Prirodni_nauki_5_srb by Ministry of education and sience

Бети С. Трајкова Весна Велјанова Миладинова

ПРИРОДНЕ НАУКЕ за пети разред основног деветогодишњег образовања

Скопље, 2011

Издаје: Министарство образовања и науке Републике Македоније ул. Мито Хаџи Василев Јасмин бб. Скопље

Рецензенти: Благоја Вељановски - председник Јулија Петровска - члан Лена Дељова - члан

Превод и лектура: Мирјана Вељковић

Припрема за штампу: ПРОСВЕТНО ДЕЛО АД - Скопље Штампа: EFGHJLQJ RTUWGF XYYTZ, \QY^_T

Решењем Министра за образовање и науку Републике Македоније бр. 22-2324/1 од 21.4.2010 године одобрава се употреба овог уџбеника. CIP - Каталогизација во публикација Национална и универзитетска библиотека “Св. Климент Охридски”, Скопје 373.3.016:502 (075.2) = 163.3 ТРАЈКОВА, Бети С. Природни науки за V одделение за основно деветгодишно образование / Бети С. Трајкова, Весна Велјанова Миладинова - Скопје : Министерство за образование и наука на Република Македонија, 2010. - 135 стр.: илустр.; 30 см Поважни зборови и поими: стр. 134-135 ISBN 978-608-4575-98-6 1. Велјанова Миладинова, Весна[автор] COBISS.MK-ID 84082954

Г Л АВА ГЛ АВА

1 ПРИРОДА И ПРИРОДНЕ НАУКЕ

Природне науке: ка биологија, физика хемија и физичка а географија у мају великом делу имају заједнички предмет мет проучавања. Проучавањем законитости, процеса, појава. живе и неживе еш природе дознаћеш зашто кажемо да а је планета Земља особита планета..

Свет око нас називамо природа, а њу проучавају природне науке. Научници често постављају питања о стварима које посматрају и помоћу својих знања долазе до одговора на њих. Овај процес постављања питања и давања одговора у науци се назива истраживање. 4

НАСТАВНЕ САДРЖИНЕ

ПРИРОДНЕ НАУКЕ

ПОСТУПЦИ У ПРОУЧАВАЊУ ПРИРОДЕ

УВОДНЕ АКТИВНОСТИ Почетна истраживања Како К Ка ако к да ко да користиш ко к ори ист стиш иш ш биљке? биљ љке к ? Биљака свуда: баштама, Б ља Би ака ка има има сву уда д : у парковима, парк па рковим ов вим има, б аш шта тама ма,, на ма а стенама, сттен сте енам енам ама, а, у домовима, а, дом омов м вим има, а, па а, па чак чак и на ча на столу, сто тол олу лу, у тањирима тањи та њири има ма са са храном. хра ано ном ном. м.. Да Да ли користиш кор орис исти сти тиш биљке би иљке љкке и за за нешто неш ешто о друго друуго го осим осим им за за исхрану? иссхр хран ан ну? ? 1. Размени 1. Разм Разм Ра мен е и мишљење мишљ ми мишљ шље ењ ње о овом овом ов ом питању пит итањ ањ њу у са с својим сво воји ји им саучеником направи листу са ауч учен ником иком у клупи клу л пи п ин ап а пра рави в л ви ис и сту ту свега све вега ега а дана, што користиш што кори ко ристиш ри сттиш ш у ттоку окку да д ана на, а потиче на, по отиче е од од биљака. б би иља љака ка. ка а. 2.. Упореди 2 Упор Упор Уп оре еди своју еди ед свој св оју ју листу лист ли сту у са са листама листа иста ис тама м других ма дру д р ги ру гих х сау са учен уч учен еник ика ик а у ра разр азр зред ед ду. у саученика разреду. Према својој пронађи слике изз ст 3. Пр 3. Прем ма св свој ојој ој ојј листи лис исти ти и про п рона ро нађи на ђи с сли ли ике еи сстарих тар а их ар и часописа новина. ча асо сопи сопи писа са и н овин ов ина а.. најинтересантније 4. У разреду 4. ра азр зред еду ед у изаберите и аб из берит ерит ер ите на наји ј нттер ји рес е антн ан нтн т иј и е слике сл сли лик ике њих израдите постер. и од о њ их и зрад зр адит ад итте п по остер ост сттер ер. 5. Размишљај Ра азм миш ишљ љај критички: крит кр иттич ички и: Потражи По оттражи ражи ра и под п податке од одат да аттке е биљака пре о производима пр рои о звод зв вод одим ма од од биљ иља акка о од дп ре е сстотинак то оти тинак ак година, годи го дина ди на,, који на ко оји ј ссе е данас д ан да на ас праве праве ав ве од од пластике, пла п ла асттик ике, е, е, челика ч че ели лика ка или или л другог дру руго гог го ог метала. мета ме ала ла..

Планер за учење Сличности Слич Сл ично ност сти и разлике ст ра азл злике ике између ик изме из међу еђ ђу у биљака биљ ља ак ка и животиња жи ж иво иво в тиња ти иња њ На апр прав прав ави пла пл лан анер ер за за учење учењ уч ењ ење ње пресавијањем пр рес са ав виј ијањ ањем ањ ањем ем па п апир ап ира а кка ао помоћ, по омо м ћ ћ,, да да би би п оказ а ао ао Направи планер папира као показао шта шта желиш да шт та знаш зн наш а о биљкама б биљ иљ љка кама ама а и животињама, ж вот жив отињ ња ам ма, а, ш та ж та ел е ли иш шд а знаш зн зна наш аш о њима њим има и шта штта си н науч на ауч учио о ззаједно ајјед ајед едно но о са са саученицима. сауч са учен уч еницима ен иц а. научио

Пресавиј папира по дужини. Пре Пр ес сав авијј лист лис л исст п па апи пира ра р ап о ду д ужи жини ни. ни и.

Поно По ново в пресавиј во преса ресса ре ави иј пресавијени п ес пр сав а ијјен е ип апи пир на на д ва а дела. дел д ел ла. а. Поново папир два

Исправи Ис И спр прави пра ви па п папи папир апи ир и за ззасеци се еци ц гга а попреко попр по пре екко на на местима мес естти има м п пресавијања, реса ре сав са ави вијања ја ања ња, ка ња, као о што што шт ј приказано је при рика каза зано но о на на цртежу. црте цр тежу те ежу ж . У свако свако св сва ако поље по оље упиши уп пиши пи ш р еч е чи ка као о на а цртежу. црт ртеж ежу. еж у речи

Ово је Ов е твој тво ој планер план пл ланер ер за за учење уч учењ че ењ ње ње Ово Пре П е него Пр него не о што што о прочиташ про рочи чита таш та ш текст те текс екс ст у овој овој глави, гла лави ла ви,, у левом ви ле л ево ом пољу пољ по љу планера љу плане ла ане нера а уп пиш и и св све е што ш о знаш шт знаш о биљкама, биљ љка к ма ма, а у д де есн сном ом мож ив и во оттињ њама. ам ма. У Упо поред по ре еди ди упиши десном животињама. Упореди св вој ој планер пл ла ане н р са са планерима пла ане нерим нери ри има ма других д дру рууги их ђака, ђ ка ђа а, а затим, за ати тим м,, испод исп под д засенчених за за ас се ен нче нче чени них свој поља, поља по ља, упиши упиш уп и и ос особ особине о ин об не (с ((сличности сл ли ичн чнос сти иир разлике) азли аз лике ли е) између изме из м ђу ђу биљака биљ иљак акка и а жи ж ив во оти ти иња ња. ња животиња. 7

САДРЖИНА 1

ПРИРОДНЕ НАУКЕ Док читаш Научићеш: • да разумеш појмове: природне науке: физика, хемија, биологија, географија; • шта је предмет проучавања сваке од природних наука и која је њихова повезаност; • да схватиш примену природних наука у свакодневном животу. Открићеш зашто је важно веома давно људи су помоћу природних наука проучавали природу да би је разумели. Накупили су огромно знање које користи човековом друштву да боље организује свој живот. Подсетићеш се да се природа састоји од живог и неживог дела, повезаним и изложеним сталним променама којима се жива природа прилагођава да би опстала. Користићеш нове речи: • природне науке • биологија • хемија • физика • географија

Шта је природа? Свет око нас назива се природа. Састављен је од неживог и живог дела. Неживој природи припадају: вода, ваздух, тло и њихови саставни делови. Живој природи припадају: микроорганизми, биљке, животиње и човек. За разлику од организама у неживој, организми у живој природи се хране, размножавају, примају поруке из пребивалишта и крећу се.

Да би разумели природу, људи је проучавају помоћу природних наука. Током вишегодишњих истраживања природе, од великог броја научника је сакупљено огромно богатство података о законитостима природе. То знање може да користи свим људима да би разумели природне појаве и да би боље организовали свој живот. Да би се подаци о природи једноставније налазили, а и да се не би истраживао проблем који је већ истражен, то знање је смештено у посебне природне науке: биологија, хемија, физика и географија. • Биологија проучава живе организме у њиховом окружењу.

животињски свет

биљни свет

• Хемија проучава састав и процесе материјала у природи.

хемикалије

дијамант

• Физика проучава законитости и процесе у природи.

пресек машине ветерњаче

• Географија, у делу физичке географије проучава облик, природне појаве и промене на Земљи.

рељефни облици

планета Земља

Зашто се проучавају природне науке? Треба да знаш да природне науке не проучавају само научници већ и многи други људи. Људи примењују знања о природи да би услови за живот били бољи: • да врше разна мерења простора, масе, времена, количине топлоте, светлости, брзине кретања и многих других ствари; • да проналазе резерве руда, да их откопавају и да их прерађују у потребне материјале; • да стварају нове материјале од којих производе потребне производе; • да граде сигурна насеља, куће и зграде, у којима ће живети и пребивати. • да граде путеве, мостове, пруге, тунеле кроз које ће безбедно путовати и преносити разна добра; • да конструишу машине и граде фабрике у којима се производе потребни производи; • да одржавају фарме на којима негују биљке и узгајају животиње за своје потребе; • да прерађују и производе храну за своје потребе и потребе животиња које узгајају; • да проналазе и производе лекове којима одржавају своје здравље и здравље других; • да загревају и осветљују просторије у којима пребивају; • да се брину за опстанак здраве и чисте природне околине и да задовољавају многе друге потребе свога живљења.

метеоролошка станица

савремено насеље

прехрамбени производи

пољопривредна производња

Да би извршили ове радње које су важне за опстанак и живот човекових заједница, људи у целом свету напорно и стално уче како да буду добри техничари и инжењери: рударски, грађевински, хемијски, машински, електро, пољопривредни и шумарски инжењери, лекари, медицинске сестре, возачи, морнари и пилоти. 10

Провери да ли знаш! Покушај да набројиш и друге професије у којима се примењују знања из природних наука.

Преглед садржине 1 Закључна сагледавања: • свет око нас назива се природом; • природне науке проучавају свет око нас и начине за његово разумевање; • од посебних природних наука: биологије, хемије, физике и географије црпимо податке о природи; • људи примењују знања о природи у својим разноврсним професијама да би побољшали услове за живот. Провери знање: 1. Које природне науке треба да познају људи који раде као: грађевински инжењер, медицинска сестра, земљорадник, техничар за пластичне производе, наставник физике, козметичар, возач? 2. Човек користи природу на различите начине. Понекад то ради претерано и неоправдано. • Како ти користиш воду? • Наведи примере претераног искоришћавања електричне енергије. • Наведи примере штедње топлоте. Примени знање: • Нацртај дијаграм и у кружницу упиши примере негативног и позитивног понашања људи према природи, које знаш.

Примери позитивног односа према природи

ПРИРОДА

Примери негативног односа према природи

САДРЖИНА 2

ПОСТУПЦИ У ПРОУЧАВАЊУ ПРИРОДЕ Док читаш Научићеш: • да разумеш поступке природнонаучног истраживања; • да израдиш план истраживања; • да посматраш, предвиђаш и бележиш промене, које ћеш описати и објаснити; • да мериш физичке величине; • да израђујеш и читаш табеле и графикон са подацима.

Природне науке су експерименталне науке Још пре више стотина година истраживачи су проучавали природне појаве и живи свет, углавном за време посматрања. Данас научници врше ова истраживања у природи и у својим лабораторијама путем експеримената, помоћу својих чула, али и са великим бројем сложених инструмената и апарата. Научници мећусобно размењују резултате својих истраживања, чиме доприносе бржем откривању законитости у природи и живом свету. Резултати тих проучавања примењују се у различитим областима човековог живљења. Истраживања доприносе одржавању развоја целе планете. Проучавања у оквирима свих природних наука врше научници који су специјализовани за научна истраживања.

Открићеш зашто је важно да би открио научну истину треба да користиш поступке: посматрање, постављање питања, постављање хипотезе, експериментисање, закључивање. Подсетићеш се • да си природне предмете и појаве већ посматрао, да си вршио мерења дужине, масе, времена и да си бележио податке. Користићеш нове речи: • научна метода • експериментисање • истраживање

деца врше истраживање са биљкама

Истраживање представља серију испланираних и припремљених активности да би се дошло до научне истине. Како да истражујеш Да би успешно изучио садржине природних наука треба да истражујеш и да провераваш њихове информације и податке. Да би започео одређено истраживање треба да научиш начине како да сакупљаш и користиш податке и информације. Прво треба да уочиш и изабереш нешто интересантно, да научиш да посматраш, да мериш и бележиш податке посматрања и да упоређујеш податке које већ имаш. Затим треба да унесеш податке у табеле према измереним вредностима, а то ће ти помоћи да уочиш њихове разлике да би анализирао резултате истраживања. Током истраживања природе много често ће бити потребно да извршиш експеримент (пробу). Експеримент је природан процес који си испланирао и проузроковао у учионици. Нормално, овај процес се одвија у природи. Притом посматраш, мериш и бележиш податке. Подаци добијени експериментом су веома важни јер омогућавају, понављањем пробе, тачније мерење и сагледавање фаза и суштине одређене појаве или процеса. За своје истраживање ћеш требати да направиш план истраживања и да предвидиш чиме, када, како и са киме ћеш радити. Посебно је важно да се оспособиш да радиш у истраживачкој групи са својим саученицима зато што ће само тако истраживање имати богату залиху нових и свежих идеја.

Научна метода Истраживање се увек заснива на примени научне методе, у којој су испланиране најефикасније активности и поступци, који су постављени у одређени редослед да би олакшали откривање научне истине. Ипак, након што стекнеш све веће искуство опазићеш да у истраживањима није неопходно да следиш све поступке и кораке који су овде описани. Научна метода почиње посматрањем: кад опазиш нешто интересантно - објект или догаћај, упитаћеш се: шта је то, шта се дешава, зашто је то тамо? Да ли умеш да посматраш и уочаваш интересантне појаве и предмете? Можда гледаш кроз прозор да би видео да ли пада киша или само слушаш ударање кишних капи на прозору. Притом користиш своја чула. Али нека истраживања су сложенија и за њих треба да користиш различит прибор - оловка, свеска, лењир, вага, градуирана чаша, (лупа) или апарати (микроскоп). Посматрање света око нас често отвара нова питања. Следећи корак је да размишљаш о могућем објашњењу тога. Треба да почнеш да постављаш питања и да дајеш одговоре за проблем који већ истражујеш. Најбоље је да записујеш своја опажања и одговоре које дајеш. Најверојатнији одговор међу њима, у ствари, је твоја хипотеза. Хипотеза је једноставна тврдња (мишљење) о којој мислиш да је најтачнија и треба да је провериш. Као пример може да послужи хипотеза: биљке расту и развијају се само уколико се редовно поливају. Ово предвиђање ћеш проверити са више проба (експеримената). Ако се предвиђање покаже тачним, тада је и хипотеза тачна, а ти ћеш морати да изводиш закључке. Затим направи приказ истраживања, у коме ћеш укратко да опишеш, објасниш и нацрташ ток, резултате и закључке свог истраживања. На овај начин ћеш доћи до својих нових открића и успећеш да решиш проблеме. У основи, најважнији поступци (кораци) у истраживању су: • посматрање; • постављање питања; • постављање хипотезе; • експериментисање; • закључивање (које потврдђује или одбацује хипотезу). Сви други поступци су додатни и свако истраживање не мора да их садржи.

Преглед садржине 2 Закључна сагледавања: • природа се проучава истраживањем. Истраживање је серија испланираних и припремљених активности да би се дошло да научне истине; • истраживање је састављено од следећих поступака: посматрање, постављање питања, постављање хипотезе, експериментисање и закључивање; • научна метода обухвата поступке истраживање, коришћење различитог прибора и апарата. Провери знање: 1. Наведи најважније поступке у истраживању. 2. Направи план истраживања коришћења воде за своје потребе (на пример, за личну хигијену и пиће) током једног дана. Размисли, како ћеш измерити потрошену количину воде? Примени знање: • Размисли, колико воде можеш да штедиш сваки дан за своје потребе? • О штедњи воде (која је светски проблем!) а да поразговараш са својим друговима. треба

Г Л АВА ГЛ АВА

2 ПЛАНЕТА ЗЕМЉА

Као део Сунчевогг е система Земља је активна планета. Од свог постанка ња: она се стално мења: континенти се и померају, гребени у, се преображавају, клима се мења и чи ите јављају се различите врсте биљног и та а, животињског света, го ом у кратком или дугом од ду. временском периоду.

Историја Земље веом ве ома ом а пажљиво паж па жљив жљив жљ во У задњих 150 година научни радници суу веома проучавали гребене не Земље Зем З емље ље е и остатке ост ост стат атке ат ке биљака биљак иљак иљ ака а и животиња ж во жи оти тиња ња про рошл лос сти ти,, да би б мо могл гли и да да уутврде тврд тв рд р де исто де и ис сто тори р јсски ри к р азви аз вита такк из прошлости, могли историјски развитак наш на ше планете. ше п Зе емљ ља се створила сттв вор орил ила а пре пр ре 4600 46 600 0 милиона мил мил и ио она н наше Земља о један јед е ан н веома вео ома мали мал али и део д о великог де ве в ели лико ико ог Сунчевог Сунч Су Сунч нчев ев е во огг година као систтем ма. а У то то време врем вр е е она он на није није ни ј изгледала изггледа леда ле дала ал ла а као као ао данас. д дан анас ан ас. Тло, ас Тло, система. вода во ода да и ваздух ваз азду дух ду х су се се постепено п степено стварали до добијања по да д ана н шњ њег изгледа. изггле л да. данашњег Зем мље љ Постанак Земље Посттој По оји и више више ше различитих раз р аззли азли личи читти чи тих мишљења м шљ ми шљењ шљењ ња о постанку постан по ан нку ку Сунчевог Сун С ун нче чево в г Постоји система сси и тема ист ем ма и Земље. З мљ Зе мље У време мље. вр ре ем ме е постанка пос оста та анк нка Сунца Сунц Сунц Су нца као нца као звезде ка ззв звез ве еззде е од од једн је д но дн огг великог вел ли икког ог облака обл блак ака са са гасовима, гас асов о им ов ма, а прашином пра раши шино ши ном и стенама, но сттенам стен ен нама, ам ма а,, једног ство ст во ори рил ло о се се и девет де ев ве ет планета пл лан нет ета а међу међу ме ђу којима кој ојим има а је била бил и аи створило Земљ Зе емљ мља а.. Земља Земља емља ем ља и друге дру руге ге планете пла ане н те е су су се се постепено пос сте тепе пено пе ен но о ххладиле ла л ад ади ди иле ле Земља. зггуш ушња шњава ња ава вале ле е до до добијања до д об би ија ија јања ња данашњег ња дан а аш шње његг изгледа. иззггл ле ед да. да. а. и згушњавале Непосредно Непо Не поср оср сред сред е но но након нак акон он рађања, ра ађ ђа ањ ња, а, она она на је је била би ила а у ужареном ужа ж ре ено ном м стањ ст тањ ању у са са течном ттеч ечно еч н м кашастом каша ка ш ст стом ом материјом, ом мат ате ер ријом ијом иј м, која ко оја а се се постепено по п ос сттеп епен е но ен стању хлад хл ад дил ила и током ила т ко то ком м дугог ду д уго гог временског гог вр в ре ем мен е с скко огг периода пер ер и ио ода да на на њеној ње њ ено нојј хладила по повр овр врши ши ш ин ни и се се створила сттво с ори рила ла а чврста чв вр рста стта камена к ме ка мена на кора. кор ра. а. површини Живот Жи Ж иво вот на на Земљи Зем е љи Пово По вољн вољн љни природни пр рир род одни ни и услови усл слов лов ови и су су омогућили омо огући гуућили ћи или ли да да се се на на Повољни Зе З ем мљ љи још јо ош пре пре 3500 3500 милиона 35 мил илио иона на година на годин од дин ина на јаве ја аве ве први прв р и живи живи жи в Земљи обли об обли л ц ци и, док док су се до се сложеније сл слож лож ожен ожен е ијје биљке б љ би љкке и животиње живо жи ив во оти тиње ње облици, поја по јави ави ви ил ле много ле мно ного го касније. го кас кас сни није је. Човек је Чов Чо Чове ве ек се појавио пој ојав јав ви ио о након нак акон појавиле дугог дууго д гогг временског вре вр ем мен е ск с ог ог периода перио ер рио иода да од да од појаве поја по ј ве ја в првих прв рвих их живих их жив вих и обли об ика ка, након нако нако на кон што штто је ш ј Земља З Зем ем мља ља добила доб о ил ла овакав оваккав ов овак в изглед изг з ле ед са а облика, пово по вољн ољ љн ни ним им м временским вре реме менс н ки им условима. ус у сл ло ов ови ви има ма.. повољним

НАСТАВНЕ САДРЖИНЕ

ОБЛИК И ВЕЛИЧИНА ЗЕМЉЕ

ЗЕМЉИНЕ СФЕРЕ

СУНЧЕВ СИСТЕМ

ЗЕМЉИНА РОТАЦИЈА

З ЕМЉИНА РЕВОЛУЦИЈА РЕВОЛУЦИЈА ЗЕМЉИНА

Т ОПЛОТНИ П ОЈАСЕВИ ТОПЛОТНИ ПОЈАСЕВИ

Уводне активности Почетна истраживања За Зашто З аш што о ка каже кажемо жемо да је ј Зем Земља ем мља посебна планета у Сунчевом систему? Сунч Су нч чев евом ом систему му? Постоји постанку Посттој По оји и више ви ише научних научн чних их х предпоставки пре п ре едп дпоставки о по ост станку у Земљ Зе ље као ка ао планете пл е у Сунчевом Сунч нч чев евом ом м систему, ко које ј су Земље међу познате ме еђу научним на н аучн чним им радницима радни ицима п ознате као оз као а хипотезе. хип и отез отезе. от Ве ећ си сазнао саззна нао да је Земља а настала на к д суу се ка се Већ кад створиле ство ст в риле е и друге дру р ге планете пл ланете у Сунчевом Сунчево во в ом систему. сист стем ст ем му. у. 1. Разм Ра Размени з ен е и мишљ мишљење љење са са н наставником аставн аста ас вник и ом мо научним на м пред дпостав вка к ма ма о постанку по ос станк н у Су нк унц нца аи предпоставкама Сунца планета. план пл а ета. 2. Разм мен е и са агл лед едавањ ња са с ссвојим в јим во Размени сагледавања сауч са учен е иц цим има ма о р ра азл зликкам злик ам изме ама м ђу ме ђу З Зем емље и саученицима разликама између Земље друг др других угих уг и п их планета. лане не ета та. 3. Уп У пиш иши на лист ли ист папира п пира па пир ра а карактери рис стике ко ккоје је Упиши карактеристике праве Земљу посебном планетом. пр ра ав ве Зе емљ љу посе по осе ебном бно плането том. м 4.. Ра 4 Р азм азм змиш ишља ља љај ај критички: критич чки к : Да ли суу топлота топл то пло ота Размишљај Сунца фактори Су С унц ца и во вода били били јједини едини фак кто тор ри који допринели мењању изгледа површине су доп су опри инели м ењ њању изглед еда ап овршине Зем Зе мље е и разв зв воју у биљног биљног и животињског жив ж ивот о ињског Земље развоју света? а?

Планер за учење Сл чно Сличности Слич ност сти и и ра разл разлике злик ике ке између иззме изм међу еђу Земље Зем З ем е мље љ и других дру руги г х пл пла планета анета анет ета ет Напр На прав пр ави и пл планер ер за за учење учењ уч ењ ње пресавијањем прес пр е ав виј ијањ ијањ ање ем мп папир ира а ка као помоћ, помо моћ, да би мо б Направи папира п по ка аза ао шта шт знаш знаш о Земљи Зем мљи љи као као планети пл ла ане нети и и о величини в ел лемената који показао елемената сачиња са њава ња ајуу С Сунчев в систем. сист си сттем. Шт Ш та же ж лиш да ли а ззна наш о њима а и шта т си на н учио сачињавају Шта желиш знаш научио ззаједно за аје ј дн д о за з саученицима. сауученицима. Пр рес сав авиј ави иј л и т папира ис па апира ра п о дужи ду жи ини и. Пресавиј лист по дужини.

П но По ово пресавиј пре реса сави ви иј пресавијени п ес пр савијени папи ир на д в дела. ва Поново папир два

Испр рави папир и засеци ц га попрек еко о на местима мес м ести тима м п реса авија ања њ , као што Исправи попреко пресавијања, је приказано приказа ано на цртежу. У свако о поље е упиши упи у пиши ши р речи и ка ккао о на цртежу. црт р еж жу.

Ово је е ттвој во ој пл п ланер ер р за за учење учењ уч ењ ње планер Пре е не его што што прочиташ про роч ро читаш текст т ксст у овој те ов вој ој глави, ггл лави, у левом ле ево вом м пољу пољ љу планера пла п ане н ра него уп пиш ши све е шт то зн ззнаш аш а ш о Земљи Зем З емљи љи као као п планети, а у де десном о С Сун у че ун ч вом упиши што Сунчевом сис стем ст ему. Упореди Упоре поре р ди свој сво војј планер план а ер са планерима пл лан а ерим ма других друг др угих их ученика, ученикка, а систему. за ати им, м испод од засе енче ен ч них поља по оља упиши упи у пиши ши основне карактеристике кар а актеристтик ике е затим, засенчених З емљ ље и Сун нчев вогг сис ссистема. исте т ма а. Земље Сунчевог

САДРЖИНА 1

ОБЛИК И ВЕЛИЧИНА ЗЕМЉЕ Док читаш Научићеш: • да препознаш најправилнији лоптасти облик Земље; • да објашњаваш доказе о облику Земље; • о величини њене површине.

Лоптасти облик Земље У 21. веку више нико не сумња како изгледа планета Земља и колика је њена величина. Многобројне фотографије направљене о Земљи омогућавају да се види да је она слична лопти.

Открићеш зашто је важно Земљу називају плава планета, са елипсоидним обликом, зато што свака њена тачка није једнако удаљена од њеног центра. Подсетићеш се природних услова и разноврсног биљног и животињског света на Земљи. Користићеш нове речи: • планета • природни сателит • месец • звезда • глобус • географска карта • еллипсоид • Сунце • Сунчев систем • елипсоидни облик

Докази о облику Земље • Путовање Фернанда Магелана Овај португалски морепловац и истраживач је 1519 године кренуо из шпанског пристаништа Сен Лукар са пет брода. Пловећи на запад водама Атлантског Океана успео је да пронађе морски теснац у најјужнијем делу америчког тла, који спаја две велике водене површине. Продужавајући да плове у истом правцу, искључиво на запад, један од његових бродова је 1521 године стигао у исто шпанско пристаниште, само са истока.

СЕВЕРНА АМЕРИКА

ЕВРОПА

АЗИЈА

ШПАНИЈА

АФРИКА

ФИЛИПИНИ

ЈУЖНА АМЕРИКА АУСТРАЛИЈА

МАГЕЛАНОВ МОРЕУЗ РЕУЗ

Дознај више о ово м поморском путова њу. Сигурно те интер есује шта се десило са о вим великим морепловц ем.

лан

Фернандо Маге

• Космонаут Јуриј Гагарин Руски космонаут Јуриј Гагарин је 1961 године за 108 минута опколио Земљу свемирским бродом Восток. Он је први човек који је видео лоптасти облик Земље са веће висине. 1929 године је један ваздушни брод без екипажа опколио Земљу за 21 дан и донео фотографије о њеном изгледу.

Јуриј Гагарин

Заобљена морска површина Заобљена морска површина нам одавно доказује да Земља нема равну површину као што су мислили људи у прошлости. Ако опазиш брод на отвореном мору који се приближава, прво ћеш видети само јарбол, затим предњи део брода, па палубу и на крају, његов задњи део. Елипсоидни облик Земље Помоћу великог броја научних доказа и мерења утврђено је да она има елипсоидну форму зато што све тачке на површини нису једнако удаљене од њеног центра. На крајњем северном и јужном делу она је пљосната, док је у средишњем делу мало издужена.

заобљена морска површина

Величина Земље Данас се тачно зна да Земља има површину од 510 милиони km2. Од ове укупне површине Земље 2/3 или 361 милиона km2 је покривено водом, док је 1/3, односно, 149 милиона km2, копно.

елипсоидна форма Земље

Преглед садржине 1 Закључна сагледавања: • из великог броја слика видимо да Земља има приближно лоптасти облик; • експедиција шпанског морепловца Фернанда Магелана својим путовањем доказује да Земља има неправилан лоптасти облик; • Јуриј Гагарин је 1961 године са свемирске летилице Восток први видео Земљу са веће висине; • Земља има површину од 510 милиона квадратних километара. Провери знање: 1. Како су људи замишљали Земљу у прошлости? 2. Какав облик има наша планета? 3. Где има одступања од неправилног облика? 4. Који су докази о облику и изгледу Земље? 5. Колика је њена површина? 6. Колико воде и копна има на Земљи? Примени знање: • На географској карти света, демонстрирај о поморском путовању Фернанда Магелана. • Изради модел Земље по сопственом избору. • На језеру или мору посматрај брод који ти се приближава, тако да утврдиш веродостојност исказа о заобљеној морској површини.

САДРЖИНА 2

ЗЕМЉИНЕ СФЕРЕ Док читаш Научићеш: • да препознаш Земљу као планету; • да набројиш елементе којих има на Земљи; • да опишеш њену унутрашњост; • да објасниш поделу на слојеве - сфере.

Шта има на планети Земљи? Земља је планета на којој највише преовладавају разноврсне стене. У већем делу, стене су прекривене водом у океанима, морима и језерима. Стене и морска вода окружени су ваздухом. Због ваздуха и воде Земља се разликује од других планета у Сунчевом систему.

Открићеш зашто је важно Земља је једна од мањих планета у Сунчевом систему. Од површине Земље према унутрашњости, она је подељена на три сфере (слоја) које имају различиту дебљину и састав. Подсетићеш се природних појава на Земљи и земљине површине коју људи обрађују. Користићеш нове речи: • земљине сфере • океани • елементи Земље • степен • земљина кора • омотач језгра • земљино језгро

Стара стеновита површина Земље

Колико познајеш унутрашњост Земље? Човек је до данас успео да испита унутрашњост Земље само до дубине од 15 km, код копна и океана. Ипак, он је научно доказао да се у дубини температура постепено повећава, чиме се доказује да су у унутрашњости Земље температуре веома високе.

Подела унутрашњости Земље на слојеве Научна проучавања унутрашњости земље су показала да је она подељена на три дела. На површини Земље налази се земљина кора, испод ње је омотач земљиног језгра и у центру се налази земљино језгро. Земљина кора је позната и под именом земљина љуска. унутрашња грађа Земље

Колико су велики слојеви у унутрашњости Земље? Земљина кора има различиту дебљину. Изнад континената дебљина износи од 20 до 25 km, док је изнад океана она између 8 и 10 km. У највећем делу унутрашњости Земље, у поређењу са њеним волуменом до дубине од 2900 km, протеже се омотач језгра. Између ове дубљине и дубљине од 6700 km налази се земљино језгро.

Преглед садржине 2 Закључна сагледавања: • због ваздуха и воде Земља се разликује од других планета у Сунчевом систему; • на сваких 30 м у унутрашњости земље температура се повећава за један стеепен; • Земља је испитана само до дубљине до 15 км; • у унутрашњости, Земља је подељена на три слоја. Провери знање: 1. Чега највише има на површини Земље? 2. Каквих температура има у унутрашњости? 3. Наброј слојеве у унутрашњости Земље. 4. Где је земљина кора најтања? Примени знање: • За време посете најближој пећини у твом крају током зиме опазићеш да су у пећини температуре много више него вани. • Заједно са својим другом, помоћу теста у различитим бојама направи пресек модела унутрашњости Земље. • Размисли, можда ћеш доћи на бољу идеју.

САДРЖИНА 3

СУНЧЕВ СИСТЕМ Док читаш Научићеш: • да је Сунце наша најближа звезда; • да процениш утицај Сунца на живот и изглед наше планете; • да препознајеш планете према месту њиховог положаја и величини; • да објашњаваш друга небеска тела у Сунчевом систему.

Сунце је наша најближа звезда У бескрајном небеском простору Сунце је према величини средња звезда. Од свих звезда она је најближа Земљи. С обзиром да представља усијану лопту, она из себе зрачи велике количине светлости и топлоте. Један мали део топлоте и светлости допире до површине Земље, односно загрева и осветљава ваздух изнад ње.

Открићеш зашто је важно: да Сунчев систем сачињавају Сунце као звезда, планете међу којима је и Земља, природни сателити, метеори, комете, астероиди, космичка прашина и друго. Подсетићеш се видика, видикове линије, хоризонта и неба. Користићеш нове речи: • метеор • метеорит • комета • астероид • телескоп

Пресек унутрашње грађе Сунца

Сунчева породица Помоћу џиновских телескопа са Земље јасно се види да је Сунце у средини, а сва друга небеска тела, као мања од њега, круже или се крећу у његовој близини због његове велике привлачне снаге.

Сунчеве планете Око Сунца, на различитој удаљености од њега, кружи осам планета: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун. Планета Плутон се сматра спољном планетом, али се доскора мислило да је и она део Сунчеве породице.

Сунчев систем Комета

Природни сателити Око већине планета, осим Меркура и Венере, круже природни сателити по тачно одређеним путањама. Највише природних сателита имају Сатурн (23), Јупитер (16) и Уран (15). Земља има један природни сателит, Месец. Друга небеска тела У Сунчевом систему јављају се и метеори, у облику већег камења или стена, затим комете у облику гасовитих лопти и астероида, мањи откинути делови са неке планете или природног сателита.

Метеори

Сатурн

Јупитер

Преглед садржине 3 Закључна сагледавања: • Сунце је наша најближа звезда; • живот на Земљи зависи од сунчеве светлости и топлоте; • сва небеска тела круже око Сунца; • око Сунца кружи осам планета; • Сатурн, Јупитер и Уран имају највише природних сателита. Провери знање: 1. Зашто друге звезде видимо као веома мала, светла небеска тела? 2. Шта подразумеваш под појмом Сунчева породица? 3. Наброј планете у Сунчевом систему. 4. Која планета по реду је планета Земља? 5. Објасни, осим планета, која друга небеска тела се појављују на небу. 6. Које планете имају највећи број природних сателита? 7. Опиши метеоре и комете. Примени знање: • Посматрај небо у време ведрих ноћи да би препознао небеска тела са којима си се упознао у овој садржини. • Помоћу телескопа посматрај небо и на папиру или картону направи скицу распореда неких већих и препознатљивих небеских тела. • У групи са својим саученицима, покушај да направиш макету Сунчевог система од различитог материјала који вам је лако доступан. Размислите, ова активност вам неће представљати проблем.

САДРЖИНА 4

ЗЕМЉИНА РОТАЦИЈА Док читаш Научићеш: • да објасниш зашто људи на Земљи не могу да опазе њено кретање; • да препознаш кретање Земље око своје замишљене оси; • да опишеш колико траје Земљина ротација; • да умеш да тумачиш последице дневног кретања Земље.

Зашто не опажамо окретање Земље? Људи не опажају окретање Земље зато што се и ми крећемо истом брзином којом се окрећу и предмети који нас окружују. То се дешава и кад се возимо возом, аутомобилом или авионом. север запад

Открићеш зашто је важно Земља је планета која је у сталном кретању. Као и сва друга небеска тела она се окреће око своје замишљене оси са запада према истоку. Подсетићеш се положаја Земље у Сунчевом систему и кретања планета око Сунца. Користићеш нове речи: • ротација • дневно кретање • замишљена ос • галактика • екватор • полови • повратник

исток

југ

Земља је у сталном кретању Као што смо рекли, Земља је у стању сталног кретања. Она се окреће око своје замишљене оси али истовремено, заједно са Сунцем и другим планетама, окреће се и око центра наше галактике.

северен пол

Земљина ротација Кретање Земље око њене замишљене оси са запада ка истоку назива се дневно кретање или земљина ротација. Она траје 24 часа или једно даноноћје.

оhиимма, по неколико сати У ведрим ноh посматрај небо са балкона свога дома. Да ли опажаш промене у положају звезда? Последице земљине ротације Овакво кретање наговештава промену дана и ноћи у зависности од тога која страна Земље је окренута према Сунцу. Свака тачка земљине површине, само једном у 24 часа ће бити у положају да се нађе насупрот Сунцу. Тада кажемо да је Сунце највише, односно оно је у зениту изнад Земље.

Упамти! Земља се окрееhhее са запада према истоку, у супротном правцу од правца кретања казаљки на сату. 31

Преглед садржине 4 Закључна сагледавања: • не опажамо окретање Земље зато што се и ми окрећемо заједно са њом; • Земља је у стању сталног кретања; • Земља за 24 часа окрене један круг око своје замишљене оси; • земљина ротација проузрокује смену дана и ноћи. Провери знање: 1. Шта је земљина ротација? 2. Зашто је важна замишљена ос? 3. Колико траје земљина ротација? 4. У ком правцу се креће Земља? 5. Која страна Земље ће имати ноћ? 6. Како се зове положај Сунца кад сунчеви зраци падају на површину Земље под правим углом? Примени знање: • У ведрим ноћима, по неколико сати посматрај небо са балкона свога дома. Да ли опажаш промене у положају звезда? • Изврши експеримент помоћу: џепне лампе, тамног листа папира, лепљиве траке и глобуса. Лампу умотај папиром и прилепи је лепљивом траком. Укључи џепну лампу. Сада се светлост неће распрскавати. Усмери светлост према екватору на глобусу, а затим према другим деловима.

Садржина 5

ЗЕМЉИНА РЕВОЛУЦИЈА Док читаш Научићеш: • да препознаш годишње кретање као земљину револуцију; • да опишеш путању Земље око Сунца; • да објасниш последице Земљине револуције; • да тумачиш сопственим речима промене годишњих времена.

Шта је земљина револуција? Кретање Земље око Сунца зове се годишње кретање или земљина револуција. Земља се у периоду од 365 дана и приближно 6 часова окрене једном око Сунца дужином елипсоидне путање, која је названа орбита или еклиптика. Орбита је дуга око 940 милиона километара, а угао између замишљене оси Земље и орбите увек је 66 степени и 33 минута (66°33′).

Открићеш зашто је важно у једној календарској години Земља у својој орбити окреће један круг око Сунца. Подсетићеш се положаја планета у Сунчевом систему и да се сва тела крећу. Користићеш нове речи: • револуција • годишње кретање • дугодневница • краткодневница • равнодневница • орбита • еклиптика • астроном Последице земљине револуције У периоду од једне године Земља мења положај према Сунцу, зато што сунчеви зраци неједнако осветљавају и загревају делове Земље. Због оваквих појава долази до: • неједнаког трајања дана и ноћи; • промене годишњих доба; • појаве више топлотних појасева. 33

Неједнака дужина дана и ноћи Током дана Сунце се привидно креће по небеском своду. Зими је ниско изнад хоризонта, сунчеви зраци падају под кривим углом, загревање је мало и дан траје кратко. Лети је Сунце високо на хоризонту, сунчеви зраци падају под правим углом, загревање је веће и дан траје дуже. 21 март

Упамти! Сунчеви зраци под великим углом падају изме |у северног и јужног повратника, а под малим углом према половима.

пролеће

зима

22 јуни

22 децембар лето

jесен

23 септембар

Промена годишњих доба Годишња доба се разликују према различитом трајању дужине дана и ноћи и температури ваздуха.

Лето Пролеће

Пролеће (21 март, јесен 23 септембар) Сунчеви зраци падају на екватор под правим углом. Северна и јужна полутка су једнако осветљене. Дан и ноћ трају подједнако. Ових датума јављају се пролећна и јесења равнодневница. Лето (22 јуни) Сунчеви зраци највише осветљавају северни повратник, односно више је осветљена северна полулопта. Дан траје 16 часова, температуре су високе, а на северном полу је поларан дан. Зима (22 децембар) Сунчеви зраци највише осветљавају јужни повратник, односно јужну полулопту. На јужној полулопти Земље је лето и дан траје 16 часова. Код нас је зима и дан траје само 8 часова. Северни пол има поларан дан, а јужни поларну ноћ.

Зима Jeсен

Преглед садржине 5 Закључна сагледавања: • годишње кретање Земље назива се земљина револуција; • земљина револуција траје 365 дана и 6 сати; • Земља се окреће око Сунца путањом названом орбита; • последице земљине револуције су: неједнако трајање дана и ноћи, промена годишњих доба и појава више топлотних појасева. Провери знање: 1. Шта је земљина револуција? 2. Колико времена траје земљина револуција? 3. Шта је орбита или еклиптика? 4. Када је на северном делу Земље дан већи? 5. Којих датума се јављају пролећна и јесења равнодневница? 6. Када почиње лето на јужној полулопти? 7. Када долази до појаве поларне ноћи на северној полулопти? 8. Упореди разлику измећу сунчеве и календарске године? Примени знање: • Шта значи кад кажеш да имаш 11 година, 6 месеци и 10 дана? Како меримо време? Зашто се тако мери? Наши преци су користили појаве у природи, они нису имали часовнике. Потруди се да објасниш које појаве означавају одређене временске периоде.

Садржина 6

ТОПЛОТНИ ПОЈАСЕВИ Док читаш Научићеш: • да тумачиш неједнако загревање делова земљине површине; • да препознајеш размешћеност топлотих појасева; • да описујеш простор у коме се простиру топлотни појасеви; • да тумачиш карактеристике топлотних појасева.

Осветљавање и загревање Земље Сунчеви зраци који досежу до површине Земље имају различит упадни угао. У највећем делу године падају под великим углом око екватора и повратника, кад је и загревање највеће. Како се иде према половима, упадни угао је све већи, а самим тим и загревање Земље се смањује.

Открићеш зашто је важно различито осветљавање и загревање делова Земље је разлог за појаву више топлотних појасева. Подсетићеш се како сунчеви зраци загревају делове земљине површине. Где је загревање Земље највеће, а где је најмање.

излазак сунца

Користићеш нове речи: • географски простор • поларни кругови • врућ појас • умерен појас • хладан појас • поларне ноћи

залазак сунца

Појава више топлотних појасева Због неједнаког осветљавања и загревања Земље, на њеној површини се јављају: један врућ, два умерена и два хладна појаса. 90°

66°33’

северни хладан појас северни поларни круг северни умерени појас северни повратник врући појас

0°

јужни повратник

23°27’

екватор

екваторијална шума

23°27’

јужни умерени појас 66°33’

јужни поларни круг јужни хладан појас 90° пустиња

Врући појас На географском простору око екватора, на север до северног повратника и на југ, до јужног повратника простире се врући појас. У овом простору, у највећем делу године сунчеви зраци падају под правим углом, због чега се јављају највише температуре ваздуха. савана Амазонска Низија

Скопље

Северни и јужни умерени појас Северно и јужно од повратника сунчеви зраци падају под све мањим углом, тако да се загревање смањује. Сунце је у подне ниже на хоризонту, чиме су температуре умереније у упоређењу са врућим појасем. Овакви природни услови се јављају све до северног и јужног поларног круга, докле се простиру и оба умерена појаса.

Алпско подручје

Пелагонија

Северни и јужни хладан појас У простору северно и јужно од поларних кругова, до најсеверније и најјужније тачке на земљи (полови), простиру се хладни појасеви. Тамо сунчеви зраци падају под веома малим углом или их уопште нема у време поларних ноћи. Температуре су веома ниске, услови за живот су тешки, тако да има веома мало становништва.

северна поларна област

тундра

Преглед садржине 6 Закључна сагледавања: • сунчеви зраци различито загревају делове Земље; • највеће је загревање од Сунца око екватора; • на Земљи се јављају пет топлотних појасева: врући појас, два умерена и два хладна појаса; • најповољнији услови за живот људи постоје у умереним, а најлошији у хладним појасевима. Провери знање: 1. Чиме се разликују топлотни појасеви? 2. Колико топлотних појасева има на Земљи? 3. Именуј топлотне појасеве и објасни где се простиру? 4. У ком топлотном појасу су најповољнији услови за живот становништва? 5. У ком топлотном појасу има најмање врста биљака и животиња? 6. Кад би имао прилике да бираш, где би волео да живиш? Објасни зашто. Примени знање: • Изради плакету у форми Земље са границама топлотних појасева. На одговарајућим местима залепи по три слике које су карактеристичне за топлотни појас; • Направи упоређење појасева северно и јужно од врућег појаса. Да ли постоје разлике и ако постоје, које су?

Г Л АВА ГЛ АВА

3 МАТЕРИЈА И ЕНЕРГИЈА ЗЕМЉЕ

Шт та је е материја? мат тер ери ија? Шта Ако погледаш ш око око себе себ бе видећеш в де ви ећеш ш велики ве в елики број бро ој предмета пре пр едмета мета ме а величина, различитих в еличина ел а, боја а, бој о а и облика. об бл ли ика а. Предмети се се разликују на додир, додир, према прем пр е а изгледу, иззгл лед еду, звуку, звуку, мирису. мирису у. Сви Сви изграђени врста материја. Од они су изгра ађе ени од д различитих разл злич зл и итих в рстта матер рс риј ија. а. О д материја суу изграђени: чак изграђ ђени: твоје тво воје е тело, тел ло, твоја тво воја а књига, књи њига, па ч акк и ваздух. Материја Материја Мат Ма а је свуда св вуда у простору, прос пр остору руу, може мо оже да да се е креће и да енергије. а се се мења мењ ња под од утицајем од утица цаје ца цаје јем ме нер рги гијје. Енергија ј јје е способност способ обно ност ст за за извршење изврше из ење е рада. рад ад д а.

У природи, ау материја се јавља цима различитим облицима који под утицајем је е деловања енергије рају могу да се претварају рсту. из једне у другу врсту. Енергија покреће материју.

НАСТАВНЕ САДРЖИНЕ

СВОЈСТВА МАТЕРИЈА РАЗЛИЧИТЕ ВРСТЕ

СВОЈСТВА МАТЕРИЈА ДА ПРОВОДЕ ТОПЛОТУ И ЕЛЕКТРИЦИТЕТ

ПРОМЕНЕ МАТЕРИЈА ПОД ДЕЛОВАЊЕМ ВАЗДУХА, ВОДЕ И ЗАГРЕВАЊЕМ

ИЗВОРИ И ОБЛИЦИ ЕНЕРГИЈЕ

СВЕТЛОСТ И СПЕКТАР БОЈА

И ЗВОРИ И ОБЛИЦИ ИЗВОРИ С ВЕТЛОСНЕ ЕНЕРГИЈ ЈЕ СВЕТЛОСНЕ ЕНЕРГИЈЕ

И ЗВОРИ И О БЛИЦИ Т ОПЛОТНЕ ИЗВОРИ ОБЛИЦИ ТОПЛОТНЕ Е НЕРГИЈЕ ЕНЕРГИЈЕ

И ЗВОРИ И О БЛИЦИ ИЗВОРИ ОБЛИЦИ ЕЛ ЛЕКТРИЧНЕ Е НЕРГИЈЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ

П РЕТВАРАЊЕ И О ЧУВАЊЕ ПРЕТВАРАЊЕ ОЧУВАЊЕ Е НЕРГИЈЕ ЕНЕРГИЈЕ 41

Уводне активности Почетна истраживања Постави хипотезу: Ма ате тери рија ри ја има има масу и запремнину. Материја Експерименти иши, посмат атра рајј и мери: мери ме ри:: Експериментиши, посматрај 1. Масу Масу материје м мат атерије ј (тениска (тен енис иска ка лоптица) лоп л опти тица ца)) мо може можеш жеш ш да измери иш на н ваги, у грамови има ма. измериш грамовима. 2. Запиши Запи За пиши ши ккол олик ико о је тешка ттеш ешка ка тениска тен тенис иска ка лоптица. лоп лопти тица ца. колико 3. Запремнину Запр рем емни нину ну м мат атер ериј ије е (тениске (тен (т енис иске ке лоп л опти тице це)) материје лоптице) можеш да измериш помоћу чаше на којој су изг изгравиране гра рави вира ране вредности у милмиметрима мил илми мим метр трим и а (бројеви). 4. У чашу стави воду и прочитај прочитајј колико има еле лежи ж тај б рој. милиметара. Забе Забележи број. 5. Сада спусти лоптицу у чашу. Прочитај вредност вред дност и запиши број. 6. Донеси До Д онеси закључак о маси и запремнини предмета које истражујеш.

Планер за учење Направи планер за а учење учењ ње пресавијањем прес пр есав авиј ијањ ањем ем п пап папира апир ира а ка као о по помо помоћ, оћ, ћ д да а би проучио промене стањ ња материје ј . стања материје. Нацр На црта цр тајј ттабелу та абел аб елуу на на листу лис исту папира као што је приказано приказа зано но на на цртежу. црте цр тежу жу.. Нацртај

Напиши у првом реду: чврсто чврс чв сто стање, ста с тање ње,, те течн чнос ост, т, гас. течност, чврсто стање

течност

гас

У та ттабелу белу упиши предмете који имају има ају од ај о говарајуће стање, као на одговарајуће цртежу. чврсто стање

течност

гас

Ово је твој планер за учење. Након што прочиташ текст у првој лекцији, попуни табелу као што је описано. 43

Садржина 1

СВОЈСТВА МАТЕРИЈА РАЗЛИЧИТИХ ВРСТА Док читаш Научићеш: • да наведеш примере различитих материја у природи; • да набројиш својства материја (изглед, агрегатно стање); • да разликујеш материје према агрегатном стању и спољној структури (прашњава, кристална, зрнаста) и друго. • да наводиш примере растворљивости различитих материја. Открићеш зашто је важно познавањем својстава различитих материја моћи ћеш правилно да користиш предмете за свакодневну употребу. Подсетићеш се да је све што те окружује изграђено од материје која има масу и запремнину. Користићеш нове речи: • материја • својства • агрегатно стање (чврсто, течно, гасовито); • растворљивост.

Материја Сви многобројни предмети којима смо окружени изграђени су од материје, без обзира да ли су створени природно или вештачки. На пример, од материје је изграђена клупа, књига, оловка, као и ваздух око тебе.

Материје различите врсте имају заједничка својства: • Материја има масу коју можеш да измериш вагом. • Материја захвата одређени део простора - има запремнину. Помоћу чула свако може да наведе по неколико предмета и њихова посебна својства: изглед, стање, облик, боју, мирис, укус, растворљивост, провидност и друго.

Природната материја се сусреће у различитим облицима: вода, ваздух, камен, песак, земља, руде, нафта, угаљ, вулканска лава, живи организми и много других. Различите врсте природне материје човек прерађује, комбинује и од њих ствара вештачке материје и предмете: стакло, пластичне предмете, предмете од дрвета, метала и др. Да би створио што више различитих предмета који су му потребни човек користи знање о различитим својствима материје.

вода у чврстом агрегатном стању

вулканска лава

Агрегатно стање материје Један од начина разликовања и груписања врста материје је њено стање. Стање материје у коме се она јавља у природи назива се агрегатно стање. Вода као и више других материја може да се јави у чврстом, течном и гасовитом стању.

У природи материје се јављају у три агрегатна стања. Већина предмета око тебе налази се у чврстом стању: књиге, оловке, клупе, кутије и столице. Материје у чврстом стању имају сталан облик и запремнину. Запремнина је простор који захвата материја. Материја у чврстом стању може да има различиту спољну структуру: у праху, кристална, зрнаста и друго. 45

Течно стање материје (или течност) има сталну запремнину, али нема сталан облик, већ узима облик суда у коме се налази. Течности су: вода, уље, сок, шампон, млеко и друго. Када се сипа у чашу, млеко добија облик чаше. Уколико течност не тече у суд, она се разлива, нема сталан облик. Запремнина течности остаје иста.

Материје у гасовитом стању налазе се свуда око нас - то је ваздух. Већина гасова су невидљиви. Ваздух је састављен од гасова који су нам потребни за живот. Гасови немају сталан облик, ни сталну запремнину. Шта се дешава кад дуваш у балон? Гас заузима облик балона. У атмосфери гасови се шире слободно.

Растворљивост Неке материје су растворљиве у води: со, брашно, шећер, сирће, сок, сода бикарбона и друге. Растворене материје у води стварају смесе.

Провери да ли знаш! У каквом агрегатном стању је водена пара? Неке материје се не растварају у води: камен, песак, уље, гвожће, бакар, алуминијум и друго.

Преглед садржине 1 Закључна сагледавања • Материје различите врсте имају заједничка својства: масу и запремнину. • Агрегатно стање материје зависи од распореда честица у њој. • Материје у чврстом стању имају сталан облик и запремнину. • Материје у течном стању имају сталну запремнину, али немају сталан облик. • Материје у гасовитом стању немају сталан облик, ни сталну запремнину. • Материје растворене у води стварају смесе. Провери знање 1. Каквом материјом се испуњава јастуче у аутомобилу приликом судара и како је то могуће? 2. Наведи неколико предмета који су у чврстом агрегатном стању. 3. Наведи неколико течности које могу да се мешају. 4. Наведи неколико различитих чврстих и течних материја које могу да се мешају. Примени знање • Ископирај дијаграм и у празна поља упиши какву запремнину и облик имају предмети у чвстом, течном и гасовитом стању.

течно стање •

запремнина

• •

облик

•

• • •

чврсто стање

запремнина облик

• •

запремнина

•

облик

•

гасовито стање

Садржина 2

СВОЈСТВА МАТЕРИЈА ДА ПРОВОДЕ ТОПЛОТУ И ЕЛЕКТРИЦИТЕТ Док читаш Научићеш: • да наведеш примере различитих материја у природи које проводе топлоту и електрицитет; • да разликујеш топлоту, температуру и температуру врења; • да разумеш шта је магнет и магнетна игла. Открићеш зашто је важно својства материја: провођење топлоте, температура врења, проводљивост електрицитета и магнетско својство, су важна у преради материја и израђивању различитих машина и уређаја у индустрији и другим привредним гранама. Подсетићеш се да су топлота и електрицитет врсте енергије. Користићеш нове речи: • топлота • енергија • температура • температура врења • изолатор • магнетско својство

Проводљивост топлоте Ако држиш шољу врелог чаја топлота шоље се креће према рукама јер је шоља топлија од твојих руку. Твоје руке се загревају. Ако ставиш коцку леда у врео чај топлота прелази са топлог чаја на коцку леда, која ће се растопити, док се твој чај хлади. Топлота је једна врста енергије, која се увек преноси у једном смеру: од топлијег према хладнијем предмету. Материје имају својство да преносе топлоту с предмета који је загрејанији на хладнији предмет.

Топлота и температура Температура је степен загрејаности једног предмета (тела) и изражава се у Целзијусовим степенима (оС). Температура се мери помоћу термометра. Топлота је енергија која протиче измећу два предмета са различитим температурама.

Провери да ли знаш! Упореди: објасни разлику измеhу температуре и топлоте! Температура врења Загревањем се чврсте материје топе, на одређеној температуре врију (прелазе у течно агрегатно стање), а ако се и даље загревају течност испарава и претвара се у гас. Свака материја мења агрегатно стање на различитој температури. Температура врења је различита за различите материје и за сваку материју представља посебно својство. Чиста вода врије на температури од 100оС. Слана вода почиње да врије на нижој температури од чисте воде, али она и замрзава на нижим температурама од чисте воде.

Балони се испуњавају загрејаним ваздухом. Топао ваздух у балонима је лакши од хладног ваздуха око њих, због чега се они пењу високо.

С. е од 100оС Чиста вода врије на температур о С. 0 140 је ђа гвож ења топљ а Температур

П Проводљивост е електрицитета Неке материје добро проводе електрицитет: бакар, гвожђе и друге. То њихово својство се користи нашироко за преношење електричне енергије. Од бакарних жица су направљени електрични кабли у далеководима, али и они који се користе и у домовима, школама и свим другим зградама.

Материjе које имају слабије изражено својство проводљивости електрицитета називају се изолатори (на пример, пластичне материје). Изолаторима се обавијају бакарне жице да би се људи заштитили од струјног удара или од опасности од пожара. Фен за сушење косе, вентилатор и други електрични апарати имају добро изоловане каблове којима се напајају електричном енергијом.

Магнетско својство Вероватно си се упитао зашто неке украсне предмете можеш да "залепиш" на фрижидер, а испод њих да оставиш написану поруку на хартији. Ти предмети на задњој страни имају залепљено парче метала, које има невидљиво, магнетско својство. Магнетско својство привлачи један крај металног предмета другом металном предмету, а други крај га одбија.

Шта је магнет? Кад приближиш два магнента штапа опазићеш како се они међусобно привлаче или одбијају. Магнет може да покреће неке предмете, чак и ако их не додирује. Снага која привлачи или одбија два магнета назива се магнетна снага. Магнет је сваки предмет који има магнетну снагу.

н ан ода род рир Магнетит јје сталан, при ђе. гвож ржи сад који ет магн

Испитај кои предмети могу бити привучени магнетом.

Магнет има два пола: северни и јужни. Северни пол магнета увек се окреће према гаографском северу Земље, док се јужни пол окреће према југу. Материје са магнетским својствима се користе за израду магнетне игле. Магнетна игла се користи за прављење компаса. У компасу се налази магнетна игла која се слободно креће и увек се поставља у правцу север - југ, тако да служи за оријентацију у простору. 50

Преглед садржине 2 Закључна сагледавања: • материје имају својство да преносе топлоту с предмета који је загрејанији на хладнији предмет; • температура је степен загрејаности једног предмета (тела) и изражава се у Целзијусовим степенима (оС); • топлота је енергија која протиче из два предмета која имају различите температуре; • температура врења се разликује за различите материје и за сваку материју представља различито својство; • неке материје добро проводе електрицитет: бакар, гвожђе и друге; • магнет може да утиче на неке материје, чак и без додира. Та снага која привлачи или одбија материје према магнету назива се магнетна снага. Провери знање: 1. Шта се дешава када се додирну топлији и хладнији предмет? 2. Како се назива уређај за мерење температуре? 3. Која је температура врења воде? 4. Да ли магнет може да утиче на све материје? Примени знање: 1. Зашто људи загревају ваздух којим пуне балоне да би ови летели? 2. Како ћеш да уштедиш време и електричну енергију кад куваш кромпир? 3. Како може да се користи слана вода против замрзавања у свакодневном животу?

Садржина 3

ПРОМЕНЕ МАТЕРИЈА ПОД УТИЦАЈЕМ ВАЗДУХА, ВОДЕ И ЗАГРЕВАЊА Док читаш Научићеш: • да препознајеш метале по боји: бакар, гвожђе, алуминијум, злато, сребро; • да описујеш промене материја при загревању, горењу, стајању на ваздуху, и под утицајем воде; • да разумеш да се при горењу, од једне врсте материје добија друга врста; • да наводиш примере о рђању метала који рђају. Открићеш зашто је важно да неке промене различитих материја не мењају њихова најважнија својства, док друге промене сасвим мењају својства материја.

Промене материја У свакодневном животу, људи врше многе промене материја да би произвели предмете који су им потребне. Најједноставније промене мењају облик и величину природних материја. Додавањем воде и мешењем, од глине се производе посуде за различиту намену, али, ипак, оне имају својства глине.

Парче глине је променило облик П и величину, али је задржало сва друга својства.

Подсетићеш се да ако исецкаш парче дрвета на најситније делове, ти делови ће опет имати својства дрвета, али ако запалиш дрво, добићеш само пепео. Користићеш нове речи: • метал • бакар • гвожће • алуминијум • злато • сребро • рђање

Колико и да се иситни, дрво задржава своја својства.

При прављењу хлеба промене материја су веома велике. Брашно, вода, со и квасац су састојци од којих се прави тесто, које се пече и од ког се добија хлеб. Хлеб има сасвим различита својства од материја од којих је направљен.

Код високих температура материје се пале и горе. Притом се њихово стање, изглед и друга својства много мењају. Код паљења шибице промене су велике и видљиве, док се код горења дрвета ослобађа дим и ствара се пепео.

Тек кад загрејано стакло дође у течно стање од њега се праве различити предмети.

Метали Метали су материје које су добри проводници топлоте и електрицитета. То су: бакар, гвожђе, алуминијум, злато, сребро и други. Кад су обрађени, метали одбијају светлост, што им даје сјајан изглед. Када су довољно загрејани могу се мешати, при чему се добијају материје са новим својствима. Свака од њих може да се разликује по боји, али и по намени. • Злато и сребро су меки и еластични метали од којих се одавно израђују накит и вредне монете (коване паре). • Бакар је мек метал од ког се лако извлаче жице које се користе у кабловима за провођење електричне енергије. • Гвожђе је чврст метал који се користи за чврсте грађе: стубове, зграде, мостове, стадионе и друго. • Од алуминијума се производе врата, прозори, фасаде, посуде, фолије и друго.

Рђање Под утицајем ваздуха и влаге метали мењају боју. Вероватно већ знаш да под утицајем ваздуха гвожђе рђа и добија црвенкасту боју. Површина му постаје крхка и те крхотине се називају рђа.

Г дени предмети рђају на Гвоз површини и добијају “боју рђе".

та ета г предме б Површина бакарно са додиру у кров) и (бакарн ваздухом добија зелену боју.

Површина сребрних предмета стајањем на ваздуху тамни и постаје замагљена.

Преглед садржине 3 Закључна сагледавања: • најједноставније промене мењају облик и величину природних материја (додавање воде глини, ситњење дрвета и друго); • много веће промене материја се дешавају кад се код високих температура оне пале и горе, а њихово стање, изглед и друга својства трпе велике промене; • метали су материје које су добри проводници топлоте и електрицитета. То су: бакар, гвожђе, алуминијум, злато, сребро. Они имају различиту боју и примену; • метали мењају боју, али и друга својства под утицајем ваздуха и влаге. Гвожђе рђа. Провери знање: 1. Наведи неке једнставне промене материја, када оне мењају изглед и величину. 2. Наведи неке промене материја када се оне загревају и пале. 3. Која својства материја се мењају под утицајем пламена? 4. Наведи особине метала које познајеш. 5. Наведи промене неких метала под утицајем влаге и ваздуха. Примени знање: • У дијаграм који си прецртао у свеску упиши податке који су ти познати.

Метали својства

Бакар својства

Гвожђе својства

Злато својства

Сребро својства

Алуминијум својства

Садржина 4

ИЗВОРИ И ОБЛИЦИ ЕНЕРГИЈЕ Док читаш Научићеш: • да наводиш изворе енергије у природи (сунце, ваздух, вода, органске материје); • да описујеш облике у којима се јавља енергија (светлост, топлота, звук, електрицитет).

Шта је енергија Шта помишљаш кад чујеш да неко има много енергије? Можда помишљаш на напоран рад спортисте на кошаркарском игралишту или фудбалском терену. Можда помишљаш на батерије које омогућавју функционисање твог уређаја mp3. • Енергија је присутна увек када се врши посао. • Енергија је способност да се врши посао. • Енергија проузрокује да се материја покреће, увећава или мења.

Открићеш зашто је важно енергија је способност за извршавање рада. Енергија проузрокује промене на материјама. Највећи извор енергије на Земљи је Сунце. Подсетићеш се да се материја јавља у чврстом, течном и гасовитом стању. Користићеш нове речи: • енергија

Пингвини сваки дан користе ене П ргију да би преживели у својој средини.

Енергија омогућава кретања Вероватно си опазио више примера кад се енергија користи да се изврши кретање. Кад фудбалер удари лопту, енергија се креће од играча према лопти. ти. Лопта се креће и помера на друго место. о.

Кад пливач плива кроз воду, он користи енергију да би се кретао са једног на друго место.

Енергија проузрокује промене на материји Енергија може да проузрокује велике промене код предмета и код организама. Коцка леда се топи када добија енергију од топлог ваздуха. Она мења стање из чврстог у течно, а нека њена својства се мењају.

ћ све Један лаки додир прста покреће домино-коцке.

Када ваздух прима топлотну енергију, он се шири и подиже балон у висину. Кад гори дрво, од ватре се ослобађа топлотна енергија. Ватра мења дрво и на крају се стварају дим, гасови и пепео.

Енергија проузрокује раст живих организама. Свим организмима је потребна енергија да би расли, а њу добијају из хране. Животињама је потребна енергија да се крећу и расту. Живи организми не могу да преживе без енергије.

Провери да ли знаш! Како енергија може да утиче на предмете? Наведи примере!

Критичко размишљање Да ли може да се изврши рад без енергије? Како пингвини користе енергију?

Који су облици енергије? Постоје различити облици енергије. Неки од њих су: топлотна, хемијска, електрична и механичка енергија. Топлотна енергија Шпорет и свећа испуштају топлотну енергију. Ти осећаш топлотну енергију кад имаш осећај да ти је топло. Загрејан предмет испушта топлоту кад се енергија с њега преноси на хладнији предмет.

Хемијска енергија Хемијска енергија је енергија која је сачувана у материјама. Хемијска енергија у бензину користи се за кретање аутомобила путевима. Ње има и у храни коју једемо и она помаже телу да расте и да остане топло. Хемијске енергије има и у батеријама, а она се користи да стартујеш видео-игру или фотоапарат.

Електрична енергија Електрична енергија је још једна форма енергије. Сваки апарат који је прикључен на електрични прикључак ради на електричну енергију. Телевизор, компјутер, машина за прање и апарат за сушење косе су само неки апарати који користе електричну енергију.

Механичка енергија Енергија у материји која је у кретању назива се механичка енергија. Ветар који дува земљином површином има механичку енергију. Вода која се креће дуж реке има механичку енергиоју. Кад возиш бицикл користиш механичку енергију да би се кретао са једног места на друго.

Преглед садржине 4 Закључна сагледавања: • енергија проузрокује промене на материји и омогућава кретање; • постоји више различитих облика енергије (топлотна, хемијска, електрична, механичка); • кад користимо енергију, она не исчезава, већ само мења облик и прелази у други облик енергије. Провери знање: 1. Наведи примере о променама материја проузрокованим загревањем. 2. Објасни шта се дешава са ваздухом кад се загрева. 3. За које потребе организам користи енергију из хране? 4. У коју енергију се претвара хемијска енергија бензина у аутомобилу? 5. Наведи неке од апарата у твом дому који раде на електричну енергију.

Садржина 5

СВЕТЛОСТ И СПЕКТАР БОЈА Док читаш Научућеш: • шта је светлост и како се она шири; • да препознајеш разне врсте светлости и како се користе; • да разумеш одбијање и упијање светлости.

Шта је светлост? Кад се погледаш у огледало, стакло, воду или у другу сјајну површину можеш да видиш свој лик. Зашто се то дешава? Како светлост то омогућава? Светлост је облик енергије - светлосна енергија. Кад светлост осветљава један предмет део ње се одбија. Одбијена светлост мења смер и продужава да се креће у правој линији.

Открићеш зашто је важно да познајеш особине светлости и њено коришћење. Подсетићеш се да је природан извор светлости Сунце. Користићеш нове речи: • светлост (светлосна енергија) • видљива светлост • невидљива светлост • одбијање светлости • упијање светлости

Од плавог неба до зелене траве и златног сунца, ти живиш у обојеном свету. • Шта је боја? • Зашто видимо боје? • Да би разумео боје прво треба да дознаш о светлости.

Светлост стиже на површину Земље са Сунца у облику сунчевих зрака (таласа). Сунце је главни извор светлости на Земљи. Светлост се састоји од видљивог и невидљивог дела. 60

Видљива светлост Обојене зраке светлосне енергије можемо видети. Светлост коју можемо видети назива се видљива светлост. Светлост свећа и блица на фотоапарату је видљива светлост. Све што видиш је видљива светлост. Видљива светлост је само део светлосне енергије коју можемо видети као боје дуге. спектар боја ренгенска снимка

Невидљива светлост Сви други делови светлосне енергије су невидљиви, али их користимо: • да снимамо кости и зубе; • да кувамо храну у микроталасној пећи; • да се преносе сигнали за мобилне телефоне, радио-апарате и телевизију; • за затопљавање домова, у грејалицама; • са једним делом невидљиве светлости лети се штитимо од опекотина на кожи. Реши проблем: Замисли да си пао и да си повредио колено. Како ћеш дознати да ли је сломљено?

Како се креће светлост? Сви делови светлосне енергије крећу се исто: увек путују правом линијом. Видљива светлост са светионика или лампе креће се правом линијом. И невидљива светлост, као што је она у микроталасној пећи, се креће у правој линији. Чак и светлосна енергија Сунца путује милионима километара кроз простор по правој линији.

светилник

Одбијање светлости Да ли си некада играо тенис? Кад удариш лоптицу о земљу она се обија и одскаче нагоре. Светлост се понаша веома слично тениској лоптици. Кад светлост падне на једну површину или предмет, она се одбија у други правац, али ипак продужава да се креће правом линијом. То одскакање светлосних зрака са површине предмета назива се одбијање светлости.

Провери да ли знаш! Како можеш да се огледаш ако немаш огледало?

Критичко мишљење Да ли је могуh уhе да се види у тами? Објасни!

Шта се дешава кад светлост пада на неравну површину? За разлику од сјајног огледала, у огледалу са изгребаном површином лик није јасан. Зашто? Кад светлост падне на неравну површину, зраци се одбијају у различитим правцима, опет у правој линији. Због овога се не добија јасан лик. Ово можеш да видиш на површини мирног језерцета. Ако се вода усталаса, не ствара се јасан лик предмета. То је зато што се светлост одбија у више различитих праваца. 62

Глатке, сјајне површине одбијају скоро целу светлост која пада на њих. Такве површине се користе као огледало. Светлост се од њих одбија у једном правцу и ствара јасан лик предмета.

Критичко мишљење Да ли си некада гледао свој лик у базену или води? Зашто вода у базену може да делује као огледало? б м: Реши пробле Ако се планира градња зграде на чијој фасади ће се огледати небо, какав материјал треба да се користи?

Преглед садржине 5 Закључна сагледавања: • светлост је облик енергије која потиче из природног извора - Сунца; • светлост коју можемо да видимо назива се видљива светлост - спектар боја, а делове невидљиве светлости углавном користимо; • светлост увек путује правом линијом; • одскакање светлосних зрака са површине предмета назива се одбијање светлости; • са глатке површине - огледала, светлосни зраци се одбијају у једном правцу и лик је јасан; • са неравне површине, светлосни зраци се одбијају у различитим правцима, тако да се добија нејасан лик. Провери знање: 1. У којој линији се светлост увек креће? 2. Наведи примере извора видљиве светлости. 3. Објасни зашто се лети, у подне, препоручује да се не излази на сунце? 4. Наведи за које активности људи користе невидљиву светлост. 5. Које својство светлости се користи кад се огледамо у огледалу? Примени знање: • Ископирај дијаграм у свеску и попуни поља за коришћење невидљивих делова светлосне енергије.

светлост видљива

невидљива

Садржина 6

ИЗВОРИ И ОБЛИЦИ СВЕТЛОСНЕ ЕНЕРГИЈЕ Док читаш Научићеш: • да разумеш како гледамо; • да схватиш шта је сенка и како се она ствара; • да разумеш преламање светлости; • да разумеш како се чува светлост.

Како гледамо? Знаш да се светлост одбија са предмета, улази у твоје очи и ти видиш лик предмета. Светлост улази у око кроз зеницу. Зеница се смањује кад је светлост јака, а шири кад је светлост слаба. Мењањем величине зенице око контролише колико светллости улази кроз њега. У мозгу се ствара права слика предмета који гледамо.

Открићеш зашто је важно коришћење Сунчеве енергије омогућава живот на Земљи. Подсетићеш се да је светлост врста енергије. Користићеш нове речи: • светлосна енергија • преламање светлости • спектар боја • сенка • сунчев часовник

Провери да ли знаш! Како одбијена а а даа светлост омогууhhав видиш? Зашто видиш боје? Да ли си некада видео дугу? У дуги си вероватно видео траке различитих боја.

Критичко мишљење Зашто је важно мењање величине зенице?

Дугу можемо да направимо када обичну, белу светлост, пропустимо кроз стаклени предмет назван призма. Призма је специјалан предмет који раздељује белу светлост на саставне боје. Капи воде у облацима на небу могу да делују као призме и да деле сунчеву светлост, на тај начин видимо дугу. Дуга има различите боје. То је зато што се бела светлост састоји од различитих боја: црвена, оранж, жута, зелена, плава и љубичаста. Ове боје су назване спектар боја.

Кад бела светлост пада на један предмет, неке боје светлости се упијају у њега. Неке боје светлости се одбијају. Ако погледаш у тај предмет неки зраци одбијене светлости улазе у твоје зенице. Ти видиш предмет као боју ове одбијене светлости.

Бела светлост која пада на зелену јабуку састављена је од различитих боја. Зелена јабука упија све боје, осим зелене. Јабука одбија зелену светлост, затим она улази у твоје очи и ти видиш јабуку као зелену. Нешто сасвим друго се дешава кад иста бела боја пада на црвену јабуку, која упија све боје, али одбија црвену. Одбијена црвена светлост улази у твоје очи. Зато јабуку видиш као црвену.

Сенке Светлосна енергија различито утиче на различите материје. Неке материје заустављају светлосну енергију и стварају се сенке. Друге материје пропуштају светлосну енергију и она лако пролази кроз њих.

Критичко мишљење Зашто банану видиш као жуту?

Провери да ли знаш! Шта се дешава кад бела светлост пролази кроз призму? Како се стварају сенке? Како ћеш остати сув на киши? Стојиш испод отвореног кишобрана, а капи кише падају на њега. Капљице се клизају по његовим странама, али не стижу до тебе.

Сенка се увек уве ствара на супротнојј страни извора светлости

Непрозирне материје се понашају слично као код примера са кишобраном, али према светлосној енергији. Непрозирне материје такође заустављају пролазак светлосне енергије кроз њих. С обзиром да је пут светлости спречан, ствара се сенка (таман простор). Непрозирни предмети и тела, као што су зид од цигала, дрво, пас или твоје тело, не пропуштају светлост и имају сенке. Сенке се стварају на супротној страни од извора светлости. Ми не можемо да видимо шта се налази иза непрозирних материја. Упамти, ти видиш предмете од којих се светлост одбила и ушла у твоје очи. Непрозирне материје заустављају светлост тако да не можемо да видимо предмете иза тих материја.

Људи су одавно користили сазнања о сенкама да би израдили сунчев сат (сунчаник). Он се поставља на отворено и људи га користе зато што има много предности: функционише на сунчеву енергију која је бесплатна, тачан је и обично је декоративан.

Вежба сунчев сат

Исеци круг од картона са пречником од 20 см, подели га линијама на 12 једнаких поља и поред сваке линије напиши бројеве, прво 12-6, а затим 3-9. Између њих допиши друге бројеве, као на сваком сату. У средину картона залепи раван дрвени штапић дуг 8-10 см. Уколико је време сунчано, изнеси сат на отворен простор, откриј где је југ и постави сат тако да се број 12 поклопи са страном југ. Сенка штапића ће пасти на број који показује колико је сати. На сличан начин можеш да направиш сунчев сат од равног дрвеног штапа који ћеш вертикално поставити у песак на плажи, док се сунчаш. Само, прво треба да утврдиш где је географска страна југ.

Преламање светлости Сунчеви зраци мењају правац кретања - преламају се на граничној површини између две различите материје, на пример, ваздуха и течности. Због тога и делове предмета у течности видимо као да су преломљени.

Провери да ли знаш! На шта личе све сенке? Критичко мишљење

Зашто непрозирне материје спречавају поглед на предмете иза њих? преламање на светлина

Преглед садржине 6 Закључно сагледавање: • око прима само одбијене светлосне зраке; • мењањем величине зенице око контролише колико светлости улази у њега; • спектар боја је састављен од различитих боја: црвена, оранж, жута, зелена, плава и љубичаста; • лист одбија зелену светлост, затим она улази у очи и на тај начин лист видимо као зелен; • непрозирне материје спречавају пролазак светлосне енергије кроз себе. Будући да је пут светлости спречен, ствара се сенка (таман простор); • сунчеви зраци се преламају на граничној површини између две различите материје, на пример, ваздуха и течности. Провери го знаењето: 1. Који светлосни зраци улазе у зеницу ока? 2. Како око контролише колико ће светлости ући у њега? 3. Зашто један цвет видимо као црвен? 4. Какве материје стварају сенку? 5. Какав облик има сенка човека? 6. Зашто предмет потопљен у воду изгледа као да је преломљен? Примени знање: • Нацртај како би направио сунчев часовник. Покушај да га направиш.

Садржина 7

ИЗВОРИ И ОБЛИЦИ ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ Док читаш Научићеш: • да набројиш изворе топлотне енергије; • да схватиш значај и употребу топлотне енергије.

Активности и енергија За све своје активности користиш енергију: за своје кретање, али и за рад на компјутеру или вожњу аутобусом. Најважнији извор енергије на Земљи је Сунце, које обезбеђује светлост и топлоту. Енергија је способност материје да врши рад или да прави промене. Топлотна енергија се увек креће у правцу од загрејанијег према хладнијем предмету.

Открићеш зашто је важно топлотна енергија треба правилно да се користи за различите циљеве. Подсетићеш се да је топлота топлотна енергија која се преноси са топлијег на хладнији предмет. Користићеш нове речи: • топлотна енергија • топлота • термометар • проводници • изолатори

сунчева светлост

Извори топлотне енергије Најважнији извор топлотне енергије на Земљи је Сунце. Као важне изворе топлотне енергије људи користе и различита природна горива: угаљ, нафту и природни гас. За време горења ослобађа се довољно енергије за рад различитих машина, али се ослобађа и топлотна енергија која се користи за загревање, као и светлост која се користи за осветљавање.

68 8

Топлотна енергија се такође ослобађа и из Земљиног језгра, у коме је материја усијана. То може да се види кад се деси вулканска ерупција и усијана материја - лава, избије на површину Земље. Земљино језгро загрева и воду. На местима где извире топла вода изграђене су бање. вулканска ерупција

Топлота и разлике у температурама Кад ставиш коцку леда у чашу с водом вода постаје хладнија, зато што се топлотна енергија креће од топлије воде ка хладнијој коцки леда. Кретање топлотне енергије са предмета са високом температуром према предмету са нижом температуром зове се топлота. Степен загрејаности предмета је температура, и она се мери термометром. нафтена платформа

Термометар Термометар најчешће садржи танку стаклену цевчицу са црвеном течношћу. Кад се температура течности повећава, течност се шири и повећава се њена запремнина. Тада се висина течности у цевчици повећава. Кад се температура течности смањује, течност се скупља. Тада се и висина течности у цевчици смањује. Бројеви са стране цевчице показују температуру у Целзијусовим степенима.

термометар

врела супа

Тањир топле супе на столу је топлији од ваздуха око њега. Притом се топлотна енергија преноси од топле супе на околни ваздух и температура ваздуха се повећава. Топлотна енергија супе се смањује и температура супе опада. Како доплотна енергија продужава да се креће са супе према ваздуху, ваздух постаје топлији, а супа све хладнија. 69

Постизање исте температуре Да замислимо да смо мерили температуру супе и ваздуха све док се супа не охлади. Након извесног времена температура супе и температура ваздуха се изједначавају постају исте и више се не мењају. Топлотна енергија се увек креће са топлијег према хладнијем предмету, све док оба предмета не постигну исту температуру. Тада међу предметима нема разлике у температури, тако да се више не врши преношење топлотне енергије. Температура оба предмета остаје постојана.

Провођење топлоте - проводници топлоте Провођење топлоте је својство свих материја. Ипак, топлотна енергија се кроз неке материје креће брже у односу на друге. На пример, топлотна енергија се креће више од 15.000 пута брже кроз бакар него кроз ваздух. Материје кроз које се топлотна енергија брзо креће зову се проводници. Чврсте материје су обично бољи проводници од течности и гасова. Најбољи проводници су метали и зато се судови за кување обично израђују од метала. На табели су приказане неке материје које су добри проводници топлоте. У течностима и гасовима топлотна енергија се креће спорије него кроз материје у чврстом стању. Преношење топлоте кроз течности и гасове врши се њиховим кретањем (струјањем).

Проводници Сребро Бакар Алуминијум Гвожђе

Изолатори Ваздух стиропор стаклена волна дрво

Шта се дешава кад један предмет прима топлоту Кад се предмет загрева он прима топлотну енергију и његова температура се повећава. Ако материја прими довољно топлотне енергије мења јој се агрегатно стање.

мењање агрегатног стања чоколаде под утицајем топлоте снешко

Загревање чврстих материја Количина топлотне енергије која ће проузроковати промене агрегатног стања различита је за различите материје. Кад материја у чврстом агрегатном стању прима топлотну енергију, она се топи - претвара се у течност. Чоколада и сладолед се топе након што приме малу количину топлотне енергије. Дубоко под површином земље стене се топе због огромне количине топлотне енергије. Лава вулкана топи стене дубоко под земљином површином. лава

Кад материја у течном стању прима топлотну енергију, она испарава и претвара се у гас. На пример, вода испарава са влажне одеће која је пружена на конопац за сушење. Вода из одеће у течном стању добија топлотну енергију од Сунца и претвара се у гасовито стање - у водену пару. Како се течна вода претвара у водену пару одећа се суши. мост Голден Гејт у магли

Шта се дешава кад материја губи енергију? Када течност губи топлотну енергију она замрзава и њено агрегатно стање се мења у чврсто. Чиста вода замрзава на нула Целзијусових степени (0оС). Кад гас губи топлотну енергију, он се згушћава и агрегатно стање му прелази у течно. На пример, у хладно јутро на предметима се појављују мале водене капи - то је роса. Ово се дешава кад водена пара у ваздуху додирује хладне предмете и губи топлотну енергију. Тада се водена пара претвара у капи росе.

вода у чврстом агрегатном стању - ледени висуљци

Шта је изолација? Све материје имају различиту способност за провођење топлоте. Зато разликујемо материје које су добри проводници топлоте и материје које су слаби проводници, односно изолатори. Метали су добри проводници топлоте. Они упијају и равномерно испуштају топлоту. Изолатори су материје које упијају топлоту, али је неравномерно испуштају. Пример за изолатор је дрво. Изолација се примењује увек кад треба да се спречи испуштање топлоте. Изолација предмета врши се обавијањем материјом која је слаб проводник топлоте - изолатор. Сети се прозора и зидова у зградама. У хладним данима изолација у зидовима задржава топлоту унутра. На сличан начин термос одржава жељену температуре напитка дуже време. термоси

Провери да ли знаш! Како може течност у термосу да остане топла или хладна одре|ен временски период? Критичко мишљење Објасни зашто је важно да се изолирају зграде у топлој и хладној клими. Од којих материјала се изра|ују зидови? Зашто?

монтирање изолације

Преглед садржине 7 Закључна сагледавања: • топлота је кретање топлотне енергије и резултат је разлике у температурама између две материје; • топлотна енергија се пребацује са предмета са вишом температуром на предмет са нижом температуром; • кретање топлотне енергије престаје кад предмети постигну исту температуре; • проводници топлоте су материје које упијају топлоту и рамномерно је испуштају. • изолатори су материје које упијају топлоту, али је неравномерно испуштају. Провери знање: 1. Шта је топлота? 2. У ком смеру се креће топлота и до када? 3. Које материје су проводници? 4. Наведи неке материје изолаторе. Примени знање: • Опиши или нацртај како би изолирао своју кућу или стан. Размисли које материје би употребио.

Садржина 8

ИЗВОРИ И ОБЛИЦИ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ Док читаш Научићеш: • да описујеш изворе електричне енергије; • да схватиш коришћење електричне енергије; • да разумеш значај електричне енергије у свом животу. Открићеш зашто је важно електрична енергија је један од најискоришћенијих облика енергије у данашњици.

Електрична енергија Сигурно си видео севање муње за време олује. Да ли си некад гледао вечерњу спортску утакмицу осветљену рефлекторима? Ако јеси, тада си видео електричну енергију у акцији. Електрична енергија у дому омогућава осветљавање, рад пећи и компјутера, прање одеће. Али шта је електрична струја? На ово питање не може лако да се одговори. Електрична енергија је резултат својства материје да проводи електричну енергију.

Скопље ноћу

Подсетићеш се да су неке материје добри проводници електричне енергије, док су неки слаби проводници. Користићеш нове речи • електрична енергија • жице • каблови • струјно коло • прекидач • осигурач

Електрична струјја има моћ да ноћ у осветљава твој дом и твоје мес то.

То је могуће благодарећи електричном пуњењу, које је својство материје, као што су изглед, боја и друга својства материје. Материја може да има позитивно (означава се са +) и негативно (означава се са -) електрично пуњење. Позитивна пуњења се привлаче са негативним, али се и међусобно одбијају. 73

Шта је електрично пражњење? Ако ходаш вучећи ноге по тепиху у својој соби и ако додирнеш металну кваку можеш да добијеш слаб електрични удар. Кад ходаш по тепиху електрична пуњења са тепиха прелазе на твоје тело. Тело постаје негативно наелектризирано. Код додира са металном кваком негативна пуњења се пребацују са твог тела у кваку. Због брзог пражњења електричног пуњења добићеш мали удар. Електрично пражњење је кретање пуњења, електрицитета, са једног предмета или тела на други. електрицитет муњи

Муња Муња је пример јаког електричног пражњења у облаку у време олује. Муња може да се деси између облака и земље, између два облака или између два супротно набијена дела једног облака. Одједном, негативна пуњења са облака се спуштају на позитивно наелектрисану земљу. Док се негативна пуњења крећу кроз ваздух ствара се искра коју видимо као муњу.

Савети како да се заштитиш од муње • Нађи скровиште у згради, аутомобилу или камиону. тачке и • Ако си далеко од било каквог скровишта иди до најниже клекни. Муња често удара у највиши објект у пределу. удара у • Ако се налазиш у води одмах треба да изађеш. Муња често базене, језера и предмете и тела у води.

Проводници и изолатори Знаш да можеш да добијеш струјни удар од металне кваке. Али ако прво додирнеш дрвени део врата, избећићеш непријатни удар. Зашто? Метал је проводник електрицитета. Проводници су материје кроз које се пражњење струје лако креће. Пражњење електрицитета са твог тела у кваку дешава се веома брзо и зато га твоје тело осећа као удар. Метали као што су бакар и сребро су добри проводници.

Електрични каблови су израђени од метала обавијеног изолатором од гуме или пластике. Дрво је изолатор. Изолатори су материје кроз које електрицитет тешко протиче. При додиру са дрвеним вратима електрицитет се споро креће по површини врата. Због тога се пражњење успорава и не осећа се. Поред дрвета и гуме, добри изолатори су пластика и стакло. Електрични каблови проводе струју ј на велике даљине

Провери да ли знаш! Која је разлика изме|у проводника и изолатора?

Пластичан омот на жици је изолатор који штити људе и животиње од струјног удара.

Шта је електрична струја? Већ знаш да кад се крећу, електрична пуњења могу да створе електрицитет и да се испразне. Електрична струја је непрекидан проток електричних пуњења. Електрична струја протиче само кроз повезано (затворено) коло од проводника - жица. Она се разликује од непокретних пуњења, која се задржавају на једном месту. Електрична струја се ствара од пуњења која се крећу, као што тече вода у реци или потоку.

Критичко мишљење Како изолационе рукавице штите електричаре?

батерија

прекидач

сијаличка

Прекидач затвара коло и сијалица се пали

Коришћење електричне струје Како би изгледао твој живот без електричне енергије? Како би се кувала храна или прала одећа? Хоћеш лу моћи да користиш компјутер или да гледаш филм? Како ови апарати користе електричну енергију? електрични уређаји

Како се користи електрична енергија? Људи зависе од електричне енергије која осветљава просторије, кува храну и њеном помоћи функционишу компјутери итн. Електрична кола преносе енергију коју користе људи. Електрични апарати мењају ову енергију у другу врсту енергије: топлота, светлост и кретање.

Истраживање Како апарати користе електричну енергију? Циљ Електрични апарати, да би завршили посао претварају електричну енергију у другу врсту енергије. Истражи у коју врсту енергије апарати претварају електричну енергију у твом дому.

Поступак

Рефлектори на стадио стадиону се напајају ј ј електричном енергијом. У њима се електрична енергија претвара у светлост.

Истражуј: Провери какве електричне уређаје имате у дому. Имате ли вентилатор, тостер, сијалице? Направи листу свих апарата који користе електричну енергију. Класификуј: Какву врсту енергије ствара сваки од апарата? Покушај да их групираш према сличности у начину коришћења електричне енергије. На пример, вентилатор и фен за сушење косе стварају кретање. Изведи закључак: На кој начин апарати користе електричну енергију? Истражуј даље: Који апарати производе више од једне врсте енергије?

Преглед садржине 8 Закључна сагледавања: • материја проводи електричну енергију која може да има позитивно (+) и негативно (-) електрично пуњење; • електрично пражњење је кретање пуњења - електрицитета са једног предмета или тела на други, као што је, на пример, муња; • проводници су материје кроз које се пражњење струје лако преноси. Изолатори су материје кроз које електрицитет тешко протиче; • електрична струја је непрекидан проток електричних пуњења; • електрична енергија може да се претвара у друге облике енергије, као на пример, светлост, топлота и кретање. Провери знање: 1. Направи листу апарата у твом дому који раде на електричну струју. 2. Опиши како би се заштитио од муње при невремену. 3. Наведи неке материје проводнике и изолаторе електричне струје. Примени знање: • Размисли о стварима које би могао да направиш у твом дому да би уштедео струју. Разговарај о томе са својим саученицима.

Садржина 9

ПРЕТВАРАЊЕ И ЧУВАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ Док читаш Научићеш: • да описујеш најважније изворе енергије и њено претварање друге облике; • да схватиш коришћење сачуване енергије; • да разумеш значај преношења и штедње свих врста енергије. Открићеш зашто је важно најискоришћенији извори енергије су ограничени, док су обновљиви извори неисцрпни. Подсетићеш се: да свако треба да користи енергију правилно и штедљиво. Користићеш нове речи: • турбина • трансформатор • хибридни аутомобил

Извори енергије на Земљи Сунце је главни извор енергије на Земљи. Сунчева енергија путује милионима километара кроз васиону као зраци светлости. Како сунчеви зраци ударају у материју, она добија енергију и способност да извршава рад. Сунчева енергија се види као светлост, а осећа се као топлота.

сунчева енергија

Сунце и кружење воде Земља има исту количину воде током милијарди година. У природи кружи иста вода и увек се поново користи. Сунце обезбеђује енергију да се промени чврсто стање снега и леда у течну воду. То проузрокује да у океанима, језерима и рекама има течне воде, која испарава, након чега водена пара постаје део ваздуха. Водена пара у ваздуху се хлади и поново се мења у течно стање и формирају се облаци. Облаци су тешки и вода пада назад на Земљу, у облику кише, града или снега.

Провери да ли знаш! На које начине сунчева енергија мења материју? 78

морски таласи

Критичко мишљење Ако оставиш чашу воде на сунце, после неколико дана чаша hе бити празна. Шта проузрокује ову промену?

Претварање сунчеве енергије Више форми енергије на Земљи почињу као енергија Сунца. Биљке претварају сунчеву енергију у хемијску енергију да би стварале храну. Та храна им служи да расту. Кад се животиње хране биљкама, део те енергије се преноси на њихово тело. Са том енергијом се животиње крећу, расту и размножавају. Сунчева енергија неравномерно загрева ваздух на Земљи, чиме проузрокује струјање ваздуха или ветар. Ветар има механичку енергију. Та енергија се користи да покреће пераја на ветрењачама или бродовима - једрењацима. Ветар такође покреће и окреће кроз ветар змајеве од папира. У прошлости су људи користили енергију ветра за млевење жита и у пумпама за воду. Данас енергија ветра покреће генераторе (машине) за производњу електричне енергије.

ветрењаче

Провери да ли знаш! На које начине сунчева енергија мења материју? Критичко мишљење Како се користи сунчева енергија?

храна

Који су извори сачуване енергије? Хемијска енергија је сачувана у материји: храни, горивима и у батеријама. Природна горива (бензин, угаљ и дрво) при сагоревању ослобађају енергију. Од сачуване хемијске енергије зависи много делатности људи: загревање домова и рад машина у фабрикама, кретање аутомобила, авиона и возова. Чак и наше тело користи хемијску енергију из хране да би се кретало, расло и одржавало топлоту. аутомобилско гориво

79 батерија за возило

Како се претвара сачувана енергија? Много различитих машина претварају сачувану енергију у енергију кретања. Пећ на гас или грејалица претвара енергију сачувану у природном гасу у топлотну енергију. Кад навијаш играчку, федер у њој задржава механичку енергију. Кад отпустиш федер, енергија се ослобађа и играчка се креће. Аутомобилски мотор мења хемијску енергију сачувану у бензину да би покренуо точкове и да би се аутомобил кретао. Део сачуване енергије се претвара у топлотну енергију. Превише топлоте може да проузрокује прегревање аутомобила. Зато аутомобили имају систем за хлађење мотора. Живи организми претварају сачувану хемијску енергију из хране, у енергију кретања и топлотну енергију. Кад се играш или трчиш твоје тело користи енергију сачувану у храни да би расло и остало снажно и здраво. Кад се крећеш веома брзо почећеш да осећаш да ти је топло и ознојаћеш се. Људи се зноје да би се њихово тело охладило.

ископ угља

Провери да ли знаш! Како твоје тело користи сачувану хемијску енергију? Необновљиви и обновљиви енергетски извори Људи користе велике количине енергије за кретање аутомобила, загревање домова, за свакодневни рад великог броја машина. Неки извори енергије, као што су угаљ или нафта су ограничени, јер коришћењем сагоревају и не обнављају се, усчезавају.

Други извори енергије су обновљиви што значи да могу непрекидно да се користе. Неки од обновљивих извора енергије су: сунце, ветар, вода и топли извори. Сунчева енергија У сунчевим ћелијама сунчева енергија се претвара у електричну енергију. 80 соларни колектори

Енергија ветра Турбине ветра су уређаји који искоришћавају енергију ветра и производе електричну енергију.

хидроцентрала

Енергија воде Течење воде у реци окреће турбине у којима се производи електрична енергија. Енергија топлих извора Врућа вода из извора ствара пару која окреће турбине, а оне производе електричну енергију.

Никола Тесла

Никола Тесла је један од највећих научника који је проучавао електрицитет и пронашао стотину проналазака за производњу, претварање и чување енергије. Мећу њима су генератор електричне струје, уређај у којем се ствара струја и трансформатор, уређај за безбедно претварање струје за њено преношење на велику даљину са најмањим губитком енергије.

Преглед садржине 9 Закључна сагледавања: • биљке претварају сунчеву енергију у хемијску енергију хране; • сунчева енергија проузрокује струјање ваздуха које се назива ветар, који има механичку енергију; • енергија ветра се претвара у електричну енергију у генератору; • хемијска енергија је сачувана у материји: у храни, горивима и батеријама; • машине претварају сачувану енергију у енергију кретања; • извори енергије, као што су угаљ или нафта, се не обнављају, они исчезавају; • обновљиви извори енергије су: сунце, вода, ветар и топли извори; • енергија мора да се штеди кад се извршава неки посао. Провери знање: 1. Како Сунце проузрокује стварање хемијске енергије? 2. Опиши кружење воде под утицајем сунчеве енергије. 3. Како се зове енергија ветра и за шта се данас користи? 4. Како се зову уређаји у којима се производи електрична енергија од ветра? 5. Која горива не могу да се обнављају? Које гориво је обновљиво? 6. Зашто енергија мора да се штеди?

Г Л АВА ГЛ АВА

4 ОРИЈЕНТАЦИЈА НА ЗЕМЉИ

П По тр реб ба за а оријентацијом ори р је јен нт тац ацијјом о Потреба месту налази што Ч ве Чо векк ув уувек екк ттреба р ба ре б д да а зн зна а на на кком ом ссе е ме ест сту у на нала ла ази и ззато а о шт ат то је је Човек велики део његових активности повезан оријентацијом ве ели л ки д е њ ео егов ег ових ов ихх а ктив кт ив и вно ност стти по пове веза ве зан за н са са о ори рије ри је ент нтац ац циј ијом о у ом простору, нарочито пр рос осто тору ру, на аро р чи ито о ккад ад д је је он у некаквом нек н еккак акво в м кретању. во крет кр етањ ет ањ њу.

Да се оријентишемо емо у простору значи да одређујемо положај жај места или објеката та на земљиној површини. ини.

О Од ређи ре ђи ива вање ње е положаја пол олож жај аа Одређивање Положај неког тела особе одређује односу П По ложа ло жајј не жа еко когг те ела а или или и о со обе бе ссе е о од дре р ђу ђује је у о д ос дн су најлакше најчешће постиже на а стајалиште, сста таја та јали ја лишт ли ште, шт е а тто е, о се н ајла ај ла акш ше и на ајјч чеш ешће п ости ос тиже ти же е одређивањем од дре р ђи ива ање њем м страна с ра ст р н на а света. све с вета ве та та. а. То То се се може мо оже же постићи пос о ти тићи ћи и помоћу пом п о оћ ом оћуу неког неко не когг средства ср ред едст ства ст ва а и великих вел в ел ликких и препознатљивих пре епо позн знат аттљи љиви их објеката: о је об јека кка ата а: компаса, ко омп мпас аса, ас а карте, а, ккар ар рте т , сата, сата са та а, Сунца, Сунц Су ца, а, звезде зве везд зде зд е Северњаче Се С еве ерњ рњач ач аче че и других. др руг угих их.. их

НАСТАВНЕ САДРЖИНЕ

ОРИЈЕНТАЦИЈА НА ПОВРШИНИ ЗЕМЉЕ

РАЗМЕР

ВРСТЕ КАРАТА

Г ЕОГРАФСКА ШИРИНА ШИРИНА И ГЕОГРАФСКА Д УЖИНА ДУЖИНА

М ЕС Н О В РЕМЕ И Ч АСОВНЕ МЕСНО ВРЕМЕ ЧАСОВНЕ З ОНЕ ЗОНЕ

Уводне активности Почетна истраживања Како Ка ак ко о ћеш ћеш се правилно правил лно оријентисати ори рије јен је нтисат нтис ати и у природи прир пр роди и карти? на ккар а ти? ар 1. Кад се поп попнеш пне еш на н нај најближе ајбл ближ иже е узвишење у ви уз в ше ш ње ње до своје школе шкко коле е или или куће, кућ уће, е, сети сетти се појмова пој о мо мова видикова хоризонт. видик, к,, в иди ид иккова линија л нија ли ј и хориз иззон онт. т т. 2.. Од Одре ред ре ди главне ди гл ла авн вне и споредне стране стр тран ан не твоје твој тв вој оје Одреди учионице и дома. учи уч ио ионице 3 и ссевер е ер јје ев е горе, горе го ре,, југ јууг доле, доле до ле е, 3.. На географској карти исток је десно, а лево о је е запад. запа за па ад. д. Упамти, Упа амтти, и оријентацији на исто важи и у оријентаци ис ији ин а гл гглобусу. лоб обус об ус су. у 4. Одреди О реди два Од а објекта у природи п при р ро роди ди и или или л на на потруди да карти и по отр тру уди се д а утврдиш утврди утвр ут диш ш њихов њихо њи хов в м ме ђузави иса сан положај. положа ај. ј. међузависан Размишљај Ако 5.. Ра Р з иш зм ишља љајј критички: ља кр риттич чки и: Ак ко се с случајно слу с луча чајн јно јн о нађеш нађе на ђеш ш сам сам у неком неко не ком теби теб те би непознатом би неп н епоз озна нато т м то план пл анин инск ском ом п пре реде делу лу у Републици Реп Р епуб убли ли ици ц планинском пределу Македонији, М Ма аке к до ке дони нији ји,, а са собом соб с обом ом имаш има маш ш карту Републ б икке Ма М кедо ке д ни до н је, је мобилни телефон Републике Македоније, сат, и са ат, да ли ћеш моћи сам да дођеш до најближег најб ближег насељеног места?

Планер за учење Примен Примена Прим ена а елемената ел за оријентацију Направи планер Напр На прав ави и пл план анер ер за за учење у ење пресавијањем папира као помоћ да би показао уч света на карти и у природи и да би шта шт а знаш знаш о одређивању одр о дређ еђив ивањ ањуу страна ст науч на учио ио о размеру раз р азме меру ру и њ њег егов овој ој ууло лози у изради различитих врста карата које научио његовој улози служе простору. служ сл уже е за оријентацију ори о рије јент нтац ациј ијуу љу људи ди у п рост ро стор ору. Пресавиј лист дужини. Прес Пр есав а и авиј ав иј л и т папира ис папи па пира ира р по ду дужи д жи ини.

Пон По ново пресавиј но пре п реса сави в ј пресавијени ви пр прес ре ес ссав авијени папир на два дела. ав Поново

Исправи папир засеци на пресавијања, Исправ ав ви па папи пир р и за засе сец се ци гга ци а попреко, по а местима мест ме стти а пресав стим ав виј иа ањ ња,, ккао а ао ш шт о је е приказано при пр рика каза за ано н на на цртежу. црте цр тежу жу. У свако поље по оље е упиши упи иши и речи реч р ечи као еч кка ао на цртежу. црт р еж жу. у што

О во је е ттвој војј пл во лан а ер зза учење. учење. Пре него што пр рочиташ текст у Ово планер прочиташ већ знаш овој ојј глави, гла ави и, у лево поље пољ ље планера упиши оно што о ве ећ зн наш о оријентацији на карти карт рти и и у природи. У десном м пољу љу опиши љу опи п ши каква как аква ак в може да буде географска ширина и дужина дв д ве е та ттачке чкке ко оје ћ е еш две које ћеш одредити по свом избору. Упореди твој планер са планерима планерим им ма твојих саученика. 85

Садржина 1

ОРИЈЕНТАЦИЈА НА ПОВРШИНИ ЗЕМЉЕ Док читаш Научићеш: • да одређујеш стране света у природи и на карти; • да се оријентишеш помоћу компаса, карте, звезде Северњаче и Сунца; • зашто је важно да знаш да се оријентишеш у познатом и непознатом простору. Открићеш зашто је важно оријентација је важна због путовања, односно реализације саобраћаја. Подсетићеш се одређивања страна света и других лакших начина оријентације у простору. Користићеш нове речи: • стајалиште • оријентација • звезда Северњача • Мали Медвед • компас • магнетна игла

Одређивање положаја Земље Положај неке особе или тела се одређује у односу на стајалиште, а то се најлакше и најчешће постиже одређивањем страна света. То се може постићи и помоћу уређаја за оријентацију. север

северозапад

североисток

запад

исток

југозапад

југоисток

југ

Оријентација помоћу Сунца Људи се веома често оријентишу према Сунцу. Оно два пута у години, 21. марта и 23. септембра, излази тачно на истоку и залази на западу. Сенке које се јављају код објеката у току дана мењају дужину и правац. Најмања је у 13 сати у правцу севера. Помоћу Сунца и ручног сата са казаљкама може да се определи јужна страна. Сат се ставља на равну површину, мала казаљка се усмерава према Сунцу, а велика на број 12. Средишњи угао казаљки нам показује страну југ.

сазвежђа Северњача

Оријентација помоћу звезде Северњаче Ноћу, људи се најчешће оријентишу по звезди Северњачи. Она се налази изнад Северног пола Земље у сазвежћу Малог Медведа које никад не мења свој положај.

мала кола

компас

велика кола

Компас Помоћу компаса најједноставније и најтачније се одрећује страна север. Компас личи на часовник. Састављен је од магненте игле са обојеном црвеном и белом страном и кутије са подлогом, где су обележене главне и споредне стране света. Кад се постави на равну површину након смирења игле, обојена страна ће се окренути према северу, а бела према југу.

Оријентација помоћу карте и глобуса На свим врстама карата северна страна је горе, а јужна доле. Кад смо окренути лицем према карти, десно је исток, а лево запад. Исто је и на географском глобусу, изнад екватора је север, а доле југ. Десно од главног меридијана је исток, док је запад лево. Маховина на дрвећу Сунчеви зраци никад директно не осветљавају северну страну дрвећа. Зато се маховина увек јавља на овој страни. 87

Преглед садржине 1 Закључна сагледавања: • положај се одређује у односу на стајалиште и стране света; • дању се људи најчешће оријентишу према Сунцу; • стране света се најједноставније и најтачније одређују помоћу компаса; • на картама је увек север горе, а југ доле. Гледано према карти, десно је исток, а лево запад. Провери знање: 1. Нацртај слику са главним и споредним странама света. 2. Које стране света показује магнетна игла компаса? 3. Како се оријентишемо према звезди Северњачи? 4. Како се оријентишемо према маховини? 5. Како се одређују стране света на карти и глобусу? Примени знање: • У шумици најближој твојој кући са неколико другова одредите стране света, правац према твојој кући или школи. • Истражуј како ћеш се кретати у простору помоћу компаса и топографске карте.

Садржина 2

РАЗМЕР Док читаш Научићеш: • шта показује размер; • како се приказују природне величине на карти и глобусу; • какве врсте размера постоје; • шта је бројчани, а шта графички размер.

Шта показује размер? Свима је јасно да је Земља приказана на глобусу и на карти света у мање или више умањеној форми. Размер показује колико је смањена величина Земље. Тачније, показује за колико пута је умањена природна величина на карти или глобусу. Размер може да се прикаже бројчано и линијски или графички.

Открићеш зашто је важно размер је један од најважнијих елемената за правилну израду карата. Подсетићеш се израде плана за твоју учионицу и школу Користићеш нове речи: • умањена форма • карта света • бројчани размер • графички размер • основна мера

план насељеног места

Бројчани размер Бројчани размер путем бројева приказује однос за колико пута је један део, или цела Земља, умањен на карти. Ако је размер 1:100.000, то значи да један сантиметар на карти одговара сто хиљада сантиметара у природи, односно 1000 метара или 1 километру. На карти Републике Македонија са размером 1:1.500.000, један сантиметар на карти у природи представља растојање од 15 километара. 89

R=1:200.000.000

На карти света са размером 1:200.000.000 1 cm = 200.000.000 cm 1 cm = 2.000.000 m 1 cm = 2000 km

р дда ли знаш! Провери Уз помоhh ггеографске карте Р. hе р најкрааhе з ери Македоније изм растојање измеhу градова Дебар и Берово.

Графички или линијски размер Графички размер је хоризонтална линија подељена на више једнаких делова. Сваки део линије одговара одређеној дужини у природи у зависности од величине размера. Лево од нуле је основна мера, која може да буде подељена на десет мањих једнаких делова. 10 km

Критичко мишљење На школској карти острво Гренланд изгледа веhе од Аустралије. Зашто? 5

Графичким размером се служимо на следећи начин: отвором на шестару или лењиром се мери, са географске карте или са другог цртежа, дужина растојања између два места. Затим се шестаром растојање преноси на графички размер десно од 0. Број којим се поклапа пренешена дужина са карте показује колико износи та дужина у природи. На пример, ако се отвор на шестару поклапа са растојањем од почетка размера од 0, десно до цифре 8, онда се чита да растојање у природи одговара 8 km, уколико основна мера показује 1 km. 90

Преглед садржине 2 Закључна сагледавања: • размер је важан елемент за приказивање природних величина на карти; • размер може да буде бројчан или графички; • бројчани размер показује за колико пута су умањене природне величине на карти или глобусу. Провери знање: 1. Шта показује размер? 2. Каквих врста размера има? 3. Опиши бројчани размер. 4. Како изгледа графички размер? 5. Шта је основна мера? Примени знање: • На географској карти са размером 1:25.000.000, растојање између Скопља и Берлина износи 12 сантиметара. Колико је природно растојање између ова два града?

Користи карту Европе са размером 1:20.000.000 да одредиш растојање између главних градова држава.

Садржина 3

ВРСТЕ КАРАТА Док читаш Научићеш: • како се представљају Земља или неки њени делови на глобусу или на карти; • да је географска карта слика, умањена и уопштена на равној површини; • како се деле карте, према величини размера и њиховој истакнутој садржини.

Глобус и географске карте Глобус као помагало својом формом можда најверодостојније представља Земљу као целину. Али, да ли једним погледом можемо да видимо целу површину Земље и да ли је на глобусу приказан велики број места и других важних објеката? Сви ови недостаци могу да се допуне на географским картама.

Открићеш зашто је важно карте имају велики значај за неке привредне гране, као и за наставу из географије и природних наука. Подсетићеш се израде скице и плана твоје учионице и дома. Користићеш нове речи: • географска карта • атлас • планови • топографска карта • топографски знаци • физички • политички • привредни

географска карта

глобус

Географска карта је умањена и уопштена слика целе земљине површине или неког њеног дела, представљена на равној површини са одређеним размером, садржином и легендом. Кад се представља мањи део Земље, тачност карте је већа. Поред географских карата за наставу у школама израђују се и друге врсте карата за друге намене. Збирка више географских карата зове се атлас.

Подела карата према величини размера Према величини размера, односно величине дела површине земље који желимо да прикажемо, карте се деле на планове, топографске и географске карте. план

Планови су најпрецизније карте. Израђују се у размеру од 1:100 до 1:10.000. Ове карте су са најкрупнијим размером, јер се њима представљају: насељена места, насеља, школе, фабрике, улице, болнице и друго. топографска карта

Топографске карте се израђују у размеру од 1:10.000 до 1:500.000. Овим картама се представљају мање области, на пример: Пелагонија, Полог, Охридска Котлина и др. У њима се помоћу топографских знакова сликовито приказују објекти и природне одлике простора. Географске карте се израђују у размеру од 1:500.000 до 1:40.000.000. На овим картама се приказују велике површине, као на пример, државе, регије, континенти или цела Земља. Због величине простора који се представља, у њих се уцртавају највећи природни објекти, насељена места и државне границе.

географска карта

Подела карата према садржини и намени Неки елементи на карти се више истичу, у зависности од тога са којим циљем је она израђена. Према садржини, карте се деле на физичке, политичке и привредне. Физичке карте истичу природне елементе као: рељеф, воду и биљни свет. Политичке карте истичу политичку поделу са граничним линијама и већим насељеним местима. Привредне карте приказују привредне карактеристике места и активности становништва у простору. 93

Преглед садржине 3 Закључна сагледавања: • простор се најбоље представља на географској карти; • збирка више карата зове се атлас; • карте се деле у три групе, према величини размера; • према садржини, карте се деле на: физичке, политичке и привредне. Провери знање: 1. Како се представља простор на Земљи? 2. Шта је географска карта? 3. Шта представља атлас? 4. Како се деле карте према величини размера? 5. Како изгледају планови и топографске карте? 6. За које карте кажемо да су политичке? 7. Који елементи преовладавају код физичких карата? Примени знање: • Упореди карте Републике Македонија у твојој учионици и у атласу. Које разлике опажаш?

Садржина 4

ГЕОГРАФСКА ШИРИНА И ДУЖИНА Док читаш Научићеш: • шта је картографска мрежа; • које линије се називају паралеле или упоредници; • шта су то меридијани и како се назива почетни меридијан; • колико упоредника и меридијана има на глобусу? • каква може да буде географска ширина и дужина?

Картографска мрежа За лакше и тачно одређивање положаја свих елемената који су приказани на глобусу и свим врстама карата израђује се мрежа хоризонталних и вертикалних линија, на истом растојању једна од друге. У ствари, ове линије граде картографску мрежу упоредника или паралела и меридијана, у науци познатој и као координатна мрежа. координатна мрежа

Открићеш зашто је важно картографска мрежа је важна да се брзо и тачно одреди географски положај места на земљиној површини. Подсетићеш се облика Земље, земљине ротације и њених последица. Користићеш нове речи: • картографска мрежа • координатна мрежа • паралеле, упоредници • меридијани • географска ширина • географска дужина • упореднички степен • меридијански степен

Упоредници или паралелe Научили смо да Земља има облик лопте, као и глобус и да се за 24 часова окрене једанпут око своје замишљене оси. Према томе, све тачке земљине површине описују пуни круг. Замишљени кругови на тачкама које ротирају су паралелни и леже паралелно један са другим. Те замишљене линије се називају паралеле или упоредници. Најдужи упоредник је онај који лежи на средини између оба пола, где је Земља најшира и он се назива екватор. Од екватора, који је почетни упоредник и који се означава са 0о, према северу и југу замишљене линије су све мање и мање. На половима се замишљене линије претварају у тачке, које се бележе као 90о. Екватор дели Земљу на северну и јужну полулопту. 95

Меридијани Ако се кроз тачке екватора који је, у ствари, круг од 360о повуче најкраћа линија која ће повезивати оба пола, добиће се полукружне линије које се зову меридијани. Кроз сваки степен екватора пролази по један меридијан, а то значи да Земља има 360 меридијана. За главни или почетни меридијан узет је онај који пролази кроз Гринич, предграђе Лондона, који се означава са 0о и назива се Гринички меридијан. Гринички меридијан, са својим супротним 180 меридијаном, гради пуни круг, који дели Земљу на источну и западну полулопту.

Гринич

Географска ширина На глобусу нацртајте меридијан на једној тачци. Затим на истом меридијану означите најкраће растојање од дате тачке до екватора. То растојање се назива географска ширина. На географском глобусу и картама сва места која су северно од екватора имају северну географску ширину (СГШ), док места јужно од екватора имају јужну географску ширину (ЈГШ). Растојање од екватора према половима мери се меридијанским степенима од 0° – 90°. упоредници

Географска дужина На глобусу нацртајте једно растојање од Гриничког меридијана до другог меридијана на истоку или западу. То растојање по упоредницима назива се географска дужина. Значи, одређује се према почетном меридијану и може да буде источна (ИГД) и западна (ЗГД) географска дужина. Географска дужина се мери упоредничким степенима од 0° 180°. 96

упоредници и меридијани

Преглед садржине 4 Закључна сагледавања: • за тачно одређивање географског положаја израђује се картографска мрежа; • замишљени кругови на тачкама које ротирају зову се паралеле или упоредници; • полукружне линије које спајају полове, а секу екватор под правим углом, називају се меридијани; • географска ширина може да буде северна и јужна, а географска дужина источна и западна. Провери знање: 1. Шта је картографска мрежа? 2. Које линије називамо паралеле или упоредници? 3. Шта су меридијани? 4. Који је највећи упоредник? 5. Који је почетни меридијан? 6. Према чему се одређује географска ширина и каква она може да буде? 7. Каква може да буде географска дужина? Примени знање: • На индукционом глобусу нацртај главне упореднике и меридијане. • На географској карти света одреди положај Републике Македоније.

картографске пројекције

Садржина 5

МЕСНО ВРЕМЕ И ЧАСОВНЕ ЗОНЕ Док читаш Научићеш: • чиме су повезана имена основних мера времена? • шта је месно или локално време? • на колико часовних зона је подељена Земља? • у којој часовној зони је Македонија? • шта је датумска граница?

Рачунање времена Сигурно знаш да су основне мере рачунања времена: дан, недеља (седмица), месец и година, који су повезани одређеним кретањима и појавама на Земљи. Свака четврта година је преступна због шест часова код земљине револуције. Утврђени ред дана у години према недељама и месецима назива се календар.

Открићеш зашто је важно да знаш шта је месно или локално време. Какав значај имају часовне зоне и датумска граница? Подсетићеш се последица земљине ротације и револуције, паралела меридијана, географске ширине и дужине. Користићеш нове речи: • месно или локално време • сунчево време • часовне зоне • Гринич • датумска граница

Месно или локално време Знамо да се Сунце привидно креће са истока ка западу. У току дана сунчеви зраци падају под различитим углом на земљину површину. Кад сунчеви зраци падају на неко место под правим углом, кажемо да је подне - 12 часова. Ако је у месту у ком живимо подне, у исто време је подне и у свим местима на Земљи која се налазе на истом меридијану. Зато меридијане називамо и подневицама. Увек кажемо да је месно или локално време на неком месту одређено положајем тог места према Сунцу. Неки народи називају месно време и сунчево време. Због непрактичности, односно стварања забуне при путовању према удаљенијим местима, месно време нема ширу употребу.

Часовне зоне Сва места која се налазе на истом меридијану имају исто локално време. Међутим, сва места која су источно од нас имају подне раније, док места која су западно од нас имају подне касније. То је због привидног кретања Сунца са истока према западу. Ако људи подесе часовнике према свом месном времену дошло би до великих забуна. Зато је међународним договором утврђено да заједничко почетно време буде месно време Гринича. Свака тачка на Земљи, због земљине ротације за 24 часа, описује пуни круг од 360о. Земља је подељена на 24 часовних зона. Свака часовна зона обухвата 15 меридијана или 15 дужинских степена. Прва часовна зона се налази на 7 степени и 30 минута источно и западно од Гринича. Република Македонија је у другој часовној зони и има средњеевропско време. Кад је у Лондону 12 сати, у Скопљу је 13 сати, Москви 14, Токију 21, а у Њујорку је 7 сати ујутро.

Провери да ли знаш! Израчунај колико је сати по локалном времену у Њујорку, ако је у Скопљу 17 часова.

Критичко мишљење Зашто је Земља подељена на 24 часовних зона? часовни зони

Време које се разликује од месног

Подручја која користе летње време

Датумска граница Капетан брода који је пловио светским морима стално према истоку, у свакој часовној зони је помештао часовник за један час унапред. Кад се вратио у пристаниште одакле је кренуо, опазио је да је добио један дан више. Да се избегне ова забуна земље су се договориле да се 180. меридијан прогласи за датумску границу. Ако се путује са истока ка западу и ако се прође 180. меридијан додаје се један дан, односно један датум унапред, али ако се путује у обратном правцу са запада према истоку и ако се прође овај меридијан, опет се преписује исти датум.

100

Преглед садржине 5 Закључна сагледавања: • основне мере времена повезане су са последицама кретања Земље; • месно или локално време се одређује према положају Сунца; • земља је подељена на 24 часовних зона. Свака часовна зона обухвата 15 меридијанских степена; • Република Македонија је у другој часовној зони; • разлика између Лондона и Скопља је један час; • за датумску границу се сматра 180. меридијан. Провери знање: 1. Шта је месно или локално време? 2. Колики простор обухвата једна часовна зона? 3. Која је разлика у времену између два места у две часовне зоне једна до друге? 4. Зашто је Земља подељена на 24 часовних зона? 5. Које државе се налазе у више часовних зона? 6. Шта је датумска граница? 7. Шта ће се десити са датумом кад се путује са запада према истоку и ако се прође 180. меридијан?

Биг Бен у Лондону

Примени знање: • Ако је у нашој земљи 12 часова, односно подне, шта је у том часу у Аустралији, а шта у Америци? • Ако је на 15о ИГД 12 сати, колико је сати на 15о ЗГД? • Израчунај колико је сати у Њујорку кад је у Скопљу 20 часова. Сат-кула у Битољу

101

Г Л АВА ГЛ АВА

5 ЕКОЛОГИЈА И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА Шта Шт Ш а јје е материја? мат атер ер рија? а погледаш Ако Ак о по оглед едаш аш око о себе е видећеш в дећ ви де ећеш ћеш велики б ро р ој ст ства вари ари број ствари различитих величина, различ читих и величин ина, а боја бојја и облика. об бли лика ка. Предмети Предме Пред ме ети т се се ра азликују према пр рем ема а изгледу, изгл леду, звуку, звуку у, мирису. мирис су. Св су Сви и ссу уи згра зг рађе ђени ни разликују изграђени различити их врста врстта материја. матери мате р ја ја. Од О материје матер ер риј ије су изграђени: изг згра рађе ђени ни:: од различитих људи љу д , књиге, чак чак и ваздух. в ваз а ду аз дух. М а ерија је ат е свуда у простору. про рост стор ору. у. људи, Материја

Живи организми се могу наћи свуда да на Земљи. Да би опстали, потребно но им је много услова које им обезбеђује њихова ва животна средина. а.. Екологија је наука а која проучава везе зе ма и између организама животне средине. е..

102

Материја има ма масу. асу. Маса Мас аса а је мера а количине количине материје у обје об ј кту. Цигла и сунђер сунђе ер имају и ају исту им иссту величину велич чин ину у и облик. об обли бл к. к објекту. Међу Ме ђ тим маса цигле је већа од масе ђу масе ма мас се сунђера. сун нђе ђ ра. Разлика Разл Ра з ика је еу Међутим том то ме што ш цигла садржи више ше материје маттер ерије од сунђера. томе

НАСТАВНЕ САДРЖИНЕ

ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

КОПНО И КОПНЕНЕ ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

ВОДЕ НА ЗЕМЉИ И ВОДЕНЕ ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

АТМОСФЕРА А ТМОСФЕРА

ВРЕМЕ Е

К ЛИМА КЛИМА

М ЕЊАЊЕ П РИРОДЕ МЕЊАЊЕ ПРИРОДЕ У РБАНИЗАЦИЈОМ УРБАНИЗАЦИЈОМ 103

Уводне активности Почетна истраживања Ка Како ако користиш биљке? биљк љ е? Биљака свуда баштама, на ка има и сву ву уд да а - у парковима, парко ови в ма, ба баштам ама, а н а стенама, стен нам а а, у домовима, дом мо ов в ви има, им а, па чак ча ак и на столу сто толу - у тањиру тањ ањ њир ру са храном. х Да ли ли користиш корис ис стиш ш биљке е и за н еш што друго дру д рууго го са Да нешто осим ос о си им м за а исхрану? исхр ран а у? 1.. Размени 1 Разм Ра зм мен ени мишљење ми ишљењ ње о овом питању са својим сво оји ј м с са ауч уч у ченик еником ом ми кклупе упе уп е и на н прав а и ли л сту свега а саучеником изз кл направи листу ш шт о користиш кори ко исттиш ш у ттоку о у да ок дана на, а потиче поти иче од што дана, б би љака. ља биљака. 2. Упореди У оред Уп еди и своју с ојју листу св ли ис стту са с листама лис исста ама м других дру руги ги их сауч у ен ник ика а у ра р зр ред ду. у саученика разреду. 3. Прон П Пр рон онађ ађ ађи ђи сл лик и е у ст старим им н ов о ви ин нам ама аи Пронађи слике новинама часо ча со опи пис си с има ма п пре ре ем ма а ссвојој во ојо ј ј листи. ли ист сти. сти и. часописима према 4 разр ра зред еду у изаберите изаб из абери абер ите на ит аји инт нтер ерес есан антн тн ни ијје слике сл с лик и е 4.. У разреду најинтересантније и од њих из зрад зр адитте по п осттер ер. израдите постер. 5. Ра азм змиш ишљајј кр кри итички ит ички ки.. По П тр ра аж жи по жи пода ода даткке о Размишљај критички. Потражи податке производима а од б биљ иљак акка од од п ре сто сстотинак тоти тина ти нак биљака пре година, који се данас дана ас израђују иззра рађу ђују ђују ј од пластике, плас асти тике ке, че елика или или другог д метала ла.. челика метала.

104

Планер за учење Сличности и разлике е између изме међу ђу биљака биљ љак ка и животиња жи ивоти иња папира Направи планер за учење На ууч чење пресавијањем пр рес есавијјањем пап апир ра као о помоћ, п мо по м ћ, да би показао животињама, шта знаш п ока азао шта већ знаш аш о биљкама ма и ж ивотињам ма, ш та а желиш да зн наш аш о њима њи ма и ш та си научио заједно са са ауч учен еницима. шта саученицима. Прес Пр сав авиј ави иј л ист ис ст па папира апира по дужи дужини. Пресавиј лист

Поново П но По ово во пресавиј пре еса сави иј пресавијени прес пр е авијени папир на н два дела. дел е а. а

Исправи засеци пресавијања, Ис спр прав ви па папир и за асе сеци ци га попреко, попр преко, на на местима пресав вијјањ ања, ања, а ккао ао што ј приказано је пр ри ика каза зано на а цртежу. црте цр ежу. У свако св вакко поље упиши речи реч чи ка као на а цртежу. црттеж жу.

Ово планер него прочиташ овој О Ов во је е ттвој вој план во нер р за учење. уч чењ ење. Пре н его ег о што пр п роч оч о читаш итташ ттекст е стт у о ек вој вој во глав гл а и,, у левом лев е ом ев о пољу пољ пољ ољуу планера пл план лан анер нер ра напиши напи на пиши пи ши све све ве што шт што то знаш зна наш о биљкама, би биљк иљ ам ама, а ау а, глави, Упореди десном о животињама. животињам ма. а. У поре по реди и свој сво ој планер пл план лан а ер са са планерима план пл план анер ерим има а других друг др у ихх уг ђ ђа ака ка, а за затим, испод засенчених зас асен енче чених поља, по оља ља, упиши упиш ши ос о особ со об бине ине (сличности (сли (с ли ичн нос о ти ти ђака, особине разлике) између животиња. ир ра азл злике) измеђ еђ ђу биљака биља љака ка и ж ивот отињ иња. а.. а

105

Садржина 1

ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Док читаш Научићеш: • да набрајаш карактеристике воде и земље; • да наведеш услове за живот у животним срединама вода и земља; • да сагледаш разлике услова за живот у води и земљи. Открићеш зашто је важно да распознајеш услове у својој животној средини. Подсетићеш се у природи, живи и неживи свет су повезани и изложени сталним променама према којима се жива природа прилагођава да би опстала. Користићеш нове речи: • животна средина • екологија • хумус

106

Жива природа Живи организми из свог окружења добијају све што им је потребно за опстанак. Њихово окружење - животна средина, представља све што се налази око живог организма. Животна средина је састављена од живе и неживе природе. Биљке и животиње су део живе природе. Вода, камење, ваздух и сунчева светлост су део неживе природе.

жива природа

нежива природа

Екологија је наука о повезаности између живих организама и животне средине. За лакше проучавање стања и промена у природи, научници описују две животне средине: копнена и водена. Ваздух није посебна животна средина већ је саставни део обе животне средине, копнене и водене. На планети Земљи копно заузима око 30% од укупне површине, док је 70% од површине покривено водом.

Копнена животна средина Копнена животна средина је, у ствари, веома разноврсна и на површини може да има камен, песак и земљу (тло). Земља је површински плодни пласт копна. Она настаје деловањем сталних снажних утицаја сунца, воде, ветра и леда. У њеном саставу је и хумус, који настаје из разграђених остатака изумрелих биљака и животиња. Њих разграђују микроорганизми, углавном неке бактерије и гљиве. У дубини тла (земље) разликују се пластови: плодан пласт, пласт корења и пласт иситњених стена. Испод ових пластова углавном се налазе чврсте стене. пешчана земља

У земљи живе различите животиње, микроорганизми као и корење биљака. У зависности од састава, земља може да буде веома различита и најчешће је мешана, али основне врсте су: пешчана, глинаста, кречњачка и хумусна. •

•

• глинеста земља

•

Пешчана земља је састављена од пешчаних зрна која се не лепе једно на друго. Кроз њу лако улазе ваздух и вода, али она садржи мало хранљивих материја. Лако се обрађује, али није плодна. Глинаста земља садржи много ситних делова који се лепе једни за друге, због чега је стегнута. Ваздух и вода тешко пролазе кроз њу. Тешко се обрађује и није много плодна. Кречњачка земља је настала распадањем кречњачких стена. Она пропушта ваздух и воду, али је неплодна. Хумусна земља садржи хумус, због чега је тамна и крхка. Ваздух и вода лако улазе у њу. Лако се обрађује и веома је плодна.

При обрађивању земље, у њу се додају различита ђубрива у зависности од основног састава, и припремају се посебне мешавине које су погодне за неговање одређених биљака: пшенице, кукуруза, поврћа, ружа и других.

107 хумус

слане воде

Водена животна средина Гледана из васионе Земља је плави водени свет, због чега је називамо “плава планета”. Водена животна средина је састављена од океана, језера, бара, река, потока и мочвара. Сви се они разликују према особинама, а највећа је разлика у садржају соли, према коме разликујемо: слану (морску) воду и слатку воду. • Слане воде садрже велике количине соли. Слане воде су океани и мора. Од свих вода на Земљи највеће количине одпадају на слану воду - 97,5%. Притом су највеће резерве воде у форми леда на Северном и на Јужном полу. • Слатке воде не садрже соли. То су воде за пиће, ако су незагађене. Само 2,5% од свих вода на Земљи су слатке воде. То су: језера, баре, реке, потоци и мочваре. морско дно

слатке воде

Особине водене животне средине Поред сланости, водена животна средина има и неке друге особине: дубину, пропустљивост светлости и прозирност, и температуру. Дубина Дубина различитих вода на Земљи је различита. Дубина представља растојање од водене површине до дна. Океани су најдубљи, хиљадама метара. Баре могу бити дубоке и по неколико метара. Већина воденог света живи близу површине. Сунчева светлост и прозирност Водена животна средина је различито осветљена. Близу површине сунце сија кроз воду и она је прозирна. Ту живе зелене биљке и алге. У већим дубинама има све мање сунчане светлости. Дубоке воде су тамне и непрозирне, у њима нема биљака и тамо живи мало животиња.

прозирност морске воде

108

Температура Температура воде зависи од два услова: географске ширине и дубине воде. Воде које су близу екватора остају топле у току целе године. У умереним областима, воде се хладе у току зиме. Дубина воде утиче на температуру. Близу површине вода је топлија, зато што се загрева од сунчевих зрака. У дубљим водама има све мање светлости и вода је све хладнија. Највеће количине воде на Земљи су у облику леда.

Преглед садржине 1 Закључна сагледавања: • животна средина (окружење) представља све што се налази око живог организма; • екологија је наука о повезаности између живих организама и животне средине; • земља (тло) је површински плодан пласт на копну; • хумус настаје од разграђених остатака изумрелих биљака и животиња; • основне врсте земље су: пешчана, глинаста, кречњачка и хумусна; • слане воде су океани и мора; • слатке воде су језера, баре, реке, потоци и мочваре; • особине водене животне средине су: сланост, дубина, пропустљивост светлости и температура. Провери знање 1. Наведи све предмете и материје који те окружују. 2. Наброј пластове земље. 3. Које су особине мешане хумусне и пешчане земље? 4. Наведи све особине воде у природи. 5. Какве су температуре воде при дну језера? Примени знање • Ископирај дијаграм и у празна поља упиши податке као што ти је указано.

животна средина копнена земља:

водена слане воде:

слатке воде:

1109

Садржина 2

РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА Док читаш Научићеш: • да сагледаш разноврсност живог света; • да разумеш груписање организама према сложености и сродству; • да разликујеш припаднике различитих царстава. Открићеш зашто је важно да се живи организми групишу и распознају.

Царство живих организама Скоро сви предели на земљи насељени су живим организмима који су веома разноврсни и прилагођени условима у свом пребивалишту. Неки од њих живе и у најнедоступнијим пределима и најнеповољнијим условима. Научници процењују да на Земљи има више од 10 милиона различитих врста организама, које тек треба проучавати. Да би могли да их проучавају они су створили систем груписања организама. У науци сви живи организми су груписани у пет већих група - пет царства: • Царство бактерија • Царство праживотиња и алги • Царство гљива • Царство биљака • Царство животиња

Подсетићеш се да си окружен многим биљкама и животињама. Користићеш нове речи: • врста • царство

животињско царсто

110

Груписање организама је потребно за лакше проучавање и разумевање њиховог сродства и порекла. Најмања група веома сличних и сродних организама назива се врста и има своје име. Домаћа мачка, на пример, припада једној врсти, а пас другој.

Више сродних врста се групишу у веће групе, а оне у још веће и на крају се добијају највеће групе - царства, које садрже огроман број различитих врста организама. Ипак, ти добро разликујеш биљке и животиње. То значи да сви чланови једног царства, на пример царства животиња имају неке заједничке белеге који се лако препознају. бактерије

Царство бактерија Бактерије можемо да видимо само под великим увећањем светлосног микроскопа. Оне су најстарији становници Земље. Живе у води, земљи, на зрнцима прашине у ваздуху, у унутрашњости других организама. Неке проузрокују заразне болести.

биљке

животиње

бактерије

Царство праживотиња и алги • Праживотиње Могу се видети микроскопом. Неке живе у води или у унутрашњости других организама. • Алге Оне су једноставни организми који имају органе које личе на биљне (корен, листићи). Већином су зелене, али их има и у браон, црвеној и у другим бојама. Живе у води.

алге

111

печурке - гљиве

Царство гљива Овде су груписане буђа, печурке и много других. Расту у земљи, на стенама и на стаблима дрвећа.

Царство биљака Биљке су веома разноврсне и насељавају све крајеве Земље. Оне саме стварају храну помоћу сунчеве енергије. медуза

пуж

дрвја - растителен свет

Царство животиња • Бескичмењаци су разноврсне животиње. Оне немају кичму, а органи су им једноставно грађени. Живе у води и на копну. • Кичмењаци су најсложеније грађене животиње. Имају кичму и добро развијене органе. У кичмењаке спадају: рибе, водоземци (жаба), гмизавци (корњача), птице и сисари. У сисаре се убраја и човек.

јато риба

корњача рода

112

коњ мајмун

Преглед садржине 2 Закључна сагледавања: • груписање организама је потребно за лакше проучавање и разумевање њиховог сродства и порекла; • најмања група веома сличних и сродних организама назива се врста и има своје име; • највеће групе свих живих организама припадају једном од пет царстава: бактерије, праживотиње и алге, гљиве, биљке и животиње. • Провери знање: 1. Зашто је потребно груписање живих организама? 2. Како се назива најмања група организама? 3. Наброј свих пет царстава? Примени знање: • Ископирај дијаграм и у празна поља упиши имена пет царстава организама на земљи и наброј неколико њихових представника.

113

Садржина 3

КОПНО И КОПНЕНЕ ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Док читаш Научићеш: • да повезујеш особине копнене животне средине са типом животне заједнице (ливада, шума). Открићеш зашто је важно да се заштићују животне заједнице и њихова пребивалишта.

Копнене животне заједнице Копно и његов највећи пласт, тло (земља), је животна средина за много биљака и животиња. Биљке и животиње живе у животним заједницама. Животна заједница је састављена од различитих биљних и животињских врста које насељавају један простор и прилагођене су условима тог простора. На нашој планети има много различитих копнених животних заједница. Највеће су: ливадска, шумска и пустињска. У Републици Македонији од великих копнених заједница заступљене су ливадска и шумска.

Подсетићеш се да у копненој животној средини има повољних услова за опстанак много биљака и животиња. Користићеш нове речи: • животна заједница • ливадска животна заједница • шумска животна заједница

114

ливада

Ливадска животна заједница Да ли си некада шетао кроз “море” траве? Прострто је зеленом травом и расцветаним дивљим цвећем, око којих се крећу различите ситне животиње: пчеле, бумбари, лептири, скакавци и други. Траве су скровиште и храна за животиње. Са својим дубоким корењем, траве задржавају земљу да је не одува ветар и однесу обилне кише. Од њихових изумрлих стабљика ствара се хумус и земља се обогаћује.

салеп

Ливадске биљке живе током једне године, неке се сасвим суше, а следећег пролећа изничу из семенки. Друге у пролеће ничу из подземних стабала - луковица, које су презимиле у земљи. бела рада

маслачак

магарећи трн

•

• •

Од биљака најзаступљеније су различите траве, али и боквица (тегавац), салеп, магарећи трн, маслачак, бела рада, љутић, ђурђевак и много других. Од гљива, у ливадама живе пољске печурке, нарочито шампињон. Од животиња, у ливадама најчешће живе: пољски миш, кртица, кишни црв, скакавац, бубамара, препелица и друге. кртица

скакавац

буба мара

фазан

печурка

115

Шумска животна заједница Шума је заједница шумског дрвећа и других нижих биљака и шумских животиња. У Републици Македонији постоје игличасте, листопадне или мешане шумe, које су и најчешће.

пут кроз листопадну шуму

храст

јела

У мешаним шумама вегетира листопадно дрвеће: храст, буква, јасен, јавор и игличасто дрвеће: бор, јела, смрека и друго. Осим дрвећа, ту живи и много ниских биљака: висибаба, шафран, павитина и друге. У мешаним шумама јасно су видљива четири годишња доба. Зиме су хладне, а лета топла. Земља у њима је богата хумусом. Са својим дубоким корењем дрвеће задржава воду у земљи. • Листопадно дрвеће обухвата храст, букву, јавор, јасен, тополу, врбу и друго. • Игличасто дрвеће обухвата бор, јелу, смреку, ариш и друго. • Шумске животиње су срна, лисица, дивља свиња, веверица, сова и друге.

буква

бор

лисица

срна

веверица

Шумски становници су прилагођени преживљавању у време неповољних услова. Неке од шумских животиња зиму у мешаним шумама преживљавају тако да се хране сакупљеним резервама хране у својим склоништима (веверица). Друге спавају дубоким сном (шумски миш). У то време троше енергију месних резерви у свом телу. 116 сова

Највећи непријатељ копнених животних заједница је пожар. Он за кратко време уништава и биљне и животињске заједнице. Такође, обрађивањем земље у ливадама и претераним сечењем шумског дрвећа човек уништава природне животне заједнице.

пожар у шуми

исечена шума

Преглед садржине 4 Закључна сагледавања: • животна заједница је састављена од различитих биљних и животињских врста које насељавају један простор и прилагођене су условима у том простору; • у Републици Македонији од копнених животних заједница заступљене су ливадска и шумска; • од биљака у ливадама најзаступљеније су различите траве, али и боквица, салеп, магарећи трн, маслачак, бела рада, љутић, ђурђевак; • од животиња, у ливадама најчешће живе: пољски миш, кртица, кишни црв, скакавац, бубамара, препелица и друге; • у мешаним шумама живи листопадно дрвеће: храст, буква, јасен, јавор, и игличасто дрвеће: бор, јела, смрека и друго; • шумске животиње су: срна, лисица, дивља свиња, веверица, сова и друге; • копнене природне заједнице уништавају пожари, као и човек, претераним обрађивањем земље у ливадама и сечењем шумског дрвећа. Провери знање: 1. Које копнене животне заједнице су заступљене код нас? 2. Наведи неке биљке и животиње из ливада. 3. Нацртај и опиши најближу шуму. 4. Нацртај и опиши једну шумску биљку или животињу коју знаш.

• • • • •

__________________ __________________ __________________ __________________ __________________

ЖИВОТИЊЕ

БИЉКЕ

Примени знање: • Ископирај дијаграм и у празна поља упиши имена биљака и животиња, које су ти познате, из наших мешаних шума.

• • • • •

__________________ __________________ __________________ __________________ __________________

117

Садржина 4

ВОДЕ НА ЗЕМЉИ И ВОДЕНЕ ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ Док читаш Научићеш: • да наводиш примере вода (мора, река, потока, језера, бара); • да повезујеш особине водене животне средине са врстом животне заједнице (барска, речна, језерска). Подсетићеш се да водена животна средина омогућава воденим биљкама и животињама услове за опстанак. Користићеш нове речи: • слатководне животне заједнице; • барска животна заједница; • речна животна заједница; • језерска животна заједница.

118

Преглед вода на Земљи Замисли да је укупна вода на Земљи представљена са 100 квадратића које смо уцртали у велики квадрат. Највећи број квадрата, 97 представља слану воду. Од свих квадратића само 3 представљају слатку воду, и то: два представљају воду у форми леда, а само једно је течна слатка вода за пиће, кување, прање и за друге потребе. Очигледно је да је та вода веома важна и да треба да се чува и штеди.

слатка вода лед слана вода

Течна слатка вода истовремено је и пребивалиште слатководних животних заједница: речне, језерске и барске. река

Слатководне животне заједнице • Река Река је текућа вода која има свој извор, ток и корито и улива се у већи речни басен: језеро или море, или у мочвару. Ако је извор на већој надморској висини, река брже тече у свом горњем току, а спорије кад јој је корито у низији. видра

вилински коњиц жаба

У извору и горњем току реке вода је обично плитка и бистра, а дно је каменасто. У доњем току вода је обично дубља и мутна, зато што носи земљу која се на дну таложи као муљ. Од биљака, на обали реке сусрећу се различите траве, зељасте биљке и дрвеће (врбе). пастрмка

врба

119

Охридско Језеро

• Jeзеро Језера су дубоке мирне воде које се углавном налазе у котлинама или долинама. Језера могу бити природна или вештачка, уколико је човек направио захвате да би преградио ток реке или потока да сакупи њихову воду. Воде вештачких језера се користе за електроцентрале или за наводњавање усева. Биљна језерска животна заједница на обали обухвата много врста: језерске трске, траве, жбуње и дрвеће. Од животиња, у језеру се сусрећу: шкољке, ракови, рибе и друго.

сом

лабуд

• Бара Бара је устајала мирна вода која није много дубока. Барска животна заједница обухвата више врста организама, од микроорганизама који живе у води, до жаба, водених змија и птица које се гнезде на обалама или у дрвећу и жбуњу. Притом треба да се има у виду да речју “бара” именујемо трајне плитке воде у којима стално има живог света. Од биљака, у барама и мочварама заступљене су трске, траве и друге биљке, које су сличне онима на језеру. Међу животињама, овде најчешће сусрећемо роде, чапље, дивље патке и гуске. патке у бари

120

Преглед садржине 4 Закључна сагледавања: • од водених животних заједница код нас су заступљене: реке, језера, и баре; • у речним животним заједницама сусрећу се: траве, дрвеће, рибе, гмизавци, сисари, инсекти и друго; • у језерским животним заједницама јављају се: траве, дрвеће, шкољке, ракови, рибе и друго. Провери знање: 1. Како је подељена водена животна заједница? 2. Где се налази највећи део водене животне заједнице? 3. Како се дели слатководна животна заједница? 4. Које биљке и животиње вегетирају и живе у слатким водама? Примени знање: • Ископирај дијаграм и у празна поља упиши примере биљака и животиња у воденим животним заједницама.

Речна животна заједница • • • • • • • •

__________________ __________________ __________________ __________________ __________________ __________________ __________________ __________________

Језерска животна заједница • • • • • • • •

__________________ __________________ __________________ __________________ __________________ __________________ __________________ __________________

Барска животна заједница • • • • • • • •

__________________ __________________ __________________ __________________ __________________ __________________ __________________ __________________

121

Садржина 5

АТМОСФЕРА Док читаш Научићеш: • да се ваздушни слој око Земље назива атмосфера; • о атмосфери која је састављена од више гасова; • какав значај има атмосфера за живот на Земљи; • да је атмосфера подељена на четири слоја или сфера. Открићеш зашто је важно атмосфера доприноси да Земља има карактеристике посебне планете у Сунчевом систему. Атмосфера омогућава кружно кретање воде у природи. Подсетићеш се: начина стварања водене паре и појаве падавина на Земљи. Какав је значај кисеоника за живот на Земљи? Користићеш нове речи: • атмосфера • тропосфера • стратосфера • јоносфера • егзосфера • азот • кисеоник

122

Шта је атмосфера? Планета Земља је опкољена ваздушним слојем названим атмосфера. Ваздушни слој има највећу густину изнад површине Земље и колико се иде према већим висинама, он је све ређи и ређи. Ваздушни слој изнад површине Земље састављен је од више гасова. Међу њима, најзаступљенији су азот са 78%, кисеоник са 21%, и на 1% одпадају угљен-диоксид, водена пара и други гасови који су мање заступљени. атмосфера

Какав је значај атмосфере за живот на Земљи? Атмосфера или ваздушни омотач штити Земљу од превеликог загревања у току дана и превеликог хлађења у току ноћи. Кад не би постојала атмосфера, разлика између дневне и ноћне температуре на површини Земље би била изнад 160оС. Атмосфера омогућава да на Земљи има: воде, кретања ваздуха и других природних појава које су фактори за појаву живота. Подела атмосфере Ваздушни омотач, у зависности од густине, састава, температуре и дебљине, је подељен на четири слоја или сфера: тропосфера, стратосфера, јоносфера и егзосфера. • Тропосфера је најнижи слој изнад површине Земље до висине од 12 km. У овом слоју се дешавају све атмосферске појаве, процеси и услови за живот. • Стратосфера је састављена од ређег ваздуха и простире се на висини од 40 km. У њеном средишњем делу налази се слој озона и ова сфера се још зове озоносфера. • Јоносфера и егзосфера се називају сфере разређених гасова и оне се налазе на висини од 1000 km.

Провери да ли знаш! У ком се слоју атмосфере налази озонски омотач?

Критичко мишљење У атмосфери постоји живот само у њеним најнижим деловима где има довољно кисеоника. 123

Преглед садржине 5 Закључна сагледавања: • планета Земља је обавијена ваздушним слојем који се назива атмосфера; • у атмосфери, од гасова највише су заступљени: азот, кисеоник и угљеник; • атмосфера штити Земљу од превеликог загревања у току дана и превеликог хлађења у току ноћи; • атмосфера омогућава да има воде и кретања ваздуха изнад Земље; • најнижи слој атмосфере назива се тропосфера; • у средишњем делу јоносфере налази се широк слој озона. Провери знање: 1. Шта је атмосфера? 2. Који гасови су највише заступљени у атмосфери? 3. Колико износи дебљина атмосфере? 4. Колику висину достиже тропосфера? 5. Са колико процената је заступљен кисеоник у тропосфери? 6. Шта омогућава атмосфера да би било живота на Земљи? 7. У којој сфери је сконцентрисан озон? 8. Како се називају највиши слојеви атмосфере? Примени знање: • У току једне седмице у подне или увече, појавом различитих временских услова направи опис атмосфере. Од својих запажања атмосфере направи писмен приказ.

124

Садржина 6

ВРЕМЕ Док читаш Научићеш: • о појму време; • да препознаш метеоролошке (временске) елементе; • каква наука је метеорологија; • шта је температура и ваздушни притисак; • зашто долази до појаве ветра и падавина.

Шта подразумеваш под појмом време? Време је моментално стање атмосферских или метеоролошких појава изнад неког места. У зависности од тога која атмосферска појава је најизраженија у моменту када се говори о времену, људи најчешће говоре да је оно: топло, сунчано, хладно, облачно, кишно, променљиво и слично. кишно време

Открићеш зашто је важно да разграничиш појмове време и клима, и како настају метеоролошки елементи у природи. Подсетићеш се загревања ваздуха и воде. Користићеш нове речи: • време • температура • влажност • ваздушни притисак • облачност • падавине • метеорологија • Целзијусови степени • хекто паскали

ветровито време

снежно време

Временски елементи Поред набројаних општих временских стања, говори се и о температури, влажности и атмосферском притиску ваздуха, о облачности, ветру, снази сунчевог сјаја и др. Ово су временски или метеоролошки елементи. Метеорологија је наука која следи стања времена и даје прогнозу времена. 125

Температура ваздуха Температура је степен загрејаности ваздуха, који се мери Целзијусовим степенима (оС). Високе температуре најчешће има ваздух изнад површине Земље. На сваких следећих 200 метара висине температура ваздуха опада за 1 оС. Зато су на планинским врховима температуре увек ниже него у подножјима планина и котлина. Ваздушни притисак Величина ваздушног приситска зависи од густине, температуре и влажности ваздуха. Он се мери барометром, а приказује се у хектопаскалима (h-Pa). Како се пењемо више у планине, ваздух је све ређи, тако да се смањује и ваздушни притисак. То указује да је изнад површине Земље највиши притисак. Нормални ваздушни притисак изоси 1013 h-Pa. Сваки ваздушни притисак већи од њега зове се висок, а сваки мањи од њега зове се низак. Брзе промене ваздушног притиска проузрокују и брзе промене времена. барометар

место са високим ваздушним притиском

126

место са ниским ваздушним притиском

штета настала од ветра

Појава ветра Хоризонтално кретање ваздуха из области са високим ваздушним притиском према областима са ниским ваздушним притиском назива се ветар. Најпознатији ветрови у свету су: пасати, антипасати, западни и поларни ветрови. У деловима Јужне Европе и наше земље, најпознатији ветрови су: бура, кошава, југо и вардарац. једрење

магла

сурфер на таласима

Падавине У природи према месту где настају, јављају се две врсте падавина. Падавине које настају у вишим деловима тропосфере, као што су: киша, снег и град, и падавине које настају изнад саме површине Земље, а то су мраз, магла, слана, роса и иње. Најчешће, до појаве падавина долази због брзих промена температура и промена количине водене паре у ваздуху. Топао ваздух као лакши пење се изнад хладног, тамо се хлади, водена пара се згушњава и прво се стварају облаци, а затим долази до појаве падавина.

лед

127

Преглед садржине 8 Закључна сагледавања: • време је моментално стање атмосферских појава изнад неког места; • временски (метеоролошки) елементи су: температура, влажност ваздуха, атмосферски притисак, облачност, ветар и јачина сунчевог сјаја; • хоризонтално кретање ваздуха назива се ветар; • падавине могу бити у облику: кише, града, снега, мраза, магле и иња. Провери знање: 1. Шта подразумеваш под појмом време? 2. Како се загрева ваздух? 3. Како се мери температура ваздуха? 4. Како настају ветрови? 5. Када и где се најчешће јавља низак ваздушни притисак? 6. Како настају ветрови и које ветрове знаш? 7. Које падавине настају изнад површине Земље и у тропосфери? Примени знање: • Прелистај неколико новина и пронађи у њима где се даје прогноза времена. • Исеци те делове и залепи их у своју свеску. У школи провери да ли су твоји саученици сакупили исте податке о времену као и ти.

128

Садржина 7

КЛИМА Док читаш Научићеш: • шта је клима; • како се следе климатске промене; • од чега највише зависи клима; • који климатски типови се јављају у топлотним појасевима; • у којем климатском појасу има највише разлика измећу климатских типова.

Шта је клима? Када се време, односно временски или метеоролошки елементи, посматрају, бележе и анализирају дужи временски период изнад неког места или области, утврдђује се каква је клима. Посматрање временских елемената се врши специјалним инструментима и апаратима, као што су: термометар, барометар, кишомер, ветроказ и други, у метеоролошким станицама или путем сателита.

невреме

Открићеш зашто је важно клима као природан фактор има велики утицај на активности људи и развој неких привредних грана. Подсетићеш се појмова време и метеоролошки елементи Користићеш нове речи: • термометар • барометар • кишомер • ветроказ • екваторска клима • тропска клима • монсунска клима • средоземна морска клима • субполарна клима

Пример израчунавања средње дневне температуре 7 сати 14 сати 21 сати

= = =

5˚С 20˚С 8˚С

33 : 3 = 11˚С – средња дневна температура метеролошка станица

129

Од чега највише зависи клима? Каква ће бити клима на неком простору највише зависи од: географске ширине, надморске висине и од величине копнених и морских површина. Делови који су до екватора имају најтоплију климу, а колико се иде према половима, клима је све хладнија. У котлинама и ниским планинским деловима клима је топлија, у односу на више планинске врхове. Копно се брзо загрева, али се и брзо хлади, у поређењу са морима која се споро загревају, али се и споро хладе. Зато су лети изнад копна температуре више у поређењу са морима. Зими је обратно, температуре изнад мора су више. врућ топлотни појас пустиња - врућ топлотни појас

Антартик - хладан топлотни појас

130

Климатски типови Као резултат бројних фактора на Земљи јавља се више климатских типова. • У врућем топлотном појасу се јављају: екваторска, тропска, пустињска и монсунска клима. Код ових климатских типова јављају се релативно високе температуре у току године и велика количина падавина. Искључак је само пустињска клима, која се одликује веома малом количином падавина. • У умереним топлотним појасевима јављају се: средоземна морска, континентална, умерена континентална и океанска клима. Набројани климатски типови, са одређеним одступањима, имају умерене температуре и количине падавина, у зависности од годишњег доба. • У хладним појасевима јављају се: поларна и субполарна клима. Оба климатска типа имају дуге, хладне зиме и кратка, свежа лета. Климатски типови се разликују и по разноврсности биљака, животиња и густини становништва.

Преглед садржине 7 Закључна сагледавања: • клима се утврђује дуготрајним мерењем климатских појава; • временски елементи се мере апаратима и инструментима у метеоролошким станицама; • клима зависи од географске ширине, надморске висине, и величине копнених и морских површина; • као резултат бројних климатских фактора на Земљи јавља се више климатских типова. Провери знање: 1. Шта је клима? 2. Од којих природних фактора највише зависи тип климе? 3. Којим инструментима и апаратима се мере временске појаве? 4. Које климе се јављају у три топлотна појаса? 5. Које су карактеристике климатских типова екваторског појаса? 6. Које су карактеристике климатских типова хладних појаса? Примени знање: • Направи табелу за бележење температуре ваздуха од понедељка до недеље. • Уписуј податке по данима и израчунај средње дневне просечне температуре. • Израчунај, која је средња недељна просечна температура? • Шта можеш да закључиш преко израђеног дијаграма о температурама по данима за један месец.

131

Садржина 8

МЕЊАЊЕ ПРИРОДЕ УРБАНИЗАЦИЈОМ Док читаш Научићеш: • шта се подразумева под појмом урбанизација; • да градови представљају: привредне, културне, образовне и политичкоуправне центре; • како брзи развитак градова мења природу; • са којим проблемима се суочавају људи у великим градовима; • о преузимању мера за заштиту природе у градовима.

Шта се подразумева под појмом урбанизација? Када се говори о урбанизацији мисли се на насељена места - градове са већим бројем становништва, са разноврсним занимањима, најчешће плански уређен простор са разноврсним објектима. Већи градови у свету и Републици Македонија за ближу или даљу околину представљају: привредне, културне, образовне и политичко-управне центре. Скопље

Открићеш зашто је важно открићеш да брзи развитак градова проузрокује уништавање природе. Подсетићеш се већ наученог из познавања околине и негативне улоге човека у уништавању чисте природе. Користићеш нове речи: • урбанизација • политичко-управни центри • стамбени простор • периферија • плански развитак

132

Како брзи развитак градова мења природу? Због развитка градова и запостављања села, јавља се велика сеоба људи из мањих градова и села према великим градским центрима. Често се дешава да непланско бројно повећавање становништва у градовима проузрокује нарушавање природне средине.

Са којим проблемима се суочавају људи у великим градовима? Због недостатка стамбеног простора и због већег броја становништва у самим градовима и на периферији најчешће се нерационално уништавају квалитетне пољопривредне површине. густ стообраќај

Велики број возила, односно густи саобраћај, угрожава природну средину и проузрокује серију последица: загађење ваздуха, воде, земље и зелених површина. пре и после појаве магле

133

Индустријски објекти Концентрација индустријских објеката у градовима је разлог за нарушавање природе, због претераног трошења чисте питке воде која се затим као загађена испушта у реке. Од индустријских објеката се загађују: ваздух, земља, уништавају се биљке и нарушава се здравље људи у градовима. фабрике су велики загађивачи ваздуха

загађена река

Мере за заштиту природе у градовима Правилном урбанизацијом, са циљем да се заштити природа у градовима, односно да се не нарушава животна средина, људи преузимају велики број заштитних мера. Оне обухватају: поштовање планског развитка насеља, монтирање филтера за заштиту код фабрика, правилно регулисање саобраћаја, избор правилних локација за градске депоније и уређивање и повећавање зелених површина. паркови су “плућа” урбаних средина

колектор

Провери да ли знаш! Какве заштитне мере се предузимају у твом насељеном месту за очување човекове околине? 134

Критичко мишљење Да ли велики привредни развитак нарушава урбану средину?

Преглед садржине 8 Закључна сагледавања: • кад се прича о урбанизацији, мисли се на уређење градова; • већи градови су: привредни, културни, образовни и политичко-управни центри за ближу или даљу околину; • често се дешава да непланско бројно повећавање становништва у градовима проузрокује нарушење природне околине; • људи у градовима се суочавају са следећим проблемима: загађивање ваздуха, воде и уништавање земље. Провери знање: 1. Шта подразумеваш под појмом урбанизација? 2. Какви центри су градови према функцијама које имају? 3. Који су разлози за уништавање природе у градовима? 4. Какве последице проузрокује саобраћај? 5. Како индустријски објекти загађују природу? 6. Којим заштитним мерама можемо да очувамо природу у градовима? Примени знање: • На свом планеру наброј веће индустријске објекте који загађују природу у твом насељеном месту. • Направи анализу, који индустријски објекат има примарну улогу у загађивању ваздуха и воде? • Предложи заштитне мере за спречавање загађивања природе у твом насељеном месту.

135

САДРЖИНА

ТЕМА 1 1 2

ПРИРОДНЕ НАУКЕ ПОСТУПЦИ У ПРОУЧАВАЊУ ПРИРОДЕ

ТЕМА 2 1 2 3 4 5 6

3 4 5 6 7 8 9

8 12

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА

ОБЛИК И ВЕЛИЧИНА ЗЕМЉЕ ЗЕМЉИНЕ СФЕРЕ СУНЧЕВ СИСТЕМ ЗЕМЉИНА РОТАЦИЈА ЗЕМЉИНА РЕВОЛУЦИЈА ТОПЛОТНИ ПОЈАСЕВИ

ТЕМА 3 1 2

ПРИРОДА И ПРИРОДНЕ НАУКЕ

20 24 27 30 33 36

МАТЕРИЈА И ЕНЕРГИЈА ЗЕМЉЕ

СВОЈСТВА МАТЕРИЈА РАЗЛИЧИТЕ ВРСТЕ СВОЈСТВА МАТЕРИЈА ДА ПРОВОДЕ ТОПЛОТУ И ЕЛЕКТРИЦИТЕТ ПРОМЕНЕ МАТЕРИЈА ПОД УТИЦАЈЕМ ВАЗДУХА, ВОДЕ И ЗАГРЕВАЊА ИЗВОРИ И ОБЛИЦИ ЕНЕРГИЈЕ СВЕТЛОСТ И СПЕКТАР БОЈА ИЗВОРИ И ОБЛИЦИ СВЕТЛОСНЕ ЕНЕРГИЈЕ ИЗВОРИ И ОБЛИЦИ ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ ИЗВОРИ И ОБЛИЦИ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ПРЕТВАРАЊЕ И ЧУВАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ

44 48 52 56 60 64 68 73 78

САДРЖИНА

ТЕМА 4 1 2 3 4 5

ОРИЈЕНТАЦИЈА НА ПОВРШИНИ ЗЕМЉЕ РАЗМЕР ВРСТЕ КАРАТА ГЕОГРАФСКА ШИРИНА И ДУЖИНА МЕСНО ВРЕМЕ И ЧАСОВНЕ ЗОНЕ

ТЕМА 5

1 2 3 4 5 6 7 8

ОРИЈЕНТАЦИЈА НА ЗЕМЉИ 86 89 92 95 98

ЕКОЛОГИЈА И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

ЖИВОТНЕ СРЕДИНА РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА КОПНО И КОПНЕНЕ ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ВОДА НА ЗЕМЉИ И ВОДЕНЕ ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ АТМОСФЕРА ВРЕМЕ КЛИМА МЕЊАЊЕ ПРИРОДЕ УРБАНИЗАЦИЈОМ

106 110 114 118 122 125 129 132