O domaćim i divljim labudovima grpcima i nama, ljudima, koji ih volimo
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, kao ni niko od nas koji živimo u Novom Sadu, nije ravnodušno primio vest o uginuću jednog odraslog i dva mlada labuda grpca pored jezerca u Dunavskom parku pre nekoliko dana. Pre svega, reč je o životinjama koje su imale (čak i zakonski zagarantovano) pravo da žive, pa makar to bilo u ovako malom prostoru i u okruženju koje je daleko od prirodnog. Ceo događaj se, takođe, desio u zaštićenom području, Spomeniku prirode “Dunavski park” koji je zaštićen uredbom Vlade Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 25/1998), a koga je za proglašenje zaštićenim predložio upravo Zavod. No, pošto labud grbac (naučno ime Cygnus olor) spada i u zaštićene vrste ptica u Srbiji (Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, “Sl. glasnik RS” br. 5/2010), smatramo da javnost moramo da obavestimo i o stručnim aspektima problematike koja se tiče držanja ove ptice u ovakvom prostoru. 1. Labudovi grpci su doneti u Dunavski park da tu služe kao ukras ljudima. Ova vrsta ptice, zbog svoje lepote, služi kao ukras u mnogim urbanim jezercima, ukrasnim baricama, mondenskim odmaralištima, svuda gde voda oplemenjuje ljudskom rukom održavani prostor. Oni se sasvim dobro snalaze u ovakvom okruženju, i reč je o primercima koji u njega dolaze iz zarobljeništva. No, kao i svaki ukras, tako i labudove koji služe da nešto ukrase treba veterinarski negovati, paziti na njihovu bezbednost, na odgovarajući način hraniti i kontrolisati uslove u kojima žive. Upravljač Spomenika prirode “Dunavski park” je o ovim aspektima vodio računa, no ispostavilo se da su se neki događaji ipak nisu mogli rigoroznije kontrolisati. 2. Legitimno je preispitati da li Novosađani žele, a onda i da li Gradska uprava i upravljač i održavalac Dunavskog parka mogu (JP “Gradsko zelenilo”), imaju dovoljno sredstava i
znanja, te žele da i dalje imamo labudove grpce u Dunavskom parku. U njemu ima i drugih živih bića u kojima možemo uživati, čak I više nego u labudovima. Ako iz bilo kog razloga ne možemo da se adekvatno brinemo o njima – ne treba ih ni držati na ovom prostoru. 3. U Novom Sadu i okolini ima nekoliko dobrih mesta za posmatranje divljih labudova grbaca, i drugih vodenih ptica. Veliko jato od gotovo 100 ptica se zadržava ovih dana kod Kaćkog mosta. Redovno tokom zime borave na Štrandu, u rukavcu kod Brodogradilišta, na Šodrošu, u priobalju kod Veternika i Futoga, na Šlajsu kod Kovilja i na mnogim drugim mestima. Na nekima od njih se i gnezde, i veoma su raspoloženi za poziranje, tako da možemo u njima da uživamo neometano. Ipak, pošto su zaštićene životinje, ne smemo ih napadati ni uznemiravati. 4. Ukoliko se divlji labudovi grpci gnezde na vodama koje su u naseljima ili na rubovima naselja, pojavljuju se slučajevi njihovih „izleta“ na travnjake, livade, groblja, u bašte i slične zelene površine u naseljima, gde mogu da se odmaraju i hrane. Važno je znati da labudovi po prirodi nisu agresivni, osim kada su roditelji koji brane gnezda ili mladunce. Zato ih ne treba dirati, hvatati, bacati prema njima predmete, pucati u njih, slati pse da ih teraju, nego ih jednostavno ostaviti na miru u njihovom prirodnom staništu. Ukoliko postoji opasnost da stradaju u saobraćaju ili na neki drugi način, svakako treba konsultovati Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. U većini slučajeva, cela porodica će odleteti kada mladunci za to budu sposobni i pridružiće se najbližem jatu, sa kojim će da prezime. 5. Iako lepi i graciozni, labudovi grpci su sve brojniji, i u celom svetu se smatraju invanzivnom vrstom. Ima ih sve više, a divljim pticama se pridružuju i one koje pobegnu iz zarobljeništva i iz ukrasnih i veštačkih jezera. U Srbiji se gnezdi do 245 parova ove vrste, a u Vojvodini 185-220 parova. Zimi se u našoj zemlji zadržava čak do 2100 ptica. Pošto su odrasle ptice tokom reprodukcije agresivne, i imaju velike teritorije, napadaju žestoko autohtone vrste ptica i teraju ih sa voda na kojima se gnezde. Iz tog razloga ni labud grbac u Srbiji ne uživa najstroži nivo zaštite (nije strogo zaštićena vrsta), već je dozvoljena mogućnost da se aktivno upravlja njegovom populacijom. Labudovi grpci, izgleda, vole blizinu ljudi. Nemojmo to zloupotrebljavati i odnosimo se primereno i odgovorno prema ovoj vrsti ptice, bilo da je držimo u zarobljeništvu, na ukrasnim jezercima, ili da smo u kontaktu sa divljim pticama. U svakom slučaju u kome imate nedoumice u vezi divljih jedinki ove ptice, kao i ostalih divlih životinja koje su zaštićene, možete da se obratite Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode Marko Tucakov - samostalni stručni saradnik