Ekološki intervjui u doba korone - broj 6 - februar 2021. godine

​Ekološki

intervjui u doba korone - februar 2021. godine GODINA II - BROJ 6 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ

Ekološki intervjui u doba korone

Kristina Subotić, službenik za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine u ProCredit banci

„Nama je „zeleno finansiranje” izuzetan prioritet“

Možete li nam dati Vašu ličnu procenu aktuelnog stanja životne sredine u Srbiji?

Stanje životne sredine u Srbiji je duboko zabrinjavajuće, alarmantno i u svakom smislu poziv na buđenje. Životna sredina je deo nas i naša budućnost. Ne morate biti stručno lice, da biste videli i osetili situaciju u kojoj se nalazimo. Svedoci smo katastrofalnog zagađenja vazduha u Beogradu, Nišu, Valjevu, Kragujevcu i ostalim gradovima, a slike reka Lima i Drine, koje su zagađene otpadom, obišle su svet. Pritom, ovo su samo primeri koje smo videli u proteklih mesec dana.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Kristine Subotić

EKONEC klub čitalaca

Koliko je pandemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Imala sam sreću da na profesionalnom i ličnom nivou ne osetim na najteži način posledice pandemije.

Pošto smo u ProCredit banci izabrali put digitalizacije, lako smo prilagodili lične i poslovne obaveze novim pravilima.

Valja podsetiti građane i javnost da je ProCredit banka prvi veliki kupac „zelene“ električne energije u Srbiji. Da li je tako i danas i koji su efekti ostvareni?

Da, mi smo odlučili da budemo „zeleni” i nadamo se da će i ostali, kako iz sveta finansija, tako i iz privatnog sektora, slediti naš primer. Polako, ali sigurno ostvarujemo plan da budemo 100 posto karbonski neutralni. U tom smislu, od izuzetnog je značaja aktuelni Zakon o obnovljivim izvorima energije, koji sa nestrpljenjem očekujemo i koji će doneti puno prostora za proizvodnju „zelene” energije.

EKONEC klub čitalaca

Foto: ProCredit Bank a.d.

EKONEC klub čitalaca Ovih dana se navršava godinu dana od završetka izgradnje solarne elektrane na krovu centrale ProCredit banke u Beogradu? Kako radi solarna elektrana i koje su uštede postignute?

Prezadovoljni smo našom odlukom da sami proverimo ono što promovišemo – energiju iz obnovljivih izvora. Naša solarna elektrana je dimenzionisana prema mogućnostima objekta i imamo kapacitet od 40 kW najvećim delom na krovu i jednim delom na fasadi Upravne zgrade. Prethodna godina je bila sjajna, a najveću proizvodnju smo zabeležili u aprilu – 6.190 kWh. Ukupno do sada smo proizveli 50.500 kWh. Pored solarne elektrane na zgradi, imamo i solarnu nadstrešnicu za punjenje vozila.

EKONEC klub čitalaca

Foto: ProCredit Bank a.d.

EKONEC klub čitalaca

Ukoliko se ne varam više od 70 odsto voznog parka ProCredit banke čine ekološki odgovorni automobili. Koliko je pristup korišćenja hibridnih i električnih automobila do sada doprineo smanjenju emisije štetnog ugljen-dioksida po pređenom kilometru?

Tako je, najveći deo našeg voznog parka čine električna vozila, hibridi i plug-in hibridi. Emisije štetnih gasova sa korišćenjem ekoloških vozila smanjujemo iz godine u godinu, a posebno bih naglasila da je važno korišćenje „zelene” energije pri punjenju ovih automobila.

Kao što vozači elektro vozila već znaju, mi imamo ispred naše Upravne zgrade, kao i ispred filijala, solarne punjače kojim se mogu poslužiti naši zaposleni, naši klijenti, ali i oni koji to nisu, potpuno besplatno. U cilju unapređenja, naš plan je da do kraja ove godine ceo naš vozni park bude ekološki.

Pre nekoliko godina u savladavanju izazova zaštite životne sredine, ProCredit banke primenjivale su trostruki pristup: interni sistem upravljanja životnom sredinom; upravljanje rizikom životne sredine u kreditiranju i promovisanje „zelenog finansiranja”. Recite mi da li je u kom obimu globalna pandemija bolesti COVID-19 uticala na ove pristupe i postoji li još mogućnost „zelenog finansiranja”?

Potpuno ste u pravu, naveli ste naša tri „stuba“ Sistema upravljanja zaštitom životne sredine, koji smo uspešno sertifikovali i resertifikovali u skladu sa ISO standardom 14001:2015.

Pandemija nas nije omela, zapravo nam je još više dala na značaju jer se u ovoj izazovnoj situaciji prvenstveno posvećuje pažnja zdravlju, a sa tim i zdravoj okolini. Tako nam je „zeleno finansiranje” izuzetan prioritet i cilj da imamo 20 odsto „zelenog” porfolija od koga nećemo odustati.

EKONEC klub čitalaca

Foto: ProCredit Bank a.d.

EKONEC klub čitalaca

O „zelenoj ekonomiji“ se sve češće priča i piše. Šta vi mislite može li da zaživi kod nas?

U svetu, ali i kod nas, „zelena ekonomija”, održivi razvoj i cirkularna ekonomija su pojmovi koji sve više dobijaju na značaju. Ovaj put zahteva posvećenost i detaljnu analizu dizajna proizvoda, planiranje o stavljanju na tržište, upotrebi, ponovnom korišćcenju sirovina, sve do završne faze životnog ciklusa proizvoda, kao i niz drugih sistema infrastrukture koji će podržati ove ideje.

Mislim da ovi sistemi mogu da zažive kod nas, ali će biti potrebno da se svi zajedno potrudimo u cilju edukacije, razvoja i implementacije adekvatnih mera.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Kristine Subotić

EKONEC klub čitalaca

Šta je po Vama najpotrebnije da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas?

Mislim da je potrebno delovanje na vise nivoa – od edukacije najmlađih, preko pravovremenog i tačnog informisanja građana, jasnog i strateškog pristupa odgovornih institucija, kao i nedvosmislen zakonodavni okvir uz podršku za ulaganje u obnovljive izvore energije i mere energetske efikasnosti.

Milisav Pajević EKONEC klub čitalaca

Ekološki intervjui u doba korone

Mirjana Đorđević, rukovodilac odeljenja za hemijske tehnologije, poljoprivredu, šumarstvo, bezbednost, životnu sredinu i opšte standarde u Institutu za standardizaciju Srbije

„Poštovanje principa cirkularne ekonomije može doprineti unapređenju životne sredine”

Zamolio bih Vas da nam kažete Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Ocenu stanja životne sredine je vrlo teško dati. Mogu da kažem da je pokrivenost propisima i odgovarajućim standardima u ovoj oblasti izuzetno velika. Stoga, velike su šanse da stanje životne sredine kontrolišemo primenom odgovarajućih standarda.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Mirjane Đorđević

EKONEC klub čitalaca

Da li je i u kolikoj meri pandemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Moram da priznam da je pandemija uticala na moje lične obaveze, kao i svima ostalima, sa aspekta ograničenja normalnog funkcionisanja kako svakodnevnih aktivnosti, tako i planiranja ostalih aktivnosti.

U profesionalnom smislu ne mogu da kažem da je bilo ograničenja, više smo se preorijentisali na „on-line” rad i na taj način održali kontinuitet u poslovanju, sastancima i svim ostalim poslovnim aktivnostima.

Naš svakodnevni život je prosto nemoguće zamisliti bez proizvoda od plastike i plastičnih masa u raznim oblicima. Kažite nam koji standardi regulišu ekološke aspekte upotrebe plastičnih masa?

Sa proizvodima od plastičnih masa se susrećemo svakodnevno, naročito sa ambalažom. Postoji serija standarda za ambalažu koji su podrška Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu i omogućavaju ispunjenje odgovarajućih zahteva iz Zakona. Prvenstveno mislim na krovni standard SRPS EN 13428, koji se odnosi na smanjenu upotrebu sirovina to jest smanjenje zapremine/mase ambalaže na najmanju moguću. Standard 13429 definiše zahteve koje ambalaža mora da ispuni da bi bila ponovno upotrebljiva za iste namene i on se uglavnom odnosi na staklenu i drvenu ambalažu. Standardom 13430 se definišu zahtevi koje mora da ispuni ambalaža da bi bila pogodna za reciklažu. Ovi zahtevi se odnose većinom na plastičnu ambalažu. Nadalje standardom SRPS EN 13432 se definišu zahtevi za ambalažu koja je ponovo iskoristiva biorazgradnjom i kompostiranjem i odnosi se većinom na ambalažu biološkog porekla ili plastičnu sa dodatkom aditiva. Ukoliko ni jedna od prethodnih opcija ponovnog iskorišćenja nije primenjiva, standardom SRPS EN 13431 se definišu zahtevi za ambalažu koja je iskoristiva u obliku energije.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Mirjane Đorđević

EKONEC klub čitalaca

Kada je u pitanju kvalitet vode, recite nam koji su standardi koji garantuju poštovanje i obezbeđenje osnovnih bioloških i ekoloških normi u vodenoj sredini?

Kvalitet vode za piće i otpadnih voda je definisan odgovarajućim Pravilnicima. Ispuštanje otpadnih voda koje sadrže opasne hemikalije ima značajan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Postoji potreba za ujednačenim, globalnim smernicama koje se odnose na kvalitet ispuštenih otpadnih voda, kao i ispitivanje i izveštavanje, kako bi se omogućila održivija industrija.

Kvalitet vode određuju uobičajeni parametri kvaliteta otpadnih voda, i količine opasnih hemikalija.

Industrijska postrojenja bi trebalo da osiguraju da se otpadne vode pre ispuštanja prečišćavaju na način koji hemikalije uklanjaju bilo fizički ili hemijskom ili biološkom obradom. Standarima se omogućava sprovođenje postupka monitoringa na propisan način, prepoznatljiv i primenjiv u svim zemljama.

Monitoring otpadnih voda je merenje količine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda koje ima za cilj da obezbedi informacije i neophodne podatke o količinama otpadnih voda, koncentraciji i masenom protoku zagađujućih materija u otpadnim vodama i prečišćenim otpadnim vodama (Pravilnik o načinu i uslovima za merenje količine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda i sadržina izveštaja o izvršenim merenjima, Sl.Glasnik 33/2016).

Metode za monitoring otpadnih voda se razvijaju u okviru međunarodnog tehničkog komiteta ISO/TC 147, Analiza vode; I evropskog tehničkog komiteta CEN/TC 230, Analize vode, koje prati naša nacionalna komisija KS H147, Kvalitet vode.

Za sve parametre za koje se radi monitoring postoje odgovarajući nacionalni standardi I to za: 1) merenje protoka i merenje količine otpadnih voda; 2) uzorkovanje otpadnih voda za potrebe njihovog ispitivanja; 3) merenja parametara koja se sprovode na terenu: temperatura vode i vazduha; pH otpadnih voda tokom perioda uzorkovanja; barometarski pritisak; izgled (prisustvo kapljica ulja, krpe, dlake itd.); taložive materije; elektroprovodljivost; miris; promena mutnoće i boje; 4) pripremu, transport i skladištenje uzoraka otpadnih voda; 5) ispitivanje osnovnih i specifičnih fizičko-hemijskih i hemijskih parametara koji obuhvataju ekotoksikološke parametre i mikrobiološku analizu otpadnih voda; 6) izračunavanje prosečne vrednosti emisije zagađujućih materija, 7) proračun efikasnosti prečišćavanja otpadnih voda za određene parametre i 8) izradu izveštaja o izvršenim merenjima Učestalost monitoringa je definisana Pravilnikom o načinu i uslovima za merenje količine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda i sadržina izveštaja o izvršenim merenjima, Sl.Glasnik 33/2016.

Za koje materijale i u kojim standardima se pominje „ekološki otisak“, odnosno „ugljenični otisak“? „Ugljenični otisak“ se definiše u standardu SRPS EN ISO 14067:2019, Gasovi staklene bašte – Ugljenični otisak proizvoda – Zahtevi i smernice za kvantifikaciju. Ovaj standard definiše principe, zahteve i smernice za kvantifikaciju ugljeničnog otiska proizvoda. Cilj standarda je da se kvantifikuju emisije GHG-a koje su povezane sa fazama životnog ciklusa proizvoda, počevši od ekstrakcije resursa i izvora sirovina, proširene na faze proizvodnje, korišćenja i kraja životnog veka proizvoda.

Ukupan cilj sprovođenja studije „ugljeničnog otiska” je da se izračuna potencijalni doprinos proizvoda globalnom zagrevanju izraženom kao CO2 ekvivalent, kvantifikovanjem svih značajnih emisija i uklanjanja emisije GHG tokom životnog ciklusa proizvoda ili izabranih procesa, u skladu sa kriterijima isključenja.

Familija standarda SRPS ISO 14060 obezbeđuje jasnost i doslednost za kvantifikovanje, monitoring, izveštavanje i validaciju ili verifikaciju emisija i uklanjanja GHG-a da bi se podržao održivi razvoj kroz niskougljeničnu ekonomiju i da bi koristili organizacijama, predlagačima projekta i zainteresovanim stranama širom sveta.

Pored „ugljeničnog otiska” proizvodi mogu da se deklarišu to jest označe sa „vodenim otiskom” za koji postoji standard SRPS EN ISO 14046, Menadžment životnom sredinom – Vodeni otisak – Principi, zahtevi i uputstva. Ovaj standard utvrđuje principe, zahteve i smernice u vezi sa ocenjivanjem vodenog otiska proizvoda, procesa i organizacija, zasnovane na ocenjivanju životnog ciklusa (LCA). Standard obezbeđuje principe, zahteve i smernice za sprovođenje i izveštavanje o ocenjivanju vodenog otiska kao samostalnog ocenjivanja, ili kao deo sveobuhvatnog ocenjivanja životne sredine. Samo su emisije iz vazduha i zemljišta koje imaju uticaj na kvalitet vode uključene u ocenjivanje, a ne sve emisije iz vazduha i zemljišta. Rezultat ocenjivanja vodenog otiska je pojedinačna vrednost ili profil rezultata indikatora uticaja.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Mirjane Đorđević

EKONEC klub čitalaca Koji su instrumenti za zaštitu od zračenja? Koji standardi regulišu dozimetrijske sisteme za individualni, radni i ekološki nadzor fotona i beta radijacije?

Postoji više standarda kojima je obuhvaćena oblast zaštite od zračenja. Postoji standard ISO 27048:2011, Zaštita od zračenja – Ocena doze za praćenje radnika za interno zračenje. Standardom se utvrđuje minimum zahteva za vrednovanje podataka praćenja radnika koji su u radnoj sredinom izloženi riziku od kontaminacije radioaktivnim supstancama.

Data je procedura standardizovane interpretacije podataka monitoringa u cilju obezbeđivanja visoke pouzdanosti podataka.

Pored ovoga standarda postoji i niz standarda za specifična zračenja i to: ● ● ● ● ●

SRPS CEN ISO/TS 18090-1:2020, Zaštita od zračenja – Karakteristike referentnog impulsnog zračenja – Deo 1: Fotonsko zračenje SRPS EN ISO 11665- Merenje radioaktivnosti u životnoj sredini – Vazduh: Radon-222 (Delovi) SRPS ISO 6980-1:2011, Nuklearna enrgija – Referentno polje beta zračenja – Deo 1: Metode generisanja SRPS ISO 6980-2:2011, Nuklearna enrgija – Referentno polje beta zračenja – Deo 2:Etaloniranje osnovnih veličina radijacionog polja SRPS ISO 6980-3:2011, Nuklearna energija – Referentno polje beta zračenja – Deo 3: Etaloniranje ambijentalnih i ličnih dozimetara i određivanje njihovog odzivau funkciji energije i upadnog ugla beta zračenja.

Neizostavno se nameće kada pričamo o standardima i životnoj sredini, kako se i na koji način određuju i obezbeđuju kriterijumi za uvođenje mera zaštite životne sredine u same standarde.

Koje su to norme i pravila koja se primenjuju kod definisanja istih?

Na evropskom nivou postoji odgovarajući dokument CEN GUIDE 4, Uputstvo za uključivanje ekoloških aspekata u standarde za proizvode. Ovim uputstvom se objašnjava način povezivanja zahteva za proizvode sa aspektima životne sredine i uticaju proizvoda na životnu sredinu sa ciljem da se minimizuje potencijalni negativan uticaj na životnu sredinu u svim fazama životnog ciklusa proizvoda. Ovaj dokument sadrži i ček listu za ocenjivanje uticaja proizvoda na životnu sredinu.

Isto tako postoji CEN GUIDE 15, Uputstvo za razvoj standarda za usluge, koje sadrži ček listu za aspekte životne sredine koje se odnose na usluge.

Postoji i dokument koji se bavi aspektima životne sredine u standardima za metode ispitivanja, CEN GUIDE 33. Ovim dokumentom se daju smernice za smanjenje negativnog uticaja procesa ispitivanja na životnu sredinu, prvenstveno se odnosi na ograničavanje korišćenja opasnih hemikalija kao i na uticaj celog životnog ciklusa opreme na životnu sredinu.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Mirjane Đorđević

EKONEC klub čitalaca Možemo li zelenu ekonomiju iskoristiti kao šansu za razvoj i unapređenje životne sredine?

Cirkularna ekonomija, to jest zelena ekonomija, danas doživljava ekspanziju. Ona predstavlja alternativu tradicionalnoj linearnoj ekonomiji (proizvedi, koristi, odbaci) sa idejom da se resursi koriste što je moguće duže, izvlačeći maksimalno moguću vrednost iz njih dok se koriste kao proizvodi, a da se zatim ponovo iskoriste kao proizvodi i materijali na kraju svog životnog ciklusa upotrebe. Cirkularna ekonomija je zasnovana na tri principa: Izbaciti otpad i zagađenje; Zadržavanje proizvoda i materijala u što dužem korišćenju; Regenerisanje/obnavljanje prirodnih sistema.

Možemo zaključiti da poštovanje principa cirkularne ekonomije može svakako da doprinese unapređenju životne sredine. Šta je Vaš savet za podizanje ekološke svesti kod građana? Što više edukacija.

Milisav Pajević EKONEC klub čitalaca

Ekološki intervjui u doba korone

Nataša Perković, specijalista strukovni inženjer zaštite životne sredine, savetnik za upravljanje otpadom i zaštitu životne sredine

„Održivi razvoj nije održiv, ako narušava životno okruženje”

Zamolio bih Vas da nam kažete Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Vazduh nam je vidljiv golim okom, kao što su vidljive gomile čvrstog otpada koji se godinama „gura pod tepih“ zbog nepostojanja odgovarajuće infrastrukture i sistema koji će se baviti njime.

Mnogo je opština koje nemaju ispravnu vodu za piće. U zemlju se izlivaju jalovišta i ilegalno zakopavaju opasni otpadi, na plodnom zemljištu se grade postrojenja prljavih industrija. Iako je slika na prvi pogled prilično pesimistična, ipak mislim da nije sve tako crno. Građanske inicijative koje su se aktivirale sa ciljem da ukažu na stanje životne sredine lokalno, a i u celoj Srbiji, daju nadu da će se pokrenuti i državne strukture zadužene za ekologiju, pa da svi zajedno dođemo do rešenja pojedinačnih problema, a time dovedemo u osnovni red okruženje u kojem živimo.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Nataše Perković

EKONEC klub čitalaca

Da li je i u kolikoj meri pandemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze? Čitava situacija sa pandemijom je jedna velika lekcija, nešto iz čega treba mnogo toga da naučimo i u poslu i kao pojedinci.

U svakodnevnoj jurnjavi za obavezama zaboravili smo koliko nam znače neke elementarne stvari kao što je lična komunikacija sa ljudima, putovanja, porodični i međuljudski odnosi.

Pandemija, sa svim promenama u društvu koje je donela, meni lično nije u velikoj meri uticala negativno na poslovne obaveze, samo ih je prolongirala, odjednom nije bilo više fiksnih rokova i pojavila se nova floskula „videćemo kakva će biti situacija“, najviše aktuelna kada je potrebno održati neku obuku ili prezentaciju. Lično, čitava porodica je uživala u čarima „lockdown-a“ na početku, jer pre toga smo svi bili okupirani svojim obavezama i nismo mnogo vremena provodili zajedno. Shvatili smo da je porodica „srce“, a ljubav „vazduh“, a i otkrili smo čari baštovanstva!

Poznato je da standardi serije ISO 14000 imaju za cilj da podrže zaštitu životne sredine i da spreče zagađivanja. Recite nam koliko je primena ISO 14000 bitna za očuvanje zdrave životne sredine?

Primena ISO 14000 standarda u poslovanju primarno podrazumeva poštovanje svih primenljivih zakonskih propisa iz oblasti zaštite životne sredine u obavljanju delatnosti jednog privrednog subjekta. Takođe, kao i drugi standardi, obavezuje na kontinuirano poboljšanje i primenu primera dobre prakse.

Iskreno se nadam da ćemo dostići nivo ekološke svesti, kada će posedovanje standarda iz oblasti zaštite životne sredine biti podjednako važano, kao i recimo bonitet ili reference, kada je u pitanju kredibilitet neke firme.

EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca

Iskusni ste menadžer i bavite se pružanjem usluga ekološkog konsaltinga i upravljanja otpadom. Možete li za naše čitaoce pojasniti šta to u praksi znači?

S obzirom da je zaštita životne sredine dosta široka oblast i ima različite aspekte (tehnički, tehnološki, biološki i slično) ukoliko se odlučite da vam to bude životni poziv, morate rešiti na koju oblast ili tematiku ćete staviti fokus.

Sticajem okolnosti sam se obrela u upravljanju otpadom još kao student na praksi, a verujem da će mnoge kolege potvrditi, kada se „zakačite“ za otpad, to je ljubav za ceo život.

Već deset godina se bavim problematikom otpada, više godina u javnom sektoru, a par godina u privatnom.

Kao ekološki konsultant vršim usluge pripreme dokumentacije i asistenciju prilikom ishodovanja dozvola u upravljanju otpadom, ali i integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine.

Kada je u pitanju upravljanje otpadom vršim izradu planova upravljanja otpadom i savetovanje vezano za njegovu primenu u praksi.

Zašto je važno pravilno upravljanje otpadom za firme i preduzeća? Živimo u vremenu kada se svaka vrednost gleda isključivo kroz novac. Na sve smo stavili cenu, sve se radi samo radi profita.

Upravljanje otpadom u privredi, kao društvena odgovornost, postaje neminovna, a prirodne vrednosti koje ćemo očuvati ili unaprediti pravilnim postupanjem sa otpadom su neprocenjive.

Odgovorno postupanje sa otpadom preduzeća utiče i na svest zaposlenih, koji će i kad izađu iz kruga firme razmišljati šta čine sa sopstvenim otpadom.

EKONEC klub čitalaca Foto: Lična arhiva Nataše Perković

EKONEC klub čitalaca

Koja je specifičnost upravljanja otpadom u metalskoj industriji?

Industrija prerade i obrade metala je razvijena u Srbiji. Uz postojeća domaća preduzeća, poslednjih godina se otvaraju pogoni i predstavništva stranih firmi iz iste oblasti. Specifičnost ove industrije je nastanak opasnog otpada. Obično su u pitanju mašinska ulja, emulzije i otpadi kontaminirani ovim supstancama, pa je potrebno povezati ova preduzeća sa odgovarajućim operaterima uz apsolutno poštovanje zakonskih propisa i uspostavljanje sveobuhvatnog sistema upravljanja otpadom. Takođe, ova preduzeća vrlo često rade za inostrano tržište odnosno izvoze svoje proizvode. pa se od njih zahteva odgovoran odnos prema životnoj sredini od strane zemalja sa kojima posluju.

Možemo li zelenu ekonomiju iskoristiti kao šansu za razvoj i unapređenje životne sredine?

Svakako, i to bi morao biti prioritet uzimajući u obzir stanje životne sredine. Način da to i postignemo su dobro informisanje i preduzimanje konkretnih aktivnosti. Poznato je da generalno teško menjamo navike.

Zaštitu životne sredine treba „ugraditi“ u ekonomiju, ali ono što svakako nedostaje je akcija. Mnogo je ideja, ali se slabo sprovode u delo. Kada govorimo o održivosti i održivom razvoju, ne smemo ciljati samo na ekonomski aspekt, održivi razvoj nije održiv ako narušava životno okruženje.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Nataše Perković

EKONEC klub čitalaca Koji je Vaš savet za podizanje ekološke svesti kod građana?

Ekološka svest kod građana postoji, ali je uspavana i treba je probuditi. Probudićemo je upornim kampanjama, edukacijama, strogom kontrolom i smislenom kaznenom politikom, ali i izgradnjom infrastrukture neophodne za adekvatno upravljanje životnom sredinom, jačanjem kapaciteta komunalnih preduzeća (ne po kancelarijama, već na terenu) i odgovornijim odnosom države prema ekološkoj problematici.Promene u odnosu prema životnom okruženju moraju biti vidljive i očigledne da bi zaživele i nastavile da se razvijaju. Kao i kod pitanja zelene ekonomije i kod podizanja ekološke svesti građana potrebna je akcija. Često se godinama priča i planira, a nikako se ne stupa u akciju. Moramo početi da radimo da bismo nešto i postigli.

Milisav Pajević EKONEC klub čitalaca

Ekološki intervjui u doba korone

Simon Ilse, direktor beogradske kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel”

„Ne ekologija ili ekonomija, već ekologija i ekonomija”

Molim Vas da nam sa pozicije direktora Regionalne kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu kažete kako vidite aktuelno stanje životne sredine na Zapadnom Balkanu?

Ta slika izgleda različito u zavisnosti od toga odakle gledate. Generalno, životna sredina na Zapadnom Balkanu je pod velikim pritiscima: vazduh u gradovima je među najzagađenijim na svetu zbog termoelektrana na ugalj, neefikasnih „smederevaca“, građevinskih radova, kao i saobraćaja.

Reke su ugrožene jer se, primera radi, u Beogradu otpadne vode ne prečišćavaju, i umesto toga se ulivaju u reke. Neke od najlepših divljih reka su dodatno ugrožene izgradnjom malih hidroelektrana.

Takođe, postoji problem sa deponijama na otvorenom i prekomernom urbanizacijom bez poštovanja procena uticaja na životnu sredinu. Ulaganja u tešku industriju koja se u poslednje vreme finansiraju iz kineskih kredita su dodatno pogoršala zagađenost u pojedinim mestima. Mogao bih da nabrojim još problema, ali trend ne ide u dobrom smeru.

Sa druge strane, još uvek postoji dosta nedirnute prirode, mislim na ušće Dunava blizu Sombora koje je pod zaštitom UNESCO, delove albanskog primorja, nacionalne parkove i planinske predele, u kojima je moguće obuzdati ljudsku aktivnost. Životnu sredinu širom sveta ugrožava globalno zagrevanje, a to se na Zapadnom Balkanu manifestuje kroz poplave, iznenadne i teške padavine i suše tokom leta. Pitanje je kako možemo da promenimo svoje ponašanje i izgradimo ekonomije koje poštuju ograničenja naše planete.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Simon Ilse

EKONEC klub čitalaca Da li je i u kolikoj meri pandemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Naravno. Kao politička fondacija, mi se oslanjamo na susrete sa ljudima, na sastanke, razmene ideja i izgradnju međuljudskih odnosa. Sve je to moralo da se promeni prelaskom u digitalni prostor i naše aktivnosti na tim poljima su još uvek ograničene.

Naša kancelarija pokriva Srbiju, Crnu Goru i Kosovo*, tako da smo prilično ograničili redovna putovanja.

Iako smo na taj način možda smanjili emisije, onlajn sastanci ne mogu zameniti iskustvo pravih ljudskih, ličnih susreta i posete nekom mestu. Dakle, iako su emisije opale zbog recesije koja je zahvatila čitav svet, mi ne smatramo da će nam to pomoći u borbi protiv klimatske krize, ako ekonomiju ponovo ne izgradimo na boljim osnovama, što podrazumeva sprovođenje plana za zeleni oporavak i dekarbonizaciju post-COVID ekonomije.

Kod nas u Srbiji, bar za sad, zelene političke ideje nisu uspele da dobiju društvenu i građansku podršku kako bi bile zastupljene u Skupštini Srbije. S obzirom da predstavljate Fondaciju „Hajnrih Bel“, koja je nemačka politička fondacija bliska nemačkoj Partiji Zelenih, recite nam, šta je to, što je neophodno da naše zelene partije i stranke budu jače, vidljivije, prisutnije i uticajnije u političkom životu zemlje?

Prepreke stvaranju nove političke partije u Srbiji su velike, a partije generalno imaju lošu reputaciju u javnosti. Ipak, to nije nemoguće i ja vidim potencijal da nova politička opcija koja uspe da napravi primamljivu ponudu glasačima zabeleži rezultat od oko 20 odsto na nekim sledećim izborima. Ta ponuda može biti i zelena. Mislim da su potrebne tri stvari: 1. jake ideje i jaka vizija o tome šta bi ta partija radila drugačije, 2. direktan kontakt sa građanima i direktna akcija, i 3. dobra organizacija zasnovana na demokratskim i transparentnim procedurama.

Svest građana o životnoj sredini kada je reč o kvalitetu vazduha, ali i drugim temama, definitivno raste, tako da postoji dobra osnova. Međutim, Srbija je zemlja sa niskim primanjima, tako da zelene partije uvek treba da povezuju ekološku dimenziju svojih predloga sa socijalnom dimenzijom, što je sasvim izvodljivo.

Ne ekologija ili ekonomija, već ekologija i ekonomija – kako otvoriti radna mesta u industriji zelenih tehnologija, u obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti, organskoj poljoprivredi, itd.

Takođe, treba povezati ekološke teme sa vladavinom prava i borbom protiv korupcije. Kako je pokazala borba protiv malih hidroelektrana, te dve teme su jako često povezane.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Simon Ilse

EKONEC klub čitalaca Hoćete li za naše čitaoce objasniti šta je to „Evropski zeleni dogovor“ koji je Evropska komisija kao strategiju definisala, kao i koje obaveze očekuju zemlje Zapadnog Balkana iz tog dokumenta?

Evropski zeleni dogovor je nova dominantna paradigma praktičnih politika Evropske unije sa ciljem postizanja potpune klimatske neutralnosti, što podrazumeva neto emisije ravne nuli do 2050. godine.

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen je ovaj dokument nazvala evropskim ekvivalentom čoveka na Mesecu, kako bi podvukla nivo ambicije i vizije. Dogovor se zasniva na multisektorskom pristupu koji obuhvata sve od energije, saobraćaja, biodiverziteta, do poljoprirednih politika i politika upravljanja otpadom.

To je velika prilika za zemlje Zapadnog Balkana, jer se EU na samitu u Sofiji u oktobru 2020. obavezala da će Dogovor primeniti preko „Zelene agende za Zapadni Balkan“. Ukoliko se primeni na pametan način, i uz neophodnu političku volju, to može pospešiti zeleni rast Balkana nakon COVID krize i stvoriti sektore i radna mesta budućnosti.

Poznato je da Fondacija „Hajnrih Bel“ podržava rad organizacija civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine. Koliko su OCD spremne i sposobne da preuzmu odgovornost da štite i zaštite životnu sredinu u uslovima i prilikama koji su trenutno u Srbiji?

OCD preuzimaju odgovornost svojim aktivizmom i neprestanim formulisanjem rešenja za probleme sa kojima se suočavamo. Naravno, utisak da ih niko iz vlasti ne sluša stvara frustraciju, kao i neispunjena obećanja i davanje prednosti interesima privatnih investitora umesto javnom dobru. Neprijateljski i agresivni mediji takođe, otežavaju stvari.

EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca Na kojim programima i projektima, osim ekoloških, Regionalna kancelarija Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu još radi?

Pored našeg programa koji se bavi zaštitom životne sredine, klimatskim promenama i energetskim politikama, radimo na temama demokratskog razvoja u naše tri programske zemlje. To uključuje projekte na participativnom planiranju gradova, politikama sećanja i rodnoj ravnopravnosti.

Srbija i Crna Gora se sve više okreću konceptu „zelene ekonomije“. Šta Vi mislite mogu li ga vlasti i društvo ovih zemalja sprovesti i primeniti u delo?

Nisam siguran da se okreću zelenoj ekonomiji, već bih pre rekao da se okreću beton ekonomiji. Ipak, postoje pozitivni izuzeci, na primer uvođenje cena emisija u Crnoj Gori, ili nacrt novog Zakona o održivim izvorima energije u Srbiji.

Potrebno je napraviti velike promene koje su nepoznate i vlastima i građanima i građankama. Srbija i Crna Gora nisu same, jer ih podržava Energetska zajednica u Beču svojim stručnjacima, kao i EU programi kao što je „Regioni uglja u tranziciji“.

Moraju se izgraditi kapaciteti, posebno na lokalnom nivou, u opštinama, i kapaciteti koji se tiču podsticaja.

Ipak, Srbija ne mora da izmišlja toplu vodu, mnoge zemlje su već započele transformaciju, a cene zelenih tehnologija su znatno opale.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Simon Ilse

EKONEC klub čitalaca Koji je Vaš savet za podizanje ekološke svesti kod građana?

Više informacija! Govoriti istinu građanima i građankama o nivou zagađenja vazduha, u vodi, nivo pesticida i antibiotika u hrani, kao i o posledicama klimatskih promena koje su već vrlo realne.

Videli ste promenu svesti kada su svi počeli da instaliraju aplikacije za praćenje stvarnog nivoa zagađenja vazduha.

Ipak, mora se pričati i pozitivna priča: naša planeta je puna divota, obrazovanje o ekologiji i ponude eko-turizma će poboljšati naš odnos sa prirodom.

Milisav Pajević EKONEC klub čitalaca

Ekološki intervjui u doba korone

Marija Bakrač, diplomirani građevinski inženjer, vlasnik preduzeća GEOESTETIKA d.o.o.

„Geosintetika za ekološki i ekonomski održivije konstrukcije“

Kako Vam izgleda aktuelno stanje zaštite životne sredine u Srbiji?

Obzirom da se geosintetika u sve većoj meri koristi na projektima iz oblasti zaštite životne sredine, za mene je važna postojeća zakonska regulativa kao i ona čije donošenje već duži period očekujemo.

Volela bih da što pre dobijemo: Zakon o klimatskim promenama, Strategiju niskougljeničnog razvoja sa akcionim planom kao i Nacionalnu strategiju upravljanja muljem.

Na sreću predlozi većine ovih dokumenata su spremni i pretpostavljam da je aktuelna zdravstvena situacija donekle usporila proces njihovog usvajanja.

Sve ekološke teme i inicijative koje za cilj imaju zaštitu i unapređenje životne sredine su mi jako važne i srcu drage, a stanje životne sredine kod nas mi iskreno izgleda opasno po zdravlje. Dva problema su po meni goruća.

Jedan je svima poznat i to je pitanje kvaliteta vazduha koji udišemo, jer je rano ujutru u centru Beograda gde stanujem, često takav da je maska potrebna bez obzira na trenutnu pandemiju.

Drugi problem, koga dobar deo javnosti nije dovoljno svestan, je problem zagađenja bukom. Meni kao i mnogim mojim komšijama iz Cetinjske ulice u Beogradu prekomerna buka predstavlja izuzetan problem i u velikoj meri nam remeti kvalitet života danju i onemogućava ili znatno skraćuje noćni odmor, a znam da je buka problem i na Kosančićevom vencu, delovima Novog Beograda i Valjevu.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Marije Bakrač

EKONEC klub čitalaca

Koliko je pandemija korona virusa uticala na Vaš život i svakodnevne profesionalne obaveze?

Smatram se vrlo srećnom, jer su najteže posledice pandemije, do sada uglavnom zaobišle i moju porodicu i meni drage ljude, ali iskreno saosećam sa svima čije zdravlje je ugrozila, a posebno sa brojnima koji su izgubili nekog bliskog.

Promena načina života i poslovanja je naravno tu, nju bi bilo neodgovorno negirati ili izbegavati.

Sve društvene aktivnosti kao i poslovni sastanci ili obilasci gradilišta su svedeni na zaista minimalnu meru.

Volela bih da se i nakon pandemije trend on-line sastanaka nastavi kad god je to moguće, zbog uštede vremena i smanjenja potrošnje goriva.

Mogu iz ličnog iskustva da potvrdim da je i tokom on-line sastanaka sasvim moguće uspostaviti dobar kontakt sa ostalim učesnicima i ostvariti kvalitetanu i produktivnu saradnju.

Bavite se geosintetikom skoro dve decenije. Hoćete li nam reći šta je to geosintetika, koje vrste, postoje, gde se primenjuje i koje su prednosti njene upotrebe?

Zvanična definicija geosintetike u skladu sa ISO standardom usvojenim i od strane Instituta za standardizaciju Srbije je „zajednički naziv za proizvode čija je bar jedna komponenta proizvedena od sintetičkog ili prirodnog polimera, oblika table, trake ili trodimenzionalne strukture, koji se koriste u kontaktu sa tlom i/ili ostalim materijalima u geotehničkim i gradjevinskim konstrukcijama”. Iza ove rogobatne defiicije kriju se divni i korisni materijali od kojih su kod nas najpoznatiji geotekstili, geomreže i geomembrane.

Geosintetika se primenjuje u izgradnji i rehabilitaciji puteva i železnica, u potpornim konstrukcijama, zaštiti životne sredine, hidrotehničkim konstrukcijama i rudarstvu.

Upotreba geosintetike na tehnički opravdan i siguran način čini konstrukcije ekološki i finansijski neuporedivo održivijim i ima za cilj najveću dobrobit budućih korisnika.

Međunarodno društvo za geosintetiku (IGS) izdalo je jednu odličnu publikaciju o doprinosu geosintetike ostvarivanju svih 17 ciljeva održivog razvoja UN-a. Ta publikacija je dostupna na https://www.geosyntheticssociety.org/wp-content/uploads/2020/05/IGS_Ebook.pdf​.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Marije Bakrač

EKONEC klub čitalaca

Kakva su iskustva primene geosintetike u infrastrukturi, hidrotehnici i na deponijama otpada u Srbiji?

Primena geosintetike kod nas uskoro će doživeti svoje punoletstvo. Za sve uspešne projekte tokom prethodnih 18 godina možemo zahvaliti relativno malom broju projektanata, izvođača i investitora koji su od prvog dana bili dovoljno otvoreni za nove tehnologije i spremni da ulože vreme i trud na usvajanju i primeni znanja iz ove oblasti.

Najveći broj izvedenih projekata imamo u putogradnji, slede deponije komunalnog otpada, železnica i rudnici.

Nažalost, primena geosintetike u hidrotehničkim konstrukcijama znatno zaostaje i za takvo stanje verovatno deo odgovornosti snosimo i svi mi koji zastupamo proizvođače geosintetičkih materijala zbog nedovoljne fokusiranosti na ovu oblast.

Kako vidite ulogu geosintetike u borbi protiv klimatskih promena?

Veća primena geosintetike automatski znači uštedu klasičnih građevinskih materijala, kao što su cement, čelik, asfalt i prirodnih resursa poput kamena ili gline.

Ušteda na materijalima sa vrlo visokim ugljeničnim otiskom i zamena ovakvih konstrukcija konstrukcijama od geosintetike donosi smanjenje emisija ugljen-diosida koje bi, u našoj trenutnoj situaciji, bilo šteta ne iskoristiti. Pod našom trenutnom situacijom mislim na period intenzivne izgradnje i rehabilitacije putne i železničke infrastrukture, PPOV, deponija otpada i investicija u oblasti rudarstva. Neke od ovih ušteda bile bi jednokratne (pri izgradnji novih konstrukcija), dok bi neke bile periodične (kod rehabilitacija i rekonstrukcija).

I jedne i druge smatram značajnim, jer mislim da smo svi u obavezi da, gde god je moguće, pravimo izbore koji donose i male i velike uštede emisija gasova staklene bašte, naročito ako umesto dodatnih troškova takvi izbori znače i finansijske uštede.

Mislim da su ovakvi inovativni pristupi smanjenju emisija, za Srbiju kao zemlju koja se oslanja uglavnom na energiju iz uglja, posebno značajni i da bi ih bilo šteta ispustiti.

Za primenu pristupa projektovanju i izgradnji koji bi osim standardnih parametara uključivao i poređenje varijantnih rešenja po uticaju na klimatske promene i životnu sredinu uopšte, važna bi bila sistemska podrška ideji od strane Ministrastva zaštite životne sredine i Ministarstva građevinarstva.

Neke kolege na sopstvenu inicijativu prilikom projektovanja prave ovakve održivije izbore, ali bi njihov broj mogao i morao značajno da se poveća kako bi postignute uštede bile maksimalne.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Marije Bakrač

EKONEC klub čitalaca

Na kojim projektima i programima trenutno radite?

Već skoro 20 godina radim kao partner nemačkog proizvodjača geosintetike HUESKER Synthetic GmbH za Srbiju, Crnu Goru i BiH. Distribucija njihovih materijala je moj osnovni posao, uglavnom kroz rad na pronalaženju projektnih rešenja, koja donose najveću dobrobit pre svega budućim korisnicima, ali i svim učesnicima na projektu.

Tokom ove godine, čim nam zdravstvene prilike dozvole, uz podršku Udruženja za tehnologiju voda i sanitarno inženjerstvo i u saradnji sa JKP „Vodovod i kanalizacija” Kragujevac planiramo instalaciju i puštanje u rad jedne test tube u kojoj se istovremeno vrši obezvodnjavanje mulja kao i njegovo bezbedno skladistenje.

Tuba od tkanog geotekstila će biti instalirana u okviru kragujevačkog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda „Cvetojevac”, za obezvodnjavanje komunalnog mulja neće koristiti električnu energiju, a obezvodnjen mulj biće uskladišten tako da na dalje ne ugrožava okolinu.

Zbog ljubavi prema ovoj divnoj tehnologiji, znajući da geosintetika nije ni približno dovoljno obuhvaćena redovnim obrazovnim programima, intenzivno radim na popularizaciji njene pravilne upotrebe kroz predavanja na konferencijama, on-line radionice na koje mogu da se prijave svi zainteresovani inženjeri, ličnu saradnju i podršku svim kolegama, kako onima koje znam tako i onima koji se prvi put jave. Moj blog ​http://marijabakrac.blog​ima isti cilj – podizanje nivoa znanja o upotrebi geosintetike među inženjerima građevinarstva, rudarstva i geologije.

Ideja kojoj sam trenutno najviše posvećena je upravo ideja obimnije upotrebe ove tehnologije kao načina za smanjenje emisija ekvivalentnog ugljen-dioksida prilikom gradnje i održavanja konstrukcija.

Jeste li čuli za koncept „zelene ekonomije“ i da li bi njena primena dovela do uređenije životne sredine?

UN zelenom ekonomijom nazivaju socijalno inkluzivnu ekonomiju koja je uz to i niskougljenična i sa malom potrošnjom prirodnih resursa. Ovo je dosta širok pristup koji bi bez svake sumnje unapredio životnu sredinu, samo je pitanje brzine primene i vremena koje imamo na raspolaganju.

To vreme na žalost po mnogobrojnim naučnim istraživanjima ubrzano ističe.

Slična ovom pristupu je i ideja „Donut Economy” koju je oformila i razradila Kate Raworth. Radi se o zdravom ekonomskom razvoju koji balansira ispunjavanje potreba svih, ali u granicama koje neće dalje narušavati prirodni balans planete, to jest, razvoju u prostoru između socijalnog minimuma i ekološki prihvatljivog maksimuma.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Marije Bakrač

EKONEC klub čitalaca Šta Vi mislite kako i na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Ono što nama nedostaje nije toliko podizanje svesti kroz medije i radionice koliko usklađenost takvih ideja sa stanjem na terenu. Pođimo od ideje razdvajanja kućnog otpada i reciklaže. Verujem da je ideja poznata i prihvatljiva, ali je u većini mesta praktično neostvariva. Vrlo rado ću razdvajati kućni otpad, samo nemam gde da ga odložim da bi ostao odvojen. Sav kućni otpad ide u isti kontejner.

Slično je i sa nabavkom zelene struje ili kupovinom hibridnih automobila.

Mislim da postoji dovoljan broj ljudi spremnih da odmah primene brojne preporuke za očuvanje životne sredine, kada bi one zaista imale smisla i da bi to izazvalo domino efekat, to jest, da bi ova početna grupa ekološki osvešćenijih primerom uticala na njihovu neposrednu okolinu koja bi počela da ih sledi.

Milisav Pajević EKONEC klub čitalaca

Ekološki intervjui u doba korone

Vladimir Mrkajić, doktor inzenjerstva zaštite životne sredine, rukovodilac sektora za istraživanje i razvoj u InoSens d.o.o.

„Ništa nije sveto, sve je bruto i neto“

Kako vidite aktuelno stanje zaštite životne sredine u Srbiji?

Rekao bih da imamo dosta izazova i to na više frontova.

Prvo, gledajući na makro nivou, problematično je i neodrživo što znatan deo električne energije dobijamo iz termoelektrana koje koriste ugalj, što direktno ima implikacije po stanje kvaliteta vazduha, kao i na ukupan nivo emisija gasova sa efektom staklene bašte koju emituje naša zemlja. Dodatno, veoma je problematično i to što ovaj problem prevazilazi granice naše države i direktno utiče na kvalitet vazduha okolnih zemalja.

Drugo, naši veliki gradovi kao i u suštini sva naselja, uglavnom nemaju adekvatne sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, tako da se kanalizacija izliva direktno u vodotokove ili dolazi do podzemnih rezervoara vode. Među najproblematičnijim gradovima po ovom pitanju su svakako oni najveći Beograd i Novi Sad koji znatno zagađuju Dunav.

Treće, celokupna oblast upravljanja otapdom je dosta problematična, mada se u ovom sektoru dosta uradilo i još uvek se radi.

Na primer, izgrađene su ili se grade regionalne sanitarne deponije (što je veoma pohvalno), mada i dalje se dosta otpada odlaže na neadekvatnim ili divljim deponijama, što direktno zagađuje zemljište. Sa druge strane, posebna i velika problematika je vezana za pitanja sakupljanja, primarne separacije i reciklaže otpada. Ovi problemi su svim građanima manje ili više itekako vidljivi. Četvrto, planiranje naših većih gradova je pod velikim pritiskom investitorskog urbanizma, gde se profit stavlja ispred kvaliteta životne sredine i dobrobiti velike većine građana.

Konkretno, rapidno se smanjuju zelene i javne površine u većim gradovima, čime se direktno ugrožava zdravlje lokalnog stanovništva i bitni lokalni ekosistemi.

Sve ovo direktno utiče na smanjenje kvaliteta vazduha kao i na sam kvalitet življenja što opet vodi ka nizu negativnih posledica za pojedince i lokalnu zajednicu. Novi Sad, kao grad u kome živim, bih naveo kao jedan „par excellence“ primer neadekvatne urbanizacije, ali to je jedna posebna tema.

Peto, imamo znatan problem sa porastom broja automobila i veoma ograničenim prostorom za njihovo parkiranje u većini urbanih naselja. Dominantna politika lokalnih institucija u pogledu rešavanja ovog problema je uvođenje sistema naplate parkinga, gde se gleda da se što više javnih površina pretvori u parkinge i to mahom na na uštrb zelenih i ostalih vrednih prostora. Sa druge strane, ako živite u zgradi i želite automobil, niko ne postavlja pitanje da li postoji prostor gde ćete to auto parkirati. Dva člana porodice koja žive u istom stanu mogu bez problema da imaju po jedan automobil, iako ne postoji prostor za parkiranje. I šta je rešenje? Grad, investitor ili sam vozač automobila će pretvoriti pešački trotoar, zelenu površinu ili dečije igralište u parking. Novi Sad je dosta inovativan u ovom pogledu, na primer jedan broj dvosmernih ulica je regulacionim saobraćajnim merama pretvoren u jednosmerne ulice – čisto da bi se deo kolovoza ’pretvorio’ u parkiralište. Ovde treba dodati i problematiku starosti automobila i vrsta goriva koje se koristi. Sve u svemu, automobili i svi problemi oko njih su jedan od glavnih izvora narušavanja kvaliteta životne sredine na lokalu. Opet i ovde bih naveo Novi Sad kao primer koliko jedan grad može postati veoma „neudoban“ za život i taoc nesputanog motornog saobraćaja.

Postoji i šesto, sedmo, i tako dalje, ali recimo da su navedeni problemi jedni od najkritičnijih iz mog ugla.

Sa druge strane, mogu da kažem da postoje manje ili više dobri institucionalni okviri za rešavanje mnogih od navedenih problema, ali imam osećaj da je mogućnost sprovođenja „zakonski“ napisanog po pitanju zaštite životne sredine trenutno u domenu naučne fantastike. Zašto je to tako, to je opet posebna tematika.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Vladimira Mrkajića

EKONEC klub čitalaca

Koliko je epidemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?

Zbog prirode samog posla kojim se trenutno bavim, a to je pisanje i implementacija evropskih naučno istraživačkih projekata, pandemija generalno nije za sada mnogo uticala na moje svakodnevne aktivnosti.

Drugim rečima, dobra internet konekcija i laptop je ono što je minimum za izvršavanje mojih radnih zadataka. Međutim, pandemija je „oduzela“ nešto najlepše u mom poslu, a to su putovanja. Prošle godine sam se veoma radovao planiranim poslovnim putovanjima u Trst, Lund, Najrobi, i tako dalje. Nažalost, zbog pandemije su sva putovanja otkazana, a njih su zamenili veoma česti i naporni online sastanci.

Na ličnom planu takođe, nije bilo većih promena budući da „industrija“ u kojoj radim nije pogođena pandemijom na način na koji su to sektori ugostiteljstva i turizma, pa se nalazim na „istom mestu“ gde sam bio i pre pandemije. Sa druge strane, veoma sam svestan koliko je ljudi egzistencijalno ugroženo efektima same pandemije na privredu. I jednino šta mogu da kažem da saosećam sa svima njima i da je neophodno da kao društvo odgovorimo na ovaj izazov, ali takođe i kao pojedinci koliko god je to u našoj moći.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Vladimira Mrkajića

EKONEC klub čitalaca

Puno ste uradili na popularizaciji biciklističkog saobraćaja, kao ekološkog, zdravog i ekonomski isplativog vida prevoza. Koliko smo napredovali u razvoju biciklizma, izgradnji biciklističkih staza i infrastrukture koja podstiče korišćenje ekoloških vidova prevoza?

Što se tiče napretka po pitanju razvoja biciklističkog saobraćaja i izgradnji same biciklističke infrastrukture rekao bih da nije moguće dati opštu ocenu za celokupnu Srbiju, već jedino za one gradove u kojima se radi nešto konkretno po pitanju podsticanja korišćenja ovog vida prevoza. U vezi sa tim, u našoj zemlji postoji samo nekoliko gradova gde se, uslovno rečeno, može registrovati izvestan nivo posvećenosti razvoju biciklizma. Ovde se svakako ističe Novi Sad, koji trenutno predstavlja svojevrsnu „prestonicu“ biciklističkog saobraćaja naše zemlje, kada je reč o ulaganju u biciklističku infrastrukturu, broju biciklista, stepenu institucionalizacije samog planiranja, i tako dalje. Ova tvrdnja se može ilustrovati vidljivim povećanjem i unapređenjem biciklističke infrastrukture, kao i samim porastom broja biciklista.

Konkretno, u poslednjih 10 godina se u Novom Sadu radilo na proširivanju mreže odvojenih biciklističkih staza, kao i na uspostavljanju sistema javnih parkirališta i sistema za iznajmljivanje bicikala. Takođe, od strane grada je 2016. godine oformljena Radna grupa za poboljšanje biciklističkog saobraćaja u Novom Sadu, a realizovano je i mnogo drugih aktivnosti po pitanju popularizacije ovog vida prevoza i edukacije biciklista. Iza polovine ovog uspeha stoje posvećeni pojedinci iz lokalnih institucija i javnih preduzeća, a druga polovina je na aktivnim građanima, medijima i veoma aktivnoj „Novosadskoj biciklističkoj inicijativi“.

Međutim, izuzetno je problematično da je veoma malo, ili skoro pa ništa urađeno u destimulaciji korišćenja privatnih motornih vozila u samom gradu, a što je krucijalno za „ozbiljan“ razvoj biciklističkog saobraćaja.

Na primer, grad bi trebao da na određeni broj postavljenih držača za bicikla ili izvesnu dužinu novoizgrađenih biciklističkih staza ukine određeni broj parking mesta za automobile.

To je ključ za razvoj održivog saobraćaja, uzimati prostor od dominantnog i neodrživog vida prevoza i transformisati ga u prostor za održive vidove prevoza. Sem Novog Sada, ima nekih pozitivnih dešavanja i u Beogradu i Šapcu zahvaljujući pre svega aktivnostima biciklističkih udruženja.

Tu bih svakako izdvojio „Ulice za bicikliste“ iz Beograda i „Vozi ulice“ iz Šapca. Naravno, u mnogim vojvođanskim gradovima i naseljima, korišćenje bicikla je veoma popularno, ali to je stanje na terenu koje je prisutno decenijama i sem par investicija u biciklističke staze između naselja nije bilo izbiljnijih ulaganja.

Naglasio bih da je poslednjih godina bilo izvensih dešavanja i po pitanju razvoja biciklističkog turizma.

Ovde bih izdvojio razvoj međunarodnih biciklističkih ruta koje prolaze korz našu zemlju, to jest, Euro Velo 6 i 13 ruta. Konkretno, urađeno je nekoliko studija, uređeni su neki delovi ruta, a rađeno je dosta i na obeležavanju staza. Za razliku od razvoja biciklističkog saobraćaja na lokalu koji je uglavnom zasluga zalaganja biciklističkih udruženja, to jest, lokalne društvene zajednice, razvoj biciklističkog turizma i odgovarajuće infrastrukture je mahom projektno orijentisan i stimulisan od međunarodnih inicijativa. U Srbiji, nacionalni koordinator za EuroVelo rute je Dunavski centar za kompetenciju i ova organizacija je svojevrsan motor razvoja biciklističkog turizma u Srbiji.

Konačno, što se tiče mog ličnog doprinosa, mogu da kažem da sam se u jednom periodu svog života dosta aktivno bavio temom razvoja i popularizacije biciklističkog saobraćaja. U tom periodu, recimo od neke 2009. do 2014. godine, bio sam aktivan u civilnom sektoru, kao jedan od osnivača i članova „Novosadske biciklističke inicijative“. Ova organizacija je sprovela i dalje sprovodi jako puno različitih i važnih aktivnosti koje je zaista teško i pobrojati. Kroz sve ove godine, mislim da je ova organizacija postala jedna od najaktivnijih i najuticajnijih organizacija u našoj zemlji po pitanju promovisanja i samog razvoja biciklističkog saobraćaja.

Inače, navedeni period mog aktivizma u civilnom sektoru se poklopio i sa mojim istraživanjima na doktorskim studijama, gde sam se bavio institucionalnim i organizacionim aspektima planiranja biciklističkog saobraćaja, istražujući šta je to zaista potrebno da bi se ovaj vid prevoza popularizovao.

Rezultate svoga istraživanja sam publikovao u vidu nekoliko naučnih članaka i desetinu tekstova u štampanim medijima i internet portalima, kao i kroz predavanja na javnim događajima. Tu sam negde postao i prepoznat među užim krugom eko-novinara, aktivista i malobrojnom stručnom javnošću, kao osoba upućena u ovu problematiku.

Međutim, ta „prepoznatljivost“ je prilično izbledela u poslednje vreme, budući da me je život pre četiri godina odveo u drugom smeru, pa biciklistički saobraćaj nije više u fokusu mog rada. Ali nisam potpuno odustao od ove tematike, pošto s vremena na vreme učestvujem u nekim biciklističkim projektima, kao spoljni konsultant.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Sindikat Biciklista Zagreb

EKONEC klub čitalaca Recite nam koji su ključni preduslov za masovnu upotrebu bicikla kao sredstva prevoza?

Rekao bih da važi sve isto kao i za automobile, potrebno je da samo korišćenje bicikla bude normalizovano i opšteprihvaćeno.

Trebalo bi da upotreba bicikla za većinu ne predstavlja modu ili stil života, već jednostavno da postane nešto sasvim normalno, kao što je to korišćenje automobila. Hoću da kažem da korišćenje bicikla ne sme da bude naporno ili rezervisano samo za hrabre. Kao što imamo odvojen prostor za kretanje automobila, tako isto moramo da imamo prostor kojim možemo da se bezbedno i udobno krećemo vozeći bicikl, da uvek postoji prostor gde da parkiramo i vežemo svoj bicikl, bilo da je reč o odredištu našeg putovanja (na primer, prodavnica, škola, pijaca, radno mesto) ili o mestu našeg stanovanja.

Da bi imali navedenu infrastrukturu moramo da imamo institucije u najširem značenju te reči (zakone, organizacije, predviđene finansije) koje se bave planiranjem infrastrukture i uređenjem pravila odvijanja biciklističkog saobraćaja.

Takođe, moramo imati formalno školovane profesionalce koji su se profilisali za planiranje i razvoj biciklističkog saobraćaja, moraju da postoje priručnici i softverska rešenja za planiranje biciklističke infrastrukture i modelovanje biciklističkog saobraćaja, a postojeća infrastruktura mora da se redovno održava, i tako dalje. Takođe, moramo da imamo i neku vrstu obuke biciklista o pravilima ponašanja u saobraćaju (najbolje u osnovnoj školi) i slično.

Sve u svemu, glavni preduslov za masovnu upotrebu bicikla je postojanje institucionalnog okvira i to veoma sličnog kakav postoji i za motorni saobraćaj. Institucionalizacija planiranja biciklističkog saobraćaja je krucijalna, zato što za direktnu posledicu ima sistemsko planiranje i izgradnju odgovarajuće biciklističke infrastrukture.

Politike planiranja i postojanje biciklističke infrastrukture direktno utiče na društvo i njegov odnos prema upotrebi bicikla, a na kraju se sve završava na odluci pojedinca da izabere bicikl kao prevozno sredstvo.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Vladimira Mrkajića

EKONEC klub čitalaca Efekti klimatskih promena su sve uočljiviji i sve prisutniji, pa nam kažite koji su klimatski benefiti u sektoru biciklističkog saobraćaja?

Najočigledniji klimatski benefit se ogleda u tome da se prilikom vožnje bicikla ne emituju gasovi sa efektnom staklene bašte. Takođe, ugljenični otisak koji se stvara prilikom izrade i korišćenja bicikala je neuporedivo manji od ostalih vidova prevoza, pošto se troši mnogo manje resursa i energije. Isto važi i za izgradnju biciklističke infrastrukture, potrebno je manje betona, manje prostora, manje novca.

Kada se tome dodaju zdravstveni i mnogi drugi benefiti po lokalnu životnu sredinu i zajednicu, bicikl je u samom vrhu održivih prevoznih sredstava. Bitno je napomenuti da su svi navedeni benefiti naučno dokazani i veoma podrobno dokumentovani u bezbrojnim naučnim radovima koji su publikovani poslednjih decenija.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Vladimira Mrkajića

EKONEC klub čitalaca Na kojim programima i projektima trenutno radite?

Već skoro 4 godine radim u novosadskoj kompaniji InoSens d.o.o. na međunarodnim projektima koji se finansiraju u okviru evropskog istraživačkog i inovativnog programa – Horizon 2020.

Fokus projekata u kojima učestvujemo je mahom na primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u sektoru poljoprivrede i proizvodnje hrane. Uloga InoSensa u tim višepartnerskim projektima je raznolika, od sprovođenja pilot aktivnosti, razvoja određenih softverskih rešenja do upravljanja aktivnostima komunikacije, diseminacije i eksploatacije projektnih rezultata.

Trenutno radimo na realizaciji 7 projekata. Ovde imamo grupu projekata koje se bave primenom satelitskih tehnologija. Na primer, u okviru DIONE i ENVISION projekata radi se na razvoju softverskih proizvoda koji će unaprediti sistem monitoringa poljoprivrednih površina uz pomoć korišćenja satelitskih tehnologija, dronova, različitih senzora i mobilnih aplikacija.

U projektu BEACON, takođe, se koriste satelitske tehnologije da bi se razvio komercijalni servis za osiguravajuće kuće koje se bave poljoprivrednim osiguranjem. Sa druge strane, imamo 2 projekta – BLOCK.IS i STARTUP3 u okviru kojih se na različite načine pruža podrška malim i srednjim preduzećima i startap kompanijama iz IT sektora.

Konkretno, BLOCK.IS projekat predstavlja program akceleracije vredan 2,8 miliona evra u kome se novčano i putem treninga podržavaju navedeni akteri u razvijanju blokčejn tehnologije u sektorima poljoprivrede, finansija i logistike. STARTUP3 projekat pruža podršku startap kompanijama koje se bave razvojem visokotehnoloških proizvoda i to u vidu poslovne podrške u kreiranju strateškog razvoja kompanija, njihovog umrežavanja sa „velikim igračima“ koji mogu biti krajnji korisnici njihovih proizvoda, kao i sa potencijalnim investitorima. Na kraju, imamo i dva projekta koji su orijentisani više na istraživanje a to su WATERAGRI i UPSCALE. U okviru WATERAGRI projekta se bavimo istraživanjem, promovisanjem i ponovnim uvođenjem održivih rešenja za upravljanje vodom i reciklažom nutritijenata na malim poljoprivrednim gazdinstvima. Ovde je, pre svega, reč o tradicionalnim drenažnim i irigacionim sistemima koja su bazirana na rešenjima zasnovanim na prirodi, na primer, izgradnja malih jezera.

UPSCALE projekat se bavi rešenjima zasnovanim na prirodi, ali ovaj put je reč o rešavanju problema u vezi sa borbom protiv štetnih insekata koji napadaju useve i to putem „Push and Pull“ tehnologije. Reč je o veoma jednostavnom rešenju koje podrazumeva da se, na primer, između redova zasađenog kukuruza sadi određena vrsta biljke koja „tera“ štetne insekte (push), dok se na obodima parcele sadi druga vrsta biljke koja privlači insekte (pull). Za ovaj projekat je interesantno to da se sve pilot aktivnosti sprovode u 5 istočno-afričkih zemalja Keniji, Ugandi, Tanzaniji, Ruandi i Etiopiji.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Vladimira Mrkajića

EKONEC klub čitalaca Sve više se u Srbiji priča o „zelenoj ekonomiji“, šta Vi mislite o tom konceptu, hoće li može li zaživeti u Srbiji?

Na konceptualnoj ravni, „zelenu ekonomiju“ posmatram kao rešenje nastalo u okviru postojećeg globalnog ekonomskog i ideološkog sistema koji je u suštini neodrživ budući da je njegov glavni aksiom kontinuirani ekonomsi rast. A to je realno nemoguće pošto naša planeta i njeni ekosistemi imaju svoje fizičke granice.

Samim tim, teorijski gledano u srž čitavog koncepta je ugrađena svojevrsna greška. Sa druge strane, ne sporim da ovaj koncept donosi mnogo dobrih rešenja za ekološke probleme sa kojima se susrećemo i sigurno je bolji put razvoja od onoga kojim su išle visoko razvijene države koje su svojim razvojem ugrozile globalni klimatski sistem. Što se tiče Srbije i primene ovog koncepta na trenutnom nivou ekonomskog razvoja naše zemlje, „zelena ekonomija“ bi naravno mnogo toga dobrog donela. Da li će ovaj koncept zaživeti u Srbiji? Verujem da ćemo jednostavno biti naterani, to jest, već smo naterani u nekim oblastima da ga primenjujemo.

Međutim, nivo „zaživljavanja“ će zavisiti od pritiska koji će biti izvršen na nas, budući da je „zelena ekonomija“ za zemlje kao što je Srbija veoma skupa, zahteva bolji standard građana, dobru organizovanost, jače institucije (u svakom mogućem smislu te reči) i tako dalje. Konačno, kada bi zaista bili politički odlučni da zaustavimo uništavanje životne sredine na globalnom nivou i kada bi naša rešenja bila po meri urgentnosti same situacije, da li znate kako bi to sve izgledalo? Ja verujem da bi se našli u prilično sličnoj situaciji, kao sa koronom, ako ne i gorom.

Mnogo toga bi moralo da stane od industrije mode, turizma, vozikanja automobilima, i sličnog. Pitanje je da li smo spremni na to dobrovoljno, ili će nas neke buduće prirodne katastrofe opet naterati da stanemo.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Vladimira Mrkajića

EKONEC klub čitalaca Aktivni ste bili u nekoliko nevladinih organizacija koje su se bavile zaštitom životne sredine, projektima, održivim razvojem. Recite nam kako vidite snagu, mesto i ulogu ekološkog civilnog društva u Srbiji danas?

Ekološko civilno društvo u Srbiji, kao i u svim drugim zemljama je veoma bitno. To je vrsta nekog korektivnog faktora javnih politika, a veoma često ekološka društva su na prvim linijama fronata za očuvanje naše životne sredine i odbranu javnih interesa.

Jednostavno rečeno, mi živimo u sistemu gde je ekonomski interes neprikosnoven i sve se podređuje njemu. Nedavno sam video jedan grafit koji kaže: „Ništa nije sveto, sve je bruto i neto“. On veoma lepo verbalizuje činjenicu da sistem dozvoljava da se „zarad kilograma mesa zakolje vo“, ako taj kilogram mesa može da se monetarizuje. I svi smo svedoci toga.

Na primer, setimo se problema sa mini-hidroelektranama, gde se zbog ekonomskog interesa jako uskog kruga ljudi bilo spremno strpati reke u „cevi“ za beznačajnu količinu struje, iako bi to dovelo do nesagledivih posledica po životnu sredinu. Da nije bilo civilnog društva i njegove reakcije, jako mnogo neprocenljive štete bi bilo učinjeno. Da civilno društvo u Novom Sadu nije bilo toliko aktivno, verujem da bi biciklistički saobraćaj i dalje bio veoma skrajnut sa agende lokalnih planerskih politika. Ima tu još mnogo primera koji ilustruju snagu i ulogu civilnog društva, ali da bi bolje sve to razumeli moramo da shvatimo ne samo domaće prilike, već i globalne procese, a za to je potrebno da se vratimo nekoliko decenija unazad.

Naime, sa usvajanjem neoliberalnog političko-ekonomskog sistema u zapadnom svetu od 1980-ih dolazi do znatnog povlačenja države iz mnogih sfera javnih politika. Mnogo toga se „prebacuje“ na privatni sektor, na primer, javni prevoz, komunalne usluge, i tako redom. A privatni sektor, na prvom mesto ima privatni interes, vodeći se logikom da se uradi samo zahtevani minimum uz najoptimalnija ulaganja, kako bi profit bio što veći. I dolazimo u situaciju da desetkovani javni sektor ne postavlja dobra pravila igre koja će usmeravati privatni sektor da ispoštuje minimum javnih interesa u svom radu.

I tu negde dolazi do buma ekološkog civilnog društva budući da je privatni sektor počeo da radi sve što može da bi maksimizirao svoj profit ne mareći mnogo za životnu sredinu i javni interes. Kao što sam naveo, civilno društvo se javlja kao korektivni faktor i kao akter koji brani javni interes. Samim tim, civilni sektor preuzima i deo obaveza koje su ranije bile u nadležnosti javnih institucija, sa tim da za razliku od privatnog sektora za te svoje usluge uglavnom nije plaćen ili u najbolju ruku veoma potplaćen. Sve u svemu, ovo je jedna dosta interesantna i široka tema.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Vladimira Mrkajića

EKONEC klub čitalaca Šta je po Vama najpotrebnije da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas?

Mislim da je u 2021. godini većina nas svesna neophodnosti zaštite životne sredine, ali ono što nedostaje je način kako da svoju svesnost pretočimo u delanje. Sva ta problematika u vezi sa „nedostajućim načinom“ je u „dvorištu“ onih koji upravljaju. Hoću da kažem da postoje skoro već sva rešenja za probleme sa kojima se suočavamo po pitanju narušavanja životne sredine, bilo da je u pitanju konkretna tehnologija, pristup, regulativa, finansije, i tako dalje, ali problem je same implmentacije.

Većina građana bi veoma rado dokazala svoju svesnost pružajući bezrezervnu podršku lokalnim vlastima i državi da sprovodi aktvinosti zaštite životne sredine. Problem je šta su prioriteti javnih i privatnih institucija, koliko su ovi akteri svesni neophodnosti zaštite? Koliko ovi akteri imaju kapaciteta da sprovedu već postojeća rešenja i zakonske regulative? Konačno, napomenuo bih da smatram da veoma često nije problem u novcu kada pričamo o žaštiti životne sredine, već u njegovoj raspodeli. Na primer, u mnogim gradovima i opštinama se plaća „ekološki dinar“, plaćaju se raznorazne ekološke takse, pa je pitanje gde taj novac ide i da li se ulaže namenski ili? I ovde se opet vraćamo na civilno društvo i njegovu ulogu u odbrani javnih interesa.

Kao građani i civilno društvo, mi smo jednostavno primorani da teramo javne i privatne aktere da menjaju svest o zaštiti životne sredine u trenutnom ekonomskom poretku.

Milisav Pajević EKONEC klub čitalaca

Ekološki intervjui u doba korone

Tijana Bogdanović, master inženjer zaštite životne sredine, oficir za zaštitu životne sredine za Crystal cruise line

„Ekološka revizija je jedan od ključnih faktora za unapređenje i zaštitu životne sredine“

Kakvo je Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Teško mi je da objektivno sagledam aktuelno stanje zaštite životne sredine u Srbiji, pre svega, jer sam poslednjih 7 godina posećivala Srbiju samo tokom godišnjeg odmora i nisam se profesionalno informisala niti pratila stanje. Moram priznati da sam na nekom površnom nivou primetila poboljšanja u ovoj oblasti, ali i dalje smo jako daleko od, rekla bih čak i prihvatljivog.

Pre 20 godina kada sam upisala Fakultet Tehničkih Nauka u Novom Sadu i počela da se interesujem za zaštitu životne sredine situacija je bila zabrinjavajuća i degradirajuća, ali tokom mog studiranja stanje životne sredine u Srbiji je polako postalo aktuelna tema i sporadično se moglo primetiti da se krećemo u nekom pozitivnom smeru.

Sada primećujem da se moje kolege ozbiljno bave ovom tematikom i rešavaju aktuelne probleme, da zakonska regulativa postoji i da se čak ulažu i sredstva.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Tijane Bogdanović

EKONEC klub čitalaca

Da li je i koliko je pandemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?

Pandemija korona virusa me je zatekla na brodu u Aziji, malo je reći da smo svi bili iznenađeni i uplašeni, u početku se smanjio broj putnika, ali moj posao se nije mnogo razlikovao osim ogromne neizvesnosti koju smo svi osećali svaki put kada trebamo da dokiramo u novu luku ne znajući da li će nam biti dozvoljeno i da li ćemo moći obaviti osnovne aktivnosti, sipati gorivo, uzeti hranu, istovariti smeće…

Sve dok smo plovili moje dužnosti su bile iste kao i pre pandemije, ali kada je pandemija uzela maha u martu 2020. godine kompanija je odlučila da me pošalje kući zajedno sa 90 odsto posade i ostavi samo 50 ljudi da održavaju brod, od tada svi samo nestripljivo čekamo kraj pandemije kada će se turizam pokrenuti, a samim tim i kruzeri, a mi ćemo se konačno vratiti na posao.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Tijane Bogdanović

EKONEC klub čitalaca Do proglašenja pandemije radili ste kao službenik za zaštitu životne sredine na brodovima za krstarenje. Hoćete li našim čitaocima objasniti šta je bio Vaš posao i kako se na kruzerima vodi računa o zaštiti životne sredine?

Od 2014. godine sam radila na kruzerima za nekoliko različitih kompanija kao oficir za zaštitu životne sa kraćim pauzama. Volim da kažem da je kruzer jedan mali grad sa svim potrebama i problemima malog grada.

Oficir za zaštitu životne sredine na kruzeru je zadužen da ovaj gradić funkcioniše u skladu sa svim internacionalnim, lokalnim i internim zakonskim regulativama koje se odnose na zaštitu životne sredine, što može biti vrlo izazovno, jer ponekad se svako jutro budimo u drugoj državi.

Kruzeri su predmeti raznih najavljenih i nenajavljenih inspekcija i pregleda prilikom pristajanja u luku i moj zadatak je da se uverim da sve aktivnosti i dokumentacija u vezi zaštite životne sredine su u svakom momentu u skladu sa striktnim regulativama i da u slučaju incidenta budem na raspolaganju kapetanu kako bi pokušala da sprečim ugrožavanje osetljive morske sredine.

Najjednostavnije objašnjenje mog posla na kruzeru je interni revizor mada uvek izbegavam da ga definišem na ovaj način, jer pre svega, mi smo svi kolege i radimo tako da pomognemo i olakšamo posao jedni drugima, a ne da ga otežavamo proverama.

Drugi deo mog posla je upravljanje otpadom na brodu, kao i svaki mali grad i brod ima nekoliko kategorija otpada koji se generiše i koji je potrebno obraditi i odložiti prema zakonima zemlje u čijoj luci ili čijim vodama se brod nalazi. Ovo uključuje najave, procene i ponekad specijalne dozvole za odlaganje otpada što je, takođe, moj posao. Skladištenje i upotreba hemikalija, zaštita na radu i obuka posade spadaju u moje dužnosti kao oficira za zaštitu životne sredine.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Tijane Bogdanović

EKONEC klub čitalaca

Posedujete iskustva u proceni uticaja na životnu sredinu i reviziji životne sredine, pa nam kažite kako ekološka revizija može biti u funkciji unapređenja i zaštite životne sredine?

Izradom Procena uticaja na životnu sredinu i revizijom životne sredine sam se bavila od 2007. od 2014., Zakon je objavljen kasno u 2004. i ova oblast je tek regulisana kada sam ja počela da radim.

Ekološku reviziju sam obavljala prilikom izrade Studije o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu.

Takođe, vrsta interne revizija je uvek bila korisna prilikom inicijalne posete lokacije za izgradnju, neretko revizija utiče i na promenu lokacije zbog otkrivanja već prisutnog zagađenja i inicira remedijaciju ili kontinuirani monitoring, a ne bi se otkrila potreba da nije bilo revizije životne sredine.

Zbog ovoga smatram reviziju jednim od ključnih faktora za unapređenje i zaštitu životne sredine.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Tijane Bogdanović

EKONEC klub čitalaca

Prethodnih godinu dana bili smo svedoci podizanja svesti o značaju higijene ličnog i radnog prostora zbog mera sprečavanja širenja korona virusa. Nezavisno od pandemije, koliko je važno podići standarde higijene rada?

Kao što sam predhodno pomenula kruzeri su predmet raznih inspekcija i jedna od njih je bianualna inspekcija oficira za javno zdravlje zemlje u kojoj se brod nalazi, oni tokom dnevne posete ocenjuju higijenu broda i ukoliko je higijena nezadovoljavajuća izdaje se zabrana plovidbe.

Nezadovoljavajuća higijena u ovom slučaju može biti dve muve, ostaci hrane na kuhinjskim uređajima, nebalansiran pH vode u bazenu i pokvaren nepovratni ventil. Vrlo malo grešaka je potrebno da se ne prođe ova inspekcija, ali ona i jeste tako rigorozna, jer brod kao mala i zatvorena sredina lako postaje centar epidemije na primer norovirusa, stoga higijena mora biti na izuzetno visokom novou.

Smatram da je visok standrad higijene radnog prostora veoma bitan ne samo sada zbog korona virusa nego za sprečavanje širenja drugih lako prenosivih bolesti.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Tijane Bogdanović

EKONEC klub čitalaca Zašto je u svakoj ozbiljno kompaniji bitno primeniti principe sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu?

Ne samo u ozbiljnoj nego u svakoj kompaniji je bitno zaštititi zdravlje i ljudski život. Srećom ljudski život je i dalje neprikosnoven samim tim je naš prioritet za ga zaštitimo na poslu i van njega. Ne bih da se bavim proračunom i da ulazim u to da neke velike kapitalističke kompanije zaštitu ljudskog zdravlja vide kroz prizmu uštede novca i mogućih troškove lečenja ili odštete.

Ponekad i troškove za kupovinu lične zaštitne opreme za radnike upoređuju sa verovatnoćom povrede i troškovima lečenja ili verovatnoćom i iznosom odštetnog zahteva, ali želim da verujem da su to izolovani slučajevi i da većina ne štedi na štetu zdravlja svog radnika. Pomenula bih, da mi radimo da bi živeli, a ne živimo da bi radili, s toga moramo da se zaštitimo na poslu da bi mogli da se vratimo kući živi i zdravi našim voljenima, jer na radnom mestu će nam uvek lako naći zamenu, a u našem domu ne.

Da bi ovakav koncept i razmišljanje zaživelo u svakoj kompaniji potrebno je imati lice za bezbednost i zaštitu na radu koja pozitivno utiče na svest zaposlenih i na adekvatan način promoviše neophodnost korišćenja sredstava za ličnu zaštitu na radu i bezbedno obavljanje dužnosti.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Tijane Bogdanović

EKONEC klub čitalaca Sve više se u Srbiji priča o „zelenoj ekonomiji“, šta Vi mislite o tom konceptu, može li zaživeti u Srbiji? „Zelena ekonomija“ je deo održivog razvoja o kojem se priča od 1987. godine u celom svetu, ali vrlo malo radi po mom mišljenju i stoga se nalazimo u situaciji gde je opstanak planete kakvu mi poznajemo ozbiljno ugrožen.

Da se vratimo sa globalnog na lokalni nivo, održivi razvoj je integralni razvoj zaštite životne sredine, ekonomije i društva ali na takav način da se ne ugrožavaju buduće generacije, samim tim nam je jasno da će „zelena ekonomija“ teško zaživeti u Srbiji sada.

Ono što se u Srbiji smatra dobrom stranom održivog razvoja je kada „ekološki“ znači i jeftiniji u tim slučajevima vidimo kako ljudi lako prihvataju promenu u Srbiji, ali uglavnom „ekološki“ znači malo više ulaganja koje će se vratiti kroz uštedu novca, ali i zaštitu životne sredine nakon dužeg vremenskog perioda.

To se i dalje prihvata u Srbiji, ali se iskreno nadam da će biti moguće sa nekim budućim generacijama.

Svedoci smo kako su LED sijalice i alternativni izvori energije se izborili za svoju poziciju na tržištu kod nas iako predstavljaju veće inicijalno ulaganje, ušteda je brza i vidljiva.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Tijane Bogdanović

EKONEC klub čitalaca Šta je najpotrebnije da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas?

Moje mišljenje je da treba uticati na svest naše dece o neophodnosti zaštite životne sredine. Vrlo je teško uticati na svest odraslih osim rigoroznih novčanih kazni koje obično u Srbiji izazivaju dobro poznati inat i ne donose mnogo uspeha. Smatram da uticaj na svest dece jedino može imati dugoročne rezultate.

Primetila sam da se u osnovnim školama već neko vreme u najranijim razredima uvode pojmovi kao što je održivi razvoj, reciklaža i zaštita životne sredine mislim da je to odličan početak promene svesti cele nacije negde u budućnosti.

Bilo bi potrebno, da se odrasli koje se bave obrazovanjem dece, takođe, edukuju o neophodnosti ovih promena, jer većina odraslih i dalje smatra zaštitu životne sredine nepotrebnim troškom.

Pomenula bi da ove promene moraju biti propraćene i promenama zakona i infrastrukture, jer nema smisla da insistiramo na separaciji otpada, ako se on na kraju odlaže zajedno na istoj deponiji bez dalje obrade, to definitivno negativno utice na svest stanovništva i vraća nas na sam početak borbe.

Milisav Pajević EKONEC klub čitalaca

Ekološki intervjui u doba korone

Olivera Kikanović, inspektorka za zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Šapca

„Očuvanje životne sredine i njena zaštita su „ispit zrelosti“ našeg društva“

Da li nam možete dati ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Rast i razvoj industrijske aktivnosti povećao je pritisak na životnu sredinu usled relativno zastarele, zagađujuće tehnologije koja je u upotrebi u brojnim delovima industrijskog sektora.

Sektor energetike predstavlja najvećeg zagađivača, jer koristi energente koji sagorevaju u zastareloj opremi, uz nedovoljnu primenu odgovarajućih tehnologija za smanjenje zagađenja.

Velika industrijska raznovrsnost u zemlji kao, individualna ložišta i saobraćaj rezultiraju ispuštanjem različitih zagađujućih materija u vazduh.

Intenzivna poljoprivredna proizvodnja u Srbiji uzrokuje zagađenje zemljišta i stvara problem eutrofikacije vode. Narušen kvalitet vodnih resursa u većem delu zemlje je delimično uzrokovano lošim stanjem infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine u vezi sa upravljanjem otpadom, vodosnabdevanjem i otpadnim vodama i ograničenom utrošku na održavanje i sanaciju u javnom i privatnom sektoru.

Zaštita životne sredine je svakako jedna od ključnih elemenata za pristupanje Evropskoj uniji. Poglavlje 27 se bavi tom oblašću – kvalitetom vode, vazduha i tla. Za uspeh u ovom poglavlju potreban je kolektivni napor kako bi se ispunili svi definisani ciljevi.

Grad Šabac je jedan od retkih gradova u Srbiji koji svoj otpad odlaže na regionalnu deponiju, čiji su osnivači grad Šabac i Sremska Mitrovica, čime je rešen dugogodišnji problem pravilnog odlaganja otpada za više od 200 000 stanovnika Srema i Mačve.

Kao jedna od retkih lokalnih samouprava, Šabac ima moderno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Dnevno u postrojenje stigne i preradi se oko 17.000 metara kubnih kanalizacionih i industrijskih otpadnih voda. Na taj način, pored reke, čuvaju se i bunari, zemljište i rezerve zdrave pijaće vode.

Investiciju vrednu oko 20 miliona evra finansirala je Evropska unija, a za celokupan posao od projekta, izgradnje do probne faze i punog rada postrojenja potrebno je desetak godina.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Olivere Kikanović

EKONEC klub čitalaca

Recite mi kakvu ste saradnju imali sa bivšom administracijom Ministarstva zaštite životne sredine i šta očekujete od nove, koja sada radi?

Saradnju bih mogla oceniti kao korektnu, kada su u pitanju povereni poslovi. Smatram da ćemo sa novom administracijom ostvariti još bolje rezultate, budući da je koordinacija poslenjih nekoliko meseci znatno kvalitetnija.

Preko potrebno najavljeno jačanje kapaciteta u oblasti inspekcijskog nadzora, u znatnoj meri će doprineti kvalitetnijem sprovođenju propisa u oblasti zaštite životne sredine, ali i intenzivniji nadzor kod velikog broja ,,manjih” zagađivača, koji su, zbog nedostatka kapaciteta vrlo često bili izvan planova inspekcijskog nadzora.

Uveliko traje pandemija korone virusa. Кažite mi koliko je uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Vanredna situacija i borbi protiv pandemije, uticala je kako na lične tako i na profesionalne obaveze.

Novonastala situacija neretko je iziskivala dodatno angažovanje radi kontrole primene i poštovanje mera prevencije širenja virusa. Znatno veći obim posla uz visok rizik i ogromnu odgovornost prema lokalnoj zajednici.

Grad Šabac se istakao po solidarnost i empatiju prema najugroženijima u toku trajanja pandemije koronavirusa. U danima kada je bilo potrebno da najugroženiji ostanu u svojim domovima kako se ne bi zarazili koronavirusom, pomoć volontera i volonterki nije izostao.

Veliku zahvalnost dugujemo brojnim firmama, kao i drugim donatorima koji su pomogli, ali i danas aktivno učestvuju u borbi protiv zajedničkog neprijatelja.

Tokom 2020. godine, inspekcija za zaštitu životne sredine realizovala je svega 20 odsto redovnih inspekcijskih nadzora, dok je broj vanrednih nadzora bio znatno veći u odnosu na 2019. godinu.

Novonastala situacija uzrokovala je otežanu komunikaciju između inspekcijskih službi i građanstva što se odrazilo i na kvalitet inspekcijskog nadzora, budući da su se u borbu protiv kovid-19 uključile brojne inspekcije koje do sada nisu imale nadležnost da kontrolišu primenu i poštovanje mera prevencije širenja virusa.

Kontakt sa javnošću održavan je elektronskim putem, kao i putem telefona, dok su se aktivnosti monitoringa vazduha i buke, odvijali prema planu.

Građani su svakodnevno mogli da se informišu o stanju kvaliteta vazduha i životne sredine preko portala Grada.

Tokom 2020. godine, izostale su savetodavne posete, kao jedna od ključnih instrumenata za uvođenje mladih privrednih subjekata u zakonodavne okvire.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Olivere Kikanović

EKONEC klub čitalaca Komunalne i industrijske vode koje se ispuštaju bez prethodnog tretmana glavni su zagađivači vodotokova, a o ovom problemu brine samo šest republičkih inspektora u Srbiji. S obzirom na manjak republičkih inspektora, postavlja se pitanje, u kojoj meri postojeći inspekcijski organi iz oblasti zaštite životne sredine, mogu da zaštite zdravlje građana?

U Srbiji se godišnje prečisti samo 16 odsto otpadnih voda ispuštenih u kanalizaciju i u 168 gradova i opština postoji tek četrdesetak pogona za prečišćavanje od kojih je većina zastarela.

Prema procenama, za zaštitu voda u narednih 16 godina, potrebno uložiti 5,4 milijarde evra. Najveći trošak je izgradnja postrojenja za prečišćavanje, a u borbi protiv zagađenja trenutno ne postoje stimulativne mere za privredu.

Uloga inspekcije je bitna, ali nema dovoljno inspektora da kontrolišu veći broj kompanija, a otežava i to što ne postoji baza podataka zagađivača.

Neophodno je da se poveća broj inspektora, da se oni usavršavaju i podstiče saradnja između srodnih službi. Jačanje efikasnosti inspekcijskog nadzora treba osigurati i kroz adekvatnu kaznenu politiku.

Dok neki privredni subjekti kod nas sprovode investicije koje spadaju u primere najbolje prakse i regionalno, dotle drugi nisu ni dovoljno upoznati sa obavezama koje imaju i koje im tek predstoje u funkciji zaštite voda.

Privredni subjekti su dužni da svoje emisije usklade sa graničnim vrednostima najkasnije do 31. decembra 2025. godine.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Olivere Kikanović

EKONEC klub čitalaca Vi ste iz Šapca, grada koji ima moderno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje funkcioniše. Kažite nam koji su kapaciteti šabačkog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda?

Otpadne vode više se ne ulivaju u Savu kod Šapca. Grad je jedan od samo tri u Srbiji koji ima postrojenje za prečišćavanje. Višefazni projekat od velike važnosti za očuvanje životne sredine, finansiraju Evropska unija, Republika Srbija i lokalna samouprava.

Dnevno u postrojenje stigne i preradi se oko 17.000 metara kubnih kanalizacionih i industrijskih otpadnih voda.

Otpadna voda se u drugoj fazi pomoću bakterija prerađuje u gasove koji nisu opasni po životnu sredinu, odnosno krajnji produkt ovog uređaja je azot.

Godišnje se oko 5.000 tona mulja zbrinjava u skladu sa Zakonom. Može se koristiti za kompostiranje ili u drugoj fazi, proizvodnju električne energije.

Realizacijom ovog projekta, naš grad šalje jasnu poruku građanima da brinemo o zdravlju budućih generacija. Svi postojeći privredni subjekti koji posluju na teritoriji našeg grada i budući investitori, morali bi da ulože duplo više sredstava u ekologiju, svako od njih bi morao da ima sopstveno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Na teritoriji grada Šapca, privrednici sada imaju obavezu da obezbede samo postrojenje za predtretman.

Investiciona vrednost projekta: (EU Tehnička pomoć (Priprema projekta, nadzor, FOPIP): 1.275.000 evra, EU Radovi (PPOV linija vode): 8.593.374 evro, MPŠVP – Direkcija za vode (Pumpna stanica Glavna, izgradnja obaloutvrde, PPOV Linija mulja): 4.592.000 evra, MRDLSG/NIP (Vezni cevovod PS Glavna PPOV, linija mulja PPOV, dogradnja PPOV i proširenje ulazne građevine): 2.731.000 evra, Grad Šabac (Priprema projekta, nadzor, ostali radovi): 1.100.000 evra).

U javnosti se često čuje za pojam inspekcijskog nadzora u životnoj sredini. Običan građanin je često zbunjen ili uopšte ne zna kako se može pokrenuti inspekcijski nadzor. Možete li nam reći šta je neophodno i kako se pokreće inspekcijski nadzor u životnoj sredini?

Ne postoje bitne razlike u pokretanju inspekcijskog nadzora u životnoj sredini u odnosu na druge inspekcijske službe.

U skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru postupak inspekcijskog nadzora pokreće se i vodi po službenoj dužnosti ili povodom zahteva nadziranog subjekta za vršenje inspekcijskog nadzora, kao i povodom zahteva drugog lica kome je posebnim zakonom priznato svojstvo stranke u postupku.

Kod ocene o postojanju razloga za pokretanje postupka po službenoj dužnosti inspektor uzima u obzir predstavke građana i pravnih lica koje imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka, a podnosioci tih inicijativa nemaju svojstvo stranke u postupku koji se može pokrenuti na osnovu te inicijative.

Pomenuti Zakon daje ovlašćenja inspektoru da prilikom inspekcijskog nadzora izriče određene mere, uloga inspekcija, pre svega, treba da bude preventivna, a ne usmerena na kažnjavanje privrednih subjekata, dok se represivne upravne mere i radnje preduzimaju samo kada se preventivnom merom ne može obezbediti postizanje cilja inspekcijskog nadzora.

Inspekcijski nadzor počinje uručenjem naloga za inspekcijski nadzor nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu.

Ako nadzirani subjekat, odnosno prisutno lice odbija uručenje naloga za inspekcijski nadzor, smatra se da inspekcijski nadzor počinje pokazivanjem naloga i predočavanjem njegove sadržine nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu.

Kada u skladu sa zakonom nalog za inspekcijski nadzor nije izdat (član 16. st. 8. i 9. Zakona), inspekcijski nadzor počinje preduzimanjem prve radnje inspektora s tim ciljem.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Olivere Kikanović

EKONEC klub čitalaca

Iako je krajem oktobra prošle godine u Šapcu postavljena moderna mobilna stanica za merenje kvaliteta vazduha, ipak je nedavno ispred Gradske uprave protestvovalo oko stotinu Šapčana zbog zagađenja vazduha. Kakav je kvalitet vazduha u Šapcu?

U poslednjih nekoliko godina, u Srbiji je povećana pažnja javnosti i svest o potencijalno veoma štetnim efektima zagađenog vazduha. Loš kvalitet vazduha predstavlja jedan od najznačajnijih problema u urbanim sredinama, čiji su uticaji na zdravlje ljudi i životnu sredinu, veoma štetni.

Aerozagađenje i njegovog uticaja na zdravlje ljudi, naveli su brojne gradove u Srbiji da planiraju kratkoročne, ali i dugoročne mere za borbu protiv zagađenja vazduha i zaštitu javnog zdravlja.

Na Trgu šabačkih žrtava puštena je u rad mobilna automatska merna stanica za kontrolu kvaliteta vazduha, u saradnji Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije i Grada Šapca. Na njoj se beleže povećene koncentracije PM 10 i PM 2,5 čestica, što se može dovesti u vezu sa individualnim ložištima.

Aglomeracija Šabac predstavlja kombinaciju gradskog, industrijskog i ruralnog tipa aglomeracija. Problem aerozagađenja postoji u gradskom i prigradskom području aglomeracije u zoni uticaja industrije.

Ruralno područje prigradskih naselja Mišar, P. Pričinović i Jevremovac je više osunčano i bolje provetreno, sa izrazito slabijim intenzitetom emisije zagađujućih materija iz saobraćaja, ložišta i industrije, tako da na njemu nije zastupljen problem aerozagađenja (postoje samo saznanja o povremenim zagađenjima vazduha, kao posledica aktivnosti lokalnog stanovništva na uređenju poseda, upravljanja otpadom, zagrevanja objekata, odvijanje saobraćaja…).

U okviru granica gradskog naselja Šabac nalazi se privredni subjekti „ELIXIR ZORKA-MINERALNA ĐUBRIVA“ d.o.o. Šabac i „HBIS GROUP Serbia Iron & Steel“ d.o.o. Beograd – ogranak u Šapcu, „Železara Smederevo“ d.o.o.- ogranak Šabac – proizvodnja belih limova, kao i Javno komunalno preduzeće „Toplana“ sa toplanama na Trkalištu i u Benskoj Bari.

Na kvalitet vazduha u gradu Šapcu utiču prvenstveno emisije zagađujućih materija iz: 1. Kotlarnica i individualnih ložišta, 2. Saobraćaja, 3. Industrije, 4. Polen (specifično zagađenje).

Ispitivanje emisije zagađujućih materija iz stacionarnih izvora obuhvata određivanje masenih koncentracija i masenih protoka sledećih materija: oksida sumpora SO2, oksida azota izraženih NO2 i ukupnih praškastih materija. Mobilni izvori zagađenja su prevozna sredstva sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (automobili, autobusi, transportna vozila, građevinske i poljoprivredne mašine…).

U toku 2020. godine u gradu i gradu Šapcu registrovano je povećano prisustvo čađi (ukupno 51 dan), koncentracija suspendovanih materija – frakcija PM10 (decembar mesec), koncentracija fluorovodonika (mart mesec) i koncentracija taložnih materija (decembar mesec), dok su ostale ispitivane materije bile u okviru Zakonom dozvoljenih vrednosti tokom cele godine.

Osnovni problem aglomeracije Šabac koje se odnose na kvalitet vazduha su industrijska postrojenja smeštena u Istočnoj radnoj zoni, od kojih su većina IPPC postrojenja.

Pored gradskih toplana koje koriste, kada je u pitanju aerozagađenje najprihvatljiviji energent, prirodni gas, u aglomeraciji Šabac postoji veliki broj individualnih ložišta koji kao energente koriste drvo i ugalj.

Procenjuje se da na području grada ima više hiljada lokalnih ložišta. Dimni gasovi iz njih se pretežno zadržavaju u najnižim (prizemnim) delovima atmosfere, zbog relativno niskih dimnjaka (7-10m), što je naročito izraženo u periodima nepovoljnih klimatskih uslova, odnosno temperaturne inverzije. Pored navedenih problema, na teritoriji aglomeracije Šabac ukrštaju se dva značajna državna puta Ib reda.

Velika frekvencija saobraćaja dovodi do povećane emisije zagađujućih materija u vazduh. Veliki je broj vozila sa pogonom na dizel, koja predstavljaju značajne zagađivače.

Takođe, evidentan je problemi reemisije nataloženih čestica koje su nosioci zagađujućih materija.

Mora se imati na umu da zagađenje vazduha, kao i ostale vrste zagađenja, nisu nastale tokom kratkog vremenskog perioda, te samim tim, sanacija njihovog dejstva, kao i otklanjanje uzroka u skladu sa nacionalnim pravnim okvirom i najboljim dostupnim tehnologijama i primerima, se ne može izvršiti u kratkom vremenskom okviru, već zahteva suštinsku i detaljnu pripremu, planiranje i sprovođenje kako kratkoročnih tako i dugoročnih mera, koje imaju za cilj pozitivne posledice po zdravlje i dobrobit građana.

Šta Vi mislite o konceptu zelene ekonomije i ima li šanse da zaživi u Srbiji?

Prirodni resursi su ograničeni i njihovo nekontrolisano korišćenje može da izazove propast ekonomije i krah društva, ako se pitanje čuvanja resursa i zaštite životne sredine ne postavi kao najviši prioritet.

Smanjenje potrošnje energije i efikasno upravljanje energijom, smanjenje zagađenja životne sredine i emisije ugljen-dioksida i povećanje učešća obnovljivih izvora energije su važni ciljevi koji se postavljaju kako ispred građana, vlasnika kapitala tako i ispred države.

Zelena ekonomija predstavlja način za privredni rast i razvoj i napredak u blagostanju ljudi u skladu sa održivim razvojem.

Potencijali: Prvi od ključnih faktora na nivou javnih politika, koji je važan za razvoj cirkularne ekonomije, jeste ugradnja njenih principa u strateški okvir kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.

Drugi bitan faktor je povezivanje aktera, odnosno stvaranje platformi zainteresovanih strana na nacionalnom, a možda još važnije i na lokalnom nivou, jer se samo kroz umrežavanje, saradnju i sagledavanje cirkularnih politika iz ugla privrede, građana i javnog sektora, može očekivati donošenje odluka koje maksimiziraju napore u pravcu uvođenja cirkularne ekonomije.

Angažman građana, i individualni nivo svesti je još jedan od važnih faktora kada je reč o prelasku lokalnih privrednih subjekata sa linearnog na cirkularni vid poslovanja. Ovaj faktor može da bude podsticaj za cirkularnu ekonomiju, u zavisnosti od nivoa svesti građana i njihove spremnosti da aktivno učestvuju u realizaciji lokalnih politika.

Podsticaji su još jedan važan faktor za uspešnost koncepta cirkularne ekonomije. Lokalne samouprave, spremne da podrže prelazak na cirkularnu ekonomiju i njen razvoj u lokalnom privrednom okruženju, podjednak značaj treba da daju podsticajima privrednim subjektima i građanima. Podsticaji za privredu se mogu ogledati u olakšavanju administrativnih procedura i drugim vrstama finansijske i ne finansijske pomoći na osnovu lokalnih strateških dokumenata, a za građane treba predvideti smanjenje računa za komunalne usluge ili druge vrste benefita za racionalno i ponašanje u skladu sa principima cirkularne ekonomije.

U oblasti upravljanja (komunalnim) otpadom, potencijali se odnose na unapređenje model primarne selekcije – odvojenog sakupljanja otpada, kako bi se obezbedio što čistiji materijal (sekundarne sirovine) za dalji proizvodni proces, otvarajući istovremeno na taj način i mogućnost za nova radna mesta.

Ograničenja: U regulatornom smislu implementacija cirkularne ekonomije u Srbiji zahteva kreiranje i usaglašavanje nacionalnih planskih dokumenata, izmene i dopune zakona (po sektorima) i tehničkih propisa, promociju dobrovoljnih instrumenata, uvođenje ekonomskih instrumenata u skladu sa budžetskim planiranjem i razvoj mehanizama za praćenje implementacije propisa koji doprinose održivom korišćenju resursa.

U institucionalnom smislu neophodan je jedinstven stav predstavnika izvršne vlasti i Parlamenta u kreiranju politike održivog korišćenja resursa u kontekstu cirkularne ekonomije. Neophodno je promeniti resursnu politiku na taj način što će država kroz različite mere uticati na očuvanje prirodnih resursa i staviti akcenat na održivu ponovnu upotrebu već korišćenih resursa i materijala.

Istraživački potencijali naučne zajednice ne koriste se u dovoljnoj meri za doprinos razvoja industrije i cirkularnog dizajna u procesu proizvodnje. Nizak je nivo svesti o potencijalima otpada kao sirovine za proizvodnju, a tržište sekundarnih sirovina nerazvijeno. Nedostaje obučeni kadar kod predstavnika industrije i privrede za nove poslovne modele u cirkularnoj ekonomiji.

Nepoštovanje vremenskog okvira od strane izvršne vlasti i neagilnost u kreiranju javnih politika, može usporiti tranziciju i negativno uticati na podsticanje privrede ka novim investicijama.

Nedovoljno razvijeni kapaciteti na lokalnom nivou, ali i velike razlike u ekonomskoj moći u različitim regionima u Srbiji.

Nedovoljno je razvijena infrastruktura i ekonomska opravdanost za poslovno povezivanje između preduzeća. Nedovoljno poznavanje industrije o novim poslovnim modelima i izvorima finansiranja industrije za promenu načina poslovanja u kontekstu cirkularne ekonomije.

Tranzicija ka zelenoj ekonomija podrazumeva učešće svih aktera kako na nacionalnom i lokalnom tako i na individualnom nivou (neučešće ili zapostavljanje bilo kog aktera je ograničavajući faktor.

Pasivnost ili u nekim slučajevima i nespremnost građana da prihvate modele ponašanja drugačije od ustaljenih, mogu biti ozbiljna prepreka za napredovanje cirkularne ekonomije.

Ozelenjavanje podrazumeva i dodatne troškove, pa je pitanje koliko građani, vlasnici kapitala, ali i država, imaju sredstava da se uključe u ovaj proces.

Sve prethodno navedeno definiše zelenu i cirkularnu ekonomiju kao koncept zelenog rasta u skladu sa strategijom održivog razvoja.

To je koncept novijeg datuma, koji nema alternativu i koji u praksi još uvek nije zaživeo kao dominantan model.

U suštini, ekonomski rast bi trebalo da bude odvojen od pritisaka na životnu sredinu u cilju održavanja otpornosti ekosistema i sprečavanja i smanjivanja negativnih uticaja na ljudsko blagostanje. Dobici u efikasnosti resursa će biti od ključnog značaja.

Procenjuje se da bi poboljšanje materijalnog korišćenja resursa značajno smanjilo potrebu za eksploatacijom prirodnih resursa.

Da bi se postigao cilj 0 posto otpada, potrebno je uključiti nauku za istraživanja mogućnosti primene mehaničkih, hemijskih, termičkih, bioloških i svih drugih vrsta tretmana.

I na kraju, biće važno da se poveća istraživački napor kako bi se razvili modeli i druge alatke za analizu socio-ekonomskih i ekoloških interakcija i kompromisa.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Olivere Kikanović

EKONEC klub čitalaca

Кako i na koji način podići nivo svesti o zaštiti životne sredine kod građana?

Očuvanje i zaštita životne sredine danas zauzima veoma važno mesto u razvijenim društvima, a postepeno zauzima i sve značajnije mesto u zemljama koje se nalaze u razvoju ili manje razvijenim društvima i njihovim pravnim sistemima.

Očuvanje životne sredine i njena efikasna zaštita, predstavlja „ispit zrelosti“ savremenih društava, od kojeg zavisi kvalitet života sadašnjih, a posebno budućih generacija.

Nedovoljno razvijen nivo svesti građana o potrebi zaštite životne sredine posledica je: 1.

2.

3.

4.

5.

nedovoljne zastupljenosti ovog vida obrazovanja u planovima i programima, počevši od predšolskih ustanova, pa do viših instanci obrazovanja; nedostatka i nedovoljne dostupnosti nastavnih materijala; nedovoljne dostupnosti neformalnih vidova obrazovanja u datoj oblasti; nepostojanja informacionog sistema; nepostojanja visokog opšteg obrazovnog nivoa i niskog životnog standarda stanovništva.

U formiranju ekološke kulture savremenog čoveka važnu ulogu ima sistem ekološkog obrazovanja i vaspitanja. On se nalazi u procesu stvaranja, a njegova neophodnost više je nego očevidna.

Ekološko obrazovanje predstavlja shvatanje problema očuvanja životne sredine. Široki dijapazon ekološkog obrazovanja omogućava neophodnu sintezu znanja, umenja i navika iz prirodnih i društvenih nauka.

Obrazovno-vaspitni proces u funkciji zaštite i unapređivanja životne sredine predstavlja svesno i plansko razvijanje znanja o čovekovoj sredini u toku čitavog života, koje ima za cilj razvijanje svesti o osnovnim karakteristikama čovekove sredine, odnosa u njoj i odnosa prema njoj, na osnovu koje će čovek težiti očuvanju i unapređivanju sredine.

Ekološko obrazovanje treba da pruži veoma sigurna znanja o osnovnim ekološkim pitanjima savremenog društva, razvija kritički stav prema rastućoj degradaciji životne sredine i ukazuje na neophodnost racionalnog korišćenja prirodnih resursa.

Milisav Pajević EKONEC klub čitalaca

Ekološki intervjui u doba korone

Biljana Taušanović, diplomirani inženjer tehnologije, šef odeljenja tehnologije Milanović tretman voda d.o.o.

„Ponovna upotreba otpadne vode je uvek moguća“

Kažite nam na početku Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Mislim da smo svi svesni da je stanje kvaliteta životnog prostora u najširem smislu jako loše i da je to posledica zanemarivanja važnosti i odlaganja investicija u ovom segmentu. Čovečanstvo je valjda prirodu smatralo mnogo moćnom, a prostranstva zemljišta, vode i vazduha dovoljno velikim da kompenzuju zagađenje kojima su opterećivali tokom celog XX veka.

Jako sam zadovoljna nedavno pokrenutim inicijativama i zahtevima, posebno građana i neprofitnih organizacija. Ovo ukazuje da se širi svest i da ne treba biti posebno stručan da razumemo da nije zdrav vazduh koji se vidi, reke i jezera po kojima pluta velika količina otpada, da nas truju paljevine na deponijama koje nisu uređene.

Značajno je da naša generacija razume da u svojim rukama ima instrumente kojima uz organizaciju i volju treba da minimizira posledice dosadašnjeg zanemarivanja i već tokom svog života poboljša uslove kako bi bili bolji za naredna pokoljenja.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Biljane Taušanović

EKONEC klub čitalaca

Da li je i koliko pandemija korona virusa uticala na Vaš život i svakodnevne profesionalne obaveze?

Kao i sve moje kolege, a i većina građana Srbije, tokom cele epidemije sam odgovorna prema svom zdravlju i zdravlju svoje okoline, pa se, evo, uspešno odupirem da budem zaražena.

U potpunosti razumem način prenošenja, rizike i razloge za preventivne mere i zato ih bez izuzetka poštujem.

Svakako smo svi iskusili nove načine održavanja poslovnih sastanaka pa i stručnih skupova. Mišljenja sam da će u budućnosti online komunikacija u najvećem delu biti isključena u profesijama kao što je naša, gde je odlazak na postrojenje nužnost. Međutim, sigurna sam da ćemo svi delom zadržati mogućnost online sastanaka kao način da se brže i efikasnije obavljaju dogovori kad god je to moguće.

U okviru delatnosti tretmana voda nije došlo do smanjenja poslovnih aktivnosti, jer potrebe postoje – u industriji su neodložne, dok se u komunalnim preduzećima, u atmosferi brige za zdravlje, sve više stavlja akcenat na kvalitet naročito otpadne vode.

Ponosna sam na svoj kolektiv u kompaniji Milanović tretman voda, koja je deo MIND Group, uzevši u obzir sve aspekte rizika i zaštite i zahvaljujući odličnoj organizaciji, uspešno drži nivo poslovne aktivnosti sarađujući i pomažući lokalnu samoupravu kroz donacije hemijskih dezinficijenasa i medicinskih aparata.

Ova pandemija je na prvom mestu uticala na naše poimanje interakcije sa ljudima i predmetima, a donela je definitivno najviše promena na nivou stresa koji potiče od brige za zdravlje. Želim da verujem da ćemo iz ovoga svi izaći jači tako što ćemo usvojiti navike kojima ćemo unaprediti prevenciju zdravstvene zaštite na individualnom i svakodnevnom nivou što obuhvata i brigu za kvalitet vode i vazduha.

Vaš profesionalni angažman vezan je tretman vode. Koji sve sistemi za tretman voda postoje i gde se primenjuju?

Glavna podela je na sisteme za pripremu vode i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Priprema vode, isto kao i prečišćavanje otpadnih voda potrebni su za stanovništvo i za industriju.

Decenijama unazad se u našoj zemlji ulagalo u pripremu pijaće vode za domaćinstva i u industriji. Pored velikih ulaganja ostalo je dosta reona u našoj zemlji gde je voda na slavini neispravna do toksičnosti.

Mislim da se mnogo više ulagalo u industriju, naročito tamo gde procesna voda dolazi u kontakt sa proizvodom ili ulazi u sastav proizvoda.

Nasuprot ovome, kvalitet površinskih voda je skoro u potpunosti zanemaren, pa je kvalitet rečnih tokova u proteklim decenijama značajno degradiran. U neku ruku, komunalne otpadne vode ne prave veliku štetu, jer su opterećene biološki razgradivim materijalom, naročito u velikim rekama, kao što je Dunav sa velikom moći samoprečišćavanja.

Opet, nisu svuda prisutne tako moćne reke i mi smo iznad svega dužni da neutrališemo otpad koji generišemo, a ne da čekamo prirodu da ona to uradi, u dužem ili kraćem roku.

Kod industrije je naravno situacija znatno komplikovanija što se tiče vrste zagađenja koje proizvodi i šteti koju uzrokuje.

Mnogi privredni subjekti su izgradili sisteme prečišćavanja radeći pritom na imidžu kompanije, dok je najveći broj i dalje u fazi planiranja i projektovanja, uslovljena zakonskom regulativom.

Poseban segment obrade i manipulacije vodom je zatvaranje kružnih tokova vode, tačnije njena ponovna upotreba.

Bilo bi mi jako drago kada bi se na našim prostorima više širila svest o tome da je nama i ovo potrebno, jer nasuprot utisku koji mislim da većina stanovništva ima, naša zemlja nije toliko bogata vodom. Ponovna upotreba otpadne vode je uvek moguća, često je i rentabilna, a najjednostavniji primer je takozvana. „siva voda“ koja potiče iz domaćinstva (izuzev toaleta), a koja se nakon tretmana može koristiti između ostalog za navodnjavanje.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Biljane Taušanović

EKONEC klub čitalaca

Kažite nam zašto je važno primeniti moderne tehnologije obrade industrijskih otpadnih voda?

Na našoj regulativi se kontinuirano radi, a prekretnica je bila usvajanje Uredbe o graničnim vrednostima emisije u drugoj polovini 2011. godine. Ova Uredba je podelom industrije na 49 vrsta i pratećim kvalitetom vode za ispuštanje za svaku od njih, dala konačno realnu osnovu i precizne smernice za rad na izgradnji sistema za prečišćavanje.

Ovde namerno kažem izgradnji, jer su sistemi za otpadne vode najčešće građevinski objekti i mnogostruko veći investicioni trošak u odnosu na pripremu vode na čiji nivo investicije su navikli industrijski korisnici na našim prostorima. Osim raznolikosti po vrsti proizvoda kod industrije je važno što neke rade sezonski, kod nekih je uvek ista vrsta proizvoda, dok je kod drugih promenljiva vrsta proizvoda, a posledično i kvalitet vode koji stiže na postrojenje za prečišćavanje. Da bi ova skupa i važna postrojenja dugoročno i pouzdano radila svoj posao potrebno je projektovanje tehnološkog rešenja koje daje najveći stepen pouzdanosti i koji ima odgovor na očekivane, ali i na havarijske promene.

Razvojem i naučnim istraživanjima imamo na raspolaganju kvalitetnije konstrukcione materijale, energetski efikasnije procese, rentabilniju upotrebu hemikalija i sličnog, čime se smanjuju operativni troškovi i obezbeđuje brži povrat investicionog ulaganja.

Pored svega ovoga, vlasnici industrijskih postrojenja treba da se postave kao članovi zajednice i postanu partneri lokalne samouprave u unapređenju stanja životne sredine. Samo zajedničkim naporima zakonodavstva, vlasnika proizvodnje, lokalne samouprave, projektanata, izvođača i nekada stranih donacija mogu da se postignu ciljevi u najkraćem roku i potrebnom obimu.

Ljudi kada se govori o postrojenjima za prečišćavanje i tretman vode najčešće zamišljaju ogromna postrojenja poput fabrika. Da li postoji mobilno postrojenje za tretman vode i gde se i za šta može upotrebiti?

Mobilna postrojenja su najčešće izvedena u građevinskim kontejnerima standardnih dimenzija za transport kamionom ili šleperom.

Ona mogu da budu postavljena privremeno ili trajno, uz mogućnost izmeštanja po potrebi.

Ovakvo postrojenje za pripremu pijaće vode je naša firma radila na primer za kopove u Kolubari, zbog prirode njihovog posla, a učestvovali smo i na kasnijem premeštanju.

Mobilna postrojenja za prečišćavanje otpadne vode se često predviđaju za vojne baze ili kampove.

Pored pomenutog, u svetu je poznata praksa rentiranja mobilnih postrojenja za pijaću vodu za kojima se javlja potreba nakon prirodnih katastrofa kada je ruinirana vodoprivredna infrastruktura ili je stanovništvo izmešteno izvan urbane sredine.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Biljane Taušanović

EKONEC klub čitalaca Na televiziji i u reklamama često se čuju termini omekšavanje i dekarbonizacija vode. Hoćete li nam pojasniti šta to znači i koliko su efikasne mašine i proizvodi koji se nude za tu namenu?

Omekšavanje vode je sasvim sigurno najčešće korišćeni i najpoznatiji proces u pripremi vode za industriju.

Omekšavanje vode podrazumeva hemijski proces uklanjanja kalcijuma i magnezijuma iz vode i njihova zamena jonom natrijuma nakon čega više nema mogućnosti stvaranja taloga kamenca.

Ovo se u praksi, koja je uveliko odomaćena, vrši ispunom koja se naziva jonoizmenjivačka smola i predstavlja pouzdanu i efikasnu tehnologiju. Kapacitet za omekšavanje se obnavlja regeneracijom ispune slanim rastvorom čime je njen radni vek jako dugačak.

Sve ovo je dozvoljeno za pijaću vodu, pa su zato omekšivači vode u upotrebi u svim segmentima industrije, a po potrebi i u domaćinstvima.

Potreba za omekšavanjem se javlja svugde gde ima promene temperature vode, a posebno tamo gde se javlja topla voda ili para, jer se taloženje kamenca javlja prilikom zagrevanja vode.

Omekšavanjem vode se održava kvalitet opreme i procesa, jer je kamenac zaprljanje koje između ostalo dovodi i do stvaranja korozije. Upotrebom omekšivača smanjuje se potrošnja energije, jer je kamenac izolatorski sloj, a sprečavaju se i drugi rizici uzrokovani nastajanjem nepoželjnih taloga.

Uređaji za omekšavanje mogu se koristiti i u domaćinstvima, u slučajevima kada je ulazna voda velike tvrdoće i zbog toga ostavlja velike naslage kamenca po bojleru ili sanitarijama. Ovde treba napomenuti da nije poželjno koristiti potpuno omekšanu vodu u domaćinstvu, zato što je ona kao takva jako korozivna i ima povećan sadržaj natrijuma, već se preporučuje samo delimično omekšavanje. Takođe se primenjuje kod kafe-aparata, kao što je i u svakoj kućnoj mašini za sudove fabrički ugrađen mini omekšivač za koji niko ne zna da postoji pošto je vek trajanja zaista dugačak. Sada je već svima jasno da se zbog ovog omekšivača u mašinu za sudove sipa so.

Konačno moram da istaknem da je jonoizmenjivačka smola apsolutno jedini način pravog omekšavanja vode. Ovo kažem zbog prisustva mnogih uređaja koji se nude građanima, a za koje se tvrdi da su za omekšavanje vode. Naime, postoje tehnike kojima se sprečava taloženje kamenca, ali se ne mogu sve one nazvati omekšavanjem i zbog toga nisu dovoljno efikasne niti pouzdane.

Dekarbonizacija je, sa druge strane, nekada rađena krečom, a sada gotovo uvek jonoizmenjivačkom smolom, doduše druge vrste nego onom koja vrši omekšavanje vode. Dekarbonizacija ili dealkalizacija se najčešće radi za potrebe proizvodnje gaziranih bezalkoholnih pića i nije nešto što se primenjuje u domaćinstvima.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Biljane Taušanović

EKONEC klub čitalaca Na kojim programima i projektima trenutno radite?

Rad na sistemima za tretman vode je uvek dinamičan i raznolik. Od pripreme vode do prečišćavanja otpadne vode, zaista je širok opseg problema i potreba, radnih kapaciteta i zahteva za uštedama.

U kompaniji Milanović tretman voda d.o.o. strateški pratimo potrebe korisnika da poseduju sistem koji je rentabilan i racionalan, koji je automatizovan, pouzdan i obezbeđuje uštede. Kako bi ispratili sve potrebe kontinuirano radimo na istraživanju i razvoju u šta sam direktno uključena. Veliku podršku imamo od renomiranih naučno-istraživačkih institucija u Beogradu i Kragujevcu, a posebno smo ponosni što je saradnja u oba smera. Milanović tretman voda d.o.o. ima svoju proizvodnju, pa i proizvode iz oblasti delatnosti. Granice se uvek pomeraju što nas motiviše da uvek imamo proizvod u razvoju.

Trenutno je aktuelan projekat razvoja kompaktnog kontejnerskog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda sa hibridnom tehnologijom gde u simbiozi radi više tehnoloških procesa.

Svaki od ovih procesa je prethodno unapređen upotrebom najsavremenijih rešenja. Ovakva vrsta uređaja i način njegove izvedbe je idealan za koncept razvoja decentralizovanih sistema čime se smanjuje nivo potrebnih ulaganja i ubrzava proces pokrivenosti države postrojenjima za otpadne vode.

Čuli ste za koncept „zelena ekonomija“, može li da zaživi u Srbiji?

Da, naravno, svi smo čuli i nadam se da verujemo u takav koncept i da ćemo svi sa svojih pozicija i oblasti delovanja raditi na tome da taj daleki cilj bude dostignut.

Iz onoga što sam prethodno pominjala jasno je da sa aspekta tretmana vode postoje načini i instrumenti sa kojima treba raditi.

Preduslov je svest o potrebi, kao i o tome da je moguće ulaganjima postići uštede u resursima. Mislim da će se prvi pravi korak napraviti kada svest o uštedama bude proširena iz sfere materijalnih resursa ka prirodnim resursima od opšteg interesa i njihovoj vrednosti koja ne može direktno da bude valorizovana kroz novčanu uštedu.

Ovde može država da odigra važnu ulogu kroz stimulacije čime daje novčani ekvivalent i time pomogne da se ustali praksa, a konačno i vide prednosti kojih posle niko ne želi da se odrekne.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Biljane Taušanović

EKONEC klub čitalaca Kako i na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Moje lično mišljenje je da ovde najveću ulogu mogu da odigraju sve „zeleno“ orijentisane organizacije i grupe građana.

Treba prvenstveno delovati lokalno, širenjem relevantnih informacija i edukacijom građana preko svih raspoloživih medija i pokretanjem građanskih inicijativa.

Uz sve to je neophodno imati konkretne planove delovanja. Treba krenuti od svoje okoline: upravnika zgrade u kojoj živimo i komšija, svoje ulice, grada i slično. Uvek će biti nezainteresovanih, ali će sigurno većina biti okrenuta ka boljem sutra. Ta većina treba da bude pokrenuta zakonskim obavezama i manjim inicijativama uređenja zgrade, oplemenjavanja prostora u kome živimo, uz prisustvo perspektive, da je cilj zdravija životna sredina u svakom pogledu. Dalje se inicijativa preliva i prelazi u ruke lokalnih samouprava koje treba da podignu nivo komunalnih usluga, ali i državnih organa koje treba da stimulišu privredu.

Izuzetno sam ponosna zato što radim u grupaciji koja je ekološki osvešćena i zato što svoja znanja mogu da iskoristim kako bih pomogla efikasnijem rešavanju problema životne sredine.

Milanović tretman voda d.o.o. aktivno učestvuje na izgradnji i primeni ekoloških standarda na svojoj matičnoj lokaciji – MIND Parku, industrijskoj zoni u Kragujevcu u vlasništvu MIND Group.

Zahvaljujući postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda koje se nalaze u MIND Parku očuvana je potpuna ravnoteža vodotokova i životne sredine. Pored brige o vodi u MIND Parku, u upotrebi su i solarni kolektor koji se koristi za potrebe snabdevanja jednog dela objekta Lakirnice, a sama Lakirnica je opremljena najsavremenijim sistemima skladištenja iskorišćenih boja koji brinu o životnoj sredini.

Orijentisanost MIND Parka ka održivim prirodnim resursima ogleda se i u upotrebi geotermalnih pumpi koji će se koristiti za grejanje i hlađenje Upravne zgrade. Kako je MIND Park smešten u prelepom delu Šumadije i kako je orjentisan ka železničkoj i avio industriji primarni cilj svih kompanije u MIND Parku, ali i svih zaposlenih je da se očuva prirodna ravnoteža i sinergija sa svim onim prirodnim resursima koje se nalaze u njegovoj blizini.

Svaki pojedinac je važan i svako ima moć da utiče na svet oko sebe, ne treba čekati na druge.

Milisav Pajević EKONEC klub čitalaca

EKONEC klub čitalaca EKONEC klub čitalaca EKONEC klub čitalaca

​Ekološki

intervjui u doba korone - februar 2021. godine

GODINA II - BROJ 6 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ EKONEC je upisan u Registar javnih glasila pod brojem IN000004.

Osnivač i izdavač: Nepušački Edukativni Centar - RP, Kragujevac.

Za osnivača i izdavača, glavni i odgovorni urednik: Milisav Pajević.

Distribucija: Dostava na mejl korisnika koji je član EKONEC kluba.

Adresa redakcije: Igumana Pajsija 10, 34113 Kragujevac.

Telefon: +381 (0) 61 130 97 55.