Ekološki intervjui u doba korone - jun 2021. godine GODINA II - BROJ 10 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ
Ekološki intervjui u doba korone Profesor dr Dragoljub Todić „Jedini način da borba protiv klimatskih promena postane institucionalno prepoznata u Srbiji je intenziviranje procesa EU integracija“
Recite nam Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji? To zavisi od metodologije, to jest, od toga koji se kriterijumi uzmu za ocenu. Ako je raspoloživost nekih indikatora o stanju životne sredine osnovni indikator, onda je sasvim vidljivo da neki važni problemi u oblasti životne sredine postaju sve očigledniji i alarmantniji. Postoji utisak da vlast pokušava da priča o nekim sistemskim pitanjima, ali se ona ne rešavaju. U principu, ne treba previše napora da se vidi da nam stižu na naplatu računi decenijskog odsustva adekvatnih aktivnosti i zapostavljanja problema u oblasti životne sredine. Nasilje nad građanima (u vidu sve očiglednije zagađenog vazduha, odsustva značajnijeg napretka u upravljanju otpadom, uzurpacije vodnih resursa, šuma, rasprodaje zemljišta, ograničenog pristupa informacijama, odsustva ozbiljne komunikacije sa „zainteresovanom javnosti”, i tako dalje.) je postalo deo ambijenta u kojem živimo. Za rešavanje nekih pitanja su potrebna ogromna finansijska sredstva, ali se ne vidi namera da se značajnije krene u tom pravcu. Vlast neke probleme u oblasti životne sredine često obrazlaže stavovima koji liče na one iz takozvanog neoliberalnog ekonomskog koncepta, poturajući tezu o stanju životne sredine kao posledici nekakvog ubrzanog ekonomskog razvoja, i tako dalje. Međutim, od takvih stavova do percepcije običnih građana (da je to u praksi zasnovano na razlozima nemilosrdnog bogaćenja ljudi na različite načine bliskih vlasti), kod nekih nastaje osećaj gušenja zbog udisanja vazduha koji je posledica takvog „ubrzanog” razvoja, osećaj teskobe zbog uzurpacije vodnih resursa i zemljišta, osećaj nepravde zbog nametanja urbanističkih rešenja sa kojima se stanovnici ne slažu, i tako dalje, i tako dalje. Sve to u državi „u tranziciji” sa aparatom javnih službi za koji neki veruju da je, za potrebe „koncepta”, namerno učinjen neefikasnim do krajnjih granica.
EKONEC klub čitalaca…
Foto: Lična arhiva – Prof. dr Dragoljub Todić
EKONEC klub čitalaca… Kako biste ocenili rad prethodne administracije u Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije i imate li neka očekivanja od nove koja sada radi? Ignorisanje problema u oblasti životne sredine, pod različitim izgovorima opšteg tipa. Da nije aktivnosti koje se odvijaju pod neposrednim okriljem procesa EU integracija, poslovi u oblasti životne sredine bili bi prepoznatljivi skoro isključivo sa negativnim predznakom. Toliko o značaju problema životne sredine koji sistem prepoznaje. Svakako, „novoj” administraciji treba dati izvesno vreme.
Koliko je pandemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze? U značajnoj meri su promenjeni dinamika i sadržaj skoro svih ličnih i profesionalnih obaveza. Autor ste radova o komparativnom pravu životna sredine. Racite nam šta je to komparativna politika životne sredine? Ovde bi, najpre, trebalo razlikovati „metod” od „discipline”, što nije uvek jednostavno. Komparativna metoda – kraljica u metodologiji izučavanja stanja u savremenoj politici i pravu životne sredine, potisnuta je na marginu, postajući „retka vrsta” u moru deskriptivnih i prepisivačkih tehnika. Kao disciplina – zadire u samu suštinu potreba za celovitim (integralnim) sagledavanjem problema u oblasti životne sredine (integralnim po različitim osnovama, „ekosistemskih”), a o dobrim i lošim stranama preciznijih definicija bi se moglo posebno raspravljati. EKONEC klub čitalaca…
Foto: Lična arhiva – Prof. dr Dragoljub Todić
EKONEC klub čitalaca…
Kažite nam kakav je institucionalni i pravni okvir za borbu protiv klimatskih promena u Evropskoj uniji i Srbiji? Evropska unija, kao lider na globalnom nivou, ima organizaciju aktivnosti u oblasti klimatskih promena uslovljenu karakterom organizacije, ekonomskim interesima i dinamizmom promena, liderskim ambicijama, složenošću problema klimatskih promena, i tako dalje. Opštim karakteristikama bi se mogli smatrati nastojanje da se u pitanja koja se odnose na klimatske promene na odgovarajći način integrišu sve relevantne sektorske politike (do operativnog nivoa), i snažna finansijska i druga potrebna porška. Jedini način da borba protiv klimatskih promena (ili bar adaptacija na klimatske promene) postane institucionalno prepoznata u Srbiji je intenziviranje procesa EU integracija. Svaka priča van tog konteksta znači dalje zaostajanje s tim što se brzina zaostajanja vidno povećava odsustvom jasne rešenosti da se praktično krene u tom pravcu.
EKONEC klub čitalaca…
Foto: Lična arhiva – Prof. dr Dragoljub Todić
EKONEC klub čitalaca…
U Srbiji se ovih dana puno priča o energetskoj tranziciji. Koliko je bitno da kao društvo ispoštujemo sve kriterijume energetske bezbednosti u toj transformaciji? Šta kaže međunarodno pravo životne sredine? Izuzetno značajno pitanje i ima mnoštvo različitih aspekata. Međunarodno pravo kaska za ovim pitanjima, ali ima tu drugih solidno utemeljenih i razvijenih pravnih instrumenata (pre svega EU), koji bi mogli predstavljati okvir za aktivnosti. Za Srbiju bi, verovatno, najracionalnije bilo da se izbori za bolju poziciju o ovoj temi u okviru procesa EU integracija, pod uslovom da taj proces za Srbiju i dalje ima neki značaj.
Šta Vi mislite o cirkularnoj ekonomiji. Može li to biti šansa za razvoj privrede u Srbiji? To je put koji zaslužuje mnogo više pažnje. Ima tu nekih sitnih pomaka, ali nisam siguran da Srbija ima pretpostavke da priču o takozvanoj cirkularnoj ekonomiji u nekom sagledivom periodu pretvori u „šansu”?
EKONEC klub čitalaca…
Foto: Lična arhiva – Prof. dr Dragoljub Todić
EKONEC klub čitalaca…
Na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine? Ovo je ozbiljno pitanje. Odgovor na njega podrazumeva da se, najpre, tačno utvrdi trenutni „nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine”, vrstu, sadržaj i elemente te „svesti”, veze sa spremnosti na angažovanje, i tako dalje. Zatim bi trebalo dati odgovor na pitanje da li nam (i zašto) treba „svest o neophodnosti zaštite životne sredine”. U ovom kontekstu se najčešće govori o obrazovanju i informisanju građana, iako ta priča znatno prevazilazi ova dva segmenta. U svetu informacija koje nam se svakodnevno nude „svest o neophodnosti zaštite životne sredine” ponekad izgleda maglovita formulacija sa prostorom sa ogromnu manipulaciju. Pokušavajući da se izbegne takav rizik predlažem da se insistira na zdravlju ljudi kao jednom od ključnih elemenata zaštite životne sredine. Naravno, ponekad i na prvi pogled, postoji utisak da bi se moglo govoriti o izvesnom pomaku u vezi sa angažovanosti građana u vezi sa životnom sredinom. Ipak, ja sam pre sklon da poverujem da se trenutno više radi na uništavanju i dezavuisanju „svesti o neophodnosti zaštite životne sredine”, kroz promovisanje svetosti profita, investicija (i „investicija”) i (kobajagi) borbe za nova radna mesta. U uslovima monopola nad medijima nema previše prostora za konstruktivnu (i primerenu okolnostima) priču o mestu „svesti o neophodnosti zaštite životne sredine”. Teško je u zemlji u tranziciji (svakojake vrste) opterećenu brojnim drugim problemima, sa jednim specifično populističkim karakterom vlasti pronaći prostor za plodotvoran angažman građana u vezi sa rešavanjem problema u oblasti „životne sredine”. Ovo što trenutno vidimo kao angažman građana u ovoj oblasti to su, najvećim delom, iznuđene reakcije, na grubo kršenje drugih (pre svega) vlasničkih prava građana i/ili pretvaranje javne svojine i opšteg dobra u svojinu privatnog karaktera, na način koji obične građane neprikriveno podseća na pljačku. U ekstremnim situacijama je otpor građana motivisan i potrebom zaštite elementarnih uslova za život. Time dolazimo do potrebe razumevanja pitanja veze između karaktera političkog sistema (stanja demokratskih institucija, vladavine prava, ljudskih prava, i tako dalje) i stanja u oblasti životne sredine. Otuda bi „stanje svesti” ovde trebalo posmatrati kao neku vrstu dinamičke kategorije na koju je moguće uticati, ali bi o pravcu i načinima uticaja moglo da se raspravlja tek uz uvažavanje brojnih drugih činilaca i okolnosti koje determinišu odnose među njima. Milisav Pajević
Ekološki intervjui u doba korone Dragan Rajković, regionalni direktor za održivi razvoj za Evropu i centralnu Aziju u Tetra Pak „Kragujevački projekat, uključivanja Tetra Pak ambalaže u depozitni sistem prikupljanja otpada, primer je dobre prakse na globalnom nivou“ Kakvo je Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?
Pitanje zaštite životne sredine aktuelno je svugde u svetu, najviše zbog činjenice da se klima menja i da je dominantno mišljenje naučne zajednice da su ljudske aktivnosti kritično doprinele promeni klime. U Srbiji poslednjih nekoliko meseci vidimo veliku zainteresovanost građana za kvalitet sredine u kojoj živimo. Postavljaju se pitanja zagađenja vazduha i vode, zaštite biodiverziteta, rizika po okolinu koje postojeća i planirana industrijska postrojenja donose, uređenju sanitarnih deponija i ukidanja divljih, ali je neophodno još mnogo toga uraditi. Srbija je u suštini na početku jednog dugotrajnog procesa uređenja i zaštite životne sredine. Drago nam je da vidimo da u Srbiji sve veći broj aktera u društvu, kompanija i građana, postaje svestan značaja zaštite životne sredine i sve aktivnije doprinosi ovoj problematici, kroz promene u ponašanju, izmene regulative, usvajanje novih poslovnih procesa ili izbor tehnologija u procesu proizvodnje kada su u pitanju kompanije, odnosno izboru proizvoda koji su dobri za životnu sredinu, kada su u pitanju potrošači.
EKONEC klub čitalaca…
Foto: Lična arhiva – Dragan Rajković
EKONEC klub čitalaca…
Da li biste ocenili rad prethodne administracije u Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije i imate li neka očekivanja od nove? Ne bih komentarisao rad prethodne administracije. Mi smo uvek bili zainteresovani da kao globalni lider učestvujemo u radu na unapređenju zaštite životne sredine u Srbiji. Znanjem i iskustvom koje imamo sa različitih svetskih tržišta spremni smo da pomognemo u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, direktno ili kroz industrijske asocijacije čiji smo član. Koliko je globalna pandemija bolesti COVID-19 uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze? Pandemija Covid-19 značajno je uticala na privredu i život širom sveta. Mnogi poslovni sistemi bili su primorani da obustave poslovanje, međutim za Tetra Pak to nije predstavljalo opciju – kao sastavni deo prehrambenog lanca bili smo u obavezi da nastavimo sa proizvodnjom kako bismo izbegli poremećaje u dostavljanju hrane i pića, ne samo u Srbiji, već i na regionalnom nivou. Kompanija Tetra Pak jedna je od prvih koja je, još krajem januara i početkom februara 2020. godine primenila vodeće svetske standarde koji se odnose na Covid-19 u svim našim pogonima, ali uz nesmanjeni intenzitet poslovanja. Vremenom, pokazalo se da je pandemija Covid-19 dodatno povećala brigu ljudi za bezbednost hrane. U tom smislu, poštujući naše obećanje „Štiti što je dobro“, naš cilj da doprinesemo istovremeno zaštiti hrane, ljudi i planete dobio je još veći značaj u toku pandemije. Takođe, sposobnost Tetra Pak ambalaže da čuva osetljive proizvode duže vreme van hladnog lanca, odnosno bez potrebe da se upakovani proizvodi skladište u frižiderima, a da istovremeno nema nikakvih promena u nutritivnim karakteristikama proizvoda, uticala je na povećane zahteve tržišta za našu ambalažu. Ljudi su želeli da obezbede veće količine hrane za duži vremenski period i prirodni izbor je bio da kupuju proizvode u Tetra Pak ambalaži. To je svakako izazvalo veliki pritisak na našu proizvodnju da ispunimo zahteve naših kupaca i snabdemo ih većim količinama ambalaže od planiranih. Reorganizacijom proizvodnje uspeli smo da bez prekida snabdevamo tržište i u vreme povećane potražnje. Što se mene lično tiče, najveća promena je bila kada smo doneli odluku da radimo od kuće i kada smo prestali da putujemo. Jednostavno, došlo je do temeljne promene u interakciji sa poslovnim partnerima i unutar same kompanije. Sve smo obavljali on-line i bilo je potrebno neko vreme da se prilagodimo. Najvažnije je da posao ni jednog trenutka nije trpeo i da je sustainbaility tim uspeo da ostvari planirano.
Koji je cilj Tetra Pak-a kada je u pitanju recikliranje? Šta se čini na podizanju odgovornosti potrošača i poboljšanu infrastrukture? Obim reciklaže upotrebljene Tetra Pak ambalaže uvećan je na nivou Evropske unije sa samo 5 posto u 1993. godini na preko 51 odsto u 2019. Naša želja je da do 2030. godine stepen reciklaže upotrebljene kartonske ambalaže bude povećan na 90 odsto. Zbog toga duži niz godina radimo na povećanju reciklažnih kapaciteta na globalnom nivou. Ove godine tri nove fabrike za reciklažu polimera i aluminijuma iz naše ambalaže su počele s radom, u Nemačkoj, Holandiji i Češkoj. U toku je projekat sa našim partnerom, fabrikom papira „Stora Enso“, na instalaciji reciklažnog postrojenja velikog kapaciteta u Poljskoj, koje treba da počne s radom sledeće godine. U Srbiji postoje dva reciklažna postrojenja koja procesiraju upotrebljenu Tetra Pak ambalažu, „Feplo“ kod Čačka i „Brzan Plast“ kod Batočine. Tako da reciklažni kapaciteti postoje i u Evropi i Srbiji i naš najveći problem nije reciklaža, već snabdevanje ovih postrojenja potrebnom sirovinom. Dobro organizovano prikupljanje upotrebljene ambalaže je ključ uspeha. Za dobre rezultate u prikupljanju potrebna su nam dobro osmišljena sistemska rešenja i kroz zakonsku regulativu i kroz instaliranu sakupljačku infrastrukturu. I tu je uloga države značajna, da unapredi regulativu o ambalaži i ambalažnom otpadu, kontroliše primenu zakona i stvori okvire u kojima će svi činioci u lancu, od industrije koja plasira proizvode na tržište, preko sakupljača do reciklera imati jasnu ulogu koju moraju da ispune. I na kraju, najvažniji činilac su svakako potrošači.
Ni reciklažni kapaciteti, ni sakupljačka infrastruktura nemaju značaja ukoliko potrošači nisu motivisani da odlože upotrebljenu ambalažu u pravu kantu ili kontejner. Kroz partnerstva sa našim klijentima i poslovnim udruženjima čiji smo članovi aktivno radimo na produbljivanju razumevanja potrošača o zaštiti životne sredine i značaju pravilnog odlaganja, sakupljanja i reciklaže ambalažnog otpada. Angažovani smo na brojnim lokalnim projektima koji za cilj imaju podizanje svesti građana o značaju reciklaže, ali i olakšavanju ovog procesa za sve učesnike. Primera radi, u Kragujevcu smo nedavno, zajedno sa partnerima, učestvovali u realizaciji projekta „Reciklažom do vožnje“, u okviru kog je na teritoriji Kragujevca instalirano pet novih reciklomata za sakupljanje upotrebljene Tetra Pak ambalaže, PET boca, aluminijumskih limenki i stakla. Za ispravno odlaganje ambalaže u sklopu ovog projekta građani dobijaju finansijsku nadoknadu koju mogu koristiti za gradski prevoz ili usluge mobilne telefonije. Kragujevački projekat je prvi projekat ovog tipa u Evropi, gde je u depozitni sistem uključena i Tetra Pak ambalaža. EKONEC klub čitalaca…
Foto: Lična arhiva – Dragan Rajković
EKONEC klub čitalaca…
Tetra Pak se zalaže za odgovorno upravljanje šumama. Šta to konkretno znači i kako to realizujete u praksi? Kada pogledate sastav našeg pakovanja, njega najvećim delom čini karton proizveden od drvnih vlakana. U proseku, 75 odsto paketa je karton, pa je drvo izuzetno važna sirovina za proizvodnju naše ambalaže. Dalje, karton daje formu i čvrstinu pakovanju, pa su nam potrebna drvna vlakna boljih mehaničkih osobina, a njih dobijamo od drveta iz severnih šuma, iz Skandinavije, Rusije, i Kanade. Šume su od velike važnosti za klimu, jer konzumiraju ugljen-dioksid čime direktno utiču na smanjenje CO2 emisije, takođe, šume su staništa za brojne životinjske vrste i očuvanje šuma znači očuvanje biodiverziteta i konačno, drvo je obnovljiva sirovina, jer uz pravilno upravljanje, možemo da obezbedimo da se površine pod šumama stalno uvećavaju. Tako da, u cilju zaštite životne sredine, smanjenja količine CO2 u atmosferi, zaštite biodiverziteta i obezbeđivanja dugotrajnog izvora sirovina, Tetra Pak preduzima niz mera kako bi šume bile zaštićene i korišćene na ispravan način. Ovde veliku ulogu imaju strogi kriterijumi nezavisne sertifikacije korišćenja šuma, procesa prerade drveta, kao i samih drvnih vlakana u našim paketima, kao i sledljivost drvnih vlakana kroz ceo vrednosni lanac, od šume do prodavnice. Trenutno najrigorozniji sistem sertifikacije je FSC (Forest Stuardship Council) i Tetra Pak primenjuje upravo FSC standarde. Velika većina naše ambalaže nosi FSC™ logotip, sto znaci da su zadovoljeni najviši globalni standardi za upravljanje šumama. Do danas smo isporučili više od 500 milijardi komada ambalaže sa FSC oznakom na globalnom nivou, a udeo ambalaže sa ovom oznakom neprekidno raste. Naša ambicija je da 100 posto paketa koje isporučimo ima ovu oznaku, a radimo i na tome da svaki od naših snabdevača bude posvećen uvećavanju nivoa FSC sertifikacije i ostvarivanju najmanje 70 odsto proizvodnje sa FSC oznakom. Ovde bih dodao da naši napori da obezbedimo proizvodnju od obnovljivih sirovina ne prestaju sa drvnim vlaknima. U proseku oko 20 odsto našeg pakovanja proizvedeno je od polimera pa radimo na povećanju upotrebe polimera proizvedenih od šećerne trske. U oktobru 2019. godine postali smo prva kompanija u industriji ambalaže koja je dobila Bonsucro sertifikat za lanac upravljanja, koji se odnosi na odgovorno upravljanje šećernom trskom, još jednom od obnovljivih sirovina. Svi naši proizvodi koji u sebi sadrže polimere na biljnoj bazi (na primer, čepovi ili slojevi ambalaže koji se dobijaju iz šećerne trske) ispunjavaju sve uslove ovog sertifikata, koji podrazumevaju odgovorno upravljanje i mogućnost praćenja nastanka sirovina dobijenih iz šećerne trske sve do mesta njihovog originalnog porekla.
Tetra Pak između ostalih poseduje sertifikat o obnovljivoj električnoj energiji. Kolika je posvećenost kompanije investiranju u projekte obnovljive električne energije i infrastrukturu? Nivo korišćenja obnovljive električne energije u našem poslovanju danas iznosi 69 odsto na globalnom nivou, a plan nam je da do 2030. godine dostignemo 100 posto. U okviru ovog našeg globalnog cilja naša fabrika u Gornjem Milanovcu je u toku 2020. godine uspela da obezbedi 100 posto potreba za električnom energijom iz obnovljivih izvora. To u praksi predstavlja uštedu od 15.000 tona ugljen-dioksida i srodnih gasova od strane gornjomilanovačke fabrike na godišnjem nivou, što je jednako emisiji ugljenika koju za godinu proizvede približno 12.000 automobila, čime se doprinosi smanjenju karbonskog otiska kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou.
EKONEC klub čitalaca…
Foto: Lična arhiva – Dragan Rajković
EKONEC klub čitalaca… Kompanija Tetra Pak ima tradiciju izveštavanja o održivom razvoju. Kažite nam koliko se u Izveštaju poklanja pažnja analizi uticaja celokupnog poslovanja na životnu sredinu? Naš Izveštaj o održivom razvoju sumira sve aktivnosti koje preduzimamo i rezultate koje ostvarimo u toku jedne godine. Naravno, to su ključne aktivnosti i rezultati i ovaj Izveštaj ne uključuje sve što Tetra Pak radi u toku jedne godine. Ako govorimo o aktivnostima direktno vezanim za održivi razvoj, tri su fokusa naše strategije, zaštita biodiverziteta, unapređenje upravljanja ambalažnim otpadom i borba protiv klimatskih promena. Aktivnosti su na čitavom vrednosnom lancu, znači od sirovina za proizvodnju do reciklaže upotrebljene ambalaže. To podrazumeva snabdevanje sirovinama za proizvodnju iz obnovljivih izvora, kao što su drvna vlakna i polimeri od biljaka. Zatim smanjenje emisija iz naših fabrika, kontinuirano smanjenje potrošnje električne energije i snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora, takođe i smanjenje otpada iz proizvodnje.
Kako Tetra Pak proizvodi i opremu za procesiranje hrane i mašine punilice koje koriste naši klijenti u svojoj proizvodnji, kroz unapređenje efikasnosti ove opreme, smanjenje potrošnje električne energije i vode, smanjenje generisanog otpada od hrane, takođe utičemo na smanjenje ugljeničnog otiska. I na kraju životnog ciklusa pakovanja, aktivnosti su na unapređenju sakupljanja i reciklaže upotrebljene ambalaže. Tako da je ceo vrednosni lanac proizvodnje ambalaže i pakovanja proizvoda uzet u obzir. Meru uticaja celokupnog poslovanja analiziramo kroz takozvani LCA (Life Cycle Assessment) koji meri ekvivalentnu ugljeničnu emisiju kroz ceo životni ciklus pakovanja, od sirovine do reciklaže. Priča o „zelenoj ekonomiji“ u Srbiji je maksimalno aktuelizovana. Vi ste u okviru Tetra Paka radili kao menadžer za cirkularnu ekonomiju za Evropu i Centralnu Aziju, recite nam kakva su Vaša iskustva i da li je moguće primeniti taj koncept u Srbiji? Prelazak na cirkularnu ekonomiju podrazumeva brojne aktivnosti, u praktično svim aspektima poslovanja i ponašanja svih aktera, kao i međusobnu povezanost njihovih uzajamnih odnosa. U tom smislu, neka od rešenja koja su već primenjena u razvijenijim privredama tek treba da se primene u Srbiji, i potrebno je dosta raditi na edukaciji i privrede i građana. U cirkularnoj ekonomiji svaki element lanca mora besprekorno da funkcioniše, što za Srbiju znači da moramo bitno unaprediti sisteme sakupljanja i prerade otpada, koji zadovoljavaju visoke standarde, kako bi se sirovina dobijena reciklažom mogla vratiti u krug cirkularne ekonomije i ponovo upotrebiti. Međutim, postoje i oblasti u kojima Srbija ima mogućnost da se istakne i postane primer dobre prakse na globalnom nivou. Tu pre svega imam u vidu pomenutu mogućnost da Srbija bude među prvim državama koje bi uključile Tetra Pak ambalažu u depozitni sistem prikupljanja otpada i na taj način dodatno unapredila proces vraćanja sirovina u proizvodnju. U većini razvijenijih država u kojima su ranije uspostavljeni nacionalni sistemi odlaganja otpada, višeslojna kartonska ambalaža do sada nije bila uključena na ovaj način, što za rezultat ima dodatno opterećenje potrošača i povećavanje troškova odlaganja i reciklaže po jedinici otpada. Međutim, kragujevački projekat nam za sada dokazuje da dobra praksa može zaživeti i u Srbiji, na dobrobit kako potrošača, tako i lokalnih zajednica. Primer iz Kragujevca prezentovali smo i u Velikoj Britaniji, u kojoj sam trenutno angažovan u okviru parlamentarnih i ministarskih konsultacija na temu uključivanja Tetra Pak ambalaže u depozitni sistem, i reakcije su odlične. EKONEC klub čitalaca…
Foto: Lična arhiva – Dragan Rajković
EKONEC klub čitalaca…
Može li se i na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine? Siguran sam da može, a i svedoci smo kako se građani sve više interesuju za zaštitu životne sredine. Naša globalna istraživanja pokazuju da broj potrošača koji su se izjasnili da često ili uvek traže oznake zaštite životne sredine na proizvodima koje kupuju porastao je sa 37 odsto, u 2013. godini na 54 posto u 2019. godini. Nema razloga da ovaj procenat ne raste i u Srbiji, ali je potrebna i dodatna edukacija i motivacija građana da promene ponašanje u pozitivnom smeru. Svakako, državne institucije bi trebalo da preuzmu lidersku ulogu u procesu edukacije građana u oblastima zaštite životne sredine, sakupljanja i reciklaže otpada, odgovorne potrošnje energije na individualnom nivou, i tako dalje, ali i mi kao predstavnici privrede smo spremni da pomognemo svojim znanjem i globalnim iskustvom. U kompaniji Tetra Pak već imamo veoma pozitivna iskustva sa lokalnim aktivnostima koje smo sprovodili u saradnji sa našim klijentima i partnerima a koje su bile namenjene produbljivanju razumevanja potrošača o zaštiti životne sredine. Milisav Pajević
EKONEC klub čitalaca
Ekološki intervjui u doba korone - jun 2021. godine GODINA II - BROJ 10 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ EKONEC je upisan u Registar javnih glasila pod brojem IN000004. Osnivač i izdavač: Nepušački Edukativni Centar - RP, Kragujevac. Za osnivača i izdavača, glavni i odgovorni urednik: Milisav Pajević. Distribucija: Dostava na mejl korisnika koji je član EKONEC kluba. Adresa redakcije: Igumana Pajsija 10, 34113 Kragujevac. Telefon: +381 (0) 61 130 97 55.