Prava ljubav - Jude Deveraux

mart@& nymphe

JUDE DEVERAUX PRAVA LJUBAV

1

mart@& nymphe

Prolog Jared Montgomery Kingsley Nantucket »Ona dolazi u ponedjeljak«, rekao je Jared odgovarajući na pitanje svojeg djeda Caleba, »i zato ja odlazim prije toga — mislim da će biti bolje ako se držim podalje za cijelog njezinog boravka ovdje. Reći ću nekome da je pokupi na trajektu. Wes mi duguje za izradu planova njegove garaže, pa to može on učiniti.« Jared je rukom obrisao lice. »Ako je netko ne dočeka, vjerojatno će odlutati niz ulicu i više je nitko neće vidjeti. Odnijet će je nekakav sablasni lik.« »Oduvijek si imao previše bujnu maštu«, rekao je Caleb. »Ali možda ovaj put možeš manje maštati i pokušati pokazati malo ljubaznosti. Ili je to tvojoj generaciji postalo zastarjelom robom?« »Ljubaznosti?« rekao je Jared potiskujući bijes. »Ta će mi žena na punih godinu dana preoteti kuću i istjerati me van. Moju kuću. A zašto? Jer je kao dijete mogla vidjeti duha. I to je to. Kuća mi je zaplijenjena jer bi sada, kao odrasla, vjerojatno mogla biti sposobna vidjeti nekoga kojega drugi ljudi ne vide.« Glas mu je odavao gnušanje zbog cijele te situacije. »Malo je složenije od toga, i ti to znaš«, smireno je rekao njegov djed. »Ah, dobro. Ne mogu baš zaboraviti sve te tajne, zar ne? Prije svega, tu je djevojčina majka Victoria, koja dvadeset godina od vlastite kćeri krije posjete ovom otoku. I, naravno, tu je Velika Tajna Kinsleyja, koju treba razriješiti. To je dvije stotine godina nerazriješeno pitanje koje našu obitelj opsjeda od...« »Dvije stotine i dvije.« »Što?« »Nije razriješena dvije stotine i dvije godine.« »Tako je.« Uzdahnuvši, Jared je sjeo na jednu od starih fotelja u kući koju je njegova obitelj posjedovala otkad je izgrađena, 1805. godine. »Tajna koju nitko nije bio u stanju razriješiti u dvije stotine i dvije godine, ali iz nekog neshvatljivog razloga ta bi tuđinka trebala biti u stanju sve to odgonetnuti.« 2

mart@& nymphe Ruku sklopljenih na leđima, Caleb je stajao i gledao kroz prozor. Bio je tek početak ljeta, ali promet se već pojačavao. Uskoro će automobili biti parkirani branik do branika uzduž cijele njihove tihe uličice. »Možda tajna nije bila razriješena jer se nitko njome nije uistinu pozabavio. Nitko nije uistinu pokušao pronaći... nju.« Jared je na tren sklopio oči. Nakon smrti njegove pratete Addy, trebali su mjeseci da bi se protumačilo onu smiješnu oporuku koju je za sobom ostavila. U oporuci je pisalo da mlada žena, Alixandra Madsen, koja u kući nije boravila od svoje četvrte godine, treba u njoj živjeti godinu dana. Tijekom tog vremena trebala je razriješiti obiteljsku tajnu — odnosno, ako ona to bude željela. U oporuci tete Addy jasno se naglašavalo da, ukoliko ona ne bude željela išta istraživati, tada to ne mora niti činiti. Umjesto toga, vrijeme može provoditi u jedrenju ili u promatranju kitova ili čineći bilo koju od tisuća stvari koje su stanovnici Nantucketa smislili kako bi zabavili zastrašujući broj turista koji su svakoga ljeta kretali u invaziju na njihov otok.

Da se radilo samo o jednoj tajni, Jared bi to mogao podnijeti, ali skrivanje cijelog životnog vijeka ljudi i zbivanja bilo je za njega previše. Znao je da bi bilo ludo pokušati od ove mlade žene skriti da je njezina majka, Victoria Madsen, svakoga ljeta mjesec dana provodila u kući tete Addy, istražujući materijale za svoje odlično prodavane povijesne romane. Jared je duboko uzdahnuo. Možda bi trebao promijeniti pristup. »Ne znam zašto je nekome tko nije s ovog otoka povjeren taj posao. Ne možeš hitnuti harpun, a da ne pogodiš nekoga čija obitelj stoljećima živi ovdje.

Da je nekome od njih povjereno to istraživanje, djevojka ne bi trebala niti dolaziti ovamo. Istraživači bi mogli razriješiti misteriju, a tajne koje Victoria uporno skriva bile bi sigurne.« Pogled njegova djeda ga je ušutkao. Nije bilo ničega što već nije bilo rečeno. »Bio si jasan«, rekao je Jared. »Jedna godina i to je sve, a zatim djevojka odlazi odavde i sve se opet vraća u normalu. Dobit ću natrag svoj obiteljski dom i život.« »Osim što ćemo dotad znati što se dogodilo Valentini«, tiho je rekao Caleb.

3

mart@& nymphe Jareda je dodatno ljutilo to što je pobjesnio, a starac je bio tako smiren. Ali znao je kako izjednačiti snage na terenu. »Dakle, ponovi mi opet zašto draga teta Addy nije potražila tvoju dragocjenu Valentinu.« Lijepo lice njegova djeda istoga se trena smrknulo. Kao što bi se more izmijenilo pred oluju. Ramena su mu se još više povukla unatrag, a grudi isprsile. »Kukavičluk!« viknuo je glasom koji bi prestrašio mnoštvo ljudi. Ali Jared ga je slušao cijeloga života i nije se uznemirivao. »Čisti kukavičluk!

Adelaide se bojala onoga što bi se moglo dogoditi ako bi uistinu otkrila istinu.« »Što znači da bi njezin voljeni duh mogao nestati i ostaviti ju posve samu u ovoj velikoj staroj kući«, rekao je Jared nacerivši se. »Osim toga, ljudi su vjerovali da je ona usidjelica puna novca naslijeđenog od Kingsley Soapa. Novac od sapuna bio je odavno presušio, ali ti i teta Addy i Victoria ste smislili način kako sačuvati krov nad glavom, zar ne? Čini se da je činjenica što je to uključivalo i iznošenje prljavog rublja naših predaka pred oči svijeta smetala samo meni.« Njegov se djed opet zagledao kroz prozor. »Gori si od svoga oca. Ne poštuješ svoje starije. I moraš znati da sam ja savjetovao Adelaide po pitanju oporuke.« »Naravno da jesi«, rekao je Jared. »I sve je to obavljeno, a da se mene nizašto nije pitalo.« »Znali smo da ćeš biti protiv, pa zašto bismo te onda pitali?« Kad Jared nije ništa odgovorio, njegov se djed okrenuo i pogledao ga. »Čemu se to smiješiš?« »Nadaš se da će se ta djevojka zaljubiti u romantičnu priču o duhu Kinglseyja, nije li tako? To ti je plan.« »Naravno da nije! Ona zna za onu svjetsku stvar, ono... Kako se ono zove?« »Zašto pitaš mene? Sa mnom se nitko nije posavjetovao.« »Pauci... Ne, nije to. Mreža. Tako je. Poznaje Mrežu i može ondje potražiti.« »Tebi za informaciju, i ja znam za Mrežu, tj. internet, i mogu te uvjeriti da Valentine Montgomery koju tražiš ondje nema.« 4

mart@& nymphe »Sve se to dogodilo veoma davno.« Jared je ustao s fotelje i pošao do prozora kako bi stao do svoga djeda i bacio pogled na turiste koji su već počeli pristizati. Od stanovnika Nantucketa su se razlikovali kao dupini od kitova. Ipak, bilo je zabavno gledati ih kako u svojim visokim potpeticama posrću preko kamenih uličnih ploča. »Kako će ta djevojka pronaći ono što mi ne možemo?« mirnim je glasom upitao Jared. »Ne znam. To je jednostavno nešto što mogu osjetiti.« Jared je iz dugog iskustva znao da njegov djed laže ili prešućuje neku informaciju. Bilo je mnogo više razloga zašto je posjed kuće Kingl- seyja na godinu dana ustupljen Alix Madsen, ali ih Caleb nije spomi-njao. A Jared je znao da cijelu priču neće čuti sve dok ju Caleb ne bude bio spreman ispričati.

Ali Jared se nije predavao. Ne još. »Ima o njoj stvari koje ti ne znaš.« »Tada mi moraš sve reći.« »Prošloga sam tjedna razgovarao s njezinim ocem i on mi je rekao da mu je kći trenutačno u lošoj fazi.« »A zašto to?« »Bila je zaručena i trebali su se vjenčati, ili nešto slično, ali nedavno su prekinuli.« »Tada će uživati u svojem boravku ovdje«, rekao je njegov djed. »Njezina je majka oduvijek voljela ovaj otok.« »Majka za koju ona ne zna da je ovdje boravila svake godine!?« Jared je s teškoćom suzbijao gnjev. Odmahnuo je rukom. »Zaboravi to. Ta je djevojka upravo prekinula sa svojim dečkom ili zaručnikom — nešto od toga, ne znam.

Znaš što to znači, zar ne? Bit će sva plačljiva i jadna i trpati se čokoladom, a zatim će vidjeti... « »Duha.« »Da«, rekao je Jared. »Visokog, lijepog duha koji nikad ne stari, koji je tako suosjećajan, tako uljudan, tako šarmantan da će se u njega zaljubiti.« 5

mart@& nymphe »Misliš?« »Ovo nije šala«, rekao je Jared. »Nego žena iz još jednog naraštaja koja će se odreći stvarnog života i zamijeniti ga ispraznim životarenjem.« Njegov se djed namrštio. »Adelaide se nikad nije poželjela udati, a život joj je bio daleko od ispraznoga.« »Ako četiri čajanke tjedno smatraš dostatnima, tada ne, život joj uopće nije bio isprazan.« Caleb je pogledao svoga unuka, a na licu mu se jasno razabirao gnjev. »U redu«, rekao je Jared, podižući ruke. »Dakle, ja griješim kad je u pitanju teta Addy. Ti znaš koliko sam ju volio. Volio ju je cijeli ovaj otok i danas od ovoga ne bi bilo niti pola da nije bilo teškoga rada moje drage tete.« Uzdahnuo je. »Samo, ova je djevojka drukčija. Ona nije iz naše obitelji. Nije navikla na duhove i obiteljske misterije i dvije-stotine- i-dvije-godine-stare legende. Nije naviknula na škripave stare kuće ili na otoke na kojima možeš kupiti tisuću dolara vrijednu jaknu, ali nijedan dućan ne drži pamučno donje rublje.« »Naučit će.« Djed se okrenuo prema njemu i nasmiješio se. »Zašto je ti ne poučiš?« Jaredu je preko lica prešao prestravljen izraz. »Znaš što je ona i što će htjeti od mene. Znaš da se školuje za... za...« »Pa, reci već jednom, momče!« povikao je njegov djed. »Za što se školuje?« »Za arhitekticu.« Njegov je djed to znao, ali nije shvaćao Jaredovu odbojnost prema tome. »Nije li to ono za što si se i ti školovao?« »Jest«, rekao je Jared. »To je upravo ono što jesam. Ali ja imam svoj ured. Ja imam... ja sam...« »Oh«, rekao je Caleb. »Shvaćam. Ti si majstor, a ona je mali od kuhinje. Željet će učiti od tebe.« »Ne postoji razlog da ti to znaš, ali trenutačno je u tijeku recesija. Potpuni slom tržišta nekretninama. Jedan od najteže pogođenih poslova je arhitektura.

6

mart@& nymphe Nitko ne zapošljava. Zbog toga su oni koji su nedavno diplomirali očajni i agresivni. Poput morskih pasa su i hrane se jedni drugima.« »Pa, ponudi joj pripravništvo«, prasnuo je njegov djed. »Napokon, njezinim roditeljima duguješ cijeli svoj život.« »Da, dugujem, i to je još jedan razlog zašto ne mogu ostati. Kako mogu od nje skrivati sve te tajne? Kako ću od Victorijine kćeri zatajiti što joj je majka činila dok je boravila ovdje na otoku?« frustrirano je upitao Jared. »Shvaćaš li u kakav me položaj stavila idiotska oporuka moje tete? Ne samo da bih trebao čuvati tajne o ljudima kojima dugujem život, nego mi je i tvrtka u New Yorku, a ta je djevojka studentica arhitekture. To je nemoguća situacija!« Caleb je zanemario prvi dio te tirade. »Zašto bi ti smetao njezin studij?« Jared se namrštio. »Željet će da je poučavam, da pregledavam njezine crteže, da ih analiziram i kritiziram. Željet će doznati moje kontakte, moje... moje sve.« »Meni to zvuči kao dobra stvar.« »Nije!« rekao je Jared. »Ne želim biti mamac kojim će se netko hraniti. I, ja volim raditi, a ne poučavati.« »Onda, kakva velebna djela planiraš raditi« — naglasio je posljednju riječ — »dok je ona ovdje? Hoće li to uključivati i one flundre s kojima paradiraš pod prozorima?« Jared je ozlojeđeno uzdahnuo. »To što djevojke danas nose manje odjeće ne znači da su lošijeg morala. O tome smo već tisuću puta pričali.« »Odnosi li se to i na onu od sinoć? Kakvog je ona morala bila? Gdje li si ju samo pronašao?« Jared je zakolutao očima. »Kod Kapetana Jonasa.« Bio je to bar u blizini pristaništa i po dekoru nije bio na visokom glasu. »Ne bih se niti usudio pitati kakvim je brodom on zapovijedao. Ali tko su roditelji te mlade žene? Gdje je odrasla? Kako joj je ime?« »Nemam pojma«, rekao je Jared. »Betty ili Becky, ne sjećam se. Jutros je otputovala trajektom, ali možda se opet vrati kasnije tijekom ljeta.« 7

mart@& nymphe »Imaš trideset šest godina i nemaš ni ženu ni djecu. Hoće li s tobom izumrijeti loza Kinglseyja?« Jared se nije mogao suzdržati da ne promrmlja: »Bolje to nego imati posla sa studenticom arhitekture.« Premda je Jared bio viši, njegov je djed uspio svisoka pogledati svoga unuka. »Mislim da se ne moraš brinuti o tome hoćeš li ju uspjeti privući. Da je tvoja blažena majka živa, čak te ni ona ne bi prepoznala ovakvog kakav si sada.« Jared je ostao stajati na svojem mjestu do prozora i prošao rukom kroz bradu. Djed mu je bio rekao da će ovo biti posljednja godina života njegove tete Addy, zbog čega je u svojoj arhitektonskoj tvrtci uredio da posljednje mjesece provede s njom na otoku. Uselio se u gostinsku kuću i provodio što je više vremena mogao s tetom Addy. A ona je bila razborita žena. Uvijek bi ga upozoravala kad bi pripremala čajanku, kako bi on mogao pobjeći na svoj brod.

Nikad nije spominjala žene koje bi povremeno dovodio u kuću. I, najviše od svega, pretvarala se da nema pojma zašto je ondje.

U svojim posljednjim zajedničkim tjednima mnogo su toga među sobom podijelili. Teta Addy mu je pripovijedala priče o svojem životu i, kako su dani prolazili, počela je spominjati Caleba. Isprva mu je pojasnila tko je on. »On je tvoj peti pradjed«, rekla je. »Imao sam ih pet?« pecnuo ju je.

Ona je bila ozbiljna. »Ne. Caleb je tvoj pra-pra-pra-pra-pradjed.« »I još je uvijek živ?« upitao je Jared, praveći se blesavim dok joj je dopunjavao čašu rumom. Sve su Kingsleyeve žene veoma dobro podnosile rum. »U njima teče mornarska krv«, govorio je njegov djed.

Jared je primijetio kako mu teta svakoga dana postaje sve usporenija. »Približava se meni«, rekao je djed Jaredu i Caleb je počeo svake noći ostajati uz nju. Mnogo su godina živjeli zajedno. »Najdulje od svih njih«, rekao je Caleb i u onim očima koje nikad nisu starjele pojavile su se suze. Caleb Kingsley je imao trideset tri godine kad je umro i preko dvjesto godina kasnije još je uvijek izgledao kao da su mu trideset tri.

8

mart@& nymphe Ali uza sve ono što je Jared podijelio sa svojom tetom, nikad nije došao ni blizu tome da joj kaže kako i on može vidjeti svoga djeda, razgovarati i prepirati se s njime. Svi Kingsleyi su to bili u stanju, ali za života to nisu govorili svojim ženama. »Neka misle da Caleb pripada njima«, rekao je Jaredu njegov otac dok je još bio dječak. »Osim toga, čovjeka čini manje muškarcem ako se zna da večeri provodi s mrtvim čovjekom. Bolje je ženama pustiti da misle kako s nekom koketiraš.« Jaredu ta filozofija nije bila posve jasna, ali poštovao je kodeks šutnje. Svih sedam Jareda Montgomeryja Kinglseyja mogli su vidjeti Calebov duh, a i većina kćeri i nekoliko mlađih sinova je to moglo. Jared je vjerovao da Caleb može birati hoće li ga ljudi vidjeti ili ne, ali starac nikad nije htio tu stvar pojasniti.

Bilo je previše umjereno reći da je čudno što ta mlada žena, ta Alix Madsen, može vidjeti Kingsleyjeva duha.

Njegov se djed Caleb sada mrštio na njega. »Trebaš poći do brijača i maknuti tu bradu s lica, a i kosa ti je daleko predugačka.« Jared se okrenuo da se pogleda u zrcalu. Caleb je to zrcalo sam izabrao u Kini, tijekom onog posljednjeg katastrofalnog putovanja prije toliko godina. Jared je primijetio da uistinu loše izgleda. Od smrti tete Addy jedva je silazio sa svoga broda. Mjesecima se nije ni brijao ni šišao. U bradi i u kosi su mu se nazirali sijedi pramenovi koji su mu sada dosezali sve do potiljka. »Ne izgledam baš kao svoje njujorško izdanje, zar ne?« zamišljeno je rekao Jared. Ako se sljedećih godinu dana ne bude mogao micati sa svoga voljenog otoka, bolje će biti ako bude neprepoznatljiv. »Nije me briga što ti misliš«, rekao je Caleb.

Jared se okrenuo da se nasmiješi svome djedu. »Mislio sam da ćeš se ponositi mnome. Za razliku od tebe, ja ne pokušavam natjerati neku nevinu djevojku da se zaljubi u mene.« Bila je to još jedna izjava koja je jamčila nestanak osmijeha s djedova lica.

Eksplozija je bila trenutačna. »Nikad nisam neku ženu natjerao. ..«

9

mart@& nymphe »Znam, znam«, rekao je Jared sažalivši se na zgodnog duha. »Tvoji su motivi pošteni i čisti. Ti čekaš na povratak — ili na reinkarnaciju, što li već — žene koju voliš, tvoje dragocjene Valentine. I uvijek si joj bio vjeran. Sve sam to već čuo.

Slušam to cijeloga života. Prepoznat ćeš je kad je vidiš, a onda ćete zajedno otići u zalazak Sunca. Što znači da će ona umrijeti, ili ti oživjeti.« Caleb je bio navikao na nepoštovanje i općenitu drskost svoga unuka. Nikad to nije rekao, ali baš je ovaj unuk najviše sličio njemu dok je još bio živ.

Nastavio se mrštiti. »Moram znati što se dogodilo Valentini«, jednostavno je izjavio. Ono što nije pridodao bila je spoznaja da postoji vremensko ograničenje. Imao je vremena do dvadeset trećeg lipnja, još svega nekoliko tjedana, da otkrije što se dogodilo ženi koju je volio toliko da ih čak ni smrt nije mogla razdvojiti. Ako to sve ne poveže, mislio je da nitko od njih — svih ljudi koji su prije toliko vremena u to bili umiješani — neće pronaći sreću koju zaslužuje. Samo je trebao ovog svog tvrdoglavog unuka, koji nikad nikoga nije slušao, natjerati da počne vjerovati.

10

mart@& nymphe

Prvo poglavlje Alix nije prestajala plakati dok joj je Izzy dodavala čokoladicu za čokoladicom.

Dosad su to bile dvije čokoladne tortice, jedna tabla čokolade sa šezdeset posto kakaa, jedan cijeli Toblerone i Kit Kat. Ako se bude ovako nastavilo, Alix će prijeći i na kolače s čokoladnim mrvicama, što je značilo da će joj se Izzy priključiti i vjerojatno se udebljati pet kilograma, tako da više neće moći stati u svoju vjenčanu haljinu. Nije Ii to prelazilo sve prijateljske dužnosti?

Nalazile su se na brzom trajektu što je vozio iz Hyannisa na Nantucket, sjedeći za jednim od onih stolova uz šank. Nadohvat su im bile sve vrste slasnih stvari koje debljaju.

Dok su ona i Izzy posljednjih nekoliko tjedana završavale posljednji semestar arhitekture, Alix se dobro držala. Predale su svoje završne projekte i, kao i uvijek, profesor je nahvalio Alix preko svake mjere.

Te je noći Alixin dečko prekinuo s njome. Dao joj nogu. Eric je jednostavno rekao da ima drukčije životne planove.

Nakon tog katastrofalnog zajedničkog izlaska, Alix je pošla ravno do Izzyna stana. Kad se začulo kucanje, Izzy i njezin zaručnik Glenn sjedili su zavaljeni na kauču s velikom zdjelom kokica. Nije bila nimalo iznenađena kad joj je Alix rekla što se dogodilo — čak se bila i pripremila za to pohranivši kilogram sladoleda od čokolade i karamele u hladnjak.

Glenn je poljubio Alix u čelo. »Eric je glupan«, rekao je prije odlaska u krevet.

Izzy je mislila da će probdjeti noć prepunu jada, ali sat kasnije Alix je usnula na kauču. Ujutro je bila tiha. »Pretpostavljam da mi je bolje poći spakirati se«, rekla je. »Sada više nemam razloga ostajati ovdje.« Mislila je na jednogodišnji boravak na otoku Nantucket. Prije nekoliko godina, upravo nakon što je Izzy upoznala Glenna — i odmah znala da će se za njega udati — djevojke su sklopile sporazum. Nakon posljednjeg semestra, prije nego što počnu tražiti posao, provest će godinu dana u ljenčarenju. Izzy se željela neko vrijeme posvetiti samo braku i dobro razmisliti što u životu želi.

Alix je oduvijek znala da želi pripremiti zbirku radova koje će predočiti potencijalnom poslodavcu. Kako se većina studenata zapošljavala odmah nakon 11

mart@& nymphe završetka fakulteta, sve što su imali pokazati bili su radovi načinjeni tijekom studija, nastali pod velikim utjecajem osobnog ukusa profesora. Alix je željela pokazati vlastite radove, izvorne zamisli.

Kad su joj spomenuli godinu dana boravka na Nantucketu, Alix je bila neodlučna. Otići nekamo gdje nikoga ne poznaje bilo je previše. A tu je bio i Eric. Može li njihova veza izdržati toliku razdvojenost? Alix je počela smišljati razloge zbog kojih ne može otići, počevši od toga da je potrebna Izzy za pripremu vjenčanja.

Ali Izzy je rekla da se takva prigoda ukazuje jednom u životu i da je mora prihvatiti. »Moraš to učiniti!« »Ne znam«, rekla je Alix. »Tvoje vjenčanje... Eric... « Slegnula je ramenima.

Izzy je zurila u nju. »Alix, ovo je kao da ti je tvoja vila zaštitnica zamahnula čarobnim štapićem i baš u pravo vrijeme ti dala upravo ono što trebaš. Moraš to učiniti!« »Misliš li da moja vila zaštitnica ima zelene oči?« upitala ju je Alix i obje su prasnule u smijeh. Alixina majka Victoria imala je oči boje smaragda. Naravno, ona je svojoj dragoj kćeri osigurala ovu godinu rada i učenja.

A da iza svega stoji Alixina majka uvjerila ih je činjenica što je upravo ona Alix rekla za čudnu odredbu u oporuci Adelaide Kingsley.

Izzy se oduvijek divila Victoriji. Čak i da se nije širom svijeta proslavila divnim, uzbudljivim knjigama koje je pisala, još uvijek bi bila veličanstvena. Najprije, bila je prekrasna. Imala je gustu kestenjastu kosu, stas poput zvijezde iz španjolske sapunice i osobnost koja bi odmah ovladala prostorijom u kojoj bi se nalazila.

Victoria nije bila glasna, nije bila napadna, ali kad bi ušla u prostoriju, svi bi to zamijetili. Svaki razgovor bi zamro i svi bi se okrenuli pogledati je. Bilo je to kao da osjećaju Victorijinu prisutnost jednako kao što je vide.

Kad je Izzy tek upoznala Victoriju, zapitala se kako će Alix reagirati na svu tu pozornost koju je njezina majka privlačila na sebe, ali Alix je na to bila naviknuta. Za nju je to jednostavno bila normalna stvar koju je samu po sebi prihvaćala.

12

mart@& nymphe Naravno, pomagalo je i to što bi Victoria, svaki put kad bi primijetila da njezina kći ulazi u sobu, prestala šarmirati oko sebe okupljene ljude i pošla ravno do Alix. Uhvatile bi se za ruke i pošle do nekog tihog kutka, samo njih dvije.

Kad je Alix prvi put priopćen sadržaj oporuke neke žene koje se ona nije ni sjećala, rekla je ne. Alix je oduvijek planirala uzeti godinu predaha, ali ne na nekom izoliranom otoku.

Problem je bio u tome što svojoj majci nije rekla da ima dečka za kojega se nadala udati. Naravno, ako to Eric od nje zatraži. »Ne razumijem«, rekla je Izzy. »Mislila sam da ti i mama jedna drugoj sve govorite.« »Ne«, rekla je Alix. »Rekla sam da ja otkrivam sve o njoj. Ali vrlo sam izbirljiva oko toga što joj povjeravam.« »A Eric je tajna?« »Činim sve što mogu da svoj ljubavni život s bilo kojim muškarcem držim podalje od svoje majke. Kad bi znala za Erica, već bi bila ovdje i obasipala ga pitanjima. Vjerojatno bi prestravljen pobjegao glavom bez obzira.« Izzy je morala okrenuti glavu kako Alix ne bi primijetila da se mršti. Njoj se Eric nikad nije sviđao i poželjela je da Victoria poduzme sve što treba da ga se riješi.

Nakon što je Alix dovršila svoje posljednje radove iz završne godine studija i izradila svoju maketu, »pomogla« je Ericu oko njegove. Zapravo, izradila je za njega gotovo cijeli projekt.

Nakon prekida i odluke da pođe na Nantucket, Alix se ponašala veoma odraslo. »Imat ću vremena i za učenje.« Da bi postao licencirani arhitekt, čovjek je morao proći niz uistinu groznih ispita. »Položit ću s uspjehom ispite i učiniti svoje roditelje ponosnima«, zaklela se Alix.

Izzy je pomislila kako Alixini roditelji ne mogu biti ponosniji na nju više nego što jesu, ali je prešutjela to reći. Kad je Alix napokon rekla da odlazi, depresivan, fatalistički ton njezina glasa bio je ono što je natjeralo Izzy da odluči otputovati 13

mart@& nymphe sa svojom prijateljicom i ostati na Nantucketu sve dok se Alix ondje potpuno ne skrasi. Željela je biti ondje kad se Alix napokon slomi.

Dogodilo se to kad su se ukrcale na trajekt za Nantucket. Dotad je bilo previše toga za učiniti u pripremama za put, pa Alix nije imala vremena prepuštati se mračnim mislima o Ericu. Majka joj je pokrila sve troškove, čak im je i otpravila prtljagu na otok, tako da su dvije mlade žene morale brinuti jedino o torbama s najnužnijim stvarima. I na put su krenule danima prije nego što su isprva planirale jer se Izzy bojala da će se Alix opet susresti s Ericom. Činilo se da Alix sve dobro podnosi sve dok se trajekt nije otisnuo od obale. A tada, kad je pogledala Izzy, suze su joj se slijevale niz obraze. »Ne razumijem u čemu sam pogriješila.« Znajući što slijedi, Izzy je u torbi ponijela veliku Toblerone čokoladu. »Tvoja je greška to što si se rodila pametnija i darovitija od Erica. Budila si u njemu pakleni strah.« »Nisam«, rekla je Alix dok je Izzy otvarala čokoladu. Sjele su za stol. Sezona je tek počinjala, tako da na velikom brodu nije bilo puno ljudi. »Uvijek sam prema njemu bila jako dobra.« »Da«, rekla je Izzy. »Bila si. Zato jer nisi htjela povrijediti njegov ego.« »Ma daj«, rekla je Alix, žvačući čokoladu. »Ja i on smo se krasno provodili.

On...« »On te je iskorištavao!« Izzy se morala prisjetiti trenutaka kad bi se Eric umiljavao Alix dok je ona za njega praktički sve radila. Svi su ostali momci na predavanjima zazirali od nje. Otac joj je bio uspješan arhitekt, majka slavna književnica i, još gore, Alixini su radovi pobjeđivali na svakom natjecanju, osvajali sve nagrade i bili hvaljeni od cijelog fakulteta. »A što si očekivala od njega kad si uvijek bila među pet najboljih na godini? Mislila sam da će ti profesor Weaver početi ljubiti noge kad je vidio tvoj posljednji projekt.« »On samo cijeni projekte koje je uistinu moguće izgraditi.« »Pa da. Ono što je Eric projektirao prije nego si mu počela pomagati ne bi mogla zajedno povezati ni ekipa koja je izgradila Operu u Sydneyu.« 14

mart@& nymphe Alix se slabašno nasmiješila. »Pomalo je sličilo svemirskom brodu, zar ne?« »Očekivala sam da će svakoga časa poletjeti u orbitu.« Činilo se da se Alix oporavlja, ali tada joj se u očima opet pojavio tužan pogled. »Ali jesi li mu vidjela curu na oproštajnoj zabavi? Imala je jedva dvadeset godina, ako i toliko.« »Hajde, kaži to«, rekla je Izzy. »Bila je tupa. Uistinu glupa. Ali to je ono što Ericov krhki ego traži. Da bi se on uzdigao, ostali se moraju srozati.« »Ne znam jesi li ti neki terapeut ili guru?« »Ništa od toga. Žena sam i primjećujem stvari. Ti ćeš biti izvrsna arhitektica i ljubav možeš pronaći jedino s čovjekom koji se bavi potpuno drukčijim poslom.« Govorila je o vlastitom zaručniku, koji je trgovao automobilima. On nije znao razlikovati Peija od Corbusiera ili od Montgomeryjevih posljednjih organičkih remek-djela. »Ili mogu pronaći arhitekta koji je toliko dobar da neće biti pre-stravljen mnome«, rekla je Alix. »Frank Lloyd Wright je mrtav.« Alix se opet blijedo nasmiješila i to je ohrabrilo Izzy da promijeni temu. »Nisi li mi rekla da u gostinskoj kući pored one u kojoj ćeš stanovati živi neki muškarac?« Alix je šmrcnula, zagrizajući čokoladni kolačić koji joj je Izzy do-dala. »Odvjetnik je rekao da ondje živi nećak gospođice Kingsley i da mi on može ponuditi odgovore na sva pitanja koja budem imala. Ili može organizirati popravak kuće, ako bude trebalo. Zove se gospodin Kingsley.« »Oh.« U Izzynu glasu se osjetilo razočarenje. »Ako je Adelaide Kingsley imala oko devedeset kad je umrla, to znači da njezin nećak ima najmanje šezdeset.

Možda ti ponudi vožnju na svojem električnom skuteru. « »Nemoj me nasmijavati.« »Pokušavam. Djeluje li?«

15

mart@& nymphe »Da«, rekla je Alix, »djeluje.« Pogledala je prema pultu zalogajnice. »Imaju li možda kolačiće s čokoladnim mrvicama?« Zarežavši, Izzy je u sebi proklela Erica. Odlazeći do pulta, mrmljala je sebi u bradu: »Ako se udebljam, u ljepilo ću mu staviti gela za kosu. Sve će mu se makete raspasti.« Smiješila se dok je iz košare uzimala četiri velika kolača i plaćala ih.

Do pristajanja trajekta Alix je prestala plakati, ali je još uvijek izgledala poput mučenice koju se spremaju odvesti na lomaču.

Prepuna kolača i vruće čokolade — nije mogla Alix pustiti da jede sama — Izzy nikad nije bila na Nantucketu i jedva je čekala vidjeti kako izgleda. Sa svojim velikim kožnim torbama (Victorijin dar) prebačenim preko ramena stupile su na dugačak, široki drveni mol. Mali dućani smješteni u nekadašnjim ribarskim kolibama bili su prepuni majica s narisanim motivima Nantucketa. Poželjela je zastati da svojem zaručniku kupi koju kapu i majicu, ali Alix ju je vukla dalje, uzdignute glave i pogleda uprtog ravno preda se, ne gledajući u ništa i samo hodajući.

Izzy je vidjela neku djecu kako izlaze iza ugla sa sladoledima u rukama. Ako nagovori Alix da zastanu na jednom kornetu, možda uspije obaviti malo kupovine. »Ovamo!« dozvala ju je Izzy i Alix je pošla za njom. Uz rub mola nalazila se mala slastičarnica i Izzy je poslala Alix unutra. »Za mene jedan s maslacem i orasima«, rekla je Izzy.

Alix je tupo kimnula glavom i ušla u slastičarnicu.

Izzy je izvukla svoj mobitel i nazvala zaručnika. »Nije dobro«, rekla je odgovarajući na njegovo pitanje. »I ne znam kad ću se vratiti. Kakva je sada, zavući će se u krevet i neće iz njega izlaziti. Znam«, rekla je. »I ti meni nedostaješ. Aha. Evo je, dolazi. Oh, ne! Sebi je kupila sladoled s tri čokoladne kugle. Kako je krenula, za povratak joj neće trebati trajekt. Sama će plutati.

Mislim... « Izzy je zašutjela jer je između nje i Alix ušetao neki čovjek. Bio je visok, malo preko metra i osamdeset, širokih ramena. Imao je čupavu, sjedinama prošaranu 16

mart@& nymphe bradu i gustu kosu koja mu je sezala gotovo do ramena. Hodao je krupnim koracima, a traperice i košulja od džinsa isticali su mu snažno tijelo. Usput je bacio pogled na Izzy i, kao da mu ona nije probudila nikakvo zanimanje, zagledao se u Alix koja je dolazila ususret svojoj prijateljici sa sladoledima u rukama. Odmjerio je Alix od glave do pete, načas zastao kao da oklijeva i namjerava joj se obratiti, ali je zatim nastavio dalje i nestao iza ugla.

Izzy je nepomično stajala i širom otvorenih usta i očiju zurila za čovjekom.

Mobitel joj je još uvijek bio uz uho i Glenn joj je nešto govorio, ali ga ona nije slušala.

Kad je Alix došla do nje, Izzy je šapćući rekla: »Jesi li ga vidjela?« »Koga?« Alix je dodala Izzy njezin sladoled. »Njega. « »Koga njega?« Činilo se da Alix uopće nije zainteresirana. »NJEGA!!« Iz Izzyna mobitela je dopro Glennov povik: »Isabella!« »Oh, oprosti«, rekla je u mobitel. »Upravo sam ga vidjela. Ovdje na Nantucketu. Moram ići.« Prekinula je vezu, uzela svoj sladoled od Alix i bacila ga u obližnji koš za smeće. » Hej !« rekla je Alix. »To sam mogla ja pojesti.« »Nisi ga vidjela?« »Nisam nikoga vidjela«, rekla je Alix i zagrizla u svoj sladoled. »Koga si to vidjela?« »Montgomeryja. « Alix je zastala, usnama još obuhvaćajući vrh sladoleda. Velike kugle virile su joj postrance. »Vidjela sam Jareda Montgomeryja kako upravo prolazi ovuda.« »Onog Jareda Montgomeryja? Arhitekta? Koji je projektirao zgradu Windom u New Yorku?«

17

mart@& nymphe »Na koga drugoga bih mislila? I pogledao je u tebe. Gotovo je zastao da ti se obrati.« »Ne«, rekla je Alix širom otvorenih očiju. »Nije to mogao. Nije bilo tako.« »Jestt« rekla je Izzy. »Ali ti... « Alix je bacila svoj trostruki sladoled u koš, obrisala usta i ščepala prijateljicu za ruku. »Kamo je otišao?« »Onamo. Iza ugla.« »I pustila si ga da ode?!« Alix je ispustila prijateljičinu ruku i pohitala naprijed. Izzy joj je bila za petama. Dospjele su upravo na vrijeme da vide bradatog čovjeka kako stoji na lijepom bijelom brodu s kabinom. Smiješio se nekoj djevojci u nepristojno kratkim hlačicama koja je stajala na doku. To što je dan bio hladan njoj kao da uopće nije smetalo. Smiješio joj se tako toplim osmijehom da je Alix pomislila kako bi ga se moglo usporediti s toplinom sunca.

Uzeo je torbu koju mu je djevojka dodala, a zatim se sam odvezao dalje, ostavljajući za sobom valiće.

Alix se leđima naslonila na ostarjele daske kuće. »To jest bio on.« Izzy se naslonila do nje i tako su obje stajale zagledane u brod koji je brzo nestajao u daljini. »Ured mu je u New Yorku. Što misliš, zašto je onda ovdje? Na odmoru? Ili gradi nešto božanstveno?« Alix je još uvijek zurila na pučinu. »To je uistinu bio on. Sjećaš li se kad smo slušale njegovo predavanje u onom hotelu?« »Kao da je bilo jučer«, rekla je Izzy. »Kad se maloprije nasmiješio onoj djevojci, bila sam sigurna da je to on. Te bih oči svugdje prepoznala.« »I tu donju usnu«, promrmljala je Alix. »O njoj sam napisala pjesmu.« »Šališ se. Ja nikad nisam vidjela nikakvu pjesmu.« »Zato što ti je nisam pokazala. To je jedina pjesma koju sam ikad napisala.« Stajale su ondje u tišini ne znajući što učiniti ili reći. Jared Montgomery je bio njihov junak, čovjek čiji su projekti u svijetu arhitekture bili legendarni. Beatlesi, seksi vampiri i Justin Bieber u jednom paketu.

18

mart@& nymphe Izzy se prva uspjela oporaviti od šoka. Njoj slijeva neki je mladić pokušavao vezati svoj stari brod. Pristupila mu je. »Poznajete li čovjeka koji je upravo otišao na onom bijelom brodu?« »Naravno. On mi je rođak.« »Zbiiilja?« upitala je Izzy, zvučeći kao daje to nešto najzanimljivije što je ikad u životu čula. »Kako mu je ime?« Alix je došla do svoje prijateljice i obje su sada promatrale čovjeka, susprežući dah. »Jared Kingsley.« »Kingsley?« zbunjeno je upitala Alix, a zatim joj se na licu pojavio izraz razočarenja. »Znači, nije Jared Montgomery?« Čovjek se nasmijao. Nije bio ružan, ali odjeća mu je izgledala kao da podosta vremena nije prana. »Oh, dakle, o tome se radi, je li?« Očito ih je zadirkivao. »On je Kingsley ovdje, ali je Montgomery u Americi.« »U Americi?« upitala je Izzy. »Što to znači?« »Ondje.« Čovjek je pokazao preko mora. »U Americi. Otkud ste upravo pristigle.« I Izzy i Alix su se nasmiješile na pomisao da je otok Nantucket odvojena država.

Izzy se željela do kraja uvjeriti da je on čovjek za kojega su mislile da jest. »Znate li čime se bavi?« »Crta planove kuća. Meni je nacrtao garažu, i to finu. Sada je ljeti iznajmljujem kao apartman. Cure, treba li vam prenoćište?« Dvjema mladim ženama trebalo je malo vremena da probave za-misao kako je jedan od najvećih arhitekata u povijesti sveden na »onoga koji crta planove kuća«.

Alix je prva progovorila. »Ne, hvala. Ja sam... « Zastala je jer nije željela tom strancu govoriti o svojim poslovima.

19

mart@& nymphe On se nasmiješio kao da zna što misle. »Cure, ako vas on zanima, bolje vam je stati u red. I morat ćete to odgoditi jer stari će Jared biti odsutan najmanje tri dana.« »Hvala«, rekla je Izzy. »Ako se predomislite, ja sam Wes. Samo pomislite o smjeru prekrasnog zalaska sunca na Nantucketu, i to sam ja.« Izzy i Alix su se vratile do slastičarnice iza ugla. Obadvjema su oči sjajile. Bile su kao omamljene. »Jared Montgomery je ujedno i Jared Kingsley«, napokon je uspjela izgovoriti Alix.

Izzy je svanulo što njezina prijateljica ima na umu. »A ti odsjedaš u kući Kinglseyjevih.« »Godinu dana.« »Misliš li da je on gospodin Kingsley koji ondje živi s tobom ? « Izzy je toliko raširila oči da su joj se pretvorile u krugove. »Da je on čovjek koji bi ti trebao pomoći ukoliko budeš imala ikakvih problema s kućom?« »Ne. Mislim, ne vjerujem. Takvo nešto ne bih mogla ni zamisliti.« »Ali se tomu nadaš!« Izzy je prstima dotaknula sljepoočnice. »Predviđam desetke katastrofa s kućnim instalacijama. Ti ćeš na to zaboraviti i otvoriti vodu i poprskati ga. Morat će svući odjeću, a i ti ćeš biti mokra, pa ćete zuriti jedno u drugo dok budete trgali odjeću sa sebe i...« Alix se nasmijala. »Neću biti toliko vulgarna, ali mogu vidjeti... možda ispuštanje snopa mojih posljednjih projekata koji će slučajno licem pasti ravno pred njegove noge.« »To je dobro«, rekla je Izzy. »Bajkoviti seks može doći i kasnije. Prvo mu pokaži što možeš učiniti po pitanju arhitekture, a onda se zavali u stolici i prepusti njemu da preuzme stvar u svoje ruke i pokaže da je muškarac. To je dobar plan.«

20

mart@& nymphe Alix je sanjarila. »Reći će mi da nikad u životu nije vidio tako inovativne i dobro osmišljene projekte. Reći će da posjedujem talent kakav nikad prije nije vidio i da me želi uza se svakoga trena, tako da me može naučiti sve što zna.

Cijela godina s vlastitim osobnim učiteljem. Godina učenja i...« »To je to!« rekla je Izzy. »Što?« »Cijela ova stvar«, rekla je Izzy. »Tvoja majka je rekla da ta starica koju nikad nisi upoznala... « »Mama kaže da sam s njome provela ljeto kad mi je bilo četiri godine. I pretpostavljam da su ostale u vezi.« »Dobro, ona je žena koje se uopće ne sjećaš, ali ostavila ti je svoju kuću na godinu dana. Victoria je rekla da je to zato jer želiš predahnuti prije nego počneš raditi. Oduvijek sam cijelu tu stvar smatrala sumnjivom, jer starica... « »Gospođica Kingsley.« »Tako je. Gospođica Kingsley nije znala kad će umrijeti. Jednako je tako mogla doživjeti stotu, a ti bi dotad već vodila vlastitu tvrtku.« »Možda«, rekla je Alix, »ali samo ako položim ispite.« Među studentima arhitekture kolala je suluda šala da u učenju provode više vremena od liječnika, a na kraju ih još čeka niz mukotrpnih ispita. Ali kad i to prođu, nemaju posla. »Ne shvaćam što želiš reći.« »Mislim da je gospođica Kingsley, a možda i tvoja majka, željela da upoznaš njezina neoženjenog nećaka, arhitekta Jareda Montgomeryja. Ili, u ovom slučaju, Kinglseyja.« »Ali da je doživjela stotu, dotad je on mogao imati desetak djece.« »Zašto dopustiti činjenicama da upropaste dobru priču.« »Imaš pravo«, rekla je Alix. »Gospođica Kingsley je željela da upoznam njezina nećaka i tako me je — uz podršku moje majke — smjestila u kuću do njegove. Naravno, on živi i radi u New Yorku i vjerojatno je ovdje svega dva ili tri tjedna godišnje, ali kako bi to moglo naškoditi savršeno dobroj priči?« 21

mart@& nymphe »Govoriš Ii ti to da tvoja majka nije imala skrivenih motiva dovesti te u ovu staru kuću?« Alix je predobro poznavala majku da bi to potvrdila. Zapravo, Alix nije bilo briga zašto ili kako je sve ovo dogovoreno. Jedino joj je bilo važno da joj je pružena nevjerojatna mogućnost. I, je li zbilja moguće da će Jared Montgomery živjeti u njezinu susjedstvu? U gostinskoj kući na istom imanju? »Popit ću mu cijelu pamet«, rekla je. »Naučit ću sve što zna, od krova pa do temelja. Podsjeti me da svojoj majci pošaljem ruže. Hajde, pođimo do kuće.« »Nećeš više sladoleda?« upitala je Izzy. »Šališ se? Pođimo brzim hodom i iznojimo sve ovo. Zašto si me pustila da pojedem toliko čokolade?« »Dakle, ti nezahvalna...« započela je Izzy, ali prekinuo ju je Alixin smijeh. »Jako smiješno. Oprosti mi što se i ja ne smijem. Imamo tri dana prije nego se on vrati, dakle, valja nam obaviti mnogo posla.« »A čujem i da je i šoping na Nantucketu dobar«, rekla je Alix. »A ne, nećeš«, rekla je Izzy. »Ja idem u šoping. Ti moraš raditi. Ovo će ti biti prezentacija života.« »Doista, u glavi imam nekoliko zamisli«, rekla je Alix, a Izzy se nasmijala jer Alix je glava uvijek bila prepuna zamisli o novim projek-tima.

Kad su krenule, sada kada im sablast onoga-što-je-Eric-učinio-ALix više nije visjela nad glavama, najprije im je u oči upao nevjerojatno lijep izgled središta Nantucketa. Ulice su bile popločane kamenim pločama po kojima je bilo teško hodati ili voziti, ali bile su tako lijepe. Nogostup je bio širok i popločan opekama. Tijekom stoljeća su ih drveće i slijeganje tla učinili valovitima i na neki umjetnički način razigranima.

Ali ono što se Alix najviše dojmilo bile su zgrade. Jedna za drugom, sve su bile sjajne. Savršene u projektiranju i izvedbi. »Mislim da ću se onesvijestiti«, rekla je Alix, zastavši i zagledavši se niz ulicu u ljepotu grada. »Da, čak je i bolje od fotografija koje sam vidjela.« 22

mart@& nymphe »Ovo je... ne znam, ali mislim da je ovo raj. I... « Izzy je sa znatiželjom promatrala svoju prijateljicu. Upoznale su se prvoga dana studija arhitekture i obje su bile njegovane, lijepe žene, ali tu je svaka sličnost prestajala. Izzy je imala ambiciju živjeti u malom gradiću i imati ured u kojem će se baviti preuređenjem kuća. Glavni cilj u životu bili su joj suprug i djeca.

Ali Alix je od svoga oca naslijedila duboku ljubav prema graditeljstvu. Njezin djed po ocu bio je građevinar i sin mu je ljeta provodio u gradnji kuća. Zimi bi joj otac radio u dućanu i izrađivao vitrine. Arhitekturu je diplomirao prije Alixina rođenja i kasnije mu je bilo prirodno prihvatiti se predavanja na sveučilištu.

Roditelji su joj se razveli kad je Alix još bila dijete i ona je, kao rezultat toga, odrastala u dva svijeta. Jedan je bio onaj njezina oca, koji je uključivao sve što se ticalo građenja, od očevih projekata do zabijanja čavala u daske i izbora boja za interijere. I volio je svoju kćer učiti svemu što je znao. Do polaska u prvi razred osnovne škole već je razumijevala planove gradnje.

Druga polovica njezina života vrtjela se oko majčina pisanja. Jedan dio godine Alix i njezina majka živjele su tihim životom, njih dvije same, dok je Victoria pisala romane u kojima je cijeli svijet uživao. Svakoga kolovoza njezina bi majka odlazila u planinsku kolibu u Coloradu kako bi se posve izolirala i mogla raditi na zapletu romana koji bi te godine pisala. Njezine strašno popularne knjige pratile su kroz stoljeća jednu obitelj pomoraca. Kad bi koja knjiga bila dovršena, uslijedile bi koktel zabave, ekstravagantne večere i putovanja. Alixin život s majkom bio je čudesna mješavina tihog rada i velikih uzbuđenja.

Alix je sve to voljela! Voljela je s radnicima njezina oca sjediti na spuštenom stražnjem krilu kamioneta i jesti sendviče, a voljela je i nositi dizajnerske haljine i smijati se s kremom svjetskih nakladnika. »Svi su oni isti«, uvijek je govorila Alix. »Svi rade da bi imali od čega živjeti.

Bez obzira jesu li im oruđe čekić ili riječi od šest slogova, svi su oni radnici.« Odrastajući između dva veoma uspješna roditelja, Alix je sazrela darovita i ambiciozna. Posjedovala je ljubav svojega oca prema građenju i majčino uvjerenje da je vrh jedino mjesto na kojem valja biti.

23

mart@& nymphe Izzy je promatrala Alix kako sjajnih očiju proučava Nantucket i gotovo osjetila sažaljenje prema Jaredu Montgomeryju. Kad bi Alix poželjela nešto spoznati, bila je nezasitna. »Ovo sam već vidjela«, rekla je Alix. »Možda se ovog mjesta sjećaš iz vremena kad ti je bilo četiri.« »Ne vjerujem, ali...« Alix se osvrtala oko sebe. S druge strane ceste nalazila se prekrasna bijela drvena zgrada s tamnozelenim pro-zorskim oknima na pročelju. S jedne je strane bila narisana karta koja je pokazivala udaljenost Nantucketa od drugih dijelova svijeta. Hong Kong je bio udaljen 10.453 milje. »>Mi smo središte svega<«, citirala je Alix. »Čujem da to netko govori kad pogledam tu kartu. >Nantucket je epicentar planeta. < Morala sam to čuti kad mi je bilo četiri godine. Nikad prije nisam čula tu riječ, ali na neki čudan način sam znala što ona znači. Ima li to ikakva smisla?« »Zapravo, ima«, rekla je Izzy, smiješeći se. Činilo se da će moći uskoro otputovati. U Alixinu je glasu mogla naslutiti da joj prijateljica o Nantucketu zna više nego što je mislila. Još bolje, počela je Nantucket osjećati svojim domom.

Ako su Victoria i pokojna gospođica Kingsley sve ovo planirale kako bi Alix mogla upoznati čuvenog Jareda Montgomeryja, činilo se da im plan djeluje. »Uđimo ovamo«, rekla je Izzy. »Trebamo proslaviti.« Mislila je na Murrayevu trgovinu pićima, u kojoj su se nalazili redovi vina, piva i žestica. Vjerujući da im treba nešto hladno i pjenušavo, Izzy je krenula prema hladnjaku koji je stajao uz stražnji zid.

Ali Alix je otišla do staromodnog drvenog pulta i razgledala police iza njega. »Želim rum«, rekla je ženi za pultom. »Rum?« upitala je Izzy. »Nisam znala da ti se to sviđa.« »Ni ja. Mislim da sam u živom popila samo jednu rum-kolu. Ali ovdje na Nantucketu želim rum.« »To je lokalna tradicija«, rekla je žena. »Koji želite?« »Onaj.« Alix je pokazala na bocu sedam godina starog Flor de Cana.

24

mart@& nymphe »To će ti naškoditi«, rekla je Izzy, stavljajući na pult bocu pjenušca.

Alix je iz torbe izvadila mobitel i provjerila posljednje poruke. Majka joj je dala upute kako doći do kuće Kingsley, ali od uznemirenosti zbog Erica Alix je zaboravila isprintati kartu. K tome, upute njezine majke bile su prilično zagonetne — što nije bilo neuobičajeno. Majka joj je razmišljala i pisala kao književnica i voljela je tajnovitost.

Alix je pogledala ženu iza pulta. »Odsjest ću u jednoj kući ovdje, na Nantucketu, a majka mi je rekla da se od trajekta do nje može stići pješice. Kuća je na adresi Kingsley Lane broj dvadeset tri i rekla je« — Alix je provjerila u mobitelu — »da se do uličice dolazi skretanjem kod West Bricka. Ne znam što to znači. Kako ću pronaći ulicu West Brick?« Dobro naviknuta na turiste, žena se nasmiješila. »Kladim se da ne piše da je to ulica.« »Zapravo, imate pravo«, rekla je Alix. »Mislila sam da se to odnosi na ulicu.« »Vjerojatno mislite na Addynu kuću«, rekla je žena. »Da. Jeste li ju poznavali?« »Svi su je poznavali i svima nam jako nedostaje. Dakle, vi ste ona koja će ondje živjeti godinu dana?« Alix je ostala pomalo zatečena jer žena zna za to. »Da«, s oklijevanjem je rekla. »Baš dobro za vas! I ne dajte Jaredu da vas maltretira. Možda jest moj rođak, ali vam ipak mogu reći da mu ne popuštate.« Alix je jedino mogla zuriti u nju, trepćući. Po njezinu shvaćanju, Jared Montgomery ili Kingsley je bio osoba koju valja štovati, bog u svijetu arhitekture u kojem je Alix živjela i radila. Ali činilo se da na Nantucketu od njega nitko ne zazire.

Izzy je prišla korak bliže. »Već smo susreli čovjeka koji tvrdi da je... ovaj, rođak gospodina Kinglseyja. Ima li vas još?«

25

mart@& nymphe Žena se opet nasmiješila. »Mnogo nas potječe od prvih doseljenika na ovaj otok i na ovaj smo ili onaj način u srodstvu.« Pošla je do blagajne i utipkala im račune. »Kod banke skrenite lijevo. U glavnu gradsku ulicu. S desna uz ulicu nalaze se tri veoma slične kuće od opeke. Kingsley Lane je desno iza posljednje od te tri kuće od opeke.« »West Brick«, rekla je Alix. »Shvatili ste.« Platile su, zahvalile se i napustile dućan. »Sada samo trebamo pronaći banku«, rekla je Izzy.

Ali Alix je opet bila u transu, razgledajući grad. S druge strane ulice stajala je zgrada zbog koje je Alix ostala u mjestu ukopana. Kad su stigle do nečega sličnog filmskom uprizorenju ljekarne iz devetnaestog stoljeća, Alix se uzbudila. »Sjećam se ovog mjesta! Sada ga prepoznajem.« Otvorila je starinska vrata i pohitala unutra s Izzy za petama. Slijeva im se našao vremešni šank s barskim stolicama i zrcalom.

Alix je odložila svoje pakete i sjela na stolicu. »Želim prepečeni sendvič sa sirom i frap od vanilije«, odlučno je rekla mladoj ženi za šankom.

Izzy je sjela na stolicu do nje. »Kako možeš biti gladna i što je frap?t« »Mlijeko, sladoled.« Alix je slegnula ramenima. »Ne znam. To je ono što sam uvijek naručivala i sada mi je potrebno.« »Naručivala kad ti je bilo četiri godine?« sa smiješkom je upitala Izzy, zadovoljna što joj se prijateljica prisjeća takvih stvari.

Pokazalo se da je »frap« amerikanizirani izraz za frape. Izzy je naručila isto i uzela sendviče s tunjevinom za kasnije. »Ona je ovdje kupovala«, rekla je Alix, jedući svoj sendvič poslužen na tankom papirnatom tanjuru. »Straga.« Izzy nije mogla odoljeti razgledanju prodavaonice. Mjesto se na prvi pogled činilo skromnim, ali pažljiviji pregled pokazivao je da se radi o ekskluzivnoj robi.

26

mart@& nymphe Proizvodi od kože bili su onakvi kakve ste nalazili na Madison aveniji u New Yorku. »Kladim se da je tvoja majka voljela ovaj dućan«, rekla je Izzy kad su opet izišle na pločnik.

Alix je pogledala svoju prijateljicu. »Kako zanimljiva pomisao. Ako je moja majka organizirala sve ovo oko oporuke, gdje je to učinila? Rekla mi je da smo ovdje provele ljeto kad mi je bilo četiri. Tada su se ona i tata razveli, ali otad više nikad nije spominjala Nantucket. Kad je bila ovdje? Otkud poznaje gospođicu Adelaide Kingsley?« »Ono što ja želim znati«, rekla je Izzy, »jest tko je >ona<.« »O čemu to govoriš?« »U dućanu si rekla: >Ona je ovdje kupovala.< Jesi li mislila na svoju majku?« »Valjda«, rekla je Alix. »Ali ne mislim tako. Ovoga trena kao da tonem u neko drugo vrijeme. Nemam svjesnih uspomena na ovaj otok, ali sa svakim korakom koji učinim vidim nešto poznato. Onaj dućan...« Gledala je u Murrayev dućan odjeće, sa sivom i bijelom bojom obojanim drvom i potpuno ostakljenim pročeljem. »Znam da je dječja odjeća gore na katu i da mi je ona... odnosno netko ondje kupio ružičasti džemper.« »Ako je to bila tvoja majka, nju bi zasigurno upamtila. Victoria je prilično osebujna.« Alix se nasmijala. »Misliš na njezinu crvenu kosu i zelene oči i stas zbog kojega se događaju prometni udesi? Meni je drago što više sličim svojem ocu. Što misliš, gdje je banka?« Izzy se nasmiješila svojoj prijateljici. Slušajući Alix kako to govori, čovjek bi pomislio da je ona običan mali vrapčić u usporedbi sa svojom majkom, ali nije bilo ni približno tako. Premda se Alix nije kao njezina majka isticala u gomili, bila je iznimno lijepa. Bila je viša i vitkija od svoje majke, plave kose prirodno prošarane crvenkastim pramenovima. Kosa joj je bila duga, bujnih šiški začešljanih ustranu i raskošnih uvojaka na krajevima. Dok je Izzy morala umjetno uvijati svoju tamnu kosu, Alixini su uvojci bili prirodni. Imala je 27

mart@& nymphe plavozelene oči i mala usta punih usana. »Kao lutka«, jednom je za ručkom rekla Victoria, a njezina je kći na taj kompliment porumenjela.

Alixina skromnost po pitanju vlastitog izgleda, porijekla, pa čak i osobne darovitosti, bilo je nešto čemu se Izzy kod svoje prijateljice oduvijek divila.

Alix je glasno uzdahnula i zastala. »Pogledaj ono.« Pokazivala je na visoku, velebnu zgradu na kraju ulice. Bila je podignuta na uzvisini, sa strmim zavojitim stubištem koje je vodilo do ulaznih vrata postavljenih ispod zavojite nadstrešnice. Elegantna građevina kao da je nadgledala grad, poput vladarke koja nadzire svoje podanike. »Prava koma«, rekla je Izzy, ali nju je više zanimalo pronalaženje kuće Kinglseyja. »Ne. Pogledaj na vrh.« Uspravna slova poručivala su: prva nacionalna banka.

Izzy se morala nasmijati. »Meni uopće ne sliči na banku. Što ti kažeš?« »Ništa ovdje ne sliči na bilo što drugdje«, rekla je Alix. »Ako je to banka, tada moramo poći onom cestom ulijevo.« Prešle su popločanu ulicu do suprotnog nogostupa od opeka i krenule niz glavnu ulicu preko raskrižja s ulicom Fair. Bila je to ulica obiteljskih kuća i svaka od njih bila je san povjesničara, ugniježđena pod otmjeno ostarjelim krovnim pločama. Bilo je malo uobičajenih živopi-snih viktorijanskih kuća koje je toliko malih američkih gradića čuvalo kao povijesne domove. Nantucket su osnovali Kvekeri, narod koji je vjerovao u jednostavnost odjeće, ponašanja i, posebno, svojih kuća. Kao rezultat toga, domovi im nisu bili urešeni nepotrebnim ornamentima. Za Alixino izvježbano oko, svaki krov, vrata i prozor bili su umjetničko djelo. »Misliš li da možeš cijelu godinu tako stajati i promatrati grad?« upitala je Izzy, nasmijavši se izrazu Alixina lica.

Kad su došle do tri kuće od opeke, Alix je izgledala kao da bi mogla pasti u onu staromodnu nesvijest. Velike, visoke, besprijekorno održavane, tri su kuće bile uistinu impresivne.

28

mart@& nymphe Alix kao da se zalijepila za nogostup i podigla pogled prema gra-đevinama, ali Izzy je prošla pored nje.

Odmah iza posljednje kuće nazirao se početak uske aleje, gotovo potpuno skrivene drvećem. Na malom bijelom znaku pisalo je KINGSLEY LANE. »Dolazi«, dozvala je Izzy i Alix je pošla za njom.

Uz desni rub aleje protezao se uski nogostup i njih su dvije u tišini krenule njime, razgledajući kućne brojeve. »Imaju imena«, iznenađeno je rekla Izzy. »Kuće imaju na sebi ispisana imena.« »Natpisnice1 «, rekla je Alix. »Jesi Ii taj izraz upravo sada izmislila?« »Ne. To je — ne znam kako znam za taj izraz, ali tako zovu te drvene ploče.« »POLJE RUŽA«, rekla je Izzy, promatrajući kuću smještenu odmah uz cestu. »IZVAN VREMENA«, pročitala je Alex na sljedećoj kući s desna. Uz nju je bio prilaz za automobil, ali velika su vrata priječila pogled u vrt iza njih. Zapravo, uz svaku kuću pored koje su prolazile nalazio se prilaz za parkiranje automobila.

Neki od njih su bili toliko uski da su automobili njima jedva prolazili, ali to je uklanjalo vozila s ceste. »Pogledaj, ono je B.&B. RAJSKO SVRATISTE.« »A ono... «, rekla je Izzy, pogledavši na drugu stranu uličice, »je broj dvadeset tri. Zove se MORU, DOVIJEKA.« Pred njima se nalazila velika, zapanjujuće lijepa bijela kuća. Kako je zbog jednostavnosti gradnje ostavljala dojam bezvremenosti, kuća je mogla biti nova ili stotine godina stara. Gore se nalazilo pet prozora, četiri dolje, svi zaštićeni tamnim kapcima, sa širokim bijelim vratima po sredini. Krov je bio okrunjen ograđenom šetnicom.

1

U izvorniku: quarteriward (eng.). U nekim dijelovima SAD-a, a posebno uz njihove istočne obale i na otoku Nantucketu, drevni je i danas još uvijek uvriježen običaj na kućama isticati njihova imena, postavljanjem drvenih natpisnih ploča sličnih onima kakve su se koristile za isticanje imena starih jedrenjaka. Nap. prev.

29

mart@& nymphe »To je to?« šapnula je Alix iza Izzynih leđa. »Mjesto gdje ću živjeti cijelu godinu?« »Mislim da je tako«, rekla je Izzy. »To je taj kućni broj.« »Podsjeti me da majci pošaljem orhideje.« Alix je prekopala po svojoj velikoj Fend i torbi, tražeći ključeve koje joj je majka poslala. Pronašla ih je i krenula prema vratima, ali ruke su joj toliko drhtale da nije mogla gurnuti ključ u bravu.

Izzy je od nje uzela ključ i otključala vrata. Ušle su u veliko predvorje sa stubištem što se uzdizalo s lijeva. Desno se nalazio dnevni boravak, a lijevo blagovaonica. »Mislim...« započela je Izzy. »Da smo upravo otputovale još dalje u prošlost«, dovršila je Alix umjesto nje.

Nije mnogo razmišljala o tome kako bi jedna tako stara kuća trebala biti namještena, ali je pretpostavljala da će to biti prilično formalno, obavljeno prema uvjerenju nekog dekoratera o tome kako bi takva kuća trebala izgledati.

Ali u ovoj je kući stoljećima živjela ista obitelj. Sve je bilo mješavina staroga i novoga — a novo je značilo ne mlađe od tridesetih godina dvadesetog stoljeća.

U predvorju su se nalazili visoki radni stol s bezbroj ladica i škrinja obložena nečim što je izgledalo poput bjelokosti. U kutu je stajao veliki kineski porculanski stalak za kišobrane, urešen crtežima rascvjetanih grana trešnje.

Provirile su u dnevni boravak i ugledale namještaj obložen pruga-stom svilom čiji su nasloni za ruke pokazivali znakove trošenja. Pod je prekrivao ružičasti Aubusson tepih s vidljivim tragovima dugogodišnjeg gaženja. Bili su tu i stolovi, ukrasi i portreti naizgled uglednih ljudi.

Dvije su mlade žene pogledale jedna drugu i počele se smijati. »Ovo je muzej!« rekla je Izzy. »Živući muzej.« »I tvoj je«, rekla je Izzy.

30

mart@& nymphe Već sljedeće sekunde počele su trčati od prostorije do prostorije, istražujući i glasno izvikujući komentare.

Iza prostora za dnevni boravak nalazila se mala soba s televizorom. »Što misliš o tom televizoru?« upitala je Alix. »Otprilike iz 1964. godine?« »Pošalji ga u muzej Smithsonian i nagovori majku da ti kupi jedan s ravnim ekranom.« »To će mi biti pri vrhu popisa.« Posve straga nalazila se velika prozračna prostorija čija su dva zida zauzimale police za knjige. Dva kauča presvučena cicom okruživala su veliki kamin; sliku su upotpunjavali velika fotelja i niski stolić. »Ovdje je živjela«, šapnula je Alix. »U formalnijem prednjem boravku je posluživan čaj za dame. Ali obitelj se okupljala ovdje.« »Hoćeš li prestati s time ?« rekla je Izzy. »Isprva je to bilo zabavno, ali sada počinješ u meni buditi jezu.« »To su samo uspomene«, rekla je Alix. »Pitam se zašto me mama nikad nije opet dovela ovamo.« »Prekrasan nećak gospođice Kingsley vjerojatno se palio na tvoju prekrasnu majku. To bi bilo nezgodno.« »Ako sam ja imala četiri godine, tada je taj nećak još bio maloljetan.« »Upravo to i želim reći«, kazala je Izzy. »Utrkujmo se do gornjeg kata!« Izzy ju je pobijedila, ali samo zato što je Alix usporila da razgleda uokvirene profile koji su visjeli na zidu. Među njima se nalazio i jedan koji je prikazivao damu s velikim šeširom urešenim perjem. »Sjećam te se«, šapnula je kako je Izzy ne bi mogla čuti. »Izgledaš poput moje majke.« »Pronašla sam ga!« viknula je Izzy preko ograde stubišta. »I poći ću s njime u krevet.« Nije bilo potrebe pitati tko je »on«.

31

mart@& nymphe Alix je potrčala uza stube i potražila Izzy u spavaonici s lijeva. Bila je to lijepa soba, sva u cicu i koprenastom muslinu — ali u njoj nije bilo Izzy.

Na suprotnoj strani hodnika nalazila se prekrasna soba, prilično velika i cijela uređena u plavoj boji, od blijede kremaste nijanse do zagasito tamne. U sredini se nalazio krevet s baldahinom i zastorima od damaska. Slijeva je bio veliki kamin, a pored njega portret, ali ona od zastora na krevetu nije mogla vidjeti koga prikazuje. »Ovamo«, rekla je Izzy, sjedajući na rub kreveta. »Dođi i pogledaj njegovo kraljevsko visočanstvo, Jareda Montgomeryja. Ili Kinglseyja, kako ga poznaju ovdje u okrugu Nantucket.« Alix se uspela na krevet koji se nalazio prilično visoko od poda i pogledala kamo to Izzy pokazuje. Ondje je na zidu, s desne strane kamina, visio portret muškarca u prirodnoj veličini koji je, činilo se, prikazivao Jareda Montgomeryja.

Muškarac je možda bio nekoliko centimetara niži i odjeven poput pomorskog kapetana iz neke povijesne drame, ali bio je to on — ili, točnije, njegov predak.

Lice mu je bilo glatko izbrijano, na jednak način kako je to bilo i lice Jareda Montgomeryja kad su ga prije više godina ona i Izzy vidjele na jednom od njegovih rijetkih predavanja. Kosa mu je bila kraća i uz uši malo kovrčava. Bili su tu i snažna vilica i one oči koje kao da gledaju kroz čovjeka.

Alix se ispružila na leđa i raširila ruke. »Sve je ovo moje.« »Samo zato što živiš ovdje«, rekla je Izzy, pa podvukla ruke pod glavu i podigla pogled. Donji dio velikog baldahina bio je prekriven blijedoplavom svilom nabranom u obliku sunčevih zraka, s ružom u sredini. »Misliš li da je gospođica Kingsley ležala ovdje u svojim devedesetima i sanjarila nad slikom tog muškarca?« »Zar ti ne bi?« »Da nisam pred udajom... « započela je Izzy, ali nije završila jer je znala da to nije istina. Glenna ne bi mijenjala za bilo kojeg drugog muškarca, bio on slavan ili ne.

Izzy se otkotrljala s kreveta i krenula u nova istraživanja, ali Alix se okrenula da razgleda portret. Čovjek na slici ju je zaintrigirao. Je Ii se i kad joj je bilo četiri 32

mart@& nymphe sldupčala na ovom krevetu i promatrala taj portret dok joj je teta Addy — počela ju je prizivati u svoje pamćenje — čitala priču? Je li izmišljala vlastite priče o njemu? Ili joj je teta Addy pričala o tom čovjeku? Štogod se tada dogodilo, Alix ga je gotovo mogla zamisliti kako se kreće uokolo, gotovo ga je čula kako govori. I njegov smijeh! Glasan i dubok, zapravo nalik grmljavini. Nalik tutnjavi mora.

U dnu slike nalazila se mala pločica i ona je ustala s kreveta da je prouči.

KAPETAN CALEB JARED KINGSLEY, rođen 1776., preminuo 1809., pisalo je. Kad je umro, imao je svega trideset tri godine.

Uspravila se da mu pogleda lice. Da, sličio je čovjeku kojega je vidjela prije više godina i danas ponovo, u pristaništu, ali nešto drugo na slici počelo je u njoj buditi stara sjećanja. Bila su tu, ali ih ona još uvijek nije uspijevala razabrati. »Pronašla sam sobu tvoje majke«, viknula je Izzy niz hodnik.

Alix se okrenula poći, ali je tada zastala i opet pogledala portret. »Bili ste lijep muškarac, Calebe Kingsley«, rekla je, pa nagonski poljubila vrhove svojih prstiju i prislonila ih na njegove usne.

Na jednu sekundu, kraće od treptaja oka, pomislila je da osjeća dah na svojem obrazu, a zatim dodir. Vrlo nježan, veoma brz, koji je odmah nestao. »Dolazi!« rekla joj je Izzy s vrata. »Imaš cijelu godinu za žudnju za tim čovjekom i za onim u gostinskoj kući. Dođi vidjeti sobu koju je tvoja majka uredila.« Alix je zaustila reći da ju je čovjek sa slike možda poljubio, ali je odustala.

Uklonila je ruku s obraza i pošla prema vratima. »Kako moja majka može ovdje imati sobu? I otkud si tako sigurna da je njezina?« upitala je slijedeći Izzy pored stubišta niz hodnik do još jedne spavaonice.

Ali čim ju je vidjela, znala je da ju je uistinu uredila njezina majka. Bila je sva u zelenim nijansama, od tamne boje šume do blijede žućkaste nijanse. Jedno od obilježja taštine njezine majke bile su njezine zelene oči; često se odijevala u skladu s njima i gotovo uvijek za kuću birala boje koje su odgovarale boji njezinih očiju.

33

mart@& nymphe Krevet je bio prekriven tamnozelenom svilom na kojoj su bile izvezene malene pčelice. Jastuci, njih desetak, na sebi su imali suptilno izvezen monogram VM. »Misliš da je njezina?« sarkastično je upitala Izzy. »Mogla bi biti«, rekla je Alix. »Ili je možda gospođica Kingsley bila velika ljubiteljica maminih knjiga.« »Mogu Ii... ? Znaš... večeras?« Alix je zadirkivala Izzy da je najveća obožavateljica njezine mame i kod izlaska svake nove knjige jedan od prvih primjeraka tek izišlih iz tiska poklanjala je Izzy. »Naravno. Ako obećaš da nećeš i ti spavati naga.« Alix je izišla istražiti ostale sobe. »Što?« upitala je Izzy slijedeći je. »Tvoja majka spava naga?« »Nisam to trebala reći«, promrmljala je Alix, zavirujući u četvrtu spavaonicu.

Bila je lijepa, ali činilo se da u nju posljednjih pedeset godina nije stavljeno išta novo. »To ti nisam ja rekla«, kazala je Alix.

Izzy se prekrižila i pokretom načinila znak da povlači zatvarač na svojim ustima i odbacuje ključ. »To je samo jedan od majčinih mnogih sitnih grijeha. Ekstra skupe plahte u dodiru s njezinom golom kožom. Prava ljubav.« »Opa«, rekla je Izzy. »Tvoja majka...« »Da, znam. « Alix je otvorila uska vrata u stražnjem dijelu kuće i ušla u prostor koji je po svemu sudeći nekoć služio za smještaj posluge. Dnevna soba, dvije spavaonice i kupaonica.

Jasno kao da gleda film, znala je da su ona i njezina majka odsjele u tim sobama. Pogledala je kroz desna vrata i vidjela lijepu sobicu uređenu u ružičastoj i zelenoj boji i znala da je kao dijete baš ona izabrala tkaninu za tu posteljinu i zavjese. Pod je pokrivao vezeni prostirač s motivom sirene koja pliva među koraljima. Oduvijek je voljela sirene. Je li taj prostirač bio izvor njezine opčinjenosti njima?

34

mart@& nymphe Na bijelom stolu stajala je zdjela obložena školjkama za koje je znala da ih je sama prikupljala na plaži. A znala je i da je ruka koju je držala šećući pijeskom bila stara. To sigurno nije bila raka njezine majke.

Kad je čula Izzy kako ulazi u dnevnu sobu, Alix je napustila malu spavaonicu i zatvorila za sobom vrata. »Ima li ičega zanimljivoga?« upitala je Izzy. »Nema«, rekla je Alix, svjesna da laže. Pogledala je u drugu spavaonicu. Bila je veća, ali bezlična; sve je u njoj bilo krajnje praktično. Kupaonica je bila cijela u bijelome, s umivaonikom ugrađenim u kupaonski ormarić i velikom emajliranom kadom. Mogla se sjetiti kako je hladna ta kada znala biti i kako se morala uspinjati na kutiju kako bi dosegnula umivaonik. »Jesi li dobro?« upitala je Izzy. »Izvrsno. Valjda me obuzelo strahopoštovanje. Hoćemo li otvoriti one boce i nazdraviti obitelji Kingsley?« »E, ta ti je prava.«

35

mart@& nymphe

Drugo poglavlje Sat kasnije sjedile su na podu sobice s televizorom, jedući sendviče sa tunjevinom i pizzu koju su pronašle u hladnjaku. »Pitam se kakve su na Nantucketu trgovine mješovitom robom«, rekla je Izzy. Pronašle su neke lijepe kristalne čaše i uzela je jednu. »Možda je iz ovoga pio Ben Franklin«, rekla je, znajući da mu je majka s Nantucketa.

Ali što se Alix ticalo, ona je jedino željela piti rum.

Pri prvom pretraživanju kuće promakla im je kuhinja. Pronašle su je skrivenu u stražnjem dijelu kuće, iza blagovaonice. U usporedbi s kuhinjom, ostatak kuće je bio posve suvremen. Gotovo je sve u njoj bilo onakvo kakvo je bilo oko 1936. godine. Štednjak je bio zelene i bijele boje, emajliran i s poklopcem preko plamenika. Veliki sudoper s obje je strane bio opremljen cjedilima za posuđe i svi su ormarići bili od metala. Hladnjak je bio nov, ali prilično malen, kao da je morao stati na mjesto predviđeno za hladnjak iz tridesetih godina dvadesetog stoljeća. Uz suprotni zid pod prozorom se nalazila klupa i mali stol s prilično pohabanom drvenom gornjom plohom za koju se bila spremna okladiti da je nekoć bila dijelom palube nekog broda. Alix je znala da je običavala sjediti ondje i crtati dok bio joj netko pripremao sendvič. Opet je imala viziju neke starije žene. Ako je to bila teta Addy, vlasnica kuće, gdje joj je bila majka? I ako su njih dvije bile gošće kod tete Addy, zašto su odsjele u prostorijama za poslugu? Ništa od toga nije imalo smisla. »Zar te sve ovo ne izaziva da sve porazbijaš?« upitala je Izzy, osvrćući se po kuhinji. »Mislim da bi ovdje trebalo ugraditi granitne gornje ploče i ormariće od javorovine. I uklonila bih onaj zid prema blagovaonici.« »Ne!« žustro je uzvratila Alix, a zatim smirenije dodala: »Ostavila bih sve baš ovakvo.« »Mislim da te ovo mjesto počinje obuzimati«, rekla je Izzy. Zatim je, pronašavši zaleđenu pizzu, uzviknula: »Večeras ćemo imati gozbu! Misliš li da ova stvar radi?« Mislila je na pećnicu starog štednjaka.

Na čuđenje njih obje, Alix je znala upaliti plin u pećnici, znala je koja dugmad stvara nevolje i kako ih treba protresti da prorade.

36

mart@& nymphe Izzy je stajala iza nje i promatrala je, ne želeći ništa komentirati.

Alix se osvrnula po kuhinji, opet s onim osjećajem da nešto zna, ali se toga ne može sjetiti. Kad je ugledala ručku izrađenu u obliku gusarske glave, rekla je: »Aha!« i dohvatila je.

Izzy je prišla da vidi što je to otkrila. »Ovaj je ormarić uvijek bio zaključan i popuno me opčinjavao. Čak sam pokušala ukrasti ključ, ali ga nisam uspjela pronaći.« Maglovito se sjećala i čovjeka dubokog glasa kako joj govori da taj ključ ne može dobiti, ali je to prešutjela.

Na trenutak su dvije žene stajale šutke i gledale u nevjerici. Ormarić je bio prepun boca žestice i posuda za miješanje koktela. Neobično je bilo to što se u gotovo svim bocama nalazio rum: tamni, svijetli, zlatni, bijeli i barem desetak aromatiziranih varijacija. Po sredini ormarića se nalazila radna ploča od javorovine, a pod njom mali hladnjak prepun svježih agruma. Kuhinja možda cijelo stoljeće nije osuvremenjivana, ali bar je izgledao kao da je izišao ravno iz časopisa za unutarnje uređenje. »Sada možemo vidjeti što su bili prioriteti gospođice Kingsley«, rekla je Izzy.

Alix se zapitala je li razlog njezinog povezivanja Nantucketa s ru-mom ležao u tome što je u ovoj prostoriji viđala ljude kako ga ispijaju. Kakva se god logika skrivala iza tog ormarića, s unutrašnje strane vrata bili su zalijepljeni recepti koktela i ona je poželjela eksperimentirati. »Što kažeš na jedan Zombi?« upitala je svoju prijateljicu. »Pripravlja se od tri vrste ruma. Ili možda Plantažerov udarac?« »Ne, hvala«, rekla je Izzy. »ja ću se držati pjenušca.« Nije im trebalo puno vremena da hranu i piće odnesu u sobu s televizorom.

Večeras su se ostale prostorije činile prevelikima i previše zastrašujućima da bi ih koristile. »Imaš tri dana«, rekla je Izzy i obje su znale što je time htjela reći. »On« će se za tri dana vratiti. »Pitam se računa li se u ta tri i današnji dan? Što bi značilo da su ti preostala još samo dva. Morat ću brzo obaviti veliku kupovinu.« 37

mart@& nymphe »Prtljaga bi sutra trebala biti ovdje i tada ću imati gomilu odjeće.« »Vidjela sam što si spakirala. Imaš samo majice i traperice.« »Upravo ono što ću trebati«, rekla je Alix. »Dok sam ovdje, planiram raditi.

Mislila sam pitati tatu poznaje li nekoga tko ovdje provodi ljeta i mogu li dobiti kakav posao. To bi trebalo biti preko njegove radne dozvole i uz njegovo odobrenje, ali moglo bi uspjeti.« »Ne govorim o tvojem ocu«, rekla je Izzy.

Alix je otpila veliki gutljaj svoga Plantažerovog udarca. Obično bi je piće lako hvatalo, ali već je bila pri drugom rumu, a nije osjećala niti da joj se malo vrti. »Od Jareda Montgomeryja želim učiti. Ako se pojavim u kratkim hlačicama i grudnjaku ili u kakvoj dizajnerskoj odjeći, gledat će na mene kao što je danas odmjeravao onu djevojku.« »Pa, kakav je u tome problem?« upitala je Izzy. »Mislim da je nije ozbiljno shvaćao, kao inteligentno biće, nije li tako?« Izzy je srknula svoga pjenušca. »Ti i posao! Zar nikad ne misliš na išta drugo?« »A što u tome ne valja?« »Koji ti je vrag, pa samo misliš na posao?« s nevjericom je rekla Izzy. »Jared Montgomery je preko metar i osamdeset centimetara mišića! Kad uđe u prostoriju, svaka žena počne posrtati. Na čelu im piše uzmi me, molim te. Nema žene koja ga je odbila, ali ti... U stanju si razmišljati samo o njegovom umu.

Nisam znala da ga ima. Alixandra, stariš.« Alix je otpila još jedan veliki gutljaj, a zatim odložila čašu na tepih. »Misliš?

Misliš da ga ja ne vidim kao muškarca?. Čekaj ovdje, nešto ću ti pokazati.« Otrčala je uza stube po svoj laptop i uključila ga kako bi dok dođe dolje do Izzy bio spreman. Morala je prekopati otprilike osam razina dokumenata dok se nije pojavio onaj koji je uvijek skrivala.

Jaredova donja usna Mekana i sočna, opojna i čvrsta 38

mart@& nymphe Čarobna, zavodljiva, doziva me Pjesmom sirene, Panovom frulom.

Usnuh o njoj san, budna Kako je diram, milujem, ljubim Vrhom jezika ližem dok nam se dah miješa Da je sišem, milujem Osjetim uz svoju Ah, Jaredova donja usna.

Izzy ju je triput pročitala prije nego je podigla pogled. »Doista ga vidiš kao muškarca. Opa! Ma, nemoj mi reći!« »Bilo je to prije nekoliko godina — nakon što smo odslušale njegovo predavanje, a zatim sate provele razgovarajući o njemu. Sjećaš li se kako je izradio svoj završni projekt za fakultet? Nije mu trebalo ni planova ni maketa.

Izgradio ga je čekićem i čavlima. Moj tata kaže da bi trebalo postati obavezno jednu godinu arhitektonskog fakulteta provesti u gradnji. Rekao je... « Zašutjela je jer je Izzy ustala. »Dolazi. Idemo.« »Kamo?« »Idemo istražiti unutrašnjost njegove gostinske kuće.« »Ne možemo to učiniti«, rekla je Alix dok je i ona ustajala. »Vidjela sam te kako gledaš kroz prozore, baš kao što sam i ja činila, i vidjela si to mjesto tamo straga. Dva kata, veliki prozor sprijeda.« »Ne možemo...« »Ovo bi nam mogla biti jedina prigoda. On je na svojem ribarskom brodu, a znaš i da smo mi uranile. On ni ne zna da smo ovdje.« »Kakve to veze ima?« »Ne znam«, rekla je Izzy. »Ali možda će, kad dozna da je u kući fanatična studentica arhitekture, na svoje prozore i vrata staviti rešetke.« 39

mart@& nymphe Alix to nije palo na um. »Bit ću suptilna. Reći ću mu koliko cijenim njegov rad i...« »A njegovu donju usnu? Jesi li ikad pomislila da možda ima djevojku? To što nije oženjen — ili nije bio kad smo nas dvije posljednji put pretraživale internet — i što je bio sam na brodu, ne znači da je u celibatu. Misliš li da će te ona pustiti u kuću?« Alix je znala da je to što Izzy predlaže pogrešno ali, s druge strane, možda je ondje držao svoje crteže. Možda joj je ovo bila prva i zadnja prilika da u miru prije ostatka svijeta razgleda Montgomeryjeve projekte.

Izzy je primijetila da se Alix koleba, pa ju je napola izgurala, a napola izvukla kroz pokrajnja vrata i niz stazu koja je kroz vrt vodila do gostinske kuće. Krov joj je bio visok, a prozore su zastirale teške zavjese; izgledala je gotovo prijeteći.

Izzy je duboko udahnula i pokušala otvoriti ulazna vrata. Zaključano. »Ne možemo ovo učiniti«, rekla je Alix i krenula natrag prema kući.

Ali Izzy ju je uhvatila za ruku i odvukla iza ugla. »Možda mu možemo razgledati spavaonicu«, šapnula je. »Ili garderobu. Ili njegovu...« »Koliko godina imaš?« »Ovoga se trena osjećam kao da mi je četrnaest.« Alix je ustuknula. »Doista mislim da ne bismo trebale... « Odjednom je zašutjela, širom otvorenih očiju. »Što je?« uspaničeno je rekla Izzy. »Molim te, reci da nisi vidjela duha. Čitala sam da je Nantucket jedno od mjesta koja su najviše opsjednuta duhovima.« »Svjetlo«, šapnula je Alix. »Ostavio je upaljeno svjetlo?« Izzy se malo odmaknula i ugledala nekakvu stolnu svjetiljku, jednu od onih koje su se koristile iznad crtaćih stolova. »Imaš pravo. Misliš li da ovdje ima svoj studio? Čini li ti se sada da bismo trebale ući?«

40

mart@& nymphe Alix je već stajala uz prozor i pokušavala ga podići. Bez otpora je kliznuo nagore. »Andersonov rešetkasti prozor s termoizolacijskim staklima«, promrmljala je, pa skočila i uspela se preko praga prozora, ostavivši Izzy da se sama snađe.

Našavši se unutra, Alix je brzo bacila pogled uokolo. Kuhinja je bila osvijetljena prigušenim svjetlom, tako da je mogla vidjeti dnevni boravak i prostor za objedovanje. Sve u jednoj prostoriji. Mjesto se činilo zgodnim, ali ona jc željela provjeriti gdje to gori svjetlo. Pohitala je uza stube, otvorila vrata s desna i ugledala prostoriju s prozorima na tri zida. Znala je da bi za dana bila prekrasno osvijetljena. Drveni je pod prekrivao stari tepih, a pod prozorima se nalazio antikni stol za crtanje, vjerojatno još iz edvardijanskog razdoblja. Uz njega se nalazio mali ormarić čija je gornja ploča bila prekrivena priborom za crtanje. U doba računalnih programa za crtanje bilo je čudesno vidjeti prave crteže izrađene olovkom, perom i tintom. Dotaknula je njegove patentne olovke, sve posložene po tvrdoći grafita, od tvrdih do mekanih. Tu su bile i gumice, slikarske kičice i čekić-ravnalo.

Desni je zid bio prekriven njegovim crtežima. Bile su to skice ma-lih građevina, ne zgrada, i svaka je bila izvrsna i konceptom i izvedbom. Bile su tu dvije sjenice, gostinska kuća, dječje igralište. Do skica vrtnih građevina nalazila su se tri plana garaže. Gotovo svaki komadić golog zida bio je prekriven njegovim crtežima i skicama. »Prekrasni su, čudesni. Veličanstveni«, šapnula je.

Vratila se do vrata kako bi sve obuhvatila pogledom. Soba je izgledala poput nekakvog svetišta ili hrama. »Kladim se da ovdje nikad nikoga ne pušta«, glasno je rekla.

Iznenadilo ju je koliko ona i taj čovjek slično razmišljaju. Ona je duboko vjerovala da se ljepota može i treba tražiti u najmanjem objektu. Neovisno o tome je li se radilo o posudi za sapun ili o stanu, od presudne je važnosti bilo podariti im ljepotu. » Hej !« oglasila se Izzy iza njezinih leđa. »Ovo je poput...« »Nečega na brodu?« 41

mart@& nymphe »Da, veoma je slično filmskoj scenografiji kapetanove kabine.« Alix se trudila upamtiti svaki centimetar prostorije. Posvuda su se nalazile starine. Komad antiknog porculana s ispisanim imenom »Kingsley«. Jedan je kut zauzimao rezbareni kip sirene s pramca broda, načet vremenom kao da je prebrodio mnoge oceane. »Nije li njihova obitelj nekoć imala brodove kitolovce?« upitala je Izzy. »Većinom brodove za trgovinu s Kinom.« Čak i kad je to izgovorila, Alix nije imala pojma kako to zna. »Nisam čitala o nikakvim kitolovcima u obitelji«, dodala je kako bi to prikrila. Hodala je uokolo, dodirivala stvari, pohranjivala ili u sjećanje. Kad bi ona imala studio kod kuće, izgledao bi upravo ovako. »Nije li čudesno?« »Iskreno, nije«, rekla je Izzy. »Ja želim da sve bude kompjuterizirano.

Oslobodi me od pera i tinte. Ovo nije u mojem stilu.« Vani su se zalupila vrata automobila i one su u panici pogledale jedna drugu. »Bolje nam je pobjeći odavde.« Alix je s oklijevanjem krenula za svojom prijateljicom niz stube, ali se zatim vratila da još jednom sve pogleda. Na podu je ležao crtež malog vrtnog paviljona. Bio je osmerokutan, s krovom poput izokrenu-tog tulipana. Niti ne promislivši što čini, podigla ga je, zatakla za pojas svojih traperica i pohitala niz stube.

42

mart@& nymphe

Treće poglavlje Alix se zavalila u stolici i pogledala papirnati model kapelice koju je projektirala. Nije ga bilo lako izraditi jer je na raspolaganju imala samo karton i ljepljivu vrpcu. Bilo je kasno poslijepodne i ona je sjedila u velikoj sobi u stražnjem dijelu stare kuće koja joj je pružala dojam topline i radosti. I bez da joj to netko kaže, znala je da je kao dijete u ovoj sobi provodila puno vremena.

Sjećala se kako je gradila male kuće s tornjevima i kulama. Isprva je koristila drvene kocke i gomilala predmete koje je pronalazila u ladicama i na policama.

Zatim su stigle Lego kockice, njezina najdraža igračka u djetinjstvu. Imala ih je punu kutiju, a na dnu su se nalazili mali brodići za koje je gradila zaklone.

Dok se ona igrala, svirala je glazba, lagana i vedra, ali nije bilo televizora.

Najvažnije, u blizini se uvijek nalazila neka žena. Alix ju je gotovo mogla vidjeti kako se smiješi i odobrava njezinu igru. A ponekad je bilo i drugih ljudi. Mlad čovjek koji se uvijek činio zabrinutim. I visok dječak koji je mirisao na more. Bilo je i nasmiješenih dama koje su jele kolače urešene žutim ružinim pupoljcima.

Sjećala se okusa tih kolača i nelagode koju joj je stvarala njezina nova haljina.

Iznad velikog kamina visio je portret dame. Na pločici je pisalo GOSPOĐICA ADELAIDE KINGSLEY. Po njezinoj frizuri i odjeći, činilo se da je naslikan tridesetih godina dvadesetog stoljeća. Bila je lijepa, na neki smiren i respektabilan način, ali u oku joj se ipak naslućivala iskra života. Žena koju je Alix jasnije pamtila bila je starija od one na portretu, ali Alix je dobro poznavala tu iskru u očima. Činilo se kako ta iskra govori da je znala i vidjela stvari koje drugi nisu, ali o tome nije govorila. Osim što je svoje znanje dijelila s Alix. Nije se mogla točno sjetiti što joj je teta Addy pričala, ali Alix je pamtila Ijubav koja se u tome skrivala — i dijeljenje tajni.

Alix je mislila dan provesti s Izzy u istraživanju stare kuće i u šetnji Nantucketom. Napokon, njezina će prijateljica uskoro otići. Alix se bo-jala da će se po povratku na kopno njezina prijateljica toliko zaokupiti pripremama svoga vjenčanja da ona i Alix više neće biti mnogo u vezi. Koncem ljeta Alix će biti njezina kuma i Izzy će se vjenčati — i bit će to kraj njihova djevojačkog prijateljstva. Trudila se ne razmišljati o tome kako će ih predstojeće Izzyno vjenčanje razdvojiti.

43

mart@& nymphe Provesti dan zajedno bio je izvrstan plan, ali se nije ostvario. Alix se probudila rano, glave prepune misli o mogućnostima pokazivanja svoga rada velikom Jaredu Montgomeryju. Ako mu se svidi to što bude vidio, možda će moći otići na razgovor za posao u njegovoj tvrtki. Ako ništa drugo, barem će mu pokazati kako vrijedna učenica može biti.

U rano je jutro ležala u krevetu tete Addy, s rukama pod glavom, promatrajući svilenu ružu. Čak i ako ne dobije posao kod njega, može učiti — makar i na samo nekoliko tjedana — a to će biti vrhunac njezinog studija arhitekture. To će definitivno moći dodati u svoj životopis. I, što je još važnije, jako će puno naučiti od njega. Željela je nešto projektirati kako bi ga impresionirala. Kuću? Kako to može u svega nekoliko dana? Bila je dobra u skiciranju, pa bi mogla izraditi neka pročelja. Ali tada bi morala poći u razgledanje terena. Svi su znali da Montgomery vjeruje u to da zgrade izniču iz terena, iz njihova okruženja. Nije vjerovao u oponašanje tudorskog stila kakav je bio popularan u Dallasu. »Što mogu nacrtati kako bih ga impresionirala?« naglas je šapnula.

Dok je tako ležala razmišljajući i pokušavajući se nečega dosjetiti, sa stola koji je stajao uza zid pala je mala uokvirena fotografija. Iznenađujuće, buka ju nije prenula, ali ju je natjerala da se uspravi u sjedeći položaj.

Sišla je s kreveta, osjetivši kroz majicu kratkih rukava i pohabane kratke hlačice prohladan jutarnji zrak. Premda ne znajući zašto, znala je da je slika koja je pala važna. Podigavši je, ugledala je sliku iz četrdesetih godina dvadesetog stoljeća koja je prikazivala dvije nasmijane žene. Bile su lijepe u svojim ljetnim haljinama i izgledale sretno.

Bilo bi lijepo pomisliti da slika ima nekakav značaj, ali ona ga nije mogla prepoznati. Odložila je fotografiju natrag na stol i krenula prema kupaonici, ali onda je zastala, okrenula se i ponovno dohvatila sliku. U pozadini, u daljini, nalazila se mala crkva. Možda čak niti crkva, nego kapelica, poput onih obiteljskih koje je viđala kad je s ocem bila u posjetu Engleskoj.

Na trenutak joj je pred očima iskrsnuo kućni studio Jareda Montgomeryja i njegovi projekti vrtnih skulptura i dječjeg igrališta te vrtnih sjenica.

44

mart@& nymphe »Maleno«, šapnula je. »On bi volio vidjeti nešto maleno i jedinstveno.« Bacila je pogled na veliki portret pretka Kinglseyjevih, kapetana Caleba, i osjetila gotovo neodoljivu potrebu da mu zahvali.

Odmahujući glavom na tu besmislicu, pošla je u kupaonicu i vezala kosu na potiljku. Kad se vratila, iz svoje je nove torbe izvukla veliki crveni blok za crtanje i vratila se u krevet.

Možda je razlog bilo bliženje Izzyna vjenčanja ili možda potraga za nečim malim što Montgomery nije projektirao, ili je ideju dobila u fotografiji koja je pala sa stola. Štogod bio uzrok, Alix je počela skicirati kapelice. Rijetko je zaboravljala građevine i crtala je ono što je pamtila.

Otkad su joj se roditelji razišli, njezina je majka svakog kolovoza odlazila u Colorado, a Alix bi ostajala sa svojim ocem. Ako bi mu radne obveze dopuštale putovanja, odlazili bi na proučavanja lokalne arhitekture. Putovali su na jugozapad Sjedinjenih Država proučavati pueblose, u Kalifomiju na razgledanje misionarskog stila, u državu Washington kako bi vidjeli viktorijanske građevine.

Kad je Alix odrasla, pošli su u Španjolsku razgledati Gaudijeve radove i, naravno, posjetili su Taj Mahal.

Alix je koristila sve čega se mogla sjetiti i skicirala što je brže mogla. Stranice su se gomilale, a ona ih trgala i bacala po krevetu.

Kad su se vrata spavaonice otvorila, ugledala je Izzy potpuno odjevenu, kao da namjerava izići. »Nekako sam znala da ne spavaš. « Izzy je uklonila crteže da može sjesti i podigla neke od njih. »Crkva?« »Kapelica. Mala i privatna.« Izzv je u tišini razgledala crteže, jedan za drugim, a Alix je za to vrijeme zadržavala dah. Veoma je cijenila mišljenje svoje prijateljice kao kolegice. »Veličanstveni su«, rekla je Izzy. »Zbilja prekrasni.« »Bližim se konačnom rješenju«, rekla je Alix. »Ali neprestano se trudim sve objediniti u jednom projektu. Zvonike, veličanstvena vrata, polukružna stubišta.

Sve! Moram odlučiti što mogu, a što ne mogu iskoristiti.« 45

mart@& nymphe Izzy se nasmiješila. »Već ćeš ti to smisliti. Samo sam ti htjela reći da odlazim u kupovinu.« Alix je zbacila pokrivače. »I ja ću se odjenuti. Trebat će mi samo nekoliko minuta.« Izzy je ustala. »A, ne. Nije ti dozvoljeno ići. Ovo je tvoja velika šansa i želim da je iskoristiš. Ostani ovdje i projektiraj nešto što će zaprepastiti Montgomeryja.

Usput, dolje imaš hrane.« »Kako si ovako rano pronašla otvoren dućan? »Za tvoju informaciju, već je jedanaest sati, a cijeli je lijepi grad Nantucket na pola koraka. Već sam bila vani i vratila se, i sad sam spremna otići u ozbiljniju kupovinu nekakve odjeće. Ne možeš upoznati gospodina Visokog cara Montgomeryja noseći to.« Podcjenjujućim je pogledom odmjerila Alixine stare sportske hlačice.

Alix je dobro poznavala svoju prijateljicu. »Znaš, kad bolje razmislim, ipak ću poći s tobom. Trebaju mi nove sandale.« Izzy je ustuknula prema vratima. »O ne, nećeš. Vratit ću se do večere i želim vidjeti što si učinila.« Okrenula se i izišla iz sobe, zalupivši za sobom vrata. »Učinit ću sve što mogu da te usrećim«, doviknula joj je Alix. Znala je da Izzy želi ići sama. Voljela je kupovati odjeću, a i Alix se to sviđalo kad je bila raspoložena. Ali ne danas. Osim toga, dvije su mlade žene imale dovoljno slične mjere da je Izzy mogla kupiti štogod Alix zatreba i naplatiti to od Victorije.

U podne je kruljenje u želucu napokon natjeralo Alix da se odjene i napusti spavaonicu u potrazi za nekakvim doručkom. Izzy je kupila pecivo i salatu od tunjevine, voće i gomilu špinata. Sve zdravo i zasitno.

Alix je sebi pravila sendvič, ali zatim se opet vratila na kat po svoje crteže, kako bi ih mogla proučavati dok jede. Na svoj užas, primijetila je da su joj ostala još samo dva čista lista papira.

Da je njezina majka češće odsjedala ovdje, pomislila je, zasigurno bi negdje imala zalihu papira, vjerojatno u zelenoj spavaonici. Pomalo se osjećajući poput njuškala, Alix je pošla niz hodnik do sobe koju je koristila Izzy.

46

mart@& nymphe Alix se ponovo zapitala kada je to njezina majka boravila na Nantucketu. I zašto bi tajila te svoje posjete? Alix se sjećala da je jednom izjavila kako je razotkrila sve što je njezina majka činila, alj činilo se da to nije istina. Ali opet, pošteno priznajući, nakon što je Alix napustila dom i pošla na fakultet, živjela je vlastitim životom i neke stvari, poput dečki, skrivala od svoje majke. Činilo se da je i njezina majka od nje skrivala svoje tajne. Ali zašto? Je li u to bio umiješan i neki muškarac?

U spavaonici su se nalazila dva velika ormara, oba stara i lijepa. U jednom je bilo nekoliko vrećica iz kupovine koju je Izzy morala jutros obaviti, a drugi je bio zaključan. Alix se kratko osvrnula uokolo da provjeri ima li u blizini kakvih ključeva, ali nije vidjela nijednoga. Nagonski se vratila u svoju sobu po torbicu i iz nje izvukla svežanj ključeva koji joj je majka poslala. Nije rekla Alix čemu služi koji ključ, ali Victoria nikad nije puno objašnjavala. Oduvijek je mislila da joj je kći dovoljno pametna da i sama sve shvati.

Jedan od manjih ključeva odgovarao je bravi. Alix je otvorila dvostruka vrata i unutra otkrila cijeli ured. Bio je tu i pisač i prepune ladice papira i uredskih potrepština. Na policama su ležali stari rukopisi. Na pozadini vrata bilo je zalijepljeno više fotografija. Jedna je prikazivala Victoriju kako rukom grli nisku stariju ženu koju je Alix prepoznala kao Adelaide Kingsley. Na fotografiji je pisala godina 1998., kada je Alix bila dvanaest godina stara.

Alix nije mogla obuzdati val boli koji ju je prožeo. Postajalo je očito da je majka u ovoj kući na Nantucketu provodila mnogo vremena. Ali nikad o tome nije ni riječi rekla svojoj kćeri. Naravno da je to činila u kolovozu, pomislila je Alix. Taj je mjesec Victoriji oduvijek bio neprikosnoven. Govorila je da odlazi u svoju planinsku kućicu u Coloradu gdje joj je, kako je tvrdila, osama pomagala u smišljanju zapleta njezine najnovije knjige. Ali očito nije tamo odlazila svake godine.

Alix je zurila u unutrašnjost ormara. U majčinim je odlascima u Nantucket bilo smisla jer se radnja svih njezinih knjiga zbivala u primorskoj zajednici. Ali zašto je to tajila?

Alix je dobila želju nazvati majku i to ju pitati. Ali Victoria se trenutačno nalazila na turneji predstavljanja knjige u dvadesetak gradova i igrala svoju ulogu nasmiješene, vedre autorice kakvom ju je svijet zamišljao. Alix je nije 47

mart@& nymphe htjela u tome prekidati. Može pričekati da to dozna, a znajući njezinu majku, bit će to bez dvojbe zabavna priča.

Alix je uzela papir koji joj je trebao i nešto uredskog pribora. Čak je pronašla i stari paket mat fotografskog papira i sve to odnijela u prizemlje, u veliki dnevni boravak. Znala je da se jedan od malih stolova rasklapao i da se u njemu nalaze sklopivi stolići, poput onih za televizor. Izvukla je jednoga i na njega odložila sendvič. Rasprostrla je svoje crteže po podu, sjela na kauč i jela promatrajući ih.

Isprva je sve sličilo na veliku zbrku stilova i dizajna. Previše! pomislila je. Ništa od ovoga neće se uklopiti u smirenu eleganciju Nantucketa.

Dovršila je objed, uklonila stolić ustranu i nastavila zuriti u crteže, ali nije vidjela ništa što bi joj moglo biti od pomoći. Tako zureći, osjećala je sve veću zdvojnost kad je jedan od papira zašuškao na propuhu. Premda su svi prozori i vrata bili zatvoreni. »Hvala«, rekla je bez razmišljanja, a zatim odmahnula glavom. Za što hvala?

Kome?

Podigla je papir. U kutu se nalazila sićušna skica koju je načinila tako brzo da je se jedva sjećala. Bila je to kombinacija španjolskog misionarskog i kvekerskog stila koji je bio karakterističan za Nantucket. Skromna do strogosti, ali istodobno lijepa u svojoj jednostavnosti. »Misliš li da će mu se ovo svidjeti?« rekla je glasno, zatim se krenula opravdavati, ali koga briga? Bila je sama i mogla je naglas govoriti što joj se prohtije.

Odložila je crtež na stolić i opet ga razgledala. »Ovaj prozor treba promijeniti.

Mora biti malo viši. A zvonik treba biti niži. Ne! Krov treba biti viši.« Dograbila je još papira i ponovno nacrtala projekt. Zatim ga je nacrtala još tri puta. Kad je napokon dobila skicu koja joj se sviđala, dohvatila je arhitektonsko ravnalo i počela crtati.

U tri popodne je sebi pripravila još jedan sendvič, iz hladnjaka izvadila bocu đumbirova piva i vratila se natrag u dnevni boravak. Cijeli je pod bio prekriven papirima, a najbliže njoj su se nalazile najnovije skice.

48

mart@& nymphe »Sviđa mi se«, rekla je, šećući oko crteža i razgledajući ih.

Pojela je sendvič i popila piće, a zatim dohvatila fotografski papir, škare i ljepljivu vrpcu. Nije bilo lako na taj način izraditi maketu, ali ako je to ikako bilo moguće, znala je da će nekako u tome uspjeti.

Kad je čula otvaranje vrata, bilo je blizu šest popodne. Izzy se vratila kući! Na trenutak je Alix proletjelo glavom da će njezina prijateljica uskoro otputovati i da će ostati sama — što se nije činilo veselom okolnošću.

Alix je otrčala do vrata, a tamo ju je Izzy pozdravila s desetak velikih vrećica s otisnutim imenima dućana u rukama. »Pretpostavljam da je na Nantucketu dobro ići u kupovinu?« »Rajski, božanski«, rekla je Izzy. Spustila je vrećice na pod i protrljala prste u koje su se ručke vrećica bile urezale.

Alix je zatvorila vrata za njom. »Doći, pripravit ću ti piće.« »Ali bez ruma«, rekla je Izzy prateći Alix u kuhinju. »I u jednoj od onih vrećica je hrana. Jakobove kapice i salata i nekakav desert s malinama i čokoladom.« »Zvuči izvrsno«, rekla je Alix. »Zašto to sve ne bismo iznijele van? Mislim da je dovoljno toplo da bismo mogle ondje jesti.« »Želiš držati oko na njegovoj kući, je li?« Alix se nasmiješila. »Ne. Želim te smekšati, tako da budeš nježna u kritici onoga što sam danas napravila.« »Još uvijek je u pitanju crkva ili si je pretvorila u katedralu? Već vidim visoke potpornje od neobrađene cedrovine. Hoće li na prozorima biti obojeno staklo ili nekakav mišićavi pomorski kapetan?« Alix je krenula braniti se i objašnjavati, ali umjesto toga je otišla u dnevni boravak, uzela model, donijela ga natrag i postavila na kuhinjski stol.

Izzy je izvlačila plastične kutije iz vrećice i spuštala ih na kuhinjski pult.

Nekoliko trenutaka je samo stajala ondje i zurila u mali bijeli model. Bio je tako jednostavan, sa svojim kosim krovom i zvonikom, ali proporcije su bile savrsene.

49

mart@& nymphe »To je...« šapnula je Izzy. »To je...« Alix je čekala, ali Izzy nije više ništa rekla. »To je što?« Izzy je sjela na klupu ugrađenu uz stol. »To je najbolja stvar koju si ikad napravila«, šapnula je, a zatim pogledala Alix. » Zbilja ?« rekla je Alix. »Ne govoriš to tek tako?« »Najiskrenije«, rekla je Izzy. »To je sažetak svega tvoga dosadašnjeg rada.

Uistinu je predivno.« Alix nije mogla odoljeti da ne zapleše nekoliko trijumfalnih koraka po kuhinji, a zatim je počela vaditi tanjure iz ormarića i stavljati hranu na njih. »Doista sam se borila s time. Mislila sam da nikad neću smisliti nešto novo i originalno, a u isto vrijeme i staro i tradicionalno. Išla sam nasuprot dobro znanom Montgomeryjevu uvjerenju da treba slijediti teren, ali sam ipak razmišljala kao da će se ovo graditi na Nantucketu, tako da... « Zastala je jer, kad je opet pogledala Izzy, njezina je prijateljica plakala — samo je sjedila za stolom, suze su joj se kotrljale niz obraze, a pogled bio usredotočen na model kapelice.

Alix joj je prišla i zagrlila je. »Viđat ćemo se nas dvije«, rekla je. »Bit ću ovdje samo godinu dana, a zatim ću se vratiti. Ti i Glenn ćete...« Izzy se šmrčući istrgnula iz njezina zagrljaja. »Ne radi se o tome. Znam da ćeš se vratiti.« »Oh? Je li onda Glenn u pitanju? Nedostaje ti?« Alix je ustala i otvorila ladicu da iz nje izvuče kutiju papirnatih maramica koje je dodala svojoj prijateljici. »Ti stvarno znaš gdje se što nalazi u ovoj kući?« Alix je znala da Izzy treba vremena da dođe sebi i ona će joj ga dati — a onda će otkriti u čemu je problem. Njezina najbolja prijateljica je zbog nečega bila jako zabrinuta, ali Alix nije imala pojma što je u pitanju. Intuitivno je osjetila da je, kakav god to problem bio, Izzy to držala za sebe zbog Alexine nedavne emocionalne drame.

50

mart@& nymphe Alix se okrenula od svoje prijateljice, kako bi joj dala vremena za povratak dostojanstva. Pomoću starog miksera koji je izgledao kao da je iz pedesetih, pripravila je Izzy veliko piće. Za sebe je smiješala rum-kolu i u nju dodala obilje limunova soka. Točno znajući gdje će ga pronaći, iz ormarića je izvukla poslužavnik, stavila piće na njega i zatim sve iznijela van. Bilo je gotovo prehladno za sjedenje vani, ali Alix je znala da Izzy voli vrtove.

Nježno je prijateljicu smjestila na masivnu klupu od tikovine i dodala joj piće.

Nije ju namjeravala požurivati, ali je jedva čekala da progovori. »Glenn je nazvao i ujutro moram otići«, rekla je Izzy. »Želi da se vratiš?« »Da, naravno, ali...« Alix je šutke čekala. Izzy i ona bile su prijateljice od prvog dana arhitekture.

Do kraja tjedna bilo je jasno da je Alix darovitija, da ima sposobnost učiniti nešto što će svijet primijetiti, ali Izzy zbog toga nikad nije bila ljubomorna.

S druge strane, svi su toliko voljeli Izzy da su je svugdje pozivali. Kad se na trećoj godini fakulteta zaručila, Alix se tome veoma veselila. Bile su posve različite osobe, pa ipak su jedna drugoj dobro odgovarale. »Ako nije Glenn i nisam ja, što je onda?« obzirno je upitala Alix.

Izzy je promatrala vrt. Vidjela ga je samo jednom, sinoć kad su ona i Alix krenule na ludu zadaću provale u Montgomeryjevu gostinsku kuću. Tada je bilo divno razmišljati samo o Alixinim problemima, hraniti je čokoladom, promatrati njezino oduševljenje starom kućom, smijati se portretu zgodnog pomorskog kapetana. Na nekoliko sati je mogla po strani ostaviti vlastite probleme. »Ovaj je vrt prekrasan«, rekla je Izzy. »Kad bude u cvatu, bit će veličanstven.

Pitam se tko skrbi o njemu?« »Montgomery«, brzo je rekla Alix. »Isabella, želim znati što se događa. Zašto Glenn zahtijeva da tako brzo odeš? Nadala sam se da ćemo ti i ja moći zajedno prošvrljati po Nantucketu. »I ja«, rekla je Izzy, »ali...« 51

mart@& nymphe Alix je dohvatila vrč i nadolila Izzy piće. »Ali što?« Izzy je otpila veliki gudjaj. »Radi se o mojem vjenčanju.« »Mislila sam da je oko toga sve sređeno. Kupile smo ti najljepšu haljinu koja je ikad sašivena.« »Da, i zahvaljujem tebi i tvojoj majci na tome.« Izzy i Alix su se nasmiješile jedna drugoj prisjećajući se.

Glenn ju je, što nije bilo iznenađenje, zaprosio za večerom jednog petka navečer. Sljedećeg jutra Izzy se našla na vratima Alixina malog stana posve zbunjena i ne znajući što činiti.

Nakon što se neko vrijeme divila zaručničkom prstenu, Alix je preuzela stvar u svoje ruke. »Znam izvrsno mjesto za doručak, a onda idemo u razgledanje izloga. Trebat će ti kompletan trousseau2 .« To je staromodna riječ i običaj, rekla je Izzy, svim se silama trudeći izgledati previše pametnom kako bi brinula o tako glupim stvarima. Ali Alix se nije dala prevariti. Znala je da se njezinoj prijateljici sviđa cijela ta ideja romantičnog vjenčanja.

Na kraju toga dana kupile su Izzy vjenčanu haljinu. Nije im to bila namjera.

Alix je bila ta koja je svoju prijateljicu nagovorila da odu do malenog dućana u sporednoj ulici na drugom kraju grada. »Trebale bismo poći do nekog od onih ogromnih dućana i iskušati pedeset haljina i potpuno izludjeti prodavače«, rekla je Izzy. »To je dobra zamisao«, rekla je Alix, »i ja je podržavam, ali mama mi je rekla da bih, kad se budem udavala, haljinu trebala kupiti u dućanu gospođe Searle.« Izzy je oštro pogledala svoju prijateljicu. »Koja se nekim slučajem baš nalazi u blizini.« »Tako je«, rekla je Alix, smiješeći se.

2

Trousseau — izraz porijeklom iz staro franc uskoga, označava odjeću, kućansku opremu i druge potrepštine koje ženska osoba prikuplja prije vjenčanja; miraz.

52

mart@& nymphe Treća haljina koju je Izzy probala natjerala im je objema suze na oči. Znale su da je to ona prava.

Gornji dio haljine bio je sašiven od običnog svilenog satena, s dubokim izrezom i širokim naramenicama. Donji je dio bio izrađen od prozračnog tila preko suknje od satena, urešenog cvjetnim uzorcima izrađenim od sićušnih kristalića. »Ovo sebi nikako ne mogu priuštiti«, rekla je Izzy, tražeći nepostojeću karticu s cijenom. »To će biti dar moje majke«, rekla je Alix. »Za njezinu najveću obožavateljicu.« »Ne mogu to prihvatiti.« »Dobro«, rekla je Alix, »onda će ti umjesto toga pokloniti toster.« »Stvarno ne bih...«, rekla je Izzy, ali je ipak pristala. Kasnije se prisjećala kako je u tom trenutku bila najsretnija osoba na svijetu. Ali prešutjela je pred Alix da su se svi njezini planovi oko vjenčanja potpuno raspali. Kad su se ostali počeli miješati, Izzy je pokušala dati sve od sebe da odlučno obrani svoje želje za vjenčanje, ali njezina je buduća svekrva rekla: »Već vidim da ćeš biti poput onih užasnih mladenki koje prikazuju na televiziji. Ali mi ne snimamo film, zar ne?« Lzzy je bacila pogled na Alix. »Ja ne želim biti užasna mladenka.« »Misliš na one razmažene primadone koje svakome život pretvaraju u pakao?« Izzy je kimnula glavom. »To je nešto što od tebe ne može biti dalje. Izzy, tko ti je u glavu zabio takve zamisli?« Alix je svojoj prijateljici ponovo napunila čašu. »Glenn i ja želimo samo tiho vjenčanje. Maleno. Možda s rošti-ljem. Haljina koju mi je poklonila tvoja majka je jedina ekstravagancija koju želim. Tako je lijepa i...« Suze su opet potekle. »U pitanju je majka, je li?« rekla je Alix. »Ako išta znam o tome, uvijek su u pitanju majke. Dobronamjerne, ali te mogu smazati za doručak.« 53

mart@& nymphe Kimajući glavom, Izzy je otpila veliki gutljaj i podigla dva prsta. »Pretpostavljam da to znači dvije majke?« Izzy je opet kimnula glavom.

Alix je sebi nalila još jednu rum-kolu. »Sve mi ispričaj.« To je prelilo čašu. Alix je znala da je Izzy jedina cura u obitelji, ali nije znala da su joj roditelji prije vjenčanja pobjegli od kuće. »Moja se majka običavala igrati s papirnatim lutkama mladenki, ali onda je zatrudnjela s mojim bratom i ona i tata su zajedno pobjegli od kuće.« »I zato sada želi da ti imaš vjenčanje koje ona nije imala«, rekla je Alix.

Izzy se namrštila. »Ali čak ni ona nije jedini problem.« Alix je znala da je Glenn jedinac i da su mu roditelji bogati, ali to je bilo sve. »Kakva je njegova majka?« Izzy je stisnula zube. »Ona je lavina granitnih gromada koja uništava svakoga tko se ispriječi između nje i njezinih želja. A sada želi da moje vjenčanje bude raskošno i da njime zadivi sve svoje prijateljice. Pripremila je popis gostiju od preko četiristo ljudi. Glenn ih poznaje samo šestero, a ja nikad nisam upoznala nikoga od njih.« »Izzy, to je ozbiljno. Zašto mi nikad to nisi spomenula?« upitala je Alix. »Jednostavno se dogodilo, a onda ste ti i Eric... « Alix je podigla ruku. »A ja sam se valjala u vlastitom jadu i nisam vidjela kroz što prolaziš. Čuj, sutra se vraćam s tobom, da ti pomognem sve to ispraviti.« »Ne«, rekla je Izzy, »ne možeš to učiniti. Duboko u srcu osjećam da je sve ovo uređeno tako da možeš upoznati Montgomeryja i pokazati mu svoje radove. Ne mogu ni zamisliti što je sve tvoja majka morala učiniti da ti na godinu dana osigura ovu kuću. Ne možeš takvo što odbaciti samo zbog nekakvog vjenčanja.« Iskapivši piće, Alix se osvrnula po prekrasnom vrtu. Zahladnjelo je i uskoro će morati ući unutra. »Zašto moraš ujutro otići?« 54

mart@& nymphe »Glennova majka je stigla i želi mi pokazati neke haljine za djeveruše. Glenn je rekao da su prepune nabrane čipke, a dovela je sobom i dvije nećakinje da budu na vjenčanju.« »Nosit će cvijeće?« U Alixinu se glasu naslućivala nada. »Kad bi barem. Imaju trideset osam i trideset devet godina i obje su zle. A k tome, svi mrze datum koji sam izabrala, dvadeset peti kolovoza.« Alix je odsutno dodala Izzy tanjur s hranom. Neko su vrijeme jele u tišini. Alix je razmišljala o svim onim prigodama kad je morala biti jaka kako bi svoju majku spriječila da je pregazi svojim željama. »Dakle«, rekla je Alix, »ja ne mogu otići, a ti ne možeš ostari.« »Otprilike tako«, rekla je Izzy. Piće joj je dalo snagu da se nasmiješi. »Trebala si vidjeti lice Glennove majke kad sam joj rekla da sam već kupila vjenčanicu.

Cijela je pomodrila. Poželjela sam joj uz obraz prisloniti uzorak tkanine, da vidim kako joj pristaje.« Alix je prasnula u smijeh. »Jesi li joj rekla da ju je moja majka platila?« »O, da«, rekla je Izzy, a zatim napunila usta hranom. »Što je rekla?« »Da misli kako knjige Victorije Madsen nemaju književnu vrijednost i da ih nikad nije trebalo tiskati.« »Ali ih pohlepno čita, zar ne?« »O, da!« rekla je Izzy, smijući se. »Prenijela sam Glennu što je rekla, a on je kazao kako joj se u elektronskom čitaču nalaze samo Victorijini romani.« Obje žene su se nasmijale. »Ovo je vjerojatno okrutno od mene, ali voljela bih ih vidjeti zajedno.« »Moju majku i tvoju svekrvu?« upitala je Alix. »I moju majku! Ona sve kontrolira suzama. Pogledala je moju prekrasnu vjenčanicu i rasplakala se jer mi nije pomogla oko toga. Plakala je kad sam rekla da bih se htjela vjenčati vani, pod sjenicom u ružičnjaku. Rekla je da bi joj 55

mart@& nymphe prepuklo srce ako se ne bih vjenčala u nekoj crkvi u koju je ona kao dijete odlazila. A ja je nikad nisam ni vidjela! I plakala je kad mi je rekla da je razočarana jer nisam za kumu izabrala kćer naših susjeda. Nisam je podnosila ni kao curicu, a još je manje podnosim kao ženu.« »Suze i zlostavljanje«, rekla je Alix. »Što se mene tiče, to je jedno te isto. Sutra se suočavam s ratom djeveruša.

Moram tim trima ženama reći da ne mogu biti na mojem vjenčanju jer mi se ne sviđaju. A onda će Glennova majka... « Zastala je jer je Alix ustala i počela šetati vrtom. U stražnjem dijelu se nalazila sjenica i Alix je zastala da je razgleda. »Mislim da su ovo... Oh! Da, to su ruže penjačice.« Ubola se prstom na trn. »Izzy«, rekla je odlučno, »vjenčat ćeš se ovdje, u ovom vrtu.« »Ne mogu to učiniti«, rekla je Izzy. »Zašto ne? To je tvoje vjenčanje.« »Dvije majke će mi život pretvoriti u pravi pakao.« »Zato ćemo se pobrinuti da ovdje bude i moja majka«, pridodala je Alix s pakosnim pogledom u očima.

Izzy je širom otvorila oči. »Ako postoji itko...« »Tko se može suprotstaviti tvojim dvjema majkama, moja može.« Alix se nasmiješila.

Izzy je na blijedom svjetlu pogledala Alix. »Misliš li da bi to moglo uspjeti?« »Zašto ne bi? Moraš biti odlučna i reći im što ćeš učiniti.« »Morat ću napustiti Glenna i preseliti se ovamo da sve to isplaniram.« »Ne«, rekla je Alix. »Moraš biti uz njega. Osim toga, ako se razdvojite, one će pobijediti. Reci Glennu da te mora u ovome podržati ili da neće biti vjenčanja.« »Ali ne mogu to učiniti!«

56

mart@& nymphe »Dobro, tada se nagodite i smislite kako zadovoljiti obje majke, a Glenna pusti da se zabavlja sa svojim autima.« Izzy nije mogla odoljeti, a da se ne nasmije. »Ponekad zvučiš baš poput svoje majke.« »A ja sam mislila da si mi prijateljica.« Izzy je nakratko sklopila oči. »Mislim da sam ja poput svoje majke jer bih ovoga časa mogla zaplakati. Alix, ti si najbolja prijateljica koju je itko ikad imao.« »Ne bolja od tebe«, rekla je blago. »Da nije bilo tebe, ne bih mogla preživjeti Erica. « »Pih! Tebe je iz utučenosti izvukla donja usna Jareda Montgomeryja. Hej! Imam ideju. Budući da tako lijepo pišeš, što misliš o tome da mi pomogneš oko mojih zavjeta?« »Nagovorit ćemo mamu da to učini. Naravno da će ona željeti ugovor, datum izvršenja, novac pri potpisu i autorska prava, ali bit će to ubojiti zavjeti.« Dvije mlade žene su se pogledale i prasnule u neobuzdani smijeh.

Gore na katu, stojeći uz otvoreni prozor, Caleb Kingsley ih je promatrao.

Smiješio se. Možeš dvjesto godina provesti u smišljanju planova i opet umrijeti kada propadnu, ali ponekad se ipak moglo vidjeti i čuti stvari koje su ti davale nadu. Bilo mu je drago vidjeti te dvije mlade žene opet zajedno. Sestre u jednom životu; prijateljice u ovom.

Možda će ovaj put doista uspjeti zadržati Valentinu. Zauvijek.

Te je večeri Alix nazvala svoga oca Kena. Prije nego je utipkala broj, kao i uvijek se podsjetila da je bolje ne spominjati svoju majku. Ne zato jer oni tijekom godina nisu naučili kako se odnositi jedno prema drugome, ali ako im da imalo streljiva, započet će s pitanjima — s Alix uhvaćenom u sredini. »Zdravo, malena«, rekao je njezin tata odazvavši se na poziv. »Jesi li sretno stigla na Nantucket?« »Nikad u životu nećeš pogoditi tko stanuje u gostinskoj kući.« 57

mart@& nymphe »Tko?« upitao je Ken. »Jared Montgomery.« »Onaj arhitekt?« »Jako smiješno«, rekla je Alix. »Znam da o njemu predaješ na svojim satovima, dakle znaš da je genij.« »Projektirao je neke ugledne zgrade. Sviđa mi se to što ponešto zna i o graditeljstvu.« »Poznata mi je ta tvoja mantra. Tata?« »Da?« »Projektirala sam kapelicu.« »Misliš reći crkvu?« upitao je Ken. »Zašto?« »Reći ću ti, ali samo ako obećaš da nećeš biti strog prema meni.« »Što to znači?« »Tata?« upozoravajućim je tonom rekla Alix. »U redu. Bez prodika. Što si to učinila?« Sljedećih deset minuta Alix je ocu prepričavala pojedinosti o upadanju u Montgomeryjev kućni studio i o razgledanju njegovih projekata i privatnih skica. »Bile su prekrasne, tako savršene.« »Pa si stoga projektirala nešto sitno kako bi ga impresionirala«, rekao je Ken. Mogla je u njegovu glasu osjetiti neodobravanje. »Da, jesam«, odlučno je rekla. »Ne znam koliko dugo će biti ovdje, ali nadam se da ću mu moći pokazati neke svoje radove.« »Siguran sam da će biti impresioniran«, rekao je Ken. »Sumnjam u to, ali ga barem mogu nagovoriti da ih pogleda.« »A ja sam prilično siguran da će to učiniti«, naglasio je Ken. »A gdje je on sada?« 58

mart@& nymphe »Na svojem brodu. Izzy i ja smo ga vidjele kako isplovljava. On je lijep muškarac.« »Alix«, ozbiljno je rekao Ken, »po onome što ja znam o tom Montgomeryju, on je opak igrač. Ne mislim... « »Opusti se, tata. Ja samo želim učiti od njega. On je daleko prestar za mene.« Alix je zakolutala očima. Iz iskustva je znala da, kad su u pitanju bili muškarci, niti jedan od njih nije za nju bio dovoljno dobar. Promijenila je temu. »Onda, kako ste ti i... znaš već... Kako vam ide?« Na očevoj je strani vedrinu istoga trena zamijenilo zahladnjenje, ali Alix to nije brinulo. Njezin je tata bio dobra dušica. »Misliš li ti to na ženu s kojom sam živio posljednjih četiri godine?« »Oprosti«, rekla je Alix. »Bila sam nepristojna. Celeste je vrlo fina osoba.

Krasno se odijeva i... « »Možeš prestati tražiti dobre riječi za nju. Zbog te sam odjeće zamalo bankrotirao. Ali to sada više nije važno jer se iselila. « »Oh, tata, žao mi je. Znam da ti se sviđala.« »Ne, mislim da nije«, zamišljeno je rekao on.

Alix je s olakšanjem odahnula. »Hvala nebesima! Sada ti mogu reći da se meni nikad nije sviđala.« »Doista? Nikad to ne bih pomislio. Bila si toliko dobra u zadržavanju vlastitog mišljenja za sebe.« »Žao mi je, tata«, rekla je, i ovoga puta uistinu tako i mislila. »Doista mi je žao.« »No, dakle, loš ukus za osobe suprotnog spola je u našoj obitelji uobičajena stvar.« »To nije istina. Mislim, to se ne odnosi na tebe i mamu, ali Eric je bio...« Alix se namrštila. »Zapravo je bio grozan. Izzy je rekla da mi se sviđao samo zato jer mi je pružio mogućnost da radim na dva projekta umjesto na jednome.« 59

mart@& nymphe Ken se nasmijao. »Izzy mi se uvijek sviđala! I, ona moju kćer jako dobro poznaje.« »Nedostajat će mi. Sutra ujutro odlazi.« Alix je pomislila da je bolje još mu ne govoriti o prebacivanju vjenčanja na Nantucket. Mogao bi pomisliti da sebi uzima previše slobode. »Onaj njezin sebični zaručnik želi da bude s njim.« »Bezobzirni prokletnik!« »To sam i ja rekla.« »Čuj, Alix, kasno je i oboma nam treba sna. Kada se Montgomery vraća?« »Nemam pojma. Ostala sam kod kuće i radila dok je Izzy provodila dan kupujući mi novu odjeću.« Nije mu rekla kako je Izzy ustvrdila da je namjena odjeće impresionirati Montgomeryja. »I šaljući račune tvojoj majci, nadam se.« »Naravno. Njih dvije i mamina AmEx kartica su najbolje prijateljice. Sveto trojstvo.« Ken se zahihotao. »Već mi nedostaješ. Zato pođi na počinak i nazovi me nakon što se susretneš s Montgomeryjem. Želim čuti svaku riječ o tome što se događa.« »Volim te«, rekla je. »I ja tebe«, uzvratio je on.

60

mart@& nymphe

Četvrto poglavlje »Odlučio sam sutra otići«, rekao je Jared svojem djedu Calebu. Bilo je predvečerje i nalazili su se u kuhinji kuće Kingsley. Jared se upravo vratio iz ribolova i još se nije bio ni istuširao ni presvukao. »Očistit ću ovu ribu, ujutro je odnijeti Dilys, a zatim napustiti otok.« »Nije li ti izvorni plan bio ostati ovdje preko ljeta? Zar nisi ovdje trebao obaviti nekakav posao?« »Da, ali mogu to obaviti i u New Yorku.« Jared je izvadio ribu iz košare i ubacio je u sudoper. »Radilo se o nekakvoj kući, zar ne?« »Dobio sam posao projektiranja kuće koja bi se u Los Angelesu trebala izgraditi za neke filmske zvijezde. Nije moja briga što taj brak neće potrajati ni dvije godine. Mislio sam da sam ti o tome pričao.« »Sjećam se da si rekao kako u New Yorku pored projektiranja imaš toliko obaveza da više ne možeš ni razmišljati. Rekao si da želiš godinu dana provesti na Nantucketu... Kako si ono bio rekao? Nešto o korijenima.« »Znaš da sam rekao kako se želim vratiti svojim korijenima.« »Mislim da je riječ koju si upotrijebio bila moram. Morao si pronaći mjesto gdje pripadaš. Je li tako, ili sam pokupio neku bolest koja mi iskrivljuje pamćenje?« »Ti si prestar za bilo kakvu bolest.« Jared je bio prljav i umoran i gladan i bijesan. Da, planirao je na Nantucketu ostati cijelo ljeto, ali onda je njegova teta kuću ostavila... njoj. »Dakle, bježiš«, rekao je Caleb. Stajao je uz kuhinjski stol i zurio u svoga unuka. »Napuštaš mladu Alix.« »Mislim da je to neka vrsta zaštite. Ti bolje od ikoga znaš kakav mi je bio život. Zaslužuje li ona to? Osim toga, bit će bolje da nikad ne dozna tko sam ja kad nisam na ovom otoku. Kao studentica, vjerojatno me smatra nekakvim junakom. A ja tome nisam ni blizu.« 61

mart@& nymphe »Dakle, sada slušamo istinu«, blago je rekao Caleb. »A što si mislio? Da se bojim kako će od mene tražiti autogram? To mi ne bi smetalo.« Slabašno se nasmiješio. »Po mogućnosti na nekom dijelu tijela. Ali ne kod ove djevojke.« Ustao je s namjerom da očisti ribu, ali se predomislio.

Umjesto toga je pošao do ormarića uz hladnjak i natočio sebi rum-kolu. »Što se dogodilo sa svim onim limetama koje su bile ovdje?« »Ja sam ih pojeo. « Caleb je zurio u svoga unuka. »Nikad od tebe jasan odgovor.« Jared je iskapio čašu, nalio sebi još jednu, a zatim sjeo za kuhinjski stol i počeo se ogledavati po kuhinji. »Razmišljaš o tome kako ovo treba srušiti i ugraditi granitne radne plohe?« upitao je Caleb.

Jared se zamalo zagrcnuo u pola gudjaja. »Gdje si čuo za takvo bogohuljenje?« »Tek nešto što sam od nekoga načuo. Ormarići od javorovine i granitne radne plohe.« »Prestani kleti!« rekao je Jared. »Od toga mi se prevrće u želucu. Ova je kuhinja savršena ovakva kakva jest.« »Sjećam se kad su je ugrađivali«, rekao je Caleb. »To je bio Peti, zar ne?« »Četvrti«, rekao je Caleb, misleći na broj koji se u porodici nalazio uz imena najstarijih sinova. Njegov i Valentinin sin davne je 1807. godine dobio ime Jared po Calebovu srednjem imenu, Montgomery jer je to bilo njezino prezime i Kingsley po Calebovu obiteljskom prezimenu. Čak i nakon ovoliko godina, još ga je uvijek hvatala muka od pomisli kroz što je sve morala proći kako bi njihovom sinu dala svoje prezime. Otad je Caleb skrbio da se Valentinin izbor prezimena poštuje, pa je svaki najstariji sin u sljedećem naraštaju dobivao ime Jared Montgomery Kingsley. A ovaj ovdje, najsvojeglaviji od njih, bio je Sedmi. »Siguran sam da barem ti znaš tko je ovo učinio.« Jared se još uvijek osvrtao po staroj kuhinji.

62

mart@& nymphe »Pokušavaš li to dobro upamtiti ovo mjesto?« upitao je Caleb. »S obzirom na sve stvari koje ne bih trebao govoriti Victorijinoj kćeri, mislim da mi je bolje ne vraćati se. Barem ne dok je... « »Dok je Alix ovdje?« U Calebovu glasu je bilo lako prepoznati prizvuk neodobravanja. »Nemoj opet započinjati!« rekao je Jared. »Ja nisam učitelj i nikad to nisam želio biti.« »Zar ti nisi imao učitelje?« upitao je Caleb. »Ima ih i ona!« zarežao je Jared. »Čuj, nekoliko posljednjih dana proveo sam razmišljajući o tome. Ne mogu ispuniti ono što ti studenti od mene očekuju.

Očekuju da budem izvor mudrosti, što nisam. Sutra ću zamoliti Dilys da djevojku upozna s Lexie i Toby. Njih tri mogu biti prijateljice. Mogu zajedno odlaziti na ručak i u kupovinu. Bit će im dobro.« »Dakle, Dilys će joj glumiti majku, a Lexie prijateljicu. A ti ćeš pobjeći i sakriti se.« Jared je na tu optužbu kratko porumenio u licu, ali zatim se nasmiješio. »To sam ja. Jadna kukavica. Koja se užasava djevojke s arhitektonskim ravnalom. A opet, ona vjerojatno niti ne zna što je to. Siguran sam da koristi najnoviji projektantski računalni program, sve najnovije, suvremeno i visoko tehnološki.

Sigurno joj program ima unaprijed programiranih desetak krovova, dvadeset vrata i šesnaest stilova prozora. Te male komade za sklapanje ona samo spaja kako bi stvarala građevine.« Calebu se u očima vidio gnjev. »Siguran sam da je baš takva. Mislim da si u pravu i da trebaš pobjeći i nikad je više ne susresti.« S tim ga je riječima nestalo.

Jared je znao da je razbjesnio svoga djeda, ali to nije bilo ništa novo. Činio je to od svoje dvanaeste godine.

Znao je da bi trebao ustati i početi čistiti ribu, ali ostao je sjediti za stolom i promatrati stari štednjak na suprotnoj strani prostorije.

Mogao je zamisliti nekog studenta arhitekture kako dolazi s projektom nove blistave kuhinje. S peći Wolf, opremljenom s osam plamenika i tri pećnice.

63

mart@& nymphe Srušit će zid i postaviti veliku ledenicu. Maknuti sudoper s porculanskim slivnikom i velikom plohom za cijeđenje posuđa i postaviti nekakvo čudovište od nehrđajućeg čelika.

Ne, nije mogao podnijeti objašnjavati nekoj studentici arhitekture zašto se to ne bi trebalo činiti. Nije mogao... »Zdravo.« Jared se okrenuo i ugledao zgodnu mladu ženu kako stoji na vratima. Nosila je traperice i kariranu košulju, a duga joj je kosa bila začešljana unazad. Imala je velike zelenkaste oči s gustim crnim trepavi-ama i uistinu prekrasne usne. »Učinilo mi se da čujem glasove«, rekla je, »ali sam pretpostavila da dolaze s ulice, pa nisam obraćala pažnju. Ali onda je slika pala sa zida i nešto je prašine palo na kamin, što me natjeralo da podignem pogled i... « Zašutjela je da uzme daha. Smiri se, rekla je sebi. Ovo je on. Ovo je... Nije mogla smisliti kako bi ga drukčije zvala, osim On. S velikim O. Promatrao ju je kao da je duh, kao da nije posve stvarna.

Alix se morala prisiliti da se ne izbrblja o tome kako voli njegove projekte, kako se divi onome što je učinio za svijet arhitekture, da ga ne upita na čemu sada radi, ima li za nju kakav mudar savjet i može li mu, molim vas, molim vas, pokazati kapelicu koju je projektirala?

Potisnula je sve to premda joj je srce snažno lupalo. »Ja sam Alix Madsen i boravit ću ovdje... neko vrijeme. Ali pretpostavljam da vi to već znate. Jeste li vi gospodin Kingsley? Rečeno mi je da ćete brinuti o kući, ako budu potrebni kakvi popravci.« Pomislila je kako bi bilo bolje prepustiti mu da se sam predstavi.

Njemu se svidjelo njezino fino zaobljeno sitno tijelo. »Da, znam popravljati stvari.« Alix se pokušala dosjetiti nečega drugog što bi još mogla reći. On je još uvijek sjedio za stolom, ispruživši duge noge preda se. Na sebi je imao istu odjeću koju je nosio kad ga je prije par dana vidjela kako isplovljava brodom. Bila je prljava i mogla je osjetiti da zaudara po ribi. Ali čak i uz zaraslu bradu i dugu kosu, još je uvijek bio nevjerojatno pri-vlačan. Možda je sada izgledao pomalo zastrašujuće zbog načina na koji ju je promatrao, ali razlog tomu je mogao biti i to što je nije 64

mart@& nymphe očekivao ovdje. Nije mogla odoljeti da mu nakratko ne pogleda donju usnu. Bila je upravo onakva kakvu je pamtila, o njoj sanjala, pisala.

Kad se napokon uspjela natjerati da skrene pogled, ugledala je gomilu cipala na sudoperu. »Bili ste u ribolovu«, rekla je. »Upravo sam ih namjeravao očistiti. Ovaj je sudoper veći od mojega u gostinskoj kući, ali ne bih dolazio da sam znao da je netko ovdje.« »Moja prijateljica Izzy i ja došle smo ranije nego što smo planirale i ona je jutros otputovala«, rekla je. Oštrina njegova pogleda činila ju je toliko nervoznom da je osjetila potrebu da se prihvati nekakvog posla. Dok je prelazila kuhinju, mogla je na sebi osjetiti njegov pogled. Ne razmišljajući, otvorila je treću ladicu odozdo i izvukla rukavicu od metalne žice i nož duge, tanke i elastične oštrice. »Hoće li vam smetati ako pomognem?« »Samo naprijed.« Iznenadilo ga je što je znala gdje su pohranjeni rukavica i nož. »Čini mi se da ste temeljito pretražili kuću.« Lijevom je rukom u rukavici uzela ribu za glavu i prerezala joj kralježnicu. »Zapravo nisam. Ja sam studentica arhitekture i od dolaska ovamo sam većinom radila.« Zastala je kako bi mu ostavila vremena da nešto kaže, po mogućnosti tko on zapravo jest. Ali on je šutio. »Kako bilo, nisam razgledala cijelu kuću.« »Ali kuhinju ste vidjeli.« »Da.« Nije znala kamo smjera s time. Pritisnula je ribu i zasjekla od glave do repa.

Dok je okretala ribu da je zasiječe i s druge strane, Jared je ustao i stao pored sudopera. Promatrao je kako odsijeca meso, ostavljajući kožu uz rep. Još nekoliko brzih rezova i riba je bila obrađena, savršeno filetirana.

Naslonio se na sudoper. »Tko vas je tome naučio?« »Moj otac. On voli ribolov, pa smo često odlazili.« »Je li bio dobar?« »Izvrstan.« Govoreći to, dohvatila je sljedećeg cipla sa sudopera.

65

mart@& nymphe »Želite li nešto popiti?« »To bi bilo lijepo«, rekla je. A u sebi je cijela drhtala. Jared Montgomery meni pripravlja piće. Mogu li to staviti u svoj životopis ? »Bojim se da ne znam pripravljati jabučni martini.« Zbog pretjerano ljubaznog tona njegova glasa odjednom je osjetila kako joj ushit splašnjava. Bilo joj je drago što mu je okrenuta leđima jer se na taj ponižavajući postupak morala namrštiti. »To je u redu. Otkad sam stigla na Nantucket, želim piti samo rum. Volim ga s kolom i mnogo limete.« Sad je na Jaredu bio red da se namršti. Bilo je to piće koje je i on pio kad ne bi pijuckao čisti rum, i piće koje je njegova teta Addy najviše voljela. Rum su pili svi Kingsleyji, muškarci i žene. »Onda, čime se vi bavite?« upitala je Alix i zadržala dah. Kako će opisati sebe i ono čime se bavi ? »Gradim stvari«, rekao je. »Oh!« Glas joj se povisio za oktavu. Odmah ga je spustila. »Projektirate i gradite?« »Ne. Nisam ja neki otmjen tip. Samo idem uokolo svojim kamionetom i gradim što mogu.« Alix je zastala u čišćenju ribe. Činilo se kao da joj ne planira reći tko je. Ali zar je pritom morao i bestidno lagati? Zar je uistinu mislio da jedna studentica arhitekture neće znati tko je on? Da ga neće prepoznati? Da može biti toliko naivna? S druge strane, možda je samo bio skroman. »Radite li ovdje na Nantucketu?« upitala je. »Ponekad. Ali imam i tvrtku na kopnu.« »Stvarno?« Bila je u predvorju zgrade u New Yorku u kojoj mu se nalazio ured. Osiguranje je ne bi pustilo da ode niti do dizala, ali prešla je prstima preko njegovog imena na ploči s popisom ureda. »Da, i moram se vratiti na posao, pa sutra ujutro napuštam otok. Vjerojatno se neću vraćati dok...« 66

mart@& nymphe »Dok sam ja ovdje?« Brzo je kimnuo glavom. »Shvaćam«, rekla je Alix i uistinu se preplašila da ga je dobro razumjela.

Rečeno joj je da će »gospodin Kingsley« biti na otoku cijelo ljeto, ali izgledalo je da se odlučio držati podalje. Zašto? Je li uistinu imao posao koji je trebalo obaviti? Ili je odlazio jer nije želio biti u blizini nekakve studentice? Ali možda se nije želio razmetati. Možda će se otvoriti, ako ga ohrabri. »Moj je otac arhitekt i mnogo je toga izgradio«, rekla je. »Na čemu vi sada radite?« Čula je kako otvara bocu kole. »Na ničemu važnom.« »Tko je projektirao to što gradite?« »Nitko za koga je itko ikad čuo.« »Kako se i ja bavim arhitekturom, možda znam za njega.« »Vjerojatno su nacrt izvukli iz nekog časopisa«, rekao je. »Evo vašeg pića. Želite li da ja dovršim s ribom?« »Naravno«, rekla je. Dok je skidala rukavicu i dodavala mu je, uzela je piće koje joj je pružio i pogledi su im se susreli. Kakav lažljivac, pomislila je.

Kakva ljepotica, pomislio je on.

Pošla je do stola, sjela i nastavila promatrati kako filetira ribu. Čudno je, pomislila je, što je obrađuje točno onako kako je nju učio otac. Niti jedan potez se nije razlikovao. Uslijedila je duga, neugodna stanka. Možda će pomoći ako razgovor usmjeri prema malim građevinama koje je vidjela kako vise u njegovu studiju. »Nantucket je lijep«, rekla je. »Jest.« »Šteta je što ne ostajete. Voljela bih vidjeti još otočkih kuća. Zapravo, sviđaju mi se sve građevine. No, s iznimkom onih kockastih, od betona, i još nekoliko drugih. Kako bilo, na glavnoj ulici sam vidjela dvije, mislim da su to bile vrtne sjenice, od kojih mi je zastao dah. Bijele, osmerokutne, zelenih kupolastih krovova, povezane vrtnom klupom. Zbilja izvanredno.« 67

mart@& nymphe Jared nije ništa rekao. Nije imao namjeru dati se namamiti da postane turistički vodič. Ona će uskoro otkriti njegovo pravo zanimanje i zatim se pretvoriti u ljudski stroj za postavljanje pitanja i posve ga izludjeti. »Kakvo vam je piće? Prejako?« »Pitala sam se jeste li uopće stavili ruma u njega.« »To je ... « Zašutio je od iznenađenja. »To je što?« »Upravo to je znala govoriti moja teta.« »Oh«, rekla je Alix. »Žao mi je. Nisam to znala. Sjećanja na nju moraju biti bolna.« Oklijevala je. »Bila je dobra žena.« »Sjećate je se?« Alix je to pitanje zateklo i nije znala što odgovoriti. »Bila sam ovdje kad mi je bilo četiri godine. Sjećate li se vi mnogo toga iz vremena kad ste bili te dobi?« Sretna obitelj, pomislio je. Otac živ; majka živa. Tada u njihovim životima nije bilo oblaka. »Sjećam se ove kuće«, rekao je, »i sjećam se tete Addy u njoj.« U očima mu se ukazala neka blagost od koje je poželjela reći mu istinu. »Je li sjedila u dnevnoj sobi i nešto činila rukama?« Prvi put nije izgledao kao da je upravo pojeo nešto kiselo. »Vezla je, i po cijeloj kući su njezini uokvireni radovi.« »A u prednjem salonu je priređivala čajanke za dame. Sjećam se kolačića s glaziranim žutim ružicama. « »Da«, rekao je Jared, smiješeći se. »Voljela je žute ruže.« »Sigurno vam jako nedostaje«, nježno je rekla Alix. »Tako je. Proveo sam uz nju posljednja tri mjeseca njezina života. Bila je velika dama.« Kratko je pogledao Alix. »Znate kako filetirati ribu, ali znate li je pripremiti?« »Nisam profesionalna kuharica, ali znam ispržiti ciple. I mogu pripraviti uštipke.« 68

mart@& nymphe »S pivom ili s mlijekom?« »S pivom.« »I umak od ljutih papričica?« »Naravno.« »Ovdje nema puno hrane, ali u gostinskoj kući imam luka i kukuruznog brašna.« Alix je shvatila da od nje traži da mu pripravi večeru. »Zašto to ne pođete donijeti, a ja ću... « Slegnula je ramenima. »Zvuči dobro.« Čim je izišao kroz vrata, Alix je otrčala na kat do svoje spavaonice. Njezini su kovčezi stigli, ali ih još nije bila raspakirala. A vrećice s odjećom koju je Izzy kupila za nju ležale su na podu. Ali bit će previše ako se sada preodjene. Previše upadljivo, previše napadno.

Otrčala je do kupaonice da stavi malo šminke i mrljicu ruža za usne. Zašto joj se lice tako sjajilo? Upotrijebila je malo pudera koji joj je dala majka, ne bi li barem malo ublažila taj sjaj.

Vratila se u kuhinju baš u trenutku kad je on otvorio vrata. Pogledi su im se susreli, ali Alix se okrenula od njega, ustreptalog srca. Prerano, rekla je sebi.

Prerano nakon Erica, prerano nakon što je upoznala ovog slavnog muškarca, prerano za sve.

Nosio je papirnatu vrećicu prepunu točno onoga što joj je trebalo za pripravu uštipaka na način kako ju je otac naučio. Bilo je zanimljivo što je u kuhinji držao zalihe. Instant kukuruzno i pšenično brašno nije se uobičajeno nalazilo u kuhinjama neženja.

Ne razmišljajući o tome što čini, posegnula je i iz ormarića izvukla veliku porculansku zdjelu, a zatim iz ladice izvadila drvenu kuhaču. »Za nekoga tko se ne sjeća ničega iz vremena kad je imao četiri godine, čini se da dobro znate gdje se nalaze stvari.«

69

mart@& nymphe »Tako je«, rekla je. »Izzy je ustvrdila da je to jezovito, pa sam o tome šutjela.« »Mene nije lako prestraviti«, kazao je dodajući joj jaje. »Sigurni ste? A što je s filmovima strave? Ili pričama o duhovima?« »Filmovi strave, posebno oni s motornim pilama, pretvaraju me u drhtavu meduzu, ali priče o duhovima me tjeraju na smijeh.« Alix je ulila ulje u duboku tavu. »Na smijeh? Zar ne vjerujete u duhove?« »Vjerujem u one prave, a ne u onakve koji zvekeću lancima. Dakle, pričajte mi čega se sjećate. Mjesta? Stvari? Ljudi?« Pažljivo ju je promatrao dok je miješala maslac. »Ponečeg od svega toga, pretpostavljam. Kuhinje se dobro sjećam. Mislim da sam znala sjediti... « Spustila je zdjelu i otišla do stola s ugrađenom klupom. Na njemu se nalazila ladica i ona ju je otvorila. Unutra se nalazio debeli blok papira za crtanje i stara kutija za cigare za koju je znala da je puna pastela. Dok je otvarala blok, on joj je dobacio pogled preko ramena.

Crteži koje je Alix naslikala kao dijete još su uvijek bili ondje — i na svima su bile građevine. Kuće, staje, vjetrenjače, vrtna sjenica s ružama, nadstrešnica za vrtlarske poslove. »Čini se da se nisam promijenila«, rekla je i okrenula se da ga pogleda. Ali on se odmicao od nje, okrenut joj leđima. Ponovo je poduzimao sve da joj stavi do znanja kako s njome, nekom običnom studenticom arhitekture, ne želi ništa imati.

Jedan dio nje poželio je reći mu da zna tko je on, ali ipak mu nije željela pružiti zadovoljstvo te spoznaje. Ako on želi da vjeruje kako je on nekakva anonimna osoba, neka mu bude. Vratila se do štednjaka. »Sjećate li se nekih ljudi?« upitao je, ne gledajući u nju i stavljajući ribu u vrelu tavu. Stajali su prilično blizu jedno drugome, ne dotičući se, ali mogla je osjetiti njegovu toplinu. »Uglavnom samo starije žene za koju pretpostavljam da je bila gospođica Kingsley«, rekla je Alix. »I što sam dulje ovdje, čini se da se prisjećam sve više 70

mart@& nymphe stvari o njoj. Ja i ona smo šetale plažom i ja sam skupljala školjke. Je li moguće da sam je zvala teta Addy?« »Vjerojatno. Tako su je zvali svi mlađi rođaci. I ja. Je li još netko bio s vama?

Ne na plaži, nego ovdje, u kući?« Alix je postavila ruku nad posudu s uljem da provjeri je li dovoljno vrelo prije nego što će u njega ubaciti grude maslaca. »Ponekad se...« »Ponekad se što?« »Sjećam se kako sam čula muški smijeh. Vrlo dubok smijeh i on mi se sviđao.« »To je sve?« »Oprostite, gospodine Kingsley, ali to je sve čega se sjećam.« Brzo ga je pogledala, pogledom tražeći od njega poziv da ga zove po imenu, ali on nije reagirao. »A što je s vama?« »Ne«, rekao je, a onda kao da je izišao iz nekakvog transa. »Moj je smijeh prodoran, od njega puca staklo, i uopće nije dubok.« Nasmiješila se na to njegovo sažaljenje nad samim sobom. »Mislila sam, koga se vi sjećate? Jeste li odrasli na Nantucketu?« »Da, ali ne u ovoj kući.« »Tko će je dobiti nakon što istekne moja godina?« »Ja«, rekao je. »Gotovo je uvijek nasljeđuje najstariji sin Kingsleyja.« »Tada vam oduzimam vaše nasljedstvo.« »Odgađate ga. Je li to gotovo?« »Da«, rekla je Alix, vadeći uštipke i stavljajući ih na papirnate ručnike da se ocijede. »Kakve tanjure želite koristiti?« »One s poljskim cvijećem«, rekla je bez razmišljanja, a zatim ga iznenađeno pogledala. »Prije nego što sam došla ovamo, rekla sam Izzy da se ne sjećam 71

mart@& nymphe ničega iz vremena moga boravka ovdje. Ali čini se da pamtim čak i uzorke na tanjurima.« On je posegnuo u gornji ormarić i izvukao posuđe za koje je Alix znala da joj se oduvijek sviđalo. »Možda se kasnije dogodilo nešto loše, zbog čega ste sve zaboravili.« »Moguće je. Znam da su se tada moji roditelji razvodili, pa me je to kao dijete moglo traumatizirati. Tata i ja smo oduvijek bili bliski. Putovali smo po cijelom svijetu i razgledali najveličanstvenije građevine. Jeste li ikad vidjeli...?« »U vrećici ima salate, ako želite.« Alix je okrenula glavu da sakrije rumenilo od gnjeva za koje je znala da joj se vidjelo na licu. Poželjela je reći: »Dobro, shvaćam. Vi ste čuveni arhitekt, a ja sam nekakav anonimus od studentice. Ne morate to naglašavati.« Pošla je do ormarića s pićima i zaposlila se pripravljanjem jednog od koktela s rumom čiji su recepti bili nalijepljeni na stražnjoj strani vrata. Nije se potrudila upitati ga što bi on htio.

Jared je stavio posuđe i uštipke na stol, ubacio salatu u zdjelu i izvadio posudicu sa začinima. Zatim je sjeo i ostao promatrati Alix kako kod ormarića s pićem sebi pripravlja voćni koktel. Sviđala mu se. Svidjelo mu se što je očistila i filetirala ribu. Svidjela mu se lakoća kojom je pripravila tijesto za uštipke. Volio je način na koji ispija rum. Bez kikotanja, bez očijukanja. Samo otvoreno i dobro društvo.

Nekad davno nije bio svjestan vrijednosti predmeta. Njemu su oni bili samo stvari koje je viđao cijeloga života. Jared se i nakon svih tih godina sjećao kako se doktor Huntley, mlad čovjek koji je bio imenovan za direktora Povijesnog društva Nantucketa, zamalo onesvijestio kad je prvi put posjetio tetu Addy i ugledao malu Alix kako sjedi na podu. »To se dijete igra s... « Morao je sjesti da dođe do daha. »Taj je svijećnjak s početka devetnaestog stoljeća.« »Možda i iz osamnaestog«, mirno je bila rekla teta Addy. »Obitelj Kingsley je živjela na Nantucketu davno prije nego je ova kuća sagrađena i sigurna sam da su koristili svijeće.« 72

mart@& nymphe Direktor je još uvijek bio posve blijed. »Ne biste joj trebali dopuštati da se igra s tim stvarima. Ona... « Teta Addy mu se samo nasmiješila. »Gdje ste vi živjeli?« rekla je Alix, stavljajući dvije čaše s pićem na stol. »Što? Oh. Oprostite. Bio sam miljama daleko. Majka i ja smo živjeli u Madaketu, na obali.« »Ne želim biti previše radoznala, ali zašto niste odrasli u kući Kingsley?« Jared se tiho nasmijao. »Kad je teta Addy još bila djevojka, zatekla je čovjeka za kojega se trebala vjenčati u kompromitirajućoj situaciji, sa spuštenim gaćama i s nogama u zraku, takve stvari. Tata mi je pričao da je iskoristila privrženost svoga oca i nagovorila ga da promijeni svoju oporuku i kuću ostavi njoj, a ne njezinu bratu. Svi su mislili da će se on napokon opametiti i ipak je naslijediti, ali dogodila se nesreća i on je mlad stradao, tako da je teta Addy naslijedila kuću umjesto svoga brata.« »Je li obitelj bila gnjevna zbog toga?« »Ne. Laknulo im je. Njezin bi brat vjerojatno prodao ovo mjesto. Nije imao novca i nije ga bilo briga za ovu kuću. Bio bi dopustio da joj se krov uruši.« Ono što je Jared prešutio bilo je to da je Caleb s Addy sve sredio da se tako dogodi.

Zahvaljujući njima dvoje, kuća Kingsley je sve ove godine ostala u vlasništvu obitelji. »Ali sada će se kuća vratiti sinu koji je jako dobar u održavanju krovova. « »Volim u to vjerovati«, rekao je Jared, smiješeći se.

Alix mu je mogla u očima nazrijeti ponos i pomislila kako se mo-rao osjećati kad mu je rečeno da će mu ulaz na vlasništvo biti odgođen za cijelih godinu dana. »Je li to mjesto gdje ste odrasli grad?« »Ne onakav kakav mislite. Madaket je više selo nego grad. Ali ima restoran i, naravno, robnu kuću.« »Robnu kuću? Kakvi su dućani u njoj?«

73

mart@& nymphe Nasmiješio se. »Uglavnom prodaju ono što se naziva smećem, ali imamo veliku trgovinu s robom na popust i...« Slegnuo je ramenima. »To je Nantucket.« Neko su vrijeme jeli u tišini i Alix je počela razmišljati o izvjesnosti toga da će sama živjeti na mjestu gdje nikoga ne poznaje. »Kakve su mogućnosti održavanja vjenčanja na otoku?« On je zastao s vilicom na pola puta do usta. »Udajete se?« »Ne. Udaje se moja prijateljica i... « Utihnula je, lica rumena od nelagode. »U čemu je problem?« »Rekla sam joj da bi mogla vjenčanje održati ovdje u vrtu. Nisam to trebala učiniti. Ja nisam vlasnica ove kuće, nego vi. Bilo je to drsko od mene.« Jared je zagrizao još jedan uštipak. »Baš su dobri.« Osjetio je kako uživa u njezinu upitnom pogledu dok je iščekivala odgovor. »Imate moje dopuštenje da ovdje održite vjenčanje. Ovoj bi kući dobro došlo malo glazbe i smijeha.« Alix mu se nasmiješila tako toplo da je pognuo glavu prema njoj, gotovo kao da očekuje poljubac zahvale. Ali ona je okrenula glavu.

Jared se povukao. »Reći ću Joseu i njegovim momcima da vam očiste vrt. « »Imate vrtlare? Bila sam zabrinuta da ću sama morati kositi i grabljati i sve ostalo. Što ne znači da od toga zazirem, ali ne vjerujem da bih to dobro obavila. Želim ovo ljeto provesti radno.« Čekala je da on bude pristojan i upita je na čemu to radi, ali on nije ništa rekao.

Alix je odjednom osjetila da joj je dosta. Bilo je jasno da on ne misli kako njih dvoje dijele ljubav prema krajoliku i građevinama. Njemu ona nije bila niti toliko vrijedna da joj kaže istinu o tome što radi.

Znala je da ga tjelesno privlači — žene su to uvijek znale — ali koliko god on privlačno izgledao, ona nije bila zainteresirana. Nije željela biti samo još jedan osvajački trofej Velikoga Jareda Montgomeryja. Bez obzira na donju usnu, ona je muškarce voljela kao cjelinu. Ne samo jedan njihov dio.

74

mart@& nymphe Ustala je. »Žao mi je što vam prepuštam pospremanje, ali veoma sam umorna i želim poći na počinak. Ako vas više ne vidim, hvala vam na večeri, gospodine Kingsley. « Posebno mu je naglasila prezime.

Ustao je i on, kao da se želi s njome rukovati ili je poljubiti u obraz, ali Alix se okrenula i napustila prostoriju.

Jared je na trenutak ostao stajati i zuriti za njom. Znao je da to ne može biti istina, ali izgledalo je gotovo kao da ju je naljutio. Kako? Propitujući je o svojoj teti? To nije imalo nikakva smisla.

Opet je sjeo i dohvatio piće od ananasa i ruma koje je pripravila. Nije bilo po njegovu ukusu, ali ga je podsjetilo na njegovu tetu. Dok je sebi nalijevao čašu najfinijeg ruma kako bi ga mogao na miru pijuckati, očekivao je da se u prostoriji pojavi njegov djed i počne vikati na njega, ali uslijedila je jedino tišina. Činilo se kao da ga starac namjerno nije želio upozoriti da je Alix Madsen u kući, da je stigla ranije — i da je »radila«. Projektirala neku otmjenu građevinu za koju bi čovjeku trebao čarobni štapić da je izgradi.

Zavaljen u stolici, s pićem u ruci, pojeo je ostatak uštipaka. Bili su najbolji koje je ikad jeo.

Znao je da je potpuno glupo to što ga privlači mezimica tete Addy. Kad je prvi put boravila ovdje, bilo joj je četiri godine, a njemu četrnaest. Bila je zgodna curica koja je voljela sjediti na podu dnevne sobe i nešto graditi. Nakon što se direktor Povijesnog društva zamalo obeznanio vidjevši dijete kako gomila vrijedne predmete, prastare kineske kutije za čaj i male japanske netsuke skulpture, Jared je pošao kući i prekopao cijelo potkrovlje dok nije pronašao svoju staru kutiju Lego kocaka. Majka ga je natjerala da ih opere u sudoperu.

Sjećao se kako je bila zadovoljna što sve to čini za malu djevojčicu. Njegov otac, Jared šesti, umro je samo dvije godine prije toga i on je još uvijek bio veoma ljut zbog toga. Majka ga je natjerala da osobno odnese kocke Alix.

Djevojčica prije toga nikad nije vidjela kocke za građenje i nije imala pojma što su, pa je Jared sjeo na tepih i pokazao joj kako ih može koristiti. Bila je toliko oduševljena da ga je, kad je odlazio, obgrlila rukama oko vrata. Teta Addy, koja je sjedila na kauču i promatrala svoju voljenu Alix, rekla je: »Jarede, jednoga ćeš dana biti izvrstan otac.« 75

mart@& nymphe Njegov djed Caleb, koji je lebdio u pozadini, frknuo je i rekao: »Ali će biti loš suprug.« Tada njegov djed nije imao previše vjere u to da će Jared ikad išta postići, osim možda provesti život u zatvoru. Kako je bio naučio, Jared se nije obazirao na komentare svoga djeda kad mu je teta bila u blizini.

Ali je Alix, koja je sve to čula, ozbiljno pogledala Jareda i rekla: »Ja ću se udati za tebe.« To je Jareda natjeralo da poskoči, rumenog lica, a Caleb se grohotom nasmijao.

Kasnije, kad je vidio zanimljivu građevinu od kockica koju je Alix načinila, Jared je bio impresioniran. Caleb je rekao da Jared nikad nije napravio nešto tako dobro kad mu je bilo četiri godine. Da mu zahvali na poklonu, Alix mu je dala buket cvijeća iz vrta tete Addy. Te je noći Jared izišao sa svojim prijateljima, napio se i proveo noć u zatvoru — što u to vrijeme za njega nije bilo neobično. Nikad više nije vidio malu Alix jer je uskoro nakon toga prvi roman njezine majke prihvaćen za tiskanje. Victoria je odmah odvela svoju kćer i nikad je više nije dovela na Nantucket.

Jaredu su se misli vratile u sadašnjost. Pomislio je kako je definitivno bolje da napusti otok. Reći će Dilys za Alix, ona će je upoznati sa svojom rođakinjom Lexie i njezinom cimericom Toby, i za tjedan dana će Alix duboko uroniti u ljetni društveni kovidac Nantucketa. A Jared će se vratiti u New York i stvarati... nije znao što. A sada je upravo bio između dviju ljubavnih veza i zato... Prokletstvo!

Neprestano su mu u mislima bile Alixine oči, njezine usne, tijelo.

Ovo nije bilo dobro. Alix Madsen je bila mlada, nevina djevojka i nije ju mogao dirati. Da, najbolje je otići što je prije moguće.

76

mart@& nymphe

Peto poglavlje Alix je ležala u krevetu, pokušavajući misli držati na krimi romanu koji je pronašla u ladici stola, ali riječi kao da su joj se mutile pred očima. Jedino na što je mogla misliti bio je Jared Montgomery — ili mu je prezime bilo Kingsley? Sve oko njega se činilo lažno, uključujući i njegovo prezime.

Zašto je morao tako lagati? Dok se prisjećala svake riječi njihova razgovora, uvidjela je kako je izbjegao mnoge njezine pokušaje. Ako nije želio odgovarati na njezina pitanja, mogao je reći ne. Mogao je...

Zazvonio joj je mobitel i prekinuo joj tijek misli. Bio je to njezin otac. Zašto mu je, o zašto, rekla da je Montgomery odsjeo u gostinskoj kući?

Zaustavila je dah i pokušala se nasmiješiti. »Tata!« rekla je vedro. »Kako si?« »Što ne valja?« »Ne valja? Sve je u redu. Zašto to pitaš?« »Jer te znam cijeloga života i poznajem tu tvoju lažnu vedrinu. Sto se dogodilo?« »Ništa loše. Samo se radi o Izzynu vjenčanju. Njezina majka i svekrva je izluđuju, pa sam joj rekla da ću ja organizirati vjenčanje ovdje. Ali kako to mogu učiniti? Što ja znam o vjenčanjima?« »Dragi su ti izazovi i već ćeš nešto smisliti. Sto te uistinu muči?« »Baš to«, rekla je. »Mislim da je organizacija vjenčanja za nekoga drugoga nemoguća i razmišljam o tome da napustim Nantucket i vratim se kući. Ja sam Izzyna kuma i moram joj pomoći u odabiru torti i cvijeća i svega ostaloga. Ili bih neko vrijeme mogla ostati kod tebe. Bi li to bilo u redu?« Ken je kratko pričekao prije nego je odgovorio. »Radi se o Mont-gomeryju, zar ne? Je li se pojavio?« Alix je osjetila kako joj suze naviru na oči, ali nije htjela ocu dati do znanja što se zbivalo. »Jest«, rekla je, »i večerali smo zajedno. Čisti ciple baš kao što i ti činiš.« 77

mart@& nymphe »Što je rekao kad je saznao da si njegova obožavateljica?« »Ništa.« »Alix, nešto je morao reći, dakle, što je to bilo?« »Nije rekao baš ništa. Pretvarao se da nije onaj koji jest.« »Želim čuti svaku riječ toga. Nemoj ništa izostavljati.« Alix mu je u najkraćim mogućim crtama sve prepričala. »Možda bih mu bila gnjavaža ili štogod je pomislio da ću biti — ako je to razlog zašto mi nije rekao tko je — ali samo sjediti ondje i govoriti jednu za drugom laži bilo je... bilo je... « »Vrijedno prijezira«, rekao je Ken i mogla mu je u glasu osjetiti gnjev. »U redu je, tata. On je velika faca i mogu shvatiti zašto jednoj studentici nije htio obznaniti da je on onaj Jared Montgomery. Vjerojatno je pomislio da ću mu poljubiti prsten ili učiniti nešto drugo što obožavateljice čine. I, budimo pošteni, to bih i učinila. Kako bilo, to više ionako nije važno. On ujutro odlazi i neće se vraćati dok sam ja ovdje.« »Govoriš li to da ćeš cijelu godinu biti sama u toj velikoj kući?« upitao je Ken. »Na tom otoku ne poznaješ nikoga, a obećala si svojoj prijateljici organizirati vjenčanje. Kako to misliš izvesti?« »Tata, ti bi me trebao razvedriti, a ne me natjerati da se osjećam još gore.« »Samo sam realist.« »I ja«, rekla je Alix, »i zato mislim da bih se trebala vratiti na kopno. Osim toga, ova kuća pripada gospodinu Kingsleyju i on je želi natrag, ako ni zbog čega drugoga, tada zbog velikog sudopera.« »Tko je gospodin Kingsley?« »Jared Montgomery.« »Rekao ti je da ga zoveš gospodin Kingsley?« Kena je to zaprepastilo. »Ne, tata. Tako ga je nazvao odvjetnik. Ali ja sam mu se tako obratila i nije me ispravio.« 78

mart@& nymphe »To je tako prepotentno!« stisnutih je zuba rekao Ken. »Čuj, zlato, moram nešto obaviti. Obećaj mi da nećeš napuštati otok prije nego se opet čujemo.« »U redu«, rekla je, »ali što to planiraš učiniti? Ne misliš valjda zvati njegov ured, zar ne?« »Ne njegov ured, ne.« »Tata, molim te, natjerat ćeš me da požalim što sam ti sve ispričala. Jared Montgomery je veoma važna osoba. Kad je riječ o arhitekturi, on je u stratosferi. Razumljivo je ako ne želi imati ništa s tamo nekom anonimnom studenticom. On...« »Alixandra, možda je ovo što ću reći klišej, ali ti imaš više dara u svome malom prstu nego taj čovjek u cijelom tijelu.« »Drag si, ali to nije istina. Kad je bio moje dobi, on... « »Čudo je da je preživio do tvoje dobi. U redu, Alix, što kažeš na ovo? Dat ću mu dvadeset četiri sata da se urazumi. Ako i sutra u ovo vrijeme bude isti i tvoji osjećaji još budu povrijeđeni, doći ću po tebe. I još više, pomoći ću tebi i Izzy oko vjenčanja. Jesmo li se dogovorili?« Alix je pomislila svome ocu reći kako je ona odrasla žena i da se može brinuti sama o sebi, ali znala je da od toga ne bi bilo nikakve koristi. »To zvuči poput oklade koju ne želiš izgubiti«, rekla je, trudeći se zvučati veselo. Nije se nimalo nadala da će se Jared Montgomery na bilo koji način promijeniti. »Dobro! Zvat ću te sutra u ovo doba. Volim te.« »I ja tebe«, rekla je Alix i prekinula vezu. Došla je u iskušenje nazvati Izzy i reći joj da će biti promjena po pitanju vjenčanja, ali nije to učinila.

Kad mu je zazvonio mobitel, Jared je sjedio nagnut nad svojom crtaćom pločom, radeći na nečemu što će postati njegova petnaesta skica kuće u Kaliforniji. Kako je jako malo ljudi znalo njegov privatni broj, uvijek se odazivao na pozive.

Odmah je prepoznao veoma gnjevan glas Kennetha Madsena.

79

mart@& nymphe »Kad sam te upoznao, bio si četrnaestogodišnji maloljetni delikvent. Toliko si puta ulazio i izlazio iz lokalnog zatvora da su već napamet znali što ćeš naručiti za doručak. Tvoja je jadna majka bila na šest lijekova jer si je ti potpuno izluđivao. Imam li pravo? Govorim li išta što nije istina?« »Ne, govoriš istinu«, rekao je Jared. »I tko te je izveo na pravi put? Tko te je ujutro izvlačio iz kreveta i smještao u kamionet i tjerao da radiš?« »Ti«, ponizno je rekao Jared. »Tko je dublje proučio što se krije ispod tvojeg zločestog ponašanja i otkrio da imaš dara za projektiranje?« »Ti.« »Tko je platio tvoje prokleto školovanje?« »Ti i Victoria.« »Tako je! Alixin otac i njezina majka«, rekao je Ken. »Pa ipak si nam rasplakao kćer!? Zar nam se tako odužuješ?« »Ne znam što sam učinio da je rasplačem«, promuklo je rekao Jared. »Ne znaš?« Ken je duboko udahnuo. »Misliš li da je moja kći glupa? Zar to misliš?« »Ne, gospodine, nikad to nisam pomislio.« »Ona zna tko si ti. Vidjela te onoga dana kad je stigla i odmah te prepoznala.

Neka mi samo nebo pomogne, ali ti si za nju nekakav junak.« »Oh, Bože«, rekao je Jared. »Nisam to znao. Mislio sam...« »Što si mislio!?« Ken je napola viknuo, a zatim se smirio. »Čuj, Jarede, shvaćam da je ona samo studentica i da bi je netko poput tebe mogao smatrati gnjavažom, ali neka sam proklet ako ćeš se tako prema njoj ponašati.« »Nisam to namjeravao«, rekao je Jared.

80

mart@& nymphe Ken je nekoliko puta duboko udahnuo. »Moja je kći pristala doći na Nantucket samo zato da bi mogla pripremiti zbirku projekata.

Ovoga mi je trena to teško probaviti, ali ona se želi prijaviti za posao u tvojoj tvrtki. Ali večeras si... « Morao je načas zastati. »Zato mi pomozi, Jarede Montgomery Kingsley prokleti Sedmi, jer ako mi ikad više rasplačeš kćer, natjerat ću te da to požališ. Jesi li me razumio?« »Da, gospodine.« »A ako budeš provodio vrijeme s mojom kćeri, ne želim tvoje uobičajene smicalice koje prodaješ ženama. Ovo je moja kći i želim da se prema njoj odnose s poštovanjem. Jesi li me shvatio?« »Da, gospodine, jesam.« »Misliš li da možeš biti fin prema djevojci i ostaviti odjeću na njoj? Je li to kod tebe moguće?« »Pokušat ću«, rekao je Jared. »Učini više od pokušaja, jednostavno tako postupi'.« Ken je spustio slušalicu.

Jared je samo ostao stajati, osjećajući se kao onda dok je još bio dečkić, a Ken, čovjek koji mu je bio drugi otac, galamio na njega. Opet. Baš kao u starim vremenima.

Jared se spustio u prizemlje, posegnuo za bocom ruma, ali je znao da ga to neće smiriti. Pronašao je bocu tekile i iskapio dvije čaše prije nego što je sebi dozvolio misliti o tome što se večeras dogodilo.

Pošao je u dnevni boravak i sjeo, a misli su mu odlutale natrag u vrijeme kad je, kako je Ken rekao, bio tek četrnaestogodišnji maloljetni delikvent.

Kako su teta Addy i Ken kasnije pričali Jaredu, Kenneth Madsen došao je na otok pronaći svoju ženu — za koju je vjerovao da će živjeti u krajnjem siromaštvu i stoga se radovati što ga vidi — i dati joj do znanja da razmišlja o tome da je primi natrag. Možda joj čak i oprosti jednonoćnu avanturu s njegovim poslovnim partnerom, nakon koje je uslijedio njezin bijeg s njihovom malom kćeri Alix na Nantucket. Možda, na kraju.

81

mart@& nymphe A zapravo su mu ona i njihova kći toliko nedostajale da je jedva mogao funkcionirati.

Ali onome što je zatekao na Nantucketu nije se nadao. Njegova je žena napisala roman, izdavač ga je prihvatio i spremao objaviti, a ona je planirala razvesti se od njega.

Bila je nevjerojatno sretna; on je bio nevjerojatno depresivan.

Nakon što je Victoria uzela malu Alix i napustila otok, Addy je Kenu predložila da ostane u gostinskoj kući dok se ne oporavi od svoje melankolije. Nakon što je ondje proboravio nekoliko mjeseci ne pokazujući znakove povratka svojem arhitektonskom poslu ili barem povratka u život, rekla mu je da može renovirati staru kuću u vlasništvu obitelji Kingsley. »Ali ne mogu si priuštiti da ti za to platim«, rekla je. »Mogu samo osigurati materijal.« »To je u redu«, rekao je Ken, »moj bivši poslovni partner plaća mi račune.

Duguje mi puno toga.« Addy je čekala da nastavi, ali Ken nije rekao ništa više o tome zašto mu je njegov partner dužan. »Možeš na otoku unajmiti radnike, ali ti ćeš im morati platiti. S druge strane, moj nećak Jared je mlad i neiskusan, ali će raditi besplatno. Ali opet, to i nije važno jer ne vjerujem da ćeš ga moći obuzdati.« Odmjerila je Kena od glave do pete, kao da je on čovjek koji se nije u stanju nositi s dječakom.

Kenu je bilo dosta toga da se prema njemu odnose kao manje vrijednom.

Rekao je da će uzeti klinca.

Već od prvog susreta, Ken i Jared su bili dobar par. Kenu je život bio u potpunom neredu, ali bio je i Jaredov. Krupan, gnjevni mladac i elegantan mladi arhitekt bili su savršen par. Ken je zauzeo stav da će Jared, ne bude li se dolično ponašao, ostati bez posla. Kako se radilo o poslu obnove posve ruševne stare kuće u kojoj su on i majka živjeli, Jared je osjećao da se to ne bi smjelo dogoditi.

Pored toga, Ken je slušao ono što je Jared imao reći o promjenama koje bi na kući trebalo obaviti.

82

mart@& nymphe Jared nije znao ništa o graditeljstvu i isprva je svakoga dana na posao dolazio mamuran. U svojoj četrnaestoj bio je na dobrom putu da postane alkoholičar.

Po njegovu tadašnjem shvaćanju, piti je bilo sasvim u redu jer je većina klinaca s kojima se družio bila na drogama. Jaredov mladalački um je promišljao da, dok se god bude držao podalje od droga, može piti koliko ga je volja.

Ali mamurnost na građevini bila je loša stvar. Završio bi s natučenim prstima i nezgode su se redale jedna za drugom, sve dok napokon nije naučio reći ne noćnim izlascima s prijateljima. Nije mu bilo lako kad su mu rekli što o njemu misle. »Prodao si se neprijatelju«, kazali su.

Ken mu je pomagao, premda ta njegova »pomoć« nije bila nježna. Nije trpio nikakve gluposti, nikad nije sažalijevao Jareda i bez obzira na sve, tjerao ga je raditi.

Jednoga dana, nakon što su momci zbrisali sa svojim autima uz dobacivanja da je Jared obični mlakonja, Ken je rekao: »Napokon bi možda ipak mogao postati čovjekom. Tko bi to rekao?« Postupno je Jared počeo dobivati želju za dokazivanjem. Ken je bez prekida ostao na otoku gotovo tri godine i njih dvojica su se neprestano bavili gradnjom. Jednom je Jared vidio Kena kako plače i sklonio mu se s puta, ne želeći ga posramiti. Kasnije je doznao da su toga dana stigli papiri za razvod braka. »Za sve sam ja kriv«, rekao je Ken nakon šestog piva. »Ja sam sve upropastio. Mislio sam da sam viša klasa od lijepe male Victorije Wïnetky i ona je to znala.« Te je noći Jared morao pijanog Kena prebaciti preko ramena, smjestiti ga u njegov kamionet, odvesti do gostinske kuće i poleći u krevet. Sljedećeg dana nijedan od njih dvojice nije spominjao što se dogodilo i nikad o tome nisu razgovarali.

Na koncu se Ken dovoljno oporavio da se poželi vratiti arhitekturi — a dotad je već bio otkrio da mu se sviđa poučavati druge. Do tog su vremena on i Jared postali poput oca i sina i pomisao na rastanak je bila bolna. »Ne mogu ostati ovdje«, rekao je Ken. »Victoria neće dopustiti Alix povratak na Nantucket.

Njezina se knjiga prodala u milijunima primjeraka i govori da mora zadržati dobar imidž. Među nama, mislim da Victoria ne želi da Addy uzme Alix pod 83

mart@& nymphe svoje.« Pogledao je Jareda. »Ako želim biti dijelom budućnosti svoje kćeri, moram se vratiti na kopno i tamo urediti svoj život. Vratit ću se kad budem mogao.« Kako bi prikrio svoju bol, Jared je radio. Nekoliko godina prije nego je upoznao Kena, otac mu je jednoga dana isplovio brodom i nikad se nije vratio.

Trebali su dani da ga pronađu. U snu je doživio srčani udar. Jared je svoga oca volio do razine obožavanja i njegov gubitak je u dječaku probudio ono najgore.

Tuče, jurnjava autima, vandalizam — samo kažite, on će to učiniti. Pokušavajući se nositi s vlastitom tugom, njegova ga majka nije mogla obuzdati.

A zatim je u njegov život ušao Ken, također bijesan na cijeli svijet, i preuzeo stvar u svoje ruke.

Kad se Jared oprostio od Kena, mislio je da je to zauvijek. Stanovnici Nantucketa bili su naviknuti na ljetne posjetitelje. Dolazili su i odlazili, i više ih nikad ne bi vidio.

Ali Ken se često vraćao. On je bio taj koji je Jareda upisao u višu školu, a zatim na arhitekturu. I kad je Jared za diplomski rad krenuo graditi svoj završni projekt, Ken je bio taj koji je napustio svoj ured i predavanja, opasao pojas s alatom i pomogao Jaredu izgraditi ga.

Da, Jared je bio Kenov dužnik, a dugovao je i Victoriji jer je i ona bila dijelom njegovog života. A sada je bio dužnik i njihovoj kćeri.

Ostao je neko vrijeme tupo stajati i jedino što je znao bilo je da želi razgovarati sa svojim djedom.

Jared je sjedio u dnevnom boravku kuće Kingsley. Nije palio svjetla, ali nije ni morao. Znao je da će se, ako bude ondje sjedio dovoljno dugo, njegov djed pojaviti.

Kada se to dogodilo, Jared nije niti podigao pogled. »Zabrljao sam. Jako. Ken je ljut na mene, a kad Victoria čuje što se dogodilo, razderat će me na komadiće. Dvojim hoću li to preživjeti. Naše prijateljstvo sigurno neće.« Pogledao je prema prozoru u svoga djeda. »Da si mi samo rekao da je ovdje, mogao sam izbjeći susret s njome.« »Mlada Alix je uvijek bila uviđavna osoba«, rekao je Caleb.

84

mart@& nymphe Kad je Caleb zaustio nastaviti, Jared ga je prekinuo. »Ako mi namjeravaš govoriti nešto o onim reinkarnacijskim besmislicama, ne čini to. Ne želim to slušati.« »Nikad ti niti ne pokušavam nešto utuviti u tu tvoju tvrdu glavu. Ti vjeruješ samo u ono što možeš vidjeti i dotaknuti. Upali svjetlo i pogledaj u onaj ormarić.« Jared je oklijevao, gotovo u strahu od onoga što bi mogao vidjeti. S oklijevanjem je ustao, upalio svjetlo i otvorio ormarić. Nije se nadao onome što je ugledao. Unutra se nalazila maketa nečega što je sličilo maloj kapelici, zajedno sa zvonikom.

Odmah je na projektu mogao primijetiti utjecaj svoga vlastitog rada, ali vidio je i utjecaj Kena Madsena. No, najvažnije, bio je to novi i svjež projekt, Alixin vlastiti glas, potpuno jedinstven. »Izgubio si jezik?« upitao je Caleb. »Prilično.« »Stvorila je to da tebi pokaže. Ali ti...« »Ne moraš pogoršavati stvari. Što ju je nagnalo da ovo napravi?« »Pobrinuo sam se da vidi staru fotografiju.« Jared je kimnuo glavom. »Onu s nasmijanim tetom Addy i bakom Bethinom?« »Da, upravo tu.« Dohvatio je malu maketu i stavio je na dlan, okrećući je i proučavajući. »Ovo je bolje nego što bih ja učinio.« Vratio ju je u ormarić, a zatim uzeo njezine skice i počeo ih prelistavati. »Dobra je. Tri od ovih se daju izgraditi.« »Ona i njezina prijateljica su provalile u tvoju kuću.« »Što su učinile?« Jared je još promatrao skice. »Kakvu ono herezu ti znaš spominjati o junacima i našem Gospodinu?«

85

mart@& nymphe Jared je morao kratko promisliti da bi shvatio što želi reći. Njegov je djed često miješao stara i nova narječja. »Obožavanje junaka.« »Tako je. Alix je tako nešto osjećala prema tebi, ali nakon ovoga večeras sumnjam da je još tako.« »To je upravo ono što sam želio izbjeći«, rekao je Jared. »Neka klinka gleda u mene velikim psećim očima i misli da joj mogu skinuti zvijezde s neba. S time je nemoguće živjeti.« »I onda si sebe zatekao kako žudiš za Kenovom kćeri.« »To nije istina!« gnjevno je rekao Jared, ali onda se nacerio. »Pa, možda i jesam. Ona je ljepotica — i dobro građena. A ja sam samo čovjek.« »Sviđa ti se to da ju je otac naučio ono što si mu pokazao o načinu čišćenja ribe.« »Čemu je mene naučio moj otac.« »A ja sam naučio svih vas«, rekao je Caleb i dva su se čovjeka nasmiješila jedan drugome. »Onda, što mi je činiti?« upitao je Jared. »Ispričaj joj se.« »I ona će mi oprostiti? Samo ću reći da mi je žao i to je to?« Jared je oklijevao. »Znam. Mogao bih joj dati posao u mojem uredu u New Yorku. Mogla bi...« »Mogao bi joj pomoći oko vjenčanja.« »Oh, ne! Ne želim s time ništa imati. Ako želi ostati ovdje, reći ću onima iz ureda da joj ovamo pošalju nekakav posao i... i kupit ću joj crtaći stol. Ili program za računalo. Mogla bi gostinsku kuću koristiti kao ured. Ja ću se vratiti u New York i...« Primijetivši izraz lica svoga djeda, zašutio je i uzdahnuo. »Kakvu to urotu spremaš protiv mene?« »Ona je sama ovdje. Ne poznaje nikoga na otoku.« »Rekao sam da ću preporučiti Dilys da... « 86

mart@& nymphe »Mlada Alix planira zauvijek otići«, rekao je Caleb. »Ken i Victoria žele da ostane ovdje.« Jared je glasno uzdahnuo. Ako on bude razlogom njezinog odlaska, svi će biti gnjevni na njega. »Kada planira otići?« »Čuo sam njezinog oca — čovjeka koji je od tebe stvorio to što jesi, ako smijem dodati — kako traži od nje da mu ostavi dvadeset četiri sata da promijeni stvari. Je li tebi spominjao taj rok?« »Ne, nije. Barem mislim da nije, ali opet, jako je vikao. Bilo je teško pratiti baš svaku riječ.« »Dobar čovjek. Štiti svoje dijete. Čini se da Kenneth prepušta tebi da smisliš nešto kako bi je natjerao da ostane. Da nije njegova kći, što bi učinio da je zadržiš ovdje?« »Otišao bih na kat i zavukao joj se u krevet.« Caleb se nacerio. »U tom slučaju, to nije rješenje.« »Kad su u pitanju žene, bolji sam u krevetu nego izvan njega«, prostodušno je rekao Jared, kao da tek potvrđuje činjenično stanje. »Mora postojati nešto što ženi znaš pokloniti i izvan kreveta.« »Govoriš o staromodnim zamislima o udvaranju, zar ne? A kad sam ja imao vremena za to? Još od rane mladosti radio sam sedam dana tjedno. Prestao sam samo da bih bio uz tetu Addy. A što se tiče darova, za to je skrbio moj pomoćnik, obično kod Tiffanyja. Možda... « »Bez nakita.« Jared je stajao u tišini i razmišljao, ali ništa mu nije padalo na um. »Kako je jedan moj potomak postao tako pametan, pa ipak tako tup?« u nevjerici je upitao Caleb. »Možda je bolje ne spominjati glupe postupke muškaraca u porodici Kingsley. Ponovi mi što se ono tako grozno dogodilo s tvojim brodom da ti nije dopušteno napustiti ovaj svijet?«

87

mart@& nymphe Caleb je zarežao, a zatim odmahnuo glavom i nasmiješio se. »U redu, kad su žene u pitanju, jednako smo sluđeni. Ipak, pokušavam te poučiti onome što sam ja za života naučio.« »Što je razdoblje od nekoliko godina.« »Više od njih nekoliko. Što kažeš na cvijeće?« upitao je Caleb. »U redu. Dakle, sutra ujutro ću joj otići kupiti gomilu cvijeća. To je lako.« »Koliko ja znam, >lakim< se žena ne osvaja. One vole da se muškarci uspinju za njih na planine.« »Tako je. I na vrhu uberu jedan jedini rijedak cvijet. Naravno, danas znamo da zbog toga nestaju cijele vrste.« Caleb se namrštio. »I onda se pitaš zašto se žene ne vrte oko tebe.« »Za tvoju informaciju...« »Znam«, rekao je Caleb, »ti njih napuštaš, a ne one tebe. Mislim da bi se ona trebala probuditi, a cvijeće je dočekati.« »Gdje ću ga nabaviti? Previše je rano doba godine za branje u vrtu. Misliš da bih trebao provaliti u cvjećarnicu?« Pokušao je svemu tome pridodati nešto humora, ali Calebu to nije bilo smiješno. »Ne bi bilo prvi put da si takvo što učinio«, rekao je Caleb. »Ne, ali otad je prošlo puno vremena.« »Kad bismo samo poznavali nekoga tko uzgaja cvijeće u ovo doba.« Jared je oštro pogledao Caleba kad mu je napokon sinulo što ovaj želi reći. »Ne«, rekao je, pa ustao. »Ne, ne, ne. To neću činiti.« »Ali...« »Neću to činiti. Lexie će se izvikati na mene, a ja to ne želim slušati. Za danas mi je bilo dovoljno vike.« Jared je napustio prostoriju i pošao prema stražnjim vratima u kuhinji.

Caleb se ispriječio pred vratima.

88

mart@& nymphe »Ne«, ponovio je Jared i kroz svoga odavno preminulog djeda posegnuo za kvakom, a zatim izišao van.

Jared je došao sve do gostinske kuće i tek tada zastao. Stojeći ondje, tiho je proklinjao, znajući da ga njegov djed promatra, znajući da je u pravu. Krenuvši prema ulaznim vratima, veoma otmjenom gestom visoko je podignuo glavu.

Caleb se tiho nasmijao sebi u bradu. Znao je da će njegov unuk ispravno postupiti. Samo ga je trebalo dobro pogurati — u čemu je Caleb bio veoma dobar.

Jaredova rođakinja Lexie živjela je tek nekoliko kuća dalje i on se ponadao da će u ovo doba spavati, tako da će to moći iskoristiti kao izgovor da je ne uznemirava. Prošloga joj je ljeta na imanju obnavljao staklenik koji je četiri godine ležao zakopan pod metrom puzavica, trnja i otrovnog bršljana. Pokušao ju je nagovoriti da mu dopusti dovesti bager i sve to poravnati. »Zatim ću ti kupiti novi, najsuvremeniji«, kazao je.

Ali ni Lexie ni njezina cimerica Toby nisu htjele ni čuti. »Previše si izbivao s Nantucketa«, rekla je Lexie. »Mi smo stare stvari reciklirali i obnavljali i prije nego što je to ušlo u modu.« »Moja je cijela kuća reciklirana i obnovljena«, prasnuo je, nezadovoljan jer ga optužuju zbog sklonosti stranih otočanima.

Na kraju su dvije žene pobijedile jer je Jared pogriješio i od Toby zatražio da kaže što bi ona željela. Toby je bila visoka i vitka plavuša, sanjiva pogleda plavih očiju. Gotovo providna i krhka. Oko sebe je širila nekakvo izvanzemaljsko ozračje koje je odrasle muškarce moglo pretvoriti u kašu. »Više mi se sviđa zamisao o starom stakleniku«, rekla je smiješeći se Jaredu. »Tada ću tako učiniti«, rekao je on.

Lexie je prosvjedno podigla ruke. »Ja to zatražim i ti se sa mnom prepireš.

Toby zatraži isto, a ti odmah pristaješ.« »Što ti mogu reći, draga moja?« rekao je Jared. »Toby je magična.«

89

mart@& nymphe »Nema veze«, rekla je Lexie. »Važno je samo hoće li te to natjerati da obaviš posao i sam ga financiraš.« Toby je radila u najboljoj cvjećarnici na otoku, a Lexie je bila računovotkinja kod čovjeka za kojega je tvrdila da je »bespomoćan idiot«. Kad ne bude boravio na Nantucketu i zahtijevao njezinu prisutnost, Lexie je planirala pomoći Toby u uzgoju cvijeća koje bi mogle prodavati trgovinama širom grada.

Jared je poslao poruku Joseu Partidi, vlasniku tvrtke za čišćenje posjeda, a ovaj je ne trepnuvši okom prihvatio posao raščišćavanja te otrovne džungle.

Kad je sve bilo očišćeno, vidjeli su da od starog staklenika nije puno toga ostalo, ali Lexie je od svojeg rođaka očekivala da sve to opet vrati u prvotno stanje. »Ovo je sve istrunulo«, rekao je Jared. »Novi staklenik...« »Želim da ti to učiniš«, rekla je Lexie. »Želim da budeš Kingsley — ako se još sjećaš kako je to — i sam sve popraviš. Ili si postao previše otmjen čovjek s kopna da bi opasao pojas s alatom?« Jared je na trenutak došao u iskušenje da svoju rođakinju zadavi i sve to pošalje dovraga, ali nije to učinio. Umjesto toga je nazvao New York i odgodio posao koji je tamo obavljao za nekog bogatog klijenta. Otišao je do crtaćeg stola u gostinskoj kući i tri dana proveo u projektiranju zimskog vrta za cvijeće i bobičasto voće.

Kako je Lexie zatražila, Jared je opasao remen s alatom i s radnicima lokalne građevinske tvrtke se bacio na posao vraćanja staklenika u uporabno stanje. Uz to su u njemu uredili i lijehe, izgradili prostor za proizvodnju komposta, a dodao je i čekaonicu za klijente.

Kad je sve bilo gotovo, Toby se popela na prste i poljubila ga u obraz. »Hvala ti«, rekla je.

Nakon Tobyna odlaska, Lexie je rekla: »Ako si toliko opčinjen njome, zašto je ne pozoveš van?« »Toby? To bi bilo poput odlaska na spoj s anđelom.« »Shvaćam. A ti si za to preveliki vrag.« 90

mart@& nymphe »Napokon me netko potpuno razumije. Hoću li od tebe dobiti ikakvu zahvalu?« Potapšao se prstom po obrazu. »To nije ona strana u koju te je poljubila Toby«, rekla je Lexie i cmoknula ga u obraz. »Obraz koji je ona dotaknula više nikad neću umivati.« Lexie je zarežala. »Dolazi, pomogni nam sada sve one posude napuniti zemljom.« Jared je podigao ruke. »Ove su ruke načinjene za držanje visokih čaša s pivom. Vi cure se odsad snalazite same.« Bilo je to prije više od godinu dana i otad su dvije cimerice bile u mogućnosti uvećati svoje kućne prihode prodajom cvijeća koje su uzgajale.

Jared je tiho pokucao na njihova vrata. Sva su svjetla bila pogašena i sumnjao je da će ga ćuti. Morat će za cvijeće pričekati do jutra — što je značilo da će izbjeći Lexiene prodike. Nije znao zašto je svojem djedu dopuštao da ga nagovara na činjenje nečega što nije želio. Još otkad je bio dijete...

Vrata su se otvorila i na njima se pojavila Toby, duge plave kose spletene u pletenicu koja joj je padala niz leđa, u bijeloj haljini posutoj malenim ružičastim cvjetićima. Laknulo mu je što to nije njegova svojeglava rođakinja. »Zeznuo sam stvar s Kenovom kćeri i trebam cvijeće.« Toby je samo kimnula glavom i izišla van. »Pođimo oko kuće, da ne probudimo Lexie.« »Je li Plymouth na otoku?« upitao je Jared. Plymouth je bio Lexien poslodavac i kad bi bio na otoku, radila je do iznemoglosti. Po njezinim riječima, on nije bio u stanju sam ni cipele vezati. Živio je na imanju na Polpis Roadu, dolazio i odlazio vlastitim avionom i nitko od Lexiene obitelji ili prijatelja ga nikad nije vidio. Zadirkivali su je da on zapravo niti ne postoji. »Jest, ovdje je«, rekla je Toby, »i ona je posve iscrpljena. Zove je noću i danju. Želi da se preseli u njegovu gostinsku kuću, ali ona to odbija. Onda, kako si to zeznuo stvari s Kenovom kćeri?«

91

mart@& nymphe »Lagao sam joj«, rekao je Jared. »Rekao sam joj da sam građevinar, ali ispalo je da ona zna čime se zapravo bavim. Ona je studentica arhitekture, i to dobra.« »Nije iznenađenje, s obzirom da je Kenova kći. Ali, zar ne bi ionako doznala istinu?« »Da, ali ja sam namjeravao otići prije nego što ona dođe. Došla je ranije i ja sam ušetao u kuhinju i ostao zatečen. Mislio sam da se dobro zabavljamo.

Zajedno smo večerali. Da sam joj priznao čime se bavim, govorili bismo samo o poslu. Ili se barem time želim opravdati.« »Nije to loš izgovor. Ćula sam i gore.« Došli su do stražnjeg ulaza u staklenik i on je pridržao vrata dok ona nije ušla. Upalila je nekakvo slabo svjedo skriveno pri vrhu staklenog zida. Pred njima se pružio dugačak prostor prepun cvijeća i zelenila i lijehe prepune sadnica, sve u savršenom stanju. »Izgleda dobro«, rekao je Jared. »Da, izgleda, ali zato što nam je to projektirao vrhunski arhitekt.« »Mislim da me Alix ovoga časa ne bi takvim nazvala. Njezin je otac rekao da ju je moje ponašanje natjeralo na razmišljanje o odlasku s otoka.« »Je li se jako ljutio na tebe?« Toby je uzela košaru, dohvatila škare iz posude s alkoholom i zaputila se niz lijehe. »Pobjesnio je. Da sam bio ondje, bio bi me ustrijelio. A nakon toga bi me pregazio kamionom. Mislim da sam je rasplakao.« »Oh, Jarede, tako mi je žao. Zbog vas oboje. Moraš joj odnijeti ruže, a naravno, odrezat ćemo i nešto sunovrata.« Otvorila je velika drvena vrata na stražnjem zidu i iza njih se ukazao hladnjak prepun rezanog cvijeća. »Kad ste nabavile taj hladnjak?« »Za moj rođendan. Moj je otac pitao imam li kakvu želju i evo je.« »Ljuti li ti se majka još uvijek zato što si ostala na otoku?« Toby se blago nasmiješila. »Oh, da. Jedva sa mnom razgovara.«

92

mart@& nymphe Na to su ona i Jared razmijenili značajne poglede. Tobyna je majka bila oštrokondža i ne razgovarati s njome bio je dar. »Imaš li kakav savjet kako ću Alix navesti da mi oprosti?« »Provedite neko vrijeme skupa i dopusti joj da te upozna«, rekla je Toby. »Sutra idem u posjet Dilys.« »Savršeno. Povedi Alix sa sobom.« »I želim da upozna tebe i Lexie.« »Bit će mi čast«, rekla je Toby i podigla pogled prema njemu, ruku punih malih ružičastih ruža. »Sviđa ti se, nije li tako?« Pošao je za njom van i promatrao je dok je uz pomoć svjetla iz staklenika rezala sunovrate. »Ona je još dijete. Ja sam već pio i vozio kad je njoj bilo četiri godine.« »Djevojke običavaju brzo odrasti.« »I ti to jako dobro činiš«, rekao je Jared smiješeći joj se.

Dodala mu je košaru s cvijećem. »Ostavi joj ga nešto pred vratima. Znaš li peći palačinke?« »Znam voziti do restorana.« »I to je dovoljno dobro.« Toby se vratila u staklenik, provjerila termometar, pa ugasila svjedo. »Kako ti ide u ljubavi?« upitao je Jared. »Nisi li ono izlazila... Tko je to ono bio?« »Stariji Jenkinsov dječak, a >dječak< je upravo ključna riječ.« »Nekad sam izlazio s njegovom rođakinjom. Ona je bila...« Nije dovršio misao. »Nije bila netko koga bi poveo kući na upoznavanje s obitelji?« »Toby, ti si rođeni diplomat. Zar ti Lexie ne može nekoga namjestiti.« »Meni je dobro i ovako«, rekla je Toby. »Uistinu jest.« »Čekaš svoga princa na bijelom konju?« 93

mart@& nymphe »Zar ga ne čekaju sve žene? A ti čekaš Pepeljugu.« »Zapravo«, polako je rekao Jared, »prije se nadam pronaći zlu kraljicu.

Mislim da bi ona bila mnogo zabavnija.« Oboje su se tome nasmijali.

94

mart@& nymphe

Šesto poglavlje Kad se Alix probudila, prva joj je pomisao bila zapitati se je li MontgomeryKingsley već napustio otok. Je li se vratio svojem kamionetu i projektu izrađenom prema planu iz časopisa, pomislila je. Nije mogla odoljeti ponovnom buđenju gnjeva zbog njegovih laži.

Ustala je iz kreveta i bacila pogled na visoki portret kapetana Caleba, ali ga zapravo nije vidjela. Jutros nije bilo poput pera lakih poljubaca.

Pošla je u kupaonicu istuširati se i oprati kosu. Što ću sada činiti? zapitala se dok se sapunala. To što joj je njegovo kraljevsko visočanstvo Montgomery lagalo, ne bi trebalo utjecati na njezin ostanak na Nan- tucketu. Prije dolaska ovamo nije niti znala da je on na otoku. I nikad u životu nije ni pomislila da će ga osobno upoznati. Naravno, planirala se prijaviti za posao u njegovoj tvrtki, ali o istome su maštali i ostali studenti.

Izišla je ispod tuša, fenom osušila kosu, vezala je straga, stavila malo šminke i zatim se vratila u spavaonicu da se odjene. Odjeća koju joj je Izzy kupila još se nalazila u vrećicama u kutu sobe. Istresla je na rub kreveta sadržaj one iz trgovine Zero Main, razmotala papir i nije mogla suspregnuti smiješak. Odjeća je bila jednostavna, ali od najfinije tkanine koju je ikad vidjela. Kako tipično za Nantucket, pomislila je.

Baš kao i njegove kuće. Bile su tu dvije košulje, pleteni top, crne lanene hlače i kutijica u kojoj su se nalazile nekakve tirkizne naušnice. »Baš bih mogla izići van i razgledati ovaj otok«, rekla je glasno i pogledala prema velikom portretu. »Što vi mislite, kapetane? Plava košulja ili ona boje breskve?« Alix se nije iznenadila kad se ovratnik plave košulje pomaknuo. Bio je preklopljen, pa je imalo smisla to što se vratio u prvotni položaj. Ali Alix je radije zamislila da je to kapetan učinio. »Hvala«, kazala je. Već od same pomisli da nije sama u ovoj velikoj kući počela se osjećati bolje. O tome da je njezin sustanar umro prije više od dvjesto godina nije željela razmišljati.

Kad se odjenula, duboko je udahnula i otvorila vrata. Prvo što je ugledala bio je sunovrat koji je ležao na podu. Pod njim se nalazila velika omotnica.

95

mart@& nymphe Prva joj je pomisao bila da joj je to poslao njezin tata. A druga da ju je Eric možda pronašao.

Otvorivši je, ugledala je prepoznadjiv rukopis, izvješten godinama crtanja.

Molim vas da prihvatite moju ispriku zbog nesporazuma.

Jared Montgomery Kingsley VII.

Alix je zurila u poruku. Sedmi? Tko je to imao sedmo ime u nizu?

Ali naravno, nije u pitanju bilo njegovo ime. Sinoć joj je bestidno lagao o tome čime se bavi u životu. Znao je da ona dolazi i da je studentica arhitekture, dakle, učinio je sve kako s njom ne bi razgovarao o onome što su oboje voljeli.

Na stubama je bilo još cvjetova, pa ih je počela jednoga po jednog skupljati i kad je došla do dna stubišta, već se smiješila. Odnijela je cvijeće u kuhinju.

Znajući gdje stoje vaze, napunila ih je vodom. Veseli su sunovrati lijepo izgledali na kuhinjskom stolu.

Bacila je pogled kroz prozor na gostinsku kuću, ali sva su svjetla bila pogašena. Još uvijek spava, pomislila je i pošla u dnevnu sobu.

On je sjedio u jednoj od velikih fotelja, ispruženih nogu, držeći pred sobom raširene novine. Na trenutak mu je ostala promatrati profil, nesposobna spriječiti lagano drhturenje srca. Zaboravila je da za sobom ima izvrsnu karijeru; kao muškarac je bio veličanstven primjerak svoje vrste.

Kad se okrenuo i ugledao ju, u očima mu se pojavio kratak bljesak, kao da ju vidi kao ženu. Ali zatim je toga nestalo i sad ju je promatrao kao... pa, kao što je to činio njezin otac.

Trebala sam obući onu drugu košulju, pomislila je. »Dobro jutro«, rekao je. »Jeste li dobro spavali?« »Mirno«, odgovorila je.

Sklopio je novine, odložio ih na stol i dohvatio buket malih ružičastih ruža. »Ovo je za vas.« 96

mart@& nymphe Prišla mu je da ih uzme, ali kad su im se ruke približile, on je svoju brzo povukao. Okrenula se ustranu da sakrije namršteni izraz lica. »Donijet ću vazu za ruže.« Dobro, pomislila je. Sinoć joj je jasno dao do znanja da neće biti razgovora o arhitekturi, a sada se činilo da nema niti dodirivanja. »Žao mi je što sam vam lagao o svojem poslu«, oglasio se iza nje. »Samo sam mislio...« »Da ću vas pokušati natjerati da mi budete učitelj?« Gotovo se nasmiješila zbog načina na koji je ono čime se bavi nazvao »poslom«. »Zapravo, da.« Napola se nasmiješio.

Alix se svim silama trudila ne gledati u onu donju usnu koja mu je na osebujan način zaklanjala zube. Okrenula mu je leđa kako ne bi vidio ono što joj se zasigurno jasno naziralo u očima. »Kako bi bilo da vas odvedem na doručak u Downyflake?« Bilo je nečega odbojnog u načinu na koji je to izgovorio. Kao da je mislio da se mora ispričati, da je mora izvesti van. Zar je mislio da zbog toga što ona živi u njegovoj kući moraju zajedno provoditi vrijeme — čak i ako on to ne želi ?

Opet ga je pogledala i široko se nasmiješila. To što njezin osmijeh nije dopro do njegovih očiju nije bila njezina krivnja. »Zapravo, imam nekog posla za fakultet, pa zato mislim da ću ostati ovdje. U hladnjaku ima nešto peciva.« »To sam ja pojeo«, rekao je, a u glasu mu se osjetila neprilika.

Kladim se da nije navikao da mu žene bilo što odbijaju, pomislila je Alix. »Izići ću van i kupiti ih još.« »Ne možete živjeti samo na pecivu.« Na licu su mu se pojavili prvi znakovi mrštenja.

Alix nije mogla odoljeti da se ovaj put iskreno ne nasmiješi. »Kladim se da u Nantucketu prodaju i neku drugu hranu osim peciva. Vjerojatno bih u centru mogla pronaći i kakav restoran.« »U Downyflakeu imaju uštipke. Svakog jutra pripravljaju svježe.« » Oh «, rekla je Alix jer je to uistinu dobro zazvučalo.

97

mart@& nymphe »Koliko ste vidjeli od otoka?« upitao je. »Od trajekta dovde? To je samo njegov mali dio.« Alix je samo stajala i promatrala ga. Nešto od ovoga što je govorio nije zvučalo iskreno. Što ga je natjeralo na ovu promjenu? Sinoć joj je odbio bilo što reći o sebi i kazao je da odlazi s otoka. Danas joj je poklonio cvijeće i ponudio isprike. Zašto? »Unajmit ću auto i...« Jared je podigao pogled i zakolutao očima. »Žao mi je što sam lagao. U redu?

Nantucket je moj dom. Mjesto gdje bježim od ljudi koji me pitaju kako dolazim do svojih ideja ili što planiram u budućnosti. A studenti su najgori! Jedan od njih me je pitao imam li za njega kakvih mudrih riječi. Mudrih? Što sam ja? Neki prorok iz Starog zavjeta? A studentice...« Zašutio je i duboko udahnuo. »Ispričavam se. Sinoć ste me zatekli nespremnoga. Doživio sam groznu viziju obaveze odgovaranja na pitanja i... i drugih stvari.« Alix ga je promatrala trepćući očima. Upravo je izgovorio sve ono što je ona sama planirala učiniti, uključujući i »druge stvari«. Dok je izrađivala maketu kapelice, zamišljala je kako će joj reći da je izvrsna, a zatim će oni... No, napokon bi mu kušala tu donju usnu.

Naravno, njemu nije mogla ništa od toga priznati. »I meni je potreban predah od posla«, rekla je i znala da je sad ona ta koja laže. Tijekom boravka na Nantucketu planirala je dvostruko napornije raditi. »Što kažete na to da pođemo na doručak i isplaniramo vaš boravak ovdje?

Pokazat ću vam gdje je trgovina voća i povrća i Dom nautičara i još neka druga najvažnija mjesta.« »U redu«, rekla je. »A ja obećavam da vam neću postavljati pitanja o arhitekturi.« »Pitajte me štogod želite«, rekao je.

Riječi nisu odgovarale tonu kojim ih je izgovorio. Zvučalo je jednako kao da joj govori da ga, kad god to poželi, može raspaliti bejzbolskom palicom. »Dobro«, ozbiljno je rekla, »kad biste mogli studentu prenijeti komadić svoje mudrosti, što bi to bilo?« »Ja... « rekao je, očito se trudeći smisliti pravi odgovor.

98

mart@& nymphe »Samo sam se šalila«, rekla je Alix. »To je bila šala.« Pogledao ju je kao da je uopće ne shvaća. Otvorio je stražnja vrata. »Imate li nešto protiv da pođemo mojim kamionetom?« »Cijeli sam život provela u jednom takvom«, rekla je Alix, ali on joj nije ništa uzvratio.

Kamionet mu je bio star i crvene boje, a straga su se nalazili nekakav hladnjak i velika kutija s alatom. U unutrašnjosti kabine bilo je pijeska i zemlje, ali ne i smeća. Sjedala su bila izlizana, ali u dobrom stanju.

Izišao je unatrag na Kingsley Lane i krenuo niz put kojim su ona i Izzy došle pješice. Uska je ulica bila tiha.

Na kraju, neposredno prije nego što će skrenuti na glavnu ulicu, pokazao joj je glavom prema kući s desna. »Ondje žive moja rođakinja Lexie i Toby.

Uzgajaju cvijeće za prodaju.« »Jeste li ondje nabavili sunovrate i ruže?« »Da«, rekao je, smiješeći se. »Od Toby.« »Je li vas Toby pitao zašto vam trebaju?« »Ona. Toby je zapravo ime... ne sjećam ga se, ali oduvijek je zovemo Toby.

Ima samo dvadeset dvije godine i uvijek je s roditeljima ovdje provodila ljeta, sve dok prije nekoliko godina, nakon što su oni otputovali, nije ostala živjeti na otoku.« Promatrala ga je kako vozi. Zarasla brada i kosa činile su ga starijim od trideset šest godina, koliko je znala da ima. »Zvučite kao da ste u nju zaljubljeni.« Jared se nasmiješio. »Svi su zaljubljeni u Toby. Ona je veoma draga.« Alix je kroz prozor promatrala niz lijepih kuća na glavnoj ulici. Od uličnih je kocaka kamionet tako jako poskakivao da se morala držati za ručku na vratima.

Unatoč ljepoti koja ju je okruživala, osjećala se nekako praznom. Od trenutka kad je prvi put ugledala Jareda Montgomeryja kako stoji na svojem brodu i smiješi se nekoj djevojci u previše kratkim hlačicama, bila je sva ushićena.

99

mart@& nymphe Pretpostavljala je da će od njega učiti, raditi s njime. A one je noći, kad je ponovo pročitala svoju pjesmu, čak pomislila upustiti se s njime u aferu. Bilo bi to nešto što bi mogla pripovijedati svojim unucima. Te su je misli toliko zanijele da je zaboravila na dečka koji ju je napustio i na strah od godine dana samovanja ovdje gdje nikoga ne poznaje.

Ali postupno se sve to o čemu je maštala urušilo. S ovim glasovi-tim čovjekom neće biti razgovora o arhitekturi. I zasigurno s njime neće biti nikakve afere. Činilo se da ga ona privlači, ali je ipak odskočio od nje kad se samo učinilo da će joj ruka dotaknuti njegovu. Vjerojatno je o studenticama imao nekakvo nepovredivo pravilo, ali sad se rastapao od miline već na sami spomen neke veoma mlade djevojke po imenu Toby — koju su svi voljeli. »Jeste li uvijek tako tihi?« upitao je. Pred njima se ukazao grad Nantucket s božanstvenim kućama nanizanim jedna do druge. Zausta-vio se kod znaka stop i zatim skrenuo desno. Prošli su pored lijepe male knjižare, a zatim uz veličanstvenu crkvu. Ulica je bila prepuna zanosnih kuća. »Ovo je poput vraćanja u prošlost«, rekla je. »Mogu vidjeti zašto ovdje tražite utočište. Mislim da je i moja majka dolazila ovamo, i to možda prilično često.« Jared ju je brzo pogledao. Victoria je još otkad je on bio dijete svakog kolovoza dolazila na Nantucket. Bila je lijepa i zabavna i on je volio svaku minutu koju je s njome proveo. Ali bio je itekako svjestan da njezina kći nije znala za njezine posjete otoku. »Ovo je moje mjesto privatnosti«, često je govorila Victoria. Caleb bi na to rekao: »Ovo je mjesto na kojem krade zaplete za svoje knjige.« Prvoga dana svakoga kolovoza teta Addy bi Victoriji dala jedan od dnevnika koje su Kingsleyjeve žene pisale tijekom stoljeća. U ostatku mjeseca Victoria je mogla provoditi jutra u čitanju starih rukopisa i u osmišljavanju radnje svojeg novog romana. Preskakala je dosadne dijelove o tome koliko bi žene ukiselile povrća i bacala se ravno na dramu i uzbuđenje.

Victoria nipošto nije htjela da se dozna kako ona — kako je Caleb rekao — »krade« svoje zaplete, zbog čega je svoje posjete Nantucketu krila od svojih prijatelja, nakladničke kuće, a posebno od svoje kćeri. Ali tajna je bila relativna stvar, s obzirom da su svi na otoku za to znali. Jedanaest mjeseci u godini kuća Kingsley je ugošćivala sastanke Addyna ženskog odbora i različite dobrotvorne 100

mart@& nymphe akcije, ali u kolovozu — dok je Alix boravila kod svoga oca — kuća je odzvanjala glazbom i plesom i smijehom.

Jared se vratio u sadašnjost. »Ovdje je pekara«, rekao je Alix kad su sljedeći put zastali, »i tu se rade torte za vjenčanja.« »A Toby opskrbljuje cvijećem«, rekla je Alix. »Razgovarat ću sa svojom prijateljicom Izzy, ali ne vjerujem da ću ovdje ostati. Jednostavno. .. « Pričekao je da završi rečenicu, ali ona to nije učinila. Izvrsno! pomislio je. Ako ona otiđe, svi će biti bijesni na mene. Njegov je djed bio uvjeren da Alix drži nekakav ključ za otkrivanje onoga što se dogodilo njegovoj dragocjenoj, davno izgubljenoj Valentini. Ken je želio da mu kći dovrši mapu projekata. A Victoria je bila najgora. Često je nazivala i, premda to nije nikad otvoreno rekla, znao je da želi vidjeti osobne dnevnike tete Addy koji su bili skriveni negdje u kući.

Osim njih, Lexie će Jaredu prirediti pravi pakao jer je otjerao Alix, a čak će i Toby vjerojatno biti tužna. I, bez sumnje, svi rođaci na otoku će reći da ju je otjerao jer je želio natrag svoju kuću.

Kako god na to gledao, Alixin odlazak prije proteka godine dana bio je loša stvar.

Alix je kroz prozor auta promatrala kako prolaze ulicom i preko dva kružna toka izgrađena u engleskom stilu, od kojih se jedan nazivao rotacija. Gdje god su prolazili, bila je zadivljena ljubaznošću vozača. Jared je svakom automobilu koji bi zapeo u pokrajnjoj ulici davao znak da se uključi ispred njega, a svi su mu vozači zahvaljivali domahivanjem. Automobilima, ljudima, biciklima i svim živim bićima koja su prelazila cestu ostavljano je dovoljno prostora i na sve se ustupke odgovaralo ljubaznošću i zahvalama.

Zaustavili su se na parkiralištu ispred lijepe male zgrade s velikim uštipkom obješenim iznad vrata nad kojima je bio ispisan natpis kapital. »Zašto se tako zove?« »Nemam pojma«, rekao je Jared. »Možete pitati Sue.« Otvorio joj je vrata i ušli su u restoran domaćeg ugođaja koji se Alix odmah svidio. Osim toga, tu je iz prve ruke stekla dojam što je značilo odrasti na otoku.

101

mart@& nymphe Jared je poznavao svakoga. Pozdravio je osoblje i gotovo svakoga od gostiju koji šu sjedili za krcatim stolovima. »Sjednite gdje želite«, rekla je lijepa žena s jelovnikom u ruci. »Hvala, Sue«, uzvratio joj je Jared i pošao do odjeljka uz prozor. Zastao je da razmijeni pozdrave i komentare o jelenima, brodovima i ribi sa skupinom ljudi koji su sjedili za velikim okruglim stolom, a zatim zauzeo svoje mjesto preko puta Alix. »Oprostite zbog ovoga. Bio sam odsutan nekoliko dana i morao sam pohvatati novosti. Zdravo, Sharon «, rekao je zgodnoj, visokoj i vitkoj konobarici. »Vratio si se sinoć?« upitala je.

Imala je zgodan irski naglasak i dodala je Alix jelovnik dok je njemu nalijevala kavu. Alix je glavom dala znak da i ona želi jednu. Kad je otišla, Alix je bacila pogled na jelovnik. »Što je dobro?« »Sve.« »Mislim da ću uzeti palačinke s borovnicama i par uštipaka.« On se okrenuo, kimnuo glavom Sharon i, kad se ona vratila, Alix joj je rekla narudžbu. Jared je šutio. »Zar vi nećete ništa naručiti?« upitala je Alix kad je konobarica otišla. »Ja uvijek uzimam isto i oni mi to donesu bez pitanja.« »Ne mogu zamisliti život negdje gdje u restoranu znaju vašu narudžbu.« Na trenutak je bacio pogled kroz prozor. »Kad sam u New Yorku, ponekad me tako obuzme želja za domom da pomislim kako ću jedno-stavno ishlapiti.« »Što tada činite?« »Ako je ikako moguće, sjednem na avion i pođem kući. Teta Addy je uvijek bila ovdje i nešto smišljala, a moj...« Zašutio je. Namjeravao je spomenuti svoga djeda — što je bilo neobično jer je to cijelog njegovog života bio neprekršeni tabu.

102

mart@& nymphe Ali Alix kao da mu je čitala misli. »Izzy je rekla da je Nantucket jedno od onih mjesta na svijetu koja najviše opsjedaju duhovi. Jeste li vi vidjeli kakvog duha?

Ili je možda i kuća Kingsley opsjednuta?« »Zašto to pitate?« Alix je bila svjesna da joj odbija odgovoriti na pitanje. »Neprestano se događaju čudne stvari. Slike padaju sa stola, pepeo u grudama pada u kamin, takve stvari. Jutros sam pokušavala odlučiti hoću li odjenuti plavu košulju ili drugu boje breskve, a onda se ovratnik pomaknuo.« Jared je znao da se njegovom djedu najviše sviđa plava boja. »Ta je stara kuća puna propuha. Jeste li čuli kako podovi škripe?« Još je uvijek izbjegavao njezino pitanje. »Ne, ali mislim da me je neki muškarac poljubio u obraz.« Jared se nije nasmiješio. »Jeste li se prestrašili?« »Uopće nisam. Bilo je baš fino.« Željela je još nešto reći, ali naišao je neki par sa željom da ih pozdravi i izrazi sućut zbog Addyne smrti. Alix je pila svoju kavu promatrajući ga kako se smiješi i govori. S tom njegovom neurednom prosijedom bradom i dugom kosom, izgledao je nekako umorno. Dovoljno je pratila njegovu karijeru da bi znala koliko je žestoki radnik. Ponekad se činilo da svatko u Sjedinjenim Državama, tko to sebi može priuštiti, želi da mu kuću projektira baš Jared Montgomery. O njegovu su radu napisane barem četiri knjige, a u mnogo publikacija su se nalazile fotografije njegovih ostvarenja. Činilo se da mu se radovi pojavljuju u pola časopisa na novinskim kioscima. Često se pitala spava li on uopće.

Bilo ga je čudno zamišljati kao osobu koja ima svoj život, prijatelje i obitelj.

Njegov iznimni talent bio je nešto što se jednostavno dogodilo. Trebao je ostati na otoku, ali rekao je da odlazi i ona je pretpostavljala kako to čini kako bi pobjegao od nje i od svih pitanja koja mu je pla-nirala postaviti.

Kad su ljudi otišli, vratio se natrag svojoj kavi. »Hvala vam za cvijeće«, rekla je. »To je bilo veoma obzirno od vas.« »Nisam trebao lagati.« 103

mart@& nymphe »Ne, trebali ste. Da niste, bila bih vas bombardirala pitanjima. Ne morate odlaziti iz Nantucketa. Obećavam da vas neću gnjaviti.« Rekla je to i prije, ali ovaj put u njezinu glasu nije bilo srdžbe. »Neću vam postavljati pitanja o projektiranju ili o tome gdje pronalazite ideje. Neću vas čak pitati ni kako ste izveli zgradu Klondike. Ne dok smo na Nantucketu. Ovdje ćete za mene biti Kingsley, a ne veliki i čuveni Jared Montgomery. Ali...« Nasmiješila mu se. »Na kopnu vam ništa ne mogu jamčiti. Jesmo li se dogovorili?« Jared joj se slabašno nasmiješio, nesiguran što bi joj odgovorio. Rano jutros je ušao u kuću da još jednom pogleda model kapelice koji je načinila. Njegov poslovni partner Tim poslao mu je još jednu poruku u kojoj ga je upozoravao da onu kuću u Kaliforniji mora projektirati odmah Slavni par želio je projekt Jareda Montgomeryja — ne nekoga drugoga iz tvrtke, nego Jareda osobno.

Jutros mu je palo na um da te filmske zvijezde nagovori na gradnju nečega što je projektirala Alixandra Madsen. Kazat će im za njezina oca koji je Jareda naučio sve što zna. Ustrajat će u tvrdnji da je ona svježa i buduća zvijezda i da će oni biti prvi koji će dobiti jedan od njezinih projekata. A privatna kapelica skrivena na njihovu velikom imanju bit će upravo ono što trebaju.

I davanjem posla Alix djelomično će Kenu vratiti dug za sve ono što je za Jareda učinio. »Prenesi dalje.« »Što ste rekli?« Nije bio svjestan da je to glasno izgovorio. »Razmišljao sam o tome kakvu ste mi velikodušnu ponudu dali. Kad sam ja bio student, bio sam nezasitan znanja.« U stankama između ludiranja, pomislio je. Daleko od kuće, sa svim tim dugonogim studenticama... Pola svojih projekata izradio je tri sata prije nego ih je trebao predočiti.

Njihove su narudžbe stigle, za njega kajgana sa špinatom, slaninom i sirom te preprženi kolač od brusnica. Alix je dobila palačinke bogato nadjevene borovnicama i par čokoladom prelivenih uštipaka.

Prihvaćajući se jela, Jared je pomislio kako je treba odgovoriti od razmišljanja o odlasku. Trebao joj je razlog za ostanak na otoku. »Jeste li znali da su vjenčanja na Nantucketu veliki posao? Multimilijunski. Ja o tome ne znam 104

mart@& nymphe mnogo, ali siguran sam da neće biti previše složeno ovdje organizirati vjenčanje vaše prijateljice.« »A vaša bi djevojka Toby mogla u tome pomoći?« Jared se tako široko nasmiješio da se Alix naježila koža na potiljku. Ta njegova donja usna! Skrenula je pogled ustranu. »Toby mi nije djevojka. Ona je izvan moje lige. Ja sam previše... « Rukom je pogladio bradu, tražeći pravu riječ. Ovozemaljski? Zajedljiv? Previše muževan? »Prestar?« Jared ju je pogledao. »Star?« »Rekli ste da je ona još dijete. Dvadeset godina, nije li tako?« »Upravo je napunila dvadeset dvije. Otac joj je za rođendan poklonio hladnjak.« »Oh!« rekla je Alix. »Je li ga umotao?« Jared je ovaj put shvatio da se ona šali. »Poznajući njezinog tatu, vjerojatno ga je napunio novčanicama od stotinu dolara — koje je Toby do posljednje vratila. Čvrsto je odlučna sama zarađivati za život.« »Uzgojem cvijeća?« »Time i radom u cvjećarnici. Može vas posavjetovati oko cvijeća za vjenčanje.« Alix nije bila sigurna divi li se neizmjerno toj mladoj ženi ili je mrzi zato što se ljudi u nju zaljubljuju. »I, naravno, tu je uvijek Valentina. Možda otkrijete nešto o njoj.« »Kako ona sudjeluje u organiziranju vjenčanja? Pravi torte? Snima fotografije?« Alix se zapitala koliko to on djevojaka ima na otoku.

Pogledao ju je tako prodorno da se osjetila kao da se nalazi pod mikroskopom. »Nisu vam pričali o Valentini?«

105

mart@& nymphe »Čini se da mi nije rečeno puno stvari. Moja majka posjećuje Nantucket, a po količini zaliha u ormaru u zelenoj sobi, bila je ovdje mnogo puta. Zatim, tu ste vi. Teško mi je povjerovati da je to što sam ja, studentica arhitekture, smještena u kuću koja je vlasništvo živuće američke legende čista slučajnost.« »Čega?« »Američke... « » Čuo sam vas, ali to je apsurdno.« Zabavila se žvakanjem hrane, usput ga promatrajući. »Umišljam li ja to da svaki put kad vam postavim izravno pitanje, poput onoga o mojoj majci ili duhovima ili čak o tome zašto sam ovdje, vi mijenjate temu razgovora?« Jared se zamalo zagrcnuo, zatomljujući smijeh. I da mu nitko nije rekao da je ona Victorijina kći, shvatio bi to istoga trena. »Nije li vaša majka ona čuvena spisateljica?« »Ako ste odrasli na Nantucketu i kasnije bježali kući svaki put kad bi se ukazala prilika, a moja je majka dovoljno često odsjedala ovdje da sobu u vašoj kući pretvori u Smaragdni grad, tada ste je morali upoznati.« Jared je podigao svoju šalicu s kavom da sakrije osmijeh.

Sad je na Alix bio red da ga odmjeri pogledom sokola koji se obrušava na plijen. »Znam da je moja majka organizirala ovaj jednogodišnji boravak u kući Kingsley. Dakle, što joj je na umu?« »Imate li što protiv da vam uzmem jedan uštipak?« »Samo izvolite. Veliko je pitanje zašto me pokušavate toliko uposliti kako ne bih napustila otok. »Hej, Jarede, stari druže«, oglasio se muški glas. »Spas u zadnji čas«, rekao je Jared sebi u bradu. »Ha! Uopće niste spašeni.« Do stola je došao mladić koji joj se učinio poznatim. »Vidim da ste ga pronašli«, rekao je Alix. »Ne sjećate me se, zar ne?« 106

mart@& nymphe Wes 3, ondje gdje sunce zalazi, prisjetila se, ali je rekla: »Sjever-sjeveroistok, nije li vam to ime?« Nasmijao se. »Kako je čudesno biti upamćen od lijepe žene. Vi i ovaj starac niste par, zar ne?« Alix se još smiješila, ali kutom oka je mogla vidjeti kako se Jared mršti. »Gospodin Kingsley i ja? Nema šanse.« »Izvrsno«, rekao je Wes. „Što onda kažete na odlazak na festival sunovrata ovoga vikenda sa mnom? Vozit ćemo se u paradi old timerom moga tate, a kasnije možemo poći do Sconseta na izlet.« »Što trebam ponijeti?« »Ponesite samo sebe. Moja mama i sestra će kuhati.« »Dakle, sve ostaje u obitelji, pretpostavljam«, rekla je, prisjećajući se da je Wes spomenuo kako je u srodstvu s porodicom Kingsley. »Što uključuje polovicu otoka. Danas isplovljavam svojim brodom. Želite li poći sa mnom?« »Baš bih... « »Ona i ja idemo posjetiti Dilys«, odlučnim je glasom rekao Jared. »A imamo obaviti i neke poslove u gradu.« Alix je i dalje promatrala Wesa. »I, gospodin Kingsley i ja imamo o mnogo čemu popričati.« »Kad bolje promislim«, rekao je Jared, »možda bi ipak trebala poći s tobom.« Alix se okrenula i Jaredu podarila topao osmijeh. »Vi ste moj domaćin i mislim da bismo se trebali bolje upoznati. Zar ne mislite i vi tako?« »Došao sam ovamo na doručak, pa bih vam se možda mogao pridružiti«, rekao je Wes. »I, ovoga tjedna nisam vidio Dilys.« »Mi smo gotovi.« Jared je ustao i spustio novac na stol. U Downyflakeu nisu primali kreditne kartice.

3

Misli se na skraćeni oblik izraza west\ engleski: zapad.

107

mart@& nymphe »Vidimo se u subotu«, rekla je Alix na odlasku s Jaredom za petama.

Ušli su u kamionet i on je morao obaviti složen manevar kako bi se izvukao iz tijesnog parkirnog prostora, što je s lakoćom obavio. »Onda, zašto mene moja majka želi ovdje?« upitala je Alix čim su izišli na cestu. »Nemam pojma«, rekao je on.

Po glasu mu je osjetila da govori iskreno. »Čujte, sve ovo je šok za mene«, rekao je. »Moja teta Addy je umrla i rečeno mi je da je našu obiteljsku kuću — koja je trebala pripasti meni — na godinu dana ostavila Victorijinoj kćeri. Priznat ću da sam bio prilično bijesan kad su mi to rekli.« Pogledao ju je da vidi kako je to ona primila. »Ne krivim vas. I ja bih bila. Zašto je moja majka dolazila ovamo?« »Po inspiraciju?« upitao je, trudeći se zvučati nevino. »Ne odvija li se radnja svih njezinih knjiga u nekom primorskom gradiću?« »Niste ih čitali?« »Ne.« Nije joj rekao da nije ni morao jer su zasnovane na životima njegovih predaka. Tko bi želio čitati o tome kako mu je praprabaka imala ljubavne afere?

Ili da je neki njegov daljnji rođak vjerojatno ubio svoga zeta? »Zašto mi nije rekla da je dolazila ovamo? Svakoga me kolovoza slala kod tate. Govorila je da odlazi u svoju kolibu u planinama Colorada, kako bi razmišljala i smišljala zaplete svojih romana.« Cijeli je mjesec čitala dnevnike članova moje obitelji, jednoga po jednoga, pomislio je Jared, ali nije ništa rekao. »Koliko je često umjesto u Colorado dolazila ovamo?« »Od moje četrnaeste godine je ovamo dolazila svakog kolovoza.« Alix je otvorila usta da nešto kaže, ali ih je zatim opet zatvorila. Je li to značilo da je cijela priča o kolibi u Coloradu samo mit? »Zašto mi je sve te godine lagala?« 108

mart@& nymphe Jared je poželio da ovaj razgovor nije ni započet; nije bilo na njemu da o tome uopće govori. »Možda ste bili previše bliski s mojom tetom«, blago je rekao. I djed i njegova majka su mu pričali kako teta Addy, nakon što su joj Alix prvoga ljeta onako odveli, tjednima nije ustajala iz kreveta. Doživjela je smrt većine pripadnika svoje obitelji, ali uvijek je bila jaka. Ona je bila ta koja je ožalošćenima pružala utjehu.

Ali toga je ljeta bilo drukčije. Kad je Ken svoju ženu i poslovnog partnera zatekao u kompromitirajućoj situaciji, njegov se uredan i miran život okrenuo naglavce. Nakon meteža koji je uslijedio, Victoria je uzela četverogodišnju Alix i pobjegla kako bi mu pružila vremena da se smiri. Završila je na Nantucketu, bez prebijene pare i radnog iskustva. Prihvatila je posao kuharice i domaćice kod gospođice Adelaide Kingsley. Premda Victoria nije znala puno više od toga kako uključiti pećnicu, i premda je odbijala čistiti, Addy ju je podnosila jer su ona i mala Alix postale nerazdvojne. Tek kad je Victoria pronašla dnevnike i počela prepisivati svoju prvu pripovijest, Addy se počela nadati da će Victoria i Alix ostati kod nje.

Možda bi tako i bilo da Victoria nije ustrajala na tome da sve ostane tajna.

Kad je odvela četverogodišnju Alix s otoka, to je zamalo ubilo Addy. I samo je Jared mogao vidjeti kako je to utjecalo na njegovog djeda. Njegova majka, kako nije bila Kingsley, nije mogla vidjeti Caleba, ali Jared je mogao. Čak i smrt Jaredova oca nije njegova djeda toliko uznemirila. »Zašto bi je odvodila odavde?« šaptao je Caleb Jaredu. »Alix pripada ovdje.

Uvijek je pripadala.« Jared nije svoga djeda mogao nagovoriti da mu kaže išta više od toga, ali dotad je već bio stigao Alixin otac i Jaredu se život dramatično promijenio. »Mislim da bi to mogla biti istina«, odgovorila je Alix na njegov komentar. »Moja majka pomalo ima problema s ljubomorom.« »I kad ste vi u pitanju?« »Da, oduvijek je bila ljubomorna na svakoga tko bi mi se približio. U srednjoj školi jedva sam mogla pogledati nekog dečka jer bi... »Ne, mislio sam, imate li vi problema s ljubomorom?« 109

mart@& nymphe »Prije mjesec dana bih rekla da nemam, ali nedavno me je moj dečko Eric napustio i zaljubio se u neku drugu. Dobila sam želju da ga ustrijelim.« »Ne nju?« »Ona je bila previše tupa da bi shvatila što joj se događa.« Jared se nasmijao, a ni Alix nije mogla skriti osmijeh. »Previše je rano za smijeh na račun toga!« rekla je. »Na putu ovamo, na trajektu sam plakala i jela gomile čokolade.« »Stvarno?« upitao je Jared. »Je li to ženama uobičajen lijek kad ih netko ostavi?« Poduzeo je sve u svojoj moči da mu glas zvuči nevino. »U mojem slučaju jest.« »To je bilo prije samo par dana. Što vas je iz toga izvuklo?« »Vidjela sam... « Zašutjela je. Zamalo je rekla: »Vidjela sam tvoju donju usnu.« Umjesto toga je pogledala kroz prozor kamioneta. Sada su se nalazili u ruralnom području gdje su kuće bile rjeđe, ali još uvijek obložene onom grubo obrađenom cedrovinom koja je čovjeku davala do znanja da se nalazi na Nantucketu. »Mislio sam da ste se prihvatili nekog rada kako biste skrenuli misli s problema«, rekao je on.

Pomislila je na maketu kapelice skrivenu u ormariću u prizemlju. Obzirom na način kako je ovaj čovjek po volji ulazio i izlazio iz kuće, znala je da maketu i svoje papire treba skloniti kako ih on ne bi slučajno vidio. »Ništa važno«, rekla je. »Onda, recite mi tko je Dilys.«

110

mart@& nymphe

Sedmo poglavlje Skrenuli su na usku cestu koja je prolazila uz samu obalu i zatim na puteljak uz kuću za koju se Alix mogla okladiti da ju je projektirao Jared Montgomery. S krova su virili visoki prozori, vrata su bila uvučena, a pročelje je obilovalo kutovima koje nitko ne bi očekivao. Sva obilježja njegova projektiranja bila su ondje.

Sjedio je u kamionetu i promatrao je, kao da čeka da nešto kaže, ali ona je šutjela. Bila je odlučna držati se njihove pogodbe. Ovdje na Nantucketu on je bio Kingsley, ne Montgomery.

Iza ugla kuće pojavila se niska sjedokosa žena šezdesetih godina. Koža joj je pokazivala tragove duge izloženosti suncu i morskoj vodi, ali oči su joj bile posve jednake Jaredovim. I poput očiju kapetana Caleba, pomislila je Alix.

Jared je praktički iskočio iz kamioneta i otrčao do svoje rođakinje, podigao je rukama u zrak i zavrtio uokolo. »Moj Bože, Jarede, kakav pozdrav. Pa vidjela sam te prije samo nekoliko dana.« »Ne spominji Kena«, rekao joj je. »Nikad ga nisi upoznala. Victoriju možeš, ali Kena ne.« Dilys je preko njegovog ramena pogledala Alix o kojoj je već bila čula puno toga. Lexie ju je nazvala i prenijela joj izvanrednu priču o tome kako se Jared pojavio usred noći tražeći cvijeće. »Ne smijem spominjati njezina rođenog oca?« upitala je Dilys dok ju je Jared spuštao na do. »Nikad za njega nisi čula. Kasnije ću ti reći zašto.« Dilys je kimnula glavom dok ju je on gurao prema Alix. »Dobro došla na Nantucket. Zašto ne uđete? Skuhala sam čaj.« Jared se popeo na teretni prostor kamioneta i počeo odande skidati hladnjak. »Ona će radije rum.«

111

mart@& nymphe »Neću!« rekla je Alix, bojeći se kako će Dilys pomisliti da ima problema s pićem. »Nemoj da te zavara taj njezin nevini izgled. Slisti rum kao pravi mornar Kingsley.« Dok je Jared odnosio hladnjak u kuću, Alix je ostala stajati kao ukopana, rumenog lica. »Ja doista ne pijem mnogo. Ja... « Dilys se nasmijala. »Samo ti je dao kompliment. Dođi unutra i razgledaj kuću. Čujem da si studentica arhitekture.« »Da«, rekla je i ušla unutra — a onda duboko uzdahnula. Unutrašnjost kuće je bila veličanstvena. Ogromni prozori gledali su na more, strop je bio visok kao u katedrali, kuhinja izvrsno opremljena, s masivnim stolom za objedovanje.

Staro se nadopunjavalo s novim. Bila je to dijelom stara priobalna kuća, a dijelom suvremena obiteljska — i sve u njoj je odavalo dodir čistog Jareda Montgomeryja. Ali Alix je znala da ova kuća nikad nije bila fotografirana i prikazana u nekoj knjizi.

Dok se vrtjela uokolo kako bi sve razgledala, bacila je pogled na Jaredovo lice dok je ovaj raspakirao hladnjak. Prefriganac, pomislila je. Točno je znao o čemu ona razmišlja — i čekao njezine riječi hvale. »Vidim da je ovo djelo arhitekta Jareda Montgomeryja«, prilično glasno je rekla Alix. »Rani rad, ali je njegov. Prozori, način na koji ova prostorija prelazi u sljedeću — sve ga to odaje. Ovo je njegov rad; prepoznala bih ga bilo gdje.« Pogledala ga je. »Gospodine Kingsley, hoćete li vi i Dilys imati što protiv ako razgledam i ostatak kuće?« »Samo izvolite«, rekao je i Alix je otišla niz hodnik.

Dilys su oči bile širom otvorene. »Zar ona ne zna da si ti Montgomery?« »Zna«, rekao je Jared, smiješeći se. »Oh.« Dilys nije shvaćala. »Zašto te zove gospodin Kingsley?« »Mislim da me je tako nazvao odvjetnik i ona je to samo nastavila činiti.« »Jesi li joj rekao da te zove Jared?« 112

mart@& nymphe »Nee.« Nasmiješio se. »Nekako mi se to baš sviđa. To je znak poštovanja.« »Ili razlike u godinama«, rekla je Dilys. »Za koga vraga mi danas svi na nos nabijaju moje godine?« »Ne znam. Misliš li da bi tome razlog mogle biti tvoja brada i kosa u stilu ZZ Topa?« Jared je zastao s paketom ribe u ruci i trepćući je pogledao. »Hoću li nazvati Trish i zakazati ti termin?« upitala je Dilys. »Odgovara li ti danas u tri?« Jared je samo kimnuo glavom. »Tako se dobro uklapate ovdje da je teško zamisliti da ste ikad živjeli negdje drugdje«, rekla je Alix. »Jeste li željeli napustiti otok?« Jared je ležao na leđima, ispružen na travi, a Alix je sjedila do njega i oboje su bili zagledani u vodu. Iza njih se nalazila njegova kuća. Proveo ju je kroz kuću svoga djetinjstva, pričao joj kakva je bila dok je bio malen, mračna i vlažna, tek nešto malo više od ribarske kolibe. »Ali ja sam je uredio«, kazao je, promatrajući je. »Bila je to prva kuća na kojoj sam ikad radio.« Poželjela je komentirati izvrsnost njegove obnove, ali bojala se da će početi pretjerivati, pa je stoga radije šutjela. Rekao joj je da je kuća obnovljena kad je njemu bilo četrnaest godina i činilo se da to smatra znakovitim, premda Alix nije znala zašto.

Nakon obilaska, Dilys ih je istjerala van, govoreći da mora pripra-viti ručak i kako bi Jared trebao Alix pokazati svoje staro susjedstvo. Šetali su više od jednog sata i, baš kao u restoranu, Jared je svakoga poznavao. Alix je predstavljena svim ljudima koje su susreli i bila pozvana na izlete brodom, te da svrati na Jakobove kapice i posjeti njihove vrtove.

Dva starija para zamolila su Jareda da pogleda nešto što im u kućama nije radilo i on je spremno obećao to učiniti. Nitko se nije prema njemu odnosio kao da je išta više od odrasle verzije dječaka koji je nekoć živio dolje niz ulicu.

113

mart@& nymphe Kad su se vratili, Dilys ih je opet poslala van. Jared je to vrijeme iskoristio za odgovaranje na njezina pitanja. »Poslije smrti mojega oca bio sam gnjevan, podivljao«, rekao je, »i u meni se nakupilo obilje sputavane energije. Želio sam cijeli svijet pobijediti u vlastitoj igri. Uči-niti ono što moram da bih otišao s otoka, najprije kako bih studirao i diplomirao, a kasnije da bih se zaposlio.« »Jeste li naporno učili i tako se oslobađali nakupljene energije? Čekajte.

Oprostite. Nisam to trebala pitati.« On je prečuo ovo posljednje. »Zapravo i nisam. Učenje mi je išlo prilično lako.« Alix je zarežala. »Upravo sam zaključila da vas mrzim.« »Dajte, ni vama škola ne može biti previše teška. Vi ste Victorijina kći.« »U tome mi je više pomagala ustrajnost koju sam naslijedila od oca nego majčina... Kako bih to nazvala?« »Karizma?« upitao je Jared. »Šarm? Joie de vivre?« »Sve to. Ona svoj posao obavlja s lakoćom. Svake godine odlazi na jedan mjesec i... « Pogledala ga je. »Ali mislim da vi o tome znate više od mene. Kako bilo, odlazi i smišlja zaplete za svoje romane, a zatim se vraća kući i piše ih. Ima dnevnu normu broja napisanih stranica i nikad ne odstupa od svoga izvornog zapleta. Ja se, prije nego odlučim što ću učiniti, predomislim pedeset puta.« »Predomišljate li se ili pogledate što se nacrtali, vidite što je u tome pogrešno, pa to ispravite?« »Upravo to činim!« rekla je smiješeći se. »Dar je biti sposoban vidjeti nedostatke u vlastitom radu.« »Valjda je tako. Nikad o tome nisam na taj način razmišljala. Znam da je Eric mislio kako je svaki projekt koji je izradio savršen.« »Zaručnik, Eric?« »Nemojte ga previsoko uzdizati. Bio mi je samo dečko. Sada već davno bivši.« Na trenutak su ostali promatrati jedno drugo i Alix je poželjela upitati ga 114

mart@& nymphe imaju li sve njegove djevojke svoje bivše momke, ali on je skrenuo pogled i na trenutak se izgubio. »Na čemu sada radite?« upitao je.

Pomislila je na svoju malu kapelicu, ali to je bilo beznačajno u usporedbi s veličanstvenim građevinama koje je on projektirao. »Na ničemu važnom.

Moram učiti za predstojeće ispite i isplanirati svoj završni projekt.« »Hoćete li ga i izgraditi?« upitao je iskričava pogleda.

Ona se nasmijala. »Taj je trik netko već izveo.« »Ali ne smeta ako se ponovi, zar ne ? « »Ne vjerujem. Ja... « Zašutjela je jer ih je Dilys pozvala na ručak.

Par minuta kasnije sjedili su za stolom u prekrasnoj kući i jeli prženu ribu i domaće ukiseljene šljive. Dilys i Jared su sjedili s iste strane stola, a Alix preko puta njih. »Alix pripravlja slasne uštipke«, rekao je Jared. »Je li te tome naučila tvoja majka?« upitala je Dilys. »Moja majka...« započela je Alix, a zatim u Dilysinim očima primijetila podsmijeh. »Vidim da je dobro poznajete. Prije nego sam napunila šest godina napamet sam znala brojeve telefona svih restorana u blizini koji su dostavljali hranu.« »Victoria možda ima svojih mana, ali gdje god je ona, tu je i zabava«, rekla je Dilys. »Posebno nam se sviđalo to što je tvoja majka uspijevala nagovoriti Addy da iziđe iz kuće.« »Nisam znala da je živjela povučeno«, rekla je Alix. »Sjećam se čajanki i mnoštva gostiju.« »O, da, Addy je pozivala ljude u svoju kuću, ali nije često izlazila.« »Zar je bila agorafobična?« upitala je Alix.

Dilys se nagnula naprijed, kao da joj govori u povjerenju. »Moja je baka znala reći da Addy ima duha za ljubavnika.« 115

mart@& nymphe »Želi li tko još salate od kupusa?« upitao je Jared. »Ostalo je puno toga.« Obje žene se uopće nisu obazirale na njega. »To je morao biti kapetan Caleb«, rekla je Alix. »Sjećam se kako smo teta Addy — ona mi je rekla da je tako zovem — i ja znale ležati u njezinu krevetu i promatrati portret, a ona mi je pripovijedala priče o morskim sirenama. Mislila sam da je sve to ludo romantično.« »Sjećate se toga?« upitala je Dilys. »Ali imali ste svega četiri godine.« »Ona točno zna gdje što u kući stoji«, rekao je Jared.

Dilys se nasmiješila. »Zato što je običavala prekapati po ladicama i ormarićima u potrazi za stvarima koje bi mogla iskoristiti za svoje građevine. Da joj nisi dao one Lego kockice, možda bi bila počela izvlačiti opeke iz zidova.« Alix je upitno pogledala Jareda, a onda joj je prisjećanje ozarilo lice. »Vi ste onaj visoki dječak koji je mirisao na more. « Dilys se nasmijala. »To je Jared. Uvijek je mirisao na ribu i piIjevinu. Mislim da se nije okupao sve do svoje šesnaeste, kad su mu se počele sviđati cure.« Alix je još uvijek zurila u njega. »Pokazali ste mi kako koristiti kockice i sjedili smo na podu i gradili... Što je to ono bilo?« »Gruba replika ove kuće. Moja je majka neprestano govorila kako je treba popraviti i ja sam razmišljao kako nadograditi još jednu prostoriju.« Kasnije je svoje zamisli i skicirao; Ken je vidio te skice i Jaredove crteže upotrijebio pri obnovi. Jareda je jako nerviralo što toga trena nije mogao Alix priznati kako ga je ona, kao četiri godine stara graditeljica, nadahnula da na taj način započne svoju karijeru.

Alix je pokušavala sve to provariti. Građenju Lego kockicama ju je poučio dječak koji će izrasti u jednog od najvećih svjetskih arhitekata. Na licu joj se moralo vidjeti o čemu razmišlja jer je Jared skrenuo pogled ustranu. Mogla je vidjeti kako se mršti. Uistinu nije želio da ga promatraju kao nekakvu slavnu ličnost!

Alix nije željela reći ništa što bi još više pojačalo to mrštenje. Opet je pogledala Dilys. »Znači, kapetan Caleb je bio duh ljubavnik tete Addy?« 116

mart@& nymphe Dilys je kimnula glavom. »Tako je govorila moja baka. Moja je majka govorila da priča gluposti ali, bila to istina ili ne, meni su se te priče sviđale. Kao i Lexie.« »Lexie? Ćula sam za nju, ali se nismo upoznale.« »Lexie i njezina majka preselile su se sa mnom ovamo nakon što je Lexien otac umro. Kad je Jared otišao na koledž, veoma nam je ljubazno dopustio da se uselimo u ovu kuću.« Na trenutak je pogledala Jareda s toliko ljubavi i zahvalnosti da je to bilo gotovo neugodno.

Okrenuvši glavu kako mu ne bi mogle vidjeti izraz lica, Jared je ustao i počeo skupljati posuđe. Alix mu je krenula pomoći, ali Dilysin joj je pogled rekao da će to Jared sam obaviti. »Kako možete imati ljubavnu aferu s duhom?« upitala je Alix. »Mislim, zar ne bi postojala nekakva fizička ograničenja?« »I meni je to oduvijek bilo čudno«, rekla je Dilys. »Zapravo... « Nakon što je brzo pogledala Jareda koji im je bio okrenut leđima, okrenula se Alix. »Upravo sam i ja to pitala svoju baku.« »I što je ona rekla?« »Da joj je Addy jednom povjerila da tog čovjeka toliko voli da ga drži zatočenog.« Alix se zavalila u stolici. »Kako neobična izjava. Pitam se kako je u tome uspijevala.« »Zapravo, pitala sam je jednom o tome i ona mi je odgovorila da nikad nije potražila ključ koji bi otključao vrata njegove ćelije.« »To zvuči zagonetno. Što pretpostavljate da je mislila time...« započela je Alix, ali ju je Jared prekinuo. »Možda bi vas dvije na neko vrijeme mogle prestati s ogovaranjem?« upitao je. »U tri imam dogovoren sastanak.« »Muškarci obitelji Kingsley ne vjeruju u duhove«, rekla je Dilys. »Razmeću se kako su oni prisebni i razboriti, a u tu se sliku duhovi ne uklapaju. Onda, draga«,

117

mart@& nymphe rekla je Dilys, »ako ugledaš duha u kući Kingsley, obavezno ćeš mi o tome pričati.« »Dilys«, polako je rekla Alix, »ako vidim kapetana Caleba, bio on duh ili ne, zadržat ću ga za sebe. « Obje su se žene tako glasno nasmijale da je to Jareda dozvalo natrag u kuhinju.

Nakon ručka je Jared pošao do svoga kamioneta donijeti nešto alata za potrebne popravke. Kad su ostale same, Dilys je rekla Alix da ima brod i da će ga negdje ovoga tjedna Jared izvući iz spremišta i porinuti u more. »Čini se da puno pomaže ljudima na otoku«: rekla je Alix. »To smatra svojom zadaćom. On je najstariji sin stare obitelji s Nantucketa.

To ime sa sobom nosi i obveze.« »Nije baš neko suvremeno shvaćanje«, rekla je Alix. »Stanovnici Nantucketa u mnogo čemu nisu suvremeni.« »Počinjem to uviđati«, rekla je Alix. Željela je Jaredu i Dilys ostaviti vremena da malo budu nasamo, pa se pošla prošetati po molu koji se pružao prema pučini.

Kad se Jared vratio u kuću, Dilys je primijetila kako se ogledava uokolo u potrazi za Alix i činilo se da mu je laknulo kad ju je vidio vani, na dugom molu.

Malo kasnije je već ležao leđima na podu, s gornjom polovicom tijela u ormariću sudopera popravljajući Dilysin odvod koji je puštao vodu. »Nikad prije nisam vidjela da se uz neku ženu osjećaš tako ugodno«, rekla je Dilys. »Dugujem to Kenu. Dodaj mi ključ.« Prihvatio gaje. »Nažalost, njezini su roditelji pred njom zatajili Nantucket.« »Kako to misliš?« »Nijedno od njih dvoje nisu joj rekli da su boravili ovdje.« »Ali Victoria dolazi svake godine.« 118

mart@& nymphe »Alix to sada zna, ali Victoria je svojoj kćeri govorila da odlazi u neku kolibu u Coloradu. « »Zašto bi takvo što činila?« »Ne znam«, rekao je Jared. »Pokušaj sad pustiti vodu.« Dilys je otvorila slavinu i sve je savršeno radilo.

Jared se izvukao ispod sudopera. »Ken mi je rekao da Victoria nije željela da itko dozna kako se radnja njezinih knjiga zapravo zbiva na Nantucketu i da su zasnovane na obitelji Kingsley.« »Svi na otoku to znaju.« »Ali mi ono što je naše držimo za sebe. Ona ne želi da vanjski svijet za to dozna. « »A čime se Ken pravda jer nije Alix rekao da često dolazi ovamo?« upitala je Dilys. »Victoria mu je to zabranila. Rekla mu je da bi Alix, kad bi znala da joj roditelji posjećuju Nantucket, i ona željela doći ovamo.« Dilys je imala teškoća s razumijevanjem svega toga, ali napokon je kimnula glavom. »To mora imati veze s Addy, zar ne?« »Možda. Znam da Victoria nije željela da joj kći posjećuje tetu Addy. Njih dvije su se za vrijeme Alixina boravka ovdje previše zbližile, a Victoriji se to nije svidjelo.« Dilys je odmahnula glavom, prisjećajući se. »Sjećam se kako je Addy bila potištena kad je Victoria odvela Alix. Doista sam mislila da ćemo je izgubiti.

Zapravo, mislila sam da je sve to jako okrutno od Victorije. A i Alix je povrijedilo.

Kako li je to dijete plakalo!« »Čini se da je Alix to ipak preboljela. Ne vjerujem da se svjesno puno toga sjeća, ali zna više nego što misli da zna. Kreće se po kuhinji kao da je cijeli život u njoj provela.« »Nemoj mi reći da zna kako koristiti onaj grozan stari zeleni štednjak.« 119

mart@& nymphe »Taj je štednjak izvrstan! A Alix na njemu okreće gumbe niti ne razmišljajući o tome.« Dilys se odmaknula da ga pogleda. »Kakav to čudan ton čujem u tvome glasu.« »Poštovanje, to je ono što osjećam prema Kenovoj i Victorijinoj kćeri.« »Nemoj me zavaravati, Jarede Kingsley. Poznajem te cijeli tvoj život. U njoj vidiš nešto drugo.« Jared je na trenutak oklijevao. »Projektirala je kapelicu«, tiho je rekao. »I?« »Dobra je.« » >Dobra< ? Na skali od jedan do deset?« »Jedanaest.« »Dakle, dakle«, rekla je Dilys. »Pamet, ljepota i darovitost. Čini se kao potpuno pakiranje.« »To je još rano reći.« »Jarede, dušo, moj ti je savjet da ne čekaš previše s odlukom. Mozak, ljepotu i darovitost na Nantucketu rado kradu. Mi smo mudri ljudi.« Jared je oprao ruke u sudoperu. »Wes ju je pozvao da s njime u subotu pođe na festival sunovrata.« »Tvoj rođak Wes Drayton? Onaj neoženjeni mladić koji ima dobro uhodan posao popravka brodova? Taj Wes?« »Upravo taj.« Jared se na njezin opis Wesa nije nasmiješio. »Ja se ne mogu zafrkavati s Kenovom i Victorijinom kćeri. Ako to postane ozbiljno i na kraju ne uspije... Kako bih to mogao preživjeti? Njezinim roditeljima dugujem cijeli život.

Trebala si čuti Kena kako urla na mene zbog... « Odmahnuo je rukom. »To sada više nije važno. Evo je, dolazi. Samo ne forsiraj previše, u redu? Ona je dobro dijete.« »I ti si«, rekla je Dilys, ali Jared je već bio na vratima i smiješio se Alix.

120

mart@& nymphe

Osmo poglavlje »Sviđa mi se Dilys«, rekla je Alix. U njegovom su se starom crvenom kamionetu vraćali prema gradu, prolazeći divnim krajolikom močvara i jezeraca.

Još je bilo rano doba godine, tako da su grane nekih grmova još uvijek bile gole. »Kakvo je ono bijelo cvijeće?« »To je kozja jabučica. Znate onu: >Kozja jabučica cvjeta kad se lojke u jata skupljaju«, citirao je. »To bi, dakle, trebalo značiti da ćete uskoro isploviti svojim brodom.« »Moram ovdje na otoku obaviti još neke stvari.« Nije rekao što jer je znao da mora omogućiti Alix da se ovdje dovoljno udomaći kako joj onoga časa kad on ode ne bi palo na um odmah uskočiti na trajekt. Podsjetio se da je mora povezati s Lexie i Toby.

Alix se zagledala kroz prozor. Jesu li te »neke stvari« značile da radi na projektu neke čudesne građevine? »Dilys je dobra«, rekao je Jared. »Treba li vam možda potrošnog materijala za računalo?« »U majčinu ormariću ima toga više nego dovoljno. Zašto?« »Zato što ću, ako vas ovog časa budem vozio kući, zakasniti na dogovoreni termin. Ali možda bih mogao i nazvati Trish da to odgodimo za kasnije.« »Oh«, rekla je Alix. »Vas dvoje izlazite?« »Ne, Tricija je frizerka, a Dilys mi je rekla da ovo moram maknuti s lica.« Rukom je pogladio bradu. »Obrijat ćete se? I ošišati?« U vožnji joj je dobacio pogled. »Mislite da ne bih trebao?« Sviđao joj se takav s bradom, ali priznati mu to činilo se previše osobnim. »Samo vas ne želim miješati s Montgomeryjem, ništa više. Ta kosa, čini se, pristaje Kinglseyju koji plovi morem i živi na otoku.«

121

mart@& nymphe »U redu«, rekao je, smiješeći se. »Bradu ću podrezati, a ne skroz obrijati, a ni kosu neću prekratko podšišati. Je li tako bolje?« Ton njegova glasa natjerao ju je da se namršti. Zašto se toliko žestoko trudio da joj ugodi ? »Tko vam je rekao da znam za vaš... za vaš posao?« »Bili ste gnjevni na mene«, rekao je on. »I cijelo ste vrijeme dobacivali jasne sugestije o mojem poslu. Oprostite što sam tek naknadno na njih reagirao.« »Ali zato ste izišli donijeti mi cvijeće«, rekla je Alix, smekšavajući se. »To je bilo vrlo lijepo od vas.« Preko široke je ceste skrenuo lijevo, na parkiralište ispred nekih malih dućana. Među njima se nalazio frizerski salon, a do njega dućan s opremom za računala. »Ne znam koliko će ovo trajati. Ako želite kući, mogu otrčati unutra i reći Trish da odgodimo. Ili možete poći pogledati druge dućane.« Alix je izišla iz kamioneta. »Idem s vama, pa me možete i predstaviti.

Zatrebat će mi frizer dok sam ovdje.« »Mislio sam da sutra odlazite«, rekao je, zaobilazeći kamionet. »Trebali ste i vi. Jeste li se predomislili?« »Sada kad znam da me nećete propitivati o mojoj mudrosti, možda i ostanem.« »Ako susretnem Jareda Montgomeryja, bit će to prvo što ću ga pitati, ali čini se da gospodin Kingsley samo odlazi u ribolov i... « Pogledala ga je. »Čime se još bavite?« »Ne znam. Godinama nisam bio na odmoru. Cijelu sam zimu putovao do New Yorka i nazad, a čak mi i sada moj partner puše za vratom zbog jednog projekta koji moram dovršiti.« Stupili su pod malu nadstrešnicu i Jared joj je pridržao vrata da uđe.

Alix se morala ugristi za jezik da ga ne upita kakav to projekt mora dovršiti.

Ali dogovor je bio dogovor i ona ga nije namjeravala prekršiti.

Salon je bio velik i dobro osvijetljen. Jared je predstavio Alix Triciji, niskoj, dotjeranoj i prilično lijepoj ženi.

122

mart@& nymphe »Ne želim da ga obrijete«, rekla je Alix, pa pocrvenjela. »Oprostite što se ponašam tako šefovski.« »To mi ionako nije dopušteno«, rekla je Trish i pojasnila kako nema dozvolu za brijanje, pa stoga ne može obrijati Jareda. Nekoliko su minuta dvije žene raspravljale o tome što učiniti s njegovom neurednom kosom i bradom, dok je on šutke sjedio na stolici. Kad su se napokon dogovorile, Alix je sjela na praznu stolicu do njega.

Pokazalo se da je Trish pročitala svaki Victorijin roman objavljen u posljednjih deset godina. Ona i Alix su bez prekida razgovarale dok je Trish uređivala, prala i šišala Jareda. Ako je on i progovorio koju riječ, nijedna od žena to nije primijetila.

Kad je Trish završila svoj posao, dvije su žene stale jedna uz drugu da ocijene rezultat.

Jared je izgledao najmanje deset godina mlađi i brada i duga kosa su mu jako dobro pristajale. Zalisci su mu bili savršeno podrezani uzduž snažne čeljusti, a kosa mu je dosezala do dna potiljka. U kosi i bradi mu je bilo sjedina, ali na njemu su one dobro izgledale.

Alix je mislila da je to nemoguće, ali sada je izgledao čak i bolje nego prije nekoliko godina, kad su ona i Izzy bile na njegovom predavanju. Alix nije mogla odoljeti da mu preko ramena u zrcalu ne pogleda donju usnu. »Je li dobro?« upitao je Jared, pogledavši Alix u zrcalu. »Da«, rekla je ona i okrenula se.

Jared je za blagajnom platio, nakon čega su se pozdravili i otišli. »Hoćemo li po namirnice?« upitao je Jared.

Ona je otvorila vrata kamioneta. »Počinjem osjećati krivnju jer vam oduzimam toliko vremena. Možda biste me mogli odvesti do agencije za najam automobila, gdje bih sebi mogla uzeti neko vozilo.« »Ako ćete ovdje ostati cijelu godinu, možda bismo vam trebali kupiti neki rabljeni auto. Jedan moj prijatelj prodaje Volkswagen.« 123

mart@& nymphe »Mislim da ću s kupovinom auta pričekati. Kad mama dođe ovamo, vjerojatno će nešto poduzeti. Što ona vozi kad je ovdje?« »Ništa«, rekao je Jared. »Pješaci u grad na jelo. A nekoliko blokova dalje je trgovina u kojoj kupuje voće. Ona i teta Addy su često odlazile na ručak, ali većinu vremena je vaša majka provodila radeći.« »Oh, da. Smišljajući zaplete za svoje romane«, rekla je Alix. Čitajući dnevnike moje obitelji i praveći zabilješke, pomislio je Jared. Jedne je godine Victoria u kuću prokrijumčarila mali kopirni stroj. Koristila ga je samo u privatnosti svoje spavaonice, ali njegov je djed Caleb to dojavio teti Addy i uslijedila je žestoka prepirka. Victoria je optužila Addy da je špijunira.

Kad je Jaredu to rečeno, okomio se na svoga djeda zbog špijuniranja. »Šuljaš li se to uokolo i promatraš je kako se oblači i svlači!?« Jared je mislio kako će te riječi oneraspoložiti djeda, ali Caleb se nacerio i rekao: »Oh, da. Ali samo Victoriju«, a zatim nestao.

Bez obzira kako Addy za to doznala, Victoriji je rečeno da se riješi kopirke ili da otiđe. Ona ju je nevoljko predala Addy. Kad je Jared posljednji put provjerio, još se uvijek nalazila u ormariću u manjem dnevnom boravku. »Da, smišljajući zaplete«, napokon je rekao Jared. »Želite li poći do dućana ili ne?« »Trebalo bi mi par stvari.« Skrenuo je na parkiralište koje je prepoznala. S druge strane ulice nalazio se Downyflake sa svojim velikim uštipkom na pročelju. Prvi put se nije osjetila izgubljenom. »Znate gdje ste?« upitao ju je. »Otprilike.« Posegnuo je rukom na stražnje sjedalo, izvukao veliku flanelsku košulju i dodao joj. »Što će mi ovo?« »Vidjet ćete.« 124

mart@& nymphe Stop and Shop bio je najhladniji dućan u kojem je ikad bila i brzo je odjenula košulju koja ju je cijelu prekrila. »Počinjete sličiti na stanovnicu Nantucketa«, rekao je smijuljeći se. »Zašto se osjećam kao da su mi upravo podarili veliki kompliment? Odnosno, neposredno nakon što su me nazvali mornarom iz obitelji Kingsley koji loče rum.« Jared se nasmijao. »Kad smo već kod toga, tu je i dućan u kojem prodaju žestoka pića. Mislite da bismo ga trebali posjetiti ? Možda uzeti jedan karton tamnog ruma?« »Ako se dobro sjećam, vi ste pili jednako koliko i ja.« »Ali, nažalost, nijedno se od nas dvoje nije napilo.« Pošao je naprijed da uzme dvije vrećice mlade zelene salate.

Alix je stajala uz kolica, promatrajući ga. Upravo je prvi put izgovorio nešto što je moglo sličiti na pokušaj zavođenja. Samo nekoliko minuta ranije morala se obuzdati da ne počne sliniti kad ga je ugledala u zrcalu, ali on ju je i dalje promatrao kao što je to činio njezin otac. »Onda, pričajte mi o tom spoju koji imam u subotu«, rekla je Alix. Nalazili su se uz police s kavom i čajem i on je čitao natpise na pakiranjima. »Nema se tu mnogo toga reći. Na otoku rastu milijuni sunovrata. Postoji neka priča da ih je neki kosac travnjaka zamalo istrijebio, ali oni su još uvijek ovdje. Organizira se parada starih automobila i izlet u ’Sconset.« Ubacio je dvije vrećice kave u kolica. »Pretpostavljam da vi ne sudjelujete.« »Činio sam to kao dijete. Roditelji su me vodili svake godine. Mama me je znala prekrivati sunovratima, a zatim bi me smjestila u stražnji dio starog kamioneta s mojim rođacima. Ali kad sam malo odrastao, postao sam preveliki frajer da bih činio takvo što.« Naslonjen na rukohvat kolica, promatrao je Alix kako stavlja stvari unutra.

Zastali su pored velike staklene vitrine u kojoj se nalazio širok izbor mesa i salata. Jared je sve koji su radili za pultom pozdravio po imenu.

125

mart@& nymphe „Što biste vi željeli uzeti?« upitala je ne razmišljajući, a zatim rekla: »Oprostite. Nisam time mislila da ćemo često zajedno jesti.« »Pileću salatu«, rekao je on, »i uzmite mi nešto šunke za sendviče. Zaboravili smo rajčice. Vratit ću se po njih. I uzmite mi nešto one dimljene puretine.« Okrenuvši se, zaputio se prema odjelu s voćem i povrćem.

Alix nije mogla zatomiti smiješak. Na koncu se ipak činilo da neće morati svaki obrok jesti sama.

Ostatak kupovine je bio zabavan, ali dok su došli do smrznute hrane, Alix su već cvokotali zubi. Jared joj je položio dlanove na nadlaktice i žestoko ih protrljao. »Ako želite ovdje živjeti, morat ćete očvrsnuti.« Krenuli su prema blagajni, ali Alix je zastala pored novinskog štanda. Uzela je lokalne novine i oklijevala oko kupovine časopisa koji se bavio preuređenjem kuća. Jared ga je uzeo i ubacio u kolica. »Kasnije mi možete prepričati sve što su krivo učinili«, rekla je, smiješeći se. »Zar niste ništa naučili na fakultetu? Kažite vi meni.« Praznili su kolica s namirnicama pred blagajnom. »Baš. Ja ću govoriti američkoj živućoj...« Njegov ju je pogled presjekao u pola rečenice. »Što uopće jedan mornar Kingsley zna o preuređenju kuća?« Podario joj je tako sladak osmijeh da su Alix počela klecati koljena. »Brzo učite, je li?« »Da, kada je to u mojem interesu. Jeste li uzeli jaja?« upitala je. »Ne. Dolje su, ravno niz prolaz, i svakako otvorite pakiranje da provjerite je li koje razbijeno«, rekao je on.

Alix se uspravila nad kolicima i pogledala ga.

Uzdahnuvši, pohitao je niz prolaz po jaja.

Kad je Alix završila s pražnjenjem kolica, mlada žena za blagajnom je upitala: »Jeste li vi i Jared zajedno?« 126

mart@& nymphe Alix je na trenutak ostala bez riječi. Zar su na ovom otoku baš svi svakoga poznavali? »Ne«, napokon je rekla. »Tek smo se jučer upoznali.« Žena je podigla obrve. »Prepirete se kao da ste u braku.« Alix je zaustila nešto reći, ali Jared se vratio s jajima. »Jeste li uzeli grčki jogurt?« upitao je. »Ne podnosim one male tetrapake s gomilom šećera na dnu.« Veoma svjesna toga da ih žena promatra, Alix je podigla pakiranje grčkog jogurta. »Dobro«, rekao je, smiješeći se. »Baš taj volim.« Ken ga je na to navukao.

Ona je brzo pogledala blagajnicu, koja je opet podigla obrve. Plaćajući, Jared joj je pružio svoj privjesak za ključeve s prikvačenom karticom Stop and Shopa.

Vani je bilo toplije nego unutra i oni su požurili do kamioneta. Alix mu je dodala vrećice, a on ih je stavio u teretni prostor. Kad su ušli u kabinu, odmjerio ju je pogledom i uključio grijanje. »Kako ćete ovdje preživjeti zimu, u toj staroj kući punoj propuha?« »Naći ću si debelog dečka«, rekla je.

Kad Jared nije ništa odgovorio, pogledala ga je. Šuteći je izvezao auto s parkirališta. Činilo se da su momci još jedna tema koju nije trebala spominjati.

Ali istina je bila da će, ukoliko sebi ne nađe nekog muškarca, napraviti budalu od sebe zbog Jareda Montgomeryja Kingsleyja.

Kako bi bilo da pođemo kući, spremimo namirnice, pa zatim još malo prošećemo gradom?« upitao je. »A vi ćete možda susresti nekoga koga poznajete.« Brzo ju je pogledao i vidio da se šali. »Sada se svi međusobno poznajemo, ali to neće dugo potrajati.« »Kako to mislite?« »Dolaze oniiii.«

127

mart@& nymphe Morala se nasmijati. Zvučao je poput najavljivača iz reklame za neki film strave. »Tko to dolazi?« Skrenuo je u ulicu koja se činila pretijesnom čak i za jednosmjerni prometa, ali ravno ususret im je dolazio još jedan kamionet. Ni Jared niti drugi vozač se izgleda uopće nisu zabrinjavali oko mogućnosti mimoilaženja i k tome su još, naravno, podigli ruke na pozdrav. »Otkrit ćete«, rekao je, što zapravo i nije bio odgovor na pitanje.

Kad su se vratili kući, unijeli su namirnice i brzo ih pospremili. Alix je točno znala gdje što treba spremiti u donje ormariće i to ih je natjeralo na smijeh.

Dvaput mu se provukla ispod ruke da dođe do hladnjaka. Sve u svemu, zajedno su dobro funkcionirali.

Dvadeset minuta kasnije opet su bili vani i šetali Nantucketom. Spuštali su se niz veličanstvene ulice, zastajući povremeno da proko-mentiraju vrata ili neko drugo obilježje kuće.

Nakon nekog vremena Jared se zaustavio pred malom kućom i Alix na trenutak nije shvaćala zašto je zastao. Ali onda je pogledala preko njegovog ramena i oči su joj se raširile. »Ovo ste vi učinili, zar ne? Mislim, Jared Montgomery je obnovio ovu kuću?« »Jest«, rekao je Jared blistavih očiju. »I slučajno znam da je imao samo četrnaest godina kad je ovo projektirao. Naravno, ovo je ništa u usporedbi s njegovim kasnijim djelima, ali jest njegovo.« »Šalite se?« upitala je Alix. »Znala sam da je njegovo. Pogledajte način na koji su vrata ugrađena u zid. To je čisti Montgomery.« Jared se prestao smiješiti. »Zar želite reći da se tijekom cijele karijere nije promijenio?« »Mislim da se vrlo mudro držao uspješnih rješenja.« Nakon kratkog oklijevanja, Jared se nasmijao. »Veoma diplomatski od vas.« »Znam da ne bih trebala pitati, ali kako mu je uspjelo projektirati građevinu sa samo četrnaest godina?« 128

mart@& nymphe »Radio je s majstorskim graditeljem koji mu je dopustio... dopustio meni da je projektiram.« Glas mu je postao mekši dok se prisjećao toga vremena.

Krenuli su dalje. »Svoje sam zamisli crtao štapom u prašini, pa me je on poučio temeljima skiciranja. Pokazao mi je kako koristiti trokut i T-ravnalo, a prvi crtaći stol bila su mi stara vrata postavljena na dva drvena jarca, s... « »S trokutastim komadima pluta koji su vrata držali nakošenima«, rekla je Alix. »Govorite to kao da ste ga vidjeli.« »Tata mi je načinio jedan takav. Ali upotrijebio je donji dio dvokrilnih vrata.« »Koliko vam je bilo godina?« upitao je Jared. »Osam.« Tiho se nasmijala. »Što je smiješno?« »Upravo sam se sjetila Lego kocaka. Mislim da sam ovdje ostavila one koje ste mi dali jer sam kasnije s tatom otišla u dućan i ugledala kutije pune njih. Još uvijek se sjećam kako sam poludjela i počela plakati. Nikad nisam bila problematično dijete, ali ne vjerujem da sam ikad, prije ili poslije, nešto toliko jako željela kao što sam željela njih. Čini se da je tata to shvatio jer je nakrcao kolica njihovim kompletima.« Jared se smijuljio. »Jeste li se koristili njima?« »Neprestano! Ali majka ih je mrzila jer je tih malih komadića bilo po cijeloj kući. Znala je reći: >Kennethe, kad odraste, moje dijete će biti pisac. Ne trebaju joj te dosadne male kocke. <« »Što je vaš otac na to rekao?« Stišala je glas. »Rekao je: >Ona je već arhitektica. Mislim da ne može biti i ono što sam ja i ono što si ti.« »Čini se da je bio u pravu«, rekao je Jared. »Bio je. Dok sam odrastala, mama me je tjerala da pišem priče, ali jednostavno ih nisam mogla smisliti. Ako bih čula priču, mogla sam je zapisati, 129

mart@& nymphe to mi je bilo lako. Ali nisam mogla kao moja majka smišljati one fantastične zaplete. « »Znate pisati, ali ne znate stvoriti zaplet?« Činilo se kao da ga zabavlja nešto što je Alix mučilo dok je odrastala. »Otprilike tako, ali kad je itko u stvarnom životu čuo za stvari koje se događaju u knjigama moje majke? Ubojstvo, tajne sobe u kojima se skrivaju kriminalci, smišljanje urota kako bi se dočepalo neke stare kuće i...« Kad ga je pogledala, vidjela je da zaprepašteno zuri u nju. »Zašto me tako gledate?« »Zgrožen sam time što ljudi čitaju. Sada vi čudno izgledate.« »Još uvijek se prilagođavam činjenici da je moja majka svaki kolovoz provodila ovdje, a ne u Coloradu.« Nije povjerovao da mu je rekla sve što joj je na umu, pa ju je pričekao da nastavi. »Upravo sam se nečega sjetila«, rekla je. »Vaša je obitelj stara, a i kuća vam je stara.« »Molim vas, nemojte reći kako mislite da je moja obitelj prototip za bandu ubojica.« Ona ga je jedva slušala. Ideja da joj je majka sve svoje knjige temeljila na porodici Kingsley postajala je sve jasnija. Zar je bilo moguće da su majčini stravični romani bili zasnovani na istinP. Jared je pretpostavio o čemu Alix razmišlja i to mu se nije svidjelo. Istinski je vjerovao da nečiju obiteljsku povijest treba zadržati u privatnosti. Položio joj je ruku na rame i okrenuo je prema još jednoj kući. »Ovo je Montgomery kada je imao šesnaest godina.« Alix je samo ostala stajati, trepćući očima. Jedna je majčina knjiga govorila o receptu za sapun koji je postao temeljem cijelog porodičnog bogatstva. »Kingsleyjev sapun«, šapnula je Alix, širom otvorenih očiju. Bio je to stvaran proizvod i proizvođač je tvrdio kako se proizvodi već stoljećima. Danas se više nije previše dobro prodavao, ali još ga se uvijek moglo pronaći u svakoj trgovini u državi. Majka njezinog tate često se klela u njegovu kvalitetu.

130

mart@& nymphe »Imate pravo«, glasno je rekao Jared. »Ovo ne može biti Montgomeryjev projekt. Prozori nisu kakvi bi trebali biti i on nikad ne bi načinio tako monstruozna mansardna okna.« Krenuo je dalje niz ulicu. »Načinio bi ih upravo takvima«, rekla je Alix, pokušavajući skrenuti misli sa sapuna.

Jared je zastao i okrenuo se da je pogleda. »Kuća Danwell«, rekla je. »Ona ima baš ovakva mansardna okna.« Smiješeći se, Jared se opet zaputio dalje.

Alix je pohitala da ga dostigne, spotaknuvši se usput na neravnom pločniku.

Skrenuo je u uličicu koja se činila previše tijesnom da kroz nju prođe i skuter, ali s njezine obje strane nizali su se parkirani automobili. Hodao je brzo, dugim nogama proždirući metre.

Alix je gotovo morala potrčati kako bi s njime održala korak.

Odjednom se zaustavio pred kućom koja je stajala uz samu cestu, posegnuo u džep za ključevima i otključao vrata. Alix je ušla za njim. »Mislim da je struja uključena«, rekao je, pipajući po zidu u potrazi za prekidačem.

Nalazili su se u prizemnoj kuhinji čiji je bočni zid bio izrađen od golih starih opeka. Kroz vrata je mogla vidjeti prostoriju nalik blagovaonici, s velikim kaminom na suprotnom zidu.

Jared je sa zadovoljstvom vidio da je iz Alixinih očiju nestalo onoga odsutnog pogleda. Činilo se da je kuća zatomila njezine misli o njegovoj porodici i romanima njezine majke, i o načinu na koji su povezani. »Ovo je prilično stara kuća«, tiho je rekla Alix, s puno poštovanja koje je kuća i zasluživala. Bacila je pogled u udaljeniju prostoriju, vidjela ogromni kamin, a zatim opet pogledala staru kuhinju. U njoj se nalazio stari štednjak i vremešan sudoper prepun ožiljaka i tragova udaraca. Ormariće je načinio netko tko nikad nije čuo za zglobne okove. »Ormarići od javorovine i granit?« upitao je Jared.

131

mart@& nymphe »Nisam sigurna da bih išla toliko daleko, ali ja bih...« Ušutjela je, prisjetivši se s kime razgovara. »Čija je ovo kuća?« »Moga rođaka. Želi da mu izradim projekt obnove koju će on obaviti, a zatim kuću prodati. Želite li vidjeti gornji kat?« Kimnula je glavom, pa su se strmim i uskim stubama uspeli na kat gdje ih je dočekalo mnoštvo prostorija. Kuća je bila nadograđivana na veoma riskantan način. Neke su sobe bile lijepe, ali druge su bile pregrađene ružnim gipsanim pločama.

Jared je sjeo na stari kauč koji je straga bio poduprt telefonskim imenicima i pričekao dok je Alix lutala od sobe do sobe. Vidio je kako razgleda vrhove zidova i znao da procjenjuje što je od njih staro i izvorno, a što je nabacano u šezdesetima, u pokušaju stvaranja što većeg broja spavaonica.

Ostavio ju je na miru dvadesetak minuta, a onda ga je kruljenje u želucu natjeralo da ustane. »Jeste li spremni za polazak, ili se trebam vratiti do kuće i donijeti vam metar?« »Kao da već nemate cijeli tlocrt na papiru«, rekla je Alix.

Jared joj je poklonio letimičan osmijeh. »Možda i imam. Umirem od gladi.

Pođimo nešto pojesti.« »Imamo gomilu namirnica i mogli bismo...« »To predugo traje. Pođimo do Bratstva.« Poveo ju je van kroz druga vrata, u nešto što je izgledalo poput užasno zaraslog vrta. »Hoćete li obaviti i uređenje vrta?« »Ne ja«, rekao je u hodu s Alix za petama. »Mislio sam nagovoriti Toby da to obavi. Da sve ostane u obitelji.« »Oh? Nisam znala da vam je ona rođakinja.« Alix nije mogla odoljeti sitnom zadovoljstvu jer čuje da mu je Toby, koju su svi obožavali, izvan dosega. Bilo joj je drago što joj se to nije osjetilo u glasu.

Ali Jared je ipak nešto čuo. »Mi smo povezani srcem, a ne krvlju«, rekao je, pa položio ruku na grudi i duboko uzdahnuo.

132

mart@& nymphe »Idiote!« A onda je shvatila što je rekla — i kome je to rekla.

Jared se nasmijao. »Samo kad je u pitanju Toby.« Otvorio joj je vrata restorana.

Odmahujući glavom, Alix je ušla ispred njega u nešto što je sličilo engleskom pubu, ali odmah je postala svjesna da su ovdje zidovi i kamin pravi. »Fino«, rekla je.

Poveli su ih do separea u stražnjem dijelu lokala. Jared je, naravno, usput pozdravljao sve prisutne. »Na ovom su otoku tajne ljubavne avanture nemoguće, zar ne?« »Tek su malobrojni pronašli način kako to izvesti«, rekao je zagledan u jelovnik, »ali obično bivaju raskrinkani.« Došao je konobar i naručili su jelo, a Alix je razmislila o tome što je maločas rekao. »Kladim se da je teta Addy znala za sva ogovaranja. Unatoč tome što je rijetko izlazila iz kuće, ljudi su dolazili njoj i govorili joj što se događa. Možda je moja majka čula te... « Jared je stavio pred Alix papirnati ubrus i olovku. »Onda, što biste vi učinili s tom kućom?« »Pokušavate mi odvući pažnju, zar ne?« »Samo sam mislio da će vas vlastita budućnost više zanimati od majčine prošlosti. Valjda sam pogriješio.« Posegnuo je da ukloni ubrus.

Alix je stavila ruku na njega i počela skicirati tlocrt kuće. »Kad sam bila dijete, tata me je znao voditi u razgledanje kuća, a zatim bi me po povratku tjerao da nacrtam tlocrte.« Jared je poželio priznati da je njezin otac isto to i njega tjerao, ali je odustao.

Kad Alix napokon dozna istinu, nadao se da se neće ljutiti na njega jer joj nije rekao da joj je i otac puno vremena proveo na Nantucketu.

U restoranu je bilo mračno i morao joj je preko glave gledati što radi. Dilys je rekla da mu je ugodno s Alix i to je bila istina. Možda zato što ih je oboje

133

mart@& nymphe poučavao njezin otac ili možda stoga što su ih zanimale iste stvari. Štogod to bilo, uživao je u njezinu društvu.

Ali nije bilo lako obuzdati fizičku želju za njom. Sviđalo mu se kako se ona kreće, volio joj je promatrati usne dok je govorila. Neprestano je maštao o tome kako je dodiruje — i nije bilo lako držati ruke podalje od nje. U dućanu, kad joj je bilo onako hladno, poželio ju je uzeti u zagrljaj. Ali samo joj je protrljao ruke. Na ulici ju je okrenuo prema kući. Bili su to tek sitni dodiri, ali nije ni to trebao činiti jer je zbog toga samo priželjkivao još više. »Je li ovako dobro?« upitala je i gurnula mu ubrus.

Letimično je pogledao skicu, ali to je činio još iz mladalačkih dana. »Ovaj zid nije u redu. Trebao bi biti ovdje.« »Ne, griješite«, rekla je. »Tu je kamin.« Nacrtala ga je. »Vaš nacrt je netočan. Zid je ovdje, a kamin ovdje.« Nije to nacrtao, nego samo prstima pokazao gdje bi crte trebale biti. »Apsolutno ne. Vi ste... « Ušutjela je, opet sebe podsjećajući tko je on. »Oprostite. Vi sigurno znate bolje od mene.« »Kakvim ste me ono odvratnim imenom nazvali?« Pokušala je shvatiti što želi reći. »Živućom američkom legendom?« »Tako je. Zvuči kao da sam neki muzejski izložak iz vremena prije američke revolucije.« Ispružio je ruku. »Ja sam topao. Od krvi i mesa. I mogu pogriješiti.« Alix je položila ruku na njegovu i prsti su mu se sklopili oko njezine šake. Na trenutak su im se pogledi susreli i osjetila je kako joj trnci prolaze tijelom.

Ruke su im se razdvojile kad im je konobar donio sendviče. »Onda, kako biste je vi preuredili?« upitao ju je Jared čim su opet ostali sami.

Alix je pogledala skicu i natjerala se opet vratiti misli na nju. »Ovisi o tome što vlasnik želi.« »On je to prepustio meni«, rekao je Jared. »Kuća je namijenjena prodaji. «

134

mart@& nymphe » Carte blanche. Kako zanimljiva ideja. Moj tata je znao reći da je u arhitekturi najgore imati posla s klijentima. Razmišljam o tome je li i Montgomery imao takvih problema?« »Mislim da im je on rekao da, ukoliko žele Montgomeryjev projekt, moraju postupati po njegovome ili otići.« »To je put koji vodi gladovanju.« »Tada je ekonomija bolje stajala, a on je u sebi imao dovoljno gnjeva da to iskaže.« Alix ga je pogledala preko stola. U restoranu je bilo mračno i vladala je posebna atmosfera, a njemu je u očima bio pogled koji nije mogla pročitati.

Mogla je zamisliti da su taj gnjev, njegova darovitost i izgled bili ubojita kombinacija.

Jared je imao poteškoća ostati smiren kad ga je Alix tako pogledala. Da se radilo o bilo kojoj drugoj ženi, rekao bi: »Idemo odavde«, zatim bi je odveo kući i ravno u krevet. Ali ovo je bila Kenova kći. »Nemate nikakvih ideja kako bi je trebalo preurediti?« Zvučao je kao da ga je razočarala.

Alix je pogledala crtež i pokušala sebe spriječiti da se namršti. Osjećala se kao da joj je neki muškarac rekao ne, kao da mu je ona dala znak, a on je odbio.

Rekla je sebi da se pribere. Po svemu što je znala, on je imao ozbiljnu vezu, možda čak i zaručnicu.

Ali opet... mogao se pretvarati da je zainteresiran. »Da sam ja Montgomery«, odlučno je rekla, »promijenila bih ova vrata i proširila ova mansardna okna. Unutra bih maknula ovaj zid, a u kuhinji bih sudoper stavila ovdje.« Crtala je jednako brzo kao što je govorila i kad je završila, pogledala ga je.

Jared je zurio u njezine širom otvorene oči. Bilo je to točno onako kako je on planirao preuređenje, sve do položaja sudopera.

Trebalo mu je kratko vrijeme da dođe sebi. »A kako biste vi to učinili?« 135

mart@& nymphe »Blaže«, rekla je. »Ne toliko radikalno. Ostavila bih kuhinju kakva jest, osim što bih ovdje stavila radni stol. U prizemlju bih uklonila ovaj zid, a na katu ovu pregradu.« »A izvana?« »Ostavila bih sve kako jest, ali bih ovdje dodala sobu. Spustila bih je da ne zaklanja gornje prozore, a zatim uzduž cijele južne strane stavila prozore. Ovdje bih stavila vrata i stube prema vrtu.« Zastala je. Prepun svakojakih oznaka, crtež je sada jedva bio čitjiv. »To bih ja učinila.« Jared je nijemo zurio u nju. Ako je upao u takvu rutinu da jedna studentica može predvidjeti što bi on učinio, to je bilo loše. Ali opet, ta je studentica bila ono što je i sam nekoć bio — a njezin projekt još bolji od njegovog.

Glavom mu je proletjelo da bi trebao odmah napustiti otok, maknuti se od ove nadobudne djevojke koja vjeruje da je bolja od čuvenog Jareda Montgomeryja.

Ali već sljedeće sekunde zavalio se u stolici i nasmiješio.

Alix je primijetila izmjenu emocija na njegovom licu i na trenutak pomislila da će izići iz restorana i da ga više nikad neće vidjeti. »Vaša je«, rekao je, smiješeći joj se. »Što to?« »Kuća. Vaša je, da je preuredite.« Svojem je rođaku rekao da će on to obaviti besplatno, ali to njoj nije namjeravao reći. »Pobrinut ću se da za to budete nagrađeni, a projekt možete priložiti svojoj zbirci radova.« Nagnuo se prema njoj, ozbiljnog lica. »Za koju se istinski nadam da ćete je staviti na raspolaganje mojoj tvrtki kad se prijavite za posao. Imat ćete moju osobnu potporu, a kako sam ja vlasnik, posve sam siguran da ćemo vas i zaposliti.« Alix je samo sjedila i trepćući ga gledala, nesposobna u potpunosti shvatiti što joj je to upravo rekao.

136

mart@& nymphe »Ako se sada rasplačete i dovedete me u nezgodnu situaciju, povući ću svoju ponudu.« »Neću«, rekla je i još brže zatreptala.

Jared je domahnuo konobaru da im priđe i naručio dva čokoladna deserta i dvije rum-kole. »S dvije kriške limete«, pridodao je. »Pijana i debela«, promrmljala je Alix i uzela iscrtanu papirnatu salvetu da njome obriše oči. »To bi vam moglo zatrebati kasnije«, rekao je on i dodao joj čistu koju je uzeo sa susjednog praznog stola. Salvetu s neurednim crtežom je spremio u džep svoje košulje.

Duboko zavaljen na sjedalici, promatrao je Alix kako guta cijeli čokoladni desert i još pola njegovoga. Na njegov poticaj, čavrljala je o svojem djetinjstvu i o tome kako je bilo odrastati između dva izvanredno darovita roditelja.

Dok je govorila, on je razmišljao o tome da su mu projekti postali predvidivi, da je postao neka vrsta trgovačke marke. Novakinja u svijetu arhitekture, Alix je donosila energiju koju on odavno nije osjetio. »Jeste li spremni za povratak kući?« upitao je. »Imam strašnu želju baciti pogled na neke planove kuća koje sam zimus izradio. Mislim da im treba izmjena. Previše sliče onome što sam već učinio. Ovdje nemam računalni program za crtanje, ali bismo možda zajedno mogli... « »Da«, rekla je Alix. »Niste mi dopustili da završim.« »Ne treba mi računalni program. Dobili ste me na riječ >zajedno<.« Ustala je. »Jeste li spremni za odlazak?« »Mislim da bih najprije trebao platiti račun, u redu?« Nasmiješio joj se.

Ona je i protiv volje potvrdno kimnula glavom.

137

mart@& nymphe

Deveto poglavlje Jared nije bio siguran što ga je probudilo, ali prvo što je ugledao bio je njegov djed kako lebdi nad njim. Sunčeva je svjedost preplavila sobu i probijala se kroz djedovo tijelo. Kad je Jared bio mali, a teta bila izvan sobe, protrčao bi kroz djeda, a onda se počeo neobuzdano smijati. Njegovoj majci, koja nije mogla vidjeti Caleba, bilo je smiješno gledati kako njezin sin za posjeta teti Addy trči amo-tamo po sobi i tako se žestoko smije nečemu nepostojećem.

Jaredov otac, koji je Caleba mogao vidjeti, samo se popustljivo smiješio. I on je, kad je bio dijete, činio isto.

Kad je Caleb nestao, Jared je vidio Alix ispruženu na drugom kauču i u dubokom snu. Na tepihu su stajali prazni tanjur i čaša; posvuda uokolo bile su razbacane gomile papira i velikih rola nacrta. Činilo se da su opet zaspali zajedno radeći. Ali bavili su se time već četiri dana i noći, a spavali samo dvaput.

Jared se pridigao i sjeo, rukama protrljao lice i opet je pogledao. Iz iskustva je znao da ima čvrst san. Kad je prvi put usnula na kauču, odglumio je džentlmena i pokušao je poslati na kat.

To se nije dogodilo. Pokušao je s guranjem, ali ona je samo nešto promrmljala i nastavila spavati. Čak joj je stavio ruke na ramena i podignuo je u uspravni položaj, ali ona se ni tada nije probudila. Palo mu je na um da bi se, ako je podigne u naručje, mogla priljubiti uz njega poput djeteta. Umoran jednako kao i ona, bojao se da će se, ako je odnese gore do kreveta, i sam u njega sručiti.

Na kraju ju je poljubio u čelo i ostavio da spava na kauču. Pomislio je otići do gostinske kuće, istuširati se i odspavati u vlastitom krevetu. Umjesto toga, bacio je pogled na jedan od planova na podu i shvatio da na njemu postoji greška.

Opet je sjeo na kauč s namjerom da to ispravi, ali sljedeće čega je bio svjestan bila je Alix kako stoji nad njim, drži u rukama plan i govori: »Ovaj zid je pogrešno postavljen. Trebao bi biti deset centimetara južnije.« Trebao mu je jedan časak da se razbudi, ali zatim je rekao: »Slažem se.« Bilo je to prije dva dana i otad nisu spavali. Samo su radili.

138

mart@& nymphe Jared je opet pogledao Alix, koja se smiješila u snu. Sinoć — ili prije rano jutros — kad je zaspala, poljubio ju je u usta. Nježno, prije prijateljski nego strastveno. Ona mu je kratko uzvratila poljubac, a zatim se nasmiješila u snu.

Jared je podigao pogled i ugledao svoga djeda kako mu upućuje pogled koji je govorio: Baš si jadan. Nakon toga je nestao.

Taj drugi put Jared nije niti razmišljao o spavanju bilo gdje drugdje osim na kauču, okrenut Alix.

Krajičkom oka je uočio pokret i podignuvši pogled vidio svoga djeda kako se ponovo pojavljuje na vratima. Činilo se da će nešto reći, ali sljedeće je sekunde kroz njega prošla Lexie. »Jarede!« glasno je rekla. »Gdje si bio? Nitko te nije ni vidio ni čuo otkad si otišao u posjet Dilys. Toby se toliko zabrinula da me je poslala u izviđanje... Oh! Je li to... ?« Pogledala je u usnulu Alix na kauču.

Jared je u dva koraka prešao sobu, uhvatio rođakinju za ruku i izgurao iz sobe u kuhinju. »Je li to na drugom kauču Alix? Zar ste vas dvoje sada par? Već?« »Ne«, rekao je Jared. »Barem ne na način kako ti misliš. I stišaj glas. Treba joj sna.« »Što ste vas dvoje činili, osim što ste trusili rum?« Na radnoj plohi se nalazila jedna prazna boca i do nje još jedna, napola puna. Lexie je podigla ruku. »Nemoj mi reći. Radili ste.« »Tako je«, rekao je Jared. »Ona je gora od mene.« »Ne može biti«, rekla je Lexie, a onda se sažalila nad njime jer je uistinu izgledao umorno. »Barem su te ona i Dilys nagovorile da odrežeš tu gomilu kose koju si imao. Sjedni, a ja ću ti nešto pripraviti za doručak. Toby je poslala nešto džema koji je sama napravila. Hoće li se Alix uskoro probuditi?« Napunila je aparat za kavu.

Jared je sjeo na klupu, trljajući oči kako bi iz njih otjerao san. »Probudit će se kad se probudi.« 139

mart@& nymphe »Što to znači?« »Da se, prije nego što za to bude spremna, ne bi probudila niti da joj sidro padne na nogu.« Vadeći stvari iz hladnjaka, Lexie mu je okrenula leđa kako ne bi vidio njezin osmijeh. Ona je bila lijepa mlada žena tamne kose i očiju kao kod svih Kinglseyja te nepogrešivog oblika čeljusti. Otac joj je bio pridošlica s kopna, plave kose i očiju, i njegov je ten ublažio tamnoputost Kinglseyja tako da su se na suncu u Lexienoj kosi mogli vidjeti svjediji pramenovi. A Dilys je uvijek govorila kako su u Lexie oči svjetlije nego u ostalih Kinglseyja, čije su plave oči bile toliko tamne da su gotovo poprimale crnu boju. »A kako ti to znaš?« upitala je Lexie, stavljajući na radnu plohu kutiju jaja.

Jared nije imao namjeru odgovoriti joj na to pitanje. »Kako je Dilys?« »Neprestano priča o tebi i o Alix. Je li istina da si je nagovorio da te zove gospodin Kingsley?« Jared se nasmijao. »Tako je započelo, ali tada je još bila prepuna strahopoštovanja prema meni. Sada je samo Kingsley, kao kod >Kingsley, nemaš pojma o čemu govoriš. < « »Mislila sam da studenti arhitekture vjeruju kako si ti nekakav bog kojega treba obožavati.« Ton Lexiena glasa jasno je govorio koliko to smatra apsurdnim. »Ne ova.« Jared se smiješio. »Barem ne više, premda sam ja bio u pravu oko zida u kući moga rođaka.« Lexie je prestala razbijati jaja i pogledala ga. »Slušao si je? Po onome što sam vidjela, kad su u pitanju kuće, ili će biti po tvome ili se drugi mogu goniti.« »Osim kad je Ken u pitanju«, rekao je Jared. »A to se proteže i na njegovu kćer? Dilys misli da taj čovjek može činiti čuda.

Znala mi je govoriti kakav si bio prije nego se Ken pojavio. Ja sam bila samo klinka, ali... «

140

mart@& nymphe »Ti si iste dobi kao i Alix. Dilys te je znala dovoditi ovamo k teti Addy da se igraš s njome.« »Nisam to znala. Nije mi to rekla.« »Jednom sam vas vidio zajedno. Sjećam se kako ste vi klinke sjedile straga i...« Zašutio je, prisjećajući se tog prizora.

Bilo je to onoga ljeta prije nego se Ken pojavio. Jaredovo drugo ljeto bez oca.

I premda su mu ljudi govorili da vrijeme sve liječi, on je otkrio da se protekom vremena samo još gore osjeća. Prestao se baviti svim školskim sportovima, cijelu godinu nije otvorio udžbenike i pio je sva alkoholna pića kojih se kao maloljetnik mogao dočepati. Na nekoliko je mjesta radio poslije škole, ali svugdje su ga otpuštali jer bi se rijetko pojavljivao.

Cijela se obitelj iscrpila u razgovorima s njime, u prijetnjama, u poticanju da se promijeni. Cak ga je i njegov sablasni djed beskrajno dugo poučavao kako treba biti čovjek i pomoći svojoj majci udovici, a ne joj zagorčavati život. Ali na Jaredov gnjev se razumom nije moglo utjecati.

Jedino mu njegova prateta Addy nije prigovarala. U svojem je veoma dugom životu vidjela mnogo smrti i znala je što je tuga. Njezin je jedini komentar bio: »Ti si dobar dječak i ta će se dobrota kad za to dođe vrijeme opet pokazati.« Kao rezultat njezina razumijevanja, kuća Kinglseyja s njegovom tetom bila je jedino mjesto na otoku gdje je pronalazio kakav-takav mir.

Onoga dana kad je Jared vidio mlađahne Lexie i Alix kako se igraju, upravo je bio otpušten s još jednog posla. Uzeo je pivo iz tetina hladnjaka — ona nikad nije isticala da je još dijete — i sjeo do nje na stolicu pod sjenovitim stablom. »Alix se ovdje tako dobro uklapa«, rekla je Addy. »Znaš da će je Victoria odvesti. Ona nije takva da bi ovdje živjela cijelu godinu«, rekao je Jared. »Bolje bi ti bilo ne zaljubiti se u to dijete.« Zvučao je veoma odraslo. »Znam«, rekla je Addy, »ali planiram s njome uživati koliko god mogu.« , „Što Victoria čini po cijeli dan? Kuća treba dobro čišćenje.«

141

mart@& nymphe »Znam. Posvuda ima prašine.« Addy je stišala glas. »Mislim da čita stare obiteljske dnevnike.« »Kako ih je, dovraga, pronašla?« Jared je primijetio izraz Addyna lica. »Oprosti. Kako ih je pronašla?« »Sudarila se s ormarićem dok je plesala s nekim turistom.« Adelaide je to rekla kao da se Victoria združila s nekakvim neprijateljskim strancem.

Jared se nasmiješio ispijajući svoje pivo. To je zvučalo baš kao Victoria. Bila je lijepa i živahna i... « »Zemlja zove Jareda!« rekla je Lexie.

Nekoliko je puta trepnuo očima. »Samo sam se prisjećao tvoga i Alixinog druženja.« »Čega smo se igrale?« »Ne sjećam se. Ne. Čekaj. Sjećam se. Ti si donijela neke male lutke, a ona je za njih gradila kuće.« »Čudo je da joj ti nisi pomogao u gradnji.« »To je bilo prije Kenova dolaska, tako da sam tada mogao graditi samo od mamaca za ribu.« »Opet se vraćamo Kenu. Onda, čemu to prešućivanje Alix da te je njezin otac poučavao?« »Uhvaćen sam između dvije vatre«, rekao je i ispričao joj o njegovu prvom susretu s Alix. »Nisam imao pojma da me je ona prepoznala, a zatim je nazvao Ken i izvikao se na mene jer sam joj lagao.« Lexie je istresla šunku i omlet sa sirom na tanjur. »Dakle, zato cijeli tjedan provodiš zaključan ovdje s njome?« Nalila je dvije šalice kave. »Nisam želio da otiđe s otoka jer sam znao da će mene okriviti da sam je otjerao.«

142

mart@& nymphe Lexie je izvadila kruh iz tostera i premazala ga džemom koji je Toby pripravila. »I to je to? Potpun, cjelovit i jedini razlog što nisi danima napuštao ovu kuću?« Jared je zasjekao nožem u omlet i pričekao neko vrijeme s odgo-vorom. »Tako je počelo.« »A sada?« Lexie je sjela preko puta njega.

Pogledao ju je očima iz kojih samo što nije rigao plamen. »Sada je Ken razlog zašto držim ruke podalje od nje.« »Oh, Bože«, rekla je Lexie, zavalivši se u stolici. »Nisi se valjda... no, znaš, u nju... jesi li?« »Poznajem je manje od tjedan dana«, rekao je Jared mršteći se.

Lexie je pijuckala kavu i promatrala svoga rođaka, posve svjesna da joj nije odgovorio na pitanje. Dilys je govorila kako se Jared i njegova majka nikad nisu oporavili od prerane smrti njegova oca. Lexie je rečeno da su i Jared i njegova majka zamalo poludjeli kad je g. Šesti umro. Jared je bio gnjevan na cijeli svijet, a majka mu je utonula u takvu depresiju da je nikakvo tješenje ili tablete iz nje nisu mogli izvući.

Tada se pojavio Ken Madsen i dječaku ponudio odušak za taj njegov gnjev. Ali ništa i nitko nije mogao u život vratiti njegovu majku. Umrla je ubrzo nakon što joj je sin maturirao.

Otad je Jared bio vuk samotnjak, živio u dva svijeta i čak se na kopnu koristio drugim imenom. »Činiš li sve ovo iz poštovanja prema Kenu?« upitala je Lexie. »Dugujem mu to, zar ne misliš tako?« »Svi mu dugujemo«, rekla je Lexie, smiješeći se svojem rođaku. Ona i Toby nisu bile jedine kojima je Jared pomogao. Prijateljima i poznanicima je davao posao, otplatio je hipoteke dvama osiromašenim rođacima i ostao uz tetu Addy do kraja njezina života. »Onda, kad ćeš Alix reći istinu o tebi i njezinu ocu?«

143

mart@& nymphe »Neću joj reći«, kazao je on. »Nije na meni da joj to govorim. Osim toga, tek je otkrila da Victoria svake godine dolazi ovamo.« »Čak ni to nije znala?

Jared je potvrdno kimnuo glavom.

Lexie je ustala da donese lonac s kavom. »Jesi li joj pričao o Victoriji?« »Ne.« Jared se nacerio. »Vidjela je spavaonicu, nazvala je Smaragdnim gradom i znala da pripada njezinoj majci.« Lexie se nasmijala, dopunila im šalice kavom i opet sjela. »Mislim da ovdje trebaš zaštititi sebe. Kada — ne ako — Alix dozna istinu o njezinu ocu i tebi, neće biti sretna što si tako krupnu tajnu skrivao od nje.« »To je dobra ideja«, rekao je Jared. »Nazvat ću Kena i od njega zatražiti dozvolu da njegovoj kćeri kažem o njegovim posjetima otoku jer sam se tako zapalio za nju i toliko me svrbe prsti. Kad se nagne nada mnom kako bi pogledala crtež, dah joj tako dobro miriše da je poželim cijelu progutati. Sav se preznojim od načina kako joj se tijelo giba pod odjećom.« Pogledao je preko stola svoju rođakinju. »Misliš li da će mi Ken, kada mu kažem istinu, dati svoj blagoslov?« Lexie ga je samo šutke promatrala i treptala očima. »Ima li još prepečenca?« upitao je Jared. »Tobyn džem je izvrstan. Svidjet će se Alix.« Lexie je nekoliko puta duboko udahnula da dođe sebi, pa ustala i pošla po kruh. »Mislim...« »Otvoren sam za prijedloge«, rekao je on. »Nisi valjda uistinu obećao Kenu da ćeš držati prste podalje, je li?« »Jesam.« »Oh, moj Bože. Moraš ga nagovoriti da dođe ovamo i sam Alix kaže istinu.

Tada ćeš biti oslobođen svoga obećanja.«

144

mart@& nymphe »To bi stvarno trebalo glatko proći«, rekao je Jared. »Ken se pojavi i ja odmah njegovu kćer nosim u krevet.« Lexie je kratko promislila. »Pitanje je što Alix osjeća prema tebi « Jared se nacerio. »Ja sam njezin učitelj. Premda me ne sluša previše. Želiš li čuti što je učinila?« »Naravno.« Lexie nije dopustila da primijeti njezino iznenađenje. Nikad svojeg rođaka nije čula da govori o ženama s kojima je hodao, ali istina je i to da s njima nije ostajao dovoljno dugo niti da im upamti imena. Nikad nijednu nije doveo kući na Nantucket i predstavio je obitelji. »Dok sam ja bio na brodu, ona i Izzy provalile su u moj ured.« »U onaj u koji nikad nikoga ne puštaš?« »U taj.« Pogledao je u svoga djeda, koji se odjednom pojavio iza Lexie.

Ona se okrenula, ali nije nikoga vidjela. „Što je?« »Ništa«, rekao je, ali je znao da ga djed upozorava da ne govori previše. »Mislim da je Alix morala vidjeti neke moje crteže malih građevina jer je projektirala kapelicu. Čak je pronašla neku zalihu kartona i napravila maketu.

Vidio sam je skrivenu u ormariću i bila je izvrsna. Izvorna. Savršena. Pokušat ću nekog od mojih klijenata nagovoriti da je izgradi i sve zasluge za to pripisati Alix.

Odlično za početak njezine karijere, nije li tako?« »To zvuči izvrsno. Što je ona rekla kad si joj to saopćio?« »Nije mi pokazala maketu«, rekao je on.

Lexie je kimnula glavom. »Da, nije tek tako mogla priznati da ti se ušuljala u ured. Možda je možeš na to navući ako joj kažeš da ne projektiraš samo velike građevine.« »Učinio sam to, ali ona uopće nije reagirala. Možda sutra mogu...« »Nećeš imati vremena«, rekla je Lexie. »Došla sam ovamo jer moramo razgovarati o vikendu. Ali nastavi i ispričaj mi to o kapelici.«

145

mart@& nymphe »Nema se tu više što reći. Ona nije spomenula svoj projekt, a makete više nema u ormariću. « »Zašto joj ne kažeš da si je vidio i da je izvrsna?« rekla je Lexie. »To bi izgledalo kao da sam njuškao uokolo. Mislim da postoji razlog zašto mi je ne želi pokazati, ali ne znam koji.« »Da sam ja na njezinu mjestu«, rekla je Lexie, »bila bih užasnuta mogućnošću da ćeš je proglasiti užasnom. Čini se da te ona želi impresionirati, ali što ako vidiš nešto što je ona napravila i ne svidi ti se? To bi uistinu zaboljelo.« »Prilično sam joj jasno kazao da ću joj dati posao u mojoj tvrtki.« »Tada vjerojatno ne želi učiniti ništa da to ugrozi«, rekla je Lexie.

Jared je dovršio svoj tost, uzeo prazan tanjur i odnio ga do sudopera. Mrštio se, kao da razmišlja o onome što je Lexie rekla. „Što si mi mislila reći o ovom vikendu?« „Što radiš na Dan sunovrata?« »Neke stvari koje uvijek činim, pretpostavljam«, rekao je. »Ostat ćeš kod kuće, nagnut nad crtaćim stolom?« »Otprilike.« »Proveo si sve ovo vrijeme s Alix, radeći, ispijajući rum, ali nisi se pokušao zbližiti s njome?« upitala je Lexie. »Niti jednim dodirom.« »Nije bilo dugih, čeznudjivih pogleda?« Jared se nasmiješio. »Ne onih koje bi ona primijetila.« »Premda te tako jako privlači?« »Ti i Dilys! Pokušavaš li me to natjerati da se osjećam loše? Što to smjeraš?« »Samo to pokušavam sagledati s Alixina gledišta. Tu lijepu mladu ženu gotovo cijeli tjedan ignorira čovjek poznat po... kako bih to rekla? Po brojnim 146

mart@& nymphe ženama u svojem životu. Ali on — odnosno ti — ju je nalijevao gomilom ruma, a nije ni prstom maknuo da joj se približi. A ona sutra izlazi s Wesom.« »S Wesom?« »Tvoj rođak? Moj rođak? Sjećaš ga se? Mlad, zgodan, Wes Drayton koji je naslijedio dva jutra zemlje tamo u Ciscu i planira izgraditi kuću jer je spreman skrasiti se i imati djecu? Taj Wes?« »Pokušavaš li to reći da bi se Wes i Alix mogli zbližiti?« »Wes nije hladan prema Alix otkad ju je upoznao. Jučer je sat vremena s Toby planirao dekoracije od sunovrata za stari očev auto povodom svetkovine.

Njegova obitelj organizira izlet s nakanom da Alix izrazi dobrodošlicu na otok. A onda je planirao popodne provozati svojim brodom.« Jared se zavalio u stolici, zagledan u Lexie. »Alix ne bi... Čuj, upravo je prekinula s nekim tipom, tako da neće odjuriti s nekim drugim kojega je tek upoznala i ostati živjeti na otoku. Ona je ambiciozna. Želi karijeru u arhitekturi.

Mora od sebe stvoriti ime prije nego se bude mogla nekamo skriti.« »Dobro«, rekla je Lexie, pažljivo ga promatrajući, »tada će s tvojim rođakom Wesom imati samo obilje bajnog neobveznog seksa. On će je natjerati da osjeti kako je to kad te neki muškarac želi i zbog nečega drugog osim crtanja planova kuća i sljedeće će godine napustiti Nantucket izvrsno se osjećajući. Dobit će posao u tvojoj velikoj, otmjenoj tvrtki, a zatim će se udati za nekog tipa koji radi za tebe i imat će djecu. Kraj.« Slatko se osmjehnula svome rođaku.

Jared joj je uzvratio pogled, previše šokiran da bi išta rekao. »Možda ti Ken jest postavio neka ograničenja, ali moraš smisliti kako promijeniti stanje stvari ili ćeš je izgubiti i prije nego si je dobio.« Lexie je pokupila svoju torbu i krenula prema vratima. »Toby i ja ćemo sutra cijeli dan biti kod kuće, pa dođi na ručak. Kuhat ćemo hranu za izlet. I baš je šteta što će Alix objedovati s Wesovom obitelji. Pozdrav«, rekla je i zatvorila vrata za sobom.

Jared je ostao nepomično sjediti, razmišljajući o onome što je Lexie rekla.

Istina, bilo bi dobro da se Alix i Wes zbliže. To bi Jareda oslobodilo obveze da je posvuda prati. I, ako bude imala dečka na otoku, to će je natjerati da ostane.

147

mart@& nymphe Nitko se neće obrušiti na Jareda zato što ju je otjerao odavde. Umjesto toga će mu reći da je obavio dobar posao. Pored toga bi mogao Alix dati kutije podataka o Valendni, pa bi ona i Wes mogli na tome poraditi.

Na trenutak se Jaredu ukazala vizija Alix i njegovog rođaka kako sjede na podu u dnu dnevnog boravka okruženi gomilom papira. Bit će poput njega i Alix iz proteklih nekoliko dana. Samo, Wes neće biti okovan lancima kao što je Jared bio. Wesu nitko neće reći da drži prste podalje.

A što bi tada Jared učinio? Vratio se u New York, dvanaestosatnim i četrnaestosatnim radnim danima? I u sljedećih godinu dana, kad se i bude zatekao na otoku, hoće li mu zabraniti obilaženje njegove vlastite kuće? Mogao je zamisliti Alix kako mu govori da ona i Wes trebaju privatnosti. Hoće li Jared slučajno nabasati na njih kad budu...?

Nije želio dalje pratiti tu viziju.

Osvrnuo se po kuhinji i razmislio o danima nakon Alixina dolaska. Činili su tako obične stvari: kupovali namirnice, zajedno pripremali jela, radili bok uz bok. Ona je u poslu imala sposobnost gledati unaprijed, vidjeti kako i zašto neko rješenje neće funkcionirati. Bio je to dar koji je i Jared posjedovao, ali iz iskustva je znao da se tek mali broj ljudi može time pohvaliti.

Ali ništa od toga zapravo nije bilo važno.

Sve u svemu, imalo je smisla pustiti Alix i Wes da sutrašnji dan provedu zajedno. Zapravo, za sve bi bilo dobro da se njih dvoje zbliže. »Dobro, vraga!« promrmljao je Jared i izišao iz kuće. Trebao se istuširati, pa obaviti nekoliko telefonskih poziva. Dan sunovrata je započinjao mimohodom starih automobila, a on je točno znao gdje bi jednoga takvoga mogao nabaviti.

148

mart@& nymphe

Deseto poglavlje Kad se probudila, Alix je začula glasove. Jedan je bio nepogrešivo duboko Jaredovo mumljanje, a drugi je pripadao ženi.

Kratko je ležala na kauču, pitajući se je li glas koji je čula prije toliko vremena bio njegov. Čula je Jaredov smijeh, ali tek ovlaš, ne onakvu vrstu smijeha koji dopire duboko iz osobe i tako je zarazan da izaziva ovisnost. Takav je bio smijeh kojega se sjećala.

Okrenula je glavu, ugledala gomilu knjiga i papira na podu i nije mogla suspregnuti osmijeh. Bilo je veličanstveno raditi s njime! Bio je sklon poslušati tuđe mišljenje, prepun znanja i iskustva i... i seksi, pomislila je. Ali tu je misao pokušala zatomiti. Ako bi mu se previše približila, on bi se odmah povukao. Činilo se da je njezin dojam kako ga ona zanima kao žena bio pogrešan.

Nije sebe mogla natjerati da ga upita ima li djevojku. To nije bio njezin posao.

Kad je čula kako se stražnja vrata otvaraju i zatvaraju, skočila je s kauča i otrčala prema stubama. Znala je da mora užasno izgledati i trebalo joj je vremena da se uredi. Osim toga, jedva je čekala Izzy reći o svemu što se događalo.

Kad se našla na katu, Alix je nazvala Izzy, ali oglasila se njezina govorna pošta.

Namrštila se. Već danima nije razgovarala sa svojom prijateljicom niti dobivala odgovore na svoje poruke.

Prve noći nakon večere s Kingsleyjem — ono »gospodin« je negdje usput zaboravila — razgovarala je s ocem i rekla mu za izdašne isprike koje je primila zajedno s cvijećem. »Samo isprika?« upitao je njezin tata. »Ništa više? Nije bilo nepriličnih aluzija i dodira?« Ovo posljednje je izgovorio kao da iznosi svoje najgore strahove. »Ne, oče«, svečano mu je uzvratila, »još sam uvijek djevica kao što sam bila prije nego što sam upoznala Velikog Zločestog Kinglseyja.« »Alixandra«, upozorio ju je otac.

149

mart@& nymphe »Oprosti«, rekla je. »Jared Kingsley se prema meni odnosi s apsolutnim i potpunim poštovanjem. Je li tako bolje?« »Drago mi je to čuti«, rekao je Ken. Alix je poželjela reći »Meni nije«, ali je odustala.

Otad se više nije čula s ocem, ali je znala da su pred njim bili završni ispiti i diplome, dakle bio je veoma zaposlen.

Međutim, brinula ju je Izzy. Alix joj je poslala još jednu pisanu poruku, ostavila joj glasovnu poruku na govornoj pošti i otišla se istu- širati.

Dala je sebi dosta vremena za odijevanje, sređivanje frizure i šminke, premda se pitala treba li se uopće time gnjaviti. Hoće li ga danas vidjeti? Prvoga od tih posljednjih četiri dana dovršili su plan za kuću njegova rođaka. Na kraju su pronašli kompromis između njezinih i njegovih zamisli; njegova mansardna okna; njezin prozorima ostakljen dodatak. Iznenadio ju je dobrim poznavanjem uređenja vrta, o čemu je Alix malo toga znala. »Stekao sam to razgledavanjem mnoštva vrtova i ispijanjem mnoštva piva s dizajnerima eksterijera«, rekao joj je.

Alix je poželjela reći »i ja volim pivo«, ali bojala se da bi ga takva primjedba mogla natjerati da se opet povuče.

Nakon što su se napokon dogovorili kako preurediti rođakovu kuću, suočili su se s činjenicom da su gotovi. Više nije bilo razloga za zajednički rad. Nije bilo razloga za ostajanje u istoj prostoriji, rame uz rame.

Alix je trebalo punih trideset sekunda da otrči na kat i donese debelu mapu svojih fakultetskih crteža. Kad je prvi put shvatila da će upoznati Jareda Montgomeryja, zapravo živjeti u njegovoj blizini, maštala je o svim čudesnim stvarima koje će joj on reći o njezinu radu — baš kao što su profesori činili.

Ali Jared ih je brzo prelistao i rekao: »Imate li išta originalno?« Alix se na trenutak osjetila poput male djevojčice. Poželjela je otrčati i negdje se skriti i isplakati. I željela je nazvati svoju najbolju prijateljicu i reći joj kakav je zapravo kreten taj Montgomery.

150

mart@& nymphe Ali već sljedećeg trenutka je opet postala profesionalna i počela braniti svoj rad. Kad je ugledala njegov blagi smiješak, shvatila je da ju je zapravo na to natjerao.

Jedan za drugim, razgledavali su crteže i kidali ih. Jedino ako bi mu mogla ponuditi dobre razloge za neko rješenje, on bi gunđajući priznao da je to ostvarivo. Ali Alix je zapravo ljutilo to što je gotovo uvijek on bio u pravu.

Njegovo oko za proporcije i intuicija za dizajnerska rješenja bili su savršeni. Kao što je to njezin otac često govorio: »Darovitost ne možeš naučiti«, a darovitosti je Jared Montgomery imao u izobilju.

Pod njegovim vodstvom izmijenila je gotovo sve što je nacrtala — i sve su to bila samo poboljšanja.

Ali zadnjega je dana — na Alixino zaprepaštenje — izvadio planove kuće koju je projektirao za klijenta u New Hampshireu. Dotad su se već bili prilično upoznali kroz rad i zajedničke objede, pa čak i spavanje u istoj prostoriji. Unatoč tome, oklijevala je izreći ikakvu kritiku na račun njegova rada, jer on je uistinu bio izvrstan. Da će on — unatoč svim promjenama imena, ipak je on bio onaj Jared Montgomery — tražiti njezino mišljenje, na trenutak ju je ostavilo bez riječi. »Nemate mi ništa reći?« »Savršena je«, šapnula je, a vanjskim izgledom je to uistinu bila. Ali tada je vidjela tlocrt. Duboko je udahnula i odvažila se. »Dnevni boravak je na krivom mjestu«, rekla je i krenuli su od toga.

Sada kada su bili doista gotovi s planovima, zapitala se hoće Ii se on vratiti u gostinsku kuću i nastaviti raditi sam. Nekoliko je puta spomenuo kuću u Kaliforniji koju je morao projektirati i Alix se morala truditi da ne spomene nešto o svojem vlastitom projektu. Ali u kapelici koju je nacrtala bilo je nečega toliko osobnog da o njoj nije željela čuti nikakve kritike.

Nagonski je izvukla svoj kovčeg ispod kreveta, otvorila ga i izvadila malu maketu. Još je uvijek bila toliko zadovoljna njome da ne bi mogla podnijeti nečije primjedbe kako je nagib krova pogrešan ili da je zvonik previsok ili prenizak. Sviđala joj se baš ovakva kakvu je načinila.

151

mart@& nymphe Ustavši, s maketom na dlanu, podigla ju je prema portretu kapetana Galeba. „Što ti misliš?« upitala je. »Sviđa li ti se ili ne?« Naravno, uslijedila je tišina i Alix se nasmiješila na pomisao o mogućnosti nekakvog odgovora. Okrenula se vratiti maketu u kovčeg, ali je opet pogledala u portret. »Ako ti se sviđa baš ovakva kakva jest, učini da se nešto pomakne.« Istoga je trena fotografija koja je prikazivala dvije žene opet sa stola pala na debeli tepih.

Alix je na trenutak osjetila laganu vrtoglavicu zbog toga što se dogodilo.

Rekla je sebi da je to što je slika pala baš kad je ona postavila pitanje samo slučajnost, ali zapravo nije u to vjerovala.

Sjela je na rub kreveta još uvijek držeći maketu. »Pretpostavljam da ti se sviđa«, rekla je. Bilo joj je drago kad na njezine riječi nije bilo nikakvog odgovora. »I, čini se da živim u kući koju opsjedaju duhovi.« Nije o tome željela previše razmišljati. Nakon nekoliko dubokih uzdaha je ustala, spremila maketu u njezino skrovište i pošla prema vratima.

Ispod vrata je bila gurnuta bijela omotnica poput one priložene uz sunovrat. »Zašto mi nisi rekao za ovo?« glasno je izgovorila i odmah se trgnula. »I ne usuđuj se odgovarati mi na to pitanje. Jedan sablasni odgovor dnevno je sve što mogu podnijeti.« Otvorila je omotnicu i ugledala prepoznatljiv rukopis. Želite li sa mnom poći osloboditi iz sužanjstva jedan stari kamionet ?

Alix se morala nasmijati tome i malo zaplesati po sobi. »Oh da, baš bih voljela«, rekla je naglas, plešući prema portretu kapetana Caleba. »Jesi li i ti sretan zbog ovoga?« upitala je pogledavši ga, a zatim dodala: »Nemoj sada nešto bacati uokolo.« Bilo joj je drago što se u sobi nije ništa pomaknulo. Nakon kratkog sabiranja, zaputila se u prizemlje. Kao i prije, Jared je sjedio u dnevnom boravku i čitao novine. Svi njihovi papiri i nacrti bili su uklonjeni s poda i uredno složeni na police. »Jeste li gladni?« upitao je ne podižući pogled.

152

mart@& nymphe »Skapavam. Jesmo li kupili kakvih žitarica?« »Ne«, rekao je, odložio novine i pogledao je.

Pomislila je da mu je u oku primijetila neku iskru, ali nje je brzo nestalo. »Ako želite razmutiti jaja, ja mogu prepeći kruh. Toby je poslala nešto džema koji je sama pripravila.« »Toby koju svi vole sama pripravlja zimnicu?« »I sama peče. Pripravlja takvu pitu od borovnica da ćete od nje poželjeti zaplakati. Mislim da u nju stavlja cimeta.« »Kad ćete se vas dvoje vjenčati?« »Toby je daleko predobra za nekoga poput mene. Cijelo vrijeme bih imao osjećaj da se moram lijepo ponašati.« »Bez krađa starih kamioneta?« »Definitivno«, rekao je Jared, smiješeći joj se.

Kad su krenuli prema kuhinji, Alix je zazvonio mobitel. Pogledala je, nadajući se da je to Izzy, ali bila je to samo reklama za prodaju rabljenih vozila. Prekinula je vezu. »Nešto nije u redu?« upitao je Jared.

Rekla mu je da se već danima nije čula s prijateljicom i da to nije uobičajeno. »Jeste li zabrinuti za nju?« upitao je, odlazeći do hladnjaka. »Ne baš, ali voljela bih da mi javi što radi. Jeste li vi gladni?« »Jesam.« Po običaju, funkcionirali su zajedno poput dobro ugodenog stroja, vadeći hranu i odlažući je tamo gdje treba. Kad je Alix uzela tavu, Jared joj je dodao maslac. Već je bio razbio dva jaja u plavu zdjelu za koju se Alix sjećala da su je koristili za mućenje jaja. Kruh je završio u tosteru, a Jared je sjeo za stol.

Za samo nekoliko minuta oboje su sjedili i u šalice dolijevali vrelu kavu.

153

mart@& nymphe »Jesam li ja to jutros ovdje čula neke glasove?« upitala je Alix, a zatim rekla: »Čak i ako je to laž, molim vas, kažite da jesam.« » Što to znači?« Kad bi mu rekla cijelu istinu, morala bi spomenuti i svoju maketu kapelice, a to nije željela učiniti. »Samo to da je još jedna fotografija pala sa stola — i ne usuđujte se reći da je to samo stara kuća puna propuha.« Jared se nacerio kao da je upravo to namjeravao reći. »U starim se kućama uvijek događaju čudne stvari, ali da, jutros je navratila Lexie.« »Molim vas, recite da me nije vidjela onesviještenu na kauču.« »Jest, i željela je čuti sve o vama.« „Što ste joj rekli?« »Da ste me zamalo ubili poslom.« »Vi ste taj koji je...« Zašutjela je i samo odmahnula glavom. »Gdje je savršeni džem savršene Toby?« »Kako sam to mogao zaboraviti?« rekao je i smijući se očima pošao do hladnjaka po staklenku.

Na njoj je bila naljepnica urešena tratinčicama i savršenim rukopi-som ispisan: džem od primorskih šljiva — CLW. »CLW?« Jared je slegnuo ramenima. »Pretpostavljam da su to Tobyni pravi inicijali.« »Pomislila bih da znate sve o njoj.« »Smrtnici se ne mogu nadati toliko visokom dosegu.« Alix je zarežala, ali zapravo se smijala. »Strah me je upoznati to stvorenje.

Smetaju li joj krila dok se kreće?« »Naviknula je na njih, pa ih nekako gurne pod ruke. Jeste li spremni za polazak?« »Ovaj džem je izvrstan. Kakve su te primorske šljive?« 154

mart@& nymphe »Rastu ovdje samoniklo, a tajna o mjestima na kojima rastu prenosi se s koljena na koljeno.« »Pretpostavljam da to znači kako su vama poznata.« »Ne, ali poznata su čovjeku koji opsjeda ovu kuću.« Alix se nasmijala i pošla do sudopera isprati tanjur. »Gdje je taj kamionet koji želite ukrasti i zašto to planirate učiniti?« »Poslužit će za Festival sunovrata, za paradu.« »Kako bi se njime vozile Lexie i anđeoska Toby? Hoće li Wes upravljati?« »Ne, ja ću.« »Mislila sam da vi nećete u tome sudjelovati.« »Lexie me je natjerala da se predomislim. Imate li neke robusnije cipele od ovih? Mislio sam vam, prije nego pođemo po stari kamionet, pokazati neku zemlju koju posjedujem. Nasljeđivana je s jednog Jareda na drugog.« »Tko je Jared?« bez oklijevanja je upitala Alix.

Na sekundu ju je zbunjeno pogledao, a zatim se napola nacerio. »Jared je ime koje dolazi između gospodin i Kingsley.« »Prije ili nakon broja?« »Prije«, odgovorio je još se uvijek smiješeći. »Zapravo, tako me većina ljudi zove. No, osim pijuna u mojem uredu, onih koji su tamo da bi od mene pokupili mudrost.« »Ooooh, fey Jared. Mudri. On je iznad moje razine. Nervozna sam čak i kad samo pomislim na njega.« »A što je s Jaredom Kingsleyjem?« »On mi se prilično sviđa«, rekla je Alix, gledajući ga ravno u oči.

Na trenutak su zurili jedno u drugo. On se prvi pokrenuo i stavio ruku na kvaku. »Pođite preobući cipele, pa se za pet minuta nađimo vani. Ne puštajte me da čekam.« 155

mart@& nymphe »Dobro... Jarede«, rekla je, a zatim izišla iz prostorije i otrčala stubama na kat do svoje spavaonice.

Zatvorila je za sobom vrata i kratko se naslonila leđima na njih. »Pa, kapetane«, rekla je, gledajući preko kreveta u portret, »što mislite o svojem unuku i meni? Nemojte mi na to odgovarati«, brzo je dodala.

Izula je sandale, otvorila veliki ormar da iz njega izvadi tenisice, pa ih obula i vezala vezice. Kad se uspravila, bacila je pogled na portret i odjednom nešto shvatila. Ako je u kući postojao duh, morao je poznavati njezinu majku. »Ja sam Victorijina kći«, rekla je. »Ne sličim joj, osim što možda imamo ista usta, a meni je kosa malo crvenkasta. Nisam darovita kao ona, ali ona je moja majka. Ona... « U prozor je udario kamenčić, pa mu je prišla i otvorila ga.

Jared je odozdo gledao u nju. »Pišete li vi to knjigu? Pođimo!« »Ispravljam pogreške koje ste načinili na kući svojega rođaka. Za to mi treba malo vremena.« Zatvorila je prozor. »Nije baš strpljiv, zar ne?« Otvorila je vrata, a zatim opet pogledala kapetana Caleba i dobacila mu poljubac. »Vidimo se kasnije.« Pohitala je niz stube, dohvatila svoju torbu sa stola i nastavila trčati.

Alix je ušla u kamionet i snažno zalupila vratima. Prije par dana pitala bi se zašto netko tako slavan i vjerojatno bogat poput njega nije sebi kupio novi kamionet. Ali što je dulje boravila na Nantucketu, stari joj se kamionet činio primjerenijim.

Vozio je ulicama, nekih od njih tako uskih da je znala ostajati bez daha. Ali Jared kao da to nije primjećivao. »Oh, dovraga!« promrmljao je.

Alix je podigla pogled da provjeri što ga je to uznemirilo, ali ništa se nije činilo neuobičajenim. Ususret im je dolazio veliki crni terenac, ali u tome nije bilo ničega čudnog. »Što je?« »Došljak s kopna«, rekao je ispod glasa, ali takvim tonom da je ta riječ zazvučala opako, možda čak i zlo.

156

mart@& nymphe Veliki je auto izgledao poput svih ostalih, pa zašto je onda pomislio da je to netko tko ne živi na Nantucketu. »Kako znate?« Uputio joj je pogled koji kao da je govorio: »A kako ti to ne znaš?« Podigao je ruku na naslon sjedišta, ubacio mjenjač u vožnju unazad i vratio se do malog ugibališta uz zavoj ceste.

Dok je vozilo prolazilo pored njih, ona je sa zanimanjem pogledala vozača. U autu je sjedila neka žena bujne sjajne kose, s pola tuceta zlatnih narukvica na ruci, u dizajnerskoj odjeći i s mobitelom zalijepljenim za uho. U prolazu se nije potrudila domahnuti Jaredu i zahvaliti mu što joj je napravio prolaz. Zapravo, nije ih ni pogledala. »Je li ovo odgovor na vaše pitanje?« upitao je Jared.

U samo nekoliko dana provedenih na otoku, Alix se toliko naviknula na prijateljske odnose i pristojnost koji su vladali među stanovnicima da ju je ženina nepristojnost potpuno osupnula. Činilo se kao da stari izudarani kamionet za nju nije niti postojao. »Ljudi s kopna«, u čuđenju je rekla Alix. »Hoće li ih puno doći ovamo?« »Užasno puno!« rekao je Jared, izlazeći s privremenog parkirnog mjesta. »I nitko od njih ne zna voziti. Misle da ih na raskrižju svi ostali vozači moraju propustiti, pa prolaze kroz njega a da pritom niti ne uspore.« Alix se nadala da se on samo šali. Ostatak puta je promatrala okolicu. Dvojila je hoće li se ikad naviknuti na ljepotu kuća na Nan- tucketu.

On je napokon s popločane ceste skrenuo na zemljani puteljak. Okruživali su ih gusto grmlje i povijeni borovi koji su izgledali poput bonsai stabalaca na steroidima. »Ovo im je vjetar učinio?« upitala je. »Da. Nalazimo se na sjevernoj obali, blizu mjesta gdje su se iskrcali prvi engleski doseljenici.« »Ovdje su živjeli vaši preci?« Potvrdno je kimnuo glavom. »Ovdje u blizini su izgradili kuće, ali luka je za velikog nevremena morala ostati zatvorena, pa su se premjestili dalje.« »A luka je sve.« 157

mart@& nymphe »Ne, more je sve«, rekao je, a zatim citirao: »Dvije trećine ovog od kopna i vode sazdanog globusa pripadaju Nantucketu. Jer more je njegovo; on njime vlada, kao što carevi vladaju carstvima. To je Melville rekao za nas.« »Ah, da. Moby Dick. U vrijeme kad su veličali ubijanje kitova.« »Moja obitelj ne«, rekao je Jared, zaustavio vozilo i ugasio motor. Izišli su iz kamioneta. »Tako je. Kapetan Caleb se bavio trgovinom s Kinom. Zašto se to nije nastavilo? Ili jest?« »Opijumski ratovi«, rekao je on. »Moram s vama o nečemu razgovarati.

Koliko...?« Prekinuo je u pola rečenice jer mu je zazvonio mobitel. Izvadio ga je iz džepa i provjerio tko zove. »Oprostite, ali moram primiti ovaj poziv. More je u onom smjeru.« »Naravno«, rekla je ona. Pred njome se pružala uska staza i ona se spustila njome. Biljke koje su je okruživale bile su otporne i snažne. Otprilike kao i stanovnici Nantucketa, pomislila je i pokušala zamisliti što su prvi doseljenici pred sobom vidjeli. Doista će morati pročitati pokoju knjigu o prošlosti Nantucketa.

Na kraju staze nalazila se jedna od mnogih lijepih pješčanih plaža koje su okruživale otok i koje je vidjela na fotografijama. Nikad nije pripadala onima koji su se voljeli izležavati pod jarkim suncem i ništa ne činiti, ali na ovoj je plaži čovjek mogao, hm, razmišljati. »Sviđa vam se?« Okrenula se i ugledala Jareda kako stoji do nje, pogleda uprtog u ocean. »Da, sviđa mi se. Je li se ovdje nalazila neka kuća?« »Dođite«, rekao je on, »pokazat ću vam.« Pošla je za njim niz usku stazu usječenu kroz nisko oštro grmlje i primijetila da je tlo prekriveno pijeskom. Palo joj je na um da bi čovjek, gdjegod na otoku počeo kopati, naišao na taj pijesak.

On je zastao na velikoj čistini na kojoj su se vidjele tek naznake da je ovdje nekoć stajala kuća.

158

mart@& nymphe »Zar je kuća srušena?« »Izgorjela je«, rekao je Jared. »Nedavno?« »Početkom devetnaestog stoljeća.« Dok ga je ona odmjeravala pogledom, pošao je do golemog bora i sjeo na tlo pokriveno mekanim iglicama.

Alix je sjela do njega, ali ne preblizu. Pomislila je kako se on čini užasno ozbiljnim. »Željeli ste o nečemu razgovarati sa mnom?« »Da«, rekao je, »ali najprije onaj poziv koji sam dobio? Bio je od moga tajnika u New Yorku.« »Morate se vratiti«, rekla je bez razmišljanja. »Ne.« Nasmiješio joj se. Zvučalo je kao da ne želi da on ode. »Što vam je rekla?« Alix je bila pomalo postiđena zbog načina na koji je to rekla. »On. Moj tajnik je muškarac po imenu Stanley. Nosi leptir-mašnu i prava je elektrana učinkovitosti. Zatražio sam od njega da otkrije što je s vašom prijateljicom. »Zar jeste?« upitala je, iznenađena. »Jesam, i Izzy se nalazi na Djevičanskim otocima.« »Šalite se.« »Stanley se nikad ne šali. I ne griješi. Nazvao je Izzynu majku i ona mu je rekla da Garyjeva majka... « »Glennova majka.« »Glennova majka toliko izluđuje Izzy da ju je na neko vrijeme sklonio od nje.« »Nije ona jedini krivac. Niti s Izzynom majkom nije baš lako živjeti.«

159

mart@& nymphe »To mi je i Stanley rekao. Kako ispada, nakon što je Glenn svojim i Izzynim roditeljima saopćio da ih neće pozvati na vjenčanje ako ne ostave Izzy na miru, oba su roditeljska para platila putovanje. Ipak, Izzyn mobitel tamo ne može raditi, a poziv putem hotelskog telefona je veoma skup.« »Ona i Glenn uopće nisu bogati i Izzy ne bi željela stvarati račune koje bi njihovi roditelji morali plaćati.« »Pretpostavio sam to, pa je zato Stanley organizirao da vašoj prijateljici iz lokalne trgovine dostave mobitel s bonom za međunarodne pozive. Trebala bi s vama vrlo brzo stupiti u kontakt.« Alix ga je šutke promatrala. Okrenuo je glavu od nje, tako da mu je vidjela samo profil. »Još jedna ljubaznost s vaše strane«, blago je rekla. »I, ja ću vam platiti za taj mobitel.« »Bit će to vjenčani dar. Osim toga, tako je Stanley imao što činiti.« »Hvala vam«, rekla je. »Puno, puno vam hvala.« Nagnula se naprijed kao da će ga poljubiti u obraz, ali on je okrenuo glavu na drugu stranu, tako da je opet sjela natrag. Dobro, pomislila je. Prijateljstvo. Morat će pokušati upamtiti da je to ono što Jared želi. »Neprestano za mene činite lijepe stvari«, rekla je. »Cvijeće, a sada i telefon.

Ne znam kako vam se mogu odužiti za to.« Nakon kraće šutnje, rekao je: »Jeste li pročitali oporuku moje tete?« »Nisam. Majka me je nazvala i dala mi broj odvjetnika. Rekla je da ima neke spektakularne i čudesne vijesti za mene i da će me to učiniti strašno sretnom.« Nasmiješivši se, Jared ju je opet pogledao. »To baš zvuči poput Victorije.« U njegovu je glasu bilo toliko privrženosti da je Alix preplavio val nečega veoma sličnog ljubomori. Pokušala je to obuzdati, ali u glavi joj je bljesnula misao da bi njezina majka mogla biti razlogom zašto se Jared drži podalje od nje. Baš to je Izzy rekla kad je prvi put ugledala Victorijinu sobu. Ali Alix je tu misao izbacila iz glave. »Pretpostavljam da vam odvjetnik nije spomenuo Valentinu«, rekao je.

160

mart@& nymphe »Spomenuli ste njezino ime i ranije, ali ja o njoj ne znam ništa.« »Moj djed...« Jared je zastao u pola rečenice. »Znate onaj portret u spavaonici tete Addy? Mislim, u vašoj spavaonici?« »Portret kapetana Caleba? Pretpostavljam da bi vam on mogao biti pradjed, ali u nekom dalekom koljenu.« »Unatrag pet naraštaja«, rekao je Jared. »Želite li čuti njegovu priču?« »Naravno.« Mjesto na kojem su sjedili pod onim povijenim stablom bilo je jako tiho, a sunce je obasjavalo mjesto na kojem se nekoć nalazila kuća. »Valentina Montgomery je rođena na kopnu«, rekao je Jared. »Ovamo je došla početkom devetnaestog stoljeća, u posjet staroj teti koja se bila udala za pomorskog kapetana s Nantucketa. Teta je bila udovica i invalid i Valentina je skrbila o njoj.« Jared je nastavio priču. Mlad i lijep kapetan Caleb Kingsley bio je odsutan kad je Valentina stigla. Bio je na jednom od svojih putovanja u Kinu te stekao ugled dovoženjem ekskluzivne robe koju je po veoma visokim cijenama prodavao trgovinama diljem Istočne obale. »Imao je ukusa«, rekao je Jared. »To ga je istaknulo i učinilo bogatim.« Pojasnio joj je da su se drugi koji su putovali u Kinu vraćali s najjeftinijim stvarima koje su mogli pronaći, kako bi ostvarili što veći profit. Ali Caleb je tražio ljepotu i, kao rezultat toga, do svoje trideset treće godine bio je bogat čovjek. Postao je vrhunski ulov na otoku na kojem je bilo mnogo udovica. »On i Valentina su se zaljubili i namjeravali se vjenčati«, rekao je Jared, »ali Caleb je želio poći na još jedno, posljednje putovanje.« »Nisu li ta putovanja trajala godinama?« upitala je Alix. »U pravilu, između tri do sedam godina.« »Dakle, dogovorili su se čekati dok se on ne vrati?« »Da.« Jared se nasmiješio. »Ali nisu baš na sve čekali. Kad je Caleb otputovao, Valentina je iščekivala njihovo dijete.« 161

mart@& nymphe »Oh, Bože«, rekla je Alix. „Što je učinila?« Jared nije Alix mogao reći da je tu priču slušao cijeloga života i da je, bez obzira koliko mu je puta njegov djed ispričao, uvijek to činio strastveno — i gnjevno. »Valentina se udala za Obeda Kinglseyja, Calebova rođaka. Nitko to zasigurno ne zna, ali pretpostavljalo se da je to učinila kako bi djetetu dala prezime Kingsley. Ili možda zato da bi mogla ostati na otoku i ovdje odgajati svoje dijete.

Ili...« »Ili što?« »Možda su je ucijenili ili joj na neki način zaprijetili. Shvaćate, Valentina je imala recept za Kingsleyjev sapun. Otkrila je način kako iskoristiti glicerin za izradu blagog, prozirnog sapuna — a bilo je to u vrijeme kad se za osnovu još koristila lužina.« »Koža me zaboli čak i na samu pomisao o tome«, rekla je Alix. »Valentina je nekoliko godina proizvodila sapun i prodavala ga u Obedovu dućanu. Nakon što su se vjenčali, on je počeo proizvoditi sapun na veliko i slao ga u prodaju na kopno. Kakav god bio, ipak je bio izvrstan poslovni čovjek.« Alix je ujaredovu glasu primijetila podrugljivost; kao da je govorio o događajima koji su se tek nedavno zbili. »Samo mu je trebao proizvod koji će prodavati«, rekla je, hrabreći ga da nastavi. Po njegovu je tonu Alix mogla zaključiti da priča vodi tragediji. Ali opet, tragična je bila već i udaja za čovjeka kojega ne voliš, samo da bi ti dijete dobilo prezime. »Sapun...?« započela je, ali onda oklijevajući zastala. Još se jednom prisjetila majčina romana o carstvu sapuna. Bio je to proziran sapun oplemenjen mirisom divljeg jasmina, koji je porodici donio veliko bogatstvo. Ali, nije li ta priča bila ispričana gledano očima druge supruge? „Što se dogodilo Valentini?« »Ne znamo«, rekao je Jared. »Rodila je sina, dala mu ime Jared Montgomery Kingsley i...« »On je bio prvi?« »Tako je«, rekao je Jared.

162

mart@& nymphe »Što se dogodilo kad se kapetan Caleb vratio i doznao da mu se djevojka udala za rođaka?« »Caleb se nije vratio. S oštećenim brodom kojem su trebali mjeseci popravaka nalazio se u luci u Južnoj Africi, kad mu se ondje pojavio brat, doplovivši drugim brodom.« »Stanovnici Nantucketa su bili vlasnici oceana.« »Jesu.« Jaredovo lice je bilo ozbiljno. »Calebov brat Thomas je na povratku kući pristao ondje kako bi vidio brata. Razmijenili su novosti i Caleb je doznao da je Valentina šest mjeseci nakon udaje rodila sina. Caleb je znao da je dijete njegovo i odmah naslutio zbog čega se udala za Obeda. Želio je odmah poći kući, pa je nagovorio brata da zamijene brodove. Thomasov je brod bio mnogo brži od Calebovog i već spreman za isplovljavanje. Caleb je napisao oporuku, ostavljajući sve što je imao Valentini i njezinu sinu, a zatim je bratovim brodom krenuo kući. Ali brod je upao u oluju i potonuo, zajedno s cijelom posadom.

Prošla je gotovo godina dana prije nego što se Thomas vratio kući Calebovim brodom krcatim vrijedne robe iz Kine koja je u cijelosti pripadala Valentini i njezinu sinu. Preselili su se odavde u novu kuću na Kingsley Laneu i godinu dana kasnije Valentine više nije bilo. Jednostavno je nestala. Obed je rekao da je pobjegla i ostavila njega i svojega sina. Ali nitko Valentinu nije vidio kako napušta otok. Neki su ljudi sumnjali, ali opet, nitko nije imao opravdanog razloga ne vjerovati Obedu. Svi su ga žalili i, nekoliko godina kasnije, on se opet oženio.« »Dakle, dijete je sve naslijedilo.« »Sve. A kako Obed i njegova druga žena nisu imali djece, dječaku je pripao i Kingsleyjev sapun. Bio je veoma bogat mladić.« »Ali bez roditelja«, rekla je Alix. »Kad se bolje pogleda, i nije bio baš tako bogat.« Jared se okrenuo prema njoj i blago joj se nasmiješio. »Imate pravo«, rekao je. »Ništa na svijetu ne može nadoknaditi taj gubitak.« Kratko su se promatrali, osjećajući na sebi lagani povjetarac s mora koje je okruživalo Nantucket, ali tada je Jared ustao i trenutak je zauvijek prošao.

163

mart@& nymphe »Vi biste trebali otkriti što se dogodilo Valentini«, rekao je. „Što bih trebala?« upitala je Alix, pa i ona ustala. »Trebate otkriti što se dogodilo Valentini. To je Velika Kingsleyjeva tajna.« »Ta je žena nestala prije više od dvjesto godina. Na koji bih način ja to trebala istražiti?« Jared se zaputio stazom natrag prema kamionetu s Alix za petama. »Pojma nemam«, rekao je. »Teta Addy je ostavila kutije prepune papira prikupljenih od različitih rođaka, ali nitko nije uspio razotkriti tajnu. Ona je uvijek govorila da je tajna umrla s Obedom. « Došli su do kamioneta. »Da raščistimo«, rekla je Alix. »Vaši su preci godinama pokušavali to razriješiti, ali nisu uspjeli. I sada žele da ja, koja sam — jedva se usuđujem to reći — došljak s kopna, otkrijem što joj se dogodilo? Je li tako?« »Upravo tako. Brzo shvaćate. I k tome, vidio sam da ste pametni. Ponekad jeste malo brzopleti pa neke stvari činite krivo, ali imate mozga.« »Ja brzopleta? Vi ste se jutros nabacivali kamenjem na moj prozor i požurivali me da se preobujem.« »Bojao sam se da ste u dugom razgovoru s kapetanom za kojim ste toliko ludi.« »Rekla sam mu da šuti o tome.« Jaredu su se oči raširile. »Razgovarali ste s njime?« »Samo sam mu slala poljupce. Naš je odnos čisto fizički.« »Kladim se da mu se to sviđa«, promrmljao je Jared, sjedajući u kamionet do Alix.

Dok je on okretao kamionet i kretao nazad na popločanu cestu, ona je sjedila u tišini razmišljajući o njegovim riječima. Toliko je duboko razmišljala o onome što joj je rekao da uopće nije obraćala pažnju na to kamo idu.

164

mart@& nymphe Na umu joj je bila jedino priča koju je upravo čula. Dvoje duboko zaljubljenih ljudi, ali koji su se dogovorili godinama čekati. Alix nije mogla ni zamisliti da se to dogodi u suvremeno doba. Caleb i Valentina su barem neko vrijeme proveli sami. Je li to bilo u noći prije njegovog odlaska? U jednoj divljoj, strastvenoj noći? Možda i jesu odlučili pričekati do Calebova povratka s putovanja, ali te posljednje noći Valentina se prikrala u njegovu sobu i razvezala uzice svoga korzeta i... »Stigli smo«, rekao je Jared. »Izgledate kao da ste miljama daleko.« Alix se povratila iz transa i pred sobom ugledala kuću, novu, prilično modernu, ali koju definitivno nije projektirao Montgomery. Iza nje se u nedogled pružalo more. »Razmišljala sam o priči koju ste mi ispričali. Moja je majka pisala o čovjeku koji je na sapunu izgradio svoje carstvo.« »Je li?« upitao je Jared. „Što je rekla o tome gdje je dobio recept?« »Ne sjećam se. Odavno sam to čitala, ali čini mi se da pamtim kako je postojala i druga žena. Sally?« »Sušan«, rekao je Jared i oštro je pogledao. »Što ne znači da je vaša majka pisala o mojoj obitelji.« Alix je poželjela sarkastično primijetiti da, unatoč tome što je njezina majka toliko vremena provodila na Nantucketu, on još uvijek ne vjeruje da je pisala o tom mjestu. Ali obuzdala se, odjednom shvativši da se Jaredu nije sviđala zamisao da se minule strasti i tajne njegove obitelji javno izlože svijetu. »Koji je naslov te knjige o sapunu?« upitao je. »Dovijeka ... « Pogledala ga je. »Dovijeka što? Dovijeka praveći mjehuriće od sapunice?« Nije se šalio.

Zapravo, izgledao je kao da mu se sve to gadi. »Na moru«, tiho je rekla. »Dovijeka na moru.« »Izvrsno«, promrmljao je. »A na ploči na mojoj kući piše...«

165

mart@& nymphe »MORU, DOVIJEKA«, sa suosjećanjem je rekla Alix, istodobno pomislivši: O, mama, što si to učinila? »Možda je to slučajnost. Kingsleyjev sapun je nekoć bio slavan, pa je mama možda... « Jared ju je pogledao ispod oka. »Zbilja mislite da je to slučajnost?« Alix je krenula reći da je to moguće, ali se predomislila. »Mislim da je moja majka provodila jedan cijeli mjesec godišnje s tetom Addy izvlačeći iz nje cijelu povijest porodice Kingsley. Zatim je jedanaest mjeseci pisala priče koje su postajale uspješnice. To je ono što doista mislim.« Činilo se kao da joj Jared namjerava nešto na to odgovoriti, ali onda je samo otvorio vrata kamioneta i izišao van.

Alix je pomislila: On zna mnogo više o ovome nego što govori. »Dođite«, rekao je Jared. »Trebamo uzeti taj stari kamionet.« Bilo je mnogo pitanja koja mu je Alix poželjela postaviti, ali pretpostavila je da joj on ovoga časa neće dati odgovore. »Ne može biti stariji od vašega.« Blago se nasmiješio. »Stariji je čak i od mene.« »Dakle, prava starina«, rekla je Alix, pohitavši da ga dostigne.

Pomislila je da će se nasmijati njezinoj šali, ali umjesto toga ju je pogledao tako kao da želi priznati koliko je star. Istini za volju, pogled mu je bio pomalo zastrašujući, ali prisjetila se što joj je rekla ona žena u trgovini pićima, da ne treba dozvoliti Jaredu da je zlostavlja. Alix se još više uspravila i suprotstavila mu svoj pogled koji je govorio: »Hajde, da vidimo. Mogu se s time nositi.« Osjetila je veliko zadovoljstvo kad je na njegovu licu primijetila blagi osmijeh, prije nego je okrenuo glavu od nje. Pratila je njegove krupne korake kada se preko šljunka zaputio do garaže.

Kad su stigli do nje, podigao je poklopac kutije s alarmnim uređajem i utipkao brojeve. Vrata su se počela podizati.

Alix je promatrala kuću. »Možda je vlasnik vaš prijatelj, ali vi niste projektirali ovu kuću.« »Projektirao sam mu jednu u Arizoni.« 166

mart@& nymphe »Kuću Harwood?« Dah joj je zastao u grlu. »Tako je.« » Oh «, rekla je Alix promatrajući ga ustreptalim očima. »To mi je jedna od najdražih. Ta kuća kao da izvire iz pustinje kako bi bila dijelom nje.« »I trebala bi biti. Još uvijek imam ožiljke na leđima na mjestu gdje sam naletio na kaktuse. Proklete stvari! Gore su od udica za tune.« Ušla je za njim u garažu. »Dakle, tamo ste dosta vremena proveli u proučavanju zemljišta? Koliko dugo ste ostali? Jeste li imali problema s vlasnikom oko dobivanja dozvole za izgradnju onog kosog krova? Tamo su krovovi obično ravni, ali vaš... « Zašutjela je jer ju je Jared oštro pogledao. »Na otoku smo«, rekao je. »Ali upravo smo dane proveli u zajedničkom projektiranju kuća i.. .« Kad je nastavio zuriti u nju, Alix se morala nasmijati. »Dobro, pobijedili ste.

Više nema priča o poslu. Trebala bih razmišljati o Valentini i o duhu koji neprestano ruši stvari po mojoj sobi — odnosno, onda kad me ne ljubi — a tu je i Izzy čije vjenčanje moram organizirati. To što nisam profesionalni istražitelj niti organizator vjenčanja, čini se, nikome nije bitno.« »Svi u vas imaju veliko povjerenje. Što mislite o kamionetu? Naravno, ako možete dovoljno dugo prestati prigovarati da biste ga pogledali.« Bio je u pravu u tome da ga nije niti ovlaš pogledala. Bio je star, s velikim zaobljenim odbojnicima, bijelim trakama na gumama i velikom prednjom maskom. Vjerojatno je potjecao iz tridesetih godina prošlog stoljeća, ali je bio u savršenom stanju i svijetloplave boje, toliko sjajne da se činila vlažnom. »Lijepo.« Rukom je pogladila odbojnik. »I vi ćete ga voziti na paradi?« Poželjela ga je upitati tko će se voziti s njime. »Da, ja ću ga voziti«, rekao je i pogledao je kroz prozore kamioneta. »Toby i Lexie će vam pomoći oko planova za vjenčanje. A ja vam mogu pomoći s djedovim papirima. Naravno, ako želite poraditi na njima. U oporuci tete Addy piše da ne morate.«

167

mart@& nymphe Nije mogla suzbiti val elektriciteta koji joj je prožeo tijelo na pomisao o nastavku rada s njime. Na um joj je pala jedna zamisao. »Znam da je ono što se dogodilo kapetanu Calebu i Valentini bila velika tragedija, ali to je bilo tako davno. Kakve to veze ima sada?.« Jared je skrenuo pogled ustranu, kao da ima problema s pronala-ženjem pravog odgovora. »Je li u pitanju sapun?« upitala je. »Sapun?« »Ako možete dokazati vlasništvo nad receptom, bi li to značilo da je tvrtka još uvijek vaša?« Oči su joj se raširile. »Ili možda još uvijek posjedujete Kingsleyjev sapun?« Jared se nasmiješio. »Brat tete Addy, Jared Peti, prodao je tvrtku, recept i sve ostalo, a zatim sve spiskao do zadnjeg penija.« Podigao je poklopac motora i pogledao pod njega.

Alix je stajala uz njega. Motor je bio čist kao i vanjština vozila, ali ona nije gledala u njega. Nije li radnja jednog od majčinih romana govorila o sličnom nitkovu koji je potrošio obiteljsko bogatstvo? Vratila se mislima u sadašnjost. »Onda, zašto svi žele doznati što se dogodilo Valentini?« »Možda je teta Addy obećala Calebu da će to doznati. Tko zna?« »Nije bila toliko stara.« Alix ga je slijedila do stražnjeg dijela kamioneta. »Čekajte čas. Ne vjerujete valjda u ono što je Dilys rekla orazgovorima tete Addy s duhom, zar ne?« Podigao je pogled s kamioneta. »Želite li vidjeti unutrašnjost kuće?« »Pokušavate li me to odgovoriti od postavljanja pitanja o vašoj porodici? Ima li tu mnogo tajni?« »Walt Hartwood me nagovorio da u ovoj kući projektiram spavaonicu za njegovog unuka. Izgleda poput unutrašnjosti starog kitolovca. Ili barem njezine filmske verzije. A fotografije sobe nikad nisu objavljene u bilo kojoj knjizi.«

168

mart@& nymphe Alix je silno željela doznati više o Valentini i Calebu, pa čak i o Obedu. I željela je definitivno otkriti kako je njezina majka toliko doznala o svim Kingsleyjima. Je li teta Addy mogla znati toliko puno o porodici ? Unazad sve do osamnaestog stoljeća. To se nije činilo vjerojatnim. I zašto je baš od Alix zatražila da provede to istraživanje? Zašto ne od njezine majke? Ali opet, njezina bi majka vjerojatno za to unajmila nekoga iz instituta Smithsonian.

Ali koliko god pitanja Alix željela postaviti, znala je da bi joj ovo mogla biti jedina šansa da vidi sobu — interijer — koji je projektirao Jared Montgomery.

Znala je da joj pokušava odvući pažnju, ali ipak... »U pretincu svoga kamioneta imam Nikon od šesnaest megapiksela«, rekao je. »Možete snimiti fotografija koliko god želite.« Alix je zurila u njega. »Mislite li da bi ih vaša prijateljica Izzy željela vidjeti?« rekao je, mameći ju. »Dobro, pobijedili ste«, rekla je Alix. »Povedite me do sobe. Jeste li projektirali mnogo interijera?« »Na otoku smo«, rekao je. »Nema pitanja.« »Baš ste pravi štakor, zar ne?« »S dugačkim, snažnim repom«, rekao je i krenuo ispred nje.

Alix mu je promatrala leđa dok je odlazio i složila se s njime. Doista snažno izgleda.

Alix je ocijenila da je unutrašnjost kuće veoma obična. Veliki su prozori gledali na more i to je bilo lijepo, ali baš ništa u kući nije bilo jedin-stveno, ili čak posebno zanimljivo. Stropni ukrasi su bili neukusni, a drvenarija je naručena iz kataloga.

Ipak, primijetila je da su kuhinjski ormarići veoma skupi, izrađeni u Njemačkoj, da je granit prošaran fosilima i da su sve pločice ručno rađene.

Učinilo joj se čudno što su zidovi obloženi kamenim pločama, ali mramor je bio porijeklom iz Carrare.

169

mart@& nymphe Opet je pogledala Jareda. »Hoće li vam smetati ako upitam koliko je vaš prijatelj platio ovu kuću?« »Dvadeset.« Alix je trebalo neko vrijeme prije nego što je opet mogla zatvoriti usta. »Dvadeset milijuna dolara? Američkih dolara? Njih dvadeset?« »Tako je.« »Zaboga, zašto je toliko koštala?« »Jer je na Nantucketu.« »To znam. Ali da je u Indiani... « »Da je u Indiani, ne bi koštala niti milijun«, rekao je. »Ali na Nantucketu je.« »Da, i uz samo more, ali nije li dvadeset milijuna malo preskupo?« »Ne ako se kuća nalazi na Nantucketu«, odlučno je rekao. »Dobro«, rekla je, »koliko bi ova kuća koštala da je, recimo, na Martha’s Vineyardu?« »Tko je ona?« »Ne znam tko je bila Martha. Govorim o otoku koji se nalazi otprilike trideset milja zapadno odavde.« »Nikad nisam čuo za to mjesto.« Okrenuo se i pošao niz hodnik.

Alix je na trenutak ostala stajati, odmahujući glavom, a zatim za njim krenula na kat vidjeti sobu koju je projektirao da izgleda kao kapetanova odaja.

170

mart@& nymphe

Jedanaesto poglavlje Dok su napuštali kuću, Alix se saplela na trijemu i pala Jaredu u naručje.

Snimila je preko pedeset fotografija sobe koju je on projektirao — bila je ljupka — i sad ih je razgledala na ekranu foto-aparata. Bila je toliko zaokupljena fotografijama da nije pazila kuda hoda i nije primijetila da je došla do ruba trijema.

Jared je morao vidjeti što će se dogoditi, ili je imao reflekse kobre. Ispružio je ruke i ščepao je prije nego je licem pala na zemlju.

Na trenutak su ostali stajati u tom položaju, ona u Jarcdovu čvrstom zagrljaju, s obje noge u zraku. Alix je u jednoj ruci držala kameru, a drugom ga obujmila iza leđa.

U tom je trenutku jedino poželjela da je poljubi. Pogled joj je odlutao do njegove donje usne i na um su joj pale riječi iz njezine pjesme, poput »opojna i čvrsta« i »usišem« i »vrhom jezika«. Te riječi i ustreptali osjećaji prolazili su joj mislima i kao da su joj kolali tijelom.

Na svojoj je usni osjetila njegov dah. Izmiješani dahovi, pomislila je. Nije mogla odoljeti da mu ne primakne lice sve dok im usne nisu bile udaljene svega pol centimetra. Pogledala ga je u oči, a one su bile poput modrog plamena, kao da će svakoga časa eksplodirati.

Da je na njegovu mjestu bio itko drugi, priljubila bi usne uz nje-gove, ali ovaj je čovjek u njoj budio dvojbe.

U blizini je kriknuo galeb i toga je transa nestalo.

Jared ju je tako naglo spustio na tlo da su joj zubi zacvokotali. Čim su se razdvojili, okrenuo se i brzo krenuo prema moru.

Alix je ustuknula korak i sjela na rub trijema. Ne bi je više povri-jedio niti da ju je pljusnuo. Zakopala je lice u ruke i pokušala primiriti svoje ludo ustreptalo srce.

Na um joj je pao razgovor njezinog oca i nekog njegovog prijatelja koji je načula prije nekoliko godina. »Prava je radost mladosti to što si svakome 171

mart@& nymphe poželjan«, rekao je prijatelj njezina oca. »Ali kad dođeš u naše godine, svaka godina taj broj prepolovljuje za polovicu.« »Onda, na čemu smo sada? Srozali smo se na petnaest posto populacije?« »Oduvijek si bio optimist.« Obojica su se gromko nasmijali.

Kad je Alix to čula, upravo je trebala navršiti dvadesetu, što je značilo da joj se otac bližio pedesetoj. Nije mislila da je sada, u dvadeset šestoj, stara, ali shvatila je da nije poželjna svakom muškarcu. Definitivno ne Jaredu Montgomeryju Kinglseyju Sedmom.

Ustavši, nekoliko je puta duboko udahnula. Nije mogla tako maštati o nekome tko je ne želi. Čim prije prestane s tim ludim maštanjima o vezi s tim čuvenim čovjekom, time bolje.

Pogledala je prema moru i vidjela ga kako stoji na obali, uzdignutih ramena, kao da se odupire nekakvom napadu. Zbog tog njegovog samozažtitnog stava je osjetila krivnju. Podsjetila je sebe da je ovaj otok njegov dom, mjesto na koje može pobjeći od znanja željnih studenata koji su ga progonili.

Trebalo joj je snage da to učini, ali ipak je prešla tu kratku razda-ljinu koja ih je dijelila i zaustavila se odmah iza njega. Nije se okrenuo. »Ispričavam se zbog onoga«, tiho je rekla. »To se više neće ponoviti.« I dalje je ostao okrenut od nje, ali je glasno uzdahnuo, kao da mu je laknulo.

Alix je morala osjetiti blago sažaljenje. Kako mu užasno mora biti u auditoriju prepunom studenata željnih nešto dobiti od njega. »Prijatelji?« rekla je i ispružila ruku za rukovanje.

Kad se okrenuo i pogledao je, Alix je zadržala dah. U njegovim je očima očekivala tugu, ali umjesto toga je opet vidjela onaj plavi oganj. Užaren. Tako vatren da se morala prisiliti da ne ustukne.

Ali nestalo ga je jednako brzo kao što se pojavio. Već se sljedeće sekunde smiješio kao da se ništa nije dogodilo.

172

mart@& nymphe »Ne znam za vas«, rekao je, »ali ja umirem od gladi. Želite li da pođemo do Lexie na ručak?« Zaputio se prema prastarom kamionetu. »Znači li to da ću upoznati anđeosku Toby?« upitala je Alix žureći za njim.

Nadala se da se opet mogu vratiti onom drugarskom odnosu koji je među njima vladao posljednjih nekoliko dana.

Zastao je s rukom na ručki kamioneta. »Pod jednim uvjetom.« Alix je prestala disati. Hoće li od nje zatražiti da se drži podalje od njega. »Kojim to?« »Da mi pomognete s onom kućom u Los Angelesu s kojom kasnim. Tim mi je opet poslao poruku. Oni taj plan žele još jučer.« » Oh «, rekla je Alix ulazeći u kamionet. »Je li to dobar ili loš oh?« upitao je sjedajući za upravljač. »Ja sam samo studentica, a vi ste... on. Što mislite da taj oh znači?« »Da bih trebao sam obaviti svoj posao?« Bilo joj je drago što ju je opet počeo izazivati i što je nestalo one napetosti među njima. »Imate li kakve fotografije krajolika?« »Imam 3-D prikaz parcele od dvanaest jutara, uključujući postojeće drveće i velike nakupine stijena. Mislio sam...« »Jedan zid nasloniti na stijenu?« upitala je.

Vozeći kamionet unazad, prebacio je ruku preko naslona sjedišta, ali zastao je da ju pogleda — i to upravo onim pogledom kojim bi je njezin otac znao pogledati kad bi učinila nešto što mu je godilo. »Imali ste istu zamisao?« upitala je. »Upravo to. Ali ne mogu se odlučiti oko ulaza. Što trebam učiniti da bi to odgovaralo zidu od stijene? Možda... « Zašutio je kad je Alixin mobitel zazvonio.

Izvukla ga je iz torbe i provjerila tko je zove. »Piše >Nepoznati broj< «, rekla je. Uvijek je bila oprezna prema takvim pozivima.

173

mart@& nymphe »Mogla bi biti vaša prijateljica.« Alix je pritisnula tipku za odgovor. »Halo?« »Tako mi je žao!« rekla je Izzy. »Tako, tako žao što sam jednostavno nestala, ali Glenn je bio posve pobjesnio. To je bilo čudesno! Nikad ga u životu nisam toliko voljela. Pomislila sam da će se on i njegov otac međusobno potući, ali Glenn nije ni mrvicu popustio, i njegova me majka prestala gnjaviti oko uzvanika na mojem vjenčanju.« Alix je pogledala Jareda i glavom potvrdila da je to lzzy. Nasmiješio se na sretan izraz njezina lica. »A što je s tvojom mamom?« »Za nju se pobrinuo tata«, rekla je Izzy. »Bio je za umrijeti od smijeha. Rekao je da ga je moj mladi vitez nasmrt prestrašio i da je, premda ga i mama plaši, taj strah ipak veći.« »To baš zvuči poput tvoga tate. « »I tvoga. Jesi li znala da je nazvao moga tatu i rekao... ? Hm, ne znam što mu je rekao, ali od toga je sve počelo i... Oh Alix, pričam samo o sebi. Kako si ti?« »Izvrsno«, rekla je, »ali bojim se da nisam puno toga poduzela oko tvoga vjenčanja.« »To je u redu. Već sam sve smislila i poslat ću ti to porukom. Jesi li znala da smo Glenn i ja ovoga časa na Djevičanskim Otocima?« »Jesam.« »Bila je to tatina zamisao, ali platili su i moji i njegovi roditelji.« »Je li i moj otac pomogao?« Alix je pogledala Jareda, koji je podigao obrve. »Jest. I kad moj mobitel ovdje nije radio, poslali su mi drugi u hotel.« »Zapravo, učinio je to...« »Trudna sam.« »Što?« rekla je Alix.

174

mart@& nymphe »Zato sam na Nantucketu onoliko plakala. Valjda hormoni. A sada samo povraćam. Ja... « Zašutjela je jer je Alix vrisnula od sreće. »Sigurna si?« Jared je upitno pogledao Alix i ona mu je rukom pokazala veliko zaobljenje na trbuhu. »Da, da«, rekla je Izzy. »Ali to znate samo ti i Glenn.« »Njemu si prvom rekla? Prije nego meni ? « rekla je Alix. »Kakva si mi ti to najbolja prijateljica?« Izzy se nasmijala. »Već mi nedostaješ. Jesi li dosad upoznala njega?.« »Jared je ovdje, do mene. Želiš li se čuti s njime?« Alix je prislonila mobitel Jaredu uz uho. »Čestitam, Izzy«, rekao je Jared. »Oprosti što sam prisluškivao, ali zajedno smo u autu, pa to nikako nisam mogao izbjeći.« Zašutio je i pričekao njezin odgovor, ali njega nije bilo. Pogledao je Alix i slegnuo ramenima.

Ona je vratila mobitel sebi na uho. »Izzy?« Nije bilo odgovora. »Izzy? Jesi li ondje?« Tišina.

Alix je pogledala u mobitel. »Mislim da se veza prekinula.« »Tu sam.« Alix je vratila mobitel na uho. » Ondje si ? Jesi li čula što je Jared rekao?« »J... « Izzy je uspjela samo šapnuti J, ali to je bilo sve. »Jared«, rekla je Alix. »Kod kuće Jared Kingsley. Za one s kopna Jared Montgomery, ali oni se ne računaju.« On joj se odobravajući nasmiješio.

175

mart@& nymphe »I sad si s njime zajedno u autu? Ovoga časa?« Izzyn glas je bio tako tih da ju je Alix jedva čula. »Da. To ti je stari frajer. Tridesete?« Upitno je pogledala Jareda. »Ford iz tisuću devetsto trideset šeste«, rekao je on. »To on sada govori?« šapnula je Izzy. »Ne čujem te.« »Jeste li vas dvoje zajedno?« upitala je Izzy. »Prijatelji«, kazala je Alix. »Kolege. Prije par minuta Jared me je zamolio da mu pomognem u projektiranju kuće koju je ugovorio. Pokušat ćemo kao dio građevine iskoristiti stijenu koja se nalazi na terenu.« »Ti i... i...?« »Jared«, rekla je Alix. »Ili samo Kingsley. Ali mislim da ga ponekad zovu i Sedmi.« Upitno ga je pogledala, a on joj je potvrdno kimnuo glavom. »Mislim da ću morati prileći«, rekla je Izzy. »Ovo je previše da bih to podnijela. Alix?« »Da?« »Kakve su vodovodne instalacije u onoj staroj kući?« Prisjetila se Izzyne maštarije o prskanju slavina i o Alix i Jaredu posve polivenima vodom. »Instalacije su u redu i uopće nema opasnosti od prskanja neke slavine.« Dok je to govorila, nije se mogla suzdržati da ne odmjeri Jaredovo tijelo. Prolazio je zavoj, lica okrenutog od nje. Zasigurno je održavao formu! Ravan trbuh, snažne butine. Ispravio je upravljač i Alix je skrenula pogled. »Alix«, rekla je Izzy, »stare slavine ponekad prsnu kad ih se dobro pritisne.« »Da, ali bi tako mogle i eksplodirati i raznijeti cijelu kuću. Izzy?« »Da?«

176

mart@& nymphe »Rekla sam Jaredu da se brinem za tebe i on je svojem pomoćniku kazao da nazove tvoju majku i dozna što je s tobom. I Jared je taj koji ti je poslao mobitel u hotel i platio ga.« Izzy je na trenutak ostala šutjeti. Kad je progovorila, glas joj je dobio zapovjednički ton. »Alixandra!« strogo je rekla Izzy. »Taj je čovjek nezamjenjiv.

Ako trebaš na onim slavinama upotrijebiti čekić, učini to. Moram ići. Opet ću povratiti.« Alix je prekinula vezu, a zatim se šutke zagledala kroz prozor razmišljajući o onome što joj je Izzy rekla. »Sretna zbog svoje prijateljice?« »Jako. Izzy je rođena da bude nečija majka. Kad sam loše volje, ona se uvijek nađe s čokoladom pri ruci, spremna da me sasluša. Čovjek ne može imati bolju prijateljicu od nje.« »Planira li još uvijek ovdje održati vjenčanje?« »Mislim da je tako, i to prilično uskoro — naravno, ako planira stati u onu vjenčanicu koju smo kupile.« »Možete popodne porazgovarati s Toby o tome što vam sve treba.« Brzo ju je pogledao. »Jeste li dobro?« »Naravno. U redu sam. « Znala je da se treba prilagoditi na taj novi razvoj događaja. Njezina se prijateljica nije samo udavala, već će dobiti i dijete, dok Alix... »Jedino, još uvijek se oporavljam od onog prekida. Jeste li vi ikad kroz to prolazili ?« Zadržala je dah čekajući njegov odgovor. Bilo je to prvo pravo osobno pitanje koje mu je uputila. »Oh, da«, rekao je. »Baš svaka od njih na kraju bi rekla: >Voliš svoj posao više nego što ćeš ikad voljeti mene.< Nakon toga sam svaki put znao da je kraj blizu.« »Upravo tako nešto je Eric rekao meni«, kazala je Alix. » Nije spomenuo ljubav, već to da više pažnje obraćam poslu negoli njemu. Nisam ga mogla uvjeriti da su mi građevine oduvijek bile značajan dio života.«

177

mart@& nymphe »U to bih se mogao zakleti«, rekao je Jared. »Još kao dijete ste gradili metar visoke tornjeve. Vi i djed...« Zašutio je. Njegov je djed znao nadzirati Alix dok je slagala svoje zgrade. I govorio joj gdje što u kući stoji. Po Calebovim uputama, izvlačila je školjke i male emajlirane kutije, pa čak i novčiće s mjesta na kojima su se skrivali i više od stoljeća. »Što smo činili vaš djed i ja?« upitala je Alix.

Znao je da ona misli na njegovog pravog djeda, ali on je umro nedugo nakon što se Jared rodio. A otac njegove majke je umro i prije njega. Kad je Jared još bio malen, nasmijavao je svoga oca iščuđavanjem što neki od njegovih prijatelja imaju djeda kojega svi mogu doista vidjeti. »Oprostite. Pomiješao sam stvari. Vi i teta Addy ste satima gradile stvari.« Alix je na trenutak skrenula pogled ustranu, osjećajući kako joj ne govori istinu. Nije se sjećala tete Addy kako sjedi na podu i slaže stvari. Ali Alix nije imala namjeru tjerati mak na konac. Počela je shvaćati da će, samo ako bude uporna, izvući iz njega sve što poželi. Ali kad bi ga izravno nešto upitala, odmah je mijenjao temu. »Onda, kako izgleda Lexiena kuća?« Jared je opustio ramena koja je nesvjesno bio podigao da se zaštiti od lavine njezinih pitanja. Zabljesnuo ju je osmijehom. »To je nova kuća, u obitelji je samo sedamdeset pet godina.« »Skroz suvremeno«, rekla je i oni su se nasmiješili jedno drugome. Pričao joj je o povijesti kuće sve do povratka do kuće Kingsley, gdje je parkirao stari kamionet. Pješice su se zaputili prema glavnoj ulici, do Lexie.

Alix nije mogla suzbiti nervozu. Što ako se tri žene ne svide jedna drugoj ?

Hodajući uz nju, Jared je morao naslutiti o čemu razmišlja. »Ako vam itko bude pravio probleme, samo mi recite.« Zahvalno mu se nasmiješila.

178

mart@& nymphe

Dvanaesto poglavlje »Dolaze uz prilaz«, rekla je Lexie, vireći kroz prozor blagovaonice.

Toby je za njihove goste pripravljala sendviče. Ona i Lexie su rano ustale kako bi pripremile hranu za sutrašnji izlet, tako da su već bile jele. Kad im je Jared poslao poruku da on i Alix stižu, dvije su se žene ostavile svega i požurile im pripremiti objed. »Dobro izgledaju zajedno«, rekla je Lexie. »Dovoljno je visoka za njega, a njemu se oduvijek sviđala crvena kosa. U njezinu licu mogu vidjeti Victoriju, ali građena je poput Kena.« »Hej, stani malo!« rekla je Toby. »Znam. Ne spominji Kena. Mislim da ću ga nazvati i reći mu kako je nezgodno to tajiti. Još bolje, prepustit ću tebi da mu to kažeš.« Toby se nasmiješila. Lexie je ponekad znala biti uistinu osorna. »Zašto im toliko treba?« »Jared bdije nad njome kao da se boji da će netko dotrčati i odnijeti je. Sada pokazuje na kuću i nešto govori. Nadam se da je ne zamara riječima poput >traverze< i >uglovnice< i... i o čemu god neprestano brblja.« »Alix je studentica arhitekture i možda joj se to sviđa«, rekla je Toby, stavljajući svoje narezane domaće kisele krastavce na sendviče. Zapravo nije znala što njih dvoje vole jesti, pa je na kruh stavila pomalo od svega. »Osjećala bih se bolje kad bi joj pričao o njezinim očima«, rekla je Lexie. »Da su poput jezeraca mjesečine?« sugerirala je Toby. »Savršeno!« rekla je Lexie. »Uh. Ona se mršti. Zaboga, nadam se da joj ne priča o onim malim kukcima koji jedu drvo. To je smrtna objava romantici.« Toby je stavila pladanj sa sendvičima na stol. »Zašto si toliko odlučna spojiti Jareda s tom mladom ženom?«

179

mart@& nymphe »Njemu je potreban netko«, rekla je Lexie. »Jared je okružen s previše smrti.

Teta Addy je bila jedina konstanta koja mu je još bila preostala, a sada ni nje više nema.« »Tu si ti i svi njegovi drugi rođaci, a i prijatelj je s većinom otočana«, rekla je Toby.

Lexie se malo uzrujala. »Ali on je rastrgan napola. Dio njega živi u Americi, a dio je ovdje. Jesam li ti ikad rekla da sam u New Yorku upoznala jednu od njegovih djevojaka?« »Nisi«, rekla je Toby. »Kakva je bila?« »Visoka, vitka, lijepa, pametna.« »To zvuči čudesno.« »Nisam je mogla vidjeti u ribarskom čamcu na Nantucketu, a definitivno je nisam mogla zamisliti u staroj kući s onim zelenim štednjakom. Što bi učinila kad bi Jared Kingsley istresao na stol dvadeset cipala i rekao joj da ih očisti?« Toby je uzdahnula. »Zaljubiti se u elegantnog Montgomeryja i na kraju se zateći vjenčana za slanog i neurednog Kinglseyja. Ne bi bilo fer ni prema jednome od njih.« »A tu su i Jaredove radne navike. Ne mogu ti reći koliko su me puta Ken ili teta Addy poslali na kat da ga probudim, a ja ga ondje zatekla okruženog s desetak smotaka planova.« »Kao što si zatekla Alix na kauču?« upitala je Toby. »Upravo tako.« Dvije su se žene nasmiješile jedna drugoj. »Ono što želim znati«, rekla je Lexie odlazeći prema ulaznim vratima, »jest što Alix osjeća prema njemu. « »Pogledajmo možemo li to otkriti«, rekla je Toby.

Lexie je otvorila kućna vrata.

Alix je sjela na stolicu za prekrasnom starom trpezom koju joj je pokazala Lexie.

180

mart@& nymphe Kad su Lexie i Jared počeli pričati o stvarima za koje Alix nikad nije čula, pogledala je svoj sendvič. Švicarski sir bio je poput suhog starog drva. A kad je kušala komadić puretine, otkrila je da je dimljena, još nešto što nije voljela.

Dok su Lexie, Jared i Toby razgovarali, Alix je njegov tanjur privukla svome i preuredila dva sendviča. Njemu je dala sir i dimljenu puretinu za koje je znala da ih voli, a od njega uzela kisele krastavce i čedarski sir. S tanjura mu je uzela i masline i dala mu pržene krumpiriće.

Kad su nadjev za sendviče i prilozi bili pravilno raspoređeni, svaki je sendvič prerezala poprečno nadvoje i vratila mu njegov tanjur. Zamijenila je i pića, tako da je sebi uzela limunadu, a njemu prepustila ledeni čaj.

Kad je Alix podigla pogled, primijetila je da Toby i Lexie šutke zure u nju. »Oprostite«, kazala je. »Nisam čula o čemu ste govorili.« »O ničemu važnom«, rekao je Jared gledajući Lexie. »Imate li malo ljute gorušice? Alix to voli.« »Imamo.« Toby je ustala da je donese iz kuhinje.

Lexie je s velikim zanimanjem promatrala Alix. Sličnost Jareda i njegove rođakinje je bila očita: snažna vilica, oči koje kao da čovjeka probijaju pogledom. Alix je zaključila kako ne bi voljela biti objektom Lexiene nagle ćudi — nečega što je ta žena očito posjedovala. Što se ticalo Toby, ona uopće nije bila onakva kakvom ju je Alix zamišljala.

Prema Jaredovim riječima, Alix ju je doživjela kao neku hipijevku u ručno tkanoj pamučnoj odjeći i sandalama načinjenim od starih automobilskih guma. Ali Toby je bila tiha, elegantna i veoma lijepa, ali na neki staromodan način, prije poput srednjovjekovne slike Madone. Na sebi je imala lijepu haljinu za koju je Alix pomislila da bi mogla dolaziti iz istoga dućana u kojem je i Izzy kupovala. »Zero Main?« upitala je Alix prisjetivši se imena dućana. »Da«, rekla je Toby smiješeći se. »Moj me otac posjećuje svakih nekoliko mjeseci i odvodi onamo, a vlasnik Noel me odijeva. Nije li i taj prsluk koji nosiš iz istog dućana?« »Jest«, rekla je Alix.

181

mart@& nymphe »Ako vi dame počnete pričati o Petticoat Rowu4, mislim da je meni vrijeme za odlazak«, rekao je Jared.

Alix ga je pogledala, očekujući da joj to pojasni, ali umjesto njega se oglasila Lexie. »Dok su muškarci bili na moru, otokom su upravljale žene, a mjesto gdje su se nalazili njihovi dućani zvalo se Pettycoat Row .« »Još se uvijek tako zove«, rekao je Jared ustajući. »Zato što su žene obavljale fantastičan posao upravljanja svime i još uvijek to čine.« Lexie ga je pogledala. »Želim da provjeriš grijač u stakleniku, a i štakori su se ugnijezdili ispod nekoliko lijeha s cvijećem. « »Štakori?« upitala je Alix.

Jared ju je pogledao. »Zahvaljujući našim slavnim precima i svjetskim putnicima, na otoku imamo izvanredno šarenilo svakojakih vrsta štakora.« Svi su pogledali Alix, da vide kako će to ona primiti. Hoće li se skutriti i zacviljeti od gnušanja? »Galapagos glodavaca«, rekla je ona. »Točno.« Jared joj se tako toplo nasmiješio da je porumenjela. »Dobro«, rekao je, »djevojke, ostavljam vas same. Ovdje dobro miriše. Alix je izvrsna kuharica, a mora i isplanirati vjenčanje i... « Lexie i Toby su ga znatiželjno pogledale.

On je pogledao Alix. »Ako nešto trebate, samo mi javite.« Alix je ustala. »Hoću. Bit ćete vani?« »Da, ali nakon što popravim taj grijač, poći ću kući.« »U veliku ili malu kuću?« »Po vašem izboru«, rekao je.

4

U slobodnom prijevodu: Ulica podsukanja.

182

mart@& nymphe »U veliku. Omotat ću one dvije zadnje ribe ružmarinom. Vidjela sam da raste straga. Vi možda možete staviti nekoliko krumpira u pećnicu. Na sto dvadeset stupnjeva, da se lagano peku.« »Dobro.« Zurili su tako jedno u drugo i činilo se kao da se nijedno ne želi pomaknuti.

Lexie i Toby su sjedile preko puta njih, promatrajući kako samo nijemo stoje i gledaju se. Činilo se kao da ne znaju kako se razdvojiti.

Odmahujući glavom u nevjerici, Lexie je ustala i podigla ruke. »Mislim da će mi pozliti. Jarede! Pođi popraviti onaj grijač. Alix! Idi u kuhinju i pomogni Toby oko gljiva ili štogod već.« Jared je napokon skrenuo pogled s Alix i zločesto se nacerio svojoj rođakinji. »A što ćete vi činiti, gospođice Diktator?« »Skoknuti do crkve i zahvaliti Bogu što sam ja još pri zdravoj pameti.« »Što to znači?« upitao je Jared.

Još uvijek odmahujući glavom, Lexie je zaobišla stol, položila mu ruke na ramena i izgurala ga kroz kuhinju do stražnjih ulaznih vrata. »Izlazi. Diši.

Obećavam da joj ja i Toby nećemo nauditi.« »Zbilja, Lexie!« rekao je Jared. »Ovo je...« Zašutio je jer mu je zalupila vrata u lice.

Lexie se kroz mali dnevni boravak vratila u kuhinju, gdje je Toby stajala za radnim stolom. Alix je stajala na vratima izgledajući kao da želi pobjeći glavom bez obzira. »Lexie«, tiho je rekla Toby, »zašto ne pođeš iz dućana donijeti malo limeta?« Lexie se nacerila. »Želiš me se riješiti?« »Da«, rekla je Toby.

Smijući se, Lexie je izišla iz prostorije i ubrzo su čule kako se za njom zatvaraju ulazna vrata.

183

mart@& nymphe »Oprosti zbog ovoga«, rekla je Toby. »Želiš li sjesti?« Kuhinja je bila nalih dugačkoj lađi, ali uz radnu plohu je na jednom kraju stajalo par klupica. »Ispričavam se ako smo Jared i ja bili... « Alix zapravo nije znala što reći. »On je jedina osoba koju na Nantucketu poznajem i većinu vremena otkad sam ovdje, provela sam s njime. No, ne onako zajedno, ali...« »Možeš li iscijediti citruse?« upitala je Toby. »Nisam tako dobra kuharica kako je Jared rekao, ali to mogu učiniti.« Toby je kimnula glavom prema zdjeli limuna, limeta i naranača. »Treba mi po četvrt šalice soka od svakoga.« Pružila joj je malo cjedilo.

Alix je bilo drago priču skrenuti s teme o njoj i Jaredu. „Što misliš o Nantucketu?« upitala je Toby. »Dosad je sve izvrsno.« Alix joj je počela prepričavati svoje dojmove. Riječ »ljepota« spomenula je toliko puta da ju ie jedino riječ »Jared« pretekla. Ono što je Alix vidjela bilo je lijepo. Ali sva su joj ostala osjetila bila prepuna Jareda. Što je on rekao, činio, mislio, bilo je dijelom svega o čemu je govorila. »Još uvijek sutra izlaziš s Wesom?« upitala je Toby. »Zašto ne bih?« uzvratila je pitanjem Alix. »Mislila sam da možda ti i Jared postajete... « Toby je zašutjela. Znala je za Kenovu zapovijed Jaredu da drži ruke podalje, ali željela je znati jesu li prekršili tu zabranu. »Oh«, rekla je Alix. »Misliš da smo Jared i ja na putu da postanemo par.

Nismo. Nadam se da smo već prijatelji, ali zasigurno smo kolege koji postaju prijatelji.« Toby ju je pogledala u nevjerici. »Ne, uistinu«, rekla je Alix. »Mislim da on i ja ostavljamo krivi dojam.« »Ali toliko ste vremena proveli zajedno. Cijeli se otok pita što se događa.« »To nije dobro«, rekla je Alix. »Jared i ja samo zajedno radimo. To je sve.« 184

mart@& nymphe »A sendviči?« »Kako to misliš?« upitala je Alix. »Razmjenjujete hranu, prepuštajući svakome ono što voli.« »Radili smo na planovima, pa smo zajedno jeli i ponešto naučili jedno o drugome.« »Ali...?« Toby su oči bile širom otvorene. »Dobro, bit ću iskrena. Isprva me je zanimao na taj način.« Na um joj je pala njezina pjesma. »Ali on mi je jasno dao do znanja da se ništa od toga neće dogoditi. Priznajem da je to isprva boljelo, ali sada sam dobro. I, među nama, jedva čekam izići s Wesom. Mogu podnijeti malu avanturicu. Ne želim zaboraviti da sam djevojka.« Alix je duboko udahnula, nadajući se da je njezina laž zvučala uvjerljivo. Nije željela ići na spoj s drugim muškarcem. »Možemo li razgovarati o nečemu drugom, a ne samo o meni?« »Naravno«, rekla je Toby. »Nisam namjeravala njuškati. Samo, nikad prije nismo vidjele da Jareda netko toliko zanima.« Alix nije imala pojma što na to odgovoriti, pa je promijenila temu. »Svojoj sam prijateljici Izzy rekla da ću joj pomoći u organizaciji vjen-čanja ovdje na Nantucketu, ali ne znam otkud započeti. Jared je rekao da ćeš ti znati što treba činiti.« Toby je shvatila da ju je Alix uljudno zamolila da popusti. »Jesi li odredila datum vjenčanja?« »Jesam, ali sigurna sam da će se on promijeniti.« Alix nije pojasnila zašto.

Zasad je željela Izzynu trudnoću zadržati za sebe. Trgnuvši se, shvatila je da to »za sebe« sada uključuje i Jareda.

Toby je nastavila. »Prvo što trebaš obaviti nakon što odrediš datum jest doznati boje koje tvoja mladenka želi. Sve se vrti oko boja. Ako želi neko posebno cvijeće, morat ću to znati daleko unaprijed, kako bismo ga mogli naručiti s kopna.« »Naručiti s kopna?« rekla je Alix. »Izzy ne želi takvo vjenčanje.« 185

mart@& nymphe »Gotovo sve na otoku je dovezeno s kopna, stavljeno na kamion, a zatim odvezeno na trajekt. Moraš biti sigurna u to što tvoja prijateljica želi i imati na umu da se mladenke često predomišljaju. Viđala sam djevojke koje su dolazile s jednostavnim željama, a kasnije odlučivale kako moraju imati trideset somova vrijedne grimizne orhideje.« »Trideset...?« Alix je dohvatila limetu; s narančama je završila. »Mislim da su takve stvari za one koji žive u kućama vrijednim dvadeset milijuna dolara.« »Ili skupljim. U Polpisu se jedna kuća upravo prodaje za pedeset devet milijuna.« Alix se zagledala u nju trepćući u nevjerici. »A što je s tobom?« upitala je Toby. »Kako misliš sa mnom?« »Kakvo ti vjenčanje želiš?« »Ono s mladoženjom.« Toby se nasmijala. »Ali uistinu, zar nisi o tome razmišljala?« »Ne o samom vjenčanju, ali Izzyna sreća s njezinim zaručnikom me natjerala na razmišljanje. A što je s tobom? Imaš li ti muškarca u svojem životu?« »Nikoga stalnog.« Alix je malo oklijevala prije nego je opet progovorila. »Mislila sam da ste ti i Jared... znaš.« »Da smo Jared i ja u vezi?« Alix nije micala pogled s limete koju je držala u ruci. »Možda u prošlosti?« »Oh, zaboga, ne! Jared mi je poput starijeg brata. Zar me je koristio kako bi te učinio ljubomornom?« »Naravno da nije! Mi uopće nismo u takvom odnosu.« Ali kad je bolje promislila, osjećala je ljubomoru zbog načina na koji je veličao anđeosku Toby. »Možda i jest.« Alix se morala nasmiješiti. »Ima li na otoku mnogo bivših djevojaka?« 186

mart@& nymphe »Uopće nema. Lexie mi je rekla da je u srednjoj školi postojala neka cura, ali ona se udala za njegovog rođaka.« »A to bi mogao biti bilo tko od otočana.« »Otprilike tako. Ali kako sam ja shvatila, baš taj rođak i Jared još i danas nisu u dobrim odnosima. Oni žive na Surfsiđeu.« »Pretpostavljam da je to na Nantucketu?« »Čini se da si i ti shvatila kako je Nantucket centar svijeta.« Alix se nasmijala. »Kad je Jared u pitanju, to je nepobitna istina.« Lexie se vratila popodne, nakon Alixina odlaska, i dvije su žene raspravile o onome što su vidjele i čule. »To je rekla?« upitala je Lexie. »Alix je rekla da se nada maloj aferi s mojim rođakom Wesom punim testosterona?« »Kad smo već kod testosterona, pitam se može li Jared obuzdati svoj«, rekla je Toby. »Da ga Alixin otac nije sputao, vjerojatno ne bi mogao«, rekla je Lexie. »Ovo neće izići na dobro.« »Bojim se da se moram složiti s time«, rekla je Toby. »Koga zoveš?« »Wesa. Donesi pivo. Zovem ga ovamo na čaj i čašicu razgovora.« »Što planiraš učiniti?« upitala je Toby. »Ne vjerujem da će se Jaredu svidjeti...« »Pusti mene da se pozabavim svojim rođacima«, rekla je Lexie, a zatim joj je, držeći slušalicu na uhu, dala znak da šuti. »Wese? Lexie je. Toby i ja želimo da svratiš do nas.« Zastala je. »Sada, naravno. Još ćeš mi tražiti pisanu pozivnicu. I da, to ima veze s tvojim izlaskom s Alix.« Lexie je spustila slušalicu. »Bit će ovdje za deset minuta.« Toby je pomislila kako se možda nikad neće naviknuti na nefor- malnost koja je vladala na Nantucketu. Ljudi su po cijeli dan upadali jedni drugima u kuće.

Jednoga se dana umalo srušila u nesvijest kad su se u kući otvorila vrata. Bio je 187

mart@& nymphe to vodoinstalater, koji je upravo izlazio iz podruma. U podrum je ušao kroz vanjska vrata— koja, kako su svi znali, nikada nisu bila zaključana — popravio slavinu koja je kapala, a zatim se uspeo u kuću kako bi provjerio propušta li još uvijek zahodska školjka. To što nitko nije ni znao da je u kući, zasmetalo je, izgleda, jedino Toby. »Čuj, Wese«, rekla je Lexie. Događalo se to dvadeset minuta kasnije i ona i Toby su sjedile na kauču njemu nasuprot. Toby se pobrinula da ga dobro opskrbi pivom i perecima, i sada je čekao da mu kažu zašto je pozvan. »Cijeli otok zna da si još uvijek zaljubljen u Daris Brubaker«, rekla je Lexie.

Daris je bila žena kojom se Wes kanio oženiti, ali prije šest mjeseci su se žestoko posvađali — iz razloga koji nikome nije bio poznat — i Daris je rekla Wesu da joj se gubi s očiju. Nakon toga je izlazio s gotovo svim neudanim ženama na otoku.

Lexie je pričekala da Wes nešto kaže, po mogućnosti što se to dogodilo između njega i Daris, ali on je samo šutke pijuckao pivo. »Ali ona te je napustila vjerojatno zato što ti oko zna često pobjeći na druge žene. Naravno, Alix si pozvao na spoj samo da bi se napravio važan pred Jaredom.« Wes se uopće nije uzbuđivao zbog onoga što mu rođakinja govori, niti je ponudio ikakvu informaciju. »Onda, u čemu je stvar?« »Ne želim okolišati«, rekla je Lexie. »Što treba učiniti da nazoveš Alix i otkažeš taj spoj?« »To se neće dogoditi. Moj tata u paradi vozi svoj stari Chevrolet i...« Oglasila se Toby. »Jared će projektirati kuću na onoj tvojoj parceli, i to besplatno.« Lexie ju je pogledala raširenih očiju. Svi su znali da Jared svoje projekte ne naplaćuje u brojkama manjim od dobrih šest znamenaka.

Wes nije mogao sakriti zaprepaštenje. Jedna je stvar bila kad ti rođak skicira garažu, ali cijelu kuću? »S vanjskim tušem i mjestom za moje brodove?« »Štogod želiš«, rekla je Toby. »Ne bih si mogao priuštiti gradnju bilo čega što bi Montgomery mogao zamisliti.« 188

mart@& nymphe Lexie je znala da je to što Wes svoga rođaka zove Montgomery, a ne Kingsley, bila svjesna uvreda. Naslonila se i zagledala u Wesa. Za njega je to bila igra, ali one su bile ozbiljne.

Kako nije odrasla na otoku, Toby se nije opterećivala ranijim međuljudskim odnosima i prikrivenim značenjem imena. »Jared će ti uskočiti kao banka i posuditi ti novac. « »Ne vjerujem...« započela je Lexie, ali Wes i Toby su se međusobno pogledavali. Ona slobodno nije ni morala biti ondje. »Bez kamata?« upitao je. »Pola postotka niže od trenutačne visine u vrijeme dovršetka posla«, brzo je rekla Toby. »Jedan i pol posto«, rekao je Wes. »Tri četvrtine«, rekla je Toby. »Dogovoreno«, uzvratio je Wes. »Dovraga, Toby«, rekla je Lexie. »Nisam znala da tako znaš pregovarati o poslu.« »Naučila sam od svoga tate.« Nakon Wesova odlaska Lexie se užasavala reći Jaredu što je učinjeno u njegovo ime. S druge strane, kako se činilo da on sam nema namjeru ništa poduzeti, netko je to morao učiniti. Nazvala ga je i rekla mu da ga mora odmah vidjeti.

Lexie ga je posjela na istu stolicu na kojoj je prije sat vremena sjedio Wes, ali Jared je odbio bilo kakvo piće ili jelo. „Što se događa?« upitao je. »Alix je gotovo dovršila večeru i moramo obaviti još neke stvari.« »Na primjer?« upitala je Toby.

Jared joj se nasmiješio. »Ne ono čemu se vas dvije očito nadate. A sada, što je to toliko važno da nije moglo pričekati do sutra?« 189

mart@& nymphe »Upravo o sutra se i radi«, rekla je Lexie. »Ti se činiš ravnodušnim prema činjenici da Alix sutra ima spoj s Wesom. Cjelodnevni spoj.« Jared nije ništa odgovorio. »Nije te briga?« bila je uporna Lexie. »Premda to, moja mala rođakinjo, uopće nije tvoj posao, planiram se za to pobrinuti.« »Što to znači?« upitala je Lexie. »Mislim da bi trebala pričekati i vidjeti«, rekao je i krenuo ustati sa stolice. »A sada, ako ste završile s guranjem nosa u moj privatni život, ja idem kući.« »K Alix«, rekla je Toby smiješeći se.

Jared joj je uzvratio osmijeh. »Da, k Alix.« »Mi smo to već sredile«, rekla je Lexie. »Sve smo dogovorile s Wesom. To će te nešto koštati, ali zavrijedilo je.« Jared ih je pogledao. Smiješile su se i izgledale tako nedužno. Kako lijepe djevojke, pomislio je. I kako dobronamjerne. Ali opet, ni dinamit nije izumljen da bi nanosio štetu. Sjeo je natrag na stolicu. »Kažite mi što ste učinile.« Glas mu je bio smiren. »Sklopile smo dogovor u tvoje ime«, rekla je Lexie. »Bila je to moja ideja, ali Toby je dogovorila kamatnu stopu. Bila je izvrsna.« Lexie je s ponosom pogledala svoju sustanarku. »Možda biste trebale početi od početka«, rekao je Jared.

Uglavnom je Lexie govorila, objasnivši mu što su obećale Wesu u zamjenu za odustajanje od spoja s Alix.

Na Jaredovu licu se nisu primjećivale nikakve emocije; bio je izvrstan igrač pokera. »Besplatno ću mu projektirati kuću i posuditi mu novac uz smiješno nisku kamatu?« »Kad to tako kažeš, doista se čini previše«, rekla je Lexie. »Ali Jarede, ne možeš pustiti Alix da cijeli dan provede s Wesom. Otkad mu je Daris rekla da joj 190

mart@& nymphe se gubi s očiju, ponaša se poput vuka u toru. A među vama dvojicom je uvijek vladalo rivalstvo. Brinemo da se ne iskali na jadnoj Alix.« »Ja mislim«, tiho je rekla Toby, »da Jared ima drugi plan.« »Imaš li?« upitala je Lexie svoga rođaka.

Ništa nije rekao tim dobronamjernim spletkaricama, ali namjeravao je to učiniti nakon što se večeras oprosti od Alix, i to bez svjedoka. Izvadivši iz džepa svoj mobitel, pritisnuo je tipku za uključivanje zvučnika kako bi Lexie i Toby mogle čuti razgovor, a zatim je utipkao broj. »Jarede?« oglasio se ženski glas. »Jesi li to ti?« »Zdravo, Daris, kako ti je tata?« »Sada je dobro. Jesi li dobio našu zahvalnicu?« »Sve četiri.« »Toliko ti dugujemo što si nam pomogao.« »Pitao sam se mogu li ja tebe zamoliti za uslugu«, rekao je Jared. »Što god želiš!« rekla je Daris. »Pa čak i da pobjegnemo skupa, ako je to plan.« Sjedeći nasuprot njemu, Toby i Lexie su se pogledale širom otvorenih očiju.

Nasmiješen, Jared je stišao glas i nastavio sporije. »Daris, takva žrtva neće biti nužna, premda ponuda prekrasno zvuči. Večeras neću moći usnuti razmišljajući o tome.« »Mogla bih... « započela je Daris.

Lexie ju je prekinula. »Zdravo, Daris«, glasno je rekla. »Lexie je. Kako ti je mama?« Daris se brzo oporavila od iznenađenja shvativši da Jared nije sam. »Odlično.

Dok je tata bolovao, izgubila je jedanaest kilograma. Razmišlja o pisanju knjige pod naslovom Moj muž je bio na dijeti zbog srčanog udara. Jarede, što mogu učiniti za tebe?« 191

mart@& nymphe »Želiš li se osvetiti Wesu za ono što ti je učinio?« »Je li ovo usluga tebi ili meni?« Jared se nasmiješio. »Dakle, pretpostavljam da se slažeš?« „Što posto. Štogod treba. Hoću li ponijeti oružje?« »Više bih volio kratke hlačice i pretijesnu bluzu.« Daris je kratko zašutjela. »Jarede, dušo, jesi li siguran da se ne želiš oženiti mnome?« »Nisam uopće«, tiho je rekao, a Lexie i Toby su se oči još više raširile.

Daris se nasmijala. »Dobro, sada shvaćam. Ima li to veze s onom lijepom djevojkom s kojom praktički živiš otkad se uselila u kuću tvoje tete?« »Možda. Nazvat ću te kasnije da razradimo pojedinosti, ali možemo li se naći sutra u devet i četrdeset pet i zajedno se odvesti na paradu?« »Noćas ću još više skratiti svoje kratke hlačice.« »Jedva to čekam vidjeti.« Jared je prekinuo vezu i podignutih obrva upitno pogledao Lexie i Toby. »Dakle?« »Misliš da će se oni pomiriti?« upitala je Toby. »To nije moja briga«, odgovorio je Jared.

Lexie je podigla ruke oponašajući vagu. »Darisine noge ili zajam od milijun dolara? Što će biti Wesov izbor?« Pogledala je najprije Toby, pa Jareda, pa opet Toby. »On će izabrati noge«, rekla je Toby. »Darisine noge?« rekao je Jared. »Definitivno hoće!«

192

mart@& nymphe

Trinaesto poglavlje Jared se u kući Kingsley pojavio u lijepoj sportskoj jakni, plavoj košulji i svijedosmeđim hlačama. Alix ga je samo jednom odmjerila i otrčala na kat presvući se. »Zašto mi nisi rekao da je ovo svečani događaj?« rekla je portretu kapetana Caleba. »I ako samo pomakneš neku stvar, okrenut ću ti sliku prema zidu.« Našli su se s Lexie i Toby i pješice se zaputili niz glavnu ulicu do mjesta gdje se ona širila i gdje ih je čekao dvostruki niz parkiranih vozila. Jared je bio rano ustao, kako bi kamionet svoga prijatelja parkirao na peto mjesto u nizu.

Ulice su bile prepune ljudi i gotovo svi su nosili sunovrate. Neke su žene smislile otkačene šešire koji su na jutarnjem suncu izgledali sjajno. »Ostanite uz mene«, rekao je Jared čim su stigli do gomile. »Ali ja bih se trebala naći s Wesom«, rekla mu je već po četvrti put. I svaki se put Jared ponašao kao da je uopće nije čuo. »Možda je u pitanju ljubomora«, promrmljala je Alix pokušavajući držati korak s njegovim dugim nogama. Sinoć je izišao iz kuće baš kad je večera bila gotova, rekavši da ga Lexie nešto hitno treba. Vratio se četrdeset pet minuta kasnije, ali Alix nije rekao ni riječi o tome što se dogodilo. Sve što je rekao bilo je: »Nije bilo krvoprolića. Trebalo se dogoditi, ali je izbjegnuto.« Zajedno su pogledali film — Gospodin Blandings gradi svoj dom iz snova — i Alix je dvaput spomenula da ide na paradu s Wesom, ali Jared nije ništa komentirao. Kad je prihvatila taj spoj s njegovim rođakom, jedva je poznavala Jareda. Prisjetila se kako joj je tada ulijevao strahopo-štovanje i nije na to mogla suzbiti osmijeh. Sada bi se puno, puno više voljela voziti s Jaredom, u onom starom Fordovom kamionetu.

Ali koliko god ona nagovještaja davala, Jared je šutio.

Sinoć kad je otišao u gostinsku kuću, Alix je morala osjetiti, no... ljutnju prema njemu. Počela se osjećati dijelom obitelji Kingsley, ali činilo se da Jared ne misli isto. Ili je možda mislio. Wes je bio rođak, pa kakve je stoga imalo veze ako se bude vozila s njime?

193

mart@& nymphe Dok su njih četvero hodali prema mjestu na kojem su vozila bila poredana, Alix je šutjela. Hoće li sjesti uz Wesa i domahivati ljudima koje je tek počela upoznavati ?

Ali nitko se drugi nije činio previše zabrinutim. Lexie i Toby će se odvesti do ’Sconseta s hladnjacima hrane koju je Alix pomogla pripraviti, ali najprije će se pozdraviti s »ljetnim« ljudima. »Jesu li oni isto što i kontinentalci?« upitala je Alix. »I jesu i nisu.« Jared joj je pojasnio da postoje ljudi koji na Nantucketu imaju kuće i dolaze svakog ljeta. Neki od njih ovamo dolaze već dvadeset-trideset, pa i više godina. »Volimo li ih ili ne?« upitala je Alix pokušavajući se našaliti.

Ali Jared se nije nasmiješio. »Ovisi o tome pridonose li zajednici ili od nje uzimaju.« Kad su se pridružili gomili, Lexie i Toby su pošle svojim putem, ali Alix je ostala s Jaredom. I opet se činilo da on svakoga poznaje. »Kad ćeš mi već projektirati tu gostinsku kuću?« upitao ga je jedan čovjek.

Bio je nizak i punašan i činio joj se odnekud poznatim.

Kad su se odmaknuli od njega, Alix je upitala tko je to bio.

Prije nego se pozdravio s nekim drugim, Jaredov je odgovor bio: »Jedan od prvih deset s Forbesove liste.« Znala je da to znači »lista najvećih bogataša«.

Kad se Wes pojavio, sve se zbilo u trenu. Alix je oklijevajući napustila Jareda i krenula mu ususret. U glavi je grozničavo smišljala kako se izvući iz svega toga, a da nikoga ne uvrijedi. Ali s druge strane, ni Jared nije bal rekao da je želi uza se.

Kad je Alix zakoračila prema Wesu, Jared nije poduzeo ništa da je zaustavi. Ali tada je Wes odjednom stao kao ukopan i zagledao se u nešto iza Alix. Ona se okrenula pogledati o čemu se radi.

194

mart@& nymphe Do Jareda je stala neka mlada žena, uzela ga za ruku i posjednički se stisnula uz njega. Veoma privlačna, kratke plave kose i velikih očiju, ali ono što se na njoj posebno isticalo bila je njezina odjeća. Na sebi je imala prozračnu bijelu tuniku koja joj je dosezala do vrha butina — i činilo se da pod njome nema ničega. Njezine duge, lijepe noge - savršeno preplanule, savršeno depilirane — kao da su se pružale unedogled, sve do nekakvih malih zlatnih sandala.

Ostavši bez riječi, Alix je pogledavala čas djevojku, pa Jareda, zatim Wesa i onda sve ispočetka. »Ovo je moja cura«, rekao je Jared Wesu.

Alix je širom otvorila usta. Nije ni čudo što ga nije bilo briga da ona izlazi s nekim drugim. Nije čudo... »Hoćeš se mijenjati?« upitao je Jared svoga rođaka.

Wes je pristojno kimnuo glavom i djevojka je ispustila Jaredovu ruku i pošla prema Wesu.

Alix je nepomično stajala, nesposobna pomaknuti se, i nije imala pojma što se upravo dogodilo. »Jeste li spremni za polazak?« nestrpljivo je upitao Jared.

Alix je još treptala očima. »Parada će svakoga časa krenuti i moramo se ukrcati u kamionet.« Alix se dovoljno oporavila da po uličnim pločama pođe do plavog Forda i sjedne unutra do Jareda. »Jeste li ovo planirali?« Upalio je motor. »Što sam planirao? Oh. Mislite na Daris?« »Je li to ime djevojke koja ne nosi donji veš?« Jared se nasmiješio. »Najljepše noge na otoku. Ona i Wes su do prije šest mjeseci bili par. Učinio je nešto što joj se nije svidjelo, pa mu je rekla da joj se gubi s očiju. Pretpostavljam da ga je dovoljno kaznila. Izvolite.« Dodao joj je buket sunovrata.

195

mart@& nymphe Alix ih je uzela dok se on uvlačio u kolonu iza Mercedesa iz šezdesetih. »Dakle, ipak ste sve to planirali.« On ju je brzo pogledao blago se nasmiješivši. »Zar ste doista mislili da ću vas pustiti da iziđete s Wesom?« »Da«, jednostavno je rekla. »Jesam.« Nasmiješila mu se. »Hvala što ste dokazali da sam u krivu.« »Bilo mi je zadovoljstvo«, rekao je.

Govorio je na tako ležeran način da mu nije mogla dopustiti da se tek tako izvuče. »Ja tako rijetko griješim da sam počela vjerovati kako je to zapravo nemoguće.« Nasmijao se. »Domahujte ljudima.« Poslušala ga je. »Onda, kakve zamisli imate za gostinsku kuću gospodina iz prvih deset s Forbesove liste?« »Sve u staklu«, rekao je. »Philip Johnson dolazi na Nantucket.« »To je šala, zar ne?« »Danas ne biste trebali raditi. Uživajte u prizoru.« Vozili su se niz ulicu Orange i svaka ju je prekrasna stara kuća tjerala na razmišljanje o projektiranju gostinske kuće. Ali nije ništa rekla. »Njegova žena voli vrtlarenje i želi vlastitu kućicu za lončanice«, rekao je Jared. »Stvarno majušnu. Svega dvjesto metara kvadratnih.« » Zbilja ?« Alix ga je pogledala širom otvorenih očiju. »Možda Toby ima neku zamisao u vezi toga.« »Upravo na to sam i ja pomislio«, rekao je Jared smiješeći se, pa su nastavili razgovarati o projektu sve do ’Sconseta — udaljenog svega osam milja, premda se činio daljim.

Kad su stigli do neizrecivo ljupkog gradića koji je, po Jaredovim riječima, nekoć bio prepun ribarskih koliba, Lexie i Toby su ih već čekale. Istovarile su terenac prepun hrane, kuhinjskih pomagala i elegantnog izletničkog pribora.

196

mart@& nymphe Jared je parkirao kamionet na mjesto koje mu je Lexie pokazala, a zatim nestao, na onaj način kako muškarci već nestaju kad se suoče s poslom koji smatraju ženskim. Alix je po Lexienim uputama pomogla u serviranju. Već za samo nekoliko minuta, teretni prostor starog kami-oneta i stol bili su prekriveni lijepim talijanskim stolnjacima i prepuni hrane i pića. Sve je izgledalo vrhunski, poput kakve slike savršenog izleta u provinciju.

Alix je izišla na cestu. S obje strane su bili parkirani prekrasni stari automobili i kamioneti koji su sudjelovali u paradi kroz grad.

Još od dolaska na otok, Alix je postupno postajala svjesna bogatstva stanovnika Nantucketa, ali okupljanje ovih starih auta je tu spoznaju još više učvrstilo. Nisu to bile nekakve stare olupine, nego vozila muzejske vrijednosti, a nasmijani i raspričani vlasnici šepirili su se poput modela iz reklame za proizvode Ralph Laurena: sportske jakne, oko vrata vezane marame i zlatni satovi za muškarce. Savršene dizajnerske haljine za žene. Promatrala je te vrhunski odjevene izletnike i smiješila se. »Sviđa vam se?« upitao je Jared, odjednom se pojavivši sada kad je cijeli posao bio obavljen. »Uistinu je prekrasno. Osjećam se kao da sam stupila među stranice časopisa Town and Country.« »Dođite«, rekao je on. »Dolje, na pola puta odavde, priređuju demonstraciju rezbarenja u ledu.« Uokolo su šetali plesači i glazbenici, glumci i akrobati, i činilo se da se svi međusobno poznaju. Kad su se vratili do kamioneta, Jared je stupio u razgovor s nekom skupinom ljudi, a Alix je pošla za njih dvoje napuniti tanjure. Pred kamionetom su bile postavljene sjedalice i ona i Jared su sjeli da nešto prigrizu. »Godinama nisam u ovome sudjelovao«, rekao je. »Sada je mnogo masovnije.« »Zašto biste ovo ikad propuštali? Prekrasno je.« »Nisam mogao pronaći pratilju«, rekao je.

197

mart@& nymphe Alix se itekako dobro sjećala prelijepe Daris obješene mu o ruku. »Ha! Pola ovdašnjih žena...« Prekinuo ju je. »Mislim, nisam mogao pronaći pratilju s kojom bih želio ići.« Alix mu se nasmiješila i na trenutak su im pogledi ostali spojeni. Ali, kao i uvijek, on je okrenuo glavu. »Proturječni signali« bile SU riječi koje su pale Alix na um. Jared je osmislio savršen plan kako je spriječiti u izlasku s drugim muškarcem, ali kad god bi ga pogledala s nečim u očima što nije bilo povezano s poslom, samo bi okrenuo glavu.

Rekla je sebi da ne smije brzati.

Trideset minuta kasnije stajali su na cesti i čavrljali s ljudima, kad se Jared odjednom okrenuo prema njoj ozbiljnog izraza lica. »Alix?« rekao je. »Imate li osjećaj da mi uopće išta dugujete?« »Naravno. Nisam li vam i dosad dovoljno puta zahvalila? Ako nisam, ispričavam se zbog... « »Ne, ne radi se o tome«, rekao je. »Čekajte, netko od rođaka mi prilazi...« »Wes?« »Ne.« »Žena iz dućana s pićima?« Njegov ju je pogled natjerao da presta-ne nagađati. »Dobro, oprostite. Netko od vaših rođaka nam prilazi i... « »Njegova mi je žena bila cura u srednjoj školi. On je pobijedio; ja sam izgubio. Čudno za mene, ali...« Alix je pogledom prešla gomilu okupljenih i ugledala čovjeka otprilike Jaredove dobi, Kingsleyjeve vilice, tamne kose i očiju. Ali dok je sve to Jaredu davalo izražen muški izgled, na tom je čovjeku djelovalo nekako ženskasto. Bio je dobro odjeven, u savršenoj košulji i jakni, i čak je nosio traperice. Ali nisu bile poput onih traperica kakve je Jared običavao nositi i koje su i čiste izgledale kao da su upravo izvađene iz mora.

198

mart@& nymphe Uz muškarca je stajala visoka, vitka plavuša blijedoplavih očiju. Alix je pomislila da je prilično lijepa, ali izgledala je nekako umorno i možda starija nego je uistinu bila.

Kad je žena ugledala Jareda, lice joj je odjednom zablistalo, onog umora je nestalo i ljepota joj se udvostručila. Alix ju je mogla zamisliti kako se vozi na čelu parade kao kraljica događaja.

Kad je muškarac do nje vidio Jareda, lice mu se na trenutak smračilo.

Oporavio se dovoljno da se kiselo nasmiješi, ali to nimalo nije djelovalo na pogled u njegovim očima. »Jarede«, rekla je žena i ispružila ruke kao da će ga zagrliti.

Alix je djelovala nagonski. On nije dovršio svoju molbu, ali pomislila je da je želio zatražiti da se ubaci između njega i njegove bivše. »Želite da vas zaštitim?« tiho mu je dobacila. »Molim vas«, rekao je, stojeći nepomično i čekajući da žena koja mu je potrčala ususret dođe do njih.

Alix se ispriječila ispred Jareda, tako da je žena zastala. Ruke su joj ostale ispružene i kao da nije znala što s njima učiniti.

Alix joj je pružila ruku. »Zdravo, ja sam Alix. Pretpostavljam da poznajete Jareda.« Kutom oka je vidjela kako Lexie gura Toby laktom u rebra. Naravno, obje su žene s nestrpljenjem iščekivale kako če se ta drama završiti. »Ja sam Missy«, rekla je žena. »Jared i ja se znamo jako dugo.« » Oh ?« rekla je Alix. »A ja sam mislila da mi je rekao za sve svoje prijatelje, ali nikad nije spomenuo Missy.« Kad se okrenula da pogleda Jareda, shvatila je da se, uz njegovu spuštenu glavu, zamalo dodiruju nosovima. Kad je krenula uzmaknuti, on ju je obujmio oko struka i privukao tijesno uza se.

Alix su se oči raširile od iznenađenja, ali zatim je opet uspostavila kontrolu.

Otprilike. »Ja, ovaj... ja...« »Lijepo te je vidjeti, Jarede«, rekao je čovjek prišavši do svoje žene plavuše.

Poput Jareda, i on je nju posjednički obujmio oko struka. »Kakav je život na kopnu? Jesi li puno naučio o življenju u vanjskom svijetu?« 199

mart@& nymphe Čak je i Alix znala da je to uvreda. Ledeno se nasmiješila čovjeku. »Jared još uvijek osvaja svijet svojim veličanstvenim projektima.« Kad se čovjek nastavio i dalje samozadovoljno smiješiti, Alix se prisjetila knjiga svoje majke i toga kako se obitelj stoljećima prepirala oko porodičnog doma. »I, naravno, tu je i sav posao koji obavlja na kući Kinglseyja. Divljenja je vrijedno ono što poduzima da je ostavi netaknutom svojem budućem sinu, Osmome.« Alix je na trenutak pomislila da je pretjerala, ali tada je sa zadovoljstvom primijetila kako mu onaj podrugljivi mali osmijeh nestaje s lica.

Jared joj je s leđa zakopao lice u vrat od čega joj se naježila svaka dlaka na tijelu. »Ti si moja djevojka iz snova«, rekao je i mogla je osjetiti kako ju još čvršće stišće. »Ovo su moj rođak Oliver Collins i njegova žena Missy. A ovo je Alix.« »Baš mi je drago upoznati vas«, rekla je Alix pružajući ruku da se rukuje s Oliverom. »Ne prezivate se Kingsley?« »U srodstvu smo preko njegove majke koja se udala za čovjeka s kopna«, rekao je Jared. A zatim je, još uvijek čvrsto grleći Alix oko struka, pokazao prema hranom nakrcanom kamionetu. »Dođite objedovati s nama.« »Hvala«, rekao je Oliver, »ali moramo krenuti kući. Djeca nas trebaju. Brak sa sobom nosi i odgovornost. Alix, Jarede«, uglađeno je rekao odvodeći svoju ženu od njih.

Missy se osvrnula kao da bi htjela ostati, ali željezni stisak njezina muža nije popuštao.

Jared je okrenuo Alix licem prema sebi. »Bili ste čudesni!« rekao je. »Uistinu izvrsni! Starog Olivera nitko nije tako dobro spustio na zemlju od... no, valjda oduvijek. Vi jeste Victorijina kći!« Još se uvijek smijući, nagonski ju je brzo i žestoko poljubio u nasmiješena usta.

Ili je barem tako trebalo biti. Umjesto toga, oboje su poskočili kao da ih je pogodio strujni udar. »Ja... « započeo je Jared, pa joj prišao još bliže.

200

mart@& nymphe Opet je u njegovim očima ugledala onu vatru i podigla ruke da ga obgrli oko vrata.

Ali nije bilo suđeno da se to i dogodi. Namrštivši se, Jared je opet ustuknuo, a vatra u očima mu je ugasnula.

Alix je prvo osjetila nagon da pobjegne. Koliko će se puta ovo ponavljati ?

Zbliže se, on je pogleda kao da će je progutati, a zatim se odjednom ohladi i ode. To se događalo uvijek iznova.

Alix nije znala kamo poći ako ode s izleta, ali po gnjevu koji joj je prožimao tijelo pomislila je da bi se mogla pješice vratiti sve do kuće Kingsley. I kad jednom tamo stigne, mogla bi se spakirati i napustiti otok. Više nije mogla podnositi da je ovaj čovjek jednoga trena požudno promatra, a već sljedećeg se okrene na drugu stranu. »Alix... « započeo je Jared, ali ona je brzo umaknula u gužvu.

Toby ju je dostigla. »Ne želim slušati nikakva opravdanja... « započela je Alix. »Pođi naprijed do dućana, skreni lijevo i ondje ćeš vidjeti most koji vodi na plažu. Idi.« Alix joj je kimnula glavom i pohitala naprijed. Nije bilo teško pronaći visoki most, spustiti se stubama i doći do plaže. Hladno je vrijeme značilo da uokolo nije bilo puno ljudi, što joj je bilo drago. Voda i pijesak su je smirili.

Nije bila sigurna koliko je dugo stajala ondje. Misli joj nisu tekle na uobičajen način, već kao da su se zbrkano vrtjele ukrug. Pred njome su promicali prizori nje i Jareda, smijeha, zajedničkog jela i stvaranja. I on je cijelo vrijeme davao jasno do znanja da među njima neće biti ničega putenog. Pretpostavljala je da je to stoga što prema njoj nije osjećao isto što je ona osjećala prema njemu.

Ali taj poljubac! Bio je poput munje. Vidjela je da je i on to osjetio, pa zašto je onda uzmaknuo? Zašto ju je onako hladno pogledao? Nije se činilo da u njegovu životu postoji neka druga, dakle, u čemu je bio problem?

201

mart@& nymphe Kad joj je drhtaj prožeo tijelo, protrljala je ruke i okrenula se. Nedaleko od nje, Jared je sjedio na pijesku u sjeni i čekao. Izgledao je kao da je zbog nečega zabrinut.

Ali ona prema njemu nije imala sažaljenja. Došla je i stala pred njega. »Voljela bih poći...« Nije mogla kuću Kingsley nazvati » domom«. »Natrag«, dovršila je.

On se nije pomaknuo. »Odvest ću te gdje god poželiš, ali prije toga bih ti želio reći istinu.« »To bi, za promjenu, dobro došlo«, rekla je.

Skinuo je jaknu i pružio joj je, ali ona nije prihvatila. »Molim te«, rekao je. »Daj mi dvadeset minuta i, ako i dalje budeš željela napustiti mene ili Nantucket, ili što god poželiš, ja ću to organizirati.« Ona je oklijevajući sjela na pijesak pola metra dalje od njega i trgnula se kad joj je počeo stavljati jaknu na ramena. »Prehladit ćeš se.« »Ne, dok me tako gađaš laserskim zrakama, neću«, rekao je.

Ona se nije nasmiješila, ali mu je dopustila da je ogrne jaknom. »Ne znam odakle započeti«, rekao je. »Da je do mene, sve bih ti rekao, ali ne mogu.« Okrenula se i oštro ga pogledala. »Zašto sam onda ovdje?« »Ne znam!« ozlojeđeno je rekao Jared. »Znam otprilike pet posto više od tebe i još uvijek od svega toga ne razumijem ništa. Ali znam da su ti ljudi cijeloga života tajili neke stvari.« »Tko?« »Ne mogu ti to reći. Volio bih da mogu, ali ne smijem. Mogu samo reći da tim ljudima dugujem cijeli svoj život. Da nije bilo... nekih ljudi koji su mi pomogli, ne bih postigao ništa, osim što bih možda bio kriminalac.« Alix se zagledala prema pučini i pokušala shvatiti što joj to govori. »Znam da nisi želio moj dolazak ovamo.« 202

mart@& nymphe »Ne«, rekao je. »Nisam. Rekao sam ti da sam bio bijesan na svoju tetu.

Njezinu sam oporuku vidio kao izdaju prema meni. Da nisi došla ranije, bio bih otišao i nikad se ne bismo upoznali.« »Ali si ostao«, rekla je. »Jer si mi se sviđala«, rekao je. »Prošlo vrijeme?« On nije žurio s odgovorom. »Nikad prije nisam upoznao nikoga tko se uklapa u oba moja svijeta, ženu koja zna čistiti ribu i istodobno se sa mnom prepirati oko podnih podloga.« »Znam«, tiho je rekla Alix. »Na putu smo da postanemo dobri prijatelji.« »Ne«, rekao je on. »Moj poslovni partner Tim i ja smo prijatelji. On mrzi ribolov, misli da svaki komad gole zemlje treba prekriti betonom i neprestano kuka za novcem. Ali mi smo dobri prijatelji.« »A ti i ja nismo?« upitala je Alix. Prokletstvo! Mogla je osjetiti kako joj se oči pune suzama. »Koliko god mi je stalo do Tima, nemam želju strgnuti odjeću s njega. S njime nisam poželio voditi ljubav onoliko koliko bude potrebno da utažim ovu glad koja me iznutra izjeda. Nisam ostajao budan razmišljajući o njegovim usnama ili bedrima ili njegovom bilo čemu drugome.« Alix je zurila u njega. »Pa ipak me nisi niti dotaknuo.« »Obećao sam to nekome kome dugujem«, tiho je rekao. »I ta je osoba od tebe tražila... što? Da držiš ruke podalje od mene?« »Da.« Alix je opet pogledala prema pučini. »Želim ovo raščistiti. Prema nekome — ili većem broju ljudi — imaš veliki dug i oni poznaju nas oboje.« »Da, ali ti doista ne mogu reći više od toga.« »U redu je. Možda sam u stanju i sama ponešto shvatiti. Na kući Kingsley su prilično nedavno obavljeni popravci, poput, recimo, krova, a oni su skupi. Ali 203

mart@& nymphe nije mi moglo promaknuti da su neki popravci bili veoma temeljiti, što znači da je u nekom trenutku kuća bila prilično zapuštena. Jesam li u pravu?« Glave nagnute ustranu, Jared ju je pogledao i brzo potvrdno kimnuo. »Dopustiti da kuća dođe u takvo stanje znači da vlasnika nije bilo briga ili sebi nije mogao priuštiti popravke. Vašoj je obitelji očito veoma stalo do te stare kuće.« »Tako je«, rekao je on. »A onda, tu su i ostale kuće. Rekao si da tvoja obitelj posjeduje onu u kojoj živi Lexie, a posjeduje i onu u kojoj živi Dylis i u kojoj si ti odrastao. Rekao si mi da ti je bilo tek četrnaest godina kada je kuća obnovljena i očito je to bio tvoj rad.« On ju je u tišini zadivljeno promatrao. »One godine kad sam bila ovdje s majkom ti si imao otprilike četrnaest godina. Dakle, tko na svijetu bi jednom dječaku dopustio planiranje obnove? I tko bi to platio?« »Teta Addy«, rekao je, smiješeći joj se. »Ako je to sebi mogla priuštiti, zašto ranije nije obnovila vlastitu kuću?« Jared se smiješio još šire. »Dobro, gospođice Njuškalo, kakva je vaša teorija?« »Mislim da je moja majka sve svoje knjige napisala zasnovano na tvojoj obitelji i daje kao naknadu platila obnovu i...« »I što?« »Mislim da ti je vjerojatno pomogla oko školovanja.« Jared nije ništa odgovorio, ali ona mu je po očima mogla vidjeti da je u pravu. »Pitanje je«, rekla je Alix, »zašto bi ti moja majka zabranila da me dotakneš?« Oči su joj se raširile dok joj je glavom prolazila užasna pomisao. »Istina je! Ti i moja majka bili ste ljubavnici.« Glas joj je bio ispunjen stravom.

204

mart@& nymphe »Ne. Nikad«, rekao je Jared i nasmiješio se. »Ali kad mi je bilo sedamnaest, a tvoja majka šetala vrtom u crvenom bikiniju, istina je da sam češće nego obično dolazio u posjet teti Addy.« Alix ga je pogledala ispod oka.

Njegovog je osmijeha nestalo. »Uvjeravam te da ja i Victoria nikad nismo bili ništa više od prijatelja.« Ona je skrenula pogled ustranu. »Što moja majka ima s oporukom?« »Ništa meni znano«, iskreno je rekao Jared. »Bila je njome jednako zatečena kao i ja.« Alix je kratko promislila. »Želim sve to raščistiti jer mislim da imaš pravo kad kažeš da su mi većinu moga života lagali. Je li istina da ti se sviđam zbog još nečega, osim što ti pomažem u izradi planova?« Zaustio je prosvjedovati, ali onda se nasmiješio. »Mislim da se sam mogu brinuti o svojem poslu.« Ona je zanemarila njegov šaljivi ton. »Sve to s Wesom si učinio jer...?« »Misliš da bih takvom razvratniku dopustio da cijeli dan provede s mojom djevojkom?« »Tvojom... ?« Duboko je udahnula. »Kad smo već tako iskreni, željela bih dodati i svoj djelić istine. I moj je otac arhitekt, premda sada većinom samo poučava, a on me je upozorio na tebe.« »Kako to?« »Tvoj ugled kad su žene u pitanju nije dobar. « »Ne razumijem«, promrmljao je Jared. »Previše si javna osoba da bi to ostalo u privatnosti. Neprestano mijenjaš modele i starlete i...« „Što želiš reći?« upitao je Jared. »Svojedobno sam zamišljala kako imam ljubavnu aferu s Velikim Jaredom Montgomeryjem, ali...« 205

mart@& nymphe »Ali što?« »Kad me je Eric ostavio, zaboljelo me, ali dobar plač i par kilograma čokolade su riješili stvar. A onda, ugledavši tebe, Velikog... « »Nemoj to opet izgovoriti.« »Dobro. Istina je da te više ne vidim takvoga.« »Kako me sada vidiš?« tiho je upitao. »Kao ljudsko biće. Kao čovjeka od krvi i mesa, čovjeka koji je nestrpljiv, koji po vlastitoj želji manipulira riječima i informacijama, i kao projektanta koji ponekad griješi u zamislima.« »Ima li u tome išta dobroga?« »Čovjeka koji velikodušno s drugima dijeli sve što ima i sve što zna. Hranu, novac, sve svoje, sve dijeliš s drugima. Vidjela sam da si čovjek koji štiti one koje voli, a voliš snažno i cijelim srcem.« »Potpuni svetac.« Riječi su mu bile podrugljive, ali ne i ton kojim ih je izgovorio. »Ne posve«, rekla je Alix promatrajući pučinu. »Od Erica sam se mogla oporaviti pomoću čokolade i pjesme, ali tebe...« Pričekala je kratko prije nego je nastavila. »Tebe bih mogla voljeti. Kad bih imala... flert s tobom i kad bi me odbacio, nisam sigurna da bih se od toga oporavila.« Duboko je udahnula. »Eto. Izgovorila sam to i mislim da je to mnogo više od onoga što si ikad želio čuti.

Mislim...« Zašutjela je jer ju je poljubio. Nježno, zanosno, susretom usana koji je bio blag i... obećavajući.

Odmaknuvši se od njega, s rukom na njegovu obrazu, pogledom mu je potražila oči. Morala je u sebi potražiti istinu. Privlači li je ovaj muškarac zbog toga što on predstavlja? Mnogo je godina prema njemu osjećala strahopoštovanje.

Ali sada ga je poznavala kao čovjeka, upoznala je njegove prijatelje i rođake, vidjela ga, recimo, u njegovu vlastitom okruženju. Pomislila je da je ona vidjela 206

mart@& nymphe ono što nijedna druga žena nije: pravog Jareda Mont- gomeryja Kinglseyja Sedmog. Istinski i u cijelosti, bez ikakvog oklopa, vidjela je njegove obje strane.

Postojao je međunarodno slavan čovjek od kojega su tražili autograme, ali i čovjek kojega je stari par koji je sjedio na trijemu molio da im prije zime pogleda peć.

Jared je sjedio u tišini, lica blizu njezinom. Činio se svjesnim da mu namjerava postaviti pitanje i, kad izgovori te riječi, spreman na njega i odgovoriti.

Koji joj se od te dvojice više sviđa? zapitala se. Izvrsni projektant ili čovjek koji pripada zajednici i porodici za koju je mogla zamisliti da ponekad zna biti nadmoćna? »Volim vas obojicu«, rekla je, rukom mu milujući obraz i dodirujući mu zaliske. Već ga je danima promatrala i nije shvaćala koliko želi dotaknuti to što vidi. Snažnu je Kingsleyjevu vilicu ugodno osjećala na koži dlana, a zalisci su mu bili mekani.

Okrenuo je glavu da joj poljubi dlan — i plava mu se vatra vratila u oči.

Sve dlake na tijelu su joj se nakostriješile. Nikad prije nije osjetila takvu želju prema nekom ljudskom biću. »Moramo ići polako«, rekla je dok ja dio nje vriskao: Ovo je pravo. Ovo može trajati zauvijek.

Jared je sklonio ruku s njezina lica. »Bez dodirivanja. Shvaćam.« Glas kao da mu je težio tisuću kilograma. »Ne!« rekla je Alix. »Dodir je u redu. To je izvrsno. Zapravo, ja sam za to. Što više dodira, tim bolje. Jedino moramo dobro promisliti o obećanjima.« Jared se nasmiješio. »Ti si moj tip djevojke. Predlažem da pođemo kući.

Odmah. Naći ću nekoga da nas odveze natrag.« »A što je sa starim kamionetom?« Znala je da je još krcat hranom. »Može ga Lexie vratiti.« Dodirivali su im se jedino vršci prstiju, ali to je bilo kao da snažna električna struja protječe iz Jareda u nju. Nisu se samo dodirivali, bili su povezani. Umom, tijelom, dušama, kao da su se prelijevali jedno u drugo. Gotovo mu je mogla 207

mart@& nymphe čitati misli i vidjela je, bože dragi, budućnost. Budućnost njih dvoje. Kako projektiraju, prepiru se, putuju. Godinama zajedno. I puno, puno smijeha. Bilo je toga još, ali gotovo ju je bilo strah pogledati dalje. »Osjećam da te poznajem, da poznajem nas«, šapnula je. »I ja osjećam isto«, rekao je Jared ustajući, uzimajući je za ruku i privlačeći je sebi.

Poželjela mu je oviti ruke oko vrata, ali je znala, ako to učini, da se više neće moći zaustaviti. Na kraju će završiti valjajući se među grmljem na javnoj plaži. Što nije dobar početak vječnosti, pomislila je.

Jared kao da ju je razumio. Ustuknuo je, odvojivši se od nje. »Pođimo kući.« Alix je krenula plažom do staze koja je vodila prema stubama, s Jaredom za leđima. Dvaput se spotaknula jer joj noge nisu bile stabilne. »Mislim da sam možda vidjela našu budućnost«, uspjela je izgovoriti kad su došli u podnožje stuba. »Mogu u to povjerovati. Je li bila dobra?« Kimnula je glavom. »Jako dobra.« »Čudne se stvari događaju s ljudima koji odsjedaju kod Kingsleyja.« »Govoriš li to o duhovima?« Pokušavala je zvučati bezbrižno, ali to nije bilo lako. »Mislim da bismo trebali popričati prije nego što krenemo dalje.« Alix je zastala na stubama i okrenula se pogledati ga. Lice mu je bilo u ravnini s njezinim. »Ako nemaš ništa protiv, zasad više ništa ne bih govorila. O groznim mi stvarima pričaj kasnije, nakon što — znaš već... « Jared se nasmijao. »U redu, pođimo kući i, uh... kasnije ćemo razgovarati o budućnosti. Znaš već, o ciljevima i takvim stvarima.« »To zvuči upravo kao ono što bih ja htjela učiniti.« Oboma su im se oči smijale.

208

mart@& nymphe

Četrnaesto poglavlje Kad su došli do okupljenog mnoštva, razdvojili su ruke. S dodirom ili bez njega, Alix je znala da se sve promijenilo. Ostala je stajati straga dok je Jared govorio Lexie da oni žele odmah otići. »Šališ se, zar ne?« rekla je Lexie. »Toby i ja imamo taj veliki terenac i moramo sve same ukrcati u njega, a što ćemo onda učiniti sa starim kamionetom?« »Jedna od vas može voziti terenac, a jedna može kamionet vratiti natrag Polpisu.« Jaredu se u glasu osjećalo prenaglašeno strpljenje. »Izvrsna zamisao«, rekla je Lexie smiješeći se. »Pretpostavljam da je automatik jer nikad nisam vozila auto s ručnim mjenjačem i jedva čekam da ga provezem kroz »široke« uličice Nantucketa. Prije par minuta sam vidjela gospođu Ferris. Misliš Ii da danas vozi?« »Lexie... « započeo je Jared, ali nije dovršio rečenicu. Bespomoćnog izraza lica, pohitao je natrag do Alix. »Tko je gospođa Ferris ?« upitala je Alix.

Odgovorila joj je Lexie. »Naša susjeda koja također živi na Kingsley Laneu, a ono što je kod nje fantastično jest da vozi kao luda, sredinom ulice. Čak joj se i turisti sklanjaju s puta. Nadam se da se neću s njome mimoići u tvome otmjenom kamionetu. Ne bih ga htjela ogrepsti, ali vjerojatno ću ionako pri pokušaju promjene brzine smrviti mjenjačku kutiju, pa što onda znači nekoliko ogrebotina?« Okrenula se s namjerom da se vrati do hrane, ali je u prolazu dobacila Jaredu: »Mrzim ti pokvariti poslijepodne, ali znaš što govore o lošim predosjećajima.« »Da su beskoristan gubitak energije?« Lexie se grohotom nasmijala.

Jared je pošao do Alix. »Oprosti, ali mislim da ću...« »Znam«, rekla je ona. »Ti i ja moramo vratiti kamionet.« Nasmiješio joj se, pogledom joj zahvaljujući na razumijevanju.

209

mart@& nymphe Stajali su blizu jedno drugome i ona je posegnula da mu dotakne vrške prstiju. »Zašto ne pođeš porazgovarati s prijateljima dok ja pomažem u čišćenju?« Ali zapravo nije vjerovala da će moći podnijeti njegovu blizinu, a da od sebe ne učini budalu. Već su jednom iskusili Lexien oštar jezik i nije željela kroz to opet prolaziti. »Dobra zamisao«, rekao je i istoga trena nestao.

Alix je pošla do kamioneta gdje su Lexie i Toby pakirale stvari. Lexie je upravo davala zapovijedi gdje što treba ići, kad se iza nje zaustavio neki muškarac.

Lexie ga nije vidjela, ali Alix i Toby, koje su joj stajale preko puta, definitivno jesu. Bio je prekrasan. Ne na onaj skitnički način poput Jareda, već lijep poput nekoga iz reklamnih magazina. Tamne kose i očiju, visokih jagodica, kao isklesanih usana. Visok, vitak, ali širokih ramena.

Alix i Toby su se ukopale u mjestu, zureći u njega. »Zdravo, Lexie«, rekao je. Glas mu je bio jednako lijep kao i pojava. »Oh, molim te, ne. Ne danas«, rekla je niti se ne okrenuvši. »Odlazi.« »Znaš li gdje mi je remen? Onaj s kitom na kopči?« upitao je.

Okrenuvši se, zagledala mu se ravno u oči. »Došao si ovamo, sve do ’Sconseta, da me pitaš gdje je tvoj remen sa srebrnom kopčom?« »Otprilike.« Kao da osuđuje samoga sebe, slegnuo je ramenima na način da bi mu svaka žena oprostila.

Ali ne i Lexie. Stisnutih se šaka okrenula od njega i nekoliko puta duboko udahnula. Bacila je pogled na Alix i Toby koje su stajale kao sleđene, šuteći i zureći u njega. Oh, izvrsno, pomislila je Lexie. Sad će još više žena sliniti za njim.

Upravo ono što mu ne treba.

Okrenuvši se natrag prema njemu, Lexie je znala da će prepirka malo potrajati. Cilj joj je bio riješiti ga se. Nije imala namjeru miješati svoj privatni i poslovni život.

Cim je Lexie počela čovjeku držati prodike, Toby je šapnula: »Mislim da je to njezin šef, Roger Plymouth.« 210

mart@& nymphe »Nikad ga nisi upoznala?« šaptom joj je uzvratila Alix. »Ne«, rekla je Toby. »On je...« »Prekrasan?« završila je Toby umjesto nje. »I više od toga«, rekla je Alix. »Izgleda kao da ga je napravilo računalo. Nije ti nikad rekla da je takav?« »Ne. Lexie se na njega samo žali. Vjerovala sam da je nekakvo čudovište.« Alix je pognula glavu. »Jesi li mu vidjela lice kad mu je Lexie okrenula leđa?« »Misliš, kako ju je pogledao? Kao da je ludo, strastveno, bezumno zaljubljen u nju?« upitala je Toby. »I ja sam to primijetila, ali sam pomislila da možda umišljam. Misliš li da je on uistinu... znaš već?« »Zaljubljen u nju?« upitala je Toby. »Ako jest, ona mi to nije nikad spomenula.« Roger više nije slušao kako mu Lexie govori da bi mogao i sam potražiti svoju odjeću, da nije njezin posao paziti gdje se nalaze njegove osobne stvari, itd., itd.

Sve je to i prije čuo. Pogledao je preko njezine glave, blago se nasmiješio dvjema lijepim ženama koje su ga odmjeravale kao da je izvanzemaljsko biće, pa se osvrnuo uokolo. »Kakvo je ovo mjesto?« »’Sconset«, gnjevnim je glasom rekla Lexie. »Nekoć je bio staro ribarsko selo.

I miči taj izraz s lica. Ovdje ne možeš ništa kupiti.« Bacio je pogled preko njezine glave na plavušu koja im je prilazila. Nije moj tip, pomislio je Roger. Izgleda previše djevičanski i nedodirljivo.

Ona druga, crvenokosa, imala je iskru nečega što mu se sviđalo, ali njezin odlučan pogled ga je odbijao. Imao je osjećaj da bi mogla od njega zatražiti da joj izrecitira tablicu množenja. »Dolje niz cestu je dućan«, rekla je Toby gledajući Rogera.

211

mart@& nymphe »Njemu je namjera kupovati kuće, a ne kruh i pecivo«, prasnula je Lexie, pa se zagledala u Rogera. »Čuj, prošeci uokolo i sve razgledaj, ali nemoj ništa kupovati. Uzet ću od Jareda ključeve ovog kamioneta, pa ga možeš umjesto njega odvesti natrag do Polpisa.« »Tvoj rođak? Jared Montgomery, arhitekt? Volio bih ga upoznati.« »Ne možeš ga upoznati i ne možeš ga angažirati da ti izgradi još veću kuću.

Odlazi!« Roger se nije ni pomaknuo, nego je samo ostao promatrati Lexie kao da još nešto od nje očekuje. »U redu!« rekla je Lexie. »Prestani me tako gledati. Poći ću s tobom!« Tim je riječima pokazala da točno zna što je on čekao.

Nasmiješivši se, Roger se okrenuo i nestao u svjetini.

Lexie je pogledala Alix i Toby. »Ni riječi«, rekla je. »Ne želim čuti ništa o njemu, a na svako ću pitanje odgovoriti s ne. Jeste li razumjele?« Alix i Toby su kimnule glavama, ali su i pogledale jedna drugu u nevjerici.

Nekoliko minuta kasnije Jared se vratio i Lexie mu je rekla da se Roger pojavio i da će on vratiti natrag stari kamionet. »Lexie. « Jaredu se u glasu opet naslućivao onaj strpljivi ton. »Ovaj kamionet je vrijedan. Ne mogu ga samo tako povjeriti nekome koga nikad nisam upoznao.« »Prije par minuta si ga bio voljan povjeriti meni, a ja čak niti ne znam voziti auto s ručnim mjenjačem.« »Da, ali znam da si dobra vozačica jer sam te sam poučio. Ali tog tipa Rogera ne razlikujem od bilo kojeg drugog došljaka.« »On vozi Formulu jedan. Utrkuje se s njima«, rekla je Lexie. »Ne za novac.

Ništa ne radi za novac. Samo voli voziti. I jedriti. I penjati se.« Odmahnula je rukom. »On voli sve što se kreće.« »On je vozač utrka, a ti nam to nikad nisi rekla?« upitao je Jared.

212

mart@& nymphe »Čini se da nikome nije rekla mnogo toga o svojem šefu«, rekla je Alix. »U čovjeku ima više toga od njegove vanjštine«, rekla je Lexie, pogledavši ispod oka Alix i Toby. »Utrkuje se, penje, jedri«, rekla je Alix. »Meni to zvuči dobro.« »Umotano poput najboljeg božičnog poklona«, rekla je Toby. »Oduvijek sam voljela Božić«, rekla je Alix. »I jaaaa«, uzvratila je Toby. »Pustite me na miru«, promrmljala je Lexie, a zatim se okrenula Jaredu. »Kreći! Odlazi. Povedi Alix i idi kući. Mi ćemo se pobrinuti za kamionet, terenac i hranu.« »Hoće li ti Roger to sve odavde prebaciti helikopterom?« posve ozbiljnog lica je upitala Alix.

Lexie se namrštila kao da joj namjerava gnjevno odgovoriti, ali onda se samo nasmijala. »Ti i Jared ste savršeni par.« Jared se nacerio Alix. »Mislim da je to posve moguće«, rekao je. »Dođi, našao sam nam prijevoz.« Mahnuli su na pozdrav Lexie i Toby i zaputili se niz cestu prema dućanu.

Pokazalo se da je prijevoz zadnje sjedište terenca koji je više sličio autobusu nego autu. Sredina je bila prepuna djece i mladeži, a roditelji umorna izgleda su sjedili sprijeda.

Na svojem mjestu straga, Jared i Alix gotovo su imali dovoljno privatnosti. »Onda, što je s tim Rogerom Plymouthom?« upitao je on, nadglasavajući graju djece. »Ništa posebno«, rekla je Alix. »Jedino to što je nevjerojatno zgodan, čini se da je zapanjujuće bogat, a htio je i tebe upoznati — ili barem Montgomeryja. I, da, ludo je zaljubljen u Lexie.« Jared ju je zaprepašteno pogledao. »Nije me bilo svega nekoliko minuta.

Kako se sve to uspjelo dogoditi?« 213

mart@& nymphe „Što da kažem? Roger je brz na djelu.« »Trebam li biti ljubomoran?« »Definitivno da!« rekla je Alix, a Jared se nasmijao. »Jarede!« viknuo je vozač nadjačavajući dječju buku. »Kada se moraš vratiti u New York?« Jared je posegnuo da dohvati frizbi u letu prije nego pogodi Alix u glavu, spustio ga na pod i pogledom upozorio dječaka koji ga je bacio da prekine s time. On se samo nacerio.

Alix se ranije upoznala s parom, ali nikako se nije mogla sjetiti njihovih imena. Preostalih pet milja do grada par je obasipao Jareda pitanjima.

Odgovarao je na njih držeći Alix za ruku, a dvoje je djece virilo između sjedišta i hihotalo se.

Napokon su stigli do glavne ulice. »Nadam se da mi nećeš zamjeriti ako te ne odvezem do tvoje uličice«, rekao je čovjek. »Malo je preusko za moj ukus.« Jared i Alix su izišli, svima im iskreno zahvalili i s olakšanjem odahnuli kad su se oni odvezli dalje. »Ljetni posjetitelji?« upitala je Alix.

Jared ju je uzeo za ruku. »Što ih je odalo?« Nasmijala se. »Kingsley Lane je prilično široka u usporedbi s nekim ulicama koje sam na otoku vidjela. « »Savršeno prostrana.« Čim su skrenuli za ugao i ugledali Lexienu i Tobynu kuću, Alix se osjetila kao kod kuće — posve različito od onoga kako se osjećala samo nekoliko sati ranije.

Bila je to tiha, drvećem obrubljena ulica s elegantnim kućama, a najljepša od svih bila je njihova. Ne, pomislila je, ne »njihova«. Ne još. Ali opet, tako je malo vremena provela u kući bez Jareda, da se doista činilo da im oboma pripada.

214

mart@& nymphe Kad ga je pogledala, od pomisli na ono što će uslijediti proželo ju je jako uzbuđenje.

Jared je morao osjetiti isto jer je zastao. Kad se okrenuo prema njoj, u očima mu je gorio oganj. Privukao ju je u zagrljaj i poljubio. Ne nježno, kao ranije, nego pokazujući koliko je žudio za njom i želio je.

Morala se uspeti na prste da ga dosegne i bilo je tako dobro osjetiti njegovo tijelo uz svoje, ali su se ipak razdvojili i nastavili hodati. Na putu kući, Alix je počela obuzimati nervoza. Ona i Jared su bili prijatelji, su-radnici, ali sad...

Zapravo, kad su došli do kuće, nije znala što očekivati. Sve do danas i dodir je bio nemoguć. A bila je tu i činjenica da je on intelektualac. Kretao se u tako visokim krugovima. Neki od najbogatijih ljudi na svijetu željeli su da im on projektira domove.

Pošli su do stražnjeg ulaza u kuću Kingsley — koji je po običaju bio otključan — i ušli unutra.

Alix se okrenula njemu. »Mislim da bi bilo najbolje da se presvučeni...« Nije dovršila rečenicu jer ju je Jared podignuo, s usnama na njezinima i nogama oko struka, i pritisnuo je uza zid. U nekoliko sekunda oboje su bili nagi od pojasa nadolje.

Strast, pomislila je. To je ono što je željela... trebala od ovog čovjeka.

Kad je ušao u nju, počela je vriskati, ali on joj je poljupcem zatvorio usta.

Uz svu pomamu koja je među njima vladala, pričekao je da se u njoj probude i ojačaju osjećaji. Da narastu.

Spustio ju je na kuhinjski stol, posudice sa solju i paprom su odletjele na pod, a ona se čvrsto priljubila uz njega dok su mu polagani, jednolični pokreti postajali sve snažnijima.

Ispružila je ruke i dlanovima se oslonila na naslon klupe dok je on bez prestanka prodirao u nju. Zatvorenih očiju, prepustila se osjećajima koje su on i taj trenutak u njoj budili.

215

mart@& nymphe Kad je pomislila da ne može više izdržati, podigao ju je i privukao sebi, stišćući je uza se. Na sebi su oboje imali košulje, ali vrelina njihove puti se poput ognja probijala kroz njih.

Kad je osjetila da dosiže vrhunac, Alix je zabacila glavu, ali Jared ju je sve snažnije privlačio sebi sve dok nisu zadrhtali, priljubljeni jedno uz drugo, zadovoljeni. Protekle su minute prije nego se ijedno od njih pokrenulo. »Kingsley«, rekla je Alix. »Taj sam.« Jared je priljubio usne uz njezino uho. »Dobro, jer sam po pitanju Montgomeryja bila malo nervozna.« On se nasmijao, odmaknuo od nje, dohvatio svoje hlače i navukao ih. Alix je ostala na stolu, zgužvane bluze pale između nogu. »Ukrala si titulu od Daris«, rekao je smiješeći se.

Isprva nije shvatila što je time mislio, ali onda se sjetila kako je rekao da Daris ima najbolje noge na otoku. »Obilje čučnjeva«, rekla je. Kad joj je prišao, gurnula mu je ruku pod košulju i pogladila čvrst i ravan trbuh. »A što je s tobom? Ideš li redovito u teretanu?« »Izvlačim iz mora tune od stotinu kila«, rekao je podižući s poda njezinu odjeću i dodajući joj je. S obzirom na to kako su rođaci upadali u kuću, znala je da je bolje ne ostavljati je da leži uokolo. Počela je oblačiti hlače, ali Jared ju je zaustavio. »Volim vidjeti ljepotu.« Gurnuo joj je ruke pod noge i podigao je. »Teta Addy ili tvoja mama?« upitao je.

Pitao ju je u koju bi se sobu trebali povući — i njoj je bilo drago da njihova zajednička večer nije gotova. »Ne u maminu i...« »I što?« Naizgled bez ikakva napora nosio ju je uza stube. Ali opet, po-mislila je Alix, ona je bila lakša od tune. »No, ako nas kapetan bude gledao...«

216

mart@& nymphe »On neće biti ondje«, rekao je Jared, a kad je ona krenula reći još nešto, ušutkao ju je poljupcem. »Za neke mi stvari moraš vjerovati na riječ.« Nježno ju je spustio na veliki krevet glavne spavaonice i, premda nije bila sigurna kako se to dogodilo, za samo nekoliko sekunda bila je posve naga. On se ispružio pored nje, prislonio joj usne uz vrat i rukama joj počeo prelaziti preko grudi. »Prekrasna si«, šapnuo je.

Još uvijek je bio potpuno odjeven, jedino na sebi nije imao jaknu, i činilo se čudnim to što je ona naga, a on još uvijek u odjeći. Kapci su u sobi bili spušteni, ali svjedost se ipak probijala unutra, zlatna i sjenovita.

Ležeći tako, okružena svilenom posteljinom, posve nagog tijela, Alix je pogledala Jareda u oči, napola sklopljene, vatrene, duboke. Po-segnula je otkopčati mu košulju ali on joj je poljubio vrške prstiju i uklonio joj ruku.

Poželjela ga je upitati zašto, ali ipak to nije učinila. Po njezinu iskustvu, seks je bio nešto što se zbivalo brzo i jednako brzo završavalo. Na fakultetu, seks je ispunjavao praznine između predavanja i domaćih zadaća.

Ali ovaj je čovjek — ključna je riječ čovjek, a ne dječak — izgleda imao drukčije zamisli.

Promatrajući je, počeo joj je milovati tijelo. Za prstima su mu ubrzo krenule usne, po grudima, rebrima, pa sve dolje do trbuha. Podigla je butine, željna da joj dotakne središte, ali on to nije učinio. Rukama joj je prešao preko nogu, do gležnjeva.

Dok su mu ruke tako lutale njezinim tijelom, poljubio ju je i ona je osjetila kako u njoj opet raste želja. U činjenici da je ona naga, a on posve odjeven bilo je nečega krajnje erotičnog, nečega što nikad prije nije osjetila.

Kad je dosegnuo njezino središte, uzdigla se njemu ususret. Nije joj trebalo puno da dosegne vrhunac i svrši mu u ruci.

Zakopala je lice u njegovo rame. »Gdje si to naučio?« upitala je. »Sam sam to izmislio. Veoma sam kreativan.« Nasmijala se i na trenutak su ostali nepomični, a tada mu je ona počela raskopčavati košulju. Dotad ga je vidjela samo u dugim rukavima. Bili su 217

mart@& nymphe zavrnuti da izlože snažne, preplanule podlaktice i ona se pitala kako mu izgleda ostatak tijela.

Trebalo joj je samo nekoliko sekunda da mu strgne košulju, a tada je na prizor koji je ugledala glasno uzdahnula. Bio je preplanuo po cije-lom tijelu, koža mu je bila tople zlatnosmeđe boje i na njemu nije bilo ni grama sala.

Prislonila mu je usne na kožu koja je bila jednako vrela kako je i izgledala.

Sat kasnije, iscrpljena i krajnje sretna, Alix ga je čula kako govori: »Imaš prekrasne usne.« Kad je ona prasnula u smijeh, ustuknuo je i pogledao je. »Zašto je to tako smiješno?« »Ne poznajem te dovoljno da bih ti na to odgovorila.« »Nakon onoga što smo upravo učinili, ne možeš mi reći što je to tako smiješno s tvojim usnama?« »Ne mojim. Tvojim. Posebno donjom.« Zubima joj je blago zagrizao usnu. „Što to znači?« »Jednoga ću ti dana reći. I pokazati, pretpostavljam.« »Nešto tajiš od mene?« upitao je. »Nekoliko stvari. A ti? Nisi li mi želio nešto reći?« »Ne sada. Kasnije.« Mogla je vidjeti da se sprema usnuti, a to je značilo da slijedi onaj dio seksa koji je mrzila. Muškarci su ili odlazili, ili bi se okrenuli na drugu stranu i zahrkali. »Vraćaš li se u gostinsku kuću?« »Ako tako želiš, ali radije bih ostao ovdje. Naravno, ako nemaš ništa protiv.« Nasmiješila se i priljubila uz njega. »Ne shvaćam kako te se neka žena već nije dočepala.« Izrekla je to kao šalu, ali on je taj komentar izgleda shvatio ozbiljno. »Od tvojeg dolaska, čime smo najviše ispunjavali vrijeme?« »Radom.« 218

mart@& nymphe »To je ono što žene kod mene ne vole.« »Glupače.« »Slažem se«, rekao je.

Nisu dugo spavali. Probudili su se u ponoć, oboje gladni, najprije jedno drugoga, a zatim i hrane. Prvu su glad odmah zadovoljili, a zatim je Jared navukao hlače, a Alix obukla njegovu košulju, pa su zajedno pošli do kuhinje u prizemlju. Na njihovo oduševljenje, hladnjak je bio prepun ostataka od izleta.

Hladne salate od rakova, pilećih odrezaka, kruha, četiri vrste kolača. Ali, koliko god lijepo bilo zateći svu tu hranu, to je značilo i da je, dok su oni bili na katu, netko ulazio u kuću. Alix nije željela razmišljati o tome što je pritom mogao čuti. »Sada vidiš zašto nikad ne ostavljam donje rublje na podu kuhinje«, punih usta je rekao Jared. »Znači li to da si imao puno iskustva u ostavljanju rublja na podu kuhinje svoje pratete?« zajedljivo ga je upitala. »Ne mojeg. Njezinog«, rekao je Jared. »Teta Addynog. Često sam ga morao skupljati.« Alix se nasmijala njegovoj šali. »Onda, kakav si bio kao klinac? Osim što si bio ljubazan i velikodušan?« »Misliš to zato što sam ti dao stare Lego kocke? Štitio sam svoje naslijeđe.

Teta Addy ti je dopuštala da se igraš stvarima koje su se trebale nalaziti u muzeju. « »Kad smo već kod toga, sutra bih mogla pogledati papire o Valentini. « Jared je zastao s vilicom punom hrane na pola puta do usta. »Ponovi to ime, i duh stiže.« »Govoriš li o lijepom kapetanu Calebu? Tada sam za.« »Što je to danas s tobom i lijepim ljudima?« »Uz tebe, na koga to još misliš?« »Na dobar ulov«, rekao je. »Najprije Lexien šef, a sada i moj djed.« 219

mart@& nymphe S Alixina lica je nestalo osmijeha. »Spomenuo si ga ranije. S majčine ili očeve strane? Je li još živ?« »Ako se dobro sjećam, tu sam izjavu ispravio u korist tete Addy.« »Da, jesi.« Pogledala ga je i shvatila da nema namjeru više ništa reći. »Mogu li vidjeti papire?« »Naravno. U potkrovlju su. Mogu li ostati dolje i gledati te kako se uspinješ tim strmim stubama?« »U gaćicama ili bez njih?« Jaredov pogled ju je natjerao da utrpa posljednji zalogaj u usta. Bez ijedne daljnje riječi, strpali su ostatak hrane natrag u hladnjak i otrčali uza stube u spavaonicu.

Sat kasnije, Jared je predložio da isprobaju veliku kadu u Victorijinoj sobi. »Mislim da nisam zavirivala u njezinu kupaonicu. Molim te, reci mi da nije zelena.« »Tada ću morati šutjeti.« Zarežavši, Alix mu je dopustila da je odvuče niz hodnik do majčine zelene kupaonice prepune bjelokosti.

Stojeći u hodniku, Caleb se zadovoljno smiješio.

220

mart@& nymphe

Petnaesto poglavlje Jesi li tu?« Glas je bio poznat i utješan i kao da je dolazio izdaleka. Stisnula se uz Jareda.

Svjetlo koje se probijalo u sobu govorilo je da je dan, ali ona nije imala namjeru ustajati. S obzirom kako se osjećala, mogla je u krevetu ostati zauvijek.

Osjetila je kako je ljubi u tjeme i još se više stisnula uz njega. »Sinoć si zaslužio ime Američke živuće legende«, promrmljala je tonući opet u san. »Alix? Jesi li gore?« Opet je začula taj glas, tako poznat. »Samo minutu«, rekla je, još uvijek zatvorenih očiju.

Ali tada ih je naglo otvorila. »To je moj tata«, šapnula je. »Neka je«, rekao je Jared, čvrsto je držeći u zagrljaju.

Okrenula se licem prema njemu. »To je moj otac. Moraš otići. Ne može nas vidjeti... zajedno. Moraš se spustiti kroz prozor.« Jared se ispružio u krevetu, ali nije otvarao oči. »I sa šesnaest godina sam bio prestar za takvo što. A sada... Osim toga, jednom ćemo tvome ocu morati reći.« Na tu ju je pomisao prožeo osjećaj panike. Kad bi je majka zatekla u krevetu s muškarcem, to ne bi bilo važno. Ali ne i otac. On je vjerovao u ćast i poštenje i... i da neće zateći svoju kćer u krevetu s čovjekom s kojim nije u braku. Pokušala je tu svoju zabrinutost skriti od Jareda. »Znam da ćete se jednom upoznati«, rekla je što je mogla mirnije. »Ali ne još. Pusti me da ga najprije smekšam.

Molim te?« Položila mu je dlan na lice.

On je otvorio oči i u njezinima primijetio strah. »U redu«, rekao je, »ali kasnije moramo porazgovarati o nekoliko stvari.« »Nisu li to riječi koje obično izgovaraju žene?« šapnula je. »Jesu i, prema mojim iskustvima, te riječi znače zahtjev da joj izjaviš besmrtnu ljubav.« »Oh. I, koliko si puta to izjavio?« 221

mart@& nymphe Na vratima se začulo kucanje. »Alix«, rekao je Ken, »ulazim, osim ako nisi poput svoje majke.« »Ne!« glasno je rekla. »Mislim, jesam.« Tišim se glasom obratila Jaredu. »Misli na činjenicu da moja majka spava... « »Gola«, rekao je Jared ustajući iz kreveta. »Svaki muškarac na ovom otoku to zna i o tome mašta.« Navukao je traperice i pokupio ostatak svoje odjeće s poda.

Alix je na sebe navukla majicu kratkih rukava i pošla do prozora. Namjeravala ga je otvoriti, ali tada je Jared s druge strane kreveta pose-gnuo iza portreta kapetana Caleba, pritisnuo nekakav tajni mehanizam koji je kliknuo i zatim gurnuo veliki okvir ustranu.

Alix je ostala užasnuta — ponajprije zato što arhitekt u njoj nije primijetio da je portret učvršćen za podlogu i da skriva tajna vrata. Trebalo joj je malo vremena da se oporavi od šoka, a zatim se zakotrljala preko kreveta da ga dostigne. Iza portreta se nalazio prolaz s uskim, prašnjavim stubištem koje je vodilo u prizemlje. »Alix«, rekao je njezin otac, ovaj put glasnije. »Samo minutu, tata, odijevam se.« Pogledala je Jareda i došapnula mu: »Postoji li ovo zato da bi se kapetan mogao prikrasti u Valentininu sobu?« »Ugrađeno je zato da bi sobarica mogla isprazniti noćnu posudu, a da je pritom nitko ne mora vidjeti.« Nakon brzog poljupca Jared je sišao niz stube, a Alix je vratila portret na mjesto, ali nije zaključala vrata, za slučaj da se on poželi vratiti.

Pogledala je u portret kapetana Caleba. »Kakve li sve tajne skrivaš!« »Alix«, rekao je njezin otac s druge strane vrata, »netko me zove na mobitel i na taj se poziv moram odazvati. Ne žuri s odijevanjem. Naći ćemo se u prizemlju.« Alix je odahnula od olakšanja, pokazujući time koliko je bila napeta. Kako li će, zaboga, svome ocu reći za nju i Jareda? I što će mu reći? Da su samo ljubavnici i da ona nema pojma što će se dogoditi u budućnosti ?

222

mart@& nymphe Na tu je pomisao mogla zamisliti kako joj otac ječi, mogla je vidjeti njegov bolni pogled i, još gore, osjetiti njegovo razočaranje. »Dakle i ti si postala žrtvom pohoda Velikog Jareda Montgomeryja«, vjerojatno bi rekao.

Osluhnula je na vratima i mogla čuti kako joj otac tiho razgovara, a zatim njegove korake niz stube. Dobro, pomislila je, jer joj je trebalo vremena da razmisli — i da se istušira. Koliko god to nije željela, morat će sa svojega tijela ukloniti sve dokaze o protekloj noći. Željela je saču-vati sjećanja na tu noć, ali ovoga časa nije mogla sebi ugađati. Susret s ocem je bio važniji.

Dugo se zadržala pod vrelim tušem, razmišljajući o tome kako će Jareda predstaviti ocu. »Kad bi ga poznavao kao čovjeka, a ne samo po ugledu koji uživa«, reći će. Ili: »Možda u Americi može biti uistinu arogantan, ali...« Ne, to nije bilo dobro. Reći će samo »izvan otoka«. »Izvan otoka je možda tako arogantan da klijentima govori da uzmu što je projektirao ili da se izgube, ali ovdje, na Nantucketu...« Ne, ni to neće valjati. »Arogantan« je bila presnažna riječ.

Oprala je kosu šamponom. A što ako podsjeti oca da je odrasla žena, koja može sama donositi odluke? Izvrsno, pomislila je. Tako će već na početku svi biti gnjevni. Ako Alix odjednom postane ratoborna i zahtjevna, njezin će tata zamrziti Jareda.

Kad je izišla ispod tuša, nije bila nimalo bliže rješenju kako se nositi sa svime time. »Možda će se svidjeti jedan drugome«, rekla je naglas, dohvaćajući fen, ali zatim se tiho nasmijala. Njezin blagi otac profesor i ribič na tune Jared? Ne, to se neće dogoditi. Ali možda bi Montgomery i njezin otac mogli... Ali opet, tu su bile sve te žene s kojima je Jared viđan. Ne, ni to neće uspjeti.

Dok je polako sređivala kosu i odijevala se, nije mogla ne zapitati se što Jared sada čini. Je li pobjegao na svoj brod? Ili je poduzeo bilo što drugo kako se ne bi suočio s ocem svoje djevojke? Ali činilo se da ga nije nimalo strah, zato je možda...

Alix se nasmiješila u zrcalo. »Moja djevojka.« Tako ju je Jared nazvao. Kad bi možda mogla svoga oca uvjeriti da ima nešto više — ili će tek biti više — 223

mart@& nymphe između nje i Jareda Montgomeryja Kingsleyja Sedmog, bilo bi mu lakše sve to progutati.

Napokon čista i primjereno odjevena, otvorila je vrata spavaonice. Bilo je vrijeme za suočavanje sa stvarnošću.

Jared je sišao starim stubama i, kao što je to mnogo puta činio, posegnuo rukom prema prekidaču za svjetlo. U tunelu koji se spuštao dolje bilo je mračno kao u rogu i posvuda je bilo paučine.

Jedva je čekao vidjeti Kena. Protekli su mjeseci od pogreba tete Addy kad su se zadnji put vidjeli. Naravno, bio je tu i.onaj poziv kad se Ken izvikao na Jareda tako da je zamalo umro. Ali bio je na to naviknut. Kad su se prvi put vidjeli, Ken je bio tako bijesan na cijeli svijet da je mogao komunicirati samo u bučnim izljevima gnjeva. Ali u to vrijeme se Jared ionako nije obazirao na bilo što izgovoreno normalnim tonom.

Jaredova je velika briga bila Alix. Kako će ona podnijeti spoznaju da joj je i otac provodio mnogo vremena na Nantucketu i to od nje skrivao?

Stube su završavale u prednjoj dnevnoj sobi, iza lažne zidne obloge — zbog čega je još jednom posumnjao u obiteljsku priču o noćnoj posudi. Sluškinja se tako mogla pojaviti usred čajanke. Morat će od svoga djeda zatražiti da mu kaže istinu — koju nije imao nade čuti.

Jared se nije iznenadio kad je našao Kena kako stoji u sobi i čeka ga. Prije mnogo godina njih su dvojica obnovili to staro stubište. Dok su trgali stare trule daske, Ken je rekao: »Ne želimo da se Addyn sablasni ljubavnik ozlijedi, zar ne?« Tada ga je Jared bio oštro pogledao, pitajući se što on to zna, ali Ken se samo šalio.

Sada je među njima zavladalo kratko oklijevanje jer Ken je očito znao gdje je Jared bio. Ken je prvi reagirao raširivši ruke, i Jared mu je pošao ususret. Bio je toliko zahvalan Kenu što se ne ljuti, da je sve to sličilo povratku sina ratnika kući. Dugo su vremena ostali tako zagrljeni. »Dođi«, rekao je Ken, još uvijek ga grleći oko ramena, »sjednimo. Pripravio sam kavu i donio uštipke iz Downyflakea.« 224

mart@& nymphe Jared nikad nije volio odgađati loše vijesti i zato je rekao: »Znaš gdje sam bio?« Bilo je bolje da to s njime i Alix iznese na vidjelo. »Oduvijek sam vjerovao da ćete se ti i moja kći svidjeti jedno drugome.« Jaredov osmijeh je pokazivao koliko mu je laknulo. Bilo bi loše ako se Kenu ne bi svidjela zamisao o tome da se njegova dragocjena Alix vezala za čovjeka koji je nekoć bio daleko od doličnog građanina. Zaboravimo sve uspjehe koje je otad ostvario. Jared je znao da ga Ken može prozreti.

Dražesna, mala dnevna soba bila je ispunjena lijepim namještajem, uključujući i nekoliko komada koje je njegov djed preko brata poslao natrag svojim brodom. Nakon toga nijedno dijete u porodici nije dobilo njegovo ime jer su mnogi stanovnici Nantucketa bili gnjevni što je Caleb Kingsley, žureći se što prije vratiti kući, uplovio u opasne vode i potopio brod. S njime su potonuli rođaci, prijatelji i cijela posada.

Ken je sjeo na kauč, a Jared na stolicu njemu nasuprot. Na Jare- dovu veliku muku, njegov je djed sjeo u veliku fotelju. Obris i građa su mu u ovoj prostoriji bili jači i Jared se čudio što ga Ken ne može vidjeti. »Kako je Celeste?« upitao je Jared, uzimajući čokoladom preliveni uštipak. »Otišla«, rekao je Ken. »A Avery?« »Otjerana prije više mjeseci«, rekao je Jared. »Željela je prsten.« Dvojica muškaraca su se nasmiješili jedan drugome. Bio je to njima svojstven humor i razumijevanje zasnovano na mnogo godina dijeljenja tajni o ženama koje su im prolazile kroz živote. Povezivalo ih je upravo to što se nijedan nije trajnije vezao za neku od njih.

Jedući jedan od slasnih uštipaka, Ken je kratko zašutio prije nego se opet oglasio. „Što Caleb kaže na tebe i moju kćer?« »On je uvijek misli...« započeo je Jared, a zatim zašutio, širom raširenih očiju.

Ken se nasmijao Jaredovu zaprepaštenju. »Nemoj se truditi to skrivati. Nekad sam praktički živio s tobom, sjećaš se ? Uvijek si se prepirao s nekom nevidljivom osobom. Pretpostavio sam da si ili lud, ili da razgovaraš s duhom.

Naravno, ovo posljednje sam smatrao šalom.« 225

mart@& nymphe »Dakle, odlučio si da sam lud?« »Manje-više.« Jared je odbio pogledati svoga djeda — koji je, bez sumnje, znao da su Kenu poznate tajne obitelji Kingsley — ili barem jedna od njih. »Osim toga«, rekao je Ken, »otkrio sam da mi je Addy, ako popije dovoljno ruma, sklona svašta reći.« »Ali ona nije znala da ja mogu...« Jared se nije mogao natjerati na glasno izgovaranje istine. Svi muškarci u porodici propovijedali su mu obvezu čuvanja tajne još otkad je bio u stanju shvatiti što mu se govori. »Ne, nije mi rekla ništa o tebi, ali mi je pričala o mojoj kćeri i tvome sablasnom pretku. Pretpostavljam da je Alixina sposobnost da vidi... tog čovjeka razlog njezinog jednogodišnjeg boravka ovdje.« »I ja tako mislim«, rekao je Jared. Nije bio u stanju obuzdati nelagodu koju je osjećao pričajući o tome. »Je li ona... ? Je li ga moja kći... ?« »Vidjela? Ne još«, rekao je Jared.

Ken se namrštio. »To me zabrinjava. Zapravo, to je pravi razlog moga dolaska ovamo — planiram ostati dok...« Pogledao je Jareda. »Dok se on ne pojavi. Ne znam kako će mi kći reagirati kad ugleda duha.« Ni Jared to nije znao. Da je bio sam, zahtijevao bi od djeda da mu na to odgovori, ali Kenova prisutnost je to onemogućivala. »Ja sam ovdje«, rekao je Jared. »Alix neće biti sama, a i ne vjerujem da će se previše uznemiriti.« Pomislio je kako je bolje ne spominjati sve stvari koje je njegov djed već poduzeo kako bi Alix olakšao trenutak kad će ga uistinu moći vidjeti. Padanje slika, poljubac u obraz. Caleb nikad nije mirovao.

Jared je poželio promijeniti temu razgovora. »Kako je lijepa Victoria?« Ken je shvatio da Jared više nema namjeru govoriti o duhu kojega je Alix navodno mogla vidjeti. Ili je to mogla dok je bila dijete. »Victoria svojem uredniku govori da joj je sljedeća knjiga napola gotova.« 226

mart@& nymphe Jared je zarežao. »Kad dođe ovamo, željet će rastaviti cijelu kuću u potrazi za dnevnicima tete Addy.« »U što se želiš okladiti da će pokušati Alix nagovoriti da napusti otok, kako bi mogla u miru tražiti?« »Niti pod kojim uvjetima Victoria neće ostati u mojoj kući sama«, rekao je Jared. »Po svemu što znam, teta Addy ih je mogla skriti pod nekakvu ručno izrađenu štukaturu.« »Victoria bi zgulila sve zidne tapete, samo da se dokopa tih dnevnika.« Muškarci su se, obojica arhitekti i zaljubljenici u stare kuće, zgroženo pogledali.

Neki su zidni tapeti bili izrađeni posebno za kuću Kingsley, ručno oslikani u Francuskoj početkom devetnaestog stoljeća. Bili su jedinstveni. Nezamjenjivi. »Što je još jedan razlog zbog čega planiram ostati ovdje.« Ken je pogledao Jareda. »Možeš li ti upitati svoga... ovaj, pretka, gdje su dnevnici skriveni?« Jared je opet trebao uložiti sve svoje snage da ne pogleda u djeda, koji je sjedio odmah lijevo do Kena. Jedno je bilo o duhu govoriti općenito, ali posve je druga stvar bila govoriti o nekome tko sjedi samo metar dalje. Jared i njegov otac su otvoreno razgovarali o Calebu i Jared se kao tinejdžer često poželio o tome povjeriti Kenu. »Moj djed« — Jared je ono »djed« posebno naglasio — »zna, ali zabavno mu je to ne otkriti. Vjerojatno misli da, ukoliko dnevnici budu pronađeni, nitko više neće tražiti Valentinu.« Jared je promatrao Kena kako se upire prikriti nelagodu zbog tog izravnog spominjanja čovjeka koji je umro prije toliko godina. Možda je pomislio da će Jared zanijekati svoju vezu s njime — što je možda i trebao učiniti. »Oh, točno«, rekao je Ken, a zatim pročistio grlo. »Nestala Valentina. Čitao sam o njoj u oporuci.« »U onoj koju je Victoria tako brižno skrivala od Alix?« Ken se nasmiješio. »I tako zaokružujemo puni krug, natrag do moje kćeri.« Zastao je. »Mislim da sam bio malo grub prema tebi kad sam nazvao.« »Zaslužio sam i gore. Ona je... « »Nastavi«, rekao je Ken. »Što si htio reći o njoj?« 227

mart@& nymphe »Da nije onakva kakvom sam je zamišljao. Toliko sam godinama slušao o njoj od tebe i Victorije, da sam mislio kako će biti nekakvo razmaženo derište. Rasla je uz roditelje koji su se natjecali u privlačenju njezine pažnje. Prema onome što sam vidio, imala je sve što je poželjela. Prava princeza.« Srknuo je gutljaj kave. »Mislim da sam bio ljubomoran.« »Za to nema razloga. Nismo to namjeravali, ali sada vidim da smo njena majka i ja pokušali Alix rascijepiti nadvoje. Victoria je željela baviti se pisanjem, a ja... « slegnuo je ramenima. »Želio si da pođe tvojim stopama«, rekao je Jared. »Alix mi je rekla da nije naslijedila darovitost svoje majke, da zna pisati, ali ne i smišljati radnju. Nisam joj mogao reći da je upravo naslijedila Victorijin dar. I tvoj.« »Alix je bolja nego sam ja ikad bio.« Kenu je glas bio ispunjen ponosom. »Posjeduje majčinu ambicioznost i moj... Ne, ne želim joj ništa oduzimati. Alix posjeduje vlastiti dar. Ona je jedinstvena.« »Kada govori o tebi, čini to s ushićenjem.« Ken se nasmiješio. »Čudan odabir riječi.« Jared je pričekao neko vrijeme prije nego je nastavio. »Hoće li... ? Misliš li da će mi oprostiti?« »Misliš, kada otkrije da joj nisi rekao o mojoj ulozi u svojem životu?« upitao je Ken. »Da.« »Je li važno hoće li ti oprostiti?« Jared je bez oklijevanja odgovorio strastvenim tonom. »Da, važno je.« Pogledao je Kena u oči. »Meni je to jako važno.« Ken nije pokušavao skriti svoje zadovoljstvo što to čuje. Alix i Jared su bile dvije osobe koje je volio najviše na svijetu i ovoga mu je trena bilo veoma drago što nisu zajedno odrasli. Još jedna stvar za koju Victoriji treba odati priznanje, pomislio je. Ona je uvijek govorila da će biti pogrešno njih dvoje pustiti da tijekom odrastanja provode mnogo vremena zajedno.

228

mart@& nymphe »On će je uvijek vidjeti samo kao dijete«, rekla je Victoria.

U to je vrijeme Ken vjerovao da je to samo još jedna od Victoriji- nih izlika da dođe do onoga što želi, ali činilo se da je u tome pogriješio.

Ken se nasmiješio Jaredu. »Alix će se ljutiti na mene, ali mene to previše ne brine. Victoriji je oprostila tisuću stvari.« »Ali ne i tebi?« »Meni nikad nije trebala ništa opraštati.« Jared je osjetio kako ga opušta Kenov osmijeh i taj izostanak zabrinutosti. »Sve dosad.« Jared se nasmijao.

Kad je Alix sišla u prizemlje, prije ulaska u veliku stražnju dnevnu sobu potrudila se primiriti svoje razigrane živce i pokušala se pripremiti na predstojeću prepirku. Ovo je smiješno! pomislila je. Dvadeset šest mi je godina i imam pravo...

Soba je bila prazna i ona nije znala bi li se tome radovala ili bila razočarana.

Problem nije bio u tome što je imala dečka, bilo je važno tko je on. Njezin je otac na svojim predavanjima studentima govorio o projektima Jareda Montgomeryja i četvrtina njih, osobito djevojaka, u svojim se radovima osvrtala na Montgomeryjeva postignuća. Alix je više puta čula kako joj se otac žali zbog onoga što su pisale. »Ne razumijem zašto se smatraju pozvanima cijele stranice pisati o Montgomeryjevu ljubavnom životu. Slušaj samo ovo!« Zatim bi naglas pročitao nešto o tome kako je čovjek u protekloj godini viđen s pet-šest žena.

Kako će se Alix tome suprotstaviti? Kako će moći svoga oca uvje-riti da se Jared promijenio?

I, kad smo već kod toga, otkud je Alix bila toliko sigurna da se jest promijenio? Samo nekakva njezina izjava da ne želi biti povrijeđena nije značila da njih dvoje imaju zajedničku budućnost.

Na trenutak je pomislila pobjeći natrag uza stube i nekud se skriti. Možda će tati poslati e-mail. »Kukavico!« rekla je sebi i nastavila hodati.

229

mart@& nymphe Kad se približila prednjem dijelu kuće, začula je dva muška glasa. Je li to netko došao u posjet i njezin ga otac zabavlja? Ali kad je došla bliže, prepoznala je glasove — Jaredov i njezina oca.

Oh, ne! pomislila je. Ovo je katastrofa. Molim te, molim te, samo da Jared ne kaže ocu istinu. Alix je prije toga morala s njime razgovarati.

Glasan smijeh ju je natjerao da zastane pred samim vratima i osluhne. »Dobro je čuti da je Dilys dobro«, govorio je njezin otac. „Što misliš, mogu li je nagovoriti da me pozove na večeru?« »Mislim da će biti povrijeđena ako ne odeš. Pripravit će ti one školjke koje toliko voliš«, odgovorio je Jared. »A i Lexie uvijek govori kako bi te voljela vidjeti.« »Oh, ne«, rekao je Ken. »Lexie će me dobro izribati jer nisam Alix sve rekao.« »Stani u red!« rekao je Jared. »Idem tamo samo kad sam siguran da je i Toby ondje.« »A kako je ta ljepotica?« »Uvijek isto. Tata joj je kupio veliki rashladni uređaj za ono njezino cvijeće.« »Barrett! Nisam ga vidio više od godinu dana. Na fakultetu smo bili tako bliski prijatelji. Igra li još uvijek tenis?« »Po zadnjemu što sam čuo, igra. U Great Harbouru.« Pritom je mislio na nautičarski klub za koji je godišnja članarina iznosila preko tristo tisuća. »Kako je Wes? Jesu li se on i Daris vjenčali?« »Pokušao je izvesti Alix van«, rekao je Jared.

Ken je podrugljivo frknuo. »Pretpostavljam da si se ti pobrinuo da do toga ne dođe.« »Nego što sam.« U Jaredovu glasu se osjetio prizvuk smijeha. »Nagovorio sam Daris da se pojavi napola gola. Wes tome nije mogao odoljeti. Osim toga, bila je spremna oprostiti mu.« »Je li se ikad doznalo što joj je to učinio?« 230

mart@& nymphe »Ni jedne riječi.« »Jadnik. Kako može znati što treba činiti, ako uopće ne zna što joj je skrivio?« »Bit će to za njega dobro. Daris će ga uvijek držati na oprezu.« Jared je odjednom pogledao ulijevo od Kena i činilo se kao da mu je iz lica potpuno nestalo boje. »Oh, ne«, šapnuo je i spustio šalicu na stol. „Što je?« uznemireno je upitao Ken. »Djed kaže da nas je Alix čula. Vratila se na kat.« Jared je u tri koraka prešao sobu i izišao.

Ken se zavalio u stolici. Nije mu se sviđalo što mu je na kćer praktički upravo bačena bomba, ali mrzio je to što je Jared tu, pred njim, maločas razgovarao s duhom.

Trčeći uza stube, Alix su se po glavi motale jedino misli da se Jared i njezin otac godinama poznaju — što je značilo da je i njezin otac mnogo vremena proveo na Nantucketu. Ali to joj nikad nije rekao. Alix nije mogla vjerovati da je otac takvu tajnu skrivao od nje. Majka da, ali ne njezin tata. Oni su bili posebno vezani. Ili je barem ona u to vjerovala.

Zalupila je vratima spavaonice, naslonila se leđima na njih i pomi-slila: Sto ću sada činiti? Pokušati se ponašati kao da ta spoznaja ne boli?

Okrenuvši se, pokušala je zaključati vrata, ali u staroj bravi nije bilo ključa. »To je Nantucket!« glasno je rekla gnjevna što se ovdje nikad ništa nije zaključavalo.

Podmetnula je stolicu pod kvaku, a zatim u bijesu počela svlačiti posteljinu s kreveta. Sto se još pred njome tajilo? zapitala se. Njezina majka, a sada i otac.

Svi su joj izgleda lagali cijeloga njezinog života. Ali nije li Jared upravo to rekao?

Tajne koje su se skrivale cijeloga njezinog života, to je bio rekao. Alix je bacila plahte na pod i pogledala u portret kapetana Caleba. »Imaš li i ti tisuće tajni?

Poput svih Kinglseyja? I nemoj mi na to odgovarati jer ću ti portret odnijeti na tavan, a stubište za iznošenje noćne posude zakucati daskama.« »Alix?« s druge strane vrata dopro je Jaredov glas. »Možemo li razgovarati?

Molim te?« 231

mart@& nymphe »Odlazi«, rekla je. »Nikad ti nisam lagao. Rekao sam ti da ima stvari koje su pred tobom tajili.

Molim te, otvori vrata i dopusti da ti objasnim. Nisam želio ništa skrivati od tebe, ali dao sam obećanje. Molim te, pusti me unutra da porazgovaramo.« Krenula mu je reći da ode, ali znala je da on govori istinu. Uklonila je stolicu, otvorila vrata i odmah ih zatvorila za njim, ali on nije ulazio dublje u sobu.

Pomoglo je što je izgledao duboko zabrinut. »Pustio si me da nagađam kako je sve to povezano s mojom maj-kom«, rekla je. »Ali nisam ni slutila da će moj otac... da će on... « »Da će te iznevjeriti?« upitao je Jared. »Hoće li pomoći ako ti kažem da je sve to ipak djelo tvoje majke? Natjerala je Kena da joj se zakune kako ti ništa neće reći o Nantucketu.« »Ali zašto?« »Ona...« Zašutio je. Nije imao pravo spominjati dnevnike na kojima su se zasnivali svi Victorijini romani. »Pokušavaš li to odlučiti koliko ćeš mi lagati?« »Neću ti lagati, ali nije na meni da otkrivam neke tajne.« Prišao joj je korak bliže. »Žao mi je što ne mogu sjesti s tobom i reći ti sve što znam, ali tvojim roditeljima dugujem za sve što jesam i što sam bio. Da nije bilo tvoga oca, sada bih vjerojatno bio u zatvoru — ili mrtav. I, kao što si to mudro pretpostavila, tvoja je majka platila većinu moga prilično skupog školovanja. U tome je pomogao i tvoj tata, ali...« »Majka ima novac«, rekla je Alix. »Tako je. Ali sve što sam u karijeri učinio, naučio sam od tvoga oca.« Alix su se oči raširile. »Majstor graditelj. Rekao si da ti je > majstor graditelj < dopustio da projektiraš obnovu dok si još bio dijete. To je bio moj otac?« »Da, tako je. Bilo je to neposredno nakon što te je majka odvela s Nantucketa. Ken je bio jako potišten jer se razvodio od žene i zato što neće moći živjeti sa svojom voljenom i, ako smijem dodati, divnom kćeri.« 232

mart@& nymphe »A ti si neposredno prije toga ostao bez oca«, tiho je rekla ona. »Bilo je od toga prošlo dvije godine, ali ja još uvijek nisam vjerovao da tata neće ući na vrata i vratiti me natrag na pravi put.« Jared je napeto iskrivio usne u osmijeh. »Premda se ne bih odrekao baš svih svojih nepodopština.« »To mi je drago.« Zastala je, svjesna da je sve što joj je govorio istina.

Zapravo, sviđalo joj se što je poštovao zavjete koje je dao. Ali ti su zavjeti bili njegovi, nc njezini. Ona će sama otkriti sve što bude mogla. »Ne razumijem zašto mi majka nije željela da znam išta o Nantucketu.« »Očekuješ od mene da ti razjasnim Victorijine postupke?« »Izbjegavaš li moje pitanje?« »U cijelosti. Odat ću ti jednu tajnu. Tvoj otac može vikati na mene dok mu lice ne postane grimizno, ali sat kasnije se osjećam posve dobro. Ali Victoria...

Ona me može natjerati da se osjećam poput crva.« »Zbilja? Posve suprotno od mene.« Pogledala ga je. »Sve je to tako čudno.

Misliti da oba svoja roditelja dobro poznaješ... Teško mi je to pojmiti.« »Oni su mi bili poput drugih roditelja. No, zapravo, tvoj mi je tata bio poput oca, ali Victoria se nije činila ičijom majkom.« »Meni jest«, rekla je Alix, a onda naglo podigla glavu. »Ne misliš valjda da nas sve ovo čini bratom i sestrom, zar ne?« Jaredu je laknulo kad je vidio da je još sposobna šaliti se. Privukao ju je čvrsto u naručje i pritisnuo joj glavu na svoje grudi. Alix je jedva mogla disati, ali nije za to marila. »Ja bih bio grozan stariji brat«, rekao je. »Ha! Bio si divan s onim Lego kockama.« »Hajde«, rekao joj je Jared. »Pođimo dolje i razgovarajmo s tvo- jim ocem.

On će poželjeti izići i objedovati nekakve morske plodove.« »Jesi li ga ti naučio kako čistiti ribu?«

233

mart@& nymphe »Jesam«, rekao je Jared. »Kad je prvi put došao ovamo, nije znao razlikovati glavu od repa.« Čvrsto je obgrlio Alix, kao da se boji pustiti je i centimetar dalje od sebe.

Alix je zastala na vrhu stuba i podigla pogled prema njemu. »Koliko još ogromnih, neizmjernih tajni skrivaš od mene?« »Dvije«, rekao je. »A to su...?« Jared je bolno zaječao. »Ako obećam da ću s tobom poći nabaviti sve što Izzy treba za vjenčanje, hoćeš li mi unaprijed oprostiti što ti to sada neću reći?« Alix je kratko razmislila o tome. »Govoriš li to da ćeš poći sa mnom izabrati cvijeće?« »Naravno. Toby može...« »Ne, ja i ti ćemo zajedno otići do cvjećarnice. Morat ćeš pregledati fotografije cvjetnih aranžmana koje mogu poslati Izzy.« Jared se s nelagodom trgnuo, ali je potvrdno kimnuo glavom. »I pomoći ćeš mi odabrati tortu koju ću pokazati Izzy?« upitala je. »Misliš, jednu od onih visokih stvari?« »Da«, rekla je. »Imat će više razina.« »Jadan ja.« Vrhom prsta je obrisao kut oka kao da briše suze.

Ona ga je prodorno pogledala. »Dobro. Čekaj ! A što kažeš da napravimo tortu nalik Gaudijevim zgradama?

Ili bih ja mogao nešto projektirati...« »Nikakve građevine od šećera«, relda je Alix. »Izzy je veoma staromodna.

Vjerojatno će željeti ružičaste ruže.« Glumeći prestravljenost, on je potražio uporište u potpornom stupu stubišta. „Što još?« »Šator, hrana, glazba. Haljina za mene.« 234

mart@& nymphe »Vidim duha«, protisnuo je Jared kao da popušta pod pritiskom. »Tko ne bi, ako živi u ovakvoj kući?« rekla je Alix zagledana niz stube. Zatim je opet pogledala njega. »Ma daj, neće biti baš tako loše.« »Radije bih plivao u bazenu punom morskih pasa«, promrmljao je Jared prateći je niz stube. »Dobra ideja«, rekla je ona. »Hej! Možda bismo mogli nabaviti nekakve makete brodova svjetionika i napuniti ih cvijećem.« »Makete?« šapnuo je Jared, a ta riječ kao da mu je zapela u grlu. »Počinješ pretjerivati.« Nasmijavši se, Alix je gurnula ruku u njegovu. »Gdje mogu nabaviti cipele prikladne za vjenčanje? Sviđaju li ti se srednje visoke potpetice?« Jared je izgledao kao da bi svakoga časa mogao zaplakati.

235

mart@& nymphe

Šesnaesto poglavlje Tri tjedna, pomislio je Ken. Tri je puna tjedna boravio na Nantucketu i mislio je da nikad u životu nije bio sretniji.

Najprije je odsjeo u gostinskoj spavaonici velike kuće. Ne u Victorijinoj Zelenoj palači, već u onoj preko puta Addyine a sada Alixine spavaonice.

Godinama je često odsjedao baš ovdje. Volio je biti blizu Addy, za slučaj da ga tijekom noći zatreba. Nasmiješivši se, prisjetio se mnoštva prigoda kad bi čuo njezin glas dok je bila sama u svojoj sobi. Mislio je da govori u snu, ali jedne je noći uz brojne čašice ruma — pićem je s lakoćom mogla Kena poslati pod stol — spomenula Alix i Caleba. Znao je da govori o njegovoj kćeri, ali tko je bio Caleb? Još jedan od rođaka Kinglseyja kojega on još nije upoznao?

Trebalo je nekoliko noći i brojne boca ruma prije nego je nagovorio Addy da mu kaže cijelu istinu. Činilo se da je njegova draga kći Alix u dobi od četiri godine svakodnevno razgovarala s duhom. Da je Ken tada znao što se događa, bio bi... Zapravo, nije znao što bi učinio. U to je vrijeme bio toliko gnjevan i potišten da nije postupao racionalno. Ako bi mu se pružio bilo kakav razlog, bojao se da bi se mogao okomiti na Victoriju, što je moglo značiti da će se taj gnjev produžiti i na malu Alix.

A ovako, Ken je jedino na Jaredu iskazao svu srdžbu zbog onoga što mu je život priredio. Ah, kakve su samo okršaje njih dvojica znali imati! Nikad prije niti poslije Ken nije tako vikao. Tako kleo. Ali ipak, nikad više nije bio tako nesretan.

Kao ni Jared.

Jedne je noći Ken zatekao Jareda kako plače. Taj metar i osamdeset pet centimetara visok tinejdžer sa životnim motom »Nemoj se sa mnom zafrkavati« sjedio je uz jezerce na zemlji koju je posjedovala njegova obitelj i plakao. Ken je prirodno reagirao i zagrlio dječaka. Nisu progovorili ni riječi, ali Ken je znao za dječakove stalne patnje. Jaredova majka mu je rekla kako je dobar i drag čovjek bio njezin muž i kako je obožavao svoga sina.

236

mart@& nymphe »Nakon njega više nisam mogla imati djece«, rekla je Kenu. »Preklinjala sam Šestoga da se razvede od mene i nađe sebi neku zdravu djevojku koja bi mu mogla podariti mnogo djece. Ali on je rekao da je jedan savršeni sin sve što mu treba.« Kad je Ken upoznao Jareda — ili Sedmoga, kako ga je majka zvala — »savršen« je bila posljednja riječ kojom bi dječaka poželio opisati.

Ali tijekom vremena, on i Jared su se prestali sukobljavati. Ken je bio siguran da se to dogodilo kad je dječak pokazao svoj izvanredan, blistav dar za arhitektonsko projektiranje. Ken je tek slučajno vidio Jareda kako crta u prašini.

Nitko drugi nije obraćao pozornost na te črčkarije, ali Ken je u njima prepoznao temelje tlocrta građevine.

Ken je o tome raspravio s Jaredovom majkom i ona mu je po-kazala punu ladicu skica koje je načinio njezin sin. »On i njegov otac planirali su ovoj staroj kući dodati jednu veliku prostoriju. Šesti mu je rekao da je on može osmisliti. Ali nakon... naknadno, Sedmi je sve to ostavio po strani.« Ken je morao natjerati Jareda da mu pokaže svoje zamisli. Dok je Ken razgledavao crteže, ponašao se prije kao da razmišlja o njima, nego da je spreman ispaliti topovske salve pohvala. Ken je polako pokazao dječaku kako na papir staviti ono što mu je na umu. A kako Jared nije znao ništa o građenju, tijekom godina ga je Ken naučio kako i izgraditi ono što je zamislio.

Ali, bez obzira na to što se Ken skrasio na Nantucketu, znao je da mora napustiti otok ako želi češće viđati Alix. Osjećao se rastrganim nadvoje. Imao je kćer u Americi i posvojenog sina na Nantucketu — a njegova je bivša žena odredila da Ken javno ne može imati oboje.

Onoga dana kad je otišao, u Jaredovim je očima vidio da ne vjeruje u Kenov povratak. Ali vraćao se. Svakog blagdana koji nije provodio s Alix, Ken je bio na Nantucketu. Godišnje odmore, nakupljena bolovanja, slobodne dane, sve što je mogao prikupiti, provodio je na otoku. Čak i nakon što je Jared otišao na školovanje, Ken je još uvijek, što je češće mogao, dolazio u posjete. Dotad su on i Addy postali dobri prijatelji i poznavao je mnoštvo drugih ljudi na Nantucketu. Bilo je prirodno da počne skrbiti o kućama u vlasništvu obitelji Kingsley. Rekao bi Addy što treba popraviti, a ona 237

mart@& nymphe bi tada nazvala Victoriju koja je plaćala račune. Isprva se Kenu nisu sviđali takvi aranžmani, ali Addy je rekla da je sav Victorijin novac došao od dnevnika Kinglseyjevih, pa zašto onda ne bi plaćala? Ken se tome nije suprotstavljao.

Krovovi koji prokišnjavaju imali su prednost pred njegovim ponosom.

Sve u svemu, Ken je mislio da se sve dobro odvija — osim što je iz toga bila izostavljena Alix. Victoria nikad nije popuštala oko svoga pravila da Alix neće ići na Nantucket. Nije za to htjela ni ti čuti. Isprva se Ken tome suprotstavljao i prepirao s njome, ali ona nikad nije pokazala nimalo slabosti u svojoj odlučnosti.

Jedne snježne noći, u kojoj je u velikoj staroj kući punoj propuha bilo hladnije nego vani, Ken je naložio jaku vatru. Tada mu je Addy rekla o Alix i o duhu. »Zna li Victoria za tu... tu osobu?« upitao je Ken, nesiguran treba li u to povjerovati ili ne. »Ne«, rekla je Addy, smiješeći se. »Victoria misli da sam ja samo dosadna starica. Misli da sam...« Nagnula se prema Kenu. »Victoria misli da sam ja još uvijek djevica.« Nasmijavši se, rekao je Addy da je ona previše seksi da bi se mogla držati podalje od muškaraca. Ona se razdragano nasmijala, nalila im oboje po rum i rekla mu da nijedna od obiteljskih žena nije pisala o Galebu. »Mogle su ga vidjeti, ali nikad o njemu nisu govorile.« Popila je piće. »Pisale su o svojim aferama, pa čak i o ubojstvima, ali nikome nisu rekle da su viđale duha i s njime razgovarale.« »Ali ti jesi«, rekao je Ken, smiješeći se dok mu je rum kolao tijelom. »O da, jesam«, rekla je Addy. »I kad Victoria to otkrije, svim će se silama baciti u potragu za mojim dnevnicima.« »A gdje se oni nalaze?« upitao je Ken. »Prilično dobro sam ih skrila«, rekla je Addy smiješeći se. »I Caleb i ja smo smislili plan kako će nekome tko ga može vidjeti mnogo toga reći. Ali to će se dogoditi kad mene više ne bude.«

238

mart@& nymphe Ken je tada bio previše pripit da bi je dalje ispitivao i tek je na čitanju Addyne oporuke doznao da je taj »netko« bila njegova kći.

Tek nakon tog razgovora, Ken je razmislio o tome što mu je rečeno.

Godinama ranije, čak i ako Victoria nije znala za duha kojeg Alix može vidjeti, znala je da nešto nije u redu. Nakon toga ju je Ken prestao gnjaviti da Alix ispriča o Nantucketu. Nikad o tome nisu razgovarali, ali činilo se da su postigli sporazum.

Kad je Addy umrla i u svojoj oporuci odredila da Alix može godinu dana ostati u kući, Ken je bio prilično siguran da zna razlog tomu i to mu se uopće nije svidjelo. Kao otac, želio je zaštititi svoju kćer.

Ali Victoria je mislila drukčije — i Ken je pomislio da to ima više veze s njezinom potragom za Addynim dnevnicima negoli s Alix. Kad joj je to rekao, opet je uslijedila jedna od njihovih žestokih prepirki. Godinama prije sebe je prestao mučiti mislima da je njegovu lijepu mladu ženu od njega otjeralo to što ju je zanemarivao. Trebalo je za to proteći nekoliko godina od razvoda, ali shvatio je da je Victorijina snažna osobnost bila više nego je on mogao podnijeti. Da su ostali zajedno, vjerojatno bi se međusobno poubijali. No, tijekom jedne od njihovih svađa Victoria mu je priznala da se za njega udala jedino zato da pobjegne iz svoga malog rodnog grada. To je zaboljelo više nego joj je Ken dopustio vidjeti.

Nakon što je pročitana Addyna oporuka, Victoria je preklinjala Kena da se kloni otoka i ostavi neko vrijeme Jareda i Alix nasamo. I to je imalo učinka. Kad se Ken pojavio, otkrio je da su Jared i Alix itekako povezani. I ostao je da...

Ken je želio vjerovati da su razlozi njegova ostanka altruistički. Najprije, želio je zaštititi svoju kćer od duha. I trebao je biti ondje uko-liko Jared opet počne šarati i povrijedi Alix. I trebao je...

Ha! Kena nisu zavarale vlastite laži. Ostao je jer je prvi put u svome odraslom životu osjećao da ima obitelj. Pravu, iskonsku, prekrasnu Krajem prvog tjedna preselio se u gostinsku kuću, a Jared se vratio u svoj dom, boraveći s Alix u velikoj spavaonici koja je nakon smrti njegove pratete trebala pripasti njemu.

239

mart@& nymphe Kako li im je svima bilo ugodno zajedno! Ken je i Jareda i Alix poučio arhitektonskom projektiranju i građenju, tako da su se gotovo u svemu slagali.

Jared je Kena naučio o moru i njegovim stanovnicima. Zauzvrat, Ken je sve to svoje znanje prenio na svoju kćer.

A Alix je njih dvojicu povezivala. Brinula je o njima, činila im život ugodnijim i, više od svega, unijela u njih novu živost.

Nekoliko su puta u zadnja tri tjedna isplovljavali Jaredovim brodom. Voljeli su istu hranu, na isti način stavljali mamac na udicu, uživali zajedno u krajoliku.

Kad su bili kod kuće, Ken je pazio da paru ostavi dovoljno vremena da budu nasamo. Često je odlazio u posjet Dilys. Jednog davnog lijepog ljeta njih su dvoje bili ljubavnici. Dilys je bila starija od Kena i on je uživao u njezinu tihom društvu — i seksu kojim je ovladala u slobodarskim sedamdesetima. Ali znao je da nikad neće moći ostati na Nantucketu i da ona nikad s njega neće otići, pa su to iskoristili kao izliku za prekid. Više nikad nisu bili ljubavnici — osim jedne olujne noći 1992. godine — ali su ostali prijatelji.

Tih je posljednjih tjedana Ken provodio mnogo vremena s Dilys i preuzeo Jaredove popravke u njegovu starom susjedstvu. Ken je popravio i grijanje Lexiena i Tobyna staklenika. Dopuštao je Toby da mu kuha čudesna jela, slušao Lexie kako se žali na svoga »groznog« šefa i kasnije s Toby razglabao na temu Lexie i njezina poslodavca.

Sve u svemu, Ken se nikad nije osjećao tako dobro. Za nekoliko godina će otići u mirovinu i sad je bio siguran da će je provesti na Nantucketu. Možda uspije nagovoriti Jareda da mu na dugoročni kredit proda jednu od kuća koje je posjedovao u Kingsley Laneu.

Ovoga je časa vani kišilo i u staroj je kući bilo hladno, tako da je Ken morao upaliti vatru u kaminu velike dnevne sobe i njih su se troje zajedno odmarali.

Alix i Jared su radili na projektu kuće filmskih zvijezda. Bit će to prvi službeni zajednički rad Madsena i Montgomeryja. Ponos koji je Ken osjećao zbog ujedinjenja tih prezimena bio je neizmjeran.

Prije dva su tjedna na otok došli Izzy i njezin zaručnik Glenn, kako bi razgovarali o vjenčanju. Izzy je trebalo dvadeset četiri sata da se oslobodi 240

mart@& nymphe strahopoštovanja koje je osjećala prema Jaredu. Cijeli je dan samo gledala u njega čak niti ne trepćući.

Glenn je sve dobro podnio, ali opet, on je bio previše zaljubljen u Izzy da bi mogao normalno razmišljati. Prve je noći Jared rekao Kenu: »Djed kaže da je Glenn u prethodnom životu bio lokalni kolar i da je i onda bio zaljubljen u lzzy.« Bez obzira koliko se duha često spominjalo, Kena je sve to još uvijek zaprepašćivalo. Pokušavao je to prikriti, ali kad je tome pridodana i tema reinkarnacije, nije u tome bio uspješan. Jared je to morao primijetiti jer više nije spominjao svoga djeda.

A Alix zasigurno nije spominjala priviđanje duha. Misli su joj bile posve zaokupljene Jaredovom kućom u Kaliforniji, preuređenjem kuće njegova rođaka i vjenčanjem njezine najbolje prijateljice. lzzy je imala obilje nedoumica oko odabira cvijeća, recepta za tortu i glazbe za vjenčanje. Veći dio njezina posjeta razgovaralo se jedino o šatorima i prijenosnim nužnicima i sjedalicama i svemu ostalome čemu su se mogli dosjetiti. Jared je bio zadužen za telefoniranje, nazivao je svoje poznanike i unajmljivao stvari. S obzirom na Izzynu trudnoću, pomaknuli su vjenčanje na dvadeset treći lipnja. Što je bilo vrlo, vrlo uskoro. »Što bi ti učinila?« u nedjelju je za večerom koju su sami pripravili Izzy upitala Alix. »Po pitanju čega?« upitala je Alix. »Da je to tvoje vjenčanje, što bi ti učinila?« Svi za stolom su zastali i pogledali Alix. Ken je s radošću primijetio da se i na Jaredovom licu primjećuje ista napetost kao kod ostalih. »Po pitanju cvijeća?« upitala je Alix.

Ken je mogao primijetiti da njegova kći izbjegava Jaredov pogled. Bilo je prerano za razmišljanje o vjenčanju, ali opet, nikad se ne zna.

Odlučio je pomoći svojoj kćeri. »Victoria Alixino vjenčanje planira još otkad je' bila beba. Sve je već određeno. Alix ne treba ni o čemu donositi odluku.« 241

mart@& nymphe Alix je zarežala. »Ne, ne, molim te, nemoj ispričati tu priču.« »Ali sada morate«, rekla je Izzy. »I ja bih to volio čuti«, pridodao je Jared. »Haljina.« Ken se nasmiješio. »Što je ono tvoja majka rekla o svijeći koja će osvijetliti cijeli svijet?« Alix je odmahnula glavom. »Dobro, to su planovi moje majke, a vi je svi poznajete, točno?« »Ja je ne poznajem«, rekao je Glenn. »Upoznat ćeš«, rekla je Alix. »Mama mi je rekla da ću nositi vjenčanicu s toliko kristala i brušenih perli da mogu nositi samo jednu svijeću, a ona će tisućama odbljesaka osvijediti cijelu crkvu.« Pogledala je Glenna. »I sada poznaješ moju majku.« On se nasmijao. »Mislim da će mi se svidjeti.« Jared je promatrao Alix. »To nije po tvome ukusu?« Izraz lica mu je bio tako ozbiljan da je Alix porumenjela. »Ja sam djevojka kojoj više pristaje pamuk.« Oglasila se Izzy. »Alix nije briga za haljinu ili cvijeće. Ona se samo želi vjenčati u zgradi od arhitektonske važnosti.« Na tu su se primjedbu svi nasmijali. »U tvojoj kapelici«, nadglasala ih je Izzy. »Trebala bi se vjenčati u kapelici koju si sama projektirala.« »Ne vjerujem... « započela je Alix.

Ken ju je prekinuo. »Zaboravio sam na to. Telefonom si mi rekla da jednu projektiraš, ali o tome nisam više ništa čuo.« »To doista nije nešto. Samo...« »Napravila je maketu«, rekla je Izzy. »Možemo li je vidjeti?« upitao je Ken. 242

mart@& nymphe »Ne«, odgovorila je Alix. »To je bilo samo za zabavu. Radili smo na kući čiji je jedan zid činila živa stijena. To je... « Jared je položio svoje ruke preko njezinih. »Doista bih iskreno želio vidjeti maketu koju si načinila.« Ken je dovoljno dobro poznavao svoju kćer da bi vidio kako je zabrinuta zbog kritika koje bi njezin projekt mogao dobiti, ali uz sve te iščekujuće poglede uperene u nju, ona to nije mogla priznati. Kimnuo je glavom da je ohrabri i ona je ustala od stola i pošla na kat po maketu.

Kad se vratila, izgledala je tako zabrinuta da je Ken poželio Jareda upozoriti da ne daje nikakve loše kritike. Ali nije se trebao brinuti.

Jared ju je pogledao i rekao: »Savršena je.« Ken nije vjerovao da je Jared ikad pomislio na tu riječ, a kamoli je izgovorio.

Zasigurno ne u vezi s nečim povezanim s građenjem. »Uistinu ti se sviđa?« upitala je Alix i svi za stolom su utihnuli. Prvi put je zvučala poput studentice koja očekuje pohvalu. »To pitaš Montgomeryja, zar ne?« »Valjda je tako.« Poklopio joj je ruke svojima. »Ne bih to kazao da nisam tako i mislio. Reći ću ti koliko mi se sviđa: ne želim na njoj promijeniti ni jednu sitnicu.« »Zvonik nije previsok?« upitala je. »Nije.« Otvorila je usta da još nešto kaže. »A nije ni prenizak«, rekao je Jared.

Ona je zatvorila usta.

Stisnuo joj je ruku. „Što misliš, gdje bi trebala biti izgrađena?« »Kad sam je projektirala, mislila sam na Nantucket.«

243

mart@& nymphe Izzy je bila ta koja je prekinula razgovor koji je postajao privatan, samo između njih dvoje. »Baš šteta što kapelica već sada nije ovdje. Kad bih se u njoj vjenčala, ne bih se trebala mučiti oko toga kako nagurati stotinu ljudi u stražnji vrt.« »Pored prijenosnih nužnika«, rekao je Glenn.

Pridružujući se općem smijehu, Alix se okrenula da upitno pogleda Jareda i on je to, činilo se, razumio. Mogu li izgraditi kapelicu na zemlji koju joj je Jared pokazao?

Jared je odmahnuo glavom. »To je neizvedivo. Dobivanje dozvola bi potrajalo tjednima, ako ne i mjesecima. Mi na Nantucketu smo veoma strogi po pitanju toga što se gradi na našem otoku.« Ona se zavalila u stolici. »Baš šteta. Bilo bi lijepo da se Izzy vjenča u...« »U nečemu od arhitektonske važnosti?« upitao je Jared. »U građevini koju je projektirala njezina najbolja prijateljica, koja se priprema zapaliti svijet svojim projektima?« »I koje će izgraditi najveći živući svjetski arhitekt«, rekla je ona, smiješeći mu se i upućujući mu pogled prepun obožavanja. »Pozlit će mi«, rekla je Izzy i nagnula se da poljubi Glenna u obraz. »Drago mi je da ti i ja ne izgledamo tako.« »Sigurno se šališ!« rekla je Alix. »Sjećam se noći nakon tvojeg trećeg izlaska s Glennom. Bila si toliko luda za njim da si...« Nastavila je govoriti, oduševljeno prepričavajući Izzynu i Glennovu priču — i skrećući pažnju s nje i Jareda. Za njih je bilo daleko prerano čak i pomišljati na rasprave o budućnosti.

Alix se toliko zadubila u svoju priču da nije niti primijetila na koji su se način Jared i njezin otac pogledali preko njezine glave. Na osnovi dugogodišnjeg druženja, s lakoćom su komunicirali i bez izgovorene riječi. Jared je samo trebao podignuti obrve, na što je Ken kimnuo glavom. Prije nego bi se išta na Nantucketu izgradilo, moralo se dobiti odobrenje OPV-a — Okružnog povijesnog vijeća — a Dilys je bila članica tog vijeća.

244

mart@& nymphe Kad je Alix završila svoju priču o udvaranju Izzy i Glenna, Jared i Ken su se neobično široko osmjehivali. Upravo su skovali plan i poduzet će sve što mogu da ga ostvare.

A sada se Ken smiješio Jaredu i Alix. Njih su dvoje sjedili u suprotnim kutovima kauča, a pod pred njima bio je prekriven papirima. Posljednjih su tjedana njih troje koristili ured u gostinskoj kući za izradu planova preuređenja kuće Jaredova rođaka u gradu.

Prije mnogo godina, taj je ured pripadao Kenu. Uredio ga je kad je stigao na Nantucket i upravo je ondje Jareda naučio kako koristiti trokut i tehničko čekićravnalo. Bilo mu je toplo oko srca vidjeti Jareda i Alix nagnute nad velikim crtaćim stolom.

Svatko je od njih o staromodnom uredu imao svoju priču. Ken je ispričao kroz što je morao proći kako bi Addy nagovorio da mu posudi kip sirene koji je nekoć ukrašavao pramac broda. »Stajala je ondje među svim tim starim škrinjama, prekrivena prašinom, a ona se ponašala kao da joj je želim oduzeti i upotrijebiti kao drvo za ogrjev.« »Onda, što si morao učiniti da od nje izmoliš dozvolu za njezino prenošenje ovamo?« upitao je Jared. »Pokušao sam s logikom, ali to kod nje nije upalilo. Napokon sam joj rekao da sam zaljubljen u uspomenu na ženu koja je pri njezinoj izradi pozirala tada davno, u osamnaestom stoljeću. E, to je upalilo.« Alix se od smijeha zagrcnula svojim pićem, a onda je razotkrila kako su Izzy i ona provalile unutra. »Ali to je bilo prije nego smo doznale da si ti stvarna osoba«, rekla je Jaredu.

On ju je ozbiljno pogledao. »Moram priznati da jednom dijelu mene nedostaje to divljenje studenata.« »Znam točno na što misliš«, rekao je Ken i značajno pogledao Jareda.

Na to su se svi nasmijali.

Jaredova priča je bila jednostavna. Nikada nikome nije dopuštao ulazak u prostoriju, osim njima dvoje.

245

mart@& nymphe Ken se nasmiješio. Kad je dolazio od Jareda, taj je stav veoma mnogo značio.

Dok je tako Ken nasmiješeno promatrao njih dvoje, razmišljajući o tome kako je život dobar, vani je bljesnula munja, prenuvši ih svojom žestinom. Par sekundi kasnije začula se snažna grmljavina.

Pogledali su se međusobno. Kao ljudi iz graditeljskog posla, znali su što taj zvuk znači. Gotovo se prevrćući jedno preko drugoga, pojurili su prema kuhinji i kroz stražnja vrata van.

Vani je bilo mračno i padala je jaka kiša. Jared je uzeo veliku baterijsku svjetiljku iz ladice i počeo njome prelaziti po vrtu. Kad je dospio do sjenice s ružičnjakom, zastao je.

Sjenica je, još uvijek prekrivena bodljikavim stabljikama, pala na zemlju — i sa sobom povukla grmove ruža. Ondje gdje je nekoć stajao prekrasan lukom nadsvođeni prolaz sada je ležala gomila polomljenog drva i iz korijena iščupanih biljaka. Tlo je bilo blatno i ogoljeno, posve bez trave. »Oh, ne!« viknula je Alix kroz kišu. »Kako će Izzy to sada upotrijebiti?« Podigla je pogled prema Jaredu. »Izzy će biti tako razočarana. Ti to možeš popraviti, zar ne?« Iako mu se kiša slijevala niz lice, Jared joj se nasmiješio. Gledala ga je kao da je uvjerena da on može sve učiniti. Da je u tlu ostala ogromna rupa, činilo se kao da bi vjerovala da on i to može popraviti. Posegnuo je rukom, obgrlio je i privukao sebi. Dok je to činio, bacio je pogled prema gore i ugledao svoga djeda na prozoru prvog kata.

Jared je odjednom bez ikakve dvojbe znao da je njegov djed na neki način sve ovo učinio. Od poticanja Alix na projektiranje kapelice, preko ove snažne, čvrste sjenice od cedrovine koja je sada ležala u blatu, pa do vjenčanja, znao je da je sve to učinio Caleb Kingsley. »Dođi«, rekao je Jared Alix. »Uđimo unutra. Sva si mokra, a nemaš ni cipele na nogama.« »Samo sam zabrinuta zbog... « Poljubio ju je u čelo. »Popravit ću to. Dobro?« 246

mart@& nymphe Ona je kimnula glavom i vratili su se u kuću, dok je Ken pošao do gostinske kuće da se posuši.

Kad su opet bili unutra, Jared je rekao Alix da pođe na kat i napuni kadu vrelom vodom. »Pridružit ću ti se za par minuta.« »Je li sve u redu?« upitala je. Zubi su joj počeli cvokotati. »Jest«, rekao je. »Samo trebam... uzeti nekoliko ručnika. Pođi, a ja stižem za par minuta.« Alix ga je poželjela upitati što se događa, ali bilo joj je previše hladno da bi jasno razmišljala, a na umu joj je bilo i Izzyno vjenčanje. Sto će sada učiniti?

Naravno, ponovo će sve izgraditi, zasaditi biljke i sve uokolo ukrasiti i svježim ružama. To je bilo izvedivo. Otrčala je uz stube do svoje kupaonice — njihove kupaonice, pomislila je — i počela puniti kadu.

247

mart@& nymphe

Sedamnaesto poglavlje Jared je pošao ravno do stuba koje su vodile u potkrovlje. Iz iskustva je znao da je njegov djed najsnažniji na vrhu kuće. Velika potkrovna prostorija bila je krcata škrinjama, kutijama i starim namještajem, a nešto od toga sadržavalo je stvari koje su pripadale njegovom djedu. Te ovozemaljske veze, ovdje i u prednjoj dnevnoj sobi, činile su Caleba vidljivijim.

Jared je znao i to da će njegov gnjev privući djeda. I doista, kad je otvorio vrata potkrovlja i povukao uzicu stropne svjetiljke, njegov je djed stajao ondje, ruku sklopljenih za leđima, potpuno spreman za predstojeću svađu. »Ti si to učinio, zar ne?« rekao je Jared stisnutih zuba. »Ti si učinio da se sjenica sruši.« »Zašto to govoriš?« »Ne izbjegavaj moje pitanje«, prasnuo je Jared. »Mislio sam da si izbjegavanje pitanja ti usavršio.« Jared ga je oštro pogledao, ali onda mu se izraz lica promijenio. Sjenoviti lik svoga djeda viđao je cijeloga života. Među najranijim mu je sjećanjima bio prizor djeda kako se naginje nad njegov dječji krevetić i smiješi se. Jared nikad nije smatrao čudnim to što može vidjeti kroz njega. Tek godinama kasnije shvatio je da napola providne osobe nisu dio života ostalih ljudi.

Ali ovoga časa nije mogao vidjeti kroz svoga djeda. Barem ne u cijelosti. Bio je jasniji nego ga je Jared ikad ranije vidio. „Što se događa?« Iz njegova je glasa nestalo gnjeva. »Kako to misliš?« Jared je znao da ga je djed shvatio, ali je ipak širokim pokretom ruke pokazao na njegovo tijelo. »Zašto tako izgledaš?« Caleb je malo pričekao s odgovorom. »Dvadeset trećeg lipnja ću napustiti ovaj svijet.« Jaredu je trebao trenutak da shvati što to njegov djed govori. »Napustiti?« šapnuo je. »Ono, kao umrijeti?« Unatoč Jaredovu čestom podbadanju o 248

mart@& nymphe djedovu konačnom odlasku s ovoga svijeta, nije mogao zamisliti život bez njega. »Ja... Ja... « započeo je Jared, ali nije mogao dovršiti. »Ti ćeš biti dobro«, nježno je rekao Caleb. »Sada imaš obitelj.« »Naravno da ću biti dobro.« Jared se svim silama trudio oporaviti od šoka. »A ti ćeš biti... bit ćeš sretniji.« »Ovisi o tome kamo me pošalju.« Calebu se vidio bljesak u očima.

Jared se nije nasmiješio. »Zašto na dan Izzyna vjenčanja?« Zatim je naglo podigao glavu. »Ili si i to ti namjestio?« »Da, jesam. Čini se da sam sposoban činiti više... stvari nego prije. To je... « Zašutio je. »Što!?« napola je uzviknuo Jared. »Ne znam. Jedino, mogu osjetiti kako se stvari mijenjaju. Svakoga dana postajem sve jači. Jučer sam sebe vidio u zrcalu. Zaboravio sam koliko sam lijep.« Jared se još uvijek nije smiješio. „Što će se dogoditi?« »Rekao sam ti da ne znam, ali imam... nekakav predosjećaj. Samo znam da će mi se život... i tvoj život... životi sviju nas uskoro promijeniti. Moraš reći Alix što ti i Ken planirate. Možete to izgraditi do dana vjenčanja.« »Nisam siguran«, rekao je Jared. »Nedostaje nam vremena.« »Morate to obaviti!« čvrstim, odlučnim glasom je rekao Caleb. »Znaš kamo kapelica ide, zar ne?« »Na mjesto gdje je stajala stara kuća.« »Da, dobro si shvatio.« Caleb je osluhnuo. »Alix je napunila kadu. Pođi k njoj.« Calebovo je tijelo počelo blijedjeti. Nije ga nestalo odjednom, kao obično, nego je to više nalikovalo zalasku sunca. »Moraš otkriti...« »Znam!« nestrpljivo je rekao Jared. »Trebam otkriti što se dogodilo Valentini.«

249

mart@& nymphe Calebovo tijelo je sada bilo tek blijeda sjena. »Mislim da bi, prije nego je budeš mogao pronaći, trebao potražiti Partheniju.« Nakon toga ga je nestalo.

Jared je još kratko ostao stajati ondje, zagledan u prigušenim svjetlom osvijetljeno potkrovlje. »Dovraga, tko je sad Parthenia?« promrmljao je.

Odmahujući glavom, povukao je uzicu stropnog svjetla i sišao stubama. Kad je ušao u kupaonicu, Alix je već ležala u kadi punoj vrele vode, samo glavom izvirujući iz petnaest centimetara dubokog sloja pje-ne. Uputila je Jaredu osmijeh dobrodošlice, ali kad on to naizgled nije primijetio, uspravila se u sjedeći položaj. »Što se dogodilo?« Rastresen, Jared je svukao svoju hladnu, namočenu odjeću i spustio nogu u vodu. »Prokletstvo! Ova je voda vrela.« »Mislim da ti to treba. Bijel si poput ledenjaka.« Čim je ušao u kadu, premjestila se među njegove noge, okrenuta mu leđima. »Kaži mi što te muči. I nemoj niti pomisliti kazati mi kako nije ništa.« Jared nije odmah odgovorio. Premda mu je cijeli život bio sastavljen od tajni i čuvanja stvari za sebe, ovoga je časa želio Alix prepričati što mu je djed rekao.

Na dan Izzyna vjenčanja kapetan Caleb Jared Kingsley, koji je umro prije više od dvjesto godina, zauvijek će napustiti ovaj svijet. To neće biti najsretniji dan u Jaredovu životu.

Nije to mogao reći Alix. Ali mogao joj je reći na čemu su on i njezin otac potajno radili posljednja dva tjedna. »Mislim da možemo izgraditi tvoju kapelicu«, rekao je. »Kako to misliš?« »Ken i ja smo na tome potajno radili i on bi vrlo skoro trebao dobiti dozvolu za gradnju. A nije bilo lako.« Alix je šutjela i slušala Jareda dok je pričao što su uspjeli postići. Njezin je otac uzeo mjere s njezine makete i sa skica koje je načinila, i proveo cijelu noć crtajući tlocrte, nacrte i bokocrte. »Zatim je sve to poslao u New York da mu otisnu planove. Stanley je sve to ubrzao.« 250

mart@& nymphe »Tvoj pomoćnik«, rekla je Alix. »Ponekad pomislim da je Stanley šef.« Okrenula se da ga pogleda. »Ne znam zašto u to sumnjam.« Poljubio ju je i ona se opet okrenula. Srce joj je snažno udaralo. Svjedočit će gradnji jednog od njezinih vlastitih projekata? Nije mogla u to povjerovati. »Naravno, Ken je znao da moramo napraviti dva projekta.« »Kako to misliš?« upitala je. »Vijeća nikad ne prihvaćaju izvornu ponudu, tako da je prvi put tvoj otac poslao lošu verziju tvoga projekta i uz pomoć Dilys...« „Što ona ima s time?« »Ona je članica vijeća. Moje ime ne smije biti na planu jer mi je ona rođakinja, ali ona i Ken nisu u nikakvoj vezi, premda su nekoć bili...« »Bili su što?« upitala je Alix, a zatim podigla ruku. »Nemoj mi reći. Mogu naslutiti. Onda, što je ona učinila?« »Podigla je galamu, rekla da je plan užasan i odbacila ga. Zatim je Ken sljedećega tjedna namjestio molećivu facu i predočio im pravi plan. Dilys je navela vijeće na konačnu odluku, ustvrdivši da je novi plan mnogo bolji.« »I to je prošlo?« »Da, ali za tako brzo rješenje morali su se napraviti i neki ustupci.« »Oh«, razočarano je rekla Alix. »To mora biti pomoćna zgrada, što znači da nema kuhinje ili kupaonice, nikakvih instalacija. Ne smije se vidjeti s ceste ili okolnih staza, ali to nije problem. Kasnije možemo...« Zašutio je. Namjeravao je reći da kasnije ondje mogu izgraditi kuću. Možda za iznajmljivanje. Jedva je sebi dopustio na to i pomisliti, ali možda bi to bila kuća u kojoj će sa svojom obitelji živjeti Osmi. »Na kojem dijelu terena će točno biti izgrađena?« »Na mjestu stare kuće«, brzo je rekao Jared.

251

mart@& nymphe »Misliš da je to dobra zamisao? To bi moglo biti poput građenja na indijanskom groblju.« Jared je pomislio da je to upravo razlog zbog kojega je njegov djed želio da se ondje izgradi, ali to nije izrekao. Kad počnu kopati, pobrinut će se da Alix ne bude u blizini. Ako su njegove pretpostavke bile točne, mogli bi ondje pronaći stotinama godina staro tijelo i nije želio da Alix tome svjedoči. »Možda ćemo pronaći neke povijesne nalaze koje ćemo donirati OPV-u.« Jedina riječ koju je Alix od svega čula bila je »mi«. »Zar doista misliš da se to može obaviti do vjenčanja? Da će se Izzy moći vjenčati u kapelici?« »U tvojoj građevini?« rekao je Jared. Napokon je počeo shvaćati što mu je djed rekao, ali palo mu je na um i da Caleb odlazi s ovog svijeta zato jer je Jared pronašao Alix.

Poljubio ju je u obraz i počeo joj rukama prelaziti po tijelu. »Jesi li uzbuđena?« »Naravno.« Uhvatio ju je za rame i okrenuo sebi. »Kako se osjećaš na pomisao da će tvoje djelo s papira preći na nešto što možeš vidjeti i opipati ? Kamo ćeš moći ući? Biti njime okružena?« »Osjećam se... prekrasno!« rekla je zabacivši glavu. Okrenula se i obuhvatila ga nogama oko struka. »Osjećam se kao da sam se uspela na najvišu planinu i posegnula za zvijezdama, kao da sam otputovala od Mjeseca do Sunca. Izgleda mi kao da putujem po sunčevim zrakama.« »Kad smo već kod planina... « rekao je Jared, pa je poljubio u vrat i privukao uza se, dajući joj do znanja koliko je želi. »Poći ću na kopno.« Opet ju je poljubio u vrat. »I nabavit ću materijal i kamionom ga prebaciti ovamo.« »Kakve ćeš opeke uzeti?« šapnula je. »Ručno rađene.« »Ooooh«, rekla je. »Zasigurno znaš kako uzbuditi djevojku.«

252

mart@& nymphe Usne su mu krenule niže. »Poznajem kovača u Vermontu koji može načiniti okove za vrata poput onih koja si nacrtala. Keltski se stil susreće sa škotskom iz trinaestog stoljeća.« »Činiš me ludom od želje. Što još?« »Zvono.« Odmaknula se da ga pogleda. »Zvono?« šapnula je. »Rukom iskovano. Imam skladište prepuno stvari koje sam prikupio.

Oduvijek sam znao da će mi jednoga dana zatrebati zvono.« Poljubio joj je grudi. »A vrata!« uzbuđeno je šapnula. »Što je s vratima?« »Stara hrastovina. Deset centimetara debela.« »Ne mogu ovo više podnositi. Uzmi me. Tvoja sam.« Ruke su mu počele istraživati njezino tijelo, a glatka sapunica pretvorila je svaki dodir u milovanje. Lutao joj je bedrima, idući nagore, rukama stremeći njezinu središtu. Alix je zabacila glavu, naslonila mu se vratom na rame, a on joj je usnama dotaknuo obraz. »Prekrasna si«, šapnuo je. »Tako blijede, zlatne puti. Ponekad osjećam da te oduvijek poznajem.« Alix su se svidjele njegove riječi, ali je osjetila da u njima ima još nečega. Prvi put je osjetila da je veliki i moćni Montgomery treba. Okre nuvši se, obgrlila ga je rukama oko vrata i naslonila se na njega svojim nagim grudima. »Ovdje sam«, rekla je i poljubila ga u bradu. »Ne planiram nikamo otići.« Poljubila ga je u usta, jezikom mu tek ovlaš dodirujući donju usnu. »Mekana i sočna«, šapnula je.

Odmaknuo se od nje. »Što si rekla?« »Opojna i čvrsta.« Uhvatila mu je donju usnu među zube. »Čarobna, zavodljiva, doziva me.« Jezikom mu je prešla po zaliscima, osjećajući njihove čvrste ubode. »Pjesmom sirene, Panovom frulom.« Poljubila ga je u usta, a zatim svoje usne prislonila uz njegovu donju. »Usnuh o njoj san, budna, kako je 253

mart@& nymphe diram, milujem, ljubim«, još je čvršće pripojila svoje usne uz njegove. »Vrhom jezika ližem«, šapnula je i riječi popratila djelom. »Dok nam se dah miješa.« Na trenutak je razmaknula svoje usne pod njegovima, a zatim mu donju usnu usisala u toplu šupljinu svojih usta. »Da je usišem, milujem, osjetim uz svoju.

Ah«, grleno je šapnula. »Jaredova donja usna.« Kad ju je pogledao, oči su mu bile mračne od pohote. Opet taj plavi oganj koji je zavoljela. Sljedeće je sekunde ustao u kadi, podižući je sa sobom, rukama je čvrsto držeći dok ju je iznosio iz kade i odnosio u spavaonicu. Zastao je nad njome, mokrog tijela, pa se zagledao u njezino toplo, vlažno tijelo, a osmijeh koji joj je poklonio, u njoj je još više rasplamsao želju. »Neke dijelove tvoga tijela posebno volim«, rekao je, ispruživši se uz nju. »Koje to?« upitala je dok joj je počinjao ljubiti vrat, spuštajući joj ruku do struka. »Bolji sam na djelu nego na riječima.« »Jesi li?« šapnula je. »Onda bi mi možda mogao pokazati.« »Sa zadovoljstvom.« Počeo joj se spuštati niz tijelo, usnama slijedeći svoje ruke.

254

mart@& nymphe

Osamnaesto poglavlje »Sigurno će ti biti dobro bez mene?« valjda po dvanaesti put Jared je upitao Alix. Bila je srijeda, sedam ujutro, a oni su u Downflakeu čekali svoj doručak.

Lijepa Linda ih je čekala, a uvijek vesela Rosie je zastala da s njima popriča. Bio je to peti ili šesti put da su navratili u restoran i Alix je stekla neka poznanstva s ljudima koje ni Jared nije poznavao. Zahvaljujući tim vezama s drugim ljudima, pored njega se počela osjećati kao da pripada ovdje na otoku. »Bit ću dobro«, rekla mu je, ispruživši ruku preko stola da mu dotakne prste.

Još je bila pospana nakon prethodne noći. Satima su vodili ljubav, ne žureći u međusobnom druženju. Premda je Alix znala da se nešto dogodilo, nije ga mogla natjerati da joj prizna što, ali sinoć i jutros se ponašao kao da bi Alix mogla išetati kroz vrata i više se nikad ne vratiti. Bila je zabrinuta za njega i nije željela da se on brine. »Tata će biti ovdje, i Lexie i Toby. Čega se toliko bojiš?« Poželio je reći: »Moga djeda i tvoje majke«, ali nije. Toga popodneva se planirao ukrcati na zrakoplov i odletjeti do New Yorka radi sklapanja poslova oko kupovine i prijevoza materijala za izgradnju Alixine kapelice. »Sigurno ne želiš poći sa mnom?« upitao je. »Uopće u to nisam sigurna, ali...« Zapravo nije shvaćala zašto mora ostati na Nantucketu, ali je to nagonski odlučila. »Doznat ću što mogu o Valentini. I o... kako se ono zvala ona druga žena za koju si to isto tražio od mene?« »Parthenia.« »A ne znaš joj prezime ? « »S takvim imenom joj niti ne treba prezime.« Spustio je pogled na svoju kavu i pomislio kako joj je ostanak i rad na papirima u glavu usadio njegov djed. Ako je bilo tako, znao je zašto to čini. Za mjesec dana od danas, kapetan Caleb će zauvijek otići s ovoga svijeta. Posljednja Jaredova bliska veza se prekidala.

Zauvijek.

Alix je posegnula preko stola da položi svoju ruku na njegovu. »Voljela bih da mi kažeš što te muči.« 255

mart@& nymphe »Rekao bih da mogu.« Napola joj se nasmiješio. „Što si čula od svoje majke?« »Vratila se s turneje predstavljanja knjige i opet je kod kuće. Kad smo posljednji put razgovarale, krenula sam joj dati do znanja što mislim o njezinim lažima tijekom svih ovih godina.« Jared se iskreno nacerio. »Koliko se žestoko nasmijala?« Alix je zarežala. »Mrzim što tako dobro poznaješ oba moja roditelja. Mama je rekla da je sve to učinjeno u korist umjetnosti, pa da je stoga i dopušteno.« »Jesi li joj rekla da putujem na kopno?« »Zapravo, jesam.« Jared je srknuo gutljaj svoje kave. »Tada će u roku od dvadeset četiri sata nakon moga odlaska biti ovdje.« Alix je krenula nešto reći, ali je zastala kad se pojavila Linda i stavila hranu pred njih. Kad su opet bili sami, Alix se nagnula prema Jaredu i tiho rekla: »Zašto bi moja majka trebala čekati da ti odeš prije nego što dođe ovamo?

Kakve to još tajne vas dvoje skrivate?« »Misliš, poput seksa na stubama za iznošenje noćne posude, kao što smo to ti i ja sinoć učinili?« upitao je podignutih obrva. »Još me bole leđa.« Alix se nije svidjela njegova šala.

Jared je shvatio da je njegova veza s Alix mnogo važnija od lojalnosti prema njezinoj majci. »Victoria želi posljednje dnevnike Kinglseyjevih žena ili, da budem precizan, dnevnike tete Addy, kako bi na osnovi njih mogla napisati novi roman.« Alix je pojela nekoliko zalogaja tortilje koju je naručila za doručak, razmišljajući o tome što je rekao i kako se to dobro uklapa u ono što je već znala. »Dakle, nije se radilo o pričama tete Addy — postoje dnevnici.« »Da. Mnogo njih.« »Je li to jedna od tvoje dvije tajne?« upitala je. »Jest.« 256

mart@& nymphe »A druga je da si vidio kapetana Caleba kao duha?« »Otprilike«, rekao je. »I to je sve? Znam sve tvoje tajne?« »Pretpostavljam da možda znaš«, rekao je, ali oči su mu se smijale. Još joj uvijek do kraja nije priznao dokle su sezali ti njegovi susreti s duhovima. »I misliš da će mama iskoristiti dok tebe ne bude kako bi potražila dnevnike tete Addy?« »Mislim«, rekao je Jared. »A kako nitko ne zna gdje su, malo me brine da bi ona mogla... « Namjeravao je reći da bi Victoria mogla motornom pilom raskomadati staru kuću, ali vjerovao je da Alix to ne bi voljela čuti. »Misliš da bi ti u potrazi za knjigama mogla oštetiti kuću, zar ne?« upitala je Alix. »Upravo tako.« Jaredu je laknulo što ga je shvatila. »Misliš li da tvoj tata može... znaš već?« »Uvjeriti je?« upitala je Alix. »Ne. Ona mu tjera strah u kosti. On će se svemu ostalome na svijetu suprotstaviti, ali moja ga majka pretvara u slabića. Tata kaže da nema muškarca na svijetu dovoljno snažnog da nju obuzda.« »Po pitanju toga se moram složiti s njime«, rekao je Jared. »Ja se nikad ne bih želio izravno sukobiti s Victorijom. Jesi li spremna za polazak?« Kimnula je glavom, on je ostavio novac, pa su se sa svima pozdra-vili — uključujući vlasnika i kuhara Marka — i izišli van ukrcati se u Jaredov kamionet.

Krenuli su na North Shore, još jednom razgledati lokaciju kapelice. Dozvola za gradnju tek je trebala stići, ali to će se uskoro dogoditi i željeli su biti spremni.

Alix je promatrala ljude koji su stajali pred Downflakeom i čekali slobodan stol. Dovoljno je dugo boravila na otoku da može razlikovati starosjedioce od turista — i, promatrajući ih, osjetila se kao posjetitelj zoološkog vrta. Ovi potonji su se činili nenormalno čistima i mršavima, kao da su izišli iz kakva stroja, i nisu bili posve stvarni. Ruke su im bile prepune nakita i mobitela.

257

mart@& nymphe Upravo je namjeravala nešto prezirno prokomentirati, kad su ih ugledale tri lijepe djevojke duge, sjajne kose. »Jarede! Kada ćeš doći igrati se s nama?« »Djeco, ja sam prestar za vas«, dobacio im je kroz prozor kamioneta. »Nisi to govorio prošlog ljeta«, rekla je najljepša među njima. »Od toga sam i ostario.« Djevojke su se nasmijale. »Oprosti zbog ovoga«, rekao je skrećući u Aveniju Sparks. »Znam im očeve.« Napeto ju je promatrao, pitajući se kako je podnijela tu malu zavodljivu igru riječi. »Znači li to da misliš kako sam ja dovoljno stara za tebe?« Jared se nasmijao. »Baš jesi Victorijina kći — i izgledaš kao da nešto planiraš.« »Razmišljala sam o tome kako bi mama voljela pisati o Valentini i kapetanu Galebu. Možda je uspijem toliko zaokupiti s njih dvoje da neće trebati tragati za dnevnicima tete Addy. Osim toga, što bi se u njima uopće moglo nalaziti? Koliko se ja sjećam tete Addy, ona teško da je bila nekakva divljakuša ili potencijalni ubojica.« Promatrajući je, Jared nije ništa rekao. »Oh, točno. Duh kapetana Caleba«, rekla je. »Ali moja majka zasigurno neće pomisliti da može napisati cijeli roman na temelju samo nekoliko susreta s duhom. S nekakvim maglovitim likom što se jednoga časa ukazuje na vrhu stuba, a zatim nestaje. To nije nešto. Maglovito se sjećam priča koje mi je teta Addy pričala o kapetanu Calebu, ali romantična sanjarenja nisu isto što i istina.

Reći ću mami da bi joj bilo bolje otkriti što se to tako katastrofalno dogodilo kapetanu Calebu da ga je pretvorilo u duha. Ne nastaju li duhovi uvijek kao posljedica nekakve romantične tragedije?« Alix ga je pogledala. »To će je, naravno, odvesti do priče o Valentini i Calebu koju si mi ti ispričao. Znam da mama nije vidjela papire, ali je li čula priču?« 258

mart@& nymphe »Ne vjerujem«, rekao je on. »Da jest... « Pogledao je Alix. »Mama bi već bila ovdje i zahtijevala da ti prekopa potkrovlje.« Razmijenili su osmijehe razumijevanja. Na sam nagovještaj romantične priče, Victoria bi se, bez dvojbe, brzo pojavila na vratima, umiljavajući se, slatkorječivo pričajući, čineći sve što je potrebno. Bilo bi joj gotovo nemoguće odoljeti. »Znaš«, rekao je Jared, »mislim da bi to doista moglo uspjeti.« »Vjerojatno bi«, rekla je ona. »Kad ustreba, znam biti dobar trgovac. Šteta što mi ti i tata niste sve ovo ranije rekli. Da vas dvojica niste cijeloga života čuvali tajnu, mogla sam vam pomoći još na početku.« Za preostalog dijela vožnje prema North Shoreu Alix je tiho — ali odlučno — ispričala Jaredu gdje je pogriješio u odnosima s Victorijom.

On se samo smiješio i nije se branio. Znao je da u Kingsleyjevu duhu ima mnogo više od nejasne prikaze koja stoji na vrhu stubišta i pitao se što će Alix reći kada sve to dozna. Hoće li i tada biti tako drska?

Kad je došao do svoje zemlje na North Shoreu, parkirao je i ugasio motor kamioneta. »Želiš li ponovo vidjeti lokaciju? Naravno, ako možeš prestati vikati na mene.« »Ne možeš me kriviti jer se osjećam izostavljenom, zar ne? Propustila sam cijeli jedan život.« Nagnuvši se preko sjedala, rekao je: »Kako ja to vidim, sve što te učinilo ovakvom kakva jesi bilo je ispravno.« Brzo ju je poljubio, pa izišao iz kamioneta.

Alix se na to mogla samo nasmiješiti.

Nekoliko su sati proveli na lokaciji. U kutiji za alat u teretnom prostoru kamioneta Jared je držao građevinske zastavice, kolce i uže i mjernu vrpcu od šezdeset metara. Bez potrebe za prethodnim dogovorom, on i Alix su se odmah prihvatili posla, oboje željni vidjeti obrise kapelice postavljene na do.

Kao da su godinama zajedno radili — što je, zahvaljujući Kenu, na neki način bila istina — privremeno su okolčili temelje i označili ih užetom, a zatim se odmaknuli u sjenu da sve razgledaju.

259

mart@& nymphe »Možeš li je zamisliti?« Izvadio je par boca hladne vode iz hladnjaka i dodao joj jednu. »Mogu.« Glas joj se promijenio. »Želim ti reći da je ovo jako velikodušno od...« »Nemoj to govoriti!« rekao je on.

Znala je da ne želi opet čuti njezine riječi zahvale. »U redu. Samo da znaš.« Osvrnula se uokolo. »Je li Valentina živjela ovdje ili u gradu?« »I jedno i drugo. Nakon što je Caleb izgradio novu kuću, staru je dao svome rođaku Obedu.« »Dao mu ju je?« »Za jedan dolar, to je još uvijek uobičajena praksa na Nantucketu. Provjeri u lokalnim novinama, u Inkyju, prijenose vlasništva i vidjet ćeš da se to čini gotovo svakog dana. Stanovnici Nantucketa često svoje kuće dobivaju u nasljedstvo.« Podrugljivo je frknuo. »Inače ne bismo sebi mogli priuštiti život na vlastitom otoku.« Alix je pomislila na prilično »svakodnevnu« kuću od dvadeset milijuna dolara koju je vidjela. To što je rekao svakako je imalo smisla. »Dakle, Caleb je otplovio na svojem brodu, ostavivši za sobom ljubav svoga života koja mu je nosila dijete. Ali ona se udala za njegovog rođaka — vjerojatno zato što je morala — i isprva su Valentina i Obed živjeli ovdje, u nekadašnjoj kući.« »Tako je«, rekao je on. »Nakon Calebove smrti, kad se njegov brat vratio s oporukom, Obed i Valentina su se preselili u veliku kuću na Kingsley Laneu.« »S Calebovim sinom, prvim Jaredom«, rekla je Alix. »I tada je Valentina nestala, a ova kuća izgorjela do temelja.« Kratko je razmislila. »Misliš li da su njezin nestanak i požar na bilo koji način povezani?« »Mislim«, polako je rekao, »da između ta dva događaja postoji snažna veza.« Govorio je kako misli da je Valentina umrla u požaru, ali ona nije željela povjerovati da se mladoj ženi koju je kapetan Caleb toliko volio moglo dogoditi nešto tako grozno.

260

mart@& nymphe Pogledali su se i razumjeli. Ova građevina nije bila samo mjesto na kojem ce se Izzy vjenčati. Morala je biti povezana s Jaredovom obitelji. I ispravak učinjenog zla, pomislila je ona. »Imam jedno pitanje«, rekla je. »Tko je Parthenia i gdje si čuo za nju?« »U koliko sati je moj let?« Alix je zarežala. »A ja sam mislila da više nemaš tajni.« Smiješeći se, podigao ju je s tla i zavrtio uokolo. »Pa, ne bih bio previše zanimljiv kad ne bih skrivao pokoju tajnu, zar ne? Dođi, vratimo se u grad.

Moram kupiti pet kilograma brusnica obloženih čokoladom koje ću ponijeti sa sobom.« »Zar ih ne možeš kupiti u New Yorku?« »Jedino ako želim one nekvalitetne i bez ikakvog okusa«, rekao je dok su se vraćali prema kamionetu. »One koje ja kupujem načinjene su od brusnica s Nantucketa. Osim toga, nisu za nekoga u New Yorku. Stanley mi čuva kamionet koji držim na kopnu i odvest ću se u Vermont vidjeti ljupku Sylviju. One su za nju.« Na povratku u grad ju je zadirkivao sa Sylvijom — za koju se pokazalo da je onaj kovač kojega je ranije spomenuo. Bila je udana za potkivača i s njime imala dvije curice. Jared je rekao da se, ukoliko želi da Sylvia izradi velike okove za vrata odmah, a ne tek za šest mjeseci, mora pojaviti osobno i donijeti darove.

Parkirali su ispred kuće, pješice se vratili u grad, u Sweet Inspirationsu kupili brusnice, a zatim preko ceste pošli u knjižaru. Kupili su četiri dječje knjige čija se radnja zbivala na Nantucketu i posljednju dokumentarnu uspješnicu Nata Philbricka koji je živio u blizini. Do ručka je Alix bila oduševljena svom tom kupovinom, ali Jared je bio na kraju snaga. Pošli su na ručak u Languedoc.

Nakon jela su se pješice vratili kući i odnijeli kupljene stvari na kat. Na krevetu je ležao Jaredov napola spakiran kovčeg. Imao je stan u New Yorku, pa nije sa sobom nosio mnogo toga, ali morao je spakirati darove. »Je li to sve?« upitala je Alix zatvarajući kovčeg. »Ne, nedostaje jedna stvar«, rekao je Jared, pa je uzeo u zagrljaj i poljubio.

261

mart@& nymphe Ona se stisnula uz njega. »Misliš li da ću ti nedostajati?« upitao ju je lica zakopanog u njezinu kosu. »Prestani, ili ćeš me rasplakati.« Odmaknuo se da je pogleda u lice. »Mogao bih podnijeti tvoje suze, kad bih znao da su zbog mene. « Opet mu je prislonila glavu na grudi i suze su potekle. »Vraćaš se da opet budeš Veliki Jared Montgomery, a na mene ćeš zaboraviti.« Poljubio ju je u tjeme. »Zar još nisi shvatila da Jared Montgomery ne postoji?

On nije stvaran. Stvarni ja je ovdje, u ovoj kući, na otoku.« Poželio je reći: S tobom. Ali za to je bilo prerano.

Alix mu je ovila ruke oko vrata i poljubila ga u usta. »Tvoja lijepa donja usna«, šapnula je. »Zar je to jedini dio moga tijela koji ti se sviđa?« Ljubio joj je obraze, sljepoočnice. Blagim, nježnim poljupcima. »Sviđa mi se tvoj um. Prilično si inteligentan. Mislim, za muškarca. « Jared se nasmijao. »Pokazat ću ja tebi koliko sam pametan!« Naglim je pokretom gurnuo kovčeg na pod. »Molim te, učini to«, rekla je ona. »Volim sve što mi možeš pokazati ili mi reći, ili pitati... « Zašutjela je jer ju je on ušutkao poljupcem.

262

mart@& nymphe

Devetnaesto poglavlje Na dan Jaredova odlaska, do zračne luke su se odvezli u tišini.

Alix kao da je bila prepuna misli i briga — i možda strahovanja o budućnosti.

Bez obzira na Jaredove tvrdnje kako razdvojenost među njima neće ništa promijeniti, još je uvijek bila zabrinuta. »Hoćeš li obući odijelo?« upitala je kad su se zaustavili pored uređaja za naplatu na aerodromskom parkiralištu. »Da. Ne želim to, ali to je New York.« »Hoćeš li se obrijati i skratiti kosu?« »Ne«, rekao je smiješeći se. »Odnosno, osim ako ti to ne želiš.« »Ne, ne želim. Hoće li Tim vikati na tebe jer te tako dugo nije bilo?« »Njega samo brine jesu li gotovi planovi za kuću u Kaliforniji.« Jared je parkirao auto, ugasio motor, pa je pogledao. „Što te uistinu muči?« »Ništa«, rekla je. »Samo, poznajemo se tako kratko vrijeme, a ti si...« Njegov ju je pogled natjerao da izgovori ono što nije željela. »Bit ćeš ponovo on.« »A >on< je loš momak? Eksploatator žena? Ljubi ih i ostavi?« »Nisam to mislila«, rekla je, a zatim se namrštila. »Možda i jesam.« »Kad bih ti to učinio, tvoji bi me roditelji ubili.« »Izvrsno«, rekla je ona. »Drago mi je čuti da je strah ono što te drži uz mene.« Jared je samo odmahnuo glavom. »Riječi neće ništa dokazati. Zovi me, i ja ću zvati tebe. Šalji mi poruke mobitelom i preko računala. Sve to. Ja ću te u svako doba izvještavati gdje se nalazim. Hoćeš li se tako osjećati bolje?« »Bit ću sigurna tek kad se vratiš. Kad se vratiš meni, a ne samo svojoj staroj kući i voljenom otoku.« Jared se nasmijao. »Mislim da me predobro poznaješ. Hajde, pođimo.« 263

mart@& nymphe U aerodromskoj je zgradi već bio krenuo prema vratima koja su vodila do malog aviona, ali tada se okrenuo, uzeo Alix u naručje i još je jednom poljubio.

Spustio je usne do njezinog uha i šapnuo: »Za četiri sata svi će na otoku čuti da smo nas dvoje par.« Uslijedio je još jedan oproštajni poljubac, a zatim je Alix ostala promatrati ga kako preko piste odlazi do ukrcajne rampe aviona. Sjedalo mu je bilo uz prozor s njezine strane, pa joj je na polasku domahnuo.

Kad je otišao, Alix se okrenula da napusti aerodrom i primijetila da joj se više ljudi smiješi. Ne turista koji su putovali u skupinama i imali onaj mahnit pogled u očima, ne »ljetnih ljudi« u lanenim odijelima i s narukvicama na rukama. Ovo su bili stanovnici Nantucketa, muškarci i žene koji su ovdje živjeli i radili. Stvarni ljudi. Ljudi koji su nešto značili. Žene su joj se smiješile, a muškarci kimali glavama — baš kao što je vidjela da pozdravljaju Jareda. Gotovo kao da je taj poljubac u javnosti bio objava da je Alix sada... Što? upitala se. Nekako u srodstvu s ljudima koji su naseljavali otok? Da ovamo pripada?

Alix nije mogla odoljeti da im ne uzvrati osmijeh. Kad je izišla iz aerodromske zgrade i krenula prema kamionetu, kimanjem ju je pozdravio i čovjek koji je utovarivao prtljagu. Vijesti su se brzo širile.

Sljedećeg se jutra pojavila Toby, s pitanjem bi li Alix voljela malo razgledati Nantucket. Ona je to spremno prihvatila.

Toby ju je povela u obilazak otoka, do plaža i vriština, čuvenog oltarskog kamena i najstarije kuće s prekrasnim vrtom ljekovitog bilja. Pješice su iza ljupke stare kuće pošle na ručak u restoran Something Natural.

Odvezle su se nazad do Kingsley Lanea, parkirale i pješice pošle u grad. Kako Toby nije bila porijeklom s otoka, objektivnije je primjećivala što je kod njega neobično. »Sve se zove Nantucket — grad, otok, okrug.« Zatim je dodala kako je Nantucketu nedavno dodijeljena dvojbena titula najbogatijeg okruga u Sjedinjenim Državama. »Premda se mnogo nas muči kako zaraditi za hranu«, pridodala je.

Alix nije mogla povjerovati da je takva tvrdnja istinita kad je u pitanju bila Toby. Oko sebe je širila ozračje koje se moglo nazvati jedino elegancijom.

Odjeća joj je bila najbolje kvalitete, ali nenapadna. Nije nosila desetke 264

mart@& nymphe narukvica ili zlatnu ogrlicu veliku poput konjskog povodca, kao što su to činile pridošlice s kopna. I nikakav zgodni šeširić uzdignutog oboda za koji si znao da košta mjesečnu plaću nekog običnog smrtnika. Kod Toby je sve bilo jednostavno i profinjeno. Alix je do kraja dana zatekla sebe kako se trudi stajati uspravnije i zaklinje se kako će se odreći svojih najstarijih sportskih hlačica.

Kasnije se u kući Kingsley pojavila Lexie s punom torbom svježeg povrća za večeru, upravo pobranog u vrtu njezina šefa. »Samo nebo zna da ga on nikad ne pobire. Samo voli promatrati djevojke kako se saginju i plijeve korov.« Toby i Alix su se pogledale podignutih obrva. »Što Roger ima na sebi dok tako promatra djevojke?« upitala je Alix. »Ono najmanje što je zakonom dopušteno«, odgovorila je Lexie.

Toby i Alix su se nasmiješile jedna drugoj. Bio bi to baš lijep prizor.

Nakon večere, tri su žene sjedile u dnevnoj sobi i dovršavale bocu vina. Lexie je po običaju bila izravna. »Onda, kako se snalazite ti i Jared?« Alix je itekako bila svjesna da je Lexie Jaredova rođakinja, tako da joj nije mogla govoriti o svojim brigama oko njegovog odlaska. »Izvrsno. Dobro«, rekla je. »Možemo li mi u čemu pomoći?« upitala je Toby. Očito je nije zavaralo Alixino razmetanje odvažnošću. Jer ona jest brinula, a njezina najbolja prijateljica nije bila ondje da s njome popriča, tako da je, radilo se o rođakinjama ili ne, morala iznijeti stvari na vidjelo. »Znam da Jared voli moje projekte i moju radnu etiku, i seks nam je uistinu izvrstan, i mislim da je zadovoljan postojećim stanjem. I... « Duboko je udahnula. »On uz ovaj ima i život u New Yorku, a ja se u taj njegov svijet ondje ne mogu uklopiti.« Pogledala je Lexie. »Zašto se smiješiš?« »Jer Jared nije onakav kakvim ga smatraš. On nije čuvena javna osoba kakvom ga ljudi vide. Ovdje na Nantucketu je onaj pravi Jared.« »Pa, pretpostavljam da ćemo to vidjeti, zar ne?« rekla je Alix. »Dobro, dosta je ispovijedi s moje strane. Želim znati sve o vama dvjema. Što tražite u životu?« 265

mart@& nymphe Lexie se namrštila. »Moj je problem to što znam svoju budućnost i kakav će mi život biti. Sigurno ću se u nekoliko sljedećih godina udati za Nelsona. Znam gdje ćemo živjeti, čak i u kojoj ćemo kući živjeti. Sve. Baš sve.« »Tko je Nelson?« upitala je Alix. Uz Lexie nije viđala nijednog muškarca osim njezina šefa, a bilo je jasno da s njime ne želi imati ništa. »On je moj Eric.« »Ali Eric je mene ostavio«, rekla je Alix.

Toby je kimnula glavom. »Ako se Lexie uskoro ne uda za njega, i on će ostaviti nju.« Lexie je otpila svoga vina. »Ja samo želim život u kojem mogu jasno vidjeti kamo idem. Želim brda i planine. Želim pustolovinu. Zapravo, skrasila bih se zbog nečega što se jedva razlikuje od svakodnevnoga. « Alix se okrenula Toby. »A što je s tobom?« Lexie je prva progovorila. »Toby ima veće probleme od muškaraca. Ona ima majku.« Alix je upitno pogledala Toby. »Moja majka«, rekla je Toby, »bila je — i još uvijek je, pretpostavljam — opsjednuta... Ne znam kako to objasniti, ali možda je najtočnije reći da je ljudi smatraju višom klasom. Shvaćaš, moj tata je...« »Plave krvi«, rekla je Lexie. »Ili najbliže tome koliko je u Americi moguće.

Golf klubovi, privatne škole, obiteljsko stablo koje seže do... Što je?« »Nema veze.« Toby je postiđeno skrenula pogled ustranu. »A kakva ti je obitelj s majčine strane?« upitala je Alix. »Ne znam. Nikad nisam upoznala nekog njezinog rođaka ili bilo koga tko ju je poznavao prije nego se udala za tatu. Kao da se rodila na dan svoga vjenčanja.« Toby ih je pogledala. »Pa ipak...« »Što?« Njih su se obje nagnule bliže. »Neko je vrijeme moja majka bila prilično gnjevna na mene i... « 266

mart@& nymphe »Po onome što sam ja vidjela, to je njezino uobičajeno stanje«, upala je Lexie tonom koji je jasno pokazivao neodobravanje.

Toby je nastavila: »Jedne noći nakon večere, majka je željela da tata i ja požurimo zbog nekog dogovora. Ščepala je naše napola pune tanjure i stavila jednoga na podlakticu, a drugoga u ruku. Bilo je to veoma učinkovito. Rekla sam: >Majko, ti to činiš kao iskusna konobarica.< Nisam time mislila ništa loše, ali ona je odmah ispustila tanjure i izjurila iz prostorije — a moj se tata nikako nije mogao prestati smijati.« »Vrlo zanimljivo«, relda je Lexie. »To zvuči poput misterije koju vrijedi istražiti.« »Lexie voli romane misterije«, rekla je Toby.

Lexie se namrštila. »U ovoj misteriji, jedini muškarac kojega bi tvoja majka odobrila bio bi nekakav princ iz bajke.« »Prekasno«, ozbiljnog je lica rekla Alix. »Ja sam ga se već dočepala.« Toby se nasmijala, a Lexie zarežala. »Mi želimo znati o tvojoj majci«, rekla je Toby. »Kako je živjeti s nekim tako jedinstvenim poput nje?« »Jedinstvenim?« rekla je Lexie. »Toby samo želi biti pristojna. Victoria Madsen je međunarodna senzacija, prekrasna, uspješna, a tek sve te knjige!« »Vi znate za veliku tajnu o njihovom izvoru, zar ne?« upitala je Alix. »To da se temelje na događanjima unutar moje obitelji?« rekla je Lexie. »Naravno. Svi na Nantucketu to znaju.« Nehajno je odmahnula rukom. »O svojoj obitelji znam sve. Želim nešto znati o tvojoj.« »Pa«, polako je rekla Alix, razmišljajući kako opisati svoju majku na način da to ne potraje satima. »Ona je mješavina praktične i glamurozne, umišljene i nesebične, naivne i vrlo sofisticirane osobe.« »To zvuči i grozno i čudesno«, rekla je Lexie. »Ali ja želim znati kako je biti s njome svakoga dana.«

267

mart@& nymphe Alix je kratko promislila. »U redu, ispričat ću vam priču koja bi mogla oslikati moj život s njome, a pojedinosti pamtim jedino zato što su mi ih godinama kasnije mnogi prepričavali. Bio mi je peti rođendan, i mama i ja smo živjele u stanu na šesnaestom katu zgrade u samom središtu New Yorka. Bilo je to nakon što su joj pristali objaviti prvu knjigu, ali prije nego što je ona izišla i postala hit na listama uspješnica. Ali ono što je meni bilo važno bila je činjenica da su mi se roditelji nedavno razveli i da mi je tata jako nedostajao.« Alix je kratko pogledala ustranu. »Kako bilo, ujutro na rođendan sam se probudila zagledana u oči pravoga živog ponija.« Lexie se nasmiješila. »To je lijepo. Dok si spavala, majka te je odvela do konja.« »Ne«, rekla je Alix. »Nalazila sam se u svome krevetu, u našem stanu u New Yorku. Mama je uspjela ponija teretnim liftom dovesti gore. Morala je za to šarmirati vratara — mislim da je čak malo zaplakala zbog svoga propalog braka — tako da je ovaj okrenuo glavu na drugu stranu.« »Pitam se što su susjedi mislili«, rekla je Toby. »Tu si pogodila pravo mjesto. Moju majku uopće nije bilo briga što su kopita trajno oštetila pod, ali kad su se susjedi počeli žaliti na buku, morala je nešto poduzeti.« »Što je učinila?« upitala je Lexie. »Sve je pretvorila u improviziranu zabavu. Izabrala je najružnijeg čovječuljka koji je tiho stajao do svoje gnjevne žene i zamolila ga da pođe kupiti nekakvo piće. I, naravno, moja majka nije imala novca, pa je to on platio. Zatim je angažirala nekog zgodnog mladića da spravlja piće svima koji se dođu žaliti.« »Mislila sam da je iskorištavanje maloljetnika kažnjivo«, rekla je Toby. »Moja majka ne vjeruje da zakoni vrijede i za nju. Kad je završila škola, pojavilo se još više susjeda s djecom koja su u stanu jahala ponija.« »A što je bilo s nastalim neredom?« upitala je Lexie. »Majka je pošla do dvije curice koje nisu mogle skinuti očiju s momka za barom i rekla im kako on želi da pomognu u spremanju.« 268

mart@& nymphe »Njima je pripalo pobiranje kakice?« upitala je Lexie, osmjehujući se od uha do uha. »Upravo tako«, rekla je Alix. »I, znate što? Godinama kasnije, majka mi je rekla da se jedna od cura udala za tog momka.« Lexie i Toby su se uglas nasmijale. »Tvoja je majka provodadžinica.« »Ona voli romansu u bilo kakvom obliku«, rekla je Alix. »Što se dogodilo s ponijem?« upitala je Toby. »Pri kraju dana, kad se vlasnik vratio, posve je problijedio. Majka mu je lagala i rekla da ima farmu na selu i trenera. Bila je toliko uvjerljiva da joj je prepustio ponija. Kad je doznao istinu, poludio je, ali mama je s njime počela očijukati, tako da se do vremena kad je ponija poveo natrag prema liftu osmjehivao od uha do uha. I tada je mama morala sve izgurati iz stana jer su bili posve pijani.

Okupala me, sklupčala se sa mnom u krevetu i čitala mi knjigu. To što se radilo o probnom otisku njezine knjige i što se tu potkralo dosta seksa nije bilo važno.

Ja sam odmah usnula. I nakon toga sam bila najpopularnije dijete u zgradi. Svi su plakali kad smo se preselile u predgrađe.« Lexie i Toby su kratko sjedile u tišini probavljajući priču. »Kako čudesno!« s uzdahom je rekla Lexie. »I ja bih u životu mogla podnijeti pokoju pustolovinu.« »Zar tvoj šef... « započela je Alix. »On je previše zaljubljen u sebe da bi se uzimao u obzir«, rekla je Lexie.

Alix i Toby su se pogledale. Po onome što su one vidjele u slučaju Rogera Plymoutha, on je bio ludo zaljubljen u Lexie, a ne u sebe.

Nakon te prve večeri, mlade su žene postale nerazdvojni trio — naravno, kad je to bilo moguće. I Toby i Lexie su bile zaposlene, a Alix je pokušavala dovršiti svoje skice za Jaredove klijente.

A tu je, naravno, bio i rad na pripremi Izzyna vjenčanja. Bez ružine sjenice i uključivanjem kapelice, sve se izmijenilo. Alix je smislila temu s poljskim cvijećem zasnovanu na jelima u kući Kingsley. Pokazala je Toby razmještaj, a 269

mart@& nymphe Toby je napravila aranžman koji je sličio motivima s porculanskog posuđa. Sve su planirale na osnovi sitnog cvijeća, zajedno s peteljkama, a sve svijetlih nijansa, nježno i prozračno. »Mislim da ti je zamisao dobra«, rekla je Toby Alix, prihvaćajući se skiciranja cvijeća za stolne aranžmane.

Za kapelicu su osmislile girlande od svijetloplavih vrpci koje su uzduž zida visjele sa stropa. Na svakoj će se petlji nalaziti posude iz kojih će se prosipati buketi plavih kokotića i sićušnih bijelih tratinčica. Postavile su ih na podlogu od ukrasnih trava. »Mislim da je prekrasno«, rekla je Alix promatrajući Tobyno djelo, a Lexie se složila s time.

Alix je sve fotografirala i poslala Izzy, ali ona se nije mogla najbolje usredotočiti. Patila je od teške jutarnje mučnine i rekla Alix da joj se neprestano spava. »Ti znaš što se meni sviđa«, rekla je Izzy. »Što bi ti htjela za svoje vjenčanje? To je ono što ću odabrati.« Alix sebi nije dopuštala razmišljanje o vlastitom vjenčanju; ako se i dogodi, bit će to daleko u budućnosti.

Večer nakon Jaredova odlaska Alix je sjela za računalo i krenula u potragu za Parthenijom. Samo s imenom kao polazištem nije bilo Iako. Ali dodala je i mjesto — Nantucket — i došla do Parthenije Taggert Kendricks. Prezime Taggert je vodilo do Montgomeryja iz Warbrookea u Maineu. »Bingo!« rekla je Alix, pa započela potragu za živućim Montgomeryjima i Taggertima koji bi mogli još uvijek živjeti u Maineu. Na svoje zadovoljstvo, vidjela je da ih ima mnogo.

Do vremena kad je Jared te večeri nazvao, imala mu je već puno toga za reći. »Žena je bila Parthenia Taggert, Valentinina rođakinja, i njih su obje ovamo došle iz Warbrookea. Parthenia se udala za Johna Kendricksa s Nantucketa, ali o njemu nisam uspjela mnogo toga pronaći, osim da je bio školski ravnatelj.

Elektronskom ću ti poštom poslati datume.« Zastala je, oklijevajući. »Što ti je na umu?« 270

mart@& nymphe »Mislim da bi se trebao odvesti u Maine i razgovarati s tim ljudima«, rekla je. »I pitati ih o nečemu što se dogodilo prije dvjesto godina?« upitao je Jared. »Zašto ne?« rekla je ona. »Možda je obitelj slična tvojoj i možda imaju veliku staru kuću prepunu smeća koje nitko stoljećima nije bacao.« »Nemoguće je da postoje dvije takve porodice.« Ona je osobno mislila da na svijetu ne postoji nitko sličan njemu. »Dakle, misliš da bih trebao otići onamo?« rekao je.

Svidjelo joj se što je od nje tražio ohrabrenje, pa možda čak i odobrenje. »Da, mislim.« »Ionako moram poći u Vermont po one okove, pa se možda odvezem i do Warbrookea u Maineu«, rekao je Jared.

Alix se široko smiješila. Od toga što je prihvatio njezin savjet osjećala se dobro. »Je li ljudima bilo drago vidjeti te u New Vorku?« Željela je znati kako je doživio svoj povratak u ured, ali odavno je naučila da muškarca ne valja izravno pitati o njegovim osjećajima. »Tim i Stanley su bili oduševljeni, ali sam u komadiće rasparao osam projekata. Poželjeli su da se vratim natrag u pakao, gdje vjeruju da živim kad nisam u uredu.« Alix se nasmijala. »Ne bi li bili zaprepašteni kad bi čuli kako si ti zapravo fin čovjek?« rekla je, a zatim duboko udahnula da skupi hrabrost. »Nedostajem li ti?« »Užasno. Jednom od onih tupana koje je Tim zaposlio pokazao sam tri tvoje skice. Mali te sada mrzi.« »Doista!?« rekla je Alix s toliko entuzijazma da se Jared nasmijao. »Da, doista. Znaš, trebala bi nazvati doktora Hundeya iz OPV-a i zamoliti ga da pronađe što može o tom Kendricksu. Osim toga, Hundeyu vjerojatno nedostaju čajanke tete Addy. A i veliki je prijatelj tvoje majke pa, ako se pozoveš na nju, bez dvojbe ce učiniti sve što od njega zatražiš. Samo pazi da ga ne pustiš ni blizu potkrovlju. Ako im pružiš priliku, ti povjesničari znaju biti 271

mart@& nymphe kleptomani. Ako je nešto staro, žele to staviti pod staklo i naplatiti ti ulaznicu da bi to mogla vidjeti.« »Sa zadovoljstvom«, rekla je Alix, smijući se. »Moram ići. Misliš li da mi možeš pronaći ime i adresu osobe u Warbrookeu?« »Naravno.« »Sada moram ići, ali nazvat ću te oko devet, pa se možemo po-zabaviti s malo telefonskog seksa.« »Izvrsna zamisao!« poletno je rekla i veza se prekinula.

Alix je bacila mobitel na krevet, pa pošla do portreta i stala pred njega. »Jesi li čuo ovo? Veliki Jared Montgomery je jednom zaposleniku pokazao moje skice! Ja sam u raju!« Malo je zaplesala uokolo, a zatim izvukla svoj blok za skiciranje. Pala joj je na um ideja o gostinskoj kući, pa ju je željela zabilježiti prije nego izblijedi.

Nekoliko dana kasnije je stigla dozvola za kapelicu na North Shoreu, pa je Alixin otac s građevinarom Twigom Perkinsom i njegovim ljudima pošao na teren. Ken je od prvog dana zabranio Alix da mu na bilo koji način pomaže. »Imaš dovoljno posla oko Izzy«, rekao je. »Ovo prepusti meni.« Znala je da on gradnju smatra darom, ali je ipak htjela biti tu prvoga dana, kad budu raščišćavali zemljište. Što li će pronaći u ruševinama stare kuće?

Kosti?

Nije bilo ničega. Nešto pougljene stolarije, ali ništa više. Nije znala treba li to primiti s olakšanjem ili s razočaranjem. Dosad nisu pronašli ništa što bi se moglo iskoristiti u rješavanju misterije o Valentini.

Alix je znala da treba poći do potkrovlja i započeti s istragom, ali nešto joj je iznutra reklo: Ne još. Osim toga, i Jared ju je od toga odgovarao. »Samo ostani na internetu i čekaj moj povratak, pa ćemo se u to zajednički upustiti.« Bio je to za nju previše primamljiv prijedlog da bi ga odbila.

Kad je Ken čuo od Alix da Jared putuje automobilom na sjever u, kako je on to zvao, »prastara područja«, odmah ga je nazvao. Alix je morala prikriti smijeh 272

mart@& nymphe kad je čula kako njezin otac govori Jaredu što treba kupiti negdje između Vermonta i Mainea. »Prozor od obojenog stakla«, rekao je Ken. »I ne želim neki od onih jeftinih, modernih, s gomilom olova i velikim staklenim pločama. Nađi nešto staro i dobro izrađeno. Ništa novije od, otprilike, 1910. godine. Nakon rata je posve nestalo majstorskih rukotvorina i brige za detalje.« Smiješno je bilo što je govorio čovjeku kojega su smatrali jednim od najvećih... Ali Ken se prema Jaredu odnosio kao prema četrnaestogodišnjem klincu koji je više znao o snažnim automobilima nego o tome kako izabrati prozor s obojenim oknima. »Jesi li zapisao dimenzije?« upitao je Ken. »Dobro! Samo nemoj izgubiti mobitel. Kad dođeš u Maine, pitaj nekoga gdje možeš nabaviti dobre antikne stvari.« Ken je poslušao što mu Jared govori. »Da, da, nešto sa starih zgrada bi bilo dobro. Što? Oh, da, ovdje je.« Dodao je mobitel svojoj kćeri. »Želi razgovarati s tobom.« »Tvoj otac!« ozlojeđeno je rekao Jared i ona ga je razumjela. »Jesi li se čula s mamom?« »Ne. Mislio si da će se odmah pojaviti ovdje.« »Jedini razlog što nije jest to što sam je nazvao i rekao joj da sam na vrućem tragu dnevnika tete Addy. Ali dodao sam da će, ako se pojavi na Nantucketu, toliko uzburkati stvari da ću izgubiti sve kontakte.« »I to si sve sam smislio?« »Jesam«, rekao je. »Nemoj mami reći da si tako dobar u laganju jer će željeti da joj smisliš zaplet za novi roman. Kladim se da bi voljela čuti da je nešto uzburkala.« »Mislim da je to prihvatila kao svoj dug. Zasigurno nije bila iznenađena takvim uvjetom«, rekao je Jared. »Usput, ako se tvome tati ne svidi ono što kupim, može to jednostavno i baciti u smeće.« »Prenijet ću mu poruku.« Jared je stišao glas. »Kaži da sam rekao kako ću tvojoj mami dojaviti da ti imaš dnevnike.« 273

mart@& nymphe »Baš si okrutan«, rekla je Alix. »Uistinu okrutan.« U nedjelju je popodne doktora Fredericka Huntleya pozvala na čaj. Alix se iznenadila koliko toga pamti o čajankama tete Addy. Znala je gdje je skriven predivan Herendov porculanski servis. Spustivši se na koljena, prekopala je dno ormarića u potrazi za lijepim zelenobijelim čajnikom, posudama za šećer i mlijeko i dvjema šalicama i tanjurićima.

Toby je pomogla Alix pripraviti kolačiće i čak na njih stavila žute ružine pupoljke. Pripravile su male sendviče od kruha bez kore i ukrasile ih tanko narezanim krastavcima. A Lexie ih je zabavljala novim pričama o ispadima Rogera Plvmoutha.

Kad je doktor Hundey stigao, Toby i Lexie su se iskrale na stražnji izlaz, a Alix je otvorila vrata.

Kad ga je ugledala, Alix je prva pomisao bila da je veoma nesretan čovjek.

Stajao je ondje, ramena neznatno pognutih i očiju koje kao da su se spremale ispasti iz dupalja.

Alix je trebalo svega nekoliko minuta da od njega zatraži pomoć u otkrivanju novosti o Johnu Kendricksu. Zapisao je ime i datume, rekao da će to istražiti, a zatim sjeo, kao da čeka čuti što još očekuje od njega. »Hoćete li malo čaja?« upitala je Alix, već mu puneći šalicu. »Moja majka o vama govori sve najbolje.« Bila je to notorna laž, ali vjerovala je da je to u ovom slučaju dopušteno.

Doktor Hundey se blago nasmiješio i Alix je pomislila da bi mogao biti mlađi nego što se činilo.

Ostao je kod nje preko jednog sata. Popili su dva čajnika čaja, pojeli svu hranu i Alix se morala naslušati mnogo toga o šarmu njezine majke i o tome kako su on i njegova žena uživali u njezinu i Adelaideinu društvu. »Bile su jako zanimljive žene«, rekao je. »Victoria je pripovijedala o svojim dugim istraživačkim putovanjima s ciljem pronalaženja tema za njezine čudesne romane, a Addy je znala sve o otoku. Pojedinosti koje je pričala bile su tako žive da sam ponekad pomišljao kako uistinu poznaje ljude koji su u ovoj lijepoj kući živjeli stoljećima prije.« 274

mart@& nymphe Vjerojatno joj je sve to ispričao duh kapetana Caleba, pomislila je Alix, ali to nije glasno izgovorila. A njezina majka! Kakva putovanja! Ona je više bila istraživačica iz fotelje. Alix je sada znala da opisi nepoznatih mjesta koji su se pojavljivali u majčinim romanima potječu iz dnevnika žena koje su uistinu ondje bile. Njezina majka zasigurno nije imala namjeru lutati nekim dalekim otokom u Južnom moru, pokuša-vajući otkriti gdje se zbio neki grozan događaj kako bi ga mogla opisati. Alix je nekoć mislila da je ona sve to izmislila. Sada je znala da je samo prepisivala.

Doktor Hundey se prisjetio Alix dok je još bila dijete i govorio joj o tome kako je gradila tornjeve od predmeta muzejske vrijednosti. »Kad bih došao kući, žena me je morala oživljavati čašicom brendija.« »Sljedeći put je morate dovesti sa sobom«, rekla je Alix.

Potrajalo je cijeli sat da ukloni onaj tužan izraz s njegova lica, ali se on u tom trenutku odmah pribrao.

Brzo, kao da je to uvježbavao, kao da ne može podnijeti bol koju mu donosi pričanje o tome, rekao je da mu je žena prije dvije godine preminula. Njemu je bio dijagnosticiran rak i, dok je s njime prolazila liječenje, zanemarila je vlastitu bolest. »Dok sam ja ušao u remisiju, za nju je već bilo prekasno.« Kad je opet pogledao Alix, bilo je grozno vidjeti tugu u njegovim očima. »No, dakle«, rekao je, ustajući, »vi ste mladi i pred vama je život, a ja vas ne smijem više zadržavati.« Alix je bilo drago što nikad nije iskusila ništa slično onome kroz što je prošao taj čovjek. Ustala je i položila mu ruku na podlakticu. »Doista bih jako voljela da sam mogla upoznati vašu ženu.« »Vi biste joj se svidjeli. Obožavala je Victoriju, tako živu i punu energije i uvijek okrenutu budućnosti. A Victoria nikad nije prestajala govoriti o svojoj čudesnoj kćeri.« »Uistinu?« iznenađeno je upitala Alix.

275

mart@& nymphe »Govorila je da joj posebno teško pada to što, dok je ona na Nantucketu, vi uvijek izabirete ostati sa svojim ocem.« Prijekorno ju je pogledao. »Trebali ste nas posjetiti barem jednom.« Alix je nekako uspjela zadržati osmijeh na licu, ali zaklela se da će to majci zasigurno spočitnuti — premda je znala da time ništa neće postići, ali možda će se nakon toga barem osjećati bolje.

U ponedjeljak se Ken ukrcao na brzi trajekt za Hyannis, kako bi dočekao kamion koji je izvanredno učinkoviti Stanley dopratio do luke. U nevjerojatno brzom prikupljanju svega potrebnog za gradnju nadišao je samoga sebe. »Dajte mi nešto ljudi i vozni park kamioneta i za dva dana mogu složiti katedralu«, rekao je Stanley Kenu, koji je o tome razmetanju obavijestio Alix.

Kad je ona to pokušala prikazati kao dokaz koliko je Jared dobar u zapošljavanju ljudi, Kenu je bilo drago što ga preko tele-fona ne može vidjeti kako koluta očima.

U Hyannisu je kupio još nešto alata i, poput svih stanovnika Nantucketa, pošao do lokalne robne kuće i nakupovao gomilu kućnih potrepština. Vozači kamiona, koji nisu bili iz toga kraja, bili su zaprepašteni već samom količinom svih tih stvari, poput divovskih pakiranja papirnatih ručnika koja su morali ugurati među drvenu građu i čavle. Kad su se počeli raspitivati što se zbiva, posada trajekta ih je pogledala kao da su ludi. »Oni žive na Nantucketu«, bio je odgovor na svako pitanje kao da to sve objašnjava, a stanovnicima otoka to i jest bilo dovoljno objašnjenje.

Kad je Jared stigao u Warbrooke, nazvao je Alix. Ona je u imeniku na internetu pronašla imena Michaela Taggerta i Adama Montgomeryja. Na temelju njihove uključenosti u društveni život, pretpostavila je da su lokalni patrijarsi. »Čini se da obitelj posjeduje većinu grada«, rekla mu je. »Ovo je lijepo mjesto«, rekao je o gradu u Maineu. »Podsjeća me na Nantucket.« »To je stvarno veliki kompliment.« Na dan kad se Jared trebao susresti s ljudima koje je Alix pronašla, osjetila se pomalo nervoznom i imala poteškoća pri usredotočivanju na ono što je Toby 276

mart@& nymphe govorila. Obavile su gotovo sve pripreme za vjenčanje, uključujući rezervacije za sve Glennove i Izzyne goste. Nekoliko će ih odsjesti u hotelima — koji su koštali cijelo bogatstvo — ali većina gostiju je bila smještena u kućama rođaka Kinglseyja. Lexie je to organizirala, te nagovorila Rogera Plymoutha da i njegovu kuću sa šest spavaonica iskoristi za smještaj gostiju. »Hoće li i on biti ondje?« upitala je Toby. »Ne!« rekla je Lexie. »Obećao je u to vrijeme ostati u svojoj kući u Taosu.« »Prokletstvo!« rekla je Alix. »Toby i ja mislile smo preuzeti glavni stan.« »I, ako bi se on pojavio... « rekla je Toby. »Zaključale bi ga s nama«, rekla je Alix. »Cure, vi ste lude«, kazala je Lexie. »I nemate pojma kakav je zapravo taj čovjek.« »Pa, reci nam«, rekla je Alix, i ona i Toby su se nagnule bliže s bradama položenim na dlanove, spremne požudno slušati.

Namrštivši se, Lexie je krenula nešto reći, ali je zatim odmahnula glavom. »Vas dvije ste beznadne. Onda, kako ide Jaredu s rođacima gore u Maineu?« »Nisam to još čula. Samo to da mu se grad jako sviđa«, rekla je. »Danas će se sastati s ljudima i večeras me nazvati.« Nije nazvao sve do gotovo deset sati. »Pričaj mi!« rekla je. »Želim čuti svaku riječ. »Oni su... neobični«, rekao je on. »Kako to misliš?« »Postoje dvije obitelji, Montgomeryji i Taggerti, i dugo vremena su se međusobno ženili.« »Koliko dugo žive u tom gradu?« »Čini se da su ovamo stigli prije nekoliko stoljeća.« Zastao je. »Smiješ li se zato što to zvuči poput moje obitelji?« 277

mart@& nymphe »Upravo joj sliče. Imaju li kakvu dokumentaciju o Valentini i Partheniji?« »Zapravo, imaju.« »Šališ se.« »Ne, ne šalim se. Postoji jedna žena koja je postala nekom vrstom obiteljskog povjesničara i doletjet će iz Colorada i donijeti mi pisma koja su Valentina i njezina rođakinja razmjenjivale.« »To izvrsno zvuči«, rekla je Alix. »Dakle, sviđaju ti se tvoji novi rođaci?« »Da«, rekao je, ali u glasu mu se moglo naslutiti oklijevanje. »U čemu je problem?« »Ni u čemu. Zapravo, sve je dobro. Toliko su mi slični da imam osjećaj kao da ih oduvijek poznajem, posebno stranu Montgomeryja. Čak i na neki način sličimo. Istina je da ih sve pokušavam nagovoriti da dođu živjeti na Nantucketu.

Kuća Harper se prodaje.« »Je li to ona velika kuća na uglu? I nije li cijena koju traže sedam milijuna?« »Mislim da je tako«, rekao je on. »Ali oni si to mogu priuštiti.« »Uistiiinuuuu?« rekla je Alix. »Uistinu. Moram ići. Za nekoliko minuta se susrećem s Mikeom. A sutra s nekoliko novih rođaka odlazim u ribolov. I možda ostanem par dana duže nego sam planirao. Imaš li što protiv?« Alix se nasmiješila. Ne bi mu to rekla, ali bilo je izvrsno to što ju je pitao što ona misli. Bilo je to kao da su već uistinu pravi par. »Mislim da zaslužuješ odmor, zato se dobro zabavi. I, usput, imaju li štogod što treba projektirati?« Jared se nasmijao tako glasno da je morala odmaknuti mobitel od uha. »Postoji jedna ogromna stara kuća na stjenovitoj strmini kojoj je potrebna temeljita obnova, ali nisu imali povjerenja ikome to dati u posao.« »Do sada«, rekla je Alix. »Dok nije navratio krvni srodnik. To jest daleki rođak, ali njih taj vremenski čimbenik kao da ne brine kad je u pitanju obitelj.« 278

mart@& nymphe »Dobro ćeš se uklopiti, s obzirom na to da o kapetanu Calebu govoriš kao da si ga jučer vidio.« Jareda je to pomalo zateklo, ali se ipak nasmiješio. »Nedostaješ mi«, rekao je. »Snalaziš li se dobro?« »Dovoljno dobro.« Bilo joj je drago osjetiti nježnost u njegovu glasu. »Tata ne želi da svjedočim napretku kapelice, Izzy kao da ne može ostati dovoljno budna da bi o bilo čemu donijela odluku, a ova je kuća velika i prazna i u njoj smo samo kapetan i ja. Po pitanju ostaloga, osjećam se izvrsno.« Jaredu je zastao dah. »Jesi li razgovarala s njime?« »Da. Mnogo, ali nažalost, nikad mi ne odgovara.« »Nema čak ni poljubaca u obraz?« »Ničega«, rekla je Alix. »Dakle, što moram učiniti da legendarni duh Kinglseyja počne razgovarati sa mnom?« »Kad bolje promislim, možda bi bilo dobro da se do mojeg povratka preseliš kod Toby i Lex.« »Čujem li ja to ljubomoru?« »Želiš razgovarati s duhom, a ja sam ljubomoran?« »Opet izbjegavaš odgovor.« Jared se nasmijao. »Da, dobro, prije sam pomalo zavidan jer on je s tobom, a ja nisam. Što imaš na sebi?« Pogledavši svoje sportske hlačice i staru majicu, bezočno je slagala.

Nekoliko dana kasnije Jared je nazvao i razgovarao s njome o Jilly Taggert.

Bila je to ona obiteljska povjesničarka koja je u Maine doletjela samo zato kako bi se susrela s Jaredom. »Je li u redu ako ona sa mnom dođe kući?« Alix je istoga trena odgovorila. »Koliko je stara i kako izgleda?« »Lijepa je na onaj mirni način, svojstven nedjeljnim izletima, inteligentna i, pretpostavljam, u četrdesetima. Rekla je da je oduvijek željela vidjeti Nantucket, pa sam pomislio... « 279

mart@& nymphe »Da je otok tako lijep da ga mora vidjeti«, dovršila je umjesto njega. »Upravo tako!« Na trenutak je zašutio. »Alix, hoćeš li misliti da sam lud ako ti kažem da me nešto kod nje podsjeća na tvoga oca?« Glumi li to Jared posrednika za brak? upitala se. Ako je tako, Alix je bilo drago. Njezin je otac zaslužio nekoga pronaći. »Pretpostavljam da Jilly nije poput moje mame?« Jared je prasnuo u smijeh. »Jilly je sušta suprotnost tvoje majke. Nikad ne zahtijeva pažnju i veoma je obzirna prema drugima.« »To uistinu zvuči kao da će se svidjeti mome tati, zato da! Dovedi je sa sobom. Hoćeš li putovati autom ili avionom?« »Vozit ću.« Rekao joj je datum rezervacije na trajektu. »Vidjet ćemo se rano poslijepodne«, rekao joj je i nastavio tišim glasom. »Onda, pišeš li još koju pjesmu?« »Ne, ali imam dobru ideju za jednu.« »Reci mi«, nježno je rekao.

280

mart@& nymphe

Dvadeseto poglavlje Bila je nedjelja rano ujutro, i Alix je iz kreveta osluškivala kišu. Činilo se da su danas svi koje je poznavala na otoku odsutni ili zaposleni.

Toby se bavila cvijećem za vjenčanje koje se trebalo održati toga poslijepodneva, a Dilys i Lexie su bile u kupovini na kopnu. Njezin je tata svih sedam dana u tjednu već u šest ujutro bio na gradilištu, a Alix je znala da je ne želi vidjeti ondje.

Alix je morala poraditi na skicama za gostinsku kuću čovjeka kojega su susreli na Festivalu sunovrata, ali nije se time željela baviti. Napokon se ovoga jutra probudila sa snažnim i neodoljivim porivom da pođe u potkrovlje i pogleda što ondje može pronaći. Unatoč Jaredovoj ponudi za pomoć, Alix je znala da je došlo vrijeme za početak potrage za papirima o Valentini.

Ustavši, uklonila je zastor na prozoru i vidjela da kiša postojano pada. Vani je bilo tmurno, obojano mješavinom kiše i magle. Nadimak otoka bio je »Siva dama«, a sada je znala i što je tome razlog.

Alix se brzo odjenula — kako Jared nije bio ovdje, nije trebala posebno paziti na izgled. Na brzinu je pojela zdjelu žitarica, a zatim stubama krenula prema potkrovlju. Prije nekoliko dana upitala je Lexie što ona zna o potkrovlju i onome što se u njemu nalazi. »To je mjesto u potpunom neredu«, rekla je Lexie. »Premda se to Jaredu sviđa. Odlazi gore i satima ondje dokolici.« »Zanimljivo«, rekla je Alix. »Moram poraditi na toj misteriji. Osim toga, ako budem čekala Jaredov povratak, zatrpat ćemo se projektima i nikad neću otići gore. Dakle, gdje su dokumenti o Valentini?« Po Lexienoj uputi, Alix je radi svjetla s hodnika ostavila otvorena vrata, a zatim povukla uzicu jedine žarulje. Premda Alix nije prije bila u potkrovlju, pretpostavljala je da će biti puno. Ali ništa je nije moglo pripremiti na ono što je ugledala. Ogromna se prostorija pružala površinom cijele kuće i, dok su kat i prizemlje bili obnovljeni i preuređeni, potkrovlje je izgledalo baš onako kakvo je bilo u vrijeme kad je kapetan Caleb izgradio kuću. Nad glavom su joj se uzdizale velike gole grede, a pod je bio prekriven širokim daskama. Ipak, Alix je bilo 281

mart@& nymphe drago vidjeti da je svaki centimetar prostora suh i prilično čist. Bilo je očito da su čistači Joa Costakea, koji su svaka dva tjedna dolazili očistiti donje katove, ponekad vodili brigu i o potkrovlju.

Premda nisu mogli učiniti mnogo više od brisanja prašine. Odmah pred njom se nalazio prazan prostor s malim kaučom, klimavim starim čajnim stolićem i pohabanom foteljom. Iza njih su se, gubeći se u tami, nizali redovi kutija, škrinja, košara, namještaja i kovčega, naslagani gotovo do krova. Između svega toga vijugali su uski prolazi. Primijetila je da sa stropa visi još nekoliko žarulja ali, sve u svemu, već pomisao o pokušaju pronalaženja bilo čega u tom ogromnom prostoru natjerala je Alix da se poželi okrenuti i pobjeći odatle.

Otvorila je vrata ogromnog ormara i otkrila staru odjeću koja je po izgledu potjecala iz dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog stoljeća. Sprijeda se nalazio vuneni kaput krznenog ovratnika, nešto pamučnih haljina i blistavi ogrtač, savršen ako ih netko pozove na kostimiranu zabavu.

Dakle, gdje se nalaze podaci o Valentini ? zapitala se. Lexie je rekla da je sve na okupu, »desno od vrata«. Ali kad je Alix pretražila prostor blizu vrata na koja je ušla, pronašla je samo gomilu stolova. »Možda je mislila da trebam poći desno i dalje niz potkrovlje«, glasno je rekla i počela se probijati u tom smjeru. Otprilike na pola puta nalazilo se još jedno svjetlo i ona je povukla uzicu. Slaba žarulja je prostor učinila još turobnijim. Sve dokumente koje bude pronašla morat će ponijeti dolje jer tu je bilo previše mračno za čitanje.

S desna joj se nalazila dva metra visoka gomila naslaganih kutija za skladištenje, kakve su se koristile za pohranu dokumenata. Na svakoj je, ispisano velikim slovima, pisalo VALENTINA. Alix se odmaknula što je više mogla — otprilike dvadeset centimetara — da ih razgleda. Tu je moralo biti dvadesetak kutija i sve su se činile dupke punima. Zaobišla je gomilu, s druge se strane uspela na veliku škrinju i protegnula se da dohvati gornju kutiju. Uzela ju je u ruke, ali onda je izgubila ravnotežu. Na trenutak je pomislila da će pasti.

Dok joj se škrinja izmicala pod nogama, čvrsto je uhvatila kutiju i skočila.

Sletjela je stražnjicom na tvrdi pod. Kad je udarila, žarulja nad njom se ugasila.

282

mart@& nymphe »Savršeno!« rekla je ustajući. Baš je jučer otkrila da su u kući ostali bez zaliha žarulja i da trebaju nabaviti nove. Gunđajući, podigla je kutiju i krenula prema izlazu. »Hej, vi?« Bio je to muški glas koji joj se učinio poznatim. Na trenutak je pomislila da se Jared vratio ranije, ali onda je shvatila da je glas dublji i da zvuči starije.

Na kraju prolaza je stala u mjestu ukopana. Pred njome je stajala suvremena verzija kapetana Caleba. Na sebi je imao traperice, modru košulju i teške smeđe čizme s vezicama, ali osim toga, bio je to kapetan. »Mislim da sam vas prestrašio.« Glas mu je bio veoma sličan Jaredovom. »Užasno mi je žao. Bolje je da otiđem i vratim se nakon što nas propisno upoznaju.« Okrenuo se i pošao prema vratima. »Ne!« rekla je. »Ne trebate odlaziti. Toliko sličite kapetanu Calebu da morate biti Kingsley.« »Sličim kapetanu Calebu?« rekao je i čak je pri prigušenom svjetlu vidjela kako su mu oči bljesnule. »Nikako ne mogu biti taj zgodan čovjek. Nijedan današnji muškarac to ne može biti.« Nasmiješivši se, Alix je kutiju koju je držala u rukama spustila na pod. »Moram se s time složiti i možda doista izgledate ponešto drukčiji od njega. Vaš pogled je manje ozbiljan.« »Ah, ali ipak, kad je naslikan njegov portret, kapetanu je bilo mnogo toga na umu. Pokušavao je osvojiti lijepu Valentinu.« »Po onome što sam ja čula, oko toga nije imao problema.« Alix se sručila na malu sofu i oko nje se podigao oblak prašine. Uzdahnula je. »Oprostite«, rekla je i podigla pogled prema njemu. »Samo, osjećam se tako obeshrabrenom zbog svih tih kutija koje moram pregledati.« »Smijem li?« upitao je pokazujući na fotelju preko puta nje. »Molim vas.«

283

mart@& nymphe Sjeo je u veliku fotelju tako da mu se lice našlo u dubokoj sjeni poprečnih greda. Uistinu je sličio kapetanu, ali možda je to bilo zato što je Calebov portret viđala svakog jutra i večeri. Kako bilo, iz nekog joj se razloga činio jako poznatim. »Tko ste vi?« upitala je. »Jared vam nije rekao za mene?« »Ne, nije«, rekla je. »Ali opet, nije bio previše pričljiv niti oko svoga rođaka Wesa.« Kad se muškarac nasmijao, Alix je bila gotovo sigurna da je kao dijete čula taj smijeh. »Mislim da smo se morali i ranije susresti, ali vi ste... « Po njegovu je izgledu zaključila da je malo mlađi od Jareda, što je značilo da ne bi posjedovao taj duboki, zreli smijeh kad je ona bila mala. »Doista smo se upoznali kad ste bili dijete«, rekao je smiješeći se. »Ali upoznali ste toliko članova moje obitelji da me možda ne možete smjestiti. Ja sam Caleb.« »To se čini primjerenim«, rekla je.

Njegov ju je osmijeh natjerao da se opusti. »Pretpostavljam da zbog ovolike količine materijala baš nemate želju u njega zaroniti i istraživati ?« »Upravo tako.« »Odat ću vam tajnu«, rekao je. »Pročitao sam svaku riječ s papira u tim kutijama.« »Jeste?« »Oh, da. Zapravo, ja sam izravno odgovoran za veliki dio ovdje pohranjenih informacija. Želite li da vam ispričam pravu priču o Valentini i Calebu? Onu koju ostatak moje obitelji ne zna?« Alix je oklijevala. Možda bi trebala pričekati do Jaredovog povratka, kad bi im je Caleb mogao oboma ispričati. Ali nije mogla odoljeti. Kimnula je glavom.

On se osvrnuo po potkrovlju. »Za tu priču o velikoj i dubokoj ljubavi moramo stvoriti primjerenu atmosferu. Imam... Kako vi to zovete?« Rukama je načinio mali krug. »Svira glazbu. Imate li gramofon?« 284

mart@& nymphe Pri pomisli na taj staromodni stroj koji je u cijelosti odgovarao starim predmetima koji su ih okruživali samo se nasmiješila. »Ne, ali imam izvrsno prijenosno računalo na kojemu će val CD zasvirati.« Nasmiješio joj se kao da je ona najinteligentnija od svih ljudi. »Sjećam se da sam u jednoj kutiji dolje uz prvu pregradu vidio večernju haljinu. Vlasnica joj je bila prilično visoka, poput vas, i vjerujem da će vam pristajati. Možda biste je voljeli odjenuti i, dok budemo razgovarali, mogu vas naučiti ples iz Valentinina vremena.« »Oh«, rekla je Alix širom raširenih očiju. Kao žena iz suvremenog svijeta, koja se rijetko brinula što će odjenuti, krenula je prosvjedovati. Ali tada je pogledala kroz prozor. Kiša je još uvijek žestoko padala i uistinu nije imala drugog hitnog posla, pa zašto onda ne zaplesati s Jaredovim lijepim rođakom? »Gdje je haljina?« Caleb joj se tako toplo nasmiješio da mu je Alix nesvjesno prišla korak bliže.

Zaboga! pomislila je i ustuknula nazad. Ako je pravi kapetan Caleb posjedovao takvu privlačnost, mogla je lako razumjeti zašto je Valentina ostala trudna prije braka. Činilo se kao da joj čita misli, ali nije ništa rekao dok ju je usmjeravao prema kutiji u kojoj se nalazila haljina.

Pronašla ju je s lakoćom, ali bilo ju je teško izvući. Morala je maknuti šest drugih predmeta koji su na njoj stajali i tek je onda iščupati van. Bila je to kutija za odjeću, tamnozelena, s imenom dućana u Bostonu ispisanim na poklopcu.

Kad ju je donijela u prednji dio, Caleb je stajao uz fotelju i smiješio se.

Zapitala se zašto je nisu upoznali s njime. Je li živio u blizini? »To je to«, rekao je.

Alix je trebalo samo par trenutaka da otvori kutiju. Unutra se nalazila nekakva bijela pamučna haljina. Izvadila ju je iz kutije i primaknula jedinoj žarulji koja je svijedila. Bila je prekrasna: nabrani, čisti pamuk, s dubokim četvrtastim izrezom, dugim rukavima i suknjom koja je, izrađena od preklopljenih slojeva, sezala sve do poda. Bila je to, bez dvojbe, vjenčanica.

Pogledala je Caleba. »1950-e?« »Vjerujem da je tako.« Zastao je. »Želite li je isprobati?« 285

mart@& nymphe Pogledala je dugu bijelu haljinu. Zapravo nije bilo razloga da je odjene, ali opet, u posljednje joj je vrijeme glava bila toliko puna vjenčanja i svega što uz njih ide, da je osjetila kako je haljina privlači. A zatim, naravno, tu je bio i Jared.

Nije li rekla da će njezina vjenčanica biti pamučna? »Mislim da ću poći dolje da je odjenem.« »A zatim ćete se vratiti meni?« upitao ju je na način da je ostala zatečena.

Zvučao je kao da će biti užasno nesretan ako ona kaže ne. »Da, hoću«, rekla je i otrčala niz stube do svoje spavaonice.

Našavši se u sobi, nije se mogla obuzdati da ne pođe do portreta kapetana Caleba. Čovjek u potkrovlju doista je sličio svome pretku! »Nije baš toliko lijep kao ti«, rekla je. »Ali veoma je blizu tome.« U jednoj je minuti strgnula odjeću sa sebe. Nagonski je prekopala po ladici i pronašla svoje najbolje čipkasto bijelo donje rublje i obukla ga. Zakoračila je prema haljini, ali je umjesto toga pošla do kupaonice i našminkala se. Bilo joj je drago da joj je kosa čista. Vrpcom ju je svezak u konjski rep i uspjela je podići u labavu punđu. Nije to bio profesionalni rad, ali bio je prikladniji eleganciji haljine.

Napokon se vratila u spavaonicu, samo u donjem rublju, i dohvatila haljinu.

Kad ju je navukla na sebe, najprije se morala pomučiti s uskim, tijesnim rukavima, a zatim poraditi na zakopčavanju dugmadi na leđima. Tek kad je sve to obavila, pogledala se u zrcalu. Da je haljina bila šivana za nju, ne bi joj bolje pristajala. Dekolte je bio dubok, otkrivajući prilično od lijepih grudi. Pokušala ga je malo podignuti, ali se onda nasmiješila. Grudi joj nikad nisu bolje izgledale!

Bila je neodlučna dok se u vjenčanici uspinjala stubama, noseći svoje računalo, ali onoga trena kad je ugledala Caleba, sve je neodlučnosti nestalo.

Na sebi je imao smoking, jedan od onih savršenih, kao da je izišao iz filma Caryja Granta. Pristajao mu je kao saliven, sužen u struku, a hlače su isticale duge, mišićave noge. Nije znala u koju je gimnastičku dvoranu išao, ali ta je svakako zasluživala nagradu.

Način na koji ju je pogledao natjerao ju je da se još više uspravi. »I božica bi vam pozavidjela«, šapnuo je.

286

mart@& nymphe Laskao joj je i, naravno, govorio neistinu, ali zbog toga je Alix osjetila kako je napuštaju sve dvojbe. Spustila je računalo i stavila CD koji je on ostavio na stolu. Prva je pjesma bila kombinacija škotskih i irskih narodnih plesova, s mnoštvom violina. Bila je brzog ritma, ali i lirska.

Nasmiješivši se, pružio joj je ruku.

Kad ju je prihvatila, istoga ju je trena ispunik toplina. Dodir mu nije bio onako električan i senzualan kao Jaredov, ali bio je smirujući — i istodobno osvježavajući. Njezinih briga zbog posla koji je trebala obaviti je nestalo. Važnim joj se sada činio samo ovaj trenutak i ono što joj je ovaj čovjek imao reći.

Ustuknuvši korak, naklonio se i, premda Alix nije prepoznavala ples u koji ju je uvodio, činilo se da poznaje korake. Naklonila se i ona njemu, pa se okrenula i učinila četiri koraka naprijed, ostavivši Caleba za sobom. Zatim se zaustavila, okrenula prema njemu i podigla ruke da dotakne njegove. »Kako znam što moram činiti?« upitala je. »Davna sjećanja«, rekao je, još je jednom okrenuvši oko svoje osi. »Ali sada nije vrijeme za razmišljanje. Samo osjećajte, a ja ću vam ispričati priču.

Valentina je bila izvanredno lijepa. Imala je crvenu kosu i zelene oči, a struk joj je bio širok poput muške ruke.

Uz glazbu su se kretali prema zidu. »To zvuči poput moje majke.« »Upravo poput nje.« »Tada je morala uskomešati mladiće na otoku.« »Oh, da«, glasom odsutnim kao da je miljama daleko rekao je Caleb. »Svi su radili potpune budale od sebe kad bi ona bila u blizini.« »Jesu li se ona i kapetan Caleb odmah zaljubili?« »On jest. Tada to još nije znao, ali jest. Što se Valentine tiče, ona ga je isprva prezirala.« »Nije li kod velikih romansi uvijek tako?« Alix je učinila puni krug i opet se okrenula prema njemu.

287

mart@& nymphe »Možda ako o njima čitamo, ali ne i ako ih proživljavamo. Do njihovog je susreta došlo zato što se on ranije nego je bilo očekivano vratio s dugog putovanja.« »Baš kao što smo Izzy i ja učinile«, rekla je Alix. »I da nismo uranile, ne bih upoznala Jareda.« »Govorite li to o svojoj sestri?« Alix se nasmijala. »Mogu povjerovati u to da mi je u nekom ranijem životu Izzy bila sestra. Pretpostavljam da ćete mi sljedeće reći kako sam u prošlom životu poznavala Jareda.« »Zajedno ste gradili kuće«, rekao je Caleb. »Mnoge kuće na otoku su vaše. Vi ste ih crtali; on ih je gradio.« Alix je zatekla sebe kako se opet smije. »Kakav ste vi čudesan provodadžija!

Morate upoznati moju majku. Uz vaše zaplete i njezino pisanje, bili biste savršeni par.« »I bili smo«, rekao je on. »Da, naravno. Niste mogli biti nitko drugi do kapetan Caleb. Ali kako je Valentina ikad mogla vas prezirati?« Alix nije mogla odoljeti da malo ne očijuka s njime. Pogled mu je bio blag, kao da je pozivao u spavaonicu i, u kombinaciji s prekrasnom haljinom, počela se osjećati najpoželjnijom ženom na svijetu. Alix je odavno otkrila da uz takvu majku mora biti pametna i darovita i sposobna.

Ipak, kad je u pitanju bila senzualnost, nitko se nije mogao natjecati s Victorijom. Ali ovoga časa ovaj je čovjek tjerao Alix da se osjeća poput zavodnice. »Shvaćate«, rekao je Caleb, »kad je kapetan stigao natrag na otok, nije znao tko je Valentina. Došla je na otok nakon što je on otišao na put za Kinu, tako da je nije ranije vidio.« Okrenuo se oko sebe, a zatim opet prema Alix, s takvim pogledom u očima koji je govorio da je bio predugo odvojen od nje.

Lice joj je bilo blizu njegovome. Bio je glatko izbrijan i mogla mu je namirisati kožu. Bila je slankasta i, oh, tako muška.

288

mart@& nymphe Zasvirala je nova pjesma, ovaj put tiša i sporija. Caleb je ispružio ruke prema njoj. Činilo se najprirodnijom stvari na svijetu pasti mu u zagrljaj. Poveo je valcer koji je bio tako lepršav da nije bila sigurna dotiče li nogama zemlju. Vrtjeli su se uokolo, sve više i više.

Alix je zabacila glavu i sklopila oči. Kad ih je opet otvorila, pogledavala je dolje na prozor, dolje na gomile starih stvari. Ona i ovaj muškarac kao da su se nalazili visoko, visoko gore iznad poda. Kao arhitekt je znala da to nije moguće, strop je bio previše nizak, ali ovoga se časa nije osjećala kao neka poslovna žena. Prekrasna bijela vjenčanica lepršala joj je oko tijela, gotovo ih oboje okružujući u mekanu izmaglicu. U sebi se duboko osjećala ženom. Sva ona primamljiva, privlačna obilježja koja su je takvom činila zračeći su izbijala iz nje.

A ovaj muškarac, ovaj prekrasni muškarac je to omogućio.

Alix je pustila da joj osjećaji i dojmovi ispunjavaju tijelo. Glazba je postajala sve glasnija, kao da je u ovoj ogromnoj prostoriji svirao cijeli orkestar.

Namirisala je hranu i parfem. Čula je smijeh i razgovor. Kad je spustila pogled, ukazalo se svjedo: zlatno, blistavo i toplo. Bilo je to svjetlo svijeća, treptavo i zračeće, osvjetljavajući rumenu i ružičastu kožu stotine ljudi.

Alix kao da je bila u stanju vidjeti kroz pod. Cijelo je prizemlje bilo preplavljeno svjedom i smijehom. »Vidim to«, šapnula je, čvršće stišćući Calebovu ruku. „Što vidite?« uzvratio joj je šaptom. »Svoju majku! I muškarce oko nje. Izgleda kao što inače izgleda ujutro, prije nego što stavi šminku. Nikad joj nisam vidjela nepočupane obrve.« »To je Valentina«, tiho je rekao Caleb. »Tko je još ondje?« »Mnogo ljudi. Onaj čovjek sliči mojem ocu.« »To je John Kendricks, udovac i ravnatelj škole, ali on je izgradio i ovu kuću dok je kapetan bio odsutan«, rekao je Caleb. »Vidite li sebe? Možda ste vi Johnova kći. Ondje, na prozorskom pragu.« »Oh, da. Djevojka s blokom za crtanje podsjeća na mene. Što to crta?«

289

mart@& nymphe »Kuću, naravno«, rekao je Caleb. »Vidite li Partheniju? Bit će s vašim ocem.

Oni su bili jako zaljubljeni.« »Ondje!« rekla je Alix. »Je li lijepa žena do njega Parthenia?« Žena je stajala okrenuta postrance, smiješeći se, ali ne čavrljajući poput ostalih. »Čini se veoma tihom.« »I jest takva.« »Tko je onaj sjedokosi čovjek. Izgleda poput doktora Hundeya.« »To je kapetanov otac«, rekao je Caleb. »Učinit će sve za svojega sina.« Alix je opet sklopila oči i glazba se još više pojačala. Otvorivši ih, nasmiješila se Calebu. »Jučer sam računala koliko cementa naručiti za gradnju. A sada nosim prekrasnu haljinu i plešem u zraku. Doslovno. Usput, gdje je kapetan?« Potražila ga je pogledom, još uvijek bez daha od plesa. »Nećete ga vidjeti ondje dolje. Upravo dolazi kući s dugog putovanja; osjeća se kao da je vječno bio na moru. Umoran je i gladan i želi vidjeti svoju novu kuću.« »Dakle, opojni kapetan Caleb se te noći vraćao kući?« Caleb se nasmiješio. »Opojni. Sviđa mi se taj riječ. Ali večeras je sve, samo ne to. Kad je zakoračio u Kingsley Lane, vidio je svoju kuću osvijetljenu — i to mu se nije svidjelo. Jer, znate, John i Parthenia su se te noći vjenčavali i pozvano je bilo pola otoka. Ali kapetan to nije znao. Vidio je samo da su ondje tisuće svijeća, a pred kućom mnoštvo kočija i konja. Konjski izmet je dosezao do gležnja.« »Kakav romantičan prizor«, rekla je Alix smijući se. »Je li kapetan istjerao ljude van?« »Ne, on nikad nije bio takav. Ali nije još htio nikoga vidjeti, pa se prikrao unutra i uza stube se uspeo do svoje spavaonice. Na nesreću, svoj je krevet našao prekriven ženskim ogrtačima, tako da se popeo gore, u potkrovlje.« »Kako bi se sakrio i ondje mrgodio.«

290

mart@& nymphe »Ne!« rekao je Caleb i to je zazvučalo kao da je uvrijeđen, ali tada je još žešće zavrtio Alix i blago se nasmiješio. »Možda je i bilo tako, ali koji god razlog bio, zatekao se tu kad se Valentina uspela gore.« »S mladićem?« upitala je Alix. »Ne. Željela je skinuti svoje cipele i kratko biti sama. Noge su je boljele od plesa.« »Je li to bio romantičan susret?« »Teško«, rekao je Caleb s prizvukom osmijeha u glasu. »Shvaćate, on je nije poznavao i po njezinu je izgledu vjerovao da je ona vrlo moguće glavna dama večeri.« »To mi zvuči kao da se kapetan Caleb upravo vratio iz egzotičnih luka, bacio pogled na prekrasnu, putenu Valentinu i ozbiljno joj pristupio. Ne vjerujem da je pri tom prvom susretu važnu ulogu imao njegov um.« »Možda«, rekao je, široko se smiješeći. »Mislim da je ravnateljeva kći previše mudra. Tako nikad nećete pronaći muža.« Alix mu je uzvratila osmijeh. »Moja je majka također veoma mudra, ali je ona uspjela osvojiti kapetana Caleba.« Glasno se nasmijao i uistinu je to bio onaj smijeh koji je Alix tako dobro pamtila, tako gromak, dopirući iz dubina njegova tijela i kotrljajući se uvis poput bogate, tamne, slatke melase. »Kunem se da se nisam ovako dobro nasmijao otkad ste zadnji put bili ovdje. No, gdje sam stao s pričom?« »Kći Johna Kendricksa bila je previše mudra da bi ijedan muškarac mogao njome upravljan.« Caleb se nasmiješio. »Istina je da je te prve noći kapetan Caleb pokušao lijepu Valentinu nagovoriti da ga poljubi. Ali, to je bilo sve.« »Koliko je ruma bilo u svemu tome?« upitala je Alix. »Mjereno u litrama ili u vrčevima?« Alix se nasmijala. »Je li ga Valentina pljusnula?« 291

mart@& nymphe »Ne«, rekao je Caleb. »Ona...« Alix ga je pogledala. »Jeste li vi to porumenjeli?« »To je ženska bolest«, rekao je. »Muškarci se ne rumene.« » Što je Valentina učinila kapetanu? Koji je, usput, mogao biti malo pripit.« »Poigrala se s njime. Shvaćate, odglumila je poziv da s njome vodi Ijubav.« „Što to znači?« Caleb je nastavio plesati, čvrsto držeći Alix i ne žureći s odgovorom. »Nagovorila ga je da skine odjeću.« »Mislite, on je bio nag, a ona nije?« »Da.« Caleb se plaho nasmiješio. »Kad se kapetan potpuno ogolio, Valentina mu je uzela odjeću i napustila potkrovlje. Za sobom je dobro zaključala vrata.« »Oh?« Alix se nasmijala zamišljajući taj prizor. »Ako je kuća bila nova, ovdje vjerojatno nije bilo puno stvari, zar ne?« »Jedino napola prazan vrč ruma.« Caleb je bio živa slika kombinacije grizodušja i postiđenosti. »A noć je bila hladna.« Alix se nikako nije mogla prestati smijati. »Kako je izišao odavde?« »Sljedećeg je jutra Kendricks čuo... no, kroz podne daske su dopirale prilično žestoke psovke. Bilo je veoma teško nakon burne noći probuditi kućanstvo.« »Da niti ne spominjemo kako je to bila ravnateljeva prva bračna noć. Ne želim se smijati kapetanu, ali uistinu je zaslužio što je dobio.« »Jest«, rekao je Caleb. »Premda u to vrijeme zasigurno nije tako mislio. Kad su ga napokon oslobodili iz potkrovlja, odjenuo je svoju najljepšu odoru i pošao do Valentinine praonice, u kojoj je ona u velikim posudama miješala svoj sapun.

Zatražio je ispriku od nje.« »Je li mu je dala?« »Rekla mu je da bude od koristi i prihvati se žlice i počne miješati.« »Što nije bilo ono kako je kapetan naučio da se prema njemu odnose.« 292

mart@& nymphe »Tako je«, rekao je Caleb smiješeći se. »Uopće nije bio naviknut na takav odnos.« Nasmiješili su se jedno drugome i nastavili plesati.

293

mart@& nymphe

Dvadeset prvo poglavlje Jared se u izudaranom starom kamionetu kojega je držao u Hyantnisu vraćao iz Mainea. Ljeti je na trajektu bilo teško dobiti mjesto za automobil. S obzirom na otprilike šezdeset tisuća posjetitelja koji su dolazili i odlazili s otoka i na mnoštvo njihovih vozila koja su zauzimala mjesto na trajektu, mnogi su stanovnici Nantucketa na kopnu držali automobil ili kamionet.

Do njega je sjedila Jilly Taggert Leighton, samo jedna od mnogih rođaka koje je upoznao posljednjih nekoliko dana. Činilo se da ih je bilo na stotine!

Neki su, uglavnom Montgomeryji, živjeli u malom gradiću u Maineu koji su osnovali njihovi preci, a rečeno mu je i za još njih, Taggerta, koji su živjeli u Chandleru u Coloradu. Vidio je fotografije ogromne kuće u Coloradu koju je izgradio neki njihov imućni rođak poduzetnik u devetnaestom stoljeću. Koliko je Jared mogao vidjeti, kuća mnogo godina nije bila obnavljana. Nije to izrekao, ali veoma je želio staviti svoje ruke na to mjesto i dovesti ga u red. Nije mogao ni zamisliti koliko su samo mogle biti opasne električne instalacije.

Promatrajući fotografije, Jared je zamišliao Alixino lice kad bude vidjela kuću u Coloradu. I pomislio što će reći kad vidi veliku kuću u Maineu. Pored građevina, pitao se koji će joj se član obitelji najviše svidjeti, a s kime se nikad neće zbližiti. Hoće li on i Alix imati isto mišljenje o svemu i svakome? Ili se neće složiti?

Zapravo, Jared tijekom cijelog svoga odsustva nije prestajao misliti o Alix. I govorio je o njoj. Pomislio je da je to možda ono što ga je najviše iznenađivalo.

Otvoreno je o njoj govorio. Na kopnu je uvijek bio veoma zatvoren. Njegov je djed rekao da je takva suprotnost dobra. Na Nantucketu nisi mogao pronaći djevojku, prekinuti s njome, ili čak s nekom samo očijukati, a da za to ne dozna pola grada. Što je bio jedan od mnogih razloga zašto je Jared kod kuće izlazio samo s turisticama — i zašto je svoje njujorške cure ostavljao u gradu.

Ali Alix je bila drukčija. Nikad u životu nije se u nečijem društvu osjećao tako ugodno, tako opušteno. Od filedranja ribe do projektiranja kuće, činilo se da jednostavno znaju... no, zapravo, kako živjeti zajedno.

294

mart@& nymphe Jared je nekoliko puta ranije živio sa ženama, ali svaki put bi se to pretvorilo u katastrofu. Prije svega, činilo se da su sve njegove djevojke mnogo svjesnije njegovog uspjeha, negoli njegove strasti prema radu. Bio je čuveni arhitekt i kretao se u elitnim krugovima, a one su željele biti dijelom toga. Željele su nositi haljine koje koštaju tisuće dolara, nakit koji košta još više, i svake noći u tjednu odlaziti na zabave. Željele su biti viđene s čuvenim Jaredom Montgomeryjem, željele su da ih povezuju s njime. Jared se osjećao podređenim tom čovjeku za kojega je često mislio da su ga stvorili mediji.

Tijekom godina je pokušao hodati sa ženama iz različitih društvenih krugova.

Bila je tu jedna lijepa mlada žena iz Indiane koja je radila kao recepcionarka. Ali ona je bila opčinjena Jaredovim burnim životom i jednoga ju je dana zatekao kako plače u njegovom stanu. Platio joj je kartu za povratak kući. Žene koje su odrasle u bogatstvu živciralo je to što je Jared mogao tako malo vremena provoditi s njima. One ambiciozne su se trudile iskoristiti Jaredove kontakte kao stube za svoj uspon prema vrhu.

Kakvog god porijekla bile, sve žene s kojima je hodao mnogo je više zanimao Jared Čuveni nego Jared Čovjek. Nijedna od njih nije shvatila da iza onoga što postiže stoji koncept rada. Sirovog, krvavog rada.

Ali Alix jest. Mogao joj je dodati kraj mjerne trake i ona je znala što s njome učiniti. Mogao je u kraticama razgovarati s njome i ona je razumjela. Ali rad nije bio sve, ili čak niti najvažniji dio. Alix ga je vidjela kao čovjeka. Vidjela je njegove obje strane i obje su joj se sviđale. »Nedostaje li vam?« upitala je Jilly sa suvozačkog sjedala do njega.

Jared se nasmiješio. »Jesam li napravio budalu od sebe kad sam toliko o njoj pričao?« »Uopće niste«, rekla je Jilly. »Većina je nas prošla kroz to, a oni koji nisu nadaju se da će jednoga dana proći. Jeste li rekli Alix da danas stižemo?« »Ne. Ne očekuje me do sutra.« Nasmiješio se na pomisao da će je opet vidjeti. Prije dva dana je s Jillynim starijim bratom Kaneom i njegova dva sina blizanca krenuo u potragu za oslikanim prozorom za kapelicu. U drugom su dućanu pronašli jedan savršen. Načinjen u 1870-tima, prikazivao je čeznutljivog 295

mart@& nymphe viteza naslonjenog na svoj mač. Jared to nije rekao, ali vitez je sablasno sličio njegovu djedu Calebu.

Nakon kupovine prozora Jared je krenuo pomoći njegovu utovaru u kamionet, ali Kane je rekao: »Ti si Montgomery. Zato je bolje da to prepustiš nama.« Jared je ubrzo doznao za suparništvo između dvije porodice. Krupni Taggerti su tvrdili da su viši i jači, a Montgomeryji slabi i suhonjavi, dok su Montgomeryji govorili da Taggerti nemaju mozga. Naravno, to nije bila istina, ali Jared je uživao u tom podbadanju.

Sve u svemu, uklapao se u obitelj. I da, bio je sličniji Montgomeryjima. Oni su ga poticali da im priča o svojim projektima tijekom karijere i uživali rješavati nepoznanice oko rodbinskih veza.

Od Taggerta su mu se posebno sviđali Kane i Mike, ljudi u ranim četrdesetima koji su još više povećali naslijeđeno bogatstvo — ali su, što su više mogli, s obje noge čvrsto stajali na zemlji. Bili su jednojajčani blizanci, tako da ih Jared nije uspijevao razlikovati — ali njihove su supruge to s lakoćom mogle. I nisu mogli prevariti nikoga od svoje djece.

Kaneova supruga Cale bila je čuvena spisateljica i svakoga je nasmijavala svojim sitnim primjedbama koje su ponekad znale biti pomalo sarkastične, ali su uvijek pogađale točno u metu. U samo nekoliko riječi je mogla savršeno opisati neku situaciju. »Onda, kakav je zapravo Nantucket?« upitala je drugoga dana njegovog boravka ondje. Došetala je do rta na obali Mainea gdje je on sjedio i promatrao ocean. Kao uvijek, u ruci je držala bilježnicu. »Tih«, rekao je. »To jest, ako zanemarite posjetitelje s kopna.« Bila je sitna i lijepa, očiju punih znatiželje. Bio je to pogled koji je često viđao u Victorijinim očima. Jesu li pisci uvijek bili u potrazi za novim idejama? zapitao se. »I na otoku imamo mnoštvo duhova.« Njoj su se oči raširile.

I taj je pogled vidio u Victorijinim očima. »Neke priče o tome kako su postali duhovi su duge i složene i prilično zanosne.«

296

mart@& nymphe » Oh «, rekla je ona, ali činilo se da nije u stanju išta više reći. Kao profesionalni pisac uvijek je bila u potrazi za novim materijalom. Kao što je alkoholičar žudio za pićem, tako su pisci bili ovisnici o pričama. »Bolje da vas prepustim vašem pisanju.« Ustajući, kimnuo je glavom prema njenoj bilježnici, ali je zatim zastao i pogledao je. »Na Kingsley Laneu se prodaje jedna kuća. Velika je i stara. Zove se IZVAN VREMENA jer postoji legenda da u njoj prebiva duh koji vas može vratiti natrag u svoje vrijeme.« Jared je odmahnuo rukom. »Ali to su samo glasine. Ne znam je li to itko iskusio. Premda se pitam kako su te glasine krenule. A kolaju već stoljećima. Nadam se da ću vas vidjeti na večeri.« Otišao je od nje, smiješeći se. Osim ako nije jako pogriješio, ta je kuća praktički već bila prodana.

Jilly je doletjela iz Colorada nekoliko dana nakon Jaredova dolaska. Bila je udovica, a dvoje odrasle djece nalazilo joj se u ljetnim kampovima u rodnoj državi. Bilo je to njihovo posljednje ljeto prije odlaska na fakultet.

Jaredu su rekli da je Jilly nakon smrti njezinog muža obiteljsko zaposlila kao svojeg genealoga. Godinama je proučavala gomilu porodičnih dokumenata i pisala povijest svih njezinih pripadnika. Nedavno je na internet stavila detaljno porodično stablo i upravo je ondje Alix pronašla Valentinu i Partheniju.

Jilly je iz Colorada donijela tri velike kutije kopiranih dokumenata. »Originali su u sefu«, rekla je te prve večeri za ogromnom trpezom. U jednoj su se kutiji nalazila pisma koja su Valentina i Parthenia slale jedna drugoj. Kopirala ih je za Jareda.

Dok mu je prepričavala što se u pismima nalazilo, o dvije mlade žene koje su jedna drugoj nedostajale i planirale se posjetiti. On ju je samo promatrao. Bila je ljupka i nježna, iako su ostali Taggerti bili krupni i strogi. »Ona sliči svojoj baki s majčine strane«, rekla je Cale, sjedeći mu s druge strane. »A ako nije tako, tada je vanzemaljac.« Jared se nasmijao. Jilly, koja je onako krhka i nježnog glasa sjedila među svojom krupnom, mišićavom braćom, doista je izgledala kao da je iz neke druge dimenzije.

297

mart@& nymphe Vidjevši da ima publiku, Cale je nastavila. „Što mislite, kako joj izgleda planet? Je li ružičast ili krem boje?« Jared je držao ritam s njome. »Mislim da mora izgledati poput Nantucketa, s izmaglicama i sunčevim zalascima nad oceanom, od sunca toplim pijeskom i kućama posivjelim od stoljeća življenja u njima.« Cale ga je kratko promatrala, trepćući, a zatim je preko stola pogledala svoga muža. »Trebam tvoju čekovnu knjižicu.« »Da?« rekao je Kane blistavih očiju. „Što ćeš to kupiti?« »Kuću na Nantucketu.« Kane je najprije pogledao Cale, pa Jareda. »Daj da pogodim. Uz to je povezana neka izvrsna priča.« »Možda«, rekla je ona i svi su se nasmijali. Znali su koliko Cale voli priče.

Nakon večere, noć prije odlaska, Jared i Jilly su vani na trijemu sjedili na ljuljački. Još od prvoga trena kad ju je upoznao, ona ga je na nekoga podsjećala.

Isprva je pomislio na Toby. Obje su posjedovale tu tihu eleganciju, ali tijekom večere ga je nešto u načinu na koji je držala vilicu — onako profinjeno, europski — natjeralo da shvati kako ga zapravo podsjeća na Kena. Tu i tamo pokoja gesta, ton njezina blagog glasa, učinili su da poželi nazvati Kena i reći mu kako je za njega pronašao savršenu ženu.

Ali Jared je znao da bi to završilo i prije nego je počelo, pa je jedino Alix rekao o svojoj zamisli da se vrati natrag zajedno s Jilly. Te posljednje večeri sjedio je s njome i slušao je kako priča još stvari o pismima. »Nakon svoga prvog posjeta Nantucketu, Parthenia se vratila u Maine i razmjena pisama je opet započela.

Ali ovoga su puta pisale o muškarcima do kojih im je bilo stalo. Parthenia se zaljubila u školskog ravnatelja, a Valentina u... « »U Caleba«, rekao je Jared. »Ali što se s njome dogodilo?« »O tome ne znamo ništa više od vas. Kad je Valentina nestala, Parthenia se već bila udala za svoga školskog ravnatelja i ostala živjeti na Nantucketu, pa zato između njih dvije više nije bilo prepiske. Jedan predak Montgomery pisao je kući da su nakon Valentininog nestanka tri čovjeka iz porodice pošla na otok 298

mart@& nymphe u potragu za njome. Pronašli su par mornara koji su im rekli da su je odvezli do Capea, ali ondje, niti bilo gdje drugdje, nije joj više bilo nikakva traga. Zasigurno se nikad nije vratila kući, u Maine. Nakon Parthenijine smrti, sva je prepiska između njih dvije poslana natrag u Warbrooke. Pročitala sam ih sva i nigdje nema objašnjenja Valentinina nestanka.« Jared se namrštio. »Meni je rečeno... u svakom slučaju, čuo sam da nitko nije vidio Valentinu kako odlazi s otoka.« »Možda se to držalo u tajnosti. Na ženu koja napušta svoje dijete ne bi se blagonaklono gledalo, pa sumnjam da bi njezini rođaci takvu vijest širili. Bilo je to tako davno. Imate li u svojoj kući mnogo porodičnih dokumenata?« Jared je po njezinu glasu mogao zaključiti da bi ih ona voljela vidjeti, pa je prvi probio led. »Imam ih gomile. U mojoj se obitelji nikad ništa nije bacalo.

Posjedujemo nekoliko kuća i sve su do krova krcate požutjelim starim papirima, pismima i knjigama.« »To zvuči izvrsno.« »Nisam čuo Alix da to govori.« Nasmiješio se, nadajući se da će mu to pomoći da je nagovori. »Zašto ne pođete sa mnom i ostatak ljeta provedete u njihovu proučavanju?« »Nikako to ne mogu«, započela je, a zatim uzdahnula. »S druge strane, oboje moje djece će uskoro otići od kuće i gotovo sam završila s našim porodičnim papirima. Bojim se da patim od ozbiljnog slučaja sindroma praznog gnijezda.« Podigla je glavu. »Zapravo, voljela bih s vama poći na Nantucket. Trebam li negdje rezervirati smještaj?« »U svojoj kući imam na katu prazan apartman. Ondje možete odsjesti koliko god dugo želite.« »Ali vama i Alix treba privatnosti.« »Uživat ćemo u vašem društvu«, rekao je, opet pomislivši na Kena.

Pogledala ga je, kalkulirajući. »Ne poznajem vas dovoljno, ali u očima vam je onaj pogled za koji moja obitelj, Taggerti, govori da znači kako su Montgomeryji nešto smislili i da je bolje pripaziti se.« 299

mart@& nymphe Jared se tako glasno nasmijao da ga se moglo čuti u unutrašnjosti stare kuće. »Znači li to da niste spremni upustiti se u malu pustolovinu?« Jilly se nasmiješila. »Odgajala sam sama dvoje djece još otkad im je bilo tri godine i posao mi je bio prekapati po dva metra visokim gomilama papira.

Istina je da bih vjerojatno pristala i kad bi mi neki gusar ponudio odlazak s njime na krstarenje. U koliko sati moram biti spremna?« »Je li sutra u zoru previše rano? Trebat će mi pet sati vožnje do Hyannisa.

Pronašao sam nekoga tko će isporučiti onaj oslikani prozor koji nosim nazad, tako da možemo uhvatiti brzu liniju koja u podne polazi za Nantucket.« »Bit ću spremna do četiri ujutro.« »Vi ste moja vrsta djevojke«, rekao je on. »Teško da sam djevojka, ali hvala vam na komplimentu.« Bilo je to sinoć i večer je proveo pomažući Jilly u pakiranju. Ili točnije, promatrao je žene kako jure uokolo pomažući joj. Jared je ostao s muškarcima i gledao sport na TV-u. Žene su, jedna po jedna, ulazile unutra i komentirale.

Mikeova žena je rekla Jaredu kako im je svima drago što pomaže Jilly da malo živne. »Ona je najdraža od svih Taggerta.« „Što ne znači mnogo«, rekao je Montgomery, a Taggerti su se počeli na njega nabacivati kokicama. »Vi muški ćete to pokupiti«, rekla je napuštajući prostoriju.

Cale je došla s prijenosnim računalom, stisnula se na kauču uz Jareda i pokazala mu oglas koji je pronašla za kuću na Kingsley Laneu. »Je li to kuća o kojoj ste mi pričali? Ona s duhom koji putuje kroz vrijeme?« »Jest«, rekao je on. »Ta kuća jako mnogo košta.« »To je Nantucket«, rekao je Jared.

Cale nije pitala što to znači, već je samo brzo pogledala svoga supruga. »Za ovo će trebati ponešto nagovaranja.« 300

mart@& nymphe »Dogovorite se o rasporedu«, rekao je Jared. »Tri ili četiri mjeseca po obitelji.

Podijelite troškove.« Nagnuo joj se bliže. »Pisci na otoku najviše vole zimu.

Tada je tiho i duhovi se ukazuju.« »Uistinu ste Montgomery, zar ne ? Pravi, svim mastima premazani trgovac.« Smiješila se. »Sviđa mi se ta zamisao i to ću im i predložiti.« Položila je ruku na njegovu. »Drago mi je što ste se pridružili porodici i jedva čekam upoznati Alix.« »Što se s vama dvoje događa?« upitao je Kane s druge strane sobe. »Planiram pobjeći s tvojim novim rođakom«, rekla je Cale. »Gdje je Kane?« Jared je iznenađeno podigao pogled. »To je Mike?« »Da«, rekla je Cale. »On je debeo; moj muž nije.« Mike je na to zarežao i vratio se gledanju televizije.

Jared se nasmiješio na apsurdnost njezinih riječi. Znao je da i Kane i Mike koriste vježbaonicu u podrumu kako bi ostali u formi, vježbajući primjereno olimpijskim sportašima. Rezultati toga su se dobro vidjeli na njihovim mišićavim tijelima. Nijedan od njih nije imao niti grama viška.

Kao što je i rekla, Jilly je već u zoru bila spremna za polazak — i svi članovi obitelji stariji od dvije godine bili su tu da je isprate. Jared nikad u životu nije vidio toliko grljenja i ljubljenja! Jedan od najkrupnijih Taggerta stisnuo ga je u smrtonosni zagrljaj i rekao: »Ako joj se nešto dogodi, nama ćeš odgovarati.« Jared je samo potvrdno kimnuo glavom. Bio je to koncept koji je razumio i odobravao.

Satima kasnije, kad su došli do doka u Hyannisu, jedan ih je Jaredov rođak već čekao. On će kamionet s prozorom u teretnom prostoru sutradan ukrcati na spori brod — trajekt koji je prevozio vozila — i zatim ostati na otoku kako bi pomogao oko kapelice.

Jared i Jilly su uzeli kovčege s najnužnijim stvarima i ukrcali se na brzi brod. Četverosatnu su vožnju proveli sjedeći za stolom. Jilly je razgledavala primjerak dnevnih novina Yesterday's Island i propitivala ga o tome koga će sve upoznati.

301

mart@& nymphe On se sa šalicom kave u ruci zavalio na dugačkoj klupi i govorio joj o ljudima u Kingsley Laneu. »Ken zasad boravi u gostinskoj kući. On je Alixin otac.« Jared nije želio ništa pokvariti pričom kako misli da će se Jilly taj čovjek sigurno svidjeti, ali je ponešto natuknuo o tome kako mu je Ken u početku pomogao i kako bi, da nije bilo Kena, on sada vjerojatno bio u zatvoru, i kako su on i Ken izradili Jaredov završni rad na fakultetu i kako Ken nije oženjen i traži pravu ženu za sebe. Samo nekoliko činjenica.

Jilly je pristojno slušala, ništa ne komentirajući, a zatim je rekla: »A što je s Alixinom majkom? Znam da je spisateljica, poput Cale, ali kakva je kao osoba?« Jared se nasmiješio. Fizički, nisu mogle postojati dvije različitije osobe. Cale je bila sitna i oku ugodna, a Victoria visoka i raskošnih oblina nalik pješčanom satu. »Victoria nikome ne sliči«, rekao je, »ali trenutno nije ondje. Ken gradi kapelicu za vjenčanje Alixine prijateljice.« Jared joj je ispričao o Alixinu projektu i o svemu što je obavljeno za vjenčanje. »Pretpostavljam da ste svjesni kako vam cijelo lice zasja dok govorite o Alix«, rekla je Jilly.

Jared je na trenutak skrenuo pogled ustranu, kako bi povratio onu suzdržljivost svojstvenu stanovnicima Nove Engleske. »Izgleda da odgovaramo jedno drugome.« »Tada se nadam da je nećete izgubiti«, rekla je Jilly. »Onda, pričajte mi o svojim ostalim susjedima u uličici.« Minutu kasnije Jared ju je natjerao na smijeh pričom o Lexie i njezinu ultrabogatom šefu i o tome kako su je Alix i Toby zadirkivale zbog njega. »Djevojke govore kako je zgodan, ali ja ga osobno takvim ne doživljavam. Na slikama koje sam vidio, po meni izgleda pomalo ženskasto.« Jilly se nasmijala.

Kad je trajekt pristao, Jared je ponio njihovu prtljagu, pa su se pješice zaputili uz glavnu ulicu. Uvijek je volio biti u blizini onih koji bi prvi put dolazili na otok.

Promatrajući otok njihovim očima, obnavljao je vlastiti doživljaj njegove ljepote. »Oh, da«, rekla je Jilly. »Moja će obitelj voljeti ovo mjesto.« Bilo je tu lijepih kuća savršenih proporcija, s visokim prozorima i elegantnim kapcima. Od opeke 302

mart@& nymphe načinjeni prijelazi preko kamenom popločanih ulica olakšavali su hodanje.

Osvrtala se oko sebe, razgledajući stare kuće. Kad su došli do Three Blocksa, na trenutak je zastala da upije njihovu veli-čanstvenu ljepotu prije nego što krenu niz Kingsley Lane.

Kod prve kuće s desna je zastala, »IZVAN VREMENA«, pročitala je na tabli iznad vrata. »Je li to kuća o kojoj je govorila Cale? Ona koja se prodaje?« »Tako je. Je li već krenula u nagovaranje vaše porodice da je kupi ?« »Jest, i nakon što im ja pošaljem povratnu informaciju, uspjet će u tome.

Osim toga, Kane je toliko zaluđen svojom ženom da će za nju sve učiniti.« »To je dobro«, rekao je Jared, a zatim ubrzao korak. Želio je što prije vidjeti Alix.

Njegova se stara kuća nalazila samo tri kuće dalje i pomislio je da mu nikad nije izgledala ljepše. Krenuli su kroz bočni prolaz prema stražnjem dijelu kuće i, zahvaljujući jednoj od onih kozmičkih slučajnosti, Ken je upravo izlazio iz gostinske kuće sa zamotanim planom u jednoj i šalicom vrele tekućine u drugoj ruci.

Ali Jared je znao da taj susret nije slučajan. Okrenuvši se, pogledao je prema prozoru u potkrovlju i ondje je stajao njegov djed. Bio je zagledan dolje u Jilly, kao da ju proučava.

Namrštivši se jer mu se nije svidjela zamisao da je njegov djed mogao učiniti da se sve ovo dogodi, Jared je opet pogledao Kena. Ovaj se širom otvorenih očiju zagledao u Jilly, kao da pred sobom vidi prikazu, anđela koji je sišao na zemlju — a ona mu je, s istim izrazom na licu, uzvraćala pogled.

Jared je pomislio kako bi mogao sebi čestitati, ali dozvolio si je samo najmanji osmijeh. »Kene, Jilly; Jilly, Ken«, rekao je i odmah pošao prema kući. »Hoće li vam smetati ako pođem vidjeti Alix?« Nitko mu nije odgovorio. Samo su stajali ondje i gledali jedno u drugo. »Dobro«, rekao je. »Idem ja.« Kad se okrenuo od njih, osmijeh mu se proširio.

303

mart@& nymphe Čim je ušao unutra, pomislio je pozvati Alix, ali nije to učinio. Njegov je djed stajao na vratima. »Gdje je ona?« »U prednjoj dnevnoj sobi«, rekao je Caleb. »Ali najprije moram s tobom nešto raspraviti.« »Kasnije«, rekao je Jared, prošavši kroz svoga djeda i zaputivši se u prednju sobu. Mislio je da će Alix zateći nagnutu nad blokom za skiciranje, ali nije bilo tako. Prekriženih je nogu sjedila na podu, okružena kutijama prašnjavih starih dokumenata. Papiri i uvezani snopovi pisama prekrivali su kauč, stolove i stolice. U Alixinu krilu je ležao trideset centimetara visok snop požutjelih listova. »Zdravo«, tiho je rekao.

Kad je podigla pogled, lice joj se ozarilo kao da je upravo vidjela najljepši mogući prizor na svijetu, pokazujući time sreću što ga ponovo vidi. Skočila je, puštajući papire da padnu na pod, preskočila preko dvije kutije i obgrlila ga rukama usnama potraživši njegove. Poljubac im je bio žestok — i pun radosti.

Silno su nedostajali jedno drugome i njihove su usne i jezici to potvrđivali. »Jesi li mislila na mene?« upitao je prignuvši se da joj poljubi vrat. »Da, i još jednom da!« rekla je zabacujući glavu. »Moram ti toliko toga reći.

Doktor Huntley je pronašao Johna Kendricksa i donio mi o njemu neke papire, ali ih još nisam stigla pogledati. Toby, Lexie i ja obavile smo gomilu toga oko vjenčanja. A Caleb mi je pričao o kapetanu i Valentini i o njezinoj rođakinji Partheniji i...« Jared joj je spustio ruke na ramena i odmaknuo je od sebe kako bi je pogledao u oči. »Caleb? Kad si ga vidjela?« »Jučer, u nedjelju. On i ja... « Alix nije bila sigurna kako mu reći što su ona i Caleb učinili. „Što ste činili?« »Žao mi je, ali plesali smo zajedno. Nećeš se ljutiti, zar ne? To doista nije ništa značilo.« 304

mart@& nymphe Jared se morao pomučiti da se primiri. »U redu je. Znam da Caleb zna biti neprirodno šarmantan.« Alix je s olakšanjem odahnula. »I izvrstan je povjesničar. Pričao je tako zanosno da sam gotovo pomislila kako vidim unutrašnjost ove kuće one noći kad su se John Kendricks i Parthenia Taggert vjenčali. Vidjela sam svijeće od pčelinjeg voska i namirisala slasna jela. Čula sam i glazbu, ali ona je svirala s CDa u mojem računalu i... Zašto me tako gledaš?« »Želim da odemo iz ove kuće. Odmah.« »Ne mogu.« Odmaknula se od njega. »Caleb mi je ispričao kako su se kapetan i Valentina upoznali. To je uistinu bilo prilično smiješno, ali ono što se dogodilo kasnije je tragično.« Alix je pokazala prema kutijama i papirima koji su ih okruživali. »Moram sve ovo pregledati i otkriti... Hej! Što to činiš?« Jared se sagnuo, podignuo Alix i prebacio je preko ramena. Okrenuo se prema vratima. Njegov je djed stajao ondje, pogledom mu se ispričavajući jer je s Alix otišao tako daleko.

Uopće se ne obazirući na njega, Jared je prošao kroz Caleba i zaputio se prema stražnjim ulaznim vratima.

Alix je s glavom dolje i stražnjicom u zraku rekla: »Ne mislim te prekidati u tom glumljenju Shreka, ali spavaonica je na katu.« »Ne idemo u krevet. Barem ne odmah. Nekoliko dana ćemo odsjesti u Dilysinoj kući.« »Tada moram spakirati nešto odjeće.« »Neće ti trebati«, rekao je on, iznoseći je iz kuće. »Oooooooh«, rekla je ona. »Jedva sam čekala tvoj povratak kući, ali ovo iz sekunde u sekundu postaje sve bolje.« Nakon što je Jared ostavio Kena i Jilly same, ona je bila ta koja je prva progovorila. »Dakle, vi ste otac te najljepše, najinteligentnije, najdarovitije mlade žene na svijetu.«

305

mart@& nymphe »Jesam«, rekao je Ken zadovoljan njezinim riječima — i glasom. Pomislio je da nikad nije vidio ljepšu ženu. Bila je prilično mršava, ovalnog lica i na sebi je imala ružičasto-bijelu haljinu koja je izgledala tako krhko da je mogla biti načinjena od ružinih latica. U ruci je držala veliki šešir. »Slaže li se i Jared sa mnom?« »Slaže. Cijeloj je mojoj porodici pričao o Alix i čak nam pokazao projekte koje je nacrtala.« Ken je kratko samo stajao smiješeći se, ali tada je došao sebi. »Kako se ja to ponašam? Hoćete li ući, a ja ću nam pripraviti čaj? Imam i nešto uštipaka.« »Iz Downyflakea?« Ken se nasmijao. »Je li vam Jared ispričao sve o Nantucketu?« »Rekao je samo dobre stvari. Zapravo, želi da naša obitelj ovdje kupi kuću.

Onu na kraju uličice. »IZVAN VREMENA?« upitao je Ken. »Da, upravo tu.« »Tada moramo o tome raspraviti.« Ustuknuvši korak, otvorio je ulazna vrata gostinske kuće.

Nekoliko minuta kasnije Ken i Jilly sjedili su vani i za prekrasnim starim stolom od cedrovine žvakali uštipke, čekajući da čaj bude gotov. Glave su nagnuli jedno prema drugome, toliko da su se zamalo dodirivale.

Ken je prvi primijetio Jareda kako im ude ususret, s Alix prebačenom preko ramena.

Jared je zastao pored stola, izrazom lica pokazujući da se ne događa ništa neuobičajeno. »Mi na nekoliko dana idemo k Dilys«, rekao je. »Ona je na kopnu, tako da ćemo imati kuću samo za sebe.« Odmjerio ih je pogledom. »Vi ne izgledate kao da ćemo vam nedostajati.« »Ne, mislim da nećete«, rekao je Ken ustajući. Jaredov je kovčeg stajao na podu i Ken ga je podignuo. Pošao ga je staviti u teretni prostor kamioneta.

306

mart@& nymphe Jilly je pošla za njima. »Osjećam da bih trebala upitati: Alix, jeste li dobro? I usput, ja sam Jilly Leighton, prije braka Taggert.« Jared se okrenuo tako da je Alix može naopačke pogledati. »Drago mi je, i ja sam dobro. Jared je samo ljubomoran jer sam jučerašnje jutro provela plešući s jednim njegovim rođakom.« Ken se nasmiješio. »A koji je to rođak bio? Wes?« » Caleb«, uglas su rekli Alix i Jared. »Oh«, bilo je sve što je Ken odgovorio, a zatim je stišao glas i pogledao Jareda. »Molim te, odvedi moju kćer odavde i drži je podalje koliko god želiš.

Koliko god možeš.« »Izdajico!« rekla je Alix. »Vlastiti me otac izdao.« Ali po tonu njezina glasa moglo se jasno zaključiti da joj to nimalo ne smeta.

Jared je smjestio Alix u kamionet, zatvorio vrata, a zatim se uspeo na vozačevo sjedalo. »Nazovi me«, rekao mu je Ken kroz prozor. »Možeš biti siguran da hoću«, rekao je Jared. Pogled mu je jasno otkrivao bijes prema djedu.

Kad su Ken i Jilly opet ostali sami, ona je rekla: »Jared mi je pričao o puno ljudi, ali ne vjerujem da je ikad spomenuo Caleba. Ima li kakvih problema s tim čovjekom?« Ken ju je poveo natrag do stola. Kad su sjeli, rekao je: »Pretpostavljam da sve ovisi o tome kako na to gledate. Shvaćate... « Pogledao ju je. Upoznao ju je prije manje od sat vremena, ali sviđala mu se. Njezin izgled, način kako se kretala, zvuk njezina glasa su ga privlačili. Ali bojao se da ako joj kaže istinu, lako bi mogla pobjeći odatle. Ali ponekad, pomislio je, čovjek nešto mora riskirati da bi dobio sve. »Caleb...« polako je rekao. »Da?« »Caleb je umro prije otprilike dvjesto godina.«

307

mart@& nymphe » Oh, Bože «, rekla je Jilly uzimajući čokoladom preliveni uštipak. »Sada mi morate sve to ispričati. Od početka.« Ken joj se morao nasmiješiti. Žena koja nije poludjela na spomen duha! Gdje li je bila cijelog njegovog života? »Još čaja?« upitao je još se šire osmjehujući. »Da, molim vas, ali mislim da će nam trebati još jedan lončić jer želim čuti svaku pojedinost.« »Mislim da imate pravo. Vidite, sve je počelo kada sam svoju ženu, Alixinu majku, zatekao u krevetu sa svojim poslovnim partnerom.« »Sigurno vam je bilo užasno.« »Gore nego što mogu opisati.« »Mogu i zamisliti daje bilo«, rekla je Jilly razmišljajući o vlastitom nesretnom bračnom iskustvu, ali nije to spominjala. Bio je Kenov red za priču.

On ju je pogledao u oči. Tijekom mnogih godina nakon Victorije postojale su i druge žene, a dvaput je bio blizu vjenčanja. Ali u posljednji se trenutak prestrašio. Nikad i kod nijedne nije došao tako blizu da bi ispričao istinu o Victoriji, ili čak o vremenu koje je sam proveo na Nantucketu. I nikad nije govorio o svojoj povezanosti s čuvenim arhitektom Jaredom Montgomeryjem.

A više od svega, nikad nije pričao o duhu koji opsjeda staru kuću Kingsley, o duhu kojega je njegova kći kao dijete jasno vidjela — i, činilo se, za kišnog dana plesala s njime.

Lijepa Jilly ga je strpljivo promatrala. Činilo se kao da ima sve vrijeme ovoga svijeta i jedino je željela čuti njegovu priču.

A Ken je shvatio da je silno želi ispričati.

S prozora na katu, Caleb im se smiješio. »Dobrodošla kući, Parthenia«, šapnuo je.

308

mart@& nymphe

Dvadeset drugo poglavlje Jered se svim silama trudio ostati smiren — i zaštititi Alix. Mogao vidjeti da ona nema pojma da je plesala s duhom i nije želio to ikad i dozna. Nije vjerovao da će poludjeti ako se to dogodi, ali tko je mogao biti siguran? Samo je morao izdržati do Izzyna vjenčanja, a onda će Caleb otići i... Nije želio razmišljati o tome.

Ono što ga je uistinu mučilo bilo je to što je njegov djed postao mnogo moćniji nego prije. Pravila i činjenice o Calebu stoljećima su se prenosila sve do Jareda. »Nemoj ženama govoriti da ga možeš vidjeti.« »Ne spominji ga strancima.« »On ne može napustiti kuću.« »Može stajati pred ljudima, ali ga oni ne mogu vidjeti.« I tako dalje, bez kraja.

Ali nikad, baš nikad nitko nije nagovijestio daje Caleb mogao plesati s nekim.

Dodirnuti ga. Lagani dodir na ramenu, poljubac u obraz, to da, ali ne i pravi tjelesni dodir.

I što je s njegovom sposobnošću prikazivanja Alix prizora iz prošlosti ? On sa svojim djedom takvo što nikad nije iskusio, niti mu je otac pričao o takvim stvarima.

Do njega, Alix je pričala o onome što je vidjela. »Naravno, sve je to bila samo moja mašta. Vjerojatno od gledanja toliko filmova, ali imala sam potpunu viziju onoga o čemu mi je govorio. Kako čudesan pripovjedač! Bilo je to kao da sve mogu vidjeti i čuti. Kao da sam bila ondje. I kao da sam lebdjela nad svime i promatrala što se dolje događa. I ljude o kojima je govorio zamišljala sam kao ljude koje poznajem. Ondje je bio moj otac i... « »Je li za Izzyno vjenčanje sve na svojem mjestu?« upitao je Jared. »Kako je ona? Osjeća li se bolje?« Alix je razumjela da Jared ne želi više slušati o njoj i Calebu. Kad mu je rekla da je ljubomoran, samo ga je podbadala, ali možda i jest bilo tako. Nije za to imao razloga, ali nije ga željela uznemirivati, bio on posve razborit ili ne. »Izzy je dobro. Razmjenjujemo pet-šest poruka dnevno i čujemo se svaki drugi dan.

Gotovo je prestala povraćati, ali sada jede sve što ugleda.«

309

mart@& nymphe Jared se zaustavio na parkiralištu ispred Stop and Shopa. »Moram kratko nazvati svoj ured«, rekao je. »Možeš li ti poći po namirnice, dovoljno da nam potraje najmanje tri dana?« »Bez odjeće, ali gomila hrane?« »Jest ću s tvoga golog trbuha«, rekao je Jared i Alix je smijući se izišla iz kamioneta. Čim je otišla, on je nazvao Kena. »Kako je ona?« upitao je Ken nakon što je izišao van da primi poziv. »Nema pojma o tome što je vidjela«, rekao je Jared. »Moja je kći plesala s duhom, ali nije toga svjesna?« »Tako je«, rekao je Jared. »I čini se da joj je moj djed prikazao neke prizore iz prošlosti. Vidjela je vjenčanje Valentinine rođakinje.« Ken se još uvijek trudio probaviti zamisao da je priča o duhu stvarna.

Okrenuo se prema stražnjem dijelu stare kuće, pogledom pretražujući svaki prozor. Ali nije vidio ništa — i to mu je bilo drago. Pretpostavljao je da mu i ne bi bilo previše milo ugledati duha. »Hoćeš li joj reći istinu o tome što se dogodilo?« »Kvragu, neću!« rekao je Jared. Nije želio reći da njegov djed napušta ovaj svijet na dan Izzyna vjenčanja. Bilo je previše bolno o tome razmišljati, a dvojio je i bi Ii to Ken razumio. Oni koji nisu potjecali s otoka voljeli su izraz »vječni pokoj«, kao da se time sve rješavalo. Riješi se duha i svi će biti sretni — naravno, osim onih koji ga vole. »Ne želim da ga opet vidi, pa ću zato poduzeti sve da Alix svake minute držim na oku.« »To ionako stalno činiš«, kao pravi otac je rekao Ken. »Ne petljaj se u moje stvari!« prasnuo je Jared, a zatim se smirio. »Trebam nešto da joj odvučem pažnju. Koliko god bih volio biti nasamo s njome, to je neće spriječiti da govori — i razmišlja. Ako nastavi ovako, sve će shvatiti.« Ken je znao da je on u pravu. »Samo treba čuti da se ime Caleb u tvojoj porodici upotrijebilo samo jednom, i sve će joj biti jasno. Moja kći je pametna cura.« 310

mart@& nymphe »Previše pametna«, promrmljao je Jared, ogledajući se uokolo po parkiralištu. Auti su bili parkirani na travi, po kolniku. Tijekom ljetne sezone kupovina namirnica je značila riskiranje vlastitog života. »Što misliš o Jilly?« Kad Ken nije ništa odgovorio, Jared je upitao: »Jesi li još uvijek ovdje?« »Ovdje sam«, rekao je on. »Vjeruješ li u ljubav na prvi pogled?« »Do prije mjesec dana nisam«, kazao je Jared. »Moraš natjerati Jilly da progovori. Cale mi je rekla da je njezin pokojni muž bio — citiram —>lažljivo, lupeško čudovište<. Čini se da je kučkin sin Jill i njezinoj djeci spiskao cijelo nasljedstvo.« »Nadam se da truli u grobu«, tiho je rekao Ken. »Čekaj čas! Govoriš li ti to o Cale Anderson? Victoria govori da se ugnijezdila na vrhu top liste uspješnica New York Timesa i da sjedi na jajima dok se ne izlegnu u filmove.« Jared se zahihotao. »Hvala, trebao mi je smijeh i da, to je ta Cale. Čuj, trebam pomoć u skretanju pozornosti Alix. Ona je ovim zbilja obuzeta. « Kad je Ken progovorio, glas mu je bio oprezan. »Ne zaboravi da će krajem godine otići iz tvoje kuće. A nakon što ode, više se nećeš morati brinuti hoće li opet vidjeti duha. « »Pretvarat ću se da to nisi rekao«, kazao je Jared. »Samo moram Alix nečim zabaviti do Izzyna vjenčanja, a onda će se sve promijeniti — i ne, neću ti reći zašto. Nakon toga, Alix je moja. Ne samo na godinu dana.« »Dobro«, rekao je Ken glasa prepunog radosti jer je to čuo. »Razgovarat ću s Jilly i vidjeti ima li ona kakvih ideja o tome kako misli moje znatiželjne kćeri skrenuti s tvoga duha.« »Rekao si Jilly za mojega djeda!?« »Jesam«, rekao je Ken, »i nemoj mi to predbacivati jer ću nazvati Victoriju i njoj reći za Caleba.« Jaredu je trebao trenutak da zamisli užas koji bi iza toga uslijedio. »Moram ići. Ti i Jilly morate brzo nešto smisliti.« Nakon što je prekinuo vezu čekajući Alix, pokušao je smisliti nešto da joj odvuče pažnju, ali nikako u tome nije

311

mart@& nymphe uspijevao. Kad je vidio Alix kako prilazi s punim kolicima namirnica, izišao je pomoći joj.

Kod Dilys, baš kad su iskrcali posljednje namirnice, iza kamioneta se parkirao automobil. Vozila ga je lijepa plavuša, a na stražnjem je sjedalu vezan u dječjoj sjedalici sjedio dječačić od oko dvije godine i punim plućima plakao.

Jared se prignuo da kroz suvozačev prozor pogleda ženu. Alix je stajala iza njega. »Jarede! Hvala Bogu da sam te uhvatila!« rekla je nadjačavajući zavijanje svoga sina. »Dilys nije ovdje, tako da sam ostala bez dadilje. Mrzim Tylera vući uokolo, a i znaš kako on mrzi kupovinu, ali nemam nikoga da na njega pripazi.

Uz oca koji je u ribolovu boreći se s morem da bi nas prehranio, meni i Tyleru je teško... « »U redu!« rekao je Jared. »Ne moraš me zbog toga još istući.« Alix nije imala pojma o čemu to govori. Samo je promatrala kako Jared otvara stražnja vrata, razvezuje pojaseve na sjedalici, a dijete mu zamalo skače u zagrljaj. S obzirom da je dječak odmah prestao plakati, bilo je očito da se on i Jared već dobro poznaju. »Bolje uzmi torbu«, rekla je njegova majka. »Unutra su brojevi telefona i čista odjeća, a trebao bi uzeti i sjedalicu. Za svaki slučaj. »I da, mislim da treba... « Zašutjela je i blago se nasmiješila. »Misliš?« sarkastičnim je glasom rekao Jared.

Ona se još šire nasmiješila, ubacujući mjenjač u položaj za vožnju u rikverc.

Izlazeći s parkirnog mjesta, doviknula je: »Volim te, Jarede.« Alix je gledala za autom sve dok nije skrenulo za ugao, a zatim je pogledala Jareda koji je spretno držao dječaka u naručju. Bio je zgodan, tamnoplave kose i velikih plavih očiju. »Stara djevojka?« upitala je, nadajući se, bezbrižnim tonom.

A u sebi je vrištala. Molim te, nemoj da ovo bude bilo kakva bivša i da ovo bude Jaredovo dijete. »Nee. Njezin brat i ja zajedno smo išli u školu. Voli me jer ovo je jedno miomirisno dijete. Želiš li taj posao?« 312

mart@& nymphe Alix na trenutak nije imala pojma što je htio reći. »Oh! Misliš da ga treba presvući?« »I to odmah.« Skinuo je tešku torbu s ramena i dodao je njoj. Alix ju je uzela, ali kad joj je Jared krenuo dati dijete, ustuknula je. »Bojiš se?« upitao je izazivajući. »Zapravo ne. Samo, nikad prije nisam mijenjala pelene. Ne znam kako.« Jared je nekoliko puta trepnuo očima. „Što vas to danas uče u tim otmjenim školama?« »Kako zaraditi za život«, rekla je Alix smiješeći se. »Ali očito ne i što činiti s onim što zaradiš. Dođi, poučit ću te velikom umijeću mijenjanja pelena.« »Ako opet poučavaš, tada moraš biti onaj Montgomery.« »Taj tip? On za večeru nosi smoking.« Kad su ušli u kuću, dječak na Alixinu nevjericu nije želio da mu promijene pelenu. Zar na televiziji i u filmovima ne prikazuju da dijete plače ako mu je pelena čak i malo mokra. Ali ne i Tyler. »Trebamo li ga staviti na krevet?« »Dilys će nas ubiti ako ga uprljamo«, rekao je Jared, držeći dječaka koji se sada svim silama otimao da ga spuste. »Neću!« vikao je i nogom udario Alix u rebra. »Pogledaj u ormar i izvadi onu staru plavu deku, pa je prostri preko tepiha«, rekao je Jared. »I trebat ću ručnik — ne, dva ručnika — namočena u toploj vodi.« Alix je izvukla deku i prostrla je, a zatim otrčala u kupaonicu po mokre ručnike. Sve ovo samo za promijeniti prljavu pelenu? čudila se.

Kad se vratila natrag u dnevnu sobu, Jared je Tyleru već skinuo kratke hlače i Alix je vidjela da ni one nisu čiste. Prekopala je po torbi i izvadila pelenu, a 313

mart@& nymphe zatim sjela na naslon kauča i nastavila promatrati. Tyler se smijao dok ga je Jared jednom rukom pridržavao, a drugom skidao prljavu pelenu.

Alix je prva pomisao bila kako netko tako malen može toliko toga proizvesti?

Jared je upotrijebio pelenu i ručnike da ga očisti, ali... »Pogledaj«, rekla je Alix. Kad se Tyler prevrnuo, vidjela je da je prljav po cijelim leđima, gotovo do kose. m »Dobro, druže«, rekao je Jared, »idemo pod tuš.« »Ne bi Ii bilo bolje oprati ga u kadi?« upitala je Alix. »Želiš li ti to učiniti?« »Ne, hvala.« Dok je Jared napola golog dječaka nosio preko ruke i krenuo s njime do kupaonice, Alix je namjeravala ukloniti deku i hlačice, ali ju je Jared dozvao. »Pomogni mi svući odjeću, hoćeš li?« rekao je pružajući ruku i puštajući vodu na tušu. »Ne smijem ga ispustiti jer će sve razmazati, pa ću pod tuš zajedno s njime.« Čvrsto držeći Tylera, Jared se sagnuo da mu Alix može svući majicu preko glave.

Kad je Alix počela Jaredu pomagati oko traperica, dijete je zamalo pobjeglo, ali Jared ga je uhvatio. Na nesreću, sve ono što je prekrivalo Tylera sada se prenijelo i na Jaredove gole grudi.

Alix se morala svemu tome nasmijati. »Nemoj ga hrabriti«, rekao je Jared, ali ipak se smiješio. Još uvijek držeći Tylera, ušao je s dječakom pod tuš i dohvatio sapun.

Alix ih je promatrala, obojicu gole, obojicu lijepe. Nikad u životu nije vidjela nešto što je na nju toliko djelovalo. Nijedna zgrada na svijetu nije se mogla usporediti sa savršenstvom ovog muškarca s tim djetetom. Od nježnosti, blagosti, ljubavi koja je među njima postojala, kao da su zračili svjedošću.

314

mart@& nymphe Na trenutak se morala uhvatiti za umivaonik da se ne bi srušila. »Ja ću... « započela je. »Donijet ću... « Neodređeno je pokazala prema dnevnoj sobi. »Ne jesti sapun«, rekao je Jared Tyleru. »I nemoj otvarati oči. Moram ti nasapunati cijelo tijelo.« Alix je pošla donijeti deku i odjeću da ih stavi u perilicu, pa prljavu pelenu bacila u kantu pred ulaznim vratima.

Kad se vratila u kupaonicu, Jared joj je dodao mokrog i klizavog Tylera. »Ti ga odjeni. Ja moram oprati kosu.« »Ne znam kako... « započela je Alix, ali Jared je nije slušao. Dohvativši ručnik s police, uzela je dječaka.

Tyler nije volio da mu mijenjaju pelenu, ali je mrzio da ga ponovo odijevaju.

Alix ga je uspjela spustiti na krevet, ali on se odmah otkotrljao s njega i otrčao prema vratima. Uhvatila ga je, vratila natrag na krevet i jednom ga rukom pritisnula na madrac, a drugom izvlačeći odjeću iz torbe za pelene.

Tyler se na sav glas smijao, pokušavajući se osloboditi iz Alixina stiska. Smisliti kako mu tako pritisnutom uz krevet staviti pelenu nije bilo lako. Čim bi stavila pelenu pod njega, on bi se otkotrljao i morala ga je povući natrag. Stavila je pelenu na mjesto, ali tada joj se ljepljiva vrpca zalijepila za palac i nikako ju nije mogla odlijepiti. Da bi oslobo dila palac, morala je najprije pričvrstiti drugu stranu.

Kad je napokon u tome uspjela, Tyler ju je zločesto pogledao, ali ga je uhvatila prije nego što je još jednom uspio pobjeći. »Oh, ne, nećeš. A sada odjeća!« Zahihotala se poput zločeste vještice — od čega je Tyler poludio od smijeha.

Kad mu je napokon uspjela navući majicu i hlačice, Alix ga je pobjednički pogledala. »Eto. Zar nije lijep osjećaj biti čist? Hajdemo ti obuti sandale.« Vidjevši slobodan prolaz, Tyler se munjevito otkotrljao i za manje od sekunde sletio s kreveta. Projurio je pored Jareda koji je stajao na vratima. Na sebi je imao samo traperice i oko vrata prebačen ručnik.

315

mart@& nymphe Alix je sjela na rub kreveta, a zatim se širom raširenih ruku bacila na njega. »Ja sam krepana.« Ali Tyler se, na nesreću, uopće nije tako osjećao. Jared ga je dohvatio dok je bježao iz sobe, a zatim ga bacio na krevet pored Alix. Kad se Jared ispružio s druge strane, Tyler je odmah počeo vikati: »Sklek! Sklek!« Jared je zarežao. »Zna otprilike samo šest riječi, pa zašto onda ova mora biti jedna od njih?« »Što to znači? Je li to nečije ime?« »Nisam ja tako sretan«, rekao je Jared i počeo slagati jastuke jedan na drugi, a zatim legao na njih.

Alix je promatrala kako Jared liježe na jastuke, tako da mu se tijelo nalazilo otprilike trideset centimetara iznad kreveta. Grohotom se smijući, Tyler je tresnuo na Jaredova prsa i ukrutio svoje malo tijelo. Jared ga je počeo rukama podizati uvis. Jastuci su mu služili kao uporište za ruke. »Mislim da ću poći pripraviti večeru«, rekla je Alix smijući se, pa ustala i otišla iz sobe.

Kad su Jared i Tyler uz Jaredove žalopojke da ga bole ruke napokon došli u kuhinju, Alix je u jednoj od Dilysinih velikih tava miješala rižu i kozice. Jared je pažljivo posjeo Tylera u čvrstu visoku drvenu sjedalicu, za koju je rekao da ju je načinio njegov pradjed, i počeo dijete hraniti sirom i krekerima.

Alix je jedva čekala Jaredu ispričati što joj je Caleb rekao o Valentininu dnevniku. Na kraju, kad je kiša prestala i počelo se pomaljati sunce, Caleb joj je rekao gdje je vjerojatno skriven. Minutu kasnije je pogledao prema prozoru potkrovlja i rekao da mora poći. »Zar ste vi vampir, pa ćete se od sunca zapaliti?« podrugljivo je upitala. »Nešto slično.« Nakon Calebova odlaska, potkrovlje se više nije činilo magičnim. Opet se pretvorilo u prostoriju nakrcanu prevelikim brojem kutija koje su sadržavale previše tajni. Alix je kratko vrijeme sjedila na malom kauču, priželjkujući da se svjetlo svijeća i glazba vrate. Dame na zabavi u svojim su dugim haljinama izgledale tako lijepo.

316

mart@& nymphe Nedugo zatim, glad je natjerala Alix da siđe dolje. Dok je jela za kuhinjskim stolom, razmišljala je o svemu što je vidjela i čula. I kako su sati prolazili, zamisao da je sve to bilo stvarno počela je blijedjeti. Počela je taj događaj pamtiti kao film koji je odgledala. »Caleb je rekao da je Valentina vodila dnevnik«, rekla je Alix Jaredu miješajući rižu. »Stvarno?« upitao je Jared, ali kao da ga to nije previše zanimalo. »Dodaj mi tu kutiju, hoćeš li?« Alix mu je dodala kutiju s krekerima. Ljubomora je bila jedno, ali ovo je bila informacija koju mu je morala reći, pa je stoga nastavila. »Caleb je rekao kako vjeruje da je Valentinin dnevnik skriven u pećnici u podrumu praonice gdje je ona izrađivala svoj sapun. Kaže da je ta građevina izgorjela kad i kuća.« »Nikad nisam čuo za nekakve pomoćne zgrade ondje.« Alix je izvadila nešto riže i kozica na tanjur. »Caleb je rekao da je Parthenia nacrtala kartu posjeda na kojoj se vidi gdje se praonica nalazila. To sam pokušavala pronaći u onim kutijama koje sam dovukla dolje u dnevnu sobu.

Ako uspijem pronaći Parthenijinu kartu, možda možemo otkopati dnevnik i Valentinin misterij će biti razriješen. Ali trebat će tjedni da se sav materijal u tim kutijama pregleda. Mislila sam da bi mi ti možda mogao pomoći.« »Možeš li načas pripaziti Tylera i pobrinuti se da ne skoči s te sjedalice?« »Naravno«, rekla je Alix dok je Jared ustajao. »Kamo ideš?« Ali on joj nije odgovorio. Umjesto toga, vratio se sa svojim prijenosnim računalom i otvorio ga. »Možda je Parthenia nacrtala kartu da je pokaže ljudima u Warbrookeu i možda se ona nalazi među pismima koja su kod Jilly. « »To je dobra ideja«, rekla je Alix smiješeći se čak i na malu mogućnost da će biti oslobođena pregledavanja svih tih starih kutija.

Jared je poslao poruku Kenu, s uputom da upita Jilly za kartu. Zatvorio je računalo i pogledao Alix. »Dakle, sada bismo možda mogli neko vrijeme prestati pričati o Calebu?«

317

mart@& nymphe »Naravno«, rekla je Alix, ali se okrenula od njega kako bi sakrila svoje namršteno lice.

Nakon večere, nazvala je Tylerova majka i rekla da ih preklinje, ako je moguće, da Tyler preko noći ostane kod njih. »Može, što se mene tiče«, rekao je Jared, »ali pričekaj da pitam Alix.« Rekao joj je za zamolbu i Alix ju je spremno prihvatila. Počela se vezivati za veselog dječačića. »Nisam imala pojma«, rekla je Alix promatrajući pučinu. Tylera su smjestili na počinak u dječji krevetić koji je Jared izvadio iz spremišta. Sva vrata i prozori kuće bili su otvoreni, kako bi ga mogli čuti ako se oglasi. Ona je sjedila naslonjena na stari drveni čamac, izvrnutim naopako u pijeskom prekrivenom stražnjem dvorištu. Jared joj je spustio glavu u krilo, a ona mu je milovala kosu. »Mislim da nikad u životu nisam bila tako umorna?«, rekla je. »Pozitivno ili negativno umorna?« upitao ju je. »Jako, jako pozitivno.« Pogledala je stražnju fasadu kuće, još jednom se diveći ljepoti dizajna Jareda Montgomeryja. »Kako se dogodilo da je baš tebi povjerena obnova ove kuće? Bio si tako mlad.« Sklopljenih očiju, Jared se nasmiješio prisjećajući se. »Godinama je moj otac prigovarao zbog propadanja naše stare kuće, ali nije bio siguran što s njome učiniti. Nadograditi još jedno krilo? Ili podići još jedan kat? Unajmiti arhitekta?

Ova posljednja zamisao mu se najmanje sviđala jer bi to previše koštalo.« »Ali je imao tebe.« »Ne znam što ga je na to natjeralo, ali jednoga se dana okrenuo prema meni i rekao: >Sedmi, zašto mi ne uštediš gomilu novca i ti projektiraš nadogradnju?< On se samo šalio, ali ja sam ga shvatio ozbiljno.« »Koliko si godina imao?« »Jedanaest«, rekao je i podigao pogled prema Alix.

Znala je što njegov pogled govori. Bilo je to godinu dana prije smrti njegova oca. »I što si učinio?« nježno ga je upitala. »Postao sam opsjednut tom idejom. Tri dana nisam spavao. Nisam znao crtati ni određivati mjere, ništa — ali počeo sam skicirati.« 318

mart@& nymphe »Sve je to već bilo negdje u tvojoj glavi.« »Valjda je tako. Mama je znala da ne spavam i da jedva nešto jedem, ali me nije izdala ocu. Umjesto toga, četvrtog je dana pripravila našu omiljenu večeru, školjke i kukuruz na žaru, a zatim mi rekla da tati pokažem što sam nacrtao.« »Jesi li bio nervozan?« Morala se prisjetiti kako se ona osjećala kad mu je prvi put pokazala svoju maketu kapelice: uzbuđena, ali i prestrašena. »Jako nervozan. Znao sam da činim nešto što je posao odraslih i nisam znao što bih učinio ako bi se nasmijao mojim primitivnim crtežima.« »Ali on to nije učinio.« »Ne. Tata je mislio da su izvrsni i rekao je da ćemo sljedeće godine započeti s gradnjom. Ali...« Jared je slegnuo ramenima.

Nijedno od njih dvoje nije moralo reći o čemu razmišlja, o tome da je Jaredov otac umro i da je kuća obnovljena tek godinama kasnije, kada se pojavio Ken. Kad ga je opet pogledala, učinilo joj se da je probija pogledom prepunim plavog ognja. »Što?« upitala je ne shvaćajući točno što joj pokušava reći. »Samo to da se stvari ponekad poklope i ti si toga svjestan. Ova stara kuća bila je gotovo daščara, ali ja sam je mogao vidjeti onakvom kakva će biti u budućnosti. I samo sam morao nacrtati ono što sam vidio. Ima li to smisla?« »Savršen osjećaj«, rekla je, ali njemu kao da je na umu bilo nešto drugo, a ona nije znala što.

Sklopio je oči. »Imao sam mnogo djevojaka«, tiho je rekao.

Alix je zadržala dah. Zar on to govori o njih dvoje? O njoj?

Kad ju je pogledao, pogled mu je bio toliko prodoran da su joj se od toga nakostriješile vlasi na potiljku. »Ponekad jednostavno znaš. Znaš o zgradama i znaš o ljudima.« »Da, tako je«, šapnula je Alix.

Nije znala što bi se sljedeće dogodilo da Tyler nije vrisnuo.

319

mart@& nymphe Jared je skočio na noge i pojurio unutra. Alix mu je bila za petama. U spavaonici je ostala stajati straga dok je Jared podizao dječaka i smirivao ga. »Ružni snovi, mali čovječe?« Tyler se odgurnuo od Jareda, pogledao ga kao da ga nikad prije nije vidio, a zatim kliznuo ustranu. Želio je da ga Alix drži. »Ah, ženska utjeha«, rekao je Jared. »Savršeno te razumijem. U dnevnoj sobi se nalazi velika stolica za ljuljanje. Je li ti on pretežak?« »Nimalo«, rekla je Alix zadovoljna načinom na koji ju je teško dijete čvrsto zagrlilo.

Kad su se ona i Tyler smjestili u stolicu, Jared se odmaknuo i pogledao ih onako čvrsto zagrljene. »Mogu li ovo shvatiti kao tvoju želju da imaš vlastitu djecu?« Alix je najprije pomislila izbjeći odgovor na to pitanje, izgovoriti neku šalu na račun toga. Obično su muškarci takve stvari izgovarali kad su željeli ženu uhvatiti u zamku. Ako kaže da jednoga dana želi djecu, on će to shvatiti kao očitovanje želje koju je osjećala prema njemu. Ali Jared nije bio poput momaka s kojima je ranije izlazila. On je bio muškarac, čovjek koji nije bježao od odgovornosti, nije se bojao ponašati odraslo. Duboko je udahnula. »Kad jednom steknem licencu i zaposlim se, mislim da bih voljela uskočiti u vlak za djecu.« Nije joj ništa odgovorio, ali dok se okretao od nje, primijetila je da se smiješi.

Protekao je cijeli sat prije nego su Tylera opet uspjeli uspavati. Jared ga je uzeo od nje i odnio ga natrag u krevet. Nije bilo previše kasno i Alix je već zamišljala čaše vina i vođenje ljubavi, ali tada se upalilo svjetlo na njezinu mobitelu. Bio je to njezin otac i upravo je čitala poruku kad se Jared vratio u sobu. »Tata kaže da je Jilly poslala kopiju karte.« »Zar već?« rekao je Jared. »Ujutro ću...« Zašutio je primijetivši njezin izraz lica. Ona ju je željela odmah vidjeti. »Dobro, gdje je moje računalo?« Alix ga je već držala u rukama. Potrajalo je neko vrijeme dok nisu ¡sprintali kartu. Dilys je imala novi pisač i nisu za njega uspjeli pronaći disk, što je značilo 320

mart@& nymphe da program moraju skinuti s interneta — i, naravno, prva dva pokušaja instalacije bila su neuspješna. Alix je već znala da je po pitanju računala bolja od Jareda, pa je ona potražila i uspjela pronaći noviji program koji je radio. Do vremena kad su napokon uspjeli ispisati kartu, oboje su popili po dvije čaše vina, bila je gotovo ponoć i oboje su zijevali.

Jared je uzeo komad papira u ruku. »Sve to zbog ovoga.« Bila je to jednostavna skica koju je ptičjim perom narisala djevojka koja je pisala kući, svojoj obitelji. Neodređeno je prikazivala položaj kuće na North Shoreu i tri pomoćne zgrade. »Zašto nije angažirala kartografa da izračuna koordinate? U to je doba na Nantucketu zasigurno bilo dovoljno ljudi koji su mogli načiniti pristojnu kartu. Svaki prvi časnik palube vrijedan svoga zvanja mogao joj je to obaviti. Kako će itko s ovim bilo što pronaći?« Alix mu je uzela papir iz ruku i spustila ga na stol. »Parthenia je ovo nacrtala za svoju obitelj. Nije razmišljala o tome da bi dvjesto godina u budućnosti moglo nekome zatrebati. Hajde, pođimo na počinak. O ženama i kartama možeš cijeli dan prigovarati sutra, kad pođemo na lokaciju i pokušamo pronaći mjesto gdje se praonica stvarno nalazila.« »Možda bismo s time mogli pričekati, i ja ne prigovaram...« Podigla se na prste da ga poljubi i prekinula ga u činjenju onoga što je tvrdio da ne čini, pa ga povela u spavaonicu. Jaredu je trebalo samo nekoliko sekundi da se svuče do donjeg rublja, a Alix da navuče jednu od njegovih velikih majica kratkih rukava. Nije imala ničega od svoje odjeće, a bila je i previše umorna za prekapanje po Dilysinu ormaru. »Onda, gdje smo ono stali?« kazala je Alix i počela ga ljubiti, ali zatim se zaustavila i pogledala ga. U njegovim očima nije bilo onog plavog ognja.

Zapravo, prije je to bila nekakva mutna plavosiva izmaglica. Ali on ju je ipak zagrlio, kao da namjerava s njome voditi ljubav. Alix ga je nježno odgurnula natrag na krevet, ušuškala ga pod pokrivač i poljubila u čelo. »Hvala ti«, šapnuo je i istoga trena utonuo u san. Prije nego je i sama usnula, Alix je pomislila kako je takav zagrljaj možda romantičniji i intimniji od sveg njihovog vođenja Ijubavi.

321

mart@& nymphe

Dvadeset treće poglavlje Alix se probudila kad ju je mala ruka pogodila u usta. Isprva se nije mogla sjetiti gdje se nalazi. Kad joj se san raspršio, vidjela je da se negdje tijekom noći Tyler iskrao iz svojeg krevetića i popeo k njima u krevet. Sada je ležao između njih dvoje, postrance, tako da se tijelom ispružio preko njih oboje. Jared je ležao na svojoj strani, licem okrenut Alix i ispruženih ruku, grleći i nju i dijete kao da ih štiti.

Nasmiješivši se, Alix se oprezno izvukla iz kreveta, a zatim kratko ostala stajati i promatrati ih. Tako su slatko izgledali zajedno da je dohvatila svoj mobitel i snimila ih. Zatim se zaputila u kuhinju, dohvatila jednu od Dilysinih kuharica, pronašla recept za kolače i prihvatila se njihove priprave.

Umijesila je prhke biskvite. Unatoč sretnim mislima o tome gdje i s kime se nalazi, ipak nije mogla suzbiti frustraciju. Imala je toliko toga reći Jaredu o onome što joj je Caleb ispričao i što je sama vidjela, ali kao da nikako za to nije nalazila vremena. Ali ni Jared joj tu nije pomagao. Svaki put kad bi spomenula Caleba, kao da bi se potpuno zatvorio u sebe. Na licu bi mu se pojavio nekakav odsutan izraz, kao da odbija slušati ono što mu ima reći.

Ali ona je znala da je to važno. Ako je obitelj Valentinin nestanak smatrala toliko bitnim da je jednoj strankinji oporučno na raspolaganje ostavljena kuća, tada je ono što je Alix znala moralo biti izrečeno.

Osim toga, Alix je imala mnoštvo pitanja na koja je željela čuti odgovore. A prvo je bilo: Tko je Caleb? Zašto je nisu upoznali s njime? Bio je dovoljno sličan Jaredu da se očito radilo o bliskom srodstvu, ali ona nikad nije čula da ga se spominje. Je li živio na otoku?

A veliko pitanje je bilo: Zašto Caleb nije svojoj porodici rekao ono što je znao? Jaredu nije rečeno da je Valentina vodila dnevnik i da bi Caleb mogao znati gdje je on skriven. Niti je Jared znao za Parthenijinu kartu. Zašto je Caleb sve to rekao Alix, potpunom strancu? Je li postojala kakva obiteljska zavada?

Ali, ako je bilo tako, Caleb se ne bi osjećao pozvanim da luta kućom Kingsley. Ili se pojavio zato što je znao za Jaredovu odsutnost?

322

mart@& nymphe Da Alix nije bila toliko zaokupljena starim dokumentima, sljedećeg bi ga jutra nakon susreta s Calebom nazvala i o tome otkrila više pojedinosti. Ali ovako, Alix će prvom prigodom koja joj se pruži bombardirati Jareda svim pitanjima koja su joj se vrtjela po glavi. Trebala je odgovore!

Vadeći biskvite iz pećnice, podigla je pogled i ugledala Jareda, bez košulje i s pospanim Tylerom čvrsto stisnutim uza se. Bio je to prekrasan prizor. »Miris nas je probudio«, rekao je Jared. »Isprva sam pomislio da sam umro i stigao u raj.« Na prizor njih dvojice, Alix je napustila njezina čelična odlučnost. Nahraniti dijete bilo je važnije od Caleba i njegovih misterija. »Misliš li da Tyler jede slaninu i jaja?« Jared je posjeo dječaka u njegovu visoku stolicu. »Po onome što je jučer ostavio u svojoj peleni, mislim da za doručak pojede cijelog pečenog nosoroga.« Uzeo je biskvit s lima, prebacio ga iz ruke u ruku da se ohladi, prelomio napola, namazao maslacem i dodao Tyleru. Nakon prvog ugriza, dječak se nasmijao i počeo odobravajući udarati nogama. »Ovako se i ja osjećam«, rekao je Jared, sjedajući i uzimajući još jedan biskvit. »Razmišljao sam«, dodao je razmazujući Dilysin domaći džem od jagoda, »da bismo se ti i ja trebali odvesti do Warbrookea i tamo provesti nekoliko dana.

Možemo tamo poći čak i prije Izzyna vjenčanja. Trebamo pogledati onu staru kuću Montgomeryja i prebaciti joj tlocrt na papir. Mogao bih tamo poslati i neke klince iz ureda, ali...« To što je govorio zvučalo je toliko čudesno — posebno njegova česta upotreba riječi »mi« — da se činilo kako su joj Caleb i Valentina jednostavno odletjeli iz misli. »Ali ti bi želio da upoznam tvoje nove rođake.« »Tako je. Mike Taggert i ja postali smo pravi prijatelji, a rekao sam ti da je njegov brat blizanac Kane oženjen s Cale Anderson.« »Nemoj to reći mami, ali ja volim njezine knjige.« »Dobro, ali samo pod uvjetom da ne kažeš Lexie da sam je upoznao. Bit će histerična. Jedne je prigode Lex otputovala sve do Hyannisa samo da nabavi Calein novi roman na sam dan njegova izlaska.« 323

mart@& nymphe »Kakva je kao osoba?« »Pametna, zabavna, pronicava. Sitna je, a muž joj je krupan poput medvjeda.

Svi su Taggerti krupni, nabijeni ljudi, dok su Montgomeryji slični meni.« »Visoki, vitki i lijepi?« Jared se nasmijao. »Nisi tako govorila jučer, kad sam bio prekriven darovima ovoga mladog Tylera.« »Posebno tada. Zapravo, mislim da nikad nisam vidjela ljepši prizor.« »Da?« Onaj plavi oganj mu se opet pojavio u očima — ali tada se Tyler nasmijao i bacio komad maslacem namazanog biskvita pogodivši Jareda u nos. »Eto što ti je ubojica raspoloženja!« Alix mu je prišla i poklonila mu dug i čeznudjiv poljubac. »Meni se raspoloženje nije pokvarilo.« Jared je pogledao Tylera i odmahnuo glavom. »Naučit ćeš da je svaki muškarac koji tvrdi da razumije žene obični lažljivac.« Opet je pogledao Alix. »Jesi li spremna za pronalaženje Valentinina dnevnika?

Alix se zadovoljno nasmiješila. Ipak je razmišljao o Calebu. »Daj mi otprilike deset minuta. Mislila sam da ponesemo cijeli paket pelena. Misliš li da će to biti dovoljno?« »Šališ se? Ta su pakiranja tolika da bi mi kamionet, kad bih s njime završio u moru, ostao plutati.« »Istina, ali hoće li biti dovoljno za Tylera?« Pogledali su ga, onako prekrivenog jajima, mlijekom, džemom i biskvitom s maslacem i zamazanog lica, kose i cijelih grudi. »Ponijet ćemo i drugo pakiranje, za svaku sigurnost«, rekao je on. »Slažem se, a ponijet ću i poneki ručnik.« »Izvrsna zamisao«, rekao je Jared, podižući dijete iz stolice i odlazeći prema kuhinjskom sudoperu. »Možeš li mu pronaći čistu košulju?« doviknuo je Alix.

Ali ona ga je pretekla i dodala mu je i prije nego što je to izgovorio do kraja.

324

mart@& nymphe »Hvala, mama«, rekao je i poljubio je u čelo.

Alix je otišla od njega, smiješeći se.

Više im je vremena trebalo za ukrcaj svih stvari potrebnih Tyleru, nego što je potrajala vožnja do mjesta gradnje. Zaključili su da je za smišljanje načina vezivanja dječjeg sjedala potrebna diploma iz inženjerstva. »A ja sam mislila da moje obrazovanje nešto vrijedi«, rekla je Alix stojeći na zemlji i protežući se preko sjedala kako bi Jaredu pridržala sigurnosni pojas.

Tyler je pokušavao pokrenuti motor. »U školi je bilo previše dugonogih djevojaka da bih ja svoje obrazovanje uopće smatrao važnim.« »Nemoj me izazivati!« zarežala je Alix. »Tylere, dušo, nemoj to jesti.« Jared je odvukao Tylera od papučice za gas, posjeo ga na sjedalo i vezao mu pojas. »Jesu li svi spremni?« upitao je kad je Alix ušla unutra i zatvorila vrata. »Mi dugonoga stvorenja spremna smo za polazak. Nije li tako, Tyleru?« On se nasmijao, udario svojim punašnim nožicama i rekao: »Ide! Ide!« »Na zapovijed, kapetane«, rekao je Jared i krenuo s parkirališta.

Kad su došli do North Shorea, ondje su zatekli Twigove ljude u poslu. Dvojica njih su odmah prikupili nešto viška drvene građe, prenijeli to u sjenu i Tyler je odmah odjurio onamo.

Alix već neko vrijeme nije vidjela kapelicu i sad je ostala stajati kao začarana.

Vidjeti stvaranje vlastitog projekta bilo je gotovo više negoli je mogla podnijeti.

Građevina još nije bila gotova, ali dovoljno je kapelice bilo dovršeno da bi mogla zamisliti kako će izgledati na kraju. Vanjski izgled, prozori, vrata, zvonik, sve je bilo baš onakvo kako je zamislila. »Sviđa ti se?« upitao je Jared iza nje. »Jako. « Položio joj je ruke na ramena i stisnuo ih. Kao kolega arhitekt, znao je kako se osjeća.

325

mart@& nymphe »Dobro«, rekao je. »Dosta sanjarenja. Bacimo se na posao.« U ruci je držao Parthenijinu kartu. »Premda nitko ništa ne bi mogao pronaći iz ovoga, ipak... « „Što je to?« Alix je pokazala na trokut nacrtan do praonice. Sinoć je bila previše pospana da bi malo pažljivije pogledala crtež. »Piše: SAPUN. Pretpostavljam da je ondje Valentina skladištila svoj sapun.« Alix je uzela skicu, pročelje kuće okrenula prema moru, a zatim pogledala udesno, gdje je bila ucrtana praonica. Udaljenost nije bila navedena, tako da se moglo raditi o petnaest ili o stotinu metara jer je posjed bio prilično velik.

Do praonice je bio ucrtan jedino onaj čudan mali znak, dva kruga spojena trokutom i s riječju sapun ispisanom do njih.

Alix i Jared su se pogledali, nemajući pojma što taj znak predstavlja, ali nalazio se zapadno od kuće, pa su pošli tim smjerom. Stoljeća su tlo prekrila gustim niskim grmljem kroz koje se jedva moglo provlačiti.

Nedaleko od kuće, Alix je ugledala do grudi visoku gromadu i još jednu do nje. Na otoku se nalazilo još takvih stijena, zaostalih od nekog davnog ledenjaka, a ove dvije bile su razdvojene svega dva metra. »Ovdje su bili poravnati«, rekla je Alix, prelazeći rukom preko vrha prve stijene. Netko je dlijetom poravnao vrh, a jednaki trag se vidio i na drugoj stijeni. Bilo je to jedva primjetno, ali na tako isklesanim stijenama se mogao nalaziti stol.

Jared je pogledao kartu. »Ako je to bio stol...« »Ili vanjske police za sušenje sapuna«, rekla je Alix. »Točno. Tada bi praonica bila... « Odmaknuo se otprilike jedan metar. »Ovdje.« Posegnuvši dolje, rukom je odstranio pijesak s kamene podloge. Bio je to okrugao kamen, kakvi su se koristili na ognjištima, a pod njim se nalazio veoma star komad hrđavog metala. Sličio je ručki korita za pranje.

Alix se nasmiješila. »Čini se da je Parthenia ipak nacrtala dobru kartu.« Jared se kiselo nasmiješio. »Red potkošulja opet vlada!« 326

mart@& nymphe Jared se nasmijao. »Prestani se razmetati i pođimo po lopate. Ovo se mora iskopati ručno. « Twigovi su ljudi prestali raditi na kapelici kako bi im pomogli pronaći praonicu. Tijekom godina u starim su kućama koje su obnavljali pronalazili mnoštvo starih predmeta — kovanica, bjelokosti, dugmadi — ali koliko god stvari pronašli, svaka je bila zanimljiva.

Nije trebalo puno kopati da bi se vidjelo kako je ondje nekoć stajala građevina. Bilo je tu nekoliko komadića izgorjelog drva, razbijenog porculana, pa još komadića metala. Nakon otprilike sat vremena, potpuno su razotkrili kameniti pod prizemlja. Mogli su vidjeti gdje su se nalazili temelji velikog ognjišta, pa su počeli kopati ondje.

Ljudi su kopali na smjenu, puneći vjedra, pa ručna kolica. Alix je ostala pod stablom s Tylerom, pokušavajući ga zabaviti kako ne bi nekud odlutao. Isprva je pazila da se ne uprlja, ali je uskoro shvatila da je to nemoguća misija. Napravili su stanku za objed i opet nastavili sat kasnije. Posao je išao sporo, jer je starom kamenju trebala zemlja kako bi ga zadržala na mjestu. Triput su morali prekidati posao i postavljati potpornje, a dvaput se moralo otići do otočkog stovarišta građevinskog drva po materijal.

Bilo je kasno poslijepodne kad je Jared dozvao Alix. »Mislim da nešto imamo.« Uzela je Tylera i pošla do dotad već impresivno velike rupe. Jared i keramičar Dennis su stajali na dnu. Nešto se kamenja odronilo s debelih zidova i ljudi su stajali na gomili otpada. Jared se odmaknuo da joj pokaže što su otkrili. Odmah iza njega, uzidana duboko u kamen, nalazila su se hrđava željezna vrata. Svi su ljudi stajali nad rupom, gledali dolje i promatrali što se zbiva. Drvodjelja Dave dodao je Jaredu polugu. Nakon što je još jednom pogledao Alix, krenuo je provaliti vrata.

Kad je rukom posegnuo unutra, njoj je zastao dah. Polako je izvukao van zahrdalu metalnu kutiju, sličnu onima za čuvanje čaja.

Krenuo je otvoriti kutiju, ali ju je onda dodao Alix. Sagnuvši se, ona ju je uzela i pričekala da Jared iziđe iz rupe i dođe do nje. Trebalo im je nekoliko minuta da pomoću lopatice za kitanje olabave poklopac. Čak i tada, Alix je morala 327

mart@& nymphe vrhovima prstiju obuhvatiti rub i snažno povući da bi se stara kutija otvorila.

Stoljeća su je držala čvrsto zatvorenom.

Kad se poklopac podignuo, bez daha je pogledala Jareda, a zatim natrag u kutiju.

Unutra se nalazila u kožu uvezena knjiga. S obzirom gdje je provela posljednjih dvjesto godina, bila je u dobrom stanju. Korice su bile pomalo pljesnive, ali listovi se nisu mrvili. No, ipak je bila zaštićena kamenom spremom i kutijom.

Alix je posegnula unutra, kao da namjerava izvaditi dnevnik, ali je tada pogledala Jareda. Pogledi su im se susreli i oni kao da su se bez riječi sporazumjeli. Bilo je i drugih ljudi koji su zasluživali prvi pogledati tu knjigu.

Nasmiješivši se, kimnula mu je glavom i Jared je zatvorio poklopac i uzeo kutiju od nje. »Mislim da bismo ovo trebali sačuvati za tvoga... rođaka, Caleba.« Rekla je to podrugljivo jer je tek morala otkriti tko je taj tajanstveni Caleb. »On mi je rekao kako pronaći dnevnik, pa mislim da bi ga on trebao prvi vidjeti.« »Hej, Jarede«, rekao je Dave, »nije li Caleb onaj duh u tvojoj kući?« Smiješio se od uha do uha. »Nije li on odgovoran za potonuće mnogih ljudi, zbog čega u tvojoj porodici više nikad nisu ponovili to ime?« Jared je Daveu pogledom davao do znanja da zašuti, ali to njega nije nimalo smetalo. Svi su ga ljudi promatrali, čekajući što će Jared odgovoriti.

On je opet pogledao Alix, kojoj je lice sada bilo posve bijelo. Znala je! »Vrijeme je da odvedemo Tylera kući«, rekao je. »Jesi li spremna za polazak?« Alix je jedino uspjela kimnuti glavom.

Tyler, kojemu je nedostajao popodnevni san, kao da je shvatio da je njegova dnevna pustolovina završila, pa je počeo juriti uokolo kao da je popio dvije šalice espressa. Jimmy mu je prepriječio put, Eric ga zaustavio, a Joel, koji je imao blizance, podigao i dodao Jaredu. Tyler se ponašao kao da ga vode u tamnicu i opirao se Jaredu, ali on ga je čvrsto stisnuo uza se, uhvatio Alix za ruku i poveo je prema kamionetu.

328

mart@& nymphe Otvorio je vrata i gurnuo je unutra. Čim je sjela, Jared je preko nje vezao Tylera u sjedalici, a zatim zatvorio vrata i pošao do druge strane. Do trenutka kad je sjeo na vozačevo sjedište, dječak se već okrenuo prema Alix i čvrsto usnuo. Ona je zurila ravno preda se, držeći dječaka za ruku kao da je on kakav spasilac i njih se dvoje nalaze sami na pučini.

Jared ju je pogledao, ali ona nije skretala pogled s vjetrobrana. Pokrenuo je motor. »Jesam li... ? Je li on... ?« Alix je glas bio jedva nešto glasniji od šapta.

Jared je najprije pomislio naširoko joj sve objasniti, reći joj nešto što će je smiriti. Ali znao je da će odgovor na kraju biti isti. »Da.« Alix je duboko udahnula, pokušavajući sve to probaviti. Kad se Tyler pomaknuo u snu, nagnula se da mu položi obraz na suncem ugrijanu kosu. »Ti si mi rekao za njega, zar ne?« »Da, jesam.« »Ali ja sam vjerovala da misliš na... na... « »Na maglovito svjetlo na vrhu stuba?« rekao je on.

Alix su kroz glavu proletjeli šareni prizori. Ples, smijeh. Sve je vidjela, čula, čak i namirisala. »Mislim da sam uistinu vidjela prizor s Parthenijina vjenčanja. Oh!« Pogledala ga je. »Parthenia izgleda baš kao Jilly Taggert. Bila sam okrenuta naglavce kad sam je upoznala i tada to nisam shvatila. A moj otac izgleda poput njezina muža, Johna Kendricksa, što vjerojatno znači da... « Glas joj je postajao sve jači.

Jared je ispružio ruku preko sjedala da uhvati njezinu i stisne je. »U redu je.

Sve će biti dobro. Žao mi je što sam te u sve ovo uvukao. Obično ga jedino mi Kingsleyji možemo vidjeti, a i tada samo nas nekoliko. Nitko tko nije s otoka nikad nije...« Zašutio je. »Samo ja«, rekla je ona. »Potpuni stranac. Kakav sam ono izraz čula? Nešto povezano s barom?« »Žabar.« 329

mart@& nymphe »Ta sam. Jednostavno sam skočila u sve ovo.« Jared joj nije ispuštao ruku niti kad je skrenuo na prilaz kući. Ugasio je kamionet, a zatim se okrenuo da je pogleda. Znao je da bi trebao početi od početka i ispričati joj sve o njegovu djedu, od brodoloma nadalje. Ali nije to učinio. Ovoga časa nije morala doznati ništa što bi je dodatno uznemirilo.

Skrenuo je pogled s nje na Tylera. »Vas dvoje zajedno dobro izgledate. Još misliš da želiš vlastitu djecu?« »Kakve to veze ima s...?« Nagnuvši se preko širokog sjedala, Jared ju je nježno poljubio u usta. »Je li te djed prestrašio?« »Ne. Tada nije. Plesali smo i bezočno očijukali. Ja to nisam namjeravala, ali bio je, no, jako uvjerljiv.« »Ljubomoran sam, a moj je suparnik dvjesto godina star duh. Kako ću se s njime natjecati?« »On ti nije pravi suparnik!« rekla je Alix. »Ti mi se sviđaš više od... « Zašutjela je jer su Jaredu oči veselo igrale. Zadirkivao ju je! Alix ga je pogledala, hineći gnušanje. »Ti mu jako sličiš, znaš li to?« »Tako su mi rekli.« Lice mu se uozbiljilo. »Alix, po onome što ja znam, sada imaš izbor. Možeš krenuti putem filmova strave i užasa. Možeš čak i zauvijek napustiti Nantucket, ako to želiš. Ili možeš prihvatiti moju opsjednutu kuću i njezina duha zabadala na pohodu, a ja ću ti pomoći da se s time nosiš. Mogu ti odgovoriti na svako pitanje koje budeš imala, ispričati ti priče koje želiš čuti. Sve što znam, podijelit ću s tobom.« Kako motor više nije radio, Tyler se počeo buditi. Jared ga je podigao sa sjedala i izišao iz kamioneta. Ali ostao je stajati ondje, držeći dijete i promatrajući je, čekajući njezinu odluku.

Alix je otvorila usta da ga nešto upita, ali pitanja je bilo previše. Odakle početi? Napokon je rekla: »Želiš li ti djecu?« Jared joj je podario takav osmijeh potpune, duboke sreće — i ljubomornog olakšanja — da se Alix rastopila od miline.

330

mart@& nymphe »Da«, rekao je. »Najmanje troje.« Probijao ju je pogledom. »Ali djed kaže da me, s obzirom na tako zakašnjeli početak, nijedna žena neće željeti.« Posljednje su riječi bile toliko apsurdne da o njima nije ni razmišljala. »Misliš na onog djeda?« »Onoga istog s kojim si cijeli dan plesala«, rekao je Jared. »Zašto nam ne pripraviš neko piće dok ja Tylera odnesem kući ? I otvori onu bocu ruma koju Dilys skriva u dnu ormarića preko puta hladnjaka.« Okrenuo se poći, ali onda se opet osvrnuo natrag. »Alix, ti nisi žabar. Ne shvaćam još, ali nikad nisam upoznao nikoga tko više od tebe pripada Nantucketu. Vidiš duha Kinglseyjevih, ločeš rum poput lovca na kitove i krećeš se po mojoj staroj kući kao da si se u njoj rodila.« Učinak njegovih riječi bio je smirujući i ona se blago nasmiješila. »Pripadam ovamo premda nisam pravi Kingsley?« »No, dakle«, rekao je. »Ženi je dovoljno lako promijeniti prezime. Vidimo se za par minuta.« Alix je opet sjela u kamionet. Što je time mislio? Promjena prezimena? Znala je, ali zasigurno nije moglo biti to.

331

mart@& nymphe Dvadeset četvrto poglavlje Alix je sjedila za doručkom promatrajući Jareda koji je stajao do štednjaka.

Sinoć je bila previše umorna i shrvana da bi jasno razmišljala. Kad su se vratili s gradilišta, Alix je na krevetu dočekala uredno složena čista odjeća i torba s priborom za održavanje higijene. U poruci je pisalo: Nadam se da sam dobro izabrala. Ken mi je u tome pomogao. Jilly Čak niti jasan dokaz da joj se otac zbližio s nekom ženom nije ju zainteresirao. Čim je pojela, pošla je u krevet. Zahvaljujući iscrpljenosti zbog Tylera, uzbuđenju zbog pronalaska dnevnika i zaprepaštenju od spoznaje da je plesala s duhom, usnula je čvrst san.

Kad se probudila, Jared je već bio ustao, odjenuo se i pošao u kuhinju pripraviti doručak. Čaroban miris kave ispunio je kuću. Nasred stola, na preklopljenoj kuhinjskoj krpi stajala je kutija u kojoj se nalazio još neotvoreni dnevnik. Ali ono što je Alix doznala o Calebu nadišlo je njezino zanimanje za knjigu. Jared ju je poljubio za dobro jutro, dugo zadržao u svojem zagrljaju i rekao joj da, ukoliko to želi, mogu cijeli dan ostati ondje. Ponovio je da će joj odgovoriti na sva pitanja koja bi mu mogla postaviti. »A Dilys? Mislim, vidjeti ga?« upitala je Alix, ali zatim je vrhovima prstiju dotaknula sljepoočnice. »Ne, Dilys me pitala za Caleba, dakle, ne može... Ali opet, svi su ovu tajnu pomno skrivali, što znači da možda i može.« Pogledala je Jareda koji je izlijevao smjesu tijesta na tavu. »Može li ga Lexie vidjeti?« »Siguran sam da Dilys ne može, ali za Lexie ne znam. Ona sve zadržava za sebe. Svi su ga muški prvorođenci u obitelji mogli vidjeti i s njime razgovarati. Želim reći, oni ljudi s brojevima umjesto nadimaka.« Razmislila je o dugovječnosti i besmrtnosti čovjeka s kojim je plesala. »Pretpostavljam da znaš kako se u većini obitelji brojevi iza imena oduzimaju kad netko umre. « »Istina je«, rekao je Jared, okrećući palačinku. »Što bi značilo da bih se ja po standardima onih s kopna vratio na broj jedan, s obzirom da više nitko od ostalih nije živ. Ali djedu je trebala pomoć u razlikovanju jednoga od drugoga, pa smo zato brojeve zadržali.« 332

mart@& nymphe »Shvaćam«, rekla je, gledajući mu u leđa i pokušavajući sve to pojmiti. »Misliš li da moja majka zna za njega?« »Nemam pojma, ali ona i teta Addy su bile strašno prisne, pa stoga slutim da zna.« Alix je kimnula glavom. »Što se dogodilo s čovjekom za kojeg se Valentina udala?« »On... Mislim da to ne želiš znati.« »Samo naprijed, reci mi. Mogu to podnijeti.« »Obed je Calebova sina žestoko istukao jer je dječak razgovarao s nekim koga Obed nije mogao vidjeti.« »Je li razgovarao sa svojim ocem? S Calebom?« »Da, tako je. I te je noći Obed umro. U obitelji se s koljena na koljeno prenosilo da je na licu imao tako prestravljen izraz da je jedino mogao umrijeti od straha.« Alix je zadržala dah. »Dakle, Caleb može činiti i loše stvari.« »Mislim da to nije točno. Djed govori da je Obeda ubila krivnja. Čovjek se probudio, vidio Caleba kako ondje stoji i toliko se prestrašio da je na licu mjesta umro. Djed čak nije imao vremena ni upitati ga što se dogodilo s Valentinom.« Alix je spustila pogled na stol. »Je li plesao s mnogo ljudi?« Jared se tiho nasmijao. »Koliko ja znam, to je jedini put da je moj djed s bilo kime plesao.« Alix je u Jaredovu glasu pri izgovaranju riječi »djed« čula prizvuk ljubavi.

Zapitala se kako je to odrasti uz rođaka duha. Ali ovoga časa nije bila spremna opušteno raspravljati o takvim stvarima. Bacila je pogled na metalnu kutiju. „Što ćemo učiniti s Valentininim dnevnikom? Ne možemo ga samo predati duhu. No, možda bismo i mogli. Ali...« Pogledala ga je očekujući pomoć. »Mislim da s njime možemo učiniti samo jednu stvar«, rekao je Jared posve ozbiljnog izraza lica.

333

mart@& nymphe Isprva nije znala što je mislio reći, a zatim mu je primijetila iskru u oku. I ona je bila ozbiljna poput njega. »Moramo ga iskoristiti da zaštitimo kuću.« Jared se nacerio. »Upravo to sam i ja mislio. Ako Victoriji damo ovaj dnevnik, misliš li da bismo je mogli spriječiti u potpunom uništenju kuće Kingsley tijekom potrage za dnevnicima tete Addy?« »Ne znam. Ponekad je mamu lako nagovoriti, a ponekad je nemoguća. Mogla bi biti uporna u namjeri da najprije napiše priču tete Addy.« »Znači, odoše zidne tapete«, promrmljao je Jared stavljajući brdo palačinki pred Alix. »Uh, baš dobro izgledaju. Počela sam vjerovati da jedino znaš pržiti ribu.« »I u pravu si. Pronašao sam kutiju ove smjese u hladnjaku i rekao sebi da to mogu učiniti. Koliko bi pečenje palačinki moglo biti teže od gradnje nebodera?« Dok je uzimala zalogaj palačinke, Alix se na usnama pojavio prvi smiješak toga dana — blag ali iskren. »Baš su dobre.« »Hvala«, rekao je, stavljajući još jedan tanjur na stol i sjedajući. Vilicom je pokazao na kutiju. „Što ćemo učiniti s ovim ovdje?« »Dati je mami pod uvjetom da se zakune životom da neće ništa rastavljati tražeći dnevnike tete Addy?« Addy je podigla glavu. »Možda Caleb zna gdje... « »Nemoj to niti izgovoriti. Naravno da zna gdje su. Pitao sam ga tisuću puta.

Možda bi ga ti mogla pitati...« Zašutio je kad se učinilo da s Alixina lica nestaje boja. »Prerano?« » Oh, da «, rekla je ona. »Itekako prerano. Šteta što ga mama ne može vidjeti. Sigurna sam da bi njoj rekao.« »Vjerojatno. On voli lijepe žene.« »Ima tu više od toga. Mama je podsjetnik na Valentinu.« Jared je zastao s vilicom na pola puta do usta. » Što ?« »Već sam ti rekla sve to«, kazala je Alix. »Ili koliko sam uspjela prije nego što bi ti promijenio temu. Vidjela sam Parthenijino vjenčanje. Ona izgleda poput 334

mart@& nymphe Jilly, a čovjek za kojega se udala izgleda poput moga tate. Zanimljivo je da se tada zvao John Kendricks, a sada je Kennet. On...« Jared je rukom posegnuo preko stola i položio je na njezinu. »Što je to bilo s Valentinom i Victorijom?« Pogled mu je bio prodoran. »Moja je majka bila Valentina. Vidjela sam je na vjenčanju, a Caleb mi je ispričao kako su se upoznali. Bilo je bal smiješno. On... « Kad je Jared naglo ustao, mogla je vidjeti da je ne sluša. »Što ti je?« Okrenuo se od nje, tako da Alix ne vidi kako drhti od straha. Mogao je jasno čuti što je rekao svome djedu upravo prije Alixina dolaska. Čak je i pamtio svoj sarkastičan ton pomiješan s gnjevom. »Čekaš na povratak — ili na reinkarnaciju, što li već — žene koju voliš, tvoje dragocjene Valentine. I uvijek si joj bio vjeran. Sve sam to već čuo. Slušam to cijeloga života. Prepoznat ćeš je kad je vidiš, a zatim ćete vas dvoje zajedno poći u zalazak sunca. Što znači ili da će ona umrijeti, ili da ćeš se ti vratiti u život.« »Jarede, je li ti dobro?« Duboko je udahnuo i okrenuo se prema njoj. Prije svega ostaloga, nije želio da Alix shvati o čemu razmišlja. Pokušao je izgledati vedro. »Mrzim ovo činiti, ali moram se na sat ili dva vratiti natrag u kuću. Radi posla. Želiš li poći sa mnom?« »Ne još«, rekla je ona. »Ne mogu te ostaviti samu. Zvat ću Lexie i...« »Ne!« relda je Alix. »Nisam invalid i neću zamišljati da igdje vidim duhove.« Zastala je. »U ovoj ih kući nema, zar ne? I može li Caleb...?« »Ovdje nema duhova i on ne može napustiti kuću Kingsley.« »Bit ću dobro, zbilja. Jilly je uz odjeću stavila i moj elektronski čitač, a vidjela sam da su ga ona i tata napunili knjigama Cale Anderson. Bit ću dobro. Zapravo, dobro bi mi došlo malo vremena nasamo.« »Sigurna si?« upitao je. »Potpuno sigurna.« Pogledala ga je. »Jesi li snimio kakve fotografije kuće u Maineu?« 335

mart@& nymphe Jared se s olakšanjem nasmijao. »To je moja djevojka! Ima ih nekoliko stotina u folderu moga računala pod imenom Warbrooke, a nacrtao sam i grubi tlocrt.

Pregledaj sve to da mi možeš reći svoje zamisli.« »Ako mi dozvoliš pristup svome računalu, ne mogu jamčiti da neću pronjuškati po tvojim privatnim dokumentima.« »Njuškaj gdje god želiš. Računalo sa sočnim stvarima je u New Yorku.« Alix se nasmijala. »Dobro, pođi obaviti to o čemu mi ne želiš govoriti. Meni će biti dobro. Ima li ovdje kakvog papira za crtanje?« »U ormaru u spavaonici na katu je kutija s mojim starim zalihama. « »Taj je papir vjerojatno star koliko i Valentinin dnevnik.« Jared je položio ruku na srce. »Ubijaš me. Ali kad se vratim natrag, pokazat ću ti koliko sam star.« »Jedva čekam«, iskreno je rekla.

Alix bi voljela da je njihov oproštajni poljubac dulje potrajao, ali mogla je vidjeti da ga nešto muči i da želi otići i to riješiti. Prije nekoliko dana bi ga gnjavila da joj kaže kamo ide i zbog čega. Ali sada ne. Zasad je njezina znatiželja bila zadovoljena i jedino se željela usredotočiti na projekt preuređenja. Dostaje duhova! Ili plesa s ljudima koji ne postoje. Ili natprirodnih pogleda u prošlost.

Trebala je mir i tišinu. Trebala se izgubiti u projektu.

336

mart@& nymphe Dvadeset peto poglavlje U kući Kingsley, Jerad je takvom žestinom otvorio stražnja vrata, da je staro staklo zazvečalo. Obično se prema kući ponašao s poštovanjem koje je zasluživala, ali ne i danas. Jednako žestoko je zalupio vrata za sobom.

Pogledao je prema vratima dnevne sobe, nadajući se da će ugledati svoga djeda, ali njega ondje nije bilo. Preskačući po dvije stube odjednom, Jared se uspeo do potkrovlja. Tako je snažno povukao uzicu svjeda da mu je ostala u ruci. Gnjevno ju je odbacio na pod. »Izlazi!« viknuo je i načinio cijeli krug po potkrovlju, ali Caleba nije bilo ondje. »Jesu li Valentina i Victoria ista osoba? Znam da me možeš čuti, pa mi zato kvragu i odgovori.« »Ovdje sam«, tiho se oglasio Caleb iza njegovih leđa.

Kad se Jared okrenuo, glasno je uzdahnuo jer je njegov sablasni djed izgledao gotovo poput žive osobe. Nije čudo da je Alix mislila kako je stvaran! Jared je zamalo posegnuo rukom da ga dotakne, ali ipak to nije učinio. Samo je zajapuren od gnjeva stajao ondje i čekao njegov odgovor. »Da, Valentina i Victoria su isti duh.« Jareda je obuzeo takav gnjev da je pomislio kako bi mu mogla eksplodirati glava. »Ti napuštaš ovaj svijet! Planiraš li to povesti Victoriju sa sobom?« »Ne znam«, tihim je i smirenim glasom rekao Caleb. Samo su mu oči odavale da je zabrinut. »Ne možeš to učiniti Alix — niti Victoriji«, viknuo je Jared. »Ona zaslužuje živjeti.« »To ne ovisi o meni«, rekao je Caleb podižući glas. »Zar misliš da ja želim biti nekakav... nekakav... « »Samo naprijed, kaži to. Ti si duh!« »Da, jesam«, rekao je Caleb i u njemu je počeo rasti bijes. »Misliš li da sam ja izabrao ostati u ovoj kući dvije stotine godina i promatrati kako ljudi koje volim umiru? Vidim ih kao bebe, promatram ih kako rastu, smijem se s njima, plačem 337

mart@& nymphe s njima, ali uvijek — uvijek i uvijek — moram ustuknuti i promatrati ih kako umiru. To se neprestano ponavlja i, bez obzira koliko to puta vidio, tuga je ista.

Svaki put jednako boli.« Gnjev se u Jaredu nije ublažio, ali kad je progovorio, nije više vikao. »I sad ćeš otići s ovog svijeta i povesti Victoriju sa sobom. Samo zato jer je voliš. Je li to za tebe ljubav?« »Zar me smatraš takvim?« »Ne znam više što misliti. Molim te, nemoj to činiti. Ako odeš, ne možeš nju povesti sobom!« Caleb se pokušao smiriti. »Rekao sam ti da to nije do mene. Jedino što zasigurno znam jest da se ljudi koji su bili povezani kad sam posljednji put bio na ovom svijetu opet okupljaju. I znam da ću dvadeset trećeg lipnja napustiti ovo mjesto. Kamo ću otići, to ne znam.« Calebu kao da je tijelo počelo blijedjeti. »Sada te moram napustiti. Umoran sam.« »Otkad se ti to umaraš?« viknuo je Jared na njega. »Što se vrijeme više bliži, to snažniji i slabiji postajem.« »To nema smisla.« »Ništa u ovom mom polovičnom životu nema smisla.« Pogledao je svoga unuka očima u kojima se ogledao sav njegov jad. »Molim te, vjeruj mi kad ti kažem da ne znam što će se dogoditi. Ako je to ikako moguće, otići ću sam i neću Valentinu uzeti sa sobom.« »Ona je Victoria, živi u ovom stoljeću i ovdje ima ljudi — u ovom svijetu — koji je jako vole.« Jared je bio previše uznemiren da bi jasno razmišljao, a njegov djed je brzo blijedio. »Može li te Victoria vidjeti?« Za trenutak je opet bio jasniji, manje providan. »Kad bih to dopustio, mogla bi. Ali nikad nisam želio da voli polovicu čovjeka.« Postajao je sve nejasniji. »Nemoj dopustiti da Alix ode. Ne budi luda kakva sam ja bio. Da sam ostao uz Valentinu, ništa se od ovoga ne bi dogodilo, ali ja sam želio poći na još jedno putovanje. Mislio sam da moram biti bogatiji nego što sam već bio.« U glasu mu

338

mart@& nymphe se osjećala tuga, a u očima nazirale suze. »Uči od mene. I razgovaraj s Parthenijom. Njezin je duh uvijek bio u stanju prozreti u tebe.« Nestao je.

Jared se sručio na kauč, osjećajući se kao da sam samcat pokušava zaustaviti teretni vlak.

Tek koju minutu kasnije je spoznao da mora izići iz kuće. Kao što je trebao disati, tako je morao otići. Misli su mu bile tako snažne da je bio siguran kako ih njegov djed kontrolira. »Prestani!« zarežao je i odmah je tih snažnih osjećaja nestalo.

Ustao je smirujući sam sebe i sve jasnije spoznajući kroz što je Alix prošla. S tim novim moćima, bilo je vjerojatno da joj je njegov djed mogao pokazati prikaze iz prošlosti.

Jared se osvrnuo po potkrovlju, na poznati prizor svega što mu je ostavila njegova obitelj, a zatim sišao stubama i kroz stražnja vrata izišao van. Pomislio se vratiti Alix, ali onda mu je palo na um da je ona vjerojatno sretno zadubljena u planove obnove kuće Montgomeryja. Kako li je samo želio pridružiti joj se! Ali pomisao da bi Victoria mogla uskoro umrijeti bila je previše snažna da bi mu se um mogao opustiti i nije želio da njegov strah prijeđe na Alix.

Krenuo je pješice niz uličicu prema glavnoj ulici. Možda su Lexie ili Toby kod kuće. Alixina pitanja su ga natjerala da se zapita tko je još u porodici mogao vidjeti Caleba. Jared je odrastao uz nepisana pravila o njegovom djedu, ali jutros ih je počeo preispitivati. Da su žene rekle muškarcima, ili obrnuto, možda su nekoć odavno mogli nešto poduzeti. Možda egzorcizam?

Premda Jared nije mogao zamisliti svoje odrastanje bez djeda — posebno nakon što mu je umro otac i prije Kenova dolaska — toga je trenutka poželio da je netko tog čovjeka već davno otjerao.

Jared je pošao do Lexiene kuće, otvorio stražnja vrata, dozivao, ali nije bilo odgovora. Bile su na poslu. Okrenuo se otići, ali tada je straga čuo nekakvu buku. Možda je jedna od njih bila u stakleniku.

Bila je to Jilly. Upravo je bila ispustila ogroman lonac za cvijeće, koji se smrskao i sada je pokušavala prikupiti krhotine.

339

mart@& nymphe »Prepustite to meni«, rekao je Jared, prignuvši se da pokupi komade lonca.

Jilly se uspravila. »Pokušala sam pomoći, ali sam učinila ovo. Vjerojatno sam trebala odustati, ali djevojke su tako zaposlene, a meni je trebao nekakav rad.« Jared se osvrnuo po stakleniku. Nije bio vrtlar, ali čak je i on mogao vidjeti da tom mjestu treba dobro čišćenje. „Što kažete na to da ja preuzmem podizanje teških stvari i da nastavimo zajedno raditi?« »Vi sigurno imate i drugog posla«, rekla je ona. »Sigurna sam da vas Alix treba.« »Ona radi na planu obnove velike kuće u Warbrookeu i, osim toga, drago joj je što me se uspjela riješiti.« Jilly ga je na trenutak oštro pogledala, zagledavši mu se duboko u oči. Nešto ga je mučilo. »Hoćemo li započeti s ovog kraja?« »Savršeno«, odgovorio je. Čišćenje velikog staklenika bio je naporan fizički rad. Sve se trebalo pomaknuti, oplijeviti korov pod klupama, poravnati šljunak. Dva je stola trebalo popraviti jer su uvijek bili vlažni. Biljke su tražile presađivanje, što je značilo bavljenje s kompostom, tresetom i vermikulitom.

Jaredu je taj fizički rad trebao, pa je stoga prenosio vreće od dvadeset pet kilograma, pilio nove daske od cedrovine i zakucavao ih na mjesto. Podizao je teške posude s grmljem i iznosio ih van kako bi ih Jilly mogla oplijeviti, a zatim ih opet unosio unutra. Kad se dlanom ubo na ružu punu trnja, kao da to nije niti primijetio.

Bilo je već kasno popodne kad ga je Jilly napokon uspjela nagovoriti da prestane s radom i nešto pojede. Osim toga, više i nije ostalo ništa što bi trebalo obaviti. Predložila mu je da se pješice vrate do kuće Kingsley, ali Jared je to odbio. Zapravo, nije želio otići čak ni do gostinske kuće, pa su zato ušli kod Lexie. Jilly ga je odmjerila onako prljavog, znojnog i gotovo opsjednutog pogleda, pa rekla: »Zašto se ne istuširate dok nam ja ne pripravim nekakve sendviče?«

340

mart@& nymphe »To zvuči dobro«, rekao je. »Lexie mi je ukrala par sportskih hlača, a ima i desetke mojih majica.« »Ja ću ih pronaći«, rekla je Jilly. »A vi se pođite oprati.« Do trenutka kad je pripravila sendviče i odjeću koju je on bacio pred vrata spavaonice stavila u perilicu, Jared se pojavio za stolom. Izgledao je malo manje zabrinut nego kad ga je prvi put ugledala, ali ono što ga je mučilo još je bilo tu. »Je li u pitanju Alix?« upitala je nadajući se da on neće pribjeći poznatoj muškoj praksi i da neće morati poduzeti onu izluđujuću taktiku izvlačenja stvari na slamku. »Među nama je sve u redu«, rekao je spustivši pogled na svoj tanjur. »Tada se radi o Calebu?« upitala je i, kad ju je Jared pogledao, duboko uzdahnula. Pogled mu je bio takav kao da je nešto duboko u njemu — možda duša? — bilo smrtno ranjeno. Položila je ruku na njegovu. »Kažite mi«, šapnula je. »Mislim da Caleb možda namjerava ubiti Victoriju.« Jilly nije rekla ni riječi. Već je odavno bila naučila da je zlatno pravilo slušanja bilo upravo to: samo slušati.

Jaredu je trebao gotovo puni sat vremena da joj ispriča cijelu priču. Rekao joj je kako je njegov djed napustio Valentinu zbog odlaska na svoje posljednje putovanje, a zatim otkrio kako se ona udala za njegovog prepredenog rođaka, čovjeka koji ju je praktički ucjenom na to primorao. »Kad je Caleb čuo da mu je ona rodila sina, zamijenio je brod sa svojim bratom i poveo ga razvijenih jedara u oluju. Posadu su većinom činili ljudi s Nantucketa i svi su zajedno potonuli«, rekao je Jared. »Zato godinama nakon toga nije bilo dobro biti Kingsley na ovom otoku.« »Ali Caleb se vratio«, rekla je Jilly. »Da, vratio se.« »Je li Valentina ikad vidjela duha čovjeka kojega je voljela?«

341

mart@& nymphe »Nije. Kad se prvi put pojavio u kući Kingsley, bilo je to šest godina nakon što mu je brod potonuo. Dotad je Valentina već bila otišla, a Obed se ponovo oženio. Ali djedov sin je bio ondje i mogao je vidjeti svoga oca i razgovarati s njime.« »Je li dječakova maćeha bila dobra prema Calebovu sinu?« »Da, bila je. Nije imala vlastite djece, pa je mladog Jareda jako voljela.« »A podmukli rođak?« »Umro je mlad«, brzo je rekao Jared, a zatim joj pogledom jasno dao do znanja da o tome ne želi govoriti. Brzo joj je prepričao sljedećih dvjesto godina, da bi došao do Alix i onoga što je ona vidjela — i što mu je Caleb ispričao o svojem konačnom napuštanju ovoga svijeta. »Ali on ne smije uzeti Victoriju sa sobom«, rekao je Jared, očima pokazujući koliko ga je toga strah. »Ona je tako živa. Brine se o drugima i bila je tako dobra družica teti Addy. Znale su pješice odlaziti u grad i zajedno objedovati i razgovarati o tome kako bi Victoria mogla prepričati priče koje je pročitala u dnevnicima. Teta Addy je bila tiha i vrijedna osoba, dok se Victoria ponaša poput kakve kraljice iz davnine. Privlači ljude sebi. Savršeno su pristajale jedna drugoj.« Jared je pogledao Jilly. »Djed govori o ljudima koji podsjećaju jedni na druge i o reinkarnaciji, i zna da će napustiti ovaj svijet na dan Izzyna vjenčanja. Ali, ako uistinu voli Victoriju, neće je odvesti sa sobom. Ako Alix... « »Ako Alix što?« upitala je Jilly. »Kad bih ja morao napustiti ovaj svijet, ne bih bio toliko sebičan da je povedem sa sobom. Ne bih mislio da je moja sreća važnija od njezina života.« »Što Caleb želi učiniti?« »Kaže da u svemu tome nema izbora. Nije izabrao biti duh i neće biti u mogućnosti odlučiti što će se dogoditi pri njegovom odlasku.« Pogledao je Jilly kao da od nje traži savjet. »Mislim da trebate Victoriju držati podalje od Nantucketa sve do poslije vjenčanja«, rekla je Jilly.

342

mart@& nymphe »Slažem se«, rekao je Jared, »i mislim da sam u tome uspio.« Ispričao joj je o dnevnicima tete Addy koje je Victoria željela, ali nije mogla pronaći. »Sve dok vjeruje da će izbivanjem dobiti pristup dragocjenim dnevnicima Kingsleyja, neće se približavati Nantucketu.« »To je dobro.« Nijedno od njih dvoje nije izreklo ono očito: smrt te može snaći gdje god bio.

343

mart@& nymphe

Dvadeset šesto poglavlje Bolo je skoro šest sati kad su Jared i Jilly napustili Lexienu kuću. Ni ona ni Toby nisu se još bile vratile s posla. Jared se presvukao u svoju staru odjeću i nakon razgovora s Jilly se osjećao bolje. Sada je želio vidjeti Alix. Možda uspije dovoljno razbistriti glavu da može razmišljati o projektu obnove. »Imate li što protiv da se zajedno s vama vratim do kuće?« upitala je Jilly. »Ken će se uskoro vratiti, a obećala sam mu da ću pripremiti večeru.« »Izgleda da se vas dvoje dobro slažete«, rekao je Jared. »Veoma dobro«, rekla je ona smiješeći se. »Žao mi je što sam vam danas toliko toga svalio na leđa. Sigurno mislite...« Bacivši pogled niz Kingsley Lane, odjednom je ušutio. Obično je to bila mirna ulica. Jedina življa kuća bila je gostionica Sea Heaven, ali na njezino se parkiralište ulazilo iz druge ulice.

Međutim, sada je Kingsley Lane bila sve samo ne mirna. Cijelu su ulicu zakrčili kamioni za dostavu. U mimoilaženju su morali voziti preko nogostupa. Na kamionima su bile ispisane tvrtke cvjećara, dostavljača hrane, trgovine morskim plodovima, vinarije.

Te su isporuke mogle značiti samo jedno. Victoria je stigla!

U stanju šoka, Jared je samo stajao i promatrao taj kaos. Nije imao pojma kako je uspjela sve te trgovine nagovoriti na isporuku na privatnu adresu. Među kamionetima se nalazilo i pet-šest automobila s muškim vozačima. Dva klinca na biciklima nosila su košare pune cvjetnih aranžmana. » Hej! « doviknuo je jedan od dječaka Jaredu. »Znate li gdje je kuća Kingsley?« Jared se previše mrštio da bi odgovorio. »Na broju dvadeset tri«, odgovorila je Jilly i pokazala rukom. »Velika bijela kuća.« »Hvala«, rekao je dječak, ponovo se uspeo na bicikl i odvezao dalje.

344

mart@& nymphe Jilly je pogledala Jareda. »Priprema li to netko zabavu?« »I da i ne«, rekao je Jared. »Samo Victorijin dolazak može izazvati ovakav nered.« Jilly je širom raširenih očiju promatrala dugu kolonu vozila. Nešto dalje, dvojica su muškaraca bijesno vikali jedan na drugoga. Pogledala je Jareda koji je stajao u mjestu, zurio u kamione i činio se nepomičnim poput kipa. »Hoće li se potući?« »Vjerojatno«, rekao je Jared. »To je uobičajeno u blizini Victorije.« Okrenuo se njoj. »Zašto ne prođete kroz tu ogradu straga i tim putem pođete do gostinske kuće ? Prepustite meni da se prvi pozabavim Victorijom.« »Sretno«, rekla je Jilly i prešla ulicu.

Jared je još kratko vrijeme stajao ondje i pokušavao pribrati misli. Ostalo im je još samo malo više od dva tjedna do vjenčanja. Dovoljno je dobro poznavao Victoriju da bi znao kako nema nikakve šanse nagovoriti je da otiđe prije vjenčanja mlade žene do koje joj je bilo stalo. Pored toga, daljina neće spriječiti ono što bi se moglo dogoditi.

Jared je pogledao u nebo. Kako divan dan, ali njemu su na umu bile jedino sve zlokobnije i zlokobnije misli. Treba li Victoriji priznati svoje strahove? Ali istoga je trena znao da to neće uspjeti. Ako Victoriji kaže istinu o svojem djedu, ona će bez dvojbe željeti vidjeti Caleba. Razgovarati s njime, napraviti intervju, pitati ga kako se osjeća zbog svega toga. »Kako ste se osjećali kad ste se utopili?« »Kako ste se osjećali kad ste shvatili da ste izazvali smrt stotinu prijatelja i rođaka?« Victoria će reći da ta bolna pitanja postavlja zbog svojih romana — kao da je to jedino potrebno opravdanje.

A tu je bila i veličanstvena ljubavna priča. Cijelog je života slušao o ljubavi između Caleba i Valentine. Otac mu je ispričao tu priču, i teta Addy, ali i njegov djed osobno. Svaka je priča sadržavala drukčije elemente, ali sve su se podudarale po pitanju velike, duboke ljubavi koju su Caleb i Valentina osjećali jedno prema drugome. Ljubavi tako potpune, tako iskrene da je ništa na svijetu nije moglo prekinuti. Ni smrt ni vrijeme nisu mogli zaustaviti njihovu ljubav.

345

mart@& nymphe Dok je Jared promatrao kako se kamioni sporo kreću, istovaruju svoje isporuke i zatim odlaze, zapitao se je li ikad vidio svoga djeda s Victorijom.

Caleb je često sjedio u susjednoj fotelji kad je Ken bio ondje, ali što se događalo kad je tu bila Victoria? Jared se nije mogao sjetiti. Ali sjećao se djedovih riječi kako je promatrao Victoriju dok se svlačila. »Ali samo Victoriju«, rekao je.

Dok je još jedan dječak na biciklu prolazio s buketom u košari, Jared je rukom obrisao lice. Nije imao pojma kako s ovim izići na kraj. Poželio je nazvati Alix i predložiti joj da odlete do Mainea. Odmah. Možda je uspije nagovoriti da ostane s njime ondje dok ne prođe Izzyno vjenčanje. Ulogu kume može preuzeti Lexie. Vratit će se kad sve bude gotovo.

Ali spremio je svoj mobitel. Kingsleyji nisu bili na glasu kao kukavice i on neće biti prvi koji će to promijeniti.

Podigao je ramena i polako se uputio svojoj kući, probijajući se kroz gomilu dobavljača. Njih su trojica čekali u kuhinji. Jared je izvadio lisnicu, dao im napojnicu i rekao da ostave cvijeće, piće, hranu, i otiđu.

Potrajalo je neko vrijeme, ali ih se napokon riješio. Mogao je čuti Victorijin smijeh koji je dopirao iz prednje dnevne sobe i namrštio se. Kako će je, zaboga, nagovoriti da otiđe, a da joj ne otkrije pravi razlog za to?

Nakon što je Jared spremio dostavljenu hranu u hladnjak, pogledao je kartice na nekim buketima cvijeća. »Sada ljeto uistinu može započeti«, pisalo je na jednoj. »Isto mjesto, isto vrijeme?« Nije bilo potpisa. Ogromni buket koji je zauzimao cijeli stol bio je od Lexiena šefa, Rogera Plymoutha. Jared čak nije niti znao da ga Victoria poznaje. »Moj avion je vaš.« »Možete li nam, molim vas, pokloniti svoj autogram?« »Sanjam o tebi...« pisalo je na još jednoj nepotpisanoj kartici.

Jared nije znao treba li biti impresioniran ili zgrožen. Naginjao je ovom potonjem.

Krećući hodnikom prema prednjoj dnevnoj sobi, pokušao je sebe obodriti.

On i teta Addy znali su se smijati ljudima koji su se Jaredu divili jer ga nikad nitko u poslovnom svijetu nije uspijevao zastrašiti. Čak i dok je još bio mladi arhitekt početnik, nikad nije osjećao nervozu prije odlaska na neki sastanak.

346

mart@& nymphe »To je zato što si puno vremena proveo uz Victoriju«, rekla bi teta Addy. »Ona zna kako većinu ljudi natjerati da čine što ona želi. Ako možeš izići na kraj s Victorijom, možeš upravljati cijelim svijetom.« Kad je došao do vrata, Jared je zastao i zagledao se u prizor pred sobom. Na sredini kauča je sjedila lijepa Victoria. Kao i uvijek, bila je savršena.

Veličanstvena joj je crvena kosa bila znalački zamršena, počešljana tako da izgleda kao da je upravo sišla s povjetarca. Zelene su joj oči s gustim, crnim trepavicama uspijevale istodobno izgledati i zavodnički i nevino. A tijelo... Iz mnogo vremena provedenog s njom znao je da je za očuvanje linije koju joj je priroda podarila radila naporno, poput profesionalnog bodi bildera. Ali uspijevala je izgledati kao da te svoje izvanredne linije uopće nije svjesna.

Okruživala su je četiri muškarca. Dok je ona bila opušteno zavaljena na jastuke, oni su se nesvjesno nagnuli naprijed, kako bi joj bili što bliže. Na stolu se nalazio bolji servis za čaj tete Addy, šalice su bile pune, a bilo je tu i lijepih tanjura prepunih sendviča, torte, kolača, peciva. Jared bi se bio okladio u svoju jednogodišnju plaću da Victoria nije ni prstom maknula u pripremi čaja.

Upravo je namjeravao poći joj ususret kad je, okrenuvši se, primijetio djeda kako stoji po strani. Jaredu je on bio jasan poput sunčeve svjetlosti, ali nitko ga drugi nije mogao vidjeti. Kad je Caleb podigao pogled, od onoga što je ugledao Jaredu je zastao dah.

Na licu mu je bio izraz potpune ljubavi. Užarene, dirljive, sirove, nenadmašive ljubavi, onakve za koju čovjek umire, žrtvuje se i pati. Bila je to ljubav na kakvu je čovjek bio spreman čekati dvjesto godina da se ispuni. Iskrena ljubav u svome najčišćem obliku.

Jaredu se moralo na licu primijetiti što je vidio jer je Caleb istoga trena uklonio taj ljubavlju obuzet izgled s lica. Uputio je svome unuku vragolasti osmijeh i zatim u bljesku nestao. »Dragi moj Jarede«, dopro je do njega Victorijin glas. »Napokon si ovdje.« Jared je istodobno prokleo svoju sreću i život i molitvom zatražio pomoć. Kad joj se okrenuo licem, smiješio se.

347

mart@& nymphe Kad ga je Victoria obgrlila svojim rukama, morao se osjetiti sret-nim što je vidi. Poljubila ga je u bradom obrasle obraze i lijepom mu rukom prošla kroz kosu. »Je li sve to za moju Alix?« upitala je Victoria. »Oduvijek joj se sviđao taj imidž pripadnika motocildističke bande. Ili je počela voljeti ribare s Nantucketa?« »Mislim da je po stvari prljavi arhitekt«, rekao je dok ga je ona hvatala pod ruku da je povede do kauča. Ostali su im muškarci s oklijevanjem načinili prolaz. »Da, mojoj bi se Alix to sviđalo. Poznaješ sve ove momke, zar ne?« Jared je prešao pogledom po prisutnima. Da, sve ih je poznavao. Odlučno je odmjerio trojicu oženjenih, dajući im do znanja da bi trebali otići — što su oni i učinili ostavljajući iza sebe jedino doktora Huntleya koji je izgledao kao da je tu pustio korijenje. »Kako si ti zločest dječak«, nasmijanih je očiju rekla Victoria nakon što se oprostila od ostalih. »Freddy mi je upravo pričao kako su se on i Alix dobro zabavljali. Nisam imala pojma da ti i ona istražujete obiteljsku povijest.« Jared je progutao slinu. Reći će Victoriji što je manje moguće.

Freddy — poznat i kao doktor Frederick C. Hundey — je srknuo svoj čaj. »Mlada Alix je tražila Valentinu.« »Oh, da«, rekla je Victoria. »Neuhvadjivu Valentinu. Je li štogod otkrila?« »Baš ništa«, rekao je Jared stavljajući veliki komad krem kolača u usta.

Victoria mu je uputila osmijeh koji je govorio da će na koncu ipak sve izvući iz njega. Učinila je da Jared poželi otrčati na kat i negdje se skriti. Ili možda zgrabiti Alix i odletjeti natrag u New York.

Okrenula se doktoru Huntleyu. »Freddy, pri sljedećem ćeš mi posjetu morati sve ispričati.« » Oh «, rekao je doktor Huntley i trebao mu je jedan dugi trenutak da shvati kako to znači da bi trebao otići. Brzo je spustio svoju šalicu, uzeo još jedan sendvič i ustao da se oprosti.

348

mart@& nymphe Cim su ostali sami, Jared je zijevnuo. »Satima sam budan. Mislim da ću... « »Jarede, dragi«, rekla je Victoria, »moramo razgovarati.« On je ustao. »Naravno, samo je tvoj dolazak bio neočekivan, a ja još moram obaviti gomilu stvari. Da si mi rekla da dolaziš — kao što si, čini se, rekla cijelom otoku — mogao sam izdvojiti nešto vremena. Ali ovako... « Nije mogao smisliti kako nastaviti laž. Krenuo je prema vratima. »Želim znati kakve su tvoje namjere prema mojoj kćeri.« Jared se osvrnuo, a na licu mu se vidjelo iznenađenje. »Želiš znati o Alix? I meni?« »Da, naravno. Zato sam došla. Znam da ti to nisi želio i dok sam ovdje, planiram biti tihi mali miš, ali apsolutno moram znati sve o mojoj dragoj kćeri.« Jared je znakovito pogledao u vjerojatno pola tuceta cvjetnih aranžmana razasutih po sobi. Ovo je trebalo predstavljati »tihog malog miša«. »No, dobro«, rekla je ona odmahnuvši rukom. »Nisam stigla jahtom.« »Ne ovaj put.« Victoria se slatko nasmiješila i potapšala sjedalo do sebe. »Molim te sjedni, Jarede dragi, nisam te vidjela mjesecima, a Kenneth je bio po običaju sebičan i nije mi želio reći ništa o mojoj vlastitoj kćeri. I pogledaj ovo.« Posegnula je pod kauč i izvukla bijelu kutiju koju je prepoznao. »Sačuvala sam ovo samo za nas i... « Iza jastuka je izvukla bocu dvadeset pet godina starog ruma. »Ovo je za začin Addyna vražjeg čaja. Što kažeš? Uštipci iz Downyflakea i rum?« Jared je odmahnuo glavom. »Victoria, kunem se, ti bi mogla šarmirati i đavla.« Sjeo je na kauč do nje. »Po onome što sam slušala o tebi i mojoj kćeri, upravo si ti takav. Nisi planirao pobjeći natrag u New York i napustiti je, zar ne? Alix nije poput mene.

Ona je ozbiljna poput svojeg oca.« »Ne«, rekao je Jared prihvaćajući šalicu čaja koju mu je ponudila. »Ne planiram ostaviti Alix.« Victoria se nasmiješila. »Zna li i ona to?« 349

mart@& nymphe »Uputio sam joj dovoljno naznaka, tako da bi morala znati.« »Hmmm«, rekla je Victoria, odlomivši komadić uštipka i delikatno ga gricnuvši. »Mi žene nismo dobre s naznakama. Više volimo jasne izjave vječne Ijubavi.« Jared je prinio šalicu ustima. »I volimo prstenje«, rekla je Victoria. »Sve osim smaragda i broja pet.« »Victoria«, rekao je Jared, »mislim da sam dovoljno star da bih sam odlučivao o određenim aspektima svoga života.« »Naravno da jesi, dragi, ali ja tebe i Alix toliko volim. Znaš to, zar ne?« »Da, znam«, rekao je Jared. »Brinut ću se o Alix, obećavam.« »Nije li to divno?« rekla je Victoria. »Ne znam kako smo Ken i ja bili u stanju stvoriti dijete koje je utjelovljenje najboljega u nama oboje. Jesi li impresioniran njezinim darom za arhitekturu?« »Prilično.« »Ken je rekao da gradi kapelicu koju je Alix projektirala. Daj, dozvoli da ti nalijem još malo, i uzmi još jedan uštipak. Doista izgledaš umorno i, sad kad sam ovdje, pomoći ću ti u svemu što zatrebaš.« Zahvaljujući rumu i šećeru, Jared se počeo opuštati. »Victoria, ne znam gdje su dnevnici tete Addy.« Victoria je duboko uzdahnula, prinijevši ruku grudima na kojima se jasno nazirao petnaest centimetara dugačak procjep među dojkama. »Zar misliš da sam zbog toga došla? Jarede, moj najdraži dječače, mislila sam da me bolje poznaješ. Gledaš me kao da se bojiš da bih mogla... No, da bih mogla rastaviti ovu kuću u potrazi za njima. Počupati podne daske ili učiniti nešto još strašnije od toga.« U očima su joj se skupljale suze, zbog čega je njihovo smaragdno zelenilo zasjalo još jače. »Zar si mislio da sam mogla provesti godine u ovoj prekrasnoj staroj kući, a da je ne zavolim gotovo kao i ti?« »Pa, mislio sam... « Zašutio je jer je Victoria izgledala povrijeđeno. »Znao sam da ćeš ih željeti vidjeti.« 350

mart@& nymphe »Naravno da to želim«, rekla je treptanjem tjerajući suze. »Sigurna sam da će se već pojaviti. Kenneth je rekao da je upoznao neku malu...« Odmahnula je rukom. »Istraživačicu, ili tako nešto, i da će je zaposliti za pregled potkrovlja.

Nadam se da to može sebi priuštiti. Naravno, Kenneth nikad nije bio previše mudar kad je u pitanju novac, ali tko sam ja da prigovaram? Zar doista dopuštaš toj strankinji da boravi ovdje, u tvojoj kući?« Jared je uzeo svoj četvrti uštipak i njime napunio usta. Nije namjeravao Victoriji otkriti nikakvu informaciju o Jilly. »Onda, jesi li stigla brzim trajektom?« Ona se slatko nasmiješila. »Ne, ovaj put sam dovezla auto. Mislila sam da će ga Alix zatrebati. Ona ne zna dobro voziti onaj tvoj užasni kamionet, zar ne? I, usput, gdje je ona?« »U Dilysinoj kući. Dao sam joj neke planove da na njima radi.« »Čudno je da si otišao tamo raditi kad ti je ured ovdje. Pitam se što te je na to natjeralo?« Pričekala je Jaredov odgovor, ali on je mudro šutio. »Jesu li to planovi za nekoga koga poznajem?« Jared je pretpostavljao da Victoria zna za Jillyne veze s Taggertima i Montgomeryjima i da je vjerojatno svjesna njihova bogatstva, ali ovoga se trena nije u to želio upuštati. Reći joj o potrazi za Parthenijom vodilo bi do Caleba. »Sumnjam. Slušaj«, rekao je, ustajući. »Moram Alix odnijeti neke papire, pa je zato bolje da pođem. Siguran sam da si već primila pozive na večeru.« »Nekoliko njih.« Zaobišla je stolić i ispružila ruke prema njemu.

Morao ju je zagrliti. »Jarede, moj najdraži, najdraži dječače«, nježno je rekla, »ne možeš zamisliti koliko mi je drago zbog tebe i Alix. Uvijek sam mislila da ste vas dvoje stvoreni jedno za drugo. Kenneth se zbog toga sa mnom prepirao, ali ja sam bila ustrajna. Oboje ste uistinu fini ljudi i ja vas oboje jako volim.« Odmaknula se od njega, još uvijek ga držeći za ruke. »Nisam mogla stvoriti boljeg čovjeka za svoju kćer od tebe. Znaš li koliko te cijenim?« Jared se na njezine riječi smekšao. »I ja tebi mnogo dugujem. Da nije bilo tvoje pomoći, ne bih bio ovdje gdje sam danas.« 351

mart@& nymphe »Samo sam ti povremeno davala novčanu potporu i ohrabrenje. To nije mnogo.« »Za mene je to sve«, rekao je Jared. »A sada ti dajem ono najdragocjenije što imam, svoju prekrasnu, briljantnu kćer.« »Ona je doista to oboje«, rekao je Jared toplo se smiješeći na spomen Alix.

Bili su odvojeni samo nekoliko sati, ali već mu je nedostajala. »Drago mi je što tako misliš«, rekla je Victoria nagnuvši se naprijed i prislonivši svoj topao, mekan obraz uz njegov. »Onda, sada mi možeš dati Valentinin dnevnik«, šapnula je.

Jaredu je trebalo kratko vrijeme da reagira, nakon čega se širom otvorenih očiju odmaknuo od nje. »Tek smo ga jučer pronašli! Tko ti je za to rekao?« »Twigova žena Jude mi je poslala poruku. Godinama smo tako dobre prijateljice. Obožavam njezinu piletinu i...« »Victoria! « Planirao joj je dati taj dnevnik, ali nije mogao podnijeti podmuklost u načinu na koji je za njega doznala. »Da, dragi?« Okrenuo se od nje. »Idem kući, k Alix.« Sada mu je na umu bilo jedino da je mora vidjeti. Trebala mu je njezina pribranost, smirenost, to što nije pokušavala manipulirati svakim koga bi upoznala. Jedina mu je želja bila biti s njome.

352

mart@& nymphe Dvadeset sedmo poglavlje Alix se odmaknula od računala, zabacila ruke iza leđa i protegnula se. Bilo je već kasno, a Jared se još nije vratio. Ali tada, kao da ju je prožela električna struja i ona je pogledala prema vratima. Nije se iznenadila kad je Jared širom otvorio vrata.

Ali iznenađujući je bio izraz njegovog lica: divlja, vrela želja.

U ruci je nosio torbu koju je ispustio na kuhinjsku radnu plohu, a zatim je bez riječi raširio ruke prema njoj.

Alix mu je bez oklijevanja potrčala ususret. Malo se pognuo da je uhvati, rukama joj podignuo stražnjicu i privukao je sebi. Ona ga je nogama obgrlila oko struka. Pritisnuo je usne uz njezine, jezici su im se dodirnuli, a ruke, noge i tijela isprepleli.

Na trenutak se odmaknula od njega. Nadglasavajući snažno lupanje svoga srca, rekla je: »Mama želi da se sutra nađemo s njome na ručku.« Jared je kratko kimnuo glavom i opet položio usne na njezine, krećući prema spavaonici. Kad mu se na putu našla stolica, samo ju je gurnuo ustranu. »Oh, Bože«, rekla je Alix, ali tada joj je Jared počeo ljubiti vrat i ona je zaboravila na riječi.

Bacio ju je na krevet, tako da su pokrivači i jastuci poletjeli u zrak. Širom otvorenih očiju, počela je raskopčavati svoju bluzu, ali Jared ju je jednostavno strgnuo s nje, usnama prateći ruke. I ostatak njezine odjeće je u trenu nestao, a on je samo na tren zastao, dovoljno da je odmjeri pogledom. »Tako si lijepa«, šapnuo je.

Alix ga je privukla sebi, smiješeći se pod pritiskom njegova tijela, uživajući u dodiru njegove odjeće s njezinom golom kožom. Ruke su mu krenule njezinim tijekom, zalutale joj među noge i prstima prodrle u nju. Ona je glasno uzdahnula, zabacila glavu i sklopila oči kad su mu usne dotaknule njezine grudi.

Doveo ju je do vrhunca želje, ljubeći je i usput je dodirujući. I upravo kad je pomislila da više ne može izdržati, otkotrljao se s nje i u trenu se razodjenuo.

353

mart@& nymphe Bio je red na Alix. Usne i ruke su joj počele lutati njegovim ti-jelom, skrasivši se napokon na njegovoj jezgri. Dok se spuštala, Jared je zabacio glavu. Nekoliko minuta kasnije, kad više nije mogao izdržati, gurnuo ju je na leđa i svom silinom svoje želje ušao u nju. Alix je ispružila ruke da se uhvati za uzglavlje kreveta i pri svakom njegovom silovitom naletu glasno ječala.

Kad su dosegnuli vrhunac, omotala mu je noge oko struka, ruke oko vrata i dozvolila mu da je visoko podigne. Nije mogla zatomiti krik.

Srušio se na nju, ali nije se odmaknuo, samo ju je držao tako čvrsto da je jedva mogla disati. Ali, sa znojnim, teškim muškarcem na sebi, kome je trebao zrak? »Jesi li dobro?« nježnim i zabrinutim glasom joj je šapnuo na uho. »Više nego dobro.« Otkotrljao se s nje, ali ju je i dalje držao tijesno uza se, pomaknuvši joj nogu tako da se našla među njegovima.

Trebalo joj je nešto vremena da se oporavi od onoga što su upravo učinili. U njegovu je vođenju ljubavi bilo žurbe, potrebe koju nikad prije nije osjetila.

Poželjela mu je postaviti mnoštvo pitanja, ali je ipak ostala šutjeti. Umjesto toga, čekala je da on progovori. »Nisam te povrijedio?« »Daleko od toga«, rekla je Alix. »Danas si mi jako nedostajala.« Nije željela isticati ono što je bilo očito, da je bio odsutan svega nekoliko sati, ali opet, i on je njoj nedostajao. Raditi na planovima bez njega nije bilo ni izbliza zabavno kao zajednički rad. „Što si radio?« Oklijevao je s odgovorom. »Posvađao sam se s djedom.« »Oh«, rekla je Alix, pokušavajući ostati pribrana premda je znala da je njegov djed duh. Progutala je slinu. »Oko čega?« Jared joj nije mogao reći za svoje strahove zbog Victorije. »Nije mi se svidjelo što ti se onako ukazao.« 354

mart@& nymphe »Želio mi je ispričati o Valentini«, rekla je Alix, a zatim se tiho nasmijala.

Branila je jednog duha.

Jared ju je poljubio u čelo. »Mogao je meni reći ono što je imao.« »Valjda je tako«, rekla je Alix. »Ali, zapravo, taj je dan bio vrlo lijep. Sve to me je tek kasnije uznemirilo. Jesam li ti rekla za haljinu koju sam nosila?« »Je li te natjerao da odjeneš nekakvu povijesnu grozotu?« Jared je zvučao kao da je spreman opet se početi ljutiti. »Ne«, rekla je ona. »Bila je to prekrasna bijela pamučna vjenčanica.« On se smirio. »Kojoj je suknja preklopljena na ovaj način?« Rukom je pokazao što misli. »I spakirana u zelenoj kutiji?« Ona se odmaknula da ga pogleda. »Upravo ta. Tko ju je nosio?« »Nitko. To je vjenčanica tete Addy. Pokazala ju je mojoj majci jednoga dana kad sam bio ondje. Pokušale su neku rođakinju nagovoriti da je odjene na svojem vjenčanju, ali ona je željela nešto s dugim rukavima i od sjajnog materijala.« »Pa, ja bih je nosila... « započela je Alix, ali onda je samu sebe ušutkala. Nije bilo dobro o svojoj haljini za vjenčanje govoriti čovjeku za kojega nisi niti zaručena, koji s tobom nije razmijenio niti ono »volim te«. »Hoće li ti biti teško ispričati mi što se točno dogodilo u nedjelju?« upitao je. »Želim čuti svaku pojedinost.« Alix je počela od početka, od kišnog jutra kada se probudila s neodoljivom željom da pođe u potkrovlje. Nastavila je tako sve do trenutka kad je nestalo prozora vjenčanja.

Tijekom svega toga, Jared je pažljivo slušao, kimajući glavom dok je govorila o ljudima koje je vidjela na vjenčanju. »Osjećala sam se kao da ih uistinu vidim, ali sada više nisam sigurna je li bilo tako.« »Tko je još bio ondje? Gdje je bila Valentina?« upitao je Jared.

355

mart@& nymphe Kad mu je Alix ispričala priču o tome kako su se kapetan Caleb i Valentina upoznali, morala se nasmijati. »Zvučalo je to veoma slično nečemu što bi moja majka učinila. Caleb mi je samo ispričao o tome sastanku. Nije mi to pokazao.« »Djeda bi bilo previše sram pustiti nekoga da vidi kako ga je nadmudrila djevojka«, rekao je Jared. »I nikad nikome prije nije ispričao tu priču. O tome bi se zasigurno pričalo kroz naraštaje.« »Rekao je da sam ja prva kojoj to govori.« Naslonila mu je glavu na grudi. »Jesi li vidio mamu?« » Oh, da «, rekao je, pa joj ispričao za kamione i bicikle i muškarce koji su se ondje pojavili. »Šak je i Roger Plymouth poslao cvijeće.« »Ooooooh«, rekla je Alix. »Moram se naći s tim momkom«, rekao je Jared. »Mogu li ja poći s tobom?« Zarežavši, prevrnuo se na nju. »Zbog toga zaslužuješ kaznu.« »U potpunosti se slažem«, rekla je otvarajući svoja usta pod njegovim usnama.

Ovoga puta su ljubav vodili opušteno, kušajući tijela jedno drugome, ljubeći se i milujući, istražujući. Sat kasnije, kad su legli jedno drugome u zagrljaj, znojni i zadovoljeni, Jaredu je počeo kruliti želudac. »Zaboravila sam nešto pripremiti za večeru«, rekla je Alix. »U redu je. Prije dolaska sam poharao Victorijin hladnjak. Imam jela iz najboljih restorana na otoku.« Ustao je iz kreveta i pošao u kupaonicu. »Moja majka doista vjeruje u dobru prehranu.« Dok je u svojoj nagoj veličanstvenosti stajao na vratima, pogledi su im se susreli. Nisu morali izreći ono što su mislili. Sada kad je Victoria ovdje, stvari će se promijeniti. Ako ništa drugo, više neće veliku staru kuću imati samo za sebe.

Jilly je bila tako tiha i provodila većinu vremena s Kenom, pa ih njezin boravak u kući nije smetao. Ali Victoria će biti u sobi odmah s druge strane hodnika i 356

mart@& nymphe uvijek će oko nje biti ljudi. Kao tinejdžerica, Alix je bila ta koja se neprestano žalila na glasnu glazbu ili poodmaklo doba dana.

Jared je uzdahnuo, a zatim se nasmiješio. »Bit će nam dobro. Ona želi Valentinin dnevnik, pa će možda, ako joj ga damo... « Slegnuo je ramenima. »Želiš li se istuširati sa mnom?« »Rado«, rekla je Alix i zbacila sa sebe pokrivače.

Prešutnim dogovorim, više nisu pričali o Victoriji. Željeli su uživati u vremenu koje su imali nasamo. Nakon zajedničkog tuširanja, na podu su rasprostrli pravu gozbu i posvetili se onome što su toliko voljeli: pregledali su arhitektonske planove. Alix je bila zadovoljna s onim što je uspjela napraviti, ali Jared se s mnogo stvari nije slagao, pa joj je to i rekao. »Kinglseyju«, rekla je Alix, »nemaš pojma što govoriš.« Bilo je to ono isto što mu je rekla kad su prvi put zajedno radili, a što se sada činilo tako davnim. Pogledali su jedno drugome u oči i nasmijali se. Tada ga se Alix gotovo bojala, ali sada joj se bilo teško prisjetiti da je on Veliki Jared Montgomery. Činilo se da su se dobro razumjeli jer je on odgurnuo tanjure i nakon toga su vodili ljubav na skicama stare kuće Montgomeryja. Bilo je to posebno lijepo vođenje ljubavi jer su oboje osjećali promjene koje su ih čekale.

Kasnije je Alix, odljepljujući tri lista papira s Jaredovog trbuha, rekla: »Mogli bismo ostati ovdje.« »Dilys se sutra vraća. Željet će nazad svoju kuću.« »A kuća Lexie i Toby?« upitala je Alix. »Nema privatnosti.« »Jedino ćemo morati biti čvrsti s mamom«, rekla je ona. »I zaključavati vrata spavaonice.« »Želiš li da pođemo u moj stan u New Yorku?« Alix su na trenutak zasjale oči, ali onda je odmahnula glavom. »Možda nakon Izzyna vjenčanja.« 357

mart@& nymphe »Dobro«, rekao je on. »Nakon vjenčanja.« Okrenuo je glavu kako ona ne bi primijetila strah koji mu je preletio preko lica. Tada će njegov djed napustiti ovaj svijet i možda će i Victoria otići s njime.

Jared je opet pogledao Alix. »Ako možeš dovoljno dugo držati ruke podalje od mene, volio bih ti pokazati mnogo bolju zamisao za istočno krilo.« »Možda drukčiju, ali ne i bolju. A što se ruku tiče, obećao si da ćeš mi jesti s trbuha. Što se s time dogodilo?« »Nisi vidjela čokoladni mus koji sam donio sa sobom? Namijenjen je za razmazivanje po tvome golom trbuhu. Ali najprije te moram poučiti o obnovi kuće.« »Ja sam tvoja učenica i željna sam znanja. Jesi li donio i tučenog vrhnja?« »Punu zdjelu.« »Donesi te papire i počni već jednom«, zapovjedila je — i Jared ju je poslušao.

Sljedećeg je jutra Victoria sjedila za kuhinjskim stolom i po prvi put se u velikoj staroj kući osjećala usamljenom. Kako je čudno bilo biti ovdje i ne vidjeti i razgovarati s Addy. Tijekom godina su se bile dobro uskladile, znajući kome će poći u posjet, gdje će jesti i druge stvari. Sada se kuća činila ogromnom i praznom.

Sinoć je za večerom Victoriji bilo drago vidjeti se s nekim starim prijateljima s Nantucketa — ali to nije bilo isto. Addy nije bila tu. Victoria se uvijek morala dobro potruditi da nagovori Addy na izlazak van, među ljude, ali kada bi je napokon poslušala, uživala je u tome. A Victoria je voljela uza se imati nekoga tko je znao istinu o svemu o čemu je govorila. Pogledala bi nekog muškarca i rekla: »Baš je zanimljiv!«, a zatim bi se kod kuće ona i Addy pijuckajući piće, smijale tome kako je bio tup i napuhan.

Ali sinoć nije bilo nikoga tko bi je pogledao podignutih obrva, susprežući smijeh — i Victoriji je Addy užasno nedostajala.

Za sudoperom je stajala Jilly Taggert, pretvarajući se da pere posuđe. Victoria je znala da joj je prezime drukčije, po mužu, ali ga je zaboravila. U nekoliko 358

mart@& nymphe svečanih prigoda susrela je Jillynu šogoricu, spisateljicu Cale Anderson, i ona joj se svidjela. To što su pisale u različitim žanrovima i što im je prodaja knjiga bila približno jednaka priječilo je da se među njima razvije ljubomora koju su pisci jedni prema drugima često osjećali.

Victoria je preko svoje šalice s kavom pogledala Jilly i znala da tu neće biti nekog dubokog prijateljstva. Barem ne zasad. Ovoga je trena Jilly bila jedino u stanju zuriti kroz prozor prema gostinskoj kući, pretražujući očima vrt u potrazi za bilo kakvim pokretom. Čekala je da se pojavi Ken. Ona i Jilly jutros su malo čavrljale o nevezanim stvarima, ništa ozbiljno, ali Victoria je mogla vidjeti da je Jilly spremna na životnu promjenu. Dugo je godina bila udovica, a sada je njezino dvoje djece — blizanci, sin i kći — odlazilo od kuće na fakultet — što je Jilly davalo slobodu da pođe gdjegod je život odnese. I bila je spremna.

Victoria je znala da će Ken biti problem. Kroz vlastito dugo i bolno iskustvo naučila je da njezinoga bivšeg muža treba gurati kako bi nešto poduzeo. Bilo je tako strašno da je nakon pet godina braka Victoria morala uskočiti u krevet drugog čovjeka kako bi Kena natjerala da shvati njezin jad. Bio je slijep prema preziru koji su prema Victoriji pokazivali njegovi roditelji, prema stalnom podsjećanju na to da je nekoć bila konobarica u ladanjskom klubu u kojem je Ken po cijeli dan igrao tenis — kao da je ona to mogla zaboraviti! Bez obzira što Victoria učinila, to za njegove roditelje nije bilo dovoljno dobro. Ali još je gori bio način na koji su promatrali malu Alix, kao da je prosuđuju. Činilo se da jedva čekaju vidjeti hoće li biti poput njih ili će poput svoje majke na život gledati bez ozbiljnosti koju to zavređuje.

Victoria je plakala, preklinjala i prijetila, pokušavajući Kena natjerati da posluša njezine prigovore, ali on je s njome razgovarao jedino kao s djetetom i govorio joj da u svemu pretjeruje. U pokušaju da je primiri, rekao je da mu se kod Victorije sviđa upravo to što je potpuna suprotnost onome s čime je odrastao. Ali istina je bila da Ken nije vjerovao u pokazivanje emocija — ali opet, sve dok nije upoznao Victoriju, život mu je bio tako savršen da nije niti osjećao potrebu za ikakvim dubljim osjećajima.

S Victorijina gledišta, odlazak u krevet s Kenovim poslovnim partnerom bilo je nešto što je morala učiniti. Još ju je uvijek čudilo to što se Ken nikad nije 359

mart@& nymphe zapitao zašto je to učinila u njihovoj kući, u njihovu krevetu, i to baš u vrijeme kad je najavio da će se vratiti kući.

Ali Kenov bijes i bol nisu imali onakav učinak kakvom se Victoria nadala.

Nakon svega, on je još uvijek nije slušao. Jedino je želio vikati i mrgoditi se, i ništa više.

Frustrirana preko krajnjih granica izdržljivosti, Victoria je odlučila svome mužu dati vremena da se smiri. Uzela je malu Alix i pobjegla na Nantucket, ali nikad nije mislila zauvijek otići. Jedino je željela da Ken shvati kako je to biti potpuno jadan — a znala je da će se bez njih tako osjećati. I željela ga je dovesti u položaj kada će morati slušati.

Ali jedan poslijepodnevni ples i srušeni ormarić sve su promijenili.

Otad je Victoria osjećala izvjesnu krivnju jer se, kako se činilo, Ken nikad nije oporavio od boli koju mu je donio razvod. Tijekom godina, dok ga je viđala s jednom ženom gorom od druge, pokušavala je držati jezik za zubima. A to nije bilo lako.

Victoria je vidjela da su sve Kenove bivše cure bile iste: otvorene, gotovo prenapadne, ambiciozne. Morala se osjetiti polaskanom jer su te žene bile jadna kopija nje same — što je značilo da za Kena nisu dobre.

Kako je to ona vidjela, bilo ga je strah opet se zaljubiti. Nije želio riskirati da mu netko i po drugi put slomi srce, pa je birao jedino žene koje su ga voljele zbog onoga što im je mogao dati. Ali to je prekid s njima činilo lakšim.

Kao uvijek, Addy je bila prilično vidovita oko onoga što se zbivalo. »Da nisi Kena pogodila ravno u srce«, rekla je jedne večeri Addy, »postao bi prosječni arhitekt koji se bori za ostanak u poslu. I zasigurno mu ne bi padalo na um otkazati teniski meč kako bi nekom klincu pomogao da iziđe iz zatvora. Ali ti si mu pokazala što gnjev može učiniti.« Victoriji je trebalo malo vremena prije nego što se bila u stanju nasmijati tom dvosmislenom komplimentu, ali bio je toliko istinit da je to napokon i učinila. »Šteta što je Ken dopustio da mu se srce pretvori u kamen«, dodala je Addy i Victoria se morala s time složiti. Da, to je uistinu bila velika šteta.

360

mart@& nymphe Ali sada, dok je promatrala Jilly kako stoji uz sudoper, neprestano pogledavajući kroz prozor ne bi li vidjela Kena, opet ju je prožeo onaj stari osjećaj krivnje. Ova je žena bila savršena za Kena, ali hoće li on biti dovoljno pametan da na tome poradi ? Ili će biti tako prokleto prestrašen da će mu trebati godine kako bi se odlučio?

Kad je Jilly odjednom zasjala kao da se nešto rajsko spustilo na ze miju, Victoria je znala da Ken dolazi. Ustala je, pošla do Jilly i poljubila je u obraz. »Sviđaš mi se«, rekla je. »Upamti to.« Kad je Victoria vidjela da Ken prilazi kući, širom je otvorila vrata i pohitala pozdraviti ga. Morala je priznati da izgleda bolje nego što je godinama izgledao.

Više mu u očima nije bilo one podmukle, melan-količne tuge. »Dragi«, glasno je rekla Victoria, zagrlivši ga oko vrata i poljubivši ga u oba obraza.

Odgurujući je od sebe, bacio je pogled prema Jilly koja je stajala na vratima. »Što se događa?« »Ništa«, rekla je Victoria. »Zar mi ne može biti drago što vidim oca svojega djeteta?« Uhvatila ga je pod ruku i odvukla ustranu, ali pazeći da ne iziđu izvan Jillyna vidokruga. »Upoznala sam tvoju najnoviju i moram reći da je božanstvena. Tako je slatka da mislim kako čak i ti možeš s njome izići na kraj.« »Victoria, ti jednom rečenicom možeš čovjeka uškopiti. Moram ići.« »Ne«, rekla je smiješeći se i čvrsto ga držeći za ruku. »Ti i ja moramo popričati o našoj kćeri. Sigurna sam da tvojoj sladunjavoj lutkici neće biti teško pričekati par minuta.« Već gnjevnoga lica, Ken se istrgnuo iz Victorijina stiska i oštro je pogledao. »Jilly uopće nije sladunjava. Ona... « Odmahnuo je rukom. »Što mi imaš reći o Alix?« »Samo sam se pitala što će biti s njome i s Jaredom. Znaš kakav je on i ja se bojim da će je ostaviti i slomiti joj srce.« »Previše čitaš vlastite romane. Jaredu i Alix dobro ide. Trebam... «

361

mart@& nymphe »Misliš, rade zajedno? Čujem da ju je nagovorio da za njega radi cijelo projektiranje. Što on čini dok ona radi? Hvata djevojke u lokalnom baru?« »Victoria, nemam vremena za ovo! Jared je dobar čovjek i ti to znaš. On i Alix...« Ken je duboko udahnuo da bi se smirio. »Čuj, i sam moram poći na posao. Već kasnim.« Okrenuo se da ode. »Hvala ti što si ovu Julie pustio da živi u kući sa mnom. Tako je poslušna i spremna ugoditi da pere sve posuđe i čisti kuhinju. Pitam se glača li rublje? Zna li kuhati? Želim u subotu prirediti večernju zabavu, pa se tvoja Julie može za to pobrinuti umjesto mene. Mnogo ti hvala što si mi je pozajmio.« »Victoria!« zarežao je Ken, stežući zube i Jake. »Ako samo...« »Samo što, dragi?« Slatko mu se nasmiješila.

Ken je bio tako bijesan da nije mogao govoriti. Još je jednom gnjevno pogledao svoju bivšu ženu, a zatim odstupao u kuću zalupivši za sobom vrata.

Victoria je promatrala kako Ken juri do Jilly koja je još stajala do prozora. Ken je zgrabio Jilly i tako je žestoko i strastveno poljubio da je ona, kad se odmaknuo, izgledala sva smušena. Ken ju je čvrsto uhvatio za ramena i Victoria je vidjela da joj nešto govori s takvom žestinom da je Jilly jedino kimala glavom.

Trenutak kasnije, Ken je uz tresak izletio iz kuće. Prolazeći pokraj Victorije nije nimalo usporio, nego joj je samo dobacio: »Nabavi si drugu sluškinju!« Okrenuvši se, Victoria je kroz prozor pogledala Jilly. Još je izgledala kao da je u šoku. Na trenutak je nestala, a zatim otvorila stražnja vrata i praktički dotrčala do Victorije. »Ken je rekao da neću biti tvoja sluškinja i zato želi da se spakiram i preselim u drugu spavaonicu u gostinskoj kući. S njime.« Brzo je treptala očima. »Victoria, ne znam što reći, osim...« Duboko je udahnula. »Ja te volim. Uistinu.

Ako išta mogu za tebe učiniti, molim te, samo mi reci. Ken...« Zašutjela je na zvuk brzih koraka koji su im se približavali.

Victoria je stavila prst na usne te glasnim i arogantnim glasom rekla: »Naravno, moje donje rublje treba ručno oprati. A plahte su mi iz Lion’s Pawa i stoga su super luksuzne. Trebam ih ispeglane jer moram imati šuštave plahte.« 362

mart@& nymphe Ken je zastao do njih i zagledao se u Victoriju prije nego se okrenuo Jilly. »Zašto ne bi provela dan na gradilištu, sa mnom?« »Baš bih voljela«, rekla je Jilly. »Čekaj samo da uzmem torbicu.« Ostavljen nasamo s Victorijom, Ken ju je, prije nego što se zaputio prema svojem kamionetu, prezirno pogledao.

Samo tren kasnije, Jilly je istrčala iz kuće s velikom torbom preko ramena.

Usporila je dovoljno da u prolazu poljubi Victoriju u obraz. »Hvala, dugujem ti«, rekla je, pa pohitala za Kenom.

Smiješeći se, Victoria je pogledom ispratila odlazak kamioneta s prilaza, pa se vratila natrag u kuću.

Na prozoru na katu gledajući dolje u nju, Caleb se također smiješio. »Trebala si to isto učiniti i kad su se prvi put sreli«, rekao je, hihoćući se.

Victoria je ostatak jutra provela odgovarajući na telefonske pozive i emailove i sređujući svoju omiljenu zelenu sobu. Addy je bila ta koja ju je potaknula da s bojama temeljito ugodi svojem hiru. »Zašto ne udovoljiti sebi?« rekla je Addy. »Ja to činim svakoga dana.« Mislila je pritom na činjenicu da je prihvaćala pozive na samo ona događanja na kojima je uistinu željela prisustvovati. Kad Victorije nije bilo tu, uglavnom je ostajala kod kuće.

Victoria se složila s njome i svoju prekrasnu sobu cijelu obojila u zeleno. Kod kuće se nikad ne bi usudila takvo što učiniti jer je Alix, čak i kao dijete, bila jednako kritična kao njezin otac. »Majko«, rekla joj je Alix kad joj je bilo svega šest godina, »moram misliti na cjelovitu sliku.« Victoria nije znala bi li se zgrozila ili oduševila. Izabrala je smijeh. Ali istina je da se u to vrijeme većinom osjećala poput djeteta, dok je Alix bila ta koja se ponašala kao odrasla osoba.

Neposredno prije podneva, Victoria je počela pripremati ručak za tri osobe. A to je značilo da je izvadila paketiće iz hladnjaka i njihov sadržaj aranžirala na pladnjevima. Alix joj je pokazala kako koristiti mikrovalnu pećnicu, ali Victoria 363

mart@& nymphe time još uvijek nije bila ovladala — premda nikome ne bi dopustila da za to dozna. Smatrala je korisnim pustiti ljude da se osjećaju potrebnima.

Dok se kretala uokolo, svako malo je pogledavala kroz prozor, jednako nervozno kao što je Jilly iščekivala Kena. Nije joj bilo lako još otkad je Alix otišla na studije. Dolazak iz radnog studija u praznu kuću ponekad je u njoj izazivao vrtoglavicu od čežnje. Uvijek je tu bilo različitih poziva u posjete, a i Victoria je bila dobra u organiziranju zabava, ali nedostajala joj je njezina kći.

Kad bi Alix došla kući, bilo je to kao da se svijet opet počeo vrtjeti.

Razgovarale su i razgovarale, i Victoria joj je govorila o svojim knjigama, o ljudima koje je upoznala, mjestima u koja je putovala. Bila je itekako svjesna da joj Alix često prešućuje neke sitnice o svojem životu, ali Victoria je znala kako iz Kena izvući sve o njima. Jedino je trebala rečenicu započeti s: »Zabrinuta sam zbog Alix«, i Ken bi sve izbrbljao. Pa ipak, Victoria nikad nije smatrala poštenim to što se njihova kći više povjeravala njemu negoli njoj.

Victoria je pripremila sve za ručak i lijepo postavila veliku staru trpezu. Ona i Addy ovdje su organizirale brojne večere za uzvanike. Victoria je bila ta koja bi prekopala ormare, pa čak i potkrovlje, u potrazi za prekrasnim starim porculanom i stolnjacima. Addy bi izrađivala popise gostiju. »Ne, ne«, rekla bi. »To dvoje se mrze. Njihovi su pradjedovi bili zaljubljeni u istu ženu.« Ili: »Tko za njih uopće zna? Doselili su se na otok tek 1920-ih.« Ponekad bi rekla: »Oni su sezonci, ali su ipak ugledni.« Hranu bi kuhao netko drugi, a one bi samo punile kinesko posuđe uvezeno iz osamnaestog stoljeća, koje je s putovanja donosio kapetan Caleb.

Upravo tako je sada Victoria postavila stol za Alix i Jareda, dvije osobe koje je jako voljela.

Onog ljeta kad je upoznala Addyna nećaka, vidjela je visokog, mrzovoljnog dječaka, tako gnjevnog da je djelovao pomalo zastrašujuće. Tog je ljeta Victoriji glava bila puna dnevnika i držala se podalje od njega. Osim toga, bio je jasno dao do znanja da ne voli vidjeti strance u svojoj obiteljskoj kući.

Ali sljedećeg je ljeta vidjela drugu osobu. Još je uvijek bilo tragova onoga prvog dječaka, ali Jared je većinu godine proveo pod paskom tada gnjevnog 364

mart@& nymphe Kena. Trebala se malo potruditi, ali napokon je uspjela iz dječaka izvući nekoliko osmijeha.

Do vremena kad je završio srednju školu, Jared se potpuno promijenio i kad je Ken predložio Victoriji da pomogne u plaćanju njegovog daljnjeg školovanja, ona je to spremno prihvatila.

Victoria je ponekad osjećala grižnju savjesti jer je od Alix tajila istinu o Nantucketu, ali je isto tako znala da je tako najbolje. Još zarana ju je Ken upozorio da Jared ima dara za arhitekturu, a Alix je žvrljala crteže kuća još otkad je mogla držati olovku.

Tog je prvog ljeta Victoria ušla u veliku dnevnu sobu i zatekla četrnaestogodišnjeg Jareda i četverogodišnju Alix kako sjede na podu i od Lego kocaka grade neku veliku, visoku građevinu. Alix je dječaka promatrala očima prepunim zvijezda, a Jared se prema njoj ponašao kao prema djetetu.

Istoga je trena Victoria vidjela Alixinu budućnost: tako će se žestoko zaljubiti u tog krupnog, pristalog momka da će zanemariti vlastiti život. A Victoria je za svoju kćer željela više. Nije htjela da Alix ponavlja njezine greške, da se prerano vjenča i preuzme takve obveze. A kad se vežeš uz nekog muškarca, moraš se nositi i s njegovom obitelji, za što je Victoria jednostavno bila premlada. Ne, Victoria je željela da joj kći najprije spozna sebe, a kasnije, ako opet susretne Jareda i ako se jedno drugome svide, to je bila posve druga stvar.

Sve je to Victoriju dovelo do sadašnjih briga. Koliko god Jareda koristila da uvuče Kena u svađu, brinulo ju je što Jared osjeća prema Alix. Kad su u pitanju bile žene, uistinu je pomalo bio nitkov. Svakog su se kolovoza smijali na račun njegovih djevojaka. Nikad nije imao vremena za njih — i svoj je poslovni život odlučno odvajao od privatnoga. »Pola njih niti ne zna kako zarađujem za život«, bio je rekao prije samo dva ljeta. »A drugu polovicu nije niti briga.« Victoria je željela znati je li mu njezina kćer tek zabava, ili prema njoj nešto ozbiljno osjeća. I, kad je u pitanju bila Alix, je li ona živjela s glavom u oblacima ili je bila u stanju gledati dalje od Jaredove slave u svijetu arhitekture?

Malo nakon podneva, Victoria je čula kako se stražnja vrata otvaraju i srce joj je ustreptalo. Stigli su! Zakoračila je da im pođe ususret, ali tada joj je zazvonio mobitel. Jedino se odazivala na pozive jedne osobe ako je to značilo odgodu 365

mart@& nymphe susreta s kćeri, a bio je to njezin urednik. Na ekranu mobitela je pisalo da upravo on zove. »Moram se na ovo odazvati«, doviknula im je Victoria i krenula uza stube.

Trebala je tišinu kako bi mogla smisliti kako slagati svojem uredniku. Nipošto mu nije željela reći istinu, da još nije niti započela s radom na svojem romanu, premda su svi rokovi već bili istekli. Ovoga mu je puta barem mogla reći da je »zamalo« završila i to neće biti potpuna laž. Nakon što mjesec dana provede u čitanju Valentinina dnevnika i pisanju precizne radnje, bit će na putu da preda gotovi proizvod. »Zamalo« je bio relativni pojam.

Victoria je dvadeset minuta provela u preuveličavanju istine svome uredniku — nije mu baš lagala, ali nije bila niti posve iskrena. Koristila je riječi poput »složeno« i »najbolje što sam ikad napisala« i »u ovoj knjizi se radi o dubokim emocijama«. Sve su to bile fraze koje su urednici voljeli čuti.

Kad je završila razgovor, prvi joj je poriv bio da otrči sve ispričati Addy. Ona bi se tome histerično smijala.

Victoriji su na oči navrle suze, ali ona ih je obrisala. Nije više ništa mogla reći Addy, ali imala je svoju dragu kćer. Alix je oduvijek voljela priče svoje majke.

Smiješeći se, zaputila se niz stube do blagovaonice, pripremajući se za grandiozni ulazak. Ali oni nisu sjedili za stolom. Alixin je džemper bio prebačen preko naslona stolice i Victoria ga je pokupila na putu prema prednjem dijelu kuće.

Zatekla je Jareda i Alix kako sjede na malom kauču, stisnuti jedno uz drugo, dodirujući se tek vršcima prstiju. Victoria je upravo poželjela najaviti svoju prisutnost, ali je onda odustala. Umjesto toga je ostala stajati i zaprepašteno ih promatrati.

Otkad je Alix boravila na Nantucketu, često su razgovarale telefonom i njezina je kći u zagonetkama govorila o tome što je Jared rekao i učinio. Victoria je znala da Alix ulazi u svoju prvu pravu ljubav i bilo joj je drago zbog toga.

Ali nije bila spremna za ovo. Alix i Jared su gledali jedno drugo kao da jedino oni postoje. Na cijelom svijetu nije bilo drugih ljudi, samo njih dvoje.

366

mart@& nymphe Victoria se iskrala kroz vrata, naslonila se na zid i sklopila oči. Oduvijek je željela da muškarac nju tako gleda. Kroz život su joj prošle stotine muškaraca jer ih je privlačila, ali ona se uvijek držala rezervirano. Promatrali su je kao nagradu koju treba dobiti, nešto što treba osvojiti. A ako bi ih pustila previše blizu sebi, oni bi pobjegli. Victoria uopće nije bila bespomoćna, kako su oni pretpostavljali.

Provirila je iza vrata. Sada su se ljubili. Slatko i nježno, krajnje zadovoljni time što su skupa, ne trebajući nikoga drugoga. Zasigurno ne majku koja im je željela pričati o nekakvom romanu koji je pokušavala napisati.

Victoria je u ruci još držala Alixin džemper i sada je u njega zakopala lice.

Izgubila je kćer! Tako potpuno i u cijelosti, kao da je Alix odletjela na drugi planet i više je nije bilo.

Victoria je znala da se mora pribrati prije nego se pojavi pred njima. Tiho se opet uspela stubama, ali nije otišla u svoju sobu. Pošla je u Alixinu spavaonicu — koja je nekoć pripadala Addv. To što se na stolici nalazila Jaredova košulja kao da je zabilo posljednji čavao u njezino srce.

Odložila je Alixin džemper u dno kreveta. Mogu ja to podnijeti, pomislila je, ali onda je pogledala veliki portret kapetana Caleba i pošla sjesti na tu stranu kreveta. Je li duh toga čovjeka doista lutao kućom, ili je sve to Addy samo izmislila? »Što mi je sada činiti?« šapnula je Victoria promatrajući portret i suze su joj opet navrle na oči. »Mogu li im pomoći? Mogu li im olakšati razdvajanje od mene?« Uzela je papirnati rupčić iz kutije na noćnom ormariću i ispuhala nos. »Ken je tek upoznao tu ženu, Jilly, ali njoj oči već sjaje kad ga ugleda. I bio je spreman na bitku kako bi je zaštitio. Alix i Jared... to dvoje izgledaju kao da su se stopili u jedno biće. Moja kći...« Suze su počele još žešće teći. »Moja prelijepa, dragocjena kći me napušta. Kako ću živjeti bez nje? Ona me drži pri pameti; ona je uvije tu. Ona je... « Victoria je teško progutala slinu. »Ona je njegova.« Pogledala je portret. »Što mi je činiti? Trebam nekakav savjet. Hoću li se vratiti u svoju veliku praznu kuću i početi učiti kako peći kolače, u nadi da ću 367

mart@& nymphe uskoro dobiti unuka? Hoću li...?« Duboko je udahnula. »Hoću li sada ostarjet?.

Je li mi samo to preostalo? Sjediti na trijemu i starjeti sama? Gdje je moja Velika Ljubav?« Sada je već neutješno plakala.

Victoriju je odjednom obuzela pospanost i bilo je to kao da je netko nježno gura da legne. Krevet je bio tako udoban i, istoga časa kad je glavom dotaknula jastuk, čvrsto je usnula.

Kad se probudila, bilo je prošlo već sat vremena. Nasmiješila se. Znala je što mora učiniti. Bilo je to gotovo kao da joj je netko dok je spavala dao upute. Bio je to muški glas i činio joj se poznatim. »Moraš im pomoći«, rekao je glas. »Sada nije vrijeme da misliš na sebe. Ljubav ne može biti sebična; ne može biti jednostrana. Ovo je Alixino i Jaredovo vrijeme i ti ćeš im ga dati.« Smiješeći se, ustala je i krenula prema vratima spavaonice, ali tada se opet okrenula i pogledala portret kapetana Caleba. »Ako mi se želiš ukazati, molim te, učini to. Možda nisam tvoja Valentina, ali dobro bi mi došlo malo onoga što si njoj dao.« Napustila je prostoriju, zatvorivši za sobom vrata. Imala je plan i prvo što će učiniti bit će to da će nazvati Izzy. Sve je ovisilo o tome hoće li je moći nagovoriti.

368

mart@& nymphe

Dvadeset osmo poglavlje »Majko, uistinu ne mogu«, valjda već po treći put ponovila je Alix. Proteklo je tek tri dana od dolaska njezine majke, ali Alix se život već potpuno izokrenuo. »Jared treba moju pomoć u izradi planova za novi posao u Maineu.« »Je li to onaj posao za kojega si mi rekla da ga još nije dobio?« »No, da, tako je, ali sigurna sam da će ga dobiti.« Sjedile su za doručkom u kuhinji kuće Kingsley, a Jared je već bio odjurio do gradilišta kapelice. Toga je jutra zaključio da Ken nikako ne može bez njega. »Kukavico!« kroz zube mu je dobacila Alix. Umjesto da se posrami, on joj je samo namignuo i pohitao van. »Alix, želim samo reći da mislim kako bi trebala nešto vremena uložiti i u Izzyno vjenčanje, ništa više.« »Sve je pod kontrolom.« Dodala je majci debeli fascikl koji je sadržavao sve dogovore za vjenčanje, od cvijeća do torte.

Victoria se preko stola nagnula bliže svojoj kćeri. »Kad bi ovo još bio Drugi svjetski rat i kad bi svi živjeli na točkicama, bilo bi to savršeno vjenčanje.« Alix je pogledala prema zidnom satu. Bilo je skoro jedanaest, a ona cijeloga dana nije još ništa učinila. Ona i Jared su proveli svoju posljednju noć u Dilysinoj kući, a zatim sve dobro očistili, napunili joj hladnjak, spakirali se i otišli.

Problemi su započeli kad su se vratili u kuću Kingsley. Majka joj se ponašala poput kakvog lika iz viktorijanskog romana, glumeći zaprepaštenost time što Alix i Jared planiraju boraviti u istoj sobi. »Majko, i prije sam imala dečke«, rekla je Alix. »Ali ne pred mojim očima«, rekla je Victoria izvještačeno ukrućenih leđa. »Što je tebi? Ponašaš se jako čudno.« Jared je uzeo svoju torbu i pogledao Victoriju. »Neka bude po tvome. Sada kad si Jilly preselila Kenu, ja ću odsjesti u služinskom stanu.« Pogledao je Victoriju naizgled jako se dobro zabavljajući, ali istodobno pokušavajući dokučiti što joj je to na umu. »Ti si protiv toga da odsjednem u sobi tete Addy, urešenoj 369

mart@& nymphe Alixinom prisutnošću? Ili je to previše nepoćudno za tvoje nove delikatne osjećaje?« »Mislila sam da je to moja soba! « rekla je Alix. Opet je pogledala svoju majku. »Ali zašto smo onda ja i ti ondje boravili?« Victoria je pogledom upozorila Jareda da prestane, pa posesivno obgrlila svoju kćer oko ramena. »Dođi, idemo te smjestiti. Jesi li možda ovdje uokolo vidjela neke stare dnevnike, je li?« »Pazi, zidne tapete!« rekao je Jared i pošao niz hodnik do služinskog stana.

To je bilo jučer i Alix se nije svidjelo spavati sama. Nadala se da će Jared iskoristiti tajne stube da joj se prikrade u sobu, ali on to nije učinio. Danas, kad ju je poljubio za dobro jutro, došapnuo joj je: »Tvoja je majka stavila bravu na stara vrata.« Činilo se da ga to jako zabavlja. »Drago mi je da je to tebi smiješno, ali meni nije«, rekla je Alix.

Sada se nalazio na gradilištu kapelice, a Alix je bila sa svojom majkom, na udaru kritike da nije obavila dobar posao oko Izzyna vjenčanja. »Nije istina da izgleda kao da je ratno stanje i ja ti zamjeram što tako govoriš.« »Jedino sam mislila da ti je Izzy najbolja prijateljica. Zar ne zaslužuje više od ovoga? Jesu li ti misli bile toliko zaokupljene Jaredom da si zaboravila na svoju dobru prijateljicu?« »Majko! To nije pošteno. Izzy ima ograničena sredstva i ne želi ništa glamurozno. Ali čak i ovako, bit će prekrasno. Poljsko cvijeće i plave vrpce su baš ljupki. To je sve što bih ja poželjela za svoje vjenčanje.« Victoria se odmaknula od stola, izgledajući kao da je već i sama ta zamisao užasava. »Tvoje vjenčanje? Ti si moje jedino dijete, a moram zadovoljiti i želje svojih obožavatelja. Oni će od mene očekivati pravu predstavu. Za tvoje vjenčanje...« Odmahnula je rukom, kao da je to za nju nešto preveliko da bi o tome uopće govorila. »Ali, sada to nema veze. Još uvijek nemaš ni mladoženju.« Alix je oštro pogledala svoju majku. »Za slučaj da ti je to promaklo, Jared i ja smo... « 370

mart@& nymphe »Da, da«, rekla je Victoria i ustala. »Postala si jedna od Jaredovih dama. A sada odjeni jednu od onih svojih lijepih jakni iz Zero Maina i pođimo pogledati neke torte.« Ustala je i Alix. »Torta je već naručena i, što si mislila pod tim da sam jedna od Jaredovih >dama<?« »Ništa«, rekla je Victoria. »Pobjeglo mi je s jezika. Vidjela sam tortu koju si naručila. Posve je jednostavna i previše mala. Alix, najdraža, zar znaš dizajnirati jedino kuće? Možeš li smisliti nešto prikladnije budućoj arhitektici? Zašto ne bi promislila što bi ti voljela za vlastito vjenčanje, a zatim to smanjila za četvrtinu i primijenila na Izzy?« Pošla je prema vratima. »Bit ću spremna za deset minuta.

Zašto ne upališ auto?« Kad je Alix ostala sama u kuhinji, nekoliko puta je duboko udahnula i spustila pogled na fascikl prepun narudžbi i fotografija. Možda sve to i jest bilo pomalo spartanski i možda se uistinu malo previše zaokupila vlastitim životom da je zanemarila Izzyno vjenčanje.

Otrčala je uza stube, presvukla suknju, zgrabila svoj blok za skiciran j e i izišla van, do malog automobila koji je njezina majka dovezla za nju. Bio je to mali BMW, ne ravno iz dućana, ali gotovo nov, i unutrašnjost mu je bila netaknuta.

Naravno, njezinoj je majci trebalo trideset minuta da se uvjeri kako su joj frizura i šminka savršeni i dotad je Alix načinila neke crteže mogućih torti. Kad joj je majka ušla u auto i otvorila svoje savršeno našminkane usne kao da namjerava izdati još neku zapovijed, Alix je rekla: »Jesi li znala da je Valentina izgledala poput tebe?« »Kako ti to znaš?« »Kad sam plesala s kapetanom Calebom, on mi je sam rekao.« Alix je osjetila duboki ushit jer je uspjela svoju uvijek samouvjerenu majku ostaviti bez riječi.

Ali Victoriji je trebalo tek nekoliko sekundi da se oporavi. »Kada? Kako?

Gdje? Nisi uistinu plesala s njime, zar ne? Bio je to samo san, nije li tako?« Alix se nasmiješila. »Što misliš o tome da donji sloj torte bude četvrtast, sljedeći okrugao, a da onda na to stavimo nosače, tako da bi na to stala okućnica, a na nju troslojni okrugli toranj?« 371

mart@& nymphe »Alixandra«, polako je rekla Victoria, »želim čuti više o tebi i kapetanu Calebu.« »Jared se vraća natrag kod mene?« Victoria je toliko duboko udahnula da se umalo zagrcnula. Jaredovo noćno druženje s Alix nije se uklapalo u plan koji joj je pao na um kad je zaspala na krevetu svoje kćeri. Sjetila se večeri kad joj je Addy rekla za duha. Bila je to posljednja noć Addyna života. Nakon toga je Victoria gotovo izludjela iščekujući da joj Jared prestane pričati idiotske priče o ljudima koji su bili toliko zaslijepljeni da im se oduzeo dar govora i dozvoli joj povratak u kuću Kingsley.

Ali nakon što je čula da je pronađen Valentinin dnevnik, Victoria je odbila dalje čekati. Ukrcala se na prvi trajekt.

Ali nakon dolaska, Victorijini su se prioriteti promijenili. Njezina je kći bila na prvom mjestu.

Victoria je teško progutala slinu. Što je značilo da će ovo boljeti. »Izzyno vjenčanje je važnije od bilo čega za što vjeruješ da si vidjela«, rekla je stisnutih zuba i to je zvučalo prilično ukočeno. »Odrasla si osoba i, naravno, možeš činiti štogod želiš, ali mislim da za tebe nije primjereno živjeti s čovjekom kojega tako kratko vrijeme poznaješ. Alix, draga, doista si strašno zapostavila svoju prijateljicu.« Sada je na Alix bio red da zanijemi. Ako je njezina majka bila voljna ostaviti po strani priču koju je tako dugo priželjkivala, tada joj Izzyno vjenčanje mora biti uistinu važno. »Imaš pravo«, rekla je. »Mnogo sam više mislila na Jareda nego na svoju prijateljicu. Jesu li planovi za vjenčanje doista tako grozni?« »Ne, naravno«, rekla je Victoria. »Samo su malo zapostavljeni, a ja bih za Izzy voljela učiniti više. Nemaš ništa protiv da privremeno svojoj prijateljici daš prednost pred Jaredom?« »Naravno da nemam!« rekla je ona. »Dobro!« kazala je Victoria. »A sada, ponovi mi ono o svojem planu za tortu i reci mi što je, zaboga, ta >okućnica< na torti?« Nekoliko sati kasnije, Alix i njezina majka bile su na ručku u lijepom restoranu Sea Grill. Victoria je zurila u tanjur i gurala hranu po njemu.

372

mart@& nymphe »Što ne valja?« upitala je Alix.

Victoria je uzdahnula. »Zaklela sam se da ću šutjeti u vezi nečega, a osjećam da ti moram reći.« Alix je duboko udahnula. »Netko je bolestan?« Victoria je mahnula vilicom. »Ne, ne, ništa takvo. Radi se o Izzy.« »Beba?« »Ne«, rekla je Victoria. »Ovo nema veze sa zdravljem. Sjećaš se da sam ti rekla kako sam je nazvala?« »Da.« »Provela sam sat vremena na telefonu s Izzy i veoma je uznemirena. Radi se o njezinim svekru i svekrvi i o njezinoj majci.« »Mislila sam da je to riješeno«, rekla je Alix. »Izzy želi da ti tako misliš. Koja to žena ne želi izabrati vlastitu vjenčanu tortu? Ali Izzy je pod takvim stresom da je uopće nije briga. Istina je da se užasava vlastitog vjenčanja.« Alix se teško naslonila na naslon tapeciranog restoranskog sjedala. »Nisam imala pojma, ali opet...« Namrštila se. »Sada kad ti to kažeš, bila sam previše zaokupljena Jaredom i svime ostalim povezanim s Kingsleyjima da bih razmišljala o svojoj prijateljici.« Victoria je položila ruku na kćerinu. »Znam kako je to. Kad sam prije svih tih godina prvi put došla na Nantucket, i ja sam bila time svime posve opčinjena.

Zato nisam htjela da i tebe ta obitelj uzme pod svoje, da te cijelu proguta, zaokupi svojom prošlošću i svim svojim duhovima i izgubljenim ljubavima. Da sam bila u mogućnosti živjeti i uzdržavati svoje dijete na drugi način, ne bih svakoga ljeta dolazila ovamo.« Victoria se u sebi molila da joj bude oprošteno za tu bezočnu laž, ali sve je to služilo višem cilju. »Poći ću k njoj«, rekla je Alix. »Mogu se danas popodne ukrcati na trajekt i...«

373

mart@& nymphe »Ne!« rekla je Victoria. »Nisam trebala ništa govoriti. Upravo zato ti Izzy nije rekla da joj je sve još uvijek grozno. Ona je tako dobra prijateljica da želi da ostaneš ovdje sa svojim najnovijim dečkom i...« »Mislim da je Jared više od toga.« »Sigurna sam da tako misliš, najdraža, ali nije stvar u njemu. Mislim da bismo trebale zajedno poraditi kako bismo Izzy pružile uistinu božanstveno vjenčanje.« »Žao mi je zbog torte«, rekla je Alix. »Trebala sam izdvojiti vrijeme da nešto isplaniram.« Victoria je odmahnula rukom. »Ja mislim na nešto veće. Ne koliko će biti tvoje vjenčanje, ali veće nego što je sad.« »Majko«, odlučno je rekla Alix, »želim da prestaneš s time. Ne želim nikakvo ogromno vjenčanje. Ako se — kada se — budem udavala, želim da na njemu budu ljudi koje poznajem i do kojih mi je stalo. I već znam da se želim vjenčati u kapelici koju sam ja projektirala. To je za mene poseban događaj.« »Alix, draga, mislim da veoma brzaš. Kao prvo, ta je kapelica na Nantucketu.

Osim ako ne planiraš vjenčanje na egzotičnoj lokaciji, nema razloga zašto bi se ovdje vjenčala. Ljudima je tolika gnjavaža, a i skupo je doletjeti ovamo.

Naravno, cijela moja nakladnička kuća će željeti prisustvovati, pa kako će onda doći ovamo?« »Tvoja...?« Alix se obuzdala. »Ostanimo na Izzy, hoćemo li? Što to misliš učiniti za nju?« »Pozvati Kingsleyje. I Kennethova nova cura je Taggertova, a oni su u rodu s Montgomeryjima, pa ćemo pozvati i neke od njih.« »Govoriš li to o stotinama ljudi?« »U svakom slučaju trideset-četrdeset«, rekla je ona. »Pozvat ćemo dovoljno ljudi da preplave čangrizave rođake iz mladenkine i mladoženjine obitelji.« »Ti plaćaš?«

374

mart@& nymphe »Naravno«, rekla je Victoria. »Izzy mi je poput druge kćeri i, osim toga, kad se ti vjenčaš u katedrali u New Yorku, u haljini s pet metara dugim velom, ne želimo da se Izzy izjede od ljubomore.« »Mogu te uvjeriti da nitko pri zdravoj pameti neće biti ljubomoran na takav cirkus! Majko, kao što sam već prije rekla, neću nositi vjenčanicu s nikakvim velom, bilo koje dužine. Zapravo...« Zašutjela je jer bi spominjanje lijepe vjenčanice tete Addy moglo priču opet skrenuti na Caleba, a ovoga je trena Alix osjećala duboku krivnju zbog zapostavljanja svoje prijateljice. Nije željela po drugi put stavljati svoju majku na kušnju i tako još više osnažiti vlastiti osjećaj krivnje.

Victoria je pogledala na sat. »Moramo ići. Freddy me popodne odvodi do ’Sconseta.« »Mislite li to vas dvoje ozbiljno?« »Zaboga, ne! On je drag čovjek, ali otkako mu je žena umrla, čini se da ga više ni za što drugo nije briga.« Nagnula joj se bliže. »Po gradu se priča da će mu uskoro prestati funkcija u OPV-u jer mu nedostaje upravljačkih sposobnosti.

Još uvijek u smokingu izgleda božanstveno, ali više ne zna s ljudima.« Stavila je svoju kreditnu karticu u korice s računom i konobarica ih je odnijela sa stola. »O čemu to tako duboko razmišljaš?« »O Lexie«, rekla je Alix. »Ona će znati koga pozvati na Izzyno vjenčanje. A Toby će znati kako uljepšati dekoracije.« »Te drage djevojke! Kako su? Pozovimo ih večeras na večeru.« »Još uvijek zaboravljam da ti ovdje svakoga poznaješ. Dobro su.« »Je li se Lexie već zaručila za Nelsona? Je li Toby izgubila nevinost?« Alix je podigla obrve. »Ne što se zaruka tiče, a za Toby ne bih znala.« Victoria je potpisala ček, ostavila bogatu napojnicu i nasmiješila se konobarici. »Nemoj nikome reći za Toby. To nije nešto što bi ona nekome povjerila. Tako je izbirljiva djevojka. Ne želi pogriješiti.« Victoria je značajno pogledala svoju kćer.

375

mart@& nymphe »Za razliku od mene, koja upoznaje veličanstvenog, čuvenog arhitekta i odmah navaljuje na njega?« Victoria je slegnula ramenima. »Jared to čini ženama, ali on u tome ima veliko iskustvo. Sigurna sam da će ti kasnije koristiti sve što si od njega naučila.

Jesi li spremna za polazak? Vjenčanje je za dva tjedna i ne možemo gubiti vrijeme. Roger je sada u Kaliforniji, pa bi Lexie mogla biti slobodna već danas započeti s radom.« »Misliš na Rogera Plymoutha?« »Naravno«, rekla je Victoria ustajući. »Kako ga ti znaš?« »Draga, dok si ti bila na fakultetu, ja nisam samo sjedila u kući i uređivala nokte. Roger je posvuda. Jesi li vidjela onaj ružičasti i krem buket u obiteljskoj sobi? To je od njega.« »Je li to onaj koji je prekrio cijeli stol od dva metra?« »Tako je. Roger nikad ništa ne čini neprimjetno. Je li još uvijek zaljubljen u Lexie?« Alix je odmahnula glavom. »Zar ti znaš za svaku tajnu na ovom otoku?« »Ne znam gdje su Addyni dnevnici, kako si to plesala s čovjekom koji je već dvjesto godina mrtav, ili čak gdje si skrila Valentinin dnevnik.« Alix se nasmiješila svojoj majci. »Dobro je znati da ima stvari koje ljudi od tebe mogu zatajiti.« »Ali ja ću na koncu sve to doznati«, rekla je Victoria.

Alix na to nije ništa odgovorila, znajući da je njezina majka u pravu.

376

mart@& nymphe

Dvadeset deveto poglavlje Jared nikad u životu nije bio tako frustriran. Bio je frustriran duševno, fizički, fiziološki — osjećao je to na svaki mogući zamisliv način.

Oduvijek je volio Victoriju. No, možda ne baš onoga prvog ljeta, ali tada je mrzio gotovo svakoga. Otad je uživao u njezinim posjetima. Ali sada joj je želio zavrnuti vratom.

U gotovo dva tjedna od Victorijina dolaska, Jared je jedva viđao Alix. Iz zajedničkog života jednostavno su otišli u krajnju suprotnost i više uopće nisu bili zajedno. U prošlosti mu to ne bi smetalo; jednostavno bi otišao u ribolov. Ali otkrio je da je rad, čuvanje djece, druženje s ljudima, sve što je činio, bilo lakše i ugodnije kad je Alix bila u blizini.

Jučer ga je nazvao njegov poslovni partner Ted i rekao da mu je dosta Jaredova izbivanja i da ga treba u New Yorku. »Svi u uredu me toliko vole da stoje oko automata za vodu i čavrljaju. Razmjenjuju mišljenja. Međusobno dogovaraju zajedničko odvođenje djece na igralište. Otkad si otišao, u uredu su započele dvije romanse i jedva čekam vidjeti tko će na čiju stranu stati kad se te veze prekinu.« »Reci im da se vrate poslu«, rekao je Jared, ali u njegovu glasu nije bilo stvarnog zanimanja ili uvjerljivosti. »Govorim im to, ali samo me tapšaju po ramenu i pokazuju mi fotografije svoje djece. A tek Stanley! U tvojoj odsutnosti nema dovoljno posla. Prošloga je tjedna razaslao dopis u kojem piše da odsad svi dokumenti moraju biti kodirani drugom bojom.« »To ne može štetiti«, rekao je Jared. »Misliš? Stanley ima dvadeset jednu kategoriju i dvadeset jednu boju.

Dovraga, kakva je to trešnjeva boja? Jarede! Moraš se vratiti i dovesti u red ovo mjesto. Ja sam faca koja je zadužena za novac, sjećaš se? A ti si tiranin.« Jared je frknuo. »Ako sam tiranin, kako me je onda pregazila sitna žena u visokim potpeticama?« 377

mart@& nymphe »Misliš na Alix?« »Dovraga, ne! Alix više niti ne viđam. Njezina je majka ta koja me izluđuje.« Tim je zakolutao očima. »Znam sve o majkama. Prije nego sam se oženio, moja je punica bila pravo čudovište. A sada je... Zapravo, još uvijek je zmija.

Kupio sam knjigu o plemenu u kojem ženinoj majci nije dopušteno razgovarati s njezinim mužem. Želiš li da ti pošaljem jedan primjerak?« »Ne, hvala«, rekao je Jared. »Vratit ću se nakon Izzyna vjenčanja. Do tada ima još manje od jednog tjedna.« »Planiraš li sa sobom dovesti i svoju novu djevojku?« »Alix nije samo moja >nova djevojka<«, napola je uzviknuo Jared. »Ona je više od toga.« »Nemoj mi zato odrubiti glavu! Čuvaj to za one klince oko automata za vodu.

Možda ću im početi dijeliti balone kad nešto obave kako valja. Misliš li da će ih to nadahnuti?« »Shvatio sam te. Vjenčanje je u subotu. U ponedjeljak ću biti u uredu.« »Kuneš se?« »Idi broji svoje novčiće«, zarežao je Jared i prekinuo vezu.

Nakon tog poziva, Jared se osjećao još gore — premda to nije smatrao mogućim. Isprva ga je zabavljalo to što Victoria čini. Ken je na gradilište kapelice stigao zajedno s Jilly i bio je lud od bijesa zbog onoga što je Victoria pokušala učiniti. »Željela je Jilly iskoristiti kao svoju sluškinju! Možeš li to zamisliti?« pjenio se Ken od gnjeva. »I tvoje je rješenje bilo preseliti Jilly sebi?« upitao je Jared. »Morao sam je zaštititi, zar ne?« Jared se okrenuo od njega da prikrije osmijeh, ali sljedećeg je dana on bio taj koji se mrštio. Victoria ga je istjerala iz Alixine sobe. Tada ga to nije zabrinjavalo jer je pomislio da će kasnije upotrijebiti tajne stube, ali podcijenio je Victoriju.

378

mart@& nymphe Iznutra je zaključala vrata u prizemlju. Bilo je uznemirujuće to što je tako dobro poznavala kuću i poželio je da svojoj teti Addy može dati do znanja što misli o njezinu razotkrivanju tog stubišta jednome strancu. To što ga je Jared pokazao Alix i što je Kenu bilo dopušteno popraviti ga, nije mu bilo važno.

Ali gore od pravih brava bilo je ono što je Victoria učinila Alixinu umu.

Victoria je Alix natjerala da postane opsjednuta Izzynim vjenčanjem. Sve što je ranije bila učinila valjalo je učiniti iznova i podastrijeti na odobrenje Victoriji. »Možda još samo nekoliko ruža«, rekla bi Victoria pogledavajući preko šalice čaja, a Alix bi se vratila i sve iznova učinila. Koliko je Jared znao, Alix je svaku zadaću morala obaviti otprilike četiri puta.

Toga je jutra pokušao s Alix razgovarati o tome, ali to nije dobro ispalo. »To je samo do završetka vjenčanja«, rekla je Alix, »a tada će se stvari vratiti u normalu.« „Što ta >normala< znači?« »Ne znam.« Pogledala je na svoj sat. »Za deset minuta imam dogovor s ljudima za šator. Moram ići.« On ju je uhvatio za ruku. »Alix, nakon vjenčanja tvoja će se majka nadviti nad Valentinin dnevnik i vjerojatno krenuti u potragu za onima tete Addy.« Ako Victoria još bude živa, pomislio je, ali nije to glasno izgovorio. Ta ga je tajna svakoga dana sve više izjedala. »Ne znam zašto bi to bio problem«, rekla je Alix, krećući niz stube. »Samo govorim da si se pokorila svojoj majci i slušaš je kao da su ti još uvijek četiri godine.« Zastala je na stubama i zagledala se u njega. »Što to točno govoriš? Da ne bih trebala odvojiti nešto vremena kako bih svojoj prijateljici pomogla da ima veselo vjenčanje?« »Ne, naravno. Jedino to da sam usamljen na kraju hodnika i da ti nisi uz mene.« Nesigurno joj se nasmiješio.

379

mart@& nymphe »Radi se o seksu, zar ne? Želiš me u svojem krevetu, a moja se prijateljica može sama pobrinuti za svoje vjenčanje. Je li to ono što mi želiš reći?« Spustila se još jednu stubu, ali Jared je ispružio ruku i pre-priječio joj put. Zaustavila se, ali ga nije pogledala. »Nisam mislio onako kako je zvučalo. Jedino, nedostaješ mi.« Nagnuo se i primaknuo joj usne uhu. »Nedostaje mi razgovor s tobom, naš zajednički rad.

Nedostaje mi vidjeti te uz sebe.« Okrenula mu se licem. »I ti meni nedostaješ, ali sam i realna. Ti ćeš se uskoro vratiti u New York, a ja ću ostatak godine provesti u tvojoj kući sa svojom mamom. Zamolila me za pomoć oko definiranja radnje romana. Ima problema s očima, pa ću joj ja naglas čitati Valentinin dnevnik.« Jared je na trenutak ostao bez riječi. »I ti vjeruješ u tu priču?« »Vjerujem li da moja majka ima problema s očima? Uistinu, Jarede, zašto bi mi lagala o nečemu takvome?« »Da nas drži razdvojene«, rekao je on. »To nema smisla! Ja sam u ovoj kući zbog oporuke tvoje tete, moja je majka ovdje jer mora zaraditi za život, a ti nećeš biti ovdje jer moraš voditi posao.

Kako moja majka može biti ta koja nas želi razdvojiti?« »Mislim sada. Danas, sutra.« »Oh«, rekla je Alix. »Shvaćam. Ljut si jer ovoga časa ne skačem u tvoj krevet.

Bit će ti dobro kad se vratiš u New York, odjeneš smoking i počneš izlaziti sa svojim supermodelima, ali sada, danas, želiš me jer... no, zato jer sam ovdje.« »To je smiješno! Imam još cijeli tjedan prije odlaska u New York, a i onda se uvijek vraćam kući. Često.« Ta je izjava toliko razbjesnila Alix da se bojala odgovoriti. Odmjerila ga je od glave do pete. »Moram ići!« Pohitala je niz stube.

Jaredu je trebala sva snaga da se obuzda kako ne bi šakom tresnuo u zid. Eto, zbog ovoga nikad nije svoje djevojke dovodio na Nantucket, pomislio je. Počni kod kuće prema njima biti fin i...

380

mart@& nymphe I što? pomislio je. Otrče i pomažu svojim prijateljicama umjesto da svaku minutu provode s njime? »Dakle, tko je tu četverogodišnjak?« promrmljao je i odvukao se natrag uza stube.

A na njihovu je vrhu stajao njegov djed, tako materijalan, tako stvaran da je Jared znao da bi ga osjetio kad bi ga dotaknuo. Na licu mu je bio podrugljivi smiješak koji je vrištao: »Jesam li ti rekao!?« Jared tjednima nije vidio svoga djeda — i on mu je nedostajao gotovo koliko i Alix. »Želim razgovarati s tobom.« »Sve je već rečeno«, odgovorio je Caleb, a zatim odšetao od njega. Nije nestao u ništavilu, nego odšetao. Jared je bio siguran da čuje škripu starih podnih dasaka, što je bilo nemoguće jer Calebovo sablasno tijelo nije imalo težine.

Do vremena kad je Jared stigao do vrha stuba, široki je hodnik bio prazan, a Victoria je upravo napuštala svoju spavaonicu. »Jarede, prestrašio si me. Jesam Ii to čula svađu između tebe i Alix?« »Naravno da nisi. Zašto bismo se trebali svađati? Što si danas planirala za nju? Organiziranje utrke dupina?« Victoria se slatko nasmiješila. »Ali, dragi, baš sam pomislila da bismo mogli povesti goste na lokalnu utrku sanjkama.« Provukla se pored njega. »Utrkom sanjki« na Nantucketu se zvalo davna događanja kad bi mornari iz svojih čamaca harpunom pogodili kita, pa bi ih to ogromno stvorenje zastrašujućom, po život opasnom brzinom vuklo preko pučine. Škrgućući zubima, Jared je gledao za njom dok nije sišla niz stube. Kad se okrenuo, opet je ugledao svoga djeda, ali ovaj put mu se široko smiješio. »Nemoj otići!« zapovjedio mu je Jared, ali Caleb se samo nasmijao i opet odšetao.

Jared se naslonio na zid. Ovo nije bio njegov dan! »Jesi li dobro?« upitala je Victoria svoju kćer. Bila je večer i sjedile su u dnevnoj sobi. Victoria je sjedila na kauču sa snopom ispisanih papira u krilu i s koktelom od ruma u ruci.

381

mart@& nymphe Alix je sjedila na jastuku na podu, nogu podvučenih pod čajni stolić, i vezivala male zelene vrpce u pletenice. Jučer je njezina majka izjavila da apsolutno, svakako moraju Izzy dan uoči vjenčanja uručiti darove za njezino prvo dijete.

Otad se Alix utapala u dječjim stvarima. »Dobro sam«, rekla je Alix. »Ne izgledaš mi sretno. Ako ne želiš to činiti, mogu za pomoć zamoliti Lexie ili Toby. Sigurna sam da će to rado učiniti.« »Ne, nije to u pitanju. Samo...« »Radi se o Jaredu, zar ne?« rekla je Victoria. »Zapravo, da. Jutros smo se posvađali i ja sam bila prilično gruba. Govorio je da mu nedostajem.« »Sigurna sam da je tako. Kada se vraća u New York?« »Sljedećeg tjedna. Pretpostavljam, nakon vjenčanja.« Namrštila se. »Ali rekao je da će često dolaziti na Nantucket. Valjda ću ga tada viđati.« »Alix...« Ona je podigla ruku. »U redu je. Znala sam da će se to dogoditi. Nadala sam se da neće, ali... Ne znam što sam očekivala.« Prešla je rukom preko pune kutije pletenica. »Misliš li da će ovo biti dovoljno?« »I više nego dovoljno.« Victoria je proučavala svoju kćer. »Zašto ne pođeš vidjeti Lexie i Toby? Možda će te one oraspoložiti. I mislim da je Jared vani, s glavom pod poklopcem motora svoga kamioneta. Možda mu možeš dodavati alatke.« »Ne, hvala«, rekla je Alix ustajući. »Vidjeti ga sada samo će sve još više otežati. Mislim da ću poći gore i malo čitati. Odjednom se osjećam veoma umorno.« Poljubila je majku u obraz i napustila sobu.

Victoria je odložila stranice svoga rukopisa na čajni stolić i ostala sjediti mršteći se. Dosad se plan koji joj se ukazao u snu nije odvijao kako je ona predviđala. »Jarede«, rekla je naglas, »ti si idiot.« A vani je Jared podigao pogled sa svoga kamioneta i ugledao svjetlo na Alixinu prozoru. Od jutros se dovoljno smirio da shvati kako je ona u pravu.

382

mart@& nymphe Obećao je Timu da će se u ponedjeljak vratiti u ured i planirao to obećanje i održati. A tada će početi raditi na tome da Alix zauvijek zadrži uz sebe.

Nasmiješio se na tu ideju. To će potrajati neko vrijeme i morat će neke stvari zajedno smisliti. Kao prvo, tu je bio New York. Njegov ured i poslovni život bili su veliki dio njega i Alix je to morala shvatiti.

Opet je pogledao prema prozoru i vidio njezinu sjenu kako se kreće po sobi.

Koga to on zavarava? Alix bi njegov ured vjerojatno mogla voditi bolje od njega.

I bila je bolja s ljudima od njega, pa to ne bi bio problem.

Zapravo, nije mogao smisliti niti jedan djelić svoga života koji Alix nije mogla unaprijediti.

Ali pitao se što ona o tome misli. Zasigurno se nije činila zabrinu-tom jer on odlazi u New York dok ona ostaje ovdje, na otoku.

Jared je dohvatio ključ. Tim će poludjeti jer će u predstojećoj godini njegov poslovni partner često izbivati s posla.

383

mart@& nymphe Trideseto poglavlje Dva dana kasnije, Victoria je ugledala Jareda kako stazom prilazi kuhinjskim vratima. Izgledao je kao da je upravo izišao ispod tuša, a u ruci je nosio veliki buket cvijeća. Očito se dolazio ispričati.

Ken joj je rekao da je Jared jučer cijeli dan bio na moru sa svojim brodom. »Kapelica je skoro gotova, ali njegova bi nam pomoć bila dobrodošla. I, što si to učinila Alix, kad je tako smrknuta?« Victoria je stavila ruku iza leđa i prekrižila prste. »Ovoga puta nisam bila ja.

Jared i Alix su se žestoko posvađali.« »Ne mogu to zamisliti«, rekao je Ken. »Oni se ponašaju kao da oduvijek poznaju jedno drugo. « »Ti bi volio misliti da su tvoji klonovi«, s gnušanjem je rekla Victoria, ali Ken se samo nasmiješio. »Onda, oko čega su se to posvađali?« Victoria je slegnula ramenima. »Rekao joj je da se vraća u New York, a Alix ostaje ovdje. Čini se da je među njima svršeno. Zapravo, ona je toliko klonula da jedva nešto progovori. Misliš li da bih je trebala odvesti doktoru, da joj prepiše nekakve tablete?« Vrela krv gnjeva uspela se Kenu uz vrat prema licu. »Ubit ću tog momka!« tiho je rekao, a zatim se okrenuo i izjurio iz kuće.

Promatrajući ga, Victoria je jedino mogla odmahivati glavom. »Dakle, sada me slušaš ? Ja lažem, ti slušaš. Iskrena sam prema tebi, a ti otrčiš igrati tenis s Tobynim ocem. Muškarci!« A sada je ruku punih cvijeća kući prilazio naizgled posve shrvani Jared.

Victoriji bi se možda trebao svidjeti taj prizor, ali nije bilo tako. Što će se sljedeće dogoditi? On i Alix će se pomiriti? To ništa neće promijeniti. Nakon vjenčanja Jared će otići u New York, a Alix će i dalje ostati ovdje. Ostat će čitati majci Valentinine dnevnike?

384

mart@& nymphe Oslobodi me, Bože! pomislila je Victoria. Nikad nije bila u stanju usredotočiti se kad bi joj netko naglas čitao i, osim toga, Alix će biti sva jadna. Neprestano će pogledavati u telefon, očekujući da Njegovo Kraljevsko Visočanstvo nazove.

Ne, bit će bolje da Victoria cijelu tu stvar požuri. Jared je već skoro došao do vrata, pa ih je ona malo odškrinula da se ne čuje njihovo otvaranje, a zatim pošla u dnevnu sobu.

Alix je stajala uz prozor, zagledana u nekakve planove kuće, ali kad je čula majčine korake, skrila ih je ispod tri časopisa o vjenčanjima. »Sigurno ti je laknulo jer si prekinula s čovjekom kakav je Jared«, prilično glasno je rekla Victoria. »Samo smo se posvađali. Ništa nije >prekinuto<. Majko, ponekad mislim da ti se on zapravo ne sviđa.« »Ali, draga«, rekla je Victoria, vidjevši da je Jared zastao s cvijećem u ruci, upravo na vrijeme da im ostane izvan vidokruga, »ja obožavam Jareda.

Oduvijek sam ga obožavala, ali misliš li da je on pravi čovjek za djevojku poput tebe?« »Što to znači?« »On je svjetski čovjek, draga. Naviknut je na jahte i na cjelonoćne zabave i one plastične djevojke koje ga podsjećaju na to koliko je slavan.« Alix je osjetila kako joj krv počinje brže kolati tijelom i kako joj, baš kao u njezina oca, navire u lice. »Jaredu je važan i rad, kao i meni. I taj čovjek koji se vozika na jahtama također skrbi o mnoštvu ljudi na ovom otoku. Ako nekome ustreba pomoć, Jared je tu da mu je pruži.« »Ali kako se ti u to uklapaš?« rekla je Victoria skeptički podignutih obrva. Ton njezina glasa trebao je značiti da Alix ne zna kakav je zapravo njegov život. »On me treba«, rekla je Alix, napola vičući od bijesa. »Ispod tog javnog čovjeka, iza toga davnog, ja vidim pravu osobu. Znaš što? Mislim da je Jared prije mene vodio veoma samotnjački život, s osobama koje su od njega očekivale sve što im je mogao dati ili za njih učiniti, a nisu bile uz njega zbog onoga što on jest. « 385

mart@& nymphe »Ali nije li to ono što i ti od njega želiš? Da ti pomogne u karijeri? Da zahvaljujući njemu postigneš veliki uspjeh?« »Ne!« viknula je Alix, a tada ju je bijes odjednom napustio. »Mislila sam da je tako. Kad sam ga tek upoznala, jedino sam željela raditi u njegovoj firmi, ali ne sada. Sada želim s njime podijeliti život. Ako poželi graditi kolibe u Africi, ići ću s njime.« »I odreći se svijeta koji žudi za tvojim projektima? Zar ga baš toliko voliš?« »Da«, tiho je rekla Alix. »Da, volim. Volim ga više od svih građevina ovoga svijeta. Više nego što sam mislila da je moguće voljeti.« S Victorijina lijepog lica nestalo je onog bahatog izraza i opet je postala brižna majka. »To sam željela čuti.« Raširila je ruke i Alix je potrčala u njezin srdačni zagrljaj. Victoria je preko glave svoje kćeri pogledala Jareda, koji je tiho stajao na vratima.

S osmijehom u kojem je bilo toliko topline da se činilo kako je njime obasjao cijelu sobu, Jared se okrenuo i izišao van.

Jared je krenuo prema svome kamionetu, ali od onoga što je čuo osjećao se previše omamljenim da bi mogao voziti. Kad je shvatio da u ruci još uvijek drži cvijeće, ubacio ga je kroz otvoreni prozor na sjedište i nastavio hodati. Prolazio je ulicama svoga voljenog grada, nesvjestan turista koji su upirali prstima i zurili u savršenost starih kuća.

Niz ulicu Centre spustio se do hotela JC House i pored knjižare skrenuo desno. Otud je začas stigao do Jetties Beacha, mjesta otkud je mogao vidjeti more i čuti šum oceana.

Upravo je stigao do ruba vode kad mu je zazvonio mobitel. Možda je to Alix, pomislio je, ali bio je to nepoznati broj. Obično se na takve pozive nije odazivao, ali ovoga je puta to učinio. Ženski je glas nervozno rekao: »Gospodin Montgomery? Mislim, Kingsley, mislim Jared?« »Da?« »Ja sam, Izzy.« »Alix je dobro«, rekao je Jared, »i žao mi je što sam je toliko rastužio.« 386

mart@& nymphe » Oh «, rekla je Izzy. »Ne znam ništa o tome, ali sigurna sam da vi znate.

Nisam zbog toga zvala. Imate li ovoga časa malo vremena za razgovor?« »Naravno«, rekao je on. »U čemu je problem?« »Ne želim uznemiriti Alix, ali učinit ću joj užasnu, groznu stvar. Neću se pojaviti na vlastitom vjenčanju.« »Napustit ćete Glenna pred samim oltarom?« upitao je Jared. »Ne, ne! Naravno da neću! On će biti sa mnom. Ljudi koje napuštam su naši roditelji i rođaci koji ništa drugo ne čine nego se neprestano glože i prepiru.« »Ne razumijem što želite učiniti.« »Čekajte, ovdje je Glenn i on vam to može bolje objasniti.« Kad je njezin zaručnik preuzeo telefon, glas mu je bio odlučan. Bio je čovjek koji štiti ženu koju voli. »Ovdje su se događale ružne stvari s našim obiteljima koje se neprestano svađaju. Neko sam vrijeme mislio da je sve to riješeno, ali nije. Sve je samo vrilo pod površinom i opet eruptiralo. Nisam znao koliko je to zapravo grozno jer obično Izzy sve sređuje, a mogla bi to i sada učiniti da nije trudna.« Zastao je, a zatim opet progovorio. »Izzy nije bila u mogućnosti riješiti se tih odvratnih djeveruša koje su joj nametnute. Pokušala je, ali... Kako bilo, osjećam se poput kretena jer nisam obraćao više pozornosti, ali mislio sam da žene tako čine, pa... « Opet je zastao da udahne zraka. »Ali to nije važno. Jučer je liječnik rekao da stres pod kojim se nalazi izaziva zdravstvene probleme. Ako Izzy ne pobjegne od tog pritiska, mogli bismo izgubiti dijete.« Jared je istoga trena rekao: »Kako mogu pomoći? Samo recite i sve ću učiniti.« Glenn je rekao da im je želja da se sve nastavi kako je planirano, da će njihovi rođaci doći na Nantucket, ali da će negdje tijekom obreda netko gostima saopćiti da vjenčanja neće biti. »Vi — ili netko drugi — može reći da smo Izzy i ja pobjegli na drugi kraj svijeta. Oni sve plaćaju, pa ih pustite da uživaju u hrani i glazbi. Jedino, neće ondje imati moju mladenku kako bi je mučili.« »Razumijem«, rekao je Jared.

387

mart@& nymphe »Ima još jedna stvar. Izzy se boji nazvati Alix jer zna koliko je naporno radila na ovom vjenčanju, posebno otkad se pojavila Victoria.

Izzy se jednako tako boji da ćete pomisliti kako je ona loša osoba jer je sve iznevjerila.« »Mogu li razgovarati s njom, molim vas?« »Da?« napetim se glasom opet javila Izzy. »Izzy«, rekao joj je polako. »Mislim da je ovo najmudrija stvar koju sam u životu čuo. I svaka žena koja pred vjenčanjem da prednost svome djetetu nalazi se na vrhu mojeg popisa najboljih osoba.« Izzy je istoga trena briznula u plač i Glenn je opet uzeo slušalicu od nje. »Je li joj dobro?« »U redu je. Sve je tjera na plač, ali opet, posljednjih su dana njezina i moja mama i mene skoro dotjerale do plača. Izzy je sve ovo skrivala od Alix kako bi ona... « Zašutio je. »Kako bi ona što?« »Kako bi Alix ostala na otoku s vama. Izzy zna da bi, kad bi joj rekla pravu istinu, Alix istoga trena bila ovdje — kao što bi i Izzy učinila za nju. A Izzy ne želi da Alix iznevjeri... no, da iznevjeri vas.« Jared je morao osjetiti malo grizodušja. »Čujte, Glenne, ništa ne brinite.

Svima ću o svemu lagati. Reći ću im da je Izzy skrivena u mojoj kući i spremna doći pred oltar. Sve do posljednje minute neće znati da vjenčanja neće biti. I pobrinut ću se da bude dovoljno pića kako se gosti ne bi zabrinjavali. A što se tiče majki, njih ću prepustiti Victoriji.« »Hvala vam«, rekao je Glenn i Jared je u njegovu glasu osjetio olakšanje i zahvalnost. »Ne znam mnogo čuvenih ljudi, a Izzy govori da ste vi na vrhu arhitektonskog svijeta, ali kad bi svi bili poput vas... No, mnogo vam hvala.

Možda se Izzy sada može opustiti. Odletjet ćemo na Bermude i tamo se vjenčati.« »Pošaljite nam razglednicu«, rekao je Jared.

388

mart@& nymphe »Vama? Želite reći vama i Alix?« »Da. Alix to još ne zna, ali zatražit ću od nje dozvolu da dovršim djelo njezinog pretvaranja u pripadnicu obitelji Kingsley.« Jared je u pozadini čuo veseli vrisak, koji je značio da Izzy prisluškuje. »Dobro«, rekao je Glenn, »sada ste sredili stvar. Morat ću drogirati Izzy kako ne bi nazvala Alix i sve joj ispričala.« »Hoćete li danas biti uz telefon? Mogu li vas nazvati kasnije, da razradimo neke pojedinosti?« upitao je Jared. »Ovdje smo«, rekao je Glenn, »i još jednom hvala.« Spustili su slušalicu, a Jared je svoj mobitel spremio natrag u džep. Ostao je stajati ondje, zagledan u more. Nije se smirio sve dok naglas nije rekao što mu je prolazilo kroz glavu. Ali to mu se sviđalo. Stvarno je želio ostatak života provesti s Alix.

Prva mu je pomisao bila da želi razgovarati sa svojim djedom, ali znao je da se to neće dogoditi. Osim toga, Jared je znao što bi mu on rekao. »Najprije moraš nju pitati«, mogao je čuti kako govori njegov djed. Osmijeh koji je došao s tom pomisli podsjetio ga je da će njegov djed otići istoga dana kada će Jared započeti novi život.

Dok se pješice vraćao u grad, razmišljao je o tome kada i gdje zaprositi Alix.

Postojalo je samo jedno mjesto gdje se to moglo dogoditi. Imao je prijateljicu koja se bavila unutarnjim uređenjem i ona mu je mogla pomoći s prvim dijelom njegova plana. Pošao je do cvjećarnice u kojoj je radila Toby i rekao joj što su mu Izzy i Glenn saopćili te kako je smislio cijeli novi plan. »U subotu?« rekla je ona. »Lexie i ja?« »Tako je. Moram neke stvari dogovoriti s Izzy, ali većina toga je već riješena.

Samo će se nekoliko osoba zamijeniti.« »Samo nekoliko«, rekla je Toby, šaleći pojednostavnjenja tako ogromnog projekta.

se

na

račun

njegova

Smiješeći se, Jared ju je poljubio u obraz. »Znam da ti to možeš obaviti.

Moram ići. Imam gomilu posla.« 389

mart@& nymphe »Sigurna sam da je tako. Usput, čestitam.« »Ona još nije pristala«, rekao je Jared. »Njezine oči jesu, a to je ono što se računa.« Zastao je na vratima i opet pogledao Toby. »Misliš li da ovo možemo izvesti?« »Naravno«, rekla je ona. »Lexie i ja ćemo sve učiniti.« Istoga časa kad su se vrata zatvorila, Toby je poželjela pustiti nekoliko suza — ali nije za to imala vremena. Jared joj je rekao da ni pod kojim okolnostima Victoria za to ne smije doznati, ali tu tajnu neće biti lako čuvati. Reci jednoj osobi i svi će na otoku znati.

Toby je Jilly susrela samo jednom, kad joj je zahvalila za uređenje staklenika, ali dobro je bilo to što Jilly na Nantucketu nije poznavala nikoga kome bi mogla reći. Toby ju je nazvala. Bez ikakva uvoda, upitala ju je: »Možete li nešto zatajiti pred Kenom?« »Vjerojatno ne.« »Tada ćemo ga morati uključiti u sve jer nemam vremena za prikrivanje i ubijanje. Barem ne za ubijanje. Oprostite, blebećem. Ken je u redu, ali Victoria je posve druga stvar. Mislite li da možete Kena spriječiti u otkrivanju Victoriji uistinu velike tajne koja je u cijelosti povezana s Alix?« »Mislim da bi Ken bio u stanju prodati dušu za takvu priliku.« Toby se nasmijala. »To je dobro. Otprilike. Prije svega, nedostaje nam jedan muškarac. Možete li vi ikako jednoga pronaći?« »Dajte mi godište, veličinu, način izrade, model, boju, i među svojim rođacima mogu pronaći točno ono što vam treba.« Toby se opet nasmijala. Možda ono što je Jared tražio od nje i Lexie uopće neće biti teško obaviti. Čim je spustila slušalicu, Jilly je nazvala Kena. »Jesi li vidjela Jareda?« odmah ju je upitao.

390

mart@& nymphe »Ne, ali sam čula što čini.« »I ja sam!« oštro je rekao Ken. Jilly mu je po glasu mogla vidjeti da je gnjevan. »Ti to ne odobravaš?« »To kako je Jared zaveo moju kćer? Kako joj se ulagivao, a zatim joj dao nogu? Imaš prokleto pravo da ja...« »Kene!« glasno je rekla Jilly. »Mislim da ti je bolje poslušati što ti imam reći — i usput, imaš Ii smoking?« To ga je pitanje ušutkalo dovoljno dugo da posluša što mu je Jilly imala reći.

A što se Jareda ticalo, prehodao je niz samo jedan blok kuća prije nego je otvorio vrata draguljarnice. „Što imate u veličini pet?« upitao je vlasnika dućana.

391

mart@& nymphe

Trideset prvo poglavlje Alix je provela dan sa svojom majkom, obilazeći dućane i razgledajući sve i svašta, od sireva do poklona za djeveruše i manšeta za kumove. »Majko, mislim da Izzy ovo obavlja. Čini se da zaboravljaš da je to njezino vjenčanje, a ne moje.« »Kako bih mogla zaboraviti nešto takvo? Kad se ti budeš udavala, trebat će mi godina dana da sve isplaniram.« »Dobro«, promrmljala je Alix. »Do tog ću vremena već biti previše stara da sama pođem u kupovinu.« Victoria je uhvatila svoju kćer za ruku. »Jared te još nije nazvao?« »Ne, ni riječi. Ni poziva, ni poruke, ni goluba pismonoše, ništa.« »Ken je rekao da je Jared jučer isplovio svojim brodom, pa je možda još uvijek na moru. Ne! Čekaj. Vratio se sinoć. Možda je bio zauzet nekom novom narudžbom.« »Bez mene.« »Oh, zaboga, Alix! Moraš živnuti. Nije ovo prvi put da si se zaljubila, a zasigurno neće biti niti posljednji.« Victoria je zastala da bi se divila nekim cipelama u izlogu, a zatim je preko ulice pogledala prema slastičarnici Sweet Inspirations. „Što kažeš na malo čokolade?« »Ne, hvala«, rekla je Alix i pogledala svoju majku. »Što si ti činila kad te muškarac kojeg si voljela nije nazivao?« »To se nikad nije dogodilo«, rekla je Victoria. »Nijedan te muškarac nikad nije odbio nazvati?« zainteresirano je upitala Alix. Nikad prije nije majku ispitivala o takvim stvarima. »To se događalo. Samo, ja nikad nisam bila zaljubljena. Barem ne onako kako ti misliš.« Opet je krenula dalje.

Alix je pohitala za svojom majkom. »To mi nikad prije nisi rekla.« 392

mart@& nymphe »Nikad nisam nikome rekla. Pišem knjige o velikoj strasti i o vječnoj, besmrtnoj Pravoj Ljubavi. Ako se ikad dočepam Valentinina dnevnika, i ako budem toliko sretna da upoznam Kingsleyjeva duha, planiram napisati veliku sagu o ljubavi koja je bila toliko duboka da je nadživjela smrt. Čudesno je o tome čitati i pisati, ali izvan svojih knjiga to nikad nisam osjetila.« Alix je trepćući promatrala svoju majku. Mogao si s nekim proži-vjeti cijeli život, a o njemu ne znati ni najosnovnije činjenice. »A što je bilo s onim Rockwellom? Jako ti se sviđao.« »To je bio čisti seks.« »Oh.« Alix je bila rastrgnuta između želje da o tome od svoje majke čuje još i, posve suprotno, da začepi uši. »Mislila sam da si zbog toga voljela onoga mladog Andréa. Nikad ti nisam rekla da se i meni udvarao. Tada sam imala oko šesnaest godina.« »Draga, Andre se svima udvarao. Na proslavi tvoga sedamnaestog rođendana našla sam ga u garderobi s jednim od muških konobara. Zatražio je od mene da se ogolim od pojasa naviše i pridružim im se.« »Samo od pojasa naviše?« Alix je podigla ruku. »Nemoj na to odgovarati. A što je s Prestonom? On mi se sviđao.« »Sviđali su ti se darovi koje ti je donosio. Kad sam vidjela kako slaže tvoje rublje, a moje ostavlja u košari, rekla sam mu da se iseli.« Alix je uhvatila majku za ruku. »Žao mi je. Nisam imala pojma, ali tada sam viđala tako mnogo muškaraca koji su zbog tebe pravili budale od sebe, da sam uvijek pretpostavljala kako je u to umiješana i ljubav.« »Čini se da privlačim krivu vrstu muškaraca. Oni me ne mogu zamisliti uz dvokatnu kuću u kolonijalnom stilu i troje djece.« »Ali tata jest«, rekla je Alix i namrštila se. »Molim te, nemoj mi reći ništa grozno o mojem ocu.« »Niti nema ničega lošega. On je odrastao u lagodnom, zaštićenom svijetu gdje je svatko znao svoje mjesto. Ja sam bila mlada i dolazila iz posve drukčijeg svijeta. Mislim da sam mu bila uzbudljiva. Barem neko vrijeme. Kad se između 393

mart@& nymphe mene i njegovih roditelja pogoršalo stanje, on je pobjegao i sakrio se.« Victoria je stisnula Alixinu ruku. »Sve je to bilo veoma davno i više nije važno.

Osim toga, tvoj je otac zaljubljen.« »U Jilly ?« Alix je bila toliko zaokupljena planovima za vjenčanje da je veoma malo razmišljala o bilo čemu drugome. Zasigurno nije primijetila da je njezin otac zaljubljen. »Da. Oni su ludi jedno za drugim. Već to mogu vidjeti.« Alix je uzdahnula. »No, mama, pretpostavljam da onda ostajemo samo nas dvije. Opet. Jared mi je ponudio posao u svojoj tvrtki, ali ne znam hoću li ga prihvatiti. Ako ga budem morala viđati s drugom ženom, vjerojatno ću se srušiti mrtva.« »Otkrit ćeš da u životu možeš podnijeti puno više nego što misliš. Naravno da ćeš prihvatiti taj posao.« Dotad su već bile došle do pristaništa i Juice Bara. »Voliš li još uvijek sladoled s maslacem od kikirikija?« upitala je Victoria. »Volim. A ti, sviđa li ti se još uvijek čokoladna šnita s trešnjama?« Victoria se nasmiješila. »Još uvijek mi je najdraža. Hoćemo li se počastiti i zaboraviti na muškarce?« »Rado!« rekla je Alix.

Otprilike u četiri popodne, Alix je dobila poruku od Lexie. Toby i ja se namjeravamo odjenuti i izići na piće. hoćemo li te pokupiti u 19:30? Pročitala ju je svojoj majci. »Nisam sigurna jesam li raspoložena za izlazak.« »Želim da pođeš«, rekla je Victoria. »Svratit će Freddy i voljeli bismo malo biti sami.« Alix je još uvijek izgledala kao da oklijeva. »A što ako ti posudim onu svoju svilenu plavu Oscar de la Rentu?« »S Blahnik štiklama?« »Onim crnim s umjetnim draguljima sa strane?« Victoria je stavila ruku na srce. »Što sve čovjek mora žrtvovati za svoje dijete.« 394

mart@& nymphe Alix je odgurnula tri časopisa — sva tri o vjenčanjima — i dvije role papira za umaranje iz krila i krenula prema stubama. »I tvoje naušnice s pave dijamantima«, doviknula joj je trčeći uza stube.

Victoria je glasno melodramatski zarežala, što nije bilo lako, s obzirom da se široko smiješila.

Kada se Lexie pojavila na stražnjim vratima, pogledala je u Alix i rekla: »Opa! Izgledaš poput...« »Pepeljuge«, uskočila je Toby iza njezinih leđa.

I one su bile fino odjevene, ali Alix je izgledala kao da namjerava izići na modnu pistu. »Mama mi je uredila frizuru. Sviđa vam se?« Victoria joj je podigla kosu i ostavila da joj tanki pramenovi uokviruju lice. »Izgledaš čudesno«, rekla je Toby. »Da smo barem unajmile limuzinu.« »Ali morat će poslužiti i moj kamionet«, rekla je Lexie.

Victoria ih je sve tri poljubila, poželjela im ugodnu večer i na oproštaju im domahnula.

Tri mlade žene su ušle u kabinu Lexiena kamioneta. Alix nije imala pojma kamo idu, ali iznenadila se vidjevši da se voze u smjeru u kojem se nalazilo gradilište kapelice. Nije bila ondje još otkad su pronašli Valentinin dnevnik, što se sada već činilo veoma davnim. Kad je Lexie skrenula na neasfaltiranu cestu, Alix je počela sumnjati da se nešto događa. »Kamo idemo?« Toby je bila ta koja joj je odgovorila. »Žao nam je, Alix, ali Jared nas je zamolio da te dovedemo ovamo. On je u kapelici i želi s tobom razgovarati.« Alix se namrštila. »Ako želi sa mnom razgovarati, nije trebao smišljati ovu šaradu. Mogao je...« Toby je spustila ruku na Alixinu. »Molim te, pođi. Bio je jako uznemiren nakon vaše svađe.« »Zar svatko na otoku zna za to?« Toby je pogledala Lexie, a zatim opet nju. »Da, otprilike.« 395

mart@& nymphe Alix se morala nasmijati. »I, na čijoj su strani?« »Na tvojoj«, rekla je Toby. »Definitivno na tvojoj«, rekla je i Lexie. »U tom ću slučaju ići.« Otvorila je vrata kamioneta i požurila izići — pa utonula u otočni pijesak. Skinula je cipele s visokim potpeticama i bosonoga krenula prema kapelici, dok je Lexie vozila kamionet u rikverc.

U daljini je mogla čuti ocean, a obrisi kapelice u plavkastom sumraku izgledali su prekrasno. Alix je na taj prizor morala osjetiti ponos. Bilo je nadahnjujuće nešto što je postojalo samo u njezinoj glavi vidjeti pretvoreno u nešto opipljivo.

Odmah je poželjela izgraditi još puno građevina.

Prozori su već bili postavljeni i mogla je vidjeti kako unutra trepere svijeće.

Zastala je pred velikim vratima, dotaknula okove koje je ona dizajnirala, a Jared dao načiniti, i obula cipele prije nego što su se vrata širom otvorila.

Na njima je stajao Jared, sa svih svojih gotovo dva metra, odjeven u tamne traperice i mekanu lanenu košulju. Još je uvijek imao bradu, ali je bila podrezana, kao i njegova kosa. Osvijedjen svjetlom svijeća koje mu je dopiralo s leđa, naprosto joj je oduzeo dah. »Molim te, uđi«, rekao je ispruživši ruku prema njezinoj. »I, smijem li reći da nikad nisam vidio nekoga tako lijepoga kao što si ti večeras.« U kapelici još nije bilo namještaja. Umjesto toga, preko poda je bio prostrt prekrasan plavozlatni tepih. Oko rubova bilo je postavljeno valjda stotinu svilenih i pamučnih jastuka, vezenih i običnih. Na drugoj se strani nalazio par stolica i mali stolić s bocom šampanjca u posudi s ledom, dvije kristalne čaše za šampanjac i tanjurima sa sirom, krekerima i čokoladom. »Prekrasno je«, šapnula je dok je Jared odlazio do stola kako bi otvorio šampanjac. Osvrnula se po kapelici osvijetljenoj stotinama svijeća, nekima na visokim svijećnjacima, drugima obješenim o užad vezanu za krovne grede i mnoštvom njih po podu.

U dnu je stajao oslikani prozor koji je Jared kupio u Maineu. Vidjela je njegovu fotografiju, ali ga nije vidjela izvađenog iz sanduka. Kako nije bilo 396

mart@& nymphe struje, iza velikog je prozora nazirala svijeće, što je značilo da je u svojem okviru bio postavljen bliže unutrašnjosti. Toga nije bilo u njezinim crtežima i nije to bila tako odredila. Okrenula se prema njemu. »Jesi li ovo ti izmijenio?« Dodao joj je čašu rashlađenog šampanjca. »To je moj jedini doprinos svemu ovome. Zamjeraš mi?« »Ne«, rekla je. »Možda me možeš poučiti više o osvjedjenju. Mogao bi... « »Ne večeras. Nikakvo poučavanje. Ova je večer namijenjena... « Pogledao je u viteza narisanog na prozorskom staklu. »Namijenjena je budućnosti.« Kucnuli su se čašama i otpili po gutljaj.

Tek kad je opet pogledala prozor, shvatila je da vitez sliči kapetanu Calebu. »Je li ovo neki tvoj predak?« »Mogao bi biti, zar ne?« Kratko je ušutio. »Alix, želim s tobom o nečemu razgovarati.« Ona je duboko udahnula. Je li se radilo o New Yorku? O tome tko će živjeti ondje? Raditi ondje? Hoće li joj reći koliko će često posjećivati otok?

Uzeo ju je za ruku i poveo do jedne od stolica. Sjela je, ali on je ostao stajati. »Prije svega, želim se ispričati zbog one svađe. Bio sam prava budala.« »Ne«, rekla je ona. »Imao si pravo. Slijedila sam uokolo moju majku kako to nisam činila još od djetinjstva.« Ogledala se po kapelici, svijećama, tepihu, hrani. »Moram reći da se nitko ne ispričava bolje od tebe. Najprije sunovrati, a sada šampanjac. Ali u ovom se slučaju i ja moram ispričati. Jednostavno sam se osjećala tako krivom jer sam zapostavila Izzyno vjenčanje, da sam time bila potpuno zaokupljena — zapravo, još sam uvijek.« On je stajao nad njome i smiješio se. »Ta tvoja tolika briga o ljudima je nešto što mi se kod tebe najviše sviđa. Tylerova mama mi je rekla da on pita za tebe.« I ona se nasmiješila. »Nedostajao mi je posljednjih nekoliko dana. Morat ću njega i njegove roditelje pozvati na Izzyno vjenčanje. Jesi li čuo da mama poziva mnoštvo otočana? I da je Jilly pitala neke svoje rođake iz Warbrookea bi li i oni došli? Ona i Cale pokušavaju okupiti obitelj kako bi kupili onu veliku kuću na kraju uličice i...« Pogledala ga je. »Zašto mi se tako smiješiš?« 397

mart@& nymphe »Jer si mi nedostajala i jer te volim.« Alix je samo sjedila i gledala u njega trepćući očima, nesigurna je li ga dobro čula. Oko njih je sve bilo tako lijepo, sa svim tim treperavim svijećama i nevjerojatnim bojama tepiha i jastuka — i s Jaredom. Za njezine oči, on je bio daleko najljepša stvar u prostoriji.

Još uvijek se smiješeći, Jared je posegnuo u džep i izvukao kutijicu za prsten.

Alix je bila sigurna da joj je cijelo tijelo obamrlo: srce, pluća, mozak, sve se zaustavilo.

Kleknuo je pred njom i rekao: »Alixandra Victoria Madsen, ja te volim. Cijelim svojim srcem, sada i zauvijek, volim te. Hoćeš Ii se udati za mene?« Podigao joj je lijevu ruku i, spreman da joj stavi uistinu veličanstven prsten na prst, čekao njezin odgovor.

Ali Alix je bila previše zatečena da bi odgovorila. Samo je sjedila ondje, nepomična, ne dišući, u trenutku sleđen ljudski kip. »Alix?« upitao je Jared, ali ona nije odgovarala. Samo je zurila u njega. »Alix«, ponovio je glasnije. »Zar mi misliš reći ne?« Izgledao je zabrinuto.

Ona je napokon uspjela udahnuti. »Ne, mislim da. Da i da! I... « Bacila mu je ruke oko vrata. Kako je on još klečao na jednom koljenu i nije očekivao njezin skok, pao je leđima na tepih, a Alix na njega. »Da, udat ću se za tebe«, rekla je. »Milijun puta da.« Svaku je svoju riječ naglasila poljupcem u njegovo lice i vrat. »Mogu li poći s tobom u New York?« Jared se smijao. »Da, naravno da možeš. Tko će mi reći da je svaki moj projekt pogrešan, ako tebe ne bude ondje?« »Mislila sam da ćeš me ostaviti ovdje.« On joj je dlanovima obuhvatio lice. »Nikad. Nikad te neću ostaviti.« Alix mu je počela raskopčavati košulju.

On je položio ruku preko njezine. »Ne, ne sada.« Ona je ustuknula. »Kapelica još nije posvećena, pa... « 398

mart@& nymphe »Ne radi se o tome. Samo mislim da bismo trebali pričekati dok se ne vjenčamo.« Ona se odmaknula da ga pogleda. »Ali to može biti za godinu dana. Moja mama kaže...« Jared ju je ušutkao poljupcem. »Ne želiš vidjeti prsten?« upitao je. »Prilično je lijep, ako to smijem reći.« »Prsten! Baš sam idiot.« Otkotrljala se s njega i počela ga tražiti po tepihu.

Jared je ispružio ruku. Na malom mu je prstu bio nataknut prsten od platine s velikim ružičastim dijamantom. »Tražiš li ovo?« Ona je legla na tepih do njega, spustila mu glavu na rame i ispružila lijevu ruku da joj stavi prsten. »S ovim prstenom«, šapnuo je stavljajući joj ga na prst.

Alix je podigla ruku da ga pogleda. Ništa nije bilo tako iskričavo kao dijamant pri svjetlosti stotinu svijeća. »Sviđa ti se? Ako ne, možemo uzeti nešto drugo.« Alix je stisnula ruku u šaku. »Savršen je. Najljepši prsten koji sam ikad vidjela. Čak će i mama to odobriti.« »Kad smo već kod toga«, rekao je Jared, otkotrljao se, ustao i pružio joj ruku. »Ne možeš svojoj majci ništa reći dok se ne vjenčamo.« »Slažem se!« rekla je ustajući. »Pobjegnimo nekamo. Mama je govorila kako će moje vjenčanje uključivati katedralu i haljinu s pet metara dugim velom.« Poveo ju je do stolice, posjeo je na nju i sam sjeo preko puta nje. »Ne bih mogao živjeti sam sa sobom kad bih djevojci uskratio pravo vjenčanje.« »Meni to nije važno«, rekla je Alix. »Ako moram birati između bijega i majčine ekstravagancije, izabrat ću vjenčanje iz automobila s Elvisom u Las Vegasu.« On je odrezao krišku sira, stavio je na kreker i nagnuo se preko stola da joj stavi zalogaj u usta. »Znaš«, rekao je, zagrabivši žlicom nešto humusa i pojevši 399

mart@& nymphe ga, »izgleda da Izzy ne želi svoje vjenčanje, pa sam pomislio da bismo ih ti i ja mogli odmijeniti.« »Oh, ne! Molim te, nemoj mi reći da su Izzy i Glenn prekinuli.« »Uopće nisu«, rekao je Jared. »Odlaze se vjenčati na Bermudu i ja prebacujem avionom njegovu dvojicu braće i njezinu sestricu da budu s njima.

Naravno, ako se ti sa svime time slažeš.« Kad je Alix shvatila što on govori, samo je ostala sjediti, držeći krišku sira na krekeru pred ustima. Nesposobna pomaknuti se. Jared je posegnuo i poveo joj ruku do usta.

Alix je neko vrijeme žvakala, a onda rekla: .»Mogu li odjenuti haljinu tete Addy?« »Siguran sam da će ti se ona smiješiti s nebesa i zahvaljivati ti.« »Lexie i Toby...?« »One će ti biti djeveruše — naravno, ako se slažeš.« »Itekako.« Pojela je još jedan kreker. »Govorimo o ovoj suboti, zar ne?« »Da«, rekao je i posegnuo preko stola da je uhvati za ruku.

Alix se tako široko nacerila da joj se lice zamalo rascijepilo nadvoje. »Pričaj mi još.« »Sa zadovoljstvom«, rekao je on.

400

mart@& nymphe

Trideset drugo poglavlje Bilo je rano jutro, svega tri dana prije vjenčanja, i Jared nije mogao spavati.

Toby mu je poslala poruku s nekim pojedinostima o načinu dobivanja dozvole za vjenčanje i terminima proba, uz obavijest da ona i Lexie na jedan dan lete u New York kako bi ondje kupile nove haljine. Rekla je da je poruke s dodatnim informacijama poslala i Alix.

Jared je ležao u krevetu, ruku podvučenih pod glavu, i zurio u strop. Sinoć su Alix i on ostali u kapelici sve do iza ponoći. Nije im bilo lako zadržati odjeću na sebi, ali ipak su u tome uspjeli. Napokon, dobro su osjećali ozbiljnost onoga što su planirali, a to je provesti život zajedno.

Nije im se sviđala tajnost njihovih planova, ali su s radošću iščeki-vali njihovo ostvarenje. Donijeli su odluku i sada su bili odlučni uploviti u zajednički život.

Drugim riječima, željeli su nastaviti dosadašnjim pu-tem, živjeti i raditi zajedno, bez ičijeg miješanja sa strane.

Sinoć kad je pošao na počinak, Jared je poslao poruku Timu da u petak dođe na Nantucket i sa sobom ponese smoking. Jared će mu tek osobno reći da ga želi za svoga kuma. U drugim bi okolnostima to bio Ken, ali on će morati ispratiti Alix do oltara.

Još uvijek nije bilo svanulo, ali Jared je ustao, navukao svoje traperice, majicu i sandale, i tiho se stubama uspeo u potkrovlje. Dok se protezao da dosegne svjetiljku, sjetio se razloga onolikog bijesa kad je potrgao uzicu za uključivanje.

Kratko je ostao mirno stajati zagledan kroz prozor. Njegov gnjev na djeda i Victoriju se istopio i zamijenio ga je onaj osjećaj Bit će što bude. Negdje tijekom posljednjih nekoliko dana pomirio se sa sudbinom i zaključio da, koliko god bijesan bio, ne može utjecati na budućnost. Nije mogao spriječiti ono što se moglo dogoditi — a sumnjao je da je i njegov djed to bio u stanju.

Kad je iza sebe začuo zvuk, nije se okretao, ali znao je da više nije sam. »Znaš li što sam učinio?« »Došao pameti i zaprosio dragu Alix?«

401

mart@& nymphe »Da«, rekao je Jared, okrećući se — a tada je duboko udahnuo. Njegov je djed sjedio u velikoj fotelji i izgledao jednako živ kao i svako drugo ljudsko biće.

Prišavši mu bliže, Jared je posegnuo da mu dotakne ruku. Bila je stvarna, gotovo posve opipljiva i gotovo topla — i bilo je to prvi put u Jaredovu životu da ga je uistinu dotaknuo. Jared se odmaknuo i s uzdahom sjeo na izlizani kauč.

Imao je groznu viziju Caleba kako rukom grli Victoriju i kako njih dvoje odlaze u izmaglici, da ih više nikad nitko ne vidi. Jared je bio u stanju jedino zuriti u svoga djeda. »Još uvijek ne znam«, rekao je Caleb, odgovarajući na nepostavljeno pitanje. »Ne znam kako ili zašto ili što će se dogoditi. Sada su svi ovdje. Je li ti Alix rekla da je na Parthenijinu vjenčanju vidjela moga oca?« »Ne«, rekao je Jared još uvijek zureći u njega. »Njegov je duh u tijelu doktora Hundeyja. Moj otac je bio veoma častan i obziran čovjek, a moja majka je bila njegova snaga.« Caleb je uzdahnuo. »Četiri sam ih puta gledao kako umiru i u tri navrata je to bilo na posve sličan način.

Najprije je otišao moj otac, a uskoro ga je slijedila i moja majka. Ali ovoga je puta vaša modema medicina učinila da izvan reda napuste jedno drugo.« »Što to znači?« upitao je Jared. »To je još jedna stvar koju ne znam, ali mrsko mi ga je vidjeti ovakvoga kakav je sada. Moja mu majka toliko nedostaje da je tek upola živ.« Jared je proučavao svoga djeda, veoma svjestan toga da ga za nekoliko dana više neće biti ovdje. »Jesi li špijunirao Victoriju?« »Ne onako kako ti misliš«, uz blagi je smiješak rekao Caleb. »Malo riječi dok je spavala, ali ništa više.« Odmahnuo je rukom. »Ako joj priđem ovakav kakav sam sada, vidjet će me. Ipak, razmišljao sam o tome da joj to dozvolim.

Posljednji put.« »Nećeš uspjeti vidjeti Osmoga«, rekao je Jared, misleći na sina kojega će on i Alix imati. »Ali pretpostavljam da bismo ionako trebali prestati s tim brojevima.« »Možda ćeš sinu dati ime Caleb.« 402

mart@& nymphe »Bio bih počašćen«, rekao je Jared. »Možda će ti posljednjega dana biti dozvoljeno da iziđeš iz kuće dovoljno dugo da nam dođeš na vjenčanje. « »Volio bih da mogu!« rekao je Caleb. »Svim bih silama volio biti ondje. Volio bih posljednji put zagrliti Valentinu, vidjeti je kako mi se smiješi.« Uzdahnuo je. »Platio sam zbog svoje pohlepe.« Tiho se nasmijao. »Ironija je u tome što je bogatstvo za koje sam mislio da ga moram steći ostalo na mojem brodu i moj ga je brat dovezao na Nantucket.« »Govoriš o robi koju si kupio u Kini?« Caleb je odmahnuo rukom. »Sada to više nije važno. Hoćeš li Victoriji odati tajnu o vašem vjenčanju?« »Nipošto!« rekao je Jared. »Ti znaš kakva je ona. Željet će sve uzeti u svoje ruke.« Oštro je pogledao svoga djeda. »Jesi li ti u tome imao svoje prste? Jesi li nagovorio Izzy da odustane od vlastitog vjenčanja?« »Kako sam to mogao učiniti kad mi nije dopušteno napuštati ovu kuću?« »Ono što možeš činiti jest odgovarati izravno na pitanja.« »Mogu li?« upitao je Caleb. »Čujem nekoga. Mislim da tvoja Alix dolazi uza stube.« Jared je fascinirano promatrao kako Caleb ustaje s fotelje i prelazi sobu. Kad je došao do zida, samo je nastavio hodati.

Upravo kad je njegov djed nestao, na vratima se pojavila Alix. Jared je raširio ruke da je dočeka u zagrljaj i ona se stisnula uz njega na kauču. »Je li ovo tvoje skrovište?« Nije mu željela reći da joj je Lexie svašta izbrbljala o njemu. »Još otkad sam bio dijete.« »Jesi li dobro spavao?« upitala ga je. »Ne baš«, odgovorio je. »Previše mi se toga vrtjelo po glavi. Jesi li dobila poruku od Toby?«

403

mart@& nymphe »Pogledala sam na mobitel i vidjela njih pet, pa sam ga isključila. Pročitat ću ih kasnije. Izgledaš kao da te nešto muči. Još uvijek imaš vremena da se predomisliš.« Poljubio ju je u tjeme. »Moja je jedina briga da ćeš se ti opametiti i pobjeći od mene. Jesi li sigurna da se želiš nositi sa svim Kingsleyjima?« »Pretpostavljam da misliš na kapetana Caleba.« Kad Jared nije ništa rekao, okrenula se da ga pogleda. »Je li bio ovdje?« Osjetio je strepnju u njezinu glasu, ali nije joj želio lagati. »Da, bio je ovdje.

Došao sam ovamo gore da bih razgovarao s njime. On će veoma uskoro otići s ovog svijeta.« Alix nije znala što na to odgovoriti. Nikad nije čula za nekoga tko je tugovao zbog odlaska nekog duha. »Zašto odlazi?« upitala je. »Ne razumijem to. Ljudi reinkarnirani iz prošlosti okupili su se ovdje i zato djed odlazi.« »To ima neke veze s mojom majkom, zar ne? Ona je bila Valentina.« Jared je kimnuo glavom, bojeći se išta više reći. »Možda sada, kad ju je napokon vidio, može otići.« »Tvoju je majku povremeno viđao u posljednjih dvadeset dvije godine. Zašto onda baš sada?« »Je li sada ovdje i netko drugi?« »Zapravo jest. Jilly.« »Parthenia!« rekla je Alix i okrenula se da ga pogleda. »Možda nije bila važna samo jedna osoba, nego sve zajedno. I pogledaj kako se samo sve dogodilo, od projektiranja kapelice do svađe Izzyne rodbine, čak i do pronalaženja Valentinina dnevnika. Možda sada, kada smo se svi mi okupili, on može otići. Mi smo nekakva seansa duhova iz prošlosti.« »Jako mi se sviđa ta zamisao«, rekao je pomislivši kako — ako ona ima pravo — Victoria nije u opasnosti. Podario joj je žestoki poljubac.

404

mart@& nymphe »Hvala ti. Učinila si da se bolje osjećam. Ali, to ionako uvijek činiš.« Bacio je pogled kroz prozor i vidio da se već prilično razdanilo. »Razmišljao sam o tome da bismo tvojoj majci sada, prije vjenčanja, trebali dati Valentinin dnevnik.

Možda je to dovoljno zabavi da ti i ja uspijemo obaviti sve one stvari koje je Toby planirala.« »Dobra ideja. Izzyni će gosti početi pristizati prekosutra i morat ćemo dočekivati avione i trajekte, a zatim ih negdje smjestiti. Što misliš, koliko će se ljutiti kad im kažemo da Izzy nije ovdje?« Pomilovao ju je po obrazu. »Zar ti je stalo do toga?« »Ne«, rekla je. »S obzirom na to kako su se ponašali prema Izzy, nije.

Osjećam se loše jer nisam rekla mami, ali ona bi...« »Ona bi te odjenula u haljinu s tako dugačkim velom da bi morala za sobom vući kolica?« Nasmijavši se, Alix ga je rukama obgrlila oko vrata. »Volim te.« »Lijepo je to napokon čuti«, kazao je on. »Mislio sam da si na sve pristala samo da bi se približila Montgomeryju.« »To nikad ne bih učinila«, rekla je ona. »Pa ipak...« Poljubila ga je u vrat. »Možda mi je mogao dati kratku lekciju o rasvjeti. Samo malu.« »Da, dobro«, rekao je, gurajući je na sofu, »ali za svaku lekciju dobivam jednu pjesmu. U međuvremenu, ponovi mi onu o mojoj donjoj usni, posebno onaj dio s mekana i sočna.« »Meni se više sviđa onaj dio da je usišem, milujem, osjetim uz svoju.« »Izrecitiraj mi je još jednom i prepusti meni odluku.« Zudno ju je poljubio.

405

mart@& nymphe

Trideset treće poglavlje Bilo je pet ujutro, i te se večeri Jared trebao vjenčati. Trebao je biti najsretniji čovjek na svijetu, ali na umu mu je bilo jedino: Hoće li Victoria preživjeti? Hoće li na kraju dana još uvijek biti živa?

Sjedio je na malom kauču u potkrovlju, s rukama u džepovima i ne prestajući se mrštiti. Prije svega, potkrovlje se činilo praznim. Velika gomila kutija još uvijek je bila ondje, ali nešto je nedostajalo — i on je znao što. Cijeloga života, kad god bi došao u potkrovlje, njegov bi se djed pojavio. To je bila jedna od konstanti njegovog života. Sat vremena nakon što su Jaredu rekli za smrt njegovog oca, otrčao je u potkrovlje. Njegov je djed sjedio uz njega dok je on zurio u prazno, nesposoban shvatiti što se dogodilo.

Danas, po prvi put, nije osjećao prisutnost svoga djeda. Prostorija se činila šupljom, praznom, jalovom poput mora za bonace.

Je li njegov djed već otišao? Već je punih pet sati bio dvadeset treći lipnja, pa je Caleb možda otišao u ponoć? Ako je tako, Jared se nije niti oprostio od njega.

Kad su se posljednji put vidjeli, bili su naglo prekinuti. Stvari su ostale nedorečene. Kad su posljednji put razgovarali, Jared nije razmišljao o lijepim oproštajima. Bio je jedino zabrinut za Victoriju.

I, ako je Caleb otišao, to je moglo značiti da je i Victoria otišla. Upravo ovoga časa mogla je ležati u svome krevetu i... i biti mrtva, pomislio je.

Kad je čuo nekoga na stubama, srce mu je poskočilo. Njegov djed? Alix?

Možda čak Victoria? Ali Alix je noć provela kod Toby i Lexie, kako se ona i Jared ne bi vidjeli. Svi su se brinuli oko držanja vjenčanja u tajnosti pred Victorijom, ali ona je sada bila toliko obuzeta Valentininim dnevnikom da ne bi primijetila ni da se dogodio potres. Jedina osoba s kojom je željela razgovarati bio je doktor Huntley, jer mu je satima ispijala mozak o povijesti Nantucketa. Sinoć je jadan čovjek zaspao na velikom kauču. Jared se ponudio da ga odveze kući, ali Victoria je rekla neka ga ostavi ondje. Jadnik, pomislio je Jared. Victoria je odmah ujutro namjeravala sve započeti ispočetka.

Ako je još živa, morao je pomisliti.

406

mart@& nymphe Sinoć mu je bilo teško poželjeti joj laku noć. Kad je krenula na počinak, Jared je nije prestajao grliti. »Jarede! Zaboga, koji ti je vrag?« upitala ga je. »Ništa.« Odmaknuo se i pogledao je, primijetivši da joj je kosa tamnije kestenjasta nego kad ju je upoznao prije toliko godina. Uvijek je bio zahvalan Kenu jer mu je spasio život, ali i Victoria je bila ondje. Upravo mu je Victoria pomogla nakon smrti njegove majke. Victoria nije bila beznadni izvor sućuti poput njegovih rođaka. Jadni Jared, govorili su, siroče koje na leđima nosi sav teret porodice Kingsley.

Umjesto toga, Victoria je Jareda nasmijavala. Dok bi boravila na Nantucketu, organizirala bi zabave i pozivala ljude koji su se njemu sviđali. Kad nije bila tu, slala bi mu smiješne male razglednice i poruke preko računala, a često su razgovarali i telefonom. »Jarede?« upitala gaje Victoria. »Izgledaš mi jako čudno.« »Samo se prisjećam nekih stvari. Jesi li sigurna da će doktoru biti dobro na kauču?« »Bit će mu dobro. Zbog vjenčanja želim ujutro rano ustati, pa ću ga onda provjeriti.« U Jaredovoj se glavi oglasio znak za uzbunu. »Zašto moraš rano ustati?

Mislim, zar nisu Lexie i Toby sve uzele u svoje ruke?« »I Alix. Ona je kuma, ali imaš pravo. Možda bih mogla sada otići onamo i vidjeti kako su. Je li sada kasno za posjet i razgovor s Izzy?« »Da!« rekao je Jared. Znao je da su Izzy i Glenn sretno stigli na Bermude jer su mu poslali dugačku poruku, zahvaljujući što im je avionom prebacio braću, sestru i tri prijatelja. Jared je mislio da je to najmanje što može učiniti jer su on i Alix preuzeli Izzyno prekrasno vjenčanje. »Mislim, više je nego kasno. Djevojke su rekle da će večeras... uh, uređivati nokte na nogama.« »Uistinu, Jarede!« rekla je Victoria. »Pa, ne možeš biti tako naivan. Izići će van i dobro se napiti i očijukati s momcima.«

407

mart@& nymphe »Misliš?« rekao je Jared zvučeći onoliko naivno koliko je Victoria, izgleda, mislila da jest. »Ali, da, sigurno je tako.« »Još uvijek ne razumijem zašto je Izzy željela odsjesti kod Lexie i Toby, a ne ovdje. Ova je kuća veća.« »Ne žele biti u blizini Tima i mene.« Njegov je poslovni partner doletio jučer, sa smokingom i dijamantnom narukvicom. »Ovo je za mladenku. Mislio sam da će to biti bolji dar od tostera.« Jared je zbunjeno zurio u narukvicu. »Ovo je skup dar za nekoga koga još nisi niti upoznao. Izzy je... « »Izzy? Ovo je za Alix. Vas dvoje se utapate, zar ne?« »Kako si to shvatio?« »Ne bi me pozivao na vjenčanje meni nepoznate osobe, zar ne? I zasigurno ne bi tražio da ponesem smoking.« Za Jareda je bilo olakšanje imati uza se muškarca s kojim je mogao govoriti o vjenčanju. Ken je tijekom dana bio zauzet završnim radovima na kapelici, a večeri je provodio uz Jilly. Jared je pomislio da možda više niti ne spavaju u odvojenim spavaonicama.

Jared je s Timom, pravim čovjekom kad je u pitanju bio novac, razgovarao o dogovorima oko vjenčanja i o tome kako će darovi ići Izzy i Glennu, koji su ih više trebali. »Kući Kingsley zasigurno ne treba ništa dodavati.« Tim, koji je bio oženjen, ispravio je Jareda kad se o tome radilo. »Alix možda neće željeti novi mikser, ali mora postojati nešto što uistinu želi.« Jared je shvatio što je to. »Vlastiti ured na Nantucketu.« Jedino mjesto koje se činilo razumnim za uređenje ureda bio je dvosobni stan za služinčad. Victoria je toga dana bila vani, pa su to mogli obaviti. »Trebat će ti spavaonice za klince«, rekao je Tim. »Prema mojem iskustvu, oni ti počnu dolaziti otprilike šest mjeseci nakon vjenčanja.« »Alix bi se to moglo svidjeti«, rekao je Jared.

408

mart@& nymphe »Jeste li vas dvoje razgovarali o djeci?« »Bilo je u pitanju oni ili duhovi, pa smo se odlučili za djecu.« »Mudar izbor.« Jared je nazvao nekoliko rođaka koji su pak nazvali još neke, tako da su imali dovoljno ljudi za skidanje starih zidnih tapeta i ličenje soba. Dok su oni radili, Tim i Jared su pošli u kupovinu kako se to radi na Nantucketu, što je značilo da su izvršili prepad na potkrovlja starih kuća u vlasništvu porodice Kingsley.

Pronašli su sve što im je trebalo, osim crtaćeg stola.

Jared i Tim su se pogledali i rekli: »Stanley.« Trebao je samo jedan poziv i Stanley je rekao da će sutradan doletjeti sa stolom i da će ga postaviti tijekom vjenčanja.

Do deset navečer sve je bilo gotovo. Prebacili su Jaredov ured iz gostinske kuće, kako bi on i Alix bili zajedno. Na potkrovljima su pronašli neke veličanstvene stare predmete, od ukrasnih školjki do kitovih kostiju, pa su ih objesili po zidovima. Jedino još nisu imali stol. Stanley je uspio pronaći nekog svoga bivšeg klijenta koji je privatnim avionom putovao na Nantucket i koji će prebaciti i Stanleya i stol.

Sve u svemu, Jaredu je bilo drago što se toga dana naradio. To ga je držalo podalje od misli o tome što bi se sljedećeg dana moglo dogoditi.

Već je bilo kasno kad se kuća napokon utišala i, nakon što je Tim otišao spavati na kat, Jared je pronašao doktora Hundeyja na kauču. Jadnik, izgledao je kao da ga je Victoria posve iscrpila. Imao je podočnjake, a koža mu je bila gotovo siva. Sutra nakon vjenčanja, Jared će reći Victoriji da pusti čovjeka na miru.

Nakon te pomisli, Jaredu su se vratile sve brige. Sutra je bio dvadeset treći i njegov će djed zauvijek otići. Pitanje je bilo: hoće li s njime otići i Victoria?

Vidio ju je u hodniku i bilo ga je strah ostaviti je samu. Kad su napokon jedno drugome poželjeli laku noć, zapitao se hoće Ii je ikad više vidjeti živu. Čim je ona ušla u svoju spavaonicu, Jared je krenuo prema stubama koje su vodile u potkrovlje. Mislio je razgovarati sa svojim djedom, ali čim je učinio prvi 409

mart@& nymphe korak, toliko ga je obuzeo san da je zamalo pao. Uopće nije dvojio da je to Calebovo djelo, da koristi svoje nove moći kako bi njime manipulirao i kontrolirao ga.

Jared se borio s omamom, osjećajući se kao da ga je netko drogi-rao, ali nije bilo koristi. Vrata Alixine spavaonice bila su širom otvorena, a krevet — uredno namješten i naizgled tako mekan — vukao ga je sebi. Jedva je uspio doći do kreveta kad je pao preko njega i istoga trena utonuo u dubok san.

To je bilo sinoć, a sada je sjedio u potkrovlju, gdje je uvijek odlazio kad bi bio uznemiren. Nije bio siguran hoće li mu ovo biti najsretniji ili najgori dan u životu. Tim se pojavio na vratima. Prijatelj mu je često posjećivao Nantucket i znao je da se Jared često znao skrivati u potkrovlju. »Molim te, reci mi da se nisi predomislio«, rekao je Tim sjedajući na veliku fotelju. »Predomislio? O čemu to govoriš?« »Više sličiš na čovjeka koji odlazi na smaknuće, nego na veselog mladoženju.« Jared je pokušao ukloniti namršteni izraz s lica, ali mu to nije uspijevalo. »S Alix je sve izvrsno. Samo...« Zašutio je. »Ako bih te zamolio da nešto učiniš bez postavljanja ikakvih pitanja, bi li mi to učinio?« »Uključuje li to i vatreno oružje?« »Samo lijepu ženu.« »Pristajem. Bez ikakvih pitanja. Samo nemoj reći mojoj ženi.« Jared se nije nasmiješio. »Želim da pođeš dolje, otvoriš vrata Victorijine sobe, baciš pogled unutra i vidiš je li dobro.« Tim je Victoriju upoznao jučer i smislio nekoliko šala o tome kako njegova punica tako ne izgleda. »Da virim u njezinu sobu? To je pomalo neumjesno, ne misliš li? Možda i protuzakonito?« »Bez pitanja, sjećaš se?«

410

mart@& nymphe Tim je podigao obrve, ali je ipak ustao. »Ovo nije pitanje, ali trebam li ondje vidjeti nešto posebno? I, ako me bude pitala kojeg to vraga radim, što ću joj reći?« »Jedino se brinem diše li još uvijek, a možeš joj reći da si pogriješio vrata.« »Diše? Kao, je li još živa?« Jared nije odgovorio već je samo pogledao svoga prijatelja i Tim je otišao.

Dok ga nije bilo, Jared valjda nije nijednom udahnuo zraka. Mogao je u grlu osjetiti otkucaje vlastitog srca. Činilo se da je protekao cijeli sat prije nego je opet čuo Tima na stubama i Jared se tako snažno uhvatio za naslon kauča da je vjerojatno u drvu ostavio otiske svojih prstiju. »Ona je dobro«, rekao je Tim ulazeći na vrata. „Što to znači?« Tim je opet sjeo na fotelju. »To znači da je dobro. Duboko spava.« »Jesi li siguran da diše?« »Koji je vrag s tobom?« razdraženo je upitao Tim. »Samo želim sigurno znati da je Victoria dobro i zdravo.« »Da, diše, i meni zasigurno izgleda zdravo. Kad sam otvorio njezina vrata, prevrnula se u snu. Pretpostavljam da znaš kako spava bez odjeće.« Jared je s olakšanjem odahnuo. Napuštajući ovaj svijet, Caleb Kingsley nije sa sobom poveo duh svoje voljene Valentine.

Jared je još nekoliko puta duboko udahnuo i s lica mu je nestalo mrgodnog izgleda, a zamijenio ga je osmijeh.

Tim ga je promatrao. »Zaboga, što se to dogodilo da si pomislio kako majka tvoje mladenke jutros neće biti živa?« »Kad bih ti rekao, ne bi mi vjerovao«, rekao je Jared, sada već sa širokim osmijehom na licu. »Ti si moj kum, pa mi reci što trebamo učiniti kako bismo se pripremili za ovaj tulum.« 411

mart@& nymphe »Prije svega, moramo odabrati nekog jadnika koji će svjetini reći da je Izzy i Glenna zamijenio par kojeg oni ne poznaju. Ta će svjetina biti prilično bijesna jer je prošla svu ovu gnjavažu kako bi vidjela vjenčanje nečije tuđe djece. Da ne spominjem troškove.« »Time, prijatelju stari, tvoj je posao da od svakoga od njih doznaš iznose i to im nadoknadiš. Svrha svega ovoga je zadržati ih podalje od Izzy i dati joj malo mira. Neće biti na nikakvoj šteti.« Tim je uzdahnuo. »Drago mi je da se ženiš, ali pretpostavljam da to znači kako u ponedjeljak nećeš biti u uredu. Medeni mjesec i sve to.« Jared je ustao. »Nisi upoznao Alix. Njezino viđenje medenog mjeseca jest što prije se dočepati svakog posla moje tvrtke i pomno provjeriti svaku crtu svakog plana. Ti klinci koje si zaposlio napokon će vidjeti što je pravi talent — i preciznost. Ken ju je dobro podučio.« »Neće dijeliti balone i zlatne zvijezde?« Jared je frknuo. »Nacrtao sam zid deset centimetara izvan mjere, a ona mi je rekla — meni! — da trebam popraviti svoju sposobnost zapažanja.« Tim ga je gledao širom otvorenih očiju. »Da već nisam oženjen i da se ti ne ženiš njome, ovoga bih je časa nazvao i zaprosio.« »A ne, ova je moja i ne dam je. Pođimo do Downyflakea i pojedimo nešto.

Nakon toga ćemo reći Kenu da je on zadužen za obavještavanje svjetine o promjeni.« »Bolje nam je pozvati ga da pođe s nama. Jadnik«, sućutno je rekao Tim. »Ne brini se za njega. On mi puno duguje. Shvaćaš, ja sam mu doveo Partheniju.« »Mislio sam da je ženi koju sam upoznao ime Jilly.« »Victoria, Valentina, Parthenia, Jilly, sve ti je to isto.« Tom je zastao na vrhu stuba i pogledao ga. »Zbilja se moraš vratiti u New York. Ovaj ti otok na neki način utječe na mozak.« Jared se nacerio. „Što ti mogu na to reći? Ovo je Nantucket.« 412

mart@& nymphe Alix je trebala pomoć obje svoje djeveruše da se uvuče u haljinu tete Addy, što ju je natjeralo da se upita kako ju je prvi put navukla na sebe. Zastala je s rukom u manšeti, pitajući se je li joj kapetan Caleb na neki način pomogao. Ta ju je pomisao natjerala da u sebi potisne smijeh. »Je li itko danas vidio Jareda?« upitala je.

Nalazile su se u kući koju su dijelile Lexie i Toby, i mlade su žene odijevale haljine koje su kupile u New Yorku: jednostavnog kroja, ali veličanstvene boje safira i rubina. Frizer i šminker su već bili i otišli i ostalo je još manje od dva sata prije nego što će Alix poći prema oltaru.

Lexie je ustala, pomno pregledavajući valovitu jednobojnu haljinu. »Jutros je s Timom i Kenom otišao do Downyja. Ne znam što su radili ostatak dana, ali mislim da planiraju Kenu povjeriti posao obavještavanja gostiju da Izzy i Glenn nisu ovdje.« »Znaš«, rekla je Alix, »osjećam se loše zbog toga što Izzyna mama neće vidjeti njezino vjenčanje.« »Pa, kasnije će obaviti ponovljenu svečanost«, rekla je Lexie. Ona je uvijek bila razborita.

Toby je podigla veo. »Alix, osjećaš se loše što će njezini roditelji to propustiti samo zato što imaš izvrsnu majku. One od nas koje ju nemaju, tražit će mirno vjenčanje, ako ga uopće budemo uspjele imati.« »Doista imam izvrsnu majku, zar ne?« nježno je rekla Alix. »Nemoj plakati!« zapovjedila joj je Lexie. »Cijela će ti se šminka sliti uz lice.« »Dobro«, rekla je Alix, šmrčući dok joj je Toby dodavala rupčić. »Ponovite mi još jednom kakav je plan.« »Idemo do kapelice i ti moraš čekati u malom šatoru s Jilly dok tvoj tata ne baci bombu s vijestima«, rekla je Lexie. »Nakon što se krv iz bitke koja će uslijediti raščisti, Toby i ja ćemo prve krenuti niz lađu, a zatim ide Ken s tobom.

Nakon toga ćemo jesti i plesati. Jednostavno.« »Mama će biti uistinu jako povrijeđena«, šapnula je Alix.

413

mart@& nymphe Na trenutak su je dvije žene samo pogledale, nesposobne išta na to odgovoriti, ali onda je Lexie rekla: »Pođimo. Moramo ovo glatko obaviti.« Bacila je pogled na Toby. Isprva se činilo da je izvrsna zamisao ne dopustiti Victoriji da u svemu šefuje, ali kad čovjek bolje razmisli, Victoria je ipak bila Alixina majka.

Lexie je na jedan dan od svoga šefa posudila vozača i Bentley, i one su joj pomogle da uđe unutra. Bila je tako tiha da nitko drugi nije progovorio ni riječ tijekom kratke vožnje do North Shorea.

Ondje se nalazilo mnoštvo automobila, ali svega je nekoliko gostiju bilo vani, a i njih je Lexie sve otjerala da ne vide mladenku. Brzo su je smjestile u jedan od dva šatora u kojima su bili postavljeni stolovi i stolice. Bio je to prekrasan prizor, s bijelim stolnjacima i buketima plavih zumbula, ruža krem boje i ukrasa od grančica, svih vezanih blijedoplavim vrpcama. Naslone svih stolica i krov šatora ukrašavale su velike vrpce tamnije plave boje. »Toby«, rekla je Alix, »ovo je nevjerojatno lijepo. Hvala ti.« »Bez suza!« opet je zapovjedila Lexie. »A sada prođi ovuda i čekaj dok se mi ne vratimo po tebe. Jilly će svakoga časa biti ovdje.« Pored velikog šatora je bio postavljen jedan manji. Unutra su se nalazile samo dvije stolice i Alix je pažljivo sjela, raširivši haljinu kako je ne bi zgužvala.

Vani je mogla čuti ljude, ali zasad još nije bilo vike. Očito im još nije bilo rečeno.

Zapravo, bila je prestravljena od pomisli na vjenčanje usred gnjevne atmosfere.

Gosti če biti razočarani, a njezina majka povrijeđena. Ovo nije bio dobar način ulaska u brak! Uistinu se nadala da će gosti razumjeti.

Kad se šatorsko krilo uklonilo, Alix je očekivala ugledati Jilly, ali ondje je stajala njezina majka u smaragdno zelenoj haljini s malim šeširićem s kratkim velom na glavi. Alix je pomislila da nikad nije ljepše izgledala. Svjetlo koje ju je okruživalo odavalo je dojam kao da blista. »Mama«, rekla je Alix, zvučeći poput izgubljene petogodišnjakinje. Ustala je i obgrlila majku rukama oko vrata — i objema su potekle suze. »Kako si znala?

Mislila sam da te neću vidjeti. Čekala sam...«

414

mart@& nymphe »Pst«, rekla je Victoria, izvlačeći se iz kćerina zagrljaja. »Pogledaj što smo si učinile s licima. Dobro je da sam sa sobom ponijela šminku. Sada sjedni i pusti me da to popravim.« Poslušno — i jako, jako sretno — Alix je opet sjela na stolicu. Njezina je majka sjela na drugu, izvukla iz svoje torbice kompletan pribor za šminkanje i počela dotjerivati kćeri lice. »Kako?« šapnula je Alix. »Oh, moj Bože, Alix! Ti i tvoj otac ste toliko slični. Zar si doista mislila da možeš ovakvo što izvesti, a da ja za to ne doznam? Sve to došaptavanje, šuljanje uokolo. Onda, gdje je prsten?« Alix je ponosno podigla lijevu ruku. »Nije loše.« Zastala je s vatom u ruci. „Što misliš, tko je Jaredu rekao tvoju veličinu prstena?« »Ti?« »Naravno da sam to bila ja.« Nasmiješila se svojoj kćeri. »Kad sam došla ovamo i vidjela da ste se ti i Jared već skrasili u, po svim mjerilima, bračnom životu, znala sam da moram prekinuti taj previše slobodan dogovor.« »Zaboga, zašto bi to učinila?« »Draga«, rekla je Victoria, »što ti je sada na prstu? Kakvu haljinu nosiš ?

Ponekad muškarce treba pogurati kako bi se pokrenuli. Podigni pogled.« Alix se trudila ne treptati dok joj je majka popravljala šminku oko očiju i razmišljala o onome što je čula. »Bez katedrale? Bez tri metra dugog vela?« »Uistinu, najdraža, priznaj mi da ipak imam ukusa.« »Mama, nisam te željela izostaviti iz ovoga. Mislim...« »Dosta je suza«, rekla je Victoria smiješeći se. »Dakle, zar ti nije drago što sam te natjerala da smisliš veću tortu i izabereš ljepše cvijeće i pozoveš više ljudi?« »Zapravo, jest. Ali Izzy... « 415

mart@& nymphe »Ona je sretna. Jutros sam je nazvala na Bermude i potpuno je pribrana i smirena, a beba više nije pod stresom. Kasnije, nakon što se beba rodi, ona i Glenn će prirediti još jednu svečanost i svi će rođaci biti ondje. A ti ćeš biti počasna gošća. Sve će ispasti dobro. Vidjet ćeš.« Alix je promatrala svoju majku. »Izgledaš izvanredno sretno i to mi je drago, ali postoji li još nešto?« Činilo se nemogućim, ali Victorijino lice je postalo još sjajnije, još Ijupkije. »Dakle, draga, znam da si do večeras djevica, ali...« Alix se nasmijala. »Imala sam prilično zanimljivu noć.« »Kako to?« »Oh ne, to je nešto o čemu ti ne smijem govoriti. Barem ne sada. Ovo je tvoj dan.« Victoria je popravila vlastitu šminku i pogledala na sat. »Sad ću te morati napustiti. Tvoj je tata zadužen da svima kaže o izmjeni mladenaca i znam da će sve unerediti. Jedva čekam to vidjeti!« »Majko, budi fina.« »Ja sam izvanredno fina prema tvome ocu. Cijeloga mu se dana samo ulagujem. Počeo je izgledati potpuno prestravljen.« Alix je znala da to ne bi smjela, ali se ipak nasmijala. »Moram se naći s Calebom«, rekla je Victoria i ustala. »Što!?« rekla je Alix. »Ti i Addy i taj vaš duh! To nije kapetan Caleb, to je Freddy, znaš, doktor Hundey. I mogu te uvjeriti da mu je tijelo posve čvrsto.« Zastala je na trenutak i nasmiješila se. »Kako bilo, jutros mi je rekao da odsad nadalje želi da ga zovu po srednjem imenu, Caleb.’« »To je čudno«, rekla je Alix. »Čudno je što taj čovjek ima toliko energije.« Victoria je podigla ruku. »Ali ti si još djevica i o tome ti ne mogu govoriti.« 416

mart@& nymphe »Kasnije želim čuti svaku riječ o tome što se događalo.« Victoria je provirila van. »Reći ću ti. Obećavam. Dolazi Jilly, a ja idem sjesti u crkvu s Calebom i gledati kako tvoj otac od sebe pravi budalu. Kako je ovo božanstven dan!« Dobacila je Alix poljubac i napustila šator. »Eno ga!« došapnula je Lexie Toby. U svojim su se lijepim haljinama boje dragulja skrivale u šatoru i virile prema kapelici. Haljine su im bile slične, tijesno pripijenog gornjeg dijela, bez rukava, uske u struku i bogate suknje. Svila haljina bila je presvučena tilom iste boje. Jedini je ukras bio mali svileni remen za pojasom. Ondje vani, mala je građevina bila prepuna ljudi, a dvije su djeveruše čekale na znak da uđu. Alix je s Jilly bila skrivena u drugom šatoru.

Sinoć su tri mlade žene pošle na djevojačku večer u najživlji noćni klub na otoku. Ali nisu dugo ostale jer se činilo da je cijelo mjesto zauzeo jedan čovjek. Čim ga je Lexie ugledala, rekla je. »Ovo je Kingsley.« »Mislim da je u ovom slučaju Montgomery«, rekla je Alix. »Jilly mi je rekla da je taj čovjek doletio ovamo zbog Toby.« Lexie je izgledala iznenađeno. »Da me otprati niz lađu«, rekla je Toby. »Roger će pratiti tebe, ali i ja nekoga trebam.« »Plymouth!?« uzviknula je Lexie. »Natjerala si mog šefe da doleti ovamo samo da bi me ispratio niz crkvu?« »Da«, rekla je Toby. »Jesam.« »Zašto nisi mene pitala?« rekla je Lexie. »Zato što bi ti rekla ne.« »Da, rekla bih. Taj čovjek... « »Dajte, cure«, rekla je Alix. »Ovo je moja noć. Bez svađe.« Lexie je nevoljko prekinula sa svađom, ali nije se nasmiješila.

417

mart@& nymphe Njih su tri sebi naručile piće, ali ondje je bilo toliko bučno da nisu mogle razgovarati. Onaj Kingsley-Montgomery i ljudi oko njega stvarali su preveliki nered. Mjesto je bilo prepuno gromoglasnog smijeha, muškog i ženskog. »Ovaj se zasigurno voli zabavljati«, rekla je Lexie. »Sudeći po Jaredu, imala sam dojam da su Montgomeryji uzori vrline.« »Uvijek postoji neka crna ovca.« »Jao, primijetio nas je«, rekla je Lexie i skrenula pogled ustranu. Čovjek je maknuo mladu ženu iz svoga krila i bezbrižnim korakom krenuo prema njihovom stolu. Doista je sličio Jaredu, ali bio je mlađi i u očima mu je bio vragolast pogled kakav Jared nikad nije imao. »A što vi, ljupke dame, radite ovdje same?« Lexie je zaustila da mu odgovori. Napokon, vjerojatno joj je bio dalji rođak, ali Toby je bez riječi ustala, napustila stol i izišla van. »Čini se da odlazimo«, rekla je Alix, ispila u jednom gutljaju svoje piće, pa uzela svoju torbicu i otišla. »Vidimo se sutra«, rekla je Lexie i krenula za njima dvjema van.

A sada su bile kod kapelice i on je bio ondje, odjeven u smoking, stojeći na vratima i požurujući ljude da uđu. »To nije on«, rekla je Toby. »Šališ se?« rekla je Lexie. »To je čovjek kojega smo sinoć vidjele. Dobro prikriva mamurluk.« Toby nije više ništa rekla, već se samo vratila u šator.

Lexie je bila osoba koja nikad nije odolijevala izazovu. »Pssst«, rekla je čovjeku. Kad ju je pogledao, pokazala mu je rukom da priđe šatoru, a zatim mu pridržala šatorsko krilo da uđe. Toby se odmaknula, ali ih je pozorno promatrala. »Kako se danas osjećate?« upitala je Lexie. »Posve dobro«, rekao je čovjek. »A vi?«

418

mart@& nymphe »Izvrsno. Ja sam Lexie, a ovo je Toby. Pretpostavljam da ste vi Jillyn rođak koji će Toby pratiti niz crkvu?« Čovjek je pogledao Toby u njezinoj lijepoj plavoj haljini, pomislio kako joj lijepo pristaje uz oči i nasmiješio se. »Graydon Montgomery«, rekao je i pognuo glavu u neku vrstu naklona.

Toby se nije ni pomaknula, niti mu je išta rekla.

Lexie je bila pomalo ljuta zbog njezine nepristojnosti, posebno zato što nikad prije nije vidjela Toby da je prema bilo kome neugodna. »Mislim da smo vi i ja neka vrsta rođaka — ja sam po majci Kingsley.« »Ah, da. Stigao sam jučer kasno i još nisam upoznao nikoga od moje nove obitelji.« »Ne prekasno«, rekla je Lexie. »Ne sjećate se da ste nas sinoć vidjeli?« »Nisam siguran.« Smiješeći se, Lexie je pogledala Toby kojoj je lice bilo posve ne-pokretno. Što joj je? »Mogu pretpostaviti zašto nas se ne sjećate — ili ikoga drugog. Bili ste uistinu dobro nacvrcani.« »Oh«, rekao je on i blago porumenio u licu. »Shvaćam. Pjesma? Ples? Šampanjac?« »Dakle, sada se sjećate?« »Da, sjećam se takvih večeri.« Pogledao je Toby. »Možda bismo vi i ja mogli obaviti probu prije samog obreda?« Lexie je pogledavala jedno, pa drugo. Toby se on možda nije sviđao, ali ona je njega svakako privlačila. »Mislim da je to izvrsna ideja«, rekla je Lexie. »Krenite od kraja šatora i hodajte polako do drugog kraja i natrag.« Pružio je ruku Toby i ona ju je prihvatila, ali se držala što je dalje moguće.

Kad je u šator ušao konobar i odvukao Lexie pažnju, Graydon je rekao Toby: »Jesam li vas sinoć uvrijedio?«

419

mart@& nymphe »Čovjek koji je pristupio našem stolu bio je prilično neugodan«, rekla je Toby. »Činilo se da misli kao smo ondje došle samo zbog njega.« »Iskreno se ispričavam«, rekao je. »Nisam vas mislio uvrijediti. Možda bih sutra mogao imati zadovoljstvo večerati s vama. Ne poznajem nikoga ovdje i...« »Mrzite jesti sami?« rekla je Toby, prezirno izgovorivši tu otrcanu frazu.

Zaustavila se i izvukla ruku iz njegove. »Čujte, ne znam kakvu to igru igrate, ali ono sinoć niste bili vi i nemam pojma zašto nas u to pokušavate uvjeriti. Ne volim lažljivce, pa je zato odgovor ne, ne želim izići s vama. A sada, molim vas, otiđite dok nas ne pozovu.« Ostao je zatečen, kao da mu nitko prije nije nešto takvo rekao. Bez riječi se okrenuo i izišao iz šatora.

Odmah ispred njega vidio je svoju tetu Jilly kako stoji do mladenkina oca i tiho s njime razgovara. Ken je izgledao prilično smrknuto.

Graydon to nikad ne bi rekao svojoj teti, ali bio je sazvan obiteljski sastanak kako bi se raspravilo o neočekivanoj vezi njihove drage Jilly s čovjekom kojega nisu poznavali. Nakon onoga što se dogodilo s njezinim pokojnim mužem, bili su prilično zabrinuti zbog tog novog čovjeka. Sve što su doznali preko interneta bilo je dobro, ali htjeli su o njemu doznati više na osobnoj razini. Kad je Jilly nazvala sa zamolbom da pronađu nekoga za svjedoka na vjenčanju, svi su pogledali u Graydona. »Mislim da to neće biti prikladno«, najprije je rekao, ali zatim mu se u glavi počela rađati ideja. Zašto ne? Tri sata kasnije već je bio u avionu za Nantucket. Čim se ukrcao u klimavi kamionet nekog čovjeka po imenu Wes koji ga je dočekao u zračnoj luci, počeo se raspitivati o Kenu. Koliko je Graydon mogao shvatiti, nitko na otoku za Kennetha Madsena nije imao nijedne loše riječi. A kad su ih upoznali, Graydonu se on odmah svidio. »Tu si«, rekla je Jilly kad je Graydon izišao iz šatora, a Ken se odmaknuo malo dalje. »Je li sve sređeno?« upitala je. »Jeste li obavili probu prilaska oltaru?« »Jesmo, ali...« Bacio je pogled prema Kenu koji je stajao nedaleko od njih, ali činilo se da ih ne sluša.

420

mart@& nymphe »Nešto nije u redu?« »Ne, ne«, rekao je Graydon. »Samo...« Blago se nasmiješio. »Dogodilo se nešto prilično čudno. Mlada žena kojoj sam u pratnji... Toby, zar ne?« »Vjerujem da joj je to nadimak, ali što je s njome?« »Ona i njezine prijateljice sinoć su vidjele Roryja — nisam ni znao da je ovdje — i ona druga žena...« »Lexie?« »Da. Lexie je rekla da je vidjela mene.« »Razumljivo, s obzirom na to da ti i Rory posve jednako izgledate.« »Da«, rekao je Graydon. »Izgledamo, samo Toby se prilično naljutila jer mi je rekla da lažem, i da nisam taj kojega su vidjele.« »Oh, moj Bože!« rekla je Jilly prekrivši rukom usta.

Uznemirenost u njezinu glasu natjerala je Kena da se prene iz sanjarenja. »Je li sve u redu?« »Jest«, rekla je Jilly, ali oči su joj bile širom otvorene i zagledane u Graydonove. »Ali sigurno ti se to i prije događalo.« »Nikad. Baš nijednom.« » Oh «, rekla je Jilly. „Što namjeravaš učiniti?« »Mislim da bih mogao urediti da neko vrijeme ostanem ovdje, na otoku.

Lexie i Toby su sustanarke, zar ne?« »Jesu«, oprezno je rekla Jilly. »Što to misliš učiniti?« Graydon se nasmiješio na način kojim joj je dao do znanja da joj ne namjerava reči što mu je na umu. »Mislim da bih trebao otkriti o čemu se ovdje radi, zar ne?« Uzeo je tetu za ruku i poljubio je u nadlanicu. »Mislim da ću te sljedećih tjedana češće viđati.« Pogledao je Kena, kimnuo mu glavom, pa otišao od njih.

421

mart@& nymphe Ken je promatrao mladića kako odlazi. »Ne želim biti znatiželjan, ali o čemu se ovdje radilo?« »Čini se da naša draga Toby zna razlikovati naše blizance.« »Morat ćeš mi to malo bolje pojasniti«, rekao je Ken. »Radi se samo o tome da su u našoj obitelji česti identični blizanci i postoji glupo — zapravo smiješno — vjerovanje da je onaj koji može razlikovati blizance njihova Prava Ljubav.« »A Toby je to u stanju kod ovog mladića? Graydona, nije li tako?« »Da, čini se da jest«, rekla je Jilly. »Znači li to da je naša Toby upoznala svoju Pravu Ljubav?« Ken se nasmiješio na tu pomisao. »Ne znam, ali Graydon je očito znatiželjan.« »Ali zašto izgledaš tako zabrinuto?« upitao je Ken. »Zar s tim mladićem nešto nije u redu?« »S njime osobno, ne. Jedino, okolnosti njegovog rođenja su prilično izvanredne.« »Što to znači?« »Graydon je krunski princ Lankonije.« Kenu su se raširile oči. »>Krunski< princ? Znači li to da će biti...?« »Da će jednoga dana biti kralj? Da, znači.« Ken se na trenutak zamislio. »Prvi put kad sam Toby držao u rukama, imala je otprilike četiri godine, i otad je promatram kako odrasta. Po mojem mišljenju, ako je tvoj princ može osvojiti, on je taj koji će biti nagrađen.« »Nisam sigurna, ali mislim da bi i Graydon mogao isto osjećati.« Nasmiješivši se, Ken ju je poljubio u obraz. »Kraljica Toby. Meni to dobro zvuči.« Duboko je udahnuo, pogledao na sat i osmijeha mu je nestalo s lica. »Vrijeme je za polazak?« 422

mart@& nymphe »Da«, rekao je, »vrijeme je.« Zajedno su se zaputili prema kapelici.

Osjećajući se kao da ide na vješala, Ken je pošao do prednjeg dijela kapelice i bacio pogled na mnoštvo gostiju. Mala građevina bila je dupke puna ljudi, a još je ljudi stajalo okolo. Doveli su ovamo generatore, tako da je zgrada bila osvijedjena prigušenim svjedom, a na zidovima su visjele vrpce i buketi, činilo se, poljskog cvijeća. I posvuda su gorjele svijeće.

Do njega su stajale tri žene odjevene u haljine boje grejpfruta. One su trebale biti Izzyne djeveruše, a on je čuo da ih ona nije izabrala. Žene uopće nisu bile lijepe, a kiseo izraz lica činio ih je još ružnijima. Glasno su prosvjedovale jer im nitko nije dao bukete cvijeća koje bi trebale nositi. Nije ni čudno što je Izzy pobjegla! pomislio je Ken. Kako je predavao na sveučilištu, Ken je trebao biti naviknut na govor pred gomilom ljudi ali, vidjevši toliku gomilu muškaraca i žena, osjećao je tremu i strah. Ljudi koji su sjedili na malim drvenim stolicama uglavnom su bili Izzyna i Glennova rodbina.

U prvom redu, razdvojene jedino uskim prolazom, sjedile su Glennova i Izzyna majka. Obje su žene bile odjevene u svilene haljine i izgledale kao da pokušavaju sve ostale nadmašiti količinom nakita koji su na sebi imale. Blještale su čak i u ovako tamnoj prostoriji.

Obje su se mrštile, zapravo zurile jedna u drugu, a kad je Ken istupio naprijed, svoje su oštre poglede usmjerile na njega. Vjenčanje je već kasnilo i još nije bilo ni traga mladenki i mladoženji, ali Ken je znao dajared stoji odmah pred bočnim vratima. »Moram vas nešto obavijestiti«, glasno je rekao Ken, ali nitko na njega nije obraćao pažnju — što ga je natjeralo da pogleda svoju bivšu ženu. Ona je sjedila na kraju prednjeg reda, uz doktora Huntleyja, i svako malo pogledavala u čovjeka sa sanjivim izrazom na licu.

Koji je vrag bio s njome? zapitao se Ken. Cijeloga se dana nijednom nije obrecnula na njega. Obično ne bi mogla izdržati petnaest minuta, a da ne prigovori o bilo čemu što bi Ken rekao ili učinio. Ali ne danas. Pitao se što joj je na umu.

423

mart@& nymphe Ken je glasnije pozvao sve prisutne na pažnju i nekoliko njih u prednjim redovima prestalo je gunđati i pogledalo ga. »Došlo je do promjene plana za ovu ljupku večer«, rekao je Ken i nije mogao odoljeti da ne baci brzi pogled prema Victoriji. Znao je da joj nije bilo rečeno za zamjenu mladenaca i da će, kad to čuje, poludjeti — a Ken nije nimalo dvojio da će joj u tom bijesu glavna meta biti upravo on.

Opet je pogledao gomilu. »Sve je ostalo isto«, rekao je, »osim što će se promijeniti mladenci. I njihova pratnja«, pridodao je, pogledavši nesimpatične djeveruše do sebe.

To je sve ušutkalo. Istoga trena, sve osobe u kapelici, čak i oni koji su stajali straga — uglavnom stanovnici Nantucketa — prestali su razgovarati i pogledali Kena.

Na trenutak je ukrutio ramena kao da očekuje snažan napad, ali on se nije dogodio. Svi, čak i Victoria, u tišini su zurili u njega.

Ken je duboko udahnuo i nastavio. »Glenn i Izzy su odlučili da žele diskretnije vjenčanje, pa su sa svojom braćom i sestrom i nekoliko prijatelja odletjeli u, uh... tko zna gdje kako bi se vjenčali.« »Umjesto njih«, rekao je i pogledao izravno u Victoriju, »danas će se vjenčati Jared Kingsley i moja kći Alix.« Ken se refleksno pripremio čučnuti jer će ga Victoria sigurno početi nečim gađati. Kad se ona samo nasmiješila, najsamozadovoljnije što je ikad vidio, usta su mu se širom otvorila.

Kad se oporavio od tog šoka, shvatio je da je ostatak gostiju skočio sa stolica i krenuo mu ususret. Samo su Victoria i doktor Huntley ostali sjediti. »Ovo je naše vjenčanje!« vikala je jedna od majki. »Došla sam vidjeti vjenčanje svoje kćeri. Dovoljno je loše što smo morali doletjeti na ovo mjesto, a sada i...« »Gdje je moj sin?« pitala je druga. »Onaj Kingsley nam je rekao da su Glenn i Izzy već ovdje. Ako nije... « »Jesu li to dvoje planirali dobiti besplatno vjenčanje«, rekao je jedan od očeva. »Ako mislite da ću ja za ovo platiti, imate...« 424

mart@& nymphe »Glennova je majka rekla da ja mogu biti djeveruša i bit ću makar morala... « »Alix je uvijek htjela zasjeniti moju kćer. Mislim da je ona otjerala Izzy s njezina vlastitog vjenčanja. To je oduvijek bilo... « Na taj je komentar Victoria ustala i sukobila se sa ženom. Victoria je bila viša i daleko dostojanstvenija od nje. »Kako se usuđujete takvo što reći o mojoj kćeri!

Ona je uvijek pomagala Izzy. Alix je...« Ken je pogledom prelazio po publici. Sve je bilo u potpunom kaosu. Prednja su se vrata otvorila i ljudi s Nantucketa, koliko god ih je moglo stati, natiskali su se uz zidove i u svemu uživali. Cijela rodbina mlade i mladoženje poskočila je sa sjedalica i vikala — na Kena, jedni na druge i na Victoriju, koja je i sama imala udjela u galami. Branila je Alix, Jareda, otok i instituciju braka. Sve u svemu, gnjev je iz sekunde u sekundu bivao sve veći.

Jedina osoba koja je ostala sjediti bio je doktor Huntley. Zapravo, on je smireno čitao jelovnik predstojećeg svečanog objeda. Kad bi ga čovjek pogledao, pomislio bi da se oko njega ništa ne događa, da je sve u potpunom miru.

Jedino kad je jedna majka gurnula drugu, doktor Huntley je podigao pogled.

Nije se činio zabrinutim, tek blago zainteresiranim.

Ken je razdvojio dva bijesna oca koji su se prepirali oko novca, kako bi stigao do jedne majke upravo kad je druga podizala ruku da je pljusne. Ken ju je uhvatio za zapešće, čvrsto je držeći. Za Boga miloga, kako je ta žena bila snažna!

Povlačila ga je tako jako da nije znao hoće li je moći zadržati.

U međuvremenu se druga majka — ona koja se gurala — okrenula Victoriji. »Je li sve ovo tvoje djelo? Je li ovo nekakva predstava koja treba pomoći boljoj prodaji tvojih knjiga?« Praktički je pljuvala Victoriji u lice, koje je sada bilo crveno poput njezine kose.

Kenu je u oko upao neki pokret i vidio je kako se doktor Hundey oslanja rukama o koljena i ustaje. Dok se Ken borio sa ženom — gotovo su se hrvali — čovjek se kroz razvikanu gomilu probio do čela kapelice i stao pred veliki oslikani prozor.

425

mart@& nymphe Jedan je trenutak tako stajao, odmahujući glavom kao da ne vjeruje u ono što vidi, a zatim je duboko udahnuo i viknuo samo jednu riječ: »TIŠINA!« Bilo bi podcjenjivanje reći da je to bilo glasno. Prozori kao da su se povukli unazad, obojano staklo je zazvečalo, a veći se broj stolica prevrnuo na popločani pod.

Svi su se sledili. Ruke u tuđoj kosi, šake u pola zamaha, izvikivane rečenice, sve je stalo. »Sjednite!« zapovjedio je doktor Huntley i svi su se ponizno počeli vraćati na svoja sjedala. Pričekao je, ali ne zadugo. Ken se odmaknuo do zida; Victoria je sjela na svoju stolicu. Sve su oči bile uperene u doktora Hundeyja. U hodu je sklopio ruke iza leđa i počeo govoriti.

Njegov stav, ruke, a posebno glas, natjerali su Kena da osjeti kako promatra davnašnjeg kapetana broda. Čovjeka koji je morao biti dovolj-no glasan da ga se čuje u buci podivljalog mora. Čovjeka koji se bio u stanju suprotstaviti cijeloj posadi. »Dobit ćete svoj novac natrag«, rekao je doktor Hundey, glasom koji nije trpio upadice. »To što pretpostavljate novac čestitosti i ljubaznosti, neoprostivo je. Mnogo vas je gnjavilo mladu Isabellu sve dok nije pobjegla s vlastitog vjenčanja. Svi biste se vi trebali sramiti!« Okrenuvši se, pogledom je prešao preko svakoga od njih, posebno se zadržavši na dvije majke. »To što činite vlastitoj djeci je potpuno nečasno. To je najpodliji oblik nečovječnosti. I to posebno jer ta draga djevojka nosi dijete!« Zašutio je i namrštio se na njih. »Nisam mislila...« započela je Izzyna majka. »Šuti, ženo!« tako je glasno viknuo doktor Huntley da su prozori zazvečali.

Trenutak je pričekao, a zatim stišao glas. »Pred ovom prostorijom stoji mladenka. Vjerovali vi u to je li ona prava ili ne, valja je poštovati kao što svaka mladenka zaslužuje. I vi ćete joj ukazati poštovanje! Jesam li bio jasan?«

426

mart@& nymphe Pričekao je dok nije vidio da svi gosti kimaju glavama. A građani Nantucketa su se straga smiješili kao da napokon svjedoče kako se cijeli svijet opet dovodi u red. »Uvjeravam vas da ću, ukoliko niste voljni mladoj i njezinu sretnom mladoženji iskreno poželjeti najbolje što život može ponuditi, takve osobno dohvatiti i izbaciti odavde — i to vrijedi i za žene.« Doktor Hundey ih je opet sve pogledao ravno u oči.

Straga se začuo ženski glas: »Mene prvu«, popraćen smijuljenjem nekoliko žena, ali Hundeyjev čelični pogled je sve to zaustavio. Okrenuo se Kenu. »A sada, zauzmi svoje mjesto. Ti si mladenkin otac.« Victoria je skočila na noge i činilo se da se sprema nešto reći. »A ti sjedni dolje«, rekao je doktor Huntley i ona ga je istoga časa poslušala.

Još ih jednom sve strogo pogledavši, pošao je prema bočnim vratima na kojima je stajao Jared i zurio u njega. Doktor Huntley mu je odlučnim korakom prišao, izgurao ga van i žestoko zalupio vratima kapelice za sobom. »Žabari! Da sam ih imao na brodu, mnoge bih od njih provukao ispod kobilice.« Jared je još uvijek zurio u njega, nemoćan natjerati riječi da mu iziđu na usta.

Nekoliko minuta ranije, glas koji je dopro kroz vrata bio je onaj koji je slušao cijeloga života. Zasigurno to nije bio onaj blagi, smireni ton doktora Huntleyja. A kad je Jared otvorio vrata, vidio je čovjeka čiji je svaki pokret, svaka gesta pripadala njegovu djedu. Doktor Huntley, koji je obično hodao povijenih ramena, stajao je tako uspravan da bi mu pozavidjeli i čelični stupovi. I u njemu nije bilo ničega krotkoga ili blagoga. Bio je bijesan i to je gomili jasno dao do znanja. Jaredu je sve to bilo gotovo nemoguće shvatiti, ali vidio je svoga djeda živoga i u tijelu nekoga drugoga.

I sada, zureći u nevjerici u njega, Jared je posegnuo rukom da ga dotakne po ramenu. »Ovo je tijelo slabo. Moram ga ojačati.« »Kako? Kada?« šapnuo je Jared, ne vjerujući u vlastite misli. Je li ovo doista bio njegov djed Caleb?

427

mart@& nymphe »Ja sam«, rekao je on. »Gledaš u mene kao da si vidio duha.« Činilo se da sve to jako zabavlja Caleba, ali kad je Jared nastavio bez riječi zuriti, popustio je. »Sinoć je moj otac napustio Hundeyjevo tijelo.« »Misliš, umro je?« upitao je Jared. »Da«, odgovorio je Caleb. »To nisam očekivao.« Na trenutak je skrenuo pogled ustranu i u očima su mu se pojavile suze. »Kad moj otac više nije bio u tom tijelu, mogao me je vidjeti i sjetiti se svih prigoda kad smo bili zajedno.

Ponudio mi je ovo tijelo, ako ga želim.« Caleb je duboko udahnuo. »Zatim je moja majka došla po njega. Na jedan kratak trenutak, nas troje smo opet bili zajedno. Poljubili su me i otišli. Bili su toliko sretni što su opet zajedno. A ja sam se opet našao u ljudskom tijelu.« Jared je još uvijek zurio u njega. „Što si onda učinio?« »A što misliš da sam učinio?« upitao je Caleb, pogledavajući svoga unuka kao da nije baš previše bistar. »Popeo sam se na kat i uskočio Valentini u krevet.

Dvjesto godina celibata u čovjeku probudi želju.« Jared je nekoliko puta trepnuo, a zatim prasnuo u smijeh, pa ščepao svoga djeda i zagrlio ga.

Caleb mu je uzvratio zagrljaj, ali već se sljedeće sekunde odmaknuo. »Ja nisam iz tvoga stoljeća. Obuzdaj se!« Riječi su mu bile prijekorne, ali oči su mu blistale.

Jared nije mogao odoljeti da opet ne položi ruku djedu na rame. Bilo je čudno osjetiti ga takvog, od krvi i mesa. Lice mu je sada bilo drukčije, ne baš onako ugodno, ali podnošljivo. Ali oči su bile one iste koje je Jared cijeloga života gledao. »Kako se osjećaš u tom tijelu?« »Teško!« rekao je Caleb. »Jutros sam se zaletio u zid.« Jared se nasmijao. »I veoma je čudan osjećaj to što me ljudi mogu vidjeti. Mislim...« Zašutio je jer je iza njihovih leđa počela glazba. »Moraš poći po svoju mladenku.« Jared je krenuo prema kapelici, ali je na vratima zastao. »Što ćeš činiti sada, kad imaš tijelo?« 428

mart@& nymphe »Imam posao. I oženit ću Valentinu i...« »Victoriju.« »Kako bilo. Meni je ona ista. A ti ćeš napraviti pola tuceta djece da ih mogu razmaziti. Što je u životu važnije od toga?« »Točno. Što je važnije od toga?« Smiješeći se i osjećajući kao da mu je netko s ramena uklonio teret od tisuću kilograma, Jared je ušao u kapelicu i zauzeo svoje mjesto pored Tima.

Publika je bila veoma tiha, primirena, a jedna od majki čak se ukočeno nasmiješila Jaredu. Dok su čekali početak procesije, Jared je protisnuo Timu: »Kad si jutros pogledao u Victorijinu sobu, je li bila sama u krevetu?« »Ne. Pored nje je bio i čovjek koji sjedi do nje. Taj frajer ima komad glasa, zar ne?« »Nije ti palo na um reći mi da je s njome u krevetu bio još netko?« Tim je svoga partnera pogledao kao da je ovaj lud. »Da je žena koja ovako izgleda bila sama, to bih prokomentirao. Ovako mi se činilo savršeno prirodnim.

Koji ti je vrag kad moraš znati što tvoja punica čini u krevetu?« »Nije u pitanju ona, nego on«, rekao je Jared. Namjeravao je reći još nešto, ali pastor je pročistio grlo. Bilo je vrijeme da prestanu razgovarati.

Lexie je dolazila niz prolaz, rukom pod ruku s čovjekom kojega Jared nikad prije nije vidio, ali mu nije trebalo puno da shvati da je to njezin šef. Previše lijep, bila je prva Jaredova pomisao, ali Plymouth je ipak ostavljao dojam da bi mogao uživati u utrci čamaca kitolovaca.

Zatim je došla lijepa Toby. Ona je pod ruku držala visokog muškarca koji je sličio Montgomeryjima koje je Jared upoznao u Maineu, ali njega se nije sjećao.

Dok je šef držao Lexie tako blizu sebi da je bilo pravo čudo što joj se nije spoticao o haljinu, Toby je hodala prilično odmaknuta od svoga pratitelja.

Između njih je bez problema mogla proći i pliskavica.

Sljedeće se minute pratnja razdvojila i pošla stati u prednjem dijelu kapelice.

Iza njih je bila Alix. Jared nikad u životu nije vidio ništa ljepše od nje u njezinoj 429

mart@& nymphe bijeloj haljini. Tanki joj je veo prekrivao lice, ali on je mogao vidjeti kako mu se smiješi.

Promatrao ju je, ne skidajući očiju s nje dok mu je prilazila držeći Kena pod ruku. Kad su došli do njega, on je stupio naprijed, a Ken je ruku svoje kćeri stavio u njegovu.

Podižući veo svoje kćeri, Ken je rekao: »Povjeravam ti ono najvrednije što posjedujem.« Bile su to Victorijine riječi i jedino ga je Jared mogao čuti i vidjeti mu suze u očima.

Jared je potvrdno kimnuo glavom, svečano su se jedan drugome naklonili i Ken se odmaknuo da sjedne pokraj Jilly.

Bili su odlučili da neće pisati vlastite zavjete, jer su riječi tradicio-nalnog obreda sve govorile. »U bolesti i zdravlju.« »Dok nas smrt ne rastavi.« Na spomen smrti, Jared je pomislio na svoga djeda i na to što je sve otrpio da bi bio sa ženom koju voli. Jared se nasmiješio Alix, koja mu je uzvratila osmijeh.

Kao uvijek, činilo se da u isto vrijeme imaju iste misli.

Alix je ponovila svoj zavjet njemu i Jared je pomislio kako to u cijelosti govori o dijeljenju svega. Dijeljenju onoga što si imao, onoga što si bio, s drugim ljudskim bićem. Prisjetio se kako je Victoriji rekla da vjeruje kako je sve dosad živio usamljeničkim životom. On sam nikad nije tako razmišljao, ali je znao da je ona u pravu. Jednoga po jednoga, izgubio je obitelj u kojoj je rođen, ali postupno ih je zamijenila Alixina obitelj. I sada je krug bio zatvoren. »Hoću«, rekla je Alix i već sljedećeg trenutka pastor je rekao: »Proglašavam vas mužem i ženom. Možete poljubiti mladu.« Jared je uzeo Alix u naručje i razdragano je poljubio poljupcem obećanja. Još sekundu ju je držao, a oči kao da su im sve govorile. Okre- nuvši se, pogledali su u mnoštvo okupljeno u kapelici. Činilo se kao da su sav bijes i neprijateljstvo izbrisani čarolijom vjenčanja i gomila je počela veselo pljeskati.

430

mart@& nymphe Jared je uzeo Alix za ruku i potrčao natrag niz prolaz. Ali kad se Alix spotaknuta o svoju dugu haljinu, on ju je podigao u naručje i iznio je van. Publici se ta gesta svidjela, pa je spontano prasnula u smijeh i opet zapljeskala.

Izvan kapelice, Jared je spustio Alix na zemlju. Samo na sekundu su bili sami. »Za vječnost«, rekao je on. »Da«, odgovorila mu je ona. »Za vječnost.«

431

mart@& nymphe

Pogovor Jared se zavalio u fotelji i promatrao svoga djeda. Tri su tjedna protekla od vjenčanja i, baš kao što je pretpostavio, Alix je željela odmah poći u New York pogledati njegove urede.

Cijelim putem onamo bila je nervozna očekujući da će napuštanjem Nantucketa doći do promjene. Posebno se brinula da će se njezin suprug pretvoriti u drukčiju osobu, da će opet postati Veliki Jared Montgomery.

Naravno, to se nije dogodilo. Prema ga je većina zaposlenika doživljavala sa strahopoštovanjem, kod Alix to nije bio slučaj. Bez obzira na to kako ga vidjeli ostali, ona je u njemu vidjela čovjeka — i davala mu to do znanja. Prvoga dana su imali prilično glasnu prepirku oko preuređenja jedne kuće koje je trebala potpisati njegova tvrtka. »Mrzim ovo! I nipošto ne možeš nikome dopustiti da ovo vidi. Ovo je toliko ispod razine naših uobičajenih poslova da bi se trebao toga stidjeti«, strastveno je rekla Alix. »S ovim je planom sve u redu«, jednako je žestoko uzvratio Jared.

Alix mu je nastavila do pojedinosti govoriti što ne valja sa svakim prozorom, vratima i zidom. Jedan po jedan, ostali su se uposlenici prikrali u hodnik, kako bi sve to slušali i gledali. Bili su zaprepašteni time da bi itko mogao tako razgovarati s jednim Jaredom Montgomeryjem.

Ali Tim, koji je to jednako tako promatrao, samo se zadovoljno osmjehivao.

Tek nakon što je prešla svaku pojedinost na dvanaest stranica crteža, Alix je shvatila da se Jared zapravo slaže s njome. Osvrnula se uokolo, vidjela da je cijeli ured promatra i shvatila što se događa. On je svima pokazivao gdje Alix pripada, da ima pravo veta na sve planove, uključujući njegove.

Odjednom je shvatila da taj projekt nije Jaredov. Bio je to rad nekoga iz ureda — koji će je sada mrziti. Porumenjela je u licu, zamotala planove u rolu i pružila ih prema prisutnima. »Tko je ovo izradio?« Ruku je bojažljivo podigao neki tamnokosi mladić.

432

mart@& nymphe Alix mu je dobacila plan i, previše postiđena da bi nešto rekla, napustila prostoriju.

Jaredu je trebalo malo ulagivanja da mu oprosti, ne zbog toga što je učinio, već zbog načina na koji je to učinio. Tek kad je vidjela da se ljudima u uredu, umjesto da je mrze, zapravo veoma svidjela, ipak mu je oprostila.

Zaposlenici su u Alix vidjeli savršenog posrednika između Timova »sve prolazi« pristupa i Jaredovog »Ne«, koje je rijetko bilo popraćeno nekim objašnjenjima. Do kraja tjedna je Alix svima njima bila prijeko potrebna. Tim ju je o svemu pitao, od tjeranja uposlenika na potrošnju manje fotokopirnog papira do nagovaranja Jareda na kupovinu novih računala. Drugi su je arhitekti molili da im pogleda planove prije nego ih Jared vidi.

A što se Jareda ticalo, on je bio toliko sretan što joj je uspio prebaciti poslove i tako mogao sam projektirati, da se jedva prestajao smiješiti — a bilo je to nešto što su vrlo rijetki dotad viđali.

Sinoć su se prvi put nakon vjenčanja vratili na Nantucket i jutros je Alix otrčala vidjeti svoju majku i Toby. Čim je ona otišla, Jared je pošao posjetiti svoga djeda u kući doktora Huntleyja u gradu.

Kako je u toj maloj kući s njime živjela i Victoria, a Jared je znao da ona ne voli skroman smještaj, odmah mu je ponudio kuću Kingsley. »U tu kuću više nikad ne želim ući«, rekao je Caleb s toliko žuči da se Jared nasmijao. Imali su toliko toga za nadoknaditi. Za njega je prošlo prekratko vremena da ovlada tipkovnicom računala, pa čak i mobitelom, pa su stoga sve ostavili za priliku kad će se osobno vidjeti. »Jesi li iz dnevnika doznao što se dogodilo Valentini?« upitao je Jared. »Jesam«, rekao je Caleb. Sjedio je uz prozor, lica okrenutog suncu, uživajući u njegovoj toplini. Znao je da je Jared dugo čekao kako bi čuo tu priču, pa stoga nije ništa odgađao. »Čak i dok sam još bio ovdje na otoku, moj odvratni rođak Obed znao je uokolo slijediti Valentinu. Skrivao bi se iza stabala i promatrao je.

Više sam mu puta zbog toga zaprijetio.« Caleb je duboko udahnuo. Čak i nakon toliko godina, sve mu je ovo teško padalo. »Valentina me je preklinjala da ne idem na to, kako je trebalo biti, 433

mart@& nymphe posljednje putovanje, ali ja je nisam slušao. Bio sam tako pun sebe! Kako bilo, po mojem je odlasku Obed morao na Valentini primijetiti simptome i znao da očekuje dijete. Nije mnogo čekao da joj ispriča laž. Rekao je da je doznao kako je moj brod potonuo, zajedno sa mnom. Godinama prije nego se to stvarno dogodilo.« Zastao je, prisjećajući se priče. »Valentina je u svojem dnevniku napisala kako je Obed bio nježan kad joj je rekao o mojoj smrti i kako joj je ljubazno ponudio brak. Rekao je da će mojem djetetu dati prezime Kingsley i zakleo se da će ih oboje voljeti i izgraditi im finu kuću na glavnoj ulici. Valentina je napisala da je bila toliko shrvana vijestima o mojoj smrti da nije mogla jasno razmišljati. Udala se za njega.« »Ali sve je to bila laž, zar ne?« rekao je Jared. »Jedino je istinito bilo to da je moj sin dobio prezime Kingsley. Obed je oduvijek bio škrtac i držao je Valentinu u kući na North Shoreu koja je bila tek nešto više od obične daščare. Ja sam mu dao tu zemlju, ali sam mislio da će na njoj izgraditi kuću«, rekao je Caleb. »Ali Obed je zapravo želio recept za sapun. Čini se da ju je uhodio samo zato da dozna kako ga pravi.« Caleb je odmahnuo glavom. »Bio sam toliko zaljubljen u nju da sam mislio kako je svi vide onakvom kakvom sam je ja vidio.« Namrštio se. »Da, sve je to bila laž. Obed se prema mome sinu ponašao kao prema slugi, a Valentinu je tjerao da taj prokleti sapun proizvodi četrnaest sati dnevno.« Caleb je uzdahnuo. »Onoga dana kad je nestala, napisala je da je nekome s kopna platila da nju i njezina sina odvede s otoka. Namjeravala se vratiti u Maine. Vjerovala je da za svoj odlazak ne može reći nikome, čak ni Partheniji, jer se bojala što bi Obed mogao učiniti kad otkrije da je otišla. Znala je i da neće biti bijesan zbog odlaska nje i djeteta, nego zato što je sa sobom odnijela svoj recept za sapun. Ali ona je tada u tome vidjela budućnost za svoga sina.« »On je i dobio taj recept«, rekao je Jared i znao kako se odvijao nastavak priče. Nakon Valentinina nestanka Obed je nastavio proizvoditi i prodavati Kingsleyjev sapun. Od toga se obogatio. Osim toga, kad je Caleb sa svojim bratom zamijenio brod i napisao oporuku u kojoj sve ostavlja Valentini i njezinu sinu, i taj je novac pripao Obedu. Neko je vrijeme bio veoma bogat čovjek.

434

mart@& nymphe Ali to nije dugo potrajalo. Nekoliko godina nakon potonuća njegovog broda, Caleb se ukazao kao duh. Bio je zbunjen i omamljen, ne shvaćajući što mu se dogodilo, i jedina osoba koja ga je mogla vidjeti bio je njegov mladi sin, Jared.

Kad je Obed vidio dječaka kako razgovara s naizgled praznim prostorom, u strahu je reagirao. Obed je dječaka istukao. Te je noći gnjev Caleba učinio toliko jakim da ga je čak i Obed mogao vidjeti. Prestravljeno je vrisnuo i istoga trena umro — prije nego je Caleb uspio dobiti ikakav odgovor o Valentini. »Morao je otkriti njezin plan za bijeg«, rekao je Jared. »Da. Rekla je kako je mislila da je ljudima plaćao da je špijuniraju. Bio je najpodliji od svih ljudi i uvijek je volio njuškati uokolo.« »A što piše u dnevniku, što se zapravo dogodilo?« upitao je Jared.

Caleb je ustao sa stolice, pošao do zidnog ormara i izvadio Valentinin dnevnik. Opet je sjeo, otvorio dnevnik na posljednjoj stranici i počeo čitati.

Ubio sam svoju ženu. Nisam to mislio učiniti. Neka mi Bog oprosti, ali ono što je ta žena rekla u meni je probudilo đavla. Rekla je da bi radije bila s Calebom u smrti, negoli sa mnom živa. Na te njezine riječi, meni se zacrnilo pred očima.

Neko vrijeme uopće nisam mogao vidjeti, a kad sam opet došao sebi, ona je mrtva ležala na podu, zavrnutog vrata. Sada se idem predati vlastima i prihvatiti pravdu smrtnih ljudi, premda se kunem da nisam kriv. Kao što je to uvijek činila, Valentina me je prisilila da učinim ono sto nisam želio. Ona je svoju zlu kob zaslužila, ali ja nisam.

Neka se Bog i moji bližnji smiltiju mojoj nevinoj duši.

Kad je Caleb završio čitati, pogledao je Jareda. Od boli u njegovom pogledu je zastajao dah. »Ali nije se predao«, rekao je Jared. »Ne. Pretpostavljam da ju je... da je njezino tijelo odnio do mora, a zatim joj zauvijek ocrnio ime. Sigurno je platio onim ljudima koji su njezinim rođacima rekli da su je odvezli na kopno.«

435

mart@& nymphe Jared je razmišljao o tome što sve ljudi čine za novac. Obedova izdaja i pohlepa uzrokovale su smrt toliko ljudi. Caleb je, u žurbi da se što prije vrati kući, na morsko dno poslao cijelu svoju posadu.

Ali Obed nije dovoljno poživio da bi uživao plodove tvrtke za proizvodnju sapuna za čije je stjecanje ubio. Tvrtku su vodili Calebov sin i Susan, žena koju je Obed oženio nedugo nakon Valentinina nestanka. Dugo je vremena obitelj Kingsley bila veoma bogata, ali mnogo godina kasnije Peti nije bio spretan u poslovanju, pa je prodao tvrtku i profućkao svu zaradu. Do vremena u kojem je Jared odrastao ostale su samo neke stare kuće koje je trebalo neprestano popravljati. I samo su zahvaljujući Calebu, uz Addynu pomoć, pošteđene od prodaje. »Zašto nije uništio dnevnik?« upitao je Jared. »Čovjek bi pomislio da bi zbog zapisanog priznanja svim silama želio to učiniti.« Caleb se nasmiješio. »Vjerojatno je tako i bilo, ali mlada Alix je pronašla knjigu i sakrila je.« »Moja Alix? Oh. Opet govoriš o reinkarnaciji.« »Tako je. Tada se zvala Alisa i bila je kći Johna Kendricksa i njegove prve žene.

Parthenia...« »Koja je sada Jilly.« Caleb se nasmiješio. »Imaš pravo. Parthenia je Jilly. Znači li to da sam te ipak nečemu naučio?« »Nemoj se previše nadati«, rekao je Jared nacerivši se. Njegov je djed možda izgledao drukčije, ali zasigurno je još uvijek bio isti čovjek.

Caleb se zahihotao. »Parthenia je bila druga žena Johna Kendricksa i bila je veoma dobra majka. Ali u međuvremenu, mlada je Alisa voljela Valentinu, baš kao što je i sada voli. Kad je čula da je Valentina nestala, ukrala je dnevnik i sakrila ga ondje gdje bi ga samo Valentina potražila.« »Zašto nije nikad rekla što je pisalo na kraju dnevnika?« upitao je Jared. »Pretpostavljam da ga nije imala vremena pročitati. Stara je kuća izgorjela — vjerojatno ju je Obed zapalio — samo nekoliko dana nakon Valentinina 436

mart@& nymphe nestanka. Osim toga, Alisa je još bila dijete. Možda je i zaboravila. Hoću reći, zaboravila na nekoliko stoljeća.« »Ako si ti znao gdje se dnevnik nalazi, zašto nisi nekome rekao da ga još prije stotinu godina iskopa?« »Nisam znao čak ni da dnevnik postoji dok Alix u ovom životu nije došla ovamo kad su joj bile četiri godine. Ponekad se mala djeca sjećaju stvari prije svoga rođenja, ali kad odrastu to zaborave. Alix i ja smo se igrali križića i kružića, i tada mi je rekla da ima jednu jako veliku tajnu. Kad sam je ohrabrio da mi to kaže, rekla je da se ušuljala u kuću zlog čovjeka, pronašla najdražu knjigu njezine majke i skrila je u pećnicu. Naravno, mislio sam da govori o Victoriji, ali tek sam godinama kasnije shvatio što je željela reći. Majka u ovom životu; nekad davno prijateljica.« Caleb se nasmiješio, prisjećajući se. »Ali premda sam znao gdje se dnevnik nalazi, nije bilo pravo vrijeme da ga se iskopa. Ken je morao zaboraviti na svoj bijes, a Parthenia je morala doći k nama. Svi su morali biti na svojim mjestima, počevši od tvoje mlade Alix, ali ona uopće nije imala razloga ikad se vratiti na Nantucket. Addy je uvijek žalila što nije više istraživala Valentininu sudbinu, pa je stoga sastavila oporuku koja te je onako razbjesnila. « Jared se nasmiješio. »Ponekad ne znamo što je za nas dobro.« »Kod tebe se to češće događa.« Jared je zarežao. »Vidi se da te ljudsko tijelo nije nimalo smekšalo.« Sad je na Calebu bio red da zareži. »Zaboravio sam kako izgleda ljudska bol.

Ovo tijelo cijelo škripi i boli. A Victorijini zahtjevi...« Blago se nasmiješio. »Kad smo već kod toga, zna li Victoria istinu o tebi?« upitao je Jared. Uz sve pritužbe njegova djeda, tijelo doktora Huntleyja izgledalo je mnogo zdravije nego par tjedana prije. »Pretvara se da ništa ne zna, ali ona je ionako oduvijek tajne držala samo za sebe.« »Kao što je znala za naše vjenčanje?« Jared je podignuo glavu. »Jesi li znao da ona zna za to? Ili si joj ti rekao?« 437

mart@& nymphe »Možda sam malo pomogao, ali nije bilo teško naslutiti što joj je na umu.« »Ja to zasigurno nisam vidio!« »Nisi ni trebao, ali to te ne čini manje muškarcem. Valentina me je često znala nasamariti.« Nasmiješio se. »Sada je vrijeme da pođeš svojoj ženi. I moram li ti reći da odmah želim unuke?« »Dat ću sve od sebe«, rekao je Jared ustajući da pođe. Zaustio je reći još nešto, ali je odustao. Želio je znati kako je njegovom djedu na poslu i više o tome kako se prilagodio činjenici da je opet živ. Imao je tisuće pitanja i planirao je na sva dobiti odgovore, ali ne sada. »Drago mi je što si se vratio kući«, rekao je Jared. »I meni«, odgovorio je Caleb.

Jared je zastao na vratima. »Reci mi, sada kad opet imaš Valentinu, je li vrijedilo čekati dvije stotine i dvije godine?« Caleb se nasmiješio. »Ti si na Alix čekao trideset šest godina. Koliko bi još dugo čekao?« On nije nimalo oklijevao. »Vječno.« »Da«, rekao je Caleb. »Pravu Ijubav čekaš vječno.«

438

mart@& nymphe

Zahvale Boravak na Nantucketu bilo je iskustvo poput nijednog drugog i željela bih zahvaliti mnoštvu ljudi.

Betsy Tyler je napisala knjige o povijesti pojedinih kuća na Nan-tucketu, knjige koje jako cijenim. Kao kolegice povjesničarke, ona i ja smo se već pri prvom susretu zbližile i posudila mi je knjigu koja mi je bila od velike pomoći.

Nat Philbrick je odgovarao na moja pitanja tijekom istraživanja i nadahnuo me svojim izvrsnim knjigama. Prema njegovom istraživanju osjećam strahopoštovanje! Njegova supruga Melissa pričala mi je o vjenčanjima i o zbivanjima na Nantucketu. Bilo je užitak družiti se s njih dvoje.

Nancy, poznata i kao Nancy Thayer, i Charley Walters. Vozili su me po otoku, odveli me do Daffy Daya i organizirali krajnje čudesne večere u svojoj lijepoj staroj kući kako bih se ondje mogla upoznavati s ljudima. To je od njih uistinu bilo ljubazno i velikodušno.

Twig Perkins i svi njegovi veličanstveni, inteligentni i zabavni (VIZ) ljudi. Twig je odgovarao na sva moja mnoga pitanja o Oblasnom povijesnom vijeću i dozvolama za gradnju, a otkrio mi je i neke interne tajne. Pored toga, on i njegovi VIZ ljudi obavili su za mene čudesan posao preuređenja kuće — premda me je svaki od njih natjerao da se pred njim dokazujem. Twig je samo stajao u pozadini i svemu tome se smijao. Oh, kakav je užitak bilo čuti: »Ona ima pravo.« Twigova supruga Jude i ja smo se upoznale dok sam bila u obilasku vrtova.

Ona uzgaja kokosi i ima prekrasnu kuću. To što imamo ista imena potaknulo je mnoge užasno smiješne dosjetke.

Julie Hensler za arhitekturu. Julie je u svojem vrtu okopavala cvijeće, a ja sam je ispitivala o tome kako se postaje arhitektom. Mislila sam da sve znam, ali propitala sam je kako bih bila sigurna. Nakon što sam shvatila da ne znam baš ništa o potrebnom školovanju, povela me je u obilazak učionica na Harvardu.

Daveu Hitchcocku (jednom od Twigovih VIZ ljudi) za pomoć koju mi je pružio oko ribolova i jer mi je pokazao svoje košnice. I zbog kraćenja svega namještaja u mojem uredu, kako bi unutra mogla stati osoba normalne veličine.

439

mart@& nymphe Jimmy Jaksic mi je dopustio da pratim jedno od vjenčanja koja je on organizirao. Neprestano sam svakoga pitala znaju li kojega orga-nizatora vjenčanja s kojim bih mogla razgovarati, ali nitko nije znao niti jednoga. A onda sam se jednoga dana našla u svojem pokrajnjem vrtu i pozdravila svoga susjeda. Počeli smo čavrljati i otkrila sam da se Jimmy bavi organizacijom vjenčanja. Gotovo sam preskočila ogradu da ga obaspem gomilom pitanja.

Tricia Patterson brine se o mojoj kosi i zabavlja me pričama o zbivanjima na otoku. Dosad još nisam otkrila knjigu koju nije pročitala.

Jose Partida i njegovi ljudi (također VIZ) iz Clean Cut Lands- capinga prihvatili su se užasnog posla prekopavanja mojih pola jutra zemlje i uređenja prekrasnog vrta. Pomogli su mi boriti se protiv jelena (izgubili smo), a Jose me uvijek odvlačio od pisanja, govoreći mi da previše radim.

Georgen Chames jer me opskrbila gomilom knjiga za istraživanje veličanstvenog otoka Nantucketa i slala mi karte i dnevnike. Scottu Char- nesu jer me je vozio svojim brodom. Cassie, jer je bila pravo savršenstvo.

Zero Main je stvarna trgovina i odjeća im je čudesna! Noel mi dozvoljava opsjedanje garderobe, donosi mi gomile odjeće na probu i govori mi što na meni dobro izgleda.

Downyflake. Ne znam što bih činila bez Dovvnyflakea. Sjedim ondje i pišem dok me oni poslužuju i to je čudesno! Neke od najboljih ideja su mi pale na um dok sam ondje jela jaja i mafine od brusnica. A izvrsno osoblje zabavlja me svojim pričama o tome što se na otoku zbiva.

Johnu Ekizianu, mojem predstavniku za javnost. John vodi Facebook stranice, ali još više od toga, uvijek me nasmijava. On je apsolutni kralj kratkih viceva.

Znao me je toliko nasmijati da bi me zaboljeli trbušni mišići.

Lindi Marrow, mojoj dragoj, voljenoj urednici koja ima čarobnu sposobnost odmah primijetiti što kod nečega ne valja i kako to popraviti. Njezini su komentari kratki, jezgroviti i precizni. Doista posjeduje istinski dar!

Usput, pravo ime povijesnog društva u Nantucketu je PUN, Povi-jesna udruga Nantucketa. Ja sam to promijenila u OPV jer nisam nikoga željela uvrijediti postavljanjem na mjesto direktora jednog bivšeg duha.

440

mart@& nymphe Željela bih se posebno zahvaliti svojim prijateljima s Facebooka. Dok su me uvlačili u svijet društvenih mreža, žestoko sam se opirala i vrištala. Nisam to željela učiniti! Pristala sam tek kad su mi rekli da mogu govoriti o svojim svakodnevnim iskustvima u pokušavanju pisanja romana. Nisam morala pisati kako je sve sretno i lagano, nego sam mogla govoriti i o situacijama kad su me zamišljeni likovi i okolnosti u nakladničkom svijetu dovodili do ludila. Željela sam biti čitana, a ne da ljudi misle kako mi pisci samo sjedimo uokolo i čekamo da nam na pamet padne kakva ideja, pa tu i tamo pokoju i zapišemo. Čak i s time na umu, još uvijek me je brinulo nešto što je, izgleda, postalo novom američkom zabavom, anonimno sasijecanje ljudi na internetu. Kakav me je samo šok očekivao! Ljudi su — većinom žene — na mojoj stranici bili uistinu čudesni! Davali su mi toliku potporu da mi je to dalo novu snagu u pisanju.

Cesto me nasmijavaju i suosjećaju s mojim žalopojka- ma kad mi se na putu ispriječi kakva prepreka. Na moja svakodnevna pitanja odgovaraju takvom pronicavošću da cijeloga dana razmišljam o onome što su rekli. Kako su bili uz mene na svakom koraku nastanka ove knjige — sve do saznanja njezina pravog naslova — na svojoj sam internetskoj stranici objavila mnoštvo dokumenata koje sam stvorila kako bih knjigu mogla napisati. Tu je karta Kingsley Lanea, obiteljsko stablo prije i nakon unesenih izmjena, pa čak i scene koje nisu ušle u knjigu. Želim se jedino svima vama zahvaliti. Izvrsni ste!

441