Школска 2018/19
Наша тема – употреба нових технологија
ВИДИМО СЕ НА ИНСТАГРАМУ
У складу са нашом темом о употреби нових технологија, ученици одељења ФА 42 су у склопу предмета статистка спровели истраживање о коришћењу друштвених мрежа и употреби мобилних телефона као најчешће коришћеног ИТ уређаја. Јдна група је истраживање спровела на узорку од 98 ученика I – IV разреда док је друга група анкетирала 128 ученика II разреда.
На основу овог истраживања сазнали смо да 99% наших ученика на нивоу школе користи друштвене мреже (1 ученик није хтео да одговори на питање), што није никакаво изненађење. Веће изненађење је било везано за ученике само другог разреда јер код њих чак 4 ученика (3%) не користи друштвене мреже уопште. Истраживање је показало да су профиле отварали најчешће у периоду 10 – 12 година, а најранији узраст је 8 година (2%) Од друштвених мрежа ученици I – IV разреда највише користе инстаграм и вотсап, а изненађујуће је да фејсбук користи само 7 ученика (око 7%). Другаци уз инстаграм и вотсап користе и јутјуб, а фејсбук се не спомиње. Рзумљиво је што инстаграм заузима прво место, јер то је мрежа на којој се највише деле слике, а наши средњошколци много воле да се сликају и да своју фотогеничност јавно прикажу. Ово бисмо могли протумачити као велику потребу за допадањем, а то што се фејсбук слабо котира, разлог је вероватно тај што се на њему пишу постови ( поред објављивања слика )за које многи немају стрпљења или нису заинтересовани да читају. Што се времена проведеног на друштвеним мрежама тиче, оно премашује два сата у току дана (око 50%). Занимљиво је такође да близу 70% учаника сматра како друштвене мреже помажу успостављању међуљудских односа, а скоро 90% њих мисли како су пријатеље стекли на инстаграму. За разлику од ових података, у коментарима наших ученика на тему нових технологија можете прочитати мишљеа која се косе са овима које смо добили путем истраживања. Разлог
може бити зрелост наших коментатора, јер су обојица, Алекса Стеванчевић и Никола Стојановић, матуранти и веровстно спремнији да дубље промишљају и критичније се односе према проблематици наше теме. Добар резултат је да око 70% ученика није доживело никакву непријатност на друштвеним мрежама, али никако није добро да близу 30% јесте. Ипак, тек око 10-ак % не би престало да користи друштвене мреже због злоупотрбе профила или доживљеног насиља. Као највећи разлог за престанак употребе друштвених мрежа наводе недостатак времена (око 33%). Очекивано, од свих технолошких уређаја, највише се користи мобилни телефон и то га ученици другог разреда највие користе баш да би били на некој од друштвених мрежа (62,5%). Остале сврхе би биле слушање музике, претраживањ по интернету, слање порука и тек потом за разговоре (10%). Занимљиво је да само 5% ученика користи мобилни телефон за играње игрица. Другаци су одговорили да чак 43% мобилни телефон користи више од 4 сата. Око 50% њих има склоност да користи телефон у друштву, а чак 87,5% мисли да је неопходно носити нобилни телефон у школу, где га користе највише за приступ друштвеним мрежама (26%) и комуникацију порукама (19,5%), чак и на часу, а за потребе наставе га користе скромних 14%.
Да ли наши другови имају врло богат друштвени живот захваљујући новим технологијама или је то само привид, питање је за стручњаке. Из ученичког угла на њега су покушали да одговоре већ поменути Никола Стојановић, ученик одељења Е41 и Алекса Стеванчевић, ученик одељења ФА42, у коментарима на нашу тему и о томе можете читати у нашем листу. Захваљујемо Милици Алемпијевић, Мартини Арсић, Милици Денић и катарини Јекић, ученицама одељења ФА42, што су помогле новинарској секцији да дође до објављених података. Новинарска секција
Nove tehnologije – pobeda ili poraz Ono što ću napisati biće modifikovana verzija tematike o kojoj se tako često i u tako velikoj meri polemiše na vestima, forumima, razgovorima uživo, društvu, čak i u dnevnoj sobi najstarijih članova porodice. Ne mogu sve okrenuti na loše i reći da nas nove tehnologije vode u sivilo koje će ubrzo postati crno. Naravno, postoji niz pozitivnih stvari i mogućnosti koje nam nudi pristup internetu. Dobili smo mogućnost da pristupimo svakom kutku sveta samo jednim klikom, dobili smo novu vrstu slobode - izražavanjem preko virtuelnih naloga i profila možemo stvoriti posebnu sliku o sebi (hm, ne znam baš koliko je to dobro), možemo se umrežiti sa ljudima iz celog sveta koji mogu, a i ne moraju sa nama deliti ista interesovanja. Ako niste pročitali jučerašnje novine, u bioskopu pogledali novi filmski hit, propustili koncert omiljenog benda, sve to vam je dostupno uz dva – tri klika na „Google“ pretraživaču. Možete pratiti situaciju na tržištu, politička i ekonomska dešavanja širom sveta, naručivati hranu i piće, organizovati grupe, tražiti posao, čak i voditi ljubav. Ipak, najinteresantnija od svega je pojava društvenih mreža koje, kako im sam naziv govori, služe za komuniciranje sa prijateljima, ali i traženje novih sa kojima ćemo nekad, možda, izaći na kafu, naravno ako za to nađemo vremena, jer održavati veze sa 2000 ljudi i 500 pratilaca, obilaziti blogove i objave, pratiti ih... Zaista, nije lak posao jer nas košta nečega najvrednijeg što u životu posedujemo, a to je vreme. Preko tehnologije smo se uvukli u sebe, otuđili od drugih koje krišom pratimo, nekad uživamo u njihovim neuspesima, a nekada se divimo njihovim postignućima, ali u većini slučajeva „nabijamo“ sebi komplekse što oni žive „idealnim“ životom, a mi „prosečnim“. Ono lično je davno izgubljeno, a ono društveno jeste ono što smo mi sami. Pametne kuće funkcionišu na glas, dodir, šifru i daljinski, bivamo praćeni, čišovani, gubi se privatnost, a neko sa bar malo boljim poznavanjem informacionih tehnologija može sve to zloupotrebiti. Najpoznatija organizacija hakera na svetu su „Anonimusi“ koji se bore
kako sa pravdom, tako i nepravdom, koriste dokumenta vlada, upadaju u sisteme i „otvaraju oči“ narodu. Da li su heroji? Niko to sa sigurnošću ne može reći. Gde je heroja, tu je uvek bilo i zlikovaca. Sajber – nasilje je sve prisutnije, sloboda se gubi, a narod veruje samo u ono što na ekranima vidi. Ego nam jača, informisanost raste, a sloboda, sreća i unutrašnji mir nestaju zato što „ne živim, a želim da živim tim životom kao na slici“. Pasivnost je postala svakodnevica, a u prirodi nam je da se krećemo i budemo fizički aktivni. Klinci postavljaju video – klipove na „You tube“ u kojima žive život poput njihovih idola sa istog, a roditelji smatraju da je to samo još jedna faza odrastanja. U tome se može videti „lepota“ novog doba, nove društvenosti, ukidanje privatnog i gubljenje posebnosti, težnja ka globalnosti u svakom smislu. Treba umeti sa svim tim, a ne pokleknuti i izgubiti sebe. Nikola Stojanović, E41
Утицај нових технологија на међуљудске односе Када се у неком друштву, обично старијем, поведе разговор на тему нових технологија, ретко се чује неко позитивно мишљење о њиховом утицају на односе међу људима, посебно оним млађима. Сви су склони да критикују, износе своје аргументе о томе како је у њихово време све било дргачије; лепше се живело, дружило, пило, јело, волело… Све иде њима у прилог, док код нас млађих баш ништа није како треба. Да ли је баш тако? Постоје ствари за које се слажем са таквим мишљењима, али много више је оних којима се противим. Време у којем живимо, његове предности и мане, могу бити исправно сагледане тек из перспективе неког будућег времена у којем ћемо ми говорити како је у наше време све било лепше и биље. Мане нових технологија су евидентне и свима јасне. Слажем се да су директни контакти међу људима сведени на комуникацију мобилним телефонима, интернетом, птеко фејсбука и осталих доступних могућности које нам пружају нове технологије. Њихов негативан утицај се огледа и у великом броју злоупотреба које чине разни лоши људи којих, иначе, има у свим временима. Што се тога тиче мислим да највећу кривицу сноси друштво како колектив, укључујући ту и породицу, као и систем образовања… Не могу да не поменем и друге факторе који сигурно имају утицај на наше животе и наше васпитање. Нисмо рођени у баш најсрећније време, време коме су претходиле бурне године на овим просторима, о чему смо слушали од наших најближих. Ратови деведесетих, након тога економска криза праћена незапамћеном инфлацијом, бомбардовање Србије 1999. године, довели су нашу земљу до ивице пропасти, па тако и наше породице. У тој јурњави за опстанком, ми смо, стицајем околности, гурнути у други план, мало ко је имао времена да се нама бави. А сада су им криви мобилни телефони и интернет за то што се слабо дружимо, не знамо да разговарамо, проводимо сате уз компјутер… Све то је тачно, али… увек постоји неко „али“. Апсолутна је истина да су нам нове технологије донеле и много добра. Кроз читаву историју човечанства напредак је носио са собом ризике које су људи на разне начине савладавали. Тога морамо бити свесни и спремни да се са тим изборимо.
Можда изгледа да су нам међуљудски односи у лошем стању, можда нисмо најбољи у комуникацији, како међусобно, тако и са старијима. Сигуран сам да одлично познајемо један од најважнијих видова међуљудских односа, који је водио људе кроз најтежа искуства у животу – знамо да волимо!
Алекса Стеванчевић, ФА 42
ГДЕ СМО УЧЕСТВОВАЛИ И ШТА СМО ОСВОЈИЛИ И ове школске године смо наставили лепу традицију да школску славу, Светог Саву, прославимо пригодним програмом. Чланови рецитаторске секције и школског хора учествовали су на Светосавској академији, одржаној у холу школе 25. 01. 2019, уз подршку професора Душице Гојковић и Ненада Катића.
Наше гимнастичарке су нас навикле на медаље. Овога пута су се окитиле бронзом на Градском првенству, одрженом 01. 03. 2019. у Београду. Екипу која је освојила 3. Мсто чиниле су Анђела Алексић – К14, Ива Ђурђевић – Е31, Јелена Митровић – ТТ34 и Теодора Алексић – ПА43. За њихов успех заслужан је и професор Милош Савић.
Великим успехом обрадовао нас је и Алекса Стеванчевић, уч. одељења ФА42 освојивши 3. место на Градском такмичењу из енглеског језика. Алекса се тако пласирао на Републичко такмичење, а припремала га је професорка Тамара Самаиловић. На Градском такмичењу учествовала је и Виолета Милонкевоћ, ученица одељења ТТ44.
Ученици одељења Е21, ФА 22, ФА32 и Фа 42, уз подршку професорки Весне Николић, Гордане Николић, Јулијане Банковић и Наташе Мартић, успешно су представили нашу школу на Сајму образовања у Младеновцу , одржаном 21. 03. 2019. у СЦ „Љубомир Ивановић Геџа“. Тим поводом искористии су прилику да будуће средњошколце упознају са образовним профилима у нашој школи, могућностима запослења као и наставка школовања, а и слободним активностима које школа нуди.
Један од највећих успеха у овој школској години постигао је Урош Марјановић, ученик одељења Фа 42, освајањем шестог места на Републичком такмичењу из пословне економије, одржаном у Економско – трговинској школи у Крушевцу. Да Урош на такмичење оде тако добро припремљен, била је заслужна професорка Ивана Миловановић.
Истог дана Сања Јевић, ученица одељења Е41, побеедила је на Општинској смотри рецитатора у Сопоту и пласирала се на Градску смотру. Градска смотра је одржана 07.04.2019. у КЦ Чукарица, где је Сања имала запажен наступ рецитујући песму „Ако“ Радјарда Киплинга. Сању је припремала професорка Душица Гојковић.
На такмичењу из књижевности „Књижевна олимпијада“ Ивана Живковић је прошле школске године остварила велики успех пласиравши се на републички ниво , а сада је тај успех поновила, а овога пута јој се придружила и Марија Милојкић. Дакле, на Градском такмичењу „Књижевна олимпијада“, одржаном 30. 03. у Филолошкој гимназији у Београду, уз подршку професорке Душице Гојковић, Марија Милојкић, ученица одељења ФА12 освојила је прво место, а Ивана Живковић, ученица одељења ФА 22, друго место. На Републичком такмичењу одржаном у Сремским Карловцима оствариле су запажен резултат.
После Младеновца, још једно успешно представљање наше школе одиграло се на Сајму средњих стручних и уметничких школа, одржаном 05.04. на Београдском сајму.
При крају школске године остварен је велики успех на Државном првенству из економије које су организовали Факултет ФЕФА и Регионални центар за таленте 20. 04. Мона Чолић, ученица одељења ТТ44, освојила је четврто место за рад из области предузетништва, под називом „Бизнис инкубатор“. Да оствари овако велики успех, Мони је помагао Вељко Ненадовић из истог одељења, а припремао ју је професор Зоран Шолаја.
На крају, још један велики успех из гимнастике; уз припрему професора Милоша Савића, Миљан Вујачић, ученик одељења ПА 43, освојио је шесто место на Међудржавном такмичењу у спортској гимнастици, одржаном 05. 05. 2019. у Новом Саду.
ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ Чланови школског Црвеног крста, уједно и волонтери ООЦК Сопот, посебно су били активни ове школске године, а са њиховим акцијама упознаће нас ученици одељења ПА 43, Кристина Ивковић и Миљан Вујачић
Међународна теренска вежба управљања последицама ванредних ситуација, одржала се од 8. до 11. октобра 2018.године на територији Младеновца, Сопота и Аранђеловца, а у организацији Министарства унутрашњих послова – Сектор за ванредне ситуације и Евроатлантског координационог центра за ванредне ситуације НАТО-а. Међу 2000 учесника из 38 земаља, било је и њих 10 из сопотског ЦК и наше школе који су се нашли у улози симуланата, на различитим локацијама у околини планине Космај и Керамике у Младеновцу уз координацију професора Ненада Катића и Драгана Стевановића.
Након тога, одржана је обука прве помоћи за преко 50 ученика I и II разреда наше школе. Већ искусни у активностима које Црвени крст организује, ученици који су у исто време и волонтери сопотске ООЦК, водили су ову обуку. Током два дана, у свечаној сали школе, старији ученици научили су мађе другаре како треба поступати са повређеним лицем, како користити материјал за пружање прве помоћи, а вежбали су и реанимацију на луткама одрасле особе и детета.
Већ традиционално, чланови и волонтери Црвеног крста учествовали су у организовању акција давања крви у првом и другом полугодишту, када су анимирали ученике и професоре наше школе да се одазову и дају крв у значајном броју. У другом полугодишту учествовали су и у организацији предавања за ученике првог разреда о штетности никотина и дуванског дима.
Чланови школске организације ЦК очекују да наставе са активнимм радом и у наредном периоду, као и да стечено знање пренесу на генерације које долазе. Волонтерима Црвеног крста придружили су се ученици одељења К 45, који су са професором историје Иваном Животићем организовали 8. 11. 2018. хуманитарну акцију „За Николин живот“. Они су у холу школе припремили продајну изложбу колача по рецептима старе Грчке, Рима, Египта итд.
Кристина Ивковић и Миљан Вујачић
ПРОЧИТАЈТЕ КЊИГУ Јасминка Петровић - “Све је у реду”
„И никад не замишљај живот Као уплашени опроштај, Већ као стални дочек И стални почетак буђења“ Мирослав Антић: „Бесмртна песма“ Пред нама је још један, и низу предивних, роман списатељице за децу и омладину, Јасминке Петровић, на чијем се почетку налази ауторкина посвета „Вама који трагате за слободом“. Шта је слобода? И има ли слобода границе? И да ли наслов романа „Све је у реду“ значи утеху, руку на рамену, жељено ослобађање терета који нам живот намеће или то „све је у реду“, значи да је свако ппнашање, у ствари, у контексту животних околности, у реду? Да је у реду понекад бити бунтован, тужан, уплашен, уплакан…? Проблеми са којима су суочени тинејџери, али не само они, дати су у форми кратких прича, заправо исповести главних јунака. Приче – исповести међусобно су испреплетене. Главни јунаци су повезани родбинским и пријатељским везама, школом, заједничким интересовањима, заједничким стремљењима, нетрпељивошћу, љубављу… Приче су дате у форми писама, некада јунаци шаљу SMS поруке и пишу песме, понекад воде унутрашње монологе… Понекад се, на путу одрастања, исповедају… Ауторка роман посвећује „свима који трагају за слободом“. Борба за слободу подразумева бол, неправду, изазове, дилеме, емоције – добре или лоше, неспоразуме… Роман је подељен у два дела; у првом делу који носи назив „То ме боли, то ме много боли“, у виду мозаика, ређају се исповести тинејџера. Исповести су насловљене Именима и годинама њихових јунака. Теодора, седамнаест година; Вукан, седамнаест година;
Силвана, шеснаест година… Ту је и Астор, кућни љубимац, који мења власнике зато што жели да усрећи што већи број људи. У првом делу читамо о девојчици која се стара о баки оболелој од Алцхајмерове болести, о дечаку који после трагичног губитка брата жели да се замонаши, о младој Ромкињи коју сексуално злоставља очух а која је и жртва вршњачког насиља… Други део романа носи назив „Хвала“ и наговештава да ипак постоји „светло на крају тунела“. Јелена се дописује са Сањом, Мира са Петром, Милош се дописује са Мајом, а Дара са Силваном, Мина са Црним, Ђорђе са Вуканом, Отман са Адмиром, Данко са Јованом… Крозпреписке и међусобна преплитања судбина, суочавањем са проблемима, долази и до жељене слободе и спознаје да ипак није све тако црно и да, како каже једна јунакиња „на крају мора да сване, увек једном сване“. Сви ликови имају своје дубоке поноре у првом делу, али и узлете у другом делу романа. Сви трагични јунаци из првог дела доживљавају у другом делу просветљење, срећан тренутак, слободу, смисао. И истовремено помогну неком другом да пронађе неки свој смисао. Други део романа показује да сваки проблем нађе излаз, и да свака душа има своју сродну душу. Међутим, кроз овај роман нису описани само проблеми адолесцената. Ни одраслима није лако, а Јасминка Петровић се дотиче и њихових проблема. Одрасли се, неретко, не сналазебаш најбоље ни као брачни партнери, али ни као родитељи; имамо боксера који плаче, свештеника који није толерантан и који има предрасуда, мајку која ујутру прво гледа какво је време код сина у Вашингтону па тек онда кроз сопствени прозор. Чак је и живот једног пса и његова стремљења описана су кроз овај роман. И није случајно што један човек и један пас размишљају идентично: Пас: „ Да ли су ово кишне капи или моје сузе? Може ли да псећи живот буде безбрижан? Да ли љубав и слобода иду заједно?“ Човек: „ Да ли љубав и слобода иду заједно? Може ли да људски живот буде безбрижан? Да ли су ово кишне капи или моје сузе?“ Оно што се са сваком личношћу до краја дешава показује нам да, ма колико тешко у животу било и ма колко мислили да се налазимо у безизлазној ситуацији, наду можемо да пронађемо у члану породице, пријатељу, кућном љубимцу или дрвету испред куће и они нам, свако на свој начин преносе важну поруку – на крају ће све бити у реду. Ваљда се зато из љубави двоје тинејџера рађа Виктор (као симбол љубави и победе уопште) и ваљда је зато Силвана најлепше говорила стихове баш Бесмртне песме, а Астор, тј. Роки, тј. Чеда, тј. Блеки, тј. Флекица, пас који је био свачији и уједно ничији и који је у неком тренутку био повезан са животом сваког јунака романа, чим су га засврбеле шапе, хрли ка слободи и новим пространствима.
Тијана Глишић, Е11
LEGENDE MUZIKE
Pank, dakle Sex Pistols Pank nije mrtav! Možda nije aktivan i slušan kao sedamdesetih i osamdesetih, ali sigurno nije mrtav! Još postoje ljudi koji ga slušaju i žive takvim načinom života, jer pank nije samo muzika, pank je način razmišljanja, nečin ponašanja, stil oblačenja. Pank je način života koji osobi dozvoljava da bude ono što jeste, a da je, pritom, ne dotiče šta će reći „obični“ ljudi u školi, na ulici, ili, možda, na Marsu. A da bi sve ovo bilo stvarno, pobrinuli su se upravo Sex Pistolsi .
Sex Pistols su engleska pank – rok greupa koja je osnovana 1974. godine. Grupa je rad započela prvo pod imenom Swankers. Bend je dobio smisao tek 1975. skoro spontanim ulaskom Džona Lidona u bend. Swankersi, tj. Stiv Džouns i Pol Kuk lutali su ulicama Londona u potrazi za potencijalnim pevačem benda. Na ulici su sreli Džona Lidona koji je nosio majicu sa natpisom Pink Floyd, a iznad naziva benda markerom je bilo napisano „mrzim“. To im je bilo dovoljno da ga povedu na probu. Nakon pevačke probe Lidona, sve ostalo je istorija. Iako Pistolsi nisu postojali dugo, tek nepune tri godine, za vreme svog postojanja pokrenuli su jednu od najvećih revolucija ikada, revoluciju u svakom pogledu. Javno su izrazili svoje nezadovoljstvo prema engleskoj kraljici i sistemu u svojoj najpoznatijoj pesmi „God Save TheQueen“.
Do tada, ovakav bunt bio revoluciju.
je nezamisliv. Takođe, pokrenuli su i modnu Glavni moto pank stila je biti jedinstven, te su
pankeri nosili nepojmljivu odeću za to doba. Drečavo obojena, neuredna kosa, pocepane majice i zihernadle bile su samo deo dodatne opreme pankera. Najbolja stvar koja se desila ženskoj populaciji u Engleskoj je upravo pank. Mlade devojke su veoma dobro iskoristile ceo pank fazon i samim tim su počele biti ono što au oduvek želele. Dobile su slobodu izgleda i slobodu glasa. Počele su istinski da se bore za svoja prava i, na neki način, zaista su pobedile.
Članovi Sex Pistolsa su bili: Stiv Džouns kao gitarista, Pol Kuk, bubnjar, bas-gitarista Glen Metlok koga je zamenio Džon Riči, poznatiji kao Sid Višis i, pevač i frontmen, Džon Lidon, poznatiji kao Džoni Roten. Za raspad benda jedini krivac je mebadžer, Malkom Meklaren. Bio je loš menadžer, a želeo je da bude veći i od samog benda. Posledica njegove sujete je da su Pistolsi nestali, a pank je ostao bez svojih najsjajnijih zvezda. Nakon toga i pank kao muzički pravac počinje da odumire i polako ustupa mesto nju vejvu, ali ostavio je uticaja na mnoge kasnije bendove. Postojalo je mnogo pank-bendova za vreme i nakon Pistolsa (Clash, Stranglers, Buzzcocks, Ramones), ali nijedan nije dostigao njihov zenit vidljiv i nakon četrdeset godina od raspada benda.
Aleksa Vlajić, FA 42
ТТ 36
ФА 42
Е 41
ПА 43
ТТ 44
К 45
ученик генерације, Душан Драшковић, ТТ44