REGION ŠARA-KORAB-KORITNIK

REGION ŠARA-KORAB-KORITNIK Otkrivanje prirodnog i kulturnog nasleđa duž Balkanskog zelenog pojasa

1

© Toni Stojanovski

2

Svrha ove brošure je da istakne raznovrsne mogućnosti za turizam u regionu Šara-Korab-Koritnik na Zapadnom Balkanu.

Pridružite nam se u otkrivanju skrivenog kutka Evrope poznatog po nesvakidašnjoj prirodi, bogatoj istoriji i gostoprimstvu. Prepustite se pešačenju i vožnji bicikla, tradicionalnoj arhitekturi, degustaciji jela spremljenih po vekovima starim receptima, zimskim sportovima i razovrsnim aktivnostima i tako otkrijte raznolikost živopisnih predela i nacionalna blaga ovog područja.

Brošura je napravljena u sklopu projekta „Održiva budućnost za region Šara-Korab-Koritnik“, uz finansijsku podršku Nemačke federalne fondacije za životnu sredinu (DBU) i dobrotvorne organizacije Aage V. Jensen.

Autor brošure: Stephanie Gentle, rukovoditeljka projekta „Održiva budućnost za region Šara-Korab-Koritnik“ nevladine organizacije „Zaštita i očuvanje prirodne sredine u Albaniji“ („Protection and Preservation of Natural Environment in Albania“ - PPNEA) Autori priloga: Arben Mehmeti, Ardita Dinaj, Arta Starova, Blerta Avdia, Bukurosh Onuzi, Frosina Pandurska-Dramikjanin, Hajrush Kurtaj, High Scardus Trail Organization/Trail Angels, Kontura LTD, Nebi Bardhoshi, Sandra Wigger, Spase Shumka, Xhevahir Doçaj Dizajn: Ministarstvo komunikacija Prednje korice: Planina Ljuboten, autor: Toni Stojanovski Zadnje korice: Jutarnji kamen, Šištavec, autor: Pedaling Pictures Septembar 2023.

3

Livadičko ledničko jezero

4

Engleskinja Edith Durham, svetska putnica, spisateljica i antropološkinja, posetila je ovaj kraj 1908. godine i o tome napisala:

"

Mislim da nijedno mesto gde žive ljudi nije na mene ostavilo toliki utisak veličanstvene izolovanosti od celog sveta. To je mesto smežuranih vekova, gde bi reka mogla biti izvor sveta, a njene obale prikladan dom osnovnih nagona-strasti, crvenih i brzih.

5

"

-

© Toni Stojanovski

Winter pogled Zimski view ofna Tito’s Titov Peak, vrh,the najviši highest vrh masiva summit Šarthe in planina, Shar Mountain koji se prostire Rangeduž along granice the border između Severne Makedonije between North Macedonia i Kosova. and Kosovo.

6

SADRŽAJ UPOZNAVANJE GETTING FAMILIAR SA REGIONOM WITH THE REGION 08 - 09

PRIRODNI TURIZAM

NATURE TOURISM

PLANINSKI MOUNTAIN I SPORTSKI & SPORTS TURIZAM TOURISM

10 - 17

18 - 25

KULTURNI CULTURAL I VERSKI & RELIGIOUS TURIZAM TOURISM 26 - 29

SEOSKI TURIZAM

RURAL TOURISM

GASTRONOMSKA FOOD ISKUSTVA EXPERIENCES

7

30 - 33

34 - 37

© Toni Stojanovski

UPOZNAVANJE SA REGIONOM Region Šara-Korab-Koritnik nalazi se u središtu Balkanskog poluostrva i prostire se duž severozapadnog dela Severne Makedonije, južnog Kosova i severoistočne Albanije. Ovo prekogranično zaštićeno područje obuhvata ukupnu površinu od 2.400 kvadratnih kilometara i sastoji se od tri nacionalna parka: Nacionalnog parka „Šar planina“ na Kosovu (od 1986. godine), Parka prirode „Korab-Koritnik“ u Albaniji (od 2011. godine) i Nacionalnog parka „Šar planina“ u Severnoj Makedoniji (od 2021. godine), uključujući i susedni Nacionalni park „Mavrovo“ u koji su integrisana ekološki značajna područja.

Uprkos svojoj veličini, ovaj region je i dalje uglavnom nepoznat za posetioce. Pa ipak, on nudi neverovatnu raznolikost staništa i vrsta koje tamo žive, brojne mogućnosti za aktivnosti na otvorenom, kao i spektakularno kulturno nasleđe. Iako posebne odlike ovih planinskih predela brižljivo čuvaju njihovi meštani, one nisu naširoko prepoznate kao način za promovisanje turizma i poboljšanje egzistencije često izolovanih lokalnih zajednica. Svrha ove brošure je da istakne prirodne, kulturne i turističke vrednosti u regionu Šara-Korab-Koritnik, jednom od bisera Evropskog zelenog pojasa.

Kosovo

Gostivar

8

OD GVOZDENE ZAVESE DO EVROPSKOG ZELENOG POJASA Sve do 1990. godine, Evropa je Gvozdenom zavesom bila podeljena na dva dela. Albanija, Severna Makedonija i Kosovo bili su podeljeni na različite frontove, stvarajući zabranjenu zonu na području Šara-Korab-Koritnik, koja je bila obeležena bodljikavom žicom, osmatračnicama i strahom od napada. Kod meštana su i dalje prisutna sećanja na vojnike i opasnost koja je pretila sa druge strane.

Po završetku Hladnog rata, duž bivše Gvozdene zavese naznačena su zaštićena područja u okviru mreže koja je danas poznata pod nazivom Evropski zeleni pojas. Ova izvanredna mreža prostire se duž više od 12.500 kilometara i povezuje izuzetno vredne prirodne i kulturne predele u 24 zemlje.

Balkanski zeleni pojas čini njen najjužni deo.

Evropski zeleni pojas danas obuhvata raznovrsna staništa koja su uglavnom ostala netaknuta zahvaljujući udaljenosti mesta na kojima se nalaze i ograničenoj ljudskoj intervenciji. Ova inicijativa usmerena je na podsticanje održivog razvoja kroz uspostavljanje ravnoteže između ljudskih aktivnosti i prirode, kao i na stvaranje društveno-ekonomskih prilika za lokalne zajednice. Ona je simbol ujedinjene, panevropske saradnje.

http://www.europeangreenbelt.org/ VIŠE INFORMACIJA MOŽETE PRONAĆI NA VEBSAJTU: WWW.EUROPEANGREENBELT.ORG

© Azem Ramadani 9

PRIRODNI TURIZAM U regionu Šara-Korab-Koritnik smeštena su dva planinska masiva, Šarski i Korabski, koji se odlikuju strmim stenovitim vrhovima na severnoj strani i blažim padinama na južnoj strani. Na njihovim padinama se nalaze ogromne livade, pašnjaci i šume, uključujući drevne sastojine endemskih vrsta makedonskog i bosanskog bora.

Alpski predeo ovih planina smatra se jednim od naznačajnijih u jugoistočnoj Evropi i čuven je po svom neverovatno raznovrsnom spektru staništa.

© Sa ndra Wigger

Tu se nalaze brojni planinski vrhovi od preko 2.000 metara nadmorske visine, uključujući 22 vrha od preko 2.500 metara. Sa 2.764 metra nadmorske visine, Korab je najviša planina u regionu, koja se nalazi na granici između Albanije i Severne Makedonije, a njen istoimeni vrh je najviši vrh u obe zemlje. Titov vrh na nadmorskoj visini od 2.747 metara je najviši vrh Šar planine.

KORAB

TITOV VRH

© Pedaling Pictures

© Toni Stojanovski 10

U okviru sliva reke Drim, ogromna mreža reka i potoka predstavlja žilu kucavicu ovog regiona.

Glavne reke su Drim, Lepenac, Lumbardi/Bistrica i njihove pritoke: Ljuma, Buštrica, Manastirica, Koriša, Ljubiša, Jaglenc, Topluga, Kepuza i Vermica.

Masivi Šar planina i Korab-Koritnik posebno su poznati po svojim alpskim i ledničkim jezerima, od kojih se 39 nalaze na nadmorskoj visini od 1.936 do 2.340 metara.

Neka od najpoznatijih su Skakaličko jezero (2.340 m), Dobroško jezero (2.340 m i 2.300 m), Belo jezero (2.280 m), Krivošijsko (2.250 m) i Livadičko jezero (2.173 m). Sva jezera su atraktivna za planinare i turiste.

© Olsion Lama

© PPNEA/SKK

CRNO JEZERO, ŠAR PLANINA

© Toni Stojanovski

CRNO JEZERO, RADOMIRE

© Pedaling Pictures

BOGOVINJSKO JEZERO, ŠAR PLANINA

© Toni Stojanovski 11

Korabski masiv pravi prirodnu granicu između Severne Makedonije (pogled s leve strane) i Albanije (pogled s desne strane). Pešačka staza na planinskom grebenu, koja je prikazana na slici, vodi do Koraba, najvišeg vrha u obe zemlje.

12

13

© Pedaling Pictures

ŽIVOTINJSKI SVET Područje masiva Šara i Korab-Koritnik predstavlja centar biodiverziteta. Zbog ogromnog prostranstva i raznovrsnog terena koji obuhvata nefragmentisana šumska područja, lednička jezera, alpske padine, travnate površine i brojne planinske potoke, ova grupa planina pruža odlično okruženje za raznovrsne divlje životinje.

Posebno valja napomenuti da se ovde nalazi oko 150 retkih i endemskih vrsta.

Na ovom području obitava preko 50 vrsta sisara, uključujući dinarsko-pindskog mrkog medveda, balkansku divokozu, evroazijskog vuka i kritično ugroženu vrstu balkanskog risa. Kako su ovim velikim sisarima za opstanak potrebna prostrana staništa, pogoduju im zaštita i prelazi koje im planine pružaju. Ostale vrste zastupljene na ovom području su: evropska divlja mačka, evroazijski jazavac, evroazijska vidra, evropska kuna zlatica, crvena lisica, srna i divlji vepar, od kojih mnoge spadaju u retke i globalno ugrožene vrste.

Lynx lyn xb al

Ursu sa rc to

Can is l up us

©

PPN EA/BLRP

us nic ca

s

©

©

PPN EA/BLRP

PPN EA/BLRP

NAJMANJE 50 VRSTA SISARA MOŽE SE NAĆI U PREKOGRANIČNOM PODRUČJU ŠARA-KORAB-KORITNIK, KAO I NA PODRUČJU PLANINE MAVROVO.

Na ovom području postoji mnogo različitih vrsta ptica, kao što su zlatni orao, beloglavi sup, sivi soko, soko lastavičar, jarebica kamenjarka, sova ušara, alpski popić, zidarčac, žutokljuna galica, crvenokljuna galica i snežni vrabac. Neke od njih su trajno nastanjene u ovom regionu, dok druge spadaju u ptice selice. Ovo područje predstavlja dom i za sedamnaest vrsta gmizavaca i dvanaest vrsta vodozemaca, kao što su kratkonogi gušter, zmija šarka i grčka žaba.

ni Aze m Ramada

PREKO 125 VRSTA PTICA GNEZDARICA

s ro ©F

©

ik jan in

Zabeleženo je i preko dvadeset pet vrsta riba, među kojima su i ohridska pliska i skadarska mrenica, koje spadaju u posebno značajne vrste koje je potrebno zaštititi. Na ovom području se takođe nalaze razne vrste beskičmenjaka, od kojih mnoge obitavaju duž obala potoka, na krečnjačkim liticama i u plitkim podzemnim staništima i pećinama.

in aP m andurska-Dra

©

17 VRSTA GMIZAVACA

ki To ni Stojanovs

12 VRSTA VODOZEMACA

©

ni Aze m Ramada

BROJNE VRSTE BESKIČMENJAKA © Toni Stojanovski

14

BILJNI SVET

ula nd ve

Kombinacija kontinentalne i sredozemne klime u slivu reke Drim pruža idealnu sredinu za brojne vrste, a posebno za vaskularne biljke.

Planinski masivi Šara-Korab-Koritnik su dom za preko 2.000 vrsta vaskularnih biljaka, od kojih mnoge spadaju u endemske, retke ili ugrožene vrste. Planinski izvori i obale potoka imaju poseban značaj jer tu žive mnoge lokalne endemske vrste. Ukupno gledano, preko 150 biljnih vrsta su jedinstvene za ovaj mali planinski region.

La

©

PP N

EA/SK

K

Cal en

nsis arve la du

BOROVE ŠUME LEŠNICE

©

ni

Az em Ramada

Ge n

lutea na tia

©

© Toni Stojanovski

PP N

EA/SK

K

Drvo platana je jedan od najznačajnijih, prirodnih istorijskih spomenika Prizrena.

Nalazi se na ivici reke Bistrice i datira iz 14. veka.

© Stephanie Gentle

© Pedaling Pictures 15

LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE Ljudi koji žive na Kosovu, u Severnoj Makedoniji i Abaniji imaju dugu tradiciju branja i uzgajanja samoniklog bilja.

Ovaj region je poznat po proizvodnji visokokvalitetnih čajeva i začina, koja predstavlja važnu delatnost i izvor prihoda za mnoge porodice u seoskim sredinama.

Neki od najpopularnijih proizvoda obuhvataju borovnicu (crnu borovnicu), žutu lincuru, kleku, koprivu, šipak, glog, divlju jabuku, šumsku jagodu, majčinu dušicu, jagorčevinu, zovu, kamilicu, nanu, origano, beli slez, praziluk, različak, neven, žalfiju, kantarion, hajdučku travu, šarplaninski čaj i uvu.

U ovom regionu je uobičajeno da se plodovi, listovi, kora, koren, seme ili cvetovi biljaka upotrebljavaju zbog svojih terapijskih koristi i posebnih lekovitih svojstava. Bilje se vekovima koristi za zadovoljenje nutritivnih i zdravstvenih potreba. Branje i uzgajanje lekovitog bilja čini bitan deo seoskog načina života.

© PPNEA/SKK

© PPNEA/SKK

© Pedaling Pictures

16

© Pedaling Pictures

"

Sakupljanje nedrvnih šumskih proizvoda i uzgajanje lekovitog i začinskog bilja ima poseban ekonomski značaj jer obezbeđuje prihode stanovnicima zabačenih seoskih područja i sprečava iseljavanje mladih sa područja Šara-Korab-Koritinik. U cilju očuvanja biodiverziteta i održivog razvoja, lekovito i začinsko bilje počelo je da se uzgaja i u regionu Šara-Korab-Koritinik.

– Arben Mehmeti, profesor Univerziteta u Prištini

"

© Hajrush Kurtaj

ŠUMSKE BOROVNICE Region Šara-Korab-Koritnik poznat je po borovnicama, koje se često nazivaju „crne borovnice“. Ove šumske borovnice su sitnije, ali bogatije antioksidansima. Šumske borovnice, koje obilato rastu u poljima i dolinama ovog planinskog područja i beru se za lokalnu upotrebu i za potrebe izvoza, cenjene su zbog svojih lekovitih svojstava i doprinosa jačanju imuniteta.

Berba borovnica donosi koristi za regionalnu privredu. Međutim, neregulisana berba uzrokovala je opadanje broja biljaka šumskih borovnica. Radi njihovog očuvanja, važno je izbegavati oštećenje grana i kontrolisati uzgoj kako bi prirodno stanište ovog ukusnog voća ostalo netaknuto.

© PPNEA/SKK

© Pedaling Pictures 17

PLANINSKI I SPORTSKI TURIZAM

Masivi Šara i Korab-Koritnik nude kombinaciju prelepih predela i aktivnosti, savršenu za opuštajući ili avanturistički odmor.

Osim neverovatnog životinjskog sveta, nacionalni parkovi nude i širok spektar aktivnosti na otvorenom. Kroz ovo područje vijugaju pešačke i biciklističke staze, nudeći razne mogućnosti, od kratkih šetnji po živopisnim selima do višednevnih pešačkih tura za strastvene ljubitelje pešačenja. Posetioci mogu da uživaju i u aktivnostima kao što su posmatranje ptica, „trail“ trčanje, kampovanje, vožnja kajaka, skijanje i zimsko pešačenje, kao i da učestvuju u uzbudljivim avanturama poput brdskog biciklizma, paraglajdinga i penjanja po stenama. Bilo da više volite da samostalno istražujete predele, unajmite vodiča za personalizovanu maršrutu, bilo da se pridružite u potpunosti organizovanoj turi, prirodna lepota ovog regiona koja oduzima dah predstavlja savršenu kulisu za nezaboravnu avanturu na otvorenom tokom cele godine.

© Toni Stojanovski

© Besmir Billa 18

© Besart Halilaj

Bilo da tražite pešačku avanturu koja će vas napuniti energijom ili mirno utočište u prirodi, planine, pašnjaci, široka otvorena prostranstva i neverovatni predeli nude živopisne rute i opcije smeštaja koje će zadovoljiti svakog ljubitelja aktivnosti na otvorenom.

© Pedaling Pictures

© PPNEA/SKK

© Pedaling Pictures

© Bukurosh Onuzi

© Toni Stojanovski

© Azem Ramadani

19

PLANINARSKA STAZA „SKARDUS“ „Planinarska staza „Skardus“ predstavlja nagrađivanu inicijativu za promovisanje održivog planinskog turizma u udaljenim pograničnim seoskim područjima Albanije, Severne Makedonije i Kosova kroz pokretanje dugačke pešačke staze.”

- Organizacija „High Scardus Trail“/„Trail Angels“ Ova staza većim delom prolazi kroz planinske masive Šara i Korab-Koritnik. Neki delovi staze su veoma udaljeni i godinama su dom isključivo meštanima lokalnih sela ili pastirima i njihovim stadima. Ona je i dalje relativno nepoznata i jedna od najmanje posećenih pešačkih staza u Evropi.

Duž ove rute, planinari mogu da se popnu na najviši vrh Albanije i Severne Makedonije i vide obilje ledničkih jezera, planinskih izvora, starih torova za ovce i rustičnih sela.

©O penStreetMap

© Pedaling Pictures

Etapa u okviru Planinarske staze „Skardus“, kad se preko Koraba pređe iz Severne Makedonije u Albaniju, odlikuje se izuzetnom lepotom. Alpska ruta prolazi kroz raznoliki predeo koji obuhvata prostrani planinski teren, stenovite deonice i meke livade sa katunima raštrkanim celim putem. Kad se spustite dole, dočekaće vas šarmantno planinsko selo Radomire.

Planinarska staza „Skardus“ prolazi kroz šest nacionalnih parkova, od kojih se dva nalaze u Severnoj Makedoniji, jedan na Kosovu i tri u Albaniji. Aktuelne i sofisticirane usluge i centar za rezervacije biće realizovani u okviru zajedničkog projekta nemačkog GIZ-a i austrijske organizacije stručnjaka za održivi turizam „Trail Angels“, u tesnoj saradnji sa lokalnim stručnjacima, radi obezbeđivanja pristupa međunarodnoj planinarskoj zajednici.

- Organizacija „High Scardus Trail“/„Trail Angels“ © Matthew Nelson 20

"

Kada ljudi planiraju da po prvi put otputuju u ovaj region i njegovu okolinu, često imaju utisak da putuju u neki daleki svet satkan od legendi, mesto gde se intenzivno prepliću sadašnjost i prošlost, omeđeno gorama koje oduzimaju dah, istaknutim planinskim vrhovima i beskrajnim pašnjacima. Ako želite da vidite drugačiju Albaniju, Kosovo i Severnu Makedoniju — udaljenu od velikih bučnih gradova, koja ume da čuva stare običaje i tradiciju — onda ovaj region predstavlja pravi izbor za vas.“ - Bukurosh Onuzi, stručnjak za turizam

"

© Azem Ramadani

Spuštanje niz Korab, sa Nacionalnim parkom „Mavrovo“ i Mavrovskim jezerom u daljini.

"

Pešačenje Planinarskom stazom „Skardus“ pomoglo mi je da shvatim povezanost geografije, istorije i kulture ovog regiona. Na mene je najveći utisak ostavila interakcija sa pastirima duž staze i prilika da zavirim u njihov autentični, tradicionalni način života.

- Stephanie Gentle, PPNEA

© Pedaling Pictures

21

"

Selo Radomire i Crno jezero, Albanija

22

23

© Pedaling Pictures

Ceripašina, Popova Šapka u Severnoj Makedoniji

24

© Toni Stojanovski

ZIMSKE AKTIVNOSTI Iako region Šara-Korab-Koritnik mami brojne posetioce u proleće i leto, njegov potencijal za zimski turizam podjednako je izuzetan.

Kada zimi sneg prekrije ovo područje, ono postaje istinski jedinstvena destinacija. Velika mreža pešačkih staza, zaleđena jezera i skijaška sezona koja traje oko 120 dana godišnje nude obilje mogućnosti za avanture na otvorenom i spokojno opuštanje.

Za ljubitelje zimskog planinarenja, šumske staze i usponi na najviše vrhove pružaju spokojnu atmosferu i poglede koji oduzimaju dah, što predstavlja idealan izbor za obnavljanje kontakta sa prirodom.

Varošice i sela postaju čarobne destinacije koje nude lepotu, toplo gostoprimstvo i avanture tokom zimske sezone. Dobro razvijeni zimski turistički centri u regionu uključuju Brezovicu na Kosovu, Popovu Šapku u Severnoj Makedoniji i Šištavec u Albaniji. Širok izbor pansiona, planinarskih domova i autentičnih restorana može da zadovolji razne želje i ukuse.

© Toni Stojanovski

U okviru Planinarske staze „Skardus“ u Severnoj Makedoniji nalazi se „Ljuboten“, prvi planinarski dom u toj zemlji. On služi kao tradicionalno utočište, savršeno za odmor, upoznavanje sa makedonskim načinom života u kolibi i uživanje u fantastičnom pogledu na Tetovsku dolinu. Ovaj lokalitet je idealno mesto da se napune baterije pre prelaska na izazovnije etape u okviru Planinarske staze „Skardus“.

"

© Toni Stojanovski

25

KULTURNI I VERSKI TURIZAM Region Šara-Korab-Koritnik je uronjen u vekovnu istoriju i kulturu.

Tokom vekova, kada su tamošnje kotline i gradska područja bili okupirani od strane rimskog, vizantijskog i osmanlijskog carstva, ove neprobojne planine bile su područja relativne slobode i političke autonomije. Pijace u gradovima i selima u podnožju planina - poput Tetova, Prizrena i Šištavca - dugo su služile kao mesta za razmenu dobara između planine, polja, grada i carstva.

Katoličanstvo, pravoslavlje i islam oblikovali su mešavinu različitih tradicija u regionu. Odnosi između različitih etničkih grupa i naroda albanskog, goranskog, makedonskog, srpskog i turskog porekla obogaćuju raznolikost tradicija i običaja.

Ovaj predeo je načičkan džamijama i hamamima iz osmanlijskog doba i pravoslavnim crkvama velike arhitektonske i umetničke vrednosti. Mnogi verski spomenici ujedno služe i kao nacionalni spomenici kulture. Prisutni su i elementi kalendara iz prethrišćanskog doba. Posebni festivali, obredi, rituali i društveni običaji u čast sunca, planine, vode i vatre i dalje se održavaju u nekim selima, tako čuvajući fascinantnu i bezvremenu kulturu.

PANORAMA PRIZRENA

© PPNEA/SKK © Pedaling Pictures

© Besart Halilaj

26

© PPNEA/SKK

Novi talas turizma u okviru područja Šara-Korab-Koritnik je pokretač procvata kulturne turističke scene.

Meštani su zainteresovani za očuvanje svoje gastronomske kulture i lokalne baštine kako bi ih ponudili kao deo turističkog iskustva. Primer ovog trenda je inicijativa albanske vlade pod nazivom "100 turističkih sela", u koju je uključen veći broj sela u sklopu Parka prirode „Korab-Koritnik“ i duž Planinarske staze „Skardus“.

© Azem Ramadani

" © Pedaling Pictures

U ovom regionu postoji značajna kulturološka veza između mnogih stanovnika koji se prvenstveno bave stočarstvom i poljoprivredom. Njihovi životi kreću se u zajedničkom ekonomskom i društvenom krugu, utemeljenom na drevnom kalendaru koji vodi poreklo još od paganskih vremena. Na tom kalendaru iz prethrišćanskog doba zasnovani su njihovi poslovi oko poljoprivrede i stoke, a njihovi životi duboko su isprepletani sa prirodom.”

- Nebi Bardhoshi, stručnjak za kulturnu baštinu

Sledećih nekoliko praznika pružaju jedinstveni uvid u duboko ukorenjenu tradiciju ovog regiona i njegovu skladnu povezanost sa prirodom.

LETNJI DAN: Proslavlja se u martu i označava kraj zime i ponovno buđenje prirode. Na Šari i Koritniku je običaj da se tada sprema tradicionalno jelo flija. Zanimljivi su i rituali šišanja, gde devojčice (a u nekim selima i dečaci) simbolično seku kosu, koja se baca u reku dok se istovremeno izgovaraju molitve za zdravlje i pročišćenje, praćene drugim ritualima, poput kačenja klinova na drveće i vezivanja narukvica sa simboličnim nitima.

„SHENGJERGJI“ (ĐURĐEVDAN): Ovaj praznik se održava 5. i 6. maja, kada se proslavlja radost izlaska iz zime. Obeležava se izvođenjem stoke i ovaca na letnje pašnjake u planinama i započinjanjem poljoprivrednog ciklusa. Posmatrajte rituale koje izvode devojčice, uključujući šišanje, branje cveća i sakupljanje bilja za ishranu stoke. Prepustite se uzbudljivim konjskim trkama i tradicionalnim plesovima, gde zanosni mladoženjin ples predstavlja centralni događaj u živopisnom selu Šištavec.

„BUZMI“: Ovaj festival se održava u septembru ili krajem avgusta u nekim selima i označava ulazak u zimu. Neka sela, naročito ona u podnožju Šar planine kod Tetova, imaju ritualnu praksu vezanu za brak, koja uključuje pečenje posebnog hleba, obredno obedovanje i proročke snove. Festival je praćen pesmom, plesom i obredima koji simbolizuju „sunce u povoljnom položaju“ i početak zime.

27

"

Unutrašnjost tekije Rufai u Prizrenu, na Kosovu

28

© Stephanie Gentle 29

SEOSKI TURIZAM Region Šara-Korab-Koritnik pretežno se sastoji od ruralnih područja. Ovo veliko prostranstvo sa razuđenim i uglavnom nepristupačnim terenom, koji je pružio utočište lokalnim zajednicama i omogućio da njihov osobeni identitet tokom vekova ostane netaknut, nalazi se u delu Balkana koji je danas poznat po tome što ima jedan od najnižih nivoa društveno-ekonomskog razvoja u Albaniji, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji.

Tamošnje zajednice istorijski su se izdržavale pastoralizmom, poljoprivredom, pčelarstvom, branjem orašastih plodova i sakupljanjem samoniklog bilja. Iako je u poslednjih nekoliko decenija došlo do promena u ekonomskim i industrijskim sistemima, ovi tradicionalni poslovi ostali su važan izvor prihoda koji dopunjuje sredstva za život meštana u seoskim sredinama.

Raznovrsna prirodna i kulturna blaga pažljivo se čuvaju kroz tradiciju, običaje i rituale. U poslednjih nekoliko godina, aktivnosti poput pešačenja, kampovanja i boravka u prirodi postale su popularne. Ta iskustva poboljšana su zahvaljujući jedinstvenim muzejima, zanosnim atrakcijama i pansionima koji nude autentična lokalna jela i izuzetno gostoprimstvo. Zahvaljujući tome, turizam sada daje značajan doprinos ruralnom razvoju. © Aco Gelevski

© Azem Ramadani

© PPNEA/SKK

© PPNEA/SKK 30

TRADICIONALNO PASTIRSTVO Pastirstvo je tradicionalna aktivnost koja ostaje važan deo kulture ovog regiona.

Seoske zajednice se stotinama godina oslanjaju na ovce i koze kao izvor hrane i drugih resursa. U zavisnosti od godišnjeg doba, životinje se premeštaju s jednog mesta za ispašu na drugo, prema dostupnosti hrane — leti pasu u planinama, a zimi u dolinama. Kretanje stoke u zavisnosti od godišnjeg doba predstavlja osnovu seoske tradicije i seoskog načina života.

Tradicionalne rase ovaca u ovom regionu su ruda i šarplaninska ovca, koje su veoma izdržljive i mogu da prelaze velike razdaljine. One su pogodne za ovo geografsko područje i planinsku klimu. Pastiri ih koriste za proizvodnju mesa, mleka, mlečnih proizvoda i vune.

© Toni Stojanovski

Svako stado ovaca ima svoje verne pratioce — ovčarske pse. Šarplaninac, koji je još poznat pod nazivom ilirski ovčarski pas, je ovčarski pas prvog izbora u regionu Šara-Korab-Koritnik. Ovi psi imaju dve svrhe: da štite stoku od divljih životinja i pomažu u vođenju stada do pašnjaka.

© Arta Starova

Planinari bi trebalo da se drže podalje od stada ovaca. Ovčarski psi su veoma veliki i mogu da budu agresivni. Ako naiđete na njih, ostanite nepomični i pravite buku dok pastir ne dođe (pastiri se obično nalaze u blizini). Ako ne možete da nađete pastira, udaljite se polako i mirno, izbegavajući nagle pokrete jer to kod ovčarskih pasa može da izazove agresiju.

31

TRADICIONALNO PRAVLJENJE SIRA

Pravljenje sira je još jedna tradicionalna aktivnost po kojoj se ističe jugoistočna Evropa. Region Balkana poznat je po svojim osobenim lokalnim sirevima.

Beli pastirski sir, poznat pod nazivom „djathë i bardhë“ na albanskom jeziku i „belo sirenje“ na makedonskom jeziku, je osnovna namirnica ovog regiona. Ovaj sir u salamuri ima jak, slani ukus i teksturu koja se mrvi. To je uobičajeni pastirski proizvod koji se pravi od ovčijeg mleka. Jedinstveni ukus daju mu trava i lekovito bilje koje ovce pasu. Pastirski sir je popularna namirnica širom planinskog venca, koja se tradicionalno pravi u mnogim domaćinstvima i čini važan deo tradicionalne ishrane meštana selâ u ovom regionu.

Pastirske porodice u regionu Šara-Korab-Koritnik prave sir na tradicionalan način. Sir obično prave sirari u katunima. Svaki katun ima svoje prostorije za pravljenje i čuvanje sira, a temperatura u te dve prostorije održava se na 5-10 stepeni celzijusa kako bi sir pravilno sazreo i bio dobro očuvan.

© Toni Stojanovski

© Toni Stojanovski

Pored belog sira, proizvode se i razni drugi sirevi, kisela pavlaka, maslac i jogurt. Ovi mlečni proizvodi se potom lokalno prodaju restoranima, prodavnicama hrane i neposredno na poljoprivrednim gazdinstvima.

Više informacija o tradicionalnom pravljenju sira možete naći ovde:

https:/ is uu.com/euronatur/docs/booklet_shepherding_en_web_final_27.01.2021

Traditional Shepherding in the https://issuu.com/euronatur/docs/ Sharr/Korab-Koritnik Mountain Range. booklet_shepherding_en_web_final_27.01.2 [Tradicionalno pastirstvo u okviru masiva 021 Šara/Korab-Koritnik]

© Shukri Murtezani 32

AGROTURIZAM Uspon seoskog turizma podstiče ponovno oživljavanje inicijativa u lokalnoj zajednici, koje promovišu ekološki održivi razvoj i očuvanje tradicionalnih kultura. Kroz povezivanje turista sa meštanima i njihovim proizvodima, ovaj vid turizma stvara prilike za ekonomski rast, kulturnu razmenu i sklad sa prirodom. Mlađe generacije naročito sve više ulažu u raznovrsnu turističku ponudu i čine pristupačnijim iskustvo agroturizma. Na taj način, meštani mogu da ostvare dodatni prihod, što će ih iznova motivisati da ostanu u svom kraju.

Agroturizam nudi spektar usluga, poput smeštaja, obroka i aktivnosti kao što su jahanje i pešačenje. Gosti mogu da učestvuju u radovima na poljoprivrednom gazdinstvu, da nauče da pripremaju regionalna jela, ili da se jednostavno opuste u seoskom predelu. Ovaj tip odmora pruža šansu da se u potpunosti doživi seoski način života, sa svim svojim raznovrsnim bojama, zvukovima, ukusima i prilikama za opuštanje.

Projekte u agroturizmu obično vode porodice koje nude podjednako atraktivne programe za decu i odrasle.

Posvećenost domaćinâ očuvanju kulturne baštine i pružanju gostoprimstva predstavlja važan faktor koji doprinosi autentičnom i obogaćujućem iskustvu.

© Agro-Eko Dibra

© Toni Stojanovski

© Azem Ramadani

© Shqipe Shala 33

© Agro-Eko Dibra

UKUSI REGIONA

© Azem Ramadani

Pored toga što obiluje prirodnim i kulturnim blagom, region Šara-Korab-Koritnik ima i veoma živopisno kulinarsko nasleđe. Ovaj kraj je poznat po spoju balkanskih i mediteranskih ukusa, koji odražavaju uticaje albanske, grčke, italijanske, makedonske, srpske i turske kulinarske tradicije. Region Šara-Korab-Koritnik diči se obiljem tradicionalnih poljoprivrednih proizvoda i osobenih delikatesa koji su odraz lokalne poljoprivrede i kulture. Mnogi proizvodi prave se, čuvaju i prerađuju tradicionalnim metodama i nude ukuse koji su istinski karakteristični isključivo za ovaj region.

34

Spisak nekih od najpoznatijih proizvoda i specijaliteta ovog regiona.

SALATE Makedonska salata – kombinacija paradajza, krastavaca, mlevenog ovčijeg sira, crnog luka i svežih ili pečenih paprika.

Seoska salata – (u Severnoj Makedoniji poznata i pod nazivom šopska salata) je zelena salata sa paradajzom, krastavcima, crnim lukom i ovčijim sirom odozgo.

© Pedaling Pictures

ČORBE I PAPRIKAŠI „Tavče na gravče“ – lokalna vrsta pasulja koji se kuva u zemljanom sudu; ovo jelo je karakteristično za Tetovo i omiljeno je u zimskom periodu.

Goranska supa – tipična za područje Gore, pravi se od pilećih grudi, zaprške, pirinča, sitno seckanog belog luka, soli, bibera, jogurta ili mlaćenice.

Begova čorba – važna čorba na albanskim trpezama, koja se pravi od crnog luka, šargarepe i belog luka, uz dodatak pilećeg bujona, zaprške, peršuna i začina.

© Stephanie Gentle

Pača – popularno i jednostavno jelo nezaboravnog ukusa, koje se pravi od bujona od mesa kuvanog sa kostima, brašna pomešanog sa maslacem, uz dodatak začina.

JELA SA MESOM Jufka – tradicionalna testenina začinjena maslacem, koja se često služi kao zapečeno jelo sa različitim vrstama mesa.

Paša ćufte – popularno jelo koje se pravi od mlevenog mesa, kuvanog pirinča i začina, a oblikovane ćufte se potom umaču u smesu od jaja, kisele pavlake i brašna i prže na maslacu.

Punjene paprike – paprike punjene mlevenim mesom, crnim i belim lukom i začinima, koje se potom peku u rerni.

© Pedaling Pictures

Sarma od kiselog kupusa (ili sarmice u vinovom lišću) – jelo koje se pravi sa mesom, pirinčem, jajima, maslacem, crvenom paprikom, povrćem, začinima i služi se sa jogurtom.

Prizrenska tava – jelo zapečeno u rerni, koje se pravi sa mlevenim mesom, maslacem, začinima i raznim povrćem. Šarska pljeskavica – jelo slično ćevapima, samo je drugačijeg oblika i punjeno sirom.

Sušeno meso (pasterma) – suhomesnati proizvod koji je odležao u soli 40 dana, a potom se sušio.

© Pedaling Pictures

35

JELA OD TESTA Flija – jelo od naslaganih palačinki, koje se tradicionalno polako peče ispod sača nekoliko sati. „Petë misri“ – dvoslojno testo koje se pravi od kukurznog brašna, sa prazilukom i sitnim sirom u sredini.

Petule – jelo slično uštipcima, koje se pravi od kašastog testa i često služi sa sirom, džemom ili medom.

Prizrenske mantije – pitice isečene na kvadrate, punjene mlevenim mesom, sitno seckanim crnim lukom i začinima.

Kačamak – vrsta kaše koja se dobija kuvanjem kukuruznog brašna u posoljenoj vodi, kojoj se na kraju dodaje rastopljeni maslac.

POSLASTICE Šećerpare – kolačići koji se prave sa orasima i bademima.

Ravanija – tradicionalni kolač koji se sastoji od patišpanja prelivenog šećernim sirupom.

Alva – gusta poslastica koja se širom regiona pravi od brašna, šećera, vode i maslaca.

Sutlijaš – tipična poslastica koja se pravi od kuvanog pirinča, mleka, šećera, vanilin-šećera i cimeta.

Tespišta – tradicionalna poslastica od testa napravljenog od pšeničnog brašna, mleka, jaja, malo šećera i prelivena šerbetom.

PIĆA Rakija – žestoko alkoholno piće napravljeno od fermentisanog voća kao što su šljive, grožđe i kupine.

Boza – napitak od slada koji se dobija fermentacijom raznih žitarica.

Salep – pravi se od praha koji se dobija od istucanog osušenog korenja muškog kaćuna Orchis mascula, biljke iz porodice orhideja. Ovaj prah se meša sa vrućom vodom i šećerom, uz dodatak arome pomorandže ili ruže, i od toga se dobija topli napitak bogatog ukusa. Čaj – razne vrste biljnih čajeva i čajnih infuzija mogu se naći širom regiona, uključujući šarplaninski čaj, čaj od borovnice, čaj od žalfije i čaj od lipe.

"

Tradicionalna kuhinja je ključna reč tokom posete regionu Šara-Korab-Koritnik i s ponosom je nudi svaki restoran ili pansion.

- Blerta Avdia, stručnjak za turizam

© Stephanie Gentle

36

"

Usluge smeštaja i turističke usluge kontinuirano se unapređuju u ovom regionu. Da biste dobili najažurnije i najtačnije informacije korisni su sledeći resursi koji vam mogu pomoći da pronađete razne usluge.

Područje Šara, Kosovo https://sharriregion.com Područje Šar planine, Severna Makedonija https://sharplanina.com.mk Planinarski klub „Ljuboten“, Severna Makedonija https://www.facebook.com/sharainfocenter

INFO CENTAR PLANINARSKOG KLUBA „LJUBOTEN“ U TETOVU

© Jovan Bozinoski 37

Vodopad Krivošija na Šar planini u Severnoj Makedoniji

38

© Toni Stojanovski

Zahvaljujemo se sledećim partnerima koji su podržali naš rad na terenu i istraživanje:

FOREST AND PASTURE USE ASSOCIATION, NOVOSEJ

39

Svrha ove brošure je da istakne prirodne, kulturne i turističke vrednosti u regionu Šara-Korab-Koritnik, jednom od bisera Evropskog zelenog pojasa.

40

© Pedaling Pictures