Зелени градови
Зелени градови Уредник: Маринела Загорац Издавач:
Градска управа за заштиту животне средине Руменачка 110а, Нови Сад www.environovisad.org.rs Година издавања: 2014. Тираж: 6000 Штампа: “SHOW ME” д.о.о.
Где год нађеш згодно место, Ту дрво посади! А дрво је благодарно Па ће да награди. Наградиће изобиљем Хлада, рода свог, Наградиће било тебе, Било брата твог.
БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК Илустрације, дизајн и припрема за штампу: „SHOW ME” д.о.о.
Јован Јовановић Змаj
34
28
Занимљиви п
и имљиви подац
Зан
повољно овршине града
Један хектар
одаци
Зелене п
количину кис
утичу н
особа.
шуме дневно
вањем на а околину дело ко што:
микроклиму, та
ха пературе вазду
м ањују високе те
- см
н влажности овећавају степе
-п
ветра егулишу јачину
-р
- пречишћавају -
ваздух
радске буке смањују ниво г
произведе
еоника довољ
ну за 18
Годишње се н четинарског д
а једном хект
ару
рвећа задржав
а 40 тона
прашине а ли шћари задр
тона.
Једно стабло годишње.
жавају 100
усвоји 12 kg C
O2
даци Занимљиви по
ваздуха поред а њ е ђ а г за р о зв Највећи и аутомобилски а љ в а т с д е р п индустрије аутомобила и в о с а г и н в у зд саобраћај. И иоксида, 27% -д н е љ г у % 0 2 садрже тних оксида. зо а % 4 3 и а к и н угљоводо браћаја је, уз о а с ја и ц а л у г е Пажљива р врђивања т у и а ц и зн а л и изградњу заоб илазна мера у б о за е н , а н зо х пешачки литет ваздуха а в к а Н . а х у зд а заштити в планираним и о р б о д и и т а ц се може ути ем урбаних њ а в а њ е л зе о м континуирани
Занимљиви делова у ко
подаци
јима долаз
и до загађе
ња дизањем з елених пов ршина (паркова, д рвореда, жи вих ограда или травњака) з натно се ут иче на квал итет ваздуха у г раду. Дрвећ е непрекид но ствара нове количине к исеоника и троши угље н диоксид. У деловима града са интезивн им зеленил ом загађен ост ваздуха је за два до тр и пута мањ а.Засад од 400 мла дих топола у току лета може да задржи о ко 400 кил ограма пра шине. ваздуха. По
даци
Занимљиви по
иси од густине в за е к у б е њ е њ Сма а, положаја ћ ш и л е н и т с у г крошње и звор буке и и а н у с о н д о у засада јаса. Заштитни о п г о н е л зе е н шири путева који се о т у а ж у д и в е с поја астих биљака н е в р д д о је о т с са 4,6 dB – 5,5 dB. за е к у б о в и н смањују арту, бука је в к у к а њ в а р т Ако постоји . нижа за 6-11 dB ровима бука е в к с м и н е л зе На малим еленило З . B d 0 1 о д а њ а може да буде м ено према љ в а т с о п о н л а које је фронт
Занимљиви подаци улици смањује буку за 30
-39dB.
Клен, топола, липа и бр
ест имају
добре карактеристике у
заштити
од буке, а најбољи учин
ак имају
мешовити засади који су
од комбинације дрвећа
састављени
и жбуња.
Уколико се правилно по
стави,
зеленило може да смањ
ветра 40-50%, а у широк
и брзину
зеленила са густим заса
ој зони
дима, ветар
може да буде у потпунос
ти умирен.
даци
Занимљиви по
овело је до д е њ а в а љ е с а н Интезивно више људи е н и д о г . 5 0 0 2 тога да од , него у сеоским а м и в о д а р г у и жив не зелене в ја , и в о к р а П . подручјима амо „Плућа с у с и н е ћ е в р д површине и и загађења“ они ч а в и с и с „у и “ а град равље“ зд о н в и т о м „е е утичу на наш тет нашег и л а в к ју а в а ш – они побољ живота. оде време у Деца која пров на зеленилом е ж у р к о а м и т ш двори ја, пажљивија, и н а в о н и л п и ц с су ди бане шуме р У . ја и н ћ е р с , задовољнија таничке баште, о Б “. е ц и н о и ч су и „у
Занимљиви подаци зоолошки вртови, стазе у прир оди су места на којима посетиоци мо гу да се информишу о градској флор ии фауни. Уколико у свом окружењу имај у биљке, људи се много боље ос ећају, боље спавају, ређе имају глав обоље и болове у зглобовима. Деца из града која лети одлазе на камп овање су у току следеће школске годи не здравија од својих вршњака ко ји су лето провели у граду.
даци
Занимљиви по
еверу Шведске с а н а м а н и н а л Уп упу оморика р г и л и р к т о у с научници оставља да су за које се претп свету, старо а н е ћ е в р д је и р најста ива врста љ ж р зд И . а н и д око 8.000 го ђена је на а н о р п е к и р о м норвешке о је била е д г , а м а н и н а л високим п ти као што је с о н с а п о д о а н заштиће ожена тешким зл и а л и б је и сеча, ал ма који владају и в о л с у м и к с н време су на граници ја о п м о к с н и н а у пл вешке. Шведске и Нор
ало се да су р т а м с е н и д о г . До 2013 и са Белих в о р о б и к јс и н р калифо нији настарије р о ф и л а К у а н плани
Занимљиви подаци
дрвеће на свету. Њихова старос т је процењена на око 4000-5000 година. Ово је објавио Универзитет Um eå из Шведске. Најстарије дрво у Ср бији је старо више од 700 година и на лази се у порти културно – историјс ког споменика Пећка Патријаршиј а на Космету. То је стабло црног ду да, познато као „Шам-дуд“. Према предању пре више од 750 годи на донео га је и засадио жупски архиепископ Сава II, после по вратка из Јерусалима, пошто је прош ао кроз област Шам.
ни град’’?
Шта чини ‘’зеле
мери човека о п д а р г је ’’ д а р ‘’Зелени г троши струја, о н л а н о и ц а р е у коме с ваздух и вода, је у ђ а г за о н л а миним твртину његове е ч и н и ч о л и н е а зел не. укупне површи ине укупног в о л о п д о е ш и Данас в и ој планети жив ш а н а н и д у љ броја ходно да п о е н је о т за и у градовима е, навике и в о в а т с е ш а н о променим них ресурса. д о р и р п а њ е ш о начин тр
Како ти можеш допринети да твој град буде зелени град: - Користи рачунар, таблет ил и мобилни телефон да приступиш информ ацијама које ти требају уместо да трошиш папи р у штампачу или купујеш часопис - Пaпир упoтрeби паметно и пиши сa oбe стрaнe - Eнeргиjу штeди. Кaд гoд je мoгућe искључи свeтлo. - Вoду штeди. Aкo примeтиш дa чeсмa цури, зaмoлитe стaриje дa тo пoпрaвe . - Користи јавни превоз - Засади своје дрво и брини се о њему - Пешачи, вози бицикл или ро лере - Смeћe бaцaj у кaнту или кoн тejнeр и aкo си у мoгућнoсти пaпир, стaклo и мe тaл oдлoжи у зa тo прeдвиђeнe кoнтejнeрe! - Позови своје пријатеље из разреда, учитељицу или наставнике да заједно очистите школско двориште
Речник мени непознатих речи - Зелене површине - чине улични трaвњaци, пaркoви, сквeрoви, пaрк-шумe, зeлeнилo пoрeд сaoбрaћajних пoвршинa (дрвoрeди, зeлeнe трaкe, живe oгрaдe и сл.), зeлeнилo измeђу и oкo згрaдa (блoкoвскo зeлeнилo), зeлeнилo спoртских и зaбaвних тeрeнa и зaштитнo зeлeнилo. - Глoбaлнo зaгрeвaњe – пoстeпeнo зaгрeвaњe тeмпeрaтурe Зeмљe. Многи научници верују да земља полако постаје топлија, првенствено због повећаног загађења угљен-диоксидом услед сагоревања фосилних горива, што доводи до ефекта стаклене баште - Експлоатација – искориштавање природних ресурса (за разлику од кориштења природних ресурса), све чешће се користи у смислу неуравнотеженог развоја природних богатстава - Ефекат стаклене баште – глобално загревање планете услед акумулације гасова у стакленој башти који затварају Земљину топлоту на исти начин на који у стакленој башти затвара сунчеве зраке. Ефекат стаклене баште настаје првенствено услед сагоревања огромних количина фосилних горива - Загађење – уношење супстанци или продуката у ваздух, воду или земљу који могу да имају штетан ефекат на живе организме - Јавни превоз – истовремени транспорт више људи. Обухвата аутобусе, возове, авионе и подземну железницу. Штеди енергију и ресурсе.
- Одрживи развој – идеја да морамо да развијамо и наставимо да користимо ресурсе али само на начин који не угрожава могућности будућих генерација да задовоље своје потребе - Ресурси – ресурси добијени из природе напр. дрвеће, вода, ваздух, минерали, фосилна горива - Бука у живoтнoj срeдини – je укупан ниво нeжeљeног или штeтног звука у датој ситацији и датом тренутку који се састојиод звука из ближих и далеких извора. - Кисеоник - је најраспрострањенији елемент на Земљи - количина кисеоника у земљиној кори износи 45%. Он такође чини и 20,8% Земљине атмосфере. Непходан за опстанак свих живих бића. - Угљен диоксид и угљен моноксид - Саобраћај и индустрија су основни извори загађења. Током сагоревања различитих облика горива у моторима или фабрикама, осим ослобађања енергије испушта се и велика количина штетних материја, као што су: угљен-моноксид и угљен-диоксид. - Ветар – струјање ваздуха изнад Земљине површине - Урбана шума – дрвеће, биљке и друго зеленило унутар града
Овако изгледа мој зелени град
Овако изгледа мој зелени град
Белешке
Белешке
Референце - Coder, Rim D., 1996. Identified Benefits of Community Trees and Forests The University of Georgia Cooperative extension service forest resources unit , publication for 96-39. -T hompson, J.Wiliam, Sorving, K.,2008 „Sustainable Landscape Construction, A Guide to Green Building Outdoors“, Island Press, USA pg. 270 -T revor, J. Cox, D’ Antonio, P., 2004.“Acoustic Absorbers and Diffusers: Theory, Desing and Application“, Taylor G Francis, pg.28 -К uchelmeister, G., Braatz, S., 1993. Urban Forestry Revisited. Unasylva 173, Vol. 44:1318. FAO, Rome -T zoulas, K., James, P., 2004. Finding links between urban biodiversity and human health and well -being, 4th International Postgraduate Research Conference in The Built G Human Environment, Salford - www.unesco.org - www.sr.wikipedia.org/wiki/Vetar -w ww.environovisad.org.rs, Званичан сајт Градске управе за заштиту животне средине - „Окрени нови лист 02“ , Градска управа за заштиту животне средине, 2010. Година