Srp jazik 5 by Ministry of education and sience

DOBRIVOJE STO[I], SNE@ANA VELKOVA, SOWA LA@ETI] - JOVANOVSKA

SRPSKI JEZIK za peti razred osnovne {kole

2013

Ime i prezime na avtorite: DOBRIVOJE STO[I] SNE@ANA VELKOVA SOWA LA@ETI] - JOVANOVSKA

Ime i prezime na recenzentite: Prof. dr ^edomir Stojmenovi} Nada Stojanova Sne`ana Vasiqevi} Ime i prezime na ilustratorot: Magnasken - Skopje

Ime i prezime na jazi~niot lektor: Dobrivoje Sto{i}

Tira` na u~ebnikot:

Издавач: Министерство за образование и наука за Република Македонија Печати: Графички центар дооел,na Скопје So odluka za odobruvawe u~ebnikot po predmetot Srpski jazik za 5-to

oddelenie vo devetgodi{no osnovno obrazovanie br.22-1388/1 od 14.06.2012 donesena od Nacionalnata komisija za u~ebnici Со одлука бр.22-1388/1 од 14.06.2012 на Националната комисија за учебници, се CIP katalogizacija vo publikacija na Narodnata i univerzitetska одобрува употреба на учебникот Српски јазик за 5-то одделение во деветгодишно biblioteka „Sv. Kliment Ohridski“-Skopje основно образование CIP - Каталогизација во публикација Национална и универзитетска библиотека “Св.Климент Охридски” , Скопје Српски језик за пети разред основне школе / Добривоје Стошић, Снезжана Велкова, Соња Лажетић-Јовановска Министерство за образование и наука на Република Македонија, 2012 Физички опис 148 стр. : илустр. ; 26 см ISBN 978-608-226-329-8 COBISS.MK-ID 91859978

Re~ autora U uxbeniku za V razred osnovne {kole nalaze se kwièvni tekstovi predvi|eni nastavnim programom za ovaj {kolski uzrast, ali i neki tekstovi koji se mogu ~itati i tuma~iti na ~asovima. Namera nam je bila da |acima ponudimo bogat sadràj tekstova primerenih uzrastu. Pomo}u obja{wewa, uputstava i radnih zadataka koji prate svaki tekst mo}i }e{ samostalno, ili uz stru~nu pomo} nastavnika, da se bavi{ kwièvno{}u u meri koliko èli{. Kako {kolska godina odmi~e, bogati}e{ fond re~i kojima se koristi{, {iri}e{ svoja znawa i otkriva}e{ umetni~ke lepote i vi{ezna~nost kwièvnog teksta. @eqa nam je da ti ovaj uxbenik pomogne da zavoli{ bogat i raznolik svet kwièvne umetnosti, kao i da ti omogu}i da stvarala~ki ~ita{ i tuma~i{ kwièvna dela.

KWI@EVNOST

IZRA@AJNO ÎTAWE Zadatak Pro~itaj tekst u sebi i pribeleì re~i koje ti nisu jasne i potraì obja{wewe.  Obja{wewe re~i je veoma va`no kako bi mogao izraàjno pro~itati tekst. [ta je to izraàjno ~itawe?  To je glasno ~itawe pri ~emu dolaze do izraàja tvoje govorne sposobnosti. To su: 1. pravilno izgovarawe svakog glasa (artikulacija). 2. pravilan izgovor re~i, sa pravilnim akcentom i sa nagla{avawem odre|enih zna~ajnih re~i u re~enici (dikcija). 3. pravilna intonacija re~i prema potrebi da se oseti tuga, sre}a, strah i sl. To zna~i i mewawe boje glasa (da li govori dete ili starija osoba), tiho ili glasnije ~itawe. 4. Ritam pri ~itawu treba da bude prirodan, prema potrebi sadrìne, da se ~ita sporije ili brè. 5. Pravqewe pauza i po{tovawe znakova. 6. Upotreba mimika i gestova zavisno od sadràja. Sagledaj i primeni Nastavnik izraàjno ~ita jedan deo teksta. Pa`qivo slu{aj i sledi tekst. îtajte tekst po delovima i pazite da to bude izraàjno ~itawe, kako je to uradio nastavnik.

OPKLADA (Mika i @ika, dva nesta{na |a~i}a, povazdan se br~kaju kraj obale. Dobro plivaju i utrkuju se ko }e daqe otplivati. @ika priznaje Miki da je boqi pliva~, ali mu ne priznaje da je boqi gwurac... I opkladi{e se u celu lubenicu. Na komandu „tri” treba da zagwure...) @ika komanduje. - Jedan, dva, tri! Ali obojica ostado{e s glavom iznad vode. Ne veruju jedan drugome da }e se zagwuriti. Sva|ali se malo i najzad se dogovori{e da na komandu zajedno zagwure. @ika viknu: - Jedan, dva, tri! –I bu}! Zagwuri{e obojica. Ali Mika izviri odmah da se uveri dali je @ika zagwurio, pa boje}i se da i @ika ne izviri brzo zaroni u vodu. Sad @ika promoli glavu, a kad vide da nema Mike, pro{apta: - Taj dobro izdràva, moè lako dobiti opkladu! Al’ sad ne}e, po{to sam se dobro izduvao! Sad }u ja duè izdràti!... I opet zagwuri. Mika ne moè vi{e da izdrì i diè glavu iznad vode. Za~udi se kad ne vide @iku, pa uzdahnu: - Taj kao da je riba! Jo{ se ne pojavquje. Ali sad }u ponovo da zagwuriti i opklada je moja! I polako uvu~e glavu u vodu. Kad je @ika ponovo izvirio, zinuo je od ~uda: - Zar taj jo{ ne izlazi? Kao da ima {krge! Al’ svejedno, ja }u pobediti, zagwuri}u. On dotle mora izi|i, a ja }u se posle toga pojaviti i lubenica je moja. To re~e i utonu u vodu. I tako su neprestano izviravali, ~as jedan, ~as drugi. Nikako da se svr{i opklada. I jo{ uvek zagwuruju! Ko ne veruje, neka ode na |a~ko kupali{te i vide}e pored obale kako se iz vode pojavquju dve glave - ~as Mikina, ~as @ikina...! Brana CVETKOVI] Razgovor o tekstu  Ko su Mika i @ika i {ta rade povazdan? Za{to su se opkladili? Kako je tekla opklada? Ko je bio izdr`qiviju u gwurewu i na koji na~in? 8

Upamti Izraàjno ~itawe se razlikuje od svakodnevnog govora zato {to pri ~itawu glas izraàva ose}awa i misli, uverqivo odslikava pesni~ke slike, likove, wihove me|usobne odnose i doga|aje. îtawe moè da bude brè ili sporije, u zavisnosti od toga kakav je doga|aj opisan u tekstu (tuàn ili radostan). Izraàjno ~itawe podrazumeva razumqiv govor i pravilno pra}ewe interpunkcijskih znakova kako bi se glas po potrebi podizao ili spu{tao. Za ~as  Uve`baj tekst za izraàjno ~itawe, sa elementima o kojima si u~io. Na ~asu ~itajte deo po deo, a nastavnik neka vrednuje uspe{nost ~itawa. Zadatak za ~as Uve`bajte izraàjno ~itawe pesme koja sledi. Uzeta je iz kwige „Vagon prve klase” koju je napisao Dragan Luki}. U toj kwizi moète na}i mnogo veselih pesama o deci, ìvotiwama, igra~kama i o prirodi. Zajedno sa nastavnikom prvo ~itajte u horu, svi zajedno, a zatim pojedina~no.

[KOLE [kole su velike i mirne ovce koje oka~e veliko zvonce, pa zvone, zvone i decu gone u `ute male avione.

[kole su veliki ~udni dvorci koje osvoje hrabri osnovci svakog septembra pu{~anom paqbom i olovkama duga~kom sabqom.

[kole su velike i dobre mame stotinu dece neguju same, napamet znaju svu svoju decu i bajke pri~aju o Mesecu.

Svakog septembra kad jesen stupi, po dva su borca u {kolskoj klupi.

[kolske su klupe `ute rakete, sa wima deca u svemir lete. Dragan LUKI]

Doma}i rad U svesci napi{i prikaz za pesmu â&#x20AC;&#x17E;[koleâ&#x20AC;? prema slede}em planu. Napravite prezentaciju na ~asu i razgovarajte o uspe{nosti prikaza. Re~enica ____________________________________________________________ ([ta je opevano u pesmi?) Stih ________________________________________________________________ (Koji stih, prema tebi, iskazuje najja~e ose}awe?) Epiteti _____________________________________________________________ (Napi{i tri epiteta koji ti se najvi{e dopadaju.) Rime ________________________________________________________________ (Napi{i dve rime.) Jedna re~____________________________________________________________ (Re~ koja iskazuje najja~e ose}awe o pesmi.)

Na ~asu Na ~asu Likovnog obrazovawa nacrtajte crte` na kome }ete predstaviti va{u {kolu. Primena znawa - takmi~ewe ď&#x20AC; Pro~itajte slede}e stihove u sebi. Zatim organizujte takmi~ewe u izra`ajnom ~itawu. Najuspe{nije ~itawe pohvalite.

OGLASI ,,[UMSKIH NOVINAâ&#x20AC;&#x153; - Branko ]OPI] LIJIN OGLAS U gustoj travi, nadomak rijeke, kraj neke staze uske, na{la sam sino} u sami suton pero gospo|e Guske. Neka Guska u {umu svrati da joj ga tetka vrati. Sastanak u pet sati.

MEDIN OGLAS Mrkowi} Medo iz Gluve Doqe, zvijerka mekane du{e, moli p~elara za nauk mudri kako se p~ele gu{e. Savjet se hitno prima, prije nego do|e zima.

JAZAVÊV OGLAS Ozbiqnog druga Jazavac traì da dijele krasan stan. Jazbinu ima toplu i tihu, zgodnu za zimski san. Qep{e je, nema da pali{ svije}u! Jeà primiti ne}u!!!

OGLAS DIVQE SVIWE Ja, divqa sviwa, Brqani} Brqa, javqam svima, da znate: nikada dosad ru~ala nisam na kwizi |aka Mate. Otkuda pri~a o tome kru`i, ko li me tako svirepo tu`i.

OGLAS MRAVA Pred ki{om, ju~e, pod svojim listom sakri me cvijeti} plav. Zato mu javno odajem hvalu. U~tiv, trudbenik Mrav.

ZEC I LISICA Jedne duge i o{tre zime ogladne sve zvijeri, pa i lukava teta lija. I, jednom no}u, kad je kamewe pucalo od studeni, na|e siroma{ka ze~i}a gdje skaku}e prtinom da se zagrije, pa naumi da ga prevari. - Zima, zejo, odi da se igramo! - I lani je bila, teto - odgovori zec. - Zar si ti lawski? - zapita ga ona. - Jesam, vala, i preklawski! - odgovori on. â&#x20AC;&#x17E;Nema, bogme, tu meni ve~ereâ&#x20AC;? - pomisli tu`no lisica i ode na drugu stranu. Narodna basna 12

DRAMSKO ^ITAWE

Pa`qivo pro~itaj tekst u sebi, a zatim razmisli o postupcima likova i o primeni elemenata izra`ajnog ~itawa.

TU@IBABA Na sceni sa leve strane sto ili katedra sa stolicom, a sa desne strane jedna {kolska klupa. Za katedrom je u~iteqica, a u klupi su dva u~enika. Tuìbaba: (diè dva prsta): Molim, nastavnice, on mi je uzeo gumu!... Nastavnica: Dobro, dobro, vrati}e ti je ... Sedi. Tuìbaba: (sedne). De~ak: (ismeva ga {apatom): â&#x20AC;&#x17E;Molim nastavnice, molim nastavnice...â&#x20AC;? Tuìbaba: (opet diè dva prsta): Molim, on me ismeva... Nastavnica:(umorno): Nemoj, Popovi}u, da ga ismejava{... Tuìbaba: (kezi se nadmo}no): Eee! De~ak: Tuìbabo! Tuìbaba: (ska~e sa mesta): Molim, nastavnice, on mi kaè da sam tuìbaba! Nastavnica: Nisi ti tuìbaba, sedi samo... Tuìbaba: (obra}a se de~aku): E, eto vidi{ da nisam! De~ak: Nisi ti tuìbaba ti se tuìdeda! Tuìbaba:: (izbezumqeno ska~e s mesta): Molim, nastavnice, on kaè da sam ja tuìdeda! Nastavnica: (la`no qutita): Nije mogu}e! ... Popovi}u, Popovi}u, budi miran! Tuìbaba: (smeje se, sedaju}i na mesto): Eeee... Nastavnica ti je rekla da bude{ miran! De~ak: Nisi ti tuìbaba ti si ni{ta! Tuìbaba: (sko~i kao gore): Molim, nastavnice, on kaè da sam ja â&#x20AC;&#x201C; ni{ta! 13

Nastavnica: A {ta ti wemu kaè{? Tuìbaba: I on je ni{ta!... Nastavnica: E, pa u redu... Sedite sada i budite mirni. Tuìbaba: (seda na svoje mesto i radoznalo gleda {ta }e de~ak da u~ini; ovaj ne reaguje, {to tuìbabu nervira; odjednom sko~i): Molim, nastavnice, on me gleda! Nastavnica: [ta kaè{? Tuìbaba: (pla~no): Molim, on me stalno ovako gleda! (Okre}e se prema de~aku i kezi se). Beee. . . Du{an RADOVI]

Razmisli i razgovaraj Gde se odvija radwa u tekstu? Koje ste osobine otkrili kod likova? [ta je iskazano u tekstu sa zagradama? Upamti Dramasko ~itawe podrazumeva ~itawe dramskog teksta po ulogama u dijalo{kom obliku. Ina~e, uspela dramatizacija mo`e se smatrati ona koja ve{tim kori{}ewem svih tehni~kih mogu}nosti pozori{nog jezika neupadqivo sledi tokove orginalnog teksta i uspeva da dramski istakne osnovnu pi{~evu zamisao.

Pripreme za dramatizaciju Dok ~itate tekst po ulogama, odaberite u~enike koji }e tuma~iti uloge iz teksta. Ostali u~enici dobijaju zadatak: da pripreme u~ionicu kao scenu sa rekvizitima.

Izvo|ewe dramskog teksta  U~enici - glumci izvode predstavu ozbiqno, govore}i jasnim govorom, gestovima, mimikama, pokretima. 14

PRI^A

 Pro~itaj tekst u sebi i razmisli kakav doga|aj je opisan u wemu.

DIMA Pravo ime mu je bilo Dimitrije. Wegova majka ga je zvala Dima. Tako sam ga zvao i ja i svi koji su ga poznavali. Stanovao je blizu nas, u jednoj maloj ku}ici sa prozorima oblepqenim plavom hartijom. Dima je bio samo jednu godinu stariji od mene. Me|utim, bio je rastom mnogo niì, izgledao je jako sitan. Kad poku{avam da se setim kako je Dima izgledao, pred o~i mi stalno izlazi slika „Gli{e” koga crtaju mala deca. Li~io je na mi{a, bio je jako ìvahan, brz, stalno u pokretu: i rukama i nogama i jezikom. Ku}a u kojoj sam ìveo imala je veliko dvori{te i obi~no smo se u wemu skupqali. Dima je bio naj~udniji me|u nama. Kad god bi Dima otvorio usta da ne{to kaè, mi smo svi prekidali àgor u èqi da ga ~ujemo. Svi smo govorili obi~ne re~i, ne one re~i koje je trebalo da se izgovore u igri i sva|i, ve} kakva je situacija bila. Se}am se i sada. To su bili obi~ni razgovori: - Baci mi loptu! - Uje{}e te kuca! - Gde je moj kliker? - Ko ti je dao taj „staklenac”? - Udari}u te! - îk, probaj! Tako smo mi govorili. Dima nije nikad tako govorio. On je uvek ne{to izmi{qao i mi smo mu svi verovali, ne znam ni ja sada kako i za{to. Jednog jutra Dima je u{ao u moje dvori{te i pod majicom doneo nekakav zamotuqak. Ja sam ga molio da mi pokaè {ta je to, ali je Dima odbio i rekao da sa~ekam dok ostali stignu. Dima je bio sve~ano raspoloèn i polako razmotavao hartiju, tako da smo mi bili jo{ nestrpqiviji. Onda je izvadio neke fotografije i 15

pokazivao nam: - Ovako sam ja izgledao. To je bilo davno, onda sam bio vojnik. Mi svi razroga~enih o~iju gledamo u po`utelu fotografiju, gledamo u lice neke stare vojni~ine s brkovima, sa ordewem i pi{toqem o pojasu. Moja majka, neprimetno je pri{la na{oj grupi i gledaju}i u brkatu vojni~inu, za koju je {estogodi{wi Dima tvrdio da je to on, po~ela je tako da se smeje da je gotovo htela da umre. Meni tada nije bilo jasno za{to se moja majka smejala. Sada mi je jasno. Bio je to na slici Dimin deda. Kad je moja porodica otputovala iz toga grada, meni je najvi{e bilo `ao {to u mome dvori{tu vi{e ne}e biti Dime. Nisam ga vi{e nikada video. Stevan RAI^KOVI]

Mawe poznate re~i: `agor - galama kliker - mala staklena kuglica (igra~ka) Razgovor o tekstu Ko je Dima i kako je opisan u tekstu? ď&#x20AC; Po ~emu se izdvajao Dima u odnosu na drugu decu? ď&#x20AC; ^ime ih je iznenadio jednog dana? ď&#x20AC; Za{to se majka smejala nad fotografijom?

Razmisli, odgovori, zakqu~i U tekstu je prikazan jedan doga|aj o kome se pripoveda. Zbog toga tekst je: a) epski, b) lirski, v) dramski. Tekst je napisan u: a) stihu, b) prozi, v) dramskom dijalogu. • Broj glavnih likova je: a) dvoje, b) troje, v) jedan, g) deset. Koji je glavni doga|aj? Nabroj sporedne doga|aje. Zakqu~ak Od odgovora koje si dobio na prethodnim pitawima mo`e se zakqu~iti da je tekst „Dima” pri~a. Pri~a je vrsta kratkog proznog sastava. U woj se opisuje jedan doga|aj iz `ivota jednog lika. Drugi doga|aji i likovi se samo nakratko pomiwu, ali su i oni u tesnoj vezi sa glavnim doga|ajima i likovima.

Zadatak za ~as   Odgovori na pitawa u svesci. ^itajte odgovore i dopuwujte ih, ako smatrate da je to potrebno.

BASNA

Sagledaj

ď&#x20AC; Dok izra`ajno ~ita{ slede}e tekstove u sebi, koga prepoznaje{ u glavnim likovima.

VUK I PAS Dosadilo se psu jednog mesara da stalno ìvi u jednom mestu, zaèli da po|e nekud daqe i vidi {ta se po ostalom {irokom svetu radi. Ukrade se ovaj pas jedne ve~eri iz ku}e, krene na put i no}u do|e u jednu veliku {umu. Pred zoru srete ga jedan mr{av i gladan vuk. Da udari na wega, ne sme. Vidi da je pas veliki i dobro uhrawen. Re{i vuk da se upozna s wim, pozdravi ga i upita kuda se tako uputio. Pas mu re~e {ta je naumio. - E, moj brajko - prihvati vuk - niko vi{e ne putuje nego ja, pa vidi{ kakav sam. Istinu ti kaèm, tako mi moje kurja~ke vere, samo ti je dangubica i}i po svetu. Nema ti boqeg mesta od onog gde ti je pun trbuh. I da ho}e{ mene uputiti tamo gde se i ja mogu hraniti kao ti, ja bih tamo i{ao. Vidi i pas da je tako, utoliko vi{e {to je ve} osetio glad, i odgovori vuku: - Kad je tako, dobro, a ti hajde sa mnom. Ja }u ti na}i gospodara u na{em selu. On }e te dobro hraniti, samo da mu no}u ~uva{ ku}u od lupeà. - Niko mu je boqe od mene ne}e ~uvati - odgovori vuk. I tako po|u. Pri osvitku spazi vuk da je psu oguqen vrat i upita ga otkud to. - Ni{ta ne pitaj. - Ta kaì ti meni da znam, dobro je sve znati. - Preko dana vezuju me lancem za vrat, a no}u pu{taju me slobodna. - [ta kaè{, nesre}ni~e! Lancem za vrat! Na ~ast ti ta tvoja gospodska hrana, ja se nisam na to nau~io. Dositej OBRADOVI] 18

Razgovor o tekstu • [ta je uradio pas kada mu je dosadilo da ìvi u jednom mestu? [ta mu je rekao vuk kada ga je video? Kada je po~eo ose}ati glad, {ta je predloìo vuku? Za{to vuk nije prihvatio predlog? Ko je predstavqen preko likova u tekstu? Razgovarajte o pouci koju ste sagledali u postupcima vuka i psa. Upamti Basna je kratka pri~a u prozi ili stihovima u kojoj su glavni likovi naj~e{}e ìvotiwe, koje predstavqaju qude i wihove mane. Karakteri ìvotiwa u basnama su u skladu sa qudskim karakterima Tako, na primer, pas predstavqa vernog i iskrenog ~oveka, vuk otmi~ara, nasrtqivca, lisica - lukavog i prepredenog ~oveka, zec - pla{qivca, jagwe - nevinog i bezazlenog ~oveka. Basna ima zadatak da kritikuje i pou~ava kako treba postupiti u ìvotu. Najpoznatiji basnopisci su: Ezop, Lafonten, Lesing, Ivan Krilov, Lav Tolstoj, Dositej Obradovi} i dr. Zadatak za ~as - narodne mudrosti îtaju}i basne moè{ izvu}i pouke, a ~esto iz wih proizlaze i poslovice. Na primer, Veruj, ali proveri. Ne biju vuka {to je siv, nego {to je ovcu pojeo. Jadna je ona ptica koja ne nosi svoje perje. Potrudi se da prona|e{ i druge poslovice. îtajte ih na ~asu i analizirajte poruke koje {aqu ~itaocu. Doma}i zadatak Pro~itaj slede}e basne, a zatim ih prepri~aj i napi{i pouku. Zatim razgovarajte o porukama i negativnim qudskim osobinama koje su opisane u basnama.

KOW I MAGARAC Neki ~ovek imao kowa i magarca. Kad su jednom bili na putovawu, magarac re~e kowu: „Uzmi malo od moga tereta, ako ho}e{ da ostanem ìv”. Kow ne poslu{a. Magarac se od umora sru{i i uginu. Kad je gospodar sve natovario na kowa pa i samu magar~evu koù, stade kow jaukati: „Jao, meni bedniku! [ta mi se dogodilo! Nisam hteo uzeti mali teret, a evo sada nosim sve, pa i odranu koù”. Dositej OBRADOVI]

KURJAK I @DRAL Kurjaku, `deru}i ovcu, zastane kost u grlu. Stane zavijati i jaukati, mole}i svakoga ko tuda prolaza{e da mu izvu~e kost, obe}avaju}i veliku nagradu. Dugo{ijasti `dral polakomi se na platu, zavu~e glavu u kurjakovo grlo i izvu~e kost, pak onda lete}i vi{e wega, iska{e platu. A kurjak, pokazuju}i mu svoje kurja~ke zube, re~e mu: „Zar ti je malena plata {to si iz ovakvih zuba izvukao glavu zdravu i ~itavu?” EZOP 20

TELEGRAFSKE BASNE Stara {kola „Va{ sam sluga” - {ap}e lisac lavu i ponizno pred wim spu{ta glavu, a kad zeca susretne kraj brazde, vi~e: „Skidaj {e{ir ispred gazde!””

Pri~a iz davnine Usred na{eg malog, pti~jeg sreza postavili gavrana za kneza... - A {ta kos i slavuj vele na to? Oni vele: [utjeti je - zlato!”

Nepopravqiv ^ita jagwe Ezopove basne, pa se divi: mudre su i krasne. Tek jedno je pri tom grdna muka, {to ne mogu da poprave vuka...

Lo{e iskustvo Stari medved u ko{nicu gleda, pa sve misli: bit }e slatkog meda! No ipak je propustio zgodu, sjetiv{i se kako p~ele bodu... 21

Moderna vremena Jadao se ma~ak nasred krova, mrka brka, zabrinute wu{ke: - Ni na vrapce nema vi{e lova bez radara i atomske pu{ke...

Sudbina careva Tu`io se stari lav: - Zvijeri moje, nisam zdrav! A na ove rije~i lavqe priredile zvijeri slavqe...

Povrije|ena veli~ina Nazva slona telefon: - Halo, mali moj! Odgovara qutit slon: Pardon! Krivi spoj!

Bezobrazni vrabac Grak}e gavran: - Kvar, kvar, kvar, sto godina ja sam star! A vrabac }e: - @iv, `iv, `iv, A tko ti je, star~e, kriv? Gustav KRILEC

ROMAN ZA DECU Priseti se • Koje su osobine pri~e kao sastava? Priseti se elemenata izraàjnog ~itawa. Primeni ih dok ~ita{ tekst u sebi. Zadatak îtajte tekst po delovima i razmi{qajte o wegovoj sadrìni, a posebno o glavnom liku.

PROLE]E U XUNGLI U indijskoj xungli godi{wa doba prelaze jedno u drugo gotovo neprimetno. îni se kao da ih ima samo dva, vla`no i suvo, ali ako pa`qivije posmatrate, vide}ete kako se, pod potocima ki{e i oblacima prqav{tine i pra{ine, sva ~etiri godi{wa doba niù svojim redom. Najdivnije doba je prole}e, jer ono nema zadatak da prekrije ~ist gol prostor novim li{}em i cve}em, ve} da izagna i skloni zaostale preìvele otpatke poluzelenih biqaka kojima je blaga zima ostavila dug ìvot i da upola prekrivenoj staroj zemqi ponovo ulije ose}awe mladosti. I ono to tako dobro u~ini da na celom svetu nema takvog prole}a kao {to je u xungli. 23

Tada je dovoqno da padne jedna slaba ki{a pa da se sve drve}e, `buwe, bambusi, mahovine i biqke sa so~nim li{}em po~nu buditi uz {um rastewa, koji se gotovo moè ~uti, a uz taj {um se i dawu i no}u ose}a dubok àmor. To je {um prole}a, treperav zvuk koji ne dolazi ni od zujawa p~ela, ni od vodopada, ni od vetra u krunama drve}a, ve} to prede topla, sre}na zemqa. Mogli je sve do ove godini uìvao u promeni godi{wih doba. Obi~no bi on prvi spazio oko prole}a u dubokoj travi i prve prole}ne oblake, s kojima se u xungli ni{ta ne moè porediti. Wegov glas se razlegao na svim vla`nim, rascvetalim mestima obasjanim zvezdama, on je pomagao u horu velikih àba ili se rugao malim sovama koje kre{te za belih no}i. I on je, kao i sav wegov narod, izabrao prole}e za svoje izlete, da se kre}e prosto iz zadovoqstva, da juri, po toplom vazduhu, trideset, ~etrdeset ili pedeset miqa, od sutona do zore, da se vrati zadihan, nasmejan, s vencem cve}a na glavi. U tim divqim krstarewima xunglom nije ga pratila wegova ~etvorka, jer je ona odlazila da sa drugim vukovima peva pesme. Stanovnici xungle su u prole}e veoma zaposleni, i Mogli ih je slu{ao kako mumlaju, vri{te ili zvi`de svako na svoj na~in. Glasovi su im tada druga~iji nego u ostalim godi{wim dobima, i to je jedan od razloga za{to se prole}e zove doba novog govora. Radjard Kipling (iz romana „Kwiga o xungli”)

Mawe poznate re~i izagna - najuri xungla - velika {uma sa obiqem rastiwa i `ivotiwa sova - vrsta ptice miqa - mera za du`inu

Razgovor o tekstu

Kako se smewuju godi{wa doba u xungli? Za{to je prole}e opisano kao najlep{e godi{we doba u xungli? [ta se dogodi kada padne ki{a? Ko je Mogli?  Uporedi lik Moglija iz teksta sa onim kojeg poznaje{ iz pri~a koje si ranije pro~itao u slikovnicama.  Priseti se ko su bili wegovi verni pratioci u xungli i s kim se borio? 24

Upamti Tekst „Prole}e u xungli” je kratak odlomak iz kwièvnog teksta koji na op{iran na~in opisuje ìvot de~aka Moglija koga su vukovi na{li u {umi kao malu bebu i podigli ga. On gospodari xunglom druè}i se sa ìvotiwama. Ovaj tekst ima velik broj likova, obiluje doga|ajima, ima bogatu sadrìnu i zove se roman. Tema romana se odnosi na decu, i zato se ovaj tekst zove roman za decu. Primeni znawa • U izradi ovog zadatka, prema vlastitom izboru moè{ primeniti: petored, stepenast prikaz, prozor, problemsko postavqawe, Venov dijagram.  Na prethodnim ~asovima pro~itali ste tekstove razli~itih vrsta: pri~u, basnu, deo romana i sagledali wihove najva`nije osobine. Napravi upore|ewe prema slede}im zahtevima: 1. Kakve teme obra|uju? 2. Koje su poruke? 3. Uporedi ih po: duìni, broju likova i doga|aja, govoru likova i re~i autora.

GOVOR PISCA I GOVOR LIKOVA

Uo~i Dok ~ita{ tekst, uo~i ko govori.

STARA VODENICA Stisnuta u {umovitoj dolini iznad sela, vodenica je neprekidno i neumorno radila terana vodom dubokog potoka. I veoma, veoma je ostarela. - Jo{ }u raditi, govorila je vodi koja ju je pokretala. Jo{ sam sna`na. Ali stari vodeni~ar, koji je godinama bio u vodenici, umre i niko ne do|e da ga zameni. Vodenica zaneme i opuste. Dok je stari vodeni~ar bio `iv, dovodio je svoje malo unu~e i vodenica je ~esto slu{ala dedu kako mu govori: - Ivane, ovu }u vodenicu ostaviti tebi. Ako je bude{ lepo ~uvao, ona }e te hraniti. 25

No posle smrti staroga, Ivan ne do|e. Vodenica ga je ~ekala, ali wega nije bilo. Ona izgubi nadu, korov je obraste, trwe i trava. Niko nije vi{e prolazio pored we. Sove su se naselile u woj, a velika ri|ovka uvukla se ispod praga. - E - govorila je voda iz potoka - gde je tvoj Ivan? Vi{e ne vredi{, ni{ta, a ja sam èqna posla. U sebi nosim snagu, a ona odlazi uzalud. Vodenica se od muke rasplaka. Jednog lepog prole}nog dana ona za~uje u blizini korake i govor. - Oh, sigurno ide Ivan! - obraduje se vodenica. Putem, zaraslim u korov, dolazila su tri ~oveka. Vodio ih je neki mladi}. - Li~i na Ivana! - pomisli vodenica. - Ta to je on! Gle kako je porastao, a ja sam mislila da je jo{ mali de~ak. Eh, da ho}e da me popravi, pa da opet radim! Vodenica se nije prevarila. Mladi} je zaista bio dedin unuk Ivan. Stigav{i pred vodenicu, re~e: - Evo, tu smo. Ova je vodenica ve} odsluìla svoje. Na wenom mestu moèmo sagraditi divnu elektri~nu centralu. ûv{i to, voda sna`no za{umi i re~e vodenici: - Slu{aj, stara, eto za mene opet posla. Vidi{, ja }u pokretati centralu, razume{ li? Na{e }e selo dobiti elektri~no osvetqewe, a wega }u ja proizvoditi. Osvetli}u doline i poqa, sela i gradove koje vidimo odavde. Ivan nije kao wegov deda, on misli druk~ije. - Eh, do{la su druga vremena! - uzdahnu vodenica. - Nema druge. Odlazim. Ispunila sam svoju du`nost i ne àlim {to }e me nestati, jer }e na mom mestu zasvetleti novo sunce. (Pri~a iz |a~kih novina) Mawe poznate re~i ri}ovka - vrsta zmije dolinica - mala dolina Razgovor o tekstu Gde se nalazila vodenica? [ta je govorila vodi? [ta je deda govorio Ivanu o vodenici? Za{to je vodenica gubila nadu? Ko je do{ao kod we jednog prole}nog dana? Kakav je bio plan wezinih posetilaca? Kako je reagovala stara vodenica? 26

Upamti U kwi`evnim tekstovima ima dve vrste govora: govor pisca i govor likova. Pisac pripoveda, obja{wava, opisuje, a likovi razgovaraju, i preko wihovih me|usobnih odnosa, koji su direktni, dobija se utisak da se radwa odvija ispred ~itaoca. Iz tog razgovora mogu se odrediti wihove osobine. Doma}i rad Ve`baj prepri~avawe teksta. Pazi kako }e{ pretvoriti direktni govor u indirektni. Na ~asu izra`avawa i stvarawa prepri~aj tekst. Razgovarajte o onome {to ste ~uli i zajedno vrednujte iskazivawa.

TEMA Razmislite • Dok ~ita{ tekst, prepi{i re~i i re~enice sa opisom majke. Razmisli {ta je predmet pripovedawa u tekstu. U kom licu govori pripoveda~ u tekstu?

DETIWSTVO Sre}no, sre}no, nepovratno doba detiwstva! Kako da ne volim, kako da ne ~uvam uspomene na wega! Te uspomene osveàvaju, uzdiù moju du{u i one su izvor mog najlep{eg uìvawa. De{avalo se da se istr~i{ do mile voqe i sedi{ za stolom za ~aj u visokoj naslowa~i. Ve} je dockan, davno si popio {oqu slatkog mleka, san ti sklapa o~i, ali se ne mi~e{ s mesta, ve} sedi{ i slu{a{. A kako da ne slu{a{? Mama razgovara s nekim i zvuci wenog glasa tako su slatki, tako prijatni! Sami ti zvuci tako mnogo govore mome srcu! O~ima zamagqenim od 27

dremeà pa`qivo gledam weno lice i odjednom ona postade sasvim mala, tako mala, da joj lice nije ve}e od dugmeta; ali ga ipak sasvim jasno vidim: vidim kako me je pogledala i osmehnula se. Meni je prijatno da je vidim tako si}u{nu. @mirkam o~ima jo{ vi{e i ona postaje tako mala kao slike qudi koji se ogledaju u zenicama. Ali sam se pomerio i ~arobna slika se izgubila; skupqam o~i, okre}em se, nastojim na svaki na~in da obnovim tu sliku, ali uzalud. Ustajem i, zgr~iv{i noge, udobno se name{tam u naslowa~i. - Ti }e{ opet zaspati, Nikoqewka! â&#x20AC;&#x201C; kaè mi mama. â&#x20AC;&#x201C; Boqe bi bilo da ide{ gore. - Meni se ne spava, mamice - odgovara{ joj, i nejasni ali slatki snovi ispuwavaju ti ma{tu i zdrav de~ji san sklapa ti o~i, i za trenutak se zaboravi{ i zaspi{ i spava{ dok te ne probude. Ose}a{ ponekad u polusnu da te ne~ija ne`na ruka dodiruje; po samom dodiru je poznaje{ i jo{ u polusnu nehotice uhvati{ tu tuku i sna`no je pritisne{ na usne. Svi su se ve} razi{li; samo sve}a gori u gostinskoj sobi; mama je kazala da }e me sama probuditi; to je ona sela na kraji~ak naslowa~e na kojoj spavam, svojom divnom, ne`nom rukom pomilovala me po kosi i nad samim mojim uvom zvu~i mili poznati glas: - Ustaj, du{o moja, vreme je da se spava. Ne ustru~ava se ni od ~ijih ravnodu{nih pogleda: ona se ne boji da izlije na mene svu svoju ne`nost i qubav. Ja se ne mi~em, ali jo{ ja~e qubim wenu ruku. - Ustani, an|ele moj. Ona me drugom rukom grli oko vrata i weni se prsti brzo kre}u i golicaju me. U sobi je tiho, polutamno; nervi su mi uznemireni maminim golicawem i bu|ewem. Mamica sedi sasvim uza me; ona me dodiruje; ose}am wen dah i ~ujem wen glas. Sve me to nagoni da sko~im, obavijem rukama wen vrat, pritisnem glavu na wene grudi i da joj zadihano kaèm: - Ah, mila, mila mamice, kako te volim! Ona se osmehuje svojim tu`nim, ~arobnim osmehom, uzima obema rukama moju glavu, qubi me u ~elo i stavqa me na krilo. - Dakle, ti mene mnogo voli{? Ona }uti jedan trenutak, pa onda kaè: - Pazi, uvek me voli, nikad me ne zaboravqaj! I kad vi{e ne bude tvoje mamice, ne}e{ je zaboraviti. Je li, ne}e{ je zaboraviti, Nikoqewka? I ona me jo{ ne`nije qubi. - Dosta! Ne govori to, mila moja, du{o moja! â&#x20AC;&#x201C; uvikujem, qube}i joj kolena; i suze potokom teku iz mojih o~iju suze qubavi i zanosa. - Ho}e li se ikad vratiti ta sveìna, bezbri`nost, potreba za qubavqu i snaga vere koje imamo u detiwstvu? Koje doba ìvota moè biti lep{e od onoga kad su dve najboqe vrline, nevina veselost i beskrajna potreba za qubavqu, bile jedine pobude ìvota? Lav TOLSTOJ 28

Razgovor o tekstu Detiwstvo treba da bude najlep{e, najbezbri`nije i najsavr{enije razdobqe u ìvotu ~oveka. Dete je gladno i èdno topline, ne`nosti i razumevawa. Ali, najvi{e traì qubav kako bi {iroko otvorilo vrata za ulaz u svet odraslih. Uspomene iz detiwstva ostaju u se}awu ~itavog ìvota. Autor teksta „Detiwstvo” ruski pisac Lav Tolstoj, pi{e o svojim se}awima iz detiwstva. Porazgovarajte o va{im utiscima kako ste doìveli pi{~eve uspomene na wegovo detiwstvo. U kom licu pripoveda autor teksta „Detiwstvo”? Pro~itajte re~enice u kojima su opisi majke.  Razgovarajte o odnosu majke i deteta. (Potvrdite citatima iz teksta.)  Na kraju teksta autor postavqa dva pitawa, u stvari, wegova razmi{qawa. Razgovarajte o ovom delu teksta: kome postavqa pitawa o ~ijim i kakvim osobinama pi{e. Kwièvni kutak  [ta je predmet obrade ovog teksta? Odgovor na ovo pitawe, u stvari, zna~i da ste otkrili temu teksta. [ta je tema u jednom delu? Zakqu~i • Predmet obrade u epskom delu zove se tema. A teme u epskim delima su: doga|aji, pojave, likovi, razli~iti problemi.

Doma}i rad • Pro~itajte po jednu narodnu pripovetku. Istu pripovetku pismeno prepri~ajte. Na ~asu ~itajte sastave i otkrijte teme. Predlog zadaci • Napi{ite sastav i razgovarajte o jednoj od predlo`enih tema: 1. Jedna uspomena iz detiwstva. 2. @elim sre}no detiwstvo za svu decu sveta. 3. Neka deca imaju nesre}no detiwstvo. 29

IDEJA Razmislite •  Pro~itaj tekst i razmisli kojoj vrsti pripada prema sadrìni (to moè{ otkriti u po~etku teksta). Pribeleìte {ta je ispri~ano u tekstu, a nije mogu}e. Razmislite koja je poruka pisateqice teksta.

NEVA NEVIÎCA Tako bili mlinar i mlinarica, a oboje bili tvrda i krivi~na srca. Kad bi careve sluge donijele ìto, da se sameqe, mlinar sameqe ìto, ni{ta ne uzme za platu i jo{ po{aqe caru milo{te, samo da se umili silnom caru i wegovoj k}eri, oholoj carevni. Kad pak do|e sirotiwa, da sameqe ìto, mlinar uzima od dvije mjerice jednu sebi za platu i druga~ije ne}e da meqe. Tako jednog dana, a bilo je to ravno o Koledama i ci~a zima, do|e do mlina neka baka, a na baki krpe i drowci. Stajao mlin u gaju na potoku, i nitko nije mogao znati, odakle je baka do{la. Ono pak ne bija{e baka, kao {to jesu bake, ve} ono bija{e Moko{. A Moko{ znala je u sva{ta da se pretvori: i u pticu i u zmiju i u baku i u djevojku. I jo{ moga{e Moko{ sva{ta na~initi: i zla i dobra. Al’ jao si ga onomu, koji joj se zamjeri, jer bija{e vrlo pakosna. Stanovala Moko{ u glibu nakraj mo~vara, gdje je jeseni sunce sjedalo. Kod we bi Sunce sve zime no}ivalo, a Moko{ znala i qute trave i krepke pregovore, te bajlila i 30

teto{ila nejako Suna{ce, dok se ne bi o Koledama pomladilo i nanovo prosinulo! „Dobar vam dan”, nazove dakle baka Moko{ mlinaru i mlinarici, „i da mi sameqete ovu torbu ìta”. Stavi baka torbu na tle, a mlinar }e: „Samqet }u: polak torbe tebi za poga~u, a polak meni za naplatu”. - „Nemoj tako, sinko! Uzmawkat }e mi za poga~u kolednicu, jer eto u mene {est sinova, a sedmo unu~e Sunce mi se rodilo”. - „Idi ne bulazni, stara budalo”, otrese se mlinar. „Ba{ i nali~i{, da bude{ Sun~eva baka!” Pa amo tamo, al’ mlinar ne htjede nikako da meqe bez po torbe, a baka uprti opet svoju torbu i ode stazom, kuda bija{e i do{la. Bila pak u mlinara k}erka, krasna djevoj~ica, a zvali je Neva Nevi~ica. îm se bija{e ona rodila, okupale je vile u omaji, te se od we svako zlo odmahivalo kao voda od mlina. I jo{ joj nareko{e vile, da }e joj u svatovima biti Sunce djeverom; ele, ona Sun~eva nevjestica. Zato je i nazvali: Neva Nevi~ica, a bila ona prekrasna i uvijek nasmijana kao vedar dan. Raàlilo se Nevi Nevi~ici, kad je mlinar onako otpravio baku. Ode ona, do~eka baku u gaju i re~e: - „Vrati se, bako, sutra, kad budem sama. Samqet }u ti ìto bez plate”. Sutradan mlinar i mlinarica odo{e u {umu, da usijeku badwak za ogwi{te, a Neva Nevi~ica osta sama. Ne potraja dugo, eto bake sa torbom. - „Dobra ti kob, djevoj~ice” re~e baka. - „I tebi dobra bila”, odvrati Neva Nevi~ica. „êkaj, bako, da otvorimo mlin”. Bija{e ono maleni mlin `li~ar, hvatao vodu u ~etiri prekr{tene `lice te se okretao kao vreteno. Mlinar bija{e pak zapeo mlin, te Neva Nevi~ica morade do koqena u leden potok, dok otpusti zavor. Zaklepe}e mlin, krenu se `rvwevi, i sameqe Neva Nevi~ica ìto baki. Napuni joj torbu bra{na i ni{ta ne uze za platu. - „E, hvala ti, djevoj~e”, re~e baka Moko{, „bit }u ti na pomo}i, kudgod bude{ nogom prolazila, kad nisi ~uvala noìce od ledene vodice, niti ruke od nepla}ene muke. I jo{ }u kazati momu unuku Suncu, tko ga ovo dariva poga~om.” Onda uze baka bra{no i ode. Od tog dana ni{ta u mlinu bez Neve Nevi~ice biti ne moga{e. Ivana Brli} - MA@URANI]

Mawe poznate re~i mlin - vodenica milo{ta - dar glib - blato polak - pola, polovina

po - pola kob - sre}a `li~ar - ka{ikar zavor - zatvor `rvwevi - kamewe koje meqe u vodenici (vodeni~ni kamen)

Razgovor o tekstu Koja dela po~iwu sa: Bio jednom ... Nekada davno ... Nekada ranije ... i sl.? Koji su elementi u tekstu neverovatni, nemogu}i? (Pro~itajte ih!) Odredite koje osobine pripadaju likovima u tekstu: grub odnos dobrodu{nost malodu{nost qubaznost

alavost dare`qivost drskost ne~ove~nost

(Poka`i to razgovorom i citatima iz teksta.) Koji i ~iji postupak ti je ostavio (dobar ili lo{) utisak i za{to?  Razgovarajte o poruci teksta. Pri tom vi razgovarate o stavu pisca, odnosno o ideji u tekstu. Zakqu~i  Ideja je osnovna misao u tekstu i ona je stav pisca prema temi koju je obradio. Tema i ideja su prisutne u svim delovima teksta ujediweni u jednu celinu koja se zove kwi`evno delo. Zadaci U svesci odgovorite na slede}a pitawa, a na slede}em ~asu ~itajte odgovore i sagledajte razlike u tuma~ewima: Prepi{i jednu re~enicu iz teksta „Neva Nevi~ica” koja je kod tebe izazvala neko ose}awe. Jednom re~enicom objasni to ose}awe. Odredi temu i ideju teksta.  Ukratko opi{i jednu sliku iz teksta koja je izazvala kod tebe neko ose}awe. 32

EPSKE NARODNE PESME

Priseti se

•  Ko je bio Kraqevi} Marko? Koje osobine wegovog lika su ti poznate?

Zadatak

• Pro~itaj pesmu i obrati pa`wu na doga|aj koji je pripovedan i na jezik na kom je napisan.

MARKOVO PRVO JUNA[TVO Marko sjede ve~erati s majkom suva qeba i crvena vina. Nasmija se Kraqevi}u Marko. Pita wega ostarjela majka: „O, moj sinko, Kraqevi}u Marko, ~emu si se nasmijao, sine? Il' se smije{ tananoj ve~eri? Ili meni ostarjeloj majci?” Odgovara Kraqevi}u Marko: „Oj, boga mi, moja stara majko, ne smijem se tananoj ve~eri, {to bog dao to i ve~eramo; ni’ se smijem tebi ostarjeloj, jer }e svako ostariti, majko, ve} mi na um ne{to pade, majko. Kad ja bijah od {esn’est godina, ja povedoh da potkujem [arca i ponesoh [ar~evu obu}u. Kad ja bijah na sred poqa ravna, al’eto ti Goli{an - vezira i sa wime do trista Turaka; oni vode trijest robiwica svezanijeh ruku naopako. 33

Kad robiwe mene ugleda{e, sve u jedno grlo povika{e: „Bogom brate, Kraqevi}u Marko! Daj’ nas pusti iz ropstva prokletog jal’ za blago, jali za juna{tvo, pa }emo te spomiwati, Marko, kao sestre brata ro|enoga!” To se meni raàlilo, majko, pa ja pri|oh Goli{an - veziru, poklonih se do zemqice crne, poqubih ga u skut i u ruku, pa mu po~eh govoriti majko: „Gospodaru, Goli{an - vezire! Pusti meni trijest robiwica, evo tebi sedam tovar blaga!” Kad to ~uo Goli{an - vezire, on na mene o~i iskola~i, pa uzima trostruku kamxiju, pa me po~e udarati wome, udari me nekoliku puta. Kad je mene malo doboqelo, ja’ pogledah oko sebe, majko, al’ nemadoh ni{ta od oru`ja, ve} potegoh [ar~evu struwicu, u struwici [ar~evu obu}u, pa udarih Goli{an - vezira, udarih ga u ~elo juna~ko, pade vezir u travu na glavu. Pa po}erah po poqani Turke, Mili boè, na svemu ti hvala! Ja da ti je stati pa vi|eti: stoji zveka u struwici plo~a, stoji vriska trijes’ |evojaka. Dok’ s’ okrenuh nekoliko puta, al’ na poqu ìve du{e nema, osim osta trijes’ |evojaka. Odvezah im prebijele ruke i opravih na trideset strana da kazuju kako nam je bilo. 34

To je meni na um palo, majko, |e u~inih veliko juna{tvo bez topuza i bez britke |orde, i bez kakvog ubojnog oru`ja. Zato sam se nasmijao, majko.” Narodna pesma Mawe poznate re~i struwica - velika torba od kozjih dlaka britka |orda - o{tra sabqa jali - ili Razgovor o pesmi Za{to se nasmejao Kraqevi} Marko? [ta su potraìle robiwe od wega? [ta je predloìo Goli{an- vezir? Kako je reagovao Goli{an- vezire ? [ta je Marko uradio sa Goli{anom, sa Turcima i sa devojkama? Koje si nerealne elemente otkrio u pesmi? Kakav je jezik u pesmi? Opi{i lik Kraqevi}a Marka. Upamti Pesme u kojima se iscrpno govori o raznim doga|ajima, li~nostima, wihovim doìvqajima i postupcima zovu se epske narodne pesme. Pesma „Markovo prvo juna{tvo” je epska narodna pesma zato {to je ponikla u {irokim narodnim masama. Naj~e{}e se ne zna kada i gde su nastale, niti ko ih je spevao. U prvobitnom svom obliku ove pesme su bile zami{qene i stvorene od obdarenog pojedinca koji je svoju pesni~ku tvorevinu mogao samo usmeno da preda drugima. Ove pesme su kruìle u narodu usmenim putem sve dok ih pismeni qudi nisu zabeleìli i tako za~uvali od zaborava. Poznati skupqa~ narodnih pesama i umotvorina bio je Vuk Stefanovi} Karaxi}. U narodnim pesmama slika se dru{tvena stvarnost onako kako su je videli peva~i. Budu}i da su ti peva~i iz naroda, to su oni pesmama odràvali shvatawa, ideale i te`we narodnih masa. Na ~asu Izraàvawa i stvarawa prona|ite re~i u ovoj narodnoj pesmi koje odudaraju od kwièvnog jezika, zamenite ih kwièvnim oblikom, a zatim pesmu prepri~ajte u svesci. îtajte sastave i razgovarajte o uspe{nosti ura|enog. 35

KOSOVKA DEVOJKA (Odlomak iz istoimene pesme)

Uranila Kosovka devojka, uranila rano u nedequ, u nedequ prije jarkog sunca, zasukala bijele rukave, zasukala do belih lakata, na ple}ima nosi hleba bela, u rukama dva kondira zlatna, u jednome hla|ane vodice, u drugome rumenoga vina; pa se {e}e po razboju mlada, po razboju ~estitoga kneza. Kog junaka u ìvotu na|e, umiva ga hla|anom vodicom, pri~e{}uje vinom crvenijem, a zalaè hlebom bijelijem. Epska narodna pesma Mawe poznate re~i razboj - mesto gde se vodi borba prije - pre uranila - podranila (po{la ranije) Doma}i rad Podelite se u dve grupe. Jedna grupa neka pro~ita pesme o Kraqevi} Marku i neka prepri~a wihovu sadrìnu. Druga grupa neka pro~ita epske pesme sa drugom sadrìnom, gde se pojavquju nerealna bi}a i postupci i neka ih prepri~a. Na narednom ~asu ~itajte sastave i vrednujte ih uz pomo} nastavnika. ď&#x20AC; Na ~asu Muzi~kog obrazovawa prona|ite i slu{ajte narodne pesme gde su opevani junaci iz istorije. Zatim ih prepri~ajte usmeno. ď&#x20AC; Na ~asu Likovnog obrazovawa nacrtaj portret Kraqevi} Marka onako kako si ga zamislio inspirisan opisima pro~itanim u pesmama.

LIRSKE NARODNE PESME Primeni znawe • Ponovite elemente izra`ajnog ~itawa. Dok nastavnik ~ita pesmu, slu{aj pa`qivo kako bi mogao da ih i ti pro~ita{ izra`ajno. Svaki u~enik ~ita u sebi, a zatim i glasno. Pa`qivo pro~itajte delove u pesmama gde su opevana ose}awa.

BRA]A I SESTRICA Dva su bora uporedo rasla i me|’ wima tankovrha jela. Bori rasli gore u visinu, zaklawali tankovitu jelu od oluje i severa quta, te joj grane uvek se zelene. To ne bila dva bora zelena, ve} to bila dva brata ro|ena, a me|’ wima sestra jedinica. Bra}a seku svoju zaklawali kao bori tankovitu jelu od oluje i severa quta. Lirska narodna pesma

SESTRE BEZ BRATA Dvije seje brata ne imale, pa ga viju od bijele svile, od bijele i jo{ od crvene, struk mu me|u drvo {im{irovo, crne o~i dva draga kamena, obrvice morske pijavice, sitni zubi dva niza bisera. Zala`u ga medom i {e}erom: „To nam jedi, pa nam pobesjedi”. Lirska narodna pesma 37

Razgovor o pesmama Kako su rasla dva bora i jela? Ko su bili borovi, a ko jela? [ta su radili borovi da bi za{titili jelu? [ta su pravile setrice koje nisu imale brata? [ta je opisano u pesmama? Upamti Pesma „Bra}a i sestrica” i „„Sestre bez brata” nazivamo lirske narodne pesme. U ovim pesmama se saèto izraàva jedno ose}awe, raspoloèwe, preìvqavawe ili se dodaje slika koja nam pruà neko saznawe o ìvotu. Takva lepa slika data je u pesmi „Bra}a i sestrica”, u kojoj dva zelena bora zaklawaju tankovrhu jelu „od oluje i sjevera quta”. Proveri znawe •  îtajte u sebi pesmu koja sledi, koriste}i znawe o izraàjnom ~itawu. Proveri znawe o lirskoj narodnoj pesmi u pesmi „Sloboda”.

SLOBODA Lepo peva slavujak u zelenoj {umici, na tananoj gran~ici. Otud idu tri lovca da streqaju slavuja. On se wima molio: „Nemojte me streqati, ja ~u vam pevati, u zelenoj ba{tici, na rumenoj ru`ici”. Uhvati{e tri lovca i odne{e slavuja, metnu{e ga u dvre da im qude veseli; ne}e slavuj da peva, nego ho}e da tu`i. 38

Odne{e ga tri lovca i pusti{e u luge. Stade slavuj pevati: „Te{ko drugu bez druga i slavuju bez luga!” Narodna pesma

Zadatak za ~as Na ~asu primenite tehniku Kvadrant za analizu pesme „Sloboda”. Nastavnik pravi grupe sa po ~etvoro u~enika. Svaka grupa dobija list podeqen na ~etiri dela gde u~enici popuwavaju delove prema slede}im zahtevima: 1. U prvom delu - u~enik crta sliku koju je u~enik zamislio inspirisan pesmom. 2. U drugom delu - u~enik opisuje ose}awa koje je otkrio u pesmi, ali i ona koja je doìvqavao dok je ~itao pesmu. 3. U tre}em delu - u~enik opisuje zvuke za koje misli da ih pesma sadrì, ali i zvuke koje smatra da su prikladni pesmi. 4. U ~etvrtom delu - u~enik opisuje koja je veza izme|u sadrìne pesme i wegovog ìvota prema svom vi|ewu. îtajte sadrìnu kvadranta, razgovarajte o napisanom, ali i dopuwujte, ako treba ne{to da dopunite.

PATRIOTSKA PESMA (MOTIV, PESNI^KA SLIKA, OPISIVAWE, RIMA) Spremi se za ~as Kakva su tvoja ose}awa kada se pomiwe re~ otaxbina? [ta je za tebe domovina? Pro~itaj slede}u pesmu i razmisli koju poruku krije u sebi.

SAD U MOJOJ ZEMQI GRMI, [UMI RAD I zato ne pitaj: Otkud qubav ta? Ne pitaj, ve} pro|i od sela do sela: pro|i grad po grad; sad u zemqi mojoj grmi, {umi rad; sad se zemqa moja prepora|a sva. I koliko snage tu se sada krije. I kada se radi i kada se bije – ko da muwa sene ko da poàr plane; i kada se smrkne i kad se osvane – ìvot te~e burno, gromoglasno, ùrno; ko ko{nica bruji i klik}e i huji – vi~e na sav glas. Poemu nam peva, najlep{u poemu – poemu o nama, poemu za nas. Tanasije MLADENOVI] 40

Mawe poznate re~i muwa sene - muwa sevne huji - hu~i klik}e - kli~e (vi~e) Razgovor o pesmi Koji period ìvota na{eg naroda opeva ova pesma? Koja pesnikova ose}awa izbijaju iz svakog stiha? Koje re~i do~aravaju zvukove i odjeke rada? Koja celina u pesmi daje posebnu poletnost i optimizam? Upamti Pesme u kojima pesnik iskazuje svoja ose}awa qubavi prema domovini (otaxbini) zovu se patriotske ili rodoqubive. Sa mnogo qubavi pesnici pi{u o wezinoj lepoti, bogatstvu, istoriji. Kwièvni kutak  Oni delovi u kojima se opisuje jedan predmet, jedno lice, jedna situacija zove se motiv. U umetni~koj kwièvnosti pojam motiv ozna~ava najuù tematsku jedinicu koja se ne moè daqe razlagati. Motivi mogu imati razli~itu funkciju: da pokre}u radwu, da opi{u neku situaciju ili pejza` i sl.  Pesni~ka slika odnosi se na slikovitost u pesmi. Postiè se upotrebom stilskih figura u opisima likova, pojava, gra|evina, vrtova, lepih prirodnih pejzaà i dr.  Potpuno ili pribli`no glasovno podudarawe prvenstveno na kraju dva ili vi{e stihova zove se rima. Stihovi sa rimom su rimovani stihovi. Primeri: Izme|u zemqe i zvezde sjajne kriju se mnoge velike tajne. B. Crn~evi}

Na{a tre{wa nosi haqine razne boje i sve joj lepo stoje. Gvido Tartaqa

Predstavqawe ~oveka i prirode, prikazivawe svih pojava i stawa, ukazivawem na wihove osobine i pojedinosti zove se opisivawe. Koristi se u poeziji i u prozi. 41

Zadatak za ~as • Pro~itajte pesmu i analizirajte je prema zadatom planu. ^itajte ura|ene analize i vrednujte ih. Plan za analizu pesme 1. 2. 3. 4. 5. 6.

[ta je navelo pisca da napi{e pesmu? Odredite pesni~ke slike i dajte im naslove. Prepi{i stihove gde je opevan i opisan preporod zemqe. U kojim stihovima je iskazana poruka u pesmi? Kojoj vrsti pesama pripada pesma koju si pro~itao? Kojim re~ima i kojom bojom bi iskazao svoju qubav prema

domovini. 7. Prepi{i jednu rimu iz pesme.

UOÎ DANA REPUBLIKE Nad gradom lete I rascvetavaju se rakete Crvene, ùte, zelene, bijele ... A {ta èle, a {ta èle, Te zvijezde rujne, zelene, bijele? Crvena - da svi qudi ìve u slobodi, Zelena - da ìta rastu, da sve dobro rodi, Bijela - da mir vlada me|u narodima. Svima, svima ... I sve ostalo rasplamsane boje Svijetle su èqe domovine moje. Grigor VITEZ

Mawe poznate re~i rasplamsan - kada bukne plamen rujna - crvenkasta Budi kreativan - doma}i zadatak Re~ima: pesme, {umne, slatke re~i, bla`eno detiwstvo, let, slobodno peva, junak, zemja, dom, brani i qubav, poku{aj da napi{e{ kratku pesmu na temu: Moja domovina. (Neke re~i mo`e{ da zameni{ po svojoj voqi.) Uradite zidne novine sa napisanim pesmama i dopunite ih podacima o prirodnim lepotama na{e zemqe (o kojima u~i{ na ~asovima Poznavawe dru{tva).

HUMORISTI^NE PESME

Razmisli

•  Pro~itaj pesmu izra`ajno i razmisli o Ga{inom odnosu prema radu. Koje ~ovekove negativne osobine ismejava pesnik i za{to?

GA[A Ga{o, Ga{o, tuàn Ga{o, [ta }e s tobom biti? Ga{a htede stolar biti, Teàk mu je svrdo. Posle htede kova~ biti, Gvo`|e mu je tvrdo. On je hteo i tka~ biti, Al’ mu smrde lonci. Zatim htede kroja~ biti, Al’ ga igla bode. [to god Ga{an po~e radit, Sve natra{ke ode! Ga{o, Ga{o, lewi Ga{o, [ta }e s tobom biti? Ga{o, Ga{o, tuàn Ga{o, [ta }e s tobom biti? Ga{a htede pekar biti, Vrele su mu pe}i, 43

Ga{a htede mesar biti, Al' je te{ko se}i. Prohte mu se ~izmar biti, Al' udara }iri{, Jo{ i ratar htede biti, Al' mu smeta kiri{; Tad }ur~ija htede biti, Opet igla bode, [to god Ga{an po~e radit, Sve sunovrat ode! Ga{o, Ga{o, lewi Ga{o, [ta }e s tobom biti? Ga{o, Ga{o, tu`an Ga{o, [ta }e s tobom biti? Ga{a j' mnogo zapo~iwo, A nijedno ne do~iwo. E, tako su leta pro{la, Ga{i starost do{la. Sad gladuje i jau~e, Pla~e, vi~e, hu~e: „O mladosti, lepo doba, Ludo li ti pro|e!” – Te{ko svakom koji ne zna Rada ni zanata, Gladovawe, jadovawe Neradu je plata. Jovan JOVANOVI] - ZMAJ Mawe poznate re~i svrdo - alat za obradu drveta; tikaj - ~ovek koji tkaje; ne do~iwo - nije zavr{io;

}ur~ija - krznar (majstor koji obra|uje ko`u); sunovrat - ponor, provalija }iri{ - lepak

Razgovor o pesmi Ko je glavni lik u pesmi i {ta je hteo da bude na po~etku? [ta mu je smetalo u zamisli? Koje zanate je odbio i za{to? [ta je jo{ hteo, a nije bio? Objasni stihove: „Ga{a j’ mnogo zapo~iwo, A nijedno ne do~iwo”. 44

Opi{i lik Ga{e. Koje osobine qudi ismeva pesnik u ovoj pesmi? Koje si pesni~ke slike otkrio u pesmi? [ta je motivisalo pesnika da napi{e ovu pesmu? Prona|i rimu u pesmi. Upamti Lirske pesme koje preko pesni~kih slika ismevaju negativne osobine kod qudi kao {to su lewost, la`, zavidqivost, {krtost i sl. zovu se humoristi~ne pesme. Zadatak  Izra`ajno pro~itajte pesmu Te{ka bolest i otkrijte elemente humoristi~nih pesama, motiv, pesni~ke slike, rimu.  Otkrijte pouku u pesmi i opi{ite „bolest” junaka i „lek” koji mu je doktor prepisao.

TE[KA BOLEST Napala bolest, nekakva bolest jaka, na{ega smjelog lovca na zvijeri, na{ega junaka. Nije mogao u {kolu i}i, nije se mogao iz posteqe di}i, nije mogao za stol sjesti, nije mogao kompota jesti, nije mogao mlijeka piti, svi su pitali: {to }e s wim biti? 45

Tek uz pomo} ~udesnog durbina doktor ga je pregledao do najdubqih dubina. I postavio, uz ozbiqnu pozu, ovakvu dijagnozu: - Od ove bolesti dje~ak bi lako mogao da svisne, od ove te{ke bolesti, groznice zemqopisne! I propisao mu ~udotvoran lijek, da ga uzima dnevno vi{e puta, da povrati apetit, da dobije tek, tako da u slast mo`e da proguta svih kontinenata pet. Sve otoke i poluotoke, sve rijeke i potoke, pra{ume, {ume i stabla gume, sve zalive i rtove, pustiwe, oaze i vrtove, sve paralele i meridijane, a zatim da jo{ popije sva mora i okeane! Onda }e se tek mo}i di}i, onda }e mo}i u {kolu i}i, onda }e mo}i za stol sjesti, onda }e mo}i kompota jesti, onda }e mo}i mlijeka piti, onda }e biti `iv ko ~igra, onda }e opet sposoban biti krenuti u lov na tigra.

Grigor VITEZ

IZRA@AVAWE I STVARAWE

USMENO IZRA@AVAWE (PREPRIÂVAWE I PRIÂWE) SAMOSTALNO PREPRIÂVAWE DOGA\AJA O KOME SI ÛO (LA) Saznaj  Nikola Tesla, veliki svetski nau~nik, rodio se 1856. godine u selu Smiqanu, u Lici (dana{wa Hrvatska). Zavr{io je Vi{u tehni~ku {kolu u Gracu (Austrija). Oti{ao je u Ameriku i tamo ostao sve do svoje smrti (umro je u Wujorku, 1943). Ono po ~emu je Tesla poznat i zna~ajan jesu wegovi pronalasci (oko sedamsto novih izuma).  Pred tobom je odlomak iz kwige „Moji izumi”. U wemu se Nikola Tesla se}a i pri~a o doga|aju iz detiwstva. Pa`qivo pro~itaj tekst.

MOJ IZUM Jednom preduzimqiv trgovac osnovao je vatrogasnu brigadu. Kupqena su nova vatrogasna kola, nabavqene uniforme i uve`bani za rad i za paradu. Na kolima je u stvari bila pumpa na kojoj je radilo {esnaestoro qudi i bila je divno ofarbana crvenom i crnom bojom. Jednog popodneva organizovana je javna proba i ma{ina je transportovana do reke. Celokupno stanovni{tvo je do{lo da prisustvuje velikom spektaklu. Po zavr{etku svih govora i ceremonija izdata je komanda da se pumpa voda, ali iz cevi nije potekla ni kap. Profesori i stru~waci su uzalud poku{avali da prona|u u ~emu je problem. Neuspeh je bio potpun kada sam ja stupio na scenu. Moje znawe o mehanizmu nije bilo nikakvo, a gotovo isto toliko malo sam znao o vazdu{nom pritisku, ali instinktivno sam se setio usisne cevi u vodi i shvatio da je ona zapu{ena. Kada sam ugazio u reku i oslobodio cev, voda je pojurila iz we i pokvasila mnoga nedeqna odela. Ni Arhimed koji je tr~ao go kroz Sirakuzu i iz sveg glasa vikao „Eureka” nije ostavio ve}i utisak od mene. Nosili su me na ramenima i bio sam junak dana. Nikola Tesla

¡ 49

Razgovor o tekstu •  Koji oblik kwièvnog izraàvawa koristi pisac? (Ko pri~a o doga|aju?) Ko je i kako osnovao vatrogasnu brigadu? Kakav se problem javio na proslavi? Objasni situaciju u kojoj se na{ao de~ak. Upamti Prepri~avawe je zaokruèno i povezano (usmeno ili pismeno) izraàvawe ne~eg pro~itanog (tekst, umetni~ko delo i sl.), ne{to {to smo ~uli od nekoga, gledani film ili predstava. Prepri~avawe sluì istovremeno za razvijawe u~enikove govorne kulture. Ono moè biti: op{irno (detaqno), u obliku rezimea (saèto), izborno (odabere se epizoda ili situacija) i stvarala~ko (unose se dopune, oboga}uje se vlastitim komentarom i sl.). Zadaci za istraìvawe • Nikola Tesla je prijavio oko sedamsto novih izuma. Prona|i podatke o nekima od wih. Moè{ koristiti uxbenike, enciklopedije, Internet.  Prona|i podatke o Arhimedu (ko je bio, ~ime se bavio, zbog ~ega je vikao „Eureka”). Primeni znawe Prepri~aj doga|aj koji je ispri~ao Nikola Tesla.

SAMOSTALNO PREPRI^AVAWE TEKSTA SA UMETNI^KOM SADR@INOM Saznaj â&#x20AC;˘ ď&#x20AC; Srpski pisac \ura Jak{i} poznat je, pre svega po svojim rodoqubivim i qubavnim pesmama. U umetni~kom tekstu koji sledi Jak{i} pi{e o poplavi koja je ugrozila jedan mali grad.

POPLAVA Tri dana je kako ki{a neprestano pada; za tri dana niko nije video ono blago, plavo nebo, niti se iko ogreja na umiqatom osmehu proviruju}eg sunca. Gusti sivi oblaci prekrili{e horizont, jedan drugog potiskuju}i, izgledahu kao kakve tamne slike nemirnih snova iliâ&#x20AC;&#x2122; kao crne senke gorostasnih planina. Qudi su zabrinuto gledali u tu strahotu; odlaàhu na reku, ali ni najhrabriji ne smede na most stupiti, - obala se ronila, a besni talasi, divqe udaraju}i u drvene stubove mosta, iz temeqa potresahu tro{nu zgradu ~ove~jeg truda. Sve be{we su jurili talasi. Most, koji je donde prkosio penu{e}oj strahoti, sad se jednim treskom raspao. Sa te{kim balvanima kao sitnim iverjem igrahu se besomu~ni talasi. Gazde, popovi i druge }ifte razi|o{e se, bledi i prepla{teni, a prezrivim osmehom gledala je za wima gomilica golih sinova, koju ni elementi ne zapla{i{e. U taj se mah za~uo vrisak u jednoj ku}ici, koja je desno od mosta na samoj obali stajala; sa tavana, s detetom u naru~ju vika{e za pomo} jedna èna: - U pomo}! U pomo}! Qudi, pomagajte! Eno se ru{i ve}! Qudi, voda! Iz male gomilice wih dvoje-troje {irokih prsiju, sna`nih mi{ica, hrabri momci kakvih }iftinski svet ni poznavao nije, digo{e se smelim korakom i zagazi{e u mutne talase. - Izbavqene su! - povika{e ostali koji su svoje drugove poznavali. I zaista jedan od wih uze sirotu ènu na ramena i, skoro obeznawenu, iznese je sa detetom zajedno na suvo, a drugi provali prozor i par~e po par~e od one sirotiwske tekovine dodava{e drugu, koji napoqu, do polovine u vodi, prihvati{e sav taj ostatak znoja sirotiwskog... Voda je rasla. 51

I ve} pr{tahu grede na tro{noj zgradi, koju su nemilostivi vali onako besno lupali ... Ali se sin prirode ve} izvukao iz kolibice i {irokim prsima cepa{e hladnu vodu, prezira{e riku razqu}enog elementa, i tek se onda obrnu nazad kad je ~uo za sobom lom. Posledwa nada sirote udovice, ta ~a|ava kolibica, sru{ila se... Sa leve strane }uprije be{e ozidana od tvrdog kamena mehana mehana prve klase. Mehanxija je udivqeno gledao kako se hrabri momci sa pomamnim talasima bore. Zar za wu, za tu sirotu nesre}nu ènu, da se qudi dave? Ta ni mu` joj ne be{e ~ovek! Ta da je bio, zar ne bi boqu ku}u svojoj deci ostavio? Htede jo{ i daqe jadnu porodicu kuditi, ali mu podrumar javi da je u podrumu puno vode, i da ve} sva burad po vodi pliva. - Zar moje kamenite svodove, zar moje zidove voda da poplavi? – govora{e bogata{kim ponosom zaneseni kr~mar. Ali kad ode i vide, a on se, bled kao krpa, vrati natrag. Mala gomilica gledala ga je podrugqivo sme{e}i se. - Qudi, {to stojite? Pomagajte! Pa sto sam dukata uloìo u pi}e! Sto dukata! ûjete li vi? Ja sam upropa{}en ~ovek! [ta stojite! Ja }u zvati policiju u pomo} ... Mala gomilica }uta{e, niko ne re~e ni re~i; ali stra{nom hukom govorahu talasi, koji sve ve}om silinom prodirahu u varo{, pred sobom ru{e}i, a za sobom pusto{ ostavqaju}i. - Bolnica je u vodi - re~e jedan ~ovek, koji je iz drugog kraja varo{i maloj gomilici pristupio. - Hajdemo u bolnicu! U bolnicu! - povika gomila. - A moje vino? - uzdahnu mehanxija. - Pomagaj! Hej, zaboga! Ah, moje vino! Moje vino! - Popi}emo ga, gazda - podrugqivo smeju}i se re~e gomilica. Re~e i ode ... \ura Jak{i} Mawe poznate re~i }uprija - most mehana - kafana mehanxija - kafexija Razgovor o tekstu • Prepri~aj opis s po~etka teksta. Kako se pona{aju qudi koji posmatraju reku? Ko su „goli sinovi”? Prepri~aj doga|aj spa{avawa siroma{ne udovice. [ta monolog govori o bogatom kr~maru? 52

Za{to niko ne pomaè kr~maru ve} odlaze u bolnicu? [ta je osnovna misao u tekstu „Poplava”? Upamti Prepri~avawe teksta sa umetni~kom sadrìnom traì od u~enika da pronikne u autorovu zamisao. Za takvo prepri~avawe sprovodi se ra{~lawivawe teksta. Ovo prepri~avawe afirmi{e vrednost govornog jezika i predstavqa u~enikovu stvarala~ku aktivnost. Zadaci •  Objasni re~i: solidarnost, hrabrost i sebi~nost. Odredi koja re~ pristaje karakteru likova u tekstu. Usmeno prepri~avajte ovaj tekst, a izlagawa pohvalite.

SAMOSTALNO PREPRI^AVAWE TEKSTA SA NAU^NO-POPULARNOM SADR@INOM ď&#x20AC; Svaki pogled prema zvezdanom prostranstvu pobu|uje na{u ma{tu. Napredak nauke i tehnike snove pretvara u realnost. Ono {to je nekad bilo samo ma{ta, danas predstavqa svakida{wicu. ď&#x20AC; Pro~itaj izra`ajno ovaj tekst koji }e pokrenuti tvoju ma{tu.

BAJKA O BUDU]NOSTI U dalekoj budu}nosti, na nekoj planeti `ivelo je neko radoznalo dete. Ne}u re}i gde ja ta planeta jer u dalekoj budu}nosti sve planete bi}e veoma blizu... Tada }e svako imati svoju lete}u ma{inu koju }e nositi na le|ima i tako }e mo}i za tren sti}i na bilo koju planetu. Dovoqno }e biti pritisnuti jedno dugme i vlasnik }e se na}i daleko od ku}e. Izleti na planetama bili su dozvoqeni samo odraslima jer su wihove ma{ine imale dugmad za duge letove. A de~je lete}e ma{ine imale su dugmad samo za kratka putovawa. Radoznalo dete je htelo da samo otputuje na drugu planetu. Uzelo je dugme za daleka putovawa od svojih roditeqa i ugradilo u svoju ma{inu, a dugme za kra}a putovawa ugradilo je u ma{inu svojih roditeqa. Ali jednog dana wegov otac se sru{io sa svojom ma{inom i udario u terasu. Udar je bio tako sna`an, pa su svi iza{li da vide {ta se desilo. 54

- Dobro je, dobro! - rekao je otac. - Zamislite da mi se ovo desilo kilometrima iznad Zemqe. Radoznalo dete je shvatilo da je wegov otac mogao izgubiti `ivot u me|uzvezdanom prostranstvu. Zato je brzo vratilo dugmad na svoja mesta. Dubravko Horvat

Razgovor o tekstu Za{to bi planete u budu}nosti bile bli`e? Kako autor opisuje lete}e ma{ine? [ta je uradilo radoznalo dete? [ta se desilo wegovom ocu? [ta je shvatilo radoznalo dete? Primeni znawe •  Prepri~avajte usmeno ovaj tekst i odaberite najuspe{nije prezentacije.

PREPRIÂVAWE (OP[IRNO) OBRA\ENOG TEKSTA Saznaj Milovan Gli{i} je pisac koji slika ìvot srpskog sela iz druge polovine 19. veka. To je vreme velikih promena u Srbiji, koje su dovele do siroma{ewa mnogih seqaka i te{kog ìvota na selu. Tome su doprineli i ratovi u kojima su mnoge porodice gubile svoje ~lanove. Milovan Gli{i} je dobro poznavao prilike na selu, saose}ao je sa siroma{nim seqacima i sa mnogo razumevawa i simpatija pisao o wima.

PRVA BRAZDA Uvrh sela Velike Vrbnice, ~ak gore - ve} pod planinom Vratarnom vidi se odovud, s Latkova~kih pogledi, skromna seoska ku}ica i uz wu dvetri zgradice. To je ku}a udovice Mione. Pokojni Sibin Xami} poginuo je u drugome ratu iza Jankove klisure. I sad se pri~aju pri~e o Sibinovom juna{tvu i kuraì. Ko ga god spomene u Velikoj Vrbnici, svak }e re}i: â&#x20AC;&#x17E;Bog da ga prosti!â&#x20AC;? Wegova Miona ostade samohrana s troje siro~adi. Dva sin~i}a i jedna k}i. Sve jedno drugom do uveta. Najstarijem Ogwanu, be{e tek sedma godina. Seosku ku}u ne moè zadesiti gr|a nesre}a nego kad ostane bez mu{ke glave. Ta je nesre}a zadesila jo{ mnoge ku}e u ovome kraju. Mnoga udovica àlila je i preàlila svoga doma}ina. Posle godinu-dve dana neka se preudade; neka ode u rod i odvede svoju decu tu|em ocu. Sibinova Miona ne htede se ugledati na svoje, po nesre}i druge. Otresita i vredna èna prihvati u svoje ruke i te{ke ratarske poslove. Mioni se ~inilo - do}i }e Sibin, pa kako }e mu pogledati u o~i kad zate~e svoju ku}u rasturenu i pustu... Pokojni Sibin ima dosta bra}e i bratanaca, odeqaka. Svi su vredni, otresiti, dobrodu{ni qudi. Nema dana kad koji od wih ne svrati ku}i Mioninoj, da joj pomogne {togod. Najvi{e je Mioni pomagao mla|i Sibinov brat Jelenko. Ne jedanput govorio je Jelenko svojoj snasi: - Za{to me, snaho, ne poslu{a{? [to ne pre|e{ u na{u ku}u? Vidi{ li, jadna ne bila, da ne moè{ izi}i na kraj s tom di~icom! Kud }e{, jadnice, pre? Da ima{ sto ruku opet ne bi mogla sama sti}i da sve uradi{. [to ne do|e{ barem dok ti de~ica stanu na snagu? ... 56

- Ne mogu, de{o! - odgovorila bi mu Miona uzdahnuv{i. - Ama, {ta ne moè{, snaho? U na{oj ku}i bilo bi ti lak{e i rahatnije. - Kako bih ja, bolan de{o, mogla ugasiti ovo ogwi{te, gde su se ova siro~ad prvi put vatre ogrejala! [ta bih rekla posle svojoj deci kad bi me zapitali: â&#x20AC;&#x17E;îja je, nano, ona ku}a {to je zarasla u korov i zovu, te niko ne sme ni dawu u wu u}i?â&#x20AC;? Kad bih tako u~inila, mene bi sapreo onaj hleb i so {to sam pojela u ovoj ku}i sa pokojnim Sibinom! Sa~uvaj, boè! Nikad, de{o, nikad!... - Vala, svak ti se ìvi ~udi kako se dajani{ ... Jesi vredna, jesi pametna. Samo si ne{to sludovala ... - A {ta, de{o? - upita Miona i pogleda Jelenka malo za~u|eno. Jelenko samo slegne ramenima, pa zajmi ralo i volove, te ode u wivu da uzore Mioni koliko joj treba za usev. Ti dobri qudi pomagali su joj svakad u teìm radu poqskom - {to ve} ne moè da savlada slaba ènska ruka. Oni joj uzoru malo wive, poseju i srede kao sebi. Ostalo radi sama Miona. Sama okopava, plevi, àwe. Nikad se ne}e poàliti da joj je te{ko. Ho}e u tom da joj pomognu. Woj ~isto bude krivo. Obi~no im odgovori: - Hvala vam! Gde je bilo teè tu ste mi pomogli. Ovo mogu ve} polako i sama! II Prolazi godina po godina. Miona se ve} navikla na samotiwu i teret. êsto sad ne bi ni verovala da moè biti i druk~ije! Deca joj poodrasla. Ogwan uzeo petnaestu godinu. Ide u {kolu. Veliki je |ak. Du{anka navr{ila trinaestu. Ona uveliko odmewuje majku u ku}evnim poslovima. Ako Miona zorom podrani na wivu da uàwe koji snop vi{e, ili ode na livadu da poplasti ono {to je Jelenko ju~e pokosio - ne}e u podne kad se vrati ku}i, ostati bez ru~ka. Du{anka se brine o tom kao kakva matora redu{a. Ume ~ak i poga~u da umesi. Najmla|i, Senadin, uzeo je devetu godinu. Jo{ gradi ponekad pucaqke od zove, ali je kadar da pri~uva jagawce i da istera ovce na popas. Vajdica je od wega. Hvala bogu, de~ica su Mioni zdrava i vesela, razborita i vredna. Odevena su kao iz najboqe gazdinske ku}e. Mioni je puno srce kad ih ugleda. - Ti}i moji lepi! - pro{aputala bi ~esto uzdahnuv{i. Boè jaki, molim ti se, podrì me u zdravqu i snazi dok mi ne oja~aju ova krila moja! Dobar je bog. On je saslu{ao ovu usrednu molitvu samohrane udovice. Qudi iz sela divili su se dura{nosti Mioninoj. Svud su je hvalili i wome ukorevali svoje doma}ice kad bi se malo olenile. Samo jedno be{e 57

im za ~udo: kako je mogla tako samohrana odvojiti od ku}e Ogwana i opremiti ga u {kolu! To su joj kao zamerali. I sam Jelenko prekorio je jedanput Mionu zbog toga. Be{e se svratio sa svojim stricem, pa posle razgovara o svemu i sva~emu, re}i }e snasi: - Vala, svak ti se ìvi ~udi kako se dajani{ ... Jesi vredna, jesi pametna. Samo si ne{to sludovala ... - A {ta, de{o? - upita Miona i pogleda Jelenka malo za~u|eno. - [to ono dete ne ostavi kod ku}e da ti barem {togod pomogne? Toliki imu}niji i zadru`niji qudi, pa nisu kadri odvojiti svoje dece. Ti si i onako sirota i mu~enica, pa ... - Ne dam ja, de{o, da mi deca budu posledwa u selu! - odgovori Miona i zaplamti se malo u obrazu! Pokojni Sibin, bog da mu du{u prosti, ~esto je govorio kako }e, ako do~eka, {kolovati Ogwana. Ja sam mu ispunila èqu. Kad sam se mu~ila toliko godina, ne}e mi zar biti ni{ta ako se pomu~im jo{ neko vreme. - Ono jest, snaho - po~e stari Jezdimir. - Sve je to lepo i krasno, ali opet: ti si eto sama u ku}i, pa ti je zauvar makar i mala pomo} i olak{ica. - Ta Ogwan }e mi sad u Petrovu dne izu~iti i ostati kod ku}e. Ako bog da zdravqa, da}u odmah na jesen i Senadina. Ne}u da mi deca budu slepa kod o~iju! - odgovori Miona tako pouzdano i odse~no da joj ni Jelenko ni Jezdimir ne umedo{e re~i re}i. Prozbori{e jo{ dve-tri o drugim stvarima, pa se digo{e i odo{e. - Mu` èna! - re~e ~i~a Jezdimir polako, po{to odmako{e od ku}e Mionine. III Nastao je ~asni post. Zima ve} prevalila. Ne duva vi{e o{tra ustoka ni hladni sever. Sad se beli vetar igra golim granama visokih bukava - po{av od @upe, pa sve do @eqina, Nera|e i Kopaonika. Sneg svud gotovo okopneo. Samo onaj na Suhome rudi{tu ne haje za beli vetar; on }e se rasplinuti tek posle, kad pripeku junske vru}ine. Na sve strane razmileli se vredni ratari. Oru wive pevaju}i i nadaju}i se dobroj godini. Tek u podne stiè Miona iz ~ar{ije. I{la je tamo zorom da obi|e Senadina. Ona je odràla svoju re~. Ogwan je o Petrovu dne dovr{io ~etvrti razred, a Senadin je odmah po Preobraèwu po{ao u prvi. Taman Miona ozdo u vo}wak, a Du{anka ispade iz ku}e. Stutoqila ne{to u lepu {arenu torbicu, pa se nekud ùri. - Kuda }e{ Du{anka? - Ene-de! Zar i ti do|e? - odgovori Du{anka gotovo kao i zbuwena.58

Ba{ dobro da ne ostane ku}a sama... Evo ja po{la do brala ... - E? A gde je on? - Na wivi tamo iza laza ... re~e da mu ponesem ru~ak. - A zar ne}e do}i ku}i da ru~a? - Ne}e. - A {to? - Oti{ao je sa volovima i ralom ... - E! - ~isto uskliknu Miona. - Pa {to mi odmah ne kaè{, vesela bila? Daj meni tu torbicu! Ja }u mu odneti ... - Neka, nano, ti si umorna. Odne}u mu ja ... Pa onda ... - [ta, ~edo? - Rekao mi brale da ti ne kaèm odmah. „Ho}u”, veli „da obradujem nanu...” - O, bog mi ga obradovao! ... Nisam ja, dete, umorna! Ta nisam ni osetila kad sam do{la ... Eh, ba{ ti ne vaqa posao {to mi odmah ne kaza! Vidi ti wega! ... Daj mi tu torbicu! Podne je, eto, prevalilo! ... A je li oti{ao odavno? - Pa i nije. Tek ako je sad stigao na wivu ... Miona brzo uze torbicu od Du{anke, zagleda {ta je spremqeno, pa ode ùrno. Du{anka osta pred ku}om - gledaju}i ~isto za~u|eno za svojom majkom. IV Wiva iza laza nema vi{e od dana orawa. Zemqa potak{a; kad je dobra godina, rodi dve-tri krstine jarice. Ogwan taman obrazdio prvu brazdu, pa ho}e da ovrati, kad eto ti mu majke. - Nuto moga matorca kako mi radi! - kliknu Miona radosno, pritr~av{i, pa uze grliti i qubiti Ogwana. Ogwan se malo iznenadi. - Pa sre}an ti rad, doma}ine moj! - nastavi Miona. - Gle, gle! Kako je to krasna brazdica, pa kako je duboka! ... O, mene lude! Govorim koje{ta, a ti si umoran, rabotni~e moj! Dela, evo ... evo seja ti spremila ru~ak ... Tu Miona brzo povadi iz torbice {to je spremqeno. Prostre torbicu, pa razredi po woj: malo soli, luka, nekoliko pe~enih krompira, tanku poga~icu, zastrug me`ganika, pa i ~uturicu, govore}i: - E, gle ti Du{anke! Spremila ti i ~uturicu vina. Matorka moja. Zna ona {ta vaqa umornu ~oveku... Ustavi ralo, sine! Dosta si radio! I suze joj grunu{e. - [ta ti je, nano? - re~e Ogwan sednuv{i. - Ti pla~e{? - Ni{ta, sine, ni{ta! Eto, smejem se! ... Dela uzmi, gladan si, znam ... 59

Bogami, i ja se zabavih malo dole u ~ar{iji. Da zna{ kako u~iteq hvali Senadina! - Sedi i ti, nano da ru~amo zajedno - re~e Ogwan lome}i i woj par~e poga~ice. - Neka, sine. Ru~a}u ja kod ku}e. Du{anka me ~eka - odgovori Miona stoje}i i kao dvore}i sina. - Ti misli{ i ja sam umorna. Nisam, Ogwane! Mogu ja vazdan stojati, sinko! Ama uzmi! Neka, sti}i }e{. Ne mora{ ti sve danas uzorati ... E, gle ti wega! Ba{ ore kao matorac! Kaè meni Du{anka ... A ja mislim, {ali se, vrag jedan. I opet joj suze udari{e. Ona ih bri{e rukavom i smeja se. Ogwan se ~isto zbunio. Neki plamen udari mu u lice. Zausti da rekne ne{to, pa ba{ ne ume. Miona ga opet nudi. Po~e da }ereta s wime kao dete - sve stoje}i. Re~e kako }e o~uvati {enicu s te wive, samo za blage dane. Mesi}e od we ~esnicu, kola~ za krsno ime. Najlep{e je bra{no od starog ìta. - Samo ako dobro rodi - re~e Ogwan. - Zna{ sama, nano, da nam je ova wiva ponajtak{a. @ito se gotovo svakad izglavni~a. - O rodi}e, sine ... Mora roditi! Ta ovakve zemqe nema ni u Moravi! Ovde nikad nije bilo ni glavnice ni quqa... Vide}e{ kako }e tu biti dobra {enica ... Ogwan poru~a, pa se diè da prihvati opet ralo i o{inu volove ... Miona stoji i gleda sina kako kao petli} opskakuje, tegle}i ru~icu i navijaju}i ralom ~as na jednu ~as na drugu stranu. Rad je teàk, a detiwa ruka jo{ neja~ka. Nekoliko puta Miona htede da pritr~i i da mu pomogne, ali ne{to ne smede. Ni sama, a ne zna za{to? Pribra torbi~icu, pa po|e polako ku}i. Osvrtala se nebrojeno puta i gledala Ogwana. Videla je kad je uzorao ~ak i tre}u brazdu! ... Obuze je neka ~udna radost. I pla~e joj se - smeje joj se. Ne zna ni sama za{to! Malo pa tek prozbori onako sama: â&#x20AC;&#x17E;Ta red je jednom da i mene bog obraduje! I zar ja nisam sre}na? More imam ja sina! Imam doma}ina, hej! Ne}e meni poslovati vi{e tu|e ruke. Aja! Nema niko ovakvog deti}a. Eno ga ore! Ne moè boqe ni Jelenko! Momak je to! Jo{ godinu, dve pa }u ga i oèniti - ako bog da! O, ta i moja ku}a }e propevati!â&#x20AC;?. Du{anka ne pamti da je ikad videla majku veseliju nego tad kad se vratila sa wive iza laza ... Do{la je ku}i pevu{e}i neku veselu pesmicu. Milovan Gli{i}

Mawe poznate re~i aja - ne, nipo{to; glavnica - ìtna bolest; dejaniti se - izlaziti na kraj sa te{ko}ama; deti} - vaqan momak; de{a - dever; dura{nost izdr`qivi; zastrug - drveni sud; zauvar - od koristi; jarica prole}na p{enica; kura` - hrabrost; krstina - snopovi ìta; laz klizi{te; quq - vrsta korova; ti}i - pti~ice; me`ganik - jelo od pasuqa; rahatnija - u spokojstvu; }eretati - pri~ati; ustoka - isto~ni vetar Ragovor o tekstu Po ~emu se Miona izdvojila od ostalih udovica? Kakva ose}awa ona pokazuje prema pokojnom muù? Za{to joj je te{ko da sa decom napusti porodi~no ogwi{te? Kako je Miona ispoqavala brigu i qubav prema deci? [ta ova junakiwa misli o obrazuvawu i radu? [ta je ~i~a Jezdimir mislio kada je rekao da je Miona mu`-èna? Na kakav na~in se svako weno dete potrudilo da su Mionina odricawa bila opravdana? [ta je Mionu, ipak, najvi{e usre}ilo? U ~emu je simbolika (preneseni smisao) naslova ove pripovetke? Priseti se [ta je to prepri~avawe? êmu ono sluì?  Kakvo prepri~avawe moè biti?  [ta potvr|uje prepri~avawe teksta sa umetni~kom sadrìnom?

Grupni rad

 Organizujte op{irno usmeno prepri~avawe teksta u grupama. Svaka grupa priprema op{irno prepri~avawe svoga dela pomo}u ovih smernica: 1. Majka i deca - `rtve rata 5. Mu` - `ena 2. ^uvawe doma}eg ogwi{ta 6. Du{anka nosi ru~ak 3. Ti}i moji lepi! 7. Prva brazda 4. Slepi kod o~iju 8. Suze radosnice

PREPRI^AVAWE (U OBLIKU REZIMEA) OBRA\ENOG TEKSTA Zadaci • Nabroj nekoliko slika kojima bi mogao da opi{e{ ne~ije po`rtvovawe i qubav. Pro~itaj tekst i razmisli koju poruku nosi u sebi.

VRABAC Vra}ao sam se iz lova i prolazio stazom kroz vrt. Moj pas je tr~ao preda mnom. Odjednom, usporiv{i korak, po~e se kretati kao da je osetio divqa~. Bacih pogled du` staze i primetih malo ùtokquno vrap~e sa paperjem na glavi. Ono je palo iz gnezda (vetar je savijao breze kraj staze) i ostalo je nepomi~no, ra{iriv{i bespomo}no jedva izrasla krioca. Moj pas mu se polako pribliì. U jedan mah s obli`weg drveta sleti naglo i pade kao kamen pred samu pse}u wu{ku jedan matori crnogrudi vrabac, sav nakostre{en, unezveren, s o~ajnim i àlosnim piskom; on sko~i jedno dva puta u pravcu otvorene pse}e ~equsti sa iskeènim zubima. On je jurnuo da spase i zakloni svoje mladun~e... Ali celo wegovo maleno telo drhtalo je od uàsa, glasi} podivqao i promukao, dok je sav zamro i `rtvovao sebe! 62

Pas mu se morao u~initi kao neko ogromno ~udovi{te! Ali on ipak nije mogao da ostane na visokoj sigurnoj grani. Snaga ja~a od wegove voqe zbacila ga je odande. Moj Trezor se zaustavi i ustuknu nazad... I on je, izgleda, priznao tu snagu. Poùrih da zovnem zbuwenog psa i udaqih se pun strahopo{tovawa. Da, ne smejte se! Sa strahopo{tovawem sam stajao pred tom malenom juna~kom pticom, pred poletom wene roditeqske qubavi. Qubav je, razmi{qao sam, ja~a nego smrt i ja~a nego strah. Samo ona, qubav odràva i pokre}e ìvot. Ivan TURGEWEV Razgovor o tekstu • [ta je osetio pas dok se vra}ao s lova? Kako je opisano malo vrap~e? Ko je sko~io pred pse}om wu{kom? Za{to vrabac nije mogao ostati na visokoj sigurnoj grani? O kakvoj je snazi re~? Objasni zna~aj posledwe re~enice teksta. Upamti Prepri~avawe u obliku rezimea predstavqa teì oblik govornog izraàvawa. To je takvo prepri~avawe koje traì da se u saètom obliku iznese kompozicija teksta (razvoj radwe). U~enik pronalazi svoje oblike izraàvawa kako bi saèto izrazio sadràj teksta. Doma}i zadatak Ve`baj usmeno prepri~avawe pripovetke „Prva brazda” u obliku rezimea. Moè{ koristiti slede}i plan: 1. Samohrana majka s mukom podiè maloletnu decu. 2. Mionina deca su zdrava i uzorna u svemu. 3. Uz velike `rtve majka ih {koluje i vaspitava. 4. Ogwan odlazi na wivu. 5. Od sre}e majka se smejala i plakala.

PRIÂWE O DOGA\AJU I O VLASTITOM DO@IVQAJU Upamti Pri~awe (naracija, pripovedawe) u prvom licu je jedna od formi (oblika) pripovedawa. Ono se vezuje za neki lik iz samog dela. To moè biti pripoveda~ koji je nosilac radwe pri~e, ili moè biti pripoveda~ koji u doga|aju u~estvuje kao wegov posmatra~. Pri~awe je u najve}oj meri li~no, ose}ajno i ispovedno. Ovakav na~in primewuje Branko V. Radi~evi} pri~aju}i o doga|aju iz svog detiwstva u pri~i „\a~ka kapa”.

\A^KA KAPA Bilo je to poodavno. Do{la jesen. Osvanuo dan po~etka {kolske godine. Izjutra me mati rano probudila. Odmah sam je, onako sawiv, zapitao: - A |a~ka kapa, majko? - Dobi}e{ je! - re~e ona neuverqivo. Mene ne{to prese~e. Osetih: mati moja je mnogo nesre}na. Ali sam }utao. Obukoh se i si|o{ u kuhiwu. Pio sam ~aj i ~ekao. Mati je odjurila u kom{iluk. Oti{la je da potraì i pozajmi kapu za mene. Pa i to {to mora da je pozajmi – bilo je neveselo. @ao mi je bilo i sebi i majke. Ona se opet poniàva. A ja? Eto, polazim u prvi razred gimnazije. Ali, kako polazim! Mo`da }u morati da ostanem kod ku}e. Jer nemam kapu. Mati je i sino}, i preksino}, i svih ovih poslednih dana i{la, molila, traìla. Vra}ala se praznih ruku. Uvek je na pitawe: „|a~ka kapa?” neodlu~no odgovarala: „Dobi}e{ je, samo budi malo strpqiv”. I ja sam bio strpqiv. êkao sam. Ali dan polaska u {kolu se pribliàvao. I sada, kada o tome mislim, ne bih mogao ta~no re}i ko je bio nemirniji, ona ili ja. Woj je bilo te{ko, prete{ko. A ja sam se ose}ao kao izgubqen. Strepeo sam: samo da ne zazvoni veliko {kolsko zvono. @eleo sam da se nekako produì jutro, da potraje. Prolazili su de~aci, naravno, u novim kapama. A ja sam bio pred pla~em. Radovao sam se |a~koj kapi, {iritima i onim zlatnim oznakama za razred i odeqewe. Postao sam gimnazista. I ba{ ona, |a~ka kapa, bila je najvidqiviji znak velikih promena. Ali {ta da se radi? Sumwao sam da }e mi je majka doneti. Bilo je to tu`no, mnogo tu`no jutro. I vidim: nema majke. Oslu{kujem: zvono }e zazvoniti. Ulica puna |aka, puna kapa, novih pantalona i cipela. Nailazi prodavac |evreka. Pro|e

profesor, na{ sedi sused, a |a~ke kape polete sa glava. Ja sedim u kuhiwi, gledam kroz prozor. A majke nema, pa nema. „Ti si najnesre}niji de~ak na svetu”, kaèm sebi i, slomqen, odmaknem se od prozora. Pomislim: „Kako je tu`na i nepotrebna sirotiwa”. I ~ini mi se: nikad vi{e ne}u biti veseo. A moji drugovi su veseli. A ja nosim tu|e pantalone, tu|u ko{uqu i cipele. I ne mogu da ne pla~em, pa zapla~em. - Branko! - zovu me de~aci sa ulice. - Branko! - glasovi su wihovi nestrpqivi. A mene mu~i stid i ogor~ewe. Ne javqam se, }utim, pritajen. Oni odlaze, a ja ostajem - gorak. Tako mala stvar - kapa, a tako veliki bol u mom srcu! Odjeknulo je veliko {kolsko zvono i ja sam poleteo ka prozoru. Prislonim lice: mati tr~i ulicom. Izleteo sam napoqe, pohitao majci u susret. U wenoj ruci - |a~ka kapa. Uzimam je onako, u trku, me}em na glavu. Ali, kapa je bila velika. Preklopila me preko o~iju. - Stavi}emo hartiju - re~e mati. - Ho}e li pomo}i? - Malo }e pomo}i, kaè mati, poùri. Vra}amo se tr~e}i. A zvono zvoni. Zvoni. - îja je kapa? - Jovanovog Mom~ila. A Mom~ilo ide u ~etvrti razred. - Nesre}a! - ne moè, a da ne kaè mati. Mom~ilova glava kao moje dve. Gde ba{ da dobijem wegovu kapu? I ni{ta ne pomaè hartija. Tada se mati seti: - Nakrivi je. Nakrivim dobro kapu na jedno uho. - Sad si kico{! - re~e, a o~i joj pune suza. Ho}e da se nasmeje, ali ne moè. Moj kico{! - Kico{? Jadan kico{. Gledam u ogledalo. Kako je ~udno izmewena moja glava. A lice nekako tu|e, neobi~no. Kaì mati: - Najva`nije je da kapa ~vrsto stoji. - Tako je, majko, kapa ~vrsto stoji. Zvono zvoni i ja potr~im u {kolu. Ali, kada tr~im, kapa me opet poklopi. I ja je skidam i nosim u ruci. Bilo je tu`no, mnogo tu`no jutro. U{ao sam u {kolsko dvori{te. Za~udili su se moji drugovi: - Gle kako ovaj nosi kapu! [ta je to s wim? - Sada }e mu ]iro pokazati kako se nosi kapa! - re~e stariji |ak. Ja nisam znao ko je to ]iro. Ali sam osetio da se bliì nesre}a. Prilazio mi je sasvim malen ~ovek. - Ovamo! - pozvao me je prstom. Do|i, do|i. Skinuo mi je kapu i ponovo mi je natukao na glavu. Preklopila me je i

preko o~iju i preko nosa. A onda se trgnuo: vaqda je shvatio u ~emu je stvar. - Sirotan, re~e, a glas mu je bio pun sau~e{}a. Nakrivi je, brate, koliko ho}e{. I oprosti. Ne`no mi je name{tao kapu, krivio je i popravqao. Gledao me tu`no, dobro, sa kajawem. Bio je to ]iro, profesor istorije.

Branko V. Radi~evi}

Ragovor o tekstu [ta je tema ovoga teksta? Ko je pripoveda~? Za{to je |a~ka kapa bila toliko va`na za novog gimnazijalca? Objasni re~enicu: „@ao mi je bilo i sebe i majke”. Zbog ~ega pripoveda~ kaè: „Woj je bilo te{ko, prete{ko. A ja sam se ose}ao kao izgubqen”? [ta je de~ak ose}ao dok je ~ekao da mu majka donese kapu? Za{to pripoveda~ kaè da je bio „jadan kico{”? Kako obja{wava{ postupak profesora istorije? Organizujte prepri~avawe teksta u obliku rezimea. (Pro~itajte deo - upamti.) Zadaci Opi{i ose}awa koja u tebi budi ova pri~a.  Budi pripoveda~ i ispri~aj jedan doga|aj kada si bio tuàn („Tada sam bio veoma tuàn”). Ne zaboravi da je ova forma izraàvawa stvarala~ki ~in.  Pored stilski bogate re~enice, va`ni su: boja glasa, emocionalnost, dikcija, intonacija, gestovi, mimike. •

Doma}i zadatak - rad na ~asu• Od slede}ih re~i ve`baj da pri~a{ doga|aj o vlastitom do`ivqaju: a) jesen, vru}e, dan, vinograd, selo, brdo (uvod) b) zreli grozdovi, lepqivi prsti, pune ko{are, nasmejana lica, neumoran rad (glavni deo) v) zalazak sunca, umor, slatka ve~era, prijatan san (zavr{ni deo). Na ~asu Izra`avawa i stvarawa usmeno ispri~ajte pripremqene sastave. Najuspe{nije istaknite. Na ~asu Likovnog obrazovawa crtajte korpe sa va{im omiqenim vo}em.

PRIÂWE NA ZADATE TEMATSKE REÎ Upamti Dok pripoveda~ pri~a doìvqaj, on reprodukuje ne{to {to je li~no doìveo ili je izmislio. To je stvarala~ki proces u kome dolaze do izraàja: ume{nost pripoveda~a da odabere interesantnu temu, da osmisli pri~u i tok doga|aja, da sastavi stilski oboga}ene re~enice, wegova ose}awa i se}awa na doìvqaj, wegova fantazija. Zadatak Sastavi pri~u za usmeno izraàvawe na temi „Kako sam se obradovao/la”. Koristi i ove re~i da bi izrazio/la: 1. ose}awa: toplina, uzbu|ewe, prijatnost, ne`nost, razigranost; iznena|ewe, golicawe, sre}a, zadovoqstvo; 2. posledice:suze radosnice, smeh, sjaj u o~ima, veselo lice; zagrqaj, skakutawe, drhtawe glasa. * Savet: Prvo razmisli i sastavi plan pri~awa: tema pri~e, uvod, tok i kraj pri~e, tvoja ose}awa, posledice te tvoje radosti. Mo`da }e ova fotografija izavzati neka ose}awa i nadahnu}e.

OPISIVAWE - DESKRIPCIJA SAMOSTALNO OPISIVAWE Upamti Sve {to nas okruùje moè biti predmet opisivawa: priroda i prirodne pojave, stvari, li~nosti, objekti, slike, ìvotiwski i biqni svet i sl. Opisivawe je jedan od oblika izraàvawa (pismenog i usmenog). Dok opisujemo ne{to, mi kao da ga oìvqavamo. Zato opisujemo: oblike, boje, zvuke, mirise, kretawa u prostoru, skladnost, harmoni~nost i sl. Moè se opisivati u prozi i u stihu. Sagledaj â&#x20AC;˘ ď&#x20AC; Pa`qivo ~itaj i istraùj tekstove (odlomke) koji slede (slike dvori{ta, oluje, opis, devojke i mostovi). Uo~avaj razli~ita opisivawa, zapaàj umetni~ke i jezi~ke pojedinosti i stilska sredstva kojima se autori sluè. ď&#x20AC; Uporedi {ta je opisano i prepri~aj opise.

VELIKO DVORI[TE +"+! a " & & "+$* & & & "& & ( (. ( ( * ( !* & $* + & "+ & $& ($ + *"*"+ + * + & & &"+ + $ & ( & &, *!* ( + + +! ( +. *"+ *$ & + , ( * + * &$& & + +!$ * * (, + "+ ( $&, (* + "& + $( $+ (, ($ & + ($ +, ($ (! + "& *"+ +!(. + *" !+ +$ & + ( ( *$& (! & $(!* * "+, & * + * +!(. * $* + +, * * & $& $ + & ( +! + $ +! * + *!, +"+ !*

&$ * * +

+ $+ $( !( *!. ( + *"* ( * ( "+ & $& ( + & + & "+ ( & ( *!* + $ + !(. + + !+ $& (* ( +"+!* "( + ( $!* $( $"+ $ ( ( * * & +. Stevan Rai~kovi}

OLUJA Nebo je bilo ~isto kao staklo. Istovremeno nekako ~udno, ~ini se bezbojno. Sunce, sada ve} bez zasewuju}eg bleska, prosipalo je na zemqu mno{tvo uàrenih zraka, ali kao da ih je prethodno procedilo kroz zamu}eno staklo ... Sveop{tu poti{tenost pove}avala je mukla ti{ina. Niotkud vetri}a, ni pti~e da se oglasi ... I odjednom, gle, se zapadne strane, pojavi se beli oblak, posle wega jo{ jedan i jo{ jedan. ûdnom brzinom su narastali i spajali se jedan sa drugim ... Jan âjak

MOSTOVI Veliki kameni mostovi, svedoci i{~ezlih epoha kad se druga~ije ìvelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i ki{e, ~esto okrzani na o{tro rezanim }o{kovima, a u wihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice. Tanki èlezni mostovi, zategnuti od jedne do druge obale kao ìca, {to drhte i zvu~e od svakog voza koji projuri; oni kao da jo{ ~ekaju svoj posledwi oblik i svoje savr{enstvo, a lepota wihovih linija otkri}e se potpuno o~ima na{ih unuka. Drveni mostovi na ulasku u bosanske varo{ice ~ije izglodane grede poigravaju i zve~e pod kopitama seoskih kowa kao da{~ice ksilofona. I, najposle, oni sasvim mali mosti}i u planinama, u stvari jedno jedino ove}e drvo ili dva brvna prikovana jedno uz drugo, preba~eni preko nekog gorskog potoka koji bi bez wih bio neprelazan. Ivo Andri} * * * U Milice duge trepavice, prekrile joj rumen’ jagodice, jagodice i bijelo lice. Ja je gledah tri godine dana; ne mogoh joj o~i sagledati, crne o~i, ni bijelo lice... Narodna pesma

Doma}i zadatak - samostalno opisivawe •

Odaberi temu i pripremi usmeno opisivawe. 1. To je moja omiqena stvar 2. Na slici sam video ... 3. On/ona je moj idol Na ~asu ~itajte sastave i odaberite najuspe{nije. 69

PISMENO IZRA@AVAWE (PREPRI^AVAWE I PRI^AWE) PREPISIVAWE ODABRANOG DELA OBRA\ENOG TEKSTA Pro~itaj pripovetku i razmisli koja je wena poruka.

ODJEK Nekog ~oveka i wegovu ènu pozovu prijateqi iz obli`weg grada u goste. Ali kako su oni imali kravu, jedno od wih dvoje moralo je ostati kod ku}e, da je hrani i poji, muze i, dabome, da joj mewa prostirku od slame. - Ti }e{ ostati kod ku}e! - re~e èna. - Ti ide{ u grad ~esto, a ja odavno ni iz dvori{ta nisam izi{la. - Ne, ne, èno, boqe je da ti ostane{ kod ku}e! - odgovori joj mu`. Ja sam neve{t radu oko krave. Ne umem da muzem. Osim toga imam vaàn posao u gradu. - Uvek ti ima{ „vaàn” posao u gradu! - naquti se ona. Prepirali su se oni tako nekoliko ~asova oko toga. Ni jedno nije htelo da ostane kod ku}e. Tada se èna seti da, nedaleko od ku}e, ima jedno strmo i visoko, po{umqeno brdo. Kad neko vikne od ku}e, brdo mu vrati posledwe re~i. - Eto, neka nam brdo odgovori i neka re{i ovo pitawe! - re~e èna muù. - Pa, dobro, kad ve} nema drugog izlaza i na~ina, pristajem! - sloì se on i brzo re{i spor. Prvo izi|e ~ovek da upita brdo, pa povika: - Ho}u li ja u grad u goste ili da ostanem kod ku}e? - ... kod ku}e! - odgovori brdo odjekom. Sad do|e red na ènu da pita. - Ho}u li ja da ostanem kod ku}e ili da idem u goste? - ... u goste! - odgovori brdo. Tako dosetqiva èna dobi dozvolu da sutradan ide u grad, u goste. Narodna pripovetka Razgovor o tekstu• Za{to ~ovek i wegova èna nisu mogli zajedno da po|u u goste? [ta je predloìla èna? Za{to mu` nije hteo da ostane kod ku}e? Kakvo je re{ewe predloìla èna? 70

Kakav je odgovor dobio mu`, a kakav `ena i ko je oti{ao u goste? Koju karakternu osobinu prepoznaje{ kon `ene? Kakvu si poruku izvukao iz teksta? Zadatak za ~as  Svaki u~enik u svesci primewuje tehniku Petored za tekst „Odjek”. Pro~itajte {ta ste uradili i najurednije stavite na pano. Naslov (tema) jedna imenica ___________________________ Opis dva prideva _________________

___________________

Aktivnost (radwa) tri glagola ______________ _________________ _________________ Ose}awe fraza od ~etiri re~i _________ ___________ __________ __________ Sinonim druga re~ za temu _________________________________ Doma}i zadatak• U svesci prepi{i jedan deo iz teksta i obrati pa`wu na: uredno pisawe, pravilno pisawe slova i interpunkcijskih znakova, pisawe direktnih re~i likova, razmak izme|u re~i i sl. Na slede}em ~asu razmenite sveske sa drugom koji sedi s tobom da biste proverili ura|ene zadatke. Crvenom olovkom napi{ite primedbe (pohvalu ili nedostatke).

PREPRI^AVAWE DOGA\AJA O KOME SAM ^UO/LA OD DRUGOG LICA Razmisli Pa`qivo pro~itaj tekst i razmisli koju poruku nosi. To devoj~ica prepri~ava doga|aj iz {kole, kad je radila pismeni zadatak.

NESPORAZUM Jedva sam uspela da, pre nego {to je zvono objavilo kraj ~asa, skrpim nekoliko nezgrapnih re~enica u kojima je na vi{e na~ina bilo izraèno da je poqe bilo zeleno i {iroko, a majski dan svetao. Da bi taj pejza` malo oìvela, dodala sam da je nasred livade kloparala ogromna vetrewa~a, {to, naravno, nije bilo ta~no, pa me nastavnica zbog toga, s pravom, pred celim razredom ismejala. „Gde si videla vetrewa~u?”, pitala me smeju}i se. U frizernici, kod Boàne, odgovorila sam spremno. Nisam znala da u frizernicama drè vetrewa~e, to je ne{to novo, kaè ona, pa opet smeh, ha, ha, ha. Ona je govorila, a |aci su pocikivali, kao da ih je neko golicao. To je zaista bilo nepravedno, a naro~ito me bolelo {to kiko}u moje drugarice, iako su znale da govorim pravu i celu istinu. Malo koja devoj~ica iz na{eg mesta nije i{la na {i{awe kod Boàne. A Boàna je nas klinke {i{ala okrenute licem zidu. Na zidu, u koji smo za vreme ulep{avawa buqile, visila je ogromna slika, a na woj se ba{karala ogromna vetrewa~a, ra{irenih krila, nad poqanom punom masla~aka i belih rada . . . Vida Ogwenovi} Primeni znawe•  U svojoj svesci prepri~aj neki doga|aj o kome si ~uo od drugog lica. Moè{ prepri~ati i doga|aj o kome si ~itao u de~jem ~asopisu.  Priseti se {to si nau~io/la o prepri~avawu i primeni svoje znawe dok bude{ stvarao/la. Najuspe{nije sastave pohvalite i od wih napravite zidni ~asopis. Razgovor o tekstu Objasni kako se vetrewa~a sa slike „preselila” u pismeni sastav jedne devoj~ice. Opi{i pona{awe nastavnice i |aka. [ta je ovde nepravedno, a {ta je nesporazum? Doma}i zadatak  Svaki u~enik u svesci prepri~ava tekst „Nesporazum” i pi{e poruku.Pro~itajte {ta ste prepri~ali i koje ste poruke napisali. 72

PREPRIÂVAWE OBRA\ENOG TEKSTA SA UMETNI^KOM I NAU^NO - POPULARNOM SADR@INOM Priseti se•  Priseti se sadràja o prepri~avawu teksta sa umetni~kim sadràjem. îtaj umetni~ki tekst „Devoj~ica i kr~ag”, ruskog pisca Lava Nikolajevi~a Tolstoja i razmi{qaj o interpretaciji teksta.

DEVOJÎCA I KRÂG Bila u davna vremena na zemqi velika su{a; usahnule sve reke, potoci, bunari; osu{ilo se drve}e, `buwe i trava; umirali od è|i qudi i ìvotiwe. Jedne no}i izi{la devoj~ica iz ku}e, sa kr~agom, da traì vode za bolesnu majku. Nigde nije na{la vode, pa, onako umorna, legla na travu i zaplakala. Kad se probudila i dohvatila kr~ag, umalo nije prosula vodu iz wega. Kr~ag je bio pun ~iste, sveè vode. Devoj~ica se obradovala i htela da se napije, ali onda pomisli da ne}e biti dosta za majku, pa potr~a sa kr~agom ku}i. Tako se ùrila da nije ni primetila oko nogu psetance. Spotakne se oko wega i ispusti kr~ag. Ku~e je àlosno cvilelo. Devoj~ica je ve} pomislila da je voda iz kr~aga prosuta, ali kr~ag je stajao uspravno i sva voda bila je u wemu. Tada ona odli u {aku vode, i psetance sve popi i razveseli se. Kad je ponovo dohvatila kr~ag, a on od drvenog postao srebrn. Devoj~ica donese kr~ag ku}i i pruì ga majci. Mati re~e: „Ja }u i tako umreti, boqe popij ti i vrati kr~ag k}erki. U taj mah kr~ag od srebrnog postane zlatan. Po{to je bila isuvi{e èdna, ona uze kr~ag i, ba{ kad je htela da ga nagne, na vratima se pojavi putnik i zatraì vode. Devoj~ica proguta pquva~ku, a kr~ag pruì putniku. Na kr~agu odjednom isko~i sedam ogromnih dragih kamena, a iz wega pote~e veliki mlaz ~iste sveè vode. Sedam dragih kamena po~e{e se dizati sve vi{e prema nebu i postado{e onih sedam zvezda koje se zovu Veliki medved. Lav Nikolajevi~ Tolstoj Razgovor o tekstu• [ta opisuje autor u po~etku teksta? Gde je krenula devoj~ica sa kr~agom? [ta je u~inila s kr~agom bistre vode? Kome je sve pomagala? [ta je nerealno u tekstu? Koji su doga|aji mogu}i u stvarnosti? 73

Razmisli• Navedi osobine koje odlikuju humane qude. Koja ose}awa je u tebi pobudio tekst? Za{to se ovaj tekst moè nazvati legendom o nastanku sazve`|a Veliki medved? Za radoznale Nau~no - popularna kwièvnost se razvila tokom dva pro{la veka. Wena istorija po~iwe znatno ranije, jer su neki pisci mnogo pre ma{tali o putovawu na Mesec i Sunce, kao i o Atlantidi. Ova dela imaju zanimqivu radwu koja ~itaoce drè u napetosti, a uz to, ~esto sasvim ta~no predvi|aju neke kasnije pronalaske. Onaj ko voli svet ma{te i avanture treba da ~ita kwige @ila Verna: Pet nedeqa u balonu, Putovawe na Mesec, Dvadeset hiqada miqa pod morem, Put oko sveta za osamdeset dana i dr. Istraùj: [ta je to Atlantida? Pro~itaj tekst - moè{ po~eti istraìvawe.

ATLANTIDA Tu, pred mojim o~ima se, u stvari, pojavqivao sru{en, razoren, potopqen grad, s razbijenim krovovima, poru{enim hramovima, razvaqenim svodovima, stubovima poleglim po zemqi, gde se jo{ ose}ao smisao za skladne proporcije toskanske arhitekture; malo daqe, ostaci velikog vodovoda; ovde, uzvi{ewe nekog akropoqa; tamo, ostaci keja, kao da je nekad neka anti~ka luka {titila trgova~ke brodove i ratne la|e kraj obale nekog i{~ezlog okeana; malo daqe jo{, duga~ke linije sru{enih zidina, puste {iroke ulice . . . Gde sam? Gde sam? Hteo sam po svaku cenu da znam, hteo sam da govorim, hteo sam da zabacim metalnu loptu s glave. Ali kapetan Nemo mi je pri{ao i zaustavio me jednim pokretom. Zatim je podigao par~e kredastog kamena, pri{ao jednoj steni i napisao samo jednu re~: ATLANTIDA. @il Vern

Razgovor o tekstu Kako zami{qa{ potopqeni grad? Objasni re~i: Hteo sam da zabacim metalnu loptu s glave. Za{to je kapetan Nemo napisao re~ Atlantida? Doma}i zadatak • Odaberi koji }e{ tekst prepri~ati u svojoj svesci: 1. Prepri~avawe teksta „Devoj~ica i kr~ag” 2. Prepri~avawe teksta „Atlantida”

PREPRI^AVAWE (OP[IRNO) OBRA\ENOG TEKSTA (RAD U GRUPAMA) Primeni znawe • Organizujte rad u grupama. Svaka grupa dobija zadatak op{irno da prepri~a jedan od tekstova obra|enih na ~asovima. Na ~asu ~itajte sastave, a tri najuspe{nija stavite na literarni pano.

PREPRI^AVAWE (U OBLIKU REZIMEA) OBRA\ENOG TEKSTA Zadatak za ~as •  Pa`qivo pro~itaj tekst „Greh” Ivana Cankara. Zatim pro~itaj pitawa koja }e ti pomo}i da primeni{ takozvanu tehniku Skeletni prikaz teksta.

GREH Toplo je bilo i sneg se topio po krovovima; kapalo je, a kapqe su blistale na suncu. Ulicama su prolazili lepo obu~eni qudi. Mati je do{la vrlo rano pred {kolu. Na velikom trgu bilo je jo{ sve mirno: prozori visoke ku}e sijali su se i s vremena na vreme ~uo se glas nastavnika koji je u {koli govorio o{trim i zvonkim glasom. Mati je do{la iz daleka, do{la je iz sela koje je bilo ~etiri sata udaqeno od grada. Wene ~izme - mu{ke ~izme koje su joj bile do kolena bile su blatne, wena prega~a - {iroka seqa~ka prega~a sa zelenim ruàma - bila je tako|e poprskana blatom. U desnoj ruci imala je ki{obran i veliki zave`qaj u koji je donela ko{uqe i par novih cipela Joètu; u levoj ruci dràla je veliku maramu, i u woj svezanu deseticu koju je donela Joètu. Mati je bila umorna i gladna, nije kupila jutros ni mrve hleba, samo da desetica ostane cela. Noge su je bolele, a i ka{qala je; lice joj e bilo suvo, obrazi upali. Hodala je polako po putu gore-dole i gledala u prozore koji su se sijali kao da su pozla}eni. U {koli zazvoni zvono; zvonilo je dugo, a onda nastade àgor i buka. Kroz velika vrata nagrnu gomila |aka; najpre oni mali iz niìh razreda mnogi su jurili po trgu, za wima ve}i |aci - i{li su ozbiqno i ponosito. Iza{ao je i Joè u gomili veselih drugova. Ugleda majku i seqa~ku prega~u sa zelenim ruàma, visoke blatwave ~izme i crvenu haqinu, na glavi {arenu maramu zavezanu ostrag, veliki zave`qaj i ogroman ki{obran. - Je li ti to mati? - upita ga drug. - To nije moja mati! - odgovori Joè. Stid ga je bilo prega~e sa zelenim ruàma, visokih ~izama, crvene haqine i marame, ki{obrana i velikog zave`qaja. U tom velikom zave`qaju bile su wegove nove ko{uqe {to ih je mati {ila no}u, a kapale su wene suze na wih. Sakrio se u gomili i pro{ao mirno. A mati je stajala i motrila bri`nim o~ima. Uskoro prestade àgor, jo{ je samo malo |aka izlazio iz {kole potom je zazvonilo, i sve je bilo opet tiho. Ve} je mati odlu~ila da ide u stan wenog i da ga tamo potraì. îm 76

je u~inila nekoliko koraka, seti se da se mo`da gde u {koli zadrào, pa se vratila i ~ekala. Noge su je bolele, naslonila se na zid i gledala gore u prozore koji su sijali na suncu; ~ekala je do podne. U podne je opet zazvonilo u {koli; i u varo{i je zvonilo; sa svih strana ~ula su se podnevna zvona. Mati do|e bliè velikim vratima, traìla je Joèta. Nije ga bilo. Sve se opet umiri; izlazili su samo jo{ nastavnici: bradati, ozbiqni, osvrtali su se. Zalupa joj srce; upla{i se i do|e joj na um da mo`da leì te{ko bolestan kod ku}e, da je ~eka, da zove svoju majki. Pohita u stan, a noge su joj klecale. Joè je bio kod ku}e, sedeo je za stolom i drào kwigu pred sobom. îm je otvorila vrata, on odmah ustade i po|e joj u susret. - Kad si do{ao ku}i? - U jedanaest. - Pa kako me nisi video kad sam te ~ekala? - Nisam te video! - odgovori Joè. Po podne su prolazili kroz grad, po lepoj ulici; sve su se ku}e sijale: svetle kapqe padale su iz oluka i udarale veselo o kaldrmu. Joè je pratio majku koja se vra}ala ku}i. Pripijao se uz wu i drào je za ruku. U du{i mu je bilo te{ko, èleo je da se sakrije i zapla~e uglas. Sretali su ga drugovi, sreo ga je i onaj drug koji ga je pitao pred {kolom: „Je li to tvoja mati?”. Joèta nije bilo stid – doviknuo mu glasno: „Gledaj, ovo je moja mati”. I{ao je pored majke, a na du{i mu je leào greh i pritiskivao ga, kao da su mu noge bile umorne i te{ke. Izvan grada se rastado{e. Joè je pomi{qao da klekne pred majkom i sakrije glavu u wenu prega~u: „Majko, ja sam se danas sakrio od tebe!” Ali nije kleknuo. Kad je majka bila ve} daleko, viknu za wom: - Mati! Majka se okrete. „Zbogom mati!” - viknu, i tako se rastado{e. Iz daqine jo{ je video kako ona polagano ide po kaqavom drumu, telo joj je bilo pognuto, kao da na ramenu nosi veliki teret. Joè po|e ku}i i sede u ugao, na veliki zave`qaj {to ga je donela mati, pa pokri lice rukama i zaplaka. Ivan Cankar

Razmisli Za{to je pisac dao ovoj pripoveci naslov „Greh”? Opi{i izgled majke i wena ose}awa posle dugog pe{a~ewa. Objasni de~akovo pona{awe kad je ugledao majku. [ta se sve de{avalo u de~akovoj du{i tog dana? Kako je de~ak iskazao qubav prema svojoj majci? Objasni osnovnu misao ove pri~e. Uputstvo: Sledi {emu tehnike Skeletnog prikaza i obja{wewe za zadatak koji }e{ napisati u svesci. Re~enica ___________________________________________________________ (Koja opisuje o ~emu se radi u tekstu) Misao iz teksta ______________________________________________________ (Koja kazuje ne{to va`no) Jedna re~ ____________________________________________________________ (Izraàva zna~ewe ili osnovnu temu) Simbol ili slika (Crta{ predstavu za sadràj teksta) Boja _________________________________________________________________ (Koja izraàva izazvana ose}awa) Dopuni ______________________________________________________________ (Jedna od najboqih stvari u tekstu)

PRI^AWE O VLASTITOM DO@IVQAJU

Doma}i zadatak

Napi{i sastav o psu koji te je uznemirio ili upla{io. Uputstvo: Na po~etku, opi{i kako je do{lo do susreta, kako je pas izgledao, kako se kretao, nastupao. Neka to bude slikovito. Kako si se ti ose}ao/la, {ta si mislio/la, kako si se pona{ao/la? Je li bilo dramati~no, a ako jeste, za{to? U zavr{nom delu ukratko opi{i kako se sve zavr{ilo. 78

PRIÂWE NA ZADATE TEMATSKE REÎ (PRIÂ PO ANALOGIJI) Zadatak • Re~ analogija zna~i „sli~nost jednoga s drugim”.  Napi{i sastav na temu „Nevreme”. Ispri~aj pri~u po analogiji (onako kako zami{qa{ tok doga|aja po redosledu). Koristi ove re~i: 1. imenice: ki{a, sunce, oblaci, ki{obran, vetar, strah, virovi, iznena|ewe, duga, boje, drugovi, ku}ica; 2. glagole: padati, svirati, nositi, liti, vijati, odleteti, drhtati, tr~ati, beàti, iza}i, gledati, plakati; 3. prideve: tamni, vidqiv, duboki, pokisli, obojeni, upla{eni, uporni, iznena|eni.  Na ~asu ~itajte sastave, a najuspe{nije stavite na kwièvni pano.

SAMOSTALNO OPISIVAWE (stvari, slike, lika) Priseti se • Ponovi svoja znawa o opisivawu kao obliku, na~inu izraàvawa (usmeno ili pismeno). I dosada, ~itaju}i razna kwièvna dela, shvatio/la si da je opis veoma vaàn za razumevawe i doìvqavawe onoga {to je autor pripovedao u svom delu. Pro~itaj i razmisli • Pro~itaj pa`qivo odlomke i razmisli o opisima. 1. Visoko iznad grada sveti moj prozor i upija sunce. Staklo mog prozora moè da naslika ptice u letu, oblak koji se zadirkuje sa mrazom, grane dok se wi{u i qude koji traè sre}u ... Prozoru moj, ja u tebi vidim otvorenu staklenu kwigu i ~itam o qudima i svetu uop{te. Prozoru moj, najlep{a moja kwigo na svetu, ja ceo dan ~itam od tebe ... Vjekoslav Majer

2. Bilo mi je dvanaest ili trinaest godina; i{ao sam u tre}i razred realke; u sobi je bio sumrak. Soba je bila velika, pa ipak mi se toga jutra u~inila uska i tesna, sva nabijena i pretrpana stvarima, kao pri selidbi. Uza zidove stajala su ~etiri kreveta, me|u wima police za kwige, veliki drveni kov~ezi koji su li~ili na sanduke, ormani za odela, na sredini ogroman sto prekriven kwigama i sveskama . . . Ivan Cankar 3. Jedno popodne sedeli smo u sobi pored o~eve posteqe. On be{e ko{~at i ùt poput jeseweg li{}a. Be{e ve} tako mr{av da su mu ìle nabubrile ispod ùte koè. Po ~elu gra{ke znoja, lice puno kostiju, usne bezbojne, a ruke mr{ave . . . Nandor Major Razgovor o tekstovima  Objasni kako to da staklo na prozoru moè da slika? (iz prvog odlomka.) Opi{i sobu iz drugog odlomka. Pro~itaj re~i kojima je opisan otac u tre}em odlomku. Upamti Deskriptivnim pripovedawem u kwièvnom delu do~arava se materijalni i duhovni svet koji se moè uo~iti, doìveti i iskazati putem mno{tva karakteristi~nih detaqa i ~ulnih slika (oblika, boja, zvukova, mirisa, ose}awa . . .) Prikazivawem stvari i pojava putem ~ulnog opaàwa kroz umetni~ki opis izraàva se i posebno doìvqavawe sveta. U kwièvnim delima moèmo sresti opisivawe: stvari, slika, likova. Postoji deskripcija (opisivawe) spoqa{ne stvarnosti - eksterijer (ku}a, dvori{te, ulica, most, stadion i sl.) i unutra{we stvarnosti, unutra{weg prostora - enterijer (soba, u~ionica, kuhiwa, sudnica i sl.). Javqa se i portretna deskripcija (kwièvni portret) - opisivawe qudi, izgled, go-vor, pona{awe, unutra{we osobine.

Nepoznate re~i enterijer - unutra{wost neke prostorije eksterijer - spoqni izgled, sopaqa{nost, spoqa{na strana

Budi kreativan - primeni znawe Napi{i sastav na temu koju }e{ odabrati: 1. Slika moje sobe 2. Prole}e u parku 3. Portret moje omiqene li~nosti

OBAVE[TAVAWE O DOGA\AJU Upamti Obave{tavawe predstavqa oblik izraàvawa (pismenog ili usmenog) o nekom doga|aju. Vr{i se izbor podataka o vremenu, mestu, toku i u~esnicima tog doga|aja. Obave{tavawe je stvarala~ki ~in jer wegov autor ne samo {to prikupqa i odabire podatke, ve} ~esto ulazi i u analizu doga|aja. Sagledaj • Pro~itaj ovo obave{tewe i sagledaj elemente ovog vida izraàvawa.  Obrati pa`wu na jezik i stil po kojima se ovaj oblik razlikuje od umetni~kog izraàvawa. Grip A - vakcinacija U aprilu, kada se pojavio virus koji je ozna~en kao grip A, dat je znak uzbune. Wegovo brzo {irewe prouzrokovalo je veliku zabrinutost, koja je sada, sa dolaskom zime, pove}ana. Da bi zadràli sopstveni mir, odgovori}emo na neka pitawa. Posebno je va`no ista}i da je vakcinacija protiv ovog gripa otpo~ela i u na{oj zemqi. Na evropskom kontinentu do sada nije zabeleàna nijedna ozbiqna neèqena reakcija na ovu vakcinu. Prema tome, nema razloga za strah i argumente poput onih da nije dovoqno ispitana. Glavoboqa, malaksalost, mu~nina, povi{ena temperatura i bol na mestu uboda, neki su od neèqenih efekata koji se mogu javiti posle vakcinisawa kao i kod uzimawa odre|enih lekova. Iz dnevnih novina Zadatak  Napi{i obave{tewe o slu~aju koji se dogodio u tvojoj {koli. Primeni saznawa koja si ~uo/la o obave{tavawu. 81

PISMO Upamti  Pismo je oblik stupawa u vezu me|u pojedincima. ^ovek pi{e ~oveku da ga o ne~emu obavesti, da ga ne{to pita, da se ispovedi u poverewu. Pi{e se ro|aku, prijatequ, roditequ, detetu, voqenoj osobi. Pismo treba da bude iskreno, toplo, napisano biranim re~ima. Kada se govori o pismu, treba poznavati i neke pojmove: 1. adresant - lice, svako ko upu}uje pismo (po{iqalac pisma); 2. adresat - onaj kome je pismo upu}eno (primalac pisma); 3. adresa - natpis na koverti (pismu) koji kazuje ime lica kome se pismo upu}uje, ulica, ku}ni broj, mesto stanovawa i po{ta.

P.M.

Milanu Sto{i}u Nik{i}ka, br 8

1300

Kumanovo

[aqe: Bojana Sto{i} Beogradska 5 1131 Skopqe

Sada se osim pisma koristi internet (elektronsko pismo). [ta zapisuje{ na predwoj strani koverta, a {ta na zadwoj? 82

Zadatak Pro~itaj i analiziraj odlomak pisma iz pripovetke „De~ak i pas” Danila Ki{a.

PISMO Dragi gospodine Berki, ovo vam pismo pi{em iz daleka i ho}u da vas pozdravim i pitam za zdravqe. Polako se privikavam na nove drugove u {koli, ali mi se svi rugaju zbog mog izgovora. Jo{ uvek sawam no}u da sam tamo kod vas, pa me mama budila ba{ sino}, jer sam plakao u snu. Mama kaè da je to nostalgija i da }e sve to brzo pro}i. Dragi gospodine Berki, molim vas najqubaznije da mi se ne smejete zbog ovog {to }u vam sada re}i: ja sam sino} plakao najvi{e zbog mog psa Dinga. Ana mi se jo{ podsmeva i kaè da sam ja zaqubqen u tog psa, a mo`da je to i istina, no ja verujem da }ete me vi razumeti i da mi se ne}ete rugati. Ispri~a}u vam sada kako mi je bilo te{ko kada smo krenuli na put, kako me potresao taj rastanak. Se}ate se da sam ja, pred sam polazak kola, bio nestao i da sam do{ao u posledwem trenutku, pa su me svi grdili. Kaza}u vam sada gde sam onda bio. Odveo sam Dinga na obalu Kerke, da se pozdravim s wim. Zatim sam ga vezao kai{om za vrbu, a on se nije opirao, samo je cvileo. Hteo je da krene za mnom i molio me da ga pustim, no jas mu rekao da ostane, da je ìvot takav, i da znam da nikade ne}u na}i boqeg prijateqa od wega, ni me|u psima, ni me|u qudima... Va{ jadni Andreas Sam, u~enik Nepoznate re~i nostalgija - jak ose}aj ~e`we i patwe za zavi~ajem, dragim prijateqima, za minulom sre}om Doma}i zadatak Napi{i pismo prijatequ/ici o svom polasku u peti razred. Ukratko iznesi svoje utiske o {koli (ambijentu), o nastavnicima, o drugovima, o gradivu (lako, te{ko) i sl. Istraìva~ki zadatak Prona|i u re~niku stranih re~i zna~ewe re~i: ambijen(a)t. Razmisli koje su pozitivne, a koje negativne osobine dopisivawa internetom. Organizujte razgovor na ~asu o ovome; iznesite svoja razmi{qawa i iskustava. 83

RAZLIKOVAWE DOGA\AJA I LIKOVA U POZORI[NOJ PREDSTAVI I U FILMU Pro~itaj i sagledaj ď&#x20AC; Dok ~ita{ tekst, razmisli o kakvom se doga|aju govori, kako i o postupcima likova.

DRUGOVI Lica: Jova i Peca ([etaju sa |a~kim ta{nama. Peca jede kiflu i razgovaraju.). Jova: Danas je ~etvrtak. Nastavnik je rekao da imamo razredni ~as. Govori}emo o uspehu, o higijeni, o nekim akcijama i o ... Peca: Znam ... Nastavnik je rekao da odaberemo druga s kim }emo sedeti u klupi. Jova: Jesi li re{io s kim }e{ da sedi{? Peca: Svejedno mi je! ... Evo mo`emo ja i ti! [ta me gleda{ tako? Boqeg druga od mene ne}e{ na}i! Osim toga ti si jak iz matematike, potkazuje{. Jova: Mislio sam, i onaj Sokole nije lo{, mirno detence, bubica ... Peca: Koji Sokole?! ... Mogu i da se naqutim! Ja sam pet puta boqi drug nego on! (Peca pojede kiflu i vadi bombonu, otvara je i stavqa u usta. Jova ga gleda ...) Jova: Neke nove bombone. Daj jednu da probam! Peca: Nemam vi{e. To je bila posledwa ... Slu{aj, ne igraj se, ja sam ti najverniji drug, da sedimo zajedno. Jova: A Janko iz sredweg reda? Ima lepu rezalicu i mnogo voli ptice, kao i ja. Da odaberem wega. 87

Peca: Jova: Peca: Jova: Peca:

Jova: Peca: Jova: Peca: Jova: Peca: Jova: Peca: Jova: Peca: Jova: Peca: Jova: Peca:

Jova: Peca: Jova: Peca: Jova: Peca: Jova: Peca: Jova:

Peca: Jova: Peca: Jova: Peca: 88

[ali{ se. [ta nedostaje meni? Sve bih dao za druga! A jednu bonbonu? Pa rekao sam ti da nemam ... (Prema publici) Dosada je pojeo tri! Ovaj moj drug i laè! Mi dvoje odli~no ìvimo. Prepisivao bih od tebe, zamewivao bi me kad sam deùrni, deli}emo tvoju uìnu, brani}u te na odmorima ... Ja sam dobar i veran drug, ne}e{ da zaàli{! Ne znam! I Nikola ho}e da sedi sa mnom! On je {krtica. On, na primer, moè pred tobom da pojede celu kesu bombona, ti da se oblizuje{, a da ti ne da ni liz. Kao ti malopre! Drugo je ovo. Ja nemam celu kesicu, nego pola. (Pojede bombonu, vadi jabuku i grize.) Ti ima{ jabuku! Alâ&#x20AC;&#x2122; je crvena, lepo miri{e! Prijatno! Da, lepo mi je! Hvala! A, ne kaè{ ni: izvoli! Opet ti?! ... Nemam, jedna je ... Da probam jednom ... Nije higijenski ... Da sam imao no` ... Ja imam. Preseci mi malo. Izvoli! (Daje mu no`.) Ej, sad sam se setio! Zaboravio sam ta{nu! Idi ti, sti}i }u te. (Ide iza scene i jede jabuku.) Peca je {krtica, a zna i da laè. Poje{}e jabuku i vrati}e se. (Vra}a se.) Al sam tr~ao! ... Jovo, re{eno je, od danas pa nadaqe sede}emo ja i ti u klupi, najboqi drugovi smo, me|u nama nema tajni, sve }emo da delimo, pomaga}emo se u nevoqi ... Eto ti nevoqe! Kom{ijski pas! Stra{an pas! Beìmo! Brè! Ne mogu da tr~im, noge su mi s plikovima od cipela ... Sna|i se na drugi na~in. Ja odoh! Pomogni mi! Za{titi me! Pa da mene uhvati zubima! Beìm! Ostavio si me samog, a drugarstvo? Ba{ me briga! Va`no je da se ja spasim, a ti se sna|i. (Ide iza scene.) (Prema publici.) Kakva vernost! Ostavio me kada sam u opasnosti! A ustvari, onaj pas je miran, samo wu{i nosem .. (Vi~e.) Peco, Peco, vrati se, opasnost je pro{la. (Dolazi pa`qivo.) Stvarno? @iv si? @iv i zdrav! ... Opet o onom razme{tawu! Jesi li re{io? Jo{ ne. Imam troje kandidata ... Sigurno sam ja prvi! Ko od tih troje moè da ti bude drug u klupi? Kaèm ti od mene boqeg ne}e{ na}i!

Jova: Peca: Jova: Peca:

Na}i }u boqeg od tebe. Ve} sam odlu~io! Sede}u sa Sokolom! [to bi? Gre{i{! Propusti}e{ druga kao mene, ne zna{ ti mene ... Upoznao sam te malo pre ... Sede}u sa Sokolom! Kako ho}e{! (Prema publici.) Ne mogu da razumem: za{to da sedi s nekim Sokolom, kad sam ja wegov najboqi drug!? Velko NEDELKOVSKI Razmisli i odgovori

O ~emu se govori u tekstu? Koje si likove sreo u tekstu? O ~emu razgovaraju oni? ^ije postupke osu|uje{ i za{to? Razgovarajte kako bi trebalo da se pona{a pravi drug?  Po ~emu se ovaj tekst razlikuje od onih koje si ranije ~itao?

Upamti Tekst koji je napisan u obliku razgovora (dijaloga) zove se dramski tekst. Oni su nameweni za izvo|ewe na sceni u pozori{tu. U dramskom tekstu ima doga|aja i likova, a wihov govor se prenosi monolozima i dijalozima. Monolog je govor jednog lica. Dijalog je razgovor dva ili vi{e likova. Sve ove elemente sadrì i filmska predstava. Zadaci za ~as Ovaj tekst moète postaviti na scenu, u va{oj u~ionici, sa lepim izraàjnim ~itawem. Nau~ite tekst napamet i ve`bajte pokrete likova dok govorite tekst. Napravite scenu u u~ionici. Doma}i rad Pogledaj film za decu i pozori{nu predstavu prema prethodnom dogovoru. Napi{ite o kakvom doga|aju je re~. Koji su likovi i kakvi su wihovi postupci? Razgovarajte na ~asu o tome kako su opisani doga|aji i likovi u filmu i pozori{noj predstavi. 89

RAZLIKOVAWE DEKORA, SCENOGRAFIJE, KOSTIMOGRAFIJE, MUZI^KE ILUSTRACIJE U POZORI[NOJ PREDSTAVI I FILMU Priseti se Ve} zna{ {ta je dramski tekst, potrebno je da nau~i{ gde se izvodi, kako se zovu qudi koji govore dramski tekst, kako se on postavqa na scenu i sl.  Pretpostavqamo da si dosad gledao neku pozori{nu ili predstavu za decu i da si bio odu{evqen doga|ajem, likovima, glumom i sva~im {to si video na sceni. Da se boqe upozna{ sa pozori{nom predstavom, glumcima, dekorom, pona{awem qudi u pozori{tu i celom atmosferom, pa`qivo pro~itaj tekst koji sledi.  Razmisli o tome kakve su razlike izme|u dramske i filmske predstave.

PRVI SUSRET S POZORI[TEM Bilo je rano prole}e. Cvetale su {qive u na{em dvori{tu kada sam prvi put kro~io u na{u novu ku}u koju su moji roditeqi kupili kada je tata dobio posao u velikom gradu. Bio sam setan i mrzovoqan zbog toga {to sam ostavio daleko moje drugove i igre u malom ritu gde sam se ose}ao kao da je ceo svet moj. Roditeqi su bili zauzeti preme{tawem stvari, a ja sam istr~ao napoqe da im ne smetam. Stariji brat i sestra su bili vredni i nisu primetili kada sam izmakao gu`vi. Hteo sam da vidim {ta je u okolini, ima li dece mojih vr{waka. Cuwao sam unaokolo. Na drugom kraju ulice bila je jedna zgrada na kojoj su virili stubovi beli, lepi, visoki. Ispred je bio veliki pano sa slikama. Nisam mogao da vidim {ta je, jer me je majka pozvala da do|em i pomognem pri selidbi koja je potrajala do duboko u no}. Znati`eqa mi nije davala mira: kakve su bile one velike slike ispred zgrade, ko li su stanovnici u woj, za{to su se slikali, nije li to neka navika kod stanara u gradu. Jutro mi je donelo istinu. Potr~ao sam ka kraju ulice i na fasadi zgrade ugledao natpis: „Narodno pozori{te”. Uzbu|en dotr~ao sam ku}i i rekao svima {ta sam „otkrio”. Roditeqi su se nasmejali, rekli su mi da je to trebalo da bude iznena|ewe za mene kako bi se ute{io zbog selidbe i rastanka sa rodnim selom. I{ao sam svaki dan ispred zgrade i gledao slike iz predstava koje 90

su i{le skoro svaki dan. Goreo sam od èqe da u|em i vidim kako je unutra. Tu èqu mi je ispunio otac jedne ve~eri kada je mirisao jorgovan. Bila je gu`va na ulazu, a ja sam bio uzbu|en. U{li smo u veliki hol, a zatim i u salu sa sedi{tima jarko crvene boje. Pred nama je bila scena sa velikom crvenom zavesom. Svi su seli na mesta. Zavladala je ti{ina, a najednom aplauz. Digla se zavesa, a jedna predivna glumica sa qubi~astom haqinom mahala je lepezom. Pored we je bio veliki sto i ogledalo u pozadini. Gledala je u nas, a ja sam mislio da gleda pravo u mene. Kako da me mahawem lepezom mazila po licu, bio sam o~aran, stao mi je dah, postao sam lak kao perce. Nisam primetio kako je glumica, oko koje su posle bili i drugi glumci, najednom isparila iz mog vidika. Predstava je bila gotova, svi su stajali, sre}no su se smejali i dugo pqeskali. Taj aplauz ~ujem i sada ali sa obrnute strane. Ja sam na sceni, a publika je ispred mene zadovoqna mojom glumom. Sowa LA@ETI] Ve`ba  Svaki u~enik sastavqa pet pitawa koja se odnose na sadrìnu teksta. Postavqajte pitawa me|usobno i odgovarajte na wih. Razmisli i odgovori  [ta je to glumac, a {ta scena? Kako treba da se pona{a{ u pozori{tu? Kako se zovu predmeti koji ukra{avaju scenu? Upamti Izvo|ewe dramskog dela na sceni u pozori{tu zove se pozori{na predstava. Glumac je lice koje igra odre|enu ulogu u pozori{noj predstavi u filmu. Zadaci  Organizujte kolektivnu posetu pozori{tu, ili je gledajte na malom ekranu, ili na DVD-u. Razgovarajte o sadrìni i o postupcima likova. Napravite razliku: kwièvni tekst - pozori{na predstava.

Pro~itaj i sagledaj Dok ~ita{ tekst prona}i }e{ re~i koje se koriste prilikom snimawe filma. Primeri: filmski studio, koliba, scena i dr. Razgovarajte sa nastavnikom o zna~aju tih re~i.

MEDVED U FILMU U filmskom studiju snimao se film. U tom filmu bila je jedna ovakva scena: u kolibu, u kojoj spava umoran ~ovek, ulazi medved. ôvek se budi sav upla{en. Kada ugleda ~oveka, medved je jo{ upla{eniji. On beì kroz prozor, a ~ovek kroz vrata. I samo toliko! Obi~na scena. Ne traje ni dva minuta. Qudi u studiju traè medveda. Ba{ tada je u gradu gostovao jedan cirkus, u ~ijem je programu u~estvovao dresiran medved. Ta stvar oko traèwa medveda brzo je bila gotova. Ujutro je dreser uveo u studio najkrupnijeg medveda. - Ne bojte se wega! rekao je on. - Moj je medved dobro dresiran. Za potvrdu tih re~i, medved je izlizao ruke svim prisutnim, a zatim je pojeo ponu|eno par~e torte. U jednom uglu primetio je bicikl i s wim se ve{to provozao u filmskom studiju. - Pravi glumac, istina! - Obradova se reìser. - Ba{ takav nam je potreban. Snimajmo i bez probe. U studiju su izgradili deo kolibe, sa prozorima i vratima i sa krevetom u uglu. Snimawe je po~elo. Kamere su bile spremne. Glumac je legao na krevet i prepravqao se da spava. Ukqu~ili su reflektore. Zablistala je jaka svetlost. Kada se medved na{ao obasjan svetlosnim zracima, ispravio se na zadwe {ape i po~eo da ple{e. Onda se prevrnuo preko glave i zadovoqan seo nasred kolibe. - Ne! Ne! Stop! Ne moè tako! – dere se reìser. - Za{to on ple{e i prevr}e se? Pa, to je divqi medved! Zbuweni dreser odvede medveda iza dekora i sve je po~elo ispo~etka. Opet komanda za spavawe. Opet se glumac ispruì na krevet i ponovo su ukqu~ili jaku svetlost. Medved se provukao u kolibu kroz poluotvorena vrata, i odmah se ispravio na predwe {ape. - Stop. Zaustavite! – viknu gnevni reìser. 92

- Zar je nemogu}e objasniti da je sve to nepotrebno. Ali to je bilo te{ko objasniti jednom medvedu! Sergej BARUDZIN Priseti se ď&#x20AC; Verujemo da vam se tekst dopao i da ste ve} gledali filmove za decu sa dresiranim `ivotiwa u glavnim ulogama. Nabrojte nekoliko takvih filmova i porazgovarajte o wima. Ve`ba ď&#x20AC; Razgledaj i uporedi Scene iz pozori{ne predstave

Snimci iz stranih filmova

Razmisli i odgovori [ta prime}uje{ na priloènim slikama? Da li glumci u filmu i u pozori{noj predstavi imaju specijalnu ode}u? Ko je odgovoran za ode}u? Priseti se da li u filmovima i u pozori{noj predstavi svira muzika? Kako se zove onaj koji priprema scenu? Da ti pomognemo Sigurno ste videli da u pozori{nim i u filmskim scenama pojedini glumci imaju specijalnu ode}u u zavisnosti od uloga koje igraju. Na snimcima se vidi dekor i u filmu i u pozori{tu. U umetni~kom oblikovawu filmske i pozori{ne predstave zna~ajnu ulogu imaju: scenografija, dekor, kostimografija, muzika i sl. Upamti U kwièvnosti i u pozori{tu sredstvo izraàvawa je re~, a u filmu izraàjno sredstvo je slika u pokretu. Film je slikovit zapis na filmskoj traci. Dekor je ukra{avawe scene za potrebe filmske ili pozori{ne predstave (drve}e, zgrade, vrata, prozori, slike, mostovi i sl.). Dekor u pozori{noj predstavi je ograni~en prostorom na sceni, dok u filmu koji se snima u filmskom studiju ili u prirodnoj sredini izgleda verodostojnije (zgrade, drve}e, reka, more, stvarno postoje). Na to se nadovezuje scenografija kao celokupna priprema scene za uspe{no izvo|ewe filmske ili pozori{ne predstave. U filmu scenografija moè da bude deo nekog dvori{ta, plaà na moru, ledina na planini i sl. Scenografija je celokupna priprema scene za uspe{no izvo|ewe filmske ili pozori{ne predstave. - Lice koje se o tome brine zove se scenograf. Kostimografija je ode}a koja je neophodna za glumce u pozori{tu ili filmu. - Lice koje se brine za kostime zove se kostimograf. Za uspe{no izvo|ewe filmske ili pozori{ne predstave doprinosi, u velikoj meri, i muzika. U zavisnosti od doga|aja muzika je vesela, tu`na, zastra{uju}a i sl. Zadatak Posle gledane predstave, pozori{ne ili filmske, potrudite se da sagledate sli~nosti i razlike istih. Uo~ite i pribeleìte kada je muzika tu`na, a kada vesela. 94

BIBLIOTEKA Pro~itaj i sagledaj

KWIGE SU NA[I VERNI DRUGOVI - Pro~itala sam jednu lepu kwigu! - pohvalila se Ana Denisu. - A gde si je na{la? - upita Denis. - Pozajmila sam je iz biblioteke. Tamo ima mnogo takvih kwiga. Uvek moè{ uzimati kwigu. Kad je pro~ita{ vrati je. Samo, da zna{, kwige moramo da ~uvamo, jer su potrebne i drugima. Ovu kwigu koju sam ~itala bila je malo o{te}ena. Neko je pisao po wenim koricama. To nije dobro. Kwige su na{i verni drugovi, pa treba ih po{tovati – rekla je Ana i poùrila prema biblioteci da vrati kwigu koju je pozajmila. (Iz |a~kih novina) Razmisli i odgovori Odakle je Ana pozajmila kwigu? Odakle ti uzima{ kwige? Kako se treba odnositi prema kwigama? U jednoj re~enici Ana kaè: „Kwige su na{i verni drugovi”. Objasni tu re~enicu. [ta je biblioteka? Da li moè{ iz biblioteke, pored kwiga, da ~ita{ novine i ~asopise? 95

Upamti Biblioteka je ustanova gde se ~uvaju kwige i razne novine. Razvoj kompjuterske tehnike omogu}uje da se kwige na|u i u kompjuterskim bankama podataka. Nau~i vi{e Biblioteke su se pojavile 700 godina pre n.e. Narod Mesopotamije je imao dobro ure|ene biblioteke sa kwigama na glinenim plo~ama, napisanim klinastim pismom. Egip}ani su imali biblioteke sa kwigama u vidu tuba od papirusa, a kasnije Rimqani su uveli prve javne biblioteke. Ipak, javne biblioteke tipa dana{wih, nastale su u Engleskoj u XIX veku. Biblioteke mogu da budu: {kolske i gradske. Kwige u biblioteci su pore|ane prema naslovu, autoru ili broju. Svaki u~enik treba da bude ~lan neke biblioteke. U biblioteci pored kwiga, mogu da se ~itaju novine, ~asopisi, stripovi nameweni deci i sl. Oni mogu da se na|u i na internetu. Zadatak za ~as Napi{i sastav „Kwiga - moj najboqi drug”. ^itajte sastave, a najuspe{nije istaknite u kwi`evnom kutku. Ve`ba • Svaki u~enik neka donese na ~as novine ili ~asopis. Razgovarajte o razlikama ovih {tampanih medija: o ~emu pi{u, wihov izgled, oblik i sl. Prihvati i uradi! Ako nema{ svoju malu ku}nu biblioteku po~ni da je pravi{.

Za ro}endane i u drugim prilikama poklawaj kwige. 96

JEZIK

JEZIK KAO SREDSTVO SPORAZUMEVAWA Qudi se sporazumevaju na razne na~ine, odnosno op{te me|u sobom. To rade izrazom lica, pokretom o~iju, usana, glave i drugim delovima tela. Na koji na~in op{te ovo dvoje dece?

Na{ poznati pesnik i i pripoveda~ Slavko Janevski u jednoj pesmi ka`e: ,,Pozivam sve telefone i televizijske kamere da objave da je ovaj dan Dan de~jih prava!â&#x20AC;?

A pesnik Bo{ko Sma}oski predla`e: ,,U kalendaru treba da ima Dan devoj~ica koje se smeju, i Dan de~aka koji, i kada su tu`ni, pevaju...â&#x20AC;?

Svakako, najboqe, najlak{e, najbr`e i najpotpunije qudi op{te me|u sobom pomo}u jezika, odnosno govora. Govorom oni iskazuju svoja saznawa, `eqe, potrebe, svoja stremqewa, itd. Preko govora sagovornici jedni drugima mogu da upute razna pitawa, upozorewa, molbe, saop{tewa, naredbe itd.

Upamti Jezik ima prednost u odnosu na sva druga sredstva za sporazumevawe, zato {to omogu}ava sagovornicima da razmewuju poruke ~ak i u situacijama kada su prostorno veoma udaqeni jedni od drugih.

Ve`ba Vodi zami{qeni telefonski razgovor sa najboqim drugom. 99

SIGNALI I SIMBOLI KAO SREDSTVO SPORAZUMEVAWA ď&#x20AC; Najsavr{eniji sistem znakova za me|usobno sporazumevawe i komunikaciju me}u qudima je wihov jezik. ď&#x20AC; Qudi mogu me|usobno da op{te i drugim razli~itim vidovima znakova. Svi ti znaci se dele na: signale i simbole. ď&#x20AC; Signali su znaci koji nisu nameweni po{iqaocu i ne {aqu se sa nekakvom namerom. Primer: Ze~ji tragovi u snegu upu}uju na to da je prethodno pro{ao zec. Osmeh na ne~ijem licu predstavqa znak radosti, zadovoqstva, sre}e. Za razliku od signala, simboli, se {aqu sa namerom da prenesu nekakvu informaciju koja je, naj~e{}e, od va`nosti i za po{iqaoca i za primaoca. Primeri:

Kada {kolsko zvono zazvoni {aqe informaciju za po~etak ili kraj {kolskog ~asa.

Koja je informacija poslata preko ove slike? Na koga se odnosi ta informacija?

100

ď&#x20AC; Koje informacije {aqu svetlosni signali na semaforu kada je upaqeno: a) zeleno svetlo; b) `uto svetlo; v) crveno.

Ve`ba ď&#x20AC; Navedi primere u kojima pojedini signali i simboli za op{tewe predstavqaju sredstvo za sporazumevawe.

101

SAMOGLASNICI I SUGLASNICI (VOKALI) (KONSONANTI) U srpskom jeziku ima 30 glasova: a, b, v, g, d, |, e, `, z, i, j, k, l, q, m, n, w, o, p, r, s, t,}, u, f, h, c, ~, x, {. Priroda glasova zavisi od poloàja koji pojedini delovi govornog aparata zauzimaju pri stvarawu glasova. Zato se na osnovu poloàja govornih organa svi glasovi u srpskom jeziku mogu se podeliti u tri grupe: samoglasnike, sonante i suglasnike. a) Samoglasnici ili vokali su: a, e, i, o, u. Pri izgovoru samoglasnika vazdu{na struja potpuno slobodno prolazi kroz usnu dupqu. Samoglasnici su zvu~ni glasovi i ~uju se kao tonovi. Ovi glasovi su nosioci sloga u re~i, a nekad samoglasnik i sam moè ~initi slog. Na primer: te - a - t a r, eâ&#x20AC;&#x201C;- mi - si - ja, bi - bli - o - te - ka... U odre|enim uslovima r je nosilac sloga i u takvim slu~ajevima naziva se slogotvorno r. Na primer: srp, prst, krv, crn, srce, itd. b) Sonanti (glasnici) su glasovi pri ~ijem stvarawu vozdu{na struja prolazi neometano uprkos preprekama koje predstavqaju delovi govornog aparata. Neometani protok struje, uz zvu~nost, glavna je crta koja ih ~ini, u izvesnom smislu, sli~nim samoglasnicima. Sonanti su: v, r, j, l, q, m, n, w. v) Svi ostali glasovi u srpskom jeziku jesu suglasnici ili konsonanti. Pri wihovom izgovoru vazdu{na struja nailazi na ve}e ili mawe prepreke i zato se oni ~uju kao {umovi. Suglasnici se dele na zvu~ne i bezvu~ne.

Zvu~ni suglasnici Bezvu~ni suglasnici

b g d | p k t }

` z x - - { s ~ f h c

ď&#x20AC; Iz tabele se vidi da prvih sedam zvu~nih suglasnika imaju svoj bezvu~ni parwak s kojim se, u odre|enim slu~ajevima, smewuju u re~ima, jer u srpskom jeziku ne mogu da stoje jedan pored drugog dva suglasnika razli~ita po zvu~nosti. 102

Na primer: Srbin - srpski svat - svadba te`ak - te{ka nizak - niska

b>p t>d `>{ z>s

srb+ski svat+ba te`ak nizak

srbski svatba te`ka nizka

srpski svadba te{ka niska

Ve`be 1. U tekstu â&#x20AC;&#x17E;Veseqeâ&#x20AC;? prona|i re~i u kojima je do{lo do promene suglasnika i objasni kako je nastala ta promena.

VESEQE Susedi su nas pozvali na svadbu. Svatovi su, jedan po jedan, pristizali. Niska ku}ica bila je puna gostiju. Za svakog gosta posebno je bila servirana ve~era. Gozba je bila u punom jeku kada su mlada i mlado`ewa iza{li u dvori{te i zaigrali. Oko wih su podskakivali veseli de~aci i devoj~ice. Stare `ene su sedele na grubo istesanim klupama pored ograde. Celo selo se orilo od veselih pesama. 2. Objasni do kakvih je promena do{lo pri postanku re~i: ropstvo, slatko, golup~e, mu{ki i zup~anik.

103

IMENICE Obnovimo ď&#x20AC; [ta ozna~avaju imenice? ď&#x20AC; Koje su imenice vlastite, a koje zajedni~ke? ď&#x20AC; Koliko roda i koliko broja imaju imenice?

Zbirne imenice

list

grozd

listovi

grozdovi

li{}e

gro`|e

Imenice: list i grozd su u jednini. Imenice: listovi i grozdovi su u mno`ini. Imenice: li{}e i gro`|e ozna~avaju skup predmeta koji se nalaze u nekom zbiru i zovu se zbirne imenice. 104

Upamti ď&#x20AC; Zbirne imenice ozna~avaju skup bi}a ili predmeta iste vrste uzetih skupa u neodre|enom zbiru ili u prirodnoj celini. ď&#x20AC; Zbirne imenice nemaju oblike za mno`inu jer je oblikom jednine ozna~ena mno`ina. To li{}e, to gro`|e, ta deca, ta bra}a, to cve}e, ta telad, ta prasad, ta dugmad itd. ď&#x20AC; Od datih imenica: cvet, drvo, kamen, `bun, prut, kesten, pero, dugme, pile i jagwe napi{i zbirne imenice i upotrebi ih u re~enici. Na primer: Radojka ima mnogo piladi.

105

PRIDEVI ď&#x20AC; [ta ozna~avaju pridevi? ď&#x20AC; Koji su pridevi opisni? ď&#x20AC; Od ~ega zavisi rod i broj kod prideva? Upamti ď&#x20AC; Kao nesamostalne re~i, pridevi dobijaju oznake roda i broja zavisno od imenica uz koje stoje (dobar drug, dobra drugarica, dobro dete...). Bez obzira na to kojoj zna~ewskoj grupi pripada, svaki pridev ima oblike za tri roda (mu{ki, `enski i sredwi rod) i dva broja (jedninu i mno`inu).

Prisvojni pridevi Prisvojni pridevi su re~i koje ozna~avaju pripadawe, odnosno ozna~avaju ~ije je ono {to je ozna~eno imenicom. Na primer: Susedov kow je veoma brz. Skupili smo se u omladinskom domu. Upoznali smo Milo{evu sestru. Navukao sam bakine ~arape. Prisvojni pridevi ~esto postaju od: vlastitih imenica: Mirjanin odgovor me za~udio. Ovo je Vladimirova olovka. Spavali smo u Ivankinoj ku}i. zajedni~kih imenica: Bagremov med je najsla|i. Sa zadovoqstvom sam slu{ao pti~ju pesmu. Ki{ni su jesewi dani. Ve`be 1. Prona|ite prisvojne prideve u jednom od dosada obra|enih proznih tekstova. 2. Napi{ite tri re~enice u kojima }ete upotrebiti prisvojne prideve koji su postali od vlastitih imenica i tri re~enice u kojima }ete upotrebiti prisvojne prideve koji su postali od zajedni~kih imenica. 106

ZAMENICE Li~ne zamenice

SEDAM PATUQAKA

Jednog dana Mara je upitala Jovanku ko joj pomaè pri obavqawu poslova. - E, vidi{ ja poznajem sedam patuqaka. Oni se ne odvajaju od mene. Mene slu{aju i rade! – re~e ona. - Znala sam ja odmah da ti neko pomaè. A da li bi hteli i meni da pomognu? - Kako da ne! Samo ih pozovi: „Patuqci, patuqci, do|ite da mi pomognete!” I eto wih odmah kod tebe. - E, ba{ ti hvala! Ti si dobra drugarica! – re~e Mara i ode. Po narodnoj pri~i U prvoj re~enici ove pri~e susre}emo imena dve devoj~ice: Mara i Jovanka. Zatim su ta imena zamewena re~ima: ja, ti i ona. Te re~i su li~ne zamenice. Li~na zamenica ja odnosi se na lice koje govori. Li~na zamenica ti odnosi se na lice kome se govori. Li~ne zamenice: on, ona i ono odnose se na lica o kojima se govori. Li~ne zamenice: ja, ti, on, ona, ono upu}uju na pojedince, tj. na pojedine li~nosti i zato su one u jednini. Li~ne zamenice imaju oblike i za mnoìnu: mi, vi, oni, one, ona. Evo pregleda li~nih zamenica: 107

Jednina

Mno`ina

1. lice: ja 2. lice: ti 3. lice: on, ona, ono

1. lice: mi 2. lice: vi 3. lice: oni, one, ona

Iz datog pregleda se vidi da li~na zamenica za tre}e lice ima posebne oblike za sva tri roda u jednini i u mno`ini. Ve`be 1. Prona|i li~ne zamenice u pri~i „Deoba” i odredi rod, broj i lice u kome se one nalaze.

DEOBA I{li zec i jazavac kroz {umu i na{li komad mesa. - Ja sam ga na{ao! - rekao je jazavac. - Ne ti, ve} ja! - pisnuo je zec. Dugo su se oni tako raspravqali, ali nikako nisu mogli da se dogovore. - Hajdemo mi kod lije i ona }e nam presuditi! - predlo`io je jazavac. Kad je lija ~ula izjave zeca i jazavca, rekla je: - Vi se uzalud sva|ate. Ja }u vam pravedno podeliti ovoj komad mesa. Zatim je ona podelila meso na dva dela i jedan je dala zecu, a drugi jazavcu. - Deo koji je pripao zecu je ve}i! - rekao je jazavac. - Dobro! Ispravi}u gre{ku - rekla je lija i odgrizla od onog par~eta koje je pripalo zecu. - Sada je wegovo par~e ve}e! - pisnuo je zec. - Dobro, i wega }emo namawiti - odgovorila je lija. Tako je ona ponavqala dok nije sve pojela. Narodna pripovetka

108

2. Napi{i sastav o tome {to vidi{ na slici. U ovom sastavu potrudi se da upotrebi{ li~ne zamenice za sva tri lica u jednini i u mno`ini.

109

PRISVOJNE I POKAZNE ZAMENICE a)

DVE WIVE

Podele se dva brata, pa podele i najboqu wivu na dva jednaka dela. Prve godine stariji brat dobije sa svoje polovine petora kola kukuruza, a mla|i samo troja. Druge godine stariji brat dobije jo{ vi{e. Tada mla|i brat re~e starijem: - Mi nismo pravo podelili veliku wivu. Tvoja je polovina boqa. To nije pravo, nego da delimo ponovo veliku wivu! - [ta }emo deliti ponovo? Uzmi ti moju polovinu, a ja }u tvoju! – re~e stariji brat. I tako na~ine razmenu. Opet stariji brat na|e na svojoj polovini petora kola kukuruza, a mla|i na svojoj wivi samo troja. I onda stade da se ~udi i pita starijeg brata: - Za{to tvoja polovina uvek boqe rodi nego moja? - Zato {to ja svoju polovinu dvaput orem, a ti svoju samo jedanput i {to ja svoju wivu uvek na|ubrim, a ti ne. Eto, zato moja polovina boqe rodi! – re~e stariji brat. Narodna pripovetka b) Ovo }u cve}e pokloniti bolesnoj drugarici. Znam da ona voli ba{ ovakvo cve}e. Ovaj buket }e je sigurno obradovati. Sagledaj Ako pa`qivo pogledate istaknute re~i u gorwem tekstu i re~enicama, primeti}ete da sve one imaju osobine prideva. I one se upotrebqavaju uz imenice, imaju oblike za sva tri roda i sla`u se, kao i pridevi, s imenicama uz koje stoje u rodu, broju i pade`u. Razlikuju se od wih samo po svome zna~ewu. Upamti Po{to su sli~ne (po zna~ewu) pridevima, ove se re~i nazivaju pridevske zamenice. Pridevske zamenice upotrebqene u pri~i „Dve wive” pokazuju kome ne{to pripada (moja wiva, tvoja polovina, wegov deo, svoja wiva), pa se zato i nazivaju prisvojne zamenice. 110

ď&#x20AC; Pridevske zamenice u primerima pod b) upu}uju na lica ili predmete, wihove osobine i veli~ine, pa se zato i zovu pokazne zamenice. ď&#x20AC; Pregled prisvojnih i pokaznih pridevskih zamenica. a) Prisvojne zamenice: J e d n i n a: 1. l. moj (drug), moja (drugarica), moje (selo); moji (drugovi), moje (drugarice), moja (sela); 2. l. tvoj, tvoja, tvoje; tvoji, tvoje, tvoja; 3. l. wegov, wegova, wegovo; wegovi, wegove, wegova; wen, wena, weno; weni, wene, wena; wezin, wezina, wezino: wezini, wezine, wezina. M n o ` i n a: 1. l. na{ (drug), na{a (drugarica), na{e (selo); na{i (drugovi), na{e (drugarice), na{a (sela); 2. l. va{, va{a, va{e; va{i, va{e, va{a; 3. l. wihov, wihova, wihovo (win, wina, wino); wihovi, wihove, wihova (wini, wine, wina); b) Pokazne zamenice: Za lica i predmete: 1. l. ovaj, ova, ovo, ovi, ove, ova; 2. l. taj, ta, to, ti, te, ta; 3. l. onaj, ona, ono, oni, one, ona. Za kakvo}u: 1. l. ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva; 2. l. takav, takva, takvo; takvi, takve, takva; 3. l. onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva. Za koli~inu: 1. l. ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovlike, ovolika; 2. l. toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika; 3. l. onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika. 111

ď&#x20AC; Ve`be 1. Prona|ite u navedenom tekstu prisvojne zamenice i odredite u kom su licu. ^lanovi na{e kwièvne druìne oti{li su na gostovawe kod svojih drugova na selu. Kad su se sastali, pri~ali su o svojim uspesima i te{ko}ama. Najboqi ~lanovi wihove druìne ~itali su svoje radove. Na{i su aplaudirali i radovali se wihovom entuzijazmu. Dan se bliìo svome kraju. Predsednik na{e kwièvne druìne pozvao je svoje nove poznanike da do|u u na{ grad i da budu na{i gosti. Nepoznate re~i entuzijazam â&#x20AC;&#x201C; odu{evqewe, polet, zanos, strasna qubav prema ~emu 2. U svojoj svesci prepi{i ove re~enice. Pri tom pazi â&#x20AC;&#x201C; izostavqene re~i popuni odgovaraju}im pokaznim zamenicama: Ja sam ... kwigu ve} pro~itao. Trudio sam se da upamtim ... ime. Pogledaj ... devoj~icu. ...je na{a najboqa drugarica. Ona je ... vredna tako da uvek postiè najboqi uspeh u razredu.

MOJ PAS Moj pas zna {ta je to kilometar. Toliko iznosi wegova {etwa svakoga dana. Moj pas zna {ta je to vetar. To je ono {to di`e pra{inu oko wegovog stana. Moj pas zna {ta je to stolica. To je ono {to li~i na wega, ali ne laje. Moj pas zna polica {ta je. To je ono na {to se ma~ak popne kad se on propne. Moj pas zna ruka {ta je. To je ono iz ~ega mu tata {e}er daje. Dragan Luki}

112

SADA[WE VREME (PREZENT) KROJA^ Makazama kroja~ kroji {tric, {tric, {tric kroji platno, {tof i cic. Boc, boc, boc, kroja~ brzo {ije, {ije, k’’o zmija se igla vije. (Iz Vesele sveske)

Sagledaj  îtaju}i stihove iz pesme mi zami{qamo kroja~a kako obavqa svoj posao u sada{wem trenutku. Oblici: kroji, {ije, vije se uticali su na nas da zamislimo rad kroja~a u sada{wem trenutku. âk nam se ~ini i da ~ujemo kako makaze rade: {tric, {tric. Kojim glagolskim vremenom je ta radwa iskazana? U stihu: „Makazama kroja~ kroji” – glagol kroji je u sada{wem vremenu (u prezentu). Evo jo{ nekoliko primera u kojima glagol ozna~ava radwu koja se vr{i u momentu kada se o woj govori (stvarna sada{wost). Na primer: Sada razmi{qam. Sada gledam de~ju emisiju. Ovog momenta drìm goluba. Ovde prezent zna~i da se radwa doga|a u trenutku kad se o woj govori, tj. u sada{wosti. Upamti Prezent ozna~ava radwu, stawe ili zbivawe koji se vr{e u vremenu kada se o wima govori.

113

Razmisli U kom su licu upotrebqeni glagoli? Svi glagoli u pesmi (kroji, {ije, vije se) upotrebqeni su u tre}em licu, dok su glagoli u navedenim re~enicama (razmi{qam, gledam, dr`im) upotrebqeni u prvom licu. Da bismo upoznali ovaj glagolski oblik, navodimo oblike prezenta od glagola: razmi{qati, krojiti, {iti za sva lica u jednini i mno`ini: Jednina

Mno`ina razmi{qati

1. l. razmi{qam 2. l. razmi{qa{ 3. l. razmi{qa

1. l. razmi{qamo 2. l. razmi{qate 3. l. razmi{qaju krojiti

1. l. krojim 2. l. kroji{ 3. l. kroji

1. l. krojimo 2. l. krojite 3. l. kroje {iti

1. l. {ijem 2. l. {ije{ 3. l. {ije

1. l. {ijemo 2. l. {ijete 3. l. {iju

Obratite pa`wu na nastavke u oblicima pojedinih lica. To su: Jednina Za 1 l. – m Za 2 l. – { Za 3 l. – /

Mno`ina Za 1 l. – mo Za 2 l. – te Za 3 l. – ju, u, e

Ovi se nastavci zovu li~ni nastavci. Li~ni nastavci se dodaju na prezentsku osnovu i na taj na~in se dobija prezent. Upamti Deo glagola koji se u prezentu ne mewa zove se prezentska osnova. Kako se dobija prezentska osnova? Prezentska osnova se dobija kada se od 1. l. mno`ine prezenta odbije nastavak – mo. 114

Na primer: ~ita â&#x20AC;&#x201C; mo

prezentska osnova

nastavak

Prezent se gradi kada se na prezentsku osnovu dodaju nastavci za prezent. ď&#x20AC; V e ` b e 1. Napi{i pet re~enica u kojima }e{ upotrebiti prezent! 2. Glagole: tr~ati, plivati i brati izmewaj u prezentu! 3. U navedenom tekstu prona|i i prepi{i oblike prezenta.

OSAMQENA BREZA Osamqena breza stoji na pa{waku i ma{e vitkim granama. Na travi nesta{no drhti wena nemirna vitka senka. Radoznala brezina senka pita brezu: - Za{to stojimo? Sve se kre}e. Breza mi~e granama i treperi li{}em: - Gde da idem, ro|ena moja?! Ja uvek stojim na istom mestu, a vidim vi{e od tebe. Breza {apu}e i umorno tone u san. Stanko Rakita

115

PREZENT POMO]NIH GLAGOLA: JESAM, BITI I HTETI

 „Jesi l’ |ego| u ìvotu, Marko?” „Jesam, care, ali u r|avu.” Uvek treba ne~emu teìti i hteti. Treba biti mnogo pametan pa da uradi{ sve ovo. Re~i jesam, hteti i biti su pomo}ni glagoli. Pomo}ni glagoli su re~i pomo}u kojih se grade sloèni glagolski oblici. Glagoli jesam,biti i hteti imaju oblike za sva tri lica u prezentu kako u jednini, tako i u mnoìni. Pomo}ni glagol jesam ima dva oblika prezenta: duì (nagla{eni) jednina mnoìna 1. l. jesam jesmo 2. l. jesi jeste 3. l. jeste jesu 116

kra}i (nenagla{eni) jednina mno`ina 1. l. ja sam mi smo 2. l. ti si vi ste 3. l. on je oni su

Ovaj pomo}ni glagol ima i odri~ne oblike: jednina 1. l. nisam 2. l. nisi 3. l. niste

mno`ina 1. l. nismo 2. l. niste 3. l. nisu

Pomo}ni glagol hteti ima dva oblika prezenta. du`i (nagla{eni)

kra}i (nagla{eni)

jednina

mno`ina

jednina

mno`ina

1. l. ho}u 2. l. ho}e{ 3. l. ho}e

1. l. ho}emo 2. l. ho}ete 3. l. ho}e

1. l. ja }u 2. l. ti }e{ 3. l. on }e

1. l. mi }emo 2. l. vi }ete 3. l. oni }e

U odri~nom obliku re~ca ne spaja se sa kra}im oblikom prezenta daju}i jednu re~: ne}u, ne}e{, ne}e, ne}emo, ne}ete, ne}e. ď&#x20AC; Prezent od pomo}nog glagola biti. jednina 1. l. budem 2. l. bude{ 3. l. bude

mno`ina 1. l. budemo 2. l. budete 3. l. budu

Ima samo jedan oblik - du`i.

ď&#x20AC; Ve`ba ď&#x20AC; Pa`qivo razmotri sliku i napi{i sastav. Naslov odredi sam!

117

PRO[LO VREME (PERFEKAT) ... U 10 sati i 55 minuta, po{to je obleteo zemaqsku kuglu „Istok” se sre}no spustio u odre|eni rejon ... Dogodilo se kao u dobrom romanu: Vratio sam se iz svemira na ista mesta gde sam prvi put u ìvotu leteo u avionu... Sad sam leteo dvesta puta brè i dvesta puta vi{e. Kada sam stao na ~vrsto tlo, ugledao sam ènu sa devoj~icom ... - Da niste iz svemira? - upitala me boja`qivo èna. - Zamislite, jesam - odgovorio sam. - Jurij Gagarin! Jurij Gagarin! - povikali su ... Jurij Gagarin Razmisli  Kada se dogodio let u kosmosu o kome je re~? Prona|i u tekstu glagole. Obrati pa`wu u kom se vremenu vr{e radwe o kojima pri~a Gagarin!  Dakle: u tekstu su svi istaknuti glagoli upotrebqeni u perfektu. Takvi oblici su: pri~ao je, obleteo je, spustio se, dogodilo se, vratio sam se, stao sam, ugledao sam, upitala, odgovorio sam i povikali su. Lako }ete uo~iti da svi ovi glagoli ozna~avaju radwe koje su vr{ene ili izvr{ene pre govornog trenutka, tj. u pro{losti. Upamti Glagolski oblik koji ozna~ava radwu, stawe ili zbivawa koji su se (iz)vr{ili pre govornog trenutka zove se perfekat (pro{lo vreme). Iz primera vidimo da je perfekat sloèni glagolski oblik, jer nastaje od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola jesam i radnog glagolskog prideva. ja sam + u~io = ja sam u~io nenagla{eni

radni glagolski pridev

perfekat (pro{lo vreme)

(kra}i) oblik glagola koji se mewa pomo}nog glagola jesam  Radni glagolski pridev ozna~ava radwu koja se u nekom vremenu vr{ila ili izvr{ila. Slu`i za gra|ewe slo`enih glagolskih oblika. 118

Pr.: I{li smo u biblioteku, uzimali kwige Branka ]opi}a i ~itali sa velikim zadovoqstvom. U navedenoj re~enici radni pridevi (i{li, uzimali, ~itali) slu`e za gra|ewe perfekta. Sagledaj A sad upoznajmo oblike perfekta: u~iti Jednina

Mno`ina

1. l. Ja sam u~io; u~io sam 2. l. Ti si u~io; u~io si 3. l. On je u~io; u~io je Ona je u~ila; u~ila je Ono je u~ilo; u~ilo je

1. l. Mi smo u~ili; u~ili smo 2. l. Vi ste u~ili; u~ili ste 3. l. Oni su u~ili; u~ili su One su u~ile; u~ile su Ona su u~ila; u~ila su

Kad se izostavi li~na zamenica onda se pomo}ni glagol pi{e iza radnog glagolskog prideva. êsto se doga|a da u tre}em licu jednine ili mnoìne pomo}ni glagol bude izostavqen. U tom slu~aju glagolska radwa je iskazana radnim glagolskim pridevom. Pr.: Igrali de~aci na poqani. Brale devoj~ice jagode. Kopao seqak vinograd, znoj ga oblio, ali nije seo, ve} produìo s radom. Kada je perfekat upotrebqen bez pomo}nog glagola, zove se krwi perfekat. U makedonskom kwièvnom jeziku oblici perfekta su poznati pod nazivom minato neopredeleno vreme. Me|utim, u srpskom jeziku perfektom iskazujemo situacije za koje se u makedonskom jeziku koriste minato opredeleno svr{eno i nesvr{eno vreme. Pr.: Ja sam re{io svoj zadatak. - Jas ja re{iv zada~ata. - Mi smo pro~itali pripovetku„\ur|evak”. - Nie go pro~itavme raskazot „Momina solza”. - Mil~o je pisao pismo nepoznatom drugu. - Mil~o pi{uva{e pismo do nepoznat drugar. V e ` b e 1. Napi{i oblike perfekta od glagola: misliti, umivati se i {etati!

119

BUDU]E VREME (FUTUR I) PÊLA I CVET P~ela se spustila na laticu jabukovog cveta i rekla je: - Dobro jutro, jabukov cvetu. Ja }u svojim sisaqkama sisati tvoje sokove i od wih }u napraviti med. Uze}u malo cvetnog praha na svoje dlakave noge i pone}u ga u na{ p~eliwak. Zatim }u ceo dan leteti od cveta do cveta, sisa}u sokove i prenosi}u cvetni prah sa pra{nika na tu~kove. Cvete, ja }u sada oti}i. Ujesen ove grane }e biti pune rumenih jabuka, a na{ p~eliwak pun slatkog meda. Po Vladimiru Nazoru Razmisli ď&#x20AC; P~ela i cvet su se uzajamno pomagali: Objasni kako? ď&#x20AC; Prona|i u navedenom tekstu glagole! Koju radwu ozna~avaju oni? Kako se zovu oblici glagola upotrebqeni u tekstu? ď&#x20AC; U tekstu susre}emo dve vrste glagolskih oblika; jedni su prosti, drugi sloèni. I jedni i drugi kazuju budu}e radwe, radwe kojima govorimo pre wihovog izvr{ewa. Tako, na primer, p~ela je govorila cvetu kakve }e sve poslove da obavi u budu}nosti. Glagolski oblik upotrebqen u ovom tekstu zove se futur I ili budu}e vreme. Upamti Futur I (budu}e vreme) ozana~ava radwu, stawe ili zbivawe koji }e se vr{iti u budu}nosti, tj. posle govornog trenutka. Futur I moè biti sloèn i prost. Sloèni oblici su: (ja) }u napraviti, (ja) }u leteti, (ja) }u oti}i i (on) }e biti. Prosti oblici futura su: uze}u, pone}u, sisa}u, prenosi}u. Sloèni futur I se gradi od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva glagola koji se mewa.

(ja) }u nenagla{eni (kra}i) oblik prezenta od glagola hteti 120

u~iti infinitiv glagola koji se mewa

(ja) }u u~iti futur I

Primer: Ja }u leteti od cveta do cveta. Infinitiv je neodre}eni glagolski oblik koji samo imenuje glagolsku radwu (~itati, misliti, raditi, `iveti). Infinitivom se ne kazuje ni vreme kad se radwa vr{i, niti na~in na koji se vr{i, ve} se ovim oblikom odre|uje, kao {to smo rekli: imenuje glagolska radwa. Infinitiv slu`i za gra|ewe futura (ja }u napraviti) i kao dopuna nekim glagolima (mo}i, hteti, morati i dr.). Prost futur se gradi samo od glagola ~iji se infinitiv zavr{ava na â&#x20AC;&#x201C;ti. Primer: igrati, nositi, misliti i tako daqe. Kod prostog futura vidimo da su kra}i oblici prezenta do{li na mesto zavr{etka - ti. Prost futur se uvek pi{e kao jedna re~. Pogledajmo kako je postao prost futur. infinitiv NAPRAVITI

infinitivna osnova NAPRAVI

futur NAPRAVI]U

ď&#x20AC; Prost futur se ne mo`e graditi od glagola koji se u infinitivu zavr{ava na - }i. Primeri: po}i, oti}i, do}i, i dr. ď&#x20AC; Po ovom obrascu mo`ete mewati sve glagole u budu}em vremenu. Jednina Ja }u napraviti Ti }e{ napraviti On, ona, ono }e napraviti

napravi}u napravi}e{ napravi}e

Mno`ina Mi }emo napraviti Vi }ete napraviti Oni, one, ona }e napraviti

napravi}emo napravi}ete napravi}e

Ve`be

1. Ispri~aj kako zami{qa{ da }e tvoj grad izgledati u budu}nosti! 2. Pro~itajte slede}e re~enice, prona|ite oblike futura i prepi{ite ih: Rodi}e se mlado prole}e! I svuda prosu}e se miris plavih jorgovana: i pahuqe sne`ne pada}e sa grana u na{ bistri potok {to ba{tom krivuda... A. [anti} 121

RE^ENICA Obnovimo

Devoj~iwa ~ita kwigu.

De~ak vozi bicikl.

I za jednu i za drugu sliku re~ima je izra`ena po jedna celovita misao, tj. iskazana je po jedna re~enica. Re~enica je jedna re~ ili vi{e re~i koja iskazuje dovr{enu misao. Napi{i po dve re~enice o svakoj slici:

122

PROSTA RE^ENICA Pogledaj ove slike!

[ta si uo~io na wima? O devoj~ici i o poslu koji ona obavqa moèmo da kaèmo i napi{emo slede}e re~enice: Devoj~ica se umiva. Mala devoj~ica se umiva. Mala devoj~ica se umiva na ~esmi. Mala vredna devoj~ica se umiva na ~esmi. Mala vredna devoj~ica se umiva na ~esmi hladnom vodom. Na isti na~in o drugoj slici moèmo da kaèmo i napi{emo vi{e re~enica. Na primer: Roda stoji. Roda stoji na oxaku. Roda stoji na jednoj nozi na oxaku na{e ku}e. Bela roda stoji na jednoj nozi na oxaku na{e ku}e. Po~etnim re~enicama svake od ove dve misli, iskazane su na najjednostavniji na~in. Ta~nije, upotrebqeni su samo najpotrebniji delovi re~enice: a) deo koji ozna~ava vr{ioca radwe (devoj~ica, roda) zove se subjekat; i b) deo koji ozna~ava radwu koju vr{i subjekat (umiva se, stoji) zove se predikat. Re~enice koje su sastavqene samo od subjekta i predikata zovu se proste re~enice. 123

Evo jo{ nekoliko takvih re~enica: Do{la je jesen. Vetar duva. Magla je pala. Li{}e opada. Ostale zapisane re~enice, u vezi sa onim {to ste uo~ili na slikama, osim subjekta i predikata, imaju i druge ~lanove koji dopuwuju i bli`e obja{wavaju glavne re~eni~ne ~lanove. I ove re~enice su proste. Re~enice koje imaju samo jedan predikat nezavisno od broja i vida drugih re~eni~nih ~lanova zovu se proste re~enice. Ve`be  U tekstu „Priroda u jesen” prona|i proste re~enice koje imaju samo subjekat i predikat i proste re~enice koje, osim subjekta i predikata imaju i druge neophodne re~eni~ne ~lanove.

PRIRODA U JESEN

Do{la je jesen. Priroda se polako i neprimetno mewala. U~enici su oti{li u {umu. Tamo su posmatrali promene u prirodi. Oni su bili odu{evqeni. Slu{ali su muziku vetra. Li{}e je {u{talo. U~enici su izvadili sveske. U wima su zapisali svoje utiske. Stanko Rakita 124

ď&#x20AC; Pogledaj ove slike!

Avion

Petao na ogradi

Pas u dvori{tu

ď&#x20AC; O svakoj od wih napi{i u svesci po jednu re~enicu sa subjektom i predikatom i po jednu prostu re~enicu sa subjektom, predikatom i neophodnim re~eni~nim ~lanovima.

125

SLO@ENA RE^ENICA VRABAC I LASTE Jednom sam stajao u dvori{tu i posmatrao lastino gnezdo pod strehom. Dok sam ja bio tu, obe laste odlete{e i gnezdo ostade prazno. Dok su laste bile odsutne, s krova slete vrabac, usko~i u gnezdo, osvrnu se, zamahnu krilima i sakri se u gnezdo. Zatim pomoli otud glavicu i zacvrkuta.

Ubrzo zatim laste dolete{e do gnezda. One se ustremi{e da u|u u gnezdo. Ali, ~im ugleda{e gosta, zapi{ta{e, zalepr{a{e krilima i odleto{e. Vrabac je sedeo i cvrkutao. Lav Tolstoj U tekstu „Vrabac i laste” ima vi{e re~enica razli~itih po sastavu. Re~enica: „Ubrzo zatim laste dolete{e do gnezda” je prosta jer ima samo jedan predikat, tj. samo jedan glagol (dolete). Sve ostale re~enice sastavqene su od po dve ili vi{e prostih re~enica. Pogledaj Vrabac je sedeo prosta re~enica

i cvrkutao prosta re~enica

slo`ena re~enica 126

Sloène su one re~enice koje su sastavqene od dve ili vi{e prostih re~enica. Proste re~enice u sastavu sloène re~enice ~esto se odvajaju zarezom. Primer: Dok su laste bile odsutne, s krova slete vrabac, usko~i u gnezdo, osvrnu se, zamahnu krilima i sakri se u gnezdo. ď&#x20AC; Ve`ba U basni â&#x20AC;&#x17E;Hrast i sviwaâ&#x20AC;? ima vi{e sloènih re~enica. Prona|i ih i odredi od koliko prostih re~enica je sastavqena svaka sloèna re~enica.

HRAST I SVIWA

Pro`drqiva sviwa tovila se - Nezahvalna stoko! - viknu ispod visokog hrasta opalim hrast odozgo. - Hrani{ se mojim plodom. Dok je jedan `ir grickala, plodovima, a ne}e{ ni jednim zahdrugi je ve} okom gutala. valnim pogledom da me pogleda{.

Sviwa za trenutak prestade - Kad bih znala da si ti svoje da jede, prome{koqi se, pogleda `irove bacio na zemqu mene radi, gore, pa odgovori grok}u}i: moji zahvalni pogledi tad ne bi izostali. 127

REÎ ISTOG OBLIKA, A RAZLIÎTOG ZNAÊWA

a) kosa

kosa

grad

list

U primerima pod a dva puta je upotrebqena re~ kosa. Ove dve re~i su istog oblika a razli~itog zna~ewa: prva re~ ozna~ava deo ~ovekovog tela, a druga re~ alatku kojom se kosi trava. U primerima pod b re~ grad u prvom slu~aju ozna~ava veliko naseqe, a u drugom prirodnu pojavu. U primerima pod v re~ list je upotrebqen, tako|e, dva puta i ima isti oblik, ali razli~ito zna~ewe. [ta ozna~ava u prvom, a {ta u drugom slu~aju? Ove re~i su istog oblika, a razli~itog zna~ewa i zovu se homonimi. Wihova primena je vrlo ~esta i nepravilnom upotrebom mo`e do}i do nesporazuma. ď&#x20AC; Ve`be ď&#x20AC; Sastavite re~enice u kojima }e re~i: jezik, glava i savet imati razli~ito zna~ewe.

128

Primeri Brzo smo zavoleli brzo ma~e. Pero je lepo, a lepo i pi{e. Dobro dete dobro u~i. U u~ionici je primeran red. Deco, stanite u red!

Ve`ba:

GODI[WA DOBA U prole}e ne{to prole}e, Leti sve leti, U jesen sve je sen, Zimi ne{to zimi. Du{an Mati} Izra`ajno pro~itaj stihove. Potrudi se da na~inom izgovora istakne{ odgovaraju}e razlike izme|u isto napisanih re~i. Odredi razlike u zna~ewima tih homonima.

RE^I KOJE OZNA^AVAJU NE[TO [TO JE UMAWENO (DEMINUTIVI) ZE^JA NO]NA USPAVANKA - Tatice, o kupusu pri~aj nam opet, mali ze~i}i spremni za spavawe. - Boqe spavajte, jer }u vuka da pozovem da skrati va{e zamajavawe! - Po|i, tatice, po|i! – navali jedan zeka, zgazi vuka {to nam preti izdaleka! - Oh, kako, du{ice, da gre{im du{u, mo`da i vuk ima de~icu neposlu{nu?!... 129

Zamislite, oh, ze~i}i moji mali Kako bi vu~i}i bez oca spavali!? Risto Dav~evski (Prepev: M. Milo{evi}) Istaknute re~i u ovoj pesmi ozna~avaju ne{to {to je umaweno. Neke imenice u srpskom jeziku ozna~avaju umawena bi}a, predmete ili pojave. To se vidi i iz slede}ih primera: kwiga - kwi`ica prst - prsti} ku}a - ku}ica jagwe - jagwence itd.

nos - nosi} glava - glavica

Upamti: Re~i kojima se izra`ava umawenost zovu se umawenice ili deminutivi. Ve`ba 1.  Od slede}ih re~i napi{ite oblike koje }e ozna~avati umawenost: ruka, selo, oblak, krilo, majka, gora, golub, vrabac, medved, list, vrata, {uma, klupa i ~a{a. Ve`ba 2. U tekstu „Dobar ~ovek dedica” podvuci sve umawenice (deminutive)! Po|e dedica na pijacu, a Milo{ za wim. - [ta }e{ da kupi{, dedice? - Stvar~icu! - ka`e vedro dedica. - Loptu? - Lopticu! - Ribu? - Ribicu! - Kanarinca? - Pti~icu! - Kola~e? - Kola~i}e! 130

- Kakav si ti ~ovek, dedice? - za~udi se Milo{. Za sve ti na|e{ pohvalnu re~! - Re~icu! - ispravi ga veselo dedica i nasmeja se tako toplo da Milo{ bez re~i shvati da je wegov dedica - najneobi~niji dedica na svetu. Vladimir Li~ina

REÎ KOJE OZNAÂVAJU NE[TO [TO JE UVE]ANO (AUGMENTATIVI) NA IGRALI[TU Okupila se deca na igrali{tu. Igraju loptu i glasno vi~u. - Dodaj! Potr~i brè! - Spor si kao babetina! - Nisi u pravu! Navukao si tu kapetinu na o~i pa ni{ta ne vidi{! - A, ti? Razbaru{io si tu kosetinu pa li~i{ na neku pti~urinu, sovuqinu. - Pri~a{! Nisi video kakav sam gol dao? Gol~inu! Prilazi im Milan. - Hej, juna~ine i drugar~ine moje! Mogu li i ja sa vama da igram loptu? - Moèee! Upadaj, dobri~ino!

Pogledaj dobro sve boldirane re~i u ovome tekstu. [ta ozna~avaju te re~i? Vidi se da ozna~avaju ne{to uve}ano. â&#x20AC;&#x17E;Juna~ino, Beograde, po jedno sunce ima{ letwe za na{e {etwe.â&#x20AC;? Primeri: kapa - kapetina kosa - kosetina baba - babetina junak - juna~ina Upamti Augmentativi (uve}anice) su izvedene re~i koje ozna~avaju ne{to uve}ano. Mo`e da ih prati nijansa pejorativnosti. Pejorativna je re~ koja daje pogrdan smisao, ili pogrdno zna~ewe. 131

ď&#x20AC; Upamti! Upotrebqavaju se kada se èli da kaè ne{to ru`no, ili neka pogrdna imena, ali ne uvek. Npr: gol~ina, dobri~ina, drugar~ina, juna~ina! Na primer: sovuqina, glavurda, devoj~ura, kwiùrina itd.

ď&#x20AC; Ve`ba Napi{i u svesci uve}anice dodavawem nastavaka: - etina, - urda, - ina od slede}ih re~i: ruka, noga, glava, nos, kow, kquse. Od nekih re~i mogu i dva oblika. Prona|i i napi{i re~i po svom izboru.

132

DIREKTAN I INDIREKTAN GOVOR

PONOSIT Neki ~ovek je bio po drva u planini. Po{to je nakupio drva, stavio ih na rame i po{ao ka gradu da ih proda. Drva su bila veoma duga~ka, pa je zato stalno i veoma jako vikao: â&#x20AC;&#x17E;ûvajte se! ûvajte se!â&#x20AC;? Jedan ponosit ~ovek koji je u tom trenutku prolazio ulicu, nije èleo da se skloni na stranu, pa su mu drva zaka~ila i pocepala ode}u. Ponositi ~ovek se naqutio i tuìo ~oveka sudu da mu plati ode}u. Kada su do{li pred sudiju, ovaj ih je pitao nekoliko puta da mu objasne kako se to dogodilo. Ali, drvar je stalno }utao. Sudija je pitao ponositog. â&#x20AC;&#x17E;Za{to si mi doveo ovog nemog ~oveka? Niti ~uje niti govori!â&#x20AC;? â&#x20AC;&#x17E;Nije nem, gospodine sudija, samo se tako pretvara!â&#x20AC;? - rekao je ponosit. â&#x20AC;&#x17E;A, kako zna{ da nije nem? - pitao sudija. â&#x20AC;&#x17E;Pa ... kada je nosio drva po ulici, vikao je na sav glas: ûvajte se! ûvajte se!â&#x20AC;? - objasnio je ponosit. â&#x20AC;&#x17E;Zna~i, tako? Pa kada je vikao ~ovek, za{to se nisi sklonio da te ne zaka~e drva?â&#x20AC;? rekao je sudija ponositom i oslobodio ~oveka sa drvima. Narodna pripovetka

ď&#x20AC; Ko razgovara u ovoj narodnoj pripoveci? [ta je rekao drvar? [ta je rekao ponosit pred sudijom? [ta ka`e sudija? ď&#x20AC; â&#x20AC;˘ ď&#x20AC; Pri ~itawu ove pripovetke potrudite se da podra`avate li~nosti, odnosno nastojite da wihove re~i izgovarate onako kao {to su ih izgovarali oni. ď&#x20AC; Iz dosada{weg ~itawa i ponovnog ~itawa pripovetke â&#x20AC;&#x17E;Ponositâ&#x20AC;? uo~ili ste da su re~i drvara, ponositog i sudije ovde date onako kao {to ih oni izgovaraju, odnosno direktno. Direktan govor je onaj koji se daje ta~nim navo|ewem tu|ih re~i. ď&#x20AC; Evo jo{ nekoliko primera: 133

Baba, namr{tena, odmah je otvorila usta i pitala devoj~icu: „Hajde ka`i, koji su meseci lepi, a koji lo{i u godini?”, „Svi meseci su lepi i nema lo{eg meseca u godini”!” Me|utim, re~i koje izgovaraju drvar, ponosit i sudija u pripoveci „Ponosit”, kao i one koje izgovaraju baba i devoj~ica u navedenim primerima, mo`emo da prepri~amo drugim, svojim re~ima, a da pri tome misao ostane nepromewena. Na primer: Baba je pitala devoj~icu koji su meseci u godini lepi, a koji lo{i. Devoj~ica je odgovorila da su svi meseci lepi i da nema lo{eg meseca u godini. Re~enice koje su izgovorile baba i devoj~ica prepri~ali smo svojim re~ima, odnosno dali smo ih indirektno. Indirektan govor je onaj koji se daje na{im re~ima, odnosno indirektno. Kada tu|e re~i prepri~avamo svojim, odnosno kada direktni govor pretvaramo u indirektni, upotrebqava se re~ da.

INTERPUNKCIJA U VEZI SA DIREKTNIM I INDIREKTNIM GOVOROM Primeri a) „Zlatna babo, svi meseci su lepi i nema lo{eg meseca u godini!” - odgovorila je devoj~ica. b) „Zlatna babo”, odgovorila je devoj~ica, „svi meseci su lepi od lep{eg, nema lo{eg meseca u godini!” v) Devoj~ica je odgovorila: „Zlatna babo, svi meseci su lepi, nema lo{eg meseca u godini!” Iz navedenih primera dolazimo do slede}ih zakqu~aka u vezi sa interpunkcijom pri upotrebi direktnog i indirektnog govora: 1. U pismenom iskazivawu, kada se slu`imo direktnim govorom, tu|e re~i uvek stavqamo pod navodnike„...”. 2. Ako me|u tu|im re~ima ima umetnutih re~i za obja{wewe, onda se one stavqaju izme|u zapeta. 3. Kada tu|e re~i dolaze posle re~i pripoveda~a, ispred wih stavqamo dve ta~ke. 134

 ^esto se umesto navodnika, ispred direktnog govora stavqa crta. U tom slu~aju tu|e re~i pi{emo uvek u novi red i sa po~etnim velikim slovom, a navodnike izostavqamo. Na primer: Deca su zbuweno gledala u nepoznatu devoj~icu. Najzad Valter se re{i i upita: - Kako ti je ime? - Mo, - odgovori devoj~ica. - Odakle dolazi{? - Dolazim iz Azre, - odgovori Mo. - [ta je to Azra? - upita Oto. - Azra je planeta - odgovori Mo. - Da nisi pala sa Marsa? - upita Valter. - Ne znam kako nazivaju na{u planetu, - re~e Mo. - Mi je nazivamo Azra. - Ali ti, ipak, izgleda{ kao ~ovek, - sumwivo primeti Oto. - Mi smo po svemu sli~ni qudima - odgovori Mo. - To znam iz {kole. (Odlomak iz „Devoj~ica sa planete Azra”)

Henri VINTERFELT

Ako je direktni govor postavqen u vidu pitawa (,,Kako ti je ime?”, „Odakle dolazi{?”, „[ta je to Azra?”, „Da nisi pala sa Marsa?”) nazivamo direktno pitawe. Na kraju direktnog pitawa uvek se stavqa znak pitawa - upitnik (?).

135

UPOTREBA VELIKOG SLOVA Obnovimo Velikim po~etnim slovom pi{u se: • Svaka nova re~enica: P~ele se dawu slade u cvetu. Cvr~ci sviraju na klarinetu. Imam olovku {to zna da crta. Li~na imena, prezimena i nadimci: Qubomir, Jovan, Bogdan, Nevena, Vladimir Stankovi}, Miodrag Petrovi} - ^kaqa. • Nazivi geografskih pojmova: Skopqe, Prilep, Beograd, Dunav, Sava, Vardar, Ju`na Morava, Kopaonik, Sremska Mitrovica, Kriva Palanka. • Nazivi institucija: Ministarstvo za obrazovawe i nauku, Pravni fakultet, Dramski teatar. • Adrese: @ivim u ulici Vladimira Nazora. Ulica Vuka Karaxi}a, Vuka Karaxi}a ulica. Ulica lipa ...

Usvojimo Pored navedenih slu~ajeva velikim po~etnim slovom pi{u se i: • Imena naroda: Srbi, Makedonci, Grci, Francuzi, Crnogorci ... • Pripadnici naroda: Srbin – Srpkiwa; Makedonac – Makedonka; Grk – Grkiwa; Francuz – Francuskiwa; Crnogorac – Crnogorka itd. • Imena praznika: Bo`i}, Vidovdan, Sveti Sava, Uskrs, Nova godina, Prvi maj, Osmi mart, Kurban – bajram, \ur|evdan. Nazivi praznika koji po~iwu brojem pi{u se ovako: 8. mart, 1. maj, 24. maj, 8. septembar, 11. oktobar.

136

PISAWE SKRA]ENICA Prilikom pismenog izraàvawa neke re~i skra}ujemo. Te se re~i zovu skra}enice. Skra}ivawe re~i u srpskom jeziku vr{i se na nekoliko na~ina: a) skra}enice koje sadrè samo po~etno slovo: t. – ta~ka v. – vek g. – gospodin m. r. – mu{ki rod itd. b) skra}enice koje sadrè po~etnu grupu suglasnika: mn. mnoìna br. broj i sl. i sli~no i dr. i drugo str. stranica god. godina itd. i tako daqe tj. to jest itd. v) skra}enice koje sadrè po~etak re~i do drugog ili tre}eg samoglasnika: gim. gimnazija prof. profesor in`. inèwer gram. gramatika geogr. geografija itd. g) skra}enice za me|unarodno usvojene merne jedinice pi{u se ovako: m – metar t – tona l – litar g – gram km – kilometar itd. d) Poseban vid skra}enica jesu one koje sadrè spojeno napisana velika slova bez ta~aka. To su naj~e{}e po~etna slova svake re~i vi{e~lanih naziva.

137

ARM – - Armija Republike Makedonije MANU - Makedonska akademija nauka i umetnosti SANU - Srpska akademija nauka i umetnosti SAD –- Sjediwene Ameri~ke Dr`ave itd. Ve`be Napi{i u svesci {ta zna~e slede}e skra}enice: ul. `. r. kgr npr. itd. PTT NOB

138

ASNOM cm ml un. tj. biol. u~.

AZBU^NIK PISACA Andri}, Ivo (Dolac kod Travnika, 1892 â&#x20AC;&#x201C; Beograd, 1975) â&#x20AC;&#x201C; pesnik, pripoveda~, romansijer, putopisac, prevodilac i mislilac svetskog glasa i ugleda, najzna~ajniji srpski pisac HH veka. Bio je u doplomatskoj slu`bi, ugledni ~lan mnogih akademija, po~asni doktor tri univerziteta, nosilac mnogih nagrada za kwièvnost i najve}e svetske nagrade â&#x20AC;&#x201C; Nobelove nagrade (1961). Dela: romani â&#x20AC;&#x201C; â&#x20AC;&#x17E;Na Drinu }uprijaâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Travni~ka hronikaâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Gospo}icaâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Prokleta avlijaâ&#x20AC;?; pripovetke -â&#x20AC;&#x17E;Most na @epiâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Put Alije \erzelezaâ&#x20AC;? i dr. Vitez, Grigor (Kosovac kod Nove Gradi{ke, 1911â&#x20AC;&#x201C;1966) â&#x20AC;&#x201C; pesnik, prevodilac. Najzna~ajniji je kao pesnik za decu gde iznosi nepomu}enu radost i bezbri`no detiwstvo, otkrivaju}i intimni svet dece. Vern, @il (1828â&#x20AC;&#x201C;1905) â&#x20AC;&#x201C; francuski pisac romana za decu i odrasle i pionir nau~ne fantastike. U mladosti ga je privla~ilo pozori{te, a zatim su wegove ma{ine zaokupila nau~na otkri}a, daleke zemqe. smele plovidbe. Nau~no-fantasti~nim romanom â&#x20AC;&#x17E;Pet nedeqa u balonuâ&#x20AC;? stvorio je novu vrstu proze i osvojio milione mladih ~italaca. Napisao je i slede}a dela: â&#x20AC;&#x17E;Avanture kapetana Hatersaâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Putovawe u sredi{te zemqeâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Tajanstveno ostrvoâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Put oko sveta za 80 denaâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;[kola za Robinzoneâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Lovac na meteoreâ&#x20AC;? i mn. dr. Gli{i}, Milovan (Beograd, 1847â&#x20AC;&#x201C;1908) â&#x20AC;&#x201C; pripoveda~. Osniva~ seoske pripovetke u Srbiji. Umeo je da podvrgne podsmehu provincijsku birokratiju koja je bezdu{no upropa{}avala neuke seqaka. Za pripovetku â&#x20AC;&#x17E;Prva brazdaâ&#x20AC;? kaè se da je prava himna radu. Pisao je izvrsnim narodnim jezikom, sa dobro}udnim humorom. Jak{i}, \ura (1832â&#x20AC;&#x201C;1878) â&#x20AC;&#x201C; WY$[S L[ J .WPURYL W>^ J 0]S]NJ. 4]LPYFS]N^L^ L[ UWPUR^ P[US^R ^F P[W^YO] WYH]SN^FH]. <Û]Y L[ P[UH[, PW^PYQ[NR[ ^ OW]H[. 0^Y L[ ^ PYFS]N^ UG^R]W. ]RY L[ S]LQ^;[ PÛ]Y J PWYF^, >[BYQ] PW]Q] QW[OSYUN L[ J PY[F^L^ U] WYOY+JA^Q^H, UY=^L]GS^H ^ +JA]QS^H HYN^Q^H]. 4[R[ YO >[BYQ^8 P[U]H] UJ: â&#x20AC;&#x17E;*N] A^S]â&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;4] "^P]WJâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E; [?[â&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;*N]= ^ U^Sâ&#x20AC;?; OW]H[: â&#x20AC;&#x17E;.[YA] .WA]+]â&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E; [GÛ]Q[N]â&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;.N]SYL[ G]Q];â&#x20AC;?; PW^PYQ[NR[: â&#x20AC;&#x17E;.^WYN] 0]S]&]SR]â&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;.P]8^L]â&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;.WPURY ?YA]S?[â&#x20AC;? ^ OW. 139

Jovanovi} Zmaj, Jovan (Novi Sad, 1833â&#x20AC;&#x201C;1904) â&#x20AC;&#x201C; lekar i pesnik koji je ostavio ogroman broj pesama. U zbirci â&#x20AC;&#x17E;\uli}iâ&#x20AC;? predstavio je svoju porodi~nu sre}u, a u zbirci â&#x20AC;&#x17E;\uli}i uveociâ&#x20AC;? svoju porodi~nu tragediju. Poznat je kao de~ji pesnik velike vrednosti. Ki{, Danilo (1935, Subotica, â&#x20AC;&#x201C; 1989, Pariz) â&#x20AC;&#x201C; jedan od najzna~ajnijih pisaca HH veka. Pisao je pripovetke, romane, drame, pesme, eseje, polemi~ke rasprave, prevodio je sa ruskog, ma|arskog, francuskog i engleskog. Wegova sabrana dela objavqena su u deset tomova: â&#x20AC;&#x17E;Mansardaâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Psalm 44â&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Rani jadiâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;No} i maglaâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;âs anatomijeâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Enciklopedija mrtvihâ&#x20AC;? i dr. Kwige su mu prevedene na vi{e od dvadeset jezika. Dobitnik je velikog broja nagrada, a bio je dopisni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti. 6 *61 , &9) 90) (1865â&#x20AC;&#x201C;1936) â&#x20AC;&#x201C; [SBG[UR^ R>^9[QS^R ^ SYQ^S]W. YO^S[ 1907. OYA^Y L[ 4YA[GYQJ S]BW]OJ. [BYQ] PWYF] OYSYU^ ^FJF[NSJ UG^RJ ^SO^LURYB 9^QYN] ^ UQ[N] AW^N]SUR^8 QYLS^R], U PYU[AS^H UHÛGYH F] UQ[N O[=[ ^ 9^QYN^>]. [BYQ[ S]L?^N]S^L[ ^ S]LFS]?]LS^L[ R>^B[ UJ: â&#x20AC;&#x17E; >^B] Y JSBG^â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;0]G]O[ ^F R]U]WS[â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;.Q[NGYUN U[ JB]U^G]â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;<W^PWYUN[ PW^?[ U PG]S^S[â&#x20AC;&#x153; ^ OW. 0,*3 , "$(95 (1899â&#x20AC;&#x201C;1977) â&#x20AC;&#x201C; 8WQ]NUR^ R>^9[QS^R ^ PW[QYO^G]=. 4]LQ]9S^L^ O[Y >[BYQ^8 O[G] ?^S^ PY[F^L]. *OG^RJL[ U[ S[PYUW[OS^H ^ L]US^H ^FW]FYH, Q[OW^SYH ^ 9^QYNSYH W]OY;&J. <Û]Y L[ [U[L[, RW^N^R[, PJNYPÛ[, [+NYS[. <W[QYO^Y L[ U] WJURYB, S[H]?RYB, ]G^ ^ U] UGYQ[S]?RYB ^ ?[;RYB L[F^R]. Maksimovi}, Desanka (1898â&#x20AC;&#x201C;1993) â&#x20AC;&#x201C; ro|ena u Rabrovici kod Vaqeva. ûvena pesnikiwa, pripoveda~, romansijer, pisac za decu. Autor deskriptivne, qubavne, rodoqubive, misaone, socijalne, lirike, proète qubavqu prema ~oveku i prirodi. Zna~ajnije zbirke: â&#x20AC;&#x17E;Pesmeâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Vrt detiwstvaâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Gozba na livadiâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Miris zemqeâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Nemam vi{e vremenaâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Slovo o qubaviâ&#x20AC;? i dr. Dobila je mnogo nagrada za kwièvnost. 9 30, 3,.$*95 (!]BW[A, 1900â&#x20AC;&#x201C;1975) â&#x20AC;&#x201C; 8WQ]NUR^ P[US^R ^ PW^PYQ[O]?. 4[R] YO >[BYQ^8 O[G] UJ â&#x20AC;&#x17E;"^W^R]â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;<L[UH[ F]AW^SJNYB QWYP[L=]â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;<[W^& J QW[H[SJ ^ PWY;GYUN^â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;%S[QS^R H]GYB <[W^=[â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x153; ^QYN PJ9]â&#x20AC;&#x153; ^ OW. *9)31.56+, 919$6 3 (1913â&#x20AC;&#x201C;2003) â&#x20AC;&#x201C; UWPUR^ P[US^R. *AL]Q^Y L[ Q^;[ YO 14 FA^WR^ P[U]H] R]Y ;NY UJ: â&#x20AC;&#x17E;<[UH[â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;<YO P[P[GYH FQ[FO]â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E; WNQY QW[H[â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;<U]GH^ PY U^SJâ&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;<YH[;]S[ R]WN[â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;33 UYS[N]â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E; [NWYH[N^S] ^ ^FBS]SUNQ]â&#x20AC;&#x153;. %YA^NS^R L[ Q^;[ S]BW]O]. 140

Major, Nandor (1931â&#x20AC;&#x201C; ) â&#x20AC;&#x201C; poznati pisac ma|arske narodnosti, ro|en u Vrbasu, u Ba~koj. Pisao je pripovetke sa socijalnom tematikom. Deca u wegovim pripovetkama naj~e{}e ìve u siroma{nim porodicama i sa svojim roditeqima dele dobro i zlo: â&#x20AC;&#x17E;Kowi}i od krompiraâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;[tukaâ&#x20AC;? i dr. M9 "0916+-'0*6+, 5919 (1874â&#x20AC;&#x201C;1938) â&#x20AC;&#x201C; 8WQ]NUR] R>^9[QS^=]. *RWJ9[S] O[=YH, JPYFS]G] L[ >^8YQJ PU^8J, >^8YQ S]^QS^ ^ S[ÛRQ]W[S UQ[N. <Û]G] L[ P[UH[, PW^PYQ[NR[, PW^?[, A]LR[, WYH]S[. 4]LQ[&^ JUP[8 PYUN^BG] L[ O[GYH: â&#x20AC;&#x17E;<W^?[ ^F O]QS^S[â&#x20AC;&#x153;, F] RYLe L[ ÛRYWÛN^G] W^FS^=J UGYQ[SUR[ H^NYGYB^L[ ^ S]WYOSYB Q[WYQ]>]. %[G]: â&#x20AC;&#x17E; ]+]S^ ^ S[Q]+]S^â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E; RYG] ^ PW]FS^=^â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E; >^B] YHG]O^S^â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E; ^W J OJ;^â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;"^=^N]WURY UW=[â&#x20AC;&#x153; ^ OW. 3)3*,.5$,6, 3*,. (1946) â&#x20AC;&#x201C; H]R[OYSUR^ PW^PYQ[O]?, WYH]SU^L[W ^ U=[S]WÛN]. JNYW L[ R>^B]: â&#x20AC;&#x17E; G[A F] Y=]â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E; ]RY W]UN[ <[S?Yâ&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;!AJ>[S[ BYO^S[â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;"^S^L] 9^QYN]â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;!GYâ&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E; [;N^ ]S^Fâ&#x20AC;&#x153; ^ OW. 31.56+, 6)9 (1941) â&#x20AC;&#x201C; UWPUR] R>^9[QS^=] ^ W[O^N[+. <Û]G] L[ PWYFJ ^ OW]H[. UQYL^H PW^PYQ[NR]H] YAW]$JL[ PW[PYFS]N+^QY QW[H[ ^ UQ[N J RYH[ 9^Q^HY. %[G]: â&#x20AC;&#x17E;4]LG[P;[ PW^?[â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;.N]W^ U]Nâ&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;%[QYLR] HYOW[ RYU[â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;.[NS[ RYH[O^L[â&#x20AC;&#x153; ^ OW. Obradovi}, Dositej (1739â&#x20AC;&#x201C;1811) â&#x20AC;&#x201C; ro|en u varo{ici âkovu u rumunskom delu Banata. Jo{ od detiwstva ispoqio je qubav prema kwigama i putovawu. Imao je buran ìvot: zamona{io se, {kolovao se po svetu, upoznao je ìv narodni jezik, narodni ìvot i obi~aje dok je boravio u Dalmaciji, {tampao prve kwige u Lajpcigu, putovao u Pariz i London. Kwièvno-prosvetiteqski rad na {irokim nacionalnim osnovama je zapo~eo sa prosvetiteqskim manifestom â&#x20AC;&#x17E;Pismo Haralampijuâ&#x20AC;?. Wegovo ìvotno delo je â&#x20AC;&#x17E;@ivot i prikqu~enijaâ&#x20AC;? &9)6 356+, . '091,. (1925â&#x20AC;&#x201C;2001) â&#x20AC;&#x201C; UWPUR^ P[US^R,PW^PYQ[O]? ^ WYH]SU^L[W. [BYQY UNQ]W]G];NQY L[ YA^HSY ^ U]OW9^ AG^FJ 100 S]UGYQ]. <Û]Y L[ P[UH[, PW^PYQ[NR[, WYH]S[, R>^B[ F] O[=J, ] A^Y L[ ÛNW]9^Q]? ^ PYFS]Q]G]= L[F^R] ^ S]WYOS^8 YA^?]L]. 4]LPYFS]N^R] O[G] UJ: â&#x20AC;&#x17E;0[G] 9[S]â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;0[G^ ?YQ[Râ&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;<G]Q] G^S^L] 9^QYN]â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;0JOJ&SYUNâ&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;.] *Q?]W] ^ ]AG]W]â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E; ?[S^ H]?]Râ&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;0]LR[ Y BJUG]H]â&#x20AC;&#x153; ^ OW. &9).56+, " 91 (4^;,1922â&#x20AC;&#x201C;1984) â&#x20AC;&#x201C; L[O]S YO S]LPYFS]N^j^8 UWPUR^8 P[US^R] F] O[=J. 0^Y L[ JW[OS^R HSYB^8 GÛNYQ] ^ ?]UYPÛ]. 4[R] YO >[BYQ^8 O[G] UJ: â&#x20AC;&#x17E; ]P[N]S YS <^PG YRUâ&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;<Y;NYQ]S] O[=Yâ&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E; JRYQ] ]FAJR]â&#x20AC;&#x153;, FA^WR] ] YW^FH] â&#x20AC;&#x17E;0[YBW]O[, OYAWY LJNWYâ&#x20AC;&#x153; ^ OW. 141

&96 ,.56+, (3591 (1925â&#x20AC;&#x201C;2007) â&#x20AC;&#x201C; UWPUR^ P[US^R ^ ]R]O[H^R. *AL]Q^Y L[ Q^;[ YO 20 FA^WR^ P[U]H], 7 R>^B] F] O[=J, S[RYG^RY R>^B] [U[L]. 4]LPYFS]N^L[ UJ FA^WR[: â&#x20AC;&#x17E;%[N^>UNQYâ&#x20AC;&#x153; ^ â&#x20AC;&#x17E;<[UH] N^;^S[â&#x20AC;&#x153;. <W[QYO^Y L[ WJUR[ P[US^R[. [BYQ] PY[F^L] L[ PW[QY$[S] ^ YA+]Q+[S] S] Q^;[ UNW]S^8 L[F^R]. &9,6(9, (91,. (1930, Grabovica â&#x20AC;&#x201C; 1982, Bawa Luka) - pesnik. Obqavqena su dve zbirke poezije za decu: â&#x20AC;&#x17E;Nigdje kraja svijetuâ&#x20AC;&#x153; i â&#x20AC;&#x17E;Veliki letâ&#x20AC;?. Tolstoj, Lav (1928â&#x20AC;&#x201C;1910) â&#x20AC;&#x201C; veliki ruski kwièvnik i mislilac, ro|en u selu Jasna Poqana, u plemi}koj porodici. Odrasto pod uticajem dela @an - @aka Rusoa, vatrenog pobornika slobodnog vaspitawa. Kao student vodi lakomislen ìvot bogatog plemi}a, ali, nezadovoqan traì nove puteve i smisao ìvota. Na Kavkazu je stupio u vojsku, isti~e se hrabro{}u i pod uticajem ratnih epizoda po~iwe da pi{e. Wegova najva`nija dela su: romani â&#x20AC;&#x17E;Rat i mirâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Ana Karewinaâ&#x20AC;? , â&#x20AC;&#x17E;Vaskreseweâ&#x20AC;?, pripovetke â&#x20AC;&#x17E;Kozaciâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Haxi Muratâ&#x20AC;? i dr. "0 3 35, 591 (1818â&#x20AC;&#x201C;1883) â&#x20AC;&#x201C; WJUR^ R>^9[QS^R. !]L[OSY U] HG]$^H %YUNYL[QUR^H ^ YGUNYL[H OYPW^S[Y L[ O] WJUR] R>^9[QSYUN OYA^L[ UQ[NURe W]FH[W[. [BYQY O[GY â&#x20AC;&#x17E;*?[Q^ ^ O[=]â&#x20AC;&#x153;, UH]NW] U[ L[OS^H YO S]LQ]9S^L^8 WYH]S] 19. Q[R]. <YH^>[HY ^ >[BYQ] O[G]: FA^WRJ SYQ[G] â&#x20AC;&#x17E;"YQ?[Q^ F]PÛ^â&#x20AC;&#x153;, WYH]S[ â&#x20AC;&#x17E; JO^Sâ&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;<G[H^&RY BS[FOYâ&#x20AC;&#x153;, FA^WRJ =WN^=] â&#x20AC;&#x17E;<[UH[ J PWYF^â&#x20AC;&#x153;. 90(9 9, 56). (1899â&#x20AC;&#x201C;1984) â&#x20AC;&#x201C; UWPUR^ R>^9[QS^R, P[US^R PW^PYQ[O]?. <YFS]N L[ PY UQYL^H R>^B]H] F] O[=J. *AL]Q^Y L[ PW[RY 30 R>^B], H[$J RYL^H] UJ: â&#x20AC;&#x17E;<[UH] ^ BW]Oâ&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;"^W^R]â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;!]?]W]S^ RWJBâ&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;*9^Q[G] =WN]SR]â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;%[O^S ;[;^W ^ Q[N]Wâ&#x20AC;&#x153; ^ OW. 4]PÛ]Y L[ Q[G^R^ AWYL PW^GYB] ^ PW[QYO] Y U]QW[H[SYL ^N]G^L]SURYL R>^9[QSYUN^. ]opi}, Branko (Ha{ani, 1915â&#x20AC;&#x201C; Beograd, 1984) â&#x20AC;&#x201C; poznati srpski kwièvnik, omiqen pisac za decu. Pisao je pesme, pripovetke, romane, drame. Poznatiji su mu romani â&#x20AC;&#x17E;Prolomâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Osma ofanzivaâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Orlovi rano leteâ&#x20AC;?. Od zbirki pripovedaka popularnost je stekla kwiga â&#x20AC;&#x17E;Doìvqaji Nikoletina Bursa}aâ&#x20AC;?. Za decu je napisao mnogo zbirki, kao {to su: â&#x20AC;&#x17E;Bosonogo djetinstvoâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;Raspevani cvr~akâ&#x20AC;? i dr. .059(6+, " 095,. (!]BW[A, 1939â&#x20AC;&#x201C;2004) â&#x20AC;&#x201C; 8WQ]NUR^ P[US^R, PW^PYQ[O]?, PJNYPÛ]=, [U[jÛN], R>^9[QS^ ^ G^RYQS^ RW^N^?]W. 4[R] YO >[BYQ^8 O[G] UJ: FA^WR[ P[U]H] â&#x20AC;&#x17E; WYFS^=]â&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;0[O[Hâ&#x20AC;&#x153;, â&#x20AC;&#x17E;.N]S]W^ J UGYSJâ&#x20AC;&#x153;, P[UH[ PW^?[ ^ A]LR[ F] O[=J ^ OW. <W[QY$[S L[ S] Q^;[ L[F^R]. 142

Cankar, Ivan (Vrhnika, 1876–1918) – romanopisac, pripoveda~, dramaturg, pesnik. Slika slovena~ko dru{tvo svoga vremena i zalaè se za socijalnu pravdu. Neka dela su autobiografskog karaktera. Dela: „Martin Ka~ur” (roman), „Kraq Betajnove” (drama), „Sluga Jernej i wegovo pravo” (pripovetka) i dr. 53(,.56+, '0919 (1874–1942) – UWPUR^ PW^PYQ[O]?, P[US^R, PW[QYO^G]=, U=[SYBW] , R]W^R]NJWÛN], BGJH]=, W[O^N[+, JPW]QS^R PYFYW^;N]. *Aj]Q+JLJ&^ UN^8YQ[ J „<YG^N^=^ F] O[=J“, ^FH[$J 1931–1941. BYO. UN[R]Y L[ F]QÔ]S JBG[O ^ UG]QJ P[US^R] F] O[=J. 01 356+, '0916$*95- '0919 (1933–2011) – WY$[S L[ J JH^, ] 9^Q^ J 0[YBW]OJ. <Y?[Y L[ O] P^;[ Q[YH] W]SY P[UH[, OW]H[ ^ U]N^W[, ] YW^FH[. "^W^?]W ^ 8JHYWÛN], ] A]Q^ U[ ^ O[?LYH R>^9[QSY;&J. 4[R] YO >[BYQ^8 O[G] UJ: „0YUYSYB^ ^ S[AY“, „ YQYW^ R]Y ;NY &JN^;“, „ ]P[N]S ^ GJG]“. âjak, Jan(1863–1944) - kwièvnik slova~ke narodnosti u Vojvodini, ro|en u êhoslova~koj, ali je najve}i deo ìvota proveo o Ba~kom Petrovcu. Poznat je kao pripoveda~ koji je motive za svoje pripovetke uzimao iz mesta u kojima je slu`bovao kao u~iteq. Pisao je o seqacima i wihovim interesovawima, o wihovom ìvotu. Izdao je zbirke „Tri pripovetke”, „Samo lepo” i dr.

143

KORI[]ENA LITERATURA

Moderna teorija romana - Milivoj Solar, Nolit Teorija kwièvnosti - Ostin Voren, Rene Velek, Nolit Re~nik kwièvnih termina, Nolit Srpski jezik i kultura izraàvawa - Dobrila Leti}, Milan Mili}, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd Kwièvnost i srpski jezik, kultura izraàvawa - âslav \or|evi} Metodika - Blagica Petkovska Teorija kwièvnosti - Ivo Tartaqa Teorija kwièvnosti - Milivoj Solar Kwièvnost u osnovnoj {koli - Dragutin Rosandi}

144

SADR@AJ KWI@EVNOST Izraàjno ~itawe................................................................................07 Opklada Branko Cvetkovi}..........................08 [kole Dragan Luki}..................................09 Oglasi â&#x20AC;&#x17E;[umskih novinaâ&#x20AC;? ................................................................11 Lijin oglas Branko ]opi}..................................11 Medin oglas Branko ]opi}..................................11 Jazav~ev oglas Branko ]opi}..................................11 Oglas divqe sviwe Branko ]opi}.................................. 12 Oglas mrava Branko ]opi}...................................12 Dramsko ~itawe.................................................................................13 Tuìbaba Du{an Radovi}................................13 Pri~a.......................................................................................................15 Dima Stevan Rai~kovi}...........................15 Basna.......................................................................................................18 Vuk i pas Dositej Obradovi}.........................18 Kow i magarac Dositej Obradovi}........................20 Kurjak i `dral Ezop.................................................20 Telefonske basne...............................................................................21 Stara {kola Gustav Krklec.................................21 Pri~a iz davnine Gustav Krklec.................................21 Nepopravqiv Gustav Krklec.................................21 Lo{e iskustvo Gustav Krklec.................................21 Moderna vremena Gustav Krklec................................22 Sudbina careva Gustav Krklec................................22 Povrije|ena veli~ina Gustav Krklec................................22 Bezobrazni vrabac Gustav Krklec................................22 Roman za decu................................................................................... 23 Prole}e u xungli Radjard Kipling.............................23 Govor pisca i govor likova...........................................................25 Stara vodenica Pri~a iz |a~kih novina..................25 Tema........................................................................................................27 Detiwstvo Lav Tolstoj.....................................27 Ideja.......................................................................................................30 Neva Nevi~ica Ivana Brli} - Maùrani}..............30 Epske narodne pesme..........................................................................33 Markovo prvo juna{tvo narodna pesma................................33 Kosovka devojka (odlomak iz istoimene narodne pesme).......36 Lirske pesme.......................................................................................37 Bra}a i sestrica narodna pesma...............................37 Sestre bez brata narodna pesma...............................37 145

Sloboda nardona pesma................................38 Patriotska pesma................................................................................40 Sad u mojoj zemqi grmi, {umi rad Tanasije Mladenovi}....40 Uo~i Dana Republike Grigor Vitez...................................42 Humoristi~ne pesme.........................................................................43 Ga{a Jovan Jovanovi} â&#x20AC;&#x201C; Zmaj..................43 Te{ka bolest Grigor Vitez..................................45 IZRA@AVAWE I STVARAWE Usmeno izraàvawe (prepri~avawe i pri~awe).................................49 Samostalno prepri~avawe doga|aja o kome si ~uo/ la.....................49 Moj izum Nikola Tesla.................................49 Samostalno prepri~avawe teksta sa umetni~kom sadrìnom..........51 Poplava \ura Jak{i}...................................51 Samostalno prepri~avawe teksta sa nau~no-popularnom sadrìnom ......................................................................................................................54 Bajka o budu}nosti Dubravko Horvat...........................54 Prepri~avawe (op{irno) obra|enog teksta........................................56 Prva brazda Milovan Gli{i}.............................56 Prepri~avawe (u obliku rezimea) obra|enog teksta pri~awe o vlastitom doìvqaju....................................................................................62 Vrabac Ivan Turgewev...............................62 Pri~awe o doga|aju i o vlastito, doìvqaju....................................64 \a~ka kapa Branko V. Radi~evi}.....................64 Pri~awe na zadate tematske re~i........................................................67 Opisivawe - deskripcija samostalno opisivawe........................... 68 Veliko dvori{te Stevan Rai~kovi}.........................68 Olujaâ&#x20AC;? â&#x20AC;&#x201C; Jan âjak........................................69 Mostovi Ivo Andri}.....................................69 Pismeno izraàvawe (prepri~avawe i pri~awe)................................70 Prepisivawe odabranog dela obra|enog teksta..............................70 Odjek Narodna pripovetka......................70 Prepri~avawe doga|aja o kome si ~uo od drugog lica........................72 Nesporazum Vida Ogwenovi}.............................72 Prepri~avawe obra|enog teksta sa umetni~kom i nau~no-popularnom sadrìnom..............................................................................................73 Devoj~ica i kr~ag Lav Nikolajevi~ Tolstoj...............73 Atlantida @il Vern........................................74 Prepri~avawe (op{irno) obra|enog teksta (rad u grupama)..............75 Prepri~avawe (u obliku rezimea) obra|enog teksta.........................76 Greh Ivan Cankar....................................76 Pri~awe o vlastitom doìvqaju........................................................78 Pri~awe na zadate tematske re~i (pri~a po analogiji)......................79 146

Samostalno opisivawe (stvari, slike, lika).....................................79 Obave{tawe o doga|aju.........................................................................81 Pismo.......................................................................................................82 MEDIJSKA KULTURA Doga|aji i likovi u pozori{noj predstavi i u filmu....................................87 Drugovi Velko Nedelkovski..................................87 Razlikovawe dekora, scenografije, kostimografije, muzi~ke ilustracije u filmu i pozori{noj predstavi.................................................90 Prvi susret s pozori{tem Sowa La`eti}........................................90 Medved u filmu Sergej Barudzin.............................92 Biblioteka Kwige su na{i verni drugovi (iz |a~kih novina).........................95

JEZIK Jezik kao sredstvo sporazumevawa................................................................99 Signali i simboli kao sredstvo sporazumevawa.........................................100 Samoglasnici i suglasnici (vokali; konsonanti).........................................102 Imenice.............................................................................................................104 Pridevi.............................................................................................................106 Prisvojni pridevi.................................................................................106 Zamenice...........................................................................................................107 Li~ne zamenice.....................................................................................107 Prisvojne i pokazne zamenice..............................................................110 Sada{we vreme (prezent)................................................................................113 Prezent pomo}nih glagola: jesam, biti i hteti.................................116 Pro{lo vreme (perfekat)................................................................................118 Budu}e vreme (futur I)....................................................................................122 Re~enica...........................................................................................................122 Prosta re~enica....................................................................................123 Slo`ena re~enica................................................................................126 Re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa (homonimi)...................................128 Re~i koje ozna~avaju ne{to {to je umaweno (deminutivi)..........................129 Re~i koje ozna~avaju ne{to {to je uve}ano (augmentativi)........................131 Direktan i indirektan govor..........................................................................133 Interpunkcija u vezi sa direktnim i indirektnim govorom.........................134 Upotreba velikog slova.................................................................................135 Pisawe skra}enica..........................................................................................136 Azbu~nik pisaca...............................................................................................139 Kori{}ena literatura....................................................................................142

147