Povelja o demokratskoj upotrebi video nadzora

Povelja o demokratskoj upotrebi video nadzora

SRB-AL

POVELJA O DEMOKRATSKOJ UPOTREBI VIDEO NADZORA

Preambula: Sistemi za video nadzor evropskih gradova doživljavaju kvalitativni i kvantitativni razvoj koji zavisi od razlika lokalnih i nacionalnih konteksta, kao i političkih, ekonomskih, kulturnih i socijalnih faktora.

PBILD program je inicijativa Vlade Republike Srbije vredna 9 miliona dolara. Program se sprovodi 3,5 godine u dva okruga na jugu Srbije, Jablaničkom i Pčinjskom. U okviru zajedničkih napora koje je uložio Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji u pružanju podrške Vladi Srbije da postigne Milenijumske razvojne ciljeve (MDG) i u očuvanju mira u međuetničkim zajednicama, program Bezbedniji gradovi UN-HABITATa, promoviše pristup zasnovan na učešću zajednice u razvoju i sprovođenju aktivnosti za unapređenje bezbednosti, jačajući pritom njene kapacitete i podržavajući njeno angažovanje.

U okviru svojih aktivnosti vezanih za umrežavanje gradova i opština, kao i na razmenu primera dobre prakse, Bezbedniji gradovi su nastavili dugogodišnje partnerstvo sa Evropskim forumom za urbanu bezbednost EFUS, i promovisali ovu Povelju pre svega na jugu Srbije, posebno u opštinama koje su uvele sisteme za video nadzor na javnim mestima. Povelja je formulisana od strane EFUS-a, u okviru projekta „Građani, gradovi i video nadzor“.

Ovaj projekat, koji obuhvata deset evropskih gradova i druge stručnjake, ima za cilj da još jednom potvrdi tačke poklapanja koje postoje uprkos navedenim razlikama. Ove tačke poklapanja predstavljaju osnvu ovog rada; na njima se mogu izgraditi metode i strategije za efikasnu i adekvatnu upotrebu video nadzora.

Prva tačka je zajednička potreba da se razvoj i funkcionisanje sistema za video nadzor uključi garancije koje štite privatnost i osnovne slobode građana. Ovaj zahtev je sadržan u članu 8 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u kojem se navodi da: 3

ၹန ¨ ¡ ¨ ą¤ ¨ £¨ ¡ ¨ ¤ ¡ ¾ Ļ ¨ ¤ ထ ¡ £ န ၺန ¼ ¤ ¨ ą ¨ ¨ £¤ ¦ £¤© ¡ ¨ ¦ ¨ ¡ ¨ £ ¤ ¦ £ ¦ £ ¯ ¦ ¡ ¤£ ¡§ą¤©¦ ¦ ¤ ¡ £¦ ¯ £¤ ထ ¨ ¯ £¤ £ ¡ ¤ ¯ ထ ¡ £ ¡ ¾ ¨ ¡ ¡ ထ ¯ ą¤ ¤ ¯ ¡ ¨ ¡ ထ ¯ ¯ ą¤ ¤§ ¡ ¨ £ ¡§ န

¨ ¨ ¢  ¡§Ļ £ ¡ ¦ ¤¢ ¡ ¯ ¨ ¯ ¡ထ ¦ ¦¼ ¨ £ £¤ -

utiču na izražavanje ličnih sloboda u oblasti pod nadzorom;

-

razvijaju se na takav način da prevazilaze svoje prvobitne ciljeve, preko stalnog i brzog tehnološkog razvoja koji je karakterističan za ovu oblast;

-

mogu da izazovu dileme i diskusije među građanima;

Ideja vodilja projekta „Građani, gradovi i video-nadzor“ bila je da građani budu u prvom planu kada je donošenja odluke vezane za sistem za video-nadzor u pitanju. Tome se može dodati poštovanje i zaštita prava građana na privatnost na javnim mestima.

¡§ ¤ ¾ ¡ ¯ ¤ ¨ £ Ļ ¨ ¢  ¡ £ ¦ ¡ £¦န Principi sadržani u Povelji za demokratsku upotrebu video-nadzora imaju za cilj da uspostave ravnotežu između ove dve tačke. Kroz skup samo-propisanih pravila, Povelja predstavlja angažovanje na koje se obavezuju njene potpisnice. Pored osnovnih principa predviđene su i konkretne mere kako bi se osiguralo poštovanje navedenih principa. Na ovaj način, Povelja ne predstavlja samo apstraktnu izjavu, već i konkretan, radni i praktični dokument.

4

Neke preporuke, sadržane u ovoj Povelji, predstavljaju nekoliko principa. Ove preporuke prikazane su kao četiri „metodološka alata“ koje su utvrdili partneri na projektu. Ta četiri alata su: 1. Preduzimanje prethodnih revizija za objektivno definisanje lokalnih potreba. Ove revizije treba da omoguće procenu o izvodljivosti projekta za video nadzor u datoj oblasti. U idealnom okolnostima, ovu reviziju bi trebalo da sprovede određeno eksterno telo.

2. Periodične procene koje služe kao pomoć u procesu donošenja odluka i omogućavaju jačanje ili repozicioniranja sistema za video nadzor; 3. Obuka operatera. Operateri su ključni za sisteme za videonadzor. Od njih umnogome zavisi dobro funkcionisanje sistema. Njihova obuka treba da obuhvati osnovne principe ove povelje, ali i da ih osposobi da preporuke sprovedu u praksi. Ciljevi sistema treba takođe da budu sastavni deo njihove obuke. Obuka obezbeđuje kvalitet; 4. Kontrolni organ bi trebalo da obezbedi poštovanje principa Povelje. Osnivanje takve lokalne strukture može da se pokrene nacionalnim zakonom ili putem lokalne inicijative. Ovaj organ mora da bude nezavisan u najvećoj mogućoj meri.

¡ ¨

Ova Povelja reguliše konstrukciju, rad i kasniji razvoj javnih sistema za video nadzor, odnosno sistema kojima upravljaju javni organi, bilo da su nacionalni, regionalni ili lokalni. Međutim, pravila navedena u Povelji takođe treba primeniti na privatne sisteme za video nadzor, posebno kada njihova upotreba i njihovi podaci mogu biti dostupni državnim organima.

5

ÂŁÂšÂœÂ¨ÂšÂ“ Â?ÂĄÂ“ÂšÂŒÂ“Â?“

Navedeno je sedam principa. Ovi principi su komplementarni, ĹĄto podrazumeva da se uzajamno ne iskljuÄ?uju. Oni sami sebe potvrÄ‘uju u smislu svoje vaĹžnosti i trajnosti.

ဖ

Konstrukcija i razvoj sistema za video-nadzor mogu biti preduzete samo u skladu sa postojećim zakonima i propisima.

Poťtovanje i pridrŞavanje evropskih, nacionalnih, regionalnih i lokalnih zakona. Sistem za video nadzor takođe treba da bude razvijen u skladu sa normama koje se odnose na zaťtitu podataka, praćenje komunikacije i razgovora, nezakonito meťanje u privatnost, zaťtitu dostojanstva, imidŞa, doma i drugih mesta.

Norme vezane za zaťtitu radnika treba takođe uzeti u obzir.

Â“ÂŁÂ¤ÂŽÂ˜Â“ ¯Š ¨“Â?ÂŽÂœ šŠÂ?ÂŻÂœÂĄ ¤¢Ž‹Š Â?Š ‹ŒÂ?ÂŚ ¥Š¯¨“”Žš“ ÂŚ £–—ŠÂ?ÂŚ £Šဓ 1. Glavnim evropskim i meÄ‘unarodnim tekstovima: -

Konvencija o zaĹĄtiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (CEDH) Saveta Evrope - 1950;

-

Konvencija Saveta Evrope o zaĹĄtiti pojedinaca u vezi sa automatskom obradom liÄ?nih podataka - 1981;

-

Povelja o osnovnim pravima Evropske unije;

-

Direktiva 95/46/SE Evropskog parlamenta i Saveta od 24. oktobra 1995. o zaĹĄtiti lica u vezi sa rukovanjem liÄ?nim podacima i slobodnim prometom tih podataka;

2. Nacionalnim i lokalnim odlukama koje reguliĹĄu sisteme za 6

video nadzor i zaštitu ličnih podataka.

Proceniti da li je instaliranje sistema za video nadzor pogodno ili adekvatno za postizanje ciljeva za koje Ustav dopušta ograničenje osnovnih prava.

3. Pravosuđem; konsultovanje prethodnih odluka 4. U pogledu tehnološkog razvoja, i u slučaju nedostatka pravne presude o određenom pitanju, puštanje u rad sistema za videonadzor mora da se pridržava principa utvrđenih u aktuelnoj povelji.

ဖ

£¤ ¡ £ £¤ ¯ ¨ ¯ ¡ ¡ ¤ ¡ ¨ Odluka o instaliranju sistema treba da bude zasnovana na neophodnosti. Neophodnost se može definisati kao adekvatna ravnoteža okolnosti i potreba sa jedne strane i, adekvatne reakcije s druge strane - u ovom slučaju to je upotreba video nadzora. Na osnovu ove potrebe i ovih okolnosti odluka može da se smatra ispravnom a mere neophodne. Princip neophodnosti zahteva jasno navedeno obrazloženje za akciju, kojim se ujedno akcija i opravdava. Od ovog principa neophodnosti zavisi odluka o montiranju sistema za video nadzor. Neophodnost se može smatrati propisanom, jer čini akcije imperativnim, u smislu da ne postoji nijedna druga mera koja može postići isti cilj na tako efikasan način.

¨ £¦ ¤¢ £ £¤ ¨ ¤ ¡ £¤ ဓ Okolnosti

Potreba

Reakcija Veza između okolnosti i potrebe zahteva reakciju.

7

ဳ

ဖ

Precizno identifikovati probleme bezbednosti i prevencije kriminala prisutne u određenoj oblasti kroz reviziju pitanja koje je potrebno reťavati; Obezbediti da niz lokalnih resursa budu dostupni a postojeći sistem sposobni da odgovore na probleme koje je predstavila revizija;

ဖ Istaći potrebe koje je izloŞila revizije i analizu lokalnih uslova.

Potrebe treba da budu ĹĄto preciznije jer oni Ä?ine osnovu ciljeva projekta; Razmotriri manje nametljive mogućnosti za reagovanje na probleme koji treba reĹĄiti;

ဖ

Ciljevi sistema moraju biti definisani, ukljuÄ?ujući identifikaciju oÄ?ekivanih pogodnosti sistema i Ĺželjenih ishoda. Ovi ciljevi moraju biti pretoÄ?ene u operativne metode. Na primer, potrebno je navesti funkcionalne implikacije sistema za video nadzor Ä?iji je cilj spreÄ?avanje kriminala.

Ustanoviti kakva vrsta sistema bi realno mogla da omogući gradu da postigne svoje ciljeve. Ovaj sistem treba da bude postavljen na odgovarajući naÄ?in kako bi efikasno zadovoljio utvrÄ‘ene potrebe; Video-nadzor treba da bude upotrebljen samo onda kada su se druge, manje invazivne dostupne mere pokazale nedovoljnim ili neprimenjivim (nakon razmotrene procene) ili kada problem

8

koji treba reĹĄiti prevazilazi postojeće mere. U svakom sluÄ?aju, video nadzor mora biti deo koordinisanog odgovora na utvrÄ‘ene probleme.

Dozvoliti mogućnost povlaÄ?enja. Gradovi bi trebalo da budu u stanju da na osnovu procene donesu odluku da video-nadzor viĹĄe nije potreban ili da bi kamere mogle, na osnovu analize, da budu relocirane;

ဖ

ÂœÂšÂŁÂ¤Â˘Â§Â“ÂŁÂŠÂšÂ”ÂŽá€‘ Â“ÂšÂŁÂ¤ÂŠÂ—ÂŠÂŒÂ“Â”ÂŠá€‘ ¥ŠÂ? “ šŠ–šŠÂ?š“ ÂĄÂŠÂŻÂ¨ÂœÂ” ÂŁÂ“ÂŁÂ¤ÂŽÂ˜ÂŠ ¯Š ¨“Â?ŽœဖšŠÂ?ÂŻÂœÂĄ Â˜ÂœÂĄÂŠ Â?Š ÂŁÂŽ Â?¥“Â?¥ĝŠ¨Š ÂŻÂŠÂ–ÂœÂšÂ“Â¤Â“Â’ “ ÂœÂ?Â‘ÂœÂ¨ÂŠÂĄÂŠÂ”ÂŚÂźÂ“Â’ Â˜ÂŽÂĄÂŠ Postavljanje video nadzora mora biti primereno i proporcionalno problemu koju treba da reĹĄi. Potraga za proporcionalnoťću je pre svega potraga za adekvatnoťću izmeÄ‘u ciljeva koje treba ostvariti i sredstava kojima će to biti ostvareno. Princip proporcionalnosti je zapravo pitanje ravnoteĹže. Ova ravnoteĹža zahteva da video nadzor ne bude jedina mera u pogledu bezbednosti i spreÄ?avanja kriminal koja će biti upotrebljena na odreÄ‘enoj lokaciji.

Proporcionalnost mora da se procenjuje u svakoj fazi i u vezi sa svakom metodom koja se koristi za rukovanje podacima, posebno kada je neophodno da se definiĹĄe sledeće: broj i opseg vidljivosti kamera kao i njihove tehniÄ?ke mogućnosti -

9

TehniÄ?ki i ljudski aspekti instaliranja moraju biti striktno prilagoÄ‘eni potrebama. Zbog toga je neophodno da se koristi tehnologija koja odgovara utvrÄ‘enim ciljevima, bez dodatnih funkcija. Stoga,upotreba sistema za video nadzor treba da bude ograniÄ?ena kako u pogledu vremena, tako i u pogledu prostora: na odreÄ‘enoj teritoriji u datom trenutku treba da odgovara na jasno utvrÄ‘ene potrebe. Dodeljivanje bilo kakve

nove funkcije predstavlja novu okolnost za projekat, stoga zahteva ponavljanje analiza sprovedene na početku projekta; -

Tehnička instalacija treba da obuhvati sistem prikrivanja privatnih oblasti, putem tehnologije za dinamičko prikrivanje, budući da sistem za nadzor javnog prostora ne može da kao „propratnu pojavu" ima nadgledanje privatnih prostora.

Pozicioniranje i podešavanje uglova kamera, kao i njihov tip (fiksna ili mobilna) takođe treba da bude prilagođeno zahtevima; Zaštita podataka

Slike snimljene pomoću video nadzora predstavljaju lične podatke i kao takve treba da imaju isti nivo zaštite koji se primenjuje na sve druge oblike ličnih podataka. To znači da se treba pridržavati striktnih pravila, koji obuhvataju snimanje, čuvanje, objavljivanje i konačno odlaganje takvih slika. Važno je obezbediti da ciljevi odgovoraju: -

-

Odluci da li sačuvati ili ne sačuvati slike, i time stvoriti ili ne stvoriti lične podatke; Periodu za koji treba sačuvati podatke, koji bi uvek trebalo da bude privremen. Period čuvanja podataka treba da bude ograničen na ono što je striktno neophodno, navedeno i definisano u podešavanju sistema, fizičkoj i tehničkoj zaštiti podataka

Definisati protokole koji regulišu pristup slikama i njihov prenos. Važno je da ti protokoli uključe metod „Privatnost zagarantovana“, u skladu sa kojim zaštita ličnih podataka mora da se uzme u obzir u ranim fazama konstruisanja sistema.

Video nadzor treba da uspostavi ravnotežu i da zauzme svoje mesto u okviru integrisane javne bezbednosti i strategije za prevenciju kriminala. Sistem za video nadzor je samo jedan u nizu instrumenata u okviru široke, globalne bezbednosne politike i trebalo bi da se koristi zajedno sa drugim merama. Na ovaj način sistem će biti primenjen na najfeikasniji načni.

10

ှ

¨Š–Š ¨—Š£¤ –œ”Š Â–ÂœÂĄÂ“ÂŁÂ¤Â“ ¨“Â?ÂŽÂœ šŠÂ?ÂŻÂœÂĄ Â˜ÂœÂĄÂŠ Â?Š “˜Š ”Š£šŒ “ Â–ÂœÂ’ÂŽÂĄÂŽÂšÂ¤Â›ÂŚ Â?ÂœÂ—Â“Â¤Â“Â–ÂŚ ÂŚ ¨Ž¯“ £Š ¥ŠÂ?œ˜ ÂŁÂ¨ÂœÂ‘ ÂŁÂ“ÂŁÂ¤ÂŽÂ˜ÂŠ Pojam transparentnosti je usko povezan sa komunikacijom. Transparentnost se moĹže definisati kao ono ĹĄto je vidljivo sa spoljaĹĄnje strane. Stoga, ovaj princip se umnogome zasniva na informacijama koje su dostupne. Ovaj princip je od suĹĄtinske vaĹžnosti, jer ako se video nadzor moĹže smatrati tehnologijom koja ograniÄ?ava slobode, treba da ga prati temeljno informisanje javnosti. Sve informacije prikazane oko sistema, a koje poĹĄtuju vaĹžeće zakone, treba da budu u skladu sa ovim principom transparentnosti.

Organ koji instalira kamere za video nadzor bi trebalo da građanima pruŞi jasne informacije o: -

-

11

projektu za instaliranje sistema za video nadzor ciljevima sistema; troĹĄkovima sistema; oblastima koje se nadziru; Da bi se to postiglo, neophodno je da se koriste vidljivi i prepoznatljivi znaci, sa simbolima; identitetu, funkciji i podacima kontakt osobe koja se moĹže kontaktirati za dobijanje dodatnih informacija. Ove informacije treba da budu navedene na znaku prikazanom u oblastima koje se nadziru; posebnim merama za zaĹĄtitu snimljenih slika. Pristup podacima nastalim u okviru sistema za video nadzor treba da bude ograniÄ?en preko zaĹĄtite lozinkom. Ovi podaci treba da se koriste samo za navedene svrhe, od strane ovlaťćenih lica i da se Ä?uvaju samo tokom neophodnog vremenskog perioda.

Svaka upotreba ovih slika treba da bude zabeleĹžena u registru koji se aĹžurira; vlastima koje mogu da iskoriste snimljene slike;

-

njihovim pravima koja se odnose na konkretno njihove slike;

Pravo na pristup sopstvenoj slici, ne dovodeći u pitanje prava drugog. Ovo pravo moĹže biti odbijeno u sluÄ?aju sudskog procesa, ili kada se radi o rizicima za nacionalnu bezbednost i odbranu; Pravo na potvdu brisanja neÄ?ije slike kada nastupi rok za brisanje;

ÂœÂ˜ÂŽÂšÂŚÂ¤ÂŽ “šÂ?ÂœÂĄÂ™ÂŠÂŒÂ“Â”ÂŽ Â˜ÂœÂĄÂŠÂ”ÂŚ Â?Š ‹ŒÂ?ÂŚ Â?¥§ĝŽšŽ šŠ ÂĄÂŠÂŻÂŚÂ˜Â—Â”Â“Â¨ šŠž“šထ Â–ÂœÂĄÂ“ÂŁÂ¤ÂŽÂźÂ“ ”Š£Šš “ —Š–œ ÂĄÂŠÂŻÂŚÂ˜Â—Â”Â“Â¨ ”Ž¯“–န Organ odgovoran za sistem duĹžan je da redovno informiĹĄe graÄ‘ane o rezultatima i postizanju ciljeva, koristeći uobiÄ?ajena sredstva kojima taj organ izveĹĄtava o strategiji za javnu bezbednost i kriminal. Ovaj pristup podstiÄ?e jasno definicije ciljeva i stalnu procenu uÄ?inka u odnosu na prethodno definisane pokazatelje; Ne podstiÄ?e se koriťćenje laĹžnih kamera. Ova dezinformacija moĹže da diskredituje sistem i dovede menadĹžere u pitanje;

ှ

ÂĄÂŠÂ¨Âœ šŠ šŠÂ?ÂŻÂœÂĄ ”Š¨š“’ Â?ÂœÂ¨ÂĄÄ…Â“ÂšÂŠ ÂĄÂŽÂŻÂŽÂĄÂŠÂ“ÂŁÂŠÂšÂœ ”Ž ¯Š Â?ÂŠÄťÂ—Â”Â“Â¨Âœ ÂœÂ‘Â˘ÂŠÂšÂ“ÂžÂŽÂš Â‹ÂĄÂœÂ” ÂœÂĄÂ‘ÂŠÂšÂŠá€” ¨“ ÂœÂĄÂ‘ÂŠÂšÂ“ ÂŁÂŚ ÂœÂ?Â‘ÂœÂ¨ÂœÂĄÂ›Â“ ¯Š ÂŁÂ“ÂŁÂ¤ÂŽÂ˜ÂŽ “š£¤Š—“¥ŠšŽ ÂŚ š”“’œ¨œ “˜Žန Organi zaduĹženi za sisteme za sisteme za video nadzor garantuju upotrebu koja je legalna i poĹĄtuje privatnost i osnovne slobode.

Oni su, stoga, odgovorni za sva prijavljene povrede ili krĹĄenja.

Organi uprave koji su nadleĹžni da se bave ovim problemima treba jasno da budu navedeni. Sistemi za video nadzor koji su u vlasniĹĄtvu i kojima upravljaju privatne kompanije koje pokrivaju javne povrĹĄine moraju da rade u skladu sa istim standardom kao i sistemi kojima upravljaju organi javne vlasti.

12

SaopĹĄtiti kontakt podatke osoba koje su odgovorne za sistem.

Svaki znak koji ukazuje na oblast koja se nadzire moĹže takoÄ‘e da sadrĹži ove informacije; Potvrditi obavezu menadĹžera sistema kojom se osigurava poverljivost. Ova obaveza moĹže biti ukljuÄ?ena u interni pravilnik ili pravilnik koji se odnosi na menadĹžere sistema. Njihova odgovornost moĹže biti osporena u sluÄ?aju krĹĄenja ove obaveze; Primeniti odgovarajuće mere bezbednosti u cilju zaĹĄtite pristupa kontrolnoj sobi sistema i saÄ?uvanim snimcima. TehniÄ?ke mere za kontrolu pristupa treba da se poĹĄtuju; SaopĹĄtiti sredstva za sudsko gonjenje ukoliko postoji sumnja o zloupotrebi; Uspostaviti odgovarajući mehanizam za objavljivanje informacija koje su potrebne graÄ‘anima kako bi pravilno razumeli koriťćenje video-nadzora.

ှ

¥Ž‹Š ÂŚÂŁÂ?ÂœÂŁÂ¤ÂŠÂ¨Â“Â¤Â“ Â?ÂĄÂœÂ¨ÂŽÂĄÂŽ “ Â˜ÂŽÂĄÂŽ ¯Š ÂœÂ?¥ĝŠ¨Šš”Ž Â?ÂĄÂŠÂ¨Â“Â—ÂšÂœÂ‘ Â?Â§ÂšÂ–ÂŒÂ“ÂœÂšÂ“ÂŁÂŠÂšÂ”ÂŠ ÂŁÂ“ÂŁÂ¤ÂŽÂ˜ÂŠ ¯Š ¨“Â?ÂŽÂœ šŠÂ?ÂŻÂœÂĄ Â–ÂĄÂœÂŻ Â?ÂĄÂœÂŒÂŽÂŁ ÂšÂŽÂŻÂŠÂ¨Â“ÂŁÂšÂœÂ‘ šŠÂ?ÂŻÂœÂĄÂŠ Pojam kontrole podrazumeva definisanje utvrÄ‘enih normi i standarda. Princip nezavisnog nadzora garantuje stalnu primenu standarda ustanovljenih u okviru Povelje. Proces nezavisnog nadzora moĹže da ima brojne oblike i da se primenjuje na razliÄ?itim taÄ?kama u razvoju sistema. Nezavisno ispitivanje moĹže da obavlja kvalifikovano lice ili specifiÄ?no telo, ukljuÄ?ujući i uÄ?eťće graÄ‘ana.

PreporuÄ?uje se da ovaj nezavisan organ obezbedi, nakon

13

razmatranja, ovlaťćenje za instaliranje sistema za video-nadzor; Ovaj nezavisni organ treba takođe da obezbedi da instaliranje i koriťćenje sistema bude u skladu sa definisanim pravilima i standardima.

ှ

. k, 2 ÂœÂĄÂŠ Â?Š ÂŁÂŽ Â?ÂĄÂŽÂ?ÂŚÂŻÂ˜ÂŽ £¨Ž –Š–œ ‹“ ÂŁÂŽ Â?ÂœÂ?ÂŁÂ¤ÂŠÂ–Â—Âœ ŒžŽąŸŽ ‘¢ŠÂŠšŠ ÂŚ ÂŁÂ¨ÂŠÂ–ÂœÂ” Â?Š¯“ ¨Ž–Š ¤¢Š”Šš”Š ÂŁÂ“ÂŁÂ¤ÂŽÂ˜ÂŠ ¯Š ¨“Â?ÂŽÂœ šŠÂ?ÂŻÂœÂĄ Princip uÄ?eťća graÄ‘ana podrazumeva da se graÄ‘anima omogući da iznesu svoje miĹĄljenje, kroz razne oblike konsultacija, ukljuÄ?ivanja, većanja i zajedniÄ?kog odluÄ?ivanja. Svako novo instaliranje ili proĹĄirenje postojećih sistema treba da podrazumeva aktivno uÄ?eťće stanovnika te oblasti. Gde god je to moguće, treba organizovati diskusione grupe ili druge oblike uÄ?eťća graÄ‘ana.

UÄ?eťće graÄ‘ana poboljĹĄava ĹĄanse za uspeh.

PodrĹžati uÄ?eťće graÄ‘ana u identifikaciji potreba u kontekstu prethodne revizije, na primer, kroz studije o viktimizaciji; Podstaći rano ukljuÄ?ivanje graÄ‘ana u instaliranje kamera kada se reaguje na specifiÄ?nu potrebu. To moĹže da bude u formi vizuelne kontrole sredine; ZatraĹžiti prihvatanje globalnih bezbednosnih projekata od strane graÄ‘ana. PreporuÄ?uje se organizovanje javnih sastanaka za informisanje kako bi se graÄ‘ani podstakli da pruĹže podrĹĄku celovitoj strategiji loklanih vlasti za javnu bezbednost i kriminal; Ohrabriti uÄ?eťće graÄ‘ana u pogledu kontrole i ocenjivanja sistema kroz upitnik o zadovoljstvu; Organizovan i formalni sistem koji će graÄ‘anima da pruĹži priliku da posete kontrolnu prostriju sistema za video nadzor. Ove 14

posete treba da budu nenajavljene. Odbijanje da se dozvoli pristup mora biti propisno dokumentovano i objaĹĄnjeno (npr. u toku je poverljivo bezbednosna operacija). Prava trećih lica ne bi trebalo da budu ugroĹžena ovom prilikom; PojaÄ?ati angaĹžovanje lokalnih vlasti za uspostavljanje sistem koji omogućava redovno uÄ?eťće graÄ‘ana. Stvaranje lokalne kontrole i strukture nadzora treba da obuhvati aktivno uÄ?eťće graÄ‘ana u ciklusu trajanja i razvoja sistema.

,

Gradovi koji su potpisali ovu povelju uloŞiće sve napore kako bi obezbedili primenu Povelje i ťirenje njenih principa u svojim lokalnim ili nacionalnim kontekstima.

Oni su posvećeni stalnoj razmeni informacija o deťavanjima na terenu i tehnoloťkim dostignućima.

Oni teĹže uspostavljanju evropske oznake i potvrde.

Oni podrĹžavaju ideju o stvaranju zajedniÄ?kog jezika video nadzora za evropske graÄ‘ane koji će se pretoÄ?iti u stvaranje evropskog znaka koji će ukazivati na oblasti pod nadzorom.

15