Samanta Jang - Dablin Strit #1

SAMANTA JANG

Dablin STRIT

www.crowarez.org www.bosnaunited.net

Naslov originala Samantha Young ON DUBLIN STREET 2

PROLOG Okrug Sari, Virdžinija osadno mi je.

D Kajl Remzi mi šutira zadnju nogu stolice ne bi li mi privukao pažnju, a juče je to radio mojoj najboljoj drugarici Dru Troler. Ne želim da je nerviram.

Ona se žestoko loži na Kajla. Umesto toga, gledam kako Dru pored mene crta hiljadu srculenaca u uglu beležnice dok profesor Evans žvrlja još jednu jednačinu na tabli. Stvarno bi trebalo da obratim pažnju jer sam očajna iz matematike. Mami i tati se neće svideti ako padnem iz nekog predmeta u prvom srednje. „Gospodine Remzi, hoćete li da priđete tabli i odgovorite na pitanje ili biste radije da ostanete iza Džoslin kako biste joj još malo šutirali stolicu?"

Cela učionica se zakikota, a Dru mi dobaci optužujući pogled. Namrštila sam se i pogledom prostrelila profesora Evansa. „Radije bih ostao ovde, profesore Evanse", odgovori Kajl mangupski.

Prevrnula sam očima, odbijajući da se okrenem iako sam na potiljku osećala vrelinu njegovog pogleda. „To je bilo retoričko pitanje, Kajle. Dođi."

Kucanje na vratima prekinulo je Kajlov pomirljiv uzdah. Svi smo se umirili kad smo ugledali našu direktorku, gospođu Šo. Šta li direktorka traži na našem času? To može značiti samo nevolju. ,,Au", promrsi Dru sebi u bradu. Namrštila sam se i dobacila joj pogled. „Panduri."

Zapanjena, okrenula sam se prema vratima kad je gospođa Šo promrmljala nešto profesoru Evansu i, stvarno, kroz prorez u vratima ugledala dva policajca kako čekaju u hodniku. „Gospođice Batler." Iznenađeno sam pogledala gospođu Šo kad me je pozvala. Zakoračila je prema meni i srce mi je skočilo u grlo. Pogled joj je obazriv, saosećajan, i odmah sam poželela da uzmaknem od nje i onoga što će mi reći. „Možete li da pođete sa mnom, molim vas? Ponesite stvari."

U takvim okolnostima učenici bi trebalo da počnu da se došaptavaju, misleći da sam u nevolji. Ali, kao i ja, naslutili su da nije to posredi. Šta god da ću čuti u hodniku, niko me neće zafrkavati zbog toga. „Gospođice Batler?"

Tresem se od navale adrenalina i jedva čujem od hučanja krvi u ušima. Da se nije nešto desilo mami? Ili tati? Ili Bet, mojoj mlađoj sestri? Moji roditelji su

uzeli slobodnu nedelju kako bi se oporavili od stresa posle, kako oni kažu, mahnitog leta. Trebalo je da odu na izlet s Bet. „Džos." Dru me je nežno gurnula. Čim mi je laktom dotakla ruku, skočila sam iz klupe. Stolica zaškripa po parketu. Ne gledajući ni u koga, otvorila sam torbu i ubacila sve s klupe u nju. Šaputanje se širi učionicom kao hladan vetar kroz pukotinu u prozorskom okviru. Iako ne želim da saznam šta me čeka, stvarno hoću da izađem odavde.

Polusvesno sam stavljala jednu nogu ispred druge i izašla s direktorkom u hodnik.Vrata učionice se zatvoriše iza mene. Ne progovaram. Samo zurim u gospođu Šo, pa u policajce, koji me gledaju s uzdržanim saosećanjem. Tek tad pored zida spazih jednu ženu. Izgleda ozbiljno ali pribrano.

Gospođa Šo spusti ruku na moju. Pogledala sam njenu šaku na svom džemperu. Nismo nikad razmenile ni dve reči, a sad mi drži ruku? „Džoslin... ovo su policajci Vilson i Majkls. A ovo je Ališa Njudžent iz CSR-a."

Upitno sam je pogledala.

Gospođa Šo je prebledela. „Iz Centra za socijalni rad."

Strah mi steže srce. Teško dišem. „Džoslin", nastavi direktorka, „veoma mi je žao što ti ovo moram reći... ali tvoji roditelji i sestra Elizabet doživeli su udes." Čekam, osećajući kako mi se pritisak u grudima pojačava. „Svi su poginuli na mestu, Džoslin. Mnogo mi je žao." Žena iz CSR-a mi priđe, govoreći nešto. Pogledala sam je, ali vidim samo boje od kojih je sačinjena. Čujem samo prigušen žagor, kao da pored nje voda kulja iz česme.

Ne mogu da dišem.

Prestravljena, posegnula sam za nečim, bilo čim što će mi pomoći da dišem.

Osetila .sam nečije ruke na sebi.

Pribrane, umirujuće reči. Nešto mokro na obrazima. Nešto slano na jeziku.

A srce... kao da će pući koliko brzo kuca.

Umirem. „Diši, Džoslin."

Neko mi je iznova ponavljao te reči sve dok se nisam usredsredila na njih.

Posle nekoliko trenutaka, puls mi uspori i pluća se raširiše. Tačke pred očima počeše da se razilaze.

„Tako je", prošaputa gospođa Šo, ohrabrujući mi trljajući leđa toplom šakom. „Tako je." „Trebalo bi da krenemo." Glas žene iz CSR-a probi se kroz izmaglicu oko mene. ,,U redu. Džoslin, jesi li spremna?", upita gospođa Šo tiho. „Mrtvi su", rekla sam pošto sam morala da osetim te reči. Nemoguće je da su istinite. „Žao mi je, dušo."

Hladan znoj izbi mi na dlanovima, ispod pazuha, na potiljku. Celo telo mi se naježi. Ne mogu da prestanem da se tresem. Iznenada mi se zavrte u glavi i zateturah se ulevo. Bez upozorenja, povraćka mi krenu iz zapenušane utrobe.

Nagla sam se i izručila doručak po cipelama žene iz centra za socijalni rad. „To je šok."

Stvarno?

Ili je putna mučnina?

U jednom trenutku sedela sam tamo. Tamo, na toplom i sigurnom. A nekoliko sekundi kasnije, uz škripu metala... ...našla sam se na sasvim drugom mestu.

PRVO POGLAVLJE Škotska Osam godina kasnije ep je dan za traženje novog doma. I nove cimerke.

L Izašla sam iz vlažnog, starog ulaza svoje džordžijanske zgrade na zapanjujuću edinburšku vrućinu. Pogledala sam u slatki teksas šorc na zeleno-bele pruge koji sam pre nekoliko nedelja kupila u Topšopu. Otad je neprestano padala kiša i očajavala sam da nikad neću imati priliku da ga obučem. Ali sunce je izašlo, viri nad ugaonom kulom brantsfildske evangelističke crkve, topi moju setu i vraća mi malo nade. Iako sam sa samo osamnaest godina ostavila za sobom ceo život u Americi, ne prijaju mi promene.

Bar ne više. Navikla sam se na svoj veliki stan, iz koga je nemoguće istrebiti miševe. Nedostaje mi najbolja drugarica Rijan, koja mi je bila cimerka od druge godine na Edinbuškom univerzitetu. Upoznale smo se u internatu i odmah zbližile. Obe smo zatvorene i prijalo nam je druženje iz prostog razloga što nikad nismo jedna drugu pritiskale razgovorima o prošlosti. Mnogo smo se zbližile kao brucoškinje i na drugoj godini odlučile da iznajmimo stan (ili „prebivalište", kako bi Rijan rekla). Pošto smo diplomirale, Rijan je otišla na doktorske studije u London, a ja sam ostala bez cimerke. Šlag na torti je što sam ostala i bez drugog najboljeg prijatelja, njenog dečka Džejmsa. Otrčao je u London (grad koji prezire, dodala bih) da bi bio s njom. A trešnjica na torti? Moj stanodavac se razvodi i potreban mu je stan.

Već dve nedelje se javljam na oglase devojaka koje traže cimerke. Zasad nemam sreće. Jedna nije htela da deli stan sa Amerikankom. Samo sam joj uputila pogled koji poručuje koji ti je. Tri stana su bila jednostavno... grozna.

Prilično sam sigurna da jedna devojka prodaje drogu, a čini mi se da je stan poslednje posećeniji od javne kuće. Zaista se nadam da ću danas imati sreće s Eli Karmajkl. To je najskuplji stan koji bi trebalo da pogledam i nalazi se na drugoj strani grada. Štedljivo se ophodim prema nasledstvu, kao da ću smanjiti gorčinu „sreće" koju sam imala ako trošim što manje. Ali postajem očajna.

Ako želim da postanem spisateljica, potrebni su mi odgovarajući stan i odgovarajuća cimerka.

Naravno, mogu da živim i sama. Mogu to da priuštim sebi. Međutim, zaista mi se ne dopada pomisao da budem sasvim sama. Iako osamdeset odsto svega zadržavam za sebe, volim da budem okružena ljudima. Uspem da sagledam

nešto iz njihovog ugla kad pričaju o stvarima koje lično ne razumem, a verujem da je dobrim piscima potrebno da čuju raznovrsna mišljenja. Iako ne moram, četvrtkom i petkom uveče radim u jednom kafiću u Džordž stritu. Stari kliše je tačan: šankeri čuju sve najbolje priče.

Družim se s dvoje kolega, Džo i Krejgom, mada se zapravo viđamo samo na poslu. Ako želim da imam ikakav život, potrebna mi je cimerka. Dobro je i što je taj stan udaljen samo nekoliko ulica od posla.

Trudila sam se da potisnem nervozu zbog traženja novog stana i osmatrala ne bih li ugledala slobodan taksi. Bacila sam pogled prema poslastičarnici, poželevši da imam vremena za sladoled i umalo propustila taksi koji je išao suprotnom stranom ulice. Podigla sam ruku, a taksista me je video i zaustavio se pored ivičnjaka. Proverila sam da mi ništa ne ide u susret, potrčala preko široke ulice i uspela da ne završim kao zeleno-bela buba na vetrobranu nekog siromaška, želeći samo da se domognem kvake automobila.

Umesto kvake uhvatila sam nečiju šaku.

Zbunjena, podigla sam pogled s preplanule muške šake uz dugačku ruku, široka ramena i lice zaklonjeno sunčevim zracima koji mu padaju na glavu.

Nada mnom se nadvija tip visok preko metar i osamdeset. Ja sam sitna s metar i šezdeset dva.

Primetila sam njegovo skupo odelo i zapitala se zašto ovaj čovek drži ruku na mom taksiju.

Uzdah pobeže s lica u senci. „Kuda ideš?", upita dubokim, hučnim glasom. Živim ovde četiri godine, ali milozvučni škotski naglasak i dalje može da mi pošalje žmarce niz kičmu. A svakako sam osetila žmarce od njegovog, iako je pitanje bilo kratko. „U Dablin strit", odgovorila sam mElianički i ponadala se da idem dalje od njega, te da će mi ustupiti taksi. „Dobro." Otvorio je vrata. „Idem u tom pravcu i, budući da već kasnim, predlažem da podelimo taksi umesto da deset minuta raspravljamo kome je potrebniji."

Topla šaka mi se spustila na krsta i nežno me pogurala. Smušena, dozvolila sam da me strpa u taksi, skliznula preko sedišta i vezala pojas, pitajući se jesam li rekla da pristajem. Čini mi se da nisam. Čula sam da je taksisti rekao Dablin strit pa sam se namrštila i promrmljala: „Hvala. Valjda." „Jesi li Amerikanka?"

Glas mu je bio blag, te sam konačno pogledala saputnika. O, dobro.

Au. Tip u odelu ima oko trideset godina i nije klasični lepotan, ali zbog sjaja u očima i izvijenih uglova senzualnih usana, zajedno sa svim ostalim, odiše seksepilom. Vidi se da je mišićav po naborima izuzetno dobro skrojenog skupog sivkastosrebrnkastog odela. Sedi s opuštenošću muškarca koji je u formi, a stomak mu je ravan kao daska ispod prsluka i bele košulje. Svetloplave oči zaklonjene dugim trepavicama izgledaju zagonetno, ali nikako ne mogu da pređem preko njegove tamne kose.

Više volim plavokose. Uvek sam im davala prednost.

Ali donji stomak mi se nije zgrčio od želje na prvi pogled ni zbog jednog plavokosog. Posmatra me snažno, muževno lice oštre crte, izvajana brada, široke jagodice i rimski nos. Obraze mu pokriva brada stara jedan dan, a kosa mu je razbarušena. Sve u svemu, takva neurednost odudara od skupog firmiranog odela.

Tip u odelu izvi obrvu zbog mog otvorenog odmeravanja i moja želja se učetvorostruči, potpuno me iznenadivši. Nikad nisam osetila trenutnu privlačnost prema nekom muškarcu. A od divljih tinejdžerskih godina nije mi padalo na pamet da prihvatim seksualnu ponudu nekog mladića.

Mada nisam sigurna da bih ovog odbila.

Ukočila sam se, iznenađena i zbunjena, čim mi je to palo na um. Odmah mi se probudio odbrambeni mElianizam i navukla sam učtiv izraz. „Da, Amerikanka sam", odgovorila sam, konačno se setivši njegovog pitanja. Okrenula sam glavu od njegovog znalačkog podrugljivog osmejka, praveći se da mi je dosadno i zahvalna što imam maslinastu put koja skriva crvenilo. ,,U poseti?", promrmljao je.

Pošto sam se iznervirala reakcijom na njega, zaključila sam kako bi trebalo što manje da pričamo. Ko zna kakvu bih glupost mogla da kažem ili uradim. „Ne." „Onda si studentkinja."

Nije mi se dopao njegov ton. Onda si studentkinja. To je rekao uz metaforičko prevrtanje očima. Kao da su studenti najgori propaliteti bez ikakve svrhe u životu. Okrenula sam glavu da ga ubilački pogledam, ali uhvatila sam ga kako mi sa zanimanjem odmerava noge. Ovog puta sam ja izvila obrvu i čekala da odvoji te prelepe oči od moje nage kože. Osetivši moj pogled, tip u odelu me je pogledao u lice i primetio moj izraz. Očekivala sam da će se napraviti kao da nije balavio ili brzo skrenuti pogled. Nisam očekivala da će samo slegnuti ramenima

i onda mi uputiti najvragolastiji, najseksepilniji osmeh koji sam ikad videla.

Prevrnula sam očima, trudeći se da ne obraćam pažnju na iznenadnu vrelinu među nogama. „Bila sam studentkinja", odgovorila sam pomalo otresito. „Živim ovde.

Dvojno državljanstvo." Zašto li mu to govorim? „Ti si polu-Škotkinja?"

Jedva da sam klimnula glavom, iako mi se mnogo dopalo kako je izgovorio „Škotkinja" s tvrdim T. ,,I šta radiš pošto si diplomirala?" Šta ga briga? Pogledala sam ga krajičkom oka. Njegovo trodelno odelo mora da košta koliko i Rijanini i moji šugavi studentski obroci za sve četiri godine studija. „Šta ti radiš? Hoću reći, kad ne guraš žene u taksi?"

Odgovorio je podrugljivim osmejkom na moje peckanje. „Šta misliš da radim?" „Mislim da si advokat. Na pitanja odgovaraš pitanjima, gurkaš, podrugljivo se smeškaš..."

Nasmejao se grleno i duboko, smehom koji mije odjeknuo u grudima. Oči mu zablistaše. „Nisam advokat. Ali ti bi mogla da budeš. Čini mi se da si na pitanje odgovorila pitanjem. A to je..." pokazao je na moja usta a oči su mu postale nijansu tamnije dok mi je pogledom ocrtavao oblik usana „svakako podrugljiv osmeh." Glas mu je postao promukao.

Puls mi se ubrzao kad su nam se pogledi sreli i ostali prikovani daleko duže nego što je kod neznanaca pristojno. Osećam vrelinu u obrazima... kao i na drugim mestima. Ovaj čovek i nemi govor naših tela sve me više uzbuđuju. Kad su mi se bradavice napele, toliko sam se zapanjila da sam se vratila u stvarnost.

Skrenula sam pogled s njega, zagledala se u vozila pored kojih smo prolazili i pomolila da se ova vožnja završi istog trena.

Kad smo se približili Prinses stritu i još jednom zastoju izazvanom tramvajskim projektom gradskog saveta, zapitala sam se hoću li izaći iz taksija bez daljeg razgovora. „Jesi li stidljiva?" upita tip u odelu i moje nade se raspršiše u vetar.

Jače je od mene. Njegovo pitanje me je nateralo da se okrenem prema njemu i zbunjeno osmehnem. „Molim?"

Nakrivio je glavu i zaškiljio. Izgleda kao lenji tigar, koji me pažljivo

posmatra dok se pita jesam li plen vredan lova ili nisam. Stresla sam se kad je ponovio: „Jesi li stidljiva?"

Jesam li stidljiva? Ne. Nisam stidljiva. Samo blaženo ravnodušna. Tako mi se sviđa. Sigurnije je. „Otkud ti to?" Ne odajem utisak stidljivosti, zar ne? Namrštila sam se Ponovo je slegnuo ramenima. „Većina žena bi iskoristila to što su zarobljene u taksiju sa mnom odgrizle bi mi uvo, gurnule mi broj telefona pod nos... kao i druge stvari." Pogled mu se spustio na moje grudi pre nego što se brzo vratio na moje lice. Osećam kako mi krv ključa pod obrazima. Ne sećam se kad je poslednji put neko uspeo da me postidi. Nenaviknuta na to da me iko obeskopojava, pokušala sam da se otresem tog osećaja.

Zapanjena njegovim prevelikim samopouzdanjem, široko sam se osmehnula. Iznenadila sam se što me je preplavilo zadovoljstvo kad se neznatno razrogačio zbog mog osmeha. „Au, baš imaš visoko mišljenje o sebi."

Nasmešio se i on meni. Zubi su mu beli, ali nisu savršeni, a njegov mangupski osmeh probudio mi je nešto nepoznato u grudima. „Samo govorim iz iskustva." „Pa, nisam od onih devojaka što daju telefon tipu koga su upravo upoznale." „Ah." Klimnuo je glavom kao da je upravo shvatio nešto u vezi sa mnom, a izraz mu je postao grublji i nezainteresovan. „Ti si od onih koje nemaju seks do trećeg sastanka, a zanimaju ih brak i deca."

Namrštila sam se zbog njegovog prenagljenog zaključka. „Ne, ne i ne." Brak i deca? Stresla sam se pri toj pomisli, a grudi su mi stegli strahovi koje neprestano nosim na plećima.

Tip u odelu mi je uzvratio pogled. Ne znam šta mi je video na licu, ali opustio se. „Zanimljivo", promrmljao je.

Ne. Nije zanimljivo. Ne želim da mu budem zanimljiva. „Neću ti dati svoj broj."

Ponovo se široko osmehnuo. „Nisam ga ni tražio. A čak i da ga želim, ne bih ga tražio. Imam devojku."

Nisam se obazirala na žaoku razočaranja u stomaku a očigledno ni na filter između svog mozga i usta.

10

„Onda prestani da me tako gledaš."

Izgleda kao da mu je zabavno. „Imam devojku, ali nisam slep. Samo zato što ne smem ništa da preduzmem, ne znači da mi je zabranjeno da gledam."

Ne prija mi pažnja ovog tipa. Ja sam jaka, nezavisna devojka. Pogledala sam kroz prozor i s olakšanjem primetila da smo stigli do Kvin strit gardensa. Dablin strit je odmah iza ugla. „Može ovde, hvala", dobacila sam taksisti. „Gde?", upita taksista. „Ovde", odgovorila sam malo oštrije nego što sam htela. Odahnula sam kad je uključio migavac pa se zaustavio. Bez pogleda ili reči tipu u odelu, pružila sam novac taksisti i posegnula za kvakom. „Čekaj."

Ukočila sam se i dobacila mu obazriv pogled preko ramena. „Molim?" „Imaš li ime?"

Osmehnula sam se s olakšanjem što se udaljavam od njega i čudne privlačnosti među nama. „Zapravo, imam dva."

Iskočila sam iz taksija, ne obazirući se na izdajničko zadovoljstvo što me je preplavilo kad sam čula njegov smeh. Čim mi je Eli Karmajkl otvorila vrata, znala da će mi se verovatno dopasti.

Visoka plavuša je na sebi imala firmirani kombinezon, plavi šešir, monokl i veštačke brkove.

Krupne svetloplave oči zatreptaše prema meni.

Zbunjena, morala sam da pitam: „Jesam li došla u... nezgodnom trenutku?"

Eli se načas zagledala u mene kao da ju je zbunilo pitanje koje je na mestu s obzirom na njeno prerušavanje. Kao da se odjednom setila da nosi veštačke brkove, pokazala je na njih. „Poranila si. Spremala sam stan."

Posprema sa šeširom, monoklom i brkovima? Pogledala sam u svetlo prostrano predsoblje iza nje. Bicikl bez prednjeg točka stoji naslonjen uza zid; fotografije, razglednice i nekoliko isečaka zakačeno je na plutanu tablu na

kredencu od orahovine. Dva para čizama i jedan par salonki neuredno leže ispod niza zakački krcatih jaknama i mantilima. Pod je obložen parketom.

Veoma lepo. Široko sam se osmehivala kad sam ponovo pogledala Eli jer imam dobar osećaj. „Bežiš li od mafije?" „Molim?" „Zbog prerušavanja." „Oh." Nasmejala se i pomerila od vrata, pokazavši mi da uđem. „Ne, ne.

Sinoć me je posetilo nekoliko prijatelja i previše smo popili. Izvukli smo sve moje stare kostime za Noć veštica."

Ponovo sam se osmehnula. Zvuči zabavno. Nedostaju mi Rijan i Džejms. „Ti si Džoslin, je l' tako?" „Da. Džos", ispravila sam je. Ne odazivam se na Džoslin otkako su mi roditelji poginuli. „Džos", ponovila je i osmehnula mi se kad sam načinila prve korake u prizemnom stanu. Miriše sjajno sveže i čisto.

Kao stan iz koga se selim, i ovaj je džordžijanski, samo što je svojevremeno bio deo kuće, koja je sad podeljena na dva stana. Zapravo, drugi stan je pretvoren u butik, kome pripadaju i prostorije na spratu. Ne znam kakve su te prostorije, ali butik s ručno izrađenom, unikatnom odećom je veoma lep. A ovaj stan...

Opa. Zidovi su toliko glatki da je jasno da su nedavno okrečeni, a ko god da je renovirao stan uradio je odličan posao. Na parket su, oko zidova, postavljene lajsne, a između tavanice i zida nalaze se udubljenja kao u većini starih kuća.

Tavanice se pružaju u beskraj, kao u mom starom stanu. Hladnu belinu zidova ublažavaju živopisna umetnička dela raznih stilova. Belo bi trebalo da deluje grubo, ali ovde unosi jednostavnu eleganciju naspram tamnih orahovih vrata i parketa.

Već sam se zaljubila iako još nisam videla ostatak stana.

Eli je brzo skinula šešir i brkove pa se okrenula da mi nešto kaže, a onda se smeteno osmehnula i skinula monokl. Spustila je sve na kredenac i veselo se nasmešila. Ona je vedra osoba. Uglavnom izbegavam vedre ljude, ali ima nečeg u vezi s Eli. Mila je. „Prvo ću te povesti u obilazak, važi?" „Zvuči dobro."

Eli je prišla najbližim vratima sleva i otvorila ih.

„Kupatilo. Znam da je na neuobičajenom mestu, odmah pored ulaznih vrata, ali ima sve što je potrebno."

Oh... vidi ti to, pomislila sam kad sam kolebljivo ušla.

Moje japanke odjekivale su na blistavim kremastim podnim pločicama.

Celo kupatilo je u pločicama, osim tavanice boje maslaca s mnoštvom reflektora koji bacaju meku svetlost.

Kupatilo je ogromno.

Prešla sam rukom preko kade sa zlatnim kandžama i odmah videla sebe u njoj: muzika svira, sveće trepere, čaša crnog vina mi je u ruci dok sedim u kadi i iz glave izbacujem... sve. Kada je na sredini kupatila. U desnom uglu je velika tuš-kabina s najvećim tušem koji sam ikad videla. S leve strane je savremena staklena činija na belom keramičkom kredencu. To je umivaonik?

Brzo sam nabrajala u sebi. Zlatne slavine, ogromno ogledalo, sušači peškira... Kupatilo u mom starom stanu nije imalo ni držače za peškire. „Au." Osmehnula sam se preko ramena. „Ovo je divno."

Doslovno poskakujući na petama, Eli klimnu glavom. Plave oči joj veselo sijaju. „Znam. Ne koristim ga često jer moja spavaća soba ima pripojeno kupatilo.

Pretpostavljam da je to dobro za moju buduću cimerku jer će imati kupatilo maltene samo za sebe."

Hm, to zvuči primamljivo. Počinjem da shvatam zašto je kirija astronomska.

Mada, zašto bi neko otišao odavde ako ima novca da tu stanuje?

Dok sam pratila Eli hodnikom do ogromne dnevne sobe, učtivo sam pitala: „Je l' ti se cimerka odselila?" Iako je trebalo da zvuči kao da sam znatiželjna, zapravo sam je ispitivala. Ako je stan ovako dobar, onda je možda nedostatak u njoj. Pre nego što je stigla da odgovori, ukopala sam se u mestu pa polako okrenula da vidim celu sobu. Kao u svim starim kućama, tavanice su veoma visoke. Prozori su visoki i široki tako da svetlost prodire iz prometne ulice. Na suprotnom zidu je veliki kamin, koji se očigledno ne koristi već služi samo kao ukras, ali uklapa se u nEliajno šik sobu. Naravno, malo je pretrpanija nego što mi se sviđa, pomislila sam kad sam videla razbacane knjige i šašave sitnice poput Baza iz Priče o igračkama.

Neću ni da pitam.

Pretrpana soba je poprimila smisao kad sam pogledala Eli. Vezala je plavu kosu u neurednu punđu, nosi dve različite japanke i na laktu ima nalepnicu s cenom. „Cimerka?", ponovila je i okrenula se da me pogleda. Pre nego što sam

stigla da ponovim pitanje, iščezla je bora između njenih svetlih obrva. Klimnula je glavom kao da je shvatila. Dobro je. Pitanje nije bilo teško. „O, ne."

Odmahnula je glavom. „Nisam imala cimerku. Moj brat je kupio ovaj stan kao investiciju i sredio ga. A onda je zaključio kako ne želi da se mučim s plaćanjem stanarine dok spremam doktorat pa mi ga je ustupio."

Fin brat.

Iako nisam rekla ništa, mora da je po mom pogledu shvatila šta sam pomislila. Široko se osmehnula i izraz joj je smekšao. „Brejden ume da pretera. Njegovi pokloni nikad nisu jednostavni. A kako sam mogla da odbijem ovakav stan? Živim ovde mesec dana, ali stan je jednostavno prevelik i usamljena sam iako me prijatelji posećuju vikendom.

Zato sam rekla Brejdenu da ću naći cimerku. Nije mu se dopala ta ideja, ali predomislio se kad sam mu rekla kolika je stanarina. Pravi poslovni čovek."

Odmah sam shvatila da Eli obožava svog (očigledno dobrostojećeg) brata i da su bliski. Vidi joj se u očima kad priča o njemu, a znam taj pogled. Proučavala sam ga godinama, otvoreno se suočavala s njim i naučila da potisnem bol koji osetim kad vidim takvu ljubav na licima drugih drugih koji i dalje imaju porodicu. „Zvuči kao da je veoma velikodušan", odvratila sam diplomatski, nenaviknuta da me neko bombarduje ličnim pričama čim se upoznamo.

Eli kao da nije smetao moj odgovor, koji baš ne ohrabruje dalje poveravanje.

Nastavila je da se osmehuje dok me je vodila hodnikom u dugačku kuhinju.

Malo je uska, ali drugi deo se otvara u polukružnu trpezariju. Sama kuhinja je skupo opremljena, kao i sve ostalo u stanu. Svi uređaji su vrhunski i velik savremen šporet stoji između elemenata od tamnog drveta. „Veoma velikodušan", ponovila sam.

Eli zagunđa. „Brejden je previše velikodušan. Ne treba mi sve to, ali on je ustrajao. Prosto je takav. Uzmimo samo njegovu devojku udovoljava joj u svemu. Samo čekam da mu dosadi kao i sve prethodne zato što je ova najgora. Tako je očigledno da je više zanima njegov novac od njega samog. Čak i on to zna. Kaže da mu takav dogovor odgovara. Dogovor? Ko još tako priča?"

Ko još toliko priča?

Potisnula sam osmeh kad sam videla njenu spavaću sobu. Neuredna je, kao i Eli. Brbljala je još malo o bratovljevoj nezanimljivoj devojci i zapitala sam se kako bi se taj Brejden osećao kad bi znao da njegova sestra priča o njegovom ličnom životu s potpunom neznankom.

,,A ovo bi bila tvoja soba."

Stojimo na vratima sobe na samom kraju stana. Ogroman erker sa otomanom i žakarskim zavesama do poda, divnim rokoko krevetom i velikim orahovim radnim stolom i kožnom stolicom. Mesto za pisanje.

Zaljubila sam se. „Divno je." Želim da živim ovde. Dođavola sa cenom. Dođavola s brbljivom cimerkom.

Dovoljno dugo sam živela skromno. Sama sam u zemlji koju sam prihvatila kao svoju. Zaslužujem malo odmora.

Navići ću se na Eli. Jeste da mnogo priča, ali slatka je, mila i ima urođenu blagost u očima. „Zašto ne bismo popile čaj i videle kako se slažemo?" Ponovo se osmehivala.

Nekoliko trenutaka kasnije, sedela sam u dnevnoj sobi dok je Eli kuvala čaj u kuhinji. Odjednom sam shvatila da nije važno dopada li mi se Eli ili ne. Moram ja njoj da se svidim kako bi mi ponudila sobu. Uznemirila sam se. Ne može se reći da sam otvorena osoba, a Eli izgleda kao najotvorenija na svetu. Možda joj se neću dopasti. „Bilo je teško", rekla je kad je ušla, noseći poslužavnik s čajem i grickalicama. „Naći cimerku. Veoma malo ljudi naših godina može da priušti sebi ovako nešto."

Nasledila sam mnogo novca. „Moja porodica je dobrostojeća." „Stvarno?" Ponudila mi je šolju vrućeg čaja i čokoladni kolač.

Nakašljala sam se i prsti su mu zadrhtali oko šolje. Oblio me je hladan znoj i krv mi je zabrujala u ušima. Uvek tako reagujem kad sam na ivici da nekome kažem istinu. Moji roditelji i mlađa sestra poginuli su u saobraćajnom udesu kad sam imala četrnaest godina. Od porodice imam samo ujaka koji živi u Australiji.

On nije hteo da preuzme odgovornost za mene, te sam živela u hraniteljskim porodicama. Moji roditelji su imali mnogo novca. Tatin deda je bio naftaš iz Luizijane, a moj tata je bio izuzetno obazriv sa svojim nasleđem. Nasledila sam sve kad sam napunila osamnaest. Lupanje srca mi se smirilo i drhtanje je prestalo kad sam shvatila da joj ne moram reći svoju tužnu priču. „Porodica s tatine strane potiče iz Luizijane. Moj pradeda je zaradio mnogo novca na nafti." „O, to je veoma zanimljivo." Zvuči iskreno. „Je l' ti se porodica preselila iz Luizijane?"

15

Klimnula sam glavom. „U Virdžiniju. Ali majka mi je poreklom iz Škotske." „Znači da si polu-Škotkinja. To je kul." Poverljivo mi se osmehnula. „I ja sam samo polu-Škotkinja. Mama mi je Francuskinja, ali joj se porodica preselila u Sent Endruz kad je imala pet godina. Začudo, čak i ne znam francuski."

Otpuhnula je i čekala da kažem nešto. „Priča li tvoj brat francuski?" „O, ne." Eli odmahnu rukom. „On mi je polubrat. Mame su nam žive, ali tata nam je umro pre pet godina. On je bio veoma poznat poslovni čovek. Jesi li čula za Daglas Karmajkl i ortake? To je jedna od najstarijih agencija za nekretnine u ovoj oblasti. Tata je bio veoma mlad kad ju je preuzeo od dede i toj delatnosti je dodao građevinsku. Takođe je imao nekoliko restorana, čak i nekoliko suvernirnica. To je malo carstvo. Brejden je sve preuzeo kad je tata umro. Sad mu se svi ulaguju pokušavaju da se domognu nečega. A pošto svi znaju da smo bliski, pokušali su čak i mene da iskoriste." Lepa usta su joj se ogorčeno izvila, što nikako ne pristaje njenom licu. „Žao mi je." Stvarno to mislim. Znam kako je to. Zbog toga sam, između ostalog, odlučila da napustim Virdžiniju i počnem iznova u Škotskoj.

Kao da je osetila moju iskrenost, Eli se opustila. Nikad nisam shvatala kako neko može tako da se otvori pred prijateljem, a kamoli pred neznancem, ali začudo nisam se uplašila njene otvorenosti. Da, možda će zbog toga očekivati da uzvratim istom merom, ali kad me upozna, shvatiće da se to neće desiti.

Iznenadila sam se što je zavladala izuzetno prijatna tišina. Kao da je i ona to shvatila, blago mi se osmehnula. „Šta radiš u Edinburgu?" „Živim ovde. Imam dvojno državljanstvo. Ovde se više osećam kod kuće."

Dopao joj se odgovor. „Studiraš li?"

Odmahnula sam glavom. „Upravo sam diplomirala. Četvrtkom i petkom uveče radim u Klubu 39 u Džordž stritu. Ali trenutno pokušavam samo da se usredsredim na pisanje."

Eli se oduševila mojim priznanjem. „To je sjajno! Uvek sam htela da imam pisca za prijatelja. Veoma je hrabro što pokušavaš da radiš ono što zaista želiš. Moj brat misli da su doktorske studije gubljenje vremena zato što bih mogla da radim za njega, ali ja to volim. Pored toga, predajem na fakultetu. To je samo... pa, to me usrećuje. A ja sam od onih

groznih ljudi koji mogu da priušte sebi da rade ono u čemu uživaju iako su slabo plaćeni." Namrštila se. „To zvuči užasno, zar ne?"

Zaista nisam od onih što osuđuju. „To je tvoj život, Eli. Imaš sreće što si bogata. To te ne čini lošim čovekom."

Išla sam kod psihijatra kao srednjoškolka i sad sam mogla da čujem njen unjkav glas: Zašto ne možeš to da primeniš i na sebi, Džos? Prihvatanje tvog nasledstva ne čini te lošim čovekom. To su tvoji roditelji želeli za tebe.

Od četrnaeste do osamnaeste godine živela sam s dve hraniteljske porodice u rodnoj Virdžiniji. Nijedna nije bila imućna, te sam iz velike, bogate kuće prešla u skromnu gde sam umesto skupe hrane jela špagete iz konzerve, a odeću delila s mlađom „sestrom", koja je slučajno bila iste visine. Budući da su svi znali da ću naslediti veliko bogatstvo, kako sam se bližila osamnaestom rođendanu, tako su mi sve više prilazili poslovni ljudi iz grada ne bi li iskoristili naivno dete, kako su mislili, i domogli se novca za ulaganja, a jedan drug iz razreda hteo je da uložim u njegov veb-sajt. Pretpostavljam da se ustežem da trošim svoj novac upravo zbog načina na koji sam proživela tinejdžerske godine, a potom bila na meti lažljivaca koje su moji duboki džepovi zanimali više od mene.

Dok sam sedela s Eli, devojkom sličnih novčanih prilika koju muči griža savesti (mada druge vrste), osetila sam iznenađujuću sponu s njom. „Soba je tvoja", rekla je iznebuha.

Njena nagla izjava izmami mi smeh. „Tek tako?"

Eli se odjednom uozbiljila i klimnula glavom. „Imam dobar osećaj u vezi s tobom."

I ja s tobom. Osmehnula sam se s olakšanjem. „Onda bih volela da se uselim."

DRUGO POGLAVLJE edelju dana kasnije preselila sam se u raskošan stan u Dablin stritu.

N Za razliku od Eli i njenog nereda, volim red oko sebe, što znači da sam odmah prionula na raspakivanje. „Jesi li sigurna da nećeš da popiješ čaj sa mnom?", pitala je Eli s praga dok sam stajala u sobi okružena kutijama i koferima. „Stvarno hoću da raspakujem sve ovo kako bih mogla da se opustim."

Ohrabrujuće sam joj se osmehnula kako ne bi pomislila daje izbegavam. Uvek sam mrzela taj opterećujući deo prijateljstva iscrpljujuće ispitivanje ličnosti, razmišljanje kako li će druga strana reagovati na određeni ton ili stav.

Eli je samo klimnula glavom s razumevanjem. „Dobro. Pa, imam predavanje za sat vremena, pa bih mogla da prošetam umesto da idem taksijem, što znači da moram odmah da krenem. To će ti dati malo prostora i vremena da se upoznaš sa stanom."

Već mi se više sviđaš. „Uživaj na predavanju." „A ti u raspakivanju."

Huknula sam i mahnula joj, a ona mi se ljupko osmehnula i izašla. Čim su se ulazna vrata zatvorila, bacila sam se na neverovatno udoban novi krevet. „Dobro došla u Dablin strit", promrmljala sam, zureći u tavanicu.

Začula se veoma glasna pesma ,,Your Sex is on Fire" grupe Kings ov lajon.

Zagunđala sam što mi neko tako brzo narušava samoću. Iskrenula sam kuk da izbacim mobilni iz džepa i osmehnula se kad sam videla ko me zove. „Ćao", javila sam se srdačno. „I jesi li se preselila u svoj prekomerno raskošan, pretenciozan nov stan?" upita Rijan bez uvoda. „Čujem li to gorku zavist?" ,,I te kako, srećna kravo. Gotovo sam se ugušila pahuljicama jutros kad sam videla fotografije koje si mi poslala. Postoji li stvarno takav stan?" „Rekla bih da stan u Londonu nije ispunio očekivanja?" „Očekivanja? Izaći će mi na nos koliko plaćam za prokletu kartonsku kutiju koju veličaju do neba!"

Otpuhnula sam. „Jebi se", progunđa Rijan neuverljivo. „Nedostaješ mi zajedno s našim stanom punim miševa."

,,I ti meni nedostaješ zajedno s našim stanom punim miševa." „Govoriš li to dok gledaš kadu s kandžama i zlatnim slavinama?" „Ne... dok ležim na krevetu od pet hiljada dolara." „Koliko je to u funtama?" „Ne znam. Oko tri hiljade." „Zaboga, spavaš na šestonedeljnoj kiriji."

Zastenjala sam i sela da privučem najbližu kutiju. „Bolje da ti nisam rekla kolika je kirija." „Pa, održala bih ti pridiku što bacaš pare na stanarinu kad bi mogla da kupiš kuću, ali neću uzalud da trošim reči." „Ne trebaju mi pridike. To je najveći plus kad si siroče. Nema brižnih pridika."

Ne znam zašto sam to rekla.

Ništa nije dobro kad si siroče.

Ili kad nemaš nikoga da brine o tebi.

Rijan zaćuta s druge strane. Nikad nismo razgovarale o mojim ili njenim roditeljima. To je nešto što se ne spominje. ,,U svakom slučaju" nakašljala sam se „bolje bi bilo da nastavim s raspakivanjem." „Je li ti nova cimerka tu?" Rijan je nastavila razgovor kao da nisam spomenula da nemam roditelje. „Upravo je izašla." „Jesi li upoznala neke njene prijatelje? Ima li drugare? Zgodne drugare?

Dovoljno zgodne da prekinu četvorogodišnju sušu?"

Sumnjičavi smeh mi je zamro na usnama kad mi se pred očima pojavila slika tipa u odelu. Naježila sam se pri pomisli na njega i ućutala. To nije prvi put da mi je pao na pamet za ovih sedam dana. „Šta bi?", upita Rijan u odgovor na moju ćutnju. „Ima li nekog dobrog frajera među njima?" „Ne." Izvukla sam se i izbacila tipa u odelu iz glave. „Još nisam upoznala Eline prijatelje." „Bedak."

I nije. Muškarac je poslednje što mi je potrebno u životu. „Slušaj, moram ovo da završim. Hoćeš li da se čujemo kasnije?" „Naravno, draga. Čujemo se."

Završile smo razgovor i uzdahnula sam kad sam pogledala kutije. Samo bih se bacila na krevet i pošteno odremala.

„Uf, hajde da završimo s tim."

Raspakovala sam se nekoliko sati kasnije. Uredno sam presavila kutije i odložila ih u plakar u hodniku. Okačila sam odeću u orman. Poredala sam knjige na policu i stavila laptop na radni sto. Otvoren je, spreman za moje reči.

Fotografija mojih roditelja stoji na noćnom stočiću, druga slika na kojoj smo Rijan i ja maskirane za Noć veštica ukrašava policu za knjige, dok mi je omiljena pored laptopa na radnom stolu. Držim Bet, a naši roditelji stoje iza nas. Slikao nas je sused leta pre nego što su poginuli dok smo pravili roštilj u dvorištu.

Znam da fotografije najčešće podstiču pitanja, ah ne mogu se naterati da ih sklonim. One su bolan podsetnik da ćete završiti slomljenog srca ako nekoga volite... i ne mogu podneti da se odvojim od njih.

Poljubila sam vrhove prstiju pa nežno dotakla fotografiju na kojoj su mi roditelji.

Nedostajete mi.

U sledećem trenutku kap znoja mi je skliznula niz potiljak i izvukla me iz setne omame. Nabrala sam nos. Vruć je dan, a ja sam se raspakivala jurcajući kao Terminator za Džonom Konorom.

Vreme je da isprobam onu divnu kadu.

Sipala sam penušavu kupku i pustila vruću vodu. Opustila sam se čim sam osetila opojni miris lotosovog cveta. Vratila sam se u sobu, skinula oznojenu majicu i šorc pa sa samozadovoljnim osećajem slobode izašla naga u hodnik.

Osmehivala sam se dok sam se osvrtala oko sebe, i dalje ne verujući da je sva ta lepota moja bar sledećih šest meseci.

Pustila sam muziku na smartfonu, zagnjurila se u kadu i zadremala. Tek me je ohlađena voda prenula iz dremeža. Opuštena i zadovoljna koliko mogu biti, nimalo gipko sam izašla iz kade i posegnula za telefonom. Čim je tišina zavladala, pogledala sam sušač za peškire i ukočila se.

Sranje.

Nema peškira. Namrštila sam se sušaču kao da je on kriv. Mogu se zakleti da je Eli držala peškire na njemu prošle nedelje. Sad ću da kapljem po celom hodniku.

Gunđajući sebi u bradu, otvorila sam vrata i izašla u provetreni hodnik. „Ovaj... zdravo", reče dubok glas. Brzo sam podigla pogled s bare koju sam napravila na parketu.

Zapanjeno sam zacvilela kad sam se zagledala u oči tipa u odelu.

Šta on radi ovde? U mojoj kući? Progonitelj!

Zinula sam dok sam pokušavala da dokučim šta se kog vraga dešava.

Trebao mi je trenutak da shvatim da mi ne gleda lice. Prelazi pogledom po mom nagom telu.

Ispustila sam zagrcnut uzrujan zvuk i pokrila grudi. Svetloplave oči zagledaše se u moje užasnute. „Šta tražiš u mom stanu?" Žurno sam pogledom potražila neko oružje.

Kišobran? Ima metalni šiljak... Možda će poslužiti.

Uz još jedan zagrcnut zvuk, ponovo sam ga pogledala u oči i nalet neželjene i potpuno neprikladne vreline pogodi me između nogu. Ponovo ima onaj pogled. Onaj mračni, gladni pogled. Mrzim što mi telo tako brzo reaguje na taj pogled s obzirom na to da bi on mogao biti serijski ubica. „Okreni se!", povikala sam, pokušavajući da sakrijem koliko sam ranjiva.

Tip odmah podiže ruke kao da se predaje i polako mi okrenu leđa. Zaškiljila sam kad sam videla da mu se ramena tresu. Đubre mi se smeje.

Ustutnjalog srca, požurila sam u svoju sobu da nađem neku odeću a možda i bejzbol palicu kad mi se pogled zaustavio na fotografiji na Elinoj plutanoj tabli.

Na njoj su ona... i tip u odelu. Šta, dođavola?

Zašto to nisam primetila? O, da. Zato što ne volim da ispitujem. Ozlojeđena što tako šugavo zapažam, brzo sam bacila pogled preko ramena. Zahvalna sam što ne viri. Njegov duboki glas dokotrljao se hodnikom do mojih ušiju dok sam hitala prema sobi. „Ja sam Brejden Karmajkl. Elin brat."

Naravno da jeste, mrzovoljno sam pomislila dok sam se brisala peškirom pa ljutito navukla šore i majicu na bretele.

Skupila sam smeđeplavu kosu u neurednu punđu na temenu i odmarširala natrag u hodnik da se suočim s njim.

Brejden se okrenuo. Uglovi usana mu se izviše dok je prelazio pogledom po meni. Nema veze što sam se obukla. I dalje me vidi golu. Očigledno je.

Ratoborna zbog pretrpljenog poniženja, podbočila sam se. ,,I samo si ušao bez kucanja?"

Izvio je tamnu obrvu zbog mog tona. „Ovo je moj stan." „Trebalo bi da kucaš iz proklete uljudnosti", usprotivila sam se.

Samo je slegnuo ramenima i gurnuo ruke u džepove pantalona. Skinuo je sako i zavrnuo rukave bele košulje do lakata, otkrivši snažne podlaktice na

kojima su iskočile vene.

Stomak mi se uveza u čvor želje pri pogledu na te poželjne podlaktice.

Sranje.

Sranje sranje sranje.

Pocrvenela sam u sebi. „Zar nećeš da se izviniš?"

Brejden se mangupski osmehnu. „Nikad se ne izvinjavam ako to zaista ne mislim. A zbog ovog se neću izviniti. Ovo je nešto najbolje što mi se desilo ove nedelje. Možda i cele godine."

Osmeh mu je toliko opušten da me mami da mu uzvratim. Ali neću.

Brejden je Elin brat. On ima devojku.

I taj neznanac me opasno privlači. ,,Au, kakav dosadan život sigurno vodiš", odgovorila sam nadmeno i neuverljivo. Pokušajte vi da budete duhoviti pošto ste pokazali intimne delove tela tipu koga ne poznajete. Nisam mogla da ga obiđem u širokom luku i morala sam da potisnem leptiriće u stomaku kad sam osetila dašak njegove primamljive kolonjske vode.

Brejden je samo progunđao nešto i pošao za mnom. Osetila sam njegovu vrelinu iza leđa dok sam išla prema dnevnoj sobi.

Prebacio je sako preko naslonjače. Poluprazna šolja kafe stoji pored raširenih novina na stočiću. Raskomotio se dok sam, ne sluteći ništa, bila u kadi.

Uzrujano sam mu dobacila pogled preko ramena.

Njegov dečački osmeh pogodi me u grudi. Brzo sam odvratila pogled i sela na naslon kauča. Brejden se opušteno smestio u naslonjaču. Osmeh je nestao.

Samo mu mali osmejak poigrava u uglu usana, kao da razmišlja o nekoj samo njemu znanoj šali. Ili o meni goloj.

Uprkos odbojnosti prema njemu, ne želim da mu moja golotinja bude smešna. „Dakle, ti si Džoslin Batler." „Džos", ispravila sam ga odmah.

Klimnuo je glavom i zavalio u naslonjači, pruživši ruke oko naslona. Ima divne šake. Elegantne ali muževne. Krupne. Jake. Pre nego što sam shvatila šta se dešava, glavom mi je prošla slika kako mi ta šaka putuje unutrašnjom stranom butine.

Jebiga.

Odvojila sam pogled od njegovih šaka kako bih ga pogledala u lice. Izgleda kao da mu je prijatno, ali istovremeno odiše autoritetom. Odjednom sam

shvatila da je ovo Brejden sa svim onim novcem i obavezama, umišljenom devojkom i mlađom sestrom prema kojoj je preterano zaštitnički nastrojen. „Sviđaš se Eli." Eli me ne poznaje. „I meni se sviđa ona. Nisam sigurna da to mogu reći i za njenog brata. On mi deluje pomalo nepristojno."

Brejden mi uputi onaj pomalo podsmešljivi osmeh. „Ni on nije siguran da to može reći za tebe."

Tvoj pogled govori nešto drugo. „Stvarno?" „Ne znam dopada li mi se što mi mlađa sestra živi sa egzibicionistkinjom."

Namrštila sam se i jedva odolela da mu se ne isplazim. On zaista izvlači moju zrelost na površinu. „Egzibicionisti se skidaju u javnosti. Ja sam mislila da sam sama u stanu i zaboravila sam peškir." „Hvala bogu na sitnim ustupcima."

Ponovo to radi. Gleda me onako. Zna li koliko to otvoreno čini? „Ozbiljno", nastavio je i spustio pogled na moje grudi pre nego što ga je ponovo podigao do mog lica. „Trebalo bi da stalno šetaš gola."

Taj kompliment mi je prijao. To je jače od mene. Nagoveštaj osmeha izvio mi je uglove usana i odmahnula sam glavom kao da je nestašan školarac.

Zadovoljan, Brejden se tiho nasmejao. Osetila sam čudnu, neočekivanu ispunjenost u grudima. Znam da moram preseći tu neobičnu trenutnu privlačnost koja se rodila među nama. Ovako nešto mi se nikad nije desilo i moram da improvizujem. Prevrnula sam očima. „Ti si seronja."

Uspravio se i frknuo. „Uglavnom mi žene to kažu pošto ih pojebem i pozovem taksi."

Brzo sam zatreptala zbog njegovog neuvijenog izražavanja. Vidi ti to. Već koristimo tu reč iako smo se tek upoznali? Primetio je. „Nemoj mi reći da mrziš tu reč."

Ne. Pretpostavljam da može biti veoma uzbudljiva u pravom trenutku. „Ne. Samo mislim da ne bi trebalo da pričamo o jebanju jer smo se tek upoznali."

Dobro. To nije ispalo kako je trebalo. Oči su mu veselo zasjale. „Nisam znao da to radimo."

Naglo sam promenila temu. „Ako si došao da vidiš Eli, ona je na predavanju." „Došao sam kako bih te upoznao. Mada nisam znao da ću tebe zateći.

Kakva slučajnost. Često sam razmišljao o tebi od našeg susreta u taksiju." „Možda dok si večerao sa svojom devojkom?", rekla sam prepredeno, osećajući se kao da plivam protiv struje. Želim da prestanemo s očijukanjem i da vodimo uobičajen razgovor kakav bi trebalo da vodim s cimerkinim bratom. „Holi je otišla na jug da poseti roditelje. Ona je iz Sautemptona."

Zabole me. „Dobro. Pa..." Ustala sam, nadajući se da će ga taj pokret oterati. „ Volela bih da kažem kako mi je drago što smo se upoznali, ali bila sam naga tako da mi... nije drago. Moram mnogo toga da završim. Reći ću Eli da si svraćao."

Brejden se nasmejao i ustao da obuče sako. „Ti si baš tvrd orah."

Dobro, očigledno je da ovom tipu moram sve da crtam. ,,I nećeš slomiti ovaj orah. Nikad."

Zagrcnuo se od smeha kad je pošao prema meni, nateravši me da uzmaknem prema kauču. „Zaista, Džoslin... zašto sve što kažeš zvuči tako bezobrazno?"

Ogorčeno sam zinula. Okrenuo se i otišao... a njegova je poslednja.

Mrzim ga.

Stvarno ga mrzim. Šteta što ga moje telo ne mrzi.

TREĆE POGLAVLJE lub 39 je pre kafić s malim kvadratnim plesnim podijumom iza niše u K zadnjem delu nego što je klub. Smešten u suterenu u Džordž stritu, ima spuštenu tavanicu, niske okrugle kaučeve i kocke što služe kao stolice, a deo sa šankom je ukopan tako da pijani gosti moraju da siđu niz tri stepenika kako bi dospeli do nas. Ko god da je crtao arhitektonski nacrt očigledno je pušio nešto jače od duvana. Četvrtkom bi slabo osvetljen šank uglavnom bio okružen studentima, ali semestar je završen i škotsko leto je stiglo, te je veče mirno i muzika tiha jer nema nikoga na plesnom podijumu.

Pružila sam piće momku za šankom, a on mi je dao novčanicu od deset funti. „Zadrži kusur." Namignuo mi je.

Nisam obratila pažnju na namigivanje i stavila sam napojnicu u teglu.

Delimo novac na kraju smene iako se Džo buni da ona i ja dobijamo najveće napojnice zbog naših uniformi belih majica na bretele s dubokim dekolteom i crnih uskih farmerki. S desne strane grudi crnim pisanim slovima piše Klub 39.

Jednostavno ali delotvorno. Pogotovo ako ste u tom predelu obdareni kao ja.

Krejg je izašao na pauzu, te smo Džo i ja služile mušterije, kojih je iz minuta u minut bivalo sve manje. Pošto mi je bilo dosadno, pogledala sam u drugi deo šanka da vidim treba li joj pomoć.

Treba.

Ah ne u služenju pića.

Dok je vraćala kusur jednom mladiću, zgrabio ju je za članak i privukao prema šanku tako da se našla samo nekoliko centimetara od njegovog lica.

Namrštila sam se i sačekala da vidim kako će Džo reagovati; bledo lice joj je pocrvenelo i pokušala je da izvuče ruku. Njegovi drugovi su se smejuljili iza njega. Lepo. „Pusti me, molim te", rekla je Džo kroz stisnute zube i jače cimnula ruku.

Pošto Krejg nije tu a Džoin članak je toliko tanak da bi mogao pući, moraću da se umešam. Pritisla sam dugme ispod šanka da pozovem obezbeđenje i pošla prema njima. „Ma hajde, šećeru, rođendan mi je. Samo jedan poljubac."

Uhvatila sam ga za ruku i zarila mu nokte u meso. „Pusti je, seronjo, pre nego što ti oderem kožu s ruke i otkinem jaja."

Prosiktao je od bola i trgao se, pustivši Džo. „Američka kučko", zakukao je, držeći ruku pokrivenu dubokim polumesečastim usecima. „Žaliću se menadžeru."

Zašto uvek potežu moju nacionalnost u neprijatnim situacijama? Jesmo li u nekom tinejdžerskom filmu? Frknula sam, nimalo zadivljena. Brajan, naš krupni izbacivač, stao je iza njega. Ne izgleda raspoloženo. „Nevolje, Džos?" „Da. Možeš li, molim te, ispratiti ovog momka i njegove prijatelje napolje?"

Nije ni pitao zašto. Samo smo nekoliko puta morali da izbacujemo goste, te Brajan veruje mojoj proceni. „Hajde, momci, idemo", zarežao je. Kao kukavice, bledi i ubijeni od alkohola, sva trojica krenuše napolje u pratnji Brajana.

Osetivši da se Džo trese pored mene, spustila sam joj ruku na rame. „Jesi li dobro?" „Da." Slabašno mi se osmehnula. „Baš loše veče. Stiven me je danas šutnuo."

Lecnula sam se, znajući koliko je to pogodilo Džo i njenog mlađeg brata.

Oni zajedno žive u malom stanu u Lit voku, gde se na smenu staraju o majci, koja pati od hroničnog zamora. Da bi platila stanarinu, Džo koja izgleda sjajno koristi svoju lepotu kako bi našla „sponzore" koji joj novčano pomažu. Bez obzira na to koliko joj ljudi govorili da je dovoljno pametna da uradi nešto više u životu, veoma je nesigurna. Veruje samo u svoju lepotu i sposobnost da upeca tipa koji će brinuti o njoj i njenoj porodici. Ali staranje o majci joj umanjuje lepotu i pre ih kasnije svaki je muškarac ostavi. „Žao mi je, Džo. Znaš da samo treba da me pitaš ako ti zatreba pomoć u vezi sa stanarinom ili nečim drugim."

Više i ne znam koliko sam joj puta nudila pomoć. Uvek je odbila. „Jok." Odmahnula je glavom i nežno me poljubila u obraz. „Naći ću novog.

Uvek to uradim."

Udaljila se povijenih ramena. Uvidela sam da brinem o njoj iako to ne želim.

Džo je neshvaćena. Njen materijalizam vam može ići na živce, ali će vas njena odanost porodici staviti na svoje mesto. Jeste da voli lepe cipele, ah one staranje o mlađem bratu i majci ima prednost. Nažalost, ta odanost znači i da će zgaziti sve koji joj se nađu na putu kao i da će nju zgaziti svi oni koji žele da zloupotrebe njenu nepriliku. „Idem na pauzu. Poslaću Krejga."

Klimnula sam glavom iako me nije videla. Zapitala sam se ko li će joj biti sledeća žrtva. Ili čija će ona žrtva postati?

„Mirno je večeras." Krejg mi je prišao dva minuta kasnije s limenkom gaziranog soka u ruci. Pošto je visok, tamnokos i zgodan, njegove napojnice verovatno nisu manje od Džoinih i mojih. On neprestano očijuka i dobar je u tome. „Leto je", odgovorila sam zamišljeno i prešla pogledom po klubu pre nego što sam se okrenula i naslonila na šank. „Biće ponovo dupke puno u avgustu."

Nisam morala da objašnjavam da će biti krcato zbog Edinburškog festivala. U avgustu je grad pod opsadom: turisti hrle u grad, grabe najbolje stolove u svim najboljim restoranima i preplave ulice u tolikom broju da vam treba pet minuta da napravite pet koraka.

Mada su napojnice sjajne.

Krejg zakuka i nagnu se prema meni. „Dosadno mi je." Lenjo me je odmerio. „Hoćeš li da se kresnemo u WC-u?"

To me pita u svakoj smeni. Uvek mu odgovaram da neću i da kresne Džo. A on odvraća kako je već bio s njom. To je prijateljsko zafrkavanje i mislim da je izgubio nadu da će me ikad osvojiti. „Pa? Hoćeš li?", upita poznat blag glas iza mene.

Okrenula sam se i iznenađeno zatreptala kad sam ugledala Eli s druge strane šanka. Iza nje su mladić koga ne poznajem i... Brejden.

Odmah sam prebledela, i dalje užasnuta zbog jučerašnjeg događaja, te sam nisam ni primetila kako Brejden namerno ravnodušno posmatra Krejga.

Odvojila sam pogled od njega i slabašno se osmehnula Eli. „Ovaj... otkud ti ovde?"

Zajedno smo večerale sinoć. Rekla sam joj da je Brejden svratio, mada joj nisam ispričala da sam bila naga. Ona mi je pričala o svom predavanju i shvatila sam zašto je sjajna profesorka. Njena je strast prema istoriji umetnosti zarazna i otkrila sam kako je slušam s iskrenim zanimanjem.

Sve u svemu, prva zajednička večera je dobro prošla. Eli mi je postavila nekoliko ličnih pitanja, koje sam uspela da preusmerim. Sad znam da ima četrnaestogodišnju polusestru Hanu i desetogodišnjeg polubrata Deklana. Njena mama Elodi Nikols radi kao menadžerka s pola radnog vremena u hotelu Šeraton grand, a Klark predaje klasičnu istoriju na univerzitetu. Po tome kako je pričala, očigledno je da ih sve obožava, a stekla sam utisak i da Brejden provodi više vremena s njima nego sa svojom majkom.

Danas smo napravile predah od posla kako bismo zajedno ručale i gledale televiziju u dnevnoj sobi. Kikotale smo se dok smo gledale epizodu engleske komedije Jeste li posluženi?, koja je postala klasik, i uživale u prijatnoj tišini. Čini

mi se da se prilično brzo sprijateljujem s novom cimerkom.

Ali da dođe s bratom na moje radno mesto? Pa, to mi se ne sviđa. Mada ona ne zna za moju jučerašnju nezgodu s Brejdenom... „Nalazimo se s prijateljima na piću u Žutom ljiljanu pa smo svratili da ti se javimo." Široko mi se osmehnula. Oči su joj nestašno zaigrale kao učenici sedmog razreda pre nego što je ispitivački pogledala Krejga. Žuti ljiljan, a? To je lepo mesto. Primetila sam da Eli nosi finu haljinu sa šljokicama. Podseća na one iz dvadesetih godina i iz aviona se vidi da je firmirana. Prvi put je vidim skockanu i, pored Brejdena u lepom odelu i njihovog doteranog prijatelja, učinilo mi se da odudaram. Uprkos svom novcu, nisam navikla na život ispunjen koktelima i kremom brule kao što oni očigledno jesu. Pomalo sam se razočarala kad sam shvatila da se ne uklapam među njih. ,,Oh", odgovorila sam glupavo, ne obazirući se na njene upitno podignute obrve. „Ovo je Adam." Eli se okrenula prema mladiću iza nje čim je shvatila da neću odgovoriti na njeno neizgovoreno pitanje. Svetle oči su joj potamnele od topline kad je pogledala Adama i zapitala sam se je li joj on dečko. Nije mi spomenula da ima dečka. Tamnokos je i lep, samo koji centimetar niži od Brejdena i širokih ramena koja mu lepo popunjavaju odelo.

Tople, tamne oči su mu zasjale na svetlu kad se osmehnuo. „Ćao. Drago mi je." ,,I meni." „Adam je Brejdenov najbolji prijatelj", objasnila je Eli i okrenula se prema bratu. Čim ga je pogledala, prasnula je u smeh, a kikot joj je ispunio šank poput vilinskog praha kad se osvrnula preko ramena. „Upoznala bih te s Brejdenom, ali mislim da ste se već... upoznali." Jedva sam razabrala reč „upoznali" jer se gušila od smeha.

Ukočila sam se.

Ona zna.

Zaškiljila sam i zgadeno pogledala Brejdena. „Rekao si joj?" „Šta si joj rekao?" upita Adam zbunjeno i pogleda nasmejanu Eli kao da je poludela.

Brejden je veselo izvio usne dok je odgovarao na Adamovo pitanje, ne skidajući pogled s mene. „Da sam zatekao Džoslin dok je gola šetala po stanu."

Adam me je radoznalo odmerio.

28

„Ne", odvratila sam nabusito. „Izašla sam iz kupatila kako bih našla peškir." „Video te je golu?", prekide me Krejg i grimasa mu naruži čelo. „Brejden Karmajkl." Pružio je Krejgu ruku preko šanka. „Drago mi je."

Krejg se rukovao s njim, donekle ošamućeno. Divno. Brejden šarmira i muškarce. Osmehnuo se Krejgu, ali veselost mu je iščilela iz očiju kad me je ponovo pogledao. Primetila sam hladnoću u njima i namrštila se. Šta li sam sad uradila? „Imam devojku", uverio je Brejden Krejga. „Nisam pokušao da startujem tvoju." „O, Džos mi nije devojka." Krejg odmahnu glavom i drsko mi se nakezi. „Mada se ne može reći da se nisam trudio." „Mušterija." Pokazala sam na devojku u drugom delu šanka, zahvalna što imam izgovor da ga se otarasim. Čim je otišao, Eli se naslonila na šank. „Nije ti dečko? Stvarno? Što? Sladak je. I svakako mu se sviđaš." „On je hodajuća venerična bolest", odgovorila sam natmureno i prešla krpom preko nevidljive fleke na šanku, očajnički pokušavajući da izbegnem Brejdenov pogled. „Je l' uvek tako razgovara s tobom?"

Nerado sam podigla glavu na Brejdenovo pitanje. Kad sam videla ubilački pogled koji je uputio Krejgu, odmah sam osetila potrebu da odbranim kolegu. „Ne misli ništa ozbiljno." „Čoveče, ova pauza sigurno nije trajala deset minuta", požalila se Džo kad je polako ušla u šank. Smrdi na duvanski dim. Ne shvatam zašto iko ima naviku od koje toliko zaudara. Nabrala sam nos i Džo je odmah shvatila. Nije se uvredila, samo je slegla ramenima i šaljivo mi poslala poljubac pre nego što se naslonila na šank naspram Brejdena. Upijala ga je krupnim zelenim očima kao da je cigareta kojoj pokušava da odoli. „Koga to imamo ovde?" „Ja sam Eli." Mahnula je kao slatka petnaestogodišnjakinja. Osmehnula sam joj se. Stvarno je neodoljiva. „Džosina nova cimerka." „Ćao." Džo joj se učtivo osmehnula pre nego što je ponovo pogledala Brejdena s iščekivanjem.

Nimalo mi ne smeta što se otvoreno zanima za njega. „Brejden." Klimnuo joj je glavom i brzo se ponovo zagledao u mene.

Dobro. Stvarno?

Zapanjila sam se.

Iskreno govoreći, spremila sam se da gledam kako Brejden očijuka sa Džo.

Ona je visoka, vitka kao manekenka, duge i potpuno ravne zlatnoplave kose.

Ako se Brejden Karmajkl pretvara u nepopravljivog zavodnika sa mnom, očekivala sam da šarmom obori Džo s nogu.

Ali hladan je prema njoj.

To me nimalo ne raduje.

Hm, uvek sam uspevala da lažem sebe. „Brejden Karmajkl?", upita Džo, ne obazirući se na njegovu nezainteresovanost. „O bože, ti si vlasnik Vatre."

Dođavola s mojom znatiželjom u vezi s ovim tipom. „Vatra?" „Onaj klub u Viktorija stritu. Znaš, odmah ispod Grasmarketa." Džo je neverovatno brzo treptala.

On je vlasnik noćnog kluba. Naravno da jeste. „Jesam", odgovorio je i pogledao na sat.

Znam taj pokret. I ja to radim kad god mi je neprijatno. Došlo mi je da ošamarim Džo što se toliko ushićuje njime. Brejden neće zameniti Stivena. Nema šanse. „Obožavam to mesto","nastavila je i naslonila se još više na šank kako bi mu pružila pogled na svoje male grudi iz ptičje perspektive.

Kučka. Otkud mi to? „Možda bismo mogli nekad zajedno da odemo? Inače, ja sam Džo."

Uf. Kliberi se kao petogodišnjakinja. Odjednom me je taj kikot koji slušam svakog četvrtka i petka veoma iznervirao.

Brejden je blago gurnuo Eli kao da poručuje hajdemo. Izraz mu je nestrpljiv.

Ah ona je previše zaokupljena razgovorom s Adamom da bi primetila bratovljevo tiho očajanje. „Šta kažeš?", ustrajala je Džo.

Brejden mi dobaci ispitivački pogled koji nisam razumela pa sleže ramenima. „Imam devojku."

Džo otpuhnu i prebaci kosu preko ramena. „Pa ostavi je kod kuće."

O, zaboga... „Eli, zar nisi rekla da treba da se nađete s prijateljima?", pitala sam dovoljno glasno da je odvojim od Adama. Mora odmah da spase brata. „Molim?"

Značajno sam je pogledala i ponovila pitanje kroz stisnute zube.

Eli je konačno po Džoinom i bratovljevom izrazu shvatila šta se dešava.

„O, da. Moramo da krenemo."

Džo se natmurila. „Zar ne..." „Džo!", povika Krejg iz donjeg dela šanka, gde se odjednom stvorila gužva.

Mislim da sam ga volela u tom trenutku.

Gunđajući, Džo se detinjasto napućila Brejdenu i požurila do Krejga. „Izvini." Eli se ujela za usnu i pogledala Brejdena kao da se izvinjava.

Odmahnuo je rukom i pomerio se, kao pravi kavaljer, da je propusti. „Ćao, Džos." Mahnula mi je, široko se osmehujući. „Vidimo se ujutru." „Važi. Lepo se provedi."

Primetila sam kako joj je Adam posednički stavio ruku na krsta pošto mi je uljudno klimnuo glavom. Dešava li se nešto među njima? Moguće je. Mada je neću pitati. Uzvratila bi pitanjima o mom nepostojećem ljubavnom životu, a onda bi htela da zna zašto nemam ljubavni život. Ne želim da vodim taj razgovor s bilo kim.

Naježila sam se i nerado ponovo pogledala Brejdena, koji se primakao šanku. Pređašnju učtivu hladnoću smenila je poznata vrelina. „Hvala što si me izvukla." Kunem se da mu je tih glas odjeknuo sve do mojih gaćica.

Vrpoljeći se u sebi, pokušala sam da nehajno odvratim. „Nema na čemu. Džo je divna i ne misli ništa loše... ali jeste prava sponzoruša."

Brejden je samo klimnuo glavom, kao da ga ne zanima ništa u vezi sa Džo.

Brzo je zavladala tišina. Pogledi su nam se sreli i ostali prikovani. Nisam ni shvatila da sam zinula sve dok nije spustio pogled na moje usne. Šta je ovo, kog đavola?

Odvratila sam pogled i osetila kako crvenim pa se osvrnula da vidim je li neko video. Niko nas ne gleda.

Zašto on ne odlazi?

Ponovo sam ga pogledala, trudeći se da ne izgledam zbunjeno, iako mi ništa nije jasno. Bezuspešno sam pokušala da se ne obazirem na njegovo polako, usijano odmeravanje. Mora prestati s tim!

Kad me je konačno ponovo pogledao u oči, namrštila sam se. Neverovatan mi je. Gotovo je ignorisao Džo, ah za mene je uključio „seks" taster. Nalazi li neko bolesno uživanje u tome da me muči?

Brzo se osmehnuo, odmakao od šanka i zavrteo glavom. „Šta je?" Namrštila sam se.

31

Podrugljivo se osmehnuo. Ne volim kad mi se muškarci podrugljivo smeškaju. Čak ni kad to izgleda tako seksi. „Ne znam šta mi se više sviđa...", rekao je zamišljeno i pogladio bradu kao da je duboko zamišljen, „kad si gola ili kad si u toj majičici. D, je l' tako?"

Molim? Ponovo sam se namrštila, potpuno zbunjena.

A onda sam shvatila.

Mamlaz!

Seronja je upravo pogodio broj mojih korpi. Nikad mi neće dozvoliti da zaboravim šta se juče desilo. To mi je jasno. Gađala sam ga krpom, a on se izmakao i nasmejao. „Shvatiću to kao potvrdan odgovor."

I onda je otišao pre nego što sam smislila fenomenalan odgovor koji bi ga oborio na dupe.

Kunem se da će moja biti poslednja kad se ponovo budemo videli.

ČETVRTO POGLAVLJE ena, junakinja mog fantastičnog serijala, opasna atentatorka u L kraljevini Morvern, trebalo bi da smišlja napad na kraljičinog namesnika Arvena maga koji se upustio u tajnu vezu s kraljičinom nećakom i svojim uticajem i magijom usmerava monarhijsku politiku. Umesto toga, Lena mašta o tome da svuče Tena, predvodnika kraljičine garde. Ten je u prvih pet poglavlja bio plavušan, ali odjednom je postao tamnokos sa svetloplavim očima.

On ne bi trebalo da bude romantični junak. Ne bi ni trebalo da postoji romantični junak. Ovo je roman o Leni!

Mrzovoljno sam odgurnula laptop.

Prokleti Brejden! Zagađuje mi rukopis svojim otrovnim seksepilom.

To je to. Odustajem od današnjeg pisanja. Pošto znam da će Eli doneti kinesku hranu kad završi istraživanje na fakultetu, odlučila sam da odem u teretanu iza ugla u Kvin stritu kako bih unapred napala kalorije. Uglavnom ne vodim računa koliko jedem, ah bavila sam se sportom u školi i volim da budem u formi. Što je dobro jer zaista volim čips, ili krompirove listiće kako ih ovde zovu. Bilo koji čips, sve vrste čipsa čips koji goji, preukusan, hrskav. Bliska veza sa čipsom verovatno je najčvršća u mom životu.

Izbacivala sam teskobu zbog svoje knjige na traci za trčanje, steperu, biciklu i bučicama dok se nisam pretvorila u oznojenu, uzdrhtalu hrpu. Vežbanje me je opustilo dovoljno da mi mozak ponovo proradi. Jedna junakinja počela je da mi se oblikuje u glavi i nisam mogla da je se otresem. Uglavnom zato što mi je slična. Sama je, nezavisna, motivisana. Odrasla je u hraniteljskoj porodici u Škotskoj, preselila se u Ameriku s radnom vizom i zaljubila se...

Ta junakinja je moja mama. Mamina priča bila je divna sve do tragičnog kraja. Svi vole dobre tragedije. Moja mama bi se svima dopala. Bila je vatrena i otvorena, ali zaista blaga i saosećajna. Moj otac se zaljubio u nju na prvi pogled, ali trebalo mu je šest meseci da je natera da spusti gard. Njihova je ljubav bila za priču. Nikad mi nije palo na pamet da napišem ljubavni roman, ali sad nisam mogla da iz glave izbacim želju da ovekovečim roditelje na papiru. Sećanja koja sam zakopala ispod čelične, hladne volje počeše da mi promiču pred očima sve dok teretana nije nestala: mama stoji za sudoperom i pere posuđe jer nema poverenja u mašinu. Tata joj tiho prilazi otpozadi, grli je oko struka i privlači sebi dok šapuće nešto. Šta god da je rekao, ona se naslonila na njega i podigla glavu kako bi je poljubio. Onda sam videla kako ju je tata jedne noći jurio po

kući i treskao vratima, prestravivši sestru i mene. Mama je vikala da je alfa mužjak i mamlaz. Tata je zarežao kako neće samo da stoji i gleda dok neki drkadžija s posla besramno očijuka s njom. Mama je vrisnula kako nije morao da ga udari pesnicom. „Uhvatio te je za dupe!" dreknuo je tata dok sam preneraženo gledala. Neko je uhvatio mamu za dupe pred tatom? Budala. „Pobrinula bih se za to", rekla je mama. „Nisi bila dovoljno brza! Više nećeš raditi s njim!" Svađa se tad toliko rasplamsala da je bebisiterka pobegla bez isplate. Ali ja se nisam zabrinula. Moji roditelji su uvek imali strastvenu vezu.

Svađa će se sama rešiti. Kao što je i bilo. Tata se izvinio što je izgubio živce, ali je i dalje zahtevao da ona više ne radi s tim čovekom. To je poprimilo tolike razmere da je mama napokon popustila zato što je drkadžija iz njene kancelarije bio, pa, pravi drkadžija i pretpostavila sam da ima još nešto osim onoga što se te večeri desilo. Mama se zaposlila u drugoj računovodstvenoj agenciji. Brak se svodi na ustupke, rekla je, a i tata bi isto učinio zbog nje.

Uspomene su veoma jasne. Mogu da vidim zlatnu primesu u majčinim očima boje lešnika, osetim tatinu kolonjsku vodu, njegove ruke oko mene, majčinu ruku kako mi sklanja kosu...

Nešto me je steglo u grudima i spotakla sam se na traci. Vratila sam se u svoje okruženje, ali ono vibrira bojama i nerazumljivim zvucima. Krv mi huči u ušima; srce mi toliko brzo bije da mi je teško da dišem. Bol mi sevnu u kolenu, ali jedva da sam ga primetila kao i snažne ruke koje su mi pomogle da ustanem i pređem na čvrsto tlo. „Ujednačeno diši", reče mi umirujući glas na uvo.

Poslušala sam i zaplivala kroz paniku, ovladavši disanjem.

Napokon mi se vid razbistrio, a pritisak u glavi i plućima popustio. Drhteći od navale adrenalina izazvane napadom panike, okrenula sam se da pogledam čoveka koji me pridržava. Tamne oči su mu zabrinute. „Je li ti bolje?"

Klimnula sam glavom i postidela se kad sam videla da nas ljudi gledaju.

Nežno sam se izvukla iz njegovih ruku. „Izvini."

Odmahnuo je glavom. „Nemaš razloga da se izvinjavaš. Drago mi je samo što sam te uhvatio pre nego što si celim telom pala na traku. Mada ćeš imati gadnu modricu na kolenu."

Pokazao je na njega.

Spustila sam pogled i videla poderotinu. Tad sam osetila bol. Trgla sam se i promrdala nogu.

34

„Sjajno." „Ja sam Gavin." Pružio mi je ruku i uljudno sam je prihvatila, mada bez mnogo snage. Iscrpljena sam. „Džos. Hvala ti."

Gavin se namrštio i primetila sam da je sladak, ako padate na mišićave sportske tipove. I plav je. „Jesi li sigurna da si dobro? Znam da je to bio napad panike."

Pocrvenela sam u sebi i odmahnula glavom, ne želeći da prizivam uspomene koje su izazvale napad. „Stvarno mi je dobro. Samo sam imala stresnu nedelju. Ali, ovaj... hvala još jednom. Idem kući." „Viđao sam te ovde ranije." Njegov osmeh me je zaustavio. „Ja sam trener ovde."

Pa? „Dobro."

Podrugljivo se osmehnuo na moj odgovor. „Samo hoću da kažem da sam tu. Ako ti nešto zatreba." „Imaću to u vidu. Hvala još jednom." Posramljeno sam mu mahnula i otišla u svlačionicu.

Izgleda da otpada knjiga o mojoj mami.

Vratila sam se kući pre Eli i zaključila kako moram nešto da radim, uplašena da me ne školi još jedan napad panike. Nisam ih imala godinama.

Postavljala sam trpezarijski sto i pokušavala da osmislim sledeće poglavlje svog romana, praveći se kako se zapravo nije desilo ništa u teretani.

A onda me je ipak spopao napad panike. Ali ne zbog romana.

Onaj prokleti Brejden mi je ponovo došao u misli.

Otvorila sam fioku s escajgom i otkrila gomilu krša kome tu nije mesto.

Sledeće na spisku: srediti haos koji je Eli napravila od kuhinje. Fioka je puna drangulija konac, igle, fotoaparat, lepak, lepljiva traka i fotografije. Na jednoj je Brejden, naslonjen na ogradu iznad vodene površine. Bio je sunčan dan i okrenuo se prema foto-aparatu u pravom trenutku, zaškiljivši na svetlosti i izvivši lepe usne u osmeh pun naklonosti.

Dok sam postavljala sto, Brejdenov osmeh podsetio me je na njegov smeh, koji mi je odjekivao u glavi već četiri dana otkako sam ga videja u klubu.

Zamišljam ga nagog do pojasa, obavijenog oko mene poput tortilje. Samo zato što sam odustala od seksualnih avantura ne znači da nisam punokrvna žena koja

može da zagori kao i svi ostali. Imam kutiju za cipele punu vibrirajućih igračaka kojima se pobrinem za sebe kad sam raspoložena. Ah stalno sam raspoložena otkako sam upoznala Brejdena i sve češće pomišljam na to da se upustim s nekim u vezu na jednu noć.

Naravno, tad se setim kako je to kad se probudiš u nepoznatom krevetu između dva nepoznata mladića i nemaš pojma šta se desilo, te takve misli odmah ispare.

Samo... ne shvatam kako neko može toliko da me privlači. Neko koga gotovo ne poznajem.

Ulazna vrata se zalupiše i prenuše me iz misli. Natočila sam vodu da nam skuvam čaj. „Ćaaaao", zapevušila je Eli veselo kad je ušla u kuhinju. Stomak mi je zakrčao od mirisa kineske hrane. „Kako si provela dan?" Spustila je hranu na sto i odmah sam joj pomogla da izvadi sve iz kesa. „Dobro", promrmljala sam i zagrizla kreker s kozicama.

Kad smo napokon sele jedna naspram druge, zabrinuto me je pogledala. „Jesi li dobro?"

Nisam. Bila sam u teretani i dobila napad panike pred gomilom neznanaca. O, i tvoj zavodljivi drkadžija od brata ne izlazi mi iz glave ili iz seksualnih fantazija. Zagorela sam, nadrndana sam i to mi se ne sviđa. „Spisateljska blokada." „O, to je šugavo. Doživela sam to samo kad sam pisala o istraživanjima. Ne mogu ni da zamislim koliko je loše kad pišeš roman." „Veoma neprijatno."

Nekoliko trenutaka smo jele u tišini. Primetila sam da je Eli napeta. „Jesi li lepo provela dan?"

Usiljeno se osmehnula pa uzela zalogaj pirinča s karijem. Kad je sažvakala, klimnula je glavom. „Počinjem da osećam pritisak zbog toga što sam postdiplomac." „Ah, radosti studentskog života."

Eli je promrmljala nešto u znak slaganja. Pošto je čitav minut ćutala i zurila u sto, zapitala je: ,,I... kako ti se Adam čini?"

To stidljivo pitanje došlo je iz vedra neba. Ha. Znala sam da tu ima nečega. „Ne znam. Nisam imala prilike da razgovaram s njim. Sladak je. Deluje druželjubivo."

Eli izgleda sanjalački. Bez šale. Sanjalački. Viđala sam takav izraz samo u filmovima. Devojka se ozbiljno zacopala.

„Adam je divan. On i Brejden se druže celog života. Kad Brejden nije plašio moje momke u srednjoj, onda je Adam to radio." Pocrvenela je i odmahnula glavom. „Pratila sam ga svugde kad sam bila klinka."

Ne znam šta me je nateralo... „Zabavljate li se?"

Eli se brzo zagledala u mene. „Ne. Što? Zar tako izgleda?"

Dobro. Nije trebalo to da je pitam. „Malo." „Ne." Odlučno je odmahnula glavom. „Samo smo prijatelji. U svakom slučaju, Brejden mi stalno govori da je Adam nepopravljivi ženskaroš. I previše ga doživljavam kao brata da bi bilo nečeg... znaš... više..." Zaćutala je neuverljivo.

Jedno mi je jasno: nikad neću morati da se pitam laže li me ili ne. Očajna je lažljivica. „Dobro." „Zabavljaš li se ti s nekim?"

Prokletstvo. Sama sam kriva. Prva sam pitala. „Ne. Ti?" „Ne." Uzdahnula je. „Kad si se poslednji put zabavljala s nekim?"

Računa li se seks kao zabavljanje? Slegnula sam ramenima. ,,A ti?" Eli je skupila usne i spustila trepavice da sakrije iznenadan grub pogled. Odjednom me je preplavio snažan zaštitnički nagon, što me je đavolski iznenadilo. „Eli?" „Pre devet meseci."

I šta ti je đubre uradilo? „Šta se desilo?" „Zabavljali smo se pet meseci. Rekao mi je da radi u agenciji za zapošljavanje u Glazgovu. A zapravo je bio iz suparničke građevinske firme iz Edinburga, koja se nadmetala s Brejdenom za sjajnu parcelu u Komeršel kveju.

Ispostavilo se da me je samo koristio ne bi li dospeo do Brejdena i saznao koliko će on da ponudi kako bi njegova kompanija ponudila više. Suvišno je reći da se veza nije dobro okončala. On je završio sa slomljenim nosom, a Brejden je kupio parcelu."

Podigla sam obrvu i u sebi čestitala Brejdenu što je pokazao tom seronji. „Brejden ga je prebio?" „Ne." Eli odmahnu glavom. „Brejden se ne tuče. Odavno to ne radi. Adam ga je izlemao."

37

Široko sam joj se osmehnula. „Ne bi trebalo da podržavam nasilje, ah... bravo za Adama."

Eli se nasmejala pa uozbiljila. „Samo mi je drago što Brejden nije imao poslovne probleme zbog moje naivnosti."

Sigurna sam da Brejden nije brinuo zbog toga. Ne znam otkud to znam, ali jednostavno znam. Svako ko nije slep i gluv vidi koliko mu Eli znači. „Neverovatno mi je da se neko upusti u tako nešto, da uradi nešto gnusno zbog zemljišne parcele." „Komeršel kvej je zaista nešto posebno. Ekskluzivni restorani, plastični hirurzi, pomodni kafići... Brejden tamo gradi luksuzne stanove i zaradiće od pola miliona do milion za stanove na poslednjim spratovima. To je velika zarada."

Muka mi je što je iko mogao da koristi tako slatku devojku radi zarade. „Momci su grozni."

Eli podiže šolju čaja u znak slaganja.

Pošto smo još malo jele u tišini, Eli se nakašljala. „Malopre sam primetila nekoliko porodičnih fotografija u tvojoj sobi. Znaš da možeš da ih staviš u dnevnu sobu ili gde već hoćeš. Ovo je sad i tvoj dom."

Ukočila sam se na pomen svoje porodice, i dalje se pribojavajući još jednog napada panike. ,,U redu je." Čula sam kako je uzdahnula i pripremila sam se. „Ne pričaš mnogo o njima."

Zar je već vreme za to? Rijan je trebalo šest nedelja da sazna. Stomak mi se zgrčio i odgurnula sam tanjir pa se naslonila da uzvratim njen zabrinuti pogled.

Sad smo cimerke, slažemo se iznenađujuće dobro s obzirom na to koliko smo različite i vreme je da stavim karte na sto. „Porodica mi je mrtva", rekla sam ravnim glasom, bez žalosti, bez suza, bez ičega. Odmah je prebledela. „Ne govorim o njima. Nikad."

Ne znam šta sam očekivala. Pošto je Eli tako otvorena i blaga, pomislila sam da će možda pokušati da me navede da se otvorim. Ali ponovo me je zapanjila. „Dobro", odgovorila je. Videla sam kako se trudi da sakrije sažaljenje u pogledu. ,,U redu." Uputila sam joj slabašan, ohrabrujući osmeh. Uzvratila mi je i ramena su joj se opustila.

Minut kasnije je promrmljala: 38

„Znaš, nekad ulivaš strah."

Pokunjeno sam izvila usne. „Znam. Izvini." ,,U redu je. Navikla sam na Brejdena."

Kao da je čuo njegovo ime, Elin mobilni zasvetli i ime Brejden pojavi se na ekranu. Odmah se javila, ali bez uobičajene vedrine. Izgleda da moja pokojna porodica ubija raspoloženje.

Ne znam kako, ali Eli me je nagovorila da izađem s njima. Nosim haljinu koju sam pozajmila iz njenog ormana. Elini i Brejdenovi prijatelji sede na kaučevima oko niskog stočića u kafiću na mostu „Džordž IV". Brejden nas je pozvao pre dva sata. Naravno, ja sam bila spremna pre sat vremena. Eli se beskonačno dugo spremala i shvatila sam zašto kad se osmehnula Adamu. „Društvo, ovo je moja nova cimerka Džoslin." Okrenula se prema meni. „Džoslin, ovo su Džena i Ed." U taksiju mi je ispričala ko su oni. Džena, slatka plavuša s neobičnim naočarima i dijamantskim vereničkim prstenom, najbolja joj je drugarica i sprema doktorat kao i ona. Njen verenik je Ed, nizak, plav, moderan štreber. „Znaš Adama i Brejdena." Osmeh joj je malo izbledeo kad je spazila devojku prilepljenu za Brejdena. Ima svetlu, gotovo belu kosu, krupne plave oči, dugačke udove i pune, napućene usne. ,,A ovo je Holi. Brejdenova devojka."

Odmah sam se setila da je Eli ne voli. Po podrugljivom osmejku koji joj je Holi uputila vidi se da je netrpeljivost obostrana. Pozdravila sam se sa svima, izbegavajući Brejdenov pogled i ne obazirući se na to koliko mi srce lupa samo zato što sam blizu njega i njegove devojke. Nema šanse da klonem duhom zbog toga što ona podseća na Džo: moja sušta suprotnost na sve moguće načine.

Eli je otišla po piće, a ja sam sela pored Džene i pokušala da gledam bilo gde osim u par zdesna. „Jesi li se smestila, Džoslin?", upita Adam s druge strane stola.

Zahvalno sam mu se osmehnula. „Jesam, hvala. Zovi me Džos." „Slažeš li se s Eli?" Nešto u njegovom glasu odalo je da to nije pitanje iz puke znatiželje. Brine za moju cimerku. Zapitala sam se jesu li Elina osećanja uzvraćena. „Divno se slažemo. Ona je sjajna devojka."

Dopao mu se moj odgovor.

„Super, drago mi je. Eli mi kaže da pišeš knjigu." „O bože", umeša se Holi s grlenim engleskim naglaskom. Mrzim što joj je naglasak tako kul. „Dragi, jesam li ti rekla da su objavili knjigu moje drugarice Šeri?"

Brejden odmahnu glavom i brzo mi dobaci pogled. Odmah sam okrenula glavu, praveći se da sam oduševljena Holinim vestima o toj tajanstvenoj Šeri. „Šeri mi je najbolja drugarica kod kuće", objasni Holi svima. Utom se Eli vratila s pićem. Pomerila sam se da joj napravim mesto. „Ona piše divne knjige." „O čemu su?" upita Ed uljudno. Pogledala sam Dženu i videla da se zgledala s Eli. Čini mi se da devojke baš ne trpe Holi. „O, prosto su neverovatne. Govore o devojci iz doma za siromašne koja se zaljubila u muškarca koji je poslovan čovek i pritom ima neku staru englesku titulu... grof ih tako nešto. Veoma romantično. I stil joj je neverovatan. Ona je prosto neverovatna."

Dobro. Očigledno je neverovatna. „Dakle, to je istorijski roman?", nastavi Ed. „Ne." Zbunjeno je odmahnula glavom. „Holi", Brejden je izgledao kao da se trudi da ne prasne u smeh, „domovi za siromašne više ne postoje. Jesi li sigurna da nije istorijski roman?" „Pa, Šeri nije rekla da jeste." „Pa siguran sam da si u pravu", reče Adam srdačno. Elina ramena su se zatresla zbog dobro sakrivene ironije u njegovom odgovoru. Trudila sam se da ne pogledam Brejdena. „Džena, kad je proba venčanice?" upita Eli i proviri iza mene.

Džena se vragolasto osmehnula. „O, za čitavu večnost. Zabranili su mi da idem kod mame jer stalno otvaram njen plakar da zurim u venčanicu." „Kad je venčanje?" pitala sam, trudeći se da budem druželjubiva. „Za pet meseci", odgovorio je Ed i pogledao Dženu s ljubavlju.

Au. Muškarac koji se ne plaši da pokaže šta oseća. To me je razoružalo i ponovo je iskrsla uspomena na tatu kako se osmehuje mami. Otpila sam gutljaj i potisnula to sećanje pod svoju čeličnu odlučnost.

Eli tiho zapišta pored mene: „Trebalo bi da vidiš Dženinu haljinu. Mi ćemo..." „O, dragi", prekinula ju je Holi. „Jesam li ti rekla da se Lisa udaje u oktobru?

Rekla sam joj da je to grozno godišnje doba za venčanje, ali ona hoće da se uda

na jesen. Jesi li ikad čuo tako nešto? U svakom slučaju, venčaće se u nekom promajnom zamku u mestu zvanom Oben pa ćemo morati da nađemo smeštaj." „Zamak Barkaldin." Brejden klimnu glavom. „To je lepo mesto za venčanje." „Možda na leto, ali ne u oktobru."

I tako je prošao sledeći sat. Kad god bi neko nešto spomenuo, Holi bi preuzela reč, a toliko je glasna da je nadjačavala žamor punog kafića. Veoma je odbojna i odmah mi je bilo jasno zašto je Eli ne podnosi. Holi je glasna, neprijatna i potpuno zaokupljena sobom. Još gore je što mi se čini da Brejden posmatra kako reagujem na nju. Šta ga briga šta ja mislim?

Pošto mi je potreban predah od Holinog glasa, koji mi je isprva bio šarmantan a sad me veoma iritira, ponudila sam da donesem sledeću turu.

Opušteno sam sela za šank, naručila i uživala u tišini šank je u drugom delu prostorije, iza zida i niz hodnik, daleko od Holinog glasa.

Ali onda je on morao da pođe za mnom, zar ne?

Vrelina mi oprlji desni bok kad me je očešao kako bi se naslonio na šank.

Njegova kolonjska voda mi je zagolicala nos i ponovo sam osetila one leptiriće. „Dakle... ti si spisateljica?"

Prvi put da me pita nešto a da mu glas ne odiše seksualnim zadirkivanjem.

Podigla sam pogled prema njemu i iznenadila se iskrenom radoznalošću u njegovim svetlim očima. Osmehnula sam se pomalo potcenjivački prema sebi.

Nisam još spisateljica. „Pokušavam da postanem spisateljica." „Šta pišeš?"

Pomislila sam na mamu i duboko udahnula da potisnem tu misao. „Fantastiku."

Blago je izvio obrve kao da nije očekivao takav odgovor. „Zašto fantastiku?" Šanker mi je pružio račun. Ali Brejden je platio pre nego što sam stigla da otvorim tašnu. „Ja ću da platim", rekla sam.

Odmahnuo je rukom kao da sam poludela. „Pa?" pitao je dok je uzimao kusur. Šanker je stavio pića ispred nas, ali Brejden nije pokazao želju da se vrati do našeg stola.

Uzdahnula sam, znajući da je bolje da što pre odgovorim ako hoću da se brzo sklonim od njega. „Zato što tamo stvarnost nema nikakvu moć. Moja mašta vlada svime."

Zažalila sam čim sam to izgovorila. Neko ko je pametan može da čita

između redova. A Brejden je pametan. Pogledi su nam se sreli i razmenili smo prećutno razumevanje. Napokon je klimnuo glavom. „Shvatam zašto je to privlačno." „Da." Odvojila sam pogled od njega. Dovoljno je loše što me je video nagu.

Ne mora i da mi ogoli dušu. „Drago mi je što se ti i Eli lepo slažete." „Veoma si zaštitnički nastrojen prema njoj, zar ne?" „To je eufemizam." „Zašto? Ona je mnogo jača nego što misliš."

Naborao je obrve dok je razmišljao o tome. „Nije reč o njenoj snazi. Možda njen izgled i način na koji priča mogu navesti ljude da pomisle kako je krhka. Znam da nije tako. Eli može da se oporavi od loših stvari bolje od ikoga koga znam. Nije to posredi, već da se postaram da joj se ništa loše ne desi. Previše je fina za svoje dobro i više sam puta video kako su je povredili ljudi koji su tvrdili da im je stalo do nje."

Ne zavidim mu na tom zadatku. „Da, to mi je jasno. Eli je vrlo otvorena." „Za razliku od tebe."

Ta primedba me je trgla. Obazrivo sam ga odmerila. „Zašto to kažeš?"

Oči mu ispituju, burgijaju, pokušavaju da udu u mene. Uzmakla sam, a on mi se primakao. „Čuo sam šta je Eli rekla o tebi. A vidim i kako se ponašaš sa mnom. Trudiš se da ne odaš ništa."

Odbij. „Kao i ti. Ne znam ništa o tebi." „Mene nije teško upoznati." Brzo mi se osmehnuo. „Ali ti... Mislim da si napravila umetnost od uzdržanosti i vladanja sobom."

Prestani da me analiziraš. Prevrnula sam očima. „Misliš li da sam pokazala koliko vladam sobom kad sam te gađala krpom?"

Nasmejao se i taj duboki zvuk mi je odjeknuo niz kičmu. „Pošteno." A onda mi je ponovo dobacio onaj pogled onaj zbog koga mi se čini da mi gura dugačke, muževne prste u gaćice. „Izgledaš divno večeras."

Pocrvenela sam u sebi. Spolja sam se podsmehnula. „Kao i tvoja devojka."

Brejden je teško uzdahnuo zbog moje značajne primedbe i podigao nekoliko čaša sa šanka.

42

„Nisam time mislio ništa, Džoslin. To je samo kompliment."

Nije. Igraš neke igrice sa mnom. A ako ćemo često da se viđamo, želim da prestaneš s tim. „Stvarno? Pričaš li sa svima kao sa mnom?" ,,A kako pričam s tobom?" „Kao da si me video nagu."

Brejden se osmehnuo i vrelina mu zasja u pogledu. „Ne. Ali nisam svakoga video golog."

Iznervirano sam odmahnula glavom. „Znaš na šta mislim."

Samo što nisam poskočila od njegovog toplog daha kad se nagnuo da mi tiho kaže na uvo: „Sviđa mi se kako reaguješ."

Odmakla sam se. Je li to izazov? Dobro. Sad mi je dosta. „Prestani. Ti si Elin brat i verovatno ćemo se često viđati pa ne bih volela da mi bude neprijatno u tvom društvu."

Namrštio se. „Ne želim da ti bude neprijatno." Ponovo me je ispitivački pogledao, ali ovog puta nisam odala ništa. Duboko je uzdahnuo i klimnuo glavom. „Dobro.

Slušaj, žao mi je. Želim da se slažemo. Sviđaš mi se. Sviđaš se mojoj sestri. I voleo bih da budemo prijatelji. Odsad više neću flertovati s tobom i zaista ću se potruditi da zaboravim kako izgledaš kad si gola."

Spustio je pića na šank i pružio mi ruku. U očima mu je novi pogled.

Molećiv, dečački i veoma umiljat. Nimalo mu ne verujem, ali posegnula sam za njegovom rukom, osmehnuvši se protiv volje. Čim sam mu dotakla dlan, sve malje na ruci mi se nakostrešiše.

Mislila sam da je varničenje koje osetite kad dodirnete nekoga ko vas privlači samo mit rezervisan za laku žensku književnost i Holivud.

Ali nije.

Pogledi su nam se sreli kad mi je toplina pojurila rukom. Golicanje među nogama mi se pojačalo; želja u stomaku zajaukala. Vidim samo Brejdena, osećam samo Brejdenov miris, a telo mu je toliko blizu mog da mi se čini da osećam kako se svom snagom pribija uz mene. Trenutno ništa ne želim više od toga da me odvuče u ženski toalet i grubo me pojebe uza zid.

Pojačao se Brejdenov stisak oko moje šake, svetle oči su mu potamnele i znala sam... i on mene želi. „Dobro", promrmljao je s opasnim izrazom i nagnuo se toliko blizu da sam osetila njegov dah na usnama. „Mogu to da uradim. Ako ti možeš da se

pretvaraš, mogu i ja."

Izvukla sam šaku iz njegove, trudeći se da mi ne zadrhti kad sam posegnula za čašama. Brejden je podigao one koje je spustio zbog ovog prokletog rukovanja. Mrzim što je u pravu. Naša privlačnost je nuklearna. Nikad nisam osetila tako nešto.

Zbog toga je Brejden Karmajkl veoma opasan po mene.

I moram to da sakrijem. Bezbrižno sam ga pogledala. „Ne pretvaram se." Krenula sam pre nego što je stigao išta da kaže, zahvalna što nas zid skriva od društva za stolom. Bilo bi užasno da je iko video šta se desilo među nama.

Brejden je seo pored Holi i dodao čaše njoj i Adamu. Pogledi su nam se načas ukrstili i podrugljivo učtivo mi se osmehnuo pre nego što se zavalio i prebacio ruku preko naslona Holine stolice. Devojka mu se osmehnula i prisno mu spustila manikiranu šaku na butinu. „Dragi, upravo sam pričala Eli o Gučijevoj haljini koju sam videla na internetu. Mislila sam da bi mogao da me odvedeš u Glazgov da je probam.

Dopašće ti se. Vredi je kupiti." Zatreptala je lažnim trepavicama.

Niko ne mora da mi kaže kako je mislila da je vredi kupiti Brejdenovim novcem. Zgrožena, otpila sam gutljaj i pokušala da se ne obazirem na njih.

Nažalost, Holi nije htela da je ignorišem. „I, Džoš, kako možeš da priuštiš sebi taj divan stan s Eli?" Svi pogledi su se zaustavili na meni. „Zovem se Džos."

Slegnula je ramenima i škiljeći se osmehnula. Odjednom sam se zapitala nije li videla poglede koje smo Brejden i ja razmenili.

Sranje. ,,I?", navalila je, pomalo kučkasto.

Da. Svakako ih je videla. „Moji roditelji." Popila sam još jedan gutljaj i pitala Dženu voli li svoj posao u Turističkoj organizaciji Škotske.

Holin glas je presekao moje pitanje. „Kako to misliš, 'tvoji roditelji'?"

Začepi gubicu, curo! Pogledala sam je s jedva prikrivenom zlovoljom. „Njihovim novcem." „O." Naborala je nos kao da je iznenada nešto strahovito zasmrdelo. „Živiš od novca svojih roditelja? U tvojim godinama?"

O, nije trebalo to da kaže. Otpila sam još jedan gutljaj i uputila joj 44

upozoravajući osmeh koji poručuje ne igraj se sa mnom, srce. Nećeš pobediti. Nije shvatila upozorenje. „Dakle, oni sve plaćaju? Zar te ne grize savest?"

Svakog jebenog dana. „Jesi li svojim novcem kupila te lubutenke... ili Brejdenovim?"

Eli se zagrcnula od smeha i brzo otpila gutljaj da priguši kikot. Potapšala sam je po leđima, podržavajući je u glumi. Kad sam ponovo pogledala Holi, streljala me je pogledom, crvena kao paprika. Rekla sam svoje. Izbegla odgovor.

Pokazala pokvarenoj kučki gde joj je mesto. „Znači, ljudi mogu da se venčaju u zamku Stirling?" Nastavila sam razgovor sa Dženom. „Samo sam jednom bila tamo, ali stvarno je prelepo..."

PETO POGLAVLJE ve večeri kasnije, opuštala sam se u kadi posle napornog vežbanja u D teretani kad sam čula Elin radosni uzvik. Podigla sam obrvu i nisam se iznenadila kad je dve sekunde kasnije pokucala. „Mogu li da uđem?", pitala je smejući se. Šta god da se desilo, očigledno jedva čeka da mi ispriča. Spustila sam pogled da proverim da li me mehurići dovoljno pokrivaju. „Naravno", odgovorila sam. Eli je otvorila vrata i ušla s dve čaše vina i zadovoljnim izrazom. Prihvatila sam pruženu čašu i osmehnula se jer joj je dobro raspoloženje zarazno. „Šta se dešava?" „Pa", osmehnula se od uva do uva, „posle šest groznih meseci, Brejden je konačno šutnuo Holi."

Otpuhnula sam u čašu, ne obraćajući pažnju na to kako mi se stomak stegao kad sam čula te vesti. „To je tvoja uzbudljiva vest?"

Eli me pogleda kao da sam rekla nešto ludo. „Naravno. To je najbolja vest posle boga pitaj koliko. Holi je najgora od svih.

Znaš, mislim da je ono veče kad smo zajedno izašli bilo poslednja kap u čaši.

Brejden je izgledao kao da se stidi zbog nje. Bilo je krajnje vreme da šutne tu dvoličnu, narcisoidnu, dosadnu otimačicu para."

Klimnula sam glavom, setivši se kako je otvoreno flertovao sa mnom. „Da. Ionako bi je na kraju verovatno prevario."

Elina radost nestade istog časa. Namrštila mi se. Podigla sam obrvu zbog njene reakcije. „Brejden nikad ne bi prevario devojku."

Ona stvarno misli da on hoda po vodi. Nakrivila sam glavu i uputila joj pogled koji je verovatno na granici snishodljivosti i želje da joj otvorim oči. „Molim te, Eli. On je od onih što flertuju sa svima što nose suknju."

Eli me je načas pogledala pa se naslonila na pločice, nesvesna pare koja će joj verovatno pokvasiti majicu. Očigledno je zaboravila na slavlje zbog moje negativnosti. „Moraš da znaš nešto o Brejdenu. On nikad ne bi prevario devojku. Nije savršen znam to. Ali recimo samo da nikad ne bi bio tako pokvaren ih neiskren prema nekome. Kad god mu je zanimanje opalo i preusmerilo se na neku novu, bio je iskren prema svojoj devojci i raskinuo pre nego što se upustio u novu

vezu. Ne kažem da mu stav nekad nije šugav, ali bar je iskren."

Znatiželjna zbog njene sigurnosti, otpila sam gutljaj vina pre nego što sam pitala: „Je li neka njega prevarila?"

Tužno mi se osmehnula. „Nije na meni da pričam o tome."

Au. Ako Eli ćuti, onda mora da je to veoma bolna tema za Brejdena. „Dovoljno je reći da je serijski monogamista koji skače iz jedne veze u drugu. Holi je trajala duže od većine, verovatno zato što je često putovala na jug." Eli mi uputi vragolast, gotovo znalački pogled. „Pitam se koja li mu je sad zapala za oko."

Pažljivo sam je pogledala. Zna li nešto? Je li videla varnice među nama? ,,I pitam se hoće li ga ta konačno dozvati pameti. Potrebna mu je doza stvarnosti."

Promrmljala sam nešto nerazumljivo, ne želeći da je ohrabrujem ako misli na mene. „Izvini što sam te prekinula dok se kupaš." ,,U redu je." Podigla sam vinsku čašu. „Donela si crno vino. Obe smo zadovoljne." „Jesi li ti nekad prevarila nekoga?"

Opa. Otkud takvo pitanje? „Pa?" Proverava li jesam li dobar izbor za njenog brata?

Pogledala sam je pravo u oči kako bi videla da sam potpuno ozbiljna i odgovorila iskrenije nego ikad u nadi da će odustati od daljeg ispitivanja. „Nikad se ne zbližavam dovoljno da bi došlo do toga." Moj odgovor kao da ju je razočarao, što je samo potvrdilo moju pretpostavku daje imala neke ideje o Brejdenu i meni. „Ja se ne zabavljam s momcima, Eli. Ne umem to."

Klimnula je glavom, pomalo izgubljenog izraza. „Nadam se da će se to promeniti."

Neće. „Možda." „Dobro. Ostaviću te da se kupaš. A da", zaustavila se i okrenula prema meni, „moja mama u nedelju sprema pečenje za celu porodicu. Pozvana si ove nedelje."

Iznenadna hladnoća prožela je toplu vodu i stresla sam se. Nisam bila na porodičnom skupu od srednje škole. „Ne želim da smetam."

47

„Nećeš smetati. I ne prihvatam odbijanje."

Slabašno sam se osmehnula i iskapila celu čašu čim je zatvorila vrata za sobom. Osetivši kako mi vino ključa u stomaku, pomolila sam se za čudo koje će me spasti tog porodičnog okupljanja.

U petak sam zakasnila na posao. Eli je odlučila da nam spremi večeru, što se pretvorilo u katastrofu koja se nije mogla spasti. Na kraju smo večerale u restoranu i izgubile pojam o vremenu jer smo se raspričale o poslu njenom istraživanju i mojoj knjizi. Ona se vratila kući da legne zbog strašne glavobolje koja ju je iznenada skolila, a ja sam požurila u klub. Pogledala sam Džo sa izvinjenjem dok sam prolazila kroz šank prema prostoriji za osoblje. Upravo sam stavila stvari u ormarić kad mi je mobilni zazvonio.

Rijan. „Ćao, draga, mogu li da te pozovem kad uzmem pauzu? Zakasnila sam na smenu."

Rijan šmrknu. „Dobro."

Srce mi je stalo. Rijan plače? Ona nikad ne plače. Mi nikad ne plačemo. „Rijan, šta se desilo?" Krv mi zahuča u ušima. „Raskinula sam sa Džejmsom." Glas joj je prepukao.

Jebiga. „Šta se desilo?" O bože, zar ju je prevario? „Zaprosio me je."

Zavladala je tišina dok sam pokušavala da shvatim šta je rekla. „Dobro. Zaprosio te je i ti si ga ostavila?" „Naravno." Šta sam propustila? „Ne kapiram."

Rijan je zarežala. Doslovno zarežala. „Kako možeš da ne kapiraš, baš ti, Džos? Zato sam te i zvala! Ti bi trebalo da jebeno znaš!" „Pa, ne znam, te prestani da vičeš na mene", odbrusila sam i osetila žaoku u grudima zbog Džejmsa. On obožava Rijan. Ona mu je ceo svet. „Ne mogu da se udam za njega, Džos. Ne mogu da se udam ni za koga.

Brak sve upropasti."

Odjednom mi je sinulo: ulazimo u zabranjenu zonu. Reč je o njenim roditeljima. Znam da su razvedeni, ali to je sve što znam. Mora da postoji nešto

gore, nešto dublje, čim je Rijan digla ruke od Džejmsa. „On nije tvoj otac. Vas dvoje niste tvoji roditelji. Džejms te voli." „Šta pričaš, dođavola, Džos? Ko si ti, jebote, i šta si uradila s mojom drugaricom?"

Zastala sam. Možda stvarno provodim previše vremena s nělå012. Ona utiče na mene. „Pošteno", promrmljala sam.

Rijan uzdahnu s olakšanjem. „Dakle, misliš da sam ispravno postupila." „Ne", odgovorila sam iskreno. „Mislim da si se usrala od straha. Ali pošto sam i ja takva, znam da ti niko neće promeniti mišljenje."

Zaćutale smo, samo smo disale u telefon, osećale sponu i olakšanje što postoji još neko ko je toliko poremećen. „Jesi li razmislila o stvarnosti, Rijan?", prošaputala sam napokon. „Na Džejmsa s drugom devojkom."

Zagrcnut zvuk dopluta kroz slušalicu. Saosećam s njom svim srcem. „Rijan?" „Moram da idem." Prekinula je vezu. Znam da je prekinula kako bi plakala.

Mi nikad ne plačemo.

Obuze me duboka seta. Poslala sam joj poruku u kojoj sam je savetovala da razmisli pre nego što uradi nešto zbog čega će se kajati. Poželela sam da nisam toliko načeta, da Rijan ima najbolju drugaricu koja je jaka i ne boji se da voli kako bi joj pružila primer onoga što je moguće. Umesto toga, ja sam opravdanje za njenu nerazumnost. Ohrabrujem je u tome. „Džos?"

Podigla sam pogled prema Krejgu. „Molim?" „Možeš li malo da pomogneš, molim te?" „Naravno." „Jesi li za brzo kresanje posle smene?" „Nisam." Odmahnula sam glavom i pošla za njim, suviše tužna da bih se šegačila s njim.

Nedelja je osvanula dok sam trepnula. Zbog zaokupljenosti knjigom i Rijan koja i dalje izbegava moje pozive i straha od razgovara sa Džejmsom kako mi svojom patnjom ne bi probušio još jednu rupu u srcu, nisam stigla da smislim

izgovor kako bih izbegla večeru s Elinom porodicom.

Umesto toga, našla sam se u taksiju s njom. Radosna zbog toplog dana, obukla sam šorc iz Topšopa i lepu, maslinastozelenu, svilenu majicu na bretele.

Pošle smo prema Stokbridžu i doslovno pet minuta kasnije zaustavile se pred zgradom koja umnogome podseća na našu.

Kad smo ušle, nisam se iznenadila ni što dom Nikolsovih izgleda kao naš: ogromne sobe, visoke tavanice i prijatan nered koji me podseća na Eli. Sad znam od koga je to nasledila.

Elodi me je pozdravila kao prava Francuskinja poljupcem u oba obraza. Kao i Eli, visoka je i ima nežnu lepotu. Ne znam zašto sam očekivala da ima francuski naglasak iako mi je Eli rekla da joj se majka preselila u Škotsku sa četiri godine. „Eli mi je mnogo pričala o tebi. Kaže da ste se brzo sprijateljile. Veoma mi je drago zbog toga. Malo sam brinula kad je rekla da će uzeti cimerku, ali sve je lepo ispalo."

Osetila sam se kao da ponovo imam petnaest godina zbog Elodinog majčinskog stava. „Jeste", odgovorila sam srdačno. „Eli je sjajna."

Elodi se široko osmehnula, zbog čega je izgledala dvadeset godina mlađe i veoma nalik najstarijoj ćerki.

Sledilo je upoznavanje s Klarkom, neupadljivim tamnokosim čovekom s naočarima i srdačnim osmehom. „Eli nam je rekla da si spisateljica."

Zajedljivo sam joj se osmehnula. Ona svima govori da sam spisateljica. „Trudim se da postanem." „O čemu pišeš?", upita me Klark i pruži mi čašu vina.

Okupili smo se u dnevnoj sobi, a Elodi je otišla u kuhinju da proveri je li sve spremno. „Fantastiku. Pišem fantastični serijal."

Klark se neznatno razrogačio iza naočara. „Obožavam fantastiku. Znaš, rado ću pročitati rukopis pre nego što ga pošalješ izdavačima." „Hoćete da budete probni čitalac?" „Da. Ako hoćeš."

Setivši se da je Klark bio univerzitetski profesor i da je navikao da ocenjuje radove, njegova ponuda me je veoma obradovala. Zahvalno sam se osmehnula. „To bi bilo sjajno. Vaša ponuda mi zaista znači. Naravno, nisam ni blizu

završetku." „Pa, samo mi javi kad završiš." Široko sam se osmehnula. „Hoću. Hvala."

Počela sam da se pitam kako ću pregrmeti ovu porodičnu večeru kad sam čula dečji smeh. „Tata!" Dečji glas dolebde hodnikom, a uskoro se i dečak pojavi na vratima.

Potrčao je prema Klarku, lica ozarenog od uzbuđenja. To je sigurno Deklan, Elin desetogodišnji polubrat. „Tata, vidi šta mi je Brejden doneo." Gurnuo je nintendo i dve igrice Klarku ispred nosa.

Klark ih je pogledao i osmehnuo se. „Jesi li to hteo?" „Da, to je najnoviji model."

Klark je pogledao prema vratima i coknuo, glumeći neodobravanje. „Rođendan mu je tek sledeće nedelje. Potpuno ćeš ga razmaziti."

Okrenula sam se i dlanovi su mi se oznojili čim sam ugledala Brejdena na vratima. Drži ruku oko ramena Eline umanjene kopije. Tinejdžerka se privila uz njega. Njene guste šiške i kratka frizura odaju izuzetan stil za tako majušno biće.

Pogled mi se nije zadržao na mini Eli, za koju sam pretpostavila da je Hana. Ne, nehotice sam Brejdena upijala pogledom.

Privlačnost mi uspali krv.

Brejden nosi crne farmerke i sivu majicu. Prvi put ga vidim ležerno odevenog, prvi put vidim te snažne bicepse i široka ramena.

Osetila sam pulsiranje među nogama i brzo skrenula pogled. Mrzim što mi telo tako reaguje na njega. „Znam", odgovori Brejden. „Ali nisam hteo da još jedno nedeljno popodne slušam kako mi kuka o prokletoj konzoli."

Deklan se samo nasmejao i spustio pobednički pogled na igru. Seo je pored očevih nogu i odmah stavio igricu Super Mario u konzolu. „Vidite šta sam ja dobila." Hana je podigla nešto što liči na kreditnu karticu.

Zaboga, nadam se da nije.

Klark zaškilji. „Šta je to?"

Hani oči zasjaše. „Stvarno veliki poklon-kupon za knjižaru." „Lepo." Eli joj se široko osmehnula i pružila ruku prema njoj. „Šta ćeš da kupiš?"

51

Mlada sestra otrča do nje i privi se uz nju na kauču. Uputila mi je stidljiv osmeh pre nego što je pogledala Eli. „Hoću da kupim jedan novi vampirski serijal." „Hana je knjiški moljac", objasni promukao glas iznad moje glave.

Okrenula sam se i ugledala Brejdena kako stoji pored kauča i gleda me s prijateljskim osmehom. Iako malo zbunjena njegovim promenjenim stavom, uzvratila sam mu osmeh. „Vidim." Roj leptirića mi se probudio u stomaku. Lecnula sam se u sebi pa odvratila pogled. Nije mi palo na pamet da će i Brejden doći, mada je trebalo jer mi je Eli rekla kako je on važan deo njene porodice. „Jeste li zahvalili Brejdenu?", upita Klark decu i skrenu mi pažnju s oličenja seksepila pored mene.

Deca promrmljaše da jesu. „Hana, Dek, ovo je moja cimerka Džos", predstavila me je Eli. Osmehnula sam im se. „Ćao." Hana mi je mahnula. Toliko je slatka da mi se nešto steglo u grudima. „Ćao." Odmahnula sam joj. „Je l' voliš nintendo?", pitao je Deklan i ispitivački me odmeravao dok je čekao odgovor. Vidim da od mog odgovora zavisi hoće li me prihvatiti ili neće. „O, da. Mario i ja smo stari ortaci."

Nestašno se osmehnuo. „Imaš kul naglasak." „Kao i ti."

Izgleda da ga je to obradovalo i brzo se ponovo posvetio igrici. Mislim da sam prošla. Klark ga je potapšao po glavi. „Sine, utišaj to, molim te."

Gotovo istog trena su poznati zvuči igrice utihnuli. Zaključila sam da mi se ova deca dopadaju. Jeste da ih je Brejden razmazio i očigledno je da im ništa ne nedostaje, ali veoma su lepo vaspitana, kao i Eli. „Brejdene!" Elodi je požurila u sobu. Osmeh joj je bio širok i pun ljubavi. „Nisam čula kad si došao."

Brejden joj je uzvratio osmeh i čvrsto je zagrlio. „Je l' ti Klark dao piće?" „Nije, ali mogu i sam da se poslužim." „O, ne, pusti mene." Klark je ustao. „Pivo?" „Odlično, hvala."

52

„Sedi." Elodi je pogurala Brejdena prema naslonjači s moje desne strane.

Sela je na rukonaslon i sklonila mu razbarušenu kosu sa čela. „Kako si? Čula sam da si raskinuo s Holi."

Zaista nisam doživela Brejdena kao nekoga ko voli da ga tetoše, ali samo je sedeo i izgledao kao da uživa u Elodinoj pažnji. Uzeo joj je šaku i s ljubavlju joj poljubio zglobove prstiju. „Dobro sam, Elodi. Prosto je bilo vreme za raskid." „Hm", odvrati Elodi i namršti se. Kao da se setila da sam tu, okrenula se prema meni. „Upoznao si Džos, zar ne?"

Brejden se osmehnuo i blag, gotovo kradomičan osmeh izvi mu uglove usana. Ipak je prijateljski osmejak,bez seksualne primese. Ne znam da li da se radujem ih razočaram zbog toga. Glupi hormoni. „Da, upoznao sam se sa Džoslin."

Osetila sam kako mi se obrve skupljaju. Zašto me uporno zove Džoslin?

Prestala sam da se mrštim čim se Klark vratio i razgovor uzeo maha. Davala sam sve od sebe, odgovarala na pitanja i postavljala ih; međutim, nikad nisam bila toliko zahvalna Eli. Priticala mi je u spas kad god bi njena majka počela da se zanima za moju porodicu i lako preusmeravala pitanja s mene na Elodi.

Odahnula sam jer sam izbegla da ispadnem drska. Mislim da sam se dobro držala. Čak sam se prijateljski, bez primesa seksualnosti, šalila s Brejdenom.

A onda smo prešli u trpezariju.

Bilo je nečega u vezi sa smehom, pričom i larmom kad smo se smestili za sto i poslužili se krompirom, povrćem i umakom uz velike komade pečene piletine koju nam je Elodi stavila na tanjire. Dok sam sipala umak, njihovo ćeretanje, ljubav i toplina probudili su sećanja... „Pozvala sam Miča i Arlin na večeru", rekla je mama i postavila još dva tanjira.

Dru će večerati s nama pošto zajedno radimo školski projekat. Tata je upravo stavio malu Bet u njenu visoku stolicu.

Tata uzdahnu. „Drago mi je što sam skuvao mnogo čilija pošto će Mič verovatno sve pojesti." „Budi pristojan", opomenu ga mama, osmehujući se. „Stići će svakog časa." „Samo kažem. Čovek baš može da pojede."

Dru se zakikotala pored mene i pogledala mog tatu s obožavanjem. Njen otac je retko kod kuće pa smatra mog Supermenom. „I kako napreduje rad?", upita mama dok nam je sipala sok od narandže.

Tajanstveno sam se osmehnula drugarici. Nikako. Poslednjih sat vremena ogovarale

smo Kajla Remzija i Džud Džefri. Uglavnom smo Džud izgovarale kao „Džuuud" i kikotale se kao budale.

Mama je otpuhnula pošto je videla da smo se zgledale. „Razumem." „Ćao, komšije!", začu se glasan radostan glas kad su Mič i Arlin otvorili staklena vrata i ušli bez kucanja. U redu je. Navikli smo na njihovu preteranu prisnost budući da su jedini susedi koji blizu stanuju. Mama voli njihovi preteranu prisnost. Tata? Ne baš.

Posle mnogo pozdrava Mič i Arlin ne umeju samo jednom da kažu zdravo napokon smo se smestili za sto da jedemo tatin čuveni čili. „Zašto mi nikad ništa nisi skuvao?" požali se Arlin Miču pošto je pomalo nepristojno uzdisala kad je probala prvi zalogaj tatinog čilija. „Nisi mi tražila." „Kladim se da Sara nikad ne mora da traži Luku da kuva. Zar ne, Sara?"

Mama molećivo pogleda tatu. „Ovaj..." „Da, tako sam i mislila." „Tata, Bet je ispustila sok."

Klimnula sam glavom prema podu. Pošto joj je najbliži, nagnuo se da joj podigne flašicu. „Moj tata nikad ne kuva", reče Dru ne bi li odobrovoljila Arlin. „ Vidiš?", promrmlja Mič s punim ustima. „Nisam jedini."

Arlin se namrštila. „Šta hoćeš da kažeš time? Da je u redu što nikad ne kuvaš svojoj ženi samo zato što neki drugi čovek to ne radi."

Mič proguta zalogaj. „Dobro. Kuvaću." „Umeš li da kuvaš?", upita mama tiho. Čula sam kako se tata zagrcnuo zalogajem.

Otpila sam gutljaj soka da sakrijem kikot. „Ne." Tišina je zavladala za stolom, a onda smo se svi zgledali pa prasnuli u smeh. Bet je zacikala i majušnom ručicom udarila flašicu, ponovo je oborivši, na šta se svi još glasnije nasmejaše...

Za tim prizorom sledio je drugi božična večera. Pa večera za Dan zahvalnosti. Pa moj trinaesti rođendan...

Sećanja su izazvala napad panike.

Prvo mi se zavrtelo u glavi i brzo sam drhtavom rukom spustila činiju s umakom. Usledi golicanje na licu i hladan znoj mi izbi kroz pore. Srce mi toliko brzo lupa da mi se čini da će pući. Grudi mi se stegoše. Teško dišem. „Džoslin?"

Grudi mi se brzo podižu i spuštaju dok plitko dišem. Pogledom sam uplašeno potražila izvor glasa.

Brejden.

Ispustio je viljušku i nagnuo se preko stola, sa zabrinutom borom među obrvama. „Džoslin?"

Moram da izađem odavde.

Treba mi vazduh. „Džoslin... Gospode", promrmlja Brejden i ustade, rešen da obiđe sto kako bi mi pomogao.

Skočila sam sa stolice i ispružila ruke da ga zaustavim. Bez reči sam se okrenula i izjurila iz sobe. Otrčala sam niz hodnik do kupatila i zatvorila se unutra.

Drhtavim rukama sam podigla prozorsku dasku i zahvalno udahnula, iako je vazduh topao. Svesna toga da moram da se smirim, usredsredila sam se na disanje.

Nekoliko trenutaka kasnije telo i um su mi se smirili i klonula sam na šolju, omlitavelih udova. Iscrpljena sam. Drugi napad panike.

Sjajno. „Džoslin?" Brejdenov glas dokotrlja se kroz vrata.

Zažmurila sam i zapitala se šta li ću, dođavola, reći. Obrazi su mi planuli od stida.

Mislila sam da sam to prebrodila. Prošlo je osam godina. Trebalo bi da sam to prevazišla. Čula sam da se vrata otvaraju i otvorila oči. Ušao je zabrinuti Brejden i zatvorio vrata za sobom. Načas sam se zapitala zašto je on došao za mnom umesto Eli. Pošto nisam rekla ništa, približio se i polako čučnuo kako bi me pogledao u oči. Prešla sam pogledom preko njegovog divnog lica i poželela da mogu prekršiti sopstvena prokleta pravila. Bez veza i avantura za jednu noć s tipovima koje jedva poznajem. To znači da Brejden ne dolazi u obzir, što je šteta jer imam osećaj da bi me on mogao naterati da na neko vreme zaboravim na sve. Čini mi se da smo se beskonačno dugo gledali ne progovarajući. Očekivala sam brojna pitanja jer mora da je svima, ili bar odraslima za stolom, jasno da sam

imala napad panike. Svakako se svi pitaju zbog čega, a ja zaista ne želim da pričam o tome. „Bolje?", napokon je tiho pitao.

Stani. To je to? Bez ispitivanja? „Da." Ne baš.

Mora da je na mom licu pročitao odgovor jer je nakrivio glavu. Izraz mu je zamišljen. „Ne moraš da mi kažeš."

Neveselo sam se osmehnula. „Ostaviću te u uverenju da sam potpuno luda."

Uzvratio mi je osmeh. „To već znam." Ustao je i pružio mi ruku. „Hajdemo."

Obazrivo sam pogledala pruženu ruku. „Možda bi bilo bolje da odem." ,,A ja mislim da bi ti prijalo malo ukusne hrane s dobrim prijateljima."

Pomislila sam na Eli i koliko je srdačna i otvorena prema meni. Uvredila bih je kad bih tek tako otišla, a otkrila sam kako ne želim da uradim ništa što bi je otuđilo od mene. Kolebljivo sam prihvatila Brejdenovu ruku i pustila da me povuče na noge. „Šta da kažem?" Nema svrhe da se sad pretvaram kako sam hladna i pribrana. Video me je kad sam najranjivija. Dvaput. „Ništa", uverio me je. „Ne moraš nikome ništa da objašnjavaš." Osmeh mu je blag. Ne znam koji mi se više sviđa ovaj ili onaj zločesti. „Dobro." Duboko sam udahnula i izašli smo. Držao mi je ruku sve dok nismo stigli do trpezarije i odbila sam da obratim pažnju na ucveljenost koju sam osetila kad ju je pustio. „Jesi li dobro, dušo?", upita Elodi čim smo ušli u trpezariju. „Malo ju je uhvatila sunčanica." Brejden je lako umirio Elinu mamu. „Jutros je predugo bila na suncu." ,,Oh." Majčinski se zabrinula za mene. „Nadam se da si bar stavila kremu sa zaštitnim faktorom."

Klimnula sam glavom i sela. „Samo sam zaboravila da stavim šešir."

Napetost je popustila i razgovor se nastavio. Nisam se obazirala na Eline sumnjičave poglede i zahvalno sam se osmehnula Brejdenu.

ŠESTO POGLAVLJE pustila sam se do kraja večere, mada sam se radovala povratku kući O kako bih mogla da se osamim. Rešena da ne dozvolim sećanjima da me ponovo uhvate nespremnu, podigla sam zid oko njih i pokušala da uživam u društvu Nikolsovih. To bar nije teško. Lako ih je zavoleti.

Brejden i Eli su me osujetili u nameri da budem sama jer su navalili da im se pridružim na piću s Adamom. Pokušala sam da se izvučem, ah Eli nije htela ni da čuje. Kao da je naslutila da ću se kod kuće prepustiti mračnim mislima.

Pošto sam se pozdravila s Nikolsovima i obećala Elodi da ću ponovo doći, uhvatili smo taksi da svratimo do stana da uzmem tašnu. Imam samo mobilni kod sebe i odlučna sam da večeras niko pogotovo ne Brejden neće platiti piće osim mene. Što mu manje dugujem, utoliko bolje.

Kad se taksi zaustavio ispred zgrade, srce mi se steglo čim sam videla visoku, mršavu priliku što je sedela na stepeniku. Ustutnjalog srca, prva sam izjurila iz taksija i pohitala do Džejmsa. Ustao je, a platnena torba mu je ostala pored nogu. Ima tamne podočnjake, lice mu je bledo i ispijeno, a uglovi usana stegnuti od bola i besa. „Reci mi samo jedno. Jesi li je ohrabrila da me ostavi?"

Zbunjena što mi se tako besno obratio, tupo sam odmahnula glavom i obazrivo zakoračila prema njemu. „Džejmse, nisam."

Uperio je prstom u mene, ogorčeno iskrivivši usta. „Vas dve ste tako sjebane... Mora da si nekako umešana u ovo." „Hej." Brejden je stao ispred mene i pribrano ah preteći rekao Džejmsu: „Odbij." „Brejdene, u redu je." Pogledala sam Eli, koja se zapiljila u nas. Pokazala sam na Brejdena i bez reči je zamolila. „Idite bez mene." „Neće moći." Brejden odmahnu glavom, ne skidajući pogled sa Džejmsa. „Molim te." „Brejdene." Eli ga povuče za lakat. „Hajde. Ostavimo ih malo same."

Zlovolja mu je izbijala iz pogleda kad mi je oteo mobilni i stao da petlja s njim. „Šta..."

Posegnuo je za mojom šakom i sklopio mi prste oko telefona. „Sad imaš moj broj. Pozovi me ako ti zatrebam. Važi?"

Tupo sam klimnula glavom. Zurila sam u telefon u šaci dok je Eli odvlačila brata. Pazi li to Brejden na mene? Brine li? Pogledala sam ga preko ramena. Ne sećam se kad je neko uradio tako nešto za mene. Jeste da je sitnica, ali... „Džos?"

Džejmsov nestrpljivi glas prenu me iz misli. Teško sam uzdahnula.

Iscrpljena sam, ah znam da moram da rešim ovo. „Uđi." Prešla sam na stvar čim sam skuvala kafu i odnela je u dnevnu sobu. „Rekla sam Rijan da greši. Nikad je ne bih ohrabrila da te ostavi. Ti si najbolje što joj se desilo."

Džejms je odmahnuo glavom, s tugom u tamnim očima. „Izvini, Džos. Zbog malopre. Samo... čini mi se da ne mogu da dišem.

Izgleda nestvarno, znaš?"

Osetila sam se beznadežno, te sam se nagla da mu umirujuće protrljam rame. „Možda će se Rijan predomisliti." „Mislio sam da je prevazišla ta sranja", nastavio je kao da nisam rekla ništa. „To je sve zbog njenih roditelja, znaš to, zar ne?" „Pretpostavljam. Ne znam zasigurno. Mi ne razgovaramo o tome."

Pogledao me je s nevericom. „Vas dve ste navodno najbolje drugarice, ali nekad mi se čini da više štetite nego što pomažete jedna drugoj." „Džejmse..." „Rijanina majka je volela njenog oca. On je bio emocionalno zaostalo alkoholičarsko govno, ali ta kučka ga je volela više od svoje ćerke. Stalno je tukao obe kao volove. A Rijanina mama mu se stalno vraćala. Na kraju je on otišao, podneo zahtev za razvod braka i našao drugu. Majka je krivila Rijan. Govorila joj da je izrod i da će završiti isto kao njen otac. Godinama joj je ponavljala da je isti otac, katastrofa na pomolu. I Rijan veruje u to. Znaš li da je njena majka dvaput pokušala da se ubije? Sebična krava je dozvolila da je Rijan pronađe takvu. Dvaput. I Rijan sad misli da će ona meni raditi ono što je njen tata radio njenoj mami. Ne mogu razložno da razgovaram s njom. Ona čak i ne pije. Sve je u njenoj glavi! I mislio sam da smo to prebrodili, Džos. Prošli smo kroz to kad nam je veza postala ozbiljna i mislio sam da smo to savladali. Zato sam je zaprosio." Oborio je glavu ne bi li sakrio suze koje su mu sijale u očima. „Ne mogu da verujem da se ovo stvarno dešava." Ogorčeno je šutnuo stočić, a ja nisam ni zatreptala.

Razmišljala sam o Rijan. Kako je moguće da sam joj najbolja drugarica već

četiri godine i da ne znam ništa od toga? Mnogo je gore nego što sam mislila.

Naravno, ni Rijan ne zna moju prošlost. Odjednom sam se zapitala je li Džejms u pravu. Kako možemo da savetujemo jedna drugu ako ne znamo ništa o demonima one druge?

Dok sam gledala Džejmsa kako plače zbog devojke koju voli, shvatila sam da je Rijan manje načeta od mene. Ona je Džejmsu ispričala sve zato što mu veruje i rešila je svoje probleme zajedno s njim. Ili je bar pokušala da ih reši.

To je ipak veliki korak napred. „Džos", reče Džejms preklinjući, „razgovaraj s njom, molim te. Ona te sluša.

Pošto si ti srećna sama, ona misli da će i njoj biti dobro."

Srećna? Nisam srećna. Samo sam bezbedna.

Uzdahnula sam, ne znajući šta da radim. „Slušaj, možeš da ostaneš ovde koliko god hoćeš."

Džejms je predugo zadržao pogled na meni, nedokučivog izraza. Konačno je samo klimnuo glavom. „Značilo bi mi da večeras prespavam kod tebe. Ujutru ću se vratiti kod majke. Dok se ne snađem." „Važi."

Nismo više progovarali. Pronašla sam ćebe u plakaru i spustila ga na kauč zajedno s jednim mojim jastukom. Osetila bih Džejmsovo razočaranje kad god bih prošla pored njega, te sam ga ostavila u dnevnoj sobi i zatvorila se u svoju.

Pozvala sam Eli. „Ćao, jesi li dobro?", pitala je, a muzika i larma u pozadini utihnule su kad je izašla na nešto mirniju ulicu.

Nisam dobro. Daleko sam od toga. „Da, dobro sam. Nadam se da ti ne smeta, ali rekla sam Džejmsu da večeras može prespavati na kauču. Sutra će otići kući." „Narav... Molim?" Odvojila je usta od mikrofona kako bi se obratila nekom drugom. „Dobro je. On će prespavati na kauču."

Je li to Brejden? „Ne, rekla sam da je dobro. Brejdene, dobro je. Skloni se." Glasno je uzdahnula pre nego što mi se ponovo obratila. „Izvini, Džos. Da, to je u redu.

Hoćeš li da se vratim kući ako sam ti potrebna?"

Hoćeš li da se vratim kući ako sam ti potrebna?

Jesam li kod kuće? Je li mi potrebna?

Jedva je poznajem. Ah, kao i Brejden, Eli mi je nekako probila odbranu.

Iscrpljena od dana punog naboja, odmahnula sam glavom. „Ne, Eli, stvarno sam dobro. Ostani i lepo se provedi. Samo nemoj da se

iznenadiš što ti nepoznat mladić spava na kauču kad se vratiš." „Važi."

Nerado je prekinula vezu, a ja sam ostala da buljim u zid. Vrti mi se u glavi.

Zašto sam toliko izbačena iz ravnoteže? Bez vlasti nad sobom? Preplašena?

Zašto je selidba u Dablin strit promenila tako mnogo za tako kratko vreme?

Jeste se mnogo toga promenilo, ali to očigledno nije dovoljno. I dalje sam sama. Ali sama sam zato što tako hoću. Odjednom sam shvatila da je Rijan potpuno drugačija. Ona neće preživeti sama.

Okrenula sam njen broj.

Javila se kad sam već htela da prekinem. „Halo?" Pobogu, stvarno zvuči posrano. „Rijan?" „Šta hoćeš, Džos? Spavala sam."

Aha, verujem da je sve vreme u krevetu otkako je Džejms otišao. Odjednom sam se naljutila na nju. „Hoću da ti kažem da si prava budaletina." „Molim?" „Čula si me. A sad prekini vezu, pozovi Džejmsa i kaži mu da si pogrešila." „Odjebi, Džos. Ti najbolje znaš da mi je bolje samoj. Jesi li pijana?" „Nisam. Sedim u sobi dok tvoj dečko spava na mom kauču."

Zastao joj je dah. „Džejms je u Edinburgu?" „Da. I srce mu je slomljeno. Ispričao mi je sve. Za tvoje roditelje, za tvoju mamu." Čekala sam odgovor, ali Rijan je zanemela. „Rijan, zašto mi nisi rekla?" „Zašto ti nikad nisi pričala o svojim roditeljima?", odvratila je.

Zatreptala sam da odagnam suze kad sam pogledala fotografiju moje porodice na noćnom stočiću. „Zato što su poginuli s mojom mlađom sestrom kad sam imala četrnaest godina i zaista nema ništa više da se kaže." Ne znam je li to istina. U stvari, posle napada panike, zapitala sam se nije li problem u tome što ne govorim ništa.

Duboko sam udahnula i rekla joj sve ono što nikome nisam. „Kad su poginuli, ostala mi je samo najbolja drugarica Dru. A kad je i ona poginula godinu dana kasnije, ostala sam sasvim sama. Provela sam najranjivije godine života starajući se o sebi. Nikad me niko nije zabrinuto zvao telefonom niti pitao kako mi je.

Možda bi neko to i radio da sam dopustila, ali navikla sam da se staram o sebi i ne želim da se oslonim ni na koga."

Jedan trenutak sam čula samo lupanje svog srca, a onda je Rijan zašmrcala. „Mislim da nikad nisi bila toliko iskrena prema meni."

„Nikad nisam bila toliko iskrena ni prema kome." „Uvek si bila sama sebi dovoljna. Mislila sam da ti je dobro. Mislila sam da ti nije potrebna ničija briga..."

Sela sam na krevet i duboko udahnula. „Nisam ti ispričala sva ova sranja da bi osećala grižu savesti. Ne treba mi niko ko će brinuti o meni. To hoću da kažem. Hoće li se to jednog dana promeniti? Ne znam. Ne tražim to. Ali, Rijan, onog dana kad si Džejmsu poverila svoj teret, odlučila si da želiš da neko brine o tebi. Dosadilo ti je da budeš sama. Hoće li život s njim biti težak? Hoće. Hoće li ti biti teško da se svakog dana boriš sa svojim strahovima? Hoće. Ali ono što on oseća prema tebi... pobogu, Rijan... vredno je toga. I nemoj govoriti sebi kako je u redu da bežiš od njega i hoćeš da budeš sama zato što meni ne smeta što sam sama. Sama sam zato što je prosto tako. Ti si sama zato što si tako odlučila. I to je jebeno pogrešan izbor." „Džos?" „Molim?" „Žao mije što ti nisam bila bolja prijateljica. Nisi sama."

Jesam. „I meni je žao što nisam bila bolja prijateljica." „Je li Džejms i dalje tu?" „Jeste." „Ne želim da budem sama. Ne kad mogu da budem s njim. Bože, to zvuči tako sentimentalno."

Odmahnula sam glavom, osmehnula se i stisak u grudima mi je popustio. „Da, zvuči sentimentalno. Ali istina je nekad takva." „Zvaću ga." Široko sam se osmehnula. „Prekinuću vezu."

Kad smo završile razgovor, ležala sam u mraku, osluškujući. Dvadeset minuta kasnije, čula sam da su se ulazna vrata otvorila i zatvorila.

Zatekla sam praznu dnevnu sobu. Ćebe je presavijeno na kauču. A na njemu je list papira. Poruka od Džejmsa.

Dužnik sam ti. Čvrsto sam stegla papir i tupo se vratila u svoju sobu. Zagledala sam se u porodičnu fotografiju. Za poslednjih nekoliko nedelja shvatila sam da ih nisam prebolela. Moram da razgovaram s nekim. Ali za razliku od Rijan, ne želim da razgovaram s nekim ko to može iskoristiti protiv mene. Moj psihijatar u srednjoj

školi pokušao je da mi pomogne, ali stalno sam se zatvarala u sebe. Bila sam tinejdžerka. Mislila sam da sam najpametnija.

Ali više nisam dete i nisam najpametnija. I ako želim da napadi panike prestanu, moram ujutru pozvati nekoga.

SEDMO POGLAVLJE akle, tajanstveni muškarac je otišao?"

D Nasmrt sam se preplašila i skočila, rasuvši kašičicu instant-kafe po kuhinjskom pultu. Dobacila sam Brejdenu ubilački pogled preko ramena. „Zar nikad ne ideš na posao? Ili kucaš?"

Naslonio se na dovratak i gledao kako spremam jutarnju kafu. „Mogu li dobiti jednu šolju?" Klimnuo je glavom ka lončetu. „Kakvu piješ?" ,,S mlekom i dve kocke šećera." ,,A očekivala sam da ćeš reći crnu." „Ako je ovde iko crn, onda si to ti."

Namrštila sam se. „Hoćeš li kafu ili nećeš?"

Zagunđao je. „Neko je baš prijatan ujutru." „Nisam li uvek takva?" Natmureno sam ubacila dve kocke šećera u njegovu šolju.

Brejdenov smeh pogodi me pravo u stomak. „Kako da ne."

Dok sam čekala da voda proključa, okrenula sam se i naslonila na pult prekrstivši ruke na grudima. Potpuno sam svesna toga da nemam brushalter ispod majice na bretele. U stvari, čini mi se da nikad nisam bila svesnija svog tela nego u Brejdenovom društvu. Iskreno govoreći, prestala sam da brinem o svom izgledu i svim ostalim sranjima koja idu uz to kad su mi roditelji i Bet poginuli.

Nosim šta mi se sviđa, izgledam onako kako izgledam i zabole me dupe šta bilo koji muškarac misli. To mi je nekako išlo u prilog.

Ali shvatila sam da nisam više toliko samouverena dok sam stajala pred Brejdenom. Zanima me šta on misli o meni. Nisam visoka i mršava kao sve one rasne lepotice koje sigurno ispunjavaju njegov svet. Nisam majušna, ali nisam ni visoka. Noge su mi vitke a struk tanak, ali imam grudi, kukove i dupe. Kosa mi je lepa kad je pustim, ali to se dešava veoma retko. Neodređene je boje nešto između plave i smeđe ali dugačka je, gusta i prirodno talasasta. Ali toliko je teška da mi smeta kad je ne sklonim s vrata, te je retko nosim puštenu, ako to ikad i radim. Oči su mi verovatno najveći adut bar drugi to tvrde. Imam tatine oči. Svetlosive s metalnim odsjajem, ali nisu krupne i lepe kao Holine i Eline

bademaste su, mačkaste i veoma dobre za streljanje pogledom.

Ne. Nisam lepa, slatka ni glamurozna. Ne mislim ni da sam ružna, ali nikad ranije mi nije palo na pamet da se zapitam jesam li neobična. Brejden me tera da se to pitam... i to me živcira. „Ozbiljno, zar ne ideš na posao?"

Uspravio se i nehajno mi prišao. Ponovo nosi lepo trodelno odelo. Visok plećat čovek poput njega verovatno bi izgledao opuštenije u farmerkama i flanelskoj košulji, pogotovo zbog razbarušene kose i neobrijan, ali odelo mu odlično stoji. Dok mi je prilazio, mozak mi je odlutao u zemlju mašte Brejden me ljubi, podiže me na pult, rastavlja mi noge, naslanja se na mene, njegov jezik u mojim ustima, njegova ruka na mojim grudima, druga ruka mu klizi između mojih nogu...

Neverovatno napaljena, okrenula sam se, snagom volje terajući vodu da brže proključa. „Imam sastanak za pola sata", odgovorio je i zaustavio se pored mene.

Podigao je lonče pre nego što sam stigla to da uradim. „Svratio sam da proverim je li sve u redu. Situacija je delovala napeto sinoć pre nego što smo Eli i ja otišli."

Gledala sam kako sipa vodu u šolje i razmišljala da li da mu kažem za Džejmsa i Rijan. „Dobro jutro", procvrkutala je Eli i ušla u kuhinju. Tek se probudila, ali već se umila i obukla. Naopako je navukla džemper. Povukla sam etiketu da joj skrenem pažnju na to. Smeteno se osmehnula, smakla ga s ramena i obukla kako treba. „Vratila sam se sinoć i nisam zatekla Džejmsa na kauču. Je li spavao u tvojoj sobi?"

Brejden se ukočio. Podigla sam pogled prema njemu i videla da se mršti. To mu očigledno nije palo na pamet. Zadovoljno sam se podsmehnula. „Nije." Pogledala sam Eli i shvatila sam da joj gotovo, možda, donekle, na neki način verujem. „Džejms je Rijanin dečko." „Rijan tvoja najbolja drugarica Rijan?", pitala je dok je sipala sok od narandže. Sela je za sto. Pomislila sam da je bolje da budem pored nje nego pored njenog brata, te sam se smestila na stolicu naspram nje. „Zaprosio ju je, ona se isprepadala i ostavila ga."

Eli je užasnuto zinula. „Šališ se. Jadničak."

Osmehnula sam se kad sam se setila njegove ceduljice. „Biće sve u redu." „Pomirili su se?" Pobogu, izgleda toliko puno nade a čak ih i ne poznaje.

„Ti si jedna dušica", rekla sam tiho i istopila se. „Ti si ih pomirila, zar ne?", rekla je s potpunim poverenjem u mene.

Samo Eli može da ima toliko poverenja u nekoga kao što sam ja. Veoma je odlučna da dokaže da nisam toliko uzdržana kao što se pravim. A to što je sad slučajno u pravu pomalo me nervira jer navodi na potpuno pogrešan zaključak. „Bio je ljut na tebe", umešao se Brejden pre nego što sam stigla da odgovorim.

Pogledala sam ga. I dalje je naslonjen na kuhinjsku površinu i pijucka kafu kao da ima sve vreme sveta. „Mislio je da sam je nagovorila da raskine s njim."

Brejden se nije iznenadio. U stvari, izvio je obrvu i odgovorio: „Zašto me to ne čudi?"

Eli je coknula. „Brejdene, Džos ne bi uradila tako nešto." „Znam da to ne bi. Ali ne mislim da to ne bi uradila zbog istih razloga iz kojih ti misliš da ne bi, Eli." Sranje. Dakle, on misli da me poznaje bolje od Eli. Namrštila sam se u sebi.

Možda me i poznaje. Pronicljiv mamlaz. Zbunjena, odvratila sam pogled i otpila gutljaj kafe, trudeći se da se ne obazirem na njegov burgijajući pogled. „Baš si tajanstven", progunđala je Eli pre nego što se ponovo okrenula prema meni. „Ti si ih pomirila, zar ne?"

Dužnik sam ti.

Te reči su me naterale da se osmehnem. „Jesam." „Jesi?" Brejden je zvučao toliko iznenađeno da sam se uvredila.

Dobro, možda seronja samo misli da me poznaje. „Ona mi je najbolja drugarica. Pomogla sam joj. Nisam hladnokrvna kučka, znaš."

Brejden se lecnu. „Nisam to rekao, mala."

Stresla sam se jer me je to tepanje pogodilo u živac za koji nisam ni znala da imam. Jetko sam prosiktala: „Ne zovi me 'mala'. Nemoj nikad da si mi rekao 'mala'."

Moj oštri ton i iznenadni bes izazvali su veliku napetost u kuhinji.

Odjednom nisam znala zašto sam juče bila tako zahvalna Brejdenu kad mi je pomogao posle onog napada panike. To se dešava kad pustiš ljude da ti se približe. Umisle da te poznaju iako ne znaju ništa.

Eli se nakašljala. ,,I Džejms se vratio u London?" „Da." Ustala sam i prosula ostatke kafe u sudoperu. „Idem u teretanu." „Džoslin...", poče Brejden. „Zar nemaš sastanak?", prekinula sam ga, želeći da izađem i ostavim napetost za sobom. „Džoslin..." Zvuči zabrinuto.

U sebi sam duboko uzdahnula da se smirim. Rekla si svoje, Džos. Ne moram i dalje da se ponašam kao kučka. Uzdahnula sam još jednom, pogledala ga i podrugljivo ljubazno rekla: „Imam putnu šolju u gornjem levom kredencu ako hoćeš da poneseš kafu sa sobom."

Brejden je trenutak ispitivački zurio u mene. Odmahnuo je glavom sa zajedljivim osmejkom. „Ne treba mi, hvala."

Klimnula sam glavom, praveći se da sam ravnodušna pa pogledala Eli. „Hoćeš li sa mnom u teretanu?"

Eli je nabrala prćasti nos. „U teretanu? Ja?" Odmerila sam njeno vitko telo. „Hoćeš da kažeš da si prirodno tako zgodna?"

Nasmejala se i pomalo pocrvenela. „Imam dobre gene." „Dobro. Pa, ja moram da vežbam kako bih ušla u svoje." „Slatko", promrmlja Brejden u šolju. Oči mu se smeju. Široko sam mu se osmehnula, još jedno izvinjenje bez reči zbog brecanja na njega. „Kakogod. Idem onda sama. Vidimo se kasnije." „Hvala na kafi, Džoslin", rekao mi je podrugljivo dok sam izlazila u hodnik.

Trgla sam se. „Džos!", dobacila sam namćorasto, trudeći se da ne obraćam pažnju na njegov smeh. „Dobro, pošto smo se upoznale, hoćeš li mi reći zašto si pomislila da je vreme da razgovaraš s nekim?", upita Ketrin Pričard blago.

Zašto svi psihijatri govore takvim blagim glasom? Trebalo bi da deluje

umirujuće, ali meni zvuči jednako pokroviteljski kao kad sam bila četrnaestogodišnjakinja.

Prošlo je nedelju dana od onog jutra u kuhinji s Brejdenom i nalazim se u velikoj ordinaciji u Nort Sent Endru lejnu. Iznenađujuće je hladna i savremena nimalo nalik prijatnoj neurednoj sobi psihijatra kod koga sam išla kao srednjoškolka. Pored toga, tad sam imala besplatne seanse. Ova riba u ordinaciji nameštenoj u antilopu i staklu košta me papreno. „Trebalo bi da nabavite neko cveće", primetila sam. „Malo boje. Ordinacija ne uliva dobrodošlicu." Široko se osmehnula. „Primljeno." Nisam rekla ništa. „Džoslin..." „Džos." „Džos. Zašto si ovde?"

Stomak mi se zgrčio i oblio me je hladan znoj, te sam brzo podsetila sebe kako je sve što joj kažem poverljivo. Nikad je neću videti izvan ove ordinacije i nikad neće koristiti moju prošlost, moje probleme, protiv mene ili da bi me bolje upoznala. Duboko sam udahnula. „Ponovo imam napade panike." „Ponovo?" „Često sam ih imala kao četrnaestogodišnjakinja." „Pa, svakojake brige mogu izazvati napade panike. Zašto? Šta ti se desilo?"

Progutala sam ciglu u grlu. „Moji roditelji i mlađa sestra poginuli su u udesu. Nemam druge članove porodice osim ujaka koga zabole za mene i do punoletstva sam bila u hraniteljskim porodicama."

Doktorka Pričard je beležila dok sam pisala. Zastala je i pogledala me pravo u oči. „Veoma mi je žao zbog tvog gubitka, Džos."

Osetila sam kako mi se ramena opuštaju zbog njene iskrenosti i klimnula sam glavom u znak zahvalnosti. „Dakle, napadi panike su počeli posle njihove pogibije. Možeš li da mi kažeš koji su simptomi?" Rekla sam joj a ona je klimala glavom dok sam nabrajala. „Postoji li okidač? To jest, jesi li svesna okidača?" „Ne dozvoljavam sebi da mnogo razmišljam o njima. O svojoj porodici, hoću reći. Uspomene na njih prave uspomene, a ne samo neodređena razmišljanja izazivaju napade." „Ali prestali su?"

67

Izvila sam usne. „Dobro sam ovladala time da ne mislim na njih."

Doktorica Pričard podiže obrvu. „Osam godina?" Slegnula sam ramenima. „Mogu da gledam fotografije.

Mogu da pomislim na njih, ali pažljivo izbegavam prave uspomene na nas zajedno." „Ali napadi panike su ponovo počeli?" „Spustila sam gard. Pustila sam da se uspomene vrate i dobila napad panike u teretani i kasnije na porodičnoj večeri kod jedne drugarice." „O čemu si razmišljala u teretani?"

Provrpoljila sam se s nelagodom. „Ja sam spisateljica. Pa, trudim se da to postanem. Počela sam da razmišljam o majčinoj priči. Dobra je priča. Tužna. Ali mislim da bi se dopala čitaocima. U svakom slučaju, prizvala sam jednu uspomenu zapravo, više njih na svoje roditelje, na njihov odnos. Imali su dobar odnos. Sledeće čega sam bila svesna bilo je kako mi neki mladić pomaže da ustanem s trake za trčanje." ,,A na porodičnoj večeri? Je li to prva porodična večera kojoj si prisustvovala otkako si bila u hraniteljskoj porodici?" ,,U hraniteljskoj porodici nismo imali porodične večere." Neveselo sam se osmehnula. „Je li to onda prva porodična večera otkako si ostala bez svoje porodice?" „Da." „I to je izazvalo uspomene?" „Jeste." „Jesi li nedavno imala kakve velike promene u životu, Džos?"

Pomislila sam na Eli, Brejdena i kako smo pili kafu pre nekoliko jutara. „Preselila sam se. Nov stan, nova cimerka." „Još nešto?" „Moja stara cimerka i najbolja drugarica Rijan preselila se u London i upravo se verila. Ali to bi bilo sve." „Jeste li bliske?"

Slegnula sam ramenima. „Onoliko koliko dozvoljavam sebi da se zbližim s nekim."

Osmehnula mi se, tužno skupivši usne. „Pa, ta rečenica mnogo govori. A šta je s novom cimerkom? Dozvoljavaš li sebi da se zbližiš s njom?"

Razmislila sam o tome. Čini mi se da sam se otvorila prema Eli više nego što

sam nameravala. I stalo mi je do nje više nego što sam očekivala. „Eli. Brzo smo se sprijateljile. Nisam to očekivala. Druži se s prijatnim ljudima i često izlazi s njima zajedno sa svojim bratom. Pretpostavljam da sad imam bogatiji društveni život." „Jesi li dobila napad panike na večeri s Elinom porodicom?" „Jesam."

Doktorka Pričard klimnu glavom i pribeleži nešto. „Pa?", pitala sam.

Osmehnula se. „Tražiš li dijagnozu?" Izvila sam obrvu. „Žao mi je što ću te razočarati, Džos, ali jedva da smo zagrebale površinu." „Ali mislite da te promene imaju neke veze s njima, zar ne? Želim da napadi panike prestanu." „Džos, ovde si petnaest minuta i već ti mogu reći da napadi panike neće uskoro prestati... ukoliko ne počneš da se suočavaš s pogibijom svoje porodice."

Molim? Pa, to je budalaština. „Suočila sam se s tim. Poginuli su. Ožalila sam ih. Sad pokušavam da krenem dalje. Zato sam i došla." „Slušaj, dovoljno si pametna da znaš kako imaš problem i da moraš razgovarati s nekim o tome, te si dovoljno pametna i da shvatiš kako potiskivanje uspomena na porodicu nije zdrav način suočavanja s njihovom smrću. Nisi ih ožalila kako treba, Džos. Moramo da se suočimo s tim. Promene u svakodnevnom životu, novi ljudi, nova osećanja, nova očekivanja sve to može da oživi prošle događaje. Pogotovo ako se nisi suočila s njima. Podigla si zid oko njihove smrti i on je napukao kad si se prvi put našla u društvu druge porodice.

Moguće je da patiš od posttraumatskog poremećaja, a to nije nešto što se sme zanemariti."

Zagunđala sam. „Mislite da imam posttraumatski poremećaj, ono što veterani imaju?" „Nemaju samo vojnici taj poremećaj. Svako ko doživi gubitak ili emotivnu ili fizičku traumu može patiti od posttraumatskog poremećaja." ,,I mislite da ga ja imam?" „Moguće je. Znaću više kako budemo više razgovarale. I nadam se da će ti, što više budemo razgovarale, biti lakše da razmišljaš o svojoj porodici i da je se sećaš." „To ne zvuči kao dobra zamisao." „Neće biti lako. Ali će ti pomoći."

OSMO POGLAVLJE božavam miris knjiga.

O „Zar ne misliš da je to previše surovo za Hanu?" začula sam Elin tih, zabrinut glas nad glavom.

Osmehnula sam se Hani, višoj dva-tri centimetra od mene. Kao njena majka i sestra, klinka je visoka. Potom sam izvila glavu da s nevericom pogledam Eli, koja me nadvisuje. „Ona ima četrnaest godina, a ovo je tinejdžerska knjiga."

Knjiga mi je skliznula iz prstiju kad ju je Hana uzela pre nego što je Eli stigla da je spreči. Nedeljno je jutro i pravim im društvo u knjižari, gde se Hana sjajno zabavlja s poklon-kuponom koji joj je Brejden dao. Eli izgleda smeteno. „Da, ali govori o distopijskom svetu u kome tinejdžeri ubijaju jedni druge." „Jesi li je uopšte pročitala?" „Nisam..." „Onda mi veruj." Široko sam se osmehnula Hani. „Knjiga izuva." „Uzeću je, Eli", reče Hana odlučno i stavi knjigu na gomilu koja je postajala sve veća.

Eli je poraženo uzdahnula, nerado klimnula glavom i vratila se odeljku s romantičnim knjigama. Otkrila sam da je luda za srećnim završecima. Ove nedelje smo gledale čak tri romantične drame. Međutim, pre nego što se predoziram još jednom adaptacijom Nikolasa Sparksa, rešena sam da večeras gledamo Meta Dejmona u ulozi Džejsona Borna kako praši protivnike.

Mobilni mi je zazvonio i izvukla sam ga iz tašne. Rijan. Sinoć sam joj poslala mejl. „Možeš li da sačekaš dok se javim?", pitala sam Hanu.

Mahnula mi je da može, nosa gotovo zalepljenog za policu dok je čitala naslove. Nasmejala sam se i udaljila kako bih se javila. „Ćao." „Ćao", odgovorila je Rijan gotovo kolebljivo.

Pripremila sam se.

Sranje. Možda nije trebalo da podelim novosti s njom. Hoće li sad početi da se ponaša prema meni kao prema ludači? Recimo, hoće li postati pažljiva. To bi stvarno bilo čudno. Nedostajaće mi njeno psovanje, između ostalog. „Kako ste ti i Džejms?", pitala sam pre nego što je stigla da progovori. „Mnogo bolje. Napredujemo. U stvari, zamolio me je da počnem da se

viđam s nekim. S psihijatrom."

Ukočila sam se u odeljku s naučnom fantastikom. „Zezaš me." „Ne. Nisam mu rekla za tvoj mejl, kunem se. Samo je odjednom to predložio. Kakva slučajnost." Duboko je uzdahnula. „Stvarno si bila kod psihića?"

Osvrnula sam se da proverim jesam li sama. „Morala sam da razgovaram s nekim, a mogu verovati samo profesionalcu koga lično ne zanimam... pa... da razgovaram kad mi je potrebno da razgovaram..." Namrštila sam se. Zaslužujem desetku za jasnoću izražavanja. „Shvatam."

Trgla sam se zbog njenog tona. Svakako postoji žaoka. „Rijan, nisam htela da te povredim." „Nisi. Samo mislim da bi trebalo da razgovaraš s nekim kome je zaista stalo do tebe. Zašto misliš da sam ispričala sva ona sranja Džejmsu? Znaš, bila si u pravu. Verovala sam mu. I drago mi je zbog toga." „Nisam spremna za to. Nemam Džejmsa. Ne želim da imam Džejmsa.

Uostalom, tvoj Džejms ipak želi da ideš kod psihijatra."

Zagunđala je. „Čini mi se da on misli kako ću dokazati da ozbiljno želim da nam veza uspe ako pristanem na terapiju."

Setila sam se koliko je Džejms bio skrhan one noći kad je došao kod mene. „Onda bi trebalo to da uradiš." „Kako je bilo? Je li čudno?"

Užasno je. „U redu je. U početku je čudno, ali nastaviću da idem." „Hoćeš li da pričaš o tome?"

Da, plaćam sto funti na sat profesionalki da bih pričala s tobom. Zauzdala sam zajedljivost. „Ne, Rijan, neću." „Dobro. Ne moraš da se brecaš na mene, mrzovoljna kravo."

Prevrnula sam očima. „Znaš, nedostaju mi tvoje uvrede uživo. Nije isto preko telefona."

Otpuhnula je. „Nedostaje mi neko ko me kapira. Nazvala sam jednu devojku u istraživačkoj grupi kučkom znaš, prijateljski a ona mi je rekla da idem dođavola.

A čini mi se da je to stvarno mislila." „Rijan, pričale smo o tome. Normalni ljudi ne vole kad ih nazivamo raznim

imenima. Shvataju to lično iz samo njima znanih razloga. A uzgred, jesi malo kučkasta." „Normalni ljudi su tako osetljivi." „Džos, jesi li pročitala ovu?" Hana se pojavila iza police i mahnula još jednim distopijskim romanom. Pročitala sam ga. Šta da kažem? Volim distopijske romane. „Ko je to?", upita Rijan. „Gde si?"

Klimnula sam glavom. „Dobar je. I ima jedan super frajer u njemu. Mislim da će ti se stvarno svideti."

Hana se oduševila i privila knjigu na grudi pre nego što je odvukla svoju korpu natrag u odeljak s knjigama za tinejdžere. „Džos?" „To je bila Hana." Iskrivila sam glavu kad sam ugledala roman Dena Simonsa. Oho, nisam ga čitala. „A ko je Hana?" „Elina četrnaestogodišnja sestra." „Ti si s tinejdžerkom... zašto?"

Kakav joj je to ton? Kao da je pitala: „Drogiraš se... zašto?" ,,U knjižari smo." „Pošla si u kupovinu s jednom tinejdžerkom?" „Zašto to uporno govoriš takvim tonom?" „Ne znam. Možda zato što si se preselila u skup stan, trošiš novac koji nikad nisi htela da pipneš, družiš se s devojkom koja je pedeset pet puta gledala Beležnicu i mnogo se smeje, izlaziš na piće s pravim ljudima radnim danima, spasla si mi vezu, odlaziš kod psihijatra i čuvaš tinejdžere. Preselila sam se u London, a ti si se podvrgla jebenoj lobotomiji."

Duboko sam uzdahnula. „Znaš, dovoljno je da samo budeš zahvalna što sam ti spasla vezu." „Ozbiljno, Džos, šta se dešava s tobom?"

Skinula sam roman Dena Simonsa s police. „Ne radim sve to namerno. Eli i ja se slažemo. Njoj se iz nekog razloga sviđa da gleda moju namćorastu facu i imala je drugačiji život od nas dve. Ona stvarno voli ljude i to znači da često visi s njima." „Džos?"

Okrenula sam se i ugledala veoma namrštenu Eli pred sobom. Preplavila me je briga i uplašeno sam pogledala iznad polica, tražeći Hanu.

„Hana je dobro." Eli je shvatila zašto mahnito okrećem glavu. „Ja sam neodlučna." Podigla je knjigu na čijoj je korici devojka u raskošnoj viktorijanskoj haljini. Par muških ruku zavodljivo poseže za čipkom na njenim leđima. I u naslovu se spominje zavodljivost. U drugoj ruci drži Sparksov najnoviji roman. „Koju?"

Bez oklevanja sam pokazala na cepača korseta. „Tu zavodljivu ko god da ju je napisao. Sparks bi bio preterivanje ove nedelje."

Mahnula je knjigom sa cepačem korseta na korici i vojnički klimnula glavom pre nego što se udaljila. „Ozbiljno", nastavi Rijan, „gde je Džos i šta si uradila s njom?" „Džos će da prekine vezu ako nastaviš da je analiziraš." „Džos govori u trećem licu."

Nasmejala sam se. „Rijan, nestani, važi? Pozdravi Džejmsa i reci mu da mi je svakako dužnik." „Čekaj, šta?"

I dalje se smejući, prekinula sam vezu i otišla da pronađem Hanu i Eli. Pridružila sam im se u redu pred kasom. Eli je neuobičajeno tiha, a Hana samo gleda svoje knjige s ljubavlju. Trebalo je da kupimo ranac za njih. Videla sam da prodavač pakuje Hanine knjige u slabe plastične kese i, pošto se Eli isključila, pokazala sam iza njega. „Hej, možeš li da ih spakuješ u one jače kese? Te će pući."

Lenjo je slegnuo ramenima. „Jedna kesa je pedeset penija."

Namrštila sam se. „Ovo dete je upravo kupilo knjige za sto funti, a ti ne možeš da nam daš kese."

Mahnuo je poklon-kuponom. „Nije." „Aha, ali jeste čovek koji joj je dao poklon-kupon. Ne očekuješ valjda da platimo kese u kojima ćemo nositi knjige?" „Neee", otegnuo je kao da sam glupača. „Možete da ih nosite u kesama koje dajemo besplatno."

Možda bih odustala da mi se nije obratio na takav sarkastičan način koji poručuje da mrzi svoj posao i da ga zabole da bude pristojan prema mušterijama. Zaustila sam da ga postavim na svoje mesto, ali Eli me je uhvatila za ruku. Podigla sam pogled prema njoj i videla da se ljulja, prebledela, čvrsto

zatvorenih očiju. „Eli." Uhvatila sam je i pridržala se za mene. „Eli?", upita Hana zabrinuto i požuri s njene druge strane. „Dobro sam", promrmljala je. „Samo mi se zavrtelo u glavi. Imam... glavobolju..." „Ponovo?" To je treći put ove nedelje. Dobacila sam prodavcu ubilački pogled, povukla Eli u stranu i brecnula se na njega. „Samo stavi knjige u normalne kese." „Daj im deblje kese", rekla je devojka koja radi pored njega i uzdahnula. „Ali..." „Uradi to."

Nisam se obazirala na njegov iznervirani pogled i posvetila sam se Eli. „Kako si?"

Iako i dalje bleda, prestala je da drhti. „Bolje. Nisam jela danas. Samo sam slaba." „Šta je s tim glavoboljama?"

Ohrabrujuće se osmehnula. „Nisam dovoljno jela zbog doktorata. Osećam pritisak i pod stresom sam.

Trebalo bi da povedem računa." „Izvoli." Prodavač mi je pružio dve deblje kese.

Zahvalila sam mu i dala jednu Hani. „Daj meni." Eli posegnu za Haninom kesom. ,,E, nećeš." Uhvatila sam je za lakat.„Idemo da pojedeš nešto."

Eli se usprotivila da će kasnije jesti na nedeljnoj večeri kod mame večeri s koje sam, srećom, uspela da se izvučem pošto sam rekla kako hoću da se osamim nekoliko sati radi pisanja ali nagovorila sam je da prezalogaji nešto u slatkom malom bistrou iza ugla. Hana je išla pored nas, a Eli joj je držala ruku na leđima i navodila je kroz gužvu na Prinses stritu jer je odmah počela da čita jednu knjigu.

Ne znam kako iko može da čita dok hoda. Ja bih dobila putnu mučninu. Ćaskale smo o predstojećem Edinburškom festivalu kad sam ugledala Brejdena. Videli smo se u petak kad je s Eli, Adamom, Dženom, Edorn i nekoliko kolega svratio na piće u Klub 39. Nismo stigli da razgovaramo, a njegovo ponašanje prema meni svakako je preraslo u prijateljsko. Ne znam je li mi to zasmetalo. Ali znam da jesam osetila nešto kad sam ga videla s njom.

Ide prema nama, lako uočljiv u gužvi zbog svoje visine... i, pa, zbog toga što dobro izgleda. Nosi crne farmerke, crne čizme i tamnosivu majicu dugih rukava koja mu ističe izvajan torzo i široka ramena.

U ruci drži drugu ruku.

A ona pripada devojci koju nikad nisam videla. „Brejden", promrmlja Eli. Hana je podigla glavu s knjige i lice joj se ozarilo kad ga je videla. „Brejdene!", pozvala ga je.

Osmehivao se devojci i brzo je okrenuo glavu da vidi ko ga zove. Osmeh mu je postao širi kad je spazio Hanu.

Kad smo se približili, iznenada sam poželela da sam bilo gde drugde. Ono što sam osetila kad sam ga videla s drugom nije lepo. U stvari, odavno se nisam osetila toliko loše. A nije mi se dopalo ni što je navukao pažljivo učtiv izraz kad je video da sam s njegovim sestrama.

Podigla sam pogled prema Eli kad smo se zaustavile i videla da seva očima na devojku s Brejdenom. Zbunjena i prilično zgranuta, protiv volje sam upitno prosiktala Elino ime. Pogledala me je stisnute vilice. „Kazaću ti kasnije." „Hana." Brejden ju je zagrlio i klimnuo glavom prema kesama. „Jesi li potrošila kupon?" „Da, uzela sam gomilu knjiga. Hvala još jednom", dodala je. „Nema na čemu, mila." Pustio ju je i okrenuo se prema nama. „Els, bleda si.

Jesi li dobro?"

I dalje ga je streljala pogledom, a mene je zanimalo šta sam, kog đavola, propustila. „Uhvatila me je neka slabost. Nisam jela." „Vodim je da jede." Pomislila sam da bi trebalo to da spomenem kako ne bi pomislio da je vucaramo okolo kad joj nije dobro. „Dobro", promrmljao je i pogledao me. „Džoslin, ovo je Viki."

Pogledale smo se i učtivo osmehnule jedna drugoj. Podseća me na Holi: visoka, plava, lepa i prirodna kao prokleta Barbika. Ipak, privlačna je.

Brejden svakako voli određen tip devojaka, a ja svakako nisam njegov tip.

Nije ni čudo što je prestao da flertuje sa mnom. Mora da mu je seksualni radar pomahnitao kad smo se upoznali, ali sad se očigledno vratio na kurs. „Zdravo, Viki", promrmlja Eli natmureno.

Jače je od mene obrve mi se podigoše gotovo do kose. Eli zvuči gotovo ratoborno.

Zadivljena sam.

I veoma znatiželjna.

Brejden pogleda sestru da je smiri. „Sinoć sam bio na poslovnom sastanku, a Viki je sedela za susednim stolom.

Odlučili smo da se ispričamo i doručkujemo zajedno."

Drugim rečima, Viki je bila za drugim stolom i smuvali su se. Potisnula sam nepoznatu nelagodu koja me je obuzela. Nešto me je steglo u grudima i stomak mi se zgrčio. Možda Eli nije pozlilo zato što nije jela možda smo obe juče pojele nešto pokvareno. „Drago mi je što te ponovo vidim, Eli", reče Viki ljupko. Deluje fino. „Hm." Eli ju je otvoreno otkačila, prevrnula očima i prikovala Brejdena pogledom. „Dolaziš li na večeru danas?"

Videla sam kako mu mišiči brade igraju. Sestrino ponašanje mu se zasigurno ne dopada. „Naravno." Prešao je pogledom na mene.„Videću vas obe tamo." „Džos ne može danas. Ima obaveze."

Namrštio se. „To je samo nekoliko sati. Svakako možeš da nas uglaviš?"

Viki se priljubila uz njega. „Ja bih volela da dođem na večeru, Brejdene."

Brejden ju je donekle snishodljivo potapšao po ruci. „Žao mi je, srce. Samo je porodica pozvana."

Tri stvari se dogodiše istovremeno: Eli se zagrcnu od smeha, Viki ustuknu kao da ju je ošamario, a ja osetih početak napada panike. Osetivši kako me magla obavija, ujednačeno sam disala da se probijem kroz nju. „Znate šta?" Uzmakla sam jedan korak. „Potpuno sam zaboravila da sam obećala Džo kako ću joj doneti napojnice. Danas. Zapravo, sad." Mahnula sam. „Moram da idem. Vidimo se kasnije."

I onda sam otišla što sam brže mogla. „Zašto si pobegla?" upita doktorka Pričard i iskrivi glavu poput znatiželjne ptice.

Ne znam. „Ne znam." „Već si nekoliko puta spomenula Elinog brata Brejdena. Kakvu ulogu on ima u tvom životu?" Želim ga. „Valjda mi je prijatelj." Pošto je samo zurila u mene, slegnula sam ramenima. „Upoznali smo se na čudan način."

Ispričala sam joj. „Dakle, on te privlači?" „Privlačio me je."

Klimnula je glavom. „Onda ću se vratiti na prethodno pitanje. Zašto? Zašto si pobegla?" Ženo, zar bih bila ovde da znam? „Ne znam." „Možda zato što je Brejden bio s drugom devojkom? Ili zato što je nagovestio da si porodica?" „Zbog oba, čini mi se." Protrljala sam čelo, osetivši početak glavobolje. „Hoću da on ostane u kutiji u koju sam ga stavila." „U kutiji?" „Znaš, kutija. S nalepnicom na kojoj piše valjda je prijatelj'. Može se reći da smo prijatelji iako to zapravo nismo. Visimo zajedno, ah ne poznajemo se stvarno. Više mi se sviđa da ostane tako. Možda sam se uplašila pri pomisli da on veruje kako postoji još nešto. Da misli kako smo bliski. To ne želim." „Zašto?" „Prosto ne želim."

Doktorka Pričard je primetila moj ton, klimnula glavom i odustala od tog pitanja. „A tvoja osećanja kad si ga videla s drugom devojkom..." „Osetila sam samo zbunjenost i paniku. Bio je s devojkom s kojom je očigledno imao seksualnu vezu, a natuknuo je kako je prijateljstvo sa mnom dublje od onoga što ima s njom. Kao što sam rekla, to nije tačno. Ne želim to." „To je jedini razlog?" „Da." „Dakle, ne želiš da imaš vezu s Brejdenom? Seksualnu ili neku drugu?"

Da. „Ne." „Hajde da porazgovaramo o tome. Nismo pričale o tvojim vezama s muškarcima. Čini mi se da si usavršila kako da držiš ljude dalje od sebe, Džos. Je li mnogo prošlo od tvoje poslednje veze?" „Nikad nisam imala vezu." „Jesi li izlazila s mladićima?"

Izvila sam usne kad sam se setila takozvanih bezbrižnih godina. „Hoćete li mračnu prošlost? Dobro, ispričaću vam..." „Jesi li odnela novac koleginici?", upita Eli tiho i baci se na kauč pored mene.

Klimnula sam glavom i, kako bih potisnula grižu savesti zbog te laži, ponudila je mojom voljenom velikom kesom slatkiša.

„Hoćeš malo?" „Ne, prejela sam se." Naslonila se na jastuk i pogledala televizor. „Šta gledaš?" „Bornovu nadmoć." „Mm, Met Dejmon." „Je l' večera dobro prošla? Je l' ti bolje?" Osetila sam još veću grižu savesti što tako razgovaram s njom. I dalje pokušavam da shvatim šta mi se danas desilo.

Pogledala me je iskosa. „Mama je pitala za tebe."

To je lepo. „Jesi li joj prenela da sam je pozdravila?" „Jesam. I večera je bila naelektrisana. Brejden se i dalje ljutio na mene."

Podsmehnula sam se i ponovo zagledala u ekran. „Nikad te nisam videla takvu. Izgledala si opasno." „Pa, Viki je drolja." Šištavo sam uvukla vazduh. Njeno uglavnom srdačno lice je bilo napeto i ledeno. „Baš je ne voliš. Ko je ona?" „Neko vreme je bila Brejdenova devojka. Neverovatno mi je da se ponovo viđa s njom." „I " Shvativši da me zapravo zanima šta joj je uradila, Eli je slegla ramenima i lice joj je klonulo. „Jednog dana sam svratila kod Adama i zatekla je tamo. Golu. U njegovom krevetu. I on je bio nag."

Ne mogu da verujem. „Prevarili su Brejdena?" „Ne." Neveselo se'podsmehnula. „Adamu se svidela i Brejden ju je ustupio."

Pobogu... „Ustupio ju je?" „Aha." „Zar nema nimalo samopoštovanja?" „Zar nisi čula kad sam rekla da je drolja?" „Neverovatno mi je da je Brejden to uradio. Tek tako ju je ustupio?" „Možda se nisam dobro izrazila. Ona je rekla Brejdenu da želi Adama.

Brejdenu to nije smetalo pa ih je pustio da se kresnu."

Nastrano, pomalo hladno, ali bilo je uz obostranu saglasnost, te zašto bih ih osuđivala?

78

„Dakle, ima samopoštovanje. U čemu je frka?" Pokušala sam da dokučim zašto je Eli zapravo ne podnosi. „Devojka voli seks." „Ona je drolja!"

O, da. Sad mi je razlog jasan.

Adam. „Adam ti se baš sviđa, je l' tako?"

Polako je izdahnula i zažmurila. Osetila sam žaoku bola kad sam videla kako joj je suza pala ispod trepavica i skliznula niz obraz. „O, mila." Uspravila sam se i privukla je k sebi, pustivši da mi se tiho isplače na džemperu. Posle nekog vremena zavukla sam ruku u polupraznu kesu slatkiša i pružila joj jedan. „Evo. Podigni malo šećer dok gledamo kako Džejson Born lema." „Možemo li da se pravimo kako lema Adama?" „Već to radim. Vidiš li onog tipa? To je Adam, a Born će ga odvaliti od batina."

Zakikotala se, a ja sam se iznenadila kako neko toliko jak može da bude toliko ranjiv.

DEVETO POGLAVLJE osle dve nedelje, jednog napada panike i jedne posete psihijatru, P ponovo sam se mučila s rukopisom. Kad sam usred priče, mozak mi uglavnom odluta u zemlju mašte na najmanji podstrek bez obzira na to jesam li za laptopom ili nisam. Ali ovih dana moram da molim maštu da se probudi. A to nikad nije dobro rešenje.

Pošto knjiga ne napreduje, a moja zebnja sve više raste jer se pitam ima li nade da postanem spisateljica i šta ću, dođavola, da radim ako je nema odlučila sam da uradim ono što mi najbolje polazi za rukom: zaključala sam sve u čeličnu kutiju unutar sebe kako ne bih razmišljala o tome i usredsredila sam se na nešto drugo.

Pošto je počeo Edinburški festival, prihvatila sam dodatne smene u klubu i izlazila s Eli kad god bi me pozvala. Doktorka Pričard me je prilikom poslednje posete ohrabrila da ponovo pokušam da odem na porodičnu večeru, što sam i uradila bez napada panike napredak! Takođe sam često odlazila u teretanu i izbegavala zavodničke osmehe trenera Gavina.

Na Elino olakšanje, Viki je nestala iz Brejdenovog života jednako brzo kao što je ušla. Mada to ne bih znala da mi nije rekla jer nisam videla Brejdena od onog jutra u Prinses stritu. Ima pune ruke posla pored jednog građevinskog projekta, planira neki veliki događaj u svom noćnom klubu Vatra za kraj festivala. Saznala sam i da je Adam njegov arhitekta. Prema tome, kad je Brejden zauzet i Adam je zauzet. Trebalo je da se nađemo nekoliko puta jednom da slušamo nekog komičara, drugi put na piću, treći put na porodičnoj večeri ali Brejden je svaki put otkazao, čime je dokazao da nisam bila u pravu: on stvarno radi kako bi zaradio svoj novac.

Shvatila sam njegovo odsustvo kao blagodet. Opuštenija sam nego što sam nedeljama bila i zbližila sam se s Eli. Priznala mi je sve o fijasku s Adamom...

Pošto je zaljubljena u njega od detinjstva, konačno je skupila hrabrost da preduzme nešto u vezi s tim pošto je prebio mamlaza koji ju je koristio kako bi došao do podataka o Brejdenu. Otišla je u njegov stan i doslovno se bacila na njega. A budući da je Adam muškarac a Eli lepa, nije odoleo. To jest, sve dok nije bila gotovo potpuno naga pod njim. Tad se povukao i objasnio da to nikad ne bi mogao da uradi Brejdenu ili njoj, da mu Brejden nikad ne bi oprostio kao i da on ne bi oprostio sebi. Pošto je pomislio da je reč o trenutnoj privlačnosti, Eli je otišla i u tišini lečila slomljeno srce i povređenu sujetu.

Nikad ne bih naslutila da se tako nešto desilo među njima. Eli se ponaša sasvim opušteno u njegovom društvu. Rekla mu je kako ne želi da se išta promeni i davala sve od sebe da se normalno ponaša. Videla sam je na delu zaista se trudi. Ali nekad bi joj se nešto nežno, nešto više, prikralo u izraz kad bi ga pogledala. Kad bolje razmislim, ima nečeg i u tome kako Adam nju gleda. Ali ne mogu da dokučim je li to samo želja ili su posredi dublja osećanja. Đavolski sam znatiželjna, ali znam da me se to ne tiče pa ne guram nos gde mu nije mesto.

Pošto se otvorila, Eli je ponovo pokušala da razgovara sa mnom o mojoj porodici, o mojoj prošlosti.

Ućutkala sam je.

Doktorka Pričard kaže da treba vremena. Zasad ne mogu da se otvorim i, bez obzira na to šta dobra doktorka kaže, nisam sigurna ni da umem da se otvorim. „Ponovo spisateljska blokada?"

Okrenula sam se na stolici i ugledala Eli na vratima. Drži veliku smeđu kovertu. Namrštila sam se i sklopila laptop. „Mogla bih to da odštampam na majici." „Proći će."

Samo sam zagunđala u odgovor. ,,U svakom slučaju, žao mi je što moram da te pitam, ali..." „Šta je bilo?"

Ponovo je mahnula kovertom. „Brejden je sinoć svratio dok si bila na poslu i zaboravio je ova dokumenta.

Upravo je zvao da me zamoli da ih donesem u njegovu kancelariju jer su mu potrebna za sastanak koji ima za dva sata, ali imam predavanje..."

Stomak mi se uvrteo. ,,I hoćeš da mu ja odnesem."

Oči su joj postale još krupnije i ljupke. „Molim te", rekla je preklinjući.

Sranje sranje sranje. Gunđajući, ustala sam i uzela kovertu. „Gde mu je kancelarija?"

Rekla mi je adresu blizu pristaništa, što znači da ću morati da uzmem taksi kako bih stigla na vreme pošto moram i da se istuširam. „Mnogo ti hvala, Džos." Široko se osmehnula i pošla prema vratima. „Moram da bežim. Vidimo se kasnije."

Otišla je.

A ja idem kod Brejdena. Prokletstvo. Pokušavajući da se ne obazirem na

lepetanje leptirovih krila u stomaku, purnjala sam dok sam se tuširala i oblačila.

Obukla sam farmerke i tanki džemper jer je dovoljno toplo, a u Škotskoj štrčite kao turista ako nosite jaknu kad nije mraz. Bez šale. U Škotskoj se svi poskidaju u majice čim grane sunce.

Zagledala sam se u svoj odraz u ogledalu veoma malo šminke, kosa uvijena u neurednu punđu. Džemperčić je sladak i ima dekolte, ali farmerke su stare i izbledele. Naravno, pitam se šta li Brejden misli o mom izgledu, ali neću dozvoliti da me to promeni. Ne oblačim se da zadivim ikoga osim sebe i svakako to neću promeniti zbog tipa koji voli žene s dužim nogama, manjim grudima i svetlijom plavom kosom. Činilo mi se da se beskrajno vozim taksijem i, kao uvek, osećala sam blagu mučninu kad sam stigla pošto smo se truckali u ni sama ne znam koliko kaldrmisanih ulica. Taksista me je ostavio u Komeršel kveju i pošla sam duž veštačkog potoka koji se uliva u reku. Zdesna je parkiralište, a sleva brojne poslovne zgrade. Otkrila sam da je Brejdenova kancelarija u istoj zgradi s arhitektonskom firmom, računovodstvenom agencijom i zubarskom ordinacijom.

Pošto sam pozvonila na interfon i ponižavajuće se zbunila u liftu koji se otvara sa suprotne strane od one na koju ste ušli obrela sam se u ukusno nameštenoj prijemnici.

Plava žena za pultom nimalo nije odgovarala mojim očekivanjima.

Približno je Elodinih godina, ali je bar deset kilograma teža, i dočekala me je sa širokim srdačnim osmehom. Na pločici s imenom piše joj MORAG. Pripremila sam se za susret s visokom, vitkom i lepom ženom koja će podrugljivo odmeriti moje farmerke i pokušati da me izbaci iz zgrade. Da nisam ušla u pogrešnu kancelariju? „Izvolite?" Morag se i dalje široko osmehivala. „Ovaj..." Osvrnula sam se, tražeći neki znak da je ovo Brejdenova kancelarija. „Tražim Brejdena Karmajkla." „Imate li zakazano?"

Dobro, znači ovo jeste njegova kancelarija. Prišla sam pultu i mahnula kovertom. „Ostavio je ova dokumenta kod svoje sestre moje cimerke i, ovaj, zamolio ju je da mu ih donese. Ona nije mogla pa sam ih ja donela."

Moragin osmeh postao je još širi, ako je to uopšte moguće. „O, to je veoma lepo od vas, dušo. Kako se zovete?" „Džos Batler."

82

„Samo trenutak." Podigla je slušalicu i odmah progovorila. „Došla je Džos Batler da vam donese neka dokumenta, gospodine Karmajkle... Ahaaa. U redu."

Spustila je slušalicu i ponovo mi se osmehnula. „Odvešću vas do kancelarije gospodina Karmajkla, Džoslin."

Stegla sam zube. „Džos." „Ahaaa."

Dovoljno me nervira što me uporno zove Džoslin, ali zar zaista mora da podstiče i druge na to? Pošla sam za vedrom sredovečnom ženom uskim hodnikom do kancelarije u uglu. Pokucala je i dubok glas je odgovorio: „Slobodno." Stresla sam se kad sam ga čula i načas se zapitala je li mi nedostajao poslednje dve nedelje. „Džoslin, gospodine", rekla je Morag i otvorila vrata.

Ušla sam i čula kako su se vrata zatvorila iza mene.

Kancelarija je veća nego što sam očekivala, a veliki prozor gleda na pristanište. Veoma je muževna s ogromnim orahovim radnim stolom, kožnom stolicom, crnim kožnim kaučem i stamenim policama punim fascikli i knjiga u tvrdom povezu. U jednom uglu stoji nekoliko metalnih ormarića za dokumenta.

Na zidu iznad kauča nalazi se velika slika Venecije, a na policama s knjigama je više uramljenih fotografija na kojima je Brejden s Eli, Adamom i Elinom porodicom. U uglu iza mene su traka za trčanje i klupa za dizanje tegova.

Brejden se naslonio na sto i ispružio duge noge, zagledan u mene. Osetila sam onaj grč u stomaku kad sam ga videla, kao i poznato golicanje između nogu. Pobogu, još je seksepilniji nego što ga se sećam.

Sranje sranje sranje. „Ćao." Mahnula sam kovertom. Duhovit pozdrav, Džos, veoma duhovit.

Brejden se osmehnuo i ukočila sam se kad me je polako odmerio. Progutala sam knedlu i srce mi je ubrzalo nije me tako pogledao od one večeri u kafiću s Holi. „Lepo je videti te, Džoslin. Čini mi se da je prošlo sto godina."

Ne obazirući se na navalu zadovoljstva koju su njegove reči izazvale, prišla sam i pružila mu kovertu. „Eli je rekla da ti ovo hitno treba."

Klimnuo je glavom, ne skidajući pogled s mene dok je uzimao kovertu. „Hvala što si mi ih donela. Koliko ti dugujem za taksi?" „Ništa." Odmahnula sam glavom.„Nije problem. Ionako sam samo blejala za stolom."

83

„Spisateljska blokada?" „Spisateljski zid."

Podsmehnuo se. „Zar je toliko loše?" „Jeste."

Saosećajno se osmehnuo i ustao. Sad nam se tela gotovo dodiruju. Ostala sam bez daha kad sam podigla glavu da ga pogledam. „Žao mi je što sam morao da otkažem poslednjih nekoliko viđanja."

Zvuči kao da je otkazao sastanke. Zbunjeno sam se nasmejala. „Dobro." „Sinoć sam svratio do stana, ali nisi bila tamo." „Radila sam. Dodatne smene." Odmakla sam se od njega u nadi da će krv prestati da mi ključa.

Učinilo mi se da se osmehnuo kad se okrenuo da spusti dokumenta na sto. „Kad smo se poslednji put videli, pobegla si kao da te đavoli jure zbog nečega što sam rekao. Ili si možda pobegla zbog mog društva?"

Nadmeno govno. Glasno sam se nasmejala. „Viki?"

Osmeh mu je postao drzak. „Jesi li bila ljubomorna?"

Zar je moguće da vodimo ovakav razgovor? Nisam ga videla dve nedelje i... uh! Njegov egoizam je zapanjujući, te sam se osmehnula i prekrstila ruke na grudima. „Znaš, pravo je čudo da sam uspela da se stanem u ovu kancelariju pored tvoje ogromne sujete."

Brejden se nasmejao. „Pa, pobegla si zbog nečega, Džoslin." „Prvo, prestani da me zoveš Džoslin. Zovi me Džos. Dž-o-s. Džos. Drugo, tad si nekako natuknuo da sam porodica iako si me upoznao samo dve nedelje pre toga."

Naborao je čelo kad sam to rekla pa se ponovo naslonio na sto i prekrstio ruke na grudima dok je razmišljao o tome. „Jesam li?" „Jesi."

Odjednom me je prodorno pogledao, očiju punih svakojakih pitanja. „Eli mi je rekla za tvoju porodicu. Žao mi je."

Mišići mi se stegoše, a vrelina koju je izazvao ispari kao da je upravo pustio klimu na najjače. Šta mogu da kažem? Ne želim da pravi dramu niti da me analizira. „To je bilo odavno." „Nisam shvatio da sam to natuknuo. U vezi s porodicom. Ali sad sve ima smisla. Večera kod Elodi... tvoje bežanje..." „Nemoj", brecnula sam se i napravila tri koraka prema njemu. „Brejdene, nemoj." Glas mi je utihnuo dok sam potiskivala želju da ga ugrizem poput ranjene životinje. „Ne pričam o tome."

Dok me je posmatrao, nisam mogla a da se ne zapitam šta misli. Misli li da sam lujka? Jadna? Je l' mi stalo do njegovog mišljenja? A onda je samo klimnuo glavom. „Kapiram. Ne moramo da..." Preplavilo me je olakšanje i uzmakla sam jedan korak. Ali Brejden mi je prišao pa smo se ponovo gotovo dodirivali. „Mislio sam da u subotu odemo na piknik u Medouzu ako bude lepo vreme da se iskupim Eli što sam bio zauzet u poslednje vreme. Znam da joj i Adam nedostaje. Hoćeš li da ideš s nama?" „Zavisi." Vratila sam se u Sarkazamgrad u pokušaju da se uravnotežim. „Hoćeš li natuknuti da sam ljubomorna na sendviče koje ćeš jesti?"

Prasnuo je u smeh, grleni smeh koji je izazvao slatke reakcije u mom telu. „Zaslužio sam to." Približio mi se, a ja sam uzmakla.„Ali hoćeš li mi oprostiti i pridružiti nam se? Kao prijatelj?" Ima nečeg zajedljivog u tome kako je izgovorio reč „prijatelj".

Sumnjičavo sam ga pogledala. „Brejdene..." „Samo prijatelji." Pogled mu se spustio na moje usne i potamneo. „Rekao sam ti. Ako ti možeš da se pretvaraš, mogu i ja." „Ne pretvaram se." Zašto mi glas zvuči tako uzbuđeno i zadihano?

Brejden se samo podsmehnuo kao da mi ne veruje. „Znaš, stvarno stavljaš moje glumačko umeće na probu." „Glumačko umeće?" „Pretvaranje, Džoslin." Napravio je još jedan korak i odlučno zaškiljio. „Nikad nisam bio dobar u tome."

O bože, poljubiće me. Stojim u njegovoj kancelariji sa šugavom frizurom i u šugavim farmerkama, a on će me poljubiti. „Gospodine Karmajkle, stigli su gospodin Rozings i gospođa Morison", začuo se Moragin glas iz spikerfona i Brejden se napeo.

Preplavila me je neobična mešavina olakšanja i razočaranja. Nesigurno sam uzmakla i okrenula se prema vratima. „Ostaviću te da radiš." „Džoslin?"

Okrenula sam se, izbegavajući njegov pogled. „Da?" „Hoćeš li doći na piknik?"

Krv mi je i dalje hučala u ušima, a telo mi je bilo napeto od očekivanja poljupca, ali potisnula sam sve to jer sam se setila ko je on i koliko me plaši.

Podigla sam bradu i uzvratila mu pogled. „Da, doći ću kao cimerka tvoje mlađe sestre." „Ne kao prijateljica?", našalio se. „Mi nismo prijatelji, Brejdene." Otvorila sam vrata kancelarije. „Nismo."

Nisam morala da se okrenem kako bih znala kakav mu je izraz. Osetila sam po njegovim rečima. Požurila sam niz hodnik, brzo mahnula Morag i požurila u lift koji će me odvesti dalje od njega. Šta se desilo? Kuda li je nestao platonski, drugarski Brejden i zašto se „tip u odelu" vratio? Mislila sam da nisam njegov tip.

Mislila sam da sam bezbedna.

Nismo. Ta reč mi je odjekivala u glavi kad sam izašla iz zgrade na svež vazduh. Nije ta reč posredi. Već ton kojim ju je izgovorio. Ton koji upućuje na seksualne želje.

Jebiga.

DESETO POGLAVLJE isam otišla na Brejdenov piknik.

N Pa, jesam, ali ipak nisam.

Smušena njegovim preobražajem u „napaljivog Brejdena iz taksija" koji ne skida pogled s mene, toliko sam se zbunila da nisam znala šta da mislim. I da, usrala sam se od straha! Zato sam se odlučila za kukavički izlaz i nagovorila Rijan da me izvuče mada sam i nju slagala a da ne izgleda kao da želim da pobegnem...

Osvanula je subota, iznenađujuće topla. Ljudi su pohrlili u Medouz veliki park blizu univerziteta u drugom delu grada da se sunčaju i bave sportom.

Brejden je uspeo da nađe mesto u hladu. Adam, Džena, Ed i Brejden su došli pre Eli i mene. Smeh, dečja cika i lavež pasa unose veselost. Dan je savršen i atmosfera u Medouzu odiše spokojem. Načas sam poželela da ostanem. „Ovaj..." Pogledala sam dve izletničke korpe koje je Brejden doneo. Toliko su krcate da me ne bi iznenadilo da ih je ukrao iz Harodsovog izloga. „Ti ovo zoveš piknikom?"

Brejden je ustao kad smo stigle, zagrlio sestru i ponosno pokazao korpe na divnom baršunastom ćebetu. Odjednom se zbunio. „Da." Namrštio se. „Kako bi ti to nazvala?" „Restoranom s pet zvezdica na travi."

Podrugljivo je izvio uglove usana. „Zamolio sam osoblje jednog restorana da ih napuni." ,,A koji li je to restoran bio? S pet zvezdica?" „Mislim da se šali na račun tvog novca, Brejdene." Eli mu se široko osmehnula. „Jesi malo preterao."

Nezadovoljno je progunđao. „To je prokleti piknik. Sedite. Jedite. Umuknite."

Zakikotala se i bacila pored Adama, koji joj je prebacio ruku preko ramena i privukao je k sebi. „Drago mi je što te vidim, Els." „I meni." Osmehnula mu se, ali se neznatno odmakla. Izvila sam obrvu. Šta joj to znači? „Pa?" Pogledala sam Brejdena i videla da mi je pružio ruku. Pogled mu odiše neprekrivenom vrelinom.

I Rijan me je spasla u pravom trenutku.

Mobilni mi je zazvonio i namrštila sam se dok sam ga vadila iz džepa. „Ćao, Rijan." Okrenula sam se i odmakla nekoliko koraka kako ne bi mogli da je čuju. „Imam hitan slučaj", rekla je jednoličnim glasom. „Otkaži piknik." „Ne, nije valjda", prihvatila sam igru, trudeći se da zvučim umirujuće. „Jesi li dobro?" „Dođavola, Džos, mislila sam da umeš da lažeš", zagunđala je. „Zvučiš kao vanzemaljac koji je čuo za ljudski pojam 'zabrinutost', ali ne zna kako da ga primeni."

Stegla sam zube, ne obazirući se na nju. „Naravno da mogu da pričam. Samo trenutak." Pokušala sam da delujem kao da sam „ljudski zabrinuta" kad sam se okrenula prema Brejdenu i društvu. Čini mi se da mi je grimasa pre ljutita nego zabrinuta, ali šta tu mogu. „Žao mi je, društvo, ali moraću da vas napustim."

Eli se zabrinuto uspravila. „Je li sve u redu? Hoćeš li da pođem s tobom?" „Ne, dobro sam. Samo Rijan zaista mora da razgovara s nekim. Ne može da čeka. Žao mi je." Odvažila sam se da pogledam Brejdena i otkrila da me ne posmatra. Proučava me. Sumnjičavo. Brzo sam oborila pogled. „Vidimo se kasnije." Ostavila sam ih za sobom i ponovo prinela telefon uvu. „Jesam zvučala brižno", rekla sam mrzovoljno. „Svako ko te poznaje zna da ne zvučiš tako kad si zabrinuta." „Pa, sreća što me ne poznaju." A možda me i poznaju... Brejden me je svakako čudno gledao. „Znači, baš ne trpiš tog Eda?" Trgla sam se kad sam se setila svoje laži. Kako ne bih morala da pričam o Brejdenu, slagala sam da je Ed licemer koga izbegavam, ali da nisam htela da uvredim Eli odbijanjem da pođem na piknik. Žao mi je što sam ocrnila Eda, ah mislim da to nije važno jer je mala mogućnost da će ga Rijan upoznati. „Nikako." „Znaš da nisam nasela na to, zar ne?"

Umalo se nisam spotakla. „Nasela na šta?" „Stalno pričaš o Eli, Džos. Mislim da znam dovoljno o njoj da mi bude jasno da se ne bi družila s prokletim licemerom. Kao što sam rekla, očajna si lažljivica."

Ha! To nije istina! „Umem da lažem. Prilično sam dobra lažljivica!"

„Bravo. Samo to viči dok se udaljavaš od njih."

Sranje. Osvrnula sam se preko ramena da se uverim jesam li odmakla dovoljno da me ne čuju. Jesam. Srce je prestalo da mi ubrzano lupa. „Ti si pravi smor", progunđala sam, zaboravivši da mi je upravo učinila uslugu.

Otpuhnula je. „Ti si mene lagala. Ozbiljno, šta se dešava?"

Uzdahnula sam. „Može li to da bude jedna od onih stvari o kojima ne pričamo?" „Ne može." „Molim te, Rijan." „Jesi li razgovarala s psihijatrom o tome?"

Namrštila sam se i zapitala zašto je to zanima. „Nisam..." „Dobro." Teško je uzdahnula. „Neću te ispitivati ako mi obećaš da ćeš razgovarati o tome s psihijatrom. Možeš da lažeš, ali znam da nikad nećeš prekršiti obećanje." „Rijan..." „Obećaj mi."

Odmahnula sam glavom. „Nije vredno terapije." „Ako je vredno toga da me lažeš, onda je vredno terapije. Sredi ta sranja, Džos. Obećaj mi." „Dobro", pristala sam, ali samo zato što znam da Rijan takvom osornošću zapravo pokazuje da joj je stalo do mene.

Doktorka Pričard je imala cveće na stolu. Osmehnula sam se. Zapamtila je. „Lagala si kako ne bi bila s Brejdenom?"

Uzvrpoljila sam se, poželevši da me Rijan nije naterala da obećam. „Da." „Kad sam te pitala da li te Brejden privlači, odgovorila si da te je privlačio.

U prošlom vremenu. Jesi li tad govorila istinu?"

Nisam. „Moguće je da nisam." „Dakle, on te privlači?"

O, neka ide dođavola... „Nikad me niko nije toliko privlačio."

Dobra doktorka mi se zajedljivo osmehnula.

„Dobro. Ali izbegavaš ga iako ti je jasno stavio do znanja da ga zanimaš.

Bojiš li ga se, Džos?"

Iskreno?,, Da." „Ne nameravaš da imaš ikakvu vezu s njim?" „Zar niste slušali kad sam vam pričala o svojim ranijim odnosima s mladićima?" „To nije isto. Za početak, poznaješ Brejdena." „Ne želim da imam išta s njim, u redu?" „Upravo si mi rekla da te taj muškarac veoma privlači. Kad pričaš o njemu, očigledno je da ti se sviđa, te ne bih rekla da si u pravu ti ne želiš da želiš da imaš išta s njim." „To je isto." „Nije. Zašto ga se plašiš, Džos?" „Ne znam", odvratila sam, iznervirana zbog te teme i ljuta na Rijan što me je naterala da je potežem. „Znam samo da ne želim ništa da počinjem s njim." „Zašto?"

Pobogu, kao da pričam zidu. „To bi sve pokvarilo. Za Eli, za mene, za njega. Ne." Nakrivila je glavu, ravnodušnog izraza. Dobra je u tome. „Džos, možda je vreme da prestaneš da misliš pedeset koraka unapred i samo pustiš da sve teče svojim tokom." „Kad sam to uradila poslednji put, probudila sam se bez gaća u krevetu s dva nepoznata mladića." „Rekla sam ti da to nije isto. Ti nisi ista osoba, a Brejden nije neznanac. Ne govorim ti da uradiš nešto što ne želiš, ni u vezi s Brejdenom ni inače. Ali predlažem da prestaneš da predviđaš budućnost, već da živiš jedan dan za drugim. Ne zauvek, čak ni nekoliko meseci. Pokušaj to da radiš nekoliko dana, možda i nekoliko nedelja. Znam da će biti zastrašujuće, ali samo... pokušaj."

Kao i proteklih nekoliko nedelja, radim i subotom u Klubu 39. Eli se vratila kući u vreme večere, sita od piknika. Sela je da mi pravi društvo dok sam brzo jela pre spremanja za smenu. „I, je li sve u redu s Rijan?", pitala je, neznatno se namrštivši.

Grlo mi se steglo od griže savesti. Ne smeta mi što sam lagala Brejdena jer je njegovo naglo ponovno pretvaranje u grabljivog seksi frajera zločestog pogleda i jebozovnog osmeha jedini razlog što sam pribegla laži. Ali sasvim je druga priča

s Eli i veoma mi je neprijatno.

Promrmljala sam nešto s punim ustima paste, klimnula glavom i izbegla njen pogled u nadi da će shvatiti da ne želim da pričam o tome. Pošto je ćutala, podigla sam glavu i videla da me radoznalo posmatra. Progutala sam zalogaj. „Šta je?"

Eli sleže ramenima. „Samo... Brejden me je dopratio kući i rekao da misli kako si možda... kako si možda lagala za Rijan da bi izbegla piknik."

Pobogu, koliko je sujetan!

Nema veze što je u pravu.

Glasno sam se nasmejala. „Molim? Zbog njega?"

Ponovo je slegla ramenima. „Je li u pravu?"

Još jednom sam izbegla njen pogled. „Nije." „Pa, samo da znaš, imam utisak da nešto smera."

Podigla sam obrvu. „Šta?"

Uzdahnula je i naslonila se. „Nikad se ne zna s Brejdenom. Ali naučila sam da prepoznajem znake.

Poznajem svog brata bolje nego što misli. Ušla si mu pod kožu, Džos. U stvari, zadivljena sam što je toliko strpljiv. Mada to verovatno znači da će uraditi šta god je potrebno da bi te smuvao."

Toliko sam se iznenadila da nisam mogla da se pretvaram. Uspravila sam se i načas zaboravila na hranu. „Pod kožu? Šta god je potrebno?" „Iako ne volim da mislim na bratovljev seksualni život, nekad ne mogu izbeći da ne čujem nešto. A čula sam da Brejden uvek dobije ono što hoće."

Frknula sam. „Molim te, Eli, zar misliš da mene hoće? Nisam njegov tip. Džoslin Batler baš i nije supermodel."

Eli se zbuni. „Šališ se, je l' tako?" „Ovaj... u vezi s čim?" „U vezi sa sobom." Ogorčeno je uperila prstom u mene. „Baš si dobra riba, Džos. Dobro, ne izgledaš kao one lepe vešalice na koje Brejden uglavnom pada,

ali imaš neverovatne oči, taj promukli glas za telefonski seks, grudi zbog kojih bih ubila i tu zamišljenu hladnoću koja potpuno odudara od tvoje zabavne ličnosti. Veruj mi, čula sam šta momci pričaju. Ti si drugačija, a pošto su mladići takvi kakvi jesu, doživljavaju te kao izazov. Opasna si riba."

Prenerazila sam se. Zar me ljudi zaista tako doživljavaju? Postiđeno sam podigla viljušku i promrmljala „Kako da ne."

Osetila sam kako se osmehuje iako je nisam pogledala. „Treba ti ogledalo."

Slegla sam ramenima.

Eli se ućutala i podigla sam pogled da se uverim je li dobro. Više se ne osmehuje. „Bez obzira na to koliko Brejden poricao, zainteresovan je za tebe, Džos.

Mnogo me ispituje o tebi, što nikad nije radio. A, veruj mi, izgubila sam bar tri drugarice s kojima se zabavljao. Ne govorim mu mnogo..."

Rekla si mu za moju porodicu. „...zato što ti ne pričaš mnogo pa je, naravno, još zainteresovaniji. I, kao što sam rekla, Brejden uglavnom dobije ono što želi." „Molim te", otpuhnula sam, „imaj malo više poverenja u mene. Neću tek tako da uskočim u krevet nekog dobrog frajera samo zato što je navikao da dobija ono što hoće. I znaš šta? I ja sam navikla da dobijam ono što hoću. A hoću da ne završim u njegovom krevetu."

Kao da me nije čula. „Ako ne uspeš da mu odoliš, samo budi pažljiva s njim, važi? Loše su postupali prema njemu ranije i ne želim da se to ponovi."

Viljuška zazveča na tanjiru nehotice sam je ispustila. Prsti su mi, kao i ja, u šoku. „Stani. Brineš da ću ja njega povrediti?"

Osmehnula se. „Dobar si čovek, zbog čega je onima kojima je stalo do tebe teško što nemaš poverenja ni u koga. A kad je Brejdenu stalo do nekoga, on mora da zna sve kako bi držao sve konce u rukama i zaštitio tu osobu. On mora da bude čovek kome veruju. Prosto je takav. Ako počne nešto s tobom, povredilo bi ga što nećeš da se otvoriš."

Samo sam delimično svarila njene reči. Uglavnom sam čula samo: Dobar si čovek, zbog čega je onima kojima je stalo do tebe teško što nemaš poverenja ni u koga. „Povređujem li te, Eli?" 92

Nisam htela da priznam koliko se bojim njenog odgovora. Teško je uzdahnula dok je odmeravala reči. „Jesi u početku. Ali postalo je lakše kad sam te bolje upoznala i shvatila da to ne radiš namerno. Da li bih volela da mi više veruješ? Bih. Hoću li te pritiskati? Neću." Ustala je. „Samo imaj na umu da sam tu ako ikad odlučiš da mi se poveriš. I da možeš da mi ispričaš sve."

Grlo mi se steglo i uspela sam samo da klimnem glavom. Kako bi razvedrila atmosferu, Eli mi se osmehnula. „Večeras izlazim s Brejdenom i Adamom. Danas sam bila pomalo hladna prema Adamu. To ga je iznerviralo."

Hmm, šta to smeraš, gospođice? „Igraš li igrice s njim?"

Namrštila se. „Juče sam saznala da je obeshrabrio Nikolasa kad je hteo da me pozove na sastanak. Da. Igram se." „Stani malo." Odgurnula sam tanjir, potpuno zbunjena. Upoznala sam Nikolasa. On je Elin prijatelj i povremeno svraća u stan. Radi kao profesor na njenom odseku. „Šta je Adam uradio?" „Juče sam se našalila kako mesecima nisam bila na sastanku i Nikolas je rekao kako bi me neko možda i pozvao kad bi Adam prestao da preti mogućim mladićima. Zbunila sam se pa mi je objasnio kako je pre nekoliko meseci hteo da me pozove na sastanak i da je pitao Adama gde bi mogao da me izvede." Vilica joj se stegla kad se setila toga. „Umesto da mu odgovori, Adam mu je zapretio da će ga prebiti. Rekao mu je da me se kloni. Bez objašnjenja. Samo da me se kloni."

Nasmejala sam se s nevericom. „I, naravno, Adam je mišićav, a Nikolas je kao grisina pa je odustao." „Upravo tako." „Šta to Adam izvodi, dođavola?" „To i mene zanima. Zeznuo me je pa ću uživati dok ja njega budem zezala."

Moram priznati da mi se sviđa ovakva Eli. Ljudi misle da mogu da je gaze, ali varaju se. Široko sam joj se osmehnula. ,,I bićeš potpuno hladna prema njemu, a?"

Nestašno mi se osmehnula. Izgleda kao vragolast anđeo. „Koliko god je moguće. Možda ću i da očijukam s nekim da vidim hoće li se iznervirati. A onda ću ga pitati šta izvodi. On je taj koji nije hteo ništa više od prijateljstva." „Pa, uglavnom sam protiv takvih igrica, ali u ovom slučaju je zaslužio. Ne

mogu da verujem da ti iza leđa rasteruje tipove. Jedva čekam sledeći izveštaj, gospođice Karmajkl."

Eli se nasmejala i požurila da se spremi za izlazak, a ja sam ostala da završim večeru i bacim se pod tuš pre posla.

Krejg i ja smo večeras u smeni s Alisterom, mladićem s kojim smo radili nekoliko puta. Momci su dobre volje, a šank je pun. Pošto se obojica trude da me zasmejavaju, vreme brzo prolazi i dobro se zabavljam. Naše dobro raspoloženje odrazilo se na atmosferu u klubu i ljudi su se okupili oko šanka da se šale jedni s drugima, kao i s nama. „Džos, ako uhvatim ovaj šejker", povika Krejg iz donjeg dela šanka,„ti ćeš konačno popustiti i kresnuti se sa mnom."

Gosti se nasmejaše. Široko sam se osmehnula i sipala dva džeka danijelsa i koka-kole devojkama ispred mene. „Nema šanse, Tome Kruze."

Krejg ima odlične reflekse. Svakako bih izgubila opkladu. „Slamaš mi srce, dušo."

Odmahnula sam, pružila mušterijama piće i uzela novac. „Šta je sa mnom, Džos?" Alister mi dobaci zavodnički osmeh, ali znam da se samo šali. On je srećno veren s Irkinjom koja studira na Univerzitetu Nejpijer.

Ali iako je veran, voli da flertuje kao i Krejg. „Hm, razmisliću", našalila sam se dovoljno glasno da Krejg čuje.

Krejg je zastenjao, glumeći agoniju pa se napućio privlačnoj devojci koju je služio. „Ubija me."

Devojka se zakikotala i oči su joj zasjale. Prevrnula sam očima kad ju je Krejg uhvatio za ruku i stavio je sebi na grudi. „Osećaš li? To mi se srce slama." „Čoveče!" Prevrnula sam očima. „Znaš li koliko je to otrcano?" „Naravno da znam."

Alister je frknuo. „Verovala ili ne, to mu je jedna od boljih rečenica."

Krejg ga tresnu krpom po glavi.

Smejuljeći se, približila sam se Krejgu kako bih uzela rum i propela se na prste da ga poljubim u obraz. Nekoliko gostiju je zaklicalo, a Alister je negodujući uzviknuo.

Sledeći sat je proleteo u glupiranju. Tegla s napojnicama se brzo punila.

Gosti su neprestano dolazili, te sam se usredsredila samo na posao i kolege.

Činjenica da sam osetila njegov pogled na sebi, pa, to mnogo govori...

Osetivši kako sam se naježila, brzo sam podigla glavu i pogledala prema ulazu; preletela sam pogledom preko Adama i Eli, koji su ušli za Brejdenom, Brejdenom, koga je visoka brineta držala podruku.

Pogledi su nam se sreli, ali nije me ni pozdravio. Umesto toga, nagnuo je glavu i prošaputao nešto brineti, a ona se nasmejala.

Stomak mi se neprijatno zgrčio i brzo sam pogledala Eli. Ona se namrštila prvo Brejdenu a onda i Adamu, otresla njegovu ruku i požurila za bratom, koji je nagovorio neke goste za stolom da se pomere na kožnoj klupi kako bi on, njegova tajanstvena devojka, Eli i Adam seli.

Svi su seli osim Eli, koja ih je streljala pogledom. Adam joj je rekao nešto. Eli je odmahnula glavom, veoma zlovoljna, a Adam se smrkao. Ruka mu polete kao bič i zgrabi njenu, povukavši je da sedne pored njega. Ona stade da se otima, ali Adam joj prebaci ruku oko struka, sa šakom na kuku naizgled opušten pokret, ah očigledno ju je čvrsto držao. Šta god da joj je prošaputao na uvo, prestala je da se otima.

Ali i dalje ima leden izraz.

Zabrinuto sam pogledala Brejdena, ali on nije video ništa. Zaokupljen je razgovorom s brinetom.

Brzo sam se okrenula, potpuno nespremna za hučanje u ušima i stezanje u grudima.

Zaista ne znam na čemu sam s njim. U jednom trenutku me skida pogledom, a u drugom me ne primećuje. Pa, neću dozvoliti da to utiče na mene.

Uslužila sam mušteriju i pogledala Alistera. „Prijatelji mi sede za stolom. Možete li vas dvojica da ostanete sami za šankom dok im odnesem piće?" „Naravno."

Ne obazirući se na leptiriće u stomaku, izašla sam iz šanka i u sebi budalasto zahvalila gazdi što me tera da nosim seksi majicu na bretele. Ako već moram da budem oznojena pored brinete u svetlucavoj haljini ravnog kroja, onda me bar teši saznanje da mi ta majica odlično stoji.

Kad sam se približila, Elin glečerski izraz se istopio i osmehnula se s olakšanjem. „Ćao, društvo", rekla sam glasno da nadjačam muziku. „Šta ćete da pijete?" „O, nema potrebe", odgovori Adam, osmehujući se. „Daren je otišao po piće." Pokazao je iza mene. Okrenula sam se i videla visokog, mišićavog riđokosog mladića kako se probija prema šanku.

Upitno sam se namrštila. „Ko je Daren?" „Moj muž."

Brineta je to rekla. Iznenađeno sam je pogledala i pokušala da povežem činjenicu da sedi pored Brejdena s onim što je upravo rekla. Pogled mi se sreo s Brejdenovim i podrugljivo se nakezio, kao da zna kako sam pretpostavila da je ona jedna od njegovih Barbika. „Ovo je Dona, Darenova žena. Daren je menadžer Vatre."

Oh Pa, sva sam se smutila.

Ponovo mi se pogled sreo s Brejdenovim i osmeh mu je postao širi.

Setila sam se Eline ranije sumnje. Pa, samo da znaš, imam utisak da nešto smera.

Neka ide dođavola! Hteo je da pomislim kako mu je Dona devojka. Hteo je da vidi blesak olakšanja u mojim očima kad shvatim da nije. A mogu i ja da idem dođavola jer sam mu to pružila. „Drago mi je", rekla sam joj. „Poslaću ti muža natrag inače će zauvek tamo stajati. Uzeću njegovu narudžbinu i doneti vam piće." „Hvala, Džos." Eli mi se slabašno osmehnula.

Namrštila sam se jer ne volim kad je neraspoložena. Ohrabrujuće sam joj stegla rame i primetila da joj Adam i dalje čvrsto drži ruku na kuku. Preko njene glave sam mu dobacila upozoravajući pogled, na šta je zbunjeno naborao čelo.

Ne obazirući se na Brejdena i njegove igre, vrckajući sam otišla do Darena, predstavila se i poslala ga kod ostalih kad mi je rekao šta će da piju. „Vratio se", prošaputa Krejg, nagnuvši se prema meni dok je mućkao koktel. „Ko?" „Onaj tip o kome je Džo pričala sto godina." „Brejden." Klimnula sam glavom i podigla glavu prema njemu. Nisam ni shvatila da stojimo tako blizu, lica udaljenih samo nekoliko centimetara. „Džo je htela da joj on bude sledeći sponzor." „Po ubilačkim pogledima koje osećam na leđima, rekao bih da on želi nekoj drugoj da bude sponzor."

Odmakla sam se i prevrnula očima. „Ne treba mi sponzor, Krejg."

Krejg zaškilji i nestašno se osmehnu. „Možda meni treba sponzorka." A onda me je poljubio. Uhvatio me je jednom rukom za potiljak kako bi me držao u mestu, gurnuo mi jezik u usta i priljubio telo uz moje. Prvo sam se ukočila od zaprepašćenja, a onda od

iznenađujuće lepog osećaja njegovih usana na mojim. Krejg svakako ume da se ljubi. Zviždanje i klicanje prekinuše čaroliju i odmakla sam se, stavivši mu ruku na grudi da ga odgurnem. „Ovaj..." Zatreptala sam, pokušavajući da shvatim šta se upravo dogodilo. „Šta ti bi?"

Krejg mi namignu. „Samo nerviram tvog bogataša i pritom se odlično provodim."

Odmahnula sam glavom s nevericom i odgurnula ga, videvši kako se Alister iskezio kad je Krejg prošao pored njega, očigledno zadovoljan sobom.

Nastavila sam da sipam pića i primorala se da ne podignem glavu. Ne želim da znam je li Krejg u pravu u vezi s Brejdenom. Ne želim da znam šta on možda oseća prema meni i obrnuto. Ali, prokletstvo, drago mije što je još neko osim nepopravljive romantičarke Eli primetio da ga zanimam. Bar znam da ne umišljam.

Prava sam smušena gomila hormona.

Stavila sam pića na poslužavnik, izašla iz šanka, ne obazirući se na „Hej, srce" od gosta koji je očigledno video Krejgov šou i počela da obilazim ljude kako ne bih prolila ni kap. „Izvolite." Spustila sam poslužavnik na sto i počela da dodajem čaše. „Ovaj, šta to bi?", upita Eli, očiju zaokrugljenih od radoznalosti dok je prihvatala čašu.

Ne znam zašto sam pomislila da ću se izvući ako se pravim luda. „Šta?" „Taj tip koji ti je gurnuo jezik do grla?" progunđa Adam.

Nisam mogla da pogledam Brejdena jer sam osećala njegov užaren pogled... pa... pržio me je. Slegla sam ramenima. „To je samo Krejg."

Pobegla sam pre nego što su stigli da pitaju još nešto.

Ali Krejg se nije zadovoljio time da mi gurne jezik u usta. Sledećih četrdeset minuta, žestoko je flertovao, ljubio mi vrat, tapšao me po dupetu i nemilosrdno me zadirkivao seksualnim pošalicama.

Verovatno je pomislio kako može to da radi jer se nisam mnogo uzrujala zbog poljupca. A istina je i da nisam učinila ništa da ga razuverim. Shvatila sam kako želim da pošaljem poruku Brejdenu.

Nismo prijatelji.

I nikad nećemo biti ništa više od toga.

Prema tome, mi smo... ništa.

97

„Vreme za pauzu, Džos!" Alister me je tresnuo krpom po dupetu kad se vratio s pauze.

Uzdahnula sam. „Oduzeću ti prokletu krpu ako ne prestaneš da je koristiš kao oružje.

Ozbiljno, zar si baš morao to da uradiš?" Široko se osmehnuo. „Što? Više bi volela jezik u ustima?" „Baš smešno." Okrenula sam se, izašla iz šanka i ušla u prostoriju za osoblje.

To je mala soba s ormarićima, kaučem, mašinom sa slatkišima i nekoliko časopisa. Vrata zdesna vode u menadžerkinu kancelariju, ali Su je tu svakog drugog vikenda zato što radi puno radno vreme preko nedelje. Ako zatvorite njena vrata, ne čujete galamu iz kluba. Tutnji mi u glavi i adrenalin mi juri telom zbog Brejdena i Krejga, te sam ušla s limenkom koka-kole i klonula na njen radni sto.

Nije trebalo da ohrabrujem Krejga. On se uvek šali, ah večeras je preterao, a ja sam mu to dozvolila zato što me Brejden izluđuje. Bila sam besna zato što me je pogodilo kad sam pomislila da mu je Dona devojka. Besna zato što on zna da osećam nešto prema njemu. Besna zato što mislim da je sve to isplanirao.

Moram naći način da mu stavim do znanja kako se među nama nikad neće ništa desiti.

Brzo sam podigla pogled s tepiha kad su se vrata otvorila. Uspravila sam se i leptirići u stomaku su mi živnuli kad je Brejden ušao i zatvorio vrata za sobom.

Ispitivački me posmatra, grubih, zamagljenih crta.

Izgleda besno. „Šta radiš ovde?"

Nije odgovorio, a ja sam ponovo uradila ono... bez vlasti nad sobom prešla sam mu pogledom po telu. Nosi moderan crn džemper ravnog izreza i crne pantalone skrojene po meri. Jedini ukras je skupoceni sportski sat od platine.

Zbog ležernog stila i brade stare nekoliko dana izgleda još poželjnije.

Osetila sam grčenje duboko u stomaku i stegla vilicu. Zašto mora toliko da me uzbuđuje? Nije pošteno.

Kukavički sam otpila gutljaj. „Pa?" „Ne volim da delim."

Odmah sam ga pogledala u oči. Izgleda još bešnje, ako je to uopšte moguće.

Brejden je krupan i uliva strah, a nesrazmera između naših tela sad je još upadljivija. Može da me zgromi ako hoće.

„Molim?"

Zaškiljio je. „Rekao sam da ne volim da delim."

Setila sam se Viki. „To se ne slaže s onim što sam čula." „Dozvoli da se drugačije izrazim." Zakoračio je prema meni, ključajući. „Kad je reč o tebi... ne volim da delim."

Nisam stigla da svarim njegove reči. U jednom trenutku sam zapanjeno zurila u njega, a u drugom mi je limenka pala na pod i dupe mi se našlo na stolu kad se Brejden sudario sa mnom. Savladao me je svojom toplotom i snagom kad me je jednom krupnom šakom uhvatio za potiljak, a drugom mi podigao levu butinu i smestio mi se između nogu. Usne mu se spustiše na moje i preplavi me želja koju nedeljama osećam prema njemu. Rukama sam mu stegla leđa, nogama mu obujmila kukove i s olakšanjem rastvorila usne da prihvatim njegov jezik.

Njegov miris, ukus viskija na jeziku, stisak toplih ruku sve me je porazilo i nehotice sam ispustila grlen uzdah.

Brejdenov poljubac mi izbrisa Krejgov iz sećanja. Čvršće mi je stegao potiljak i zastenjao. Vibracija tog zvuka prolete mnome, poput ruku mi se spusti telom, nadraži mi bradavice, šaputavo mi skliznu niz stomak i smesti mi se između nogu. Poljubac postade grublji, zahtevniji dugi, opojni poljupci mi kradu dah. Uzdišemo i jedno drugome gutamo usne kao da ne možemo dovoljno duboko da gurnemo jezik. Zarila sam mu nokte u džemper dok sam ga privlačila bliže.

Izgubila sam se kad sam osetila njegovu erekciju na stomaku. Mišići su mi se napeli i zacvilela sam mu uz usne, a gaćice su mi ovlažile od želje. Žudnja se rasplamsala kad je podigao ruku s mog struka, okrznuo mi dojku i zaustavio šaku na širokoj breteli majice. Odvojio je usne od mojih i neznatno se odmakao da me pogleda u oči. Njegove su potamnele, poluzaklonjene trepavicama, a usne su mu otečene. Osetila sam kako je podvukao dva prsta ispod bretele i spustio je, povukavši mi levu stranu majice i otkrivši brus. Nije odvajao pogled od mog dok je to ponavljao s bretelom brusa.

Hladan vazduh mi pogodi dojku i bradavica se primamljivo ukruti. Brejden spusti pogled i obujmi mi dojku dlanom. Pomilovao ju je i prešao palcem preko bradavice. Ciknula sam kad se još više ukrutila a munja pohote mi sevnula između nogu. Pogledao me je. „Sviđa ti se to, mala?", promrmljao je i ponovo mi se zagledao u usne. „Voliš li moje ruke na sebi?"

SV

99

Pa... da! „Ili..." spustio je glavu i usnama okrznuo moje „mogu biti bilo čije?"

Prošao je trenutak dok su mi te reči doprle do mozga, ali kad jesu, potisnula sam povređenost i ljutito se odmakla. Sklonila sam ruke s njega i namestila brus i majicu. „Jebi se" odbrusila sam i pokušala da ga odgurnem. Ali samo mi se još više pripio između nogu i zgrabio me za članke jer sam zamahnula pesnicama prema njemu. „Šta si radila tamo, dođavola?", zagrmeo je. Ali i dalje je napaljen, njegova erekcija me bode i okreće mi telo protiv glave. „Ne tiče te se." „Tucaš li se s njim?" Ispustio je tih, iznerviran zvuk i cimnuo mi ruke.

„Pošto hoću da te jebem, tiče me se. A s obzirom na to da zasigurno želiš da te jebem, mislim da bi trebalo da mi odgovoriš."

„Ti si nadmeni, egoistični govnar, samo da znaš!", pobesnela sam, rešena da mi ovaj umišljeni alfa mužjak ne zapoveda. „Ne bih spavala s tobom ni da si poslednji muškarac na svetu!"

I dalje mi držeći ruke, Brejden me ponovo poljubi, ljutito mi preklopi usne, grubo trljajući kitu uz mene da me muči. Telo mi klonu i usne se rastvoriše da prihvate njegove. Pokušala sam bar da se pretvaram kako se opirem, ali moje telo je mnogo više želelo da se kresne nego da vlada situacijom. „Spavaš li s njim, Džoslin?", promrmljao je zavodljivo, spuštajući mi poljupce niz bradu. „Ne", prodahtala sam. „Želiš li da spavaš s njim?" „Ne." Jedva da sam primetila kako mi više ne steže članke. Ruke su mi vođene sopstvenom voljom posegnule za njegovim čvrstim stomakom. „Želiš li da te jebem?", zarežao mi je na uvo.

Požudno sam se stresla. Da! Umesto da mu kažem istinu, odmahnula sam glavom kako bi ispalo da bar donekle vladam situacijom.

A onda me je uhvatio između nogu i s dva prsta me snažno protrljao duž šava farmerki. Zadrhtala sam od uzbuđenja. „O bože...", zaječala sam, pokušavajući da se priljubim još više uz njegove 100 10

prste.

Usnama je okrznuo moje. Rastvorila sam usne u želji za dubljim, vlažnijim poljupcem, ali Brejden se odmakao. „Želiš li da te jebem?"

Preplavio me je bes. Otvorila sam oči i prostrelila ga pogledom. „Šta misliš, jebote?"

Privukla sam mu glavu i usne su nam se sudarile kako bih izvukla ono što želim iz njega. Obujmio mi je struk i telom pritisnuo moje dok su nam se usne gladno hranile jedne drugim. Obuze nas nestrpljivost. Brejdenove snažne šake skliznuše mi niz leđa i podvukoše mi se pod zadnjicu, lako me podigavši. Telo mi je shvatilo šta želi i noge su mi se mehaničke omotale oko njegovog struka kad se okrenuo i napravio dva koraka da me nasloni uza zid. Isturio je kukove i protrljao me erekcijom po šavu farmerki. Preplavili su me zadovoljstva i potreba. Zadahtala sam mu na usnama, bez reči moleći za još. „O, jebote... izvinite!" Alisterov zapanjeni glas probio se kroz maglu i trgla sam se unazad. Grudi su mi se brzo podizale i spuštale dok sam pokušavala da povratim dah.

Užasnuto sam se zagledala u Alistera kad sam se vratila u stvarnost. Šta, kog đavola?

O, sranje, sranje nad sranjima! Nemam nimalo vlasti nad sobom. „Sranje", prodahtala sam.

Alister je zbunjeno prešao pogledom s mene na Brejdena pa ponovo na mene. „Pauza je gotova."

Pokušala sam da progutam knedlu strave. „Odmah dolazim." Čim je izašao, osetila sam kako me soba pritiska. I dalje sam obavijena oko Brejdena. Ispravila sam noge i spustio me je na pod. Čim su noge prestale da mi se tresu, stavila sam mu dlan na grudi i odgurnula ga. „Moram da se vratim na posao."

Nežni prsti mi uhvatiše bradu i nateraše me da podignem glavu. Izraz mu je čeličan, odlučan, kontrolisan... i u potpunoj suprotnost s otečenim usnama i čupavom kosom. „Moramo da razgovaramo."

O mom potpunom nedostatku volje i vlasti nad sobom? „Nemam sad vremena." „Onda ću doći sutra uveče."

101 10

„Brejdene..." Čvršće me je uhvatio za bradu i ućutkao. „Doći ću sutra uveče."

Ovo se ne dešava. Kako li sam dozvolila da se ovo dogodi? „Brejdene, ne želim da se išta desi među nama."

Podigao je obrvu, očigledno mi ne verujući. „Kaži to svojim mokrim kilotama, mala."

Zaškiljila sam. „Pravi si drkadžija."

Osmehnuo se i nagnuo da mi nežno poljubi usne. „Vidimo se sutra."

Uhvatila sam ga za džemper da ga zaustavim. „Brejdene, ozbiljna sam!"

Smejući se, strpljivo mi je sklonio prste sa džempera i odmakao se. „Imam predlog. Doći ću sutra da popričamo o tome."

Ah! Je l' gluv? „Brejdene..." „Laku noć, Džoslin." „Brejdene..." „Još jedno." Okrenuo se kad je stigao do vrata, a izraz mu je ogrubeo. „Ostaću do kraja smene da te smestim u taksi s Eli. Ako te vidim da očijukaš s onim mamlazom, izbiću mu zube."

I puf! Nestao je.

Pokušala sam da se saberem. Neverovatno mi je da sam dozvolila da se to desi. Ali usne mi pulsiraju od onih gladnih poljubaca, obrazi mi gore od njegove dvodnevne brade, srce mi tutnji, a gaćice (ili kilote) svakako jesu mokre. Što je još gore... i dalje sam toliko prokleto napaljena da mi je palo na pamet da zatvorim vrata i sama završim ono što je počeo.

Ovo sutra mora da se završi. Ako Brejden može tako da zavlada mnome, nema šanse da dozvolim da se to nastavi. Možda bi trebalo da se iselim.

Srce me zabole pri pomisli da napustim Eli i stan u Dablin stritu. Ne! Mogu to da rešim. Mogu da pokažem nadmenom govnaru gde mu je mesto.

Klimnula sam glavom i zakoračila, blago se zateturavši.

Prevrnula sam očima. Zašto, dođavola, on mora da bude ljudska verzija seksualno nabijene nuklearne bombe? Gunđajući, pribrala sam se koliko sam mogla i vratila u šank, ne obazirući se na Alisterove upitne poglede, Brejdenovo goruće piljenje i Krejgove pokušaje očijukanja. Želim da mu zubi ostanu na broju, hvala lepo.

10

JEDANAESTO POGLAVLJE ljučevi su mi zazvečali na orahovoj komodi u predsoblju, prvom K glasnom zvuku koji je narušio tišinu između Eli i mene. Posle prometne večeri u klubu, uglavnom mi nekoliko sati odzvanja u glavi pre nego što mogu da legnem, ali večeras je gore. I dalje osećam Brejdena na usnama, na grudima, između nogu. Pobogu, još osećam njegov miris i ukus. A pretvarala sam se da se to ne dešava dok je, kako je obećao, smeštao Eli i mene u taksi posle smene. U stvari, nisam mu rekla ni reč.

Nisam nikome rekla ni reč.

Samo su Alister i Brejden znali zašto. Krejg me je zbunjeno gledao do kraja smene, verovatno se pitajući gde li je moje dobro raspoloženje isparilo.

Izbegavala sam Elin pogled. Izbegavala sam ga u klubu, na ulici, u taksiju, a i dalje ga izbegavam. Okrenula sam joj leđa da se izujem pa je ostavila u hodniku i ušla u kuhinju po čašu vode. „Dakle, nećemo da pričamo o tome?", pitala je tiho pošto je ušla za mnom.

Pogledala sam je preko ramena, praveći se nevešta. „O čemu?

Ogorčeno me je pogledala. „O tome daje Brejden pobesneo što si se poljubila s Krejgom, da je otišao za tobom u prostoriju za osoblje i vratio se tek posle dvadeset minuta. A tad je izgledao kao da ga je napala žena koja je deset godina bila zaključana bez vibratora ili muškarca." Bilo je jače od mene. Prasnula sam u smeh zbog tog opisa. Eli nije smešno. „Džos! Ozbiljno, šta se dešava?" Smeh mi je zamro na usnama. „Poljubio me je. Prekinuli smo poljubac. Neće se ponoviti." „Brejden neće odustati ako misli da si zainteresovana." „Nisam zainteresovana." Veoma sam zainteresovana. „Mislim da jesi i..." „Eli." Okrenula sam se, prenapregnutih živaca. „Samo prestani, važi?

Molim te. Ne želim da pričam o tome." Izgleda kao dete kome su oduzeli omiljenu igračku. „Ali..." „Eli." „Dobro." Uzdahnula je.

Kako bih joj skrenula misli, naslonila sam se na radnu površinu i zabrinuto 10

izvila desnu obrvu. „Šta se to desilo s tobom i Adamom večeras?" „Ja sam kao ti. Ne želim da pričam o tome." Kako da ne. „Eli..."

Nezadovoljno je zaškiljila. ,,U redu, želim da pričam o tome. Prokletstvo, kako ti uspeva da sve držiš u sebi?" Napućila se. „Stvarno je teško."

Osmehnula sam se i odmahnula glavom. „Meni nije." Isplazila mi se i umorno klonula na kuhinjsku stolicu. „Izmoždena sam. Ovo je bila teška noć." „I zato si mrgud?" „Nisam mrgud." „Jesi malo namćorasta." „Pa, i ti bi bila da si morala da trpiš Adama večeras."

Sela sam pored nje i zapitala se treba li češće da idem u teretanu kako bih nalupala Adama. „Šta se desilo, draga?" „Zbunjuje me." Eli se namrštila pa me smeteno pogledala. „Neprestano govori da smo samo prijatelji, ali se ne ponaša tako. Brejden je toliko zaokupljen tobom da nije ni primetio Adamovo ponašanje večeras i on je to iskoristio." „Primetila sam da je postao posesivan, da te je povukao da sedneš pored njega i sve ostalo." „Posesivan? Što se više trudim da budem hladna prema njemu, to mi više zalazi u lični život. A zamerila sam mu zbog toga dok je Brejden bio s tobom.

Pitala sam ga za Nikolasa i zašto se ponaša tako čudno..." ,,I šta je rekao?" „Da Nikolas nije dovoljno dobar za mene i da će prestati da se ponaša zapovednički ako ja prestanem da se ponašam kao hirovito dete."

Ume da se izvuče. Neveselo sam se nasmejala. „Lepo je izbegao odgovor, a?" „Pa, ti si stručnjak za to", progunđala je.

Frknula sam. „Jao." Eli zakuka. ,,O bože, Džos, izvini. Ponašam se kao kučka." „Meni je simpatično. Stvarno."

Zakikotala se i oborila glavu. Oči su joj umorne.

10

„Ti si luda." Ustala je. „Ali volim te." Zevnula je kad sam se ukočila zbog njenih reči. „Moram u krevet. Pričaćemo ujutru i pokušati da odgonetnemo Adamove gluposti, važi?"

Ali volim te. „Ovaj... važi", odgovorila sam smušeno. „Laku noć." „Laku noć."

Ali volim te... „Hajde", nagovaram Dru. „Biće zabavno. Kajl će biti tamo."

Dru me sumnjičavo odmeri. „Izblamirala sam se na poslednjoj žurki na kojoj se pilo pivo, Džos, a tad čak nisam morala da nosim bikini."

Prevrnula sam očima. „Svi smo se izblamirali poslednji put. U tome i jeste stvar. Hajde. Nejt će biti tamo i stvarno hoću da blejim s njim večeras." „Misliš, da se smuvaš s njim?"

Slegla sam ramenima. „Džos, možda bi trebalo da preskočimo. U poslednje vreme smo bile na mnogo žurki." Široko se osmehnuvši, prebacila sam joj ruku oko vrata i privukla je k sebi. „Mi "smo klinke. Trebalo bi da se zabavljamo. " Moram da se zabavljam. Moram da zaboravim. ,,A ne želim da se zabavljam bez tebe. Znaš šta čak ću da se ispovraćam na neku mladu čirlidersicu za tebe. Tako ću se, bez obzira na to šta uradiš, ipak najviše izblamirati večeras."

Dru se nasmeja i čvrsto me zagrli. „ Ti si luda... ali volim te."

Zidovi kao da su me pritisli kad su mi se grudi stegle. Zašištala sam, pokušavajući da udahnem.

Umirem.

Napad panike je ovog puta trajao duže jer nisam mogla da se usredsredim zbog onih reći.

Napokon sam se s mukom vratila u stvarnost, potisnula uspomene i dozvolila telu da se opusti.

Kad se završilo, došlo mi je da zaplačem, ali samo ću se osećati slabo ako plačem. Klecavo sam ustala i odgurnula sećanja prema kuhinjskim pločicama.

Dok sam se presvukla i legla, mogla sam da se pravim da sam zaboravila.

10

„Imala si još jedan napad panike?" upita brižna doktorka blago.

Zašto li sam to spomenula? Moraćemo da razgovaramo o njoj, a doktorka Pričard ne može reći ništa što će promeniti ono što sam uradila. „Da, nije važno." „Važno je, Džos. Šta ga je izazvalo?" Zagledala sam se u stopala. „Moja drugarica." „Koja?"

Moja najbolja drugarica. „Dru." „Nisi je dosad spominjala." „Nisam." „Zašto je Dru izazvala napad panike, Džos?"

Polako sam podigla pogled. Snažan bol razdire mi utrobu. „Zato što je poginula." Duboko sam udahnula. ,,I ja sam kriva za to."

Probudila sam se nešto pre podneva i odmah su me skolile uspomene na prethodnu noć. Uspomene na Brejdena i na ono što će se možda desiti među nama. U pokušaju da zaboravim, za vreme ručka vrtela sam ukrug priču o Adamu s Eli i potiskivala nervozu od koje mi se stezao stomak kad god bih pomislila na Brejdenovo obećanje da će doći večeras.

Spremala sam se da se okupam kad je Elin telefon zapištao. Opsovala je dok je čitala poruku. „Šta je bilo?" pitala sam lenjo dok sam rasklanjala sudove od ručka. „Brejden je ponovo zaglavio u kancelariji i propustiće još jednu porodičnu večeru. Mama će me bombardovati pitanjima da se uveri je li dobro."

Nisam se obazirala na razočaranu žaoku u grudima. Ako će Brejden raditi večeras, to znači da neće doći. Trebalo bi da skačem od sreće. „Tvojoj mami je baš stalo do njega, a?" „Pa, Brejdenova mama je sebična, ohola kučka koja voli samo novac. Ona je ulazila u njegov život i izlazila iz njega kako bi joj dunulo. Nije je video godinama. Dakle... da. Moja mama pazi na njega jer njegova to ne radi."

Naravno da je njegovoj majci stalo do njega, kako ne bi bilo? On je Brejden Karmajkl, zaboga. „To je neverovatno. Ne mogu da zamislim da budem takva prema svom detetu." Mada nemam nameru da imam dete.

Eli me je tužno pogledala.

10

„Brejden mnogo liči na našeg tatu. A Brejdenova mama Ivlin ga je mnogo volela. On ju je iznenada ostavio. Dao joj je neki novac. Kad mu je rekla da je trudna, rekao je da će se starati o Brejdenu, ali da ne želi ništa s njom. Kad bi pogledala Brejdena, videla je samo čoveka koji joj je slomio srce, pa ga nije mnogo volela. Nikad. Brejden je provodio školsku godinu u Edinburgu s uzdržanim ocem koji voli da kontroliše, a leti je putovao po Evropi i gledao kako mu se majka muva s bogatim budalama koje nemaju vremena za decu."

Srce me je zabolelo zbog malog Brejdena.

I pogrešila sam, dozvolivši da mi se to vidi na licu. „O, Džos...", prošaputa Eli. „Ništa mu ne fali, znaš."

Baš me briga. Trgla sam se zbog njenog nežnog izraza. „Baš me briga."

Skupila je usne, ali nije rekla ništa. Samo je ustala i u prolazu mi stisla rame.

Zagledala sam se u sudoperu dok me je obuzimala uznemirenost. Nisam spremna da osećam nešto prema bilo kome, ali moja maska stalno spada pred Eli i Brejdenom.

Uzela sam telefon i pošla u kupatilo da se zagnjurim u kadu i udavim sve u muzici. Ali telefon mi je zazvonio dok sam se svlačila.

Brejden zove.

Zinula sam dok sam gledala ekran, razmišljajući da li da se javim ili ne.

Pustila sam da zvoni dok se nije uključila govorna pošta.

Ponovo je zazvonio.

I ponovo sam samo buljila u telefon.

Dva minuta kasnije, potopila sam se u kadu i pomislila da sam ga izbegla.

Utom je Eli pokucala na vrata. „Brejden ti poručuje da se javiš na telefon!"

Telefon mi je zazvonio i zažmurila sam. „Dobro!", povikala sam i podigla mobilni. „Šta je?"

Njegov duboki smeh zavodljivo se zakotrljao po meni. „Zdravo i tebi." „Šta hoćeš, Brejdene? Usred sam nečega." „Eli kaže da si u kadi", rekao je tiho. „Voleo bih da sam tamo, mala."

Gotovo da sam mogla da ga osetim. „Brejdene. Šta.Hoćeš?"

Razgaljeno je otpuhnuo. „Samo hoću da ti javim kako ne mogu da dođem večeras."

Hvala ti, bože!

107 10

„Zbog problema s dobavljačima, projekat kasni nekoliko nedelja. Ne znam kad ću biti slobodan ove nedelje, ali jamčim da ću doći da te vidim čim budem mogao." „Brejdene, ne radi to." „Posle onoga sinoć, ne možeš osporiti da nešto postoji među nama. Neću odustati pa, umesto da smišljaš nov način da se izvučeš koji bi mi sigurno bio veoma zanimljiv samo popusti, mala. Ionako ćeš popustiti na kraju." „Jesam li ti rekla koliko si iritantan i nadmen?" ,,I dalje mogu da osetim tvoj ukus i miris, Džoslin. I još mi je jebeno tvrd."

Stomak mi se zgrčio i skupila sam butine. „Bože, Brejdene..." prodahtala sam bez razmišljanja. „Jedva čekam da to kažeš kad budem u tebi. Vidimo se, mala."

I posle takve oproštajne rečenice prekinuo je vezu.

Zakukala sam i udarila glavom u kadu.

Baš sam nadrljala.

10

DVANAESTO POGLAVLJE nate kako u onim emisijama o životinjama slatki mali merkat šetka Z na slatkim merkatskim nožicama kako bi se vratio u svoju jazbinu, gde ga čekaju merkatska politika, drama i porodica i onda mu podmukli orao preleti nad glavom?

Slatki mali merkat trči u zaklon i čeka da orao odleti dalje.

Prođe neko vreme. Merkat konačno zaključi kako je orlu čekanje dosadilo i da je odleteo da zgrabi nekog drugog slatkog malog merkata. I tako merkat ispuzi iz svoje rupe kako bi veselo nastavio svojim putem.

I taman kad pomisli da će bezbedno stići do kuće, onaj podmukli orao se obruši i ščepa ga opakim kandžama.

Pa... tačno znam kako se taj mali merkat oseća...

Brejden nije ponovo zvao, niti mi je poslao poruku ili mejl. Nekoliko narednih dana bila sam uposlena, borila se s rukopisom, brisala poglavlja koja kao da je napisala učenica osmog razreda, spremila ceo stan i posećivala Edinburški festival s Eli. Otišle smo u pozorište Big top u Medouzu da vidimo predstavu trupe The Lady Boys of Bangkok*i, prokletstvo, ne da ima dobrih frajera među njima, posetile izložbu Edvarda Munka u Nacionalnoj galeriji moderne umetnosti u zapadnom delu grada i kupile jeftine karte da vidimo mladog popularnog komičara u prljavoj sobi u staroj zgradi sindikata u studentskom gradu. Zgrada sindikata probudila je brojne uspomene na vreme kad sam visila tamo s Rijan i Džejmsom. Pokušala sam da uživam u gužvi na festivalu, turistima, mirisu kafe, piva i vruće hrane. U uličnim prodavcima koji su prodavali nakit, postere, drangulije, u lecima svugde.

Takođe sam imala traumatičnu seansu kod psihijatra jer sam prvi put razgovarala o Dru. Da. Ne želim da mislim o tome.

Suvišno je reći da sam do četvrtka uspela da ubedim sebe da se Brejden samo igrao sa mnom. Na kraju krajeva, da je bio ozbiljan, poslao bi mi bar poruku kako ga ne bih zaboravila, ali nije. Nije uradio ništa. Ništa.

Promenila sam smene s četvrtka i petka na petak i subotu kako bih večeras mogla da ostanem kod kuće. Kad mi je Eli rekla da će posetiti mamu jer se uželela porodice, budalasto nisam posumnjala ništa. Bila sam nespremna.

Opustila sam se jer sam mislila da je Brejden zaboravio na mene. * Trupa transrodnih izvođača iz Bangkoka koja uglavnom nastupa u Engleskoj. (Prim. prev.)

109 10

Izvukla sam glupu glavu iz glupe rupe za skrivanje.

I tad se Brejden obrušio kao opasni orao.

Bilo je tiho u stanu osim u dnevnoj sobi, gde sam se sklupčala u naslonjači, pijuckala vino i gledala film 300 Zaka Šnajdera. Shvatila sam da je to loša ideja.

Svi oni nabrekli mišići i malaksalost od vina... Verujem da je to dovelo do onoga što se desilo posle toga. „Znaš, stvarno bi trebalo da zaključavaš vrata kad si sama kod kuće." „Sranje!" Skočila sam i prolila vino po farmerkama. Brzo sam ustala iz naslonjače i prostrelila Brejdena pogledom. Stoji na pragu sav mrzovoljan. Zašto li je on loše volje? Nije on upravo upropastio omiljene farmerke! „Pobogu, Brejdene, poslednji put ti kažem da kucaš!"

Spustio je pogled na moje uflekane farmerke pre nego što ga je ponovo podigao do mog lica. „Ako obećaš da ćeš zaključati vrata kad ponovo budeš sama kod kuće."

Ukočila sam se kad sam videla njegov ozbiljan izraz. Je l' on... brine za mene? Namrštila sam se i oborila pogled pa spustila gotovo praznu čašu na stočić. „Dobro", promrmljala sam, ne znajući šta da radim. „Eli se neće vratiti noćas."

Brzo sam ga pogledala i otkrila da me napregnuto posmatra. Odelo mu je izgužvano kao da je satima radio i došao da me vidi bez svraćanja kući. Stomak mi se zgrčio kad sam shvatila. „Jesi li ti to udesio?"

Izvila mu se leva strana usta. „Samo da znaš, ELI se može potkupiti kutijom čokoladnih bombona sa šampanjskim punjenjem."

Ubiću izdajnicu.

Pogotovo pošto Brejden izgleda đavolski dobro. On i kostimi za film 300, koji kao da su mi probudili libido, krivi su što sam se pretvorila u hormonsku zbrku. Naterala sam sebe da prihvatim savet doktorke Pričard i prestanem da mislim pedeset koraka unapred. Stalno sebi govorim da živim u sadašnjosti zato što me mnogo plaše misli o budućnosti. Ali dok živim u sadašnjosti, stalno brinem o tome šta me sutra očekuje i mislim da je dobra doktorka htela da prihvatim sopstveni prokleti savet i živim za danas.

Ali s Brejdenom?

11

Preopasno je. Već znam da ne želim vezu s njim. „Čini mi se da me nisi očekivala?", pitao je i smestio se na kauč.

Ne želeći da ispadnem uplašena, skliznula sam natrag u naslonjaču. „Ne. Uspela sam da se ubedim da smo završili s onim, šta god da je, što se desilo pre..."

Zbacio je sako. „Misliš na ono kad sam te jebao nasuvo uza zid?"

Iznervirano sam stegla vilicu. Da je književni junak, mrzela bih njegov lajavi jezik. Međutim, moje telo ga voli. Nema potrebe da mu to kažem. „Znaš, Brejdene, posmatrala sam te poslednjih nekoliko meseci i veliki si džendmen prema svima osim prema meni. Zašto je tako?" „Želim te u krevetu. Džentlmeni su dosadni u krevetu."

Ima pravo. „Džentlmeni su džentlmeni u krevetu. Oni se staraju da je partnerki lepo." „Postaraću se da ti bude lepo i da ti se sviđa sve što radimo. Samo pritom neću biti pristojan."

Stomak mi se uskomešao pa zgrčio. „Mislim da smo već razgovarali o tome. Među nama se neće desiti ništa."

Namrštio se pa nagnuo, s laktovima na kolenima i stisnutim šakama između njih. Ponovo je zavrnuo rukave na košulji. Kao da zna kako to utiče na mene. „Nismo razgovarali ni o čemu."

Teško sam uzdahnula. „Brejdene, sviđaš mi se. Stvarno mi se sviđaš. Da, jesi zapovednički govnar i govoriš sve što ti padne na pamet bez imalo ulepšavanja, ali čini mi se da si dobar čovek i dobar brat prema Eli." Pogledi su nam se sreli i umalo nisam poskočila kad me je žaoka privlačnosti ubola u grudi. „Eli mi je postala veoma dobra prijateljica i sviđa mi se što živim ovde s njom. Ne želim to da kvarim. I ne želim da imam vezu. Ni sa kim."

Toliko me je dugo gledao bez reči da nisam znala hoće li mi uopšte odgovoriti. Upravo sam pomislila kako je možda bolje da izađem i prepustim ga njegovim mislima kad se naslonio na kauč. Oči su mu potamnele. Znam taj pogled. Jao, ne.. „Dobro je što ti ne predlažem vezu."

Slobodno mogu reći da sam se potpuno zbunila. „Pa, šta onda predlažeš?" „Samo seks."

111 11

Molim? „Molim?" „Ti i ja. Samo seks. Kad god poželimo. Bez obaveza." „Samo seks", ponovila sam, osećajući kako mi se te reči kotrljaju po ustima i mozgu. Samo seks. Seks s Brejdenom kad god poželim, bez obaveza. „Šta je sa svim ostalim? S Eli, stanom, zajedničkim izlascima?"

Brejden slegnu ramenima. „Ništa od toga ne mora da se promeni. Bićemo prijatelji koji zajedno izlaze i seksaju se jedno s drugim." ,,A šta ćemo da kažemo drugima?" „To ih se ne tiče."

Razdražljivo sam nakrivila glavu. „Mislila sam na Eli." „Istinu." Pažljivo me je odmerio.„Ne lažem svoju sestru." „To joj se neće dopasti."

Brejden se nasmeja. „Zabole me guzica hoće li joj se svideti ili neće. U stvari, voleo bih da mi se mlađa sestra ne meša u seksualni život." „To će biti teško budući da devojka s kojom želiš seks živi s njom."

To ga nije nimalo uzrujalo. „Sobe su vam u drugim krajevima stana. A uvek možeš i da dođeš kod mene."

Hm. Brejdenov stan. Volela bih da ga vidim.

Ne! Ne, prestani! „Ne mogu." „Ne možeš ili nećeš?" Preteći me je odmerio.

Stomak mi se uskomešao pa zgrčio. Zažmurila sam. Osetila sam njegovo telo priljubljeno uz svoje, njegov jezik kako miluje moj, njegovu šaku kako mi nežno ali odlučno dodiruje grudi. O bože. Otvorila sam oči i videla da mu je pogled smekšao. „Samo seks?"

Vidim da pokušava da potisne osmeh, kao da zna kako pobeđuje. „Pa... skoro."

Molim? „Skoro?" „Treba mi neko ko će mi praviti društvo na poslovnim večerama i ostalim glupim društvenim događajima koje Morag izabere. Bilo bi lepo da idem s devojkom koja ne očekuje da je zaprosim ili joj poklonim dijamantsku ogrlicu na kraju večeri." „To nije samo seks. Više me podseća na dogovor. Kao odnos koji si najčešće 11

imao s onim Barbikama s kojima si se zabavljao. Što me dovodi do pitanja zašto ja? Brejdene, imaš mnogo novca i ne može se reći da si ružan mada sumnjam da je potrebno da ti to govorim i pružim ti još jedan razlog da se ponašaš kao umišljeno đubre pa zašto ne bi našao jednu od onih visokih, mršavih plavuša koje će skakati od sreće zbog prilike da te zaskoče?"

Iznenađenje mu se ukazalo na licu i oborio je glavu. „Prvo zato što one traže da marim za njih. One žele da pričam o svojim osećanjima i da im kupujem razna sranja. Mi govorimo o tome da to izbacimo iz dogovora jer tako oboma odgovora. Drugo, zar ozbiljno pitaš?"

Namrštila sam se. Šta li misli pod tim? „Pa", odmahnuo je glavom, široko se osmehujući,„uvek me iznenadiš." „Otkud to?" „Samo sam mislio da znaš koliko si seksi. Očigledno ne znaš."

Au. Pocrvenela sam u sebi i prevrnula očima kao da njegove reči nisu probile moj oklop. „Neka ti bude."

Moj blaziran odgovor nije ga pokolebao. Rešio je da mi odgovori na pitanje. „Ne, ne izgledaš kao moj tip devojke. I, da, volim duge noge. A tvoje su kratke."

Prostrelila sam ga pogledom. Još šire se osmehnuo. „A ipak mi se digao zbog njih kad si nosila onaj šorcić u taksiju. I onda kad si ga ponovo nosila kod Elodi i Klarka."

Zinula sam. „Lažeš."

Odmahnuo je glavom. Očigledno se odlično zabavlja. „Imaš sjajne noge, Džoslin. I neverovatan osmeh, iako se retko osmehuješ. I fantastične sise. I, da, uglavnom se zabavljam s plavušama. Ali ti si plava.

Valjda." Nasmejao se kad se moje streljanje pogledom pretvorilo u pravi ubilački pogled.„Nema veze koje je boje. Nikad je ne nosiš puštenu i ne mogu da izbacim iz glave sliku tvoje kose rasute po jastuku dok se pomeram u tebi."

O bože. „Ali mislim da me najviše privlače tvoje oči. Želim da iz njih dobijem ono što niko drugi ne dobija." „A šta je to?" upitala sam tiho, gotovo promuklo. Njegove reči na mene utiču snažno kao afrodizijak. „Nežnost." I njegov glas je postao dubok u atmosferi nabijenoj seksualnom privlačnošću. „Hoću da postanu nežne kakve mogu biti samo posle orgazma."

11

U sebi sam zinula. Spolja sam nakrivila glavu i zajedljivo se osmehnula. „Dobar si s rečima. To ti priznajem." „Dobar sam s rukama. Hoćeš li mi dati da ti pokažem?"

Nasmejala sam se. Uzvratio je nestašnim, divnim osmehom. Uzdahnula sam i ponovo odmahnula glavom. „To zvuči kao više od seksa, Brejdene. Ti tražiš odnos. To sve komplikuje." „Zašto? Dvoje prijatelja povremeno izađu i kasnije završe u krevetu."

Naslutio je da sam i dalje sumnjičava, te je slegnuo ramenima. „Slušaj, kad sam bio ozbiljan u vezi sa ženama? Želim te. Ti mene želiš. To visi nad prijateljstvom koje bi bilo veoma lepo da nema te privlačnosti pa hajde da se rešimo toga." „Ali izlasci? Zar to neće produžiti vremenski okvir?"

Učinilo mi se da mu je ozlojeđenost sevnula u očima, ali trepnuo je kako bi je odagnao. „Hoćeš li da postavimo vremenski okvir?" „Mesec dana." Široko se osmehnuo kad je shvatio da popuštam.

Sranje. Stvarno popuštam. „Šest."

Otpuhnula sam. „Dva." „Tri. Dok smo zurili jedno u drugo, odjednom smo shvatili da zapravo pričamo o tome koliko dugo ćemo uživati u seksu pa se ionako uzavrela napetost još više razbuktala. Vazduh kao da se zgusnuo. Kao da je neko bacio omču oko nas i povlači je kako bi nas približio jedno drugome. Kroz glavu mi je prošla slika nas dvoje u mom krevetu, nagi, izvijeni. Telo mi je odmah reagovalo. Gaćice su mi ionako vlažne, a bradavice su se pridružile zabavi i ukrutile primetno. Brejden je spustio pogled na moje grudi. Oči su mu plamtele kad mi je ponovo pogledao lice. „Dogovoreno", promrmljala sam.

Sledeće pitanje bilo je neočekivano, ali praktično. „Jesi li na piluli?"

Imam neredovne i bolne menstruacije pa pijem pilule zbog toga. „Da." „Jesi li se testirala?"

Znam na šta misli. I posle svog poslednjeg seksualnog odnosa, kad se nisam sećala šta se kog đavola desilo, da... proverila sam da nemam neku seksualno 11

prenosivu bolest. „Da. Ti?" „Posle svake veze." „Onda mi se čini da smo spremni."

Brejden se stvorio nada mnom čim sam to izgovorila. Pružio mi je krupnu šaku, izraza odlučnog i ozbiljnog. Oči mu žežu. „Šta? Sad?" zacvilela sam, potpuno nespremna.

Izvio je obrvu. „Hoćeš da čekaš?" „Samo... samo sam mislila da ću imati vremena da se spremim." „Spremiš?" „Znaš... parfem, lepo rublje..."

Razgaljeno je zagunđao, uhvatio me za članak i povukao iz stolice. Moje sitno telo sudarilo se s njegovim i odmah me je zagrlio i privukao k sebi. Jedna ruka mu skliznu s mog kuka na zadnjicu. Blago ju je stegao i naslonio mi tvrdu erekciju na stomak. Progutala sam stenjanje i zabacila glavu da ga pogledam u oči. Sijaju. „Mala, lepo rublje služi za zavođenje muškarca. Ja sam već jebeno zaveden." „Dobro, ali..."

Prekinuo me je, spustivši usne na moje, tražeći da mu odmah pustim jezik unutra. Poljubac mu je dubok, vlažan i poručuje: ovo nije sastanak ovo je seks.

To mi savršeno odgovara. Zastenjala sam i obavila mu ruke oko vrata. Brejden je to shvatio kao pristanak.

U jednom trenutku sam stajala na podu, a već u sledećem se našla u Brejdenovom zagrljaju, s nogama oko njegovog struka i prstima u njegovoj kosi dok smo se ljubili, ujedali, grickali i lizali, upoznajući ukus i mekoću usta jedno drugome. „Jebote", rekao je. Ta reč mi zavibrira na usnama.

Nisam stigla da se usprotivim što su njegove usne napustile moje osetila sam strujanje vazduha u kosi. Pošli smo iz sobe, niz hodnik, u moju sobu i onda sam pala. Tresnula sam na dušek uz iznenađen cik i mrzovoljno ga pogledala. „Je l' to bilo neophodno?" „Skidaj se", odgovorio je otresito dok je brzo veštim prstima otkopčavao košulju.

Pica mi se zgrčila. Kao i vilica. „Molim?"

Prestao je da se svlači i nagnuo se ka meni, spustivši ruke na dušek s moje 11

obe strane i uneo mi se u lice. „Drugi predlog: ne raspravljaj se sa mnom kad se jebemo." „Ali..." „Džoslin", promrmljao je upozoravajuće.

Pogled mi je pao na njegove usne, usne koje želim na svojim. Ako to znači da se ne raspravljamo za vreme seksa, u redu. Raspravljaću se s njim kad nemamo seks. „Zašto me uporno zoveš Džoslin?" Sigurna sam da mi ton nije svađalački nego znatiželjan. Zato što jesam radoznala.

Usnama je dotakao moje, ovlaš, nežno, pa se povukao, svetloplavih očiju usplamtelih od želje. „Džos pristaje devojčici. Možda i muškarači." Podsmehnuo se. „Džoslin je, s druge strane, žensko ime. Ime veoma seksi žene." Uspravio se. „I zato se skini, Džoslin."

Dobro. Može da me zove Džoslin.

Uspravila sam se, povukla rub majice i skinula je preko glave. Bacila sam je preko sobe i zastala da gledam kako Brejden svlači košulju. Pala je na pod i pogledom sam ispratila njen pad. Osmehnula sam se od iščekivanja kad sam videla da mu je erekcija napela pantalone, a onda su mi se usta osušila kad sam videla njegov nagi torzo.

Brejden vežba. Stvarno vežba.

Pantalone mu stoje nisko tako da se vide ravan stomak i seksi mišići donjeg stomaka koji čine oblik slova V. Ujela sam se za usnu. Želim da ga dotaknem.

Pošla sam pogledom od trbušnjaka do snažnih grudi i širokih ramena. A sve to je lepo upakovano u besprekornu zlatastu kožu. „Jebiga, Džoslin." Skrenula sam mu pogled na lice i videla da su mu oči još zažarenije. „Ako nastaviš tako da me gledaš, ovo će se završiti mnogo brže nego što bih želeo."

Hm. To mi se sviđa. Sviđa mi se što imam moć nad njim. „Pa, ne možemo to da dozvolimo."

Drsko sam se osmehnula i posegnula iza leđa da otkopčam brus. Hladan vazduh ošinu mi gole grudi kad sam spustila brus pored kreveta. Sad Brejden mene guta pogledom. Podigao je pogled s mojih grudi na lice i odjednom mu je izraz postao ljutit. Iznenađeno sam se ukočila. „Znaš li kako mi je bilo od onog dana kad sam te video? Da sedim preko puta tebe u kafiću ili na večeri i da znam da se ispod sve te drskosti nalazi jebena fantazija svakog muškarca."

116 11

O, dobar je.

Zaškiljio je kad je posegnuo za dugmetom i šlicom na pantalonama. Glasno ih je otkopčao. „Nateraću te da platiš što si me naterala da čekam."

Pulsiranje među nogama mi se pojačalo. Zvuči dobro.

Podigla sam ruke i pustila kosu, koja mi se rasula oko ramena u svoj svojoj lepoti. Stresla sam se kad se želja u Brejdenovom pogledu povećala. „Dobro", složila sam se promuklo.

Ne znam ko je od nas brže skinuo pantalone posle toga, ali u jednom trenutku sam zauzela seksi stav i raspustila kosu ne bih li povratila malo kontrole, a već u sledećem našla sam se bez gaćica, na leđima, grudi priljubljenih uz Brejdenove, raširenih butina kako bi mi se smestio među nogama... i zurila u njegove oči, zadihana od iščekivanja. „Šta čekaš?" promrmljala sam.

Zajedljivo se osmehnuo. „Da odustaneš."

Iznervirano sam otpuhnula. „Naga sam, zar ne?" „Pa? I ranije si bila gola." „Brejdene!" Udarila sam ga u rame i tiho se nasmejao. Od smeha mu se donji deo tela zatresao a ona dugačka, debela, prelepa kita skliznu mi niz stomak pa se vrati.

Ciknula sam zbog zadovoljstva izazvanog tim pokretom i Brejden je zastenjao u odgovor. Usne mu padoše na moje. Sigurna sam da je poljubac trebalo da bude lagan, seksi, izazovan. Tako je počelo. Ali oboje smo nestrpljivi jer nedeljama odlažemo ovaj trenutak. Poljubac je postao grub, kao da jedno drugom mrvimo usne. Čvršće sam ga uhvatila za kosu, a on mi je mesio struk, rebra, grudi. Grudi su mi naročito osetljive i isturila sam kukove prema njemu kad mi je palcem očešao bradavicu. „Sviđa ti se to, mala", promrmljao je. To nije pravo pitanje jer je odgovor očigledan. Spušta mi poljupce niz bradu i vrat. Ruke mi skliznuše s njegove kose na ramena kad se zaustavio pored moje desne dojke. Doslovno sam prestala da dišem kad je spustio namerno nežan poljubac na nju. Još jedan poljubac. Pa još jedan. „Brejdene...", rekla sam molećivo.

Osetila sam kako mi se osmehnuo uz dojku pre nego što je vlažnim vrelim jezikom prešao preko bradavice. Sklopio je usne oko nje i zasisao. Želja mi oštro 11

sevnu među nogama. „Bože, Brejdene!"

Kad je prešao na drugu, počela sam da izvijam kukove prema njemu. Čini mi se da sam nestrpljivija od njega. Ali ja sam duže lišena seksa. „Mala", glas mu se zakotrljao iznad mene kad mu je ruka skliznula na moj kuk da me umiri. „Jesi li se već ovlažila za mene, Džoslin?"

Da. Bože, da. „Brejdene..." „Odgovori mi." Osećam kako spušta ruku, kako mi prelazi prstima po unutrašnjoj strani butine, zadirkujući me. „Kaži mi da si vlažna za mene."

Kad sam kasnije razmislila o tome, neverovatno mi je da se nisam postidela zbog njegovog pitanja i zahteva. I da sam se toliko napalila kad sam popustila pred njegovim zahtevom. Niko mi nikad nije govorio bezobrazne reči za vreme seksa, ali sviđa mi se. „Vlažna sam za tebe", prošaputala sam mu uz usne.

Zadovoljan, poljubio me je. Bio je to dubok, ispitujući poljubac. Jezik mu je skliznuo preko mog kad su mu se prsti popeli malo više. Trgla sam se od prvog dodira. Dugo nisam tu osetila nečije prste. U odgovor, Brejdenovi poljupci postaše grublji, a dodir nežniji. Odvojila sam usne od njegovih i zastenjala kad mi je palcem pronašao klitoris i pritisnuo ga. „Mala, tako si jebeno vlažna", prodahtao je. Glava mu je pala na krevet pored moje, a usne mu se spustile na moj vrat kad je sklonio palac. Pre nego što sam stigla da se usprotivim, polako mi je gurnuo dva prsta. Želim još. Raširila sam kolena i obavila mu ruke oko golih leđa, podstičući ga da mi pruži još. „Još", zamolila sam.

I dao mi je još, uvlačeći prste u mene i izvlačeći ih. Naslonio se na drugu ruku kako bi mi gledao lice dok me je vodio prema orgazmu. „Da", uzdahnula sam kad sam osetila uvijanje i stezanje u stomaku.

Utom je sklonio prste. „Šta..." „Neću da svršiš dok nisam u tebi", rekao je, crta napetih od želje. Prikovao mi je ruke za krevet. „Hoću da osetim kako svršavaš oko mene."

Pa, ne bunim se protiv toga.

Zadovoljno sam uzdahnula kad sam osetila pulsirajuću kitu na ulazu.

Mangupski me je protrljao njom. Došlo mi je da ga uhvatim za dupe i nateram da uđe u mene. Ali čvrsto mi drži članke, osmehujući se kao da zna o čemu razmišljam. Kao da želi da me muči, napravio je krug kukovima, uzbudivši me još više.

118 11

„Brejdene", zarežala sam nestrpljivo.

Nasmejao se. „Kaži, mala." „Odustaću ako ne požuriš." „Pa, ne smemo to da dozvolimo." Snažno se zario u mene. Zacvilela sam i ukrutila se od nelagode dok mi se telo navikavalo na njegovu veličinu.

Brejden se napeo, a oči su mu potamnele. „Jesi li dobro?"

Klimnula sam glavom i izdahnula kad mi se telo opustilo. Popustio je stisak oko mojih članaka, ali nije ih pustio. Obazrivo je ulazio u mene, stisnute vilice, žmureći kao da ga boli. „Pobogu, Džoslin", prodahtao je promuklo. „Tako si jebeno uska."

Podigla sam kukove kako bih ga ohrabrila da nastavi kad sam osetila kako se uživanje ponovo razliva, ispunjava me i očajnički traži zadovoljenje. „Prošlo je neko vreme."

Otvorio je oči. „Koliko?" „Brejdene..." „Koliko?"

Uzdahnula sam. „Četiri godine." „Mala." Spustio je glavu i nežno me poljubio. Kad se povukao, samozadovoljni osmeh mu se vratio na usne. Prodro je dublje u mene i pomerio ruke s mojih članaka kako bi prepleo prste s mojim. Držao me je tako dok se nežno pomerao u meni, vodeći me prema vrhuncu i vraćajući me natrag. „Jače", zadahtala sam.

Usnama mi je okrznuo uvo. „Traži, Džoslin." „Brejdene, jače. Jače me tucaj."

Isturila sam kukove i Brejden se zakucao u mene. Kriknula sam i izvila vrat.

Stenje mi na uvo dok se jako zariva. Tela su nam toliko posvećena dostizanju orgazma da su nam se ruke razdvojile. Podigao mi je guzu kako bi mu kita dublje prodrla. „ „Svrši za mene, mala", naredio je grubo.

Klimnula sam glavom, osetivši kako mi se pritisak u telu povećava. Samo još malo. „Brejdene, Brejdene..."

119 11

Gurnuo mi je ruku između nogu i stao palcem da mi opisuje divne krugove po klici. ,,O bože!", kriknula sam kad me je orgazam savladao. Pica mi se steže i pulsira oko njegove kite. „Jebote!" Razrogačio se dok je gledao kako me potresa produžen snažan orgazam. Zažmurila sam, očajnički želeći da prekinem sponu među nama.

Osetila sam da mi je spustio glavu na vrat i zadrhtao. Zgrčila sam se kad sam osetila kako izbacuje vlažnu vrelinu u mene. Duboko je stenjao dok je svršavao u meni.

Klonuo je, dahom mi grejući vrat. Mišići su mi topli i mlitavi, a butine naslonjene na zadnji deo njegovih. Mirišemo na svež znoj i seks, a ja još pulsiram oko njega.

Au. Najbolji seks u mom životu.

Brejden me poljubi u vrat i podiže glavu, izraza blagog od postkoitalnog zadovoljstva. „Džoslin", promrmljao je pa me poljubio polako, vlažno i duboko. Kad se odmakao, polako se izvukao iz mene, prevrnuo na bok i nežno me pomilovao po stomaku.

Zurila sam u njega, puna pitanja.

Je li i njemu bilo zemljotresno? Silovito je svršio pa se nadam da jeste.

I šta sad? Zašto samo leži tu i gleda me?

Zagledala sam se u tavanicu, zbunjena njegovim nežnim pogledom. „Ovaj... hvala."

Osetila sam da se dušek trese, okrenula se i videla da mi se Brejden smeje. „Šta?"

Odmahnuo je glavom, očigledno razgaljen nečim. Nagnuo se i spustio mi još jedan poljubac na usne. „Nema na čemu." Osmehnuo se i prešao mi palcem po donjoj usni. „Hvala i tebi. Jebeno dobar seks, mala."

Prasnula sam u smeh. Od olakšanja. Od histerije. Od neverice. Upravo sam se seksala, i to fenomenalno, s Brejdenom Karmajklom. I sigurna sam da ćemo to uskoro ponoviti. I želim da to ponovimo. Ali pod mojim uslovima. „Idem da se istuširam."

Ustala sam iz kreveta, nimalo postiđena svojom golotinjom jer mi je jasno stavio do znanja da mu se svidelo ono što je video. Dok sam nehajno išla hodnikom prema kupatilu, ponadala sam se da Brejden zna kako „idem da se 12

istuširam" zapravo znači: bilo bi bolje da je odeven i spreman da krene kad izađem iz kupatila.

Ali kad sam se vratila iz kupatila, Brejden je i dalje ležao u krevetu i čekao me. Podbočila sam se i namrštila. „Šta radiš? Zar ne bi trebalo da si obučen?"

Podrugljivo mi se osmehnuo. „Znaš li koliko seksi trenutno izgledaš?"

Prevrnula sam očima. „Brejdene."

Osmeh mu je iščileo zbog mog upozoravajućeg glasa. Seo je. „Ne idem još." „Ali ćeš otići?"

Nije odgovorio. Ispružio je ruku, zgrabio moju i povukao me na krevet.

Prokletstvo, veoma je snažan. „Brejdene", progunđala sam kad sam se našla na boku, s njegovim rukama oko sebe.

Poljubio me je u čelo. „Lepo mirišeš."

Ovaj... molim?

Provirila sam kroz trepavice i videla da žmuri. Misli li to ozbiljno? Misli li da spava sa mnom?

Izmigoljila sam se iz njegovog zagrljaja i okrenula mu leđa u nadi da će shvatiti mig. Ali nisam te sreće. Nekoliko sekundi kasnije, njegova snažna ruka našla mi se oko struka. Raširio mi je dlan na stomaku i privukao me k sebi. Čvrsto me je zagrlio, priljubivši topli prednji deo tela uz moj zadnji. Osetila sam golicavo nežan dodir njegovih usana na ramenu. „Laku noć, mala."

Zapanjena, načas sam ležala bez reči. Nisam ovo očekivala. Uopšte. To se svakako ne uklapa u dogovor o seksualnoj kombinaciji!

Lepo je.

I zastrašujuće. „Je li to položaj... kašike?", pitala sam glasno, bezuspešno pokušavajući da zvučim zajedljivo.

Osetila sam njegov dah na vratu. „Spavaj, mala."

Uh... neću!

Kao da je naslutio da ću pobeći, Brejden me privuče još bliže sebi, gurnu 12

nogu između mojih i ukrsti je oko jedne moje. „Spavaj."

Kakav zapovednički seronja. „Spavanje u zagrljaju nije deo dogovora."

Nije obratio pažnju na mene. Posle minut-dva ćutnje, čula sam kako mu se disanje ujednačilo. Stvarno će da spava! Pokušala sam da se izvučem, ali upozoravajuće je stegao mišiće a nisam dovoljno jaka da se izvučem.

Zato sam legla i čekala.

Neverovatan seks me je divno iscrpio i spavanje deluje božanstveno, ali rešena sam da mu ne zaspim u naručju. To prosto previše podseća na... vezu.

Terajući se da ostanem budna, ležala sam mu u zagrljaju oko pola sata sve dok nisam osetila da mu se telo potpuno opustilo. Ujela sam se za usnu da prigušim otežano disanje jer ću morati da se krećem poput nindže pa mu podigla ruku što sam nežnije mogla i izvukla nogu ispod njegove.

Ukočila sam se.

Kunem se da mi se učinilo kako mu se disanje promenilo.

Pažljivo sam oslušnula i opustila se kad sam čula da ujednačeno diše.

Nečujno sam se odmakla od njega, došla do ivice i polako spustila noge na pod. Tek što sam podigla dupe s kreveta, toliko me je snažno povukao da sam se odbila od dušeka i zagrcnuto kriknula.

Srce mi je ubrzano lupalo dok me je Brejden vešto pomerao, toliko brzo da sam se za nekoliko sekundi našla ispod njega. Prikovao mi je članke iznad glave i zajahao me. Ne izgleda zadovoljno. „Hoćeš li jebeno zaspati?"

Prostrelila sam ga pogledom. „Neću da spavam s tobom u krevetu. To nije deo dogovora." „Prvo, ja sam kupio ovaj krevet. Drugo, to je samo spavanje, Džoslin."

Nisam se obazirala na deo o krevetu jer je istina. „Ne, to je spavanje u položaju kašike. Rekao si da ćemo se samo seksati. Bez spavanja u zagrljaju. Tucamo se, bude nam lepo i onda ideš kući. Takav je dogovor."

Trenutak me je pomno posmatrao pa spustio glavu tako da su mu usne bile gotovo na mojim. „Tucamo se, bude nam lepo i onda spavamo zagrljeni. Ne idem kući. Ne idem kući zato što se nekad probudim usred noći i onda hoću da jebem. A iz nekog razloga koji i mene zbunjuje, želim tebe da jebem. Zato ću ovo reći samo još jednom: spavaj."

122 12

Pustio me je, klonuo pored mene i privukao me k sebi.

U položaj kašike.

Stegla sam vilicu. ,,A šta ako ne želim da me budiš kako bi me zaskočio?"

Naslonio mi je lice na vrat i osetila sam kako mi se osmehuje uz kožu.

Poljubio me je i povukao se. „Hoćeš li da ti dam mali uvid u ono što nameravam da ti radim kako bih te probudio?"

Ponovo sam se našla na leđima dok mi je Brejden spuštao poljupce po telu.

Znajući koliko sam osetljiva, zaustavio mi se na grudima. Miluje me po jednoj dojci dok sisa bradavicu druge. Uzbuđeno sam uzdahnula, zaboravivši na raspravu. Već sam se ovlažila i stala da mešam kukovima. A on to zna. Podigao mi je glavu s grudi i počeo da se spušta nevidljivom linijom preko stomaka, gurnuo mi jezik u pupak pa nastavio još niže, prelazeći mi usnama preko meke, uzdrhtale kože.

Raširio mi je butine i onda spustio usne na mene.

Zacvilela sam kad mi je jezikom prešao po klići. Zadahtala sam. Uposlio je i prste. Prelazila sam mu prstima kroz kosu, čupala, vukla mu glavu prema sebi dok je vešto podsticao moj vrhunac, ližući me i tucajući prstima dok nisam pomahnitala. „Brejdene", zajaukala sam kad je sklonio prste. Bila sam tako blizu. Tako prokleto blizu...

Ponovo ih je gurnuo u mene i stao da ih uvlači i izvlači dok mi je jezikom izvodio čuda na klići. „Brejdene!" Eksplodirala sam kad je izvukao i poslednju trunku iz mog orgazma. Telo mi se i dalje grčevito treslo kad se ponovo opružio pored mene.

Dobro, taj orgazam bio je jednako nezemaljski neverovatan kao i prošli.

Ležala sam, dahtala i omamljeno zurila u tavanicu dok se Brejden ponovo nije ukazao nada mnom. Nije rekao ni reč, ali kad se nagnuo da me poljubi, pustivši da osetim svoj ukus na njegovom jeziku, osetila sam da je sve rekao dubinom tog poljupca. Rekao je svoje.

Moji beskorisni udovi se nisu bunili kad sam se ponovo našla u njegovom zagrljaju. U položaju kašike. „Laku noć, mala", promumlao mi je na uvo. „Laku noć", promrsila sam i zažmurila. I odmah zaspala.

12

TRINAESTO POGLAVLJE ežim i zurim u tavanicu. Čim sam se pomerila, osetila sam trnce među L nogama i bol u mišićima.

Sinoć sam imala najbolji seks u životu.

S Brejdenom Karmajklom.

A onda smo zaspali zagrljeni. Namrštila sam se zbog toga i okrenula glavu prema praznom mestu na dušeku pored sebe. Ne sviđa mi se što spavanje u zagrljaju spada u dogovor, ali pošto to ima dodatne povlastice, progutaću nelagodu i suočiti se s tim. Pogotovo što je Brejden ispravno postupio i otišao pre nego što sam se probudila.

To poručuje da je ovo samo kombinacija!

Ovo može da uspe. Mogu ja to.

Trgla sam se kad sam čula zvuk zatvaranja kredenca u kuhinji. Srce mi ubrzano zakuca. Je l' se Eli vratila? A onda mi pogled pade na krevet.

Brejdenova košulja. Podigao ju je s poda. Pogledala sam na sat. Osam sati.

Sranje. Još je tu. Šta radi? Zar ne mora da ide na posao? Zlovolja mi je potekla krvotokom i osetila sam kako su mi se obrazi zažarili kad sam skočila iz kreveta. Obukla sam majicu na bretele i donji deo pidžame. Skupila sam kosu u neuredan konjski rep i izašla da se suočim s njim.

Ukopala sam se na kuhinjskim vratima jer sam osetila onu dobro poznatu žaoku žudnje. Brejden izgleda opako dok sipa mleko u dve šolje. Obukao je pantalone ali, naravno, ne i košulju. Mišići širokih ramena pomeraju mu se dok se kreće i nehotice sam se setila koliko je bilo lepo dok su mi se pomerali pod prstima. „Dve kocke šećera, je l' tako?", pitao je i osmehnuo mi se preko ramena.

Taj osmeh me pogodi pravo u grudi. Prisan je. Odiše naklonošću. Đavolski je zabolelo. Izraz mi je ogrubeo. „Šta radiš ovde?" „Kuvam kafu." Slegnuo je ramenima, dodao šećer i stao da meša. „Zar ne moraš na posao?" „Prvi sastanak mi je za nekoliko sati tako da imam vremena da popijem kafu." Osmehnuo se pa prišao da mi doda šolju. Prihvatila sam toplu šolju. Usne mu se spustiše na moje. Zavisna od njegovih usana, uzvratila sam mu poljubac.

Nije bio dugačak. Kratak ali sladak. Namrštila sam se kad se povukao.

Brejden je uzdahnuo i otpio gutljaj pre nego što je pitao: 12

„Šta je sad?" „Još si tu." Okrenula sam se i otišla u dnevnu sobu. Sklupčala sam se u uglu kauča i podvukla noge ispod sebe. Brejden se smestio u naslonjaču. Pokušala sam da ga ne gutam očima pa sam se još više namrštila. ,,I nemaš košulju."

Uglovi usana mu se izviše kao da zna kako utiče na mene kad je poluodeven. „Potrebna mi je kafa da bih se razbudio. A pošto sam je skuvao sebi, pomislio sam da je i tebi napravim." „Svakako si dovoljno budan pre kafe da pozoveš taksi?" „I moramo da razgovaramo", dodao je.

Zastenjala sam i otpila veliki gutljaj. „O čemu?" „Recimo o tvojim smenama u klubu. Možda ćeš nekad morati da mi praviš društvo vikendom uveče. Ima li šanse da promeniš smene?"

Odgovorila sam preterano slatkim osmehom. Brejden izvi obrvu. „Je l' to znači da ili ne?" „To je ne veliko kao vrata, dođavola. Brejdene, neću da menjam smene zbog tebe." Slegla sam ramenima. „Mada mogu da napravim ustupak. Ako me na vreme obavestiš da hoćeš da idem negde s tobom, menjaću se s nekim."

Klimnuo je glavom. ,,U redu." „Je li to sve? Jesmo li završili?"

Brejden zaškilji i atmosfera se iznenada promeni. Nagnuo se, a ja sam uzmakla iako nas deli stočić. „Prestani da se ponašaš kao da sam kombinacija za jedno veče koje ne možeš da se otreseš, Džoslin. To počinje da mi ide na živce."

Stvarno sam se zbunila. „Rekao si da je ovo samo kombinacija." „Takođe sam rekao da smo prijatelji i složila si se. Jesi li tako drska prema svim svojim prijateljima?" „Ponekad." Uputio mi je upozoravajući pogled, te sam duboko izdahnula. „Slušaj, samo ne želim da ovo postane komplikovano. Ako spavamo zagrljeni i onda mi ujutru skuvaš kafu, nije li to pomalo..." „Pomalo šta?" „Uh." Neću ni da se trudim ako će da se pravi lud. „Ne znam."

Brejden je spustio šolju i ustao pa mi polako prišao. Prelazila sam mu pogledom od trbušnjaka do vrata delom obazrivo, delom požudno. Zaista želim 12

da mu poljubim vrat. Seo je, blizu, pa prebacio ruku preko naslona kauča i zarobio me. „Nisam ovo nikad radio. Kladim se da nisi ni ti. Zato se ponašajmo spontano. Bez pravila. Bez predrasuda o tome kako bi ovo trebalo da izgleda.

Hajde samo da radimo ono što nam izgleda prirodno." „Grešiš", promrmljala sam. „Već sam ovo radila."

Iznenadila sam se kad sam videla kako mu izraz istog časa iz nežnog prelazi u grub. Uputio mi je nedokučiv pogled, a mišić brade mu je zaigrao. Čini mi se da pokušava da prodre u mene, ali ne mogu da skrenem pogled bez obzira na to koliko ijii je neprijatno. „Već si ovo radila?", pitao je tiho.

Slegla sam ramenima. „Nismo se dogovorili da ćemo deliti našu seksualnu prošlost. Dovoljno je reći da znam o čemu pričam. A u takvim kombinacijama nema spavanja u zagrljaju i jutarnje kafe." „Već si ovo radila?", ponovio je. „Zar nisi rekla da si poslednji put spavala s nekim pre četiri godine? To znači da si tad imala osamnaest godina."

O, shvatam kuda ovo vodi. Zaškiljila sam. „Pa?" „Kad sam imao osamnaest, većina devojaka koje sam poznavao mislile su da vole mladiće s kojima su se tucale." „I?" Brejden mi se približio, pokušavajući da me zastraši. ,,I kad si onda imala ovakvu kombinaciju?" „Ne tiče te se." „Jebote, Džoslin, zar ne možeš da odgovoriš ni na jedno lično pitanje?"

Bes prostruja mnome. Znala sam. Jebeno sam znala. „To je to, završili smo. Ovo je bila velika greška." Pokušala sam da ustanem, ali našla sam se na leđima s Brejdenom iznad sebe. Zagledala sam se u njega s nevericom. „Ti si pećinski čovek!"

Brejden mi uputi poznat ljutiti pogled. Samo što nije počeo da bljuje vatru, lica samo nekoliko centimetara od mog. „Nismo završili. Nismo još ni počeli."

Migoljila sam se pod njim, ali to se završilo samo time što je još više nalegao kukovima na mene, usled čega mu se digao, što je dovelo do toga da se uzbudim i da mi se gaćice ovlaže. Sranje! „Brejdene, ovo neće uspeti. Nisam ti devojka. Rekao si da neće biti 126 12

sladunjavih emocionalnih sranja."

Pognuo je glavu i ramena su mu se zatresla. Pogledao me je ispod dugačkih trepavica dok se smejao s nevericom. „Ti nisi kao druge devojke." „Nisam", odgovorila sam iskreno. Ponovo se pomerio, udobno se namestivši na meni. Nehotice sam raširila butine kad mi je tvrdom kitom očešao prepone. Ujela sam se za usnu da ne bih prostenjala, a Brejdenu su oči gladno zasjale. „Prestani", prodahtala sam. „Šta da prestanem?", ponovo je napravio krug kukovima, protrljao se o mene i izazvao još jedan toplotni udar među mojim nogama. „Brejdene." Naslonila sam mu dlanove na grudi.„Ozbiljno." „Mi smo prijatelji", prošaputao mi je na usnama. „Prijatelji mogu da zapitkuju. I, kome si dozvolila da te tuca?"

Dobro. Ako tako hoće... „Bilo ih je više. Većini se i ne sećam imena."

Ukočio se i odmakao da me pogleda. Ponovo sam videla kako mu brada igra. „Šta to znači, dođavola?"

Au! Je l' se naljutio? Prostrelila sam ga pogledom i podigla zid oko sebe. „Ne upuštam se u veze, Brejdene. To sam ti već rekla. Ali volim seks, a ranije sam volela da ludujem. Alkohol i veze ispunjene ljubavlju ne idu podruku." Ćutao je dok je to prihvatao. U stvari, toliko je dugo ćutao da sam znala o čemu razmišlja. Osetila sam se ružno i bezvredno. Ponovo sam mu gurnula grudi. „Sad možeš da siđeš s mene."

Ali nije se ni makao. Odmahnuo je glavom i prikovao me pogledom. „Četiri godine", ponovio je tiho. „Nisi imala seks četiri godine. Otkako si došla ovamo, rekao bih. Šta se promenilo?" „To je još jedno pitanje."

Brejden se smrkao. Izgleda toliko zastrašujuće da sam se stvarno uplašila.

Napela sam se ispod njega i zadržala dah dok su mu ledenice sevale iz svetlih očiju. „Je l' te neko povredio, Džoslin?"

Molim? O bože... Opustila sam se kad sam shvatila šta je pomislio. „Nije." Podigla sam ruku i umirujuće ga pomilovala po obrazu ne bih li mu izbrisala taj pogled iz očiju. „Ne, Brejdene. Ne želim da pričam o tome, važi?", 12

objasnila sam nežno. „Ali nije me niko povredio. Bila sam divlja. I onda sam prestala da ludujem. Međutim, nisam te sinoć lagala. Testirala sam se i čista sam.

Uostalom, sigurna sam da si ti imao više žena nego što sam ja imala muškaraca pa te ne osuđujem." „Ne osuđujem te, Džoslin." „O, osuđivao si me." „Nisam." „Jesi."

Uhvatio me je oko struka i podigao sa sobom kad je seo. Potom me je i drugom rukom obujmio oko struka tako da sam se našla priljubljena uz njegove tople, nage grudi. S nelagodom sam mu prelazila dlanovima po grudnim mišićima dok me je napregnuto gledao. „Ne volim da delim", promrmljao je.

Već je to rekao. Grudi su mi se stegle od neobičnog osećanja, mešavine ushićenja i nelagode. „Brejdene, nisam tvoja." Čvršće me je stegao. „Jesi sledeća tri meseca. Ozbiljan sam, Džoslin. Niko drugi te neće pipnuti."

Telo mi se nije obaziralo na mozak koji je urlao: Beži, beži, beži! Grudi su mi nabujale i bradavice se ukrutile u odgovor na njegovo upozoravajuće režanje. „Ti si seronja", rekla sam promuklo, ali odao me je pogled koji sam spustila na njegove usne. „Nisam te osuđivao", nastavio je kao da nisam rekla ništa i stao da mi reda nežne, zadirkujuće poljupce od vilice do uva. ,,U javnosti si Džos Batler Hladna, vladaš sobom. U krevetu si Džoslin Batler i opaka si, mala. Bez vlasti nad sobom. Željna. Slatka", prodahtao je. „Sviđa mi se što to znam. Ne sviđa mi se što to i neki drugi muškarci znaju."

Možda sam se toliko napalila da sam zaboravila ko smo i da bi ovo trebalo da bude samo kombinacija, ali postala sam neuobičajeno iskrena. Nagla sam se i poljubila mu vrat, oduševljena što ga je zabacio da mi olakša pristup. Šaka mi skliznu s njegovih grudi, preko ramena i obavi mu se oko potiljka. Grickala sam, lizala i ljubila ga sve do usana. Povukla sam se, spremna da ga osetim u sebi. „Oni su bili mladići, ne muškarci. I samo da znaš... oni nikad nisu dobili ono što si ti sinoć dobio od mene. Nikad to nisu dobili jer mi nisu pružili ono što ti jesi. Ni približno tome." Usnama sam očešala njegove i podsmešljivo ga pogledala u oči. „Eto. Sad možeš još malo da nahraniš sujetu." Čvršće sam ga obujmila oko vrata. „Ali to je istina."

128 12

Čekala sam da kaže nešto, bilo šta. Ali oči su mu potamnele od želje i grubo me je privukao k sebi. Usnama je zahtevao da otvorim svoje, što sam učinila.

Dubok, posesivan poljubac ostavio me je bez daha, te sam pokušala da ga povratim novim poljupcem. Za manje od minuta našla sam se ispod Brejdena. U sledećem trenutku bila sam naga, a u narednom se već pomerao u meni i još jednom mi dokazao da stvarno umem da budem željna i slatka.

Ponovo u majici na bretele i donjem delu pidžame, ušla sam u spavaću sobu. Gledala sam kako Brejden zakopčava košulju. Osmehnuo mi se preko ramena. „Hoćeš da se uveriš da odlazim?"

Slegla sam ramenima, mnogo opuštenija pošto mi je pružio dva zapanjujuća orgazma. „Ponašaćemo se spontano."

Osmeh mu je postao širi. „Neće mi biti teško ako je dovoljan samo seks da se predomisliš."

Ogorčeno sam ga pogledala. „Brejdene, ozbiljna sam. Ponašaćemo se spontano i nećemo se viđati s drugima dok spavamo zajedno. Ali takođe nećemo gnjaviti jedno drugo pitanjima na koja ne želimo da odgovaramo."

Pošto me je nekoliko trenutaka samo gledao, Brejden konačno klimnu glavom. „Dogovoreno." „Dobro. Dogovoreno." „Idem kući da se istuširam i presvučem." Brzo mije poljubio usne i zaustavio mi ruku na struku. „Vidimo se večeras."

Namrštila sam se. „Ne, radim večeras." „Znam. Svratiću s Eli i Adamom." „Nećeš." Odmahnula sam glavom. Ne posle onog poslednji put. I, iskreno, treba mi malo prostora.

Naborao je čelo. „Zašto?" „Radiću. Neću da mi odvraćaš pažnju." „Radićeš s Krejgom?"

Namrštila sam se. „Da." Čvršće me je stegao oko struka.

129 12

„Ako te poljubi..." „Izbićeš mu zube." Klimnula sam glavom i prevrnula očima. „Da, da, već sam stekla sliku o mačo Škotu. Neće se desiti ništa, obećavam. Ali nemoj da dođeš večeras." „Dobro." Prenaglašeno nehajno je slegnuo ramenima. „Onda ću biti ovde kad se vratiš."

Dobro. Umalo nisam klimnula glavom u znak slaganja pre nego što mi je mozak poručio: Stani! Ne! Ne, ne, ne! „Ne", odgovorila sam glasnije nego što sam nameravala.

Brejden nije izgledao zadovoljno. „Nije prošlo ni dvadeset četiri sata, a ovaj dogovor me već jebeno iscrpljuje." „Pa, pružio si mi četiri orgazma. To može da iscrpi čoveka." Vragolasto sam se osmehnida.

Nisam uspela da mu skrenem pažnju. „Biću ovde večeras." „Brejdene, ozbiljno, nemoj. Sve ovo mi je novo. Treba mi malo prostora." „Mala." Nagnuo se i nežno mi poljubio čelo, a ja sam se opustila. Vidiš, nekad može da popusti. „Imamo samo tri meseca. Nema vremena za prostor."

Ili ne može. „Biću umorna posle smene." „Nećeš biti umorna ujutru." „Onda dođi ujutru."

Brejden je umorno uzdahnuo i klimnuo glavom. „Dobro." Privukao me je k sebi i podigao kako bi me poljubio vrelo i vlažno, nešto što neću skoro zaboraviti. A kad me je svu omamljenu spustio na noge, otišao je bez pozdrava. „Mislite li da sam luda?" Namrštila sam se dok sam se spremala da doktorka Pričard odgovori. „Zato što si pristala na seks s Brejdenom?" „Da..." „Džos, ti si odrasla žena. Takve odluke su na tebi. Misliš li ti da si luda?"

Blago se osmehnula dok je to pitala.

Neveselo sam se nasmejala kad sam se setila Brejdena i svega što osećam zbog njega. „Mislim da je to najbolji način da se izborimo s privlačnošću među nama.

13

Tako neće nastati velika zbrka, koja bi mogla dovesti do toga da moram da se iselim. Nijedno od nas ne želi vezu. Oboje smo odrasle osobe i prihvatili smo to.

Oboje znamo pravila. Nikad ne bih pristala na nešto više pa zasad sve deluje dobro. Koristićemo jedno drugo dok nam ne dosadi. Bez povređenih osećanja.

Bez zbrke. Bez selidbe." „Ali mogla si samo da se odseliš iz Dablin strita. Da zauvek izbaciš Brejdena iz života umesto da sklopite takav dogovor. Zašto to nisi uradila?"

Namrštila sam se jer mislim da je to jasno. „Zbog Eli. Ona mi je prijateljica."

Doktorka Pričard je klimnula glavom dok je to prihvatala. „Dakle spremna si da se upustiš u nešto s muškarcem koga si se ranije plašila zbog svojih osećanja prema njemu i spremna si na to zbog prijateljstva s njegovom sestrom?" „Da." „Dakle, dopuštaš da ti bude stalo do Eli... ali ne i do Brejdena?"

Stani. Ne. Molim? „To nije..." Ućutala sam i osetila stezanje u grudima. „Eli mi je prijateljica. To ne znači ništa. Ona mi se sviđa. Ne želim da je izgubim, ali to ne znači ništa."

Doktorka Pričard uzdahnu. Prvi put je vidim blago ozlojeđenu. „Znaš, Džos, ovo bi išlo mnogo lakše kad bi prestala da lažeš samu sebe."

Duboko sam udahnula, svesno se trudeći da to uradim punim plućima. „Dobro." Klimnula sam glavom.„Stalo mi je do nje. Ona je dobra prijateljica i dobar čovek." ,,A ipak stalno govoriš sebi kako ti nije stalo ni do koga. Da nikad nećeš toliko mariti da bi se zbližila s nekim." „Nije mi stalo do nje kao da mi je član porodice", promrsila sam, očajnički želeći da je nateram da shvati kako ja sve doživljavam. „To nije isto."

Nakrivila je glavu na onaj način koji mrzim. „Jesi li sigurna u to? Iz svega što si mi ispričala, stekla sam utisak da te Eli upravo tako doživljava." „Izvrćete ono što sam rekla." Odmahnula sam glavom, osetivši poznatu glavobolju. „Stalo mi je do ljudi. Nikad nisam rekla da nije tako. Stalo mi je do Rijan i Džejmsa kao i do Eli." „Zašto onda ne dopustiš sebi da ti bude stalo do Brejdena?"

Zagledala sam se u stopala. „To je samo seks", promrmljala sam. „Ali ništa ne jamči da je tako, Džos", odgovorila je tiho. „Niko ne može 13

predvideti šta ćeš osećati prema njemu kad isteknu tri meseca. Ili šta će on osećati prema tebi. A s obzirom na ono što si mi rekla da se plašiš svojih osećanja prema njemu savetujem ti da pažljivo razmisliš o tome." „Plašila sam se onoga što sam seksualno osećala prema njemu. Bilo je žestoko, ali mogu da se izborim s tim. To je samo seks", ponovila sam tvrdoglavo. Ali negde duboko u meni, zakopan u čeličnoj kutiji, jedan glas je pokušao da izađe, govoreći mi da namerno guram glavu u pesak. „I je li istina da se krešeš s Brejdenom Karmajklom?" pitala je Džo glasno dok sam mušteriji sipala piće.

Gost je video moj besni izraz i saosećajno mi se osmehnuo dok je prihvatao čašu. „Zašto ne pitaš malo glasnije, Džo? Mislim da te nisu čuli u zadnjem delu." „Alister ih je uhvatio na delu." Krejg je značajno izvio obrve dok je uzimao bocu bejlisa iza mene. „Rekao je da ti se bezmalo uvukao u kilote."

Alister mnogo priča.

Ravnodušno sam slegla ramenima i prihvatila sledeću porudžbinu. „Ma daj", pobuni se Džo. „Bacila sam oko na njega. Hoću da znam je li i dalje na tržištu."

Ne obazirući se na bes koji sam osetila kad je to rekla, hladno sam joj se osmehnula. „Možeš da ga dobiješ kad završim s njim."

Zinula je. „Znači, istina je? Spavaš s njim?"

Izgleda da je tako, iako spavanje prvobitno nije bilo deo dogovora. Krišom je to dodao, đubre jedno. Podigla sam obrvu, ne želeći da zalazim u pojedinosti.

Snuždila se. „Nećeš da pričaš detalje?"

Odmahnula sam glavom i nagla se preko šanka da uzmem još jednu porudžbinu. „Mož li dan mahjeto, džak e koka-kola, bac majlera... o, da, e, vaj, Stejs oć kosmo.

Mate kosmo?"

Srećom, radim u kafiću četiri godine te razumem ne samo neprobojne naglaske već i pijane neprobojne naglaske.

U prevodu: Može li jedan mohito, džek i koka-kola, boca milera... o da i, ovaj, Stejsi hoće kosmo. Imate li kosmo?

Klimnula sam glavom i posegnula za milerom u frižideru.

13

„Je l' dobar?" Džo mi se ponovo unela u lice.

Teško sam uzdahnula i prošla pored nje kako bih spremila kosmo. „Je l' se viđate isključivo jedno s drugim?" povika Krejg iz drugog dela šanka. „Ili i dalje možemo da se kresnemo?" „Kako to misliš 'i dalje'?", pitala sam natmureno. „Je l' to znači ne?" „Naravno da znači ne, dođavola." „Ma hajde, Džos", zakuka Džo. „Čula sam da je pravi pastuv, ali to je ogovaranje iz druge ruke. Reci mi iz prve." „Znaš šta", rekla sam zamišljeno. „Zašto ti ne bih pokazala prst iz prve ruke?" Pokazala sam joj srednjak. Da, znam, odgovor nije rečit ni zreo, ali stvarno je počela da me nervira.

Namrštila se. „Nisi nimalo zabavna." „Izgleda da nisam."

Atmosfera u šanku ne može se ni prineti onoj srdačnoj i veseloj kao prethodnog vikenda. Džo se duri, Krejg ne zna kako da se ponaša kad sam namćorasta, a ja sam, pa, namćorasta zato što sam zaglavljena u sopstvenoj glavi.

Ne mogu da izbacim iz glave sinoćnje i jutrošnje događaje. A, iskreno, zlovoljna sam jer se stvarno radujem tome što ću sutra videti Brejdena.

Pokušavam manje da brinem zbog odluke da se upustim u takvu kombinaciju s njim. Želim samo da uživam. Ali potrebno mi je vreme da bih se opustila.

Pomoglo mi je što je Eli kul. Nisam znala šta da očekujem od nje, ali mislila sam da će biti više neodobravanja.

Sedela sam za laptopom kad se vratila u stan. Razgovarala sam s doktorkom Pričard o svojoj zamisli da napišem roman zasnovan na mojim roditeljima i ona je mislila kako je to pametno. Čak terapeutski. Međutim, tek je trebalo da počnem preplavio bi me strah kad god bih stavila prste na tastaturu.

Pisanje znači da ću morati da se otvorim prema uspomenama, a ne znam mogu li podneti neminovne napade panike. Dobra doktorka je rekla da je suština u tome da uspomene prestanu da izazivaju napade panike. Ona misli da je pisanje dobar način da to prebrodim.

Kad je Brejden otišao, uspela sam da napišem prvu stranu. Zurila sam u nju s nevericom, zapanjena što sam uspela da zapišem te reči kad se Eli vratila i odmah ušla u moju sobu.

Znalački se osmehnula kad sam se okrenula u stolici da je pozdravim.

13

,,I... kako si?"

Nije me lako postideti, ali moram priznati da mi je bilo neprijatno što Eli zna da sam se seksala s njenim bratom. Namrštila sam se. „Hoće li ti biti čudno zbog toga?" „Što se ti i Brejden zabavljate?" Odmahnula je glavom i oči su joj zasjale. „Nipošto. Mislim da je to sjajno."

Jao. Nakašljala sam se kad sam se setila da Brejden ne želi da je laže. „U stvari, ne može se reći da se zabavljamo. To je više fizički odnos."

Eli se iznenadila. „Misliš, prijatelji s povlasticama?"

Više volim izraz „drugarsko tucanje". Mada Eli nikad ne bi upotrebila reč „tucanje". ,,U suštini."

Prekrstila je ruke na grudima i izraz joj je postao radoznao. „Zar to želiš?"

Klimnula sam glavom. „Znaš da ne želim vezu." ,,A Brejden?" „On je osmislio ceo dogovor."

Prevrnula je očima. „Brejden i njegovi prokleti dogovori." Ogorčeno je uzdahnula. „Pa, dobro ako tako hoćete. Ne smeta mi sve dok ne utiče na naše prijateljstvo. Potpuno je neromantično, ali šta da se radi."

Podsmehnula sam joj se. „Obećavam da neće uticati na naše prijateljstvo. I, je li sve u redu?"

Uzvratila mije ljupkim zajedljivim osmejkom. „U redu je."

Kako bismo utvrdile da je sve u redu, zajedno smo provele poslepodne, tumarale Prinses stritom i sudarale se s grupicama turista koje su se neprestano zaustavljale da fotografišu veličanstveni edinburški zamak. On je podignut visoko na steni i stvara nadrealni sudar srednjovekovnog i savremenog... kao i zbrku budući da turiste nimalo ne zanima gde zastaju i hoće li neko naleteti na njih kad naprečac osete potrebu da zarobe lepotu zamka. Nekoliko sati smo ulazile u sve prodavnice odeće u centru kako bismo našle haljinu koju će Eli obući za večerašnji sastanak. Tako je. Sastanak. Upoznala je mladića po imenu Džejson u Starbaksu; on ju je pozvao da izađu i pristala je. Kaže da je sladak, ali mislim da sastankom zapravo tera inat Adamu.

13

Ipak malo brinem za nju. Ovo joj je prvi sastanak od one katastrofe s Adamom i izgledala je zaista nervozno kad je otišla. Iako sam zaokupljena svojom pričom s Brejdenom, pitala sam se kako li protiče Elin sastanak.

Bila sam prava partibrejkerka na poslu. Prvi put posle nekog vremena, očajnički sam želela da se smena što pre završi kako bih otišla kući i mozgala u miru i tišini.

Klub se zatvorio u jedan ujutru. Sledilo je spremanje, te sam se vratila kući oko dva. Kad sam ušla u stan, videla sam svetlo ispod vrata dnevne sobe.

Izgleda da je Eli još budna. Želeći da vidim kako je, tiho sam otvorila vrata i ukopala se u mestu.

Upaljena je samo podna lampa iza kauča, a Brejden leži u spokojnom polumraku. Stopala mu vise preko ivice kauča jer je previsok. Žmuri. Izgleda veoma mladoliko s trepavicama raširenim na obrazima i opuštenih crta u snu. Čudno mi je što sam vidim takvog. Uglavnom sam svesna osmogodišnje razlike medu nama. On je zreliji, odgovorniji i odlučniji. Ali trenutno izgleda kao da mi je vršnjak. Uliva manje straha ovako i sviđa mi se. Mnogo.

Na stolu je raširena crna fascikla, a nekoliko dokumenata je ispalo iz plastičnih omotača. Sako mu je prebačen preko naslonjače, kožne cipele su mu na podu pored stočića a prazna šolju stoji blizu papira.

Došao je ovamo da radi?

Veoma zbunjena, tiho sam izašla iz sobe i zatvorila vrata. Mislila sam da je izašao s Adamom budući da je petak. „Ćao."

Okrenula sam se i ugledala Eli na kuhinjskim vratima. I dalje je u lepoj letnjoj haljini boje kajsije koju je kupila zbog sastanka, mada je skinula zlatne sandale s visokim potpeticama u kojima joj noge izgledaju beskonačno dugačko.

Ušla sam za njom u kuhinju i zatvorila vrata kako naši glasovi ne bi probudili Brejdena. „Kako je sastanak prošao?"

Eli je prekrstila ruke i naslonila se na kuhinjsku površinu s veoma nezadovoljnim izrazom. Jao. „Nije dobro." „O bože, šta se desilo?" „Adam se desio." „Dobro. Objasni." „Brejden me je pozvao predveče i rekao kako će večeras ponovo dugo raditi, ali da je Adam slobodan i da je pitao jesam li raspoložena da kasnije nešto 13

prezalogajimo i odemo u bioskop. Rekla sam Brejdenu da mu kaže kako imam sastanak sa Džejsonom." „I..."

Pocrvenela je i svetle oči su joj ljutito zaiskrile. „Zvao me je pet puta."

Pokušala sam da potisnem smeh, ali samo sam delimično uspela. „Adam?" „Šta god da je Džejson zaključio iz onoga što sam govorila, rekao je kako očigledno imam nezavršena posla i da on traži nešto bez komplikacija. I otišao je." „Stani." Prekorila sam je pogledom. „Nisi se valjda javila svaki put kad je Adam zvao?"

Ponovo je pocrvenela, ovog puta od sramote. „Ignorisanje je nepristojno."

Frknula sam. „Eli, budi iskrena. Uživaš u tome što je Adam poludeo zbog tvog izlaska s drugim mladićem." „Zaslužuje da ga malo mučim." ,,Au, ti si krvožednija nego što sam mislila." Široko sam se osmehnula. „To je sjajno, Eli. Stvarno jeste. Ali koliko dugo misliš da teraš tako? Mora da je iscrpljujuće. Zar ne bi bilo lakše da oboje sednete s Brejdenom i objasnite mu šta osećate jedno prema drugome? Moraće to da prihvati." „Nije tako jednostavno." Eli se ujela za usnu i omamljeno zagledala u pod.„To bi moglo da pokvari njihovo prijateljstvo. Adam se nikad ne bi izložio takvoj opasnosti zbog mene." Tužno je odmahnula glavom i osetila sam žaoku u grudima. Adam zaista mora da se dozove pameti. „Kad smo već kod Brejdena", znatiželjno se namrštila, „vratila sam se pre nekoliko sati i zatekla ga kako radi.

Rekao je da te čeka. Zar nećeš da ga probudiš?"

Pa, neću pošto sam mu rekla da mi treba malo prostora večeras. Neka mu se ukoči vrat. „Neću. Izgleda izmoždeno. I ja sam iscrpljena. Trebalo je da ode kući."

Pogled joj je vragolast. „Mora da je sinoć uživao kad je tako brzo dotrčao da te ponovo vidi."

Otpuhnula sam. „Zar zaista želiš da vodimo takav razgovor o tvom bratu?"

Razmislila je i naborala nos. „U pravu si. Fuj." Napućila se. „Počneš da se zabavljaš s nekim tipom i onda ne možemo da vodimo ženske razgovore o tome."

13

Tiho sam se nasmejala. „Ako će ti biti lakše, ne može se reći da ikad vodim ženske razgovore. A Brejden i ja se ne zabavljamo. Samo se tucamo."

Nagradila me je stidljivim skupljanjem usana. „Džos, to je tako neromantično."

Tiho sam otvorila vrata i namignula joj. „Ali je uzbudljivo."

Ostavila sam je da pravi zgađene grimase i otišla u kupatilo da se spremim za krevet. Zaspala sam čim mi je glava dotakla jastuk.

13

ČETRNAESTO POGLAVLJE trežnujuće lice stvarnosti priljubilo se uz moje. Kako sam se budila, O tako sam postajala svesna težine oko struka i činjenice da mi je neuobičajeno vruće. Shvatila sam da me je vrućina probudila. Sudeći po težini kapaka i njihovoj neradosti da se otvore, prerano je da se probudim i verovatno bi trebalo ponovo da zaspim.

Ali ta težina oko struka mi je poznata.

Naterala sam se da otvorim oči i ugledala nage grudi samo nekoliko centimetara od lica. Šta?

Probudi se! Prešla sam pogledom snenih, naduvenih očiju od grudi do lica i stvarnost se polako ah sigurno promolila. Brejden je u mom krevetu.

Ponovo.

Setila sam se da sam ga zatekla kako spava na kauču kad sam se sinoć vratila kući. Popričala sam s Eli, spremila se za krevet i zaspala.

Očigledno se u nekom trenutku uvukao u moj krevet.

Nismo se tako dogovorili.

Rasrđeno sam frknula i svom snagom mu gurnula grudi. I uspela da ga zbacim s kreveta.

Krupno telo mu pade na pod uz tresak koji zazvuča bolno. Nagnula sam se da ga pogledam. Otvorio je oči, pospan i zbunjen što je opružen na podu. Jesam li spomenula da je potpuno nag? „Pobogu, Džoslin", pobunio se, glasa promuklog od sna. „Šta to bi, dođavola?"

Podrugljivo sam se osmehnula. „To je podsetnik da je ovo samo kombinacija."

Podigao se na laktove, đavolski seksi s razbarušenom kosom i ratobornim izrazom. „Pa si odlučila da me izbaciš iz kreveta?" „Sa stilom." Klimnula sam glavom i ljupko se osmehnula.

Brejden polako zaklima glavom kao da prihvata moje reči. „Dobro..." Uzdahnuo je.

Uplašeno sam ciknula kad se nenadano ispravio, zgrabio me za nadlaktice i povukao na pod pored sebe. „Brejdene!", uzviknula sam kad me je prevrnuo na leđa. A onda je uradio 13

nešto najgore.

Počeo je da me golica.

Zacikala sam kao devojčica, migoljeći se i smejući dok sam pokušavala da izbegnem njegov napad. „Prestani!" Osmeh mu je bezobrazan i odlučan. Brz je i snažan, te izbegava moje pokušaje da ga šutnem dok me istovremeno drži prikovanu za pod i golica me. „Brejdene, prestani!" Jedva dišem od silnog smeha i uzaludno potrošene snage. „Mogu li verovati da ubuduće mogu da legnem pored tebe bez bojazni od potajnih napada dok spavam?" pitao je glasno da nadjača moje zadihano polugušenje-polusmejanje. „Da!", obećala sam. Već počinju da me bole rebra. Prestao je i duboko sam udahnula, opustivši se na podu ispod njega. Trgla sam se. „Ovaj parket je tvrd."

Zaškiljio je. „Da, reci to mojoj guzici."

Ujela sam se za usnu ne bih li potisnula smeh. Nisam uspela. „Žao mi je." „Baš izgledaš kao da ti je žao." Uglovi usana mu se izviše kad mi je spustio šake s obe strane glave i gurnuo mi koleno između nogu. „Mislim da bi ipak trebalo da te kaznim."

Telo mi je odmah odgovorilo na njegov pogled i ton. Bradavice su mi otvrdle. Savila sam noge pa ih raširila, a pulsiranje iz pice mi je poručilo da sam spremna za njega. Prešla sam prstima po njegovim trbušnjacima pre nego što sam mu spustila ruke na krsta. „Hoćeš da te ljubim da dupe brže prestane da boli?"

Brejden se taman spremao da me poljubi, ali povukao se. „To je tako čudna reč." „Kao i 'kilote'. Šta su kilote, dođavola?" Potisnula sam uspomenu na sličan razgovor s mamom u stvari, na mnogo sličnih razgovora kad sam je zadirkivala zbog čudnih izraza koje je koristila. Usredsredila sam se na Brejdenove oči kako bih je izbacila iz glave. Široko se osmehnuo. „Dobro, priznajem da 'gaćice' zvuče mnogo erotičnije od kilota. Ali i ti moraš priznati da farmerke zvuči grozno."

Naborala sam nos. „Farmerke zvuči nacifrano. Kao i 'tokom'. Svi previše koristite tu reč."

Brejden se namrštio.

139 13

,,S kakvim si to Škotima pričala?" Glas mu je postao dublji kad je pevljivim naglaskom pokušao da govori otresito poput engleskih plemića. „Moja ženska uporno raspravlja o engleskim rečima tokom mojih pokušaja da je jebem."

Prasnula sam u smeh i udarila ga po leđima. Nestašno mi se osmehnuo. „Ti si počeo s dupetom, gospodine..."

Uvukla sam dah kad mu je ruka senzualno skliznula s mog struka niz leđa.

Uvukao ju je ispod šorca i gaćica i obujmio mi golo dupe. Povukao me je nagore i pritisnuo tvrdu kitu uz mene. Zadahtala sam kad mi je sve zatitralo lobanja, bradavice, pica. Atmosfera se odmah promenila.

Nismo progovarali kad se Brejden podigao na kolena. Erekcija mu pulsira.

Sela sam, očiju prikovanih za njegove, pa ispružila ruku i obujmila ga šakom.

Vatra mu se rasplamsala u očima kad sam ga stegla i spustila šaku niz vrelu svilenkastu kožu. Položio je šaku na moju prvo sam pomislila da će me navoditi, pokazati mi šta voli ali podigao mi je ruku i stavio mi je iza leđa, privukavši me k sebi. Usne su mu meke i nežne, ali želim više. Zapalacala sam jezikom uz njegov i produbila poljubac u divlji, razuzdan i vlažan. Bože, kako se samo ljubi.

Lice me blago pecka od njegove brade i osećam šta mu moji dodiri rade. Nisam znala da nečija želja za mnom može biti toliko moćna. Ali njegova jeste. Gurnula me je preko ivice i naterala me da zaboravim na sve ostalo.

Brejden je nerado odvojio usne od mojih i pustio mi ruku, pomerivši se malo kako bi prešao prstima duž lastiša mog šorca. Naslonila sam se na laktove kako bih mu olakšala pristup i gledala, s rojem uzbuđenih leptirića u stomaku, kako mi polako svlači šore i gaćice pa ih baca preko mog ramena. Kako bih mu pomogla, skinula sam majicu na bretele i izvila se, naga.

Drugačije je nego pre neki dan. Brejdenov dodir je promišljeniji, strpljiviji, gotovo pun poštovanja dok me svojim telom gura na leđa i postavlja mi se između nogu. Šakama mi je obujmio grudi i nagnuo glavu prema njima. Polako me raspaljuje usnama i jezikom. „Brejdene." Uzdahnula sam i uhvatila ga za potiljak, izvivši vrat, teško dišući dok me je vodio prema vrhuncu samo usnama obavijenim oko bradavice.

Podigao je glavu i spustio mi ruku između nogu. Zadovoljstvo mi prostruja telom kad je gurnuo dva prsta u mene. „Tako si vlažna", promrmljao je, blistavih očiju. „Sutra ću te posle porodične večere odvesti kod sebe i jebati u svakoj sobi na sve moguće načine."

Pogled mi polete do njegovog. Grudi mi se brzo podižu i spuštaju zbog njegovih reči. „Nateraću te da vrištiš tamo pošto ovde ne možeš", obećao je tiho i shvatila 14

sam da me je time podsetio da budem tiha pošto je Eli odmah niz hodnik. „Ali trenutno ću uživati dok gledam kako grizeš usnu." Što sam i uradila. Zario se u mene i progutala sam krik tako što sam se ujela za usnu. Strahovito sam se trudila da budem tiha kad je odbacio nežnost i, neverovatno uzbudljivo mi stenjući uz vrat, silovitim prodorima me poveo prema orgazmu.

Bila sam opuštenija pred subotnju smenu u klubu. Brejden mi je učinio uslugu i dao mi prostora on, Eli, Dženi, Ed, Adam i još dvoje njegovih prijatelja koje ne poznajem izašli su na večeru i piće. Pozvali su me na večeru, ali nisam još spremna za društvene izlaske s Brejdenom i, kao što sam rekla, treba mi malo prostora.

Nije bio tu kad sam se vratila s posla. A bila sam sama i kad sam se probudila. Čak mi je i Eli dala malo prostora.

To je značilo da sam mogla da pišem. U stvari, napisala sam čitavo poglavlje romana i doživela samo jedan napad panike. Ali bio je toliko kratak da se jedva računao. Pošto sam savladala prvobitni strah, suočila sam se s uspomenom na to kako mi je majka pričala koliko se plašila što sama dolazi u Ameriku, ali i koliko se istovremeno osećala oslobođeno što to radi. Najbolje od svega je što znam taj osećaj. Mogla sam dobro da ga opišem. Što sam i učinila. „Znaš, trebalo bi da imaš pisaću mašinu."

Okrenula sam se u stolici kad sam čula poznat glas. Podigla sam pogled prema Brejdenu, naslonjenom na dovratak. Nosi farmerke i majicu. Kiša pada i stvarno bi trebalo da obuče džemper. Ili pulover. Još jedna čudna reč o kojoj smo juče pričali dok se oblačio pre nego što je otišao. Uostalom, šta je prokleti pulover? Mama mi nikad nije dala razuman odgovor, a Brejden mi se samo osmehnuo kao da misli kako sam slatka. Nikad nisam slatka. „Pisaću mašinu?"

Klimnuo je glavom dok je gledao moj laptop. „Izgleda verodostojnije, za ne?" „Pa, mama mi je obećala da će mi je kupiti za Božić, ali poginula je pre toga."

Ukočila sam se.

Srce mi je ubrzano zakucalo kad su mi reči odjeknule u glavi.

Zašto li sam to rekla?

Brejdenov pogled postao je napregnutiji, ali onda je samo slegnuo 14

ramenima. ,,S pisaćom mašinom bi završila samo s gomilom protraćenog papira."

Pruža mi odstupnicu. Slabašno sam se osmehnula i odgovorila: „Hej, umem dobro da kucam." „To nije jedino što umeš dobro radiš." Požudno se osmehnuo i ušao u sobu. „O, nemaš pojma."

Nasmejao se i pomislila sam da će prići da me poljubi. Iznenadila sam se kad je obišao krevet i podigao fotografiju mojih roditelja s noćnog stočića. „Je l' ti ovo mama?"

Odvratila sam pogled i napela ramena. „Jeste." „Ličiš na nju, ali imaš tatin ten. Bila je veoma lepa, Džoslin."

Bol mi zari kandže u grudi. „Hvala", promrmljala sam i ustala pa, okrenuvši mu leđa, pošla prema vratima. „Otkud ti ovde?" Čula sam kad je ubrzao iza mene i osetila kako me obavija rukom, dlana položenog na moj stomak da bi me privukao k sebi. Glavom sam mu dotakla grudi. Brzo se navikavam na Brejdenove dodire. Baš voli da me dodiruje. Stalno.

Mislila sam da će mi biti teže da se naviknem na to jer nisam osoba koja voli ispoljavanje naklonosti, ali Brejden me nije pitao želim li da me grli svakih pet sekundi.

A činjenica je da mi ne smeta.

Još jedno iznenađenje.

Dahom mi je oprljio uvo kad se nagnuo i prošaputao: „Svratio sam da zajedno odemo na porodičnu večeru. Da se pobrinem da ćeš doći. Ne želim da propustim desert kod mene."

Opustila sam se kad smo se vratili na poznat teren i okrenula glavu kako bih mu okrznula usne svojim. „Ni ja to ne želim da propustim." „Dobro, to je odvratno." Elin glas nas je razdvojio. Obrela se u hodniku pred nama. „Možete li da zatvorite vrata kad uživate u prijateljskim povlasticama?"

Izvukla sam se iz Brejdenovog zagrljaja. „Koliko imaš godina dvanaest?"

Isplazila mi se. Nasmejala sam se i šaljivo je pljesnula po dupetu dok sam prolazila pored nje da uzmem cipele. Upravo sam obuvala omiljene čizme kad je nekome zazvonio mobilni. „Halo", javio se Brejden. Okrenula sam se kad je prošao hodnikom pored 14

Eli. Ozbiljan je. „Šta? Sad?" Uzdahnuo je i prošao rukom kroz kosu, dobacivši mi pogled. „Ne, u redu je. Brzo ću doći." Gurnuo je mobilni u zadnji džep i ogorčeno uzdahnuo. „To je bio Daren. Porodični problemi. Ne može da odradi svoju smenu u Vatri, a danas stiže nedeljna isporuka i još nam gostuje jedan di-džej. Daren nije našao nikoga da ga zameni, te moram da se postaram za sve."

Pogled mu se načas zadržao na mom i videla sam kako zlovolja raste. „Propustićeš još jednu porodičnu večeru?", progunđa Eli. „Mama će poludeti." „Kaži joj da mi je žao." Brejden je žalosno slegnuo ramena, i dalje gledajući u mene.„Izgleda kao da večeras otpada."

O, da. Njegovi planovi sa mnom u njegovom stanu. Osetila sam čudnu mešavinu olakšanja i razočaranja dok sam se široko osmehivala. „Šta da se radi." „Nemoj da izgledaš toliko razočarano." Podsmešljivo mi se osmehnuo. „Dogovorićemo se za neki dan u nedelji." „Ovaj..." Eli je stala između nas „možete li da se dogovorite za šta god da je posredi kad nisam tu, molim vas?"

Brejden se podsmehnuo pa nagnuo da je brzo poljubi u obraz. „Els." Prošao je pored mene. „Džoslin." Stisnuo mi je šaku i nežno mi prešao palcem po nadlanici pre nego što je nastavio prema ulaznim vratima.

Zurila sam za njim, čak i kad je izašao. Šta je to bilo? To sa šakom?

Pogledala sam je. Koža mi i dalje bridi na mestu gde me je dotakao. To ne liči na odnos prijatelja s povlasticama. „Samo seks." „Molim?" Pogledala sam Eli, koja je s nevericom zurila u mene. „Molim?", ponovila sam. „Samo seks." Odmahnula je glavom i uzela jaknu. „Ako vas dvoje hoćete da vezujete u to, onda neću da se mešam."

Ne obazirući se na nju i preteče kuvanje u stomaku, navukla sam jaknu i pošla za njom. „Šta radiš ovde?"

Naletela sam na Elina leđa u dovratku dnevne sobe Nikolsovih pa ne znam kome je optužujući postavila to pitanje. „Tvoja mama me je pozvala."

Ah, Adam. Provirila sam iza Eli i ugledala ga na kauču pored Deklana.

14

Gledaju fudbal. Klark sedi u naslonjači i čita novine. Očigledno nije ljubitelj fudbala. „Moja mama te je pozvala?" Eli umaršira u sobu, ruku prekrštenih na grudima. „Kad?" „Juče", začu se Elodin glas iza nas. Ona i Hana su ušle, noseći čaše sa sokom. „Šta ti je?"

Eli prostreli Adama pogledom, a on joj se široko osmehnu, nimalo pokajnički. „Ništa." „Adame, propuštaš akciju." Deklan povuče Adama za rukav svetloplavog džempera, koji mu sjajno ističe telo. Nije ni čudo što on i Brejden tako lako odvlače devojke u krevet. Zajedno izgledaju kao s reklame za magazin GQ. „Izvini, druže." Uputio je Eli podsmešljivo ozbiljan pogled. „Izvini, ali ne mogu da pričam. Gledamo fudbal." „Gledaj da ti fudbal ne izađe na guzicu", promrmljala je Eli sebi u bradu, ali Adam i ja smo je čuli. Nasmejao se i zavrteo glavom pa nastavio da gleda utakmicu. „Šta je smešno?" Elodi se ljupko osmehnula, potpuno nesvesna napetosti između svoje ćerke i Adama. „Eli je rekla ružnu reč", odgovori Deklan.

Dobro, Adam, ja i Deklan smo je čuli. „Eli, on sve čuje", požali se Elodi.

Eli se namršti i baci u naslonjaču. Pomislila sam kako bi trebalo da joj pružim podršku jer ju je Adamovo prisustvo očigledno uzrujalo. Sela sam na naslon njene fotelje. Eli je uzdahnula. „Sigurna sam da je čuo gore stvari u školi."

Deklan se široko osmehnuo majci. „Jesam."

Klark se tiho zakikotao iza novina. Elodi je dobacila sumnjičav pogled mužu pre nego što se ponovo okrenula prema Eli. „To nije opravdanje da se tako izražavaš pred njim." „Samo sam rekla guzica."

Deklan frknu. „Eli!" Prevrnula je očima. „Mama, nije ništa strašno." „Stvarno nije", složi se Deklan. „Čuo sam mnogo gore."

14

„Zašto si rekla guzica?", upita Hana mirno s drugog kauča.

Klark se zagrcnuo od smeha i okrenuo stranu, i dalje ne podižući pogled. „Hana!" Elodi se brzo okrenula i sevnula očima.„Mlade dame se ne izražavaju tako."

Hana slegnu ramenima. „To je samo guzica, mama." „Nazvala sam Adama guzicom", objasni Eli mlađoj sestri. „Zato što jeste guzica."

Elodi izgleda kao da će prasnuti. „Hoćete li prestati da govorite guzica! „Znam." Prenaglašeno sam izdahnula. „Kaže se dupe, ljudi. Dupe."

Klark i Adam prasnuše u smeh. Slegla sam ramenima i slatko se osmehnula Elodi. Prevrnula je očima i podigla ruke. „Idem da vidim šta je s večerom." „Treba li vam pomoć?", pitala sam učtivo. „Ne, ne. Moje dupe može da se snađe u kuhinji, hvala lepo."

Kikotala sam se dok sam je gledala kako odlazi pa vragolasto pogledala Eli. „Sad shvatam zašto retko psuješ." „I zašto je Adam guzica?" ustrajala je Hana.

Eli je ustala i ljutito pogledala pomenutog čoveka. „Mislim da je pravo pitanje: kad on nije guzica?" Izmarširala je za majkom.

Adam ju je gledao kako izlazi iz sobe. Veselost mu je iščilela iz pogleda.

Okrenuo se prema meni. „Zabrljao sam."

Eufemizam godine. „Izgleda da jesi."

Adam je uzdahnuo. Osetila sam da nas Klark posmatra i videla da ni on više nije razgaljen. Prikovao je Adama pogledom koji pršti pitanjima. Čini mi se da je sabrao dva i dva. Vreme je da mu skrenem pažnju. „Hana, jesi li pročitala knjige koje sam ti preporučila?"

Pogled joj se ozario i klimnula je glavom. „Neverovatne su. Uzela sam još distopijskih romana." „Navela si Hanu da čita distopijske romane?" upita Adam iznenađeno se osmehnuvši. „Da." „Ona ima četrnaest godina." „Pa, namenjeni su četrnaestogodišnjacima. U svakom slučaju, čitala sam 1984 kad sam imala četrnaest."

145 14

„Džordž Orvel", progunđa Klark.

Osmehnula sam se. „Ne volite ga?" „Hana je izabrala Životinjsku farmu za lektiru iz engleskog", rekao je kao da je time sve objasnio.

Hana se osmehnula s vragolastim sjajem u očima koji me je podsetio na Eli. „Čitam naglas mami i tati kako bi mi pomogli."

Drugim rečima, muči roditelje iz zabave. Ona i Eli su pune iznenađenja.

Ispod mire sto đavola vire, kako izreka kaže.

Nekoliko minuta kasnije, smestili smo se za sto. Eli i Elodi su se raspravljale. „Samo sam rekla da si bleda." Elodi je napokon odahnula kad je sela s nama. „Što znači da izgledam posrano." „Nisam to rekla. Pitala sam zašto si bleda." „Boli me glava." Slegla je napetih ramena, stisnutih usta i naboranog čela. „Ponovo?", upita Adam, zaškiljivši.

Kako to misli ponovo? „Zar si više puta imala glavobolju?"

Adamova briga za Eli sad se graniči s ljutnjom. „Nekoliko puta. Rekao sam joj da ode na pregled."

Eli ga prostreli pogledom. „Bila sam kod lekara u petak. On misli da bi trebalo da nosim naočare." „Trebalo je da zakažeš pre nekoliko nedelja." „Pa, zakazala sam ove nedelje!" „Ne vodiš računa o sebi. Iscrpljuješ se na tom fakultetu." „Vodim računa o sebi. U stvari, to sam radila i u petak, ali mi je neko pokvario zabavu." „On je guzica", odvrati Adam.

Elodi se značajno nakašljala. Adam je izvinjavajuči podigao ruku. „On je bulja."

Deklan i Hana su se zakikotali. Možda sam i ja. „Ti ga čak i ne poznaješ. A zahvaljujući tebi ni ja ga neću upoznati." „Ne menjaj temu. Rekao sam ti da zakažeš pregled pre nekoliko nedelja." „Nisi mi ti tata." „Ponašaš se kao dete." „Ja se ponašam kao dete? Slušaj šta govoriš on je bulja. Koji ti je đavo, Adame? Od tebe me još više boli glava."

Namrštio se i spustio glas. „Samo brinem za tebe."

146 14

O, svakako brine za nju. Nakrivila sam glavu dok sam ga posmatrala. Bože, gleda je isto kao Džejms Rijanu.

Je li Adam zaljubljen u Eli? Potisnula sam želju da ga gađam viljuškom i kažem mu da odraste. Ako mu je stalo do nje, trebalo bi samo da bude s njom. Šta je toliko teško u tome. „Mislim da bi ti prva trebalo da znaš šta je toliko teško u tome." Doktorka Pričard se namršti.

A kako bi trebalo da znam? „Ovaj... molim?" „Bilo ti je stalo do Kajla Remzija."

Osetila sam čvor u stomaku kao i uvek kad bih pomislila na njega. „On je bio samo klinac." ,,I nisi htela da ti bude stalo do njega zbog Dru." Sranje. U pravu je. Tužno sam oborila glavu. „Onda Adam ispravno postupa, zar ne? Brejden bi bio povređen. Kao Dru." „Nisi ubila Dru, Džos."

Udahnula sam. „Nisam bila metak, ne. Ali bila sam okidač." Pogledala sam je u oči. „Ipak sam ja kriva." „Jednog dana ćeš shvatiti da nisi."

Eli i Adam su nas zabavljah na nedeljnoj večeri kod Elodi. Bila sam umorna od njih kad smo se vratile kući. Eli se zatvorila u svoju sobu jer joj nije dobro. Još je zlovoljna. Nije izlazila.

Sela sam za kompjuter i počela da pišem. Telefon mi je zavibrirao. Poruka od Brejdena.

Zaboravio sam koliko mi je radni sto u klubu lep i velik. Svakako ću morati da te tucam na njemu.

Zavrtela sam glavom i izvila usne dok sam odgovarala:

Sreća tvoja da se snalazim s lepim i velikim.

Odmah mi je odgovorio.

Znam.

Ne znam zašto, ali iskezila sam se kao budala kad sam videla da mi je poslao namigivača. Za muškarca koji uliva strah kad to hoće, ume da bude veoma zabavan.

147 14

I kad ćemo da zakažemo seks na kancelarijskom stolu? Javi mi da te ubacim u raspored. Rokovnik mi se brzo puni ponudama za seks.

Pošto nije odgovorio pet minuta, ujela sam se za usnu jer sam se setila koliko je bio ozbiljan u vezi s odbijanjem da deli.

Poslala sam još jednu poruku. Šalim se, Brejdene. Razvedri se.

Mislila sam da neće odgovoriti i trudila sam se da ne brinem zbog toga što sam rekla pogrešnu stvar drugarsko tucanje nije lišeno sekiracije kao što su me navodili da verujem kad mi je telefon zavibrirao pet minuta kasnije.

Nikad se ne zna s tvojom tvrdom glavom. Kad smo već kod tvrdog...

Ne znam da li da se smejem ih durim, ali pomislila sam kako je najbolje da prihvatim šalu pošto se odobrovoljio. Odgovorila sam: tvrd parket?

Ne... ...knjiga u tvrdom povezu?

Razmišljaj više o anatomiji...

Naglas sam se nasmejala i brzo mu odgovorila. Poslednja poruka. Pišem.

Uskoro ću te videti s tom tvojom tvrdom kitom radi seksa na lepom, velikom radnom stolu.

Srećno s pisanjem, mala. cmok Taj poljubac me je izbezumio.

Bolje je da se pravim kako mi je poslao smeška. Samo smeška...

Telefon mi je zazvonio dok sam se izbezumljivala. Rijan. „Ćao", javila sam se zadihano i dalje razmišljajući o tom malom poljupcu i njegovom značenju. „Jesi li dobro?", pitala je obazrivo. „Zvučiš... čudno." „Dobro sam. Šta ima?" „Samo sam htela da te čujem. Nismo se čule nekoliko dana."

Duboko sam udahnula. „Tucam se s Elinim bratom. Kako ste ti i Džejms?"

14

PETNAESTO POGLAVLJE rejden je majstor bezobraznih poruka. Ponekad je suptilan. A nekad, B pa jedva čekam da ponovo budem u tebi, mala, cmok baš i nije.

Zatrpan poslom, Brejden je nestao sledećih nekoliko dana. Da sam drugačija devojka, možda bih poludela što je nestao nakon što smo se kresnuli. Ali, iskreno govoreći, uživala sam što imam vremena da dišem. Tek smo se upustili u kombinaciju i već mi se čini da su prošle nedelje. Do utorka posle podne njegove poruke počele su da utiču na mene. U smislu... da me uzbuđuju.

Neverovatno je da mi je četiri godine bilo sasvim dobro bez seksa. Starala sam se o sebi i sve je bilo u redu. Međutim, seks s Brejdenom mi je probudio apetit.

Naizgled neutaživ apetit. Neprestano sam željna hrane. I samo Brejdenova dolazi u obzir. Naravno, nisam to priznala Rijan, iako me je zasula pitanjima o frajeru koji je uspeo da me izvuče iz četvorogodišnjeg sušnog perioda. Rekla sam joj da je opasan frajer. Da je seks neverovatan. Do kraja razgovora je ponavljala: „Prosto mi je nezamislivo."

Da, to nije laskavo.

Samo sam postala još željnija pošto sam joj pričala o neverovatnom seksu. I zato sam se obrela u teretani. Ponovo. I juče sam bila. Nadala sam se da ću izbaciti svu seksualnu napetost iz sebe trčanjem na traci, brzim okretanjem pedala na biciklu i mahnitim veslanjem. I nije mi pomoglo. „Džos, je l' tako?"

Pogledala sam tipa koji se zaustavio pored trake. A da, Gavin. Lični trener koji bez reči očijuka sa mnom otkako sam pala na traci pre nekoliko nedelja. „Da?", pitala sam nehajno.

Gavin mi je uputio sladak osmeh i zakukala sam u sebi. Prvo: ne volim lepe sportske tipove. Drugo: već imam pune ruke posla s jednim Škotom. Ne treba mi još jedan. „Već si se vratila?"

Da, motri na mene. Recimo da ne marim za to. „Aha." Premestio se s noge na nogu, nepripremljen za moj hladan odgovor na njegovo mešanje u operaciju oslobađanja seksualne frustracije izazvane nestalim Brejdenom Karmajklom. „Slušaj, samo sam se pitao hoćeš li da nekad izađemo."

Zaustavila sam mašinu i sišla što sam otmenije mogla s obzirom na to da 14

sam znojava i grozna. Uputila sam mu platonski osmeh znate, ono kad stisnete usne i ne pokažete zube. „Hvala, ali već se viđam s nekim." Otišla sam pre nego što je stigao da odgovori. Osmehnula sam se kad sam shvatila da kombinacija s Brejdenom ima bar nekoliko dobrih strana. Ne računajući višestruke orgazme.

Istuširala sam se i presvukla pa otišla iz teretane, izbegavajući Gavina. Čim sam uključila telefon, dočekala me je Brejdenova poruka.

Budi slobodna u četvrtak uveče. Poslovna večera. Obuci neku lepu haljinu. Pokupiću te u pola osam. cmok Prevrnula sam očima. Nije mu ni palo na pamet da sam možda zauzeta.

Zapovedničko đubre. Odgovorila sam:

Samo zato što si me tako lepo pitao.

Iznervirano sam pošla pločnikom, čvrsto stežući telefon u ruci. Moraću da razgovaram s njim o njegovoj sklonosti da bude drzak. Telefon mi je zavibrirao i zaustavila sam se, i dalje se mršteći. Ali grimasa je iščilela čim sam videla njegovu poruku sastavljenu od dve reči:

Mala, cmok.

Mogla sam da čujem kako to izgovara glasom prožetim mangupskim smehom. Zavrtela sam glavom i pomirljivo uzdahnula. Seronja je nenadmašno šarmantan.

Jeste da ne znam ništa o toj poslovnoj večeri s kim izlazimo i gde ali znam da nemam odgovarajuću haljinu. Zato sam odlučila da jednom u životu potrošim novac na nešto površno i uputila se u Harvi Nikols na Trgu Svetog Endrua. Pošto sam dva sata isprobavala haljine od kojih neke koštaju više od moje mesečne kirije napokon sam se odlučila za otmenu ali seksi haljinu Done Karan. Haljina je od srebrnkastosivog žerseja, ravnog kroja i duga do listova, ali prianja uz telo. Jedan nabor pada od desnog ramena do levog kuka i daje joj dašak elegancije bez koga bi bila samo seksi i ležerna. Kupila sam i besmisleno skupu ručnu tašnicu Aleksandera Mekvina s prepoznatljivom zlatnom kopčom u obliku lobanje čini mi se da je lobanja prikladna i crne kožne salonke s platformom Iv Sen Lorana. Izgledam veoma seksi u tome. U stvari, nikad nisam izgledala toliko seksi. I nikad nisam toliko potrošila na odeću. Eli se oduševila.

Ona može da se ushićuje koliko god hoće. Nervozna sam zbog Brejdenove reakcije.

Ali nije trebalo da budem nervozna.

15

Pa zavisi kako gledate na to.

U četvrtak uveče sam pijuckala vino s Eli u dnevnoj sobi dok sam čekala Brejdena. Pustila sam kosu i prirodne kovrdže su mi rasule se po leđima. Eli se oduševila njima i molila me da stalno nosim puštenu kosu. Neka hvala. Iako se ne šminkam, nanela sam malo rumenila i maškare. Stavila sam i tamnocrveni ruž za usne, koji je sve učinio zanimljivijim.

Ulazna vrata su se otvorila i zatvorila. Stomak mi se uvezao. „Ja sam", povika Brejden. „Čeka nas taksi pa bi tre..." Ućutao je kad je ušao i ugledao me. „Da me jebeš."

Eli se zakikotala. Zaškiljila sam. „Je l' to da me jebeš' dobro?" Široko se osmehnuo. „Pa, i to ću, mala." „Fuj." Eli napravi zvuk kao da se guši. „Povratiću."

Ne obazirući se na nju, Brejden mi je ležerno prišao. Nosi jednostavno ali otmeno crno odelo s tankim plišanim reverima, belo-zlatnim manšetama i tamnom srebrnosivom košuljom, koja mi se savršeno slaže uz haljinu. Uska kravata mu je krvavocrvena kao moj ruž za usne. Ne znajući smo se uskladili.

Mada on izgleda poželjnije od mene.

Odmerio me je od glave do pete. Kad mu se pogled ponovo zaustavio na mom licu, oči su mu varničile. „Dođi sa mnom." Uhvatio me je za članak i jedva sam stigla da dodam Eli svoju vinsku čašu pre nego što me je u cipelama u kojima sam morala da vežbam hodanje odvukao niz hodnik i ugurao u moju sobu.

Okrenuo se, uhvatio me oko struka i privukao k sebi. „Moraš prestati to da radiš", usprotivila sam se. „Mala, izgledaš... recimo samo da bi sad bila na leđima da nas ne čeka taksi."

Da nije previše samouveren? ,,U stvari...", promrmljao je, stegao mi članak i spustio pogled na dubok dekolte. „Brejdene."

Ponovo me je pogledao u oči. „Divno izgledaš, Džoslin."

Stomak mi se ponovo uvrteo i blago sam se osmehnula. „Hvala." „Ali moraš da podigneš kosu."

151 15

„Molim?" Dotakla sam se po glavi i namrštila se. „Zašto?"

Na moje ogromno iznenađenje, Brejden je preteći zaškiljio. „Samo me poslušaj."

Otpuhnula sam i gurnula mu grudi pa mu se izmakla iz domašaja. „Neću ako mi ne kažeš zašto." Kosa mi lepo izgleda. Neće me naterati da pomislim kako nije tako. „Zato što" glas mu se pretvorio u tiho, duboko predenje koje čuva za spavaću sobu i koje sam osetila u gaćicama „želim da budem jedini koji zna koliko ti je kosa lepa. Koliko divno izgledaš kad je pustiš."

Nešto me je ubolo u grudima. Razlilo se nešto što podseća na bol.

Podsmehnula sam se. „To je veoma viktorijanski." Oči mu zasvetlucaše. „Džoslin", upozorio me je.

Podigla sam ruke. „Ti to ozbiljno?" „Smrtno ozbiljno." „Brejdene..." „Džoslin."

Podbočila sam se i pogledala ga u lice. Izraz mu je nedokučiv. Bože, stvarno je ozbiljan. Otpuhnula sam s nevericom i prekrstila ruke preko grudi. „Ne volim da mi neko naređuje, Brejdene." „Ne naređujem ti. Zamolio sam te." „Ne, tražiš to." „Samo ne želim da nosiš puštenu kosu." „Dobro." Nakrivila sam glavu dok sam ga odmeravala od glave do pete. „Ne primam naređenja, ali pristajem na nagodbe. Dugovaćeš mi uslugu ako podignem kosu."

Zločesto se osmehnuo. „Zvuči dobro, mala." „O, nisam rekla da je usluga seksualne prirode."

Još šire se osmehnuo. „Pa, o čemu onda pričamo?" ,,U tome i jeste stvar." Prišla sam, naslonila se na njega i osmehnula. „Nećeš znati dok ti ne tražim."

Spustio je glavu prema mojoj i očešao mi usne svojima. „Dogovoreno." „Hrabar čovek." Nasmejala sam se i odmakla se. „Inače, i ti izgledaš sjajno 15

večeras." „Hvala", promrmljao je, i dalje me gutajući pogledom. „Pa, bolje bi bilo da kažeš taksisti da sačeka deset minuta. Moram da namestim kosu."

Podigla sam kosu u elegantno razbarušenu punđu, poželela laku noć Eli, koja se sva raznežila dok nas je gledala mislim da još nije shvatila značenje drugarskog tucanja i ušla u taksi pre Brejdena. Rekao je taksisti da nas odveze u francuski restoran La kur, koji je nasledio od oca. Nalazi se u Rojal terasu blizu Ridžent gardensa. Nisam bila tamo, ali čula sam da je veoma lepo. Kad se Brejden smestio pored mene, približio mi se i uhvatio me za ruku.

Ceo put sam zurila u Brejdenovu krupnu šaku oko moje i potiskivala nagon da se povučem od njegovog dodira. Ne zato što mi nije prijalo da me drži za ruku. Prijalo mi je. Previše mi je prijalo.

Previše je svega.

Ovo bi trebalo da bude samo kombinacija. Ali... on me drži za ruku.

Gotovo da ne bih ni primetila da smo se zaustavili ispred restorana da Brejden nije platio i pružio mi ruku da izađem. „Ućutala si se", promrmljao je i prepleo prste s mojim pre nego što smo pošli unutra.

Nisam odgovorila. ,,S kim se nalazimo?"

Ali pre nego što je stigao da mi kaže, prišao nam je nasmešeni glavni konobar. „Mesje Karmajkle, vaš sto je spreman." „Hvala, Davide." Brejden je izgovorio njegovo ime s francuskim naglaskom i zapitala sam se je li čovek stvarno Francuz ih je to samo deo imidža. Restoran je raskošno otmeno uređen. Savremeni rokoko sa crno-belim stolicama sa pozlaćenim okvirima, tamnocrvenim stolnjacima, crnim staklenim svećnjacima i providnim kristalnim lusterima. Krcato je.

David nas je sproveo između stolova do jednog ušuškanog u istočnom uglu, daleko od šanka i ulaza u kuhinju. Brejden mi je kao pravi kavaljer pridržao stolicu. Ne sećam se da mi to iko ranije uradio. Toliko sam se smutila time kao i senzualnim dodirom prstiju po potiljku da sam tek kad se Brejden smestio i naručio vino primetila da sedimo za stolom za dvoje. „Gde su ostali?"

Ležerno me je pogledao pre nego što je otpio gutljaj hladne vode koju mu je konobar upravo natočio.

153 15

„Koji ostali?"

Koji ostali? Zaškrgutala sam zubima. „Rekao si da je ovo poslovna večera." „Jesam, ali nisam rekao o kakvom je poslu reč."

O bože. Ovo je sastanak! Nema šanse. Prvo mi je zapovedao, a onda me držao za ruku... ne. Ne, ne, ne. Odgurnula sam stolicu. Samo me je dve sekunde delilo od ustajanja kad sam se ukočila zbog Brejdenovih reči. „Uhvatiću te ako pokušaš da odeš." Iako me nije gledao dok je to govorio, znala sam da je potpuno ozbiljan.

Neverovatno mi je da me je ovako prevario. Nadurila sam se i ponovo privukla stolicu stolu. „Seronjo." „Zbog toga očekujem da mi se večeras kurac nađe u tim lajavim ustima."

Zaškiljio je.

Zbog tih reči su mi bradavice očvrsle a gaćice su ovlažile. Iako mi se telo napalilo, ja sam potpuno smušena. Neverovatno mi je da je to rekao u pomodnom restoranu gde bi bilo ko mogao da ga čuje. „Zezaš?" „Mala", pogledao me je kao da ne razumem ono što je očigledno, „nikad se ne šalim kad je o pušenju reč."

Podigla sam glavu kad sam čula da se neko zagrcnuo. Konobar nam je prišao taman na vreme da čuje te romantične reči, a njegovi rumeni obrazi otkrivaju koliko mu je neprijatno. „Jeste li spremni da naručite?", zagraktao je. „Da", odgovorio je Brejden, očigledno na mareći što ga je čuo. „Srednje pečenu šniclu." Nežno mi se osmehnuo. „Šta ćeš ti?" Otpio je gutljaj vode.

Misli da je veoma kul i zabavan. „Očigledno kobasicu."

Brejden se zagrcnuo vodom i zakašljao u stegnutu pesnicu. Oči su mu veselo sijale kad je spustio čašu na sto. „Jeste li dobro, gospodine?", upita konobar zabrinuto. „Dobro sam, dobro sam." Brejden je pomalo promuklo umirio konobara i pogledom me prikovao za stolicu. Zavrteo je glavom, a usne su mu se trzale od razgaljenosti. „Šta?" Nedužno sam slegla ramenima. „Jebeno si seksi."

Konobar je sad otvoreno zinuo u nas, vrteći glavom od jednog do drugog, 15

čekajući novu skandaloznu izjavu. Osmehnula sam se i zatvorila jelovnik. ,,I ja ću srednje pečenu šniclu."

Uzeo je jelovnike i žurno se udaljio, verovatno da kaže ostalim konobarima šta je vlasnik restorana rekao svojoj pratilji. Namrštila sam se i zagledala u Brejdena. „Znaš, svrha ove kombinacije je da ne moraš da me izvodiš na pomodne večere kako bi me kresnuo."

Somelije je prišao s crnim vinom koje je Brejden naručio. Oboje smo ćutali dok je točio Brejdenu da proba. Zadovoljan, dao je znak somelijeu da nastavi. Čim je otišao, otpila sam gutljaj da se ohrabrim.

Osećala sam kako me Brejden prlji pogledom. „Možda je ovo prijateljski deo", odgovorio je blago. „Želim da provodim vreme s tobom i kao prijatelj, Džoslin."

Iako je to lepo... „Tako sve postane zamršeno." „Neće ako ne dozvolimo da postane." Mora da je video sumnjičavost na mom licu jer me je uhvatio za bradu i nežno mi podigao lice. „Samo pokušaj večeras."

Osetila sam njegov dodir kao drhtaj na koži. Bio je u meni. Pružio mi je nekoliko orgazama. Znam njegov miris, ukus i dodir. Mislila sam da će to biti dovoljno. Da će se završiti na tome. Ali dok sam ga gledala, shvatila sam da nije ni blizu tome. Ova privlačnost, ova potreba šta god da je, dođavola tek se rasplamsala i nijedno od nas još nije spremno da zove vatrogasce. ,,U redu."

Prešao mi je palcem preko usana i osmehnuo mi se pogledom pre nego što me je pustio.

I onda smo se pretvorili u dvoje prijatelja koji su zajedno izašli. Pričali smo o uobičajenim stvarima: muzici, knjigama, hobijima, prijateljima. Zasmejavali smo jedno drugo. Zabavljah smo se. Ali sve se svodilo na opuštene teme. Brejden je pazio da me ne pita ništa što mi se neće dopasti. A kad sam zapela na jednom pitanju zato što se ticalo prošlosti, našalio se i promenio temu. Pametan je.

Upravo smo završavali desert kad je do nas doplutao promukao glas s pevljivim naglaskom kao što je Elin. „Brejdene, dragi, učinilo mi se da si ti."

Podigla sam glavu prema ženi koja je stala pored našeg stola i sagla se da poljubi Brejdena u obraz, pruživši mu pogled na svoje male ali savršeno oblikovane grudi. Haljina joj je crvena, izazovna i vatrena kao njen glas. Vedro mi se osmehnula dok me je upijala pogledom.

15

„Ejlin. Kako si?"

Osmehnula se i s ljubavlju ga pomilovala po obrazu. „Bolje sam pošto sam te videla."

O, dođavola. Pokušala sam da se ne uzvrpoljim od nelagode zbog neobjašnjive knedle u grlu. Ovo mu je bivša devojka. Čudna situacija. „Kako je Alan?"

Ko je Alan, dođavola? Molim te, neka joj bude muž. ,,Oh." Odmahnula je rukom i namrštila se. „Razišli smo se. Došla sam s jednim veoma šarmantnim udvaračem."

Pa, vrati se kod njega, gospođice, kako bismo nastavili da uživamo u sastanku.

Sranje! Ovo nije sastanak! Ovo nije sastanak!

Brejden se osmehnuo i okrenuo kako bi mi klimnuo glavom. „Ejlin, ovo je Džoslin." „Zdravo." Učtivo sam se osmehnula, ne znajući kako da se pozdravim s njegovom bivšom. Dok sam gledala visoku mršavu plavušu, bila sam uverenija nego ikad da sam potpuna suprotnost od Brejdenovog tipa.

Odmerila me je pa se osmehnula i ponovo okrenula prema Brejdenu. „Napokon devojka koja ne liči na Analiz." Stegla mu je rame s naklonošću. „Drago mi je zbog tebe." „Ejlin..." Brejden se povukao i stegao vilicu.

Analiz? Upitno sam podigla obrve. Ko je Analiz? „Vidim da i dalje boli." Ejlin je coknula i odmakla se. „Valjda svi patimo za bračnim partnerima. Potrebno je da prođe vreme." Čekala je da neko kaže nešto pa, pošto smo ćutali, odjednom shvatila da nam prekida večeru i pomalo posramljeno se nasmejala.„U svakom slučaju, trebalo bi da se pridružim Robertu. Čuvaj se, Brejdene. Drago mi je što sam te videla. Džoslin, drago mi je što smo se upoznale." ,,I meni", promrmljala sam, pokušavajući da ne obraćam pažnju na to što se osećam kao da me je neko udario stolom u stomak. Bračni partneri? Udahnula sam i adrenalin mi je navalio u srce dok je Ejlin vrckala dalje, bez ikakve predstave da je izazvala napetost među nama.

Usne su mi utrnule. „Žena?" „Bivša žena."

Zašto se osećam izdano? To je glupo. Ili nije. Rekao je da smo prijatelji. A Eli... Eli mi je drugarica, a nije mi rekla da je Brejden bio oženjen. Ima li to uopšte veze?

156 15

Ti njemu nisi ispričala ništa, Džos.

Nisam. Ali nisam ni bila u braku. „Džoslin..." Brejden je uzdahnuo. Kad sam podigla glavu, videla sam da mu je izraz nalik granitu. „Kad-tad bih ti ispričao za Analiz."

Odmahnula sam rukom. „To me se ne tiče." „Ako je tako, zašto izgledaš tako preneraženo?" „Zato što sam se iznenadila. Mislila sam da ideš iz jedne veze u drugu. Da nisi tip koji će se skrasiti s jednom ženom." Dotakla sam grudi. Kakav je to bol u njima, dođavola?

Prošao je rukom kroz kosu i duboko uzdahnuo. U sledećem trenutku je stopalom zakačio nogu moje stolice i privukao me k sebi. Sad nam se ramena gotovo dodiruju.

Ispitivački sam ga pogledala, načas izgubljena u njegovim lepim očima. „Oženio sam se s dvadeset dve godine", počeo je blago, tiho, ispitivački me posmatrajuči. „Zvala se Analiz. Australijanka na postdiplomskim studijama.

Zabavljali smo se samo godinu dana pre nego što sam je zaprosio i bili smo u braku dve godine. Prvih devet meseci bili su divni. Sledeća tri burna. Poslednja godina pakao. Mnogo smo se svađali. Uglavnom zbog toga što nisam mogao da se otvorim prema njoj." Zavrteo je vinsku čašu, oborivši pogled. „Kad se osvrnem, to je tačno. Hvala bogu." Ponovo me je pogledao.„Pomisao da njoj nekome osvetoljubivom kao što je ona ispričam sva svoja lična sranja..." „Time bi joj dao municiju", promrmljala sam pošto sam u potpunosti razumela. „Upravo tako. Verujem da moraš mnogo da se trudiš kako bi brak uspeo.

Nisam hteo da odustanem. Ali jednog dana me je otac pozvao, ne mnogo pre smrti, i zamolio da proverim jedan stan u Dablin stritu koji smo pokušavali da prodamo. Nije Elin i tvoj", dodao je brzo. „Rekao mi je da se neko iz stana ispod žalio da curi voda pa sam otišao da proverim." Stegao je vilicu. „Nisam otkrio da curi voda, ali zatekao sam Analiz u krevetu s mojim bliskim prijateljem iz škole.

Moj otac je znao. Šest meseci su se jebali iza mojih leđa."

Zažmurila sam, osetivši bol zbog njega. Kako je neko mogao to da mu uradi? Njemu? Kad sam otvorila oči, nežno me je posmatrao. Posegnula sam za njegovom šakom i utešno je stegla. Iznenadila sam se kad je izvio usne u osmeh. „Ne boli više, Džoslin. Godine osvrtanja odagnale su bol. Moj odnos s Analiz bio je površan. Mladić koji je razmišljao kurcem." „Stvarno veruješ u to?"

157 15

„Znam da je tako."

Namrštila sam se i odmahnula glavom. „Zašto si ponovo kupio stan u Dablin stritu?"

Slegnuo je ramenima. „Analiz je odjebala natrag u Australiju kad sam se razveo i pobrinuo se da joj ne ostane ništa, ali ipak je naružila grad koji sam voleo. Sledećih šest godina stvarao sam nove uspomene po celom gradu, gradeći preko haosa koji je ostavila za sobom. Isti je slučaj s Dablin stritom. Vaš stan je bio razvalina. Ljuštura u ulici zatrovanoj izdajom. Hteo sam da napravim nešto lepo umesto sve te ružnoće."

Njegove reči pogodile su me toliko snažno da sam teško disala. Ko je ovaj tip? Je li stvaran?

Podigao je ruku i nežno mi prešao prstima niz liniju brade do vrata.

Zadrhtala sam. Da, stvaran je.

I sledeća tri meseca je moj.

Naglo sam ustala i stegla tašnicu. „Vodi me kod sebe."

Brejden se nije pobunio. Oči mu blesnuše razumevanjem. Ostavio je napojnicu, uhvatio me za ruku i začas smo izašli i našli se u taksiju.

15

ŠESNAESTO POGLAVLJE isam imala pojma gde Brejden stanuje i iznenadila sam se kad smo N izašli iz taksija kod univerzitetskog šetališta što vodi do Medouza.

Zaustavili smo se ispred savremene zgrade s restoranom i malim supermarketom u prizemlju i luksuznim stanovima na spratovima. Odvezli smo se liftom do vrha i ušli u njegov dupleks.

Trebalo je da znam.

Stan je divan, blago rečeno, ali svakako se vidi da u njemu živi muškarac.

Parket, velika ugaona garnitura od čokoladnosmeđeg antilopa, kamin iza okvira od crnog stakla i ogroman televizor u uglu. Pregradni zid odvaja dnevnu sobu od kuhinje s velikom radnom površinom u sredini. Kuhinja je vrhunski opremljena, sva u hladnom nerđajućem čeliku i izgleda kao da je niko ne koristi.

Na kraju stana su stepenice koje sigurno vode do spavaćih soba.

Stan izgleda izuzetno zbog tolikog stakla. Prozori od poda do tavanice s tri strane pružaju pogled na grad, a staklena vrata vode iz dnevne sobe na ogromnu terasu.

Kasnije ću otkriti da, s druge strane zgrade, glavna spavaća soba takođe ima prozore od poda do tavanice i još jednu terasu tako da stan ima pogled na grad sa svih strana.

Noću je pogled spektakularan. Moja mama se ogrešila o grad kad mi ga je opisivala. Osetila sam kako mi je bol prostrujao grudima dok sam stajala usred Brejdenove dnevne sobe i gledala u svet, u bol, pitajući se koliko često on to radi. „Nisi progovorila ni reč. Jesi li dobro?"

Okrenula sam se prema njemu, znajući da ću u njemu naći privremeni lek. „Želiš li da to izbaciš jebanjem?"

Osmehnuo se polako, zbunjeno, izazvavši još jednu navalu privlačnosti duboko u meni. „Da izbacim jebanjem?" „Sva ta sranja. Ono što je ona uradila. Što je on uradio. Sve bezdušne kučke koje su htele nešto od tebe."

Izraz mu se odmah promenio. Bio je grub, nedokučiv, kad je zakoračio prema meni. „Hoćeš li da kažeš kako ne želiš ništa od mene?" „Hoću ovo. Hoću naš dogovor. Hoću da" duboko sam udahnula, osećajući kako mi vlast nad sobom popušta „to izjebeš iz mene."

15

„Šta da izjebem, Džoslin?"

Zar ne vidi? Zar mi je fasada zaista toliko dobra? Slegla sam ramenima. „Sve što je ništa." ' Načas je ćutao dok me je ispitivački posmatrao.

A onda me je privukao u zagrljaj, čvrsto mi držeći potiljak kad je spustio usne na moje. Bio je to očajnički poljubac. Ne znam je li posredi bilo njegovo ili moje očajanje. Znam samo da me niko nije ljubio tako duboko, tako gladno. Nije bilo ničeg finog u vezi s tim poljupcem. To je bio pokušaj da utonemo jedno u drugo.

Brejden je prekinuo poljubac. Grudi su mu se brzo nadimale i spuštale dok je pokušavao da povrati dah. Zagledala sam se u njega, već duboko u seksualnoj izmaglici. Nežno mi je obujmio lice i blago mi poljubio usne, samo mi mangupski očešavši jezik svojim. Kad se povukao, šake su mu šaputale niz moje ruke. Zaustavio ih je na mom struku i polako me okrenuo. Stajala sam okrenuta leđima prema njemu, a dah mi je zapeo kad je spustio prste na rajsferšlus s bočne strane haljine. Dodir mu je toliko vreo da sam osetila toplinu kroz tkaninu. Čulo se samo naše uzbuđeno disanje i zvuk povlačenja rajsferšlusa dok ga je Brejden mučno polako otvarao, usput mi prelazeći prstima po koži. Kad ga je otkopčao, podigao je šake uz moje ruke do bretela i polako mi ih spustio s ramena. Potom je uhvatio tkaninu na kukovima i povukao je tako da mi se haljina skupila oko stopala. „Iskorači", prošaputao mi je promuklo na uvo.

Puls mi je jurio kad sam podigla noge i iskoračila iz haljine. Taj pokret me je naterao da shvatim koliko sam već ponižavajuće vlažna. Brejden je podigao haljinu s poda i prebacio je preko kauča. Zatim mi je pomilovao nežnu kožu zadnjice. Jesam li spomenula da sam kupila i novo rublje? Nosim crnu čipku iz Viktorijas sikreta. Gaćice su mi se usekle visoko u guzove tako da više otkrivaju nego što skrivaju, a brus je toliko plitak da bi mi dekolte izgledao odlično u haljini.

Zadrhtala sam pod Brejdenovim milovanjem. Prsti su mu skliznuli niz pukotinu između guzova i ušli u mene otpozadi. Zaječala sam i izvila leđa kad je izvukao prste i ponovo ih gurnuo unutra. „Brejdene."

Izvukao je prste, uhvatio me za kukove i privukao k sebi. Njegova erekcija mi se ukopala u leđa jer sam i dalje u visokim potpeticama. „To je sve što je potrebno da mi se digne", rekao je tiho, usnama mi okrznuvši uvo. „Da mi izgovoriš ime."

Grudi su mi se stegle. Nisam znala šta da odgovorim. Ne želim da pričam.

160 16

Želim samo da osećam. Kao da je to naslutio, okrenuo me je i odmakao se, gutajući me pogledom. „Prelepo izgledaš. Ali više volim kad si gola." Pogled mu se spusti na moje cipele i oči mu blesnuše. „One mogu da ostanu."

Posegnula sam iza sebe da otkopčam brus, ali Brejden me je zadržao.

Odmahnuo je glavom i spustila sam ruke. „Čekaj." Odmakao se. Stajala sam u donjem rublju i visokim potpeticama dok sam gledala kako se Brejden mučno sporo svlači. Kad je ostao samo u pantalonama, nagih grudi i bosih stopala, osmehnuo mi se a oči mu sevnuše od rešenosti. Baš me briga šta je rešio. Samo hoću da ga osetim u sebi.

Ali Brejden nije završio. Uhvatio me je oko struka i privukao k sebi. Nag stomak i noge mi se pribiše uz njegove pantalone, grudi mi se priljubiše uz njegovu golu kožu. Brzo mi je izvukao sve ukosnice iz kose i nekoliko sekundi kasnije neuredne kovrdže su mi pale na leđa. Videla sam kako su mu oči zaiskrile i zahvalila bogu na tolikoj kosi pošto izaziva takvu reakciju kod Brejdena. Čvrsto ju je uhvatio i zabacio mi glavu pa spustio usne iznad mog izloženog vrata. Zadržala sam dah, pregrejane kože, drhtavih nogu, držeći ga za ramena dok sam čekala. Usnama mi je zagolicao kožu, još jedan poljubac, jedva osetan leptirov dodir. Ispustila sam nestrpljiv zvuk.

Osetila sam njegov dah na vratu a onda usne i jezik kako se spuštaju dok mi je nizao vrele poljupce sve do grudi. Hladan vazduh prostrujao mi je nad telom kad je povukao brus nadole, a bradavice su mi iskočile, čvrste, moleći za njegovim usnama. Sklopio je usne oko jedne i nabila sam kukove uz njegove. Želja mi se rasplamsala kad me je tvrda kita ubola. „Brejdene, molim te." Izvila sam leđa. Prešla sam mu rukom po grudima i pomilovala vrelu, zategnutu kožu pre nego što sam ga uhvatila preko pantalona.

Zastao mu je dah i povukao se, isturivši kukove prema meni dok ga je trljao uz moj dlan. „Jebote", promrmljao je, načas zažmurio i oprljio me vatrom iz očiju kad ih je ponovo otvorio. ,,Ne mogu da čekam."

Klimnula sam glavom i stomak mi se zgrčio od iščekivanja. Gaćice su mi mokre. Brejden mi je očas posla otkopčao brus i krupnim šakama mi obujmio grudi. Osetila sam kako mu je još više otvrdnuo.

Utom je njegova spora, mučiteljska vlast nad sobom pukla. Privukao me je k sebi i pomerio se prema vratima, gde visoka bočna komoda stoji uza zid. Nimalo nežno, okrenuo me je i gurnuo na nju, naslonivši mi se grudima uz leđa. Već 16

sam mahnito dahtala kad sam se uhvatila za komodu. Brejden provuče ruke da me uhvati za grudi i privuče mi telo svom. Jezikom mi je zapalacao po uvu. „Ovako ću te tucati. Biće žestoko, Džoslin, žestoko i grubo. Jesi li spremna?"

Klimnula sam glavom. Srce mi je preskočilo.

Gaćice su mi skliznule niz noge. Iskoračila sam iz njih pa ih šutnula u stranu. Njegova vrelina uz moja leđa i zvuk otkopčavanja pantalona poslali su mi munju nepomućene požude kroz picu i od iščekivanja sam zarila nokte u komodu. Raširio je dlan na mom stomaku kako bi me presamitio, ruku položenih na komodu i savijenih u laktovima. Gurnuo je prst u mene. „Mala", promrmljao je samozadovoljno, „mokra si."

Ispustila sam grlen zvuk da mu poručim da počne, a on se nasmejao trenutak pre nego što mi je zakucao kitu. Kriknula sam zbog dubokog prodora i savila leđa, ali Brejden mi nije dao vremena da predahnem. Izvukao ga je nekoliko centimetara i ponovo nabio. Komoda je stamena pod mojom težinom.

Stanom se razlegoše zvuci našeg teškog disanja, stenjanja i dahtanja, vlažnih udaraca mesa o meso dok me je grubo tucao do zaborava. Zario mi je prste u kukove dok se otpozadi zakucavao, stenjujući jer sam uzvraćala u savršenom ali grubom ritmu. Sve sam glasnije dahtala, goneći ga brže. Pružio je ruke i uštinuo mi bradavice, ne prestajući da se trza kukovima. To je bio okidač. „Brejdene!", kriknula sam kad me je potresao orgazam koji je nadmašio sve ostale. Pica mi se stezala i pulsirala oko njegove kite kako je nastavio da me pumpa do sopstvenog orgazma. Čvršće me je uhvatio oko struka kad se još jednom zario u mene pa svršio uz drhtanje i glasno stenjanje, s ustima na mom ramenu.

Udovi su mu otkazali. Jedino me Brejden drži.

Uskoro se nežno izvukao iz mene, ali ipak sam se lecnula. Nije bio blag prema meni. Kao da je to osetio, čvrsto me je zagrlio. „Jesi li dobro?"

Nisam. Jebeno sam ushićena. „To je bilo neverovatno", prodahtala sam i pala na njega.

Smeh mu je tih, nalik predenju. „Meni kažeš."

Okrenuo me je prema sebi i nežno me podigao na kredenac. Prebacio mi je noge oko svojih kukova i spustio mi ruke na svoje grudi pa me prikovao pogledom. Videla sam kako se nešto promenilo u njegovom izrazu dok me je gledao, nešto od čega mi je dah zastao. Osetio je kako mi je dah zastao jer me je tad poljubio polako, čežnjivo. Nežno.

162 16

Nekad nisu potrebne reči da biste znali kako je nastupila promena. Možete da se zgledate s prijateljem i taj pogled će učvrstiti vaše razuftievanje i ojačati sponu. Sestra, brat ih roditelj će vam dodirom poručiti ovde sam bez obzira na sve i odjednom će vam član porodice, neko koga volite, postati i najbolji prijatelj.

Nešto se desilo s Brejdenom kad me je pogledao, kad smo se poljubili.

Ovo nije samo seks.

Moram da pobegnem odavde.

Odmakao se i uglovi usana su mu se izvili kad mi je sklonio kosu s lica. „Nisam još završio s tobom." Ponovo me je poljubio.

Sedela sam tamo, obavijena oko njega dok smo se ljubili. Bilo je to pravo, žestoko žvalavljenje i, kao kod tinejdžera, trajalo je bar deset minuta. Telo mi se borilo protiv osećanja. Ne želim da odustanem od ovoga među nama.

Zavodljivo je, izaziva zavisnost. Ali ne želim ništa više od onoga što fizički pružamo jedno drugome. Trebalo bi da odem.

Ne mogu da odem.

Sad shvatam na šta ljudi misle kad kažu da im je neko droga.

To znači da ću morati ovoj noći da promenim značaj. Seks. To je bio samo seks. Pošto sam to odlučila, povukla sam se i liznula natečene usne pre nego što sam skočila s kredenca i izula cipele. „Moram da se izvinim", podsetila sam ga i spustila se na kolena.

Brejden me je pogledao polusklopljenih kapaka. „Za šta?", promrmljao je, a polutvrda kita mu se podigla u granitnu erekciju.

Osmehnula sam se. „Zato što sam te nazvala seronjom."

Nasmejao se, grleno, ali smeh je prerastao u stenjanje kad sam obavila usne oko njega.

Iako je Brejden daljinskim spustio roletne na prozorima, koji čine veći deo zidova spavaće sobe, jutarnje sunce se ipak probilo kroz proreze i probudilo me.

Okrenula sam glavu na njegovom jastuku i videla da je pola osam. Znam da Brejden nije tu jer me nije probudila njegova vrelina. A čula sam i tuš iz pripojenog kupatila.

Setila sam se sinoćnih događaja. Restorana. Saznanja o njegovoj ženi. Bola zbog njega. Dolaska ovamo. Divljeg seksa uz kredenac. Oralnog seksa koji sam mu pružila, a onda i on meni. Kako smo nagi obišli stan pre nego što smo 16

završili u spavaćoj sobi. I dalje sam se osećala čudno kad sam ga gurnula na leđa na krevet i onda se ližući ga popela uz njegovo izvajano telo pre nego što sam ga primila u sebe. Nameravala sam da ga jašem do zaborava.

Ali Brejden je imao druge planove.

Kad sam svršila, obrnuo me je i zakucavao se u mene, iznova i iznova, ne skrećući pogled s mog. Htela sam da zažmurim kao prošli put. Ali nisam mogla.

Sad sam zažmurila i tiho zajaukala.

Ovo postaje mnogo zamršeno. I, budući da sam velika kukavica, ne mogu da se suočim s Brejdenom na dnevnoj svetlosti posle sinoćne žestine. Ustala sam iz velikog kreveta istočnjačkog dizajna i tiho se iskrala iz sobe pa pohitala dole.

Brzo sam se obukla, obula cipele iako me žuljaju i zgrabila torbicu. Srce mi je mahnito lupalo kad sam kao krivac stupila na svež vazduh. Pošto nisam bila raspoložena da šetam u odeći koju sam sinoć skinula, zaustavila sam taksi na vrhu Kvartermajla. Nisam se opustila sve do Dablin strita.

Upravo sam gurnula ključ u ključaonicu kad mi je stigla poruka.

Šta god da je to značilo, nemoj to da ponoviš. Razgovaraćemo.

Duboko sam izdahnula, umorna od te pomisli.

Džudi Garland je pevala kako sunce sija hajde, razveseli se. Ništa ne fali maloj Džudi Garland, ali trenutno želim da se Džin Keli vrati na ekran i zapleše za mene. Istuširala sam se da sperem miris znoja i seksa, obukla farmerke i duks s kapuljačom pa se sklupčala na kauču da gledam stare filmove. Ako bih pokušala da sednem za laptop i pišem, samo bih se izgubila u veoma zbrkanim mislima. Zato sam otupljivala um mjuziklima i svojom velikom holivudskom simpatijom Džinom Kelijem.

Upravo sam napravila sebi sendvič kad sam čula da se ulazna vrata otvaraju. Srce mi je načas stalo, ali onda sam čula lake korake. Eli. Odahnula sam. „Ćao." Eli se osmehnula kad je ušla u sobu. „Bila sam kod očnog lekara."

Utišala sam Džudi. ,,I šta je rekao?" „Da treba da nosim naočare kad čitam i gledam televiziju." Naborala je nos. „Zaista mi ne stoje."

Sumnjam u to. Eli bi bila slatka i da obuče džak. „Kad ćeš da ih uzmeš?" „Sledeće nedelje." Odjednom se široko osmehnula. ,,I? Kako je bilo na 16

večeri?" „Tvoj brat me je prevario. Bili smo samo nas dvoje."

Eli otpuhnu. „To liči na Brejdena. Ali je l' bilo lepo?" „Ako izuzmemo da sam upoznala jednu devojku, koja je očigledno Brejdenova bivša i veoma je simpatična mada priglupa jer mi je nenamerno rekla za njegovu bivšu ženu, onda jeste", nehajno sam slegla ramenima, „bilo nam je lepo."

Eli je zinula i briga joj je zamaglila svetle oči kad je ustala i obazrivo prišla da sedne pored mene. „Rekla bih ti, Džoslin, ali Brejden je hteo da ti sam kaže. Za njega je to lično.

Volela bih da sam ti objasnila, ali to su zaista njegove stvari."

Odmahnula sam rukom. ,,U redu je. Ispričao mi je za Analiz. I kako ga je varala."

Eli je skupila obrve. „Rekao ti je?"

Zar nije trebalo? „Da." Načas je ukočeno sedela, a onda joj je pogled smekšao i osmehnula se. „Rekao ti je."

O bože, ponovo ima romantične ideje. „Prestani." „Šta?" Razrogačila se, praveći se nevešta.

Namrštila sam se. „Znaš šta."

Ah pre nego što je stigla da odgovori, ulazna vrata su se otvorila i zalupila.

Teški koraci su pošli hodnikom prema nama. „Sranje", promrmljala sam, ne obazirući se na njen upitni pogled.

Vrata dnevne sobe se otvoriše. Eto ga, u odelu, naslonjen na dovratak, ravnodušnog izraza. „Ćao, Brejdene", pozdravi ga Eli mlako, osetivši iznenadnu opasnost u vazduhu. „Zdravo, Els." Klimnuo joj je glavom i prikovao me za kauč plavim ubilačkim pogledom. „Tvoja soba. Odmah." Okrenuo se i ostalo mi je samo da poslušam.

Sedela sam i buljila za njim. „Šta si uradila?", prošaputa Eli zabrinuto.

Pogledala sam je. „Išunjala sam se iz njegovog stana jutros."

16

Podigla je obrve. „Zašto?"

Pošto već osećam neobjašnjivu grižu savesti, krivica se brzo pretvorila u ljutnju. „Zato što drugarsko tucanje tako izgleda", brecnula sam se i skočila s kauča. ,,I on mora prestati da mi naređuje."

Odmarširala sam da, odmarširala do svoje sobe i zalupila vrata za sobom.

Grudi su mi se nadimale od gneva. „Moraš prestati da mi naređuješ." Uperila sam prstom u njega.

Ravnodušni izraz brzo je smenio nezadovoljan. To je blag opis. Pobesneo je. ,,A ti moraš prestati da se ponašaš kao jebena lujka." Šištavo sam udahnula. „Šta sam, dođavola, uradila?"

Preneraženo me je pogledao pa s nevericom podigao ruke. „Iskrala si se iz mog stana kao da si se pijana kresnula s nekim koga se stidiš."

Ne da je pogrešio. Prekrstila sam ruke na grudima odbrambeno i odmahnula glavom, odbijajući da ga pogledam. „Hoćeš li da me razuveriš i kažeš mi zašto sam otkrio da si nestala kad sam izašao iz kupatila?" „Ja... imala sam neka posla."

Preteći je spustio glas. „Imala si posla?" „Da." „Mislio sam da si zrelija, Džoslin. Izgleda da sam pogrešio." „O, ne poteži ta sranja", odgovorila sam iznervirano. „Ne cepam ja kilote od muke zato što drugar s kojim se tucam nije jutros ostao da se mazi."

Nešto mu je sevnulo u očima, a meni se stomak zgrčio. Taj pogled je nestao brzo kao što se i pojavio. Izraz mu je ogrubeo. „U redu. Završeno je. Zaboravi na to. Potrebna si mi za dve subote. Poznati di-džej Intrepid iz Londona puštaće muziku u Vatri za početak brucoške godine." Glas mu je uzdržan, prazan i dalek. Ne sviđa mi se. „Hoću da dođeš."

Tupo sam klimnula glavom. „Dobro." „Dobro, onda. Poslaću ti poruku kasnije." Pošao je prema meni i napeto sam čekala sledeći korak. Ali nije me ni pogledao. Samo je otvorio vrata i prošao pored mene. Nije me poljubio na rastanku. Muka mi je. I ko je sad sve 16

zakomplikovao?

Doktorka Pričard je otpila gutljaj vode i nakrivila glavu kad sam ućutala. „Je l' ti palo na pamet da počinješ da osećaš nešto dublje prema Brejdenu?"

Duboko sam uzdahnula. „Naravno da mi je palo na , pamet. Nisam glupa." ,,I rešena si da se držiš tog dogovora s njim? Iako si potpuno svesna toga da ti možda znači više, i dalje se zalažeš za kraj?"

Osmeh mi je potpuno neveseo. „Dobro... možda sam malo glupa."

Znam da sam tvrdoglava. Svesna sam te osobine. Znam da imam gomilu problema i da oni neće nestati sami od sebe. Ali poslednjih nekoliko meseci, koliko živim u Dablin stritu, uz malu pomoć dobre doktorke, uspevala sam da vidim sebe u drugom svetlu. Ranije sam bila uverena da svojevoljno nisam vezana ni za koga. Polako ali sigurna pomirila sam se s tim da sam vezana za Rijan i Džejmsa, kao i za Eli. Možda ne želim da mi bude stalo do njih, ali jeste mi stalo. A taj osećaj prate svakakva sranja... recimo, kajanje. Izvinila sam se Eli što sam se brecnula na nju.

Naravno, velikodušno je prihvatila izvinjenje.

Ali u petak me je krivica proganjala celog dana i Brejdenovo lice mi se stalno pojavljivalo pred očima. Ta krivica je izazvala druga loša sranja i posle podne sam se zaključala u kupatilu posle prilično jakog napada panike.

Shvatila sam nešto. Nešto zastrašujuće.

Možda imam samo kombinaciju s Brejdenom, ali to ne znači da se nisam vezala za njega. Možda to ne želim, ali stalo mi je do njega.

Zato sam mu, pre nego što sam otišla na posao, poslala poruku u kojoj sam rekla nešto što nikad nisam rekla nijednom tipu.

Žao mi je. cmok Nemate pojma koliko mi se puls ubrzao pošto sam dodala poljubac. Jedan malecni poljubac i ruke su mi tresle.

Krejg i Džo nisu bili zadovoljni sa mnom te večeri. Pobrkala sam nekoliko porudžbina, prolila pola boce džeka pa oborila teglu s napojnicama u prosuto piće, zbog čega se nekoliko novčanica pokvasilo. Kad sam na pauzi videla da mi Brejden nije odgovorio, održala sam sebi dobru bukvicu.

16

Neću se pretvoriti u nesposobnu budalu zato što neki muškarac neće da prihvati moje izvinjenje. Pokazala sam da sam mnogo napredovala time što sam poslala takvu poruku. Ljutito sam klimnula glavom. Ako to ne vidi onda dobro!

Neka ide dođavola. Ja sam Džos Batler. Ne trpim sranja ni od jednog tipa.

Prkosno i odlučno sam se vratila na posao i uspela da ne brljam više. Svoju trapavost sam objasnila migrenom i dodala da mi je mnogo bolje. Progutali su to jer sam počela da se šalim kao obično. Uradila sam ono u čemu sam uvek bila dobra gurnula osećanja u čeličnu kutiju u sebi.

Posle zatvaranja su Krejg i Džo ljubazno ponudili da pospreme bez mene jer mi „nije bilo dobro". Nisam odbila. Uzela sam svoje stvari, pozdravila se s Brajanom na vratima i popela stepenicama na Džordž strit. „Džoslin."

Okrenula sam se i ugledala Brejdena na pločniku pored kluba. U stomaku mi se ponovo zakuvalo. Zurili smo jedno u drugo ceo minut dok konačno nisam došla do glasa. „Jesi li me čekao?"

Osmehnuo se i približio. „Mislio sam da te ispratim kući."

Preplavilo me je olakšanje, iako to nisam htela da priznam. Osmehnula sam se. „Hoće li se ta šetnja završiti tako što ćemo se naći golišavi u mom krevetu?"

Njegov tih, promukao smeh pogodio me je kao i uvek. „Da, to sam imao na umu."

Duboko sam udahnula. „Znači, oprostio si mi što sam bila kučka?" „Mala." Brejden me je pomilovao po obrazu. Očigledno mi je oprostio.

Povukla sam mu sako kako bih ga približila sebi. „Ionako mislim da bi trebalo da mi pokažeš ko vodi glavnu reč."

Obavio mi je ruke oko struka i našla sam se priljubljena uz njega. „Zar nisi rekla da prestanem da ti naređujem?" „Pa, postoje naročite okolnosti kad to dozvoljavam." „Stvarno? A koje su to okolnosti?" „Sve koje se završe mojim orgazmom." Široko se osmehnuo i čvršće me zagrlio. „Zašto sve što kažeš zvuči tako bezobrazno?"

Nasmejala sam se, setivši se da je to rekao onog dana kad me je video nagu.

Bože, kao da je otada prošla čitava večnost.

16

SEDAMNAESTO POGLAVLJE z mnogo seksa i smeha, Brejden i ja smo tog vikenda savladali jaz U među nama. Radila sam, on je radio, a u nedelju su Elodi i Klark odveli decu u Sent Endruz te smo izašli s Eli, Adamom, Dženom i Edom. To je prvi put da smo izašli s drugima otkako smo se upustili u kombinaciju. Shvatila sam da svi znaju čim smo ušli u Edov omiljeni pab u Rojal majlu. Džena se zagledala u nas kao da smo neki naučni eksperiment, a Ed se kliberio kao glupavi klinac. Adam mi je čak namignuo. Kunem se da bih pobegla da Brejden nije predvideo moju reakciju i uhvatio me za ruku. Kad su shvatili da se zapravo ništa nije promenilo nismo par, ne držimo se za ruke niti mazimo, a i sedimo prilično daleko jedno od drugog počeli su da se ponašaju normalno. Uživali smo u odličnom ručku, popili nekoliko piva i otišli u bioskop. Tamo je Brejden izveo da sedimo u redu iza ostalih i, dobro... možda smo se mazili u mraku.

Nismo se videli u ponedeljak te sam uspela da napišem još jedno poglavlje i uglavim posetu doktorki Pričard. Bilo je zabavno. U utorak je Brejden proveo pauzu za ručak u mom krevetu. U sredu se nismo videli jer je imao posla preko glave. Provela sam veče s Eli i istrpela tinejdžersku romansu od čije mi je sladunjavosti pripala muka. Predložila sam da sledeći put gledamo akcioni film ili neki s Džinom Kelijem. „Pravo si muško." Eli je naborala nos dok je jela čokoladne bombone.

Skrenula sam pogled sa sladunjave romanse. Eli je ispružena na kauču i pokrivena omotačima. Kako se ne ugoji? „Zato što ne volim bljutave romanse?" „Ne. Zato što bi više volela da vidiš kako nekoga mlate nego da izjavi ljubav." „To je tačno." „Muško."

Namrštila sam se. „Mislim da se Brejden ne bi složio s tobom." „Uf, to je bilo pokvareno."

Nestašno sam se osmehnula. „Ti si mene nazvala frajerom."

Okrenula je glavu na jastuku kako bi me pogledala. „Kad smo već kod toga... nije da sam namerno obraćala pažnju ali nisam kriva što dobro zapažam no čini mi se da radite to što već radite po 16

Brejdenovom rasporedu. Je l' ti to ne smeta?"

Ne može se reći da i sama nisam primetila. Ali kako mogu da se bunim. Ja „radim" kod kuće, a Brejden stalno radi. A idem na posao jedine dve večeri kad je Brejden slobodan. „On ima mnogo posla. To mi je jasno."

Eli je klimnula glavom. „To je smetalo mnogim njegovim devojkama." „Meni smeta kad me neko naziva njegovom devojkom", upozorila sam je šaljivo. „Nikad nisam rekla da si njegova devojka. Samo sam mislila... U stvari, znaš šta? Ne znam ni šta sam mislila zato što ste mi pomutili razum."

Videla sam da je njena preterano romantična duša na ivici histeričnog napada zbog Brejdena i mene pa sam brzo promenila temu. „Ne spominješ Adama u poslednje vreme."

Lice joj je klonulo i poželela sam da sam izabrala drugu temu. „Gotovo da nismo progovorili od one nedelje kod moje mame. Mislim da je shvatio kako je slao suprotstavljene znake i zato se potpuno povukao." „Nisam primetila ništa čudno među vama kad smo zajedno izašli u nedelju." „Zato što imaš oči samo za Brejdena."

Glasno sam se nasmejala. „Kako da ne."

Eli odmahnu glavom. „Dilkara koja se obmanjuje."

To je nešto novo. Ne sećam se da su me Rijan ih Džejms ikad tako nazvali. „Jesi li me to upravo nazvala dilkarom?" „Da. Koja se obmanjuje." ,,A smem li da pitam šta je dilkara?" „To je čovek koji nije upoznat sa situacijom; koji je podilkanio; budala, tupan. Dilkara koja se obmanjuje: Džos Bader i njeno glupo, budalasto, slepo, pogrešno shvatanje prave prirode njenog odnosa s mojim bratom Brejdenom Karmajklom." Prostrelila me je pogledom, ali na svoj način tako da se ne računa.

Klimnula sam glavom. „Dilkara. Dobra reč."

Gađala me je jastukom.

17

Moram priznati da sam se malo razočarala kad mi je Brejden u četvrtak poslao poruku da neće stići uveče. Ne mogu reći da sam se mnogo razočarala zato što sam to osećanje strpala u svoju čeličnu kutiju. Brejden je u poslednjoj fazi pregovora o projektu na kome je radio celo leto, te sam razumela. Ali to ne znači da se nisam osetila šugavo.

Prionula sam na posao i pisala ceo dan, zapanjena i zahvalna što sam uspela da napišem još nekoliko poglavlja bez prizivanja uspomena koje bi me sigurno naterale da se zaključam u kupatilo s napadom panike. Mada nisam doživela nijedan od onog epskog prošlog petka.

Pošto nije bilo Brejdena u četvrtak uveče, utopila sam nezadovoljstvo maratonom s Denzelom Vašingtonom. Eli je odustala posle dva filma i otišla da spava. I ja sam zaspala posle nekoliko sati.

Probudila sam kad sam osetila da je svet propao ispod mene. „Šta?", promrmljala sam dok su mi se oči navikavale na slabu svetlost. „Pst, mala." Čula sam Brejdenov tihi glas i shvatila da sam u njegovom naručju. „Nosim te u krevet."

Sneno sam mu obavila ruke oko vrata dok me je nosio prema sobi. „Otkud ti ovde?" „Nedostajala si mi." „Mmm", promrmljala sam i privila se uz njega. „I ti meni."

Trenutak kasnije sam zaspala.

U jednom trenutku sam sanjala kako je čitav svet poplavljen. Podigao se nivo vode u našem stanu i nema izlaza. Osećam sve veću stravu kako se voda penje prema tavanici. Čekala sam neizbežnu smrt kad mi je munja požude sevnula među nogama. Spustila sam pogled i tamo ugledala glavu divnog muškarca s ribljim repom. Voda se povukla istog časa. Ležala sam na leđima, a muškarac je ostao bez ribljeg repa i zdušno me lizao. „O bože", prodahtala sam kad je uzbuđenje prostrujalo mnome i dozvalo me svesti.

Otvorila sam oči. Ležim u svom krevetu. Jutro je.

A Brejdenova glava mi je među nogama. „Brejdene", promrmljala sam i opustila se na dušeku, zavukavši šake u njegovu meku kosu. Zaista ima čaroban jezik.

Trgla sam kukove kad mi je zasisao kliću, obišao jezikom oko njega i gurnuo prste u mene. Izgubila sam vlast nad disanjem, srce mi je tuklo u ušima i 17

uskoro sam mu svršila na usnama.

Kakvo buđenje.

Klonula sam na krevetu kad se Brejden podigao uz moje telo. Oči su mu se smejale kad se naslonio na laktove nada mnom. Osetila sam njegovu tvrdoću na mokrom ulazu. „Dobro jutro, mala."

Pomilovala sam ga po pojasu i blago ga okrznula noktima po koži onako kako znam da voli. „I tebi. I ne da je srećno jutro."

Nasmejao se mom budalastom kezu i srušio pored mene. Okrenula sam se da vidim koliko je sati, ali pogled mi je pao na nešto na mom radnom stolu.

Skočila sam i zagledala se u njega, pitajući se da li dobro vidim. Osetila sam Brejdena iza sebe. Spustio mi je bradu na rame. „Je l' ti se sviđa?"

Pisaća mašina. Blistava, crna, staromodna pisaća mašina stoji pored laptopa na radnom stolu. Divna je. Baš kao ona koju je mama obećala da će mi kupiti. Ali nije zato što je poginula pre toga.

Neverovatan poklon. Obziran i divan poklon. I predstavlja više od kombinacije.

Osetila sam pritisak u grudima pre nego što sam stigla da ga sprečim, a mozak mi se zamaglio kao da je prepun. Naježila sam se kad mi je srce ubrzalo bez kontrole. „Džoslin." Brejdenov zabrinut glas probio se kroz maglu i uhvatila sam ga za ruku da ga umirim. „Diši", promrmljao mi je na uvo. Stegao mi je šaku.

Spustio mi je drugu ruku na kuk i privukao me k sebi.

Udisala sam i izdisala, uspostavljajući vlast nad disanjem, osećajući kako mi se pluća šire, srce usporava i mozak potiskuje maglu. Iscrpljena, naslonila sam se Brejdenu na grudi. Progovorio je posle nekoliko trenutaka. „Znam da ne želiš da pričaš o tome zašto dobijaš te napade panike, ali... dešavaju li se često?" „Ponekad."

Uzdahnuo je i telo mi se pomerilo kad su mu grudi nabujale. „Možda bi trebalo da razgovaraš s nekim."

Odmakla sam se od njega, ali nisam mogla da ga pogledam. „Radim to." „Stvarno?"

Klimnula sam glavom i sakrila se iza kose.

17

,,S psihijatrom."

Glas mu je tih. „Ideš kod psihijatra?" „Da." Zadenuo mi je kosu iza ušiju i nežno spustio prste niz moj obraz kako bih okrenula lice prema njemu. Pogled mu je blag, brižan. Pun razumevanja. „Dobro je. Drago mi je da bar razgovaraš s nekim."

Prelep si. „Hvala na pisaćoj mašini. Prelepa je."

Osmehnuo se s nelagodom. „Nisam hteo da izazovem napad panike."

Poljubila sam ga brzo, da ga ohrabrim. „To su moja sranja ne brini. Mnogo mi se sviđa. To je stvarno obzirno." I više. Kako bih izbacila to više iz glave, vragolasto sam se osmehnula i pustila da mi ruka sklizne niz njegov stomak do kite. Odmah se ukrutio. „Međutim, ne mogu da je prihvatim a da ti ne dam nešto zauzvrat."

Taman sam spustila glavu kad me je Brejden zaustavio, uhvativši me za nadlaktice da me povuče nagore. Namrštila sam se. Znam da to želi. Pulsira mi u šaci. „Šta je?"

Izraz mu se brzo promenio, oči su potamnele, crte otvrdnule poput granita. „Možeš da mi pušiš zato što to želiš, a ne zbog pisaće mašine. To je samo poklon, Džoslin. Nemoj da to pretvaraš u nešto drugo."

Pustila sam da se njegove reči slegnu pa napokon klimnula glavom. „Dobro." Stegla sam ga još jače. Nozdrve su mu se raširile. „Onda ću ti popušiti zbog onoga što si ti meni uradio."

Polako me je pustio i naslonio se na laktove. „To već mogu da prihvatim." „Čini mi se da napreduješ s knjigom?" upita doktorka Pričard. Zvuči zadovoljno.

Klimnula sam glavom. „Napredujem." „A napadi panike?" „Imala sam nekoliko." „Kad su se dogodili?"

Ispričala sam joj. Kad sam završila, podigla je pogled i u njenim očima sam 173 17

videla nešto što nisam razumela. „Rekla si Brejdenu da dolaziš kod mene?"

O dođavola, je li to bila greška? Samo mi je izletelo. Ne znam zašto... „Jesam." Pravila sam se kao da ne marim jesam li ispravno postupila. „Mislim da je to dobro." Čekaj. Molim? „Mislite?" „Da." „Zašto?" „Zašto ti misliš da smatram da je to dobro?"

Namrštila sam se. „Sledeće pitanje."

Viđala sam se s Brejdenom gotovo svakog dana posle tog jutra. Cele nedelje smo visili zajedno. U subotu je svratio u klub s Eli, Dženom, Adamom i nekom devojkom koju je Adam pozvao pre nego što su ga odvukli u noćni klub. On stvarno mrzi takve izlaske, što me je jednom navelo da ga pitam zašto ima noćni klub. Odgovorio je da je to dobar posao. Saosećajno sam mu se osmehnula kad su ga odvukli. Ali nisam se nimalo iznenadila kad sam kasnije otkrila da je pobegao kako bi došao da me isprati kući. U nedelju smo bili na večeri kod Elodi i Klarka. Hana i Deklan su se svađali, Klark ih je ignorisao a Elodi je samo pogoršavala svađu. Eli se, ne bi li zaboravila kako je Adam sinoć izveo neku devojku, neprestano žalila da joj ne odgovara dioptrija naočara. Niko nije primetio da se nešto promenilo u mom i Brejdenovom odnosu. Hvala bogu.

Elodi bi glava pukla kad bi znala šta se dešava među nama.

U ponedeljak je svratio posle teretane zahvalna sam što ne idemo u istu teretanu; moram da se usredsredim dok vežbam i visili smo s Eli; prespavao je.

U utorak sam izašla na prvu zvaničnu poslovnu večeru. Pravu ovog puta.

Nisam znala da je Brejden prodao svoj francuski restoran i zadržao samo moderni, skupi škotski restoran s morskom hranom na obali. Prodaja je bila privatna jer je kupac njegov poslovni prijatelj. Uprkos tome, lokalni mediji su saznali i napisali članak o tome kako je Le kur promenio vlasnika i zapitali se zašto ga je Brejden prodao. „Previše je", objasnio je pošto me je zamolio da mu pravim društvo na večeri, koja je zapravo bila samo proslava između njega i kupca. „Noćni klub je postigao mnogo veći uspeh nego što sam očekivao i uvek imam probleme s agencijom za nekretnine koji me odvlače od graditeljstva, delatnosti u kojoj 174 17

zaista uživam. Ne mogu toliko da se pružam. Le kur je bio tatin. U njemu nema ničeg s mojim pečatom. I tako sam ga prodao."

Našli smo se s Tomasom Prendergastom i njegovom ženom Džuli u Žutom ljiljanu. Obukla sam novu haljinu i trudila se da budem ljupka. Pa, ljupka koliko mogu biti. Tomas je stariji od Brejdena i mnogo ozbiljniji, ali je druželjubiv i očigledno ga poštuje. Džuli je slična svom mužu mirna, tiha ali druželjubiva.

Dovoljno druželjubiva da postavlja lična pitanja. Brejden mi je pomogao da ih izbegnem.

Kasnije sam ga lepo nagradila zbog toga.

Sve u svemu, večera je bila lepa. Brejden je izgledao opuštenije pošto mu Le kur više nije na plećima. Ne znam zašto, ali i ja sam opuštenija kad je on opušten.

U sredu smo otišli kod njega zato što kod mene moramo da budemo tihi a to seksu pomalo oduzima čar. Glasno smo se seksali na kauču, na podu i na njegovom krevetu.

Zadovoljena, ležala sam na izgužvanim čaršavima i zurila u tavanicu.

Spavaća soba mu je moderno nameštena kao i ceo stan. Nizak japanski krevet i ugradni plakari kako ne bi zauzimali prostor. Naslonjača u uglu pored prozora.

Dve komode pored kreveta. Ništa više. Potrebne su mu bar slike. „Zašto ne pričaš o svojoj porodici?" Čitavo telo mi se napelo i glasno sam izduvala vazduh zbog pitanja na koje nisam bila spremna. Okrenula sam glavu na jastuku i s nevericom se zagledala u njega. Ne gleda me obazrivo kao da očekuje da odlepim. Izgleda samo odlučno.

Udahnula sam i skrenula pogled. „Prosto ne pričam." „To nije neki odgovor, mala."

Podigla sam ruke. „Nema ih više. Nema o čemu da se priča." „Nije tačno. Možeš da pričaš o tome kakvi su ljudi bili. Kakva ste porodica bili. Kako su poginuli..."

Trenutak sam se borila sa svojim besom, pokušavala da ga zauzdam.

Brejden ne namerava da bude okrutan znam to. Znatiželjan je, želi da zna. To nije nerazumno. Ah mislila sam da se razumemo. Mislila sam da me razume.

A onda sam shvatila da ne može razumeti. „Brejdene, znam da nisi imao lak život, ali ne možeš ni da zamisliš koliko mi je prošlost zbrkana. Puna je sranja. I ne želim da te vodim tamo."

Seo je i gurnuo jastuk uz uzglavlje. Obrnula sam se na bok kako bih ga pogledala. Zagledao se u mene s bolom u očima koji nikad nisam videla.

17

„Razumem zbrkanost, Džoslin. Veruj mi." Čekala sam, naslutivši da ima još.

Uzdahnuo je i prešao pogledom s mene na prozor. „Majka mi je najsebičnija žena koju sam upoznao. A čak je nisam dobro upoznao. Morao sam da budem s njom za vreme letnjeg raspusta, putovali smo po Evropi i živeli od onoga što joj je davao tadašnji jadni drkadžija koga je prevarila da bude s njom. Za vreme školske godine živeo sam s tatom u Edinburgu. Daglas Karmajkl je umeo da bude strogo, uzdržano đubre, ali to đubre me je volelo, što je više nego što je moja majka ikad uradila. A tata mi je dao Eli i Elodi. Zbog Elodi sam se raspravljao s ocem. Ona je slatka, dobra žena i nije trebalo da trči za njom pa da se prema njoj ponaša isto kao prema ostalima.

Ali uradio je to. Na kraju je bar završila s Klarkom, a Eli je dobila brata koji bi sve učinio za nju. Moj otac je osećao naklonost prema Eli i zanemarivao je. Ali vršio je pritisak na mene. A ja sam bio seratorsko dete koje se bunilo protiv toga da krene tatinim stopama." Otpuhnuo je i zavrteo glavom. „Kad bismo samo mogli da se vratimo i utuvimo malo pameti tim klincima koji smo bili."

Kad bismo samo mogli. „Počeo sam da visim s lošim društvom, da duvam travu, pijem i da se tučem. Bio sam ljut. Ljut na sve. I voleo sam pesnicama da se oslobađam tog besa. S devetnaest godina sam se zabavljao s devojkom iz lošeg kraja. Majka joj je bila u zatvoru, otac odavno otišao a brat narkoman. Fina devojka iz razorene porodice. Jedne noći je došla kod mene poluluda od histerije." Oči su mu se zamaglile kad se setio i nagonski sam znala da će mi reći nešto nezamislivo užasno. „Plakala je, tresla se i imala povraćku u kosi. Te noći joj se brat toliko nadrogirao da ju je silovao." „O bože", prodahtala sam, osetivši fizičku bol zbog devojke koju nikad nisam upoznala kao i zato što se tako nešto desilo nekome do koga je Brejdenu bilo stalo. „Odlepio sam. Nisam stao da razmislim. Odjurio sam, trčao sam celim jebenim putem do njegove kuće gonjen adrenalinom." Zaćutao je, čvrsto stegavši vilicu. „Džoslin, umalo ga nisam nasmrt pretukao." Pogledao me je, izraza punog kajanja. „Ja sam krupan muškarac", prošaputao je. „Bio sam takav i kao tinejdžer. Nisam shvatao koliko sam jak."

Neverovatno mi je da mi to priča. Neverovatno mi je da mu se to desilo.

Mislila sam da je Brejden odrastao u svetu otmenih večera i skupih stanova.

Očigledno je proveo neko vreme i u drugom svetu. „Šta se desilo?"

176 17

„Otišao sam, anonimno pozvao hitnu pomoć, ispričao devojci šta sam uradio. Nije me krivila. U stvari, pokrivali smo jedno drugo kad ga je policija pronašla. Njen brat je bio poznat kao narkoman, nije bilo očevidaca i pretpostavili su da je sukob imao veze s drogom. Bio je u komi nekoliko dana.

To su bili najgori dani u mom životu. Kad se probudio, rekao je policiji da se ne seća ko ga je napao. Ali kad sam otišao u bolnicu s njegovom sestrom, rekla mu je šta je uradio." Brejdenu je glas zapeo. „Zaplakao je. Mislim da nikad nisam video jadniji prizor, on je plakao a ona ga je gledala s mržnjom. Otišla je. Obećao mi je da nikome neće reći šta se desilo. Rekao je kako je to zaslužio, kako je trebalo da ga ubijem. Nisam mogao da uradim ništa za njih. Nikad ga više nisam video. Raskinuo sam s njom kad je počela da se drogira kako bi se izborila s onim što se desilo, odbivši moju pomoć. Poslednje što sam čuo o njoj pre nekoliko godina bilo je da se predozirala."

Sela sam pored njega, saosećajući svim srcem s njim. „Brejdene... žao mi je."

Klimnuo je glavom pa me pogledao. „Nikad se više nisam potukao posle toga. Nisam podigao ruku ni na koga.

Moj otac i ja smo izgladili mnoge nesuglasice posle toga. Samo je on znao istinu i pomogao mi je da se preobratim. Dugujem mu to." „Mislim da mu svi dugujemo." Tužno sam se osmehnula i prešla mu prstima po bradi. Utom sam shvatila da mi je to poverio.

Meni.

O bože.

Dugujem li ja njemu sad nešto? Ili to ne ide tako? O mi je verovao jer zna da neću nikome ispričati; zna da ga neću osuđivati.

Dok sam ležala pored njega i saosećala s njim, shvatila sam da nikad nikome neće reći ništa što podelim s njim. On me nikad neće osuđivati.

Uzdahnula sam i spustila ruku. Stomak mi se grčio dok sam se borila sa sobom. „Dru." Njeno ime mi je samo izletelo pre nego što sam stigla da razmislim o tome.

Brejden se napeo. „Dru?" Klimnula sam glavom, gledajući ga u stomak umesto u lice. Krv mi je hučala u ušima. Stegla sam čaršav kako mi se ruke ne bi tresle. „Bila mi je najbolja drugarica. Odrasle smo zajedno. Samo mi je ona ostala kad mi je porodica poginula. Nisam imala nikog drugog." Progutala sam knedlu zbog teških uspomena.„Bila sam u rasulu posle toga... divlja. Vukla sam Dru na 17

žurke za koje smo bile premlade, radile smo stvari za koje smo bile premlade.

Prošlo je malo više od godinu dana od... i pravili su žurku pored reke. Ja sam se u to vreme muvala s frajerima, s nekima sam se samo ljubila mada sam radila i druge stvari ako bih dovoljno popila. Dru je pokušavala da skupi hrabrost da pozove Kajla Remzija na sastanak." Frknula sam.„Kajl me je izluđivao. Uvek me je nervirao, ali posle... pa, pored Dru, on je jedini s kojim sam mogla da sednem i pričam o svemu. Bio je stvarno dobro dete. I sviđao mi se", priznala sam tiho. „Stvarno mi se sviđao. Ali Dru se ložila na njega otkad sam znala za nju, a ja nisam više bila devojka koja mu se sviđala. Ona nije htela da izađemo to veče.

Ali ubedila sam je da će Kajl biti tamo i naterala je da pođe. Žurka je poodmakla i mislila sam da Dru priča s Kajlom dok sam očijukala s kapitenom fudbalskog tima. Međutim, Kajl se iznenada stvorio pored nas i zamolio me da popričamo.

Udaljili smo se kako bismo bili sami, a on je počeo da priča koješta. Kako sam suviše dobra da bih se spuštala na ono što radim s momcima. Kako bi se moji roditelji mnogo uzrujali kad bi me videli takvu." Drhtavo sam uzdahnula zbog tog priznanja. „Rekao mi je da mu je stalo do mene. Da misli kako bi mogao stvarno da me zavoli. Nisam razmišljala. Samo sam mu dozvolila da me poljubi.

Postalo je prilično žestoko pre nego što sam shvatila šta se dešava. Prestao je pre nego što smo otišli predaleko i rekao mi da ne moram da spavam s njim kako bih zadržala njegovo zanimanje. Da želi da mu budem devojka. Odgovorila sam mu da je to nemoguće zato što je Dru luda za njim i da ne mogu to da joj uradim.

Vrteli smo se ukrug neko vreme dok nisam zaključila da moram da se napijem kako bih izbegla svu tu tinejdžersku dramu. Kad sam se vratila na žurku, jedna Druina drugarica mi je rekla da sam izdajnička kučka. Tad sam shvatila da je Dru saznala za moj poljubac s Kajlom."

Zažmurila sam i pred očima mi se pojavio njen lik pored ljuljaške od konopaca, njene oči pune mržnje. „Kasnije sam je našla niže niz reku, pijanu ko dupe. Pokušavala je da se popne na staru ljuljašku od konopaca nad vodom. Ta ljuljaška je bila iskrzana i napuštena, a struja jaka te noći. Preklinjala sam je da se vrati na žurku sa mnom i da razgovaramo, ali ona je samo vikala da sam izdajnica i kurva." Podigla sam glavu i videla da me Brejden tužno posmatra. „Zanjihala se na konopcima pre nego što sam stigla da je zaustavim. Pukli su. Vrištala je da joj pomognem dok ju je struja nosila. Bez razmišljanja sam skočila u vodu za njom. Ali Kajl je bio iza nas. Skočio je za mnom, a mnogo je bolji plivač i jači od mene. Umesto da me pusti da odem za njom, odvukao me je natrag do stena. Druino telo je otplutalo niz reku. Nestala je. I nikad više nisam progovorila s Kajlom."

17

„Mala", promrmljao je Brejden i zagrlio me.

Podigla sam ruku da ga zaustavim i odmahnula glavom, besnog pogleda. „Ubila sam je, Brejdene. Ne zaslužujem saosećanje."

Zaprepastio se. „Džoslin, nisi je ubila. To je bila tragična nesreća." „To je bio niz događaja izazvan mojim postupcima. Ja sam kriva." Zaustio je da progovori i nežno sam mu spustila prste na usne. „Znam da to nije razumno.

Znam to. Ali ne znam hoću li ikad uspeti da ne krivim sebe. Međutim, pokušavam to da prihvatim. Velika je stvar što sam ti ovo ispričala. Veruj mi."

Brejden me je privukao u zagrljaj i stavio mi ruku na potiljak. „Hvala na poverenju."

Obujmila sam mu obraz i umorno uzdahnula. „Mislim da sad moramo da se seksamo."

Spojio je obrve. „Zašto?" „Kako bismo se setili šta radimo ovde", odgovorila sam značajnim tonom.

Zaškiljio je. „Ne", odgovorio je otresito i čvršće mi uhvatio potiljak. „Seksaću se s tobom iz bilo kog drugog razloga osim tog."

Iznenađeno sam otkrila da ne znam šta da odgovorim, a Brejden nije ni sačekao odgovor. Žestoko me je poljubio pa legao, povukavši me sa sobom.

Privukao me je k sebi i nagnuo se da isključi lampu. „Spavaj, mala."

Zaprepašćena događajima, ležala sam i slušala njegovo disanje dok me konačno iscrpljenost nije savladala. „Kako se osećaš pošto si ispričala Brejdenu za Dru?" Skrenula sam pogled s uramljene diplome na zidu. „Osećala sam strah, ah istovremeno i olakšanje." „Jesi li se uplašila zato što si rekla još nekome osim meni?" , .. „Jesam. „Ali ti je laknulo..."

Pomerila sam se. „Potpuno sam svesna toga da krijem stvari od ljudi. Znam da to nije hrabro, ah tako se nosim s problemima. Svet'nije propao kad sam rekla Brejdenu. Osetila sam se hrabro za promenu. I zbog toga mi je laknulo."

17

OSAMNAESTO POGLAVLJE urala bih glavu u pesak ako bih rekla da nisam primetila kako se sve G promenilo između Brejdena i mene posle te noći. Zbližili smo se. Počeli smo da se sporazumevamo pogledom. I provodili smo mnogo više vremena zajedno. Odlučila sam da ne razmišljam o budućnosti. Trenutno imam neverovatan seks sa sjajnim tipom, koji mi je pritom i prijatelj. Ne želim sutra.

Znam šta me sutra čeka neminovna zbrka. Sadašnjost je mnogo lepša.

Subota je došla pre nego što sam trepnula. Nisam se preterano radovala gomilama brucoša u Vatri, kao ni Brejden, ali on je morao da bude tamo iz poštovanja prema tom poznatom di-džeju za koga nikad nisam čula. I tako smo Eli, Adam i ja odlučili da mu učinimo uslugu. Pogrešila sam što sam tog poslepodneva otišla u kupovinu s Eli i Hanom jer su me nagovorile da kupim mini-haljinu. Nikad nisam imala mini-haljinu. Jednostavna je, tirkizna, s rol-kragnom i golim leđima sve do struka. Porub je dobrih pet-šest centimetara iznad kolena svakako kraće od bilo čega što sam ikad nosila u javnosti.

Dobro, nosila sam onaj šorc sa zeleno-belim prugama, ali haljina je svakako opasnija.

Podigla sam kosu, stavila malo jaču šminku pustila sam Eli da me našminka i obula antilopske sandale s platformama i kaišićima iste boje kao haljina oko članaka. Eli je, kao i uvek, oduzimala dah u zlatnoj haljini ravnog kroja i sandalama s veoma tankim kaišićima.

Našli smo se s Brejdenom u klubu, što je verovatno dobro jer me je samo jednom pogledao i odmah se namrštio. Stajali smo u njegovoj kancelariji, a muzika iz kluba treštala je oko nas. Podbočila sam se kad sam videla njegov izraz. „Šta je?", brecnula sam se.

Odmerio me je od glave do pete i preteći sevnuo očima. „Šta si to obukla, dođavola?"

Zaškiljila sam. „Šta je s tobom, dođavola?"

Eli se nakašljala. „Mislim da izgleda veoma lepo."

Dobacio joj je pogled upozorenja.

Iako me je povredila njegova reakcija na haljinu koja mi se čini lepom i izazovnom, slegnula sam ramenima kao da ne marim.

18

„Hajdemo po piće." Okrenula sam se i odobrovoljila kad sam čula da je Brejden oštro udahnuo. Video je zadnji deo haljine. Čula sam korake iza sebe kad sam pošla prilično mirnim klubom. Stigli smo rano i ljudi tek počinju da dolaze. Vatra je veliki prostor na dva nivoa. Četiri dugačka, zaobljena stepenika odvajaju veću prostoriju od šanka i malog plesnog podijuma, oko koga su kaučevi i stolovi. Crni zidovi sa svetlima što se pale i gase okružuju gornji deo, dok u donjem glavnom delu uglove prostorije obasjavaju papirni lampioni koji se pale sa zadnje strane. Veliki moderni luster u obliku lelujavih plamenova visi s tavanice i daje dramski efekat inače skromnom okruženju. Ulazi se iz donjeg nivoa, odakle jedno stepenište vodi gore, a drugo na još dva donja. Prvi donji deo uređen je kao dnevna soba s podijumom, a u suterenu je kafić u kome se spremaju kokteli.

Nisam ni stigla do stepenica koje će me odvesti gore kad me je Brejden otpozadi privukao na grudi. Ruka mu je skliznula niz moj struk i čvrsto me je uhvatio za kuk kad se nagnuo da mi šapne na uvo. „Izgledaš toliko dobro da čovek poželi da te pojede eto šta je sa mnom."

Podigla sam glavu prema njemu, osetivši se glupo što nisam shvatila da ga je spopalo pećinsko raspoloženje. ,,Oh." Osmehnula sam se i zadovoljstvo mi se prikralo u glas. „Pa, dobro je da se samo ti zavlačiš ispod ove haljine, zar ne?"

Osmehnuo se kao grabljivac, očigledno samo neznatno umiren, ali klimnuo je glavom, popustivši. „Pošteno. Pridruži se Eli i Adamu za stolom koji sam vam rezervisao.

Poslaću vam pića." „A kuda ćeš ti?" „Doći će mi nekoliko prijatelja i lokalni mediji. Moram malo da budem viđen. Brzo ću doći."

Klimnula sam glavom i okrenula se. Eli i Adam su se žustro raspravljah kad sam im se pridružila. Taman sam htela da ih ostavim kad me je Adam ugledao i namerno se udaljio od Eli, pogledom mi poručivši da sednem. Ja sam njemu pogledom poručila da je budala i sela pored drugarice. „Brejden će poslati piće", rekla sam. „Nisam znala da je pozvao još prijatelja večeras. Mislila sam da ćemo biti samo mi pored gostiju kluba." „Ne." Eli je stisla usne, očigledno loše volje. „Tu su neke njegove bivše kao i prethodne drugarice s povlasticama koje vole da izlaze po klubovima. Pozvao ih je kao i nekolicinu prijatelja."

18

Kao da me je udarila pesnicom. Ukrutila sam se, zapanjena što je Brejden pozvao bivše devojke. Zar je i ranije imao drugarice s povlasticama? Rekao mi je da to nikad nije radio. „Eli." Adam ju je prekorno pogledao. „Šta to izvodiš?"

Zbunjeno je odmahnula glavom, a on je klimnuo prema meni. Eli me je pogledala. Ne znam šta mi je videla na licu, ali prebledela je. „O sranje, Džos, nisam mislila ništa time. Hoću reći, te devojke nisu značile ništa..." „Hajde da se napijemo", predložila sam glasno.

Adam me je pažljivo pogledao. „Mislim da to nije pametno. Hajde da sačekamo Brejdena."

Ali ispostavilo se da je to potrajalo duže nego što smo bili spremni da čekamo. Neko vreme sam pri prigušenoj svetlosti gledala kako se klub puni i kako jedna devojka za drugom očijuka s njim dok im se on smeškao kao budala i obasipao ih pićima.

Nenaviknuta na oštru žaoku ljubomore koju sam osetila, nabacila sam masku ledene Džos pre Dablin strita i pošla na plesni podijum. Eli je neko vreme bila sa mnom, a Brejden je prišao da vidi kako se provodimo. Otkačila sam ga slabašnim osmehom. Pre nego što je stigao da pita šta se dešava, odvukao ga je drugi gost. A onda je Eli nestala. Potražila sam je pogledom i spazila je pored šanka kako zuri u Adama, koji je flertovao s nekom nepoznatom devojkom.

Muškarci. Ljutito sam odmahnula glavom. Seronje.

Možda sam se malo napila.

Taman sam htela da odem do šanka i tražim vodu kad sam osetila hladnu šaku na golim leđima. Okrenula sam se i iznenadila kad sam videla Gavina, ličnog trenera, kako mi se osmehuje. „Džos." Široko se osmehnuo, i dalje mi držeći ruku na leđima. „Lepo je videti te ponovo."

Srdačno sam mu se osmehnula ne zato što sam mu se obradovala već, priznajem, zato što sam ljuta na Brejdena. Iako je trebalo da radim večeras, došla sam ovamo a on me zapostavlja skoro celo veče. „Gavine, ćao."

Zazviždao je kad je spustio pogled niz moje telo. Primetila sam da se pomalo ljulja. Svakako je pijan. „Izgledaš zapanjujuće."

Ponovo sam se osmehnula. „Hvala."

182 18

„Otkud ti ovde večeras?" „Ovaj... poznajem vlasnika."

Zaškiljio je i polako klimnuo glavom. „Shvatam." „A ti?" „Pa, došao sam da đuskam. S tobom."

Otvoreno sam se nasmejala. „O, iskusno." „Trudim se. Zašto..."

Tras!

Gavinova ruka se odvoji od mene. Užasnuto sam gledala kako pada na pod.

Krv mu pokulja na nos. Pogledala sam Brejdena, koji je mlatio već otečenom pesnicom. Grudi su mu se besno nadimale dok je zurio u Gavina. Gužva se razišla i svi su se zapiljili u nas. Adam i Eli su nam brzo prišli. „Šta ti bi, dođavola?", pitala sam zagrcnuto, ali dovoljno glasno da me čuje jer su neznatno utišali muziku kad su se gosti razvikali zbog udarca.

Brejden me besno pogleda. „To je Gavin. Prijatelj koji je tucao Analiz. Zašto pričaš s njim kao da se poznajete?"

Zinula sam i okrenula se prema Gavinu, koji je ustajao. Zapanjenost i zgađenost sukobiše se u meni. „On je trener u mojoj teretani. Jednom mi je pomogao." Pogledala sam Brejdena. „Kunem se da nisam znala."

Gavin frknu i oboje ga pogledasmo. Obrisao je krv s nosa i osmehnuo se Brejdenu. „Izgleda da si prešao na bolje, Breju." Podmuklo i ispitivački me je odmerio. „Nadam se da će se istorija ponoviti jer nedeljama hoću da joj se zavučem između nogu. Šta kažeš na to, Džos? Hoćeš li da se kresneš s pravim muškarcem?"

Brejden je brz poput munje. U jednom trenutku je bio pored mene, a u drugom je oborio Gavina na pod i iznova ga udarao. Adam projuri pored mene i stade da ga vuče. Obezbeđenje se probilo kroz gužvu, podiglo krvavog Gavina i pomerilo ga dalje.

Adam je čvrsto držao Brejdena kad je preteći uperio prstom u Gavina. „Kloni je se", zarežao je.

Gavin je ponovo obrisao lice i lecnuo se. „Pobogu, nisi me udario kad sam ti tucao ženicu, Breju. A oborio si me čim 18

sam se našalio u vezi s tvojom najnovijom droljom. Je l' ima zlatnu pičku?"

Brejden zareža i izmahnu prema njemu, ali jedan šanker priskoči u pomoć Adamu. „Izbacite ga odavde", naloži Adam obezbeđenju pa zaškilji prema Gavinu. „Izbiću ti zube kroz mozak ako te ikad sretnem."

Gavin mu se iskezio i pustio da ga obezbeđenje izvede iz kluba.

Preneraženo sam zurila u Brejdena, gotovo i ne primetivši Gavinove otrovne reči. Brejden je udario nekoga. Zbog mene? Nedavno mi je rekao da nije udario nikoga od svoje devetnaeste godine a sad je upravo to uradio. Zbog mene. Ili je to bilo zbog njegove bivše žene?

Trudila sam se da to dokučim dok mi je krv i dalje šumila u ušima.

Brejden se istrgao Adamu. „Jesi li dobro, druže?", upita ga Adam.

Umesto da odgovori, Brejden se zagledao u mene. Ispružio je ruku, uhvatio me za članak i povukao me prema kancelariji. Osvrnula sam se preko ramena prema zabrinutoj Eli, ali nisam usporila iz straha da se ne spotaknem.

Grubo me je uvukao u kancelariju i gurnuo uz „veliki i lepi" radni sto pa tresnuo vrata iza nas. Veoma polako ih je zaključao. Čekala sam, zbunjena tom zastrašujućom verzijom Brejdena kao pećinskog čoveka na kreku koji bljuje vatru. Preteći mi je prišao. „Prvo obučeš tu haljinu kako bi svi muškarci u ovom klubu poželeli da te tucaju. A onda očijukaš s čovekom koji me je jebeno izdao", prosiktao mi je u lice.

Bezuspešno sam mu gurnula grudi pošto sam se i ja naljutila. „Hej!", odbrusila sam.„Prvo, o'ladi s tom haljinom. Važno je da se meni sviđa. Drugo, nisam znala ko je on!"

Ako je to uopšte moguće, lice mu se još više smračilo. Stresla sam se i pokušala da uzmaknem, ali iza mene je sto. ,,A ipak si flertovala s njim!"

Nikad ranije nije vikao na mene. Trgla sam se, uplašena koliko i ljuta. Jače sam mu gurnula grudi, ali samo mi se naslonio na šake kao prokleti cementni blok. „Ja?" frknula sam s nevericom. „Zamolio si me da uzmem slobodno veče da bih došla ovamo i onda saznam da si pozvao sve svoje bivše devojke i drugarice koje si tucao pa još celu noć očijukaš sa svima njima! Šta to znači, Brejdene?"

Osetila sam kako se ljutnja pretvorila u povređenost. Glas mi je postao tiši. „Pokušavaš li da me ranije otkačiš?"

Videla sam kako mu je nešto besa nestalo s lica kad me je uhvatio oko 184 18

struka i privukao k sebi. Ostala sam bez daha kad me je pritisnuo erekcijom, ali nisam se iznenadila. Neko naelektrisanje struji među nama iako je veoma zbunjujuće istovremeno biti toliko ljut i uzbuđen. „Mala, uopšte nije tako." Glas mu je tih, a glava nagnuta ka mojoj. „Hteo sam da napravim veliku žurku večeras, a mnogo tih devojaka voli žurke i imaju mnogo prijatelja koji vole da izlaze. To je sve." „A očijukanje?"

Slegnuo je ramenima. „Nisam ni shvatio da je bilo očijukanja. Nisam hteo da te povredim."

Otpuhnula sam jer sam morala da zadržim malo ponosa. „Nisi me povredio. Ti ne možeš da me povrediš."

Usne mu se skupiše u grubu crtu zbog mog prezrivog tona ljutnja se vratila.

Grubo me je gurnuo na sto, uhvatio za butine i podigao mi noge pa stao između njih. Brzo mi je podigao haljinu do struka. Sto mi je hladan pod zadnjicom.

Uhvatila sam se za njega radi ravnoteže. „Nemoj me, jebote, lagati, Džoslin."

Pokušala sam da ga odgurnem, ali samo se još više priljubio uz mene.

Sklonio je desnu ruku s moje noge kak bi otkopčao pantalone. Već dahćem. „Ne lažem."

Osetila sam kako me je kitom očešao po pici kad se nagnuo da mi šapne na uvo. „Lažeš." Poljubio me je u vrat. Iznenadio me je kad je drhtavo udahnuo. „Žao mi je što sam te povredio."

Samo sam nesigurno klimnula glavom, bez imalo vlasti nad situacijom. „Mala." Odmakao se. Oči mu sijaju od osećanja koje ne mogu da protumačim. „Udario sam ga", rekao je promuklo i shvatila sam da mu pogled odiše nevericom. „Udario sam ga. Video sam ga s tobom... udario sam ga."

Zbog mene. Obujmila sam muliće. Strah je iščileo. „Nemoj", prošaputala sam mu uz usne. „Nemoj to da radiš sebi."

Spustio je usne na moje mrveći ih u istom trenutku kad mi je pokidao gaćice. Gladno mi je gurnuo jezik u usta i žudno mi nabio kitu. Ciknula sam zbog iznenadnog nasrtaja i izvila leđa. Držao me je ispod butina i zarivao se u mene dok su moji krici uživanja odjekivali kancelarijom, a on mi prigušeno stenjao uz vrat. „Džoslin", zarežao je, pokušavajući dublje da se zarije. „Lezi."

Odmah sam pala na leđa, a haljina razvučena na hladnom drvetu otkrila mi je nagu kožu. Brejden mi je podigao noge i ušao jače, dublje. Uvijala sam se na 18

stolu dok je Brejden u potpunosti vladao donjim delom mog tela. To su bile preslatke muke i u rekordnom vremenu sam dostigla orgazam.

Brejden nije završio. Dok sam dolazila k sebi, gledala sam kako se zakucava u mene, jureći orgazam. Osetila sam kako se ponovo skuplja u meni. Brejden je zabacio glavu, stisnutih zuba, napetih vratnih mišića dok je trzao kukovima.

Osećaj dok se prazni u meni i pogled na njegovo lice dok svršava nešto su najerotičnije što sam ikad videla. Kriknula sam, a pica mi je pulsirala oko njegove kite kad me je savladao nov orgazam. „Gospode." Brejden me je žudno posmatrao.

Konačno su mi se mišići opustili i zažmurila sam, pokušavajući da povratim dah.

I dalje je bio u meni kad se tiho izvinio: „Bio sam drkadžija večeras." „Jesi", promrmljala sam.

Stisnuo mi je kuk. „Je l' mi opraštaš?"

Otvorila sam oči i veselo se osmehnula. „Već sam prihvatila dva orgazma kao izvinjenje."

Brejden se nije nasmejao, što bi uradio u drugim okolnostima. Samo je gurnuo polutvrdu kitu dublje u mene dok gotovo nisam osetila kako mi ljubi matericu i promrmljao: „Moje."

Zatreptala sam, ne znajući jesam li dobro čula. „Molim?" „Hajdemo." Uzdahnuo je, pažljivo se izvukao iz mene i vratio kitu u pantalone. Nežno me je podigao sa stola i namrštio se kad je podigao moje iscepane gaćice. „Sad ću morati da izađem u ovoj haljini bez donjeg rublja, pećinski čoveče."

Drsko sam se osmehnula.

Brejden je zažmurio pri toj pomisli. „Jebiga."

18

DEVETNAESTO POGLAVLJE ledeća dva meseca bila su obeležena Brejdenom. Posle one noći u S Vatri, još je bio prilično uzrujan zbog slučaja s Gavinom, ali dala sam sve od sebe da ga ubedim kako je tip zaslužio da ga mlatne pesnicom i, što je još važnije, da on nije loš čovek zato što je u tom trenutku izgubio razum. Adam mi je ispričao još o Gavinu. Sva trojica su se družila od osnovne škole, ali Gavin se pretvarao u seronju kako su odrastali. Bio je podmukao, ponekad zajedljiv, grozan prema devojkama čovek koji uživa u tome da pravi sranja, kako je Adam rekao i lažov. Brejden mu je tvrdoglavo ostao odan zato što su se toliko dugo družili. Sve dok mu nije kresnuo ženu. Ponavljala sam to Brejdenu dok mu konačno nije doprlo do mozga i nekoliko nedelja kasnije natmurena zamišljenost je konačno nestala.

Naravno, prestala sam da odlazim u tu teretanu i Brejden me je nagovorio da pređem u njegovu, gde sam otkrila da ima tako seksi široka ramena i uske kukove zato što pliva posle svakog vežbanja. Sve češće sam zaticala sebe kako vežbam s njim i kasnije mu se pridružujem na plivanju. U stvari, ušli smo jedno drugome u život. Na smenu smo spavali jedno kod drugog radnim danima; zadovoljni time da samo blejimo i gledamo televiziju ili slušamo muziku, ali izlazili smo u restorane i bioskope kao i na piće s prijateljima. Bar dvaput mesečno smo imali izlaske vezane za njegov posao. Čak sam jednom izašla u zabavnim stranama mesnih novina kao Brejdenova najnovija cura. Trudila sam se da me to ne pogodi.

Brejden je gledao da svakog petka i subote dođe u Klub 39, što znači da su dolazili i Eli, Adam i ostali s kojima su to veče izašli. Govorio je kako voli da me gleda dok radim, kako je to seksi, ali Eli je objavila da obeležava teritoriju pred mojim kolegama i gostima.

Znam samo da je provodio koliko god vremena može sa mnom, što znači i da je često dolazio u klub. I nije mi smetalo.

U stvari, nedostajao mi je kad nije bio tu. Naša kombinacija uopšte nije ispala onako kako sam očekivala naš dogovor je otpao. A negde usput prestala sam da brinem, sve dok mogu da budem s njim i da izbegavam zastrašujuća pitanja o budućnosti.

Bili smo u mojoj sobi. Brejden je raširio Adamove crteže za nov projekat po mom krevetu. Ja sam na pisaćoj mašini kucala petnaesto poglavlje. Zadovoljna sam svojim napretkom. Iskreno govoreći, zaista sam uzbuđena kako priča 18

ispada. Likovi deluju stvarnije od svih o kojima sam ranije pisala i znam da je to zato što su zasnovani na mojim roditeljima. Piljila sam u beleške i pitala se priliči li glavnoj junakinji dijalog koji sam napisala. Što sam više razmišljala, sve više mi se činilo da ne odražava njenu pravu ličnost, te sam pokušavala da smislim kako da ga promenim a da ne izmenim ono što hoće da kaže. Toliko sam se zadubila u misli da nisam ni primetila da me Brejden posmatra. Kad je progovorio, skočila sam, prenuta, a srce mi je zastalo u grlu. „Sledeće nedelje je Dženino i Edovo venčanje. A naš dogovor tad ističe."

Ukočila sam se.

Znam to. Ali užasavala sam se razgovora o tome. „Zašto nisi povela razgovor o tome?" Doktorka Pričard otpi gutljaj vode. „Tri meseca samo što nisu istekla. Zar ne misliš da bi trebalo da popričate o tome?"

Nakrivila sam glavu. „Zar ne mislite da sam mnogo napredovala za pet meseci?" „Svakako si se otvorila, Džos. Ali mislim da još nisi u potpunosti prihvatila pogibiju svoje porodice. I dalje nećeš da govoriš o njima." „Znam da to mislite. Ali pre pet meseci sam imala najbolju drugaricu o kojoj nisam znala ništa i koja nije znala ništa o meni. Nisam volela da se petljam u tuđe živote i bila sam rešena da se okružim površnim poznanicima." Osmehnula sam se od neverice i olakšanja. „Eli i Brejden su to promenili. Pogotovo Brejden.

On..." Odmahnula sam glavom, i dalje ne verujući da je to istina. „On mi je najbolji prijatelj. Pre tri meseca sam samo htela seks s njim. Ali sad je deo mene.

Otvorila sam se prema njemu više nego prema bilo kome i ne znam šta da očekujem od toga ili od budućnosti. Zaista ne želim da mislim o tome. Međutim, znam da još nisam spremna da izgubim najboljeg prijatelja." „Trebalo bi da pričaš o tome s njim, Džos. On to mora da zna."

Namrštila sam se, zabrinuvši se pri samoj pomisli na to. „Ne. Neću to da uradim. Ako hoće da prekine, onda u redu, ali biće lakše ako samo ja znam istinu."

Doktorka Pričard uzdahnu. „Zašto? Kako bi zakopala tu istinu zajedno s ostalima?"

Prava ste partibrejkerka. „Prava ste partibrejkerka."

Nasmejala se. „Samo zato što ne zakopavam istinu."

18

„Vaša uvek mora da bude poslednja, a?"

Polako sam se okrenula prema njemu. „Da, ističu."

Brejden je gurnuo papir s krila i usredsredio se samo na mene. „Kako se osećaš zbog toga?" „Kako se ti osećaš zbog toga?"

Zaškiljio je. „Prvi sam pitao."

Uzdahnula sam. Od nesigurnosti mi se čini da mi mravi trče po stomaku. „Zar imamo pet godina?" „Pa, imamo li?"

Zagledala sam se u njegove tvrdoglave oči. „Brejdene." Nisam htela da zvuči molećivo, ali jeste. „Lako bih mogao da ti odgovorim, Džoslin znamo ko je otvoreniji od nas dvoje ali neću. Želim, za promenu, da znam kako se ti osećaš." „Kako to misliš 'za promenu'?", brecnula sam se. „Znaš više od drugih, druškane."

Uputio mi je brz, samouveren i previše privlačan osmeh. „Znam, mala. Večeras hoću više."

Mislim da to nije shvatio, ali upravo je načinio prvi korak. On hoće više.

Zbog toga sam imala više pouzdanja kad sam nehajno slegla ramenima i okrenula se prema pisaćoj mašini. „Ne smeta mi ako odustanemo od dogovora." Ćutao mi je iza leđa dok sam čekala. Napokon je progovorio: ,,A šta misliš da prestanemo da se pretvaramo kako je ovo samo drugarsko tucanje?"

Osmeh mi se polako razlegao usnama. Sreća da ne može da vidi. „Da", odgovorila sam kao da se dosađujem. „Mogu to da prihvatim."

Jesam li spomenula da je Brejden brz?

Papiri su poleteli kad se bacio preko kreveta da me uhvati oko struka i povuče sa stolice na dušek. Zapanjeno sam se nasmejala kad je naslonio telo na moje. „Kad ćeš prestati da se ponašaš prema meni kao da sam krpena lutka?"

Osmeh mu nije nimalo skrušen. „Nikad. Toliko si majušna da najčešće to nesvesno činim."

18

„Nisam majušna", odvratila sam razdražljivo. „Visoka sam sto šezdeset dva. Postoje i niži, veruj mi." „Mala, gotovo sam za glavu viši od tebe. Majušna si." Okrznuo mi je usne svojim. „Ali sviđa mi se." „Šta bi s tvojom ljubavlju prema dugonogim motkama?" „Smenila ju je ljubav prema divnim sisama, odličnom seksu i lajavim ustima." Duboko me je poljubio, a jezik mu se divno upleo s mojim. Obavila sam mu ruke oko vrata i prepustila se poljupcu kao uvek, ali za promenu mi se nije samo poljubac vrzmao po glavi...

Na zaobilazni način... je li to bila izjava ljubavi?

Oštro sam udahnula pri toj pomisli, ali mi je Brejden u istom trenutku zavukao ruku u gaće pa nije shvatio da sam odlepila.

Rekla sam sebi da nije to mislio i izbacila te reči iz glave, rešena da uživam u sadašnjici. Nekoliko dana kasnije sam otišla u kuhinju da popijem kafu i predahnem od pisanja kad je Eli ušla. Danas ocenjuje radove kod kuće.

Prepredeno se osmehnula kad je sela naspram mene.

Sumnjičavo sam izvila obrvu. „Šta?" „Upravo sam se čula sa starijim bratom." „Pa?" Eli se namrštila. „Rekao mi je da zajedno idete na venčanje." „Pa?" „Džos." Bacila je keks na mene i izbegla sam ga. „Kad si mislila da mi kažeš?"

Pogledala sam u keks na podu. „Šta da ti kažem?" „Da ste poništili dogovor? Tako je, zar ne? Sad se zabavljate?"

Zabavljanje? Ta reč je poput etikete. Odbijam da bude etiketirana. „Viđamo se."

Eli je zacikala i trgla sam se. „O, to je sjajno! Znala sam, znala sam!" „Volela bih da znam ono što ti znaš", primetila sam smušeno. „Ma daj! Od samog početka sam znala da je Brejden drugačiji u vezi s tobom." Uzdahnula je s nepomućeni zadovoljstvom. „Život je lep. Biće još bolji 19

uz šolju čaja." „Moraš da napuniš čajnik." Klimnula je glavom i pošla prema čajniku. Tad mi je Adam pao na pamet. „Adam ima pratilju. Hoćeš li ti da vodiš nekoga?"

Ramena su joj se ukočila dok je nosila čajnik do sudopere. „Vodim Nikolasa." „Ooo, biće zabavno", promrmljala sam kad sam pomislila kakva će drama nastati kad Adam sazna.

Trgla sam se kad je nešto tresnulo. Eli je opsovala, lica zgrčenog od bola.

Pohitala sam do nje kad sam shvatila da je ispustila čajnik u sudoperu i da se drži za desnu ruku. „Jesi li dobro?", pitala sam zbunjeno jer nisam shvatila šta se zapravo desilo.

Lice joj je bledo. Klimnula je glavom, stisnutih usana. „Samo grč u ruci od onolikog ocenjivanja." „Ispustila si čajnik." Nije prvi put da joj se ruka grči od prevelikog iscrpljivanja. „Moraš više da odmaraš. Previše radiš." Izgleda toliko zabrinuto da mi je srce preskočilo. „Els, jesi li dobro?"

Drhtavo se osmehnula. „Pod stresom sam." „Odremaj malo." Umirujuće sam joj protrljala rame. „Biće ti bolje." „Ćao, lepotice."

Okrenula sam se i osmehnula Brejdenu, koji pršti od seksepila u crnom fraku. On i Adam su odlučili da ne nose tradicionalne kiltove jer je novembar u Škotskoj „baltički", kako oni kažu. „Ćao, zgodni." „Jesam li ti rekao koliko mi se sviđa ta haljina?" Nehajno je ušetao i stavio mi ruke na kukove kako bi me privukao k sebi. „Lepa je."

Satenska haljina boje ametista prianja mi uz telo i otkriva dekolte i nogu. To je haljina koja izaziva, a Brejden obožava izazivanje. Poljubila sam ga ispod brade, mesto koje najviše volim da mu grickam. „Bolje bi bilo da krenemo kako ne bismo zakasnili. Je li Eli spremna?" „Nije. A nisam mogao da sedim sam s Nikolasom." Namrštio se.

Naborala sam nos. „Taj jadničakje tako dosadan."

Brejden je zajaukao i zagnjurio mi lice uz vrat. „Moja sestra mora da pregleda glavu", promrmljao je.

19

Tiho sam se nasmejala i pomilovala ga po kosi. „Biće joj dobro."

Brejden se povukao, odjednom sav narogušen. „On nije dovoljno dobar za nju."

Slegla sam ramenima pa podigla tašnicu i kaput. „Ni ja nisam dovoljno dobra za tebe, ali tebe to nije sprečilo." Čvrsto me je uhvatio za ruku i namrštio se. „Molim?" „Spremna sam!" Eli utrča u moju sobu. Nosi Armiranu haljinu u stilu pedesetih s belim, svetložutim, čokoladnosmeđim i tirkiznim motivima. Ispod nje je obukla svileni kombinezon, a preko beli vuneni kaput koji košta više od svega što trenutno imam na sebi. Osmehnula sam se. Veoma je lepa. „Džos, divno izgledaš. Taksi nas čeka." Uhvatila me je za ruku i odvukla nas u hodnik, gde je čekao nesrećni dosadni Nikolas.

Drago mi je samo što nisam morala da odgovorim zbog one neverovatne gluposti koja mi se omakla u mojoj sobi.

Venčanje se i ceremonija i proslava održalo u Kom eksčejndžu, zgradi u kojoj se održava sve od venčanja do rok svirki. To je lepa stara zgrada s grčkim stubovima, ali nije upadljivo lepa kao ni njeno okruženje. Ali je soba za sklapanje venčanja lepa, a sala za ručavanje oduzima dah. Sve je u belom i srebrnom s ledenoplavim svetlima. Zimska čarolija za zimsko venčanje.

Brejden je otišao da popriča s Adamom, koji je veći deo venčanja zapostavljao veoma lepu devojku s kojom je došao i pogledom streljao Nikolasa.

Nemam pojma zašto ga tako gleda pošto je Eli, druželjubiva kakva je, ostavila jadnička da se sam snalazi i lepršala tamo-amo. Ali kad bi pogled mogao da ubije...

Odmahnula sam glavom. Trebalo bi da se opameti. „Džos."

Podigla sam pogled sa šampanjca koji sam pijuckala i videla kako Elodi stoji pored mene. Ona i Klark su za susednim stolom. Videla sam da joj muž razgovara s nekim starijim čovekom koga ne poznajem. Koga li zavaravam? Ne poznajem gotovo nikoga. Osmehnula sam se Elodi, koja sjajno izgleda u safirnoplavom. „Zdravo, kako ste?"

Odgovorila mi je osmehom koji poručuje znaš ti kako mi je pa sela na prazno 19

mesto pored mene. Naravno da je dosad shvatila da se viđam s Brejdenom pogotovo što to nije krio, a Deklan nas je pre nekoliko nedelja uhvatio kako se ljubimo u kuhinji kad smo otišli na porodičnu večeru. Uzviknuo je „fuj" pa otrčao da prosvetli celu porodicu. „Brejden izgleda veoma srećno." Elodi se osmehnula kad ga je spazila u drugom delu prostorije. Primetila sam da se lepa i veoma visoka plavuša pridružila Adamu i njemu pa pokušala da ne škiljim kao ljubomorna tigrica. „Mislim da ga nikad nisam videla tako srećnog."

Osetila sam kako mi se toplota širi grudima, ali nisam znala šta da odgovorim. Pogledala me je, blago ali ozbiljno. „Mislim da si divna devojka, Džos. Zaista to mislim. Ali mislim i da si izuzetno zatvorena. Ne znam zašto, mila, ali imaš visok, neprobojan zid oko sebe." Osetila sam kako mi se boja povlači s lica. „Brejdena doživljavam kao rođenog sina. Sina koga mnogo volim. Analiz mu je slomila srce. Ne bi trebalo ponovo da prolazi kroz to. Ili nešto gore." Ponovo ga je pogledala pa se zagledala u mene. „Mislim da bi s tobom bilo gore." „Elodi..." Ostala sam bez teksta. „Ako prema njemu ne osećaš ono što on oseća prema tebi, prekini odmah, Džos. Njega radi." Ustala je, potapšala me po ramenu na svoj majčinski način pa se vratila voljenom mužu. „Mala, jesi li dobro?"

Srce mi je tutnjalo kad sam podigla glavu i videla kako Brejden stoji pored mene, zabrinuto izvinutih obrva. Klimnula sam glavom, i dalje bez teksta. Nije izgledao uvereno. „Dođi." Uhvatio me je za ruku i povukao na noge. „Pleši sa mnom."

Pesma „Non Believer" grupe La roka, moja omiljena. „Ti plešeš?" „Večeras da." Pustila sam da me odvede na podijum i zagnjurila glavu u njegove grudi čim me je zagrlio. „Srce ti luđački bije. Je l' ti Elodi nešto rekla?"

Samo istinu. Ona je u pravu. Trebalo bi da odem. Upijam ga jer ne mogu da zamislim trenutak bez njega u svom životu.

Dakle, sebična sam. Još više sam se priljubila uz njega. Ne mogu da odem.

Ali šta ako ga povredim? O bože, pomisao na to kao da me je rastrgla nadvoje.

Toliko me je zabolela da sam shvatila da mi je više stalo do njega nego do sebe.

Duboko sam zaglibila.

Dah mi je zapeo. Osetivši promenu, Brejden me je čvršće zagrlio i prošaputao: 193 19

„Diši, mala". Nemam napad panike, samo sam odlepila, ali nisam rekla ništa, uživajući dok mi je umirujuće milovao leda. „Šta je rekla?" Ton mu je grub. Ljut je na Elodi.

Odmahnula sam glavom da ga umirim. „Samo je spomenula koliko je porodica važna. Nije ona kriva." „Mala", prošaputao je i pomilovao me po obrazu. „Hoćeš li da me napiješ?", pokušala sam da razvedrim atmosferu.

Brejden je frknuo i senzualno mi spustio ruke niz leđa do kukova. „Ne moram da te napijem da bih te odvukao u krevet." „O, imaš sreće što volim kad se ponašaš kao pećinski čovek, Brejdene Karmajkle."

19

DVADESETO POGLAVLJE e znam zašto, ali nisam to ispričala dobroj doktorki. Držala sam sve N u sebi kako bih odlučila šta ću. Još nisam ništa smislila, ali nisam dozvolila da mi to pokvari trenutke s Brejdenom. Zahvalna sam na tome jer nisam znala da će se, samo nekoliko nedelja posle venčanja, u prvoj nedelji decembra, sve promeniti.

Eli je radila za kuhinjskim stolom, a Brejden i ja smo se izvalili u dnevnoj sobi s ugašenim svetlom jer su novogodišnje svećice svetlucale u prozoru. Eli je navalila da već prvog ukrasimo jelku. Ona je devojka koja voli praznike. Bila je hladna decembarska noć, sreda, a mi smo gledali korejski osvetnički film po imenu Gorko-slatki život. Zagledala sam se, ali Brejdenu se nešto drugo vrzmalo po glavi. „Hoćeš li da u subotu odemo na nemačku tržnicu?"* Već sam bila s Eli prošle subote, ali volim nemačku tržnicu i biću s Brejdenom pa sam pristala. Edinburg izgleda čarobno pred Božić, čak i nevernici poput mene. Bele lampe omotane su oko stabala u Prinses strit gardensu.

Nemačka tržnica s neverovatnim mirisima, lepim poklonima i čudnim kobasicama nalazi se sa zapadne strane vrtova pored Kraljevske akademije. S istočne strane, pored spomenika Volteru Skotu, nalazi se vašar s ogromnim panoramskim točkom koji obasjava noćno nebo. Nema ničeg lepšeg od šetnje tom ulicom hladnim zimskim danom u sumrak. „Naravno", odgovorila sam i osmehnula se. Ležala sam ispružena na kauču, dok je Brejden bio izvaljen na drugom kraju.

Klimnuo je glavom. „Mislio sam da u februaru predahnemo od posla. Možda da odemo na produženi vikend. Imam brvnaru u Hanters Kveju. Gleda na Holi Loh. Veoma je lepo. Mirno. Da ne spominjem neverovatni indijski restoran u Danunu, odmah s druge strane Loha."

Zvuči divno, pogotovo pošto za četiri godine u Škotskoj nisam bila dalje od Sent Endruza. „Sviđa mi se kako zvuči. Gde je tačno?" ,,U Argajlu." „O." To nije u Hajlendsu, zar ne? „Zar Argajl nije na zapadu?" * German market u Edinburgu je tradicionalni božični vašar koji se održava od srednjeg veka. (Prim. prev.)

195 19

Kao da mi je pročitao misli, Brejden se široko osmehnuo. „To je zapadni Hajlends. Prelepo je, veruj mi." „Kupio si me s Lohom." Preterano sam naglasila slovo h kao što on radi. „Samo mi kaži kad i biću tamo."

Brejden se razgalio. „Seks i odmor." „Ovaj, šta?" „Pravim spisak stvari zbog kojih postaješ podatna."

Namrštila sam se i stopalom mu gurnula nogu. ,,I možeš da mi ponudiš samo seks i odmor?" „Nisam ja kriv što je spisak kratak." „Hoćeš li da kažeš kako nisam podatna?"

Izvio je obrvu. „Ženo, zar misliš da sam toliko glup? Ne misliš valjda da ću odgovoriti na to. Želim da jebem večeras."

Jače sam ga gurnula. „Pazi šta pričaš ili ćeš predahnuti od jebanja."

Zabacio je glavu i nasmejao se. Namrštila sam se, iako sam se samo pravila, pa se ponovo zagledala u film. „Sreća da si dobar u krevetu." „Ha." Uhvatio mi je stopalo. „Mislim da si sa mnom zbog drugih razloga."

Pogledala sam ga krajičkom oka. „Trenutno ne mogu ni za živu glavu da se setim koji su to razlozi."

Brejden mi je jače cimnuo stopalo i podigao prste prema njemu. „Povuci reč ili će ti stopalo stradati."

Jao ne! Cimnula sam nogu. „Brejdene, ne."

Gluv na moje upozorenje, stao je da me golica. Čvršće mi je stegao nogu dok sam se zadihano smejala i šutirala, pokušavajući da se oslobodim.

Nije prestajao.

Nemilosrdno! „Brejdene", zadahtala sam histerično i pokušala da ga odgurnem rukama, ali bezuspešno jer me je i dalje golicao. Jače sam se nasmejala, rebra su me zabolela i onda... užas.

Prdnula sam.

Svojski.

Brejden mi je odmah pustio nogu i njegov kotrljajući smeh ispunio je sobu.

19

Još glasnije se nasmejao kad sam izgubila ravnotežu jer mi je naglo pustio nogu i nimalo dostojanstveno tresnula s kauča. Užasnula sam se kad se srušio na kauč od smeha zbog mog prdeža pa pada. Uzela sam jastuk i gađala ga.

Naravno, budala se samo još više smejala.

Borila sam se između poniženja što sam prdnula pred njim što se nikako ne radi u društvu i smeha jer je njegov smeh izuzetno zarazan. „Brejdene!", zacvilela sam. „Umukni. Nije smešno." Napućila sam se, delom namrštena, delom osmehnuta. „O, mala." Pokušao je da dođe do daha pa obrisao suzu iz ugla oka dok mi se kezio.„To je svakako smešno." Pružio mi je ruku kako bi mi pomogao da ustanem.

Odgurnula sam je. „Takav si nezreli seronja." „Hej, nisam ja upravo prdnuo."

O bože, ovo je tako užasno. Zajaukala sam, pala na leđa i šakama pokrila lice. „Džoslin?" Osetila sam mu ruku na kolenu i čula razgaljenost u njegovom glasu. „Mala, zašto se toliko stidiš? To je samo prdež. U pravom trenutku, ako smem da dodam."

Poniženo sam izdahnula. „O bože, ćuti." Ponovo se zakikotao i besno sam otvorila oči. „Ti uživaš u ovome!" „Pa, da." Frknuo je da priguši smeh. Oči mu blistaju. „Nikad te nisam video posramljenu. Čak i kad sam te zatekao golu, bila si drska i ponašala se kao da te baš briga. Zaista je slatko što se stidiš zbog prdenja." „Nisam slatka!" „O, meni jesi." „Ja sam hladna i vladam sobom", pobunila sam se. „Hladni ljudi koji vladaju sobom ne prde. Pogotovo ne bi trebalo da ti znaš kako to može da mi se desi!"

Izvio je usne. „Žao mi je što ću ti to reći, mala, ah ionako sam znao da prdiš. Ljudska smo bića i tako to."

Prkosno sam odmahnula glavom. „Trebalo bi odmah da raskinemo. Nestala je sva tajanstvenost."

Ponovo se neobuzdano nasmejao i pružio ruku da me uhvati oko struka.

Već me je delom podigao kad se iz kuhinje začuo tresak. Brzo smo se zgledali, a 19

smeh je zamro. „Eli?", povikao je upitno.

Tišina. „Eli!" Pošto nije odgovorila, zabrinuto smo se zgledali. Skočila sam na noge.

Brejden me je već pustio i potrčao. „Eli!", povikao je. Strah u njegovom glasu naterao me je da ubrzam.

Zapanjila sam se onim što sam videla u kuhinji. Ukočila sam se kad sam ga ugledala kako kleči na podu, s rukama iznad Eli, koja se grčevito trzala i kolutala očima, otvorenih usta. „Eli?" Brejden podiže bledo lice prema meni. „Zovi hitnu pomoć. Čini mi se da ima nekakav napad."

Izjurila sam iz kuhinje, drhtavih ruku i trapava od navale adrenalina.

Podigla sam telefon s noćnog stočića i ispustila ga. Opsovala sam. Strah me je gušio dok sam trčala natrag u hodnik. Utom se javio operater. „Hitna služba, šta vam treba? Vatrogasci, policija ili hitna pomoć?" „Upravo se onesvestila." Brejden je bespomoćno sedeo pored njenog mlitavog tela.„Ne znam šta da radim. Jebote, ne znam šta da radim." „Hitnu pomoć." Čula sam prebacivanje veze i dve sekunde kasnije javila se dispečerka hitne pomoći. „Moja cimerka", rekla sam zadihano, prestravljena zato što se Brejden uspaničio. „Čuli smo tresak, dotrčali u kuhinju i videli je kako se grči. Sad je u nesvesti." ,,S kog broja zovete?"

Nestrpljivo sam izdiktirala broj. „Gde se tačno nalazite?"

Trudeći se da se ne brecnem na ženu robotskog glasa, rekla sam joj adresu. „Je li joj to prvi napad?" „Da!", otresla sam. „Koliko ima godina?" „Dvadeset tri." „Da li diše?" „Diše, je l' tako, Brejdene?"

Klimnuo je glavom, stegnute vilice. „Dobro, možete li za svaki slučaj da je postavite bočno?" „Okreni je na bok", ponovila sam Brejdenu i gledala kako ju odmah nežno okrenuo. „Kola hitne pomoći su krenula. Molim vas, sklonite kućne ljubimce s puta."

19

„Nemamo kućne ljubimce." „Dobro. Molim vas, ostanite na vezi dok hitna pomoć ne stigne." „Brejdene", prošaputala sam, drhteći i dalje,„šta se dešava?"

Odmahnuo je glavom i sklonio joj kosu s hca. „Nemam pojma."

Zvuk nas je trgao.

Zvuk koji je Eli ispustila.

Potrčala sam prema njima i srušila se na kolena. Eli je još jednom zajaukala i polako okrenula glavu. „Šta..." Otvorila je oči i zbunila se kad je videla da se nadvijamo nad njom. „Šta se desilo?"

Iako se Eli osvestila, odvezli su je kolima hitne pomoći. Brejden i ja smo utrčali u taksi kako bismo ih pratili do Kraljevske bolnice. Brejden je pozvao Elodi i Klarka pa Adama. Pošto smo stigli, morali smo da čekamo. Niko nam nije govorio ništa. I dalje nismo znali ništa kad su Elodi, Klark i Adam stigli. „Ostavili smo decu kod suseda", prošaputala je Elodi, očiju ispunjenih strahom. „Šta se desilo?"

Brejden je objasnio dok sam stajala bez reči. Najgori ishodi su mi prolazili kroz glavu. Ižludela sam što stojim u bolnici i samo sam želela da Eli izađe i kaže nam da je sve u redu. Mislim da ne mogu podneti ništa drugo. „Porodica Eli Karmajkl?", pozvala je sestra i svi smo pohitali prema njoj.

Razrogačila se.„Zar ste svi najbliža porodica?" „Da", odgovorio je Brejden pre nego što smo Adam ili ja stigli da je razuverimo. „Pođite sa mnom."

Eli nas je čekala. Sedela je na krevetu u hitnoj pomoći i mlatarala nogama.

Srce mi se steglo kad nas je pozdravila prepoznatijivim detinjastim mahanjem. „Šta se dešava?" Elodi požuri do nje i Eli umirujuće steže majčinu ruku. „Elina porodica?"

Okrenuli smo se prema doktoru knjiškog izgleda starom četrdesetak godina. „Da", odgovorili smo uglas, na šta se Eli umorno osmehnula. „Ja sam doktor Ferguson. Poslaćemo Eli na magnetnu rezonancu čim bude slobodna." „Magnetnu rezonancu?" Brejdenu su se crte zategle kad je pogledao sestru. „Šta se dešava, Els?" Pogled joj je bio uzrujan kad nas je pogledala. „Neko vreme nisam sasvim svoja."

19

„Kako to misliš sasvim svoja'?", upita Adam nestrpljivo i približi joj se. Eli se trže zbog njegovog narogušenog stava. „Adame." Spustila sam mu ruku na rame da ga smirim, ali samo mi je otresao ruku. „Mislim da je doktor pogrešio kad je rekao da mi trebaju naočare", priznala je tiho.

Doktor Ferguson se nakašljao, očigledno shvativši kako bi trebalo da joj pritekne u pomoć. „Eli nam je ispričala da su je mučile glavobolje, utrnulost i golicanje u desnoj ruci, manjak energije, nedostatak koordinacije i danas je imala prvi napad. Šaljemo je na magnetnu rezonancu kako bismo videli kako da objasnimo te simptome." „Utrnulost?", promrljala sam i pogledala joj ruku. Setila sam se kako je stezala i tresla ruku. Koliko li se puta žalila na glavobolju. Jebote. „Žao mi je, Džos. Nisam htela da priznam kako se osećam tako šugavo." „Ne mogu da verujem." Elodi je klonula uz Klarka. „Trebalo je da nam

kažeš." Elina usna zadrhta. „Znam." „Kad će magnetna rezonanca biti slobodna?" upita Brejden tiho i zahtevno.

Doktor Ferguson se nije pokolebao. „Odvešću Eli čim bude slobodno, ali je nekoliko pacijenata na redu pre nje."

I tako je čekanje počelo.

200 20

DVADESET PRVO POGLAVLJE osle nekoliko sati čekanja odveli su je na magnetnu rezonancu i onda P je poslali kući. Rekli su nam kako će javiti rezultate čim budu gotovi, što može potrajati i dve nedelje. Na kraju smo čekali deset dana i bili su užasni.

Savladala nas je tupa obamrlost dok su nam najgori ishodi prolazili glavom.

Otišla sam kod doktorke Pričard, ali nisam mogla da se nateram da pričam o onome što se desilo. Bila je to tiha poseta. Čitavih deset dana bili su tihi sve troje smo sedeli u stanu, primali Adamove i Elodine pozive, ali zaista nismo mnogo govorili. Pili smo mnogo kafe i čaja, jeli gotovu hranu i gledah televiziju. Ali nismo pričali. Kao da je strah onemogućio smislen razgovor. Prvi put otkako smo počeli da se viđamo, Brejden i ja smo delili krevet bez seksa. Nisam znala šta da radim pa sam mu prepustila vodstvo.

A kad bi došlo do seksa, bio je spor i nežan. Kad nije, Brejden bi se skupio iza mojih leđa, privukao me k sebi i naslonio glavu na moju. Prebacila bih ruku preko njegove, stopalo preko njegove noge i pustila ga da tako zaspi.

Doktor Ferguson je pozvao Eli i zamolio je da dođe u njegovu ordinaciju.

To je loše. Zvuči loše. Zurila sam u Eli kad je završila razgovor i sve što sam sputavala, sve čime sam vladala, raspalo se po šavovima. Videla sam strah u njenim očima, ali toliko me je preplavio sopstveni da nisam mogla da kažem ništa što će joj pomoći, te nisam ni rekla ništa. Brejden je otišao s njom, a ja sam ostala da čekam u stanu velikom, hladnom, tihom stanu i zurim u jelku s nevericom što je Božić već za deset dana.

Dva sata koliko ih nije bilo, morala sam da sedim na svojoj čeličnoj kutiji kako se poklopac ne bi otvorio. Ili ne bih mogla da dišem.

Kad sam čula otvaranje vrata, preplavila me je letargija, kao da se krećem pod vodom i polako se borim protiv težine. Vrata dnevne sobe su se otvorila i Brejden je ušao. Toliko je bled, a pogled mu je toliko ošamućen da sam znala pre nego što sam pogledala uplakanu Eli. Znam kako izgleda kad strah izbija iz nekoga; znam kako vazduh može da se zgusne od žalosti, kako bol može da udari u grudi i raširi se celim telom. Očima, glavom, rukama, nogama, čak i desnima. „Otkrili su nešto. Tumor."

Pogledala sam Eli. Slegla je ramenima, a usne su joj zadrhtale. „Uputili su me kod jednog neurologa, doktora Danama iz Zapadne opšte 20

bolnice. Sutra imam zakazano kod njega kako bismo razgovarali o sledećem koraku. O tome je li potrebna operacija. Je li maligni tumor ili nije."

Ovo se ne dešava.

Kako li sam dozvolila da se to desi?

Uzmakla sam, zbunjena, ljuta, ne verujući da se ovo ponovo dešava.

Ja sam kriva za sve.

Otvorila sam se prema njima, prekršila sam sopstvena pravila i ponovo sam na jebenom početku!

Sranje.

Sranje.

SRANJE! Ali užasnuti krici odjekivali su mi samo u glavi. Stoički sam klimnula glavom. „Bićeš dobro. Još ne znamo ništa."

Ali znam. Znam. Ja sam kletva. Znala sam da ne mogu biti ovako srećna.

Znala sam da će se nešto loše desiti. Šta sam uradila Eli? Eli? Srce me boli zbog nje. Želim da odagnam njen strah. Želim da joj bude dobro.

Ali nisam učinila ništa. Umesto toga, gurnula sam je u čeličnu kutiju. „Radim večeras. Idem u teretanu pre posla." Klimnula sam im glavom kao robot i pošla prema vratima. „Džoslin?" Brejden me je uhvatio za ruku, očiju punih strepnje i straha. I neverice zbog mog držanja. Potrebna sam mu.

Ne želim da mi on bude potreban.

Nežno sam izvukla ruku i lomno mu se osmehnula. „Vidimo se kasnije."

Izašla sam i ostavila ih same s njihovim strahovima.

Nisam otišla u teretanu. Posetila sam edinburški zamak pre zatvaranja. Šetnja Rojal majlom do Kaslhila bila je brza i hladna, hladnoća mi je štipala obraze i pluća kao da su morala dodatno da se trude na zimskom vazduhu. Kad sam prešla pokretni most, platila sam kartu, prošla ispod kamenog luka i pošla kaldrmisanom stazom što vodi nadesno. Popela sam se glavnim prolazom i skrenula desno do zidina. Zaustavila sam se pored mons mega, jednog od najstarijih topova na svetu, i zajedno smo gledali na grad. Čak i na ledenoj izmaglici, pogled na grad oduzima dah. Platila sam nimalo jeftinu ulaznicu u zamak samo zbog ovog pogleda. Verovatno i za veličanstvenost. Verovala sam 202 20

da ću tu naći malo mira. Radim to kad god se uplašim da nikad neću naći dugotrajni mir koji mi je potreban. Danas mi je ovo potrebno.

Ovde sam gde jesam zato što sam hitala prošlih meseci, sakrivala glavu u pesak i pretvarala se da neću snositi posledice ako nekoga volim. Prošlo je samo šest meseci od promene koja je iznedrila „novu mene" i ponovo mi se tlo izmaklo pod nogama.

Takvo razmišljanje je sebično.

Znam to.

Eli pati, ne ja.

Ali ni to nije istina.

Eli Karmajkl je nešto posebno. Ona je slatka, blaga, pomalo budalasta, zabavna, velikog srca... i ona mi je porodica. Prva porodica koju imam otkako sam ostala bez svoje. Osećam se zaštitnički prema njoj; patim kad ona pati; razmišljam o njenoj sreći i kako bih mogla da joj ulepšam život. Čak ni s Rijan nisam bila toliko bliska.

Bliska sam s Eli gotovo koliko i s Dru. I sad ću ostati i bez nje.

Skliznula sam na ledeni kamen pored topa i obrglila se ne bih li izbacila bol.

Palo mi je na pamet da se možda neću tako osećati ako iznova sve postavim u glavi. Možda Eli i ja nismo toliko bliske. Možda nikad nismo ni bile. Ako je to istina, onda neće biti strašno što ću ostati bez nje.

Skočila sam kad mi je telefon zazvonio. Stomak mi se stegao od užasa dok sam ga vadila. Odahnula sam kad sam videla da Rijan zove. „Ćao", javila sam se promuklo. „Gde si, kučko", pozdravi me Rijan iznenađujuće veselo. „Kako je? Zovem samo da ti javim da ćemo Džejms i ja za tri dana doleteti u Edinburg pa produžiti u Falkirk da ostanemo s njegovom mamom za Božić. Svratićemo da te vidimo pre nego što uhvatimo voz pa mi treba tvoja adresa, draga."

Kakav užasan trenutak. „Trenutno je nezgodno da se vidimo u stanu. Možemo li da se nađemo na kafi?" „Zaboga, Džos, zvučiš jezivo. Je li sve u redu?"

Ne želim da pričam o tome preko telefona. „Objasniću ti kad se vidimo. Kafa?" „Da, važi." I dalje zvuči zabrinuto. „Kafedžinica u knjižari u Prinses stritu.

U tri u utorak." „Vidimo se tad."

203 20

Prekinula sam vezu. Prešla sam pogledom po prizoru pred sobom pa ga podigla prema belim oblacima s bledim trbusima i natmurenim licima. To je samo veliki niz bestižinskog, plutajućeg paperja. Oblaci nemaju tamne niti teške trbuhe.

Bez težine ne bi bilo kiše.

Džo me je uhvatila za ruku pre nego što sam prihvatila sledeću porudžbinu i odvukla me do prostorije za osoblje. Podbočila se i skupila obrve. „Ponašaš se veoma čudno."

Slegla sam ramenima, uživajući u pokrovu utrnulosti koji sam našla i obavila oko sebe. „Samo sam umorna." „Nisi." Primakla mi se, lica izbrazdanog brigom. „Nešto se dešava s tobom, Džos. Slušaj, znam da nismo bliske, ali uvek si bila uz mene kad sam gnjavila sa svojim nevoljama i tu sam ako hoćeš da pričaš."

Ne želim da budeš tu. „Dobro sam." Odmahnula je glavom. „Oči su ti kao u mrtvaca, Džos. Prestravila si Kreg i mene nasmrt. Je l' se nešto desilo? Da se nije nešto dogodilo s Brejdenom?"

Nije. I neće. „Nije." „Džos?" „Džo, napolju je gužva možemo li da ne radimo ovo?" Trgla se pa nesigurno ujela za usnu. „Dobro."

Klimnula sam glavom i vratila se u šank da nastavim s poslom. Videla sam kako je Džo prišla Krejgu i nešto mu prošaputala. Okrenuo se i pogledao me. „Džos, šta se, jebote, dešava s tobom, srce?" Pokazala sam mu srednji prst.

Krejg dobaci pogled Džo. „Mislim da ne želi da priča o tome."

Potpuno sam se zaprepastila kad sam zatekla Brejdena ispred Kluba 39.

Smena mi je proletela. Ne sećam se šta sam radila, te mi je trebalo nekoliko trenutaka da se probijeni kroz maglu i prepoznam ga. Naslonio se na ogradu od kovanog gvožđa, neobrijan, zureći u zemlju sa sumornom zamišljenošću, s rukama u džepovima otmenog dvorednog vunenog kaputa. Okrenuo se kad sam zakoračila na pločnik i gotovo sam se lecnula kad sam ga videla. Kosa mu je neurednija nego inače, oči tamne i krvave.

Načas umalo nisam zaboravila da više ne postoji sve što smo imali 20

poslednjih šest meseci. To je zakopano u čeličnoj kutiji u meni. Prekrstila sam ruke na grudima i namrštila se. „Zar ne bi trebalo da budeš s Eli?" Ispitivački me je pogledao. Srce me je zabolelo. Izgleda tako mlado i ranjivo.

Ne sviđa mi se kad je takav. „Dao sam joj malo viskija. Plakala je dok nije zaspala. Hteo sam da dođem po tebe." „Trebalo je da ostaneš uz nju."

Pokušala sam da prođem pored njega, ali uhvatio me je za ruku, jako, gotovo bolno, i zaustavio me. Kad sam ga pogledala, izgledao je više besno nego ranjivo. To je Brejden koga poznajem i začudo mi je lakše da se suočim s njim. „Kao što je trebalo da ti ostaneš posle podne?" „Imala sam obaveze", odgovorila sam ravno.

Zaškiljio je i privukao me k sebi. Kao i uvek, morala sam da zabacim glavu kako bih ga pogledala u oči. „Imala si obaveze?", ponovio je s gnevnom nevericom. „Bila si jebeno potrebna drugarici. Šta je to trebalo da znači, dođavola, Džoslin?" „Ne znam o čemu pričaš."

Polako je odmahnuo glavom. „Nemoj", prošaputao je promuklo i spustio glavu tako da su nam se nosevi gotovo dodirnuli. „Nemoj to da radiš. Ne sad. Kakva god sranja da ti se vrzmaju po toj glavi, prestani. Potrebna si joj, mala." Progutao je knedlu i oči su mu zasjale pod uličnom svetiljkom. „Meni si potrebna."

Osetila sam poznato gušenje u grlu. „Nisam tražila da vam budem potrebna", prošaputala sam.

Videla sam. Bol mu je preleteo preko lica pre nego što je zavladao sobom.

Naglo me je pustio. ,,U redu. Nemam vremena za tvoje brojne emocionalne probleme. Imam mlađu sestru koja možda ima rak na mozgu i potreban sam joj, iako tebi nisam.

Ali reči ću ti nešto, Džoslin", zakoračio je prema meni i uperio mi prst u lice. Lice mu je ogrubelo od besa. „Ako ne budeš uz nju dok ovo traje, mrzećeš sebe do kraja života. Možeš da se praviš da te zabole guzica za mene, ali ne možeš da se pretvaraš kako ti se jebe za Eli. Video sam te. Je l' ti jasno?"

Siktao je, toplim dahom me tukao po licu, rečima mi kidao dušu. „Voliš je. Možeš to da gurneš pod tepih jer ti je lakše da se praviš kako ti ona ništa ne znači nego da se suočiš s mogućnošću da je izgubiš. Ona zaslužuje bolje od toga."

205 20

Zažmurila sam od bola, ogorčena što me toliko dobro poznaje. U pravu je.

Eli zaslužuje više od mog kukavičluka. Ne mogu da se krijem od onoga što osećam prema njoj jer su svi to videli i shvatili. Ona je to videla i shvatila. Kako mogu da je izneverim kad sam dozvolila da se sprijateljimo? Zbog nje moram da budem hrabra, čak i ako se raspadnem zbog toga. „Biću uz nju", obećala sam. Otvorila sam oči, nadajući se da će videti kako sam iskrena. „U pravu si. Biću uz nju."

Brejden je čvrsto zažmurio i duboko izdahnuo. Kad je otvorio oči, u njima je ponovo bila nežnost, za koju sam poslednjih pet minuta govorila sebi da mi ne nedostaje. „Pobogu. Izgubili smo te na nekoliko sati. Šta ćemo da radimo s tobom, Džoslin Bader?" ispružio je ruku kao da će me privući k sebi, ali izbegla sam je i uzmakla. „Trebalo bi da odeš kući da se odmoriš. Biću s Eli noćas."

Napeo se i ponovo mi se ispitivački zagledao u lice, stegnute vilice. „Džoslin?" „Samo idi kući, Brejdene." Okrenula sam se i zakoračila, ah uhvatio me je za ruku. „Džoslin, pogledaj me."

Pokušala sam da istrgnem ruku, ali nije je pustio. Bila mi je potrebna sva snaga koju imam kako bih mu grubo uzvratila pogled. „Pusti me, Brejdene." „Šta to radiš?", pitao je, zvučeći kao daje progutao šmirglu. „Razgovaraćemo kasnije. Sad nije trenutak. Važna je Eli." Brejden je izgledao opasno, opasno i odlučno, kad me je prostrelio pogledom. „Nemoj da ti padne na pamet da raskineš sa mnom." „Možemo li kasnije da razgovaramo?"

Umesto da odgovori, snažno me je cimnuo prema sebi i poklopio mi usne svojim. Osetila sam skoč i očajanje na njegovom jeziku dok mi je držao glavu u mestu. Poljubac je bio dubok, vlažan, bolan. Nisam mogla da dišem. Gurnula sam mu grudi i ispustila uzbunjen zvuk, te me je konačno pustio. Pa, njegove usne su me pustile. Rukama me i dalje čvrsto grli. „Pusti me", zacvilela sam, usana natečenih i bolnih. „Neću", prodahtao je grubo. „Neću ti dozvoliti da nam to uradiš. Nećeš me uveriti da ti ne značim ništa."

Nemaš izbora. „Ne mogu da budem s tobom." „Zašto?"

206 20

„Prosto ne mogu." „Onda neću da prihvatim."

Stala sam da se otimam u njegovom naručju, sevajući očima na njega. „Ako raskinem s tobom, moraćeš da prihvatiš!"

Gotovo istog časa se pojavio onaj Brejden koji bljuje vatru. „Jebeno neću!" „Hej, je li sve u redu?" Jedan pijan mladić nam je privukao pažnju i okrenuli smo glavu. Škiljio je prema nama. Odjednom sam shvatila da se svađamo na Džordž stritu u petak uveče kad ima ljudi okolo koji mogu da nas čuju. „Sve je u redu", odgovori Brejden mirno, ne puštajući me.

Pijani mladić se zagledao u mene. „Jesi li sigurna?"

Ne želeći da ovo preraste u tuču poslednje što Brejdenu sad treba klimnula sam glavom. „Sve je u redu."

Momak nas je ponovo odmerio pa zaključio da ćemo sami to rešiti i okrenuo se da zaustavi taksi.

Ponovo sam pogledom prostrelila Brejdena. „Pusti me." „Neću." „Ne možeš da se izvučeš tako što ćeš se ponašati kao pećinski čovek" Nisam mogla da ga pogledam u oči kad su iz mene pokuljali bol i laži. „Stalo mi je do tebe, Brejdene. Zaista jeste. Prijatelj si mi. Ali ovo je otišlo predaleko." „Uplašila si se. Razumem." Nagnuo se da mi umirujuće šapne na uvo. „Znam zašto si danas pobegla i znam zašto sad bežiš. Ali sranja se dešavaju, mala nema zaštite od toga. Ne možeš dozvoliti da ti strah vlada životom i uništava odnose s ljudima. Moramo da uživamo u vremenu koje imamo, bez obzira na to koliko će trajati. Prestani da bežiš."

Trebalo je da budeš psihijatar.

Pokušala sam da opustim telo i ne obraćam pažnju na strahovito kuvanje u stomaku. „Zato i hoću da prekinemo. Život je kratak. Trebalo bi da budemo s ljudima koje volimo."

Brejden se ukočio. Čekala sam, bez daha, nadajući se da ću imati dovoljno snage da nastavim da lažem. Polako se odmakao od mene i grubo mi se zagledao u oči. „Lažeš."

207 20

Da. Lažem, ljubavi. Ali tebe neću preživeti. I, što je još gore, ti mene ne bi preživeo. „Ne lažem. Ne volim te, a zaslužuješ da budeš s nekim ko te voli posle svega što si doživeo."

Ruke su mu pale, ali ne kao da je nameravao da me pusti. Izgleda preneraženo. Mislim da je zapanjen. Iskoristila sam priliku da uzmaknem od njega, bojeći se da ću, ako ostanem blizu njega, izgubiti čeličnu odlučnost i priznati mu da sam očajna lažljivica i da ne želim da me ikad pusti.

Ali bila sam dovoljno sebična za jedan dan. „Voliš me", pobunio se, glasa blagog, tihog. „Video sam to."

Progutala sam knedlu i naterala se da ga pogledam u oči. „Stalo mi je do tebe, ali to je velika razlika."

Načas nisam bila sigurna da će išta reći, ali onda su mu oči otupele i otresito je klimnuo glavom. „Dobro onda." „Pustićeš me?"

Izvio je gornju usnu, izraza mučno ogorčenog dok se udaljavao od mene. „Izgleda da te nikad nisam ni držao." Naglo se okrenuo i bez reči pošao niz ulicu u tamu.

Brejden se nijednom nije osvrnuo, što je dobro.

Da jeste, video bi kako Džoslin Bader prvi put posle dužeg vremena istinski plače i znao bi da sam lagala. I to debelo. Jer bi svako ko me vidi znao da mi se srce upravo slama. „Mislim da nisi zdravo postupila, Džos. Šta ti misliš?" upita doktorka Pričard tiho, skupivši obrve. „To je nešto najbolje što sam učinila." „Zašto to misliš?" „Ako Brejdenu kažem istinu, da ga volim, nikad neče odustati. Toliko je tvrdoglav. A onda će možda poželeti da provede ceo život sa mnom." „A to bi bilo loše?" „Pa da", odvratila sam razdražljivo. „Zar niste čuli šta sam uradila njemu i Eli? Pravim takva sranja zato što se toliko plašim ponovnog gubitka." „Da, ali sad si svesna da to radiš. To je korak u dobrom pravcu." „Nije. Za mnom se vuku kilometarski repovi problema i ne mogu obećati da to neću stalno ponavljati. To nije pošteno prema njemu. Brejdenovo poverenje je već jednom izneverila žena koju je misho da voli. Ako bih ostala s njim i 20

nastavila da pravim sranja, iznova bih mu izneveravala poverenje. A on to ne zaslužuje."

Doktorka Pričard nakrivi glavu. „Ne bi trebalo ti da odlučuješ o tome. Svakako bi Brejden trebalo da odluči.

A ti i ne znaš hoćeš li nastavila da praviš sranja kako ti kažeš. Veza s Brejdenom bi mogla da ti pomogne. On bi ti mogao pomoći." „Nije pomoglo. Veza s njim mi nije pomogla." „Nagovorio te je da ostaneš uz Eli i ostala si. Rekla bih da ti je pomogao."

Preplavila me je tvrdoglava odlučnost. „Neću mu reći istinu. Ovo što sam uradila je najbolje za njega." „Džoš, pokušavam da kažem kako bi možda trebalo da prestaneš da budeš mučenica. Možda Brejden misli da je za njega najbolje da budeš u njegovom životu. I možda je spreman da se izbori s tvojim strepnjama i zidovima visokim kilometar i po." „Možda ste u pravu." Klimnula sam glavom i oči su me zapekle kad sam pokušala da izbrišem bolnu pomisao na budućnost s Brejdenom. „Možda jesam mučenica. A možda bi to mislio. Ali zaslužuje bolje od te borbe. On zaslužuje da bude spokojan u vezi, kao što je moj otac bio s mojom majkom. A ako mi je njihova ljubav išta pokazala, onda je to daje Brejden u pravu. Život je prokleto kratak.

Kad kiša počne da pada, neće prestati samo zato što joj to kažete.

Pretpostavljam da prestane sama od sebe. Moje suze su, poput kiše, nastavile da klize dok sam se vraćala kući, zamagljenog vida. Zaista je teško opisati slomljeno srce. Znam samo da se nezamisliv bol pulsirajući, oštar bol koji gotovo onesposobljava skuplja u grudima i odatie širi. Ah nije reč samo obolu.

Odbijanje se smesti u grlo, a ta knedla je svojevrstan oblik bola. Posledica slomljenog srca može se naći i u čvoru u stomaku. Čvor se zateže i popušta, zateže i popušta, sve dok niste sigurni hoćete li uspeti da se uzdržite od povraćanja.

Nekako sam uspela da sačuvam bar toliko ponosa. Čim sam ušla u stan, strah se probio kroz bol zbog odbacivanja Brejdena.

Zurila sam u vrata Eline sobe i jedva se zaustavila da ne prekršim obećanje i ne pobegnem od nje.

Umesto toga, učinila sam suprotno.

Izula sam čizme, smakla kaput s ramena i ušunjala se u njenu zamračenu 20

sobu. Pri svedosti mesečine što je prodirala kroz prozor, videla sam kako se sklupčala u loptu. Zakoračila sam prema njoj i podna letvica zaškripala mi je pod nogom. Eli odmah otvori oči.

Pogledala me je, očiju okruglih od obazrivosti.

To me je zabolelo.

Jače sam zaplakala. Kad je videla moje suze, jedna skliznu i niz njen obraz.

Bez reči sam legla pored nje, a ona se prevrnula na leđa. Ležale smo jedna pored druge. Spustila sam joj glavu na rame i obema rukama uhvatila njenu. „Žao mi je", prošaputala sam. „U redu je." Elin glas je promukao od osećanja. „Vratila si se."

A pošto je život tako kratak... „Volim te, Eli Karmajkl. Izvući ćeš se iz ovoga." Čula sam kako je prigušila jecaj. „Volim i ja tebe, Džos."

21

DVADESET DRUGO POGLAVLJE ako nas je Brejden sutradan zatekao kako spavamo dodirujući se T glavama, držeći se za ruke i prljavih obraza umrljanih suzama kao dve devojčice.

Nije me probudio. Nije me ni pogledao.

Probudila sam se jer je nežno drmao Eli da je probudi. „Koliko je sati?", pitala je sneno. „Prošlo je podne. Spremio sam ti ručak."

Zvuk njegovog glasa bio je poput pesnice kroz grudi. S teškoćom sam otvorila oči, ulepljene od osušenih suza i naduvene od najgoreg napada plača otkako sam izgubila Dru. Brejden se nagnuo nad Eli da joj skloni kosu s lica, očiju blistavih od ljubavi. Ali i krvavih i s tamnim podočnjacima.

Izgleda grozno.

A kladim se da ja izgledam još gore. „Nisam gladna", prošaputa Eli. Brejden odlučno odmahnu glavom. „Moraš da jedeš. Hajde, mila, vreme je da ustaneš."

Gledala sam kako je prihvatila njegovu krupnu šaku. Nežno ju je povukao na noge. Držeći ga za ruku, izašla je u strahovito izgužvanim lanenim pantalonama, košulje izuvijane oko tela i nemoguće raščupane kose. Izgleda kao neko kome se život okrenuo naglavačke. Neizmerno mi je teško zbog nje. Nisam mogla da pogledam Brejdena zato što bi bol postao neopisiv. „Džos, ideš li?" Eli me je pogledala preko ramena.

Klimnula sam glavom radi nje. Iako nisam želela da budem ni blizu Brejdena.

Znate li šta je najgore? Nije mogao ni da bude sitničav posle raskida.

Naravno, nije me gledao niti mi se obraćao, ali... i meni je spremio prokleti ručak.

Sele smo za sto da pojedemo ukusnu kajganu s prepečenim hlebom, a Brejden se naslonio na kuhinjsku površinu da popije kafu. Eli isprva nije primetila da ćutimo jer je bila zaokupljena onim što joj se vrzmalo po glavi pa joj tišina nije delovala neobično.

Reći ću vam koliko je ta devojka nesebična: bez obzira na sve kroz šta prolazi, ipak je primetila šta se dešava između njenog brata i mene. I to mnogo ranije nego što sam očekivala. Mi smo krivi nismo bili preterano suptilni. Ustala 21

sam da spustim tanjir i šolju u sudoperu, a Brejden je prešao u drugi deo kuhinje. Kad sam pošla da uzmem sok od narandže iz frižidera, vratio se do sudopere. Približila sam se sudoperi da uzmem čašu iz kredenca a on se sklonio do frižidera. Prišla sam frižideru da vratim sok i tad se vratio do sudopere. „Šta se dešava?", upita Eli tiho, skupivši obrve dok nas je gledala.

Promrmljali smo „Ništa". „Hej?" Izgleda paralisano. „Je li doktor zvao?"

Brzo smo se okrenuli prema njoj i odmah se pokajali. „Nije." Brejden odmahnu glavom. „Nije, Els. Idemo kod doktora Danama posle podne, kao što smo se dogovorili." „Zašto se onda ponašate tako čudno?" Ravnodušno smo se zagledali u nju.

Ali neko je odao nešto, nešto krupno, jer joj je lice klonulo pošto nas je pomno pogledala. „Raskinuli ste."

Brejden kao da je nije čuo. „Els, trebalo bi da se istuširaš. Osetićeš se bolje." „Zbog mene?" Eli je ustala, a oči su joj se zaokruglile. „Raskinuli ste zbog mene?"

Odvažila sam se da pogledam Brejdena, ali on je ozbiljno zurio u sestru.

Kao i ja, nije hteo da je opterećuje novim brigama. Skrenula sam pogled na nju. „Ne, Eli, nije zbog tebe. To nema nikakve veze s tobom i gotovo je. Dobro smo. Ne brini zbog nas. Bićemo uz tebe bez drame."

Izraz joj je ogrubeo i tvrdoglavo je isturila bradu. „Očigledno ne razgovarate jedno s drugim. Šta se desilo?"

Brejden je uzdahnuo. „Ona me ne voli, a ja mislim da je hladna kučka nedostojna poverenja. A sad idi pod tuš."

Pošto ne gleda u mene, nisam se potrudila da sakrijem bol koji sam osetila zbog njegovih reči. Hladna kučka nedostojna poverenja. Hladna. Kučka. Nedostojna poverenja. Hladna. Kučka. Kučka. KUČKA. Takođe sam zaboravila da Eli može da me vidi sve dok joj oči nisu potamnele od saosećanja. „Brejdene", prošaputala je s blagim prekorom. „Tuširanje. Odmah."

Ponovo me je pogledala, zabrinuto. Neverovatno mi je da u ovakvim trenucima brine za mene. „Eli, idi da se tuširaš."

212 21

„Gori ste od mojih roditelja", promrmljala je neraspoloženo. Ali zaključila je kako radije neće ostati s dvoje najtvrdoglavijih ljudi koje poznaje, te je izašla i ostavila nas u opipljivoj, užasnoj tišini.

Napokon je Brejden progovorio. „Ostavila si neka govna u mom stanu. Doneću ih u toku nedelje."

I on je ostavio neke stvari u mojoj sobi. „Spremiću ti tvoje stvari."

Trebalo bi da istaknem da smo to govorili dok smo stajali naslonjeni na suprotne krajeve radne površine i gledali u zid pred nama umesto jedno u drugo. Nakašljao se. „Vratila si se zbog nje?" Je li to nada u njegovom glasu? „Pa, nekad hladne kučke nedostojne poverenja održe svoju reč", odgovorila sam kruto i otpila gutljaj soka.

Brejden je zagunđafo i tresnuo šolju na kredenac. „Ne treba joj tvoja milost niti jebena krivica."

Jebiga.

Sranje, jebeno sranje.

Brejden očigledno nije prespavao bes, već ga je podgrevao. Skupila sam hrabrost ne bih li pokazala razumevanje i izbegla da ga povredim više nego što već jesam. „Nije reč ni o milosti ni o krivici." „O, znači da sam sinoć bio u pravu." Klimnuo je glavom. „Nju voliš, za razliku od mene." „Brejdene..." zagraktala sam. Očekivala sam da će se ponašati kao uvek. On je stoik, uliva strah, nepokolebljiv je i hladan. Nije ranjiv, ogorčen i ljut. U suštini, ponaša se kao seronja u zaista neprikladnom trenutku. Ali, s druge strane, raskinula sam s njim samo nekoliko sati pošto je saznao da mu mlađa sestra možda ima rak pa ko je onda veći seronja? „Ni ti mene ne voliš, Brejdene."

Oči su mu sevnule pre nego što me je hladno odmerio od glave do pete, od čega su me podišli grozni žmarci. Oči su mu bile blede poput leda kad se ponovo zagledao u moje. ,,U pravu si. Ne volim te. Samo me nervira što moram da tražim novu kombinaciju, pogotovo pošto ranija nije bila loša u krevetu."

Rekla bih da prilično dobro glumim, ali popustiću pod bolom ako nastavi s takvim verbalnim napadima. Brzo sam se okrenula da ne bi video kako njegove reči utiču na mene. „Nadala sam se da ćemo moći da ostanemo prijatelji, ali ti to očigledno ne 21

želiš. Možemo li se onda dogovoriti da ne razgovaramo ukoliko ne moramo radi Eli?" „Da se ja pitam, šutnuo bih te u guzicu i rekao ti da se više nikad ne pojaviš na vratima. Ali Eli to trenutno nije potrebno."

Zapanjeno sam podigla glavu i pogledala ga s nevericom. „Šališ se?"

Prekrstio je snažne ruke na grudima i odmahnuo glavom. „Ne. Ne mogu da ti verujem. Sjebana si. Mislim da joj to nije potrebno." „Sinoć si hteo da budem uz nju." „Imao sam vremena da razmislim. Da mogu, rešio bih te se. Ali Eli bi zbog toga samo još više patila. To joj sad nije potrebno." „Mogao bi to da uradiš?" Samo što ne šištim. „Tek tako bi me izbacio iz života?" „Što da ne? To si ti meni sinoć uradila." „Nisam. Raskinula sam s tobom. Nisam te izbacila iz života." Prostrelila sam ga pogledom. „Ali verovatno bih to uradila da sam znala koliko ti malo značim." „Oh." Klimnuo je glavom. „Tako je. Ne voliš me, ali stalo ti je do mene."

Slegnuo je ramenima. „Pa, mene zabole za tebe."

Stisla sam bradu, boreći se da zadržim suze. „Čak sam sinoć jebao drugu."

Je li vas ikad patrona iz sačmare pogodila u stomak? Ne? Nije ni mene. Ali mislim da je ono što sam osetila kad je to rekao nalik pogotku iz sačmare. A čak ni najbolja glumica na svetu ne može sakriti takav bol.

Fizički sam se trgla unazad zbog njegovih reči, kolena me umalo nisu izdala, oči se iskolačile, usta se užasnuto otvorila. I onda se najgore dogodilo.

Zaplakala sam. Kroz suze sam videla kako je Brejden stisnuo usne. Načinio je dva koraka ka meni, sav narogušen. „Jebeno sam znao", prosiktao je, prilazeći mi. „Ne dodiruj me!", vrisnula sam jer nisam mogla podneti misao da mi bude blizu. „Da te ne dodirnem?" Zarežao je i oči mu ratoborno zavarničiše. „Ubiću te!" „Mene?" Okrenula sam se, zgrabila tanjir sa sušilice, obrnula se i zavitlala ga prema njegovoj glavi. Sagnuo se i tanjir se smrskao uza zid. „Nisam se ja jebala s nekim drugim dve sekunde posle raskida!"

Posegnula sam za čašom kako bih ga gađala, ali Brejden mi je prikovao članke uz bokove i telom gurnuo moje uz radnu površinu. Borila sam se iz sve 21

snage, ali prejak je. „Pusti me!" zajecala sam. „Samo me pusti. Mrzim te. Mrzim te!" „Pst. Pst, Džoslin", rekao je umirujuće i nagnuo glavu prema mom vratu. „Pst, ne govori to", zamolio je. „Ne govori to. Nisam tako mislio. Lagao sam. Bio sam ljut. Bio sam jebena budala. Lagao sam. Bio sam kod Elodi sinoć. Možeš da je zoveš i pitaš ona će ti reći istinu. Znaš da ti nikad ne bih uradio ono što su meni uradili."

Njegove reči su se probile kroz moju histeriju. Prestala sam da se otimam i počela da se tresem. „Molim?"

Brejden se malo odmakao kako bi me pogledao bledoplavim ali veoma iskrenim očima. „Lagao sam. Nisam bio ni sa kim. Nije bilo nijedne druge otkako smo počeli da se viđamo."

Nos mi je zapušen od tolikog plakanja, te sam zvučala kao petogodišnjakinja kad sam promrmljala: „Ne razumem." „Mala", nežnost mu se vratila u glas, iako su mu oči i dalje zlovoljne, „pobesneo sam sinoć kad si me ostavila. Otišao sam kod Elodi jer sam znao da ne spava od brige za Eli i hteo sam da vidim je li dobro. Videla je da nešto nije u redu čim sam ušao. Ispričao sam joj šta se desilo i ona mi je otkrila šta ti je rekla na venčanju i da si zbog toga izgledala kao da te je ošamarila. I da je shvatila koliko je pogrešila kad nas je videla kako plešemo." Pustio mi je članke i zavukao mi ruke u kosu pa mi zabacio glavu kako ne bih skrenula pogled. „Cele noći sam neprestano premotavao poslednjih šest meseci i znam da me lažeš. Znam da me voliš, Džoslin, zato što nema jebene šanse da te ovoliko volim a da ti ne osećaš isto. To je nemoguće."

Srce mi je tutnjalo dok sam pokušavala da progutam strah koji mi je grebao grlo. „Pa, šta je onda sve ovo značilo, dođavola?"

Stegao mi je potiljak i približio glavu mojoj, očiju i dalje tamnih od gneva. „Nisi nedostojna poverenja, nisi hladna i nisi kučka. Imaš... probleme.

Shvatam to. Svi imamo probleme. Ali kad sam shvatio da me lažeš, počeo sam da uviđam i zašto to radiš. Mishš da mi se nisi prepustila. Misliš da imaš vremena da se povučeš i pretvaraš se da se među nama nije desilo ništa zato što češ tako moči, ako mi se ikad išta desi, da ubediš sebe da ti nije stalo i da ne patiš."

215 21

Zaboga, sad je i prokleti psihić. „Đavolski si dobro glumila da ne osećaš ništa. Zato sam te jutros povredio kako bih dobio dokaz da lažeš."

Prikovala sam ga pogledom koji poručuje da bih mu najradije otkinula jaja. ,,I zato si mi rekao da si spavao s drugom?"

Klimnuo je glavom i pomirljivo mi okrznuo usne svojima. „Izvini, mala. Uradio sam to kako bih saznao istinu... ali, iskreno govoreći, i kako bih te povredio onako kako si ti mene sinoć povredila." Pogled mu se ispuni kajanjem. „Stvarno mi je žao. Ne želim nikad više da zbog mene imaš takav izraz ili da zaplačeš, kunem se. Ali istina je da si zaplakala. Plakala si zato što te je strahovito pogodila pomisao da sam ti to uradio. Voliš me."

Pokušala sam da priberem misli, raspršene usled strave. Moram da se suočim s previše toga, da razgovaram o previše toga, ali sve to mora da čeka jer smo potrebni Eli. „Prvo, to je najgovnarskija stvar na svetu koju si mogao da uradiš. Drugo, ne možemo sad da se bavimo time." „Nećemo izaći iz ove kuhinje dok mi ne priznaš da me voliš." „Brejdene, stvarno sam to mislila." Odgurnula sam ga. Pustio me je, mada se nije odmakao. „Raskinula sam vezu. Neću se predomisliti."

Pogledao je u tavanicu i videla sam kako se trudi da ne izgubi strpljenje.

Napokon se ponovo zapiljio u mene. Zaigrao mu je mišić na bradi. „Zašto nećeš?" procedio je.

Ne mogu da mu objasnim. Samo će naći način da me ubedi u suprotno, a ja samo... ne! „Zato što neću. Slušaj, očekuje nas naporan dan a možda nam predstoje još teži meseci pa samo... odustani." „Dobro." Podigao je ruke i odstupio. Taman sam htela da odahnem kad je ponovo progovorio. „Zasad."

O dođavola. „Molim?"

Osmehnuo mi se umornim osmejkom kojim je hteo da pokaže dečačku nestašnost, ali je bio preumoran i previše zabrinut za to. „Volim te. Moja si. Ubiću bilo kog mamlaza koji pokuša da te odvoji od mene. Dakle, evo kako će biti: Eli je na prvom mestu. Dok se budemo starali o njoj, možeš da budeš svojeglava koliko hoćeš i da se pretvaraš da smo raskinuli. Čak ću te pustiti da to radiš. Ah biću ovde svakog dana i pokazivati ti šta propuštaš."

Obrazi su mi i dalje vlažni, kapci naduveni i znam da grozno izgledam, ali 21

ne marim. Jednim delom sam poražena strahopoštovanjem. Drugim delom sam neopisivo uplašena. Ali uporno držim oba osećanja na povocu. „Jesi li lud? Neću se predomisliti." „Hoćeš." Brejden uzdahnu. „Bićemo potrebni jedni drugima u ovoj situaciji.

Svi mi. Ali ako to ne možeš da prihvatiš, grubo ću igrati. Uradiću sve što je potrebno. Nekim postupcima ću te frustrirati, drugima te uzbuđivati, a nadam se da ću te nekim stvarno nervirati." „Ti jesi lud." „Nije." Okrenuli smo se i ugledali Eli na vratima. Na sebi ima bademantil, a na licu joj je slab, iscrpljen ali odlučan osmeh. „Bori se za ono što želi." „Nije jedini." Čula sam Adamov glas kad su se ulazna vrata otvorila i zatvorila. Eli se okrenula i pogledala niz hodnik. Čuli smo bat koraka i onda se stvorio pored nje.

Pobogu, izgleda užasno. Nikad nisam videla Adama neobrijanog, a priđe je obukao otrcanu majicu, jaknu i farmerke koje su videle bolje dane. Podočnjaci su ravni Brejdenovim i očajanje mu izbija iz svake pore.

Adam je uhvatio Elinu ruku i prineo je usnama, zažmurivši uz njenu kožu.

Kad je otvorio oči, u njima sam videla suze. Grlo mi se steglo. Eli je zadržala dah kad ju je povukao za ruku kako bi se okrenuli prema Brejdenu. Adam odjednom izgleda bolesno. „Moram da ti kažem nešto."

Brejden prekrsti ruke na grudima i namršti se. „Hajde."

Adam kao da je skupljao hrabrost, ali videla sam odlučnost u njegovim očima i divila mu se zbog toga. „Ti si mi kao brat. Nikad ne bih učinio ništa da te povredim. Znam da nisam čovek koga bi neko smatrao dobrim izborom za svoju mlađu sestru, ali volim Eli, Brejdene. Volim je već duže vreme i ne mogu da budem bez nje. Ionako sam protraćio previše vremena."

Eli i ja smo zadržale dah dok su se najbolji prijatelji odmeravali.

Brejden je pogledao Eli. Izraz mu ne odaje ništa. Bože, baš ume da bude zastrašujući seronja kad hoće. „Voliš li ga?"

Adam ju je pogledao i ona mu je stisla ruku. Slabašno se osmehnula pa okrenula prema bratu. „Da." Brejden sleže ramenima i nehajno poseže za čajnikom.

21

,,I bilo je krajnje vreme. Glava me je bolela od vas dvoje."

Zinula sam zajedno s Adamom i Eli. Brejden mi nijednom nije nagovestio da zna šta se dešava između Adama i Eli. Pokvareno đubre. „Stvarno si sveznajući davež", izjavila sam i drsko se očešala o njega. Brzo sam se zaustavila pored Eli i Adama da kažem: „Drago mi je zbog vas". A onda sam požurila prema kupatilu da pobegnem od umišljenog, nepokolebljivog Brejdena, koji sve mora da zna. Čula sam njegov tih, promukao smeh. Divan glas mi je odjeknuo u glavi kad je odgovorio „Stvarno me voli".

21

DVADESET TREĆE POGLAVLJE li nije htela da pravi dramu zbog odlaska u bolnicu te je dozvolila E samo Elodi i Klarku da pođu s njom kod neurologa. Iznenadila sam se što je pregled zakazan za nedelju, ali Brejden se umešao i upotrebio blagoglagoljivost pre će biti da je režao i povukao nekoliko veza pošto poznaje nekoga u bolničkom odboru kako bi neurolog što pre primio njegovu sestru.

Elodi i Klark su je pokupili, ostavivši Hanu i Deklana kod nas. Otad je prošao jedan sat. Brejden i Adam nisu otišli. Svi smo sedeli u dnevnoj sobi, zurili u sat, zurili u naše telefone. Ustala sam da piškim. Brejden je napravio još kafe.

Adam se nije ni pomakao.

Dva sata kasnije, Hana se priljubila uz mene. Brejden je gledao Deklana, koji je zaspao na drugoj naslonjači, a Adam je toliko čvrsto žmurio da je čak i Hana primetila i nagla se da mu stisne ruku. Adam joj se zahvalno osmehnuo, a ja sam joj poljubila svilenkastu kosu, stegnutog srca jer je prava dušica kao i ona zbog koje svi brinemo.

Ulazna vrata se otvoriše.

Svi smo skočili. Pa, Deklan nije. Omamljeno se probudio i pre je pao na noge nego što je skočio.

Elodi je prva ušla u dnevnu sobu, ali nisam mogla da joj pročitam izraz.

Pogledala sam iza nje i videla Klarka s rukom oko Elinih ramena. Kunem se da sam se jedva uzdržala da ne zaplačem. „Šta je bilo?" Adam je pošao prema njoj i Klark ju je odmah pustio.

Eli se naslonila na njega i kolebljivo se osmehnula. „Hajde da sednemo. Objasniću vam." „Skuvaću nam čaj." Elodi klimnu glavom i izađe iz sobe, a mi posedasmo na ivice sedišta.

Eli je duboko uzdahnula. „Dobra vest je da je tumor u stvari velika cista s dva mala tumora. Nalazi se na površini s gornje desne strane mozga i mogu sve da odstrane. Doktor Danam misli da je sva verovatnoća da su tumori dobroćudni. Veruje da je cista tu već neko vreme i da je postepeno rasla. Očigledno je da mora da se odstrani.

Zakazao mi je operaciju za dve nedelje i onda će poslati tumore na biopsiju." Eli se osmehnula i usne su joj blago zadrhtale. „Malo se plašim operacije, ali doktor Danam je veoma siguran. Kaže da je opasnost od operacije oko dva odsto kao i da je veoma mala šansa da je ijedan tumor kancerogen."

21

Kao jedno, svi smo odahnuli. Olakšanje nas je savladalo poput velikog talasa koji nas umalo nije oborio sa sedišta. Brejden je pritrčao sestri pre nego što je iko drugi stigao i grlio je sve dok nije rekla da ne može da diše. Klark je uverio pospanog Deklana da će Eli biti dobro. Brejden je konačno pustio mlađu sestru i glasno je poljubio u čelo. Pre nego što je stigla da povrati dah, Adam je dotrčao do nje i poljubio je u usta pred svima. Bio je to pravi poljubac. Odvažno. „Pa, bilo je vreme", primeti Klark i uzdahnu.

Eli se nasmeja uz Adamove usne zbog toga. Izgleda da je tek sad shvatila da sam sve vreme bila u pravu. Ona i Adam nisu bili suptilni poslednjih nekoliko meseci. „Šta je smešno?", upita Elodi, koja se vratila u sobu.

Iskoristila sam priliku da privučem Eli u zagrljaj. „Najgora dvadeset četiri sata posle zaista dugog vremena, drugarice moja."

Odmakla se da me pogleda. „Žao mi je što si prošla kroz to." „Što se izvinjavaš? Nisi ti kriva. Samo mi je žao što te je sve to zadesilo."

Duboko sam uzdahnula pa pogledala čaj i kafu na poslužavniku. Uputila sam Elodi molećiv pogled i rekla: „Mislim da to nije dovoljno jako."

Izvila je obrvu. „Imate li išta jače u kući?" „Nemamo." Pogledala sam Eli. „Ali ima jedan pab samo nekoliko ulaza niže u kome nismo nikad bile. Možda je sad trenutak. Verujem da tamo imaju nešto jače." „Meni to zvuči dobro", reče Eli. ,,I meni", složi se Klark. ,,S decom smo", pobuni se Elodi.

Uzela sam tašnu sa stočića. „Mogu da uđu u pab ako su u društvu odraslih. Neka popiju koka-kolu."

Elodi nije izgledala sigurno.

Ohrabrujuće sam joj se osmehnula. „Samo jedno piće. I to slavljeničko." „Klark može da popije jedno piće. A ja ću da vozim do kuće", popusti Elodi i svi pokupismo stvari.

Elodi i Klark su prvo izveli decu. Adam je zagrlio Eli i ona se priljubila uz njega. Izgleda neverovatno srećno za nekoga ko će se podvrgnuti velikom hirurškom zahvatu za dve nedelje. Ali poslednja dvadeset četiri sata smo

22

verovali da ima rak a sad smo otkrili da ga verovatno nema... i, naravno, konačno ima Adama.

Brejden i ja smo ostali na začelju i stekla sam uvid u to šta je malopre mislio.

Očešao me je prstima po krstima tobože da bi me izveo toliko namerno da nije ni smešno.

Zna koliko sam tamo osetljiva.

Pokušala sam da suzbijem žmarce dok sam se okretala da zaključam vrata, ali Brejden mi je stao na put, te smo se sudarili. „Izvini." Podsmehnuo se i pomerio toliko sporo da su nam se grudi očešale.

Osetila sam kako mi se bradavice krute. Vrelina mi prostruji među nogama.

Dobacila sam mu žežući pogled. „Kako da ne."

Brejden se tiho nasmejao kad sam se nagla da zaključam vrata. Osetila sam kako njegova senka pada na mene. Podigla sam pogled udesno i videla njegovu ruku na dovratku blizu moje glave. Okrenula sam se da ga pogledam, ali on se samo obavio oko mene. „Treba li ti pomoć?"

Zaškiljila sam. „Odbij pre nego što ti pretvorim jaja u privezak za ključeve."

Videla sam da se zaista trudi da ne prasne u smeh. Nažalost, nije se dovoljno trudio. „Mala, moraš da znaš da te samo još više volim kad govoriš takva sranja." „Trenutno zvučiš kao zaista loš negativac ili progonitelj." „Baš me briga kako zvučim sve dok deluje." „Ne deluje." „Urodiće plodom za nekoliko dana." Brzo me je poljubio u obraz i naglo se povukao pre nego što sam ga ubila. „Hajde, vas dvoje", pozvala nas je Eli, koja je stajala nešto dalje uz pločnik.

Elodi, Klark i deca su već ušli. „Šta radite toliko?" „Džoslin me je upravo molila da se kresnemo, ali rekao sam joj da je ovo veoma neprikladan trenutak", odgovorio je Brejden glasno, na šta se jedan prolaznik nasmejao.

Besna na njega iz više razloga, požurila sam prema pabu. ,,U redu je, srce", odgovorila sam jednako glasno. „Imam igračku koja ionako odradi posao bolje od tebe." Uletela sam u pab, gde ne može da me gnjavi pred decom.

Iako je nezrelo i da, veoma neprikladno s obzirom na to zašto idemo 22

Na piće nehotice sam bila zadovoljna što je napokon moja poslednja.

Priznajem. Velika sam kukavica.

Nisam se našla s Rijan i Džejmsom u utorak. Umesto toga sam joj u mejlu objasnila šta se desilo s Eli i rekla kako trenutno neću da je ostavljam samu. Ako je Rijan pomislila da je čudno što nisam mogla da odvojim dva sata kako bih se našla s njom, nije rekla ništa. Ako je pomislila da je čudno što joj šaljem mejl umesto da je pozovem, nije rekla ništa.

A zapravo gotovo da nisam ni videla Eli poslednjih nekoliko dana zato što se Adam praktično preselio u njenu spavaću sobu i izlazili su samo da prezalogaje nešto i odu u kupatilo.

Nisam htela da se vidim s Rijan i Džejmsom. To je istina.

A zašto?

Ne tako davno sam osula drvlje i kamenje preko telefona na Rijan zato što je pobegla od Džejmsa pošto ne zna šta im budućnosti nosi. A zaista nisam raspoložena da slušam pridiku od nje zbog toga što sam raskinula s Brejdenom i što sam prava licemerka.

Moja priča s Brejdenom potpuno je drugačija. Jeste.

Stvarno.

Dobro samo se plašim. Ne. Prestravljena sam. I imam pravo da budem.

Samo treba da se setim kako sam reagovala na sve što se desilo s Eli da bih shvatila kako bi Brejdena očekivao težak, neurotičan život sa mnom. Pored toga, život mi je bio mnogo mirniji bez njega. Retko sam brinula zbog bilo čega, osećanja su mi bila prilično ujednačena i imala sam, ako ne mir, onda bar tišinu.

Veza s Brejdenom je burna i, kad bolje razmislim, iscrpljujuća. Ako oduzmem neverovatan seks, ostaje samo gomila ružnih osećanja. Briga da ću mu dosaditi i prestati da mu se sviđam. Ljubomora nikad nisam bila ljubomorna dok nisam upoznala Brejdena, ali sad oštrim kandže čim vidim kako neka devojka očijuka s njim. Strah za njega kao da ne moram dovoljno da brinem o sebi, sad mi je prokleto stalo do toga je li on srećan i zdrav. Čak mi je više stalo do njega nego do sebe. A to uopšte nije kul.

Sviđala mi se Džos pre Brejdena.

Ona je bila odlučna, hladna i nezavisna.

Džos posle Brejdena je sentimentalna smotanuša.

Ne pomaže mi što se Brejden drži svoje reči. Dolazi u stan kad god može i, iako sam mu rekla da je Eli veoma zauzeta, bleji kod nas.

22

„Prala sam posuđe i đubre mi se prikralo i zagrlilo me. I poljubio me je.

Ovde." Ljutito sam pokazala na vrat. „Zar ne mogu da ga osude?"

Doktorka Pričard otpuhnu. „Zato što te voli?"

Zgađeno sam odmahnula glavom. „Doktorko Pričard", prekorila sam je blago, „na čijoj ste strani?" „Na Brejdenovoj."

U četvrtak veče, dva dana posle Božića, menjala sam kolegu u klubu. Elina operacija je za tri dana.

Nedelja je bila iscrpljujuća jer sam izbegavala Brejdena i pokušavala da ohrabrim Eli kad god bi provirila iz sobe. A nije lako izbegavati Brejdena. Daren je dao otkaz jer mu je žena zatrudnela i zahtevala da nađe normalan posao od devet do pet, te mu je Brejden našao posao menadžera u jednom gradskom hotelu u vlasništvu njegovog prijatelja. Iako je morao da obučava novog menadžera Vatre, Brejden je ipak nalazio vremena da dođe kako bi mi smetao.

Desilo se ono za sudoperom zbog čega sam možda preterano burno reagovala jer me je podsetilo na moje roditelje; ušao je u kupatilo dok sam se tuširala da bi me pitao gde je daljinski, ručao je bez majice rekao je da se „slučajno" polio kafom i stavio majicu u mašinu i bilo je mnogo trenutaka kad me je samo gledao bez ikakvog razloga. Kunem se da su mi gaćice spadale zbog njegovog ponašanja. Samo me je korak delio od popuštanja kad je odstupio.

Naravno da ionako ne bih popustila.

Zato što sam mogla da vidim širu sliku.

Počeo je da se povlači nekoliko dana pre Božića i ponašao se veoma pristojno na badnjoj večeri kod Eline porodice. Jedina neprijatnost je bila razmena poklona. Oboje smo kupili poklone pre raskida, te su oni imali veće značenje od nečega što bi dva obična prijatelja dala jedno drugome. Brejden mi je nabavio potpisan primerak moje omiljene knjige mog omiljenog pisca. Kako li je to izveo pojma nemam. O, jesam li spomenula i tanku dijamantsku narukvicu?

Aha. Ja sam mu kupila prvo izdanje njegove omiljene knjige Sunce se ponovo rađa Ernesta Hemingveja. To je najskuplji poklon koji sam ikome dala, ali vredelo je zbog njegovog osmeha kad ga je otpakovao.

Sranje.

Jebeno sranje.

22

Možda sam očekivala da udvostruči trud posle toga, ali Brejden je uradio suprotno od toga i samo... nestao.

Zapitala sam se je li mu to nova taktika.

Zato sam bila podozriva kad nije došao u klub s Eli i Adamom u četvrtak.

On ih je dovukao prošle nedelje kad sam prihvatila dodatne smene pošto je Eli zahtevala da malo izađem iz stana mislim da sam se vrzmala oko nje a on je sedeo na kauču prekoputa šanka, tačno u mom vidnom polju. Naizmenično me je gledao i očijukao s lepim devojkama. Pretpostavljam da je na to mislio kad je obećao da će me nervirati.

Zato sam se iznenadila što nije došao u četvrtak.

Eli je još bila budna kad sam se vratila s posla. Izašla je iz sobe i tiho zatvorila vrata za sobom. „Adam spava", prošaputala je i ušla za mnom u dnevnu sobu.

Osmehnula sam joj se preko ramena. „Nije ni čudo. Mora da si iscedila jadnička."

Eli je prevrnula očima i bacila se na kauč pored mene. „Uopšte nije tako. Pa... možda." Pocrvenela je i oči su joj blesnule od sreće. „Mnogo pričamo. Izglađujemo sve one nesporazume. Izgleda da je već neko vreme zaljubljen u mene." „Ma nije valjda." „Baš si smešna." „Kad smo kod smešnog, Brejden večeras nije došao u klub."

Pomno me je pogledala. „Pomagao je novom menadžeru. Jesi li razočarana što nije došao?" „Nisam", odgovorila sam brzo. Verovatno prebrzo. Prokletstvo, nedostaje mi Džos pre Brejdena. „Primetila sam manjak sujete u klubu i zapitala se gde li je Brejden."

Nije se nasmejala. Uputila mi je majčinski pogled neodobravanja. „Brejden je u pravu. Voliš ga. Zašto ga onda vrtiš? Uživaš li u tome što te juri? Je li to posredi?"

Izvila sam obrvu. „Ti tumori su izvukli tvoju razdražljivost na površinu, a?"

Namrštila se. „Je li prerano za šale o tumorima?"

Zaškiljila je. „Postoji li vreme za šale o tumorima?" „Nikad, Džos. Nikad."

224 22

Lecnula sam se. „Izvini. To je bilo pokvareno." „Nije. Pokvareno je što koristiš moje tumore da bi promenila temu. Mnogo te volim, Džos, ali volim i svog brata. Zašto mu to radiš?" „Ne radim mu to. Činim to radi njega." Okrenula sam se prema njoj i iskreno je pogledala ne bih li je naterala da shvati. „Ne umem dobro da se nosim s lošim događajima. Ne ponosim se time, ali je tako. Seti se samo kako sam te ostavila kad sam ti bila potrebna. Kad sam bila potrebna Brejdenu." „Ali vratila si se", istakla je. „Tad si bila u šoku, ali otad si neprestano uz mene." „Brejden me je naterao na to", priznala sam. „Morao je da mi utuvi malo pameti u glavu. Tad sam shvatila da ne mogu zaštititi sebe ni ljude oko mene od loših stvari. Očigledno me loša sreća prati, te će se verovatno nešto dogoditi. A kad se to desi, ne jamčim da neću odlepiti. Prosto ne mogu to da uradim Brejdenu. Život bi mu bio nestabilan sa mnom, a on zaslužuje devojku s kojom će naći mir posle pakla koji mu je priredila ona kučka od njegove bivše žene." „Džos, pričaš kao da si neka lujka. Nisi. Tvoj jedini problem je što nećeš da prihvatiš ono što se desilo tvojoj porodici i da se suočiš s tim."

Udarila sam glavom u kauč. „Zvučiš kao doktorka Pričard." „Ko?" „Moj psihijatar." „Ideš kod psihijatra? Zašto to ne znam?" Udarila me je po ruci. „Hej." Trgla sam se i uzmakla od nje. „O tome ti pričam." Eli se naljutila. Oči joj sevaju kao Brejdenu kad pobesni.„Ja sam ti najbolja drugarica i nisi mi rekla da ideš kod psihijatra. Zna li Brejden?" „Da", odgovorila sam kao nabusita tinejdžerka. „Pa, i to je nešto." Odmahnula je glavom s nevericom. „Moraš početi da se suočavaš s gubitkom porodice, Džos. Mislim da ćeš tad shvatiti da sve ostalo nije toliko krupno i poražavajuće. I shvatićeš da možeš biti s Brejdenom. Ne moraš da ga štitiš od sebe. On je odrastao čovek i očigledno o tebi zna mnogo više od mene. Čudo da još želi da bude s tobom." ,,Ha-ha. Stvarno zvučiš kao doktorka Pričard." „Potpuno sam ozbiljna, Džos. Mislim da moraš prestati da se glupiraš." „Ne glupiram se." Pomno sam se zagledala u nju jer sam primetila nešto u njenom izrazu. „Šta? Šta je bilo? Šta to znaš?"

22

Potrajalo je nekoliko trenutaka, kao da nije sigurna treba li da mi kaže ono što joj je na umu. Odjednom me školi strašan predosećaj. „Adam i ja smo danas izašli na ručak." „Znam. Bila sam ovde i buljila u rukopis koji danima nisam takla." „Pa." Eli nije htela da me pogleda u oči. „Našli smo se s Brejdenom i poveo je novog menadžera Vatre." „Pa?" Pogledala me je u oči i napela sam se zbog brige u njima. „Nova menadžerka se zove Ajla. Visoka je metar sedamdeset i nešto, veoma je lepa, a pride je pametna i duhovita." Čini mi se da sam osetila kako mi srce tone u stomak. „Džos, mislim da se dopadaju jedno drugom." Odmahnula je glavom.„Nisam htela da verujem u to, ali flertovali su i Brejden je bio... veoma pažljiv prema njoj. Delovali su... blisko."

Ljubomora je ružna a boli gotovo koliko i slomljeno srce. Znam to jer sam osećala i jedno i drugo istovremeno. Čini mi se da mi je neko rasporio grudi golim rukama, izvadio mi srce i pluća i na njihovo mesto stavio hrpu kamenja.

Zagledala sam se u jelku dok su mi se misli rojile. Zato ga nema u poslednje vreme. „Džos?" Eli me je dotakla po ruci.

Pogledala sam je, odlučna da ne zaplačem. Tužno sam joj se osmehnula. „Izgleda da sam sve vreme bila u pravu."

Eli odmahnu glavom. „Ne, to je dobro." Ustala sam. Moram da budem sama. „Raskinula sam s njim jer zaslužuje da nađe pristojnu i normalnu devojku. A sad ne mora da me grize savest jer sam sve vreme bila u pravu. On me ne voli. Ne može da ti se sviđa neko drugi odmah posle raskida s ljubavlju tvog života, je l' tako? To je dobro." Pošla sam prema vratima. Čula sam kako Eli ustaje s kauča. „Ne!", prosiktala je. „Nije tako i nisam ti zato rekla." Izašla je za mnom u hodnik, ali nisam je slušala jer mi je krv hučala u ušima. „Džos,.rekla sam ti kako bi prestala da se glupiraš i pomirila se s njim. Slušaj, možda sam..."

Zatvorila sam joj vrata ispred nosa. „Džos." Pokucala je. „Laku noć, Els!" „Sranje", promrmljala je. A onda su joj se koraci udaljili.

Pokušala sam. Zaista jesam. Ali nisam mogla da zaustavim suze kad sam se sklupčala na krevetu.

226 22

DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE lina operacija je sutra."

Doktorka Pričard klimnu glavom.

E „Jesi li nervozna?"

Klimnula sam glavom dok mi se stomak uvrtao. „Njen hirurg ima odlične preporuke i prilično je uveren da je reč o rutinskoj operaciji, ali ipak sam zabrinuta." „To je prirodno."

Polako sam izdahnula, a onda se slabašno osmehnula. „Rezervisala sam kartu za Virdžiniju krajem januara. Otići ću tamo kad proteknu dve nedelje kućnog oporavka."

Obrve samo što joj nisu dotakle kosu. „Stvarno? Šta te je navelo na to?"

Elina hrabrost i Brejdenov oporavak. „Brejden je upoznao neku devojku, baš kao što sam htela. Ali Eli mi je ulila hrabrost. Ona je izuzetno hrabra. Sinoć smo razgovarale i, iako je očekuje operacija mozga, ona je brinula zbog mene, brinula da se nikad neću izlečiti ako se ne suočim s prošlošću."

Doktorka Pričard mi se tužno osmehnula. „Eli te je jednim razgovorom ubedila da uradiš ono na šta pokušavam da te nagovorim gotovo šest meseci?" „Izgleda da nekom moraju da otkriju nešto zaista zastrašujuće i da bude veoma hrabar kako bih se osetila kao najgora kukavica." „Moraću to da dodam svom repertoaru."

Nasmejala sam se. Napeta tišina usledi za smehom. „Plašim se", priznala sam konačno. „Držim sve stvari koje su pripadale mojoj porodici u jednom skladištu. Otići ću na njihov grob i možda napokon uraditi nešto sa svim tim stvarima." „Nikad mi nisi rekla da čuvaš sve njihove stvari." „Da, stavila sam sve u skladište i pravila se da ne postoje." „To je stvarno dobar korak, Džos." „Da, nadam se da jeste."

Namrštila se. „Brejden je upoznao novu devojku?"

Potisnula sam bol. „To sam želela."

22

„Džos, znam da si to govorila sebi, ali ipak ne može da ti bude lako da ga gledaš s nekom novom. Pogotovo pošto je jurio za tobom i govorio da nije odustao." „To je samo dokazalo da sam bila u pravu. Ne voli me." „I zasigurno se viđa s novom devojkom? Nije posredi nesporazum?" „Nije ako je verovati Eli." „Onda je put u Virdžiniju možda upravo ono što ti je sad potrebno." „O, to nije put." Odmahnula sam glavom. „Pa i jeste i nije. Mislila sam da se trajno preselim tamo kad se uverim da će Eli biti dobro. Potražiću stan kad stignem tamo pa se vratiti u Edinburg da raščistim sve ovde..."

Doktorka Pričard odmahnu glavom. „Ne razumem. Mislila sam da ti je Edinburg dom. Mislila sam da ti je Eli porodica." „Eli mi jeste porodica i uvek će biti." Tužno sam se osmehnula. „Ne mogu da ga gledam s nekom drugom", priznala sam. „Iscrpljivao me je, u redu. Vi, Eli, on svi ste me iscrpljivali. Zar mislite da ne znam kako je nerazumno što sam ga oterala?" Otkrila sam kako sam povisila glas. „Znam da je nerazumno. Nisam mogla da se zaustavim kao da je neko drugi bio u meni i terao ga zato što sam prestravljena da ću ga izgubiti." „Džos", doktorkin glas je blag, umirujući, „to jeste nerazumno, ali je razumljivo. Pretrpela si strahovit gubitak kao mlada devojka. Brejden je znao šta radiš. Zato i nije odustao." * „Odustao je čim su naišle prve duge noge." „Odlaziš li zbog toga?" „Znam da zvučim kao da sam luda. Tvrdim da ne želim da budem s njim i onda odlepim čim saznam da ima drugu. Suština je u tome da se ništa nije promenilo. Jedino što sad znam da ne želim da budem s njim jer me očigledno ne voli kao što ja njega volim. Samo ga je uzbuđivalo što je morao da me osvaja." „Pa, morala bih da razgovaram s Brejdenom kako bih prosudila o tome, ali zaista mislim da bi trebalo da razgovaraš s njim. Moraš to da mu kažeš pre nego što odeš u Virdžiniju ili ćeš se uvek pitati, Džos. Znaš li šta je strašnije od toga da rizikuješ i izgubiš?"

Odmahnula sam glavom. „Kajanje, Džos. Kajanje strahovito utiče na ljude."

22

Svi smo otišli u bolnicu s Eli. Čak i Hana i Deklan. Na smenu smo je hrabrili pre nego što su je odveli na operaciju. Adam joj je poslednji prišao i poljubio je, toliko dugačko i osećajno da bi se čak i najneromantičnijem čoveku srce istopilo.

Grozno je što ga je nešto krupno poput operacije na mozgu nateralo da konačno istupi, ali život je nekad takav. Nekima je potreban šut u dupe.

Sedeli smo u čekaonici iako su nam doktori rekli da bi bilo bolje da odemo kuči i vratimo se za nekoliko sati. Niko nije želeo da ode. Sedela sam između Elodi i Hane. Klark je bio prekoputa i gledao Deklana kako igra nintendo s isključenim zvukom. Brejden je sedeo između Klarka i Adama. Jedva da smo progovorili. Donela sam kafu i sokove za decu. Odvela sam Hanu u potragu za sendvičima i pokušala da je ispitam o najnovijoj knjizi koju čita, ali nijednoj nije bilo do razgovora. Samo je Deklan pojeo ceo sendvič jer je ostalima stomak bio prepun nervoze da bi ostalo mesta za hranu.

Znate li da vreme staje u bolničkim čekaonicama? Bez šale. Prosto stane.

Pogledaš na sat i vidiš daje 12.01. Čini ti se da je prošao čitav sat i vidiš da je tek prokletih 12.02.

Eli mi je sinoć lakirala nokte jer je morala da radi nešto kako bi skrenula misli s operacije. Kad je hirurg došao do nas nekoliko sati kasnije, izgulila sam i poslednju trunku laka.

Skočili smo na noge kad je doktor Danam konačno ušao u čekaonicu.

Osmehnuo nam se, umorno ali potpuno pribrano. „Sve je proteklo veoma dobro. Odstranili smo sve i poslali tumore na biopsiju. Odvezli su Eli na postoperativno, ali proći će još nekoliko sati dok se ne probudi iz anestezije. Znam da ste ovde ceo dan, te vam predlažem da odete kući i vratite se večeras u vreme za posete."

Elodi odmahnu glavom, očiju blistavih od brige. „Hoćemo da je vidimo." „Samo joj dajte malo vremena", odgovori doktor blago. „Uveravam vas da je dobro. Možete se vratiti večeras. Upozoravam vas da će verovatno biti malo omamljena a desna strana lica joj je veoma natečena od operacije. To je sasvim normalno."

Stisla sam Elodinu ruku. „Hajdemo. Spremićemo deci večeru i vratiti se kasnije." „Da, mama, gladan sam", pobuni se Deklan tiho. „Dobro", prošaputala je i dalje zvučeći neuvereno. „Hvala, doktore." Klark mu je pružio ruku i hirurg ju je prihvatio s blagim osmehom. Pošto su se Adam i Brejden rukovali s njim, a Elodi i ja mu se 22

zahvalno osmehnule, doktor Danam nas je ostavio da se priberemo. Napetost je popustila pošto je operacija dobro prošla, ali briga nije nestala.

Tek kad smo izašli iz bolnice i Brejden mi prišao da me zagrli, shvatila sam da dugo nisam ni pomislila na svoju dramu s njim. Mislila sam samo o Eli. Međutim, setila sam se Ajle i napela čim me je dotakao.

Osetio je to i ukočio se pored mene. „Džoslin?"

Nisam mogla da ga pogledam. Istrgla sam se iz njegovog zagrljaja, iskoristivši njegovu iznenađenost, pa požurila da stignem Hanu.

Uveče nas je sestra odvela do postoperativnog odeljenja. Zavese su bile navučene oko Elinog kreveta, a Elodi i Klark su stajali ispred mene te je nisam odmah videla. Trgla sam se kad su je tiho pozdravili i pomerili se u stranu.

Nisam očekivala da ću se toliko uplašiti.

Doktor Danam je bio u pravu glava joj je veoma naduvena i desna strana joj je pomalo izobličena, a oči su joj i dalje staklaste od anestezije. Beli zavoji obavijeni su joj oko glave i stomak mi se zgrčio kad sam shvatila da su joj danas sekli mozak.

Iskrivila je usne u osmejak. „Džos." Glas joj je promukao, jedva čujan.

Htela sam da pobegnem. Znam to je strašno. Ali htela sam da pobegnem od ovog dela. Nikad se nisam dobro osećala kad neko iz mog života završi u bolnici, a kad sam videla Eli, tako ranjivu i iscrpljenu, setila sam se koliko je malo nedostajalo da ostanemo bez nje.

Osetila sam kako je nečija šaka stegla moju i okrenula glavu. Hana me posmatra. Bleda je kao što sam verovatno i ja, a prsti joj drhte između mojih. I ona se plaši. Ohrabrujuće sam joj se osmehnula i ponadala se da sam uverljiva. „Eli je dobro. Hajde." Povukla sam joj ruku i zajedno smo prišle krevetu.

Posegnula sam za rukom koju je Eli ispružila majci i uvukla svoju šaku u njenu, osetivši olakšanje i ljubav kad me je nežno stisla. „Jesam li lepa?", pitala je uz blago zaplitanje jezikom. Tiho sam se nasmejala. „Uvek, draga."

Pogledala je Hanu. „Dobro sam", prošaputala je. „Jesi li sigurna?" Hana se naslonila na krevet, ne odvajajući pogled od 230 23

zavoja na Elinoj glavi. „Aha." Još je umorna. Znam da ne smemo dugo da ostanemo. Nežno sam povukla Hanu kako bi Brejden i Adam prišli s Deklanom. Naravno. Deklanu je izgledala kul. Pošto se Brejden pozdravio s njom, Adam nije hteo da se pomeri od nje.

Kapci su joj se sklapali. „Trebalo bi da je pustimo da se odmori", reče Klark tiho. „Vratićemo se sutra." „Els", promrmlja Brejden i ona otvori oči. „Idemo. Vratićemo se sutra." „Dobro."

Adam je uzeo stolicu iz drugog kraja sobe i spustio je pored njenog kreveta. „Ja ću ostati."

Svi smo klimnuli glavom, ne želeći da se raspravljamo kad smo videli da je odlučno stegao bradu. Tiho smo se pozdravili i izašli. Brejden i ja smo bili na začelju dok smo ozbiljno izlazili iz bolnice. „Izgledala je majušno", primeti Brejden promuklo. „Nisam očekivao da će toliko loše izgledati." „Otok će splasnuti."

Pomno me je pogledao. „Jesi li dobro?" „Jesam." „Ne izgledaš tako." „Dan je bio naporan."

Zaustavili smo se iskreno, ne znam gde. Bolnica je pomalo zbunjujuća, s mnoštvom malih parkirališta, različitih ulaza i žutih barikada. Nemam pojma gde sam dođavola. U svakom slučaju, stojimo na izlazu. Elodi je uzdahnula. „Hoćete li vas dvoje da se vratite taksijem?"

Klarkov automobil nije dovoljno veliki da svi stanemo. Mene su povezli do bolnice, ali Brejden i Adam su došli taksijem. Verovatno bi bilo ružno da predložim da se ja vratim s njima a da Brejden uhvati taksi. „Uhvatiću taksi. Brejdene, trebalo bi da pođeš s njima."

Znalački se podsmehnuo. „Zajedno ćemo uhvatiti taksi."

Sranje.

Nerado sam se pozdravila s Elinom porodicom pa sačekala da Brejden pozove taksi. Zatim sam stala na vrata, gledajući niz ulicu.

Osetila sam njegovu kolonjsku vodu kad mi je stao iza leđa. Pomerila sam 23

se s nelagodom, pokušavajući da zaboravim kako još nisam oprala posteljinu, iako sam je strgla s kreveta, zato što se na njoj oseća Brejdenov miris. Zaista sam takva devojka. „Hoćeš li mi reći zašto me ignorišeš?", pitao je otresito, okrznuvši mi uvo toplim dahom.

Podigla sam ramena i odmakla se. Ne želim da zna kako njegov glas utiče na moje telo. „Razgovaram s tobom." „Jedva." „Imam mnogo toga na umu." „Hoćeš li da pričaš o tome?" „Kad li sam htela da pričam o tome?"

Osetila sam kako mi se krv zagrejala kad se približio i spustio mi ruku niz kuk. „Ranije si razgovarala sa mnom, Džoslin. Nemoj se pretvarati da nisi."

Videla sam kako je poznati crni taksi skrenuo do našeg dela zgrade i brzo se povukla. „Stigao je taksi." Pošla sam prema njemu.

Osetila sam da se iznervirao kad smo seli u taksi. Takođe ga dovoljno dobro poznajem da znam kako će pokušati da razgovara sa mnom makar morao da me prati do kuće. Rekla sam taksisti Džoinu adresu u Litu.

Brejden mi dobaci pogled.

Slegla sam ramenima. „Zamolila me je da svratim."

Postavio mi je još nekoliko beznačajnih pitanja, a ja sam još nekoliko puta jednosložno odgovorila pre nego što je odustao. Ali prvo mi je uputio upozoravajući pogled koji poručuje da nismo završili.

Izašla sam ispred Džoine zgrade bez pozdrava i gledala kako se taksi udaljava. Pozvala sam je da vidim je li kod kuće pa se popela kod nje i provela gotovo celu noć tamo.

Bio je potreban trud kako bih izbegavala Brejdena. Zapravo, trebalo je samo da ne provodim vreme u stanu. Kao i da svakog dana taksijem sama idem da posetim Eli. Nije prošao nijedan dan da mi nije poslao poruku u kojoj je pitao hoću li da me pokupi kako bismo zajedno otišli u bolnicu. Svaki put sam uljudno odgovarala 23

„Ne, hvala".

Vreme posete bilo je posvećeno samo Eli, te sam bila bezbedna. Dobila je zasebnu sobu, smrtno se dosađivala i očajnički želela da se vrati kući, ali mora da ostane još celu nedelju. Otok se svakog dana sve više povlačio, ali videla sam da je iscrpljena. Puštala je da svi a pod svi mislim na Elodi ćaskamo, dok se ona osmehivala i upijala svaku reč.

Srećom, nisam viđala tužan deo kad joj oči zasuze pošto je ostavimo. Nisam viđala taj deo jer sam uvek prva odlazila. Viđala sam pitanja ne samo u njenim očima već u očima svih kad bih to uradila. Pokušavala sam da se iskupim time što sam joj svaki put donosila šašav poklon, ali znala sam da umire od želje da me pita šta nije u redu.

Nimalo se nisam iznenadila što me Brejden nije jurio.

On je nastavio dalje te nije morao stvarno da zna zašto ga izbegavam.

Ili sam bar tako mislila.

Provela sam novogodišnju noć sa Džo. Rijan mi se javila. Krejg, Alister, Elodi, Klark i klinci su mi poslali poruke.

I Brejden mi je poslao poruku:

Srećna Nova godina, Džoslin. Nadam se da će ti ova biti dobra, cmok Ko bi rekao da poruka može biti tako srceparajuća? Odgovorila sam... čekajte da čujete...

Takođe.

Da, jesam. To sam napisala. Ja sam budala.

Pošto sam izbegavala stan, plivala u drugom bazenu i izbegavala teretanu u koju smo zajedno išli, mislim da je Brejden shvatio da znam za Ajlu. Četiri dana posle Eline operacije i nekoliko dana pre nego što će je pustiti kući, dobila sam još jednu poruku od Brejdena.

Zaista moramo da razgovaramo. Svraćao sam do stana nekoliko puta, ali nikad nisi kod kuće. Možemo li da se nađemo? cmok Nisam mu odgovorila. Očigledno želi da mi kaže za menadžerku.

Nije važno što mu nisam odgovorila. Sudbina je ionako udesila da se sretnemo. Dva dana posle te poruke, ručala sam u sjajnom pabu u Grasmarketu.

Htela sam da pređem most „Džordž VI" i skrenem na jug prema Forest roudu, gde je jedna kič radnjica koju Eli obožava. Tamo imaju kišobrane koji podsećaju na starinske suncobrane, a ona je dugo govorila kako će da kupi jedan, ali nikad nije stigla. Zato ću joj kupiti kišobran kao poklončić dobrodošlice.

Upravo sam pojela ručak i izašla na Grasmarket, pokušavajući da gurnem novčanik natrag u tašnu kad sam čula glas.

23

„Džoslin?"

Okrenula sam se, a srce mi je tako jako zakucalo da se otkačilo iz grudi i potonulo u stomak Brejden je stajao ispred mene, a pored njega je visoka, prelepa plavuša. Nosi usku suknju, viktorijanski blejzer i seksi cipele s tankim potpeticama, plava kosa joj je savršeno isfenirana a šminka besprekorna kao i lice.

Je li stvarna?

Odmah sam je omrzla. „Brejdene", promrmljala sam, gledajući svugde samo ne u njega.

Trebalo bi da spomenem da sam nosila farmerke s poderotinom na kolenu, otrcanu majicu s reklamom za poznato pivo i da sam, kao i uvek, skupila kosu u čvor na glavi. Nisam se našminkala.

Izgledam posrano. Zaista sam mu olakšala izbor, zar ne? „Poslao sam ti poruku", rekao je strogo i zlovoljno.

Pogledala sam ga u oči. „Znam."

Stegao je vilicu.

Ajla se učtivo nakašljala i pokušao je da se opusti, iako nije skidao prodorni pogled s mene. „Ajla, ovo je Džoslin. Džoslin, ovo je Ajla, nova menadžerka Vatre."

Glumeći bolje nego ikad, uljudno sam se osmehnula i pružila joj ruku. Ona mi se znatiželjno nasmešila. „Čula sam sve o tebi", rekla sam značajno.

Brejden se ukočio. Ogorčeno sam mu se osmehnula i pogledom mu poručila da, znam za nju, seronjo. Ajla se okrenula prema njemu s privlačno i veoma izazovno napućenim usnama. „Pričao si o meni?"

Nije joj odgovorio. Samo me je streljao pogledom. „Ajla, možeš li me izviniti na trenutak, molim te?"

Jao. A onda čudo nad čudima: Bon Džovi mi je pritekao u spas. Promenila sam pesmu na mobilnom.

Shot through the heart, andyoure to blame. Yougive love a bad name.

Da, tako sam se osećala tog dana.

Brejden je izvio obrvu kad je čuo pesmu. Glupavo razgaljen osmeh mu je zaigrao na usnama kad sam izvadila mobilni. Rijan. Hvala bogu. „Moram da se javim. Vidimo se kasnije."

23

Osmeh je brzo ustupio mesto mrštenju. „Džos..." „Rijan", javila sam se preterano veselo i mahnula Ajli, koja mi je uzvratila nesvesna bilo čega.

Rijan otpuhnu. „Zvučiš nervozno."

Požurila sam pored pabova i pošla prema Kendlmejker rou, prečici do mosta i Forest rouda. „Znaš li da ti nisam dala dovoljno dobar božićni poklon?" „Ovaj... zašto?" „Zato što si me upravo spasla. Poslaću ti nešto u znak zahvalnosti." „Ooo, čokoladu, molim te." „Dogovoreno."

Pustila sam je da priča o svemu i svačemu sledećih deset minuta u očajničkom pokušaju da otupim razdirući bol u grudima koji je Brejden izazvao.

Nije dugo trajalo. Vratila sam se kući, sklupčala na neopranoj posteljini što miriše na njega i plakala tri sata pre nego što sam se odvažila da je stavim u mašinu.

23

DVADESET PETO POGLAVLJE ožda me je grizla savest što sam ostavila Eli one prve noći pa sam M preterala u spremanju stana za njen povratak iz bolnice. Oprala sam svaki kutak, ali potisnula sam sklonost ka redu i ostavila malo krša kako bi osećala da je kod kuće. Preko interneta sam naručila divnu svetlozelenu posteljinu zato što voli zelenu boju, kupila nekoliko ukrasnih jastuka i namestila joj krevet kao za princezu. Kupila sam poslužavnik za doručkovanje koji se kači za stranu kreveta i pomera levo-desno. Kupila sam cveće. Čokolade. Napunila frižider njenim omiljenim sladoledom. Na noćnom stočiću ju je čekala hrpa poslednjih brojeva svih časopisa koje sam ikad videla da je čitala. Kao i nekoliko ukrštenica i sudoku zagonetki. I najekstravagantnije... mali televizor s ravnim ekranom i ugrađenim DVD plejerom. Verovatno je to preterano za pacijenta koji treba da leži dve nedelje, ali nisam htela da se dosađuje. „O bože." Eli se razrogačila kad je ušla u svoju sobu. Stajala je s rukom oko Adamovog pojasa, a Elodi, Klark i Brejden su se osmehivali. Deca su bila u školi pa su propustila epizodu „Džos preteruje". Eli se okrenu prema meni. „Ti si sve ovo uradila?"

Slegla sam ramenima i odjednom se osetila veoma neprijatno. „Nije ništa naročito."

Eli se nasmejala i polako mi prišla. „Samo da znaš da si divna."

Frknula sam. „Ako ti kažeš." „Dolazi ovamo." Obavila je ruke oko mene i uzvratila sam joj zagrljaj. Kao i uvek, zbog njene visine sam se osetila kao devojčica koju majka grli. „Mnogo mi se sviđa. Hvala." „Drago mi je." Nežno sam se odmakla i namrštila. „Lezi."

Eli zakuka. „Ovo će biti zabavno."

Adam joj je pomogao da se izuje i legne, a Elodi mi je prišla. „Doktor je rekao da moraš da paziš da ne pokvasi zavoje dok se tušira." „Zasad je bolje da se kupa." „Dobro. I treba da se odmara. Može da prošeta, ali samo malo." „Razumem." „Za dve nedelje će joj skinuti zavoje."

23

„Dobro." „A onda ide na kontrolu za tri meseca. Ako sve bude u redu, sledeća kontrola je za godinu dana."

Namrštila sam se. „Čekajte." Uputila sam Eli osmeh pun nade. „Jesi li dobila rezultate biopsije?" „Niko joj nije rekao?" Eli je naborala čelo dok je optužujuće gledala ostale.

Brejden je uzdahnuo. „Možda bismo joj rekli da nas nije izbegavala." „Hej!" Mahnula sam. „Rezultati, molim vas."

Eli se široko osmehnula. „Dobroćudni."

Klonula sam od olakšanja što su se predviđanja doktora Danama pokazala kao tačna. „To je zaista trebalo da bude uvodna rečenica." „Izvini." „Aha." Dobacila sam pogled Elodi. ,,A postskiptum glasi da ću se zaista dobro starati o njoj." Pogledala sam Adama, koji je seo na krevet pored Eli. „Ako mi zaljubljeni dečkić dozvoli."

Adam se namrštio. „Prestar sam da me zoveš zaljubljeni dečkić." „Meni se sviđa." Eli se nestašno osmehnula. „Onda neka bude zaljubljeni dečkić." „Pa, mislim da ću skuvati kafu svima pre nego što povratim po Elinoj novoj posteljini", našalila sam se i pošla prema vratima.

Brejden je stao ispred mene, bezizražajnog pogleda. „Moramo da razgovaramo." Okrenuo se i izašao iz sobe, a ja nisam imala izbora osim da pođem za njim.

Zatekla sam ga u svojoj sobi. Čim sam ušla, prošao je pored mene i zatvorio vrata. „Mogli smo da razgovaramo u dnevnoj sobi", rekla sam razdražljivo, ozlovoljena što je na mestu gde toliko uspomena živi. Pored toga, uvek me je poražavalo njegovo prisustvo u mojoj sobi.

Umesto odgovora, približio mi se. Zaustavio se tek kad je među nama ostalo samo dva-tri centimetra. Htela sam da uzmaknem,ali nisam želela da mu pružim to zadovoljstvo. Prkosno sam ga pogledala, a on je malo pognuo glavu kako bi me pogledao pravo u oči.

237 23

„Pokušao sam da ti dam malo prostora, ali ovo je besmisleno."

Trgla sam glavu. „Molim?"

Divne oči mu se od besa pretvoriše u proreze. „Nikad nisi kod kuće. Viđaš li se s nekim drugim? Zato što se kunem bogom..."

Bes ne može da opiše ono što sam osetila. „Je l' me zezaš?", povikala sam, zaboravivši na publiku niz hodnik. „Pa, šta se dešava, dođavola?"

Drhtavo sam udahnula ne bih li se smirila. „Ti si seronja. Uđeš ovamo i optužiš me da se viđam s nekim tebi iza leđa dok ti tucaš novu menadžerku svog noćnog kluba."

Sad je Brejden zapanjeno trgao glavu a pogled koji mi je uputio? Pa, recimo samo da mi nije na lep način stavio do znanja kako misli da nemam dve čiste u glavi. „Ajla? Misliš da tucam Ajlu? Ne mogu da verujem u ovo."

Dobro. Sad sam se potpuno zbunila. Prekrstila sam ruke na grudima ne bih li izgledala kao da vladam situacijom. „Eli mi je sve ispričala."

Doslovno je zinuo. Bilo bi smešno da mi se sve vreme nije činilo da imam nož u utrobi. „Eli? Šta ti je Eli tačno rekla?" „Našli ste se na ručku. Rekla mi je da ste se vas dvoje našli s njom i Adamom na ručku i da ste očijukali kao ludi."

Sad je Brejden prekrstio ruke na grudima, a meka tkanina se napela preko njegovih bicepsa. Pred očima sam ga videla nad sobom kako mi pritiska članke na dušek, kako mu se mišići na rukama pomeraju dok se iznova i iznova snažno zariva u mene.

Pocrvenela sam i izbacila tu sliku iz glave.

Sranje. „Eli ti je rekla da je ručala sa mnom i Ajlom i da sam očijukao s njom?" pitao me je polako kao da sam umno poremećena. „Da", odgovorila sam kroz stisnute zube. „Kunem se bogom da bih je ubio da upravo nije imala operaciju na mozgu."

Zatreptala sam. „Molim?"

Načinio je još jedan korak, te sam ustuknula kako mi se grudi ne bi spljoštile 23

uz njega. „Nikad nisam ručao s Ajlom i Eli. Upoznale su se kad je s Adamom svratila u klub da mi donese USB memoriju koju sam zaboravio u stanu. Videle su se na dve sekunde."

Počešala sam se iza uva. Ne sviđa mi se šta ispadam u svedu tih novih podataka. „Zašto bi mi to rekla?"

Brejden je duboko uzdahnuo i okrenuo se, nervozno prošavši rukom kroz kosu. „Ne znam. Možda zato što sam joj rekao da ću pribeći novoj taktici da te povratim i dati ti malo prostora, a Eli je mislila da to nije pametno. Očigledno je mislila da je ljubomora sledeći korak." Odmahnuo je glavom i nedokučivo me pogledao. ,,I očigledno je pogrešila."

Posmatrala sam ga dok je hodao tamo-amo po mojoj sobi, pokušavajući da pribere misli dok sam se trudila da prihvatim činjenicu da nije u novoj vezi. Ali i dalje ne shvatam zašto me je Eli onako povredila. Takođe sam se zapitala kad je postala tako dobra lažljivica. Očajno je lagala kad sam je upoznala.

Oh. Jesam li ja kriva? ,,I dalje ne shvatam. Upoznala sam Ajlu, druškane, i ona je upravo tvoj tip.

Svakako je flertovala s tobom." „Zašto ti je stalo do toga?" Osmehnuo se i prešao rukama po mojoj polici za knjige. „Rekla si da ne želiš..." Zaćutao je i telo mu se iznenada napelo. „Šta je bilo?"

Pognuo je glavu i uzeo nešto s police pa se okrenuo prema meni s optužujućim pogledom. „Ideš nekud?" Podigao je kartu za Virdžiniju koju sam skinula s interneta i odštampala.

Mozak i osećanja su mi još bili uskomešani zbog ovog novog saznanja, te sam rekla prvo što je uslovno tačno. „Idem kući."

Znala sam da je to loše. Znala sam da je loše jer Brejden nije odgovorio.

Samo što me nije zavitlao kroz zid pogledom koji ne želim nikad više da vidim u njegovim očima pa se okrenuo i zalupio vrata za sobom.

Bez svađe. Bez rasprave.

Ponovo mi se plače. Čim sam počela da popuštam suzama posle godina savlađivanja, izgleda da ne mogu više da ih zaustavim. Usne su mi se tresle i 23

zagrlila sam samu sebe kako bih sprečila drhtaje koji su mi prolazili telom.

Deset minuta kasnije, dovoljno sam se smirila da skuvam kafu i odnesem je u Elinu sobu. Brejden je sedeo u uglu i nije me ni pogledao.

Suvišno je reći da smo stvorili veliku napetost u Elinoj sobi. Svi su čuli da smo se svađali i da je Brejden gotovo izvalio vrata sobe kad ih je tresnuo. Bilo je neprijatno.

Konačno je shvatio da njegovo neraspoloženje kvari Elin slavljenički povratak kući pa je ustao, poljubio je u čelo i rekao da će je kasnije obići. Eli je klimnula glavom i ujela se za usnu od brige dok ga je gledala kako odlazi.

Dobacila mi je pogled kao kriva školarka, a ja sam brzo okrenula glavu.

Elodi i Klark su otišli ubrzo posle toga. Upravo sam htela da ostavim Eli s Adamom kad me je zaustavila. „Šta se dešava s tobom i Brejdenom?" „Eli, neću da te uvlačim u našu dramu dok se oporavljaš." „Ima li to veze s onom bezazlenom laži o Ajli?"

Okrenula sam se i izvila obrvu kad sam videla njen postiđen izraz. „Da. Upravo sam to saznala."

Eli je pogledala Adama, koji se zbunjeno mrštio. „Uradila sam nešto loše."

Klimnuo je glavom. „To sam shvatio. Šta se desilo?" „Rekla sam Džos da smo ručali s Ajlom i Brejdenom i da su se muvali."

Njen dečko se trgao kao Brejden. Već sam primetila da njih dvojica često slično reaguju. Provode previše vremena zajedno. „Nikad nismo ručali s njima. Svratili smo u klub na dve sekunde." „Ova igra više nije zabavna", brecnula sam se, zaboravivši da je Eli pacijent. „Zašto si me lagala?"

Pogled joj je molećiv i skrušen. Toliko je prokleto slatka da bi se izvukla i kad bi ubila nekoga. „Brejden mi je rekao da neprestanim vrzmanjem oko tebe nije postigao ništa i da će se povući kako bi mu se vratila kad počne da ti nedostaje. Rekla sam mu da si suviše tvrdoglava da padneš na to."

U stvari, jeste mi nedostajao. Brejden me predobro poznaje. „Mm", promrmljala sam. „Bila si stvarno nepopustljiva, Džos. Pomislila sam da ćeš se uplašiti ako ti podstaknem ljubomoru i da ćeš požuriti da ga vratiš." Lice joj je bilo bledo kad je pogledala Adama. „Ispalo je potpuno drugačije."

24

„Vidim", promrsio je, trudeći se da potisne osmeh.

Nije smešno! „Sreća tvoja da si se upravo operisala."

Eli se lecnula. „Izvini, Džos." A onda joj se nada rodila u očima. „Htela sam da ti kažem pre operacije, ali toliko sam se uplašila tog dana da sam zaboravila. Ali sad znaš istinu. Možete prestati da se svađate i da se pomirite."

Bio je moj red da uzdahnem. „Sad je on ljut na mene." „Što mu nisi verovala?" „Tako nekako", progunđala sam i zapitala se šta, kog đavola, sad da radim. „Hoćeš li mi oprostiti?", upita Eli tiho.

Prevrnula sam očima. „Naravno. Samo... mani se provodadžisanja. Očajno ti ide." Tužno sam im mahnula i izašla, tiho zatvorivši vrata za sobom.

Sela sam za pisaću mašinu i zagledala se u poslednju stranicu, pokušavajući da dokučim šta sve to sad znači za mene. Doktorka Pričard je rekla da ću zažaliti što nisam iskrena prema Brejdenu. A istina je da sve ono zbog čega sam brinula da nisam dovoljno dobra, da je Brejden previše strastven, šta će biti s nama u budućnosti izgleda tričavo naspram onoga kako sam se osećala kad sam mislila da me ne voli.

Trebalo bi da razgovaram s njim.

Otići ću u Virdžiniju da se suočim s pogibijom svoje porodice.

Ali znam da bi trebalo da razgovaram s njim.

Stani malo. Okrenula sam se u stolici da pogledam policu na kojoj je karta stajala. Nije tamo. A kad bolje razmislim, nisam videla da ju je Brejden vratio.

O bože, ukrao mi je kartu!

Od besa sam dobila luđačku energiju. Strastvenost? Brejden, strastven? On je prokleti bahati govnar! Obula sam čizme, obukla kaput i pogrešno ga zakopčala pa, vrišteći u sebi od besa, zgrabila ključeve i tašnu. Pokušala sam da se smirim kad sam doviknula Eli i Adamu da izlazim. Odgovorili su „dobro" kroz vrata i onda sam izjurila, odmah podigavši ruku da zaustavim taksi.

Ne mogu da mislim. Ne mogu da dišem. To je kap koja je prelila čašu.

Ukrao mi je avionsku kartu!

On je pravi pećinski čovek!

Samo što nisam bacila novac taksisti, izletela pa otrčala niz Kvortermajl do njegovog ulaza. Znala sam da je kamera uključena kad sam pozvonila na 24

interfon pa sam se namrštila, delom očekujući da mi neće otvoriti.

Otvorio je.

Bila je to najduža vožnja liftom u mom životu.

Izašla sam i videla Brejdena kako nehajno stoji pored svojih vrata. Na sebi ima džemper i farmerke. Bos je. Bez reči se odmakao da mi pridrži vrata kad sam promarširala pored njega.

Od silnog besnog ubrzanja umalo nisam izgubila ravnotežu kad sam se okrenula.

Kreten se smeškao dok je zatvarao vrata pa pošao prema meni. „Nije smešno", procedila sam. Verovatno preburno reagujem... ali prošlih nekoliko nedelja sam se borila s čitavom zbrkom osećanja zbog njega.

Dobro, možda sam sama kriva za polovinu tih osećanja i ljuta sam na sebe.

Ali ne mogu da se svađam sama sa sobom, te će on platiti!

Prestao je da se smeška i namrštio se. „Znam da nije prokleto smešno. Veruj mi."

Ispružila sam ruku. „Vrati mi moju kartu, Brejdene. Ne šalim se."

Klimnuo je glavom i izvadio je iz zadnjeg džepa. „Ovu kartu?" „Da. Daj mi je."

Tad je izazvao vulkanski bes. Iscepao je kartu i pustio da delići padnu na pod. „Koju kartu?"

Iako sam u malom mozgu znala da mogu odštampati drugu... odlepila sam.

Ispustivši životinjski urlik za koji nisam ni znala da sam sposobna, bacila sam se na njega i toliko ga jako gurnula da se zateturao. Odjednom mi se sve vratilo. Poslednjih šest meseci uzburkanih osećanja i velikih promena koje je uneo u moj život nesigurnosti, ljubomore, bola u srcu. „Mrzim te!" dreknula sam. Reči su mi same navirale iz usta. Okrenula sam se od njega. „Bila sam dobro dok te nisam srela!" Oči su me zapekle kad sam pogledala njegovo kameno lice. „Zašto?" Glas mi je prepukao i suze mi pocuriše niz obraze. „Bila sam dobro. Bila sam bezbedna i bilo mi je dobro. Pokvarena sam, Brejdene. Prestani da pokušavaš da me popraviš i samo me pusti da budem pokvarena!"

Polako je odmahnuo glavom, blistavih očiju. Ukočeno sam stajala dok mi je prilazio. Zažmurila sam kad me je uhvatio za ruke kako bi me privukao k sebi. „Nisi pokvarena."

242 24

Otvorila sam oči i zagledala mu se u divno lice, zabrinuto, divno lice. „Jesam."

Ljutito me je protresao. „Nisi." Nagnuo je lice prema mom i bila sam prikovana njegovim svetloplavim očima, opčinjena sveducanjem srebrnih prugica u njima. „Džoslin, nisi pokvarena, mala", prošaputao je promuklo, molećivo me gledajući. „Imaš nekoliko problema, ali svi ih imamo."

Još suza je poteklo i usne su mi zadrhtale kad sam prošaputala: „Ne mrzim te."

Pogledi su nam se prikovali. Toliko osećanja, toliko nesigurnosti, toliko svega nagomilalo se medu nama da je atmosfera bila naelektrisana, očajnička.

Brejdenu se izraz promenio, oči su mu zavarničile kad mu je pogled pao na moje usne.

Ne znam koje prvi stigao do koga, ali nekoliko sekundi kasnije njegove usne mrvile su moje. Gotovo bolno mi je skinuo šnalu i kosa mi se rasula po ramenima. Jezik mu je kliznuo do mog. Osetila sam njegov ukus, njegov miris, njegovu snagu svuda oko sebe.

Nedostajao mi je.

Ah još sam ljuta. A po grubom poljupcu znam da je i Brejden ljut. To nas nije zaustavilo. Prekinuli smo poljubac na dve sekunde kako bi mi raskopčao dugmad i strgao mi kaput. Mahnito sam mu svukla džemper pa stala da mu prelazim rukama po toplim, tvrdim grudima i stomaku. Bacila sam se na njega da ga ponovo poljubim, ali Brejden nije završio s mojim svlačenjem. Nestrpljivo sam se izmakla da mu pomognem da mi skine džemper, ali neću čekati više od toga.

Uhvatila sam ga za potiljak i privukla mu glavu svojoj, ljubeći ga da nadoknadim sve one dane što ga nisam ljubila. Bio je to očajnički, senzualni splet jezika i toplog daha. Pica mi je spremno pulsirala od tog vlažnog, vrelog poljupca.

Toliko sam se uzbudila da sam jedva osetila kad me je Brejden nimalo nežno gurnuo uza zid. Odvojio je usne od mojih i spuštao mi poljupce niz vrat.

Gurnuo mi je snažne ruke pod butine kako bih mu obavila noge oko pojasa. Telo mi je skliznulo uza zid, a tvrda kita mi pritisla međunožje, farmerke o farmerke. „Jebote", promrmlja Brejden uzbudljivo dok je spuštao usne prema mojim grudima. Jednom rukom me je držao za zadnjicu, a drugom mi strgao brus.

Hladan vazduh mi prošaputa preko bradavice. Otvrdla je od Brejdenovog

24

poljupca i ciknula sam od navale zadovoljstva kad ju je usnama usisao.

Promešala sam kukovima, trljajući se o njegovu erekciju. „Ne mogu da čekam", prodahtala sam i stegla mu ramena.

Kao da hoće da se uveri u to, otkopčao mi je farmerke pa mi zavukao ruku u gaćice. Zacvilela sam i naslonila se na njegove prste pre nego što su skliznuli u mene. „Bože." Glava mu je pala na moje grudi dok je uvlačio i izvlačio prste. „Tako si vlažna i uska, mala. Uvek." „Sad", zarežala sam i zarila mu nokte u kožu. „Brejdene."

Podigao me je, okrenuo se i našli smo se na kauču. Brzo mi je povukao farmerke niz noge. Otkopčala sam brus dok mi je svlačio gaćice. Izmahnula sam nogom da mu pomognem. Dahtala sam od iščekivanja, uspaljene kože. Legla sam na leđa i raširila noge za njega. „Brejdene, odmah."

Ukočio se dok me je gledao nagu pod sobom, grudi što se podižu i spuštaju od plitkih, uzbuđenih udaha, kose raširene oko mene. Videla sam kako mu se izraz menja; uzbuđenje se nije smanjilo, ali izgledao je nekako nežnije. Dlanom mi je pritisnuo uzdrhtali stomak pa polako podigao šaku između mojih grudi sve do vilice. Namestio se iznad mene i farmerkama mi ogrebao gole noge. „Zamoli me", prošaputao mi je otresito uz usne.

Spustila sam ruke između nas i otkopčala mu šlic. Uvukla sam prste u bokserice i obavila mu ih oko kurca. Izvukla sam ga iz farmerki i videla kako Brejden zatvara oči. Dah mu je zapeo. „Hoću da me jebeš." Liznula sam mu usne, što ga je nateralo da otvori usplamtele oči. „Molim te."

S režanjem koje mi je nedostajalo, Brejden je malo smaknuo farmerke pa spustio šaku preko moje kako bismo ga zajedno usmerili između mojih nogu.

Na najmanji dodir sam se još više ovlažila. Pustila sam ga i uhvatila ga za zadnjicu kad je polako skliznuo u mene. Stegla sam mu dupe, terajući ga da ubrza. Što je i učinio rado. „Jače", prostenjala sam. „Jače, Brejdene. Jače."

To ga uvek podstakne. Poljubio me je i zakucao se do kraja. Zgrčila sam se od uživanja kad me je kitom poljubio tako duboko. Zabacila sam glavu i uzviknula. Krici su postajali sve glasniji dok je slasno nasrtao. Ono što radi u meni, pogled na njega dok se napreže iznad mene, naše uzbuđeno dahtanje i stenjanje, vlažni zvuči seksa sve to me brzo goni ka vrhuncu. Raspala sam se, 24

uzvikujući njegovo ime dok sam svršavala. Orgazam je bio tako jak i pica mi je toliko snažno pulsirala oko njega da sam ga naterala da svrši. Telo mu se zgrčilo kad je pokuljalo iz njega, a kukovi su mu se i dalje trzali napred-nazad, produžavajući nam uživanje.

Najbolji. Seks. U životu.

Brejden zastenja i sruši se na mene. Pomilovala sam ga po zadnjici pre nego što sam podigla ruke na njegova leđa i čvrsto ga zagrlila.

Okrenuo je glavu i spustio mi poznati poljubac na vrat. „Jesi li još ljuta na mene?", promrmljao je.

Uzdahnula sam. „Htela sam da odem kući kako bih uradila ono što je trebalo da učinim pre osam godina. Da se oprostim od svoje porodice."

Brejden se ukočio pa odmakao kako bi me pogledao u oči. Pogled mu odiše kajanjem. „Bože, tako mi je žao, mala. Zbog karte."

Ujela sam se za usnu. „Mogu ponovo da je odštampam. I... razmišljala sam o tome da zauvek ostanem u Virdžiniji kad Eli stane na noge."

Kajanje je brzo iščilelo. „Preko mene mrtvog." „Da, mislila sam da ćeš to reći."

Namrštio se. „Još sam u tebi." „Osećam." Osmehnula sam se, zbunjeno. „Pa, sačekaj bar da izađem iz tebe pre nego što mi kažeš da nameravaš da me ostaviš."

Pridigla sam se da mu poljubim usne. „Još ne znam hoću li to uraditi."

Naviknut na to da ništa u vezi sa mnom nije jednostavno, Brejden je polako izdahnuo i izvukao se. Vratio ga je u farmerke pa seo i pružio mi ruku. Odlučivši da mu verujem, pustila sam da me povuče na noge i popeli smo se do spavaće sobe. Klimnuo je glavom prema krevetu. „Upadaj."

Budući da sam naga, zadovoljena i zaista neraspoložena za svađu, legla sam. Sa zadovoljstvom sam gledala kako Brejden skida sve sa sebe i leže pored mene. Odmah me je privukao k sebi i naslonila sam glavu na njegove tople grudi.

245 24

„Dakle, šta radiš?"

Pravo pitanje. Ali odakle početi? „Imala sam zaista lepu porodicu, Brejdene", rekla sam tiho, a bol koji sam toliko dugo skrivala prožeo je svaku reč. Osetio je to i čvršće me zagrlio. „Mama mi je bila siroče. Odrasla je u hraniteljskoj porodici pa otišla u Ameriku s radnom vizom. Radila je ubliblioteci u studentskom gradu i tamo je upoznala mog tatu. Zaljubili su se, venčali i neko vreme živeli srećno kao u bajci. Moji roditelji nisu bili kao roditelji mojih prijatelja. Kad sam imala četrnaest godina, i dalje su se šunjali i ljubakali kad su mislili da ih ne vidim. Bili su ludi jedno za drugim." Grlo mi se steglo, ali trudila sam se da ne puknem. „Bili su ludi za mnom i Bet. Mama se ponašala preterano zaštitnički i pomalo zapovednički zato što nije htela da se osećamo usamljeno kao ona dok je odrastala." Osmehnula sam se. „Mislila sam da je bolja od svih drugih mama zato što je, pa, imala je kul naglasak i bila je prilično otvorena, ali na veoma smešan način, zbog čega su se neke zatucane domaćice u našoj varoši zgražavale." „Podseća me na nekoga koga poznajem", promrmlja Brejden.

Osmehnula sam se pri pomisli da možda podsećam na mamu. „Stvarno? Pa, ona je bila sjajna. I tata je bio jednako sjajan. On je bio od onih očeva koji te svakog dana pitaju šta ima novo. Uvek je bio tu, čak i kad sam se pretvorila u potpuno novo stvorenje zvano tinejdžerka." Osetila sam kako mi je suza kanula. „Bili smo srećni", prošaputala sam, jedva izgovorivši te reči.

Poljubio mi je kosu i toliko mi stegao ruku da me je gotovo zabolelo. „Mala, tako mi je žao." „Sranja se dešavaju, zar ne?" Brzo sam obrisala suze. „Jednog dana je policija prekinula školski čas da mi kaže kako se tata zakucao u kamion da bi izbegao motociklistu koji je pao s motora. Poginuli su. Mama. Tata. Bet. Izgubila sam roditelje i devojčicu koju nisam stigla da upoznam. Mada sam je dovoljno poznavala da je obožavam. Plakala je ako ne vidi svog omiljenog medu otrcanog, starog smedeg medveda s plavom trakom oko vrata, koji je bio moj i još mirisao na mene. Zvao se Meda. Znam, originalno. Imala je istančan muzički ukus zato što bi prestala da plače čim bih joj otpevala Hansonov 'MMMBop'."

Tužno sam se nasmejala zbog te uspomene. „Kad sam bila neraspoložena, bilo je dovoljno da je podignem, zagrlim, pomirišem i osetim toplinu što izbija iz njenog majušnog tela kako bih znala da je sve u redu. Potpuno sam prsla kad sam ostala bez njih. Prva hraniteljska porodica imala je gomilu dece, te su odrasli jedva primećivali jesam li živa, što mi je odgovaralo jer sam mogla da radim šta god hoću. Uspela bih da umrtvim sve ostalo samo kad bih pravila gluposti zbog 24

kojih sam se osećala kao govno. Prerano sam izgubila nevinost, previše sam pila.

Ali potpuno sam prestala s tim kad je Dru poginula. Prebacili su me u drugu hraniteljsku porodicu u drugom delu grada. Oni nisu bili imućni, ali tamo je bilo manje dece, a jedno je naročito bilo kul. Ona je htela stariju sestru, ali..."

Udahnula sam i osetila kako me ponovo obuzima griža savesti. „Nisam htela da ikome išta budem. Bio joj je potreban neko, a ja joj nisam pružila ništa. Čak ne znam ni šta je bilo s njom pošto sam otišla." Odmahnula sam glavom sa žaljenjem i uzdahnula. „Dok sam bila tamo, bila sam na nekoliko žurki, ne mnogo. Uvek bih završila s nekim tipom koga nisam poznavala niti sam želela da upoznam." Duboko sam udahnula. „Zapravo sam izlazila iste noći svake godine. Na žurku ili u kafić. Nije važno sve dok mi je pomagalo da zaboravim. Osam godina sam zakopavala svoju porodicu, pravila se da nikad nije postojala zato što je kao što si rekao lakše pretvarati se da ih nikad nije bilo nego nositi se s bolom zbog njihovog gubitka. Sad shvatam koliko je to bilo nepošteno prema njima. Prema uspomeni na njih." Stegla sam vilicu da zaustavim suze, ali ipak su potekle i kanule Brejdenu na grudi. „Uvek sam izlazila na godišnjicu njihove pogibije. Ali prestala sam s tim kad sam napunila osamnaest. Te večeri sam otišla na žurku i ne sećam se šta se tamo dešavalo.

Sutradan sam se probudila naga s dva nepoznata mladića."

Brejden opsova sebi u bradu. „Džoslin."

Znam, naljutio se sa zakašnjenjem. „Veruj mi, znam kako je. Bila sam besna na sebe, povređena, uplašena.

Svašta je moglo da mi se desi. A seksualno..." „Nemoj."

Zaćutala sam zbog njegovog pretećeg tona. „Testirala sam se i, bogu hvala, nisu mi preneli ništa. Ali nisam spavala ni sa kim posle toga. Sve do tebe."

Zbog toga me je ponovo čvrsto zagrlio. „Možda nikad neću prestati da se bojim sutrašnjice, Brejdene", priznala sam pribrano. „Plašim se budućnosti i onoga što bi mogla da mi oduzme. Nekad se izbezumim i tada povredim one koji su mi najbliži." „Razumem. Mogu to da prihvatim. Moraš da mi veruješ." „Mislila sam da imaš problema s poverenjem", zagunđala sam. % „Verujem tebi, mala. Ne vidiš sebe onako kako te ja vidim."

Opisala sam mu malo ,,Dž" na grudima. „Verujem ti. Samo nisam očekivala da će me Eli lagati pa sam njenu reč 24

prihvatila kao da je Sveto pismo. Žao mi je."

Brejden je odahnuo. „Volim te, Džoslin. Poslednje nedelje bile su košmarne iz više razloga."

Pomislila sam na dugonogu plavušu zbog koje sam preživela pakao. ,,A Ajla?" „Kunem se da nikad nisam spavao s njom." „Je l' se išta desilo među vama?" Grudi mu se napeše ispod mene. „Brejdene?"

Duboko je uzdahnuo. „Poljubila me je juče. Nisam joj uzvratio. Odgurnuo sam je i rekao joj za tebe."

Načas sam ćutala pa odlučno rekla: „Moraš da je otpustiš."

Brejden otpuhnu. „Priznaješ li konačno da me voliš?" „Ne mogu obećati da će biti lako, Brejdene. Verovatno ću uvek biti pomalo nerazumna u vezi s budućnošću. Mnogo ću brinuti." „Mala, rekao sam ti da mogu to da prihvatim." „Zašto?" „Zato što me", uzdahnuo je, „zasmejavaš, izazivaš i uzbuđuješ kao nijedna druga. Osećam se kao da mi nedostaje nešto suštinski važno kad nisi tu. Toliko važno da se ne osećam potpuno. Nikad ranije nisam imao osećaj da mi iko pripada. Ali ti si moja, Džoslin. Znam to otkako smo se upoznali. I ja sam tvoj.

Ne želim da pripadam nijednoj drugoj, mala."

Podigla sam se na lakat kako bih ga pogledala u oči pa mu nežno poljubila usne i klonula na njega. Čvrsto me je zagrlio kad je poljubac postao dublji.

Zadihala sam se kad sam se konačno odmakla da udahnem. Naslonila sam mu prst na usne, odlučna da jednog dana uživam u ovom zadovoljstvu bez straha da će mi biti oteto. „Misliš li da bi mogao da odeš sa mnom u Virdžiniju? Da vidim šta ću sa stvarima koje su pripadale mojoj porodici."

Oči mu se osmehnuše. Ne mogu opisati šta sam osetila kad sam videla da ga mogu usrećiti. „Naravno. Otići ćemo kad god hoćeš. Ah vratićemo se."

Klimnula sam glavom. „Htela sam da se preselim u Virdžiniju samo zato što sam mislila da si s Ajlom."

248 24

Brejden zagunđa: „Lepo." „Otpustićeš je, je l' tako?"

Zaškiljio je. „Stvarno hoćeš da je otpustim?" „Da li bi me naterao da dam otkaz ako bih ti rekla da me je sinoć Krejg poljubio?" „Shvatio sam. Naći ću joj posao na drugom mestu." „Negde gde ti ne radiš." „Pobogu, ala si zahtevna." „Ovaj, zar si zaboravio kako si me tucao nasuvo pošto me je Krejg poljubio?" „Shvatio sam, ponovo."

Zagnjurila sam mu glavu u grudi. „Mislila sam da sam stvarno uprskala."

Stegao mi je potiljak. „Oboje smo. Ali to je završeno. Odsad ću uzeti stvari u svoje ruke. Mislim da ćemo tako imati mnogo manje drame i da svakako nećemo više raskidati."

Potapšala sam ga po stomaku. „Šta god da je potrebno kako bi lakše podnosio dan za danom, dragi." „Još to nisi rekla, znaš."

Okrenula sam glavu i osmehnula mu se. U sebi sam duboko uzdahnula. „Volim te, Brejdene Karmajkle."

Grudi su mi nabujale kad sam videla njegov širok osmeh. „Ponovi."

Zakikotala sam se. „Volim te."

Brzo je seo i onda ustao iz kreveta, povukavši me sa sobom. Pogurao me je prema pripojenom kupatilu. „Ponovićeš to dok te budem tucao pod tušem." „To tvoje preuzimanje kontrole prilično je uzbudljivo." „Upravo će postati uzbudljivije, mala."

Blago me je tresnuo po dupetu i tiho sam zacikala. Naš smeh je ispunio kupatilo dok smo se zajedno teturali prema tušu.

24

DVADESET ŠESTO POGLAVLJE esi li sigurna da ćeš biti dobro?"

J Eli prekrsti ruke na grudima i uzdahnu. „Ako me to pitaš još jednom, ne morate da se vraćate."

Pogledala sam Brejdena, ali on je odmahnuo glavom. „Ne gledaj me. Nije bila drska dok nisi počela da živiš s njom."

To je tačno.

Eli se nasmejala mom tobože povređenom pogledu i podigla ruke. „Ma hajde, prošlo je mesec dana. Dobro sam. Adam praktično živi ovde, a vas dvoje treba da stignete na avion."

Brejden poljubi sestru u obraz pa krenu prema ulaznim vratima, noseći naš kofer. Na kraju je ispalo dobro što je iscepao kartu pošto je morao da menja raspored i izabrali smo drugi datum kako bi pošao sa mnom. I, iskreno govoreći, hteli smo da budemo sigurni da je Eli dobro pre nego što odemo.

Verovatno joj je drago što će nas se rešiti pošto smo čitav mesec obigravali oko nje zajedno s Adamom i Elodi.

Još nije povratila snagu i često je umorna. I prilično ju je uzdrmalo celo iskustvo. Predložila sam joj da poseti doktorku Pričard i Eli je zakazala prvi razgovor za nekoliko dana. Nadam se da ću joj dobra doktorka pomoći. Pitam se hoće li meni pomoći. Već osećam blagu brigu zbog razdvojenosti. „Džos, taksi čeka." Eli me pogura prema vratima. „Dobro", progunđala sam. „Ali ubiću te ako dozvoliš da ti se išta desi dok nismo tu." „Primljeno." „Kaži Adamu da to važi i za njega." „Upozoriću ga. Hoćeš li sad otići? Čeka te važan zadatak." Čvrsto me je zagrlila. „Volela bih da mogu da idem s tobom."

Stegla sam je pa odstupila. „Biću dobro. Jedan zapovednički poslovni čovek mi čuva leđa." „Čuo sam te", dobaci Brejden s druge strane vrata. Prokletstvo. Mislila sam da je već u taksiju. „Bolje bi bilo da krenem kako ne bih sama putovala." „Javi se kad sletite." „Hoću."

Pozdravili smo se i pustila sam Brejdena da me ugura u taksi. Pregrmeli 25

smo naporan mesec zbog brige za Eli a i dalje brinemo ali mnogo seksa pomirenja svakako je smanjilo pritisak.

I dalje se privikavamo posle čitave zbrke s raskidom, ah ovo novo „zajedništvo" je uzbudljivo. Brejden je otpustio Ajlu, ali našao joj je posao menadžerke u klubu jednog prijatelja. Mislim da je mogla sama da nađe drugi posao toliko je lepa da nervira ali Brejdena je grizla savest.

U suštini ga je menadžerka spopala te nema razloga da ga muči savest, ali ne dopada mu se što je ona njega pokušala da iskoristi. Ne ide to tako u svetu pećinskih ljudi.

A mene je grizla savest što sam se pretvorila u emotivnu zbrku. Kako bih se iskupila, ispraznila sam jedan noćni stočić i dve fioke u komodi za Brejdena. I dalje ne mogu da izbacim iz glave njegov glupi široki osmeh kad sam mu to rekla. Iskočio je iz kreveta usred ljubakanja, moram dodati da bi odeću iz ranca spakovao u fioke.

Kao uzbuđeno detence na božično jutro.

Brejden je uzvratio tako što mi je sutradan dao ključ svog stana. Dala bih mu ključ našeg, ali već ga ima.

Mahom sam ćutala dok smo išli prema aerodromu kao i kad smo stigli tamo. U glavi sam se već nalazila u Virdžiniji. Već smo stigli u Ričmond i odseli u Hiltonu. Tamo se nalazi skladište u kome su advokati držali svu porodičnu pokretnu imovinu dok je nisam nasledila. Umesto da je uzmem, nastavila sam da plaćam skladište. Pošto sam sve pregledala i odlučila šta da radim s tim, Brejden i ja smo pošli u varoš u okrugu Sari u kojoj sam odrasla. Udaljena je malo više od sata od Ričmonda i vožnja je događaj za nas jer zaista dugo nismo upravljali volanom. A Brejden nikad nije vozio desnom stranom.

Razmišljala sam o svemu tome dok nas je Brejden navodio kroz pasošku kontrolu. „Znam da imaš mnogo toga na pameti", rekao je kad je seo ispred naše kapije. „Ali moraš mi reći ako osetiš da ćeš se izbezumiti, važi?" „Važi." Klimnula sam glavom. „Obećavaš?"

Sela sam pored njega i nežno mu poljubila usne. „Obećavam."

Trenutak smo sedeli u prijatnoj tišini.

A onda... „Jesi li raspoložena za seks u avionu?" Zaškiljila sam, a on mi je uputio onaj seksi osmeh koji je kriv za sve. „Moglo bi da bude zabavno."

25

Odmahnula sam glavom i nehotice se osmehnula. „Dragi... s tobom je uvek zabavno." „Mmm." Spustio je glavu prema mojoj i prošaputao mi uz usne pre nego što je na njih spustio vreli poljubac, „Dobar odgovor."

Ričmond, Virdžinija Tri dana kasnije „O, dragi, ne prekidaj", zamolila sam, gužvajući čaršave ispred sebe.

Brejden mi je nežno stisnuo dojku pre nego što je palcem i prstom uštinuo bradavicu. Zastenjala sam dok je ulazio u mene, kružeći kukovima.

Tog jutra sam se probudila na boku i osetila toplinu na leđima, ruku oko struka i kitu već zakopanu duboko u meni. „Svrši za mene, mala", rekao je zadihano, ubrzavajući. „Svrši za mene."

Gurnuo je ruku niz moju spavaćicu i između nogu do kliće.

O božeee!

Zabacila sam glavu i kriknula njegovo ime kad sam svršila.

Brejden se još jednom zario u mene i zakopao svoj uzvik u moj vrat kad mu se telo zatreslo od orgazma.

Klonula sam uz njega. „Dobro jutro."

Osetila sam kako mi se osmehnuo uz vrat. „I tebi." „Biću veoma srećna ako mi bar jednom nedeljno prirediš ovakvo buđenje." „Lepo je to znati." Nežno je izašao iz mene. Okrenula sam se prema njemu i obujmila mu obraz kako bih ga povukla nadole za divan nežan poljubac.

Brejden se namrštio kad se odmakao od mene. „Nema više odugovlačenja. Danas ćemo to obaviti."

Progutala sam knedlu, ali klimnula sam glavom. Stigli smo u Ričmond pre dva i po dana i nisam mogla da izađem iz hotelske sobe, zahtevajući da se neprestano seksamo. Dobro, Brejdenu to nije teško palo jer zaista nema ništa protiv neprestanog seksa, ali brine jer odlažem ono zbog čega smo došli ovamo.

Očigledno mi je vreme isteklo.

Iznajmljeno skladište je samo dvadesetak minuta od hotela, u ulici nedaleko od parka Tri jezera. Videla sam kako Brejden gleda grad dok smo se vozili taksijem do skladišta kasnije ćemo iznajmiti automobil da se odvezemo do 25

varoši u kojoj sam se rodila ali zaista nisam raspoložena da se podsećam države u kojoj sam odrasla. Čekaju me brojne uspomene i, iskreno govoreći, mnogo se plašim.

Momak u skladištu bio je srdačan. Dala sam mu isprave i broj skladišta, a on nas je odveo do niza jarkocrvenih vrata koja izgledaju kao obična garažna vrata. Naglo se zaustavio ispred jednih. „Eto nas." Osmehnuo se i ostavio nas.

Brejden mi je protrljao ramena pošto je osetio moje oklevanje. „Možeš ti to."

Mogu ja to. Unela sam broj na tastaturu pored vrata. Metalna vrata počeše da se podižu. Kad su se napokon podigla sve do tavanice, pogledala sam ispred sebe. Kutije i kutije. Koferi. Kutija za nakit. Drhtavo sam zakoračila unutra i pokušala da umirim disanje pre nego što me savlada napad panike.

Osetila sam Brejdenovu hladnu, krupnu šaku oko svoje. Nežno ju je stisnuo. „Diši, mala. Samo diši."

Osmehnula sam se, nesigurno.

Svakako mogu to da uradim.

25

EPILOG Dablin strit, Edinburg Dve godine kasnije ula sam kako se neko nakašljao i pogledala u ogledalo. Brejden stoji na vratima. Okrenula sam se i odmah podbočila. „Šta radiš ovde? Ne bi trebalo da si tu."

Nežno se osmehnuo, upijajući me pogledom. Istopila sam se. Proklet bio. „Prelepa si, mala."

Pogledala sam haljinu i uzdahnula. „Neverovatno mi je da si me nagovorio na ovo." „Umem da budem veoma ubedljiv kad hoću." Osmeh mu je postao samozadovoljan. „Ubeđivanje je jedno. Ovo... ovo je čudo." Pomno sam ga pogledala. „Stani, jesi li zato došao? Da se uveriš da ću doći?" To mi je zasmetalo. Mnogo. U stvari, srce mi je stalo.

Brejden se namrštio. „Ne. Imam puno poverenje u tebe i znam da ćeš izaći na ta vrata." „Što si onda došao?" „Zato što te nisam video nekoliko dana i nedostaješ mi." „Videćeš me za pola sata. Zar nisi mogao da sačekaš dotle?" „Tamo će biti drugih ljudi." Zakoračio je prema meni i uputio mi onaj pogled.

O, ne. Ne! „To može da čeka." Podigla sam ruku da ga odbijem. „Ti si me nagovorio na ovo. Nisam bila sigurna želim li to da uradim, ali ti si me ubeđivao i uvukao u sve ovo. A želim da bude savršeno to jest... kako treba. Zato izlazi iz sobe, gospodine." Široko se osmehnuo i pošao ka vratima. „Dobro, ti si glavna." Frknula sam na to. „Vidimo se za pola sata." „Brejdene!" Na dovratku se pojavi Eli u haljini boje šampanjca dugoj do poda. „Malerozno je videti nevestu pre venčanja. Izlazi!" Izgurala ga je u hodnik. „Vidimo se uskoro, mala!", dobacio je kroz smeh.

Odmahnula sam glavom ne bih li smirila živce i vrtoglavost dok sam Č

25

gledala svoj odraz u ogledalu. Gotovo sam neprepoznatljiva u venčanici boje slonovače. „Jesi li spremna, Džos?" upita Eli, zadihana pošto je izbacila brata iz stana.

Rijan se stvorila pored nje i mangupski mi se osmehnula. Nosi haljinu boje šampanjca istovetnu Elinoj i zlatnu burmu pored dijamantskog vereničkog prstena koji joj je Džejms poklonio pre nekoliko godina. U braku su osam meseci. „Da. Jesi li spremna, Džos?"

Stojimo u glavnoj spavaćoj sobi, koja je nekad bila Elina, ali sad pripada Brejdenu i meni. U Virdžiniji sam našla nekoliko predmeta koje sam htela da zadržim mamin nakit, Betinu omiljenu igračku Medu, nekoliko albuma s fotografijama i jednu sliku. Sve ostalo smo poklonili ili bacili. Potrajalo je nekoliko dana i potrošila sam mnogo maramica, ali završili smo. Potom smo otišli na groblje da se oprostim od porodice. Bilo je teško. Nisam mogla da zaustavim napad panike i Brejden je neko vreme sedeo na travi pored mene i grlio me dok sam pokušavala da se izvinim mami, tati i Bet što osam godina nisam čuvala uspomenu na njih.

To iskustvo nas je zbližilo. Kad smo se vratili u Škotsku, postali smo gotovo nerazdvojni. Eli i Adam se takođe nisu razdvajali i bilo je previše neprijatno da svi živimo zajedno s obzirom na to da su Eli i Brejden brat i sestra. Nijedno nije htelo da čuje ništa što ima veze sa seksom. I tako se Eli nekoliko meseci posle operacije preselila kod Adama, a Brejden je prodao svoj stan i preselio se u Dablin strit sa mnom.

Godinu dana kasnije, dogovorio se s jednim taksistom da se zaustavi ispred evangelističke crkve u Brantsfildu. Zaprosio me u taksiju, u znak sećanja na to kako smo se upoznali.

Da premotam malo napred. Posle venčanja ćemo provesti medeni mesec na Havajima pa se vratiti u Dablin strit kao gospodin i gospođa Karmajkl. Grudi su mi se stegle i duboko sam udahnula.

Brejden je u poslednje vreme počeo da priča o deci. O deci. Au. Pogledala sam završen rukopis na radnom stolu. Posle dvadeset pisama u kojima su me odbili, javio se jedan književni agent koji želi da pročita ceo rukopis. Prekjuče sam ga poslala mejlom. Dve godine mi je taj rukopis bio kao dete i više puta sam se izbezumila zbog objavljivanja priče svojih roditelja. A Brejden sad hoće pravu decu? Izbezumila sam se kad je to prvi put spomenuo, ali on je samo sedeo i pijuckao pivo dok sam se tiho smirivala. Pogledao me je posle deset minuta i pitao: 255 25

„Jesi li gotova?"

Već se navikao na moja izbezumljivanja.

Pogledala sam fotografiju svojih roditelja na radnom stolu. Kao Brejden i ja, mama i tata bih su strastveni, često su se raspravljali i imali svoje bubice, ah uvek su sve izgladivali jer su se mnogo voleli. Bili su sve ono što ne bi mogli da budu jedno bez drugog. Naravno, nekad je znalo da bude čupavo, ali život nije holivudski film. Sranja se dešavaju. Svađate se, urlate i đavolski se trudite da stignete na drugu stranu nepovređeni.

Kao Brejden i ja.

Klimnula sam glavom Eli i Rijan.

Nekad oblaci nisu paperjasti. Nekad su mračni i debeli. Takav je život.

Dešava se. To ne znači da život nije strašan niti da se više ne plašim. Ali sad znam da ću biti dobro sve dok stojim pod nebom s Brejdenom uz sebe ako se ti oblaci prolome. Zajedno ćemo se zateći na kiši. A znajući Brejdena, on će imati veliki kišobran da nas zaštiti od najgoreg.

To je neizvesna budućnost s kojom mogu da se suočim. „Da. Spremna sam."

25

IZJAVE ZAHVALNOSTI Ne mogu dovoljno zahvaliti svojim čitaocima. Dablin strit je, buduči da je ljubavni roman za odrasle, potpuno nov poduhvat za mene i nisam bila spremna za divan prijem na koji je naišao. Potpuno su me porazile lepe reči i ljubav što su dočekale ovaj roman. Njegov uspEli otvorio je mnoga nova vrata za serijal i upoznao me s nekim divnim ljudima.

Pre svega bih zahvalila Loren E. Abramo, mojoj fenomelnoj agentkinji iz agencije Dajstel i Godrih. Bila si sila, Loren! Ne mogu ti dovoljno zahvaliti što si se zalagala za mene i Dablin strit kao i što si donela neverovatne nove mogućnosti u moj život.

To me dovodi do moje urednice Keri Donovan iz Nju ameriken lajbrerija.

Keri, hvala što si verovala u roman Dablin strit i u mene. Tvoje oduševljenje za svet i junake koje sam stvorila beskrajno me usrećuje i ne mogu dočekati da vidim šta možemo da uradimo zajedno u budućnosti. Želim da zahvalim i Ešli Makonel i Ališi Kanon, prvim urednicama samizdat izdanja Dablin strit a. Sjajne ste, devojke! Hvala na napornom poslu (i primedbama kojima ste me zasmejavale). Takode, ogromno hvala Klodiji Makini (odnosno Fetpapi artu) na nadarenosti, stvaranju slika koje mnogo govore i najviše od svega što si neverovatno divna osoba za saradnju.

Takode bih zahvalila sjajnim književnim blogerima koji ne samo da su pružali neverovatnu podršku Dablin stritu otkako sam obelodanila nameru da objavim ljubavnu priču za odrasle već me podržavaju gotovo od početka moje spisateljske karijere: Šeli Banel, Ketrin Grejms, Rejčel s bloga Fiktshun, Albi Solorcano, Damaris Kardinali, Ani s bloga Once Upon a Twilight, Dženet Volas, Kejt Piterson i Dženi Frit. Uvek me zapanjite svojom neverovatnom podrškom, oduševljenjem i lepim rečima. Svakog dana mi izmamite osmeh.

Ne smem zaboraviti da kažem veliko hvala koleginicama spisateljicama: Šeli Krejn, Tami Blekvel, Mišel Lejton, Kvin Loftis, Ejmi Bartol, Džordži Kejts, Rejčel Higinson i Andželini Kejs. Ne mogu opisati koliko mi je vaše prijateljstvo značilo nekoliko prošlih meseci i koliko je divno imati takve sjajne, ljubazne dame od kojih mogu tražiti pomoć, savet i smeh. Reči ne mogu opisati koliko ste briljantne.

Zaista OGROMNO hvala čitaocima koji su mi ukazali poverenje, ohrabrivali me i terali me da se široko osmehujemkad bih čitala njihove mejlove i komentare na Fejsbuku, Tviteru i Gudridsu. Nemate pojma koliko mi to znači.:) 257 25

I, konačno, posebno zahvaljujem mami i tati; bratu Dejvidu; Kerol; najbližim prijateljicama Ešlin (čestitam, gospođo Voker!), Kejt i Šenin,kao i svim članovima porodice i prijateljima što su bili uz mene i što su takvi kakvi su. Neki delovi Dablin strita lični su za mene, a neki za vas. Nekima je potreban ceo život da nauče važne lekcije; a nama kao da su se prebrzo otkrile. Žalost i gubitak su verovatno najstrašnija bića što postoje. Oni nas uče da brinemo zbog budućnosti i sumnjamo u dugovečnost zadovoljstva, zbog čega ne možemo da uživamo u sreći kad je imamo. Ali gubitak ne bi trebalo da bude zastrašujuće biće. Ono bi trebalo da bude mudro biće. Trebalo bi da nas nauči da se ne bojimo od toga da sutra možda nikad neće doći, već da živimo punim plućima kao da se sati tope poput sekundi. Gubitak bi trebalo da nas nauči da pazimo na one koje volimo, da nikad ne činimo ništa što će ishoditi kajanjem i da se radujemo sutrašnjici sa svim njenim obećanjima.

Nekad snaga i hrabrost nisu najvažnije. Ponekad je najhrabrije uživati u onome što imamo i ostati pozitivan u vezi s onim što nas čini srećnim. Lako je i uobičajeno bojati se života. Daleko je teže naoružati se dobrim raspoloženjem uprkos svim lošim događajima i svakog dana zakoračiti u sutrašnjicu kao borac.

Mojoj porodici i prijateljima: vi ste najjači borci koje poznajem.

25

O AUTORU SAMANTA JANG je dvadesetšestogodišnja škotska spisateljica koja je 2009. diplomirala na Edinburškom univerzitetu. Završila je antičku i srednjovekovnu istoriju, što u suštini znači da voli starinu. Od februara 2011. Samanta sama izdaje tinejdžerske romane, koji su bestseleri na Amazonu. Napisala.je četiri serijala deset romana i jednu novelu. Dablin strit je njen prvi korak u beletristici za odrasle.

Za više podataka o Samantinim romanima za odrasle, posetite http://www.ondublinstreet.com.

Za podatke o njenim tinejdžerskim romanima, posetite www.samanthayoungbooks.com.

25