Музичко oбразoвање - 8 by Ministry of education and sience

Bepa Ангеловска Славјанка Димова Марина Васић- Стефановска

МУЗИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ 3A VIII РАЗРЕД ОСМОГОДИШЊЕ OCHOBHOГ OБPA3OBAЊА

Автор Славјанка Димова Вера Ангеловска Марина Васић- Стефановска Уредник Славјанка Димова Вера Ангеловска Марина Васић- Стефановска Илустратор Славјанка Димова Вера Ангеловска Марина Васић- Стефановска Рецeнзенти: д-р Ивица Зорић Фросина Цветкова-Муратовска Флурим Зулфија Језички лектор Татјана Нанкова Комјутерска припрема Весна Горјанска-Кржева Драган Арсовски Превод: Билјана Спасовска Стручна редакција: проф. др Ивица Зорић Лектура: Виолета Здравковска Ташевски Издавач: Министарство за образовање и науку Републике Македоније Печати: Графички центар дооел, Скопље Решењем Министра за образовање и науку Републике Македоније бр. 22-2434/1 од 26.04.2010 године одобрава се употреба овог учебника CIP - Ʉɚɬɚɥɨɝɢɡɚɰɢʁɚ ɜɨ ɩɭɛɥɢɤɚɰɢʁɚ ɇɚɰɢɨɧɚɥɧɚ ɢ ɭɧɢɜɟɪɡɢɬɟɬɫɤɚ ɛɢɛɥɢɨɬɟɤɚ “ɋɜ.Ʉɥɢɦɟɧɬ Ɉɯɪɢɞɫɤɢ” , ɋɤɨɩʁɟ 373.3.016:78 (075.2) = 163.3 ȾɂɆɈȼȺ, ɋɥɚɜʁɚɧɤɚ Ɇɭɡɢɱɤɨ ɨɛɪɚɡɨɜɚɧɢɟ ɡɚ VIII ɨɞɞɟɥɟɧɢɟ : ɨɫɭɦɝɨɞɢɲɧɨ ɨɫɧɨɜɧɨ ɨɛɪɚɡɨɜɚɧɢɟ / ɋɥɚɜʁɚɧɤɚ Ⱦɢɦɨɜɚ, ȼɟɪɚ Ⱥɧɝɟɥɨɜɫɤɚ, Ɇɚɪɢɧɚ ȼɚɫɢʅ ɋɬɟɮɚɧɨɜɫɤɚ. - ɋɤɨɩʁɟ : Ɇɢɧɢɫɬɟɪɫɬɜɨ ɡɚ ɨɛɪɚɡɨɜɚɧɢɟ ɢ ɧɚɭɤɚ ɧɚ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɚ Ɇɚɤɟɞɨɧɢʁɚ, 2010. - 121 ɫɬɪ. : ɢɥɭɫɬɪ. ; 28 ɫɦ ISBN 978-608-4575-79-5 1. Ⱥɧɝɟɥɨɜɫɤɚ, ȼɟɪɚ [ɚɜɬɨɪ] 2. ȼɚɫɢʅ ɋɬɟɮɚɧɨɜɫɤɚ, Ɇɚɪɢɧɚ [ɚɜɬɨɪ] COBISS.MK-ID 84070922

Поштовани учениче, Ова школска година јe последња од Твог основног образовања. У њој ћеш завршити путовање кроз свет музике, откривајући тајне још две теме: музичке инструменти и сценска музичка дела. Уколико изученим нотама, тонским лествицама , основних елемената музичких облика , слушаних дела и могућности да искажеш своју креативност преко музичког изражавања и стварања, подстстакли смо интерес и љубав према класичној музици, биће нам задовољство. Стечена знања које ћеш касније проширити, помоћи ће ти да пратиш музичке догађаје различитих мизичкох жанрова, код нас и у свету, а при томе да уочиш основне музичке вредности. Музика јe духовна храна сваког човека. Само она може да уздигне човека изнад свих тешкоћа, дижући осећај достојанства, вредности и човекољубља. Зато, ћемо осетити још веће задовољство, уколико успемо да, знања стечена из области музике постану део мозаика твоје културе и образовања, део твоје личности. Само такве личности, ће допринети у ширењу музичке, али и опште културе. A она, ће допринети да тежиш према вишим циљевима и правим вредностима као делу наше свакоднвнице. Желимо ти успех и истрајност на путу у откривању тајни музике. Надамо се да ће можда неко од вас бити будући успешни композитор, диригент, музички пeдагог, певач, инструменталиста са великим познавањима и способностима за право вредновање музичких дела или извдођења.. Од аутора

Земљо моја (по слуху)

Detstvoto moe kako v bajka minuva vo radost, poj qubov na{a - radost tvoja li~en kraju moj. Refren: Rasti, cuti ....

4 4

Ako treba da te branam, zemjo i ako sum mlad detstvoto moe, igri moi za tebe bi gi dal. Refren: Rasti, cuti ....

Дурске тонске лествице Да се подсетимо:

Лествица C-dur је добила име према абецедном имену почетног тона С. Свака дурска лествица има овакав распоред целих и полустепена:

знак за цео степен

знак за полустепен

Од V (петог) ступња C-dur-а од тона g већ смо изградили лествицу G-dur. За правилан распоред целих и полустепена, повисили смо тон на VII ступњу (F у FIS). Ова лествица припада групи тонских лествица са повисилицама. Да се створи нова дурска лествица , тон IV (четвртог) ступња на лествици C-dur-а, постаје I (први) на новој тонској лествици.

За правилан распоред целих и полустепена (између III и IV и VII и VIII ступња) у добијеној лествици, потребно је да се промени висина тона IV-тог ступња. У овој врсти тонске лествице употребљавамо знак бемол (снизилица). Знак (бемол) снижава тон за полустепена. Абецедна имена снижених тонова добијају наставак еѕ. Пример: с-сеѕ, d-des, е-еѕ, f-fes, g-ges, а-аѕ, h-hes (b).

5 5

Начин стварања дурских лествица са снизилицама Нову дурску лествицу стварамо од четвртог ступња лествице C-dur (четири ступња навише или пет ступња наниже од тона С). Поступак за откривање других дурских лествица са знаковима за снижавање (бемола) је иста.

Од IV ступња навише

од V ступња наниже

Упамти! 1. Дурске лествице са бемолима се откривају од IV ступња навише или V ступња наниже у односу на претходну лествицу. 2. У дурским лествицама полустепена има између III и IV и VII и VIII ступња. 6

F-dur лествица Да се подсетимо: Тон који се налази на IV-ступњу у C-dur –у навише или V-ступњу наниже је тон F. Cа ређањем тонова навише изградићемо нову тонску F-dur лествицу. Тон F ће бити почетни тон новостворене дурске лествице.

нова лествица У датом примеру распоред полустепена није правилан. Правилан распоред полустепена у дурским лествицама је између III и IV и VII и VIII ступња. Да се добије правилан распоред целих и полустепена, тон Н (IV ступња) се снижава за полустепена са предзнаком - бемол у Неѕ (В). F-dur лествица

У музичкој литератури се практикује предзнак (В) НЕЅ да се бележи одмах после виолинског кључа на трећој линији линијског система. F-dur лествица

Упамти! 1. Лествице се именују по абецедном имену тона који се налази на I ступњу. F-dur лествица има један снижени тон В (НЕЅ) на IV ступња. 7

Мелодијска вежба у F-dur лествици Мелодијска вежба бр. 1

Мелодијска вежба бр. 2

Мелодијска вежба бр. 3

Мелодијска вежба бр. 4

Задаци: 1. Отпевај вежбе са именувањем нота. 2. Уочи снижену ноту у мелодијским вежбама.

3. Одреди ступња почетне и последње ноте мелодијских вежби. 8

Zajko mnoguznajko (по нотама)

Задатак: 1. Именуј тонску лествицу у којој је написана песма.

9 9

Мелодијске тонске лествице Да се подсетимо: Молске лествице се граде од тона што се налази на VI (шестом) ступњу дурске лествице. Од VI ступња лествица G-dur од тона е изгадили смо молску тонску лествицу e-moll.

G-dur лествица

е-moll лествица Постоје три врсте молских лествица: природне, хармонске и мелодијске. Молске лествице препознајемо по распореду целих и полустепена, карактеристичних за врсту молске лествице. Природна врста молске лествице:

Хармонска врста молске лествице:

Мелодијска врста молске лествице нагоре: Мелодијска врстана молске лествице надоле:

Када тон на VI ступњу дурске лествице постаје први тон ствара се молска лествица. Од VI ступња на F-dur лествици од тона d ћемо изградити нову молску лествицу, а добићемо име почетног тона.

Упамти! 1. Молске лествице се граде од тона који се налази на VI (шестом) ступњу дурске лествице. 10

Природна врста молске лествице d-moll лествица Од VI-ог ступња лествице F-dur од тона d ствара се тонска лествице d-moll.

F-dur лествица

d-moll лествица

итд. d-moll природна врста

Распоред целих и полустепена у молској лествици природне врсте је ист и навише и наниже.

Упамти! 1. Природна врста d - moll лествице има један снижени тон b (hes).

Активности: 1. Певај d - moll лествицу навише и наниже! 2. Напиши лествицу d - moll – природне врсте, у нотној свесци. 11

Мелодијске вежбе у d-moll-у природне врсте Мелодијска вежба бр. 1

Мелодијска вежба бр. 2

Мелодијска вежба бр. 3

Spomen ~e{ma

Задатак: 1. Отпевај мелодијске вежбе по нотном тексту! 2. Уочи звучност природне врсте d-moll лествице. 12

Хармонска врста молске лествице d-moll лествица Да се подсетимо: Распоред целих и полоустепена молске лествице –хармонске врсте је следећи:

Да се добије правилан распоред целих и полоустепена у хармониској врсти молске лествице повисује се тон VII ступња. Cа овом променом се добија растојање једног и полоустепена између VI и VII ступња.

d-moll лествица хармонске врсте У хармонској врсти d - moll лествице тон VII-ог ступња се повисује, a с се повисује у cis. Имена тонова су:

Упамтиu! 1. Лествица d-moll- хармонске врсте има снижен тон b и повишени тон cis.

Активности: 1. Певај лествицу d - moll - хармонске врсте, навише и наниже. 2. Напиши лествицу d - moll - хармонске врсте у нотној свесци. 13

Mелодијска вежба у d-moll – у хармонске вресте Мелодијска вежба бр. 1

Мелодијска вежба бр. 2

Мелодијска вежба бр. 3

Мелодијска вежба бр. 4

Задаци: 1. Отпевај мелодијске вежбе по нотном тексту! 2. Уочи звучност тона cis (VII ступња). 14

Razvila gora zelena (narodna) записао:

Pod drvo le`i mlad, ranet junak, so devet rani, rani, kur{umlii. So devet rani, rani, kur{umlii, deseta rana so no` probodena.

Задаци: 1. Именуј снижену и повишену ноту у нотном тексту. 2. Именуј тонску лствицу у којој је записана песма. 15

Мелодијска врста молске лествице d-moll лествице Да се подсетимо: Повишени или снижени тонови се враћају на предходну висину са знаком -бекар (разрешилица). Пише се испред ноте или на почетку линијског система. Распоред целих и полустепена молске лествице - мелодиске врсте је следећи:

Да се добије правилан распоред целе и половине степена молске лествице- мелодијска врста, повишава се тон VI и VII ступња. d-moll лествица природне врсте навише

У лествици d-moll разрешава се тон VI-тог ступња, b у h, и повишава се тон VII-ог ступња с у cis. Лествица d-moll - мелодиске врсте надоле пева се као природна врста. Cа правилном применом знака - бекар повишени тонови ће се вратити на предходну висину. d-moll лествица природне врсте наниже

Упамти! 1. Лествица d - moll, мелодиске врсте има разрешен тон b у h и повишен тон с у cis.

Активности: 1. Певај d - moll мелодијске врсте, навише и наниже. 2. Напиши лествицу d - moll мелодијске врсте у нотној свесци навише и наниже. 16

Мелодијске вежбе у d-moll-у мелодијска врста Мелодијска вежба бр. 1

Мелодијска вежба бр. 2

Мелодијска вежба бр. 3

Задаци: 1. Отпевај мелодијске вежбе по нотном тексту! 2. Уочи звучност тона h (VI ступња) и cis (VII ступња). 17

Мелодијске вежбе у F-dur –у и d-moll лествици Мелодијска вежба бр. 1

Мелодијска вежба бр. 2

Мелодијска вежба бр. 3

Активности: 1. Отпевај мелодијске вежбе са нотним текстом! 2. Одреди који пример мелодијске вежбе је у F-dur, лествици а који у d-moll лествици. 18

Врсте тактова

Да се подсетимо: Дводелни 2/4 такт за основну тактову меру има четвртину ноте. Садржи два тактова времена и тактира се на два удара.

пр-ва дру-га

пр-ва

дру-га

наглашено тактово време ненаглашено тактово време

Неравноделни 5/8 такт за основну тактову меру има осмину ноте. Садржи два тактова времена и тактира се на два удара. Једно тактово време садржи две осмине ноте, а друго содржи три осмине ноте.

Активност: 1. Изговори текст вежбе ритмички тачно и са правилним акцентом речи.

Акцент речи у тексту се подудара са јаким (наглашеним) тактовим временима. Због редоследа јаких и слабих тактових времена , ритам речи је записан у 3/4 такту.

Упамти! 1. Троделни 3/4 такт основне тактове мере има четвртину нотe. Сaдржи три тактовa времeна и тактира сe на три удара. 19

Неравномеран 7/8 такт

Активност: 1. Изговори литературни текст правилним акцентом речи: My - зи - ко друж-бо ми - ла, сва - ко - ме да - јеш си - лу. Нај - ви - ше ти - си важ -на, ве - се - ла, па и туж - на. Литературни текст је записан са нотним трајањима у 7/8 такту. Изговори текст са правилним акцентом и тактирај на три удара.

My - зи - ко друж-бо ми - ла, сва - ко - ме да - јеш си - лу. Нај - ви - ше ти - си важ -на, ве - се - ла, па и туж - на. прво време,

друго,

треће,

прво време, друго,

треће.

Неравноделни 7/8 такт, исто има три тактова времена али за основну тактову меру има осмину ноте. Прво тактово време садржи три осмине ноте ( ). тактова времена садрже по две осмине ноте (

), а друга два

или

Упамти! 1. Неравноделни 7/8 такт за основну тактову меру има осмину ноте. Садржи три тактова времена и тактира се на три удара. 20

Мелодијске и ритмичке вежбе са применом 7/8 такта Ритмичка вежба бр.1

Мелодијска вежба бр.1

Ритмичка вежба бр.2

Мелодијска вежба бр.2

Задатак: 1.Упореди ритам ритмичких и мелодијских вежби 1 и 2.

Активности: 1 Придружуј мелодијске вежбе 1 и 2 са ниским тактирањем. 21

Majka na Marika duma{e (по слуху)

Poslu{a Marika majka si, zema go \or|i bekrija, \or|i na Marika duma{e Marike, libe Marike. Nova se kr~ma otvara mene me kanat da idam, sefteto da im napravam, firmata da im napi{am. Ene go \or|i kaj ide, devet mu zurli svirea, devet mu zurli svirea deset tapani ~ukaa.

Задаци: 1. Певај песму „Мајка на Марика думаше” и уочи ритам! 2. Одреди које тактово време садрже три осмине ноте? 22

Елементи музичких облика Да се подсетимо: Шема елемената музичких облика

Музичка композиција је састављена од мањих и већих музичких формалних целина. У датој шеми је приказана поступност у стварању музичких формалних целина, од мотива до периода. Мотив је најмањи део музичке целине. Фраза (двотакт) је музичка целина састављена од мотива. Музичка реченица је заокружена музичка мисао, састављена од две фразе. Период је састављен од две музичке реченице које се међусобно допуњавају и стварају заокружену музичку целину. Прва реченица периода је у виду питања, а друга је одговор на питање.

Мала дводелна песма

Активност: 1. Изражајним читањем литературног текста песме уочите литературне целине. Тиха , мајска, красна, ноћ, трепти звезда рој.

Месец јасан, ветрић благ, звонак, сладак, птичји пој.

Лаку ноћ, добар сан, све је тихо ван.

Слушај зов птичји пој, спавај ми голубе мој.

2. Направите анализу и одредите литературне целине у преосталом тексту песме. Сутра када кроз прозор твој, сунчав провири зрак, у игри, песми, дечјим смехом, бодар, весео бићеш тад. Лаку ноћ, добар сан, све је тихо ван, слушај зов, птичји пој, спавј ми голубе мој.

Упамти! 1. Композција која је састављена из два дела - периода, има облик мале дводелне песме. Делови се означавају са а и б.

Задатак: 1. Направи шему мале дводелне песме применом ИКТ. 24

Успаванка

Активности: 1. Отпевајте композицију „Успављујућа песма” Јоханеса Брамса. 2. Уочи дводелност и особеност два дела.

Utre {tom niz prozor tvoj, son~ev yirne zrak, v igri, pesni, detski smev, boder, vesel }e si pak. Dobra no}, dobar son, se e tivko von, slu{aj zov, pti~ji poj, spi mi galebe moj.

Задаци: 1. Одреди први и други део песме у нотном запису. 2. Направи анализу других песама из уџбеника и одреди њихов музички облик. 25

Дивљи јахач Роберт Шуман Роберт Шуман је немачки композитор који је живео у 19 веку. Од оца је наследио љубав према књижевности, а од мајке љубав према музици. Још као дете је почео да учи клавир. Због повреде прста десне руке није могао да наступа. Његова жена, Клара Шуман, је изводила његове композиције и реализирала његове идеје. Посветио се педагошком раду, уредништву и музичкој критици. Написао је велики број композиција за клавир, концертних композиција за Роберт Шуман клавир и оркестар, виолину Robert [uman и оркестар, симфоније, соло песме и друго. Збирке композиција насловљене „Албум за младе” и „Дечје сцене”, су део стваралаштва које је посветио младим слушаоцима и интерпретаторима. У пиеси „Дивљи јахач”, Шуман описује достојанствено галопирајуће трчање коња, остављајући иза себе звукове које производе његова копита. Композиција има весео карактер и брз темпо. У првом делу, енергичну мелодију молским тоналитетом свира десном руком придруженој кратким акордима. У другом делу, мелодија прелази у леву руку, али у дурском тоналитету и у трећем делу који је понављање прве мелодије поново свира десна рука. Композиција има троделну форму тако што сваки део представља период.

први део други део трећи део 26

Мала троделна песма

Мала троделна песма је састављена из три дела. Сваки део песме није већи од периода. Када се код троделне песме понавља први део као трећи, делове обележавамо са a b а. Уколико су сва три дела различита, обележавамо их са a b с.

Дивљи јахач

Упамти! 1. Композиција која је састављена из три дела - периода има облик мале троделне песме.

Задатак: 1. Покушај да одредиш делове у нотном тексту. 27

Шема мале троделне песме

Задатак: 1. Буди креативан и изради шему мале троделне песме са применом ИКТ. 28

Текст и тактова времена

Да се подсетимо: Сваки такт садржи јако(наглашено) и слабо (ненаглашено) тактово време. Њих обележавамо са овим знацима: (јако или наглашено тактово време) (слабо или ненаглашено тактово време) Број јаких и слабих тактових времена одређује тактову меру која се пише на почетку такта. Акцент који бележимо са овим знаком >, увек пада на јака тактова времена. 2/4 такт садржи једно јако и једно слабо тактово време. Акцент пада на јако тактово време. 3/4 такт садржи једно јако и два слаба тактова времена. Акцент пада на јако тактово време.

4/4 такт садржи два јака и два слаба тактова времена. Акцент пада на јако тактово време.

Уобичајено смо акценат у музици навикли да слушамо на одређеном месту, јаког тактовог времена. Многобројни су примери где акцент пада на слабо тактово време. Такви примери представљају интереснтну ритмичку посебност.

Sinkopa

Ако друго слабо и треће јако тактово време повежемо луком (у једној нотној дужини), акценат јаког ће прећи на слабо тактово време. Тако настаје неочекивана и интересантна ритмичка посебност која се зове синкопа.

Синкопа је ритмичка посебност која настаје повезивањем слабог са јаким тактовим временом тако што акценат јаког прелази на слабо тактово време. Ноте које повезујмо са истом висином могу бити једнаке или различите по трајању.

Sinkopa

Упамти! 1. Синкопа је ритмичка посебност која настаје повезивањем слабог са јаким тактовим временом тако што акценат јаког прелази на слабо тактово време. 30

Ритмичке и мелодијске вежбе са применом ритмичке посебности синкопа Ритмичка вежба бр.1

Мелодијска вежба бр.1

Ритмичка вежба бр.2

Мелодијска вежба бр.2

Momi~e malo |avolo

Ne mi minvaj pred dvori, ne mi minvaj pred dvori, pred dvori. Ne mi zadavaj jadovi, ne mi zadavaj jadovi, jadovi.

Zaspalo mome

Poduvna vetre, povejna, mila mamo poduvna vetre, povejna. Odlomi gran~e, maslin~e... ta, udri mome po lice...

Mome se luto, razluti u{te poluto prokolna. †Zo{to mi vetre poduna, i sladok son mi odnese i sladok son mi odnese#.

Задатак: 1. Именуј тактове у нотном тексту мелодијских вежби и песми где има синктопа. 32

INSTRUMENTALNA MUZIKA Да се подсетимо: Врсте музике према начину извођења

Прва сазнања о развоју музике су цртежи у пећинама на којима је приказан живот људи у првобитној заједници. Од њих дознајемо да су у човековом свакодневју, осим песме и игре, велику улогу и примену имали и музички инструменти. Први инструменти су били направљени од различитих материјала. Они представљају основу за даљи развитак музичког инструментаријума.

музички инструменти из времена египатске културе

Упамти! Музика која се испуњава инструментима назива се инструментална музика. Начином произвођења тона, инструменти се деле на три основне групе.

Врсте музичких инструмената

Ударачки инструменти

Дувачки инструменти

Врсте инструмената

Жичани инструменти

Инструменти са клавијатуром Део инструмената са клавијатуром припадају групи жичаних, а део групи дувачких инструмената.

Активност: 1. Применом ИКТ истражуј о музичким инструментима и класификуј их према горе наведеној подели. 34

Подела музичких инструмената према начину произвођењу тона Жичани инструменти воде порекло из времена првобитне заједнице. Кроз векове они су се развијали и усавршавали у разноврсне жичане инструменте. Тон се код жичаних инструмената добија на два начина: - повлачећи по жицама прстима или плектрумом (перце - трзаљка); - вучењем гудала по жицама. жичани инструменти гудачки инструменти на којима се свира со гудало

violina

viola

violon~elo

трзачки инструменти на којима се свира со плектрум

mandolina

gitara

kontrabas

harfa

Упамти! Жичани инструменти се деле на: групу гудачких и групу трзалачких инструмената.

Гудачки Инструменти

начин свирања

Гудачки инструменти припадају групи жичаних инструмената. Име су добили према начину свирања. Вучењем гудала по жицама, оне трепере и производе тон. Висина тона зависи од дужине и дебељине жица. Гудачки инструменти имјау исти облик, али различиту величину и начин држања инструмента.

Основни делови гудачких инструмената су: резонантни корпус, врат, чивије, жице и гудало. У класичној музици се користе гудачки инструменти: виолина, виола, виолончело и контрабас

violina

viola kontrabas violon~elo

Због широког регистра (могућност да се одсвира више тонова), имају доминантну улогу у класичној музици и представљају темељ симфонијског оркестра. guda~ki kvartet †Tartini#

Да ли знаш? Најпознатији израђивачи гудачких инструмената су били италијанске породице Амати, Гварнери и Страдивари. За израду су користили посебне материјале и технике. Неки од њихових виолина су непроценљиве вредности. Чувају се у музејима, а неки су дати на коришћење истакнутим светским виртуозима. 36

Violina

Виолина је настала у Северној Италији у 16 веку. Потиче из фамилије „виола да брачо”. Назив „виолина” се појављује у Италији 1538 године. Дефинитиван облик виолина је добила у Италији, између 1520 и 1550 године. У том периоду у италијанском граду Кремона су живели најпознатији мајстори виолина: Амати, Страдивари и Гварнери. Француски краљ, Карло IX, је 1596 године од Аматија поручио 24 виолине. Од те наруџбине најстарија очувана виолина је т.зв. „Карло IX”, изрђена у Кремони.

violina

Виолина има милозвучни светао и нежан тон. Због великих техничких и изражајних могућности , виолином се изводе и солистичке деонице. Заступљена је и у камереном ансамблу, симфониским, гудачким, забавним, џез и народним оркестрима. За виолину су написани велики број композиција од познатих композитора. Isak Perlman

Италијански композитор и виртуоз, Николо Паганини, је био ненадмашан мајстор у свирању виолином. За испуњење његових композиција потребан је велики технички мајсторлук. Виолини су део створалаштва посветили и композитори: Вивалди, Бах, Моцарт, Бетовен, Чајковски и други. Познати светски извођачи виолине су: Хенрик Вијењавски, Јаша Хајфец, Јозеф Јоаким, Леонит Коган, Фриц Кразлер, Гидон Кремер, Јехуди Мењухин, Давид Ојстрах, Nikolo Paganini Николо Паганини Николо Паганини, Јацик Перлман, Пабло де Сарасате, Жак Тибо, Виктор Третјаков, Пинкас Цукерман, Исак Штерн, Стефан Миленковић и други. Познати македонски извођачи виолине су: Благоја Димчевски, Љубиша Кировски, Олег Кондратенко и други. Да ли знаш? Музичар Филипе Квинт, номиниран за награду Греми, успео је да нађе своју виолину вредну 4 милиона долара „Антонио Страдивари” из 1723 године, коју је заборавио у таксију. Виолина је у својој кутији преноћила ноћ на задњем седишту таксија. 37

Viola

Период ренесансе представља „златно доба” виоле у којем су се користиле разне врсте виола: сопран, алт, тенор, виола да брачо, виола да гамба. Имена су добијали према звучности или начина држања. viola d’amore За настанак виоле постоје две претпоставке. Једна предпоставка да је настала у XV веку од „виола да брачо” и „виола да гамба”. из тог периода постоји још једна виола из ове групе названа виола д’аморе. Она је назив добила због мекога звука. Најновијим истраживањем претпоставља се да је виола настала од делови виола „лира да брачо”, веће варијанте виолине. Данашња виола је по облику слична виолини, али мало већа. Производи карактеристичан назални, меки и тамнији тон. Најчешће је оркестарски и камерни инструменат, ређе солистички. Солистичка литература за овај инструмент није велика. Волфганг Амадеус Моцарт је написао симфонију за виолу и виолину; Хектор Берлиоз-симфонија „Харолд у Италији”; концерти за виолу Фридриха Хендела и Јохана Кристијан Баха и других дела. viola

Познати светски извођачи виоле су: Табеа Цимерман, Јуриј Башмет, Татјана Масуренко, Јулијан Рахлин и други. Македонски извођачи виоле су: Љупчо Соколов, Фросина Балова, Блерим Груби и други.

Viktor Botene

соло извођач виоле

Препорука за слушање: „Шехерезада” (увод)- Н. Р. Корсаков. 38

камерни састав- трио

Violon~elo

Виолончело потиче из фамилије „виоле де гамба”. По грађи и облику је идентична ј са виолином и виолом. Корпус му је двојно већи, али има дуже и дебље жице, због чега звучи за октаву ниже од виоле. Осим по опсегу и звучности, виолончело се разликује и по начину држања при извођењу. Извођач свира у седећем положају придржавајући инструменат са коленима, наслоњен на земљу са металном ногаром. Вучењем гудала по жицама производи се звук, a са притискањем (скраћивањем) жица добијају се тонови violon~elo различити по висини. Извођачи овог инструмента се зову виолончелисти или скраћено челисти. Због широког регистра тонова, покретности и топлог и поетичног тона, овај инструмент има значајно место у солистичкој,камерној и оркестарској музици.

korpus

Pablo Kazals Mstislav Rostropovi~

Музичку литература за виолончело су обогатили многи истакнути композитори: Камиј Сен-Санс, Лудвиг ван Бетовен, Карл Марија Вебер, Франц Шуберт, Јоханес Брамс, Антонин Дворжак, Едвард Григ и други. Познати светски извођачи виолончела су: Андре Навара, Мстислав Ростропович, Пабло Казалс, Ксенија Јанковиќ, Jo Јо Ма, Антонио Менесес, Алфредо Пјати, Џовани Рикарди, Канон Вакешима и други. Македонски извођачи виолончела су: Душка Тасевска, Паскал Краповски, Радослав Стојанов, Божидар Пејић и други. Препорука за слушање: „Лабуд” од Камиј Сен - Санса. виолончело 39

Kontrabas

Контрабас (бас), потиче из посебне врсте „виола да гамба”, а данашњи облик и улогу у оркестру је добио још у далеком XVIII веку. Извођач , контрабасист, свира у седећем или стајаћем положају, са исправљеним инструментом поред себе, који је наслоњен на под са кратком ногаром.

чивије

делови контрабасa

kobilica

kontrabas

Контрабас због величине корпуса поседује најдубљу звучност. Има најдебље и најдуже жице на којима се свира гудалом. Треперењем жица ствара се тамни, мање шкрипљив тон. Заступљен је у разним врстама оркестара и камерних ансамбала. Као солистички инструменат јавља се у џезу, док у класичној музици, има оркестарску улогу.

Dragan Trajkovski

Познати страни извођачи контрабаса су: Џовани Ботезини, Доменико Драгонети, Лудвиг Штрајхер, Чарлс Мингус, Сергеј Кусевицкиј и други. Познати македонски извођачи на контрабаса су: Драган Трајковски, Александар Поп Христов, Велко Тодевски, Благоја Моротов и други. група контрабасиста

Да ли знаш? На гудачким, инструментима може да се свирa и трзањем жица прстима, такозвано пицикато свирање. На овај начин свира се позната „Пицикато полка” аустријског композитора, Јохана Штрауса. Препорука за слушање: „Слон” - Камиј Сен-Санс. 40

Harfa

Харфа је инструменат за коју су знале још старе цивилизацје. Данашња харфа датира из XIX века. Има облик тространог оквира. Состоји се од следећих делова: Постоље на коме лежи цели инструмент. На њему су смештене педале за подешавање жица. Вертикално на постољу је постављен шупљи стуб кроз "Queen Mary harp" чију унутрашњост пролазе полуге које повезују педале са горњим делом механизма заподешавање, назван мост. Дрвено и шупље резонантно тело, постављено косо у односу на постоље. Врат је у облику слова Ѕ. На њој су постављене чивије на којима су причвршћене жице. Затезање или попуштање жица представља основу подешавања. Харфа има 46 или 48 жица, на којима се свира превлачењем прстима двеју руку по жицама. Неке жице су црвене или плаве чиме се олакшава оријентација извођача приликом harfa свирања. Извођач свира у седећем положају, подупирајући инструмент на раме и колено.

начин свирања

Прве харфе су се користиле као инструменти за пратњу , али њиховим усавршавањем постају део оркестра. Због богате колористичне и лирске звучности, харфа налази примену у делима Хендла, Моцарта, Вагнера, Берлиоза, Дебисиа, Равела и других композитора. Mersiha [ukri

Познати светски извођачи харфе су: Никола Бокса, Марсел Гранжани, Вера Дулова, Ксенија Ердели, Олга Ердели и други, a познати македонски извођачи харфе су: Лејла Урманова и Мерсиха Шукри. Препорака за слушање: „Валцер цвећа” (увод) - балет „Крцко Орашчић” П.И. Чајковски. 41

Gitara

Гитара је једен од најпопуларнијих инструмената. Шпанија је зеља где је гитара добила своју коначну форму. Састоји се од резонантног дрвеног корпуса, врата са чивијама и шест металних жица. На врату су постављени, чивије такозвани прагови који одрђују места тонова. Свира се превлачњем жица прстима или са трзалицом и њиховим треперењем ствара се тон. Прсти еве руке притишћу жице и тако се добијају тонови различитим висинама. Највећу примену има у забавној и популарној музици. врат са праговима Користи се и као класичан солистички инструменат. Тон се код акустичких гитара ствара треперењем жица и резонацијом у шупљини корпуса. Електричне гитаре немају резонантни корпус. Звук се добија путем електронске технике. Постоје више врста акустичних и електричних гитара.

elektri~na gitara akusti~na gitara

Један од најзначајнијих композитора који је писао за овај инструмент је Мануел де Фаља. Познати извођачи гитара су: Андре Сеговиа, Пако де Лусија, Томи Емануел, Скот Хендерсон, Јован Јовичић, Џими Хендрикс, Ерик Клептон и други. Влатко Стефановски македонски гитариста

Andre Segovia

Препорука за слушање: „Концерт за гитару и оркестар”-други став, Јоаким Родриго. 42

Mandolina

Мандолина (италијански mandolino-мали бадем), је трзалачки инструмент који се појавио у XVI веку у Италији. Брзо постаје популаран инструменат у фолклору многих земаља. Облик мандолине је слична лаути, али има дужи врат, а на горњем делу има чивије које служе заподешавање. Највећу примену има мандолина mandolina наполитанска мандолина са четири дуплих жица. Тон се добија провлачењем преко двеју жица одједном са трзалицом, брзим кретањем десне руке нагоре-надоле. Металне жице производе јасан, звонљив и милозвучан звук. Овај инструмент може да буде солистички, камерени и оркестарски. Осим у фолклору, примењује се и у уметничкој музици: Вивалди -Концерт за мандолину, гудачки оркестар и чембало; Моцарт-опера „Дон Жуан”; БетовенСонате и варијације за мандолину. Велику примену има у народним и школским оркестрима. Најпознатији мандолински оркестар у Македонији је оркестар под руководством Рамадана Шукрија: „Изазов ми је да радим и аранжирам композиције које нису често извођене, да убацујем фрагменте нашег неисцрпног фолклора. Највише изводим делакоја су познати публици и иста припремам за мандолински оркестар”. Тако каже Рамадан Шукри, музичар и диригент мандолинског оркестра града Скопља. Као резултат његовог континуираног рада су многобројни концерти на Ramadan [ukri којима су као гости наступали истакнути и реномирани солисти домаћи и светски. За његова успешна дела сведоче освојене награде на међународном нивоу и као што каже: „Најдраже су ми две Гран-при награде које је оркестар освојио у Белгији и специјална награда за најбољег диригента коју сам освојио на фестивалу 1986 г. у Пољској”. mandolinski orkestar

Препорука за слушање: „Мала ноћна музика” (транскрипција) Волфганга Амадеуса Моцарта. 43

Duva~ki instrumenti

Ова група инструмената се назива дувачким зато што се тон добија дувањем и треперењем воздуха у цеви инструмента. Различита висина тона се добија променом дужине ваздушног стуба. Ову функцију има систем клапни (поклопци) или вентили. Дувачки инструменти су израђени од различитих материјала и због тога се класификују у две групе : дрвени и лимени дувачки инструменти.

Drveni duva~ki instrumenti

Limeni duva~ki instrumenti

Дрвени дувачки инструменти се израђују од дрвета или метала. Тон се добија дувањем у слободан отвор или у усник са једноделном или дводелном трском. Отворањем или затворањем слободних отвора металним поклопцима добијају се тонови различити по висини. Лимени дувачки инструменти се најчешће израђују од пресованог месинговог лима или у новије време од металне легуре „ново сребро”, копер, немачки челик итд. Имају облик савијене цеви која се постепено шири. Сви имају три до четири вентила. Тон се производи дувањем у усник и притискањем на вентиле или са увлачењем и извлачењем цеви код цуг-тромбона. 44

Флаута

Флаута је једен од најстаријих дувачких инструмената. Њен се облик непрестано усовршавао. Конструисањем система клапни, флаута добија свој коначни облик. Данас се оне најчешће израђују од бакра, никла, цинка или од сребра. Флаута представља дугу, праву цев, састављену из три или четири дела који се флаута систем клапни увлаче један у други, чиме се омогућава подешавање инструмента. Инструмент се држи хоризонтално, при чему воздух пролази кроз отворе и ствара звук. Флаута Флаута је инструменат са тамном бојом у ниским, али реским и светлим звуком у горњем регистру. Средњи регистар је карактеристичан по меким и топлим тоновима, погодним за пасторалне мелодије. Будући је веома покретан и виртуозан инструмент са великим колористичним и начин свирања динамичким могућностима , флаута се користи као солистички, камерени и оркестарски инструмент. Познати светски извођачи флауте су: Волфганг Ритер, Густав Шек, Франсоа Борн, Миодраг Азањац, Ирена Графенауер, Љубиша Јовановић и други. Познати македонски извођачи флауте су: Киро Божиновски, Никола Атанасов, Страшо Темков, Илија Зимбо и други.

Pikolo Пиколо је мала флаута која по облику, начину свирања и добијања тона је исти као код флауте. Звучи за октаву вишље од флауте. Производи високе, продорне тонове и намењен је за оркестарско музицирање. Овом инструменту понекад се даје солистичка деоница. Пример: „Марш деце” опере „Пикова дама” од П.И. Чајковски. pikolo

Препорука за слушање: „Петар и вук” од Сергеја Прокофјева. 45

Klarinet

Кларинет припада млађим групама дрвених дувачких инструмената. Претходе му слични инструменти ренесансног периода, у земљама Средње и Западне Европе, као што су Кларино и Шалмо. У XVIII-том веку, немачки градитељ инструмената, Јохан Денер, усавршава механизам кларинета. Тиме се повећавају његове техничко- извођачке могућности. Импресиониран виртуозношћу кларинетиста, Антон Штедлер, В. А. Моцарт пише концерт за кларинет и оркестар у А-дуру. У његовом последњем делу „Реквием” још једном даје потврду за солистичке квалитете овог инструмента. Без кларинета даљи развитак симфониског оркестра не може да се замисли. Његовим усавршавањем постаје технички покретан и виртуозан инструмент са највећим растојањем тонова у групи дувачких инструмената. Денас се најчешће израђује од црног абоносовог дрвета у пет делова: усник-(пифла), буренце, горњи и доњи механизам и корпус. Према типу механизма, данас су Стојан Димов углавном у употреби две врсте кларинета: немачки (обични) и француски (Бем систем), најчешће у Б и А звучности. Кларинет има важну улогу у оркестарској и камерној музици. Као солистички инструмент је заступљен у различитим жанровима: уметничка, народна, џез и поп музика. Стваралаштво: Вивалди, Штамиц, Моцарт, Бетовен, Вебер, Брамс, Шуман, Глинка, Корсаков, Гершвин и др. Познати страни извођачи кларинета су: Карл Листер, Стенли Дрикер, Јосип Нохта, Алесандро Карбонаре, Мишел Арињон, Сабине Мејер, Шерон Кам, Бени Гудман, Арти Шо, Миленко Стефановић и други. Познати македонски извођачи на кларинету су: Иван Кочаров, Тале Огненовски, Борис Танасков, Стојан Димов, Ферус Мустафов, Зоран Јовановић Лима, Здравко Кларинет и Ангелов, и други. бас кларинет

Бас кларинет Бас кларинет звучи за октаву ниже од кларинета. Због тамне боје у дубоком регистру, композитори га употребљавају за изражавање тајанствених и драматичних момената. Техника свирања је иста као на кларинету. Препорука за слушање: „Рапсодија у плавом” Џ. Гершвин; Концерт за кларинет и оркестар од В. А. Моцарта. 46

Saksofon

Саксофон је направљен од метала. По конструкцији и извођачкој техници припада дрвеним дувачким инструментима. Његов стваралац је белгијанац, Адолф Сакс, који је у половини XIX-тог века живео и стварао у Паризу, Француска. Сачувано је више нацрта у стварању овог инструмента. saksofon Они наликују његовом данашњем изгледу. Заједничко за њих су уклопљене посебности његових старијих сродника из групе дрвених дувачких инструмената. Велики подржавалац Адолфа Сакса у стварању новог инструмента је француски композитор, Хектор Бержоз. Одатле је његова прва примена у оперском и симфониском оркестру. Касније се употребљава за потребе војних оркестра где на отвореном простору мења гудачке инстументе. Саксофон се прави у више звучности, од најнижег , до највишљег регистра. Према потребама солистичким и оркестарским извођењима, најзаступљенији су : алт, тенор, сопран и баритон саксофон. Више саксофона имају облик латинског слова Ѕ, али неки типови сопрана и сопранина саксофона имају прави облик и наликују на метални кларинет. Захваљујући богатом колориту боја у свим његовим регистрима, могућности за префињено динамизирање, виртуозност, допринели су да саксофон за кратко време врсте саксофона постане популаран и омиљен инструмент у свим музичким жанровима. Многи аутори уметничке музике, особито дваесетог века, посвећују му значајан део свога опуса. Разни народи га у свету уносе у свој фолклор као инструмент створен баш за њихово подручје. У поп и посебно у џез – музици потврђује своју максималну доминацију. Познати страни извођачи саксофона су: Детлеф Бенсман, Сигур Рашер, Клод Делонгл, Тимоти Мек Алистер, Чарли Паркер, Џошуа Редмен, Пакито Дривера, Кени Џи, Кенди Долфер, Џејмс Картер и много други. Познати македонски извођачи саксофона су: Петар Каргов, Георги Мицанов, Зоран Јовановић, Нинослав Димов, Боби Коминовски, Стојан Димов, Нинослав Димов Ферус Мустафов, Тони Велков, Влатко Иванов, Зоран Крагуевски, Владимир Трајановски и др. Препорука за слушање: „Скарамуш” трећи став, од Даријуса Мијоа. 47

Oboa

Обоа је настала од једне врсте средњовековног шалмаја, дрвеног инструмента са дугом цеви. У XVII веку, у Француској, трпи измене које доприносе побољшању интонације и њене изражености. У току XIX века она је усавршена додавањем механизма преклопника и клапни. По облику је слична кларинету, али уместо усника има кратку металну цевчицу у коју је уметнут двструки језичак. На средњем делу су отвори са клапнама, а доњи део цеви има округли облик. Има назалну и оштру боју. У зависности регистра, може да звучи и нежно и идилично, чак и тужно , а високи тонови понекад имају оријентални призвук. Обоа је инструмент којем се додељују солистичке деонице у оркестру. Због њеног интонативног и прецизног звука користи се заподешавање оркестра. Осим у оркестру, примењује се и у камерној и солистичкој музици. Постоје неколко врста обоа (у различитим начин свирања регистрима), али најзначајнији и најзаступљенији је англески рог. oboa

Енглески рог Енглески рог је инструмент сличан обои „већа обоа”. Звучи за пет тонова ниже од обое. Композитори га употребљавају за изражавање елегичних и пасторалних расположења. Енглески рог испуњава главну тему у лаганом ставу у IX симфонији, „Из његовог света” А. Дворжака. Познати светски извођачи обое су: Франческо Барсанти, Џузепе Самартини, Албрехт Мајер и други. Познати македонски извођачи обое су: Киро Давидовски, Васил Атанасов, Гордана Јосифова, Владимир Лазаревски и други. Gordana Josifova

Препорука за слушање: Главна тема „Лабудово језеро” - П.И. Чајковски. 48

Fagot

Фагот је највећи дрвени дувачки инструмент. Име је добио по својој градђи (италијански fagotto - сноп). развио се у првој половини XVI века од старог инструмента бомбарда. Његово усавршување је било завршено у XIX веку. Овој инструмент има дрвену цев дугу око 2,5 метра, подељену на делове, који се повезују. У краћем горњем делу на цев је уметнута метална цевчица са дуплим језичком од трске, у коју се дува при чему се ствара тон. Фагот има отвор дуж цеви и сложен механизам преклопника и клапни. Обухвата велико тонско растојање у дубоком и средњем регистру. Дубоки тонови су му јаки, али нису много продорни. У високим регистрима звучи меко и распевано, слично саксофону. У техничком смислу је покретан инструмент, па га композитори, фагот користе за брзе, шаљиве и за изразито мирне мелодије. У групи дрвених дувачких инструмената има басову улогу. Осим у оркестару примењује се и у камерним ансамблима (нарочито у дувачким квинтетима , где испуњава најнижу мелодију). Понекад има концертну, солистичку примену.

Контрафагот По облику је сличан фаготу, али је много већи. Звучи за октаву ниже од фагота. Карактеристични су му дубоки тонови. У оркестру се користи као хармонска подлога. Познати светски извођачи фагота су: Клаус Тунеман, Милан Туркович, Валериј Попов и други. Познати македонски извођачи фагота су: Сретен Теодосиевски, Васил Караскаковски и Даниел Апостолов.

контрафагот

квартет „Фаготисимо“

Препорука за слушање: „Петар и вук” - С. Прокофјев. 49

Truba

Први инструменти типа трубе су били израђивани у различитим регистрима и облицима. Инструмент Фанфаре су биле дуге цеви без вентила који су се употребљавали за труба са сордином најаву војничких или свечаних догађаја. Труба има облик савијене цеви која се на доњем делу проширује у облику левка. Свира се помоћу три вентила. Труба је регистарски највиши лимено – дувачки инструмент. Има светао и продоран тон. Извођачка техника овог инструмента је развијена до виртуозности. После афирмације у класичној музици, постаје популаран и један од водећих солистичких инструмената у џезу. Употребљава се и у забавној и у народној музици. Због свог карактеристичног звука понекад извођач употребљава пригушиваче или сордино. Труба је заступљена у стваралаштву : Џузепе Вердија, Васо Рисшов врсте сордина Лудвиг ван Бетовена, Петар Илич Чајковског, Беджих Сметане, Антонин Дворжака и други. Познати извођачи трубе су: Луис Армстронг, Оливер Кинг, Нини Росо, Винтон Марсалис, Благоја Ангеловски, Васо Ристов, Љупчо Коскаров и други.

Trombon Тромбон (позауна) или „велика труба” појавио се у XV веку. Различите врсте тромбона се разликују по облику, грађи и начину свирања. Цуг- тромбон има покретну цев, у облику слова чијим извлачењем и увлачењем се добијају дубљи или Kiril Ribarski виши тонови. У XIX веку израђују се тромбони са вентилима. Звук тромбона је масиван, продоран и сјајан, један од најјачих у оркестру. Његов регистар тонова обухвата четири октаве. Ове карактеристике учвршћују позицију тромбона у оркестарском, камерном и солистичком музицирању. Осим у уметничкој музици, заступљен је и у џезу и другим музичким жанровима. Нашао је примену у сваралаштву више композитора: Чајковски, Мусоргски, Равел и други. Познати светски извођаћи тромбона су: Џеј Џеј Џонсон, Глен Милер, Том Дорсеј и један од македонских истакнутих тромбониста Кирил Рибарски. Препорука за слушање: – Музички примери у извођењу Луиса Армстронга; – „Чардаш” - Монте (изводи, Кирил Рибарски). 50

Horna

Хорна (рог) води порекло од ловачког рога. Њен облик је био мењан и усавршаван. Додавањем вентила, повећале су се техничке могућности лимене хорне. Цев хорне је савијена у облику круга, у којем се налази сплет додатих цеви са три или четири вентила. На горњем делу налази се усник, а доњи део цеви је проширен у облику левка. Хорна је једини лимено- дувачки инструмент на коме се свира левом руком. Хорна звучи нежно, меко и песнички, са великим динамичним нијансама и раскошном бојом тона. Због виртуозности, покретности и техничких могућности Александар Гошев поверавају јој се мирне и идиличне мелодије. Хорна је заступљена у симфониском оркестру, камерним ансамблима али као солистички инструмент. Њена звучност је посебно приметљива у делима: К. М. Вебера, Ц. Франка, Б. Сметане, А. Дворжака и других. Познати светски извођачи хорне су: Херман Бауман, Франк Лојд, Мшпел Томсон, Винсент де Роса, Филип Фаркас, Џовани Пунто, Стефан Дор, Радован Влатковић и други. Познати македонски извођачи хорне су: Левче Трајковски, Александар Гошев и други.

Tuba Туба се развила од старог басовог инструмента серпента, а савремен облик јој је дао Адолф Сакс. Она је највећи дувачки инструмент. Приликом свирања извођач је држи испред себе, са левком окренутим нагоре. Има три или четири вентила. Туба има дубљи, масивни тон, због чега у симфониском оркестру има улогу басовог инструмента. Често се употребљавају за соло епизоде, као на пример у стваралаштву : Малера, Стравинског, Мусоргског и других композитора. Примењује се у симфонијским и дувачким, a ређе у џезу и забавним оркестрима. Познати светски извођачи тубе су: Џефри Андерсон, Роналд Бишоп, Марти Ериксон, Крис Олка, Патрик Шеридан и други. квартет туба Препорука за слушање: – „Петар и вук “ - С. Прокофјев; – „Бидло” - Слике са изложбе Мусоргског-Равела; – „Водич кроз оркестар” - Б. Бритн (утврђивање музичких инструменатa). 51

Инструменти са клавијатуром

Инструменти сa клавијатуром могу да се поделе у две групе: – жичани инструменти са клавијатуром и – дувачки инструменти са клавијатуром

Инструменти са клавијатуром Дувачки инструменти со клавијатуром

Жичани инструменти са клавијатуром

Чембало Чембало или клавичембало је инструмент који се користио у касном средњем веку. У Италији се налазе најстарији примерци клавичембала. На почетку је имао једну клавијатуру и служио најчешће за придруживање. По облику је сличан пијану. Изнад резонантне плоче су постављене жице по којима се повлачи са пером. У XVII и XVIII веку повећавао се број жица и додата је још једна клавијатура, али и регистри за промену боје тона. Чембало има карактеристичан звонаст и јасан звук. У периоду од XVI-тог до XVIII-тог века је имао примарну улогу у оркестарским, камерним и оперским делима. Барокни композитори Ј.С. Бах клавичембало и Г.Ф. Хендл, су написали највише композиција за чембало. Познати светски извођачи у чембалу су: Кенет Гилберт, Тревор Пинок, Кристоф Русе, Андреас Стајер, а у Македонији, Цветанка врста клавичембала Созовска и други. П.Виршаиерко (чембалист)

Препорука за слушање: „Хроматска фантазија и фуга”- Ј.С.Бах. 52

Клавир

Клавир је инструмент наследник чембала и његових сродних инструмената. Појавио се у почетку XVIII века у Италији. Име клавир је добио у периоду када је измишљен механизам чекића са којима су тонови могли да се изводе различитим јачинама. Први клавири су били названи pianoforte (италијански- тихо,јако), због начина добијања јачине клавир тонова. Модерни клавир је створен у XIX веку. Клавир је састављен од: дрвеног корпуса постављеног на три ногаре у облику хоризонталне постављене харфе и поклопцем са горње стране. У корпусу је постављен метални оквир са разапетим жицама, резонантном даскоми механизам са чекићима. Употребом педала богате се изражајне могућности инструмента. Клавијатура се састоји од 88 дирки (52 белих и 36 црних) на којима се свира са обе руке. Ударањем по диркама дижу се чекићи и ударају на жице које трепере и стварају тонове. За изражајне могућности и звучност клавира, Франц Лист, једен од највећих клавириста, написао је: „На клавиру могу да се изводе акорди као на харфи, да се пева као са дувачким инструментима, на њему могу да се изведу хилљаде пасажа, који су раније морали да се одсвирају са више различитих инструмената...” Развојем инструменталне музике XVII века, клавир , као и његови претходници, заузима значајно место у солистичкој, али и у камерној и оркестарској музици. Водећу улогу му додељују и бечки класичари Хајдн, Моцарт и Бетовен. Осим у класичној примењује се и у џезу и у популарној музици. Познати светски извођачи клавира су: Сергеј Рахмањинов, Свјатослав Рихтер, Артур Рубинштајн,Алексис Вајсенберг, Дјук Елингтон и други. Познати македонски извођачи клавира су: Валери Стефановски, Милица Шперовић, Стела Слеанска, Рита трпчева-Поповић, Тодор Светиев, Марија Гошевска и наш светски познати пијанист, Симон Трпчевски. Пијанино има исту звучност као клавир, али мању запремину звука. Збогових карактеристика не користи се за концертно извођење, али је погодан за домаћу употребу. Симон Трпчевски

Препорука за слушање: – Валс cis-moll, Фредерик Шопен; – „За Елизу” – Лудвиг Ван Бетовен. 53

Оргуље

Оргуље воде порекло од далеких источних инструмената и из античке „Панове” флауте. У средњем веку оргуље се користе као инструмент за пратњу у црковном певању у западнохришћанским литургијама. У периоду барока, постају значајан инструмент у инструменталној музици. Оргуље су највећи и најсложенији дувачки инструменти, состављене од великог броја цеви. Тон се производи струјањем воздуха из ваздушног меха кроз цеви. Оргуље имају најчешће три клавијатуре (мануали), степенасто поредани и на њима се свира рукама. На доњем делу, клавијатуре свира се ногама (педала). Одмах до мануала су регистри који служе за одређивање боје звука на свиралама, чиме се добија звучност једног, или групе инструмената. Цеви су направљене од дрвета и метала. Оне су у различитим облицима и величинама. За сваки тон оргуље имају једну или више цеви, али са различитом бојом и јачином звука. Због тога се постиже звучност симфониског оркестра. Данас су оргуље солистички концертни инструмент. Користе се у црквама, катедрлама и великим концертним салама. Савремене електричне оргуље се употребљавају у популарној музици. За оргуље је највише писао композитор J. С. Бах, али и сам је био виртуозни извођач оргуља. Познати светски извођачи оргуља су: Лоренцо Гијелми, Даниел Брун, Ванес Вандерховен, Далибор Миклавчич, Павао Машић, Горана ВидњевићФабијанић и други.

оргуље

Препорука за слушање: „Тока и фуга” , d-moll од Ј.С. Баха. 54

Harmonika

Хармоника је име за више инструмената. Код њих се тон добија треперењем металних језичака помћу струјања ваздуха. usna harmonika Усна хармоника се појавила у Немачкој . Ради свог Необичног , а у исто време новог звука, постаје популаран инструмент који се даље усовршува. Може бити направљен од дрвета, али и од метала. Има облик на правоугаоника са два реда отвора, на којима се свира дувањем и увлачењем воздуха. На усној хармонници освим мелодије може се добити и акордска пратња . Инструмент се држи длановима, a њиховим померањем се добија ефекат треперења. На тај начин се стварају тонови са карактеристичном лепом бојом. Овај инструмент својом звучношћу налази примену у блузу , где извођачи имају посебно развијену технику свирања. Данас се примењује у различитим музичким жанровима. Хармоника са диркама или дугметима има сложенију конструкцију и технику свирања. хармоника са диркама Састоји се од два дрвена дела диркама које су повезане са ваздушним мехом. На десној страни се налазе дирке са којима се изводи мелодија, а на левој страни се налазе дугмета која се користе као басовна пратња. Развлачењем меха, ваздух пролази кроз отворе, при чему метални језичци трепере и стварају тон. Има велику употребу у народној, забавној и класичној музици. У музичкој литератури о хармоника са дугметима хармоници, осим оригиналних има и прераде других дела. Познати извођачи хармонике су: Бобан Копуновић, Миша Мијатовић, Бојан Јовановић, Љубиша Петковић, Зорица Каракушовска Гордан Ташић. На нашим просторима познати извођачи хармонике су: Кочо Петровски, Милан Завков, Горан Алачки, Зуица Лазова, Илчо Јовановски, Зорица Каракутовска и други. Препорука за слушање: - Танго Њујорк 55

Udarni instrumenti

Име су добили према начину свирања- ударање по површини која трепери и ствара звук. Свира се на различите начине: cа руком, cа разним врстама палица, са металном шипком, једном површином о другу или помоћу механизма. Ови инструменти су најстарији, а по грађи најједноставнији. Још у време првобитне заједнице, ови инструменти су имали значајну улогу у свакодневном животу људи. Касније су у народној музици допринели у изражавању осећаја и богаћњу музичког извођења. У забавној и уметничкој музици они наглашавају карактеристични ритам и дају звучну боју целоме оркестру. Према звуку који производе деле се на две групе: – инструменти опредељеном тонском висином (мелодијски); – инструменти неопредељеном тонском висином (ритмички).

са опредељеном тoнском висином

са неопредељеном тoнском висином

Ударни инструменти cа опредељеном тонском висином (мелодијски инструменти) Група инструмената која произведе једен или више тонова, a стварају се од треперења дрвених и металних плочица, цеви или коже, још се зову и мелодијски инструменти. Овој групи припада више инструмената међу њима и: ксилофон, вибрафон и тимпани.

Ксилофон Име је добио од грчке речи ksilos- дрво и fonos- звук, по материјалу од којег су направљене плочице. Ксилофон потиче из Азије, а срећемо га и код народа Африке и Латинске Америке. У Европи први пут се јавља у XVI веку. У XIX веку, пољак Гузиков, мења конструкцију инструмента, стављајући плочице у четири реда. Данашњи ксилофон има дрвене плочице у два реда, слично као дирке код клавира и резонатор у виду цеви на којима су наређани плочице. Свира се ударањем по плоантички ксилофон чицама са две палице са округлим завршетком. Тонови су оштри , у форте, али меки и топли у пијано динамици. Ксилофон је први пут био употребљен у оркестру у средини XIX века. Данас се користи у симфонијском оркестру (К. Сен Санс, Г. Малер, Стравински, Равел, Џ. Герпшин), камереном оркестру (Барток, Стравински) и врло Палице за професионалан ретко као солистички инструменат (Соната за ксилофон ксилофон - Томас Питфилд).

велики ксилофон

Препорука за слушање: „Сидарта” - ксилофон џез. 57

Vibrafon

Име вибрафон је добијено према речима “vibra” - вибрирање и “fone”- звук. Потиче од старих ударних инструмената са острва Јава и Бали. Инструмент под овим именом, али значајно различит, први пут се јавља у XX веку у САД. Вибрафон је направљен од металних (алуминиумских) vibrafon плочица, наређаних на две дрвене даске изнад металног оквира и резонатор састављен од цеви различитих по величини. Вибрафон има и педалу, слично као и код клавира, и служи за пригушивање звука. Тако тон постаје пригушен и кратак. Цеви су постављене вертикално испод плочица и помоћу електромотора производе вибрирајући тон. По плочицама се свира палицама. Оне могу да буду различите по величини, а најчешће имају „главу” начин свирања омотане вуном. Да би се отсвирао акорд користе се две, три, па чак и четири палице. Вибрафон је солистички инструмент, најчешће у џезу, али се користи и као оркестарски инструмент у класичној (Б. Бритн, И. Стравински), филмској и забавној (Битлси, Мадона, Пинк Флојд) музици. Познати светски извођачи вибрафона су: Гари Бартон, Милт Џексон, Боби Хатчерсон, Бошко Петровић, а код нас Мојца Седеу, Мартин Вучић и други.

Nik Parnel

Препорука за слушање: Вибрафон соло - Gary Burton. 58

Gari Barton

Timpani

Инструменти слични данашњим тимпанима, а у Европи су постојали још у XV веку. У XVII улазе у састав оркестра. Састоји се од корпуса направљеног од метала и мембране направљене од природне или вештачке коже разапете преко отвора корпуса. Затегнутост коже се мења помоћу педале, при чему се мења висина тона инструмента. Звук се добија ударањем палицама по затегнутој кожи.Оне могу да буду направљене од timpani различитог материјала што битно утиче на квалитет и боју звука. Тимпани могу да произведу звонљиве, али и пригушене звуке, у зависности од облика инструмента и врсте палица. Могу да направе динамичку градацију од пијанисима до фортисима. У оркестрима имају улогу да нагласе одређени ритам или да остваре неки звучни ефекат (грмљавине, пуцање из топа, водопаде и сл.). Тампани су заступљени у различитим жанровима музике: класична (Б. Сметана, Л. В. Бетовен), забавна и џез. тимпани за домаћу употребу

извођачи тимпана

Ударни иструменти cа неопредељеном тонском висином (ритмички инструменти) Ударни инструменти са неопредељеном тонском висином још се зову и ритмички инструменти. Ови инструменти служе за свирање ритма или за стварање одређених звучних ефеката. У ову групу инструмената спадају: велики и мали бубањ, гонг, чинели, триангл, маракас, дајире и кастањети. Ритмички инструменти налазе примену у класичној, а и другим жанровима музике (забавна, народна и џез). Бубањ (велики и мали) је имао велику улогу у животу људи. Током времена се мењао , па данас постоје разне врсте бубњева. Звук се добија када се палицама удара по мембрани инструмента, при чему она трепери и добија се звук. Палице су израђене од различитог материјала и различите су по величини и тежини. Познати светски извођачи бубња су: Фил велики бубањ Колинс, Тихомир Филеш, Роб Гарднер, Ринго dobo{ Стар и други. Македонски извођачи бубња су: Мартин Вучић, Гаро Тавитјан и браћа Тавитјан.

Гонг је стари кинески инструмент. Личи на велики, метални тањир свира се са ударањем палице у средину инструмента. Постоје разне врсте гонга, али најзасупљенији су велики и мали гонг. У оркестрима најчшће се користи за стварање звучних ефеката. gong

Чинели су инструменти на којима се свира са палицама (тањири су постављени хоризонтално) или ако су постављени вертикално ударају се један о други. Најчешће се примењују у класичној музици, а у забавној и џез музици свира се са педалом. Заступљена је у дувачким, војним, џез и симфонијским оркестрима. ~ineli

Препорука за слушање: Buddy rich – соло бубњеви. 60

Триангл је метални инструмент савијен у облику троугаоника. Држи се у левој руци, a cа металним штапом се удара по странама инструмента. Има звонљив тон и служи за ритмичке и мелодијске ефекте. triangl Маракас (звечке) је ритмички инструмент са карактеристичним звуком. Највећу примену има у забавној и џез-музици. Користи се и у фолклору Мексиканаца. marakas

Дајире је ритмички инструмент. Звук се производи са тресењем или ударањем по мембрани инструмета. Заступљен је у разним жанровима музике: забавна, џез, народна и класична. дајире

Кастањете су ритмички инструменти. Доминантан је у фолклору Шпаније. Заступљени су и у осталим жанровима музике. Као и код чинела и код кастањета, звук се добија ударањем једне површине о другу.

кастањете

drugi udarni instrumenti

Препорука за слушање: – „Болеро” - Морис Равел; – „Марш на Черномору” - М. Глинка – Небојша Јован Живковић- 7 удараљки, вибрафон, 12 маримба. 61

Божић (по слуху)

Zvezdo, ti mila! Bo`e, Gospode, dari mi qubov, verba silna, da ne krasat nas. Refren: Kaj i da si...

Задаци: 1. Истражуј како се прославља празник Божић у свету и код нас. 62

МУЗИЧКО СЦЕНСКА ДЕЛА

Опера

Балет

Оперета

Мјузикл

ОПЕРА Потреба за допуњавањем изржавања између позоришне и музичке уметности примећује се још код старих Грка (V век п.н.е.), а продужава и у Средњем веку. Крајем XVI века у Фиренци - Италија, група истакнутих музичара, филозофа, писаца и уметника који су радили под именом camerata усмерили су свој рад према ка обнављању античке грчке трагедије. Ова ренесансна настојања створила су нову врсту музичко-сценског дела са великим уметничким вредностима, названим опера. Опера је музичко сценско дело. Драмско дело (садржина) извођачи су реализирали преко певања. Вокални солисти, хор и балетски ансамбли прате оркестар. Према томе , опера представља синтезу више уметности: музика, игра, драма и ликовна уметност, исказане преко сценске декорације и костимографије. Опера се састоји од чинова, а чинови су подељени на слике. Назив опера потиче од латинске речи опус што значи драма која се пева. Првобитна идеја за стварање овакве врсте музичког дела је била књижевника Октавија Ринучинија. Он је написао текст са насловом „Дафне”, а одговарајуће на текст, композитор Јакопо Пери је створио музику. Тако је настала прва опера„Дафне” у 1594 година.

сцена из опере „Дафне “ од Јакопо Перија

Пошто је рукопис опере „Дафне” био изгубљен, за прву музичку драму се рачуна његова друга опера „Евридика”, која је први пут била изведена 1600 године.Опера се развија и у другим градовима Италије, па и у европским државама: Француска, Енглска, Немачкаи Аустрија. Од тога периода, па до данас, опера има исту популарност. 64

Klaudio Monteverdi Клаудио Монтеверди (1567 - 1643) је рођен у Кармели - Италији. Рачуна се за за највећег мајстора оперске уметности. Опера „Орфеј” се рачуна за прво музичко сценско дело, премијерно изведено 1607 год. Као композитор драматург постигао је потпуно јединство између музике и драме. Једноличне речитативе је заменио аријама (музичка целина са развијеном мелодијском линијом). Поставио је темељ стварања оперског оркестра.

Kladio Monteverdi

Сцена опере „ Орфеј”. Данас се изводи у современој варијанти Кара Орфа.

Врсте опера према садржајима опера SERIA је озбиљна опера озбиљне и трагичне садржине

опера BUFFA је опера шаљиве садржине која третира теме из свакодневнице

сцена опере „Аида “

сцена опере „Севиљски бербер“

Да ли знаш? Џовани Батиста Перголези са опером „Слушкња господарка” (изведена 1733) је припадала првој генерацији композитора опере Буфа. 65

Развојне фазе опере У постављању равнотже између музике и текста, опера је прошла кроз три фазе:

Опера са нумерама

Монодиска опера

у којој преовлађује музика

у којој преовлађује текст

Музичка драма у којој подједнаку важност има и текст и музика

сцене опере„Аида “

композитор

либретист

Стврање, припрема и извођење оперског дела

припрема

извођење

костимограф

оркестар

кореограф режисер

балет солисти

корепетитор

хор

диригент

извођење

Либрето Текстуална подлога оперског дела се зове либрето. Прераду и адаптацију текста прави либретиста. Могу да се обраде теме из историјске прошлости, љубавне, народне или из свакодневног живота. Либрето за оперу може да буде специјално написано или да буде прерада постојећег драмског дела као на пример: „Краљ се забавља” од Виктора Игоа које је либрето за оперу „Риголето”; драма „Печалбари” од Антона Панова је либрето за оперу „Растанак” и други.

Композитор Композитор пише музику инспирисан од неке содржине. Она ће бити либрето за стварање оперског дела. По свом размишљању и са употребом музичких изражајних средстава, композитор ствара мелодију која ће створити јединство између музике и драме. За успешно стварање оперског дела треба иматисталну и добру сарадњу између либретисте и композитора.

познати оперски композитори

R. Vagner

X. Rosini 68

X. Verdi

@. Bize

X. Pu~ini

V. Belini

Vokalni interpretatori Носиоци звучне реализације оперског дела су вокални интерпретатори. Они су солисти или чланови вокалних ансамбала. Солиста, мушки или женски глас, може да има главну, али и спореднуепизодну улогу. У интерпретацији оперског дела примењују се различити стилови певања. Солисти примењују стил Бел канто- лепо певање. Примена бел канто стила је посебно потребна у сложенијим и тежим мелодијским линијама. Пример: арија „Каста Дива” из опере „Норма”, арија „Фигаро” из операте „Севиљски Бербер” и друге.

Marija Kalas

Lu~ijano Pavaroti

На сцени истовремено могу да наступи више солиста. Према броју извођача састави могу да буду: дуети- двоје солиста; терцети- троје солиста; и квартети - четворо солиста. Улога ових састава је да се прикаже дијалог између два, три или четири лика.

певачки састави опере „Риголето “

Hor Хорски ансамбл у опери се користи за масовне сцене. Композитор преко њих исказује моменат драмског деловања када жели да представи већу групу људи, у зависности од садржаја опере: сељаци, војска, радници и друго. Састав хора може да буде мешан, мушки, женски или дечји. Једна од најуспешнијих хорских арија, која у оперском стваралаштву оставља посебано обележје је хорска арија „Хор Јевреја” из опере „Набуко” од Џузепе Вердија.

сцене опере „Набуко“

Фрагмент хора опере „Набуко” - Џ. Верди

Препорука за слушање: „Хор Јевреја” из опере „Набуко” од Џузепе Вердија. 70

Оркестар у опери Место оркестра у опери је између гледалишта и сцене. Ова традиција датира још из времена старогрчког позоришта. Композитори су користили различите саставе оркестра, зависно од њихових афинитета и времена у којем су живили. Старогрчко позориште -амфитеатар

Диригент Диригент руководи заједничким извођењем музичкког дела оперске представе. Он је реализатор идеје композитора. У интерпретацији дела диригент уноси сопствени осећај који не треба да наруши опште карактеристике опере у целости.

Zubin Mehta

Rikardo Muti

Oskar Danon

Корепетитор За успешно извођење оперског дела, диригент континуирано сарађује са корепетитором (помоћни диригент) хора и солиста. Његова помоћ ипратња клавира разрађује мелодијске линије певача, хорских и балетских ансамбала.

Режисер Режисер је задужен за сценску реализацију оперског дела. Он сарађује са целим тимом: сценографом, кореографом, костимографом и другим учесницима, солистима, хором, помаже око њиховог наступа и реализације њихових улога.

Сценограф Сценограф је ликовни уметник који треба да осмисли, нацрта и постави сценску декорацију, одговарајућу времену и месту драмског догађаја. Омогућавањем савремене поставке оперског дела, сценограф може да развије и употреби високе стандарде за промоцију својих замисли и идеја.

сценски декор

Кореограф Кореограф је балетски уметник. Он осмишљава и обликује кретања , кораке и фигуре балетских уметника. балетска фигура

Костимограф

модеран костим

Ликовни уметник који треба да поседује велико познавање за различите стилове и начине облачења у различитим временским епохама. Дизајнира нацрте за одећу солистима, хору и учесницима балетских ансамбала који треба да буду прилагођени драмском делу.

косшим из периода Ренесансе

Да ли знаеш? У финалној реализацији оперског дела учествује и суфлер (лице које помаже извођачима уколико се јави потреба од помоћи у тексту) и инспициент који се брине за благовремену припрему за наступ извођача. 72

Оперске куће У већим културним центрима - градови у Европи и у свету, као одраз културног развоја и његовања оперске уметности, постоје специјално изграђене оперске куће. У њима се промовишу позната оперска остварења као и позната имена оперских певача. Једна од најстаријих оперских кућа у Европи која од стварања, па све до данас одржава и намеће свој ауторитет је „Велика опера” у Паризу основана у 1669 години. Опера у Паризу

Опера „Ла Скала “

Опера „Ла Скала” (унутра)

Миланска „Ла Скала”, због њене драгоцености и престижа, оставља утисак „храма музике”. Спољашни изглед (на око не много велика), крије њену унутрашњу лепоту. Доживљји из извођења оперских представа могу се упоредити са причама из бајки. Зато она представља изазов за многе светске оперске певаче и диригенте.

Да ли знаш? После направљене реконструкције миланске „Ла Скале”, свечено отворање је било на дан „Св. Амброзија”, заштитника града Милана. Зато је уметнички директор, маестро Рикардо Мути, за ту пригоду одабро оперу италијанског композитора А.Салиерија „Призната Европа”, са којом је у 1778 години била отворена опера „Ла Скала”. 73

За престижну оперску кућу у новије време се рачуна опера Метрополитен таконазвана Мет. Основана је у 1883 години са донацијом богатих љубитеља музичке уметности. Метрпиолитен - Њу Јорк

Да ли знаш? На велики концерт у Hyde Park у 1991 години Лучијано Павароти одушевио је више од 250.000 посетиоца. После тог успеха концерте је поновљен 1993 године у Њујорку - Метрополитен на коме је присуствовало око пола милиона посетиоца.

Бољшој театар jе најстарије позориште у Москви, које датира од 1824 године.У њему се изводе познате руске али и представе страних аутора. По капацитету (броја публике), спада међу највећа позоришта у свету. Бољшои театар

Опера у Сиднеју је архитектонски симбол града. Изграђена је 1973 године. Иако је постављена у пристаништу, она је потпуно функционални комплекс. Састављена је од велике концертне дворане која има изванредну акустику, оперску салу и салу за драмске представе. Оперска кућа у Сиднеју

Задаци: 1. Истражуј за другие оперске куће Европи и свету. 2. Cа применом ИКТ изради презентацију у Power point-у, за једну од оперских кућа по твом избору. 74

Ђузепе Верди (1813-1901) Ђузепе Верди (Giuseppe Fortunino Francesco Verdi) јe италијански композитор који живи и ствара у такозваном времену (bel canto) – лепо певање. Рођен је у Ле Ронколе у Италији. Почео је да свира оргуље у локалној цркви са 11 година, због лошег породичног финансиског стања. Његов заштитник Антонио, трговац и љубитељ музике, помогао му је да започне музичко образовање у Милану. Због старосне границе није испунио услове за упис на Ђузепе Верди Конзерваторијум и био је принуђен да ради код оперског диригента Лавиње. После смрти оргуљаша Провесија, у Бусету, је преузео његов посао. Две године касније жени се ћерком његовог заштитника. После смрти његове жене и двоје деце остаје сам. У то време Верди дебитује као оперски композитор. То му је омогућило да промени место живљења у Милану. Тако настају његове опере: „Риголето”, „Травијата” „Отело”, „Трубадур”, „Бал под Маскама”, „Моћ судбине”, „Дон Карлос”, „Набуко” и опера „Аида”, која настаје у част отварања Суецког канала. Верди је доживео дубоку старост и велики успех. Његов вечни дом се налази у музичком институту „Верди” у Милану.

сцена из опере „Аида“

сцена из опере „Трубадур“

сцена из опере „Риголешо“

сцена из опере „Дон Карлос“ 75

Травијата Травијата (итал. La Traviata) је oпеpa у три чина, италијанског композитора Џузепе Вердија. Либрето је написао Франческо Марија Пјаве, према драми „Дама cа камелијама” Александру Дима-сину. Премијера је изведена 6 марта 1853 у позоришту Фениче (итал. Teatro la Fenice) у Венецији. Радња се одвијала у Паризу плакат за извођење опере „Травијате“ и околини, према Диминовој драми око 1700 године. Даље, је поставка опере најчешће по замисли Вердија, у време праизведбе, XIX века.

Арија (винска песна) „Травијата” - Џузепе Верди

Први чин Радња се одвија у кући куртизане Виолете Валери у Паризу. Након кратког боловања, Виолета организује забаву у част њеног враћања међу пријатеље Испред присутних гостију, дугогодишњи пријатељ Виолете, Гастон, најављује присуство свога пријатеља Алфреда Жермона. Он је већ дуго времена scena †zdravica# обожаваоц Виолете. Алфред наздравља са лепом Виолетом у име љубави, а она је за њега најзначајнија у животу. Виолета се придружује здравици, говорећи да је љубав само радост и забава. Виолета, исцрпљена и са слабим здрављем, повлачи се у другу просторију, молећи госте да продуже са забавом. Алфред је забринут за здравље Виолете. Његов брижни однос одаје љубав према Виолети. Са великом захвалношћу , Виолета позива Алфреда да је посети наредног дана. Алфред одлази срећан, а забава завршава одлажењем осталих гостију. Виолета остаје сама, обузета новим осећањима љубави и маштања за њен живот са Алфредом. 76

Други чин, слика прва Већ три месеца Виолета и Алфред живе у њеној кући у близини Париза. Алфред открива да за њихов раскошни живот Виолета продаје делове свог имања. Зато он одлази у Париз. Док Виолета са задовољством чита позивницу за бал своје пријатељице Флоре, собарица најављује посетиоца Жорж Жермона, оца Алфреда. Он од Виолете тражи да прекине везу писмо за растанак са његовим сином јер иста може да створи лошу репутацију њиховој породици. Виолета очајно моли да не тражи од ње такву жртву јер се ради о истинској љубави. Доброта и искреност Виолете смањују сумњу Жермона, али он и даље остаје на свом захтеву. Виолета са сломљеним срцем пристаје само због свог вољеног и Жермон одлази. Виолета у очају пише опроштајно писмо Алфреду. Он пристиже и она са сузама у очима му говори да одлази за Париз. Уствари, Виолета му не говори истину. Жорж Жермон се враћа и наговара Алфреда да се врати у рођену Провансу. Алфред читајући позивницу за бал намењену Виолети, збуњен и очајан одлази за Париз.

Други чин, слика прва На забави код Флоре главна тема за разговор је растанак Виолете и Алфреда. На забаву пристиже Алфред, a за њим долази Виолета, у пратњи барона Дуфала. Убеђен да је Виолета оставила због љубави барона, Алфред вређа Дуфала. Виолета позива Алфреда на разговор и моли га да оде. Огорчен од љубоморе, сцена играња карти Алфред осуђује Виолету, не бирајући речи које ће је повредити. Испред свих присутних он баца паре пред њу као захвалност за њене услуге. Огорчен његовим поступком, барон Дуфал позива Алфреда на двобој. Жорж Жермон, отац Алфреда, укорава свог сина са поуком да „је свако недостојан који повреди жену у бесу”.

Трећи чин Још једно јутро у животу Виолете. Тешко болесна она лежи сама у сојој соби. Покрај ње је само Анина. Долази лекар који потврђује њено лоше здравствено стање. У писму Жермона, Виолета добија вести да је после двобоја Алфред у бегству, a барон је лако повређен. Свесан за своју неправду према Виолети, обећава да ће своме сину рећи целу истину. Убрзо у сцена трећег чина собу улази Алфред. Неизмерном љубављу, у моменту очаја, он држи Виолету у свом загрљају, обећавајући и да ће ускоро оздравити и изапочети нови живот. Виолета је пресрећна. Прави последње напоре да изгледа лепо испред свог вољеног. На жалост, њено здравље је веома лоше и она умире на рукама Алфреда.

Дует Виолете и Алфреда

Препорука за слушање: Арија (бечка песма) из опере „Травијата” - Џ. Вердија. 78

Опера у Македонији Македонска опера је основана 1947 године, у саставу Македонског народног позоришта(МНT). Први пут 9 Мајa у МНT је била изведена опера „Кавалерија Рустикана” од Петра Маскањина, под диригентском палицом маестра Тодора Скаловског.

Македонско народно позориште

сцена из „Кавалерије Рустикане “

24 маја 1954 године, премијерно је била изведена прва македонска опера „Гоце” македонског композитора,Кирила Македонског. Режија oвог извођења је Петра Прличког, a као солисти су наступили: Данчо Митровски, Зина Креља и Калина Милошевска. МОБ је радила у оквиру МНТ у великој и искључиво функционалној позоришној згради изграђеној 1927 године. Иста је била срушена за време земљотреса 26.07.1963 године.

После земљотреса , МНТ ради у привременом објекту Позориште Центар, до изградње нове зграде Македонског народног позоришта , 1982 године. 10.02.1983 године је отворен нови објекат Македонске Опере и Балета. Овај модел позоришне организације (драма-опера-балет), је био промењен 2004 године. Тада је МНТ задржао драмски ансамбл, а Опера и Балет су постали посебне организације, назване Македонска опера и балет (МОБ).

нова зграда МОБ

Македонска опера и балет (МОБ) је државна културна установа и најстарија институција ове врсте у Македонији.

Makedonski operski solisti

Boris Trajanov

Vesna Ginovska-Ilkova

Никола Гађов

Milka Eftimova

Славица Петрова - Галић

Cvetan Stojanovski

Габриела Георђиева

Igor Durlovski

Ana Durlovski

Blagoj Nacoski

Задатак: 1. Истражуј о другим македонским оперским певачима и њиховим оперским остварењима , затим направи албум. 80

Makedonski dirigenti На репертоару Македонске опере направљене су поставке новог оперског остварења која се изводе под диригентском палицом више македонских диригената.

Tomislav [opov

Oliver Balaburski

Aleksandar Lekovski

Саша Николовски-Ђумар

Borjan Canev

Bisera ^adlovska

Активности: 1. Посети једну оперску представу по твоме избору и изради есеј у којем ћеш дати опис твојих доживљаја са извођења. 2. Буди у улози професије-диригент и објасни твој посао, именуј чланове тима за сарадњу, за успепшну реализацију оперског дела. 81

Познати македонски композитори и њихова дела

Кирил Македонски: „Гоце”, „Цар Самуил”, „Илинден”.

Трајко Прокопиев

Кирил Македонски

Трајко Прокопиев: „Растанак”, „Кузман Капидан”.

Тома Прошев: „Паучина”, „Мали принц”. Тома Прошев Рисшо Аврамовски

Ристо Аврамовски: „Болан Дојчин”, „Лидија из Македоније”.

Димитрије Бужаровски: „Шећерна прича”, „Деспина и Мистер Докс”. Димитрије Бужаровски

Задатак: 1. Истражуј живот и дела датих композитора и уради презентацију у . Power Point-у. 82

Kiril Makedonski Кирил Македонски (1925-1984) је македонски композитор, аутор прве македонске опере „Гоце”. Музички се образовао у Загребу, Сарајеву Љубљани, а у раду је добио звање „специјалист за композицију”. Његов магистарски рад је опера „Цар Самуил”, која је од комисије Музичке академије у Љубљани оцењена са највишом оценом. У свом дугогодишњем, плодном композиторском раду, написао је велики број музичких дела. Најпознатије су опере: „Гоце”, „Цар Самуил” и „Илинден”; Кирил Македонски Kiril Makedonski симфониска поема „Плесачица”; четири симфоније; „Старогрчки концерт” за гудаче и друге радове за радио-драме, сценску музику за драмска дела, музику за краткометражне филмове и за филм „Македонска крвава свадба”. Његов стваралачки пут је углавном био оријентисан ка стварању македонског националног стила, заснованог на карактеристикама македонског националног мелоса.

За оперу „Цар Самуил”, Македонски је сам написао либрето, обухватајући главне моменте судбоносних догађаја у Македонији крајем X и почетком XI века. Композитор, Кирил Македонски, се трудио са једноставним звучним решењима да оствари драмску експресију. Настојао је, посебно музички, да дифинише сцене које су се одвијале између Византинаца и оне у домаћем табору.

Car Samuil

Цар Самуил Кирил Македонски (садржај) Први чин У двору кнеза Самуила у Преспи, сви прослављају победу над византијском војском. Кнез Самуил није могао да осети победу јер у његовој души влада немир. Самуил је био приморан да убије свога брата Арона, да створи стабилност и јединство у држави. Нестабилност у држави потврдђује његов син Гаврил Радомир који се заљубљује у заплењену сцена из опере „Цар Самуил” Гркињу, Ирену. Исто и , Марија жена Владислава, који је син Арона заговара освету свог свекра. Хоће да отрује Самуила и да наследи престол. У међувремену, у двору византиског цара, Василија Другог, након победе Самуилове војске код реке Сперхеј, влада мир. Византијски шпијун, Црнољуб, истовремено је и Самуилов сарадник. Он јавља Василију Другом да се Самуил у Охриду прогласио за цара. Ова вест се Василију није допала и код њега изазива жељу за осветом.

Други чин У свом двору , Охридска тврђава, Самуил са својим војводама припрема план за обрачун са Василијем Другим. Црнољуб који је опседнут од жеље да постане цар, хоће да победи. Победу хоће да оствари сналажљивошћу , а не борбом. Следи распрва Марије и Владислава. Он се не саглашава идејом своје жене да отрује Самуила.

сцена из опере „Цар Самуил

Трећи чин Сналажљиви Црнољуб дознаје план за обрачун Самуила и извештава Василија Другог . На планини Беласици се води тешка битка између војске Самуила и Василија. Војска Самуила је претрпела пораз. Опијен од победе, Василиј Други наређује да се ослепе 14 хилљада заробљених војника, а сваком стотом војнику да се остави по једно око, да би могли да се врате Самуилу.

средњовековни цртеж битке на Беласици

Епилог Од страшног призора својих ослепељених 14 хиљада војника, од велике туге и бола умире Самуил. средњовековни цртеж поводом смрти Цара Самуила

Фрагмент из опере Цара Самуила

Задатак: 1. Који су били мотиви да се створи опера Цара Самуила? 2. Какве осећај код тебе изазива оперско дело:понос, љубав према домовини, туга, радост? 3. Означи неке од осећаја које конкретно доживљаваш при слушању музичког прилога. Препорука за слушање: „Монолог Цара Самуила”, из истоимене опере. 85

Goceva Makedonija (по нотама)

Praznuva narod, narod presre}en, zemjo, pomilo peat v gora pticite, pobrzo rastat `itjata, v nasmev ni cutat licata. Imeto ti e Makedonija, zemjo, razgori temni, mra~ni vekovi, majka na Goce vojvoda, v son~evo utro ~ekori{.

Задатак: 1. Одреди у којој тонској лествици је написана песма. 86

ОПЕРЕТА Оперета je музичко-сценско дело ведрe, шaљиве и забавне садржине. Драмска радња се одвија преко певања, свирања, глуме и говорних дијалога. Оперета је произашла од француске Opera Comique (комична опера) средином 19-ог века да би задовољила потребе за кратким, лаким делима као контраст делима кја спадају у Opera Comique. Мисли се да је Жак Офенбах написао прве оперете као што су најранији једночински хитови „Двоје слепих људи”, „Ба-та-клан” и прва цела оперета са великим успехом „Орфеј из подземног света”. Популарност оперете надмашује француске границе и проширује се у Енглеску, Немачку, Аустрију и шире. Најзначајнији композитор оперете на немачком језику је Аустријанац Јохан Штраус - млађи, а његова најпопуларнија опера је „Слепи миш”. Бечку традицију продужавају Франц Лехар, Оскар Штраус, Карл Целер, Лео Фал и др. Берлин је постао центар немачке оперете. Она се одликовала сопственим стилом, посебно после Првог светског рата. Овај стил је укључивао новитете као што су елементи џеза, други синкопирани плесни ритмови и присуство регтајм- марширајућих мелодија. Међу првим оперетама је „Девојка из црне шуме” Леона Јесела. Други аутори оперета су: Пол Линке, Едуард Кунеке, Жан Гилберт и др. Врх у оперети на енглеском језику је достигнут када су се појавили Гилберт као писац либрета и Саливан Вилијам као композитор музике. Развој оперете продужава у 20-ом веку са делима композитора: Едвард Германа, Лајонел Монктона и Харолд Ф. Симсона.

сцене из оперете „Слепи миш“

Задатак: 1. Наведи разлике и сличности између опере и оперете. 87

@ak Ofenbah

Жак Офенбах (Zak Ofenbah, 1819- 1880 год.), је француски композитор и виолончелист немачког прекла, који је створио француску оперету и допринео њеној популарности. Написао је око 100 музичких дела од којих су најпознатије оперете: „Орфеј из подземног света”, „Лепа Јелена” и опера „Хофманове приче”. Оно што карактерише оперете Офенбаха је ведра и забавна музика, прослеђена сатиром и гротескним начином приказивања живота, али исто тако и екстремна слободоумност у извођењу.

„Орфеј из подземног света” (оперета у два чина) „Орфеј из подземног света” је оперета Жака Офенбаха. Француски текст је био написан од Лудвига Алевиа (Ludovic Halevy), касније ревидиран од Хектора Кремиа (Hector J. Cremieux). Прво извођење ове оперете је било у Паризу, 21 Октобра 1858 године. Каснија верзија у четири чина се показала као мање популарна од оригиналне верзије.

Evridika

Први чин, сцена 1 Извођење започиње мелодрамом. Јавно мишљење је претстављено преко лика који објашњава моралност, а који ће препричати причу. Оперета Орфеј и Еуридика има морализаторски карактер. Орфеј и Еуридика су у браку. Она је заљубљена у Аристеуса-овчара који живи у суседној кући, а Орфеј у Клое - овчарку. На инсистирање Еуридике да се раздвоје, Орфеј прави напоре да задржи брак и да се заштите од оговарања. Артериус трудећи се да не буде откријен да је Плутон, пева овчарске песме. Плутон и Орфеј праве заговор да убију Еуридику. Смрт за њу и није толико лоша пошто је Бог подземља и смрти смртно заљубљен у њу. Еуридика оставља поруку Орфеју да одлази својом жељом. Наизглед мирни живот Орфеја нарушава јавно мишљење, према којем мора да спаси своју жену. Орфеј је незадовољан, али пристаје. 88

Сцена 2 Радња се одвија на Олимпу, а тамо за богове нема разоноде. Динамику уноси Дијана која каже да је Актеона, њену љубав, претворила у јелена. Јупитер је изненадђен понашањем Дијане која треба да претставља Богињу невиности и поштања. Долази Плутон и другим боговима открива „задовољства,, пакла, водећи их да се побуне против досадног живота на Олимпу. Јупитер је тема потсмеха због његових митолошких афера. Ситуација се смирује доласком Орфеја. Cвојим монологом расплакује богове, откривајући да треба да врати Еуридику. Јупитер и остали богови се нуде да му помогну, па и они да иду у пакао. Следи масовна прослава. Други чин, сцена 1 Плутон чува Еуридику закључану у подземном свету. Њена досада потстиче Џона Стика да још више прича о његовом владању као краљу Беотије, делу Грчке. Плутон открива где се налази Еуридика. Претворен у злату муву провлачи се кроз кључаоницу и среће Еуридику. Следи љубавни дует. Откривајући свој лик он обећава Еуридики да ће ја спасити, кријући личне осећаје.

Evridika i Orfej

Сцена 2 У паклу се одвија велика забава богова на којој успева да дође и Еуридика. Плес Јупитера богови сматрају досадним. Укључују се сви ликови и овај део оперете је најпопуларнији део- галоп, у музици познат као кан- кан плес. На сцену пристижу Орфеј и лик јавног мишљења. Јупитер обећава да ће држати Еуридику даље од њега. Према митологији, Орфеј не сме да се окрене назад, ако неће да изгуби Еуридику заувек. Јупитер изазива гром који ће изазвати Орфеја да погледа назад. Сцена завршава поновним плесом на популарну мелодију кан-кана.

Препорука за слушање: „Кан-кан”- плес из оперете „Орфеј из подземног света” - Жак Офенбах. 89

Johan [traus Оперета као театарски жанр много брзо је прихватила и бечка публика. У стваралаштву Јохана Штрауса она је нашла своје место и он је најпопуларнији претставник оперета. Његово прво дело овог жанра е „Индиго и 40 разбојника” (1871), али његова најуспешнија оперета је „Слепи миш” (1874), која је постала најизвођенија оперета у свету и до дан данас остала најпопуларније сценско дело. За реализацију ове оперете потребни су искусни певачи великих гласовних могућности, глумци и Johan [traus комичари а великим искуством, покретне балерине, добар и расположен хор и одлично постављен оркестар. „Слепи миш”је убрзо био постављен на репертоару Дворске опере, касније Државне опере у Бечу. Оперета је била прихваћена и у другим угледним оперским кућама у Европи и шире.

Слепи миш (оперета у три чина) „Слепи миш” је оперета компонирана од Јохана Штрауса, по либрету КарлаХафнера и Ричарда Генеа. Оригинални извор „Слепог миша”је написао Јулиус Родерик Бенедикс познат под наслов „Затвор”. Други извор је француска драма „Поноћна вечера” Анрија Мељака и Лудвига Алевија. Због присуства специфичних француских обичаја, Ричард Гене је направио адаптацију драмског текста у либрету са Бечким балом, намењеног за Јохана Штрауса. Оперета је постављена и премијерно изведена 5 Априла 1874 године у Бечу. Отада, она је редовно део репертоара опере у Бечу.

Први чин Габријел фон Ајзенштаун је осуђен на осам дана затвора због увреде државног службеника, делимочно кривицом његовог адвоката д-р Блинда. Адела, служавка Ајзенштајнових, добија позив од њене сестре да присуствује балу принца Орловског. Cа другим образложењем, Адела тражи слободне дане. На бал је позван и Ајзеншајн. Он одлази од куће говорећи својој супрузи Розалинди да иде у затвор. После његовог одласка, Розалинду посећује њен љубавник Алфред, професор певања. Франк, управник затворота, долази да приведе Ајзенштајна, али наилази на Алфреда који прихвата улогу да буде Ајзенштајнер. Други чин У вили принца Орловског прави се забава. Cа дозволом Орловског, Фалке је диригент бала. Његов циљ је да се освети Ајзенштајну због повреде коју је он претходно нанео, оставављајући га на улицу у пијаном стању обученог као слепи миш. Део Фалкеовог плана је присуство Франка, Аделе и Розалинде. Принц дочекује своје госте међу којима и Розалинду, у улози мађарске контесе, Ајзенштајна под именом Маркиз Ренард, Франка-каваљера (коњаника) Шагрина и Аделу у улози глумице. Гости се забављају и разговарају наклоњени једни другима, не препознајући се међусобно. Розалинда успева да украде часовник из џепа њеног супруга, кога ће касније приложити као доказ за недолично понашање. У моменту непажње, препричавајући случај Слепог миша, Ајзенштајн открива своју личност. Управник затворота и Франк, у пијаном стању се спријатељују и напуштају забаву идући ка затвору. Трећи чин Следећег јутра сви се налазе у затвору. У отсуству управника влада атмосфера збуњености због пијанства затворског чувара Фросија. Знајући за превару Габријела, Розалинда доноси одлуку да започне поступак за развод. Аделу и њену сестру Иду носе у притвор. Овај заплет кулминира изјавом Фалкеа који признаје истину да је случај освета за „Слепог миша”. Ајзенштајн признаје своје неверство и остаје у затвору да одлежи изречену казну.

Препорука за слушање: Увертира из оперете „Слепи миш” - Ј. Штраус. 91

BALET Балет (италијански ballet-игра, плес) јe сценска изведба у којој се драмска радња изражава преко кретања, плеса и пантомиме у пратњи музике. Прве форме балета се срећу у примитивним магијским играма, културним обредима старих цивилизација, грчкој трагедији и комедији, у играма уличних певача и забављача средњег века. Као позоришни облик игре, балет је почео да се развија у Западној Европи за време ренесансе (1300-1600) године. На свеченим приредбама у Француској, дворски балет се развио као синтеза игре, музике и текста. Отварањем балетских школа (1661) започиње историја класичног балета, који се одликује јасним кретањима, изразима, пантомимом и осећајима.

Развојот балета као уметничког облика У XVII и XVIII-ом веку балет је почео да се приказује као саставни део опере (интермецо). Затим следи период великог напретка у техничким стандардима балета. У XIX-ом веку балет је постао озбиљан, драматичан и самосталан уметничи облик и на истом равништу са опером. Кључни део у напретку је био епохални рад Жан - Џорџа Нувреа, који емоције исказује преко кретања тела и израза лица плесача.

Балетске плесачице из Едгар Дега, 1872 године

Класични балет је најформалнији балетски стил који се прикључује традиционалној балетској технци. Према месту порекла, постоје варијанте: руског, француског, енглиског и италијанског балета. Препознатљив је по уникатним карактеристикама и техникама, високим протезањима, грациозним, лаким и прецизним кретањима. кретања у балету

Романтични балет је био инспириран од прича и легенди, примењујући класичну балетску технику у којој се примећују елементи темпераментних народних игара. У почетку XX век, Сергеј Ђагиљев са групом младих кореограа и музичара ствара модеран балет. Он тежи јединству плеса и музике. став у балету

Модерни балет користи естетске компоненте класичне балетске техние, традиционалних и модерних народних игара, али примењује и савремен балетски израз.

Исидора Данкан је оснивач модерног плеса. Она је прва балерина која плеше боса. Сцене из Модерног балета

Исидора Данкан

Позната балетска остварења су: „Лабудово језеро”, „Крцкалица” и „Успавана лепотица” од Петра Илича Чајковског; „Жизела” од Адолфа Адама; „Рајмонда” од Бориса Глазунова; „Жар птица” и „Петрупжа” од Игора Стравинског; „Ромео и Јулија” и „Пепељуга” од Сергеја Прокофјева; „Ешералда” од Чезареа Пуњија; „Дон Кихот” од Лудвига Минкуса; „Копелија” од Леа Делиба; „Охридска легенда” од Стевана Христића и друга.

Термини у балету Стварање балетске претставе се темељи на претходно компонираној музици, а на основу предложеног либрета. Кореограф има главну улогу у поставци балетске претставе. Кореографија је играјућа уметност у целини коју изводе играч (балерина, балетан) или група играча. Дивертисман је концертни програм, састављен од игара различитих по жанру и по карактеру. Костимограф има задатак да изради успешан и упечатљив дизајн балетских костима. Женска и мушка балетска одећа (одора) је направљена тако што ће истаћи фигуу тела, али треба и да буде удобна за реализацију балетске патике плесних покрета.

сцена из балета „Успавана лепотица “

Да ли знаш? Балет „Успавана лепотица” први пут је изведен 1829 године у Паризу, у поставци францускиог плесача и кореографа Жана Омера. Као резултат добре кореографске поставке постао је део репертоара свих сцена у свету са мање или више измена прве верзије.

Балетски уметници Примабалерина асолута је највиша титула коју може да добије извођачица класичног балета. Додељена је неколико пута у историји балетске уметности. Примабалерина је најистакнутија солисткиња у балетској групи. Термин подразумева уметника који игра део из класичног репертоара. У групама које се занимају само модерним балетом није уобичајено додељивање ове титуле. Солисти су балетски уметници (мушки и женски) који изводе прву и другу улогу у претставама или солистичким нумерама. Ансамбл (мушки и женски) су балетски играчи који играју заједничке сцене, без појединачних делова или самосталних нумера.

Познати балетски уметници

Matilda K{esinskaja

Galina Uqanova

Ana Pavlova

Margo Fontejn

Maja Plisecka

Larisa Ponomarenko

Juri Janovski

Rudolf Nureev

Gabor Kapin

Задаци: 1. Истражуј о другим познатим светским балетским уметницима и њиховим познатимплесним изведбама. 2. Направи албум са фотографијама плесача из жанра модерног балета. 95

Петар Илич Чајковски Петар Илич Чајковски (1840-1893) је руски композитор,стварао у другој половини XIX-ог века. Још као дете је показао интерес за музику, посебно за руску народну музику. Иако је поседовао музички таленат, по жељи његових родитеља студирао је право. Са 23 године уписао је студије музичке теорије и композиције на Конзерваторијуму у Петрограду. Његов оригинални музички језик се примећује јошу првим његовим делима (1866-1877): Прва симфонија, P. I. ^ajkovski увертира „Ромео и Јулија” и балет „Лабудово језеро”. Захваљујући Надежди фон Мек, руској племкињи и љубитељици његове музике, био је материјално независан. Доживео је велики успех са његовим наступима као диригент изводећи своја дела у Русији, Европи и Северној Америци. У његовом стваралаштву се примећују елементи рускиот и фолклора других народа. Значајно место у музичкој литератури имају његових шест симфонија; музичко-сценских дела-опере: „Евгеније Оњегин” и „Пикова дама”; балети: „Лабудово језеро”, „Успавана лепотица” и „Крцко Орашчић”.

Да ли знаш? - Неки музиколози тврде да је шесту симфонију Чајковски написао као свој Реквијем. - Комуникација између Надежде фон Мек и Чајковског је била искључиво преко писама ( разменили су 1200 писама). Никада се нису видели.

сцена из балета „Успавана лепотица “

Крцко Орашчић „Крцко Орашчић” је класична балетска бајка Петра Илија Чајковског, по либрету написаном од Мариуса Петипа, a пo причи Т. Хофмана. Прва поставка балета је била 6 Децембра 1892 године у Маринсом позоришту у Санкт Петербургу.

Клара са лутком Крцко Орашић

Садржај: Радња се одвија у старом немачком градићу, у XIX-ом веку.

Први чин: У предвечерје Божића улицама се осећа празнична, весела и разиграна атмосфера. У гостинској соби породице Штаљбаум стоји празнично украшена божићна јелка. кућа Штаљбаума

На прославу пристижу деца и Дресермајер, стари мајстор играчака. Сви су купљени око јелке. Дресермајер дели поклоне деци. Cа великом радошћу започиње игра са луткама „жмурке”. Игри се прикључује и Дресермајер. Везаних очију први хвата Клару, ћерку Штаљбаума. После игре почињу плесови. долазак госшију

мађионичар Дресермајер

Забава добија нови ток појавом Дресермајера обученог као мађионичар. Својим мађионичарским триковима, изводилуткарску претставу. Краљ мишева жели да украде принцезу, али храбри Шчелкунчик - лутка за орахе названа Крцко Орашчић, га убија. Игре Дресермајера продужавају.

Он показује лутку Паука, али се Клари највише свиђа Шчелкунчик. Лутка жели да је узме Франц, али у његовим рукама остаје само откачена глава. Дресермајер брзо поправља лутку и игра продужава. Клара задовољно милује и смирује своју лутку. У касним вечерњим сатима гости одлазе. Божићна забава завршава плесом. Клара се опрашта са Шчелкунчиком, гаси светиљке на јелки и одлази на спавање. Она сања како мишеви долазе у гостинску собу, на челу са њиховим краљем. У одбрану долази Шчелкунчик са оловним војницима. Побеђујући страх, Клара храбро баца ципелицу према краљу мишева и тако спашава Шчелкунчика. Краљ мишева губи битку и исчезава са својом војском. Дресермајер магијом преображава Клару у прелепу девојку, а Шчелкунчика у прелепог младића. игра мишева Започиње путовање у земљу бајки.

танц пахуљица

Други чин: Клара и Шчелкунчик се налазе на магичном острву. У лепој празничној атмосфеи срећа Кларе и Шчелкунчика је неизмерна. Плешу и забављају се са осталим гостима. Јутро се ближи и Клара се буди. Магични сан завршава.

Препорука за слушање: „Плес цвећа” из балета „Крцко Орашчић”- П.И.Чајковског. 98

Македонска опера и балет Формирањем опере 1948 год. почео је да ради и балет МНП. Македонски кореограф, Ђорђи Македонски, заједно са Анализом Асман (немачком балерином и учитељицом ове уметности), су формирали балетски студио у саставу МНП. На почетку је балетски студио бројао 25 чланова. некадашњи МНТ

Прва балетска претстава „Валпургиска ноћ” Шарла Гуноа је изведена 27 Јануара 1949 године под диригентском палицом Трајка Прокопиева. Кореографију ја направио Ђорћи Македонски, а балетски ансамбл је био састављен од играча из разних средина као и од чланова балетског студија. 1950 године, балетско студио прераста у нижу школу, а затим и у средњу балетску школу, која и данас ради у саставу Музичко- балетског школског центра. Музичко-балетски школски центар, „Илија Николовски Луј”-у Скопљу, је основан 1945 године. У њему се образују кадри из музичке и балетске уметности. Као јединствени центар овакве врсте у Републици Македонији, он претставља једро из којег произлазе будући музички, балетски уметници и педагози, кореографи, диригенти, композитори и други музички и балетски културни радници.

зграда данашњег МБУЦ

Да ли знаш? Балет „Македонска историја” македонског композитора Глигора Смокварског је први македонски балет. Балетски репертоарски програм се проширује делима домаћих композиторских стваралаца : Трајка Прокопиева, Томе Прошева, Томислава Зографског, Александра Лековског и других композитора.

Македонски балетски уметници и кореографи

Елпида Паковска

Вера Бранџолица

Олга Милосављева

Зоран Велевски

100

Натка Пенушлиска

Зорица П.-Велевска

Екрем Хусеин

Горан Божинов, Првенац МБ

Катерина Кипровска, примабалерина МБ

Кире Павлов, солиста у МБ

Рисима Рисимкин је направила 20-так ауторских пројеката. Она је уметнички руководилац фестивала „Танц фест” и једна од неколико македонских кореографа који су допринели за развој савременог плеса у Македонији. Рисима Рисимкин

Александра Мијалкова, првенац МБ

сцена из балета „ Рајмонда “

Задатак: 1. Истражуј о балетској уметности у Македонији и направи албум истакнутих македонских балетских уметника. 101

Трајко Прокопиев Трајко Прокопиев (1909-1979) је македонски композитор, рођен у Куманову. Средњу музичку школу завршава у Бограду. Cа жељом да прошири своје музичко образовање, 1946 године одлази на прашки Конзерваторијум. После враћања у Македонију развија врло плодну активност као начелник музичког оделења Радио Скопља. Ради као диригент Симфониског оркестра, Скопске опере и као директор ансамбла „Танец”. Његово Trajko Prokopiev стваралаштво је врло богато и плодно. У њему користи мотиве из народних песама, карактеристичних за кумановски крај, стилизиране хорске рукохвати, камерне минијатуре и друго. Од сценско-музичке делатности позната дела су: балет „Лабин и Дојрана” и опере „Растанак” и „Кузман Капидан”. Аутор је и музике првог македонског филма Фросина, 1952 године.

„Лабин и Дојрана” Прича за „Лабина и Дојрану” је митолошки догађај који се десио на Дојранском Језеру. Према миту самовиле су натприродна бића чија моћ је надчовечанска. Адаптираном тексту овог митолошког догађаја, Трајко Прокопиев ја написао и музику за балет „Лабин и Дојрана”. Праизведба је одржана 11 Јуна 1958 године, у Македонском народном позоришту,у Скопљу. У једној од три легенде за настанак Дојранског Језера и имена града Дојрана, каже се: У граду Полину је живела лепа, висока, црноока девојка по имену Дојрана. Сваке вечери, Дојрана и њене другарице су ишле по воду на чесму која се налазила у равном пољу, даље од града. Једне вечери код чесме је дошла и њена симпатија, лепи Лабин. Преплављени осећајима и удубљени у разговор, нису приметили да су Дојранине другарице напуниле своје тестије и отишле кући. Дојрана, уплашена брзо је напунила тестије cа водом, остављајући чесму да тече. Вода је текла целу ноћ и поплавила целу долину. Лепо травнато поље постало је језеро. По имену лепе Дојране, језеро су назвали Дојранско Језеро, а град Дојран.

102

Садржај балета „Лабин и Дојрана” На Дојранском Језеру се срећу младић Лабин и његов друг Огњен. Инспириран лепотом вода Дојранског Језера, Лабин свира на свом кавалу. Магични звук кавала опија три сестре, виле да изађу из језера и да заиграју вилински плес. Када их је видео, Лабин се одушевио њиховом лепотом. Према легенди, он је знао да се моћ вила налази у њиховим кошуљама. He можећи да одоли лепоти Дојране, Лабин је задржао њену кошуљу. Она је принуђена да остане да живи са Лабином. Време пролази, а они срећно живе у љубави и слози. Огњен, Лабинов пријатељ, припрема се за своју сваду. На свадбу су позвани и Лабин и Дојрана. На свадбеном весељу сви моле лепу Дојрану да заигра вилински плес. Она моли Лабина да јој врати вилинску кошуљу јер без ње не може да заигра. Да би испунио Дојранину жељу, Лабин јој враћа кошуљу. Занесена магијом плеса Дојрана добија вилинску моћ и исчезава заувек. Изненађена лица присутних гостију су остају уперена у безнадежног и очајног Лабина. сцена из балеша „Лабин и Дојрана“

Да ли знаш? Наш једини балетски филм је „Лабин и Дојрана”, снимљен у правом амбијенту либрета - на Дојранском Језеру. Музику је написао Трајко Прокопиев, сценарио Бранко Гапо, Владо Чучков и Љубомир Бранђолица, a режију Бранко Гапо.

Задатак: 1. Применом ИКТ истражуј за друга музичко-сценска дела која за либрето имају митолошке догађаје или фантастичну садржину.

Препорука за слушање: „Лабин и Дојрана”- Трајко Прокопиев. 103

МЈУЗИКЛ Мјузикл је музичко-сценско дело забавног и лаког карактера, испуњен дијалозима, музичким и плесним тачкама. Најчешће има два чина. Настао око 1900 године на Бродвеју у Њујорку, као одраз америчког забавног живота. У почетку је претстављао синтезу бурлески, пантомоме, балета и оперете. Изведбе музичких тачки имају белег забавне песме и џез-музике. Успешна сцена из мјузикла „Коса” либрета се темеље на вредним књижевним делима. Све то је допринело мјузикл да стане самостално музичко-сценско дело. Око 1930 године мјузиклот се пренео и у Европу, прво у Енглеску, Француску и у Немачку. Многе мелодије из тог времена постају популарне као евергрини: мелодија „Марија” из „Приче са западне стране” и „Не плачи за мном Аргентина” из „Евите”. Од 1920-1960 године је време уметничке зрелости мјузикла. У овом периоду јача повезаност између песме, игре и садржине. Познати аутори мјузикла тог времена су: Жером Кирн са „Шоу бродом”, Леонард Бернштајн са „Причом са западне стране”, Ричард Роџерс са „Оклахомом” и други. После тог периода популарност мјузикла продужава. Стварају се мјузикли под утицајем рок музике: „Исус Фристос, супер звезда” и „Коса”. Најпознатији аутор друге половине 20’ог века је био Ендру Лојд Вебер, са мјузиклима: „Мачке”, „Фантом из опере” и „Евита”.

сцена из мјузикла „Мачке“

104

сцена из мјузикла “ Чикаго”

Прича са западне стране “West Side Story” Амерички мјузикл „Прича са западне стране” (West Side Story) за коју је написао музику Леонард Бернштајн, либрето је Стефана Сондеима адаптирано по делу Артура Лаурентса. У причи мјузикл има и елементе Шекспирове драме „Ромео и Јулија”. Сценска поставка је направљена средином 50-их година 20 века у Њујорку.

Овај мјузикл разоткрива ривалство двеју тинејџерскх уличних банди различите етничке и културне прошлости који се боре за контролу суседства. ривалство изражено преко плеса

Специфична мрачна тема, софистицирана музика, продужене плесне сцене и фокус социјалних проблема су обележиле преокрет у историји америчког позоришта. Мјузикл је остварио 732 претставе пред да се организује турнеја са истим. У Лондону се претстава изводила још дуго и добила је интернационални успех. 1961 године направљена је прерада, филм- мјузикла у режии Роберта Вајса. Филм је освојио 10 оскара од укупно 11 номинација.

сцене из мјузикла „Прича са западне стране”

105

Садржај: Први чин:

Марија и Тони

Чланови групе “the Sharks” („Ајкуле”), су прва генерација Американаца из Пуерто Риа. Они су позвани на улични обрачун од белих младића, “the Jets”. Ha заједничкој забави између младог дечка Тонија и девојке Марије, рађа се љубав. Марија је сестра Бернарда, лидера супротне банда, “the Sharks” („Ајкуле”).

У међувремену девојке се забављају, a момци се спремају за уличне обрачуне. Љубав између Тонија и Марије се распламсава и они маштају о свадби. Сталнимизазовима за тучу од стране Бернарда, Тони остаје равнодушан. У моменту када Бернардо пробада ножем Рафа, пријатеља Тонија, он не може да контролише своје осећаје и убија Бернарда.

ривалство изражено преко плеса

Други чин: Вест о смрти Бернарда долази до Марије. Она је обузета измешаним осећајима мржње и љубави. Ипак одлучује да побегне са Тонијем. Раф у име искреног пријатељства жели да заштити Тонија. Обрачуни продужавају пропраћени заплетима и лажима. До Тонија стиже лажна вест да је Марија убијена. Немајући шта више да изгуби, Тони долази код супротне сцена бегства Марије и Тонија банде у потрази за Маријом. Путем је рањен и умире. Марија беспомоћно гледа како одлази њена права љубав.

Задатак: 1. Изради презентацију мјузикла по твом избору у Power point. Препорука за слушање: „Прича са западне стране” - Џим Мамбоа. 106

Фантом из опере “The phantom of the Opera” „Фантом из опере” јe новела француског писца Гастона Леруа (Gaston Leroux). У почетку 20века (1910), ова прича је била објављена као књига за којом није имало посебног интереса. Касније је била неколико пута реиздавана, обрађивана зафилм и позоришну претставу и постиже велики успех. Једна од најзначајнијих поставки се сматра мјузикл Лојда Вебера (Llya Webber) из 1986 године. Кристин и Фантом „Фантом из опере” је данас најдужеизвођени мјузикл на Бродвеју и једна од најпродуктивнијих изведби свихвремена.

Садржај: Девојчица Кристин Дае, много рано остаје без своје маје. После смрти мајке, за њу се брине њен отац, познати свадбени извођач у Шведској. За време њихових путовања он јој је испричао много прича у којима најприсутнији лик је био анђео музике. У причама ужива и њен момак Раул. Тешко прихваћајући нанесену бол после смрти њеног оца, Кристин почиње да пева у хору Париске оперсе куће. Наступ Кристине

Изненађена, она почиње да слуша глас анђела музике, из прича њеног оца. Уствари, то је глас Ерика, деформисаног генија - фантома, који тајно живи у подрумским просторијама опере док се градила.

107

Наступи Кристине тријумфују захваљујући њеном прекрасном гласу. Између Ерика и Раула настаје ривалствојер су обадвојица заљубљени у њу. Из сажаљења према Ерику, Кристин не може да оде са Раулом, који жели да је однесе што даље од Ерика. Крисшин и Ерик

Ерик чује разговор и на оперској изведби „Фауста”, отима Кристину. Предлог да се уда за њега или у супротном ће је уништити, целу оперу држи у неизвесности. у подземним просторијама

Раул и „Персијанац” (лик из прошлости Ерика), долази да спаси Кристин,али упадају у просторију звану „ћелија за мучење”. Желећи да их спаси, Кристин прихвата да се уда за Ерика. У моменту када она љуби Ерика, он је преплављен емоцијама и ослобађа је да оде са Раулом, човеком кога истински воли. Плачући, Кристин одлази. После три недеље стиже вест да је Ерик мртав.

сцена из оперете „Фантом из опере“

Препорука за слушање: „Фантом из опере” - Жака Офенбаха у испуњењу Саре Брајтман и Антонија Бандераса. 108

ЏЕЗ МУЗИКА (jazz) Џез је музика карактеристична за20 век. Потиче од африканских црнаца који су се населили у Јужну Америку. Из својепрадомовине, Африке, донели су своје обичаје и своју народну музику. У новојземљи су имали додир са народном, црквеном музиком и другим музичким облицима. Искључивомузикални са даром и смислом за импровизацијуи чулом за обичај афричких црнаца ритам, американски црнци су прихватили музику нове средине и интерпретирали су је на свој начин, али савеликим утицајем афричког фолклора.

Инструментаријум у џезу је врло разнврстан. Групи ударних инструмената (тимпани и друге удараљке), касније су додати пијано, контрабас и гитара. Група мелодијских инструмената: труба, тромбон и кларинет, ипак су били обогаћени звуком саксофона и вибрафона. извођачи џез музике

У извођењу џез-музике могу да учествују и вокални солисти и ансамбли. Позната имена вокалних интерпретатоа су: Луис Армстронг, Бинг Крозби, Френк Синатра, Реј Чарлс, Сара Вон Фицџералд, Махалија Џексон, Били Холидеј, Барбара Стрејсенд и др. Frenk Sinatra

Начин извођења је врло индивидуалан и свако извођење је премијерно због импровизације која је карактеристика џеза. На почетку ком- позиције демонстрира се тема, а касније мелодијски и ритмички варира и појављује се у наступима свих интерпретатора. Импровизације су ритмички богате, слободне и са присуством синкопиране мелодије. Овај начин извођења тражи максималну ангажованост и креативност од стране извођача. 109

Развој џеза Први период Први период од 1895 до двадесетих година 20 века је назван Њу Орлеанс стил или „топли” џез. Карактеристични правци у том периоду су регтајм и блуз. Карактерише се импровизираном мелодијом извођеном на европским инструментима: труби, кларинету, тромбону и ударним инструментима. Dixieland Jazz Band

Американски белци су прихватили овај стил и почели да га изводе. Тако је настао стил диксиленд који није остао само стил белаца. Карактерише се са још већом солистичком импровизацијом на мелодијским инструментима и на групи инструмената одједном. Други период

Оркестар Кинга и Картера

Чикаго је центар где џез доживљава свој развој. У периоду од 1920 до 1930 године појављује се свинг центар у Чикагу. У чикашком стилу појављује се саксофон као важан мелодијски инструмент. После првог светсог рата шири се популарност џеза кроз целу Америку и Европу. Формирају се многи џез-састави (big band). Међу познатим групама овог периода је Џозеф „Кинга”, Оливера и групе Дјука Елингтона.

Да ли знаш? Дјук Елингтон (1899-1974) је први црнац чији је лик био утиснут на америчкој монети од 25 центи. Big bend - велики оркестар, састављен од 20 извођача, групираних у секцијама у којима може да има више солиста. Дјук Елингтон

У то време се ствара симфониски џез. Велики симфониски џез-оркестри свирају у великим концертним дворанама. Из тог периода познато је извођење „Рапсодије у плавом” Џорџа Гершвина. Препорука за слушање: „Рапсодија у плавом” - Џ. Гершвина. 110

Трећи период У 30-тим годинама 20 века ствара се нови стил назван свинг. Касније ће бити популарна музика за игу. Карактеристично за свинг су велики састави у којима из техничких разлога импровизација више није могла да буде заједничка, већ се концентрирала на солисте. Џез из бордела је пребачен у Карнеги Хол. Познати претставници из тог периода су: Луис Армстронг (трубач и певач), Бени Гудман (кларинетист и диригент), Каунт Бејзи (пијанист и композитор), Лајонел Хемптон (вибрафонист).

„Краљ џеза” Луис Армстронг звани „Сачмо”, је имао двојну препо- знатљивост: виртуоз на труби и певач рапавог гласа. Једном приликом је изјавио: „Свака музика је народна музика”. Луис Армстронг

Дали знаш? Композиција „Синг,синг,синг” Бенија Гудмана, амерички радио је прогласио за једну од 100 најважнијих музичких дела.

Бени Гудман

Четврти период У почетку 40-тих година рађа се нови стил, назван би-боп (bebop) карактеристичан по брзом темпу, намењен као музика за слушање, али не и за плесање. Претставници тог периода су: Чарли Паркер (саксофонист), Дизи Гилеспи (трубач и диригент). У другој половини 40-тих и 50-тих година следи више стилова у џеу: cool-jazz, лаког призвука, смирене мелодиске импровизације и без агресивних темпа и хармоничне апстракције би-бопа. Као продужетак би-бопа, јавља се хард-боп који враћа темпераментну и виртуозну импровизацију. Црквени модуси су основа мелодије и импровизација стила модални-џез (Modal-jazz). Крајем 50- тих година јавља се нови правац назван “free-jazz” - авангарда у џезу, специфичан по слободи у интерпретацији. Претставници: Мајлс Дејвис, Џон Колтрејн, Херби Хенкок, Орнет Коулман. 111

Пети период У 60-тим и 70-тим годинама XX века следе нови стилови у џез-музици. Латино џез (Latinjazz), који се базира на ритмовима африканских и латино- америчких земаља (босса нова). Иза њега следе стилови: пост- боп; соул- џез; џез- фјужн; џез-фанк и други. Претставници овог периода су: Стен Гец, Тони Вилијамс, Чик Кореја, Ал Ди Меола, Стенли Кларк, Џон Меклафлин, Кит Џерет... ^ik Koreja

Al Di Meola

Kit Xeret

Шести период Од 80-тих година, па до данас, џез се креће у свим мгућим правцима, користећи све добитке нове технолошки развијене ере. На музичкој џез сцени присутни су следећи стилови: Smooth Jazz, Acid Jazz, Nu Jazz, Jazz-Rap, Punk Jazz, Jazzcore и други. Познати извођачи овог периода су: Шаде, Дијана Крал, Шака Кан, Џошуа Редман, Кени Џи, Џејмс Картер. Xejms Karter

Blue Bossa

Препорука за слушање: “Blue Воѕѕа” - Кени Дорхан. 112

Џез у Македонији Драган Ђаконовски-Шпато (1931-1987) композитор, аранжер и диригент је легенда македонске џез и забавне музие. Цели живот је радио на стварању традиције за квалитетну џез и забавну музику у Македонији. Формирао је прве професионалне оркестре у D. \.-[pato Македонији, руководио њима, међу њима и Биг бендом МРТ. Написао је преко 3.000 аранжмана и оркестрација и преко 500 забавних и џез- дела. Најпознатије вокалне композиције су му: „Лени”, „Зар је стварно крај”, „Последњи дан растанка”, „Лепа си као музика” и друге. Оркестарска композиција „На игранци” проглашена је првом македонском џез- композицијом. Илија Пејовски е џез - композитор, аранжер и диригент. Дипломирао је џез-композицију и аранжирање на колеџу Беркли у Бостоу, САД. Његов творечки опус чине више од 70 оригиналних композиција и преко 300 аранжмана. Учествувао је на више фестивала у свету. Своја искуства као творац и педагог је пренео у књизи „Хармонијска основа џеза”. Ilija Pejovski

Kire Kostov

Кире Костов је македонски композитор и диригент. У периоду од 1970 до 1988 г. Био је први трубач и солист плесног оркестра Радио Скопља, а од 1988 г. до данас је његов диригент. Аутор је око педесетак композиција у оркестарском извођењу из области џеза и аутор композиција популарне музике. Неке од њих, као „Тајно моја” и данас се певају.

Чланови плесног оркестра МРТВ

113

Илија Пејовски

Скопски џез - фестивал датира од 1982 године. Иако се на фестивалу промовира музика која на први поглед изгледа далека македонској култури и традицији, успева да привуче бројну публику. Има репутацију престижног фестивала не само у Македонији, већ и на Балкану и у Европи.

Наступ бенда Рахиба Абу-Калила на скопском џез-фестивалу

Македонски џез - интерпретатори

Toni Kitanovski

Georgi [arevski

Vladimir ^etkar

Тони Китановски је ученик Драгана Ђаконовског - Шпата и дипломац на Берклију (школа за музику у Бостону). Његов музички израз је резултат истраживања и искуства из области савременог џеза и савремене и традиционалне музие на свету и шире. Георги Шаревски,је дипломирао џез - композицију на колеџу у Берклију, САД. Шаревски сарађује со светски познатим интернационалним музичарима са којима је снимио и два албума и наступа на многим фестивалима. Владимир Четкар, гитарист из Охрида. Живи и ради на Менхетну у Њујорку. Лидер је свог квартета и професионални студиски аранжер и продуцент.

Задаци: 1. Истражуј о истакнатим домаћим и страним интерпретаторима и бендовима који су наступали на Џез- фестивалу у Скопљу. 2. Истражуј и откри које Оливер Белопета. 114

ПОПУЛАРНА МУЗИКА Популарна музика је појам који описује музику фаворизовану од највећег дела публике. Често је називана поп- музика, али ипак овај термин се односи на посебан жанр као део популарне музике. Појављује се у касним 50тим годинама 20 века и користи елементе различитих музичких стилова: блуз, соул, реге, кантри, електронска музика и друго. Она следи тренд и мења се током времена, задржавајући тинејџере као своју циљну публику.

Стилови популарне музике Почеци рок- музике су у т.н. “rock’n’roll” ери у 50- тим годинама 20-ог века. Првенствено је била намењена за плесање. Убрзано је почела да доминира на музичкој сцени и та улога се задржала до данас. Претставници: Beatles (Битлси), Rolling Stones (Ролинг Стоунс), Elvis Presley (Елвис Присли), U2, Lenny Kravitz (Лени Кравиц), Kings of Leon (Кингс оф леон)... Македонски претставници: Леб и Сол, Бени Шаћири, Д.Н.О., Elvis Prisli Ареа...

Metalika

Метал музика се појављује у 60-тим и 70-тим годинама у Великој Британији и САД. Описује се као музика „незадовољних”. Овај тип музике је подврста рок- музике која је произашла из блуз-рока и психоделичног-рока. Претставници: Iron Maiden (Ајрон Мејден), Led Zeppelin (Лед Цепелин), Black Sabbath (Блек Сабат), Deep Purple (Дип Парпл), Metallica (Металика)....

Paп музика је производ афро-америчке мањине и упште развоја хип-хоп културе у САД. Први пут се појављује у Бронксу, Њујорку. Овај стил је карактеристичан по томе што извођач рецитује текст са римом (рапује) на постојећем ритму или ритмизираној мелодији. Претставници: Dr. Dre (Доктор Дре), Tupac Shakur (Тупак Шакур), Snoop Dog (Снуп Дог), Eminem (Еминем), Jay-Z (Џеј Зи), 50 Cent (Фифти Цент), P. Diddy (Паф Деди)... Македонски претставници: Тони Зен, Слаткаристика...

Toni Zen

115

Електронска музика први пут се појавила у Детроиту, САД 80-тих година као производ популарне електронске музие 70-тих. Карактерише се регуларним и константним ритмом прослеђеним дисторзираним и синтетизираним звуцима. Данас је позната као клубска музика, а нарочито је популарна међу младима. Претставници: Derrick Mas (Дерик Меј), Kevin Sounderson (Кевин Сандерсон), Kraftwerk Kiril Xajkovski (Крафтверк)...

Tamara Todevska

Поп- музика се појавила срединома 50-тих година и то као мекша алтернатива рок- музике. Сматра се да је комерцијална музика, често орјентирана млађој публици. Основни елементи овог жанра су углавном остали непромењени. Током година, у њој често срећемо утицај других врста популарне музике (рок, paп итд.). Претставници: Michael Jackson (Мајкл Џексон), Backstreet Boys (Бекстрит Бојс), Take That (Тејк Дет), Madona (Мадона).... Македонски претставници: Калиопи, Тоше Проески, Елена Ристевска, Тамара Тодевска...

Појам RV B музика, конкретно у преводу значи ритам и блуз. Данас се више користи за описивање афро- америчког музичког стила који се појавио 80-тих година, после дискомузике. Од његове појаве, па до данас, овај жанр стално се мења присвајајући нове елементе других музичких стилова: електронске музике, џеза и других. Овај стил је нарочито популаран данас код младих. Претставници: Alicia Keys (Алиша Кис), Mary J. Blige (Мери Џеј Блајџ), Веуопсе (Бијонсе), Usher (Ашер), Justin Timberlake (Џастин Тимберлејк)... Македонски претставници: Јован Јованов, Андријан Гаџа и други. Препорака за слушање: – “Hello” - Веуопсе. – “Rehab” - Rihanna. – „Црвене кише” - Дани. 116

Ali{a Kis

Сунце у твојим плавим косама

117

Утврђивање појмова из музичке писмености УКРШТЕНЕ РЕЧИ

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Име на ноте која се налази на трећој линијилинијског система. Наша популарна балетска група. Највшљи мушки глас. Знак за продужавање трајања нотае која повезује две ноти са истим именом. Музичко-сценско дело у којем се драмско дело реализује певањем. Највишљи женски глас. Слабо или ненаглашено тактово време.

REBUS

KRIPTOGRAM

118

САДРЖАЈ Земљо моја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Дурске тонске лесвице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Начин стварања дурских лествица са бемолима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 F-dur лествица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Мелодијске вежбе у F-dur лествици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Зајко многузнајко . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Молске тонске лествице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 Природна врста молске лествице d-moll лествице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Мелодијске вежбе у d-moll-у природна врста . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 Хармонска врста молске лествице d-moll лествице . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 Мелодијске вежбе у d-moll-у хармонска врста . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 Развила гора зелена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 Мелодијска врста молске лествице d-moll лествице . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 Мелодијске вежбе у d-moll-у, мелодијска врста . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 Мелодијске вежбе у F-dur и d-moll лествици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 Врсте тактова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Неравноделан 7/8 такт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Мелодијске и ритмичке вежбе са применом 7/8 такта. . . . . . . . . . . . . . . . .21 Мајка на Марика думаше. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Елементи музичких облика. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23 Мала дводелна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 Успављујућа песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Дивљи јахач-Роберт Шуман . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26 Мала троделна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27 Шема мале троделне песме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28 Текст и тактова времена. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29 Синкопа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 Ритмичке и мелодијске вежбе са применом ритмичке особности синкопе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31 Девојче мали ђаволе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 ИНСТРУМЕНТАЛНА МУЗИКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 Врсте музичких инструмената . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34 Подела музичких инструмената према начину произвођења тона . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35 Гудачки инструменти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Виолина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37 Виола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38 Виолончело. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

Контрабас . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Харфа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Гитара . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Мандолина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Дувачки инструменти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 Флаута . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45 Кларинет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 Саксофон . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47 Обоа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 Фагот . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 Труба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 Тромбон . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 Хорна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 Туба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 Инструменти са клавијатуром . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 Пијано . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 Оргуље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 Хармоника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 Ударни инструменти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56 Ударни инструменти опредељене тонске висине (мелодиски инструменти) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 Вибрафон . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 Тимпани . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59 Ударни иструменти неопредељене тонске висине (ритмички инструменти) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 Божић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Музичко сценска дела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 ОПЕРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 Клаудио Монтеверди . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 Либрето . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 Композитор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 Вокални интерпретатори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69 Хор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 Оркестар у опери . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71 Диригент . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71 Корепетитор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71 Режисер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71 Сценограф . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 Кореограф . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 Костимограф . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72

Оперске куће . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 Ђузепе Верди . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Травијата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76 Опера у Македонији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79 Македонски оперски солисти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80 Македонски диригенти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81 Познати македонски композитори и њихова дела . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 Кирил Македонски . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83 Цар Самуил Кирил Македонски . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84 Гоцева Македонија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 ОПЕРЕТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 Жак Офенбах . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 Јохан Штраус . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 БАЛЕТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92 Термини у балету . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94 Познати балетски уметници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 Петар Илич Чајковски . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96 Крцко Орашчић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97 Македонска опера и балет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99 Македонски балетски уметници и кореографи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100 Трајко Прокопиев . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 МЈУЗИКЛ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104 Прича са западне страна “West Side Story” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105 Фантом из опере “The phantom of the Opera” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107 ЏЕЗМУЗИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109 Развој џеза. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110 Џез у Македонији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113 ПОПУЛАРНА МУЗИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115 Сонце во твојте руси коси . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117 Утврђивање појмова из музичке писмености . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118