Etika_6_srb

D-r Kiril Temkov

ETIKA ZA VI razred

Autor: Prof:d-r Kiril Temkov Recenzenti: Doc. d-r Svetlana Kamxija{ M-r Gordana Nik~evska Du{anka Golubovi}-Ne{ovska

Urednik Aleksandar Temkov Prevela Daniela Miladinovi} Korica Dime Temkov, akademski grafi~ar

Izdava~: Ministarstvo za obrazovawe i nauku Republike Makedonije

Re{ewem Ministarstva za obrazovawe i nauku Republike Makedonije br. 2-4100/1 od 06. 07. 2010. odobrava se upotreba ovog uxbenika Штампа: Графички центар дооел, Скопје CIP-Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i univerzitetska biblioteka ,,Sv. Kliment Ohridski ,,, Skopqe 373. 3. 016:54 (075. 2)=163. 3 TEMKOV, Kiril Etika za 6 razred/Kiril Temkov. - Skopqe: Ministarstvo za obrazovawe i nauku Republike Makedonije, 2010.

-67 str. :ilustr. ;26 cm ISBN 978-608-226-010-5 COBISS. MK-ID 84089866

Draga omladino, Ovo je UXBENIK IZ ETIKE, koja u~i qude {ta je Dobro i {ta je Zlo.Za ~oveka je najboqe da ~ini dobro, a da izbegava zlo. Zbog toga se deca jo{ od najmawih nogu u~e kako da se pona{aju pravilno.Ako ~ovek ~ini dobro, i wemu }e biti dobro i bi}e dobro i qudima oko wega.Ako ~ovek misli zlo i ~ini ne{to lo{e, tada }e i wemu biti zlo, a bi}e te{ko i qudima sa kojima dolazi u dodir.

U predmetu Etika se u~i za{to i kako qudi treba pravilno da postupaju i {ta je to {to nikada ne treba da ~ine.U uxbeniku se daju direktni saveti i iznose se moralne norme koje treba da se slede.

Tako|e,obja{wava se moral i ciqevi odgovaraju} eg pona{awa u razli~itim situacijama i oblastima, razli~itim ve`bama i potse}awima, kao i primerima, koji govore pou~no koje je ~ovekovo pona{awe dobro.

Kwiga ima tri dela - (1) o etici i moralu,(2) o op{tim eti~kim vrednostima svih qudi i (3) o su{tini i vrstama dobrog pona{awa.Mi `elimo da mladi dobro usvoje etiku, kako bi bili dobri quid i da ~ine dobro svima, da paze na sebe i na zdravqe, da ~uvaju Prirodu i da znaju da izvr{avaju moralne obaveze i da re{avaju moralna pitawa sa kojima }e se sretati u `ivotu i poslu.

U prvom delu uxbenika ETIKA I MORAL govorimo o nauci o moralu i postupcima koji se kod qudi ocewuju kao dobri ili lo{i i prema kojima vrednujemo qude sa kojima se sre}emo.

Tako|e, tu se u~i kako treba da se napravi eti~ki izbor izme|u dobra i zla kakvu }e nam korist doneti pravilno eti~ko opredeqewe.

Time se posebno isti~e u~ewe najpoznatijeg makedonskog eti~ara Sveti Klimenta Ohridskog, kao osnova za na{u etiku.Pored osnivawa {kola i davawa pouka qudima iz svih oblasti, ovaj na{ naj~uveniji predak je podu~avao na{e stare kako da se pona{aju moralno, a to je i danas za nas od velikog zna~aja.

3

ETIKA I MORAL [TA JE ETIKA

Svuda u svetu se danas mnogo govori o etici.Tako je i u na{oj zemqi. Ukoravaju one koji si lo{i i ne postupaju moralno, ka`u im da nemaju etiku.A one koji su ~asni, vredni i poma`u qudima,ocewuju kao dobre, odnosno prate etiku.Za one koji misle zlo i ~ine nasiqe, smatraju da su izgubili etiku.Za mlade u svim zemqama se uvodi eti~ko obrazovawe(kao ovo u~ewe Etika) i tra`i se da nau~e osnovne eti~ke vrednosti i norme, kako bi mogli da brane i sprovode etiku.

Etika je jedno od najzna~anijih, napotrebnijih i najkorisnijih qudskih dela.Ona govori o dobrim ciqevima i dobrim delima ~oveka.

Za{to su oni bitni? Oni su uvek bitni, jer je boqe da se ~ini dobro i da se `ivi u dobru i u miru, sa korisnim delima i u slozi, bez strahova i bez vre|awa drugih-nego da se sledi zlo, da se postupa lo{e, da se nekome nanosi bol ili da neko nekoga povre|uje.Danas je to jo{ va`nije, jer ima mnogo qudi na svetu i wihovi konflikti nose jake negativne posledice, a ima i veoma mnogo jakog oru`ja, oru|a i hemijskih preparata, koji mogu da nanesu velike {tete.I Priroda je povre|ena.Zbog toga se od qudi tra`i da ~ine dobro, a ne zlo, da se osveste, da razmi{qaju sa `eqom da bude dobro svakome i da postupaju pravilno.

Ujediwavawe savremenog sveta, koje je svakog dana sve dubqe, mo`e da da dobre rezultate samo ako qudi paze {ta rade i ako `ele samo dobro drugim qudima i Prirodi

ZLO Je ono {to je negativno, ne dopada se, nije korisno, odbaca se i izbegava, ne sme da uradi.

Zlo je ako se mrzi, ako se imam mr`wa, ako se nema razumevawa, ako se ne poma`e, ako se ne deli sa drugima, ako se ne po{tuju qudi i ako se `ivi u sukobu sa ostalima.

DOBRO Je ono {to je pozitivno, dopada se, korisno je, bira se i predla`e, treba da se uradi.

Dobro je ako ima qubavi, ako se radi,ako se ima razumevawa, ako se poma`e, ako se daje, ako se po{tuju qudi i `ivi se u miru sa ostalima.

4

Etika govori o tome {ta je je dobro, a {ta zlo.Ona pokazuje {ta je dobro, a {ta lo{e u `ivotu, u svim oblastima - u poslu, u porodici, u odnosima izme|u qudi, o razli~itim ciqevima i postupcima ~oveka.U svim ne{tima ne{to je dobro, a ne{to lo{e.Ono {to je dobro, se voli, ono {to je zlo se ne voli i treba da se izbegava.

ETIKA - PRATI DOBRO! Etika pokazuje ~oveku pravi IZBEGAVA ZLO! put u `ivotu, onaj pravac koji treba stalno da sledimo i da pazimo da ne skrenemo sa wega.

Etika insistira da treba da budemo marqivi, da pazimo i da brinemo, da imamo qubav i da poma`emo.Etika pokazuje ono {to je najva`nije, {to za ~oveka treba da bude prvo.A to je da se smatra moralnim bi}em, da ~ini najboqe, da bude zadovoqan/zadovoqna svojim pona{awem, bi}e koje }e svi ceniti, voleti i po{tovati jer postupa moralno.

Etika je NAUKA O MORALU, o qudskom poznavawu Dobrog i Zla i o qudskom delovawu koje sledi Dobro i izbegava Zlo.Tako `ivimo pravilno i unapre|ujemo `ivqewe, postajemo prave li~nosti, bliske svima, a pre svega prijateqi sami sebi.To je ciq svih dobrih qudi.

Etika poma`e da qudi prona|u pravi put u `ivotu i, ako treba da se poprave.Wena pravila se zovu moralne norme.Sa dobrom etikom `ivota i odnosi me|u qudima postaju dobri i ima progresa.Etika je ne{to pozitivno, dok suprotno - pomisao i pravqewe zla, neotkazivawe od zla - uvek je ne{to negativno.Zbog toga je etika jedna od prvih i najva`nijih nauka i delatnosti.Svako mora da nau~i da prepozna suprotnosti Dobra i Zla i da napravi pravi izbor - da sledi ono {to je dobro i da izbegava ono {to je zlo.Eti~ko obrazovawe je sastavni deo izgradwe zrele, slobodne i odgovorne li~nosti. Eti~kim znawem ~ovek bira pravi put u `ivotu, radi dobro, ~uva `ivotnu sredinu i pravilno se odnosi prema qudima.

MERA Ta~na dimenzija,dobra, mudro opredeqewe;sagledawe i pravilno ocewivawe potreba, ciqeva, dejstava i posledica i jedna od najzna~ajnijih moralnih vrednosti; za Aristotela umerenost je idealan eti~ki postupak(supr. neumerenost, nemawe mere) 5

GLAVNI ETI^KI POJMOVI

ETIKA I MORAL

Re~ etika je stvorio filozof Aristotel(384 - 322 pre na{e ere), koji je bio u~iteq Aleksandra Makedonskog.

Aristotel je ozna~io kao eti~ke one namere i postupke koji su bri`no proceweni, lepo zami{qeni, pravilni, koji su ,,najboqi,,.Tada qudi postupaju pravom merom.

Etika govori o takvim odli~nim opredeqewima i delima - koja su veoma potrebna, jer su osnova dobrog morala.

DOBRO JE CIQ SVEGA [TO POSTOJI I SVAKE DELTNOSTI Aristotel Kako bi komentarisali ovu

misao filozofa Aristotela?

8

9

TREBA

NE TREBA

- Da se izbegava etika!

- Da se ~ini zlo!

- Da se poni`ava drugi!

- Da se bude nasilan!

+ Da se voli etikata! + Da se ~ini dobro! + Da se poma`e drugom! + Da se bude miran i tolerantan!

Razmisli o ovim eti~kim preporukama. [ta treba da se radi? [ta ne treba da se radi? Razgovarajte za{to su one predlo`ene kao eti~ke norme.

ETI^KI RE^NIK

etika-nauka o moralu,o birawu i ~iwenu dobrog i izbegavawu zla pravi put - onako kako treba da se kre}emo, uvek pravilno, bez zastrawivawa i ~inewa lo{ih stvari pozitivno - ono {to vaqa,od ~ega se stvara ne{to dobro, ono {to je potrebno negativno - ono {to ne vaqa, od ~ega sledi zlo, {to je {tetno i nepotrebno dobrobit - ono {to je dobro i korisno, {to svako treba da ~ini, {to se pohvaquje

eti~ka norma - ono {to treba(mora) da se ~ini ili {to ne sme da se ~ini;ozna~ava se uzvi~nikom(!) - Poma`i drugima! Ne la`i!

6

MORAL U `ivotu ima razli~itih situacija i moralnih ocewivawa: Petar bije decu - svi ga smatraju nasilnikom i niko ne `eli da se dru`i s wim, osim onih koji su i sami lo{i i nasilnici.

Marija je mirna i draga i uvek nasmejana-i svi je zovu u dru{tvo.

Jovan se ne umiva redovno - svi ga izbegavaju zbog neurednosti i neprijatnih mirisa.

Kole poma`e uvek svakome - i svi ga pohvaquju.

Nada je uobra`ena i ka`e da bira dru{tvo - pa se ve}ina ne dru`i s wom.

Mira deli svoju u`inu sa svakim ko je gladan - i svi joj daju ne{to kad donesu.

Vidite koliko razli~itih pona{awa ima i koliko karakteristika one daju qudima.Sve je to postavqeno u dve osnovne grupe - ili je dobro ili je lo{e.Dobra dela se nazivaju moralna i one li~nosti koje tako postupaju qudi cene kao moralne.Lo{a dela se ozna~avaju kao nemorlna i qudi ih ocewuju kao nemoralne li~nosti koje se tako i pona{aju.

Moral je jedna od najva`nijih karakteristika ~oveka.I kod `ivotiwa mogu da se vide elementi morala(briga o mladima,saradwa i pomo} izme|u pripadnika istog roda, qubav i privr`enost izme|u parova,nastoj~ivost i izdr`qivost pri izvr{avawu ciqeva).Ali `ivotiwe postupaju instiktivno, pona{awe je izraz biolo{ke nu`nosti, a nije svesno, nije rezultat wihovog izbora.Samo qudska bi}a prave razliku izme|u Dobra i Zla i pona{aju se tako da bude u~iweno samo ono {to je dobro, korisno i {to se dopada , a da se izbegava lo{e i ru`no.

To je su{tina morala - prepoznavawa onoga {to je dobro, voqewa dobrog i dobrog postupawa, kao i otkrivawe, kritikovawe i odbacivawe zla.

DOBRO

ZLO

Dobro i zlo su suprotna ne{ta, ona se iskqu~uju, kao dva pola koja ne mogu da se pribli`e i da se me{aju.Ono {to je dobro nije zlo, a ono {to je zlo ne mo`e da bude dobro.Svako prepoznaje {ta je dobro, a {ta zlo, pa se tako i pona{a i tako ocewuje ostale.

7

ETIKA I MORAL

Razlike izme|u qudi ne zavise uvek od li~nosti.

Pol,godine,rasa, nacija, jezik i talenti su prirodno zasnovani, svako ih dobija ra|awem. Qudi su jednaki i ove razlike nisu najva`nije za ocewivawe ~oveka.Qudi e razlikuju prema tome dali su dobri ili zli, dali postupaju pravilno ili nepravilno, dali su moralni ili nemoralni.

To zavisi samo od li~nosti, od wene etike, od opredeqewa za put koji }e slediti u `ivotu.Tu ocenu za sebe daje i sam ~ovek, kao {to ga/je drugi qudi ocewuju. Moral je posebna osobina i delatnost ~oveka.To je ose}awe, svest i znawe qudi o tome {ta je dobro.Moral ima pravila ~inewa dobrog i izbegavawa Moralna pravila - norme,kao zla.Sa moralom ~ovek pravilno gleda i u svakoj qudskoj delatnosti, na `ivot, a to je istovremeno i izvor govore kako se pravilno energije sa kojom ~ovek ~ini dobro. postupa.

Kada je moralan, ~ovek se ose}a spokojno, dostojno, samohvali se i drugi ga hvale.Tada mu je savest ~ista i ne mori ga ni{ta.On/ona zna da je na pravom putu i da wegova/wena dela ne}e povrediti drugog, ve} da }e doneti dobro drugima, kao {to taj/ taa ~ini dobro i sebi.Sre}u koju tada ose}a ~ovek je prava, on/ona su svesni da su korisni ~lanovi ~ove~anstva.

Pozitivni moral je osnova dobrog,plemenitog i sre}nog `ivota qudi.

Kako se pona{ate prema svojim drugarima?

- Sa po{tovawem - Zapovedam - Mrzim ih - Ne kominuciram - Sa razumevawem

- Poma`em

- S qubavqu - Savetujem,podu~avam - Sa tolerancijom - Gledam da ih iskoristim - Opra{tam

Ocenite dali je ono {to ste odabrali dobro.Ako je dobro - dali treba tako da nastavite, dali treba da o~ekujete i da tra`ite da se i drugi tako pona{aju prema vama?Ako pona{awe nije dobro - dali treba da ga promenite?

8

GLAVNE ETI^KE NORME

MORALNO/NEMORALNO ~initi dobra dela,ono {to je odgovaraju}e moralu, {to je eti~ki vredno=~initi lo{a dela, ono {to je suprotno moralu, {to nije eti~ki vredno LI^NI MORAL Moralni principi, norme i postupci(moralni sistem) nekog ~oveka, koji su wegova karakteristika DRU[TVENI (SOCIJALNI)MORAL Moralni principi, vrednosti i norme jedne zajednice, koji su osnova moralnog delovawa i ocewivawa u woj

Majka Tereza (1910 - 1997) , najpoznatija moralna li~nost moderne epohe, posvetila se da poma`e siroma{nima i bolesnima u indijskom gradu Kalkuta i svuda u svetu.Privukla je da zajedno sa wom rade dobrovoqno hiqade mladih, izgradila je bolnice i {kole za siroma{ne. Dobila je najvi{e priznawe Nobelovu nagradu za mir (1979).Ova sitna ali jaka `ena pokazala je koliko hrabrosti daje qudska dobrota kada se bira put da se ~ini dobro i da se poma`e nesre}nicima.Majka Tereza je obrazac najuzvi{enijeg savremenog morala.

NE MO@EMO DA ^INIMO VELIKA DELA, ALI MALA MO@EMO DA ^INIMO SA VELIKOM QUBAVQU! Majka Tereza Poku{ajte da komentari{ete TRI IZVORA MORALA

Moral se ra|a u dru{tvu, op{tom sagla{no{}u ve}ine wegovih ~lanova da je ne{to dobro i treba da se ~ini(to treba svi u zajednici da ~ine), a ne{to je lo{e i ne sme da se ~ini(niko u toj zajednici ne sme da ~ini to).Budu}i postoje razli~ite vrste zajednica(od porodice do celog ~ove~anstva), postoje razli~iti morali, i zavisnosti od shvatawa i ciqeva ~lanova tih dru{tva.

Moral se razvija u pojedincu, prema wegovim idejama i vrednostima, koje on bira, postavqa za osnovu svog morala i prati ih u `ivotu - ali i ovaj moral se ocewuje u zajednici, jer on dodiruje wene ~lanove, i ako nije dobar, mo`e nekoga da povredi.

Moral se prima i saznawima iz pro{losti i iz celog sveta, iz istorije svog naroda i drugih naroda, od najmudrijih qudi koji su govorili o najzna~ajnijim pitawima Dobra i Zla(takva su u~ewa Isusa Hrista,Proroka Muhameda, ~uvenog filozofa Sokrata, ili danas Majka Tereze itd)..

9

ETIKA I MORAL

9

8

POZITIVNO JE

+ Da se po{tuje moral! + Da se izvr{ava zadatak! + Da se bude po{ten!

NEGATIVNO JE

- Da se odbaca moral!

- Da se izbegava zadatak!

- Da se bude nepo{ten!

Razmislite o ovim eti~kim preporukama.[ta da se ~ini? [ta da se ne ~ini? Razgovarajte za{to su one preporu~ene kao moralne norme.

ETI^KI RE^NIK Vrednost - ono {to vaqa, {to treba da se sledi Opi{ete pravila:

Princip - na~elo,osnova, ono {to se pojavquje u svemu

- U saobra}aju - u {koli

Zadatak - ono {to treba da se izvr{ava,{to ne sme da se izbegava

- na ko{arci - u porodici

Obrazac - najboqi primer {ta treba slediti u `ivotu Pouka - ono {to je re~eno kao vodi~ delovawa

ZNA^AJ MORALA Svako od nas se rodio i `ivi.Pritom je najva`nije qudsko postojawe da bude zaista qudsko, u `ivotu da imamo dobre osobine i da ~inimo dobra dela.To zna~i, svako treba da bude moralan.

U svakoj eposi, u svakoj oblasti i u svakoj situaciji postoje glavne eti~ke pouke i zahtevi -odgovaraju}e moralne norme.U wima se prepoznaje qudskost i one su sila opstanka.Kada se dogodi katastrofa i prilikom velike bede, qudi poma`u jedni drugima. Danas su svi zabrinuti za opstanak Prirode i `ivih bi}a u woj.

Kada postoje te{ko}e , najva`nije je da se istraje i da se popravi stawe.U dobrim situacijama, nepotreban je prazan ponos.U siroma{tvu, mora da se {tedi i da se zara|uje.Kada se 10

ima, treba da se {tedi i da se ne baca.U porobqenosti, najva`nije je da se bude heroj. U slobodi, najve}a vrlina je da se ne povre|uje drugi.

Uvek treba da se ose}a i da se ~ini ne{to pozitivno, ono {to predstavqa dobar moral. Moral zna~i da qudi imaju dobre ciqeve i da ostvaruju prave vrednosti.Time se daje osnovni doprinos zajednici.Najva`nije je da se ima pozitivan, a da se se izbegava negativan odnos prema `ivotu.I kada je situacija te{ka, pozitivan odnos je uslov `ivqewa i progresa.

\or|e-Goce Del~ev (1872 - 1903) je najpoznatija li~nost modernog politi~kog pokreta u Makedoniji.Verovao je da svi qudi treba da budu slobodni, a sloboda mo`e da se izvojeva samo kao rezultat ozbiqnih napora i zajedni~ke borbe pripadnika naroda koji `ive zajedno,koji treba me|usobno da se po{tuju, da nastupaju zajedno i da sara|uju.

Osnovna eti~ka poruka Goce Del~eva je da qudi treba da se isti~u moralnim i stvarala~kim delima.

Ja razumem takmi~ewe

svet kao poqe izme|u naroda.

za

kulturno Goce Del~ev

Za dobro `ivqewe je va`an pozitivan odnos, {to zna~i da se na `ivot gleda sa rado{}u,gledaju}i na pozitivne(dobre) strane, isticawem dobrote i lepote.To zna~i da se ima osmeh na licu, prema svemu da se odnosimo s po{tovawem i zainteresovano{}u, druge qude da primamo kao ravnopravne i bli`we.Treba ~initi da nam sve bude dobro i prijatno i nama i drugima. Pozitivan odnos je kao belina.

Suprotno,negativan odnos zna~i da se negira vrednost `ivota, isti~u se wegove negativne(lo{e) strane, odbaca se mogu}nost dobrog stawa.Lice je namrgo|eno.Za normalne prepreke i te{ko}e se optu`uje ,,crna sudbina,, i na sve se gleda tamno.Boja negativnog odnosa je crnilo.

Pogovorka pozitivnog odnosa je:Sve je dobro i mo`e biti boqe.

I sutra je dan, koji nas o~ekuje svojom svetlo{}u da nam ponudi radost.Nakon tuge, opet }emo zapevati.Nakon lo{eg rezultata i poraza, ako se trudimo, do}i }e i na{a uspe{na ostvarewa i pobede.

Pogovorka negativnog odnosa je:Ni{ta nije dobro.Nakon letqih radosti dolazi hladno}a i beda jeseni i zime.Svaka pesma je uvod u tu`no stawe.Posle svake pobede dolazi poraz

Pozitivan odnos je uvek bitniji i opravdaniji od negativnog.

11

ETIKA I MORAL

BRIGA, BRI@NOSTZainteresovanost i postupci za dobro nekoga i ne~ega;predanost dobrom izvr{avawu zadataka(supr. nebriga, nebri`nost)

GLAVNI ETI^KI POJMOVI

SVI QUDI NE MOGU DA BUDU BOGATI I ZNA^AJNI, ALI SVAKO MO@E DA ^INI DOBRO. Konfucij Komentari{ite sa svojim drugovima misao najpoznatijeg kineskog eti~ara.

Razmi{qawe i birawe su osnovne snage i osobine ~oveka.On pronalazi i sledi ono {to je dobro i korisno, a istovremeno izbegava lo{e i nekorisno.Izbor pokazuje kakav je ~ovek, dali je dobra,razumna, ozbiqna, savesna, odgovorna, bri`na li~nost - ili je zla, nerazumna,neozbiqna, neodgovorna i nepa`qiva li~nost bez prave svesti i savesti.

Prilikom izbora ~ovek razmi{qa, meri svoje postupke, re{ava {ta da radi i kako da postupa, sagledava posledice svog pona{awa U narodnoj pri~a dva jarca se bodu i bira ono {to je najboqe za wega i za na smrt na stablu iznad potoka, druge oko wega.Moral je takvo pametno oni ne mogu da izaberu boqi put re{ewe za najboqe vladawe, koje sviosim da bezumno streme napred ma donosi korist, a stvara i pravilne glavama. odnose me|u qudima.Lo{e i bezumno pona{awe samo prividno mo`e da da ne{to korisno, ali tako misli egoista.Ova samo`iva korist je uvek privremena, jer se zlo vladawe sveti svakome - za to se dobija kazna ili qudi lo{e govore o onome ko ~ini zlo i izbegavaju ga.Lo{a posledica je i to {to se i drugi nesavesni qudi ugledaju na takva zla dela i po~iwu da postupaju bezumno,a iz toga se ra|a ru`na situacija izme|u qudi, me|usobno ~ine zlo, bore se kao zveri izme|u sebe, {to donosi {tetu svima.

12

ZLATNO ETI^KO PRAVILO Najra{irenija svetska eti~ka norma(moralna pouka i savet) glasi: ^INI ONO [TO @ELI[ DA TI DRUGI ^INE! NE ^INI ONO [TO NE @ELI[ DA TI DRUGI ^INE1 U zlatnom eti~kom pravilu se isti~e uzajmnost u etici.Primerom treba pokazati {ta ~ovek bira i za {ta se zala`e, kao i to da isto to tra`i i o~ekuje od drugih qudi.Osnovna je ova perspektiva qudskog pona{awa.

-Reciprocitet nije dobar nakon u~iwenog lo{eg dela, u smislu da se ~ini isto ono zlo koje je u~iweno: ^INI ONO KOJE (TEBI) ^INE/SU U^INILI! To je osveta, {to nije lepa eti~ka norma.

Prema dobru i zlu se razgrani~avaju namere, ciqevi i delovawe morala.Dobro je pozitivno, po{tuje se i preporu~uje se, brani se i izvr{ava.Li~nost se ponosi izborom Dobrog i ~inewem dobrog.Zlo je negativno, ne`eqeno, odbaca se ili zaobilazi, ne preporu~uje se i nala`e da se izbegava.Zlo ne treba da se brani.Brane} i i ~ine}i zlo , kod li~nosti izvire krivica ili lo{a moralna ocena.

I druga pitawa u etici i u qudskom `ivotu imaju sli~na suprotna zna~ewa: moralno i nemoralno, eti~ki i neeti~ki, ispravno i neispravno, pravilno i nepravilno, vredno i nevredno, ono {to se ceni i ono {to se ne ceni,ono {to se dopada i ono {to se ne dopada, `eqeno i ne`eqeno, ono {to vredi i ono {to ne vredi, ono {to sme i ono {to nesme da se ~ini, ono {to treba i mora da se ~ini i ono {to ne treba da se ~ini i mora da se izbegava..

Izborom izme|u Dobra i Zla ~ovek bira na~in `ivota i pona{awa, a re{ava i kakav }e biti wegov svet - kakav kvalitet `ivota }e izabrati za sebe i za svoju zajednicu, za bli`we, za porodicu, ustvari za sve qude.

8

9

DOBRO JE

LO[O JE

- Da ne se u~i!

- Da se be`i od obaveze i da se ne

+ Da se u~i! + Da se poma`e kod ku}e! + Da se sportuje!

poma`e kod ku}e!

- Da ne se sportuje!

Razmisli o ovim eti~kim preporukama. [ta treba ~niti?[ta ne treba ~initi?Razgovarajte za{to su ona predlo`ena kao moralne norme..

13

ETIKA I MORAL OP[TO DOBRO Ono {to svi cene i svima donosi korist, {to svi `ele i preporu~uju ZLONAMERNO Delo s lo{im ciqem, s lo{om namerom(supr.dobronamerno)

"

GLAVNI ETI^KI POJMOVI

Molimo Vas, nakon prvih lekcija iz etike, razmislite o slede}im pitawima i odgovorite na wih:

Dali `elite da se drugi odnose dobro prema vama?Dali se vi odnosite dobro prema drugima - va{im uku}anima, sau~enicima i drugovima iz kraja?

Dali ste poslu{ali one koji vas eti~ki savetuju i dali zatim to sledite i primewujete u vladawu?

Dali razmi{qate kako nau~eno iz etike da bude norma va{eg pona{awa?

Qudsko, qudskost - ono {to pristaje ~oveku, ono {to je dobro da misle i ~ine qudi ETI^KI RE^NIK Dobra voqa - dobra namera, osobina moralnih qudi Dobar glas - ocena o moralnosti li~nosti(u`iva poverewe, o woj se ~uju samo lepe stvari) Dobar postupak - u~iweno pravilno moralno delo Dobrovoqno - raditi ne{to s rado{}u, bez terawa Dobrodu{no - milom du{om, bez zle namere Zlodelac - onaj ko drugome ~ini zlo Zloglasan -ko ne u`iva dobar glas, ko zastra{uje svojom pojavom - delom Zlomisao - lo{a namera(supr.dobra misao) Zloba,zlobnost - jako neraspolo`ewe - lo{e namere prema nekome, neprijateqstvo,`eqa da se u~ini nekome zlo Zlo~in - jak prestup,pravi kriminalni postupak(posebno nad `ivim bi}em);te{ka povreda pravila - zakona nekog dru{tva, ~ije sprovo|ewe to dru{tvo smatra kao neophodne za svoje postojawe - napredovawe.

14

SVETI KLIMENT OHRIDSKI - NA[ MORALNI U^ITEQ Etika govori qudima kako da se pona{aju.Ona se posebno obra}a mladima da pravilno usmeri wihovu pa`wu vladawe.Etika `eli da postane bliska qudskoj du{i,wene pouke su izvori dobrog morala.Ona se nada da }emo poslu{ati eti~ke ideje, da }emo razumeti - prihvatiti eti~ke savete.

Najve}u eti~ku snagu kod i nas u Makedoniji imaju poruke sveti Klimenta Ohridskog.Norme koje je on izrekao su baza na{e etike, one nas u~e najboqem i tra`e od nas da se pametno pona{amo.Obe osnovne eti~ke pouke svetog Klimenta se odnose na izbegavawe Zla i ~inewa Dobra.To je smisao etike da se ne ~ini zlo, a da se ~ini dobro i da se postupa dobro. da `elimo, da ~inimo i da ista~emo i kod sebe i kod drugih.

SKLAWAJ SE OD ZLA!

^INI DOBRO!

Zlo treba da se izbegava jer je usmereno povre|ivawu qudi.Zlo nanosi {tetu samoj li~nosti koja `eli zlo.Zlo ~ini onaj koji `eli zlo.Taj podr`ava ~inewe zla me|u qudima.

Sveti Kliment Ohridski je rekao ,,Sklawaj se od zla i ~ini dobro! ,,To je pouka ne samo za izbegavawe lo{ih dela, ve} i zahtev da ~inimo dobra dela. Izbegavawe zla treba da se dopuni ~inewem dobrog. Na pravu qudsku stranu ne stajemo samo ne~inewem zla. Za to su potrebne i dobra misao, lepa re~ i dobro delo.

Zlo je usmereno prema uni{tavawu, vre|awu, stvarwu {tete, uznemiravawu. Onaj ko sledi zlo, ima negativne ciqeve.

Taj je pro`drqiv, samo `eli ne{to, {to ina~e pripada drugom ~oveku.

Taj ne po{tuje pravo svakoga na `ivot i sre}u. Taj ne misli na bli`we , ne voli ih, prema wima se ne odnosi kao prema qudima.Taj postupa nepravo, ne kontroli{e svoje ciqeve i bezobzirno stremi izvr{avawu lo{ih namera. Taj ne po{tuje etiku, ne `eli nikoga i ne

Dobro je sila `ivota, ona se gradi i unapre|uje `ivqewe. Zlo nosi stradawe,uni{tavwe i smrt.

Dobro ~uva `ivot, to je ispravan put - ~inewa dobrog qudima, kako drugima, tako i dobro~initequ.

Dobrota i lepota idu zajedno. Ko je dobar, taj je lep qudima i dopada 15

ETIKA I MORAL

Dobrota i lepota idu zajedno. Ko je dobar, taj je lep qudima i dopada se sebi. Ko bira zlo, ru`an je i ne dopada se sebi.

se sebi. Ko bira zlo, ru`an je i ne dopada se sebi.

Zbog toga treba da poslu{amo sveti Klimenta, koji je jo{ u zoru na{e istorije rekao tajnu etike i ispravnog `ivota. Izbegavawe zla je pravo ne{to -~inewe dobrog je jo{ pravilnije. Dobro treba stalno

^INI DOBRO! Sveti Kliment Ohridski je rekao ,,Sklawaj se od zla i ~ini dobro! ,,To je pouka ne samo za izbegavawe lo{ih dela, ve} i zahtev da ~inimo dobra dela.

Izbegavawe zla treba da se dopuni ~inewem dobrog.

Na pravu qudsku stranu ne stajemo samo ne~inewem zla. Za to su potrebne i dobra misao, lepa re~ i dobro delo.

Dobro je sila `ivota, ona se gradi i unapre|uje `ivqewe. Zlo nosi stradawe,uni{tavwe i smrt. Dobro ~uva `ivot, to je ispravan put - ~inewa dobrog qudima, kako drugima, tako i dobro~initequ.

Dobrota i lepota idu zajedno. Ko je dobar, taj je lep qudima i dopada se sebi. Ko bira zlo, ru`an je i ne dopada se sebi.

SKLONI SE OD ZLA I ^INI DOBRO! Sveti Kliment Ohridski

Razgovaraj o Plao{niku, gde je bio na{ prvi Univerzitet i gde je grob sveti Klimenta Ohridskog? Za{to su wegova dela va`na, za{to mi danas treba da po{tujemo i slu{amo Sveti Klimenta?

8

9

TREBA

NE SMEE

- Da se voli zlo!

- Da se ne ~ini dobro!

- Da se povre|uju qudi i

+ Sklawaj se od zla! + ^imi dobro! + Voli qude i Prirodu!

Priroda!

16

Na kraju ove celine o ETICI I MORALU donosimo nekoliko lepih eti~kih tekstova i pouka.Pametni qudi razmi{qaju o tome {ta treba da se ~ini.To opisuju u svojim kwigama.Oni najpre misle na mlade kada iznose svoja eti~ka saznawa, jer `ele da im prenose prave pouke o dobrom pona{awu.Oni su sigurni da }e tada pomo}i mladima da razumeju {ta je najva`nije u `ivotu i kako treba da postupaju da im bude dobro i wima i qudima oko wih.Pro~itajte ove tekstove i razmilsite o savetima mudraca: ^INI DOBRO! Majka Tereza (1910-1997), ro|ena u Skopqu, u `ivotu je pomagala bednima i bolesnima.Ova najpoznatija misionarka dana{wice isti~e potrebu da qudi budu vo|eni samo dobrotom i da su nesebi~no predani drugima.Ovaj tekst se zove MOLITVA Majka Tereze i jedno je od najra{irenijih dela savremene etike.

Ona govori kako skepti~ni i pesimiste negativno ocewuju qude. Nasuprot tome, ona izla`e svoje `ivotno na~elo-da se posveti eti~koj du`nosti da ~ini dobro svakome, uvek i celim srcem: ,,^ovek nije razumno, logi~no bi}e, to je sebi~no bi}e,,.

Nije va`no, voli ga! ,,Ako ~ini{ dobro, re}i }e ti da to ~ini{ iz samo`ivih ciqeva.,, Nije va`no. ^ini dobro! ,,Prilikom ostvarivawa svojih ciqeva - sre{}e{ la`ne prijateqe i javne neprijateqe.,, Nije va`no, ostvaruj svoje ciqeve! ,,Dobro koje ~ini{ bi}e zaboravqeno sutra.,, Nije va`no. ^ini dobro! ,,Zbog po{tewa i iskrenosti bi}e{ rawiv.,, Nije va`no budi iskren i po{ten! ,,Ono {to si stvarao godinama mo`e biti sru{eno u jednom trenutku.,, Nije va`no.Stvaraj! ,,Ako poma`e{ qudima, mo`e{ pro}i lo{e.,, Nije va`no. Poma`i im! ,,Daje{ svetu najboqe od sebe, a on }e ti vratiti udarima.,, Nije va`no. Daj najboqe od sebe!

AKO MISLI[ I ^INI[ DOBRO, BI]E TI DOBRO, AKO MISLI[ I ^INI[ ZLO, BI]E TI LO[E! Indiska eti~ka pouka 17

ETIKA I MORAL VOLI SUSEDA SVOG! Na{ najpoznatiji nau~nik Bla`e Koneski je otkrio i objasnio TIKVE[KI ZBORNIK - delo nastalo u XVI u Tikve{iju, koje sadr`i mnogo eti~kih pouka kao pri~e o li~nostima iz Biblije ili kao basne u kojima `ivotiwe pokazuju eti~ko pona{awe: ,,Roda je meka ptica. Kada pravi gnezdo, tra`i mesto i pazi o svemu {to je oko we. Kada vidi ne{to, roda kqaka, da svi oko wene vide to i da se tako odnose. Jer ona qubi Boga, susede i dru`inu.

Dru`ina i susedi, po~ujte - kakvu qubav imaju ptice,tako i vi imajte qubav prema bli`wem svom. Imaj bli`weg svog kao i samog sebe! Kao {to Boga qubi{, tako i suseda qubi! ,,

8

9

LEPO JE + Da razmi{qa{ {ta radi{! + Da postupa{ dobro! + Da po{tuje{ qude!

NIJE JE LEPO - Da postupa{ nerazumno,ne razmi{qaju}i {ta je ispravno!

- Da postupa{ zlo!

- Da ne po{tuje{ qude!

PITAWA ZA OBNAVQAWE Dali su za ~oveka bitna znawa o etici? [ta je etika?

Dali poznavawe Dobra i Zla i Morala ima zna~ewe za qudsko `ivqewe?

Dali ~ovek treba da zna mnogo stvari? Dali u to spadaju i znawa iz etike?

Dali }e to pomo}i ~oveku da odabere pravi put u `ivotu? [ta posti`e ~ovek ako postupa pravilno? [ta se de{ava ako ne postupa pravilno?

Opi{ite neko moralno delo kod nekoga koga znate koje vam se dopalo i vi smatrate da treba da ga pohvalite i da ka`ete i drugima da i oni treba tako da postupaju.

Opi{ite neko moralno delo kod nekoga koga znate koje vam se nije dopalo i ~ak vas naqutilo i vi smatrate da treba da ga kritikujete da ka`ete drugima da ne smeju tako da postupaju. [ta je radila Majka Tereza? Za{to je toliko vole i hvale u celom svetu? Koja je parola Goce Del~eva? Dali je dobra u savremenom `ivqewu? Koja je osnovna eti~ka misao sveti Klimenta Ohridskog? Dali mo`e da bude osnova za na{u etiku danas, iako je izre~ena pre 1. 100 godina? [ta ka`e Majka Tereza u svojoj Molitvi?

18

U drugom delu uxbenika UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI obja{wava se kako su eti~ke vrednosti i ciqevi sli~ne u celom svetu.

Razume se,svaki ~ovek ima svoje vrednosti, stvari koja smatra da vaqaju i koje voli vi{e od drugih stvari.

I qudske zajednice imaju svoje razli~ite vrednosti i moralne norme, koje su u vezi sa uslovima `ivota, sa osnovnim na~inima kako `ive i rade wihovi ~lanovi, sa wihovim bogatstvom i ambicijama. Ali to je sli~no razli~itostima izme|u nacionalnih kultura, s tim {to su u moralu razlike mawe od razlika u kluturnim tvorevinama koje grade i isti~u na razli~itim stranama sveta.

To je zato jer ~ovek veruje da moralne ciqeve koje ima on/ona mogu da budu ciqevi svakog ~oveka na svetu, a moralne norme koje prati mo`e i treba da po{tuje svaki ~ovek. To je univerzalnost morala, sli~nost eti~kih vrednosti i postupaka qudi. Na primer,kod svih razvijenih naroda se cene po{tewe i pravdoqubivost,radnost i {tedqivost, pomagawe i briga za povre|ene. Tako|e, ne vole se i kritikuju se la` i prevara, nasiqe i povre|ivawe drugih.

U savremenom svetu ~ove~anstvo se povezuje u celinu.

Ono {to je ranije bilo veoma daleko i tamo nije moglo da se stigne plove}i mesecima, a ponekad qudi nisu ni znali da postoje takvi svetovi i narodi,sada je sve blizu-avionom mo`e da se do|e za nekoliko sati, a televizija i Internet nas povezuju za minut. Sada se u svetu prodaju isti proizvodi, mnogo qudi se seli i `ivi daleko od svog rodnog kraja, vodi se podjednaka politika za mir i saradwu u celom svetu, svuda se pevaju iste pesme i gledaju se isti filmovi, sa sli~nim pri~ama i moralnim kritikama ili pohvalama. To se zove globalizacija. U savremenom svetu eti~ke vrednosti postaju zaista op{te, jednake za sve - stvara se UNIVERZALNA ETIKA, kao jedini eti~ki sistem od najboqih moralnih normi svih naroda, iz svih epoha ~ove~anstva i od najpametnijih eti~ara.

19

UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI

ETIKA U SVETU Svakom ~oveku, dok je dete, roditeqi govore kako da postupa. Tako|e, dede i babe, ako su `ivi i `ive u blizini, savetuju unuke o dobrim stvarima, u~e ih o ~emu da vode ra~una i kako da paze da ne povre|uju druge qude ~ine}i neko zlo. Mladi isto to slu{aju i od nastavnika u vrti} ima i {kolama. Gledaju}i televiziju svako }e videti kako neki qudi ~ine neko zlo i znaju da tako ne treba da se pona{aju. Ako tamo primate neko dobro delo, seti}e se da i sami treba tako da rade.

I ovaj uxbenik `eli da nau~i svako dete kako je najboqe postupati. U mnogim kwigama i filmovima se raspravqa ba{ o dobroti i lo{im stvarima, o tome koliko je neophodno da se ~ini dobro, a koliko je nekorisno i lo{e da se ~ini zlo. Kada ~itaju kwige ili kada gledaju filmove, mladi razmi{qaju o tome {ta saznaju i opredequju se za dobro, a protiv zla.

Tako svaka mlada li~nost raste i dolazi i vreme kada sama bira {ta joj se dopada i to i ~ini. Tako|e,razumno }e otkrivati {ta je zlo i toga se odri~e, pa i drugima govori da ne ~ine takvo ne{to.

Kada ~ovek bira dobro, on je siguran da svi qudi smatraju da je to dobro i `ele da postupaju ba{ tako. To se naziva op{ta etika, moral svih qudi. Postoje male razlike na razli~itim kontinentima i razli~itim qudskim rodovima, ali ipak te razlike nisu velike- dobro je dobro svuda u svetu, kao {to je zlo svuda zlo.

Dobra misao, dobra re~ i dobar postupak su dobri svuda.

Lo{a misao, lo{a re~ i negativno pona{awe koje vre|a druge svuda je zlo. Zbog toga svaki ~ovek treba da vodi ra~una i pravilno da se pona{a. U moralu su povezane misli, re{ewe i delovawe. Etika/moral se realizuju kroz ~etiri oblika i koraka, koji su povezani- ideal, vrednost, norma i delo.

20

Ideal je smisao, koju je li~nost prona{la ili prihvatila. Kao krajwi ciq postojawa i delovawa, ideal privla~i i vodi ~oveka kroz IDEAL `ivot, kao svetlost koja ozna~ava put. Ideal je najvi{e dobro, ono {to je najva`nije, {to je izvor drugih vrednosti i wima daje snagu.

Vrednosti su ono {to vaqa prema eti~kom opredeqewu li~nosti. To su zamisli i ciqevi o kojima ~ovek misli da su pravilni, dopadaju mu se, potrebni su mu i prati ih u `ivotu i delovawu. Vrednost je ~ovekov izbor onoga {to smatra da je dobro i predstavqa ogra|ivawe od onog {to misli da je zlo.

Norma je eti~ka zapoved, eti~ka vrednost u formi kojom se govori {ta da se uradi,a {ta da se ne uradi. Norme su zahtevi za delovawe, direktan opis onoga {to je vredno i nala`e se da NORMA se uradi, odnosno iskaz za ono {to nema vrednost i tra`i se da se ne uradi.

Postupawe je ono {to ~ovek radi, predstavqa o`ivqavawe neke vrednosti i izvr{avawe neke norme. Postupak se inspiri{e eti~kim POSTUPCI DELA stavovima li~nosti, grupe ili epohe. Delo je krajwi izraz eti~kih zamisli, ciqeva i nalagawa. Moral, ustvari, postoji da qudi postupaju pravilno.

Jedan isti eti~ki pojam mo`e da se koristi za ozna~avawe svih nivoa eti~kog mi{qewa i delovawa: na primer,PO[TEWE. To je moralni ideal - savr{en eti~ki ciq u `ivotu;vrednost - moj/na{ izbor onoga {to je zaista va`no; norma-zahtev i vodiqa u delovawu, {ta treba da se uradi i {ta ne sme da se izbegava:Budi po{ten! Treba uvek da se bude po{ten, za sve i prema svakome!;postupawe-dobro pona{awe, koje je izraz moje/ na{e moralne svesti,izabranih vrednosti, dobro postavqenih i prihav}enih normi, kao i eti~ke i li~ne i op{te culture.

95('1267

GLAVNI ETI^KI POJMOVI

ODLI^NOPojam koji proizlazi iz re~i odlika, {to zna~i karakteristika, osobina, li~na ocena o nekome, a zatim i jako dobra ocena - pojam govori o nekom velikom kvalitetu, o ne~emu {to se isti~e i dopada, {to je prvoklasno, najboqe, {to treba da se pohvali, a odli~an je onaj koji ima velike kvalitete, najboqe i izuzetne osobine, onaj koji treba da bude uzet kao primer.

PRIMERDobra li~nost, dobro pona{awe i dobro delo, koji se navode kao obrazac {ta treba da se sledi i podr`ava.

21

UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI

POPAJ-HEROJ DOBROG Qudi su stvorili i kwi`evne i likovne heroje koji ~ine dobro, a neki su glavne li~nosti u filmovima i stripovima. Takav junak dobrog pona{awa je Popaj Mornar. On voli decu i brani qude i dame od lo{ih li~nosti, koji `ele da ih povrede, uvrede ili zarobe.

Popaj se suprostvaqa onima koji imaju lo{e ciqeve i ~ine nasiqe. Ustvari,za lo{u silu uvek }e se na}i dobra sila koja }e pobediti one koji imaju zle namere i oslobodi}e one koji stradaju.

Popaj, tako|e, poru~uje deci da treba da jedu zdravu hranu. On jede spana} i dobija snagu. Svako treba da jede ne{to dobro- jabuku i drugo vo}e, papriku, salatu, meso i sve {to se priprema kod ku}e - tako }e detetu biti dobro i bi}e zdravo i jako.

9

8

UVJEK

NIKADA

- Ne budite nepa`qivi!

- Ne izbegavajte zadatak!

- Ne odbijajte da pomognete!

+ Pazite {ta radite! + Izvr{avajte zadatak! + Poma`ite onome kome treba pomo}!

Zaokru`ite ono {to mislite da je dobro za sve, a podvucite ono {to mislite da je zlo i povre|uje druge:

ETI^KO VE@BALI[TE

- tu~a - u~ewe pu{ewe - {tedwa - Pomo} u ku}i - Po{teno pona{awe - Lagawe

- ~uvawe kwiga - deqewe u`ine - zapla{ivawe drug - qubazno pona{awe - govorewe istine - nepa`we gde se baca |ubre

Razmislite zatim sami, ili prodiskutujte sa bliskim drugarima o tome o {ta je dobro i zlo - dali je dobro da se ~ine takve dobre stvari i za{to je lo{e ako se ~ine takve zle stvari?

22

PO[TEWE JE NAVE]A VRLINA U etici ne postoji samo jedna vrednost. Kod ~oveka postoje razli~ite vrline-umerenost,qubav,po{tovawe dr ugih,radnost,pomagawe,saradwa, prijateqstvo, hrabrost, istinoqubqe, pa`qivost da se ne povredi neko. I mnoge druge. @ivot je ispuwen vrlinama, koje treba da negujemo,a ne da izbegavamo. Treba da se be`i sam od zla,vrline treba da se slede i izvr{avaju. Svaka vrlina je va`na za samu li~nost, kao i za one oko we.

Ali,neko mo`e da insistira da tra`i koja je osnovna vrlina. Za postojawe i unapre|ivawe sveta najva`niji je Mir, a sa wim Nenasiqe i Saradwa. Za odnose me|u qudima najja~a vrlina je Qubav, koja ~ini da volimo druge, da ih po{tujemo i blizu da se povezujemo. Za rad je najva`nija Du`nost, koja nas u~i da svakako treba da izvr{avamo obaveze.

Ipak, postoji jedna moralna vrednost koja je neophodna kod svih qudi i najrasprostrawenija je moralna norma u celom svetu. To je Po{tewe.

Ono govori o onome {ta se o~ekuje u moralu svakog ~oveka i {ta se najvi{e ceni u wegovom pona{awu.

Po{tewe je zbir raznih vrlina. Po{ten ~ovek brine da postupa dobro i u svakom trenutku pazi na svoje obaveze i ne izbegava ih. On/ona moralno deluje bez radosti, bez prisiqavawa i neo~ekuju}i nagradu za dobro koje ~ini, jer zna da je moralno dobro samo po sebi. Po{tewe predstavqa najpravilnije qudsko pona{awe-prema samom sebi, prema drugima i prema celom dru{tvu.

Svakome je potrebno po{tewe drugih qudi i svako treba da se trudi da bude po{ten, da ~ini dobro i da postupa ispravno. Svi qudi cene one koji su po{teni i u `ivotu i u poslu.

23

UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI

KAKVO JE PO[TEWE U RAZLI^ITIM SITUACIJAMA? Po{tena li~nost - uvek pazi na moral, ne la`e, ne krade, trudi se da radi dobro, izvr{ava svoje obaveze i pla}a ra~une, ne vre|a druge qude,na wu mo`e svako da se osloni, jer zna da se ne}e otkazati.

Po{teni roditeqi - misle, pre svega, na porodicu i na svoju decu i brinu da obezbede boqi `ivot za porodicu, a decu da u~e i napreduju.

Po{ten sportista - sledi fer-plej, po{tuje protivnika i bavi se sportom prema pravilima, ne ~ini prekr{aje i ne koristi doping za prevaru u takmi~ewu.

Po{ten sudija - sudi prema zakonu, ne pravi privilegije nikome, primer je za pravilno su|ewe.

Po{ten trgovac - govori istinu o svojoj robi, ne vara nikoga, napla}uje ta~no onoliko koliko treba i vra}a ceo kusur.

Po{teno dete - `eli da bude dobro, po{tuje starije i voli svoje vr{wake, `eqno u~i i trudi se da napreduje i znawu i sportu, nikada ne la`e i poma`e kada mo`e.

Po{tewe prema sebi - iskrena `eqa svakog ~oveka je da sagleda istinu i da bude objektivan, da ne zavarava sebe o svom stawu, zadacima i nadama, nikada ne dopu{ta da se kocka i nikada ne uzima drogu(koje vode li~nost u izgubqenost i varawe drugih). li~nosta kon zagubenost i kon mamewe na drugite).

Razmislite o po{tewu kao va`noj vrlini, ocenite {ta je dobro i lo{e u pona{awu ovih li~nosti i odgovorite pismeno ukratko:

ETI^KO VE@BALI[TE

- Primetili ste da neki trgovac ne po{tuje mu{terije, prodaje staru robu i nevra}a ceo kusur. -[ta mislite, zbog ~ega to nije dobar trgovac i dobar ~ovek?

__________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ - ^uli ste da neki sused, ili neki drugi ~ovek, stalno ide u kockarnicu, kocka se i nema para da plati ra~une. -[ta mislite, dali je taj ~ovek po{ten, dali mo`e da brine o svim potrebama wegove porodice? __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 24

- Ste videle deka nekoj u~itel ne gi po~ituva site deca podednakvo, deka ne se gri`i isto za site u~enici i deka ne ocenuva pravilno. - [to mislite, dali toj u~itel e dobar, dali pravilno gi vospituva decata i dali vie bi bile takov u~itel koga }e porasnete? __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ Neki sau~enik u razredu, veliki i nevaspitan, maltretira drugare, bije slabiju decu, uzima im u`inu i novac i uobra`en je. -[ta mislite, dali je taj u~enik po{ten, dali ima pravo tako da postupa prema sau~enicima, dali sme da ih pqa~ka? __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ Vi ste mirni, slu{ate roditeqe, izvr{avate obaveze kod ku}e i u {koli, trudite se da napredujete. =[ta mislite, dali ste po{teni, dali je najboqe da tako postupate, dali }ete se mo`da odre}i takvog pona{awa? __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________

SEKOGA[ ZBORUVAJ JA VISTINATA!

9

8

TREBA

NE SME

+ Da bude{ po{ten! + Da se ne la`e! + Svako da zna {ta da radi - tako da

- Da se bude nepo{ten!

- Da se la`e!

- Da se odbaca obaveza i da se ne ~ini

postupa!

dobro!

UVEK GOVORI ISTINU! Etika se odnosi na dobro kod qudi. Svako treba da se trudi da bude boqi, da pro{iruje znawe i da radi boqe i uspe{nije. Ideali, koje isti~e etika, koji su bili najva`niji za ~ove~anstvo, koji su najpotrebniji za qude, su:Dobro, Istina i Lepota.

Ove tri vednosti se odnose na qudsko stvarala{tvo, koje se ocewuje kao lepo ili ru`no, na qudsko vladawe, koje mo`e da bude dobro ili lo{e, i na qudska saznawa, za koje je bitno da li su istinite ili la`ne.

Istina je kada su saznawa ta~na, onakva kakva je realnost. Tada su ona u me|usobnoj saglasnosti i imamo korist pri wihovoj upotrebi. Istina je potrebna ~oveku, kako bi dobro radio, `iveo, razumeo se sa qudima, 25

UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI

postupao pravilno, da ne gre{i i da nema {tete, da ne ~ini lo{e zbog neznawa.

Zbog toga treba da se stremimo ka istini. Istinoqubqe je jedna od najve}ih vrlina. Ona govori:Uvek tra`i i govori istinu!

Ali, kod qudi je ra{irena i la`. Ona je suprotnost istini. Od la`i se stide i izbegavaju je po{teni qudi.

A nepo{teni be`e od istine. Mnogi ne mogu da gledaju istini u o~i, boje se realnosti. La`ima `ele da sakriju stawe. Tu je la` izraz unutra{weg stradawa li~nosti koja be`i u nerealne snove i zablude.

La`e se i s ciqem da se iskrivi istina, da se prevari neko, da se navede na pogre{no verovawe ili delo, da se podstakne na delo koje ne bi u~inio. La`ima la`qivac realizuje neke svoje planove, pravi razdor izme|u qudi i povre|uje nekoga. La` je ne{to veoma lo{e.

Stremiti ka istini je jedan od osnovnih pozitivnih eti~kih pravaca- a la` je osnovni negativni postupak, koji je u srcu egoizma,gramzivosti, zavisti, zlobe, neprijateqstva. Nema dobre la`i, svaka la` je zlo i ~ini zlo nekome. Samo je istina potrebna ~oveku i poma`e mu da se sna|e i da uspe u `ivotu. Po{tovawe istine je najva`niji zadatak ~ove~anstva i svakog ~oveka.

Gandi (1869-1948) je jedna od najpoznatijih li~nosti modern epohe - 2000 godine su ga ocenili kao najzna~ajnijeg politi~ara XX veka. Ro|en je u Indiji, u~io je prava u Engleskoj i bio advokat u Ju`noj Africi. Vratio se u Indiju i organizovao otpor za osloba|awe od kolonijalnih okupatora. Koristio je indijske eti~ke ideje i razvio poseban pokret za otpor bez nasiqa. Iz zatvora je Gandi pisao pisma za javnost, u kojima je sunarodnicima obja{wavao da je najve}a vrlina Istina i Istinoqubqe(Satjagraha). Kada se sazna {ta je i kako je zaista, narod }e osvojiti slobodu i pobedi}e. Indijci su ga nazvali Mahatma, {to zna~i ,,velika, najboqa du{a ,,. 1947 godine Indija je postala slobodna, a Gandi je bio wen prvi predsednik.

26

ISTINA POSTOJI, SAMO LA@ MO@E DA SE IZMI[QA @or` Brak Prodiskutujte sa svojim drugovima misao ovog poznatog francuskog slikara.

"

Kada nisi napisao doma}i zadatak-dali misli{ da si dobro postupio i dali }e{ lagati nastavnike, tra`e}i izgovor-ili } e{ biti svestan za gre{ku koju si napravio i izvini}e{ se( a zatim ne}e{ ~initi takve gre{ke)?

Kada si napravio neku {tetu u {koli ili kod ku}e- dali }e ti biti svejedno i dali }e{ lagati da ti nisi to u~inio ili }e{ neopravdano prebaciti gre{ku na nekog drugog - ili }e{ javno priznati i trudi}e{ se da popravi{ i nadoknadi{ {tetu?

Kade te neko la`e i ti shvati{ to-dali opravdava{ {to te izlagao, pomisli{ da }e{ i ti sam izlagati kad bude{ mogao - ili ti se to ne}e dopasti i obe}a}e{ da ne}e{ da ~ini{ to, da ne}e{ da la`e{ nikoga?

Kada ~ini{ prekr{aj u igri, a niko to ne primeti - dali nastavqa{ kao da se ni{ta nije desilo i ka`e{ da je dobro da te nisu uhvatili i da mo`e{ lak{e da pobedi{ - ili }e{ priznati da si pogre{io i `ele}e{ da pobedi{ pravilno(fer), a ako izgubi{, re}i}e{ da postoji i drugi dan za pobedu?

Kada ti na kasi vrate vi{e novca nego {to treba-dali se raduje{ {to si zaradio neopravdano(neka oni tamo razmi{qaju {ta }e da rade!),ne}e{ re}i ni{ta i kriju}i se brzo }e{ oti}i - ili }e{ ukazati na gre{ku i potra`i}e{ da provere jo{ jedanput, a na iskazanu zahvalnost , }e{ odgovoriti: Nema na ~emu

LAGAWE JE NAJVE]A MANA I NAJVE]A GRE[KA. Majka Tereza

PRAVDNOST JE SILA

8

9

NE VAQA - Da se govori la`!

- Da se kriju lo{e stvari i gre{ke!

- Da se planira ne{to lo{e protiv

VAQA + Da se govori istina! + Da se ne kriju gre{ke! + Da se bude prijateq sa drugima! + Da se sara|uje!

nekoga!

- Da se otkazuje saradwa i pomo}!

27

UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI

PRAVDNOST JE SILA JEDNAKIH U etici su va`ni vladawe ~oveka i wegova briga o sebi, ~uvawu Prirode i zdravqa, po{tewe za materijalne stvari i pravilan rad. Osnovno je i pona{awe izme|u qudi-wihovo me|usobno po{tovawe, pomagawe i saradwa i ostvarivawe ciqa da radi uspe{no da se razvija wihova zajednica, koja }e svima doneti korist, a u dobroj zajednici }e biti prijatno da `ive i da deluju. Briga o dobru svakog ~oveka i za celu zajednicu se naziva Pravednost.

Pravednost je pona{awe sa kojim ~ovek pokazuje da sve qude smatra jednakima, da ceni i izvr{ava pravo i da nikome ne daje prednost koja mo`e da povredi nekog drugog. To je ozbiqno, objektivno razumevawe pola`aja qudi, svih pitawa qudskog `ivqewa. Pravedan ~ovek shvata , da se nikome ne pravi licemerje, ne ugwetava druge i ne smatra ih ni`im, ve} u svakoj prilici sve tretira podjednako, a za svakog ~oveka i delo ima mi{qewe samo prema wihovoj dobroj moralnosti.

Pravednost je veoma va`na za qude. Ako do`ivqavaju nepravdu, oni su nesre}ni i gnevni, ~ine zlo ili se svete zbog negativnog dela. Ako su stalno vre|ani, mo`da smatraju da `ivot ne vaqa i ne}e se truditi da daju najboqe od sebe. Ali,ako do`ivqavaju pravednost, tada vole `ivqewe i podnose kritiku ako su pogre{ili, i popravqaju se, odnosno poma`u onima koji stradaju kako bi shavtili da `ive zajedno sa qudima i da }e wihovi odnosi biti pravedni. Engleskom re~ju, to se mo`e nazvati fer pona{awe, redovno po{tovawe drugog, izbegavawe da se ~ine prekr{aji, postupawe prema prihva}enim pravilima.

Najva`nija je pravednost onih koji su vi{i u socijalnom smislu-roditeqa, rukovodilaca, u~iteqa, sudija. Oni ne smeju da gre{e i da se pona{aju nepravedno, da ista~u nekoga ko je pogre{io ili da povre|uju onoga ko je prav.

Prevednost je sila jednakih , ona je izraz slobode, reda i duhovne {irine li~nosti i jedne zajednice.

28

Martin Luter King (1929-1968) je poznata savremena li~nost. Ovaj crni sve{tenik je ukazivao Amerikancima da moraju da nau~e da su svi qudi jednaki i da svi imaju ista prava na `ivot, obrazovawe i kulturu. To je savremena pravednost,jer su u to vreme jo{ neki pravili razliku izme|u qudi zbog wihove boje ko`e.

King je dr`ao govor protiv rasne podeqenosti i protiv pritisaka na slabije. Veroavao je da je za dobar `ivot svih neophodna pravednost. Kada je govorio, ~esto bi kazivao ,,Imam san. . . ,,i tome bi dodavao da se on nadao da }e biti popravqeno i da se ne}e vi{e de{avati. Naj~e{}e je govorio da je wegov san da bude mir, da nema siroma{tva i gladi, da se qudi me|usobno po{tuju i sara|uju. King je u~io da mr`wa ne mo`e da se pobedi mr`wom,ve} da se ta lo{a osobina qudi mo`e pobediti samo qubavqu. U SAD, 15 januar, datum ra|awa Martina Lutera Kinga(koji je ubijen u atentatu od lo{ih qudi), se obele`ava kao Dan rasne jednakosti i pravednosti.

"

KAKO ]E[ PRESUDITI?

Kada je ispred tebe postavqeno da re{i{ ko je u pravu, dali je neka devoj~ica ili de~ko-dali }e{ se opredeliti prema wihovom polu, ili }e{ se potruditi da sagleda{ {ta je istina i ne}e{ nikome dati neopravdanu prednost?

Kada neko ne izvr{ava {kolske zadatke(ne pi{e doma}i, ne vodi ra~una o urednosti razreda. . . . ), a on ti je bli`i od drugih jer `ivite u istoj zgradi, ro|aci ste ili ~esto igrate loptu zajedno-dali }e{ ga braniti, iako si svestan da gre{i, ili }e{ mu ukazivati(a i javno }e{ re}i) da gre{i i da niko ne sme da zapostavqa svoje obaveze?

Ako se neko zadeva i pravi {tetu imovini ili vr{wacima i drugim qudimadali se pravi{ da ne vidi{, pa ga i opravdava{, ili objektivno ocewuje{ {ta se de{ava i na strani si povre|enog?

Ako si pogre{io ne{to i prekoravaju te- dali se trudi{ da sagleda{ {ta se desilo i da si povredio pravila i , ako si kriv, izviwava{ se i popravqa{ gre{ku, ili se samo brani{ i tvrdi{ da niko ne sme da ti govori kako da se pona{a{?

Dali tra`i{ da ima pravednosti i da se odnose prema tebi fer- a ti, ne pazi{ na druge i ~ini{ nepravde?

Dali u sportu po{tuje{ pravila partnera - ili gleda{ da napravi{ prekr{aj (da te niko ne vidi), gura{ se i povre|uje{ svoje protivnike?

AKO NESTANE PRAVEDNOST, QUDSKI @IVOT GUBI VREDNOST. Imanuel Kant 29

UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI

8

9

PRAVEDNO JE

NEPRAVEDNO JE

- Da se kr{e zakoni i pravila!

- Da se neki smatraju iznad drugih!

- Da se ne bude fer!

+ Da se po{tuju zakoni i pravila! + Da se svi smatarju jednakima! + Da se bude fer!

RODOQUBQE BRANI ZEMQU I NAROD

Svaki ~ovek je deo nekoliko ve}ih qudskih celinaporodice,wegovog dru{tva, saradnika u u~ewu i na poslu, mestu (selo, grad), regionu, dr`avi. . . Za svaku socijalnu vezu postoje odgovaraju}e moralne norme- za posao su: Trudoqubivost, Profesionalizam(znawe i opredeqewe za tu delatnost), Odgovornost, Izdr`qivost, Saradwa, Postizawe kvaliteta. Interesantne vrednosti su ose} aj i moralne norme rodoqubqa, kao qubav i po{tovawe nacije i dr`ave.

Dr`ava je osnovna politi~ka zajednica, u kojoj su weni gra|ani za{ti}eni pravom i realizuju svoje politi~ke ciqeve da urade ono {to je potrebno da obezbede `ivot, za{titu i progres za sebe i za celo stanovni{tvo. Ciq dr`ave je da bude dobro svim qudima u wenim okvirima.

Rodoqubqe je stara eti~ka norma, sre}emo je i kod anti~kih naroda,a neki, kao Rimqani, su isticali rodoqubqe kao najzna~ajniju osobinu i opredeqewe li~nosti. Najpoznatiji rimski eti~ar Ciceron(Kikeron)-koji je stvorio re~ ,,moral ,, kao pandan helenskoj re~i ,,etika ,,-kao konzul, najvi{i politi~ki rukovodilac Rima, hrabro je stao naspram Katiline, koji je `eleo da sru{iv vlast i da napravi razdor u dr`avi, i nizom rodoqubivih govora odbranio je demokratiju;zbog toga su ga nazvali ,,otac domovine ,, ,onaj koji je dr`avi u~inio najvi{e dobra.

30

Pitu Guli

GLAVNI ETI^KI POJMOVI

Svi narodi imaju heroje, koji su branili i unapre|ivali svoju domovinu. Qubav, za{tita,odbrana, unapre|ewe zemqe i naroda su sadr`ine rodoqubqa. Kod nas su poznati rodoqubi:Marko Kraqevi},Goce Del~ev,Nikola Karev, Damjan Gruev, Pitu Guli, koji je sa svojom ~etom poginuo na Me~kinom Kamenu brane}i Kru{evsku Republiku. Iz Drugog svetskog rata su poznati Stra{o Pinxur i Mir~e Acev, koji su poginuli kao heroji.

Ali, rodoqubqe ne pripada samo ratnim herojima. Taj ose}aj ima svaki po{ten ~ovek, koji voli zemqu i `eli dobro zemqi i wenom stanovni{tvu. Danas se rodoqubqe ne meri samo rezultatima u ratu,ve} i brigom o Prirodi svoje zemqe, koja treba da se {titi i unapre|uje.

Rofoqubiva dela su dobra dela u u~ewu, uzdizawu i predanom radu da se bude dostojan svojoj Domovini.

Patriotska je briga svakog ~oveka za svoju dr`avu.

Rodoqubqe ra|a sre}ne emocije kada se u zemqi postigne ne{to lepo,ili se u~ini sportski podvig neke na{e ekipe, ili se ~uje za uspeh neke sposobne li~nosti iz na{e dr`ave.

PROGRESNapredovawe, postizawe uspeha koji do sada nije postignutvisoki ciq savremenog `ivqewa

Mustafa Kemal (1880-1938) je ro|en u Solunu, wegov otac poti~e iz Debarskog kraja. U~io je vojnu {kolu u Bitoqu. Bio je odli~an oficir i postao je general(pa{a). Istakao se u Prvom Svetskom ratu, zatim je predvodio dono{ewe Ustava, ~ime prestaje da postoji Otomanska Imperija i sultan.

Vodio je uspe{an rat protiv Gr~ke i obezbedio je opstanak jedinstvene dr`ave Turske. Izabran je za prvog predsednika moderne Turske, on je poveo zemqu ka stvarawu savremene nacije i dr`ave, jedne od najve}ih u svetu. Zbog patriotizma Kemalpa{e, wegov narod ga je nazvao ,,otac ,, , Ataturk= ,,otac Turaka� .

31

UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI

Savremeni patriotizam se {iri zbog velikih veza u svetu i globalizacije kao ujediwewe svih qudi i zemaqa u zajedni~ko prijateqstvo (kao {to je primer, stvarawa Evropske Unije i postojawe Organizacije ujediwenih naroda). Patriotizam ne zna~i qubomoru na kvalitet qudi iz drugih naroda i dostizawa drugih zemaqa, ve} radovawe op{tem uspehu svih qudi i celom ~ove~anstvu.

Ali, ipak, i daqe patriotizam ostaje kao specijalna bli`a veza ~oveka sa svojim sunarodnicima i kao wegovi posebni treptaji srca kada se zavijori zastava wegovog naroda i wegove zemqe kada se napravi podem.

Xon Kenedi (1917-1963), vojni heroj iz Drugog Svetskog rata (u kome je kao heroj poginuo wegov stariji brat), poveo je svoju zemqu ka novom razvoju qudskih prava, kulture, obrazovawu i nauci i ka poja~anom istra`ivawu vasione, {to je dovelo da prvi ~ovek Nil Armstrong stane na Mese~inu (1969). Najmla|i ameri~ki predsednik (od 1961) ohrabrio je mlade i druge neza{ti}enije delove stanovni{tva za vi{e hrabrosti i `ivotne nade. On je izrekao poznatu savremenu patriotsku misao:

NE PITAJTE [TA MO@E VA[A ZEMQA DA U^INI ZA VAS, VE] PITAJTE [TA VI MO@ETE DA U^INITE ZA VA[U ZEMQU!

8

9

DOBRO JE + Da se voli domovina! + Da se bude dobar gra|anin! + Da se u~i da bi se postao stru~wak! + Da se po{tuju svi gra|ani svoje

NIJE DOBRO - Da se ne ceni domovina!

- Da se ne bude dobar gra|anin!

- Da se ne u~i!

- Da se ne po{tuju svi gra|ani svoje

zemqe!

zemqe!

- Da se ne po{tuju svi qudi na svetu!

+ Da se po{tuju svi qudi na svetu!

Razmislite o eti~kim preporukama. [ta treba ~initi? [ta ne treba ~initi?

Razgovarajte za{to su one preporu~ene kao eti~ke norme.

32

DANA[WA ETIKA Etika ima iste ciqeve u svim vremenima, ali je ona istovremeno i razli~ita. Uvek je bilo i ostaje su{testveno da qudi budu ozbiqni, da brinu o svom pona{awu i da postupaju dobro sa bli`wima. Ali qudi iz razliitih krajeva i epoha se razlikuju prema normama koje su isticali kao bitne i za koje su tra`ili da budu po{tovane.

Ne treba da se bavimo pro{lo{}u i da govorimo {ta su qudi nekada hteli. Na primer, morali su da budu poslu{ni prema caru,da vode ratove,mogli su da imaju robove, smeli su da ubijaju one koji su razli~iti od wih. . . Postoji hiqade takvih obi~aja i moralnih ciqeva, koji danas vi{e nisu moderni, i ne treba nikako da se ~ine. Za nas danas postoje nove vrednosti i norme. Najva`nije se odnose na zdravqe, ekologiju i informatiku.

Najzna~ajnije za ~oveka je ZDRAVQE. Qudi su uvek `eleli zdrvaqe, ali ranije nisu uvek znali kako da ga postignu, nije bilo u~enih lekara, niti lekova da pomognu.

Danas je medicina napredovala. To svi treba da po{tuju i iskoriste. Svako treba da brine o svom zdravqu, kao i o zdravqu drugih. Za to treba da se ima voqa i da se slu{aju saveti. Na primer,do sada su pu{ewe smatrali odlikom odraslih i nije se smatralo da je gre{ka ako mu{karci pu{e (`ene su po~iwale da pu{e u starijem dobu). Danas smo sigurni i javno se govori da je pu{ewe negativnoduvan stvara mnogo zdravstvenih tegoba, od wega po~iwu mnoge bolesti i od pu{ewa se umire u velikim mukama.

Tako|e , deca ne smeju da piju alkohol, a kada porastu svakako treba da paze da ne piju mnogo! Drogu niko ne sme nikada da uzima!

Treba da se ~ita i u~i o zdravqu da se prate saznawa koja poma`u qudima da se sna|u u o~uvawu zdravqa, da budu du`e zdravi i da u`ivaju u `ivotu. Treba obavezno da se bavimo sportom! To je osnovna pouka bioetike-koja u~i da je zdravqe najve}e qudsko bogatstvo i da qudi svoj najva`niji moralni zadatak ispuwavaju svoji pravilnim zdravstvenim pona{awem, brigom o svom zdravqu, izbegavawem opasnosti i pomagawem drugim qudima da budu zdravi.

33

UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI

@EQA ZA ZDRAVQEM JE NAJJA^I LEK. Pol de Krojf

Poku{ajte da komentari{ete ovu misao ~uvenog lekara.

BIOETIKANova nauka, spoj Etike i Biologije, ~iji je ciq da se ispitaju moralni ciqevi i pona{awe koji mogu da pomognu da se sa~uva i unapredi `ivot-Priroda, `iva bi}a, zdravqe, kao i da se otklone zavisnosti (pu{ewe i alkoholizam), narkomanija, doping u sportu i sl.

EKOLO[KA ETIKANova vrsta etike,koja se odnosi na brigu za ~ovekovu `ivotnu sredinu i za celu Prirodu HAKERSKA ETIKANova vrsta etike, kojom se obja{wavaju i isti~u osnovne vrednosti rada na kompjuteru, s ciqem da kompjuteristi rade pravilno, da ne povre|uju druge qude, da ne otkrivaju tajne drugima.

GLAVNI ETI^KI POJMOVI

Pored zdravqa, za ~ove~anstvo je bitna i briga o Prirodi i `ivotnoj sredini. Nauka o prirodnoj sredini se naziva Ekologija, a EKOLO[KA ETIKA u~i qude da paze na Prirodu i da brinu da imaju dobru `ivotnu sredinu. Svojom brojno{}u i razvijenom tehnikom qudi lako povre|uju Prirodu i `ivotnu sredinu, ima sve mawe drve}a, vode su sve zaga|enije. , vazduh je sve gori, qudi prave sve vi{e |ubra i te{ko se bore sa nehigijenom, klima se mewa sa lo{im posledicama. Hemijska sredstva izazivaju bolesti i mnoge `ivotne problem. Nuklearna oru`ja su veoma opasna. Pametni qudi su zabrinuti zbog ovakvih opasnosti i opomiwu da qudi treba da se urazume, da postupaju ozbiqno i da paze na Prirodu. To je osnovna ideja dana{weg i sutra{weg morala.

MISLI GLOBALNO, DELUJ LOKALNO! Osnoven lozung na ekologistite 34

Danas qudi sve vi{e znaju. Izmi{qene su mnoge ma{ine koje zamewuju qudski rad i poma`u qudima da `ive boqe i dinami~nije. Stvoreni su kompjuteri, ma{ine koje ubrzavaju mi{qewe. Znawe je osnova dana{weg razvoja ~ove~anstva i wegovog povezivawa.

Nauka o qudskim saznawima i o wihovom {irewu INFORMATIKA daje interesantne eti~ke zadatke. Ona nas u~i da treba da u~imo, i to sve vi{e, i tako|e u toku celog `ivota. Tako }emo mo}i da izvr{avamo slo`enena radna i dru{tvena dela. To omogu}ava da sara|ujemo sa qudima u razli~itim oblastima i da postanemo jedinstveni svet. Tako|e,treba pametno koristiti kompjutere, da ne nasedamo prevarama preko wih, da ne povre|ujemo nikoga preko kompjutera.

Nove op{te moralne du`nosti qudi su:u~ewe,razmena znawa i pravilno kori{}ewe novih ma{ina.

U moralu i daqe ostaju va`ni po{tewe,istonoqubqe i pravednost, treba da budemo dobri, pa`qivi i prijateqski nastrojeni prema svima-ali svakako treba da ~uvamo zdravqe, da volimo Prirodu i da unapre|ujemo na{u `ivotnu sredinu, kao i da u~imo, da razvijamo sva znawa i pametno da koristimo ma{ine i kompjutere.

Napi{ite kratak sastav o tome -kako ~uvate svoje zdravqe, -ili kako bi trebalo da se ~uva Priroda i `ivotna sredina, -ili kako bi trebalo da se pona{amo prilkom rada na kompjuteru.

Rej~el Karson (1907-1964) je zaslu`na za ra|awe bioetike kao brige o Prirodi i o dobroj `ivotnoj sredini. Napisala je predivnu kwigu o morskim prostorima i `ivotiwama. Zabrinula se za{to se vi{e ne ~uje veseo jutarwi cvrkut ptica i otkrila da hemijska sredstva protiv insekata ubijaju i ptice i ~ak uti~u i na gene. U kwizi ,,Uti{ano prole}e ,,(1962) govori o opasnostima qudske nepa`we prema Prirodi. Predsednik Kenedi osnovao je prvu komisiju na svetu za otkrivawe problema u Prirodi (sada su to Eti~ki komiteti),{to je dovelo do prve organizovane dr`avne kontrole i zabrane opasnih hemi35

UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI jskih sredstava.

Karson je bila pametna,dobra i hrabra li~nost.

Moral, hrabrost i patriotizam je dokazala borbom protiv qudske gluposte i zlo~ina koji ~ine {tetu Prirodi. Ona je govorila da je poku{ala da spasi lepotu `ivog sveta: ,,Imala sam svetu obavezu da u~inim ono {to sam mogla ako to nisam u~inila, ja ne bih mogla ponovo da budem sre}na u prirodi ,, . Karson je inicijator ekolo{ke etike kao nove u~ene brige o Prirodi i zdravqu.

^OVEK JE DEO PRIRODE I WEGOV RAT PROTIV PRIRODE JE NEIZBE@NO RAT PROTIV SAMOG SEBE. Rej~el Karson Prodiskutujte sa drugovima o ovoj misli poznate pisateqice.

Razmislite i odgovorite na slede}a pitawa: Dali dovoqno ~uvate zdravqe? Dali pazite {ta radite, dali se dobro hranite, odmarate i obla~ite?

ETI^KO VE@BALI[TE

Dali idete kod lekara kada se razbolite, i dali slu{ate wegove savete? Dali se le~ite ako ste bolesni ili mislite da }e bolest sama pro}i?

Dali znate da je pu{ewe {tetno? Dali odbijate da probate cigaretu ako vas neko tera? Dali ste re{ili da ne pu{ite kad porastete?

Dali znate da konzumirawe alkohola nije

dobro? Dali }ete se uzdr`ati od uzimawa alkohola?

Dali znate da uzimawe droge vodi u propast? Dali ste re{ili da nikada ne probate drogu?

Dali poma`ete, savetima ili brigom, drugima da ~uvaju svoje zdravqa?

Kako treba da se ~uva Priroda? Dali ~itate o ekologiji? Dali u~estvujte u eklo{kim aktivnostima? Dali pazite gde bacate |ubre? Dali sadite drve}e? Dali ste ve} probali da radite na kompjuteru? Dali }ete u~iti da radite pravilno na kompjuteru i preko wega }ete da u~iti da komunicirate sa qudima-ili mislite samo da ga koristite za igru?

Dale se ~uvate negativnih informacija i predloga nepoznatih sa internet?

Dali ste ~uli da qudima mo`e da se napravi {teta preko internet - i dali planirate da u~inite ne{to tako lo{e?

36

8

9

DANAS JE DOBRO + Da se pazi na zdravqe! + Da se slu{aju lekari! + Da se ~uva Priroda i `ivotna sre-

DANAS JE LO[E - Da se ~ini {teta zdravqu!

- Da se ne slu{aju lekari!

- Da se povre|uju Priroda i `ivotna

dina!

sredina!

- Da se be`i s ~asova i da se ne u~i!

- Da se ~ini lo{e drugima preko kompjutera!

+ Da se u~i i da se bude stru~wak! +Da niko ne bude povre|en preko kompjutera?

Razmislite o ovim eti~kim preporukama. [ta treba ~initi? [ta ne treba ~initi? Razgovarajte za{to su one predlo`ene kao eti~ke norme.

Svaki kraj u kome `ive qudi ima svoj moral. Pa i porodice se razlikuju prema vrednostima koje biraju:neki qudi se vole,neki se stalno raspravqaju, neki su {tedqivi, neki lako tro{e;neki su uvek nasmejani, neki su namrgo|eni. Ove razlike su prirodne i od qudi treba da se tra`i da budu dobri ba{ u okvirima svojih opredeqewa i karaktera. Ali, za ne{to kod mladih ne treba imati razumevawa:dobro je da se bave sportom, a ne samo da se le`e i da se gledaju sport na televiziji.

Etika je danas budna jer dana{wi polo`aj ~oveka nije dobar. To je izazvalo da se mewa razumevawe morala kao obi~aja qudi u nekom kraju. Priroda je povre|ena i qudi moraju da je ~uvaju. Nema {ansi da se poboqa{a stawe ako svi qudi ne paze {ta ~ine. Isto je i sa zdravqem, svako treba da ~uva zdravqe prema najnovijim saznawima i savremenim metodama `ivqewa i le~ewa. Qudi ne smeju vi{e da imaju sukobe izme|u sebe, jer vode ka nasiqu ili sa~uvaj Bo`e! - ka ratu. To zna~i da qudi treba me|usobno da se po{tuju i da se poma`u. Zna~i, qudi treba da imaju sli~an moral,jer su eti~ka opredeqewa dobrog i zla ista za ceo svet. Sada ne mo`emo da govorimo da mi nekako posebno razumemo stvari i zbog toga mo`emo da radimo ne{to {to nije dobro za sve ili da maltretiramo nekogave} svi treba da imamo iste moralne vrednosti i norme.

To se zove UNIVERZALNA ETIKA (na engleskom Globalna etika), jedna op{ta etika za ceo svet, za sve qude i za svakog ~oveka. U woj su glavne vrednosti isteMir, Jednakost, Po{tovawe, Prijateqstvo, Saradwa, Pomagawe. Te vrednosti su uzete kao najboqi qudski 37

UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI

ciqevi iz cele istorije i celog sveta. Moralne norme u op{toj svetskoj etici sadr`e najlep{e primere svih naroda, kao i najva`nije eti~ke pouke najmudrijih qudi.

Nova etika `eli da bude moral svakog ~oveka na Zemqi, ~ime }e se ~initi dobro za sve i svakako }e se izbegavati lo{e stvari.

Od svakog naroda qudi mogu da u~e {ta je dobro. I mi mo`emo da predlo`ime moralne ideale, koji mogu da pomognu da se izgradi jedinstveni dobar moral svih qudi. Majka Tereza iz Skopqa je primer u celom svetu najplemenitijeg bi}a koje `eli da pomogneonima koji stradaju. Na{ najpoznatiji eti~ar sveti Kliment Ohridski u~io je qude da se takmi~e u dobroti i to treba da postane prijateqsko pona{awe svakog ~oveka prema svojim bli`wima. Moralna pouka sveti Klimenta mo`e da bude op{ti moralni zakon svakog ~oveka: SKLAWAJ SE OD ZLA I ^INI DOBRO! Dobri moralni ciqevi i norme svih qudi, iz svih epoha i najpametnijih glava ~ove~anstva treba da postanu osnova za jednu istu etiku za sve qude na Zemqi, da `ive u me|usobnom miru i svakome da bude dobro. Za to se zala`e Organizacija ujediwinih nacija i wena organizacija za obrazovawe, nauku i kulturu UNESKO.

MIR JEDNAKOST PRIJATEQSTVO SARADWA POMAGWE

KAKO POSTUPAJU RAZLI^ITI NARODI Osnovne eti~ke ideje su iste i va`ne za sve narode-Razumnost, Umerenost, Po{tovawe drugog, Pravilno postupawe. Ali, kod svakog naroda ima i karakteristi~nih normi:

Eskimi se na dalekom Severu pozdravqaju trqawem noseva, jer iz wihovih bundi vire samo nos i o~i.

Kod Japanaca nije bilo poznato rukovawe, ve} su se pozdravqali spajawem ruku i poklawawem. Oni obavezno imaju i osmeh kada pogledaju nekoga.

Najve}i kineski eti~ar Konfu~ij je u~io da treba da se po{tuju stariji i roditeqi i da se ~uvaju wihovi grobovi. Wegov grob stoji isto ve} 2500 godina, a ~uvaju ga wegovi direkti potomci.

Dve najpoznatije eti~ke izreke u anti~koj Heladi su bile . . Upoznaj sebe! ,, i ,,^uvaj meru! ,, Drugu je uzeo i objasnio kao osnovu etike Aristotel, a prvu je preneo da na{ih dana rimski car Marko Aurelije svojom eti~kom kwigom sa istim naslovom, koja je veliki uxbenik o moralu za sve malde na svetu.

38

^uvena moralna karakteristika Makedonaca je bila po{tewe-kada su odlazili u pe~albu, svaki od wihovih suseda seqaka donosio je po malo para za pomo}, a porodica je vodila ta~an spisak i dug je vra}an svima.

Albanci imaju obi~aj nazvan ,,besa ,,-kojim se obavezuju da izvr{e obe}ano.

Nemci su poznati kao naju~tiviji narod na svetu- u svakoj re~enici, sa kojom se obra}aju nekome, govore:Molim! , ili Izvolite! ,ili Hvala!

U Americi je obi~aj da se uzme neki putnik koji nema prevoz i da se odveze bli`e mestu gde je krenuo. Tako je izmi{qen autostop.

8

9

ZA SVE QUDE JE OP[TO DOBRO

SVI SMETAJU DA NIJE DOBRO

+ Da se trude da budu dobri i da ~ine

- Da se bude lo{ i da se ~ine lo{e

dobra dela!

stvari!

- Da se ne po{tuju drugi!

- Da se la`e i da se ~ine prevare!

+ Da se po{tuju me|usobno! + Da ne la`u i da ne varaju!

Na kraju druge celine UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI ponavqamo da je ceo svet zabrinut za ono {to se de{ava sa Prirodom, mu~i se zdravstvenim problemima, nije sre}an zbog lo{ih odnosa izme|u qudi.

Svi predadla`u da se po{tuje etika,koja u~i {ta je dobro, a {ta zlo, i da dobro treba da se sledi, a zlo izbegava. Danas se gradi jedinstvena etika za sve qude, nazvana Univerzalna etika.

U univerzalnoj etici se uzimaju u obzir sva qudska saznawa iz svih vremena o tome kako treba da se pona{aju qudi i {ta treba da budu ~ovekovi dobri ciqevi. Za to treba da se po{tuju pouke najmudrijih mislilaca, eti~ara, religioznih i narodinih vo|a iz svih naroda i svih epoha. To }e pomo}i da na Zemqi vlada dobro, a zlo }e se svakako smawiti. Prevedeni tekstovi pokazuju koja su zalagawa qudi iz celog sveta.

ODGOVORNOST ZA SVE [TO @IVI ^uveni filozof,teolog, muzi~ar i eti~ar Albert [vajcer (1875-1965), dobitnik Nobelove nagrade za mir (1952), koji je napravio bolnicu u Africi, napisao je da qudi treba da u~e od svih dobrih qudi i mudraca na svetu: ,,Mene, pre svega, zanima pitawe {ta mogu kao ~ovek da u~inim za ~ove~anstvo. . .

Istina,qubav, miroqubivost, strpqeqe i dobrota su snage koje pobe|uju sve druge sile i svako nasiqe. . . Samo ako se ~ove~anstvo stremi eti~nim ciqevima mo`e u celini da koristi blagodeti materijanog napretka i da se suprostavi opasnostima koje pridru`uju taj progres. ,, 39

UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI ,,Etika je usmerena da deluje usred pravih doga|aja i da preobra`ava pona{awe u realnom svetu. . . Etika je beskrajna odgovornost prema svemu {to `ivi. . .

Etika zapo~iwe tamo gde zavr{ava govor. ,, [vajcer je odavao po~ast qudima koji su ~inili dobro: ,,Mnoge stvari koje ja nikada ne bih osetio sa tolikom ja{no{}u i nikada ne bih u~inio, u~inio sam i osetio jer sam bio pod uticajem dobrih qudi.

Mnoge crta na{ih karaktera, ne`nost, dobrota, skromnost, spremnost da oprostimo, vernost ili samoodricawe, dugujemo qudimo koji su nam delom pokazali da su dobro~initeqi. . . Misao koja je postala delo ulazi u nas kao iskra i razgoreva novi plamen. ,,

PITAWA ZA OBNAVQAWE Dali moral va`i za samog ~oveka, ili samo za grupu, ili ima vrednst u celom svetu?

Za{to moralne vrednosti i norme postaju sli~ne u celom svetu?

Kakva vrednost je po{tewe? Dali je potrebna qudima?

U kojim oblastima `ivota i u kojim pitawima je va`no po{tewe? [ta zna~i fer-plej u sportu?

Dali istina mo`e da se sazna i razume bez istinoqubqa?

Koji je indijski savremeni velikan isticao potrebu za istinom? [ta je la`?

Dali je boqe da se govori istina ili la`?

Dali je pravednost eti~ka norma koja se brani pravom? Dali svi gar|ani treba da budu jednaki pred pravom?

Dali je pravednost potrebna qudima? Ako nije pravedan, kakav je taj ~ovek, ako nema pravednosti, kakva je ta zajednica?

Dali je patriotizam danas va`an ose}aj? Kako se {iri prema celom svetu?

Koja je poruka predsednika Xona Kenedija o patriotizmu?

Koje su najva`nije oblasti dana{we etike?

Kako se zove nova nauka o brizi i za{titi zdravqa i Prirode? Koje dve nauke sadr`i imena ona u svom imenu?

Dali treba da se ~uva zdravqe? Kako se ~uva zdravqe?

Dali treba da brinemo o Prirodi? Kako se zove nauka koja obja{wava uslove `ivota ~oveka u svojoj `ivotnoj sredini? Kako se zove etika koja u~i kako treba da ~uvamo Prirodu i `ivotnu sredinu?

Dali ekolo{ka etika zna~i brigu o prirodnim uslovima (zemqa,voda,vazduh, rude. . . ), o biqkama i `ivotiwama?

Kada radite na kompjuteru, dali pazite na lo{e qude koji mogu da vam u~ine zlo?

Kako se zove savremena etika koja je op{ta za sve? Od kojih se elemenata gradi ona?

Koje su osnovne vrednosti op{te etike svih qudi danas?

40

U tre}em delu uxbenika se govori o DOBROM PONA[AWU qudi. Svaki ~ovek/`ena ima svoj li~ni `ivot i svoj lik. Svako/svaka za sebe je JA, odre|eno bi}e, i prepoznaje se prema postupcima, znawima, verovawima, ma{tawima, `ivotnim navikama i karakteristikama. Tako svi prepoznaju tu li~nost, a tako i ona samoupoznaje sebe. Ja je najja~e obele`je li~nog postojawa. Etika ukazuje da treba da pazimo na svoje Ja (sopstvo), ali i da treba da pazimo na pona{awe prema drugim qudima. U tom zajedni~kom dostojanstvu svih li~nosti,u me|usobnom po{tovawu i brizi le`i najve}a pobeda qudskog uma i morala - da se vine visoko kao dobra li~nost, al i da ograni~i sebe i negativne sile i da postigne pozitivne vrednosti.

Druga strana qudskog postojawa je DRUGI. Svaki ~ovek ima mnogo bli`wih, ro|aka, prijateqa i saradnika, a wemu su bli`wi svi qudi na svetu. ^ovek poznaje bli`we, sa wima ga vezuju kontakti, sa wima ima du`u ili kra}u vezu, zajedni~ka de{avawa, oni se me|usobno poveravaju. Raduju se susretima sa bli`wima, dele brige i radosti.

Bliska li~nost, je ona koja je uz ~oveka, koja je wegov/wen sused, ali je ne poznaje i jo{ se nije zbli`io sa wom. Ima toliko mnogo qudi na svetu i svi su oni deo na{eg `ivota. Bli`wi su qudi, koji kao i svako od nas , imaju svoje planove i delovawa, svoje nade i `eqe, du{u i srce, pamet i svoj `ivot, radosti i stradawa. ^ovek nije sam na svetu. Do wega/ we `ive mnogi drugi qudi- ~ak i ako nema odnosa sa wima, ipak je svestan/svesna da oni postoje. Na svetu postoji priroda i lepota, i biqke i `ivotiwe, i mnoga qudska dela i tvorevine, a ipak najva`niji deo sveta su qudi. Bli`wi su svi qudi na svetu,i iz na{eg kraja i iz drugih regiona Zemqe, i iz mog soja i iz druge rase. Mi svi sa~iwavamo ~ove~anstvo. Dobrim qudima bli`wi je svaki ~ovek. Svaki bli`wi ve} sutra mo`e da im postane blizak.

Zbog toga se moralni ciqevi odnose ne samo na moje poznate, ve} na sve qude. Va`no je da se dobro odnosimo u svakoj oblasti `ivqewa i dobro da postupam prema svima sa kojima se sre}emo. se odnesuvam vo sekoja oblast na `iveeweto i dobro da postapuvam sprema site so koi se sretnuvam.

41

DOBRO PONA[AWE

DOBRO PONA[AWE Svi qudi su bli`wi i mogu da postanu bliski kada se upoznaju i sara|uju. Svako treba da po{tuje sve qudeiz svoje blizine, iz svog kraja, iz {ireg regiona i iz celog sveta, jer su svi qudi jednaki i najboqe je da budu prijateqi me|usobno.

Etika u~i o takvim dobrim vrednostima odnosa me|u qudima. Takve vrednosti su: Mir-da nema sukoba niti ratova me|u qudima; Qubav-~ista ose}awa i veliko po{tovawe; Dobra voqa- `eqa da se pona{amo dobro i da volimo sve qude; Prijateqstvo-me|usobna prijatna i korisna ose}awa i dru`ewe.

Grupa ovakvih vrednosti su osnova zajedni~kog `ivqewa i wih treba da sledi svaki ~ovek: Briga,Pomo},Razumevawe, kao i Tolerancija i Saradwa.

BRIGA je zainteresovanost za stawe nekoga ili ne~ega, `eqa da im bude dobro. To sledi i odgovaraju}e qudsko postupawe. To svedo~i o na{em iskrenom ose}awu za druge qude ili za neki posao. Mi posve}ujemo misli i dela nekom stawu ili qudima, da se poprave i da bude boqe svima, a time da bude dobro i nama. Dobro je ako bri`no, sa pa`wom, zainteresovano{}u, predano{}u izvr{avamo svoje zadatke.

POMO] zna~i davawe ne{to nekome, kao podr{ka i doprinos za wegovo `ivqewe ili rad. Pomo} daje potkerpu qudima i omogu}ava im zadatke i te{ko} e, omogu}ava usagla{avawe izme}u qudi HELP EVER, HURT NEVER (na u dobrim namerama i saradwu u delovawu. engleskom u stihu-Uvek poma`i, Zbog toga se pomagawe ocewuje kao nikad nemoj da povre|uje{! )- je plemenito delo,koje je potrebno qudima najpoznatija savremena kratka i svaki ~ovek treba da ~ini to kad mo`e. eti~ka poruka.

RAZUMEVAWE je pametno razmi{qawe i pona{awe. Za zajedni~ki `ivot qudi to zna~i me|usobno dobro shavatawe `ivota, kao i ciqeva, namera i postupaka drugih, saglasnost mno`ine oko zajedni~kog `ivota. Razumevawem se posti`e sporazum i me|usobno poverewe, uzajamna saglasnost i saradwa. Razumnim nazivamo onog ko dobro razmi{qa i sledi moralna pravila.

42

Ove moralne vrednosti i postupci su veoma zna~ajni.

Oni omogu}avaju qudima da se usagla{avaju i dobro da se pona{aju. Iz wih izvire @EQA ZA ETI^KIM PONA[AWEM, koja je osnova morala i predstavqa po{tovawe zna~ewa morala za qudsko `ivqewe, odnosno te`wu ~oveka da deluje dobro, pravilno, pravedno i po{teno.

Suprotni ciqevi i pona{awe- kao netolerancija, nemawe brige, nepomagawe, nesaradwa, nerazumevawezna~e odbacawe etike i prihvatawe nasiqa, zlobe, neprijateqstvo. Qudi ne vole one koji ne po{tuju osnovne vrednosti zajedni~kog `ivqewa;takve negativne li~nosti treba da promene svoje pona{awe da budu dostojni ~lanovi qudske zajednice.

TOLERANCIJAStrpqewe, shvatawe da su drugi razli~itiji od nas i nesuprostavqawe protiv razlika, podno{ewe tu|eg postojawa, mi{qewa, verovawa ili pogleda; tolerantnost savetuje da se ne upotrebqava nasiqe i pritisak prilikom rasprave, prilikom zastupawa, propovedawa i {irewa svojih stavova i prilikom pobijawa tu|eg mi{qewa; Indijci imaju lep stav za toleranciju, nazivaju ga ahimsa-nenasiqe, ne~iwewe zla ni u mislima, niti re~ima, niti delima;i ovo nije ograni~eno samo prema qudima, ve} se odnosi i na `ivotiwe i na biqke. -Ru`na suprotnost je netolerantnost, kada nikoga ne podnosim, samo se sva|am, mislim da je samo moj stav pravilan i nastupam protiv svakoga; ovo je povezano sa nasiqem, agresijom, zlomi{qewem, zlo~inom.

SARADWAZajedni~ko izvr{avawe poslova, pomo} pri radu, posebno od kolega, sa kim dele zadatke, radno vreme i aparate;podelom posla on se izvr{ava lak{e i dobija se boqi uspeh-saradwa omogu}ava oslawawe na kolege u poslu i `ivotu, {to je dobro za qude.

GLAVNI ETI^KI POJMOVI

Iako etika stalno govori o Dobru i Zlu, nije dovoqno samo da se voli dobro ili da se govori lo{e o zlu. Dobro treba ~initi, a Zlo uop{te ne ~initi. Preko izbirawa dobrog i odgovaraju}eg pravilnog delovawa mere se namere i postupci qudi. To se naziva DOBRO PONA[AWE. Qudi u~e moral poukama i slu{awem saveta, u~ewem etike i kulturnim uzdizawem, a va`na je i wihova `eqa i 43

DOBRO PONA[AWE

napor da budu dobri i boqi.

Dobri qudi paze {ta rade i gledaju da postupaju moralno. Za to oni ne o~ekuju posebne pohvale (iako misle na to da ne treba da budu kritikovani zbog lo{eg vladawa). Qudi ose}aju i znaju da je dobro pona{awe va`no. Lo{i ciqevi i nedobro pona{awe uvek izizivaju zlo za nekog ~oveka ili za drugo bi}e. To istovremeno predstavqa ~inewe zla i sebi.

Za lo{e namere i postupke ~ovek se suo~ava krivicom i ocewuje se negativno. Dobro pona{awe, svi vole i ocewuju pozitivno. Tako je u svim sferama `ivota-u pona{awu u porodici, i u postupawu prema Prirodi, biqkama i `ivotiwama, i u poslu (za mlade je u~ewe posao), i prema drugim qudima, i prema drugovima, i prema imovini i predmetima. . .

O va`nosti dobrog pona{awa govore i ocene koje qudi imaju. O dobrom postupawu ka`u da je moralno,eti~no, dobro, lepo, ispravno, pravilno, vredno, korisno, ceweno, `eqeno, odli~no fino. Za lo{e pona{awe ka`u da je nemoralno,neeti~no, lo{e, ru`no, neispravno, nepravilno, bezvredno, nekorisno, neceweno, ne`eqeno, bedno.

Treba da se zna-kada ti ve}ina govori o tvom pona{awu, treba da razmisli{, ima li ne{to {to ne vaqa! Promeni postupke!

NE GOVORI DA TREBA ^INITI DOBRO, VE] U^INI TO! rimski car-eti~ar Marko Avrelij

9

8

VAQA + Da se bude po{ten! + Da se pazi na svoje pona{awe! + Da se hvale oni koji postupaju dobro! + Da bude{ tolerantan, da ceni{

NE VAQA - Da se bude nepo{ten!

- Da se ne pazi na svoje pona{awe!

- Da se hvale oni koji ~ine zlo!

- Da se bude netolerantan, da se ne

qude! + Da voli{ qude!

cene qudi!

- Da se ne vole qudi!

44

ETI^KO VE@BALI[TE

Uporedi slede}e parove vrednosti, razmisli i odredi koja je vrednost dobra, a koja lo{a,koju bi ti `eleo da slede qudi, a sledi{ je i ti-kao i to za{to je suprotno lo{e i {ta se time ~ini qudima?

Po{tewe Pristojnost Vaspitanost U~tivost Humanost Moralnost Qubav ^isto}a Pa`qivost Radnost Pravednost

Nepo{tewe Nepristojnost Nevaspitanost Neu~tivost Nehumanost Nemoralnost Mr`wa Prqavost Nepa`wa Lewost Nepravednost

PRO^KA-ME\USOBNO OPRA[TAWE Na{ narod ima eti~ki praznik kojim se obele`ava moralno zna~ewe opra{tawa me|u qudima. Tog dana se podse}amo na lepotu dobrih odnosa izme|u nas, nasuprot mogu}im lo{im postupcima i ru`nim reakcijama izme|u qudi.

I ja i drugi mo`emo da pogre{imo, ali je qudski i najboqe da oprostimo, da `ivimo u radosti i razumevawu i da ne ~inimo lo{e stvari jedni drugima. Taj dan je nazvan PRO[KA ili PRO^KA. Tada mislimo na lepe stvari u `ivotu, a od wih su najvrednije mirna savest, radost,dobri odnosi me|u qudima i me|usobno po{tovawe. Zbog toga najpre treba da budemo tolerantni, da se ne qutimo,da nas ne obuzima gnev, koji mo`e da bude qut kada izbija jako ili kada traje dugo. Mnogi pametni qudi i eti~ari ukazuju da je opra{tawe najboqi qudski pristup i da olak{ava `ivqewe.

Opra{tawe ne zna~i prvo da tra`imo od drugih da se odnose dobro prema nama;najpre mi treba da se pona{amo dobro prema drugima. Na Pro~ku se izviwavamo qudima kojima smo u~inili ne{to ru`no, tra`e}i da nam oproste, kao {to i mi opra{tamo onima koji od nas tra`e razumavawe i opra{tawe. Tako|e, treba da se trudimo da o~istimo srce od ne~istih misli mr`we, ili za neprijateqstvo, ili za odbacawe, i da postavimo zadatak da `ivimo sa razumevawem i pa`wom za druge i dobro da se pona{amo.

Ali, ne treba da se ~eka Pro~ka za lep gest opra{tawa sa bliskima. To mo`emo i treba da ~inimo uvek kada smo pogre{ili nekome. Treba da budemo svesni da ne treba da imamo lo{e misli i da treba da zaboravimo i da prevazi|emo ako nam je u~iweno ne{to lo{e. Najva`nije je da razumemo da `ivimo sa qudima i da }emo duge godine sa wima prolaziti i da treba da se sla`emo. Neslagawe je najte`i oblik `ivqewa.

Razgovarajte o va{im iskustvima pravqewa gre{aka i uvreda prema qudima i kako ste se pona{ali, dali ste potra`ili opra{tawe.

45

DOBRO PONA[AWE

OPRA[TAJU]I, ^OVEK SE IZDI@E IZNAD ONIH KOJI GA VRE\AJU. Napoleon Prodiskutujte sa va{im drugarima koliko je opra{tawe dobro, a koliko je qutwa lo{a za odnose me|u qudima.

U PORODICI SVI TREBA DA SE VOLE, PO[TUJU I POMA@U Porodica je prva ~ovekova zajednica. U porodici su qudi najbli`i, tamo su povezani roditeqi i deca, a oko wih su wihovi ro|aci i prijateqi. ^ovek osnovno `ivi u porodici, u woj organizuje boravak i zara|uje, vodi brigu o ishrani, higijeni i zdravqu, planira budu}nost, a sa ostalim ~lanovima zajedno kupuje i koristi predmete.

Porodica je savez onih koji `ive zajedno i podr`avaju se u `ivotu, povezanost onih koji se vole i imaju iste ciqeve u `ivotu.

Zadu`ewa u porodici se prihvataju i izvr{avaju.

Tada u porodici vladaju Qubav i Poverewe, kao osnovne porodi~ne sile i moralne vrednosti.

Kao prva biolo{ka i socijalna zajednica, porodica je osnova svih drugih dru{tvenih povezivawa me|u qudima.

Iz doma svako kre}e ka obrazovawu i na posao. U porodici se svako prvi put sre}e sa etikom i gradi se kao moralna li~nost. Porodica je baza qudskog zdravqa, vaspitawa, samosaznawa, li~ne izgradwe. . . U porodici qudi dele dobro i zlo, zajedno napreduju i zaostaju, zajedno se raduju ili stradaju. Sve va`no {to im se de{ava ima posledice na sve ~lanove porodice. Zbog toga ~lanovi porodice treba da budu slo`ni, da mogu da se bore i da nepreduju.

Najvi{i korak je qubav u porodici, koja nosi i pokre}e wegove ~lanove u dobre postupke, kako bi bilo boqe drugim voqenim bliskima i celoj porodici.

46

Poverewe Prijateqstvo Razumevawe Zajedni~ka borba Qubav Pomagawe Interesovawe Vernost Briga

- nepoverewe - neprijateqstvo - nerazumevawe - posebno nastupawe - mr`wa - nepomagawe - neinteresovawe (jedni za druge) - nevernost - nebriga

ETI^KO VE@BALI[TE

Pogledajte ove parove vrednosti i suprotne nevrednosti i ocenite za koju od wih mislite da je najva`nija za sre}u ili nesre}u u porodi~nim odnosima.

9

U ORODICI TREBA

Uporedite odgovore sa odgovorima va{ih drugova i komentari{ite va{e i wihove izbore sa zna~ewem za zajedni~ki (porodi~no) `ivot qudi.

8

U PORODICI NE SMIJE

- Da se ne po{tuju svoji bliski!

- Da se izbegavaju i ne izvr{avaju

+ Da se vole i po{tuju svoji bliski! + Da se izvr{avaju zadaci! + Da se poma`e (jer to omogu}ava boqi

zadaci!

- Da se ne poma`e (jer to onemogu}ava dobar `ivot)!

`ivot)!

PORODICA JE DOMOVINA SRCA Xovani Mancini

Osnovna pravila pona{awa u dru{tvu va`e i u svakoj porodici i za svakog ~oveka, ina~e }e biti smatrani kao nesavesni ili nemoralni i qudi }e ih kritikovati i izbegavati. Na primer,od svih qudi se o~ekuje da ~uvaju ~istu `ivotnu sredinu, da se pona{aju pristojno i bez mnogo buke,da ne budu nasilni da ne povre|uju druge, da ne uzimaju ili uni{tavaju stvari drugih qudi ili op{ta dobra, da vole decu, da po{tuju druge qude u wihovom kraju (velika zgrada, mahala,selo, grad okolina ili dr`ava). To su , uglavnom, op{toqudske norme za mir, solidarnost, me|usobnu saradwu i po{tovawe svih qudi.

Me|utim, i svaka porodica ima svoj moral, specifi~ne norme vladawa, koje su povezane sa ciqevima i vrednostima ~lanova porodice. U nekoj porodici se vi{e vodu ra~una o obrazovawu i kulturi i od svih se tra`i da ozbiqno u~e. U ve}ini porodica svi su posve}eni poslu i zaradi, pa se i od najmawih o~ekuje da daju svoj doprinos.

Negde se nagla{eno {tedi i stalno se daju saveti o ~uvawu 47

DOBRO PONA[AWE

i ne bacawu. U nekim porodicama ~lanovi su povu~eniji i dru`e se uglavnom samo izme|u sebe, a u drugim svi imaju mnogo drugova i stalno imaju nekoga u poseti ili oni idu nekome u goste. Negde se hrane bogato, ~ak neumereno, a negde su vegetarijanci, jedu samo povr}e i vo}e. Porodi~ni moral je ne{to va`no, mladi se usmeravaju vladawu najpre u porodici, a osnovne norme koje su nau~ene u detiwstvu ostaju urezane u karakteru i pona{awu li~nosti. Ipak,i pored porodi~nih razli~itosti, koje sa~iwavaju eti~ko bogatstvo ~ove~anstva, treba svakako da se slede i glavne dru{tvene i op{toqudske moralne norme.

U porodici se posebno o~ekuje da budu odr`avane moralne norme me|usobnog po{tovawa i qubav wegovih ~lanova.

Roditeqi treba da paze na svoju decu i da im obezbe|uju ishranu i ~isto}u, da ih podsti~u na higijenu, da ih nau~e osnovnim normama dobrog vladawa, da im omogu}e igrawe i bavqewe sportom, da ih usmeravaju na kulturu i da ih pripremaju za u~ewe. Kada mladi krenu u {kolu, roditeqi treba da prate wihove rezultate i da im poma`u ako je neophodno. Oni }e govoriti deci i o problemima koje imaju, kako bi mladi znali sa kakvim se mukama sre}e porodica ( a nema porodice koja nema nikakvih te{ko} a- sa zdravqem, organizacijom, parama. . . ).

Deca treba da budu svesna da su ~lanovi porodice.

Ona treba da po{tuju roditeqe, kao i wihove roditeqe (ako su `ivi), jer su ih oni rodili i brinu o wihovom `ivotu i napredovawu. I od dece se o~ekuje da izvr{avaju svoje obaveze, jer svaki ~ovek ima svoja zadu`ewa. Deca treba odr`avaju higijenu, svoju i svog doma, da slu{aju roditeqe i starije o va`nim stvarima, da ne kvare stvari u doma}instvu, da ~uvaju garderobu, krevet i sobu, da u~e i da ne ~ine zlo drugima. Ustvari,mladi treba da paze {ta rade, da rade dobro ono {to treba da u~ine i da se odnose s qubavqu prema porodici.

Dobro pona{awe u porodici zna~i pravilno i pravovremeno izvr{avawe porodi~nih zadataka, koje imaju i treba da izvr{avaju svi ~lanovi porodice podjednako, prema 48

uzrastu i snazi, ali sa podjednakom zainteresovano{}u i me|usobnom posve}eno{}u. U porodici svi treba da budu prijateqi i da sara|uju-to su osnovni principi etike i dobrog pona{awa u porodici.

U PORODICI LO[O JE AKO DETE:

DOBRO JE AKO DETE:

- Ne ustaje rano i na vreme ne ide u {kolu, - Ne umiva se i redovno se ne kupa, - Kida, neuredno razbaca i gubi garderobu, - Ne slu{a roditeqe i starije ro|ake, - La`e starije, - Uzima novac bez pitawa i dozvole i tro{i bezumno, - Ne sla`e se sa bra}om i sestrama, - Ne poma`e kod ku}e i ne izvr{ava zadatke, - Nema razumevawa za te{ke problem u porodici, - Ne ~uva imovinu i kvari stvari, - Ne u~i dobro i ne napreduje, i - Svi su nezadovoqni wim/wom.

- Ustaje rano i na vreme ide u {kolu, - Umiva se i redovno se kupa, - Gardrerobu ~uva u redu, - Slu{a roditeqe i starije ro|ake - Ne la`e starije, - Ne uzima novac bez pitawa i dozvole i ne tro{i bezumno, - Sla`e se sa bra}om i sestrama, - Poma`e kod ku}e i izvr{ava zadatke, - Ima razumevawa za te{ke probleme u porodici, - ~uva imovinu i pazi da se ne pokvare stvari, - U~i dobro i napreduje, i - Svi su zadovoqni wim/wom.

U^I VREDNO, A U [KOLI BUDI DRUG SA SVIMA! [kola je jedna od najkorisnijih delatnosti koju je izmislilo ~ove~anstvo. Svako dete treba da poraste, da nau~i mnoge stvari o `ivotu, da se obrazuje i da se opremi razli~itim znawima, da se formira kao li~nost.

Od ra|awa pa do zrelosti o tome treba da brinu svi, i roditeqi, i cela zajednica. Kada je ranije bilo mawe stavri da se nau~i, svi su u~ili od najsposobnijeg u grupi ili kod ku}e ili u zajednici. Ali,ve} odavno je znawe veliko, pa su stvorene {kole, gde deca u~e sve potrebne stvari.

49

DOBRO PONA[AWE

To je danas toliko pro{ireno, da sva deca u svetu od pete ili {este godine polaze u {kolu i {koluju se najmawe destak godina, a naj~e{}e i 15 i 20 godina, dok ne postanu stru~waci (a zatim u~e bez prekida i u toku celog `ivota).

Zbog toga su {kole velike zajednice. U wima ima 1. 000 i 2. 000 dece,a obuhva}ene su sve generacije iz tog naseqa ili regiona. [kola je drugi dom za decu, jer u woj provode veliki deo dana, skoro celu sedmicu i mnogo meseci u godini (osim kada je raspust). Tamo se dru`e sa vr{wacima, zajedno se razvijaju, postaju drugari i u~e najva`nija znawa i ve{tine koje }e im trebati u `ivotu i poslu. Jedna od tih va`nih stvari je i Etika, kao nauka o dobrom, o moralnim vrednostima koje svaki ~ovek treba da izvr{ava i ceni.

Budu}i da je u~ewe veoma va`no za decu, od dece se o~ekuje dobro pona{awe u {koli. Neki dobri postupci su povezani sa u~ewem, drugi za pravilnim vladawem u {koli, a tre}i sa odnosom sa drugim u~enicima. [kola je mesto gde dete raste, gde ima {ansu da se razvije pravilno i da nau~i mnoge stvari. Zbog toga svako dete treba da se trudi da u~i dobro, va`no je da iskoristi priliku za u~ewe. Dr`ava pla}a da se organizuje u~ewe, anga`uje u~iteqe i druge slu`be da u~ewe bude uspe{no, a velike tro{kove imaju i roditeqi. Zadatak svakog deteta je da se obrazuje, da se trudi koliko se od wega/we o~ekuje, da u~i ( a to nije previ{e i mo`e da izvr{i svako dete). To }e deci pomo}i da `ive boqe i da mogu da se sna|u u `ivotu.

Treba re}i da se i sredwim kvalitetima mo`e posti}i uspeh ako se vredno radi,tada }e uspeh biti ve}i i od one dece koja imaju talente, a ne trude se i ne rade dovoqno. [kola je kao radno mesto za decu, a vi{e posti`u oni 50

koji su vi{e zainteresovani, boqe ~uju i ula`u napor.

Tako|e je za svako dete va`no da bude drug sa ostalom decom, prema starijima da ima po{tovawa, prema deci iz svoje generacije da bude otvoreno i prijateqski nastrojeno, a o mawima da brine. Izme|u dece je va`no da se podnose, da se ne odbacuju. Ustvari,razmislite, ako su neki bogatiji, za{to im zavidite, i vi }ete u~ewem postati sposobni da zara|ujete i da imate. Ako su neka deca siroma{nija, ne odbacujte ih, ne pona{ajte se lo{e prema wima, ona su qudska bi}a i imaju potrebu za lepom re~ju i podr{kom, a mo`da }e vam se na}i kada vam bude nu`no. Sa drugovima drugog pola se pona{ajte dobro i pristojno, da biste `iveli dobro zajedno, a sa onima istog pola, bavite se sportom i budite povezani, da biste pomagali jedni drugima sada i u budu}nosti.

Danas, kada se sva deca {koluju, {kole su kao najve} e i najbrojnije firme. U wima ima mnogo razli~itosti: svako dete ima svoje ciqeve i ambicije, a svako ima razli~itit karakter. To je te{ko da se usoglasi, ali ipak svi treba da `ivimo i da rastemo zajedno i tokom niza godina da nau~imo {ta je neophodno i da budemo spremni za uspe{no nastupawe u `ivotu. Zbog toga se u {koli uspostavqaju drugarstva, koja nastavqaju kroz ceo `ivot, a prijateqi su toliko bliski da po~iwu da se smatraju bra}om i sestrama.

To,deco, zna~i da treba da se pona{ate ogovaraju} e uzrastu i {koli! ^uvajte {kolu i imovinu, po{tujte u~iteqe! U~ite i po{tujte znawe koje je dobit celog sveta, a qudi `ele da ga podele sa vama i da vam ga prenesu da ga koristite! Tako|e, ne treba da im smetamo, ve} da poma`emo drugima da u~e, jer sva deca u {koli imaju isti ciq-da porastu u zrele li~nosti, koje }e mo}i da rade dobro i pravilno da se pona{aju!

GLAVNI ETI^KI POJMOVI

ODGOVORNOST Stawe i razumevawe li~nosti u odnosu na svoju ( i op{tu) svest o zadacima i svom polo`aju kao nosilaocu delatnosti:moralna odgovornost-svesnost ~oveka za svoja dela i postupke.

51

DOBRO PONA[AWE

U [KOLI DETE JE LO[O AKO:

DETE JE DOBRO AKO:

- Ne dolazi na vreme, - Ne prirema se za ~asove, - Ne koncentri{e se da u~i, - Nije mirno je, ne slu{a lekcije i smeta ostalima, - Ne izvr{ava zadatke, - Ne odr`ava higijenu i red u razredu, - Ne po{tuje u~iteqe i drugove, - Ne ~uva kwige i pribor, - Ne trudi se da postigne uspeh, - ^ini lo{e stvari i sva|a se sa drugima, - Ne bavi se soprtom, - Ne u~estvuje u svim aktivnostima koje ga interesuju (govore}i da ga ne interesuju), kao i u onim wegovih drugova, izbegava ih i podsmeva se aktivnostima, - Ne pazi na {kolski pribor i kvari ga, - Uzima predmete bez pitawa,krade i novac, - Zavidi drugima, ne dru`i se sa ostalom decom, - Ne poma`e mla|ima, siroma{nijima, slabijima, - Govori nepristojno, govori ru`ne re~i i psuje, - Po~iwe da pu{i, i - Niko nije zadovoqan wim/wom.

- Dolazi na vreme, - Prirema se za ~asove, - Koncentri{e se da u~i uspe{no, - Mirno je i slu{a lekcije, - Izvr{ava zadatke, - Odr`ava higijenu i red u razredu, - Po{tuje u~iteqe i drugove, - ^uva kwige i pribor, - Trudi se da postigne uspeh, - Ne ~ini lo{e stvari i ne sva|a se sa drugima, - Bavi se sportom, - U~estvuje u svim aktivnostima koje ga interesuju, kao i u onim wegovih drugova, kako bi nau~io {to vi{e, - Pazi na {kolski pribor i ne kvari ga, - Ne uzima ni{ta bez pitawa, - Ne zavidi drugima, ve} se dru`i, - Poma`e mla|ima, siroma{nijima, slabijima, - Govori pristojno, ne govori ru`ne re~i i nikada ne psuje, - Ne po~iwe da pu{i, i - Svi su zadovoqni wim/wom.

ETI^KI RE^NIK

{kolski kodeks - pravila pona{awa u {koli, u u~ionicama i izme|u u~enika i nastavnika Kolegijalnost - eti~ke norme pona{awa me|u nastavnicima (profesorske kolege) i me|u u~enicima (u~eni~ke kolege), kao me|usobno po{tovawe i saradwa jednakih u radnom procesu 52

SVAKO TREBA DA PAZI KAKO SE PONA[A U JAVNOSTI ^ovek ima dve vrste `ivqewa, mi{qewa i pona{awali~no i javno. Ustvari,ne treba da postoji razlika izme|u onoga {to je u qudskoj du{i i wegovim moralnim normama i vladawu. Ima qudi kod kojih ima razlika o tome kako razmi{qaju u sebi i kako se pona{aju javno i prema drugim qudima-wih nazivamo sramno homo dupleks (osobe sa duplim, razli~itim osobinama i postupcima, ili, kako se kod nas ka`e, ,,Misli i govori jedno, a radi sasvim druga~ije ,,). Svakako, ozbiqne i dobre li~nosti misle dobro i ~ine dobro, a ako im se ne{to ne dopada, oni govore drugima da se ne sla`u i kritikuju ih, ne kriju u sebi saznawa, ose}awa i moralne ocene, ne ~ine ni{ta iza ne~ijih le|a.

To pokazuje koliko je zna~ewe javnog pona{awa. Javno zna~i ono {to se vidi, {to se ~ini pred o~ima drugih, ne ono {to mislim u sebi ili radim u krugu najbli`ih, kod ku}e, u naju`oj porodici. Javno je ono {to se odnosi na vi{e qudi i o ~emu mnogi qudi mogu da daju sigurno svoj sud. Javno je svako govorewe ili delovawe, osim onog koje je zatvoreno u mojoj misli ili ne radim to pred qudima. Javno nije mnogo va`no samo kod onih koji `ive veoma povu~eno, na planini ili u nekoj dubokoj {umi, koji nikada ne izlaze iz ku}e i nikada ne sre}u nikoga.

Za sve ostale qude javno je {ire od li~nog i tajnog, jer `ive, dele, razgovaraju, rade sa drugim qudima. Sve takvo je javno. Zbog toga svako treba da misli da su wegovo vladawe i re~i izlo`eni javnom i podlo`ni oceni drugih (od javnosti). Ni{ta ne mo`e zauvek da se sakrije, sve se vidi i sve se saznaje.

Svako,pa i deca, moraju da misle kako se pona{aju u javnosti. Na to treba da ih upozore roditeqi od malih nogu, govore}i im: ,,Umij se, vide}e te prqavog! ,, , ili ,,Pazi {ta radi{, da te ne grde ili da ti se 53

DOBRO PONA[AWE

ne smeju! ,, , ili ,,Budi dobar, svi treba da te volimo. Ako si lo{ i ~ini{ ne{to ru`no, odbaci}ete, niko ne}e da se dru`i sa tobom! ,, ,ili ,,Molim te, postupaj dobro, ti si iz ugledne porodice i pazi na svoju ~ast! ,,itd.

(Podsetite se ,dragi mladi, nekog od takvih upozorewa va{ih roditeqa i razmislite za{to su vam to govorili. ) U drugim zemqama u~enici uglavnom imaju jakne, xempere ili cela odela kao {kolksu uniform. Tamo im u~iteqi govore: ,, Molimo vas da se u javnosti pona{ate pristojno, kako dolikuje u~enicima na{e {kole, da ne kvarite ime {kole! ,, (I kod nas, ako neko ~ini lo{e stvari prema drugima, dobija kaznu sa iskqu~ewem. ) Javnost mora da se po{tuje, ona je deo qudskog `ivqewa.

Razume se,to ne zna~i da `elim tajno da ~inim ne{to lo{e, a pazi }u da me neko ne vidi i tada }u to u~initi.

To zna~i- ako pomislim lo{e, popravi}u se da ne `elim lo{e stvari, niti da ~inim zlo da vre|am nekoga ili da ~inim neku {tetu. No}u kada nema nikoga, ni tada ne ~inim nikakvo lo{e, jer sam sam svedok, a ~ovek i wegova savest su najve}e sudije wegovog pona{awa.

Zna~i, ne treba da se bude dobar samo kod ku}e (mo`da iz qubavi prema najbli`ima ili iz straha od kazne), a vani da se pona{amo prosto, da divqamo i da vre|amo i stare i mlade ( i tu }e nas sti}i kazna kada nas sretne neko ja~i i besniji, pa }e nam se osvetiti za lo{e vladawe). Ne treba da se pretvaramo kao zmija, kriju}i namere, pa kada neko okreke le|a i ode, mi da ~inimo zlo. Ne smemo da budemo ni kao lisica, da se umiqkujemo, ali misle}i kako da u~inimo ne{to lo{e. Moramo da budemo pravi qudi, koji su pre svega i uvek po{teni , pristojni, snala`qivi, vole dobro pona{awe kod svakoga, a najvi{e se trude samo da imaju dobro pona{awe, uvek,a posebno u javnosti.

GLAVNI ETI^KI POJMOVI

PRISTOJNOSTOdgovaraju}e pravilima dobrog pona{awa, uzdr`anost u postupcima, ugla|enost;pristojan- onaj koji postupa nenametqivo, korektno i prefiweno, ko ,,zna {ta treba da u~ini ,, 54

U JAVNOSTI, VAN DOMA I PRED DRUGIMA DOBRO JE AKO JE DETE: - Pristojno, - ~isto i uredno, - Obu~eno odgovaraju}e mestu i vremenu, - Pozdravqa sve, - Qubazno prema svima, - Uglavnom ima osmeh na licu, - ne razgovara sa nepoznatima i odbija da ide sa wima daleko od ku}e i {kole (jer mo`e da nastrada od pedofila i kriminalaca), ve} odmah o tome informi{e najbli`u odraslu li~nost i moli da bude za{ti}eno, - Ne ~ini ni{ta lo{e, - Ne lomi grawe i ne uni{tava cve}e, - Ne juri `ivotiwe i ne baca kamewe na wih, - Poma`e mla|ima i starijima, slabijima i siroma{nijima, - Ne pravi veliku buku i pazi na red i mir, - Ne sva|a se niti se bije sa drugovima, - Ne progoni mla|e i ne tera ih da ~ine lo{e stvari,

- nequbazno je prema nekome ili prema svima, - nema osmeh na licu, stalno je namrgo|eno i neprijateqki nastrojeno, razgovara sa nepoznatima i ide sa wima daleko od ku}e i {kole (iako mo`e da nastrada od pedofila i kriminalaca), i o tome ne informi{e roditeqe i nastavnike, - ~ini svakakvo zlo, - lomi grawe i uni{tava cve}e, - juri `ivotiwe i baca kamewe na wih, - ne poma`e mla|ima i starijima, slabijima i siroma{nijima, - pravi veliku buku i ne pazi na red i mir, sva|a i bije se sa drugovima,

- Ne ulizuje se ve}ima i ja~ima, posebno onima koji ~ine ne{to lo{e, - Kada ga upitaju, odgovara slobodno i govori pravo, ne krije svoje ime, ve} se ponosi wime i kazuje ga, - Govori pristojno, ne govori ru`ne re~i i nikada ne psuje, - Ne pu{i i ne pije, a drugove savetuje i oni da ne ~ine to - Ne uzima novac od nikoga, a odmah vra}a dugove, kao i predmete koje je pozajmio,

- progoni mla|e i tera ih da ~ine lo{e stvari, ulizuje se ve}ima i ja~ima, posebno onima koji ~ine ne{to lo{e, - Kada ga upitaju, ne odgovara slobodno i ne govori pravo, ve} krije svoje ime, kao da ga se stidi - Ne govori pristojno, govori ru`ne re~i i psuje, - Ponekad pu{i i pije, a drugove savetuje i da i oni to - uzima novac od svakoga, ne vra}a dugove, kao i predmete koje je pozajmio,

.

55

DOBRO PONA[AWE - razmi{qa kako da uzme drogu, ne be`i s mesta gde se govori da je ima, a ako ga neko napadne da uzme drogu, ne govori roditeqima ili nastavniku o takvom lo{em napadu, koji vodi u bolest i zlo,i - Niko nije zadovoqni s wim/wom.

- Nikako ne uzima drogu, be`i s mesta gde se govori da je ima, a ako ga neko napadne da uzme drogu, govori roditeqima ili nastavniku o takvom lo{em napadu, koji vodi u bolest i zlo,i - Svi su zadovoqni s wim/wom.

BUDITE KOREKTNI I PO[TENI SA DRUGOVIMA! ^ovek ne `ivi sam, ima porodicu, u~i i radi sa mnogima, oko wega su svuda qudi, gde god da idesre}e poznate i nepozante. Jedan deo tih qudi mu postaju bliski, zbli`avaju se radi sli~nih `eqa i nastojawa, sa wima deli posao i zabavu, sa wima razgovara lako i ~esto, radi zajedni~ke poslove, me|usobno mogu da ka`u razmi{qawa i podr`avaju se u realizovawu namera. Oni su drugari, dru`e se, udru`eni zajedni~kim prolaskom,rastom i `ivqewem.

Drug zna~i jednak sa drugim. Drugovi se vole i po{tuju jednakost. Nema drugarstva ako je neko nadre|en i tera drugog da slu{a. Zbog toga, iako ima drugova razli~itog uzrasta i razli~itih profesija ili idu u razli~ite {kole, naj~e{}e su drugovi iz iste generacije, `ive blizu, u~e zajedno i sli~nih su ciqeva. Ako su razli~iti, oni se dopuwuju- ako je neko ja~i, brani slabijeg; ako neko zna ili sazna ne{to novo, deli to sa drugim drugovima.

Drugarstvo je ne{to lepo i qudi `ele da imaju drugove. I sre}ni su ako je drugarstvo iskreno i prijatno.

Drugarstvo je ~esto i ima veoma dobre karakteristike, a zna~i blisko povezivawe qudi u `ivotu, poslu i u zabavi, ono predstavqa mnogo eti~kih zahteva pred svim ~lanovima. Prvo, nemojte da se prikrivate za drugarstvo, da poku{avate da postanete drug sa nekim ko vam se ne dopada. Takvo drugarstvo ne}e uspeti, jer je prijateqska veza jedna vrsta qubavi, prava qubav. Ako niste drug sa nekim, sa wim mo`ete da budete u korektnim odnosima, da se pozdravite, da razgovarate o poslu i ne~emu drugom, da razmewujete kwige i sli~no, ali ne morate da budete 56

bliski u du{i. Sa onima sa kojima ste bliski, odnosi su druga~iji,veseliji,razgovarate o li~nim te`wama i izazovima i poma`ete da ih realizujete. Tada ~esto pomi{qate na druga, planirate s wim da provedete vreme ili da uradite ne{to zajedno, ako imate ne{to lepo (~okolada ili karte za sporstko takmi~ewe) `elite da podelite lepote i o~ekujete i drug tako da razmi{qa i da postupa sa vama.

Za drugove je najva`nije da imaju ~iste odnose. Ne upspeva drugarstvo u kome se qudi ne pona{aju korektno, fer, pristojno i bez po{tovawa. Drug se ne podbija sa drugom,da bi ga uvredio i naqutio. Pravi drug insistira sve da dele i muku i zadovoqstvo. Dobar drug brani i ne povre|uje svog druga. I uvek ga po{tuje, pa se ostali drugovi qute {to isti~e svog druga, a druge ne toliko.

Ali, takva je qubav.

Drugarstvo je veoma po{ten odnos. I lo{i qudi paze da ne u~ine zlo svom drugu (iako se to te{ko odr`ava, jer zli ne mogu da se zaustave da ne budu zli). Jo{ u Antici su ukazivali da se u drugarstvu ~ovek trudi da bude boqi, da bude voqen od svog druga. Zbog toga su isticali drugarstvo kao napor qudi da postanu boqi zajedno sa svojim drugom. Drug nikada ne la`e svog druga, a ovaj se ne quti ako mu drug govori istinu.

U novcu, oni uglavno dele sve, ali drugovi me|usobno nikada ne varaju, jer to zna~i izdaja i iskori{}avawe, a drug ne voli da to ~ini svom bliskom.

I jo{ je va`no da mu{karci imaju `enske, a `enski mu{ke drugare. Tako ne samo da se upoznaju polovi, ve} se me|usobno ujediwuju da budu zajedno do kraja `ivota, kada }e jedni drugima ~esto biti potrebni. To omogu}ava drugarstvo jo{ od malih nogu.

57

DOBRO PONA[AWE MU[KARCI I @ENE TREBA DA BUDU PRIJATEQI ^ovek postoji u dva oblika, kao `enska i kao mu{ka li~nost. U prirodi svaka vrsta ima dva pola i svako `ivo bi}e na svetu je polno odr|eno. Dvojina je sudbina svakog bi}a. Zbog toga nijedno `ivo bi}e ne `ivi u jednini, svako je deo jednog para.

Tako su svaka devoj~ica i svaki de~ak samo jedna strana bliskosti dvaju bi}a razli~itog pola. Svaki ~ovek ima majku i oca, koji su ga/je rodili. I roditeqi su ro|eni od majke i oca. Nigde nema postojawa bez te veze dvaju bi}a `enskog i mu{kog pola. Tako je odre|eno u prirodi. @ivota nema i bez jedinstva, saradwe i prijateqstva izme|u `ena i mu{karaca.

I deca su ujediwena kako devoj~ice i de~aci, drugovi i drugarice u jednom razredu i u svom dru{tvu. Kako bi bilo jednozna~no,prazno i tu`no kada bi u celom svetu bili samo de~aci ili samo devoj~ice? !

Budu}nost svakog od nas je da bude zajedno sa drugovima i bli`wima i svog i suprotnog pola. @enske treba da budu bliske sa mu{karcima, a mu{karci sa `enskama. Ceo `ivot nas prati taj prirodni savez mu{karaca i `ena.

Razume se, i de~aci i devoj~ice treba da budu svesni i ponosni na svoju prirodu, ali i da razumeju su{tinu drugih. Svi treba da mislimo o budu}nosti i obavezama koje izvr{avamo zajedno. Moramo da budemo dobri i da se pona{amo pozitivno.

Treba da se radujemo `ivotu i da postupamo dobro da bi sa~uvali `ivot u svakom obliku, kao biqke, `ivotiwe, qudska bi}a, kao voda, zemqa i klima. @enska bi}a treba posebno da budu razumna - one treba da daruju novi `ivot.

Ali,one to ne mogu da u~ine bez mu{karaca. Zbog toga i jedni i drugi moraju da vode ra~una i da brinu o `ivotu i svom postojawu, da porastu, da se razviju dobro, da ~uvaju zdravqe, da postanu dobri stru~waci koji }e ~initi dobra dela i unapre|ivati `ivot, da se dru`e sa svojim vr{wacima, ro|acima, susedima i kolegama, da vole bli`we, jer su svi qudi na svetu, isti kao oni.

I devoj~ice i de~aci imaju velike obaveze u {koli i kod ku}e. I ima}e jo{ ve}e kako rastu. To name}e svet i `ivot, ali oni }e se truditi da se pripreme kako bi znali da izvr{avaju. Ne}e se pla{iti pred te{ko}ama `ivota, jer svaka te{ko}a mo`e biti savladana - sada u {koli, kao i one u bli`oj i daqoj budu} nosti. Oni su hrabri i u~e kako da se suprostave te{ko}ama. Za to nije neophodno posebno juna~ewe. Potrebna je samo ozbiqnost, re{enost i izdr`qivost, ako se javi zadatak ili problem. I ako treba, da se sara|uje, kao i da se potra`i i da pomo}. I obavezno na licu treba imati osmeh, jer to krepi duh i moral i tada mo`e da se izdr`i sve.

Ali,jedno od najbitnijih pravila je mu{karci i `ene da budu prijateqi i me|usobno da se po{tuju. Samo tako }e mo}i da razumeju one koji su razli~iti od wih, a koji su im najbli`i. Samo prijateqstvo izme|u `ena i mu{karaca ja~a drugarstvo,qudskost i qubav, kao najlep{a ose}awa i najboqa etika.

58

^OVEK JE ^OVEK PO DU[I,A NE PO PANTALONAMA. hrvatski pedagog Antun Radi}

9

DEVOJ^ICE TREBA

+ Da vole i po{tuju svoje mu{ke

DE^ACI TREBA

8

DE^ACI NE TREBA

+ Da vole i po{tuju svoje `enske drugarice! + Da se ne boje da se takmi~e sa devoj~icama! + Da poma`u svojim drugaricama i svim `enskim bi}ima!

drugove! + Da se ne boje da se takmi~e sa mu{karcima! + Da poma`u svojim drugovima i svim mu{karcima!

8

9

DEVOJ^ICE NE TREBA

- Da izbegavaju svoje mu{ke drugove!

- Da izbegavaju svoje `enske drugove!

- Da govore lo{e o mu{karcima!

- Da govore lo{e o `enama!

- Da ne poma`u mu{karcima, da se boje - Da ne poma`u `enama, da se dr`e po wih!

strani od wih!

U ODNOSIMA SA DRUGOVIMA A LO[O JE AKO JE DETE:

DOBRO JE AKO JE DETE:

- Dru`i sa onima koje ne voli,a prikriva svoje druge interese za takvim povezivawem, - Nije qubazno prema drugovima, - Ne poznaje porodice drugova i wihove druge drugove (iz drugog naseqa) i ne pozdravqa se sa wima, - Ako vidi da je neko sam i nema druga, ne prilazi mu, ne razgovara i ne nudi mu pomo}, - izbegava druga, be`i da se ne sretne s wim, - bira druga po bogatstvu, a ne prema moralu i dobrim osobinama,

- Dru`i sa onima koje voli,

- Qubazno je prema drugovima, - Poznaje porodice drugova i wihove druge drugove (iz drugog naseqa) i pozdravqa se sa wima, - Ako gleda da je neko sam i nema druga, prilazi mu i nudi mu pomo}, - Ne izbegava druga, ve} se redovno sre}e s wim, - Ne bira druga po bogatstvu, ve} prema moralu i dobrim osobinama, - Deli s drugovima svoje ideje, sa drugom gradi dobre, pozitivne `eqe,

- ne deli s drugovima svoje ideje, sa drugom ne gradi dobre, pozitivne `eqe,

59

DOBRO PONA[AWE

- Govori drugu svoje problem i saslu{ava wegove i poma`e mu,

- Dru`i sa onima koje ne voli,a prikriva svoje druge interese za takvim povezivawem, - Nije qubazno prema drugovima, - Ne poznaje porodice drugova i wihove druge drugove (iz drugog naseqa) i ne pozdravqa se sa wima, - Ako vidi da je neko sam i nema druga, ne prilazi mu, - ne razgovara i ne nudi mu pomo}, - izbegava druga, be`i da se ne sretne s wim, - bira druga po bogatstvu, a ne prema moralu i dobrim osobinama, - ne deli s drugovima svoje ideje, sa

- Nikada ne vara druga, - Uvek je na strani druga, Ako drug u~ini ne{to lo{e, ukazuje mu da se popravi, - Uvek je po{ten u odnosima s drugom, Ne sva|a se niti se bije sa drugovima (kakvi bi to drugovi bili? ! ), - Ne pu{i i ne pije sa drugovima, ve} ih savetuje da i oni ne ~ine takve lo{e stvari, - Ako neko od drugova uzima drogu, prekoreva ga zbog toga i prekida drugarstvo, jer je droga zarazna bolest i svako ko se vrti oko we mo`e da nastrada, i - Drugovi su zadovoqni s wim/wom.

- drugom ne gradi dobre, pozitivne `eqe,

BRINITE I SEBI I DRUGIMA POMA@ITE! Kako znate da dobro postupate? ! Mo`ete da mislite i da vam izgleda da je va{e pona{awe dobro, a vi, ustvari, ne postupate dobro. Mera pona{awa je najpre u vama, ali i drugi qudi vas ocewuju kakvi ste i kako se pona{ate.

Postoje razli~ite mogu}nosti da proverite dali se dobro pona{ate. Prvo,treba da poznajete i da sledite velike moralne norme, kao Deset Bo`jih zapovesti, u kojima se govori {ta je najva`nije da se ~ini i zabrawuje se ono {to nikako ne sme da ~ini ( da se ubija, da se la`e i krade, da se vara najbli`i, da se zavidi i da se `eli i uzima ono {to pripada drugome). Postoji red takvih zapovesti, koje,ako ih ~ovek slu{a, postupa dobro. Takav je eti~ki imperativ sveti Klimenta Ohridskog:Sklawaj se od zla i ~ini dobro! On nas podu~ava da izbegavamo zlo i da ne mislimo drugima zlo, a tako|e da uvek ~inimo dobro. Dobro je,kada vas vi{e puta upozoravaju da ne{to ne ~inite dobro, da razmislite i da se popravite.

60

Postoji jedna savremena mera koja mo`e da vam se na|e kada niste sigurni kako treba da postupite;ona glasi:Nikada nikoga ne povre|uj, uvek pomogni! Ono {to ste naumili da ~inite ili ste u~inili, proverite po ovoj eti~koj meri, vide}ete dali ste se pravilno orijentisali.

Ako ne povre|ujete nikoga (pa ni sebe), dobro je, to mo`ete da radite. Tako|e, ako poma`ete nekome, to treba da ~inite. Me|utim, ako va{im postupcima povredite nekoga, ili sebe,to uop{te ne treba da radite, a ako ste uradili takvo ne{to, treba da se izvinite ili da ka`ete da takvo ne{to ne}ete ponoviti. Tako|e, ako ne poma`ete, a nekome je potrebna va{a pomo}, tada niste naumili dobro, ve} treba da se izmenite i boqe da se pona{ate, poma`u}i onome kome je potrebna pomo}.

Proverite ovo zami{qaju}i sve qude koje poznajete ili neke koje ste slu~ajno sreli. Kako bi postupili? Kao divqak, nanose}i zlo ili ~ine}i nasiqe - ili kao dobro vaspitano dete, ne povre|uju}i nikoga i poma`u}i. Da je ovo veoma va`no mo`ete da sagledate kada uporedite svoje pona{awe prema onima koji su bolesni ili stradaju od nekog nedostatka, slepi su ili slabo vide, gluvi su, gluvonemi, bez ruke ili noge ili sa povre|enim organima, sa grbom, ili sa povre|enim ~ulima ili mozgom. Dali }ete se podsmevati sa hendikepiranima, ili }ete ih voleti kao sve qude? Dali }ete im podmetnuti nogu ili }ete im pomo}i da se sna|u u prostoru? Ako treba,dali } ete im pomo}i da u~ine ne{to, da se napiju vode, ili }ete ih odvesti kod ku}e, ili ne{to sli~no dobro za wih- ili } ete pobe}i i sa strane im se smejati jer su bolesni i ne mogu da vide, da budu brzi i da urade ne{to kao vi?

Ranije su se qudi podsmevali hendikepiranima (oni koji imaju neki nedostatak- ali takvih je, zapamtite, deset posto od svih qudi). Danas vlada humanizam, koji ukqu~uje pozitivno pona{awe prema invalidima- ustvari, kao i prema svim qudima. Treba imati qubavi i po{tovawa za sva `iva bi}a.

Zbog toga i ~uvamo Prirodu, ne lomimo grane drve} u, ne maltretiramo `ivotiwe, a razvijamo i pomo} za 61

DOBRO PONA[AWE

invalide, za stare, za bolesnu decu, za siroma{ne, za one koji stradaju u zemqotresima, od poplava, od zaraza.

Osnovno na~elo nove etike je da se ne povre|uje niko i da se svakome ~ini dobro, da se poma`e svakome. Zbog toga deca treba najpre da nau~e da budu pa`qivi, da brinu o svima, pa i za sebe i da se uvek pona{aju dobro, jer je to pravi moralan izbor svakog dobrog ~oveka.

U ODNOSIMA SA DRUGIM QUDIMA DOBRO JE AKO JE DETE:

LO[O JE AKO JE DETE:

- Zna da ne sme da povre|uje nikoga i da pazi kako se pona{a, `eli da poma`e svakome i trudi se da poma`e, - Brine o svim `ivim bi}ima i ne povre|uje ih, - Voli i ~uva prirodu, - Pazi na biqke i ne lomi grawe drve} u, - Brine o `ivotiwama i ne ~ini nasiqe na wima, - Po{tuje sve qude i ni~im ih ne povre|uje, - Razume da invalidi stradaju i ne `eli ni~im dopunski da ih povredi, `eli da pomogne invalidima i poma`e ako mo`e, - Ako neki drug ~ini ne{to lo{e invalidima ili ne `eli da im pomogne, govori mu da to nije lepo i da smo svi qudi, koji treba da poma`emo jedni drugima (jer,ako invalidi ne mogu da pomognu nama, neko strariji i sposobniji }e nam pomo}i),

- Ne `eli da zna da ne sme da povre|uje nikoga i ne pazi na druge i povre|uje ih,

62

- Ne `eli da poma`e nikome, - Ne brine o svim `ivim bi}ima i povre|uje ih, - Ne voli i ne ~uva prirodu, - Ne pazi na biqke i lomi grawe drve} u, - Pravi nasiqe `ivotiwama, - Ne po{tuje qude i ne~im ih povre|uje, - Ne razume da invalidi stradaju (odbaca da je to va`no) i ne `eli dopunski da ih povredi, - Ne `eli da pomogne invalidima, - Ako neki drug ~ini ne{to lo{e invalidima ili ne `eli da im pomogne, hvali ga i ka`e da je tako . . lepo ,, i da je glupost da smo svi qudi,koji treba da poma`emo (ustvari, ka`e, invalidi ne mogu da pomognu nama, a ne treba da ~ekamo da neko nama pomogne),

- Ne pona{a se kao pravi ~ovek, nema lepa ose}awa,razvija negativne misli sa `eqom nekoga da povredi i prevari i ne postupa pravilno, i - Svi misle da dete nije dobro vaspitano, povre|uje svakoga, ne poma`e nikome i postupa nepravilno.

- Pona{a se kao pravi ~ovek- sa lepim ose}awima, sa pozitivnim mislima i pravilnim postupawem, i - Svi misle da je dete dobro vaspitano, ne povre|uje nikoga, svakome poma`e i postupa pravilno.

BONTON MLADIH Svi qudi treba dobro da se pona{aju. To se tra`i i od mladih i od starih. I najmawa deca se upozoravaju {ta smeju da rade, da peru ruke pre jela, da ne preteruju u skakawu, da paze da ne slome ne{to, da se uzdr`avaju kada su u gostima, da govore ,,Molim ,, i ,,Hvala ,, . Ciq je da svi qudi ka`u za dete da je ,,dobro vaspitano ,,.

Kada krenu u {kolu, od dece se tra`i i o~ekuje da budu mirni na ~asu, da slu{aju nastavnike, na vreme da izra|uju doma}e zadatke, da budu dostojni u~enici u svojoj {koli.

Tada deca po~iwu da se dru`e sa vi{e vr{waka, da idu i kod wih ku}i, da se igraju sa drugovima vani, zajedno sa prijateqima da pose}uju bioskop, sportske ili internet klubov. To zna~i da treba i sami da paze {ta rade i da postupaju dobro, bez nadzora roditeqa.

Neko misli da kod ku}e ne sme da radi {ta ho}e, jer ga tamo nadgledaju roditeqi ili baba- a vani je sam i mo`e da divqa. To nije ta~no. Qudi su odredili kakvo treba da bude vladawe na razli~itim mestima i ispred razli~itih qudi. To se naziva etikecija i bonton, {to zna~i pravilno pona{awe. Neki postupci se o~ekuju od svakoga u odgovaraju}e vreme, na svakom mestu i u razli~itim situacijama. Ko ne postupa tako, smatra se nevaspitanim, neobrazovanim, neizgra|enim, ocewuju da ne zna kakvo je pravilno vladawe i zbog toga se podsmevaju sa wim/wom i izbegavaju ga/je.

Postoje razli~ita pravila bontona, koja deca treba da znaju i po{tuju.

GLAVNI ETI^KI POJMOVI

BONTONTa~na (formalna) pravila pona{awa, obra}awe, obla~ewe, o na~inu razgovarawa u razli~itim prilikama, na odgovaraju} im mestima i prema razli~itim qudima (sli~no etikecija) 63

DOBRO PONA[AWE [TA I KAKO JE DOBRO PREMA BONTONU ZA DECU Bonton za decu, i mu{ku i `ensku, je niz postupaka koji se tra`i od dece da ~ine.

Ako postupaju kako se tra`i, tada se smatarju vaspitanim, ako postupaju suprotno, smatraju ih nevaspitanim, da ,,ne znaju bonton ,, . i da se umije Dete treba e u i uvek pr sredi ujutr a g -ina~e }e nego iza|e eurednim i smatrati n ga. izbegava}e

Dete ne treba da ide prqavo, sa pocepanom garderobom i ~arapama, jer sve mo`e da se opera i zakrpi-ina~e, }e pokazivati na wega i smeja} e mu se.

Dete treba da upotrebqava re~i pristojnosti: Molim, kada `eli ne{to da pita ili kada tra`i ne{to; Izvoli-Izvolite, kada ne{to daje; Hvala,kada mu ne{to daju ili mu u~ine uslugu; Oprosti-Oprostite, kada se izviwava za ne{to {to je u~inilo, a nije dobro ili kada tra`i da ga saslu{aju- ako ne ~ini tako smatra}e ga nevaspitanim.

Dete ne treba da govori ru`ne re~i i psovke- ako ~ini druga~ije be`a}e od wega, smatra}e ga prostim i ne}e imati dobre drugove (ima}e samo takve kao {to je ono- da zajedno govore lo{e stvari).

Dete tre ba bez pov da govori pristo i{enog jno, tona, d ne sva|a a se , da ne zapoveda da je ko (kao mandant ! suprotn o niko n )- ako ~ini e}e htet dru`i s i da se wim.

na{a pazi da se po da a eb tr e et D no, e bude nasil n da , o n l i prav hvali uge, da se ne da ne gura dr e ga a~ nadmeno-in i da ne bude da je i govori}e i et l vo e e} n nevaspitano.

Dete treba da jede smireno, mawe zalogaje, no`em i viqu{kom, bez namernog balavqewa i iskrivqenog `vakawa - ili }e ga nazivati nepristojno, ne}e ga uzeti u dru{tvo i ne}e ga zvati na zabave s hranom.

Dete treba da pazi da se pona{a pravilno, da ne bude nasilno, da ne gura druge, da se ne hvali i da ne bude nadmeno-ina~e ga ne}e voleti i govori} e da je nevaspitano.

64

Dete ne treba da gura prst u no s, olovku u uvo, ne treba d a se ~e{a ispod ko{uqe-in a~e }e mu se svi podsmevati .

Dete ne {ara po kwigama, one treba da budu uredne, jer su ogledalo u~enika, a tako|e ne treba da upropa{tava kwige i sveske drugih- ako tako ~ini ne}e ga voleti i kazni}e takvo lo{e vladawe.

Dete ne treba da pu{ta kosu da krije lice i o~i (mo`e da pokvari vid), ve} i de~aci i devoj~ice koji imaju dugu kosu treba redovno da je peru i da je sakupqaju gumicom ili {nalicama-ko nije uredan i ~ist, svi ga izbegavaju ili ogovaraju.

Dete koje je u gostima gore nego kod ku}e, a kod ku}e nije tako lo{e, niti upropa{tava predmete i rasplo`ewe ostalih svojim skakawem i lo{im vladawem-ina~e ga ne}e pozivati, i ne} e ga voditi u goste niti ga pu{tati kod drugih.

mesto usu odstupa b to au u e Det pri~e e izmi{qa n i a m ji i star i svi ogo bolesno kako je mn i da mu sa`aqevaju treba da ga ~uditi - jer }e mu se to es m e p tu us lo{e iva}e ga kao ew c o , i at ej nim i sm a}e ga ru` a} r sp i i dete re~ima.

Dete u bioskopu ne vi~e kada ugase svetlo, jer je sad kaobajagi vreme za pokazivawe nepristojnosti (nikada nije vreme za to)- ako se pona{a nepristojno, izbaci}e ga vani.

Dete na sportskim takmi~ewima ne ~ini faule i ne voli da la`e za u~iweno, ve} se pona{a fer- ako je grubo i vara, bi}e izvi`dano, eventualno }e ga odmah izjuriti, a drugi put ga ne}e pozvati u igru.

Dete ne vra}a po filmove za i igre n jmqewe kwige, a vreme, obe}anog i posle perioda-j er smatra}e ga lopovo ako ih ne vra}a, m i ne}e goste i ne ga zvati }e mu poz u ajmqivat i ni{ta.

Dete ne zagleda u tu|e fajlove i nikome se ne podsmeva preko Interneta- ako radi druga~ije, ne}e ga zvati da zajedno gledaju ne{to, niti }e mu pokazivati {ta su na{li, a osveta za neukusne {ale na Internetu mo`e da bude lo{a, to dete }e postati predmet podsmevawa.

65

DOBRO PONA[AWE

Postoje mnoga druga pravila bontona - sva treba znati i dete treba da ih po{tuje. Op{te pravilo je: ^INI SAMO ONO [TO MISLI[ DA I DRUGI TREBA TEBI DA ^INE! Tako se bonton povezuje sa op{tom etikom.

NAJBOQA JE NAMERA!

^uveni matemeti~ar Pitagora napisao je naj~uveniju eti~ku tvorevinu za mladeZLATNI ETI^KI STIHOVI, poema koju u~e mlade generacije od Antike do danas: Razmisli pre nego po~ne{, da ne u~ini{ glupost~oveku je svojstveno da radi i govori ludo.

^ini ono {to te kasnije ne}e mu~iti!

Ne zapostavqaj telesno zdravqeU hrani, pi}u i ve`bawu budi umeren.

Mera je ono {to ti ne}e stvoriti muku.

Navikni se da `ivi{ ~ist, miran i `ivot s vrlinom!

Pazi da ne ~ini{ ono {to ~oveku halapqivost budi!

Ne tro{i bez potrebe, I ne budi {krt- u svemu je najboqa mera. . .

Ne dozvoli da se san spusti na tvoje ne`ne o~iPre nego napravi{ pregled dana koji izmi~e: Gde sam pogre{io? [ta sam u~inio? [ta sam propustio?

Ako si u~inio zlo, prekori se; ako si u~inio radost, raduj se!

U tome ve`baj sve, to ~ini i ka tome stremi: Takav }e te put izvesti na put bo`anstvene vrline.

66

PITAWA ZA OBNAVQAWE Dali se o pitawima etike samo diskutuje ili se o~ekuje, kada ~ovek otkrije prave vrednosti i norme, on/ona da ih izvr{ava?

Kako se ocewuje pona{awe u kome se sa velikom `eqom i stalno ~ini dobro?

Dali dobro pona{awe ima primenu u razli~itim oblastima `ivota i u razli~itim odnosima izme|u qudi? [ta je porodica za ~oveka? [ta se radi u porodici? Kakvi treba da budu odnosi izme|u ~lanova porodice?

Opi{ite ukratko jedan dan u porodici i {ta treba da rade weni ~lanovi da svima bude dobro. Dali postoje pravila pona{awa u va{oj {koli?

Opi{ite kodeks pona{awa u va{em razredu i u va{oj {koli?

Koji su osnovni moralni zadaci u~enika za pona{awe u {koli? [ta zna~i dobro pona{awe izme|u drugova?

Kako treba da se pona{aju me|usobno mu{ki i `enski sau~enici?

Dali drugovi treba da povre|uju moralne norme ili treba zajedno da se trude da budu {to boqi?

Opi{ite {ta zna~i upotreba alkohola i pu{ewe za decu - u~enike u osnovnoj {koli.

Opi{ite dali deca- u~enici u osnovnoj {koli treba da uzimaju drogu.

Kome treba da ka`u ako ih neko tera da se drogiraju?

Koje su osnovne norme pona{awa u javnosti?

Dali u javnosti smete da budete nekulturniji nego kod ku}e?

Dali kod ku}e smete da ~inite svakakve stvari, jer ste za{ti}eni zidovima (drugi qudi vas ne vide)?

Kako treba da se pona{ate prema invalidima? Dali oni zaslu`uju pa`qivo moralno pona{awe prema wima? [ta zna~i bonton?

Dali postupawe prema bontonu pokazuje da ne vodite brigu o pona{awu ili da ste nevaspitani?

Ako neko ne postupa po bontonu, kako reagujete- grdite ga ili izbegavate wegovo prisustvo?

Opi{ite koju od izlo`enih normi bontona vi posebno cenite i izvr{avate ?

Koja je Pitagorina osnovna eti~ka ideja u Zlatnim stihovima?

Dali je korisno da ~itate i poznajete Pitagorine Zlatne stihove?

67

SODR@INA I. [TA JE ETIKA 1. [ta je etikata 2. Moral 3. Zna~aj morala 4. Sveti Kliment Ohridski - na{ moralni u~iteq 5. Eti~ki tekstovi i Pitawa za obnavqawe

3 4 7 10 15 17

II. UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI 6. Etikata u svetu 7. Po{tewe je nave}a vrlina 8. Uvek govori istinu!

9. Pravdnost je sila jednakih 10. Rodoqubqe brani zemqu i narod 11. Dana{wa etika 12. Univerzalna etika 13. Eti~ki tekstovi i Pitawa za obnavqawe

19 20 23 25 28 30 33 37 39

III. DOBRO PONA[AWE 14. Dobro pona{awe 15. U porodici svi treba da se vole, po{tuju i poma`u 16. U~i vredno, a u {koli budi drug sa svima!

17. Svako treba da pazi kako se pona{a u javnosti 18. Budite korektni i po{teni sa drugovima!

19. Brinite i sebi i drugima poma@ite!

20. Bonton mladih 21. Eti~ki tekstovi i Pra{Pitawa za obnavqawe

42 42 46 49 53 56 60 63 66