Srpski jezik 2 gramatika klet by Eva Konatar

Радмила Жежељ-Ралић

О ЈЕЗИКУ Српски језик за други разред основне школе

О ЈЕЗИКУ

Српски језик за други разред основне школе прво издање Ауторкa: Радмила Жежељ-Ралић Илустрације: Зорана Кесер-Петровић Рецензенти: проф. др Свенка Савић, професор, Филозофски факултет у Новом Саду Радиша Ђорђевић, педагог, просветни саветник из Пожаревца Ивана Васиљевић, професор разредне наставе, ОШ „Уједињене нације“ у Београду Графичко обликовање: „Total Idea“, Нови Сад Компјутерско обликовање: Лазо Сатмари Лектура: мр Горан Зељић

Издавач: Издавачка кућа „Кlett“ д.о.о. Светозара Ћоровића 15, 11000 Београд Тел: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 office@klett.co.yu, www.klett.co.yu За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић Уредник: Александар Рајковић Штампа: Цицеро, Београд Тираж: 10.000 примерака Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у другом разреду основног образовања и васпитања за школску 2008/2009. годину решењем број 650-02-00238/2008-06 од 5. јуна 2008. године. Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

САДРЖАЈ 1. Да се упознамо и да се подсетимо. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 2. Реченица, реч, глас . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 3. Слог . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 4. Растављање речи на слогове . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 5. Велико почетно слово за имена и надимке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 6. Велико почетно слово за географска имена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 7. Велико почетно слово за називе улица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 8. Писање адресе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 9. Тачка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22 10. Упитник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 11. Речца ЛИ у упитним реченицама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 12. Узвичник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 13. Две тачке и запета у набрајању. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 14. Обавештајне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 15. Упитне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 16. Узвичне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 17. Потврдне и одричне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 18. Именице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 19. Властите и заједничке именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 20. Именице у једнини и множини. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 21. Именице у мушком, женском и средњем роду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 22. Глаголи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 23. Речца НЕ уз глаголе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 24. Садашње, прошло и будуће време . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 25. Главни делови реченице: субјекат и предикат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 26. Скраћенице за мере. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 27. Како се правилно пише. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 28. Провера знања 1: СЛОВО, СЛОГ, РЕЧ, РЕЧЕНИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 29. Провера знања 2: ИМЕНИЦЕ, ГЛАГОЛИ, ВРЕМЕ ВРШЕЊА РАДЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 30. Провера знања 3: ПРАВОПИС, ГЛАВНИ ДЕЛОВИ РЕЧЕНИЦЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 31. Решења. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

ДА СЕ УПОЗНАМО И ДА СЕ ПОДСЕТИМО Другари, поздрав! Ја сам МАРКО.

Ја сам ИВА.

Моје име је ДУГО УХО.

Желимо ти да успешно и са радошћу стичеш нова знања! 1. Ово сигурно умеш! Препиши наша имена писаним словима на линије поред слика. 2. Ово сигурно знаш, па ћеш лако допунити следеће реченице.

а) На слици је б) Наша азбука има

. слова.

3. О во се никад не заборавља! Напиши велика штампана слова ћирилице по азбучном реду. В

М Ш.

4. На ово смо поносни! Напиши писаним словима своје име, презиме и надимак, ако га имаш.

5. А ко су ти претходни задаци били лаки, онда ћеш без муке допунити и следеће реченице. . а) Људи се најбоље споразумевају . б) Речи се састоје од . в) Писани знак за глас је слово. г) На почетку сваке реченице стоји . д) На крају реченице најчешће стављамо ђ) Имена и презимена људи као и њихове надимке пишемо почетним словом. Труди се да имаш што више тачних одговора.

Иначе, тачна решења ових задатака треба да изгледају овако: 1. 2. а) Вук Караџић; б) 30 слова. 3. А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш. 4. На пример: Марко Ралић Рале или Ива Савић Ика. 5. а) речима; б) гласова; в) слово; г) велико; д) тачку; ђ) великим. Ако су твоји одговори тачни, заслужујеш похвалу.

Taчна решења свих наредних задатака наћи ћеш на крају уџбеника, на страни 50. A сада у овај оквир напиши једну своју жељу у вези са успехом у другом разреду и украси је.

РЕЧЕНИЦА, РЕЧ, ГЛАС Погледај

Ова лопта кошта сто динара.

Тачно је осам часова.

Кажи ми, кажи Саопштавају ли реченице испод цртежа исто што и цртежи? Каквим се све начинима људи могу међусобно споразумевати?

Закључи  У излогу спортске продавнице изложена је лопта и на њој број 100. Сви који пролазе поред излога знају да лопта кошта 100 динара иако је на њој само један број. Лопта у излогу и број сто дају исто обавештење као и речи: „Ова лопта кошта сто динара.“  Ако је велика казаљка на броју 12, а мала на 8, рећи ћемо: „Тачно је осам часова.“ Према томе, казаљке на сату дају нам обавештење које иначе исказујемо речима.

Задатак

Напиши на празне линије шта нам саопштавају преостале слике на претходној страни.

Треба да знаш Људи се споразумевају на различите начине: показивањем ствари, покретима, сликама, звуковима, знаковима, писаним и изговореним речима.

Погледај ИМАЊЕ ПА РЕЦИ ЈЕ ИСПЕЦИ НАЈВЕЋЕ ЗНАЊЕ Све су ово разумљиве речи, али ако их читамо предложеним редом, не добијамо никакво обавештење. Међутим, ако их правилно распоредимо, добићемо две реченице у којима се крију две народне пословице. ЗНАЊЕ ЈЕ НАЈВЕЋЕ ИСПЕЦИ, ПА

. .

Треба да знаш РЕЧЕНИЦА је скуп речи или само једна реч којом се саопштава потпуно обавештење. РЕЧ је скуп гласова или само један глас који нешто значи. ГЛАС је најмањи део речи. Писани знак за глас је СЛОВО. Гласови се деле на САМОГЛАСНИКЕ и СУГЛАСНИКЕ. Самогласници су: а, е, и, о, у. Сугласници су: б, в, г, д, ђ, ж, з, ј, к, л, љ, м, н, њ, п, р, с, т, ћ, ф, х, ц, ч, џ, ш.

Задатак Подвуци самогласнике у овој народној изреци. Облаци не иду онако како људи говоре, већ онако како их ветар носи.

Допуни Скуп речи којим исказујемо неку своју мисао или обавештење назива се . Реченица се састоји од

Речи се састоје од и

Гласови се деле на

. Сугласника има

Самогласници су:

. (упиши број)

ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ГЛАСОВИ

СЛОВА

ГОВОР

ПИСАЊЕ

Авион лети.

РЕЧЕНИЦА

Авион

РЕЧ

А, В, И, О, Н

ГЛАСОВИ

СЛОГ БРОЈАЛИЦА У-ШО МЕ-ДА У ДУ-ЋАН, НИ-ЈЕ РЕ-КО: ДО-БАР ДАН!

ВЕЋ ЈЕ РЕ-КО ДО-БРО ВЕ-ЧЕ, ПО-КЛО-НИ СЕ, ПА У-ТЕ-ЧЕ!

Погледај Разбрајајући се за игру деца не изговарају речи у целини, већ део по део. На сваког играча дође један део речи. Зато су у овој бројалици речи растављене на мање делове и обележене различитом бојом.

Кажи ми, кажи Да ли су све речи растављене на најмање могуће делове? Од чега се састоје делови речи у бројалици?

Закључи Научили смо да је најмањи део речи ГЛАС, а разбрајајући се деца не изговарају сваки глас посебно, него по два или више гласова заједно. Овакав скуп гласова назива се СЛОГ.

Треба да знаш Речи можемо поделити на СЛОГОВЕ. У речима има онолико слогова колико има и самогласника: до-бар = два слога, два самогласника дан = један слог, један самогласник Слог може чинити и један самогласник: у-ша-о; а-у-то; у-ли-ца. Улогу носиоца слога у речи може имати и сугласник р кад поред њега нема ниједног другог самогласника: пр-вак, са-вр-шен, гр-ли-ца и тако даље. Има доста примера у нашем језику када је цела реч један слог: два, три, сом, врт, крој, ми, и, у, о.

Провери

Та-ла-си мор-ски

дршћу-ћи стал-но

ни час не сто-је;

ме-ња-ју боје.

Да ли су у свим стиховима Гвида Тартаље речи правилно подељене на слогове? Подвуци места на којима је направљена грешка.

Допуни Скуп гласова у речи у којима је један самогласник назива се

У речи има онолико слогова колико је у њој

Носилац слога може да буде и сугласник ниједног

ако поред њега нема

Задаци 1. И спиши речи из ове реченице у табелу као што је започето. Јуче су се Ива и Марко припремали за данашњи излет у Горњи Милановац и Таково. ЈЕДНОСЛОЖНЕ РЕЧИ

ДВОСЛОЖНЕ РЕЧИ

су

ТРОСЛОЖНЕ РЕЧИ

ЧЕТВОРОСЛОЖНЕ РЕЧИ припремали

2. Стихове Момчила Тешића растави на слогове усправном линијом. Расте ждребе путоного, волимо га много, много.

Длака му је доратаста, хитро је ко брза ласта.

РАСТАВЉАЊЕ РЕЧИ НА СЛОГОВЕ

Погледај

Понекад нам у ред не може стати цела реч. Тада је прекидамо: један део речи остаје у реду у коме смо започели писање, док се други преноси у следећи ред. То је учинио и наш Дуго Ухо, али није знао да се реч не може прекинути било где, већ се треба држати правила о подели речи на слогове.

Кажи ми, кажи

У чему је Дуго Ухо погрешио када је писао о књизи коју је читао? Како се то правилно пише?

Треба да знаш

1. Када у писању поделимо неку реч да бисмо један њен део пренели

у нови ред, онда то увек радимо на граници слога. Прекидање речи на крају реда обележава се цртицом (-).

река

двориште

кућа

ограда

дрво

цветњаци 11

2. Једносложне речи се не растављају (зец, пут, прст, глад, мрак).

зец

пут

прст

глад

3. У нови ред се не преноси само један самогласник или само један сугласник, а ни скуп сугласника без самогласника (не: купу-с, него: ку-пус; не: река-о, него: ре-као; не: радо-ст, него: ра-дост).

НЕПРАВИЛНО

СТ

КУПУ-

ПРАВИЛНО

ПУС

РЕКАКАО РАДО-

ДОСТ

КУ-

РЕ-

РА-

4. Не треба растављати самогласник од сугласника који је испред њега (не: књиг-у,

него: књи-гу; не: препор-учити, него: препору-чити; не: друг-ови, него: друго-ви).

НЕПРАВИЛНО

КЊИГ-

ПРЕПОРУЧИТИ ДРУГОВИ

ПРАВИЛНО

ГУ

КЊИ-

ПРЕПОРУЧИТИ

ВИ

ДРУГО-

4. Н е треба у претходном реду остављати само један сугласник (не: к-њига, него: књи-га; не: М-арко, него: Мар-ко, не: з-адатак, него: за-датак). НЕПРАВИЛНО

ПРАВИЛНО

К-

ЊИГА

КЊИ-

ГА М-

АРКО

МАР-

КО

АДАТАК

ЗДАТАК

ЗА-

Допуни Речи се преносе у нови ред на граници

Преношење једног дела речи у следећи ред означава се

У нови ред никад се не преноси само један један

или само .

Самогласник се не може одвајати од сугласника који је

њега.

Задаци

1. Наведи све начине на које се на крају реда може раставити реч МАТЕМАТИЧАР.

2. Напиши како ћеш наведене речи пренети у следећи ред. петао

студио

радио

мислио

Погледај Пред тобом је пример како целу песму можеш да раставиш на слогове.

Певам песму најужу о пужу. Е мој пуже на тебе се туже:

НАЈУЖА ПЕСМА

„Пуж је створ, врло спор. Пуж пуже уз стабло руже врло споро.

На врх неће стићи скоро!“

СТЕВО ПУПОВАЦ

ВЕЛИКО ПОЧЕТНО СЛОВО ЗА ИМЕНА И НАДИМКЕ Ја сам, као што знате, Дуго Ухо. Мени се надимак Ушке уопште не допада!

Ја се зовем Ива Савић. Немам надимак. Мога друга Марка у одељењу зову Рале зато што се презива Ралић.

Погледај Девојчица има име и презиме. То је њено властито име. Она нам је саопштила име, презиме и надимак свога најбољег друга. Зека има само име и надимак.

Ива, знаш ли да многе знамените људе чешће ословљавамо надимцима него властитим именима. На пример, песник Змај, чије име је било Јован Јовановић, затим Карађорђе, чије је име било Ђорђе Петровић, и други.

Треба да знаш Кажи ми, кажи

Каквим су почетним словом записана властита имена, презимена и надимци људи? Како је написано име и надимак животиње?

Властита имена пишу се великим почетним словом. У властита имена спадају имена, презимена и надимци људи и властита имена животиња.

Не заборавите, велико слово се пише и на почетку сваке реченице!

Задаци

1. Замисли да ти и твоји укућани проводите одмор у овој кући.

На сваки прозор запиши по једно име и презиме својих укућана. Ако неко има надимак, забележи и њега.

2. Препиши писаним словима следећи текст.

ОМИЉЕНИ ПИСАЦ МОЈЕ МАМЕ ЈЕ МОМЧИЛО МОМО КАПОР. ОН ЈЕ НАПИСАО ПОЗНАТУ КЊИГУ О ЈЕДНОЈ САЊИ И ЈЕДНОМ ВАЊИ. МАМА КАЖЕ ДА ЈЕ ОН И ВЕЛИКИ СЛИКАР. ВОЛЕЛА БИХ КАДА БИ НАСЛИКАО ЛАЈКУ, ПРВОГ ПСА У СВЕМИРУ.

3. Запиши имена и презимена неколико својих другова и другарица.

ВЕЛИКО ПОЧЕТНО СЛОВО ЗА ГЕОГРАФСКА ИМЕНА Моја бака живи у Великој Моштаници. То је једно лепо село поред Београда. Сутра јој стиже сестра из Црне Горе.

Погледај Велика Моштаница и Београд су имена једног села и једног града, а Црна Гора име једне земље. То су њихова властита имена. Београд смо именовали једном речју, а Велику Моштаницу и Црну Гору са две. За насеља и земље који у свом називу имају више од једне речи кажемо да имају вишечлана имена. На пример: Нови Сад, Мали Мокри Луг, Петрово Село, Доња Борина и др.

Кажи ми, кажи Каквим су почетним словом написана ова географска имена? Како се пишу вишечлана географска имена?

Треба да знаш Имена земаља, градова, села и планина пишу се увек великим почетним словом (Србија, Крагујевац, Петровац, Златибор).

Кажи ми, кажи Моја бака живи у Великој Реци. То је село на обали реке Дрине у близини Зворничког језера и Соколских планина.

Каквим су почетним словом написане речи језеро и планина?

Треба да знаш Када се у називу планина, језера, мора нађу и речи планина, река, језеро, море и слично, онда се оне пишу малим словом (Јадранско море, Власинско језеро, Стара планина, Фрушка гора, Топчидерска река).

Задаци 1. Препиши следећи текст писаним словима користећи правила која смо научили. ЗА ВИКЕНД ЋЕ ВЕЉКО ИЗ БЕОГРАДА КРЕНУТИ ЗА НОВИ САД. МОЋИ ЋЕ ИЗБЛИЗА ДА ВИДИ ФРУШКУ ГОРУ, НАЈВЕЋУ ПЛАНИНУ У ВОЈВОДИНИ. СВРАТИЋЕ У СРЕМСКЕ КАРЛОВЦЕ И ПРЕЋИ ПРЕКО ДУНАВА.

2. У следећој табели сви називи држава, градова, села, планина и

река написани су малим словом. Упиши црвеном оловком велико слово где треба, тако да сви називи буду правилно написани.

ДРЖАВЕ

ГРАДОВИ

СЕЛА

РЕКЕ

ПЛАНИНЕ

србија

ниш

забрежје

сава

гоч

грчка

суботица

павловац

тимок

шар-планина

велика британија

нова варош

доњи до

пуста река

мокра гора

3. Попуни податке за ђачку личну карту.

(име моје школе)

(место у коме живим)

(моје име и презиме)

(име мога учитеља/учитељице)

ВЕЛИКО ПОЧЕТНО СЛОВО ЗА НАЗИВЕ УЛИЦА БЛИЖИ СЕ НОВА ГОДИНА На нашим улицама и трговима види се да ускоро стиже Нова година. У Кнез Михаиловој улици украшени су сви излози. На Тргу Николе Пашића постављени су лампиони. У Сремској улици блистају новогодишњи украси. На Тргу слободе окићена је јелка. Са Цветног трга и из Улице липа чује се пријатна музика.

Погледај

Кнез Михаилова улица

Трг Николе Пашића

Сремска улица

Цветни трг

Трг слободе

Улица липа

Кажи ми, кажи Какво је почетно слово у називу улица? Наброј улице из свога окружења.

Треба да знаш У називима улица и тргова прва реч пише се увек великим почетним словом. Остале речи пишу се малим почетним словом, осим речи које су имена и презимена.

Задатак Напиши правилно писаним словима називе следећих улица. КНЕЗА МИЛОША ЦАРА ДУШАНА

УЛИЦА БРЕЗА

ЦВИЈИЋЕВА УЛИЦА ЛАЗАРЕВ ТРГ

ТРГ ОСЛОБОЂЕЊА

УЛИЦА ВОЈВОДЕ МИЛЕНКА

ПИСАЊЕ АДРЕСЕ Пишем ти писмо и шаљем цвет Зовем те – хајде да поправимо свет! Душко Трифуновић

Погледај Писма пишемо онима који нам нешто значе. У писмима се трудимо да одговоримо на она питања за која мислимо да би нам они поставили. Пишемо о ономе што маму, тату, брата, сестру, друга или другарицу занима. Писмо пишемо јасно, читко и уредно. Када писмо завршимо, стављамо га у коверат. Предња страна коверта

Задња страна коверта Марко Ралић Космајска улица 6 11000 Београд

Сања Јакшић

Поп Лукина улица 15 15000 Шабац

Кажи ми, кажи

Шта обавезно треба да наведеш у писму? Златибор, 17. мај 2007. Драга Сања, Јављам ти се са лепе и сунцем окупане планине Златибор. Овде су некад расле шуме златног бора по којима је планина добила име. Данас је златни бор готово нестао. Није могао да се прилагоди променама које су настале загађењем природе. Данас Златибор красе стабла црног и белог бора и прелепих белих бреза. Да ли ти знаш како они изгледају? Донећу ти неколико гранчица да их испресујеш и ставиш у одељењски хербаријум. Једва чекам да се вратим па да ти покажем фотографије које сам овде направио.

Срдачно те поздрављам. Марко

Треба да знаш 

Писмо започињемо наводећи назив места из кога пишемо и датум.



Текст писма најчешће започињемо са: Драга/драги...



Писмо завршавамо поздравом и потписом.

 На предњој страни коверта бележи се адреса примаоца (онога који прима писмо), а са задње стране адреса пошиљаоца (онога који шаље писмо). 

Коверат се залепи и на њега се стави поштанска марка.

Задаци 1. Донеси у школу празан коверат.

Напиши писмо другу или другарици које не виђаш свакодневно. У дати простор упиши адресу на коју ћеш послати писмо. Где се набавља поштанска марка?

2. Исправи грешке у писму које је Дуго Ухо написао својој мами.

ТАЧКА Погледај Једном је учитељица задала својим ђацима да напишу састав о пролећу. Марко је написао добар састав. Његов друг Аца замолио га је да му дозволи да га препише. Да учитељица не би приметила, направио је мале измене у тексту. Ево тог састава: Поток жубори кроз прозор. Провирују Сунчеви зраци у пећи. Пуцкета ватра на улици. Деца поново трче за лоптом у јатима. Долећу ласте и траже стара гнезда под липом. Деда поставља стару клупу облацима. Расту бела крила око нас. Свуда мирише пролеће.

Кажи ми, кажи Шта те је насмејало у Ацином саставу? Обележи црвеном бојом место на коме треба да стоји тачка. Какву улогу она има у писању и говору?

Закључи

Да нема тачке, текстови би се веома тешко разумели. Тачку треба поштовати.

Треба да знаш

Тачка (.) означава да је нека реченица завршена. Тачка нас упућује на то да на крају реченице коју гласно читамо треба спустити глас и направити малу паузу. Реченице на чијем крају стоји тачка називамо обавештајним реченицама.

Задатак Означи крај реченица и открићеш две познате загонетке. Препиши их правилно. У горици на једној ножици оца нема, мајке нема, а свако јутро се рађа

УПИТНИК РАДОЗНАЛА УСПАВАНКА Да ли цврчак свира у гитару? Да ли дуња расте на ормару? • Да ли месец жути дању спава? Да ли дању кога обасјава? •

Ко то свице по пољима пали? Да л’ си и ти, оче, био мали? • – Већ је касно, мрак је, склопи очи и сан ће ти у походе доћи. /.../ Звонимир Голоб

Кажи ми, кажи

Ко у песми поставља питања, а ко одговоре? Који знак стоји на крају реченице којом нешто питамо?

Закључи

Кад смо радознали и кад нешто питамо, користимо упитне реченице.

Треба да знаш

Упитник (?) пишемо на крају упитних реченица.

Задаци 1. Реши питалицу. Његова је дужност да стоји на крају сваког питања, било за време писања, било за време читања. Тај радозналац зове се

2. Н апиши пет упитних реченица користећи речи где, шта, кад, како, зашто.

РЕЧЦА ЛИ У УПИТНИМ РЕЧЕНИЦАМА ЗНАШ ЛИ КО ЈЕ НАЈЛЕПШИ НА СВЕТУ Једном јасен упита брезу: – Знаш ли ко је најлепши на свету – мама или сунце? – Не знам – одговори бреза. Покрај шумске стазе стајала гљива на сребрној ножици па рече: – За вас је најлепше сунце, за мене киша, а за децу – мајка. Маја Никогосјанова

Кажи ми, кажи Која реченица је посебно истакнута у тексту? Како је написана речца ли у овој реченици?

Погледај

Брзалица

Јеси ли ти то ту? Јеси ли то ту ти? Јеси ли ту ти то?

Треба да знаш Упитна речца ли пише се одвојено од речи која стоји испред ње.

Задаци 1. Стави √ поред реченица које су правилно написане. а) Знаш ли како је стонога добила име? б) Радиш ли редовно домаће задатке? в) Верујешли да постоји Деда Мраз?

2. Напиши према задатим реченицама питање користећи речцу ли. Ива чита.

Чита ли Ива?

Марко и Сара слушају. Да, сви су радосни.

УЗВИЧНИК Мама, мама, радосна вест! Ива и ја идемо на такмичење! Навијај за нас! Победићемо!

Кажи ми, кажи

Какво расположење је исказано у Марковом обраћању мами? Шта мислиш, шта му је мама одговорила?

Погледај

Закључи

На крају реченица којима се исказује неко снажно осећање стављамо узвичник.

УЗВИЧНИК

Узвичник показује да л’ се неко радује, да л’ се неко препао, да л’ је пожар избио.

Чим се неко спотакне, узвичник се примакне, виче: јао! Виче: јој! Опомиње: Пази! Стој!/.../ Насиха Капиџић-Хаџић

Треба да знаш

Узвичник (!) стоји иза узвичних и заповедних реченица.

Задатак

ва и Марко су гледали тениски меч Новака Ђоковића, нашег најбољег И тенисера. Напиши неколико узвичних реченица које су се тамо могле чути.

ДВЕ ТАЧКЕ И ЗАПЕТА У НАБРАЈАЊУ Погледај Ако у писању заборавимо где је место двема тачкама (:) и запети (,), у тексту може настати права збрка. Ево једног таквог зекиног састава.

МОЈА БАКА Кад моја бака крене у шетњу, увек се лепо обуче: понесе шешир са широким ободом на ногама, црвене чизмице на рукама, плаве рукавице на очима, наочаре за сунце у торбици кишобран.

Кажи ми, кажи

Шта те је насмејало у зекином саставу? Шта у овом тексту није на свом месту?

Закључи У претходном тексту две тачке су се нашле на правом месту јер се њима најављује неко набрајање. Запете нису стављене иза речи које је требало одвојити.

Треба да знаш Када у реченици нешто набрајамо, иза речи која најављује набрајање треба ставити две тачке (боје дуге су: црвена, жута, наранџаста, зелена, плава и љубичаста). Речи које набрајамо треба одвојити запетама.

Задатак Напиши на линије шта се налази у корпи.

ОБАВЕШТАЈНЕ РЕЧЕНИЦЕ ЈАЗАВЧЕВ ОГЛАС Озбиљног друга јазавац тражи да деле красан стан. Јазбину има топлу и тиху, згодну за зимски сан. Лепше је нема, да палиш свећу – јежа примити нећу. Бранко Ћопић

Кажи ми, кажи

Закључи

Какво је обавештење написао јазавац? Зашто?

Док разговарамо, једни другима шаљемо различита обавештења.

Треба да знаш Реченица којом некога обавештавамо о нечему што се десило или се није десило назива се обавештајна реченица. На крају обавештајне реченице пишемо тачку.

Задатак

Ива је задала Марку реченице са испретураним речима. Како гласе обавештајне реченице које је Марко сложио?

Јуче смо жуте крушке брали зреле. Су укусне биле веома. Пуну набрали корпу смо.

УПИТНЕ РЕЧЕНИЦЕ ЛУЦКАСТА ПЕСМА (одломак)

Носи ли се бикини у Кини? А где живе црвени пингвини? Да л’ стоноге често перу ноге?

Да ли бубе увек перу зубе? Да ли супа мора да се срче? Да л’ у Грчкој мора да се грче? Љубивоје Ршумовић

Погледај Сви наведени стихови представљају питања.

Кажи ми, кажи

Шта би све желео да сазна песник? По чему лако закључујемо да је песник користио само упитне реченице?

Треба да знаш

Реченица којом некога нешто питамо назива се упитна реченица. На крају упитне реченице стоји упитник.

Задатак

1. Замисли да ће у твојој школи ускоро гостовати песник Љубивоје Ршумовић.

Напиши три питања која би му обавезно поставио/поставила. Не заборави да упишеш знак ? на крају.

2. Заокружи слова испред упитних реченица.

а) Ти имаш петицу из српског језика. б) Ти имаш петицу из српског језика? в) Волиш ли цртане филмове? г) Које Змајеве песме знаш?

УЗВИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ БУДИЛНИК НА СЕЛУ Вратио се будилник са летовања на селу. Кад су га питали како се провео, одговорио је: – Било је грозно! Нисам ока склопио од оних брбљивих петлова!

Кажи ми, кажи Зашто је будилник био љут после одмора на селу? Како би будилник одговорио да му је на селу било лепо?

Погледај До виђења! Лепо се проведи! Срећан пут! Не прелази улицу на црвено! Мама, тата, послаћу вам разгледницу! Јао, вук!

Закључи Написаним реченицама исказни су поздрав, жеља, забрана, радост и страх.

Треба да знаш Реченица којом исказујемо неко снажно осећање (жељу, заповест, страх, радост и слично) назива се узвична реченица. На крају узвичне реченице пишемо узвичник.

Задатак Смисли и напиши пет узвичних реченица које се чују на великом одмору у школи.

ПОТВРДНЕ И ОДРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ Ива има птицу.

Ива нема птицу.

Погледај Имам птицу.

Кажи ми, кажи Каква је разлика између ове две реченице? У првој реченици нешто се тврди, а у другој одриче.

Немам птицу.

Треба да знаш Реченице којима тврдимо да нешто јесте зову се потврдне реченице. Реченице којима нешто одричемо зову се одричне реченице.

Задаци 1. Допуни реченице. Потврдне реченице су оне реченице којима нешто

Одричним реченицама нешто се

Реченица ЈА ИМАМ МЕДУ. спада у Реченица МИРА НЕЋЕ ДОЋИ. је

2. Претвори потврдне реченице у одричне. Сунце сија. Маја чита књигу. Филм је био занимљив. Хоћу сладолед! Јеси ли радознала?

реченице. реченица.

ИМЕНИЦЕ СВЕ ИМА СВОЈЕ ИМЕ Ива има секу. Име јој је Ања. Ни тренутак не мирује. Стално поставља питање: – Шта је то? Одговарају сви: мама, тата, дека и бака. Кад се питањима прикључи и Ива, одговорима никад краја, јер све на свету има своје име!

Кажи ми, кажи Чија се имена помињу у тексту? Које питање поставља мала Ања?

Погледај ЉУДИ девојчица тата учитељица радник бака

БИЉКЕ пшеница кукуруз паприка јабука храст

ЖИВОТИЊЕ голуб крава пас медвед риба

ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ зима дан јутро снег зора

ПРЕДМЕТИ кућа кревет књига чекић аутомобил

Људи, животиње и биљке су жива бића. Човек је дао имена бићима, предметима и природним појавама.

Треба да знаш Речи којима именујемо бића, предмете и појаве зову се именице.

Задатак Следеће именице разврстај у табелу. вук, Аница, звоно, мраз, рачунар, оловка, мама, вече, кутија, свитање, пахуљица, ујак. БИЋА

ПРЕДМЕТИ

ПОЈАВЕ

ВЛАСТИТЕ И ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ Марко на Дунаву пеца рибу. Ива посматра бродове. Дуго Ухо се игра са зечићима испод клупе.

Кажи ми, кажи

Погледај Неке именице у тексту написане су великим, а неке малим почетним словом.

Шта означавају именице које су написане великим почетним словом?На какву клупу помислиш када чујеш ову реч?

Закључи Именице које су написане великим почетним словом означавају властита имена деце, зеке и реке (Ива Савић, Марко Ралић, Дуго Ухо, Дунав). Именице које су написане малим почетним словом представљају заједничко име за различите врсте предмета или бића (клупа, брод, риба, зечићи).

Треба да знаш Именице се деле на властите и заједничке. Властите именице означавају властита имена људи, животиња, насеља, река, планина и слично. Увек се пишу великим почетним словом. Заједничке именице означавају заједничко име за више предмета или бића са заједничким особинама (кућа, сто, облак, река). Пишу се малим почетним словом.

Задаци 1. Допуни реченице. Именице су Именице се деле на

. и

2. Разврстај у табелу следеће именице. море, Смедерево, птица, Ана, Сава, голубови. ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ

ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ

ИМЕНИЦЕ У ЈЕДНИНИ И МНОЖИНИ ИЗА БРДА ПЛАВА

ИЗА БРДА ПЛАВИХ

Иза брда плава Миш црвени спава, Миша мачка љуља, Постеља га жуља...

Иза брда плавих Мишеви црвени спавају, Мишеве мачке љуљају, Постеље их жуљају...

Григор Витез

У чему је овде разлика?

Григор Витез

Кажи ми, кажи

Погледај МИШ МАЧКА ПОСТЕЉА

МИШЕВИ МАЧКЕ ПОСТЕЉЕ

Зашто се Дуго Ухо збунио? По чему се разликују именице из ове две колоне? У левој колони именице означавају једно биће или један предмет, док у десној колони означавају више бића или предмета.

Треба да знаш Када именица означава један предмет, биће или појаву, кажемо да је у једнини (кућа, цвет, облак). Када именица означава више предмета, бића или појава, кажемо да је у множини (куће, цветови, облаци).

Задатак У басни „Пас и његова сенка“, (читанка „У царству речи“, страна 56), подвуци све именице које су у једнини, а затим их у свеску испиши у множини. Исте именице немој понављати.

ИМЕНИЦЕ У МУШКОМ, ЖЕНСКОМ И СРЕДЊЕМ РОДУ Знаш ли ко је најсличнији мачку?

Знам, мачка!

Мислим да је тачан одговор и маче...

Погледај Кажи ми, кажи

МАЧАК

МАЧКА

МАЧЕ

По чему се разликују ове три именице? Мачак је мужјак, мачка је женка, а маче је њихово младунче. Испред именице мачак можемо ставити реч тај. Она може стајати испред сваке именице мушког рода. Испред сваке именице женског рода може стајати реч та (та мачка), а испред сваке именице средњег рода може стајати реч то (то маче). МУШКИ РОД (тај)

ЖЕНСКИ РОД (та)

СРЕДЊИ РОД (то)

дечак петао поток

девојчица кокошка река

дете пиле море

Треба да знаш Именице се разликују и по томе да ли означавају мушки, женски или средњи род. У одређивању рода именица помажу нам речи тај (за мушки род), та (за женски род) и то (за средњи род).

Задатак Нацртај у свесци табелу са три колоне па следеће именице разврстај према роду. кућа, облак, дрво, авион, перо, сунце, ливада, оловка, књига, лењир, лептир, улица, писмо, разговор, песма, трчање, деда, двориште, прича.

ГЛАГОЛИ ШТА КО РАДИ Жабац крекеће, Врабац живка, Мачка мјауче, Ветрић пирка.

Бака певуши, Сека скаче, Деда се шета, Бата плаче.

Кажи ми, кажи Коју врсту речи препознајеш на почетку сваког стиха? Откриј у песми још једну врсту речи. Постави питање: ШТА КО РАДИ?

Погледај Твој одговор изгледа овако: крекеће, живка, мјауче, пирка, певуши, скаче, шета, плаче. Шта ти сада радиш? Шта раде твоји другари?

Треба да знаш Речи које означавају радњу зову се глаголи.

Задаци 1. Смисли и напиши десет глагола.

2. Међу понуђеним речима пронађи и заокружи глаголе. шљива, ветар, певати, сања, вожња, возити, кућа, цртати, капут, летети, дружити се, плаво, спавати, помаже, слобода, греје.

3. Допуни реченицу. Глаголи су речи које означавају

Добијамо их на питање ШТА

РЕЧЦА НЕ УЗ ГЛАГОЛЕ НЕ ГАЗИ ТРАВУ!

НЕ УЛАЗИ БЕЗ ПОЗИВА.

НЕ УЗНЕМИРАВАЈ ВОЗАЧА.

НЕ КАСНИ У ШКОЛУ.

НЕ КОРИСТИ МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН.

Кажи ми, кажи Где се могу видети ови натписи? Којој врсти речи припадају речи газити, улазити, узнемиравати, користити, каснити? Како је написана речца НЕ која се налази испред ових глагола?

Погледај Ива тренира пливање. Марко носи качкет. Дуго Ухо воли купус.

Ива не тренира пливање. Марко не носи качкет. Дуго Ухо не воли купус.

Треба да знаш Речца НЕ пише се одвојено од глагола у одричним реченицама.

Задаци 1. Потврдне реченице претвори у одричне. Милан јаше коња. Тања учи песмицу. Ласта гради гнездо. Веверица сакупља орахе. 2. Допуни реченицу. Речца не пише се

од глагола.

САДАШЊЕ, ПРОШЛО И БУДУЋЕ ВРЕМЕ ИЗА БРДА ПЛАВА ИЗА БРДА ПЛАВА

Иза брда плава Миш црвени спава, Миша мачка љуља, Постеља га жуља.

Иза брда плава Миш црвени је спавао, Миша је мачка љуљала, Постеља га је жуљала.

Иза брда плава Миш црвени ће спавати, Мачка ће га љуљати, Постеља ће га жуљати.

Григор Витез

Погледај Шта ради миш? Шта је радио миш? Шта ће радити миш?

ИЗА БРДА ПЛАВА

Који глагол је коришћен у сва три примера? Шта означавају облици овог глагола – спава, спавао је, спаваће?

Спава. Спавао је. Спаваће.

Закључи Миш спава. Ова радња се дешава сада док разговарамо и то је садашње време или САДАШЊОСТ. Миш је спавао. Ова радња се догодила пре нашег разговора и то је прошло време или ПРОШЛОСТ. Миш ће спавати. Ова радња ће се десити после нашег разговора и то је будуће време или БУДУЋНОСТ.

Треба да знаш

Одређени облици глагола означавају и време када се нека радња дешава. Постоје три глаголска времена: ПРОШЛО, САДАШЊЕ и БУДУЋЕ ВРЕМЕ.

Задатак Дате глаголе напиши у прошлом и будућем времену. ПРОШЛО ВРЕМЕ

САДАШЊЕ ВРЕМЕ

БУДУЋЕ ВРЕМЕ

цртам купам се сликам

ГЛАВНИ ДЕЛОВИ РЕЧЕНИЦЕ: СУБЈЕКАТ И ПРЕДИКАТ

Сунце излази.

Кажи ми, кажи Ко су главни јунаци ових реченица? Шта они раде?

Зека спава.

Погледај

Пас лаје.

ЈУНАК

РАДЊА

Сунце Зека Пас

излази. спава. лаје.

Закључи Свака реченица је заправо једна мала прича. Она има свога главног јунака и радњу коју он врши. Као јунак у причи, и јунак реченице има своје име. Зовемо га ВРШИЛАЦ РАДЊЕ или СУБЈЕКАТ зато што врши неку радњу. Други део реченице који говори о томе шта ради субјекат (какву радњу врши) зове се ПРЕДИКАТ.

Треба да знаш

Реченица има два главна дела: један реченични део зове се субјекат, а други предикат. Субјекат означава ко врши радњу у реченици. Он је вршилац радње. Предикат нам казује шта субјекат ради или какав је субјекат.

Задатак

У следећим реченицама једном линијом подвуци субјекте, а двема линијама предикате. Дошла је јесен. Воће је сазрело. Почиње берба. Шума жути. Поток жубори. Ласте крећу на југ.

СКРАЋЕНИЦЕ ЗА МЕРЕ МЕРЕЊЕ И МЕРЕ На часу математике учитељица је дала следеће задатке. Једна група треба да измери дужину и ширину учионице, друга да провери колико воде може стати у нову одељењску канту, а трећа колико је тешка једна ђачка торба.

Погледај Прва група мерила је дужину и ширину. Користили су следеће мерне јединице: m – метар dm – дециметар cm – центиметар Друга група мерила је запремину течности. Користили су следеће мерне јединице: ℓ– литар dℓ – децилитар cℓ – центилитар Трећа група мерила је колико је тешка ђачка торба. Користили су следеће мере: kg – килограм dkg – декаграм g – грам

Треба да знаш Речи које у писању скраћујемо зову се СКРАЋЕНИЦЕ. Скраћенице за мере пишу се латиницом и без тачке.

Задатак Препиши следећи текст тако што ћеш користити скраћенице за мере. Мама ми је дала списак за продавницу. Требало је да купим 1 килограм јабука, 2 литра уља, 4 метра украсне траке, 300 грама кекса и 5 децилитара млека.

KAKO СЕ ПРАВИЛНО ПИШЕ A

авион авио-карта ало и хало Америка, амерички асфалт, не асвалт ауто-трке

баба Мара, баба-Маре Бадњи дан Баново брдо (део Београда) Бања Лука, а може и Бањалука београдски Београђанин и Београђанка (становници) бежичан Библија Бог, ако се односи на хришћанског бога бог (не дао бог) Богојављење Богородица Божић, Божић Бата бојица бомбона, не бонбона

ваза, не вазна Васкрс и Ускрс Велика госпојина (празник) Велика Морава (река) веш-машина видео-касета видео-спот висок, виши, највиши Врањанац (становник Врања) Врњачка Бања (насеље)

гаров (пас црне длаке) Гаров (посебно име пса) гладак

гол-аут гледалац, гледаоца, гледаоцу гол-разлика Господар Јованова улица грејпфрут (воће)

да ли дељење дечји и дечији донесен Други српски устанак Душанов законик

ђак, ђаче Ђокица, Ђокичин Ђурађ, Ђурђа, Ђурђев Ђурђевдан

еванђеље и јеванђеље еколог и екологија

железо, железничар жири, жирија жлезда, не жљезда

z задатак, задаци за инат залазак, заласци Западна Морава (река) запаљење заувек зачас здесна зејтин зелембаћ, не зеленбаћ земља и Земља (планета) Змај Јова, Змај-Јове Змај-Јовина улица Зорица, Зоричин

изблиза извинити се, извинио се извинем се (значи савијем се) изљубити из почетка икад инжењер и инжињер инјекција, не ињекција

јаблан (дрво) Јаблан (мушко име) јагње, јагњад јак, јачи, најјачи је ли Јован Крститељ југозапад, југоисток јуче Јужни Словени

каиш какао, какаоа Калемегдан касета, касетофон kg (ознака за килограм) кнез Лазар кнез Михаило Кнез Михаилова улица кнегиња „кока-кола“ (пиће) Колубарска битка Косово поље Косово Поље (насеље) Краљевић Марко

лав, лављи лево-десно лепа ката (цвеће) лото, лота, на лоту

Љубица, Љубичин љуска, љусци љут, љући, најљући

мало-помало месец и Месец (небеско тело) милионер

наглас нада мном напамет напитак, напици натчовек не умем, не бих, нећу, нисам, немој незапослен Ниш, Нишлија, Нишлијка Новобеограђанин

Пећка патријаршија пијанино пингпонг пити, пиј, пијмо, пијте пиџама и пижама подне, поднева подстанар подшишати покрити, покриј поодавно поп певач, поп музика по подне (у три по подне), али поподне (цело поподне, недељно поподне) пошиљаоци, пошиљалаца потпредседник, потпуковник

радио, радија, на радију, радиом радио-програм, радио-апарат ранг-листа рашчерупати, рашчупати рвати се, рвач Рим, римски

Његова светост

оба, обају, обома обе, обеју, обема обрстили, обршћен Огњена Марија (празник) одељење однекуд од почетка одреда (сви одреда) одсести одсећи одскора одувек одшетати одштампати оморика, оморици опруга, опрузи општина Стари град орман и ормар

Савски венац са мном Санкт Петербург Света гора свети Сава, свети Марко Свети Никола (празник) Свети Наум (манастир) Свети Стефан (место) Свето писмо с јесени ски-лифт слева смеса и смеша снесен, не снешен с ногу спасти, спасем, спасу, спасао, спасен Српска православна црква стамбени, не станбени

такси, таксија, таксији тамноплав, тамнозелен тамо-амо ТВ емисија, ТВ програм тло и тле „Тојота“ (фабрика), „тојота“ (аутомобил) топ-листа Трг победе трипут и три пута Тршић, тршићки

]

ћерка и кћерка

Уб, на Убу, идем на Уб у бескрај убудуће увис (скок увис) углас удаљ (скок удаљ) удесно Умка, на Умци, идем на Умку

фиока, у фиоци фреска, фресци фри-шоп Француска, Француз, Францускиња, француски Фрушка гора

Хајдук Вељко Хајдук-Вељкова улица хало и ало Херцег-Нови хидроцентрала Хиландар Христ и Христос хтео не хтео, хтели не хтели

чаршав, не чаршаф Чачак, Чачанин, Чачанка чачански, „чачак“ (коло) чест, чешћи често, погрешно је често пута

џангризати, џангризало џез музика, џез оркестар џем (пекмез) а ђем је део коњске опреме џијуџица (џудо) џудо, џуда, џуду, џудом, џудиста

[

шака, шаци шарац (шарен коњ и врста митраљеза) Шарац (име одређеног коња) шаролик, не шаренолик Шар-планина, Шарпланинац (човек са Шаре), шарпланинац (пас) шимпанзо и шимпанза шити, шијем, шиј, шијте шкољка, шкољци шортс што год (било што), штогод (нешто) што ли штошта Штрбац, Штрпца, Штрпчев Шумадија, шумадијски Шумадинац, Шумадинка

ПРОВЕРА ЗНАЊА 1 СЛОВО, СЛОГ, РЕЧ, РЕЧЕНИЦА 1. Напиши мало писано слово ћирилице у одговарајући квадратић. , Л

, П

, Т

, Ћ

, Џ

, Ш

7п

2. Растави речи на слогове тако што ћеш на граници слога ставити усправну црту. сова књига дрво улица сан слобода

8п

3. Напиши на линије речи које имају слично значење као задате речи. радост –

херој –

отац –

стаза –

4п

4. Напиши речи које имају умањено значење. зуб –

прст – чамац –

школа –

4п

3п

5. Постави речи на своје место и напиши реченицу. се парку деца у играју

6. Испиши самогласнике и сугласнике из следећих речи. самогласници

сугласници

СКИЈЕ

ОЛОВКА

7. Који сугласник у нашем језику може бити носилац слога?

6п

1п

8. Повежи речи са датим знаковима. ШТА ХАЛО КАКО ХЕЈ ГДЕ УХ 9. Стави ., ! или ? на крају следећих реченица.

6п

Имаш ли црвену бојицу Ја идем у други разред Ура, стигли смо Мира не познаје моју маму

4п

10. Спој реченице са врстама реченица којима оне припадају.

Који је данас дан?

ОБАВЕШТАЈНА РЕЧЕНИЦА

Маша има плаву хаљину.

УЗВИЧНА РЕЧЕНИЦА

То је предивно!

УПИТНА РЕЧЕНИЦА

3п

11. Напиши реченицу ПАЈА ПЕВА У ХОРУ у одричном облику.

3п

12. Дај име дечаку са слике па напиши

реченицу о томе шта он ради.

3п

Број поена и оцена: 52 – 46 = 5; 45 – 39 = 4; Освојено поена:

38 – 31 = 3; 30 – 21 = 2 Оцена:

20 – 0 = 1.

ПРОВЕРА ЗНАЊА 2 ИМЕНИЦЕ, ГЛАГОЛИ, ВРЕМЕ ВРШЕЊА РАДЊЕ 1. Заокружи слово испред тачног одговора. а) Именице су речи које означавају различите догађаје. б) Именице су речи које означавају имена бића, предмета и појава. в) Именице су речи које означавају радњу.

2п

2. Заокружи именице међу понуђеним речима. како, какао, Лука, јер, носити, папуче, зека, нема, књига

5п

3. Допуни реченицу. и

Именице делимо на

2п

4. Следеће именице разврстај у табелу. Маја, лекар, переца, Београд, Дунав, звоно, врабац, Жућко. ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ

ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ

8п

5. Напиши именицу која означава занимања особе која:  игра кошарку  пише књиге  учи децу  чисти улице

4п

6. Заокружи слово испред тачног одговора. а) Глаголи су речи које означавају радњу. б) Глаголи су речи које означавају догађаје. в) Глаголи су речи које означавају имена.

2п

7. Напиши три глагола. ,

5п

8. Спој слике са одговарајућим глаголима. ВЕСЛА

ПЕЦА

ПОКАЗУЈЕ

4п

СКИЈА

9. Допуни реченице одговарајућим глаголима. Рибице

у реци.

Коњаник

коња.

Ученик

песмицу.

Пчела

са цвета на цвет.

4п

10. Напиши следеће реченице у прошлом времену. Снег пада два дана.

2п

Деца ће се санкати.

2п

11. Спој глаголе са одговарајућим глаголским временом. учим

прошло време

знала сам

писала сам

садашње време

питаћу

певаћу

будуће време

гледам

6п

12. Одреди време у коме су написане следеће реченице. Ветар је савијао крошње дрвећа.

1п

Сањам страшан сан.

1п

Број поена и оцена: 48 – 42 = 5; 41 – 36 = 4; Освојено поена:

35 – 30 = 3; 29 – 21 = 2; Оцена:

20 – 0 = 1.

ПРОВЕРА ЗНАЊА 3 ПРАВОПИС, ГЛАВНИ ДЕЛОВИ РЕЧЕНИЦЕ 1. Потпиши се правилно писаним словима ћирилице. 2п

2. Исправи грешке у следећим именима, презименима и надимцима. Јован Јовановић змај

Михајло савић Мика

ђорђе петровић Карађорђе

Милица Марић Мица

8п

3. Допуни реченицу. Имена, презимена и надимци људи пишу се 2п

словом.

4. Напиши име места у коме живиш.

2п

5. Напиши име улице у којој се налази твоја школа.

6. Напиши назив своје омиљене реке и омиљене планине. река

планина

4п

7. Напиши правилно следећа географска имена. стара планина велико село јужна морава нови сад власинско језеро

10 п

8. Подвуци реченице које су правилно написане. Немам податак да ли ће доћи Сара. Знаш ли да немогу да устанем. Имаш ли домаћи задатак? 6п

Не могу да те препознам.

9. Напиши скраћенице за следеће мере. метар

грам

литар

килограм

дециметар

центиметар

6п

10. Напиши шта значе подвучене скраћенице. Школски час траје 45 мин.

2п

Оловка кошта 20 дин.

2п

Гавран живи триста год.

2п

11. Раздвој речи и открићеш једну пословицу. Напиши је правилно писаним словима. корадинебојисеглади.

6п

12. Посматрај слике па одговори на следећа питања.

Шта ради девојчица?

Шта ради сликар?

Ко чита?

Ко слика?

2п

13. Допуни реченицу. и

Главни делови реченице су

2п

означава ко врши радњу.

2п

означава шта ради субјекат.

2п

14. Подвуци субјекте у следећим реченицама. Мама чита.

Бака и дека гледају слике.

Напољу пада киша.

Дува ветар.

8п

15. Подвуци предикате у следећим реченицама. Певају птице.

Гласно жубори поток.

Сара шета парком.

Лаје пас.

8п

16. Упиши на линију одговарајуће предикате. Сунце

. Ласте се

са југа.

је пролеће. Деца

цвеће.

8п

17. Замени подвучене предикате сличним глаголима тако да се значење реченице не промени.

Снег је вејао од јутра.

2п

Ветар је свирао гласно.

2п

Број поена и оцена: 92 – 80 = 5; 79 – 67 = 4; Освојено поена:

66 – 50 = 3; 49 – 34 = 2; Оцена:

33 – 0 = 1.

РЕШЕЊА стр. 7

Задатак: Стој! Сачекај да прођу аутомобили. Ово је стаза за бициклисте. стр. 8

Задатак: Облаци не иду онако како људи говоре, већ онако како их ветар носи. стр. 10

Провери: не; правилно је др-шћу-ћи; бо-је. Допуни: слог; самогласника; р; самогласника. Задаци: 1. једносложне: су, се, за, у, и; двосложне: јуче, Ива, Марко, излет, Горњи; тросложне: данашњи, Таково; четворосложне: припремали, Милановац. 2. Ра-сте ждре-бе пу-то-но-го, во-ли-мо га мно-го, мно-го. Дла-ка му је до-ра-та-ста, хи-тро је ко бр-за лас-та. стр. 13

Допуни: слога; цртицом; самогласник; сугласник: испред. Задаци: 1. ма-тематичар; мате-матичар; матема-тичар; математи-чар. 2. пе-тао; сту-дио; ра-дио; ми-слио. стр. 16

Задаци: 2.

стр. 18

Задаци: 1.

2. државе: Србија, Грчка, Велика Британија; градови: Ниш, Суботица, Нова Варош; села: Забрежје, Павловац, Доњи До; реке: Сава, Тимок, Пуста река; планине: Гоч, Шар-планина, Мокра гора. стр. 19

Задатак: Кнеза Милоша, Цара Душана, Улица бреза, Цвијићева улица, Лазарев трг, Трг ослобођења, Улица војводе Миленка стр. 21

Задаци: 1. Поштанска марка се набавља у пошти. 2.

стр. 22

Кажи ми, кажи: Поток жубори. Кроз прозор провирују Сунчеви зраци. У пећи пуцкета ватра. На улици деца поново трче за лоптом. У јатима долећу ласте и траже... Задатак: У горици на једној ножици. Оца нема, мајке нема, а свако јутро се рађа. стр. 23

Задаци: 1. упитник. стр. 24

Задаци: 1. а) √, б) √; 2. Слушају ли Марко и Сара? Да ли су сви радосни? стр. 27

Задатак: Јуче смо брали зреле жуте крушке. Биле су веома укусне. Набрали смо пуну корпу. стр. 28

Задаци: 2. б), в), г). стр. 30

Задаци: 1. тврдимо; одриче; потврдне; одрична. 2. Сунце не сија. Маја не чита књигу. Филм није био занимљив. Нећу сладолед! Ниси ли радознала? стр. 31

Задатак: бића: вук, Аница, мама, ујак; предмети: звоно, рачунар, оловка, кутија; појаве: мраз, вече, свитање, пахуљица. стр. 32

Задаци: 1. речи које означавају имена бића, предмета и појава; властите и заједничке; 2. властите: Смедерево, Ана, Сава; заједничке: море, птица, голубови. стр. 34

Задатак: мушки род: облак, авион, лењир, лептир, разговор, деда; женски род: кућа, ливада, оловка, књига, улица, песма, прича; средњи род: дрво, перо, сунце, писмо, трчање, двориште. стр. 35

Задаци: 2. певати, сања, возити, цртати, летети, дружити се, спавати, помаже, греје. 3. Глаголи су речи које означавају радњу. Добијамо их на питање шта неко ради. стр. 36

Задаци: 1. Милан не јаше коња. Тања не учи песмицу. Ласта не гради гнездо. Веверица не сакупља орахе. 2. одвојено. стр. 37

Задатак: прошло време: цртао/цртала сам, купао/купала сам се, сликао/сликала сам; будуће време: цртаћу, купаћу се, сликаћу. стр. 38

Задатак: субјекти: јесен, воће, берба, шума, поток, ласте; предикати: је дошла, је сазрело, почиње, жути, жубори, крећу. стр. 39

Задатак: 1 kg, 2 ℓ, 4 m, 300 g, 5 dℓ.

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.163.41(075.2) ЖЕЖЕЉ-Ралић, Радмила О језику: српски језик за други разред основне школе / Радмила Жежељ-Ралић; [илустрације Зорана Кесер-Петровић]. – 1. изд. – Београд: Klett, 2008 (Београд: Цицеро). - 51 стр. : илустр. ; 28 cm Тираж 10.000 ISBN 978-86-7762-143-8 COBISS.SR-ID 149970444