Gragansko_8_srb by Ministry of education and sience

Gordana Trajkova Kostovska Ksenofon Ugrinovski Krste Vasileski

GRA\ANSKO OBRAZOVAWE ZA VIII RAZRED

Autor: Gordana Trajkova - Kostovska Ksenofon Ugrinovski Krste Vasileski Recezenti: D-r Emiq Sulejmani M-r Anita Angelovska M-r Mubexel Ahmet

Prevod na Srpski jezik

Daniela Miladinovi} Izdava~: Ministarstvo obrazovawa i nauke Republike Makedonije

: , Ę&#x201A;

Re{ewem Ministarstva za obrazovawa i nauku Republike Makedonije br.22-2319/1 od 21. 04.2010 odobrava se upotreba ovog uxbenika

CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i univerzitetska biblioteka ,,Sveti Kliment Ohridski,, , Skopqe 373.3016:342.7(075.2)=163.3 Trajkova Kostovska, Gordana Gra|ansko obrazovawe za VIII razred / Gordana Trajkova Kostovska, Ksenofon Ugrinovski, Krste Vasileski. - Skopqe : Ministarstvo obrazovawa i nauke Republike Makedonije, 2010. -84 str. : ilustr. ;30 sm ISBN 978-608-4575-73-3 1.Ugrinovski, Ksenofon (autor) 2.Vasileski, Krste (autor) COBISS.MK - ID 84065802

UVOD Ovaj uxbenik iz Gra|anskog obrazovawa je namewen vama, u~enicima osmog razreda u osnovnom obrazovawu. Nastavna sadrìna u wemu je raspore|ena u dve kolone ~ime se obezbe|uje ve}a preglednost. Osnovni tekst je oboga}en dopunskim tekstovima, slikama, karikaturama koje doobja{wavaju osnovni tekst ili nude vi{e informacija kojima }ete pro{iriti znawe. Dopunski tekstovi se razlikuju od osnovnog teksta, jer su napisani na posebno obeleènim prostorima i na obojenoj podlozi. Uxbenik daje mogu}nosti da i sami da proverite svoje znawe. To }ete posti}i re{avawem problemskih zadataka, istraìva~kim aktivnostima, analizama tekstova i sl. Prou~ite {emu i simbole u woj. Oni }e vam pomo}i da se boqe sna|ete i da razaznate sadrìne uxbenika. Autori vam èle uspeh u u~ewu..

Pojmovi i mawe poznate re~i -

pravno - politi~ki poredak / sistem na~in organizovawa vlasti u dr`avi (organizacije, institucije, politi~ka kultura) i sl.

Istra`iva~ke aktivnosti / Ve`be / Zadaci

Proveri i upotrebi svoje znawe Nau~i vi{e

Karikatura

Upamti

Osnovni tekst Dru{tvo predstavqa ve}u grupu qudi koji `ive zajedno i sara|uju.

Slike

VLAST

[ta se o~ekuje da zna{ i ume{ o ovoj temi -

da objasni{ {ta je vlast i za{to je ona potrebna, da osazna{ ko su nosioci vlasti, da nau~i{ kako se bira vlast, da napravi{ razliku izme|u demokratske i drugih oblika vlasti, da zna{ {ta je ustav i za{to je vaàn za ìvot u zajednici, da identifikuje{ neka gra|anska udruèwa i da otkrije{ razlog wihovog postojawa u demokratiji.

Pojmovi koje }e{ prou~avati Vlast, mo}, dràva, politika, gra|anska vrlina, skup{tina, poslanici, vlada, predsednik dràve, sudstvo, narodni pravobranilac, ustav i ustavna demokratija, politi~ke partije, opozicija, pluralizam, gra|anska udruèwa. 4

mesta; poslanici zakone i sl.

kada

donose

Najve}u mo} u dru{tvu ima dr`ava. Wu sa~iwavaju: vlada, parlament,

Upravqawe dru{tvom [ta je vlast i za{to je potrebna Dru{tvo predstavqa ve}u grupu qudi koji zajedno ìve i sara|uju. Ali, zajedni~ko ìvqewe je nemogu} e ako u wemu ne postoji vlast. Vlast donosi zajedni~ka pravila pona{awa. Ona ukazuju ~lanovima dru{tva kako treba da se pona{aju i {ta ne treba da ~ine. Za one koji donose i sprovode pravila kaèmo da imaju mo} nad drugima. Zato se mo} defini{e kao mogu}nost nekog da nametne svoju voqu nad drugima, da vr{i kontrolu nad poslovima i pona{wem drugih. Mo} se sre}e u svim oblastima dru{tvenog ìvqewa. U porodici, na ulici, u {koli, na radnom mestu. Tako na primer, roditeqi pokazuju mo} kada zapovedaju svojoj deci da izvr{e neki zadatak u domu; neki nastavnici kada prete u~enicima lo{om ocenom; direktor koji traì od zaposlenih da ne kasne na radna 5

sudovi. Dràva moè da upotrebi svoju mo} za dobro svih ~lanova u dru{tvu, ali i za za{titu interesa samo jedne grupe qudi. Iz slede}eg primera moè da se sagleda va`nost i potreba za postojawem vlasti. Jedan od najva`nijih ciqeva u dru{tvu Indijanaca Sujuks bio je kako da se organizuje uspe{an lov. Za to je bila potrebna dobra saradwa izme|u ~lanova, kao i dobro uspostavqeni odnosi mo}i. U toku letwih meseci, bizoni, koji su bili glavni izvor hrane u plemenu, sakupqali su se u velikim stadima u ravni~arskim predelima u Severnoj Americi. Lov na bizone je bio poduhvat velikih razmera. Uspe{an lov je zahtevao sloènu organizaciju, vo|stvo i strogu disciplinu. S tim ciqem su bili postavqani {erifi. Lov se odvijao pod wihovom zapove{}u i vla{}u. .[erifi su posebno pazili na mlade

nestrpqive ratnike koji su mogli prerano da krenu u akciju, da upla{e stado bizona i ono da pobegne. To nije smelo da se dogodi, jer su bizoni bili osnovna hrana plemena. Zato je {erifima data mo} da prebiju neposlu{ne i samovoqne mlade ratnike. Samim tim {to im je pleme dalo mo} da ka`wavaju, oni su ustvari prihvatali wihovu mo} kao opravdanu. Prihvataju}i mo} oni su ustvari prihvatali da se pokore jer su od takvog pokoravawa imali koristi. Kada je pokoravwe mo}i prihva}eno, za tu mo} ka`emo da je prerasla u vlast. Vlast predstavqa oblik mo}i koji je prihva}en kao opravdan.

Upamti Qudi su stvorili dràvu jer su imali potrebu za wom. Shvatili su da ìvot na zajedni~koj teritoriji, u zajednici, treba da bude organizovan, jer bi bez toga bio nemogu} wihov opstanak. Dràva je uspostavila pravila pona{awa ( u vidu normi) i ona su vaìla za sve ~lanove zajednice. Ona je imala mo} i da primeni silu. Wen zadatak je bio i da {titi teritoriju od spoqa{wih napada. I danas dràva postoji iz istih razloga. U dana{wim dru{tvima to je moderna dràva. Moderna dràva se razlikuje od svih prethodnih dràva, jer nastoji da uskladi interese gra|ana i da za{titi wihova prava i slobode.

Zadatak Pro~itaj pri~u o ,,Kraqevini Sikel,, , a zatim odgovori na pitawa: 1. Ko je posedovao vlast kraqevstvu Sikel?

2. Dali su stanovnici sre}ni ovakvom vla{}u? 3. Dali je vlast u kraqevstvu Sikel pravi oblik vlasti koji je potreban qudima? 4. Dali bi èleo da i tvoje dru{tvo bude organizovano kao kreqevstvo Sikel? Kraqevstvo Sikel Kraqevstvo Sikel se nalazi visoko u planinama. Vekovima skoro da i nema kontakta sa ostalim svetom. Iako je malo, kraqevstvo Sikel privla~i veliki interes. Razlog tome je veoma neobi~na organizacija ìvota u kraqevstvu. Kao prvo, niko u kraqevstvu ne moè da bude gladan. Stanovnici Sikela sami proizvode hranu

i ona se deli svima. Svaka porodica dobija ku}u na kori{tewe bez nadoknade. Veli~ina ku}e zavisi od broja ~lanova u porodici. Zagrevawe domova, kao i popravke u domovima su besplatne. Doktor je stalno dostupan za sve bolesne, a na svakih 6 meseci, stanovnici Sikela besplatno idu na sistematski pregled. Zdravstveni radnici redovno pose} uju starije qude, bebe i sve one koji imaju potrebu za negom. U kraqevstvu Sikel sve lepe stvari su dostupne svakome. Svaka porodica dobija kupone kojima mo`e da kupi: parfeme, nakit, za~ine i sl. Kako su uspeli stanovnici Sikela sve ovo da organizuju? Kreqevstvom Sikel je oduvek vladala kraqevska porodica. Sada{wi vladar je kraq Sik tre} i. On je odlu~ivao o broju radnika, o proizvodwi hrane, o izgradwi ku}a, o zdravstvenim slu`bama. Jo{ sa 5 godina, deca se ispra} aju na {kolovawe u odgovaraju}e {kole. Kraq najboqe zna ko je za {ta talentovan. Sve ostale, kada navr{e odre|enu uzrast, kraq Sik zapo{qava u svojoj kraqevskoj palati.

Naj~udnije je {to u kraqevstu ne postoji novac. Niko ne dobija platu jer svako dobija onoliko koliko mu treba. Mo`da }ete pitati dali se neko u kraqevstvu Sikel po`alio na ne{to. To se de{ava retko. Oni koji se po`ale, odmah su sme{teni u psihijatrijsku bolnicu.

Kako se sti~e vlast U zavisnosti od toga ko ima vlast i kako se sti~e u dru{tvu, vlast moè da bude demokratska i nedemokratska. Ako je saglasnost onima koji vladaju dao narod, tada govorimo o demokratskoj dràvi. Ukoliko ona nije data od naroda, ve} je nasilno prisvojena govorimo o nedemokratskoj dràvi. Primer nedemokratske vlasti

Vlast mo`e da se nasledi 7

predstavqa monarhija. To je vlast jednog ~oveka (kraq, car, sultan). U sredwevokovnim feudalnim dràvama monarh je svoju vlast opravdavao Bo`jom voqom (da je saglasnost da upravqa dràvom dobio od Boga). U ovim dràvama vlast nasle|uju wegovi potomci. Apsolutna monarhija je dràva u kojoj je vlast monarha (kraqa) neograni~ena. Samo on poseduje politi~ku mo}. U ustavnoj monarhiji vlast vladara je ograni~ena ustavom. Ustav je osnovni zakon dràve kojim se ure|uju odnosi izme|u vlasti i naroda. Kada se u ustavnim monarhijama donosi neki zakon, vladar mora da traì saglasnost predstavnika naroda. U nedemokratske dràve mogu da se ubroje i komunisti~ke dràve i vojne diktature. Vladari u komunisti~kim dràvama vlast dobijaju saglasno{}u naroda - putem izbora, ali, narod ne bira, ve} samo formalno glasa. Narod ne moè da bira jer postoji samo jedna politi~ka partija (komunisti~ka partija). Na primer, ako skup{tina ima {ezdeset poslanika na listi za glasawe je navedeno isto toliko kandidata. U tim dràvama postoje i

Qubqewe ruke je izraz po{tovawa prema autoritetu

do`ivotni predsednici. Josip Broz Tito je bio progla{en za do`ivotnog predsednika biv{e Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije.

Vojna diktatura je oblik vlasti koji se sti~e putem sile. Ovakva vlast se bazira na strahu i prinudi. Narod ose}a strah od ove vlade, jer ona koristi stroge kazne u ostvarivawu svoje voqe. Diktatori naj~e{}e koriste silu prema onima koji misle druga~ije od wih.

Nau~i vi{e Izbor kraqeva u anti~koj Makedoniji je dobro poznati anti~ko - makedonski obi~aj. Specifi~nost ovog obi~aja je to {to su kraqevi 8

u anti~koj Makedoniji birani na op{om masovnom skupu Makedonske vojske (Skup{tina), na kome su prisustvovali svi vojnici, koji su èleli da prisustvuju. Kraq se birao aklamacijom, tj. jednoglasnim odobravawem od strane svih prisutnih vojnika, koji su pritom udarali ma~evima po {titovima. Na ovakav na~in je i Filip Drugi Makedonski bio izabran za kraqa Makedonije, a nakon wegove smrti na isti na~in je bio izabran i slavni Aleksandar Makedonski.. [ezdesetih godina 19 veka, u jugozapadnoj Makedoniji potpuno isti obi~aj se praktikovao prilikom izbora seoskog stare{ine. U svakom selu u odre|eno vreme seqaci su se okupqali i birali jednog od starijih izme|u sebe kome su poveravali vlast da upravqa selom i seoskim poslovima. U znak na datu vlast davali su mu èzlo i toqagu. Bez wegove dozvole ni{ta u selu nije moglo da bude prodato strancu, niti je neko mogao da kupi ne{to od stranca Zakoni predstavqaju izbor vlasti. To su propisana i strogo sankcionisana pravila pona{awa. Wih donosi dràva s ciqem da se uspostavi javni red u zajednici. Tako na primer, u R. Makedoniji prodavci su zakonom obavezani da izdaju fiskalne ra~une gra|anima za svaki kupqeni proizvod. Oni ne treba da imaju dilemu dali da kupcima daju fiskalni ra~un, jer Zakonom o trgovini predvi|ene su kazne za sve one koji ne u~ine to. Voza~ koji upravqa vozilom 9

na autoputu ve}om brzinom od dozvoqene, rizikuje da bude ka`wen prema Zakonu o saobra}aju i sl. îwenica da postoje zakoni i da wihovo nepo{tovawe moè da im donese kaznu, spre~ava qude da ~ine prekr{aje. Zato kaèmo da zakoni imaju mo} da uti~u na pona{awe gra|ana. O sprovo|ewu zakona brinu predstavnici dràve, koji su ovla{} eni, u weno ime, da kontroli{u pona{awe gra|ana. To ovla{}ewe, u gotovo svim zemqama ima policija. Naj~e{}e ona ostavruje prvi kontakt sa prekr{iocima zakona. Ima mo} da izri~e kazne ili da uputi prekr{ioca zakona na sud. Sudije su tako|e ovla{}ena lica koja donose odluke o visini kazne prekr{ilaca zakona, zato i oni imaju mo}. U tradicionalnim dru{tvima i obi~aji imaju mo} da uti~u na pona{awe qudi. Zbog nepo{tovawa obi~aja zajednica predvi|a kazne koje se naj~{}e javqaju u obliku podsmevawa, ogovarawa, omalovaàvawa i sl.

nad drugim, samo zato jer je ja~i od drugog, a niko mu nije dao to pravo. Za one koji upotrebqavaju silu i pored suprostavqawa drugima ka`emo da upotrebqavaju mo} bez vlasti.

Zadatak

Mo} bez vlasti

U slede}im primerima odre|eni pojedinci name}u svoju voqu nad drugima.Odredi dali je re~ o vlasti ili mo}i bez vlasti. 1. Tvoji roditeqi tra`e od tebe da se vra}a{ kod ku}e u ta~no odre|eno vreme. Dali }e{ ih poslu{ati ili ne? Za{to da, za{to ne? 2. Tvoj najboqi drug/drugarica te prisiqava da u~ini{ ne{to {to se tebi ne dopada. Dali }e{ u~initi to ili ne. Za{to da, za{to ne? 3. [kola u koju ide{ ti se ne dopada i zbog toga ne ide{ na nastavu. Nakon nekoliko opomena razrednog stare{ine, nastavni~ki savet {kole ti izri~e meru - iskqu~ewe. Dali imaju pravo da u~ine to? Za{to da, za{to ne? 4. Direktor {kole nare|uje tebi i tvojim drugovima da iza|ete iz {kolskog dvori{ta zato {to nastava jo{ uvek traje? Dali }ete ga poslu{ati? Za{to da, za{to ne 5. Tvoja mla|a sestra ti smeta uvek dok radi{ na kompjuteru. Udara{ je kako bi se oslobodio we. Dali ima{ pravo na to? Za{to da, za{to ne?

Qudi koji prou~avaju dru{tvo razlikuju dva oblika mo}i: vlast i silu. Vlast je oblik mo}i koja je prihva}ena od onih koji se pokoravaju, jer je smatarju opravdanom i pravednom. Tako na primer, ako su pripadnici makedonskog dru{tva prihvatili da skup{tina (parlament) ima pravo da donosi odre|ene odluke i ako te odluke smatraju zakonskim, tada skup{tinska vlast postaje legitimna, priznata vlast. Sila je neopravdana mo}. Qudi na koje se ona primewuje ne smatarju je legitimnom. Tako na primer, u robovlasni{tvu je rob radio samo zbog straha da ne bude kam{ikovan. Verovatno je najve}a èqa jednog roba na galiji bila da izbegne mu~an rad. Ali, pomisao da moè da bude kam{ikovan je bila dovoqno jaka da izdrì naporno veslawe. Upamti Mo} bez vlasti i ima m svako onaj koji poku{ava da nametne svoju voqu 10

Svaka od ovih grupa prema zanimawu razvija li~ne potrebe i interese. Kako bi ih realizovali, ove grupe formiraju organizacije koje }e izraàvati wihove interese i brinuti o wihovom ostvarivawu. Takve organizacije su profesionalna udruèwa i ima ih u velikom broju. Na primer, udruèwa nastavnika, zanatlija, lakara, advokata, sociologa, informati~ara i sl. Ovakve organizacije koje {tite odre|ene interese su nazvane interesene grupe. I politi~ke partiji su interesne grupe. Iako zastupaju interese gra|ana u skup{tini, one imaju svoje interese - koliko je mogu}e duè da ostanu na vlasti.

Dràva i politika @ivot qudi u sloènim dru{tvima je organizovan i za to je zaduèna dràva. Ona predstavqa zbir institucija koje imaju vlast da donose pravila po kojima }e biti upravqano dru{tvo. Institucije dràve su: skup{tina (parlament), vlada sa svojim ministrima, policija, vojska i sudovi. Institucije dràve se jo{ nazivaju dràvni aparat. U savremenim dru{tvima postoji veliki broj grupa qudi koji imaju posebne interese. Te grupe su rezultat podele rada i postojawa velikog broja zanimawa (zanatlije, trgovci, direktori, lekari, pravnici, u~iteqi). 11

Svaka interesna grupa brine da za{titi interese svojih ~lanova. Kako nijedna od ovih grupa nema dominantno mesto u dru{tvu, a `eli da prika`e svoje interese kao najva`nije, one su prinu|ene da se me|usobno dogovaraju, da se ube|uju i da donose re{ewa od kojih }e biti zadovoqni svi. Pregovori, ube|ivawa, sporazumi imaju zajedni~ko ime i nazivaju se

politika. Ona omogu}ava da ìvot u jednom dru{tvu bude organizovan putem dogovora. Politika odre|uje i odnos dràve prema gra|anima.Taj odnos moè da bude razli~it i po wemu se odre|uje dali je jedna dràva demokratska ili nedemokratska. U demokratskim dru{tvima se sprovodi demokratska politika. Svi punoletni gra|ani su ravnopravni u politici. Ne postoje privilegovani niti unapred opredeqeni gra|ani koji }e se baviti iskqu~ivo politikom. Svaki pojedinac moè da bira ili da bude biran za neku funkciju u dràvi. Ali, zato gra|ani imaju i politi~ku odgovornost. Od wih zavisi kakva }e biti vlast u dràvi, za{to }e biti izabrani oni predstavnici u vlasti koji su dobili od gra|ana najve}i broj glasova.

drugih, ali, Hobs nije siguran da } e se pridràvti dogovora. To treba neko da garantuje. Autoritet koji moè da garantuje to, prema Hobsu, je dràvna vlast. Ona qudima garantuje sigurnost i donosi zakone, a oni su du`ni da joj se pot~iwavaju tj. da je slu{aju i da budu lojalni.

Zadatak Pro~itaj tekst, a zatim odgovori na slede}a pitawa: 1. Dali je odluka vlade ispravna? 2. Kako uti~e odluka vlade na proizvo|a~e plasti~nih kesa? 3. Kako bi se po tebi prevazi{ao problem izme|u vlade i proizvo|a~a plasti~nih kesa? Koja bi politika bila naijspravnija?

Nau~i vi{e Engleski filozof Tomas Hobs je opisao qudska bi}a kao sebi~na i koristoqubiva, koja su u stalnoj potrazi da obezebede uìvawe za sebe i povoqniji poloàj za ostvarivawe svojih ciqeva. @e| za sve ve}om i ve}om mo}i smatarju ve~nom i neukrotivom osobinom qudskog roda koja nestaje samo nakon smrti. Qudska bi}a smatraju nelojalnim jer se me|usobno ne po{tuju i ne veruju. Oni mogu da se dogovore da }e po{tovati neko pravilo kao na primer: ,,ne ~ini drugima ono {to ne èli{ da tebi bude u~iweno,, jer poseduju razum. Oni mogu da obe}aju da ne} e posegnuti za ìvotom i imovinom

(Ve~er, od 27.08.2008 godine) ,,Vlada R. Makedonije je zabranila upotrebu plasti~nih kesa. Iz Ministarstva za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe ju~e su potvrdili da su zavr{ene izmene odluke, koja od 1 januara 2009 dozvoqava upotrebu jedino kesa sa kapacitetom iznad pet kilograma. Najnovijim izmenama, kese }e biti sasvim izba~ene iz upotrebe. Ciq je da se izbegne stvarawe ovakve vrste otpada koji ima ogroman {tetan uticaj na `ivotnu sredinu s obzirom da wihovo raspadawe traje vi{e stotina godina, a ukoliko 12

gore, zbog hlora sadr`anog u wima, osloba|aju se kancerogene materije. Za one koji se bave proizvodwom kesa to }e zna~iti zatvarawe firmi, otpu{tawe 2000 radnika, specijalizovane ma{ine }e zavr{iti na otpadu, a bi}e smawen i procenat izvoza iz dr`ave,,.

va`nosti svog ~lanstva u tom dru{tvu. Oni su ~lanovi {kolskih zajednica, porodica, politi~kih partija, fudbalskih klubova, gra|anskih udruèwa u kojim vladaju odre|ena pravila. Neki pojedinci ne prihvataju pravila jer smatraju da im ona ograni~avaju slobodu, ali oni koji ih prihvataju, moraju i da ih po{tuju. Iz pravila proizlaze obaveze. Zna~i, ~lanstvo u dru{tvenoj zajednici name}e pojedincima odre|ene obaveze i to: obaveze prema sebi, prema drugim qudima, prema dràvi. Tako|e, oni izvr{avaju veliki broj obaveza koje proizlaze iz profesije koju obavqaju kao i obaveze prema zajednici u kojoj ìve. Tako, na primer: oni brinu o li~nom ìvotu, obezbe|uju egzistenciju ~lanova porodice, obavezuju se na vernost u braku, po{tuju Ustav, biraju predstavnike vlasti, brane dràvu. Kada se pojedinci odnose svesno i odgovorno prema obavezama kaèmo da su lojalni ~lanovi zajednice, imaju gra|ansku vrlinu.

Gra|anska vrlina

Po ~emu gra|ani?

Qudi su pripadnici jednog dru{tva i oni moraju da budu svesni o

Lojalni

gra|ani

prepoznaju

lojalni

poboq{avaju

Lojalni gra|ani su odgovorni radnici

ìvot u dru{tvu. U demokratskim dru{tvima, od lojalnosti gra|ana u velikoj meri zavisi i uspeh demokratije. Lojalni gra|ani, uobi~ajeno, su dobri i odgovorni radnici. Rade vredno i svoje ve{tine i sposobnosti koriste na produktivan na~in. Za svoje blagostawe su zaslu`ni sami i nisu na teret dru{tvu. Lojalni gra|ani po{tuju one koji su na vlasti u dru{tvu. Oni su uvek spremni da slede pravila i propise u dru{tvu i po ceni da moraju da se odreknu svojih sloboda. Za wih je boqe da se ìvi u bezbednoj i za{ti}enoj sredini u kojoj se odràva red, nego u dru{tvu u kome qudi imaju ose}aj da svako radi {ta ho}e. Lojalni gra|ani aktivno

u~estvuju u dru{tvenom odlu~ivawu. Oni znaju kako radi vlada i znaju kako da uti~u na wu kada ne radi po wihovoj voqi.

Zadatak Pro~itaj tekst, a zatim objasni koju je poruku uputio Aleksandar Makedonski svojim vojnicima? Odlomak iz ,,Besede kod Opita,, ,,Makedonci, ne}u sada govoriti da zadr`im va{ odlazak u domovinu, jer {to se ti~e mene mo`ete da 14

idete gde èlite, ve} da sagledate da va{im odlaskom pokazujete nezahvalnost prema nama koji smo toliko zaslu`ni za vas. Najpre }u govoriti, kako je red, o mom ocu Filipu. Filip vas je zatekao kako tumarate bedni, obu~eni u koè, kako po brdima napasate malo ovaca i za wih se o~ajno borite sa Ilirima, Tribalima i sa susedima Trakijcima. Umesto koà dao vam je da obu~ete vunenu garderobu i sa brda vas je spustio u ravnice... Na~inio vas je stanovnicima gradova, nad istim varvarima koji su ranije vas i va{e pqa~kali i zarobqavali i postajali ste wihovi robovi i podanici, u~inio vas je gospodarima i najve}i deo Trakije pripojio je Makedoniji... Zasluge koje je zapo~eo moj otac, gledane same po sebi, su velike, ali su ipak male u pore|ewu sa mojima. Ja sam od mog oca Filipa nasledio samo nekoliko zlatnih i srebrenih ~a{a, necelih {ezdeset talanta (tada{wi novac) u blagajni, dugove do petstotina talanta, pored toga sam pozajmio jo{ osamstotina i krenuo sam iz zemqe koja ni same vas nije mogla dobro da nahrani i odmah sam vam otvorio put preko Helesponta... I bogatstva Egipta i Kirene koje sam uzeo bez borbe, dobro su vam do{la; Kelesirija i Palestina vam pripadaju... i bogatstvo Lidije i riznice Persije i bogatstva Indije sada su va{a... Ali, {ta je meni ostalo od svih tih napora, osim ovo purpurno ruho i ova dijadema? Ni{ta nemam svoje... 15

Za vas i va{u slavu i za va{e bogatstvo vodim vas pobedonosno kroz sve zemqe i mora, preko reka i gora... Zatim sam vratio dugove onima koji su ih imali bez pitawa kako su na~iweni, iako ste dobijali visoke plate i pqa~kali ste nakon svakog zaposedawa... I sada sam `eleo nesposobne za rat da ispratim ku}i, da im zavide, ali kad `elite svi da idete, idite svi; i kad stignete ku}i razglasite da ste ostavili svog kraqa Aleksandra i poverili ste ga pobe|enim varvarima da ga ~uva neko koje je savladao Persijance, Megane...,,

Podela vlasti ,, Jedna vlast mora da bude kontrolisana od druge vlasti, jer qudske `eqe, mr`wa i pro`drqivost podsti~u misli i akcije suprotne interesima dru{tva.

su prekr{ili zakone. Na taj na~in, dr`avna vlast se deli na tri grane: zakonodavnu, izvr{nu i sudsku vlast. U demokratiji je pravilo - tri grane vlasti su nezavisne jedna od druge i da se ne me{aju se u nadle`nosti.

Qudi moraju da imaju vlade, a one, moraju da budu pod kontrolom, jer oni koji vladaju mogu i da gre{e,, -rekao je Xejms Medison - otac ameri~kog ustava. U demokratskim dru{tvima gra|ani biraju vlast. Oni biraju svoje predstavnike u skup{tini (parlamentu) i na taj na~in su predstavqeni u vlasti. Skup{tina donosi zakone i zato ima zakonodavnu vlast. Ona moè da ima jedan dom (jednodomna) kakva je skup{tina R. Makedonije, dva doma (dvodomna) kao ona Sjediwenih ameri~kih dràva, a retko se sre}e i vi{e domova. Skup{tina po pravilu bira Vladu. Vlada sprovodi zakone koje je donela skup{tina i zato ona ima izvr{nu vlast. Ona predlaè zakone na usvajawe skup{tini. Vladu sastavqa ona politi~ka partija koja ima najvi{e predstavnika u skup{tini.

Najboqa vlast je ona vlast kojoj su ograni~ene mogu}nosti da zloupotrebi svoju mo}. Zato je neophodno da se uspostavi sistem kontrole i ravnoteè izme|u ova tri dela vlasti. Jedan od na~ina kontrole vlasti su izbori. Ako narod nije zadovoqan vla{}u moè da je promeni tako {to }e izabrati novu. Parlament bira vladu, ali moè da i da je promeni. Sudovi mora da sude prema zakonima, a ne prema savetima i mi{qewima vlade ili poslanika ili nekog drugog. Imena skup{tine (paralmenta) u nekim zemqama Makedonija

Sobrawe Republike Makedonije

Francuska

Nacionalna skup{tina DUMA

Ruska Federacija

Skup{tina bira najvi{i sud kao i sudske organe koji , zajedno ~ine sudsku vlast. Sudska vlast je zadu`ena za sprovo|ewe pravde. Wen zadatak je da tuma~i zakone koje je donela zakonodavna vlast, da se brine da se zakoni po{tuju, ali i da izri~e kazne onima koji 16

d i !

izborima tajnim glasawem u periodu od ~etiri godine.

NOSIOCI VLASTI U REPUBLICI MAKEDONIJI

Kako bi funkcionisala efikasnije, Skup{tina osniva stalna i povremena radna tela. Stalna radna tela su komisije. Skup{tina ima predsednika i jednog ili vi{e potpredsednika. Osim ovih funkcionera, Skup{tina ima i sekretara. Predsednik skup{tine saziva sednice i predsedava wima. On raspisuje izbore za poslanike i za izbor predsednika Republike.

Nadle`nosti Skup{tine Skup{tina R. Makedonije 8 septembra 1991 godine gra|ani R. Makedonije su putem referenduma odlu~ili da se razdruè od Socijalisti~ke Federatvivne Republike Jugoslavije i da formiraju svoju samostalnu i suverenu dràvu. 18 novembra 1991 godine usvojen je Ustav Republike Makedonije po kom je Makedonija parlamentarna demokratija. Vlast je podeqena na: zakonodavnu, izvr{nu i sudsku. Ovakva podela je napravqena s ciqem da se uspostavi ravnoteà u vladawu, odnosno da jedan deo vlasti moè da kontroli{e druge delove.

Skup{tina radi na sednicama prema utr|enom poslovniku za rad, a wene nadle`nosti su utvr|ene Ustavom. Wena osnovna nadle`nost je dono{ewe zakona. Ona ima pravo ne samo da mewa i dopuwuje Ustav ustavnim amandmanima, ve} i da donosi nov Ustav. Skup{tina raspisuje i referendum, a daje i amnestiju (opra{tawe kazne). Osim ovih, Skup{tina R. Makedonije ima i druge nadle`nosti: -

utvr|uje javna primer, poreze),

donosi republi~ki buxet (koliko }e tro{iti dr`ava),

Skup{tina (parlament) R. Makedonije predstavqa gra|ane i nosilac je zakonodavne vlasti. Broj poslanika u skup{tini nije uvek isti i kre}e se od 120 do 140 poslanika. Od prvih parlamentarnih izbora do danas broj poslanika iznosi 120.

odlu~uje o ratu i miru, ratifikuje (odobrava) me|unarodne dogovore,

bira vladu Republike Makedonije, bira sudije Ustavnog suda, bira i razre{ava sudije u sudovima,

Poslanici u Skup{tini se biraju na op{tim, neposrednim i slobodnim

kontroli{e rad vlade

pla}awa

(na

Poslanici Poslanici su osnovni nosioci aktivnosti i inicijative u Skup{tini. Gra|ani koji su na izborima glasali za wih dali su im pravo da u~estvuju u radu Skup{tine i da odlu~uju u wihovo ime. Svaki poslanik ima individualno pravo da podnosi predloge na zakone. Poslanici imaju pravo da potraè odgovornost za rad nekog ~lana Vlade (na primer, ministra) ili da pokrenu pitawe poverewa Vladi. Ovo obi~no rade poslanici iz opozicije. Pored prava da traè odgovornost, poslanici raspolaù jo{ jednim sredstvom da kontroli{u rad Vlade - postavqewe poslani~kih pitawa. Prilikom vr{ewa poslani~ke funkcije poslanici uìvaju imunitet. Pravo na imunitet zna~i da je poslanik iskqu~en iz delovawa nekih zakona (ne moè da bude pritvoren ili odgovoran pred sudom za ono {to }e izgovoriti ili glasati u skup{tini, ne moè da bude li{en slobode bez odobrewa Skup{tine i sl.). Mandat poslanika iznosi ~etiri godine, ali on moè da se nastavi samo u slu~aju vanrednog ili ratnog stawa. Skup{tina moè

da bude i pre vremena raspu{tena, ako se za to izjasni ve}ina od ukupnog broja poslanika. Zadatak opozicije Opozicione partije u skup{tini (parlamentu) stvaraju i odr`avaju demokratsku kulturu. One kontroli{u rad vlade, kritikuju wene postupke, ali nude i druga~ija re{ewa. Vlada i opozicija su najzna~ajniji delovi demokratskog politi~kog sistema.

Vlada Republike Makedonije Vlada Republike Makedonije je nosilac izvr{ne vlasti. Ona je zadu`ena da sprovodi zakone i druge propise. Wena ovla{}ewa su odre|ena Ustavom R. Makedonije. Vlada je kolegijalan izvr{ni organ koji sa~iwavaju predsednik vlade i ministri. Oni ne mogu da budu poslanici u Skup{tini. Vladu bira Skup{tina ve}inom glasova od ukupnog broja poslanika (apsolutnom ve}inom). Za svoj rad je odgovorna pred Skup{tinom. Ona predla`e zakone, republi~ki buxet i druge propise koje donosi Skup{tina. Radom Vlade rukovodi premijer. Vlada organizuje rad ministarstava 18

i drugih organa uprave i vr{i nadzor wihovog rada, odlu~uje o priznavawu dràva i vlada: uspostavqa dipolmatske i konzularne odnose sa drugim dràvama i sl. Ovo su samo neke od nadle`nosti Vlade. U svom radu Vlada se oslawa na organe dràvne uprave od kojih su najva`nija ministarstva. Ona se pri radu rukovode slede} im principima: samostalnost, ustavnost i zakonitost, odgovornost.

Bira se za vreme od pet godina. Wegova nadle`nost je da odredi mandatara(premijera) za sastav Vlade. Samostalna pozicija predsednika Republike u sistemu vlasti vidi se i u kontroli rada Skup{tine. Predsednik mo`e da odlu~i da ne potpi{e ukaz o progla{ewu nekog zakona koji je donela Skup{tina. Tada Skup{tina mora ponovo da razgleda zakon. Sudska vlast u R. Makedoniji Sudsku vlast u R. Makedoniji sprovode osnovni, apelacioni sudovi i Vrhovni sud Republike Makedonije. Oni su nadle`ni, primewuju}i zakone, da ka`u {ta je pravedno i na ~ijoj je strani istina. Osnovni sudovi se osnivaju na podru~ju jedne ili vi{e op{tina. To su prvostepeni sudovi i re{avaju o krivi~nim delima i privrednim prestupima; o sporovima iz li~nih i porodni~nih odnosa, o stambenim i radnim odnosima i sl.

Predsednik R. Makedonije Predsednik Republike Makedonije predstavqa Republiku u zemqi i inostranstvu. Istovremeno, on je i vrhovni komandant oru`anih snaga Makedonije i predsedava Savetom bezbednosti. u sistemu vlasti predsednik Republike ima veoma istaknuto mesto koje proizlazi od na~ina na koji se bira. Predsednik se bira na op{tim i neposrednim izborima, tajnim glasawem. On je izabran neposredno od strane gra|ana, kao i poslanici. 19

Apelacioni sudovi su drugostepeni sudovi koji su nadle`ni da re{avaju `albe protiv odluka osnovnih

sudova. U Makedoniji ima tri apelaciona suda: u Skopqu, Bitoqu i [tipu.

Usaglasnosti sa Ustavom. Tako|e, Ustavni sud {titi slobode i prava ~oveka.

Vrhovni sud Republike Makedonije je najvi{i sud sa sedi{tem u Skopqu. Brine da svi sudovi na teritoriji Makedonije primewuju zakone na jedinstven na~in. Pored toga, odlu~uje i o àlbama protiv odluka apelacionih sudova. Kako bi sudovi sudili potreban je samostalan dràvni organ koji }e goniti lica koja kr{e zakon. Takav dràvni organ je Javno tuìla{tvo. Ono u ime dràve pokre}e inicijativu krivi~nog gowewa. Javnog tuìoca imenuje i razre{ava Skup{tina. Bira se za vreme od {est godina.

Republi~ki sudski savet. Skup{tina kontroli{e sudsku vlast preko Republi~kog sudskog saveta. Wega ~ini sedam ~lanova koje bira Skup{tina Republike za vreme od {est godina. Republi~ki sudski savet Skup{tini predla`e kandidate za izbor sudija ali i za wihovo razre{ewe. Odlu~uje o disciplinskoj odgovornosti sudija, ocewuje stru~nost i savesnost sudija u vr{ewu wihove funkcije.

Ustavni sud je organ dr`ave i on {titi ustavnost i zakonitost u R. Makedoniji. Sudije Ustavnog suda bira Skup{tina za vreme od devet godina. U wegovoj nadle`nosti je da ukida ili poni{tava zakone koji su Moj sin je progovorio!!! Mo`da zna i svoja prava. Pitaj ga ?

Narodni pravobranilac Narodni pravobranilac je samostalan organ Republike koji {titi prava gra|ana kada su povre|ena od strane dràvnih ~inovnika i drugih lica sa javnim ovla{}ewima. Gra|ani mogu, bez posebnih formalnosti i tro{kova, da mu se obrate za brzu intervenciju. Narodnog pravobranioca bira Skup{tina Republike Makedonije za period od osam godina. Ni jedna vlast ne moè da vlada ako s wom nije saglasan ve}i deo gra|ana. Zato su i u pro{losti vlastodr{ci nastojali da saznaju {ta misli narod o wima. U Staroj Kini postojali su qudi nazvani mandarini (dràvni slu`benici) koji su bili ,,o~i i u{i,, cara i koji su ga obave{tavali {ta misli narod o radu wegovih ~inovnika, s ciqem da on sazna o wihovim gre{kama i da ih ispravqa. U 20

modernim demokratskim dru{tvima ~uvar prava gra|ana je narodni pravobranilac.

Istraìva~ka aktivnost. U prethodnom period Skup{tina R. Makedonije je donela veliki broj zakona. Poku{aj da objasni{ s kojim ciqem su doneti i odredi wihovu va`nost za ìvot gra|ana. Proveri svoje znawe r` àva à ava va? v a? 1. Za{to je potrebna dr dràva? 2. Iz kojih razloga je vlast podeqena na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku? 3. Ko se brine o sprovo|ewu pravde u dru{tvu?

Ustav i ustavna demokratija Za pripadnike svakog dru{tva va`no je kakvu }e vlast imati. U demokratskom dru{tvu vlast se uspostavqa putem izbora i stvorena je da sluì narodu. Danas, vi{e od polovine ~ove~anstva ìvi u demokrtaskim dru{tvima. Vlast je u wima demokratska, odgovorna i po{tuje prava gra|ana. A da bi po{tovala i {titila osnovna prava i slobode gra|ana ( wihov ìvot, rad, imovinu, sigurnost, zdravqe, obrazovawe, kulturu), demokratskoj vlasti su 21

potrebne mnogobrojne institucije kao {to su: parlament, vlada, javna uprava, sudstvo, politi~ke partije, razli~ita gra|anska udruèwa i sl. Zna~i, po{tovawe ili nepo{tovawe prava i sloboda gra|ana u jednom dru{tvu su osnovno merilo prema kome se odre|uje wihov poloàj u dru{tvu. I zato, ako vlast u jednom dru{tvu sprovodi nasiqe, prinudu nad gra|anima, potiskuje ili kr{i qudska prava, tada kaèmo da u tim dru{tvima postoji nedemokratska vlast. Ali, kada svaki ~ovek u dru{tvu poseduje osnovna prava i slobode, kada mu dràva garantuje i {titi ta prava - tada za tog ~oveka kaèmo da je gra|anin, za vlast da je demokratska, a dràva - ustavna demokratija.

Ustav. To je najvi{i pravni akt jedne dràve. Termin ustav poti~e od latinske re~i conctitutio, koji ozna~ava najvi{i zakon. To je pisan dokument koji sadrì pravila i principe prema kojima treba da vladaju (upravqaju) sa dràvom oni koji su na vlasti. Ustav R. Makedonije omogu}ava funkcionisawe dràve i obezbe|uje garancije i za{titu osnovnih qudskih prava. Ustav ograni~ava mo} vlade i {titi prava pojedinaca i mawina. Zato oni koji vladaju ne mogu da upotrebqavaju vlast za svoje li~ne interese i ciqeve.

grupa. Temeqne slobode i prava se odnose na `ivot i li~nost ~oveka. Zatim slede politi~ke slobode i prava, prava pripadnika etni~kih zajednica, ekolo{ka, socijalna, kulturna i druga prava. U ~lanu 8 Ustava R. Makedonije se ka`e da vlast: garantuje osnovne slobode i prava ~oveka i gra|anina,

Ustavom iz 1991 godine, R. Makedonija je ustavna demokratija. Skoro jedna tre}ina ~lanova Ustava se odnosi na slobode i prava ~oveka i gra|ana. Wima je posve}eno jedno celo poglavqe. Progla{eni su i za temeqne vrednosti ustavnog poretka R. Makedonije. U Ustavu, slobode i prava ~oveka i gra|anina su podeqene u nekoliko

omogu}i}e gra|anima pravo slobodno da izra`avaju svoju nacionalnu pripadnost,

omogu}i}e vladavinu prava,

bi}e podeqena na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku,

obezbedi}e slobodne i neposredne demokratske izbore,

{titi}e svojinu gra|ana,

omogu}i}e samoupravqawe u lokalnoj sredini, brinu} e o ure|ewu, humanizaciji i unapre|ewu `ivotne sredine.

S obzirom na to da u R.Makedoniji osim makedonskog naroda `ive

i pripadnici drugih eti~kih zajednica, za wih, osim op{tih prava i sloboda, Ustav propisuje i posebna prava koja garantuju wihovu ravnopravnost. Promenom Ustava 2001 godine, u R. Makedoniji je obezbe|ena ve}a demokrati~nost, stabilnost i unutra{wi mir. Prema tome, gra|ani su podjednaki pred Ustavom i zakonima. To se potrv|uje ~lanom 9 iz Ustava u kom se kaè: ,,gra|ani R. Makedonije su podjednaki u slobodama i pravima nezavisno od pola, rase, boje koè, nacionalnog i socijalnog porekla, politi~kog i verskog ube|ewa, imovinskog i dru{tvenog poloàja,,.

Upamti: Ustav je kamen temeqac na kom se oslawa demokrtska vlast. To je vrhovni zakon zemqe i svi gra|ani, bez iskqu~ka, moraju da po{tuju wegove odredbe.

Politi~ke partije Za{to su neophodne politi~ke partije Qudi ìve u zajednici, ali nemaju iste potrebe, èqe i interese. Kako bi mogli da ìve zajedno oni treba da uspostave pravila pona{awa i da usaglase svoje èqe i interese. Mislioci koji su prou~avli atinsku demokrtaiju su do{li do zakqu~ka da i u woj (iako se smatra da je naj~istiji oblik demokratije) postoje suprostavqene grupe qudi zbog me|usobnih nerazumevawa, sukoba mi{qewa i razli~itih interesa. Iako u neposrednoj demokratiji ~lanovi zajednice imaju pravo sami da odlu~uju, to ne zna~i da oni ìve u slozi, da ne}e da se grupi{u jedni protiv drugih, da ne}e interesi jednih biti suprostavqeni ili podre|eni interesima drugih. I u dana{wim demokrtaskim dru{tvima postoje sukobi mi{qewa i interesa, ali se oni prevazilaze putem javnih rasprava, debata, me|usobnog dogovarawa, zajedni~kog dono{ewa odluka.

Proveri svoje znawe 1. [ta je Ustav i ~emu slu`i? 2. [ta se obja{wava ~lanom 8 iz Ustava R. Makedonije? 3. Prou~i kako Ustav {titi prava mawina?

\ 23

Ideja o priznavawu i po{tovawu razli~itih interesa u dru{tvu otvara put ka stvarawu politi~kih partija. 1788 godine u ~asopisu ,,Federalist,, ,Xejms Medison, otac ameri~kog ustava ovako obja{wava nu`nost postojawa i~kih partija: ,,@eqa za prevla{}u, mo}i i dobitku je stalno obele`je qudskog pona{awa koje je stalno razdvajalo ~ove~anstvo, rasplamtavalo me|usobno neprijateqstvo i bilo razlog da jedni druge ugwetavaju umesto da sara|uju. Ta qudska sklonost o uzajamnom neprijateqstvu je toliko jaka, da i kada nema razloga, podsti~e neprijateqske strasti i izaziva naj`e{}e sukobe,,.

Najboqa mogu}nost za to je ako im se omogu}i da formiraju politi~ke partije. Zato se politi~ke partije defini{u kao organizacije politi~ikih jednomi{qenika, socijalnih grupa, koje imaju iste interese i stavove u politici.

Politi~ke partije u savremenom dru{tvu Izbira~ko pravo gra|ana predstavqa stub svakog demokratskog dru{tva, pa i makedonskog. Gra|ani biraju svoje predstavnike za razli~ite institucije, organe i tela u dr`avi. Na primer: biraju predstavnike u savetima op{tina, gradskim savetima, {kolskim odborima, javnim ustanovama, u preduze}ima sedam i pol tona glasova sedamipo tona glasa~a

Naj~e{}i razlog koji grupi{e qude u neprijateqske tabore, prema Medisonu, je nejednaka raspodela bogatstva. Ako pripadnici dru{tva imaju razli~ite interese, oni }e se (tajno ili otvoreno) grupisati kako bi ostvarili svoje interese. Zato je neophodno da im se omogu}i oblik udru`ivawa kroz koji }e javno izraziti svoje interese. 24

sl. Me|utim, najva`niji su izbori koji se raspisuju svake ~etvrte godine, kada gra|ani biraju poslanike u skup{tini i svake pette godine kada biraju predsednika dràve. Kandidate za ove dràvne funkcije predlaù politi~ke partije. Gra|ani }e glasati za one kandidate za koje su ube|eni da }e zastupati wihove interese i koji }e im obezbediti boqi ekonomski poloàj/status. Prou~avawa politi~kog pona{awa kod nas su pokazala da se gra|ani opredequju za one politi~ke ponude koje pre svega zadovoqavaju wihove li~ne interese, a ne za one koji su interesu zajedni~kog dobra (javna bezbednost, boqa zdravstvena za{tita, kvalitetno obrazovawe i sl.). Na opredeqewe glasa~a za koga da glasaju uti~u: sadrìna i ciqevi programa politi~kih partija (ponude partija koje se odnose na ekonomski razvitak zemqe, otvarawe novih radnih mesta i sl.). Ali, na opredeqewe glasa~a uti~u i drugi faktori. Jedan od wih je partijska pripadnost. ^lanovi politi~kih partija, obi~no glasaju za kandidate svoje partije. Postoje razli~ite politi~ke partije. Prema ideologiji koju zastupaju, partije se dele na leve i desne. Ova podela je napravqena u pro{losti i zadràla se do danas. Po ovoj podeli leve partije se vi{e zalaù za interese radnika, dok se desne zalaù za interese kapitala i vlasnika. I partije imaju svoje interese iako zastupaju interese gra|ana u 25

parlamentu. Interes politi~kih partija je du`e da vladaju. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, u R. Makedoniji ima 39 registrovanih politi~kih partija. One se formiraju saglasno Zakonu o politi~ikim partijama R. Makedonije. Po wemu programi, statuti i delovawe politi~kih partija u Makedoniji ne smeju da budu usmereni ka ru{ewu ustavnog poredka R. Makedonije. Zabraweno je podsticawe ili pozivawe na ratnu agresiju i razgarawe nacionalne, verske ili rasne mr`we ili netrpeqivosti. Rad politi~ih partija je javni. Svi se zala`u za u~e{}e u vlasti.

Istra`iva~ka aktivnost Prona|i na internetu programe nekoliko politi~kih partija u Makedoniji. Uporedi ih. Poku{aj da identifikuje{ wihove sli~nosti i razlike. Odredi o kojoj vrsti polti~kih partija je re~. Leve ili desne.

Gra|anska udruèwa U R. Makedoniji postoji veliki broj gra|anskih udruèwa. Takve su: sindikati, religijske zajednice, ekolo{ka udruèwa, udruèwa za za{titu qudskih prava i dobrotvorna dru{tva, udruèwa èna, omladinska i studentska udruèwa i sl.

`ivotnog standarda. Veoma je zna~ajna wihova uloga u zemqama u tranziciji koje prelaze iz jednog ekonomsko - politi~kog sistema u drugi - iz socijalizma u kapitalizam. Takvo je i na{e dru{tvo. Kako bi ispunili svoju ulogu treba da budu nezavisni od vlasti. U postizawu svog ciqa mogu da primene zakonski odobreno sredstvo - {trajk.

Ekolo{ka udru`ewa Svi imaju svoja profesionalna udru`ewa

Uloga sindikata Sindikalna prava i slobode su nerazdvojni deo qudskih prava. Ona su sadr`ana u univerzalnoj deklaraciji o pravima ~oveka Ujediwnih nacija, ali i u Ustavu R. Makedonije. Sindikati su nezavisne organizacije radnika, formirane na demokratskim principima. Predstavqaju najstariji organizovani oblik delovawa, ne samo radnika, ve} i gra|ana uop{te, i imaju vekovnu tradiciju. Pojavile su se sa razvojem kapitalizma, odnosno sa porastom eksploatacije rada. Sindikati su najmo}nije nevladine organizacije jer imaju najmnogobrojnije ~lanstvo. Nastupaju u odbrani socijalno ekonomskih prava radnika. brinu o visini plate, poboq{awu uslova za rad, {tite radnike od otpu{tawa s posla, sve s ciqem pove}awe

Savremena dru{tva sve vi{e postaju ekolo{ki zaga|ena dru{tva. Ovo je rezultat svakodnevnog zaga|ewa `ivotne sredine otpadnim materijama, hemijskim proizvodima, zaga|uju}im gasovima koje svakodnevno ispu{taju vozila, industrijski objekti, fabrike. U `eqi da ostvare ve}i (dobitak) profit, vlasnici fabrika izbegavaju tro{kove namewene za ugradwu opreme kojom se smawuju {tetne materije koje se ispu{taju u

parnog e cenu t i w a a Sm grijaw imo @el o a pos

Treba nam detski vrti}

Treba nam vi{a plata

vazduh ili vodu. Najvi{e se zaga|uju vazduh i voda ~ime se ugro`ava opstanak celokupnog `ivog sveta na planeti Zemqi. Nedostatak ekolo{ke svesti kod gra|ana, jo{ vi{e pove}ava opasnost od ekolo{ke katastrofe.

Zadatak Pro~itaj tekst, a zatim proceni dali su zahtevi gra|anskih udru`ewa iz Velesa opravdani. Kako bi ti re{io slu~aj kada bi imao vlast? (Odlomak iz napisa Makedonske informativne agencije (MIA), 21 januara 2008 godine)

Deca u akciji - za zdravu `ivotnu sredinu

Za za{titu ìvotne sredine, u najve}em broju dràva se formiraju ekolo{ka udruèwa i organizacije koje preuzimaju niz aktivnosti. Osnovni zadatak je da podignu ekolo{ku svest gra|ana, ali preuzimaju i mere za{tite ìvotne sredine. One putem medija daju javnost problemu i uti~u na zakonodavnu vlast da donese zakone kojima }e se za{titi pravo na zdravu ìvotnu sredinu.

Zelena koalicija iz Velesa traì dislocirawe Topionice. ,,Predstavnici gra|anskih organizacija iz Velesa udruèni u Zelenu koaliciju sreli su se sa ~lanovima Saveta Op{tine i potraìli da se ubrza wihova inicijativa za promenu Generalnog urbanisti~kog plana u delu lokacije Topionice za olovo i cink. Oni nisu protiv ekonomskog prosperiteta grada, ali, ne na na~in koji se odraàva na zdravqe gra|ana...Preko 90% stanovnika Velesa smatra da je jedino re{ewe za grad da se Topionica dislocira 18 kilometara ju`nije...Zalena koalicija, je podnela inicijativu do Vlade da izdvoji sredstva iz buxeta za dislokaciju Topionice,,... Vlada do sada nije izdvojila da obe{teti gra|ane zbog posledica po zdravqe u proteklih 30 godina rada Topionice. Ali, sada ima mogu}nosti da popravi gre{ke iz pro{losti i da za{titi budu}nost Vele{ana,, , rekao je predstavnik Zelene koalicije.

Nau~i vi{e Gra|anske inicijative unapre|uju demokratiju U periodu izme|u 1890 do 1917 godine, u SAD se pojavilo reformsko kretawe nazvano - progresivizam, koje je imalo za ciq da odstrani zastrawivawa u dru{tvu, da uspostavi socijalnu pravdu i ve} u demokratiju. Progresivisti su se `estoko suprostavqali politi~koj korupciji, zloupotrebi vlasti, pqa~kama u biznisu i sl. Nosioci aktivnosti su bili pisci i novinari. Jedan od wih je bio i poznati pisac

Mark Tven. On u svom delu ,,Ludo doba,, kritikuje demokratiju u SAD. U dnevnim i nedeqnim novinama su se pojavili napisi koji su otkrivali zloupotrebe koje je ~inila vlast i velika preduze}a. U ~asopisu ,,Kolijer,, , novinar Ida Mej Tarbel je objavio finansijski skandal firme Standard Oil. U javnosti je bio poznat pod imenom- otkriva~ skandala. U noveli ,,Xungla,, pisca Alberta Sinklera obelodawena je istina da se prerada mesa u jednoj velikoj fabrici u ^ikagu vr{i u krajwe nehigijenskim uslovima.Poznati ameri~ki pisac Teodor Drajzer u svojim romanima ,,Finansijer,, i ,,Titanik,, na veoma jednostavan na~in opisuje podvale i prevare 28

u velikim biznisima ameri~kog dru{tva.

tada{weg

Pisac Frank Noris u delu ,,Rupa,, otkriva javnosti kako trgovci uti~u na cene `ita. Ovim delom on podsti~e zemqoradnike na proteste. U delu ,,Sramota gradova,, pisac Linkoln Stivens razotkriva politi~ku korupciju u SAD. Svi ovi primeri upu}uju na zakqu~ak da su gra|anske inicijative imale jak uticaj na politiku. Snagom pisane re~i, udru`ewa pisaca i novinara su raztalasala tada{wu ameri~ku javnost i naterali su politi~ke vo|e da preuzmu konkretne mere.

Brzo nakog toga u mnogim dr`avama u SAD su bili doneti zakoni sa kojima su se poboq{ali uslovi rada i `ivota.

Proveri svoje znawe 1. Koja je uloga gra|anskih udru`ewa? 2. Prou~i koje vrste gra|anski udru`ewa postoje u R. Makedoniji. O nekom od wim napi{i esej; ko ga je formirao, koji su razlozi wegovog formirawa, koje su wegove aktivnosti, ciqevi i sl?

KONFLIKT

[ta se o~ekuje da zna{ i ume{ iz ove teme

da zna{ {ta je mir, kako se posti`e i kako se odr`ava,

da shvati{ da tolerancija zna~i me|usobno razumevawe i po{tovawe,

da nau~i{ {ta je konflikt i kako nastaje,

da ume{ da prevazilazi{ konflikte i kada su neizbe`ni.

Pojmovi koje }e{ prou~avati

Mir, tolerancija, konflikt, dru{tvena odgovornost, dobrobit.

Kultura mira [ta je mir i kako se postiè Postoje mnoge teorije i definicije mira. Prema nekima, za wih mir predstavqa slobodu bez prepreka, spokojstvo, harmoniju, nesebi~an na~in qubavi. Prema drugima, mir je unutra{we zadovoqstvo i vedrina, a za tre}e, stawe bez nasiqa i zla. Jo{ su stari Rimjani poku{avail da odrede mir. Za wih je mir stawe bez rata. U naj{irem smislu re~i , mir je stawe harmonije, bez nikakvih konflikata ne samo izme|u qudi, ve} i izme|u qudi i prirode. U Indiji ,,{anti,, zna~i mir i podrazumeva savr{en red i mir du{e. Ovakvo shvatawe o miru je imao i Mahatma Gandi, jedan od vo|a indijskog naroda za osloba|awe od britanskog kolonijalnog ropstva. On je vodio svoj narod prema ,,Ahimsati,, (strategija vo|stva), koja u su{tini zna~i uzdràvawe od svega onoga {to na bilo koji na~in moè da bude {tetno. On je stalno govorio: ,,Ja znam da Ahimsa zna~i nenasiqe, ali ona za mene ima {ire zna~ewe. Prema woj vi ne smete nikoga da uvredite, ne smete da imate lo{e misli ~ak i za one koje smatrate neprijateqima. Svi oni koji prihvataju Ahimsatu ne smeju da imaju neprijateqe,,. U tradiciji starih Maja, mir zna~i blagostawe, ravnoteù izme|u razli~itih oblasti qudskog ìvota. Ali , postavqa se pitawe kako da se obezbedi mir u uslovima kada izme|u qudi i dru{tva postoji toliko mnogo etni~kih, verskih, kulturnih nesuglasica i konflikata, neprijateqstava, 31

ekonomskih i socijalnih nepravdi, siroma{tva. Kako deca da nau~e da budu miroqubiva kada stalno gledaju i slu{aju o nasiqu. Jo{ u ranom uzrastu, oni mogu u razli~itim emisijama, reklamama, filmovima da vide hiqade ubistava i nasiqa. Lutkarska industrija proizvodi igra~ke i razli~ite video igrice koje podsti~u nasiqe kod dece. Svesno ili ne, dana{wa moderna dru{tva kao da odobravaju nasiqe. U nekim dru{tvima nasiqe je vrednost i svako ko poku{ava da izbegne kakvo bilo nasiqe smatra se slabi} em, nemo}an.

Ti si totalno nesposoban da prihvati{ istinu i da prihvati{ mi{qewe drugih.

Ti nisi u pravu! Ja sam

Ti si jedan beskompromisan i netolerantan tip, jesi razumeo?

Obezbe|ivawe mira je jedan od najte`ih zadataka koji se postavqa danas pred qudskom zajednicom Tolerancija je sredstvo kako da se postigne mir. Bez tolerancije nema mira. Netolerantni qudi su svi oni

koji smatraju sebe, svoje stavove, verovawa i stil ìvota najboqim od svih drugih. Netolerantnost stvara posledice kao {to su: nedostatak u~tivosti, nepo{tovawe i ignorisawe drugih, ali moè da bude i razlog aparthejda, uni{tavawa jednog naroda od starne drugog (genocid) i sl. Kod netoleratnih qudi ne postoji èqa da prou~avaju i otkrivaju osnovne vrednosti kod ~oveka. Oni ne poku{avaju da razumeji qude onakve kakvi su. Netolerantnost je pokazateq da izme|u qudi postoje ,,dru{tveno - destruktivne bolesti,, i nasiqe i da treba da se preuzmu odgovaruje}e aktivnosti za wihovo ,,le~ewe,,. Najefikasnije preventivne mere spre~avawa ovakvih pojava je stalno obrazovawe i vaspitawe stanovni{tva, posebno mladih, za mir, toleranciju, dijalog, prava ~oveka, za demokratiju i gra|ansku kulturu. Dijalog je najboqi metod putem kog se ostvaruje uspe{na komunikacija izme|u qudi. Putem wega qudi razmewuju mi{qewa, stavove, iskustva, usagla{avaju razli~ite interese, a to im pomaè problem da re{avaju mirnim putem. Diajlog se te{ko uspostavqa, ali je veoma koristan, posebno za qude koji pripadaju razli~itim kulturama i religijama. Oni putem dijaloga smiruju svoje negativne ambicije, spre~avaju neprijateqstvo i izbegavaju razloge za konflikt.

Kada sam ja Sine bio tvojih godina nije E-mail Kada sam `elio nekome ne{to da ka`em, morala sam mu re}i u lice

Zadatak za u~enice Zamisli da si udata u dalekoj i tu|oj zemqi. Tvoj suprug te bezmerno voli i ne traì od tebe da se mewa{. Ali, ti se od ostalih èna razlikuje{ po veri, jeziku, na~inu obla~ewa. Zbog neznawa jezika ne razgovara{ s nikim i zbog toga drugi qudi iz sela misle da si ~udna. Kako }e{ organizovati svoj ìvot?

Zadatak za u~enike Upoznaje{ i èni{ se devojkom iz daleke i tu|e zemqe, s kojom tvoj narod ratuje godinama. Ona te bezmerno voli. Napu{ta svoj narod i svoje bli`we samo da bi bila s tobom. U novoj sredini ona ne razume jezik, a razlikuje se od ostalih èna po veri i na~inu obla~ewa i pona{awa. Tvoji roditeqi, prijateqi je ne prihvataju i va{ brak doìvqavaju kao gre{ku i sramotu. Kako }e{ organizovati svoj ìvot? Kako }e{ odbraniti suprugu od napada sredine u kojoj ìvite? 32

Konflikt [ta je konflikt Re~ konflikt dolazi od latinske re~i conflictus, koja ozna~ava nesporazum, spor izme|u dve ili vi{e osoba ili grupa, koji u odre|enim slu~ajevima, ukoliko se ne prevazi|e mo`e da preraste u oru`ani sukob.

suprostavi drugoj strani. One mogu Treba da se pravi razlika izme|i da budu razli~itog intenziteta konflikta i sukoba. Sukob ne mora da i u razli~itom obliku: rasprave, preraste u konflikt. Nesporazumi uvrede, udarawa, ratovawe. u porodici, izme|u suseda, u Konflikt je stawe koje je rezultat radnim organizacijama su primeri neusagla{enih interesa. Ukoliko svakodnevnih sukoba koji se re{avaju strane imaju zajedni~ke interese putem dogovarawa(kompromisa). tada ne postoji konflikt. U Oduvek je postojao i sukob izme|u svim oblastima ìvota postoje generacija, sukob izme|u polova, neusagla{eni interesi. U porodici, sukob izme|u patrijarhalno i politici, {koli, na sportskom savremeno vaspitavanih qudi i sl. igrali{tu. Ako èli{ da gleda{ Ali, sukobi izme|u ve}ih dru{tvenih grupa kao {to su klase, politi~ke partije, etni~ke i verske grupe koje prerastaju u konflikt mogu ozbiqno da ugroze ìvot u dru{tvenoj zajednici.

obrazovnu emisiju, a tvoj stariji brat `eli da gleda fudbal na televiziji, tada nastaje konflikt jer tvoji interesi nisu isti sa interesima tvog brata. Politi~ari ponekad donose odluke ne po{tuju }i ineterese gra|ana i tako nastaju konflikti. Veliki broj mislilaca konflikte smatra bole{}u dru{tva. Za druge oni nastaju jer qudi nemaju podjednake mogu}nosti da ostavruju svoja prava. Tre}i, smatraju da je konflikata oduvek bilo i bi}e sve dok postoji qudski rod.

Da se nazove neko stawe konfliktno, u wemu treba da postoje: strane koje su ukqu~ene u konflikt, konfliktno pona{awe i konflikti interesi. Pojedinci ili grupe koji su direktni u~esnici u konfliktu su nazvani strane u konfliktu. U svakom konfliktu mora da u~estvuju najmawe dve suprotne strane, a mo`e Engleski filozof Tomas Hobs i vi{e. u svom delu ,,Levijatan,, ukazuje Konfliktno pona{awe obuhvata ne neminovnost sukoba izme|u sve aktivnosti koje preuzima qudi. Po wemu qudi poseduju jednake telesne i jedna strana s namerom da se pribli`no 33

duhovne sposobnosti, pa zato i imaju i kako treba da se pona{aju, ipak nerazumevawa, sporovi, pribli`no jednake èqe i potrebe. postoje Ako se desi da dvoje èli istu stvar, rasprave, sukobi i sl. tada nastaje konflikt. U komunististi~kim dru{tvima se Nema~ki filozof Karl Marks tvrdilo da ne postoje konflikti. iz 19 veka napravio je temeqnu Konflikti su postojali, samo se analizu istorijskog razvoja nije priznavalo wihovo postojawe. dru{tva. Po wemu istorija svih Ako se konflikti ne priznaju tada dosada{wih dru{tava je istorija se ne iznalaze ni na~ini wihovog klasnih ratova. Sa iskqu~kom na re{avawa. prvobitno, u svim drugim dru{tvima su uvek postojale dve suprostavqene U demokratskim dru{tvima kogrupe qudi (klase) koje su imale nflikti postoje i ne mogu da se razli~ite interese: robovlasnici i robovi, feudalci i kmetovi, prikriju. Oni su izraèniji u kapitalisti i radni~ka klasa. Oni multikulturnim dru{tvima u kojima su se razlikovali po mestima koja ìve qudi razli~itog etni~kog su zauzimali u dru{tvu, odnosno porekla, imaju razli~ite kulture po materijalnom bogatstvu koje su i religije, govore razli~itim po{tuju razli~ite posedovali. Jedni su se bogatili na jezicima, vrednosti i obi~aje. ra~un drugih. [kotlan|anin Adam Ferguson u svom delu ,,Shvatawe istorije gra|anskog dru{tva,,, ukazuje da dru{tveni konflikti imaju svoju ulogu. Zato konflikti postoje i ne mogu da se prikrivaju. Ako prihvatimo razmi{qawe Hobsa, Marksa i Fergusona, tada su konflikti u dru{tvu neminovni. Iako pojedinci, grupe u u dru{tvu (porodice, politi~ke partije, klase), institucije vlasti (parlament, vlada) znaju koje su wihove obaveze

Istra`iva~ka aktivnost Napi{i esej u kome }e{ prou~iti razloge nastanka konflikata u tvom razredu ili {koli. Posebno je va`no da prou~i{ konflikte izme|i momaka i devojaka, izme|u mla|ih i starijih u~enika, izme|u odli~nih i slabih u~enika, izme|u nastavnika i u~enika. Zatim poku{aj da ponudi{ na~in za wihovo re{avawe.

Razlozi nastajawa konflikata

pona{awe?

Konflikti nastaju iz razli~itih razloga: `eqa za dominacijom, li~no dokazivawe, presti` i sl. U zavisnosti od nivoa i oblasti odakle poti~e, konflikt mo`e da bude: konflikt li~nosti, konflikt 34

izme|u pojedinaca, grupni konflikt, dru{tveni, me|unarodni, ideolo{ki, ekonomski, politi~ki, religiozan. vojni konflikt i sl. Kada dvoje ili dve grupe qudi èle ne{to, a to nije dovoqno za obe strane, tada nastaje konflikt, a wegov razlog je nedostatak resursa. Kada pojedinac ili grupa ne mogu da zadovoqe svoje osnovne potrebe (hrana, voda, skloni{te) i time je ugroèno wihovo zdravqe i opstanak, tada moè da nastane konflikt ~iji je razlog nemogu}nost da se zadovoqe osnovne ìvotne potrebe. Ukoliko se pojedinci ili grupe duè vremena ose}aju nesigurni, nepo{tovani, nevoqeni od drugih, to moè da bude razlog za nastanka emocionalnih konflikata. Vrste konflikata Razlog za konflikt mogu da budu i razli~ite vrednosti kod qudi koje se formiraju u zavisnosti od sredine u kojoj ìve i kulture kojoj pripadaju. Tako na primer, deca iz plemena Sijuks u Ju`noj Dakoti (SAD), ne}e odgovoriti na postavqena pitawa nastavnika ako nisu sigurna u odgovore. Ako je wihov nastavnik beli Amerikanac i ne poznaje kulturu Sijuksa, tada on moè da pomisli da oni nisu nau~ili ili ne èle da odgovore jer ga smatarju neprijateqem.

Zadatak Sastavi pri~u po slikama, a zatim izvedi zakqu~ak. 35

U jednom dru{tvu postoje razli~iti konflikti i ukoliko ih poznajemo moèmo lak{e da ih re{imo. Konflikti mogu da se podele prema mestu gde se de{avaju, na~inu na koji se javqaju, razlozima zbog kojih nastaju, kao i prema posledicama koje mogu da ih izazovu. U zavisnosti od toga dali se konflikti de{avaju u okviru jedne dràve ili izme|u razli~itih dràva, razlikujemo unutra{we i spoqa{we konflikte. Razlog unutra{wih konflikata su naj~e{}e razli~ita shvatawa problema zajedni~kog ìvota. Ovi konflikti naj~e{}e zavr{avaju gra|anskim ratom, ali u savremenim dru{tvima mnogo re|e. Konflikti koji nastaju izme|u dveju ili vi{e dràva su me|unarodni konflikti. Razlozi za ovakve konflikte mogu da budu:

je konfliktno pona{awe vidqivo, o~igledno. Ovakve vrste konflikata se uvek prvi re{avaju. Kod wih se odmah prepozanaju strane ukqu~ene u konfliktu, lak{e se odre|uju posledice ali se i brè iznalaze Veoma ~esto u svetu su se de{avali i re{ewa za wih. jo{ uvek se de{avaju konflikti koji su po~eli kao unutra{wi (na teritoriji jedne dràve), a zavr{avali kao spoqa{wi, me|unarodni. Tako na primer, u jednoj dràvi moè da zapo~ne gra|anski rat izme|u ve} inskog stanovni{tva i mawine. Ako u rat do|u u pomo} ,,bra}a preko granice,, iz istog etni~kog porekla kao mawinska grupa u dràvi u kojoj se vodi gra|anski rat, tada rat eskalira ({iri se) i u drugu dràvu. Iz ovih razloga mawinska pitawa mogu ~esto da se koriste za zapo~iwawe rata sa susednom dràvom. Ovi konflikti su nazvani kombinovani. problem sa me|ugrani~nom linijom, neslagawe oko prirodnih bogatstava, odre|ena politi~ka pitawa i sl. Ovi konflikti naj~e{}e zavra{avaju ratom.

Konflikti mogu da budu skriveni i kombinovani. Skriveni konflikti se jo{ nazivaju i latentni. Oni se ne prime}uju, ali to ne zna~i da ne mogu da dovedu do ozbiqnijih posledica. Kod ovih konflikata realno postoje suprostavqeni interesi, ali ne postoji konfliktno pona{awe. Ono je prikriveno. Ukoliko se ne primete na vreme, ovi konflikti mogu da se pro{ire i odjednom da se pojave sa veoma jakim intenzitetom.

Postoje i konflikti koji nastaju bez nekog posebnog razloga i oni su nazvani nerealni. Oni nastaju naj~e{} e zbog nestrpqivosti, predrasuda, nerazumevawa izme|u pojedinaca i grupa. Ali, postoje i realni konflikti za koje postoje objektivni razlozi. Takvi su svi oni konflikti koji nastaju zbog suprostavqenog mi{qewa, istih ili sli~nih `eqa i potreba. Primer za to mogu da budu konflikVidqivi konflikti su oni u kojima ti izme|u poslodavaca i sindikata. Poslodavcima naj~e{}e nije drago kada kada treba da isplate radnicima ve}e plate, ili kada kada treba da ulo`e novac za wihovu za{titu pri radu. Ali, to radnike ne interesuje. Oni smatraju da treba da budu za{ti}eni na svojim radnim mestima i zato naj~e{}e {trajkuju.

Destruktivni su oni konflikti koji uvek dovode do negativnih posledica i ozbiqno naru{avaju odnose izme|u pojedinaca i grupa. Za razliku od wih, konstruktivni konflikti imaju pozitivne ishode. U~esnici u ovoj vrsti konflikata su naj~e{}e zadovoqni i ose}aju da je konflikt uticao da se oni promene u pozitivnom pravcu. Oni konflikt do`ivqavaju kao izazov, kao mogu} nost da izraze svoje sposobnosti i kvalitete kao li~nosti. ovakvih zahteva, tada ka`emo da je konflikt re{en putem kompromisa. Kompromis zna~i delimi~no povla~ewe da se ne izgubi sve.

Razre{avawe konflikata u Veliki demokratskim dru{tvima Qudi naj~e{}e smatraju konflikt problemom koji {to skorije treba re{iti na jedana konstruktivan na~in i u interesu strana koje su ukqu~ene u wega. Najuspe{nije se re{avaju oni konflikti koji se nalaze u svom predkonfliktnom stawu, odnosno dok ne prerastu u vi{i stadijum. U demokratskim dru{tvima konflikti objektivno postoje i u zavisnosti od wihove prirode iznalaze se institucionalna ili zakonska re{ewa za wihovo re{avawe. Postizawe dogovora i saglasnosti je jedan od na~ina za razre{ewe konflikata. Pritom strane u konfliktu nastoje maksimalno da po{tuju stavove i zahteve koje su me|usobno postavile. U praksi je ovaj na~in re{avawa konflikata veoma ~est, ali se te`e realizuje ba{ zbog maksimalisti~ih zahteva. Ukoliko se jedna od strana ukqu~enih u konflikt dobrovoqno otka`e 37

broj konflikata u demokratskom dru{tvu se re{ava arbitra`no. Ovo se de{ava kada su strane u konfliktu saglasne u re{avawu istog da se ukqu~i i tre}a strana (li~nost ili komisija). Tre}a strana (arbitraà) moè da se ukqu~i i bez saglasnosti obeju strana, ukoliko postoji opasnost da se konflikt pro{iri. Uz pomo} arbitraè, strane u konfliktu po~iwu da uo~avaju svoje gre{ke, poku{avaju da na|u na~in kako da prevazi|u konfliktno stawe. Naj~e{}e se primewuje metod posredovawa medijatorstvo. Medijatori kontroli{u proces pregovarawa. Protesti su na~in pona{awa, reakcija, gra|ana izazvana nekom novonastalom (konfliktnom) situacijom u zajednici. Wima se izraàva zadovoqstvo ili nezadovoqstvo prema onima koji su izazvali takvo stawe, odnosno predstavnicima vlasti. U praksi naj~e{}e kroz proteste gra|ani izraàvaju svoje nezadovoqstvo zbog nekog konflitnog stawa.

Politi~ki konflikti u demokratskim dru{tvima se re{avaju i pravnim normama. Na primer, kako bi se prevazi{li konflikti koji nastaju za vreme parlamentarnih izbora, vlast mora da donese izborni zakon u kome su jasno definisana pravila, parlamentarne procedure za sprovo|ewe izbora. Kako bi se kontrolisalo delovawe politi~kih partija, u dr`avi mora da postoji Zakon o politi~kim partijama. Postoje i zakoni kojima se reguli{u radni odnosi u demokratskim dru{tvima. Tako na primer, Zakonom o radnim odnosima R. Makedonije jasno su definisani na~ini skqu~ivawa radnih odnosa, kao i prava i odgovornosti poslodavaca i radnika. Dru{tveno - ekonomske promene su ~esto razlog naru{avawa ovih odnosa i stvarawe konfliktnih stawa.

je Visoki komesar za nacionalne mawine. Wegov zadatak je da identifukuje etni~ke konflikte koji mogu da ugroze mir, stabilnost i veze me|u dr`avama - ~lanicama OEBS - a. Izvr{ava misije (posete) na licu mesta, priprema izve{taje, daje preporuke, ohrabruje dijalog me|u stranama u konfliktu. Preventivna diplomatija je, tako|e, instrument koji koristi me|unarodna zajednica u prevenciji konflikata u postkonfliktnim dru{tvima. To je instrument kojim se prikupqaju podaci za rano otkrivawe (predupre|ewe) konflikata. Nije bilo slu~ajno prisustvo posmatra~a OEBS - a u R.Makedoniji.

Postoje i me|unarodne organizacije i pokreti koji brinu i o smawewu stradawa i {teta iz oruànih konflikata, u slu~ajevima kada su oni neizbe`ni. Jedna takva organizacija je i Me|unarodni komitet Crvenog krsta koji deluje kao neutralni posrednik u oruànim konfliktiMe|unarodni instrumenti ma. Nudi za{titu i pomo} `rtvama za prevenciju konflikata i u me|unarodnim, gra|anskim ratovima, unutra{wim nemirima i organigra|ewe mira zuje bolnice na otvorenom i sl. Vi{e o stvarawu i delovawu ove organizacije mo}i }e{ da pro~ita{ u tre} Nakoliko me|unarodnih organizacija oj tematskoj celini ovog uxbenika stvara zbir va`nih instrumenata za nazvana Istraìvawe Me|unrodnog prevenciju konflikata i gra|ewe humanitarnog prava. mira. Najrazvijenije su OEBS (Organizacija Evropske bezbednosti i saradwe), s ciqem da se prevazi|u mogu}i konflikti u zemqama koje prolaze kroz proces tranzicije (prelazak s jednog u drugi dru{tveni sistem). Zna~ajna institucija OEBS - a na poqu prevencije konflikata 38

Zadatak Upamti U demoktarskim dru{tvima za konflikte uvek postoje re{ewa. Oni se re{avaju institucionalnim putem, a pravila wihovog re{avawa su sastavni deo funkcionisawa dru{tvene zajednice. Ovo je zna~ajna karakteristika po kojoj se razlikuju demokratska od nedemokratskih dru{tava.

Pro~itaj tekst, a zatim komentari{i nastalo stawe. Dali postoji konflikt i ako bi postojao kako bi mogao da se prevazi|e. Obelodawivawe detaqa sistematizacije u Makedonskoj radio - televiziji izazvalo je nezadovoqstvo i o{tre reakcije kod zaposlenih. ,,Stawe u ku} i je na nivou vrewa kako je pre dva dana i zvani~no objavqeno da, prema sistamatizaciji radnih mesta, umesto dosada{wih 1050 qudi, u MRTV treba da ima ukupno 721 zaposlen,, - ka`e se u jednom saop{tewu u novini Dnevnik.

ISTRA@IVAWE ME\UNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA

[ta se o~ekuje da zna{ i ume{ o ovoj temi: -

da usvoji{ i objasni{ pojmove humanitarni ~in i socijalni pritisak;

da shvati{ kada je ugro`en ne~iji `ivot;

da razvije{ ose}awe solidarnosti;

da zna{ pravila koja se po{tuju za vreme rata;

da prepoznaje{ prekr{ioce prava;

da odredi{ pojam ratni zlo~ini;

da objasni{ pojam humanitarna akcija

Pojmovi koje }e{ prou~avati O~evidac, dostojanstvo, humanitarni ~in, socijalni pritisak, dilema, rat, ratni zlo~in, ratni zlo~inci, obi~ajno pravo, vojno pravo, sankcija, `rtva, humanitarna akcija. 40

Kako je nastalo Me|unarodno humanitarno pravo Dosada{wa istorija ~ove~anstva, pre svega je istorija brojnih promena i preobraàja u pravcu stvarawa trajnih civilizacijskih vrednosti. Ali, istorija pamti i doga|aje koji su ozbiqno ugroàvali sigurnost qudi, wihovog ìvota i dostojanstva. Netolerantnost, verska i etni~ka netrpeqivost, èqa za dominacijom, vla{}u i prevla{} u, pretenzije za osvajawem tu|ih teritorija, naj~e{}e su bili razlozi neprijateqskih odnosa izme|u pojedinih naroda. Veoma ~esto su zavr{avali i oruànim sukobima, sa neizbe`nim posledicama: stradawa stanovni{tva, ru{ewa, zaga|ewa ìvotne sredine i sl. Ovo je nateralo qude da razmi{qaju u pravcu iznalaèwa na~ina kako da smawe posledice oruànih sukoba. Re{ewe problema su videli u dono{ewu pravila kojima se ograni~ava pona{awe qudi za vreme oruànog sukoba. Do sredine 19 veka ova pravila su predstavqala deo obi~ajnog prava. Glavni inicijator i podstreka~ prvog dogovora za stvarawe me|unrodnog humanitarnog prava je {vajcarac Anri Dinan (Henri Dunant), koji je bio poznati poslovan ~ovek. O masakru u oruànom sukobu kod gradi}a Solferino u severnoj Italiji, 1859 godine izme|u francuskih i austrijskih vojnika, Dinan je napisao kwigu ,,Se}awa na Solferino,,. U woj je opisao uàse bitke, a zatim je do{ao na ideju da formira neutralnu organizaciju 41

koja }e brinuti o rawenin vojnicima. Predloìo je i mere sa kojima, po wegovom ube|ewu, moè da se smawi broj `rtava u svakom oruànom sukobu. Primerke kwige je ispratio na adrese poznatih politi~kih i ratnih li~nosti iz ve}ine evropskih zemaqa. Ubrzo zatim formirao je me|unarodni odbor za pomo} rawenima poznat kao Odbor petorice koji su {irili ove ideje po celom svetu. Na svom prvom kongresu u oktobru 1863 godine na kome su u~estvovali predstavnici 14 dràva razgovaralo se kako da se poboq{a briga o rawenim vojnicima. Godinu dana kasnije u @enevi je odràna prva konferencija na kojoj su bile pozvane sve zemqe Evrope, SAD, Brazil i Meksiko. Dvanaest od ukupno {esnaest dràva potpisalo je prvu ènevsku konvenciju.

Prva `enevska konvencija 1864 godine

Danas postoje 4 @enevske konvencije i wima dopuweni protokoli. Prva ènevka konvencija se odnosi na za{titu rawenih i bolesnih, druga {titi rawene, bolesne i brodolomce u oruànim sukobima na moru, tre}a propisuje kako treba da se postupa sa ratnim zarobqenicima, a ~etvrta sadrì pravila kako da se za{tite civili u oruànom sukobu. Pravila koja su sadràna u ovim konvencijama vaè iskqu~ivo za vreme oruànih sukoba. Ta pravila su poznata pod imenom Me|unarodno humanitarno pravo (MHP) ili pravila i norme oruànih sukoba. Iako je te{ko da se govori o postojawu prava i pravila u jednoj krajwe nehumanoj situaciji kakva je oruàni sukob, ipak ukoliko se ona po{tuju od ukqu~enih strana u sukobu, u velikoj meri se ograni~avaju nasiqa, stradawa i {tete koje moè da izazove sukob. Primena Me|unarodnog humanitarnog prava pomaè u uspostavqawu kona~nog mira me|u zara}enim stranama i o~uvawu qudskog dostojanstva. To se postiè sa ~etiri vrste pravila: -

Pravila o za{titi lica u oru`anom sukobu

Pravila o za{titi objekata u oru`anom sukobu

Pravila zabrane upotrebe sredstava za ratovawe

Pravila o zabrawenim na~inima ratovawa

Prva grupa pravila koja se odnosi na za{titu lica u oruànom sukobu su sadràna u ~etiri ènevske konvencije. Drugom grupom pravila u Me|unarodnom humanitarnom pravu se {tite civilni objekti kao i drugi objekti koji nisu vojni (sanitetski objekti, kulturni objekti, spomenici, prirodna sredina). Tre}om grupom pravila Me|unarodnog humanitarnog prava zabrawuje se upotreba specifi~nih vrsta oru`ja za vreme oruànih sukoba (hemijsko i biolo{ko oru`je, rasprskavaju}i projektili i sl.). êtvrta grupa zabrawuje podmukle na~ine ratovawa. To zna~i da u oruànom sukobu nije dozvoqeno da se neprijateq navodi da pokaè poverewe, a zatim da se zloupotrebi za sticawe ratne prednosti. Na primer, jedna od strana u sukobu ista~e belu zastavu u znak predaje, a zatim otvara vatru. Iako u Me|unarodnom humanitarnom pravu ne postoje precizna pravila za svaku situaciju oruànog sukoba, ipak to ne zna~i da je svaki postupak dozvoqen. Naàlost, kr{ewe ovog prava bilo je i bi}e u svim oruànim sukobima. Iz tih razloga formiran je Me|unarodni krivi~ni sud kao i sudovi koji se formiraju po potrebi, odlukom Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. 42

Proveri svoje znawe 1. Kako je nastalo Me|unarodno humanitarno pravo i kada se primewuje? 2. S kakvim ciqem je stvoreno Me|unarodno humanitarno pravo ? 3. Upotrebi znawe iz istorije i navedi primere podmuklih na~ina ratovawa?

Pro~itaj pa`qivo pri~u ,,Hrabri prodavac,,. analiziraj doga|aj opisan u woj, a zatim poku{aj da odgovori{ na pitawa. Oni }e ti pomo}i da otkrije{ zna~ewe pojmova o~evidac i dostojanstvo, da shavti{ potrebu za humanitarnim delovawem i da ume{ da predvidi{ rizike i opasnosti ukoliko se na|e{ u situaciji o~evidca. Hrabri prodavac Tajland je zemqa u jugoisto~noj Aziji, ~iji je glavni grad Bangkok. Pre Drugog svetskog rata glavna privredna grana u ovoj zemqi je bila zemqoradwa. Ali, procesi industrijalizacije i urbanizacije zna~ajno su doprineli da se za kratko vreme poboq{a i op{te blagostawe u zemqi. Pove} ali su se procesi migracije. Nemawe pristupa do obradive zemqe prinudilo je qude iz sela sve vi{e da se doseqavaju u gradove. Veliki broj qudi nije uspevao da na|e posao u gradovima ~ime su se pove}ali socijalni problemi. Nezaposlenost je dovela do pove}awa kriminala i bezdomni{tva. Ali, najve}e problem su izazvale tinejxerske bande. Postoji ulica u Bankoku u kojoj se de{avaju tu~e. U ovoj pri~i je opisana jedna takva tu~a.

O~evidac i dostojanstvo Putem sredstava javnog informisawa - novina, radija, televizije, interneta stalno saznajemo o doga|ajima u kojima je povre|eno ne~ije dostojanstvo. Mnogi doga|aji ostaju nerasvetqeni, jer za wih ne postoje dokazi ili o~evidci doga|aja.

Jedna grupa mladi}a iz jedne tehni~e {kole napala je jednog mladi}a iz druge {kole sa namerom da ga prebiju. Jadni momak je po~eo da tr~i kako bi se spasao. Videv{i da niko od prolaznika ne poku{ava da mu pomogne, re{io je da se sakrije u jednu malu radwu na kraju ulice.

4. [ta je moglo da se dogodi prodavcu da su napada~i prona{li momka sakrivenog u radwi? 5. Dali je prodavac bio svestan posledica u trenutku kada je re{io da pomogne momku? 6. Kako bi ti postupio da si na mestu prdavca?

Zadatak Analiziraj primere, a zatim zakqu~i za kog ~oveka kaèmo da je o~evidac. Dali je ne~ije dostojanstvo Zakucao je na vrata radwe. Prodavac povre|eno? mu je otvorio zadwa vrata radwe i dozvolio momku da se sakrije. ,,U vezi tragi~ne smrti predsednika Momci koji su jurili mladi}a su bili Trajkovskog i wegovih saradnika, prema izjavama o~evidaca pre nego redovne mu{terije u radwi. se sru{io avion ~ula se eksplozija Hrabri prodavac je spasio momka. u vazduhu...,, Nije ga spre~ila ni pomisao {ta je sve moglo da mu se dogodi da je grupa ,,Prema re~ima dvadesetak putnika videla da je prodavac sakrio momka - o~evidaca, zbog leda na kolovozu u radwi, niti pomisao kako je ovaj vozilo , se najpre prevrnulo, a zatim doga|aj mogao da uti~e na wegov udarilo u autobus,,. daqi rad. Dvojica u~enika su èlela da se na{ale sa svojim drugom. Zgrabili Proveri svoje znawe su kapuqa~u gorweg dela trenerke i oka~ile na zaka~aqku. O~evidci kaù da se nije pokidala kapuqa~a, 1. Kada i gde se dogodio d doga|aj u~enik bi se ugu{io,,. opisan u pri~i? 2. îji ìvot/ dostojanstvo su bili ugroèni u pri~i i na koji na~in? 3. Osim prodavca, ko su drugi svedoci doga|aja? Za{to nisu poku{ali da pomognu momku?

,U jednom studentskom domu u Zagrebu dogodio se incident. Lice J.K. sa svoji drugovima je prebilo studenta. Prema tvrdwama o~evidaca, jedan od onih koji biju je bio predsednik studentske organizacije.,, 44

Sama na klupi 1954 godine Vrhovni sud Sjediwenih Ameri~kih dr`ava je ukinuo rasnu segregaciju. Time se dozvoqava crnim |acima da idu u iste {kole sa belim |acima. Ali, neki qudi su se suprostavqali ovakvoj odluci. Jedan od tih je bio i guverner dr`ave Arkanzas koji je nastojao da spre~i naredbu ~ak i pritiscima: ,,Krv }e se proliti ulicama ako u~enici Crnci poku{aju da u|u u Centralnu sredwu {kolu u Litl Roku,,.

Upamti O~evidac je ~ovek koji prati (posmatra) doga|aj u kome je doveden u opasnost `ivot i /ili dostojanstvo drugog/gih. O~evidac sam odlu~uje dali da se ume{a u incident ili ne. Dostojanstvo je da se bude tretiran s po{tovawem.

Human ~in i socijalni pritisak Da bude{ human zna~i da si ~ove~an, da ima{ aktivan odnos prema vrednostima,posebno prema qudima koji iz bilo kog razloga nisu u stawu da zadovoqe svoje potrebe. Humanost ne stvara zavisnost me|u qudima, ve} naprotiv, po{tovawe li~nosti svake individue, wene sposobnosti i potencijale. Pa`qivo pro~itaj pri~u ,,Sama na klupi,, , a zatim poku{aj da odredi{ zna~ewe termina human ~in i socijalni pritisak.

U ovoj {koli su u~ili iskqu~ivo u~enici belci. [kola je morala da sprovede odluku nezavisno od stava guvernera. Zato je {kolski odbor napravio drugi plan. Po~etkom 1957 godine pristao je da prihvati devet u~enika. Jedna od wih je bila i Elizabet Ekfort. [kolski odbor je zamolio roditeqe ovih devet u~enika da ne prate svoju decu do {kole. Bojao se da }e prisustvo Afroameri~kih roditeqa izazvati stvarawe grupa qudi od kojih mogu da se o~ekuju neprijatne situacije. Zato je bilo dogovoreno da jedan advokat prati do {kole svih devet crnih u~enika. Elizabet nije znala za dogovor i jednog dana je krenula samu {kolu.

neko prijateqsko lice. Pogledala sam jednu staru ènu, ali ona me je pqunula. Pogledala sam ka ulici i primetila jednu klupu na autobuskoj stanici. Otr~ala sam do klupe i sela,,. Deo ruqe razbesnelih qudi je pratilo Elizabet do klupe izvukuju} i: ,,Dovucite je do drveta,,. Namera im je bila da obese Elizabet. Dok je Elizabet sedela na klupi {to joj se ~inilo kao ~itava ve~nost, jedna bela èna, po imenu Grejs Lor~ se probila kroz masu i progovorila Elizabeti. Elizabet je polako podigla o~i i pogledala nepoznatu Kada je si{la iz autobusa, u blizi ènu. Ona je ispratila Elizabet {kole Elizabet je primetila do najbliè autobuske stanice. ruqu qutih belih qudi i stotine Elizabet se popela na autobus i naoruànih vojnika, kojima je spasila se ruqe. guverner naredio da spre~e devet u~enika da u|u u {kolu. Elizabet je pomislila da }e bezbedno do- Proveri svoje znawe }i do {kole ako pro|e iza oruànih vojnika. Ali oni su je sklonili na 1. Na koje na~ine je bio ugroèn stranu. ìvot/ dostojanstvo Elizabet ,,Ruqa je po~ela da me prati, u pri~i? nazivaju}i me razli~itim imenima. Osetila sam kako mi se kolena 2. Na koji na~in je dru{tvena tresu zbog sumwe dali }u uspeti da sredina uticala na odluku do|em do {kole. To je bila najduà o~evidca(bele ène) da ulica koju sam pre{la u ìvotu. Ali, pomogne `rtvi (Elizabeti). nisam bila toliko upla{ena, jer sam 3. Za{to je bela èna postupila mislila da }e me vojnici za{tititi. druga~ije od ostalih Stigla sam do {kole. Pribliìla prisutnih? Dali opravdavate sam se jednom vojniku o~ekuju}i da wen postupak? }e me pustiti da u|em zajedno sa 4. Koji su razlozi zbog kojih nekoliko belih u~enika. Ali, on me ostali prisutni nisu èleli samo pogledao i nije dozvolio da da pomognu Elizabeti? u|em. Nisam znala {ta da radim . Kada sam probala da se protnem iza 5. Koje su eventualne posledice wega, on je podigao bajonet. sa kojima je mogla da se suo~i bela èna (o~evidac) nakon Neko je po~eo da vi~e: ,,Lin~ujte je! odluke da pomogne Elizabeti? Lin~ujte je! Poku{ala sam da na|em 46

Odgovor: Vojnik je `eleo da izvr{i humani ~in da spase 500 civila iz zatvora. Me|utim bio je spre~en od svojih drugova - vojnika (socijani pritisak) koji je suprotan humanom ~inu vojnika(oni nisu dozvolili vojniku da pomogne civilima). Zato ovaj iskaz treba postaviti s desne strane linije.

" i # a u prilog za{tite humanog ~ina

suprotno humanom ~inu

Povuci jednu pravu horizontalnu Primeri za ve`bawe 1. Oti{ao sam da pomognem liniju sa strelicama u razli~itim jednom licu ~ija je ku}a bila pravcima kako je predstavqeno bombardovana, a to lice na slici dole. Linija ozna~ava je ubilo jednog ~lana moje socijalni pritisak, odnosno uticaj porodice. Pomogao sam mu koji vr{i sredina na vr{ioca jer su me qudske vrednosti u humanog ~ina. Oceni dali postoji meni naterale da u~inim to. socijalni pritisak na vr{ioce On nije znao da ja znam da je humanih ~inova u navedenim on ubio ~lana moje porodice primerima. Primeri su iskazi qudi sve{tenik involviranih u skora{wim ratovima 2. Moj sin je zarobio neke qude i opisuju humane ~inove sa kojima su - sedam ili osam, koji su se se suo~ili, ~iji su bili svedoci ili izgubili. ,,Prebi}u ih - rekao za koje su ~uli od drugih. Ukoliko je - jer su oni mo`da ubili oceni{ da u wima postoji socijalni mog oca. Ali, slede}eg dana je pritisak, rasporedi ih na liniji gde do{ao i rekao da ih je pustio,, pripadaju: na levo, primeri gde je - majka socijalni pritisak u prilog za{tite 3. Neprijateq je odveo mog humanog ~ina; na desno, ako se mu`a u logor. Jedan ~ovek sa suprostavqaju humanom ~inu. Ve`bu neprijateqske strane mu je uradi sam (u svesci ili na velikom odneo hranu i garderobu, a belom papiru), a zatim podeli niko nije znao za to. Nije mogao razmi{qawa sa drugarima. Mo`da da spre~i odlazak u logor, ali oni druga~ije razmi{qaju od tebe. mu je pomogao koliko je mogao. Sledi primer! @elela bih da sretnem tog ~oveka - `ena, ~iji je suprug Primer: - ,,Video sam pet na{ih nestao u ratu. vojnika koji su vodili 500 civila iz sela u zatvor. Znao sam da za to nemaju nare|ewe i poku{ao sam da To{e Proeski posthumno je ih spre~im, ali na{i vojnici mi odlikovan najvi{im priznawem nisu dozvolili. Bili su spremni da Crvenog krsta R. Makedonije pucaju u mene. Oti{ao sam i rekao - zlatna medaqa humanosti, a mom komandiru. Uspeo sam da spasim wegovo Kru{evo je progla{eno civile iz zatvora,, - Vojnik najhumanijim gradom. Zna{ za{to? 47

zatvorenik. Belci, koji su upravqali zatvorom, su joj odgovorili da belcima nije dozvoqeno da pose}uju crnce. Ona je oti{la kod upravnika zatvora. On joj je dozvolio da poseti svog prijateqa mo`da zato jer je wen suprug bio urednik lokalnih novina. Ona se vratila u hodnik da sa~eka prijateqa koga je poku{ala da poseti. Sledi weno kazivawe doga|aja koji se zatim dogodio:

Dilema o~evidca Svaki ~ovek se bar jedanput u `ivotu suo~io sa nekom dilemom. I ti se kao osmak nalazi{ pred velikom dilemom: dali obrazovawe da nastavi{ u gimnaziji ili u sredwoj stru~noj {koli. Ve}ina roditeqa je u dilemi kako da postupa u vaspitawu svoje dece; nastavnik se ponekad dvoumi kojom ocenom da oceni u~enika. Momci se naj~e{}e dvoume {ta da poklone za ro|endan svojim devojkama.

,,Dok sam ~ekala, primetila ssm jednog mladog zatvorenika, crnca u zatvorskom odelu, kako stoji malo daqe u hodniku. Izgledao je zabrinuto i ponièno, kao da mu je neko rekao da stoji tamo i da ~eka. Tada je nai{ao jedan straàr, koji se dok je prolazio pored zatvorenika ugurao u wega i po~eo jako da vi~e. Straàr ustvari nije bio qut, on , se jednostavno, zabavqao. Odjednom je zatvorenik podigao ruke da bi se za{titio od udara koje je o~ekivao od straàra. Savijaju}i jednu ruku preko stomaka i podiù}i drugu da za{titi glavu, zatvorenik je odgovarao na pitawa i na podsmeh straàra. Straàr je zatim nastavio da hoda ka meni. Primetio je da ga pa`qivo gledam i u trenutku kada me pogledao shvatila sam ne samo

Kako bi razumeo boqe pojam dilema, pro~itaj pri~u ,,On se samo zabavqao,,. U woj je opisan jedan doga|aj u kome je ugro`eno qudsko dostojanstvo, a dogodio se u prisustvu o~evidca. On se samo zabavqao Za vreme aparthejda u Ju`noj Africi, jedna bela `ena po imenu Vendu poku{ala je da poseti svog prijateqa crnca, koji je bio politi~ki 48

da se nije postideo mene, ve} me u wegovim o~ima moja bela ko`a automatski pretvorila u sau~esnika u tome {to je u~ionio.

Pro{etao je daqe, o~igledno dosa|uju}i se, nestao je za kratko, a zatim se vratio nazad ka crncu. Kada mu se pribliìo, crnac je po~eo da se povla~i, a rukama je zauzeo odbrambeni poloàj. Straàr, se o~igledno, zabavqao. Prisustvo ,,publike,, (moje prisustvo), je o~igledno doprinosilo da sve to bude jo{ zabavnije,,.

Osnove me|unarodnog humanitarnog prava Qudska prava nikada ne prestaju da vaè, ali ona su ugroèna zapo~iwawem oruànog sukoba. Zbog toga postoje dopunska pravila kojima se nastoji da se kontroli{e pona{awe zara}enih strana. Wima se ograni~avaju nasiqa u toku rata i ~uva se qudsko dostojanstvo. Ta pravila su poznata pod imenom Me|unarodno humanitarno pravo. Ukoliko ih u~esnici u ratu ne po{tuju, odgovaraju pred sudom.

Proveri svoje znawe Kada i gde se dogodio doga|aj u pri~i? ^ije dostojanstvo je bilo ugro`eno u pri~i i na koji na~in? Ko je o~evidac i sa kakvim preprekama se suo~io? U kakvoj situaciji se na{ao o~evidac doga|aja?

Zadatak Poku{aj da zavr{i{ pri~u. Opi{i {ta se dogodilo daqe. Kako je reagovala Vendi, a kako stra`ar? Kako bi se ose}ao da si na mestu Vendi?

Zna~i Me|unarodno humanitarno pravo zabrawuje neograni~enu upotrebu sile. Sila treba da bude stepen koliko je potrebno da se zadovoqe vojni~ke potrebe. Civili i lica koja ne u~estvuju u neprijateqstvima su za{ti} eni upotrebom sile. Sve {to je vi{e od toga, predstavqa povredu Me|unarodnog humanitarnog prava. ,,Izgrevawem sunca 25 juna 1859 godine, pojavio se i naju`asniji prizor koji mo`e da se zamisli. Bojno poqe je bilo pokriveno qudskim telima i kowima razbacanim svuda - po putu, po dolinama, na poqima. Raweni su bili bledi i onemo}ali,

a te`e raweni su gledali tupo i nisu mogli da shvate {ta im se de{ava... Drugi su bili nemirni i uzbu|eni od nervne napetosti i tresli su se u gr~evima. Neki sa ve}im ranama su gotovo poludeli od bola. Licima iskrivqenim od borbe do smrti molili su se da se {to pre ,,oslobode muka,,.

proizvodi, poqoprivredne povr{ine, vodovodne mre`e itd.) x Zabraweno je da se napadju objekti koji sadr`e opasne sile: brane, nasipi ili nuklearno energetske ma{ine jer one mogu da izazovu te{ke gubitke me|u civilnim stanovni{tvom.

Anri Dinan, Se}awa na Selferino 2. Zabraweni su napadi ili oru`je koje neselektivno poga|a civilne, vojne objekte, lica i koje izaziva prekomerne povrede i Osnovna pravila stradawa

Me|unarodnog humanitarnog prava (MHP)

- Zabraweno je specifi~no oru`je - hemijsko i biolo{ko oru`je, lasersko oru`je koje trajno o{te}uje vid, kao i oru`je koje povre|uje telo sa fragmentima koji ne mogu da se otkriju rendgenskim snimcima, protivpe{adijskim minama itd.

1. Napadi moraju da budu ograni~eni na borce i ratne ciqeve 1. Civili ne napadaju -

smeju

se - Zabraweno je da nare|uje ili preti da ne}e biti pre`ivelih

Ne smeju da se napadaju civilni objekti (ku}e,bolnice, mesta za molitvu, kulturni i 3. Civili, raweni borci i ratni istorijski spomenici) zarobqenici treba da budu po{te|eni, za{ti}eni i tretirani Zabraweno je kori{tewe civila kao ìv {tit ratnih humano ciqeva - Niko ne sme da bude izloèn Zabraweno je da se borci fizi~kom ili mentalnom koriste kao civili izmu~ivawu, telesnom ka`wavawu ili surovom poniàvaju}em Zabraweno je izgladwivawe pona{awa civila kao metod ratovawa - Zabraweno nasiqe

Zabraweno je da se napadaju objekti koji su neophodni za opstanak civilnog stanovni{tva (prehrambeni

seksualno

- Strane u konfliktu moraju da tra`e i da brinu o neprijateqskim 50

rawenicima i bolesnima, koji su pod wihovom vla{}u

na lica ili objekte koji nose amblem.

- Zabraweno je da se ubija ili rawava neprijateq koji se predao ili koji je van borbe

- Zabraweno je kori{tewe amblema

- Ratni zarobqenici imaju pravo na po{tovawe i moraju da budu tretirani humano - Zabraweno zalo`nika

uzimawe

- Zabraweno je prisilno raseqavwe civilnog stanovni{tva, zabraweno je takozvano ,,etni~ko ~i{}ewe,,

la`no

- Medicinske jedinice i transport se ne koriste za izvr{avawe dejstava {tetnih po neprijateqa - Prilikom le~ewa rawenih i bolesnih, ne sme da se daje prioritet, osim na medicinskoj osnovi.

- Lica u rukama neprijateqa imaju pravo na razmenu vesti sa svojim porodicama i primawe humanitarne pomo}i (hrane, medicinske nege, psiholo{ke pomo}i) - Ranqive grupe, kao {to su trudne `ene i majke - doiqe, deca bez pridru`ewa, stara lica itd. moraju da imaju posebnu za{titu - MHP zabrawuje regrutisawe i u~e{}e u neprijateqstvima dece mla|e od 15 godina

Za decu je potrebna posebna briga i za{tita

- Svako ima pravo na pravedno su|ewe (nepristrasan sud, regularna procedura itd) 4. Ratni i civilni medicinski personal, kao i bolnice, klinike, ambulante, moraju da se po{tuju i {tite. Za izvr{avawe wihovih zadataka mora da im se da sva pomo} koja je na raspolagawu - Amblemi crvenog krsta i crvenog polumeseca simbolizuju za{titu medicinskog personala i kapacitete. Zabraweni su napadi 51

Zadatak Prema pravilima Me|unarodnog humanitarnog prava niko ne sme da bude izloèn fizi~kom ili mentalnom mu~ewu, telesnom ka`wavawu, poniàvawu. Ukaì na primere iz istorije kada je ovo pravo kr{eno?

Me|unarodno humanitarno pravo i qudska prava

pravila koja treba da se po{tuju i za vreme mira i za vreme rata. Ve`bu izradi u dogovoru sa tvojim drugovima kao doma}i zadatak ili na ~asu.

Odlomci iz Univerzalne deklaracije o qudskim pravima Ujediwenih nacija i iz Me|unarodnog humanitarnog prava U nastojawu da smawe stradawa i {tete koje izaziva rat, Me|unarodno humanitarno pravo {titi i osnovna dostojanstvo i jednaka prava; qudska prava: pravo na ìvot, ìvot i bezbednost; zabranu ropstva, zabranu izmu~ivawa sloboda, bez opasnosti od i nequdsko pona{awe. Za razliku proizvoqnog hap{ewa, pritvora od nekih qudskih prava kao na i sloboda kretawa i izbor mesta primer sloboda govora, kretawa za ìvot u okvirima granica svake ili udruìvawa koje u odre|enim situacijama dràva moè da ukine, sa dràve; sloboda od ropstva ili Me|unarodnim humanitarnim pravom to ne sme nikada da se desi. Iako robovawe; se primewuju iskqu~ivo za vreme sloboda od mu~ewa ili oruànog sukoba, temeqna pravila surovog, nehumanog ili poniàvaju} i norme koje propisuje Me|unarodno eg tretirawa ili ka`wavawa; humanitarno pravo su u skladu sa sloboda od me{awa u wegovu/ osnovnim qudskim pravima. Zato se wenu privatnost, porodicu i Me|unarodno humanitarno pravo i korespondenciju; Univerzalna deklaracija qudskih brak i osnivawe porodice; prava nadopuwavaju. One brinu o sloboda razmi{qawa, qudskom ìvotu i dostojanstvu, iako ~ine u razli~itim okolnostima i na mi{qewa, vere i izraàvawa; razli~ite na~ine. sloboda mirnog okupqawa i udruìvawa; Uz pomo} ve`be, prona|i sli~nosti pogodni uslovi, odmor i izme|u prava Univerzalne deklarice rekreacija; o qudskim pravima i pravilima ìvotni standard adekvatan Me|unarodnog humanitarnog prava. zdravqu i blagostawu; obrazovawe; Objasni ve`bu slobodno u~e{}e u ìvot zajednice; Pro~itaj qudska prava iz civili ne smeju da se napadaju; Univerzalne deklaracije i osnovna pravila iz Me|unarodnog humanitarnog prava, a zatim poku{aj napadi moraju da budu da prona|e{ zajedni~ka prava/ ograni~eni na borce i na ratne Ko {titi prava qudi u miru i u ratu

ciqeve; ne smeju da se napadaju civilni objekti (ku}e,bolnice, mesta za molitvu, kulturni ili istorijski spomenici itd.); zabraweno je kori{}ewe civila kao ìv {tit za ratne ciqeve; zabraweno je da se borci pretvaraju u civile; zabraweno je izgladwivawe civila kao metod ratovawa; zabraweno je da se napadaju objekti koji su neophodni za opstanak civilnog stanovni{tva; zabraweno je da se naredi ili da se preti da ne}e biti preìvelih; niko ne sme da bude izloèn fizi~kom ili mentalnom izmu~ivawu, telesnom ka`wavawu 53

ili surovom i poni`avaju}em pona{awu; zabraweno je seksualno nasiqe; ratni zarobqenici imaju pravo na po{tovawe i moraju da budu tretirani humano; zabraweno je uzimawe zalo`nika; svako ima pravo na fer su|ewe; Me|unarodno humanitarno pravo zabrawuje regrutovawe i u~e{}e u neprijateqstvima dece mla|e od 15 godina; prilikm le~ewa rawenih i bolesnih ne sme da se daje prioritet, osim na medicinskoj osnovi.

Kr{ewe me|unarodnog humanitarnog prava

Me|unarodno humanitarno pravo se primewuje u dva slu~aja, odnosno nudi dva tipa za{tite: jedan se primewuje u me|unarodnim oruànim sukobima, a drugi prilikom oruànih sukoba, unutra u zemqi. U prvom slu~aju se radi o oruànim sukobima u kojima se dve ili vi{e dràva bore upotrebqavaju}i oru`je kao na primer: kolonijalni ratovi, ratovi protiv strane okupacije, rasisti~ki zlo~ini i sl. U ovakvim situacijama osim potrebe za pravnom za{titom qudskih prava, u velikoj meri se primewuju i pravila Me|unarodnog humanitarnog prava. Ne{to mawi broj pravila se primewuje i u unutra{wim oruànim sukobima. Pravila Me|unarodnog humanitarnog prava se ne primewuju dok nasiqe ne preraste u oruàni sukob. Do tog

trenutka prema u~iniocima nasilnih dejstava se postupa saglasno zakonima o qudskim pravima i postoje}im zakonima dràve u kojoj je u~iweno nasiqe. Ko je duàn da po{tuje Me|unarodno humanitarno pravo ? S obzirom na to da su potpisnice Me|unarodnih dogovora same dràve, to isto vaì i za Me|unarodno humanitarno pravo , odnosno @ enevske konvencije. Gotovo sve dràve u svetu su prihvatile ove dogovore, me|u kojima je i R. Makedonija. U kojim slu~ajevima se kr{i Me|unarodno humanitarno pravo? Za{to prekr{ioci me|unarodnog humanitarnog prava treba da odgovaraju za svoje prekr{aje?

Au{vic - nacisti~ki koncentracioni logor u Poqskoj u kome je umrlo oko 2 miliona qudi u toku Drugog svetskog rata Praksa u oru`anim sukobima pokazuje da se mawe ili vi{e sva pravila Me|unarodnoh prava povre|uju. Razlozi za to su razli~iti. Na primer: osveta zbog povre|enih koje je u~inila suprotna strana, zapla{ivawe civilnog stanovni{tva na suprotnoj strani i sve to se ~ini s ciqem da se oslabi protivnik i vojna sila. Ali, dosada{wa istorija pokazuje da se nikada nije pobe|ivalo kr{ewem pravila Me|unarodnog humanitarnog prava, niti postoje dokazi da je neka zara}ena strana bila pora`ena zato {to je po{tovala ova pravila. Naprotiv, kr{ewe pravila Me|unarodnog humanitarnog prava uvek izaziva vi{ekratnu {tetu i to ba{ zara}enoj strani koja ih kr{i.

oruànih snaga ali i odgovaraju} a edukacija {ire javnosti, posebno mladih. Odgovornost za prekr{ena pravila MHP uvek pripada pojedincima prekr{iocima ili onima koji su im naredili da ih prekr{e. Ne postoji kolektivna krivi~na odgovornost dràve. Me|utim, svaka dràva je odgovorna da obezbedi po{tovawe svih svojih me|unarodnih obaveza me|u kojima je i Me|unarodno humanitarno pravo, a kada se ona kr{e, izvr{ioci treba da se izvedu pred sud.

Zadatak Kr{ewa pravila s jedne strane po pravilu provociraju i drugu stranu Analiziraj primere, a zatim odgovori da primewuje nedozvoqene metode na pitawa: 1. Koje pravilo MHP je i sredstva ratovawa i tada se prekr{eno? de{avaju bezizlazne situacije. 2. Koji je razlog kr{ewa? 3. Koje reakcije mo`e da izazove Jedan od razloga kr{ewa pravila prekr{ilac pravila? Me|unarodnog humanitarnog prava je 4. Dali kr{ewe jednog pravila i nepoznavawe dozvoqenih pravila izaziva kr{ewe drugog ? ratovawa. To ukazuje da treba da se promeni pristup ka obu~avawu 55

Primeri 1. Ako saznam da drugi ubijaju moje qude kad ih zarobe, svi oni koje ja zarobim plati}e za to. komandant 2. Ima mnogo situacija u kojima su vojnici obu~eni u civilnu garderobu umesto u uniformu. Kako moèta da znate ko je, zaista, civil? Zbog toga, ako napadnete grad, mora da ubijete sve {to se kre}e! vojnik 3. Civili koji kuvaju i donose hranu vojnicima, tako|e, u~estvuju u borbi. Bez te hrane vojnici ne bi imali snage da se bore s nama. Zna~i, svi oni su vojnici, sa ili bez uniforme, i moji vojnici imaju pravo da ih ubiju. komandant 4. Vojska ne treba da koristi civile kao ìv {tit. Me|utim, u ovom ratu to je bio ~est slu~aj. Na primer, stavili bi mitraqez na krov crkve ili zgrade u kojoj ìve civili. Niko nije po{tovao ono {to treba da se po{tuje. Ga|ali smo s tih zgrada jer smo bili u opasnosti. raniji zarobqnik

Ratni zlo~in Pro~itaj tekst, a zatim uz pomo} odlomaka iz Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda, poku{aj da odredi{ koja su pravila MHP prekr{ena i kakvi su zlo~ini u~iweni. ,,Tridesetogodi{wni rat je ostavio velike posledice na Vijetnam koje se ose}aju i danas,od velikog broja mrtvih, rawenih, nestalih, raseqenih lica, pa sve do uticaja na okolinu. U toku rata, ameri~ka vojska je koristila kao poligon za isprobavawe najnovijih vrsta bojnih otrova i hemikalija, od kojih je najpoznatija ,,Agent Orange,, hemikalija koja je bila posipana na vijetnamske xungle, sa kojih su otpadali listovi s drve}a... Vijetnamski rat je poznat i po selu Mai Lai, u kome je grupa ameri~kih vojnika izvr{ila masakr nad celim civilnim stanovni{tvom. Zbog toga je wihov komandant osu|en kao ratni zlo~inac, kao i svo vojnici koji su u~estvovali u masakru. Su|ewe je sprovelo ameri~ko pravosu|e,,. Odlomak iz Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda - ~lan

Portparol Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta za jednu novinarsku ku} u je izjavio: ,, Prvi put u dosada{woj istoriji, sve zemqe u svetu su potpisale @enevsku konvenciju kojom se reguli{u pravila ratovawa...To je klasi~an doprinos za{titi qudskog dostojanstva i o~uvawu humanosti u ratu...,,. 56

Na spisku navedenih ozbiqnih prekr{aja MHP, koji predstavqaju ratne zlo~ine i koji su izvr{eni protiv za{ti}enih lica su: raweni i bolesni borci, ratni zarobqenici, civili itd.

- kori{}ewe prisustva civila ili drugih za{ti}enih lica s ciqem odre|ene ta~ke , oblasti ili ratne sile da dobiju imunitet od ratnih operacija; - dono{ewe presuda i pogubqivawe iz prethodne presude izre~ene od regularno konstituisanog suda, koji dozvoqava sve sudske garancije, koje, se obi~no, smatarju neophodnim.

- namerno ubijawe; - tortura i nehuman tretman; - namerno izazivawe prekomernih stradawa; - namerno upu}eni napadi protiv civila ili civilnih objekata ili protiv personala, instalacija, materijala, jedinica ili vozila ukqu~enih u humanitarnu pomo}; - deportovawe, prisilni transferi ili raseqevawe civila; - upotreba zabrawenog oru`ja, projektila, kao i materijali i metode ratovawa, koji su takve prirode da izazivaju prekomerna stradawa ili koji su po prirodi neselektivni; - metod ratovawa koji li{ava civile predmeta neophodnih za Proveri svoje znawe wihov opstanak; - pqa~ka grada ili mesta; 1. Ko se naziva ratnim - uzimawe zalo`nika; zlo~incem? - silovawe, seksualno ropstvo, prisilna prostitucija ili drugi 2. Ko su naj~e{}e `rtve oblik seksualnog nasiqa; u~ionioca ratnog zlo~ina? - ubijawe ili rawavawe borca, 3. Dali je pqa~kawe naseqenih koji se nakon {to je polo`io mesta ratni zlo~in? oru`je ili nakon nestanka 4. Ko sudi ratnim zlo~incima? sredstava za odbranu, predao li~nim izborom; - zapisivawe ili regrutovawe u oru`ane snage dece ispod 15godi{weg uzrasta ili wihovo kori{}ewe u neprijateqstvima; 57

Sankcionisawe prekr{aja MHP Svi oni koji povrede Me|unarodno humanitarno pravo za vreme oruànog sukoba treba krivi~no da odgovaraju. @enevske konvencije obavezuju dràve ~lanice ovakve postupke da predvide kao krivi~na dela u svojim (nacionalnim) krivi~nim zakonima. Me|utim, dràve ~esto puta nemaju politi~ku voqu da sude prekr{iocima ovog prava.

,,Palata miraâ&#x20AC;&#x153; u okviru me|unarodnog suda pravde

Nakon Drugog svetskog rata, londonskim sporazumom, od strane pobednika u ratu formiran je Me|unarodni ratni sud. Sud je zasedao u Ninbergu i Tokiju i vodio je proces protiv ratnih zlo~inaca Nakon Prvog svetskog rata napravqen koji su u~inili zlo~ine protiv mira. je napor da se osude ratni zlo~inci, Nirnbe{ki proces se vodio protiv ali ovakav poku{aj je propao. 12 ratnih zlo~inaca i ve}ini je izre~ena smrtna kazna. 1993 godine dvema Rezolucijama bezbednosti Ujediwenih nacija, formiran je Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju poznat kao Ha{ki tribunal. Nadle`nost tribunala je da sudi za ratne zlo~ine izvr{ene na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991 godine do zavr{etka ratnih sukoba. Od nedavno Me|unarodna zajednica je osnovala stalni Me|unarodni krivi~ni sud u ~ijoj su nadle`nosti su|ewa ratnim zlo~incima, zlo~inima protiv ~ove~anstva, za genocide i agresije, nezavisno gde su izvr{eni oni. Sud je formiran me|unarodnim dogovorom i ima nadle`nost u vi{e od 130 zemaqa koje su potpisale i ratifikovale dogovor. Na`alost, nekoliko velikih svetskih sila ne priznaje nadle`nosti ovoh me|unarodnog Presuda Nirbur{ki proces suda. objavqena u vjesnik 58

Sudski proces Tribunala

,,Londonski Tajms pre vi{e meseci je objavio reportaù o zatvoru [eveningen u blizini holandskog grada Haga, opisuju}i ga kao dom najve}e koncentracije zla. U trenutku je u zatvoru boravilo oko 46 lica optuènih ili ve} osu|enih po razli~itim osnovama od Tribunala u Hagu. Prema nekim analizama, za 13 godina Tribunal je izrekao vi{e od 810 godina zatvora za ratne zlo~ince, a oko 16 osu|enika je dosad izdràlo zatvorske kazne i pu{teni su na slobodu,,. (tekst objavqen u Utrinskom vesniku)

Du`nosti:

Za vreme mira Edukacija vojnika za MHP

Za vreme konflikta Jasne naredbe u saglasnosti sa MHP i posmatrawe po{tovawa naredbi

Nakon oru`anog konfikta

Obezbe|ewe osnovnih potreba

Kompenzacija `rtava

Sankcionisawe prekr{aja

Pravedno su|ewe

Edukacija {ire populacije za MHP

Proveri svoje znawe 1. Za{to je va`no da se sudi po~ioniocima ratnih zlo~ina? 2. Na koji na~in mogu da se sankcioni{u prekr{ioci MHP? 3. Nabroj nekoliko institucija za sankcionisawe prekr{ilaca? 4. Dali po tvom mi{qewu svaki prekr{aj treba da se kazni? Obrazlo`i?

Zatvorska }elija - [eveningen Za sankcionisawe ratnih zlo~ina odgovorne su dràve potpisnice @enevskih konvencija. Kako bi izvr{ile ovu funkciju dràve treba da preuzmu aktivnost za{tite Me|unarodnog humanitarnog prava u miru, za vreme konflikta i nakon konflikta. O kakvim aktivnostima je re~ i ko je nosilac tih aktivnosti moè{ da uo~i{ iz slede}e tabele. Iz tabele se prime}uje u vreme mira svaka dràva treba da omogu}i gra|anima edukaciju iz oblasti Me|unarodnog humanitarnog prava, posebno borcima i wihovim vo|ama, dok sudovi treba da izri~u sankcije protiv svih onih koji }e u~initi ozbiqne prekr{aje MHP.

Ve`ba Zaboravqawe ili traèwe pravde? Siera Leone je dràva u zapadnoj Africi, na obali Atlantskog okeana. 1991 godine zapo~eo je oruàni sukob Vlade sa gerilskim pokretom potpomognut od liberijskog predsednika ârlsa Tejlora. Razlog sukoba je nepravedna raspodela

Za vreme oruànog konflikta vojska mora da dobije jasne naredbe od svojih komandira i da prati dali se takve naredbe po{tuju. Ratni i civilni lideri moraju da spre~e kr{ewe pravila MHP. Nakon oruànog konflikta dràva mora da organizuje pravedno su|ewe koje moè da bude na dràvnom ili me|unarodnom nivou, a `rtvama da obezbedi kompenzaciju. Zgrada Ha{kog tribunal 60

prihoda dobijenih prodajom dijamata 3. ,,Amnestija je totalno kojih ima u izobiqu u Sijera Leoneu. neprihvatqiva. Uàsno mi je. Ali, zatim vidim decu koju hranimo i Gra|ani pamte rat po svojoj brinemo o wima i razmi{qam o brutalnosti, mu~ewima i ubijawu qudima iz Sijera Leonea koji znaju {ta ho}e - mir, sada i ovde, vi{e nego pravdu. Amnestija je skandal na neki na~in, ali s druge strane mudro re{ewe,,. radnik u humanitarnoj organizaciji 4. Nema pomirewa bez istine i pravde. Mi moramo da znamo gde su civilnog stanovni{tva. Zbog toga je tela onih koji su nestali. gerilski vo|a optuèn kao ratni novinar, politi~ki zatvorenik zlo~inac. Analiziraj izjave ~etvorice stanovnika Sijera Leonea date u primerima i objasni kakva nepravda im je naneta. Dali na isti na~in doìvqavaju povrede? [ta je prema tebi boqe: lice/ grupa kojima je naneta povreda treba da zaboravi sve {to se desilo ili treba da traì pravdu?

Humanitarna akcija

Stavovi stanovnika Siera Leonea 1. ,,[ta bi u~inio ako na ulici sretne{ svoje mu~iteqe? Samo bi im rekao da }e jednog dana Bog izabrati izme|u wihovih porodica i moje porodice. Ako ne opra{tamo, mnogi qudi bi ostali bz ruku,,. ~ovek kome su isekli ruke jer je prikrio bogatstvo svojih k}eri 2. ,, Ja sam ~ovek od principa i smatram da zlo~in treba da se kazni. Ali, ko kome treba da sudi: Niko, ustvari, nema kontrolu. Ako vlade ka`u ,,Izve{}emo te pred sud, pobuwenici }e po~eti ponovo da se bore,,. Sve{tenik 61

Humanitarna akcija je organizovana pomo}, koja ima za ciq ublaàvawe stradawa qudi kao posledica oruànih konflikata ili prirodne katastrofe (zemqotres, epidemija, su{a, poplava, vulkan). Ko je zaduèn za to? Svaka humanitarna organizacija ili pokret koji se zanima re{avawem humanitarnih problema. Oni treba da budu nepristrasni u sprovo|ewu

humanitarne akcije i ne treba da zastupaju nijednu od strana u oruànom konfliktu. Ne smeju da se izja{wavaju o tome koja od zara}enih strana je u pravu. One treba da daju pomo} svim ugroènima (bez diskriminacije) nezavisno od wihove rase, nacionalnosti, vere, pola, dru{tvenog poloàja. Najpoznatija i najmasovnija organizacija koja brine o humanosti i humanitarnom delovawu je Me|unarodni pokret Crvenog krsta. Sa~iwavaju ga: Me|unarodni komitet Crvenog krsta, Me|unarodna Federacija Crvenog krsta i Crveni polumesec i nacionalna dru{tva Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.

Me|unarodni komitet Crvenog krsta je osniva~ko telo ovog me|unarodnog pokreta. Wegov zadatak je u vreme oruànih sukoba i nemira da deluje kao neutralni posrednik me|u zara}enim stranama. Na osnovu @enevskih konvencija i saglasno{}u dràva koje su u oruànom sukobu, nudi za{titu i pomo} `rtvama u me|unarodnim, gra|anskim ratovima, unutra{wim nemirima i organizuje bolnice na otvorenom i sl. Za{titni znak ove humanitarne organizacije je crveni krst na belom poqu. Wena misija je : da spre~i i ublaì qudsko stradawe gde god da je; da za{titi ìvot i zdravqe; da obezbedi po{tovawe i dostojanstvo ~oveka, posebno za vreme oruànih sukoba, nesre}a i katastrofa; da radi na prevenciji bolesti i unapre|ivawu zdravstvenog i socijalnog dobrostawa qudi; da podsti~e dobrovoqno

Sedi{te Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta u @enevi

angaòvawe i stalnu spremnost za davawem pomo}i kao univerzalni ose}aj solidarnosti i humanosti. Me|unarodna Federacija Crvenog krsta i Crveni polumesec su formirane od vi{e Nacionalnih dru{tava. Wen zadatak je da pomaè razvoj humanitarnih aktivnosti nacionalnih organizacija. Ona koordinira wihove humanitarne akcije za pomo} nastradalima u oruànom sukobu, prirodnim katastrofama i brine o izbeglicama van oruànog sukoba. Ima zadatak da obrazuje qude za humaniterne pokrete (edukacija i disiminacija). Su{tinu Me|unarodnog pokreta Crvenog krsta sa~iwava sedam osnovnih na~ela (principa). Dràve su obavezane u svako vreme da ih po{tuju.

Humanost - davawe pomo}i rawenima u oru`anim sukobima bez 62

diskriminacije, s ciqem za{tita `ivota, zdravqa i po{tovawe dostojanstva svake li~nosti,

Dobrovoqnost - humanitarne aktivnosti se baziraju na volonterskom radu, a ne na postizawu li~ne koristi; Nepristrasnost - ubla`avawe stradawa licima prema wihovim potrebama nezavisno kojoj rasi ili klasi pripadaju oni;

Jedinstvo u jednoj me|unarodno priznatoj dràvi moè da postoji samo jedno nacionalno udruèwe Crvenog krsta koje je dostupno svima; humanitarna akcija Neutralnost ~uvawe treba da se sprovodi na teritoriji poverewa; kretawe ne {titi nijednu cele dràve; od strana u konfliktu na verskoj, klasnoj, rasnoj ili politi~koj osnovi;

Univerzalnost - Crveni krst je svetski pokret; wegove nacionalne organizacije imaju podjednaki polo`aj, sara|uju i imaju podjednaka Nezavisnost svako prava. nacionalno kretawe Crvenog krsta samostalno planira i organizuje svoje humanitarne aktivnosti

Humanitarna akcija Crvenog krsta Makedonije (odlomak iz Jutarwih novina)

Nau~i vi{e Farmaceutska ku}a - Zegin, Crveni krst Makedonije i makedonska Vlada doniraju lekove u vrednosti od 500 hiqada evra za nastradale u apokalipti~nom udaru talasa cunami u zemqama Ju`ne Azije ... Crveni krst Makedonije iz Me|unarodne Federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca sa sedi{tem u @enevi i Regionalna Federacija sa sedi{tem u Budimpe{ti dobile su uputstva o radu i organizovawu humanitarne pomo}i nastradalima iz zemqotresa u Jugoisto~noj Aziji. Makedonski

crveni krst iz svog buxeta je izdvojio 10.000 evra kao nov~anu pomo}... Moramo da istaknemo i nekoliko firmi, koje su se odazvale apelu i pokazale svoju humanost. Lekove i sanitetski materijal su donirale Lek Skopqe, Replek, Alkaloid. Proizvo|a~ mineralne vode Mak mineral iz Bitoqa je donirao dva tona Pela rose... Crveni krst je ve} stavio na raspolagawe i pre~i{} avaju}u stanicu vode i ~eka se odgovor iz Budimpe{te dali da se isprati obu~eni tim i jedinica za hitne intervencije.

Lekari bez granica

Logo organizacije Lekari bez granica su me|unarodna, humanitarna nevladina organizacija koja daje medicinsku pomo} `rtvama u oru`anim sukobima, epidemijama i prirodnim ili ve{ta~ki izazvanim katastrofama. Osim toga, oni nude pomo} svima onima kojima je onemogu} ena ili te{ko dostupna medicinska

pomo} iz razli~itih razloga. Organizaciju su osnovali francuski lekari 1971 godine, sa sedi{tem u @enevi. Svake godine oko 3000 lekara, sestara i drugi medicinski personal odlaze na razli~ite zadatke {irom sveta. Deluju u vi{e od 70 zemaqa u svetu (daju primarnu zdravstvenu za{titu, vakcini{u stanovni{tvo, osposobqavaju bolnice i ambulante, sprovode razli~ite sanitarne programe, obu~avaju lokalno stanovni{tvo i sl.). Dobili su Nobelovu nagradu za mir.

MEDIJUMI

[ta se o~ekuje da zna{ i ume{ o ovoj temi: -

da objasni{ karakteristike masovnih medijuma

da prepozna{ razli~ite vrste masovnih medijuma

da shvati{ ulogu masovnih medijuma u savremenom dru{tvu

da prepozna{ izvore informacija i da oceni{ wihov kvalitet

da razume{ posledice neta~nog informisawa

Pojmovi koje }e{ prou~avati Masobni medijumi, elektronski medijumi, {tampani medijumi, informacija, komunikacija, demant.

Informisawe u savremenom dru{tvu

Mas medijumi informacija

kao

izvor

Kako se usloàva ìvot u savremenom dru{tvu, tako raste potreba za {to ve}im brojem informacija kojima moèmo da objasnimo pojave i doga|aje koji uti~u na na{e ìvote. One informacije koje ne moèmo da dobijemo neposredno, uz pomo} na{ih ~ula, naj~e{}e dobijamo putem mas - medijuma: radija, televizije, muzi~kih i video zapisa, filma, {tampanih medijuma, interneta i kompjutreskog softvera. Mas - medijumi je sloèn pojam koji ozna~ava javno informisawe. Mas - medijumi sluè {irewu vesti i audio - vizuelnih sadrìna me|u stanovni{tvom s ciqem da se oni 67

informi{u, obrazuju i zabavqaju. Istovremeno oni prenose poruke uz pomo} glasa, slike ili teksta. Medijumi naj~e{}e imaju informativni i zabavni karakter. Mogu da se podele u dve grupe: komercijalni i ozbiqni medijumi. Komercijalni medijumi obi~no daju prednost reklamama i za wih je najva`niji profit (zarada). Ozbiqnim medijumima nije najva`niji profit. Ovaj tip medijuma u svojim programima ~esto nudi korisne, vaspitne i obrazovne emisije. Kod dece podsti~e u~ewe, razvijawe talenta, isti~u dobro pona{awe, nagla{avaju pozitivne vrednosti: odgovornost, po{tovawe, toleranciju i za wih ka`emo da dosledno vr{e svoj zadatak.

U mas-medijume spadaju novine, televizijski i radio programi, programi novinskih agencija, elektronske publikacije, teletekst i ostali oblici dnevnih i periodi~nih programskih sadr`ina pripremqeni od novinara - urednika, a koji se prenose uz pomo} zapisa, glasa , slike ili zvuka. Mas - medijumi se razlikuju prema na~inu na koji prenose informacije. [tampani medijumi informacije prenose na papiru, oni su u {tampanom obliku. Ovi medijumi su nazvani klasi~ni i u wih spadaju razli~ite vrste novina, ~asopisa, kataloga, prospekata, flajera, karata, dijagrama, pa i razglednice , kalendari i posteri. Kako se usavr{ava {tamparska tehnologija, tako se sve vi{e usavr{avaju i {tampani medijumi.

razli~itim vestima i doga|ajima. Qudi nisu sumwali u istinitost informacija. Oni su pretpostavqali da ~im je ne{to objavqeno u novinama, da se zaista i dogodilo. Danas novine sadrè razli~ite vesti iz dru{tvenog, politi~og, kulturnog i sportskog ìvota. Izve{tavaju o dnevnim doga|ajima, objavquju ìvotne pri~e, romane i stripove u nastavcima, objavquju oglase, reklame itd. Po{to se naj~e{}e {tampaju svakog dana, jo{ su nazvane dnevne novine, ali mogu da se izdaju i jednom nedeqno ili jednom mese~no. Nau~i vi{e

Akta diurnal ili Akta publika je prva dr`avna novina koju je osnovao Gaj Juluj Cezar u 59 godini pre na{e ere. U novinama su upisivani svi va`niji dnevni doga|aji (naredbe, senatske odluke, ra|awa, ven~awa, umirawa, sportska takmi~ewa, borbe u areni i sl.). Vesti su se ispisivale (urezivale) na kamenu ili metalu. Ova vrsta novina prestala je da postoji kada se prestonica rimskog carstva premestila u KonstantiNovine su najstariji medijum. U nopoq. Evropi su se prvi put pojavile 1605 godine i nekoliko veka su Radio spada u elektronske medijume. predstavqale jedini medijum putem Smatra se jedinim medijumom koji od kog su qudi dobijali informacije o pojavqivawa do danas nije izgubio 68

od svog zna~ewa, ve} naprotiv, dinaciji. Preko radija saznajemo sve postaje sve dominantniji. ono {to se de{ava na muzi~koj sceni, ali i o doga|ajima dana, o snièwu Pri~a o radiju je duga, ali ono {to je cena u radwama, mi{qewa i stavove bitno je da je to pronalazak za koje poznatih li~nosti o aktuelnim je dobivena Nobelova nagrada. Kao temama, reklame i sl. ure|aj koji omogu}ava beì~ni prenos zvu~nog signala na daqinu, radio Televizija je medijum na kome su ima veliku primenu. U toku Drugog vesti, informacije koje emituje svetskog rata bio je osnovno sredstvo propra}ene slikom. Poti~e od propagande i antipropagande gr~kih re~i ,,tele,, i ,,visio,, koje zemaqa ukqu~enih u rat. Veliki broj zna~e gledawe na daleko. Smatra se oslobodila~kih pokreta je uspeo da je pojavom televizije svet u{ao zahvaquju}i radio vezama. Agresori u novu fazu koju traje do danas. Ako su radio zloupotrebqavali, je samo pre pola veka televizija vojnici ga oboàvali, trgovci na emitovala program samo po nekoliko wemu zara|ivali, a politi~ari ga sati u toku dana, danas to ~ini 24 iskori{tavali. Uvek je privla~ilo ~asa. Televizija je postala najmo} veliki broj slu{alaca bez obzira niji medijum koji uti~e na na{e ìvote, posebno na ìvot mladih. kojoj generaciji pripadaju. Danas je radio najdostupniji, pokre- Ona je sredi{te doma, centar tan i najekspoatisaniji medijum. porodi~nog ìvota. Program koji Svuda je sa nama: u automobilu, na po- emituju pojedine TV stanice nej~e{} slu, kod ku}e, u kafi}u, na teniskom e je informativni, zabavni ili igrali{tu, na aerodromu, u zubnoj or kulturno - obrazovni.

Pro~itao am o tome ju~e na internetu

[tampani mediji izumiru

Ali, sa razvojem satelitske, kablovske i digitalne tehnologije stvaraju se posebne TV ku}e i mreè koje su se opredelile da emituju samo jednu vrstu televizijskih programa. Takve su CNN koji emituje iskqu~ivo informativni program, Eurosport - koji emituje samo sport, Discovery Channel koji emituje samo obrazovni program i sl. To je tako jer znaju da najve}i broj qudi slobodno vreme provodi ispred televizijskih ekrana. A to ne samo {to je {tetno, ve} slabi i ose}aj zajedni{tva i bliskosti u porodici. Televizija je bila i ostala najkontraverzniji medijum. O woj se kaè da je prozor u svet, ali i izvor dezinformacija. Internet. Vi{e od sigurnog je da je savremeno dru{tvo zavisno od kompjutera da ìvot u ovoj informati~koj eri ne moè da se zamisli bez wih. Ove ma{ine starije mawe od jednog veka uspele su da zavladaju na{im ìvotima, posebno internet. On je postao najvoqeniji doma}i qubimac. Omogu}io nam je novi tip komunikacije, brì pristup informacijama, ubrzao nam je proces edukacije, omogu}io lak{e da izrazimo svoje mi{qewe. On nam je promenio ìvot. Istraìva~ka aktivnost 1. Prikupi nekoliko vrsta {tampanih medijuma, prema wihovoj unutra{woj strukturi i upi{i razlike. Pritom se usmeri na slede}a pitawa: Kakve rubrike imaju, kojim redosledom su pore|ane rubrike, kojoj ~itala~koj publici su namewene, koje teme obra|uju u rubrikama?

Mas - medijumi u savremenom dru{tvu Sredstva masovnog informisawa imaju vi{estruko delovawe. Obave{tavju o razli~itim doga|ajima koji se de{avaju u sredini u kojoj ìvimo i u svetu. Uti~u na formirawe na{ih stavova i mi{qewa o razli~itim pojavama u dru{tvu, usmeravaju na{e pona{awe. Oni nam pomaù prilikom izbora neke kwige i pisca, izbora filma i na~ina odevawa. Omogu}avaju nam da shvatimo problem zajedni~kog ìvota, ali, nas i pripremaju za prihvatawe dru{tvenih vrednosti. Rad vlasti u savremenim dru{tvima je javni, transparentan, jer gra|ani imaju pravo da budu informisani o doga|ajima koji se de{avaju u wihovoj dràvi i u svetu. Zbog veli~ine i sloènosti savremenih demokratskih dru{tava, komunikacija vlasti sa gra|anima je oteàna. Kako bi se obezbedila javnost i transparentnost u radu, ona sve ~e{}e koristi masovne medijume, jer su oni dostupni najve} em broju gra|ana. Ali medijumi koriste razli~ite pristupe u informisawu. Prenose informacije na razli~ite na~ine, a od toga zavisi nivo informisanosti kod gra|ana. Neinformisani gra|ani ili gra|ani koji raspolaù pogre{nim informacijama ne}e mo}i aktivno da u~estvuju u ìvotu zajednice kojoj pripadaju, ne}e mo}i da uti~u na promene i ne}e mo}i kao gra|ani da kontroli{u rad vlasti.

Svaku informacija treba kriti~ki da procewuju. Oni treba da znaju koji sve problemi mogu da nastanu kao posledica neta~nog informisawa, posebno za vreme kriza, konflikata, ve}ih promena u dru{tvu. Postoje dokazi da su u ovakvim situacijama ve}e mogu}nosti manipulisawa i izvrtawa informacija. Medijumi imaju veliki uticaj na demokratske procese. Zato je veoma bitno da gra|ani znaju o medijumima i mediumskoj kulturi. Uticaj medijuma na izbore

i mas - medijumi. Tako na primer, televizija omogu}ava glasa~ima da prate kampawu politi~kih partija i wihovih kandidata. Neke TV stanice emituju vi{e kampawa nekih politi~kih partija na ra~un drugih i na taj na~in uti~u na odluku bira~a. U posledwe vreme politi~ke partije sve vi{e koriste internet kao medijum za preno{ewe politi~kih poruka do galasa~a. Oni kreiraju posebne veb - sajtove preko kojih glasa~i mogu da dobiju informacije o wihovim izbornim programima, o predlo`nim kandidatima na izborima i sl. Organizuju forume za diskusije putem kojih poku{avaju da steknu {to vi{e simpatizera i glasa~a za svoju politi~ku partiju. Ovo se praktikuje posebno u zemqama visoke informati~ke pismenosti i u zemqama gde je internet {iroko dostupan za gra|ane, kao na primer Danska.

Uspostavqewe vlasti putem demokratskih izbora je su{tinska karakteristika demokratskih dru{tava, a i na{eg. Na izborima se gra|ani opredequju za neku politi~ku partiju. Na politi~ko opredeqewe uti~e vi{e faktora: li~ni interes, li~no iskustvo, pripadnost nekoj klasi ili dru{tvenom sloju, porodica, Veliki broj nau~nih istra`ivawa prijateqi. Ali, zna~ajan uticaj imaju 71

potvr|uje da televizija nema veliki uticaj na opredeqewe gra|ana za koga glasa. Po wima televizija uti~e na odluku gra|anina, samo ukoliko kandidat za predstavnika u vlasti, koji se pojavquje na ekranu , predstavqa privla~nu li~nost. On mo`e donegde, svojim izgledom i svojim nastupom da pridobije glasa~e. Ali, ipak, su{tinski uticaj, prilikom glasawa za izbor predstavnika u vlasti, ima ekonomsko - socijani polo`aj onog koji glasa. Kao ilustracija ovog shvatawa nave{}emo primer - izbor predsednika SAD.

ispravqa svoje ,,gre{ke,, . Tomas Arskin, Lord (1750 - 1823), bio je predsednik Gorweg doma britanskog parlamenta. U svom govoru ,,O slobodi {tampe,, rekao je: ,,Vlada je , prema svojim li~nim ocenama smatrala da je uvek savr{ena. Ali, slobodna {tampa je istra`ivala i otkrila wene gre{ke, a narod je s vremena na vreme ispravqao. Samo ta sloboda {tampe je u~inila na{u vladu takvom, kakva je sada i samo ta sloboda mo`e da je sa~uva,,.

I bilbordi uti~u na odluku gra|ana za koga da glasa 1980 godine za predsedni~ku funkciju su se borili Ximi Karter (za drugi manadat) i Regan - predstavnik Republikanaca. Na kraju televizijskog duela Regan se obratio bira~ima: ,,Kada u utorak iza|ete da glasate, sakriveni iza paravana, pre nego ubacite listi} u glasa~ku kutiju zapitajte se: Dali vam je danas boqe nego pre ~etiri godine,,. Izbore je dobio Regan. Medijumi uti~u na vlast da ona 72

Karakteristike masovnih medijuma u savremenom dru{tvu Politika predstavqa dru{tvenu i upravqa~ku delatnost kojom se ure|uju odnosi me|u qudima u dru{tvu. U demokrtaskim dru{tvima ure|ivawe odnosa izme|u qudi je prepu{teno izabranim predstavnicima vlasti. Od wih zavisi kako }e se organizovati zajedni~ki `ivot i rad, saradwa me|u gra|anima i sl. Prilikom ure|ivawa odnosa, vlast treba da ima u vidu zajedni~ke interese i voqu gra|ana. S obzirom , da vlast ~esto nastoji li~ne interese da prika`e kao zajedni~ke, zadatak medijuma je ovakve namere da demaskira. Masovni medijumi ostvaruju svoj demokratski zadtak ukoliko mobilizuju gra|ane da uti~u na vlast i politiku. Zbog toga medijumi treba da budu slobodni, nezavisni i odgovorni.

Sloboda medijuma U dru{tvu se svakodnevno de{avaju doga|aji za koje gra|ani treba da budu informisani. U demokratskim dru{tvima kakvo je i R. Makedonija postoji sloboda informisawa koja proizlazi iz prava gra|ana da slobodno misle i slobodno izraàvaju svoje mi{qewe. Informacije dobijaju od novinara putem {tampanih i elektronskih medijuma. Kako bi obave{tali, novinarima treba da budu dostupni izvori informacija. Izvori mogu da budu u~esnici u doga|aju, ali i organi vlasti, kao {to su ministarstva. S obzirom na to da oni koji su na vlasti èle i naredne izbore da dobiju, nastoje u doga|aju da istaknu one delove koji su pozitivni za wih, a da prikriju negativne. Zato se slobodni novinari ne zadovoqavaju onim {to je javno re~eno, ve} poku{avaju da doga|aj sasvim istraè. Helen Darbisir, predstavnik nevladine organizacije ,,Akses info,, sa sedi{tem u Madridu, smatra da zemqe Evrope imaju razli~it stav u odnosu na objavqivawe tajnih dokumenata koji su od op{teg interesa. Ona kaè: ,,Rumunija ima interent strane na kojima javno mogu da se vide imovinski listovi nosioca funkcija. Odmah moè da se izra~una dali se on obogatio za vreme funkcije. Na primer, U Francuskoj i [paniji se objavquju takve informacije. U [paniji se ~uvaju u tajnosti. ôvek ne moè da sazna {ta poseduje

jedan funkcioner i dali novi ,,U me|uvremenu, novinari dobijaju automobil ili ku}u mo`e da kupi od razli~ite funkcije. Moje kolege plate.,, jedan po jedan odlaze. Pola od nas su postali portparoli politi~ara. Brane politiku koju su do ju~e kao novinari napadali. Regrutuju nas i mobilizuju dok smo ispred kompjutera, dok pi{emo tekstove. Samo na taj na~in politi~ari mogu da nas spre~e da kritikujemo,,. Odgovornosti medijuma

U jednom tekstu nema~kog radija ,,Doj~e Vele,, bila je objavqena vest da se ,, u Francuskoj neguje ,,kultura tajni,, umesto sloboda {tampe. Da su novinari i politi~ari tesno povezani, u~e u istim elitnim {kolama i `ive u istim naseqima. Francuska je jedina zemqa u kojoj industrijski mo}nici poseduju najuticajnije medijume i direkto uti~u na plasirawe informacija. Novinari se suo~avaju sa velikim te{ko}ama kada treba da objave informacije o farmaceutskoj industriji, gra|evinarstvu i osiguravaju}em sektoru. To ne ide u prilog slobodi {tampe,,.

Jedan ugledni poqski novinar u komunisti~om reìmu (nije postojala sloboda {tampe), ukazuje na problem koje sa sobom nosi slobodno novinarstvo.Upitan dali se nakon dugogodi{weg progona i daqe suo~ava sa problemima i dali moè slobodno da pi{e, on je odgovorio: ,,Da, mogu slobodno da pi{em, ali odgovornost je ve}a. Sada se od nas novinara o~ekuje da utvrdimo dali je ono {to pi{emo ta~no,,. U novembru 2002 godine u gradu Kaduna u Nigeriji organizovana je manifestacija - Izbor MIS sveta. U jednoj od novina bio je objavqen napis u kome se kaè da bi i prorok Muhamed kada bi bio na manifestaciji, verovatno izabrao

Nezavisnost medijuma Kako bi slu`ili narodu i istini, medijumi treba da budu nezavisni. Me|utim, u dru{tvu postoje razli~iti centri mo}i, kao {to su : vlada, politi~ke partije, velike firme korporacije koje kako bi ostvarile svoje interese nastoje da kontroli{u medijume. U jednom tekstu novinarka Biqana Sekulovska je napisala: 74

za ènu jednu od u~esnica na izboru. U Nigeriji pored hri{}anskog ìvi i muslimansko stanovni{tvo. Hiqade muslimana koji su smatrali da je takmi~ewe u suprotnosti sa islamskom verom, divqalo je predgra|ima grada, podizali su barikade od izgorelih guma i podmetali su poàre. Pritom je ìvot izgubilo najmawe 100 qudi. Po{to na osnovu objavqenih informacija qudi donose odluke i preuzimaju akcije, novinari treba da budu svesni o posledicama onoga {to napi{u ili izgovore. Poverewe medijuma opada kada novinari objave neta~ne informacije koje mogu da budu razlog mnogih skanadala. Nedavno su medijumi u Francuskoj objavili vest o smrti poznate televizijske voditeqke preuzete sa interneta - strane bez provere ta~nosti informacije.

Zadatak

Medijumska kultura Jedna od glavnih karakteristika svaremenih demokratskih dru{tava je mogu}nost da gra|ani dolaze do razli~itih informacija. Raznovrsnost informacija se postiè postojawem velikog broja izvora informacija (veliki broj televizijskih i radio stanica, dnevnih novina i periodi~nih izdawa), o kojima je bilo re~i. Ali, postojawe velikog broja informativnih sredstava ne zna~i i veliku raznovrsnost u informisawu, posebno ako se zna da u savremenom dru{tvu jedan ~ovek moè da poseduje vi{e medijuma. Kada jedan ~ovek kontroli{e vi{e medijuma, tada jedan doga|aj prikazuje vi{e televizijskih ku}a. Ova pojava zbuwuje gledaoca i moè da navede na pogre{an zakqu~ak: ako je sam doga|aj video na vi{e televizija tada je on prisutan, {to zna~i i ta~an. Tako|e, jedan medijum moè da informi{e da stanovni{tvo nezakonski poseduje oru`je i koristi ga na razli~tim proslavama. Ali ako ,,zaboravi,, da navede da se oru`je koristi i za me|usobne razmirice kriminalnih bandi i politi~ka ubistva, tada kaèmo da medijum jednostrano informi{e. Tipi~an primer jednostranog informisawa predstavqaju reklame gde proizvo|a~i ili trgovci isti~u samo dobre strane proizvoda.

Sledi informacije koje objavquje nekoliko {tampanih i elektronskih medijuma u Makedoniji u toku jedne nedeqe. Uporedi sadrìne informacija, wihov raspored, jezik i stil kojim su napisane. Primeti na koji na~in razli~iti medijumi objavquju jednu istu vest. Dali postoje razlike u informisawu. Ponekada medijumi prenose inZatim oceni objektivnost i ta~nost formacije koje izazivaju stav kod wihovih informacija. gra|ana. Na primer, kada vlast èli da ubedi gra|ane da treba da izdvoji vi{e para iz dràvne blagajne za naoruàwe, ona to ~ini putem medijuma prenagla{avaju}i opasnost 75

od neprijateqa i posledice koje bi nastale ako dràva nije dovoqno naoruàna. To se dogodilo u Sjediwenim ameri~kim dràvama. Nakon doga|aja od 11 septembra u Wujorku oni su zna~ajno pove}ali sredstva namewena za potrebe odbrane.

koji primaju informacije. Kako bi se uspe{no ostvarivala medijumska komunikacija, potrebna je medijumska kultura svih ukqu~enih u komunikaciji. To zna~i dobro osposobqeni novinari koji mogu da odgovore na zahteve svoje profesije, ali i edukovani gra|ani koji znaju kako da koriste informacije koje Svi ovi primeri ukazuju da dobijaju od medijuma. medijumi ponekad koriste tehnike sloènosti, medijumi u objavqivawa informacija koje mogu Zbog savremenom dru{tvu imaju potrebu za da zbune gra|ane i oni pogre{no da svestrano obrazovanim kadrovima, protuma~e doga|aje. Zato gra|ani osposobqenim za rukovawe novom treba da znaju vi{e o medijumima i informati~kom tehnologijom, znanovinarskom radu. Tako }e umeti da wima iz estetike, komunikacijske procewuju i kvalitet informacija. ve{tine, poznavawa stranih jezika, kwièvnosti, istorije, biznisa, ekonomije i sl. Samo novinari i urednici koji raspolaù znawima iz vi{e nau~nih oblasti bi}e u stawu da pripreme kvalitetne informacije.

Mas - medijumi slu`e javnom informisawu. Oni su sredstva ~ijom pomo}u se prenose informacije do gra|ana. Prilikom procesa informisawa ustvari se ostavruje odre|ena vrsta komunikacije izme|u onih koji prenose i onih

Raspored informacija ima va`nu ulogu u medijumskoj komunikaciji. ali, ~esto se de{ava neke televizije ili novine da objave neku vest, a zatim je demantuju. Uobi~ajeno je, zna~ajnu vest objavquju u najgledanijem televizijskom dnevniku, ili na prvoj strani novina, a demantuju je u jednom od narednih dnevnika ili na zadwoj strani novina. Ali, ako se analizira sadrìna informacije vide}e se da ona nije sasvim neta~na. Jedan deo informacije je ta~an, a drugi je izmi{qen. Ovakav raspored informacija zbuwuje gledaoce, ~itaoce i slu{aoce. Ciq ovakvog na~ina informisawa su lica iz javnog ìvota koja su dovedena u stawe da se brane demantima. Oni informativni medijumi koji se sluè ovom tehnikom smatraju da prvo saop{tavawe ima prednost, pred kasnije iznetim demantom. 76

To se obja{wava na taj na~in da gra|ani koji su prihvatili vest postaju otporni na argumente izra`ene kasnije. Kasnije izneti dokazi (demant) oni ne uzimaju u obzir jer su ve} formirali svoje mi{qewe, a prihvatawe novih argumenata od wih tra`i da promene mi{qewe. U medijumskoj kulturi posebno zna~ewe imaju jezik i stil na kojima su pripremqene informacije. Oni treba da odgovaraju vrsti informacije.

Pitawa za razmi{qawe Objasni kakav je uticaj mas - medijuma za vreme izbora u demokratskim dru{tvima? Koje tehnike upotrebqavaju mas - medijumi da zavedu javnost? Poka`i primere u kojima je ugro`ena sloboda informisawa u na{em dru{tvu?

POJMOVI I MAWE POZNATE RE^I -

pravno - politi~ki poredak / sistem - na~in organizovawa vlasti u dr`avi (organizacije, institucije, politi~ka kultura) i sli~no skup{tina (paralament) - postoji u svim ustavnim demokratijama, najvi{e predstavni~ko telo, skup{tina najvi{i organ vlasti koji se po pravilu bira na op{tenaordnim izborima

vlast - pravo upravqawa, posedovawe politi~ke, pravne i ekonomske mo}i u dr`avi

vlada - svi organi u dr`avi koji poseduju vlast, izvr{no upravni organ

premijer - prvi ministar, predsednik vlade

slobode i prava gra|ana -

politi~ki pluralizam politi~ki sistem u kome postoji vi{e samostalnih politi~kih subjekata koji izra`avaju razli~ite interese, programe, opredeqewa

(MHP) - deo me|unarodnog prava koje se primewuje za vreme oru`anih sukoba, a ima za ciq da ograni~i stradawe ({to podrazumeva za{titu qudskog `ivota i dostojanstva). Pomo} dolazi od tre}eg lica i /ili strane

konvencija - me|unarodni dogovor kojim se reguli{e jedna celina me|unarodnih odnosa (u slu~aju, dogovor da se po{tuju pravila MHP)

sporazum - dogovor izme|u dveju ili vi{e dr`ava kojim se reguli{u wihovi me|usebni politi~ki, ekonomski i kulturni odnosi

dostojanstvo - da se bude tretiran s po{tovawem

o~evidac - ~ovek koji prati (posmatra) doga|aj u kome je bio doveden u opsanost `ivot i/ili dostojanstvo drugog/ drugih; o~evidac odlu~uje dali da se ume{a u incident ili ne

suverenitet.suverenost - dràvna nezavisnost, samostalnost dràve sama da ure|uje unutra{we stvari i odnose sa drugim dràvama ustav - najvi{i pravni akt jedne dràve, poti~e od latinske re~i constitution, koji ozna~ava vaàn, najvi{i zakon ustavna demokratija demokratsko dru{tvo u kome su ustavom zagarantovane 78

rizici - izlagawe opasnosti

incident - slu~ajni, nepredvidqiv doga|aj

ili stradale u brodolomu koji zbog toga ne mogu vi{e da se bore

human ~in -za{tita ne~ijeg `ivota i dostojanstva ili pomagawe nekome kome obi~no ne bi pomogli

socijalni pritisak - uticaj koji vr{i sredina na vr{ioca humanog ~ina

`rtva - ~ovek koji je nastradao od ne~ega

dilema - situacija u kojoj je neophodno da se bira izme|u mogu}ih re{ewa od kojih ni jedno nije idealno

aparthejt - politika rasne segregacije (izdvajawe) po rasi i boji koju sprovodi bela mawina nad afri~kim stanovni{tvom u Ju`noafri~koj Republici

opcije - slobodan izbor, pravo slobodnog opredeqewa

kolateralna {teta {teta ili gubitak nanesen slu~ajno za vreme napada, koji je izvr{en nasuprot svim neophodnim merama i predupre|ewima koje imaju za ciq spre~avawe ili, u svakom slu~aju, smawewe civilnih `rtava, rawenih civila i nano{ewe {tete na civilnim objektima na minimum

van borbe - ozna~ava borce zarobqene, rawene, bolesne 79

civili - lica koja nisu borci ( i u slu~aju da postoji sumwa, lice se smatra civilom)

civilni objekti - svi objekti koji nisu vojni ciqevi. Ako se civilni objekti koriste za podr{ku vojne akcije, oni se tretiraju kao vojni ciqevi i gube za{titu

borac - pripadnik oru`anih snaga ili dobrovoqnih jedinica, lice koje uzima direktno u~e{}e u neprijateqstvima

vojni ciqevi - borci i objekti koji po svojoj prirodi, lokaciji, ciqu ili upotrebom daju efikasan doprinos vojnoj akciji i ~ije uni{tavawe omogu}ava odre|enu vojnu prednost

rat - akt nasiqa ,,preuzet s ciqem da se suprotna strana prinudi da ispuni na{u voqu (prema Klauzevicu)

Univerzalna deklaracija qudskih prava - me|unarodni dokument kojim se {tite qudska prava i slobode

prekr{aj - nepo{tovawe pravila, nepridr`avawe dogovorenom

argument - logi~na

konstrukcija kojom se dokazuje neka tvrdwa -

lan~ana raekcija - nastaje kao rezultat jednog prekr{aja, koja uvek vodi nizu drugih prekr{aja

gerilski rat - oruàni konflikt izme|u legitimnih oruànih snaga jedne dràve i boraca regrutovanih od civilnog stanovni{tva

humanitarna akcija organizovana pomo}, koji ima za ciq ubla`avawe stradawa qudi kao posledica konflikta ili prirodne katastrofe (zemqotres, epidemija, su{a, poplava, vulkan)

humanitarna organizacija organizacija koja se zanima re{avawem humanitarnih problema

disiminacija MHP {irewe znawa o MHP me|u stanovni{tvom

demokratija - od gr~ke re~i ,,demos,, - narod i ,,kratos,, - upravqawe, upravqawe narodom, vlast naroda

vlast - pravo upravqawa, posedovawe kqu~ne politi~ke i ekonomske mo}i

ratni zlo~in - te{ko kr{ewe @enevskih konvencija (ubistvo, pqa~ka, silovawe, mu~ewe i nehumani postupci, biolo{ki eksperimenti, ubijawe boraca i ratnih zarobqenika)

tortura - mu~ewe, izmu~ivawe lica li{enog slobode

genocid - zlo~in usmeren protiv nacije, istrebqivawe jednog naroda

sankcije - kaznene mere ekonomskog, finansijskog i vojnog karaktera koje se pripremaju protiv zemaqa ili grupe zemaqa koje kr{e me|unarodne dogovore

konflkt - sukob, spor, rasprava, oru`ani sukob

me|unarodni krivi~ni sud - sud u ~ijoj nadle`nosti je da sudi za ratne zlo~ine nezavisno gde su u~iweni

mas - medijumi - sredstva komunikacije (novine, ~asopisi, kwige, radio, televizija, Internet)

amnestija - pomilovawe, delimi~no i totalno osloba|awe od kazne

demant - izjava kojom se negira istinitost komunikacija (novine, ~asopisi, kwige, radio, televizija, Internet)

Upravqawe dru{tvom 5 [ta je vlast i za{to je potrebna 5 Kako se sti~e vlast 7 Mo} bez vlasti 10 Dràva i politika 11 Gra|anska vrlina 13 Podela vlasti 15 Nosioci vlasti u Republici Makedoniji 17 Nadle`nosti skup{tine 17 Zadaci opozicije 18 Poslanici 18 Vlada Republike Makedonije 18 Predsednik Republike Makedonije 19 Sudska vlast R. Makedonija 19 Narodni pravobranilac 20 Ustav i ustavna demokratija 21 Politi~ke partije 23 Za{to su potrebne politi~ke partije 23 Politi~ke partije u savremenom dru{tvu 24 Gra|anska udruèwa 25 Uloga sindikata 26 Ekolo{ka udruèwa 26

KONFLIKT Kultura mira 31

Konflikt 33 Razlozi nastanka konflikta 34 Vrste konflikta 35 Re{avawe konflikata u demokratskim dru{tvima 37 Me|unarodni instrumenti za prevenciju konflikata i gra|ewe mira 38

ISTRA@IVAWE ME\UNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA

Kako je nastalo me|unarodno humanitarno pravo 41 O~evidac i dostojanstvo 43 Humani ~in i socijalni pritisak 45 Dilema o~evidca 48 Osnove me|unarodnog humanitarnog prava 49 Me|unarodno humanitarno pravo i qudska prava 52 Kr{ewe me|unarodnog humanitarnog prava 54 Ratni zlo~in 56 Sankcionisawe i kr{ewe Me|unarodnog humanitarnog prava Humanitarna akcija 61

Informisawe u savremenom dru{tvu 67 Mas - medijumi u savremenom dru{tvu 70 Uticaj medijuma na izbore 71 Karakteristike masovnih medijuma u savremenom dru{tvu Medijumska kultura 75