stade do mene i ponovo prođe rukama kroz kosu. Moram da podignem glavu kako bih ga pogledala u oči. – Nisam sposoban da volim, Raylee, - reče bezosećajno, glas mu je 282

Vođena sablasan šapat, pre no što se zagleda u more i stavi ruke u džepove. – Davno sam naučio da što više nekoga želiš, to ih više priželjkuješ, trebaš i voliš... nije ni bitno. Na kraju će te svakako ostaviti. – Uzima školjku i baca je. – Uostalom, neko ti može reći da te voli, ali reči mogu biti lažne a radnje mogu biti improvizovane kako bi lažirale nešto što nije.

Proiđe me jeza od ovih njegovih reči. Kako tužan, užasan način da ideš kroz život.

Da uvek želiš ali nikad nemaš zato što misliš da će ti biti oduzeto bez prethodnog upozorenja. Biti toliko povređen da misliš da će te nečije reči i dela pre povrediti nego osoba koja stoji iza njih. Srce mi se steže zbog jadnog malog dečaka koji je živeo život bez bezuslovne ljubavi. Boli me zbog čoveka koji stoji predamnom. Čoveka toliko punog strasti i života i mogućnosti koji sebi uskraćuje jedini deo koji ga može učiniti celim.

Nesvestan mog toka misli i mog golemog sažaljenja za usamljenog dečaka koji se nalazi u njemu, Colton nastavlja. – Da li sam mislio da bih mogao voleti bilo koju od njih?

Nisam siguran, Raylee. Znam kako su želele da se osećam. Kako su želele da iskazujem i uzvraćam, ali rekao sam ti, prosto nisam sposoban za to. – Slegao je ramenima kao da je to prosta životna činjenica. Okrenuo se i pogledao me, sa osmejkom na usnama. – Šta je s tobom, Raylee? – pita veselo. – Jesi li ti ikada bila zaljubljena?

Pogledah u njega na trenutak pa ponovo usmerih pogled ka talasima, tražeći sećanja koja su tamo ali polako blede. Čežnjih osmeh titra mi na usnama dok mi se sećanja vraćaju.

– Da. Jesam.

-

Baxtere, dođi! – Colton povika pre no što ispruži ruku kako bi mi pomogao da

ustanem sa peska. – Hajde da se vratimo nazad, - kaže dok zadržava moju ruku u svojoj, i nije mi promaklo da nije odgovorio na moju izjavu. Hodamo u tišini neko vreme, i mogu da osetim da želi da me pita još u vezi toga ali nije siguran kako.

Uzdiše. – Nemam pravo ni da se osećam ovako, - kaže provlačeći prste kroz kosu, videti kako je moja prošlost tako... – odluta a da ne dovrši rečenicu kada se susrete s mojim pogledom. – Zašto me to muči? Zašto me i pomisao na tebe s nekim drugim dovodi do ludila?

Deo mene uživa u činjenici da mu smeta. Otkrivam da mu značim dovoljno da bi to bilo važno. – Zasigurno ne možeš misliti da sam čekala čitavog svog života da bih bila tvoja igračka, Šampione, - nasmejah se, i pokušah sleganjem ramena da rasteram nelagodu zbog sledećeg pitanja koje znam da će postaviti. Retko pričam o onome što se dogodilo. Nikada 283

Vođena ne pričam o posledicama. O neopisivom gubitku koji nikada ne može biti zaboravljen. O užasnim, bezosećajnim rečima koje su mi uputili članovi njegove porodice. Njihove optužbe me progone i danas.

Uprkos vremenu koje je prošlo, i dalje osećam oštar udar žalosti kada pričam o tome.

Vreme je to malo ublažilo za dve godine od nesreće, ali slike koje su pohranjene u mojoj glavi nikada neće izbledeti. Krivica me i dalje toliko pritiska da ponekad ne mogu da dišem niti funkcionišem. U prošlosti me je sprečilo da ponovo živim. Da preuzimam rizike i izlažem se. Od korišćenja prilika kao što je ova sada koju koristim sa Coltonom. Pokušala sam da sakrijem drhravicu koja je prošla kroz mene na sećanja i pripemim sebe za ono koliko želim da podelim.

Colton me pogleda, osmejak mu je uklesan na usne. – Pljuni, srce. Šta se desilo?

Duboko sam udahnula. – Nema mnogo toga da se kaže, - počeh zureći u pesak ispred nas dok smo opušteno šetali. – Bio mi je ljubav iz srednje škole, pratili smo jedno drugo na koledž, verili se, planirali venčanje, - osetim kako se grči pored mene na moje poslednje reči, prstima jače steže moje. – I umro je nešto malo jače od dve godine sada.

Kraj priče. – Pogledala sam ga i videla da gleda u mene. Drago mi je da suze koje mi obično ispune oči nisu tu. Koliko bi bilo sramotno biti zaljubljena u jednog a plakati zbog drugog.

Stao je, povlačio mi ruku dok se nisam saplela. Saosećanje mu ispuni oči dok su tragale za mojim. – Žao mi je, - reče nežno, privlačeći me na grudi i obgrlivši me. Spustila sam lice u njegov vrat pronalazeći utehu u ravnomernim otkucajima njegovog srca pod mojim usnama. Obgrlila sam ga, udišući njegov prijatan miris, tako nov a ipak utešan.

Spustio je meki poljubac na moju slepoočnicu, i nežnost je toliko neočekivana da suze počeše da me peku u grlu.

-

Hvala ti, - prošaputah naginjući se unazad da bih ga pogledala i nasmejah se

-

Želiš li da mi ispričaš o tome? – podstače me dok je prelazio rukom preko

meko. moje pa sve do šake koju podiže do usana i poljubi.

Da li želim da pričam o tome? Ne stvarno, ali zaslužuje da zna. Veći deo svakako.

Povuče me ka sebi i obgrli me preko ramena kad nastavismo šetnju. – Nema mnogo toga da se kaže. Max i ja smo imali pripremnu nastavu iz algebre i trignonometrije zajedno. On je bio četvrta godina, ja prva. Tipična srednjoškolska romansa. Fudbalske utakmice, matursko 284

Vođena veče, jedno drugom prvi put, - slegoh ravnodušno ramenima kako bih prikrila nemir koji je bio u meni zbog sećanja. – Pošla sam za njim na UCLA, ostala sa njim do kraja i onda smo se verili kad sam bila na završnoj godini. – Gledala sam Baxtera dok je ponovo pokušavao da ugrize talase, i bio je poprilično dobra diverzija za ono što ću sledeće reći.

-

Jednog vikenda, Max

je odlučio da me iznenadi sa kratkim putovanjem.

Rekao je da je to ono što je doktor naredio ranije... – izgubila sam hrabrost, pitajući se kako da nastavim. Colton mi steže ruku kako bi me ohrabrio. – Pre no što život postane haotičan; novi poslovi, brak... sve. Nismo imali odredište, tako da smo se samo vozili tražeći pogled.

Niko nije znao da ćemo ići bilo kuda, tako da nas niko nije očekivao da se vratimo kući.

Krenuli smo na sever i završili kod Mammoth47, prošli grad, ali smo skrenuli sa puta s dve trake nedaleko od June Lakea. Srećom bila je zima s malo snega, tako da ga nije bilo mnogo na zemlji. Tek tu i tamo po malo. Bilo je rano popodne i crkavala sam od gladi, pa smo odlučili da istražimo i nađemo savršeno mesto za piknik. Baš smo bili glupi, odmahnula sam glavom. – Poneli smo mobilne, ali nije bilo signala, tako da smo ih isključili kako ne bi bespotrebno trošili baterije. – Stala sam tad, trebao mi je minut da se setim tih poslednjih nekoliko bezbrižnih momenata pre no što nam se oboma život zauvek promenio.

Pustila sam Coltonovu ruku i obgrlila se rukama kako bih umanjila drhtavicu koja me je protresla.

Colton oseća moju agoniju i grli me, štiteći me svojim telom. – Bili ste mladi, Raylee.

Nisi učinila ništa loše. Nemoj to da smatraš svojom krivicom, - kaže kao da već zna šta me to muči i tera da se osećam krivom kao bolest koja me izjeda svakodnevno.

Prihvatam to što je rekao, zahvalna što ih je izgovorio ali opet ne verujem u njih. – Naišli smo na oštru krivinu na putu kojim smo išli. Na putu je bio jelen i Max je cimnuo auto kako bi ga izbegao. – Čujem Coltona kako glasno uzdiše, znajući kuda priča ide. – Okrenuli smo se u nadolazećem suženju puta i točkovi su sleteli s ivice puta jer je Max previše cimnuo auto. Ne znam. Sve se desilo jako brzo. – Slegnula sam ponovo ramenima a Colton me je držao, zaglivši me još jače kao da će to oterati ono što je nadolazilo. – Sećam se da sam videla prvo drveće dok smo prelazili preko ivice i počeli da padamo u klanac. Sećam se da je Max psovao i znam da me je to zapanjilo jer je on jako retko psovao. – Stomak mi se podiže do grla dok sam se sećala bestežinskog osećaja kad su se kola odvajala od zemlje i

47

Mammoth planina je kompleks nastao od lave zapadno od grada Mammoth Lake, California i predstavlja veliku skijašku oblast iako i dalje ispušta opasne vulkanske gasove.

285

Vođena centrifugalna sila me je bacala unaokolo kao krpenu lutku dok su se kola survavala. Obrisala sam rukom suzu koja mi se slila iz ugla oka. Odmahnula sam glavom, - Sigurna sam da ne želiš da slušaš sve ovo, Coltone. Ne želim da upropastim naše veče.

Osećam kako odmahuje glavom dok je spušta na moje rame. Ruke su mu omotane oko gornjeg dela mojih grudi, od ramena do ramena, i podižem ruke kako bih se okačila na njih. – Ne, molim te nastavi, Raylee. Zahvalan sam što deliš ovo sa mnom. Što mi dozvoljavaš da te upoznam i razumem bolje.

Možda ako mu se otvorim, će se osećati dovoljno ugodno da mi objasni svoju prošlost. Je li ovo moj podsvesni razlog da mu sve kažem? Nadam li se da će ovo biti usluga za uslugu? Mislim o ovome nekoliko trenutaka i shvatam da koliko god se nadala da bi se to moglo desiti, činjnično stanje je da se osećam slobodno da pričam o tome po prvi put za jako puno vremena.

Udahnula sam drhtavo pre no što sam nastavila. – Sledeće čega se sećam je dolazak svesti. Padao je mrak. Sunce je već zašlo za greben planine pa smo bili u senci duboke uvale u koju smo pali. Mirisi—oh, moj Bože—su bili takvi da ih nikada neću zaboraviti i uvek ću ih povezivati sa tim danom. Mešavina goriva i krvi i uništenja. Bili smo u dnu uvale. Kola su stajala pod takvim uglom da sam ja bila sa više strane a Max sa niže.

Auto je bio rasturen. Toliko smo se puta prevrnuli da se u potpunosti iskrivio, tako da je unutrašnjost bila skoro pa pola veličine koja bi trebalo da bude.

-

Čula sam Maxa. Zvukovi koje je pravio dok je pokušavao da diše—

pokušavao da ostane živ—bili su zastrašujući. – Stresla sam se na te zvuke jer sam ih još uvek mogla čuti u svojim snovima. – Ali najbolji deo tih zvukova bilo je to što smo još uvek bili živi. U nekom trenutku u tih nekoliko prvih minuta buđenja, posegnnuo je i uhvatio me za ruku, pokušavajući da me smiri dok se budem vraćala svesti u paklu u kom smo se našli.

-

Treba li ti minut? – upita me slatko pre no što utisnu poljubac u moje rame.

Odmahnula sam glavom. – Ne, radije bih samo da završim.

-

U redu. Samo polako, - promrmljao je kad smo ponovo krenuli da hodamo.

-

Uspaničila sam se. Morala sam da nađem pomoć. To se desilo kada sam

pokušala da se oslobodim pojasa za vezivanje i osetila bol. Moja desna ruka nije htela da uradi ono što sam želela. Vidno je bila polomljena na nekoliko mesta. Pustila sam Maxovu ruku i levom rukom pokušala da se otkopčam, ali pojas je bio zaglavljen—neka prokleta 286

Vođena stvar koju je proizvođač proučavao nakon što je ustanovljeno da je to razlog što se metal zaglavljivao u mehanizmu zbog sudara. Sećam se da sam pogledala na dole i činilo mi se kao da je sve to samo san kad sam shvatila da sam prekrivena krvlju. Glava i ruka i središnji deo i pelvis su vrištali od toliko intenzivnog bola da mislim da bih radije umrla nego ga ponovo osetila. Bolelo me je i da dišem. Da pomerim glavu. Sećam se da je Max mumlao moje ime, i pokušala sam da uhvatim njegovu ruku. Rekla sam mu da idem da nam potražim pomoć i da mora da se drži. Da ga volim. Dohvatila sam parče slomljenog stakla. Pokušala da ga iskoristim kako bih isekla pojas ali završila sam samo tako što sam isekla sopstvenu šaku i ubola sebe u abdomen. To je bilo brutalno. Nastavljala sam da se onesvešćujem od bola. Svaki put kad bih se osvestila, zaslepljujuća panika bi me ponovo obuzela.

Stigli smo do stepenica koje vode u kuću, i gledala sam Baxtera kako skakuće sa beskonačnom energijom. Colton sede na stepenice i privuče me da sednem do njega.

Prstima sam pravila besmislene tragove po pesku. – Noć je bila ledena i mračna i užasavajuća. Dok je sunce počelo da obasjava nebo, Maxovi udasi su bili plitki i isprekidani.

Nije imao još mnogo vremena. Sve što sam mogla bilo je da ga držim za ruku, molim se za njega, pričam sa njim i kažem mu da je u redu otići. Da mu kažem da ga volim. Umro je nekoliko sati kasnije. – Nadlanicom sam obrisala suze koje su mi pale i pokušala da izbrišem sećanje u glavi na poslednji put kad sam videla Maxa. – Bila sam van sebe. Gubila sam snagu jer sam izgubila toliko krvi, i znala sam da ću postajati sve slabija i sve gore sa svakim satom. Tada se panika uvukla u mene. Bila sam zarobljena, i što sam više ostajala u kolima, više sam osećala da se sve zatvara oko mene.

-

Kada je noć pala pred kraj drugog dana, klaustrofobija me je gušila, i u

potpunosti sam se izgubila. Nisam mogla više da se nosim sa bolom i sa osećajem poraza tako da sam počela da lupam od straha, besa, i iz prkosa jer još ne želim da umrem. Svo to moje pomeranje je nekako oslobodilo moj mobilni koji se zaglavio ispod pregrade dok smo se tumbali niz brdo. Pao je na pod ispod mene. – Udahnula sam duboko sećajući se kako mi je bio potreban i poslednji atom odlučnosti i snage koji mi je ostao kako bih dohvatila telefon.

Moja slamka. – Delovalo mi je kao da su mi trebali sati da ga dohvatim i kada sam ga konačno uključila nije bilo signala. Bila sam očajna. Počela sam da vičem na sve i ništa dok nešto nije kliknulo u zadnejm delu mog uma o priči koju sam čula u vestima. O tome kako su pronašli nekog izgubljenog hajkera prateći pingove na njegovom telefonu uprkos tome što nije bilo mreže.

287

Vođena -

Znala sam da će ukoliko se ne pojavim na poslu ujutru, neko zvati Haddy i da

će to pokrenuti lavinu. Ona je borac i znala je da se spremam za važan sastanak koji sam imala tog jutra i da ga nikada ne bih propustila. Shvatila sam da će možda biti u mogućnosti da prate moj mobilni do naše lokacije. Bila je to mala verovatnoća u mom umu ali jedina nada koju sam imala. – Dotakla sam prsten na svom prstu palcem. – Držala sam je se i podredila svaku misao koju sam imala na to da uspe.

-

Ne znam ni šta da kažem, - Colton reče pre no što pročisti grlo. Sigurna sam

da nikako nije očekivao ovakvu priču. Bez obzira na to, imresionirana sam njegovim saosećanjem za mene uprkos tome što je bio samoproklamovana osoba koja ne voli dramu.

Jer je ovo definitivno bila drama.

-

Nema ničega što možeš reći, - slegoh ramenima, spuštajući mu nežno dlan

na obraz. Tiho hvala što si mi dozvolio da pričam i što slušaš bez prekidanja. Što mi nisi rekao šta sam trebala da radim kao što bi većina ljudi uradila. – Trebalo im je još dan i po da me nađu. Halucinirala sam do tada. Hladnoća koja zamrzava i pokušaji da pobegnem iz kola koja su me zatvarala u mojoj sopstvenoj glavi. Mislila sam da je spasilac anđeo. Pogledao je kroz prozor i sunce je bilo iza njega, osvetljujući ga kao da ima oreol. Kasnije mi je rekao da sam vrištala na njega, - nasmejala sam se meko na sećanje. – Nazvala sam ga KS48 i da me ne može još imati. Da nisam spremna da umrem.

Colton me povuče na svoje krilo tako da mi je telo uljuljkano između njegovih kolena i nežno poljubi tragove koje su ostavile moje suze. – Zašto me ne iznenađuje da si se brecnula na anđela? – smeje se, utiskuje usne u moju slepoočnicu. – Jako si dobra u teranju ljudi, - zadirkuje me dok se oboje sećamo nebrojenih puta kad sam njega terala.

Naslonila sam se na njega, prihvatajući i bivajući zahvalna zbog njegove utehe.

Zatvorila sam oči i dozvolila da mi toplina sunčevih zraka i toplina Coltonovog tela uz moje topi hladnoću duboko u duši. – Rekla sam ti, Šampione. Prtljag.

-

Ne, - reče, spuštajući bradu na vrh moje glave, - to je samo sjebana situacija

u okolnostima koje su bile mnogo van tvoje kontrole.

Volela bih da su svi videli na taj način. Oterala sam zalutalu misao. – Previše tužnih misli za tako divno veče, - uzdahnuh, naginjući se i gledajući u Coltona.

Osmehnu mi se zamišljeno. – Hvala ti što si mi rekla. Siguran sam da o tome i nije lako pričati.

48

Skraćenisa za kučkinog sina.

288

Vođena -

Šta želiš sada da radiš?

Colton se isceri bez trunke morala i uhvati me oko struka, podižući me sa sebe dok je ustajao. Ne pušta me i nastavlja da me podiže, ignorišući moju ciku jer sam shvatila šta namerava, i prebacuje me preko ramena.

-

Preteška sam! Spusti me! – cičim dok se on uspinje uz stepenice. Udaram ga

po dupetu, ali on nastavlja svojim putem.

-

Prestani da se migoljiš, - smeje se na moje udarce. Dok smo stigli do vrha

stepenica, sve me boli od smejanja a Baxter glasno laje na nas. Colton nastavlja da me nosi iako se već popeo na terasu, i ja vičem ponovo na njega.

-

Spusti me!

-

Maksimalno se suzdržavam da te upravo sad ne bacim u bazen, - upozorava

-

Ne! – vrištim, udarajući ga divljački dok zamahuje mnome tako da mogu da

me. vidim koliko smo blizu ivici.

Ostaje tako trenutak dok ja cičim ali se odmiče i ja puštam uzdah olakšanja. Staje i spušta me, i moje telo lagano klizi niz njegovo. Kada su nam lica jedno naspram drugog, steže ruke oko mene tako da stojim u vazduhu, bolno svesna svojih pritisnutih grudi uz njegove. – Sada je tu onaj osmeh koji volim, - mrmlja, dok mu dah lebdi preko mog lica.

-

Veoma smešno, Šampione! – Prekoravam. – Ti— Ono što sam namerila da

izgovorim ispari kada svojim usnama obuhvati moje. Meko, nežno, i zahtevno, i ja mu se prepustih. Trebao mi je muževan čovek da učini da zaboravim moju malopređašnju priču i da me podseti zašto je u redu nastaviti. Utonuli smo u poljubac dok me je lagano spuštao niz svoje telo dok nisam stopalima dotakla tlo, šakama sam mu obuhvatila lice. Jastučići njegovih dlanova prelazili su preko gole kože mojih leđa na putu ka mojim kukovima.

Zastenjala sam protestvujući kada se odvojio od mene. Neimenovana emocija proletela je kroz njegove oči koje je nemoguće pročitati. – Jesi li gladna? – pita.

Da, za tobom. Ugrizoh se za donju usnu i klimnuh glavom kako bih sprečila da mi te reči izlete. – Sigurno, - rekoh praveći korak unazad kako bih se okrenula i videla postavljen sto s naše leve strane, ispunjen hranom. – Šta? Kako?

289

Vođena Colton se nasmeja. – Imam ja svoje načine, - smejao se dok me je vodio do stola i izvukao stolicu za mene. – Hvala ti, Grace, - reče ka otvorenim vratima kuće, i čujem slabašan odgovor.

-

Tvoje tajno oružje?

-

Uvek! – sipa vino. – Grace je najbolja. Ona vodi računa o meni.

Srećnica. – Miriše fantastično, - kažem uzimajući gutljaj vina dok Colton sipa nešto što liči na piletinu s artičokama i nudle.

-

Ovo mi je jedno od omiljenih, - razmišlja, uzimajući zalogaj. Gleda me dok

probam, i mogu da vidim da se opušta kada ispustim zvuk odobravanja.

Večera je laka i opuštajuća. Hrana je izvrsna, i prezirem Coltona kada mi kaže da Grace ne deli svoje recepte. Kažem mu da je nekako nagovori.

Pričamo o našim poslovima, i Colton pita kako Zander napreduje. Kažem mu da nije progovorio ni jednu reč još uvek, ali da deluje kao da mnogo više reaguje, što je napredak.

Kažem da mu je status heroja definitivno dodeljen među dečacima, i da ne mogu da prestanu da prepričavaju ono što je izveo u školi. Objašnjavam mu šta sledi u procesu dobijanja dozvola za neke od novih ustanova kada Korporativna Briga dobije zeleno svetlo.

Kaže mi da je bio zauzet sa medijskom stranom predstojeće sezone uz svakodnevne obaveze koje ima u CD Enterprises-u. U proteklih nekoliko nedelja, snimio je reklamu za Merit Rum, uradio foto snimanje za novu marketinšku kampanju, i prisustvovao jednom ITL 49 događaju.

Sinhronizovali smo se u opuštenom ritmu, deleći stvari jedno s drugim, i bilo je normalno u onome što bi drugačije bilo nerealno za mene. Kada smo završili sa večerom, ponudio je brzu turu kroz ostatak kuće, što sam tajno i priželjkivala. Colton nam napuni čaše i uze me za ruku. Pokazao mi je kuhinju koja je bila umetničko delo sa grnitom tople boje kojem su potpuni kontrast bili detalji vrhunski kvalitetnog čelika.

-

Kuvaš li, Šampione? – pitam prelazeći prstima preko ogromne radne površine

dok lutam, mislim mi lete ka jednoj sasvim drugačijoj radnoj površini. Kada mi ne odgovori, podižem pogled i susrećem se sa njegovim i crvenim, znajući da se seća iste stvari kao i ja.

Indy Racing League – Indi Trkačka Liga

49

290

Vođena Odmahuje glavom i smejulji mi se. – Mogu ponekad da zbućkam nešto kad mi treba.

-

Dobro je znati, - mrmljam dok me vodi ka sledećoj sobi, ukopanom dnevnom

boravku koji može da se nadgleda iz kuhinje. Zagasiti, boje čokolade kožni kauči koji izgledaju tako kao da bi mogli da utonete u zaborav formiraju polukružni oblik koji je okrenut ka kućnom bioskopu. Vodi me u kancelariju koja kroz bogatu kožu i drvo odiše muževnošću. Širok sto zauzima veliki deo prostorije, zidovi su obloženi policama sa knjigama, i usamljenom akustičnom gitarom koja stoji naslonjena na najdalji zid.

-

Sviraš?- pitam, klimajući glavom ka gitari.

-

Za sebe. – Njegov odgovor pomešan sa neočekivanom nežnošću u glasu

natera me da se okrenem i pogledam ga, - Sviranje mi pomaže da razmišljam... da razradim stvari u svojoj glavi. – Dok priča, ulazim u kancelariju i prelazim prstima preko polica sa knjigama, gledajući razbacane slike njegove porodice. – Ne sviram za druge.

Klimnuh glavom kao odgvoor, shvatajući potrebu da imaš nešto da ti pomogne kad ti je glava u haosu. Nastavljam da razledam police sa knjigama i jedna fotografija me natera da je dva puta pogledam. Mlađi Colton izgleda iscrpljen a opet oduševljen u trkačkom kombinezonu stoji ispred svog auta, ruku podignutih u vazduh u znak pobede, osmeha širokog sa čistim ispunjenjem, i konfete koje padaju unaokolo. Jedina stvar koja odvlači pažnju na slici je žena koja ga grli. Zuri u njega, ljubav, divljenje, i naklonost prekrivaju njeno lice. Prepoznala bih njeno lice bilo gde.

-

Kakva je ovo fotografija? – upitah opušteno dok sam se okretala ka njemu koji

je stajao opšuteno naslonjen na dovratak, posmatrajući me dok sam razgledala njegove stvari.

-

Šta je to? – pita naginjući glavu i koračajući ka meni. Nagnula sam se i

pokazala upitno u fotografiju.

Refleksni osmeh zaigra mu na usnama i oči mu se ozariše. – To je moja prva pobeda u trci Indi Svetala. – Odmahnuo je glavom sećajući se, - Bože, to je bila godina.

-

Pričaj mi o tome. – Izvio je obrvu na mene kao da ispituje da li stvarno želim

da čujem o tome. – Želim da znam, - podstakla sam ga.

-

Bila je to moja druga godina i mislio sam da ću da izgubim trku ako ne budem

izvukao pobedu. Toliko puta sam bio blizu i nešto se uvek desilo kako bi to sprečilo. – Uzeo je fotografiju sa police kako bi je pogledao. – Kada pogledam unazad, sada znam da sam napravio mnogo početničkih grešaka koje su izazvale probleme. Ali tada sam bio samo 291

Vođena frustriran i uplašen da ću izgubiti jedinu stvar koju sam voleo—previše ega, premalo slušanja. Neke stvari se nikada ne promene, ha? – Pogledao je i ja mu se osmehnuh. – U svakom slučaju, sve je delovalo loše za tu trku. Nismo mogli da podesimo kola kako treba zato što je vreme bilo užasno. Previše promenljivih da se objasni. Ali našli smo se sa pet preostalih krugova i vozio sam trku na vodećoj poziciji. Prošao sam prvog glupo rizikujući kako nikada nisam smeo, ali isplatilo se i pobedili smo.

-

Prva od mnogo pobeda, ha? – pitam dok uzimam fotografiju iz njegove ruke i

ponovo je proučavam.

-

Upravo, - smejulji se, - I nadajmo se da će ih biti još ove sezone.

-

Ko je ovo? – pitam pokazujući na Tawny, pripremajući se da postavim pravo

pitanje.

-

Nisi srela Tawny na stazi pre neki dan?

-

Oh, - napravih se glupa, - s njom si pričao pre no što si izašao na test vožnju?

-

Da. Izvinjavam se. Mislio sam da ste se upoznale.

-

Na-a. – vratila sam ram na policu i pratila ga dok je izlazio iz kancelarije. – Je

li i tada radila za tebe?

-

Ne, - nasmejao se, pokazujući mi da uđem u jamu koja je bila ispunjena sa

nekim od njegovih trkačkih suvenira, ogromnim flet skrin televizorom, i stolom za bilijar. – Ona je porodična prijateljica i nekako smo odrasli zajedno. Mi, uh, smo se u stvari zabavljali dok smo bili na koledžu, i to je bila baš dugo šala među našim porodicama da ćemo jednog dana završiti tako što ćemo se venčati.

Vao! Da li sam ja to dobro čula? Samo muško ne bi ništa pomislilo pre nego što izgovori tako šta ženi sa kojom trenutno radi šta god nas dvoje radili. Njihove porodice su mislile kako će da se venčaju? Jebem ti! Progutah knedlu dok me je vodio u gostinjski apartman. – Zašto ste raskinuli?

-

Dobro pitanje, - uzdahnuo je čudno me pogledavši, i zapitala sam se da li

sam previše očigledna sam mojim ispipavanjem. – Ne znam. Bila mi je samo previše poznata. Mislio sam o njoj kao o mlađoj sestri. Jednostavno to nije bilo to za mene, - sleže ramenima. – Kada je ta slika napravljena još smo se zabavljali. Na kraju, ostali smo dobri prijatelji, uvideo sam da je ona jedna od nekolicine ljudi kojima stvarno mogu da verujem i na koje mogu da se oslonim. Kada je diplomirala na marketingu i ja osnovao CDE, pomogla mi je. Bila je dobra u tome što je radila, i kada je kompanije postala stvarnost, zaposlio sam je.

292

Vođena Dobro, makar je plantonska ljubav s njegove strane jer ona sigurno želi i više od toga. Okrenula sam se od staklenog zida koji je pružao pogled na okean i pogledala ga.

Pruža mi ruku, - Hajde, dozvoli mi da ti pokažem gornji sprat.

Popeli smo se najširim samostojećim kamenim stepenicama, i ostala sam impresionirana osećajem udobnosti njegovog kamenog utvrđenja. Rekla sam mu da sam pretpostavljala da će biti hladno i neprijatno ali da je upravo suprotno. Kaže mi da se odlučio za kameni eksterijer kako bi limitirao održavanje koje zahteva konstantna izloženost uslovima na plaži.

Kada smo stigli do vrha stepenica, došli smo do otvorenog prostora koji je deo terase koju sam videla sa prednje strane kuće. – Mislim da sam pronašla raj, - promrmljam dok upijam unutrašnje/spoljašnju terasu. Svetla sa svih strana jedne drvene mrežice sa koje je rasla loza, žmirkala su na potamnelom nebu. Četiri raskošne sofe u koje bih mogla da utonem i izgubim se su umetnički postavljene po prostoru.

Colton se nasmeja i povuče me za ruku, - Možemo ovde uživati kasnije, - kaže mrdajući obrvama ka meni.

-

Čovek sa jednosmernim razmišljanjem, - zadirkujem ga i moje reči blede

kada me dovede do vrata njegove spavaće sobe. – Vau, - uzdahnula sam.

-

E pa ovo je moje omiljeno mesto u kući, - kaže i mogu da vidim zašto.

Preterano veliki krevet sa podnožjem koji ima pogled na okean. Soba je urađena u mekim braon i plavoj i zelenoj. Dvosed se nalazi na suprotnom zidu i ispred njega je stočić za kafu gde su magazini i knjige neuredno razbacani. Ogromni krevet za psa stoji u drugom uglu ispred kamina sa izgriženim igračkama i izgužvanim, plavim ćebencetom. Središnja tačka sobe je slično kao i dole, stakleni zid otvorenih prozora i povetarac koji duva sa okeana.

-

Mogu da vidim zašto, - kažem mu dok prilazim prozorima i stajem da gledam

udaljena svetla sa brodova na moru kako idu svojim putem kući. Vidim siluete surfera koji čekaju da uhvate jedan od poslednjih talasa pre no što uveslaju u njih. – Tvoj dom je zaista veličanstven.

Colton me iznenadi spustivši mi ruke oko kukova i privukavši me sebi, njegove grudi su na mojim leđima, i nosem mi prelazi po vratu. – Hvala ti, - šapuće dok naginjem glavu u stranu kako bih izložila što više kožu na kojoj ostavlja niz kao pero lakih poljubaca sve do mog ramena i onda opet na gore. Telo mi se stresa od njegovog dodira i meki uzdah mi

293

Vođena pobeže s usana. Širi šaku preko mog stomaka i privlači me sebi, moje mekane obline uklapaju se u njegove čvrste linije. Usta su mu ponovo na mom uhu, ljubeći to osetljivo mesto tik ispod. – Mogu li da ti kažem koliko sam uživao što sam te ugostio? – šapuće, njegov dah me golica po uhu.

Uranjam u njega, naslanjajući glavu na njegovo rame. – Hvala ti za večeras, Coltone.

Smeje se. – Sigurno se nadam da ne impliciraš da je već gotovo, zato što se ja upravo spremam da počnem. – Rukama mi prelazi po telu, vrhovima prstiju prelazeći preko oblina mojih grudi. Maleni nagoveštaji onoga što sledi. Izvijam se od njegovog dodira, telo mi bruji od požude, i srce uživa u njegovoj nežnosti.

Podižem glavu i on svoju spušta na dole tako da i u ovoj čudnoj pozi, može da upije svojim usnama moje. Jezik mu prolazi kroz usne i liže moj. Zadirkujući. Uplićući.

Probavajući. Obožavajući. Okrenula sam se ka njemu, jer mi je trebalo još kako bih nahranila moju nezasitu žudnju. Naslonio me je na zid od stakla, stavio podlaktice tako da su mi tik do glave dok se telom naslanjao na moje.

Uzdržan uzdah mu pobeže kad sam ga gricnula za donju usnu i prešla jezikom preko njegove neobrijane brade. Došla sam do njegovog uha i zubima mu povukla ušnu školjku. – Ne, - izdahnula sam u njegovo uho, - noć definitivno nije gotova, Šampione. – Pronašla sam put niz njegov vrat i spustila poljubac na mestu na kom se osetio puls. – Tek počinje.

-

Raylee, - stenje u znak čiste zahvalnosti.

Osećam se osnaženo njegovom reakcijom. Želim da mu pokažem kako čini da se osećam. Da mu pokažem postupcima s obzirom da ne umem da izrazim rečima. Spuštam jezik na brazdu njegove ključne kosti, njegova raštrkana kosa golica mi usne, njegov miris me obavija, i potom ostavljam trag nežnih poljubaca do njegovog drugog uha. – Želim da te okusim, Coltone. Čujem ga kako udiše vazduh na moj zahtev, i odjednom njegove ruke su na mojim obrazima. Povlači moje lice od svog, palčevima mi prelazi preko usana, otečenim od njegovih. Očima traži moje, zbog čega ne znam, ali duboka emocija koju vidim u njegovim je sve što trebam da znam. Zurimo jedno u drugo kako se čini večnost, zarobljeni u našem magličastom stanju požude. Naša tiha međuigra traje dok ne zastenje, - Bože, da, Raylee, pre no što ponovo sruči usne na moje. Njegov poljubac je bombardovanje kako ja vidim u

294

Vođena njegovim očima: pohlepe, strasti, plamteće potrebe, i neočekivanog nagona. Nemam prilike da išta ponudim jer Colton sve sam uzima, i ja se svojevoljno podređujem njegovim neizrečenim komandama. Predajem mu se, um, telo, srce i dušu.

Usporavam poljubac, pohotan pogled u mojim očima sprečava Coltona da me privuče sebi. Grudi su nam otežale od isčekivanja. Ugrizem se za donju usnu dok mi se usta šire u vragolast osmeh. Misli mi idu ka tome koliko želim da pređem jezikom preko njegovog tela i osetim kako se stresa reagujući na moj dodir.

Posegnula sam, iznenađena neobuzdanom ženom u meni koju izvlači iz skrovišta.

Maxova pasivna, stidljiva devojka koja je seks sa upaljenim svetlima

smatrala

avanturističkim više ne postoji. Colton je činio da mi trebaju stvari koje nikada nisam ni znala da mi trebaju. Čini da se osećam seksi. Poželjno. Željeno.

Povlačila sam porub Coltonove majice dok mi ruke nisu osetile njegov abdomen.

Pređoh noktima preko njegovog stomaka tik iznad pojasa farmerica, i osmehnuh se kad mu se usne razdvojiše a oči zamutiše sa krajnjom potrebom od samo jednog mog dodira.

Počeh da mu skidam majicu. – Dozvoli meni, - izgovara rapavim glasom dok hvata majicu za okovratnik na vratu i povlači je sa sebe u jednom prostom potezu kao što to može da učini čovek koji ne vodi računa o tome da li će pokvariti frizuru ili šminku.

-

Baš kako te volim, - šapućem, upijajući njegova izvajana ramena i vitki torzo

sve do linije dlačica u sredini seksi slova V koje su formirali njegovi mišići koji nestaju ispod pojasa.

-

Moje telo je tvoje da ga iskoristiš, - teško diše sa seksi osmehom koji ukazuje

na bezobrazne stvari koje želi da mu uradim. Ruke mu stoje raširene u stranu, nudi mi se.

Rukama ga obuhvatih oko vrata, i privukoh njegovo lice svom. Utisnuh usne na njegove i zarih mu jezik u usta, povlačeći se svaki put kada bi pokušao da kontroliše poljubac. – Ja. Želim. Tebe. – šapućem.

Prešla sam prstima preko oblina njegovog torzoa, grebuckajući noktima tako da se njegovo telo trza reagujući. Usne mi prate istu putanju ali u mnogo opuštenijem ritmu. Colton zabacuje glavu unazad i stenje meko sa čistom zahvalnošću kada stanem i oližem mu bradavice. Rukama prelazi niz moje, pa potom na gore do mojih ramena, i petlja oko mašne koja mi je na vratu. – Uh, uh, uh, - prekoravam ga, namerena da idem svojim putem

295

Vođena zavođenja. Pogledam ga ispod trepavica dok vezujem poljupce otvorenim usnama niz njegov mišićavi abdomen. – Moj red, Coltone.

Odmaknem se od njega, ne prekidajući kontakt očima, podižem ruke do svog vrata, i lagano razvezujem haljinu. – Malo je toplo ovde, zar ne misliš, Šampione? – Igram se sa njim dok udišem kako bih se okrepila i puštam da materijal lagano klizi niz obline mog tela.

Vidim kako se vatra rasplamsava u njegovim očima dok upija ono što se nalazilo ispod materijala. Nosim svoj Agent Provocateur50 grudnjak bez bratela i gaćice koje su komplet od bogate, tamno ljubičaste čipke koja malo sakriva ali naglašava moju figuru savršeno na otvoreno seksi način za jedno skromnu devojku kao što sam ja.

-

Slatki Isuse, ženo! I sam pogled na tebe dovoljan je da normalnog čoveka

natera da poludi, - balavi dok mu se oči vuku gore dole po mom telu. Trlja palcem preko drugih prstiju kao da ga svrbe da me dodirne. Načinih korak ka njemu, moje telo je hipersvesno svega oko nas i između nas. Spuštam mu dlanove na grudi, telo mu treperi od isčekivanja.

Kliznem rukama na dole i otkopčam dva dugmeta na njegovim farmericama opuštajući bar malo tenzije na šavovima teksasa. Prelazim rukama preko njegovih bokova unutar farmerica i bokserica i hvatam čvrste mišiće njegove savršene zadnjice. Povlačim prstima na gore preko donjih leđa dok jezikom pratim tračicu draka ispod njegovog pupka.

Pogledam ga dok se spuštam na kolena i veoma polako otkopčavam poslednja tri dugmeta njegovog džinsa.

Gleda me spuštenih kapaka otežalih od želje, usne su mu razdvojene, i požuda je opipljiva. Spuštam mu farmerice i bokserice, i njegova čelična dužina opruži se slobodno.

Pređoh prstima niz tamnu dlakavu površinu i uhvatih koren njegovog kurca. Nagnnuh se napred i Colton čujno udahnu vazduh dok sam lako kružila jezikom oko zvonastog vrha a potom pulsirajući sve do korena pa nazad. Ruka mi se pomera lagano gore dole po venama prošaranoj dužini dok drugom rukom obuhvatam njegova jaja, nežno ih češući noktima.

Pogledam u Coltona i obuzeta sam pogledom u njegovim očima dok me posmatra.

Njegova vilica se steže u isčekivanju dok ga moji prsti zadirkuju i kada ga sasvim lagano uzmem u usta, on se trže od zadovoljstva pre no što zabaci glavu i prostenja, - Jebemmmm tiiiiiii, Raaaaaaaaaajli!

50

http://www.agentprovocateur.com/eu_en

296

Vođena Zadirkujem ga nežno iz prva, uzimajući samo vrh u usta, trljajući jezikom i pritiskajući osetljivu donju stranu tik ispod oboda njegovog stidnog dela. Uvrćem ruku oko njegovog kurca, stimulišući ga trljanjem i vlažnom vrelinom.

Dovoljno sam ga mučila i osećam napetost u njegovim butinama od isčekivanja, obložih zube usnama i uzeh ga u usta dok nisam osetila kako me udara u zadnji deo grla.

Grleno stenjanje koje se otelo sa Coltonovih usana ispuni sobu kao mošusni ukus njegovog uzbuđenja i dokaz njegove želje za mnom ustalasa izuzetnu žudnju koja napada dubine same moje srži.

Još jednom sam se brzim pokretom spustila ustima niz njegov kurac, grlo mi se grčilo kada sam stigla do maksimalne dubine, i lagano sam utisla jezik na donju stranu dok sam se povlačila unazad. Osećam Coltonove prste kako se upliću u moju kosu dok blažena potreba za svršetkom počinje da raste u njemu. Oštar izdah reči i preklinjanja mog imena, natera me da se krećem brže. Žustrije. Uzimam ga dublje i milujem jače. Od jednom nabreknu malo i mogu da osetim tragove njegovog pikantnog ukusa, znake da je blizu.

-

Raylee, - zastenja između stisnutih zuba, - svršiću, dušo. Želim da budem

zariven u tebe kada se to desi.

To što me je obuhvatio šakama za ramena i njegove reči nateraše me da stanem.

Njegov kurac je još uvek tvrd u mojim ustima, pogledam na gore u njegovo lice ispunjeno zadovoljstvom. Čovek na tankoj liniji da izgubi kontrolu. Grči se dok uvlačim obraze i usko povlačim usne preko njega poslednji put.

Nemam dovoljno vremena da obradim šta se dešava kad me Colton povuče da ustanem i obruši usne na moje sa skoro nasilnom požudom. Spirale osećaja kovitlale su se u meni dok me je on leđima pribijao uz zid od prozora. Isčekivanje onoga što će se desiti izaziva povećanje intenziteta u mojim preponama.

Trnci sirove požude odbijaju se kroz moje telo i pravo u moje središte kada draženje njegovih tvrdih prstiju nađe svoj put ispod mojih vlažnih gaćica. Razdvaja me nežno i pronalazi moj klitoris, koji je čekao i pulsirao za njegovom pažnjom. Zavrtelo mi se od želje za njegovim prstima da učine svoju magiju stimulišući moje klupko nervnih završetaka.

Njegova usta zapleniše moja, ispunivši me njegovim zavodljivim ukusom i potvrđujući sve reakcije koje su njegovi prsti izmamili iz mene.

297

Vođena -

Želim te u sebi, Coltone, - zastenjah mu kad smo prekinuli poljubac. To je sve

što sam trebala da izgovorim jer me je od jednom podigao i privukao mi noge oko svojih kukova. Delikatna tračica tkanine koja je pridržavala dva trougla mojih čipkanih gaćica pukla je kad ih je Colton strgao sa mene.

Više nemam kontrolu. Zaključak posla neočekivano uzbuđenje kroz mene ali pomisao je bila kratkog daha jer je Colton raširio svoje ruke preko mojih bokova i podigao me, pritiskajući me uza zid zbog oslonca, i uronio u mene do kraja u simultanom usklađivanju. Ispustih neartikulisani jecaj, obuzeta osećajem punoće dok je on samo stajao kako bih mogla da mu se prilagodim.

-

Hriste, Raylee, - zastenja slomljeno, zarivši lice u moj vrat. Nežno povlačenje

njegovih usana po mojoj koži tuda izazvalo me je da zarijem prste u njegova čvrsta ramena i lagano izvijem kukove ka njemu. – Oh, dušo, - zastenjao je dok je povlačio kukove unazad a potom se ponovo zabio u moju drhtavu mekoću.

Telo mu se klizalo o moje, ruke su mu bile zarobljene između stakla i mojih kukova, utiskujući me u sebe, a gurajući se najdublje moguće. Udahnula sam isprekidano kroz rastavljene usne dok mi se telo opuštalo i zagrevalo u isto vreme. – Coltone, - vrisnula sam prihvatajući njegov halapljiv tempo koji me je gurao ka ambisu. Ispunjavao me je dok nisam više mogla da izdržim. Spajajući nas u svakom mogućem smislu. Krv je dumarala u mojim ušima i osećaj koji je proletao mojim telom dok smo se pronalazili u ritmu onog drugog.

-

Izdrži, Ry. Ne još! – Naredi dok je ubrzavao tempo i dovodio me bliže ivici.

Pluća su nam stenjala u kratkim, oštrim udasima, ruke stezale oznojano klizavo meso, a usta prelazila preko bilo kojeg dela onog drugog koje smo mogli da nađemo kako bi okusili.

Osećam kako mi telo ubrzava u istom trenutku kada se Colton ukruti u meni. – Coltone, - upozorih, moje telo se steže oko njega.

-

Da, dušo, da, - povika u isto vreme kada više nisam mogla da se oduprem ni

sekunde više. Moje butine se pretvoriše u čelik dok sam se lupala preko ivice, izgubljena u zaboravu eksplozija u meni. Intenzivna kontrakcija mog kanala stegla je Coltona i povukla ga za mnom. Sijaset reči izazvanih zadovoljstvom palo je s njegovih usana, lice mu se zari u kriviniu mog ramena dok mu se telo grčilo u prepuštanju. Ostali smo ovako, spojeni kao jedno i obmotani jedno oko drugog još trenutak, dok se lagano nismo skliznuli niz zid na pod.

Sedeli smo isprepletani, lice mi je uz njegovo grlo, a njegove ruke me obavijaju.

298

Vođena U ovom trenutku, ja sam kompletno i sasvim njegova. Progutao me je. Izgubljena u njemu i trenutku tolikom da sam prestrašena snagom svojih osećanja.

Sedimo tako, pometeni jedno drugim u začaranom stanju bez reči. Lenjo prelaženje prstima po koži koja se hladi i odjekivanju naših srca jedno uz drugo je jedina komunikacija koju trebamo. Naše otežano disanje se konačno ujednačuje dok nebo postaje u potpunosti tamno i ostavlja nas okupane mesečinom.

Bojim se da progovorim. Uplašena sam da ću upropastiti trenutak među nama videvši kako kada smo prethodna dva puta bili intimni, reakcije nisu bile pozitivne.

-

Jesi li u redu, Šampione? – upitah konačno, stopalo mi je lagano trnulo i

trebalo mi je da se pomerim kako bih povratila protok krvi. Colton zastenja nekim neartikulisanim zvukom i ja mu se nasmejah, zadovoljna što sam uspela da ga smanjim na takvu nepovezanost. Pokušala sam da se odmaknem od njega i nagnem leđa na staklo iza sebe, ali me on samo prebaci tako da mu je lice sad u prevoju mog vrata. Stenje zadovoljno i tako me pogodi direktno u srce.

Pogled mi pada na pokidani donji veš na podu i ja se krišom osmehnuh. – Šta je to sa tobom i kidanjem mojih gaćica, ha? Sa zadovoljstvom bih ih skinula za tebe. – Pređoh noktima nemoćno preko njegovih leđa.

-

Traje predugo, - frknu, kretanje njegove neobrijane vilice golica moju ultra

osetljivu kožu.

-

To je bio moj omiljeni par gaćica. Sada nemam ni jedne koje bi se slagale sa

ovim grudnjakom, - nadurih se prevrtljivo.

Colton se odmače od mene, s nepristojnim osmehom na usnama i zabavljenošću u očima. – Reci mi odakle su i kupiću ti stotinu komada do god se budeš prikazivala ispred mene onako kako si večeras. – Colton se naže napred spuštajući trom poljubac na moje usne. – Još bolje, - kaže povlačeći se i prelazeći prstom preko linije u kojoj mi se grudi susreću sa čipkom grudnjaka. – S obzirom da je to jedan sasvim moćan grudnjak, možda bi trebalo samo njega da nosiš i ništa više ispod odeće. Pričamo o seksipilu, - zastenja. – Niko ne bi ni morao da zna.

-

Ti bi znao, - odgovorih podižući obrvu.

-

Da, znao bih, - nasmeja se nestašno, - i išao bih unaokolo tvrd čitav jebeni

dan misleći o tome.

299

Vođena Nasmejala sam se. Dubokim, od srca smehom zato što sam toliko preplavljena emocijama da rastem kao kvasac.

-

Hoćemo li ustati sa poda? – pita dok se pomera i razdvaja od mene. Ustaje,

posežući za mojom rukom, i pomažući mi da ustanem. – Kupatilo je onuda, - pokaza ka širokom prolazu s leve strane kreveta, - ako želiš da se osvežiš.

-

Hvala, - mrmljam, samosvesna svoje nagosti od jednom uprkos svemu što se

upravo odigralo među nama. Pokupih svoju haljinu, pitiskajući je na sebe i pogledah šta je ostalo od mojih gaćica. – Šta—? – upitah kad nisam mogla da ih nađem. Pogledala sam ka Coltonu koji me je gledao dok je navlačio farmerice na gole kukove, sa ostacima mog donjeg veša slučajno naguranim u njegov prednji džep. Ukoči se kad moje oči ostaše prikovane na njegovim.

Ostavivši šlic raskopčan, zaputi se ka meni i posegnu kako bi mi istrgao haljinu iz ruke. Pokušala sam da je povučem ali sam shvatila koja mu je namera sekundu prekasno. – Za Boga miloga, Raylee, nema potrebe da budeš stidljiva. Nakon što si onako stajala preda mnom? – odmahnu glavom. – Vrela si kao sam pakao i imati tako samopouzdanja je još više seksi, srce. – Oseća moju preostalu nelagodu i naginje se kako bi mi spustio poljubac na usne. – Nije da te nisam video golu ranije, - osmehuje se ali zadržava haljinu.

Zurim u njega, stojeći skoro pa naga samo u brusu, pokušavajući da se ne vrpoljim.

Njegovi komplimenti dopreše do mene i umanjiše moje nesigurnosti. Ja sam jednostavna stara ja i Colton jebeni Donovn je ispred mene. Govoreći mi da sam seksi. Da voli moje obline. Osećam kao da treba da se uštinem. Umesto toga, odgurnuh ostatke manjka samopouzdanja i kažem sebi da ja to mogu. Lagan osmeh pojavi se u uglu mojih usana dok sam bacala pogled na haljinu u njegovoj ruci, pre no što sam namerno prošla pored njega a da je nisam uzela i odšetala pouzdano u kupatilo.

Osećam njegov osmeh a da ga ni ne vidim kad skrenem za ugao u preveliko kupatilo ispunjeno granitom i neobrađenim kamenom. Ispustih dah koji sam zadržavala, ponosna na sebe što sam imala hrabrosti. Pogledala sam svoj odraz u ogledalu i prijatno sam iznenađena što vidim svoju torbu kako stoji na radnoj površini. Mora da ju je Grace unela.

-

Slobodno se posluži nekom od mojih majica iz ormara, - Colton dobacuje iz

spavaće sobe.

-

Uh- U redu. Hvala.

300

Vođena -

Otrčaću da nam donesem piće. Pustim Baxtera napolje. Odmah se vraćam,

Samo lagano.

-

Uh-huh, - odgovaram dok lutam po smešno velikom prostoru. Uđem kroz

otvorena vrata u plakar koji bi Haddynu sušilicu za veš naterao da vrišti. Pregledala sam njegov izbor majica i odabrala jednu vresko sivu. Zagnjurila sam nos u platno i mogla da omirišem miris čistog veša koji je činio makar jedan deo Coltonovog mirisa koji sam toliko volela.

Sredila sam se, osvežila šminku malo, navukla par „hvala bako“ gaćica koje sam ponela—zato što da, i ja sam znala da je to bio predvidljiv završetak—i navukla Coltonovu majicu preko glave.

301

Vođena POGLAVLJE 24

Kako je Colton još bio van spavaće sobe, odlutala sam hodnikom pa kroz otvorena vrata na terasu na drugom spratu. Prišla sam ogradi koja je nadgledala donje unutrašnje dvorište i okean iznad i naslanjalo se na njega, uživajući u noćnom povetarcu koji je šaputao preko mog lica i prizoru mesečine na talasima su igrali.

-

Baš kad sam pomislio da ne možeš postati više seksi, nađem te kako nosiš

jednu od mojih omiljenih majica. – Njegove reči me trgoše iz misli, i okrenuh se i zatekoh ga pored sebe, kako drži ispuženu čašu vina.

-

Hvala, - promrmljah uzimajući gutljaj i pružajući ruku kako bih pomazila

Baxtera po glavi dok pokušava da se utisne između nas ponovo.

Colton se kukom nasloni na rukohvat i okrenu se licem ka meni dok sam ja gledala u daljinu ka vodi. – Volim da te vidim ovde, - priznaje, glas mu je mek sa odbljeskom dok naginje glavu i gleda me. – Volim da te vidim u svom okruženju, svojoj majici, sa mojim psom... više nego što sam ikada mogao da zamislim. – Okrećem pogled sa vode da bih se susrela sa njegovim, pokušavajući da isčitam emocije koje plivaju ispod površine. – To je prvi put za mene, Raylee. – Njegovo ispovest je prošaputana meko, i jedva da mogu da čujem reči od huka talasa.

Umirih se kad sam ih zaista čula, njegovo tiho priznanje mi glasno govori. Svetog mu sranja! Da li to znači da postoji mogućnost za više? Da šta god mi bili je više od jednog njegovog glupog dogovora? Mogu da osetim nelagodu zbog ranjivost koje su izazvale njegove reči tako da pokušavam da dodam malo humora kako bih ga opustila.

-

Šta? Ne dovodiš sve svoje kurave u ovu svoju odvratnu jazbinu?

Poseže, tih osmeh mu je na usnama koji se reflektuje u njegovim očima, obuhvata mi obraz, palcem prelazi preko moje jagodice. – Samo jednu, - odgovara. Uzvraćam mu osmeh, diveći se nežnoj strani Coltona ma koliko ga volela tvrdoglavog, žestokog. Podiže pivsku flašu do usana i otpija poveći gutljaj. – Doneo sam nam neki dezert, - nudi.

-

Stvarno? Mislila sam da smo ga upravo imali. – Osmeh mu se raširi i oči

rašire zbog mog komentara i bezbrižni smeh mu pobeže sa usana.

302

Vođena -

Hajde, - povuče me za ruku tako da sam pala na jedan od udobnih divana.

Colton odšeta do konzole skrivene u zidu i u sekundi, Ne-Yov glas je meko pevao sa zvučnika koji su nas okruživali. Čujem Baxtera gde zastenja od zadovoljstva dok je upadao svojim velikim telom kroz otvorena vrata u hodniku.

-

Pa, - kaže dok je povlačio stočić do mene, - imam dve opcije za tebe.

Sladoled od mente sa čokoladnim mrvicama ili čokoladne poljupce.

-

Setio si se! – uzdahnula sam oduševljeno, iznenađena da tako mala stvar,

kao što je to što je zapamtio priznanje o moja dva poroka još od njegovog ispitivanja na karnevalu, mi znači toliko.

-

Cilj mi je da zadovoljim, srce. – Osmehuje se dok mi spušta ruku na leđa i

požuruje me da se uspravim, a potom se zavlači ispod mene.

Naslanjam se na njegove nage grudi, gnjezdeći se uz njega, i posegnuh ka tacni kako bih uzela Hersheyjev poljubac. Odmotah ga i ubacih u usta, vraćajući glavu na njegovo rame i stenjući zbog njegovog božanskog ukusa.

-

Ako je to sve što je potrebno kako bih te čuo da ispuštaš takav zvuk, kupiću ti

čitav kamion, - diše mi u uho dok se pomera iza mene, nameštajući se.

-

Želiš li jedan? – zadirkujem ga dok mu prinosim čokoladu usnama a onda je

stavljam sebi u usta, stenjući namerno ovog puta. Smeje se i dajem mu Hersheyjev poljubac. – Devojka bi se mogla navići na ovo, - mrmljam, uživajući u njegovoj toplini.

Sedimo neko vreme tako pričajući o koječemu: porodicama, putovanjima, iskustvima, i poslu. Izbegavam temu koje zaista želim da se dotaknem, znajući da je taj deo njegove prošlosti van domašaja. Zanimljiv je i duhovit i pažljiv i mogu da osetim kako se zaljubljujem još više i uplićem se još dublje u njegovu očaravajuću mrežu.

-

Strava, Harizmatično, i Uzbudljivo, - Colton kaže prekidajući tišinu između nas.

Ne mogu da se obuzdam glasan smeh zbog još jednog pokušaja da otkrije znašenje akronima.

-

Ne, - kažem ponovo, uranjajući još više u toplinu i udobnost njegovih grudi.

Osećam njegov meki kikot na leđima.

-

Nikada mi nećeš reći, zar ne? – pita podižući ruku kako bi sklonio kosu s mog

vrata, izlažući moju kožu kako bi mogao da spusti poljubac.

-

Ne, - opet odgovorih, boreći se sa drhtavicom koja prođe kroz mene dok je

prelazio nosem preko mog uha.

303

Vođena -

Šta kažeš na Zavisno Iskustvo Kite? – mrmlja, njegov dah me golica po koži i

juri putanjom koje je vibriranje njegovog glasa ostavilo.

Smeh koji je rastao u mom grlu izađe kao tihi uzdah dok je grickao moju ušnu školjku i sisao nežno udubljenje odmah ispod. – Hmmm, to bi moglo da prođe, - uspem da izgovorim dok on spušta ruke oko mojih grudi, a ja počeh da prelazim prstima niz delove njegovih ruku koje sam mogla da dohvatim. Naginjem glavu još više u stranu, dajući mu više pristupa mojoj osetljivoj koži kad moji zapeše za liniju na njegovoj desnoj podlaktici.

-

To je baš zeznut ožiljak. – progunđah. – Koju si super muževnu stvar radio da

bi ga zaradio? – Zgrčih se na pomisao koliko je to moglo boleti.

Tih je sekundu, ljubi mi slepoočnicu i utiskuje lice na moj obraz tako da mogu da osetim kako je progutao knedlu kao odgovor. – Ništa bitno, - kaže a onda opet postade tih. – Surfuješ li, Raylee? – pita, i nisam slepa da ne primetim suptilnu promenu teme.

-

Ne. A ti, Šampione? - uzimam gutljaj vina dok on gunđa u saglasnost.

-

Jesi li ikad pokušala? – pita, promuklim glasom u moje uho.

-

Na-a.

-

Trebalo bih da te naučim jednom, - ponudi.

-

Verovatno nije najbolje učiniti to za nekoga kao što sam ja a ko se boji ajkula.

-

Šališ se, zar ne? - Kada ne odgovorim, nastavlja, - Oh hajde, bilo bi

zanimljivo. Ovde nema ajkula koje bi te smarale.

-

Reci to ljudima koji su bili pojedeni, - izazivam ga i uprkos činjenici da je iza

mene, prekrivam lice osramoćena kada prestrašeno izgovorim sledeće reči. – Kad sam bila mala toliko sam ih se bojala da nisam plivala u našem bazenu jer sam mislila da će doći iz odvoda i pojesti me.

Colton se smeje, njegov dubok glas odzvanja u meni s njegovih grudi na mojim leđima. – Oh, Raylee, zar ti niko nikada nije rekao da postoje mnogo opasnije stvari na suvom?

Da. Ti. Dok pokušavam da smislim duhovit odgovor, načujem pesmu koja se čula sa zvučnika i refleksno promrmljah, - Sjajna pesma.

Colton se umiri dok je slušao muziku i mogu da osetim kako klima glavom blizu moje kada je prepozna. – Pink, tako?

304

Vođena -

Mh-hmmm, „Šljokice u vazduhu“51, - odgovorila sam, rasejana dok sam

slušala reči jedne od Haddynih i mojih najomilenijih pesama. Colton se umiri iza mene i pređe rukama preko mojih i poče da masira mišiće na mojim ramenima. Ruke su mu snažne i pritiskaju taman koliko treba. – To je božanstveno, - izdahnuh dok se moje već opušteno telo pretvara u gel ispod iskusnih vrhova prstiju.

-

Dobro, - šapuće. – Samo se opusti.

Zatvaram oči i prepuštam mu se, mumlajući meko pesmu. Colton pređe prstima preko moje kičme i protrlja mi donja leđa, glava mi se samo skotrlja u stranu od veličanstvenog osećaja.

-

Sada ide najbolji deo, - kažem, shvativši da sam to izgovorila naglas jer uvek

zadirkujem Haddy kada ih najavi.Tekst dođe i ja pevam dok me reči preplavljuju, dotičući me kao i uvek, ježeći mi kožu. – Eto te, sediš u bašti, čvrsto držeći moju kafu, nazivajući me

šećerom. Nazvao si me šećeru.

-

Ne razumem, - kaže, - Zašto je to nejbolji deo?

-

Zato što je to momenat u kom shvata da je voli, - zamišljena sam, sa mekim

osmehom na licu.

-

O, Raylee, pa ti si jedan beznadežni romantik, nisi li? – zadirkuje me.

-

Oh, ućuti, - okrećem se kako bih ga pljesnula, osramoćena svojom

otvorenošću. Colton me hvata za zglob, sprečavajući me da ga dotaknem, i privlači me sebi.

Njegove usne su preko mojih mlako pre no što se prilepe za moje. Ima ukus čokolade i piva i svega što je jedinstveno Coltonu. Obuhvata mi glavu jednom rukom dok drugom besciljno prelazi preko moje nage butine. Vrhovima prstiju dodiruje meko bez žurbe ili posebne pažnje na bilo kom mestu. Mogla bih da ostanem u ovom trenutku zauvek, neočekivano obožavanje u njegovim postupcima me izvrće naglavačke.

-

Colton me obaška poljubi u vrh nosa pre no što spusti čelo na moje, rukom mi

još uvek drži glavu, prsti su mu i dalje upleteni u moju kosu, dah mu treperi na mojim usnama, - Raylee?

-

Mh-mmmh, Šampione.

Uvija šaku u mojoj kosi. – Provedi noć sa mnom, - ispusti tiho.

I dalje, zadržavam dah. Oh. Moj. Osećam emocije iza njegove molbe i mogu da osetim razliku u odnosu na prošli put kada mi je to rekao. Ne govori to iz obaveze nego zato

51

https://vimeo.com/12338443

305

Vođena što to želi. Da li to znači da možda oseća nagoveštaje onoga što juri kroz mene? Moja tišina izneverava istinu o tome kako se osećam i on je pogrešno shvata kao oklevanje zbog njegove molbe.

-

Nikada to ranije nisam rekao i stvarno mislio, Raylee, - glas mu je utišana

molba koja udara pravo u moje srce i potvrđuje moje pretpostavke. Obgrli me rukama, uljuljkavajući me u svom krilu, i privuče me ka sebi dok se naginjao u sofi, igrajući se mojom kosom. Ostala sam tiha, pokušavajući da rasteram emocije iz glasa pre no što progovorim.

-

Hmmm, mislim da ne bih mogla da se pomerim ni kad bih pokušala, -

gunđam.

-

Ostaćeš? – nestrpljivost u njegovom glasu me iznenađuje,

-

Da.

-

U tom slučaju, - razmišljao je, - mogao bih ponovo da te iskoristim.

-

Ponovo? – smejem se. Njegov odgovor je bio to što me je uhvatio za kukove,

podigao me i povukao na sebe i njegovu nepogrešivu spremnost. Postavio me je tako da nam se tela savršeno uklapaju, svaki njegov pokret putovao je kroz moje gaćice i udarao u pravo mesto.

Uspravi se i poljubi me silno, njegov jezik igrao je među mojim rastavljenim usnama, rukama me pritiskao u sebe posesivno. Zavrtelo mi se od toga koliko sam želela više svega od njega.

-

Ja. Želim. Tebe. Jako. Mnogo. Raylee. – Stenjao je između poljubaca niz moj

vrat. Podigla sam ruke do njegovog lica, prstima prelazila preko njegove brade, i podigla mu glavu tako da ga pogledam u oči. – Ti si navlakuša.

-

Znam, - šapućem, govoreći mu očima da razumem dubinu te požude. Da je i

ja osećam. Mišići njegove vilice napeše se na trenutak pre no što je survao usta na moja, povezanost između nas je neophodnost kao vazduh.

-

Jaši me, - stenje. Tako jednostavna komanda stvarno ali u pitanju je način na

koji je izgovori—kao da sunce neće izaći ujutru ako to ne uradim—to me natera da se povučem. Zurim u njegove oči, tako hipnotišuće, tako moćne, i tako pune žudnje koju mu neću odbiti pa i da mogu.

I počinjem da se krećem, predajući mu se. Opet.

306

Vođena POGLAVLJE 25

Hladan vazduh koji me je peckao po koži je potpun kontrast isijavajućoj toploti koja je utisnuta uz mene. Moj snom zamućeni pogled lagano počinje da se uoštrava u mom umu kako snažno trepćem i čkiljim zbog prirodnog svetla koje prodire kroz otvoren prozor.

Shvatam gde se nalazim—sa kim sam—kada čujem nalete talasa pomešane sa kreštanjem galebova.

Premeštam se u grešno udobnom krevetu, želeći da protegnem mišiće koji su čudno teški, dok nisam shvatila zašto. Seks, seks i još seksa. Uobražen osmeh prelete mi preko usana na pomisao da ću biti teška zato što sam imala previše seksa. I to nije kukanje.

Druga prepreka koja sprečava moje kretanje je izvor toplote koji me održava toplom iako prohladni povetarac ulazi spolja. Ležim na leđima i Colton je obmotan oko mene kao loza. Na strani je, jedna noga mu je povijena i prebačena preko moje, a ruka mu posesivno leži preko mojih nagih grudi dok me šakom drži za dojku. Okrećem se i shvatam da mu je glava pola na mom a pola na njegovom jastuku.

Proučavam mu lice: uglove, lepeza gustih, tamnih tepavica nasuprot njegovoj zlatnoj koži, krivina koja daje karakter njegovom nosu. Rukom sklonih jednu neposlušnu loknu s njegovog čela, odsustvo napetosti koju nosi za sobom kao simbol zaštite, i nepostojanje napetosti u njegovoj vilici. Uživam u tome što vidim ovaj redak trenutak njega ranjivog i opuštenog, njegove usne stvorene za ljubljenje rastavljene u mirnom snu.

Zurim u njega, moj um vrti slike od prethodne noći. Sećam se njegove potpune i nepopustljive pažljivosti prema meni i svakoj mojoj potrebi. Mislim o novim iskustvima sa kojima me je upoznao i zadovoljstvu koje je izazvao u meni. Misli mi lete ka kožnim povezima, vibrirajućim jajima52, i kockicama leda postavljenih tako da se tope dok postajemo jedno, budeći tu šetnju po tankoj liniji koja razdvaja zadovoljstva i bol. Razmišljam o tome kako me je nabijao polako i meko pre no što me je gurnuo preko ivice zaborava jako i brzo.

Kako je na mesečevoj svetlosti, u ovom prostranom krevetu, lebdeo nadamnom, intenzivnih očiju, glasa koji preklinje, i pitao me da mu se podredim. Pitao da li mu verujem da zna šta

52

Vibrirajuće ili ljubavno jaje je vrsta senzualnog vibratora u obliku jajeta ili metka koji u potpunosti može biti ubačen u vaginu ili anus zbog svoje veličine. https://img.grouponcdn.com/deal/ceZcZq1JVcQRbstxoaLynn/Main-700x420/v1/c700x420.jpg

307

Vođena moje telo može da izdrži i do koji granica ga sme gurati. I u tom trenutku sam bila toliko očarana njime, da sam mu se predala bez pitanja ili razmišljanja. Složila sam se, znajući da je već dominirao mojim umom, srcem, i telom.

Nakon toga, kad sam zaranjala u san, njegovo toplo telo pritisnuto uz moja leđa i njegova usta meko u mojoj kosi, preispitivala sam svoje rasuđivanje. Moje poslednje misli pre no što sam zaspala bile su pitanje u šta sam se do đavola uvalila prihvativši njegov naizgled nevin zahtev, jer šta je jednostavno ispod ćebeta mesečine nikada ne deluje isto kao narednog jutra.

Colton se okrenu pored mene, okrećući mi leđa, i povlačeći pokrivač s mene. Stresla sam se od hladnoće sada kada je moje grejno telo nestalo, ali srećna zato što sad mogu da proteglim moje previše korišćene mišiće. Zadrhrah dok sam savijala stopala i istezala noge.

Definitivno nisam tretirana kao staklo prošle noći, i ako je nesvesni zaborav izazvao san u koji sam pala nakon neki pokazatelj, mislim da se mom telu poprilično dopao.

Počinje da mi biva hladno. Pogledam u izvajane linije Coltonovih leđa i pribijam se uz njega, privijajući svoje telo oko njega tako da mogu da uživam u osećaju njegove gole kože na svojoj. Brada mi je na njegovom ramenu a grudi mi se naslanjaju na njegova leđa dok uvijam ruke oko njega, ohrabrena njegovom muževnošću. Odsutno prođoh prstima preko njegovih grudi dok sam lagano tonula u san.

Nalazim se u tom lebdećem stanju prvih stepena dremeža kada se od jednom nekoliko stvari desi u isto vreme i to usporeno. Colton ispusti jedan od onih životinjskih vrisaka od kojih se kida utroba kakav u životu nisam čula. Ostala bih sleđena u šoku ali on ritnu telom nasilno o mene, udarajući me laktom u ramne. – Ne! – izleće iz njegovih usta u prigušenom vrisku. Skače iz kreveta i okreće se, raširenih nogu, povijenih kolena, savijenih ruku, i šaka skupljenih u pesnice ispred lica. Lice mu je iskrivljeno od straha: oči su mu divlje i progonjene, konstantno podrhtavaju, zubi su mu stisnuti, i na vratu mu se vide vene. Grudi mu se ubrzano podižu od kratkih udaha, telo mu je napeto i vibrira od akutne svesnosti dok mu se znoj u graškama pojavljuje na čelu.

Instinktivno sam se uhvatila za rame na mestu gde sam osećala bol. Šok usled onoga što se upravo desilo tone, adrenalin me puca toliko snažno da mi telo drhti. Da nisam videla ovakvu vrstu reakcije zbog noćne more pre kod neke od moje dece, mislim da bih bila više uplašena i nesigurna nego što sam sad. Da Colton nije imao taj pogled preteranog 308

Vođena straha u očima a koji se video i na njegovom licu, smejala bih mu se što stoji go, izgledajući kao da je spreman da se baci. Ali znam da ovo nije šala. Shvatam da je Colton sanjao nešto što je iskopalo prošlost koja ga tiho proganja i nastavlja da ga traumatizuje na dnevnoj bazi.

Provrtela sam ramenom, bol je još uvek bio tu. – Coltone, - kažem ravnomerno, ne želeći da ga isprepadam.

Na moje reči vidim kako mu oči lagano nalaze fokus u sobi u kojoj se nalazi i da se napetost u vilici lagano smanjuje. Okreće glavu i gleda me, previše emocija je u njegovim očima: sramota, stid, olakšanje, strah, i shvatanje. – Oh, jebem ti! – Uzdahne isprekidano, podižići ruke kako bi izbrisao strah sa lica. Jedini zvuk u sobi je njegovo teško disanje, ruke koje prelaze preko njegovih čekinja, i okean napolju.

-

Jebemmmmmmm tiiiiiiiii! – ponavlja, i pogled mu se suzi kad vide da trljam

rame, Vidim da steže i opušta pesnicu kad shvata da me je nekako povredio. Ostajem mirna dok mu se pogled spušta i ramena opuštaju. – Raylee—Ja— okrenu se naglo uhvativši se za zadnji deo vrata, povlačeći na dole. – Daj mi jebeni minut, - gunđa dok brzo ide ka kupatilu.

Povlačim čaršave do grudi i gledam ga kako odlazi, želeći da doprem do njega i kažem mu da stvari u koje ne veruje ili ne želi da čuje o onome što se upravo desilo. Sedim tako neodlučna šta da uradim sledeće kad čujem nepogrešiv zvuk Coltonovog povraćanja.

Nož mi se okrenu u utrobi, i zatvorih snažno oči, očajnički želeći da ga utešim. Čuje se voda iz vodokotlića propraćena promrmljanom psovkom i onda čujem slavinu i pranje zuba. Ustajem iz kreveta, navlačeći Coltonovu majicu kad ga čujem kako ponovo uzdiše uz omiljenu mu psovku ovog jutra. Ulazim u kupatilo, jer mi treba da se uverim da je dobro. Znam da je primetio moje prisustvo jer je zaustavio brisanje lica peškirom kada me je osetio. Stojimo sleđeni u trenutku dok se on fokusira na vodu koja curi iz česme. Njegova griža savsti je osetna i zagušuje vazduh između nas. Colton briše peškirom lice i okreće se ka meni.

Kada skine peškir sa lica, oči koje zure u mene nisu njegove. One koje sam zavolela.

One su mrtve. Hladne. Odvojene od emocija. Mišići na vilici mu pulsiraju i vena na vratu se zateže dok čisti grlo.

309

Vođena -

Coltone... – Njegove azurne zelene oči zure napeto u moje sprečavajući i

jednu moju reč koju sam namerila da mu kažem da pređe preko mojih usana.

-

Nemoj, Raylee, - upozori me. – Treba da ideš. – Njegovo naređenje je

odsečno. Beživnotno kao i njegove oči.

Srce mi se zgrči u grudima. Šta mu se desilo? Koje je to sećanje smanjilo ovog silnog, strastvenog čoveka na ništa. – Coltone, - molila sam.

-

Idi, Raylee. Ne želim te ovde.

Moja donja usna zadrhta na njegove reči jer ne može zasigurno da ih misli nakon večeri kakvu smo imali. Videla sam emocije u njegovim očima prošle noći. Osetila ih iz njegovih poteza šta oseća prema meni. Ali sada... sve što mogu je da zurim u njega, jer je čovek preda mnom neprepoznatljiv.

Bol i strah pre no što se probudio iz svog sna je toliko očigledan da je sve što sam želela da uradim bilo da ga utešim. Sada nisam sasvim sigurna šta da radim. Napravim korak napred i čujem kako mu zubi škrguću. Radila sam sa traumatizovanom decom ali ovde sam više nego van svog terena. Pogledam dole u moje sklopljene ruke i šapućem slomljeno, - Samo želim da pomognem.

-

Izlazi! – zaurla nateravši me da trgnem glavom na vreme da vidim iskru života

u njegovim mrtvim očima, sirov bes. – Izlazi jebeno napolje, Raylee! Ne želim te ovde! Ne trebam te ovde!

Stojim sleđena, njegov ničim izazvani bes me je paralisao. – Ne misliš to, - mucam.

-

Do đavola da ne mislim! - viče, zvuk odzvanja o kamene pločice i odbija se.

Ne sklanjamo pogled i stojimo u tišini dok ja procesuiram bol koji izbacuje. U dubini znam da nema razloga za ovo—njegove postupke—ali moj um je toliko prodrman bolom i šokom zbog njegovog otrova da prosto ne mogu racionalno da razmišljam. Colton načini preteći korak ka meni i ja samo zurim u njega odmahujući glavom. Baca peškir uz psovku, čangrljanje flaša koje sruši rikošetira po kupatilu tihom kao grobnica. Oči mu se okrenuše ka mojima dok steže i opušta vilicu. Kada progovori, glas mu je ledeno okrutan. – Jebao sam te, Raylee, i sada sam završio sa tobom! Rekao sam ti da sam samo za to dobar, srce...

Izvi obrvu istog trenutka kada su se suze koje su mi gorele u zadnjem delu grla pojavile u očima i prelile. Bol zbog njegovih bezosećajnih reči okrenu mi stomak i stegnu srce. Glava naredi nogama da se pokrenu—da odu—ali moje telo ne sluša. Pošto samo 310

Vođena stojim tamo, zgranuta i do srži šokirana, on dohvati moju torbu sa ploče u kupatilu i krene ka meni kako bi mi je nabio na grudi, izgurujući me napolje kroz vrata kroz koja sam upravo ušla. – Napolje! – cedi kroz stisnute zube, režeći na mene zbog dobre procene. Nage grudi mu otežavaju. Puls mu bije na slepoočnicama. Šake mu se skupljaju u pesnice. – Smorila si me već. Zar ne vidiš? Poslužila si svrsi. Brza zabava kako bih prekratio vreme. Sad sam gotov. Odlazi!

Zaslepljena suzama, petljam s torbom i trčim slepo niz stepenice. Osećam teret njegovog pogleda na svojim leđima dok silazim. Jurim kroz kuću, srce mi je u grlu i u glavi mi je apsolutni haos. Grudi me toliko jako bole da bol isijava u njima kao teret sa svakim udahom. Misli mi beže. Bol me obuzima. Žaljenje me ispunjava jer sam mislila da je ono što se desilo između nas bilo mnogo više.

Izlećem kroz vrata na svetlost rano jutarnjeg sunca, ali sve što osećam je tama u mom srcu. Saplićem se, ispuštam torbu, i padam na kolena kako bih je uzela. Sedim tako, zureći u prelepo jutro, ali ne vidim ga.

Puštam suze da me preplave.

Dozvoljavam poniženju da me obuzme.

Osećam kako mi se srce lomi na dva dela.

311