Priroda_4_srb by Ministry of education and sience

БИЉАНА КРТОЛИЦА ВИОЛЕТА МИТОВСКА ОЛИВЕРА ВЕЛИЧКОВСКА

ПРИРОДА ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ЗА ДЕВЕТОГОДИШЊЕ ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ

Izdava~: MINISTARSTVO ZA OBRAZOVAWE I NAUKU REPUBLIKE MAKEDONIJE Ul. Mito Haxi-Vasilev Jasmin,bb - Skopje

Рецензенти: Претседник: д–р Никола Димитров Члан: Мери Џекова Члан: Намук Кући

Сарадник: Анастасија Стојанова Превод: Милена Крстевска Припрема за штампу: ПРОСВЕТНО ДЕЛО АД - Скопје

Штампа: Графички центар дооел, Скопје

Решењем Министра за образовање и науку Републике Македоније бр.10- 1614/1 из 19.06.2009 године, одобрава се употреба овог уџбеника

CIP – Каталогизација у публикацији Национална и универзитетска библиотека ‘’ Св.Климент Охридски’’ , Скопље 373.3.016:502 (075.2) = 163.3 КРТОЛИЦА, Биљана - Природа за четврти разред : деветогодишњег основног образовања / Биљана Кртолица, Виолета Митовска и Оливера Величковска – Скопље : Министарство за образовање и науку Републике Македоније, .- 111 стр : илустр. у боји ; 28 см Ств . насл . у колофон : Природа за IV одељење деветогодишњег образовања ISBN 978-608-4575-30-6 • Митовска , Виолета [аутор] 2. Величковска , Оливера [аутор] COBISS. MK- ID 79203850

ПОШТОВАНИ УЧЕНИКУ !

Ове године упознаћеш се са новим предметом – ПРИРОДА . Да би лакше научио материјал, треба да се припремиш, још из почетка. - Посматрај природу, истражуј, покушај – доказуј, експериментирај, демонстрирај, узми активно учешће у послу. Све то запиши у свесци коју ћеш одредити за тај циљ. Свеску допуни фотографијама што ћеш направити или ћеш пронаћи - тако ћеш имати јаснију слику за оно што си истраживао. - Сакупњени материјали од истраживања и радне задатке искористи за прављење одељенског албума природе, албум са сликама, илустрације, записе према темама и разне збирке. - Активно учествуј у очувању твоје животне средине. - Направите сопствену башту (са саксијама , ако немате простор у дворишту) . Сеј те , садите , негујте биљке и посматрајте ... - Посматрајте животиње што су у вашој непосредној околини. На једној празној клупи у учионици, подредите све материјале и по потреби, користите их. Изнад клупе ставите наслов ПРИРОДА. Материјали, фотографије и записе користите и за друге предмете: македонски – за говорне и писмене вежбе; ликовно образовање – да би показао ликовне афинитете; математика, друштво итд. СРЕЋНО Од аутора

ТИ СИ ДЕО ГРУПЕ Да би се дошло до резултата у истраживању из Природе, најбоље је да се ради у групи или паровима, тимски или појединачним истраживањем. Као члан једног тима (групе или пара), за успешну сарадњу у извршавању постављених задатака, важно је да поштујеш правила за рад у групи и пару. Правила за рад у групи и паровима: - Да се поштује мислење сваког из групе; - Задаци да се поделе према способностима и интересима сваког члана групе; - Сваки члан групе дужан је да изврши свој задатак у договорено време; - Да се помаже другу; - Сви чланови да се сложе за једног члана – водича групе; Слога између чланова довешће до успеха. Нучићеш ћеш како сам, у паровима и у групи, да дођеш до закључака спровођењeм добијених резултата. То је трајно знање.

Припреми следеће материјале за посао: Кесе, теглице, флашице, вагу, лењир, пинцету, маказе, капалица, сечиво. Потребни су ти и судови за загревање, лед и други предмети, на које, у току наставе ће ти бити указано.

ПРИРОДА

ДА ИСТРАЖУЈЕШ, ТРЕБА ДА ЗНАШ За успех у истраживању потребни су: материјали за истраживање и развијени чулни органи. Ти слушаш разне гласове, шумове, гледаш све што те окружује, миришеш пријатне и непријатне мирисе, разликујеш различите укусе и знаш шта си додирнуо – мазно, рапаво, хладно, топло. Све ти то омогућују чула. Чулни органи, уз помоћ нерава, су повезани са кором великог мозга и обавештавају организам за промене и за све што се дешава у твојој околини. Има пет чулних органа: нос – чуло мириса; језик – чуло укуса; око – чуло вида; уво – чуло слуха; кожа – чуло додира. Поред материјала за истраживање, користи активно и чулне органе. Успех неће изостати.

ПРИРОДА

Задаци за дугорочно истраживање, у групи и појединачно: За 1. Посадите једну биљку. Посејте неколико зрна пшенице. Обе биљке треба да имају довољно хране, ваздуха, сунчане топлоте и светлости! 2. Посадите и посејте исте биљке као прва група. Само, не поливајте их водом! 3. Посадите и посејте исте биљке као прва група. Поставите их на тамно место! Мери биљке лењиром једанпут недељно, да видиш колико су порасле.Броји листиће што су изашли. Прати промене. Све записуј у свесци. 4. Прати временске промене и активности људи. Записуј све у календару за време! 6

ПРИРОДА

СУСРЕТ СА ПРИРОДОМ

ПРИРОДА

ШТА ЈЕ ПРИРОДА? Задаци за истраживање: Шта је природа? - Изађи и прошетај по ближој околини. Посматрај све што је око тебе. - Узми по једну руку земље са више места. Истрљај је у рукама. Примети боју земље. Лупом, лепо разгледај је. Шта примећујеш у њој? На крају, стави је у кесу. - Узми неколико каменчића, различитих боја, форме, величине и рапавости. Покушај да их осетиш у руци. Сломи један од њих и лупом погледај унутрашњост. Стави и њих у кесу. - Ако у твојој близини има речица, опери руке, помириши воду, разгледај је, па и од ње стави у једну флашу. - Исправи се и удахни ваздух што је око тебе. - Искидај једну гранчицу неке биљке. Помилуј је, помириши и стави је у кесу. - Покушај да ухватиш неки безопасан инсекат. Разгледај га, погледај му тело и крила лупом. Није исто када га гледаш само оком. Када завршиш стави га у теглицу. Немој да заборавиш на биљке и животиње што ћеш их срести. Забележи које и где си срео! У свесци записуј све што си видео, додирнуо, што си чуо, што си помирисао, за све што си осетио. Среди закључке. На часу упореди податке и донеси закључке!

ПРИРОДА

Упореди твоје закључке са нашим закључцима! Природа је све оно што нас окружује: земља, вода, ваздух, биљке, животиње и човек. Земља, вода и ваздух се не рађају, не развијају се, не умиру. Они нису живи! Зато спадају у неживу природу. Разне биљке, животиње и људи се рађају, развијају се, хране се, достижу одређену старост и умиру. Они су живи! Зато спадају у живу природу. Жива природа – биљке, животиње и човек, су зависни једни од другог, но су зависни и од неживе природе. Човек мења природу за своје потребе: гради насеља, путеве, фабрике, школе и др. То је измењена природа. Околина у којој има услова за за живот неке биљке, животиње или човека, зове се животна средина. У природи има места за све - за људе, за биљке за животиње. Сви су део природе – мајке!

Ако волиш самог себе и оне око себе – чувај природу!

Радни задаци: Од добијених материјала направите збирку од: каменчића, врсте земље, исушених биљака, инсеката; посадите нове биљке. Део овог материјала користићеш када будеш учио за земљиште. Све оставите у кутак за природу, а написе закачите на пано.

ПРИРОДА

ЧОВЕК И ПРИРОДА Задаци за истраживање: Како човек делује на природу? Преко истраживања: посматрања, часописа, енциклопедија, интернета и других извора; дођи до одговора на следећа питања: Како се човек односи према природи? Како мења природу? Са каквим циљем су промене? Које су предности при коришћењу природе? Како човек користи природна богатства природе? Које су предности коришћења сунчеве енергије? Које су последице загађеног ваздуха? Како се користи енергија ветра? За шта се користи вода? А њена снага? Како доприносиш очувању твоје средине?

Радни задаци: 1. Посади дрво! 2. Сакупи хартију и пластике из твог школског дворишта и из твоје околине. Стави у посебне вреће и предај на рециклирање. 3. На часу ликовног изради плакат од сакупљених пластичних флаша и хартије, на тему „Чувај природу”!

ПРИРОДА

Упореди твој закључак са нашим закључцима! Данас Земља изгледа сасвим другачије од пре много милиона година. Различите природне појаве мењале су изглед Земље. У томе много је допринео и човек. Човек је толико променио природу, што су се услови живота сасвим променили. Ваздух, вода и земљиште су толико загађени, клима постаје топлија, а ниво воде у морима све вишљи. За своје потребе човек користи богатства земље: рудна богатства, земљину топлоту итд. Без сунчеве светлости и топлоте на Земљи не би могао да постоји живи свет. Поред тога, човек са својим способностима да размишља, користи сунчану енергију за затопљавање, за рад фабричких машина, затим у аутомобилској индустрији итд. Човек користи и ваздух (ветар) као енергију. Вода је, исто тако, извор енергије што човек успешно је користи. Све је у интересу човека, и то је добро, ако се не злоупотребљава његов ум и се не загађује његова природна средина и природна средина других живих створења. Дужност сваког појединца је да се брине за очување природе.

ПРИРОДА

ПРОМЕНЕ У ПРИРОДИ У ЈЕСЕН Задаци за истраживање: Које промене у јесен примећујеш у природи? Пре да почнеш са истраживањем припреми свеску, кутије и кесе са сакупљеним листовима, плодовима и семена. Са собом имај календар у којем ћеш забележити промене времена. Прочитај песме и приче у којима је описана јесен. Посматрај, истражуј и бележи све промене што настају око тебе. У томе ће ти помоћи и следећа питања: Какви су метереолошки извештаји за време? Са каквом одећом замењујеш летњу одећу? Зашто птице напуштају своју природну средину? Колико природних средина имају птице селице? Које промене примећујеш на биљкама? Шта раде људи у јесен? Зашто се дешавају све те промене? На шта те подсећа јесен? Какве промене настају када се мењају друга годишња времена?

Радни задаци: Све што приметиш, запиши у виду извештаја. Упореди твоје резултате са другим члановима групе. Сакупи листове, плодове, семена... и направи уметничку слику од њих. Сакупљени материјал и шетње искористи као инспирацију за стварање на часовима македонског језика. Експериментирај: Узми један жут, суви лист и један зелени лист. Изгњечи их у суду појединачно и кажи до каквог закључка си дошао? 12

ПРИРОДА

МОЈЕ БИЉКЕ СУ ПОРАСЛЕ З Задаци за истраживање: Какве промене си приметио на биљкама после један месец? развој!

Провери први задатак из уџбеника! У почетку ти је дат задатак да посадиш и посејеш биљке и да пратиш њихов Какве биљке си посадио? Колико сантиметара је била биљка када си је посадио? По колико сантиметара је порасла за једну седмицу? Колико сантиметара је порасла за цео овај период? Колико листића су израсло у току ове седмице? Када је изашло посејано семе? Колико је порасло за један месец? Шта је допринело развијању твоје биљке? Како напредују биљке на којима није давано довољно воде? Шта је било са биљкама што нису имале довољно светлости и топлоте?

Упореди твоје закључке са нашим закључцима! Биљке су део живе природе. Као и сва друга жива створења у природи и оне не могу да расту и да се развијају без воде, ваздуха, светлости и топлоте. Биљке умиру.

ПРИРОДА

ШТА САМ НАУЧИО?

Како да гајим биљке.

Научио сам како да истражујем!

Како да користим чула за вид, слух, укус и мирис.

Научио сам шта је природа!

Има жива и нежива природа.

Како да се понашам са сакупљеним материјалом.

Када истражујем треба да користим и инструменте

Научио сам како да се понашам када радим у групи.

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

НЕЖИВА ПРИРОДА ЈЕ САСТАВЉЕНА ОД РАЗЛИЧИТИХ МАТЕРИЈАЛА

Сада ће мо покушати да научимо за материјале у природи

Задаци за истраживање: За I група: У један суд сакупите крупан песак, без трагова земље, а у други суд - неколико зрна пасуља! Из песка одвоји крупније камење. Додирни их, осети их! Затим, узми два стаклена суда са водом. У једном стави неколико каменчића, а у другом неколико зрна пасуља. Посматрај и прати неколико дана. Шта примећујеш? II група: У већи суд сакупи и стави различите форме пластике (играчке, флаше, коцке, чаше...) Затим, сваки предмет посебно анализирај према форми, боји, чврстоћи. Упореди их са неким плодом (пр. јабука). Какве разлике примећујеш? Дали може пластика да промени форму? Како? III група: Сакупи стаклене, металне и дрвене предмете. Затим направи разлику између њих.Упореди стакло са дрветом. Дали ће се сломити стакло ако га испустиш из руке? Дали исто ће се десити и са дрветом и са металом? Зашто? Како дрво и метал могу да промене форму? IV група: Узми две свеће. Додирни их, осети их и види какву форму имају оне. Какве су по боји? Запали само једну свећу. Шта примећујеш? Дали свећа ће променити форму? Зашто? Можемо ли да направимо другу форму од парафина? Затим, узми лист хартије. Дали можеш да мењаш форму хартије? Шта ће се десити ако ставимо хартију на пламен свеће? Из задатака за истраживање сазнали смо и научили за материјале у природи и за њихове особине – научили смо од чега су направљени и на који начин могу да промене форму. 16

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

Шта смо научили од истраживања?

Из претходно направљеног опита можемо да закључимо да: Камење стављено у воду остаће непромењено, за разлику од пасуља који ће никнути и из којег ће израсти биљка.

Парафин је материјал од којег се формирају свеће. Ако свећу запалимо, она ће почети да се топи и да се смањује. Промениће своју форму и величину.

Неживу природу сачињавају најразличитији материјали.

Видели смо да они не могу да расту, али њихова форма може да се мења.

Задаци: 1. Од каквог материјала је направљен ваш школски намештај? 2. Која је била твоја најомиљенија играчка? Од каквог материјала је направљена? Објасни? 17

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

НЕШТО ВИШЕ ЗА МАТЕРИЈАЛЕ Стакло је део неживе природе. Оно је углавном стопљен, охлађен песак, но се додају и други састојци. Може да буде различито по форми и по боји.

Хартијата се прави од биљних влакана, тачније од стабла или од листова биљке. У прошлости хартија се правила ручно, а сада је машински. Покушај уз помоћ енциклопедије да се информираш како се добија хартија! Скоро све може да се направи од пластике. Она може да се обликује на различите начине. Неке врсте пластике отпорне су на топлоту. Она може да се топи и од ње да се праве форме по жељи. Стави храну у пластичну кутију, затвори је поклопцем и остави део хране у непокријеној чинији. За један дан, шта ћеш закључити? Гвожђе је најупотребљаванији метал од свих метала. Он је јефтин и много је чврст. Користи се за темеље огромних зграда и мостова. Добија се од камена што садржи гвожђе. Највећи део гвожђа се претвара у челик, који може да се користи за најразновидније намене. Форма може да се мења уз помоћ топљења на високој температури.

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

ОСОБИНЕ МАТЕРИЈАЛА У ОКОЛИНИ Задаци за истраживање:

Рад у групи I група: Сакупите и донесите предмете са различитих површина, као: свила, штоф, глина, памук, ластик, сунђер... II група: Сакупите и донесите тврде предмете, као: метал, дрво, пластика, стакло... Сваки члан групе нека дође у контакт са по једним предметом и нека одреди његов квалитет, односно какав је предмет (тврд, мек, рапав), растегљив, може да се кида...)

Пажљиво разгледај слике! Какве предмете примећујеш? Који од њих могу да промене форму? Изађи у околину твоје школе и сакупу различите предмете што ћеш срести.

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

ШТА САМ НАУЧИО? Предмети могу да буду, тврди, меки, топли, хладни, растегљиви, крути, могу лако да се искидају итд. Но ови предмети, као што смо дознали из претходних истраживања, могу да промене форму под утицајем топлоте. Ако загревамо металну кашику на топлоти, она неће променити форму, но ако ставимо течност у кашику, она ће почети да врије. Одређени метални предмети не мењају форму, већ су само спроводници топлоте. У овом случају метал се растапа и постаје течан док се не излади. У оваквом стању се обликује метал и постиже жељене форме.

Шта ће се десити са дрветом када га запалимо? Дали и оно ће променити форму? На који начин можемо да добијемо жељену форму дрвета? Уколико их загревемо мењају форму, но не сви. Кажи који?

Материјали могу да се виде, да се додирну, имају облик, заузимају простор.

картон Радни задаци: 1. У табели запиши име материјала, који предмети су направљени од њега и какава су њихова својства (тврдо, меко, еластично, крто).

Име материјала дрво

Предмет лутка

својства

еластичност меко

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

МАТЕРИЈАЛИ СЕ МЕЊАЈУ ПОД УТИЦАЈЕМ ТОПЛОТЕ И ПРИТИСКА Зада за истраживање: Задаци Дознај неке основне податке за материјале који се мењају под утицајем топлоте и притиска. Из школске, из градске или домаће библиотеке узми енциклопедију и дознај основне податке за материјале што се мењају под утицајем топлоте и притиска.

Основни подаци: Сви материјали се мењају под утицајем топлоте, ваздуха, воде и притиска – извлачењем. Неки се мењају трајно, а неки привремено. Радни задаци: У твојој школи сигурно има кабинет физике (предмет који се изучава у седмом разреду). Са осталим ученицима из твог разреда и наставником / наставницом посетите кабинет и изведите следећи опит: Следи поступак! 1. Метална лоптица, која је постављена на метални држач, пролази низ метални обруч. 2. Загревај лоптицу уз помоћ запаљене свеће.

Шта примећујеш? Дали лоптица може да прође низ метални обруч? Зашто? Упореди твој закључак са нашим закључцима! Тврда тела при загревању се шире у свим правцима, а при хлађењу се скупљају.

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

Покушај поново! 1. Проспи врелу воду у танку стаклену чашу. Шта ће се десити са чашом? 2. У танку стаклену чашу стави металну кашичицу и затим стави врелу воду. 3. Шта си приметио?

Радни задаци: За сваку илустрацију посебно, објасни како материјали се мењају под дејством топлоте!

Дуготрајно истраживање Температуре у току дана и у току године се мењају. Обично у лето температуре расту, а зими опадају. При томе долази до загревања, односно хлађења. Истражуј! (Шта се дешава са асфалтом, са жицама за електричну енергију... Бележи!)

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

Радни задаци: Следећи сваку илустрацију посебно, објасни како материјали се мењају под утицајем притиска. парафин

стакло

дрво

хартија

дрво

Задаци за истраживање:

1. Пресавиј гуму за брисање! 2. Померите лењир на доле и на горе! 3. Узми танке хулахопке и растегни их! Шта примећујеш? Наброј и друга тела што имају еластичне особине!

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

МЕШАВИНЕ

ПОТСЕТИ СЕ! Земља је мешавина од великог броја састојака: хумус, камен, песак, глина... Ваздух је мешавина од кисеоника, азота, угљен диоксида и водене паре. Вода је најчешћи растварач у природи. У њој се растварају разне материје, које могу да буду у чврстом, гасовитом и течном стању.

POTSETI SE! Materijali: drvo kamen staklo plastika hartija kreda parafin

Упореди твој закључак са нашим закључцима! Ако се помешају материјали, добија се мешавина. Мешавине могу да буду у чврстом, у течном или гасовитом стању.

Задаци за истраживање: 1. Од састојака у чврстом стању, какву мешавину ћеш добити? Узми дрвени суд у којем ћеш изгњечити пола креде. Помешај је са песком! Истакни шта си приметио. 2. У стакленој чинији помешај лимунов сок са водом и кажи у каквом стању су састојци смесе, а у каквој мешавина? Шта ће се десити уколико у мешавину додамо шећер? 3. При посети некој занатској радионици потражи струготине од гвожђа, дрвета, керамике... Помешај их са зејтином, у стакленом суду, а затим истакни шта примећујеш. Одреди у каквом стању су састојци, а у каквом је мешавина? 4. Истражуј и са осталим материјалима! Прави различите мешавине, при томе откриј њихове особине, анализирај и доноси закључке!

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

ПРИМЕНА РАЗЛИЧИТИХ МАТЕРИЈАЛА

Хоћу да направим!

Торањ од песка

Шта ми је све потребно? ситан песак, модле, дрвца, цеви у разним бојама, металне спајалице, мрвљена бела креда, пинг – понг лоптице, ситни каменчићи, украсне свећице....

Направи план за све што желиш да направиш сам / сама. БУДИ КРЕАТИВАН! 25

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

ЕНЕРГИЈА ПОКРЕЋЕ ОБЈЕКТЕ Задаци за истраживање: I група: Покушајте да откријете како је могуће човек да подигне аутомобил? На који начин може да направи то? II група: Узми лопту и додај је другу! Какве покрете правиш када се играш лоптом? III група: Размисли или прочитај у енциклопедији како се крећу возила?

Задаци за истраживање довели су нас до следећих сазнања:

За све шти радимо у животу потребан је посао, но да би могли да га извршимо, предузимамо одређене мере опрезности: хранимо се најбоље што можемо, пијемо, спавамо. Другим речима, да би могли да извршимо одређени посао, ми сакупљамо енергију. Када нам је потребна, та енергија се преображава у посао. Енергија омогућава да се дешавају послови. Ништа не може да живи, да се креће, да расте или да даје светлост, топлоту или звук без енергије. Скоро цела енергија наше планете потиче директно или индиректно од сунца. Природа нам је дала најважнији извор светлости – Сунце.

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

Упореди твој закључак са нашим закључцима! Енергија се назива све оно што може да се претвори у посао, или преко свог стања или преко стања кретања. Вода што излази из бунара, федер што се опушта, камен што пада... имају енергију. Постоје много различитих врста енергија.

електрична енергија

топлотна енергија

сунчева енергија

Људи што користе различите облике енергије да се греју, да возе аутомобил или да покрећу фабричке машине. Сунце, ветар и вода су непресушни извори енергије. Човек на најразличитије начине користи светлосну енергију – као на пример са дигитроном што ради на светлост. На крову зграда и кућа намештају се соларне плоче које привлаче сунчану енергију уз чију помоћ се загрева вода у домаћинству.

Да се потсетим. Како стиже енергија до наших домова?

Радни задаци: 1. Потсети се и напиши како стиже електрична енергија до домаћинства? 2. Како затопљавате ваш дом зими? 3. На часу македонског језика напиши састав „Штеди електричну енергију“. 27 2

Са добром светлошћу и уз помоћ два ока човек може да разликује 10 милиона боја.Још није створена машина која може да буде равна човеку.

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

За истраживање: Дознај неке основне податке за светлост! Из школске, градске или домаће библиотеке узми енциклопедију за природу и дознај основне податке за сунчеву светлост и топлоту.

СВЕТЛОСТ Основни подаци за Светлост Сва светлост на Земљи потиче од Сунца. Она се креће праволинијски, не може да заобилази предмете. Зато, иза предмета што јој стоје на путу стварају се тамне сенке. Предмети што пропуштају светлост, као што је стакло, зовемо их прозирни. Предмети низ којих светлост се не пробија зовемо их непрозирни (дрво, метал, камен...) Но дали знаш у коју групу спада лед? Величина сенке зависи од: * величине осветљеног предмета, * међусобног растојања извора светлости и осветљеног предмета. Самостални посао Одреди од чега зависи величина сенке од приложених илустрација и за сваку илустрацију посебно, напиши извештај у својој свесци, а затим упореди твој са извештајима осталих ученика из твог одељења.

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

Поред сунца, које је природан извор светлости, човек је направио и вештачке изворе светлости. То су различите сијалице, неонке, халогенке... Истражуј ! ОПИТ: Потребан материјал за извођење опита: * стаклена чаша, стављена на радни сто, * вода, * мало млека, * већи картон, * затемљена просторија.

1. Напуни 3 / 4 од чаше са водом и осветли је. Види сенку. У чашу дотури млеко и поново је осветли. Примети промене на сенци. 2. Склони батерију од чаше. Шта се дешава са величином сенке? 3. Врати лампу на почетни положај и испитај како удаљавање предмета делује на величину сенке.

УРАДИ САМ Потребни су ти: * картон, * маказе, * оловка или штатић.

Од картона исечи круг, у средини направи рупицу и стави оловку или штапић. Картон постави на место где сунчева светлост ће га додиривати цео дан. Посматрај кретање сенке и сваки час обележавај место на којем се налази сенка. Мери дужину сенке и записуј. На крају ћеш видети у ком делу дана сенка је највећа.

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

Задаци за истраживање: Докажи да видљива светлост садржи боје!

„ ДОМАЋА” ДУГА

Потребан материјал: - бео картон, бокал са водом, правоугаони пластични суд и огледало. 1. Напуни пластични суд са водом. Стави га на месту изложеном сунцу. 2. Испред суда са водом, постави парче белог картона. 3. Стави огледало у воду, тако да њему директно пада сунчева светлост. Померај га све док се на картону не појаве боје дуге.

ВРТЕШКА 1. На парчету белог картона нацртај круг и исечи га. Круг подели на седам јаднаких делова. 2. Сваки део обоји са једном бојом дуге, према датом распореду: жута, зелена, плава, љубичаста, индиго, црвена, поморанџаста. 3. Низ средину круга протни чачкалицу за зубе. 4. Заврти је као вртешку.

Упореди твој закључак са нашим закључцима! Једна од главних особина светлости је боја. Када би светлост била чисто бела, свет би био у црној и белој боји, са нијансама сивог.Но бела светлост није чиста, она је смеса свих боја дуге које су познате као светлосни спектар. Боје постоје зато што светлост се јавља у форми таласа, а сви таласи немају немају исту дужину. Неки су дужи од других и њих гледамо као црвену боју. Најкраће гледамо као љубичасту боју. Лист је зелен зато што његова површина упија све боје осим зелене. Црвена застава упија све боје осим црвене. Предмети који одбијају све боје су бели.

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

ТОПЛОТА Задаци за истраживање: Докажи: Температура није исто што и топлота? 1. У кући или у школској кујни, уз помоћ неког одраслог, догреј твој омиљени сендвич или кроасан у шпорету или микропећи.

Када врховима прстију или уснама додирнеш сендвич или кроасан, загревани на различитим температурама (сендвич на 40оС, а кроасан на 30оС), дали можеш да процениш колика је температура?

Упореди твој закључак са нашим закључцима! Топлота је много значајна за наше животе. Она претставља форму енергије, а температура је мера за количину топлотне енергије што садржи једна материја или предмет. Температура се мери прецизно (тачно) уз помоћ направе – термометар.

Упоређуј, анализирај и закључи: 1. Када, како и где употребљавамо топломер? 2. Шта све можемо да меримо термометром?

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

Истражуј! 1. ОПИТ Шта ти је потребно: - две мање саксије, - растресито земљиште.

1. Напуни обе саксије земљом. 2. У исто време постави их на одређено место - прву саксију постави на сунце, а другу испод сенке. 3. После извесног времена уз помоћ термометра измери температуру земље у обе саксије.

Колика је температура земље у саксији што је била постављена на сунце, а колика је температура земље у саксији што је била постављена испод сенке? Колика је разлика? Зашто?

Дуготрајно истраживање:

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

ЗВУК Задаци за истраживање: Зашто звук је један од најприсутнијих облика енергије у свакодневном животу?

Понуђени су ти звуци из различитих извора. Разговарај за сваки звук посебно: а) природни звуци б) бука возила в) бука говора г) музички инструменти Упореди твој закључак са нашим закључцима! Свакодневно можемо да слушамо људски говор, да слушамо музику са радија, из телевизора, цвркут птица, звук возила и машина, шушкање листова, фијук ветра, жуборење воде, грмљавине... Када говоримо, па чак и када шапутамо, гласне жице што се налазе у нашем грлу трепере.

МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ

ШТА САМ НАУЧИО?

Материјали могу да буду: тврди / меки, еластични / крути.

Мешањем материјала добија се мешавина.

Нежива природа састављена је од разних материјала.

Сунце је природни извор светлости, но човек је направио и вештачке изворе светлости.

Температура није исто што и топлота.

Неки материјали се мењају трајно, а неки повремено.

Звук је један од најприсутнијих облика енергије у свакодневном животу.

ПЛАНЕТА МАТЕРИЈАЛИ ЗЕМЉА ЈЕИПРОМЕНЉИВ ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ СИСТЕМ

ЗЕМЉА ЈЕ АКТИВНА ПЛАНЕТА

Задаци за истраживање: Дознај неке основне податке за Земљу. Из школске, градске или домаће библиотеке узми енциклопедију за природу и дознај основне податке за настанак Земље.

Основни подаци за Земљу Oд свог почетка, планета Земља стално се мењала: континенти су се померали; стене су мењале свој изглед; клима се мењала. Зато за Земљу се каже да је активна, променљива планета. Планета Земља се створила пре 4,6 милијарди година. Постепено са годинама се формирала. Формирали су се океани, па се појавио живот, па је нестајао један животињски и биљни свет, а се стварао други. Првобитно Земља је претстављала ужарену лопту, састављена од течних стена. Постепено температура на земљиној лопти се хладила и на површини се створила чврста кора.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

НЕШТО ВИШЕ!

Радни задаци: 1. Уз помоћ глобуса откриј континенте на нашој планети Земљи. 2. На часу математике подреди планете по величини (ради са подацима).

Научници су мислили да континенти вероватно су повезани између себе у један континент што се зове Пангај. Пред око 190 милиона година, тај континент се поломио због кретања земљине коре. Његови делови се још померају.

Дуготрајно истраживање: Преко енциклопедија, истражуј и бележи карактеристике и занимљивости за континенте на које те асоцирају приложене илустрације!

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

САСТАВ ЗЕМЉЕ

Задаци за истраживање: Докажи да од стена је створена земља за обраду! Да би се уверио за то што је речено за пуцање стена, направи следеће експерименте. Ови експерименти се раде искључиво на часу или по договору са групом и родитељима. Твој задатак биће само да посматраш и да записујеш у свеску. 1. Напуни једну стаклену флашу са водом, до врха. Затвори га лепо и стави у замрзивач. Сутрадан види шта се десило. 2. Стави једно парче камена да се загреје што је могуће више. Загрејани камен стави у хладну воду. То треба да се понови неколико пута. Запиши шта си приметио. Кажи дали је тачно то што говоре научници? 3. Узми један камен и неколико пута скотрљај га са висине. Шта се десило са каменом?

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

Основни подаци за настанак Земље

Земља је планета, углавном састављена од стена. Стене под дејством кише и првих живих створења, почињу да се разломљавају. Биљке, сличне лишајима, пуштале су коренчиће у стене. Прве животиње, које са примитивном формом црва, су се лепиле на стене. То је допринело да се направе ситни отвори у стенама. У то време, температура ваздуха била је са великим променама, дани врели, а ноћи много хладне. И то је допринело да испуцају стене. Вода је улазила у пукотине, ноћу се смрзавала и још више ширила пукотине. Велике поројне падавине одвајале су стене и котрљале их на доле. Тако котрљајући стварали су се већи и мањи комади камена. Постепено од камена се стварао песак, а затим и земља за обраду.

Упореди твиј закључак са нашим закључцима! 1. Када вода смрзава, она се шири. Зато флаша се сломила. 2. Са сталним хлађењем и загревањем камена, он пуца на више комада. 3. Камен котрљањем се рони и раситњује.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

ЗЕМЉИШТЕ

Задаци за истраживање у групи: За сваки задатак да има по две групе. Свака група да треба има по једног одраслог, који ће вас водити и помагати вам у проналажењу оног што тражите.

Шта је тло и какве врсте тла постоје? 1. Нађи више врста земље (од плодне њиве – црна земља; земља што је има поред река; жута и бела земља). Од свих врста узми по једну руку и стави их у посебне кесе! Лупом разгледај честице свих врста земље. Од свих врста земље стави у тањириће загреј их и помириши их, па напиши шта си осетио. 2. Посети место где има одрони стена и је створена растресита земља. Разгледај слојеве земље! Сликај фотоапаратом. 3. Разговарај са пољопривредником и дознај која земља је најбоља за обраду! Сакупљене податке упореди са одговарајућом групом и податке припремите за час. Све групе на часу: а) у једну чашу са водом ставите једну руку земље. б) У један суд ставите земљу. Суд покријте са стаклом и загрејте га. Шта си приметио у првом, а шта у другом покушају?

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

Упореди твој закључак са нашим закључцима!

Површински слој на земљи, који је богат хранљивим материјама и лако се обрађује, зове се земљиште. Један део земљишта се обрађује, а други део су пасишта, ливаде и шуме. Има више врста земљишта: Црница – када се загрева испушта мирис. То су хранљиве материје што сагоревају. Црница је растресита, лако се обрађује и је најплоднија. Глинасто земљиште нема хранљиве материје и тешко се обрађује. Воду задржава на површини. Да би се побољшала треба да јој се додаје песковито земљиште и ђубре. Песковито земљиште је лако за обраду. Нема хранљивих материја и вода лако пролази кроз њих. Да би се направило плодно, ово земљиште треба да се промеша са другим врстама земљишта. У земљишту има воде и ваздуха.

Задаци за дугорочно истраживање:

Истражуј преко енциклопедија и посматрај које животиње и биљке живе на и у земљишту, којим животињама и биљкама је потребна вода или слободан ваздушни простор?

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

РЕЉЕФ Задаци за истраживање: Шта је рељеф? Понови шта си учио у 3 – ем одељењу за орјентацију у простору. Изађи у шетњу по ближој околини. Попни се на вишље место, да би могао да посматраш већи простор. Понеси: компас, свеску, оловку, бојице. Именуј све што ћеш видети: брдо, брдашце, планину, реку, речну долину, поље... Ако имају име, запиши и име места. Забележи на коју страну тече река. Пронађи на коју страну од школе се налазиш. Цртежом претстави све што си видео. Води рачун за стране света. На каквом месту се налази твоје место живљења? (брдовито, планинско, равничарско...)

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

Упореди твој закључак са нашим закључцима!

Ево како један ваш друг нам је описао његову ближу околину: - Моје место се налази у равници. Око њега има брдашца, а иза њих има велика планина. У средини тече река. Оба дела мог места повезује један мост. До каквог закључка си дошао ти? Како се зову једним именом равнице и висине? Рељеф је изглед земљине површине. Форме рељефа праве равнице, висине и удубљења (речна корита, клисуре...) Слободни цртеж, без тачних мерења, што си правио посматрањем, зове се скица. Земљиште са више висина (брдо и брдашца) зове се брдско земљиште. Ако је земљиште на планини, то је планинско земљиште. Закључи сам како се зове земљиште што је у равници? Које биљке највише се гаје у твојој ближој околини? Којих животиња има највише? Ако у твојој ближој околини имаш планину, кажи које дрвеће и животиње има на планини?

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

РЕЉЕФ ОД ПЕСКА И ГЛИНЕ

Радни задаци у групи: Поделите се на групе. Свака група да направи рељеф ближе околине од различитих материјала. Користи скицу што си направио. I група: Направите рељеф у шљунку. Потребан материјал: шљунак са песком и ознаке са натписом за означивање места. II група: Направите рељеф од глине. Потребан материјал: глина, плоча, картон или даска за постављање рељефа, водене бојице, ознаке са натписом. Равнице обојите зеленом бојом, мале висине жутом, и како ће те пртстављати веће висине, тако ће те употребљавати све тамнију браон боју. Ако има снега на планини, употребите белу боју.

Упореди твој закључак са нашим закључцима! Да се изради рељеф потребно је: Да се посматра; да се претстави цртежом (скица) све што гледаш пред собом; да знаш стране света и да знаш да се орјентишеш према њима и према објектима.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

ВАЗДУХ Задаци за истраживање: Где има ваздуха?

Поделите се у групе, израдите задатке и увери се сам где све има ваздуха! Потсети се на покушаје што си правио за земљиштем. Има ли у земљишту воде? Докажи (кажи како си дознао)! 1. Узми једну књигу и маши си испред лица! Запиши шта осећаш! 2. Покушај у суд са водом да ставиш празну чашу (или флашу) окренуту са отвором на доле. Запиши шта си приметио! Празна ли је чаша? 3. Узми једну чашу и у њу стави воду. Сачекај неколико минута. Шта си приметио? Одакле су мехури? 4. Стави руку испред уста и издахни. Шта си осетио?

Упореди твој закључак са нашим закључцима!

Свуда око нас има ваздуха, зато када машемо књигом испред нас осетили смо хлађење. То је покретање ваздуха што је испред нас. Чаша се није пунила водом зато што је била пуна ваздуха. Када смо је навалили, из ње изашао ваздух, а ушла је вода. Откако смо је оставили да постоји, са стране чаше са водом појавили су се мехури. То је ваздух што је био у води. Човек и животиње у себи имају ваздух.

Закључак: Ваздух је свуда око нас.

Зашто га нисмо осетили преко чула? Нисмо га видели, ни омирисали, ни чули и нисмо га додирнули. Нисмо знали да је свуда око нас?

Ваздух је без боје, без мириса и без укуса.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

АТМОСФЕРА Земљина лопта је окружена са ваздушним омотачем назван АТМОСФЕРА. Ваздух и вода праве земљу да се разликује од других најближих планета, јер омогућују развој живота.

Хоћеш да знаш нешто више?

Ја знам да атмосфера што окружује нашу земљу се простире око 500 до 600 км. у висини

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

БЕЗ ВАЗДУХА НЕМА ЖИВОТА

Задаци за истраживање: Ваздух је неопходан за живот! 1. 2. 3. 4.

Затвори уста и нос! Колико време си издржао? Зашто си отворио уста? Испод једне тегле стави неколико буба. Посматрај шта се дешава! Теглом поклопи запаљену свећу. Посматрај! Разгледај илустрације и кажи зашто астронаути и рониоци носе такву опрему?

Упореди твој закључак са нашим закључцима!

Без ваздуха не може да живи ни једано живо створење. Ни ватра не гори без ваздуха. Астронаути и рониоци носе апарате за ваздух, зато што не могу да издрже без њега.

Нешто више: Ваздух, горе у васиони је ређи, има мало кисеоника и без апарата за ваздух астронаути не би издржали.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

ВОДА

Задаци за истраживање:

Потребно је испред себе да имаш један глобус. Разгледај глобус. Обрати пажњу на боје са којима је испуњен глобус! За све што те интересује разговарај са друговима и са наставником / цом. Прочитај шта пише на плавим површинама. Помоћ: браон, зелена и жута боја показују копно, а плава боја показује пространство са водом.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

Упореди твој закључак са нашим закључцима!

Глобус претставља планету Земљу. Према бојама се закључује да земљину лопту сачињавају више водених површина од копнених површина. Водене површине су: океани, мора, језера и реке.

Све воде на планети земљи, једним именом се зову хидросфера. Вода на земљи захвата две трећине од целокупне њене површине.

70 % човечијег тела је вода!

ГДЕ ЈОШ ИМА ВОДЕ? Задаци за истраживање: 1. 2. 3. 4. 5.

Где све има воде? Узми по један плод воћа и поврћа. Изгњечи их и запиши шта примећујеш! Узми гране и листове разних биљака. Згњечи их и посматрај их шта се дешава. Стисни у руци једно парче меса. Шта примећујеш? Потсети се на експерименте што си правио за тло. Шта има у тлу? Стави стакло ипред уста и издахни неколико пута. Шта примећујеш на стаклу?

Упореди твој закључак са нашим закључцима!

Воде има у тлу и у биљкама. У саставу човечијег тела и у телу животиња има велике количине воде.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

ВОДА ЈЕ НЕОПХОДНА ЗА ЖИВОТ Када се поставља питање, дали има живота на некој другој планети, друго питање је дали има воде. Зашто?

Упореди твој закључак са нашим закључцима!

Човек и животиње не могу без воде. Вода служи за изградњу тела, на раст,помаже у варењу хране, у одржавању сталне температуре тела и сл. Ако храњиве материје нису растворене у води, биљке не могу да примају храну.

Када губиш велике количине воде, ти дехидрираш (губиш течност). Тада ти је потребна лекарска помоћ.

Када је врућина, чиме се хладиш? 49

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

СТАЊА ВОДЕ

Задаци за истраживање: У каквим стањима се среће вода? Први покушај ради на часу или под контролом старијег. Ти само посматрај и записуј. - Узми један суд са водом и загревај је до вријење! Шта примећујеш? - У једном суду налиј воду и стави га у замрзивач! - Једну коцку леда из замрзивача, унеси у топлу просторију. - Пази на боју, на укус и на мирис воде. Да би направио то, треба да је пробаш! - Буди стрпљив и пази шта се дешава са другим и трећим покушајем.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

Упореди твој закључак са нашим закључцима! Вода је без боје, без мириса и без укуса. Има је свуда и без ње нема живота. У природи се срећу истечне (реке) и неистечне воде (баре, мора и нека језера). Вода Охридског Језера истиче преко Црног Дрима. Вода може да има три стања или форме: течна, чврста (лед) и гасовита (водена пара).

A, на 100 степени Целзиусови, вода из течног, прелази у гасовито стање. Овај прелаз из видљиве течне воде, у невидљиву водену пару, зове се испаривање.

Нешто више: На 0 степени вода из течног, прелази у чврсто стање (лед).

ЗАГОНЕТКЕ 1. Нисам авион, али летим у небо. Нисам река, али сам пун водом. Шта сам? 2. Шта живи зими, умира у лето и расте са кореном на горе? 3. Која лопта се не одбија?

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

ОКЕАН – МОРЕ – ЈЕЗЕРО Задаци за испитивање: Која је разлика између океана, мора и језера? Какве животиње и биљке живе у њима? - Погледај на глобусу где је приказана вода! - Прочитај шта пише на плавим површинама. До каквог закључка си дошао? - Разгледај слику и сам дођи до закључка за то какве животиње и биљке има у морима, а какве у језерима и у барама!

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

Упореди твој закључак са нашим закључцима!

Океан је огромна, стална површина са сланом водом. Море је мања, стална површина испуњена сланом водом, но је у склопу океана. Више мора праве океан. Језера су велика пространства, но мања од мора, са мирном или спорокретајућом водом. Најчешће вода у језерима, по укусу, боји и мирису је иста као вода за пиће. Има котлинска и планинска језера. Ако су створена у природи, зову се природна. а ако су створена од човека зову се вештачка језера.

Животна средина биљног и животињског света

Слана вода из океана и мора претстављају животну средину за биљни и животињски свет што живи у њима: (храна, простор). За слатководне биљке и животиње, животна средина им је слатка вода и зато живе у језерима и рекама. Неким животињама и биљкама животна средина је стајаћа слатка вода (бара).

Пастрмка не може да живи у сланој води. Слана вода није њена животна средина!

Може ли пастрмка да живи у мору, у сланој води?

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

ИЗВОР И РЕКА Задаци за истраживање по групама: Шта је извор, а шта је река? 1. Ако у твојој близини има река, истражуј одакле долази она! 2. Посети извор. Као и до сада, користи енциклопедије и знања одраслих. Запиши шта си приметио!

Упореди твој закључак са нашим закључцима! Природни ток воде што тече низ речно корито, ограђено обалом (лева и десна обала), зове се река. Вода у рекама долази из извора и из подземних вода (топљењем снега и од киша). Реке играју велику улогу у животу човека. Зато, још много одавно станишта (насеља) су градили поред река. Са водом од река се наводњавало поље, користила се за изградњу воденица, хидроцентрала за добијање електричне енергије и др. Отвор на земљиној површини, одакле што излази подземна вода на површину, зове се извор. Извора има и испод површина језера и мора. Извор може да буде са много и са мање воде. Но може да буде привремен; некад да има воде, а некад да нема воде. То зависи од резерви испод горње површине земље.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

ВЕЧИТИ ЛЕД Задаци за истраживање: Где је вечити лед?

Разгледај глобус. Поред боја што означавају копно и воду, приметићеш и белу боју. Разговарај са наставником за то шта показује бела боја на глобусу! Сам дођи до закључка колике су те површине! Потсети се од истраживања „У каквом стању је вода” . Размисли шта значе речи „Вечити лед”! Размени мислење са друговима из оделења.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

Упореди твој закључак са нашим закључцима!

Много одавно, пре више милиона година, земља је била под дебелим слојем леда (мраз). Тај период је назван ледено доба. Многи људи мисле да ледено доба прошлост. И данас, смо се уверили на атласу,да има места која су под вечитим ледом. Последњих година, због климатских промена почео је брзо да се топи лед на местима означеним на глобусу. Научници мисле да је то резултат небриге човека, од брзог загађивања воде и ваздуха. Предели покријени ледом претстављају животну средину неким биљкама и животињама. Житељи Гренланда још увек живе у леденом добу. Топљењем леда одвајају се велики делови леда, санте, које плове по мору и претстављају велику опасност бродовима што плове морима у близини замрзнутих места.

Воде у рекама, барама и језерима замрзавају прво најгоре, па постепено иде на доле.

Антарктик је пети континент на земљи. Он је најхладнији, најмрачнији део земљине лопте. Од животињског и биљног света има само најпримитивниј а створења: маховину, лишаје.Има птице и животиње што се хране из мора. 56

Када вода у рекама, барама и језерима би замрзавала од дна ка површини, променила би се клима света, а живи свет у води би изумрео.

Замрзната вода се шири за једну деветину. Лед од 9л воде испуњава простор суда за десет литара.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ Задаци за истраживање у паровима: Које природне појаве си приметио? У природи се срећу многе природне појаве. Сваки дан може да се посматра ток реке, киша, кретање Сунца и Месеца, кретање ваздуха, грмљавина, севање итд. Одлучи шта ћеш посматрати! Према томе припреми материјале за проверавање и испитивање. Пример: Зашто вода тече? Ако ставиш воду на равни простор, она ће се разлити, и остати на исто место. Ако ставиш воду на мало накошено место, она ће да тече ка нижем делу. Значи, да би вода текла потребно је одређено искошавање.

Упореди твој закључак са нашим закључцима!

Природне појаве су: мењање годишњих времена; киша, грмљавина и севање, замрзавање, ток река, кретање Месеца и Сунца у току дана...

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ ОБЛАК, КИША, СНЕГ, ГРАД

Задаци за истраживање: Како се стварају облак, киша, снег и град? Потребно је да набавиш: енциклопедије из природе; суд са водом за загревање; стаклени поклопац; кеса са ледом. Експеримент изводиш у школи или у присуству одраслог члана твоје породице. - Прочитај како настају ове природне појаве. То што ћеш прочитати, преко покушаја,провери дали је истина. - Загревај суд са водом до степена вријења (да испарава водена пара). Поклопи суд стакленим, хладним поклопцем. После кратког времена подигни поклопац. - На горњем делу поклопца стави кесу леда. Записуј шта примећујеш. Твоја истраживања упореди са истраживањима других група.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

Упореди твој закључак са нашим закључцима!

Топли вазух пун влаге, која испарава са тла и водених површина на земљи, диже се нагоре. Када ће да стигне до одређене висине, ваздух са воденом паром се хлади и згушњава. Облак претставља згусниту водену пару. Према томе на којој висини су створени, облаци могу да буду ниски, средњи и високи. Водена пара се претвара у ситне водене капи. Водене капи се повезују једна са другом, отежавају и падају на земљу као киша. За време великих врућина, најчешће пропраћени грмаљавином, на земљу падају ледене лоптице. Град настаје замрзавањем водених капи, које падајући на земљу пролазе низ хладан ваздушни талас. Капи замрзавају и падају у форми лоптица града. Може доћи до слепљивање више таквих лоптица, и тада град наноси велике штете. Снег настаје када у атмосфери се замрзава водена пара. Настају мали кристали. Кретањем низ ваздух кристали лете горе – доле, па скупљају и лепе једна за другу.

Пахуљице спадају у најлепше шестокраке мајсторије природе. Од свих пахуљица, не могу да се нађу ни две исте.

Пахуљица је само замрзнута кап воде.

Мајсторија природе су и шаре што преко зиме се праве на прозорима. То је водена пара залепљена на хладна стакла.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ МАГЛА, РОСА, СЛАНА Задаци за истраживање: Како настају магла, роса и слана?

Да би дошао до одговора користи енциклопедије, потражи на интернету, разговарај са одраслима око тебе. 1. У једну суву чашу стави хладну воду (из фрижидера или са ледом). Шта примећујеш на спољашњем делу чаше? 2. Чашу са воденим капима на брзину стави у замрзивач. После десет минута извади је и кажи шта примећујеш. Сва твоја запажања упореди са другим члановима групе или са члановима из других група.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

Упореди твој закључак са нашим закључцима!

Чије дело су природне појаве које истражујемо?

Нема никаве разлике између облака високо на небу и магле ниско на земљи. Магла је облак што се налази близу до површине земље. Најчешће магле има у јесен, зато што ваздух из дана у дан све брже се хлади. Човек ће често да чује међу људима: „Пала роса”. – Роса не пада. Ваздух у себи садржи водену пару. Топлији ваздух садржи већу количину водене паре. Када ваздух дође у додир са хладнијом површином – биљкама, предметима – водена пара што се налази у ваздуху остаје на тим површинама у форми капи. То је роса. Да би било росе треба да има топли ваздух, пун водене паре. и да дође у додир са хладном површином. Ако прође много хладан ваздух изнад биљака и предмета што имају водене капи на себи, оне замрзавају и претварају се у кристале. Слану сачињавају замрзнуте капи росе, залепљене на биљке и на предмете. Слана наноси велике штете на биљке у јесен и на раним биљкама у пролеће.

Природне појаве: киша, снег, магла... што си научио, су дело воде и ваздуха!

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

ПОСЕТА МЕТЕОРОЛОШКОЈ СТАНИЦИ Задаци за истраживање: За шта служи метеоролшка станица? Посети најближу метеоролошку станицу. Понеси: свеску, оловку, блок за скицирање, по могућности и фотоапарат. Припреми питања што хоћеш да им поставиш метеоролозима. Понеси твој календар времена што водиш у овом периоду. Упореди га са њиховим информацијама! Искористи присуство метеоролога за следећу наставни јединицу: „Активности људи у зависности од промене годишњих времена”. Питај зашто се мењају годишња времена.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

Упореди твој закључак са нашим закључцима! Време је заједничко име за атмосферске прилике. Оно може да је: топло, хладно, влажно, суво..., оно свакодневно се мења. Клима је средње временско стање, праћено у току дужег временског периода.

Како знају метеоролози, какво ће бити време?

Многе ствари утичу на промене времена, но најважнији су Сунце и ваздух. Под утицајем Сунца долази до испаривања. Загрева се и ваздух и настаје струјање (кретање) ваздуха. У метеоролошким станицама има много апарата који следе временске промене у једној области. Свака метеоролошка станица је повезана са другим метеоролошким станицама у земљи и у свету. Тако се сазнаје за време и шире. Метеоролози испитују: влажност ваздуха; снагу и правац ветра (ветар је кретање ваздуха); температуру ваздуха и тла; и све друго што може да се искористи да би се дошло до реалне метеоролошке слике за време, као и до информација за брзе и споре промене климе на површини земље.

Ко је крив што је време топло или хладно?

На мењање времена утиче: различита загрејаност, влажност и кретање ваздуха, а то је опет повезано са загревањем ваздуха од Сунца.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

АКТИВНОСТИ ЉУДИ У ЗАВИСНОСТИ ОД ПРОМЕНЕ ВРЕМЕНА

Задаци за истраживање: Које активности имају људи у различитим временским периодима? 1. Провери шта си записао за постављени дугорочни задатак, за активности људи у зависности од промене времена. 2. Од посете метеоролошке станице, потсети се све шта си записао за промене годишњих времена. 3. Разговарај са родитељима, са неким пољопривредником и са сточаром.

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

Упореди твој закључак са нашим закључцима!

Зашто се мењају годишња времена? Још много одавно људи су постављали ово питање. Сигурно сте чули да се земљина лопта окреће око Сунца. А до сада сте научили и да све промене настају због загревања ваздуха и земље од Сунца. Значи, и за промене годишњих времена, поред других услова које ћеш учити у вишим разредима, главну заслугу има Сунце и ваздух. Своје активности људи увек усаглашавају са временом. У јесен време почиње да захлађује. То нам најављује да се ближи зима. Људи своје активности усмеравају на: сакупљање плодова; јесење орање и сејање; прављење зимнице; шетње у природи. Допуни ти! У зиму време је хладно. Земља више дана је покривена снегом и ледом. Људске активности су мање на њивама и пасиштима, но покривају и загревају топле леје; стоку хране у њиховим стаништима; а слободно време користе у природи, на снегу. У пролеће почиње да се затопљава. Људи се припремају за пролећно орање, сејање, расађивање расада из топлих леја. Прави се пролећно чишћење кућа. Слободно време се користи за шетање у природи. Лето је најтоплије. Има много сунчаних дана. Људи раде на њивама. Стока пасе на ливадама. Људи се расхлађују поред река, језера и мора.

Људи своје активности усклађују у зависности од промене времена

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ

ШТА САМ НАУЧИО?

Земља је променљива планета, састављена од стена.

Површински слој земље зове се земљиште.

Научио сам за ваздух, за атмосферу и за воду.

Знам шта је рељеф и знам да га направим од глине.

Без ваздуха и воде нема живота.

Људске активности зависе од промене времена.

Научио сам за природне појаве: киша, снег, слана... 66

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕЖИВИ ПРОМЕНЉИВ СВЕТ У ПРИРОДИ СИСТЕМ

РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ЖИВЕ И НЕЖИВЕ ПРИРОДЕ Активности ученика: Посматрај слику пажљиво! Које карактеристике можеш да наведеш за птицу, а које за робот?

Шта је живот - Размисли и наведи примере! Која је разлика између камена и биљке? - Узми камен у једну руку а биљку у другу. Разгледај пажљиво и кажи шта можеш да приметиш.

Најбољи начин да се схвати појам живот је да се направи упоређење живог и неживог створења. Жива створења врше разне функције, на пример: Птица лети, једе, размножава се, креће се, умире... Камен остаје вечно статичан, ако се не мења споља. Робот је неживо створење које, исто тако, креће се, храни се (од енергије), па је чак способан и да произведе нове ствари. Но, ако га расклопимо, видећемо да је састављен од метала, пластике, завртња и неких других механичких делова. Биљка расте и развија се. Камен остаје непромењен. Он може да промени своју форму само под дејством природних сила.

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

ПОРЕЂЕЊЕ ЖИВОГ ПРЕДМЕТА СА ЖИВИМ СТВОРЕЊЕМ Карактеристике

Нежив предмет

Живо створење

Сложеност

много мала

многу велика

Функционисање

ретко или никакво

стално

Поновљивост

не

да

Надражљивост

не

да

Сопствен развој

не

да

На земљи постоји живи свет. Њега сачинавају биљке, животиње и човек, као најсавршеније живо створење. Шта сам научио? Постоје разлике између живе и неживе природе. Биљке, животиње и човек су део живе природе. Вода, ваздух, сунце, реке, тло, стене, куће – сви они су део неживе природе. Но постои и велика повезаност између живе и неживе природе. Човек користи неживу природу као животну средину.

Човек, биљке, животиње

АКО ХОЋЕШ ДА ЗНАШ ВИШЕ! Еволуција је способност приспособљавања променама у животној средини, способност живих створења да се налазе у бољим или лошијим условима у односу на средину. Ове особине они преносе својим потомцима преко гена. Ген се дефинише као јединица наследног материјала, који се преноси од једну на другу генерацију. 68

Радни задатци: 1. Сакупи примерке живе и неживе примере. Залепи их у албум. 2. Изради живу и неживу природу од различитих материјала (зрнасти плодови, слике и друге врсте материјала).

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ БИЉАКА И ЖИВОТИЊА Потсети се! У коју природу спадају биљке и животиње? Са чиме се хране животиње? Какву храну користе биљке? Како се кређу животиње? Могу ли биљке да се крећу? Сигурно сте се потсетили да, као животињама, и биљкама је потребна храна да би опстали и расли. Док животиње саме могу да се крећу и да пронађу своју храну или да нађу нове областе са вегетацијом, биљке обично су укорењене на једно место. Ипак биљке могу да праве нешто што животиње не могу. Они могу да стварају енергију од сунчане топлоте. Овај процес се зове фотосинтеза. Поред светлости, биљкама је потребна вода и хранљиви састојци. Може ли да се замисли живот човека без биљака и животиња?

Размисли и одговори! У горњем примеру видели смо да се животиње и биљке хране различитим начинима. Разгледај пажљиво слике и одговори: - у чему се разликују биљке од животиња? - како се крећу биљке? - како се крећу животиње. 69

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

Већина животиња примају храну преко уста. Животиње што живе на копну, удишу ваздух преко ноздрва. Све животиње имају развијен систем за лачење. Мишићи омогућују животињама да се крећу у потрагу за храном. Већи број животиња имају ноге што им помаже у кретању.

Шта сам научио? Биљке

Заједничке особине

Животиње

Немају органе.

кретање

Имају органе.

Не реагују на надражаје.

исхрана

Реагују на надражаје.

Крећу се променом положаја.

раст

Крећу се ногама, одн. крилима (екстремитети).

Саме стварају храну.

дисање

Траже храну.

Знаш ли да? Животиње су се привикле скоро на сва станишта, а неке чак цео свој живот проводе у унутрашњости тела друге животиње! Упореди услове у којима живе, постоје многе врсте животиња! 70

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

КАРАКТЕРИСТИКЕ ЖИВИХ СТВОРЕЊА Задаци за истраживање: I група: Одабери једну животињу и у виду извештаја запиши све његове карактеристике (исхрана, кретање, размножавање, животна средина). II група: Посматрај једну биљку, која успева у твојој околини. Каква је? За које време ће порасти? Који су њени основни услови за живот?

Зец живи у шуми, али може да се чува и у домаћим условима. Храни се биљкама (шангарепа, купус). Размножава се са два родитеља. Украсно цвеће у двориштима засађује се семеном. Клија за две до три недеље, а да порасте и да расцвета потребно им је око 30 дана. Засађују се у пролеће. Да би порасло и развило се потребно им је плодно тло, вода, сунчева светлост и топлота. Упореди твоје закључке са нашим! Температура, влажност ваздуха и земља имају велики утицај на биљке. На нижим температурама и без влаге оне расту много споро или уопште не расту. Зато, у областима (пределима) са вечитим снегом и ледом нема биљног света, као и у пустињама, где има само добро прилагођене биљке, као што су кактуси. Животиње имају своје станиште. Уколико имају потребу, тада га мењају. Способност кретања им омогућава да иду у потрагу за храном или да се одбране од непријатеља. У зависнисти од станишта оне се крећу на два начина. За то им служе делови тела (ноге, крила, пераје). Многе животиње чије тело је покријено крзном, као што је зец, променом годишњег времена мењају крзно да би се што мање примећивале у околини. Работни задачи: 1. Сакупи биљке што успевају у твом крају, залепи их у албум (претходно добро их осуши) и запиши њихова имена. 71

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

УТИЦАЈ УСЛОВА ЖИВОТА НА ЖИВИ СВЕТ Задаци за истраживање: I група: Искористите засађене биљке из првог задатка. Једну биљку редовно заливајте водом, а другу не! Шта ће се десити за две недеље? II група: Покушај да ухватиш инсекте из твоје околине (муву, бубамару, лептира). Један инсект ставите у суд покријен густом мрежом, а други у суд који нема отвор! Посматрај и кажи шта ће се десити после извесног времена! III група: У два суда засади неколико зрна грашка! Један суд нека остане на собној температури, а други стави на спољашну страну прозора! Шта ће се десити после две недеље? IV група: Искористи две израсле биљке из првог задатка! Једна саксија нека остане на истом месту као и до сада, а другу поклопи кутијом! Шта се дешава са биљкама после 1 недеље?

биљка која није у додиру са природном осветљењем

биљка изложена природној светлости

редовно поливање водом

без воде

са унутрашње стране

са спољашне стране

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

До каквог закључка си дошао? Прва група дошла је до закључка да биљка поливана водом расте и развија се. Друга биљка, којој није се стављала вода увенула је и исушила се. Без воде нема живота. Друга група, која је имала експеримент са исектима, закључила је да инсект који је био у суду без отвора умро је, а исект што се налазио у суду са мрежним отвором преживео је зато што у суду је стално струјао ваздух (кисеоник). Без ваздуха нема живота. Трећа група, која је имала задатак да засади грашак, дошла је до закључка да у саксији која је била на собној температури никла је биљка. Биљка у саксији која је била у фрижидеру није израсла. Биљке траже топлоту да би могле ра расту и развијају се. Четврта група, која је изводила експеримент са израслим биљкама, дошла је до закључка да сунчева светлост утиче на раст и развијање биљака. Биљка што је имала довољно светлости расла је и боја њених листова била је јака, тамно зелена боја. За разлику од ње, биљка што је била стављена у просторији где нема сунчеве светлости, листови су били много танки и са светло зеленом бојом.

Услови у животној средини могу да ограниче живот свим живим бићима. У телу сваког живог бића дешавају се низ хемијских и физиких процеса што помажу да се одржи живот. Вода, ваздух, сунчева светлост, топлота и тло претстављају нераскидив ланац.

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

ШТА САМ НАУЧИО?

Свако живо створење расте, развија се и приспособљава различитим условима у средини у којој живи.

Ако нема воде, неће бити биљака, нити животиња.

Радни задаци: 1. Како су биљке успеле да населе све пределе Земље са различитим условима живота? 2. Како се хране животиње, а како биљка. Објасни!

Ваздух је потребан за дисање, односно за размену материја.

Светлост је једна од основних надражаја за биљку зато што им обезбеђује потребну енергију за вршење фотосинтезе, односно стварања хране...

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

НЕОПХОДНОСТ ХРАНЕ КАО ИЗВОР ЖИВОТА

Да се потсетимо! Биљке саме стварају храну, за разлику од животиња које морају саме да обезбеде храну.

Задаци за истраживање: (Посао у паровима)

1. Покушај да пропустиш један оброк! Шта осећаш? 2. Чиме се храни човек? Какву храну најчешће користи? 3. Какву храну користе биљке? 4. Шта једу животиње? Са својим другом направи запис следићих задатака:

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

Шта смо научили?

Осим воде, ваздуха, сунчеве светлост и топлоте, да би постојао живот потребна је и храна. Организам користи храну за вршење својих животних функција (кретање, раст,развијање, размножавање). Преко исхране жива створења обезбеђују потребне материје за добијање енергије, која им је потребна да одржавају свој организам. Витамини су потребни за живот. Њих организам не може да створи. Они се уносе преко исхране.

Животиње се хране биљкама и живим организмима.

Човек у исхрани користи храну биљног и животињског порекла.

Упореди твој закључак са нашим закључцима! Жива створења се хране материјама из спољашне средине и користе их за стварање својих органа и за вршење функција. У природи постоје много начина за обезбеђивање хране, од корена биљке до устију животиња . Храна претставља извор живота.

Радни задаци: 1. Из претходних активности и истраживања за жива створења, дошао си до неких сазнања. 2. Одабери живо створење и на часу македонског језика, у виду извештаја, запиши основне услове који су извор његовог живота!

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

РАСТ И РАЗМНОЖАВАЊЕ КОД БИЉАКА И ЖИВОТИЊА

Потсети се! 1. Шта је потребно да засадимо биљку? 2. У првом зададку , када смо вршили посматрање и истраживање, за које време је никла биљка? 3. Који су органи биљке?

Закључак Из зрна семена израсла је лепа биљка , која има корен, стабло и листове.

Постоје биљке што се размножавају поленом из цвета. Тај процес се зове опрашивање. То може да се врши ветром, преко воде, уз помоћ инсеката, уз помоћ човека и сл. Задаци за истраживање: I група: Посети продавницу рибе и посматрај рибе у акваријуму! Поразговарај са човеком који је задужен да се брине о њима. Поставу му питања за начин исхране и за размножавање! Како одржавају природну средину у акваријуму? II група: Посети живинарску фарму! Посматрај како се размножавају кокошке! Чиме се хране? У каквим условима живе? Разговарај са одговорним лицем и запиши све нове информације! 77

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

Истражујући дошао сам до следећих знања:

Главна улога животиња је продужавање врсте. Рибе се размножавају на тај начин што риба (женка) полаже неколико хиљаде јаја (икра), у периоду од маја до августа, и кажемо да се риба мрести. У исто време мужјак полива јаја са белим млечом и настаје њихова оплодња. Та јаја се полажу на безбеднија (сакривена) места или између биљака. Од њих се затим развијају младе рибе. Рибе се хране малим животињама: раковима, црвима, пијавицама и друго. У живинарским фармама полажу се јаја у инкубатор, за разлику од домаћих услова. где на јаја лежи кокошка названа квочка. У инкубатору температура је иста као и када лежи квочка на јајима. После 21 дан изводе се пилићи. Из пилића се врши одабирање: напреднија се одвајају и се одгајају носиљке, а друге за месо. Да не би оболела живина – ветеринар предузима мере за уништавање паразита. За заштиту живине од заразних болести врши се вакцинација. Направи сам! Направи албум у којем ћеш сакупљати и лепити слике разних врста риба и осталих домаћих животиња. Запиши њихова имена!

Знаш ли да: Од икре многих риба се прави много укусан и скуп деликатес, назван кавијар.

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

НАРУШАВАЊЕ ФУНКЦИЈЕ ОРГАНА ПРИ ЈАКИМ УТИЦАЈИМА

Размисли и одговори! 1. Како дознајемо да неко изговара наше име, или да нас неко зове? 2. Шта осећамо на телу зими када смо лагано обучени? 3. Када стојимо на семафору, како знамо када треба да пређемо пешачки прелаз? 4. Какав је укус чоколаде и како то откривамо?

Знам! Када неко изговара моје име, или ме зове, то слушам. Ако зими се обучемо лагано, биће нам хладно. Тело осећа хладан ваздух и ниске температуре. Када стојим на семафору, гледам у њега и чекам да се упали зелено светло па да прођем. А када је упаљено црврно – стојим. За чоколаду ћу дознати каква је по укусу када је ставим у уста. Тада ћу осетити да је слатка.

Задаци за истраживање: (посао у паровима)

1. Узмите једну чашу са топлом водом! Ставите руку у воду! Шта осећате? Затим узмите суд са коцкама леда и додирните их. Шта осећате? На крају, ставите две – три коцке леда у топлу воду. Шта примећујете?

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

Топла вода

Суд са ледом

Лед почиње да се топи

Како се осећаш када помиришеш флашицу парфема? А какав је мирис када си у тоалету? Како ћеш изреаговати ако у кујни твоја мајка пече љуту паприку? Мирис парфема је пријатан, за разлику од мириса тоалета, који је непријатан.

Ако исцедимо лимун у устима, осетићемо његов укус делом језика. Он је кисео.

Упореди твој закључак са нашим закључцима! Све промене осећате чулима за додир (рука), чулом мириса (нос), укуса (језик),слуха (уво) и чулом вида (око). Мозак је контролни центар тела и одговоран је за размишљање, памћење, говор и за осећаје. У њему су смештена сва чула. Он шаље и прима поруке у виду електричних сигнала до коре великог мозга. Тело врши и аутоматски активности,за које мозак не одлучује свесно. Такав је рад срца и рефлексне активности.Тако на пример, када руком додирнемо нешто врело, чула шаљу сигнале до мозга, па аутоматски реагујемо и склањамо руку са ватре. На такав начин реагују и друга чула, дати у горњим примерима и задацима за истраживање. 80

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

САВЕТИ ЗА НЕГУ И ХИГИЈЕНУ ЧУЛНИХ ОРГАНА Чувај очи од нечистоће. Не читај и не пиши на слабој светлости. Не нагињи се много изнад књиге и гледај телевизију из даљине. Одмарај очи на зеленилу и чистом ваздуху. Не седи у затвореним и загађеним просторијама. Избегавај оштре, љуте и смрдљиве мирисе. Одржавај хигијену. Не чачкај нос прстима и заштићуј се од прехлада.

Избегавај јаке звуке и галаму. Редовно одржавај хигијену и не чачкај уши тврдим предметом. Ако осетиш бол чулних органа, потражи помоћ лекара!

Штити кожу од изгоретина, удара, замрзавања и од јаких удараца.

Радни задаци: 1. Потребан материјал: парче чоколаде. Затвори нос са два прста и поједи чоколаду. Шта примећујеш? Дали има чудан укус? - Чим ћеш пустити нос, укус ће бити исти као раније. 2. Потребан материјал: саклена и пластична флаша, пиринач, пасуљ. У стаклену флашу стави пиринач, а у пластичну стави пасуљ, па полако протреси их. Који звук је пријатнији?

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

ЗДРАВА ИСХРАНА Задаци за истраживање: Како утиче јаднолична храна на здравље човека? 1. У току једне недеље покушај да уносиш једноврсну храну! 2. Моћи ћеш ли да издржиш цео дан, а да не окусиш ништа друго осим воћа? 3. Наредни дан покушај са поврћем! 4. Трећи дан покушај да једеш само месо! 5. Све до седмог дана стално, у току дана једи једноврсну храну!

Упореди твоје закључке са нашим! Човек како најсавршеније живо биће, храни се тако што сам обезбеђује храну по сопственом избору. Али, при том избору треба да пази шта и колико једе! Човечији организам није навикнут на једноличну исхрану. За правилан и здрав развој тела потребно је да уносимо уравнотежену исхрану. Људима је потребна одређена количина хране сваки дан, да би се снабдео енергијом. Скоро свака храна може да обезбеди одређену количину енергије, али наша тела имају и друге потребе. Да би били сигурни да уносимо све што нам је потребно, треба да једемо најразноврснију храну, са тачним количинама шећера (угљенохидрати), масти, минерале, протеине, витамине.

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

Запамти!

Храна богата шећерима (угљенохидрати) даје нам енергију. Њих има у житним производима, у кромпиру, пиринчу и у зрнастој храни. Протеини су потребни за изградњу и обнављање ћелија, и за одржавање наше кости, мишића, крви и здраве коже. Заступњени су у месу, риби, јајима... Воће и поврће садрже енергију и велики број важних витамина и минерала. Можемо да га једемо свеже, конзервисано, суво или да пијемо сокове. Млечни производи садрже састојке што су нам потребни да би имали здраве коске и зубе. Чести лекарски прегледи, исто тако, су мерило за то колико је здрав наш организам.

Пирамида здраве исхране Избегавај храну и понашања илустрираних на врху пирамиде! Избегавај да једеш у ситуацијама које те наводе да једеш неконтролисано (док гледаш телевизију, док учиш, док гледаш утакмицу...) РЕШЕЊЕ: 1. Не прескачи оброке! 2. Увек када једеш, седни и користи чинију. 3. Немој стално нешто да грицкаш (на тај начин не знаш колико си појео). 4. Ако у току дана једеш нормално, нећеш бити стално гладан. Када не можеш да издржиш, једи воће! 5. Поред кревета држи књигу, а не храну! 6. После јела иди у шетњу! 7. Бави се спортом, иди у шетњу у природу, дружи се! 83

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

Ако хоћеш да знаш више

Задаци:

Шта је ППД?

1. Самостално направи недељно мени исхране, да би могао правилно да се храниш! 2. Сакупи сликице и заврши започету пирамиду, са храном коју ти користиш! 3. Покушај да нађеш информације из енциклопедије или на интернет страници, да би дознао „Зашто смо гладни?” 4. Од понуђене разноврсне хране на столу, шта би прво одабрао? Зашто?

ППД је „ Препоручена доза „. Она се користи да би се описала количина витамина и минерала, која треба да се једе сваки дан да би се одржало добро здравље. Који минерали су потребни људима? Поред витамина потребни су и минерали, као што је гвожђе за стварање крвних зрнаца и калцијум за здраве коске и зубе. Зашто једни људи су дебљи од других? Ако храном уносимо више енергије него што нам је потребна, она ће се таложити у виду масноћа. Ипак, природно људи имају различите форме тела. Али, и две личности са много различитом грађом могу да буду сасвим здраве.

Сада сам схватио! Када једемо, тело користи храну да би створило енергију. Но, уколико једемо више хране него што нам је потребно, тело је складира као вишак масноћа. Људи се дебљају јер једу више него што је потребно и не вежбају довољно.

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

ХРАНИ СЕ И ЖИВИ ЗДРАВО Задаци за истраживање: I група: Уз помоћ твојих родитеља измери телесну температуру! Запиши колико износи! II група: Разговарајте са вашим родитељима. - Од којих болести сте били болесни? - Ко је први приметио болест? - Где су вас одвели родитељи, и од ког су потражили помоћ? - Шта вам је преписао лекар? - Где сте купили лекове? III група: Посети твог стоматолога! - Направи контролу твојих зуба и потражи савет како да сачуваш здраве зубе. - Како стоматолог врши преглед зуба? - Уколико је покварен зуб, шта предузима стоматолог?

Упоредите ваше са нашим закључцима! Температура здравог организма износи 36 - 37 степени. Уколико она се повећа,тада организам сигнализује да нешто није у реду са нашим телом. Треба одмах да потражимо помоћ лекара. После прегледа лекар тачно зна како треба да поступи и шта да нам препише на рецепту за лекове, да би што пре оздравили. Лекове са рецепта узимамо из апотеке, при чему показујемо и здравствену књижицу у којој, Да се бринемо за наше су исто тако, заведени лекови и дијагноза коју нам је здравље, да се не би преписао лекар. разболели! Да не дођемо до заразних и других врста преношљивих болести, потребно је да се бринемо за наше здравље. Зато треба: - редовно да идемо на сиситематске прегледе и редовно да се вакцинишемо; - после сваког оброка да перемо наше зубе; - да једемо здраву, разноврсну и свежу храну; - да једемо воће и поврће у великим количинама ; - да избегавамо да седимо у непроветреним просторијама и у просторијама где се пуши; - да спортујемо.

ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ

Пре сваког оброка опери руке сапуном и одржавај своју личну хигијену. Брини се своје здравље!

Редовно посећуј свог стоматолога.

Види шта су ми направили твоји колачи!

Вода је извор живота.

Радни задаци: 1. Запиши једно своје правило за здрав живот!

Не заборављај слободно време да проводиш на чистом ваздуху.

Избегавај често да једеш слатке ствари и брзу храну!

ЖИВИ СВЕТ УЕКОЛОГИЈА ПРИРОДИ

ЕКОЛОГИЈА ЈЕ НАУКА ЗА ПЛАНЕТУ ЗЕМЉУ Посао у групи: Разгледај слике у уџбенику! - На глобусу, или карти пронађи нашу државу, а затим покажи где се налазе и друга места. - Која боја највише је има на карти (или на глобусу)? - Шта можеш да закључиш? - Ког датума се обележава Дан планете Земље? Рукама направи круг. На тај начин претстављаш форму планете Земље. Затим гласно изговори: „ Живим на планети Земљи!”

Упореди твој закључак са нашим закључцима! Земља има форму лопте, која је спљоштена на половима. Заједно са осам планета и великог броја сателита, комета и метеора, кружи око Сунца. Наша планета, Земља, је пета по величини од укупно девет планета које се врте око Сунца. Светлост и топлота се добија од Сунца, исто као и друге планете. Већи део површине Земље, покријен је водом. Остали део је тло. Велики простор је испуњен ваздухом који окружује Земљу. Њега има свуда око нас. Земља је планета на којој има живот. Она је наш дом. Треба да се бринемо за њу и да је чувамо. ЕКОЛОГИЈА У СУШТИНИ ЈЕ НАУКА ЗА РАЗВОЈ ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ.

ЕКОЛОГИЈА

Задаци за истраживање: I група: Направите збирку каменчића, тла и бележите све податке за њих (име предмета, његово порекло, одакле је узето, какву корист имамо од њега). II група: Направите збирку биљака и бележите све податке за њих (где живе, одакле су узете, како се чувају, корист од њих) III група: Направите збирку животиња (инсеката), и на часу математике бележите све податке за њих (где живе, одакле су изети, начин чувања, корист од њих). Посматрај примерке под лупом или под микроскопом (ако ваша школа има микроскоп) и бележите податке цртањем и текстом, за боју, за цвет, за жиле листова, за очи, за крила инсеката...- зависно од тога шта посматрате. Са ученицима разговарајте за слике и уочите разлике! - Податке овог истраживања користићеш у даљем изучавању екологије.

ЕКОЛОГИЈА

Посао у групи: Разгледај фотографије и донеси закључак (загађивање вода, тла, ваздуха и уништавање шума). Свака група нека претстави своју паролу: I група – загађивање вода II група – тла III група – ваздуха IV група – уништавање шума

Упореди свој закључак са нашим закључком! Екологија је наука што проучава где и како живе живи организми и проучава односе између организама и њихове средине. Екологија је наука што проучава односе човека ка природи и штете од загађивања човекове околине.

Чувај Земљу моју и твоју, зато што она нас дарује, храни нас – без воде, ваздуха и чисте хране, наш живот нема смисла! 89

ЕКОЛОГИЈА

ПОРУКЕ Стоп за фабрике што испуштају дим!

Не загађуј ваздух!

Стоп за све људе што бацају отпатке!

Стоп за индустрије што испуштају нечисте воде!

Радни задаци: У вашем одељењу формирајте еко – патроле. Еко – патроле су групе које ће сакупљати информације за еколошка нарушавања у месту живљења. Свака група има ће еко – дневник у којем ће записивати одакле потиче загађивање, који су загађивачи, какву штету наносе загађивањем, које мере се предузимају да би се спречили загађивање. I патрола: сакупља податке за средину у којој живи (за чистоћу у шлоки и на улици). II патрола: сакупља податке за воде у месту живљења, као и за воду за пиће. III патрола: сакупља податке за шуме и за акције пошумљавања. IV патрола: сакупља податке за загађивање ваздуха.

ЕКОЛОГИЈА

ПОВЕЗАНОСТ ИЗМЕЂУ ЖИВЕ И НЕЖИВЕ ПРИРОДЕ

ДОКАЖИ! У природи све је повезано и све зависи једно од другог. Задаци за истраживање: 1. Посматрај декоративну биљку при нормалним условима и при недостатку воде!

Шта си приметио? Зашто живим организмима су потребни: ваздух, храна, тло,сунце и светлост. Које су њихове заједничке карактеристике? 91

ЕКОЛОГИЈА

Упореди твој закључак са нашим закључцима! 1. Заједничке карактеристике свих живих организама су: а) рађање б) дисање в) вода и храна г) размножавање д) умирање

2. Посебне карактеристике: биљке

животиње

- саме стварају храну

- Хране се готовом храном, биљкама или животињама

Произвођачи; - испуштају кисеоник, - по боји су зелене - не мењају станиште.

Потрошачи; - крећу се, - тело им је покривено кожом

човек - има говор - разум - исправљено иде - живи са другим људима Потрошачи

Биљке саме стварају храну у својим зеленим деловима (листу) и зато су названи произвођачи. Да би створиле храну потребна им је сунчана светлост, вода и угљен диоксид, којег има у ваздуху. Животиње и човек се хране готовом храном, па су потрошачи.

Радни задаци: На часу ликовног претстави живу и неживу природу!

ЕКОЛОГИЈА

ШТА ЈЕ ЖИВОТНА СРЕДИНА? Задаци за истраживње: I група: Прати услове живота у животној средини биљке. II група: Прати услове живота у животној средини животиње. Истражуј повезаност биљке или животиње са његовом животном средином и стаништем.

Упореди твој закључак са нашим! За зеца животна средина је шума, за кртицу – земља, за људе – град, за рибу – вода... Животна средина је околина у којој живи једна биљка, животиња или човек, место где налази неопходне услове за живот (светлост, топлоту, воду, тло и ваздух). Животна средина није само станиште односно кућа у којој живе. То је простор, околина у којој животиње, биљке и човек се рађају, хране, расту, размножавају и умиру. Свака биљка и животиња је прилагођена својој животној средини. Животна средина људима је све оно што су они створили и што постоји у природи. Човек се труди животну средину да прилагоди својим потребама. Он се труди она да буде привлачна и корисна, а живот да му буде удобан. Мењајући животну средину понекад угрожава живи свет у њој и сопствено здравље. То се најчешће дешава када се људи труде да обезбеде више хране, када не пазе где граде путеве и уништавају плодну земљу.

Радни задатак: На часу македонског језика опиши твоју животну средину! 93

ЕКОЛОГИЈА

ВОДА, ТЛО, ВАЗДУХ Вода као животна средина Ра Размисли и истражуј! 1. Има ли живота без воде? (сети се значаја воде за живи свет). 2. За ког је вода животна средина? 3. Размисли за негативно дејство човека на воду! Еко – патрола што је сакупљала податке за воду нека прочита извештај!

Упореди твој закључак на нашим!. Без воде нема живота. Она је животна средина рибама, алгама и другим воденим животињама и биљкама. Они живе у води. Но има биљака и животиња што живе поред воде: рода, водена змија, жаба, трска... Они у води дишу, хране се, расту, размножавају се. Код свих живих организама - биљака, животиња и човека, највећи део тела се састоји од воде. Но они губе воду. Како? Шта осећаш када ти недостаје вода? Који живи организми уносе воду? Биљке воду примају преко корена, а човек и животиње преко хране и уношењем течности. Најчешћи загађивачи воде су: отпадне воде фабрика и топионица, канализација из домаћинства, детерџентти за прање, уља и друге отпадне материје. На тај начин уништавају се биљке и животиње што живе у води. Отпадом поред воде допринећемо да се не нарушавају услови живота у водениј средини и нећемо уништавати биљке и животиње што живе у њој.

ЕКОЛОГИЈА

ТЛО КАО ЖИВОТНА СРЕДИНА Задаци за истраживање: 1. Зашто биљкама и животињама је потребно тло? 2. Зашто је потребно човеку? 3. Наброј наколико биљака и животиња којима је тло животна средина!

Упореди твој закључак са нашим! Тло садржи неопходне услове за живот. Оно је животна средина многим биљкама, животињама, али и за човека. Сваки човек постаје загађивач ако отпадне материје не баца на одређено место за то. Поред ових загађивача, загађивање тла имамо и великом употребом вештачких ђубрива, отровним гасовима из фабричких оџака и другим индустријским отпацима. Тло се загађује и наводњавањем загађеном водом и уништавањем шума.

Активност ученика: Еко – патрола што је сакупљала податке за чистоћу школе и улица, нека прочита извештај! Разговарајте и донесите закључаке из извештаја! Договорите се какве акције ће те предузети да би одржавали чисту околину у којој живите. 95

ЕКОЛОГИЈА

ВАЗДУХ КАО ЖИВОТНА СРЕДИНА Задаци за истраживање: Посматрај, истражуј и упоређуј податке за ваздух у природи и за ваздух у насељеном месту! Упореди твој закључак са нашим закључцима! Изградњом веког броја фабрика, модерних аутопутева, аеродрома, пожари, отровне материје што се ослобађају из ђубрета распадањем изумрелих животиња и биљака, доводе до повећане загађености ваздуха. Загађени ваздух угљен диоксидом и разним отровним гасовима, када нема ветра да разноси ове отровне материје, задржава се у доњим слојевима ваздуха у виду ретке магле, названа смог. Ваздух који је загађен нарушава човеково здравље, здравље биљака и здравље животиња. Од загађеног ваздуха човек може да се разболи од разних болести дисајних органа, зато што удисањем се уносе велике количине отровних материја. Ово се посебно дешава у градовима. Ваздух може да буде загађен и у затвореној просторији. Ако просторија у којој престојимо се не проветрава, често могу да се појаве главобоље и печење очију. Сви ми треба да се боримо против загађивања ваздуха. Фабрике и аутомобили треба да употребљавају филтре. Пречистачи ваздуха су зелени листови, односно шуме. Зато ми треба да: - да чувамо шуме; - да гајимо зеленило; - да идемо на излет у природу; - да проветравамо просторије, кући и у школи.

Радни задаци: - Засади дрво! Учествуј у акцији пошумљавања као што је „Дан дрвета”.

ЕКОЛОГИЈА

СТАНИШТЕ Разгледај слике! Одреди станиште на свакој слици и одреди које биљке и животиње живе у њему!

Станиште је простор насељен биљкама и животињама. У сваком станишту постоје одређени услови за живот, по којима се разликује од других станишта. У једном станишту живе оне биљке и животиње што су прилагођене условима живота у њему. Све самоникле биљке и дивље животиње, које живе у истом природном станишту претстављају животну заједницу. Врсте станишта Природна станишта Тло шума ливада

Вода бара река језеро

Станишта направљена од човека Тло парк њива

Вода рибњак

Радни задатак: 1. Наброј друга станишта! 97

ЕКОЛОГИЈА

ВЕЗА ИЗМЕЂУ ОРГАНИЗАМА И ЊИХОВА СТАНИШТА Задаци за истраживање: Размисли за сличности и разлике између животиња и биљака (исхрана, дисање, раст и размножавање). Како ћеш проценити дали један организам је биљка или животиња (пр, храст и врабац)? Забележи како се одражавају временске промене на биљке и животиње. У које годишње време има највише расцветалих биљака? У току живота организми се хране,стварају храну, дишу, избацују непотребне материје, размножавају се, расту и умиру. За извршавање ових функција они су у сталној вези са својим стаништем. Биљке и животиње имају заједничке особине, али се разликују између себе према начину исхране, према кретању, дисању и грађи тела. Биљке насељавају сва станишта на Земљи. Биљке саме стварају храну. Зато, оне преко листова и зелених делова упијају сунчеву светлост, угљен диоксид из ваздуха и воду. Испуштају кисеоник и стварају храну. Да би дошле до воде и до сунчеве светлости, у зависности од услова станишта, биљке су развиле способност да се прилагоде различитим условима. У неким стаништима има изобиље воде, а у другим недостаје вода. У неким температуре су високе, а другим ниске. Тако биљке, преко грађе и функције својих органа, прилагодиле су се за живот у свом станишту. У сушним пределима листови биљака су дебели да би прикупили више воде (кактус), а код водених биљака (локвањ) листови су танки за лако и брзо испуштање вишка воде.

ЕКОЛОГИЈА

Разгледај слике и донеси закључак како животиње се прилагођавају у свом станишту, да би дошле до хране и да избегну да не буду поједене.

Животиње, за разлику од биљака, не стварају саме храну што им је потребна. Оне се хране готовом храном, биљкама или животињама. Зато су назване потрошачи. Животиње, не само изгледом, већ и својим понашањем се прилагођавају условима станишта. Орао има одличан вид и са висине може да види плен, канџе му помажу у лову. Лептири који слећу на цвет тешко се примећују. Крзно зеца слично је по боји са неговим стаништем и је много брз, што му помаже да не постане плен неке животиње.Змији боја коже је слична са околином и зато се тешко примећује.

Радни задаци: Наброј услове станишта према којима се прилагођавају биљке и животиње! 99

ЕКОЛОГИЈА

ПТИЦЕ Направи кућицу и хранилицу за птице! То ће им бити склониште у току хладних дана. Погледај слике у уџбенику и води се њима док правиш кућицу или хранилицу. Стави је тамо где ће бити корисна. Истражуј са каквом храном се хране птице зими.

У природи живе много птица. Оне најчешће праве гнездо у којем полажу јаја. Оне су много корисне зато што се хране инсектима и на тај начин штите дрвеће од њих. Хране се и ситним зрнима и на тај начин потпомажу размножавање биљака. Према месту где и како живе, деле се на: - птице селице (ласта, славуј, рода), - птице што остају зими (врабац, голуб), - птице што живе поред баре (рода, чапља, шотка), - грабљивице (орао, јастреб).

хранилица

100

ЕКОЛОГИЈА

ЛИВАДА Посматрај ливаду у летњем и у зимском периоду (можеш се послужити сликама) и води еколошки бележник за активности животињског и биљног света у вези исхране - Које биљке и животиње живе на ливади? - Какви су услови за живот на ливади? - Ко, са чиме се храни?

Упореди твој закључак са нашим закључцима! Ливада је станиште за траву и за друге биљке којима је стабло мало, меко, сочно и зелено. Она је станиште за многе животиње и инсекте. Има довољно топлоте, светлости, воде и плодно земљиште. Од биљака има највише траве, но има и детелине, маслачка. камилице, нане, мента – булке, звончића... На ливади расту и многе лековите биљке, као што су: хајдучка трава, мајчина душица, нана и друге. Биљни свет на ливади омогућује опстанак разним инсектима, птицама и другим ситним животињама. На ливади живе мрави, пауци, лептири, стоноге, мишеви. Њу много често посећује зец, а и разне врсте птица што се хране инсектима. Ливаде најчешће се срећу поред потока и река. Ливаде на којима редовно пасе стока зову се пасишта. Трава се коси. Исушена трава зове се сено. Сено се користи као храна домаћим животињама зими.

101

ЕКОЛОГИЈА

Један од важних услова за живот биљака је топлота. У току зиме биљке престају да расту због ниских температура. Неке умиру. али претходно остављају семе. У пролеће за биљке почиње нови живот. Развијају се листови да дрвећу, а затим се стварају пупољци, цветови и плодови.

Радни задатак: Опиши ливаду! Које лековите биљке има на ливади?

102

ЕКОЛОГИЈА

ЧОВЕК КОРИСТИ БИЉКЕ И ЖИВОТИЊЕ У СВОЈОЈ ИСХРАНИ

Потсети се! Која жива створења су произвођачи, а који потрошачи? Како се хране биљке? Како и са чиме се хране животиње? Како и са чиме се храни човек? Којој групи припадају? У сваком станишту постоје одређени односи у исхрани између његових чланова. То се зове ланац исхране. Ланац исхране најчешће почиње са биљкама, јер су произвођачи хране, а са њима се хране потрошачи. Биљни и животињски свет је међусобно повезан. Када не би постојале биљке не би имало хране за животиње. Ланци исхране:

Једна од најважнијих веза организма са његовом животном средином је храна. Храна је потребна човеку да расте, да се развија и да се креће. Храна се обезбеђује из животне средине. Због одржавања здравља, свако треба да зна зашто је важна здрава исхрана. Уношење у организам различите материје зове се исхрана. 103

ЕКОЛОГИЈА

Животиње и биљке се исхрањују на сасвим различите начине. Животиње и човек хране се готовом (већ створеном) храном, а биљке саме производе храну. Животиње што се хране само биљкама зову се травоједи. Оне што се хране само месом месоједи, а има животиња што се хране и биљкама и месом, па оне се зову свештоједи. У својој исхрани човек користи храну биљног и животињског порекла.

Но, дали храну што користимо је здрава? Биљке упијају отрове из загађеног земљишта и заједно са водом разносе их до плодова. Такви плодови су штетни за човека. Земљиште, ваздух и вода су загађени. Уколико човек се храни храном која је загађена, тада и он може да се затрује. Да би имали здрав живот треба да пазимо како се понашамо у својој животној средини. Градови, због насавесних људи, постају животне средине које крију многе опасности и болести.

Радни задаци: Прикажи шему када човек у својој исхрани уноси загађену храну биљног и животињског порекла! 104

ЕКОЛОГИЈА

ШТА САМ НАУЧИО?

Планета Земља је наш дом. Треба да се бринемо за њу и да је чувамо.

Екологија је наука за развој планете Земље. Она проучава где и како живе организми и односе између организама и њихове средине.

Животна средина је околина у којој живи једна биљка, животиња или човек, место где налази неопходне услове за живот.

Биљке преко грађе (изгледа) и функције својих органа, приспособиле су се за живот у свом станишту.

Станиште је простор насељен биљкама и животињама.

Биљке саме стварају храну у својим зеленим деловима (листу) и зато су назване произвођачи. Животиње и човек хране се готовом храном и они су потрошачи.

Биљке, животиње и човек узајмно су повезани преко исхране. Та узајамна веза назива се ланац исхране.

Ливада је станиште за траву и за друге биљке којима је стабло мало, меко, сочно и зелено. Она је станиште за многе животиње и инсекте.

105

МОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ БОГАТСТВО САМОПРОЦЕНА ОБРАЗОВНИХ ДОСТИГНУЋА Дали знаш...

шта је природа и каква може да буде она? како да истражујеш? да користиш чула? шта користимо за истраживање? од каквих материјала је састављена нежива природа? какви могу да буду материјали? како се добијају мешавине? како се мењају материјали? који су природни, а који вештачки извори светлости? који је најприсутнији облик енергије у свакодневном животу? зашто кажемо да је Земља променљива планета? шта је земљиште и какве врсте земљишта постоје? шта је рељеф? шта је ваздух, шта атмосфера, а шта вода? који су неопходни услови за живот? које су природне појаве? на шта утичу промене времена? које су карактеристике свих живих бића? каква је улога воде, ваздуха и светлости за живот свих живих бића? како се зове наша планета? ког датума се обележава дан планете Земље? шта је екологија? да набројиш животне средине? шта је станиште? каква станишта постоје? како жива бића се прилагођавају у станишту? који су произвођачи, а који потрошачи? шта је исхрана, а шта ланац исхране?

Сваки кружић обој у боји каја му одговара! Дали умеш...

Да

да засадиш биљку? да направиш рељеф? да направи вртешку и вртимушку? да направиш хранилицу за птице? да водиш еко – дневник?

106

не

тако – тако

САМОПРОЦЕНА ВАСПИТНИХ ДОСТИГНУЋА Научио сам да гајим биљке. Da

Дали сваки дан једем здраву храну за доручак?

Ne Da

Знам како да се понашам са сакупљеним материјалом из природе.

Одржавам ли редовно личну хигијену? Da

Дали редовно шетам и играм у природи?

Дали е температура исто што и топлота? Da

Научио сам како да се понашам када радим у групи. Da

Дали се бринем за своје домаће љубимце?

Научио сам да штедим воду и електричну енергију?

Дали знам правилно да се бринем за своје здравље?

Дали учествујем у радним акцијама? Da

Дали храним птице које зимују код нас? Da

Размисли и самостално одговори према потражњи. Упореди одговоре са својим школским друговима. Колико је порасло твоје знање ове године (изброј црвене кружићеи у својој свесци запиши) Шта је најбоље да знаш из предмета ПРИРОДА? Дали је имало нешто за шта си хтео више да научиш? Дали ти се допао предмет ПРИРОДА?

да

не 107

тако-тако

РЕЧНИК НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ Витамини – разни хранљиви састојци потребни за правилни раст и развој живих организама. Експеримент – учење путем смишљеног извођења неке појаве, под одређеним условима. Енциклопедија – научно дело што даје систематски преглед знања или збир података из свих области или из одређени области. Икра – јаја рибе. Инкубатор – апарат за вештачко извођење пилића Истраживање – откривање знања путем експеримента. Илустрација – (у ширем смислу речи) прегледно, сликовито тумачење нечега; (у уском смислу речи) слика или цртеж што се објашњава текстом. Угљенохидрати – шећери, који дају енергију организму. Комета – мало небесно тело у форми магљиве звезде са дугим репом (која се јавља када ће се приближити сунцу), креће се низ Сунчев систем по изразитој елиптичној путањи. Метеор – ситно небеско тело што улази у атмосферу, ужарује се и распада; појаву у атмосфери дуга, јутарње руменило. Минерали – елементи који су неопходни у исхрани човека. Модле – калупи, судови Мрестење – размножавање риба. Надражљивост – реакција (одговор организма на неки утицаја) Носиљке – врста кокошке што носи више јаја 108

Обруч – круг Оброк – одређена количина хране у току дана (доручак, ручак, вечера). Протеини – беланчевине (главни састојак живих организама за правилан раст и развој). Прецизно - тачно Процес – развитак, напредовање, раст. Сателит – небесно тело што кружи у орбити око неке планете или око другог сателита (на пр. Месец је сателит Земље). Функционисање – вршење дејства, посла. Фотосинтеза – процес у којем живи организми, пре свега биљке учешћем сунчевих зрака, стварају храну.

109

САДРЖИНА ПРИРОДА ТИ СИ ДЕО ГРУПЕ.........................................................................................................................................4 ДА ИСТРАЖУЈЕШ ТРЕБА ДА ЗНАШ..............................................................................................................5 ПРИРОДА......................................................................................................................................................6 СУСРЕТ СА ПРИРОДОМ................................................................................................................................7 ШТА ЈЕ ПРИРОДА?.......................................................................................................................................8 ЧОВЕК И ПРИРОДА....................................................................................................................................10 ПРОМЕНЕ У ПРИРОДИ У ЈЕСЕН.................................................................................................................12 МОЈЕ БИЉКЕ ПОРАСЛЕ СУ.........................................................................................................................14 ШТА САМ НАУЧИО?...................................................................................................................................15 МАТЕРИЈАЛИ И ЕНЕРГИЈА У ПРИРОДИ НЕЖИВА ПРИРОДА САСТАВЉЕНА ЈЕ ОД РАЗЛИЧИТИХ МАТЕРИЈАЛА....................................................16 НЕШТО ВИШЕ ЗА МАТЕРИЈАЛЕ.................................................................................................................18 ОСОБИНЕ МАТЕРИЈАЛА У ОКОЛИНИ........................................................................................................19 МАТЕРИЈАЛИ СЕ МЕЊАЈУ ПОД УТИЦАЈЕМ ТОПЛОТЕ У ПРИТИСКА.......................................................21 МЕШАВИНЕ................................................................................................................................................24 ПРИМЕНА РАЗЛИЧИТИХ МАТЕРИЈАЛА.....................................................................................................25 ЕНЕРГИЈА ПОКРЕЋЕ ОБЈЕКТЕ.....................................................................................................................26 СВЕТЛОСТ...................................................................................................................................................28 ТОПЛОТА....................................................................................................................................................31 ЗВУК............................................................................................................................................................33 ШТА САМ НАУЧИО?...................................................................................................................................34 ПЛАНЕТА ЗЕМЉА ЈЕ ПРОМЕНЉИВ СИСТЕМ ЗЕМЉА ЈЕ АКТИВНА ПЛАНЕТА..................................................................................................................35 САСТАВ ЗЕМЉЕ..........................................................................................................................................37 ЗЕМЉИШТЕ................................................................................................................................................39 РЕЉЕФ........................................................................................................................................................41 РЕЉЕФ У ПЕСКУ И ГЛИНИ..........................................................................................................................43 ВАЗДУХ.......................................................................................................................................................44 АТМОСФЕРА...............................................................................................................................................45 БЕЗ ВАЗДУХА НЕМА ЖИВОТА....................................................................................................................46 ВОДА...........................................................................................................................................................47 ВОДА ЈЕ НЕОПХОДНА ЗА ЖИВОТ..............................................................................................................49

110

СТАЊЕ ВОДА..............................................................................................................................................50 ОКЕАН – МОРЕ – ЈЕЗЕРО...........................................................................................................................52 ИЗВОР И РЕКА............................................................................................................................................54 ВЕЧИТИ ЛЕД...............................................................................................................................................55 ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ....................................................................................................................................57 ОБЛАК, КИША, СНЕГ, ГРАД........................................................................................................................58 МАГЛА, РОСА, СЛАНА...............................................................................................................................60 ПОСЕТА МЕТЕОРОЛОШКОЈ СТАНИЦИ......................................................................................................62 АКТИВНОСТИ ЉУДИ У ЗАВИСНОСТИ ОД ПРОМЕНЕ ВРЕМЕНА...............................................................64 ШТА САМ НАУЧИО....................................................................................................................................66 ЖИВИ СВЕТ У ПРИРОДИ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ЖИВЕ И НЕЖИВЕ ПРИРОДЕ........................................................................................67 РАЗЛИКЕ ИЗМЕЖУ БИЉАКА И ЖИВОТИЊА............................................................................................69 КАРАКТЕРИСТИКЕ ЖИВИХ СТВОРЕЊА.....................................................................................................71 УТИЦАЈ УСЛОВА ЖИВОТА НА ЖИВИ СВЕТ................................................................................................72 НЕОПХОДНОСТ ХРАНЕ КАО ИЗВОРА ЖИВОТА..........................................................................................75 РАСТ И РАЗМНОЖАВАЊЕ КОД БИЉАКА И ЖИВОТИЊА.........................................................................77 НАРУШАВАЊЕ ФУНКЦИЈЕ ОРГАНА ПРИ ЈАКИМ УТИЦАЈИМА.................................................................79 САВЕТИ ЗА НЕГУ И ХИГИЈЕНУ ЧУЛНИХ ОРГАНА........................................................................................81 ЗДРАВА ИСХРАНА.......................................................................................................................................82 ХРАНИ СЕ И ЖИВИ ЗДРАВО.......................................................................................................................85 ЕКОЛОГИЈА ЕКОЛОГИЈА ЈЕ НАУКА ЗА ПЛАНЕТУ ЗЕМЉУ..............................................................................................87 ЕКОЛОГИЈА.................................................................................................................................................89 ПОРУКЕ!.....................................................................................................................................................90 ПОВЕЗАНОСТ ИЗМЕЂУ ЖИВЕ И НЕЂИВЕ ПРИРОДЕ.................................................................................91 ШТА ЈЕ ЖИВОТНА СРЕДИНА?....................................................................................................................93 ВОДА, ЗЕМЉИШТЕ, ВАЗДУХ.....................................................................................................................94 ВОДА КАО ЖИВОТНА СРЕДИНА................................................................................................................94 ЗЕМЉИШТЕ КАО ЖИВОТНА СРЕДИНА.....................................................................................................95 ВАЗДУХ КАО ЖИВОТНА СРЕДИНА............................................................................................................96 СТАНИШТЕ..................................................................................................................................................97 ВЕЗА ИЗМЕЂУ ОРГАНИЗАМА И ЊИХОВИХ СТАНИШТА............................................................................98 ПТИЦЕ.......................................................................................................................................................100 ЛИВАДА....................................................................................................................................................101

111

ЧОВЕК КОРИСТИ БИЉКЕ И ЂИВОТИЊЕ У СВОЈОВ ИСХРАНИ................................................................103 ШТА САМ НАУЧИО?.................................................................................................................................105 МОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ БОГАТСТВО.............................................................................................................106 САМО ПРОЦЕНА ВАСПИТНИХ ДОСТИГНУЋА...................................................................................107 РЕЧНИК НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ.............................................................................................................108

112