‘Streaming’, ‘premium pay TV’, ‘VOD’, pojmovi su koji su se pojavili tek pre možda deceniju, deceniju i po, ali u kolektivnu svest tek sada munjevitom brzinom ulaze. Jer, to je način na koji ćemo ubuduće gledati filmove i televizijske sadržaje. Klasična, linearna televizija polako nestaje, i već sama ta okolnost zbunjuje ljude. Šta gledati? Kako odabrati? Da li će televizijske navike budućnosti određivati samo reklamna mašinerija, ili će nam i dalje biti potreban urednik, u modernom medijskom diskursu nazvan influenserom. Pitanja je bezbroj, kako je i logično kada nastupa medijska revolucija. Bilo kako bilo, sve više iza najambicioznijih pa i najskupljih produkcija stoje ovi novi servisi. I, što je najbitnije, a s obzirom da je bioskop odavno postao mesto okupljanja tinejdžera i zakasnelih adolescenata čiji domen filmskih interesovanja ne ide dalje od ekranizacija dogodovština junaka stripa i igrica, ovi novi servisi bave se ozbiljnim produkcijama, namenjenim daleko širem ali i probirljivijem auditorijumu. Dakle, program našeg festivala u njegovom četvrtom izdanju na svoj način prati ovu medijsku revoluciju, uvrštavanjem na repertoar dva par excellance projekta nastala upravo za potrebe ovih novih servisa, a čija je osnovna karakteristika da su neka vrsta hibrida između konvencionalnog televizijskog projekta i dugometražnog dokumentarnog bioskopskog filma. Uloženi novac u ove projekte više je nego evidentan, a domen uticaja onakav kakav su donedavno imali samo televizijski primetime filmovi-događaji, odnosno svetski bioskopski hitovi-fenomeni. Oba ova projekta, Odlazak iz ’Nedođije’ i Roling stoun – Časopis koji je stvorio rokenrol civilizaciju, finansirani su od strane HBO za potrebe njihovog ’premijum plaćenog kanala’, koji je poslednjih godina postao ’kuća najboljih dokumentaraca’. Kako se ovom medijskom revolucijom menja i klasičan obrazac redosleda eksploatacije filmova (festival-bioskop-video-TV), to se i mi moramo privići da najvećim projektima više prioritet neće biti ni festivali, ni bioskopi već pretplatnički video servis. A na nama će biti da u sve gušćoj šumi ’streaming’ proizvoda nađemo ono što odgovara profilu našeg festivala i ukusu njegove publike. I da pokušamo da se nametnemo kao novi soj urednika. Da ne kažemo influensera. No, uz ovo, na ovogodišnjim Paralelnim vizijama nastavljamo tradiciju prikazivanja kratkih filmova, dokumentaraca ovako ili onako vezanih za Bitlse (Klub Kavern – Od Bitlsa do večnosti), igranih filmova koji se bave klasicima džeza (Moje blesavo srce – Poslednji dani Četa Bejkera), klasicima roka (Čak Beri) a jedan čitav dan, poslednji, posvećen je ’Jedinom bendu koji nešto znači’, Kleš, i četrdesetogodišnjici jednog od najznačajnijih albuma u istoriji rokenrola – ’London Calling’. Kao i uvek do sada, uživali smo praveći selekciju. Duboko verujemo da ćete i vi uživati u onome što smo izabrali.
30.10. 18.30
Uspavanka (Nursery Rhymes) kratki igrani, 6 minuta, Australija, 2018. Sidnej 2018, nagrada za režiju; Palm Springs Shortfest 2018, najbolji kratki igrani film; Stellar Short Festival 2019, najbolji film; Saguenay International Short Film Festival, nagrada publike; Australian Casting Directors Guild 2018, najbolji kasting u kratkom filmu; Flickerfest International Film Festival 2019, najbolja kamera; nominacija za australijskog ‘oskara’ 2018.
Moje blesavo srce – Poslednji dani Četa Bejkera (My Foolish Heart) drama, 85 minuta, Holandija, 2018. „Proslavljeni glumac i muzičar Stiv Vol u najboljoj ulozi u karijeri, uspeva da prenese istrošenost i genijalnost tragičnog Četa Bejkera.“ - Gráinne Humphreys, direktor Filmskog festivala u Dablinu 20.30
Odlazak iz ‘Nedođije’ I deo – Majkl i dečaci (Leaving Neverland, Part I) dokumentarni, 117 minuta, SAD, 2019. Nagrada ‘Emmy’ 2019. za najbolji dokumentarni film. “Težak za gledanje, još teži za ignorisanje, a neizbrisiv iz sećanja... hrabrost na delu.” – Rolling Stone 31.10. 18.30
Gou-bitvins – Baš ovde (The Go-Betweens: Right Here) dokumentarni, 99 minuta, SAD, 2017. “Emotivan, eksplozivan film, dostojan ovog izuzetnog benda.“ – The Guardian 20.30
Odlazak iz ‘Nedođije’ II deo – Dečaci i Majkl (Leaving Neverland, Part II) dokumentarni, 118 minuta, SAD, 2019. Nagrada ‘Emmy’ 2019. za najbolji dokumentarni film. “Nikada više nećete slušati Majkla Džeksona na isti način. U stvari, možda ga više uopšte nećete slušati” – Indiewire 01.11. 18.30
Roling stoun – Časopis koji je stvorio rokenrol civilizaciju I deo – San Francisko (Rolling Stone: Stories From the Edge, Part I) dokumentarni, 111 minuta, SAD, 2017. Film ‘oskarovca’ Aleksa Gibnija i dobitnice ‘emija’ Bler Foster, svojevrsna je istorija časopisa koji je shvatio da je rokenrol više od muzike – da je kulturna sila koja je preoblikovala Ameriku.
20.30
Pol je mrtav (Paul Is Dead) kratki igrani, 15 minuta, Velika Britanija, 2018. Kratak film inspirisan jednim od najpoznatijih urbanih mitova o teoriji zavere po kojoj se skriva da je Pol Makartni umro pre snimanja albuma ‘Sgt. Pepper’.
Klub Kavern – Od Bitlsa do večnosti (The Cavern Club: The Beat Goes On) dokumentarni, 70 minuta, Velika Britanija, 2019. Film o ‘najznačajnijem klubu na svetu’. “Turbulentna vožnju kroz istoriju mesta gde je stvoren muzički identitet Bitlsa.“ – Broadway World 02.11. 18.30
Roling stoun – Časopis koji je stvorio rokenrol civilizaciju II deo – Njujork (Rolling Stone: Stories From the Edge, Part II) dokumentarni, 114 minuta, SAD, 2017. “Gledanje ovog filma je poput prelistavanja oživljene gomile svih brojeva časopisa ‘Roling stoun’ koji su ikada objavljeni” – Asbury Park Press 20.30
Dvaput Ričard (Richard Twice) animirani/kratki igrani, 11 minuta, SAD, 2017. Uspon, pad i ponovni povratak jednog od utemeljivača bizarnog muzičkog pravca iz sedamdesetih – psihodeličnog folka.
Čak Beri (Chuck Berry) dokumentarni, 99 minuta, Velika Britanija, 2019. “Čak Beri je bio Čak Beri. Definicija Čaka Berija je: Čak Beri.” – Gene ‘The Demon’ Simmons, Kiss 03.11.
The Clash Day Povodom 40 godina od izlaska jednog od najznačajnijih albuma u istoriji roka, ‘London Calling’ poslednji dan festivala posvećujemo ‘Jedinom bendu koji nešto znači’ 18.30
Treba mi dodž – Džo Stramer u bekstvu (I Need a Dodge: Joe Strummer on the Run) dokumentarni, 68 minuta, Španija/Velika Britanija, 2014. Šta je Džo Stramer radio u Španiji 1985. godine dok su se Kleš raspadali? “Redak dragulj." - Classic Rock 20.30
London taun (London Town) igrani, 94 minuta, Velika Britanija, 2016. U Londonu sedamdesetih godina, četrnaestogodišnjak saznaje od svoje majke za grupu Kleš. Život mu se zauvek menja. "Obožavaoci Kleša ovo ne smeju propustiti." - Starbust
Uspavanka (Nursery Rhymes) Režija: Tom Noakes Scenario: Will Goodfellow Uloge: Toby Wallace (Hevimetalac), Sara West (Hevimetalka), Lucie Cleuet (Hevimetalka 1), Braithe Selby (Hevimetalac 1), Stef Smith (Hevimetalac 2), Wade Keighran (Hevimetalac 3), Martin John Barlow (Farmer), Brock Fitzgerald (Pomoćnik farmera), Margaret Rowe (Farmerova žena), Minami Adachi (Dete 1), Elie Cao (Dete 2), Yena Lee (Dete 3), Tsu Shan Chambers (Mama), Shingo Usami (Tata), Danny Whalan (Dete na biciklu 1), Taysha Whalan (Dete na biciklu 2), Kiah-Rose Whalan (Dete na biciklu 3) žanr: kratki igrani – trajanje: 6 minuta – zemlja: Australija – jezik: engleski – godina: 2018. Hrabrost od nas traži neočekivane stvari. U pastoralnom ambijentu, pored magistrale, mladi 'hevimetalac' peva uspavanku. Zbog čega? Kome je namenjena? Šta se desilo? „Od izuzetno kreativnog scenarija, preko savršena realizacije do izvrsnih glumačkih kreacija, ovaj petominutni film stvara tako intenzivnu atmosferu koja će gledaoca pratiti dugo nakon uznemirujućeg završetka. Ona vrsta filma posle čijeg isteka špice će vam biti potrebno bar nekoliko minuta da se oporavite.“ – Short of the Week
Tom Nouks diplomirao je na australijskoj Nacionalnoj filmskoj školi (AFTRS). Inovativan i istinski subverzivan, privukao je svojim filmovima pažnju ne samo festivala, već i agencija i produkcijskih kuća širom sveta. U festivalskim krugovima slovi kao svojevrstan fenomen i njegovo ime postalo je sinoninim za duboko provokativnu kratku formu. Za svoja tri kratka filma, Julian (2007), Mongrel’s Creed (2010) i Nursery Rhymes (2017), kao i za izuzetne TV reklame kojeredovno radi, dobio je pregršt nagrada i priznanja, kao što su nagrade Gold Ciclope, Gold Clio, Gold Epica, DWA (Deutsche Werbefilmakademie). O njemu kao pomenutom fenomenu kratkog filma pisali su USA Today, Nowness, Wall Street Journal, AdWeek, Vice, a čak se i pojavio na naslovnoj strani Reddit-a. Godine 2017, sa svojim dugogodišnjim saradnicima Lusi Gafi i Vilom Gudfelouom (koji je i scenarista Uspavanke) osnovao je producentsku kuću Goono, u okviru koje je i nastao ovaj film.
Moje blesavo srce – Poslednji dani Četa Bejkera (My Foolish Heart) Režija: Rolf van Eijk Scenario: Rolf van Eijk, Roelof Jan Minneboo Uloge: Steve Wall (Čet Bejker), Gijs Naber (Detektiv Lukas), Raymond Thiry (Simon), Paloma Aguilera Valdebenito (Lois), Lynsey Beauchamp (Sara), Tibo Vandenborre (Peter), Antony Acheampong (Mendo), Arjan Ederveen ('Doktor Filgud'), Sam Louwyck (Čovek u bež odelu), Horace Cohen (Menadžer tonskog studija), Bart Harder (Langeveld), Medina Schuurman (Vilma) žanr: drama – trajanje: 85 minuta – zemlja: Holandija – jezik: engleski/holandski – godina: 2018. Poslednji trenuci Četa Bejkera, muzičara koji se prepustio džezu, drogi, izgubljenoj ljubavi i mračnim stranama amsterdamskih ulica. Amsterdam, 1988. godine. Detektiv Lukas dobija zadatak da istraži misterioznu smrt legendarnog džez muzičara Četa Bejkera. Istraživanje Bejkerovih poslednjih trenutaka vodi ga na mračno muzičko putovanje na kojem sreće Četovu poslednju ljubavnicu Saru, odanog prijatelja Sajmona i ambivalentnog poštovaoca, doktora Filguda. Dok prodire u dušu ozloglašenog muzičara, Lukas se polako suočava i sa sopstvenim demonima. „S gotovo 'linčovskom' postavkom i muzikom, Van Ejk vodi gledaoce onako kako se Bejker ponašao prema svom okruženju i dopušta im da uživaju u razvratu koji se često odigravao s druge strane, kroz poglede i osluškivanja ostalih članova grupe.“ – Cinemagazine „Lirski, senzitivan, faličan i setan, film me je od samog početka očarao time koliko je ličan i divno ‘neromantizovan’. Takođe, skidam kapu fenomenalnim snimateljima i predivno intimnoj, krhkoj glumi.“ - Letterboxed
Rolf van Ejk, rođen 1983, rane korake na filmu napravio je još kada je, kao devetogodišnjak, posle prve posete bioskopu, počeo da piše priče s namerom da ih jednog dana pretvori u filmove. Prve snimke načinio je krišom, na od majke 'pozajmljenom' Hi-8 kamkorderu. Diplomirao je na Univerzitetu umetnosti u Utrehtu 2007. godine filmom Hemel boven Holland (Nebo nad Holandijom, 2007), istinitom pričom o Mohamedu B, ubici velikog holandskog filmskog reditelja Tea van Goga. Za ovaj film dobio je niz nagrada, uostalom kao i za ostale svoje kratke filmove koji su sledili, prikazane na festivalima širom sveta. Njegov prvi celovečernji film, televizijski T.I.M. – The Incredible Machine (Neverovatna mašina, 2014) prikazan je na više od 40 festivala i dobitnik je brojnih nagrada. Moje blesavo srce, svojevrstan 'neo-noar džez film', Van Ejkov je bioskopski debi. Inače, radi i kao reditelj televizijskih i reklama na socijalnim mrežama.
Odlazak iz Nedođije (Leaving Neverland) I deo – Majkl i dečaci; II deo – Dečaci i Majkl Režija: Dan Reed Nastupaju: Michael Jackson, Wade Robson, Joy Robson, Shane Robson, Chantal Robson, Jimmy Safechuck, Stephanie Safechuck, Macaulay Culkin, Lisa Marie Presley, Britney Spears, Laura Primak, Amanda Rodriguez, Gloria Allred, Gavin Arvizo, žanr: dokumentarni – trajanje: I deo - 117 minuta; II deo – 118 minuta – zemlja: SAD/Velika Britanija – jezik: engleski – godina: 2019. Kada su se 1993. godine pojavili navodi o Džeksonovom seksualnom zlostavljanju dečaka, mnogima je bilo teško da poveruju da bi kralj popa mogao da počini takva šokantna dela. U odvojenim, ali paralelnim pričama, Džejms Sejfčak (10) i Vejd Robson (7) sprijateljili su se s Majklom, koji ih je na vrhuncu karijere uveo u svoj jedinstven, bajkovit svet. Njihove porodice nisu bile svesne manipulacije i zlostavljanja koja su dečaci godinama trpeli. Kroz mučne intervjue sa sada već odraslim muškarcima i njihovim porodicama, film razotkriva dugotrajnu eksploataciju, obmanu i komplikovana osećanja koja su naterala obojicu muškaraca da se suoče sa zlostavljanjem tek kada su i sami postali očevi. Nasuprot kolektivnom iskustvu, film ističe značaj prekidanja dugogodišnje tišine, čak i ako se radi o moćnoj i cenjenoj ličnosti. “Izuzetno moćan i uverljiv film.” – Variety „Gledala sam film sve vreme širom otvorenih ustiju.“ – Camilla Long, Sundey Times Den Rid, rođen 1964, engleski je reditelj čija je karijera prevashodno vezana za televiziju. Dobitnik je niza najprestižnijih televizijskih nagrada i nominacija, kao što su BAFTA, 'Peabody' i 'Emmy'. Kao producent i reditelj radio je za vodeće svetske TV kuće - BBC, Channel 4, HBO, PBS između ostalih. Na temu seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja već je 2014. snimio izuzetno uspešan, višestruko nagrađivan televizijski dokumentarac The Paedophile Hunter, što ga je zapravo i preporučilo HBO-u za reditelja retko delikatnog dokumentarca o navodnim seksualnim žrtvama najveće zvezde u istoriji pop muzike. Rid, koji je ionako držao do svoje privatnosti do te mere da su detalji iz njegovog privatnog života nepoznati javnosti, potpuno se povukao iz javnog života, kada je, posle premijere 'Odlaska iz Nedođije' na festivalu Sandens 2019, postao meta „doista užasnih i zlokobnih“ pretnji i napada putem imejla i na socijalnim mrežama, od strane Džeksonovih fanova širom sveta. No, kako je sam rekao, to ga neće omesti da snimi i nastavak 'Nedođije', ako još neka od Džeksonovih navodnih žrtava pristane da priča.
Gou-bitvins – Baš ovde (Go-Betweens: Right Here) Režija: Kriv Stenders Scenario: Kriv Stenders Nastupaju: Robert Forster, Mark Callaghan, Clinton Walker, Damian Nelson, Lindy Morrison, Robert Vickers, Bob Johnson, Amanda Brown John Willsteed, Roger Grierson, Bernard Galbally žanr: dokumentarni – trajanje: 99 minuta – zemlja: Australija – jezik: engleski – godina: 2017. Dirljiva priča o strastvenim, kreativnim i zategnutim odnosima koji su obeležili jedan od najomiljenijih i najuticajnijih australijskih rok bendova. U isto vreme univerzalna priča o velikoj kreativnoj avanturi dugoj tri decenije, s brojnim uspesima, promašajima, romansama, raskidima, prevarama, usponima i tragedijama. 'Gou-bitvins - Baš ovde' upečatljiv je prikaz uzbudljivog, nepredvidivog i neizvesnog života muzičara, koji otkriva istinsku cenu koju su morali da plate da bi se bavili svojom umetnošću. Film ističe sve uspone, padove, radost, bol, tugu i lepotu ostanka u kultnom bendu, kao i borbu za preživljavanje u brutalnoj i eksploatatorskoj muzičkoj industriji. Ovo je insajderska priča o grupi Gou-bitvins, pronicljiva i povremeno bolno iskrena, ispričana od strane njenih aktera, ali i ljudi čiji su se životi zbog njih preokrenuli. „Stenders je snimio emotivan, eksplozivan film, dostojan ovog izuzetnog benda.“ – The Guardian Kriv Stenders je jedan od najpoznatijih, najuvažavanijih i i najplodnijih australijskih reditelja, s podjednako uspešnom bioskopskom i televizijskom karijerom. Reditelj hvaljenih i nagrađivanih kratkih filmova, dokumentaraca, muzičkih klipova, reklama, TV serija i igranih filmova, najveći komercijalni uspeh postigao je filmom Crveni pas (Red Dog, 2011) koji je među deset australijskih filmova s najvećom zaradom u istoriji i ujedno najprodavaniji australijski DVD svih vremena. Ovaj film je i dobitnik australijskog 'oskara' za najbolji film. 'Gou-bitvins – Baš ovde' prvi je Stendersov dugometražni dokumentarac, i uz sjajne ocene kritike prikazan je na nizu festivala i imao regularnu bioskopsku distribuciju u Australiji. Stenders je Roberta Fostera i Granta Meklenana upoznao još u vreme kada je kao tinejdžer odlazio u prodavnicu ploča u kojoj su ova dvojica radila. Šta više, Stenders je svoj kinematografski debi, i to kao kamerman, imao na kratkom filmu Heather’s Gloves, za koji je scenario napisao Grant Meklenan. Ova Stendersova višedecenijska veza s Forsterom, Meklenanom te samim bendom Gou-bitvins, krunisana je ovim izvanrednim dokumentarcem
Roling stoun – Časopis koji je stvorio rokenrol civilizaciju (Rolling Stone: Stories from the Edge) I deo – San Francisko; II deo – Njujork Režija: Blair Foster, Alex Gibney Nastupaju: Cameron Crowe, Jeff Daniels (narator), Johnny Depp (Hunter S. Thompson - glas), Annie Leibovitz, Jann Wenner, John Lennon (arhivski snimci), Ice T, Britney Spears (arhivski snimci), Gus Wenner, Janet Reitman, Matt Taibbi, Victor Juhasz žanr: dokumentarni – trajanje: I deo - 111 minuta; II deo – 114 minuta – zemlja: SAD – jezik: engleski – godina: 2017. Poslednjih pedeset godina američke muzike, politike i popularne kulture iz perspektive časopisa koji je shvatio da je rokenrol više od muzike – da je kulturna sila koja je preoblikovala Ameriku. Koristeći do sada neobjavljene snimke koje su zabeležili neki od najboljih novinara časopisa ‘Rolling Stone’, kao i originalne intervjue, raritetne fotografije i video materijal, ovaj dokumentarac predstavlja insajderski uvid u to kako je časopis pomogao u formiranju duha vremena poslednjih pedeset godina. “Film predstavlja fino konstruisanu istoriju časopisa ‘Rolling Stone’ i na fantastičan način dočarava prepreke s kojima se redakcija suočavala, istovremeno slaveći njegov ogroman kulturni uticaj” – Washington Square News “Gledanje filma je poput prelistavanja oživljene gomile svih brojeva časopisa ‘Rolling Stone’ koji su ikada objavljeni” – Asbury Park Press Aleks Gibni i Bler Foster već niz godina sarađuju, još kada su kao reditelj i scenarista (Gibni), to jest producent (Foster), nagrađeni 'oskarom' za dokumentarac Taxi to the Dark Side (2007), o torturi i surovim metodama saslušavanja ratnih zarobljenika od strane američke vojske u Avganistanu. Gibnija, rođenog 1953. u Njujorku, koji iza sebe ima preko 50 što rediteljskih, što producentskih kredita na dokumentarnom filmu, časopis Esquire je pre neku godinu nazvao 'najznačajnijim dokumetaristom našeg doba'. Bler Foster, koja je inače diplomirani istoričar, s masterom na Stenfordu za dokumentarni film, radila je kao producent na nekoliko značajnih muzičkih dokumentaraca, kao što su Skorsezeov George Harrison: Living in the Material World (2011) , te History of the Eagles koji je nagrađen nagradom 'Emmy' 2013.
Pol je mrtav (Paul Is Dead) Režija: George Moore Scenario: Stuart Armstrong, Ben Bovington-Key, George Moore Uloge: Reid Anderson (Džon Lenon), Basil Marples (Džordž Harison), Anton Tweedale (Pastir Bili/ Pol Mekartni), Ashley Pekri (Ringo Starr) žanr: kratki igrani – trajanje: 15 minuta – zemlja: Velika Britanija – jezik: engleski – godina: 2018. Kratak igrani film inspirisan jednom od najpoznatijih i najrasprostranjenijih teorija zavera u okviru muzičkog sveta. Teorija zavere koja se pojavila neposredno po izlasku legendarnog albuma Bitlsa 'Sgt. Pepper Lonely Hearts Club Band' inspirisana je okolnošću da je na zadnjoj strani omota ploče Pol Mekartni okrenut leđima prema kameri, dok su pored njega reči 'Bez tebe' (Without You), kao da je za foto sesiju bio zamenjen dublerom. Verovanje u zaveru dobilo je na intenzitetu objavljivanjem albuma 'Abbey Road' čija je sama omotnica, koja je vremenom postala svojevrsna ikona, tumačena kao vizuelna metafora koja nosi poruku o tome da je 'Pol mrtav'. U kasnijoj, solističkoj karijeri, Mekartni se na ovu teoriju zavere referisao albumom 'Paul Is Live' (Pol je živ), čija je čak i omotnica parodija na omotnicu 'Abbey Road'. Za razliku od objašnjenja ove teorije zavere da je Mekartni stradao u saobraćajnoj nesreći u novembru 1966, posle žestoke svađe s ostalim Bitlsima, film 'Pol je mrtav' 'događaj' smešta u Jezersku oblast (Lake District) na severozapadu Engleske, tokom jednog od 'povlačenja' 'famozne četvorke', a posle eksprimentisanja s narkoticima koje se nesrećno završilo po Pola. Mamurni i svadljivi, preostali Bitlsi slučajno sreću lokalnog pastira i pevača Bilija Širsa i odlučuju da mu ponude ulogu Mekartnijevog dvojnika. No, tu je i telo koje treba sahraniti... “Duhovito… doista duhovito… Autentična komedija karaktera koja uspeva da postigne odnos među likovima koji podseća na ono što Ves Anderson uspeva u svojim filmovima. Mnogo više od interpretacije poznatog urbanog mita.” – Short of the Week Džordž Mur živi i radi u Londonu, i najviše je angažovan kao reditelj muzičkih klipova. No, posebno značajan segment njegove karijere je rad na scenarijima i režiji kratkih filmova za koje je dobio pregršt priznanja i nominacija, uključujući nagradu 'Royal Television Society', kao i BAFTA nominaciju. Njegov opus najčešće se opisuje kao „autentičan, duhovit, psihodeličan i s osećanjem za smisao“. Uspeh filma 'Pol je mrtav' širom sveta, kao i okolnost da je upravo način na koji je osmišljen i režiran ovaj kratak film najčešće istican kao njegov najveći domet, te konačno činjenica da je upravo nedavno nominovan za 'British Independent Film Awards' 2019, privukli su pažnju producenata, tako da je Mur već počeo s pripremama za dugometražnu verziju filma 'Pol je mrtav'. Uz to, rezultat uspeha ovog kratkog filma jesu i ponude Muru za režiju televizijskih serija za vodeće britanske televizijske studije.
Klub Kavern – Od Bitlsa do večnosti (The Cavern Club: The Beat Goes On) Režija: Christian Francis-Davies, Jon Keats Scenario: Bill Heckle Nastupaju: Paul McGann, Paul McCartney, Billy Butler, Frankie Connor, Paddy Delaney, Steven Van Zandt, Johnny Guitar, Frank Sytner, Alan Sytner, Ray McFall, Bobby Elliott, Karl Terry žanr: dokumentarni – trajanje: 70 minuta – zemlja: Velika Britanija – jezik: engleski – godina: 2019. Jedinstven dokumentarac koji donosi do sada neispričanu, slikovitu priču o 'najznačajnijem klubu na svetu'. Osnovan 1957. godine od strane mladog ljubitelja džez muzike Alana Sitnera, koji je želeo da rekreira uzbuđenje njegovih omiljenih pariskih džez klubova, i poznat kao mesto gde su Bitlsi svirali 292 puta, klub je pretrpeo dva zatvaranja i bio je tragično razrušen, da bi ga kasnije ponovo podigli, ciglu po ciglu. Nakon mnogih uspona i padova, klub je povratio nekadašnju slavu i ugostio umetnike poput Džesi Džej, Arktik mankis i Adele. I dalje predstavlja prepoznatljiv globalni brend, uspešan koncertni prostor i sveto mesto hiljadama posetilaca koji se spuštaju njegovim čuvenim stepenicama svakog dana. „Ubedljiv argument za nesumnjivo mesto u istoriji koje pripada klubu Kavern.“ - The Hollywood Reporter „Fascinantna priča o tome kako je kultni klub preživeo sopstvene drame i promenljivu sreću i ostao u centru muzičke scene već sedam decenija.“ – Whats On TV Kristijan Frensis-Dejvis, producent i reditelj, živi u Liverpulu, gde i radi kao direktor LA Factual, divizije velike, prestižne producentske kuće LA Productions, angažovanoj na brojnim televizijskim i filmskim projektima. Iako ima već niz producentskih kredita, Klub Kavern – Od Bitlsa do večnosti prvi je film koji potpisuje kao reditelj. Džon Kits, svestrana, živopisna i nadasve zanimljiva ličnost još je 1987. nastupao u Kavernu, u mjuziklu o Roriju Stormu, legendi 'mersibita'. Po završetku škole glume prvu profesionalnu ulogu ima kao Džon Lenon u mjuziklu Imagine. Osnivač je benda Instant Karma, jednog od najpoznatijih tribjut bendova Bitlsa. Danas je vlasnik kompanije 'Cavern City Tours' u čijem posedu je i Kavern. Takođe, još uvek redovno nastupa u klubu.
Dvaput Ričard (Richard Twice) Režija: Matthew Salton Animacija: Wally Chung, Brian Ratigan, Matthew Salton, Benjamin Silberstein, Rose Stark, Sarah Winters Nastupaju: Richard Atkins, Matthew Salton (intervjuer) žanr: kratki dokumentarni/animirani – trajanje: 11 minuta – zemlja: SAD – jezik: engleski – godina: 2017. Posle pedeset godina, folk muzičar Ričard Atkins ispoveda se o jednoj užasnoj noći koja je promenila njegov život zauvek. Godina je 1968, Ričard koji tek što je napunio 19 godina, piše i snima psihodelični folk album ‘Richard Twice’. Snimljen u studijima Merkjuri rekords, uz prateći bend Vreking kru (Wrecking Crew), slavni studijski bend iz šezdesetih koji je radio s takvim veličinama kakve su Elvis, Bič bojs i Mankis, album se pojavio na tržištu i vrlo brzo je zaboravljen, dok je Ričard potpuno nestao iz muzičkog sveta. No, pedeset godina kasnije, album ‘Richard Twice’ zadobija kultni status. 'Acid Archives', koji se smatra biblijom psihodelične muzike, opisuje album kao “doslovce perfektan pop album, od one vrste koja bi gospodarila top listama, samo da je taj mesec kad je izdat vetar duvao u dobrom smeru“. U ovom kratkom filmu, hibridu između animacije i dokumentarca, Ričard otvara svoju dušu... „Interesantna priča podržana jako dobrom muzikom“ – Jay's Movie Blog “Po meni, jedan od najvećih užitaka koje pruža kolekcionarstvo ploča jeste što povremeno otkrijete prave dragulje kakav je i ‘Richard Twice’. Nije poenta da nađete jedan, unikatan primerak nekog albuma, već da otkrijete ploču čiji brojni primerci leže negde i čekaju neku novu generaciju da joj oda dužno priznanje.” - Aaron Milenski, Acid Archives Metju Salton, reditelj i vizuelni umetnik, rođen je i detinstvo je proveo na severnoj pacifičkoj obali Sjedinjenih Država. Diplomirao je na digitalnom eksperimentalnom umetničkom programu na Univerzitetu Vašington i Werner Herzog’s Rogue filmskoj školi. Posle nekoliko kratkih filmova, dugometražni debi mu je bio s nesvakidašnje zanimljivim dokumentarcem Dwarves Kingdom (2015), o kineksom zabavnom parku koji, između ostalih, ima stotinak zaposlenih patuljastih ljudi čiji je jedini zadatak da nastupaju u bajci koja se odvija u začaranom selu. Saltonovi filmovi prikazani su na festivalima Slemdens, Fantastik fest, Doc/Fest u Šefildu i Međunarodnom festivalu kratkog filma u Palm Springsu. ‘Dvaput Ričard’ je prvi Saltonov rad na animaciji. Iako kratak film, njegova realizacija trajala je više od tri godine, koliko je Saltonu bilo potrebno da odobrovolji Atkinsa za poduhvat ove vrste. Tokom te tri godine Metju je provodio leta kod Atkinsa, radeći s muzičarem, zapravo, jedan jedini dugotrajan intervju, koji je postao i sastavni deo ovog filma.
Čak Beri (Chuck Berry) Režija: Jon Brewer Scenario: Laura Royko Nastupaju: Chuck Berry (archive footage), Steven Van Zandt, Joe Perry, Alice Cooper, Gene Simmons, Keith Richards, Nile Rodgers, Nils Lofgren, George Thorogood, Joe Bonamassa, Johnny Rivers, Taylor Hackford, Jerry Lee Lewis (archive footage), Marshall Chess, Wayne Kramer, Johnnie Johnson, Steve Jones, Elise LeGrow, Themetta Berry žanr: dokumentarni – trajanje: 99 minuta – zemlja: Velika Britanija – jezik: engleski – godina: 2019. U ovom dugo očekivanom dokumentarcu, neprikosnoveni začetnik rokenrola Čak Beri ponovo je pronađen, ali iz novog, do sada neviđenog, ekskluzivnog ugla. Uprkos statusu ikone i poštovanju od strane takvih rokenrol velikana kao što su Džon Lenon, Kit Ričards, Stiven Van Zant, Džo Peri, Nils Lofgren i Alis Kuper, koji se i pojavljuju u filmu, Čak Beri je bio porodičan čovek. Bio je plodonosan tekstopisac i kompozitor, nesporna i zadivljujuća kombinacija talenta i harizme. Nagrađivanog režisera i producenta Džona Bruera (B.B. King: na turneji, Net King Kol: Strah od mraka) lično su odabrali Berijevi naslednici da snimi insajdersku priču o čoveku poznatom kao utemeljivaču rokenrola. “Čak Beri je bio Čak Beri. Definicija Čaka Berija je: Čak Beri.” – Džin Simons, Kiss
Džon Bruer, rođen u Istburnu, u Engleskoj 1950, veliko je ime u svetu muzičke i filmske industrije, poznat pod nadimkom ‘Mr Rock & Roll’. Njegova karijera traje već više od četiri decenije. Kad je imao samo 16 godina postao je redovan posetilac legendarnih londonskih muzičkih klubova Marki i Spikizi, u kojima se skupljala rok elita. Tamo je imao priliku da vidi nastupe čak i jednog Džimija Hendriksa, između ostalih. Počeo je kao muzički menadžer, radeći s takvim imenima kakva su Dejvid Boui, Rolingstonsi, Mik Tejlor, Alvin Li, Jes i Geri Raferti, uz niz drugih. Potom je radio u muzičkom pablišingu, da bi se uključio u video-muzičku revoluciju, posle koje je prirodno sledila i filmska produkcija. Režirao je niz dokumentaraca o muzičkim legendama kao što su Hendriks, Kurt Kobejn, Mudi bluz, Bi Bi King, Net King Koul, Dejvid Boui, Džetro tal, Jes, Bed kompani, Krim… Na Paralelnim vizijama 2018 prikazan je njegov film Crno, plavo i belo – Priča o bluzu (Monochrome: Black, White & Blue).
Treba mi dodž! - Džo Stramer u bekstvu (I Need a Dodge! Joe Strummer on the Run) Režija: Nick Hall Scenario: Nick Hall, Eduardo Rubio Nastupaju: Jose Antonio Garcia, Jose Ignacio Lapido, Tacho Gonzales, Santiago Auseron, Pete Howard, Nick Sheppard, Gaby Holford, Richard Dudanski, Esperanza Romero žanr: dokumentarni – trajanje: 68 minuta – zemlja: Španija/Velika Britanija – jezik: španski/engleski – godina: 2014. “Došao sam ovde da osetim bolne rane” – Džo Stramer Džo Stramer je rođen u Turskoj, proputovao je svet kao dete i proslavio se u Londonu, a u Španiji je postao lokalna legenda. Pobegao je u Granadu 1984. godine nakon haotičnog raspada grupe Kleš i proveo tamo godinu dana, pomažući lokalnim bendovima i trošeći ogromnu količinu novca na neuspešne muzičke eksperimente. Uprkos dugačkom jeziku, stekao je mnogo prijatelja i novih obožavalaca. Takođe je nabavio dodža, koga je često i rado vozio vrtoglavom brzinom po auto-putevima i kroz stare gradske ulice. A onda ga je, jednom prilikom, ostavio u javnoj garaži i zaboravio na njega. Godina je 1997. i Džo Stramer daje intervju jednoj španskoj radio stanici. Pominje automobil koji je kupio u Madridu pre 12 godina i apeluje na slušateljstvo da mu pomognu da ga pronađe... “Slobodoumna avantura u stilu Džeka Keruaka predstavlja fascinantan prikaz Stramerove anksiozne ličnosti u potrazi za novim pravcem.” Record Collector „Zabavan i neobičan prikaz Stramerovog nasleđa koji će obožavaoci sigurno gledati iznova i iznova.“ – New Noise Magazine Nik Hol se po završetku osnovnih studija istorije umetnosti, dizajna i filma na Halam univerzitetu u Šefildu preselio u Barcelonu, gde je potom završio i filmsku režiju. Prvih godina života u Kataloniji bavio se raznim poslovima, da bi posle završetka Filmske škole počeo da radi kao frilens reditelj, producent, kamerman i montažer na raznim televizijskim projektima, reklamama, prilozima, klipovima, magazinima za klijente kao što su BBC, HBO, National Geographic... Zanimljivo je da je prvu inspiraciju za Treba mi dodž! dobio vrlo brzo po selidbi u Španiju – po sopstvenim rečima, prva knjiga na španskom koju je ikada pročitao bila je biografija Kleša koju je napisao španski novinar Sagrario Luna. U knjizi postoji slika Džoa Stramera ispred Alhambre u Granadi… i odatle je sve krenulo. Treba mi dodž! je za sada jedini dugometražni film Nika Hola. Inače, što je zanimljivo, već godinama radi za špansku televizijsku kuću Mediapro, kao menadžer produkcije virtuelnih reklama na prenosima utakmica fudbalskih klubova Barcelona, Real Madrid i Atletiko Madrid.
London taun (London Town) Režija: Derrick Borte Scenario: Matt Brown, Kirsten Sheridan Uloge: Jonathan Rhys Meyers (Džo Stramer), Tom Hughes (Džoni), Natascha McElhone (Sandrin), Dougray Scott (Nik Bejker), Kerry Howard (Penelopi), Daniel Huttlestone (Šej Bejker), Nell Williams (Vivijan Danijels), Samuel Robertson (Tomi Gan), Meredith Ostrom (Rebeka), Kamryn Boyd (Dete panker), Jeff Leach (Roni), Michael Chapman (Skinhed) žanr: drama – trajanje: 94 minuta – zemlja: Velika Britanija – jezik: engleski – godina: 2016. London, sedamdesetih godina XX veka. Četrnaestogodišnjak saznaje, uz pomoć svoje majke, za grupu Kleš. Život mu se zauvek menja. U Engleskoj 1979. godine nezaposlenost je posebno pogodila radnike koji su živeli u predgrađu Londona. Dok njegova porodica pokušava da sastavi kraj s krajem, četrnaestogodišnji Šej Bejker mora brzo da odraste i da se stara o mlađoj sestri Elis. Jednog dana Šej dobija paket od majke koja ih je napustila. Slobodoumna Sandrin davno je otišla kako bi ostvarila snove i postala pevačica. U paketu se nalazila kaseta s najnovijom muzikom iz Londona. Šej je fasciniran sirovom energijom pesme ‘White Riot’ grupe Kleš, koja mu bruji u ušima, širi vidike i tera ga da se potpuno prepusti muzici, sve dok ga odgovornosti koje ima ne vrate nazad u realnost. "’London taun’ predstavlja uspelo i pažljivo evociranje epohe kada je muzika predstavljala odbranu od reakcionizma." - Slant Magazine "Izuzetno šarmantan i dopadljiv film" - Huffington Post Derik Borte rođen je 1967. u Frankfurtu, u Nemačkoj, ali se već i pre napunjene prve godine s roditeljima preselio u Norfolk u Virdžiniji, SAD. U Virdžiniji je završio i srednju školu, posle koje je, zajedno sa svojim mlađim bratom, inače profesionalnim surferom, počeo da putuje po celom svetu, uglavnom radi surfinga. Surfing mu je doneo i prvi posao, kada je angažovan da radi kao grafički umetnik za vodeće proizvođače surfing opreme, Billabong, Gotcha i Rip Curl. Diplomirao je slikarstvo na Univerzitetu Old Dominion u Norfolku, i vrlo brzo ostvario uspeh i na tom polju, izlažući u galerijama i na zapadnoj i na istočnoj obali SAD. Usledile su master studije iz oblasti medija na njujorškoj The New School, posle čega se pridružio producentskom timu u Sony Music Studios. Tako je stigao i do filma, te je 2009. debitovao filmom The Joneses, u kome glavne uloge igraju Dejvid Duhovni i Demi Mur. Sledili su Dark Around the Stars (2013), H8RZ (2015), London Town, te American Dreamer (2018). Trenutno snima film Unhinged, s Raselom Krouvom u glavnoj ulozi, čija premijera je predviđena za 2020.
Organizacija festivala Paralelne vizije: Valentina Macura, Zoran Panjković, Dragan Petrović Art bioskop Kolarac: Nemanja Boškov Direktor festivala: Valentina Macura Umetnički direktor festivala: Zoran Panjković Selekcija filmova i uvodni tekst kataloga: Dragan Petrović Žiri Festivala: Nevena Đonlić, Dragan Jeličić, Goran Đorđević Vizuelni identitet Festivala: Vladimir Radivojević Odnosi s javnošću: Valentina Macura (Paralel) Vizuelno rešenje kataloga: Visionary Thinking Design Tekstovi i prevodi tekstova za katalog: Visionary Thinking Translations Ovi ljudi zaslužuju ogromno hvala jer su, svako na svoj način, doprineli realizaciji Festivala: Hana Palmer, Ivana Ćulibrk, Sandra Keser, Mirjana Petrović, Pieter Kuijpers, Nick Hall, Tom Noakes, Matthew Salton
Beograd, oktobar 2019.