Geografija_7_srb_pavlovski by Ministry of education and sience

Prof. d-r \or|i Pavlovski

m-r Kole Pavlov

GEOGRAFIJA ZA VII RAZRED OSMOGODI[WEG OSNOVNOG OBRAZOVAWA

Izdava~: MINISTARSTVO ZA OBRAZOVAWE I NAUKU REPUBLIKE MAKEDONIJE Ul. Mito Haxi-Vasilev Jasmin,bb Skopqe

Recenzenti: Mirjanka Maxevi} - predsednik Mubexel Ahmed - ~lan Julijana Petrovska - ~lan Ru`di Ibraimi - ~lan Nevenka Stoeva - ~lan

Re{ewem Ministra za obrazovawe i nauku Republike Makedonije broj 07-5207/1 od 19.06.2009 godine, odobrava se upotreba ovog uxbenika

Predgovor Uxbenik iz geografije za VII razred osmogodi{weg osnovnog obrazovawa je pisan prema nastavnom programu za VII razred i po Koncepciji i Metodologiji o izradi i vrednovawu uxbenika. Ovaj uxbenik je radnog karaktera i u~enicima omogu}uje postepeno u~ewe preko istraìvawa, razmi{qawa, otkrivawa i dono{ewa zakqu~aka, a pri tom je u~enik aktivan u~esnik u osvajawu novih znawa, a ne pasivan posmatra~. Naro~ito je posve}ena pa`wa na obim i odmerenost nastavnih sadràja koji nisu optere}eni brojkama. Oni su kratki, jasni i koncizni. U uxbeniku su date tabele, ali ve}inom za u~enike koji èle vi{e da nau~e , a to se zahteva u Koncepciji i Metodologiji .

Autori Vam `ele uspeh u poslu i u~ewu

PREPORUKE u~enicima koji koriste druge izvore za u~ewe

Osim uxbenika iz geografije, da bi pro{irili i produbili svoje znawe, mo`ete koristiti slede}e materijale: - geografska ~itanka za VI razred od autora prof. D-r \or|i Pavlovski, izdawe “Prosvetnog dela” re{ewem Republi~kog pedago{kog saveta br. 21-48/1 od 05.06.1996 godine. - Geografska ~itanka za VII razred od autora M-r Dragi Stavreski, izdawe “Prosvenog dela “AD Skopqe. - Geografska ~itanka za VII razred od autora: V. Kostovski i S. Stojanovski, izdawe “ Prosvetnog dela” AD Skopqe. - Geografski atlas sa video kasetom za u~enike V i VIII razreda, izdawe “Prosvetnog dela” AD Skopqe i “Trimaks-kartografija” Skopqe - Geografska enciklopedija. - Internet. - TV emisije obrazovnog karaktera.

PRIRODNO - GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE EVROPE

GEOGRAFSKI POLO@AJ, GRANICE I VELI^INA

E V R O P A

Evropa se nalazi na severnoj Zemqinoj polulopti. Wena najsevernija ta~ka, o rt Nordkin se nalazi na 71 severne geografske {irine, a najju`nija, rt Maroki, se nalazi na 36 o severne geografske {irine. Evropski kontinent se u celini nalazi u severnom umerenom toplotnom pojasu u kome postoje najpovoqniji klimatski uslovi za ìvot qudi i za izvr{avawe razli~itih privrednih delatnosti. Najzapadnija ta~ka Evrope se nalazi na rtu Roka na 9o31, zapadne geografske duìne, najisto~nija, na planini Ural na 67 o isto~ne geografske duìne. Prema tome, svojim najve}im delom teritorije, Evropa se nalazi u isto~noj Zemqinoj polulopti. Evropa ima najpovoqniji geografski poloàj me|u svim kontinentima u svetu. Preko Atlantskog Okeana je povezana sa Severnom i Ju`nom Amerikom, a preko Sredozemnog Mora sa Afrikom. Preko ovog Mora i Sujeckog Kanala vode i najva`niji pomorski putevi ka Dalekom Istoku i Australiji. Evropa predstavqa i most koji najkra}im putem spaja kontinente Aziju i Afriku. Kontinent Evropa ima i kopnene veze, najvi{e sa kontinentom Azije. Evropa je sa daqim kontinentima povezana i velikim brojem linija. Evropa je poluostrvski kontinent. Sa tri strane je okruèn vodom. Na severu wenih granica su vode Severnog Ledenog Okeana. Na jugu izlazi na Sredozemno, Azovsko i Crno More, a na zapadu je okruèna vodama Atlantskog Okeana. Samo je isto~na granica Evrope kopnena. Od Azije je odvojena planinom Ural, rekom Ural, Kaspijskim Jezerom, rekom Mani~, Crnim Morem, prolazom Bosfor, Mramornim Morem, prolazom Dardaneli i Egejskim Morem. Evropa se najvi{e svojom ju`nom granicom pribliàva kontinentu Afrike. Od ovog kontinenta je odvojena Gibraltarskim Prolazom, {irokim 14 km. Sa jugozapadnom Azijom je priblièna preko prolaza Bosfor i Dardaneli. 5

Polo`aj Evrope u svetu

SEVERNA AMERIKA

JU@NA AMERIKA

AFRIKA

EVRO

SEVEREN LEDEN OKEAN

ATLANSKI OKEAN

GRENLAND

INDISKI OKEAN

AZIJA

AV S TR AL I JA

TIHI OKEAN

U svojim granicama , Evropa zahvata povr{inu od 10 miliona km2. U pore|ewu sa drugim kontinentima, ona je me|u najmawim kontinentima. Ve}a je samo od kontinenta Australije. Ali po broju stanovnika (730 miliona), Evropa je na drugom mestu me|u svim kontinentima.

E V R O P A

Bosfor

Gibraltarski prolaz Aktivnosti na ~asu : U svom atlasu prona|i rtove Nordkin i Maroki i zakqu~i u kojim se dr`avama nalaze !

Ako `eli{ da zna{ vi{e: Naziv Evropa poti~e od re~i “Ereb”, {to zna~i zemqa gde Sunce zalazi. Ova re~ poti~e od jezika drevnih fenikiskih i asiro-vavilonskih naroda. Oni su sve zemqe na zapadu od Fenikije, zvali”Ereb”. 7

RAZU|ENOST OBALE EVROPSKOG KONTINENTA

Obala evropskog kontinenta je najrazu|enija u odnosu na ostale kontinente. Na wegovoj obali sre}emo veliki broj poluostrva, zaliva, prolaza,kanala, rtova i drugo. Osim toga, u moru ima veliki broj ostrva i ostrvskih grupa. Me}utim, sve obale nisu podjednako razu|ene. Najslabije je razu|ena wena severna obala. U wemu ima samo dva ve}a poluostrva-Kola i Kanin. Izme|u ova dva poluostrva, duboko u kopno ulazi Belo More. Povezano je Barencovim Morem na severu, u kome se nalaze ostrva Nova Zemqa, Zemqa Franca Josifa i [picberg{ka Ostrva.

ISLAND V

O LU

[ETLANDSKI OSTROVI

N KA

ORKNIJSKI OSTROVI

I RS KA

KO BA

EGA

SEVERNO MORE

KAT

E AG

Od La

Bretawa

BISKAJSKI ZALIV

LA MAN[

Loara

Razu|enost zapadne obale

Zapadna obala Evrope je jedna od najrazu|enijih. Najve}a razu|enost u wemu se nalazi na Skandinavskom Poluostrvu. Na obali ovog poluostrva postoje mnogobrojni uski i duboki zalivi sa visokim i strmim stranama, nazvani fjordovi. Ispred fjordova se nalaze hiqade malih stenovitih ostrva koji ote`avaju pomorsku plovidbu. Na jugozapadu Skandinavskog Poluostrva nalaze se najve}a ostrva u zapadnom delu. To su Velika Britanija i Irska, a na severozapadu se nalazi Island. Na zapadnoj obali Evrope, Atlantski

Okean je oformio nekoliko ivi~na mora. Najve}e od wih je Severno More. Na istoku od wega duboko u kopno ulazi Balti~ko More. Ono se razgrawuje na vi{e zaliva. Od wih su najve}i Botni~ki, Finski i Ri{ki Zaliv. Balti~ko More je od Severnog Mora udaqeno poluostrvom Jiland i prolazima Skagerak i Kategag. Zapadna obala Evrope je karakteristi~na i po velikim poluostrvima i zalivima. Od poluostrva su najpoznatiji Jiland, Normandija i Bretawa, a od zaliva, Biskajski Zaliv i kanal La Man{. Sa velikim geografskim otkri}ima u XVI veku, zapadna obala Evrope dobija veliki saobra}ajni i privredni zna~aj. Tada se glavni pomorski putevi prebacuju iz Sredozemnog Mora u Atlantski Okean. To je omogu}ilo da se na ovim obalama razviju velika pomorska pristani{ta kao London, Avr, Roterdam i dr. Od wih po~iwu glavni svetski preko okeanski putevi ka drugim kontinentima. Ju`na obala Evrope je najrazu|enija. Na woj se nalaze tri velika poluostrva : Pirinejsko, Apeninsko i Balkansko . Pirinejsko Poluostrvo je odvojeno od Afrike Gibraltarskim Prolazom, a Balkansko od Azije, prolazima Bosfor i Dardaneli. Apeninsko Poluostrvo se do Afrike najvi{e pribli`ava preko ostrva Sicilije. Na ju`noj evropskoj obali, Sredozemno More se razgrawuje u vi{e ivi~na mora, i to : Tirensko, Jonsko, Jadransko, Egejsko, Mramorno, Ligursko, Crno i Azovsko More. Sva mora u Sredozemnom Moru su povezana prolazima i kanalima koji su zna~ajni za pomorski saobra}aj. Otvarawem Sujeckog Kanala, ju`na evropska obala uve} ava zna~aj, jer se pomorski put oko Afrike skra}uje za vi{e hiqada kilometara. U vodama Sredozemnog Mora se nalaze vi{e ostrva i grupa ostrva. Od wih su najve}a ostrva Sicilija, Sardinija, Korzika i Krit. Najpoznatiji zalivi su : \enovski, Lionski, Boka Kotorska, Solunski Zaliv i dr.

E V R O P A

Boka Kotorska Aktivnost na ~asu : -Koja su najpoznatija poluostrva na zapadnoj obali Evrope ? -Da li zna{ {ta su fjordovi ?

REQEFNE KARAKTERISTIKE EVROPE

Posmatraj i zakqu~i : Posmatraj boje na geografskoj mapi Evrope i po wima zakqu~i, kom reqefu ona pripada ? U kojim delovima Evrope se prostiru nizije ? Gde se nalaze planine ? Reqef u Evropi je raznovrstan. Postoje planine razli~ite starosti i veli~ine, zatim kotline, poqa, visoravni, re~ne doline, nizije i dr. Najve}i prostor u reqefu Evrope zahvataju nizije-oko 60%. Zatim sledi brdovito zemqi{te sa 24%, a najmawe, ili 16% pripada planinama. Sredwa nadmorska visina reqefa Evrope iznosi 300 metara. Prema tome, ona je najni`i kontinent na svetu. Prema vremenu nastanka, planine u Evropi se dele na mlade vena~ne i stare gromadne planine. Mlade vena~ne planine su stvorene u novije vreme. Povezane su u lance (vence) dugih i po nekoliko stotina kilometara. Ove su planine uglavnom visoke i imaju o{tre vrhove i strme padine.

Vulkanski reqef Stari gramadni planini Mladi veri`ni planini Nizini

Reqef Evrope

Mlade vena~ne planine se proteù u Ju`noj Evropi. One predstavqaju neprekidni lanac koji se proteè kroz celu Evropu. Na zapadu, ove planine se proteù od obale Atlantskog Okeana i obuhvataju najju`nije delove kontinenta. Daqe se proteù u Aziju i nadovezuju se na Himalaje. Zato je ovaj planinski lanac nazvan jo{ imenom Alpsko-himalajski lanac. Ovaj lanac u Evropi zapo~iwe na zapadu planinama Pirineji. One izdvajaju Pirinejsko Poluostrvo od drugog dela Evrope jer su visoke i te{ko prohodne planine. Na Pirineje se nadovezuju Alpi. Oni se proteù u paralelne lance izme|u kojih se nalaze prostrane visoravni. Alpi imaju iznad 15 vrhova visokih iznad 4 hiqade metara. Zbog visine su pokrivene snegom i ledom tokom cele godine. Na Alpima se nalazi najvi{i vrh u Evropi-Mon Blan (Beli Vrh), visok 4.807 metara. Sa Alpa se spu{taju i gle~eri. Najpoznatiji je gle~er Ale~. U dolinama Alpa nalaze se mnoga gle~erska jezera.

E V R O P A

Julijske Alpi Od Alpa se izdvajaju i razgrawuju dva planinska lanca. Apenini i Dinaridi. Apenini imaju ju`ni smer protezawa. On zahvataju prostor Apeninskog Poluostrva, i preko Sicilije produàvaju u Severnu Afriku. Dinaridi zahvataju zapadne delove Balkanskog Poluostrva. Wihov pravac protezawa je prema jugoistoku i jugu pored Jadranskog Mora. Poznate su pod imenom Dinarske Planine koje su dobile naziv po najduòm me|u wima-Dinara (160 km). Na Dinarske planine se nadovezuju planine [arske grupe koje produàvaju u Gr~ku, a odatle do obala Male Azije.

Na severoistoku se Alpi produùju i nadovezuju na planine Karpati, koje su za razliku od wih, niè i prohodnije. Karpati prave luk prema jugu i na Balkanskom Poluostrvu se nadovezuju na Staru Planinu (Balkan), proteù}i se do Crnog Mora. Na istoku, ovaj mladi planinski lanac , preko Kavkaza produàva do Azije. Stare gromadne planine u Evropi se razlikuju od mladih, po tome {to imaju ne mnogo strme padine i izravwene vrhove. One su lako prohodne i pogodne za izgradwu puteva i èlezni~kih pruga. Pravac protezawa kod ovih planina nije odre|en. Zato se one proteù u razne pravce. Od starih planina u Evropi, u severnom i zapadnom delu kontinenta su najpoznatije : Skandinavske Planine, Na ovim planinama se nalaze prostrane visoravni poznate pod imenom fjeldi. One su pokrivene ve~itim snegom i ledom. Stare gramadne planine obuhvataju i prostor Velike Britanije i Irske. Na severu od Alpa i Karpata se prostiru stare gromadne planine me|u kojima su najpoznatije: Ardeni, Jura, [varcvald, Rajnske Planine i dr. Ju`no od Pirinejskog Poluostrva se proteù Iberijske i Kastiqske Planine.

Panonska Nizija

Stare gromadne planine su na Balkanskom Poluostrvu poreklom iz Rodopske planinske grupe. U grupu starih planina spada i najduà planina u Evropi-Ural koja odvaja Evropu od Azije. U pro{losti su stare gromadne planine bile podlo`ne vulkanskoj aktivnosti. Kao posledica vulkanske aktivnosti, danas se na ovim planinama nalazi veliko rudno bogatstvo metalne rude. Najpoznatije ovakve oblasti su Overw u Francuskoj i Kratovsko-zletovska oblast u na{oj zemqi. Nizije zahvataju najve}i prostor u reqefu Evrope. Najve}a je Evropska Nizija. Ona se proteè na severu od Pirineja i Biskajskog Zaliva na zapadu, pa sve do planine Ural na istoku. Ova nizija je naj{ira u wenim isto~nim delovima i zove se Isto~noevropska Nizija. Po povr{ini, Isto~noevropska Nizija obuhvata skoro jednu polovinu kontinenta Evrope. Samo na nekim mestima u niziji se pojavquju vi{e brdovitih oblasti ~ija nadmorska visina ne prelazi 400 metara. Ova nizija severno od Kaspijskog Jezera se spu{ta niè i od morskog nivoa. Druge poznate nizije su: Lombardijska Nizija u dolini reke Po, Panonska Nizija u sredwem i Vla{ka Nizija u dowem toku reke Dunav. Na Pirinejskom Poluostrvu su najpoznatije: Andaluzija i Aragonija. Sve ove nizije imaju plodno tlo. Pokrivene su sitnim peskom i glinom koji su se u pro{losti taloìli kada su ove nizije bile morski baseni. Za razliku od drugih Lombardijska Nizija je nastala pod delovawem nanosnog materijala reka Alpa, jer je u pro{losti bila zaliv Jadranskog Mora.

E V R O P A

Aktivnosti na ~asu: -Koje stare planine le`e severno od Alpa i Karpata? -^ime su bogate stare gramadne planine? -[ta su to fjelde i u kom delu Evrope se nalaze ?

Istra`uj : Na svom geografskom atlasu prona|i Panonsku Niziju i doznaj kojim veri`nim planinama je ograni~ena.

KLIMA I VEGETACIJA Klimatski uslovi

Klima u Evropi je razli~ita i raznovrsna. Ona zavisi od vi{e faktora. Me|u wima su najva`niji faktori: geografska {irina, blizina okeana i mora, prola`ewe toplih ili hladnih morskih struja, pravac vetrova, pravac protezawa planinskih lanaca, nadmorska visina i dr. Prema geografskoj {irini, najve}i deo Evrope se nalazi u severnom umerenom toplotnom pojasu. Samo weni najseverniji deo se nalazi u hladnom pojasu. Veliki uticaj na klimu u Evropi imaju blizina Atlantskog Okeana, Severnog Ledenog Okeana i Sredozemno More na jugu. Atlantski Okean odre|uje klimu u Zapadnoj Evropi. Zato ona ima atlantsku klimu. Osim toga, kroz Atlantski Okean te~e topla Golfska struja koja prolazi pored obala

D AN L EN GR BAR

ENC

ORE

SK AN DI NA VS KI

POLUOSTROV

OKE

ND LA S I

ANS

CRNO

SRE

ATL

DOZ

EMN

ORE

AFRIKA

Golfska struja

Grenlandska struja

Zapadne Evrope i Skandinavskog Poluostrva, i obuhvata deo Severne Evrope. Kao posledica ove tople struje, morska obala Zapadne i Severne Evrope nikada ne smrzava. Uticaj atlantske klime se {iri duboko na kopno Evrope preko niskog zemqi{ta-nizija, kao i po re~nim dolinama i kotlinama. Na klimu Zapadne Evrope u velikoj meri uti~u i zapadni vetrovi koji duvaju do centralnih i isto~nih delova Evrope. Sredozemno More vr{i uticaj na klimu u Ju`noj Evropi. Sredozemnomorski uticaj ulazi dubqe na kopno kontinenta preko niskog zemqi{ta, kao i re~nim dolinama. Me|utim, uticaj Sredozemnog Mora je ograni~en zbog visokih planina. One se nalaze pored same obale i svojom visinom onemogu} uju {irewe u unutra{wost. Veliki zna~aj na klimu imaju i vetrovi. Tako na primer, zapadni i ju`ni vetrovi prema evropskom kopnu nose toplotu i vlagu, a hladni vetrovi sa severa sni`uju temperature i nose mawe koli~ine vlage. Reqef ima zna~ajni uticaj na klimu Evrope. Nizije i kotline ne predstavqaju smetwu prodoru zapadnih vetrova prema istoku. Me|utim, visoke vena~ne planine zaustavqaju vla`ne vazdu{ne mase i uti~u na re`im padavina. Na visokim planinama naj~e{}e dolazi do kondenzacije vodene pare i zato su na wima najobilnije padavine. Kao posledica uticaja raznovrsnih klimatskih faktora u Evropi se sre}u dva toplotna pojasa i sedam klimatska tipa.

E V R O P A

Interesova}ete i ovo: Golfska struja je najve}a vodena i topla struja na Zemqi koja te~e kroz Atlantski Okean. Ona je {iroka 1 000 km i duboka nekoliko kilometara. Ova reka nikada nije iza{la iz svog korita, jer ga nema. Golfska struja nastaje u Meksi~kom Zalivu (izme|u Severne i Ju`ne Amerike). Odatle te~e prema severu i severoistoku, nose}i ogromnu koli~inu tople i slane vode. Pita}e te koliko je to? Ta koli~ina vode je ve}a od svih reka zajedno koje teku na na{oj planeti. Kada ne bi postojala Golfska struja, temperatura u Velikoj Britaniji bi bila za sedam stepeni ni`a, a u Norve{koj za deset stepeni. Zbog ove struje, obale ovih zemaqa nikada ne zamrzavaju. 15

KLIMATSKO-VEGETACIONE OBLASTI

U Evropi su najzastupqenije tri klimatsko-vegetacione oblasti: hladan, umeren i subtropski pojas. Hladan toplotni pojas obuhvata dva klimatsko vegetaciona tipa: polarni i subpolarni. Polarni klimatsko-vegetacioni tip obuhvata najseverniji deo Evrope,

. .

300 mm

ATLANSKI OKEAN 3400 mm

2400 mm

KO O

CRNO MORE 4600 mm

200 mm

MNO MOR

SREDOZE

4000 mm

SUVI OBLASTI OBLASTI SO SREDNA VLA@NOST VLA@NI OBLASTI

Suve, sredwe vla`ne i vla`ne oblasti

odnosno prostor Severnog Ledenog Okeana sa ostrvima. U ovom delu Evrope je zastupqena polarna klima. Ona se odlikuje mnogo dugim i hladnim zimskim periodom, jakim vetrovima i malim koli~inama padavina, u obliku snega. Tamo je zima jedino godi{we vreme, a zemqa je uvek pokrivena ve~itim snegom i ledom. Biqni svet je zastupqen niskim zakr`qalim biqnim zajednicama, a `ivotiwski svet sa belom me~kom, fokom, morskim slonom (mor`), kitom, polarnom lisicom i dr. Subpolarni klimatsko-vegetacioni tip se prostire ju`nije od polarnog i obuhvata severoisto~ne delove Evrope. Ova tip se odlikuje dugim i hladnim zimama, koje traju od sedam do deset meseci godi{we, kratkim letima. Za vreme kratkog leta, sneg i led se tope i stvara se veliki broj

mo~vara. Tada dolazi veliki broj ptica koje oìvqavaju prirodu. To je oblast tundre u kojoj postoje i druge biqne zajednice kao {to su polarna vrba i polarna breza. Osim wih, u tundri rastu mahovina i li{aji. Retko stanovni{tvo, koje tamo ìvi, bavi se uglavnom lovom i ribolovom, kao i negovawem irvasa. Severni umeren klimatsko-vegetacioni tip zahvata najve}u povr{inu teritorije Evrope. U wemu su zastupqeni slede}i klimatski tipovi: atlantski, umereno-kontinentalni i kontinentalni tip. U ovom klimatskom tipu, u zavisnosti od klime, su zastupqeni i razli~ite biqne zajednice i ìvotiwske vrste. Atlanski klimatski tip je zastupqen u obalama Atlantskog Okeana u Zapadnoj Evropi, kao i ostrva koja se nalaze u ovom okeanu. Ovaj tip je posledica uticaja Atlantskog Okeana, zapadnih vetrova i Golfske struje. Za Atlantski tip klime je karakteristi~no sveà leta i blage i zime sa padavinama. Padavina ima u toku cele godine u obliku ki{e. golfska struja je od posebnog zna~aja za klimu Zapadne Evrope. Teku}i pored obala Zapadne Evrope,

N LA

E OK

E V R O P A

K A S P I S K O EZ ER

MALA AZIJA

AFRIKA

CRNO MORE

SUBPOLARNA

SREDOZEMNO MORSKA

ATLANSKA

PLANINSKA

UMERENO KONTINENT.

SREDOZEMNO MORE

Klimatski tipovi

KONTINENTALNA

ona stiè na sever i u zimskim mesecima zagreva morsku obalu. Zato i najsevernija pristani{ta u Evropi, Hemerfest i Murmansk na Skandinavskom Poluostrvu, nikada ne smrzavaju i naro~ito su zna~ajni za zimsku plovidbu. Za zimske periode kao posledica atlantske klime, karakteristi~ne su ~este i guste magle. Najvi{e su izraène u Velikoj Britaniji i Irskoj. U ovom klimatskom tipu su od biqnog sveta najzastupqenije su travne zajednice i listopadne {ume. Od ìvotiwskog sveta, ima sve ptice i ìvotiwe koje ima i u drugim delovima Evrope. Umereno-kontinentalni klimatski tip obuhvata centralne delove kontinenta Evrope. On je zastupqen od Alpsko-karpatskog lanca, na jugu, do Severnog i Balti~kog Mora na severu. Ove oblasti su izloène uticaju Atlantskog Okeana i zapadnih vetrova, a sa istoka dolazi uticaj o{tre kontinentalne klime. U oblastima umereno-kontinentalne klime karakteristi~na su ~etri godi{wa vremena. Ovu klimu odlikuje umereno topla leta i umereno hladne zime sa dovoqno padavina u toku godine. U ovom klimatskom tipu su od biqnih zajednica karakteristi~ne listopadne i ~etinarske {ume. Od ìvotiwskog sveta su zastupqeni: jelen, srna, divqa sviwa, vuk, me~ka, ris, zec i dr. Kontinentalni klimatski tip je najzastupqen u isto~nim delovima Evrope. On obuhvata prostor Isto~noevropske, Vla{ke i Panonske Nizije.

LEDENA PUSTINA TUNDRA

ATLANSKI OKEAN

IGLOLISNI [UMI LISTOPADNI [UMI STEPI MEDITERANSKI [UMI PUSTINA SUVI STEPI

KA SP IS KO EZ ER

CRNO MORE

MALA AZIJA AFRIKA SREDOZEMNO MORE

Biqni svet Evrope

Z ovaj tip je karakteristi~no Za ttopla i su{na leta, o{tre i hhladne zime. U zavisnosti od p padavina, kontinentalni tip sse deli na vla`ni kontinenttalni i kontinentalni-stepsski tip. Vla`ni kontinenttalni tip se proteè ju`no o od tundre i obuhvata predeo v velikih {umskih prostransstva bora, jele, smreke i dr. tto je predeo tajge, koja se k kao neprekidni {umski pojas Tajga proteè od Skandinavskog Poluostrva na zapadu, do planine Ural na istoku, a odatle produàva kroz severni deo Azije sve do Tihog Okeana. Godi{wa koli~ina padavina u ovom klimatskom tipu se kre}e od 500 do 700 mm. Ju`no od tajge se proteù me{ovite {ume. Kontinentalno-stepski klimatski tip je zastupqen u Ukrajini, Vla{koj i Panonskoj Niziji. Za ovaj tip su karakteristi~ne suve i hladne zime, duga i su{na leta. Godi{wa koli~ina padavina se kre}e od 300-600 mm. Klima je uslovila pojavu niske travne zajednice-stepu. U stepi ìve mnogobrojne vrste ìvotiwa, a od biqnog sveta su tipi~ne uglavnom, listopadne {ume. Subtropski klimatsko-vegetacioni tip je rasprostrawen u primorskom obalskom pojasu Sredozemnog Mora, kao i wegova ivi~na mora o ostrvske grupe. U ovom tipu je zastupwena sredozemnomorska klima. Ona se

E V R O P A

odlikuje suvim i toplim letima, blagom i zimom sa padavinama. Sneg je retka pojava, osim na visokim planinama. U sredozemnomorskoj klimi biqni svet je zastupqen specifi~nom vegetacijom-makija. Ustvari, to su zakr`qale zimzelene biqke otporne na su{e. U ovom klimatskom tipu se sre}u kiparis, primorski bor, ~empres, maslina, limun, naranxa, smokva i dr.

Mediteranska {umas

HIDROGRAFIJA Reke i jezera i wihov zna~aj

U Evropi postoje dve glavne oblasti izvora odakle izvire najve} i broj reka. To su: Alpi i Valdajska Visija. Reke u Evropi pripadaju otvorenim i zatvorenim slivnim podru~jima. Sve reke u Evropi koje se ulivaju u otvorene morske basene pripadaju trima slivnim morskim podru~jima i to: sliv Sredozemnog Mora, sliv Atlantskog Okeana i sliv Severnog Ledenog Okeana. Reke koje se ulivaju u Kaspijsko Jezero ili druga jezera pripadaju zatvorenim slivnim podru~jima. Slivno podru~je Sredozemnog Mora obuhvata sve reke koje se ulivaju u wega ili u wegova ivi~na mora, i to ju`no od Pirineja i Alpsko-karpatskog planinskog lanca. Najve}e reke koje se direktno ulivaju u Sredozemno More su Ebro i Rona. Me|utim u ivi~na mora se ulivaju vi{e reka. Tako, u Jadransko More se od najve}ih reka ulivaju: Drim, Bojana, Neretva, Cetina, Po i druge reke. U Egejsko More se ulivaju: Vardar, Struma, Marica, Bistrica i dr. U Crno More se ulivaju: Dunav, Dwepar i Dwestar, a u Azovsko More-Don. Reka Dunav je po duìni druga reka u Evropi. Izvire iz planine [varcvald u Nema~koj, i te~e kroz devet podunavske dràve. Prilikom utoke u Crno More ona se ras~lawuje na vi{e rukavca i pravi veliku deltu. Reke Don , Dwepar i Dwestar su plovne i imaju veliku hidro-energetsku mo}nost. Na svima su izgra|ena ve{ta~ka jezera i hidrocentrale. Reka Don je plovnim kanalom povezana sa rekom Volgom. Ovim kanalom je stvoren vaàn plovni put koji povezuje Azovsko i Crno More, na jugu, sa Kaspijskim Jezerom, na istoku, i Balti~kim Morem, na severu. Slivno podru~je Atlantskog Okeana obuhvata sve reke koje se ulivaju u Atlantski Okean i wegova ivi~na Volga mora. To su reke Pirinejskog i Skandinavskog Poluostrva, kao i reke koje teku od cen-

E V R O P A

Dunav tralnog francuskog masiva i reke od ostrva Velika Britanija i Irska. Najpoznatije reke na Pirinejskom Poluostrvu koje pripadaju ovom slivnom podru~ju su: Duro, Miwo, Taho, Gvadijana, Gvadalkivir i dr. Na svim ovim rekama su izgra|ena ve{ta~ka jezera i hidrocentrale. Druge ve}e reke koje se ulivaju u ovo slivno podru~je su: Sena, Loara i @ironda. U Severno More se ulivaju: Rajna, Vezer, Laba, Temza i dr. Ove reke imaju veliki saobra}ajni zna~aj za prevoz industriske i poqoprivredne robe. U Balti~ko More se ulivaju: Odra, Visla, Nemen, Zapadna Dvina i Neva. U toku zimskog perioda one ~esto zamrzavaju i zbog toga je saobra}aj koji se odvija po wima oteàn. Ve}i broj reka iz Atlantsko slivnog podru~ja , neposredno pre okeana, imaju pro{irene re~ne utoke-estuari. Slivnom podru~ju Severnog Ledenog Okeana pripadaju reke: Severna Dvina i Pe~ora. Najve}im delom godine, ove reke su zamrznute. Po{to ove reke teku kroz prostrane {umske pojaseve-tajge, one se koriste za saobra}aj, za prenos drveta i drugog gra|evinskog materijala tokom letweg perioda. Slivno podru~je Kaspijskog Jezera je jedino zatvoreno podru~je i tu se ulivaju Volga i Ural, kao i druge mawe reke. Volga je najduà evropska reka (3 700 km), a ujedn o je i najpunija vodom. Ona je kanalima povezana sa drugim rekama, ~ime je stvoren jedan duì plovni put koji povezuje ~etri mora. Volga poseduje veliku hidroenergetsku mo}, zato je na woj izgra|eno

vi{e ve{ta~kih jezera i hidrocentrala. Na utoci, Volga gradi veliku deltu. Veliki je privredni zna~aj evropskih reka. One se koriste kao plovne saobra}ajnice, za navodwavawe i za dobijawe hidroenergije. Ve}e reke su me|usobno povezane plovnim kanalima. Na kontinentu Evropa postoje: kotlinska, gle~erska, karstna, re~na i ve{ta~ka jezera. Najve}e od svih jezera u Evropi je Kaspijsko Jezero. Ono zahvata povr{inu od 370 000km2 . Kaspijsko Jezero je ostatak nekada{weg mora i zato je wegova voda slana. Ovo se jezero nalazi za 28 m ni`e od morskog nivoa. Me|u kotlinskim jezerima u Evropi su najpoznatiji: Ohridsko Jezero, Prespansko Jezero i Dojransko Jezero. Oni se nalaze u na{oj zemqi. Najvi{e gle~erskih jezera ima na Skandinavskom i na Finskom Poluostrvu. Tamo je iznad 60 000 hiqada gle~erskih jezera. Po tim jezerima je naro~ito poznata dr`ava Finska (jezerska zemqa).

Kaspisko Jezero - zaliv Karabogaz

Najve}a gle~erska jezera u severnom delu Evrope su: Venern, Vetern, Melarn, Onega, Ladoga i dr. Gle~erska jezera postoje i na visokim planinama kao Alpi, Dinaridi, Rodopi, Karpati i dr. Naj`ivopisnija jezera su na Alpima. Najpoznatija jezera me|u wima su @enevsko Jezero, Bodensko, Ciri{ko, Bledsko, Bohiwsko i druga jezera. U na{oj zemqi ovakvih jezera ima na [ar Planini i Pelisteru. Karstna jezera su najzastupqenija

Bledsko Jezero

u kre~wa~kim i karstnim predelima. Najpoznatije me|u wima je Skadarsko Jezero. Za potrebe ~oveka su izgra|ena ve{ta~ka jezera. Na vi{e reka u Evropi su napravqena, a najve}a su na reci Volgi, Dunavu, Dwepru, Donu i dr. Iz ve{ta~kih jezera se koristi voda za vi{e namena, a najvi{e za navodwavawe i dobijawe elektri~ne energije. Ova jezera su od privrednog zna~aja. Na wima je razvijen zdravstveni i rekreativni turizam. Osim toga, na wima je razvijen i saobra} aj, kao {to su na Kaspijskom jezeru. Mnoga jezera su bogata ribom, kao Dojransko Jezero, a drugi su poznati po kvalitetnoj ribi, kao Ohridsko i Prespansko Jezero.

E V R O P A

Aktivnosti na ~asu : -Kojoj grupi jezera pripada Ohridsko, Prespansko i Dojransko Jezero ? -Kako se zove najve}e jezero u Evropi ?

Za one koji `ele vi{e da nau~e U geografskoj ~itanci od \. Pavlovskog na str.8 ili str. 11 pro~itaj jednu od lekcija, Volga - najve}a evropska reka ili Jezero, a ve}a od mora, i napi{i kratak esej o jednom od wih !

Istraùj : -Na geografskom atlasu prona|i Bodensko, Ciri{ko i @enevsko Jezero i unesi na konturnoj mapi ! -Na atlasu prona|i Bledsko i Bohiwsko Jezero i zakqu~i u kojoj se dràvi nalaze ? -Ako ìvi{ u blizini prirodnog ili ve{ta~kog jezera, doznaj koliko je ono duboko i koje ribe ìve u wemu. 23

SOCIO-GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE I REGIONALNA PODELA EVROPE STANOVNI{TVO EVROPE OSNOVNE KARAKTERISTIKE STANOVNI{TVA EVROPE (broj stanovnika i gustina naseqenosti)

Po broju stanovni{tva koje ìvi u woj, Evropa zauzima drugo mesto me|u kontinentima. Naseqeniji je samo kontinent Azije. Me|utim kroz istorisku pro{lost broj stanovnika na ovom kontinentu se mewao. Za razliku od drugih kontinenata, Evropa ima najburniju pro{lost. U pro{losti je bilo mnogo sukoba i ratova. Kao posledica toga, broj stanovnika je opadao, a u mirna vremena ponovo se uve}avao. Ali sa ovog kontinenta kako u pro{losti, tako i danas, veliki broj stanovni{tva se iseqavao na druge kontinente {to se odraàva na porast stanovni{tva. U Evropi danas ìve oko 730 miliona stanovnika. Po gustini naseqenosti Evropa je najgu{}e naseqen kontinent. Prose~na gustina stanovnika iznosi oko 73 stanovnika na 1 km2 . Na ovom kontinentu, stanovni{tvo nije ravnomerno raspore|eno. To zavisi od prirodno-geografskih uslova, kao i od ekonomskih uslova ìvota. Najgu{}e naseqeni prostori u Evropi su industriske oblasti. Me|u wima su najpoznatiji: Rurska i Sarska oblast, [lezija, dolina Rajne i dr. U ovim oblastima postoje veliki gradovi koji se nadovezuju jedni EAN I OK K S AN na druge. Gusto naseATL qene oblasti su ujedno SEVERNO i ugwenokopni baseni u MORE Velikoj Britaniji, Francuskoj, Rusiji, Belgiji i drugi. Isto tako, re~ne doline, plodne nizije i CRNO MORE kotline Spadaju u gusto naseqena podru~je Evrope. SREDOZEMNO MORE Najre|e su u EvZastupqenost naroda u Evropi ropi naseqene severne A

SLOVENI GERMANI ROMANI

TURSKO MONGOLSKA GRUPA DRUGI NARODI

oblasti. Tamo su klimatski uslovi nepovoqni za ìvot. To su polarni i subpolarni predeli. Ovde je naseqenost vrlo retka i kre}e se po nekoliko qudi na 1 km2 . U Evropi postoji veliki broj naroda koji pripadaju razli~itim grupama naroda. Ipak, veliki broj pripada beloj rasi. Narodi bele rase u Evropi Procentualna zastupqenost naroda spadaju u tri glavne grupe naroda : i grupa naroda u Evropi Sloveni, Germani i Romani. Sloveni su najbrojnija grupa naroda u Evropi sa 34% od ukupnog stanovni{tva. Oni naseqavaju Isto~nu, Sredwu i Ju`nu Evropu. Slovenskoj grupi naroda pripadaju : Makedonci, Srbi, Hrvati, Slovenci, Crnogorci, Rusi, Belorusi, Ukrajinci, Poqaci, êsi, Slovaci, Bugari i Luì~ki Srbi. Germanska grupa naroda je sa 31% druga po broju stanovnika u Evropi. Germani su naseqeni u Severnoj i Sredwoj Evropi, na Britanska Ostrva i druga mesta. Germanskoj grupi naroda pripadaju : Nemci, Englezi, [ve|ani, Holan|ani, Norveàni, Danci i Austrijci. Najmawe brojna je romanska grupa naroda sa 25% u Evropi. Ovi su narodi najvi{e naseqeni na Apeninskom i Pirinejskom Poluostrvu, kao i druge delove Zapadne i Isto~ne Evrope. Ovoj grupi naroda pripadaju : Francuzi, [panci, Italijani, Portugalci i Rumuni. Izvan ovih triju osnovnih grupa, se izdvajaju Grci, Albanci, Baskijci i dr. U Evropi ima mali broj stanovnika drugih rasa. Najbrojniji su pripadnici ùte rase. Tu spadaju : Finci, Ma|ari, Turci, Tatari i dr.

E V R O P A

Aktivnosti na ~asu : -Koji prostori su najgu{}e naseqeni u Evropi ? -Gde su naseqeni Sloveni kao grupa naroda u Evropi ?

Istraùj : Konstatiraj u kojoj dràvi ìvi najve}i broj slovenskog stanovni{tva uz pomo} karte u uxbeniku ! 25

JEZI^NE I VERSKE RAZNOLIKOSTI EVROPE Kontinent Evropa kao centar kulture, se odlikuje velikom raznoliko{}u jezika, vere i druge kulturne vrednosti. Raznolikost je rezultat dugotrajnih istorijskih procesa od : me{awe naroda, osvaja~kih pohoda, seoba, ratova i drugo. Jezi~ni mozaik Evrope sa~iwavaju tri grupe i to : indoevropska, uraloaltajska i posebna grupa jezika. Indoevropska jezi~na grupa je najrasprostrawenija u Evropi. Tu spadaju : slovenska, germanska i romanska jezi~na grupa. Slovenski jezici su podeqeni na tri grupe : isto~na (ruski, beloruski, ukrajinski), zapadna (~e{ki, slova~ki, poqski, lu`i~ko-srpski) i ju`na (makedonski, srpski, bugarski, slovena~ki, hrvatski i crnogorski). Germanska grupa jezika je : engleski, nema~ki, danski, {vedski, holandski, norve{ki i drugi jezici. Romanskoj grupi jezika pripadaju jezici : italijanski, portugalski, rumunski, francuski i {panski. Uralo-altajsku grupu jezika u Evropi zastupaju narodi koji su se u pro{losti doselili iz Azije. To su : turski i ugro-finski jezici (ma|arski, finski, estonski, laponski).

Vatikan V

U Evropi se govore i posebni jezici koji ne pripadaju nijednoj grupi. To su : albanski i gr~ki jezik. Versku ranolikost u Evropi sa~iwavaju, pre svega : hri{}anstvo kao religija mnogih vernika i islam koji je mawe zastupqen. Velika hri{}anska religija je 1054 g. podeqena na dve crkve : Zapadna rimokatoli~ka i Isto~na pravoslavna crkva. Devojke D j iz slovenske grupe jezika j Centar katoli~ke crkve je Vatikan i ona je zastupqena u : Italiji, Francuskoj, [paniji, Portugaliji, Hrvatskoj, Sloveniji, Poqkoj, ^e{koj, Ma|arskoj i drugim zemqama. Pravoslavna crkva ima najvi{e vernika u : Rusiji, Rumuniji, Srbiji, Bugarskoj, Gr~koj, Makedoniji i drugim zemqama. U XVI veku se od rimokatoli~ke crkve odvojio protestantizam kao posebna religija. Danas su protestanti naseqeni u : Velikoj Britaniji, Nema~koj, [vedskoj, Norve{koj, Danskoj i drugim zemqama.

E V R O P A

Arapi su islam nametnuli u Evropi jo{ u VIII veku. Danas je zastupqen vi{e na Balkansko Poluostrvo i poti~e iz vremena Turskog Carstva. Najzastupqen je u: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu i evropskom delu Turske.

Devojke iz islamske verske grupe Istra`uj : Istra`uj i doznaj ko od tvojih suseda kojoj religiji pripada, koje verske praznike slave i koji jezik govore kod ku}e? 27

NASEQA U EVROPI

Priseti se {ta si ranije u~io: Koja je razlika izme|u sela i gradova?

Naseqa se u Evropi dele na gradska i seoska naseqa. Gradovi su ve}a naseqena mesta u kojima stanovni{tvo prete`no radi u industriji, saobra}aju, trgovini, zdravstvu, obrazovawu, kulturi i drugim mestima. Gradovi se razlikuju od sela po veli~ini, broju stanovnika, na~inom `ivota, izgledu i drugo. Veli~ina grada zavisi od broja stanovnika. U razli~itim dr`avama Evrope se razlikuje minimalni broj stanovnika za dobijawe statusa grada. Zato je prihva}eno kompromisno re{ewe koje se po{tuje u mnogim zemqama. Po wemu, mali gradovi su oni koji imaju mawe od 10 hiqade stanovnika. Ovi gradovi su centri prema kojima gravitiraju okolna sela. Sredwi gradovi imaju od 10 do 100 hiqada stanovnika. To su centri u ve}im oblastima i vr{e uticaj na svoju {iru okolinu. Veliki gradovi su oni koji imaju iznad 100 hiqada stanovnika o obuhvataju mnogo ve}i prostor. Ka wima gravitiraju i mawi gradovi. Gradovi koji imaju iznad jedan milion stanovnika su milionski gradovi. U Evropi ima vi{e milionskih gradova

Savremeni grad

Najve}i od wih su: Moskva u Rusiji (8,6 miliona stanovnika) i London u Velikoj Britaniji (7,4 miliona stanovnika). Po veli~ini vi{e milionski gradovi su: Sankt Peterburg u Rusiji, Berlin u Nema~koj, Madrid u [paniji, Rim u Italiji, Kijev u Ukrajini, Pariz u Francuskoj i drugi Po fizionomiji u Evropi postoje: mediteranski, sredwe evropski i tursko isto~ni tip grada. Mediteranski gradovi su sa uskim i poplo~anim ulicama, a ku}e su izgra|ene od kamena. Sredwe evropski gradovi su gra|eni planski sa {irokim ulicama, trotoarima, drvoredima i drugo. Tursko isto~ni tip gradova je sa niskim ku}ama gra|enih od nepe~ene cigle, ogra|enih dvori{ta, uskim ulicama i mnogo prozora. Sela su za razliku od gradova, mawa naseqena mesta u kojima se qudi najvi{e bave poqoprivredom. Prema polo`aju koji zauzimaju postoje planinska, brdska i ravni~arska sela. Planinska sela su mawa po veli~ini, zbijenih ku}a jedna do druge. Brdska sela se sastoje od vi{e mahala koje su udaqene jedna od druge. Ravni~arska sela su najve}a i u wima ima ulica, vodovoda, a ku}e su Planinsko selo izgra|ene na vi{e spratova. Po fizionomiji postoje sela zbijenog i sela razbijenog tipa. Kod sela zbijenog tipa, ku}e su blizu jedna do druge, a kod sela razbijenog tipa, one su razbacane i udaqene po nekoliko stotina metara jedna od druge. U najsevernijim delovima Evrope, postoje ku}e izgra|ene od leda. Te ku}e se nazivaju IGLO. Ju`nije od wih, postoje sela koja su gra|ena od drveta i to su drvene ku}e. Ta sela se nalaze u velike {umske predele-tajge. Ova sela su karakteristi~na za severne predele Rusije, Norve{ke, [vedske, Finske i drugi. U Isto~noevropskoj, Panonskoj, Limbardiji i Vla{koj Niziji u Evropi, postoje velika sela sa nad 10 hiqada stanovnika. Ona li~e na male gradove. Kod ovih sela, ku}e su niske, gra|ene od pe~ene cigle i imaju {iroke ulice. Kod sela tursko isto~nog tipa, ku}e su gra|ene od nepe~ene cigle, a krovovi su od kamene plo~e ili od stabala ra`a-slamnati krovovi. Ova su sela mala, ali sa {irokim i ogra|enim dvori{tima i bunarima za vodu za pi}e.

E V R O P A

REGIONALNA PODELA EVROPE Prema regionalnoj podeli, Evropa je podeqena na slede}e geografske regione: Ju`na, Zapadna, Severna, Sredwa i Isto~na Evropa. JU@NA EVROPA ZAPADNA EVROPA SREDNA EVROPA

AN ATL

SKI

AN OKE

SEVERNA EVROPA ISTO^NA EVROPA

AZ IJ A

AFRIKA

SREDOZEMNO MORE

Regionalna podela Evrope

JU@NA EVROPA je uglavnom planinski region. Ona obuhvata evropsko podru~je Sredozemnog Mora sa tri velika poluostrva: Apeninsko, Balkansko i Pirinejsko, kao i ostrva i ostrvske grupe. Wen prostor uglavnom zahvataju stare gramadne planine i mlade vena~ne planine. U Ju`noj Evropi, klimatski uslovi su povoqni za gajewe svih vrsta `itnih, ba{tenskih, industriskih i sto~nih kultura. Osim toga, postoje povoqni uslovi za gajewe ju`nog vo}a. U Ju`noj Evropi su najbrojniji narodi iz romanske i slovenske grupe naroda. Na Balkanskom Poluostrvu se nalaze dr`ave: Srbija i wen glavni grad Beograd, Crna Gora sa Podgoricom, Kosovo sa Pri{tinom, Bugarska sa Sofijom, Albanija sa Tiranom, Gr~ka sa Atinom, Makedonija sa Skopqem, Slovenija sa Qubqanom, Bosna i Hercegovina sa Sarajevom i Hrvatska sa Zagrebom. Na Apeninskom Poluostrvu se nalaze Italija sa glavnim gradom Rim, Vatikan sa Vatikanom i San Marino sa San Marinom. Na Pirinejskom Poluostrvu se nalazi [panija sa glavnim gradom Madrid, Portugalija sa Lisabonom i Andora sa Andora la Vela. ZAPADNA EVROPA zahvata zapadne delove kontinenta. Na zapadu je {iroko otvorena prema Atlantskom Okeanu i wegovim obalskim morima. Najve}i deo reqefa je nizijski, a najbrojnije su stare gramadne planine. U ovom regionu vlada uglavnom, atlantska klima sa obilnim padavinama. Region Zapadne Evrope spada u najgu{}e naseqene oblasti kontinenta. Najbrojniji su narodi germanske i romanske grupe.

Dràve ovog regiona su visoko razvijene poqoprivredne i industriske zemqe. To su: Francuska i glavni grad Pariz, Monako sa Monakom, Velika Britanija sa Londonom, Irska sa Dablinom, Belgija sa Briselom, Holandija sa Amsterdamom i Luksemburg sa Luksemburgom. SEVERNA EVROPA je region koji obuhvata najseverniji deo ovog kontinenta. Reqef ovog regiona je uglavnom planinski i to u severnom delu, a u ju`nom delu ima nizijsko zemqi{te. Za ovaj region su karakteristi~ni fjordovi i fjelde, kao i mnogobrojna gle~erska jezera. Za ovaj region su karakteristi~ni nepovoqni klimatski uslovi, naro~ito u podru~jima gde vlada polarna i subpolarna klima. Stanovni{tvo naseqeno u ovom delu je uglavnom iz germanske grupe naroda koji u pogledu privrednog i kulturnog nivoa spadaju me|u najrazvijenije i najnaprednije narode u Evropi. U ovom regionu se nalaze dràve: Norve{ka sa glavnim gradom Oslo, [vedska sa Stokholmom, Finska sa Helsinkijem, Danska sa Kopenhagenom i Island sa Rejkjavikom. SREDWA EVROPA kao region obuhvata prostor Sredwe, odnosno Centralne Evrope. U woj je razli~it reqef. Sastoji se od starih i mladih vena~nih planina, kao i od prostranih i plodnih nizija. U ovom regionu sre}u se uticaji kontinentalne i umereno-kontinentalne klime. Reke koje teku ovim regionom su naro~ito va`ne za wihovo privredno iskori{}avawe (saobra}aj, navodwavawe, hidroenergija i dr.). u ovom regionu ìve stanovnici iz raznih grupa naroda od kojih su najbrojniji Sloveni i Germani. Tu se nalaze dràve Nema~ka sa glavnim gradom Berlinom, Poqska sa Var{avom, ê{ka sa Pragom, Slova~ka sa Bratislavom, [vajcarska sa Bernom, Austrija sa Be~om, Lihten{tajn sa Vaduzom, Ma|arska sa Budimpe{tom i ruminija sa Bukure{tom. ISTO^NA EVROPA obuhvata prostor Isto~noevropske Nizije i proteè se na istoku sve do planine Ural, reke Ural i Kaspijskog Jezera. U ovom regionu, zemqa je uglavnom nizija, sa malim visoravnima ~ija je visina do 400 m. U Isto~noj Evropi, uglavnom, vlada kontinentalna klima. Reke koje teku ovim regionom su duge, spore, pune vode i plovne. Wihova voda se koristi za navodwavawe i dobijawe elektri~ne energije. Stanovni{tvo iz ovog regiona je iz slovenske grupe naroda, a to su: Rusi, Belorusi i Ukrajinci. U mawem broju ima i drugih naroda. U ovom regionu se nalaze dràve: Rusija sa glavnim gradom Moskva, Belorusija sa Minskom, Ukrajina sa Kijevom, Estonija sa Talinom, Letonija sa Rigom, Litvanija sa Vilnusom i Moldavija sa Ki{iwevom.

Aktivnosti na ~asu: -Gde se prote`e zapadni region? -[ta je karakteristi~no za Severnu Evropu kao region? -Kakav je reqef u Sredwoj Evropi kao region?

E V R O P A

EVROPSKA UNIJA 6 ~lenki 9 ~lenki 10 ~lenki 12 ~lenki 15 ~lenki 25 ~lenki Finska

Kandidati za priklu~uvawe do 2007 god.

[vedska

Irska

Estonija

Letonija

Danska

Latvija Velika Britanija Holandija Polska

Germanija

Belgija Luksemburg

Rep. ^e{ka Slova~ka Francija

Avstrija Ungarija [vedska Hrvatska

Romanija

Italija

Portugalija

[panija

Bugarija Makedonija

Grcija

Malta

Turcija

Kipar

Zemqe ~lanice Evropske unije Evropska unija (EU) je jedna od najve}ih grupacija u svetu. Ona je osnovana u Rimu, 1958 godine. Tada su ~lanice bile samo {est zemqe : Belgija, Italija, Luksemburg, SR Nema~ka, Holandija i Francuska. U po~etku su ove zemqe imale ciq da ujedine (integri{u) privredu u svim wenim granama, a kasnije da se ujedine kao konfederacija. Evropska unija naro~ito vodi brigu o unapre|ewu poqoprivredne proizvodwe i industrije, zatim o razvoju pojedinih regiona i poboq{awe socijalnog i ìvotnog standarda stanovni{tva wenih ~lanica. Evropska unija se brine da obezbedi mir, prosperitet i stabilnost wenih naroda, da osigura bezbedan ìvot svojim narodima i da spre~i podelu Evrope. Osim toga, ona se brine o razvoju zdrave ìvotne sredine, po{tovawe qudskih prava, trì{nu ekonomiju i drugo. Zbog postignutih uspeha na ekonomskom planu, 1973 godine, woj se prikqu~uju Velika Britanija, Danska i Irska, a 1981 godine za ~lanicu je primqena Gr~ka. 1986 godine su primqene [panija i Portugalija, a 1995 godine za ~lanice Unije su primqene : Austrija, [vedska i Finska. 32

Evropska unija je otvorena za svaku zemqu koja ispuwava demokratske, politi~ke i ekonomske kriterijume za ~lanstvo. Me|utim, da se primi nova zemqa-~lanica, traì se saglasnost svih zemaqa-~lanica . Primawe se jednoglasno usvaja. U Evropskoj uniji, svaki gra|anin ima pravo da putuje, radi i ìvi svugde u Uniji. Svako lice iz zemaqa_~lanica moè da radi u oblasti zdravstva, obrazovawa i u drugim javnim organizacijama Unije. U odnosu na svakodnevni ìvot Evropska unija podràva i finansira programe o zbliàvawu wenih gra|ana, naro~ito u oblasti obrazovawa i kulture. Od 2004 godine gra|ani koji putuju Evropskom unijom mogu dobiti kartice za evropsko zdravstveno osigurawe od wihovih nacionalnih dràva. To pomaè pokrivawe medicinskih tro{kova u slu~aju bolesti u toku prestoja u drugoj zemqi. Granice me|u zemqama-~lanica Evropske unije su otvorene i omogu}

E V R O P A

avaju gra|anima slobodno kretawe bez paso{ke kontrole. Zemqe Evropske unije sara|uju u oblasti policije i pravde sa ciqem da Evropa bude sigurnija i bezbednija. Evropska unija se naro~ito zalaè za pitawa od posebnog interesa za evropske narode : mir, ekonomsku saradwu, sigurnost, demokratiju, pravdu i soliZastava EU darnost. Broj dràva ~lanica Evropske unije se stalno pove}ava. 1 maja 2004 godine, za nove ~lanice Unije su primqene : Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Poqska, Slovenija, Slova~ka, Ma|arska i ê{ka. 2007 godine, za ~lanice su primqene Bugarska i Rumunija. Tako je od {est danas broj zemaqa~lanica porastao na 27. ^lanstvo u Uniju traè i druge zemqe. Kandidati za ~lanstvo u Evropsku uniju su : Albanija, Republika Makedonija, Turska i Hrvatska. Od prvog januara 2002 godine Unija je uvela zajedni~ku nov~anu valutu za sve svoje ~lanice-evro.

Aktivnosti na ~asu : -Za {ta se zala`e EU ? -[ta je uvela Unija od prvog januara 2002 godine ?

GEOGRAFSKI PREGLED REGIONA EVROPE

JU@NA EVROPA Geografski poloàj, dràve i glavni gradovi Razgledaj i odgovori : Prema karti Ju`ne Evrope, koja poluostrva ona obuhvata ? Koji su najbliì kontinenti ?

Ju`na Evropa gi opfa}a Apeninskiot, Balkanskiot i Pirinejskiot PoluostrovJu`na Evropa obuhvata Apeninsko, Balkansko i Pirinejsko Poluostrvo. Ova su poluostrva duboko u{la u vode okolnih mora i pribliìli se Aziji i Africi. Od Azije su udaqeni mawe od 3 km kod prolaza Bosfor i Dardaneli, a od Afrike 14 km kod Gibraltarskog Prolaza. Prona|i ove podatke u svom atlasu ! Zbog toga Ju`na Evropa ima povoqan geografski poloàj. Ona predstavqa most koji povezuje regione Evrope sa dràvama Azije i Afrike.

Povoqan geografski poloàj je rezultat toga {to ve}i broj mora sa tri strane okruùju ovaj region. Od svih najzna~ajnije je Sredozemno More sa wegovim ivi~nim morima. Preko ovog mora vode najzna~ajniji pomorski putevi do zemaqa koje izlaze na more ili okean. Veliki zna~aj za geografski poloàj Ju`ne Evrope ima Atlantski Okean. On povezuje ovaj region na zapadu vodenim putem sa drugim okeanima u svetu i dalekim kontinentima kao Australija i Amerika.

E V R O P A

A P EN I N S K I

BALKANSKI POLUOSTROV

P O L

PIRINEJSKI POLUOSTROV

CRNO

MOR

UO S TR O V

SREDOZEMNO MORE

Ju`na Evropa Region Ju`ne Evrope obuhvata 17 dràva. One obuhvataju 13% od cele povr{ine Evrope i 22% stanovni{tva ovog kontinenta. Na Balkanskom poluostrvu je deset dràva. To su: Albanija i glavni grad Tirana, Bugarska i Sofija, Bosna i Hercelovina i Sarajevo, Gr~ka i Atina, Kosovo i Pri{tina, Makedonija i Skopqe, Srbija i Beograd, Slovenija i Qubqana, Hrvatska i Zagreb, i Crna Gora i Podgorica kao glavni grad. Na Apeninskom Poluostrvu se nalaze 3 dràve i to: Vatikan sa glavnim gradom Vatikanom, Italija i Rim i San Marino sa glavnim gradom San Marino. Na Pirinejskom Poluostrvu se nalaze: Andora i glavni grad Andora la Vela, Portugalija i Lisabon i [panija sa glavnim gradom Madrid. U Sredozemnom Moru se nalazi ostrvska dràva Malta sa glavnim gradom La Valeta.

Aktivnosti na ~asu : Uz pomo} atlasa istra`uj i doznaj sa kojim okeanima je povezan Atlantski Okean ? Wihove nazive upi{i u {kolsku svesku. 35

OSNOVNE KARAKTERISTIKE DR@AVNOG URE\EWA

Sve dràve iz regiona Ju`ne Evrope (osim Andore i [panije) imaju demokratsko parlamentarno du{tvo, odnosno ure|ewe i naziv Republike. U republici svaki gra|anin stariji od 18 godina, ima pravo na glas, odnosno da bira i da bude izabran. Najve}i deo gra|ana je organizovano u vi{e politi~kih partija. Sve se partije na izborima bore za vlast. Vo|e-lideri koji su izabrani od ~lanstva same partije, predvode svoje partije. Na ~elu svake republike je Predsednik. Wega biraju gra|ani tajnim glasawem svake 4 godine na izborima koje Vlada raspisuje. Predsednik dràve je onaj kandidat koji je izabran ve}inom glasova gra|ana. On predstavqa dràvu izvan zemqe, u~estvuje u radu vi{e me|unarodnih organizacija, prima strane delegacije i drugo. Predsednik radi u skladu sa Ustavom zemqe. On potpisuje zakone koje donosi Vlada, a ima pravo i na veto (da ne potpi{e), zatim pravo na pomilovawe osu|enih lica, imenuje ambasadore i drugo. U nekim zemqama isti predsednik moè biti najvi{e dva puta izabran. Vlada ima zakonodavnu i izvr{nu vlast u Republici. Na ~elu Vlade stoji predsednik-premijer. Wega biraju ~lanovi partije koja je na parlamentarnim izborima dobila najvi{e glasova gra|ana. U sastavu Vlade rade vi{e ministarstva i to : za pravdu, za zdravstvo, za obrazovawe i nauku, za kulturu i druga. Ustav Republike je najvi{i zakon u demokratsko-parlamentarnom dru{tvu. Po wemu se prilago|avaju svi ostali zakoni u dràvi.

Zastava Andore 36

E V R O P A

Parlament i vlada [panije [panija je po svom dru{tvenom ure|ewu kraqevina. Na ~elu dràve je kraq. Od 1985 godine to je kraq Huan Karlos. Wega nasle|uju wegova deca po mu{koj i ènskoj liniji, ali ipak prednost imaju mu{ka deca. Celokupni rad u kraqevini obavqa Vlada sa vi{e ministarstva. Kraq daje mi{qewe u dono{ewu nekih bitnih Odluka u interesu dràve, a ima i pravo na veto ukoliko su te odluke {tetne za gra|ane i dràvu. Andora je kneèvina. Novim demokratskim ustavom od 1993 godine, Andora je dobila parlament i potpuno nezavisnu spoqnu politiku. Pravo na glas, da biraju i budu izabrani, imaju svi gra|ani iznad 18 godina. Prema Ustavu predsednik Francuske i biskup [panije su pravni naslednici kneèvine, ali su wihove nadle`nosti i prava ograni~eni. Parlament Andore ~ine 28 poslanika koji se biraju na javnim izborima posle 4 godine.

Istra`uj: Istra`uj i doznaj koliko poslanika ima Skup{tina (parlament) u RM, koliko traje wihov mandat i koliko traje mandat predsednika Republike i predsednika Vlade. 37

KARAKTERISTI^NA PODRU^JA IZLO@ENA ZEMQOTRESIMA I VULKANIMA, POSLEDICE I UTICAJ NA @IVOT QUDI

Zemqotresi su iznenadni potresi koji nastaju u labilnim slojevima Zemqine kore. Ju`na Evropa ima dosta labilna podru~ja koja su izloèna ~estim potresima. Oni su ~esti u obalama Sredozemnog Mora i wegova rubna mora: Jadransko, Jonsko, Tirensko, Egejsko More i drugi. Osim toga, zemqotresi se javqaju i u podru~jima u kojima kretawe mase u zemqinoj unutra{wosti jo{ uvek nisu zavr{ena. To su oblasti mladih veri`nih planina: Alpi, Apenini, Dinaridi, Pirineji, [arska planinaska grupa i drugi. U izrazito zemqotresna podru~ja spada planina Kopaonik, Vrawska Kotlina i Panonska Nizija u Srbiji, a u Sloveniji Qubqanska Kotlina. U na{oj republici, zemqotresna podru~ja su: Valandovsko-|ev|elijska, Debarska, Ohridsko-stru{ka i Skopska Kotlina. Zemqotresi su najstra{nije prirodne katastrofe. Oni prouzrokuju velike materijalne {tete, razarawa naseqa i qudskih ìvota. U na{oj zemqi se katastrofalni zemqotres dogodio 1963 godine kada je pogodio glavni grad Skopqe. Bilo je sru{eno 26 hiqada stanova, a 1071 lice je izgubilo ìvote pod ama. Jak zemqotres se dogodio 1931 godine u Valandovu i okolini. Bilo je sru{eno veliki broj ku}a. Ju`nu Evropu je u pro{losti pogodilo mnogo jakih zemqotresa. Tako, pre 15 veka, na na{oj teritoriji se desio jak zemqotres kada je zajedno sa gradom Stobi, bilo sru{eno vi{e gradova. Zemqotresi sa katastrofalnim posledicama su se desili u Ju`noj Evropi i na Apeninskom Poluostrvu u Italiji. 1783 godine jak zemqotres je pogodio poluostrvo Kalabrija kada nad 100 hiqada qudi izgubilo svoje ìvote. Mnogo ja~i zemqotres je pogodio grad mesinu na Siciliji 1908 godine. Tada je poginulo nad 150 hiqada qudi. Ju`na Evropa je podru~je uga{ene ali i ìve vulkanske aktivnosti. @ivi vulkani se nalaze najvi{e na podru~ju Italije. To su Vezuv, Etna, Vulkano i Stromboli. Vezuv se nalazi u blizini Napuqa, Etna na Siciliji, a Vulkano i Stromboli na Liparskim Ostrvima u Tirenskom Moru. 38

Vulkanski krater

Vulkan Etna

Vulkani prilikom izbacivawa lave {tetno uti~u jer zatrpavaju plodno zemqi{te, naseqa i uni{tavaju biqni svet. Erupcijom vulkana Vezuv 79 godine gradovi Pompeja i Herkulanum u Italiji su bili potpuno zatrpani lavom i pepelom. Vulkan Etna je 1869 godine, ~etri meseca izlivao lavu koja je stigla do grada Katanije. Pri tom je jedan wen deo bio potpuno sru{en.

E V R O P A

Vulkani imaju i pozitivan uticaj, jer erupcijom lave izbacuju mnogo korisne minerale na povr{inu. Od pepela, se stvara plodno zemqi{te. Posle zavr{etka vulkanske aktivnosti, javqaju se postvulkanske pojave. Takvih pojava ima najvi{e u Italiji, a u na{oj zemqi je solfatarasu s. Kosel kod Ohrida. Uga{enih vulkana ima na vi{e mesta u Ju`noj Evropi, a u R. Makedoniji ih ima u Kratovskom, Zletovskom, Radovi{kom, Mariovskom, na planini Ko`uv i drugim mestima.

Pro~itaj i napi{i Iz geografske ~itanke \. Pavlovskog pro~itaj o evropskim vulkanima i napi{i u svoju svesku o erupciji vulkana Etna.

Ako `eli{ da zna{ vi{e: Stari Rimqani su pre mnogo vekova primetili da iz povr{ine ostrva Vulkano (u Tirenskom Moru, Italija) s verena na vreme se izbacuje crni oblak dima, vatre i usijanih kamewa. Ovo ostrvo su smatrali kao vrata za ulaz u pakao. Verovali su da sa ostrvom i podzemnim svetom pakla vlada bog nazvan Vulkan.

Istra`uj: Istra`i zemqotres u Skopqu iz 1963 godine i doznaj koje su poznate oblasti bile sru{ene, kako je grad izgledao posle zemqotresa i ko ga je obnovio?

KLIMA I VEGETACIJA JU@NE EVROPE

Priseti se {ta si ranije u~io: [ta je klima, a {ta vegetacija? Ako si letovao na moru ispri~aj kakvi su tamo dani i no}i ? U Ju`noj Evropi se sre}u slede}i klimatski tipovi : sredozemno-morska, izmeweno sredozemnomorska, atlantska, umereno-kontinentalna, kontinentalna i planinska klima. Sredozemnomorska klima je u primorskom pojasu zemaqa koje izlaze na Sredozemno More, na wegovim rubnim morima i na sva ostrva i ostrvske grupe. Ova klima se odlikuje suvim, vedrim i vrlo toplim letima, a blagom i ki{ovitom zimom. U toku leta se temperature vazduha pewu i nad 400S, a padavine nisu du`eg perioda. U zimskim mesecima, osim ki{ovitih i obla~nih ima i sun~anih dana. Sneg je retka pojava i brzo se topi. Sredozemnomorska klima preko niskog zemqi{ta i re~nim dolinama ulazi duboko na kopno u Ju`noj Evropi. Me|utim wen uticaj je ograni~en zbog visokih planina koje se nalaze pored same morske obale. One svojom visinom spre~avaju prodor ove klime dubqe u unutra{wost. U sredozemnomorskoj klimi vegetacija je zimzelene biqke otporne na su{e. to su: kiparis, primorski bor, mirta, ~empres, palme i drugo. Drve}e je prete`no sredozemno morsko: vo}e, masline, limuni, naranxe, mandarine, nar, smokve i drugo.

Listopadne {ume u Ju`noj Evropi

Izmewena sredozemnomorska klima prodire od Sredozemnog Mora i wegovih rubnih mora po doline reka: Vardar, Struma, Marica, Neretva, Ebro i druge. Ova klima se odlikuje toplim i su{nim letima, a blagom i ki{nim zimama. Vegetacija u ovom klimatskom tipu je zastupqena niskom {umom-makijama koje ne rastu vi{e od 2 do 3 metara. To su: zelenika, crni dub, prnar i drugi. Atlantska klima je zastupqena pored obala u zapadnom delu Pirinejskog Poluostrva. Nastaje kao posledica uticaja Atlantskog Okeana, zapadnih vetrova i Golfske struje. Ova klima ima sve`a leta i blage zime sa padavinama. Padavine su tokom cele godine u obliku ki{e. Vegetacija u ovom klimatskom pojasu je zastupqena bujnom i so~nom travom i prete`no listopadnim drve}em. Umereno-kontinentalna klima u Ju`noj Evropi je najzastupqenija u sredwim delovima Balkanskog Poluostrva. Ona se karakterizira umereno toplim letima i umereno hladnom zimom. Vegetacija je prete`no listopadne {ume i trave, a vrlo malo ~etinarskom {umom. Kontinentalna klima u Ju`noj Evropi je zastupqena u severnim delovima Balkanskog i i u centralnim delovima Pirinejskog Poluostrva. Ova klima se karakterizira toplim i su{nim letima a hladnom zimom. Vegetacija je zastupqena listopadnom {umom i travom. Planinska klima je zastupqena na vi{im planinama u Ju`noj Evropi. Ona se odlikuje kratkim i sve`im letima, a dugom i sne`nom zimom. U ovoj klimi, vegetacija je zastupqena me{anom {umom (listopadnom i ~etinarskom) i sa mnogo trave.

E V R O P A

Aktivnosti na ~asu: -Koje se drve}e sre}e u sredozemnomorskoj klimi? -U kojim delovima Ju`ne Evrope je zastupqena kontinentalna klima?

Istra`uj: Istra`uj i doznaj u kojim na{im kotlinama ima makija? Koje na{e planine spre~avaju prodor uticaja Egejskog Mora?

I ovo }ete interesovati: U pro{losti je klima u Ju`noj Evropi bila tropska. Tu je raslo mnogo barskih biqaka i visoke trave. Wihovim truqewem je nastao ugaq : tresit i lignit. 41

SREDOZEMNO MORE OSNOVNE PRIRODNO-GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE I PRIVREDNI ZNA^AJ

Potseti se i prepri~aj: Ako si letovao na obali na Sredozemnog mora ili rabna mora prepri~aj {ta si tamo video?

Sredozemno More spada u grupu velikih zatvorenih mora. Sa tri strane je ovo more okruèno kopnom, osim na zapadu sa Gibraltarskim Prolazom {irokim 14 km. Sredozemno more ima vrlo povoqni geografski poloàj, jer se nalazi izme|u tri velika kontinenta: Evrope, Azije i Afrike. Zbog toga Sredozemno More predstavqa most preko koga prolaze nakra}i vodeni putevi koji povezuju ova tri kontinenta. U Sredozemnom Moru se nalaze mnoga ostrva koja su blizu kopna Azije i Afrike. To je jo{ povoqniji poloàj ovog mora. Osim toga, preko Sredozemnog Mora i Sueckog Kanala vodi najkra}i vodeni put od Ju`ne Evrope do Jugozapadne i Isto~ne Azije, preko Gibraltarskog Prolaza i Atlantskog Okeana do Severne i Ju`ne Amerike. Od Zapadne, Severne i Sredwe preko Ju`ne Evrope vode najkra}i kopneni putevi preko kojih se odvija velika razmena poqoprivredne i industrijske robe izme|u Evrope, Azije i Afrike.

Dubrovnik

Sredozemno more ima veliki zna~aj za razvoj turizma. Ono ima vi{e rubna mora, razu|enu obalu, duge pe{~ane pla`e i mnogo ostrva u wemu. Na svima vlada blaga i prijatna klima. Ona se odlikuje toplim i suvim letima, a blagim i ki{ovitim zimama. U letwem periodu je temperatura vazduha iznad 30o C a morske vode iznad 25o. To zna~i da je prijatna za kupawe. Povoqna klima i topla voda su omogu}ile da Sredozemno More postane jedan od najpoznatijih regiona za turizam u svetu. Za vreme turisti~ke sezone

na obalama i ostrvima ovog mora letuje vi{e desetina miliona turista. Osim za turizam, veliki privredni zna~aj ima Sredozemno More za razvoj pomorskog saobra}aja. Na wegovim obalama postoje pristani{ta od svetskog zna~aja. Od wih su najpoznatiji: Barselona i Valensija na Pirinejskom Poluostrvu, \enova , Napuq i Venecija na Apeninskom Poluostrvu, a Atina, Istambul i Dubrovnik na Balkanskom Poluostrvu. Iz ovih pristani{ta vode mnogo pomorske linije do vi{e zemaqa u svetu. Veliki privredni zna~aja Sredozemnog Mora se vidi i u bogatVenecija stvu ribom, rakovima,

E V R O P A

{koqkama, jastogom i drugo, a dobija se i morska so. Osim toga, na wegovim obalama i na ostrvima se gaji ju`no vo}e: limun, naranxe, masline, mandarine i drugo.

Aktivnosti na ~asu: -Za{to je zna~ajan Suecki Kanal i Gibraltarski Prolaz? -U ~emu se sastoji privredni zna~aj Sredozemnog Mora?

Za one koji `ele vi{e da nau~e Pro~itaj geografsku ~itanku \. Pavlovskog na str. 46 o Veneciji-gradu na kanalima i mostovima i napi{i kratak esej.

Istra`uj: Uz pomo} geografskog atlasa prona|i sva ivi~na mora Sredozemnog Mora i wihova imena unesi u radnu svesku. 43

SLI^NOSTI I RAZLIKE STANOVNIKA JU@NE EVROPE

Priseti se iz istorije: Koji su narodi iz Ju`ne Evrope osnovali dr`ave pre nove ere ? [ta su ti narodi dali na poqu nauke, gra|evine i kulture ?

Stanovni{tvo u Ju`noj Evropi predstavqa mozaik od velikog broja naroda, vera i kulture. Najve|i deo pripada beloj, a mnogo mali broj ùtoj rasi. Narodi bele rase u Evropi pripadaju dvema glavnim grupama : Romani i Sloveni. Osim wih, ìve i drugi narodi od kojih su najbrojniji Grci, Albanci i Turci. Romani su najbrojniji narod u Ju`noj Evropi (nad 110 miliona). Tu spadaju Italijani, Portugalci i [panci. Oni ìve na Apeninskom i Pirinejskom Poluostrvu i na vi{e ostrva u Sredozemnom Moru. Druga po brojnosti je slovenska grupa naroda. U ovu grupu spadaju : Bugari, Makedonci, Srbi, Slovenci, Hrvati i Crnogorci. Izme|u romanske i slovenske grupe naroda postoje sli~nosti i razlike. Kod stanovni{tva obe grupe naroda zajedni~ko je hri{}anstvo kao religija. Razlika je u tome {to jedni (Romani) pripadaju rimokatoli~koj crkvi sa sedi{tem u Rimu, a drugi (Sloveni) pravoslavnoj crkvi sa sedi{tem u Istambulu.

Rumunska narodna no{wa

Stanovni{tvo romanske grupe je vi{e vekova koristilo latinski jezik. Ovaj jezik koji je u sredwem veku prestao da se koristi, jo{ uvek nije izgubio svoj zna~aj. On se danas kod obe grupe naroda koristi u biologiji, medicini i pravu. Kod stanovni{tva romanske grupe naroda se koristi latinica kao pismo. Za razliku od wih kod ve}eg broja slovenskog stanovni{tva se koristi }irilica. U pogledu pismenosti broj nepismenih je ve}i kod slovenske grupe naroda , a kod romanske je mawi. Zajedni~ka osobina kod stanovni{tva iz obe grupe naroda je to {to su veselog duha, odr`avaju staru tradiciju i obi~aje verskih

praznika i druge doga|aje. Osim toga, vole muziku i sport i zato organizuju razna takmi~ewa. Tako, kod romanske grupe naroda postoji tradicija borba sa bikovima (~ovek i bik), a kod slovenske grupe naroda su poznate borbe, bik sa bikom, ili pas sa psom. Kod slovenske i romanske grupe naroda zajedni~ko je praznovawe ro|ewe Hristovo (Bo`i}), vaskrsewe (Uskrs) i drugi verski praznici. Osim toga zajedni~ka su im veseqa: veridbe, svadbe, kr{tewa i drugo. U Ju`noj Evrpi `ive i narodi islamske religije. To su: Albanci, Turci, deo Roma, Bo{waci, Makedonci islamske religije i drugi. Kod ovih naroda su obi~aji za verske praznike druga~iji. Najve}i praznici su: Kurban Bajram i Ramazan Bajram. Sli~nost kod stanovni{tva iz Ju`ne Evrope izme|u hri{}anske i islamske religije se temeqi na: po{tovawu, verskoj toleranciji, pomagawu, zajedni~ke stvari i drugo.

E V R O P A

Albanska narodna no{wa Aktivnosti na ~asu: -Na kojim poluostrvima `ive Romani, a na kojim Sloveni? -Koji narodi iz Ju`ne Evrope imaju islamsku religiju?

I ovo }e te interesovati: Duhovni vo|a i osniva~ hri{}anske religije je Isus Hrist, a kod naroda islamske religije je Muhamed. Hri{}anstvo se kao religija pojavilo u I veku, a islam u VII veku. Do XV veka je u Ju`noj Evropi glavna religija kod naroda bilo hri{}anstvo. Islamsku religiju su doneli Turci u XVI veku uglavnom na Balkansko Poluostrvo.

Istra`i: Poseti jednu porodicu (albansku, tursku ili bo{wa~ku) islamske religije i doznaj o wihovim obi~ajima za vreme verskih praznika i svadbi. Iz tih saznawa, napi{i kratak esej. 45

PRIVREDA I TURIZAM JU@NE EVROPE

U ovom delu Evrope se u nekim zemqama privreda intenzivno razvija. U tom pogledu se prednost daje poqoprivredi, gra|evinarstvu, turizmu i industriji. Danas su u Ju`noj Evropi skoro sve zemqe sredwe razvijene, osim Albanije. Ali u ovom regionu ima zemaqa koje imaju visoko razvijenu poqoprivredu i industriju. To su: Italija i [panija. U ovom regionu se razvoju poqoprivrede kao privrednoj grani pridaje veliki zna~aj . za unapre|ewe poqoprivrede se primewuju savremene agrotehni~ke mere: mehanizacija, hemizacija, selekcija semena, sistem za navodwavawe i drugo. U Ju`noj Evropi se od `itarica najvi{e gaji: p{enica, kukuruz i pirina~, a od povrtarskih paradajz i paprika. Ovaj region u Evropi zauzima prvo mesto po proizvodwi pirin~a i povrtarskih kultura. Od industriskih proizvoda se najvi{e gaji: duvan, uqana i {e}erna repa. Ju`na Evropa je najve}i proizvo|a~ aromati~nog duvana me|u drugim regionima Evrope. U Ju`noj Evropi se ostvaruje najve}a proizvodwa ju`nog vo}a: masline, limun, mandarine, naranxe, nar i drugo. Po proizvodwi maslinovog uqa, ovaj region je na prvom mestu. Najve}a proizvodwa je u [paniji, Italiji, Gr~koj i Portugaliji. U ovim dr`avama Ju`ne Evrope se ostvaruje i najve}a proizvodwa gro`|a i vina u Evropi.

[PANIJA

ITALIJA

GRCIJA

PORTUGALIJA

= 100.000 toni

Proizvodwa maslinovog uqa

Najrazvijenije industriske grane u Ju`noj Evropi su: prehranbena, tekstilna, brodogradwa, automobilska, ma{inska industrija i drugo. Vode}e mesto ovaj region zauzima u Evropi i po proizvodwi makarona, {pageta, konzerviranog vo}a i povr}a, cigareta i drugo. Ju`na Evropa je najpoznatiji turisti~ki region u svetu. Sredozemno More sa wegovom obalom, ivi~nim morima

i ostrvima spada u najpose}eniji turisti~ki region u svetu. Ovaj region privla~i turiste svojom prijatnom klimom, toplom morskom vodom, dugim i pe{}anim plaàma, velikim brojem hotela, restorana i odmarali{ta, savremenom putno mreòm, kulturno-istroriskim spomenicima i drugo. Ju`nu Evropu pose}uju turisti i zbog atraktivnih prirodnih lokaliteta. To su ìvi vulkani u Italiji: Vezuv, Etna i drugi, zatim Venecija, grad koji tone, Kriva kula u Pizi i drugo. Osim toga, u ovom regionu privla~e i mnogobrojne turisti~ke atrakcije: Korida u [paniji, razni festivali, izbor lepotice, modne revije i drugo. Najpoznatija turisti~ka mesta u Ju`noj Evropi su: Ibica, Kosta Brava, Kosta Azahar, Kosta del Sol i drugi u [paniji, zatim cela obala Italije sa ostrvima, Jadranska obala Hrvatske sa ostrvima, obala Crne Gore, gr~ka obala sa ostrvima u Egejskom i Jonskom Moru i obala Crnog Mora u Bugarskoj sa lokalitetima: Zlatni Pesci i Son~ev Breg.

E V R O P A

Kosta del Sol Aktivnosti na ~asu: -Koje dr`ave u Ju`noj Evropi su visoko razvijene poqoprivredne i industriske zemqe? -Po kojim proizvodima je Ju`na Evropa na prvom mestu me|u regionima?

I ovo }e te interesovati: [paniju je 2000 godine posetilo nad 47 miliona turista, Italiju 35 miliona, Portugaliju 12 miliona i Gr~ku 10 miliona turista.

Istra`i: Istra`uj i doznaj koja su najpoznatija turisti~ka mesta na Jadranskoj obali u Hrvatskoj i Crnoj Gori! O tome napi{i kratak esej! 47

ZAPADNA EVROPA Geografski polo`aj, dr`ave i glavni gradovi

Razgledaj, pro~itaj, upamti i odgovori: Razgledaj kartu Zapadne Evrope u uxbeniku, pro~itaj i zapamti dr`ave i odgovori koje su?

Region Zapadne Evrope se prostire izme|u Atlantskog Okeana na zapadu i Severnog Mora na severu. Na istoku je ograni~en planinama: Ajfel, [varcvald i Alpima, a na jugu Pirinejima i Sredozemnim Morem. Region, u ovim granicama obuhvata 9% od teritorije Evrope. Zapadna Evropa ima povoqan geografski polo`aj, jer vekovima izlazi na najprometniji okean i najprometnije more na svetu. To su Atlantski Okean i Severno More. Oni povezuju privredno najrazvijenije zemqe u Evropi i ovaj region sa drugim okeanima i morima na Zemqi. Osim toga, wihovim vodama pro-

KI S N N L A EA T A OK

VELIKA BRITANIJA

Dablin

IRSKA

SEVERNO MORE

. . .. . Te mz a

HOLANDIJA

London

LA MAN[

Amsterdam

Brisel

BELGIJA

Pariz

Loara

LUKSEMBURG

FRANCIJA BISKAJSKI ZALIV Rona

Garona

SREDOZEMNO MORE

Zapadna Evropa

laze najzna~ajniji pomorski putevi koji povezuju Zapadnu Evropu sa Amerikom na zapadu, sa Afrikom na jugu i sa Azijom i Australijom na istoku. Od velikog zna~aja za povoqan geografski poloàj je Sredozemno More. Kroz wega i kroz Suecki Kanal prolaze najkra}i vodeni putevi do Afrike i Azije i povezuju ovaj region sa tim kontinentima. Geografski poloàj Zapadne Evrope je me|u najpovoqnima, jer predstavqa zna~ajnu raskrsnicu i â&#x20AC;&#x153;mostâ&#x20AC;? izme|u Evrope, Amerike i sveta. U Zapadnoj Evropi se nalaze 7 dràva. To su : Velika Britanija i wen glavni grad London, Beligja i wen glavni grad Brisel, Irska i Dablin, Luksemburg i glavni grad Luksemburg, Monako i wen glavni grad Monako Vil, Francuska i

E V R O P A London Amsterdam Pariz i Holandija i Amsterdam. Danas, u svim ovim dràvama ìvi oko 17% stanovni{tva u Evropi. Od svih ovih dràva, po povr{ini i stanovnicima je najve}a Francuska i Velika Britanija, a najmawe su Monako i Luksemburg. Najve}i gradovi po broju stanovnika u Zapadnoj Evropi su London i Pariz, a najmawi Monako Vil i Luksembrug. Dràve u regionu Zapadne Evrope Dràva

Velika Britanija Belgija Irska Luksemburg Monako Francuska Francija Holandija Ukupno Vkupno

Povr{ina u km2 vo

244 101 30 523 70 285 2 586 1,97 543 965 41 526 933 188

Broj Brojna stanovnika `iteli vo 2001 59 953 000 10 268 000 3 823 000 440 000 31 800 59 090 000 15 968 000 149 553 800

Gustinana Gustina nasenaselenost qenosti na 1 km2

245,6 336,3 54,4 170 16 308 108,6 348,5 1 621

Glaven Glavni grad grad

Dr`avno Dr`avno ureduvawe ure|ewe

London Brisel Dablin Luksemburg Monako Pariz Amsterdam

Kralstvo Kraqevina Kralstvo Kraqevina Republika Vojvodstvo Kne`evina Kne`estvo Republika Kraqevina Kralstvo

Tabela za u~enike koji u~e br`e, {ire i dubqe

Za one koji vi{e u~e Obala Zapadne Evrope ima mnogo zaliva-estuara. To su pro{irene re~ne utoke nalik na inku. U vreme plime se morska voda podiè u visinu, ulazi u estuare i podiè nivo reka za vi{e metara. Na taj na~in, veliki prekookeanski brodovi mogu da uplove dubqe na kopno. Tako London koji leì na reci Temzi je udaqen 62 km od mora i u vreme plime je pristani{te. 49

OSNOVNE KARAKTERISTIKE DR@AVNIH URE|EWA

Razmisli i odgovori: Ko stoji na ~elu republike, kraqevine i kne`evine?

Sve dràve u Zapadnoj Evropi imaju kapitaliti~ko ure|ewe. Me|utim po obliku vladavine se razlikuju. Tako da su Velika Britanija, Belgija i Holandija kraqevine. Na prestolu, kraqa nasle|uju wegova deca po mu{koj i ènskoj liniji, ali uvek imaju prednost mu{ka deca, odnosno wegovi sinovi. Vladavina kraqa je u tim dràvama ograni~ena. Wegov osnovni zadatak je da predstavqa dràvu u svojoj zemqi, ali i izvan we. Politiku i upravqawe dràvom vodi Vlada i Parlament. Kraq i kraqevska porodica dobijaju od vlade odre|enu sumu novca za pokrivawe svojih tro{kova i potreba. Francuska i Irska su po svojem ure|ewu republike. Na ~elu republike stoji predsednik dràve. On predstavqa dràvu, prima i vra}a posete predsednika drugih dràva, , zatim delegacije i drugo. Celokupna vlast u republici, zakonodavna i izvr{na je u rukama Vlade. Na ~elu Vlade stoji predsednik, odnosno premijer. U sastav vlade ulaze vi{e ministarstva i

Parlament Francuske

E V R O P A

Parlament Velike Britanije to : za spoqne poslove, zdravstvo, obrazovawe i nauku, saobra}aj i drugo. Svi gra|ani u republici iznad 18 godina imaju pravo na glas da izaberu i da budu birani. Predsednik se bira za vreme op{tih izbora u vreme od 5 godina. Luksemburg je kneèvina odnosno Veliko vojvodstvo. Na ~elu dràve stoji Veliki vojvoda. On deli vlast sa Vladom i predstavqa dràvu izvan zemqe. Veliki vojvoda ima pravo da sazove i raspusti skup{tinu i da naimenuje i raspusti Vladu. Osim toga, on ima pravo da podnosi predlog zakone i da stavi veto (zabranu) u toku dono{ewa zakona ako smatra da su {tetni za gra|ane i dràvu. Skup{tina (parlament) Luksemburga ima 60 ~lanova koji se biraju na op{tim izborima za vreme od pet godina. Monako je kneèvina po svom dràvnom ure|ewu i wime upravqa porodica Grimaldi. Na ~elu kneèvine stoji knez. Wega nasle|uju wegova deca, ali samo po mu{koj liniji. U Monaku, knez ima velika ovla{}ewa. On predlaè dono{ewe novih zakona i vodi sudsku vlast. Izvr{nu vlast, knez deli sa ~etvoro~lanim savetom koji je sastavqen od dràvnog ministra i tri dràvna savetnika. Dràvna skup{tina Monaka ima 18 ~lanova i oni se biraju na op{tim izborima za vreme od pet godina. Monako je u savezu sa Francuskom koja ga zastupa u spoqnoj politici.

REQEF I KLIMA ZAPADNE EVROPE

Razgledaj, zapamti i zakqu~i : Razgledaj kartu Zapadne Evrope u svom atlasu i zakqu~i po bojama, koji reqef preovla|uje ?

Zapadna Evropa u pogledu reqefa je nizijski region. Nizije zahvataju najve}u povr{inu u prostoru celog regiona. Od wih najve}a je Zapadnoevropska Nizija. Ona je izprese~ena velikim brojem reka i kanala, a na mnogim mestima je ravna sa morskom nivom. U Holandiji je veliki deo nizije za 5 metara ni`i od morskog nivoa. U toj zemqi, najvi{a ta~ka iznosi 110 metara. U reqefu Zapadne Evrope, osim nizija su zastupqene stare gromadne i mlade vena~ne planine. Stare gromadne planine su su niske po visini, imaju zaobqene vrhove i mnogo blage strane. Najpoznatije od wih su : Kambrjiske, Kaledonske i Peninske Planine u Velikoj Britaniji, Centralni masiv i Vogezi u Francuskoj i Ardeni u Belgiji. Sve ove planine su bogate kamenim ugqem, gvozdenom rudom i pasi{tima. Mlade vena~ne planine se nalaze u jugoisto~nom i ju`nom delu Zapadne Evrope. To su Alpi i Pirineji. Kod ovih planina su vrhovi vrlo visoki, o{tri i stenoviti, a strane strme sa dubokim dolinama. Ove planine su bogate {umom i pasi{tima. Alpi su najvi{e planine. Na wima se nalazi najve}i vrh u celom regionu, ali i Evropi. To je Mon Blan visok 4807 metara. Osim wega, na Alpima ima vi{e vrhova vi{qih od 4.000 metara. U Zapadnoj Evropi su zastupqene: atlantska, sredozemnomorska, umereno kontinentalna i planinaska klima. Atlantska klima je najzastupqenija u Zapadnoj Evropi. Ona se odlikuje blagim, ki{ovitim

Alpi 52

i maglovitim zimama, a sve`im letima. Na ovu klimu najve}i uticaj ima Atlantski Okean, topla Golfska struja i Zapadni vetrovi. Sa Atlantskog Okeana, Zapadni vetrovi u toku godine nose velike koli~ine vlage u obliku ki{e. Zato u najve}em delu ovog regiona ima malo vedrih i sun~anih dana, a najvi{e obla~nih i sa padavinama. Tako, u Irskoj ima nad 260, u Velikoj Britaniji prose~no 215, a u primorskom delu Holandije nad 200 dana sa padavinama u toku godine. Zbog padavina, reke su pune vode i plovne, kod utoka imaju estuare i me|usobno su povezane kanalima. Sredozemnomorska klima je zastupqena prete`no u ju`nim i obalsnim delovima Sredozemnog Mora u Francuskoj. Ova klima se odlikuje suvim i toplim letima i ki{ovitom zimom. Sredozemnomorska klima je od velikog zna~aja za stanovnike Zapadne Evrope koji tokom letweg perioda koriste sun~ane Kan dane pored obale Sredozemnog Mora. Umereno-kontinentalna klima je zastupqena u jugoisto~nim delovima Zapadne Evrope i u Centralnom Masivu. Ona se odlikuje umereno hladnim zimama i umereno toplim letima. Planinska klima je zastupqena na visokim planinama, a naro~ito na Alpima i Pirinejima. Ova klima se odlikuje kratkim i sve`im letima, a dugom i sne`nom zimom.

E V R O P A

Za one koji `ele vi{e da nau~e: Zbog padavina i vla`ne atlantske klime u Velikoj Britaniji i Irskoj reke, pored toga {to su kratke su pune vode i plovne i kod utoka prave estuare. Takve reke su: Temza, Severn i Hamber u Velikoj Britaniji i [enon u Irskoj. U Francuskoj estuare imaju reke: @ironda, Loara, Sena i Soma. Sve one pripadaju slivnom podru~ju Atlantskog Okeana. 53

UTICAJ MORA NA @IVOT QUDI (nekada i sada)

Razmisli i odgovori : Za{to je za jednu zemqu zna~ajan izlaz na more ? Kojim bogatstvom more raspola`e ?

Uticaj mora na ìvote qudi u Zapadnoj Evropi se znatno razlikuje nekada i sada. Pre 500 godina je Zapadna Evropa bila sporedan region. Mnogi su je smatrali za â&#x20AC;&#x153;kraj svetaâ&#x20AC;?. U to vreme su Atlantski Okean i Severno More imali lokalan i ograni~en uticaj na ìvot qudi, jer su svi trgovski putevi i{li preko Sredozemnog Mora. Pri kraju XVI veka dolazi do velikih geografskih otkri}a. 1492 godine je otkrivena Amerika, a {est godina kasnije (1498) i pomorski put za Indiju. Posle ovih otkri}a, uspostavqena je pomorska veza preko Atlantskog Okeana za Ameriku i oko Afrike za Aziju. Tako se Zapadna Evropa na{la u centru svetskih pomorskih puteva. Sa ovim otkri}ima zna~ajno se izmenio i na~in ìvota qudi u tom regionu. Tada su se qudi iz zemaqa Zapadne Evrope : Velika Britanija, Francuska, Belgija i Holandija okrenule ka morima i okeanima i budu}nost su videle u bogatstvu novootkrivenih zemaqa. Zbog toga su ubrzale razvoj izgradwe brodova, pomorstva, i preko morske trgovine, a zapo~ele osvajawem kolonija. Iz kolonija su nosile velika bogatstva ~ime je ìvot qudi postao bogat.

Roterdam

Danas mora imaju neprocewiv zna~aj u ìvotu qudi u Zapadnoj Evropi. One su neprocewivi izvori morske hrane : ribe, {koqke, rakovi, alge i drugo. Razvijena trgovina je omogu}ila da pored obala mora u ovom regionu da niknu gradovi kao : Roterdam, London, Liverpul, Amsterdam, Marsej i drugi. Time su zemqe Zapadne Evrope postale vode}e u svetskom pomorskom saobra}aju i trgovini, a ovaj region danas vaì za saobra}ajno najrazvijeniji u svetu. Bogatstvo morske soli , bogatstvo nafte koja se vadi u Severnom Moru prave ìvot sre}nijim qudima u Zapadnoj Evropi. Ali, qudi su vodili “borbu” posebno u vreme klime. Ta je borba trajala vekovima kod Holan|ana, a traje i danas. Da bi se za{titili od mora i morskih talasa, oni su izgradili nad 3 500 km nasipa pored obale. Ali, nisu stali tu. Postojano sa mora uzimaju povr{ine da bi stvorili obradqive zemqepolder. Na wima obra|uju ìto i cve}e. Mnogim qudima u ZaSeverno More sa satelita padnoj Evropi je ìvot povezan sa morima jer ìve od wih. Mora imaju pozitivan uticaj na qude pa zato danas hiqade brodova krstare mnogim morima u svetu. Za zemqe koje izlaze na more postoje uslovi za razvoj turizma. U tom pogledu se posebno isti~e Francuska koja za razliku od drugih zemaqa Zapadne Evrope ima izlaz na Sredozemno More. Tamo rade stotine hiqada qudi kao ribari, ugostiteqi i hotelijeri.

E V R O P A

Aktivnosti na ~asu: -Opi{i kako je izgledala Zapadna Evropa pre 500 godina? -Za{to su zna~ajna mora?

Ako ho}e{ da zna{ vi{e : Pro~itaj tekst “u zemqi cve}a” na strani 65 iz geografske ~itanke \. Pavlovski i nau~i vi{e o borbi qudi i mora. 55

STANOVNI{TVO ZAPADNE EVROPE

Priseti se od ranije: Koji su narodi Germani a koji Romani?

Stanovni{tvo Zapadne Evrope pripada dvema glavnim grupama naroda : Germani i Romani. U Germane spadaju Englezi, Holan|ani i Flamanci, a u Romane : Francuzi i Valonci. Osim wih, ìve i narodi koji su potomci starih Kelta i to : Vel{ani, Irci i [kotlan|ani. Zapadna Evropa je najgu{}e naseqeni region u Evropi. Od dràva najgu{}e naseqene su : Monako, Holandija i Belgija, a najre|e Irska i Francuska. Stanovni{tvo ìvi prete`no u gradovima, ali je razlika u na~inu ìvota u gradu i selu mala. Tako u selima, qudi zadovoqavaju sve svoje potrebe iz zdravstvene za{tite, obrazovawa, saobra}ajne povezanosti i drugo. U Zapadnoj Evropi, kulturno i obrazovno nivo stanovni{tva je veoma visok. Nepismenih nema. U ovom regionu najve}i broj stanovnika radi u industriji, zatim u trgovini i u drugim privrednim granama. U poqoprivredi radi oko 10% stanovni{tva. Poqoprivreda je celosno mehanizirana i od we se ostvaruju visoki prinosi. Danas u Zapadnoj Evropi ìvotni standard stanovni{tva je me|u najvi{im u svetu. To su postigli zato {to su ti qudi vredni radnici, disciplinovani, odgovorni i po{teni. Sa otkri}em Amerike i pomorskog puta za Indiju, stanovni{tvo Zapadne Evrope po~elo je da se iseqava u preko okeanske zemqe. To iseqavawe je trajalo od XVI veka do sredine XX veka. Najvi{e se iseqavalo Stanovni{tvo Velike Britanije i Irske prete`no u Severnu Ameriku, Aziju i Australiju. Stanovnici Francuske su se uglavnom iseqavali u Severnu Ameriku i Afriku, a iz Bel-

Otkri}e Amerike

gije i Holandije u Centralnu i Ju`nu Afriku. U novim su zemqama narodi Zapadne Evrope brzo postali gospodari, kolonizatori i osvaja~i. U jednom su periodu oni pod svojom vla{}u dr`ali kolonije koje su po povr{ini bile 6 puta ve}e od teritorije Evrope. Iseqavawa (migracije) iz zapadne Evrope ka novo otkrivenim zemqama su imala pozitivan uticaj na razvoj moreplovstva, industrije i trgovine. Iz kolonija u zemqe Zapadne Evrope slivala su se velika bogatstva. To je ubrzalo razvoj kapitalizma, nauke i tehnike. Negativno je bilo za domoroda~ko stanovni{tvo nametawe svog jezika (engleskog, francuskog ili holandskog) velika eksploatacija i preno{ewe nepoznatih bolesti.

Univerzitet u Parizu

E V R O P A

PRIVREDA ZAPADNE EVROPE (nekada i sada) Razmisli i odgovori: Koji se poznati automobili proizvode u Velikoj Britaniji? (nastavna sadr`ina za u~enike koji u~e {ire i dubqe) Do XVI veka Zapadna Evropa je bila izoliran i periferan region. Wena privreda je bila slaba. Razlog tome je udaqenost od glavnih pomorskih i trgova~kih puteva koji su bili na Sredozemnom Moru. Poqoprivreda je bila zna~ajna privredna grana , ali se od we nisu ostvarivali veliki prihodi. Posebna pa`wa se posve}ivala sto~arstu, jer su prirodni uslovi omogu}avali uzgoj ovaca, goveda, `ivine i drugo.

U Zapadnoj Evropi se privreda E razvila posle ver likih geografskih l otkri}a. Tada se o ssaobra}aj iz Sredozemnog Mora pred bacio na Atlantski b Okean i Severno O More. Tako se ovaj M region od periferr Parna lokomotiva nog na{ao u centru pomorskih puteva koji su preko okeana vodili do novo otkrivenih zemaqa. Odmah se uspostavila stalna saobra}ajna veza sa novo otkrivenim zemqama a veliki broj stanovnika Zapadne Evrope se iselio (emigrirao) u te zemqe. Dugo putovawe preko okeana doveo je do razvoja brodogradwe i pomorstva. Zato su se ubrzano gradili novi i usavr{eniji brodovi. To je dovelo i do razvoja trgovine, jer su se iz novih zemaqa nosila razna bogatstva sirovine i dragocenosti. Sirovine uvezene iz kolonija kao i bogatsvo gvozdene rude, kamenog ugqa u ovom regionu su omogu}ili zemqama zapadne Evrope da razviju privredu br`e od drugih regiona u Evropi. Uporedo sa trgovinom se razvila i industrija. Razvoj ove privredne grane ubrzala su neka zna~ajna otkri}a krajem XVIII veka i po~etkom XIX veka. To su bile razne vrste motora, parna ma{ina, parna turbina, lokomotiva, razne tekstilne ma{ine, prvo tka~ko vreteno i drugo. Parna ma{ina je u pomorstvu omogu}ila da se koriste

Parobrodi, a u kopnenom saobra}aju parna lokomotiva. Sa izgradwom prve èleznice 1825 godine, kori{}ewem ugqa kao energetskog izvora, privreda Zapadne Evrope se brzo razvila. Ma{ine za predewe i tkawe su ubrzale razvoj tekstilne industrije. Danas, dràve Zapadne Evrope su visoko razvijene industriske i privredne zemqe. Tamo su razvijene sve industriske grane : metalna, ma{inska, automobilska, avionska, hemiska, prehranbena, tekstilna i dr. u ovom regioni se proizvode poznati automobili : Reno, Peò, Citroen i dr. i poznati avioni : Karavela, Lokid, Folker i dr. U poqoprivredi se primewuju savremene agrotehni~ke mere, a obrada zemqe je celosno mehanizirana. Od poqoprivrednih kultura najvi{e se odgaja p{enica, je~am, {e}erna repa, lucerka, vinova loza i dr. govedarstvo, ov~arstvo i ìvinarstvo su visoko razvijene privredne grane, gajewem visoko mle~nih krava, merino ovaca i ìvene. U proizvodwi gro`|a i vina i po gajewu cve}a, Francuska i Holandija su me|u najpoznatijim u svetu. Zemqe Zapadne Evrope imaju visoko razvijenu mreù puteva kao i gustu mreù plovnih reka i kanala. Turizam se sve vi{e razvija kao zna~ajna privredna grana. On je na-

E V R O P A

jravijeniji u Francuskoj i to na Sredozemnom Moru, na ostrvu Korzika i na Alpima. Najpoznatiji turisti~ki centri su : Kan i Nica, a na Alpima : Grenobl i [amoni. Francusku godi{we pose}uje nad 75 miliona turista.

Pejsa` Alpa u Francuskoj. Aktivnosti na ~asu: -Kako je privredu imala Zapadna Evropa u pro{losti? -[ta je ubzalo razvoj industrije u Zapadnoj Evropi ? Ako ho}e{ da zna{ vi{e : Zemqe Zapadne Evrope imaju nad 1,5 miliona kilometara puteva od kojih su 95% asfaltirani. Dràve ovog regiona imaju nad 20 hiqade km kanalske i re~ne mreè u unutra{wim plovnim saobra}ajnicama. U toku jedne godine dràve Zapadne Evrope posete nad 110 miliona turista.

SEVERNA EVROPA Geografski poloàj, dràve i glavni gradovi Razgledaj, upamti i nau~i: razgledaj mapu u uxbeniku , upamti i nau~i dràve Severne Evrope.

Hamorfest

ISLAND

Tor

Narvik

[

KA NS FI

E OR OM

er et .V

LTI Kopenhagen

NS DA

SEVERNO MORE

Bo to ni sk iZ al iv

KA E[

EGA

Stokholm

Ez. Vener

KAT

G KA

Oslo

l Da

Bergen

Loar Lo ara a Um e

Kla

Kiruna

Severna Evropa Severna Evropa kao region obuhvata najsevernije oblasti Evrope. To su: Skandinavsko Poluostrvo, Finski, Jiland i Ostrvo Island. Osim wih, ovom regionu pripada veliki broj ostrva i ostrvskih grupa. Severna Evropa prete`no le`i na Skandinavskom Poluostrvu. Zbog toga se ove zemqe ~esto nazivaju Skandinavskim zemqama. Severna Evropa izlazi na dva okeana: Atlantski i Severni Ledeni Okean. Od wih najve}i zna~aj ima Atlantski Okean. On sa wegovim ivi~nim morima: Norve{kim, Severnim i Balti~kim Morem ograni~ava ovaj region sa tri strane sa vodom. Samo je isto~na strana kopno. U ovim granicama Severna Evropa obuhvata 12% teritorije Evrope. 60

Severna Evropa ima povoqan geografski poloàj, jer je {iroko otvorena ka Atlantskom Okeanu i Severnom Moru. Kroz wih prolaze najzna~ajniji vodeni putevi koji povezuju druge regione Evrope i sveta. Balti~ko More koje duboko ulazi u kopno nije izolovano more, ve} ima svoj zna~aj. Preko prolaza Skagerak i Kategat , on se povezuje sa Severnim Morem. Me|utim, prokopavawem Kiltskog Kanala pomorski put od Balti~kog do Severnog Mora je skra}en za vi{e stotina kilometara. Geografski poloàj ovaj region pravi povoqnijim zbog Poluostrva Jiland sa ostrvima: Seland, Lelend i Fin. Preko wih se Severna Evropa pribliàva i povezuje sa Sredwom Evropom {to je posebno zna~ajno za transport robe izme|u ova dva regiona. U Severnoj Evropi postoji pet dràva i to: Danska sa glavnim gradom Kopenhagenom, Island i glavni grad Rejkjavik, Norve{ka sa Oslom, Finska sa Helsinkijem i [vedska sa Stokholmom. Najve}e povr{ine imaju dràve [vedska i Finska, a najmawe Danska i Island. Prema broju stanovnika, najve}a je [vedska , a najmawa Island. Najve}i broj stanovnika ima grad Stokholm, a najmawe Rejkjavik.

Oslo

E V R O P A

Stokholm

Aktivnosti na ~asu: -Koje dràve leè u Severnoj Evropi? -Za{to Severna Evropa ima povoqan geografski poloàj ?

Ako ho}e{ da zna{ vi{e : Finska je zemqa sa nad 60 hiqada jezera. Danska je dr`ava bez planina. Norve{ka je zemqa sa velikim brojem zaliva-fjordova, sitna ostrva-skjeri i visoravni-fjeldi. Island je zemqa ledewaka i vulkana, a Rejkjavik grad bez oxaka. [vedska je neutralna zemqa-kao [vajcarska. 61

OSNOVNE KARAKTERISTIKE DR@AVNIH URE|EWA

Dràve Severne Evrope imaju kapitalisti~ko ure|ewe, ali se razlikuju po na~inu upravqawa. Tako su Danska, Norve{ka i [vedska kraqevine, a Island i Finska-republike. U ure|ewu dràve izme|u kraqevine i republike ima dosta sli~nosti, kao {to su pravo glasa, skup{tina, Vlada, poslanici, ministri i drugo ali postoje i male razlike. Danska je po ustavu iz 1953 kraqevina. Kraqa nasle|uju wegova deca po mu{koj i ènskoj liniji. Kraqica Margareta je na prestolu od 1972 godine. Ona ima odre|enu zakonodavnu i izvr{nu vlast koju deli sa skup{tinom (parlamentom), a sprovodi preko ministra. Skup{tina ima 179 poslanika koji se biraju na op{tim izborima na 4 godine. Kraqica imenuje predsednika vlade i ministre. Ona zasedava na dràvnoj skup{tini koja odlu~uje po raznim pitawima. Ako je kraqica odsutna ovla{}uje predsednika vlade da vodi sednicu. Island je po Ustavu iz 1944 godine republika. Pravo glasa imaju svi dràvqani Islanda stariji od 18 godina. Predsednika republike biraju gra|ani na op{tim izborima na 4 godine. On izme|u ostalog, imenuje predsednika vlade. Skup{tina Islanda ima 63 poslanika koji se biraju na op{tim izborima na 4 godine. Norve{ka po Ustavu iz 1814 godine je kraqevina. Pravo glasa i da budu izabrani imaju svi gra|ani Norve{ke stariji od 18 godina. Pravo glasa imaju i lica starija od 18 godina koji deset godina ìve u Norve{koj.

Parlament Norve{ke

Od 1991 godine, na prestolu je kraq Herald V. On nazna~ava predsednika Vlade, ministre i druge visoke dràvne slu`benike. Kraq je vrhovni komandant vojske i vo|a norve{ke crkve. Skup{tina Norve{ke ima 165 poslanika koji se biraju na 4 godine. Donesene zakone u skup{tini potvr|uje kraq, ali i ima pravo na veto-da ih odbije, odnosno da ih ne potpi{e. Finska po Ustavu od 2000 godine je republika. Pravo glasa imaju svi finski dràvqani stariji od 18 godina. Na ~elu republike je predsednik koji se bira na op{tim izborima na 6 godina. Predsednik Finske imenuje predsednika vlade i ministre. Dràvna skup{tina Finske ima 200 poslanika koji se biraju na op{tim izborima na 4 godine. Po Ustavu iz 1975 godine [vedska je kraqevina. Na prestolu dràve je kraq Karl Gustav XVI. On nema nikakvu politi~ku vlast. Dràvna skup{tina [vedske Parlament Finske ima 349 poslanika koji se biraju na 4 godine. Predsednika Vlade bira dràvna skup{tina, a na wegov predlog se biraju i ministri.

E V R O P A

Aktivnosti na ~asu: -Koje su sli~nosti u ure|ewu dr`ave izme|u kraqevine i republike? -Koliko poslanika ima skup{tina Finske ,a koliko [vedske?

Istraùj : Istraì i doznaj ko bira predsednika dràve R. Makedonije i na koliko godina se bira, koliko poslanika ima skup{tina(parlament) i uporedi sa Finskom! 63

ULOGA REQEFA I KLIME NA @IVOT QUDI U SEVERNOJ EVROPI Pogledaj u atlas i odgovori: Koje su boje najvi{e zastupqene u Severnoj Evropi? Koje su odlike atlantske klime?

Reqef Severne Evrope je prete`no planinski. Najve}i prostor zauzimaju Skandinavske Planine. One se na zapadu spu{taju strmo ka Norve{kom Moru, a na istoku ka [vedskoj postepeno. One su po svom sastavu stare gromadne planine. Vrhovi ovih planina se ravwaju i pretvaraju se u prostrane visoravni. Takve planinske visoravni se nazivaju fjeldi. Fjeldi su nastali u pro{losti pod dejstvom ledewaka kojima su bile planine pokrivene. Kretawem ledewaci su sniàvali i poravwavali ove vrhove stvaraju}i visoravnifjeldi. Visoki delovi fjelda su goli i nalaze se pod ve~nim snegom i ledom. Planine su urasle u boru i jelkama i bogate su gvozdenom rudom. Na planinama se nalaze veliki broj gle~erskih jezera iz kojih isti~u brze planinske reke. U reqefu Islanda, planine u severnom delu su pod ve~nim snegom i ledom i velikim brojem ìvih i uga{enih vulkana. Kao posledica vulkanskih aktivnosti, na Islandu ima veliki broj gejzera i izvora tople vode. Nizije obuhvataju mali prostor. One Skijawe se nalaze u ju`nom delu [vedske , na Poluostrvu Jiland i na Finskom Poluostrvu. Osim u Danskoj , obradive povr{ine su male u drugim zemqama regiona. Zbog toga i u~e{}e stanovni{tva koje se bavi obradom zemqe je malo, a mnogo vi{e odgajaju goveda, ovce, irvase i drugo. U Severnoj Evropi su zastupqene: atlantska, kontinentalna, subpolarna, polarna i planinska klima. Atlantska klima je zastupqena u zapadnom i severnom priobalnom pojasu Severne Evrope. Ona se odlikuje blagim i zimama sa padavinama, a sveìm letima. Golfska struja ima zna~ajan uticaj na klimu Severne Evrope. Teku}i pored obele Norve{kog Mora, ona prodire daleko na sever i u zimske mesece utopqava zapadni morski breg Norve{ke. Zbog Golfske struje i najsevernije pristani{te u Evropi - Hamerfest nikada ne smrzava. Ova struja ima veliki zna~aj za ìvot qudi, jer se oni ne smetano bave ri-

bolovom tokom cele godine, a ujedno se bez zastoja odvija plovidba i morski saobra}aj. Kontinentalna klima je najvi{e zastupqena u unutra{wim delovima Skandinavskog Poluostrva obuhvataju}i Botni~ki Zaliv i Finsko Poluostrvo. Kao posledica ove klime Botni~ki Zaliv je zamrznut pet do {est meseci godi{we. Zime postaju postaju duè i hladnije idu}i prema severu, a leta kra}a. Ova klima obuhvata prostor sa gustim ~etinarskim {umama(tajga) i uslovila je da se ìvot zasniva na {umarstvu, drvnoj industriji i industriji celuloze i hartije. Subpolarna klima je zastupqena u severoisto~nim delovima Severne Evrope. Ova klima se odlikuje dugom i hladnom zimom koja traje od sedam do deset meseci godi{we i kartkim i sveìm letima. Za vreme kratkog leta, led i sneg se tope i stvaraju brojne bare i mo~vare. Tada dolaze mnoge ptice , nikne razno cve}e i trave i priroda oìvqava. To je oblast tundre. U tom periodu Laponci prenose svoja stada irvasa u tundre. U tundre qudi idu u lov na divqa~ skupocenog krzna. Polarna klima je zastupqena na ostrvima Severnog Ledenog Okeana. Planinska klima je zastupqena na visokim planinama i odlikuje se dugim i sne`nim zimama, a kratkim i sveìm letima. Planine su bogate rudom, pa mnogo qudi rade u rudnike.

Pejsa` P j polarne klime

E V R O P A

KARAKTERISTIKE MORSKE OBALE I WEN ZNA^AJ

Pogledaj, zabele`i, konstatiraj: Pogledaj u atlasu obalu Skandinavskog Poluostrva, {ta prime}uje{ na obali?

Severna Evropa ima najrazu|eniju obalu na svetu. Ova obala je jedna od najlep{ih koja ushi}uje svojim prirodnim lepotama. Severna Evropa je Popuostrvo sa tri strane opkoqeno vodom. Na severu je Barencovo More duboko u{lo u kopno i stvorilo veliki broj rtova, zaliva, ostrva i poluostrva. Na zapadu, Norve{ko More je jo{ dubqe u{lo u kopno u tesne i duboke zalive, sa strmim i visokim stranama. Takvi zalivi se zovu fjordovi. Oni su mnogo `ivopisni. Sa wihovih visokih strana u more teku mnogobrojne reke koje prave prelepe vodopade. Neki fjordovi su dugi i razgranati po nekoliko stotine kilometara. Takvi su: Oslofjord, Sognefjord i drugi. Ispred fjordova u Norve{kom Moru ima nad 15 hiqada malih i stenovitih ostrva. Oni se zovu skjeri. Duga morska obala Norve{kog Mora (17 000 km) koja nikada ne smrzava, kao i mnogi brojni fjordovi u woj omogu}ila je povoqne uslove za razvoj Brodogradili{ta, pomorstva, ribolov i trgovinu. To je glavno zani-

Fjord

mawe qudi na tom prostoru. Bogatstvo ribe oko Lofotskih Ostrva omogu} uje da se 70% stanovni{tva bavi ribolovom. Pored morske obale Norve{kog Mora ima nad 200 fabrika za preradu ribe i nad 100 specijalnih brodovafabrika za preradu i konzervirawe ribe. Na jugozapadu Severno More je duboko u{lo u kopno preko prolaza Skagerak i Kategat i veè se sa Balti~kim Morem. Obala Balti~kog Mora iao ne toliko razu|ena kao Norve{ko More ipak ima veliki broj ostrva, zaliva, prolaza, poluostrva i drugo. Od ostrva su najve}a Seland, Gotland, Laland i Fin. Balti~ko More je bogato ribom pa u wegovim zalivima postoji veliki broj ribarskih naseqa. Tu se nalaze i velika brodogradili{ta. Obala Balti~kog Mora ima zna~aj za qude koji ìve tamo. Osim ribolovom, oni se bave i pomorstvom i trgovinom. Morska obala Poluostrva Jilanda ima vi{e kratkih zaliva koji su od ve}eg zna~aja za razvoj ribolova, brodogradwe i trgovine. Posebno zna~ajan je fjord Lim. U ovom fjordu se ukotqavaju stotine ribarskih brodova koji idu u lov na haringu. Morska obala Norve{kog , Barencovog i Severnog Mora koja nikada ne smrzava(zbog uticaja Golfske struje) ima veliki zna~aj za ìvot qudi u Severnoj Evropi. Oni ìve na obali tih mora i tu su izgradili gradove, brodogradili{ta i ribarske flote. Obala Balti~kog Mora zna~i ìvot za stotine hiqada qudi koji se bave ribolovom i pomorstvom.

E V R O P A

Aktivnosti na ~asu: -Opi{i obalu Norve{kog Mora! -[ta su fjordovi ?

Ako ho}e{ da zna{ vi{e U fjordovima, obalama i ostrvima Norve{kog Mora postoje vi{e stotina ribarskih naseqa. Norve{ka je prva ribarska zemqa u Evropi sa nad 200 fabrika za preradu ribe. U ribolov u~estvuje veliki broj qudi sa nad 50 hiqada ribarskih brodova. U Norve{kom Moru oko Lofotskih ostrva najvi{e se lovi bakalar, a u Severnom Moru haringa. 67

STANOVNI{TVO SEVERNE EVROPE

Stanovni{tvo Severne Evrope prete`no sa~iwavaju narodi germanske grupe. To su Norve`ni, [ve|ani, Danci i Islan|ani. Samo Finci i Laponci u Laponiji (oblast Severne Evrope) su posebna grupa naroda. Oni pripadaju mongolskoj grupi naroda `ute rase.

Dr`ave u regionu Severne Evrope Povr{ina uu km2

Broj stanovnika 2001

Gustina naseqenosti na 1 km2

Glavni grad

Dr`avno

Danska Island Norve{ka Finska [vedska

43096 102819 323758 338145 449964

5358000 284000 4516000 5185000 8888000

124,3 2,8 13,9 15,3 19,8

Kopenhagen Rejkjavik oslo Helsinki Stokholm

Kraqevina Republika Kraqevina Kralstvo Republika Kraqevina

Ukupno

1257782

24185000

Dr`ava

ure|ewe

Stanovni{tvo u Severnoj Evropi ìvi u pet dràva: Danska, Island, Norve{ka, Finska i [vedska. Po svom dràvnom ure|ewu dve od ovih dràva su republike, a tri kraqevine. Dràve regiona Severne Evrope su retko naseqene. Na povr{ini koja je 50 puta ve}a od R. Makedonije ìvi ne{to vi{e od 24 miliona stanovnika. Najgu{}e su naseqeni ju`ni predeli Severne Evrope, a najre|e severni. Danska je najgu{}e naseqena (124,3 stanovnika na 1 km2), a najre|e Island (2,8 stanovnika na 1km2). [vedska je najve}a po broju stanovnika, a najmawe qudi ìve na Islandu. Stanovni{tvo Severne Evrope ima najvi{i ìvotni standard na svetu . uslovi za ìvot : stanbeni, zdravstveni, higijenski, kulturni su me|u najboqima u svetu. Dràva je pozitivno re{ila ove uslove za svakog gra|anina. Obrazovawe na najvi{em stepenu. Nepismenih nema. Qudi Severne Evrope su poznati kao veoma vredni, disciplinovani, radni i po{teni. Socijalna za{tita i prava dece, majki, radnika i starih lica su re{eni na najboqi demokratski na~in. Zbog takvih progresivnih mera, stanovnici Severne Evrope ìve u proseku najboqe na svetu. Stanovni{tvo Severne Evrope neguje svoj jezik, obi~aje i kulturu {to je vidqivo iz vi{e primera kada se posete ove zemqe. Narodi Severne Evrope su oduvek bili okrenuti ka moru, posebno Norveàni i Danci. Wihovi brodovi i danas plove po mnogim morima i okeanima. Oni su poznati kao 68

smeli moreplovci, ali i kao istra`iva~i. wihovi predci su prvi stigli u Ameriku (500 godina pre Kolumba), a ujedno su prvi otkrili kontinent Antarktik(Amundzen 1911).

E V R O P A

Univerzitet u [ [vedskojj U Aktivnosti na ~asu: -Koji narodi `ive u Severnoj Evropi? -Koja dr`ava ima najve}i broj stanovnika, a koja najmawe?

Za one koji `ele vi{e da nau~e Iz geografske ~itanke pro~itaj ~lanak “500 godina pre Kolumba” ili “Amundzen-prvi istra`iva~ Ju`nog pola” i napi{i kratki esej koji }e{ kasnije pro~itati pred razredom.

Istra`uj: Ako ima{ ro|ake kom{ije ili prijateqe koji `ive u nekoj od zemaqa Severne Evrope, doznaj od wih vi{e o obi~ajima i kulturi tih naroda i napi{i karatki sastav. 69

PRIRODNI RESURSI I PRIVREDA SEVERNE EVROPE

Severna Evropa je bogata prirodnim resursima. Najve}e prirorodno bogatstvo su ~etinarske {ume od bora i jele. One u Finskoj obuhvataju 57% teritorije, u [vedskoj 51%, a u Norve{koj 25%. Bogatstvo {uma je pridonelo za razvoj drvne industrije. Danas u ovoj industriji radi veliki broj stanovnika u mnogobrojne pilane i fabrike za preradu drva. U wima se dobija rezana gra|a, name{taj, celuloza, hartija, {per plo~e i dr. Po proizvodwi drveta Severna Evropa je prva u Evropi. Zna~ajno prirodno bogatstvo Severne Evrope su reke. One su brze, sa mnogo vodopada, teku kroz tesne doline i klisure, imaju veliku hidroenergetsku sbagu i pogodne su za izgradwu hidrocentrala. Ukupna energetska mo} svih reka u regionu je prozewena na iznad 300 milijardi kwh. Po proizvodwi elektri~ne energije po broju stanovnika, Norve{ka i [vedska zauzimaju prvo mesto u Evropi. One proizvode 10 puta ve}u koli~inu elektri~ne struje nego {to im treba pa zato izvoze u druge zemqe. U Severnoj Evropi prirodno bogatstvo su i razne rude. Od wih je najpoznatija èlezna ruda koja sadrì 70% metala. Ona se vadi u okolini grada Kiruna. Osim we, ima bakarne, olovno-cinkovnu rudu , zlato, srebro i nafta. Zna~ajni prirodni resursi su i okolna mora: Norve{ko, Severno i Barencovo koja su posebno bogata ribom , kao i mnogo brojna jezera u kojima je razvijen ribolov. U Islandu su najve}e prirodno bogatstvo pa{waci i izvori sa toplom vodom-gejzeri. Sa wima se utopquju sve ku}e i mnogo brojne oranèrije sa povr}em. U Danskoj prirodni su resursi veliki broj obradivih povr{ina oko 63% wene teritorije. Severna Evropa je visoko razijen privredni region. U woj su razvijene skoro sve industriske grane, drvna, metalna, metalurgija, elektroma{inska, automobilska, prehranTransport drva bena i drugi.

Severna Evropa, osim Danske ima malo obradivog zemqi{ta. Ono u Islandu iznosi mawe od 1%, u Norve{koj 3%, u Finskoj 8% i u [vedskoj 9% od ukupne teritorije. Ipak je Severne Evropa visoko razvijena poqoprivredna zemqa. Poqoprivreda je u celosti mehanizirana i ostvaruje visoke prinose. U Severnoj Evropi se najvi{e gaji krmne kulture: lucerka, graor, detelina i ovas, a mnogo mawe: p{enica, krompir, {e}erna repa i je~am. Najrazvijenija poqoprivredna grana je sto~arstvo. Tamo se neguju visoko mle~ne krave na savremeni na~in u farmi, ovce i drugo. U proizvodwi mleka i mle~nih proizvoda, Severna Evropa zauzima vode}e mesto u Evropi. Tako se u [vedskoj, mleko deli besplatno u {kolama, bolnicama, obdani{tima i drugo. Turizam je u razvoju u ovom regionu Evrope. Najpose}enija zemqa je Norve{ka zbog fjordova, skijawa, kajaka na brzim vodama i drugo. Zemqe Severne Evrope izvoze: gvo`|e, ribe, meso, drvo, hartiju, automobile i mle~ne proizvode, a uvoze : ugaq, naftu, ju`no vo}e, gro`|e, vino i drugo.

E V R O P A

Ribarski brodovi u Norve{kom Moru

Ako ho}e{ da zna{ vi{e: Rejkjavik na Islandu je jedini grad u Evropi koji je izgra|en od drvenih ku}a koje nemaju oxake. Zagrevawe domova se vr{i toplom vodom iz gejzera. U Islandu ima oran`erija u koje se gaji povr}e i gro`|e. Oni se zagrevaju iz gejzera. 71

SREDWA EVROPA Geografski polo`aj , dr`ave i glavni gradovi

Razgledaj mapu u uxbeniku, upamti i odgovori: Koje su dr`ave u Sredwoj Evropi i na koja mora izlaze?

BALTI^KO MORE

SEVERNO MORE

Visla

Berlin

Var{ava a

POLSKA

GERMANIJA Praga

^E[KA SLOVA^KA Viena Bern

[VAJCARIJA

AVSTRIJA

Budimpe{ta

UNGARIJA

Tisa

ROMANIJA

a Sava

O SK AN RE DR O JA M

Bukure{t Dun

Mapa Sredwe Evrope Sredwa Evropa zauzima sredwi deo kontinenta Evrope. Ona je sme{tena izme|u Severne,Ju`ne, Zapadne i Isto~ne Evrope. Sredwa Evropa kao region ima povoqan geografski polo`aj, jer i kroz wu prolaze zna~ajni saobra}ajni putevi: kopneni, kanalski, re~ni i vazdu{ni koji je povezuju sa drugim regionima Evrope ka istoku, zapadu, severu i jugu. Povoqan geografski polo`aj ima zbog izlaza na tri mora: Severno, Balti~ko i Crno More. Od wih najve}i zna~aj ima Severno More jer po wemu idu najzna~ajniji vodeni putevi. 72

Ka drugim morima i okeanima u svetu. Osim Nema~ke, Poqske i Rumunije koje imaju izlaz na more, druge {est dr`ave su kontinentalne zemqe. One imaju izlaz na more preko dve zna~ajne me|unarodne i plovne reke: Dunav i Rajna. Dunav je plovna reka od grada Ulma u Nema~koj do Crnog Mora. On je sa plovnim kanalom povezan sa rekom Majnom, a Majna sa Rajnom. Tako je stvoren dug vodeni put koji povezuje Crno sa Severnim Morem. Tim putem je povezano deset podunavskih zemaqa. Od wih su pet u Sredwoj Evropi : Nema~ka, Austrija, Slova~ka, Ma|arska i Rumunija. A tri u Ju`noj i dve u Isto~noj Evropi. Reka Rajna povezuje [vajcarsku sa Severnim Morem, a preko Majne sa Crnim Morem. Preko plovnog kanala Rajna je povezana sa rekom Ronom u Francuskoj i tako je stvoren plovni put koji povezuje Severno sa Sredozemnim Morem.

E V R O P A

U Sredwoj Evropi se nalaze dr`ave: Nema~ka sa glavnim gradom Berlinom, Austrija sa Be~om, Slova~ka sa Bratislavom, Ma|arska sa Budimpe{tom, Lihten{tajn sa Vaduzom, Rumunija sa Bukure{tom, Poqska sa Var{avom i [vajcarskasa Bernom. Sve ove dr`ave obuhvataju 12% od teritorije Evrope. Najve}a po povr{ini i stanovni{tvu je Nema~ka, a najmawa Lihten{tajn.

Dunav Aktivnosti na ~asu: -Za{to Sredwa Evropa ima povoqan geografski polo`aj? -Sa kojim morima Dunav i Rajna povezuju Sredwu Evropu?

Za one koji vi{e u~e: Pro~itaj iz geografske ~itanke \. Pavlovski na str 73, o Austrijizemqi [trausa i Mocarta i napravi kratak esej. 73

OSNOVNE KARAKTERISTIKE DR@AVNIH URE\EWA (pro{irena nastavna sadr`ina za u~enike koji u~e vi{e)

Dràve Sredwe Evrope su po svom ure|ewu republike, osim Lihten{tajna koja je kneèvina. Nema~ka je savezna dràva sastavqena od 16 saveznih republika. Sve one imaju svoju skup{tinu (parlament) i svoju vladu. One imaju obaveze da sprovode savezne zakone i odluke koje donose savezne Vlade. U Nema~koj postoji savezna skup{tina (Bundestag) sa 603 poslanika koji se biraju na 4 godine i savezna vlada (Bundesrat) sa 69 poslanika-predstavnika saveznih republika. Svaka savezna republika ima najmawe po 3 poslanika {to zavisi od broja stanovnika ( do 2 miliona 3 poslanika, od 2 do 6 miliona 4 poslanika, od 6 do 7 miliona 5 poslanika i nad 7 miliona 6 poslanika). U Nema~koj pravo glasa imaju svi gra|ani nad 18 godina i svi Nemci sa stalnim boravi{tem u drugim zemqama. Predsednika dràve bira na 5 godina savezna skup{tina (Bundestag). Nema~ka je ~lan Evropske Unije. Poqska je po Ustavu iz 1997 godine demokratska parlamentarna republika. Predsednik dràve se bira na op{tim izborima za vreme od 5 godina. On je vrhovni komandant vojske i imenuje predsednika Vlade. Poqska ima dva doma u skup{tini-dowi dom (Sejm) sa 460 poslanika i gorwi dom ( Senat) sa 100 poslanika. Svi se biraju na period od 4 godine. Poqska je ~lan Evropske unije. Rumunija je po Ustavu iz 1991 godine demokratska parlamentarna republika. Velika narodna skup{tina se sastoji od Zastupni~kog doma sa 343 poslanika i Senata od 143 poslanika. Svi se oni biraju za vreme od 4 godine. Predsednik dràve se bira svake 4 godine i ne sme da bude ~lan nijedne partije. On imenuje predsednika Vlade, a na wegov predlog i ministre. Rumunija je ~lan Evropske unije. Austrija je parlamentarna savezna republika od 9 saveznih republika. Na ~elu dràve je predsednik koji se bira na 6 godina. Narodna skup{tina ima 183 poslanika koji se biraju na op{tim izborima na 4 godine. Da bi postao poslanik, svako mora da osvoji 4% glasova. Pravo glasa imaju svi gra|ani stariji od 18 godina. Austrija je ~lan Evropske unije. ê{ka je republika po Ustavu iz 1992 godine. Ona ima zastupni~ki dom od 200 poslanika koji se biraju na 4 godine i Senat sa 81 ~lanom koji se

biraju na 6 godina. Predsednika dr`ave biraju oba doma, a on imenuje predsednika Vlade. Lihten{tajn po Ustavu od 1921 je kne`evina na ~elu sa knezom Hans Adamom II. On vodi otvorenu me|unarodnu politiku dobro susedskih odnosa. 1990 godine Lihten{tajn je postao ~lan UN ( Ujediwene Nacije).

E V R O P A

Parlament u Budimpe{ti Ma|arska je na izborima 1990 godine postala demokratska parlamentarna republika. Na ~elu dràve je predsednik koji daje predlog za predsednika Vlade (premijer). Ma|arska je ~lan Evropske unije. Slova~ka je po Ustavu iz 1992 godine Demokratska parlamentarna Republika-pravo glasa imaju svi gra|ani iznad 18 godina. Na ~elu dràve je predsednik koji se bira na op{tim izborima za vreme od 5 godina. Dràvna skup{tina Slova~ke ima 150 poslanika koji se biraju na 4 godine. [vajcarska po novom Ustavu iz 2000 godine je parlamentarna savezna republika (konfederacija) sastavqena od 20 kantona i 6 polukantona. Svi su oni samostalni. Pravo glasa imaju svi gra|ani iznad 18 godina kao i oni sa stalnim boravi{tem u drugim zemqama. Svaezna skup{tina (parlament) se sastoji od Nacionalnog Saveta sa 200 poslanika i Saveta kantona sa 46 poslanika, po 2 u svakom kantonu i po jedan iz svakog polukantona. Savezna vlada se sastoji od 7 ~lanova koji se biraju na 4 godine. Predsednik republike (konfederacije) se bira na 1 godinu i nema nikakva posebna prava, osim {to predstavqa dràvu. Gra|ani [vajcarske imaju pravo da odlu~uju o sim va`nim pitawima na referendumu.

Istraùj : Istraì i uporedi na koliko godina se bira predsednik R.Makedonije, koliko poslanika ima skup{tina (parlament) ko predlaè predsednika Vlade, a ko ministre i koliko godina traje mandat poslanika ? Od doznatog napravi esej.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE REQEFA I KLIME SREDWE EVROPE

U Sredwoj Evropi ima ~etri reqefne celine i ~etri klimatska tipa. Najzna~ajnije reqefne celine su: Sredwoevropska Nizija (Nema~ko-poqska Nizija), Sredwe-nema~ke, ê{ke Planine, Alpi, Karpati, Panonska i Vla{ka Nizija. Sredwoevropska Nizija se prostire u severnom delu Sredwe Evrope, uglavnom u Nema~koj i Poqskoj. Na severu ove nizije se proteè od Severnog i Balti~kog Mora, a na jugu postepeno prelazi u brdovito i nisko planinsko zemqi{te. U pro{losti je bila pokrivena debelim slojem leda. Otopqavawem leda su ostale mo~vare i gle~arska jezera. Nizija nema mnogo plodnog zemqi{ta, ali sa primenom ve{ta~kog |ubriva se postiù ve} i prinosi u poqoprivredi. Nizijom teku veliki broj plovnih reka koje su me|usobno povezane kanalima. Sredwe nema~ke i ê{ke planine se proteù u sredwem delu Sredwe Evrope. To su: Harc, Ajfel, Tirin{ka Gora, [varcvald, [umava, Krkono{i i drugi. Ove su planine po svom nastanku stare i zato imaju zaobqene vrhove i blage strane. Bogate su rudom, {umam i pa{wacima. Alpi i Karpati obuhvataju ju`ni i jugoisto~ni deo Sredwe Evrope i po nastanku su mlade planine. Vrhovi Alpa su nad 3 000 metara i pokriveni su ve~itim snegom a sa wih se spu{taju ledewaci (gle~eri). Takav je ledewak Ale~. Ledewaci su u podno`ju Alpa stvorili veliki broj gle~erskih jezera. Alpi i Karpati su bogati {umom i pa{wacima. Panonska Nizija je sa svih strana okruèna Alpima, Karpatima i Dinarskim Planinama. Ona je dno

Karpati

nekada{weg Panonskog Mora, a kasnije jezero. Ovo jezero je pre vi{e vekova isteklo u Crno More preko \erdapske Klisure. Reke koje su se ulivale u jezero, produìle su da teku po dnu isu{enog jezera nose}i pesak, glinu i muq i taloìle ga preko jezerskog taloga. Tako je nastalo vrlo plodno zemqi{te u Panonskoj Niziji od humusa i lesa. Kroz Panonsku Niziju prolaze vi{e niskih i sredwe visokih planina, ali su one usamqene i li~e na â&#x20AC;?ostrvaâ&#x20AC;? u prostranoj niziji. Nizijom teku vi{e reka me|u kojima su najve}e Dunav i Tisa. One se izlivaju iz svojih korita i prave re~na jezera, bare i mo~vare. Vla{ka Nizija se prostire izme}u Ju`nih Karpata na severu i Dunava na jugu. Ona ima vrlo plodno zemqi{te na kojem se odgajaju razne poqoprivredne kulture. Vla{kom Nizijom te~e veliki broj reka-pritoka Dunava. U Sredwoj Evropi su zastupqene: atlantska, umereno-kontinentalna, kontinentalna i planinska klima. Atlantska klima ulazi preko Severnog Mora i zastupqena je u severozapadnim delovima Isto~noevropske Nizije (Nema~ko-poqska). Ta klima se odlikuje blagim, vla`nim i zimama sa padavinom, a sveìm letima. Umereno-kontinentalna klima je U zzastupqena u sredwim delovima Sredwe Evrope u oblasti starih gromadnih planina. Tamo vladaju umereno hladne zime i umereno topla leta. Kontinentalna klima je zastupqena u severoisto~nim delovima Nema~kopoqske Nizije, zatim u isto~ne delove Panonske Nizije i u Vla{koj l Niziji. Ova klima se odlikuje hladnim i vetrovitim zimama, a toplim i suvim letima. Planinska klima u Sredwoj Evropi je zastupqena na Alpima, Karpatima i drugim visokim A planinama. Odlikuje se dugim, hladnim i sne`nim zimama, a kratkim i Ski skakaonica sveìm letima. Aktivnosti na ~asu: -Koje planine su u Sredwoj Evropi stare? -îme su bogati Alpi i Karpati ?

E V R O P A

Istra`uj : Uz pomo} atlasa prona|i niske i sredwe visoke planine u Panonskoj Niziji i wihove nazive zapi{i u svoju radnu svesku ! 77

PANONSKA NIZIJA I WEN ZNA^AJ ZA RAZVOJ PRIVREDE

U ranije Panonskom Moru, kasnije jezero, taloìli su se pe{~aneglinene naslage i ostaci izumrlih organizama. Oni su dali osnovu najve}em prirodnom bogatstvu ove nizije : plodno zemqi{te, naftu i zemqani gas. Ova bogatstva su podstakla razvoj privrede i omogu}ila da se u Panonskoj Niziji razvije vi{e poqoprivrednih i industrijskih grana. Panonska Nizija je jedna od najplodnijih nizija u Evropi. Wena zemqa sadrì humus gde uspevaju razne poqoprivredne kulture. Najvi{e se odgaja ìto : p{enica, kukuruz, pirina~, je~am, ovas, i dr. Od industriskih : suncokret, uqana repa, {e}erna repa, soja, lan, konopqe, duvan i drugo, a od povrtarskih skoro sve kulture.

Suncokret u Panonskoj Niziji

U Panonskoj Niziji se na velikim povr{inama odgaja sto~na hrana : lucerka, graor, detelina, sto~ni kukuruz i drugo. Danas se veliki zna~aj pridaje odgajawu novih vo}waka i vinograda. Velika proizvodwa `ita i industrijskih kultura je omogu}ila da se u Panonskoj Niziji razvije prehranbena industrija. U okviru ove industrije je niza industrijskih grana me|u kojima su najzna~ajnije: Mlinska industrija, in-

dustrija testenina, industrija {e}era, idnustrija mesa i suhomesnatih proizvoda, industrija uqa i konzervna industrija. Mlinska industrija obra|uje p{enicu, kukuruz, je~am i ovas u bra{no i trice, a industrija testenina u makarone, {pagete i drugo. Industrija {e}era obra|uje {e}ernu repu, a industrija uqa : suncokret, uqanu repu, soju i drugo. Industrija mesa proizvodi suhomesnate proizvode: kobasice, pa{tete, salame i drugo, a konzervna industrija: konzervirano vo}e i povr}e, konzervirano meso i ribu. Sve ove grane su zastupqene u ve}im , ali i malim gradovima Panonske Nizije. Samo mlinova ima iznad 500, fabrika {e}era iznad 40, za uqe iznad 50 i drugo. U Panonskoj Niziji je zna~ajna poqoprivredna grana sto~arstvo. Najrazvijenije sto~arske grane su : govedarstvo, sviwarstvo i ìvinarstvo. Goveda, sviwe i ìvina se odgajaju na savremeni na~in u farmi. Oni zadovoqavaju potrebe stanovni{tva koje obuhvata prostor Panonske Nizije, a sluè i za izvoz u druge zemqe.

E V R O P A

Nafta i zemqani gas su zna~ajno prirodno bogatstvo koje se u Panonskoj Niziji sre}e na vi{e mesta. U novije vreme se otkrivaju i novi nafteni izvori, a potraga za naftom produ`ava. Danas rafinerije za naftu ima na vi{e mesta.

Refinerija nafte

Kroz Panonsku Niziju je razvijena mre`a unutra{wih plovnih puteva. Ovu mre`u sa~iwavaju tokovi velikih plovnih reka Dunav i Tisa i kanali za re~nu plovidbu, navodwavawe i odbrana od poplava. Prirodno bogatstvo je omogu}ilo da se u Panonskoj Niziji razvije privreda i zato je ona gusto naseqena.

ALPI I WIHOV ZNA^AJ ZA ZEMQE SREDWE EVROPE

Alpi su najvi{e planine u Sredwoj Evropi. One imaju veliki zna~aj ne samo za zemqe kojima pripadaju : Austrija, [vajcarska, Nema~ka i Lihten{tajn ve} i za {iri geografski prostor. Preko wih vode najkra}i putevi Severne Evrope do Ju`ne Evrope i Sredozemnog Mora. Preko èlezni~kih pruga i savremenih puteva, Sredwu Evropu povezuju sa dràvama Apeninskog i Balkanskog Poluostrva. Alpi imaju veliki zna~aj za dràve Sredwe Evrope. To su prirodna bogatstva ovih planina : {ume, livade i pa{waci, vodena sila reka, prirodne lepote jezera, ledewaka i izobiqe snega i drugo. [ume od duba, buke, bora, jele i smreke zahvataju veliki prostor u zemqama Sredwe Evrope. One u Austriji zahvataju 38% od wene teritorije, u [vajcarskoj 25% u Lihten{tajnu 24% i u Nema~koj mawe od 10%. [umsko bogatstvo je omogu}ilo razvoj drvne industrije, kao i industrije hartije i celuloze. Danas u ovoj industriji rade veliki broj Radnika koji izvoze rezanu gra|u i hartiju.

Pejsa` Alpa 80

Livade i pa{waci su {iroko rasprostraweni na Alpima. Oni u [vajcarskoj zahvataju 51%, a u Austriji 27% teritorije. Bogatstvo so~ne trave je omogu}ilo razvoj govedarstva i ov~arstva. U govedarstvu se uzgajaju visoko mle~ne krave koje daju i do 4 000 litara mleka godi{we. Mleko se transportira preko mlekovoda sa visokih strana do naseqenih mesta. Mle~ni proizvodi zadovoqavaju doma}e potrebe , a veliki deo se izvozi u druge zemqe. Vodena sila reka : In, Salzah, Ens, Drava, Mura i druge predstavqaju veliko prirodno bogatstvo za dobijawe elektri~ne energije. One su brze, pune vode, teku kroz tesne klisure i na wima je izgra|eno veliki broj hidrocentrala. Proizvodwa elektri~ne energije sa Alpa zadovoqava doma}e potrebe, a veliki deo se izvozi u Ju`nu Evropu. Prirodne lepote Alpa privla~e veliki broj turista tokom letweg i zimskog perioda u godini. Veliki broj gle~erskih jezera Alpa su najpose}enija. Posebno je zna~ajno : Ciri{ko jezero, @enevsko, Bodensko, Lemansko i jezero Lugano. Veliki broj ledewaka (gle~era) kao {to je Ale~ i drugi, su meta mnogim posetiocima i nau~nicima. Planinske strane u letwem periodu su ~istog i nezaga|enog vazduha i prave su vazdu{ne bawe za le~ewe nekih bolesti. Tokom zimskog perioda su ispuweni qubiteqima snega i zimskih sportova. Prirodne lepote Alpa su omogu}ile zemqama Sredwe Evrope da se razvije zna~ajna privredna grana turizam. Danas su za potrebe turizma u Austriji, [vajcarskoj i Nema~koj izgra|eni veliki broj hotela, odmarali{ta, planinskih domova, `i~ara, skakaonica i drugo. To je omogu}ilo razvoj i zna~ajnih turisti~kih centara. Od wih su najpoznatiji: Kicbihel, Sent Moric, Insbeuk, Grami{partenkirhen i drugi.

E V R O P A

@enevsko jezero 81

REKE I WIHOV ZNA^AJ ZA @IVOT QUDI

Razmisli i odgovori: Za{to su za jednu zemqu zna~ajne reke?

Reke iz Sredwe Evrope pripadaju u ~etiri morska sliva i to: Severnom, Balti~kom, Crnom i Sredozemnom Moru. Najve}i zna~aj od svih reka u ovom regionu imaju Dunav i Rajna. Dunav je jedna od najzna~ajnijih me|unarodnih plovnih reka u Evropi. Dunav je od izvora ispod planine [varcvald u Nema~koj, do utoke u Crno More, dug 2857 km. po duìni je druga reka u Evropi, a prva koja povezuje deset evropske zemqe. Od wih su pet u Sredwoj Evropi: Nema~ka, Austrija, Slova~ka, Ma|arska i Rumunija, a tri u Ju`noj i dve u Isto~noj Evropi. Na mapi prona|i ove dràve! Dunav je plovna reka od grada Ulma u Nema~koj do utoke u Crno More. Me|utim , on je sa kanalom povezan sa rekom Majnom, a ona sa rekom Rajnom. Preko ovog kanala Dunav-Majna-Rajna je stvoren plovni put od Crnog do Severnog Mora u duìni nad 3000 km. Vode Dunava se osim za plovidbu, koriste i za navodwavawe ribolov i hidroenergiju. Dunav je bogat ribom. U wemu se mresti riba moruna koja dostiè teìnu i do dva tona (2000kgr.). Na Dunavu je izgra|eno tri hidrocentrale i vi{e hidrosistema i kanala za navodwavawe i za saobra}aj. Da bi se odbranilo od poplava, izgra|eno je vi{e brana i odvodnih kanala. Rajna ima najve}i saobra}ajni zna~aj za zemqe Sredwe Evrope, jer te~e kroz industriski najrazvijeno podru~je Evrope. Ona izvire iz Alpa u [vajcarskoj i te~e kroz Bodensko Jezero, zatim kao grani~na reka izme|u Nema~ke i Francuske i preko Holandije se uliva u Severno More. Rajna je plovna od grada Bazela u [vajcarskoj do utoke u Sverno More. Ona je plovnim kanalima povezana sa rekama u Francuskoj, Belgiji, Holandiji i sa vi{e reka u Nema~koj. Mreòm plovnih reka i kanala, Rajna povezuje industrijski najrazvijenija podru~ja Sredwe i Zapadne Evrope. Zbog toga se plovni sistem Rajne smatra za najprometniji u svetu. U Severno More se ulivaju Ems, Vezer i Laba. Kod utoka, ove reke grade estuare. One su zna~ajne za brodove koji u vreme plime ulaze duboko u kopno. Na estuaru Vezera se razvio grad Bremen, a na estuaru Labe-Hamburg i na estuaru Emsa-Enden. Sve ove Reke su me|usobno povezane plovnim kanalima i zna~ajne su za saobra}aj. 82

U Balti~ko More se ulivaju Odra i Visla, a u Sredozemno More se uliva Rona. To su plovne reke i zna~ajne su za re~ni saobra}aj. Reke Sredwe Evrope su zna~ajne za `ivot qudi na obali. Preko reka je najjeftiniji prevoz robe. Osim toga, wihove vode se koriste za navodwavawe, ribolov, dobijawe elektri~ne energije preko hidrocentrala i drugo. U pro{losti, ali i danas, qudima veliki problem predstavqaju kada reke stvaraju poplave. Da bi se odbranili od wih, oni grade: nasipe, brane, odvodne kanale i drugo.

E V R O P A

Re~ni saobra}aj Rajne R b } jR j Aktivnosti na ~asu: -Koje su reke najzna~ajnije za zemqe Sredwe Evrope? -[ta se gradi za odbranu od poplava?

Ako ho}e{ da zna{ vi{e: Pro~itaj lekciju iz geografske ~itanke \. Pavlovskog na str. 9 o reci Dunavu i napi{i kratak esej. 83

STANOVNI{TVO SREDWE EVROPE

U Sredwoj Evropi ìve narodi koji poti~u iz triju grupa naroda : Germani, Sloveni i Romani. Germanski narodi su : Nemci, Austrijci i deo [vajcarci nema~kog porekla. Od slovenske grupe naroda ìve : Poqaci, êsi, Slovaci i Luì~ki Srbi, a od romanske grupe naroda ìve Rumuni i [vajcarci italijanskog i francuskog porekla. Ma|ari pripadaju ugro-finskoj grupi ùte rase. Osim wih u Sredwoj Evropi ìve i drugi narodi me|u kojima su najbrojniji Turci. Po broju stanovnika u Sredwoj Evropi najvi{e ìve Germani, a najmawe Romani. Najbrojnije stanovni{tvo ima Nema~ka, a najmawe Lihten{tajn.

Dràve u regionu Sredwe Evrope Gustina na Povr{in Broj Broj na Gustina stanovnika naseqenos a ìteli vo naselenost 2 u km 2001 vo na 1 km2 Avstrija 83 859 8 069 00 96,2 Nema~ka Germanija 357 022 82 386 000 230,8 Lihten{taj 160 33 000 206,3 Polska 312 685 38 647 000 123,6 Romanija 237 500 22 413 000 94,4 Slova~ka 49 035 5 410 000 110,3 Ma|arska Ungarija 93 030 10 190 000 109,5 ê{ka 78 866 10 269 000 130,2 [vajcarija 41 285 7 222 000 174,9

Dr`ava

Ukupno Vkupno

12 534 42

Glavengrad grad Glavni

Dr`avno Dr`avno ureduvawe ure|ewe

Viena Be~ Berlin Vaduz Var{ava Bukure{t Bratislava Budimpe{ta Praga Bern

Republika Savezna Repub, Sojuzna Kne`evina Kne`estvo Republika Republika Republika Republika Republika Konfederacija Savezna (Sojuzna republika

184 639 000

Tabela za u~enike koji u~e br`e, {ire i dubqe U Sredwoj Evropi je najve}i broj stanovnika prihvatilo hri{}anstvo kao religiju i prete`no su katolici. U pro{losti je Sredwa Evropa kao region bila zahva}ena velikim emigracijama stanovni{tva. Najvi{e su emigrirali u preko okeanske zemqe: Severnu i Ju`nu Ameriku, Australiju i druge. Krajem Drugog svetskog rata (1945 godine) veliki broj Nemaca iz Poqske, ^e{ke, Slova~ke i Ma|arske je emigrirao u Nema~ku i Austriju. Gustina stanovni{tva u Sredwoj Evropi nije ravnomerna. 84

Najgu{}e naseqeni su rudarske i industriske oblasti. To su Rurski, Sarski i [lezski Basen. U gusto naseqene oblasti spadaju dolina Rajne i Dunava, Panonska i Vla{ka Nizija i drugi. U retko naseqene oblasti spadaju visoke planine. Od sviju dràva najgu{}e je naseqena Nema~ka, a najre|e Rumunija. U Sredwoj Evropi je prirodni nara{taj najniì u pore|ewu sa drugim regionima Evrope. Tako u Nema~koj, Austriji i Ma|arskoj mortalitet (umirawe) je vi{i od nataliteta (ra|awe). Stanovnici Sredwe Evrope su sa visokim stepenom kulture. Naro~ito su napredni Nema~ka, Austrija i [vajcarska. U tim zemqama nema nepismenosti. Oni su poznati kao vredni, disciplinovani, odgovorni i po{teni. Kod ovih naroda u Sredwoj Evropi su koreni kulture duboko nasle|eni iz pro{losti. Pre vi{e vekova su tamo postojale visoke {kole i univerziteti. Imaju veliki broj nau~nika iz oblasti fizike, medicine, pedagogije, filozofije i drugo. Osim wih, oni imaju poznate li~nosti iz muzike, umetnosti, kwièvnosti i drugo.

E V R O P A

Be~ Istra`uj : Istra`uj i doznaj o nekim slavnim li~nostima iz Sredwe Evrope koje su svetu dale zna~ajan doprinos na poqu fizike, medicine, muzike, pedagogije, geografije i drugo. Napi{i esej. 85

PRIVREDA ZAPADNE EVROPE (nekada i sada) Priseti se i razmisli: U kojoj se dr`avi proizvode poznata vozila: mercedes, opel, {koda, lada, da~ija i drugi?

Ranije nije bila toliko razvijena privreda Sredwe Evrope kao danas. U poqoprivredi su se ostvarivali niski prinosi, a industrija je bila razvijena samo u Nema~koj i ^e{koj. Od po~etka pro{log veka, a naro~ito u drugoj polovini pro{log veka u zemqama Sredwe Evrope je zapo~eo ubrzan razvoj industrije i poqoprivrede. Danas u pogledu privrede Sredwa Evropa spada u razvijene regione Evrope. Ali, ipak ni razvijenost nije jednaka kod svih dr`ava. Automobili iz S. Evrope

Visoko razvijene zemqe su: Nema~ka, Austrija, [vajcarV ska, Lihten{tajn i ^e{ka. Iza wih zaostaju po razvijenoss ti t Ma|arska, Poqska, Slova~ka i Rumunija. Od rudnog bogatstva Sredwa Evropa ima najvi{e ugqa. On se nalazi prete`no u tri basena: Rur, k [vajcarski ~asovnici kamenog Sar i [lezija. Po rezervi kamenog i mrkog ugqa kao i ukupne proizvodwe, Sredwa Evropa zauzima prvo mesto u Evropi. Ima i druge rude kao {to su: gvozdena ruda, olovocinkovna, mangan, boksit, kao i nafte i prirodnog zemqinog gasa. Na bazi rudnih bogatstava kamenog i mrkog ugqa u Sredwoj Evropi su razvijene: metalna, ma{inska, hemiska, automobilska, elektro industrija i druge industriske grane. Sredwa Evropa je razvijen poqoprivredni region. U poqoprivredi se primewuju savremene agrotehni~ke mere i ostvaruju se visoki prinosi. Od poqoprivrednih kultura se najvi{e odgaja: `i~are na Alpima

p{enica, kukuruz, je~am, {e}erna i uqana repa, krompir i drugo. Sto~arstvo je visoko razvijena poqoprivredna grana. Uzgajaju se visoko mle~ne krave, ovce, sviwe i ìvina na savremen na~in u farme. Sto~arstvo je naro~ito zastupqeno na Alpima, Nema~ko-poqsku, Panonsku i Vla{ku Niziju. Na osnovu poqoprivrednih proizvoda, razvila se prehrambena industrija. Tako da danas u Sredwoj Evropi ima nad 300 fabrika za {e}er, nad 250 za uqe, nad 350 za suhomesnate proizvode i drugo, a ima i nad 50 mlekovoda. U Sredwoj Evropi je razvijen kopneni saobra}aj, savremeni autoputevi i èlezni~ke pruge. Osim toga, ima gustu mreù plovnih reka i kanala. Vazdu{ni saobra}aj spada u najrazvijenije u svetu. U Sredwoj Evropi je jako razvijen turizam. On je razvijen na Alpima u [vajcarskoj, Austriji i Nema~koj. Osim na Alpima, razvijen je i na jezerima, bawama i na Karpatima. Najpoznatiji turisti~ki centri su: Sent Moric u [vajcarskoj, Insbruk u Austriji, Garmi{partenkirhen u Nema~koj, Zakopane u Poqskij, Balaton u Ma|arskoj i drugi. Zemqe Sredwe Evrope najvi{e izvoze: ma{ine, automobile, aparate za doma}instvo, turbine, ugaq, ~elik, hartiju i drugo. Za svoje potrebe one uvoze: ju`no vo}e, povr}e, duvan, naftu, zemqani gas i drugo.

E V R O P A

pa{waci Alpa Ako ho}e{ da zna{ vi{e: U ^e{koj je razvijen bawski turizam. Najpoznatije bawe su: Karlove Vari, Marjanski Lazni i drugi. U Slova~koj je turizam razvijen na Tatrima, a u Rumuniji na Ju`nim Karpatima i na Crnom Moru.

ISTO^NA EVROPA GEOGRAFSKI POLO@AJ, DR@AVE I GLAVNI GRADOVI Pogledaj, razmisli i odgovori: U atlasu pogledaj dr`ave Isto~ne Evrope i odgovori koja od wih zauzima najve}i prostor?

Isto~na Evropa se na severu grani~i sa Severnim Ledenim Okeanom i wegovim ivi~nim morima: Belo, Barencovo i Pe~orsko More. Na jugu se grani~i sa planinom Kavkaz, Azovskim Morem i Crnim morem. Na istoku od Azije je udaqena planinom Ural, rekom Ural i Kaspijskim Jezerom, a na zapadu sa Balti~kim Morem iKarpatima. U ovim granicama, Isto~na Evropa zahvata povr{inu od 18 miliona km2 . Na tom prostoru ìvi iznad 215 miliona stanovnika. Prema tome, ona je najve}i region po povr{ini i po stanovni{tvu u Evropi. Iako je udaqena od drugih regiona, ipak ima povoqan geografski poloàj, jer izlazi na nekoliko mora. Severni Ledeni Okean, Belo i Pe~orsko More su najve}i deo godine zamrznuti, ali zato Barencovo nikada ne smrzava. Kroz wega te~e topla Golfska struja koja omogu}ava plovidbu ka Atlantskom Okeanu u toku cele godine. Tako i iz najsevernijeg pristani{ta Murmansk koje ne zamrzava stalno, uplovqavaju i isplovqavaju brodovi. Preko Balti~kog Mora, Isto~na Evropa izlazi na Severno More, a preko wega na atlantski Okean. Osim toga, ovim morem vodi najkra}a veza sa Severnom i Sredwom Evropom. Na jugu Crno More ne zamrzava. Preko ovog mora, se ovaj region povezuje sa Sredozemnim Morem i preko Sujeckog Kanala sa Crvenim Morem i Indiskim Okeanom. Povoqan geografski poloàj prave i veliki broj plovnih reka i kanala. Preko wih Isto~na Evropa se pribliàva Sredwoj Evropi. Dràve u regionu Isto~ne Evrope Dràva

Belorusija Estonija Letonija Litvanija Moldavija Rusija Ukraina Ukrajina Ukupno Vkupno

Povr{ina Broj Broj na Gustina na Glavni Glavengrad grad Gustina 2 `iteli vo naselenost stanovnika naseqenos vo km u 2001 na 1 km2 207 595 9 986 000 48 Minsk 45 227 1 363 000 30,1 Talin 64 589 2 358 000 36,5 Riga 65 301 3 691 000 56,5 Vilnus 33 700 4 431 000 131,5 Ki{iwev 17 075 400 144 417 000 8,5 Moskva 603 700 48 767 000 80,8 Kiev 18 095 512 215 013 000

Tabela za u~enike koji `ele da nau~e vi{e

Dr`avno Dr`avno ureduvawe ure |ewe Republika Republika Republika Republika Republika Republika Republika

Murmansk-nejsevernije pristani{te

U Isto~noj Evropi se n nalaze dràve: Belorusija sa gl glavnim gradom Minskom, Esttonija sa Talinom, Letonija sa Rigom, Litvanija sa Vilnusom, R Moldavija sa Ki{iwevom, RusiM ja sa Moskvom i Ukrajina sa Kijevom. je Od dràva Isto~ne Evrope najve}a je po povr{ini i r broju stanovnika Rusija. Ona b zzajedno sa evropskim i aziskim delom zahvata povr{inu od k 17 miliona km2. Na tom pros1 ttoru danas ìvi nad 144 miliona stanovnika. Najmawa je po i povr{ini Moldavija, a po broju p stanovnika Estonija.

E V R O P A

Moskva-najve}i Moskva najve}i grad u Evropi Aktivnosti na ~asu: -Kakav je geografski polo`aj Isto~ne Evrope? -Koje more je najzna~ajnije za povoqan geografski polo`aj? 89

OSNOVNE KARAKTERISTIKE I DR@AVNA URE|EWA

Sve dràve u Isto~noj Evropi su po svom ure|ewu republike. Belorusija je po Ustavu iz 1996 godine republika. Pravo na glas, da biraju i budu birani imaju svi gra|ani iznad 18 godina. Predsednik dràve se bira na op{tim izborima za vreme od 7 godina. On ima velika ovla{}ewa, jer on nazna~uje i razre{uje predsednika Vlade i ministre. Osim toga, imenuje pola ~lanova Ustavnog suda i wegovog predsednika i on je vrhovni komandant vojske. Belorusija ima dvodomni parlament (skup{tinu) sastavqen od Zastupni~kog doma sa 110 poslanika i Izvr{nog saveta republika od 64 senatora. Estonija je po Ustavu od 1992 godine, parlamentarna republika. Pravo na glas imaju svi gra|ani iznad 18 godina. Parlament (Skup{tina) bira predsednika republike za vreme od 5 godina. Jednodomna Skup{tina ima 101 poslanika koji se biraju na op{tim izborima za vreme od 4 godine. Letonija je parlamentarna republika. Pravo na glas imaju svi gra|ani stariji od 18 godina. Parlament (Skup{tina bira predsednika republike za vreme od 4 godine. Ponovno moè biti izabran samo jo{ jednom. Jedno domni Parlament (Skup{tina) ima 100 poslanika. Oni se biraju na op{tim izborima za vreme od 4 godine. Predsednik republike daje predlog za predsednika Vlade. Litvanija je po Ustavu iz 1992 godine, parlamentarna republika. Pravo na glas imaju svi gra|ani iznad 18 godina. Predsednik republike

Minsk

Se bira na op{tim izborima za vreme od pet godina. Ponovno moè biti izabran samo jo{ jedanput. Jedno domni parlament (Skup{tina) ima 141 poslanika. Oni se biraju na op{tim izborima za vreme od 4 godine. Za ulaz u Parlament svaki poslanik treba da osvoji najmawe 5% od glasova gra|ana. Moldavija je po Ustavu od 1994 godine parlamentarna republika. Pravo na glas i da biraju i budu izabrani imaju svi gra|ani stariji od 18 godina. Predsednika republike biraju gra|ani za vreme od pet godina. Jedno domni parlament (Skup{tina) u Moldaviji ima 101 poslanika koji se biraju na 4 godine. Za ulaz u parlament svaki poslanik mora da osvoji 4% od glasova gra|ana. Po Ustavu od 1994 godine, u Moldaviji postoje dve autonomne oblasti (Transdnestrija i Gagauzija). One }e u skoro vreme imati svoj Parlament i Vladu. Rusija je po Ustavu od 1993 godine Savezna Republika sastavqena od 21 autonomne republike. Pravo da biraju imaju svi gra|ani iznad 18 godina, a da bi bili birani da imaju 21 godinu. Predsednik republike se bira na op{tim izborima za vreme od ~etiri godine. Predsednik Rusije ima velika ovla{} ewa, jer odre|uje unutra{wu i spoqnu politiku dràve. on je vrhovni komandant vojske, imenuje predsednika Vlade i na wegov predlog imenuje i razre{uje ministre. Dvo domna Savezna Skup{tina je sastavqena od Savezne Skup{tine (Gorwi dom) sa 178 poslanika i Dràvna Duma (Dowi Dom) sa 450 poslanika. Za ulaz u Dràvnu Dumu svaki poslanik mora da osvoji 5% od glasova gra|ana.s Ukrajina je po Ustavu od 1996 godine parlamentarna republika. Pravo na glas da biraju i budu izabrani imaju svi gra|ani Ukrajine stariji od 18 godina. Predsednik dràve se bira za vreme od pet godina. Jedno domna Vrhovna Skup{tina ima 450 poslanika koji se biraju na ~etiri godine.

E V R O P A

Parlament Ukrajine 91

REQEF I KLIMA ISTO^NE EVROPE

Posmatraj, upamti, konstatiraj i odgovori: Posmatraj u atlasu reqef Isto~ne Evrope i konstatiraj koje boje preovla|uju!

Reqef Isto~ne Evrope je prete`no sastavqen od niskog zemqi{taravnica. Celom Istro~nom Evropom se proteè velika Isto~noevropska Nizija. Ona obuhvata prostor od Balti~kog Mora na zapadu do planine Ural na istoku. Na severu se proteè od obala Barencovog, Belog i Pe~orskog Mora do Crnog Mora, planine Kavkaz i Kaspijskog Jezera na jugu. Nizija je sredwe nadmorske visine od 170 metara. Pored Kaspijskog Jezera, ona je nià od morske povr{ine za 28 metara. U severnim delovima ova Nizija je ispuwena velikim brojem bara, mo~vara i jezera. One su ostaci pro{losti kada je ona bila pod ve~itim snegom i ledom. Wihovim otopqavawem nastale su sve vodene povr{ine. Isto~noevropskom nizijom se proteù niska uzvi{ewa. Takvi su: Valdajska Visija, Privol{ko, Podolsko, Sredwerusko Uzvi{ewe i drugi. Po ivica-

Pejsa` sa Karpata

ma, ova Nizija je ogra|ena planinskim lancima na jugozapadu sa Karpatima, na jugu sa Jaila i Kavkaz i na istoku sa Uralom. Planina Ural (2500 km) je najduà planina u Evropi i predstavqa granicu sa Azijom. Isto~noevropska Nizija je sastavqena od starih stena koje izbijaju na povr{inu samo na poluostrvu Kola. Na severu je ova nizija pokrivena gustom {umom, a na jugu plodnom zemqom, oranicama, livadama i pa{wacima. Od plodne zemqe je najzna~ajnija Crnozem (êrnozem). Ona je plodna zemqa koja sadrì mnogo humusa i laka je za obra|ivawe. Klima je u Isto~noj Evropi razli~ita. Tamo se sre}u vi{e klimatska o tipa. Teritorije Isto~ne Evrope sverno od 66 severne geografske {irine (SG[) ulaze u hladni pojas. Tamo se sre}u polarna i subpolarna klima. Polarna klima obuhvata najsevernije predele Isto~ne Evrope. To su prete`no ostrva i ostrvske grupe u Severnom Ledenom Okeanu. Tamo vlada surova polarna klima sa niskim temeraturama tokom godine, samo jedno godi{we vreme-ve~ita zima, sa malim koli~inama sne`nih padavina. Subpolarna klima obuhvata prostor poluostrva Kola i Kanin, ostrvo Kalguev, utoku reke Pe~ore sa obalama Pe~orskog Mora. Ova klima se odlikuje dugom i hladnom zimom koje traju od 7 do 10 meseci sa kratkim i sveìm letom i malom koli~inom padavinama. To je oblast tundre. U vreme kratkog leta se sneg topi i stvaraju se bare i mo~vare, a raste niska trava sa mnogo cve}a. tada tundra oìvqava i tu dolaze mnogo ptice i stada irvasa. Kontinentalna klima obuhvata najve}i prostor Isto~ne Evrope. Ona je zastupqena od 50 odo 65o SG[. Ova se klima odlikuje o{trom i hladnom zimom koje traju i po {est meseci i toplim i vla`nim letom. Umereno-kontinentalna i subtropska klima je zastupqena u naj ju`nijim delovima Isto~ne Evrope. Najvi{e se ose}a na obalama Crnog Mora i poluostrvu Krim sa dowim tokom reka koje se ulivaju u Azovsko i Crno More. Stepsko-pustiwska klima u Isto~noj Evropi je zastupqena oko Kaspijskog Jezera. Ona je suva klima sa malo padavina i toplim letom. Zime su hladne i vetrovite.

E V R O P A

Aktivnosti na ~asu: -Kakav reqef ima Isto~na Evropa ? -^ime se odlikuje subpolarna klima? 93

RE^NA MRE@A - KARAKTERISTIKE, ZNA^AJ I PROBLEMI

Posmatraj, konstatiraj, upamti i odgovori: Posmatraj re~nu mre`u Isto~ne Evrope u svom atlasu i upamti prema kojim morima teku reke? Valdajska Visija (341 m) vr{i glavnu podelu vode rekama u Isto~noj Evropi. Od wega zapo~iwu tokovi velikih reka prema Balti~kom, Crnomorskom i Kaspiskom slivu. Sve reke iz Isto~ne Evrope spadaju u ~etiri morska sliva: Svereni Ledeni Okean, Balti~ko More, Crno i Azovsko More i sliv Kaspijskog Jezera. U sliv Severnog Ledenog Okeana (Belo i Pe~orsko More) se ulivaju reke Severna Dvina i Pe~ora. Ove reke su pune vode i plovne, ali su vi{e od {est meseci godi{we zamrznute. Ali su zato u toku letwih meseci glavni putevi po kojima se transportira drvo, jer teku kroz guste {ume-tajge. U sliv Balti~kog Mora se ulivaju: Wemen, Zapadna Dvina i Neva. To su plovne reke i po wima se vr{i prenos razne robe, naro~ito leti. U sliv Crnog Mora se ulivaju reke: Dunav (kod utoke), Dwepar i Dwestar, a u Azovsko More Don. Sve ove reke su pune vode i plovne i imaju veliku

Reka Volga-najve}a u Evropi

hidroenergetsku mo|. Na wima su izgra|ena ve{ta~ka jezera ~ija se voda koristi osim za energiju i za navodwavawe plodnog zemqi{ta-Crnozem (êrnozem). U sliv Kaspijskog Jezera se ulivaju: Volga i Ural, kao i druge mawe reke. Volga je sa pritokama Oka i Kama najduà reka u Evropi (3700 km). Na Volgi su izgra|ena vi{e ve{ta~ka jezera. Preko wih je regulisan re~ni tok Volge i odstrawena je opasnost od poplava. Volga je kanalima povezana sa vi{e plovnih reka i sa pet mora. Tako je stvorena jedna od najduìh re~nih mreà od 18 hiqada km u Evropi. Kod utoke, Volga gradi veliku deltu. Reke u Isto~noj Evropi imaju veliki privredni zna~aj. Preko wih se vr{i najjeftiniji transport robe. Na rekama su izgra|eni nasipi, brane, ve{ta~ka jezera i hidrocentrale. Voda iz jezera se koristi za vi{e potreba. Sa rekama iz Isto~ne Evrope se javqaju i problemi. Oni se javqaju naj~e{}e u toku jeseweg perioda kada padaju ki{e i u po~etku leta kada se topi sneg. Tada se reke izlivaju iz svojih korita i nanose velike {tete posevima i obalskim naseqima. Da bi se odbranili od poplava, qudi u Isto~noj Evropi grade nasipe i odvodne kanale.

E V R O P A

Brana Aktivnosti na ~asu: -Kojim slivovima pripadaju reke u Isto~noj Evropi ? -Koje reke se ulivaju u Balti~ko More ?

Istra`uj: Uz pomo} atlasa istra`i i doznaj koja ve{ta~ka jezera su izgra|ena na Volgi i na wenim pritokama

Za one koji `ele vi{e da nau~e U geografskoj ~itanci pro~itaj tekst o reci Volgi i napi{i kratak esej! 95

SLI^NOST I RAZLIKE STANOVNIKA U ISTO^NOJ EVROPI

Isto~na Evropa po broju stanovnika zauzima prvo mesto me|u regionima u Evropi. Na tom prostoru danas ìve nad 40 ve}ih naroda i oko 50 mawih nacionalnih grupa. Tamo postoje vi{e religija, a govori se na nad 60 razli~itih jezika. Od stanovni{tva je najbrojnije slovenski narod: Rusi, Ukrajinci i Belorusi (nad 150 miliona). Rusi ìve u centralnom i isto~nom delu regiona, a Ukrajinci i Belorusi u zapadnom delu. Kod slovenskih naroda je sli~nost u religiji. Svi oni pripadaju hri{}anskoj religiji pravoslavne vere i crkve. Kod slovenskih naroda ima sli~nosti u obi~ajima, verskim praznicima, folkloru, ishrani, ode}i i drugo. Zajedni~ko je pismo - }irilica. U Isto~noj Evropi ìve i narodi iz romanske grupe. To su Moldavci. Oni su vrlo sli~ni slovenskim narodima, jer pripadaju hri{}anskoj religiji. U Moldaviji ìvi i etni~ka grupa Gagauzi. Oni pripadaju turskoj jezi~noj grupi, ali su po religiji pravoslavni hri{}ani. U pribalti~kim zemqama Isto~ne Evrope ìve: Letonci, Litvanci i Estonci. To su narodi koji pripadaju ùtoj rasi ugro-finske grupe. Svako od ovih naroda govori svoj poseban jezik, a zajedno im je pismo-latinica. U Isto~noj Evropi ìvi i veliki broj naroda islamske religije. Me|u narodima islamske religije postoji velika sli~nost, ali u pore|ewu sa slovenskim narodima postoji razlika. Ta razlika se odnosi jezik

Narodna no{wa iz Ukrajine

kojim govore, obi~aje, verske praznike, tradiciju, ishranu, narodnu no{wu i drugo. Narodi iz dr`ava Isto~ne Evrope spadaju u grupu emigracionih zemaqa. U pro{losti je veliki broj slovenskog stanovni{tva emigriralo u druge zemqe. Danas samo u SAD ( Sjediwene Ameri~ke dr`ave) ima iznad jedan milion Ukrajinaca, a u Kanadi ima nad 600 hiqada. Veliki je broj i Rusa koji su oti{li u te zemqe.

E V R O P A

Narodna no{wa iz Setonije

Aktivnosti na ~asu: -Koje su sli~nosti me|u slovenskim narodima? -[ta je razli~ito, a {ta zajedni~ko kod naroda `ute rase ?

Ako ho}e{ da zna{ vi{e Kod slovenskih naroda u pogledu religije ima veliki broj verski neopredeqenih lica. Tako kod Rusa taj broj iznosi 70%, a kod Belorusa 50%, a kod Ukrajinaca 30%. 97

USLOVI ZA RAZVOJ PRIVREDE U ISTO^NOJ EVROPI

U Isto~noj Evropi postoje povoqni uslovi za razvoj privrede. Razvoj omogu}avaju veliki broj prirodnih bogatstava {uma, kamena i mrkog ugqa, nafte i prirodnog gasa (plin), energetska mo} reka, bogatstvo razne rude, obradivo zemqi{te, mora, jezera, pa{waci i drugo. [ume se u Isto~noj Evropi proteù od Balti~kog Mora na zapadu do planine Ural na istoku. One obuhvataju 40% teritorije ovog regiona. Najgu{}e {ume se nalaze u tajgi. To je oblast nepreglednih {uma od bora i jele u severnom delu Isto~ne Evrope. Bogatstvo {uma omogu}uje razvoj drvne industrije i industrije celuloze i hartije. Kameni i mrki ugaq u Doweckom i Pe~orskom basenu spadaju u najbogatije i najve}e u Evropi. Tako u Doweckom basenu (Ukrajina) rezerve su procewene na 15 milijardi tona kamenog ugqa i 32 milijarde tona mrkog ugqa. Na ugqu kao energetskom izvoru rade mnoge termocentrale, topionice i toplane. Nafta i prirodni gas (plin) su me|u najzna~ajnijim energetskim izvorima kojima raspolaè Isto~na Evropa. Najve}i izvori leè izme|u reka Volge i Urala u Rusiji i u dowem toku Dwepra i poluostrvu Krim u Ukrajini. Mnogi naftovodi i gasovodi iz ovog regiona vode prema Sredwoj i Zapadnoj Naftovod Evropi i snabdevaju dràve ovim zna~ajnim energensima. Na naftu i plin raddi i vi{e termocentrala. Energetska snaga reka spada me|u najve}im u Evropi. Reke Volga, Dwepar, Dwestar, Don, Wemen i Zapadna Dvina su pune vode i plovne i imaju veliku hidroenergestku mo}. Na ovim rekama su izgra|ena ve{ta~ka jezera i hidrocentrale koje daju veliku koli~inu elektri~ne energije. Botgatstvo raznom rudom: gvo`|e, nikal, ìva, bakar, kobalt, cink, zlato i druge su omogu}ile razvoj crne i obojene metalurgije. Po razervi i 98

proizvodwi ovih ruda, Isto~na Evropa zauzima prvo mesto me|u regionima Evrope. Velike obradive povr{ine koje zahvataju nad 4 miliona km2 raspolaù plodnim zemqi{tem-Crnozem (êrnozem). Na toj zemqi se gaji: p{enica, je~am, ra`, krompir, uqana i {e}erna repa, suncokret, lan, konop i drugo. Mora i velika jezera kao: Kaspijsko, Onega, Ladoga i drugi su bogati ribom i omogu|ili su razvoj ribolova. Od ikre ribe esetra koja ìvi u Kaspijskom Jezeru i Crnom Moru se pravi ~uveni kavijar koji se izvozi u druge zemqe. Pa{waci i livade zahvataju nad 30% od povr{ine Isto~ne Evrope i omogu}uju uslove za razvoj sto~arstva. Prirodni uslovi su omogu}ili dràvama iz Isto~ne Evrope da razviju industriju i poqoprivredu. Zbog prirodnog bogatstva, Rusija i Ukrajina su visoko razvijene industriske i poqoprivredne zemqe. Razvijene industriske grane su: automobilska, avionska, metalna, ma{inska, hemiska, drvna i druge. U Isto~noj Evropi postoji nad jedan milion i trista hiqada kilometara puteva (od kojih nad 70% su asvaltirani), nad 100 hiqada kilometara èlezni~ke pruge i nad 18 hiqada re~no-kanalske mreè. Dràve iz Isto~ne Evrope izvoze: naftu, prirodan gas, ma{ine, gvo`|e, automobile, avione, traktore, i drugo, a uvoze: ìto, ju`no vo}e, gro`|e, vino i drugo.

@itna poqa vo Ukraina

E V R O P A

REZIME - TEST Za proveru znawa i samoocewivawe Ime i prezime, razred_______________________________________________ bodovi 1. Isto~na granica Evrope od Azije je odvojena sa: a) ___________ b)___________ v)___________ g)___________ d) ___________ |)___________ e)___________ `)__________ z) ___________

____

2. U Egejsko More se ulivaju reke : a)____________ b)__________ v) ___________ g)___________

____

3. U Severno More se ulivaju: a)__________ b)___________ v)___________ g)___________

____

4. Germanski narodi su: a)_____________ b)___________ v)___________ g)___________ d)_____________ |)__________ e)___________

____

5, Evropa je podeqena na slede|e geografske regione. a)______ b)_______ v)_______ g)_______ d)_________

____

6. @ivi vulkani se nalaze u Italiji. To su: a)_____________ b)___________ v)___________ g)___________

____

7. U Ju`noj Evropi se ostvaruje najve|a proizvodwa ju`nog vo|a: a)____________ b)___________ v)___________ g)___________ d)_____________

____

8. U Severnoj Evropi postoji pet dr`ava. to su: a)_____________ b)___________ v)___________ g)___________ d)_____________

____

9. U Panonskoj Niziji najvi{e se odgaja: a)____________ b)___________ v)______________ g)___________ d)_____________

____

10. Na Alpima posebno su zna~ajna slede|a ledni~ka jezera: a)_____________ b)___________ v)___________ g)_____________ d)___________

100

osvojeni

Mogu|i bodovi 54 Osvojeni _________ Ocena _________ Nastavnik _________ Datum _________ godina

Ocewivawe od 25 do 30 = 2 od 31 do 36 = 3 od 37 do 42 = 4 od 43 do 54 = 5

PRIRODNO - GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE AZIJE GEOGRAFSKI POLO@AJ, GRANICE I VELI^INA

A Z I J A

Azija ima povoqan geografski poloàj, jer izlazi na iznad 20 mora i tri okeana. Osim toga, ona zahvata centralno mesto me|u kontinentima i pribliàva se do wih. Tako, Azija ima kopnenu granicu sa Evropom, a od Afrike je udaqena iskopavawem Sujeckog Kanala, koji je {irok 120 m. od Severne Amerike je deli Berlingov Prolaz, {irok 85 km, a od Australije ostrvske grupe Malajskog Arhipelaga. Azija je sa tri strane okruèna vodom. Na severu se grani~i sa vodama Severnog Ledenog Okeana, na juga sa Indijskim Okeanom, a na istoku sa Tihim Okeanom. Na zapadu, od Afrike je udaqena Crvenim Morem, Sujeckim Kanalom i prolazom Bab el Mandeb. Od Evrope je na zapadu odvaja Egejsko More, Mramorno i Crno More, a zatim prolazi Bosfor i Dardaneli, reka Mani~, Kaspijsko Jezero, reka Ural i planina Ural. Preko poluostrva Mala Azija vode najkra}i i najzna~ajniji kopneni putevi iz Evrope ka Jugozapadnoj Aziji. Izlaz na Sredozemno More povezuje Aziju najkra}im vodenim putem sa Atlantskim Okeanom. Kroz Indijski i Tihi Okean prolaze zna~ajni me|unarodni pomorski putevi. Oni imaju svetski zna~aj i povezuju Aziju sa svim kontinentima u svetu. Najsevernija ta~ka Azije se nalazi na rtu êquskin, naju`nija na na rtu Buru na Malajskom Arhipelagu, najisto~nija na rtu De`wev, a najzapadnija na rtu Baba na poluostrvu Mala Azija. Azija u ovim granicama zahvata povr{inu od 44,5 miliona km2. po povr{ini, ona je najve}i kontinent u svetu. Ako ho}e{ da zna{ vi{e : Naziv Azija poti~e od asirske re~i â&#x20AC;&#x153;asuâ&#x20AC;? {to zna~i zemqa svetlosti ili zemqa izlaze}eg sunca. Drevni Asirci koji su ìveli u severnom delu Mesopotamije su ovim imenom nazivali sve zemqe koje su se nalazile isto~no od wihove dràve. Istraùj : Prona|i mora u Isto~noj Aziji koja su deo Tihog Okeana i wihova imena upi{i u {kolsku svesku.

101 101

RAZU|ENOST OBALE

Obala Azije me|u najrazu|enijim na Zemqi. Tu ima veliki broj poluostrva, zaliva, ostrva, ostrvskih grupa, prolaza i drugo. Ma|utim, cela obala Azije nije podjednako razu|ena. Severna azijska obala koja izlazi na Severni Ledeni Okean je slabije razu|ena. Najve}a poluostrva na toj obali su : Jamal, Tajmir i ^ukotsko Poluostrvo, a ostrva : Severna Zemqa, Novosibirska Ostrva i Vrangelovo Ostrvo. Isto~na obala Azije je vi{e razu|ena u odnosu na severnu. Tu se nalaze vi{e ivi~nih mora (Beringovo, Ohotsko, Japansko, @uto, Isto~no Kinesko i Ju`no Kinesko More) koji su od Tihog Okeana udaqeni velikim brojem poluostrva i ostrvskim grupama. Od poluostrva najve}a su Kam~atka i Koreja, a od ostrva su najve}a Sahalin,

102 102

Razu|enost obale Azije

Japanska Ostrva, Tajvan, Filipinska Ostrva i druga. Obale i ostrva Isto~ne Azije u Tihom Okeanu su izlo`ena jakoj seizmi~koj i vulkanskoj aktivnosti. Ju`nu obalu Azije zapquskuju vode Indijskog Okeana i wegova obalska mora. Ova obala se odlikuje velikim poluostrvima, dubokim zalivima, vi{e ostrva i vi{e ostrvskih grupa. Najve}a poluostrva su: Arabijsko, Indijsko i Indokinesko Poluostrvo, a najve}e ostrvo je [ri Lanka (Cejlon). Najpoznatiji zalivi su Bengalski, Omanski, Persijski i Adenski Zaliv. Zapadna obala Azije po~iwe od prolaza Bab-el-Mandeb i preko Crvenog Mora, Sujeckog Kanala, Sredozemnog Mora, Egejskog i Mramornog Mora sa prolazima Dardaneli i Bosfor prote`e se do crnog Mora. Najve}e poluostrvo na ovoj obali je Mala Azija.

A Z I J A

Aktivnosti na ~asu: -Koja se poluostrva nalaze na severnoj aziskoj obali? -^ime se odlikuje ju`na obala Azije?

Ako ho}e{ da zna{ vi{e : Sverna obala Azije koju zapquskuje Severni Ledeni Okean je oko 10 meseci zamrznuta. U vreme kratkih reka, u vodama ovog okeana se odvija saobra}aj uz pomo} brodova ledolomaca. Isto~na azijska obala su ostrva, poluostrva i ostrvske grupe, nalaze se u â&#x20AC;&#x153;Vatrenom pacifi~kom pojasuâ&#x20AC;? u kome ima 331 aktivnih `ivih vulkana. Od wih su 302 na kopnu, a 29 na moru. Najaktivniji vulkani su na Japanskim Ostrvima 58, zatim na Aleutskim Ostrvima 50, na Kurilskim Ostrvima 39, na Kam~atki 38 i druga mesta.

Istra`uj : Uz pomo} atlasa doznaj sa kojim ostrvima iz Tihog Okeana su udaqeni Beringovo, Ohotsko, Japansko i Isto~no Kinesko More ? 103 103

REQEFNE ODLIKE AZIJE Reqef Azije je sastavqen od mladih vena~nih planina, starih gromadnih planina, nizija, visoravni, pustiwa i drugo. Sredwa nadmorska visina kontinenta u pogledu reqefa iznosi 950 m. Prema tome, Azija je triputa vi{qa od Evrope.

Kuenlun

Mlade vena~ne planine pripadaju Alpsko-Himalajskom planinskom vencu. One se od poluostrva Mala Azija na zapadu, do planine Pamir na istoku, prote`u u dva planinska lanca-severni i ju`ni. Severni planinski lanav po~iwe Pontijskim Planinama, Elburs, Hinduku{ i druge. Isto~no i jugoisto~no od Pamira se prote`u, isto tako dva planinska lanca mladih planina.

To su Kuenlun, u severni i Himalaji u Ju`ni lanac. Himalaji su najduì (2600 km) i najvi{i planinski lanac u Aziji. Na wima se nalazi najvi{i vrh na svetu Mont Everest, visok 8 848 m. Osim wega, na Himalajima postoje nad 13 vrhova vi{qih od 8 000 m. U mlade planine spadaju Verhojanske i Kolimske Planine. Stare gromadne planine u Aziji su : Ural, Altaj, Sajanske Stanovojske i Jablonojske Planine. Nizije u Aziji zahvataju veliku povr{inu teritorije na kontinentu. One se nalaze skoro na svim delovima. U sevrozapadnom delu Azije je Zapadnosibirska Nizija koja se proteè od planine Ural na zapadu, do reke Jenisej na istoku. U ju`nom delu Azije se nalaze Turanska, Mesopotamija i Indogagangska Nizija, a u isto~nom delu Kineska Nizija. Visoravni u Aziji su rasprostawene na vi{e mesta. Najve{a od wih je Tibet koja se nalazi na nadmorskoj visini od 4 000 metara. Osim we, poznate visoravni su Anadolija, Dekan, Jermenijska, Sredwesibirska Visoravan i druge. Pustiwe se proteù uglavnom u centarlnom delu i ju`nom delu Azije. U centarlnom delu su Gobi, Takla Makan, Kizilkum i Karakum, a u ju`nom Delu Azije se nalazi Nefud, Velika Slana Pustiwa, Tar i druge. 104 104

U Aziji postoji i vulkanski reqef. On je nastao kao posledica aktivnosti ìvih vulkana. Danas ima veliki broj uga{enih vulkanskih konusa, ali ima i konusa na ìvim vulkanima. Oni su visoki i po nekoliko hiqada metara kao {to je Fuxijama (3 778 m) u Japanu. Najvi{e konusa na aktivnim vulkanima ima u isto~nom delu Azije pored obala Tihog Okeana i naostrvima koji na wemu leè. Tu su vulkani sme{teni od poluostrva Kam~atka na severu do Novog Zelanda na jugu. Svi ovi vulkani formiraju “Vatreni Pacifi~ki Pojas” sa iznad 200 ìvih vulkana. Reqef Isto~ne Azije je podloàn jakoj seizmi~koj aktivnosti (zemqotresi). Najve}i broj zemqotresa ima u “Vatrenom Pacifi~kom Pojasu”. Tu su zemqotresi ~esta pojava, a mogu se javiti i po nekoliko na dan.

A Z I J A

Pustiwa Gobi Pro{iri svoje znawe Pro~itaj statiju “Veliki zemqotresi XX veka” iz geografske ~itanke na str. 45 i napi{i kratak sastav o posledicama koje ostavqaju zemqotresi u Japanu i Kini.

Aktivnosti na ~asu: -Od ~ega se sastoji reqef u Aziji ? -Koje se nizije nalaze u ju`nom delu Azije ? -U kom delu Azije se nalaze pustiwe ?

Istra`uj: Prona|i u atlasu niziju Mesopatamija i konstatiraj koje reke kroz wu teku ! 105 105

KLIMA I VEGETACIJA Klimatski uslovi Klima, klimatski uslovi prisutni na Azijskom kontinentu zavise od nekoliko prirodno-geografskih uslova. Najzna~ajniji su : geografski polo`aj, blizina okeana i mora, reqef, stalni vetrovi i biqni svet. Geografski polo`aj i veli~ina kontinenta su dobrineli da se u Aziji prostiru tri toplotna pojasa. Tako da se severni deo Azije nalazi u severnom hladnom pojasu gde uti~u hladne arkti~ke vazdu{ne mase koje prodiru na jug u centralni deo. Najve}i deo kontinenta Azije se nalazi u severnom umerenom pojasu Zemqe. Sredwa Azija i Sibir su pod uticajem o{tre kontinentalne klime. Ju`ni deo Azije se prostire u toplom pojasu sa visokim o temeraturama, tokom cele godine (uvek iznad 25 S). Najve}i uticaj na klimu umaju okolni okeani i mora, a naro~ito Severni Ledeni Okean i Indijski Okean. Severni Ledeni Okean deluje hladnom vazdu{nom masom koje se formira iznad wegovih zamrznutih voda. Tople vode Indijskog Okeana koje su podlo`ne isparavawu su vrlo zna~ajne za monsunske ki{e koje postoje u ju`nom i jugoisto~nom delu Azije.

106 106

Himalaji

Reqef ima naro~ito uticaja naklimu preko visine i pravca protezawa planina. Tako na primer, visoki i neprekide ni planinski lanci Himalaja zaustavqaju H i ograni~avaju monssune u uskom ju`nom pojjasu kontinenta gde se wihova vlaga u celosti izlu~uje u vidu ki{e i ssnega. Severne padine Himalaja ostaju potpuno H ssuve. Otvorenost Azije u ssevernom delu omogu}uje duboko prodirawe hladd nih polarnih vetrova. Najzna~ajniji vetrovi velikog klimatskog uticaja su monKlima Azije suni koji duvaju u ju`ni i jugoisto~ni deo Azije. Tokom letweg perioda oni su zasi}eni vodenom parom iz Indijskog Okeana i nose padavine prema kontinentu. Tokom zimskog perioda su suvi jer duvaju sa kontinenta prema okeanu.

A Z I J A

Aktivnosti na ~asu: -Od ~ega zavisi klima u Aziji ? -Koji vetrovi su bitni za klimu Azije ?

Ako `eli{ da zna{ vi{e U geografskoj ~itanci V. Kostovski i S. Stojanovski pro~itaj tekst â&#x20AC;&#x153;ho}e li do}i na vremeâ&#x20AC;? i napi{i kratak esej! 107 107

KLIMATSKO - VEGETACIONE OBLASTI U Aziji postoje tri toplotna pojasa: hladan, severan-umeren i topli pojas. Me|utim, veliko prostranstvo raznovrsnog reqefa, uticaj tri okeana i nad 20 mora, su uslovili da u Aziji budu zastupqeni vi{e klimatsko-vegetacionih tipova. U hladnom toplotnom pojasu su zastupqena dva klimatsko-vegetaciona tipa: polarni i subpolarni. Polarno klimatsko-vegetacioni tip obuhvata najseverniji deo Azije i to prostor Severnog Ledenog Okeana sa Novosibirskim Ostrvima, Nova Zemqa i drugo. U tom delu Azije vlada polarna klima koja ima jedno godi{we doba, a to je zima. Subpolarno klimatsko-vegetacioni tip se proteè ju`no od polarnog pojasa i odlikuju se dugom zimom od 7 do 10 meseci godi{we i kratkim letom. U vreme kratkog leta, sneg i led se tope i stvaraju veliki broj mo~vara. Tada oìvqava priroda. Dolaze ptice i raste trava sa mnogobrojnim cve}em. To je oblast tundre. U kratkotrajnom letwem periodu u tundru dolaze i travojedne ìvotiwe, a najvi{e irvasi. Od biqnog sveta ima li{aja, mahovine, polarna vrba, polarna breza i drugo. U severanom- umerenom toplotnom pojasu je zastupqeno vi{e klimatskih tipova i to : vla`no kontinentalni tip, kontinentalno-stepski tip, pustiwski i subtropski tip. Vla`ni kontinentalni tip se proteè ju`no od subpolarnog i obuhvata predeo gustih ~etinarskih {uma(bor i jela), poznatog pod imenom tajga. U tajgi, od ìvotiwskog sveta ima jelena, divqe sviwe, tigra i drugo. Kontinentalno stepski tip se proteè u centralne delove Azije i karakteristi~an je po umereno hladnoj zimi i umereno toplom letu, sa listopadnom {umom, travi i drugo. Pustiwski klimatski tip je zastupqen u pustiwama: Kizilkum, Karakum, Takla Makan, Tropske {ume Gobi i drugo i karateristi~ne su visoke temperature vazduha u toku dana (nad 50oS), a no}u se temperatura o vazduha spu{ta do 0 S. ovde padavine iznose ispod 200 mm godi{we i zato rastu retke trave i biqke sa bodqama-kaktusi. Subtropski klimatski tip je zastupqen sa stepsko-pustiwskom i sredozemnom klimom. Stepsko-pustiwska klima se odlikuje toplim Letom i toplom zimom. Ona je zastupqena na Arabijskom i Indjiskom Polu108 108

ostrvu. Sredozemnomorska klima je zastupqena oko Sredozemnog Mora i wegovih obalskih mora. Ova klima se odlikuje toplim i suvim letima, a blagom i ki{nom zimom. Od biqnih zajednica su zastupqeni: ~empresi, masline, limun, naranxe, primorski bor i drugo. Topli pojas se odlikuje sa dva klimatsko-vegetaciona tipa: tropski (monsunski) i ekvatorski. Tropski (mosunski) i ekvatorski klimatski tip obuhvata ju`ne, jugoisto~ne i isto~ne delove Azije koji su pod uticajem Indijskog i Tihog Okeana. Tropski (monsunski) klimatsko-vegetacioni tip se odlikuje sa 6 meseci toplim i i ki{ovitim vremenom i 6 meseci suvo i hladno godi{we vreme. Ovaj klimatski tip je posledica monsunskih vetrova koji se stvaraju kao posledica nejednakog zagrevawa kopna i morske povr{ine. Leti monsuni duvaju sa mora na kopno, jer se kopno br`e zagreva. To su vla`ni letwi monsuni koji nose veliku koli~inu padavina. Zimi , monsuni duvaju sa kopna na more, jer se kopno brzo hladi. To su suvi zimski monsunski vetrovi. Ekvatorski klimatsko-vegetacioni tip se prote`e u tesnom pojasu oko ekvatora. On se odlikuje visokim temperaturama vazduha (oko 280S), sa konstantnim padavinama u popodnevnim ~asovima i jednim godi{wim vremenomleto. U monsunskom i ekvatorsko klimatsko-vegetacionom pojasu postoje guste i neprohodne {ume koje se nazivaju xunglama i visoke trave-savane. U xunglama raste skupoceno drve}e kao : abonos, mahagoni, kinin, tikovina, sandalovo, kau~ukovo, bambusovo drve}e. U ekvatorskom klimatskom tipu ima povremeno pojava cunamija. To su visoki morski talasi koji nastaju kao posledica podzemnih zemqotresa u Indijskom i Tihom Okeanu. Ovi talasi visoki i po dvadesetak metara se velikom brzinom od okeana kre} u prema kopnu i ru{e sve pred sobom. Takav jedan cunami je pre 3 godine zahvatio obalu Indonezije i iza sebe ostavio pusto{.

A Z I J A

Zimzelena {uma Aktivnosti na ~asu: -Gde je u Aziji zastupqen pustiwski klimatski tip ? -^ime se odlikuje tropski (monsunski) i ekvatorki klimatski tip ? Ako `eli{ da zna{ vi{e U vreme kada su se mewali letwi i zimski monsuni, pojavwivali su se jaki vetrovi koji se zovu tajfuni. Oni duvaju brzinom ve}om od 200 km na ~as i prave velike {tete naseqima i posevima. U Indokini je 1981 godine od tajfuna poginulo oko 300 000 qudi.

109 109

HIDROGRAFIJA AZIJE Reke i wihov zna~aj Azija je bogata rekama. One se prete`no ulivaju u otvorene morske basene i pripadaju u ~etri slivna podru~ja. To su : Slivno podru~je Severnog Ledenog Okeana, Tihog Okeana, Indijskog Okeana i slivno podru~je Sredozemnog Mora. Slivno podru~je Severnog Ledenog Okeana obuhvata sve reke koje teku sa juga ka severu i ulivaju se u ovaj okean. To su reke : Ob, Jenisej, Lena, Indigirka, Kolima i dr. Ove reke teku kroz tajgu i najve}i deo tokom godine zamrzavaju. U toku letweg perioda kada su odmznute slu`e za transport drva. Ali, ove reke imaju veliku hidroenergetsku mo}. Ta mo} je iskori{} ena u gorwem toku reka. Tu su izgra|ene veliki broj hidrocentrale kao: na Jeniseju (2), na Angari (2), na Irti{u i Obu po jedna i na drugim rekama. Slivno podru~je Indijskog Okeana obuhvata reke koje teku kroz mosunsku oblast, a to su: Iravadi, Ind, Gang, Bramaputra i druge. Ove su reke duge, pune vode i plovne i pri utokama grade delte. U Persijski Zaliv se uliva [at-el-Arab koje se stvara ujediwavawem reka Tigar i Eufrat.

110 110

Reka Gang

Slivno podru~je Tihog Okeana obuhvata reke: Amur, Hoangho, Jancekjang, Sikjang, Mekong i druge. Sve ove su reke plovne i koriste se za saobra} aj i za dobijawe elektri~ne energije. Voda reka iz ovog slivnog podru~ja Tihog Okeana je naro~ito iskori{}ena za navodwavawe ìtnih kultura i to prete`no pirin~a. Slivno podru~je Sredozemnog Mora obuhvata sve reke koje se ulivaju u wega i wegove priobalna mora Egejsko i Crno More. Najve}e reke iz ovog slivnog podru~ja su:: Kizil Irmak, koja se uliva u Crno More i Menderes u Egejsko More. Voda iz reka Kizil Irmak i Menderes ima zna~aj za stanovnike, uglavnom, za navodwavawe povrtarskih kultura, nasada loze i ju`nog vo}a. U Aziji postoje i slivna podru~ja koja pripadaju zatvorenim basenima. To su Kaspijsko Jezero i Aralsko Jezero. U Kaspijsko Jezero iz azijskog dela se ulivaju mawe pritoke, a u Aralsko Jezero-Sir Darja i Amu Darja. Reka Sir Darja te~e kroz pustiwu Kizilkum, a Amu Darja kroz pustiwu Karakum. Zbog toga se wihova voda koristi za navodwavawe pustiwskog zemqi{ta koje je pretvoreno u zelenu oazu plantaà pamuka i drugih kultura. Za tu namenu Pirin~ana poqa je izgra|en jedan od najduìh kanala za navodwavawe (1100 km) u Aziji i svetu. Taj kanal omogu}uje da se pustiwa pretvori u korisnu i plodnu zemqu. Tako da se tamo osim pamuka gaje povrtarske i industrijske kulture na velikim povr{inama.

A Z I J A

Aktivnosti na ~asu: -Koje reke pripadaju slivnom podru~ju Tihog Okeana? -[ta je karakteristi~no za reke iz slivnog podru~ja Indijskog Okeana?

Za one koji vi{e u~e Iz geografske ~itanke V. Kostovskog i S. Stojanovskog lekcije: @uta reka-Hoangho i Gang-â&#x20AC;?Svetaâ&#x20AC;?reka u Indiji i napi{i kratak esej o wihovom zna~aju. 111 11 1

JEZERA SVETSKOG ZNA^AJA Azija ima veliki broj jezera. Od svetskog zna~aja su: Kaspijsko Jezero, Bajkalsko i Mrtvo More.

Kaspisko Jezero

112 112

Kaspijsko Jezero le`i izme|u Evrope i Azije na 28 metra ispod morskog nivoa. Na severu od jezera se nalazi Prikaspijska Nizija, na jugu planina Elburs, na zapadu Kavkaz, a na istoku visoravan Usturt i Turanska Nizija. Jezero je dugo 1200km. duboko 995 metara, a najve}a {irina mu iznosi 550 km. U ove granice Kaspijsko

Jezero zahvata povr{inu od 370 hiqada km2. To je najve}e jezero u Aziji i u svetu. Od teritorije R. Makedonije je ve}e za 14 puta. Povr{ina ovog jezera se stalno smawuje zbog velikog isparavawa vode. U zalivu Karavogaz slanost je najve}a i iznosi 380% promili. Kaspijsko Jezero ima svetski zna~aj zbog bogatog biqnog i ìvotiwskog sveta. U wemu ìve 109 vrsta endemi~nih rakova, 97 vrsta riba i 47 vrsta meku{ne ìvotiwe. Ovo jezero je svetski zna~ajno i zbog wegovog bogatstva naftom na dnu jezera. Na Kaspijskom jezeru ribolov ima staru tradiciju. Najvi{e se love ribe: esetra, haringa i ke~iga. Od ikre esetre se pravi ~uveni kavijar. Bajkalsko Jezero je jedno od najpoznatijih jezera na Zemqi svetskog zna~aja. Zahvata povr{inu od 31500 km2. od Ohridskog Jezera (348 km2) je ve}e 90 puta. Prema povr{ini ono je dugo 636 km ili pribli`no 4 puta od Ohrida do Skopqa ili od \ev|elije do Skopqa. Bajkalsko Jezero e najdubqe na svetu sa 1741 m. U jezero se ulivaju nad 500 reka, od kojih je najve} a Selenga. Iz jezera isti~e reka Anagara. Balkajsko Jezero ima svetski zna~aj kao najve}i rezervoar pitke (slatke) vode. Ovaj xinovski rezervoar sakupqa u sebi 23390 km3 vode ili 1/5 od svih pitki vodi na kopnu. Bajkalsko Jezero je poznato u svetu kao muzej ìvih â&#x20AC;&#x153;fosilaâ&#x20AC;? . U wemu ìvi nad 770 biqnih i 1219 ìvotiwskih vrsta. Najve}i broj od ovih

vrsta su endemi~ni i retko se sre}u u drugim jezerima na Zemqi. Balkajsko Jezero ima svetski zna~aj i po svojoj prozirnosti vode koja iznosi 40 m. Od wega je prozirnije samo jezero Me{u u Japanu. (41 m). Svetski zna~aj Bajkalskog Jezera, osim za ribolov se sastoji i u velikoj energetskoj mo}i koju daje reka Angara. Ova reka pri isteku je {iroka jedan kilometar i na woj je izgra|ena jedna od najve}ih hidrocentrala u svetu “Bratska”. Ona daje nekoliko puta ve}u koli~inu struje od svih na{ih hidrocentrala i termocentrala. Mrtvo More je jezero koje se nalazi u jugozapadnoj Aziji izme|u dràva Izrael i Jordan. Ovo jezero je naziv dobilo , jer u wemu nema ìvog sveta (ne ìvi ni{ta). Razlog tome je velika koli~ina soli u vodi. Jedan litar vode sadrì 275 grama soli. Zbog slanosti, Mrtvo More ima svetski zna~aj. Po rezervama soli (40 milijardi tona) je najbogatiji “rudnik” u svetu. Slana voda u jezeru je vrlo gusta. Ta gustina omogu}uje da se u jezeru ne moè potonuti. ~ovek moè da se kupa, da leì na le|a na wemu i da ~ita novinu. Mrtvo More ima svetski zna~aj jer je najve}a kripto-depresija na svetu. Ono leì 392 metara ispod nivoa mora. U svetu je poznato i kao jezeo ro sa najtoplijom vodom. Ona u leto iznosi 35 S. Mrtvo More ima i svetski zna~aj po lekovitim svojstvima jezerske vode. Zbog toga se ovo jezero smatra za jedno od najve}ih zdravstvenih regiona u svetu. v

A Z I J A

Mrtvo More

Ako `eli{ da zna{ vi{e Mrtvo More je dugo 76 km, {iroko 16 km, duboko 356 m i zahvata povr{inu 1000 km2. od Ohridskog Jezera je tri puta ve}e. 113 113

PRIRODNA BOGATSVA AZISKOG KONTINENTA Azija raspola`e ogromnim rudnim brogatstvom. To su: ugaq, nafta i prirodni gas, reke, {ume, rude, nizije, mora i okeani i drugo. Ugaq je zna~ajno prirodno bogatstvo u Aziji. Po rezervama kamenot ugqa Azija zauzima prvo mesto u svetu. U woj se nalaze 60% od ukupnih svetskih rezervi koje su procewene na 8700 milijardi tona. Od svih dr`ava prvo mesto u Aziji i u svetu zauzima Rusija sa 52% svetske koli~ine kamenog ugqa. Tamo se nalaze i najve}i baseni ove rude i to: Lenski, Tunguski, Kuzwecki i Karaganda (Kazahstan). U Aziji na drugo mesto po rezervama i proizvodwi ugqa je Kina sa poznatim basenima: [ansi, [ensi i Manxurija.

Naftena poqa

114 114

Nafta i prirodni gas spadaju u najzna~ajnija prirodna bogatstva sa kojima Azija zauzima prvo mesto u svetu. Najve}e nafteno podru~je se nalazi izme|u Crvenog i Crnog Mora. Persijskog Zaliva i Kaspijskog Jezera. U tom prostoru se nalaze 70% od ukupnih svetskih rezervi nafte. Najbogatije naftom su dr`ave: Saudijska Arabija, Iran, Irak, Kuvajt, Azerbejxan i druge. Drugo bogato naftom podru~je se nalazi u Rusiji. Tamo su poznati baseni: Zapadnosibirski , Sredweazijski i Prikaspijski basen. U ovim ruskim basenima se nalaze i najve}e rezerve i proizvodwa prirodnog gasa u svetu nad 50%. Reke: Ob, Jenisej, Jancenkjang, Iravadi, Gang i druge su veliko prirodno bogatstvo Azije. Wihova voda se koristi za dobijawe

Hidroenergije, saobra}aj, navodwavawe, robolov i drugo. Za re~nu plovidbu u Aziji, se koriste nad 160 hiqada km, a za transport drva nad 400 hiqada km. [ume kao prirodno bogatstvo su najzastupqene u severnom i ju`nom delu Azije. U severnom delu su zastupqene ~etinarske {ume i obuhvataju pojas tajge. U Aziji se nalazi 80% od ovog pojasa. U ju`nom delu Azije su zna~ajne {ume u monsunskoj, tropskoj i ekva-

A Z I J A

torkoj oblasti. U ovim oblastima se nalaze vrlo skupa drve}a Kao: tikovina, mahagoni,abonos, kau~uk i drugo. U Aziji su veliko prirodno bogatstvo i nizije: Hindrustanska, Kineska, Penxab, Mesopotamija i druge. U wima se ostvaruje najve}a proizvodwa pirin~a. u svetu. Azija je bogata rudom i to: gvozdenom, bakarnom, olovnom, cinkovom, boksitnom i druge. Od posebnog zna~aja je ruda za nuklearna goriva: uran u Rusiji i torijum u Indiji. Zna~ajno bogatstvo su i veliki broj mora (24) i okeana (3). Posebno su zna~ajni Indijski i Tihi Okean preko kojeg prolaze najzna~ajniji pomorski putevi u svetu. Tropske {ume Istra`uj: Istra`i i doznaj koje zemqe u Evropi koriste prirodni gas iz Azije?

I ovo }e te interesovati: U aziji su bogate zemqe naftom: Ujediweni Arapski Emirati, Katar, Bahrein, Oman, Kina, Indonezija i druge. 115 115

SOCIO-GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE I REGIONALNA PODELA AZIJE STANOVNI{TVO Po broju stanovnika se Azija nalazi na prvom mestu u svetu me|u kontinentima. U woj danas `ivi vi{e od pola svetskog stanovni{tva ili nad 3,5 milijardi stanovnika. Broj stanovnika se na ovom kontinentu stalno pove} ava. Tako, 1750 godine je Azija imala oko 400 miliona stanovnika. 1850 godine je broj iznosio 763 miliona, a 1950 godine 1,4 milijardi. Veliki broj stanovnika u Aziji je rezultat visokog prirodni prirasta koji iznosi oko 25 promila. To zna~i da se svake godine broj stanovnika u Aziji pove}ava za iznad 80 miliona stanovnika. Prose~na gustina naseqenosti u Aziji iznosi 77 stanovnika na 1 km2. me|utim nije svugde podjednako raspore|ene. Neki delovi su previ{e naseqeni, a neki delovi re|e. najgu{}e naseqene oblasti u Aziji su u dolinama ve}ih reka : Hoangho, Jangcekjang, Ind, Gang, Bramaputra, Mekong i druge. Tamo je gustina naseqenosti iznad 1 000 stanovnika na 1 km2. Gusto naseqene su i nizije Gangska, Kineska, Mesopotamija i drugo. Osim wih, u gusto naseqena podru~ja spadaju: Japanska Ostrva i ostrvo Java u indoneziji.

116 116

Devojke iz Indije

Tradicionalni festival u Kini

Najre|e naseqene oblastti u Aziji su pustiwe, polarni predeli, visoke l planine, oblast Sibir i p dr. tamo je gustina nased qenosti po 2 stanovnika q na 1 km2. n U Aziji postoje dve rasne grupe: ùta i bela. r Najbrojnija je ùta rasa koja je rasprostrawena u Isto~noj i Jugoisto~noj Aziji. Najbrojniji narod A ùte rase su Kinezi (1,3 ` milijarde stanovnika).

A Z I J A

Zatim Japanci, Filipinci, Vijetnamci, Turci, Korejci i dr. Beloj rasi pripadaju dve grupe naroda: indoevropska i semitska. Od indoevropske grupe su najbrojniji: Indusi, Rusi, Iranci, Avganistanci, Kurdi i dr. u semitsku grupu naroda spadaju: Jevreji, Arapi i Sirijci. U Indiji, na visoravni Dekan `ive Dravidi. Oni su druga rasa i ostaci su drevnog stanovni{tva u Indiji.

Aktivnosti na ~asu: -Koliko je iznosio broj stanovnika u Aziji u 1950 godini ? -Koje su oblasti u Aziji gusto naseqene ? -U koju grupu naroda spadaju Arapi i Jevreji ?

Korelacija sa matematikom Izra~unaj za koliko puta se pove}ao broj stanovnika u Aziji od 1750 do 1950 godine ? 117 117

VERSKA I JEZI^NA PRIPADNOST

Jezik kao kulturni element i sredstvo za komunikaciju izme|u qudi, najraznovrsniji je na Azijskom kontinentu. To je rezultat starosti i brojnosti naroda u Aziji. Ako se zna da su jezici promenqiva kategorija, pri ~emu nastaju jedan od drugog ili se gube, danas u Aziji postoje vi{e od 1 000 jezika. Ipak se mogu grupirati u nekoliko grupa. Indoevropska grupa jezika je ra{irena u severnom (Rusija) i jugozapadnom delu kontinenta Azije (Iran). Semitsko-hamitsku grupu jezika koristi stanovni{tvo u Jugozapadnoj Aziji. Glavni jezici su: jevrejski (Izrael) i Arapski (Arapske zemqe). Uralsko-altajska grupa jezika se govori na velikom prostranstvu kontinenta, u Centralnoj i Severoisto~noj Aziji. To su: turski, uzbekistanski, kirgijski, mongolski i drugi jezici. Kinesko-tibetska grupa jezika u Aziji je zastupqena sa 40%. Koristi je stanovni{tvo u Kini, Japanu, Koreji i Tibetanskoj Visoravni. Malajsko-polinezijska grupa jezika je zastupqena u jugozapadnom delu Azije (Indonezija).

118 118

Ruska crkva i kineski budisti~ki hram

A Z I J A

Hram u Indiji Postoji pravi mozaik od jezika u Indiji gde su slu`beni jezici: hindu, engleski i 16 ostalih jezika. Osim wih, neslu`beno se koriste oko 700 jezika. Azija je kolevka razli~itih religija. Pored velikih monoteisti~kih religija, u Aziji jo{ uvek kod nekih zaostalih naroda su zastupqeni oblici animizma i totemizma. Hri{}anska religija je zastupqena u Severnoj Aziji (Rusija) i u Jugozapadnoj Aziji (Gruzija i Jermenija). Islam je vrlo prisutan u Arapskim zemqama Jugozapadne Azije, Ju`noj Aziji (Pakistan) i Jugoisto~noj Aziji (Indonezija). Budizam je stara religija koju je osnovao Buda u 5 veku p.n.e. ova religija je ra{irena u Isto~noj i Jugoisto~noj Aziji (Kina, Japan, Koreja i dr.). danas se u Kini od we izdvajaju kao posebne religije: lamanizam, konfu~ionizam i druge. Hinduizam je religija zastupqena u Indiji, koja je poznata po po{tovawu prava krave kao svete `ivotiwe. Druge poznate monoteisti~ke religije u Aziji su: mazdaizam u Iranu i judizam u Izraelu. Aktivnosti na ~asu: -Koji slu`beni jezici se koriste u Kini? -Gde je zastupqena hri{}anska religija u Aziji?

119 119

KULTURA I OBI^AJI

Azija je dom vi{e starih civilizacija i kultura koje su stare vi{e vekova pre nove ere. Me|u wima se posebno izdvajaju kultura Sumera, Asirovavilonaca, Heta, Persijanaca, Indijaca i Kineza. U Staroj Kini i Indiji su bili poznati oblici dr`avnog ure|ewa pre vi{e od dvadeset vekova, pre nove ere. Tamo su se pojavila prva seoska i gradska naseqa sa nizom materijalnih i duhovnih vrednosti koji su dali zna~ajan doprinos u razvoju ~ove~anstva.

Kineski zid

120 120

Tako na primer, ne samo {to su stari Kinezi imali pismo jo{ u III milenijumu p.n.e., ve} su i rano razvili gra|evinarstvo (Kineski zid), trgovinu svilom i brojni pronalasci kao {to su : hartija, kompas, barut i drugo. Asiro-vavilonci u Mesopotamiskoj Niziji su imali svoje pismo i razvili su grandiozne arhitektonske objekte od zgrada, kanale za navodwavawe, puteve i drugo. Ovi su narodi dali svoj doprinos u atronomiji, kwi`evnosti, zakonodavstvu i poeziji i drugo. Po{tuju}i kulturnu tradiciju i obi~aje, narodi u Indiji , Kini i Japanu su postigli

veliki uspeh u ekonomskom, tehnolo{kom i kulturnom razvoju na svetsko nivo. Na dugoj strani Azije postoje geografski i ekonomski izolirani narodi koji ìve siroma{no od primitivne poqoprivrede neguju}i tradicionalnu kulturu i obi~aje. Kao kontinent duge istorije i nacionalne i kulturne raznolikosti, u Aziji se neguju obi~aji koji se ralikuju od obi~aja na drugim kontinentima. Oni se odnose na na~in praznovawa praznika, svadbena veseqa, ceremonije sahrawivawa i drugo. Naro~ito je poznato tradicionalno kupawe u reci Gang u Indiji koja se smatra za â&#x20AC;&#x153;svetuâ&#x20AC;? reku. Neobi~an je obi~aj spaqivawa mrtvih tela kod nekih naroda Azije. U pogledu kulture i obi~aja su posebno interesantni Japanci. Oni i danas po{tuju staru tradiciju da rade vredno, pomaù bli`wima, ~itaju redovno, aranìraju cve}e i drugo.

A Z I J A

Japanska ba{ta

Aktivnosti na ~asu: -Koji su slu`beni jezici u Kini ? -Gde je u Aziji zastupqena hri{}anska religija ?

121 121

REGIONALNA PODELA AZIJE

Dr`ave i regioni u Aziji

122 122

Regionalnom podelom Azije, izdvajaju se {est regiona. To su: Severna Azija, Isto~na Azija, Jugoisto~na Azija, Ju`na Azija, Sredwa (Centralna ) Azija i Jugozapadna Azija. Sverna Azija se proteè na jugu od Sredwe Azije do Severnog Ledenog Okeana i ostrva u wemu. Na zapadu se grani~i sa Uralom, a na istoku sa Tihim Okeanom i wegovim ivi~nim morima: Japansko, Ohotsko i Beringovo More. Jedina dràva u ovom regionu je Rusija (Ruska federacija) koja nema povoqan geografski poloàja na severu, jugu i zapadu, osim na istoku izlaz na Tihi Okean. Isto~na Azija spada me|u najve}e regione i obuhvata povr{inu nad 10 miliona km2. ovaj region ima povoqan geografski poloàj, jer na istoku izlazi na Tihi Okean i wegova ivi~na mora. U Isto~noj Aziji se nalaze dràve: Kina sa glavnim gradom Pekingom, Hong Kong sa Hong Kongom, Tajvan sa Tajpehom i Japan i glavni grad Tokio. Prema povr{ini i broju stanovnika, najve}a dràva je Kina, a najmawa Makao. Po svom dràvnom ure|ewu, osim Japana koja je kraqevina, druge dràve su republike.

Jugoisto~na Azija spada me|u najmawe regione i obuhvata ne{to vi{e od 3,5 miliona km2. Ovaj region ima povoqan geografski poloàj jer izlazi na Indijski i Tihi Okean sa vi{e wihovih mora. Osim toga, reke Mekong, Menam i Iravadi su plovne reke i povezuju region dubqe u kopno. U ovom regionu se nalaze dràve: Mijanmar sa glavnim gradom Rangunom, Laos sa Vijentijanom, Kamboxa sa Pnom Penom, Malezija sa Kuala Lumpurom, Singapur sa Singapurom, Vijetnam sa Hanojem, Indonezija sa Xakartom, Brunej sa Bandar Seri Begavanom, Filipini sa Manilom i Tajland sa Krungtepom (Bangkok). Andamanska i Nikobarska Ostrva pripadaju Indiji, Boì}na i Kokosova Ostrva Australiji. Po povr{ini i broju stanovnika je najve}a dràva Indonezija, a najmawa Brunej. Po dràvnom ure|ewu, kraqevine su: Malezija i Kamboxa, Brunej je sultanat, a ostale dràve su republike. Ju`na Azija obuhvata ju`ni deo azijskog kontinenta. Ovaj region ima povoqan geografski poloàj, jer sve dràve (osim Butana i Nepala) izlaze na Indiski Okean. Wime prolaze najzna~ajniji pomorski putevi koji povezuju kontinente : Aziju, Afriku i Australiju. Ju`na Azija obuhvata povr{inu od 4,6 miliona km2, i na tom prostoru ìvi vi{e od 1,5 milijardi qudi. U Ju`noj Aziji se nalaze dràve : Indija sa glavnim gradom Delhi, Pakistan sa Islamabadom, Banglade{ sa Dakom, [ri Lanka sa Kolombom, Butan sa Timbuom, Nepal sa Katamandu i Maldivi sa Male. Ostrvo âgos pripada Velikoj Britaniji. Prema dràvnom ure|ewu Nepal i Butan su kraqevine, a druge dràve su republike. Najve|a dràva po povr{ini i broju stanovnika je Indija, a najmawa Maldivi. Sredwa Azija nema povoqan geografski poloàj, jer su sve dràve kontinentalne i nemaju izlaz na more. Po veli~ini, ovaj region spada u sredwe velike i obuhvata nad 6 miliona km2. u ovom regionu je {est dràva : Avganistan sa glavnim gradom Kabulom, Turkmenistan sa A{habatom, Uzbekistan sa Ta{kentom, Kazahstan sa Astanom, Taxikistan sa Du{anbe, Kirgistan sa Bi{kekom i, Mongolija sa Ulan Batorom. Sve ove dràve su po svom ure|ewu republike. Jugozapadna Azija obuhvata povr{inu od 6,2 miliona km2 i na tom prostoru se nalaze 18 dràve. Ovaj region ima povoqan geografski poloàj jer izlazi na vi{e mora, a preko wih na Indijski i Atlantski Okean. U ovom regionu se nalaze slede}e dràve : Azerbejxan sa glavnim gradom Baku, Bahrein sa Manamom, Gruzija sa Tbilisi, Jermenija sa Erevanom, Irak sa Bagdadom, Iran sa Teheranom, Izrael sa Jerusalimom, Jemen sa Sanom, Jordan sa Amanom, Kuvajt sa El Kuvajtom, Katar sa Dohom, Kipar sa Nikozijom, Oman sa Maskatom, Ujediweni Arapski Emirati (UAE) sa Abu Dabijem, Liban sa Bejrutom, Sirija sa Damaskom, Saudijska Arabija sa Rijadom i Turska sa Ankarom. Po dràvnom ure|ewu 11 dràva su republike, 3 su kraqevine, 2 su {eikati, jedna dràva je sultanat i jedna emirat.

A Z I J A

123 123

REGIONALNI PREGLED AZIJE ISTO^NA AZIJA Prirodne katastrofe Isto~na Azija je najve}i region koji zahvata 37% od povr{ine i 40% od stanovnika kontinenta. Sa istoka je zapquskuju vode Tihog Okeana (Ju`no Kinesko, Isto~no Kinesko, @uto i Japansko More). U pogledu reqefa , region je sastavqen od oblastivisokih planina i visoravni na zapadu i oblast pustiwa i plodnih nizija na istoku. Tektonski, klimatski i hidrografski uslovi u Isto~noj Aziji vekovima oteàvaju ìvot stanovni{tvu, izazivaju}i prirodne katastrofe velikih qudskih `rtava i materijalne {tete. U tom pogledu, nepovoqan je tektonski nestabilan pojas koji se proteè pored isto~ne obale Azije. Wegova nestabilnost se manifestuje ~estim i jakim zemqotresima, ali i vulkanskom aktivno{}u. Japan, me|u drugim, je zemqa zemqotresa. Najkatastrofalniji zemqotres je bio 1923 godine, kada je u Tokiju nastradalo nad 150 000 hiqada qudi. Samo u Japanu postoji iznad 70 ìvih vulkana, a najpoznatiji je vulkan Fuxisan. U Isto~noj Aziji ima i ~estih poplava. One su posledica velikih reka ~iji izvori se nalaze U visokim planinskim predelima. Odatle one donose u nizije velike koli~ine vode i nanosni materijal u vreme perioda padavina. Reke Jangcekjang i Hoangho u Kini taloèwem velike koli~ine nanosa, ~esto puta izlaze iz

124 124

Vulkan Fuxisan

A Z I J A

Reke Jangcekjang i Hoangho

svojih j korita i mewaju j tok. To T je j prosle|eno poplavqivawem vi{e hiqada hektara plodnog zemqi{ta i odno{ewem celih krajre~nih naseqa. Broj nastradalih i evakuisanih iz pogo|enih predela je milionski broj. Za te ciqeve u kriti~nim oblastima ovih reka, Kinezi su izgradili vi{e stotina kilometara odbranbenih nasipa koji su visoki i do 20 metara. Da bi regulisali tok reke Hoangho izgra|ene su brane i ve{ta~ka jezera, pri ~emu je prinudno iseqeno vi{e miliona stanovnika. U regionu Isto~ne Azije, ~esto se javqaju epidemije, glad, nedostatak ~iste vode i drugo.

Aktivnosti na ~asu: -Zbog kojih prirodnih katastrofa strada Isto~na Azija? -[ta se preduzima da se spre~e katastrofe?

Pro~itaj i doznaj: Iz kwige â&#x20AC;&#x153;Dr`ave na svetuâ&#x20AC;? pro~itaj o Kini i Japanu i nau~i vi{e o tim dr`avama. Napi{i o tome kratak esej. 125 125

STANOVNI{TVO ISTO^NE AZIJE (verska pripadnost, jezik, kultura, obi~aji)

Budisti~ki hram

126 126

Isto~na Azija je najgu{}e naseqen region na celom kontinentu. Tamo ìvi iznad 1,5 milijardi stanovnika, prete`no ùte rase. Najve}a je Kina sa 1,3 milijarde stanovnika, drugi Japan sa 127 miliona stanovnika. Najgu{}e naseqeni su primorske oblasti, plodne nizije i re~ne doline gde gustina iznosi nad 4000 stanovnika na 1 km2 obradivog zemqi{ta. Visoki ìvotni standard sa smawenom smrtno{}u je u Japanu i Ju`noj Koreji dovela do produèwa prose~nog ìvotnog veka stanovnika na 78 godina. U Isto~noj Azije se najvi{e govori jezicima kinesko-tibetanske grupe. Najneobi~niji je kineski jezik i pismo sa 20 000 slova, koje je od 1956 godine upro{}eno na 7-8 000 slova. Prava na svoj jezik i pismo svim 55 nacionalnosti su priznata. Objektivan problem u regionu je versko opredeqewe. Tako, u NR Kini zbog socijalisti~kog reìma (koji

Ograni~ava religiju), ~ak 2/3 stanovni{tva su ateisti. Ipak je oficijalno priznato pet religija : budizam, konfu~ionizam, taoizam, islam, hri{}anstvo, zatim lamaizam i dr. Budizam je u Japanu podeqen na sekte, od kojih je najve}a sekta zenbudizam. Interesantna je obi~aj povezan verom u Japanu gde se vr{i podela crkvi na jednu grupu za praznovawe praznika i veseqa a druga grupa za ceremonije sahrawivawa. U Japanu su zna~ajni i {intoisti, ~ija vera je politeisti~ka, a vernici veruju u duhove. U Ju`noj Koreji, osim budizma , 20% stanovnika su po religiji protestanti.

A Z I J A

Islamski hram

Ako `eli{ da zna{ vi{e: Pro~itaj lekciju â&#x20AC;&#x153;Marko Polo - prvi Evropqanin u Kiniâ&#x20AC;? iz geografske ~itanke i doznaj vi{e o obi~ajima, kulturi i vere u Kini. 127 127

ULOGA PORODICE, KULTURA I TRADICIJA

Kao najmawi oblik dru{tvene zajednice qudi je porodica kao deo dru{tva. Najbliì na~in se ostvaruje op{tim razvojem pojedinca. Dugovremena se na poqoprivredno zaostalim oblastima Isto~ne Azije odràla vi{e~lana porodica. Tu su se tradicionalno odràle strogo hijerarhiske veze, po{tovawe najstarijeg i najpametnijeg ~lana porodice. Na taj na~in porodice u seoskim sredinama, nedovoqno obrazovane, vr{ile su vaspitni karakter kod mla|ih pokolewa. Drugom polovinom XX veka, isto~noazijsko dru{tvo doìvqava duboke ekonomsko-socijalne reforme. Paraleno sa tim i porodica se transformi{e od vi{e~lane u tro~lanu porodicu. To

Kineska porodica nije samo rezultat ekonomskog i obrazovnog progresa stanovni{tva, ve} i posledica zakonskog kontrolisawa nataliteta (ra|awa). Imeno, u Kini od 1979 godine, va`i zakon za ra|awe jednog deteta u porodici. Isti zakon dozvoqava ro|ewe drugog deteta posle pet godina u slu~aju, ako je prvo dete bilo `enskog pola. 128 128

A Z I J A

Materijalno i duhovno stvarala{tvo kao obi~aji bri`no se negovalo i prenosilo na nove generacije. Iato~noazijska arhitektura je unikatna i lako prepoznatqiva, a pre svega verski hramovi. Kineski narod je ve~ito pro~uven po raz~noj izradi razli~itih proizvoda. Naro~ito su poznati po tekstilnim i porcelanskim proizvodima koji su unikatni i daleko pro~uveni.

Kineski porcelan

Nauku i ve{tinu o izradi porcelanskih predmeta i ukrasa, kineski narod neguje jo{ od pre nove ere. Tada su vladari nare|ivali da se prave male statue u vidu vijnika koje su bile stavqane u grobnice. To je zna~ilo wihova za{tita u zadgrobnom `ivotu. U kwi`evnost i umetnost kod naroda u Isto~noj Aziji nadolaze svetski trendovi, ali ipak neguju se neki stari obi~aji da bi se sa~uvala tradicija kao {to je japanska mitologija o samurajima. Pored verskih obi~aja, navika za ~aj je jedan od obi~aja koji se pa`qivo neguju u ovim dru{tvima koja sve vi{e nalikuje na evropska dru{tva. U na~inu pripreme i konzumirawu hrane, Japanci i Kinezi su u svetu najdaqe oti{li. Oni imaju idealno kulinarstvo u funkciji o~uvawa zdravqa i vitalnosti qudi.

Japanska hrana Aktivnosti na ~asu: --[ta dozvoqava zakon u Kini od 1979 godine ? -Po kojom ru~nom izradom su poznati Kinezi ?

Ako `eli{ da zna{ vi{e: Nau~i vi{e sa interneta o Kini i Japanu i na narednom ~asu prepri~aj to pred razredom. 129 129

PRIVREDA ISTO^NE AZIJE

Privredu ~ine sve delatnosti kojom se proizvode, raspore|uju i tro{e materijalna dobra. U tom pogledu, privredna Isto~ne Azije ima veliki zna~aj u svetskoj privredi. U nekim privrednim granama, Isto~na Azija zauzima prvo mesto u svetu. Dugo vremena je u pro{losti ovaj region vaìo za zaostao i nerazvijen. Prekretnica je Drugi svetski rat. Tada su se raspoloìvim sredstvima za rad, radna snaga, strane investicije i drugo, otvorili putevi za brzi privredni razvoj. Obim proizvodqe je kod ovih zemaqa iz Isto~ne Azije odavno zadovoqio doma}e potrebe. Mnogo od ovih zemaqa su danas usmerene ka izvozu na svetsko trì{te. Zemqoradwa je u Isto~noj Aziji najrazvijenija u Kini. Kina je najve}i svetski proizvo|a~ pirin~a. Druga svetska sila je po proizvodwi pamuka, ~aja i {e}erne repe. Osim toga, vode}e mesto zauzima u proizvodwi mesa i ribe. Ovaj, Isto~noazijski industriski region po kvalitetu i niskim cenama je ozbiqna konkurencija dràvama Zapadne Evrope i Amerike.

130 130

[angaj

Wihova industrija se zasniva na solidno razvijenom rudarstvu, metalnoj, elektrotehni~koj, hemijskoj, automobilskoj, brodogradbenoj industriji i drugo. Kina je na prvom mestu u svetu po proizvodwi ugqa, a zajedno sa Japanom su najve}i proizvo|a~i gvo`|a i ~elika. Od lake industrije u Isto~oj Aziji su razvijene grane : tekstilna, duvanska i idustrija hartije. Ovaj region je najpoznatiji u svetu po proizvodima ma{inske i elektro industrije koji imaju vrhunski kvalitet.

Fabrika Tojota

A Z I J A

Danas su dràve Ju`na Koreja i Japan najve}i proizvo|a~i i izvoznici brodova u svetu. Najbrì i najudobniji vozovi se proizvode u Japanu. Velike automobilske kompanije u Japanu (tojota, mazda, honda, nisan, mitsubi{i) i Koreji (daevu, kia) su na vrhunskom mestu u svetu. Zna~ajno mesto u elektronskoj industriji (TV, kompjuteri, friìderi, klima ure|aji) zauzima region Isto~ne Azije. Najpoznatiji su

proizvodi iz Japana (hita~i, to{iba, soni) i Ju`ne Koreje (samsung). Osim wih Isto~na Azija je veliki proizvo|a~ i izvoznik plasti~nih i kerami~kih proizvoda, obu}e, ru~ne izrade i drugo.

Aktivnosti na ~asu: -Koje se poqoprivredne kulture proizvode u Kini ? -Koji automobili se proizvode u Japanu ?

Ako `eli{ da zna{ vi{e U geografskoj ~itanci pro~itaj o Japanu -industrijski gigant u Aziji i narednog puta prepri~aj pred razredom. 131 131

JUGOISTO^NA I JU@NA AZIJA HIMALAJI-KARAKTERISTIKE I ZNAÂJ Regioni Jugoisto~ne i Ju`ne Azije se proteù izme|u Iranske visoravni na zapadu i Ju`nog Kineskog Mora na istoku. Na severu su ovi regioni ograni~eni Himalajima, a na jugu Indijskim Okeanom i wegovim ostrvima. U ovom regionu su dva velika poluostrva: Dekan u Ju`noj i Indokina u Jugoisto~noj Aziji. Himalaji su najzna~ajnije planine ovog regiona. Oe su po nastanku mlade planine, pa zato imaju o{tre vrhove, strme strane i duboke doline. Himalaji se proteù u obliku lanca u duìni od 2500 km, a u {irini od 200 do 350 km. One su najve}e planine ne samo ovog regiona ve} i u svetu. Na wima se nalazi najvi{i vrh na zemqi Mont Everest visok 8848 metara. Osim wega, na ovim planinama ima jo{ 30 vrhova vi{qih od 7 000 metara i 13 vi{ih od 8 000 metara. Vrhovi Himalaja su stenoviti i pokriveni ve~itim snegom i ledom. Na ovim planinama ima veliki broj gle~era i gle~erskih jezera. Zbog visine ovih planina, dolazi do sudara dveju klimatskih uticaja : hladan sa severa i topao sa juga. Monsunski vetrovi sa Indijskog Okeana ne mogav{i da pro|u ove planine, izbacuju sve padavine ki{e u podno`je planina. Tamo se nalazi naseqeno mesto êrapunxi u kome pada najvi{e ki{e u svetu (12 000 mm).

132 132

Himalaji imaju vi{e zna~aja za qude koji ìve u wihovoj blizini. Iz ovih planina i visoravni Tibet izvire veliki broj reka. Najve}e su reke: Gang, Ind, Bramaputra, Iravadi, Mekong i druge. Ove reke zna~e ìvot qudima koji ìve u ove regione,a ìvi iznad jedane milijarde qudi. U podno`ju Himalaja postoje oranice, ba{te, Devojke iz Nepala livade i wive na kojima se odgaja pirina~. Iznad wiva u visini su listopadne i me{ovite {ume, a jo{ vi{qe od wih ~etinarske {ume i pa{waci. Tamo se qudi bave odgajivawem stoke i {umarstvom. Najvi{i delovi Himalaja su gole stene pokrivene ledom.

A Z I J A

Mont Everest

Himalaji su od velikog zna~aja za razvoj turizma. Veliki broj qudi dolaze u vreme visokih temperatura. Oni su izazov za veliki broj qubiteqa koji `ele da se pewu na wihove vrhove. Zbog toga dolazi veliki broj alpinista i planinara sa `eqom da osvoje najvi{i vrh na svetu.

Aktivnosti na ~asu: -Koliko su du`ine, a koje {irine Himalaji? -Koje reke izviru iz Himalaja ?

Istra`uj: Uz pomo} atlasa utvrdi koje velike reke izviru iz visoravni Tibet ?

I ovo }e te interesovati: Vetrovi monsuni koji duvaju sa juga i nose padavine , ne mogu da pro|u Himalaje. Zbog toga se severno od Himalaja nalaze pustiwe. Jedna od wih je Takla Makan. 133 133

MONSUNI I @IVOT STANOVNI{TVA

Monsuni dolaze - snimak iz satelita

134 134

U ve}em delu Ju`ne i Jugoisto~ne Azije vlada tropska-monsunska klima. Ovaj klimatski tip je povezan sezonskim vetrovima-monsunima. Oni su od velikog zna~aja za stanovni{tvo ovih regiona. Tokom letweg perioda godine, monsuni duvaju u pravcu od Indijskog Okeana ka ju`nim i jugoisto~nim delovima ovih regiona. Vla`ne vazdu{ne mase no{ene monsunima se zaustavqaju i izbacuju na ju`nim padinama Himalaja intenzivnu ki{u. zbog wih se tamo nalazi najki{ovitije naseqeno mesto u Indiji i svetu, ^erapunxi. U wemu godi{we pada 12 000 mm vodenog taloga. Dugotrajne i intenzivne monsunske ki{e tokom letweg perioda pove} avaju nivo vode ve}ih reka: Ind, Gang, Bramaputra, Mekong i druge. Time se uve}ava wihova mogu}nost za ve}u proizvodwu elektri~ne energije u hidrocentralama. Ali, u isto vreme se javqa opasnost od poplava koje su vrlo ~esta pojava za ove regione. Poplave nanose {tete posevima i naseqima, a stradaju i qudski `ivoti. U vreme poplava se javqa i klizawe zemqi{ta i razne bolesti. Pored svih opasnosti i {teta, pogled stanovnika ovih

regiona krajem maja meseca, je uperen u nebo. Sa zabrinuto{}u se o~ekuje vest o prvoj monsunskoj ki{i. Ukoliko ki{e kasne samo deset dana, to zna~i uni{tewe ètve zbog su{e, pojava gladi i razne epidemije. Monsuni su od ìvotnog zna~aja za qude tih regiona. Kada do|u na vreme svi se raduju jer }e biti bogate ètve i ne}e biti gladi. Monsuni ubrzavaju i uve}avaju rast monsunskih {uma. Ove {ume su me{ane (listopadne i zimzelene) i u wima raste skupo drve}e. takvo drve}e je: tikovo, mahagonijevo, kau~ukovo, bambusovo drvo i drugi.

A Z I J A

Prenos drveta uz pomo} P } slonova

Ako `eli{ da zna{ vi{e U geografskoj ~itanci od V. Kostovskog i S. Stojanovskog, pro~itaj lekciju â&#x20AC;&#x153;Da li }e do}i na vremeâ&#x20AC;? i napi{i kratak esej o monsunima. Ovaj tekst mo`e{ na}i i u ~itanci od \. Pavlovskog za V razred na str. 53. 135 135

PRIRODNA BOGATSTVA INDIJE

Priseti se iz geografije ili istorije: Za{to se u XVI veku tra`io pomorski put iz Evrope za Indiju?

Indija raspolaè velikim prirodnim bogatstvima. To su: nizije, reke, {ume, rude, pa{waci i drugo. Od svih nizija u Indiji, od najve}eg zna~aja je Hindustanska Nizija. U pro{losti je ova nizija bila zaliv Indijskog Okeana. Ali su reke sa Himalaja svojim nanosima zatrpale ovaj zaliv i na wegovo mesto stvorile plodnu niziju. Ova se nizija nalazi u slivu reke Gang i ima mnogo plodne zemqe. Na wima se odgajaju razne ìtne i industrijske kulture i to: proso, pirina~, p{enica, kukuruz i {e}erna trska, a ju`no od we pamuk, duvan, ~aj, uqana repa, kikiriki i drugo. Hindustanska Nizija je gusto naseqena i na woj ìvi najve}i broj stanovnika u Indiji.

Reka Gang

136 136

Veliko prirodno bogatstvo u Indiji su reke: Ind, Gang, Godovari i druge. Na pritokama ovih reka su izgra|ene brane sa ve{ta~kim jezerima i hidrocentralama. Wihova voda se koristi za navodwavawe pirin~anih

poqa i za dobijawe elektri~ne energije. Osim toga, ove reke su plovne i po wima se odvija vrlo `iv re~ni saobra}aj. [ume koje se u Indiji nazivaju xungle, su bogate skupim drve}em kao: sandalovo, kininovo, kau~ukovo, mahagonijevo i drugi. Ovo drve}e se primewuje u brodogradwi, hemijskoj industriji i industriji name{taja. U Indiji se nalaze i zna~ajna rudna bogatstva i to: gvozdena, boksitna, manganova, hromna ruda, zlato i srbro. Osim wih, ima rude koja se koristi kao energetski izvor, to su: ugaq, nafta, torijum i drugi. Indija je bogata i nemetalima. To su skupo kamewe: dijamanti, korund, cirkon i drugi. Ova prirodna bogatstva su Indiji omogu}ili razvoj vi{e industrijskih grana od kojih su najzna~ajnije metalna i ma{inska industrija. Pa{waci i livade su veliko prirodno bogatstvo ove zemqe. Na wima se hrane milioni grla stoke. Zna~ajno je prirodno brogatstvo raznih za~ina i biqaka Koji imaju lekovita svojstva. Od wih se u farmaceutskoj industriji prave razni leko-

A Z I J A

vi, sirupi i drugo.

Poqa sa ~ajem, pirin~om i {e}ernom trskom Aktivnosti na ~asu: -[ta se najvi{e odgaja u Hindustanskoj Niziji? -Koje skupo drve}e raste po xunglama? -Koim rudama je Indija bogata? 137 137

STANOVNI{TVO INDIJE - BOGATSTVO I PROBLEMI Po broju stanovnika je Indija druga zemqa u svetu. U woj ìvi iznad 1 milijarda qudi gustine od 324 stanovnika na 1 km2. Stanovnici u Indiji predstavqaju mozaik od iznad 200 naroda. Najstariji narodi u Indiji su bili Vedi i Dravidi. Danas su najbrojniji : Hindustanci, Bengalci, Penxapci, Tamili i drugi koji su prete`no bele rase. Svi ti narodi sa~iwavaju indijsku naciju koja ìvi u 28 saveznih dràva i 7 saveznih teritorija. Indija je zemqa u kojoj se govori iznad 700 jezika. Slu`beni jezici su hindu, engleski i 16 drugih regionalnih jezika. Drevni (stari) jezik, sanskrit, koristi 8% od dana{weg stanovni{tva. Kao glavna religija je u Indiji progla{ena hinduizam, a na tim prostorima je stvorena jo{jedna masovna religija budizam. Po verskoj pripadnosti su drugi , pripadnici islamske vere, zatim Siki, Budisti, katolici, protestanti i drugi. Veliki broj stanovnika i visoki prirodni prira{taj su uzrok te{kim ekonomski i socijalnim problemima sa kojima se suo~avaju gra|ani Indije.

138 138

Hram Bude

A Z I J A

Mlade Indijke To je poqoprivredna zemqa sa 2/3 zaposlenih u poqoprivredne grane. Tamo, jo{ uvek preovla|uje seosko nad gradskim stanovni{tvom koje se suo~ava sa gla|u, prqavom vodom za pi}e, nedovoqnom infrastrukturom, epidemijama i drugo. Masovna seoba u gradove je dovela do {irewa predgra|a (slamovi) koji predstavqaju divogradwu sa lo{im ìvotnim uslovima. Po ustavu od 1950 godine, izdvajawem od engleskog kolonijalizma, svim gra|anima Indije se garantuje jednakost. Me|utim, tamo se jo{ uvek ose}a tradicionalno grupisawe qudi u kaste koje su hijerarhijski podre|ene. Najnià kasta je crna kasta radnika. Vi{a je ùta, seqaka i trgovaca. Iznad wih je crvena kasta sastavqena od vojnika i slu`benika. Najvi{a je b bela kasta gde su verske vo|e, Bramani. Veliki broj nepisB menog stanovni{tva (35%) je m veliki problem Indije jer je v ssmetwa za celokupni progres zzemqe.

Prawe u Gangu P G

139 139

SREDWA AZIJA Stanovni[tvo i privreda Sredwe Azije

Region Sredwe (centralne ) Azije sa~iwava sedam dràva u kojima ìvi iznad 86 miliona stanovnika. Najve}a dràva je Avganistan sa 27 miliona stanovnika. Izuzev Avganistana i Mongolije, sve ostale dràve su biv{e republike Sovjetskog Saveza i to: Kazahstan koja je najve}a po povr{ini, Kirgistan, Taxikistan, Uzbekistan i Turmenistan. Ovaj region je poznt po maloj gustini naseqenosti. Narodi Sredwe Azije imaju sli~nu kulturu, jezi~ne, verske i druge osobine. Najbrojniji narod su: Kazaci, Taxici, Mongolci, Turkmeni, Uzbeci i Kirgizi. Tamo ìvi malo: Rusa, Ukrajinaca, Nemaca i drugi. U Avganistanu ìve Hazari i Pa{tuni( Patani) od kojih su proiza{le vojne formacije Talibanci kao faktor za nestabilnost zemqe. Ovi narodi pripadaju beloj i ùtoj rasi (Mongoli). Od jezika se najvi{e govori Tursko-altajska grupa, a mawe indoevropska (Taxikistan). Religija im je zajedni~ka crta. Sa izuze}em lamaisti~kog budizma u Mongoliji, kod drugih zemaqa preovla|uje islam. Vrlo zna~ajna karakteristika za ove zemqe (bez Avganistana) je nizak procent nepismenosti koji se kre}e oko 2%. U privredi,stanovni{tvo u Sredwoj Azija je poznato kao poqoprivredno-sto~arsko sa niskim ìvotnim standardom i neiskori{}enim prirodnim

Saobra}aj sa kamilama 140 140

A Z I J A

Poqa pamuka bogatstvima. Najvi{e se odgaja pamuk, zatim `ita: p{enica, je~am, kukuruz, krompir, duvan, mak, {e}erna repa i drugo. Sto~arstvo je nomadskog tipa. Region je bogat energetskim izvorima. Ugqa ima najvi{e u Karagandi (Kazahstan). On je najve}i basen kamenog ugqa u Sredwoj Aziji. Mongolija, Uzbekistan i Kazahstan su bogati naftom koja jo{ uvek ekonomski nije iskori{}ena. Turkmenistan je jedna od najbogatijih zemaqa rezervama zemqanog gasa. U Sredwoj Aziji se nalaze i velike svetske rezerve obojenim i plemenitim metalima koji uskoro treba da podstaknu razvoj industrije. To su: bakar, olovo, cink, molibden, srebro i drugo. Kazahstan poseduje velika nalazi{ta zlata i volframa u svetu, a Avganistan je najve}i proizvo|a~ opijuma u svetu.

Aktivnosti na ~asu: -[ta se odgaja najvi{e u Sredwoj Aziji? - Kojom rudom je bogata Sredwa Azija ? 141 141

NAFTA- NAJVE|E BOGATSTVO ZEMAQA JUGOZAPADNE AZIJE

Region Jugozapadne Azije se nalazi izme|u kontinenata Azije, Afrike i Evrope. Zbog povoqnog saobra}ajnog poloàja i bogatstva naftom, ovaj region je oduvek bio meta osvajawa velikih sila. Svakodnevn se u vestima u svetu Jugozapadna Azija spomiwe po crnom zlatu nafti, religiji i ratovima. Druge karakteristike regiona su : pustiwe, arapski svet i islam. Pustiwe zahvataju velike prostore na Arabijskom Poluostrvu. Zbog pustiwe su mogu} nosti za razvoj privrednih delatnosti su ograni~ene. Ekonomska revolucija je 1909 godine zapo~ela u Jugozapadnoj Aziji. Tada je u Iranu prvi put napravqena bu{otina za eksploataciju nafte. Ubrzo zatim se doznalo da je region najbogatije podru~je sa rezervama nafte. Danas se u Jugozapadnoj Aziji nalaze 70% od svetskih rezervi nafte. Taj pojas je bogat naftom i proteè se od Crvenog Mora do Kaspijskog Jezera. Najve}e svetske rezerve nafte se nalaze u zemqama Arabijskog Poluostrva: Saudijska Arabija, Kuvajt, Katar i Ujediweni Arapski Emirati. Osim wih, velike rezerve nafte se nalaze i u Iranu, Iraku i Azerbejxanu. Oni su i najve}i izvoznici na svetu. Izvozom nafte ove zemqe ostvaruju velike prihode i pomaù razvoj ostalih privrednih grane. Me|utim, stanovni{tvo koristi razne olak{ice za zdravstvo, obrazovawe, telefoni, televizija

142 142

Naftena poqa u Azerbejxanu

i drugo. Za velikog svetskog proizvo|a~a nafte, Saudip jjsku Arabiju slikovito se ggovori da â&#x20AC;&#x153;pliva na naftiâ&#x20AC;?. Za wom ne zaostaju mnogo ni Z Iran, Irak i Azerbejxan. U I regionu se nalazi i mnogo r pristani{ta za izvoz nafp tte. To su: Ras Tanura u Saudijskoj Arabiji d i Baku u Azerbejxanu. Bogatsstvo nafte i verske nesuglasice izme|u muslimana i l ostalih vernika u Jugozapado Rafinerija nafte noj Aziji su uzroci stalnih vojnih konflikta. Oni ovaj region prave nestabilnim i najve}e `ari{te nemira. Takvi su danas ameri~ko-ira~ki sukobi, a pre toga, ira~ko-kuvajtski i iransko-ira~ki sukobi zbog nafte.

A Z I J A

Aktivnosti na ~asu: -Koje olak{avaju}e usluge koristi stanovni{tvo iz Jugozapadne Azije ? -Za{to se danas toliko tra`i nafta ?

Ako èli{ vi{e da zna{ Zemqe koje izvoze naftu su udruène u udruèwe koje se zove OPEK. Wegovo sedi{te je u Be~u, Austriji. Ovo udruèwe odre|uje odre|uje cenu nafte na svetskom trì{tu. Od nafte se dobija nad trista proizvoda (derivata).

Istra`uj: Istra`i i doznaj odakle dobija naftu rafinerija OKTA? 143 143

REZIME - TEST Za proveru znawa i samoocewivawe Ime i prezime, razred__________________________________________________ poeni 1. Stare gramadne planine u Aziji su: a)________________ b)___________ v)___________ g)___________ d)___________

144 144

osvojeni

_____

2. U slivna podru~ja Severnog Ledenog Okeana se ulivaju reke : a)____________ b)__________ v) ___________ g)___________ d)___________

_____

3. U Aziji se idvajaju {est regiona i to : a)______________ b)___________ v)___________ g)___________ d)_____________ |)___________

_____

4. U Japanu se proizvode poznati automobili : a)_____________ b)___________ v)___________ g)___________ d)_____________

_____

5. U monsunskim {umama rastu skupa drve}a . a)__________ b)___________ v)___________ g)___________

_____

6. U Indiji zna~ajna je proizvodwa ruda i to : a)_____________ b)___________ v)___________ g)___________ d)_____________ |)___________

_____

7. U Sredwoj Aziji su najbrojniji narodi: a)____________ b)___________ v)___________ g)___________ d)_____________ |)___________

_____

8. Sa Himalaja i visoravni Tibet izviru reke: a)_____________ b)___________ v)___________ g)___________ d)_____________

_____

9. Najve}e svetske rezerve nafte ima u Jugozapadnoj Aziji u dr`avama: a)____________ b)___________ v)________ g)___________ d)_____________ |)___________ e)__________

_____

10.Jugozapadna Azija kao region se nalazi izme|u kontinenata : a)_____________ b)___________ v)___________

_____

mogu}i bodovi Osvojeni Ocena Nastavnik Datum

52 _________ _________ _________ _________ godina

Ocewivawe od 25 do 30 = 2 od 31 do 36 = 3 od 37 do 45 = 4 od 46 do 52 = 5

Re~nik nepoznatih re~i - Rt - izbo~en kamenit deo u more o{trih i strmih strana, - Prolaz - vodena tesna putawa koja razdvaja dva kopna i spaja dve vode ili mora, - Poluostrvo - kopno koje je sa triju strana okruèno morem, - Golfska struja - topla morska struja koja te~e kao reka, - Ostrvo - kopno koje je sa svih strana okruèno vodom, - Fjord - uzak i dubok zaliv strmih i visokih strana, - Fjeldi - planinske visoravni, - Polder - zemqa oduzeta od mora, isu{ena i pretvorena u plodnu zemqu, - Tundra - oblast bara, mo~vara i trava koje se javqaju u vreme krat kog leta u severnim oblastima Evrope, - Delta - kod utoke se reka razgrawuje na ve}i broj mawih reka u obliku gr~kog slova delta, - Tajga - prostrana {umska oblast od bora i jele u Severnoj Evropi, - Estuar - pro{irena utoka reke u vidu inke, - Kavijar - specijalitet od ikre ribe esetra, - Rezana gra|a - {per plo~e, letve, grede i dr, - Crozem (~ernozem) - plodno zemqi{te crne boje bogate humusom, - Natalitet - ra|awe, - Mortalitet - umirawe, - Ivi~na mora - deo ve}ih mora i okeana, - Arhipelag - grupa ve}eg broja ostrva jedno do drugog, - Seizmi~ka (zemqotresna) - podru~je ~estih zemqotresa, - Vulkanska aktivnost - podru~je ìvih vulkana, - Monsun - topao vetar koji letwe vreme duva od okeana ka kopnu, a zimi hladan vetar duva sa kopna na more, - Tajfun - jak vetar koji duva velikom brzinom iznad 200 km/~as.

A Z I J A

145 145

S A D R @ AJ Predgovor..............................................................................................................3 1. TEMA: Prirodno geografske karakteristike Evrope............................ 5 Geografski poloàj granice i veli~ine.................................................... 5 - Razu|enost obale Evropskog kontinenta.........................................................8 - Reqefne karakteristike Evrope...................................................................10 - Klima i vegetacija - Klimatski uslovi..........................................................14 - Klimatsko-vegetacione oblasti.....................................................................16 - Hidrografija - Reke i jezera i wihov zna~aj.................................................20 2. TEMA: SOCIO-Geografske Karakteristike i regionalna podela Evrope.....24 - Stanovni{tvo Evrope....................................................................................24 - Osnovne karakteristike stanovni{tva Evrope........................................... 24 - Jazi~ne i verske raznolikosti Evrope..........................................................26 - Naseqa u Evropi...............................................................................................28 - Regionalna podela Evrope..............................................................................30 - Evropska Unija...................................................................................................32 3. TEMA: Geografski pregled regiona Evrope............................................34 - Ju`na Evropa....................................................................................................34 - Geografski poloàj,dràve i glavni gradovi....................................................34

146 146

- Osnove karakteristike dràvnog urecewa...................................................36 - Karakteristi~na podru~ja izloèna zemjotresima i vulkanima, posledice i uticaj na ìvot qudi ................................................................38 - Klima i vegetacija Ju`ne Evrope..................................................................40 - Sredozemnoto More.........................................................................................42 - Osnovne prirodno - graografske karakteristike i privredni zna~aj... 42 - Sli~nosti i razlike stanovnika Ju`ne Evrope...........................................44 - Privreda i turizam Ju`ne Evrope..................................................................46 - Zapadna Evropa.................................................................................................48 - geografski poloàj, Dràve i glavni gradovi............................................ 48 - Osnovne krakteristike Dràvnih ure|ewa..................................................50 - Reqef i klima Zapadne Evrope.....................................................................52 - Uticaj mora na ìvot qudi .............................................................................54 - Stanovni{tvo zapadne Evrope .......................................................................56 - Privreda zapadne Evrope............................................................................... 58 - Severna Evropa ................................................................................................60 - Geografski poloàj, Dràve i glavni gradovi.............................................60 - Osnovne karakteristike Dràvnih ure|ewa................................................62 - Uloga reqefa i klime na ìvot na qudi u Severnoj Evropi........................................................................................... ..64 - Karakteristike morske obale i wen zna~aj..................................................66 - Stanovni{tvo Severne Evrope.......................................................................68 - Prirodni resursi i privredaa Severne Evrope...........................................70 - Sredwa Evropa .................................................................................................72

- geografski poloàj, dràve i glavni gradovi..............................................72 - Osnovne karakteristike dràvnih urecewa.................................................74 - Osnovne karakteristike reqefa i klime Sredwe Evrope........................76 - Panonska nizija i wen zna~aj za razvoj privrede.........................................78 - Alpi i wihov zna~eaj za zemjqe Sredwe Evrope.......................... ..............80 - Reke i wihov zna~aj za ìvot qudi................................................................82 - Stanovni{tvo Sredwe Evrope...................................................................... .84 - Privreda Zapadne Evrope ........................................................................ 86 - Isto~na Evropa................................................................................................ 88 - Geografski poloàj, Dràve i glavni gradovi.............................................88 - Osnovne karakteristike i dràvna ure|ewa...............................................90 - Reqef i klima Isto~ne Evrope.....................................................................92 - Re~na mreà - karakteristike, zna~aj i problemi.......................................94 - Sli~nost i razlike stanovnika u Isto~noj Evropi.......................... ...........96 - Uslovi za razvoj privrede u Isto~noj Evropi.............................. ..............98

A Z I J A

4. TEMA: Prirodno-geografske karakteristike Azije .......................... 101 - Geografski polo`aj granice i veli~ina............................................... 101 - Razu|enost obale............................................................................................102 - Reqefne odlike Azije................................................................................. 104 - Klima i vegetacija .........................................................................................106 - Klimatsko-vegetacione oblasti...................................................................108 - Hidrografija Azije.........................................................................................110 - Jezera svetskog zna~aja..................................................................................112 - Prirodna bogatstva Aziskog kontinenta......................................................114 5. TEMA: Socio-Geografske karakteristike i regionalna podela Azije ..........................................................................116 - Stanovni{tvo................................................................................................. 116 - Verska i jezi~na pripadnost.........................................................................118 - Kultura i obi~aji............................................................................................120 - Regionalna podela Azije................................................................................122 6. TEMA: Regionalni pregled Azije ............................................................124 - Isto~na Azija...................................................................................................124 - Stanovni{tvo isto~ne Azije.........................................................................126 - Uloga porodice, kultura i tradicija............................................................128 - Privreda Isto~ne Azije.................................................................................130 - Jugoisto~na i Ju`na Azija .............................................................................132 - Himalaji - karakteristike i zna~aj .............................................................132 - Monsuni i `ivot stanovni{tva.....................................................................134 - Prirodna bogatstva Indije............................................................................136 - Stanovni{tvo Indije..................................................................................... 138 - Sredwa Azija...................................................................................................140 - Stanovni{tvo i privreda sredwe Azije......................................................140 - Nafta najve|e bogatstvo zemaqa Jugozapadne Azije..................................142 - Re~nik ..............................................................................................................145

147 147

Prof. d-r \or|i PAVLOVSKI

m-r Kole PAVLOV

GEOGRAFIJA ZA VII RAZRED ZA DEVETGODI[WE OSNOVNO OBRAZOVAWE

Urednik izdawa prof. d-r \or|i Pavlovski

Prevodilac Stankovi} Silvana Kompjuterska obrada korica i dizajn Tome Aleksoski

Priprema za {tampu PROSVETNO DELO AD ul. Dimitrija ^upovski 15-Skopqe

[tampa CIP-Katalogizacija u publikacii Nacionalna i univerzitetska biblioteka â&#x20AC;&#x153;Sv.Kliment Ohridskiâ&#x20AC;?, Skopqe 373.3.016:91(075.2)=163.3 PAVLOVSKI \or|i Geografija za VII razred:osmgodi{weg osnovnog obrazovawa/ \or|i Pavlovski i Kole Pavlov.-Skopqe:Ministarstvo za obrazovawe i nauku Republike Makedonije,2009,-148 str.:ilustr.:29sm Re~nik nepoznatih re~i: str.145 ISBN 978-608-4575-57-3

148 148

COBIS.MK-ID 79225354