motor trim
Sadržaj: 4 ZANIMLJIVOSTI HydroGen 3 , Pogon na vodonik Lambda sonde i za dizel motore Maserati Q uattroporte Unapređen i
Common Rail
AUT Onomy
Displej za Ralfa
6 SERVIS Nega ventilskog mehanizma
S OBRADA Metalizacija
ll SERVIS Uhodavanje motora
'-,e~
'l~ ~litU
Gubi informator za servise re motora, broj 2. Direktor: Jožef Duh miler Glavni i odgovorni urednik: dipl. ing. Predrag Đukić Prelom i dizajn: Igor Pejović Tehnički urednik: Karlo Duhmiler Saradnici: dipl. iug. Dragan Ružić, dipl. ing. Robert Bu hm iler, Stevan Kišgeci Štampa: ALFAGRAr: • Petrovaradin e-mail: motortrlm@neobee.net
motor trim
Poštovane kolege, vašim rukama nalazi se drugi broj Cubj,jevog informatora koji na svojim stranicama donosi nove informacije i zanimljivosti iz sveta motoristike. U protekla dva meseca, gotovo celokupan tiraž od 3000 primeraka našao je put do onih č ij e su polje interesovanja motori. Pozitivne reakcije koje su usledile po pojavi Motor trim-a, zaslužne su što se produžilo u zacrtanom pravcu.
U
Kako Motor trim postoji upravo zbog vas, na putu njegovog razvoja neophodna nam je vaša pomoć. Zainteresovani smo za sve mogućnosti koje vode do boljeg sadržaja informatora i produktivnijeg poslovnog ambijenta. Pošaljite, zato, svoja zapažanja i predloge. Pišite nam o problemima sa kojima se susrećete u svom radu, o poduhvatima koji su zanimljivi iz ugla tematike koju obrađuj emo... Takođe, dobrodošle su i sugestije za poboljšanje Cubi-jeve ponude, jer ona se gradi upra~o na osnovu vaših potreba. Poštanska adresa rad ionice C ubi (za Motor trim, Temerinska 59, 21000 Novi Sad) i e-mail adresa redakcije motortrim@neobee.net su otvorene za vas. Mi sa naše strane obećavamo d a će sve poruke biti pažljivo isčitane, a najbolji predlozi, u skladu sa trenutnim mogućnos tima, i realizovani. Nadamo se da ćete i u ovom izdanju naći interesantno i korisno štivo. Želimo vam· puno uspeha i zadovoljstva u radu ! dipl. ing. maš. Predrag Đukić
.
. . ' f:.
. l
•
~~/,.<
·~:>..
..
·_ .;••' :
z a n i m lj i v o s t i
H ydroGen 3 Pogon na vodonik
Tri god ine nakon neuspele promocije Zaflrc sa pogonom na vodonik, GM je novinarskoj eliti ponovo obećao vožnju. Za razliku <Xl proolog put<\, zvanice su sada zaista imale priliku da sc uvere u =relost koncepta ekološki čistog vozila. Vo:ilo nazvano llydroGcn 3, u ruhu opelove Zafire, pokreće elektromotor deklarisane snage 82 KS kojt energiju dobija i! agregata gorivnih ćelija. Paket od 250 ćelija smešten je i~pod zadnjih scdi~ta i za svoj rad iziskuje vodonik i kisconik. Yodonik 11 rczcrvoarima sc čuva u gasovitom Stflnju (pod pritiskom od 350 bar) ili u tečnom obliku (na temperaturi od -2 S2 "C). Drug:1 komponenta, kiseonik, se obezbedujc iz t>kolnog vazduha koji u gorivne ćelije doprcm::~ kompresor ( 1,5- 2,7 bar). Prumotivnt: vožnje koje su organizovanc nfl drumovi ma Monce Karla (poznata staza Fl) razbile su ncvc ricu u 100 miliona dola ra sh,pe razvujne rezultate. Vozilo je tom prilih)m sa lakoćom prevalilo preko 5 hiljada kilometara i prisutne zadivilo nečujnim radom.
Sa 4,6 kg tečnog vodonika, koliko staje u rezervoar, ovo vozilo prelazi 400 kilometara, do stotke stiže za 16 s, a maksimalna brzina iznosi 160 krn/h. Interesantno je i da elektromotor može kraći vremenski period da isporučuje snagu od 98 KS, što je. priznaćctc, zabta zgodno pri prericanju. Ipak, na serijsku proizvodnju svc1 će morati da pričeka još neko vreme. Naime, cena serijske varijante daleko bi prcvazi~la i iznose koje je potrebno izdvojiti za visoko luksuzne automobile sa konve ncionalnim pogonom. Još veći probbn je nepostojanj e sistema st anica za zah rcvnu di stribliciju vodonika ...
Maserati Quattroporte Limuzinski holid poznatog trozupca, ozbiljno se naošrrava za duele sa uluasportski m modelima Mercedesa, BM\X!-a, Bentley-a...
Lambda sonde i za dizel motore U cilju bolje regulacije rada dizel motora, i u njihovu izduvm1 granu uskoro će sc ugradivari lmnbda sond a. Njen zadatak ostaj e isti - davanje in(ormacije o udelu kisconika u produk tima sago revanja. O va j podatak biće proslcden uprav ljačkoj jedi-
nici motora radi prcciznijeg odredivanja količine goriva koja sc ubrizgava, nadpritiska prehranjivanja rurbopunjača i količine gasova koja sc vraća u cilindar. Ovo treba da obezbedi potpu nije sagorevanjt:, što donosi nižu potrošnju i čistije izduvne gasove. Inače, svoj prodor u motore lambda sonda započela je još 1976. god ine kada ju je svetu predstavila fi rma Bosch . V rio brzo, ovaj senzo r jt: postao važna kar ika u lancu
poveća nja ekol ogi čn.osti
i efikasnosti rada benzinskih motora. Do kraja 2002. godine proizvedeno je više od 250 miliona sond i, a sva je prilika da će njihova godišnja proizvodnja u narednom period u i dalje ras ti. ..
z a n i m lj i v o s t i
Fiat unapređuje Grupacija Fiat u~koro, pod na:i\·om Muhijct, uvodi novu generaciju sistema dirck· tnog ubrizgavanja u svoje dizel motore. G lavni novitet je ubrizg<l• vnnje koje sc odv ijn u više faza od uobičaj en ih d ve (pilot i glav no ubrizgavanje) . Broj ubrizga vanja i njihov tajming od reduj e upravlja· čka jedinicn moron1 u skladu ~a trenutnim radnim uslovima. Podelom procesa ubrizgavanju u više manjih mlnzeva, dizel morol'i će posrari još riši
i či~r,iji ~a ciljem da zadovolje dolazeće Euro IV nonne. Kao prvi dolaze ma li motori zapremine 1.3 koji će sc ugrađivati u najmanje modele Fiat-a i Opel-a. Nakon roga planirano je osvcživanjc 1.9 JTO motora uz primenu červorovcntilskc tehnologije i turbo punjača varijabilne geometrije. Takve pogonske jedinice najpre će koristiti bestseleri Alfa Romea, modeli 147 i 156. Ove godine očekuje sc i podizanje snage vel ikog 2.4 JTO sa ISO na 170 KS.
DispleJ za Ralfa Završe no j e test inwje mioij a· turnog vizirskog d ispleja za komunikaci· ju sn pilotima bolida F J. Prvi takav uredaj, koji sliku pro· jcktujc na povr· ~intl 6x8 mm, biće inregrisan u kacil{u Ralfa Šumahera već
tokom ove ~ezone. Njegov zadilrak je da putem slike prczcntuje širok dijapazon informacija i porukn bez potrebe za skretanjem pogled<:~ sa piste. Takozvanim "prozorom za infor· macije", BMW želi da unapredi stan· darde bezbednosri u Formuli l. Imple· mentacijom ove nove tehnologije vozač može biti upozoren na vanredna dcš<.l· vanja poput udesa na stazi ili pojavi tragova ulja na pojedinim dconicama. Za pomavaoce jo~ par informacija. Prikaz poluprovidne slike je visoke rezo· lucije u punom kotoru i bazira sc na tehnologiji generisanja sa aktivnom matri· com rečnih kristala (AMLCD). Visok kvali tet prikazn i njegova oštrina omo· gućeni su jedinstve· nim sistemom pro· jcktovanja koji kori· sli pril:lnu slobod ne forme (FFP).
Na Detroidskom salonu auwmobila General Motors je svetu prezenwvao nov koncept gradnje automobi la. Celokupan pogon će biti smešten u pl očasl u (skcjrbord) šasiju, dok će komande od vozača stizati električnim provodnicima. Ovakva postavka stvari omogućava projektantima maksimalno iskorištavanje kabinskog prostora za potrebe putnika i prtljaga. No, primena napredne tehnolo•Jije upakovane u nO\'ll formu, pored nnbrojanih unapredenja,
vozačima
Ne~ w slično
imaju i piloti bor· benih avionn...
donosi i iz1necno interesantnu mogućnost. Karoserijski (kabinski) moduli mogu se n1enjati, pa ista ~kejrbord šasija može da pokreće pick-up za posao, monovolumen za grupna purovanja i limuzinu u toku vcćernjeg izlaska ... Kupite jedan pogonski modul i potom dokupujcte jeftinije karoserijske module u skladu sa trenutnim potrebama. Nloguća je razmcna sa prijateljima, kao i iznajmljivanje u "rent a cabin" agencijama ...
servis
NEGA VENTILSKOG MEHANIZMA Snaga i ekonomičnost motora u velikoj meri zavise od pravilnosti rada ventilskog mehanizma za izmenu radne materije. Iz tog razloga, posebnu pažnju treba posvetiti osnovnim elementima ventilskog mehanizma i njihovim uslovima rada, odnosno pojavi neispravnosti i posledicama koje iz toga mogu proizići . Ventilski sklop benzinskog motora: l-pečurka ventila, 2-vrh ventila, 3-klackalica, 4-ventilsko sedište, S-stablo ventila, 6-ventilska vodica, 7 -ventilska opruga, S-podloška, 9-sistem za hlađenje,
j 11' 'l
t
l t
l l
•
10-svećica.
i• l •
l l
l
' l
•
l
,
l
l
l
l
l '
l·
Z komoru za sagorevanje u toku sabi-
~darak
ventila je ela savršeno zaptiva
janja i sagorevanja, a da pruža minimalnn otpor protoku gasova kada je otvoren. Tokom rada morora, ventili su opterećeni na više načina:
· Me hanički, dejstvom opruge ventila, pritiskom gasova i silama inercije • npr. pri 6000 o/min svaki venril se u jednoj ~ekundi mora ot voriri i zatvoriti 50 puta! • Toplotno · temperatura usisnog ven til::l može dostići 600"C, a izduvnog čak i l OOo·•c. • He mijski, usled korozije koja je po$IC· dica agresivne radne sredine. • Tribološki, zbog rada u u s l ov i mr~ graničnog podmaziva nja. Shodno tome, razumljivo je zašto kod nekih reže oprcrcćenih dizel motora proiz· vodač1 nalažu bezuslovnu zamenu izduvnih ventila, bez obzira na njihovo stanje. O šte• ćenja u radu koje jedan ventil može da napravi, često višestmko nadma.~uju cenu novih ve ntila. Generalno, da bi sc dobio sklop oprimal· n ih performansi, zahtevi u pogledu dimenzija,
saosnosti i kvaliteta površina moraju biti zadovoljeni u potpunosti. Karaktedstična oštećenja pečurke ventila Simpto mi kao što su neravnomeran rad motora, gubitak kompresije na jednom cilindru, otežan start i iznenadni mehanički šmu, u većini slučajeva uka· zuju na progorevanje ili odlamanje dela pečurke ventila (l) . U pitnnjn su posledice ekstremnog termičkog naprezanja pečurke zbog nepovoljnih radnih uslova. To vodi ka prevelikim opterećenjim r~ zaptivne površine, čes Lo u kombinaciji sa deformacijom pečurke usled nenormalno visokih priLisaka i temperatura sagorevanja. Vreli gasovi dodamo
ubrzavaju oštećenje pečurke ventila. Osim navede nih, jedan od naj češć ilt uzroka je i lll'odgovarajući z::~zor izmedu vrha ventila (2) i klackalice (3) . Vrednost zazora (A) tako je odredena da u svim radnim i toplotnim režimima motora obezbeđuje bezudarni rad ventilskog mehanizma, kao i m d::~ ventil bude sigurno zatvoren u wku kompresije i sagorcv:ilnja. Ako su radne površine klackalicc/po t is kivača i vrha st<lbla ventila ošte· ćene i nepravilnog oblika, zazor vemih1 nije moguće podesiti. 1'-:edovoljan zazor na prvom mestu prouzrokuje oštećenja zaptivnih površina produvavanjem vrelih gasova, jer je sprečeno potpuno za t varanje ventila, a d me i njegovo hladenjc preko sedišta. Nasuprot tome, prevelik zazor za posledicu ima udarna opterećenja elemenata vcmilskog mehaniz· ma i poremećaj šeme razvoda.
servis Mehaničko preopterećenje u krajnjem slučaju može dovesti do odlamanja cele pečurke od stabla ventila. Lom može hiti iza!Van npr. prevbokim obnajima, prevelikim zazorom, :bog slabe ili polomljene opruge ili čak usled komakta klipa i pečurke. U slučaju ovakvih oštećenja, pri remontu moto ra neobod no je pregledati d<l li naprsline postoje i na ostalim ventilima, po po trebi zamenir.i ih. Provcriri d:~ li su ~·po trebljen i odgovarajuć i ventili, prov~.:riti podcšenost motora, vcntilskc opruge i vodi ce i ne dovoditi motor u previsoke obrtaje. Uzrok rakode može biti i ventilsko sed išLe (4) koje nije saosno sa vodicom ili ako je scdištc nepravilnog obli kn. Vcntilsko seclište mor11 hiti ob r;:~deno kvalite tno, u osi sa vodicom ventila. Širina zaptivne površine (B) treba da je uskladc na sa preporukama proizvodača. Suviše uzana zaptivna površina brže će podleći udarnim oprcrećenjim<1, a hlađenje će biti slabije. U sl učaju da je površina preširoka, pritisak kojim pečurka deluje biće nedovoljan. re će odstranjivanje ugljeničnih naslaga i čestica ~ zaptivnc povr~ine biti onemogućeno. Podarak da se oko 75% toplote sa ventila odvodi preko sedišta, dovoljno govori o izuzemom znač<Jju njegove pr<Jvilne obrade. Kod normalno opterećenih motora temperatura sedišta ventila može dostići SOO"C, dok kod tmbo motora i 650 't. Sedište koje nije centri čno u odnosu na osu vodice i stabla ventila generiše bočnu silu na pečurci vcnrila. 't'lkva ~ila zbug svog cikličnog dejstva može iz<~zvati zamorni lom u oblasti prelaza pečurke u st11blo. Posledice odla manja vcntilskc pečurke mogu biti izuzetno razo rne. Osim roga, ako zapriva nje na sed ištu nije po celom obimu, omogućen je prolaz vrelim gasovima pa dolazi i do nagorevanja pečurke venril n. U svakom slu čaj u, ventili su neupotrebljivi i ako je došlo do deformacije pečurke u v idu njenog "uvlačenja" ili ako nakon obrade zaptivne površine na pečurci neće ostati cilindrična površina propisane širine (C).
Habanje stabla ventila i ventilske vodice Zbog veoma teških radnih uslova, ventili se ne smeju ponovo upotrebiti ako postoje bilo kakvi risevi ili znaci ribanja i zaribavanja na stablu (S). lzbrazdano ili zaglav ljeno scablo ven rila poseclica je neodgovarajućeg zazora izmedu vodice i stabla. Znaci koji ukazuju na ovu neprav ilnost jesu loš učinak motOra zbog smanjene kompresije, pa čak i mehanič ki lom zbog zaglav ljivanja ventila. Ventilska vodica (6} č ija je radna površina potrošena i nema vik dlindričan oblik,
silu, koja je deformisana ili oštećena, norm::~lan rad ventila. Posle diee mogu biti loše zaptivanje ventila, lom opruge ili čak odlamanje cele pečurke zbog odskakanja ventila od sedišta. Zbog wga je nedopustivo ponovo ugraditi u motor dcformisane opruge koje otbtupaju od normalnosti, opruge koje pokazuju znake korozije, ili imaju na sebi vidljive zareze i bilo kakve znake habanja na navojcima. onemogućava
ne može pravilno voditi ventil niti dobro odvoditi toplotu sa stabla venrila. Zbog rog~ pečurka ventila neće nalegati na scdili te po celom obimu, a ulje će u mnogo većoj meri prolaziti pored stabla i clospe ti u usisni ili izduvni kanal, kao i u komoru za sagorcvanje. Sa clruge strane, naginjanje ve nril;t srvnra bočno dinamičko opterećenje, koje sc, kako je navedeno, moze z::~vrširi od l ~ manjem pečurke.
Prekc mcrno habanjc vodice i stabla je posledica prevelikog ili prcmalog zazora u vodici, nepravilne geometrije ventilskog sklo:?a, lošeg podmazivanja i prisustva nečistoća. Ako uzrok nije odmah uočljiv, potražiti pomoć stručnjaka. Ulje koje prodre kroz poh;~hanu vodicu delom se taloži i na zadnjoj strani pečurke ve ntila, šro ometa normalan protok gnsova, a moze dov esti i do oštećenja sedišta i zapt ivne površine ::>ečurkc tvrdim ugljcnisanim česti· cama. Simptomi koji ukazuju na ovu neispravnost su otežan start motora, pad snage izduvni gasovi plave boje. Ugljcnisanc naslage u pohabanoj vodici mogu sprečiti predviđen hod ventila, odnosno dovesti do njegovog zaglavljivanja, sa veoma nepovoljnim pos ll.!di cama. obično
-
Ventilska opruga ~
Vcncilska opruga (7} ima dva glavna zadatka - d a drži ventil na sedištu kada treba da je zatvoren, i da spreč i odvajanje elemenata ventilskog meha n izma (po t iskiva č, podizač, klackalica ...} od brega brcgastog vratila tokom ak tiviranja ventila, što je od posebnog značaja pri visokim obnajima motora. lzmcctu opruge vcnrila i glave motora nalazi se podloška (8) koja sp rečava utiskiva nje opruge u marerijal glave i tlllHmjujc prcnos toplote sa cilindarske glave na llJ"ll'ltgu. Opruga koja ne moze da OStV(lri potrebnu
Sistem za hlađenje ~
U potrebom provcrcnog i kvalitetnog sredstva za hladenje (9} kao i njegovom redovnom za mcnom sprečava se nasranak kam e ne~ i korozija elemenata motora. l 'i.1kode je neophodna i reciO\' na kontrola svih elemenata sistema za hladenje, gde spadaju pogonski remen, termostat, pumpa za vodu, crcva i dr. Upotreba nekvalitetnih sredstava za hlađenje, a naročito vode, te neredovna zamena doprinose stvaranju i taloženju kamenca i zagušenjima u sistemu. Na taj način nastaje lokalno pregrevanje sa svOJim štetnim posledicama, što sc izmedu ostalog odra~ava i na ventilski sklop. -
Sistem .za podmazivanje Od velikog uticaja na potrošnju ulja kroz vodice ventila je i ispravnost sistema :a podmazivanje motora, odnosno stanje oduškc korita i prohodnost povratnih kanala za ulje iz glave motora. Pored roga i kvalitet ulja igra veo ma važnu ulogu u sprečavanju zapicanja stabla u vodici i nakupljanju naslaga na venti lima. Sistem za paljenje i sistem za napajanje motora Ispravne svećice ( 10) odgovarajuće roplotne vrednosti, propisane od proizvođača motora, obezbeđuju normalan rok sagorevanja, a time i dobre radne uslove venrilskog mehanizma. Takođe veliki uticaj na normalno funkcionisanje ventilskog mehanizma ima i pravilan sastav smeše koji oogovara datim u~lovima i režimu rada motora. Neodgovarajuća toplotna vrednost svećica, neispravnost ili nepodcšenost sis· tema za paljenje, neregularnosti u sistemu za napajanje gorivom, primcna neodgovaraJuceg godva, preopterećenje motora narušavaju pravilan tok sagorevanja i dovodi do ekstremnih uslova rada. Rezultat su obično previsoke tempe ratL•re izduvnih gasova, tako da inače toplotno opterećeni e lementi, kao što su ventili sedišta, moraju raditi u još težim uslovima. Priredio: d ipl. ing. Dragan
Ružić
obrada
RUVILLE
a ~tvari budu još gore, na put blagodetima koje metalizacija pruža ~tali su i priučeni majstori koji nisu dovoljno ovladali ovom zahtevnom tehnologijom. Ćinje nica je, pak, da je metalizacija nezaobilazna reh nika obrade visoko performantnih delova namenjenih najodgovornijim konstrukcijama. Čak oko 40% avionskih delova proizvode se uz učešće mctalizacije. U motorima SUS poslednje generacije, takođe je intenzivno primenjena metalizacija koja obezbedujc kompakrnije, lakše i efikasnije pogonske jedinice. Zapravo, veliki broj novih konstrukcija bez upotrebe njenih metoda i ne bi bio izvoclljiv. No, šta je, u stvari, memlizacija!
D
Cubi trgovina j e potpisala ugovor sa poznatom nemačkom finnom Egon fon Ruville, koja se bavi proizvodnjom delova šasije i motora. Na osnovu ovog sporazuma, bogat asortiman ovog renomiranog proizvođača dostupan je po povoljnim cena ma i kod nas.
• Pogonska vratila i zglobovi
• Elementi oslanjanja
- -Nastanak- -~
.~~
• Elementi sistema za upravljanje
~ • Bregasta vratila
• Ležajevi točkova
• Remenice i zatezači
Izraz metalizacija je popularan naziv za tehnologiju te rmalnih prevlaka koju je, sredinom 20-ih godina prošlog veka, patentirao d r Maks Urlih Šop. O vaj je, tada mladi, švajcarac u igri sa svojim malim sinom slučajno zapalio igračku topa i bio svedok zanimljive pojave. Naime, rastopljeno olovo, od kog je rop bio izraden, sc lcpilo za većinu povr~ina . Prepoznajući inreresanme mogućnosti koje su iz ovog proizila:ile, on sc bacio na posao, tc je osmislio i sačinio primitivnu aparaturu za nanošenje rastopljenog metala. Prvo rešenje je sadržalo pištolj za me talizaciju žicom, kiseonik i acctilcn za ropljenje žice, te komprimovani vazduh za nabacivanje otopine na željenu površinu. Ovaj koncept je preuzet i usavršen u SAD krajem iste decenije. Već ~cpLembra 1933. godine osnovana je korpontcija METCO koja će potom metalizaciji pod:'l ri ti svetsku slavu ... -
• Pumpe za vodu
• Nosači motora i menj ača
• Zupčasti i klinasti remeni (kaiševi)
• Vijci glave motora
Proizvodnja: . Površinsko na nošenje materijala različiti h požcljnih svojstava omogućilo je daleko ckonomičniju proizvodnju pojedinih delova. Otvorila sc mogućnost upotrebe jeftinijih materijala koji se lakše mašinski obrađuju , a nakon oblikovanja presvlače plemenitim materijalima za hrevanih svojstava. Veoma ran ki nanosi bili su u stanju da obezbede podjednako dug i pouzdan md presvučcnim elemenrima, što je vidno uticalo na pad cena proizvoda. Brojne prednosti metalizacijc u odnosu na ostale obrade, inicirale su razvoj većeg broja postupaka i obogaćivanje ponude nanošcnih mate rijala. Rezultat razvojnih napora bilo je značajno proširenje polja primene.
- -Reparacija- Med utim, nije samo proizvodnja u prilici da iskoristi široke porencijale tehn;>logijc te rmalnih prevlaka. Kako je nanošenje materijala osnova ove obrade, ona je kao stvorena
. ~\: ... ~..: -~~- ';.. ...
.. .
-
.
' _,
..
METALIZACIJA Reti<O koji postut)ak obrade je kod nas nepravednije zapostavljen od metali~ zacije. Izuzetni Tezultati koji se njome postižu, ostali su potisnuti pričama tipa (Cre/da-l<azala" i zaziranjem od nepoznatog. za reparaciju delova koji su istrošeni upotrebom ili pojedeni korozijom. Uz upotrebu savreme ne opreme i primenu kvalitetnih materijala, me talizacijom sc od rablj enih mogn dobiti delovi istih svojstava koje poseduju i novi. Šta više, ispunj avanjem posebnih zahteva, traj nost i pouzdanost se mogu i znflčajno unaprediti. Ogroman izbor do danas razvijenih materijala pruža zaista široke mogućnos ti . Metalizac ijom se mogu podići otpomost delova na habanj c, koroziju, električne ili te rmičke uticaje, povećari ili smanjiti koeficijent trenj a ... Sagledavaj ući ove mogućnosti, radionica Cu bi osvaja tehnologiju metalizacije i oprema svoj pogon na adresi Branka Bajića lO u Novom Sadu. Od 1998. godine, kada je ovaj kolektiv otpočeo svoj rad , mnogo motora doživelo je preporod za hvalj ujući umešnosti zaposlenih, kvalitetnoj aparaturi i najsavremcnijim materijalima koji se koriste. Iako specijalizova n za motore SUS, ovaj pogon svoje usluge n udi i n a os talim poljima primene mctalizacijc, pa tako i u dekora tivne svrhe.
gastih vra tila, blokova motora, klipnj ača ...); 2. delova elektromotora (rukavc i roto ra i poklopci) ; J. kućišta kocrljajn ih ležajeva; 4. elemenata poljoprivrednih mašina, 5. delova pumpi (vratila, radna kola ...) ; 6. keramičkih elemenata u teks tilnoj industriji; 7. mašinskih elemenata u šramparskoj industriji ... Pri hlad noj metalizaciji, za razli ku od
-
Polje primene ~
-
O bradom metalizacijc omogućena je kvalitcma reparacija : l . delova motora SUS (kolenastih i bre('
Leteći
Tip motora Trkački motocikli Putnički
automobili
do MO do 050 do Q \60 do 070
Traktori, kamioni (linijski motori)
do Q\80 do 090
Traktori, kamioni (V motori)
do \680 do 090
rukfwac
Osobenosti
Rukavac glavnog ležaja
2.240
1.920
1.920 2.560 2.720
1.920 2.240 2.240 2.560 3.200 3.840
3.200 4.800 5. 760 - 6.400 4.800 - 6.400 5.760 - 7.360
> (690 radi se
proračun
~
navarivanja, nema promene strukture osnovnog materijala, pa ni poslcdičnih geometrijskih deformacija (temper>"~ tu ra radnog dela u toku rada ne prelazi 150 stepen iC). Kod toplog postu pb metalizacije, pak, ne dolazi do mešanja osnovnog i doda tnog materijala, re naneti sloj zadržava iste mehaničke osobine po celom preseku. No, kvalitet mctalizacijc u veliko j meri zavisi od adekvatne pripreme površine oblaga nja, kao i od mašinske obrade koja se sprovodi nakon mctalizacijc. Cu bi sistem garantuje kva litet svih faza obrade, od prijema dela do njegove predaje, što o moguća va izdava nje g8ra ncije kao za nov deo!
U ptaksi često dolazi do oštećenja samo jednog letećeg rukavca na kolenastom vratilu. Iako su ostali rukavci u dobrom stanju, zbog oštećenog rukavca mehanička obrada je neophodna i kod ostalih rukavaca na 2. ili čak 3. specijalu. Ovo ozbiljno smanjuje radni vek dela. Izlaz iz ove situacije predstavlja obnavljanje problematičnog rukavca na adekvatnu ment. Nanošenje materijala vrši se metalizacijom, a postizanje tačne mere i kvaliteta površine naknadnom mašinskom obradom. Ovakvim pristupom svi leteći rukavci mogu biti obtađeni na dimenzije l. specijale. Sa ekonomskog stanovišta, navedenu obradu je racionalno preduzeti dok ukupna cena ne prelazi 60% cene novog dela. U slučaju kada nov deo, pak, nije dostupan na tržištu, metalizacija predstavlja jedinu opciju bez obzira na cenu. Za razliku od letećih, rukavci glavnih ležajeva ravnomei'Oo se troše habanjem, pa se njihova reparacija obično vrši u kompletu.
3.200
3.520 radi se proračun
U tabeli su date orjcntacionc cene mctalizacijc poj edinačnih ru kavac8 kole nastog vra tila. Zbog raz.nolikosti oš tećenj a i velikih razlika u ceni prahova koji se primenjuj u, tačnu cenu obrade je nemoguće odrediti bez prethodne defektaze dela, pa $e ona odreduje za svaki slučaj posebno. Cene su izražene u dinarima i ne u klj učuju mašinsku olm1cl u.
Mctalizacijom sc mogu nane ti materijali bitno drugačijih osobina od osnovnog. Tako se aluminij um nanosi na če li k, bronza na aluminijum, alumin ijum na čelik , keramika na aluminijum ...Za specijalne primene razvijen i su materijali koji se nanose na plasti ku, staklo, drvo, gips, beton, papir... Otuda naziv me talizacija odavno nije adekvata n a li je ostao u širokoj upotrebi.
servis
GOSPODAR SPOJA Pre pola veka profesor Vernon Kribl sa Univerziteta u Harifordu komercija/izovao je svoj pronalazak - anaerobne proizvode. Do tada, njih je koristila isključivo američka vojska i čuvala ih pod velom vojne tajne. io je to ujedno i početak korpor~cijc LOCfiTE koja, ~a predstavništvima u preko 80 zema lj ~ širo m sver~. dfln:'IS s pada u vodeće proizvod ače lepkova, sredstava za zaptivmljc i specijalnih hcmikalijfl.
B
Kao ilustraciju moći njegovih proizvod(! podatak da je LOCTITE cehnuloški partner McLaren lv1ercedes-a od J 995 godine. U najprestiznijem ~vet~ kom takm ičenju, Formuli l, primenjena rcšc nj;"l podvrgnuta su n<'!jeksrretn· nijim uslovima rada koji ne praštaju ni najmanju sltlbost. Na bolidu ove ekipe, koj i nosi oznaku MP4-17, LOCTITE irna blizu 90 raznih aplikacija, a svake sezone njihov hroj ~e navešćcmo
poveć;wa.
Kroz svoj proizvoJni program, LOCT!TE nudi savremenn rešenja za osigurflnje n<1voja, zaptivanje ravnih povr~ ina, ccvnih n<1voja, hidraulike i pneum;~tikc, lepljenje cilindričnih delova i rav nih površin::1 ...
Priče
iz radionice
Za poslednjih 8 sezona, konstruktori i mehaničari McLaren Mercedes tima: - Potrošili su silikona (debljine 2rnm) u dužin i od 750 kilometara, • Osigurali ~u 400.000 navrtki MIO, - Zalcpili delove sa 60 kilograma super lepka... Stalna potreba za j<'lčim, bržim i lakšim bolidima, iziskuje nova rešenja koja će doneti delove i materijnle v iše izdržljivosti. Iz tog razloga, LOCKTITE-ovi stručnjaci intenzivno rade na razvoju novih, i usavršavanju već postojećih f(Jrmu iĐ.
• Halo, doh:.lr d,lll, Cuhi m,l,;msb nhr,t da i:vulite! · Jcl m Cuhi! - Je$ lC . t :volitt·~ - Ajd to mašinsb Phr.l,lt 1 - Da. da l:"t'lite' - Ajd w ba~ Cuh1k.t.'
-D:.l. - Hvala... KLIK '':
• (\,J,,,r d,m, cb li radirc nedeljom ! - l:nmrc gPS P<'-I tne , ali necldjom ni [LH ,1 Ih r~1'lt•!
• l \lh:H cbn, hteo h1h da popra\ im
nakwr. \IJJC l'mhl<'m. ,1 koJI JC uakwr u piranJu' • Kako kDji! Pa IllO]!!! )))
• Dobar dan. tb b popravke 111 0 1or~!
\'l
radue gc·Jwr:oilw
-0{1. - Vidirc. meni je nti~<H> nwtnJ pa hih hteo da ga popravim ... - Dobro, nem<l probkm:•, koj:• j<: nr.u b mo tow! -Gorenje! .. ???
• 7ahrrnut fc•n>ki glas tr<l:io je ~:wet - ... upalih1 mi sc crvena lampa u auromohiln (l.nupica od ulja) , fl izgled~ bo <'11<1 Ah1dintlVfl hunpa i sada neće dn J:kli. - (;n~podo, Aladin je napustio vaš llh\101" 1!!
servis
UHODAVANJE REMONTOVANIH MOTORA Dug i />Ouzdan wd remontovanoK motora jeste zajednički cilj servisera i korisnika vozila. Shodno tome, od ·velike je važno.Hi da se nakon sprovede11og remonta, motor u eksploataciju uvede na adef<.t;atan način. U mprotnom dolazi do t>ada performansi. poveća ne potrošnje tilja ili čak hrzih oštećenja koja iziskuju ponovnu intervenciju. Naredni Leksc pruža osnovna uputstva za razradu motora u cilju zaštite rada i novca koji S l/ uloženi u njegov remollt . . . : Prvo pokretanje motora ]lli
vođač nalaže, izvršiti dor.c zanje g lave motora na propisani moment.
Ako su svi remo ntni r~clo vi urC~de ni kako rreh::~, motor bi morao del upali odmah! . , , . l zvesti probn u vo žnju brzino m od oko 50 km/h u višem stepenu preno~(l (položaj ručice D ko d flutomatskog • • Pre prvog sril r1 ovil nj l'l morora, m e nj ača), pri tome ošt ro llbrz:wa ti d o 80 obavezno proveriti d<J li je motor propiskm/ h. Cikluse ubrzav anja i u sporavanj a n o podmazan i napunjen u ljem odgoizmed u 50 i 80 km/h ponoviti n ajmanje v::~ r aj u ćeg kvaliteta. Muže se desiti da deset puta. Kod velikih kamiona i indu~ uljne magbcralc i filter za u lje nisu rrijskih morora, uhodav::~nje vršit i u napunjeni uljem i tada je potrebno dosta :m:dnjem stepenu prenosa u istom vremena da ulje ~tigne do pokretnih maniru. delova. Ako sc porrchni pritisak u lja ne Povećanje opterećenja motora u kratkim ostvari ubrzo po~l e pokretanja motora, intervalima rczulruje poraswm pritiska motor odmah :ausraviri i ockloniri u:rok klipnog prstena na ~id cilindra, ~to potove pojave. pomaže uhodava nje prstenova. Naglo usporavanje poveća v::~ pod pri l is::tk (vaku um) -~ Nakon s t ;~rrov<~nja mo to ra, o~ta u cilindru i pruža dodatno podmaziv<mje viti ga da radi bar pola sata na poviše nim klipnog sklopa. obrtajima pn1znog hoda (oko 1/1 maks ima lnog bro ja ob rtaj a , recimo 1500 Uhodavanje motora o/min), J ok ne postigne radnu temperu eksploataciji aturu. lzbega v::tti r:ld n ezag rejanog motora n a n is kim obrtfljima, jer je Putnički automobili raspršivanj c ulj fl n edovoljno za dobro Prvih nekoliko stotina kilometara podmaz ivanj e klipova i bregova brcgasizhegavati duži rad motora na v iso kim tog vratila . Zadržati mo t nr u ovom obrtajim a i opterećivanje mo to ra na režimu č::~ k i a ko ras hladna tečnost niskim obrtajima. Varira ti dostigne radnu temperat uru za svega par brzin u kre ranja n a minu ta (rrenje izme du n e uhodanih otvorenom putu, pov ršina je veće, pa ~e generiše v iše jer previše rada top lo re). na istim ohr tajima šteti -~~ Kada sc moror zagreje, proveriti uhodavanju. da li negde curi ulje ili rashladna teč Oblik cilindra nost. Takodc, uvcriri sc i da li su sva se menja sa crcva sisrcma :a hladenje zagrejana promenama vazdušni čepov i ne smeju da ometaju opterećenja prorok rashladne tečno~ti. i brojem ob r taja, U slučaju da ra~hladno s reds tvo proklju ča , odmah za ustav iti motor i sačeka ti d a sc o hl ndi. Po tra žiti u zro k ne no nna ln og po ras ta te mperature teč nosti i otk loniti ga pre s l ed ećeg s ta rta .
R!JII
....'Jill Nikad a
n e d o li va ti hl adenje dok motor radi!
tečnost
za
.CJI Na mo torim a kod kojih to proiz-
pa se dobro uh odava nj e vrši u svim radnim režimima. U ovom periodu neo phodne su češće kontrole nivoa ulja i rashladne teč nost i.
Potrebno je proveriti i da li je došlo do poj ,we c ure nj a nekog radnog fluid a. Nakon isteka ovog perioda (800 km) promeniri ulje i filtere.
Kamioni Prvih nekoliko stotina kilometara kamion izlagati manjim opte rećenjima. Obavezno izbegava ri preopterećiv a nje na niskim obrtaj ima. Tokom ovog perioJa poželjno je povremeno ubr:avanje i u~poravanje u odgova r ajućem stepenu prcnosa. Ako proizvodač mowra ne navodi drugačije, nakon pređenih 1000 kilometara promeniti ulje i filtere .
Industrijski motori S lediti gore navedena uputstva i raditi ~a pa rc ij a lnim opte r eće njim ::~ pr vih ne koliko časova . Promenu ulja i filtera izv ršiti n ako n približno 20 radnih ča~ ova.
Ako proizvoctači mo tora ili zaptiv ača tako nalažu, pritegnuti glavu mo ro ra na odgova r ajući način propisanim obrtnim m ort~ e ntom. Mi preporučujemo d ::~ se ovo učini ponovo nakon 8000 km - svesni smo da to zn<1či dodarni posao, ali i ela obezbeđuje dug i zadovoljavajući rad m oto r<'~, takode.
OPREMOM LIM POSTUPKOM. FIRME "METCO" STUPAK ŠVAJCARSKE CASTOLIN EUTECTIK"
, Branka Bajića lO Tel: 02 Y315-312 .::it