Nora Roberts- Kockanje(2)

BalkanDownload

BalkanDownload

Naslov originala:

Nora Roberts PLAYING THE ODDS

Sva prava su zadržana, uključujući i pravo na reprodukciju u celini ili delimično, u bilo kom obliku. Ovo izdanje je objavljeno u dogovoru sa Harlequin Books S.A. Ovo delo nije nastalo po istinitom događaju. Imena, likovi, mesta i događaji su proizvod maste autora i bilo kakva sličnost sa stvarnim osobama, živim ili mrtvim, poslovnim ustanovama, događajima ili scenama sasvim je slučajna.

Izdavač: BDR MEDIA d.o.o.

BalkanDownload

Mekgregorovi SERENA

© 2016 BDR MEDIA d.o.o.

BalkanDownload

Rekli su o najprodavanijem autoru New York Timesa i USA TODAY-a Nori Roberts

“Svet izdavaštva teško će moći da nade autora sa raznovrsnijim stilom i bujnijom maštom od Robertsove.”

- Publishers Weekly

“Romantičnost neće nestati sve dok visokotiražna Robertsova bude pisala o njoj.”

- Kirkus Reviews

“Robertsova slika svoje likove i događaje s neverovatnom preciznošću, uvodeći čitaoca u živopisno oslikan svet porodične topline.”

- Library Journal

“Najprodavaniji romani Robertsove u samom su vrhu žanra romantike. To su pažljivo skicirane, odlično napisane priče koje otkrivaju fantastične likove,” - USA TODAY

“Robertsova je umetnik svetskog nivoa, dočarava svoju priču i likove energično i poletno.”

- Los Angeles Daily News

BalkanDownload

“Izvrstan autor... Gospoda Roberts je veoma darovita spisateljica čiji široki spektar i intenzitet pisanja obećavaju ono najlepše što čitanje može da pruži.”

- Rave Reviews

BalkanDownload

Dragi čitaoče, Tokom svoje karijere najprodavanija autorka New York Timesa Nora Roberts napisala je mnogo divnih ljubavnih priča, a neke od najlepših su one u kojima je pisala o porodicama. Njene Porodične kolekcije u nastavcima posvećene su temama tih voljenih klasika.

Može li se početi bolje nego jednim od najobožavanijih klanova Nore Roberts - Mekgregorovima?

Snažan, strastven, u ljubavi uzdržan podmladak Mekgregorovih zaokuplja svu pažnju čitaoca, navodeći ga da želi još. Ovog meseca pratimo Sereninu priču, a narednog priču njenog brata Kejna.

U “Kockanju” sasvim nezavisna Serena Mekgregor spremna je za novi izazov - pronalazi ga u naručju strastvenog kockara Džastina Blejda. Šarmantan i bezobrazno zgodan, zaokupljuje svaki Serenin trenutak. Ali može li ona da veruje čoveku koji izgleda krije neke tajne?

Sigurni smo da ćete se iznova i iznova zaljubljivati u Mekgregorove. Njihova priča nastaviće se i kasnije u romanu “Mekgregorovi: Alan i Grant” - dve priče o tvrdoglavim, zgodnim muškarcima koji su svoje srodne duše pronašli u jakim, lepim ženama.

Izdavači

BalkanDownload

Prvo poglavlje Tu je uvek vladala gužva, bilo je bučno i pomalo panično na dočeku novih putnika koji su se ukrcavali. Neky su već bili umorni od leta u Majami, a druge je prožimao adrenalin iii uzbuđenje. Ogromni, beli prekookeanski brod Svečanost čekao je u luci - bio je njihova karta za zabavu, opuštanje, romantiku. Kada pređu mostić, više neće biti računovođe, savetnici direktora, ili nastavnici, već putnici kojima se ugađa, koji će biti hranjeni, pojeni i zabavljani narednih deset dana. Bar tako piše u brošuri.

Sa terase vidikovca Serena je posmatrala reku ljudi. Sa te udaljenosti mogla je da uživa u šarolikosti i buci, što joj nikad neće biti zamorno, a da ne bude uhvaćena u vrevi sto pedeset ljudi koji su pokušavali istovremeno da stignu na isto mesto. Kuvarice, šankeri, kabinski konobari već su započeli posao koji će bez prestanka trajati narednih deset dana. Ali ona je imala vremena. I uživala je u njemu.

To su bili njeni trenuci lenčarenja - pre nego što brod isplovi iz luke. Sećala se svog prvog iskustva na brodu. Imala je osam godina, bila je najmlađa od troje dece finansijskog genija Danijela Mekgregora i doktorke Ane Vajtfild Mekgregor. Bili su smešteni u kabinama prve klase, u kojima su joj brodski konobari donosili vrele zemičke i sok u krevet. Uživala je tada podjednako kao što sada uživa u uzanoj kabini u delu za posadu. Sve je to avantura.

Serena se takođe sećala trenutka kad je roditeljima saopštila svoju nameru da se prijavi za posao na Svečanosti. Otac se bunio i prigovarao joj što u vetar baca svoje obrazovanje. Što se više bunio, sve više je bio primetan njegov škotski naglasak. Žena koja je maturirala na Smitu sa dvadeset godina, koja je zatim diplomirala engleski, istoriju i sociologiju, ne pere palube. Serena ga je uveravala da joj to nije namera, a njena majka se smejala, govoreći Danijelu da dozvoli detetu da se bavi čime želi. I pored svoje visine od skoro dva metra i težine od skoro stotinu kilograma, Danijel Mekgregor je bio bespomoćan kada su bile u pitanju njegove devojke, radio je sve sto su želele.

I tako se Serena zaposlila i pobegla od beskrajno dugih godina koje je provela učeći. Zamenila je svoje trosobne odaje u porodičnoj kući u Hajanisu jednosobnom brodskom kabinom sa jednim ležajem u plovećem hotelu. Nikoga od njenih kolega nije zanimalo koliki je njen koeficijent inteligencije ili koji stepen obrazovanja ima. Nisu znali da

BalkanDownload

njen otac može da kupi ceo brod i potopi ga ako mu se ćefne, a da joj je majka cenjeni grudni hirurg. Nisu znali ni da joj je stariji brat senator, a mlađi državni tužilac. Kada bi je pogledali, videli bi Serenu. To je bilo sve što je želela.

Podigavši glavu, dozvolila je vetru da joj razbaruši kosu. Plesala je na povetarcu ta duga, gusta, plava kosa zlatnog odsjaja, kakva se sreće na starim slikama. Imala je visoke, iskošene jagodice i oštru, tvrdoglavu vilicu. Koža joj nije tamnela, bila je nežno roze, u kontrastu sa ljubičastim plavetnilom njenih očiju. Otac ih je nazivao purpurnim; a nekoliko romantičnih duša - ljubičastim. Serena je tvrdoglavo tvrdila da su plave i ostalo je tako. Privlačile su muškarce svojom jedinstvenošću, a zatim ih je privlačio njen elegantni seksepil koji je tako jednostavno nosila. Ali ona nije bila zainteresovana.

Intelektualno, Serena je mislila da je muškarac budala ako je pao na boju očiju. Pre svega, bila je to stvar genetike i nema mnogo veze sa njenim karakterom. Dvadeset šest godina je slušala hvalospeve o svojim očima sa podjednakim čuđenjem. U očevoj biblioteci bila je sličica njene bake, koja se takođe zvala Serena. Ako bi je neko pitao, lako bi objasnila genetički proces koji je doveo do izuzetne sličnosti u teles noj građi i obliku očiju - i već čuvenoj naravi. Ali muškarce koje je sretala nisu interesovala naučna objašnjenja, a Serenu nisu interesovali oni.

Broj ljudi koji je prelazio mostić počeo je da se proređuje. Uskoro će kalipso orkestar zasvirati na palubi Lido i zabavljaće putnike dok se brod bude spremao da isplovi. Serena će uživati napolju, slušajući tananu, ritmičnu muziku i smeh. Bifei će biti krcati hranom u količinama koje bi teško i hiljadu ljudi moglo da pojede, egzotičnim pićima i uzbuđenjem. A zatim će palube biti pune ljudi koji će želeti da bace poslednji pogled na obalu pre izlaska na otvoreno more.

Posmatrala je poslednje zaostale putnike koji su se, natovareni, ukrcavali. Bilo je to poslednje krstarenje te sezone. Kada se vrate u Majami, Svečanost odlazi na dvomesečni boravak na suvom. Kad ponovo bude isplovila, Serena tada neće biti na njoj. Već je odlučila da je vreme da ide dalje. Kada je prihvatila posao na brodu, tražila je samo jedno - slobodu: od godina provedenih u učenju, od očekivanja porodice, od njenih sopstvenih nemira. Znala je da će te godine nešto uraditi sama.

BalkanDownload

Serena je pronašla nezavisnost za kojom je oduvek žudela i umakla je utočištu za kojim je većina njenih prijatelja sa koledža tragala: dobrom braku.

A ipak, iako je pronašla slobodu i nezavisnost, nije pronašla najvažniji sastojak: cilj. Čime Serena Mekgregor želi da se bavi u svom životu? Nije želela političku karijeru koju su izabrala oba njena brata.

Nije želela da predaje i podučava. Želela je uzbuđenje i izazove, a nije više želela da ih traži u učionici. Znala je šta neće, ali je znala i da šta god to bilo za čim traga neće uspeti da nađe na beskrajnim plovidbama na Bahame.

Vreme je da napustiš brod, Rena, kazala je sebi, osmehujući se.

Sledeća avantura te čeka iza ugla. To što ne znaš šta je samo potragu čini intrigantnijom.

Prvi, glasan i dugačak zvuk sirene bio je signal za nju. Napustila je terasu i otišla u svoju kabinu da se presvuče.

Nakon pola sata ušla je u brodski kazino u odelu koje je bilo njena uniforma. Skupila je kosu u nemarnu punđu na potiljku da joj ne bi padala preko lica. Uskoro će joj ruke biti prezauzete da bi mogla da je sklanja.

Sijalice na lusterima bile su upaljene i osvetljavale su crveno-zlatni art dekor tepih. Dugi, zaobljeni prozor dozvoljavao je pogled na palubu za promenadu i plavičasto-zelenkasto more. Uza zidove su stajale slotmašine kao nemi vojnici koji su čekali napad. Namestivši leptir-mašnu, koja nikada nije stajala kako treba, Serena priđe svom nadzorniku.

Poput svakog mornara, nije primećivala ljuljanje broda pod svojim nogama.

“Serena Mekgregor se javlja na dužnost, gospodine”, reče ona odsečno.

Okrenuo se, držeći fasciklu u ruci, i odmerio ju je od glave do pete.

Dejl Cimerman bio je građen kao bokser lake kategorije i visok skoro dva metra. Lice mu je bilo glatko, lepo i fino pocrnelo, imao je bore u uglovima očiju, a kosa, posvetlela od sunca, bila je buntovnički kovrdžava. Važio je za zavodnika i neprestano je isticao kako je odličan ljubavnik. Pošto je pažljivo proučio Serenu, osmeh mu nestade sa lica.

“Rena, da li ćeš ikada uspeti da je namestiš?” Stavivši fasciklu pod mišku, Dejl joj namesti leptir-mašnu.

“Ostavljam i tebi nešto da uradiš.”

BalkanDownload

“Dušo, ako si ozbiljna u nameri da ti ovo bude poslednje putovanje, ovo ti je poslednja šansa za raj.” Namestivši joj mašnu, on joj podiže glavu da bi joj se zagledao u oči.

Serena podiže obrvu. Ono što je pre godinu dana među njima počelo vatrenim Dejlovim udvaranjem pretvorilo se u odličnu šalu o tome kako Serena odbija da ode u krevet sa Dejlom. Na kraju su, više na njegovo iznenađenje nego na njeno, postali prijatelji. “Mrzim što će mi ovo nedostajati”, uzdahnu Serena. “Je li ona riđokosa mala iz Severne Dakote otišla zadovoljna kući?”, upita ga uz vragolast osmeh.

Dejl se namršti. “Je l' ti neko nekad rekao da previše toga primećuješ?”

“Stalno mi to govore. Za kojim sam stolom?”

“Za stolom broj dva.” Dejl zapali cigaretu kad je ona otišla. Da mu je pre godinu dana neko rekao da će ga dama od stila Serena Mekgregor ne samo odbiti već sa njim uspostaviti drugarski odnos, predložio bi mu da poseti psihijatra. Slegnuvši ramenima, vratio se poslu. Žaliće što će je izgubiti, i to ne samo zbog onoga što je osećao prema njoj. Bila je najbolji delilac karata koga je imao.

Bilo je osam kockarskih stolova u kazinu. Serena je, sa ostalih sedam delilaca, menjala pozicije tokom popodneva i večeri, i imala je samo kratku pauzu za ručak. Ako nije bilo strastvenih igrača i ako je igra tekla glatko, kazino bi ostajao otvoren do dva sata posle ponoći.

Ako je bilo teških partija, dešavalo se da radi i do tri. Najvažnije pravilo bilo je da putnicima bude udovoljeno.

Ostali muškarci i žene, obučeni u smokinge, zauzeli su svoja mesta.

Pored Serene za stolom broj dva stajao je mladi Italijan koji je tek bio unapređen u delioca. Serena mu se osmehnu, prisetivši se da ju je Dejl zamolio da pripazi na njega.

“Uživaj, Toni”, predložila mu je, posmatrajući masu ljudi koja je već čekala ispred staklenih vrata. “I spremi se”, reče mu tiho kad je Dejl dao znak da se vrata otvore.

Putnici su ušli. Nije ih bilo mnogo - retko su se kockali prvog dana krstarenja. Obično ih bude veoma malo za vreme večere, a kasnije se okupe i zadrže negde do posle ponoći. Garderoba je bila ležerna šortsevi, farmerke, bosa stopala - uniforma za popodnevno kockanje.

Kad su se vrata otvorila, Serena je začula zvuk mašina sa igricama, koje su već bile u upotrebi na palubi za šetnju. Ubrzo se više nije mogao čuti od jakog zveketa slot-mašina.

BalkanDownload

Serena je umela da odvoji kockare od “igrača” i igrače od posmatrača. Uvek ih je bilo u svakoj grupi putnika. A bilo je i onih koji nikada ranije nisu bili u kazinu. Oni bi se, jednostavno, šetkali unaokolo, privučeni bukom i šarolikom opremom, pre nego što bi razmenili koju paru za žeton.

Bilo je i onih koji su došli radi zabave, ne mareći hoće li dobiti ili izgubiti. A bilo je iljudi koji su došli zbog igre. Obično je bilo potrebno malo vremena da se posmatrač pretvori u igrača. Oni bi vikali kada dobijaju, a jaukali kada gube, na prilično sličan način kao što to rade zavisnici od kocke.

Kockara je bilo uvek. Oni nisu izbijali iz kazina tokom putovanja, pretvarajući igru dobijanja i gubljenja u umetnost - ili opsesiju. Nisu se ni počemu izdvajali, niti su imali određen način oblačenja. Mistična strast za kockom mogla se podjednako naći u slatkoj bakici iz Peroije, kao i kod direktora iz Medison avenije, na primer. Kako su stolovi počeli da se pune, Serena je ljude razvrstavala po kategorijama.

Osmehnula se petorici gostiju koji su izabrali njen sto, a zatim je presekla vrpcu na četiri špila karata.

“Dobro došli”, reče i poče da meša karte.

Bilo je potrebno samo sat vremena da se miris kockanja pojavi u vazduhu. Bio je jači od mirisa buke i znoja koji se provlačio kroz kazino.

Sladak miris koji mami. Serena se oduvek pitala da li on privlači ljude više od prigušenih svetala i zelene čoje. Miris i zvuk žetona u slotmašinama. Serena nikad nije igrala, možda zato što je u sebi prepoznala kockara. Davno je rešila da neće ništa da rizikuje, osim ako kocka ne bude na njenoj strani.

Tokom prve smene odlazila je za drugi sto svakih pola sata, polako obilazeći čitavu prostoriju. Isto se nastavilo i posle njene pauze za ručak. U kazinu je bilo više ljudi nakon zalaska sunca. Stolovi su bili puni, a točak ruleta se neprekidno okretao. Garderoba je postala elegantnija, kao da kockanje u večernje sate zahteva glamuroznost.

Pošto su se karte i ljudi neprestano smenjivali, Sereni nikad nije bilo dosadno. Odabrala je posao na kome će moći da upoznaje ljude - ali ne one uniformisane, koje je sretala na koledžu, već sasvim različitih profila. To joj je bio cilj koji je postigla. Trenutno je za svojim stolom imala Teksašanina, dvoje Njujorčana, Korejca i Džordžijanca. Sve ih je prepoznala po naglasku. Za nju je i to bio deo igre, podjednako značajan kao karte koje je spuštala na čoju. Igre, koja joj nikad neće dosaditi.

BalkanDownload

Serena je delila drugu ruku, vireći u narednu kartu. Bila je zadovoljna osamnaesticom. Prvu kartu je uzeo Njujorčanin. Sabrao je karte i nezadovoljno uzdahnuo. Pokretom glave pokazao je da ostaje.

Korejac je imao dvadeset dva, a zatim je ustao od stola, mrmljajući nešto. Druga Njujorčanka, plavuša u uskoj crnoj haljini, imala je devetku i damu.

“Uzeću jednu”, reče Džordžijanac. Sabravši karte, dobio je broj osamnaest. Pažljivo je osmotrio Serenu i zadržao karte.

Teksašanin ju je posmatrao. Imao je četrnaesticu i nije mu se dopalo kad je Serena spustila osmicu. Razmatrajući svoje mogućnosti, udario se po obrazu, ispio je gutljaj burbona, izazivajući Serenu da spusti drugu kartu. Ona spusti devetku.

“Dušo”, reče joj, naslanjajući se na sto, “suviše si lepa da bi na taj način uzimala novac od muškaraca.” “Žao mi je”, reče, osmehnuvši se, i pokaza kartu. “Osamnaest”, reče pre nego što je završeno davanje uloga.

Serena ugleda na stolu novčanicu od sto dolara pre nego što je shvatila da je neko zauzeo Korejčevo upražnjeno mesto. Podigavši pogled, susrete se sa dva zelena oka - hladna, površna, direktna. Na trenutak je zurila u njih, ne videvši više ništa drugo. Zelene oči, sa ćilibarskim krugom oko zenice. Kao da joj se led skotrljao niz kičmu.

Nateravši sebe da trepne, Serena pogleda čoveka.

Na licu je imao mršave, aristokratske crte, ali to nije bio princ.

Serena je odmah osetila. Možda zbog širokih usta koja se nisu osmehivala, ili grubih obrva. Ili joj je to možda rekao njen unutrašnji glas. Vladar da, ali ne kraljevski. Bio je to tip muškarca koji je povlačio nemilosrdne poteze i uspevao. Kosa mu je prelazila preko ušiju, crna i gusta, sve do kragne bele svilene košulje. Koža kao da mu je bila prevučena preko dugih kostiju lica, tamnog kao Dejlovo, ali ne od sunčanja i potamljivanja, kao što je bio slučaj sa njenim nadzornikom.

Ovaj čovek se nije bavio modom.

Nije bio nemaran poput Teksašanina, niti je bio ravnodušan kao Džordžijanac, već je bio poput doterane, strpljive mačke, uvek spremne za napad. On podiže obrvu kao opomenu da Serena već predugo pilji u njega.

“Promeniću sto dolara”, reče žusto, iznervirana svojim ponašanjem. Nervozno stavi novčanicu u prorez na stolu, a zatim izbroja čipove. Kad su ulozi položeni, krenu da deli karte.

BalkanDownload

Njujorčanin pogleda desetku koju je Serena pokazala i pokaza četrnaesticu. Izgubio je. Jer je novi igrač imao petnaesticu. Porazio je drugog Njujorčanina i Džordžijanca pre nego što je Teksašanin spustio devetnaesticu. Serena izvuče trojku i stavi je uz svoju desetku, omogućivši sebi izjednačenje, a zatim izađe sa dvadeset tri. Čovek sa opasnim licem izvuče tanku cigaru i nastavi da igra u tišini. Serena je već znala da je kockar.

Zvao se Džastin Blejd. Njegovi preci su jahali ponije i išli u lov lukom i strelom. Serena jeste bila u pravu po pitanju njegovog aristokratskog porekla iako nije imao kraljevsku krv. Imao je karakteristike francuskih imigranata i crte velških rudara. Ostalo je bilo od Komanča.

Nije umeo da bude uzdržan, i mada ga je izbrusilo siromaštvo koje je u svojoj mladosti iskusio, odlično se navikao na dodir svoje svilene košulje. Čak toliko da, poput svih bogataša, taj dodir teško da je primećivao. Prvi dobitak osvojio je u sali za bilijar kada mu je bilo samo 15 godina. Dvadeset godina nakon toga igrao je mnogo elegantnije igre.

Bio je, kao što je Serena osetila, kockar. I već je izračunao kvote.

Džastin je došao u kazino sa namerom da utroši nekoliko sati na površnu igru. Čovek može da bude opušten sa malim ulozima ako može sebi da priušti da izgubi. A onda je ugledao nju. Pogledom je prelazio preko drugih žena u uzanim večernjim haljinama, okićenih zlatom i draguljima, ali se zaustavio na plavuši u muškom odelu. Imala je tanak vrat, koji su naglašavali njena frizura i visok okovratnik, i držanje koje je odavalo poreklo. Ali ne samo to, on je osetio njenu tako uočljivu seksualnost kojoj nijedan pokret nije bio potreban, niti ijedna reč. Bila je tip žene koju bi muškarac preklinjao.

Džastin je posmatrao njene ruke dok je delila. Bile su izvrsne uske, sa dugim prstima, nežnoplavim venama ispod same površine bele kože. Nokti su joj bili savršenog ovalnog oblika, sjajni i uredni. Te ruke bi pristajale krhkim šoljama za čaj i francuskim pecivima. Muškarac bi izgoreo da oseti njihov dodir na svojoj koži.

Podižući pogled sa njenih ruku, Džastin je pogleda pravo u oči.

Skoro neprimetno se namrštivši, Serena mu uzvrati pogled. Zašto li, pitala se, taj crni, nemi muškarac, izaziva kod nje i neugodnost i radoznalost. Ni reč nije prozborio otkako je seo - ni sa njom, niti sa ostalima koji su sedeli za stolom. Iako je dobijao sa profesionalnom doslednošću, izgledalo je da u tome ne oseća nikakvo zadovoljstvo.

BalkanDownload

Izgledalo je da uopšte ne pridaje igri neku važnost, zaključila je. Samo je neprekidno piljio u nju tim mirnim, ispitivačkim pogledom.

“Petnaest”, Serena reče mirno, pokazujući na karte koje su se nalazile pred njim. Džastin klimnu glavom u znak odobravanja da nastavi deljenje i uze šest, ne promenivši izraz lica.

“Prokletstvo, baš imaš sreće, sinko”, reče Teksašanin veselo.

Pogledavši na gomilu svojih izgubljenih žetona, napravi grimasu.

“Drago mi je da je bar neko ima.” Zakašljao se kad mu je Serena dala kartu i izbacila ga sa dvadeset dva.

Pobedivši sa dvadeset, Serena pokupi žetone, a zatim dade Džastinu dva žetona od po dvadeset pet dolara. Njegovi prsti tada dotakoše njene. Dodir je bio blag, ali dovoljan da joj oči zasijaju.

Netremice je gledajući, nije pokušao da skloni svoju ruku od njene. Nije bilo pritiska, niti koketnog stiska, ali Serena je osetila kako odgovara na njega kao da su im tela, a ne prsti bili spojeni. Dajući sve od sebe da povrati samokontrolu, polako je povukla ruku.

“Novi delilac”, reče smireno, ali sa olakšanjem što je završena njena smena za tim stolom. “Prijatno vam veče.” Uputila se ka drugom stolu, obećavši sebi da se neće osvrtati. Naravno da se osvrnula i ugledala njegove oči koje su je netremice pratile. Revoltirana, dozvoli sebi da blago odmahne glavom. Taj njen pokret postade izazivajući. Prvi put te večeri je ugledala kako mu se usne razvlače u skoro neprimetan osmeh - osmeh koji se pojavio samo u uglovima njegovih usana. Džastin klimnu glavom u znak prihvatanja izazova. Serena mu okrenu leđa.

“Dobro veče”, reče zvonkim glasom novim igraćima.

Mesec je i dalje bio visoko na nebu, ostavljajući trag na tamnoj vodi. Sa palube je Serena mogla da vidi bele vrhove talasa dok se brod kretao po brzom moru. Već je prošlo dva sata posle ponoći i paluba je bila pusta. Volela je to doba noći, ili jutra, kad putnici spavaju, pre nego što posada krene u svoju jutarnju smenu. Bila je sama sa morem i vetrom i mogla je da sanjari.

Duboko je uzdahnula, udišući miris soli i noći. U zoru će biti u Nasauu, a kada su u luci, kazino ne radi. Imaće slobodno jutro. Više je volela noć.

Misli joj se vratiše na posao, na nemog kockara koji je sedeo za njenim stolom, koji je dobijao i posmatrao. Pomislila je kako je sigurno privlačan ženama, ali ne bi je iznenadilo da je sam. Pustinjak, pomisli Serena. Privlačan je, priznade dok se naslanjala na ogradu da bi osetila

BalkanDownload

kako joj vetar miluje lice. Privlačan i opasan istovremeno. Ali njoj je bilo u krvi da na opasnost gleda kao na izazov. Rizik može da se proceni, procenti izračunaju, ali... Ipak, Serena nije mislila da je on čovek koji sledi teoriju.

“Noć ti odgovara.”

Serena čvršće stisnu šipku na ogradi. Iako mu do sada nije čula glas, čak iako nije čula ni da prilazi, znala je ko stoji iza nje. Skupila je svu svoju snagu da se sabere. Dok joj je srce glasno udaralo, okrenula se i ugledala ga kako se pojavljuje iz mraka. Želeći da joj glas bude miran, ćutala je na trenutak, dok on nije stao pored nje, do ograde.

“Sreća te nije napustila?”, upita ga.

Džastin zadrža pogled na njenom licu. “Očigledno,” Pokušala je, ali joj nije uspevalo, da na osnovu naglaska odredi njegovo poreklo. Glas mu je bio dubok i prijatan, čistog izgovora.

“Veoma si dobar”, izjavila je. “Nemamo često profesionalca u kazinu.”

Kao da mu se podsmeh naslutio u pogledu dok je vadio tanku cigaretu i palio je. Pojavi se dim koji nestade u vetar. Serenin stisak na ogradi popusti. “Uživaš u putovanju?”

“Više nego što sam očekivao.” On polako povuče dim iz cigarete. “ A ti?”

Serena se osmehnu. “To mi je posao.”

Džastin se osloni na ogradu, položivši ruku pored njene. “To nije odgovor, Serena”, primeti.

Ona iznenađeno podignu obrvu, iako joj je pločica sa imenom još stajala na reveru. “Uživam, gospodine...”

“Blejd”, reče on nežno i prede prstom po liniji njenog vrata.

“Džastin Blejd. Zapamti to ime.”

Serena odbi da se povuče, iako ju je iznenadila reakcija sopstvenog tela na njegov dodir. Odgovori mu mirno. “Imam dobro pamćenje.”

Uz skoro neprimetan osmeh on dodade: “Da, zato si dobar delilac karata. Koliko dugo radiš ovaj posao?”

“Godinu dana.” Iako je sklonio prst, njeno telo se nije smirilo.

Iznenađen, Džastin povuče poslednji dim svoje cigarete, a zatim zgazi opušak. “Rekao bih da je duže, s obzirom na to kako deliš karte.”

Uhvatio ju je za ruku kojom se držala za ogradu i osmotrio je gornji deo, a zatim dlan. Mekana je, pomisli, i čvrsta. Zanimljiva kombinacija. “Čime si se ranije bavila?”

BalkanDownload

Iako joj je razum govorio da treba da povuče ruku, Serena to nije uradila. Osetila je snagu i umeće u tom dodiru, mada nije bila svesna koji je bio njegov smisao. “Studirala sam.” “Šta?”

“Sve što me je zanimalo. A čime se Vi bavite?”

“Svime što me zanima.”

Nasmejala se. “Nekako mi se čini da to bukvalno i mislite, gospodine Blejd”, reče, pokušavši da izvuče svoju ruku iz njegove, ali njegov stisak posta čvršći.

“Mislim”, prošaputa. “Zovi me Džastin, Serena.” Njegov pogled prede preko prazne palube, pa zatim kroz mrak na beskrajno more.

“Ovo nije mesto za formalnosti.”

Razum joj je govorio da bude pažljiva; a instikt ju je terao da ga izaziva. “Postoje pravila po kojima posada treba da se ponaša prema putnicima, gospodine Blejd”, reče ona hladno. “Potrebna mi je moja ruka.”

Osmehnuo se, a oči mu od mesečine zasijaše poput mačijih. ,,I meni”, reče i podiže njenu ruku ka svojim usnama, spustivši poljubac na njen dlan. Serena oseti poljubac u svakoj pori svog bića. “Ja uzimam ono što mi treba”, prošaputa.

Disanje joj se ubrzalo a da nije ni bila svesna. Na mračnoj, praznoj palubi on skoro da je bio senka sa opasnim očima, koja je pričala umilnim glasom. Osetivši da joj telo žudi za njim, Serena se brzo povuče. “Ne ovog puta. Idem u kabinu, kasno je.”

Još uvek je držeći za ruku, Džastin krenu da joj vadi šnale iz kose.

Kada ih je sve skinuo, baci ih u more. Iznenađena njegovom smelošću, Serena ga je nemo posmatrala. “Kasno”, složio se, provukavši prste kroz njenu gustu, plavu kosu. “Ali ti si žena za sitne sate. Znao sam to čim sam te ugledao.” Tako brzo, skoro neprimetno, ali nenapadno, zarobio je Serenu između svog tela i ograde. Kosa joj je lepršala, nošena vetrom, a koža joj se poput mermera belila na mesečini. Džastin shvati da mu je želja bila jača nego što je mislio.

“Znaš li šta sam ja pomislila?” Serena se trudila da joj glas zvuči smireno. “Da si grub i dosadan.”

Nasmejao se glasno, zabavljajući se. “Izgleda da smo oboje bili u pravu. Treba li da ti kažem da mi je pomisao o tome kakva si skoro odvukla pažnju od igre?

BalkanDownload

Serena postade veoma mirna. Jedino joj se mrdala zlatna kosa koja joj je uokvirivala lice. A zatim joj pogled planu izazovom. “Šteta”, reče mirno dok je rukom sklanjala kosu. Bio putnik ili ne, odlučila je, propisno će ga zveknuti, onako kako su je njena braća naučila.

“Retko se dešava da nešto ili neko meni pomuti koncentraciju.”

Dok je govorio, nagnuo se bliže njoj. Serena stisnu mišiće. “Imaš oči veštice. A ja sam sujeveran.”

“Arogantan” ispravi ga Serena. “Sumnjam da ste sujeverni.”

Oči su mu se smešile kad joj se toliko približio da je mogla samo njegovo lice da vidi. “Ne veruješ u sreću, Serena?”

“Verujem.” I u dobre stare pesnice, pomisli. Osetila je kako njegovi prsti prolaze kroz njenu kosu i zaustavljaju se na vratu. Njegove usne krenuše ka njenima. Dah sa njegovih usana nekako učini da se njene usne razdvoje, a koncentracija popusti.

Ruka joj je još bila u njegovoj. Kružnim pokretima joj je milovao dlan, podsećajući je da ga je dodirnuo usnama. Boreći se sa slabošću koja ju je obuzimala, Serena se povuče unazad, ciljajući njegov nezaštićen stomak.

Manje od nekoliko centimetara od mete ruka joj bi zaustavljena snažnim stiskom. A zatim je začula njegov smeh. “Oči su te odale”, reče joj, još uvek joj čvrsto držeći ruku. “Moraćeš da poradiš na tome,” “Ako me ne pustiš, ja ću...” Pretnja ostade neizrečena jer njegove usne poklopiše njene. Nije to bio poljubac, već iskušenje. Jezikom je ovlažila usne, očekujući nešto bolno slatko i sasvim zabranjeno. “Šta?” prošaputao je, ponovo spustivši usne na njene, kad mu je krv prostrujala kroz telo, udarivši ga u glavu. Hteo je da se baci na njih i da ih slisti, a istovremeno i polako da otkriva njihovu draž. Bile su vlažne i mirisale su na zanosno more i leto. Kada mu nije odgovorila, Džastin jezikom pređe preko linije njenih usana, da ih ureze u pamćenje, dok je upijao njihov ukus i čekao.

Serena oseti kako je preplavi zadovoljstvo. Očni kapci su joj bili suviše teški da bi ih podigla; mišići joj se opustiše. Ruka, još stisnuta u pesnicu, olabavi se. Prvi put u svom životu um joj je bio prazan - sasvim prazan i mogao je na njemu da ostavi trag kakav god je želeo. Ona oseti bol kad ju je ugrizao za punu, donju usnu.

Telo mu je bilo naspram njenog, teško i prislonjeno. Usne su mu bile tako meke, mekše nego što se može očekivati kod jednog muškarca, kao da je svila presvučena preko golog mesa. Na njima se

BalkanDownload

osećao ukus duvana, bogatog i stranog, i mirisao je na kolonjsku vodu.

Prošaputao je njeno ime na način na koji ga ranije nikad nije čula. Brod se ljuljao, ali on je to podnosio sa istom lakoćom sa kojom i ona, i približi je k sebi. Ne mislivši više o opiranju, Serena obavi ruke oko njegovog vrata i zabaci glavu u znak poziva.

Džastin oseti skoro divljačku želju da je uzme dok mu se njena kosa migoljila pod rukom. “Otvori oči”, zahtevao je. Posmatrao je kako joj se otežali kapci podižu, otvarajući oči koje su sijale od zadovoljstva.

“Gledaj me dok te ljubim”, prošaputao je.

A zatim se njegove usne baciše na njene, nemilosrdno, divlje.

Mogao je da čuje kako mu srce glasno bije u grudima dok je istraživao lepote njenih usana. Otkrio je beskrajno mnoštvo raznolikih ukusa, dok mu je njen jezik odgovarao istom zainteresovanošću. Žmirkajući, posmatrao je kako zadovoljstvo u njenom pogledu prelazi u žar, zatim u strast, a onda postaje potpuno zamućen. Približiše se jedno drugom uz dubok uzdah, a onda se njemu zamagli pred očima.

Serena oseti kako je obuzima požuda. Želje, potrebe, tajne - sve je izašlo na videlo u burnoj ekspoloziji. Iako je želela da ih zadovolji i ispuni, shvatila je da je on čovek koji bi mogao da dopre do najdubljih delova njene duše. A ništa o njemu nije znala. Uplašena, pokušala je da se oslobodi, ali on je samo privuče još bliže, usne mu nisu prestale dok nisu završile. U jednom delu svoje svesti shvatila je da on uvek uzima bez pitanja ono što želi.

Kad se oslobodila, Serena pokuša da dođe do daha. Džastin ju je posmatrao, tako čudno sposoban da bude savršeno miran i savršeno nem. Iz njegovih očiju ne bi ništa moglo da se pročita. Po navici, Serena svoj bes pretvori u ljutnju.

“Da ste pročitali brošuru, videli biste da u cenu ne ulazi zavođenje posade.”

“Određene stvari nemaju cenu, Serena” Nešto u njegovom tonu natera je da zadrhti. Kao da je već ostavio svoj trag na njoj, trag koji neće lako obrisati. Ona se povuče u mrak.

“Ostavite me na miru”, upozorila ga je.

Džastin se nasloni na ogradu, pogledom prateći njenu siluetu.

“Neću”, reče nežno. “Već sam podelio karte, a dobitak je uvek na strani kuće.”

“Nisam zainteresovana”, zašišta. “Isključite me iz igre”, reče i krenu da silazi stepenicama ka drugoj palubi.

BalkanDownload

Stavljajući ruke u džepove, Džastin se osmehnu. “Nema šanse.”

BalkanDownload

Drugo poglavlje Serena obuče braon šorts i saže se da pronađe sandale, Po njenoj proceni, većina putnika koja je želela da se iskrca u Nasauu već je to uradila. Bila je mala verovatnoća da će se zaglaviti u masi i da će morati da krči sebi put kroz redove taksista i turističkih vodiča na doku. Pošto joj je ovo bilo poslednje putovanje, Serena je želela da i sama bude turista i da kupi nekoliko suvenira koje će odneti kući svojima.

Proklinjući sandalu koja se nekako našla u najudaljenijem kutu, ona se sasvim zavuče pod krevet.

“Rekao bi čovek da ću postati uredna posle toliko vremena u ovom ćumezu”, reče, dohvativši sandalu.

Ležala je opružena čitavom dužinom, mogla je da dodirne oba zida kabine. Na drugoj strani ostalo joj je još pola metra. Pored kreveta bio je uzan orman sa ogledalom na vratima. Često je pomišljala kako je sreća što ne pati od klaustofobije.

Još uvek ležeći na podu, obula je sandale, a zatim je počela da pakuje torbu koju će poneti. Novčanik i naočare za sunce. Pošto nije mogla da smisli ništa drugo što joj je bilo potrebno, Serena skoči i pogleda se u ogledalo. Pomisli da pozove nekoga od kolega da joj se pridruži, a zatim odbaci tu pomisao. Nije bila baš najbolje raspoložena i svako koje dovoljno poznaje mogao bi to da primeti i da pita za razlog.

Poslednje o čemu bi Serena želela da razgovara je Džastin Blejd. U stvari, dodade ona dok je stavljala smeđ šeširić na glavu, poslednje o čemu bi želela i da misli je Džastin Blejd, sa onim svojim zelenim očima i širokim usnama bez osmeha. Nemilosrdno zgodan.

Kada je Serena shvatila da upravo o njemu razmišlja, izašla je iz kabine još neraspoloženija. Još samo devet dana, podseti samu sebe, zatim prođe lift i krenu peške nizstepenice. Moći će sve da podnese još devet dana.

Osmehnuvši se, Serena se seti prodavca iz Detroita koji je neprekidno bio za njenim stolom na krstarenju prošlog proleća. Otišao je toliko daleko da ju je pratio do dela u kome je bila smeštena posada i čak je pokušao da uđe u njenu kabinu. Odbila ga je tako što mu je kazala da joj je ljubavnik bio glavni inženjer, grubi Italijan, mišića čvrstih poput olova. Serenin osmeh nestade. Ta taktika ne bi upalila sa čovekom poput Džastina Blejda.

BalkanDownload

Dok se pela, posada je menjala pohaban tepih na palubi. Stavljen je novi, sa crvenim i zlatnim linijama, koji se lepo uklapao sa ostalim đelom broda. Kitnjasta svetla više su bila od pomoći brodu da pristane nego zaštitnici ispod palube. Izlazeći na glavni nivo, pozdravila se sa drugim članovima posade koji su još uvek bili na brodu.

Dva muškarca su bila oslonjena na suprotne strane prolaza - jedan u kristalno beloj uniformi zamenika kapetana, a drugi u običnoj unifomi posade. Kao i obično, raspravljali su se, ali bez srdžbe. Serenu prvi spazi zamenik kapetana, niski Englez sede kose i nepresušne energije. Ona mu namignu, a zatim stade između njih dvojice.

“Koji je to diplomata vas dvojicu stavio zajedno na prolaz?” upita, šaleći se. “Sigurno ću ponovo morati da izigravam sudiju. Šta je ovog puta?”

“Rob tvrdi da je gospoda Devolter bogata udovica”, poče Džek, Englez, svojim svadljivim tonom. “Ja kažem da je raspuštenica.”

“Udovica je”, zamenik kapetana ponovi, prekrstivši ruke. “Lepa, bogata udovica.”

“Gospoda Devolter”, ponovi Serena.

“Visoka”, reče Džek, “sa crvenom, kratkom kosom.”

“Debela”, dodade Rob. “Prostačino”, kaza mu Džek, a zatim se obrati Sereni. “Punije građe.”

“Dobro”, reče Serena polako, prisećajući se žene koju je sinoć videla u kazinu. “Udovica ili raspuštenica?” zamisli se, navikla na sočne rasprave između njih. “A prstenje?”

“Tačno.” Rob shvati pitanje kao potvrdu svoje tvrdnje. “Nosi prstenje, udovice nose prstenje.”

“Kao i glupavi zamenici kapetana”, reče Džek, pokazavši na prsten sa žigom na Robovoj ruci.

“Pitanje je”, upade Serena, ne dozvolivši Robu da nastavi, “kakvo prstenje? Zlatno ili sa dragim kamenjem?”

“Ima kamenčinu kao kokošje jaje” reče Rob, prkosno se iskezivši Džeku. “Bogata udovica.”

“Raspuštenica”, ne saglasi se Serena. “Žao mi je, ali ako posmatramo procentualno, Robe, taj odgovor je verovatniji. Kokošje jaje se retko nosi jer ima sentimentalnu vrednost.” Uštinuvši ga za

BalkanDownload

obraz u znak utehe, salutira mu, “Tražim dozvolu da izađem na obalu, gospodine!”

“Gubi se odavde”, reče, gurnuvši je lagano. “Idi, kupi slameni šešir.”

“Upravo to i nameravam.” Osmehnuvši se, požuri niz uzane, metalne stepenice.

Sunce je sijalo, a vazduh je bio vlažan i prijatan. Serena se cenjkala sa dečacima koji su na doku prodavali ogrlice od školjki i shvatila je da dan uopšte neće biti tako loš. Imala je dovoljno vremena da radi šta god poželi u jednom od najlepših turističkih mesta na Bahamima.

“Tri dolara”, reče joj mršavi, crni dečak, ruku prepunih ogrlica od tamnih školjki. Na sebi je imao samo sorts i medaljon koji je polako rđao. Njegov drugar je držao mali radio pored uha, plešući u laganom rege ritmu.

“Gusaru mali”, reče mu Serena dobro raspoložena, “jedan dolar.”

Dečak se osmehnu, namirisavši pravog kupca. “Lepa gospođice”, poče svojim visokim, melodičnim glasom, “da mogu dao bih Vam ogrlicu samo za jedan osmeh, ali bi me tata izbubetao.”

Serena se namršti. “Da, vidim, sav si zlostavljan. Jedan dolar i dvadeset pet centi.”

“Dva i po. Sam sam skupljao školjke i nizao ih pod svetlošću sveće” Serena se nasmeja i zavrte glavom. “Sledeće što bi mi rekao bilo bi da si se borio sa jatom ajkula.”

“Nema ajkula blizu naših obala, gospođice”, reče ponosno. “Dva američka dolara.”

“Jedan i po američki dolar jer se divim tvojoj mašti.” Preturivši po tašni, izvadi svoj novčanik. Dok je trepnula, novac joj je nestao iz ruke i našao se u dečakovom džepu.

“Za vas, lepa damo, rizikovaću i batine da dobijem.”

Serena izabra ogrlicu i dade mu još 25 centi. “Gusaru”, kaza, dok joj se on osmehivao. Obesivši tašnu na rame, ona krenu dalje.

Tada ga je ugledala. Stajao je sam na doku pored nje. Serena nije bila iznenađena kao što je verovala da će biti. Nekako je znala da će ga videti. Nosio je jednostavnu bež majicu koja je još više isticala njegovu tamnu boju kože i izbledele bermude koje su isticale njegovu mišićavu gradu i duge noge. Iako je sunce pržilo, nije nosio naočare, niti bilo kakvu drugu zaštitu. Izgledalo je da mu i nije potrebna. I dok je razmišljala da jednostavno prođe pored njega, krenuo je ka njoj. Kretao

BalkanDownload

se lagano, sa gracioznošću jednog lovca, koji je više naviknut na pesak i travu nego na asfalt, pomisli bez ikakvog razloga.

“Dobro jutro.” Džastin je uhvati za ruku kao da je njihov susret bio dogovoren.

“Dobro jutro” odvrati ona hladno, odbijajući da mu pruži zadovoljstvo da njenu ruku duže zadrži. “Niste otišli u obilazak?”

“Ne, ne volim da me iko vodi”, reče i krenu ka gradu, uhvativši Serenu pod ruku.

Boreći se sa besom, ona mu se obrati pažljivo biranim, prijatnim glasom: “Ima nekoliko organizovanih obilazaka na koje vredi otići. To je zaista najbolji način da se upozna ostrvo za ovo ograničeno vreme koje provodimo u luci.”

“Već si bila ovde”, reče joj on lagano. “Zašto mi ti ne pokažeš?”

“Nisam na dužnosti”, poče Serena odsečno. “I idem u kupovinu.”

“Lepo. Dakle, tek si počela”, reče i pogleda ogrlicu koju je još držala u ruci. “Kuda si nameravala da pođeš dalje?”

Ona reši da zaboravi na dipiomatiju. “Hoćeš li, molim te, da odeš?

Nameravam danas da uživam sama.”

“I ja.”

“Sama”, naglasi.

Zaustavio se i okrenuo ka njoj. “Nisi čula da Amerikanci treba da se drže zajedno na stranom tlu?”, upita je, uzevši joj ogrlicu iz ruke i stavivši joj je oko vrata.

“Nisam”, odgovori mu, nervirajući se što je strašno želela da se nasmeje.

“Objasniću ti dok se budemo vozili kočijama.”

“Ja idem u kupovinu”, podsetila ga je dok ju je vodio ka gradu.

“Posle vožnje ćeš bolje znati gde ćeš šta da kupiš.”

“Džastine.” Serena ubrza korak da je ne bi vukao. “Prihvataš li ikada 'ne' kao odgovor?”

On zastade na trenutak, pre nego što odmahnu glavom. “Ne, koliko se sećam.”

“Tako sam i mislila” reče, a zatim ga pogleda pravo u oči.

“U redu, pokušajmo ovako. Glava - idemo na vožnju, pismo - ti ideš u kupovinu”, reče on, tražeći novčić po džepovima.

BalkanDownload

“Sigurno imaš novčić sa dve glave.” Serena sumnjičavo pogleda paru.

“Ja nikad ne varam”, reče Džastin svečano, dok je držao novčić između palca i kažiprsta, kako bi ona mogla da proveri.

Može da odbije i jednostavno da ode, pomisli, ali je pristala. Izgledi su im bili isti. Uvežbanim pokretom Džastin posla novčić da se zavrti u vazduhu, uhvati ga, a zatim prevrnu na gornji deo šake. Glava. Znala je da će tako biti.

“Nikad ne igraj protiv kuće”, Serena promrmlja dok se pela u kočiju.

I dok se konj kretao svojom laganom i krivudavom putanjom po ulicama, Serena pomisli kako će da ga počasti dostojanstvenim ćutanjem - otprilike pola minuta. Poznavajući sebe, morala je da prizna da nije bilo šanse da ude u kočiju da to nije želela. Bar ne bez drame. I umesto da dostojanstevno ćuti, Serena spusti svoju tašnu na pod kočije, ignorišući šarm uskih, malih ulica i zagleda se u svog saputnika. “Šta ti radiš ovde?”

Prebacivši ruku preko naslona, dodirivao joj je kosu. “Uživam u vožnji,” “Hoću pravi odgovor, Džastine. Želeo si moje društvo i dobio si ga, osim ako ja sad ne rešim da viknem: 'Upomoć', i iskočim iz kočije,” Pogledao ju je na trenutak, prvo radoznalo, a zatim diveći joj se.

Spustio je prste na njen vrat. “Šta te zanima?” “Šta ćeš ti na Svečanosti?” pitala ga je, pokušavajući da ne misli na zadovoljstvo koje joj pružaju njegovi prsti na njenom vratu. “Ne ličiš mi na čoveka zainteresovanog za tropsko, turističko krstarenje.”

“Prijatelj mi ga je preporučio. Bio sam nervozan, on me je ubedio.”

Prsti ponovo počeše da mu klize po njenom vratu. “A šta ti radiš na Svečanosti?”

“Delim blekdžek.” Čuvši njen odgovor, on podiže obrvu. “Zašto?”

“Bila sam nervozna.” Uprkos tome što nije želela, Serena se nasmeja.

Vozač započe svoj monolog o znamenitostima ostrva, ali primeti da par nije bio zainteresovan ni za šta drugo osim jedno za drugo. On coknu konju, a onda zaćuta.

BalkanDownload

“Dobro, odakle si?”, upita ga Serena, pokušavajući od nečega da krene. “Imam običaj da određuj em ko je odakle, a tebe ne mogu nigde da smestim.”

Džastin se zagonetno osmehnu. “Ja putujem.”

“Poreklom”, ispravi se, skrivajući pogled.

“Iz Nevade.”

“Vegas.” Serena dodade. “Sigurno si neko vreme proveo tamo.

Dobar je to grad za ljude određenih sposobnosti.” Pošto je samo slegao ramenima, Serena prouči njegov profil. “Tako zarađuješ za život?

Kockajući se?

Džastin se okrenu ka njoj, a pogledi im se sretoše. “Da. Zašto?”

“Sinoć su za onim stolom bila dvojica kockara”, reče Serena. “Ti i onaj čovek iz Džordžije, mada je on slabijeg kalibra.”

“A šta je sa ostalima?”, upita Džastin radoznalo. “Teksašanin voli da igra; ali ne unosi se previše. A plavuša iz Njujorka samo misli da je kockarka.” Pošto se blago drmusanje kočije umirilo, Serena se osmehnu opušteno. “Ali ne zna da prati karte i uloge. Na kraju je dobila zahvaljujući čistoj sreći. Onaj drugi Njujorčanin prati karte, ali ne zna da ulaže. Ti imaš koncentraciju koja izdvaja kockara od običnog igrača.”

“Vrlo zanimljiva teorija”, kaza Džastin. Laganim pokretom prsta on spusti naočare niz njen nos kako bi mogao da je posmatra u oči bez ikakve prepreke. “Igraš li ti, Serena?”

“Zavisi od igre i šanse”, reče mu, vraćajući naočare. “Ne volim da gubim.” Iz njegovog pogleda je shvatila da nisu pričali o kartama, već o mnogo opasnijoj igri.

Osmehnuvši se, ponovo se nasloni u sedište, pokazujući rukom ka desnoj strani. “Ovde su lepe plaže” “Hmm.” Kao po komandi, vozač ponovo krete da drži svoj govor, komentarišući ostrvo, i pričao je sve dok ih nije vratio na mesto sa koga su pošli.

Ulice su sada bile prepune ljudi, većina su bili turisti sa ogromnim torbama i kamerama. S obe strane ulice nalazile su se prodavnice sa prepunim izlozima, a na pojedinima su vrata bila otvorena. “Hvala na vožnji.” Serena krenu da side, ali je Džastin obuhvati oko struka i spusti je lagano.

BalkanDownload

Na trenutak je zadrža na desetak centimetara od tla, dok se ona oslonila na njegova ramena kako bi uspostavila ravnotežu. Iznenadio se koliko je laka, shvativši da su ga njen seksepil i stil zaslepeli, pa nije primetio koliko je malena. Ruke mu iznenada postadoše nežne dok ju je spuštao na zemlju.

“Hvala”, Serena prozbori, pošto se nakašljala. “Prijatan ti dan.”

“I nameravam da mi bude prijatan”, reče joj i ponovo je uhvati za ruku.

“Džastine...” Serena duboko uzdahnu. Bilo je vreme, rekla je sebi, da zauzme čvrst stav. Taj kratak trenutak u kome ju je držao, podseti je koliko je lakomislena što se i na trenutak opustila. “Vozila sam se kočijom sa tobom, a sada idem u kupovinu.”

“Dobro, i ja idem sa tobom.”

“Tražim suvenire, Džastine”, reče mu obeshrabreno. “Znaš, majice, slamene kutije. Biće ti dosadno.”

“Meni nikad nije dosadno.”

“Ovog puta će ti biti”, reče mu dok se probijao niz ulicu, prstiju isprepletanih sa njenima. “Kad ti kažem.” “Šta misliš o pepeljari sa natpisom Nasau?”, upita je Džastin blago.

Ona hrabro proguta knedlu. “Ulazim ovamo”, kaza Serena, impulsivno se zaustavivši ispred prve radnje pored koje su prolazili. I rešila je da uđe u svaku radnju u ulici Bej, samo da bi ga izludela.

Kad su se u njenoj torbi našli lančić sa muzičkim ključem, razvrstane majice i kutije školjki, Serena je već zaboravila da je želela da ga se otarasi. Uspevao je da je zasmeje - najnežnijim načinom zavođenja. Za jednog čoveka koga je ona smatrala usamljenikom, Džastin je bio odlično društvo. Vrlo brzo Serena ne samo da je prestala da bude nervozna već je prestala da bude i oprezna.

“Pogledaj!” reče i uze koru kokosa, od koje je napravljena glava sa licem koje se smeje.

“Elegantno”, kaza Džastin, okrećući je u ruci.

“Smešno je, ludice.” Smejući se, Serena izvadi novčanik. “I savršeno za mog brata. I Kejn je smešan. Dobro, ne baš sve vreme”, dodade skrupulozno.

Natkrivena pijaca je vrvela od ljudi i trgovaca, ali gužva nije bila baš tolika da Serena nije mogla da se probije kroz nju, tražeći blago.

BalkanDownload

Spazivši pletenu torbu visoko okačenu, pokaza rukom na nju. Džastin je dohvati i pruži joj je.

“Skoro je velika kao ti”, reče dok joj ju je davao.

“Nije za mene”, kaza mu Serena, pregledavši je. “Moja mama mnogo štrika i veze; dovoljno je velika da u njoj drži sve što joj je potrebno za rad.”

“Ručni rad.” Serena pogleda puniju, tamnoputu ženu koja je sedela u stolici za ljuljanje, pušeći tamnu cigaretu. “Moj”, reče žena, gladeći se po stomaku. “Ništa na mojoj tezgi nije napravljeno u Hong Kongu.”

“Izrađujete divne stvari”, kaza joj Serena jer ju je žena zainteresovala više od torbe.

Podignuvši veliku lepezu od palminog lista, ostrvljanka zamahnu, praveći talase od nepomičnog vazduha. Serena je bila opčinjena što je na svakom debelom prstu imala prsten. “Jeste li danas kupili nešto svojoj dami?” upita Džastina, otkrivajući bele zube.

“Ne, nisam još” odgovori Džastin pre nego što je Serena stigla da progovori. “Šta mi preporučujete?”

“Džastine...”

“Ovo”, starica preseče Serenu, krenuvši da pretura po gomili odeće sa svoje desne strane. Uz malo krkljanja i kukanja, izvadi veselu tuniku krem boje, koja je bila opšivena paspulom duginih boja. “Ima mnogo ljubičaste, kao oči Vaše dame.”

“Plave”, poče Serena, “i ja nisam...”

“Da vidim.” Džastin je prisloni uz nju, kroz poluotvorene kapke posmatrajući kako bi joj stajala. “Da, odgovara ti”, reče.

“Obuci je večeras za svog ćoveka”, posavetova je žena, već pakujući tuniku u kesu. “Veoma je izazovna.”

“Odlična ideja”, saglasi se Džastin i pruži novac. “Čekajte malo”, Serena rukom, u kojoj je još držala torbu, pokaza na njega, “on nije moj čovek.”

“Nije tvoj čovek?” žena se nasmeja iz sveg glasa, mrdajući se napred-nazad u svojoj stolici za ljuljanje, dok stolica, protestujući, nije počela da škripi. “Dušo, ovo je bez sumnje tvoj čovek, ne možeš prevariti sedmu ćerku sedme ćerke. Nema šanse. Hoćeš i torbu?”

“Pa, ja...” Serena se zagleda u pletenu torbu za koju uopšte nije znala kako joj se našla u ruci.

BalkanDownload

“I torbu”, reče Džastin i izvadi još novca. “Hvala Vam.” Novac nestade u njenoj širokoj šaci dok se i dalje ljuljala. “Uživajte na našem ostrvu.”

“Sačekajte...”

Ali Džastin ju je već vukao dalje, “Ne možeš da se raspravljaš sa sedmom ćerkom sedme ćerke, Serena, Nikad ne znaš kakvu kletvu može da baci na tebe.”

“Gluposti”, reče, ali pažljivo baci pogled preko ramena na debelu ženu koja se ljuljala. “ A ti ne možeš da mi kupuješ garderobu, Džastine.

Ja te ni ne poznajem.”

“Već sam ti kupio.”

“Nije trebalo. I platio si torbu za moju majku.”

“Pozdrav tvojoj majci od mene.”

Ona uzdahnu, žmirkajući kad su izašli na dnevnu svetlost. “Strašno si težak čovek.”

“Eto vidiš da me poznaješ.” Skinuo joj je naočare s glave i stavio joj ih na oči. “Jesi li gladna?”

“Da.” Uglovi usana joj se izviše i Serena se nasmeja. “Jesam.”

Ne skinuvši pogled sa nje, nežno je prstom milovao po dlanu. “Šta misliš o pikniku na plaži?”

Nije bilo lako ne obraćati pažnju na maženje koje se sada već prenelo i na njenu ruku, ali uspela je nemarno da slegne ramenima.

“Ako nabaviš hranu i prevoz do tamo i ako nadeš neke hladne ostrvske kokose da pijemo iz njih, mogla bih da se zainteresujem,” “Još nešto?”, upita Džastin koji se zaustavio i naslonio na mercedes.

“Ništa.”

“Dobro, onda idemo.” Izvadivši ključeve iz džepa, Džastin obiđe automobil kako bi otključao suvozačeva vrata.

Sa pletenom torbicom u ruci, Serena ga je zapanjeno posmatrala.

“Hoćeš da kažeš da je ovo tvoj auto?”

“Nije, iznajmio sam ga. Ima frižider u gepeku. Voliš li hladnu piletinu?”

Kad je bacio torbe na zadnje sedište, Serena se podboči. “Prokleto si siguran u sebe, je li?”

“Samo se kockam” reče i obuhvati njeno lice rukama, a na usne joj spusti poljubac. “Samo se kockam.”

BalkanDownload

Serena se sruči na sedište suvozača, ne znajući da li da se divi ili da prezire njegovu drskost. “Zanima me kog keca čuvaš u rukavu”, prošaputa ona dok je on obilazio automobil kako bi seo na svoje mesto.

Primetila je da je Džastin vozio na isti način na koji je radio i sve ostalo, s arogantnom lakoćom kontrole. Vozio je levom stranom puta kao da to čini svakodnevno.

Prošli su ispod debelog lišća bademovog drveća, pored gustih žbunova grožđa, koje će biti ljubičasto za koji mesec. Grane prepune svetlonarandžastih cvetova bile su tipične za ostrvo koje je milovao morski povetarac. Nije pričao. I ona još jednom primeti kako je imao tu čudnu sposobnost vrednu divljenja. Nije bila umirujuća već uzbudljiva.

Palo joj je na pamet dok su se vozili pored veličanstvenih, bogatih kuća u kolonijalnom stilu, koje su bile sušta suprotnost javnim plažama, da se istinsko opuštanje ne doživljava često pored čoveka kakav je Džastin Blejd. A onda joj je na trenutak, ali samo na trenutak, proletelo kroz glavu da je opuštanje bilo nešto što je ona vrlo retko tražila.

Zavalivši se u sedištu, Serena je umesto tropske lepote Nasaua, izabrala da posmatra Džastinove lepe, skoro ratničke crte lica. Kockar, razmišljala je. Poznanik sa broda. Serena je sa takvim ljudima već imala iskustva, da bi se upuštala u dublju, trajniju vezu. Ipak, mislila je, ukoliko bude oprezna, mogla bi da uživa u njegovom društvu nekoliko dana. Šta može da joj šteti ako ga upozna malo bolje? I da provede malo svog slobodnog vremena sa njim? Nije bila poput svojih kolega iz kazina koji su se zaljubljivali i odljubljivali jedni u druge ili ulazili uveze sa putnicima i posle krstarenja ostajali sami i nesrećni. Kad je uspela da svoje srce sačuva dvadeset šest godina, neće da ga izgubi za deset dana... Zar ne?

Džastin se okrenu, pogledavši je onim svojim hladnim pogledom bez osmeha. Leptirići joj zaigraše u stomaku. Mora da bude veoma pažljiva, shvatila je, jer hoda po minskom polju.

“O čemu razmišljaš?”

“O bombama”, odgovori mu blago. “O smrtonosnim, kamufliranim bombama.” Ona mu brzo i nevino namignu. “Hoćemo li uskoro jesti?

Umirem od gladi.”

Pogledavši je još jednom, Džastin skrenu s puta. “Odgovara li ovo?”

Serena pogleda preko belog peska u jarko plavi okean. “Savršeno.”

Izašavši iz kola, duboko je udahnula miris cveća, mora i vrelog peska.

BalkanDownload

“Ne radim ovo često. Kad je brod u luci, obično spavam ili čitam. Ili se sunčam na palubi. Nebrojeno puta sam propustila da izađem u ovoj luci.”

“Zar nisi počela da radiš na brodu da bi putovala?”, upita je, uzevši mali frižider i ćebe iz gepeka.

“Nisam, već zbog ljudi. Zanimalo me je koliko raznih ljudi postoji na ovom svetu.” Serena izu sandale kako bi osetila toplotu peska na stopalima. “Posada broji više od 500 ljudi, a samo desetoro je Amerikanaca. Neverovatno je koliko raznih ljudi možeš da sretneš. To ti je kao putujuće Ujedinjene nacije.” Uzevši ćebe koje je držao preko ramena, Serena ga raširi i spusti na pesak. “Delila sam karte ljudima sa svih kontinenata.” Sela je u turski sed na ivici ćebeta. “To će mi nedostajati.”

“Nedostajati?” Džastin sede pored nje. “Prestaješ da radiš?”

Skinuvši šešir, Serena zabaci kosu. “Vreme je. Želim malo da budem sa porodicom dok ne počnem da radim nešto drugo.”

“Imaš nešto u planu?”

“Razmišljlala sam o hotel-kazinu”, reče, napućivši usne. Bio je to projekat o kojem je uskoro želela da razgovara sa svojim ocem. On se najbolje razume u finansije i izgradnju.

“Imaš iskustva”, reče Džastin, misleći da ona namerava da se prijavi negde za posao delioca karata. “Jedina je razlika što si na suvom.” Pala mu je na pamet jedna ideja, ali je sačekao sa predlogom.

“Gde je tvoja porodica?”

“Hmm. U Masačusetsu.” Pogled joj pade na frižider. “Nahrani me.”

Kad je podigao poklopac, ona primeti da su salvete i pribor za jelo sa broda. “Kako ti je uspelo?”, upita ga Serena. “Kuhinja ima politiku protiv iznošenja hrane i pribora na piknik.”

“Podmitio sam ih”, reče joj jednostavno i dade joj batak.

“Oh”, reče uzevši dobar zalogaj. “Odlična ideja. Šta si poneo za piće?”

Umesto odgovora Džastin izvadi termos i dve plastične čaše sa brodskim logom. “Kakva je piletina?”

“Izvrsna. Jedi.” Ona prihvati čašu pića tamnoroze boje koje joj je pažljivo sipao. Bio je to bogat voćni sok pomešan sa ostrvskim rumom.

“Oho-ho, specijalitet Svečanosti.” Ona pažljivo pogleda piće. “Moja politika je da ne uzmem ni gutljaj ovoga.”

BalkanDownload

“Na obali si”, podseti je Džastin, vadeći parče piletine iz frižidera. “Želim da preživim i pričam o tome”, kaza ona.

Na trenutak ona se usredsredi na piletinu i zadovoljstvo što ne radi ništa drugo, već samo uživa na povetarcu koji piri sa okeana.

“Mislio sam da na plažama ima više ljudi”, prokomentarisa Džastin.

“Mmm.” potvrdi Serena i ponovo ispi gutljaj. “Turisti koji nisu u kupovini sa turističkim vodičima obilaze grad ili rone na drugoj strani ostrva. I još nije sezona”, reče i zavi ostatak piletine u salvetu. “U sezoni plaže nisu ovako mirne. Ali u Nasauu ima još mnogo toga što može da se vidi i radi, osim plivanja i sunčanja.”

“Mmm.” Posmatrao je kako sklanja pesak sa butina. “Tako reče naš kočijaš.”

“Iznenađena sam što nisi otišao trajektom na Rajsko ostrvo u kazina, na jednodnevni izlet.”

“Jesi li?” Naslonivši se, uhvati je za kosu. “Nije to jedina zabava u gradu.”

Džastin spusti svoje usne na njene, sa namerom da je ovlaš poljubi.

Ali ta namera se pretvori u topao, zreo poljubac. “Kako sam samo zaboravio koliko te želim?” prošaputao je, a zatim zadovoljio njenu prigušenu želju, sa zadovoljstvom koje nije popuštalo.

Jezik mu je klizio po njenim usnama, koje je znalački razdvojila kad ju je spustio na ćebe. Osetivši njegovo mišićavo telo na svom, Serena poče da protestuje, ali već ga je obgrlila rukama, privlačeći ga bliže, a usne su joj već istraživale, pohlepno se pomerajući pod njegovim usnama.

Sunce se promoli kroz lišće palme ispod koje su ležali, padajući na njene spuštene kapke, od čega je pred očima videla samo crvenu tačku.

Poljubio ju je kao da je nikada ranije niko nije poljubio, usnama, zubima i jezikom, polako, a zatim zahtevno, zavodljivo, pa posesivno. Usne su im razmenjivale nežnosti, koje su bile opojnije od ruma koji su pili.

Galeb polete ka moru, ispustivši plaćan zvuk koji nijedno od njih nikada nije čulo, a zatim u zamahu krila nestade kao da ga nikada nije ni bilo. Kad Džastin spusti svoje ruke na njene, Serena oseti njegov dodir na svakom delu svoga tela. Grudi su joj gorele od želje; drhtala je. Želeći da mašta postane stvarnost, ona zastenja pod njim i pomeri se izazivački.

BalkanDownload

Sklonivši usne sa njenih, Džastin je poljubi u vrat, trudeći se da prođe celom njegovom dužinom. Želeo ju je. Želeo je da oseti kako njena meka koža postaje vrela i vlažna pod njegovim prstima. Želeo je da joj dodirne svaku oblinu, svaki skriveni deo, da oseti njen ukus dok oboje ne budu jaukali od zadovoljstva.

U njemu je rasla želja tako jaka kakvu nikada ranije nije osetio kad su njene ruke počele da klize po njegovim leđima, dodirujući ga i ispitujući, dok se on naprezao da ne zaboravi da nisu sami u mračnoj, tihoj sobi. Da li ga je ijedna žena toliko uzbudila samo jednim poljupcem? Mogao je samo da zamisli kako bi bilo kad bi mogao celu da je ima.

Grickajući je, usnama je stigao do njenog uha. “Pođi sa mnom sada, Serena.” Sada joj zubima uhvati ušnu školjku. “Pođi u moju kabinu. Želim te.”

Njegove reči je osvestiše, odzvanjale su joj u uhu i samo pojačavale njenu strast. “Ne.” Čuvši svoje bledo protivljenje, Serena skupi svu snagu da se odupre. “Ne”, ponovi, pokušavajući da se odmakne od njega. Sela je, rukama obgrlivši kolena, dok joj se disanje nije smirilo.

“Ne” reče po treći put. “Nemaš prava da, da...”

“Da šta?” upita Džastin, spustivši joj ruke na lice, pokušavajući da je vrati. “Da te želim ili da ti pokažem da ti želiš mene?”

Njegov pogled više nije bio hladan, već jasan i ljutit. Serena se seti svog prvog utiska o njegovoj nemilosrdnosti i povuče se, odgurnuvši njegove ruke. “Ako te zanima površan brodski flert, nadi nekog drugog.

Ne bi trebalo da ti bude teško.” Sklupčavši se, ljutito je gledala u more.

Džastin je uhvati za ruku i okrenu.

“Ne pričaj mi o tome šta mene zanima”, naredi joj kratko. “Čak nisi ni znala gde smo. Mogao sam da te uzmem na javnoj plaži usred bela dana.”

“Stvarno?” Ona se ispravi, besna što su njegove reči istinite. “Ako si toliko siguran, zašto nisi?”

“Volim svoju privatnost, ali nastavi da me izazivaš i napraviću izuzetak.”

“Hoće to”, reče ona, krenuvši ka moru. Samo što je nogama dotakla vodu, oseti kako ju je ponovo zgrabio. Na trenutak je pomislila da se preračunala. Bes u njegovom pogledu nije trebalo izazivati, ali ona nikad nije imala sreće sa kontrolisanjem svog temperamenta onda kad

BalkanDownload

bi se određena granica prešla. Kada je Džastin povuče k sebi, ona opsova. Želeo je ponovo da poljubi te vrele, ljutite usne. Obuzimala ga je želja snažna koliko i njegov temperament, kao da je jedno hranilo ono drugo. Znajući kakav bi ishod mogao biti, Džastin ipak reši da to uradi. I Serena završi u plićaku.

Prvo je obuze iznenađenost, a zatim krajnji bes. “Ti... Ti životinjo!”

Koprcajući se, baci se na njega, u nameri da se osveti. Ali kad je uhvati za ruke da je zaustavi, ona jauknu.

“Znaš li koliko si lepa kad si besna?”

Voda joj nije umanjila bes. “Platićeš mi za ovo, Džastine Blejde.”

Kad je krenula da ga udari, ponovo je završila u vodi, zajedno sa njim.

“Sklanjaj ruke s mene, kretenu!” Koprcala se, upadala u vodu i besnela.

“Niko još nije gurnuo nijednog Mekgregora a da nije platio za to!”

Pokušavajući da je spreči da ih oboje ne udavi, njegova ruka završi na njenim grudima. U sledećem trenutku shvatio je da su njegove usne ponovo na njenima, dok mu je ruka šetala po njenoj mokroj, pripijenoj košulji, lako je osetio njen uzdah zadovoljstva, ona nastavi da se opire, ponovo ih oboje povukavši pod vodu. On oseti so na njenim usnama; vitko telo pripijeno uz njegovo dok se kotrljao sa njom na talasima.

Glasno se nasmejao kad je čuo kako ga psuje čim je uhvatila malo vazduha. A onda je voda ponovo spojila njihova tela. Talasi su podizali pesak i školjke pod njima. Ležali su do pola u vodi, teško dišući.

“Mekgregor?” ponovi on iznenada, odmahujući glavom. Kapi vode sa njegove kose padoše na njeno lice. “Serena Mekgregor?”

Ona skloni svoju mokru kosu sa očiju, pokušavši da razmišlja. Telo joj se treslo od opasne kombinacije želje i besa. “Da. I u trenutku sam se setila divnih škotskih kletvi i sve ću ih baciti na tebe.”

Prvi put je videla izraz istinskog iznenađenja na njegovom licu.

Njen bes prede u zbunjenost. A onda mu se oči suziše dok je ispitivači posmatrao crte njenog lica. loš uvek zadihana, i Serena je njega posmatrala. Još ju je više zbunio iznenadni osmeh koji se pojavio na njegovom licu. Dodirnuvši njeno čelo svojim, Džastin zacokta, a zatim se grohotom nasmeja.

Smeh mu je bio zarazan, i kad je prešao na nju, Serena se usredsredi na neudobnu grumuljicu peska iz koje je virila školjka koja joj je žuljala zadnjicu, “Šta je toliko smešno?” upita ga. “Sva sam mokra i

BalkanDownload

puna peska i šljunka. Koža mi je sva nažuljana od školjki, a ni ručak nisam završila!”

Ne prestajući da se smeje, on podiže glavu i poljubi je u nos. “Pitaj me drugi put. Hajdemo, da se operemo i jedemo.”

BalkanDownload

Treće poglavlje Serena Mekgregor. Džastin je u neverici odmahivao glavom dok je u uzanom plakaru tražio košulju. Bilo je to prvi put, posle toliko godina, da je bio zbunjen. Kad čovek kockanjem zarađuje za život, ne može sebi često da dozvoli da bude iznenađen. Čudno da nije primetio sličnost sa porodicom, mada, fizički nije imala mnogo toga zajedničkog sa svojim visokim, krupnim, riđokosim ocem. Više je ličila na jednu modernu minijaturu koju je Danijel čuvao u svojoj bilblioteci. Koliko je samo puta godišnje odlazio u kuću u Hajanis Portu, pitao se Džastin. Rena, kako su je zvali njeni, uvek je bila u školi.

Iz nekog razloga on ju je zamišljao kao mršavu devojčicu sa naočarima, riđe kose poput Danijelove i ekscentričnog Aninog dostojanstva. Da, Serena Mekgregor je bila pravo iznenađenje. Čudno, pomislio je, što je pristala da radi za platu sa kojom je jedva mogla da pokrije troškove stanarine i ishrane kad joj je inteligencija bila jednaka težini svog oca i kad je imala dovoljno novca da kupi okeanski brod i pretvori ga u svoju ličnu jahtu za uživanje. A opet, Mekgregorovi su bili čudni, tvrdoglavi, spremni na neočekivano.

Džastin zastade na trenutak, go do pojasa. Košulja mu je stajala zaboravljena među prstima. Torzo mu je bio taman i gladak, a koža zategnuta. Na levoj strani je imao ožiljak dug petnaestak centimetara.

Sećao se.

Kad je upoznao Danijela Mekgregora, Džastin je imao dvadeset pet godina. Sreća na kocki omogućila mu je da isplati svog partnera za drugi deo hotela koji su posedovali u Stripu, u Las Vegasu. Džastin je želeo da proširi posao. Za to su mu bile potrebne finansije. Uobičajeno, banke su bile sumnjičave kad je trebalo da se pozajmi veća količina novca čoveku koji je živeo od špila karata. Džastina ionako nije bilo briga za bankare glatkih ruku i suvonjavih glasova. Indijanac u njemu imao je malo poverenja u obećanje od papira. A onda je čuo za Danijela Mekgregora.

U svom maniru Džastin je prove rio berzanskog čarobnjaka i finansijera. Zamislio je sliku tvrdoglavog, ekscentričnog Škota koji igra po nekim svojim pravilima i dobija. Džastin je stupio u kontakt sa njim, razmenjivali su telefonske pozive i pisma više od mesec dana, a onda je otputovao u tvrđavu u Hajanis Portu.

BalkanDownload

Danijel je radio od kuće. Nisu ga zanimale kancelarije u poslovnim zgradama, u kojima bi zavisio od liftova i sekretarica. Kupio je komad zemlje blizu mora od novca koji je zaradio svojim mišićima, a zatim umom. Danijel je rano shvatio da može da zaradi još više svojom pameću i bio je zadovoljan zbog toga. A zatim je sagradio svoje carstvo onakvo kakvo je želeo. Bila je to prostrana kuća sa velikim hodnicima i ogromnim sobama. Danijel nije voleo gužvu. Džastinov prvi utisak o njemu, kada ga je vodio u sobu u tornju koja mu je služila kao kancelarija, bio je da je krupan... i mudar.

“Znači, ti si Blejd.” Danijel je lupao prstima po svom stolu od kalifornijske sekvoje. “Da, a Vi ste Mekgregor.”

Njegovo široko čelo se nabra. “Jesam. Sedi, dečko.” Danijel ne primeti pramenu u njegovom izrazu lica dok ga je, skrštenih ruku, posmatrao kako seda na stolicu koju mu je ponudio. Sviđao mu se način na koji se Džastin kreće; i po manjim stvarima bi procenjivao čoveka.

“Dakle, želiš pozajmicu.”

“Nudim Vam investiciju, gospodine Mekgregore” Džastin ga hladno ispravi. Stolica je bila dizajnirana tako da proguta onoga ko je u njoj sedeo. Džastin je u njoj sedeo sa takvom opuštenošću koja je samo naglašavala njegovu spremnost. “Sa mojim imetkom, naravno.”

“Umm-hmm.” Danijel nastavi da posmatra čoveka koji je sedeo nasuprot njemu. Nije običan čovek, zaključio je, primetivši aristokratske crte lica. Hladan, kontrolisan i potencijalno nasilan. Krv Komanča - ratnička krv - ali ne i svađalačka. I Danijel je bio potomak ratničkog plemena. “Umm-hmm” promrmlja ponovo. “Jesi li vredan toga, momče?”

Danijel htede ljutito da mu odgovori, ali se uzdrža. Umesto toga, uze aktovku. “Imam finansijske izveštaje, procene i tako dalje.”

Danijel se glasno nasmeja i odmahnu rukom. “Misliš da bi došao ovoliko daleko da ja već nisam razmotrio to što sada želiš da mi pokažeš? Šta je sa tobom?”, pitao ga je. “Zašto bih tebi pozajmio svoj novac?”

Džastin vrati aktovku nazad na pod. “Ja vraćam svoje dugove.”

“Ne bi dugo opstao u poslu da ih ne vraćaš.”

“I doneću Vam veliki novac.”

Danijel se ponovo nasmeja. “Imam ja para, dečko.”

BalkanDownload

“Samo budala ne želi još”, reče Džastin mirno i Danijel prestade da se smeje.

Naslonivši se u svojoj fotelji, klimnu glavom u znak da se slaže.

“Prokleto si u pravu.” A zatim se namršti, lupivši o sto svojim širokim dlanom. “Prokleto si u pravu. Koliko ti treba da zakrpiš tu malu rupu u svom zidu?”

“Trista pedeset hiljada” reče Džastin, ne trepnuvši.

Danijel otvori fioku svog stola i izvadi iz nje flašu viskija i špil karata. “Igrajmo poker.”

Igrali su jedan sat, progovarali su samo kad su davali uloge. Džastin začu kako odnekud iz kuće kuca sat Danijelovog dede. A zatim neko zakuca na vrata. Danijel zaurla na njih i više im niko nije smetao. Miris Džastinove cigare mešao se sa mirisom viskija i procvetalih ruža koje su stajale na prozorskom simsu. Nakon što je izgubio petnaest hiljada dolara, Danijel se ponovo zavali u svoju fotelju.

“Trebaće ti akcionar.”

“Upravo sam raskinuo ortakluk.” Džastin istrese pepeo sa svoje cigare. “Ne treba mi još jedan.”

“Akcionar, momče.” Danijel skloni karte. “Ako hoćeš da zaradiš, moraš prvo da uložiš. Čovek koji igra kao ti to već zna.” Usmerivši svoje svetle, plave oči na Džastina, on zastade na trenutak. “Pozajmiću ti novac i uvećaću ti ga za deset procenata. Pametan si, zadržaćeš 60, a ostalo ćeš da uložiš.” Ponovo nasu viski, iskapi svoju čašu i osmehnu se.

“Bićeš bogat.”

“Znam.”

Od Danijelovog grohotnog smeha zatvori se prozorsko krilo.

“Ostani na večeri”, reče, ustajući sa stolice.

Džastin je ostao na večeri i obogatio se. Svom hotelu je dao ime Komanč i od njega je napravio jedan od najfinijih hotela u Vegasu.

Ponovio je svoj uspeh i sa hotelom u Tahou koji je propadao, a koji je kupio. Za deset godina imao je pet hotela za kockanje i razne firme širom zemlje i u Evropi. U narednih deset godina posle njihovog sastanka u sobi u tornju Džastin je mnogo puta bio u kući Mekgregorovih, ugošćavao je Danijela i Anu u svojim hotelima, i pecao je sa njihovim sinovima. Ali ćerku nikada nije upoznao.

“Pametna devojćica”, Danijel bi rekao s vremena na vreme. “Ali neće da se skrasi. Potreban joj je dobar čovek - treba da je upoznaš.”

BalkanDownload

Džastin se držao podalje od svih pokušaja provodadžisanja, nije on bio za nju. Ili je bar tako mislio.

“Stari đavo”, prošaputa, oblačeći košulju.

Danijel ga je nagovorio da ode na krstarenje. Insistirao je da pobegne od pritiska i obaveza. Ništa bolje ne opušta čoveka od finog morskog vazduha i polugolih žena. Pošto je neprestano bio u pokretu, Džastin poče da razmišlja o njegovom predlogu kad mu mejlom stiže karta od Danijela sa molbom da mu kupi viski u fri-šopu.

Taj stari vuk još uvek ume da igra, pomisli Džastin uz osmeh.

Džastin će sigurno provoditi vreme u kazinu na brodu, a sve ostalo ostavlja šansi. Glasno se nasmejavši, Džastin poče da zakopčava dugmad na košulji. Šansa, pomisli, ogledajući se u ogledalu. Šta bi stari rekao kad bi znao da se njegov prijatelj i poslovni partner tog popodneva rvao sa njegovom ćerkom, sa ranije smišljenom namerom da je odvuče u krevet? Ogorčen, Džastin provuče ruku kroz kosu. Ćerka Danijela Mekgregora. Gospode bože!

Džastin uze jaknu iz ormara i zalupi vratima. Išlo bi na ruku tom snalažljivom đavolu da mu zavede ćerku. A njemu bi išlo na ruku da je izbegava do kraja putovanja i nikad ne spomene da su se upoznali. To bi Škota priteralo uza zid, Džastin pogleda svoj odraz u ogledalu - crn, zgodan muškarac obučen u crno-belu kombinaciju.

“Ako misliš da možeš da se držiš podalje od nje, nisi sasvim pri sebi”, promrmlja.

Kada je ušao u kazino, Serena je stajala u blizini malog crno-belog monitora i razgovarala sa plavušanom koga Džastin prepoznade kao njenog nadzornika. Smejala se nečemu što je rekao, a zatim je zavrtela glavom. Džastinov pogled se namršti čim je Dejl prstom dotakao njen obraz. Znao je kakav je - mekan i hladan na dodir. Dejl se nasmejao, a zatim, dok joj je nešto šaputao, namesti joj leptir-mašnu. Iako je bio svestan da je osetio ljubomoru, Džastin nije mogao da je kontroliše. Za samo nekoliko dana Serena je učinila da oseća želju, bes i ljubomoru emocije koje obično savršeno dobro drži pod kontrolom. Proklinjući njenog oca, priđe joj.

“Serena.” Brzo je uhvati za rame pre nego što se okrenula. “Ne deliš večeras?”

“Upravo sam se vratila sa pauze.” Znala je da dvadesetčetvoročasovni odmor neće dugo potrajati. “Nisam te sinoć videla ovde. Pomislila sam da si možda pao sa palube u more.” Začuvši

BalkanDownload

Dejlovo oštro disanje, Serena se okrete ka njemu. “Dejle, ovoje Džastin Blejd. Kad nisam pala na njegov šarm na plaži u Nasauu, gurnuo me je u vodu.”

“Shvatam”, reče Dejl i pruži ruku. “Ja to nisam pokušao. Je li uspelo?”

“Umukni, Dejle”, reče Serena slatko.

“Razumite je”, kaza Dejl Džastinu, “život na moru ostavlja posledice. Uživate li u putovanju, gospodine Blejde?”

“Da”, reče Džastin, ne skidajući oči sa Serene. “Doživeo sam veliko iskustvo.”

“Izvinite me”, reče ona naglašeno ljubazno. “Moram da pomognem Toniju”, i okrete se, uputivši se prema stolu broj pet. Pošto ju je vilica zabolela od ukočenosti, Serena se natera da opusti mišiće. Uputila je profesionalan osmeh trojici igrača za stolom, koji se zaledio kad je Džastin seo na upražnjenu stolicu, “Dobro veče, novi špil.” Prekinuvši vrpcu, Serena promeša karte, dajući sve od sebe da ignoriše Džastinov miran i nepomičan pogled. On uze žetone u vrednosti od dve hiljade dolara, koje je ona stavila pred njega, a zatim zapali cigaru. Promešala je karte odlučna da vidi može li da ga izbaci.

“Hoćete li da presečete?”

Džastin uze tanak list plastike koji mu je ponudila. Dok je Serena delila karte, on gurnu žetone u vrednosti od 25 dolara ka sredini stola.

Ona stade da proveri da li su svi ulozi položeni, zatim igra poče.

U jednom trenutku Serena mu je uzela tri čipa i bila je veoma zadovoljna zbog toga. Onda mu je podelila dve sedmice, koje je on razdelio, izbrojavši dvadeset u jednoj i dvadeset jedan u drugoj ruci.

Mirno, on diže ulog sa pet na deset. Kada je došlo vreme da pređe za drugi sto, iznervirao ju je što je krenuo za njom. Serena ponovi sebi da mora da ga istera.

U narednih dvadeset minuta teško da je primećivala druge igrače.

Videla je samo Džastinove nedokučive zelene oči ili njegovu ruku dok je ulagao ili povlačio žetone. Iako je bila odlučna da ga pobedi, njegov ulog se mnogo uvećao.

“Imam blekdžek!” Uzvik studenta koji je sedeo na kraju stola razbi joj koncentraciju. Serena ga pogleda i vide kako se smeje. “Osvojio sam tri dolara!”, reče, držeći tri svetloplava žetona kao trofej. Bio je, zaključi Serena, poprilično pripit. “A sada...”, reče, vrativši tri žetona nazad na sto, a zatim trljajući dlanove, “spreman sam da se kockam.”

BalkanDownload

Nasmejavši se, ona ponovo promeša karte, a pogled joj srete Džastinov, U njemu ugleda humor, što je bio prvi izraz koji je posle nekoliko sati videla u njegovim očima. Na trenutak požeiela je da se opruzi preko stola i dodirne ga, da provuče prste kroz njegovu gustu, meku kosu, koja mu je uokvirivala mršavo lice. Kako ga samo jedan nagoveštaj osmeha u njegovim očima čini tako važnim?

“Hej!” Student podiže svoju čašu piva da nazdravi. “Ja sam na tragu.”

“Da, na jednom”, reče suvo njegova devojka.

Ta upadica razbistri Sereni glavu. Krenu da meša karte. Jedan osmeh neće učiniti da zaboravi da je tu da bi ga pobedila. “Moguć blekdžek”, reče dok je sebi dodeljivala keca. “Osiguranje?” Studentova devojka dade čip. Džastin se nije pomerio. Okrećući svoju sledeću kartu, Serena bi zadovoljna trojkom. Davala joj je mnogo mogućnosti. “Nema blekdžeka.” Baci pogled na Džastinove karte, zadovoljna što mu je loše podelila. “Šesnaest? Bacate ili zadržavate?” Jedva da je pomerio prste da uzme kartu. Serena zadrža psovku kad ugleda četvorku. “Dvadeset.”

On prekri karte rukom kao znak da je zadovoljan.

I treba da budeš, pomisli ona. Čista sreća, reče sebi, pobedivši studenta sa osamnaesticom. “Četiri ili četrnaest”, objavi kad je okrenula kartu. Gledajući Džastina, izvuče drugu. “Šest ili šesnaest”, reče kao da se samo njemu obraća. Proguta još jednu psovku kad vide da je izvukla tri. “Delilac ostaje na devetnaest”, on zaključi, znajući da će je Dejl baciti u more ako još jednom izgubi. “Dvadeset.”

Sakupivši sve čipove osim Džastinovog, spusti još jedan žeton u vrednosti od dvadeset pet dolara na sto. Pomisli kako će ponovo u očima da mu zaigra osmeh, ali ovog puta to joj nije prijalo.

U vazduhu se osećao dim, toliko gust da sistem za hlađenje nije mogao da ga neutrališe. Serena nije morala da pogleda na sat da bi znala da stoji na nogama deset sati bez prestanka. Postepeno zveket slot-mašina je postajao tiši, prvi znak da je noćna smena skoro završena. Par sa kraja stola, koji je delovao umorno, počeo je da priča o zaustavljanju u Portoriku narednog dana. Uložili su još pet dolara pre nego što su otišli.

Brzo se osvrnuvši unaokolo, Serena vide da su tri stola već bila prazna. Ostalo je još dvoje igrača za njenim stolom, Džastin i gospođa koju je prepoznala kao gospođu Devalter, za koju su se interesovali Džek i Rob. Riđokosa je više pažnje obraćala na Džastina nego na svoje

BalkanDownload

karte. Osetivši pakost, Serena dijamant na njenom prstu oceni kao napadan i skoro se nasmeja kad je ispala sa dvadeset tri.

“Pretpostavljam da ovo nije moja igra”, reče crvenokosa, mrzovoljno napućivši usta. Ustade, naginjući se na Džastinovu stranu, tako da joj je dekolte bio na izvol'te. “Izgleda da ste neverovatno srećni.

Imate li neky sistem?” Osmehnu se, povlačeći prst niz njegov rukav.

Serena se zapita kako bi bilo da joj olupa nos o zelenu čoju.

Zabavljen tako otvorenim koketiranjem, Džastin pređe bezobraznim pogledom od njenog dekoltea do lica. “Ne.” “Sigurno imate neke tajne”, prošaputa ona. “Volela bih da ih čujem... Dok pijemo neko piće.”

“Kad igram, nikad ne pijem” reče i dunu joj dim preko ramena. “Ne ide jedno s drugim.”

“Ulog?” reče Serena suviše oštro.

“Mislim da sam se za večeras dovoljno kartao.” Ona ustade, dodirnuvši butinom Džastinovu, a zatim žeton vredan sto dolara stavi u tašnu. Sereni je malo zadovoljstvo bilo to što je znala da je počela igru sa četiri stotine. “Biću u foajeu”, reče Džastinu, izazovno se osmehnuvši pre nego što se okrenula.

“Više sreće sledeći put”, izlete Sereni pre nego što je uspela da se zaustavi. Džastin joj se osmehivao.

“Isplatićeš me?”

“Naravno.” A zatim ćeš da pojuriš za odvratnom onom crvenokosom, pomisli besno. Brzo mu prebroja žetone. Sedamsto pedeset dolara, izračuna, i postade još ljuća. “Dejl je zauzet, ja ću da se pobrinem za ovo.”

Gledajući je kako odlazi, Džastin pokuša da se seti njenog oca. To nije bilo lako.

Serena se vratila sa novčanicama. Polako je prebrojala novac, a zatim mu ga pružila preko stola. “Imali ste profitabilno veče.”

Stavljajući papir u odeljak ispod stola, poče da skuplja karte. Džastin je uhvati za ručni zglob.

“Još jedna ruka?”, upita je, uživajući u ubrzanju njenog pulsa pod svojim prstima.

“Već sam te isplatila”, reče i pokuša da izvuče ruku. On pojača stisak.

“Drugi ulog. Ulog između tebe i mene.”

BalkanDownload

“Žao mi je, protivno pravilima je igrati u lično ime sa putnicima.

Sad me izvini, moram da zatvorim sto.”

“Bez novca.” Posmatrao je kako joj se oči sužavaju od besa i nasmejao se. “Šetnja po palubi ako ja pobedim”, reče ljubazno.

“Nisam zainteresovana.”

“Ne plašiš se valjda igre jedan na jedan, Serena?” Njena druga ruka, kojom je nameravala da se oslobodi njegovog stiska, zastade. “I imaćeš prednost kuće”, reče joj tiho.

“Ako ja pobedim”, reče, a zatim pažljivo skloni njegovu ruku, “držaćeš se podalje od mene do kraja putovanja?”

On razmisli. To je, na kraju, mnogo mudriji predlog od njegovog.

Povukavši poslednji dim iz cigarete, donese odluku. Ne bi mu bio prvi put da sudbinu prepusti kocki. “Deli.”

Pogleda u dvojku i peticu pred sobom, a zatim u desetku koju je Serena pokazivala. Izvuče damu. Prva pomisao mu je bila da stane, ali još jedan pogled na Serenu reče mu da ona izgleda suviše zadovoljno sobom. Kladio bi se u poslednju paru da je izvukla osmicu ili više. Ne skidajući pogled sa njenih očiju, dade joj znak da mu da još jednu kartu.

“Dođavola!” uzviknu, spusti četiri karte sa znakom karoa i pogleda ga. “Kunem ti se, Džastine, da ću te jednog dana pobediti”, reče i baci karte.

“Nećeš.” On ustade i stavi ruke u džepove, “Jer se trudiš da pobediš mene, a ne da dobiješ na kartama. Čekaću te ispred.”

Dejl se okrenu i ugleda svog najboljeg delioca karata kako se isplazila gostu iza leđa.

Oslonivši se na zid, Džastin je posmatrao Serenu kroz staklena vrata kazina. Skoro da je mogao da vidi kombinaciju nervoze i frustracije oko nje. I on se slično osećao. Uzdahnuvši, ponovi sebi da je sve prepustio slučaju. Mogao je da izgubi lako kao što je i dobio.

Dokono je prevrtao žeton od dvadeset pet dolara po džepu. Neko bi rekao da ga je krenula sreća. A zatim, možda bi imao više sreće da je izgubio taj poslednji ulog. Ako nastavi da se vida sa Serenom, život će prestasti da mu bude jednostavan.

Možda će se odupreti utisku da mu Danijel Mekgregor viri preko ramena ako ubedi sebe da će je zaboraviti čim je odvede u krevet. Ali to je veliki rizik. Ona je bila prva žena kojoj je pošlo za rukom da postane neizostavan deo njegovih misli.

BalkanDownload

I šta bi ona rekla, pitao se, ako bi joj rekao da je njen otac režirao čitav ovaj scenario iz svoje kuće u Hajanis Portu. Osmeh se pojavi na uglovima njegovih usana. Odrala bi mu kožu i obesila ga da se osuši, zaključio je. Posmatrajući Serenu kako ide prema vratima, Džastin reši da tu ekskluzivu sačuva za neki drugi put.

“Verujem da imaš razloga da se smeješ”, reče Serena hladno dok je zatvarala vrata. “Krenuli su te dobici.”

Džastin je uhvati za ruku i s neočekivanom otmenošću joj poljubi prste. “Nadam se da će još dugo trajati. Zaista si lepa, Serena.”

Uznemirena, stajala je ispred njega. “Kada sam ljuta”, završi njegovu rečenicu, pokušavajući da ne bude šarmantna.

Okrenu joj ruku i poljubi je udlan, posmatrajući je. “Zaista si mnogo lepa.”

“Ne pokušavaj da me prevariš svojom ljubaznošću”, reče i nesvesno sklupča svoje prste oko njegovih. “Ti uopšte nisi fin.”

“Nisam”, saglasio se. “Hajdemo napolje. Pretpostavljam da ti je potreban svež vazduh.”

“Pristala sam na šetnju.” I počeše zajedno da se penju uz stepenice.

“To je sve na šta sam pristala.”

“Hmm. A mesec je skoro pun. Kako si prošla večeras?”

“U kazinu?” Kad je otvorio vrata, vetar jurnu unutra, prijatno topao i čist. “Bolje nego obično. Od proleća smo na gubitku.”

“Previše je slot-mašina - umanjuju vam zaradu.” Obgrli je rukom oko struka, a ona ga pogleda. “Zaradili biste više za stolovima da su vam delioci koncentrisaniji.”

“Teško je ostati koncentrisan kad radiš 60 sati nedeljno za crkavicu”, reče ona žalosno. “Sem toga, posada se neprestano menja.

Mnogi od njih imaju šestonedeljni kurs obuke, rade kao delioci i krupijei istovremeno, a veliki broj njih se ne zadržava duže od nekoliko tura kad shvate da nisu na odmoru na kakvom su zamišljali da će biti.”

Nesvesno, ona ga obgrli rukom oko struka dok su hodali. “Ovo mi je omiljeno.” “Šta?”

“Kasna noć, kad je na brodu tiho. Čuje se samo more. Da imam prozor na kabini, držala bih ga otvorenim čitave noći.”

“Nemaš prozor?” Ruka poče ritmično da mu klizi uz i niz njena leđa.

BalkanDownload

“Samo putnici i oficiri imaju spoljne kabine.” Naslonila se na njegovu ruku, udahnuvši i opustivši mišiće. “Ipak, ni za šta ne bih menjala ovo doba godine. Kao da sam našla drugu porodicu.”

“Porodica ti je važna?”, pitao ju je, pomislivši na Danijela.

“Naravno.” Pošto joj je to pitanje bilo čudno, Serena zabaci glavu unazad kako bi ga pogledala. I on se pomerio da je osmotri, a usne im se približiše. “Nemoj to da radiš”, prošaputala je. “Šta?”

Sa njenih usana skliznuše meke i tihe reči. “Znaš ti dobro šta.”

Spustila je ruku i pomerila se ka ogradi. “Moja porodica”, rekla je mnogo čvršćim glasom kad se okrenula, “oduvek mi je bila najvažnija u životu. Odanost je ponekad neprijatno svirepa, ali je potrebna svima nama. A šta je sa tobom?”

Izgledala je nesvesno, ali sasvim intrigantno. Njene meke obline bile su skrivene, a ipak su se nazirale u odelu muškog kroja, a urednu frizuru joj je razmrsio vetar. Lice joj je bilo okrenuto ka mesecu, čija je svetlost učinila da ono izgleda kao da je od mermera.

“Moja porodica...” trudeći se da održi razgovor, on stade ispred nje.

“Imam sestru, Dijanu. Mlađa je deset godina. Nikad nismo bili bliski.”

“A tvoji roditelji?”

“Umrli su kad sam imao šesnaest godina. Dijana je otišla da živi sa tetkom. Nismo se videli skoro dvadeset godina.”

Serenina saosećajnost momentalno nestade. “To nema smisla!”

“Moja tetka nikad nije odobravala profesiju kojom se bavim”, reče on suvo. A za Dijanu je uvek bilo para, pomisli, pomerajući prste ka dugmićima Sereninog sakoa. “Bilo je bolje za Dijanu da se ja ne mešam.”

“Kakva prava ima tvoja tetka da odobrava ili ne odobrava?” upita Serena, suviše ljuta da bi primetila kako joj on znalački raskopčava sako. “Ona je tvoja sestra.”

“Moja tetka čvrsto veruje da je kockanje đavolja rabota. Ona je Grandije, francuski deo porodice.”

Serena odmahnu glavom, ne razumevajući njegovu logiku. “A šta si ti?”

“Blejd.” Netremice je gledao. “Komanč.”

Njegovo lice joj je bilo veoma blizu, bliže nego što je shvatila. Iako je osećala vetar kroz tanku tkaninu svoje košulje, još uvek nije shvatala

BalkanDownload

šta je uradio. Serena proguta knedlu kad se njegov pogled srete sa njenim. Je li u te dve reči stajala pretnja ili joj se samo učinilo?

“Trebalo je da znam”, uspe da izusti. “Zavarala me je boja tvojih očiju.”

“Ona je od francuske i velške krvi koja se provukla. Otac mi je bio čistokrvan Indijanac, a majka vuče poreklo od ratnika Komanča i francuske doseljenice.” Polako, ne skidajući pogled sa njenih očiju, on joj razveza leptir-mašnu. Serena ponovo proguta knedlu, ali se ne pomeri. “Priča se da je jedan od mojih predaka sreo u blizini potoka ženu zlatne kose koja je bila sama. Imala je korpu punu veša i pevala je dok ga je prala. On je bio okrutan ratnik koji je ubio mnoge pripadnike njenog naroda kako bi zaštitio svoju zemlju. Kada ju je ugledao, poželeo ju je.” Džastin otkopča i dugmad na njenoj bluzi. Jedan po jedan. “I uzeo ju je.”

“To je varvarski”, jedva uspe da izusti kroz suvo grlo. “On ju je oteo, ukrao ju je od porodice...”

“Nakon nekoliko dana zabila mu je nož u rame, pokušavajući da pobegne”, Džastin nastavi tiho. “Ali kad je ugledala njegovu krv na svojim rukama, nije otišla. Ostala je i negovala ga je i podarila mu zelenooke sinove i kćeri.”

“Možda je trebalo više hrabrosti da ostane nego da upotrebi nož.”

Džastin se osmehnu. Podrhtavanje njenog glasa nije imalo ništa zajedničko sa čvrstoćom njenog pogleda. “Nazvao ju je imenom koje se može prevesti kao Zlatna Nagrada i nikad nije imao drugu ženu. To je tradicija, kad neko od mojih ugleda ženu zlatne kose koju poželi - on je uzme.”

Njegove usne se spustiše na njene, budeći kod nje skoro trenutnu strast. Ruku joj je provukao kroz kosu, skidajući šnale koje je već odavno nisu držale, pustivši je da pleše na vetru, dok su šnale nestale u talasima. Serena ga uhvati za ramena, skoro se uplašivši da i ona ne završi kao što su završile šnale - u mračnoj, brzoj vodi. Tako se i osećala, bespomoćno. Sa najviših visina ponirala je ka nepoznatim dubinama. Srce joj je tuklo i pre nego što je stavio svoj dlan na njega dodir tvrdog tela na mekom - muškog na ženskom.

Uzdahnuvši, ona ga stisnu jače, kao da se mirno more iznenada uzburkalo burom. Zaboravljajući koliko je malena, uhvati je čvrsto, ne misleći na nežnost i razum. Nijedan muškarac se nikad nije usudio da je tako dodirne; možda zato što nije dozvolila. On se usudio, bez pitanja,

BalkanDownload

bez uobičajenih reči zavođenja, bez udvaranja. Bila je to sila koja ih je oboje obuzela - impuls suviše star i suviše iskonski da bi mu se moglo suprotstaviti.

Telo joj je preklinjalo za dodirom. Dok su joj se misli komešale, ono se izvijalo, pokazujući im oboma šta mu je potrebno. Divlji, snažni poljupci koje su njene usne prihvatale samo su pojačavali želju njenog tela. Topao vetar sa mora bio je poput vrelog plamena koji je samo još više raspaljivao. Ona udahnu vlažan vazduh u pluća i oseti kako gori.

Ruka na njenim grudima postala je zahtevna, mučiteljska, dok je druga klizila po njenim golim leđima, tražeći trag kičme. Pritisak njegovih prstiju navede njene noge da se rašire. Zaječala je kad se oslonila na njega, dok su je prelivali talasi još nepoznatog zadovoljstva.

“Ne.” Serenin glas je bio tanušan kao da je dolazio izdaleka.

“Nemoj.”

Ali on pritisnu svoje usne na njene da uguši taj nesigurni protest.

Njena usta su bila suviše gladna da bi uvažila signale koje joj je razum slao. Željno je prihvatala njegova, osećajući na njima tragove koje je ostavio slani, morski vazduh. Potpuno je bila u vlasti čarolije koju su izvodili njegovi prsti. Dala bi mu sve što bi tražio, samo da nikad ne prestane da je dodiruje. Zavukavši ruke u njegovu kosu, privukla ga je bliže, ne primećujući da je mokra.

Kad joj usne postadoše slobodne, mogla je samo šapatom da izusti njegovo ime. Nije osećala da joj je lice bilo vlažno; sva čula su bila usmerena na ono što mogu da joj pruže njegove usne i ruke. Zanjihala se kad ju je pomerio od ograde. Malaksala od želje, Serena se osloni na njega, dok ju je on milovao po kosi.

“Pokvasićeš se”, prošaputa Džastin, ne mogavši da spreči svoje usne da spuste poljubac na njenu kosu, niti da spreči sebe da ne povredi njenu krhkost. “Hajdemo unutra.” “Šta?” Opijena, Serena otvori oči i ugleda kišu. “Pada kiša?” Hladan vazduh razbistri joj glavu. Imala je osećaj da je sanjala i da se probudila polivena vodom. “Ja...” Odvojivši se od njega, Serena provuče ruke kroz kosu. “Ja...”

“Moraš da se naspavaš”, završi on. Bio je toliko blizu da je uzme kao manijak, tu na mestu na kome su stajali.

“Da.” Osećajući kapi kiše na svojoj goloj koži, Serena navuče sako.

“Jeste, kasno je.” Oči su joj još uvek bile zamagljene i zbunjene dok je posmatrala palubu. “Pada kiša”, ponovila je.

BalkanDownload

Bilo je nečega u toj njenoj ranjivosti što je navelo Džastina da je poželi više nego trenutak ranije, ali i da oseti nemogućnost da je uzme.

Kršeći prste na rukama koje je držao u džepovima, stisnu ih u pesnice.

Prokleti Danijel Mekgregor, pomisli nervozno. Škot mu je namestio odličnu zamku vrhunskim ulogom. Ako bi je sada uzeo, to bi skoro sigurno uništilo njegov odnos sa čovekom koga je skoro zavoleo. A ako je ne uzme, neće prestati da je želi. A ako sačeka... E, to je već bilo kockanje.

“Laku noć, Serena.”

Stajala je neodlučno jedan trenutak, pokušavajući da se osvesti, a istovremeno želeći da mu padne u naručje. Duboko uzdahnuvši, čvršće obmota sako oko sebe. “Laku noć.”

Serena je brzo otišla, znajući da joj samo malo treba da se predomisli.

BalkanDownload

Četvrto poglavlje Verujući da na njoj neće biti nikoga, Serena izabra palubu na krmenom delu broda. Svi na brodu su više voleli širi otvoreni prostor pored bazena na kome su mogli da se sunčaju, a sa koga se lako prilazilo baru i roštilju. Većina putnika izlazi u San Huanu, ide u obilazak, u šetnju uskim ulicama u istorijskom delu, u istraživanje tvrđava i fotografisanje okolnih planina. Niko ko bude ostao na brodu neće je uznemiravati na tihoj, mirnoj palubi.

Skoro da se uspavala, zaboravljajući da treba da pomogne Dejlu da sredi stanje od sinoć. Pošto je Serena otišla na spavanje skoro u zoru, bilo joj je potrebno još sna. Uspela je da sastavi nekoliko sati pre nego što ju je alarm probudio. Pošto je završila sve jutarnje poslove, izležavala se na podnevnom suncu, oporavljajući telo od umora.

Serena nije želela da razmišlja, kao što je činila onih dugih, tihih sati između 3 ujutru i zore. Znala je da je suviše slaba da misli o onome što se dešavalo prethodne večeri, ali i dok je ležala opružena na ležaljci, sinoćne događaje nije mogla da izbaci iz glave. Šta se to desi sa njom svaki put kad Džastinove usne dotaknu njene? Šta god da je, Serena se zaklela da se više neće ponoviti, ali bila je bespomoćna to da spreči. Šta je to bilo u njemu što ju je toliko privlačilo, vukući je na ivicu nečega fatalnog? Svaki put joj je bivalo sve teže da se odupre.

Serena otkopča gornji deo svog kupaćeg kostima i udobno se smesti. Bilo bi najpametnije, pomisli, da o svemu dobro razmisli, bolje nego da se poigrava. Jedna zajednička karakteristika provlačila se kroz klan Mekgregorovih, a to je da su bili realni. Suoči se sa problemom i nastavi dalje. Osmehnuvši se, Serena pomisli kako bi to trebalo da bude moto njihovog klana. Dakle, problem je Džastin Blejd.

Bio je opasno privlačan. Opasno, zaključi Serena, jer je na nju uticao snažno, toliko da to nije popuštalo. I nije bio u pitanju samo njegov izgled, pomisli nameštajući naočare za sunce. Sam izgled je lako zanemariti. Ta njegova seksualna privlačnost i tiho dominantan stil. Sve tri karakteristike su ga krasile. Jednostavno, to je bila neodoljiva kombinacija za ženu koja retko bira lakši put.

Da li joj se sviđao? Serena zafrkta, a zatim se zamisli. Ponovo se zapitala da li joj se sviđa. Odgovor dobi prisetivši se opuštenog popodneva u Nasauu, a zatim one šale u kazinu i setivši se kako se njena šaka savršeno uklapa uz njegovu. Možda joj se i sviđao, Serena

BalkanDownload

nevoljno priznade. Pomalo. Ali gurnu naočare još više na nos, nije stvar u tome. Stvar je u tome kako da se ponaša sa njim narednih pet dana.

Nije mogla da se sakrije. Čak i kad bi to bilo fizički moguće, iako su na istom brodu, Sereni ponos nikad tako nešto ne bi dozvolio. Ne, borila bi se sa njim... I sa sobom. Ideja da provede neko vreme sa njim, da ga bolje upozna više se ne može smatrati neškodljivom. Ukoliko želi da bude iskrena, Serena mora priznati da je od samog početka znala da u vezi sa Džastinom Blejdom nema ničega neškodljivog. I obišavši čitav krug, ponovo se vratila na početak, na privlačnost koju je osećala. A to što njoj leptirići igraju u stomaku neće ništa rešiti.

Imala je da provede još samo nekoliko dana na Svečanosti pre nego što ode u produženu posetu kući. Nazaposlena. Nameštala se u ležaljci dok nije našla položaj u kome je plastična konstrukcija neće žuljati. Čitav život je pred njom, nije sada mogla da odluči šta da preduzme u vezi sa slučajnim susretom sa putujućim kockarom koji joj nije izlazio iz glave. Bilo je to zato, zaključi Serena, što je ona to dozvolila. Sad kad je priznala da joj je Džastin privlačan i zanimljiv, to treba da bude kraj.

Njen zaključak je bio krajnje jednostavan - ponašaće se prema njemu kao prema bilo kom drugom putniku. Učtivo i ljubazno. Pa, ispravi se, spuštajući naočare za sunce na palubu, ne preterano ljubazno. I nema više ličnih igara, pomisli Serena rešeno pre nego što je zatvorila oči. Čovek ima neverovatnu sreću.

Sunce je bilo prejako, a paluba previše tiha da bi mislila o komplikacijama. Uzdahnuvši, nasloni glavu na ruke i zaspa.

Toplo i smirujuće... Ta osećanja prostrujaše kroz nju, izazvavši još jedan uzdah kod Serene. Nejasne misli o tome kako gola pluta na splavu dok joj sunce greje kožu izmamiše zvuk zadovoljstva sa njenih usana.

Mogla je tako beskonačno da pluta, bez ikakvog odredišta. Osećala je slobodu - ne, napuštenost. Bila je sama na plavom moru, ili možda u gustoj, zelenoj džungli. Na tajnom usamljenom mestu gde nije bilo nikakvih zabrana i ograničenja. Tamo je sunce milovalo njeno telo poput ruku ljubavnika.

Mogla je da oseti njegovo milovanje, to vrelo, sanjivo zadovoljstvo...

Malaksale sunčeve prste... kako lenjo bude... delikatno zavode.

Dodir leptirovog krila po njenom uhu natera je da se osmehne.

Serena je ležala mirna, ne želeći da ga uznemirava. Mekan kao rosa, spustio joj se na obraz, odmorivši se na trenutak, kao da je našao

BalkanDownload

mirisni cvet. Poslednjim zamahom krila prošaputao je njeno ime u uglu lijenih usana.

Baš čudno, pomisli uz tihi jauk zadovoljstva, da leptir zna njeno ime. Podigavši ramena da se okrene na bok, Serena natera sebe da otvori oči, poželevši da vidi boje mekanih leptirovih krila. A ugledala je samo hladne, zelene dubine Džastinovih očiju.

Na trenutak ih je Serena nepomično posmatrala, suviše zadovoljna da bi bila zbunjena. “Mislila sam da si leptir”, prošaputa dok je ponovo zatvarala oči.

“Jesi li?” Osmehujući se, Džastin ponovo dotače ugao njenih usana.

“Mmm.” Iz njenih usta izelete dug, lenj uzdah zadovoljstva. “Kako si dospeo ovamo?”

“Gde?” upita je, uživajući u njenom izvijanju pod svojim dlanovima i nastavi da joj miluje leda.

“Gde god da smo”, prošaputa Serena. “Jesi li plovio na splavu?”

“Nisam.” Po ritmu njenog disanja i zamućenom pogledu njenih prelepih očiju znao je da se tek probudila, da je dezorijentisana toliko da je sasvim opuštena. Njena ranjivost izazivala je u njemu dva podjednako intezivna osećanja - da je uzme i da je zaštiti - koja su se borila za prevlast. Džastin spusti poljubac na njeno golo rame. “Sanjala si.”

“Oh.” Serena nije shvatala zašto je to važno sve dok se ova divna, topla bezbrižnost nastavlja. “Mnogo je lepo.”

“Da”, kaza Džastin i krenu da spušta svoj kažiprst niz njenu kičmu.

“Jeste.”

Taj dodir je brzo osvesti. “Džastine?”

“Da?” Tako iznenada probuđena i još sanjiva, Serena se izdiže na laktove. “Šta ti tražiš ovde?”

Njegov pogled brzo pređe preko malog komada tkanine koji joj je pokrivao grudi. “To si me već pitala. Tvoja koža ne bi smela biti izložena suncu bez zaštite.” Ponovo je klizio rukom po njenim leđima, razmazujući kremu koju je naneo. Kad su njegovi prsti počeli da šetaju oko njenih pršljenova, zaustavila je dah.

“Prestani!” naredi mu, besna što joj je glas podrhtavao.

BalkanDownload

“Veoma si osetljiva”, prošaputa. Želja u njenim očima je brzo buknula, istovremeno joj kristališući i zamagljujući pogled, iako se ona borila protiv nje. “Šteta što nikad nismo na pravom mestu u pravo vreme.”

“Džastine.” Serena se izvuče iz njegovih ruku, jedva se setivši da pridrži gornji deo kupaćeg kostima. “Zaista bih volela da me pustiš da se malo odmorim.” Čim je ustala, zategla je trake kupaćeg kostima oko vrata. “Jutros sam morala rano da ustanem, a kazino se otvara čim večeras napustimo luku.” Ponovo se povukla i izbegla ga. “Želim da odremam.”

“A ja želim da razgovaram sa tobom.” On polako ustade i stade pored nje.

“Ali ja ne želim...”, reče i naglo zaćuta dok joj je pogled prelazio preko njegovih dugih mišićavih nogu i uskih kukova u modernim crnim kupaćim gaćama, do jakog, zategnutog torzoa. To telo je bilo oličenje snage, jačine i brzine. Serena brzo skrenu pogled, tražeći iza sebe naslon stolice da bi se oslonila. “Ne želim da razgovaram sa tobom”, završi, vraćajući naočare na oči. “Što ne obiđeš San Huan kao i svi ostali?”

“Imam jedan predlog.”

“Kladim se da imaš.”

Ne čekajući poziv, Džastin ispruži noge i sede na kraj stolice.

“Poslovan.”

Serena skloni svoje noge da ne bi dotakla njegove, jer bi je to poljuljalo. “Ne zanima me tvoj posao. Sedi na drugu stolicu.”

“Zar ne postoji pravilo na ovom brodu da posada ne sme biti gruba prema putnicima?”

“Prijavi me”, izazva ga. “Ovo mi je poslednja nedelja na ovom poslu,” “O tome sam želeo da razgovaramo”, kaza i spusti svoj vlažan dlan na njena bedra.

“Džastine...”

“Odlično.” Nasmeja se na izraz besa koji je preleteo njenim licem.

“Imam tvoju pažnju.”

“Imaćeš polomljen nos ako me ne ostaviš na miru”, reče mu razdraženo.

BalkanDownload

“Da li uvek poslovne razgovore vodiš na ovaj način?”, upita je Džastin blago.

“Ne one legitimne.”

“Onda ne bi trebalo da imamo problema.”

Bacivši se nazad na ležaljku, Serena ga je posmatrala iza tamnih naočara. Primetila je ožiljak koji mu se pružao niz rebra. “To je izgleda bilo gadno”, reče hladno se nasmejavši. “Poklon od nekog ljubomornog muža?”

“Od budale sa nožem.” Odgovor mu je bio hladan kao i njeno pitanje, bez emocija.

Nju preseče bol, oštar i neočekivan. U grlu joj zastade dah i skoro da je mogla da vidi kako oštrica seče meso. “Bilo je glupo to što sam rekla. Izvini.” Ona ponovo pogleda ožiljak i skoro joj bi muka od onoga što je izgovorila. “Sigurno je bilo ozbiljno.”

Džastin se seti dve nedelje provedene u bolnici pod lekovima, a zatim sleže ramenima. “Davno je to bilo.” “Šta se desilo?” Nije mogla da se uzdrži i ne pita jer je jedan deo nje saosećao sa njegovim bolom kome nije znala uzrok.

Džastin ju je posmatrao za trenutak. Dugo nije mislio o tom događaju. Za ovih petnaest godina samo bi se ponekad površno setio onoga što je bilo. A ipak je, poput ožiljka, bilo deo njega. Možda je bolje da zna. Uzevši peškir sa palube, on obrisa ruke.

“Bio sam u jednom baru u istočnoj Nevadi. Jedan od stalnih gostiju nije želeo da udiše isti vazduh sa Indijancem. Ja nisam ispio svoje pivo, pa sam mu predložio da ode na neko drugo mesto da diše.” Veoma hladan, tužan osmeh prelete mu preko usana. “Bio sam dovoljno mlad da sam nalazio uživanje u tuči. Kad imaš osamnaest godina, pesničenje te oslobađa od frustracija.”

“Ali to ti nije ožiljak od pesničenja”, reče ona.

Džastin nabora čelo u znak slaganja sa njenom tvrdnjom. “Mnoge stvari izmiču našoj kontroli kad se umeša alkohol. Bio je pijan i pakostan.” Skoro nesvesno je prešao prstom preko linije ožiljka, pokretom koji je tokom godina usvojio kao naviku. “Počelo je na uobičajen način - reči, koškanje, pesnice - a onda je on izvadio nož.

Verovatno je bio suviše pijan da bi mogao da shvati šta radi, ali zadao mi je udarac.”

BalkanDownload

“O, bože.” Serena ga instiktivno uhvati za ruku. “To je strašno.

Zašto neko nije pozvao policiju?”

On pomisli kako je uprkos bogatstvu, odličnom obrazovanju i putovanjima, ona živela zaštićeno - možda baš zbog svega toga. “Ne ide to baš uvek tako”, reče on jednostavno.

“Ali on te je ubo nožem”, reče mešavinom logike i odvratnosti.

“Morao je da bude uhapšen.”

“Ne” Džastinov pogled ostade smiren, koliko i ton njegovog glasa.

“Ubio sam ga.”

Kad je to izgovorio, Serenina ruka se olabavi u njegovoj. Džastin je iza tamnih stakala njenih naočara mogao da vidi kako joj se oči raširiše od iznenađenja. Osetio je njeno trenutno povlačenje. A zatim, isto tako brzo, njeni prsti ponovo stegoše njegovu ruku. “Samoodbrana”, kaza Serena dok joj je glas skoro neprimetno podrhtavao.

On nije rekao ništa. Tada, pre toliko godina, bilo mu je potrebno to jednostavno, neupitno poverenje - tokom bolnog perioda provedenog u bolnici, kada ga je savladao strah sa kojim se suočavao sam, dok je čekao suđenje. Nije bilo nikoga ko bi verovao u njega. Nikoga ko bi mu pružio nadu i poverenje koje je izgubio tokom tih dugih, praznih dana.

Dok je Serena držala njegove ruke među svojima, nešto u njemu se prelomi i izađe iz njega ono što je dugo čuvao negde skriveno.

“Uhvatio sam nož”, reče Džastin posle kraćeg ćutanja. “Pali smo.

Sledeće čega se sećam bilo je buđenje u bolnici i optužba za drugostepeno ubistvo.”

“Ali nož je bio njegov.” U njenom glasu nije bilo ni sumnje, niti pitanja. “On je tebe napao.”

“Trebalo je vremena da se to razjasni.” Džastin se sećao svakog sata, svakog minuta tog čekanja - smrada zatvorske ćelije, lica u sudnici.

Straha i besa. “Kad se razjasnilo, oslobodili su me.”

Sa koliko još nevidljivih ožiljaka, pitala se Serena. “Niko nije hteo da stane uz tebe”, reče ona instiktivno. “Ostali gosti iz bara.”

“Ja nisam bio jedan od njih”, kaza. “Ali pod zakletvom su rekli istinu.”

“To je sigurno bilo strašno iskustvo za jednog mladića.” Kad Džastin samo nabra čelo, Serena pokuša da mu se osmehne. “Moj otac kaže da muškarac nije muškarac dok ne napuni trideset, a možda i četrdeset. On nije uvek dosledan.”

BalkanDownload

Kako je on to dobro znao, pomisli Džastin. Jedva se suzdržavao da joj ne kaže za svoj odnos sa Danijelom, ali se natera da se drži prvobitnog plana. Džastin Blejd je bio dosledan. “Ispričao sam ti to jer, u slučaju da prihvatiš moju ponudu, svakako ćeš čuti. I radije bih da čuješ sve od mene.” Primetio je da se zainteresovala, što je bilo bolje nego da je samo sa pažnjom slušala.

“Kakvu ponudu?” upita ga oprezno. “Poslovnu.”

“Poslovnu?” ponovi Serena, a zatim se nasmeja. “Šta ti nameravaš?

Da organizuješ blekdžek na nekom splavu, a ja da delim karte?”

“Imam na umu nešto što je na čvrstom tlu”, reče Džastin i spusti pogled niže. “Koliko su sigurne te tanke bretelice?”

“Sasvim dovoljno”, reče, jedva se oduprevši potrebi da ih zategne.

“Kaži mi šta tačno imaš na umu, Džastine... Direktno.”

“U redu”, kaza i veselost mu nestade iz pogleda. Ponovo je bio hladan i gledao ju je u oči. “Posmatrao sam kako radiš. Veoma si dobra.

Ne samo sa kartama, nego i sa ljudima. Brzo proceniš igrača i sto ti je skoro uvek pun, dok se dešava da drugi budu poluprazni. Sem toga, znaš kako da se ophodiš prema igraču kad nije zadovoljan kartama ili ako je malo više popio. Sve u svemu”, dodade istim, bezličnim tonom, “imaš mnogo stila.”

Ne znajući čemu to vodi i ne želeći da je zavedu njegove reči, Serena lagano sleže ramenima: “Pa?” “Pa, koristio bi mi neko sa takvim talentima.” Izraz njegovog lica ostao je nepromenjen kada ga je ispitivački pogledala. Prekrštenih nogu, Džastin ju je posmatrao. Serena pomisli kako je sigurno isto tako izgledao njegov predak koji je oteo ženu.

Stavivši naočare za sunce na teme, Serena mu uzvrati pogled. “Na koji način bi ti koristio?” upita ga hladno.

“Da vodi moj kazino u Atlantik Sitiju.” Imao je to zadovoljstvo da vidi kako izraz neverice preleće njenim licem.

“Ti imaš kazino u Atlantik Sitiju?”

Nemajući nameru da se pomeri, Džastin položi ruke na kolena.

“Da.” Serena ga je ispitivački posmatrala. Pomislio je, zabavljen, kako mu ovog puta nije tako lako pružila poverenje. Ona lagano uzdahnu.

“Komanč”, prošaputa. “Ima jedan i u Vegasu i u Tahou, čini mi se.”

Naslonivši se na naslon ležaljke, ona zatvori oči. Ispostavilo se da je

BalkanDownload

putujući kockar veoma bogat i uspešan poslovni čovek. “Trebalo je da znam.”

Njena reakcija ga još više zabavi i Džastin se sasvim opusti. Prvo je pomislio da joj ponudi posao onog jutra u Nasauu. Delimično iz kaprica, a delimično zbog posla. Proučavajući njeno jako, elegantno lice, znao je da nije samo to u pitanju, da ima tu još nečega. Nečega čime bi voleo da se bavi - kad sve ostalo sredi.

“Otpustio sam menadžera neposredno pre nego što sam otišao”, nastavi Džastin, ne čekajući da Serena otvori oči. “Imali smo problema s novcem.”

Sada je otvorila oči, podigavši obrve. “Potkradao te je?”

“Pokušao je”, blago je ispravi Džastin. “Mene niko ne potkrada.”

“Ne”, saglasi se Serena. “Sigurna sam da te ne potkradaju.” Ona spusti noge sa ležaljke i zagrli ga. “Zašto želiš da ja radim za tebe?”

Džastin je imao neprijatan osećaj da ona zna da tu ima još nečeg više od onoga što je rekao, mada ni on sam nije bio siguran šta je pravi razlog. Jedino što je znao bilo je da je želi u svom svetu, tamo gde može da je vida... I dodirne. “Rekao sam ti”, kaza joj jednostavno, pazeći da ponovo ne dotakne njenu kožu.

“Ako imaš tri uspešna hotela...”

“Pet”, ispravi je.

“Pet”, ponovi ona klimnuvši glavom, “onda ne mogu da te smatram čovekom koji impulsivno pristupa poslu.” Ili bilo čemu drugom, pomisli, ali ne reče. “Moraš da znaš da je upravljanje tvojim kazinom nešto potpuno drugačije od deljenja karata na brodu. Verovatno imaš dva puta više stolova od nas, pa ti naš mali profit sigurno deluje smešno.”

Džastin dozvoli sebi da se osmehne. To je bilo tačno. “Naravno, ako misliš da ne bi mogla da se snađes...

“Nisam rekla da ne bih mogla da se snađem”, odgovori mu, a zatim ga pogleda. “Ti si baš pametan, je li?”

“Razmisli o tome”, predloži joj, kružeći prstom oko njenog prsta.

“Sama si rekla da nemaš nikakve planove posle ovog krstarenja.”

Nije imala planove, pomisli. Samo ideju da ostvari nešto svoje. I dalje je želela svoj kazino, ali zar ne bi bilo logično da vodi neki drugi dok ne nauči malo više? “Razmisliću o tome”, reče Serena polako, jedva primećujući da Džastinov palac klizi ka njenom prstu.

BalkanDownload

“Dobro.” Slobodnom rukom joj skide šnalu sa kose. “Mogli bismo da večeramo u San Huanu i porazgovaramo o detaljima.” Kad je prva šnala pala, Džastin izvuče i drugu.

“Hoćeš li prestati sa tim?” Iznervirana, Serena ga zgrabi za ruku.

“Svaki put kad te vidim, ti mi vadiš šnale iz kose. Do kraja krstarenja neću više imati nijednu.”

“Volim da ih skidam.” On provuče prste kroz njenu zamršenu kosu i izvadi ostale šnale. “Volim kad ti je kosa puštena.”

Sklanjajući mu ruku, Serena se pomeri. Kad govori tim tonom, pametna žena će da se skloni. “Neću da večeram sa tobom u San Huanu, niti na bilo kom drugom mestu” reče i navuče tuniku preko kupaćeg kostima, “I dovoljno sam razmišljala o tvojoj ponudi.”

“Plašiš se?” upita je Džastin i ustade, uspravljajući se u manekenskom stilu.

“Ne”, reče i pogleda ga u oči da bi shvatio da govori istinu.

“Dobro.” Tako jak i tvrdoglav, stavi svoje ruke oko njenog vrata.

Strah je najlakše pobediti. “Razmisli nekoliko dana. Poslovna ponuda je isključivo poslovna. Nema veze što smo ti i ja ljubavnici.”

Opustio je prijatan dodir svojih prstiju na zadnjem delu njenog vrata, ali na njegovu izjavu iz pogleda joj sevnu munja. “Mi nismo ljubavnici.”

“Bićemo”, reče, još uvek je grleći jednom rukom i približi joj se.

“Uskoro. Mi smo oboje osobe koje uzimaju ono što žele, Serena. Mi želimo jedno drugo.” “Što malo ne spustiš taj svoj ego, Džastine. Sigurno je mnogo težak.” Kad njegova ruka krete da je privuče bliže k sebi, ona se ne pomeri, ne želeći da se bori, a ne želeći ni da se prepusti.

“Kockari veruju u sudbinu.” Iako se nije pomerala, on oseti lagan dodir njenih grudi na svojim prsima. Samo je tanak materijal razdvajao kožu od kože. “I ti si kockar koliko i ja, Serena Mekgregor.” Spuštajući glavu, poljubi je u ivicu brade i vrata. “Oboje igramo kartama koje su nam dodeljene.”

Koliko dugo će moći da se opire tom umilnom glasu i pametnim ustima? Serena je osećala kako joj srce udara u rebra i kako joj se osećaj slabosti razliva telom. Ako bi uspela da se odupre, izgubila bi. Možda...

Razum prestade da se javlja, a ona ga je pomahnitalo tražila. Možda

BalkanDownload

ovog puta treba da odigra na njegov način i osvoji izjednačenje. Boreći se protiv svoje želje da mu se preda, pristala je na opasnu igru.

Lagano, lagano je podigla ruke uz njegova gola leđa, prstima istražujući njegovu kožu. Kad je spustio svoje usne na njene, od siline poljupca kolena joj zadrhtaše, a ona se ujede za unutrašnjost usne. Bol će je naterati da se kontroliše. Bezobrazno se naslonila na njega dok su joj prsti klizili po liniji njegovog vrata. Puls mu se ubrza, trkajući se sa njenim.

Usne mu postadoše gladne, ali se ona migoljila tako da ju je ljubio svuda, samo ne po usnama. Ako je bude poljubio, onako snažno kako samo ume kad svojim ustima dodirne njena, biće sasvim izgubljena.

Ubrzano joj je disao na uho, izmamivši jauk slasti iz nje. Serena zatvori oči, trudeći se da ne oseća sve ono što je on toliko uspešno u njoj izazivao. Ona prisloni usne na njegov vrat, govoreći sebi da to ne radi kako bi ga okusila, već da je to naredni korak u igri. Neće je oslabiti ukus privlačnog muškarca, niti osećaj kako mu se mišići napinju pod njenim dodirima. Ovog puta - ovog puta, obećala je sebi, nateraće ga da padne na kolena. Čula ga je kako uzdiše od slasti koja je prožimala njegovo telo dok ju je privlačio k sebi. Uzbuđena svojom novootkrivenom moći, Serena se jedva opirala. Šaputao joj je nešto tiho jezikom koji nije razumela pre nego što je zagnjurio glavu u njenu kosu.

Srce je molilo da se ne sklanja, da ostane pored njega, pripijena. Da li je ovo moglo da se dešava ako joj tu nije bilo mesto? Ako njeno telo nije bilo spremno da ga tako željno oseti? Da njena usta nisu bila stvorena za njegova, da li bi izgorela samo od jednog poljupca?

Ne. Serena se zaustavi pre nego što ju je slabost odvela suviše daleko. Neće dozvoliti sebi da njom upravljaju potrebe... Niti neki muškarac.

Naglim pokretom se odvoji od njega, znajući da je uspela da se oslobodi samo zato što on nije bio na oprezu. Polako, moleći se da je noge ne izdaju, saže se da podigne tuniku koja je pala na palubu. Bez ijedne reči Serena je obuče. Tako je dobila trenutak, ali samo trenutak, da se sredi pre nego što ga je pogledala.

Videla je želju - neumoljivu želju od koje njeno srce bolno zaigra - u njegovim očima. I videla je opreznost. Prijalo joj je saznanje da nije bio pripremljeniji na napad čula od nje. Zbog toga je bila na ivici.

BalkanDownload

“Ako i kada rešim da vodim ljubav sa tobom, ti ćeš to znati”, reče mirno, a zatim se okrenu i ode, ne osvrnuvši se. Kolena su joj se tresla.

Džastin ju je posmatrao. Mogao bi da je ponovo dovuče ovamo, pomisli dok mu se šaka stiskala u pesnicu. Mogao bi da je odvuče u svoju kabinu i odmah je uzme. Mogao bi da otera svoj plan dođavola i utoli svoju neumoljivu glad koja ga je izjedala. Kad bi jednom, ali samo jednom, ostao zaista nasamo sa njom... Pažljivo, Džastin opusti šaku.

Nikad se ne isplati da dozvoliš emocijama da te vode. Naučio je to pre mnogo godina, a sad je to zaboravio.

Ustajući, podiže tubu kreme koju je Serena zaboravila. Zaintrigirala ju je njegova ponuda, povećala je ulog. Iako se opirala, ideja je bila rođena. Posle toliko godina života pod pravilima palo joj je na pamet da odustane od njih. Pošto je izvojevala pobedu, smatrala je da je sposobna da ga drži pod kontrolom na ličnom polju. A on je računao da je ona dovoljno Mekgregorova da neće moći da odoli izazovnoj ponudi.

Lagan, hladan osmeh prelete mu preko usana. I Džastin je bio podložan izazovima kao i Serena. On je dao svoju ponudu. Neka miruje nakratko.

Serenina soba bila je u potpunom mraku kad je zazvonio telefon pored kreveta. Ne videći, tražila ga je u tami, da isključi alarm. Pošto na pritisak dugmeta zvonjava nije prestala, ona ga nervozno lupi o zid.

“Dođavola!”

“Dobro jutro, devojčice.”

Bunovna od sna i iznervirana iznenadnim buđenjem, ona se javi.

“Tata?”

“Kako teče život na moru?” upita je veselim glasom od koga se trgla.

“Ja...” zaplićući jezikom, Serena je pokušavala da se razbudi.

“Hajde, devojko, pričaj.”

“Tata, ja...” Ona ponovo pritisnu dugme za alarm. “Jedva je prošlo šest.”

“Dobar mornar ustaje u zoru”, reče joj.

“Laku noć, tata.”

“Majku zanima kad se vraćaš kući.”

BalkanDownload

Iako bunovna, Serena se osmehnu. Ana Mekgregor nikad nije bila naporna majka, ali zato Danijel... “Bićemo u Majamiju u subotu popodne.

Trebalo bi u nedelju da budem kod kuće. Dovešćeš limeni orkestar?”

“Ha!” “Biće jedan gorštak sa gajdama?”

“Oduvek si bila duhovita, Rena”, kaza, pokušavši da zvuči strogo, što mu nikako nije uspevalo. “Majku zanima da li te tu dobro hrane.”

Ona se nasmeja. “Dobijamo celu veknu hleba i slanu svinjetinu nedeljom. Kako je mama?”

“Dobro. Već je otišla u bolnicu da secka nekoga.”

“A Alan i Kejn?”

Danijel uzdahnu. “Ko njih još viđa? Majci se srce slama što su njena deca zaboravila roditelje. A nijednog unučeta da ga ljulja na krilu.”

“Baš smo neozbiljni”, složi se Serena.

“Ako se Alan oženi onom lepom devojkom Džadsonovih...”

“Hodaće kao patka”, podseti ga Serena bez ustezanja. “Alan će sam sebi da izabere ženu kad bude bio spreman.”

“Ha!” reče Danijel opet. “Kejn, živi nosa zabodenog u Vašingtonu, a ti ploviš unaokolo na nekom čamcu.”

“Brodu.”

“Tvoja jadna majka neće doživeti da uzme svoje prvo unuče u naručje.” Duboko uzdahnuvši, upali jednu od debelih cigareta koje Ana nije uspela da konfiskuje.

“Probudio si me u šest ujutru da mi držiš pridike o produžetku linije Mekgregorovih?”

“Ne treba zbog toga da se duriš, devojčice.

Klan...”

“Ne durim se”, reče mu, želeći da izbegne dug, strastven monolog.

“I nameravam da ostanem kod kuće neko vreme, tako da ćeš sledeće nedelje već moći da me maltretiraš.”

“Zar se tako razgovara sa ocem?”, upita je uvređeno. “A ruku nikad nisam digao na tebe.”

BalkanDownload

“Ti si najbolji tata na svetu”, kaza ona iskreno. “Kupiću ti flašu viskija u Sent Tomasu.”

“Odlično.” Zadovoljan idejom, on smekša, setivši se još jednog obećanog viskija i svog glavnog razloga za jutarnji telefonski poziv. “Jesi li upoznala nekog zanimljivog na krstarenju, Rena?”

“Knjigu bih mogla da napišem. Nedostajaće mi drugari iz posade.”

“A šta je sa putnicima?” insistirao je. Danijel povuče dim iz cigare i napravi krugove od njega. “Ima li pravih kockara?”

“Povremeno”, reče, pomislivši na Džastina, baš kao što je i Danijel mislio na njega.

“Verujem da ne znaš šta ćeš od muškaraca.” Ona se osmehnu, ne rekavši ništa. Ne znam šta ću sa jednim muškarcem, pomislila je.

“Naravno, nema ničeg lošeg u zaljubljivanju”, reče joj veselim tonom.

“Pazi samo da bude zdrav i jak. I još nešto, pravi kockar ima britku pamet.”

“Hoćeš li se osećati bolje ako ti kažem da nameravam da pobegnem sa jednim takvim?”

“Sa kim?” upita je, a pogled mu se suzi.

“Ni sa kim”, odgovori mu Serena. “Sad idem da spavam. I otarasi se pepela od cigare pre nego što se mama vrati kući.” Danijel pogleda u slušalicu, a zatim u cigaretu koju je držao u ruci. “Vidimo se u nedelju. I volim te, stari gusaru.”

“Lepo doručkuj”, naredi joj pre nego što je prekinuo vezu.

Zamišljen, Danijel se zavali u naslon svoje stolice. Rena je oduvek bila tvrd orah, pomisli. I ako Džastin, Džastin Blejd nije uspeo da provede bar dve tropske večeri u njenom društvu, onda on nije čovek kakvim ga je smatrao. Ugasi cigaru, podsećajući se da sakrije dokaze pre nego što se Ana vrati kući.

Proklet bio ako je pogrešio u vezi sa Džastinom Blejdom! Danijel Mekgregor zna da proceni čoveka, pomisli i dozvoli sebi da na trenutak zamisli tamnokosog unuka sa ljubičastim očima. Prvo dečak, rešio je.

Iako ne bi nosio prezime Mekgregorovih - što je prava šteta - imao bi krv Mekgregorovih. Dali bi mu ime po njegovom dedi.

Lepo raspoložen, Danijel podiže slušalicu, razmišljajući da provodadžiše i ostaloj svojoj deci, kad mu već ide od ruke.

BalkanDownload

Peto poglavlje Koliko god govorila sebi da je se to ne tiče, Serena nije mogla da se ne pita šta li je Džastin smislio. Već dva dana ga nije videla. Čak ni u kazino nije kročio. Nije igrao ni privatne partije na glavnoj palubi, bar ne onda kad je ona bila tamo, u toku svoje pauze. Šta li je radio, pitala se Serena, pripremajući se za poslednja tri dana putovanja. Kockar bi trebalo da se kocka, zar ne? Nije bio tip čoveka koji će igrati tombolu u predvorju.

On to radi namerno, pomislila je dok je zakopčavala svoju ljubičastu uniformu. Pokušava da me isprovocira. Ne bi je iznenadilo da, dok ona radi i misli gde li je, on se, znajući to, negde sunča. Da poludiš. Verovatno negde pije piće sa onom groznom gospođom Devalter, zaključila je i zgrabila četku. Brzim pokretima ju je provlačila kroz kosu i posmatrala svoj odraz u malom ogledalu.

“Pa šta?” reče naglas. “Ako se njoj mota oko nogu, oko mojih se neće motati.” Poslednje što je želela ovih poslednjih dana koje će provesti na brodu bila je borba, verbalna ili bilo kakva druga. I dobro je što je našao nešto drugo što će ga okupirati; što će je spasti muke da ga ignoriše.

Nervirao ju je kad je bio u blizini. Nervirao ju je i kad joj nije bio u blizini, pomisli i vrati četku u neseser. I gde je tu pravda? Neću da mislim o tome, reši Serena, sagnuvši se na pod da nađe sandale. Ići ću na ronjenje, kupiću nekoliko sitnica - bocu viskija - i dodade neraspoloženo, uživaću sama. Neću više ni da pomislim na njega.

Namerno to radi, pomislila je, dohvativši sandalu. Navodno joj je ponudio da vodi posao u njegovom kazinu, a zatim je nestao. Znao je da će me to izludeti, besno je shvatila. Pa, za igru je potrebno dvoje, podseti se Serena dok je obuvala sandalu. Držaću se podalje od njega narednih nekoliko dana, čak i ako budem morala da glumim da mi nije dobro i da se zaključam u kabinu. A to će mu biti dobra lekcija.

Serena nastavi da gunđa, kad se začu kucanje na vratima njene kabine. “Otvoreno je”, reče kratko.

Poslednja osoba koju bi očekivala da vidi pred svojim vratima bio je Džastin. Poslednje što bi očekivala da oseti zbog toga bilo je zadovoljstvo. Zaboga, shvatila je, nedostajao mi je.

BalkanDownload

Primeti sjaj zadovoljstva u njegovom pogledu trenutak pre nego što je ponovo postao hladan. “Dobro jutro.”

“Putnicima nije dozvoljen pristup ovom delu”, reče mu hladno i pribrano.

“Oh.” On zakorači unutra, zatvarajući vrata za sobom. Ne obraćajući pažnju na njeno negodovanje, Džastin se osvrnu po malenoj kabini.

Trebalo bi da bude jednolična i bezbojna, sa najjednostavnijim krevetom i belim zidovima, ali ona joj je udahnula stil sa samo nekoliko malih izmena. Živopisna slika broda koji plovi, zelena flaša puna polomljenih školjki, jastučnica na pruge koja ga je podsetila na Anu. Ostava u Hajanis Portu je bila veća.

“Nema neiskorištenog prostora”, reče, vraćajući pogled na nju.

“Ovo je moj prostor”, podseti ga Serena. “I strogo je protiv pravila da budeš ovde. Hoćeš li da odeš pre nego što me otpuste?”

“Već si dala otkaz.” Stojeći između nje i kreveta, Džastin osmotri sliku. “Ovo je odlično. Luka u Sent Tomasu?”

“Da.” Serena je i dalje sedela, znajući da je nemoguće da dvoje ljudi stoje u kabini, a da se ne dodirnu. “Žao mi je što ne mogu da te zabavim, upravo izlazim.”

Ne obraćajući pažnju na njene reči, on sede na krevet, “Čvrst je” prokomentarisa, izazvavši osmeh kod nje. Bio je čvrst kao stena.

“Odličan je za leđa.” Sedeli su, pogledavši na trenutak jedno u drugo, dok se ona opirala osećaju jednostavnog zadovoljstva što je on pored nje. “Mislila sam da sam te se otarasila.”

“Jesi li?” reče, podigavši tanku spavaćicu u kojoj je spavala i pređe prstima preko čipke. Bez ikakvog napora je mogao da je zamisli u njoj.

Zamislio je kako tanka, glatka tkanina klizi niz njenu kožu dok je on svlači.

“Ostavi to”, kaza i naže se da mu je uzme iz ruku, istežući se preko njegovog tela.

“Imaš ukus za svilu i čipku”, zaključi, spuštajući spavaćicu na krevet pre nego što je Serena stigla da je uzme. “Uvek sam se divio ženama koje nose takve stvari, a spavaju same” Džastin pogleda Serenu koja je klekla na pod, iznervirana. “To ukazuje na određenu nezavisnost duha.”

Ona nabra čelo. “Je li to kompliment?”

BalkanDownload

“Mislio sam da jeste.” Osmehnuvši se, on se naže kako bi prstima uhvatio pramen njene kose. “Zašto si mislila da si me se otarasila?”

“Volela bih da nisi tako fin, Džastine; to me razoružava.” Sedajući na svoj uzani krevet, Serena reče: “Nije te bilo dva dana u kazinu.”

“Ima i druge zabave na brodu.”

“Ne sumnjam.” Glas joj postade hladan. “Recimo da objasniš svoj sistem gospođi Devalter.”

“Kojoj gospođi?”

Strpljenje je izdade i Serena ustade, tražeći svoju tašnu.

“Crvenokosoj raspuštenici sa dijamantom veličine kokošjeg jajeta.”

“A...” Odobrovoljen, Džastin ju je gledao kako prevrće po ormanu.

“Tražiš nešto?”

“Da.” Dok ju je posmatrao, Serena se zavuče ispod kreveta ležeći na stomaku. “Treba li ti pomoć?”

“Ne. Dođavola!” opsova kad je udarila glavu o šipku sa donje strane kreveta. Kada se izmigoljila, Džastin je sedeo na podu pored nje. Ne rekavši ništa, osmehnuo joj se i sklonio joj kosu sa lica. “Džastine...”

Serena se okrete i prosu sadržaj tašne na krevet. “Zaista mrzim što moram ovo da kažem.”

Naviknut na njen oštar jezik, on slegnu ramenima. “Samo napred, svejedno ćeš kazati.”

“Nedostajao si mi.”

Serena po drugi put ugleda izraz iznenađenja na njegovom licu.

“Rekla sam da mrzim što to moram da kažem.” Kad je krenula da ustane, on je uhvati za ruku.

Tri reči. Samo tri reči izazvale su u njemu lavinu emocija koje nikada nije osetio. Bio je spreman na njenu neljubaznost, hladnoću, bes.

Ali ne na te tri obične reči. “Serena.” Stavi joj ruku na obraz, redak gest potpune nežnosti. “To je opasno da mi kažeš kad smo sami.”

Ona stavi svoju ruku na njegovu i skloni je sa svoje kože. “Uopšte nisam imala nameru da ti to kažem. Ni sama nisam shvatala dok nisi ušao ovamo”, reče, uzdahnuvši i zbunjeno i željno. “Ne razumem.”

“Pitam se zašto oboje isto osećamo”, reče on više za sebe.

BalkanDownload

Iznenada, ona skoči i poče da ubacuje u torbu sve što misli da joj je potrebno. “Idem na plažu da ronim i razgledam okolinu”, reče mu Serena. “Hoćeš li sa mnom?”

Nije čula da se pomerio - nikakvog glasa nije bilo od njega - ali je znala da je ustao i da stoji iza nje. Prvi put za godinu dana Serena oseti blagu klaustofobiju.

Džastin položi svoje ruke na njena ramena i okrenu je licem prema sebi. Te oči, pomisli. Ta nemoguće bogata boja. Činilo se da ga je samo od pogleda u njih obuzimala želja. “Primirje?”, upitao je.

Shvatila je sa olakšanjem da neće iskoristiti prednost koju mu je dala. “Kakvo ti je sad to pitanje?” odgovori mu Serena. “Možeš da pođeš sa mnom, ali nema govora ni o kakvom primirju.”

“Zvuči mi kao razumno objašnjenje”, kaza. Kada ju je obgrlio rukama oko struka, Serena stavi torbu između njih. Džastin prvo pogleda u torbu, a zatim u nju. “Teško da bi to mogla biti prepreka.”

“Ponuda je za obilazak”, podsetila ga je. “Uzmi ili ostavi.”

“Uzimam šta mi se nudi.” Oklevajući tako slabo da je bilo jedva primetno, Džastin spusti ruke. “Za sada.”

Prihvativši to, Serena se okrete i otvori vrata. “Jesi li ikad bio na brodu koji ima dno od stakla?”

“Nisam.”

“Svidelo bi ti se”, reče mu i uhvati ga za ruku.

Koža joj je bila mokra i topla i sjajila se na suncu. Dva parčeta tankog materijala pokrivala su obline njenih grudi i kukova. Dok je pružala noge na peškiru, Serena blago uzdahnu.

“Volim da mislim o gusarima.” Zagledala se u veličanstvenu, plavu vodu i skoro da je mogla da vidi Jednookog Džoa kako pluta na povetarcu. Visoke, zelene planine izdizale su se oko njih, kao da su i one plovile morem. “Pre tri stotine godina.” Rastresla je svoju mokru kosu i pogledala Džastina. “Smešno malo vremena kad pomisliš na to koliko samo ova ostrva stoje ovde.”

Nekoliko morskih kapi pade na njegovu tamnu kožu. “Misliš da bi se Crnobradi uplašio kad bi video sve ovo?”, upita je, pokazujući na ljude koji su ležali na betom pesku i kupali se u tirkiznoj vodi. “Za razliku od nas, ne verujem da bi smatrao ovo mesto netaknutim.”

Ona se nasmeja. Oboje su bili osveženi i raspoloženi od ronjenja.

“Našao bi neko drugo mesto. Gusari imaju dar za to.”

BalkanDownload

“Zvučiš kao da im se diviš.”

“Lako je biti romantičan posle nekoliko vekova.” Serena se osloni na laktove, uživajući u sunčanju. “Verovatno sam se oduvek divila ljudima koji su živeli po sopstvenim pravilima.”

“Po bilo koji cenu?”

“Moraš da budeš praktičan.” Serena okrete lice ka suncu. Nebo i voda bih su plavi i bez oblačka. “Ovde je suviše lepo da bi neko mogao biti praktičan. I danas ima toliko varvarizma i okrutnosti kao što je bilo i pre trista godina, a avantura nema toliko. Ja volim vožnju u vremeplovu H.G. Velsa.”

Zaintrigiran, Džastin uze češalj koji je ostavila i poče da ga provlačikroz njenu kosu. “U koje vreme bi otišla?”

“U Britaniju u vreme kralja Artura, u Platonovu Grčku i u Cezarov Rim.” Ona uzdahnu. Prijalo joj je kako Džastin provlači češalj kroz njenu kosu - senzualno i smirujuće. “I na stotine drugih mesta. Morala bih da upoznam Roba Roja u Škotskoj, ili mi otac nikad ne bi oprostio. Volela bih da vidim i Zapad pre nego što su ga doseljenici zaposeli. Morala bih biti u prvom vagonu za Oregon.” Nasmejavši se, zabaci glavu unazad i sada je njegovo lice videla naopačke. “Vredelo bi rizikovati da me skalpiraju tvoji preci.”

Džastin je jednom rukom držao njenu kosu. “Kakva bi to samo bila nagrada.” “ Morala bih da se čuvam”, priznade Serena suvo. “A ti?”, upita ga.

“Zar ne bi voleo da se vratiš nekoliko vekova unazad i odigraš reddog u Tombstonovom salunu?”

“Komanči tamo nisu bili dobrodošli.”

Sad ona njemu skloni mokru kosu sa čela. “Ponovo si praktičan.”

Pogledi im se sretoše. “Ja bih učestvovao u onom ratnom delu, napao bih tvoj voz.”

“Da.” Ona ponovo pogleda u more. Bilo je glupo zaboraviti ko je i šta je on bio. Bio je drugačiji. To je samo pojačavalo njegovu privlačnost. “Verujem da bi. Mi bismo pomerali stare i stvarali nove granice, a ti bi samo branio ono što je tvoje. Ti bi se pitao je li sve od početka bilo pogrešno. Da li si se ikada osećao prevarenim?”, upitala se naglas. “Zbog prava koje si stekao svojim rođenjem?”

Džastin polako provuče češalj kroz njenu kosu. Dok se sušila, mogao je da vidi raznolikost boja koje su se stapale u boju zlata. “Više

BalkanDownload

volim da sam sebi nešto omogućim, nego da se oslanjam na nasledstvo.”

Ona se složi jer su njegove reči izražavale tačno ono što je i ona osećala. “Mekgregorovi su bili proganjani u Škotskoj, prisiljeni da promene prezime, da ostanu bez svojih kariranih oznaka i zemlje. Da sam ja bila u to doba tamo, borila bih se. A sada je to samo jedna fascinantna priča.” Nasmeja se i raspoloženje joj se popravi. “Jedna od onih koju nam otac priča iznova i iznova.”

Jedna devojčica trčala je po pesku, pokušavajući da umakne majci, i pade Sereni u krilo. Smejući se, obavi ruke Sereni oko vrata i nasloni se na nju kao da kuju zajedničku zaveru.

“Zdravo”, reče joj Serena i uzvrati zagrljaj. Zatim je odmaknu kako bi joj videla lice i ugleda krupne smeđe okice. “Praviš pauzu, je li?”

Devojčica uhvati Serenu za kosu. “Lepa.”

“Kakvo pametno dere”, reče ona, posmatrajući Džastina preko ramena. Na njeno iznenađenje on uze dete na svoje krilo i stavi joj prst na nosić. “I ti si lepa.” Devojčica se zakikotala i poljubila ga u obraz.

Pre nego što je Serena uspela da savlada iznenađenost načinom na koji je prihvatio zahvalnost, žena u jednodelnom, crnom kupaćem kostimu stiže do veselog trija. “Rouzi!” Zadihana majka je u rukama držala plastičnu koflcu i lopaticu, a obrazi su joj bili crveni. “Izvinite, molim vas.”

“Lep”, ponovi Rouzi, poljubivši Džastina još jednom. Ovog puta Serena prasnu u smeh.

“Rouzi!”, viknu majka, provlačeći ruku kroz kosu. “Molim vas, izvinite”, ponovi. “Juri kao muva bez glave. Niko nije bezbedan.”

“Kad trčiš, brže stigneš tamo kuda si naumila, pa ti ostane više vremena za igru, je li, Rouzi?” Serena je pomilova po mekoj, smeđoj kosici dok se smešila svojoj majci. “Sigurno Vam zadaje mnogo posla,” “Na izmaku sam snage”, priznade žena. “Ali ja zaista...”

“Ne izvinjavajte se”, reče Džastin, nežno skidajući pesak sa devojčicine ruke. “Lepa je.”

Zadovoljna, majka oseti olakšanje, a zatim pruži ruku ćerkici.

“Hvala vam. Imate li vi decu?”

Sereni je trebalo malo vremena da shvati da im se obratila kao paru. Pre nego što se sabrala, Džastin je već odgovorio. “Ne još.

Pretpostavljam da ovo nije na prodaju.”

BalkanDownload

Uzevši Rouzi u naručje, žena ga pogleda. “Nije, mada ima trenutaka kada mi dođe da je poklonim nekome. Neumorna je. Izvinite još jednom. Ne prija svakome nalet dvogodišnjeg tornada. Kaži doviđenja, Rouzi.”

“Doviđenja!”, odmahnu Rouzi ručicom preko majčinog ramena, dok se majka trudila da je smiri. Serena začu veselo kikotanje dok su majka i ćerka išle plažom.

“Nego, Džastine”, reče Serena otresavši pesak koji je Rouzi nanela, “zašto si rekao ženi da još nemamo decu?”

“Pa nemamo.”

“Dobro znaš na šta mislim”, poče ona.

“I ko je sada realan?” Pre nego što Serena stiže da odgovori, on je obuhvati rukama oko struka i spusti joj poljubac na rame. Umesto da se opire, ona se nasloni na njega, uživajući u bliskosti.

“Slatka je.”

“Sva deca su slatka.” On je poljubi u drugo rame. “Nemaju pretenzije, predrasude, samo malo straha. Uskoro će je majka naučiti da ne razgovara sa strancima. Neophodno, ali zaista tužno.”

Serena se odmače da bi mogla bolje da ga vidi. “Ne bih verovala da si uopšte i na trenutak razmišljao o deci.”

Džastin htede da joj kaže da je to dete u njemu probudilo davne želje, potrebu za porodicom koju je skoro zaboravio da ima. Žena pored njega i dete koje se proteže da ga poljubi. Zatim obrisa tu misao kao što je Serena obrisala pesak sa ruke. Treba biti pažljiv na terenu koji ti je nepoznat, pomisli. “I ja sam tako mislio”, reče i ispruži se.

Ona primeti njegovo oklevanje, ali primeti i da su njene emocije čudno uzburkane, “jesi li siguran?” Osmehnuvši se, ona položi ruke na njegova ramena.

“Razumno.”

“Reći ću ti nešto”, reče Serena svečano, približavajući mu se. “Da?” “Ne mislim da si lep.”

“Deca jasnije vide od odraslih.”

“A ni karakter ti nije baš sladak”, reče, jedva se odupirući želji da ga poljubi.

“Nije ni tvoj.” Dok je prelazio rukom preko njenih leđa, Džastinov poljubac postade strastveniji. Kad je zažmurila, spustio je kapke, ali nije

BalkanDownload

zatvorio oči. Osetila je kao da je napušta nešto, nešto malo, ali veoma važno, nešto što je bilo njeno i u tom trenutku postaje njegovo. Serena mu se predavala u poljupcu koji je bio više poljubac obećanja nego strasti.

“Nije mi bila namera da se ljubim”, prošaputa.

“Hvala bogu.” Njegove ruke su prolazile strastvenije kroz njenu kosu, dok su mu usne još nežno počivale na njenim.

Serena se povuče. Nešto se promenilo. Nije joj bilo jasno šta se to promenilo, niti koji je razlog promene, ali nešto jeste bilo drugačije.

Stvari su se morale vratiti na čvrsto tle dok ne nade vremena da shvati šta se dešava. Telo joj je bilo opušteno, meko i čudno.

“Bolje da krenemo”, reče. “Moram neke stvari da kupim u gradu pre nego što se vratim na brod.”

“Vreme i plima nikoga ne čekaju”, kaza on.

“To je u pitanju.” Ustajući, sklonila je pesak sa tunike pre nego što ju je obukla preko kupaćeg kostima.

“Ne koristiš uvek taj izgovor” Džastin je stajao pored nje, prestavši da joj zakopčava dugmad.

“Ne”, složi se Serena, “ali sad ga koristim.”

Bilo je naporno probiti se kroz gust saobraćaj Šariote Amalije, a zatim imati sreće pa naći slobodno parking mesto. Ulice su vrvele od taksista, ljudi i malih tezgi sa nadstrešnicama veselih boja. Tokom vožnje i Serena i Džastin nisu mnogo pričali, bili su zaokupljeni sopstvenim mislima. Šta li se desilo, pitala se, tokom tog laganog, skoro prijateljskog poljupca na plaži. Zašto je osetila takvu slast, ali i prestrašenost i nekakvu ushićenost? Možda zato što ju je dirnuo prizor kako se Džastin igra devojčicom. Teško je zamisliti kako čoveka poput njega, kockara hladnog, proračunatog i nemilosrdnog - ljubi jedna malena devojčica prstiju lepljivih od peska. Jednostavno, nije smatrala da poseduje taj kvalitet i blagost.

Ili možda zato što je Serena sada bila svesna da joj se sviđa, dok je ranije mislila da bi mogao da joj se svidi. Ali pažljivo, pomisli, kao da želi da razuveri sebe.

Ne bi valjalo ni na trenutak da joj popusti pažnja kad je u pitanju Džastin. Sad kad je priznala da joj se sviđa i da joj je prijatno u njegovom društvu, krstarenje samo što se nije završilo. Do kraja

BalkanDownload

putovanja Serena će biti vrlo zauzeta smenama i obavezama u kazinu i teško da će imati koji slobodan trenutak da provede sa njim. Brod se neće nigde zaustavljati, biće sve vreme na otvorenom moru, a kazino će biti otvoren 16 sati dnevno.

Naravno, još postoji mogućnost da prihvati njegovu ponudu za posao. Lagano uzdahnuvši, Serena pogleda kroz prozor i ugleda na šetalištu, u blizini Gučijeve radnje, stočić sa šeširima od palminog lišća.

Prethodna dva dana uopšte nije mislila o njegovom predlogu - pre svega zbog svoje tvrdoglavosti, a zatim zbog spoznaje da bi bilo bolje da o njoj razmisli kad se malo udalje. Atlantik Siti bi bio avantura, a posao sa Džastinom rizik. Možda i obrnuto.

Zašto ga je njena iznenadna popustljivost zabrinula, pitao se Džastin. To mu je, na kraju krajeva, bio jedan od ciljeva. Želeo ju je podjednako kao onog trenutka kad ju je ugledao. Da, ti dani susreta, prepirki, smeha i strasti dodali su zvončica i neky novi aspekt onome što je trebalo da ostane samo osnovna potreba.

Nije više bilo tako jednostavno objasniti njegove sukobljene emocije mahinacijama njenog oca. Istini za volju, nije mislio o njoj kao o ćerki Danijela Mekgregora. Shvatio je da bi možda bilo mudro da ipak misli. Bar na trenutak.

“Da ti pustim Betovena ponovo sa ovog priveska za ključeve?”, upita je kad je ugasio auto. Uprkos onome što je malopre sebi kazao, Džastin je privuče k sebi i poljubi.

“Ne volim ponavljanja”, odgovori mu, ali se ne pomeri.

“Samo ovaj put”, kaza joj, “napravi izuzetak.”

Ona prihvati poljubac koji je postajao sve strastveniji i oboje zaboraviše da se nalaze u kolima na parkingu usred prepunog grada.

Večeras, pomisli ona, dok je prstima milovala njegov obraz. Došlo je vreme da prestane da se pretvara i da uzme to što želi.

“Serena.” Bio je to pola šapat, pola uzdah.

“Znam.” Na trenutak je naslonila glavu na njegovo rame. “Izgleda da nam je suđeno da se uvek zanesemo na javnom mestu.” Uzdahnuvši, ona brzo izađe iz auta. “Pošto smo toliko vremena proveli na plaži, imaću vremena samo za najdisciplinovaniju kupovinu.” Džastin je uhvati za ruku. Serena se osmehnu, a zatim, bacivši pogled na gužvu u uzanoj ulici, reče: “I ovde mogu da nađem nekoliko suvenira i piće.”

Pre nego što je stigla do svog odredišta, zaustavi je Kartijeov izlog.

Njen dubok uzdah bio je delimično divljenje, a delimično želja. “Kakvo

BalkanDownload

zadovoljstvo inteligentna žena pronalazi u kićenju svetlucavim kamenjem?” upita se naglas.

“To je prirodno, zar ne?” reče Džastin i stade pored nje, posmatrajući svetlucave dijamante, sjajne smaragde. “Mnoge žene privlače dijamanti - i mnoge muškarce.”

“Ugljenik pod pritiskom”, reče i ponovo uzdahnu. “Komadi stene izvađeni iz pećina. Pre nekoliko vekova koristili smo ih kao talismane koji teraju zle duhove ili donose sreću. Feničani su putovali u baltičke zemlje Evrope za ćilibar. Zbog njih su se vodili ratovi, istraživali kontinenti... I to ih je učinilo privlačnijim.”

“Udovoljavaš li ti ikad sebi?”

Serena se okrenu od izloga i osmehnu mu se. “Ne, tako imam šta da želim. Obećala sam sebi da će sledeće putovanje na koje budem išla biti isključivo radi opuštanja. A onda ću da odem na lumperajku koja će da napravi veliku rupu na mom bankovnom računu. Ali sada...”, reče i pokaza na sledeću radnjicu, “... moram da kupim neke tradicionalne suvenire za rođake i flašu Čivasa.”

Džastin uđe sa njom u radnjicu, a Serenu odmah obuze potrošačka groznica. Ona, u suštini, nije volela kupovinu, ali kad bi krenula, potpuno bi joj se prepuštala. Nije obraćala pažnju na Džastina, već se usredsredila na odabir trpezarijskih stolnjaka.

Kad su suveniri bili odabrani i upakovani, krenula je ka kasi na kojoj su bile izložene flaše alkoholnih pića i vina. Brz pogled na sat pokaza joj da joj je ostalo još dva sata do početka smene na brodu.

“Flašu Čivasa, dvanaest godina.”

“Dve.” Serena se okrete na zvuk Džastinovog glasa. “Mislila sam da sam te izgubila.”

“Našla si ono što si tražila?”

“I više od toga”, priznade, napravivši grimasu. “Mrzeću sebe kad budem počela da se pakujem.” Prodavac donese dve boce na kasu. “Želim da moje pakovanje isporučite na Svečanost.” Izvadila je kreditnu karticu, sačekavši da prodavač ispuni formular.

“I moje”, dodade Džastin dok je prebrojavao novac.

Serena se zagleda u bocu viskija koju je on kupio. Čudno, pomisli, nije joj ličio na nekoga ko pije viski ili ko ga slučajno kupuje. Nikad nije pio dok se kockao. Bila je to jedna od prvih stvari koje je primetila.

BalkanDownload

Tokom krstarenja videla ga je samo jednom sa pićem u ruci, na pikniku u Nasauu. Pomislila je da ga kupuje kao suvenir, ali činilo joj se čudno što uzima toliku količinu istog pića. Napisala je svoje ime na isečku i stavila račun u torbu. “Čudno je da smo oboje kupili istu marku škotskog viskija” “Nije, jer smo ga kupili za istu osobu”, uzvrati joj nežno.

Serena se zbunjeno osmehnu i pogleda ga. “Za istu osobu?”

“Tvoj otac ne pije nijedan drugi viski.”

“Otkud ti...” Zbunjena, odmahnu glavom. “Što bi ti mom ocu kupio karton viskija?”

“Zamolio me je.”

“Zamolio te je?”, upita ga, sačekavši da prođe grupa turista i nastavi: “Što bi tebe moj otac zamolio da mu kupiš viski?”

“Koliko znam Danijela, nikad ništa nije radio bez razloga.” Džastin je uze za ruku da je prevede preko ulice jer je ona zurila u njega i nije obraćala pažnju na automobile. “I karton viskija ima neku svoju svrhu.”

Danijel? Kako lako izgovara ime njenog oca, pomisli Serena. To je prvo primetila, a zatim su neodgovorena i neprijatna pitanja počela da naviru. Ne obraćajući više pažnju na saobraćaj i prolaznike, zaustavila se nasred trotoara.

“Džastine, bolje mi reci o čemu tačno govoriš?”

“O tome kako sam tvom ocu kupio viski jer je bio dovoljno promućuran da mi kupi kartu za krstarenje na Svečanosti.”

“Ti si nešto pobrkao. Moj otac nije turistički agent.”

Grohotom se nasmejao kao onda kad je čuo kako se preziva. “Ne, Danijel je mnogo toga, ali sigurno nije turistički agent. Siđimo dole da sednemo.”

“Ne želim da sedim.” On je nežno uhvati pod ruku i odvede je do obližnje bašte. “Želim da znam šta moj otac ima sa organizovanjem tvog odmora, do đavola!”

“Mislim da nije u pitanju moj odmor, već moj život.” Našavši sto koji nije bio zauzet, Džastin joj izvuče stolicu da sedne. “I tvoj”, dodade kad je seo.

Mogla je da oseti miris sveže spremljenih dakonija iz pekare preko puta i da čuje žamor iz knjižare koja se nalazila odmah do. Zbog velike

BalkanDownload

želje da nešto udari Serena spusti ruke na sto. “O čemu ti, dođavola, pričaš?”

“Upoznao sam tvog oca pre desetak godina.” Džastin polako izvuče cigaru i upali je. Serena je reagovala upravo onako kako je očekivao.

Predvidljivost je umanjila napetost sa kojom se borio od onog trenutka na plaži, kada je osetio da se sa njim nešto događa. “Došao sam u Hajanis Port sa poslovnom ponudom”, poče Džastin. “Igrali smo poker i od tada mi je sve krenulo. Vi ste neverovatno zanimljiva porodica.”

Serena nije komentarisala, samo je jače stisla ruke.

“Vremenom mi je postao drag”, nastavi on iskreno. “Ti si uvek bila u školi kad sam ja dolazio u posete, ali mnogo sam čuo o tebi... Rena.

Alan se divi tvom umu, a Kejn tvojoj direktnosti.” Pošto joj je pogled postao mekši, Džastin nije mogao da zadrži skoro neprimetan osmeh koji mu je lebdeo na usnama. “Otac ti umalo nije podigao spomenik kad si diplomirala dve godine pre roka.”

Serena oseti potrebu da opsuje, da vrišti. Ovaj čovek je bio deo njenog života deset godina, a ona pojma o tome nije imala. “Znao si”, poče ona tihim, besnim glasom. “Sve vreme si znao ko sam, a ništa nisi rekao. Igrao si igre, a trebalo je samo da objasniš...”

“Stani malo.” Kad je počela da ustaje, on je uhvati za ruku. “Nisam znao da je delilac Serena Danijelova Rena Mekgregor, uzorna devojka o kojoj sam deset godina slušao.”

Ona pocrvene od neprijatnosti i besa. Veći deo svog života očeve smisalice je smatrala zabavnim i bile su nežne. A ovo joj je bio kao šamar u lice. “Ne znam koja ti je ovo igra...”

“Danijelova igra”, Džastin je ponovo prekide. “Onog dana na plaži, kad si ti vikala kako niko ne može da gura Mekgregorove, shvatio sam ko si i zašto me je Danijel toliko ubeđivao da putujem.”

Pošto se sećala zapanjenog izraza njegovog lica, Serena se opusti.

“Poslao ti je kartu, a nije pomenuo da ja radim na Svečanosti?”

“A šta misliš?” upita je Džastin, tresući pepeo sa cigare u plastičnu pepeljaru dok ju je posmatrao. “Priznajem da mi je u nekoliko navrata bilo neprijatno zbog toga,” “Neprijatno”, ponovi Serena i ne bi joj smešno. Njen kratak telefonski razgovor sa ocem odzvanjao joj je u glavi. Podsticao ju je, shvatila je, pitajući se da li je njegova namera urodila plodom. “Ubiću ga”, reče tiho. Njen pogled, potamneo od pritajenog besa, srete se sa

BalkanDownload

Džastinovim. “Čim završim sa tobom.” Zastade na trenutak jer je ponovo osetila potrebu da vrisne. “Mogao si ranije da mi kažeš.”

“Mogao sam”, složi se Džastin. “Ali pošto sam pretpostavio da ćeš ovako da reaguješ, rešio sam da ti ne kažem.”

“Ti si rešio”, reče kroz zube. “Moj otac je rešio. Kakvi ste vi muškarci egomanijaci! Izgleda da vam nije palo na pamet da se i ja nalazim na šahovskoj tabli.” Bes joj preplavi lice. “Mislio si da me odvučeš u krevet da bi mu se odužio za one trenutke neprijatnosti?”

“Možeš ti to i bolje.” Džastinov glas je bio tako nežan da se Serena ugrize za jezik. “Iz nekog razloga zaboravio bih na to čija si ćerka svaki put kad te dodirnem.”

“Reći ću ti šta mislim”, uzvrati mu isto tako nežnim glasom. “Vas dvojica zaslužujete jedan drugog. Obojica ste arogantne, pompezne, ohole budale. Kakvo pravo imate da se mešate u moj život na ovaj način?”

“Tvoj otac je kriv za početak”, kaza joj Džastin. “Ostalo je bilo isključivo lično. Ako hoćeš da ubiješ matorog đavola, tvoja stvar, ali ne zarivaj kandže u mene.”

“Ne treba mi tvoja dozvola da ga ubijem!” odvrati mu povišenim glasom tako da se nekoliko prolaznika na ulici okrenulo. “Čini mi se da sam upravo to i rekao.”

Ona skoči, tražeći nešto čime bi ga gađala. Pošto je bilo fizički neizvodljivo da ga podigne i baci kroz debelo staklo izloga knjižare, samo se izduva. “Plašim se da nemam tvoj smisao za humor”, uspela je da izusti. “Moj stav je da je ono što je moj otac učinio uvredljivo i ponižavajuće.” Sa onoliko dostojanstva koliko joj je ostalo, Serena uze svoje stvari. “Bila bih ti zahvalna da mi se skloniš sa puta do kraja putovanja. Plašim se da će mi biti veoma teško da se uzdržim da te ne bacim sa palube.”

“U redu. Ako mi...” uskoči Džastin pre nego što je ona završila, “obećaš da ćeš mi za dve nedelje javiti šta si odlučila u vezi sa poslom u Atlantik Sitiju.” Iako je širom otvorila oči i zinula da mu kaže nešto uvredljivo, on je spreči dizanjem ruke. “Ne, nemoj. Igra je gotova ukoliko mi sad kažeš odgovor. Dve nedelje.”

Ona pristade, krutim klimanjem glave. “I tada ćeš dobiti isti odgovor, ali preporučeno. Doviđenja, Džastine.”

BalkanDownload

“Serena.” Ona se okrete i pogleda ga. “Prenesi Danijelu moje pozdrave pre nego što ga ubiješ.”

BalkanDownload

Šesto poglavlje Prvo što je Serena primetila tokom vožnje sa aerodroma bilo je drveće. Dugo nije videla jesenje boje hrasta, javora i bora. Bio je tek početak septembra, ali se jesen već osećala u vazduhu svom svojom snagom, lepotom i bojama. Iako je uživala u tome, u njoj je sve ključalo.

Da nije bila vaspitana da završi posao koji je započela, sela bi na prvi avion iz Sent Tomasa posle Džastinovog priznanja. Umesto toga, obavljala je svoje dužnosti, spolja se osmehujući, a iznutra kipeći od besa. I umesto da se opusti u trenucima kad nije radila, Serena je postajala samo još bešnja i nervoznija i sve više se osećala iskorišćenom. Možda zbog činjenice da se Džastin držao svog dela dogovora i sklanjao joj se s puta do kraja putovanja, sav Serenin bes bio je usmeren na jednog čoveka: Danijela Mekgregora.

“Zažalićeš”, prošaputa, na šta taksista baci jedan brz pogled na nju u retrovizoru.

Simpatična dama, pomisli. Mada, pomalo luda. Vozio je lagano u tišini duž Nanuket Saunda.

Prvi pogled na kuću poremetio je Serenine osvetničke planove. Sivi kamen sa delićima liskuna sijao se na kasnom popodnevnom suncu.

Izgrađena po Danijelovoj zamisli, sa dva tornja, podsećala je na zamak kakav je ona, iz priča, zamišljala. Imala je velike kamene terase i visoke, dvokrilne prozore grubih ivica. Bujan cvetni tepih u obliku polukruga okruživao je kuću. Serena je oduvek mislila da bi bolje bilo da ju je umesto cveća okruživao šanac.

Od glavne zgrade izdvajale su se dve manje građevine. Jedna je bila garaža, koja je bila poluprazna sad kad su se Alan i Kejn odselili. A u drugoj je bio zatvoreni bazen. Danijel je voleo primitivni arhitektonski stil, ali je cenio komfor.

Taksi se zaustavio ispred granitnih stepenica, prekidajući Serenu u razgledanju doma u kome je odrasla. Prepuštajući dva kofera i karton viskija taksisti da ponese, ona uze manje kabasti prtljag i kese i krenu uz stepenice.

Sledeći staru naviku, pogledala je masivna vrata od hrastovine, na čijem mesinganom zvekiru je bio ugraviran grb Mekgregorovih. Ispod glave lava na kojoj je stajala kruna bila je i keltska poslovica, prevedena kao: “Naše poreklo je kraljevsko.” Kao i uvek, nasmejala bi se kad bi to

BalkanDownload

pročitala. Njen otac je insistirao da bar to nauče da kažu na keltskom ako već nisu naučili ništa drugo.

“Spustite ih tamo, hvala.” Još uvek se osmehujući, Serena plati vožnju taksisti, a zatim se uputi u svoje porodično gnezdo. Sad će kućom sve da odjekuje, kao topovska paljba, pomisli.

Vrata su bila poluotvorena i na njima je stajala majušna, sedokosa žena, koja je u poređenju sa veličinom vrata izgledala još sitnije.

Otvorivši usta od iznenađenja, ona povika. “Gospođice Rena!”

“Lili.” Serena zagrli sitnu, suvonjavu ženu svom silinom svog mladalačkog oduševljenja. Osim što je bila domaćica u kući, bila im je i druga majka kad god bi Ana bila zauzeta dužnostima u bolnici. Sa ljubavlju je brinula o troje dece, lečila im rane i dozvoljavala da se prepiru. “Jesam li ti nedostajala?”, upita Serena, zagrlivši Lili još jednom.

“Nisam ni primetila da te nije bilo.” Lili joj se osmehnu u znak dobrodošlice. “Gde ti je boja?”

“U mojoj mašti.”

“Lili, je li to neko došao?” Držeći goblen u jednoj ruci, Ana proviri sa stepeništa u donji hol. “Rena!” povika i side raširenih ruku. Serena joj se baci u zagrljaj.

Ana je bila blaga i jaka. Serena je nasledila obe njene osobine, zajedno sa stotinu uspomena. Duboko je udahnula miris procvetalih jabuka na koji je njena majka mirisala otkako se Serena sećala.

“Dobro došla kući, dušo. Očekivali smo da stižeš sutra.”

“Uhvatila sam raniji let”, reče Serena i odmaknu se da pogleda majčino lice. Koža joj je i dalje bila meka, samo nekoliko bora je odavalo njene godine. Ana je imala neku mladalačku blagost na licu, za koju je Serena mislila da je nikad neće izgubiti. Oči su joj bile spokojne, odavajući prirodu koja je odbijala da se promeni uprkos godinama provedenim u operacionoj sali i smrti. Kosa joj je bila blago talasasta, smeđa, prošarana sedima. “Mama.” Serena ponovo prisloni obraz na obraz svoje majke. “Kako ti je uspelo da ostaneš tako lepa?”

“Tvoj otac insistira na tome.”

Nasmejavši se, Serena uhvati majčinu snažnu, veštu ruku. “Lepo je biti kod kuće.”

“Divno izgledaš, Rena.” Ana ju je posmatrala mešavinom majčinskog ponosa i profesionalizma. “ Nema ničeg boljeg za ten od

BalkanDownload

vlažnog, morskog vazduha. Lili, molim te, kaži kuvarici da je gospođica Rena kod kuće; moramo da joj spremimo večeru za dobrodošlicu. Želim da mi pričaš o svojim putovanjima” nastavi Ana, okrećući se ka svojoj ćerki. “Ali ako ne odeš gore i ne pozdraviš se prvo sa svojim ocem, neće mi oprostiti.”

Iznenada se Serena seti svoje misije. Ana primeti kako joj se oči skupiše, a čelo nabra. “Smesta idem gore da ga vidim.”

“Imaš li nešto da mi kažeš?”

“Kasnije”, kaza Serena i duboko uzdahnu. “Biće mu potrebna medicinska nega kad završim s njim.”

“Shvatam.” Znajući da ne treba sada da ispituje ćerku, Ana se tiho osmehnu. “Biću u salonu. Kad završiš raspravu sa ocem, ispričaćemo se na miru.”

“Neće dugo da traje”, reče Serena i krenu da se penje širokim, kružnim stepenicama.

Kad se popela na sprat, prvo je pogledala na levu stranu. Tamo su bile spavaće sobe za porodicu, Serenina soba je bila treća s leve strane.

Krilo je bilo lavirint prepun zavijutaka, prolaza i mračnih uglova. Sećala se kako se njen brat Kejn krio iza urne visoke devedesetak centimetara, a zatim iskakao, nasmrt je prepadajući.

Serena bi ga jurila skoro pola sata, dok dečje uživanje u jurnjavi ne bi pobedilo bes. Ponekad bi joj dozvolio da ga stigne, obično u istočnom krilu, a onda bi se tu rvali po podu dok ne počnu da vrište od smeha.

Koliko je tada imala godina, pitala se Serena. Osam, devet? Kejn je sigurno imao jedanaest, dvanaest. Iznenada ga se uželela toliko da je osetila skoro fizički bol.

A Alan, priseti se, nastavivši da se penje, on ju je uvek štitio. Možda zato što je bio šest godina stariji. Nikad se nije tukla sa njim kao što je sa Kejnom. Dok je bio mali, Alan je bio krajnje iskren, dok se Kejn služio istinom kad i kako je njemu odgovaralo. Nikad nije lagao, seti se Serena i osmehnu se. Samo se majstorski vadio. Dok je Alan, na svoj način, uvek umeo da okrene okolnosti u svoju korist. Bila je to karakteristika Mekgregorovih. Posmatrajući uzane stepenice koje su vodile u sobu u tornju, Serena se zaklela da će Mekgregor koji se nalazi gore zažaliti upravo zbog toga, Danijel je sedeo zavaljen u svojoj stolici i slušao ritmičan, dosadan zvuk telefona. Bankari, pomisli zlonamerno. Prokletstvo je imati posla

BalkanDownload

sa njima. Čak ni vlasništvo nad kamatom koju je posedovao nije moglo da ga spase od njih.

“Produži im rok za vraćanje pozajmice za 30 dana”, konačno naredi. “Da, svestan sam, nemoj ti da mi računaš.” Glupan, dodade za sebe i poče nestrpljivo da lupka prstima po stolu. Zašto bankari ne vide dalje od dva plus dva? “Trideset dana”, ponovio je. “Sa standardnom kaznenom kamatnom stopom.” Danijel začu snažno lupanje na vratima svoje kancelarije. Pomisli kako mu opet dolazi neki nametljivac. Kad su se vrata otvorila, nervozu sasvim zameni oduševljenje. “Uradi tako”, reče pre nego što je spustio slušalicu. “Rena!”

Napala ga je pre nego što je uspeo da ustane iz svoje fotelje. Stala je ispred njega, dlanovima lupila o sto, a zatim se nagla ka njemu.

“Ti matori jarče.”

Ne ustavši iz fotelje, Danijel se nakašlja da pročisti grlo. Bila je besna. “I ti izgledaš dobro.”

“Kako si se... samo usudio?” Polako je izgovorila pitanje. Bio je to još jedan opasan znak. “Kako si se usudio da me baciš pred Džastina Blejda kao da sam komad slanine?”

“Slanine?” Danijel je nepoverljivo pogleda. Lepa devojka, pomisli ponosno. Prava Mekgregorova.

“Ne znam o čemu pričaš”, nastavi. “Dakle, upoznala si Džastina Blejda. Fin momak.”

Ona zareža. “Namestio si mi. Skovao si zaveru u ovoj svojoj sobi kao neki ludi kralj koji ima ćerku viška. Zašto nisi i ugovor sastavio?”, upita ga Serena povišenim tonom. “Ništa manje nisam očekivala od tebe. Danijel Dankan Mekgregor ovim ugovorom ustupa svoju ćerku Džastinu Blejdu za karton viskija”, reče i udari rukom o sto od sekvoje.

“Mogao si čak i da uvrstiš broj potomaka koji očekuješ da rodim, kako bi nosili prezime. Iznenađena sam što mu nisi ponudio miraz!”

“Slušaj, ti mala...”

“Nemoj ti meni - ti mala”, reče, pređe sa druge strane stola i okrenu njegovu fotelju ka sebi. “To je za svaki prezir. U životu nisam bila toliko ponižena!”

“Ne znam o čemu pričaš. Ubedio sam prijatelja da ode na odmor.”

“Ne pokušavaj da se izvučeš.” Ona uperi tanušan prst u njegove široke grudi. “Ti si ga poslao na moj brod, nadajući se da ćemo se sresti dovoljno puta da se tvoja investicija isplati.”

BalkanDownload

“Mogla si uopšte da ga ne sretneš!” zagrme. “To je veliki brod.” “Čamac!”, uzvrati mu ona. “Brod je veliki, a kazino mali. Dobro si znao da će kockanje da ti se isplati.” “Šta ima loše u tome?” upitao ju je mirnije. “Upoznala si još jednog mog prijatelja. Upoznala si stotine njih.”

Ona se ponovo nakašlja. Ovog puta je preterao. Na istočnom zidu je stajala velika polica sa knjigama sa koje Serena izvuče obimnu knjigu pod nazivom Ustavna konvencija. Otvori je tamo gde je stajalo šest sakrivenih cigara. Ne spuštajući pogled sa oca, ona ih uze i polomi na pola.

“Rena”, povika iznenađeno.

“Ovo je sledeća stvar koja te truje” reče mu, skidajući prašinu sa svojih prstiju.

Uhvativši se za srce, Danijel ustade. Njegovo široko lice se smrači.

“Strašan je to dan kad ćerka izda svog oca.”

“Izda!” povika ona, napadajući ga ponovo. “Ti sebi daješ za pravo da meni pričaš o izdaji?!” Netremice ga je gledala, dok su joj ruke bile na kukovima. “Ne znam šta Džastin misli o tome, ali ja ću ti reći da sam veoma uvređena zbog tvoje male nameštaljke.”

On se nakostreši, ali primeti da je Džastina pomenula imenom.

Možda i nije sve tako loše kao što izgleda. “To mi je hvala što brinem o sreći svoje ćerke? Nema ničeg oštrijeg od jezika nezahvalnog deteta.”

“Mislila sam da je oštriji mesarski nož.”

“Pomenula si otrov”, podseti je.

“Fleksibilna sam”, reče, a zatim se polako nasmeja. “Samo da ne misliš da si bacio pare, reći ću ti šta sam odlučila u vezi sa Džastinom.”

“Pa, znači...” Danijel se vrati za svoj sto, pomislivši kako će sad sigurno biti malo razumnija kad je izbacila bes iz sebe. Mada, šteta za cigare. “On je fin momak, inteligentan, postojan, ponosan”, reče on i položi ruke na stomak, spremajući se da bude velikodušan i da oprosti.

“Da, sasvim se slažem”, reče ona umilnim glasom. “Ali je i veoma, veoma privlačan.”

Danijel se osmehnu, zadovoljan. “Znao sam da si osetljiva devojka, Rena. Imao sam dobar predosećaj u vezi sa tobom i Džastinom,” “Onda će te radovati da čuješ da sam rešila da mu budem ljubavnica.”

BalkanDownload

“Ja ne mogu...” Danijel stade, zatečen i zbunjen. A zatim pobesne. “Đavola ćeš! Ako moja ćerka pokuša da bude... Da se preda, istući ću je kaišem prvi put u njenom životu! Da, kaišem, Serena Mekgregor, bila odrasla žena ili ne.”

“Dakle, sad sam odrasla žena, je li?” Dok je besneo, ona ga je posmatrala nesalomivim, dugim pogledom. “Zapamti, odrasla žena sama odlučuje za koga će se udati, kada će se udati i hoće li se udati uopšte. Odrasloj ženi ne treba otac da organizuje neverovatno komplikovane sastanke na slepo. I samo se seti kakve je posledice imalo ovo što si uradio kad sledeći put pomisliš da zabodeš nos u ono što nije tvoja stvar.”

Frkćući je posmatrao izraz njenog lica. “Dakle, nećeš mu biti ljubavnica?”

Serena ga bezobrazno pogleda. “Ako izaberem ljubavnika, izabrala sam ga, ali ja neću biti ničija ljubavnica.”

On oseti mešavinu ponosa i neprijatnosti. Danijel izvadi set zlatnih olovaka na svoj sto. “Sećaš se mog viskija?”

Ona pokuša da se napravi luda, ali je odade sjaj u oku. “Kog viskija?”

“Rena!”

Prišla mu je i obavila ruke oko njegovog vrata. “Opraštam ti”, prošaputa. “Samo se pravim da sam ti oprostila. I da znaš, uopšte mi nisi nedostajao”, reče i poljubi ga u obraz.

“Oduvek si bila svojeglavo dete”, reče, zagrlivši je.

Kada je Serena sišla u salon, zatekla je majku kako sedi u svojoj omiljenoj fotelji, presvučenoj tkaninom roze boje, i veze svoj novi goblen. Na poslužavniku od ružinog drveta koji je stajao pored nje stajao je osetljivi, porcelanski servis za čaj sa sitnim, ljubičastim tačkama. Posmatrajući tu scenu, Serena se čudila kako žena koja je toliko zadovoljna u svojoj ulozi domaćice istovremeno može biti posvećen i odličan hirurg. Ruke koje stvaraju finu sliku iglom i koncem u ponedeljak će držati skalpel.

“Fino”, reče Ana kad je Serena ušla. “Dobro sam procenila kad ćeš sići, pa sam naručila da nam donesu čaj. Ubaci još jednu cepanicu u vatru i pričaj mi šta je bilo.”

Dok je Serena krenula da uradi ono što joj je majka rekla, Ana je spustila pribor za vezenje na stočić pored sebe. Vatra je u kamenom

BalkanDownload

kaminu lagano tinjala, ali se ponovo rasplamsala kad je ubačena nova cepanica. Serena je posmatrala hrast kako gori, a zatim duboko uzdahnula. Do tog trenutka nije shvatila koliko joj je nedostajao miris drveta koje gori.

“I kupanje u kadi”, reče naglas. Osmehnuvši se, okrenu se ka majci.

“Zar nije čudno što sam tek sad shvatila da je krajnji luksuz izležavati se u kadi koliko ti srce hoće? Posle dvanaest meseci tuširanja u kofi koja se nazivala tuš-kabinom!”

“U kojoj si uživala u svakom trenutku.”

Smejući se, Serena sede na tabure pored majčinih nogu. “Dobro me znaš. Mnogo sam radila i odlično se zabavljala. Ali drago mi je što sam kod kuće”, reče, prihvativši šoljicu i tacnu koje joj je dodala majka.

“Mama, nikada ne bih upoznala toliko ljudi, toliko različitih ljudi u svom životu, da nisam to uradila.”

“Tvoja pisma su uvek bila puna njih. Mogla bi jednog dana da ih pročitaš i prisetiš se.” Ana se nasmeja. “Nikad nećeš saznati koliko je bilo teško ubediti tvog oca da pristane na tvoj odlazak na brod.”

“Kada će prestati da brine?” upita Serena.

“Nikada, on na taj način pokazuje ljubav.”

“Znam”, reče Serena i sipnu čaj.. “Kad bi se samo opustio i pustio me da se pobrinem za svoj život na svoj način...”

“Kaži mi kako ti se čini Džastin.” Kad je Serena iznenađeno pogleda, Ana se samo osmehnu. “Ne, pojma nisam imala šta je tvoj otac smislio.

Znao je da ne treba da mi kaže. Tvoja... rasprava sa njim bila je prilično glasna.”

“Možeš li da veruješ?!” Serena se ponovo uzrujala i ustala, držeći šoljicu čaja u ruci. “Bukvalno je oterao Džastina na to putovanje, nadajući se da ću se ja vratiti kući sa leptirićima u stomaku, do ušiju zaljubljena. Nikad nisam bila toliko besna, toliko osramoćena.”

“Kako je Džastin to primio?”

Serena oholo pogleda majku. “Čini mi se da je njemu sve to bilo neverovatno zabavno, posle prvobitnog šoka. Nije imao pojma ko sam dok se jednog dana nismo posvađali na plaži, kad sam mu rekla svoje puno ime.”

Posvađali su se na plaži, ne promaknu Ani. Srknu čaj kako bi sakrila osmeh. “Shvatam. Tvoj otac ga mnogo ceni, Rena. I ja. Verujem da Danijel nije mogao da odoli izazovu.”

BalkanDownload

“On je nepodnošljiv.”

“Ko?” “Džastin... Obojica” ispravi se, spustivši svoju šoljicu. “Nije mi rekao sve do pred sam kraj krstarenja, i to na najnemarniji način. I ja sam tad...”, zaustavila se i zagledala u vatru.

“Ti si tad?” upita Ana pažljivo.

“On je veoma privlačan”, prošaputa Serena. “Pretpostavljam da to ima veze sa njegovom nepomirljivom grubošću i tim zahtevnim šarmom koji očarava.” Ana mudro prećuta, spekulišući. “Čak i kada bi me razbesneo, budio bi u meni osećanja koja bi bolje bilo da su ostala neprobuđena. Takvu strast nikad nisam osetila. Nisam sigurna ni da sam je želela.” Okrenuvši se ka majci, primeti da je ona mirno posmatra.

“Poslednji dan smo proveli zajedno u Sent Tomasu. Te noći bih završila sa njim u krevetu - da mi nije rekao za tatinu malu igru.”

“Kako se sada osećaš?”

Serena pogleda u svoje ruke, a zatim duboko uzdahnu. “Još uvek ga želim. Ne znam ima li još nešto sem toga. Kako bi moglo da bude kad smo se poznavali manje od dve nedelje?”

“Rena, da li stvarno tako malo veruješ svojim instinktima?”

Namrštila se i pogledala u majku. “Zašto je za emocije potrebno vreme?

One su individualne kao i ljudi kojima pripadaju. Kad sam upoznala tvog oca, mislila sam da je uobraženi vo, galamdžija.” Na Serenin osmeh odobravanja Ana se nasmeja. “Nego šta nego je bio. A ipak sam se zaljubila u njega. Dva meseca kasnije živeli smo zajedno, a kroz godinu dana smo bili venčani.” Nasmeja se na tako jasan izraz iznenađenja na licu svoje ćerke. “Strast i seks pre braka nisu ekskluzivno pravo tvoje generacije, dušo. Danijel je želeo da se venčamo; ja sam bila odlučna da prvo završim medicinu. Jedino oko čega smo se oboje složili bilo je da nećemo i ne možemo da živimo jedno bez drugog” Serena je razmišljala o rečima svoje majke dok je vatra besno gorela iza njenih leđa. “Kako si znala da je to bila ljubav, a ne samo želja?”

“Od sve moje dece ti si uvek postavljala najteža pitanja.” Naslonivši se na naslon fotelje, Ana uhvati ćerku za ruku. “Nisam sigurna da je moguće razlučiti to dvoje kad su u pitanju muškarac i žena. Možeš da osećaš jedno odvojeno od drugog, ali ne kad je u pitanju prava ljubav, niti kad je u pitanju istinska želja. Strast koja tako brzo dođe i s

BalkanDownload

vremenom nestane samo je eho. Bez ljubavi nije ništa. Jesi li se ti zaljubila u Džastina ili se plašiš ljubavi?”

Serena otvori usta, pa ih zatvori. I zatim ponovo otvori. “I jedno i drugo.”

Ana stisnu Sereninu ruku. “Nemoj da kažeš tati; biće toliko zadovoljan sobom da nećemo moći da živimo od njega.” To Serenu ponovo natera da se nasmeje pre nego što ju je Ana upitala: “Šta nameravaš povodom toga?”

“Nisam ni razmišljala o tome. Ustvari, odbijala sam da razmišljam”, reče i podiže kolena, oslonivši glavu na njih. “Verovatno sam sve vreme svesna da ću ga ponovo videti. Ponudio mi je posao.”

“Je li?”

Serena sleže ramenima nervozno, dok je ta ideja počela da joj se vrzma po glavi. “Da vodim kazino u Atlantik Sitiju. Ne znam je li slučajnost, ali razmišljala sam da porazgovaram sa tatom o mogućnosti da sama otvorim svoj hotel za kockanje.”

“Ako ti je Džastin ponudio takvu poziciju, sigurno ima mnogo poverenja u tvoju stručnost.”

“Razvila sam talenat za ophođenje sa ljudima”, reče Serena, razmišljajući o tome.

“Razvila si ga još kad si imala dve godine”, obavesti je majka.

“Imam osećaj za posao”, nastavi Serena, osmehujući se. “U prethodnih godinu dana nisam naučila samo da delim karte. U suštini, Svečanost je jedan od hotela koji ima najbolju organizaciju koju sam ikada videla, i postoje kazino delić koji zasebno funkcioniše, u njemu su bila primenjivana sva osnovna pravila. Nema stvari koju nisam savladala nadugačko i naširoko.” Ona ponovo zaćuta, a osmeh joj se raširi licem. Ana prepozna taj izraz. “Šta si naumila, Rena?”

“Razmišljam da podignem ulog”, odgovori. “Sve da dobijem, ili sve da izgubim.”

Pošto je dao napojnicu nosaču, Džastin se skinuo i krenuo da se istušira. Sobarica može ujutru da se bavi raspakivanjem, a kazino može da izgura još jednu noć bez njega. Večeraće u svom apartmanu i obaviti neophodne telefonske razgovore u vezi sa poslom i imovinom. Uz malo sreće, ne bi trebalo da bude nikakvih problema koje ne bi mogli da se reše telefonom. Imao je nešto drugo na umu.

BalkanDownload

Namestio je tuš tako da voda izlazi iz masažera. Serena bi trebalo da je već kod kuće. I ako ju je dobro poznavao, Danijel je već na tapetu.

Džastin se spontano osmehnu. Da je samo mogao da vidi kako izgleda taj njihov ponovni susret. To bi mu nadomestilo poslednja dva preduga, dosadna dana prepuna nervoze na Svečanosti.

Podnošenje kazne palo mu je mnogo teže nego što je mogao da pretpostavi. Saznanje da mu je blizu - da deli karte u sofisticiranom odelu, spava u onom malom bunkeru u tankom parčetu svile izluđivalo ga je. Ali držao se dalje od nje jer je dogovor dogovor znajući da se ispod njenog besa krije istinska sramota, koju samo vreme može da umanji. Dve nedelje koje joj je dao treba da je omekšaju za pregovore. Čak i ako odbije njegovu ponudu, kao što očekuje da će uraditi, Džastin nije nameravao da se sve završi na tome. Računao je da je nekako dovuče u Atlantik Siti, ukoliko bude bilo neophodno, i da iskoristi prednost domaćina. Izašao je ispod tuša i potražio peškir.

Dole mu je potreban dobar menadžer. A na poslednjem spratu bila mu je potrebna žena. Serena je bila jedina koja je mogla da ispuni oba zahteva. Ogrnut samo peškirom oko kukova, Džastin izađe iz kupatila u sobu.

Spavaća soba je bila prostrana i sofisticirana, kao i ostali deo apartmana. Tepih pod njegovim bosim nogama bio je gust i mekan.

Duge, vertikalne roletne pokrivale su balkonska vrata koja su se otvarala pritiskom na dugme, pružajući pogled na Atlantik. On baci pogled na široki krevet prekriven plavom svilom. Koliko je samo žena spavalo na njemu? Nije znao, niti mu je bilo važno. Posle noći zajedničkog zadovoljstva nisu mu značile ni manje ni više.

Uzeo je garderobu iz ormana, pustivši da peškir kojim je bio obmotan sklizne na pod. Odavno je prošlo vreme kad je živeo na mestima manjim od ove spavaće sobe. I tada je imao žene. Da je želeo jednu noćas, trebalo je samo da prelista imenik i okrene broj. Telo mu je gorelo od želje. I prvi put u svom životu znao je da ona koju je želeo ne bi došla.

Nervozan i nespokojan, vrteo se po apartmanu. Imao je dobar razlog da živi na Istočnoj obali. Operacija Atlantik Siti bila mu je najnovija, a ona zahteva najviše pažnje. Džastinu nikad nije bilo važno u kom mestu živi. Navikao se na udobnost hotela, u kojima bi mu se svaka želja ispunjavala pritiskom na dugme. A sada je počeo da razmišlja o

BalkanDownload

domu - nekom trajnijem, koji bi imao travnjak i u kome ne bi morao da udiše isti vazduh sa stotinama drugih ljudi.

Provlaćeći rukom kroz kosu, Džastin se pitao zašto oseća to nezadovoljstvo kada je imao sve što je želeo. Ali njegovi planovi nikad nisu uključivali nijednu ženu. Da li je zbog nje osetio nedostatak topline kada je ušao u svoju sobu? Da je ona tu, ne bi bilo te praznine koja odzvanja. Ona bi je ispunila svojim temperamentom i smehom. Strašću.

Zašto joj je dao dve nedelje, pitao se besno Džastin, gurajući ruke u džepove pantalona. Zašto je nije ubedio da pođe sa njim, odvukao je ako treba? Sad ne bi bio sam i patio za njom. Bio mu je potreban nekakav kontakt sa njom - da joj bar čuje glas preko telefona. Ne, pomisli Džastin smirenije, ne njen glas. To bi samo učinilo sve još komplikovanijim. On uze telefon i okrete broj ličnog telefona Danijela Mekgregora. “ Mekgregor.”

“Ti stari pokvarenjače”, reče Džastin blago. “ O, Džastine”, reče Danijel, prevrnuvši očima jer je znao da mu sledi ribanje, drugi put u istom danu. “Kako je bilo na putovanju?”

“Poučno. Pretpostavljam da je Serena već razgovarala sa tobom.”

“Uzbuđena je što se vratila kući”, reče Danijel, posmatrajući polomljene cigare na svom stolu. “O tebi priča sve najlepše.”

“Mogu da pretpostavim”, nasmeja se Džastin i sede na sofu. “Zar ne bi bilo jednostavnije da si mi rekao da Serena radi na brodu?”

“Da li bi ti otputovao?”

“Ne.” “Eto ti odgovora”, reče Danijel razumno. “A siguran sam da ti je prijalo. Bio si napet, momče, nervozan”, kaza, pokušavši da upali jednu od polomljenih cigara. “I ne brini, popričaću sa Serenom u vezi sa tobom, smiriću je malo,” “Nemoj. Neću ti dati karton viskija dok ne budem siguran da se nećeš mešati.”

“Hej, hej, nema potrebe za tim. U pitanju je samo roditeljska briga o vama dvoma.” Oboje znaju gde treba da udare, pomisli mrzovoljno. “Što ne bi produžio odmor još koji dan, Džastine, i došao nam u posetu?”

“Serena će doći kod mene”, odgovori odsečno.

“Doći kod tebe?” Široko čelo mu se nabora. “Šta ti to znači?”

BalkanDownload

“To što sam rekao.”

“U redu, momče”, kaza, a zatim eksplodira: “Bolje mi kaži kakve su ti namere.”

“Neću.” Napetost koju je Džastin osećao pomalo popusti. Zavali se u sofu, uživajući.

“Kako to nećeš?” zaurla Danijel. “Ja sam joj otac.”

“Moj nisi. Ti si mi dodelio karte, Danijele, ja igram.”

“Slušaj me sad...”

“Neću”, ponovi Džastin istom mirnoćom. “Ja ti kažem da se povučeš. Serena i ja igramo na sve ili ništa.”

“Samo povredi tu devojku i živog ću te odrati.”

Džastin se nasmeja. “Ako postoji žena koja ume da vodi računa o sebi, to je Serena Mekgregor.”

“Da.” Ponos mu ispuni srce i zbuni ga. “Ta devojka je čudo.”

“Naravno, ako misliš da će da napravi budalu od sebe...”

“Nijedno moje dete ne pravi budalu od sebe!” zaurla Danijel, na šta se Džastin nasmeja. “Lepo, onda se ti nećeš petljati.”

Danijel stisnu zube i promrmlja psovku. “Daj reč, Danijele.”

“U redu, u redu. Dižem ruke, ali ako čujem da si...”

“Doviđenja, Danijele.”

Džastin prekide vezu, zadovoljan što je nadigrao svog učitelja u kockanju.

BalkanDownload

Sedmo poglavlje Džastin je smestio kancelarije u prizemlju hotela Komanč, koje su privatnim liftom bile povezane sa njegovim apartmanom u potkrovlju.

Sporazum mu je odgovarao, radno vreme nije bilo fiksno i bilo je trenutaka kad nije imao želju da prođe kroz javne prostorije hotela. Lift je bio praktičan za to, kao i male kamere u udaljenim uglovima i dvostruko, neprovidno staklo smešteno između panela od mahagonija na bočnom zidu.

Pošto je zahtevao potpunu privatnost u svojim kancelarijama, Džastin je radio u velikoj prostoriji bez prozora, koja je imala samo jedan ulaz. Boravak u zatvoru stvorio mu je averziju prema malim i skučenim prostorima, i da bi to izbegao, pažljivo je uredio svoj radni prostor. Nameštaj je bio svetlih boja - žuta, bež i boja biskvita - kako bi se naglasila prozračnost. Slike su bile velike i jarkih boja: poslednji zraci sunca nad pustinjom, jedinstveni vrhovi Stenovitih planina, ratnik Komanč u punom trku na ratničkom konju. Boje, odnosno njihova svedenost, pružali su Džastinu iluziju slobode koja se ponekad kosila sa nemirom koji je osećao kad bi se našao zarobljen za kancelarijskim stolom.

Trenutno je čitao berzanski izveštaj kojim bi bio zadovoljan svako ko poseduje akcije Blejd Enterprajza.

Džastin je pročitao izveštaj dva puta, a ništa nije upamtio. Natera se da ga pročita još jednom. Serenine dve nedelje su bile na izmaku, a otkrio je, i njegovo strpljenje. Ako ga ne bude pozvala u naredna 24 sata, on će otići u Hajanis Port da je pita šta je odlučila.

Dodavola, ne želi da je juri, pomisli Džastin, vraćajući izveštaj na sto. Nikad u životu nije jurio ni za jednom ženom, a sa Serenom je od samog početka neprijatno blizu da to uradi. Odigrao je svoje najbolje poteze onda kada je protivnik preduzimao uvredljive korake.

Protivnik, pomisli Džastin. Radije će o njoj misliti na taj način.

Bezbednije je. Ali bez obzira na to kako mislio o njoj, uvek je bila prisutna, u nekom delu njegovih misli, čekajući da straža popusti. Svaki put kad je pomislio da bude sa nekom ženom, Serena mu je bila u mislima. Skoro toliko blizu da je osećao njen miris i mogao da je dodirne. Želja za njom potpuno je izbrisala želju za bilo kim drugim.

Nervozan, gladan, Džastin je terao sebe da čeka. Ali shvatio je da je čekao dovoljno dugo. Pre nego što ovaj dan prođe, imaće je.

BalkanDownload

Kad je uzeo telefon da organizuje put na sever, prekide ga kucanje na vratima. “Da?” Uplašena tonom kojim je zazvučao taj jedan slog koji je izgovorio, sekretarica samo proviri u kancelariju. “Izvinite, Džastine.”

Uz izuzetan napor obrati joj se tonom koji nije odavao njegovo raspoloženje. “Šta je bilo, Kejt?”

“Telegram.” Elegantna, vitka brineta, prijatnog glasa i spoljašnjosti, uđe u prostoriju. “I gospodin Striv čeka ispred. Želi da mu produžite kredit.”

Džastin, frknuvši, uze telegram. “Koliko je dužan?”

“Pet” reče ona, misleći na pet hiljada.

Kad je otvorio koverat, Džastin opsova. “Kreten ne zna kad da stane. Ko je u kazinu?”

“Nero.”

“Reci Neru da Striva pusti još jednom da igra i to je sve. Uz malo sreće, povratiće nekoliko hiljada i neka bude zadovoljan.”

“Kakve je sreće, prodaće svoje deonice AT&T za žetone”, primeti Kejt. “Ništa gore od razmaženog bogataša koji je privremeno ostao bez gotovine.”

“Nismo ovde da morališemo”, podseti je Džastin. “Kaži Neru da ga drži na oku.”

“U redu”, reče Kejt i zatvori vrata za sobom.

Džastin odsutno pritisnu dugme koje je sklanjalo panel iza dvostrukog ogledala. Bilo bi mudro da i sam drži Striva na oku. Pre nego što ponovo pritisnu dugme, Džastinov pogled pade na sadržinu telegrama.

Razmotrila tvoju ponudu. Stižem u četvrtak popodne da se dogovorimo o uslovima. Molim te, obezbedi mi odgovarajući smeštaj.

S. Mekgregor

Džastin je još dva puta pročitao poruku pre nego što je osmeh zaigrao na njegovim usnama. Baš liči na nju, pomisli. Kratko, jasno i predivno odmereno. I u pravom trenutku, dodade, zavalivši se u fotelju.

BalkanDownload

Već je četvrtak i prošlo je podne. Znači, dolazi da razgovara o uslovima, ponovi. Napetost mu je stajala u grlu. Izvukavši cigaru, Džastin je polako zapali. O uslovima, ponovi još jednom. Da, razgovaraće o uslovima na isključivo poslovnom nivou.

Mislio je sve što je rekao onda kada joj je ponudio posao. Po njegovom mišljenju, Serena je bila zaista dobro kvalifikovana da vodi računa o osoblju i gostima. Bio mu je potreban neko u prizemlju ko će moći nezavisno da donosi odluke, da on bude slobodan da se bavi drugim poslovima kad je potrebno. Ima i ostale hotele o kojima mora da vodi računa, ne može sebi da dozvoli da sve vreme utroši na nadgledanje posla u kazinu. Ispustivši tanak duvanski dim, Džastin reši da Sereni ponudi posao koji je dostojan nje. A onda kad se navikne...

Onda kad se navikne, pomisli on ponovo, moraće da se izbori sa njim na ličnom nivou. Pogled mu postade neproziran, a usta mu se stisoše. Ovog puta Danijel Mekgregor neće biti treći u partiji sa svojim kecom u rukavu. Večeras će on i Serena krenuti u prijatnu igru u paru, Lice mu se razvuče u osmeh. Dobijanje je bio njegov posao.

Uzevši telefon, on pozva recepciju. “Recepcija, Stiv ovde, izvolite.”

“Ovde Blejd.”

Službenik odmah postade obazriviji: “Da, gospodine.”

“Gospođica Mekgregor će doći danas popodne. Serena Mekgregor.

Neka se njen prtljag odnese u gostinske sobe na mom spratu. I uputite je direktno kod mene.”

“Da, gospodine.”

“I neka aranžer pošalje ljubičasto cveće u njenu sobu.”

“Da, gospodine. Neka poruka.”

“Ne.” “Lično ću se za to pobrinuti.”

“U redu.” Zadovoljan, Džastin prekide vezu. Sada je samo trebalo da čeka. Ponovo je uzeo izveštaj sa berze i potpuno mu se posvetio.

Serena dade vrataru ključeve od svojih kola i, pošto je prvi put videla Komanča, dobro ga osmotri. Džastin nije koristio raskošan i kitnjast stil. Izabrao je zlatnu sredinu. Hotel je bio otvoren. Toranj u obliku slova V, izgrađen od jednostavne, nepečene opeke, donosio je dah Zapada na Istočnu obalu. Sereni se svideo arhitektonski stil, naročito što su sve sobe imale pogled na okean. Put je kružio oko fontane u obliku pećine na dva nivoa, iz koje je izlazio minijaturni

BalkanDownload

vodopad. Sa dna su se sjajili novčići. Očigledno je bilo mnogo onih koji nisu žalili da bace koju paru za sreću.

Pored glavnog ulaza stajala je statua Komanča u prirodnoj veličini i prepoznatljivoj odeći. Ali ne onakva kakva se u minijaturnom obliku može naći u radnjicama, već izvanredna skulptura od crno-belog mermera. Ne odolevši želji da je dodirne, Serena pipnu prstom glatke grudi kamene statue. Džastin nikad ništa ne bira prosečno, pomisli dok joj se pogled dizao ka mermernom licu. Da li joj se to samo čini ili postoji istinska sličnost? Još samo da su oči zelene... Odmahnuvši glavom, Serena se okrete.

Dok su vadili njen prtljag iz kola, Serena iskoristi priliku da osmotri šetalište.

Poznata imena ispisana velikim slovima na belim bilbordima, neonske reklame koje još ne sijaju punim sjajem u kasno popodne, hotel do hotela, fontane, saobraćaj, buka. Ali nije bilo kao u Vegasu, zaključila je. I to ne samo zbog toga što nema planina u okruženju, a u ušima odzvanja zvuk mora. Ovde je atsmosfera nekako više karnevalska. Ovo je ipak bilo odmaralište, zaključila je, sa plažom u “zadnjem dvorištu”. Osećao se miris kocke u vazduhu, ali sa sobom je nosio i miris vlažne soli Atlantika i smeh dece koja su gradila kule u pesku.

Podesivši ručku na svojoj torbi, Serena uđe unutra za svojim prtljagom. Nije bilo crvenog tepiha, niti ogromnih, šljaštećih lustera, već suptilan mozaik i diskretno osvetljenje. Prijatno iznenađena, Serena primeti mnoštvo bujnog zelenog rastinjakako se spušta sa zidova i izdiže iz posuda od grnčarije, prikazujući život i kulturu ravničarskih Indijanaca. Džastin je u sebi nosio svoje nasleđe mnogo više nego što je to shvatao, pomislila je dok je išla ka recepciji. Iz daljine je čula poznat zvuk slot-mašina i odjek svojih koraka po mermernom podu. Pruživši napojnicu vrataru, Serena se okrete ka službeniku na recepciji.

“Serena Mekgregor.”

“Da, gospođice Mekgregor” reče i osmehnu joj se u znak dobrodošlice. “Gospodin Blejd Vas očekuje. Odnesite prtljag gospođice Mekgregor u gostinski apartman u potkrovlju”, kaza nosaču, koji je već čekao. “Gospodin Blejd želi da odmah odete u njegovu kancelariju, gospođice Mekgregor. Pokazaću Vam gde je.

“Hvala Vam.” Osetila je nervozu u stomaku, ali Serena nije obraćala pažnju na nju. Znala je šta će da radi i kako će da radi. Imala je dve

BalkanDownload

nedelje da smisli strategiju. Tokom duge vožnje od Masačusetsa do Nju Džersija o svemu je neprekidno, iznova i iznova razmišljala. Nekoliko puta je odolela iznenadnoj želji da okrene auto i vrati se na sever.

Preuzela je ogroman rizik u vezi sa svojom budućnošću. I u vezi sa svojim srcem. Pre ili kasnije biće povređena. To je bilo neminovno. Ali bio je neko u Atlantik Sitiju koga je želela - zvao se Džastin Blejd.

Brzim pokretom stavi ruku na stomak, da malo umiri nervozu, dok je recepcionar otvarao dvostruka drvena vrata na kojima je stajao znak privatno.

Brineta za stolom boje ebonovine nezainteresovano je pogledala, dok joj se pogled nije zaustavio na Sereni.

“Gospođica Mekgregor”, predstavi je recepcionar.

“Da, naravno”, potvrdi Kejt. “Hvala ti, Stive. Gospodin Blejd Vas očekuje, gospođice Mekgregor. Dozvolite samo da mu javim da ste stigli.”

Znači zato je šefu bio kratak fitilj, zaključi Kejt, odmerivši Serenu hladnim, ispitivačkim pogledom, dok je uzimala slušalicu međukancelarijskog telefona. Duga, zlatna kosa bila joj je pokupljena dvema šnalama od slonove kosti, njena pojava je zračila snagom, a posebno su se izdvajale njene krupne, ljubičaste oči i vitka figura u odelu od sirove svile, nekoliko nijansi tamnijoj od boje irisa. Vrlo otmeno, pomisli Kejt i, dok je Serena posmatrala kako netremice gleda u nju, dodade - nije igrač koga je lako nagovoriti.

“Gospođica Mekgregor je stigla, Džastine. Naravno.” Kejt spusti slušalicu i uputi Sereni osmeh koji nije bio nimalo prijateljski. “Ovuda, gospođice Mekgregor”, reče Kejt i otvori vrata. Trenutak kasnije, zaustavi se i otvori još jedna vrata. Serena stade pored nje.

“Hvala Vam, gospođice...”

“Valas”, odgovori Kejt automatski.

“Hvala Vam, gospođice Valas.” Serena uđe i zatvori vrata za sobom.

Kejt je ostala da gleda u kvaku, shvatajući da je stručno udaljena. Više zaintrigirana, nego iznervirana, vrati se za svoj sto.

“Serena.” Džastin je sedeo zavaljen u svojoj stolici. Zašto je očekivao da će nešto biti drugačije, brzo se upitao. Mislio je da će biti spreman na poplavu osećanja koja ga je obuzela samo od toga što je ponovo vidi. Svaki sekund prethodne dve nedelje je nestao u jednom trenu.

BalkanDownload

“Zdravo, Džastine.” Molila se da joj ne pruži ruku jer su joj dlanovi bili vlažni. “Divno ti je ovde.”

“Sedi”, reče i pokaza na stolicu ispred svog stola. “Hoćeš li da popiješ nešto? Kafu?”

“Ne.” Ljubazno se osmehnuvši, ona priđe i sede na stolicu presvučenu mekom, jelenskom kožom. “Hvala ti što si izdvojio vreme da se odmah vidiš sa mnom.”

On na to podiže obrvu. Kružili su jedno oko drugog, pomisli on, kao dvojica boksera koji pokušavaju da pronađu slabe tačke u protivničkoj odbrani. “Kakav je bio let?”

“Vozila sam”, odgovori mu. “To mi je nedostajalo prošle godine.

Vreme je bilo divno”, dodala je, odlučna u nameri da održi banalnu konverzaciju dok joj se živci ne smire.

“A tvoji?”

“Moji roditelji su dobro, Alana i Kejna nisam videla.” Serena se prvi put iskreno osmehnu. “Moj otac te je pozdravio.”

“Dakle, još je među živima.”

“Našla sam mnogo suptilnije načine za osvetu.” Sa neskrivenim zadovoljstvom Serena se seti polomljenih cigara.

“Navikavaš se na život na kopnu?” Nemoćan da se odupre želji, Džastin na trenutak spusti pogled na njene usne. Na njima nije bilo karmina i bile su vlažne.

“Da, ali ne na nezaposlenost.” Osetila je kako joj vrelina obuzima usne i toplota se razliva po stomaku. Uhvatila je sebe kako želi da mu se približi, da uzme sve što bi joj dao i to pod uslovima koje bi joj ponudio.

Samo da je još jednom zagrli, da oseti kako je dodiruju te mršave, meke ruke. Svoje je pažljivo prekrstila na krilu. “O tome želim da razgovaramo.”

“Pozicija menadžera kazina i dalje stoji otvorena”, reče joj polako, mada mu je trebalo vremena da pogled vrati na njene oči. “Dugo se radi, ali ne verujem da ćeš brzo izgustirati sve kao na brodu. Nema potrebe da silaziš u kazino pre pet. I naravno, možeš povremeno da izostaješ kad ti bude potrebno slobodno veče. Ima mnogo papirologije, naravno, ali uglavnom treba da se baviš nadgledanjem zaposlenih i gostiju.

Imaćeš svoju kancelariju, preko puta recepcije. Kad nisi potrebna dole, odatle možeš da nadgledaš. Ima monitora” nastavi gestikulirajući. “I lepši je pogled.”

BalkanDownload

Džastin pritisnu dugme i skloni panel. Serena je kroz staklo posmatrala ljude u kazinu kako se kockaju, razgovaraju, lutaju, kao da posmatra nemi film. “Imaćeš asistenta”, nastavi Džastin. “Stručan je, ali nema prava da donosi nezavisne odluke. Trošak boravka uključen je u tvoju platu. Kad ja nisam u hotelu, imaćeš punu odgovornost prema kazinu... Po mojim pravilima.”

“Sve je dovoljno jasno”, reče Serena i opusti se. Pokloni Džastinu jedan blagi, prijateljski osmeh. “Pretpostavljam da preuzimam menadžerske dužnosti u kazinu, Džastine... kao tvoj partner.”

Ona ugleda jedva, ali jedva primetno iznenađenje u njegovim očima pre nego što se naslonio. Kod nekog drugog bi to bio znak opuštenosti.

A kod Džastina spremnost na akciju. “Moj partner?”

“U Komanču u Atlantik Sitiju” uzvrati mu mirno.

“Meni treba menadžer za kazino, Serena. Ne treba mi partner.”

“A ni meni ne treba posao i plata ako tako gledamo”, odgovori mu.

“Imam sreće da sam finansijski nezavisna, ali nije mi u prirodi da se ni sa čim ne bavim.

Posao na Svečanosti bio je eksperiment, ne treba mi drugi posao iz istog razloga. Tražim nešto gde mogu da povećam ulog.”

“Jednom si spomenula da razmišljaš da radiš u kazinu kad napustiš brod.”

“Ne”, Serena se ponovo osmehnu i odmahnu glavom. “Nisi me dobro razumeo. Razmišljala sam da otvorim svoj kazino-hotel.”

“Tvoj kazino-hotel?” On se nasmeja i ponovo opusti. “Imaš li pojma kakav je taj posao uopšte?”

Ona izdiže bradu. “Mislim da imam. Provela sam prethodnih godinu dana radeći i živeći u praktično plovećem kockarskom odmaralištu. Znam kako se vodi kuhinja koja uslužuje više od petsto ljudi i briga o tome da posteljina uvek bude čista i znam sve o zalihama u vinskom podrumu. Znam kad deliocu padne koncentracija i kad mu je potrebna smena i kako da ubedim posetioca da pređe na drugu igru pre nego što postane drzak. Imala sam ja na tom brodu šta i da naučim, nisam samo radila. A ja brzo učim.”

Džastin primeti odlučnost u njenom glasu i rešenost u njenom pogledu. Mogla bi uspešno da se bavi time, zaključi. Ima petlju, volju i novac. “Kad sve to uzmem u obzir”, poče on polako, “zašto bih tebe izabrao za partnera?”

BalkanDownload

Ustajući, Serena ode do neprovidnog stakla. “Vidiš li delioca za stolom broj pet?”, upita ga, prislonivši prst na prozor.

Radoznao, Džastin ustade i pridruži joj se. “Da, zašto?”

“Ima odlične ruke - brze, čvrste. Čini mi se da ima jedan vrlo prijatan ritam, ne požuruje igrače. Ne odgovara joj popodnevna smena radnim danima. Takav delilac ti treba u udarnim terminima. Krupije za stolom gde se bacaju kocke deluje kao da se nasmrt dosađuje. Ili ga treba otpustiti ili mu dati povišicu.”

“Pojasni mi to malo.”

Zbog šaljivog tona u njegovom glasu, Serena se namršti: “Dati mu povišicu ukoliko prihvati predlog da se više posveti poslu. A otpustiti ga ako to ne uradi. Zaposleni u kazinu treba da imaju isti tretman kao i zaposleni u hotelu.”

“Odličan zaključak”, pri znade. “I dobar razlog što želim da budeš menadžer u mom kazinu. To nema veze sa ortaklukom.”

Serena se okrete od nemog sveta s druge strane stakla. “Ima još nekoliko razloga. Kad bude trebalo da putuješ na Zapad ili u Evropu, znaćeš da posao ostavljaš nekome kome je interes da se posao uspešno obavlja isti kao tvoj - ne samo u kazinu, već u svemu. Malo sam istraživala”, dodade. “Ako akcije Blejd Enterprajza nastave da rastu dosadašnjim tempom, biće ti potreban neko ko će ti pomoći, neko ko će moći da preuzme odgovornost. Osim, naravno, ako ne rešiš da radiš 24 sata dnevno i zarađuješ novac i nemaš vremena da uživaš u svom uspehu. Novac koji nameravam da uložim daće ti dovoljno gotovine da rešiš finansiranje kazina na Malti.”

Džastin podiže obrvu. “Fino si ti to istražila”, suvo prokomentarisa.

“Mi Škoti nikad ne ostavljamo posao napola obavljen.” Ona mu se zadovoljno osmehnu. “Stvar je u tome što ne nameravam da radim za tebe niti bilo koga drugog. Vodiću kazino za polovinu prihoda i pomagaču u drugim oblastima ukoliko bude bilo potrebe.”

“Za polovinu”, prošaputa, a oči mu se suziše. “Ravnopravni partneri, Džastine.” Pogled joj se srete sa njegovim. “To je jedini način da me dobiješ.”

Nasta potpuna tišina, a Serena se mučila da kontroliše svoje disanje. Nije želela da mu dozvoli da vidi koliko je nervozna, niti da misli o tome kako je lako zaboraviti ponos i baciti mu se u naručje. Ono što se desilo poslednji put kad su se videli u tišini je završeno tokom njihove razdvojenosti. Zaljubila se u njega onda kada nije bio pored nje

BalkanDownload

da je dovede u iskušenje. Ali on to ne zna - ona mu neće dozvoliti da sazna dok ne bude spremna.

“Pretpostavljam da ti treba malo vremena da razmisliš”, reče ona posle kraće pauze. “Moji planovi su fleksibilni”, reče Serena dok je išla ka stolici da uzme tašnu. “Nameravam da potražim neku kuću ovde.”

Kad se Džastinovi prsti stisoše oko njene ruke, Serena se lagano okrete. Hteo je da je nazove bleferom, bila je sigurna. Ako to bude uradio, moraće da bira: ili da dokaže da ozbiljno misli to što priča ili da izađe iz igre.

“U bilo koje doba u toku prve godine, ako vidim da ne ide kako treba, ja ću te isplatiti.”

Borila se sa naletom smeha. “Dogovoreno”, reče mu tiho.

“Moj advokat će sastaviti nacrt ugovora. U međuvremenu, zagrej tamo stopala”, reče pokazavši joj na kazino. “Imaš nedelju dana da se predomisliš.” “ Nemam nameru da se predomišljam, Džastine. Kad nešto odlučim, držim se toga.” Oči im se ponovo sretoše u jednom dugom, ispitivačkom pogledu. Serena pruži ruku. “Dakle, dogovorili smo se?”

Džastin pogleda ispruženu ruku, a zatim je polako prihvati.

Zadržao ju je, kao da sklapaju pakt, a zatim je prinese usnama.

“Dogovorili smo se, Serena”, reče. “Iako ćemo, možda, oboje zažaliti zbog toga.”

“Idem da se presvučeni” reče, izvukavši ruku iz njegove. “Večeras radim u kazinu.”

“I sutra je u redu”, Džastin krete za njom i stavi ruku na njenu u trenutku kad je uhvatila kvaku da izađe.

“Ne bih da gubim vreme”, reče jednostavno. “Ti me samo upoznaj sa mojim asistentom i nekoliko krupijea, dalje ću se snaći.”

“Kako god želiš.”

“Daj mi sat vremena da se presvučem i raspakujem.” Želeći da prekine kontakt, Serena stisnu kvaku.

“Imamo o još nekim stvarima da razgovaramo, Serena.”

Te reči kao da su joj pekle kožu. Goreći od želje, okrenula se ka njemu. “Da”, reče tiho. “Ali radije bih da prvo sve preciziramo u vezi sa poslom jer jedno nema veze sa drugim.”

BalkanDownload

Posmatrajući je, Džastin između palca i kažiprsta uhvati kragnu njenog odela. “Nisam siguran da jedno nema veze sa drugim”, prošaputa. “I nijedno od nas nije budala, da bi onaj drugi mogao da se pretvara.”

Njen puls je već postao vidljiv. Ali iako je on to primetio, glas joj je ostao čvrst. “Uskoro ćemo to oboje saznati, zar ne?”

Osmehnuvši se jedva primetno, Džastin pusti njenu ruku. “Hoćemo.

Vidimo se za sat vremena.”

Biće to naporan posao, brzo je otkrila Serena. Naporno je kao na Svečanosti, samo što je ovaj put ona ta koja će nadzirati čitav bučan kazino, prepun ljudi. Ona se potpisa na prijemu gotovine koji joj je jedan od krupijea doneo na potpis i oseti malo zadovoljstvo. Život je pulsirao oko nje i taj trenutak joj je pripadao.

Za prilagođavanje je potrebno vreme, podseti se, primetivši nekoliko sumnjičavih pogleda koji su joj bili upućeni. Kada ju je Džastin predstavio kao partnera, Serena skoro da je začula kako se točak misli okreće u njihovim glavama. Morala je da dokaže da je kvalifikovana za tu poziciju, bez obzira na to šta se između Džastina i nje bude dešavalo na privatnom planu. Pravilo broj jedan bilo je poverenje. Pravilo broj dva bila je istrajnost. Kad se ta dva pravila udruže, Serena ih je smatrala nepobedivom kombinacijom, za razliku od formule kojom se služila kad je njen otac bio u pitanju.

Njen asistent Nero bio je visok, tih crnac, koji je na Serenina interesovanja o hotelu odgovarao nemim sleganjem ramenima. Saznala je da je radio u Džastinovom prvom kazinu kao izbacivač i, kako je Džastin širio posao, radio je na svim mestima koje je Džastin otvarao.

Progovarajući što je manje moguće, on provede Serenu kroz kazino, objasni joj najosnovnije stvari i ostavi je samu. On je jedan od onih ljudi, zaključila je, čije poverenje nije lako zadobiti.

Pošto je dobila znak od jednog delioca, Serena krete ka njegovom stolu. Pre nego što je bila na pola puta, začu besan, povišen glas. Trebao joj je samo pogled da zaključi da čovek koji diže buku nije imao sreće, a još manje je umeo to da prihvati.

“Izvinite”, osmehnuvši se ostalim igračima za stolom, Serena stade pored krupijea. “Postoji li nekakav problem?”

“Nego šta nego ima, dušo.” Čovek sa kraja se nagnuo preko stola i uhvatio ju je za zglob ruke. “Ko si ti?”

BalkanDownload

Serena spusti pogled na njegovu ruku, a zatim podiže pogled. “Ja sam vlasnik.”

On se nasmeja pre nego što isprazni čašu.

“Upoznao sam vlasnika, gospođice. Uopšte ne liči na Vas.” “To je moj partner”, obavesti ga Serena ledenim osmehom.

Krajičkom oka primetila je kako Nero ide ka njoj i skoro neprimetno mu odmahnu glavom. “Mogu li nekako da Vam pomognem?”

“Gomilu žetona sam večeras izgubio za ovim stolom”, reče joj. “Moji prijatelji će jemčiti za to.”

Ostali igrači su izgledali nezainteresovano. Svi su ga ignorisali. “Želite li da razmenite žetone koji su Vam ostali za gotovinu?”, ljubazno ga je upitala.

“Hoću priliku da povratim nešto”, odgovori joj, spuštajući svoju praznu čašu. “Ovaj džoker neće da mi digne limit.”

Serena pogleda u krupijea pokeraškog izraza lica i ugleda bes u njegovim očima. “Naši delioci nisu ovlašćeni da podižu limit za stolom, gospodine...?”

“Karson, Mik Karson. I zanima me kakva je ovo igra kad čovek nema priliku da povrati bar nešto što je izgubio.”

“Kao što rekoh”, odgovori Serena mirno, “delioci nisu ovlašćeni da podižu limit, ali ja jesam. Na koliku sumu ste mislili, gospodine Karsone?”

“To mi se više sviđa”, reče on i dade znak da mu se donese još jedno piće. Serena lagano odmahnu konobarici. “Pet hiljada za jednu ruku.” Široko se osmehnu Sereni. “To bi trebalo da izvadi stvar.

Potpisaću.”

“U redu. Donesi račun gospodina Karsona, Nero” naredi, osećajući da je u blizini i da može da je čuje. “Možete da odigrate jednu ruku sa pet hiljada, gospodine Karsone.” Serena ga ispitivački pogleda. “I ako izgubite, smatrajte to lošom srećom.”

“U redu, dušo.” Opet je uhvati za ručni zglob, dok mu je pogled klizio po njenoj elegantnoj haljini boje rubina. “A ako dobijem, mogli bismo ti i ja da odemo nekuda da na miru popijemo piće.”

“Ne izazivajte svoju sreću, gospodine Karsone”, Serena ga upozori uz osmeh.

BalkanDownload

On uze tabelu koju mu je Nero doneo i potpisa se. “Nije ništa loše probati, dušo. A, ne”, dodade kad se Serena sklonila. “Ti deliš.”

Bez reči Serena zauze mesto krupijea. Tada je primetila da Džastin stoji sa strane i posmatra je. Dođavola! Ona srete njegov pogled, pitajući se da li će nelagodnost koju oseća uticati na njeno prosuđivanje.

Pogledavši Karsona još jednom, reče sebi da vredi pet hiljada dolara da ga se reši na miran način.

“Ulozi?” upita, pogledavši druge igrače dok je brojala Karsonove žetone. Ostali za stolom jednoglasno su pristali da ne igraju.

“Samo ti i ja”, reče Karson, uzimajući žetone.

“Deli.”

Bez reči, Serena mu podeli sedam i dva. Brz pogled na neotkrivene karte otkri joj dvanaest i devet.

“Idemo”, naredi Karson, odsutno tražeći svoju praznu čašu. Ona okrenu damu. “Čekaj”, kaza i uputi joj širok, tužan osmeh.

“Ostajem na devetnaest”, Serena pokaza svoju neokrenutu kartu.

“Dvanaest... petnaest”, nastavi kad je izvukla. Bez pauze sada izvuče peticu. “Dvadeset.” Karson duboko uzdahnu. “Dođite nam opet, gospodine Karsone”, reče mu hladno, sačekavši da ustane.

Na trenutak ju je pogledao dok je mirno sklanjala njegov ulog, zatim je ustao i bez reči izašao iz kazina.

“Izvinjavam se zbog ove neprijatnosti”, osmehnu se Serena drugim igračima pre nego što je došao delilac.

“Odlično ste odigrali, gospođice Mekgregor”, reče joj Nero dok je prolazila pored njega.

Serena zastade i vrati se. “Hvala ti, Nero. I zovi me Rena.” Imala je zadovoljstvo da vidi kako joj se široko osmehnuo pre nego što je otišla do Džastina. “Jesi li bio spreman na to da se umešam?” upita ga mirno.

Džastin je pogleda, a zatim uze pramen njene kose i poče da ga vrti oko prsta. “Znaš, želeo sam te ovde iz mnogo različitih razloga. Ovo je jedan od njih.”

Ona se zadovoljna nasmeja. “A šta bi bilo da sam izgubila?”

Džastin slegnu ramenima: “Pa, izgubila bi. Ipak si se snašla u potencijalno neprijatnoj situaciji sa najmanje moguće problema. I sa stilom”, prošaputa, ne skidajući pogled sa njenog lica. “Divim se tvom stilu, Serena Mekgregor.”

BalkanDownload

“Čudno.” Osećala je promene u sebi, kao da su se one zaista dešavale - omekšavanje, zagrevanje. Želju. “I ja sam se oduvek divila tvom.”

“Umorna si.” Džastin lagano pređe palcem preko njenih podočnjaka koji su već bili vidljivi.

“Pomalo”, priznala je. “Koliko je sati?”

“Oko četiri.”

“Nije ni čudo. Problem sa ovakvim mestima je što zaboraviš da li je dan ili noć.”

“Već si preuzela na sebe više nego što možeš da izdržiš”, reče joj dok ju je vodio kroz kazino. “Potreban ti je doručak.”

“Mmmm.”

“Shvatiću to kao da si gladna.”

“Nisam ni primetila, ali kad si već pomenuo, čini mi se da umirem od gladi.” Serena baci pogled preko ramena dok ju je on izvodio iz kazina ka svojoj kancelariji. “Ali zar restoran nije na drugoj strani?”

“Doručkovaćemo u mom apartmanu.”

“Stani malo.” Osmehnuvši se ponovo, ona se odmaknu. “Mislim da je pametnije da idemo u restoran.”

Džastin ju je posmatrao na trenutak, a zatim gurnu ruku u džep.

“O, Džastine...”

“Glava - moj apartman, pismo - restoran.”

Namrštivši se, ona ispruži ruku. “Daj da vidim taj novčić.” Pošto ga je uzela i pregledala obe strane, Serena reče: “U redu, suviše sam gladna da bih se raspravljala. Bacaj.”

Spretno namestivši palac, Džastin baci novčić. Serena sačeka dok mu nije pao na dlan, a zatim uzdahnu. “Ići ćemo liftom”, reče Džastin ljubazno.

BalkanDownload

Osmo poglavlje “Ipak ću te jednom pobediti”, reče Serena dok je Džastin pritiskao dugme u liftu za potkrovlje. “A kada pobedim, biće u pitanju nešto mnogo veće od doručka”, reče i zagleda se u zidove od zatamljenih ogledala. “Znaš, uopšte nisam primetila lift dok sam sedela u tvojoj kancelariji.”

“To je tajni put za bekstvo”, reče i osmehnu joj se kad ga je pogledala. “Svima nama je povremeno potreban.”

“Nisam pretpostavljala da i tebi treba.” Seti se dvostrukog ogledala u njegovoj kancelariji i uzdahnu. “Da li ti nekad smetaju? Svi oni ljudi od kojih te deli samo tanak zid?”

“U poslednje vreme mnogo više nego ranije”, priznade.

“Pretpostavljam da si se i ti povremeno na brodu tako osećala. Zar nisi zato izlazila na palubu dok su svi ostali spavali?”

Ona odgovori podigavši obrve: “Moraću da se naviknem na to ako ću da živim ovde. U svakom slučaju, uvek sam volela da živim među mnogo ljudi.” Kada se vrata nečujno otvoriše, Serena izađe. “Džastine, ovo je stvarno divno.”

U svojim sobama je koristio jače boje, kose crte na presvlakama indigo plave boje na udobnoj, prostranoj sofi, odsjaj šartreza u senci staklene lampe.

Radi ravnoteže, postavljene su slike crtane pastelnim kredama i iskošeno ogledalo u pozlaćenom ramu.

“Ovde možeš da se opustiš”, reče Serena, uzimajući u ruke figuricu jastreba. “Uopšte ne liči na hotel pored svih tih tvojih ličnih stvari.” Čudno, kad je video njene ruke na nečemu što je bilo njegovo, Džastin prvi put oseti povezanost sa tim prostorom. Za njega je to oduvek bilo samo mesto na kome živi, ništa više i ništa manje. Mesto na koje odlazi kad ne radi. Imao je slične sobe i u ostalim hotelima. Bile su komforne, imale su privatnost i, iznenada je shvatio, bile su prazne. Do sada.

“Naravno, i moj apartman je vrlo lep” nastavi Serena, obuzdavajući potrebu da dodirne i prouči sve što joj padne pod ruku. “Ali osećaću se mnogo prijatnije kad unesem u njega svoje stvari. Majka će mi poslati moj pisaći sto i još nekoliko stvari.” Kad se okrenula, videla je kako je

BalkanDownload

posmatra na isti onaj nemi način kome se lako preda. Iznenada se unervozivši, Serena obori malu staklenu činiju od plavog kobalta.

“Kakav ti je pogled?” Serena krete ka prozoru, popevši se na malu platformu koja je stajala ispred, tek tada primetivši da je sto već postavljen. Digla je salvetu sa jednog od tanjira i ugledala bogati meksički omlet, prženu slaninu i mafin od kukuruznog brašna. Kad je podigla poklopac srebrne posude koja se nalazila na stolu, po sobi se razlegao miris kafe. Pored stola je stajao šampanjac u kofi punoj leda.

“Vidi ti ovo”, reče Serena dok je uzimala pupoljak ruže iz kristalne vaze. “Vidi šta je donela dobra vila, Džastine. Divno!”

“A pričaju da se čuda više ne dešavaju.”

“Hoćeš da čuješ šta je pravo čudo?” upita ga Serena, mirišući ružu.

“Pravo čudo je što ti ne prospem ovu kafu na glavu.”

“Više bih voleo da je popijem”, reče i krenu ka njoj. “Dopada li ti se ruža?”

“Ovo je drugi put da mi organizuješ obrok a da me pre toga nisi pitao”, poče ona.

“I prošli put si bila gladna”, podseti je.

“Nije stvar u tome.”

“Nego?”

Serena duboko, nervozno udahnu i oseti miris hrane. “Znam šta je bilo malopre”, reče mu. “Kako ti je uspelo da sve ovo ovde bude spremno i toplo?”

“Zvao sam rum-servis pre nego što sam došao u kazino da vidim treba li da te spašavam.” Stavivši krpu preko flaše, znalački izvuče pampur iz šampanjca.

“Veoma mudro.” Predavši se gladi, Serena sede. Oslonivši se laktom o sto, naslonila je glavu na ruku. “Šampanjac za doručak?”

“Ovo je najbolje vreme za šampanjac.” Džastin napuni dve čaše i pruži joj. “Ako rešim da predem preko tvoje arogantnosti”, kaza Serena dok je uzimala omlet, “ovo je zaista lepo od tebe - na prevarantski način.”

“Nema na čemu”, reče, podižući čašu.

Serena zažmuri posle prvog zalogaja, uživajući. “Lako je preći preko arogantnosti kad ti je stomak prazan. Ili sam ja toliko gladna, Džastine, ili je ovo najbolji omlet koji sam ikada jela.”

BalkanDownload

“Preneću tvoje utiske šefu kuhinje.”

“Mmm. Sutra ću morati da obiđem kuhinju i noćni klub”, dodade punih usta. “Primetila sam da za vikend nastupa Čak Rosen. Ne bi trebalo da bude praznih mesta.”

“Potpisao sam sa njim ekskluzivan ugovor na dve godine.” Džastin polomi mafin na pola. “Garantuje da će sva mesta biti razgrabljena u svim hotelima.”

“Mudra investicija”, kaza Serena. “Znaš...” Podigla je čašu vina i pogledala ga kroz mehuriće. “Sasvim si onakav kakav sam mislila da jesi kad si prvi put seo za moj sto, a opet uopšte nisi onakav kakvim sam te smatrala.”

Ispijajući vino, Džastin joj uzvrati pogled. “Šta si mislila, kakav sam?”

“Profesionalni kockar - uspešan, naravno. Ali...” Serena ponovo ispi gutljaj. Džastin je bio u pravu, pomisli. Šampanjac mi nikada više nije prijao. “Nisam te smatrala čovekom koji bi sagradio i vodio lanac ovakvih hotela.”

“Nisi?” Zabavljajući se, igrao se svojim jelom dok ju je posmatrao.

“A kakvim si me smatrala?”

“Mislila sam da si neka vrsta nomada. Verovatno delom i zbog tvog porekla, ali nisam mislila da poseduješ odgovornost, koja je neophodna za ovakav posao. Ti si interesantan spoj, Džastine, nemilosrdnosti i odgovornosti; težak si i...” ona ponovo uze ružu, “i sladak.”

“Niko me nikad ranije nije za to optužio”, reče Džastin dok je ponovo punio čašu. “Za šta?”

“Da sam sladak.”

“Nije ti to jedna od dominantnih karakteristika”, reče. “Zato me i izbaci iz koloseka kad se pojavi.”

“Zadovoljstvo mi je da te izbacim iz koloseka.” Prst mu je klizio po njenoj šaci, do ručnog zgloba. “Otkrio sam određenu... slabost prema ranjivosti.”

Ona odlučno ispi još jedan gutljaj vina. “Obično nisam ranjiva.”

“Nisi” složio se. “Možda mi zato još više znači što ja tu ranjivost kod tebe izazivam. Puls ti se ubrza kad te dodirnem ovde”, prošaputa, prelazeći prstom preko njenog zgloba.

Pomalo nesigurna, Serena spusti čašu. “Treba da idem.”

BalkanDownload

Ali on ustade zajedno sa njom, a prste umota među njene. Kad im se pogledi sretoše, njegove oči su bile mirne i vrlo samouverene.

“Obećao sam sebi danas popodne, Serena”, reče joj on tiho, “da ću voditi ljubav sa tobom još ove noći.” Prilazeći joj bliže, Džastin je uhvati i za drugu ruku. “Imamo još sat vremena pre izlaska sunca.”

Bilo je to ono što je ona želela. Svaki delić njenog tela izgarao je od želje. Ali da je njegove ruke nisu tako čvrsto držale, ona bi otišla.

“Džastine, neću da poričem da te želim, ali mislim da bi bilo bolje da pustimo da prođe neko vreme.”

“Razumno”, složi se i privuče je u zagrljaj. “Vreme je isteklo.”

Svojim usnama zaustavi njen osmeh protesta.

Tu glad nije mogla da utoli hrana. Usne su mu bile odlučne i zahtevne i pre nego što je Serena uspela da mu odgovori ili da pobegne.

I znala je da čim bude prislonio svoje telo uz njeno, tu više neće biti povratka. Osetila je ukus njegovih usana. I to željno. Osetila je i njegovo čvrsto, zategnuto telo.

Kada je ispreplitao svoj jezik sa njenim, bilo je jasno da nema više laganog izazivanja, nežnosti, već očajničke želje za bliskošću. Sada, kao da joj je govorio, više nema povratka. Ono što je počelo pre nekoliko nedelja hladnim pogledima dostiglo je kulminaciju. Desiće se, pomisli Serena dok joj se vrtelo u glavi, jer nijedno od njih dvoje nije htelo drugačije.

Posle tog prvog naleta neutoljene strasti ona oseti radost. Volela ga je. A ljubav, shvatila je, bila je najveća avantura. Uhvativši ga rukama za obraze, pažljivo je odvojila njegove usne od svojih, a zatim ga pogledala u oči koje su već gorele od želje za njom. Bio joj je potreban trenutak, samo trenutak, da razbistri misli, da kaže ono što želi, bez vreline strasti koja je strujala njom. Nežno je prelazila prstom preko izrazitih crta njegovog lica. Srce mu je snažno udaralo na njenim grudima, dok je njeno počelo da se smiruje. Osmeh joj se pojavio na usnama koje su bile vrele od njegovih poljubaca.

“Ovo”, reče mu ona tiho, “ono je što ja želim, što sam ja izabrala.”

Džastin ne reče ništa, samo ju je gledao. Te obične reči bile su zavodljivije od njenog opojnog mirisa i strasti koja ih je obuzimala.

Oslabile su ga, otkrivajući ranjivosti za koje nije ni znao da postoje u njemu. Iznenada, u njemu nije strujala samo strast. Uhvatio ju je za ruke i prineo ih usnama, ljubeći joj dlanove.

BalkanDownload

“Nedeljama nisam ni na šta drugo mislio, osim na tebe”, kaza.

“Nisam želeo ništa osim tebe.” Pomilovao ju je po kosi, a zatim mu se šaka steže u pesnicu. Potreba - gospode Bože, kad je osećao toliku potrebu? “Dođi u krevet, Serena, ne mogu više bez tebe.”

Pogled mu je bio miran kad joj je pružio ruku. Bez reči su otišli u spavaću sobu. Bila je u polumraku, osvetljena samo blagom svetlošću, koja je nagoveštavala da se noć završava. I bila je tiha, toliko tiha da je Serena mogla da čuje sebe kako diše - od uzdaha do izdaha. Kad je osetila da se Džastin odmakao od nje, stajala je rešena, a nervoza ju je iznenada obuzela.

Neće biti nežan, pomislila je, setivši se dodira njegovih ruku i usana na sebi. Kao ljubavnik biće isto tako uzbudljiv i zastrašujući. Začula je oštar zvuk, a zatim je videla plamen upaljača koji je prinosio sveći..

Senke su zaigrale.

Nije mogla da skine pogled sa njega. Pod odsjajem treperave svetlosti lice mu je zračilo opasnom lepotom. Činilo se kao da više pripada svojim indijanskim precima nego svetu koji je ona razumela. I tada je shvatila zašto je ona žena koju je njegov predak oteo svojevoljno ostala sa svojim otmičarem. “Želim da te vidim” prošaputa Džastin, potraživši je da je izvede pod svetlost sveće. Sa iznenađenjem je otkrio da ona drhti. Samo trenutak ranije izgledala je tako jaka, tako sigurna.

“Ti drhtiš.”

“Znam”, reče uz uzdah. “Glupo je” “Nije.” On oseti nalet snage, čist i jasan. Serena Mekgregor nije drhtala ni pred jednim muškarcem. Ali pred njim se tresla iako joj je u očima gorela vatra. Uhvativši je za kosu, Džastin joj povuče glavu unazad. U pogledu mu se ogledala snažna, skoro divlja želja. “Nije”, ponovi, a zatim spusti usne na njene.

Imala je osećaj da se stopila sa njim. Džastin oseti njeno opuštanje, oseti kako joj kosti postaše mekše, dok nije postala sasvim savitljiva u njegovom naručju. U tom trenutku je hteo da prihvati njenu predaju, ali uskoro je želeo više, mnogo više. Ne skidajući usne sa njenih, poče da je svlači. Zaboravljajući na osetljivost tkanine, on je vukao i kidao, zaustavljajući se samo da bi dodirnuo deo njenog tela koji je, centimetar po centimetar, otkrivao. Ona je i dalje drhtala dok je otkopčavala dugmad haljine, koja je trenutak kasnije sa nje skliznula na pod.

BalkanDownload

Znao je da će na sebi imati nešto meko i prozirno. Prstom je povukao bretele njenog grudnjaka na ramenima. Ali nije ih skinuo - nije još. Želeo je da oseti to zadovoljstvo svile između njih. Mučio ju je, raspaljivao, ljubio po licu dok se ona borila da ga svuče. Dodir njenih prstiju izmami uzdah iz njega.

Ležala je pod njim na krevetu, dok ih je razdvajala samo tanka tkanina. On oseti luđačku želju da je odmah uzme. Grudi su joj bile male i čvrste pod njegovom rukom, pripijene za svilu koju je obasipao poljupcima posle divljeg ljubljenja njenih usana. Džastin ju je nemilosrdno doveo do prvog vrhunca samo poljupcima i dodirima.

Udahnuvši njen dah, on spusti svoje telo na njeno, osećajući mahnito kretanje njenog tela pod svojim. A zatim njene grudi, koje je još pokrivala svila, grubo obuhvati usnama.

Boreći se za vazduh, Serena se privila uz njega. Telo joj se treslo od nebrojenih, neočekivanih osećaja. Bila je zarobljena u svetu svile i vatre. Sa svakim njenim pokretom pomerala se posteljina pod njenim golim leđima, šapućući joj mračna obećanja. Plamtelo joj je svako mesto na koje bi se spustila njegova ruka kao da je na vrhovima prstiju imao plamen sveće. Kad je svila na njenoj napupeloj bradavici postala vlažna od njegovih usana, oseti kako je vatra prostrujila kroz nju. Negde u daljini je čula njegov glas kako šapuće njeno ime i druge reči koje nije razumela.

Pošto više nije imao strpljenja ni za jednu prepreku, Džastin joj povuče grudnjak na struk i oseti njenu golu kožu. Serena ga privuče k sebi, i njene ruke su sada bile podjednako zahtevne kao njegove. Iako su joj usne žudele za njegovim usnama, prožimala ju je slatka jeza dok ih je osećala na svojoj koži. Jedino zadovoljstvo za koje je znala bilo je vrelo zadovoljstvo neugašene strasti. Nestala su sva ograničenja i pravila; bilo je ovo prepuštanje o kome je maštala u snu.

Samo je otkrila da na javi ima mnogo toga što nije znala, mnogo toga što nikad nije osetila. Jedno za drugim doživljavala je nova otkrića.

Kada su mu usne klizile po svilenoj liniji njenog veša, osetila je glad veću nego što je ikad iskusila. Mašta joj je podivljala, mislila je kako će je uzeti, kako je ispunjava, sanjala je tako realno da je fizički osećala bol u slabinama. Zanesena, šaputala mu je na rame, “Uzmi me”, tražila je, “Džastine, uzmi me sada.”

Ali on je nastavio da je uzbuđuje kao da nije čuo njenu molbu.

Svukao je svilu sa nje, prelazeći usnama preko novootkrivenog dela - od

BalkanDownload

ravnog stomaka, glatke obline kuka, do zategnutih mišića njenih unutrašnjih bedara.

Ona se izvila, ječeći, prepuštajući se bujici strasti. Bio je nemilosrdan, strašan ljubavnik, koga se plašila, i uzbudljiv, koga je sanjala. Bio je sve što je želela - topao i vlažan i van kontrole. Očajno, zahtevno, privila se uz njega, uranjajući svoje kratke, elegantne nokte u njegova leđa. Čuo je kako uzdiše, kako izgovara nepovezane reči dok ju je on sve silnije i silnije vodio ka ludilu. Koža joj je bila vlažna, izgarala je od strasti, dok je izdizanjem svojih kukova ka njemu pokazivala svoju želju. Sada je bila njegova, samo njegova. I nekako je znao da je niko nikada nije uzeo potpunije. Boreći se da svoju moć zadrži koji trenutak duže, izdiže se iznad nje. Serena ga uhvati za kukove.

Prva svetlost novog dana obasjavala joj je lice, koje je bilo kao od porcelana. Oči su joj bile zatvorene, a usne razdvojene kao da se svaki dah borio da izađe. Lud od želje, zakleo se da je nijedan muškarac neće videti ovakvu kakvom je on sad vidi.

“Pogledaj me”, zahtevao je Džastin glasom promuklim od strasti.

“Pogledaj me, Serena.”

Ona otvori oči. Sijale su od zadovoljstva i bile tamne od strasti.

“Ti si moja žena.” On uroni u nju i umalo izgubi kontrolu. “Više ti nema povratka.”

“Ni tebi” reče ona, zatvori oči, a tela počeše da im se pomeraju u istom ritmu.

Džastin je pokušavao da shvati šta mu je rekla, ali počela je brže da se pomera. Zagnjurivši lice u njenu kosu, kretao se ka ludilu.

Zora je kroz široki prozor preplavila sobu crvenozlatnom svetlošću. Dok je Džastin ležao zagnjuren u njen vrat, posmatrala je svetlost kako se igra na njegovim leđima. Bilo je onako kako se nadala, shvatila je. Silovito i bogato i novo. Ima li boljeg načina posmatrati sunce kako izlazi nego kad telo ljubavnika greje tvoje? San... Nije osećala potrebu za njim. Znala je da bi mogla ovako da leži satima dok sunce počinje jače da sija i dok sluša njegovo nežno disanje pored svog uha. Preplavljena nežnošću, poče da ga miluje po leđima.

Džastin podiže glavu na njen dodir. Lica su im bila blizu kad ju je pogledao, pogledom je ispitivao svaku crtu dok mu u mislima nije ostalo ništa osim njenog lica, mekog i rumenog od ljubavi. Bez reči on spusti poljubac na njene usne, lagan poput dodira leptira, što je radio veoma retko. Nežno, skoro sa strahopoštovanjem, ljubio ju je po

BalkanDownload

kapcima, slepoočnicama, obrazima, dok Serena nije osetila kako će je preplaviti neočekivane suze. Pod njegovim njeno telo se osećalo živo i slobodno.

“Mislio sam da znam kako će biti”, prošaputa, ponovo joj dodirujući usne svojima. “Trebalo je da znam da sa tobom ništa nije kako očekujem.” Ponovo podigavši glavu, pređe prstom preko njenih podočnjaka. “Trebalo bi da spavaš.”

Ona se osmehnu i skloni mu kosu sa čela. “Ne verujem da ću ikada više spavati. Ne želim da propustim nijedan izlazak sunca.”

On je lagano poljubi, a zatim, odmakavši se od nje, privuče je k sebi. “Želim te pored sebe, Serena.”

Ona se privi uz njega. “Sa tobom sam.” “Želim da živiš sa mnom”, ispravi je i podiže joj glavu kako bi mogao da joj vidi oči. “Ovde. Nije mi dovoljno da znam da si u sobi na drugom kraju hodnika.” Zatim je zastao i prešao palcem prekonjenih usana. “Dole će biti govorkanja, spekulisanja.”

Ponovo je stavila glavu na njegovo rame i počela je prstom da klizi po njegovim grudima. “Neće se spekulisati i govorkati samo dole kad se tvoje ime bude povezalo sa ćerkom Danijela Mekgregora” reče mu.

“Neće.” Osetila je promenu u glasu i znala je, i ne pogledavši ga, da mu je pogled nedokučiv. “Novinarima će veza biti interesantna, sudeći po mojoj prošlosti i reputaciji - potpuno suprotnoj od tvoje” “Džastine...” reče, prešavši prstom do centra njegovog torza, a zatim ponovo nagore. “Je l' me ti to pitaš da živim sa tobom, ili me upozoravaš da to ne radim?”

Posle malo dužeg ćutanja, dok je Serena i dalje prstom klizila preko njegovih grudi, on joj reče: “I jedno i drugo.”

“Shvatam. Pa...” okrete glavu, tako da je mogla da ga ugrize za vrat, “pretpostavljam da treba da razmislim.” Ona oseti njegov odgovor kad je spustila ruku ispod njegovog stomaka. “Treba da izvagam za i protiv”, nastavi dok ga je ljubila po ivici brade. Zatim leže na njega, tako da su im lica bila jedno naspram drugog. “Verujem da ti ne bi vagao za i protiv zbog mene.” Osmehnuvši se, spusti usne na njegove. “Samo da osvežim pamćenje.”

“Kako bih ti pomogao da doneseš pametnu odluku...” reče spuštajući ruku ka njenim kukovima.

BalkanDownload

“Mmm.” Ako je mislio da poljubac bude strasniji... Ona se izmakla, pronašavši mu slabu tačku ispod uha. “Jesi li znao da sam bila predvodnik tima za debatu u završnoj godini na Smitu?”

“Nisam.” On zažmuri, uživajući u tome da bude zaveden.

“Daj mi temu”, kaza, prelazeći prstima preko njegovih rebara, “i malo vremena za... istraživanje”, dodade, nežno ga poljubivši u vrat. “I mogu da diskutujem o svemu. Da vidimo...” On ispusti uzdah zadovoljstva kad je spustila usne na žilu kucavicu na njegovom vratu, “Život sa tobom podrazumeva mnoge neugodnosti.” Njegova ruka se kretala po njenom kuku, idući ka bedrima, Serena kliznu niz njegovo telo, osujetivši ga.

“Serena...”

“Ne”, podseti ga, a zatim prede jezikom preko njegovih grudi.

“Izgubila sam privatnost i dobar deo sna”, reče, osluškujući kako ubrzava disanje dok ona istražuje njegovo telo, “Rizikovaću da me zaposleni ogovaraju i spekulišu o meni i mom poslodavcu, kao i štampa.”

Kad su se njegovi mišići napregli pod njenim dodirima i usnama koje su istraživale, potpuno se predala. Bio je poput skulpture nekog poglavice, pomisli kao u bunilu, dok je krv počela brže da joj struji. “S tobom će biti nemoguće živeti”, zaključila je, izgubivši se negde između svoje inicijative i divlje lepote njegovog golog tela. “Zahtevan si, iritantan i pošto si mi toliko privlačan, neću imati nijedan trenutak mira.”

Vraćala se gore, puštajući svoje telo da polako klizi po njegovom.

Osmehnula se sporo i zavodnički dok je njegov pogled bio prikovan za njeno lice. “Daj mi jedan dobar razlog zašto bih, kad se sve ovo uzme u obzir, živela sa tobom.”

Dah mu je bio ubrzan i nije uspevao da ga kontroliše. Ruka koja ju je uhvatila za kosu nije bila nežna, ali ni nju nije mogao da obuzda. “Želim te.”

Serena mu se približi, sve dok joj usne nisu bile sasvim blizu njegovih. “Pokaži mi”, zahtevala je.

Iako je spustila svoje usne na njegove, Džastin se, bez razloga grubo bacio na nju. Brzo ju je uzeo, izazvavši kod nje jecaj, koji je odmah zatim prešao u zvuk zadovoljstva dok se kretao sve jače i brže. S nerazumnom pohlepom ju je uzimao i uzimao, a glad kao da je samu sebe hranila, postajala je sve veća i sve više ga je stezala, kao što su ga

BalkanDownload

stezale njene ruke i noge obavijene oko njegovog tela. Bio je obliven znojem, zarobljen među tim mekim, belim bedrima, nije mogao da diše, niti da se oslobodi. A njeno ime mu je neprestano odzvanjalo u mislima.

Od tog zvuka telo mu je drhtalo, preteći da eksplodira od očajničkog ponavljanja njenog imena. A zatim se reč razbila na hiljade malih delova. Znao je da ih se nikad neće osloboditi. I nije znao ni za šta drugo osim za slasno olakšanje ispunjenosti.

Zaspao je od umora ošamućenosti, dok mu je svuda po telu i mislima bila ona.

Telefon ga je probudio posle nepuna četiri sata. Pored njega Serena se komešala, uzdisala i mrmljala. Jednu rukuje zadržao obavijenu oko nje, dok se istegao kako bi drugom dohvatio telefon.

“Da?” Pogledavši u Serenu, shvatio je da je otvorila oči i da ga posmatra. Usnama dodirnu njeno teme. “Kada?” Videvši da je napet, ona nabra čelo. “Jesu li evakuisani? Ne, ja ću to da sredim... Silazim za nekoliko minuta.” “Šta je bilo?”

Džastin je već bio van kreveta i išao je ka garderobi. “Pretnja bombom u Vegasu.” Zgrabi prvo što mu je došlo pod ruku - farmerke i džemper od kašmira.

“O, bože!” Sad je i Serena ustala i tražila svoj veš. “Kada?”

“Telefonom je javljeno da će eksplodirati u tri i trideset pet po vegaskom vremenu, osim ako im ne isporučimo četvrt miliona dolara u gotovini.” Nemamo baš mnogo vremena, dođavola”, opsova, oblačeći farmerke. “Još je u toku evakuacija.”

“Nećeš im platiti.” Dok joj je bes sevao iz očiju, Serena navuče košulju preko glave.

Džastin ju je na trenutak posmatrao u tišini, a zatim se nasmejao, hladno i oštro rekavši: “Neću platiti.” Otišao je u susednu sobu, a Serena je odjurila za njim. “Silazim čim se presvučeni.”

“Nema ovde nikakvog posla za tebe.”

Vrata lifta već su se otvarala kad ga je uhvatila za ruku. “Idem s tobom.”

Na trenutak on smekša. “Onda požuri” reče joj, poljubivši je brzo, ali silovito, pre nego što je ušao u lift.

Za manje od deset minuta Serena je jurila pored recepcije ka Džastinovoj kancelariji. Podigao je pogled kad je ušla, ali joj je samo

BalkanDownload

klimnuo glavom, nastavivši da priča tihim glasom preko telefona. Kejt je stajala pored njegovog stola, ruke su joj bile stisnute, a njeno uvek mirno lice odavalo je znake napetosti. “Gospođice Mekgregor”, reče ljubazno, ne skidajući pogled sa Džastina.

“Možete li me obavestiti o čemu je reč, molim Vas?” “Neki ludak kaže da je sakrio bombu negde u hotelu u Vegasu.

Izgleda da ima daljinski upravljač kojim će je aktivirati”, reče, pogledavši na sat, “za sat i petnaest minuta. Hotel se evakuiše, a odeljenje za bombe pretražuje, ali...”

“Ali?”, upita Serena.

“Imate li predstavu koliko je to veliki hotel?”, upita je Kejt glasom koji je drhtao. “A koliko mala i smrtonosna bomba može biti?”

Ne rekavši ništa, Serena ode do bara na kraju prostorije i sipa čašu viskija. “Popij ovo”, naredi joj.

Uz gađenje Kejt diže čašu i ne spusti je dok je nije ispraznila. “Hvala vam.” Pritisla je usne na trenutak, a zatim pogledala Serenu. “Izvinite.

Moj suprug je izgubio ruku u Vijetnamu - nagazna mina. Ovo...”, reče, ispustivši dubok uzdah. “Ovo mi vraća sva sećanja.”

“Dođi, sedi”, reče Serena nežno, pokazujući joj na sofu. “Sad ne može ništa da se uradi, osim da se čeka.”

“Džastin im neće platiti”, prošaputa Kejt. “Neće”, kaza Serena i iznenadi se. “Misliš li da treba?”

Kejt provuče ruku kroz kosu. “Nisam objektivna kada su ovakve stvari u pitanju, ali...”, reče i ponovo pogleda Serenu, “mnogo može da izgubi.”

“Ako plati, izgubiće mnogo više od novca.” Serena se okrete ka Džastinu. Dodirnula ga je lagano, stavivši mu ruku na rame. Kejt pogleda i vide kako je podigao ruku i ispreplitao svoje prste sa njenima.

Taj gest joj je rekao više od hiljadu reči.

On je voli, pomisli Kejt, zapanjena. Nikad ni pomislila nije da bi Džastin mogao biti slab na jednu ženu. Dok je posmatrala izraz njegovog lica, pitala se da li je svestan toga.

“Ostavio je bateriju u jednoj od podrumskih prostorija za skladištenje.” Džastin na trenutak pridrža telefon ramenom.

“Zaboga, je li neko povređen?”

BalkanDownload

Pogledao je Serenu pogledom koji nije odavao nijednu njegovu misao. “Nije. Ima štete, ali male. Zvao je da kaže policiji da je to samo dokaz da ne blefira. Želi novac do pola četiri po vegaskom vremenu.”

Serena ga uhvati za ruku. “O čemu razmišljaš, Džastine?”

“Mislim kako je mnogo smeo za nekoga ko juri četvrt miliona dolara. Pitam se ima li tu nešto više. Zvao je hotel i tražio mene po imenu.”

Serena oseti novi nalet nelagodnosti. “Mnogi znaju da si ti vlasnik Komanča” poče. “A moguće je i da je to neko ko je nekada radio za tebe ili znao nekoga ko je bio zaposlen.”

On ponovo uze slušalicu. “Sačekaćemo i videti, zar ne?” Bilo je nečega u tim tiho izgovorenim rečima što je Serena prepoznala. Pretnja nasiljem, obećanje da će se osvetiti. “Koliko ljudi je još ostalo unutra?” upita Džastin. “Ne, želim odmah da mi se javi kad svi napuste hotel.”

“Doneću kafu”, reče Serena.

“Ne”, kaza Kejt, ustajući, “ja ću. Vi ostanite sa njim.”

Serena pogleda u zlatan sat na njegovom stolu. Deset i četrdeset pet. Navlaživši usne, naslonila se u Džastinovu fotelju čekajući.

I on je gledao u sat. Manje od sata, pomislio je. I bio je bespomoćan.

Kako da objasni da mu hotel nije samo gomila betona i armature? On je prva stvar koju je posedovao, prvi dom posle smrti njegovih roditelja.

Simbol njegove nezavisnosti, uspeh a, nasleđa. Kako je mogao samo da sedi i čeka da bude dignut u vazduh?

Da li je razlog za to bio predosećaj da je pretnja upućena direktno njemu? Stavivši ruke na zadnji deo vrata, Džastin pomisli kako to nema baš mnogo smisla - ali instinkt mu je govorio drugačije.

“Možda je blef”, Serenin glas je bio miran i staložen. Džastin oseti kako ga preplavljuje oštar talas nervoze. Pružio joj je ruku, očekujući da obiđe stolicu i prihvati je.

“Ne verujem.”

Obema rukama je uhvatila njegovu. “Bilo bi pogrešno platiti.

Ispravno postupaš, Džastine.”

“To je jedino što umem da radim.” Ponovo se usredsredi na glas preko telefona. “Dobro. Gosti i osoblje su izašli”, reče Sereni.

Sedela je na naslonu za ruke njegove stolice i oboje su gledali u sat.

BalkanDownload

Kejt se vratila sa kafom, ali šoljice su nedirnute stajale na stolu dok su čekali. Kako su minuti prolazili, Serena je osećala kako napetost u Džastinu raste. A on je sedeo miran, ne ispuštajući telefon iz ruku.

Pokušala je da zamisli koliko je složena potraga u hotelu veličine Džastinovog vegaskog Komanča. Koliko je to stotina soba, pitala se Serena, koliko hiljada ormana i ćoškova. Pitala se i da li će se detonacija čuti kroz slušalicu. I koliko puta do sada je Džastinova sudbina zavisila od prevrtljive sreće. Ovog puta, rekla je sebi dok je vraćala ruku na njegovo rame, sudbina će morati oboje da ih nadjača.

Posmatrala ga je i ubrzo primetila kako su mu se prsti šake koja je stajala na stolu iznenada ukrutili. “Da.” Kako ne bi postavljala pitanja, Serena se ugrize za usnu dok je Džastin slušao šta mu govori glas s druge strane žice.

“Shvatam. Ne, koliko ja znam. Da, stižem najbrže što mogu. Hvala ti.” Spustio je slušalicu i okrenuo se prema Sereni. “Našli su je.”

“Hvala bogu”, reče i nasloni svoje čelo na njegovo.

“Iz onoga što sam sad čuo, razneo bi kazino i pola glavnog sprata.

Kejt, rezerviši mi prvi let za Vegas.”

“Džastine.” Serena ustade sa naslona njegove fotelje, shvativši da su joj noge čudno slabe. “Znaju li ko je u pitanju?”

“Ne.” Tek sada primeti kafu na stolu. Podiže šoljicu i ispi polovinu.

“Moram da idem, da sredim stvari u hotelu i da razgovaram sa vlastima.

Vratiću se za nekoliko dana.” On ustade i uhvati je za ramena. “Izgleda da će moj novi partner imati vatreno krštenje.”

“Snaći ću se”, reče, izdižući se na prste i poljubi ga u usta. “I dobro ću brinuti o našem hotelu.”

“Siguran sam da hoćeš”, reče i privuče je bliže. “Ne volim što te sad ostavljam.”

“Biću ovde kad se vratiš”, kaza i obgrli rukama njegovo lice. “Ne brini, samo se brzo vrati.”

On se saže i poljubi je. “Idi malo odspavaj”, predloži joj.

“A ne, ovo mi je prvi radni dan na poslu.” Izraz lica mu je bio smiren, ali mogla je da oseti koliko je napet. Umesto bezbroj pitanja koja je želela da mu postavi, Serena se osmehnu i povuče. “Imam da obavim nekoliko stvari - da obiđem hotel, proverim kuhinju, pregledam dokumenta u svojoj kancelariji, prebacim stvari u naš apartman.”

BalkanDownload

To naš ga iznenadi. “Prvo to uradi”, zahtevao je, ponovo je uhvativši za ruku. “Želim da znam da spavaš u mom krevetu, Serena.

Ja...”

“Imaš let za četrdeset minuta, Džastine”, prekide ga Kejt, pojavivši se na vratima. “Moraš da požuriš ako misliš da stigneš” “U redu, javiću da mi se dovezu kola.”

“Džastine,” Blago se osmehnuvši, Serena izvuče ruke. “Lomiš mi prste.” Bilo je nešto u njegovom pogledu - delimično oprezno i delimično burno - što joj izbrisa osmeh sa lica. “Šta je bilo?”

Da li da joj kaže da je voli, pomisli uz brzi napad panike. Hoće li joj to reći dok još ni on nije sasvim svestan toga? “Sačekaće”, kaza joj nakon kraće pauze.

“U redu”, reče i, pošto je želela da smanji napetost koja mu se videla na licu, ona mu se osmehnu. A zatim mu obavi ruke oko vrata i poljubi ga. “Budi tužan bez mene, molim te.”

“Daću sve od sebe. Kejt ima broj telefona ako ti budem potreban.”

“Džastine, stigao je auto.”

“U redu.” Poljubio je Serenu dugim, strasnim poljupcem. “Budi tužna bez mene”, naredi joj pre nego što je otišao.

Uzdahnula je duboko i sela u fotelju, još toplu od njega. “Imam li ikakvog izbora?”, upitala se naglas.

BalkanDownload

Deveto poglavlje Narednih nedelju dana Serena se navikavala na rutinu u Komanču.

Bila je to njena prva velika investicija koju nije izabrao njen otac i za koju je bila rešena da je do tančina upozna. Nije imala nameru samo da baci pogled, sasluša koji komentar ispod ruke i preleti preko dokumenata. Htela je sve podrobno da upozna. Dane je provodila informišući se o svim poslovima u hotelu, večeri - u kazinu ili u kancelariji, baveći se upravničkim poslovima, A noći je provodila sama u Džastinovom apartmanu.

Tokom nedelje otkrila je dve stvari. Komanč je bila moderno rukovođena organizacija namenjena onima koji su želeli da potroše novac. Davala je svojoj klijenteli najbolje - za novac. I drugo, Džastinovo odsustvo je bilo sreća u nesreći.

Ostajalo joj je malo vremena da misli o njemu jer je imala mnogo posla. Samo kasno uveče, kada bi ostajala sama, Serena je u potpunosti shvatala koliko je postala zavisna od njega. Od njegove reči, dodira, prisustva. Ali ovako sama imala je priliku da dokaže sebi i svojim zaposlenima da može stručno i ozbiljno da vodi hotel. I uspevalo joj je.

Iskustvo joj je bilo dragoceno. Godinama je odsedala u najboljim hotelima i znala je kako je biti klijent od dolaska do odlaska. Godina provedena na Svečanosti pružila joj je drugu perspektivu. Razumela je probleme koji su mučili zaposlene - od premora i dosade do manjka posteljine. Prvog dana je već osvojila Neroa i Kejt. Drugog - šefa kuhinje, noćnog menadžera i čistačicu. Obe pobede je smatrala presudnim.

Serena je stajala pored svog kancelarijskog stola od orahovine i pregledala nedeljni raspored krupijea. Panel ispred nje je bio otvoren i imala je direktan pogled u kazino. Otkrila je da uživa u dvostrukom osećaju izolovanosti i druženja. Pošto dan teško da je počeo po standardima kazina, nameravala je da se naredna dva sata bavi papirologijom, znajući da će joj zazvoniti alarm na stolu ako negde bude bila potrebna, pokazujući mesto na kome je došlo do problema. A onda će raditi u prizemlju. Ako bude okupirana poslom, neće pasti u iskušenje da podigne slušalicu i okrene broj Džastinovog telefona u Vegasu.

On je bio čovek kome je trebalo prostora, koji nije davao obećanja, niti ih je očekivao. Ako ima nameru da pobedi na kraju, Serena je znala

BalkanDownload

da to ne sme da zaboravi. Ako bude bila strpljiva, možda će doći trenutak kada ljubav prema njoj neće shvatiti kao nešto što ga sputava.

Nasmejala se i odmahnula glavom. Ali ona neće moći njega opušteno da voli. Niti je to izabrala.

Masirajući vrat rukom, Serena se vrati rasporedu. Mogao je da bude manje komplikovan, pomislila je, ako zaposle još jednog krupijea da bude zamena tamo gde je potrebno. Tako bi posao mogao mnogo fleksibilnije da se obavlja i...

“Da? Napred!” Ne dižući pogled, Serena nastavi da gleda raspored.

Krupije koji bi radio po potrebi mnogo bi olakšao menjanje smena, pomisli Serena. A zatim oseti miris ljubičica spuštenih na papir ispred sebe.

“Mislio sam da bi možda ovo moglo da ti privuče pažnju” Osetivši kako srce počinje brže da joj kuca, Serena podiže pogled.

“Džastine!” Skočila je iz svoje fotelje i bacila mu se u naručje pre nego što je bilo ko od njih dvoje to očekivao.

Kad su se njegove usne spustile na njene, shvatio je da je to bio prvi put da vidi tu spontanu, nesputanu radost na njenom licu. I to zbog njega. Umor usled dugog leta i napeta nedelja smekšali su ga. “Šta je to u ženi” pitao se, “zbog čega se tako dobro osećaš kad je zagrliš?”

Smešeći se, ona zabaci glavu unazad. Pažljivije ispitivanje njegovog lica je zabrinu. “Izgledaš umorno.” Prstima je prelazila preko oštre linije njegovih usana. “Nikad te nisam videla toliko umornog. Bilo je baš tako loše?”

“Imao sam i prijatnije nedelje.” Privuče je k sebi, želeći da je oseti, pomiriše. Kasnije će joj reći za propisno štampanu poruku koju je dobio. Još jedna pretnja, bez detalja ili bilo kakvog navedenog razloga kao dokaz da nije gotovo. “Uradio sam onako kako si tražila”, rekao joj je dok je prelazio rukom po glatkoj tkanini koja joj je pokrivala donji deo leđa.

“Mmm. Šta?”

“Bio sam tužan bez tebe.”

Nije se nasmejala kao što je očekivao, samo je stisla ruke oko njegovog vrata. Boreći se sa suzama, spustila je svoje usne na njegov vrat. “Nisi se javljao. Čekala sam da me pozoveš”, prošaputala je.

Iznenađena svojim rečima, Serena se odmače od njega, boreći se sa suzama i odmahujući glavom. “Nisam mislila tako kako sam rekla.

Znam da si bio vrlo zauzet.” Ona podiže ruke, a zatim im bespomoćno

BalkanDownload

dozvoli da se opuste. “I ja sam bila. Bilo je milion stvari...” reče i okrete se da sredi papire na stolu. “Oboje smo odrasli i nezavisni. Poslednje što nam treba jeste da stavljamo okove jedno drugom.”

“Ti skitaš kad si nervozna”, prokomentarisao je Džastin.

Okrenuvši se, Serena ga ljutito pogleda. “Ne ismevaj me.” “Čudno kako mi je nedostajao taj ubilački pogled”, reče i priđe joj.

Obuhvatio joj je lice rukama i zagledao se u njene oči. Serena oseti kako je bes napušta i kako postaje slaba. “Serena”, reče i uzdahnu pre nego što je spustio poljubac na njene usne.

Nežni poljubac ubrzo postade strastan. Osetila je kako iz njega izbija želja i stapa se sa njenom, dok im se usne odvajaju jedino da bi pronašle novi ugao zadovoljstva. Čekanje dugo nedelju dana pojačalo se i bili su par usana koje se nisu razdvajale i par ruku koje su istraživale.

Džastin je podiže. Ni zbog jedne žene, pomisli on kao kroz maglu, nije ovako patio. “Želim te, Serena. Toliko te želim da ne mogu da mislim ni o čemu drugom, osim o tome da moram da te imam.”

Prislonila je svoj obraz uz njegov, ali joj kretanje iza stakla odvuče pažnju. “Ovo je glupo”, reče. “Osećam se kao... u izlogu.” Izmakla se, ali njegov pogled i lupanje njenog srca je zaustaviše. “Navuci panel”, prošaputa, “i vodi ljubav sa mnom.” Jauknula je kad je začula kucanje na vratima.

Džastin je pusti da se odmakne, samo ju je zagrlio oko vrata.

“Zaboravio sam. Kupio sam ti poklon.”

“Reci im da idu”, predloži Serena. “I daj mi poklon kasnije”, reče i uhvati ga za ruku. “Mnogo kasnije.”

Kucanje se ponovi. “Džastine, imao si svojih deset minuta,” “Kejn?” Džastin je posmatrao zadovoljstvo i iznenađenje na njenom licu. “Kejn!”

Poljubio ju je u nos. “Što ih ne pustiš da uđu?”

Otrčala je do vrata i širom ih otvorila. “Kejne! Alane!”, nasmejala se i bacila se obojici u zagrljaj, “Otkud vi ovde?” upita, ljubeći ih, “Da nije neki kolaps države i federalne vlade?” “Čak je i javnim službenicima povremeno potrebno nekoliko dana odmora”, kaza Kejn i zagrli Serenu obema rukama.

Tako malo se promenio, pomisli Serena. Iako su oba njena brata od oca nasledila visinu, Kejn je bio vitak i imao je duge udove. Skoro

BalkanDownload

mršav, pomisli Serena sa sestrinskom objektivnošću. Imao je privlačno lice, koščato, sa moćnim osmehom koje je koristio kao svoju prednost i sa očima tamnim skoro kao kod Serene. Kosa mu je u kovrdžama nehajno padala preko lica - plava sa crvenkastim odsjajem. Dok ga je posmatrala, bilo joj je jasno zašto mu je reputacija kod žena jednaka reputaciji koju ima kao ugledni advokat.

“Hmm. Uopšte ne izgleda loše, je li, Alane?”

Podigavši obrvu, Serena se okrete ka starijem bratu. “Ne”, odgovori on, osmehnuvši joj se ozbiljno, što je još samo pojačavalo strog izraz njegovog lica. Više je ličio na Hitklifa nego na američkog senatora.

“Mada je još uvek pomalo mršava”, reče i uhvati je rukom za obraze, pomerajući joj glavu na levu i desnu stranu. “Lepa devojka” kaza, savršeno imitirajući naglasak njihovog oca.

“Možda je, ipak, trebalo da se oženiš Arlin Džudson”, reče mu ona nežno. A zatim zagrli svog brata. “Tako mi je drago što te vidim!”

Džastin je sedeo na ćošku Sereninog stola i posmatrao ih. Delovao je sitno pored ta dva visoka muškarca i prvi put je primetio sličnost između nje i Kejna - oblik usta, nos, oči. Alan je bio krupnija, grublja Anina verzija, mada su sve troje nosili Danijelov pečat. Bilo je tako očigledno, Džastin se pitao kako je nije prepoznao prvi put kad ju je video.

Možda sada kad ih vidi kao porodicu, može da zamisli Serenu kao njihovu sestru. Pomisli na Dijanu i oseti žaljenje. Ipak, on nikad neće znati kako je imati nekog bliskog sa kim si zajedno od svog detinjstva, kao što nikad neće imati mesto u Sereninom srcu koje je pripadalo porodici.

“Koliko ostajete?”, upita ih Serena dok ih je uvodila u kancelariju.

“Samo za vikend”, reče joj Alan, dok je Kejn bacio brz, ali ispitivački pogled po njenoj kancelariji.

“Dakle, najzad si našao partnera”, reče Džastinu. “Bili smo iznenađeni što si tatu odbijao.”

“Ja sam bila ubedljivija”, reče Serena.

Kejn pogleda Džastina, ne pitavši ga ništa jer je već znao odgovor.

U tom pogledu je bilo upozorenje, suptilno, ali ipak savršeno jasno.

“Još mi niste rekli otkud vi ovde.” Stala je pored Džastina, Kejn se zavalio u fotelju, a Alan je gledao kroz neprovidno staklo.

BalkanDownload

“Čuli smo za pretnju bombom u Vegasu”, reče Alan. “Pozvao sam Džastina. Rekao je da bi ti poseta verovatno prijala. I...”, reče i okrete se, uputivši im jedan od svojih malobrojnih osmeha, “Kejn i ja smo pomislih da bi naš dolazak, bar nakratko, odgodio očev.”

“Poslednji put kad sam pričao sa njim”, reče Kejn “nagoveštavao je da bi mu prijalo nekoliko nedelja na plaži.”

Serena ispusti zvuk koji je bio mešavina smeha i uzdaha.

“Pretpostavljam da ste čuli za njegovu poslednju, malu zaveru.”

“Izgleda da mu je odlično uspela” reče Alan, pogledavši u Džastinovu ruku koja je stajala na njenom ramenu.

“Toliko sam bila besna da sam htela da polomim više od nekoliko cigara”, kaza, a zatim pogleda na alarm koji je zazvonio na stolu. “Sto broj šest. Ne”, reče i stavi ruku Džastinu na rame pošto je krenuo da ustane. “Ja ću da se pobrinem za to. Idite vas trojica gore i opustite se.

Stižem čim sve ovde sredim.”

“Je l` bi bilo nemoralno da se ja ovde kockam, sad kad si ti suvlasnik?” pitao se naglas Kejn.

“Ne, ukoliko bi igrao loše kao i do sada”, odgovori mu Serena dok je izlazila.

Kejn uzdahu i ispruži svoje duge noge. “Samo zato što sam je puštao da me pobedi u pokeru.”

“Nisi je baš puštao”, reče Alan blago. “Ona te je masakrirala. Nisi mnogo rekao preko telefona, Džastine”, nastavi, okrenuvši se od ogledala. “Možeš li da pričaš o tome što se desilo u Vegasu?”

Džastin uzdahnu i izvadi cigaru iz džepa. “Bila je to bomba kućne izrade, veoma kompaktna. Bila je ispod jednog od stolova za keno. FBI pregleda spiskove bivših zaposlenih i gostiju koji su izgubili velike sume novca, i iznuđivača koji su radili sličnom metodom. Ne verujem mnogo u to. Bilo je pretećih poziva, ali nisu mogli da im udu u trag i nisu prepoznali glas. Nemaju mnogo toga od čega mogu da krenu.” Dok je palio cigaru, pogled mu preko Alanovog ramena pade na Serenu koja je razgovarala sa gostom. “Nemoguće je ući u trag svakome ko je izgubio novac u jednom od mojih kazina, ukoliko je to uopšte motiv za postavljanje bombe.”

“Ti ne misliš da jeste?” upita ga Kejn, prateći Džastinov pogled ka svojoj sestri.

BalkanDownload

“Slutim”, reče, a zatim nervozno ustade. “Pre nekoliko dana bilo je pretnji - ništa posebno, samo da budem obavešten da će nešto pokušati.”

“Nije rekao gde, kada, kako?” upita Kejn.

“Ne”, kaza Džastin i kiselo se nasmeja. “Naravno, mogao sam da zatvorim sve hotele i da ga čekam”, reče i povuče dim iz cigare. “Neka sam proklet ako ću.” Sa naporom je kontrolisao bes koji ga je obuzimao.

Neko ga je uhodio. Bio je toliko siguran u to kao da je video senku iza svojih leđa. “Želim da Serena ode kući dok se sve ovo ne sredi”, reče jednostavno. “Vas dvojica bi trebalo da je ubedite.”

Kejnov odgovor je bio kratak smeh. Alan pažljivo pogleda Džastina.

“Ići će”, reče, “ako ti budeš išao sa njom.”

“Dođavola, Alane, ne nameravam da se zavlačim i krijem u mišjoj rupi dok se neko igra mojim životom.”

“A Serena će da se krije?”

“Ona ima polovinu vlasništva nad jednim od mojih pet hotela”, kaza Džastin strogo. “Ako se išta bude desilo ovom hotelu, osiguranje će pokriti njen gubitak.” Njegov pogled ponovo krete ka staklu. “Kod mene na kocki nisu samo investicije.”

“Lud si ako misliš da kod Rene jesu”, kaza Alan.

Džastin se obruši na njega, dajući oduška svom besu koji se u njemu sakupljao nedelju dana. “Slušaj, imam loš predosećaj u vezi sa ovim. Neko me juri, a ona mi je suviše blizu. Želim da ode tamo gde će biti bezbedna i gde ništa neće moći da joj se desi. Verujem da to razumete. Zaboga, ona vam je sestra!”

“A šta je ona tebi?” upita ga Kejn staloženo.

Nervozan, Džastin se okrete ka njemu, dok mu je stotine psovki stajalo na usnama. Pogleda u tamne oči koje su ga netremice gledale i toliko ličile na Sereni ne. “Sve” uzdahnu pre nego što se ponovo okrenuo ka staklu. “Neka sam proklet, ali ona mi je sve.”

“Rešeno je”, reče Serena dok je ulazila u kancelariju. “Samo sam...”, zastala je pošto se napetost osećala u vazduh u. Polako je prelazila pogledom od jednog do drugog, a zatim je prošla pored braće i stala pored Džastina. “Šta se desilo?”

“Ništa.” Trudeći se da bude smiren, uze cigaru i uhvati je za ruku.

“Jesi li večerala?”

“Nisam, ali...”

BalkanDownload

On pogleda Alana i Kejna. “Poručićemo da nam donesu nešto gore, osim ako ne želiš da ručaš u restoranu.”

“Ja želim da iskušam sreću”, reče Kejn i lagano ustade. “Alan će paziti da ne potrošim mesečnu platu. Imaš žetone, Rena?”

“Drži se malih uloga”, reče i razvuče usne u osmeh.

“Ti mala veštice”, reče, a zatim još šapnu na uho: “Vidimo se sutra.”

“Kasnije sutra”, dobaci Alan dok je otvarao vrata. “Nikad pre tri ne mogu da ga odvojim od stola.”

Serena sačeka da se vrata za njima zatvore. “Džastine, šta se dešava?”

“Umoran sam”, reče joj i uhvati je za ruku. “Hajdemo gore.”

“Džastine, ja nisam budala.” On je brzo povede kroz kancelariju do lifta. “Imala sam osećaj da će nešto da eksplodira kad sam ušla. Ljut si na Alana i Kejna?”

“Ne, nije ništa što treba da te brine.”

Hladan, kratak odgovor natera je da jače pokuša da probije odbranu. “Džastine, ne pokušavam da se mešam u tvoje lične stvari, ali ako to ima neke veze sa mojom braćom, mislim da zaslužujem da mi se objasni.”

On prepozna povredenost i ljutnju. Želeo je da otera oba osećanja, da je uzme u naručje i prekine njeno ispitivanje na način koji bi umanjio njegovu napetost. Ali kada se vrata lifta otvoriše, Džastin se natera da hladnokrvno razmišlja. Mogao bi da iskoristi tu njenu povredenost i bes.

“Ništa što tebe treba da se tiče”, ponovi nehajno. “Naruči nešto od rum-servisa. Želim da se istuširam.” Udaljio se, ne sačekavši da mu odgovori.

Suviše iznenađena njegovim tonom da bi reagovala, Serena ostade da gleda za njim. Šta se desilo tokom tog njihovog napetog razgovora?

Zašto se ponaša prema njoj kao prema strancu? Ili još gore, primeti, kao da je ljubavnica koju može da otera kad mu se prohte. Stajala je nasred sobe pokušavajući da obuzda svoj bes, ali samo oseti bol. Znala je kakav rizik preuzima. Izgleda da je izgubila na kocki.

Ne. Skupila je šake u pesnice i podigla glavu. Ne, neće je se tek tako otarasiti. Neka se istušira i večera, rešila je. A zatim će ona... da mu objasni šta tačno od njega očekuje. Samo mirno, reče sebi dok je išla ka telefonu. Biće sasvim smirena. I pozva rum-servis.

BalkanDownload

“Ovde gospođica Mekgregor, Želela bih odrezak i salatu.”

“Naravno, gospođice Mekgregor. Kakav odrezak želite?”

“Prepečen”, reče.

“Molim?”

Uz napor je zadržala kontrolu. “Za gospodina Blejda je”, objasni.

“Verujem da znate šta voli.”

“Naravno, gospođice Mekgregor. Odmah ću poslati gore njegovu večeru.”

“Hvala.” Svi igraju oko Džastina Blejda, pomisli nervozno dok je vraćala slušalicu. Otišla je do bara i sipala sebi piće.

Kad je Džastin izašao iz sobe, Serena je sedela na sofi dok je konobar postavljao sto. Džastin je na sebi imao samo bademantil, koji mu se raširio na grudima kad je gurnuo ruke u džepove. “Ti nećeš da jedeš?”, upita je, videvši da je sto postavljen samo za jednu osobu.

“Ne”, reče i popi gutljaj svog pića. “Ti samo izvoli”, rekla je i otvorila tašnu, izvadivši novčanicu koju je pružila konobaru. “Hvala.”

“Hvala Vama, gospođice Mekgregor. Prijatno, gospodine Blejde.”

Kad se vrata zatvoriše za njim, Džastin sede. “Mislio sam da nisi večerala.”

“Nisam gladna”, reče jednostavno.

Slegnuvši ramenima, Džastin je probao salatu koja mu uopšte nije prijala. “Izgleda da nije bilo većih problema dok me nije bilo.”

“Ništa što nisam mogla da rešim. Mada, imam nekoliko predloga, mislim da se hotelom i kazinom upravlja veoma lako.”

“Napravila si dobru investiciju”, kaza i nastavi da jede.

“Možeš da posmatraš na taj način.” Serena opruzi ruku na naslon kreveta. Njena jakna sa biserima presijavala se na prigušenom svetlu.

Dok ju je gledao, Džastin je želeo samo da je privuče k sebi, da joj svuče tanku, crnu svilu koju je nosila do tela i da se ponovo izgubi u njenom mekom, belom telu i zlatnoj kosi.

Ubode parče mesa viljuškom.

“Hotel je prevazišao sva očekivanja prošle godine” reče on polako.

“Nije potrebno da oboje budemo ovde dvadeset četiri časa dnevno.”

Pošto više nijedan zalogaj nije mogao da proguta, on usu kafu. “Mogla bi da razmisliš o tome da se vratiš kući.”

Držala je čašu na usnama. “Kući?”, ponovi tupo.

BalkanDownload

“Trenutno nisi potrebna ovde”, nastavi on. “Pomislio sam kako bi bilo mnogo praktičnije da odeš kući, ili kuda god hoćeš, a onda da se vratiš i preuzmeš odgovornost kad ja ne budem bio tu.”

“Shvatam.” Polako spusti čašu na stočić pored sebe i ustade.

“Nemam nameru da postanem nemi partner, Džastine.” Glas joj je bio čvrst i jasan, ali iako je bila na drugoj strani sobe, mogao je da vidi kako joj se u očima skupljaju suze. “Niti imam nameru da budem odbačeni tovar. Jednostavno ćemo se vratiti na naš prvobitni dogovor i zaboraviti grešku od jedne noći.” Pošto je osetila da ruka počinje da joj drhti, ponovo uze piće i ispi ga do kraja. “Spakovaću stvari i selim se u svoj apartman.”

“Dođavola, Serena, želim da ideš kući.” Gledajući kako se bori sa suzama, oseti kako mu se nešto steže u stomaku. Braneći se, Džastin ustade od stola i krenu ka njoj. “Ne želim da budeš ovde.” Čuo je kako je pokušala da sakrije uzdah, ali odao ju je pogled. Oči joj nisu bile pune suza, ali ta povređenost koja se videla u njima bila je sto puta gora, “Nema potrebe da budeš grub, Džastine”, reče. “Bio si jasan. Odlazim iz tvog apartmana, ali polovina hotela je moja i ostajem.”

“Ja još ništa nisam potpisao”, podseti je.

Gledala je u njega nekoliko trenutaka. “Tako očajnički želiš da me se rešiš” reče. “Moja greška.” Serena je gledala u praznu čašu u svojoj ruci. “Da sam bila pametna, ne bih spavala sa tobom dok sve ne bude gotovo.”

Razjaren, on zgrabi čašu iz njene ruke i razbi je o zid. “Ne!” Privukao ju je k sebi, zagnjurio je lice u njenu kosu i opsovao. “Ne mogu to ovako da uradim. Ne želim tako da misliš.”

Strahovito povređena, Serena se nije opirala. “Molim te, pusti me da idem.”

“Serena, saslušaj me. Saslušaj me”, ponovi, držeći je za ramena.

“Dobio sam pismo pre nego što sam napustio Vegas. Bilo je adresirano na mene lično. Ko god da je postavio tu bombu hteo je da mi da do znanja da nije gotovo. Ponovo će me napasti - na nekom mestu, u jednom trenutku. Nije u pitanju samo novac, osećam to. Lično je, razumeš? Nisi sigurna pored mene.”

Gledala je u njega dok su joj njegove reči ublažavale bol. “Rekao si mi sve to zato što misliš da sam u opasnosti ako ostanem ovde?” “Želim da te sklonim od ovoga.”

BalkanDownload

Serena skloni njegove ruke sa svojih ramena. “Nisi ništa bolji od mog oca”, reče besno. “Udešavaš mi život svojim zaverama i šemama.

Znaš li šta si mi uradio? Jesi li na trenutak pomislio da mi kažeš istinu?”

“Rekao sam ti”, ponovi, boreći se sa svojom krivicom i željom.

“Hoćeš li sada da odeš?”

“Ne.” “Serena, zaboga...”

“Očekuješ da spakujem kofere i pobegnem?” prekide ga, pokazujući mu koliko je besna. “Da se krijem jer neko nekad može da postavi bombu u hotel? Što mi ne kažeš da nađem negde neko stakleno zvono i zavučem se pod njega? Dodavola, Džastine, i ja sam mnogo toga stavila na kocku, kao i ti.”

“Hotel je skroz pokriven osiguranjem. Ako se nešto desi, neće ti propasti investicija.”

Zažmurila je i udahnula. “Kretenu.”

“Serena, budi razumna.”

Kad je otvorila oči, u njima je opet bio bes. “Ti si razuman, pretpostavljam.”

“Nije me briga jesam li razuman ili ne!” povuče je nazad. “Želim da budeš tamo gde znam da niko ne može da te pipne.”

“Ne možeš ti sve da znaš!”

“Znam da te volim!” On je ponovo zgrabi i protrese. “Znam da mi u životu značiš više od bilo čega i neću da rizikujem.”

“Kako si onda mogao da mi kažeš da odem?”, povikala je. “Ljudi koji se vole treba da budu zajedno.”

Posmatrali su se dok su razmišljali o tome šta je sve bilo izrečeno.

Džastinov stisak popusti i ruke mu padoše pored tela. “Učini to zbog mene, Serena.”

“Bilo šta drugo”, odgovorila je. “Samo ne to.”

Okrenuo se ka prozoru. Napolju je sunce zracima obasjavalo more.

Vatreni odsjaji i zlatne pruge, baš kao žena koja je stajala iza njega.

“Nikad nikoga nisam voleo”, prošaputa Džastin. “Moje roditelje i sestru možda, ali njih dugo nema u mom životu. Snašao sam se bez njih.

Mislim da bez tebe ne bih mogao da se snađem. Prestravljen sam čak i od same pomisli da nešto može da ti se desi.”

BalkanDownload

“Džastine.” Prišla mu je, obavila mu ruke oko vrata i naslonila obraz na njegova leđa. “Znaš da nema garancije, sve je kocka.”

“Kockam se celog svog života. Neću sa tobom.”

“Ja donosim odluke za sebe”, podsetila ga je.

“To ne možeš da promeniš, Džastine. Neću ti dozvoliti. Ispričaj mi još jednom”, nastavila je pre nego što je stigao da odgovori. “I ovog puta nemoj da vičeš na mene. Osetljiva sam.”

Kad se okrenuo ka njoj, Džastin je prstom prešao preko linije njenih usana. “Uvek sam mislio da 'Volim te' zvuči otrcano - sve do sada”, reče i zameni prst svojim usnama, istim nežnim dodirom, “Volim te, Serena.”

Uzdahnula je kad je osetila kako svlači jaknu sa njenih ramena.

“Džastine”, prošaputala je kad ju je uzeo u naručje.

“Hmm?” “Nemoj da kažeš mom ocu. Mrzim kad on pridikuje.”

Nasmejao se i spustio ju je na krevet.

Voleće je nežno. Kako bi mogao drugačije, posle onoliko bola koji je video u njenim očima. Bila mu je dragocena, neophodna u životu, neizostavan deo njegovih misli. Meka i već vruća, povukla ga je ka sebi. Želi da je voli nežno, ali ga dovodi do ludila.

Njene ruke su mu već skidale odeću i milovale kožu. Njene usne su već klizile po njegovom licu, grickajući njegove - izazivale su, mučile, zahtevale. Džastin opsova kad je svukao haljinu niz njeno telo, a njen prigušeni, hrapavi smeh ga je izludeo. Možda ju je povredio; nije mogao da kontroliše svoje ruke. Divlje su želele da je dodiruju, da je imaju. A ona se samo izvijala pod njim, razuzdano i sasvim slobodno, sve dok mu krv nije udarila u glavu. Šaptao je nešto nerazumno na jeziku svojih predaka - pretnje, obećanja, izjave o ljubavi i ratu koje više nije mogao da odvoji.

Serena je čula tihe reči - reči podjednako primitivne i erotične koje je šaputao u njenu kožu. Sada više u njemu nije bilo ničega od sofisticiranog kockara, već samo žestine i neukroćenosti. I bio je njen, divlje je pomislila dok su je milovale njegove ruke. Osetila je njegov muški miris, miris nerazblažene kolonjske vode i zagnjurila je glavu u njegovo rame, želeći da ga upije. Ali njegova glad joj nije dozvolila da se opusti. Vrela i otvorena, njegova usta su se obrušila na njena, zahtevajući, a ne predajući se, agresivno.

BalkanDownload

Želi me, kao da joj je govorio. Odgovorila mu je neslućenom strašću od koje su oboje jedva disali. Mislila je da joj je pokazao sve što je trebalo da joj pokaže, da nije postojalo ništa što već nisu osetili one prve noći ljubavi. Kako je moguće da ima još toliko tajni koje nisu otkrili? Izgledalo je da on ima nepresušnu energiju i želju za njom. Kao što je imao i na samom početku, kad ju je izazvao da bacaju novčić.

Dodirnuo ju je, a stotine malih, divljih eksplozija eruptiralo je u njoj. Dok joj je telo drhtalo od njih, svi njeni devojački snovi o vođenju ljubavi - nežne reči, meki dodiri - nestali su kao beznačajni. Za ovo je ona bila stvorena: za buru i oluju.

Spojenih usana, spojili su se u jedno divlje, neodvojivo telo.

Serena se protegla pre nego što je otvorila oči. “ O, bože, divno se osećam!” Čak i njoj je njen glas zvučao kao da mačka pređe.

“I ja sam baš to sad pomislio”, složi se Džastin, mazeći je.

Ona se nasmeja i ustade i dignu ruke visoko iznad glave. On je u polumraku posmatrao kako joj kosa pokriva gola leđa koja su se izvijala. “Ne, ozbiljno... Osim što umirem od gladi.”

“Rekla si da nisi mnogo gladna”, podsetio ju je.

Pridigao se, uhvatio ju je oko struka i ponovo povukao na krevet.

“Nisam bila” kaza i leže preko njega. “Ali sada jesam.” Ljubila ga je po licu i zaustavila se kod usana. “Umirem od gladi.”

“Možeš da pojedeš odrezak koji mi je ostao.”

“Hladan je”, požalila se. Bezobrazno se nasmejala i poljubila ga u vrat. “Ništa drugo ti ne pada na pamet?”

“Divim se tvom duhu” reče, vraćajući njene usne na svoje. Pomazio ju je po kosi i spustio njenu glavu na svoje rame. “Hoćeš da pozovem rum-servis?”

Ona duboko uzdahnu. “Malo kasnije. Volim te, Džastine.”

Zažmurio je i obavio ruke oko nje. “Pitao sam se da li ćeš mi to reći.”

“Zar nisi primetio?” Osmehujući, Serena se nasloni na njegove grudi. “Može ovako - volim te?” poče, prateći svoje reči poljupcima.

“Obožavam te. Očarana sam tobom. Luda sam za tobom.”

“Nije loše za početak.” Prineo je njenu ruku svojim usnama i polako spustio poljubac na svaki prst. “Serena...”

BalkanDownload

“Ne”, reče i brzo mu prekri usta rukom. “Nemoj ponovo da me pitaš. Ne idem nikuda i neću da se svađam sa tobom, Džastine. Ne sada, ne večeras”, kazala je i prislonila obraz na njegov. “Kao da sam ceo život čekala na ova osećanja. Sve do ovog trenutka izgleda kao uvod. Zvuči ludo, ali mislim da sam onog trenutka kad sam te prvi put ugledala, znala da će sve da se promeni.” Ponovo se nasmejala i odmakla od njega. “A mislila sam da sam suviše inteligentna da bih verovala u ljubav na prvi pogled.”

“Ti i tvoj intelekt”, reče joj, “ uveliko ste usporili stvar” “Naprotiv”, reče, bezobrazno se osmehnuvši. “Samo smo ih ubrzali na jedan divan način. Došla sam ovde sa idejom da budem tvoj partner kako bismo imali iste karte, a istovremeno sam te ubeđivala da ne možeš da živiš bez mene.”

“Jesi li?”

“Uspelo mi je.”

“Pomalo si uobražena, Serena.” Čupnuo ju je za kosu i ustao je iz kreveta. “Kuda ćeš?”

“Da udahnem malo vazduha van tvog balona.” Otvorio je fioku i izvadio malu kutiju. “Kupio sam ti ovo u Sent Tomasu.”

“Poklon?” Izdigla se na kolena i ispružila ruku. “Obožavam poklone.”

“Pohlepna, mala veštice”, reče joj i pruži kutiju njenoj ispruženoj ruci.

Njen smeh smeni tišina kada je otvorila kutiju. Par minđuša od ametista i dijamanata piljilo je u nju i svetlucalo čak i pri tako maloj količini svetlosti. Setila se kako su izgledale u sunčanom izlogu u kome ih je prvi put videla. Oklevajući, didirnu prstom jednu, kao da proverava jesu li stvarne, a ne samo iluzija od kamena.

“Džastine, prelepe su”, prošaputala je dok ih je posmatrala. “Ali zašto?”

“Jer ti lepo stoje, a ti ih ne bi kupila. I...” poljubi je u obraz, “već tada sam rešio da te nepustim iz svog života. Da nisi došla ovamo, ja bih te dovukao.” “Želela ja to ili ne?”, upitala ga je, a na usnama joj zaigra osmeh.

“Upozorio sam te da je to stara tradicija u mojoj porodici.” Pomerio joj je kosu iza uha. “Stavi ih. Zanima me kako izgledaju na tebi.”

BalkanDownload

Serena izvadi minđuše iz kutije i stavi ih na uši. Kosu je rukom sklonila unazad. “Hoću da vidim.” Džastin je pogledom zaustavi.

Koža joj je bila bleda i savršena. Kad je spustila ruku, kosa joj je polako i opušteno pala. Na sebi je imala samo svetlucave minđuše.

Izgledala je kao egzotična fantazija. Plamen vatre iz njegovih očiju zapalio je vatru u njenim. Usne joj se razdvojiše i ona pruži ruke ka njemu.

BalkanDownload

Deseto poglavlje Serena se protegla. Nije joj se ustajalo iz kreveta. Da Džastin nije već sišao, ideja o izležavanju mnogo bi joj više prijala. Ležala je na sredini kreveta - na mestu na kome su bili zajedno, sklupčani i zagrljeni čitave noći.

I dalje je bio zabrinut, pomislila je. Iako joj je pre nego što je otišao na uvo šapnuo nekoliko čarobnih reči, Serena je osetila u njemu napetost koju je kontrolisao. Sve dok Džastin bude mislio da je bomba postavljena u Vegasu pretnja njemu lično, i da će ih biti još, Serena nije mogla da učini ništa da tu njegovu napetost ublaži. Mogla je samo da ostane pored njega, trudeći se da ga ubedi da ona nije u opasnosti i da može da brine o sebi.

Muškarci, pomisli Serena i osmehnu se. Koliko god da su liberalni, jednostavno ne mogu da prihvate činjenicu da žene umeju same da brinu o sebi. Poslednje što bi uradila bilo bi da sedi u Masačusetsu dok je čovek koga voli u Nju Džersiju. Nema logike, reče Serena sebi, dok je ustajala iz kreveta. Mislila je upravo ono što je sinoć rekla Džastinu ljudi koji se vole treba da budu zajedno.

Džastin se neće sasvim opustiti sve dok policija ne uhapsi onoga ko je postavio bombu, a to može trajati mesecima - ako ga uopšte ikada uhapse. Možda je i sasvim odustao sada kada mu je plan propao. Ili će možda čekati - danima, nedeljama, mesecima pre nego što ponovo napadne.

Uzimajući garderobu iz ormana, razmišljala je o takvoj mogućnosti, boreći se da potisne nelagodnost. Uhapsili ga ili ne, Serena nije delila Džastinovo uverenje da će pokušati ponovo. Poruka je verovatno bila poslata u besu što je plan propao. To ima više smisla od teorije da neko želi da naudi lično Džastinu.

Nije objektivan, pomisli Serena dok se oblačila. Hoteli su bili deo njega, nije ih posmatrao samo kao skupe građevine. Napadač se kockao i izgubio. Svestan je da policija vodi istragu i da će Džastin pojačati svoje obezbedenje. Kukavice postavljaju bombe. A kukavica neće rizikovati da bude uhvaćen. I Džastin će s vremenom to shvatiti.

Kad je začula kucanje na vratima, Serena automatski baci pogled na sat koji je stajao pored kreveta. Suviše je rano za spremačicu, pomisli i izađe u dnevnu sobu. Ko li bi to mogao biti? Ruka joj se

BalkanDownload

zaustavila na kvaci kad su joj u glavi odzvonile Džastinove reči od sinoć.

Neko me juri. Nisi bezbedna.

Iznenada osetivši nelagodnost, Serena pogleda kroz špijunku. Eto, vidiš, reče sebi i nervoza nestade. Obične gluposti. Otvorila je vrata i osmehnula se svom bratu.

“Sigurno si sinoć rano zaspao kad si ovako rano ustao”, prokomentarisala je.

Kejn ju je kratko posmatrao pre nego što je ušao u sobu. “Nije baš tako rano”, odgovori joj, razgledajući unaokolo. “Došao sam da vidim Džastina.”

“Mimoišli ste se.” Zatvorila je vrata i zagladila kosu još čupavu od spavanja. “Pre petnaestak minuta je sišao u kancelariju. Gde je Alan?”

Kejnova naklonost prema Džastinu bila je poljuljana činjenicom da mu je Serena sestra. Njegova mlađa sestra, zaboga, pomislio je. I stajala je u Džastinovom apartmanu u svilenom ogrtaču koji joj je on poklonio prošle godine za Božić. “On upravo doručkuje”, reče joj Kejn dok je obilazio sobu.

“Ti si uvek bio najrazgovorljiviji ujutru” seti se Serena. “Uvek sam mislila kako je to grozna navika. Hoćeš kafu? To je jedna od malobrojnih stvari koje se nalaze u kuhinji.”

“Naravno.” Još uvek se boreći sa iznenađenjem što je shvatio da je gajio iluziju da je njegova sestra samo njegova, Kejn pođe za njom.

Kuhinja je bila prostrana i upadljiva. Pod i zidovi su bili beli, a ormarići sjajno crni. Serena uključi aparat za kafu i pokaza rukom na bar. “Sedi.”

“Izgleda se dobro snalaziš”, Kejn začu sebe kako to izgovara.

Ona ga iznenađeno pogleda. “Ja živim ovde.”

Iznerviran, Kejn sede na stolicu za barom. “Džastin izgleda ne gubi vreme.”

“To je prava šovinistička izjava za jednog državnog tužioca”, prokomentarisa Serena dok je sipala kafu. “Ako posmatraš drugačije, možeš da kažeš kako ja ne gubim vreme.”

“Upoznala si ga tek pre mesec dana.”

“Kejne”, reče Serena i okrete se ka njemu. “Sećaš li se Luka Denisona?”

“Koga?”

BalkanDownload

“Bio je lokalni zavodnik kad sam imala petnaest godina”, podsetila ga je. “Saterao si ga u ćošak na parkingu otvorenog bioskopa i zapretio mu da ćeš mu polomiti svaku košćicu ukoliko ikad stavi ruke na mene.”

Videla je kako se Kejnovim licem raširio osmeh kad se toga prisetio. “I nije, je li?”

“Nije.” Prišla mu je i uhvatila ga za uši. “Nemam više petnaest godina, Kejne, a Džastin nije Luk Denison.”

Sad je on nju uhvatio za uši i privukao je k sebi. “Volim te” reče i poljubi je u obraz.

“Onda budi srećan zbog mene. Džastin je sve što želim.”

Pustio ju je i ponovo seo. “On isto kaže za tebe.” Video je zadovoljstvo u njenom pogledu. “Kada je to rekao?”

“Juče kad je molio Alana i mene da te nagovorimo da odeš kući na neko vreme.” Kejn podiže ruku kad je zadovoljstvo prešlo u bes. “Ne budi tvrdoglava, Rena, obojica isto mislimo.”

Serena nervozno huknu. “Džastin je ubeđen da nije samo novac motiv onoga ko je postavio bombu. Zbog toga je umislio da nisam bezbedna pored njega.” Usplamtela, gestikulirala je obema rukama.

“Neće da bude ni logičan ni praktičan u vezi sa tim.”

“On te voli.”

Oluja se odmah stišala. “Znam. Razlog više da ostanem pored njega.

Reci mi...” nagla se na ormarić kako bi ga bolje osmotrila, “šta bi ti uradio?”

“Da sam na Džastinovom mestu, dao bih sve od sebe da te nateram da odeš. A da sam na tvom mestu” nastavo je polako, očekujući njeno negodovanje, “ne bih se protivio.”

“Ništa gore od analitičkog mozga jednog tužioca”, reče Serena dok je kuvala kafu. “Kaži mi šta ima novo kod tebe. Ima li neka nova dama ili nemaš vremena za ljubav od posla?”

“Uspevam da nađem malo vremena za rekreaciju”, reče dok je Serena sipala kafu u šolje.

“Nameravam da se vratim privatnoj praksi.”

“Ozbiljno?” iznenadila se. “Da nisi malo prenaglio sa odlukom?”

“Nisam”, reče i uze šolju koju mu je pružila. “Već duže vreme razmišljam o tome. Alan je političar. On ima živce za to.” Kejn ispi

BalkanDownload

gutljaj kafe. “Nedostaje mi sudnica. Birokratija mi ne ostavlja mnogo vremena za nju.

“Uvek sam volela da slušam tvoje rasprave”, seti se Serena i sede za bar nasuprot njemu. “Ima nešto ubilačko u tvom stilu, poput vuka koji kruži oko vatre i gubi strpljenje.”

Kejn se nasmeja. “To je ta mekgregorovska mašta.”

“Ismevaš naše porodično ime?” upita Alan sa vrata.

Serena se okrete ka njemu i toplo mu se osmehnu. Oči joj zasijaše kad je ugledala čoveka koji je stajao pored njenog brata.

“Alan se žalio da je zapostavljen”, reče Džastin. “Ima li još te kafe?”

“Upravo sam je skuvala”, reče i pruži mu ruku. Džastin je primače usnama i poljubi svaki njen prst pre nego što je ponovo uključila aparat za kafu, “Alane?”

Pogledao je sestru. “Da, hvala,” “Kejn mi nije rekao koliko je sinoć izgubio” poče Serena kad se Alan naslonio na bar.

“Imao je malo sreće”, reče i uputi bratu jedan prepreden pogled, koji mu Kejn učtivo uzvrati.

Serena izdiže obrvu. “Bolje nemoj da se koristiš tom srećom kod mojih krupijea”, upozorila je Kejna.

“Sitna plavuša”, obavesti je Alan sa osmehom, “velikih smeđih očiju.”

“Kejne!” Serena ga prekorno pogleda. “Jedva joj je dvadeset jedna.”

“Ne znam o čemu pričaš.” Kejn je polako ispijao kafu. “Alan je bio zauzet pokušavajući da impresionira jednu riđokosu u nekakvoj poluhaljini svojim viđenjem inostranih poslova.”

“Pa...” reče Serena i okrete se Džastinu, “izgleda da ni osoblje ni gosti nisu sigurni pored njih dvojice.”

“Držaćeš ih na oku večeras na zabavi uz večeru.” Džastin pruži Alanu šolju kafe i otvori frižider da uzme šlag.

“Trebalo je da vas upozorim”, reče Serena braći, hvatajući Džastina za ruku. “Ima naviku da organizuje večere bez ikakvog dogovora. Ali ja zaista želim”, dodade ona, osmehnuvši mu se, “da idem na večernju zabavu. Večeras nastupa Lena Maksvel”, kaza i pogleda u svoje nokte.

BalkanDownload

“Pretpostavljam da ćemo nagovoriti Džastina da nas upozna ako vas dvojica dođete.”

“U koliko sati je večera?” uglas upitaše Alan i Kejn.

Serena se nasmejala i ustala. “Jadničci. Mahneš im seksepilnom brinetom ispred nosa i ići će za tobom kuda god želiš. Moram da se istuširam i presvučem.” Izdigla se na prste i poljubila Džastina, “Silazim za pola sata.”

Dok je izlazila iz sobe, čula je Kejna kako pita: “Gde se Lena Maksvel odmara danas popodne, Džastine?”

Serena se smejala dok se tuširala. Ako Kejn stvarno ima nameru, neće mu biti potreban Džastin da ga upozna, on će već naći način da se upusti sa njom u razgovor. Kejn Mekgregor nije bio samo šarmantni plavušan.

Setila se njegove reakcije kad ju je zatekao u Džastinovom apartmanu. Baš dirljivo, pomislila je. I nije joj promakao dug, nemi pogled koji joj je uputio Alan kad je ušao u kuhinju sa Džastinom. Čim budu ostali sami, njena braća će razgovarati o njenoj vezi sa Džastinom, verovatno će se malo raspravljati, a onda će joj pružiti bezrezervnu podršku. Medu njima troma je uvek tako bilo.

Na trenutak, dok joj je topla voda klizila niz telo, Serena oseti sažaljenje prema Džastinu. Nikad nije upoznao sigurnost, povezanost, rasprave u okviru porodice. Možda će joj s vremenom dozvoliti da ga upozna. Možda će jednog dana imati decu.

Stavila je glavu pod tuš. Trčala je pred rudu. I to mnogo. On ju je voleo, ali to ne znači da je želeo brak i decu. Dugo je bio sam, a njihova ljubav je tek na početku. Deca znače dom, a on ga nikada nije imao.

Izabrao je nestalan život. A taj nomad u njemu ju je privlačio. Glupo je razmišljati o promenama kad jedva da su sastavili dva dana pod istim krovom.

Da, dva puta je pomenuo svoju sestru, i oba puta je Serena osetila nagoveštaj žaljenja u njegovoj priči. Džastin nije okrenuo leđa porodici, ali okolnosti su ga primorale da živi bez nje. Ako ikada bude poželeo da ima svoju porodicu, Serena obeća sebi, ona će biti tu da mu tu želju ostvari.

Izašla je ispod tuša, ugasila svetio i uvila kosu peškirom. Pevušila je dok je kožu mazala losionom. Prisetila se svih obaveza koje je sebi odredila za taj dan i rešila je da ih obavi pre večernje zabave. Ali ništa

BalkanDownload

neće stići ako ceo dan provede u kupatilu, podsetila je sebe. Skinula je peškir sa kose, ogrnula bademantil i ušla u spavaću sobu.

Pošto se vrata koja vode ka dnevnoj sobi iznenada otvoriše, ona poskoči od iznenađenja.

“Džastine!” Provukla je ruku kroz kosu i uzdahnula. “Prepao si me, mislila sam da si otišao.”

Stavio je ruke u džepove i polako pogledom klizio po njoj, od nožnih prstiju do temena. “Ne.” Šta li je to, pitala se. Video je i dodirnuo svaki deo moga tela, a i dalje je gleda kao da je kutija njegovih omiljenih slatkiša. “Alan i Kejn?” “Čini mi se da su otišli da odmere snage kod Lene.”

“Bože, ne bih želela to da propustim”, reče naglas ono što je pomislila dok je prilazila ormanu. “Šta radiš?”

“Oblačim se”, odgovori mu, nasmejavši se. “Šta misliš da radim?”

“Mislim da gubiš vreme jer nameravam da svučem sa tebe sve što obučeš.”

Pogledala ga je preko ramena. “Mislim da bi Kejt bilo čudno da uđem u kancelariju u bademantilu.”

On joj uputi kratak osmeh. “Ne ideš ti nikuda odavde.”

“Džastine, ne budi smešan”, kaza Serena, smejući se i nastavi da pretura po ormanu. “Imam milion stvari da obavim pre večere i...” Nije stigla da izgovori rečenicu do kraja jer ju je on obuhvatio oko struka i spustio na krevet. Stigla je samo duboko da udahne.

“Volim kako izgledaš na izgužvanom krevetu.”

“Stvarno?”,reče Serena i uspravi se na kolena. “Zanima me odakle ti ideja da možeš da me bacaš”, reče i pusti da joj tkanina sklizne sa ramena. “I nije ti prvi put”, reče, setivši se kako ju je gurnuo u okean, “nemoj da ti to prede u naviku.”

“Znam, niko ne može da gura Mekgregorove”, kaza, provlačeći prstom po ivici tkanine koja je još bila na njoj.

“Tako je.” Odgurnula je njegovu ruku koja ju je lagano svlačila. “Seti se toga sledeći put kad ti padne na pamet da me gurneš ili povučeš.”

“Hoću, izvini.” Uz osmeh onoga ko je skrivio on joj pruži ruku.

Serena je prihvati dok je ustajala iz kreveta. I iznenada je ponovo ležala na krevetu, pod njim.

BalkanDownload

“Džastine!” Pokušavala je da ga odgurne i trudila se da se ne nasmeje. “Hoćeš li prestati? Moram da se obučem.”

“Moraš da se svučeš. Ja ću da ti pomognem.” Jednim pokretom ruke skide sve sa nje.

“Prestani!” Zabavljena, nervozna i izazvana, pokušavala je da se otrgne od njega. “Džastine, ozbiljno! Sobarica samo što nije došla.”

“Doći će tek večeras.” Našao je tačku u dnu njenih rebara, i kada ju je dodirnuo, ona je zaječala. “Pozvao sam šefa.”

“Ti...” Ona oseti novi nalet enegije i pokuša da se oslobodi. “Opet si to uradio!” Jedva je uspela da oslobodi ruke i uštinula ga je. “Nije ti palo na pamet da sam možda nešto isplanirala? Da možda ne želim da provedem popodne sa tobom u krevetu?”

“Nadao sam se da će mi se sklopiti kockice i da ću da te ubedim”, reče joj jednostavno.

“Oh!” Nežno ga je šutnula, što je on iskoristio da svojim nogama obuhvati njene.

“Dobro, prvo ćemo da se rvemo, tri pobede od pet.”

“Nije smešno”, reče, pokušavajući da bude ozbiljna. “Ozbiljna sam.”

“Mrtva ozbiljna.” Okrenuo ju je tako da je ležala na njemu. “Jedan nula za mene.” Nije stigla ni da udahne vazduh, a već je ležala pod njim.

“Dva nula.”

“Kako da ne”, reče Serena dok je sklanjala mokru kosu sa očiju.

“Nije fer igra jer sam ja polugola, a ti obučen.”

“U pravu si” reče i prekri joj lice poljupcima. “Učini nešto po tom pitanju, meni su ruke zauzete.”

Zaječala je kad su njegove ruke počele da klize po njenom telu.

“Faul”, rekla je skoro bez daha. “Džastine...”

“Da prestanem?”, pitao je, navodno neodlučno, netremice je posmatrajući dok ju je prstima ubeđivao.

“Ne.” Provukla je prste kroz njegovu kosu i privukla njegove usne na svoje.

Uvek je bilo isto, a tako posebno. Svaki put kad bi im se usne spojile, obuzela bi je neverovatna toplina. Kosti bi joj postale mekše, kretanje bi se usporilo, kao da je postala jedna topla, tečna masa. A uzbuđenje je uvek bilo novo, kao da se dešava prvi put. Zaboravivši da je pozvao da ga svuče, Serena se predade prvom talasu zadovoljstva.

BalkanDownload

Džastin je osetio njenu predaju, predaju za koju je znao da je samo uvod u zadihano uzbuđenje i strasne prohteve. Uživao je u toj moći potpune kontrole. Sada je bila njegova, ta jaka, snažna žena bila je u ovim dragocenim trenucima puter u njegovim rukama. To saznanje ga učini blagim, milovao ju je sa toliko nežnosti, koje uopšte nije bio svestan da je ima. Da li ljubav čini sve drugačijim, pitao se dok je prstima prelazio po njenoj koži.

Njegove usne dotakle su njene, izvlačeći iz nje uzdah slatkog zadovoljstva. Njene oči, ne sasvim zatvorene, sretoše se sa njegovim.

Kad je jezikom prešao preko linije njenih usana, osetila je slabost u bedrima. Ljubio je njene usne, opet i opet, uživajući u njihovom ukusu.

Ruke su mu bile sasvim mirne. Čitavo njegovo biće bilo je usmereno na dodir usana. Moć koju je osećao prešla je u ranjivost, predaju, ne manje jačine od one kojom se Serena predavala njemu. Osetio je slabost i neustrašivost.

“Volim te”, šaputao joj je dok je gutao njen dah. “Nisam ni znao koliko.” Poljubac je bio dubok i spor i izazovniji od svega za šta je znao.

Njen jezik je potražio njegov u želji da okusi sve ukuse njegovih usta. Kad mu je telom prostrujala jeza, znao je da se sasvim predao.

Serena povuče vuneni džemper preko njegovog torzoa, zatim preko ramena, usled čega su usne morale da im se razdvoje, ali samo nakratko. Ruke su joj bile zauzete, milovale su, trljale, zahtevale. Mogao je da ih zamisli, glatke i bele na svojoj tamnoj koži, sa noktima koji ga grebu u uzbuđenju. Prislonio je usne na njeno rame i nežno ju je ugrizao, opijen njenim mirisom, koji ga je naterao da pomisli na sparne letnje noći i divlje vođenje ljubavi u visokoj, zelenoj travi. Svuda po njoj je spuštao svoje poljupce, na unutrašnjost lakta, gde je njen puls najjače kucao i samo pojačavao miris. Kad je poljubio bledu kožu po kojoj su se ocrtavale plave linije vena, telo joj se izvilo od strasti.

Serena se pripila uz njega i zagrlila ga. Nije osećala posteljinu pod sobom, niti hladnu svilu njene haljine koja joj se svukla do nogu.

Osećala je samo njegovo teško, vrelo telo i vlažne poljupce koje su njegova usta spuštala svuda po njoj.

Kad se spustio, vodila ga je po svim tajnim mestima koja je istraživao za njih oboje. Niko u njoj nije probudio ovakvu vatrenu i razuzdanu glad. Ispunio ju je, okusio, učinio je jakom. Iznenadan nalet energije doneo ju je na njega, usta su joj bila pohlepna, a ruke brze i vešte. On je ječao i vukao njenu mokru kosu. Taj zvuk je natera samo da

BalkanDownload

se još brže pomera nad njim. Lep je, tako je lep, bilo je sve o čemu je mogla da misli dok ga je dodirivala i uživala u njemu.

Znoj zasja na njegovoj tamnoj koži, čiju je slanoću mogla da oseti dok se izvijala na jakim, glatkim grudima i dodirivala dug ožiljak koji se prostirao od rebara do uzanog, koščatog kuka.

Zatim je njegove ruke zgrabiše, dok je on zarivao svoje usne u njene. Osećala je njihov opojni ukus dok joj se od njega nije zavrtelo u glavi. Telo kao da joj se kretalo samo, kao da ga nije kontrolisala. Ustao je držeći je u naručju i ne sklanjajući usne sa njenih. Nije mogla da diše, ali iako se borila za vazduh, njeno telo je zadržavalo isti ritam.

Njene ruke su bile obavijene oko njega, a njegove oko nje. Taj zagrljaj postade jači kada su zajednički dostigli snažan vrhunac svoje ljubavi. Zatim su se, ubrzano dišući, opružili na krevet.

“Nikad mi te nije dosta”, uspeo je Džastin da joj šapne. “Nikad.”

“Uvek”, reče Serena i stavi ruku na njegovo rame, “uvek neka bude tako.”

Ležali su nepomično dok im se disanje smirivalo. Pošto joj je ruka počivala na njegovom srcu, mogla je da oseti kako kucanje postaje sporije, jače i mirnije.

“Postojiš samo ti”, reče Džastin, osetivši iznenada snagu ljubavi.

“Postojiš samo ti u mom životu.”

Serena podiže glavu da ga pogleda. “Ljubav koja nije luda nije ljubav.” Smešeći se, prelazila je prstom preko njegovog obraza. “Do sada to nisam razumela. Znam da više nikada neću biti razumna.”

On prinese njene prste svojim usnama. “Dakle, pametnica Serena Mekgregor je izabrala da izgubi razum.”

Naboravši nos, podigla se na laktove. “Za ovo mi nije potrebna pamet.”

“To me opčinjava”, reče joj Džastin, “A taj deo tebe nisam istražio.

Stvarno, koliko si pametna?”

Ona podiže obrvu. “To je”, reče, “jedno apstraktno pitanje.”

“Sad vrdaš.” Nasmejao se i sklonio joj kosu sa ramena. “Koliko diploma imaš?”

“Tvoje prvo pitanje nema veze sa drugim. Koliko si ti pametan?”

BalkanDownload

“Dovoljno da znam kad me neko zavlači sa odgovorom”, reče joj blago. “Nemaš veliku želju da se baviš pravom ili politikom kao tvoja braća?”

“Ne. Moja jedina želja je da učim. A zatim da naučeno primenim. Ali sada”, kaza i opusti donju usnu, “ imam neke iskonske želje.”

“Hmm.” Naslađivao se time da posmatra njene usne. “Ne misliš da vođenjem kockarskog hotela pomalo omalovažavaš svoje obrazovanje?”

“Naravno da ne. Moje obrazovanje je moje, ono neće nestati bez obzira na to čime se ja bavila. Kakva korist od obrazovanja ako ne uživaš u životu?” Uzdahnula je i ponovo spustila glavu na njegove grudi.

“Nisam studirala da bih dobila parče papira podesno za uramljivanje, već zato što sam bila radoznala. Zašto ti vodiš hotele?”

“Jer sam dobar u tome.”

Serena mu se osmehnu. “Upravo to je razlog što umalo nisam postala profesionalni student. Ali već mi je bilo suviše jednolično i lako.

Ovde svakog dana ima novih izazova i mnogo sasvim različitih ljudi. I”, dodade samozadovoljno, “dobra sam u tome.”

“Nero misli da imaš stila” Serena se osmehnu. “Ima veoma dobro opažanje. Što ga nisi postavio za menadžera?”

“Nije ga zanimalo.” Džastin je klizio rukom po njenoj kičmi. “Voli svoju poziciju nezvaničnog posrednika u rešavanju problema. Šaljem ga na Maltu sledeće godine.”

“Dakle, kupio si kazino?”

“Uskoro ću.” Posmatrao je njen izraz lica. “Razmišljam da nađem partnera.”

Video je kako joj se oči smeše pre nego što joj se osmeh pojavio na usnama. “Jesi? Onda odmah moram da dam svoju ponudu.”

Zaustavio je ruku na zadnjem delu njenog vrata. “Što pre to bolje”, prošaputao je pre nego što ju je poljubio. Žustro je opsovao kad je telefon zazvonio. Serena se nasmejala i priljubila uz njegov vrat kad se ispružio da dohvati telefon, “Blejde.” Dok je slušao Kejtin drhtav glas, trudio se da ostane smiren. Serena bi osetila napetost. “U redu, Kejt, silazim.” Poljubio ju je u teme. “Nešto je iskrslo dole.”

BalkanDownload

Ona uzdahnu, pomirena sa tim. “To je problem kad živiš na mestu na kome radiš.” Istegla se na krevetu. “I ja bi trebalo da siđem.”

“Nisi imala nijedan slobodan dan čitave nedelje.” Dok se oblačio, Džastin je razmišljao da li bi bilo pametnije da je ostavi ovde ili povede sa sobom. Odlučio je da je potkrovlje sigurnije. “Opusti se malo, ja ću brzo da dođem. Mogla bi da naručiš ručak.”

Pomisao da ga ima za sebe čitavo popodne bila je suviše primamljiva. Serena se seti dokumenata na stolu. “U redu. Jedan sat?”

“Važi.” Zabrinut, uputio se ka liftu.

Kejt ga je čekala čim je izašao. Bez reči je pružila Džastinu običan, beli koverat, “Stiv ga je našao na pultu recepcije. Čim sam ga videla...” Zastade, a zatim povrati kontrolu. “Isto je kao ono koje je stiglo u Vegas, je li?”

“Da”, odgovori Džastin kratko, dok je pažljivo čitao isečena, štampana slova kojima je bilo ispisano njegovo ime. Imao je divlju želju da ga jednostavno pocepa u paramparčad, ali je sa stola uzeo nož za otvaranje koverata i pažljivo isekao ivicu. Izvadio je papir na kome je stajala poruka.

JOŠ NIJE GOTOVO. MORAŠ DA PLATIŠ.

“Zovi obezbeđenje,” kaza Kejt dok je ponovo čitao ispisane reči. A zatim divlje uzdahnu. “I policiju.”

BalkanDownload

Jedanaesto poglavlje Serena navuče crni džemper od angore preko glave. Bilo bi lepo izležavati se ceo dan, uživati u apartmanu u udobnoj odeći i ne raditi ništa. Ona i Džastin nisu proveli zajedno nijedan ceo dan posle Sent Tomasa.

To je podseti na minđuše koie joj je Džastin kupio. Večeras će da ih nosi, pomislila je dok je otvarala gornju fioku tražeći kutiju. Divne su, pomislila je dok ih je posmatrala. Najviše zbog toga što joj ih je kupio još onda, kad nisu bili ljubavnici.

Kakav čudan čovek, zaključila je. Ponekad tako hladan, introspektivan, a opet sposoban za tako izvrsne znake pažnje, Ljubičice u njenoj sobi prvog dana - šampanjac za doručak. A ispod svega toga promicala je crta skrivene, kontrolisane žestine. Sve te njegove karakteristike su je uzbuđivale.

Koliko si ti pametna? Serena se nasmejaia, setivši se Džastinovog pitanja. Dovoljno pametna da znam da sam srećnica, odgovori u sebi.

Ponovo otvorivši fioku, izvuče novčić koji je sa obe strane imao glavu, a ni sa jedne pismo, koji je pronašla dok je Džastin bio u Vegasu. Serena ga je proučavala s osmehom, a zatim ga stavila u džep svojih farmerki, i dovoljno pametna da držim keca u rukavu, dodade, a oči joj nestašno zasijaše.

Dok je posmatrala svoj odraz u ogledalu, Serenin osmeh prede u zaprepašćenje. Kosa joj se osušila i padala joj je na lice u neurednim pramenovima. Kakva ćuba, pomisli i uze četku. Moraće da se pobrine oko toga pre nego što pozove rum-servis.

Džastinu bi dobro došlo da malo sačeka ručak, pomisli dok je pokušavala da razmrsi čvorove u kosi. Sagla se i prebacila kosu napred, a zatim stisla zube i nastavila da je češlja.

“Oh! Samo trenutak”, uzviknula je, začuvši kucanje na vratima. Alan ili Kejn nije imao sreće kod Lene Maksvel, pomislila je dok je išla ka vratima, i dalje nameštajući kosu. “Ne očekuj od mene da viđam tvoje... oh.”

“Održavanje.” Mršav dečak od oko dvadesetak godina stidljivo joj se osmehnu.

Sigurno mu je Džastin rekao da očisti pre ručka, zaključila je.

Tipično. Trebalo je da joj javi.

BalkanDownload

“Mogu da dođem kasnije, ako...”

“Ne, ne, izvini, mislila sam da je neko drugi.” Serena mu se širom osmehnu dok je otvarala vrata kako bi mogao da unese kolica sa sredstvima za čišćenje. “Ti si nov, je li?”

“Da, gospođo, ovo mi je prvi radni dan.”

To objašnjava zašto je nervozan, zaključi, i srdačnije mu se osmehnu. “Samo se opusti i nemoj da žuriš” posavetovala ga je.

“Skloniću se, da ti ne smetam”, kaza i okrenu se. “Počni od kuhinje dok ja...”

Osetila je kako joj je nešto poklopilo usta i nos. Suviše iznenađena da bi se uplašila, Serena je uhvatila ruku koja ju je stegla i uspela je da vikne. Udahnula je nešto jako i opojno slatkasto, od čega joj se zavrtelo u glavi. Prepoznavši miris, počela je još jače da se opire, boreći se da odagna maglu koja joj se pojavila pred očima.

O, zaboga, ne. Ruke joj padoše kraj tela, a četka udari o pod.

Džastin...

“Recepcionar ga je našao na pultu”, reče Džastin poručniku Renikiju. “Očigledno niko nije video ko ga je tamo stavio. Bilo je to za vreme smene, kad su radnici bili zauzeti.”

“Da. Dakle, nije glup.” Poručnik uhvati ćošak hartije na kojoj je stajala poruka i spusti ga u plastičnu vreću. “Moram da odnesem ovo u biro, ali ostaviću u hotelu nekoliko policajaca u civilu.”

“Imam svoje obezbedenje u svim prostorijama koje se zajednički koriste.”

Poručnik Reniki podiže svoje guste, smeđe obrve u znak razumevanja. Ne želi da ima posla sa mnom, pomisli. Hladan je.

Posmatrao je Džastina dok je palio cigaru. Ne može se mnogo zaključiti o njemu.

“Imate li neprijatelje, gospodine Blejde?”

Džastin ga bledo pogleda. “Očigledno.”

“Možete li da izdvojite nekoga posebno?”

“Ne.” “Je li ovo prva pretnja koju ste dobili otkako ste se vratili iz Nevade?”

“Da.”

BalkanDownload

Poručnik Reniki se uzdržavao. Sa tipovima poput Blejda osećao se kao zubar kada vadi zub koji neće da izađe. “Jeste li nedavno otpustili nekoga?”

Umesto odgovora, Džastin pritisnu dugme na telefonu. “Kejt, vidi sa personalnim jesmo li otpustili nekoga u poslednja dva meseca. I traži isti izveštaj iz ostalih hotela.”

“Kompjuteri, odlična stvar”, reče poručnik kad je Džastin spustio slušalicu. “Imam tinejdžera koji se ne odvaja od kompjutera.” Pošto mu Džastin ništa nije odgovorio, samo je slegao ramenima. “Lično ću proveriti Vaše obezbeđenje. Ako neko želi da postavi bombu, prvo će morati da ude.”

“Može da uđe”, podseti ga Džastin, “ako je ostavio poruku na recepciji.”

“Istina.” Poručnik Reniki je posmatrao kako cigareta dogoreva.

“Možete da zatvorite hotel.”

Jedina promena na Džastinovom licu bilo je skoro neprimetno spuštanje kapaka. “Ne.” “Tako sam i mislio,” Poručnik Reniki ustade. “Moji ljudi će biti diskretni, gospodine Blejde, ali ćemo obaviti rutinsku proveru. Vratiću se do Vas kad porazgovaram sa radnicima na recepciji.”

“Hvala Vam, poručniče.” Džastin sačeka da se vrata za njim zatvore, zatim polomi cigaru napola. Već je imao taj osećaj da ga neko uhodi, a sada je već osećao da mu diše za vratom. Taj neko je bio ovde - ako ne u hotelu, onda negde u blizini. Čekao je. Serena ide u Hajanis Port, pa makar morao da je veže i ubaci u avion.

Sedeo je nepomično dok ponovo nije povratio staloženost. Do Serene neće dopreti vikanjem ili pretnjom. Jedini način jeste da ona shvati da mu njeno prisustvo smeta da bude sasvim racionalan. Kad bi otišla, mogao bi jasnije da razmišlja i možda shvati ko i zašto stoji iza svega toga. Džastin ponovo podiže slušalicu.

“Kejt, biću gore. Prosledi mi pozive tamo.” Ustao je i ušao u lift.

Možda će uspeti da pronađe način da kaže Sereni da izbacuje nju i njenu braću iz hotela.

Kad je ušao u dnevnu sobu, Džastin je pogledao kroz prozor, očekujući da ona sedi pored njega, uz ručak koji ga je čekao. Iznenadio se kad je video da je sto prazan - zadržao se malo duže od jednog sata, kako je obećao. Pomislio je da se sigurno vratila da spava i ušao je u

BalkanDownload

spavaću sobu. Nenamešten krevet ovog puta nije u njemu probudio strast, već nemir i nelagodu. Pozvao ju je i krenuo ka kupatilu.

Njen opojni miris se osećao u vazduhu. Pošto je soba bila prazna, Džastin se još više unervozio. Ne budi kreten, reče sam sebi. Ona nije vezana za ovaj apartman. Ali očekivala me je. Javila bi se. Kako je mogao da zna? Dok se vraćao u dnevnu sobu, Džastin se podsetio da se ne poznaju dovoljno dugo kako bi znali navike onog drugog. Možda je otrčala dole u butik po haljinu.

Sagao se i sa poda podigao malu, emajliranu četku za kosu. Na trenutak su ga sve misli napustile i on je samo tupo zurio u četku.

Odmahnu glavom da se razbistri. Samo panči - ona će se vratiti svakog trenutka. Ličilo je na nju da ostavlja stvari svuda. Neuredna je, pomisli nemilosrdno. Ne, bezbrižna. Podigao je slušalicu.

“Pozovi Serenu Mekgregor.”

Držao je četku dok je čekao. Njena jakna opšivena biserima bila je prebačena preko sofe. Setio se kako je sinoć svukao sa njenih ramena.

Sigurno ju je podigla i ostavila na sofi. Ali zašto bi četku za kosu bacila na pod?

“Gospođica Mekgregor se ne javlja.”

Džastin oseti još jaču nervozu u stomaku. Stisnuo je četku tako snažno da se umalo nije slomila. “Zovi Alana ili Kejna Mekgregora.”

Pogledavši na sat, Džastin shvati da je prošlo pola sata od vremena kad je rekao Sereni da ga očekuje.

“Kejn Mekgregor.”

“Ovde Džastin. Je li Serena sa tobom?”

“Nije, Alan i ja smo bli...”

“Jesi li je video?”

“Nisam od jutros.” Ovo je prvi put za deset godina koliko poznaje Džastina da je začuo paniku u njegovom strogo kontrolisanom glasu.

Jeza mu prođe niz kičmu. “Zašto?”

Džastin oseti kako mu reči zastaju u grlu i pogleda u četku koju je držao u ruci. “Nema je.”

Kejn oseti kako slušalica postaje mokra od njegovog znoja. “Gde si ti?”

“Gore.”

“Dolazim odmah.”

BalkanDownload

Posle nekoliko minuta Džastin otvori vrata Sereninoj braći. “Možda je izašla zbog nečega”, reče Kejn s vrata. “Jesi li proverio da li joj je auto ovde?”

“Ne.” Džastin opsova sebe i ponovo podiže slušalicu. “Ovde Blejd.

Da li se gospođica Mekgregor odvezla kolima?” Čekao je, besan, nestrpljiv, dok je Kejn šetao po sobi, a Alan ga posmatrao. Saslušao je odgovor iz garaže, a zatim bez reči spustio slušalicu. “Njen auto je ovde.”

“Možda je otišla da se prošeta po plaži”, reče Alan.

“Očekivala je da ću se vratiti pre pola sata”, kaza Džastin nervozno.

“Rekla je da će naručiti ručak. Proverio sam, nije pozvala. Našao sam ovo blizu ulaznih vrata.”

Alan uze četku iz Džastinovih ruku. Setio se da joj je poklonio set za frizure za šesnaesti rođendan. Bila je to jedna od malobrojnih stvari koje je Serena brižljivo čuvala.

“Jeste li se svađali?”

Džastin se okrete ka Kejnu, pokušavajući da ostane pribran.

“Džastine”, reče Kejn brzo, “ona ima težak karakter. Ako je bila ljuta, mogla je da izjuri i nikome da se ne javi. Verovatno će biti na plaži dok se ne ohladi.”

“Ne, nismo se svađali”, reče Džastin tiho.

“Vodili smo ljubav” reče i stavi ruke u džepove da ih ne bi stisnuo u pesnice. “Pozvali su me odozdo. Neko je ostavio koverat za mene na recepciji. Još jedna pretnja.”

Alan pažljivo spusti četku na sto. “Džastine.” Sačekao je da uhvati pogled njegovih zelenih očiju. “Pozovi policiju.”

Kao potvrda njegovih reči telefon je zazvonio. Džastin skoči.

“Serena?” reče.

“Već je tražiš?” Glas je bio izmenjen i nije se razaznavalo je li muški ih ženski. “Imam tvoju skvo, Blejde.” I prekide se veza.

Džastin je stajao nepomičan kao stena punih deset sekundi. Osetio je bakarni ukus u svojim ustima i prepoznao to kao strah. “Ima je” čuo je kako neko izgovara, a potom je shvatio da je to bio njegov glas.

Obuzeo ga je neverovatan bes, iščupao je telefon iz zida i tresnuo ga o pod. “Kreten je ima!”

Poručnik Reniki je razgledao dnevnu sobu Džastinovog apartmana i pomislio kako je mnogo toplija nego što je očekivao. Čoveku koga je

BalkanDownload

dole upoznao odgovarale bi hladne boje i prave linije. Pogled mu se zaustavio na telefonu koji je ležao razbijen pored istočnog zida. Tiha voda breg roni, zaključio je.

Visoki, plavokosi muškarac koji je gledao kroz prozor bio je Kejn Mekgregor, uspešan mladi advokat koji je radio kao državni tužilac u Masačusetsu. Tamnokosi čovek koji je sedeo u fotelji i posmatrao četku koju je držao u rukama bio je Alan Mekgregor, američki senator, levičar veštog jezika. Poručnik ponovo pogleda u Džastina.

“Pretpostavljam da još jednom možete da prođete kroz sve to.”

Džastin pogleda poručnika Renikija pravo u oči, pogledom punim besa i ledene kontrole. “Sišao sam da vidim koverat koji je na recepciji bio ostavljen za mene; tek je prošlo podne. Dogovorili smo se da ručamo ovde, u apartmanu, za sat vremena. Kasnio sam, a kada sam se vratio, nje nije bilo. Zabrinuo sam se, a zatim sam primetio njenu četku za kosu kako leži na podu pored ulaznih vrata. Zatim sam rekao da joj pošalju poruku. Pošto se nije javila, pozvao sam njenu braću. Pre petnaest minuta primio sam poziv.”

“Da, očigledno od otmičara”, ubaci se Reniki, ne znajući da li je zadovoljan ili iznerviran Džastinovim hladnim pripovedanjem. “Niste mi rekli šta je tačno rekao.”

Džastin uputi poručniku jedan dug, intenzivan pogled. “Rekao mi je da ima moju skvo.”

Kejn, koji samo što nije ekspolodirao od nervoze, skloni se od prozora. “Dođavola, ovo nas nikuda neće odvesti! Zašto je ne tražite?”

Poručnik Reniki ga je posmatrao umornim, strpljivim pogledom.

“Upravo to radimo, gospodine Mekgregore.”

“Pozvaće ponovo”, reče Alan tiho, ne gledajući više u četku, već u poručnika. “Sigurno zna da Džastin i naša porodica mogu da skupe bilo koju novčanu sumu da vratimo Renu”, reče, pogledavši Džastina. “Ako mu je motiv novac.”

“Za sada se oslanjamo na takvu pretpostavku, senatore”, reče poručnik Reniki smirenim glasom. “Stavićemo prisluškivač na Vaš telefon, ukoliko nam dozvolite, gospodine Blejde.”

“Radite šta je potrebno.”

Kejn pogleda Džastina prvi put otkako je telefon zazvonio. “Gde je konjak?”

“Molim?”

BalkanDownload

“Treba nešto da popiješ.” Kad je Džastin odmahnuo glavom, Kejn nervozno uzdahnu. “Ja ću da popijem jedno piće pre nego što pozovem mamu i tatu.” Džastin ponovo oseti nervozno zavijanje u stomaku. “U mom ormariću je.”

Sa suprotne strane sobe oglasio se telefon. Ne čekajući na poručnikov znak, Džastin pojuri u kuhinju da se javi. Nije mogao da se natera da uđe u spavaću sobu. “Blejde.” Zažmurio je boreći se sa tenzijom, a zatim prosledi slušalicu. “Za Vas je”, reče poručniku.

Kad se Džastin vratio, Alan i Kejn su stajali nasred sobe i tiho pričali. “Alan će pozvati naše roditelje”, reče mu Kejn. “Bolje da čuju od njega. Želeće da budu ovde.”

Džastin se borio da ga ne obuzmu panika ili tuga. “Naravno.”

Kad je poručnik Reniki ušao u sobu, sačekao je da svi pogledi budu uprti u njega. “Moj čovek je našao u garaži bačenu karticu jednog od spremača. Pažljivo ćemo je ispitati u laboratoriji. Pored nje su našli krpu natopljenu eterom. To objašnjava kako je sve izveo a da je niko nije video.” Pažljivo posmatrajući, poručnik Reniki primeti kako Kejn vrti čašu u ruci i talas besa u Alanovom pogledu. U Džastinovom izrazu lica nije primetio nikakvu promenu. “Imamo Vaš opis gospođice Mekgregor, gospodine Blejde, ali dobro bi nam došla i slika.”

Džastin ga je posmataro dok mu se nervoza iz želuca pela ka grlu.

“Nemam nijednu.”

“Imam ja”, reče Alan i potraži novčanik.

“Odmah ćemo staviti prisluškivač, gospodine Blejde”, nastavi poručnik Reniki, posmatrajući sliku koju mu je Alen dao. “Snimićemo sve što bude rekao. Što ga duže budete zadržavali na vezi, to bolje. Ako bude imao nekakve zahteve, insistirajte da razgovarate sa gospođicom Mekgregor pre nego što na bilo šta pristanete. Treba da utvrdimo da je ona zaista kod njega.” I da je živa, pomisli u sebi.

“Ako odbije?” upita Džastin.

“Onda Vi odbijte da se nagodite.”

Džastin se natera da sedne. Da je ostao da stoji, krenuo bi da hoda tamo-ovamo, a onda bi izgubio kontrolu. “Ne” reče.

“Džastine” umeša se Alan pre nego što je Reniki stigao da mu odgovori. “Poručnik je u pravu. Moramo biti sigurni da je Rena sa njim i da nije povređena.” To je Rena, pomisli divlje, dok se trudio da mu glas

BalkanDownload

ostane smiren. Naša Rena. “Ako budeš dovoljno jasan da nema nagodbe dok nju ne čuješ, daće ti je na telefon.”

Moraš da platiš. Reči su samo odzvanjale u Džastinovim mislima.

Ne Serenom, očajnički pomisli. Bože, samo ne Serenom. “Kad je budem čuo”, reče Džastin, “pristaću na sve što bude tražio. Neću da se pogađam i neću da odugovlačim” “Novac je Vaš, gospodine Blejde.” Poručnik Reniki mu se slabašno osmehnu. “Pažljivo oslušnite njegov glas kad se ponovo javi. Moguće je da će da ga izmeni, ali možda ćete prepoznati izraze i intonaciju.”

Neko lagano pokuca na vrata i poručnik krenu da ih otvori. Dok je tihim glasom pričao sa jednim od svojih policajaca, Kejn ponovo ponudi Džastina konjakom. Džastin ga i drugi put odbi.

“Uhvatiće ga”, reče Kejn, želeći da čuje tu misao naglas.

Džastin polako podiže pogled. “Kad ga budu uhvatili” reče mirno, “ja ću ga ubiti.”

Serena se probudila, osećajući malaksalost i vrtoglavicu, i zaječala je. Da se nije uspavala, pitala se. Propustiće predavanje - ne, ne, bila je njena smena u kazinu i Dejl... Džastin... Ne, Džastin dolazi na ručak, a ona nije pozvala rum-servis.

Morala je da ustane, ali nije mogla da otvori oči i osećala je laganu mučninu u stomaku. Razbolela se, pomisli uspavano. Ali ona nikad nije bila bolesna. Kako... Vrata, setila se. Neko je na vratima. Ponovo joj se javi mučnina, a sa njom i strah. Skupivši svu svoju snagu, Serena otvori oči.

Soba je bila mala i tamna. Preko jedinog pro zora bila je navučena roletna. Pored jednog zida stajao je jeftin pisaći sto od javorovine, prašnjavo ogledalo i mala stolica za ljuljanje. Nije bilo lampe, samo sijalica koja je visila sa plafona. Iako nije radila, a kroz roletnu dopirala je samo mala količina svetlosti, Serena je znala da je još uvek dan. Ali nije mogla da nasluti koliko bi moglo biti sati niti koji je dan.

Neko je nekada okrečio zidove u jarkožutu, ali boje su vremenom izbledele i sada su ličili na požutele stranice neke veoma stare knjige.

Serena je ležala na sredini duplog kreveta na starom prekrivaču od šanila. Kada je pokušala da pomeri desnu ruku, shvatila je da je lisicama vezana za okvir kreveta. Tada strah nadjača malaksalost.

Dečko iz održavanja, setila se. Eter. Bože, kako je bila tako glupa!

Džastin ju je upozorio... Džastin, pomisli ponovo i oklembesi donju

BalkanDownload

usnu. Do sada je već presvisnuo od brige. Da li je traži? Je li pozvao policiju? Možda je pomislio da je otišla da se prošeta.

Moram da se izvučem odavde, pomisli očajnički Serena i približi se uzglavlju da pokuša da skine lisice. Taj mali je sigurno povezan sa onim čovekom iz Vegasa. Izgledalo joj je neverovatno. Bio je toliko mlad da još nije morao ni da se brije. A dovoljno odrastao da je kidnapuje, podseti se, beskorisno povlačeći metalne lisice. Kada je začula korake, umirila se i čekala.

Savršeno je to isplanirao, pomisli Teri kad je podigao slušalicu.

Oteti ženu Blejdu ispred nosa bilo je rizično, ali vredno svakog rizika.

Bolje to nego bomba, pomisli dok je prstima lupkao o sto. Dao mu je suviše mnogo vremena i našli su bombu jer nije želeo nikoga da povredi. Samo Blejda. Ali ovo - ovo je bilo savršeno. Lepa je, pomisli.

Blejd će dobro da plati da je vrati. Ali pre nego što plati, ima da propati.

Teri je bio siguran u to. Kako bi smanjio sopstevnu napetost, podsetio je sebe kako je mudar. Još dok je Džastin bio u Vegasu, Teri je došao u Atlantik Siti. Tada se nervirao što nije prvo izabrao hotel na Istočnoj obali. Ali sve je ispalo kako treba.

Primetio je Serenu još prve večeri dok se muvao oko kazina - a zatim je čuo da je Džastinova poslovna partnerka. Bilo je potrebno samo da postavi nekoliko pravih pitanja na pravom mestu i da sazna da mu je mnogo više. A zatim je Teri skovao plan.

U početku je bio uplašen. Bilo je teže izvesti ženu iz hotela nego u njega uneti bombu. Ali posmatrao ju je. Niko ne zagleda ljude u uniformama službe za održavanje. Posle nekoliko dana posmatranja Sereninog kretanja zaključio je da postoji privatan pristup apartmanu iz kancelarija. Verovatno lift, pretpostavljao je. Tako to rade bogati. Bio je strpljiv, proveo je mnogo vremena na slot-mašinama čekajući.

Kad je primetio Džastina samog, znao je da je kucnuo čas. Bilo je lako ukrasti uniformu, kao i ostaviti pismo. Niko nije primećivao mladog momka koji je izgledao sasvim bezopasno u radnoj uniformi.

Onog trenutka kad je video kako radnik na recepciji nosi koverat u kancelarije, Teri je počeo da dela. Morao je da se natera da korača polako. Dao je Džastinu punih deset minuta da siđe. Presvukao se u odelo za osoblje na trećem spratu, a zatim jednostavno izašao i pokupio usput jedna kolica na kojima su stajala sredstva za čišćenje.

Sećao se kako mu je srce tuklo kad je ušao u lift za poslugu.

Postojala je mogućnost da ona ne bude gore, da je sišla sa Džastinom i

BalkanDownload

da će morati sve ispočetka. Kada mu je otvorila vrata i osmehnula se, umalo nije izgubio kontrolu. A zatim se setio Blejda. Ostalo je bilo lako.

Trebalo mu je manje od pet minuta da uvije njeno telo u čaršave i na kolicima je odnese do garaže gde ga je čekao auto. Stavio je Serenu na zadnje sedište, pokrio ju je ćebetom i jednostavno se odvezao. Ali već je dugo u nesvesti. Možda je upotrebio previše etera ili... Zatim je začuo njen jauk. Skuvaće joj malo čaja.

Kad je otvorio vrata, Serena je sedela pored uzglavlja i posmatrala ga je. Ali nije izgledala toliko uplašeno koliko je on mislio da će biti.

Pitao se da li je u šoku. Očekivao je da počne da vrišti svakog trenutka.

“Ako budeš vikala”, reče joj tiho, “moraću da ti vežem usta, a to ne želim.”

Serena je primetila da nosi šolju i da se zatresla u njegovoj ruci.

Nervozni otmičar, pomislila je, može biti opasniji od hladnokrvnog.

Zaustavila je svaku potrebu da vrisne. “Neću vikati.”

“Doneo sam ti malo čaja.” Prišao joj je malo bliže. “Sigurno ti je muka.”

Prilazio joj je, pomisli Serena, kao da prilazi zarobljenoj životinji.

Očekuje da premrem od straha, shvatila je. Nije bio daleko od istine.

Bilo bi joj korisno da se kontroliše i bude mirna. Prva stvar koju je trebalo da otkrije bilo je gde drži ključeve od lisica.

“Jeste. Molim te”, reče drhtavim glasom, “mogu li da odem do kupatila?”

“Možeš, ja te neću povrediti”, govorio je smirujućim tonom. Stavio je čaj na stočić pored kreveta i prišao joj. Izvadio je ključ iz zadnjeg džepa svojih farmerki. “Ako pokušaš da pobegneš ili počneš da vrištiš, zaustaviću te.” Zastao je na trenutak, držeći lisice na njenom zglobu.

“Jesi li razumela?”

Serena klimnu glavom. Bio je jači.

U tišini ju je odveo do malog kupatila. “Biću ispred vrata”, upozorio ju je. “Samo budi pametna i ništa ti se neće desiti.”

Klimnuvši ponovo glavom, Serena ude unutra. Odmah je pogledala šta bi moglo da joj pomogne da pobegne i iznervirala se. Kupatilo čak ni prozor nije imalo. A neko oružje? Brza potraga nije dala rezultat. Bila je tu samo vešalica za peškire koja nije mogla da se pomeri. Ugrizla se za usnu kad su počeli da je obuzimaju strah i bespomoćnost. Moraće da nađe drugi način. Naći će drugi način.

BalkanDownload

Pustila je hladnu vodu i umila se. Morala je da ostane mirna i bude na oprezu. I ne sme da potceni čoveka koji je stajao ispred vrata. Bio je opasan zato što je bio uplašen koliko i ona, shvatila je. Kukaće i plakaće da on ne bi otkrio da ga posmatra i čeka priliku da pobegne. Pre svega, morala je da sazna kakvi su mu planovi.

Otvorila je vrata i pustila da joj ponovo stavi lisice na ruku. “Molim te, kaži mi šta nameravaš da uradiš.”

“Neću te povrediti”, ponovi Teri dok ju je vodio ka krevetu. “On će morati da plati da bi te vratio.”

“Ko?” Ugledala je bes u njegovim očima. “Blejd.”

“Moj otac ima više novca” počela je ona brzo.

“On...”

“Ne želim novac tvoga oca!” Kada je planuo, Serena nije morala da glumi da drhti. “Već Blejdov. Uzeću mu poslednju paru.”

“Jesi li ti... Jesi li ti postavio bombu u Vegasu?”

Teri joj dodade čaj. Serena pomisli da mu ga prospe u lice, a onda se predomislila. Ako je vruć, on bi se sigurno zateturao unazad i ključ, ako bi mu ispao iz džepa, bio bi daleko od nje.

“Da.” Posmatrala ga je. Na licu mu se video bes, a od njegovog pogleda oseti nervozu u stomaku. “Zašto?”

“Ubio mi je oca”, reče joj Teri, a zatim izjuri iz sobe.

Zašto ne pozove! Džastin se pitao dok je ispijao još jednu šoljicu kafe. Ako ju je povredio... Proverio je da li je dobro oprao šolje, a zatim je zapalio cigaru. Iza njega, za trpezarijskim stolom, dvojica detektiva su igrala karte. Kejn je nervozno hodao po sobi, a Alan je otišao na aerodrom da sačeka Danijela i Anu. Telefon u sobi je popravljen i na njega je postavljen prisluškivač. Ali još uvek su čekali.

Smračilo se kad su se oblaci pojavili. Pašće kiša još pre mraka.

Zaboga, gde U je ona? Zašto sam je ostavio samu? Džastin spusti glavu u šake. Želeo je da udari nešto, nekoga. Ali je sedeo savršeno miran i zurio u zid. Zašto sam mislio da će ovde biti bezbedna, pitao se. Trebalo je da je nateram da ode, ali suviše mnogo sam želeo da bude pored mene. Trebalo je da je nateram da ode. Ako joj se nešto desi...

BalkanDownload

Odbaci tu misao. Ako namerava da se kontroliše, ne sme da dozvoli sebi luksuz da oseća krivicu. Jedini zvuk koji se čuo u prostoriji bio je tihi razgovor dvojice detektiva i Kejnov upaljač kojim je palio još jednu cigaru. Ako telefon ne zazvoni, Džastin je bio siguran da će poludeti.

Kad je zazvonio, on skoči. “Drži ga na liniji što duže možeš” reče mu jedan od detektiva. “I kaži mu da hoćeš sa njom da razgovaraš pre nego što budeš pregovarao o bilo čemu.”

Džastin nije ni čuo instrukcije kad je podigao slušalicu. Prisluškivač je nečujno radio. “Blejd.” “Želiš svoju skvo, Blejde?”

Bio je to glas neke mlade osobe, shvatio je Džastin. I uplašene. Isti glas koji je čuo na policijskom snimku u Las Vegasu. “Koliko?”

“Dva miliona u gotovini. U sitnim apoenima. Javiću ti kad i gde.”

“Serena. Daj mi da razgovaram sa Serenom.”

“Zaboravi.”

“Kako da znam da je kod tebe?” zahtevao je Džastin. “Kako da znam da je...” Naterao se da izgovori te reči: “Još živa.”

“Razmisliću o tome.”

I veza se prekinula.

Serena se sklupčala ispod ćebeta. Bilo joj je hladno. Bila je uplašena, ispravila se. Jeza koju je osećala nema nikakve veze sa njenim tankim džemperom i bosim nogama. Ubio mi je oca. Ta njegova izjava nije joj izlazila iz glave. Da li je mogao biti sin onoga čoveka koji je napao Džastina pre mnogo godina? U to vreme je bio beba. Ako je u sebi skupljao bes sve te godine... Serena ponovo zadrhta i navuče ćebe preko ramena.

Nije trebalo da sumnja u Džastinov instinkt. Nekako je znao da neko lično njega juri. Koliko daleko bi dečko išao u svojoj osveti, pitala se. Budi objektivna, naredi sebi. Ovo je stvarno.

Videla mu je lice. Hoće li rizikovati da je pusti sad kad zna ko je i može da ga identifikuje? A opet, nije delovao kao hladnokrvni ubica.

Postavio je bombu u hotelu prepunom ljudi, podsetila se. O, bože, mora da pobegne!

Zažmurila je i svu svoju koncentraciju usmerila na sluh. Bilo je tiho, nisu se čuli nikakvi zvuči, niti saobraćaj. Učinilo joj se, mada nije bila sigurna, da čuje okean. Možda je vetar. Koliko su daleko od grada, pitala

BalkanDownload

se. Kad bi bacila solju od čaja kroz prozor i vrištala, da li bi je neko čuo?

Dok je odmeravala rizike, Teri se vratio. “Doneo sam ti sendvič.”

Ovog puta je izgledao uzrujanije, ili je, možda, bio uzbuđen. Nateraj ga da priča, reče sebi. “Molim te, ne ostavljaj me samu.” Slobodnom rukom ga je uhvatila za ruku i pogledala pravo u oči.

“Biće ti bolje kad jedeš”, promrmlja i gurnu joj sendvič pod nos. “Ne treba da se plašiš. Rekao sam ti da te neću povrediti ako ništa ne pokušaš.”

“Videla sam te”, reče, koristeći priliku. “Kako možeš da me pustiš?”

“Imam svoje planove”, reče i poče nervozno da hoda po sobi. Nije bio snažan, pomislila je. Kad bih samo mogla da oslobodim ruku, imala bih šanse. “Kad im kažem gde si, već ću biti daleko.” Setio se Švajcarske i nasmejao se. “Neće me naći. Dva miliona dolara će mi omogućiti da se udobno krijem.”

“Dva miliona”, prošaputala je. “Otkud znaš da će ti Džastin platiti?”

Teri se nasmejao i okrenuo se da je pogleda. Lice joj je bilo bledo, a oči velike. Kosa joj je neuredno padala na ramena. “Platiće. Još će me moliti da mu dozvolim da plati.”

“Rekao si da ti je ubio oca.”

“Ubio ga je.”

“Ali oslobođen je. Džastin mi je ispričao...” otelo joj se, a Teri je pobesneo.

“Ubio je mog oca, a oni su ga oslobodili!” povikao je. “Pustili su ga jer im je bilo žao. Sve je to politika, mama mi je pričala. Pustili su ga jer je bio jadan indijanski klinac. Majka mi je rekla da je njegov advokat potplatio svedoke.”

Njegova majka, pomisli Serena, godinama ga je trovala mržnjom.

Biće potrebno više od nekoliko reči da ona to sada promeni. Da li mu je majka rekla i za Džastinov ožiljak? Je li mu rekla da mu je otac bio pijan? I da je nož kojim ga je Džastin ubio pripadao njegovom ocu?

Serena je proučavala Terijevo uplašeno lice i oči pune mržnje. “Žao mi je”, reče nežno. “Veoma mi je žao.”

“Sad će da plati”, reče joj Teri i skloni pramen kose sa lica. “Voleo bih da te zadržim više od nekoliko dana.” Nasmejao se znatiželjno. “Ko bi pomislio da će Blejd da kuka za jednom ženom?”

“Kaži mi kako se zoveš.”

“Teri”, reče kratko.

BalkanDownload

Serena se borila da sedi mirno. “Teri, sigurno znaš da je Džastin pozvao policiju. Tražiće me.”

“Neće te naći”, odgovori joj jednostavno. Od pre šest meseci imam depozit u njegovom hotelu, kad ga je Blejd otvorio. Nameravao sam da ga stisnem još jednom, kad plati ono u Vegasu.” Slegnuo je ramenima kao da mu ono što se desilo u Vegasu ništa ne znači. “Penzioneri od kojih sam ovo iznajmio su već na Floridi. Nikada me nisu videli, samo sam im poslao ček.”

“Teri...

“Slušaj, tebi se ništa neće desiti. Jedi i odmori se. Deset sati pošto Džastin plati otkup, javiću im gde da te nađu”, reče i izjuri iz sobe, zalupavši vratima pre nego što je ona stigla još nešto da kaže.

“Šta oni rade da je pronađu?” zahtevao je Danijel da mu se kaže dok je nervozno šetao po dnevnoj sobi Džastinovog apartmana. “Vidi ovu dvojicu”, on uperi prstom u detektive, “Igraju karte dok neki manijak drži moju devojčicu.”

“Rade sve što mogu”, reče mu Alan tiho. “Telefon se prisluškuje.

Prošli put nije ostao dovoljno dugo na liniji da bi mogli da mu udu u trag. Proveravaju sve otiske prstiju koje su našli na kartici.”

“Hah!” Dozvolivši panici da pređe u bes, on napade svog sina. “I kakvo je ovo mesto u koje može svako da uđe, stavi moju ćerku u korpu i izađe sa njom?”

“Danijele”, reče Ana blago. Sedela je pored Džastina na sofi.

Izgovorila je samo njegovo ime, ali ga je bol u njenim očima naterao ponovo da opsuje i samo je pogledao kroz prozor. Ana se okrete ka Džastinu i položi svoju ruku na njegovu. “Džastine...”

Ali on odmahnu glavom i ustade. Prvi put posle šest sati straha znao je da više ne može da izdrži. Bez reči je ušao u spavaću sobu i zatvorio vrata.

Njene stvari bili su prebačene preko stolice, kako ih je ostavila.

Pomirisao ih je da oseti njen miris. Stisnuo je šake u pesnice i udaljio se od njenih stvari. Kutija od minđuša koje joj je poklonio stajala je otvorena na komodi. Setio se kako su sinoć izgledale na njoj - sjajile su

BalkanDownload

se na ono malo svetlosti, dok je ona naga klečala na njegovom krevetu i pružala ruke ka njemu.

Strah i bes su se sudarali u njemu dok se sasvim nije oznojio.

Pritiskala ga je tišina koja je vladala u sobi. Čuo se samo zvuk hladne kiše koja je ritmično udarala u prozore. Pre samo nekoliko sati Serena je ovu sobu ispunjavala životom - smehom i strašću. A onda ju je on ostavio. Nije joj rekao da je voli, niti ju je poljubio za rastanak. Izašao je razmišljajući o svojim problemima. Ostavio ju je samu, ponovo je pomislio.

“O, bože.” Zagnjurio je lice u šake i prstima jako pritisnuo oči. Kad je začuo tiho kucanje na vratima, spustio je šake, boreći se da prevaziđe očaj. Danijel ude, ne sačekavši odgovor.

“Džastine.” Zatvorio je vrata i stao. Izgledao je ogromno - i prvi put za sve ovo vreme koliko ga je Džastin znao - bespomoćno. “Mnogo mi je žao.”

Džastin ga pogleda u oči i stavi ruke u džepove. “Bio si u pravu. Da nisam bio tako bezbrižan...”

“Ne.” Danijel mu je prišao i uhvatio ga za obe ruke. “Niko nije kriv za ovo. Rena - želeo je Renu i našao je način. Plašim se.” Glas mu se izgubi, a stisak postade jači. “Samo jednom u životu sam ovako bio uplašen. Kad je Kejnu palo na pamet da istražuje šta ima na krovu i kad smo ga zatekli kako visi sa drugog sprata. Ne znam gde je ona,” Glas mu je drhtao kad se okrenuo. “Ne mogu da joj donesem merdevine.”

“Danijele, ja je volim.”

Danijel duboko udahnu i okrenu se. “Da, vidim.” “Šta god bude tražio, šta god bude želeo da uradim, ja ću to uraditi.”

Klimnuvši glavom u znak razumevanja, Danijel ga pusti. “Dođi, porodica treba da se drži zajedno.”

BalkanDownload

Dvanaesto poglavlje Sigurno je zadremala pošto je bio mrak kad ju je probudilo drmusanje.

“Treba nekoga da pozoveš”, reće joj Teri i krenu da upali svetio.

Serena prekri rukom oči. “Koga?” pitala je.

“Dovoljno se preznojavao” reče, unoseći telefon u spavaću sobu.

“Prošlo je jedan. Slušaj.” Sklonio joj je ruku da bi mogla da ga gleda.

“Reći ćeš mu da si dobro i to je sve. Ne pokušavaj ništa.” Okrenuo je broj. “Kad se javi, samo mu kaži da nisi povređena i da ćeš ostati ovde dok on ne plati. Jasno?”

Potvrdila je i uzela slušalicu.

Džastin se javio posle prvog zvona. Prevrnuo je šoljicu kafe, koja se prosula po stolu i po tepihu. “Blejd.” Serena zažmuri kad začu njegov glas. Padala je kiša, pomislila je. Padala je kiša, a njoj je bilo hladno i bila je uplašena. “Džastine.”

“Serena! Jesi li dobro? Da li te je povredio?”

Udahnuvši duboko, pogledala je Terija pravo u oči. “Dobro sam, Džastine. Nema ožiljaka.”

“Gde si?” upita je, ali Teri joj stavi ruku na usta i uze slušalicu.

“Ako je želiš nazad, spremi pare. Dva miliona u malim, neobeleženim apoenima. Javiću ti gde da ih ostaviš. I budi sam, Blejde, ako ne želiš da bude povređena.”

Prekinuo je vezu i pustio Serenu. Džastinov glas je učinio ono što sati straha nisu uspeli. Zajecala je, zagnjurila glavu u jastuk i rasplakala se.

“Dobro je.” Džastin pažljivo vrati slušalicu na mesto. “Dobro je.”

“Hvala bogu.” Ana ga uhvati za obe ruke. “I šta dalje?”

“Spremiću gotovinu i odneću je kuda god mi bude rekao.”

“Slikaćemo novčanice”, reče poručnik Reniki i ustade sa stolice.

“Jedan od mojih ljudi će Vas pratiti kad budete išli.”

“Ne.” “Slušajte, gospodine Blejde”, poče on strpljivo, “niko ne garantuje da će pustiti gospođicu Mekgregor kad dobije novac. Verovatnije je da...”

BalkanDownload

“Ne”, ponovi Džastin. “Igraćemo na moj način, poručniče. Idem sam.”

Poručnik duboko uzdahnu. “U redu, možemo da postavimo bubicu u vreću. Tako će nas dovesti do nje kad pokupi novac.”

“A ako je primeti?” upita Džastin. “Ne”, reče još jednom. “Neću da rizikujem.”

“Nemamo nikakve šanse da ga uhvatimo ukoliko mu damo dva miliona dolara”, reče poručnik Reniki. “Gospođo Mekgregor”, okrete se ka Ani, misleći da će ona kao žena i majka biti razumnija. “Želimo da vratimo Vašu ćerku živu i zdravu koliko i Vi želite. Dozvolite da vam pomognemo.”

Pogledala ga je dugim, ispitivačkim pogledom, dok joj je ruka, koju je Džastin držao u svojoj, drhtala. “Hvala Vam na Vašoj brizi, poručniče, ali plašim se da mislim isto što i Džastin.”

“Fotografišite novac”, ubaci se Kejn. “I jurite ga kad Rena bude bezbedna. Kunem se bogom da bih mu sam presudio”, dodade divljim šapatom.

“Onda vam ostaje da se nadate da će mu biti suđeno samo za otmicu i ucenu - a ne za ubistvo”, okrutno dodade poručnik Reniki.

“Držaće je u životu dok ne dobije novac. Posle toga možemo da pretpostavimo šta će biti. Slušajte, Blejde”, nastavio je dok ga je strpljenje napuštalo. “Ne volite da imate posla sa policijom, možda su razlog tome problemi koje ste davno imali, ali mnogo je pametnije da se dogovorite sa nama nego sa njim”, reče i pokaza rukom na telefon.

Džastin nesvesno pipnu mesto na kome je imao ožiljak. Ne, pomislio je, neće verovati policiji. Sećanje na sva ona beskrajna pitanja dok mu je rana zarastala, bila su urezana u njegovo pamćenje. Možda i greši. Možda bi trebalo... Prsti mu se slediše. Ožiljak. Nema ožiljka!

“Zaboga”, prošaputao je, pogledavši svoju ruku. “Zaboga!” “Šta je bilo?” upita ga Ana koja je stajala pored njega, stavivši mu ruku na rame.

Polako je podigao pogled ka njoj. “Duh”, prošaputao je. Zatim je odagnao strah kad se suočio sa poručnikom Renikijem. “Serena je pokušavala nešto da mi kaže preko telefona. Rekla je: 'Nema ožiljka.' Čovek koga sam ubio u Nevadi ranio me je nožem. Serena zna tu priču.”

Poručnik je već išao ka telefonu. “Sećate li se kako se zove?”

BalkanDownload

Džastin se tužno osmehnu. Da li ikad može da se zaboravi ime čoveka za čije ubistvo ti se sudilo? “Čarls Terens Ford”, odgovorio je.

“Imao je ženu i sina. Svakog dana je dovodila dečaka u sudnicu.” Imao je plave oči, setio se Džastin. Svetle, zbunjene, plave oči. Talas mučnine krenu mu iz stomaka, preteći da ga poplavi.

“Popij ovaj put”, naredi Kejn dok je davao Džastinu čašu konjaka.

Džastin je pogleda i odmahnu glavom. “Kafu”, reče i ode do kuhinje.

Oslonio se dlanovima o kuhinjski element i pokušao da sredi misli.

Bespomoćno, shvatio je. Osetio je istu frustrirajuću bespomoćnost koju je iskusio onda u onoj uzanoj ćeliji. Sedamnaest godina, pomislio je.

Blagi bože, mrzeo me je sedamnaest godina. Šta li će joj učiniti zbog mene?

“Ako si hteo kafu, onda je bar popij”, reče mu grubo Kejn. Setio se kako je Serena jutros stajala na tom mestu, kako su mu se njene oči osmehivale, dok je on pokušavao da shvati kako je ona tako brzo odrasla.

“Znao sam”, reče Džastin tiho dok je gledao u crnu kafu. “Znao sam da me neko proganja. Znao sam da nije bezbedna, ali je nisam naterao da ode.”

Kejn sede na barsku stolicu. “Znam Renu ceo život. Niko, ali apsolutno niko, ne može ni na šta da je natera.”

“Ja sam mogao.” Džastin uze kafu i otpi gutljaj. “Trebalo je samo da i ja odem sa njom.”

“I on bi te pratio.”

Džastin uz tresak spusti šolju. “Da.” Bes mu razbistri misli i očisti mučninu koja mu se popela do grla. “Vratiću je, Kejne”, reče smrtno miran. “Ništa me neće sprečiti da je vratim.”

“On se zove Teri Ford”, reče poručnik Reniki kad je ušao u kuhinju i krenuo ka aparatu za kafu. “Rezervisao je let iz Vegasa pre pet dana.

Odredište - Atlantik Siti. Uskoro ćemo imati njegov opis. Proveravamo sve hotele, motele, apartmane, smeštaj na plaži, ali ne možemo biti sigurni da je drži u gradu. Ne verujem da je uzeo smeštaj na svoje ime”, dodade, uzimajući posudu sa šećerom. “Majka mu se preudala pre tri godine. Tražimo i nju.”

Bilo je dobro što ima podatke od kojih može da krene - imena, lica.

Zadovoljno se osmehnuvši, poručnik Reniki sede preko puta Kejna.

“Uhvatićemo ga”, obećao je. “Vas dvojica treba da pokušate da se odmorite malo”, posavetovao ih je. “Kladim se da neće pozvati do jutra.”

BalkanDownload

Kako nijedan od njih dvojice nije odgovorio, poručnik pomisli kako porodica najbolje zna kako treba da se drži. “U redu, gospodine Blejde, kažite mi na koji način ćete spremiti novac za otkupninu?”

“Novac će me ujutru, pre osam sati, čekati u kancelariji.”

Poručnik Reniki nabra čelo od iznenađenja. “Nije Vam problem da sakupite toliku gotovinu?”

“Ne.” “U redu, recite mu u devet sati. Tako ćemo imati vremena da fotografišemo u Vašoj kancelariji. Pa, ako nam umakne, uhvatićemo ga kad bude počeo da troši pare. Predlažem da nam dozvolite da među novčanice ubacimo uređaj za praćenje. Pokazaću Vam kako uspešno može da se sakrije. I ne zaboravite”, dodade pre nego što je Džastin stigao da nešto kaže, “naša primarna briga je ista kao i vaša. Da vratimo gospođicu Mekgregor.”

Prvi put Džastin primeti umor u poručnikovim očima. Pomislio kako ni on nije ništa jeo, niti je spavao. U većini slučajeva verovao bi tom pogledu. “Imaću to u vidu”, reče.

Poručnik potvrdi klimanjem glave i ispi ostatak kafe.

U šest ujutru telefon je ponovo zazvonio. Ana i Danijel, koji su sedeli na sofi, trgoše se iz polusna. Alan je i dalje sedeo na fotelji na kojoj je proveo noć, budan i uznemiren. Kejn je stajao na vratima kuhinje, gde je otišao po još jednu solju kafe. Džastin skoči i uze slušalicu. Više od jednog sata je zurio u telefon.

“Blejd.”

“Imaš novac?”

“Stići će do devet.”

“Dva bloka od hotela sa desne strane nalazi se pumpa. Budi tamo pored telefona u devet i petnaest. Pozvaću te.”

Teri se toliko unervozio kad je spustio slušalicu, da je umalo pao preko stočića. Posle Sereninih suza nije mogao da zaspi. Nije trebalo da je sažaljeva, pomisli i preklopi oči rukom. Na kraju krajeva, kakva je to žena koja može da živi sa ubicom?

Majka bi sigurno rekla da je vucibatina, ah on je nešto osetio u vezi sa njom. Bila je elegantna, pomisli Teri dok je istezao svoje zgrčene mišiće. Bila je elegantna čak i u tom džemperu i farmerkama kad mu je otvorila vrata. A sinoć... Uzdahnuo je pogledavši u vrata spavaće sobe.

BalkanDownload

Sinoć je izgledala tako sićušna i bespomoćna kad se sklupčala na onom krevetu i plakala.

Bilo mu je žao što je na taj način morao da je uplaši, ali bila je najbolje oružje koje je mogao da upotrebi protiv Blejda. Pre svega, nije trebalo da se petlja sa takvim ološem kao što je on, podseti se Teri. Ubio bi ga da može, pomisli, ali je ipak znao da ne bi mogao to da uradi.

Postaviti bombu u hotelu i napasti nožem ili oružjem drugog čoveka dve su sasvim različite stvari. Bomba je bila na daljinsku kontrolu i mora da prizna da verovatno nikad ne bi imao hrabrosti da je aktivira.

Ali pretnja... Zadovoljstvo je kad čoveka koji ti je ubio oca nateraš da zadrhti. Kad dobije novac, svaku paru će upotrebiti da se osveti Džastinu Blejdu. Čuo je Serenu kako se vrti i ustao je da proveri šta radi.

Bila je ljuta na sebe. Šta ima od plakanja osim natečenih očiju i glavobolje? Treba da nađe način da izađe odavde, a ne da se samosažaljeva. Bolela ju je ruka koja je bila vezana lisicama zbog slabe cirkulacije. Podigla se sa kreveta kako bi krv ponovo počela da joj struji.

Misli! Terala je sebe. Uvek postoji neki izlaz.

Kada se vrata sobe otvoriše, ona okrete glavu. Primetila je žaljenje u Terijevim očima kad ju je pogledao. Bože, možda je to znak. Onda ga iskoristi, Rena! Došapnu joj nečujan glas. Počni da koristiš glavu.

Dozvolila je strahu da ponovo ispliva na površinu, dok je pokušavala u sebi očajnički da pronađe unutarnju snagu. “Molim te, boli me ruka. Mislim da sam je noćas nezgodno držala.” “Žao mi je.” Neodlučno je stajao nasred sobe. “Spremiću ti doručak.”

“Molim te”, brzo je kazala pre nego što je otišao. “Kad bih... Kad bih mogla da sednem na stolicu. Sve me boli od ležanja. Kuda bih mogla da odem?” upitala ga je, drhtavim glasom. “Jači si od mene.”

“Slušaj, odvešću te u kuhinju. Ako nešto pokušaš, vratiću te ovamo i vezaću te.”

“Dobro, samo mi dozvoli nakratko da ustanem.” Teri izvuče ključ iz džepa i otključa lisice. Serena se opirala želji da beži, znajući da ne bi stigla dalje od vrata. Uhvatio ju je za nadlakticu i poveo kroz kuću.

Senke su bile izdužene. Mogu biti i na Aljasci, pomislila je uznemireno. I da pobegnem, u kom pravcu da krenem? Ima li on auto?

Sigurno ima - kako me je drugačije doveo ovamo? Kad bih mogla da nađem ključeve...

BalkanDownload

“Sedi”, naredi joj i pokaza na klimavu stolicu za kuhinjskim stolom.

Brzo se sagao i vezao lisice za članak njene noge i sto. Ustao je i sklonio kosu sa očiju. “Doneću ti kafu.”

“Hvala ti.” Pogledom je kružila po sobi, tražeči nešto što bi moglo da joj posluži kao oružje, a što joj je bilo nadohvat ruke.

“Do večeras ćeš otići odavde”, reče Teri dok je sipao kafu, ne skidajući pogled sa nje. “On već skuplja novac. Verovatno sam mogao da tražim i dva puta više.”

“Nećeš biti srećan s tim.”

“On će biti nesrećan”, kaza Teri. “To je važno.”

“Teri, ti ovako samo uništavaš svoj život.” Bio je tako mlad, pomislila je. Tako mlad, a toliko mržnje je već bilo u njemu. “Potrebno je mnogo pameti da se sve ovo isplanira. Pameti i veštine. Mogao bi tu svoju pamet da iskoristiš na mnogo bolji način. Ako me pustiš da odem, mogla bih da ti pomognem. Moj brat...”

“Ne želim tvoju pomoć”, procedi kroz zube. “Želim Blejda. Želim da puzi.”

“Džastin neće puzati”, reče ona samouvereno.

“Gospođice, čuo sam ga preko telefona. Puzao bi do samog pakla zbog tebe.”

“Teri...

“Umukni!”, viknuo je na nju kad je nervoza počela da raste u njemu.

“Ceo svoj život proveo sam smišljajući kako da nateram Blejda da plati.

Gledao sam kako se moja majka muči i pati da zaradi crkavicu, dok je on bivao sve bogatiji i bogatiji umesto da trune u ćeliji. Meni pripada novac i imaću ga.” Pomirena sa sudbinom Serena pogleda u sto.

“Spremiću ti nešto da jedeš. Jesi li gladna?”

Htela je da mu kaže da nije, a onda je shvatila da će je ponovo zatvoriti u sobu. Umesto toga, klimnula je glavom. Dok se on bude time bavio, ona će pokušati nešto da smisli.

Dok je on tražio posuđe, ona je isprobala nogu. Reskiraće. Ovaj put kad joj bude skinuo lisice, pobeći će. Uz malo sreće, mogla bi da ga iznenadi dovoljno da pobegne napolje, da privuče nečiju pažnju. Ako ikoga bude bilo u blizini da čuje njeno zapomaganje...

Pogledala je Terija i videla da drži u ruci veliki, metalni tiganj.

Nerazmišljajući, Serena jauknu i poče polako da klizi ka podu.

BalkanDownload

“Hej!”, povikao je i dotrčao do nje, spustivši tiganj na pod dok je pokušavao da je podigne, uhvativši je za ramena. “Šta ti je?”, pitao ju je.

“Nije ti dobro?” “Čini mi se da ću se onesvestiti”, reče ona slabim glasom, uhvativši dršku tiganja. Sačekala je da sagne glavu. Upotrebivši svu svoju snagu, udarila ga je tiganjem po glavi. Pao je kao pokošen.

Serena se prvo nije mrdala, pokušavajući da dođe do daha, jer je svom težinom pao na nju, A onda se uspaničila jer je pomislila da ga je ubila. Nekako se izmigoljila ispod njega i opipala mu puls.

“Hvala bogu”, prošaputala je kad je osetila kako udara. Brzo je potražila ključ u zadnjem džepu njegovih pantalona. Njegova majka je zaslužila ovaj udarac, pomislila je dok je otključavala lisice. Jadan mali, nikad nije imao šansu.

Ustajući, razmatrala je svoje opcije. Mogla je da trči kao luda, ali sigurno bi je stigao. Morala je da se osigura da neće izaći.

Stavila je lisice u džep i krenula da ga vuče ka sobi. Nije bio krupan, ali kad ga je uhvatila ispod ramena i povukla, shvatila je da je izdaje snaga. Kad ga je dovukla do vrata, već je bila oblivena znojem i teško je disala.

Shvatila je da neće moći da ga podigne na krevet. Ostavila ga je da leži na podu, vezavši ga lisicama za nogu kreveta.

Pojurila je ka telefonu i umalo se nije onesvestila zbog vrtoglavice.

Shvatila je da dva dana skoro ništa nije jela. To može da sačeka, pomisli, odmahnuvši glavom da se razbistri. Sad ne sme pasti u nesvest. Brzo je uzela telefon i okrenula broj.

Pošto se istuširao i presvukao, Džastin se vratio u dnevnu sobu.

Ana je terala Danijela da jede iako ona nije ništa pipnula iz svog tanjira.

Podigla je pogled kad je Džastin ušao.

“Večeras ćemo imati porodičnu večeru” reče i osmehnu mu se.

“Rena voli gužvu.” Primetio je suze u njenim očima, koje je vešto sakrivala.

Prvi put otkad ju je upoznao, Džastin priđe i zagrli je. “Siđite dole do šefa kuhinje. Spremiće Vam šta god želite.”

Osetio je kako drhti. “Hoću, sići ću. Čuvaj se”, prošaputala je. “Čuvaj se, Džastine.”

Trgla se na zvuk telefona, a zatim povukla. Uspevala je da se kontroliše. “Ne bi trebalo ponovo da pozove.”

BalkanDownload

“Verovatno hoće da proveri da li sve ide po planu.” Podigao je slušalicu dok mu se u glavi vrtelo. “Blejd.”

“Džastine.”

“Serena!”, reče, začuvši Anin vrisak. “Jesi li dobro?”

“Jesam, dobro sam. Džastine...”

“Sigurno? Nije te povredio? Nisam mislio da će opet pozvati.”

Borila se sa svojom nestrpljivošću i polako kazala: “Nije imao izbora” reče mu. “U nesvesti je i vezan je za krevet.” “Šta?” Kejn ga zgrabi za ruku, ali ga Džastin odgurnu. “Šta si rekla?”

“Rekla sam da sam ga onesvestila i vezala za krevet.”

Kroz njega prostruja nešto što nije poznavao. Bio je to osećaj olakšanja. Ispoljio se kroz napad smeha. “Sam bog zna što sam uopšte brinuo za tebe” reče, bacivši se na kauč. U sledećem trenutku video je kako ga posmatra četiri para radoznalih očiju. “Onesvestila ga je i vezala za krevet.”

“To ti je Mekgregorova!” povika Danijel i zagrli Anu. “Čime ga je udarila?”

“Je li to moj otac?”

“Da, pita čime si ga udarila.”

“Tiganjem”, kaza Džastin.

“To je moja devojčica!” Danijel strasno poljubi Anu, zatim spusti glavu na njeno rame i zaplaka.

“Džastine, možeš li da dođeš po mene?” upita ga Serena. “Provela sam groznu noć.”

“Gde si?”

“Ne znam”, kaza i spusti lice na kolena. Nemoj sada da posustaneš, reče sebi. Nemoj sada da posustaneš. Čula je kako Džastin doziva njeno ime i uguši suze. “Sačekaj malo da pomerim roletne, da pogledam da li se nešto vidi odavde. Pričaj sa mnom”, reče mu dok je ustajala, “samo pričaj sa mnom.”

“Cela tvoja porodica je ovde”, reče joj, primetivši prizvuk histerije u njenom glasu. “Tvoja mama želi da danas večeramo svi zajedno. Šta želiš za večeru?” “Čizburger”, reče dok je podizala roletnu. “Želim čizburger i galon šampanjca. Čini mi se da sam u istočnom delu grada, blizu plaže. Ima nekoliko drvenih kuća niz... niz ulicu. Nikada nisam bila u ovom delu

BalkanDownload

grada.” Ugrizla se za usnu da zaustavi podrhtavanje u glasu. “Ne znam gde sam.”

“Kaži mi broj telefona, Serena, pratićemo ga.” Džastin brzo zapisa broj koji mu je kazala. “Stižem, drži se.”

“Hoću, dobro sam, stvarno.” Bilo joj je malo lakše kad je svetlost ušla u sobu. “Samo požuri. I kaži svima da sam dobro, neka ne brinu.”

“Serena, volim te.”

Opet je spopadoše suze. “Dođi i pokaži mi”, reče pre nego što je spustila slušalicu.

Džastin pruži parče papira poručniku Renikiju. “Saznajte gde je.”

Poručnik klimnu glavom i okrenu jedan telefonski broj. “Udarila ga je tiganjem i onesvestila?” Nasmejao se. “Sigurno je neverovatna žena.”

“Ona je Mekgregorova”, reče Danijel i izduva nos.

“Kućica na obali u istočnom delu grada” reče poručnik Reniki posle nekoliko minuta i krenu ka vratima. “Idete?” upita Džastina.

Džastin ga veselo pogleda: “Idemo svi.”

Serena je stajala pored otvorenih vrata i udisala svež, jutarnji vazduh. Prošlo je manje od 14 sati, pomislila je. A činilo joj se da danima nije videla sunce. Trava je još uvek bila vlažna od sinoćne kiše.

Kako to da nikada nije primetila koliko boja ima u jednoj kapi kiše na jednom listu trave?

A zatim je ugledala auto. Čitava povorka, pomislila je, očajnički želeći ponovo da zaplače. Ne, neće dočekati Džastina sa suzama.

Ispravila se i izašla da ih sačeka.

Istrčao je iz policijskog automobila. I pre nego što se auto zaustavio, potrčao je ka njoj. “Serena.” Obavio je svoje ruke oko nje i podigao ju je u naručje. Zagnjurio je lice u njen vrat, a ona je čula kako neprestano ponavlja njeno ime. “Jesi li dobro?”, pitao ju je, ali pre nego što je uspela da mu odgovori, negove usne su bile na njenima.

On drhti, shvatila je i čvršće ga zagrlila. Kako bi ga uverila da je zaista tu, svu svoju ljubav i toplinu pružila mu je u jednom poljupcu.

“Smrzla si se”, prošaputao je, osetivši da su joj obrazi hladni. “Evo, uzmi moju jaknu.” Serena obuhvati rukama njegovo lice.

“O, Džastine”, prošaputala je, prelazeći prstom preko linija njegovog lica. “Na kakve li te je muke stavio?”

BalkanDownload

“Pusti me da je vidim.” Danijel je uhvati za ramena i privuče u zagrljaj. “Dakle, tiganjem si ga zveknula, je li, devojčice?”

Primetila je kako su mu oči bile crvene i otečene i snažno ga je poljubila. “Kao od šale”, reče mu. “Nemoj mi kazati da si brinuo za mene”, reče mu, praveći se uvređena.

“Naravno da nisam” kaza i glasno uzdahnu. “Moja ćerka zna sama da brine o sebi. Majka ti se brinula.”

Poručnik Reniki je posmatrao kako se Serena pozdravlja sa članovima svoje porodice. Nameravao je da posmatra Džastinovu reakciju kad budu izveli Terija Forda. “Biće nam potrebna Vaša izjava, gospođice Mekgregor”, reče i stade pored Džastina.

“Ne sada.”

Klimnuvši glavom, potvrdio je da se slaže sa Džastinovim rečima.

“Dođite danas u stanicu, pošto se malo odmorite.” Osetio je Džastinovu napetost i pogledao je u Terija koga su izvodila dva policajca.

“Polako, gospodine Blejde”, reče mu. “Vaša dama je dovoljno toga preživela za jedan dan.”

Teri podiže glavu. Džastin se sećao tih očiju. Svetle, zabrinute oči, koje je svakog dana viđao u sudnici. Nije mu bilo više od tri godine, sećao se Džastin. Beba. Osetio je kako ga Serena hvata za ruku i napusti ga sav bes. Dok su ga vodili ka kolima, Teri je nastavio da posmatra Džastina preko ramena. “Žao mi ga je”, reče Serena. “Tako mi ga je žao.” Džastin je zagrli. “I meni.”

“Moji ljudi će pretresti kuću”, reče poručnik Reniki. “ A vi dođite u stanicu kad Vam bude odgovaralo, gospođice Mekgregor,” “Hajde, idemo da vratimo devojku”, reče Danijel i krenu ka njoj.

“Džastin će je vratiti”, kaza mu Ana, uhvati ga za ruku i povede prema policijskim kolima. “Mi idemo da organizujemo večeru “ “Ona čak nema ni cipele na nogama”, povika Danijel dok je ulazio u kola.

“Ništa joj to ne smeta”, reče Alan dok je sedao na prednje sedište.

“Naravno da joj ne smeta”, složi se Kejn, a zatim prošapta ocu na uvo: “Kupiću ti cigaretu ako ne budeš prigovarao.”

Danijel pogleda svoju suprugu i zavali se u sedište. “Ništa joj ne smeta”, reče.

BalkanDownload

“Hajdemo.” Džastin zakopča svoju jaknu na Sereninim grudima. “Ja ću te povesti.”

“Hajde da prošetamo po plaži.” On je zagrli oko struka. “Potrebno mi je da se prošetam.”

“Bosa si”, podseti je.

“Tako se najbolje hoda po plaži. Ti nisi spavao”, reče mu kad su sišli na plažu.

“Ne, ali kao da jesam.” Hteo je da je privije uz sebe, da oseti da je zaista pored njega. Ali je samo lagano prebacio ruku preko njenih ramena i poljubio ju je u teme.

“Ne volim što sam ga povredila”, reče. “Ali nisam znala kako bi reagovao kad bi se našao licem u lice sa tobom. Toliko je mržnje u tom dečaku, Džastine. To je tako tužno.”

“Ja sam mu uzeo ono što mu je bilo neophodno u životu. A on je uzeo meni.” Zastao je, privukao ju je k sebi i zagledao se u more.

“Iznenadio sam se što je tražio tako malu sumu novca.”

“Malu?” Ona ga pogleda iznenađeno. “Za mnoge je dva miliona neverovatno velika suma.”

“Za nešto što nema cenu?” Obuhvatio je rukama njeno lice i poljubio ju je. A zatim je privukao bliže i obasuo divljim poljupcima.

“Serena.” Usnama je prelazio preko njenog lica, vraćajući se na njene usne. “Nisam bio siguran hoću li te ponovo zagrliti. Mislio sam samo o tome šta je mogao da ti uradi - i šta bih ja uradio njemu kad ga nađem” “Ne bi me povredio.” Ponovo ga obuze bes koji je ona otklanjala svojim rukama i usnama. “Bilo mi je lako da pobegnem jer nije želeo da mi naudi.”

“Ne, ja sam...”

“Džastine, dosta!” Odgurnula ga je, a uočima joj se video bes. “Nisi ti kriv za ovo. Ne želim da slušam kako preuzimaš krivicu na sebe. Ovo što se desilo počelo je davno, uz alkohol i netrpeljivost. Sada je gotovo. I neka tako i ostane.”

“Baš sam se pitao zašto mi nedostaje da vičeš na mene”, reče i privuče je ponovo k sebi.

“Mazohista si. Znaš”, reče i privi se uz njega, “imala sam vremena da razmišljam o našoj vezi.”

“Oh?”

BalkanDownload

“Da, mislim da treba da redefinišemo osnovna pravila.”

Iznenadio se i povukao. “Nisam znao da uopšte imamo neka pravila.”

“Razmišljala sam.” Prišla je vodi i, otkrivši da je hladna, povukla se.

“I?” Oprezno ju je uhvatio za ramena i okrenuo ju je ka sebi.

“Mislim da sadašnja situacija nije baš praktična.”

“U kom smislu?”

“Mislim da treba da se venčamo”, reče mu smireno.

“Da se venčamo?” Iznenađeno je gledao u nju. Stajala je bosa na hladnom pesku, u njegovoj jakni nekoliko brojeva većoj, raščupane kose i mirno mu saopštila da treba da se venčaju. Pre samo jednog sata je onesvestila otmičara udarivši ga tiganjem. To uopšte nije bilo onako kako je on zamišljao. Mislio je da je zaprosi u polumračnoj sobi, kad budu topli i sveži od vođenja ljubavi. “Venčamo?”

“Da, čula sam da ljudi to rade. A sad hoću da budem razumna.”

“I jesi”, reče, pitajući se šta je naumila.

“Pošto sam ja to predložila, odlučićemo na tvoj način”, kaza i izvuče novčić iz džepa.

Džastin se nasmeja i pokuša da joj ga uzme. “Serena, stvarno...”

“Ne, ne, moj je novčić, ja bacam. Ako bude glava - venčaćemo se, a ako bude pismo - nećemo.” Pre nego što je uspeo nešto da kaže, ona baci novčić. Kad je pao, pokri ga rukom, pa mu ga pokaza. “Glava.”

Gledao je u njega, a zatim je stavio ruke u džepove i pogledao ju je pravo u oči. “Izgleda da sam izgubio.”

“Bez sumnje”, reče Serena i vrati novčić sa dve glave u svoj džep, “A da igramo do dva?”

U njenim očima zaiskri varnica, “Zaboravi”, reče mu i potrča po pesku. Međutim, Džastin je sustiže i privi u zagrljaj. “Ako si mislio da mi podvališ...” kaza, a zatim zadovoljno uzdahnu kad ju je ućutkao.

“Ja nikad ne podvaljujem”, reče, poljubi je i ponese ka kolima. “Daj da vidim taj novčić.”

Obavila mu je ruke oko vrata. “Samo preko mene mrtve.”

KRAJ