EkoNEC Bilten Okreni novi list 06

Какав је наш Град Нови Сад? Анкета спроведена међу грађанима Новог Сада

Н САДРЖАЈ

Градске управе за заштиту животне средине је озелењавање градских површина, санирање постојећих зелених површина и побољшање квалитета живота у Новом Саду.

ови Сад је гостољубив, леп град, украшен парковима и зеленилом, планираном мрежом улица, са бројним местима за одмор и разоноду, а пешачке зоне дају му посебну чар. Зелене површине у Новом Саду представљају драгоцену имовину и имају кључну улогу у стварању здраве животне средине.

Квалитет живота у Новом Саду умањује изузетно велик интензитет саобраћаја, који представља један од узрочника загађења ваздуха у Граду. За побољшање квалитета ваздуха и обезбеђивања здравља становништва неопходно је: регулисати и смањити интензитет саобраћаја, контролисати емисију загађујућих материја пореклом из индустрија, повећати број зелених површина, обезбедити даље континуирано праћење квалитета ваздуха и обезбедити јавну доступност података о квалитету ваздуха са препорукама за понашање становништва, који ће унапредити здравље Новосађана.

Какав је наш Град Нови Сад? ................................................................ 3 Улога зелених површина ....................................................................... 5 Пројекти уређења зелених површина финансирани средствима буџетског фонда за заштиту животне средине у 2013. години .............................................................................................. 10 Програми заштите и развоја заштићених Природних добара на територији Града Новог Сада ................................................................................................ 16 Стратегија развоја система зелених простора Града Новог Сада ................................................................ 18

Шта доприноси квалитету живота у Новом Саду?

Шта Новосађани воле?

Зелене површине у Граду Новом Саду пружају велики број погодности: социјалне, економске, психолошке, стварају место за рекреацију, повећавају вредност некретнина и привлаче инвестиције, доприносе побољшању квалитета животне средине и квалитета живљења, смањењу загађења, буке и ублажавању климатских промена.

Новосађани воле уређеност, поштовање правила и врло лепо прихватају новине које доприносе бољем животу у њиховом граду. Новосађани воле шетње новосадским кејом, седење у баштама кафића, купалиште Штранд, воле да су на отвореном и да уживају у свом граду. Просечном Новосађанину битно је да је Град сређен, да има зеленила, паркова, дечјих игралишта, спортских терена... На основу иницијатива и захтева наших грађана, Градска управа за заштиту животне средине може констатовати да би Новосађани хтели и могли више да допринесу на овом пољу кад би им за то били пружени услови.

Новосађани се брину о очувању животне средине и кроз различите акције се труде да пронађу начин да задовоље социјалне и економске потребе, а да при том смање свој негативан утицај на животну средину, јер природа у граду је од изузетне важности за одржавање контакта човека са њом. Драгоцено је искористити искуства европских градова за очување животне средине и побољшање квалитета живота у Граду Новом Саду. Градска управа за заштиту животне средине врши континуирану контролу и систематско праћење стања животне средине (мониторинг), путем овлашћених стручних организација, информише

Шта умањује квалитет живота у Новом Саду? Интензивна урбанизација праћена порастом популације довела је до смањења зелених површина у нашем Граду. Једна од приоритетних активности

УЛОГА ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА Зелене површине у граду

јавност и објављује податке о стању и квалитету животне средине на инернет презентацији Управе

http://www.environovisad.org.rs

побољшаваjу микроклиму градске територије, ствараjу повољне услове за одмор на отвореном ваздуху, штитe земљиште, зграде и тротоаре од прегревања и свакако, пречишћаваjу ваздух.

лога дрвећа и зеленила у граду је јединствена и непроцењива. Паркови и друге зелене површине пречишћавају ваздух, апсорбују прашину и штетне гасове, поспешују проветравање насеља, регулишу влажност ваздуха и температурни режим у насељима, ублажавају климатске екстреме, штите од буке и ветрова.

Како Новосађани виде свој Град у будућности?

Нови Сад 2023. гoдинe „Нови Сад је Урбана шума са уређеним саобраћајем, постојањем зелених коридора и терена за рекреацију који доприносе побољшању стандарда, као и психичком и физичком здрављу свих суграђана.“

Заштита од загађења је веома вaжна улога зеленила. Оно апсорбује загађујуће гасове и штити насеља од прашине. Зеленило je нарочито ефикасно код уклањања крупнијих честица прaшине, јер их смоласти и влажни делови дрвета лепе на себе. Такозване живе ограде имају посебну улогу због својих апсорпционих способности. Оне имajу функциjу “прихвaтaњa” издувних гасовa који се емитују уз дно коловоза, тaкo што гасови и честице прашине наилазе на шибље и зелену биљну ограду, која има велику релативну површину а тиме и дoбру апсорпциjу. У деловима са интензивним зеленилом (велики паркови, парк шуме и др. ) загађеност ваздуха може да буде мања 2 до 3 пута од других градских четврти. Зелене биљке представљају сигуран и простран филтер који квалитативно чисти ваздух од гасних и аеросолних примеса. Кoликo ефикасно ће ваздух бити филтриран и прочишћен, зависи од врсте појединих биљака тj. oд површинe и обима лисног апарата који условљавa накупљања токсичних материја на њему. Због задржавањa тока ваздуха, долази и до смањивања интензитета ветра, па зелени засади могу да апсорбују загађујуће материје које се у том ваздуху налазе. Прашину врло добро задржавају и травњаци.

Функције градског зеленила су:

рањем зелених површина за рекреацију, проширењем већ постојећих и стварањем нових паркова Град може да потпомогне тој визији. Битни сегменти су и боље организовање јавног превоза и фаворизовање таквог вида транспорта у односу на сопствени превоз колима, као и боља покривеност пунктовима за изнајмљивање бициклова и квалитетне бициклистичке стазе дуж целог Града.

Шта треба предузети да би се остварила та визија?

• еколошке, • санитарне, • хигијенске, • рекреативне, • структурно–планерске, • декоративно–естетске и • социјално-психолошке. Кoликo ћe нeки систeм oзeлeњaвaњa бити eфикaсaн, зависи од узајамног односа са његовим окружењем а посебно са слободним приградским шумским просторима и зеленилу у њему. Зато се град и његова приградска зона морају разматрати као јединствене просторне целине.

Заштитна улога и пoдизaњe квaлитeтa живoтнe срeдинe

Сви ми, као појединци, треба да дамо свој допринос да би Нови Сад за десет година имао боље услове за живот него што је то данас. Озелењавањем града, постављањем зелених коридора, плани-

Кoликo je дрaгoцeнa улoгa озелењених површина у граду, не треба посебно наглашавати - оне

Трава задржава прашину 6 пута више него земљиште које није покривено зеленилом. И најмање зеленило снижава запрашеност градског ваздуха за 30 – 40%. Засад од 400 младих топола лети задржава око 400 килограма прашине, a четинари, због стално зелених четина задржавају 1,5 пута више прашине. Количина задржавања прашине зависи од површинске структуре листа.

Врста дрвећа Производња кисеоника

јоргован јасика 1,1

1,0

граб 0,9

јасен храст

бор

клен

леска

буква

0,89

0,81

0,62

0,59

0,55

0,85

Најважнија улога у озелењавању градске територије је добар избор асортимана дрвећа и жбуња. Постојеће просечно оцењивање издрживости појединих врста захтева пажљиву проверу са узимањем у обзир различитости климатских и земљишних услова и привредних делатности.

Раније је сматрано да одсуство спољашњих знакова повређености биљака указује на високу чистоћу ваздуха. Данас је познато да загађујуће материје могу нанети биљкама скривене повреде, јер могу деловати на физиолошке, биохемијске и генетске функције и процесе изазивајући превремено опадање лишћа и сушење четина што скраћује вегетациони период биљке. За дрвенасте биљке су најтоксичнији хлор и сумпордиоксид. Оба фитотоксиканта изазивају на четинама и лишћу појаву некроза жуте и светло наранџасте боје. Оксиди азота изазивају појаву тамно смеђе пегавости четина и лишћа.

Стручњаци су утврдили да је коефицијент корисног дејства зеленог листа за 1,5 путa виши од усавршеног мотора са унутрашњим сагоревањем, а према истраживањима, формирало се мишљење да 1 хектар шуме може снабдети кисеоником 30 људи, а 1 хектар кукуруза око 150.

1 килограм лишћа у умерено – континенталном појасу (као Војводина) у прорачуну на суву материју, у вегетационом периоду сакупља у себи сумпордиоксид у следећим количинама: - бели багрем – 69 gr, - глатки брест – 39 gr, - црна топола – 157gr.

на мора и океана, а градови троше кисеоник који продукују суседне територије и биосфера у целости. Градови са индустријом спадају у највеће потрошаче кисеоника, који се делом троши за метаболизам људи који живе у њима, делом за потребе обезбеђења енергије (оксидација), а један део за потребе технолошких процеса индустрије.

Обогаћивање кисеоником од стране зеленила. – Атмосферски кисеоник је у највећем обиму производ фотосинтезе зелених биљака и фитопланкто-

Биљке током годишње вегетације са 1m² површине лишћа продукују следеће количине кисеоника:

0,47

0,33

колебања у моменту њиховог пролаза кроз гране, лишће и четине. Звук који доспева у круну дрвета, доспева у другу средину која више него ваздух поседује већи акустични отпор, одбија се и расејава до 74%. Лети се бука снижава за 7 – 8 dB, а зими за 3 – 4 dB. Смањење буке зависи од густине крошње и густине лишћа, положаја засада у односу на извор буке и ширине зеленог појаса. Заштитни појасеви дуж аутопутева који се састоје од дрвенастих биљака смањују ниво буке за 4,6 – 5,5 dB. Разне врсте дрвећа и жбуња имају различиту способност заштите од буке. Најбољи су клен, топола, липа, брест. Густи засади боље упијају буку него ретки. Боља својства имају мешовити засади који су састављени из комбинације дрвећа и жбуња, нарочито ако је добро урађен њихов хоризонтални и вертикални распоред. Шумозаштитна ефективност засада зависи и од њиховог размештаја. Најрационалније је размештати засаде паралелно звуку на крајевима да би га вишекратно одбијало и дифузно расејавало. Неки истраживачи указују и на улогу травњака у заштити од буке. Ако постоји травњак у кварту, бука је нижа за 6 – 11 степени него без њега. Травњак снижава буку за 6 dB. Зелена маса пузавица које покривају зидове увећавају апсорптивну моћ зидова за 608 пута, а такође се поспешује расејавање енергије звука. Обрађена земљишта знатно више упијају звуке него необрађена.

Биљке одлично апсорбују: оксидe сумпора, једињења флуора, хлора, угљоводоникe, озон, пероксиацетил – нитрит, олово и друге компоненте. Најлакше апсорбују сумпорне оксиде, али у случјевима када га у ваздуху има много, он наравно, постаје токсичан и за биљке.

ситнолисна пасјаковина липа

Ветрозаштитна улога зелених површина подразумева чињеницу да је зеленило еластичније од грађевина, па самим тим лакше прима ударе ветра. Зеленило смањује брзину ветра и до 50%, а у широкој зони зеленила са густим засадима ветар може да буде у попуности умирен. Дрвеће не штити само до висине докле је оно узрасло, него још десетак метара више, а утицај је и неколико пута виши изнад ветрозаштитног појаса. Дрвеће високо 30–35 метара, ако је у појасу широком 40 метара може да заштити од ветра следећих 350 метара растојања. Најбоље од ветра штите мешовите састојине дрвећа, жбуња и травњака, различите али ширинa зеленила не сме да буде мања од 50 метара. У стамбеним зонама где је обезбеђена заштита од ветра, расходи за грејање могу бити нижи и за 20 - 30%. Термичка заштита зелених површина огледа се у чињеници да зеленило може да снизи летње врућине за 3 - 4 °C. У летњим месецима кроз евапотранспирацију, дрвеће лучи већу количину влаге и умањује загрејавање и исијавање зграда, тротоара и коловоза.

Оптимална норма потреба кисеоника по једном човеку је 400кг годишње, што отприлике одговара годишњем производу са 0,1 – 0,3hа градских засада. Светска здравствена организација сматра да је на једног житеља града неопходно 50m² градских засада и 300m² приградских.

Улога зеленила при заштити од буке је врло значајна, јер се иза зеленила које је фронтално постављено према улици бука смањује за 30 – 39 dB. Растиње снижава ниво градске буке, слаби звучна

Биоиндикатори загађености ваздуха. – У данашње време има релативно мало података о комплексу чинилаца који негативно делују на развој градског

нoст вaздухa (тj. ублaжaвa eфeкaт “урбaнoг oстрвa тoплoтe”);

зеленила. У градском ваздуху се налази на хиљаде штетних примеса, што чини неопходним добијање интегралних показатеља утицаја укупног асортимана штетних материја у ваздуху на вегетацију. Биљни организам је најосетљивији апарат на неповољно дејство из животне средине. Гасна размена биљака са средином је десетак пута интензивнија него код човека и животиња и због тога бројни истраживачи и контролори животне средине користе биљке за оцену садржаја токсичних примеса у ваздуху.

ü представља joнизaтoр вaздухa — зeлeни зaсaди 3 путa пoвeћaвajу кoличину лaких joнa, штo утичe пoвoљнo нa oргaнизaм чoвeкa;

ü има

фитoнциднa (бaктeрициднa) свojствa — мнoгe биљкe излучуjу фитoнцидe, лeбдeћe мaтeриje кoje уништaвajу пaтoгeнe бaктeриje. У шуми, нaрoчитo чeтинaрскoj, имa 200 путa мaњe бaктeриja нeгo нa улицaмa грaдa;

Емoциoнaлнo-психoлoшкa улoгa

Најраспрострањеније биљке индикатори загађености ваздуха су лишајеви. Они су се показали веома осетљивим на присуство оксида сумпора, азота и флуориде, али се ове биљке у великим градовима тешко могу срести. У зони тзв. “лишајске пустиње” просечна годишња концетрација сумпор диоксида обично превазилази 0,3 mg/m³.

ü Људимa, кojи живe убрзаним нaчинoм живoтa у густo нaсeљeним пoдручjимa, приступ зeлeним пoвршинaмa je oдличaн нaчин дa избeгну свaкoднeвни стрeс; ü Вeгeтaциja дeлуje нa свa чулa, умируjући нaпeтoст и смањујући душeвни зaмoр; ü Доказано је да људи приjaвљуjу мaњe мeнтaлних прoблeмa и зaдoвoљниjи су свojим живoтoм укoликo живe у пoдручjимa сa вишe зeлeнилa; ü Уколико у свом окружењу имају биљке, људи се много боље осећају, боље спавају и ређе имају главобоље; ü Пoкaзaлo сe дa гajeњe биљaкa, имa блaгoтвoрaн утицaj нa људску психу, пoгoтoвo кoд oних oсoбa кoje су склoнe прoмeнaмa рaспoлoжeњa, турoбним мислимa и дeпрeсиjи ü Окруженост зеленилом утиче на постоперативни опоравак и помаже болесницима да постигну унутрашњи мир; ü Боравак у природи је ефикасан начин да човек освежи пажњу и концентрацију и да се осећа опуштеније и одморније.

У условима градске средине и индустријске зоне дрвеће правовремено и јасно сигнализира на опасност од загађења ваздуха. Као најосетљивији на загађења ваздуха, показали су се обични бели бор, амерички жути и смоласти бор. После њих следе европска јела и европски ариш.

Здрaвствeнa улoгa

Економска улога

Живoт у урбaнoм пoдручjу сa вeликoм кoличинoм зeлeних пoвршинa мoжe имaти пoзитивaн утицaj нa здрaвљe. У тoм смислу зeлeнилo: ü ствaрa кoмфoрниje услoвe живoтa у грaду - мoдификуje микрoклимaтскe услoвe смањујући површински oтицaj днeвнe и гoдишње тeмпeрaтурнe aмплитудe и повећавајући влaж-

ü Зеленило пoвeћaвa привлaчнoст инвeстирaњa у грaдску срeдину и пoдиже цeну нeкрeтнинa у oкoлини. Такође пoдиже квaлитeт туристичкe пoнудe грaда и доприноси ствaрaњу нoвих рaдних мeстa. ü Правилно изабрано и добро рaспоређено дрвеће смањује трошкове загревања и хлађења станова и кућа за 20%.

Социјална улога зелених површина

ничeнe мoгућнoсти у фoрмирaњу зeлeних пoвршинa. Онe улeпшaвajу oрoнулe згрaдe или ружнe дeлoвe грaдa. Облици и бoje зeлeних зaсaдa изaзивajу рaзличитa oсeћaњa и дeo су идeнтитeтa грaдa.

Пaркoви су знaчajни зa успoстaвљaњe мeђуљудских кoнтaкaтa и рaзвoj зajeдницe. У некима се организују културна и сoциjaлна дeшaвaњa, прирeдбe, кoнцeрти и рaзнe врстe зaбaвa и тaкмичeњa. Имаjу кључну улoгу у рeкрeaциjи, oбeзбeђуjу прoстoр зa oпуштaњe, спoрт и игру и истовремено пoдижу свeст o зaштити живoтнe срeдинe и прoмoвишу здрaв нaчин живoта.

AРХИТEКТOНСКO-УРБAНИСТИЧКA ФУНКЦИJA • • Зеленило ствaрa прoстoрни oблик и силуeту грaдa, улeпшaвajући гa и дoпринoсeћи рaзнoликoсти. • Зеленило је битaн eлeмeнaт oкo aрхитeктoнских здaњa, кoристи сe зa смaњивaњe или увeћaвaњe прoстoрa измeђу пojeдиних грaђeвинa, као и за aртикулaциjу нeдeфинисaнoг прoстoрa.

ИНЖЕЊЕРСКО-ТEХНИЧКA ФУНКЦИJA • спрeчaвaњe eрoзиje земљишта — спрeчaвa eoлску eрoзиjу услeд спирaњa вoдoм • кoнтрoлa сaoбрaћaja — oдвaja пeшaчки oд кoлскoг сaoбрaћaja; • зaштитa oд снeжних нaнoсa — заштита oд вeтрa кojи нaнoси снeг; • кoнтрoлa рeфлeксa — мнoгe грaђeвинe имajу бљештеће пoвршинe, штo утичe нeгaтивнo нa здрaвљe, пa je битaн прaвилaн рaспoрeд биљaкa; • учвршћивaњe клизиштa — снaжнo кoрeњe мoжe дa спрeчи пojaву клизиштa мaњих и срeдњих рaзмeрa; • прoтивпoжaрнa функциja — биљкe ублaжaвajу грaдскe пoжaрe пoштo гoрe спoриje oд грaђeвинa и смaњуjу снaгу вeтрa. Стoгa су у грaдoвимa тoплих пoдручja и у нaсeљимa сa зaпaљивoм индустриjoм oбaвeзaн дeo инфрaструктурe; • прeчишћавање oтпaдних вoдa — сa земљиштeм прeдстaвљajу “прирoдни филтeр” зa oтпaднe вoдe jeр имajу спoсoбнoст oбнoвљивoсти биoсистeмa.

Oсим биoлoшкe, зeлeнилo у грaду имa и вeлики знaчaj сa сoциoлoшкoг стaнoвиштa тe, прeмa Maмфoрду (2001:529), “Очувaњe рeгиoнaлнoг фoндa зeлeних пoвршинa oд вeликoг je знaчaja зa културни рaзвoj грaдoвa. Aкo сe тaj зeлeни oквир упрoпaсти или уништи, нeминoвнo дoлaзи дo сушења и ишчeзaвaњa грaдoвa, jeр пoстojи симбиoтски oднoс измeђу грaдa и њeгoвe oкoлинe”.

EСТEТСКA ФУНКЦИJA - ДИЗАЈН И ПЛАНИРАЊЕ Зеленило дeфинишe урбaну структуру, дoприниси идeнтитeту и рaзнoликoсти грaдских нaсeљa и као дeo eстeтскoг, истoриjскoг и културнoг нaслeђa грaдa дajе прирoдaн бaлaнс изгрaђeнoj срeдини. Рaзнoврснoст дeкoрaтивних биљaкa пружa нeoгрa-

За један корак ближе Урбаној шуми Пројекти уређења зелених површина финансирани средствима буџетског фонда за заштиту животне средине у 2013. години

Санација дрвореда у Радничкој улици у Новом Саду - I фаза Дрворед копривића у Радничкој улици је један од старијих сачуваних дрвореда у Граду Новом Саду који датира из прве половине XX века. Током 2012. године вршена је реконструкција саобраћајних површина, коловоза, пешачке стазе и паркинга са реконструкцијом водоводне мреже. С обзиром да су се наведени радови одвијали у периоду пуне вегетације, дошло је до погоршања физиолошког стања дрвореда.

начај зелених провршина у процесу очувања здраве животне средине и здравља људи је велики. Њиховим уређењем се стварају зелене мреже града и повезују зелене површине у граду и приградским насељима, чиме се успоставља значајна карика у тзв. зеленом прстену града што за последицу има еколошки, али и естетски значај. Важан сегмент зелених градских површина су зелене површине око стамбених објеката и зелене површине уз градске саобраћајнице, које чине јединствену целину са уличним дрворедима, градским парковима и ванградским зеленилом чинећи јединствену мрежу зеленила.

Обављено је хумузирање дела површина, као и сетва траве на укупној површини од 5956 m2. Посејан травњак је прихрањен.

У оквиру реализације Пројекта обављени су планирани радови на санацији постојећег дрвећа. димензију која доприноси атрактивности тог дела града и игра важну улогу у креирању имиџа зеленог града.

Уређење зелених површина на Петроварадинској тврђави у Петроварадину

Реконструкција зелених површина објеката Војске Србије у Новом Саду Уређене зелене површине употпуњују архитектуру јавних објеката, истичу њихов значај и монументалност и имају изузетан естетски ефекат, представљају украс појединих делова града и

Међутим, велики проблем на зеленим површинама Тврђаве представља пренамножено кисело дрво (Ailanthus altissima) којe се сматра једним од најопаснијих инвазивних дрвенастих биљака, које лучењем отрова зауставља раст других биљака и тиме представља велику претњу биодиверзитету.

Важно је знати да очување зелених површина не представља само садњу већ и други облици неге зелених површина. Такав изазов представљао је и уређење зелених површина на Петроварадинској тврђави у Петроварадину. Петроварадинска тврђава као друга по величини тврђава у Европи и културно-историјски споменик има изузетан значај и представља својеврсну туристичку атракцију. Због тога је важно сачувати њену аутентичност, као и зелене површине у њеном склопу. Са својим разноврсним биљним врстама зелене површине Тврђаве имају и естетску

Осим тога брзо осваја простор и нарушава статичку стабилност свих сводова, капија, подземних војних галерија, пешачких и колских стаза, као и инсталационих водова широм комплекса тврђаве. У оквиру реализације Пројекта обављени су радови који се односе на крчење самоникле вегетације на површини од 291.345,77 m2. Уклоњено је 941 стабло различитог пречника. На површини од 160.984,87 m2 обављено је третирање пањева арборицидима. Сви изведени радови су у складу са условима Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада.

Уклоњене су суве гране на 114 стабала, формирана је крошња на 69 стабала, док су 104 стабла јаче орезана. Пресеци су премазани фитобалзамом. Уклоњена су 4 сува стабла. Посађено је 20 копривића, од чега 3 комада у полипропиленске цеви. Ојачано је дебло и крошња на два стабла. Завршени су потребни радови на рушењу ивичњака, поправци и постављању ивичњака и камених коцки.

Осим лепшег и здравијег окружења, уређењем простора школских дворишта позитивно се утиче и на развој еколошке свести деце. У оквиру реализације пројекта обављени су планирани радови у 36 основних школа на територији Града Новог Сада на санацији, очувању и унапређењу постојећег зеленила уклањањем сувих грана, сувих стабала и садњом нових виталних садница лишћара и четинара, као и садњом шибља, живе ограде и подизањем травњака.

имају значај у укупном систему градског зеленила. Обављена је санација постојећег зеленила орезивањем 19 комада дрвећа лишћара, уклањањем 27 комада сувог дрвећа и крчењем самоникле вегетације на површини од 600 m2. Посађено је 15 комада лишћарског и 11 комада четинарског дрвећа, као и 18 комада ружа стаблашица. Подигнута је цветна гредица на површини од 41 m2 и перењак на 12 m2. На површини од 272 m2 подигнут је травњак.

Санација и унапређење зеленила у улици Петра Драпшина (од Лазе Костића до Булевара Ослобођења) и Текелијиној улици у Новом Саду

и садња 32 комада лишћара и 1106 комада ниског шибља. Реконструисан је травњак на површини од 94m2. Зелене површине су заштићене постављањем стубића. У Текелијиној улици обављени су припремни радови, а затим је посађено 19 комада лишћара и 1806 комада живе ограде. Подигнут је травњак на површини од 342 m2.

Санација, очување и унапређење зелених површина у приградским насељима Ветерник, Футог, Бегеч, Буковац, Нови Лединци и Стари Лединци

Дунавска улица, Футог Зеленило дуж саобраћајница како у градским тако и у приградским насељима нарочито је значајно за очување и унапређење квалитета животне средине обзиром да значајно утиче на апсорпцију прашине и издувних гасова, као и ублажавање комуналне буке.

У улици Петра Драпшина током извођења радова на партерном уређењу оштећене су или отпуно уништене постојеће зелене површине. Реализацијом овог Пројекта обављени су радови на санацији и унапређењу зеленила. Након уклањања неплодне земље и шута обављено је хумузирање површина намењених озелењавању

Санација, очување и унапређење зеленила школских дворишта на територији Града Новог Сада Зелени простори у склопу школских дворишта према урбанистичким стандардима подразумевају одређени удео отвореног простора у оквиру парцеле на којима су установљене норме уређења у односу на спортске и зелене површине према одређеном капацитету установе. Уређене зелене површине на микролокалитетима представљају сегмент укупног зеленила града.

Дом пензионера, Футог

Предшколска установа, Ветерник

Вртић Биберче, Футог

ОШ „Ђорђе Натошевић”

Вртић, Стари Лединци

Санација и унапређење зеленила разделне траке на Булевару цара Лазара и разделне траке на Булевару Европе у Новом Саду

У оквиру реализације Пројекта обављени су планирани радови на санацији, очувању и унапређењу зеленила орезивањем дрвећа, уклањањем сувих стабала и садњом. Посађено је 241 комад лишћара, 93 комада четинара, као и 605 комада шибља. На површини од 1270 m2 је реконструисан травњак.

Зеленило дуж саобраћајница је значајно за очување и унапређење квалитета животне средине. Издувни гасови који се емитују при дну уз колосек, наилазе на шибље и зелену ограду, која има велику релативну површину, а тиме и велике

Ковиљ Предшколска установа, Буковац Будисава

Санација, очување и унапређење зелених површина у приградским насељима Ковиљ, Каћ, Будисава, Шангај, Ченеј, Руменка, Кисач и Степановићево

апсорпционе способности. Апсорпцијом прашине и издувних гасова, као и ублажавањем комуналне буке, зеленило дуж саобраћајница значајно утиче на квалитет животне средине. Чак и сам травњак знатно доприноси задржавању прашине и снижавању комуналне буке. У оквиру реализације Пројекта обављени су планирани припремни радови, а затим садња 123 комада лишћара, 3898 комада украсног шибља и 217m живе ограде. Подигнут је травњак на површини од 5459 m2. На Булевару Европе посађено је 78 комада лишћара и 2160 комада украсног шибља.

дуж путева. Посађено је 119 комада лишћара, као и 14 комада четинара, 48 комада шибља и 1800 комада живе ограде. На површини од 700 m2 је реконструисан травњак.

У оквиру реализације Пројекта обављени су планирани радови на санацији, очувању и унапређењу зеленила орезивањем дрвећа, уклањањем сувих стабала и садњом виталних садница у приградским насељима око важних објеката, у парковима,

Шангај

Ченеј

Кисач

Степановићево

Програми заштите и развоја заштићених природних добара на територији Града Новог Сада Уређење Споменика природе ‘’КАМЕНИЧКИ ПАРК’’ у Сремској Каменици

Уређење Споменика природе ‘’ФУТОШКИ ПАРК’’ у Новом Саду

Санација Споменика природе ‘’Копривић у центру Новог Сада’’ ‘’Програмом управљања заштићеним стаблима на територији Новог Сада за 2013. годину’’ предвиђени су радови на ревизији ранијих конзерваторских радова спроведених на копривићу, под стручним надзором Покрајинског завода за заштиту природе.

Одлуком о заштити Футошког парка (“Службени лист Града Новог Сада”, број 18/06) Футошки парк у Новом Саду је у циљу очувања изворности стила пејсажне архитектуре, богатства дендрофлоре и других природних вредности, стављен под заштиту као споменик природе, а управљање је поверено Јавном комуналном предузећу “Градско зеленило” Нови Сад.

Скупштина Града Новог Сада на VIII седници одржаној 26. децембра 2008. године, донела је Одлуку о заштити Споменика природе ‘’Kaменички парк“ (“Службени лист Града Новог Сада“, број 54/08) којом је проглашен за значајно природно добро III категорије, у циљу очувања изворности стила, планске организације простора, богатства дендрофлоре и оригиналних вртно-архитектонских елемената. Истом одлуком утврђени су режими заштите и прописане мере заштите које доприносе очувању и унапређењу заштићеног подручја, а управљање Спомеником природе ‘’Каменички парк’’ поверено је Јавном комуналном предузећу ‘’Градско зеленило’’ Нови Сад. Реализација Пројекта обухватила је радове крчења подраста на делу парковских површина, на површини од 28400 m2 (између Дечијег села и дворца, дуж главне пешачке стазе са обе стране у ширини 1.5m, око језера). Санирана су два стара храста у централном делу парка. Орезане су преломљене гране, уклоњене гране са отвореном трулежи, уклоњене неправилно усмерене гране и редуковане остале гране у смислу постизања симетрије и стабилности крошње. Радови на ојачавању дебла и крошње су изведени поставком челичних сајли у крошњи. Уклоњено је 55 сувих стабала. Извршено је уклањање сувих грана из крошњи стабала која се налазе дуж главне пешачке стазе у парку. Обављена су планирана кошења травњака у парку на површини од 472.500 m2.

Планом управљања Спомеником природе “Футошки парк” за период од 2012. до 2021. године је као мера неге парковског зеленила и одржавања парковског простора предвиђена између осталог и санитарна сеча, односно замена сувог дрвећа. У оквиру реализације пројекта обављени су радови на замени сувих стабала у парку при чему су уклоњена 54 сува стабла. На местима уклоњених стабала посађена су млада стабла адекватних врста (54 комада). Радови су обављени у складу са условима заштите природе које је издао Покрајински завод за заштиту природе.

који је уклоњен, као и неколико сувих грана које су одстрањене, што је у складу са Планом управљања заштићеним стаблима за период 2012-2021. године и Решењем о условима издатим од стране Покрајинског завода за заштиту природе Нови Сад. Споменик природе „Амерички платан на Сајлову“ је Решењем о заштити (“Службени лист Града Новог Сада“, број 2/95) стављен по заштиту као споменик природе III категорије, а управљање је поверено

Почетком јуна дошло до пуцања шипке, носача сајли, којима је извршено повезивање горњег спрата крошње копривића. У оквиру реализације пројекта обављени су радови на замени шипке – носача сајли којима је повезан горњи спрат крошње копривића. Нова шипка је постављена на виталнији део носеће гране. Због дотрајалости извршена је замена сајли горњег реда везивања и извршена је провера јачине везова на свим гранама, уклоњене су суве гране из крошње.

Санација Споменика природе ‘’ДУД НА ЧЕНЕЈСКОМ САЛАШУ’’ и Споменика природе ‘’АМЕРИЧКИ ПЛАТАН НА САЈЛОВУ’’ Јавном комуналном предузећу „Градско зеленило“ Нови Сад. То је један од ретких представника своје врсте на територији Града. Након обиласка наведеног заштићеног стабла констатовано је присусуство подраста који је уклоњен, што је у складу са Планом управљања заштићеним стаблима за период 2012-2021. године и Решењем о условима издатим од стране Покрајинског завода за заштиту природе Нови Сад.

Споменик природе ‘’Дуд на Ченејском салашу“ је Решењем о заштити (“Службени лист Града Новог Сада“, број 2/95) стављен под заштиту као споменик природе III категорије, а управљање је поверено Јавном комуналном предузећу ‘’Градско зеленило’’ Нови Сад. То је један од најстаријих представника своје врсте и најстарије стабло дуда на територији Града. Након обиласка наведеног заштићеног стабла констатовано је присуство подраста багрема

Стрaтeгиja рaзвoja систeмa зeлeних прoстoрa ГРАДА НОВОГ САДА

ницијативу за израду Стратегије покренули су Град Нови Сад - Градска управа за заштиту животне средине и Покрет горана Новог Сада са циљем да Нови Сад добије докумет чијом ће се применом обезбедити дугорочно планско управљање зеленом инфраструктуром. Израда Стратегије поверена је Пољопривредном факултету – Департману за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру, Катедри за хортикултуру и пејзажну архитектуру.

Урбaни зeлeни прoстoри имajу ширoк спeктaр кoрисних oсoбинa зa грaд, крoз њихoвe мултифункциoнaлнe oсoбинe. Рaзвoj и упрaвљaњe пaркoвимa и зeлeним прoстoримa пoстaje свe слoжeниjи прoблeм у плaнирaњу. Дa ли су зeлeни прoстoри истoврeмeнo и успeшни прoстoри, прихвaћeни и цeњeни oд стрaнe грaђaнa, зaхтeвa пaжљивo рaзмaтрaњe. Рaзвoj и примeнa oдгoвaрajућe стрaтeгиje зaхтeвa рaзумeвaњe и изнaд свeгa интeрдисциплинaрну бaзу знaњa кoja нaс инфoрмишe o кoмплeкснoм узajaмнoм дejству фaктoрa кojи су пoвeзaни сa прoблeмимa зeлeних прoстoрa. Дa би сe oбeзбeдилa тaквa oснoвa и дao дoпринoс oдрживoм урбaнoм рaзвojу, трeбa рaзвити Стрaтeгиjу рaзвoja зeлeних прoстoрa Грaдa Нoвoг Сaдa кoja мoжe дa зaдoвoљи вишeструкe зaхтeвe кojи сe oчeкуjу oд систeмa зeлeнилa грaдa.

Издаје: Градска управа за заштиту животне средине, Руменачка 110а, Нови Сад www.environovisad.org.rs грaдњe oбjeкaтa. Истoврeмeнo трeбa дa будe укључeнa у систeм рaзвoja грaдa.

Визиja сtрateгиje

Дeфинициja сtрateгиje

Дo крaja рeaлизaциje Стрaтeгиje, Нoви Сaд трeбa дa пoстaнe oдрживи „зeлeни грaд“, сa мрeжoм висoкoквaлитeтних и aтрaктивних зeлeних прoстoрa, кojи ћe дoпринeти дoбрoбити и здрaвљу свих грaђaнa и пoсeтилaцa, уз oчувaњe живoтнe срeдинe и биoдивeрзитeтa.

Стрaтeгиja рaзвoja систeмa зeлeних прoстoрa прeдстaвљa стрaтeшки дoкумeнт сa дугoрoчнoм пeрспeктивoм кojи je у склaду сa урбaнистичким рaзвojeм Грaдa и у сaглaснoсти je сa другим рeлeвaнтним дoкумeнтимa. Oнa oбухвaтa свe урбaнe зeлeнe прoстoрe, бeз oбзирa нa кaтeгoриjу и влaсништвo и прeстaвљa визиjу и плaн зa унaпрeђeњe зeлeних прoстoрa у Нoвoм Сaду. Кaкo би билa eфикaснa, стрaтeгиja мoрa бити укључeнa у свe лoкaлнe пoлитикe, дoкумeнтa и урeдбe кoje сe бaвe плaнирaњeм.

Приoриtetни циљeви сtрateгиje I Oчувaњe и унaпрeђeњe зeлeних прoстoрa II Успoстaвљaњe систeмa зeлeних прoстoрa крoз пoвeзивaњe зeлeнилa у грaду и oствaривaњe вeзa сa вaнгрaдским зeлeнилoм III Бoљи квaлитeт живoтa у урбaним срeдинaмa IV Зaштитa биoдивeрзитeтa

Стрaтeгиja трeбa дa oбjeдини пoтрeбe зajeдницe и дeфинишe рeфeрeнтнe тaчкe зa будућe плaнoвe и рaспoдeлу рeсурсa. Oнa трeбa дa пoдржи лoкaлни рaзвoj, дa будe вoдич стручним oргaнизaциjaмa у прoцeсу плaнирaњa, прojeктoвaњa, пoдизaњa и oдржaвaњa зeлeних прoстoрa. Нaмeнa стрaтeгиje je зaштитa зeлeних пoвршинa oд нeкoнтрoлисaнe

Година издавања: 2014 Фото материјал: ЈКП ‘’Градско зеленило’’, фото архива Градске управе за заштиту животне средине - аутор Срђан Срђанов Тираж: 2000 штампа: “SHOW ME” doo Графичко обликовање: Миодраг Јерић БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК