Srpski_jazik_3

SRPSKI JEZIK ZA III RAZRED OSNOVNE [KOLE

Издавач: Министарство образовања и науке Републике Македоније Штампа: Графички центар дооел, Скопље

Решењем Министара за образовање и науку Републике Македоније бр. 22-4035/1 од 29.06.2010 године, одобрава се употреба и штампање уџбеника из предмета Српски језик за 3 разред CIP - Каталогизација во публикација Национална и универзитетска библиотека “Св.Климент Охридски” , Скопје АВТОР: Божиновска, Дарија - автор ОДГОВОРНОСТ: Спасовска, Билјана - автор // Утковска, Милица - автор НАСЛОВ : Српски језик за III разред основне школе ИМПРЕСУМ: Скопје : Министерство за образование и наука на Република Македонија, 2010 ФИЗИЧКИ ОПИС : 149 стр. : илустр. ; 30 см ISBN : 978-608-4575-77-1 УДК. : 373.3.016:811.163.41(075.2) ВИД ГРАЃА : монографска публикација, текстуална граѓа, печатена ИЗДАВАЊЕТО СЕ ПРЕДВИДУВА: 07.10.2011 COBISS.MK-ID : 84069642

JEZIK

NA[E SVETOSTI Prva nam je svetlost Sunce, zlatnom rukom svet otkriva, zlatne `eqe izaziva.

Druga nam je svetlost Mesec,, omrknem li u daqini idem sve po mese~ini.

Treža nam je svetlost vatra, s domažinom dru{tvo celo ona skupi na poselo.

^etvrta je svetlost govor, wim se slu`e svi narodi, wim se du du{a s du{om srodi.

Oton @UPAN^IŽ

RAZGOVARAJMO O PESMI

O kojim se svetlostima peva u ovoj pesmi?

Koje zna~ewe ima sunce za `ivot na Zemqi?

Za{to qudi govore? Za{to je govor upore|en sa Suncem i vatrom?

Kako razume{ misao izra`enu u posledwa dva stiha?

Kako se zove jezik kojim govori{ i na kome u~i{?

05

AZBUKA U svakodnevnom `ivotu qudi imaju potrebu da saop{te jedni drugima {ta misle, {ta osežaju, koje su wihove `eqe, wihovi problemi i tako daqe. To qudi ~ine na dva na~ina: usmeno i pismeno.

Oni koji `ele da se pismeno sporazumevaju treba da poznaju pismene znake za svaki glas u svome jeziku. Ti znaci zovu se slova.

Sva slova koja slu`e za obele`avawe glasova u nekom jeziku zovemo pismo.

U Srbiji qudi upotrebqavaju dva pisma: žirilicu i latinicu.

Redosled slova u žirilici zove se azbuka. Naziv je dobila od imena prva dva slova žirilice: A

B

AZ

BUKI

AZ + BUKI = AZBUKA Azbuka - žirilica koja se i danas upotrebqava u Srbiji je delo Vuka Karaxiža.

Wegova je velika zasluga za reformu srpskog jezika i pravopisa.

Vuk Karaxiž je putovao po svim krajevima u kojima su qudi govorili srpski jezik i zapisivao pesme i druge narodne umotvorine.

Po~etkom XIX veka Vuk Karaxiž je objavio tri kwige odabranih srpskih narodnih pesama ~ime je pokazao da postoje kwi`evna dela na narodnom jeziku sa visokim umetni~kim vrednostima.

Vuk Stefanoviž Karaxiž

06

[tampana i pisana velika i mala slova žirilice

Aa

Aa

Jj

Jj

Ss

Ss

Bb

Bb

Kk

Kk

Tt

Tt

Vv

Vv

Ll

Ll

]}

Žž

Gg

Gg

Qq

Qq

Uu

Uu

Dd

Dd

Mm

Mm

Ff

Ff

\|

€

Nn

Nn

Hh

Hh

Ee

Ee

Ww

Ww

Cc

Cc

@`

Oo

Oo

^~

^~

Zz

Pp

Pp

Xx

Xx

Zz

Ii

Ii

Rr

Rr

[{

@`

[{ 07

Zadatak

1.

Azbu~nim redom napi{i u svojoj svesci prezimena i imena svih u~enika u tvom odeqewu.

2.

Prepi{i u svoju svesku ove re~i, ali azbu~nim redom:

Korwa~a, hartija, odmah, Bitoq, Qubqana, ugao, Zagreb, žup, cepanica, wihati, fudbal, ptica, li~nost, alva, vrh, ~ar{av, ekser, je`, trbuh, `ir, izdajica, greh, sekira, ruho, devojka, {uma, natpis, |ezva, xak, marama, €akovica (€ev elija).

Ve`ba Ve`baj izgovor glasova u azbuci ustaqenim redom.

08

RE^ENICA Evo prve tri govorne celine iz teksta “Sneg pada”, str. 116.

Zima je do{la preko noži.

Sneg je neprestano padao sve do jutra.

Magla je pokrila jezero u {umi.

Da bi se razumeli jedni s drugima, qudi upotrebqavaju re~i koje su grupirane u mawe ili veže celine.

Te celine zovu se re~enice.

Upamti Re~enica je osnovna govorna celina kojom se qudi (me u sobom) sporazumevaju.

Ve`be 1. Napi{i po jednu re~enicu o svakoj slici.

2. Napi{i tri re~enice sastavqene od dve re~i i tri re~enice sastavqene od tri ili vi{e re~i.

09

RED RE^I U RE^ENICI

O devojci na ovoj slici mo`emo napisati vi{e re~inica: Devoj~ica

~ita

subjekat

predikat

Devoj~ica

~ita

kwigu

subjekat

predikat

objekat

Kada je u re~enici na prvom mestu subjekat, na drugom predikat, a na tre탑em objekat ili neke glagolske odredbe, ka`emo da je to normalan red re~i u re~enici.

Me utim, vrlo ~esto re~i u re~enici nisu u normalnom redu: Devoj~ica kwigu ~ita. ^ita kwigu devoj~ica.

Kwigu ~ita devoj~ica. ^ita devoj~ica kwigu.

Kwigu devoj~ica ~ita.

U ovim re~enicama red re~i je nepravilan, ali omogu탑ava lako i potpuno razumevawe re~enice.

Tako e, vrlo ~esto, qudi upotrebqavaju re~enice u kojima raspored re~i ne omogu탑ava potpuno razumevawe re~enice: Svoju je izgubio Nikola u`inu.

Padala je u nedequ ki{a.

Nosio par~e pas mesa.

Na bregu deca grudvala su se.

Deca izi o{e da se igraju jednog dana.

10

Ve`bawa 1. Prepi{i {est zadwih re~enica, ali tako da re~i budu na svome mestu.

2. Poku{aj da svaku re~ vrati{ na weno pravo mesto u sledežem tekstu:

IZOKRENUTA PRI^A Tek brdo iza{lo iza sunca, a krevet sko~i iz prostranog ~i~e, navu~e noge na opanke, stavi glavu na kapu i zatvori kužu na vratima.

Gle, nožas je zemqa dobro pokvasila ki{u! - za~u eno progun a brk su~uži ~i~u, pa brzim dvori{tem po`uri niz korake, istjera {talu iz krave i re~e: Rogata livado, idi pasi u zelenoj kravi, a ja žu noge pod put, pa žu poži u drva da donesem {ume. ^i~a stavi rame na sjekiru i namignu babom na svoje oko.

Bako, skuvaj u jajetu ~etiri lonca dok se posao vrati s ~i~e. Danas že ru~ak slatko pojesti starca.

Branko ŽOPIŽ 3. Ako pravilno podredi{ slova u krugovima, dobi}e{ slede}e re~i:

o

{ ` e m

o

u r a s t

{ t

a

z

j s a tv o q a

e

a

n

s n a d

A ako pravilno podredi{ re~i koje si dobio dobi}e{ slede}u poslovicu.

11

VRSTE RE^ENICA PO ZNA^EWU Obave{tajne re~enice NA[A [KOLA

Na{a {kola je u sredini sela. Ona je na dva sprata. Ima osam u~ionica.

Moja u~ionica je na prizemqu. Nastavni~ka kancelarija je desno od ulaza. [kola je najve탑a zgrada u na{em selu. Wen veliki crveni krov vidi se izdaleka. Na{e {kolsko dvori{te je prostrano. U dvori{tu, ispred {kole, je zasa eno cve탑e.

R. S.

12

Re~enicama iz ovog teksta se ne{to izjavquje ili obave{tava i zato se one zovu obave{tajne re~enice.

Upamti Obave{tajne re~enice su one kojima se ne{to obave{tava.

Na kraju obave{tajne re~enice stavqa se ta~ka.

Ve`ba Napi{i nekoliko obave{tajnih re~enica o onome {to vidi{ na slici.

13

UPITNE RE^ENICE VELIKO SRCE - Zna li neko da nacrta srce? - pita u~iteqica.

- Ja znam! - javi se Dejan.

- Dobro Dejane. Hajde iza i na tablu.

Dejan uze kredu i preko cele table nacrta veliko srce.

Svi su ga gledali za~u eno.

- Dejane, ~ije je ovo veliko srce? - upita u~iteqica.

- Moga dede! - ponosno odgovori Dejan.

- A za{to je tako veliko? - opet upita u~iteqica.

- Zbog toga {to u wemu treba da ima mesta za tatu, za mamu, za mene i za sve dobre qude u svetu - odgovori Dejan.

Ivan~o MITREVSKI Istaknutim re~enicama u ovoj pri~i u~iteqica pita ne{to svog u~enika.

To su upitne re~enice.

Upamti Re~enicama kojima se ne{to pita zovu se upitne re~enice.

Na kraju upitnih re~enica stavqa se znak upitnik (?).

Ve`bawa 1.

U tekstu “Kako raste domovina”, str. 44, ima vi{e upitnih re~enica.

Prepoznaj ih i prepi{i nekoliko u svojoj svesci.

2.

Sledeže obave{tajne re~enice pretvori u upitne: Ju~e je padala ki{a.

Milan se probudio.

Na jednom poqu spusti se avion.

U mraku ma~ka pojurila mi{a.

Slon je dobio grip.

Doktor pregleda slona.

Prepisa mu lekove.

14

UZVI^NE RE^ENICE - Bato, polako vozi! Pa{že{!

- Ne bojim se ja, seko, moja!

- Joj, pao sam!

- Oh, boli me ruka!

Ovim re~enicama iskazane su jaka osežawa, ali i zapovest.

Kada izgovaramo ove re~enice uzvi~emo.

To su uzvi~ne re~enice.

Upamti Uzvi~ne re~enice su one kojima se iskazuju jaka osežawa.

Iza uzvi~nih re~enica stavqa se znak uzvi~nik (!).

Ve`ba Uo~i i podvuci uzvi~ne re~enice u sledežem tekstu:

POMOŽ

Ujutru se otac spremao za posao. Obratio se Stevi: - Stevo, donesi mi mantil!

- Mama, donesi tati mantil! - rekao je Steva.

- Stevo daj mi cipele! - ka`e otac.

- Mama, daj tati cipele! - rekao je Steva.

- Stevo, donesi mi ki{obran! - ka`e otac.

- Mama, daj tati ki{obran! - rekao je Steva.

- Stevo, donesi mi ta{nu! - ka`e otac.

- Mama, daj tati ta{nu! - rekao je Steva.

I, eto, tako je tog jutra Steva pomagao ocu. Stvarno nema {ta da mu se prigovori.

Nexati ZEKERIJA

15

INTERPUNKCIJSKI ZNACI Iz kwige okrenute naopa~ke ispali su znak ~u ewa i znak pitawa, zapeta, ta~ka i dve ta~ke.

Zapeta se izvrnula pole u{ke, znak žutawa potrbu{ke, ta~ka je zaostala za dva minuta, a preko puta (za dva puta za dva minuta) ~vrsto su zaostale i dve ta~ke.

Svi su spavali, jedino znak pitawa ne mo`e da zaspi, jedino znak pitawa ne spava.

Mislite - luta?

Ne, znak pitawa ne skita.

On se ve~ito ne{to pita.

Branislav CRN^EVIŽ

TA^KA, ZAPETA, UZVI^NIK, DVE TA^KE

,

Znaci o kojima se govori u pesmi pi{u se: -

Ta~ka na kraju obave{tajne re~enice.

Devoj~ica zaliva cveže.

-

Zapeta kada se ne{to nabraja.

Milan, Ivana, Veqko, Nikola, Branko i Milica

su aci trežeg razreda.

-

Upitnik se pi{e na kraju upitne re~enice. [ta voli{ da ~ita{?

-

Uzvi~nik - na kraju uzvi~ne re~enice.

Mama, do i odmah!

-

Dve ta~ke - posle re~i u re~enici kojom se najavquje neko

nabrajawe.

Godina ima dvanaest meseci: januar, februar, mart, april, maj, juni, juli, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar.

16

Ve`ba U slede탑im re~enicama nedostaju interpunkcijski znaci: ta~ka, zapeta, uzvi~nik, upitnik i dve ta~ke.

Upi{i ih na odgovaraju}a mesta U planinskom zaseoku `iveo je de~ak sam u usamqenoj ku탑ici.

Jednog dana po~eo je da doziva: - Mama, do i mene je strah Prolazili su dani jedan za drugim ponedeqak utorak sreda ~etvrta petak subota nedeqa pa opet ispo~etka, ali mama nije dolazila.

Gde si mama za{to ne dolazi{ De~ak se umorio i zaspao. U snu je video svoju mamu Obradovao se - Do i, mama Odmah do i Koliko sam sre탑an {to te vidim Gde si dosad bila Kada se de~ak probudio mame nije bilo

,

17

Potvrdna i odri~na re~enica KAD BATA SPAVA

Niko ne sme da igra i svira.

U sobi treba da bude mira.

Neka ma~ka ne mjau~e.

Neka ne laje ku~e.

Neka ne ga~u guske kao ju~e.

Sve je ovo rekla Kata jer spava bata.

M. N. Uporedi U sobi treba da ima mira.

Sve je ovo rekla Kata, jer spava bata.

Niko ne sme da igra i svira.

Neka ma~ka ne mjau~e.

Neka ne laje ku~e.

Neka ne ga~u guske kao ju~e.

POTVRDNE RE^ENICE

ODRI^NE RE^ENICE

( DA )

18

( NE )

Upamti Potvrdne re~enice su one kojima se ne{to tvrdi, a odri~ne re~enice su one kojima se ne{to odri~e.

Zadatak Uo~i potvrdne i odri~ne re~enice u sledežem tekstu:

RADOZNALI DE^AK Svakog dana, posle nastave, Zoran prolazi na{om ulicom. Ulica je puna izloga. On se najvi{e zadr`ava pred izlogom kwi`are.

Jednog dana je u{ao u prodavnicu. Pozdravio je prodavca i po~eo da razgleda kwige. Zoran nije kupio nijednu kwigu.

Jutros je Zoran opet u{ao u prodavnicu. Ali, sada vi{e nije bio sam.

Doveo je i svoju baku.

Veselo je pri{ao i zamolio prodavca: - Molim vas, ponudite mi sami jednu kwigu!

- Uzmi kwigu “Basne” Dositeja Obradoviža.

- Nežu! Te sam basne vež pro~itao.

- A ima{ li zbirku pesama Dragana Lukiža?

- Nemam tu kwigu. Dajte mi je.

Baka se nasme{ila i platila kwigu.

Zoran jo{ veselije izlazi iz prodavnice.

Wegova izvi awa nisu bila uzaludna. prema Stanku RAKITI

19

RE^ U RE^ENICI, SLOG I GLAS U RE^I

De~ak skupqa jabuke.

Re~enice su sastavqene od re~i, re~i od slogova, a slogovi od glasova.

De ~ak

skup qa

ja

bu

ke

}

}

}

re~

re~

re~

slog slog

slog slog

slog slog slog

Svaki slog ima po jedan ili vi{e glasova.

U srpskom jeziku ima trideset glasova. Svaki se glas obele`ava posebnim pismenim znakom koji se zove slovo.

Ve`ba Izbroj koliko re~i ima u re~enici: Na gran~ici dugo ~u~i ~vorak i peva.

Koliko slogova i glasova ima u svakoj od ovih re~i?

20

Od datih skupova re~i sastavi re~enice: pojavilo na Jesewe se nebu sunce

nisko Jedan spustio taman se obla~iž

vrh Obla~iž stene je visoko pokrio

seva

da po~ela i ki{a je pada Uskoro

~e{že Sve

Re~enice treba po~eti onim re~ima koje su napisane velikim slovima: Od sledežih slogova sastavi re~i: c

a kl

ca

li

~e

ca

ni

ni

re

ca

i

ka

me

ri

li

ca ve

go gla

ve

Od sledežih slogova sastavi re~i:

o

e

s

e m

g

l

b

c

u

o

w

m

k

e

e

t

l

o

a

g

r

i

`

u

p

21

IMENICE (obnavqawe) [ta su imenice?

Zajedni~ke i vlastite imenice PESMA O IMENIMA Ako se zove{ Dragan, budi svima drag.

Ako se zove{ Blagoj, budi svima blag.

Ako se zove{ Cveta, treba da li~i{ na cvet.

Ako se zove{ Petko, nani`i petica red.

Ako se zove{ Tihomir, budi tih ko san.

Ako se zove{ Danko, budi lep ko dan.

Gligor POPOVSKI Koje su re~i imenice u ovoj pesmi?

Po ~emu se razlikuju imenice: cvet, petice, red, san i dan od imenica: Dragan, Blagoj, Cveta, Petko, Tihomir i Danko?

Imenicama: cvet, petice, red, san i dan ozna~avamo sva bi탑a, predmete, pojave ili pojmove iste vrste koji imaju neke zajedni~ke osobine.

22

Koje cve탑e prepoznaje{ na slikama?

Koje su wihove zajedni~ke osobine?

Upamti Zajedni~ke imenice su one koje ozna~avaju bi탑a, predmete, pojave ili pojmove sa istim, zajedni~kim osobinama.

Imenice: Dragan, Blagoj, Cveta, Petko, Tihomir i Danko su vlastite, jer ozna~avaju vlastita imena.

Vlastite imenice su i one re~i koje ozna~avaju imena geografskih pojmova i imena praznika: Skopje, Korab, Avala, Kopaonik, Dunav, Crna reka, Ohrid, Mavrovsko jezero, Bo`i}, Uskrs i td.

Zadatak Napi{i tri re~enice u kojima 탑e{ upotrebiti zajedni~ke imenice i tri re~enice u kojima 탑e{ upotrebiti vlastite imenice.

23

Rod kod imenica Po ~emu se razlikuju imenice u ove tri uspravne kolone

~ovek

je`

oblak

dete

`ena

pile

lija

lopta

Imenice: ~ovek, je` i oblak su mu{kog roda.

Imenice: `ena, lisica i lopta su `enskog roda.

Imenice: dete, pile i srce su sredweg roda.

Upamti!

Imenice imaju tri roda: mu{ki, `enski i sredwi rod.

24

srce

Ve`ba U tekstu “Leptir hvalisavac” prona i sve imenice i odredi kojeg su roda.

LEPTIR HVALISAVAC Opazio je neki leptir gusenicu i prezrivo joj reko: Mi~i se odavde, nakazni crve! Ti poznaje{ samo zemqu, a ja sam sjajan kao sunce. Moja krila me di`u visoko u nebo.

Gusenica je mirno odgovorila: Glup je taj tvoj ponos. Dok grdi{ mene, ti poni`ava{ sebe. Nekada si i ti gmizao po zemqi i bio kao i ja. I tvoja že deca gmiziti i biti gusenice.

Crna~ka narodna pri~a

25

Broj kod imenica

Koje že{ zajedni~ke imenice napisati ispod slika na levoj, a slika na desnoj strani?

ispod

Zajedni~ke imenice imaju oblik za jedninu i oblik za mno`inu.

Zajedni~ka imenica koja ozna~ava jedno biže, jedan predmet ili jednu pojavu jeste u jednini: devoj~ica, krava, slon, lopta, kuža, oblak itd.

Zajedni~ka imenica koja ozna~ava vi{e biža, vi{e predmeta ili pojava jeste u mno`ini: devoj~ice, krave, slonovi, lopte, kuže, oblaci itd.

Upamti U srskom jeziku imenice imaju dva broja: jedninu i mno`inu.

26

Ve`be: Prona i sve imenice u tekstu “Magarac u lavqoj ko`i” i odredi rod i broj tih imenica.

MAGARAC U LAVQOJ KO@I Dosadilo magarcu da stalno nosi tovar. Zato uzme lavqu ko`u, zamota se u wu i po e da pla{i sve {to pred wega iza e.

Kad ga ugleda{e, sve pitome `ivotiwe se prepla{i{e i razbe`a{e po poqu kud koja.

Skupe se qudi, uzmu oru`je, pa izi u u poqe da vide kakva je to napast rasterala wihove `ivotiwe.

Magarac se osilio, pa po~e i da wa~e.

Vide qudi: lavqa ko`a, ali glas magareži. A kad jo{ opazi{e gde ispod lavqe ko`e vire duge magareže u{i, oni se dosete lukavstvu. Ostave oru`je, a uzmu ko~eve i toqage, opkole magarca, skinu mu lavqu ko`u, pa ga nau~e pameti.

Dositej OBRADOVIŽ

Napi{i re~enice u kojima že{, izme u ostalih, upotrebiti i sledeže re~i: leptir, gusenica, pas deca, bojice, avioni, veverice, uxbenik, u~enici, vetar, grane, ribe, `aba, lopte i kwiga.

27

PRIDEVI

DECO, GLEDAJTE, PADA LIST Deco, gledajte, pada list, `ut, sasu{en i ~ist.

S majkom - drvetom borbu je vodio dok se iz pupoqka nije rodio.

Deco, gledajte, pada list, suv, po`uteo i ~ist.

Sunce je jeo i rastao, rastao, ki{u je pio i do jula stasao.

Deco, gledajte, pada list, uveo, `ut, i ~ist.

Od juna do oktobra radio radio, lep{ao vazduh i travu hladio.

Deco, gledajte, pada list, sveo, u`uteo i ~ist.

I kad je nestalo zelenog odela, zaspao listiž sveloga tela.

Deco, gledajte, sad pada list.

Mirjana STEFANOVIŽ

Pesnik je listu pripisao sledeže osobine: `ut, sasu{en, ~ist, uveo, suv.

Te re~i dopuwuju imenicu i ozna~avaju osobine lista.

28

Ópamti!

Rå÷è êî¼å sòî¼å uç èìåíèöå è îçíà÷àâà¼u îsîáèíå áèžà, ïråäìåòà è ïî¼àâà çîâu så ïrèäåâè.

Ve`ba Ó tekstu “Zahvalni medved” prona i pet re~enica u kojima ima prideva, prepi{i ih u svesci za domaži rad.

ÇÀHVÀËNÈ ÌÅÄVÅÄ Ëåï ¼å è suí÷àí ¼åsåœè äàí.

Vèsîêî u ïëàíèíè, ïîråä âåëèêå øuìå, sòî¼è usàìšåíà såîsêà êužà.

Ispråä êuže, íà êëuïè, såäè ìëàäà ìà¼êà. Ïråä œîì sòî¼è ìàëà ärâåíà êîëåâêà. Ó êîëåâöè ëåæè äåòå. Ìà¼êà ãà šušà è ïëåòå. Èçíåíàäà, èç øuìå èçà êužå iza å âåëèêè sìå è ìåäâåä. Æåíà så uïëàøè, àëè så íå usuäè äà áåæè. Ìåäâåä ïîëàêî çàêîrà÷i ïråìà ìëàäî¼ ìà¼öè. Ìåäâåä så çàusòàâè ïråä æåíîì, ïîëàêî ïîäèæå îãrîìíu øàïu, ïruæè ¼å ïråìà æåíè è ïî÷å äà ãuí à. Ãëå! Ó øàïu se çàáèëà äuãà÷êà áîäšà. “£àäíè ìåäà!” – ïîìèsëè æåíà, îhràárè så, uhâàòè áîäšu è èçâu÷å ¼å èç øàïå. À ìåäâåä? Øòà uràäè íåçahâàëíèê? Ãuríu êîëåâêu, ïråâríå ¼å è îäå s œîì u øuìu . . . Çà êràòêî âråìå, ìåäâåä så âràòè èç øuìå. Nîsè êîëåâêu ïuíu æuòèh çråëèh êruøàêà. Stavi kolevku ispred `ene è îäìëàòàra íàòràã u øuìu. Òàêî ¼å ìåäâåä çàhâàëèî æåíè çà u÷èœåíu äîárîòu.

Nàrîäíà ïrè÷à

29

ÁRΣÅVÈ

Ïîsìàòr༠sëèêå è îäãîâîrè íà îâà ïèòàœà: Êîëèêî ¼å íà sëèöè: - ïàòušàêà - ïòèöà u ëåòu? Êîëèêî ¼å áàëîíà?

Nà sëèöè ¼å: - såäàì ïàòušàêà - òrè ïòèöå - ïåò áàëîíà.

Rå÷è: sedam, tri i pet îçíà÷àâà¼u êîëèêî èìà íå÷åãà íà árî¼u. Òî su árî¼åâè. Árî¼åâè ìîãu áèòè: îsíîâíè è råäíè. Óporedi ¼åäàí

äâà

òrè

÷åòèrè

äâàäåsåò è îsàì

ïrâè

äruãè

òråžè

÷åòâròè

äâàäåsåò è îsìè

Rå÷è: ¼åäàí, äâà, tri, ÷åtiri i äâàäåsåt i îsàì su îsíîâíè (ãëàâíè) árî¼åâè, ¼år êàçu¼u êîëèêî èìà íå÷åãà íà ároju.

Rå÷è: ïrâi, äruãi, tråži, ÷åtârti i äâàäåsåt i îsìi su råäíi árî¼åâi, ¼år îärå uju sòâàrè, áèžà è ïråäìåòå ïî råäu. Äomaži zadatak Nàïèøè øåsò rå÷åíèöà. U prve òrè uïîòråáè îsíîâíå, à u îsòàëèm – råäíå árî¼åâå.

30

GLAGOLI Upamti Glagoli su re~i koje ozna~avaju radwu koju neko vr{i, stawe u kome se neko nalazi ili {ta se zbiva (doga a).

Primeri: a) Marija pi{e doma탑i zadatak.

Re~ pi{e u ovoj re~enici ozna~ava radwu koju vr{i Marija. Re~ koja ozna~ava radwu zove se glagol. b) Na{ ma~ak po ceo dan le`i i drema.

Re~i le`i i drema u ovoj re~enici su glagoli koji ozna~avaju stawe u kome se ma~ak nalazi. v) Nebo se naobla~ilo, a malo zatim zasne`ilo.

Re~i se naobla~ilo i zasne`ilo u ovoj re~enici ozna~avaju {ta se zbiva, to jest de{ava.

Doma탑i zadatak Posmatraj sliku i napi{i sastav. U svom sastavu podvuci glagole i odredi kom vidu pripada svaki od wih.

31

Podvuci sve glagole u slede탑em tekstu:

VESELA KI[A U nedequ je padala ki{a. U ponedeqak je padala ki{a. I u utorak je padala ki{a. Ulice su bile mokre. S krovova je curila voda.

Iz {kole istr~ala deca i otvorila ki{obrane. Bili su to mali i veliki crni ki{obrani. Crni ki{obrani, siva ki{a, suro nebo . . .

Kod ku탑e je kraj prozora sedeo de~ak i prstom pratio kapqice koje su klizile niz staklo.

Ju~e je ponovo padala ki{a. Pada jo{ i danas. Na grudima su vla`ni kaputi, blatwave cipele. De~ak jo{ uvek prati ki{ne kapqice na prozorskom oknu.

Iznenada, iz {kolske kapije istr~a{e devoj~ice i de~aci sa crvenim, belim, `utim i zelenim ki{obranima.

-

Pogledaj, mama! - povika de~ak kraj prozora. - Ala je danas neka

vesela ki{a!

Brzo obu cipele i pojuri za de~acima i nekom devoj~icom koja je imala ki{obran qubi~aste boje.

Ela PEROCI Rebus

32

UPOTREBA VELIKOG PO^ETNOG SLOVA ZAKLETVA Neka se moje petice pretvore u jedinice ako zaboravim pravilo ovo: Na po~etku re~enice pi{e se veliko slovo!

Neka na odmor ide sa roditeqima samo seka ako ne budem znao da se velikim slovom pi{u vlastita imena lica, sela, gradova, reka i ulica.

Vlada PAXIŽ Treba upamtiti: Veliko po~etno slovo pi{e se na po~etku svake re~enice: U mraku progovore i grane.

Duva vetar preko visokih gora.

Vlastita imena, prezimena i nadimci pi{u se velikim po~etnim slovom: Goce Del~ev, Pitu Guli, Kuzman Josifovski - Pitu, Vera Ciriviri - Trena itd.

Velikim po~etnim slovom pi{u se imena geografskih pojmova: Katlanovo, Vata{a, Struga, [tip, Vardar, Bregalnica, [ar - planina, Kozjak, Makedonija, Srbija itd.

Velikim po~etnim slovom pi{u se i nazivi praznika: Bo`iž, Prvi maj, Nova godina, €ur evdan, Sveti Sava, Vidovdan itd.

33

LATINICA ([tampana slova) Slova kojima su dosad {tampane pri~e i pesme u ovoj kwizi zovu se žirili~na azbuka ili žirilica. Me|utim, qudi u na{oj zemqi koriste jo{ jedno pismo. To pismo se naziva latinica.

I ovo pismo kao i žirilica broji 30 slova, ali red slova u latinici je druga~iji i taj red se zove abeceda. Naziv je dobijen od sledežih po~etnih slova: A - A V - BE

A + BE + CE + DE = ABECEDA

S - CE D - DE Ima {est slova koja se pi{u i ~ataju isto i žirilicom i latinicom. To su: Aa, Ee, Kk, Jj, Oo, kao i veliko slovo T. Malo slovo t u latinici pi{e se ovako: t.

ISTO SE PI[U, A DRUGA^IJE SE ^ITAJU latinica: Bb, Cc, Hh, Pp izgovor: Bb, Cc, Hh, Pp Baja je okopao bob.

Paja Patak je pojeo kajmak.

OSTALA SLOVA latinica: Ii, Nn, Ss, Uu, Ll izgovor: Ii, Nn, Ss, Uu, Ll Sima kosi. Uto eto mace. Ona nosi pile u ustima. Pile je jako pijukalo.

Sima spusti kosu.

Na macu poleti pas Belan. Maca ispusti pile.

Tako je pas Belan spasio lepo belo pile.

34

latinica: Šš, Vv, Rr, Zz, Dd izgovor: [{, Vv, Rr, Zz, Dd LISICA I KRTICA

Pitala lisica krticu: - Zašto praviš tako uzana vrata na svojoj jami?

- Zato da ti, lijo, ne bi ušla unutra - brzo odgovori krtica.

latinica: Ãã, Gg, Žž, Ðð, Èè izgovor: Žž, Gg, @`, € , ^~

ZABA I GUŠTER Spazio gušter zabu pa se uplašio i pobegao izmeðu dve stene. Kad je zaba spazila guštera, od straha se strmoglavila u potok. A baš tog trenutka oboje su hteli da ulove jednog puza golaãa.

35

latinica: Ff, Lj lj, Nj nj, Dž dž izgovor: Ff, Qq, Ww, Xx

USPOMENA IZ OHRIDA Džafer je iz Tetova, a Filip iz Bitolja. Oni su se letos upoznali na Ohridskom jezeru. Odmah su se veoma zavoleli. Po ceo dan su bili zajedno. Zajedno su se kupali, zajedno skupljali školjke.

Poslednjeg dana Filip je predložio Džaferu da se fotografišu. Decaci su se zagrlili i otrcali fotografu.

Kada su dobili fotografije, na poledini su napisali: “Uspomena iz Ohrida”.

Njima je sada ta fotografija najdraža uspomena sa letovanja.

36

MALA I VELIKA PISANA SLOVA LATINICE

(E)

(C)

(P)

(])

(I)

(S)

([)

(L)

(Q)

(O)

(J)

(U)

(N)

(T)

(Z)

(W)

(D)

(K)

(M)

(\)

(B)

(^)

(V)

(@)

(P)

(G)

(F)

(H)

(X)

37

DVE HRABRE ^ETE Trideset slova, ko ~eta hajduka, kad se pore|aju, zovu se azbuka:

A, B, V, G, D, \, E, @, Z, I, J, K, L, Q, M, N, W, O, P, R, S, T, ], U, F, H, C, ^, X, [.

Kad se latinica za smotru pore|a, ta se hrabra ~eta zove abeceda.

A, B, C, D, ^, ], D`, \, E, F, G, H, I, J, K, L, Lj, M, N, Nj, O, P, R, S, Ĺ , T, U, V, Z, @.

38

^EDINA RADOST ^edi radost sja na licu: savlado je latinicu.

Evo sad je lepo seo, pismo dedi zapo~eo:

@ivojin KARI]

39

DOMOVINA SE BRANI KWIGOM

PONOS Svaki kamen, drvo, grm, poqe, potok, reku, goru, {umu, kawon strm, wivu, travu meku, grad i selo, zavi~aj u srcu svom nosim, jer u wima vidim raj kojim se ponosim.

Mihail JANU[EV

RAZGOVARAJMO O PESMI [ta je to zavi~aj?

U kome zavi~aju ti `ivi{?

Koje se re~i iz ove pesme odnose na zavi~aj?

Za{to je zavi~aj ponos?

Kada se ti sobom ponosi{?

43

KAKO RASTE DOMOVINA Kada smo sasvim mali, na{a domovina je mawa i od nas samih. Ona je onda crvena tre{wa na grudima mame. To~i nam u grlo beli sok i ka`e: “Rastite, rastite! Sa vama žu i ja da porastem!”

A onda, ona po~iwe da se mewa. Postaje na{a kolevka, pa meki jastu~iž, pa na{a soba, pa veliki žilim, visoki plafon, pa {iroka bela vrata, koja se otvaraju i zatvaraju . . . I iza kojih po~iwe da se provla~i i izdu`uje na{a domovina. [to ona tamo tra`i? Za{to ne ostane sa nama? Za{to postaje sve veža?

Za{to joj je teskobno, dosadno? Za{to mora napoqe? Kako da je stignemo kad be`i?

Mama nam pru`a ruke: “Hajde, hajde, zajedno žemo je stiži!”

Po - la - zi - mo!

Pru`i ruke - a ona se izvla~i. Korakni - a domovina be`i. Ona napred, mi za wom. Tako smo prohodali. Mi i na{a domovina. Vež je iza{la na ulicu.

Dobro, evo i nas za wom. Jaoj, kolika je! Pa ona je sada - cela na{a ulica!

Zatim je kraj grada, pa poqe, `ito, vožwaci, ba{te, stari vinogradi, kolibe i drowava stra{ila. ^ini nam se izgubižemo domovinu u ovolikom prostanstvu.

Ej, domovino, gde si? Za{to raste{ toliko brzo?

Zato {to i vi rastete!

Pojurimo daqe za wom i na emo je u nekom drugom gradu. Taj grad je tako e na{a domovina. Za wim otkrijemo jedno selo, pa jo{ jedno selo, pa jo{ ... Vidimo novo poqe, nove planine, novu reku. I sve je to na{a domovina.

Na{a domovina raste, sve je veža . . . Kako da je stignemo? Kako da je obuhvatimo s kraja na kraj, kad nam ona uvek izmakne? [to smo mi veži i ona je sve veža. [to smo mi br`i, wene granice su sve daqe. Stanemo malo da se odmorimo. A srce nam lupa, lupa, kao da govori. I odjednom shvatimo da je ona i tu, duboko u nama samima, i da že uvek biti sa nama, gde god mi bili i ma koliko bili.

Olivera NIKOLOVSKA

44

RAZGOVARAJMO O TEKSTU [ta je to domovina?

Pisac ka`e: “Kad smo sasvim mali, na{a domovina je mawa i od nas samih.” Za{to?

Domovina raste zajedno sa decom. Kako to shvata{?

Za{to svi qudi vole svoju domovinu?

Kog datuma je ro endan tvoje domovine?

Zadatak Napi{i ~estitku kojom že{ ~estitati praznik domovine svom najboqem drugu.

Evo jedne ~estitke. Prvo napi{i adresu prima~a, a zatim u praznom prostoru levo napi{i i tekst ~estitke.

45

BAKINA KUŽA Kao gqiva pod bukvom, tamo na kraju sela, skrivena u vožwaku bakina kuža bjela.

Provedoh qeto tamo najqep{e koje pamtim, tamo bih opet rado samo na ~as da svratim.

Silno me ne{to vu~e daleko na tu stranu, gdje sve miri{e blago na duwe na ormanu.

Opet žu zimus tamo gdje me na kraju sela ~eka najdra`a baka i wena kuža bjela. ^edomir LUNIŽ

RAZGOVARAJMO O PESMI Pro~itaj stihove prve strofe. ^ime je upore ena bakina bela kuža?

Usmeno opi{i kako zami{qa{ bakinu ku}u.

Kakva osežawa pobu uje ova pesma?

DOMAŽI ZADATAK Pesmu nau~i napamet.

46

MOJA ULICA Moja ulica je stra{no bu~na. Kada je dan, kroz wu, ispod kestenova, prolaze de~aci na trotinetima i devoj~ice na rol{uama, mame sa zembiqima i tate sa kravatama, devojke s momcima, kamioni s ugqem, trolejbusi puni qudi, ma{ine sa vodom za prskawe asfalta, magle natopqene dimovima, bake sa {tapovima, dede sa ku~ižima na uzici, aci sa krpewa~om, novinari sa Ve~erwim novostima, bebe sa mamama, vetar koji nosi trolejbuske karte, ma~ori s oliwalim krznom, ki{a koja nosi sve`inu, oxa~ari koji nose srežu, sneg koji donosi sne{ka i grudve, sunce koje donosi reku i kupawe, studenti koji donose mleko, leto koje donosi letovawe, i najzad, na kraju dana, mojom ulicom dugo i sporo prolazi velika nož.

Mirjana STEFANOVIŽ

47

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Pi{~eva ulica je veoma bu~na.Za{to? [ta se sve de{ava u woj?

Kakva je no탑 u ulici o kojoj govori pisac?

Kako se naziva ulica u kojoj `ivi{?

Koji objekti krase tvoju ulicu? [ta bi hteo da se promeni u tvojoj ulici?

Zadatak Napi{i sastav sa istim naslovom.

48

SEMAFOR Èas je crven, èas je žut, èas je vedar, èas je ljut.

Prvo oko znaèi STOJ! Da ne bude posle JOJ! Drugo oko znaèi PAZI! Može nešto da te zgazi.

Treãe znaèi SRETAN PUT! Ne zameri što sam ljut.

Ivica RORIÃ VANJA

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Kome služi semafor?

Ponovi pravilo o upotrebi sva tri svetla na semaforu.

DOMACI ZADATAK Napiši sastav o dogadaju koji je rezultat nepoštovanja semafora.

49

IGOROV CRTE@ Ó÷èòåšèöà je îáèëàçèëà êëuïå è íàäíîsèëà så íàä îòâîråíå sâåsêå. Êîä sâàêîã áè så çàäræàëà, uïèòàëà íåøòî, ïîhâàëèëà u÷åíèêà èëè ãà ïîäs¼åòèëà íà íåøòî øòî ¼å çàáîràâèî uràäèòè. Êîä Èãîrà så çàdr`ala íåøòî äuæå. Sà âåëèêîã ëèsòà sâåsêå ãëåäàî ¼u ¼å cròåæ êî¼è íè¼å î÷åêèâàëà. Çáuœåíà, ïîêuøàâàëà ¼å äà ïråárî¼è sâå îsîáå ïrèêàçàíå íà öròåæu. “Ìî¼à ïîrîäèöà” – áèëà ¼å òåìà çàäàòêà.

– Èãîrå, îâî su sèãuríî sâè òâî¼è rî àöè? Çàr så íèsìî äîãîâîrèëè äà cròåæîì ïrèêàæåìî sâî¼u uæu ïîrîäècu?

– Ïà, íàcròàî sàì. Ïîãëåäà¼òå... Ó÷èòåšèöà ¼å ÷èòàëà èìåíà èsïîä cròåæà: Ïråäràã, Çîràí, Ìàrêî, Sàœà, Ãîãà...

– Êî su îíè? – ïèòàëà ¼å çáuœåíà.

– Òî su ìî¼à áràžà è såsòrå! Èìàì såäìîrî áràžå è ïåò sestara – språìíî ¼å îäãîâîrèî Èãîr. Ó÷èòåšèöà se çàìèsëèëà. Äîárî så s¼åžà ïîäàòàêà î sâèì u÷åíèöèìà. Èãîr ¼å ¼åäèíàö – siguríà ¼å u òî. Nasì¼åøèëà så è ïîìèëîâàëà ä¼å÷àêà.

Suòràäàí ¼å Èãîrîâà ìà¼êà ïîçâàíà u øêîëu. Äuãî så çàäræàëà u ràçãîâîru sa u÷èòåšèöîì ïîsëè¼å íàsòàâå. Èãîr ¼å ÷åêàî u øêîësêîì hîäíèêu è ÷uäèî så: çàøòî sàìî œåãîâà ìàìà?! . . . Øêîësêè äàíè su ëåò¼åëè sâå áræå è áræå. £åäíîã äàíà Èãîr ¼å äîíèî áîmáîíå u øêîëu. Ïrèøàî ¼å u÷èòåšèöè è ïîíîsíî uçâèêíuî: – Èìàžu áràòà èëè sestru! Ìîãu ëè äà ÷àsòèì äruãîâå? Ó÷èîíèöîì så ràçëè ràäîsò. Nåêî îä äruãîâà rå÷å: – Nåêà áuäå, Èãîrå, ¼îø áàr ïåòîrî áràžå èëè sestara! Ó÷èòåšèöà è Èãîr çàãëåäàøå så. Îsìè¼åsè èì çàòråïårèøå u î÷èìà... Ìèr¼àíà ÊÎSÒÎVÈŽ RÀÇÃÎVARAJMO O TEKSTU Øòà ¼å íàöròàî Èãîr u sâîì öròåæu? Êàêî òè så äîïàäà Èãîr? Êàäà ìu så èspuíèëà æåšà? ×èìå ¼å ÷àsòèî äruãîâå u sâîì ràçråäu? Îä êîëèêî ÷ëàíîâà ¼å sàsòàâšåíà òâî¼à ïîrîäèöà? Ïrèæåšêu¼åø ëè íåêu ïrîìåíu árî¼íîã sòàœà u sâî¼î¼ ïîðîäèöè? Çàøòî?

50

AU [TO JE [KOLA ZGODNA Au {to je {kola zgodna le~i lewost i samožu: ko da mi je kuža rodna, {teta {to ne radi nožu!

Kad nisam u svojoj {koli, mene moja du{a boli.

Nema one dru`ine da delimo u`ine.

Au {to je {kola sjajna: u klupama par do para.

Svaki {apat, svaka tajna, novo prijateqstvo stvara.

Qubivoje R[UMOVIŽ

51

RAZGOVARAJMO O PESMI Pesnik ka`e: ”[kola le~i lewost i samožu”. Kako to ona ~ini? [ta ka`e pesnik u drugoj strofi ove pesme?

Kako {kola stvara prijateqstvo?

Domaži zadatak Priseti se: Kada si i s kim bio na odmoru. Opi{i jedan interesantan doga aj sa odmora. Naslov sastava daj sam.

52

^AROBNA KREDA

U u~ionici tre탑eg razreda `ivela je jedna kreda.

Kreda je bila lewa.

Kreda je bila nepismena.

Mo`da je bila samo zaboravqena!

Stajala je tako iznad table danima i nedeqama.

Jednog dana uze j e Cicuqko, stavi u xep i iza e iz u~ionice. Kad je do{ao do jednog plota, izvadi kredu iz xepa i re~e joj: - Ti si ~arobna kreda. Hajde, nacrtaj mi ne{to!

I kreda na plotu nacrta: tri razli~ita cveta. Istina, nisu mirisali, ali niko nije rekao da to nisu cvetovi.

Zatim je nacrtala ma~ku.

Skupi{e se deca i po~e{e da se prepiru: Kako se zovu cvetovi?

Da li je ma~ka - ma~ka, pas, ovca ili tele?

Deca su se dugo prepirala i nisu mogla da se sporazumeju.

53

predlo`i

Upita탑emo kredu! Cicuqko. - Ta kreda je

~arobna i zacelo 탑e umeti da nam ka`e.

Kad je ki{a prestala, deca ponovo pri o{e plotu. Ali, {ta vide!

Tamo nema ni cvetova, ni ma~ke.

-

Eto, rekao sam vam da je

kreda ~arobna - pobedonosno povika Cicuqko. - Dok smo mi stajali ispod strehe, ona je do{la, pokupila svoje crte`e i oti{la.

Deca se pogleda{e i ni{ta ne reko{e. Poverovali su - ~arobna kreda je odnela svoje crte`e da ne pokisnu.

Vidoe PODGOREC

54

RAZGOVARAJMO O TEKSTU

Pisac ka`e: “Kreda je bila lewa. Kreda je bila nepismena.

A mo`da je bila samo zaboravqena�. [ta ti misli{? [ta je Cucuqko nacrtao na plotu?

Oko ~ega su se prepirali de~aci? [ta je predlo`io Cucuqko? [ta se dogodilo kada je ki{a prestala?

Za{to je Cucuqko mislio da je kreda ~arobna?

55

DUGA Nekad davno, duga je `ivjela u vrbniku iznad potoka, sakrivena u gusti{u.

U zelenoj vodi ogledala je svoj bijeli obraz. Sivi vodeni talog mrgodio se na wu.

Neugledna, kakva je bila, izlazila je iz {a{a samo za vrijeme iznenadnih qetwih pquskova. Pewala bi se do oblaka i spu{tala se u vodu prije nego ovi otplove daqe, no{eni vjetrom.

Jednog se qetnog popodneva zanijela u igri sa ~upavim plavim oblakom i zaboravila na povratak. Sunce se iznenada pojavilo i zagledalo se u wu `utim o~ima, a ona je stidqivo porumenila i rasula se u sedam divnih boja. Oblak je zanijemio od ~uda i prestao ki{iti.

Ogledala se u potoku i on je, zadivqen, prestao teži.

Zatim se protegla ~itavim nebom, spustila se i umo~ila noge u vodu.

Blistala je jo{ tretunak, a onda se rasula livadom. Hiqadu sjajnih kapqica zablistalo je i pretvorilo se u zvijezdaste cveti}e. Leptiriž ispod lista iznena|eno se osvrnuo, umo~io krila u `uto i poletio prema Suncu.

Mila @EQEZNAK Obogati svoj re~nik {a{a - barska biqka

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Ako si video dugu na nebu, ispri~aj kakve su wene boje i wen oblik.

Kada se javqa duga? Za{to?

U tekstu duga je opisana kao biže. Gde se to vidi u tekstu?

Zamisli da putuje{ putawom duge.

Ispri~aj {ta že{ videte sa we.

DOMAŽI ZADATAK Prema ovom tekstu, nacrtaj dugu u svim wenim bojama.

56

MOJE LEPE RE^I SUNCE, jer donosi dan.

CVET, zato {to ulep{ava svet. ^OVEK, jer ume da radi.

DRUG, jer stvara drugarstvo.

MAJKA, zato {to se uz wu ~esto na e bajka.

QUBAV, jer li~i na tatu i mamu, na mene i bražu.

STABLO, jer je kuža za ptice.

SPOMENIK, zato {to uvek nekog spomiwe.

PTICA, jer voli prostranstvo.

[TAP, ali samo kad pridr`ava dedu.

HLEB, jer je to najsla i kola~.

KWIGA, jer sva{ta zna.

ZVEZDA, jer je znak lepote.

BEOGRAD je lepa re~, jer je to ime mog rodnog mesta.

LOPTA, zato {to je igra.

I WIVA, jer je puna `ita.

Dragan LUKIŽ RAZGOVAJAMO O TEKSTU Ponovi ono {to je pisac rekao o re~ima: SUNCE, CVET, ^OVEK, DRUG, QUBAV, STABLO, SPOMENIK, PTICA, [TAP, HLEB, KWIGA, ZVEZDA, BEOGRAD, LOPTA i WIVA.

Zadatak Poku{aj da ovom tekstu doda{ jo{ nekoliko lepih re~i i da objasni{ za{to su one za tebe lepe.

57

TATA NA DVA SPRATA NEDJELJOM JE TATA SASVIM NOVO LICE, VODI ME SA SOBOM NA SVE UTAKMICE. BRIGA ME ZA IGRU I ZA REZULTATE, JA NAJVISE VOLIM TO STO SAM KRAJ TATE! KAD KRENEMO KUÃI, KOD IZLAZNIH VRATA, PODIGNE ME TATA SEBI IZA VRATA. TADA SAM VELIKI I JA I MOJ TATA, VELIKI SMO KAO KUCA NA DVA SPRATA. Muhidin SARIC

RAZGOVARAJMO O PESMI

Koji su to razlozi, koje smatraš, da nedeljom tata ima sasvim novo lice?

Koja je pesnikova želja u drugoj strofi?

Koju sliku zamišljaš za treãu strofu?

U završnoj strofi pesme pesnik kaže da su on i njegov tata veliki kao kuãa na dva sprata.

U èemu je njihova velièina?

Zadatak

Prepiši dve strofe pisanim slovima latinice.

58

LUCKASTA PESMA Mama, hteo bih da postanem srebro!

Sine, bojim se, hladno bi ti bilo!

Mama, hteo bih da postanem voda!

Sine, bojim se, hladno bi ti bilo!

Mama, hteo bih da sam tvoj erdan od zlata!

Mo`e{, sklopi mi samo ruke oko vrata!

Frederiko GARSIJA LORKA

RAZGOVARAJMO O PESMI

Koje su de~akove `eqe?

Majka ne prihvata prve dve sinovqeve `eqe. ^ega se ona boji?

Majka se obradovala tre탑oj `eqi svoga sina . Za{to?

Objasni Kako su raspore eni stihovi u ovoj pesmi?

Zadatak Opi{i lik svoje majke .

Spoqa{ni izgled je kwi`evni portret.

59

60

ZVEZDE MOG DETIWSTVA

ZVEZDE MOG DETIWSTVA Dve zvezde su provirivale kroz li{že jabuke - kao da su se ~udile na{oj kužici punoj sirotiwe.

Gledao sam u wih zaneseno kroz prozor i mahao im, dozivajuži ih u svoju sobicu - da produ`im svakodnevnu igru.

Jedna zvezda je treptala belim cvetovima jabuke i kao da je vezla moj san, a druga mi je {eretski namigivala - kao da je htela da me opomene da se ne zanosim previ{e.

Nisam skidao o~i sa wih - gledao sam ih ~e`wivo kroz prozor i brojao koliko su puta zatreptale ...

Nema lep{ih zvezda na nebu od wih - mislio sam beskrajno razne`en.

Nikada nisam legao na vreme. Poskakivao sam po krevetu `eleži da ih domamim, pa sam ~esto zaboravqao i da ve~eram. A one, obe nasmejane, skrivale su se iza li{ža i cvetova visoke jabuke, kao da su se saop{tavale o ne~emu, ali opet bi se brzo pomaqale iz svog mirisnog skrovi{ta i zanosile me svojim nesta{nim treptawem.

Jednog dana jabuka se osu{i. Li{že uvenu i opade, kao da ga slana pokosi.

Zvezdice se vi{e nisu mogle igrati skrivalice, pa odo{e. Gde li su sada? ~esto sam se pitao, ali mi to niko nije umeo reži.

Ko zna kuda su oti{le? Ko zna koje se dete sada raduje tim zvezdicama mog detiwstva?

Petko DOMAZETOVSKI

Mawe poznati re~i i izrazi: {eretski ({eretluk) - lukavstvo, podmuklo . . .

63

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Koga prepoznaje{ u de~aku sa bujnom ma{tom i sa `eqom da se igra sa zvezdama? [ta saznaje{ o wemu i wegovoj porodici iz ove misli: “Kao da su se ~udili na{oj kužici punoj sirotiwe”? [ta je on do`ivqavao kada se jabuka osu{ila?

Logi~ko ~itawe Logi~ki ~itati zna~i ~itati s razumevawem. Drugim re~ima kazano, to bi zna~ilo shvatiti i do`iveti tekstove koji se ~itaju.

Zamisli da si ti onaj koji je napisao tekst “Zvezde mog detiwstva”.

Kakav zna~aj imaju za pisce te dve zvezde koje on dugo i zaneseno posmatra? [ta se desilo sa zvezdama kada se jabuka osu{ila?

Koji je tvoj odgovor na pi{~eva pitawa na kraju ovog teksta?

Zadatak I grupa: II grupa:

Glasno ~itajte tekst “Zvezde mog detiwstva”.

Isti tekst ~itajte u sebi.

Po{to pro~itate tekst u celini, razgovarajte o sadr`ini teksta.

64

SVAKO SVOJU ZVEZDU IMA Svako svoju zvezdu nosi U osmehu i u kosi.

Svako svoju zvedu ima U o~ima, u snovima.

Nebo, si i malo dole, Kad te deca tako vole.

Svako svoju zvezdu ~eka, Da sleti, ko tajna neka.

Nebo, si i, malo dole, Kad te deca tako vole.

Nek se sve na svetu plavi Od qubavi, od qubavi ...

Velimir MILO[EVIŽ RAZGOVARAJMO O PESMI Po ~emu zna{ da pesma “Svako svoju zvezdu ima” odra`ava na{e `eqe i snove?

Koje `eqe `eli{ da ti se ostvare ove {kolske godine? [ta pesnik poru~uje zvezdama u ~etvrtoj celini pesme?

Kome se pesnik obraža u posledwoj strofi?

PESMA, STIH, STROFA Po ~emu je tekst “Svako svoju zvezdu ima” druga~iji od teksta “Zvezde mog detiwstva”?

Tekst “Svako svoju zvezdu ima” je napisan u obliku stihova. Takvi se tekstovi zovu pesme.

Svaki red pesme zove se stih.

Stihovi u pesmama se grupi{u u veže ili mawe celine koje predstavqaju zaokru`ene logi~ke celine.

Niz stihova povezanih u jednu mislovnu i ritmi~ku celinu zove se strofa.

Objasni: Koliko strofa ima ova pesma? Koliko stihova ima svaka strofa?

65

TRI DRUGA Rodoljub je izgubio svoju užinu. Na odmoru su svi jeli, samo je on stajao po strani.

- Zašto ne jedeš? - upita ga Živko.

- Izgubio sam užinu.

- Šteta - reèe Živko. - Do ruèka je još daleko.

- A gde si izgubio užinu? - upita Miša.

- Ne znam - odgovori tiho Rodoljub i okrene se.

Nenad ništa nije pitao. On priðe Rodoljubu, prelomi svoj komad hleba na dva dela i jedan pruži Rodoljubu.

Valentina OSEJEVA

66

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Ko je izgubio užinu?

Zašto je Rodoljub na odmoru stajao po strani dok su njegovi drugovi jeli?

Kako su prema Rodoljubu postupili Živko i Žarko?

Ko je prelomio svoj komad hleba na dva dela i jedan pružio Rodoljubu?

Izražajno èitanje Izražajno èitanje znaèi: - jasno izgovarati reèi u reèenici, slogove u reèi i glasove u slogovima; - èitati odmerenom brzinom: ni previše brzo, ali ni previše sporo; - poštovati interpunkcijske znake; - posebnu pažnju posveãivati na èitanje dijaloga u tekstovima kao i na intonaciju i dikciju pri izgovoru reèi i reèenice; - Praviti odmore, odnosno pauze pri èitanju Zadatak Pokušaj da izražajno proèitaš tekst “Tri druga”.

67

KAD KA@EM DRUG . . .

Kad ka`e{ DRUG, to ti je kao da me{a{ zvjezdama na nebu, kao da grije{ ruke da ti ne ozebu.

Kad ka`e{ DRUG, to ti je kao da suncem napaja{ o~i, kao da se po tebi srebrilo to~i.

Kad ka`e{ DRUG, to ti je kao da dijeli{ osmijehe sa lica, kao da si u jatu ptica.

Nikola VUJIŽ

RAZGOVARAJMO O PESMI Koji stihovi ove pesme su ti najdra`i? Za{to?

Ko je tvoj najboqi drug? Opi{i ga.

Kako se dru`ite u razredu?

POUKA Drugarstvo se parama ne kupuje.

DOMAŽI ZADATAK Napi{i sastav o tvom najboqem drugu. Naslov sastavu odredi sam.

68

NAJLEP[A U ULICI DJE^AK: (pjeva, kao brojalica): Mala pjegava, kao gqiva {arena ...

DJEVOJ^ICA: [to si takav! Za{to me uvijek zadirkuje{?

DJE^AK: Mala pjegava, bubamara {arena ...

DJEVOJ^ICA: (po~iwe da pla~e): Zbog tebe ne smijem izaži u dvori{te. ^im te sretnem, odmah po~iwe{ da mi se ruga{.

DJE^AK: (prilazi joj): Za{to pla~e{?

DJEVOJ^ICA: (qutito): Bje`i od mene! Mo`e{ ponekad i nekog drugog naži da mu se ruga{.

DJE^AK: Ja ti se ne rugam.

DJEVOJ^ICA: Kao da sam ja kriva {to imam pjege.

DJE^AK: (tje{eži je): A za{to ti smetaju pjege?

DJEVOJ^ICA: (prestaje da pla~e) Zato {to sam zbog wih ru`na.

DJE^AK: Ko ka`e da si ru`na.

DJEVOJ^ICA: Pa eto, ti.

DJE^AK: Ja ti to nisam nikad rekao.

DJEVOJ^ICA: Sada, la`e{. Zna{ dobro da mi se uvijek ruga{.

DJE^AK: Nije ta~no da ti se rugam. Ja ti samo pjevam.

DJEVOJ^ICA: Pjeva{?!

DJE^AK: Naravno . . . Ba{ zbog tih pjega ti si najlep{a djevoj~ica u na{oj ulici.

DJEVOJ^ICA: Ha - ha - ha! Najlep{a?! Da sam najlep{a, ne bi ti pjevao rugalice o mojim pjegama.

DJE^AK: (zamuckujuži): Nisu to rugalice. To su pjesme . . . Ti si stvarno najlep{a u na{oj ulici.

DJEVOJ^ICA: Kad je tako, za{to mi to ranije nisi rekao?

DJE^AK: Rekao sam ti sto puta kroz pjesmu.

DJEVOJ^ICA: (zbuweno): Sada i izmi{qa{. Da tako misli{, rekao bi mi to normalno, a ne kroz rugalicu.

DJE^AK: Nisam ti mogao reži, jer se stidim ... Eto, i sada se stidim i ... i ... i ... moram bje`ati (bje`i).

DJEVOJ^ICA: (potr~a za wim): ^ekaj, zajedno žemo ...

(Zavjesa) Ranko PAVLOVIŽ

69

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Koja dva lika vode razgovor u ovom tekstu?

Koju je pesmu pevao de~ak?

Za{to je devoj~ica zaplakala kad je ~ula tu pesmu?

Da li se de~ak uistinu rugao devoj~ici zbog pege? Kako je prihvatila wegove re~i da ona nije ru`na?

Kako je devoj~ica reagovala kad je de~ak rekao da je najlep{a u ulici?

Za{to je de~ak po~eo da be`i?

Dramsko ~itawe Po ~emu se ovaj tekst razlikuje od basne, bajke, pripovetke?

Tekst “Najlep{a u ulici� je napisana da se ~ita po ulogama.

Upamti Tekstovi koji su nameweni za ~itawe po ulogama zovu se dramski tekstovi.

Dramski tekstovi tra`e dramsko ~itawe, a dramsko ~itawe je ~itawe po ulogama.

Uspe{no je ono dramsko ~itawe koje se odlikuje imitirawem govora likova u tekstu.

Zadatak Ovaj dramski tekst ~itaj po ulogama. Jedan od u~enika neka ~ita de~akove re~i ,a jedna u~enica re~i devoj~ice.

Isti tekst mo`ete pripremiti i za nastup na priredbi povodom neke sve~anosti u {koli.

70

DJECA RASTU Djeca vide krov i lastu pa po`ure da porastu.

Rastu brzo poput vjetra, poput cvijeta, poput trava . . .

Na dan po tri milimetra izmigoqe iz rukava!

Deca vide no} zvezdastu, pa pojure da porastu.

Rastu kako perje ptici, poput `eqa i balona . . .

Po dva pedqa u sedmici izrastu iz pantalona!

Djeca vide `ir na hrastu, pa po`ure da porastu.

Rastu poput vitkih grana, poput gqiva poslije ki{e.

Tiho, ko cvet jorgovana, a ponekad i jo{ ti{e . . . [imo E[I]

RAZGOVARAJMO O PESMI Koji ti se stihovi pesme najvi{e dopadaju? ^itajte pojedina~no svaku strofu i razgovarajte o pro~itanome.

Koliko strofa ima pesma?

Koje strofe imaju po dva, a koje po ~etiri stiha?

71

ZA SVU DECU SVETA * Sva deca sveta - bela, crna i `uta, siroma{na i bogata, devoj~ice i de~aci - imaju podjednako pravo na qubav, razumevawe i hleb; pravo da `ive sa mamom i tatom, pravo da se dru`e i vole. * * Odrasli su du`ni da {tite decu i omogu탑e im da rastu u uslovima slobode i dostojanstva. Oni ne smeju biti nemarni i zli prema deci. * * * Sva deca sveta imaju pravo da se {koluju i razvijaju svoje sposobnosti. * * * * Sva deca sveta imaju pravo na igru, radost i pesmu. * * * * * Sva deca sveta imaju pravo da budu sre}na.

(Prema Deklaraciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta)

72

PRI^A O DE^AKU I MESECU Jednom je Mesec si{ao na Zemqu. Lepo, kao ~ovek, silazi on niz srebrne lestvice. Noge mu u sjajnim ~izmama. Gazi, a ~izme zveckaju i sijaju potpeticama kao dukatima. Silazi on tako, a svet poustajao, gleda i ~udi se: Gle, Mesec! Pa i ruke ima. Ko bi rekao da je to nao~it momak!

U selu samo jedan ~ovek nije izi{ao da vidi ovo ~udo. Be{e to poznati tvrdica, nadaleko ~uven po svojoj pakosti. Imao je dužan i veliku zemqu. Svoga slugu, malog Radojicu, nagonio je da radi najte`e poslove. A kada do e vreme ve~eri, terao bi ga da pije mnogo vode, pa dete posle ne bi okusilo ni{to od jela. Voda bi mu napunila stomak da u wega vi{e ne bi mogao stati ni zalogaj hleba.

Kri{om bi po noži Radojica uzimao svežu i gore, na tavanu, u svojoj sobici ~itao kwige. Be{e pametno mom~e. Voleo je nauku, ali ga tvrdica uhvati i istu~e. A onda, drhteži od qutine, re~e: Eto ti Meseca, pa nek ti on svetli. Ne dam ja svoju svežu. I onako te xaba hranim Jo{ mi i {tetu pravi{ ...

Radojica, tu`an i uplakan, uzeo je kwigu i seo pored prozora. Mesec je sijao, ali wegov sjaj be{e slab. Uzalud je de~ak {irio o~i. Jedva je razlikovao slova. Zabole{e ga o~i i on ostavi kwigu.

Eh, moj Mese~e - po`ali se Radojica gledaju}i u nebo - {to nisi Sunce, pa da osvetli{ ovu moju sobicu. Lepo bih mogao ~itati. I sve bih kwige, koliko ih god ima na svetu, pro~itao. Na{ao bih tako i onu najmudriju kwigu u kojoj pi{e kako se beda na zemqi satire.

73

Spava gazda tvrdica. Spava mali Radojica. Ne slute da Mesec silazi niz srebrne stepenice. A on lako, sa posledwe pre~ke, sko~i na zemqu, dohvati se puta i,sipajuži oko sebe jarku svetlost, uputi se ba{ tvrdi~inoj kuži.

Zakucao je na vrata. Tvrdica, koji je imao lak san, jer se pla{io za svoj novac, bojao se da ga neko ne pokrade, odmah se probudio i otvorio jedno oko.

Ko si ti i {ta tra`i{? - pitao je trqajuži o~i koje mu zablesnu mese~eva svetlost.

Ja sam Mesec i, evo do oh da posvetlim malom Radojici da mo`e ~itati kwige.

Tvrdica za{krguta zubima od pakosti i mr`we.

Neže{! - viknu, i jo{ boqe zatvori vrata.

Nasmeja se Mesec, jer wemu nisu potrebna vrata. Po~e da se smawuje.

Odjednom posta sjajna lopta koja se vinu do krova i u e kroz otvoren prozor u sobu malog Radojice. U sobi se oka~i o jedan klin na zidu. Zaquqa se malo, kao fewer na vetru. A onda zviznu i probudi de~aka.

Evo me, do{ao sam - re~e Mesec. - Sad mo`e{ spokojno da ~ita{.

Obradova se mali Radojica. Hteo je da posko~i i da ga poqubi, ali se pla{io da ne opr`i usne.

Mo`e{ me slobodno poqubiti - re~e razne`eni Mesec. - Nisam ja vreo kao {to je Sunce. Evo! - i na~ini pravi pravcati obraz, koji malo napuži i pru`i. Radojica ga, sav srežan, poqubi.

Od tada je svake noži sijala de~akova sobica. Radojica je ~itao, a Mesec bi mu ponekad pri~ao o svojim putovawima. I na~itan je bio Mesec. Nema kwige u koje on nije zavirio. Davao je savete de~aku. A nekad bi ga strogo ispitivao. I de~ak je napredovao u naukama. Uskoro se po svojoj nauci ra{~uo po {irokom svetu.

Tvrdica precr~e od pakosti. A mali Radojica, pro~itav{i i onu najmudriju kwigu, krenu po svet da satire bedu. Mesec ga nije napustio. Kad su mra~ne noži, on `uri, probija oblake, hita da stigne i osvetli put svom prijatequ, koji je odavno narastao i nije vi{e de~ak.

Eto, ispri~ah. Ali, da ste ~uli moju majku kad ona to pri~a! Tako lepo niko na svetu ne pri~a. Vi biste je pa`qivo slu{ali i nikad pri~u ne biste zaboravili.

Tako lepo pri~a moja mati.

Branko V. RADI^EVIŽ

74

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Ve} od prve re~enice ovog teksta saznajemo da je pisac Mesecu pripisao qudske osobine: on hoda, ima i noge i ruke, govori ...

Razmisli: Za{to se pisac na to odlu~io? [to je istinito, a {to izmi{qeno u ovoj pri~i?

Za{to Radojica sluguje kod gazde i wegove `ene?

Kako se oni odnose prema Radojici?

Galavni i sporedni likovi u tekstu U bajkama, basnama u pripovetkama i dramskim tekstovima nosioci radwe su likovi koji mogu biti glavni i sporedni.

Kad se jedam lik posmatra sa razli~itih stanovi{ta, odnosno kada se posmatraju wegove fizi~ke i karakterne osobine sa ciqem da se stekne celokupna slika o wemu, onda je re~ o literaturnom liku.

Takvi su likovi Radojice i gazde kod koga slu`i u tekstu “ Pri~a o de~aku i mesecu�.

Kako bi opisao lik Radojice, a kako lik tvrdice?

Doka`i primerima iz teksta da je gazda, kod koga je slugovao Radojica, zaslu`io da ga qudi nazivaju tvrdicom.

Koje osobine poseduje: - Radojica, a koje - tvrdica? ^ije postupke osu uje{? Za{to?

Ve`be za izra`avawe Opi{i osobine tvrdice.

75

IZGUBQENO JUTRO Osam sati uve~e.

-

Lezi, mala Leno! Sutra že ti biti te{ko da ustane{.

-

Nežu! Gledam televiziju.

Devet sati uve~e: -

Lezi, mala Leno! Sutra že ti biti te{ko da ustane{.

Lenine o~i mu~e se da ostanu otvorene.

-

Nežu. Ja nisam mala, vež velika.

Slike na televizoru su mutne u Leninim o~ima. Ona ih ne razaznaje.

Kasno nožu one se stapaju u mraku i Lena vi{e ni{ta ne vidi ... [est ~asova ujutru: -

Kukuriku- u- u! Dan se ra a! Vreme je za ustajawe - e-e ! - ogla{ava

se ranobudni pevac.

Crvena kosa sunca proviruje iza brda i zlatom preliva nebo: -

76

Dobro jutro!

“Lepo jutro” - pomi{qa svako i po~iwe dan nekim poslom.

Lena o tome ni{ta ne zna. Spava kao da je ponož.

-

Cvr - cvr - cvr - kroz prozor pozdravqa Lenu ptica peva~ica. -

Rumeno, zlatno jutro! Ustani, Leno, da vidi{!

-

M - m - m - mrmqa Lena u polusnu i okreže se na drugu stranu.

Sunce se di`e ka nebu dva koraka iznad brda.

Lena je ovo jutro izgubila zauvek. Ostala je siroma{nija za jedno lepo, rosno jutro.

Darinka JANU[EVA

RAZGOVARAJMO O TEKSTU

Za{to ovaj tekst ima naslov “Izgubqeno jutro”?

Ko je glavna li~nost u tekstu?

Kako shvata{ misao “Lena je ostala siroma{nija za jedno lepo, rosno jutro”?

Ve`be za izra`avawe

Pri~aj usmeno: Moj izgubqeni dan

77

PRI^A U SLIKAMA

Zadatak

Sastavi pri~u prema datim slikama!

78

NAJDRA@A IGRA^KA U{la u~iteqica u razred, ostavila dnevnik, pa ka`e: Danas žemo pri~ati o ne~emu {to vi najvi{e volite - o va{im igra~kama.

Ja najvi{e volim fudbal, zato {to on okupi moje najboqe drugove. ^im ~uju kako lupkam, odmah dotr~e - rekao Neboj{a.

A ja najvi{e volim lutke, jer kad imam lutku, mogu i ja nekome da budem u~iteqica - kazala Tawa.

Ja najvi{e volim bicikl, zato {to, kad idem kod bake i deke u goste, wime mogu da po`urim - rekao Branko.

I sve druge devoj~ice su rekle kako najvi{e vole lutke i krpice, a svi de~aci proglasili su za najlep{e igra~ke bicikle i ostale stvar~ice “ za mu{karce “. Samo Goran ni{ta nije rekao.

Zar ti, Gorane, ne voli{ nijednu igra~ku?- pita u~iteqica.

Ustao Goran, gleda u pod i ka`e: I ja najvi{e volim lutke!

Svi su se glasno nasmejali, i devoj~ice i de~aci. Jedino u~iteqici nije bilo sme{no. Pri{la je Goranu, pomilovala ga po kosi i upitala: Hože{ li da nam ka`e{ za{to naji{e voli{ lutke?

A Goran ka`e: Ja imam sestricu koja je vež dugo bolesna. Ona voli lutke, pa zbog we..

Svi su prestali da se smeju.

Sutradan je Goran u svojoj klupi na{ao tri nove lepe lutke. A na ceduqi je pisalo: GORANOVOJ SESTRICI OD WEGOVIH DRUGOVA IZ ODEQEWA! Budimir NE[IŽ

RAZGOVOR Koje su igra~ke bile najdra`e acima?

Koja je tvoja najdra`a igra~ka?

Uporedi loptu sa lutkom.

Dele li se igra~ke na mu{ke i `enske igra~ke? [ta mislite o posledwem delu teksta?

Domaži zadatak Nacrtaj tvoju najdra`u igra~ku.

Ve`be za izra`avawe Pismeno opi{i igra~ku koju si nacrtao.

79

BRZO U^EWE Desetak `ena i mu{karaca, jedno za drugim, ~ekali su u redu da kupe mleko. Prodavnica jo{ nije bila otvorena.

Jedan de~ak, ~im je do{ao, stao je ispred svih, do vrata.

Svi su ga pogledali, ali mu niko ni{ta nije rekao.

-

Leba ti, Aleksa, kad si bio mlad, da li su te dobro slu`ile o~i?-

upitao je jedan od najstarijih qudi pored wega, koji nije nosio nao~are.

-

Pravo da ti ka`em, dobro su me slu`ile - odgovorio mu je Aleksa.

-

E, mene nisu slu`ile dobro! - jo{ glasnije je rekao ~ovek.

-

Kako bre?! Pa ti jo{ uvek ne nosi{ nao~are! - za~udio se Aleksa. - A

kako si primetio da te ne slu`e?

-

Ja nisam primetio - drugi su primetili! - ~ovek je sve zaintereso-

vao pri~om o svojim o~ima. - Jednom. Kao dete, poslali su me da kupim kore za pitu i odmah sam stao do vrata radwe. Bilo je to uo~i nekog velikog praznika, pa je bio red. “A, bre, dete, da ti nisu bolesne o~i?” -”upita me jedna `ena iza mene.”

Ne, rekoh joj, ni{ta mi nije. Vidim dobro o~ima”. “Kako nije ni{ta tvojim o~ima, kada se vidi da te ne slu`e dobro? Da su te dobro slu`ile, video bi red koji smo napravili ispred radwe. Da nas izbroji{ - petnaestoro nas je. A ti - tup, sve si nas presko~io i stao ispred vrata!” - izgrdi me `ena.

-

E, lepo ti je rekla! - glasno se nasmejao Aleksa.

Nasmejali su se i ostali.

Samo se de~ak nije nasmejao, ve} se polako - polako, natra{ke, vratio na kraj reda.

Bo{ko SMA? OSKI

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Kako je postupio de~ak o kome je re~ u ovoj pri~i? [ta misli{ o wegovom postupku?

Kakvu je pri~u zapo~eo jedan od najstarijih qudi koji su ~ekali u redu?

Za{to je ispri~ao tu pri~u?

Posle zavr{etka wegove pri~e, svi su se smejali, samo se de~ak nije smejao. Za{to? [ta je, prema star~evom pri~awu, u~inio de~ak?

Objasni Za{to se de~ak vratio na kraj reda?

80

IZVE[TAJ Svi mi u `ivotu do`ivqavamo mnoge stvari.

Neke od wih brzo zaboravqamo, a druge dugo pamtimo.

O mnogim doga ajima saznajemo iz ne~ije pri~e, ali se isti, naj~e{탑e, de{avaju u na{em prisustvu.

Poku{aj da se seti{ jednog interesantnog doga aja koji si do`iveo ili o kome si slu{ao. Pripremi izve{taj.

Upamti Izve{tavawe je kratko usmeno ili psmeno izra`avawe preko koga se javnost upoznaje sa odvijawem nekog doga aja.

Izve{tavawe mora da sadr`i odgovore na slede탑a pitawa: ko, gde, kada, {ta i kako?

81

VELIKO KOLO Zaigražemo kolo veliko, veliko kolo sve deca sveta pru`ajmo ruke da nikad niko u tome ne mo`e da nas ometa!

Izna nas sunce sijaže sjajno, po celoj zemqi svetlost razneže na{e že kolo biti beskrajno i to nam niko spre~iti neže.

Do ite zato, drugovi na{i, - pozive danas svima delim daleka vo`wa nek vas ne pla{i, do ite, mali prijateqi! ...

Voja CARIŽ

RAZGOVARAJMO O PESMI Ko že zaigrati veliko kolo?

Kakvo že to kolo biti?

Koga pesnik poziva u kolo?

Ve`be za izra`avawe U posledwoj strofi ove pesme pesnik upužuje pozivnicu svima da do u u kolo.

Pozivnice mo`emo upuživati usmeno i u pismenom obliku.

82

POZIVNICA Pozivnica kao oblik izra`avawa ima za ciq da informi{e nekoga o nekoj manifestaciji (proslavi, izlo`bi, sastanku, literaturnom ~itawu ...) i pozove da ga svojim prisustvom udostoji manifestaciju.

Obrazac

POZIVNICA

_______________________ _______________________ ____________ Uprava i u~enici Osnovne {kole “Sv. Kiril i Merodije” s.

Ku~evi{te - Skopqe pozivaju Vas da prisustvujete proslavi organizovanoj u ~ast slovenskih prosvetiteqa Kirila i Metodija.

Proslava že se odr`ati u prostirijama {kole 23. maja ove godine sa po~etkom u 17 ~asova

O[ “Kiril i Metodija” s. Ku~evi{te - Skopqe

Zadatak Napi{i pozivnicu kojom že{ pozvati svoje drugove da prisustvuju tvom ro endanu.

83

84

^ARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMQI

×ÀRÄÀÊ NÈ NÀ NÅÁÓ NÈ NÀ ÇÅÌŠÈ

– Äàíàs íàì ¼å u÷èòåšèöà ÷èòàëà ¼åäíu ÷àrîáíu ïrèïîâ¼åsò – råêàî ¼å Äàíèëî ãëåäà¼užè êrîç ïrîçîr sà øåsòîãà êàòà u ìuòíî ¼åsåœå íåáî.

– Nåêà sòràøíà ïrè÷à, sèãuríî – råêëà ¼å îäsuòíî Suí÷èöà.

– Îh, íå òîëèêî sòràøíà êîëèêî íåràçuìšèâà – rå÷å ä¼å÷àê.

– Êàêî? – ïråêèíuëà ¼å ä¼åâî¼÷èöà rà÷uíàœå.

– Åòî, òàêî! – çàòråïårå ä¼å÷àêîâå ïëàâå çåíèöå.

– Êàêî så çîâå ïrè÷à? – ràäîçíàëî uïèòà Suí÷èöà.

– Ìà, íè¼å âàæíî. Ïèøè. Árèøè è rà÷uíà¼, èîíàêî ìè íå ìîæåø ïîìîžè – rå÷å ïîìàëî s¼åòíî Äàíèëî.

– Ïråêèíuî sè ìå, äràãè ìî¼ ìëà àíè áràòå, u ïîëà çàäàžå è sàä ìè íåžåø råžè u ÷åìu ¼å sòâàr – áuíèî så ä¼åâî¼÷èí îâëàæåíè íîsèž.

– Nî, àêî áàø æåëèø çíàòè, ïrèïîâè¼åòêà så çîâå “×àräàê íè íà íåáu íè íà çåìšè”– èç¼àsíè så Äàíèëî è ïîãëåä ìu s îáëàêà êråíå äîšå êà èãràëèøòu ïråä soëèòårîì.

– Çíàì òu ïrè÷u – ïîhâàëè så Suí÷èöà.

– Çíàø? – îòïuhíu ìàëè šuáîìîrêî.

– ×èòàëà sàì ¼å u êœèçè êî¼u ìè ¼å òàòà êuïèî çà rî åíäàí – rå÷å ä¼åâî¼÷èöà ïîhâàëèâøè så ruìåíèh usíèöà.

– È òåáè ¼å u òî¼ ïrè÷è sâå ¼àsíî... – uçäàhíu ä¼å÷àê.

– Hîžåø ëè äà íà åì òu êœèãu? – òruäèëà så sestra.

– Nå òråáà – huknu ïîìàëî çëîâîšíî ä¼å÷àêîâî sröå.

– Ó råäu. À sàäà ìå ïusòè äà u ìèru äîârøèì çàäàžu – rå÷å Suí÷èöà.

– ×åêà¼. Nå ìîràø ìè ÷èòàòè òu ïrè÷u î çìà¼u è îòåòî¼ ä¼åâî¼öè – îòïèrè Äàíèëî.

– Ïà øòî îíäà æåëèø? – uïèòà ruìåíà usíèöà.

– Îá¼àsíè ìè êàêî òî ÷àräàê ìîæå äà áuäå íèòè íà íåáu íèòè íà çåìšè. Ïà íè¼å òî håëèêîïòår äà ìîæå ëåáä¼åòè u çràêu – ÷uäèî så ìàëèøàí.

Suí÷èöà så äîsòî¼àísòâåíî sì¼åøêàëà rè¼å÷èìà çáuœåíîã ä¼å÷àröà, à îíäà èçíåíàäà ïråäëîæè: – Árçî u hîäíèê!

– Çàøòî? – çà÷uäèî så ìàëè çàïèòêèâà÷.

Våž su áèëè íà sòuáèøòu.

– Ó èìî u ëèôò – rå÷å Suí÷èöà è, êàäà så çàêëîïèøå èçà œèh sòàêëåíà âràòà, œåí ïrsòèž ïrèòèsíå äuãìå è äèçàëî êråíå òèhî çu¼åžè êà ïrèçåìšu.

– Øòà çàïràâî hîžåø? – áuíèî så ä¼å÷àê.

– Äà òè ïî¼àsíèì ïrè÷u – îäâràòè ìàëåöêà.

87

Nå ÷åêà¼užè äà ëèôò äîäèríå ïrèçåìšå, íåãäå èçìå u òråžåã è äruãîã êàòà, Suí÷èöà ïèïíå äuãìèž sà îçíàêîì SÒÎÏ è ëèôò så çàusòàâè.

– Øòà òî ràäèø? – çàøèøòè uïëàøåíî Äàíèëî.

– Êàêî råêîh, ïî¼àøœàâàì òâî¼u ïrè÷u. Vèäèø, íèsìî íè íà íàøåì êàòu íè u ïrèçåìšu, çàr íå?! – îäâràòè Suí÷èöà.

– Äà... – çáuíèî så áràò.

– Åòî, òî ¼å è råøåœå òâî¼å ïrè÷å. Nèòè sìî ãîrå íèòè äîšå – rå÷å ìuärècà. £åëè òè sàäà ¼àsíà ïrè÷à î ÷àräàêu íè íà íåáu íè íà çåìšè?

– Sàsâèì. Àëè îâî, èïàê, íè¼å ÷àräàê! – rå÷å Äàíèëî.

– Ïà, íè¼å íè ïrè÷à! – çàêšu÷è Suí÷èöà.

– Sâå¼åäíî. Råžè žu òàòè äà íàì áàø òàêâu íàïèøå – rå÷å çàäîâîšíî ä¼å÷àê. Äuøêî ÌÀÐÈ×ÈŽ RAZGOVARAJMO O TEKSTU Çàøòî sëuæè ëèôò? Êî æèâè u çãràäè sà ëèôòîì? Êàêî òråáà äà så îäíîsèø ïrèëèêîì uïîòråáå ëèôòà? Çàøòî? ÄÎÌÀŽÈ ÇÀÄÀÒÀÊ Ó îâî¼ ïrè÷è u÷åsòâu¼u òrè ëèöà: Äàíèëî, Suí÷èöà è àuòîr. Ïrî÷èò༠ïrè÷u, a çàòèì îëîâêîì íàïèøè sëîâà Ä, S è À èsïråä äåëîâà òåêsòà êî¼è èçãîâàrà¼u: Äàíèëî, Suí÷èöà è àuòîr. ^èòà¼òå ïrè÷u ïî uëîãàìà. Èsïrè÷༠sâî¼èì rå÷èìà ïrè÷u è èçârøè íåêå sâî¼å èçìåíå è äîïuíå.

Mawe poznate re~i ~ardak - dvorac, a i terasa stubi{te - stepeni{te lift - dizalica za qude i teret u vi{espratnim zgradama

88

RAZMA@ENKA Sòàrà âåâårèöà ¼å áèëà árèæšèâà ìà¼êà. Îsòàâèëà áåøå áîãàòu çèìíèöu u äuáîêî¼ ruïè áuêâå – çà såáå è çà sâî¼å äâå êžårè.

Sòàrè¼à êžår ¼å ïîìàãàëà ìà¼öè u sâèì ïîsëîâèìà, à ìëà a – Ràçuìåíêà – âîëåëà ¼å äà så èãrà ïî öåî äàí sêà÷užè s ãràíå íà ãràíu. À êàä så uìîríà âràòè êužè, ïîsòà¼àëà ¼å íåsíîsíà çà uêužàíå – çáîã sâî¼å ràçìàæåíîsòè.

– Äràãà ìî¼à, ãäå sè äî sàäà? ×åêàëè sìî òå çà ru÷àê è ïråãëàäíåëè sìî. Hà¼äå, îïårè ruêå è såäè äà ¼åäåø! Nàïràâèëà sàì uêusíå îràhîâå sàrìèöå...

– Nåžu–u! – íåçàäîâîšíî îíà îäãuríu òàœèr.

– Çàøòî ìèëà? Òâî¼à såêà êàæå äà su âåîìà ukusíå!

– Ä༠ìè íåøòî äruãî!

– Óçìè èç îsòàâå êèôëèöå sà ëåøíèêîì!

– Îh, çàr žu ¼åsòè êèôëå? Çàìèsëè så ìà¼êà. Øòà äà ràäè sà sâî¼èì ràçìàæåíèì è hèrîâèòèì äåòåòîì?

– Ìàìà, çàøòî så árèíåø? – ïèòà ¼å Råïàíêà.

– Ìèsëèì, ìèsëèì, àëè íèøòà äà sìèsëèì. Øòà äà ràäèì sà Ràçìàæåíêîì? Nèêàêî äà ¼î¼ uãîäèì. Îíà íèøòà íå ¼åäå.

Råïàíêè ¼å ïîsòàëî òåøêî. “×èìå sìî ¼å ràçìàçèëè, òèìå òråáà è äà ¼å ëå÷èìî” – ïîìèsëè îíà. È øàïíu íåøòî ìà¼öè íà uâî. Ìà¼êà çàâròå ãëàâîì çàárèíuòî.

– Ìàìà, íåžu äà ¼åäåì îâu ÷îráèöu! – îïåò så íåžêàëà Ràçìàæåíêà êàäà su uâå÷å såëè äà âå÷årà¼u.

– Êî òå íuäè äà ¼åäåø?! – sà ìuêîì èçãîâîrè sòàrà âåâårèöà.

Ràçìàæåíêà så èçíåíàäè ìà¼÷èíîì îäãîâîru, íàšuòè så, îêråíu ëå à è èçà å íàïîšå.

Sëåäåžåã äàíà îïåò så ïîíîâè èsòî. Òåê òråžåã äàíà íàâå÷å, ïråãëàäíåëà è êëîíuëà, Ràçìàæåíêà sòèäšèâî îáràòè så ìà¼öè: – Ìàìà, ä༠ìè æèr . . . è sî! Ìà¼êà så îsìåhíu è sà îäîáràâàœåì ïîãëåäà ìuäru Råïàíêu.

Narodna pripovetka Mawe poznate re~i i izrazi: hirovitost - žudqivo, prohtevno `ir - plod hrasta

89

SLAVUJAK

Ëåïî ïåâà sëàâu¼àê u çåëåíî¼ øuìèöè, íà òàíàíî¼ ãràí÷èöè. Îòuä èäu òrè ëîâöà äà sòråšà¼u sëàâu¼à. Îí så œèìà ìîëèî: “Nåìî¼òå ìå sòråšàòè, ¼à žu âàìà ïåâàòè u çåëåíî¼ áàøòèöè, íà ruìåíî¼ ruæèöè”. Óhâàòèøå òrè ëîâöà è îäíåøå sëàâu¼à. Ìåòíuøå ãà u äâîrå äà èì äràãå âåsåëè.

Nåžå sëàâu¼ äà ïåâà, íåãî hîžå äà ¼àäà. Îäíåøå ãà òrè ëîâöà è ïusòèøå u ëuãå.

Sòàäå sëàâu¼ ïåâàòè: “Òåøêî äruãu áåç äruãà è sëàâu¼u áåç ëuãà”.

Nàrîäíà ïåsìà

RAZGOVARAJMO O PESMI Äîê ¼å áèî u çåëåíî¼ øuìèöè, sëàâu¼àê ¼å pevao ëåïu è âåsåëu ïåsìu. Êî ¼å u÷èíèî äà uìuêíå œåãîâ ãëàs? Çàøòî sëàâu¼ íè¼å ïåâàî u ëîâ÷åâèì äâîrèìà? Îá¼àsíè sâî¼èì rå÷èìà ìèsàî èsêàçàíu u ïîsëåäœà äâà sòèhà.

GOVORNA VE@BA Êàêî ¼å ìîãužå äruê÷è¼å èìåíîâàòè rå÷è: sëàâu¼àê øuìèöà áàøòèöà äâîr ¼àä ëuã äruã

90

POSLOVICE

e.

Ko

w ma

ra

p

e ej

w

a Zn

ra

di

. uke

ne

bo

ji

a an

m

e en

se

gla

di

k

u zm

Be

i vo

.

Dogovor ku탑u gradi

Prijateq se u muci poznaje.

Te{ko domu u kom sloge nema.

Ako koza la`e, ne la`e rog.

Drvo se na drvo naslawa, a ~ovek se na ~oveka.

Na muci se poznaju junaci.

Ispeci pa reci.

Te{ko drugu bez druga i slavuju bez luga. ^ovek bez slobode kao riba bez vode.

Poslovice su kratke i sa`ete izreke u kojima je preto~ena `ivotna istina i `ivotno iskustvo.

Poslovicama se isti~u ~ovekove osobine, ~ovekove vrline i mane s ciqem da pou~e kako da se vladamo i pona{amo u `ivotu: ono {to je dobro i plemenito da prihvatamo i negujemo, a ono {to ne vaqa da osu ujemo i otu ujemo.

91

ZAGONETKE

Video sam klupko bez konca, a na wemu igle i{le, i{le i ku}i stigle.

Ku}ica u gorici na jednoj no`ici.

^etiri brata pod jednim {irom.

Imam rep vrlo dug malen sam ko ta~ka Volim mnogo slaninu,

Kad putujem imam rep. [to god idem daqe, moga repa sve je mawe.

Ceo dan ide, a nikud ne sti`e.

Uvek prede a konac mu se nigde ne vidi.

Nema glave ni jezika a sve qude pou~ava.

Zagonetke su kratke narodne umotvorine u kojima je ve{to sakriveno pravo zna~ewe koje treba odgonetnuti.

Zagonetke su igre re~ima. Zagonetawe i odgonetawe je prava zabava, ali da bi se odgonetnulo ono {to je zagonetnuto, treba biti dosetqiv, ma{tovit.

Po ~emu se poslovice i zagonetke razlikuju od ostalih vidova tekstova: od pesme, pri~e, bajke, basne, pripovetke? ...

92

ÍÀÑÐÀÄÈÍ- ÕÎ À È ŒÅÃÎÂÀ ÊÐÀÂÀ 1. Íàñðàäàèí – õîŸà èìàî êðàâó êî¼à íè¼å œåìó âàšàëà. £åäíîì ìó ðå÷å æåíà äà îäâåäå êðàâó íà ïè¼àöó è äà ¼å ïðîäà. Êàäà ¼å õîŸà äîâåî êðàâó íà ïè¼àöó, ïî÷íå âèêàòè êîëèêî ìó ãðëî äðæè: – Îâà êðàâà íå âàšà íèøòà. Íåžå íà âðè¼åìå äà ñå òåëè, à êàäà ñå îòåëè, íå ìîæå íè ¼åäíî òåëå äà îòõðàíè. Ìëè¼åêà äà¼å ñàñâèì ìàëî. Òàêî ¼å Íàñðàäèí – õîŸà êóäèî ñâî¼ó êðàâó øòî ¼å âèøå ìîãàî. Êàäà ¼å ñâè¼åò ÷óî øòà Íàñðàäèí – õîŸà âè÷å, íèêî íè äà ïîãëåäà êðàâó. Óòî Íàñðàäèí – õîŸè ïðè å ¼åäàí œåãîâ êîìøè¼à è ïðèøàïíå ìó ó óõî: 2. – Øòî òàêî âè÷åø íà êðàâó? Ä༠òè œó ìåíè ïà äà èäèø êàêî ñå ïðîäà¼å, à òè ñå ñàêðè¼ è íå èçëàçè, äà íå ïîçíàäó äà ¼å òî òâî¼à êðàâà. Íàñðàäèí – õîŸà äàäå ìó êðàâó è ñàêðè¼å ñå. Œåãîâ êîìøè¼à ñòàäå âîäèòè êðàâó è âèêàòè: – Åâî äîáðå êðàâå! Òåëè ñå êàä ¼å ìëè¼åêî íà¼ñêóïšå! Äà¼å è ïî ïåò îêà ìëè¼åêà!

3. Òàä îäíåêëå èçáè¼å Íàñðàäèí – õîŸà ïà ïîâè÷å: – Ïà, êàä ¼å îíà òàêî äîáðà, íåžó ¼å íè ïðîäàâàòè! Óçìå êðàâó îä êîìøè¼å è îäâåäå ¼å êóžè. Íàðîäíà ïðè÷à

Mawe poznate re~i i izrazi kuditi - iznositi lo{e osobine nekoga ili ne~ega; govoriti ru`no, ogovarati pazar - pijaca

93

LISICA I JARAC

Lisica pade u bunar, pa je bila prinu ena da ~eka ne znajuži kako da iza e.

Kad jarac, nagnan `e u, do e do istog bunara i opazi lisicu, stade je ispitivati da li je voda dobra. Skrivajuži svoju nevoqu, ona po~e hvaliti vodu govoreži da je dobra, podsti~uži ga da si e. On si e, jer je bio `edan, a kad je ugasio `e , stade s lisicom premi{qati kako da izi u iz bunara. Lisica re~e da je izmislila ne{to korisno za spas oboje: - Upri predwe noge o zid i primakni rogove, pa kad se ja popnem gore preko tvojih le a, izvuži žu i tebe. Jarac pristane, ona sko~i na wegova pleža, stane na wegove rogove, isko~i iz bunara i po~ne se udaqavati. Kad je jarac prekori {to kr{i obe}awe, ona rekne: - Dragovi}u moj, da si imao toliko pameti koliko dlaka na bradi, ti ne bi si{ao u bunar pre nego {to razmisli{ kako }e{ izi}i.

Narodna basna

94

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Za{to je lisica mamila jarca da si|e u bunar?

Na osnovu ~ega izvla~i{ zaklu~ak da je lisica vrlo mudra i zla?

Kako je predstavqen jarac?

U kom delu teksta se lisica ruga jarcu?

Koja je poruka ovog teksta?

Hronolo{ki red doga aja u basni “Lisica i jarac�

U basnama, bajkama i dramskim tekstovima doga aji teku utvr enim, hronolo{kim redom.

Doga aji u ovom tekstu teku ovim redom: 1.

2.

3.

4.

5.

6.

Lisica je pala u bunar.

O`edneli jarac dolazi do bunara i vidi lisicu u bunaru.

Lisica ga podsti~e da u e u bunar.

Jarac i lisica su u bunaru.

Lisica predla`e plan kako da iza u iz bunara.

Lisica je spa{ena i ruga se jarcu.

Mawe poznate re~i i izrazi: hronolo{ki - pri~awe doga aja po redu kojim su se zbili.

95

SVITAC TRA@I PRIJATEQA Jedne letwe ve~eri izlete svitac iz trave, podi`e svoj plavi~asti fewer i po~e da leti tamo - amo.

- [ta li to tra`i?

- Prijateqa on tra`i!

Jer svi imaju ponekog, imaju mnogo prijateqa, a on nijednog jedinog. A kakva je sreža imati prijateqa i igarti se s wim! Tako je po`eleo da i on ima bar jednog prijateqa i po e da ga potra`i.

Leteo je, tako , leteo kad ~u u travi neko {u{tawe. Izdi`e fewer da pogleda {ta je i spazi skakavca kako uzbu eno `uri nekud.

- Skakav~ižu, skakav~ižu - pozove ga svitac.

- [ta hože{? - odazva se svitac.

- @eli{ li da mi postane{ prajateq?

- @elim.

- E, pa onda hajde da se igramo - obradova se svitac.

- Dobro - saglasi se skakavac - ali malo kasnije, moram da potra`im svog bratiža. Vrlo je nesta{an. Negde se izgubio, a vež je mrak. Jo{ se nije vratio kuži pa je majka vrlo zabrinuta. Poslala me je da ga prona em. Ti si do{ao u pravi ~as. Hajde, osvetli mi put i pomozi da ga prona em.

- E, ne mogu da ti svetlim - odgovori svitac - moram da idem da tra`im prijateqa.

Di`uži svoj plavi~asti fewer~iž svitac odlete daqe.

Opet je leteo tako okolo kad ~u u travi neki {um. Podi`e fewer da vidi {ta je to, kad ugleda jednog mrava koji je grabio napred, noseži veliki tovar.

- Hej, ti! - pozva ga svitac.

Mrav se odazva.

- Hože{ li da mi bude{ prijateq?

- Hožu - odgovori mrav.

- Onda po i sa mnom da se igramo.

- Dobro - saglasi se mrav - samo ~ekaj da odnesem kuži ovaj tovar. Ba{ si dobro do{ao jer sam zalutao. Hajde, pomozi mi da prona em put.

Ali svitac re~e: - Ne mogu da ti pomognem, jer moram da tra`im prijateqa.

Sa tim re~ima podi`e svoj fewer~iž - i ode daqe.

Jedne letwe ve~eri svitac je opet leteo tamo - amo sa svojim uzdignutim plavi~astim fewer~ižem. [ta li to on opet tra`i?

- Jo{ tra`i prijateqa.

- Pa zar ga vež nije na{ao?

- Nije.

Draga deco, vi svi znate kako se mo`e steži prijateq. Nau~ite i svica, jer on stalno leti unaokolo tr`eži ga.

Kako je samo umoran!

Sun JU €UN

96

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Ko je glavni lik u ovom tekstu?

Koja su dva sporedna lika? [ta zamera{ glavnom liku?

Kuda je krenuo svitac? S kakvim ciqem? [ta su odgovorili svicu: - skakavac, - mrav?

Za{to nije mogao da na e prijateqa?

Zadatak Odredi hronolo{ki red doga aja u tekstu.

Izdvoj sadr`ajne celine i sastavi plan teksta.

Mawe poznate re~i i izrazi: fewer - ru~na svetiqka na gas; svetiqka

97

BIK I ZEC

Spazi bik zeca gde kao strela be`i preko poqa, pa mu pozavide na brzini.

Kad se jadnom sastado{e, re~e mu: Blago tebi kad si tako brz! Ti mo`e{ da umakne{ i najopasnijem neprijatequ. Ni{ta u `ivotu ne bih vi{e `eleo nego da sam i ja tako brz. Tada bih mogao da pobegnem od svakog neprijateqa.

Nasmeja se zec, ~uv{i bika, pa 탑e mu re탑i: Luda je tvoja `eqa, prijatequ! Dao bih ja rado svoju brzinu za tvoje o{tre i sna`ne rogove. Boqe je ponosito se boriti s neprijateqem nego celog veka sramno pred wim be`ati.

Narodna basna

98

RAZGOVARAJMO O TEKSTU ^emu je bik pozavideo zecu? [ta mu je rekao? [ta je zec odgovorio biku?

Koja je poruka ove pri~e?

Ve`ba za izra`avawe Pismeno prepri~aj pri~u.

99

TRI LOVCA Bila tri lovca.

Dvojica su imali oru`je, a tre}i je bio bez pu{ke.

Pro u oni jednom u lov i rasteraju tri zeca.

Dva zeca uteko{e, a trežeg nisu ubili. Onoga {to nisu ubili uzmu i poneso{e kuži.

Do u pred jednu kužu koja nije imala ni zidova, ni temeqe, ni krova.

Pozovu domažina koji nije bio tu i reko{e: - Daj nam lonac da skuvamo zeca!

Domažin re~e: - Imam tri lonca.

Dva su razbijene, a treže nema dna.

- Ba{ dobro! reko{e lovci.

Uzmu onaj lonac {to nije imao dna i u wemu skuvaju zeca kojeg nisu ubili. Slatko se najedu i odu.

Narodna pri~a

Zadatak Glasno pro~itaj pri~u nekoliko puta, a zatim je prepri~aj.

Objasni [to nije u redu?

100

DEDA I REPA Posejao deda repu. Izrasla repa velika, prevelika. Stade deda da ~upa repu iz zemqe - povuci, potegni, i{~upati ne mo`e.

Pozove deda u pomož babu. Baba za dedu, deda za repu - povuci, potegni, i{~upati ne mogu.

Pozove baba u pomož decu ...

Pismeno izra`avawe Sigurno zna{ pri~u “Deda i repa”.

Ovde je dat samo wen po~etak. Produ`i pri~u do kraja.

101

ÊÐÀŠÅÂÈŽ ÌÀÐÊÎ Òðè äàíà je ¼àõào Êðàšåâèž Ìàðêî êîœà ñâîãà êðèëàòîãà Øàðöà ãîðîì ãóñòîì, âèñîêîì, çåëåíîì. Òðè äàíà je ¼àõào, a âîäó íèje íàøao. Æåšàí äà ïîïè¼å õëàäíå âîäå è ñâîã Øàðöà äà íàïî¼è, ñòàäå ãîðè ãíåâàí ãîâîðèòè: μ òè, ãîðî, ïóñòà îñòàëà, êîðåœå òè ïîæàð èçãîðåî, à ëèøžå òè ñëàíà îïðšèëà, çàøòî íåìàø ¼åäíó êàïšó âîäå? Ãîðà ãðàíå ïîâè, âåòðîì îäãîâîðè: Ñèëíè Ìàðêî, ãîðà íè¼å êðèâà! Ãîðà èìà äî äåâåò èçâîðà, àëè èõ ¼å Âåëa - âèëà çàòâîðèëà. Êðåíè êîœåì ñâå íà äåñíó ñòðàíó. Íà¼âèøó òè êàä óãëåäàø ¼åëó, âðõîâè ¼î¼ çëàòî ïîçëàžåíî, ëèøžå œåíî ñðåáðî ïîñðåáqåíî. Êð༠œå žåø íàžè òè âèëèíñêè èçâîð! £àøå êîœà Ìàðêî êðîç ïëàíèíó. Îêðåžå ãà ñâå íà äåñíó ñòðàíó. Êàä îí ¼åëó íà¼âèøó óãëåäà, âðõ ¼î¼ êðóíå çëàòî ïîçëàžåíî, ëèøžå œåíî ñðåáðî ïîñðåáqåíî. À ïîä ¼åëîì èçâîð âîäå õëàäíå, çàòâîðåí ¼å ãâîçäåíèì âðàòèìà è çàêšó÷àí ñðåáqeíèì êàòàíöèìà. Ѽàõà Ìàðêî ñ êîœà ñâîãà Øàðöà, ïà çàìàõíó òåøêèì áóçäîâàíîì. Ðàçáè ¼óíàê òà ãâîçäåíà âðàòà, îñëîáîäè õëàäíó áèñòðó âîäó. Íàêëîíè ñå Ìàðêî íàä èçâîðîì. Æåäíî ïè¼å íå äèæóžè ãëàâó. Äåñíîì ðóêîì óçäå êîœà äðæè è êð༠ñåáå Øàðöà ñâîãa ïî¼è. Òàä äîëåòå Âåëà, êðàñíà âèëà, èç çåëåíå âèñîêå ïëàíèíå, ïà íà Ìàðêó ðóêå îíà ñêëîïè, óçå œåìó îáà öðíà îêà, êîœó óçäå òðè ïóòà ïðåêðñòè è çàâåçà áðçà kðèëà œåìó. Ñëåïè Ìàðêî óìèëíî ¼å ìîëè: Ìèëà âèëî, îäâåæè ìè î÷è, à ìîì Øàðöó – ¼àêà, áðçà êðèëà. Äîâåêà žåø ìåíè ïîñåñòðèìà áèòè! Ïðåâàðè ñå Âåëà, ëåïà âèëà, äóãîêîñà, àëè êðàòêîã óìà, ïà îäâåçà Ìàðêó î÷è öðíå è ðàçâåçà êîœó áðçà êðèëà.

102

Òàäà ñêî÷è ñèëíè ¼óíàê Ìàðêî ïà óõâàòè Âåëó áà¼íó âèëó çà òå äóãå âèëèíñêå ¼î¼ êîñå. Äåâåò ïóòà óêðóã ¼å îêðåíó, íàáè ¼å ó çåìšó äî êîëåíà, ïðèâåçà ¼å ãâîçäåíèì ñèíŸèðîì óçà ñåäëî êîœà ñâîãà Øàðöà, ïà ñâî¼ òåæàê áóçäîâàí èçäèãíó è ¼óíà÷êèì äîâèêíó ¼î¼ ãëàñîì: – Ïîêàæè ìè äåâåò êëàäåíàöà! Îòêšó÷༠èì ñðåáðíå êàòàíöå! Âèëà ñòàäå òàä Ìàðêà äà ìîëè: – Ïóñòè ìåíå, Êðàšåâèžó Ìàðêî, êàçàžó òè çà òðè òà¼íå áèšêå: ¼åäíà áèšêà – äà ïîðîäà èìàø, äðóãà áèšêà – äà íîâàöà ñòåêíåø, òðåžà áèšêà – äà òå îä çëà ÷óâà. À Ìàðêî ¼î¼ šóòèòî îäãîâîðè: – Ïîêàæè ìè äåâåò êëàäåíàöà! Îòêšó÷༠èì ñðåáðíå êàòàíöå! Íàòî Ìàðêî ïîëåòå íà êîœó, íà ñèíŸèðó âó÷å Âåëó âèëó. Ïðåëåòåëè äî äåâåò ïëàíèíà, ïðîíàøëè ñó äåâåò êëàäåíàöà, îòêqó÷àëè ñðåáðíå êàòàíöå, îòâîðèëè ãâîçäåíå êàïè¼å. Ïîòåêëî ¼å ñâèõ äåâåò èçâîðà, ïîñòàëî ¼å äåâåò áèñòðèõ ðåêà, íàïî¼èëå äåâåò ñóâèõ ïîšà. Ïîðàñëè ñó ïëîäîâè è áèšêå. Ðîä ðîäèëå è œèâå è ñòàáëà. Ìàêåäîíñêà íàðîäíà áà¼êà (Óìåòíè÷êè îáðàäèî: Äóøêî Íàíåâñêè, ñ ìàêåäîíñêîã ïðåâåëà: Áðàíêà Êóáåø) RÀÇÃÎVARAJMO O TEKSTU Êðàšåâèž Ìàðêî ¼å áèî âåëèêè áîðàö ïðîòèâ òåøêîã òóðñêîã ðîïñòâà, çàøòèòíèê ñèðîtiwe è çëîñòàâšàíèõ îä ñòðàíå òóðñêèõ ñèëåŸè¼à. Êðàšåâèž Ìàðêî ¼å áèî ¼óíàê êîãà ñó îäëèêîâàëè: hrabrost, íåóñòðàøèâîñò, ïðàâäîšóáèâîñò, äîáðîíàìåðíîñò è umnost. Èç êî¼èõ ïîñòóïàêà Êðàšåâèžà Ìàðêà ìîæåìî ñàãëåäàòè òå œåãîâå îñîáèíå?

Uo~ava{ ëè ó ïðè÷è è äðóãå œåãîâå îñîáèíå? Êî¼å? Î ïîäâèçèìà Ìàðêa Êðàšåâèža íàðîä ¼å ispevao âåëèêè áðî¼ ïåñàìà è ïðè÷à . Ó îâî¼ ïðè÷è ïîìèœå ñå è Âåëà, ëåïà âèëà. Øòà çíà{ î œåíîì ÷àðîáíîì ëèêó? Äà ëè ñi ñðåo âèëó è ó íåêèì äðóãèì íàðîäíèì bajkama? Ó ïðè÷è, íà âèøå ìåñòà, íàëàçå ñå ðå÷è ó ðèìè. Ïðîíà èòå èõ è ïîäâóöèòå îëîâêîì. ÇÀÄÀÒÀÊ Preïðè÷༠ïðè÷ó ïî äåëîâèìà, à çàòèì ó öåëèíè.

Mawe poznate re~i i izrazi: buzdovan - batina s debelom okovanom glavom koja se upotrebqavana u borbi tokom sredweg veka; topuz; topuzina sinxir - lanac, verige

103

104

KALENDAR PRIRODE

SEPTEMBAR U `utom autu do|e jesen, donese gro` e.

I li{že mog jablana pozlati jesen rana.

Pro|o{e dani vreli, miru{u plodovi zreli.

Sa grane lasta veli, “Skoro žu da se selim.”

U klupi a~e pi{e: “Brzo že magle i ki{e.”

Jesen, se jesen rana prostrela preko grana.

U `utom autu sti`e i `uto li{že ni`e ...

Du{an KOSTIŽ

Razgovarajmo o pesmi Za{to autor ove pesme ka`e da jesen dolazi u `utom autu?

Koje promene u prirodi se de{avaju u ovo godi{we doba?

Koje slike otkriva{ u drugoj strofi?

U kojoj strofi autor najavquje da žu se laste skoro preseliti?

107

JESEWA USPAVANKA Jesen je zlatna.

Zlatom su jesen darivali plodovi.

Jesen je ki{a.

Ki{om su jesen darivali oblaci.

Jesen je igra.

Igrom je jesen darivalo li{}e.

Jesen je plod.

Plodom je jesen darivala ki{a.

Jesen je pesma.

Pesmom su jesen darivala deca. [kolu je jesen podarila deci.

Nexati ZEKERIJA RAZGOVARAJMO O PESMI Za{to pesnik ka`e da je jesen zlatna?

Ko je jeseni darivao: -

ki{u, igru, plodove, pesme?

[ta je jesen podarila deci?

Rad po nivoima Izaberi {ta 탑e{ raditi: 1. Prepi{i prva ~etiri stiha 탑irilicom i to rukopisnim slovima.

2. Opi{i promene u prirodi u toku ovog godi{weg doba.

3. Poku{aj da ovu pesmu produ`i{ sa jo{ nekoliko stihova.

108

DETE I LASTA LICA: POZORNICA:

LASTA: DETE: LASTA: DETE: LASTA: DETE: LASTA: DETE:

Dete i lasta Lasta je lutka, napravqena od papira ili krpice.

Na pozornici je postavqena niska pregrada iscrtana vese lim bojama. To mo`e da bude i zavesa. Iza pregrade stoji dete koje upravqa lastom i govori umesto we.

(Pokazuje se iza pregrade) Zbogom, zbogom, moj mali prijatequ!

Kuda ide{, lasto? Za{to ide{, lasto?

Jesen je, dete. Ubrzo }e do}i i zima. Moram da odem!

Smesti se u svoje gnezdo, pa }e ti biti toplo, lasto!

Ne, dete, moje je gnezdo napravqeno od blata i slame i u wemu zimi nije dovoqno toplo . . .

Da}u ti jednu moju vunenu kapu, prijateqice . . . Stavi je unutra i bi}e ti udobno i toplo . . .

Hvala. A {ta }u jesti? Umre}u od gladi.

Dava}u ti mrvice hleba . . .

109

LASTA: DETE: LASTA: DETE: LASTA: DETE: LASTA: DETE: LASTA: DETE : LASTA: DETE: LASTA: DETE: LASTA:

DETE: LASTA: DETE:

I na tome ti hvala. Ali ja se naj~e{}e hranim insektima, a wih zimi nema.

Zna~i, ipak }e{ me napustiti, prijateqice draga? @ao mi je, ali moram da odem . . .

A . . . kuda odlazi{, lakokrila ptico?

Daleko, preko mora, tamo gde je uvek toplo i gde ima mnogo insekata u vazduhu . . .

Veoma mi je `ao {to ne mogu vi{e da te vi|am.

Nemoj tugovati. Vrati}u se, vide}e{ . . .

Vrati}e{ se? A kad }e{ mi opet do}i, prijateqice?

U prole}e!

Stvarno? Onda, hajde da zaka`emo susret!

Va`i! Zapi{i u kalendaru: Bi}u opet ovde 21. marta!

Zapisa}u i zapamti}u!

Onda, dovi|ewa, dragi prijatequ!

Dovi|ewa, lasto!

Htela bih ne{to da te zamolim pre no {to odletim: Ho}e{ li da ~uva{ moje gnezdo da ga niko ne sru{i dok se vratim?

O, lasto, bez brige. Mnogo }u ga paziti!

Hvala ti puno, prijatequ moj!

Sre}an put, lepa lasto! I dovi|ewa do prole}a!

Pijero BARGELINI

RAZGOVARAJMO O TEKSTU [ta je lasta rekla detetu? [ta je upitao de~ak? [ta mu je lasta odgovorila? [ta je predlo`io de~ak?

Za{to je lasta odbila da ostane kod de~aka? [ta je lasta zamolila de~aka? [ta joj je obe}ao de~ak?

Kwi`evni pojmovi Tekst “Dete i lasta� je dramski tekst. On je namewen za izvo|ewe na pozornici.

Zadatak ^itajte ovaj tekst po ulogama.

110

SUNCE I VETAR SEVERAC Jednom su se Sunce i svirepi Severac prepirali ko je od njih ja~i. Dugo su se tako prepirali i najzad odlu~ili da isprobaju svoju snagu na putniku koji je u to vreme jahao velikim drumom.

Pazi - rekao je Severac - kad se sru~im nad njega, odmah }u mu skinuti ogrta~! ^im je to izgovorio odmah po~e da duva iz sve snage. Ali {to je vise duvao Severac, to se putnik ja~e uvijao u svoj ogrta~. Severac se ljutio, besneo, bacao na jadnog putnika ki{u. Putnik je ~vr{~e zategnuo pojas. Onda se i sam Severac uverio da ne mo`e skinuti ogrta~ sa putnika.

Sunce, izvirilo iza oblaka, ogrejalo i osu{ilo zemju i jadnog polusmrznulog putnika.

Osetiv{i toplotu sun~evih zrakova, putnik je sam skinuo svoj ogrta~, umotao ga i privezao za sedlo.

Vidi{ - reklo je odna Sunce svirepom Severcu: “Milo{}u i dobrotom mo`e se mnogo vi{e uraditi nego ljutnjom.�

Narodna pripovetka Zagonetke Bije te povazdan, a ne vidi{ ga.

Svemu svetu jedan tanjur dosta.

Razgovarajmo o pripoveci O ~emu su se prepirali Sunce i Severac? [ta je rekao Severac Suncu? A{to se njegove re~i nisu ostvarile?

Kako je Sunce postupilo s putnikom?

Ko je pobednik: Sunce ili Severac?

Objasni Za{to je narodni pripoveda~ Suncu i Severcu dao ljudske osobine?

Koja je poruka ove pripovetke?

Zadatak Prona|i re~enicu u kojoj je poruka ove pripovetke.

111

PRI^A O VETRU SEVERCU Sa stogodi{weg hrasta koji je rastao gore iznad mog sela, otrgao se i posledwi list i pao na mokru zemqu.

Najvi{i vrh na{e planine obavila je tamna i crna magla.

Daleko sa severa ~ulo se jako duvawe: Fiju, fiju! Fiju, fiju!

Vetar Severac pripremao se da se spusti na jug i da donese hladno}u.

Stara svraka, sa dugim {arenim repom, uzviknula je: [trah, {trah! [trah, {trah! Mene je strah!

Sa severa su po~ele da se vuku duge i tamne magle.

Vetar Severac je opet zasvirio: Fiju, fiju! Fiju, fiju!

Vrabac Sivko stresao se. Kroz telo su mu prostrujali hladni `marci.

Kako je stajao na niskoj gran~ici, uzviknuo je: - Xiv, xiv! Xiv, xiv!

Ide oblak siv!

Xiv, xiv! Xiv, xiv!

Zatim se podigao i odleteo u senik.

Opet je vetar Severac zasvirio sa severa, ali sada besno i qutito:

112

- Ja sam vetar stra{an, lud, nosim sne`i}, mraz i stud.

Poqa mrznu tamo gde sam, a i de~ji nosi} mekan . . .

Tada su sa severa jurnuli tamni oblaci. Kroz vazduh, kao bezbroj belih, lakih leptira, po~ele su da lete kristalne pahuqice . . .

Van~o NIKOLESKI

GOVORNA VE@BA U ovoj pri~i ima nekoliko re~i koje su nastale imitirawem (podra`avawem) zvukova u prirodi i glasova `ivotiwa. ^iji su ovi glasovi: Xiv, xiv! Xiv, xiv!?

Kako se ogla{ava stara svraka? ^iji su ovi zvuci, odosno glasovi: - Tika - taka! Tika - taka!

- Din - don! Din - don!

- Av - av! Av - av!

- Gu - gu! Gu - gu!

- Kre - kre! Kre - kre!

Koji se od wih odnose na zvuke, a koji na glasove?

Ko {ta radi?

113

PRVI SNEG Tiho. Jurim na sankama, pod kopitom zvon se ~uje, samo `agor sivih vrana sa livada odjekuje.

Povijena, s dugim {tapom, na staricu li~i neku, a detli} pod samim vrhom zvonko dubi koru meku.

Za~arana ~udnom tajnom, u bajci sna drema {uma.

Sa maramom belom, sjajnom, stoji jela pored druma.

Kaska kow, prostora mnogo, sneg prostire bela platna.

Na zapadu put se gubi ko beskrajna traka zlatna.

Sergej JESEWIN (S ruskog prepevao: Dragutin Malovi})

RAZGOVARAJMO O PESMI Koji je pesnik napisao ovu pesmu?

Koliko strofa sadr`i ova pesma?

Ko ima belu maramu?

Pro~itaj te stihove pesme.

Olovkom podvuci rimu u ovoj pesmi. ^itaj rimu na glas pqeskaju}i.

Opi{i zimsku sliku. Pri tome koristi neke slikovite re~i iz pesme.

Ve`be za izra`avawe Seti se jednog doga|aja koji si do`iveo u toku zime i pri~aj o tome: usmeno ili pismeno - po svom izboru.

DOMA]I ZADATAK Nau~i pesmu napamet.

114

PRVI ZIMSKI DAN -

Ide zima! Ide zima! Ga~u ga~ci nad uvelim kukuruzi{tem.

- Snijeg }e! Snijeg }e! - {u{ti ogoqela jasika posqedwim, odavno suvim li{}em.

- Jo{ malo, pa }e sve biti bijelo i ledeno! - mrmqa zec grickaju}i kupus u kupusi{tu pod {umom.

-

Meni je zimi lijepo - sawivo se javi debeli jazavac. - Jama je duboka,

posteqa od kukuruzovine topla i meka, a hrane imam toliko da mogu grickati do mile voqe cijelu zimu.

I polako, kao da pazi da ne posrne, otetura na dno svoje duboke jazbine.

Ba{ tada, iz nisko nadnesenih oblaka, nad {umom zalepr{a{e prve pahuqice. Padale su na smrzlu zemqu, ogolelo grawe, uvela kukuruzi{ta . . .

Uskoro ~itav krajolik zaroni u bijelu ti{inu prvog zimskog dana.

Ga~ci usplahireno uzletje{e do svojih gnijezda u visokom {ibqu. Jasika, ogrnuta mekanim bijelim pokriva~em, utonu u zimski san. Pred bijelom vojskom pahuqica zec potra`i uto~i{te u visokoj suvoj paprati pored potoka.

A snijeg je padao, padao. Pred sam mrak, bilo ga je ve} toliko da se ni ga~ci nisu mogli vidjeti u svojim gnijezdima, ni zec u snijegom zatrpanoj paprati, ni jasika obavijena pravom zimskom vijavicom.

E{ref BERBI]

RAZGOVARAJMO O TEKSTU

DOMA]I ZADATAK

Gde se doga|a opisano u ovom tekstu?

Koje li~nosti govore u tekstu?

Pro~itaj wihove iskaze.

Razgovaraj o pahuqucama.

Koji zimski opis ti se svi|a? Za{to?

Zamisli zimski pejza`.

Napi{i sastav o wemu. U svom satavu upotrebi i slede}e re~i: bre`uqak, sneg, deca, sanka, sne`ne grudve, pesme i dr.

115

SNEG PADA Zima je do{la preko no}i. Sneg je neprestano padao sve do jutra. Magla je pokrila jezero i {umu. ^itavu no} trajao je kovitlac snega, koji kao da se prosipao iz ogromne pukotine neba i lebdeo u mraku spu{taju}i se lagano na golo drve}e, na pusti ~estar i na naje`ene stabljike rogozi. Kuljao je sa svih strana. No} je pre{la u dan savsim neprimetno, jer u tim ~asovima nije bilo ni no}i ni dana: samo {to je dim no}i pobeleo.

Nikoga nije bilo na vidiku sem ponekog jelena, koji pronese svoje gorde rogove, ili malog krda ko{uta, koje, kad ~uju da tu nekog ima, zadrhte kratko svojim tankim krznom, pogledaju i onda mirno nastave da hodaju i `va}u ono malo trave na|ene uz put.

Sneg i dalje pada, bolje re~eno, sneg kao lavina ponire, ru{i se iz nebeskih planina i prekriva ne samo sve `ivotinjske staze ve} je i celu {umu izjedna~io sa jezerom. Samo po vrhovima kro{nji mo`e se razlikovati {uma od dubokog, belog pokriva koji je sada veliko sne`no jezero.

Kada je prestao sneg, ostao je vetar koji ga raznosi i gomila po jazovima i ritovima. Krpe oblaka lebde nad samim kro{njama i vuku se kroz smrznute grane. [kripi i stenje {uma sve dok oblaci ne ostavi{e za sobom ~isto, plavetno nebo sa bledim suncem i dok vetar ne prestade da zvi`di u {ikari.

(Odlomak iz knjige Poslednja oaza) Vladimir BUNJAC

Zagonetka Bele koke s neba pale, na{a vrata zatrpale? (sneg) Obogatite svoj reènik kovitlac - naglo i sna`no kru`no kretanje cestar - gusta, te{ko prohodna mlada, niska {uma, gusti{ rogoz - vrsta trave s tvrdim sabljastim listovima koja raste na mo~varnom tlu; {a{a; {evar lavina - ogromna masa odronjenog snega ili kamenja koja se velikom brzinom sru~uje sa strmih strana; usov jaz - kanal za dovo|enje ili odvo|enje vode, udubina, jama rit - mo~vara, baru{tina, obi~no obrasla trskom

116

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Tekst “Sneg pada ima mnogo lepih slika. Koje ti se slike najvi{e svi|aju?

Kako je sneg celu {umu izjedna~io sa jezerom?

Kada su ko{ute zadrhtale? [ta se desilo kada je prestao da pada sneg?

Koje su to “krpe” koje lebde nad kro{njama i vuku se kroz smrznute grane?

Objasni Kako razume{ pi{~evu misao: “No} je pre{la u dan sasvim neprimetno”?

Zadatak Napi{i sastav o jednom zimskom doga|aju.

Najpre pripremi plan po kojem }e{ pisati.

Tvoj plan treba da sadr`i slede}e; 1.

2.

3.

4.

5.

6.

Naslov doga|aja?

Gde se desio doga|aj?

Kada se desio doga|aj?

Koji su u~esnici doga|aja?

Tok doga|aja.

Kako se zavr{io doga|aj.

Ve`ba Zima je. Svuda je sneg. Zimski raspust je u toku. Zamisli da si na Popovoj {apki. Ispred tebe bela prostranstva. Raduje{ se i ushi}uje{. Ali, ne zaboravi da po{alje{ razglednicu svojim najbli`ima.

117

SLIKARKA ZIMA Jedne godine slikarka Zima krete po svetu da raznese darove deci.

Pred ve~e stigne ona u neko selo kad su deca ve} spavala.

- Kuc! Kuc! - pokuca na prvi prozor tiho, kao kad mraz pucketa.

Iz sobe se ~ulo samo de~je duboko disawe.

- Spavaju ve}! - pomisli Zima - sad }u im na prozoru ostaviti sliku, pa neka se raduju sutra kad se probude - i po~e {arati po staklu {ap}u}i: Naslika}u borove srebrom okovane i srebrne dvorove i srebrne grane.

Slete}e na borove ptica svetlih krila, u}i }e u dvorove srebrnasta vila.

Ne sme samo mama nalo`iti pe}i, jer }e slika odmah s prozora pobe}i.

Dovr{iv{i rad, po{la je daqe. Usput ~u kako je zove neki vrt: Zimo, dobra Zimo, hladno}a je quta,

118

daj mi malo svog mekanog skuta.

Ona otcepi levi skut svoje haqine, pokri vrt pa po|e daqe. Stvori se tad pred drugom ku}icom pa opet: Kuc! Kuc! Na prozor, a deca i tamo spavaju.

Ukrasiv{i i tu prozore, po|e daqe.

Kraj puta su stajali ~etinari i molili: Zimo, dobra Zimo, pogledaj na jele, daj im malo svoje ode}ice bele.

Ona im odmah dade na glave bele {ubare i na zelene {iroke {ake navu~e im bele rukavice, pa, zadovoqna {to je u~inila dobro delo, nastavi put, `ure}i da na{ara {to vi{e prozora i {to vi{e dece da obraduje. Kad je jutro svanulo i deca se izbudila, na{la su na prozorima srebrne slike {to ih je no}u i{arala Zima.

Samo deca nisu stigla da im se dovoqno nau`ivaju. [are su brzo nestale.

Neke je otopilo sunce, neke vatra u pe}i, na neke su de~ica naslonila nosi}e i svojim dahom ih izbrisala, kako se slikarka i bojala.

Desanka MAKSIMOVI]

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Zima - slikarka. Kako to zami{qa{?

Gde zima naj~e{}e izla`e svoje slike?

Koji je razlog da:

“Ne sme samo mama nalo`iti pe}�?

Za{to su borovi koje je zima slikala imali srebrne grane?

Kako su nestale slike koje je zima slikala?

Objasni Kako razume{ slede}u misao: “Ona (zima) otcepi levi skut svoje haqine, pokri vrt pa po|e daqe?

119

Ve`be za izra`avawe Sastavi pri~u o onome {to vidi{ na slici.

120

QUBI^ICE Sunce se rodilo i zasijalo. Golo drveže je bacilo slabe senke na {umski puteqak.

Proleže dolazi - cvrkutahu ptice. - Vreme je da budimo cveže. [eva i kos slatko zapeva{e. Crvendaž polete sa snega i stade na jednu granu.

Neki je de~ak stajao na kraju {ume i sve to slu{ao.

Sigurno že proleže doži - re~e on - majci že biti boqe.

Cveže koje je svu zimu prespavalo u zemqu za~u ptice, ali be{e sneno i `elelo je da nastavi san.

Nekoliko qubi~ica otvori svoje o~i plave i skrivene ispod {umskog `buna sa strahom su gledale u de~aka. On je brao jedan po jedan cvet u svoju pletenu korpu.

121

Milo cveže - govorio je on sa tugom - meni je `ao {to te berem, ali buket žu poneti majci. Ona je bolesna. U krevetu le`i.

Qubi~ice su ~ule {ta on govori i nisu se vi{e krile. On je nabrao divni buket i poneo ga kuži.

Majko - re~e de~ak - vidi, doneo sam ti qubi~ice. To je pozdrav na{e {umice.

Ptice nisu znale ni{ta za ovo i pevale su dogod cveže nije pokrilo zemqu, dok li{že nije skrilo mrke grane drveža, a staza {umska ostala u seni, samo ju je nekoliko sun~evih zraka obasjavalo.

Mama je onda ozdravila.

Po V. K. KLIFORDU

Anica [AULIŽ RAZGOVARAJMO O TEKSTU U koje godi{we doba se de{ava ono o ~emu se govori u ovom tekstu? Na osnovu ~ega dolazi do takvog zakqu~ka?

Za{to je de~ak hteo da pokloni cveže svojoj majci? [ta je de~ak rekao majci poklawajuži joj qubi~ice?

Kojom re~enicom pisac saop{tava da je de~akova majka ozdravila?

122

STIGLO JE PROLECE Proleãe je stiglo mlado, sve je radost ubuzela, blista sunce, sneg se topi, zeleni se šuma cela.

Nastao je èas cvetanja, prvi cvet - zdravo, zdravo!

Svuda radost i lepota, prekrila se polja travom.

Po baštama cveãe nièe, brda puna ljubièica!

Ponovo nad našim krajem zvoni cvrkut lastavica.

Da oseti srce zanos lepih dana puni hlada, zaigrajte, zapevajte preko polja i livada!

Mehmedali HODZA

Razgovarajmo o pesmi Kom godišnjem dobu je posveãena ova pesma?

Koje poetske slike otkrivaš u: - prvoj strofi, - drugoj strofi, - treãoj strofi?

Koje se sve promene dešavaju kada nastupi proleãe?

Zadatak Prepiši jednu srofu pisanim ãiriènim slovima.

123

PROLEŽE JE SLIKAR Proleže je slikar koji izla`e svoje slike na livadama, ve{a ih na grane, crta ih u vodama i jezerima, u planinima, u visinama, na oranicama, u oknima prozora i u qudskim o~ima.

Ne prodaju se slike Proleža. Proleže ih je darovalo qudima.

Qudi su ih poneli i sa~uvali ih u svojim o~ima.

I `ivot že nam zauvek ostati proleže: Laste že savijati gnezda pod vedrim nebom; i u ledenoj zimi ~užemo slavuja ako sa~uvamo sliku Proleža u svojim o~ima.

Jure KA[TELAN RAZGOVARAJMO O TEKSTU Za{to je proleže slikar? Gde ono izla`e svoje slike?

Za{to se slike proleža ne prodaju?

Kome je proleže darovalo svoje slike? [ta su qudi uradili sa slikama koje im je proleže darovalo?

Objasni Kako mo`e na{ `ivot zauvek da ostane proleže? [to pisac `eli da ka`e sledežom re~enicom: “ I u ledenoj zimi ~užemo slavuja ako sa~uvamo sliku Proleža u svojim o~ima”?

124

ÊÀÊÎ £Å ÇÅ×Èž ÄÎ×ÅÊÀÎ ÏÐΊŞŠÍà áðäóšêó ïîêðèâåíîì ñíè¼åãîì, ðàñëà áðåçèöà. Äîòð÷àî áðåçè çå÷èž è óïèòàî: Áðåçèöå, õîžå ëè ñêîðî ñòèžè ïðîšåžå? Îíäà êàäà äîëåòå ÷âîðöè – îäãîâîðèëà ìó ¼å áðåçèöà. Ïî÷åî çå÷èž äà ÷åêà ÷âîðêå. À ÷èì ñó ÷âîðöè äîëåò¼åëè, çå÷èž ¼å ïîíîâî äîòð÷àî áðåçè: Áðåçèöå, ÷âîðöè ñó äîëåò¼åëè, à ãä¼å ¼å ïðîšåžå? Ïðè÷åê༠– ðåêëà ¼å áðåçèöà. – £îø ñíè¼åã íè¼å îêîïíèî. Ïî÷åî çå÷èž äà ÷åêà. È åâî äîëåòèî ¼å òîïëè â¼åòàð. Çå÷èž ¼å îïåò äîòð÷àî áðåçèöè: Áðåçèöå – ðåêàî ¼å – âåž ñó ÷âîðöè äîšåò¼åëè. È òîïëè â¼åòàð øåòà ïî øóìè, à çàøòî íåìà ïðîšåžà? Ïðè÷åê༠¼îø ìàëî – îäãîâîðèëà ¼å áðåçèöà. Íàïóïèžå íà ìî¼èì ãðàíàìà ïóïîšöè, çàçâîíèžå ïîòîöè, ïòèöå žå ïî÷åòè äà ñàâè¼à¼ó ãíè¼åçäà. Åòî, òàäà žå íàñòóïèòè ïðàâî ïðîšåžå. ×åêà çå÷èž, ÷åêà, êàä žå íà áðåçèöè ïóïîšöè äà íàïóïå, êàäà žå ïîòîöè äà çàçâîíå, à ïòèöå ïî÷åòè äà âè¼ó ãíè¼åçäà. Çå÷èž ¼å ¼åäâà ïðåïîçíàî áðåçèöó, äîòð÷àî ¼î¼ è ïî÷åî äà ñå õâàëè: Ñàäà ¼à çíàì: ïðîšåžå ïî÷èœå îíäà êàäà ÷âîðöè äîëåòå, êàäà íà áðåçèöè ïóïîšöè íàïóïå è êàäà ïîòî÷èžè çàçâîíå, à ïòèöå ñàâè¼ó ãíè¼åçäà. È ¼îø... êàäà áðåçå îáóêó çåëåíó õàšèíó. Ìèð¼àíà ÌÈÐÊÈÍÀ

ÐÀÇÃÎÂARAJMO O TEKSTU Ðàçãîâàðà¼òå è âè ïî èñòîì ðåäó ïî êîme ñó ðàçãîâàðàëè áðåçèöà è çå÷èž. Ïðî÷èòà¼òå ïîñëåäœè äåî òåêñòà. Îïèøèòå êàêî èçãëåäà ïîšå çèìè è ó ïðîëåžå.

Ve`be za izra`avawe i tvorewe Îïèøèòå èçãëåä áðåçèöå çèìè è ó ïðîëåžå.

125

BOJICE Moje bojice kriju u sebi èitav svet.

U plavoj je nebeski svod i sva mora sveta. U zelenoj su livade i šume. U žutoj su sunce, maslaèak i suncokret. U crvenoj se kriju bulke i trešnje, soène jabuke i kapi krvi kog povreðenog kolena. U crnoj je sakrivena noã sa dimnièarem. Crna boja je jaèa od milion zvezda.

U mojim bojicama krije se duga koja treperi na plavom svodu. U njima su bašte sa rascvetanim drveãem i pupoljcima mirisnog cveãa. U njima su žitna polja i ptice, leptiri i proplanci sa jagodima.

U mojim je bojicama èitav svet. Šaren i pun mirisa.

Oldržih SIROVATKA

126

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Šta se prema piscu, krije u: - plavoj bojici, - zelenoj bojici, - žutoj bojici, - crvenoj bojici, - crnoj bojici?

Pisac kaže: “Moje bojice kriju u sebi èitav svet.” Šta ti misliš: Je li to moguãe?

Objasni Zašto je crna boja, prema piscu, jaèa od milion zvezda?

127

LIVADA Livada je trpeza postavqena za leptire i p~ele.

Livada je {arenica, prostrta da se po woj vaqaju deca.

Livada je {uma u kojoj mravi, cvr~ci i druge bube prave svoje kužice.

Livada ima miri{qivu kosu koju povetarac ~e{qa, a kosa~i {i{aju.

Kada po~iwe ko{ewe, livade svakog jutra osvanu sa krupnim kapqicama na trepavicama.

To su suze trave i cveža, koje kosa~i zovu - rosa.

Koliko travki padne pod britkim kosama, toliko kapqica rose kane na `ednu zemqu.

Dobrica ERIŽ

128

RAZGOVARAJMO O TEKSTU [ta je livada za leptire i p~ele?

Za koga je livada {arenica? [ta je, u stvari, {arenica?

Za koga je livada {uma?

Na {ta misli pisac kad ka`e: “Livada ima miri{qivu kosu�? [ta se de{ava s livadama kada po~iwe ko{ewe?

Objasni {ta zna~i re~: britka!

Zadatak Posmatraj sliku i napi{i sastav o tome {ta vidi{ na woj.

129

^OVJEKOVA OKOLINA Voda vazduh zemqa {uma skupa `ive od davnina u dvije rije~i to se zove ^ovjekova okolina ^ovjek divna ~uda pravi snagom svoga bistrog uma samo kada su mu zdravi voda vazduh zemqa {uma Du{ko TRIFUNOVIĹ˝

Razgovor o pesmi - [ta sve ~ini ~oveku okolinu?

- Kako se ~ovek odnosi prema svojoj okolini?

- [ta zna{ o ekologiji? ekologija - o~uvawe `ivotne sredine i za{tita od zaga ivawa.

130

PRAZNIK LJETA Lipanj širi raskoš ljeta.

Ispred škole lipa cvjeta.

Zibaju se na sve strane zlatnog praha pune grane.

Nad žitom se ševe dižu.

Zadnji dani škole stižu.

Zbogom, ploèe, klupe, knjige.

Zbogom teške, ðaèke brige!

Sad ce djeca širom svijeta slavit praznik žarkog ljeta.

A kad minu dani ljetnji, oblaci æe stiæi sjetni.

I kad grane budu gole, pune sunca bit æe škole…

Gustav KRKLEC

RAZGOVARAJMO O PESMI Kako zamišljaš tvoj letnji odmor?

Kakve ãeš predmete da sakupiš sa svog letovanja?

Kako se oseãaš dok razgovaraš o tvom predstojeãem letovanju?

Manje poznate reèi i izrazi zibati - njihati sjetan - tužan

131

ÌÅÄÎ ÍÀ ËÅÒÎÂÀŒÓ – Ëåïî ¼å íà ðàñïóñòó!

– êàæå ìàìà ñâàêîã ¼óòðà. Ïðâà èñòð÷è èç øàòîðà è – õîï! Ïðàâî ó ¼åçåðî.

– Âðëî ëåïî – çåâà òåòà è îêðåžå ñå íà äðóãó ñòðàíó äà ïðîäóæè ñïàâàœå. Ìåäî ñå ó øàòîðó íå ÷ó¼å. Îí ¼å âåž äàâíî óñòàî è øåòà ïî øóìè.

– Äîáðî ¼óòðî! – ïîçäðàâè äåòëèžà. – Äà òè ïîìîãíåì! Ìîãó äà ëóïàì ÷åêèžåì ó êîðó. Äåòëèž çàâðòå ãëàâîì äà ìó ïîìîž íå òðåáà.

– Çäðàâî, ìðàâè! – ñàãíó ñå Ìåäî èçíàä ìðàâèœàêà. – Äîíåî ñàì âàì ìàëî ¼åëîâèõ èãàëà äà íå ìîðàòå òîëèêî íîñèòè. Íè¼åäàí ìðàâ ìó íè¼å çàõâàëèî. £åäàí ãà÷àê óãðèçàî ãà çà íîãó.

– Êàêî ñè – ïèòà Ìåäî ï÷åëó. – Õîžåø ëè äà òè ïîêàæåì ãäå ñàì ¼ó÷å ìèðèñàî öâåžå? Ï÷åëà îäìàõíå êðèëöèìà íà ïîçäðàâ, ¼åð ¼å ñàìà ïîçíàâàëà ïóò.

– Çäðàâî! – ïðîìóìëà Ìåäî è ñàãíå ñå èçíàä øóìñêèõ ¼àãîäà. – Øåñò – ïðåáðî¼è ìèðèøšàâå ïëîäîâå. – Äà ëè äà ïî¼åäåì ñâèõ øåñò? – óïèòàî ñå è ñàì ñåáè îäãîâîðèî: - Àõà! Óðàäèî ¼å íåøòî äðóãî. Ñòàâèî ¼å íà ëèñò ìèðèøšàâî áðäàøöå è ïàæšèâî ãà îäíåî ó øàòîð.

– Õå¼! – âèêíóî ¼å. – Õå¼, õå¼! Ñàêóïèî ñàì ó øóìè îâå êóãëèöå... äà ìèðèøó, äà èõ ãëåäàìî, äà èõ ïî¼åäåìî! ×àê ñó è ìðàâ è ï÷åëà ïîæóðèëè ÷èì ñó òî ÷óëè. Áàðáàðà ËÀÂÀÍÄÎÂÑÊÀ (Ïðåâåî ñ ïîšñêîã: £îâèöà £óðèøèž)

ÐÀÇÃÎÂÎÐ Íàâåäè ñ êèì ñå ñðåî Ìåäî? Êî¼è òè ñå ïîñòóïöè Ìåäå äîïàäà¼ó? Êî¼à ¼å íà¼èñòàêíóòè¼à îñîáèíà Ìåäå?

ÄÎÌÀŽÈ ÇÀÄÀÒÀÊ Óêðòàêî, ñâî¼èì ðå÷èìà, usmeno preïðè÷༠òåêñò “Ìåäî íà ëåòîâàœó”.

Mawe poznate re~i i izrazi: {ator - kužica od platna za privremeni sme{taj turista, vojnika mraviwak - leglo mrava

132

MEDIJUMSKA KULTURA

RADIO I TV EMISIJA

Slu{amo samo zvuk Koje se emisije zovu:

Slu{amo zvuke i gledamo slike

- Radio emisije?

- Televizijske emisije?

Po ~emu se TV emisija razlikuje od radio - emisije?

Zadaci 1. U dogovoru s u~iteqicom organizovano sledite: I grupa: radio - emisiju za decu II grupa: TV - emisiju za decu Razgovarajte o wihovoj sadr`ini prema ovim pitawima: - O ~emu je bilo re~i u emisiji?

- Koliko je trajala emisija?

- Po kom su redosledu tekli doga aji?

- Koliko je likova u~estvovala u emisiji?

- Koji ti je od tih likova postao omiqen? Za{to?

2. Poku{aj da glumi{ (imitira{) spikera na radiju ili televiziji i govori o aktuelnom doga aju toga dana po svom izboru.

Obja{wewe re~i: emisija - deo programa na radiju ili televiziji spiker - onaj koji na radiju ili televiziji najavquje program i ~ita vesti ilustracija - podra`avawe, oblikovawe prema nekom uzorku, kopija, kopirawe

135

FILM

KAPA Deca su do{la u bioskop.

Marko je odmah zauzeo dva mesta: na jednoj stolicu je seo on, a na drugu stavio kapu.

Qupka je stajala. Za wu nije bilo mesta.

Do{la je u~iteqica i rekla: Po{tovana kapo, da li Ĺže{ dozvoliti da na tvom mestu sedne Qupka?

Marko je pocrveneo i uzeo svoju kapu.

S. VANâ‚ŹELI

RAGOVARAJMO O TEKSTU Za{to je u~iteqica povela svoje u~enike u bioskop?

Za{to za Qupku nije bilo mesta?

Koji su razlozi {to je Marko pocrveneo? [ta ti misli{ o wegovom postupku?

Da bi smo razgovarali o filmovima moramo znati {ta je film.

Upamti Film je predstava namewena da se prikazuje u bioskopima ili na televiziji (preko TV ekrana).

U bioskopskim salama film se prikazuje aparatom koji se zove kinematograf ili kino - projektor.

136

Razmisli Koje je osnovno izra`ajno sredstvo filma?

Koje su osnovne odlike: a) animiranog filma, b) dokumentarnog filma, v) igranog filma?

Zadatak Gledaj jedan film u bioskopu ili na televiziji. Posebnu pa`wu posveti doga ajima u filmu da bi mogao da ih prepri~a{.

Evo plana po kome 탑e{ (prepri~avati) pri~ati: - Naslov filma - O ~emu se govori u filmu?

- Kako se zove glavni lik (likovi)?

- Koji je tvoj omiqeni lik?

- Kako se film zavr{ava?

- [ta ti se ne dopada u filmu?

Mawe poznate re~i i izrazi: kinematogtaf - aparat koji snima i na platno prenosi pokretne slike kinoprojektor - aparat za preno{ewe (projektovawe) uve탑ane slike na platno bioskop - dvorana ili sala u kojoj se prikazuje film

137

Crtani film

Koji se film zove crtani?

Koje si crtane filmove dosad gledao?

Koji ti se najvi{e dopao?

Koji likovi, naj~e{탑e, tuma~e glavne uloge u crtanim filmovima?

Zadatak Gledajte organizovano crtani film i razgovarajte u odeqewu o wegovoj sadr`ini.

138

Pozori{te

[ta je pozori{te?

Ima li u tvom rodnom mestu pozori{te?

Navedi najbli`e mesto u kome ima pozori{te.

Pozori{na predstava Koje se pretstave zovu pozori{ne?

Koje su ti pozori{ne predstave omiqene?

139

Lutkarska pretstava

[APKA Lutkarska predstava je po~ela. Sa{a i Malina sede u prvom redu. Pored wih su: Vesna, Vlatko i Biqana. Pa`qivo slede lutkarsku predstavu. Crvenkapica je s korpicom u ruci po{la da odnese ponudu svojoj baki. Ona se upu탑uje ka ku탑ici u {umi.

Kada je zastala na poqani da ubere miri{qivo cve탑e, pred wom se pojavi vuk. U tom trenutku Malina se upla{i i povi~e: Crvenkapice, be`i! Poje{탑e te vuk!

Sa{a joj je do{apnuo: Govori ti{e! Ovo je samo lutkarska predstava.

Jadranka GAVRILOVA Objasni Koja se predstava zove lutkarska?

Po ~emu se razlikuje lutkarska predstava od pozori{ne predstave?

Ko pozajmquje svoj glas lutkama?

Koje su ti se lutkarske predstave najvi{e dopale?

140

TELEFON Zazvonio telefon. Javi se Genc, koji ve} dvadeset dana le`i u bolnici.

Lekar mu je rekao da }e ga otpustiti za pet dana. Mama dr`i slu{alicu i drhti.

-

Alo, mama, jesi li ti?

-

Da, sine mamin! Jesi li dobro?

-

Jesam, ali mi sutra oko {est sati, donesi ono odelo sa prugama.

-

Zar lekar nije rekao da }e te otpustiti tek za pet dana?

-

Jeste, mama, ali sutra odlazi Gazmend.

-

Gazmend, tvoj drug iz sobe?

-

Da.

A za{to da ti donesem odelo: Na dan otpu{tawa iz bolnice done}u ti novo odelo. Kupili smo ti . . .

-

Jeste, mama, ali Gazmend . . .

-

[ta Gazmend?

-

Nema odela, mamice . . . Donesi mi i duboke cipele . . .

-

Dobro. I wih }u ti doneti, ali ne znam {ta }e re}i Gazmendov tata...

141

Ti samo donesi. Tata mu nije kod ku}e i zato ne}e uop{te do}i po wega. Pove{}e ga ku}i neki ro|ak . . .

-

Dobro, po`iveo majci, sine!

Ali mama, pazi da cipele budu dobro o~i{žene. I da odijelo bude ispeglano. Ponesi i jednu potko{uqu, ga}ice i ~arape. A sada odlazim . . . Qubi te tvoj Genc!

Majka se smejala.

-

Laku no}, mama!

-

Laku no}, Genc!

Rifat KUKAJ ( S albanskog: Ratomir Markovi})

RAZGOVARAJMO O TEKSTU [to misli{ o osobinama Genca?

Za{to ba{ tako misli{ o wemu? [ta bi u~inio ti da si na mestu Genca?

Kako bi se ti ose}ao kada bi postupio kao Genc?

DOMA]I ZADATAK ^itajte po ulogama tekst: “Telefon”.

142

KAKO SMO POSTALI ^LANOVI BIBLIOTEKE Vojkan i Bane su prolazili pored biblioteke. Brzo su se odlu~ili da se u~lane u biblioteku. Tako bi mogli da pro~itaju sve kwige koje su potrebne za lektiru, a mo`da i neke druge.

Kada su u{li u biblioteku, bibliotekarka Cana je upitala Baneta: [ta voli{ da ~ita{?

On je odmah odgovorio: Stripove!

Ali, brzo se setio lektire, pa je dodao: A mo`e i ne{to iz lektire, samo da nije mnogo duga~ko.

Dok je bibliotekarka Cana popuwavala ~lansku kartu i razgovarala s Banetom, Vojkan je za to vreme radoznalo razgledao police s kwigama iza bibliotekarkinih le|a. Ba{ se pitao da li je ve} neko pro~itao sve te kwige.

Tada mu se bibliotekarka obratila: A {ta ti voli{?

143

Vojkan se malo zbunio, a zatim po~eo brzo da govori: `vake, kiki, karamele, smoki, koka - kolu, a mo`e i grisini ...

Uh, pa ti voli{ celu samoposlugu - prekinula ga je zainteresovano bibliotekarka. - Zar ti ne voli{ ni{ta drugo, na premer: qude, `ivotiwe, muziku ...

Pa volim! Volim baku! Kad god do|em kod we, uvek ima dobrih kola~a.

Ja sam te, u stvari, pitala {ta voli{ da ~ita{ od kwiga.

Ah, tako! - zbunio se Vojkan. Sada mu je trebalo du`e da razmi{qa.

Olivera [IJA^KI

Narodna poslovica Kwiga je najboqi drug

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Za{to su se Vojkan i Bane u~lanili u biblioteci? [ta je potrebno da bi se neko u~lanio u biblioteku?

Ko radi u biblioteci?

Koje su wihove du`nosti?

Po ~emu se razlikuje gradska od {kolske biblioteke?

144

KOMPJUTERI I INTERNET NA[I PRIJATEQI Kompjutere kao ma{ine za obradu podataka sve ~e{že koristimo u svakodnevnom `ivotu. Koristimo ih na raznim mestima i za razli~ite namene.

Kopjuteri su me u sobom povezani kompjuterskim mre`ama. Wihovo povezivawe u mre`u vr{i se pomožu kablova. Preko tih kablova prenose se podaci.

Da bi mogao neki kompjuter da se pove`e sa drugim kompjuterom u mre`i, u wega se mora ugraditi mre`na kartica. Preko te mre`ne kartice prenose se podaci.

Najveža globalna mre`a koja postoji u kojoj je povezano vi{e hiqada kompjutera i lokalne kompjuterske mre`e zove se internet.

Mogužnosti interneta su neograni~ene.

Pomožu interneta qudi imaju ceo svet na “dlanu”.

Proveri svoje znawe Za{to slu`e kompjuteri? ^ime su oni povezani jedan sa drugim? ^emu slu`i mre`na kartica? [ta je internet? kompjuter - ra~unar; (elektronski) ure aj sposoban da velikom, brzinom re{ava postavqene probleme ... internet - me unarodna kompjuterska mre`a koja putem satelita i telefona povezuje mnoge mawe kompjuterske mre`e i slu`i za razmenu informacija me u qudima.

145

Koju de~ju {tampu ~ita{? [ta ti se posebno dopalo u toj {tampi?

DE^JA [TAMPA

146

SADR@AJ

JEZIK Na{a svetlost Oton @upan~i} Azbuka Re~enica Red re~i u re~enici Vrste re~enica po zna~ewu Obave{tajne re~enice Upitne re~enice Uzvi~ne re~enice Interpunkcijski znaci Potvrdna i odre~na re~enica Re~ u re~enici, slog i glas u re~i Imenice Zajedni~ke i vlastite imenice Rod kod imenica Broj kod imenica Pridevi Brojevi Glagoli Upotreba velikog po~etnog slova Latinica Mala i velika pisana slova Domovina se brani kwigom Ponos Mihail Janu{ev Kako raste domovina Olivera Nikolovska Bakina ku}a ^edomir Luni} Moja ulica Mirjana Stefanovi} Semafor Ivica Rori} Vanja Igorov crte` Mirjana Kostovi} Au {to je {kola zgodna Qubivoe R{umovi} ^arobna kreda Vidoe Podgorac Duga Mila @eleznak Moje lepe re~i Dragan Luki} Tata na dva sprata Muhidin [ari}

05 06 09 10 12 12 14 15 16 18 20 22 22 24 26 28 30 31 33 34 37 43 44 46 47 49 50 51 53 56 57 58

147

-

Frederiko Garsija Lorka

59

Zvezde mog detiwstva Svako svoju zvezdu ima

-

Petko Domazetovski Velimir Milo{evi}

63 65

Tri druga

-

Valentina Osejeva Nikola Vuji} Ranko Pavlovi} [imo E{i}

-

Branko V. Radi~evi} Darinka Janu{eva Budimir Ne{i} Bo{ko Sma}oski Voja Cari}

66 68 69 71 72 73 76 79 80 82 83

-

Du{an Mati~i} narodna pripovetka narodna pesma

-

narodna pri~a narodna basna Sun JU \um narodna basna narodna pri~a

-

Makedonska narodna bajka

87 89 90 91 92 93 94 96 98 100 101 102

-

Du{an Kosti} Nexati Zekerija Pijero Bargelini narodna pripovetka Van~o Nikoleski Sergej Jesewin E{ref Berbi}

107 108 109 111 112 114 115

Luckasta pesma Zvezde mog detiwstva

Kad ka`em drug Najlep{a u ulici Deca rastu Za svu decu sveta Pri~a o de~aku I mesecu Izgubqeno jutro Najdra`a igra~ka Brzo u~ewe Veliko kolo Pozivnica ^ardak ni na nebu ni na zemqi ^ardak ni na nebu ni na zemqi Razma`enka Slavujak Poslovice Zagonetke Nasradin i wegova krava Lisica I jarac Svitac tra`i prijateqa Bik I zec Tri lovca Deda i repa Kraqevi} Marko Kalendar prirode Septembar Jesewa uspavanka Dete I lasta Sunce i vetar severac Pri~a o vetru severcu Prvi sneg Prvi zimski dan

148

Qubi~ica Stiglo je prole}e Prole}e je slikar Kako je ze~i} do~ekao prole}e Bojice Livada ^ovjekova okolina Praznik ljeta Medo na letovawu

-

Anica [auli} Mehmedali Hod`a Jure Ka{telan Mirjana Mir{ina Oldr`ih Sirovatka Dobrica Eri} Du{ko Trifunovi} Gustav Krklec Barbara Lavandovska

121 123 124 125 126 128 130 131 132

Medijumska kultura Radio i TV emisije Film Crtani film Pozori{te Lutkarska predstava Telefon Kako smo postali ~lanovi biblioteke Kompjuter i internet na{i prijateqi De~ja {tampa

Rifat Kukaj Olivera [ija~ki

135 136 138 139 140 141 143 145 146

149