Ekološki intervjui u doba korone - broj 5 - januar 2021. godine.

​Ekološki

intervjui u doba korone - januar 2021. godine GODINA II - BROJ 5 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ

Ekološki intervjui u doba korone

Andrej Bojić, potpredsednik COP26 UNFCCC, bivši šef kabineta i specijalni savetnik u Ministarstvu zaštite životne sredine

„Moramo intenzivirati diskusiju o klimatskim promenama“ S obzirom da ste do 29. oktobra 2020. godine bili šef kabineta ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana i da ste uz njega mogli najbolje da sagledate aktuelno stanje životne sredine u Republici Srbiji, recite nam koji su Vaši utisci sadašnjeg stanja životne sredine?

Stanje u oblasti zaštite životne sredine nije dobro, ali je daleko od onog kako pojedini pokušavaju da ga predstave, kada kažu da živimo u najzagađenijoj zemlji na svetu, u najzagađenijem gradu i slično.

Ima puno problema koji su posledica brojnih neurađenih stvari u prošlosti, posledica savremenog razvoja.

Međutim, svaki problem ima i svoje rešenje. Ne treba da izmišljamo toplu vodu da bismo popravili stanje u ovoj oblasti. Dovoljno je samo da vidimo šta su razvijene zemlje uradile i da njihova rešenja prilagodimo našim potrebama i mogućnostima i imaćemo rezultate.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Andreja Bojića

EKONEC klub čitalaca

Verovatno ste i sami pročitali, šta su dosadašnji učesnici serijala „Ekološki intervjui u doba korone“ iznosili kao ocenu rada administracije Ministarstva zaštite životne sredine, čiji ste i Vi bili jedan od važnih članova. Sumirajte nam najvažnije rezultate rada administracije ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana.

Kada obavljate poslove koji su od opšteg interesa uvek morate voditi računa šta će o tom poslu reći oni u čijem interesu ga obavljate. Međutim, kada je reč o životnoj sredini to je još teže, jer se poslovi u ovoj oblasti obavljaju, hteli mi to ili ne, isključivo u interesu svih nas kao građana, bez obzira na starosnu dob, pol, veru, religiju ili političku partiju kojoj pripadamo.

Nikada neću zaboraviti jednu skupštinsku raspravu sa predstavnicima opozicije kada je jedna narodna poslanica rekla da mi iz Vlade ne možemo da se slažemo sa njima, jer su oni opozicija i da nije normalno da se slažemo. U ovoj oblasti, mi nemamo luksuz da se svi ne složimo oko toga da moramo imati čist vazduh, zdravu vodu za piće, plodnu zemlju ili ekološki održivu industriju i privredu.

Upravo mislim da su to bili najvažniji rezultati prethodne administracije. Posle određenog broja godina postignut je konsenzus da zaštita životne sredine mora postojati, da se o njoj mora pričati i da se njome moramo baviti ili će se ona u suprotnom baviti nama, a to uvek mnogo više košta. Zato je od velike važnosti što je prethodna Vlada formirala, a aktuelna Vlada zadržala, posebno i samostalno Ministarstvo zaštite životne sredine.

Konkretni, svakodnevni rezultati, oni koji su najbrže vidljivi su brojni i ja bih istakao samo neke kao što su rešavanje problema nelegalnog zbrinjavanja opasnog otpada, rešavanje pitanja istorijskog otpada u brojnim propalim firmama u našoj zemlji, pokretanje akcije pošumljavanja, uvođenje podsticaja za nabavku električnih i hibridnih automobila, izrada preko 40 projekata za postrojenja za preradu otpadnih voda i njihova izgradnja, sanacija postojećih i izgradnja novih deponija, završetak pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 u procesu evropskih integracija, itd.

Radili ste aktivno u vreme pandemije, da li je uticala, usporila ili onemogućila obavljanje Vaših profesionalnih obaveza?

Pandemija virusa KOVID19 je nema sumnje najveći izazov savremenog sveta, kako u zdravstvenom, tako i u ekonomskom, političkom, društvenom, pa i u poslovnom smislu.

Svakako da je značajno uticala i na rad državne uprave. Obustavljeni su sastanci uživo, putovanja, rad sa strankama na način kako smo to navikli. Ipak posao nije stao. Potrebe nisu nestale. Konkretno, mi smo u uslovima ograničenog kretanja, rada od kuće i svakodnevnog desetkovanja zdravih ljudi usled oboljenja, morali da organizujemo rad administracije da se sve to ne vidi spolja i da posao ne stane. Nije nam bilo teško jer smo uz pomoć vrhunskih IT stručnjaka u Ministarstvu dobar deo procesa unutar kuće u prethodnom, mirnom, periodu digitalizovali.

Nasuprot nekim očekivanjima da će se u uslovima pandemije posao smanjiti, mi smo imali drastično povećanje pojedinih aktivnosti. Primera radi, samo broj izdatih dozvola za biocidne proizvode i hemikalije za prva dva meseca pandemije je prevazišao godišnji broj dozvola. Normalno da je akcenat bio stavljen na te kapacitete i ovom prilikom želim da se zahvalim koleginicama i kolegama iz Ministarstva koji su uložili nadljudske napore da naša zemlja ima dovoljan broj ispravnih, bezbednih i legalnih sredstava za dezinfekciju u vreme kada su mnoge veće zemlje od naše ostajale bez njih.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Andreja Bojića

EKONEC klub čitalaca

U decembru 2019. godine izabrani ste za potpredsednika UN FCCC COP 26 (Konferencija Ujedinjenih nacija o promeni klime), pa nam recite koliko smo mi u Srbiji svesni značaja koji nam je tad ukazan, kao i da li uopšte razumemo šta znače naše obaveze smanjenja emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte koji doprinose globalnom zagrevanju?

Nažalost, lično mislim da nismo dovoljno svesni ni tog značaja, ali ni toga koliko je pitanje klimatskih promena važno za savremni svet i za pojedinačne države.

Više nema sumnje da su klimatske promene najvažniji izazov veka u kojem živimo. Ova pandemija je to samo potvrdila. Da li neko misli da prolećne temperature u decembru nemaju nikakav uticaj na prirodu?

Da li još neko sumnja da brutalna količina štetnih gasova koju su ljudi ispustili u atmosferu u prethodnih sto godina i koju svakodnevno povećavamo nema uticaj na živi svet na zemlji?

Ljudi su samo jedni od stanovnika ove Planete, a ipak mi silujemo ovu Planetu i nastavljamo to da radimo.

Planeta će nam sve to vratiti, da li kroz poplave, požare, pandemije, cunamije, tajfune, zemljotrese, manje je važno, ali je svakako podjednako opasno po opstanak sveta kakav mi poznajemo. Iz ovih razloga neke od najrazvijenijih zemalja na svetu, ovde pre svega mislim na Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku, Rusiju, od nedavno i Kinu, a kao što vidimo ponovo i Ameriku, počele su da unutar svojih administracija izgrađuju kapacitete za klimatsku diplomatiju, odnosno za vođenje spoljne politike kroz prizmu klimatskih promena.

Okvirna konvencija UN o promeni klime (UNFCCC) je noseći stub tih aktivnosti na svetskom nivou, a Konferencija strana potpisnica Konvencije (COP) uz Ekonomski forum u Davosu, jedina svetska godišnja konferencija koja okuplja sve političke, ekonomske i naučne lidere iz celog sveta. Sledeći COP u Glazgovu će po mišljenju mnogih biti jedna od četiri najvažnije konferencije u celom UNFCCC procesu, posle Rija 1992, Kjota 1997 i Pariza 2015. godine.

Važno je da Srbija bude deo celog procesa, a još je važnije da kroz ulogu jednog od potpredsednika Konferencije daje impuls celoj saradnji na globalnom i regionalnom nivou i to je upravo ono što mi i radimo. Ponosan sam što je Srbija u prethodnom periodu dobila mesto potpredsednika u najvažnijoj Konferenciji o klimatskim promenama na svetskom nivou, ali i mesto potpredsednika u Skupštini Ujedinjenih nacija o zaštiti životne sredine (UNEA5) čime smo dokazali da i male zemlje poput naše aktivnim pristupom i dobrom diplomatijom mogu izgraditi svoj položaj u međunarodnim odnosima.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Andreja Bojića

EKONEC klub čitalaca

Učestvovali ste kao nacionalni direktor na realizaciji projekta „Priprema izveštaja prema okvirnoj Konvenciji o promeni klime“. Koliko će tim projektom biti pripremljene mere i alati za borbu protiv klimatskih promena i ublažavanje njihovih posledica u Srbiji?

Priprema i podnošenje redovnih izveštaja prema UNFCCC je obaveza svake zemlje koja je potpisala konvenciju. Mi možemo da se pohvalimo da kao zemlja uz veliku pomoć domaćih stručnjaka i podršku stranih eksperata iz Evropske unije redovno ispunjavamo tu svoju obavezu. Da to nije ni malo jednostavan posao možda govori podatak da je Rusija svoj prvi izveštaj predala početkom 2020. godine. Mi završavamo naš drugi dopunjeni izveštaj i Treću nacionalnu komunikaciju. Mere i alati za mitigaciju i adaptaciju na klimatske promene u Srbiji će biti opredeljene jednim drugim aktom koji se zove Strategija niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom koji se takođe, završava i on će pokazati troškove i dobiti šta svaki sektor u državi mora da uradi da bi se postigli zacrtani ciljevi na nacionalnom, a time i na globalnom nivou.

Od presudnog značaja je to što je pre nekoliko nedelja podrška za ovo došla i sa najvišeg političkog nivoa u zemlji. Kao što znate, predsednik Vučić je na Klimatskom samitu u decembru objavio da će Srbija do 2050. godine postati klimatski neutralna zemlja.

Koliko god neki mislili da je to samo fraza, za nas koji se bavimo ovim poslom to je izuzetno važna politička podrška, jer nam daje snagu, ali i nadu da će pitanje klimatskih promena postati jedan od državnih prioriteta kojim ćemo se baviti na najvišem političkom nivou. Ako znamo koliki je ekonomski i politički značaj tog pitanja onda je to sasvim razumljivo.

Lično se nadam da ćemo u narednom periodu i mi kao zemlja moći da se pohvalimo da na najvišem nivou imamo grupu stručnjaka koja se bavi klimatskim promenama.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Andreja Bojića

EKONEC klub čitalaca Bili ste član Radne grupe za sistemsko rešavanje pitanja zagađenja vazduha koju je Vlada Republike Srbije formirala početkom januara 2020. godine. Javnost je uglavnom bila uskraćena za informacije o njenom radu, pa Vas pitam šta mislite da li je priča o kvalitetu vazduha životno ili političko pitanje?

Svako pitanje zaštite životne sredine je i životno i političko pitanje. Životno, jer se tiče svih nas, a političko, jer je politika još uvek najdelotvorniji mehanizam regulisanja pitanja u društvu. Kvalitet vazduha je pitanje koje uz kvalitet vode i zemljišta predstavlja stub svake politike zaštite životne sredine i njegovo prošlogodišnje anticipiranje u našoj javnosti nije nikakva novost.

Lično smatram da smo malo i zakasnili u obraćanju pažnje na taj problem koji je star nekoliko decenija.

Velika Britanija se njime bavi od pedesetih godina prošlog veka i čuvenog Velikog Londonskog smoga, Evropska Unija intezivno od dvehiljaditih godina, Kina od početka prošle decenije, itd.

Dobro je da se i u našoj javnosti, ali i stručnoj, naučnoj i političkoj zajednici pokrenula diskusija o njemu.

Ipak, moram da istaknem da se proteklih godinu dana često manipulisalo ovim pitanjem, neretko ne baš sa plemenitim motivima. Neki su ovo životno i političko pitanje pokušali da svedu na politikanstvo što nikako nije dobro. Tvrdnje da je Beograd najzagađeniji grad na svetu jednostavno nisu tačne. Dovoljno je samo ući u metodologiju formulisanja takvih tvrdnji i videćemo da one nisu održive. Ne može grad od dva miliona stanovnika sa Avalom, Kosmajem, Košutnjakom, Kalemegdanom biti zagađeniji od grada sa dvadeset, trideset, pedeset miliona stanovnika bez brda i planine. Jednostavno nije logično. Ali, to nikako ne sme da posluži za relativizaciju problema nedovoljno dobrog kvaliteta vazduha koji postoji u pojedinim gradovima naše zemlje i svi moramo ozbiljno da se potrudimo da vazduh koji dišemo učinimo boljim.

Kao i u svakom pitanju zaštite ili što bi rekao jedan naš kolega „odbrane” životne sredine, moramo krenuti od nas kao pojedinaca, a onda istrajavati i u zahtevu da nas i država zaštiti od prljavih energenata i tehnologija.

Prethodnih meseci se po Srbiji sadilo drveće više nego u protekle tri decenije, da li su te sadnje slučajnost ili rezultat rada bivše administracije Ministarstva zaštite životne sredine? Šta vi mislite o pošumljavanju?

Prethodni ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je imao jednu odličnu poruku koja je glasila da je „pošumljavanje najjeftiniji, najefikasniji i najjednostavniji način borbe protiv klimatskih promena.” To je zaista tako. Pošumljavanje mora biti masovno i stalno. Ako svaka zemlja na svetu usvoji taj pristup ima nade da pokrpimo rupe koje smo stvorili u Ozonskom omotaču. Zato je za svaku pohvalu inicijativa i podrška Ministarstva da se od 2018. godine finansiraju projekti pošumljavanja u našim gradovima. Da ne bude da sam hvalim administraciju kojoj sam pripadao, kao građanina i ekologa raduje me činjenica da iako je došlo do promene na čelu Ministarstva zaštite životne sredine nije se odustalo od ove važne i plemenite aktivnosti, a nova ministarka Irena Vujović je najavila i neke druge pozitivne mere kao što su podsticaji za zamenu kotlova na čvrsta goriva za građane i lokalne samouprave.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Andreja Bojića

EKONEC klub čitalaca

Kada je reč o „zelenoj“ ekonomiji, valja podsetiti da su uz Privrednu komoru Srbije, Ministarstvo zaštite životne sredine i bivši ministar Goran Trivan, bar na rečima, bili njeni najveći promoteri.

Kažite mi koliko je primena cirkularne, „zelene“ ekonomije, ključna za unapređenje životne sredine i stvaranje zdravog i uspešnog društva? „Zelena“ ili cirkularna ekonomija, pa čak i „plava“ ekonomija u nekim delovima sveta predstavljaju potpuno novi pristup ekonomskom razvoju država i društva. Mene kao ekologa, iskreno raduje i sama pomisao da su pojedine zemlje, ili pak pojedini delovi privreda pojedinih zemalja voljni i u stanju da pređu na ekološki održive načine proizvodnje i poslovanja.

Princip cirkularne ekonomije, najjednostavnije rečeno, predstavlja ništa drugo do povratak čoveka u ranije odnose saradnje sa prirodom koji su vodili računa podjednako i o čoveku i o prirodi.

Proces dekarbonizacije svetske ekonomije predstavlja proces koji se uveliko i nepovratno dešava u svetu.

U jednom naučnom radu sam izneo tezu da će dekarbonizacija države staviti u stanje takozvane, dobrovoljne primoranosti. Sam proces koji u krajnjoj liniji ima plemeniti cilj očuvanja Planete nametnuće neke izbore koje će savremene države dobrovoljno morati da prihvate ukoliko žele da se nađu u vozu koji ide ka zdravom i uspešnom društvu.

Ukoliko ne žele da prihvate, niko ih neće kazniti zbog toga, ali će ih kazna svakako stići u vidu nerazvijenosti, zaostalosti za drugima, a u krajnjoj liniji i u vidu većeg stepena zdravstvenih problema njihovih građana koji su povezani sa lošim kvalitetom životne sredine. Šta je nužno i neophodno učiniti kako bi se podigla svest građana o zaštiti životne sredine?

Zanimljivo je da sam još kao student na Fakultetu političkih nauka sa svojim kolegama pre više od petnaest godina sproveo jedno istraživanje na temu ekološke svesti građana Beograda i rezultati su bili krajnje pozitivni u pogledu zainteresovanosti naših sugrađana za pitanja iz oblasti zaštite životne sredine.

Rad u Ministarstvu u prethodnim godinama mi je dokazao da naši građani imaju ekološku svest. Jedno drugo istraživanje iz prošle godine nam je pokazalo da su teme iz ove oblasti, a posebno tema klimatskih promena zauzele prva mesta na hijerarhiji prioriteta naših građana. Uostalom, dovoljno je da pokušamo da pronađemo bilo koju drugu oblast u kojoj su građani, bez obzira na svoju političku pripadnost, pokazali takvu solidarnost i želju da poprave stanje, a da to nije oblast zaštite životne sredine. Ja ne mogu da se setim.

Protesti i peticije građana doveli su do mera vlasti u pitanju platana u Beogradu pre deset godina, minihidrocentrala u zaštićenim područjima, seče stabala u Košutnjaku, lošeg vazduha u Boru itd.

Ono što smatram da je od presudne važnosti jeste da u našem društvu mora da se intenzivira diskusija o klimatskim promenama na stručnom, naučnom, ekonomskom i političkom nivou. Ne možemo sebi davati luksuz da se ne bavimo temom koja je na vrhu svetske agende, ali i agendi mnogo većih i razvijenijih zemalja. Pogotovo što je svima poznata asimetrija klimatskih promena koja kaže da najveće štete imaju upravo oni koji najmanje utiču na njih.

Zato smatram da je neophodno pozitivan politički impuls koji je došao sa najvišeg političkog nivoa iskoristi i pretočiti ga u konkretne političke i ekonomske rezultate. Usvojiti Zakon o klimatskim promenama, Strategiju, pa čak formirati i nezavisno telo pri Vladi ili kabinetu predsednika koje će se baviti koordinacijom pitanja klimatskih promena, jer ova tema zahteva i vertikalnu koordinaciju koju će obezbediti Ministarstvo, ali i horizontalnu koordinaciju svih državnih i nedržavnih aktera koja nam trenutno nedostaje.

Milisav Pajević EKONEC klub čitalaca

Ekološki intervjui u doba korone

Dr Milica Karanac, diplomirani inženjer tehnologije, samostalni stručni saradnik u Envico d.o.o. Beograd i naučni saradnik Tehnološko-Metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu

„Dobrog zdravlja nema bez zdravih navika i kvalitetne životne sredine“ Možete li nam dati procenu aktuelnog stanja životne sredine u Srbiji?

Najpre želim da Vam zahvalim na pozivu za intervju i da svima poželim srećnu i zdravu Novu godinu sa čistijim vazduhom, manje deponovanog otpada i očuvanijim vodnim resursima.

Nažalost, aktuelno stanje životne sredine nije na zavidnom nivou. Postoji veliki broj propisa koji uređuju ovu oblast, ali je potrebna sistemska volja da ih adekvatno sprovodimo, da podižemo ekološku svest, da multidisciplinarno pristupimo ovoj oblasti i obezbedimo finansijske resurse za to.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Milice Karanac

EKONEC klub čitalaca

Kako biste ocenili rad prethodnog saziva Ministarstva zaštite životne sredine? Šta očekujete od nove administracije koja je sada u Ministarstvu?

Veoma je nezahvalno ocenjivati rad Ministarstva, jer uspeh u radu zavisi od brojnih faktora, ali verujem da su uloženi određeni napori u rešavanju različitih ekoloških pitanja. Od novog saziva Ministarstva očekujem odgovoran, sistematski i održivi pristup u rešavanju problema, kao i uspešnu realizaciju najavljenih projekata u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama. Imajući u vidu da Envico d.o.o. Beograd već godinama sarađuje sa pojedinim odeljenjima, verujem da ćemo ubuduće nastaviti uspešnu saradnju.

Koliko je pandemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Pandemija korona virusa je potpuno poremetila tokove života na celoj planeti. Priznajem da se nisam u potpunosti navikla na ovu situaciju i da mi ograničavanje neposrednih kontakata teško pada , kao i nepredvidivost svakodnevnice. Svakako, naučila me je da se brže prilagođavam datim okolnostima, što zahteva dodatne napore, kao i da ne pravim dugoročne planove. Nažalost, stičem utisak da će pandemija ostaviti dugotrajne posledice na sve aspekte zdravlja i kvaliteta života svih nas. Verujem i da ćemo naučiti kako da pravilno postavljamo prioritete i upravljamo njima, a shodno tome i novim navikama.

Realizacija poslovnih obaveza za mene je predstavila veliki profesionalni izazov. Zaista sam ponosna što sam deo tima koji se zajedničkim snagama, uz uzajamno poštovanje i razumevanje, prilagodio promenama koje su ovakve okolnosti zahtevale i uspešno smo realizovali planirane aktivnosti.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Milice Karanac

EKONEC klub čitalaca

Živimo u vremenu u kome se brzo radi, u kome se dešavaju brze promene i u kome su procesi koji su nekada imali detaljno predviđenu i vremenski preciznu dinamiku svedeni na minimum.

Koliko je važno da Strateška procena uticaja na životnu sredinu u procesu prostornog i urbanističkog planiranja bude urađen temeljno?

Strateška procena uticaja obuhvata identifikaciju, opis i procenu mogućih značajnih uticaja na životnu sredinu koji mogu nastati zbog realizacije planova i programa u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, uz učešće zainteresovane javnosti. Svakako da je ona veoma značajna, jer se strateškom procenom uticaja postavljaju okviri za procenu uticaja razvojnih projekata na životnu sredinu, kojom se ja bavim.

Svojevremeno ste učestvovali i radili na projektima za prečišćavanje otpadnih voda koji su nudili održiva inženjerska rešenja. Kažite nam koliko je važno da kao društvo povedemo računa o zaštiti postojećih vodnih resursa, ali i da uložimo napore u prečišćavanje otpadnih voda?

Smatram da je veoma nizak nivo svesti o dragocenosti čiste vode, koja predstavlja preduslov za postojanje života i održivost planete. Stoga, veoma je značajno da očuvamo vodne resurse, koji predstavljaju javno dobro i stratešku sirovinu u 21. veku. Od ukupne količine vodnih resursa na svetu, koji pokrivaju oko 67 posto Zemljine površine, svega 3 procenta je slatka voda, a 97 odsto slana voda.

Prečišćavanje otpadnih voda pre ispuštanja u recipijent jedno je od najvažnijih mera zaštite vodnih resursa. Trenutno u Republici Srbiji postoji 47 postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, od kojih je 26 u funkciji, što je nedovoljno.

U odnosu na Evropu, gde postoje instalirana postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za sela od svega nekoliko hiljada stanovnika, u tom smislu po prilično kasnimo. Jedan od razloga za to su velike investicije u infrastrukturu za odvođenje otpadnih voda u Srbiji.

Brojni razvojni projekti usmereni su na pronalaženje inovativnih rešenja za prečišćavanje otpadnih voda. U tom smislu spomenula bih svoj naučni doprinos kroz istraživanja u okviru doktorske disertacije koja je rađena na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za Inženjerstvo zaštite životne sredine.

Predmet istraživanja bio je razvoj i dobijanje novih adsorpcionih materijala na bazi industrijskog otpada iz termoelektrana (modifikovanog elektrofilterskog pepela) za efikasno uklanjanje jona metala iz otpadne vode, potom upotrebi iskorišćenih adsorbenata za proizvodnju građevinskog materijala.

Primenjen je novi koncept „dva u jednom“ koji se odnosi na primenu pepela, prvo kao adsorbenta, potom za izradu građevinskog materijala bez izluživanja zagađujućih i toksičnih materija po životnu sredinu. Time se istovremeno rešavaju: problem odlaganja industrijskog otpada (elektrofilterskog pepela) koji ima upotrebnu vrednost, prečišćavanje otpadnih voda i ušteda prirodnih resursa za proizvodnju građevinskih materijala, kao i očuvanje vodnih resursa u skladu sa principima cirkularne ekonomije i održivog razvoja.

Nadam se da će rezultati istraživanja, koja su inače objavljena u istaknutim međunarodnim časopisima, uskoro imati i praktičnu primenu koja predstavlja inovativno rešenje za uklanjanje jona metala iz otpadnih voda i zbrinjavanje pepela iz termoelektrana.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Milice Karanac

EKONEC klub čitalaca

Projekte zaštite životne sredine javnost doživljava na apstraktan način. Možete li nam približiti i objasniti, od početka do kraja šta je projekat zaštite životne sredine na kojem Vi radite?

Projekti na kojima najčešće radim obuhvataju procenu uticaja projekta (npr. izvođenje građevinskih radova, rekonstrukcija postrojenja, uklanjanje i/ili promena tehnologije ili projekti koji su realizovani bez izrade studije o proceni uticaja, a nemaju odobrenje za izgradnju ili se koriste bez upotrebne dozvolu) na životnu sredinu, odnosno izradu studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu (eng. Environmental Impact Assessment, EIA).

Propisani postupak dobijanja saglasnosti na studiju ili rešenje da studija o proceni nije potrebna (deo tehničke dokumentacije bez koje ne može početi izgradnja ili izvođenje projekta) sprovodi nadležni organ u nekoliko faza, u zavisnosti od vrste/kategorije projekta i uz učešće javnosti kroz javni uvid i javnu raspravu.

Sagledavanje potencijalnih uticaja projekta koji mogu dovesti do značajnog zagađivanja životne sredine ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi jeste složen proces koji obuhvata upravljanje životnom sredinom tokom celokupnog životnog ciklusa projekta, odnosno tokom izgradnje, rada i zatvaranja projekta.

Procena uticaja zapravo obuhvata: identifikaciju, analizu i opis potencijalnih štetnih uticaja projekta na životnu sredinu i stanovništvo (uticaji na biodiverzitet, klimatske promene, kulturno nasleđe; emisije u vazduh, vode, zemljište, stvaranje otpada, rizike od udesa, itd.), sagledavanje lokacije na kojoj je predviđen projekat i osetljivih receptora (škole, bolnice, vrtići, crkve, itd.), prikaz stanja životne sredine pre izgradnje, predlog preventivnih mera za ublažavanje i sprečavanje štetnih uticaja, monitoring (praćenje stanja) činilaca životne sredine tokom izgradnje, rada i nakon zatvaranja projekta.

Pojedini projekti koji su korisnici kredita međunarodnih finansijskih institucija u obavezi su da usaglase svoje poslovanje sa politikom održivog razvoja, odnosno određenim standardima u zaštiti životne sredine i socijalnih pitanja.

U tom slučaju izrađuje se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja (eng.

Environmental and Social Impact Assessment, ESIA) koju je potrebno usaglasiti kako sa nacionalnim propisima, tako i sa standardima međunarodnih finansijskih institucija (eng. International Financial Institutions, IFIs).

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Milice Karanac

EKONEC klub čitalaca

Radite u „ENVICO“ d.o.o. preduzeću za konsalting i inženjering sa timom iskusnih stručnjaka specijalizovanih za pružanje konsultantskih usluga u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja vodama. Koliko je to izazovan i odgovaran posao?

Veliki je izazov raditi na projektima koji obuhvataju različite oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraćaja, turizma, poljoprivrede, vodoprivrede, upravljanja otpadom i komunalnih delatnosti.

Najviše se bavim procenom uticaja projekata na životnu sredinu u skladu sa zahtevima nacionalne regulative i usaglašavanjem projekata sa zahtevima međunarodnih finansijskih institucija, a radi dobijanja različitih dozvola i kredita.

Pored toga, radim na izradi planova upravljanja životnom sredinom tokom izgradnje i rada projekta koji će obezbediti sprečavanje emisije zagađenja, kao i planova monitoringa za kontrolu i praćenje stanja životne sredine.

Takođe, učestvujem u izradi zahteva za izdavanje integrisane dozvole za rad postrojenja (eng. Integrated Pollution Prevention and Control, IPPC), kao i u analizi i odabiru najbolje dostupne tehnike (eng. Best Available Techniques, BAT) za predmetni projekat.

Konsultantski posao je kompleksan, zahtevan i odgovoran. Potrebno je kontinualno usavršavanje i učenje, veoma je dinamičan jer su u pitanju projekti koji obuhvataju različite oblasti i neophodno je sveobuhvatno i sistematično sagledavanje projekata što zahteva: široko poznavanje različitih oblasti, redovno praćenje propisa, stanje nauke i inovativnih rešenja, valjano razumevanje problematike projekata itd.

Takav pristup dovodi i do adekvatnog predloga mera od kojih zavisi sprečavanje zagađenja životne sredine, a samim tim postiže se i zaštita zdravlja ljudi.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Milice Karanac

EKONEC klub čitalaca

Prelazak na „zelenu ekonomiju“ i njen forsiran razvoj se sve više najavljuju. Šta vi mislite da li taj koncept može da zaživi kod nas?

Zelena ekonomija je u poslednje vreme veoma atraktivna u celom svetu, verujem da će i kod nas biti prepoznata kao alat/instrument za sprovođenje ciljeva održivog razvoja. Želim da verujem da može zaživeti uz ulaganje dodatnih napora za uvođenje inovativnih rešenja. Postoje brojni pojedinci, nevladine organizacije, udruženja građana i aktivisti koji se zalažu za razvoj zelene ekonomije, koji doprinose sinergetskom delovanju, ali je potrebna značajna institucionalna i multisektorska podrška. Kao što sam već spomenula, u pitanju je multidisciplinarna oblast, tako da sam koncept zahteva povezivanje brojnih učesnika koji pojedinačnim, malim, doprinosom sveukupno mogu biti pokretač ekonomije i razvoja, kao i poboljšanja zaštite životne sredine.

Jedan od međunarodnih projekata Evropske unije na temu zelene ekonomije, čiji sam učesnik, je „Cirkularni grad“. Projekat se sprovodi u okviru COST akcije CA17133 (​https://circular-city.eu/​) i okuplja multidisciplinarni tim stručnjaka radi razvoja i primene rešenja zasnovanih na prirodi za stvaranje cirkularnih gradova.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Milice Karanac

EKONEC klub čitalaca

Šta je neophodno kako bi se u društvu, a pre svega, kod građana podigao nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Smatram da je primarna edukacija o značaju zaštite životne sredine za sve uzraste, naročito dece i mladih kako bi na vreme stekli poželjne navike, razumevanje zašto je to važno, a krajnji cilj je i očuvanje zdravlja ljudi. Takođe, kao sastavni deo edukacije su sticanje uvida o pravima, ali i obavezama, s obzirom na to da je Ustavom Republike Srbije definisano da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, kao i da je svako dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu, što ukazuje na potrebu za odgovornim ponašanjem koje, nažalost, nemamo.

Jasno je da su potrebna značajna finansijska sredstva kako bi se sprečilo zagađivanje životne sredine od strane industrije, ali mnogi činioci isključivo su ugroženi nemarnim ponašanjem ljudi. Moje uverenje je, dakle, da pojedinac može mnogo učiniti za dobrobit zajednice i unapređenje kvaliteta sopstvenog života.

Stičem utisak da društvene mreže sve više zauzimaju značajnu ulogu u buđenju svesti građana kroz različite akcije (preventivna delovanja, čišćenja zelenih površina, sadnja drveća, razdvajanje i ponovna upotreba otpada, reciklaža, itd.), promotivne kampanje, itd. Veoma je važno da se uporedo sa edukacijom sprovodi praćenje i kontrola primene mera zaštite životne sredine, opomene od strane nadležnih organa, a potom i adekvatna kaznena politika, koja se u svetu pokazala kao veoma efikasna. Na primer, u Nemačkoj postoji 5 iznenadnih merenja kvaliteta prečišćenih otpadnih voda, a niko ne zna kada će biti sprovedeno uzorkovanje. Ako rezultati analiza uzoraka pokažu da su prekoračene propisane granične vrednosti zagađujućih materija, plaća se kazna.

Pandemija korona virusa nas je podsetila da je zdravlje najvažnije, a dobrog zdravlja nema bez zdravih navika i kvalitetne životne sredine. Zato je važno da što pre počnemo da menjamo navike. Taj put nije lak, zahteva dodatne napore, strpljenje i vreme, ali bez promena navika nema ni održivog razvoja.

Milisav Pajević EKONEC klub čitalaca

Ekološki intervjui u doba korone

Nataša Krstin, diplomirani inženjer agroekologije i zaštite životne sredine

„Održiva poljoprivreda menja negativnu sliku uticaja poljoprivrede na životnu sredinu“ Možete li da nam date Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Svakako da nije zadovoljavajuće, ali na svu sreću dosta toga je u našim rukama. Verujem da su mnogi prošle godine uočili značaj zdrave životne sredine i da će se ove godine dosta toga promeniti. Životna sredina je širok pojam, tako da ima još mnogo prostora za razvoj i ulaganje.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Nataše Krstin

EKONEC klub čitalaca

Recite nam kako biste ocenili rad minule administracije Ministarstva zaštite životne sredine i imate li neka očekivanja od aktuelne koja ga sada vodi?

Veoma sam optimistična. Nadam se da će postići mnogo više od prethodne administracije zarad poboljšanja kvaliteta životne sredine. Kako bi bili uspešniji i doneli bolje rezultate neophodno je da Ministarstvo sarađuje sa građanima.

Imajući u vidu trenutnu situaciju očekujem da će biti češće inspekcije kao i da će se više poraditi na cirkularnoj ekonomiji i jačanju malih proizvođača.

U kojoj meri je pandemija korona virusom uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Pandemija je nažalost uticala na sve. Promenila je mnoge planove kako lične tako i profesionalne.

Međutim, uz pomoć interneta održane su neke manifestacije, seminari.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Nataše Krstin

EKONEC klub čitalaca

Svedoci smo da je konvencionalna poljoprivreda najveći zagađivač životne sredine, posebno ako se agrohemikalije koriste bez kontrole. Do zagađenja dolazi usled proizvodnje i intenzivne upotrebe mineralnih đubriva, pesticida, veterinarskih preparata i hormona, rada mehanizacije, velikog broja grla na jednom mestu i preterane proizvodnje nusprodukata (stajnjak, metan, preterana ispaša). Kažite nam koji problemi nastaju u životnoj sredini izazvani intenzivnom poljoprivredom?

Poljoprivreda se može smatrati velikim zagađivačem životne sredine, jer do izazova dolazi usled nemara i nestručnog korišćenja hemijskih sredstava. Pored prekomernog korišćenja dodatni problem predstavlja ambalaža, koja je uglavnom plastična i u kojoj se mogu naći ostaci nekog preparata koji predstavljaju opasnost ako dospeju u vodene ekosisteme ili ako se sadržaj izlije u zemljište.

Najčešći problemi u životnoj sredini usled intezivne poljoprivrede mogu biti zagađenje voda, zemljišta, vazduha, stvaranje divljih deponija koje narušavaju kvalitet životne sredine i koje su opasne za živa bića.

Međutim, nije sve tako crno. Održiva poljoprivreda može značajno da promeni ovu trenutno negativnu sliku uticaja poljoprivrede na životnu sredinu.

Zašto je važan i bitan pravilan tretman otpadnih voda od navodnjavanja i ostalih otpadnih voda iz poljoprivrede?

Zagađenje vodenih tokova potiče sa stočnih farmi, iz klanične industrije, neprimerenog odlagališta za stajnjak, prekomerne upotrebe pesticida i đubriva…

Jeste da je 21.vek, ali otpadne vode iz poljoprivrede i dalje predstavljaju veliki izazov koji nije rešen.

U njima se mogu naći jedinjenja azota, fosfora, pesticida, hormona, antibiotika…

I zbog toga je važno edukovati poljoprivrednike, napraviti plan sprečavanja zagađenja otpadnim vodama i naravno sprovesti ga u delo.

U suprotnom će opasne supstance preko lanca ishrane dospeti do naše trpze i na taj način mogu ugroziti zdravlje.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Nataše Krstin

EKONEC klub čitalaca Šta raditi sa opasnim materijama i poljoprivrednim otpadom koji nastaju na poljoprivrednim gazdinstvima?

Savremena poljoprivreda se suočava sa brojnim izazovima vezanim za otpad. Od čega veći problem predstavlja opasni otpad. Opasni otpad u poljoprivredi su otpadna ulja od poljoprivredne mehanizacije, pesticidi kao i ambalaža, preparati kojima je istekao rok, leševi životinja… Usled nemara i neadekvatnog upravljanja poljoprivrednim otpadom preko lanca ishrane opasne materije mogu dospeti u naš organizam.

Stoga je veoma bitno pažljivo i stručno upravljati sa otpadom.

Plastičnu ambalažu je potrebno tri puta isprati, odložiti u obezbeđenim prostorijama, kako bi se sprečilo njihovo raznošenje. Prikupljenu ambalažu treba predati ovlašćenim operaterima za prikupljanje opasnog otpada ili reciklirati ukoliko je to izvodljivo. Kompostiranje je odlična opcija za smanjenje biorazgradivog otpada.

Insineracija je proces kontrolisanog sagorevanja čvrstog, tečnog ili gasovitog otpada. Ovaj tretman se primenjuje u cilju smanjenja zapremine otpada pri čemu se mogu izbeći problemi koji prate odlaganje otpada na deponiji, a energija koja se dobija iz procesa spaljivanja se može iskoristiti.

Kad je u pitanju klanični otpad, kosti se mogu koristiti za koštano brašno, a ostaci koji se ne mogu koristiti treba odneti u kafileriju.

Ovo su neki od načina uz pomoć kojih bi se poboljšala situacija u životnoj sredini.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Nataše Krstin

EKONEC klub čitalaca

Kod nas je sve više onih koji se bave organskom proizvodnjom. Recite nam koje su prednosti organske poljoprivrede i koliko ona može da popravi i uveća biodiverzitet?

Raduje me što se povećava obim organske proizvodnje, što znači da je sve više ljudi svesno značaja zdrave hrane.

Prednosti organske poljoprivrede se ogleda u dobijanju zdrave hrane, očuvanja životne sredine, poboljšanju kvaliteta zemljišta, jačanju domaće privrede, podstiče se razvoj sela i seoskog turizma, očuvanju prirodnih staništa flore i faune.

Koliko održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta i druge mere aktivne zaštite mogu da obezbede razvoj lokalnih zajednica uz očuvanje prirode?

Sa moje tačke gledišta i te kako utiče, iz razloga što održivo korišćenje zemljišta omogućava da se usklade ekonomski i društveni faktori sa životnom sredinom. Kroz partnerske odnose i saradnje građana sa privredom ostvaruje se rast i razvoj zajednice, pozitivno okruženje, zdrava sredina za život i otvaraju se nova radna mesta.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Nataše Krstin

EKONEC klub čitalaca

Šta je neophodno da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas?

Mnogi ljudi misle da ništa ne mogu da urade ili da to mnogo košta. Međutim, kad bi ljudi znali koliko toga zapravo mogu da urade verujem da bi promenili svoje navike.

Tako da je edukacija na prvom mestu. Pored edukacije, smatram da je lični primer najbolji način da motivišete svog partnera, decu, sestru, prijatelje.

Nema smisla da, na primer, majka kaže detetu da baci smeće u kantu, a ona sama baci pored. Zašto bi dete uradilo drugačije?

Veoma je bitno kakvu poruku mi sami šaljemo.

Novčana stimulacija se, takođe, pokazala kao veoma efikasan alat uz pomoću kojeg se ljudima skreće pažnja da više brinu o životnoj sredini. Sa druge strane, neophodno je uključiti stručne ljude u donošenje strateških odluka i medije kako bi građani bili upućeni u trenutna dešavanja i kvalitet životne sredine.

Milisav Pajević EKONEC klub čitalaca

Ekološki intervjui u doba korone

Doc. dr Dragoslav Budimirović, diplomirani inženjer tehnologije i vlasnik Inženjerstvo zaštite životne sredine-Green And Naturale Environment

„Moramo prestati da filozofiramo i početi da uvodimo sistem upravljanja otpadom u skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom“ Recite nam Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Katastrofalno! Ako tako kaže odlazeći ministar na kraju svog mandata, kao najobavešteniji i najodgovorniji za stanje životne sredine, onda mu treba verovati.

Kada neko ko je poslednjih 12 godina obavljao najvažnije funkcije u sektoru zaštite životne sredine ( 2017.-2020. nešto više od 3 godine ministar i 9 godina gradski sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda u periodu 2008.-2017.) izjavi „da nam je svaki deo životne sredine katastrofalan”, postavlja se pitanje da li se radi o iznenadnom nekontrolisanom napadu iskrenosti ili o nedostatku inteligencije? Svejedno. U svakom slučaju predstavlja najbolju ocenu sopstvenog rada i stanja životne sredine sa kojom se potpuno slažem.

Bez obzira, šta je ko rekao, dovoljno je da se osvrnemo oko sebe i sami donesemo zaključak: ne možemo da dišemo, plivamo u otpadu, divlje deponije na svakom koraku, reke zagađene i prekrivene smećem, nemamo sisteme za prečišćavanje otpadnih voda: Beograd je jedina prestonica u Evropi koja sve svoje otpadne vode ispušta direktno u Savu i Dunav. Dobar deo baš ispod prozora stanara Beograda na (otpadnoj) vodi. veliki zagađivači bez ikakve kontrole, strani investitori su stavili u svoju službu čitav državni aparat i besomučno zagađuju životnu sredinu, bez obzira na ogromne podsticaje koje dobijaju na poklon iz Budžeta Republike Srbije, ne postoji sistem finansiranja životne sredine, ukinut je namenski karakter eko-dinara, pa sva prikupljena sredstva idu u klasičnu budžetsku potrošnju, a samo deo u Ministarstvo zaštite životne sredine.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Dragoslava Budimirovića

EKONEC klub čitalaca Kako biste ocenili rad prethodne administracije u Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije i imate li neka očekivanja od nove?

Rad prethodne administracije je bio katastrofalan, kao što smo već konstatovali. Rad nove administracije će biti više nego katastrofalan.

Uglavnom je rad svakog novog ministarstva bio sve gori i gori. Pogledajmo prethodnih 20 godina. Prva ministarka je bila profesorka Anđelka Mihajlov, zatim profesor Aleksandar Popović. Veliki stručnjaci i autoriteti u svojim oblastima i veoma kompetentni da vode ovako komplikovan sektor. Postavili su osnove sistema i doneli najvažnije zakone. Za njihova imena se ne vezuje nijedna afera.

Strmoglavi pad počinje 2008. godine dolaskom Olivera Dulića koji je postavio „svoj specifičan sistem“ u sektoru životne sredine. Njegovi naslednici su postojeći sistem samo unapređivali, tako da je sada na zaista „zavidnom nivou“. Svi smo svedoci dokle nas je takav sistem doveo.

Čitava dvadesetogodišnja istorija i sadašnje stanje u oblasti zaštite životne sredine se može opisati sledećim rečima: „Od Anđelke do Irene.“ Nova ministarka, bivša predsednica opštine Savski venac, gospođica Irena Vujović, nema ni obrazovanja, ni znanja, ni iskustva za funkciju ministra zaštite životne sredine. Postavljena je iz određenih razloga kao partijski kadar koje mogu da pretpostavim, ali ne bih o tome ovoga puta. Vreme će pokazati.

Sem očigledne vizuelne razlike i razlike u srednjem slovu partije kojoj pripadaju, nema bitnih razlika između prethodnog i sadašnjeg ministra: oboje su nestručni partijski poslušnici.

I prethodni ministar je davne 2008. godine postavljen na mesto sekretara, a da nije imao nikakve veze sa životnom sredinom. Nažalost, nije pokazao volju za učenjem, jer je imao sasvim druge ciljeve koji nemaju nikakve veze sa zaštitom životne sredine. Šta se moglo očekivati od nekoga ko je bio ministar 1991. godine u Zelenovićevoj Vladi, ko je hapšen 2001. godine zbog ozbiljnih krivičnih dela, ko ima bezbroj krivičnih prijava od kojih svaka završi zastarevanjem ili oslobađanjem, ko je najveće uspehe ostvario kao folkloraš igrajući folkor u kulturno umetničkom društvu…

Dokle god nam takvi kadrovi vode najvažnije sektore neće biti napretka. Zato ne očekujem ništa dobro od nove administracije. Naprotiv, očekujem: dalje pogoršanje stanja životne sredine i povećanje incidenci svih bolesti, pa i smrtnosti stanovništva, dalje divljanje takozvanih stranih investitora, izgradnju rudnika litijuma u Zapadnoj Srbiji kao protivtežu katastrofi u Boru u Istočnoj Srbiji, dalji uvoz najprljavijih tehnologija, dalju rasprodaju prirodnih resursa itd.

Sve navedeno nije ništa novo, već je samo nastavak politike prethodnih vlasti. Ipak očekujem i nešto novo u radu nove administracije Ministarstva: promeniće se neki ponuđači u postupcima javnih nabavki.

Istovremeno se nadam da će ekološki pokreti i dalje jačati i da će moći da artikulišu narastajuće nezadovoljstvo građana. Svest građana je na sve višem nivou po pitanju zagađivanja životne sredine.

Jednostavno ljudi su shvatili da se neko bogati na račun ugrožavanja njihovog zdravlja i to više neće da trpe. Verujem da će se u bliskoj budućnosti glavna bitka voditi na polju zaštite životne sredine.

Koliko je pandemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Nemoguće je da ostanete imuni na totalnu paralizu života. Inače, se jako teško dolazi do posla i klijenata posebno u situaciji smanjenih poslovnih aktivnosti.

Bili ste zamenik sekretara Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda u periodu od 2009. do 2013. godine. Kakvo je stanje životne sredine u prestonici Srbije sada i može li se uporediti sa periodom od pre desetak godina. Da li smo nazadovali ili napredovali?

Naravno da smo nazadovali. Možda je malo čudno, ali uz naprednu vlast smo nazadovali. I tek ćemo nazadovati, ako ne dođe do promene sistema. Ponovo je dovoljno samo da se osvrnemo oko sebe. Nijedan krupan problem grada Beograda nije rešen, a mogao je biti rešen. Bilo je novca.

Budžet Sekretarijata za zaštitu životne sredine je prilično ozbiljan i kreće se između 1-2 milijarde dinara godišnje. Pogledajte koliko je to novca na desetogodišnjem nivou. Uz dobar plan, sa stručnim ljudima i bez korupcije moglo se dosta toga uraditi. Svedoci smo da baš ništa nije urađeno. Imate pravo samo jednom da pogađate zbog čega? „Specifičan sistem rada“ u Sekretarijatu je uspostavio Branislav Božović koji je funkciju sekretara obavljao u periodu 2000.-2008. godine. Za one koji ne znaju, to je onaj simpatični dekica-geolog koji se pre nekoliko dana iznenada ponovo pojavio u javnosti na jednoj televiziji govoreći o štetnosti projekta koji se planira na Makišu.

Gospodin Božović je interesantan slučaj zato što se radi o vrsnom stručnjaku, ali nažalost i vrsnom i maštovitom znalcu da osmisli besmislene projekte u cilju isisavanja novca iz budžeta u privatne džepove.

Njegov naslednik, u narednih 9 godina i budući ministar, nije bio ni stručan ni maštovit, ali mu se jako dopao uspostavljen sistem. Naravno da ništa nije menjao. Vrlo lako je našao zajednički jezik sa svojim prethodnikom. Postavio ga je na mesto načelnika gde je ostao do penzije. U tako divnu harmoniju upada moja malenkost 2009. godine kao remetilački faktor.

Nije mi trebalo ni godinu dana da vidim o čemu se radi. A o čemu se radi?

Ekipa u Sekretarijatu i van njega smišlja nepotrebne, besmislene papirne projekte od kojih građani nemaju nikakve koristi. Takve „projekte“, bolje reći fascikle od nekoliko stotina strana plaćaju više miliona dinara. Te projekte rade jedne iste institucije i jedni isti ljudi. Tako godinama. U nedostatku ideja, recikliraju stare projekte pod drugim imenom. U svojoj bahatosti su išli čak toliko daleko da su plaćali i fiktivne projekte. Dakle, projekte koji nisu uopšte urađeni, a uredno su plaćeni iz budžeta. Kada sam sasvim slučajno otkrio jedan takav projekat (i još neke stvari), podneo sam krivičnu prijavu protiv sekretara, prethodnog sekretara i još nekoliko lica. Veoma je važno naglasiti da sam pre toga detaljno sa svim dokazima upoznao svog prvog pretpostavljenog načelnicu Gradske uprave, Vesnu Ivić (koja je posle postala član Gradskog veća u naprednjačkoj vlasti) koja je obavestila i demokratskog gradonačelnika Beograda. Onog istog koga sada na sve moguće načine promovišu u poželjnog vođu opozicije?! Nažalost, po principu negativne selekcije nisam dobio podršku pa sam bio prinuđen da sam podnesem krivičnu prijavu – kao građanin. Ne samo da nisam dobio podršku, nego sam dobio otkaz kada su saznali za prijavu 1.-2. godine kasnije.

Ukratko opisan sistem pljačke je samo jedan od mnogih. Recimo čuveno prskanje komaraca je bio vrlo „unosan posao“. Koliko se sećam to je koštalo građane Beograda preko 200 miliona dinara godišnje.

Možda sam bio preopširan, ali to je jedini način da objasnim zašto i sada u 2021. godini udišemo vazduh opasan po zdravlje, zašto nemamo sistem upravljanja otpadom, zašto nemamo postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zašto nemamo…, a mogli smo da imamo.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Dragoslava Budimirovića

EKONEC klub čitalaca

Na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“ Vaša oblast istraživanja je „Nauka o životnoj sredini i sistem zaštite životne sredine“. Šta predajete studentima, šta je teorija, a šta vidimo kao praksu?

Koje predmete predajete u jednoj godini je promenljiva kategorija pošto zavisi od mnogo faktora. Jedno vreme sam držao Hemiju životne sredine i Osnove fizičke hemije. Sada više ne. Od samog početka konstanta je jedan divan predmet Reciklažna industrija. Na bazi znanja stečenih iz fundamentalnih nauka radimo reciklažne tehnologije. Pored toga, bavimo se i sistemom finansiranja upravljanja otpadom. Možda je interesantno pomenuti jedan primer. Naknada za otpadna ulja koja se naplaćuje iznosi 12,12 dinara po kilogramu, a podsticaji koji se daju iznose 10 dinara po kilogramu. Znači država se ugradila skromnih 21,2 posto?! Slično je i sa gumama, baterijama, akumulatorima… To ne bi bilo toliko strašno kada bi se sva naplaćena sredstva vratila kroz podsticaje. Nažalost to nije slučaj. Vraća se samo manji deo, a veći deo se izgubi u Budžetu, što znači da se potroši nenamenski. To je razlog zašto otpadna ulja završavaju u pećima za grejanje i tako zagađuju ionako zagađen vazduh. Koliko je situacija loša najbolje ćete videti iz podatka da je u 2019. godini sakupljeno svega 6,2 odsto otpadnih ulja od ukupne količine koja je stavljena na tržište. Ostalo je završilo negde u životnoj sredini. To znači da sistem upravljanja otpadnim uljima praktično ne postoji. I pored toga, država se ponaša tako da sakupljena sredstva usmerava nenamenski u druge svrhe umesto u razvoj sistema upravljanja otpadnim uljima.

Pored fundamentalnih znanja, naši studenti stiču znanja iz ekonomskih nauka i političkih nauka. Ideja je da na kraju studija budu osposobljeni za multisektorski pristup rešavanju problema zaštite životne sredine, što je potpuno u skladu sa prirodom problema zaštite životne sredine.

Posedujete licencu odgovornog projektanta tehnoloških procesa Inženjerske komore Srbije.

Kako danas, kada mnogi tehnološki procesi proizvode neželjene nus-produkte, koji uzrokuju kontaminaciju, crpljenje prirodnih resursa, kao i poremećaje u prirodi, zaštiti životnu sredinu i zdravlje građana? Na kome je odgovornost?

Odgovornost je naravno uvek na državi, Vladi Republike Srbije, najviše na resornom Ministarstvu, ali i na drugim povezanim ministarstvima. Delom i na lokalnim samoupravama.

Država jednostavno ne radi svoj posao. Država ne sprovodi sopstvene zakone. Postoji niz zagađivača koji bi morali odmah da budu privremeno zatvoreni do ispunjavanja uslova za rad. To se ne dešava. Posebno je teška situacija sa stranim investitorima, ali to prevazilazi okvire ovog teksta.

Preduslov za sve je da Vlada Republike Srbije zaštitu životne sredine uvrsti u svoje prioritete.

U tom slučaju, dajte mi Ministarstvo zaštite životne sredine i budžet od najmanje 4 posto (umesto sadašnjih 0,4 odsto), i srediću stanje za nekoliko godina. Podrazumevaju se odrešene ruke u meri da nema opstrukcije i saplitanja na svakom koraku, kao i podrška za donošenje potrebnih zakona. Prvi korak je vraćanje namenskog karaktera eko-dinaru i formiranje Fonda za zaštitu životne sredine. Paralelno ide procesuiranje svih koji su se ogrešili o zakon.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Dragoslava Budimirovića

EKONEC klub čitalaca

Vaša Agencija se bavi pružanjem inženjerskih i projektantskih usluga posebno u oblasti zaštite životne sredine. Kakva je ponuda usluga i na kojim projektima sada radite?

Da, privatni posao mi je primarna delatnost od koje živim. Radim isključivo sa privatnim sektorom. Javne nabavke me ne zanimaju pošto je svaka nameštena. Projekti na kojima radim nisu interesantni za širu javnost, jer su to uglavnom klasični inženjerski projekti, studije, planovi i slično za potrebe neke fabrike, postrojenja, operatera upravljanja otpadom itd. Izdvojio bih studije o proceni uticaja na životnu sredinu pošto su postale poznate i na neki način popularne u javnosti. To je jako dobro.

Studije o proceni uticaja na životnu sredinu se doživljavaju kao glavno oruđe u borbi protiv bahatih zagađivača, posebno stranih investitora. One to i jesu jer u postupku dobijanja saglasnosti na studiju javnost ima mogućnost da iznese primedbe i tako aktivno učestvuje u donošenju konačne odluke.

Nažalost, u poslednje vreme je drastično opao kvalitet studija koje se rade.

Zbog toga pokušavam da podignem nivo izrade studija. To radim tako što prilikom procene uticaja koristim profesionalne softvere za modelovanje zagađenja. Na primer, za procenu uticaja na vazduh obavezno vršim modelovanje atmosferske disperzije zagađujućih materija. Na taj način se izbegavaju paušalne procene. Modelovanje treba raditi i kada su u pitanju drugi mediji životne sredine, a posebno procena opasnosti od udesa.

Može li „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji?

Ne može, bar ne u bliskoj budućnosti. U ovakvom sistemu gde se na najvažnija mesta postavljaju nestručni i partijski poslušnici to je jednostavno nemoguće. Inače termin „zelena ekonomija i „zelena radna mesta“ sam pionirski upotrebljavao i pokušao da implementiram još pre 10 godina. Nisam imao šanse zbog svega navedenog ranije, ali i zbog toga što su tada donosioci odluka mučili muku da savladaju termin „reciklaža“. „zelena ekonomija“ je bila viša matematika. Moram da priznam da mi je sam termin odavno postao malo otužan zato što se mnogo govori i filozofira, izmišljaju se razni termini, a ništa se ne radi konkretno na realizaciji. Da li ste čuli za „plavu ekonomiju“? Ja jesam, ali nemam pojma šta znači. Ne želim ni da saznam. Šta je sledeće? Žuta ekonomija? Crvena ekonomija? Moramo prestati da filozofiramo i početi da uvodimo sistem upravljanja otpadom u skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Dragoslava Budimirovića

EKONEC klub čitalaca Na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Podići nivo svesti? Ja bih drugačije formulisao problem: iskoreniti bezobrazluk! Svi znamo kako se to radi.

Da li čovek koji baci frižider u jarak pored puta ili u obližnju rečicu nema dovoljno razvijenu svest o zaštiti životne sredine ili je prosto bezobrazan? Da li čovek koji istovari kamion smeća u reku ili pored puta nema dovoljno razvijenu svest o zaštiti životne sredine ili je prosto bezobrazan? Da li naši ljudi u Nemačkoj bacaju smeće po ulici? Ne, jer će platiti kaznu od par stotina evra. Slično je i sa dogmom da su naši ljudi lenji. Kako su onda naši ljudi u Nemačkoj najbolji i najvredniji radnici? Biće ipak da je do sistema!

Milisav Pajević EKONEC klub čitalaca

Ekološki intervjui u doba korone

Jelena Cice, master inženjer organizacionih nauka i izvršni direktor „Quality Austria“

„Zelena ekonomija daje dobre smernice za prilagođavanje modernog načina života izvornim principima poslovanja u skladu sa prirodom“ Kako Vam izgleda aktuelno stanje zaštite životne sredine u Srbiji?

Godinama se priča o velikim projektima i ulaganjima, a i dalje smo na nivou primitivnih društvenih zajednica u praksi. Ukoliko se ne počne sa programima edukacije još od predškolskog uzrasta, kako bi nove generacije krenule da žive u skladu sa prirodom, a ne da „štite životnu sredinu“, svi napori će ostati samo mrtvo slovo na papiru. Nikada više stručnjaka za „zaštitu životne sredine“, a sa druge strane, nikada više zagađenja i nepoštovanja prirodnih ciklusa i principa funkcionisanja životne sredine.

Pogrešna je postavka da mi „štitimo“ životnu sredinu – trebalo bi da prilagođavamo svoje ponašanje, počev od zakonskog okvira preko pravilnika i uredbi do konkretnih akcija na terenu tako da živimo u skladu sa prirodom. Sada su sve aktivnosti isključivo ekonomski motivisane i usmerene na projekte koji kao jedini cilj imaju stvaranje materijalne koristi od kupljenih rešenja čija svrsishodnost i funkcionalnost, nakon određenog vremena, često ne predstavlja jednu od bitnijih tema na stolu.

Nema adekvatnih sankcija, nema dovoljno javnih opomena i transparentnih izveštaja o štetnim posledicama po životnu sredinu koje su dostupne svakom građaninu izvan poslovnih krugova i državnih institucija.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Jelene Cice

EKONEC klub čitalaca

Koliko je pandemija korona virusa uticala na Vaš život i svakodnevne profesionalne obaveze?

U velikoj meri su se sve aktivnosti preselile u on-line svet. Sami koraci u obavljanju profesionalnih obaveza su ostali isti, samo su se metode i načini rada prilagodili radu na daljinu uz korišćenje on-line platformi. Mnogo vremena se sada posvećuje usaglašavanju prethodnog nivoa znanja polaznika kurseva ili učesnika u proverama u vezi sa korišćenjem savremenih informaciono-komunikacionih alata dok se ne započne sa aktivnostima obuka ili provere.

Svakako da je rad u virtuelnom okruženju doprineo smanjenju upotrebe papirnih verzija dokumenata i korišćenja štampanih materijala, ali je sa druge strane potrošnja električne energije i nivo zračenja svakako znatno povećan što za posledicu pored štetnog uticaja na životnu sredinu može imati i trajne, nepopravljive posledice i po ljudsko zdravlje.

Ovaj štetni uticaj koji se pojavio izvršavanjem svakodnevnih poslovnih obaveza moći će da se izmeri tek nakon određenog vremena kada se sagledaju posledice rada u virtuelnom svetu bez neposrednog kontakta sa ljudima, ali i prirodom.

Možete li nam definisati šta predstavlja upravljanje životnom sredinom?

Sveobuhvatne aktivnosti koje, počevši od zakonodavnog okvira do inspekcijskog nadzora na terenu, daju smernice za prihvatljivo ponašanje svakog člana zajednice radi očuvanja i stalnog unapređenja obostrano prihvaćenog i održivog načina života, u međusobnom odnosu živih bića i životne sredina.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Jelene Cice

EKONEC klub čitalaca

Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) predstavlja svetsku federaciju nacionalnih organizacija za standardizaciju. Srbija je članica ISO-a. Recite nam koji se sve standardi odnose na kvalitet i životnu sredinu?

Srbiju na međunarodnom nivou predstavlja naš Institut za standardizaciju Srbije koji usvaja objavljene standarde od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).

Postoji čitav niz standarda koji se odnose na ove teme – svakako su najpoznatije serije standarda sa svojim predstavnicima: ISO 9001:2015 Sistem menadžmenta kvaliteta i ISO 14001:2015 Sistem menadžmenta životne sredine.

Šta u pristupu održivom razvoju životne sredine donosi međunarodni standard ISO 14001:2015 ?

Standard je predvideo zahteve za organizacije uzimajući u obzir ceo životni ciklus proizvoda i usluga, koji se odnose na uravnoteženje „tri stuba“ održivosti: životna sredina, ekonomija i društvo.

Fokus se stavlja na preventivno, ali i dugoročno delovanje, posebno u oblasti usaglašavanja organizacionih aktivnosti sa zahtevima zakonske regulative u područjima u kojima posluje kao i pronalaženju alternativnih metoda i materijala koji su prihvatljivi uzimajući u obzir aspekte životne sredine.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Jelene Cice

EKONEC klub čitalaca

Na kojim projektima i programima trenutno radite?

U žiži interesovanja je tematika u vezi sa cirkularnom ekonomijom i budućim ključnim kompetencijama koje je potrebno razviti u sklopu menadžmenta održivog poslovanja sa aspekta životne sredine i upotrebe energije.

U skladu sa tim, sa kolegama iz Austrije se razvijaju novi programi obuka i seminara radi podizanja nivoa svesti kod zainteresovanih strana o važnosti ovih koncepata i njihovoj uključenosti u svakodnevne poslovne procese.

Da li bi primena koncepta „zelene ekonomije“​​dovela do uređenije životne sredine?

U teoriji sam koncept obećava i daje dobre smernice za prilagođavanje modernog načina života izvornim principima poslovanja u skladu sa prirodom. U praksi, svedoci smo da vrlo često sam ciklus od ideje do realizacije ovog koncepta predugo traje i podrazumeva niz pratećih aktivnosti koje često ne mogu biti okarakterisane kao „zelena ekonomija“.

Kako je fokus „zelene ekonomije“ pretežno političke prirode, imamo bezbroj primera u praksi koji ne idu u prilog prihvatanju novih modela ekonomskog razvoja na način da se ostvaruje ekonomski napredak, ali da ne ugrožava granice korišćenja resursa postavljenih od strane same planete.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Jelene Cice

EKONEC klub čitalaca

Šta Vi mislite kako i na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

Smatram da samo radikalne mere koje dotiču svakog pojedinca i direktno ih upoznaju sa posledicama neodgovornog ponašanja, mogu doprineti promeni svesti u smeru preventivnog razmišljanja, a potom i delovanja. Zamislite kakve bi rezultate dala akcija da, na primer, stanarima jedne zgrade na nedeljnom nivou bude izručena ispred kućnog praga sva količina otpada koju su članovi te stambene jedinice bacili izvan mesta označenih za odlaganje otpada. Ili, zamislite situaciju da na mesečnom nivou svako dobije brošuru u kojoj bi slikovito bila prikazana statistika količine organskog otpada (ostataka hrane) koji su bačeni u tom domaćinstvu uz paralelni prikaz koliko je to bačenih obroka koje je neko mogao da iskoristi.

Svakako, ukoliko se ne krene od najranijeg uzrasta, pričati o životu u skladu sa životnom sredinom tek u odraslom dobu nema nikakvog smisla.

Savetovala bih Ministarstvu, ali i ostalim agencijama, institucijama i bilo kojim drugim državnim i nevladinim organizacijama da se više okrenu osmišljavanju programa za predškolski uzrast, kako bi se u najranijem dobu skrenula pažnja na posledice koje neodgovorno ponašanje može imati po životnu sredinu u kojoj će jednog dana kada odrastu morati da žive, ali i odgajaju svoje potomke.

Milisav Pajević EKONEC klub čitalaca

Ekološki intervjui u doba korone

Miroslav Tadić, diplomirani biolog zaštite životne sredine, Portfolio menadžer za klimatske promene, Program UN za razvoj

„Poboljšanje kvaliteta vazduha može direktno uticati na smanjenje smrtnosti i oboljenja izazvanih aerozagađenjem“ Kao osoba koja gotovo dve decenije profesionalno radi u sektoru zaštite životne sredine, možete li nam dati realnu ocenu stanja zaštite životne sredine u Republici Srbiji?

Brojni su izazovi koji se odnose na kvalitet životne sredine u Srbiji. Od kvaliteta vazduha, voda, zemljišta, do povezanih problema upravljanja komunalnim otpadom i tretmana, odnosno odlaganja opasnog otpada.

U moru ekonomskih izazova, zaboravljamo često da nam priroda i prirodni resursi, zaštićena područja i ekosistemi gube na kvalitetu. Srbija je jedan od 6 evropskih centara biološke raznovrsnosti i može značajno da profitira od razvoja ekološkog-održivog turizma.

Pošto smo zagazili u poslednju dekadu Globalne razvojne agende 2030, smatram da je važno da ubrzamo akcije kako bismo ostvarili zacrtane ciljeve održivog razvoja. Jedna od osnovnih prepreka na globalnom nivou, pa time i kod nas, jesu neodrživi linearni modeli razvoja koji su zasnovani na visokom intenzitetu korišćenja fosilnih goriva (velikom ugljeničnom otisku), niskoj resursnoj i energetskoj efikasnosti privrede, visokim emisijama u medijume životne sredine i proizvodnom modelu napravi-koristi-odbaci.

Kada govorimo o emisijama gasova koji prouzrokuju efekat staklene bašte, Srbija jeste mali emiter u globalnim razmerama, ali ne može da pobegne od posledica globalnih promena klime!

Poslednjih 5 godina su najtoplije u istoriji merenja prosečne globalne temperature, dok se učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih prilika povećava iz godine u godinu. Srbija i region se zagrevaju za 1 stepen Celzijusov brže od globalnog proseka, i, po najnepovoljnijim scenarijima promene klime za područje Srbije, predviđen porast prosečne globalne temperature je i do 3,5-4 Celzijusa do kraja veka.

Svedoci smo ekstremnih vremenskih prilika prouzrokovanih promenama klime – štete u privredi, imovini i ljudskom zdravlju i životima. Samo 2007.godine bilo je 2 milijarde dolara štete u poljoprivredi, 2012. godine 1,5 milijarde od suša, poplave 2014. godine prouzrokovale su preko 1.5 milijardi evra štete. Od 2000. godine na ovamo ukupne štete od ekstremnih vremenskih prilika iznose preko 6 milijardi dolara. Da smo taj novac, na primer, uložili u zaštitu životne sredine, Srbija je gotovo u potpunosti mogla uskladiti sistem prečišćavanja otpadnih voda sa standardima EU. Samo u 2007. godini, požarima je stradalo preko 22.000 hektara šuma (nasuprot planovima za pošumljavanje od kojih se očekuje značajan porast takozvanih kapaciteta ponora CO2), što je nešto manje od uže teritorije Gada Beograda. Broj prirodnih katastrofa na teritoriji Srbije u očiglednom je porastu. Sa prosečnih 100 nepogoda u deset godina sa početka 19. veka, broj se krajem 20. veka popeo na čak 2.800 nepogoda u 10 godina. Dugoročno, Srbiji preti smanjenje količina dostupne vode. Već sada, sa 1.500 m3 vode po stanovniku, Srbija se svrstava u red siromašnijih zemalja u odnosu na vodne resurse. Sa druge strane, odnos prema vodnim resursima je neodrživ te se gubici vode koji nastaju prilikom vodosnabdevanja procenjuju na čak 30 odsto, što je daleko više nego u ostalim zemljama Evrope. Srednji godišnji ekonomski gubici usled povećane proizvodnje energije (toplotna energija) zbog ekstremno niske temperature vazduha iznose 716 miliona dinara. Na održavanje puteva usled pojačanog snega, poledice, zaleđivanja troši se prosečno godišnje i do 3.5 milijardi dinara.

S druge strane ugljenični intenzitet energetske potrošnje (odnos između emisija GHG izražene preko CO2eq uzrokovanih radom energetskog sektora i bruto potrošnje energije koji pokazuje koliko iznosi emisija ugljenika iz energetskog sektora u nekoj ekonomiji i po jedinici energije koja se troši), što je sve češće poredbeni parametar, je za 52 odsto veći od EU proseka. Takođe, Srbija emituje 6 puta više GHG (izraženog preko CO2eq) po jedinici GDP-a od proseka u EU. Proizvodnja energije u Srbiji i dalje dominantno iz fosilnih goriva (70 odsto iz uglja-lignita). Fosilna goriva se još uvek dominantno koriste u individualnim domaćinstvima i ložištima za potrebe grejanja.

Energetska efikasnost nam je i dalje nezadovoljavajuća, a prosečna starost vozila nam je 17 godina, dok je stopa zastupljenosti električnih i hibridnih vozila, kao i prateće infrastrukture (električni punjači) i dalje veoma niska…

Takva praksa je deo neodrživih razvojnih modela. Jednostavno posmatrano, borba protiv klimatskih promena je u stvari paradigma daljeg razvoja društva u svakom pogledu. Uzmimo samo za primer zdravstvene posledice ekstremnog vremena i emisija gasova koji nastaju sagorevanjem fosilnih goriva.

Direktno, usled ekstremnog vremena, najugroženija populacija je upravo ona koja, zbog prirode posla, mora dugo da boravi na suncu (poljoprivrednici, građevinski radnici, itd.). Pored toga, zdravstvene tegobe, akutne i hronične, nastale posebno dejstvom PM 2,5 čestica koje su produkt sagorevanja fosilnih goriva trpe svi građani. Procene pokazuju da ovo zagađenje svake godine izazove 3.000 preuranjenih smrti, 8.000 slučajeva bronhitisa kod dece i druge hronične bolesti koje ukupno koštaju zdravstvene sisteme i privredu od 6,1‒11,5 milijardi evra, uključujući i gubitke radnih sati – građevina, poljoprivreda (više od 1000 radnih sati godišnje).

Prema nekim podacima, očekivana stopa smrtnosti povećava se za 30 posto sa pojavom ekstremnih vremenskih prilika.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Miroslava Tadića

EKONEC klub čitalaca

Šta mi tu možemo da učinimo?

Da pogledamo u susedovo dvorište, tačnije dvorište EU i učimo na dobrim primerima koji vode ka klimatskoj neutralnosti i održivoj ekonomiji.

EU Green Deal i EU agenda za Zapadni Balkan. Novi klimatski zakon EU – povećanje ambicije sa sadašnjih bar 40 posto smanjenja do 2030. na 55 odsto smanjenja do 2030 u emisijama GHG, sa ciljem klimatske neutralnosti do 2050. godine.

EU takođe, planira uvođenje „Carbon border adjustment mechanism (carbon border tax)” da bi se zaštitila od „prljavih” tehnologija, proizvoda i usluga sa visokim ugljeničnim otiskom.

Srbiji je potrebno hitno donošenje Zakona o klimatskim promenama i Strategije niskougljeničnog razvoja, kao i veća ambicija u smanjenju emisija GHG od bar 33 odsto smanjenja do 2030. godine, a u odnosu na 1990. kao baznu godinu. Ovakva ambicija predstavljena je i u revidiranom Nacionalno utvrđenom doprinosu Republike Srbije prema Sporazumu o klimi iz Pariza („Nationally Determined Contribution – NDC” dokument), čija revizija je podržana i kao deo globalne inicijative UNDP-a pod nazivom „Klimatsko obećanje – Climate Promise”: ​https://www.undp.org/content/undp/en/home/climatepromise.html​).

Povećanje ambicije nije samo važno zbog suočavanja sa promenama klime, već upravo radi transformacije ekonomije i unapređenje kvaliteta životne sredine i zdravlja stanovništva.

Severna Makedonija najavila je preko 80 odsto smanjenja emisija GHG do 2030. godine u svom NDC dokumentu. Zemlje USA, UK, Japan su najavile već klimatsku neutralnost do 2050. godine, a Kina do 2060. godine. Dakle, to je globalni trend – trend za postizanje održivog razvoja i opstanka čovečanstva.

Srbiji je u tom pogledu, kao i svim državama Zapadnog Balkana, dostupno 9 milijardi evra pomoći EU. Međutim, za to su neophodni dobri projekti uz obavezno uključivanje privrede i industrije. Javni sektor ne može sam da iznese takvu transformaciju. Privreda i industrija, mala, srednja i velika, jednako su važan partner u transformaciji ljudskog i ekonomskog razvoja.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Miroslava Tadića

EKONEC klub čitalaca

Recite mi koliko ste zadovoljni saradnjom sa bivšom administracijom Ministarstva zaštite životne sredine i šta očekujete od ove koja je sada u Ministarstvu? Što se tiče državne administracije nadležne za pitanja zaštite životne sredine i klimatskih promena, neophodno je naglasiti da su izazovi sa kojima se suočavaju zaista veliki. S tim u vezi, a uzimajući u obzir druge društveno-ekonomske izazove i aktuelnu pandemiju, primetan je napredak u ovoj oblasti.

Međutim, ono što je neophodno razumeti je da odgovornost za stanje životne sredine i klimatskih promena imaju različite institucije, od energetike do poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, saobraćaja, infrastrukture, itd. Dakle, samo zajedničkim naporima nadležnih institucija moguće je unaprediti stanje.

Jedan od osnovnih ciljeva UNDP/GEF projekta za unapređenje sistema transparentnosti pod Sporazumom o klimi iz Pariza je da uspostavi jedinstveni sistem monitoringa, izveštavanja i verifikacije koji upravo uvezuje sve nadležne institucije. Ovaj takozvani „MRV sistem“ (og engl. Monitoring, reporting and verification) treba da unapredi dostupnost, kvalitet i razmenu podataka i informacija od značaja za smanjenje emisija GHG, ali i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Ministarstvo zaštite životne sredine, kao i Nacionalni savet za klimatske promene, treba da imaju ključnu ulogu koordinatora, dok je odgovornost ravnopravna sa drugim resorima. Sistem će u potpunosti biti spreman za upotrebu tokom ove godine, a resorne institucije dobiće uputstva i obuke za njegovo korišćenje. Pored trenutne pripreme Trećeg nacionalnog izveštaja i Drugog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja prema UNFCCC, kao važan segment unapređenja transparentnosti u ovoj oblasti, UNDP zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine, pripremio je niz dodatnih analiza i instrumenata, poput: Studije o klimatskom finansiranju – koja sadrži podatke o trenutnim budžetskim davanjima kao i preporukama za unapređenje sistema za Srbiju; Smernica za izradu takozvane Mape puta za pravednu tranziciju (Just Transition Roadmap) ka niskougljeničnom društvu i privredi; Analizu potencijala kratkoživećih klimatskih polutanata za mere mitigacije (kroz jačanje sinergije politika zaštite vazduha i borbe protiv klimatskih promena); Studiju o rešenjima zasnovanim na prirodi u suočavanju sa promenama klime.

Navedene dokumente, kao i druge zanimljive analize i studije, možete pogledati na našoj internet stranici: https://www.klimatskepromene.rs/publikacije/​.

Koliko je pandemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze? Što se tiče rada pod uslovima Covid-19 pandemije, definitivno je to jedan potpuno novi i težak izazov za sve nas. Komunikacija između ljudi morala je da pretrpi značajne izmene i bilo je potrebno vreme da se ljudi naviknu na virtuelne sastanke, dugotrajne prepiske putem mejla i mnogo više telefonskih razgovora nego što je to bio slučaj u prethodnom periodu.

Naravno, uz postojeća tehnološka rešenja, za nas u UNDP-u to nije bio preveliki problem. Međutim, naš rad zavisi od brojnih partnera sa kojima smo svakodnevno u kontaktu, a mnogi od njih imali su dodatne poteškoće da obezbede kontinuitet u radu iz raznih razloga: nedostatak tehnoloških mogućnosti, ljudskih kapaciteta, finansijskih sredstava, itd. Uz našu podršku, mnogi su uspeli da se prilagode. Najbitnije je da ljudi ostanu zdravi i sigurni i da se poslovi odvijaju, manje-više, planiranom dinamikom.

UNDP je na samom početku pandemije pomogao Vladi Srbije u nabavci dovoljnih količina zaštitne opreme za građane i zdravstvene radnike, kao i respiratora za tretman obolelih lica. U martu 2020. godine, vodeći se normama i standardima koje je utvrdila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), UNDP je takođe pokrenuo inicijativu za smanjenje ili ublažavanje efekata pandemije COVID-19 u Srbiji. Kroz poseban Javni poziv u formi izazova: ​https://covid19response.undp.org.rs/en/​, pružena je podrška kompanijama i naučno-istraživačkim institucijama u nabavci i proizvodnji zaštitne opreme i medicinskih sredstava za identifikaciju i suzbijanje Covid-19 pandemije. To je pomoglo stabilnosti u snabdevanju tržišta navedenim proizvodima, a privredi je pomoglo da nadomesti gubitke u poslovanju. Sada smo okrenuti planiranju takozvanog zelenog oporavka privrede i društva nakon pandemije Covid-19.

Nadamo se da će države izbeći povratak na uobičajene načine poslovanja koji su višestruko štetni po životnu sredinu i zdravlje ljudi i okrenuti se zelenim i čistijim tehnologijama i cirkularnim modelima poslovanja. Studije pokazuju, na primer, direktnu povezanost stepena zagađenosti vazduha i verovatnoće obolevanja od virusnih i drugih infekcija, a takođe, je utvrđeno da proces globalnog zagrevanja može da izazove pandemije zaraznih bolesti sličnih ili većih razmera.

S druge strane, donatori, na prvom mestu EU, ali i kreditne institucije, masovno se odlučuju da finansiraju zelene i niskougljenične investicije, dok privreda zasnovana na visokim emisijama neće biti više kompetitivna ni na evropskom niti na globalnom tržištu.

Nova Zelena razvojna agenda EU (EU Green Deal), kao i Zelena agenda za zemlje Zapadnog Balkana i prateći ekonomski-investicioni plan, jasan su signal ne samo vladama, već i privredi regiona, da je budućnost u prelasku sa linearnih ka cirkularnim i zelenim načinima proizvodnje, promenama potrošačkih navika i dekarbonizaciji (od nivoa domaćinstva do energetskih postrojenja i industrije).

Ne smemo zaboraviti naučene lekcije, niti ignorisati aktuelne globalne i evropske tokove dekarbonizacije privrede i društva. Time rizikujemo ne samo ekonomske gubitke već sopstveno zdravlje i opstanak.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Miroslava Tadića

EKONEC klub čitalaca

U toku 2020. godine bilo nekoliko poziva za „Izazov za inovacije: smanjenje zagađenja vazduha u Srbiji i poboljšanje kvaliteta vazduha“. Šta je bio cilj raspisivanja poziva, kakvi su predlozi pristigli i koji su rezultati ostvareni?

Izloženost zagađenju vazduha ima ozbiljne negativne posledice na zdravlje, dužinu i kvalitet života ljudi.

Prema izveštaju SZO objavljenom 2019. godine, u 11 gradova obuhvaćenih studijom u Srbiji, skoro 3600 preuranjenih smrti svake godine može se pripisati izlaganju finim suspendovanim česticama, koje su manje od 2.5 mikrona (PM2.5). Merenja parametara kvaliteta vazduha pokazuju da nivoi zagađenja u opštinama i gradovima širom Srbije premašuju vrednosti SZO smernica.

S druge strane, istraživanja ukazuju da smanjenje zagađenja vazduha donosi merljive koristi po zdravlje.

Poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje koncentracije PM2.5 čestica može direktno uticati na smanjenje smrtnosti i oboljenja izazvanih aerozagađenjem.

Kako bi doprineo poboljšanju kvaliteta vazduha koji svi udišemo, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, u saradnji sa UNICEF-om i Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), pozvao je inovatore da predlože ideje koje se odnose na nove načine proizvodnje ili nabavku inovativnih proizvoda, tehnološka rešenja i nove lance vrednosti koji će doprineti da se: 1.

2.

3.

4.

5.

Smanje emisije zagađujućih materija i poveća efikasnost i funkcionalnost individualnih ložišta; Unapredi praćenje i obrada podataka o kvalitetu vazduha, uz pomoć novih uređaja, softvera ili metoda; Na efikasan način prečišćava vazduh uz pomoć inovativnih uređaja; Smanji zagađenje vazduha u sektorima saobraćaja, poljoprivrede, industrije i komunalnih delatnosti bilo pomoću opreme ili unapređenjem procesa; Smanji uticaj zagađenja vazduha na decu.

Pristiglo je preko 50 zanimljivih inovativnih rešenja koje su trenutno u procesu evaluacije. Najbolje ideje biće podržane direktno ili kroz promociju i predstavljanje potencijalnim izvorima finansiranja.

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji i Ministarstvo zaštite životne sredine, u saradnji sa Globalnim fondom za životnu sredinu (GEF) početkom decembra 2020. godine otvorili su Javni poziv za inovacije u oblasti cirkularne ekonomije. Kakva su očekivanja od poziva i da li očekujete da će se u Srbiji pokrenuti mogućnosti za finansiranje zelenih preduzeća i projekata?

Cirkularna ekonomija predstavlja jedno od mogućih rešenja. UNDP u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Privrednom komorom Srbije i uz podršku Globalnog fonda za životne sredine (GEF), objavio je Izazov za inovativna rešenja za smanjenje GHG emisija primenom principa cirkularne ekonomije: ​https://inovacije.klimatskepromene.rs/cirkularna-ekonomija/​.

Ceo životne ciklus proizvoda će se uzeti u obzir. Od ekstrakcije i transporta sirovina, proizvodnje, distribucije, potrošnje, to jest, korišćenja i upotrebe proizvoda, do njegovog recikliranja, ponovne upotrebe ili konačnog odlaganja…

Vađenje i prerada prirodnih resursa čine više od polovine našeg uticaja na promene klime. Ukoliko nastavimo sa uobičajenom praksom linearnog razvoja, predviđen je kontinuirani rast upotrebe primarnih sirovina čak za 110 odsto do 2060. godine, što će, između ostalog dovesti do povećanja emisije gasova sa efektom staklene bašte za 43 posto na globalnom planu.

Transformacija privrede od linearnih ka cirkularnim poslovnim modelima donosi koristi po ekonomiju, kvalitet životne sredine, zapošljavanje (kreiranje zelenih radnih mesta).

Prema prognozama Međunarodnog panela za resurse pri UNEP-u, cirkularna ekonomija bi po pitanju uštede resursa, veće resursne i energetske efikasnosti, mogla da do 2060. godine smanji za 90 odsto emisije GHG u odnosu na predviđene za dati period.

Cirkularna ekonomija prepoznata je kao jedna od ključnih alatki dekarbonizacije. strategije dematerijalizacije (uštede energije i smanjenja upotrebe materijala) i ponovne upotrebe (ponovna upotreba u istu ili sličnu namenu, reciklaža), a sve to kako bi se obezbedio sistemski pristup ostvarivanju cirkularne ekonomije, uključujući i infrastrukturne promene u kontekstu postizanja održive urbanizacije (kroz tzv. koncept cirkularnih gradova).

Životni ciklus proizvoda podrazumeva nekoliko uzajamno povezanih faza jednog sistema koji se odnosi kako na usluge, tako i na proizvode: • Nabavka / dobijanje sirovina • Dizajn • Proizvodnja / prerada • Logistika (transport i dostava u lancu snabdevanja) • Faza korišćenja usluge ili proizvoda • Tretman na kraju životnog ciklusa (eng. „EOL– end of life”) i • Finalno odlaganje – deponovanje.

Očekujemo sledeća rešenja po našem Javnom pozivu: 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

Rešenja koja povećavaju udeo ponovne upotrebe neopasnih sekundarnih sirovina u proizvodnim procesima (sa primarnim fokusom ne na ponovnu upotrebu otpada nego na upotrebu radi dobijanja energije) Novi cirkularni dizajn koji produžava životni vek proizvoda, smanjuje njegova štetna svojstva po ljude i životnu sredinu, te smanjuje ukupan ugljenični otisak proizvoda, smanjuje potražnju za i potrošnju materijala (dematerijalizacija), promoviše korišćenje alternativnih sirovina/resursa (zamenjuje kritične sirovine), povećava mogućnost opravki proizvoda, nadogradnju i lakoću demontaže, sa fokusom na veću energetsku i resursnu efikasnost u fazi upotrebe proizvoda.

Nova rešenja za povećanje resursne i energetske efikasnosti u proizvodnji; Inovacije u dekarbonizaciji logistike proizvoda (dolazna, odlazna logistika, prodaja i skladištenje); Novi poslovni modeli koji su usmereni na deljenje, udruživanje, povećanje trajnosti proizvoda, veći intenzitet korišćenja i ponovnu upotrebu proizvoda, kao i na prelazak na virtuelne vidove korišćenja i pružanja usluga; Nova rešenja koja vraćaju proizvode, komponente i materijale iz završne faze njihovog životnog ciklusa u ponovnu upotrebu, uključujući i kroz popravke, preradu, obnavljanje, reciklažu; Rešenja koja povećavaju vidljivost i sledljivost materijala i energije kroz celokupan životni ciklus proizvoda ili njegovu prostornu distribuciju.

Rešenja za cirkularni urbani dizajn, uključujući cirkularnu izgradnju i zgrade, sa jasnim i skalabilnim doprinosom direktnom smanjenju emisija GHG.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Miroslava Tadića

EKONEC klub čitalaca Na koje sve načine UNDP pruža podršku i pomoć nacionalnim partnerima, civilnom društvu, akademskoj zajednici, preduzetnicima u Srbiji?

Koristeći Javne pozive u formi izazova, kao i nagrade za inovativnost, UNDP je već uspeo da uspostavi svojevrsnu platformu u Srbiji za saradnju sa javnim i privatnim preduzećima, kao i sa civilnim društvom i akademskom zajednicom za podršku inovativnom preduzetništvu i razvojnim projektima.

U saradnji sa nacionalnim partnerima, pružamo stručnu pomoć, razvijamo partnerstva i olakšavamo pristup izvorima finansiranja za zelene i niskougljenične investicije.

Od 2017. godine, uspeli smo da mobilišemo oko 12 miliona evra u investicijama javnog i privatnog sektora u smanjenje emisija GHG od 0,5 miliona tona CO2 eq.

UNDP trenutno, uz podršku Vlade Kraljevine Švedske (Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju) i u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, realizuje Izazov za inovativna rešenja za zbrinjavanje, prevenciju nastanka i ponovnu upotrebu biorazgradivog otpada. Fokus je na otpadu nastalom od hrane i zelenom otpadu. U Srbiji se godišnje generiše preko 250.000 tona otpada od hrane.

To je nedopustivo kada se u vidu ima podatak da 1,8 miliona ljudi u Srbiji živi na ivici siromaštva. Sa druge strane, organski otpad može da se lako pretvori u kompost, energiju ili neki drugi proizvod poput sapuna i sveća. Da ne govorimo o tome da širom sveta već postoje pametna digitalna rešenja za optimizaciju snabdevanja namirnicama i praćenje isteka roka prehrambenih proizvoda kako u HORECA sektoru tako i u domaćinstvima.

Upravo ovaj Izazov ima za cilj da podrži takva kreativna rešenja u Srbiji. Nakon faze akceleracije, 8 projekata javnih lokalnih samouprava i privrede dobiće sredstva za sufinansiranje implementacije, a prvi rezultati se očekuju već krajem godine. Više informacija možete pronaći na: https://inovacije.klimatskepromene.rs/izazov-bio-otpada-o-izazovu/​.

Milisav Pajević EKONEC klub čitalaca

Ekološki intervjui u doba korone

Mladena Roljić, diplomirani analitičar za zaštitu životne sredine i licencirani savetnik za hemikalije

„Ekološka svest treba da bude zapravo jedan način života, kultura življenja, bonton koji je u našem društvu nestao” Na početku Vas molim da nam kažete Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Svedoci smo da stanje životne sredine u našoj zemlji nije na zadovoljavajućem nivou. Mislim da smo dostigli kritičnu tačku i da je vreme da počnemo da rešavamo probleme koji nisu od juče.

Tu treba da učestvujemo svi, mi kao pojedinci na čelu sa državom. Potrebno je mnogo novčanih ulaganja i naravno volja države. Mnogo je problema koji su se nagomilali, godinama, jer je životna sredina uvek bila neka sporedna stvar, bar ja imam takav utisak. Sada, kao rezultat imamo to da smo počeli da se davimo u svim tim „problemima“, zagađenom vazduhu, neprečišćenim otpadnim vodama, opasnom otpadu i divljim deponijama koje niču na sve strane.

Dobra stvar je što se o tome sada više govori i u medijima, i po socijalnim mrežama, ljudi se udružuju, organizuju se protesti, budi se svest kod ljudi, ali u nedovoljnoj meri. I dalje imamo pojedince koji ne mare za stanje životne sredine. Napomenuću samo, kada govorimo o stanju životne sredine, setite se slike Potpećkog jezera od pre nekoliko dana. E, to je slika stanja životne sredine u našoj zemlji, u svim njenim oblastima. To je slika stanja životne sredine i slika svih nas. To je ocena.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Mladene Roljić

EKONEC klub čitalaca

Da li je i u kolikoj meri pandemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Da, svakako. Pandemija virusa korona nam je svima bila lekcija. Na moje lične i profesionalne obaveze i te kako je imala uticaj.

Počev od toga da nisam mogla da putujem, da su viđanja sa prijateljima i porodicom bila smanjena, što zbog mojih obaveza, što zbog policijskog časa kada je bio.

Srećom, tu je uvek postojala alternativa, živimo u vremenu tehnologije, interneta, telefona, tako da komunikacije nije manjkalo, ali kao i svima nedostajao mi je socijalni kontakt s ljudima. Što se profesionalnih obaveza tiče, pandemija je imala uticaja u smislu da smo posao nosili kući i radili od kuće. Radila sam u EHS odeljenju i zaista naše oblasti je teže organizovati za rad od kuće, jer ipak zahtevaju prisustvo na licu mesta.

Nije nemoguće raditi od kuće, ali je po meni mnogo teže. Srećom bili smo organizovani tako da smo se smenjivali sa kolegama, bili smo podeljeni u dve grupe i na nedeljnom nivou smenjivali smo se za rad od kuće i rad iz kancelarije, što je prilično dobro funkcionisalo, uvek je bio neko od nas prisutan na licu mesta.

Recite nam na koji način se skladište, odlažu i deponiju hemijske sirovine koje se koriste i primenjuju u procesu proizvodnje u metalskoj i mašinskoj industriji?

Sve hemijske sirovine koje se koriste i primenjuju u procesima proizvodnje na kraju svog procesa postaju otpad, to jest, opasan otpad. Skladištenje, odlaganje i deponovanje opasnog otpada regulisano je zakonom i pravilnicima.

Osnovni zakon u oblasti upravljanja otpadom je Zakon o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS” broj 36/2009, 88/2010, 14/2016 i 95/2018), koji ima za cilj uspostavljanje integralnog upravljanja otpadom od nastanka otpada preko njegovog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana do konačnog odlaganja.

Zakonom su utvrđeni savremeni principi, vrste i klasifikacije otpada, planiranje upravljanja otpadom, nadležnosti u upravljanju otpadom, organizacije upravljanja otpadom, upravljanja posebnim tokovima otpada, dozvole za upravljanje otpadom, prekogranično kretanje otpada, izveštavanje o otpadu i baze podataka, kao i finansiranja upravljanja otpadom.

Određivanje vrste opasnog otpada definisano je Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. glasnik RS“ broj 56/2010 i 93/2019). Način skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada uređen je Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Sl. glasnik RS” broj 92/2010). Prema njemu proizvođač je u obavezi da skladištenje, pakovanje i obeležavanje opasnog otpada vrši na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine.

Svi proizvođači opasnog otpada na teritoriji Republike Srbije, dužni su po zakonu da prijavljuju količine generisanog opasnog otpada, da ga pravilno skladište i da ga predaju na tretman operateru za upravljanje opasnim otpadom koji ima odgovarajuću dozvolu za transport i tretman, izdatu od strane nadležnog organa, da vodi evidenciju o preuzimanju, kategorizaciji i transportu. Dakle, postoji zakonom definisana jasna procedura za upravljanje opasnim otpadom na teritoriji naše zemlje.

Agencija za zaštitu životne sredine poseduje bazu podataka sa svim informacijama o opasnom otpadu od njegovog nastanka, pa sve do njegovog zbrinjavanja. Poštovanje ovih propisa kontroliše inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Mladene Roljić

EKONEC klub čitalaca Da li biste našim čitaocima pojasnili kako se na pravilan način postupa sa ambalažom od proizvoda kućne hemije?

S obzirom na to da se u našoj zemlji još uvek otpad ne sortira i ne sakuplja po vrstama u domaćinstvima, nego smo prinuđeni da sve bacamo u komunalni otpad, pomenuću da pored komunalnog, otpad možemo da podelimo na opasan i neopasan otpad.

Neopasan otpad nam je sve ono što možemo ponovo da upotrebimo, odnosno da dobije svoj „novi život“, da recikliramo (na primer: papir, karton, folija, aluminijumske limenke, PET ambalaža…), a opasan otpad je svaka vrsta otpada koja sadrži neku opasnu materiju, odnosno, ima bar jedno svojstvo koje ga može činiti opasnim (izazove eksploziju, požar, oksidaciju, akutnu otrovnost, toksičnost…), bilo da je to neka hemikalija, ili posuda u kojoj je bila neka hemikalija.

Svako od nas je svakodnevno u dodiru bar sa nekom hemikalijom što od kućne hemije (sredstva za pranje, čišćenje, deterdženti…) što od sredstava za dezinfekciju kojima smo svakodnevno izloženi – da bismo smanjili aktivnost korona virusa.

Svi ti proizvodi imaju svoju ambalažu, koja je obično, ako ste primetili od neke vrste plastike. Na tim ambalažama, na etiketama po po pravilu imate piktogram (grafički prikaz opasnosti i pisano upozorenje bela podloga sa ivicama crvene boje), obaveštenja o opasnosti, obaveštenja o merama predostrožnosti, identifikator proizvoda, količinu, ime, adresu i telefon snabdevača. Ako se malo udubite u čitanje etikete videćete da uglavnom imate natpis „odlaganje ambalaže u skladu sa nacionalnim propisima“. Što nas dalje uvodi u jedan lavirint i govori nam da mi neke propise imamo, oni očigledno postoje, ali se ne poštuju dovoljno.

Primera radi, imam jednu praznu ambalažu u kojoj je bilo sredstvo za čišćenje, koje sam potrošila. Na ambalaži sve imam, kako sam malopre navela i piktogram i etiketu i sve znakove obaveštenja i predostrožnosti. A gde da je odložim?

Očigledno u rukama imam jednu vrstu opasnog otpada poreklom iz domaćinstva (kontaminiranu ambalažu) i treba da je odložim po nacionalnom propisu, odnosno zakonu o upravljanju otpadom, što je u praksi nemoguće. To znači da bih ja, kao fizičko lice, trebalo da angažujem operatera za sakupljanje opasnog otpada i da mu predam moju kontaminiranu ambalažu. U startu je apsolutno neizvodljivo. Znači zakonske okvire imamo, ali oni nisu primenljivi u svim segmentima. Mi kao fizička lica, takvu ambalažu bacamo u komunalni otpad, takav je i zakonski okvir, zakon o upravljanju otpadom kaže „centar za sakupljanje otpada jeste mesto određeno odlukom opštine, grada, odnosno jedinice lokalne samouprave, na koje građani donose otpad i kabasti otpad (nameštaj i bela tehnika, baštenski otpad, materijal pogodan za reciklažu, uključujući i opasan otpad iz domaćinstva)“.

Dakle, mi u stvari opasan otpad iz domaćinstva bacamo u komunalni otpad, koje na kraju javna komunalna preduzeća preuzimaju i taj otpad završava na deponijama, uglavnom nesanitarnim, što je vrlo štetno i opasno po životnu sredinu, a i po nas same.

Ono što bih savetovala vašim čitaocima jeste da čitaju etikete na sredstvima za čišćenje, izbegavaju proizvode sa mirisima, da paze na bezbednost, da čuvaju ovakve proizvode van domašaja dece i nikako ne smeju da ih presipaju u drugu ambalažu. Kada proizvod potrošite, najmanje što možete da uradite, jeste da ambalažu isperete čistom vodom i kao takvu odložite u komunalni otpad, sve dok jednog dana ne budemo imali uređeniji sistem, što se tiče odlaganja ovakve vrste otpada u domaćinstvima.

Takođe, preporučila bih da izbegavate proizvode sa ovim piktogramima:

Kad smo već pomenuli proizvode kućne hemije, ne mogu, a da Vas ne pitam, šta mislite koliko su neškodljivi po životnu sredinu preparati biorazgradive formule koji se sve više nude potrošačima?

Po mom mišljenu apsolutno neškodljivi preparati ne postoje. Svaki proizvod ima neki svoj uticaj pozitivan ili negativan, samo su u pitanju doze u kojima ih koristimo. Sve zavisi od proizvoda i njegovih pojedinačnih sastojaka. Šta je u stvari biorazgradiv preparat?

To znači da se taj preparat za neki određeni vremenski period pod dejstvom mikroorganizama pretvara u ugljen-dioksid, vodu i mineralne materije, što je svakako manje škodljivo nego da je perzistentan i ostaje u svom postojećem obliku nerazgradiv. Takvih proizvoda je sve više i mislim da na taj način kompanije traže alternativu za korišćenje bezbednijih hemikalija, i da se na taj način izbaci upotreba štetnijih hemijskih sredstava.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Mladene Roljić

EKONEC klub čitalaca Zaduženi ste za primenu EHS regulative na nivou kompanije u kojoj radite. Kažite nam ukratko šta EHS menadžment podrazumeva?

EHS menadžment skraćenica od Environmental Health and Safety Management, što u prevodu znači integrisano upravljanje sistemima zaštite životne sredine, bezbednosti i zdravlja na radu.

To je kao što sama reč kaže jedan sistem upravljanja, usmeren je na smanjenje rizika, analizu uzroka odnosno, smanjenju ili uklanjanju potencijalnih opasnosti po zaposlene, zdravlje i životnu sredinu.

EHS je ključ životnog ciklusa jedne kompanije i odgovoran je za implementiranje tipičnih aspekata vezanih za životnu sredinu, bezbednost i zdravlje na radnom mestu. Ovaj sistem upravljanja osigurava da aktivnosti kompanije nemaju štetnog uticaja na zaposlene i životnu sredinu.

Zakonski okviri su ključni faktori u sprovođenju EHS-a i osnovni cilj i izazov EHS menadžmenta je da obezbedi procedure koje omogućavaju: ∙ Identifikovanje mogućih opasnosti na radnom mestu, ∙ Smanjenje broja povreda na radu i izloženost štetnim uticajima i supstancama ∙ Obučavanje zaposlenih i prevencija nastajanja mogućih povreda i ekoloških akcidenata ∙ Pravovremeno (hitno) reagovanje u slučaju povreda ili akcidenata,

∙ Korišćenje zaštitne odeće i opreme , ∙ Kreiranje sistematskog pristupa da bi se ispunili zahtevi vezani za životnu sredinu kao što je upravljanje otpadom ili emisije zagađujućih materija u vazduh.

U okviru posla koji obavljate odgovorni ste za uvođenje i primenu OHSAS 18 001 (ISO 45001) standarda. O kakvom standardu se radi?

Radi se o međunarodnom standardu ISO 45001:2018, koji predstavlja novu generaciju standarda OHSAS 18001:2007 sistema menadžmenta bezbednošću i zdravlja na radu. U pitanju je standard koji definiše zahteve sistem menadžmenta za bezbednost i zdravlje na radu (Occupational Health & Safety – OH&S).

Sve organizacije koje poseduju standard OHSAS 18001:2007, imaju određeni period da ispune zahteve i pređu na ISO 45001:2018. Cilj ovog standarda jeste da se spreče povrede radnika koje su vezane za rad, da se spreči narušavanje zdravlja radnika i da se pruže uslovi za stvaranje bezbednih radnih mesta, što znači da organizacija mora da eleminiše opasnosti i svede moguće rizike na najmanju moguću meru, tako što će preduzeti mere prevencije i sve moguće zaštitne mere, kako ne bi došlo do povrede radnika.

Implementacijom ovog standarda organizacija svodi moguće povrede na radnom mestu na minimum, pruža zaštitu od mogućih povreda, kako svojim zaposlenim tako i posetiocima, usklađuje radne procese sa zakonskim propisima…

Generalno poboljšava opštu sliku kompanije, jer je rukovodstvo opredeljeno da ispunjava zahteve iz politike bezbednosti i zdravlja na radu. Dakle naglasak je na preventivnim merama.

EKONEC klub čitalaca

Foto: Lična arhiva Mladene Roljić

EKONEC klub čitalaca

Možemo li zelenu ekonomiju iskoristiti kao šansu za razvoj i unapređenje životne sredine?

Naravno. Model linearne ekonomije po kome trenutno funkcionišemo (uzmi-iskoristi-baci) je neodrživ.

Sve to što smo odbacili priroda nam je na neki način vratila prirodnim nepogodama i u takvim situacijama vidimo da smo mi kao ljudi apsolutno nemoćni nad jednom silom kao što je priroda, ma koliko mi imali naprednu i modernu tehnlogiju.

Zelena ekonomija, odnosno cirkularni proces zasniva se na tome da otpad postane resurs koji može ponovo da se iskoristi.

Ovaj koncept zasnovan je na tri principa: smanjivanje (reduce), ponovna upotreba (reuse) i recikliranje materijala (recycle) što je svakako šansa za razvoj i unapređenje životne sredine, a i velike uštede prirodnih resursa. Šta je Vaš savet za podizanje ekološke svesti kod građana?

Proces podizanja ekološke svesti kod građana je jedan dugotrajan i mukotrpan posao.

Rekla bih da ekološka svest treba svima da nam bude zapravo jedan način života i jedna kultura življenja, bonton koji je u našem društvu nestao.

Svakako, o temama zaštite životne sredine treba da se što više govori u javnosti, pogotovo o zagađenju i štetnim posledicama koje zagađenje ima na zdravlje ljudi. Imam utisak da ljudi tek počinju da reaguju kad osete da je njihov život i zdravlje kao pojedinca ugroženo. Treba što više medijskih kampanja, što više edukativnih emisija na temu kako zagađenje utiče na naše zdravlje.

Takođe, u školama i obrazovnom sistemu od najranijeg detinjstva treba pričati o ovim temama.

Možda ću sada zvučati surovo, ali sve ove metode edukacije i podizanja svesti neće imati efekta, dok god se ne uvede kaznena politika i dok svaki pojedinac, koji je svojim delovanjem ugrozio životnu sredinu, odnosno zdravlje ljudi, ne bude prinuđen da plati novčanu kaznu ili bude kažnjen na adekvatan način.

Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca EKONEC klub čitalaca EKONEC klub čitalaca

​Ekološki

intervjui u doba korone - januar 2021. godine

GODINA II - BROJ 5 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ EKONEC je upisan u Registar javnih glasila pod brojem IN000004.

Osnivač i izdavač: Nepušački Edukativni Centar - RP, Kragujevac.

Za osnivača i izdavača, glavni i odgovorni urednik: Milisav Pajević.

Distribucija: Dostava na mejl korisnika koji je član EKONEC kluba.

Adresa redakcije: Igumana Pajsija 10, 34113 Kragujevac.

Telefon: +381 (0) 61 130 97 55.