Zagora

загора

издавач:

ЕXPEDITIO

спонзори пројекта: * рад на терену финансијски помогли:

Монтецеп, Котор Рестаурарт Монтенегро, Будва ЈП Морско Добро, Будва мештани села Загора Друштво за обнову манастира Подластва, Грбаљ *спонзор публикације

Општина Котор Захваљујемо се свима. дизајн и припрема за штампу публикације:

ЕXPEDITIO тираж:

500 примерака Публикација је бесплатна и не смије се продавати!

Aутори фотографија:

Милица Лопичић Стеван Кордић (насловнa странa) ©2004 еxpeditio 3

учесници Сања Саватовић III година АГФ. Бања Лука

Невена Предојевић III година АГФ. Бања Лука

Никица Мандић III година АГФ. Бања Лука

Биљана Драгоњић III година АГФ. Бања Лука

Владан Пауновић III година АГФ. Бања Лука

Бранко Саватовић III година АГФ. Бања Лука

Марија Нешковић апсолвент АФ. Београд Сузана Поповић апсолвент АФ. Београд Марина Радуљ III година АГФ. Бања Лука

Небојша Станковић апсолвент АФ. Београд

Милица Лопичић III година АФ. Београд

Статус учесника је онај који су имали 2000те године када су боравили на терену, у селу Загора. Данас, већина од њих су дипломирани инжењери архитектуре. Ову љетну школу архитектуре у име expeditio водили су: Александра Капетановић, Таткана Рајић, Љупка Билењкиј, Рада Ножица и Биљана Глигорић. У име Друштва за обнову манастира Подластва велику помоћ на терену нам је пружао Боро Вукшић. Захваљујемо се и Заводу за заштиту споменика културе из Котора на стручној помоћи, посебно арх. Зорици Чубровић.

4

EXPEDITIO Група EXPEDITIO основана је 1997. године од стране шест студената завршне године Архитектонског факултета у Београду. Настала је као реакција, с једне стране на формалистички, академски приступ архитектури, а са друге из потребе да се посвети пажња рјешавању архитектонских проблема уз дужи и студиознији боравак на терену. Данас је EXPEDITIO организациа са преко двије стотине чланова и бројним пројектима везаним за рјешавање различитих проблема у архитектури али и у области развоја грађанског друштва у Црној Гори. Од 2003.год. EXPEDITIO је један од три Регионална центра јавног заступања у Црној Гори. Визија Уређен простор за љепши живот.

5

Мисија Мисија EXPEDITIO је унапређење квалитета урбаних и руралних средина на територији Црне Горе и Србије путем дјеловања у области архитектуре и развој друштва у Боки Которској кроз јачање НВО сектора.

Референце Реализовани пројекти: културно насљеђе-потенцијал за развој боке (округли сто)

нова дурмиторска кућа

(архитектонски конкурс) Пераст 2002 - тврђава Св. Криж (волонтерски радни камп)

Пераст - 6 дипломских радова (изложба)

признање за публицистику на 21. салону архитектуре награда за публикацију “триста година самоће” Београд, 1998.

прва награда на 6. Урбанистичком салону у Нишу

скривене тајне Пераста

најбољи студентски рад за рад о Перасту Ниш, 1997.

Загора 2000

Публикације

Пераст 98

"Нова дурмиторска кућа", публикација са

путописи (приче о мјестима, људима, занимљивостима...)

(дио пројекта фондације мм арт) (љетна школа архитектуре) (љетна школа архитектуре)

сутвара 98

(љетна школа архитектуре)

обедска бара 98

(једнодневна акција)

пераст 97

(летња школа архитектуре)

Награде за најбољи рад у области

графичког дизајна на изложбеном бијеналу “грифон”

признање за публикацију “триста година самоће” Београд, 1998.

конкурсним радовима, 2003 година

"Триста година самоће", издање на

енглеском језику (за потребе учешћа на ЕXPО-у, Југословенски павиљон), 1998. година Чланови EXPEDITIO су учествовали на многобројним семинарима, радионицама, курсевима и сл. у земљи и иностранству.

6

Шта је све урађено на терену? снимање постојећег стања и

формирање исправне карте постојећег стања која тренутно не постоји.

прављење документационе базе за појединачне објекте и

групације објеката (основе, пресјеци, фасаде,...).

прављење фотодокументације на свим нивоима (детаљ, кућа, амбијент, село...).

етнолошка студија обичаја и

навика становника Загоре (ангажован етнолог Петар Декић).

проучавање традиционалне архитектуре села кроз

различите тематске цјелине и то: детаљ (степеништа, натписи, камени детаљи,...), амбијент (препознавњје квалитета и елемената који га чине да би транспоновањем дошли до савремене организације новостворених амбијената), конструкција и материјал, спечифичности амбијента (бистјерне, гумна, ...).

предлагање могућих праваца ревитализације села Загора, ...

7

Циљеви пројекта истраживање карактеристика

локације и елемената традиционалне архитектуре.

препознавање потенцијала локације.

уочавање и анализа проблема локације.

предлагање могућих варијанти ревитализације, њихова анализа и компарација.

размјена искуства између

младих архитеката са овог подруча, студената, професора и старијих колега. Поред изучавања архитектуре, циљ пројекта био је прикупљање података о животу, обичајима , навикама становника, историји, етнологији, природи, ... села Загора али и шире територије Грбља популарисање савременог приступа истраживању и ревитализацији градитељског насљеђа не само Загоре и Грбља већ читаве Црне Горе. Пројектом смо покушали да скренемо пажњу јавности на проблеме једног драгоцјеног дјела градитељског и историјског насљеђа Црне Горе као што је Грбаљ, као и да понудимо могуће варијанте за њихово рјешавање.

Увођење младих стручњака, не само архитеката, у центар проблема, показао се као добар приступ рјешавању проблема јер ентузијазам младих може донети посебан квалитет и истраживању и ревитализацији.

као и друге податке ) као и могући инвеститори (понуда концепта развоја са анализама исплативости).

Покушавамо да створимо мултидисциплинарну мрежу људи који својим знањем и угледом могу и желе помоћи, не само овом селу, већ умеју створити модел рјешавања проблема градитељског насљеђа широм Црне Горе.

Разлози за покретање пројекта

су непостојање адекватне (скоро никакве) техничке документације као и непостојање плана ревитализације, не само овог села, већ и читавог Грбља. Очекујемо да ће се резултат нашег пројекта огледати у покушају да променимо свест људи о вриједности амбијента и да понудимо могуће правце ревитализације. Пројекат Грбаљ постоји од 1998. године и ово је друга љетна школа по реду. Прва је одржана у селу Сутвара.

Циљна група пројекта су све

структуре људи: сами становници села (буђење свести о вредности села), архитекате (упознавање са традиц. арх. овог подручја Црне Горе), учесници (размена искустава), институције (добијају постојеће стање 8

загора

9

загора

10

историја Грбља Првобитна историја Грбља почиње у митолошко доба, у доба легенде о Кадму, сину феничког краља Аденора. Легенда говори да су Кадмос и његова лепа супруга Хармонија, пошто су основали град Тебу у Беотији, дошли у Илирију на брзим воловским колима и ту су основали Будву. Кадмос и његови ратници ловили су дивљач у околини Будве и у Грбљу. Врло је вјероватно, па и природно да су се овдје првобитно населели Феничани. Доцније по неким ископинама закључујемо да су овде биле мање колоније Хелена, затим Илира и Римљана. Крајем 5. вијека, Византија је завладала Далмацијом, па је и Бока била под византијском управом. Током 6. и 7. вијека долазе Словени. Током 9. и 10. вијека суседни словенски кнежеви формирају своје области, али још ујвек у зависности од Византије. . Стеван Немања је 1186. год завладао Боком и Котором.

1307.год Краљ Милутин дарива (продаје) Грбаљ граду Котору. Том краљевском даровницом Котор је постао власник Грбаљске жупе. Ово стање, било је наводно озакоњено и доцније повељом Цара Душана. После смрти Цара Душана 1355. наступило је тешко доба, када је попустила јака централна власт у средњовековној Србији и када су се разни великаши почели отимати о царство. У овим крајевима јављају се двије великашке породице, прво 11

Балшићи, а затим Црнојевићи.

У Вучитрну је 22. априла склопљен споразум по којем је српски деспот Стефан Лазаревић продао Грбаљ Котору, односно Венецији. Грбљани дигоше отворену буну 1421. год. Друга сељачка буна била је 1433. год. 1448. год била је трећа сељачка буна. Од 1497. год. Грбаљ је под турцима. Турска окупација Грбља трајала је пуна два столећа. Године 1647. грбаљани затражише да их Венеција опет прими као своје поданике, али овог пута као слободне и равноправне грађане. Млетачки дужд, прихватио је понуду Грбљана и даје им исте повластице као и Паштровћанима. Међутим, Турци освојише Крит и Венеција претрпи пораз, тако да од све ове предаје не би ништа. Пошто су Грбљани после своје понуде (1647. год ) одмах били формално прикључени Венецији, то су Турци повремено упадали и казненим походима, кажњавали Грбљане и одводили многе у турско ропство. Године 1718. Турска је напустила Грбаљ, који се опет припојио Котору, односно Венецији.

Кампоформиским миром

Далмација и Бока додељене су Аустрији. Грбљани 1804. године. подижу буну 1805. год. Аустрија је била приморана да уступи Далмацију и Боку Французима.1806. год. Руси долазе на ово подручје.Бока је остала под руском управом 17 месеци, од фебруара 1806. до августа 1807. године. По успомени и по својим

документима то је била најбоља управа коју је Бока икада Имала. Уговором у Тулзиту 1807. године било је одлучено да се Бока поново уступи Французима. Почетком октобра 1813. године упловила је у Боку мала енглеска ескадра под командом комодора Оста. Заједничком акцијом са Црногорцима и Бокељима ослобођена је читава Бока од Француза, осим Котора који је стављен под опсаду. Бечки конгрес (1815. год.) утврдио је Аустрију у Далмацији и Боки. Устанак у Грбљу 1848. год. Устанак у Грбљу 1869/70. год. Године 1868. Аустрија је донела нови закон о општој војној обавези. Ово је изазвало опште негодовање. У знак протеста, свештеници који су били

блиски народу почну да се тајно договарају за оружани устанак. Овај бокељски устанак и јуначке борбе у Грбљу и Кривошијама, који је приморао Аустрију на капитулацију у Кнезлацу. Почетак I светског рата био је пропраћен општим прогоном Срба у Аустрији.. После вековне дуге, упорне и крваве борбе, Грбаљ је добио своју слободу и своју државу. У свим ратовима (1912.-1918.) Грбаљ је дао велике жртве и остао доследан својој заветној тежњи.

12

Петоселица Петоселицу сачињава пет села:

Загора, Вишњево, Кримовице, Главати и Ковачи, окупљених око брежуљка на коме је смјештена црква Св.Савe (отуда и назив Савина главица). Као таква, петоселица је била витална све до краја Другог свјетског рата.

Економске везе са околним трговачким центрима, све до 1960. год. биле су усмјерене ка Котору као главном граду набавке и размјене својих производа. Будва постаје све важнији град за Грбаљ од 1960. године којом почиње значајнији развој туризма. Плаже Трстено и Јаз све до те 1960.год. су се користиле само за потребе снабдијевања пијеском као грађевинским материјалом, и као мјесто транспорта морем до Будве. Пољопривредне активности обављале

13

су се дјелимично у пољу између села, а највећим дијелом у Мрчевом пољу, гдје су своје њиве имали кримовчани, загорани и вишељани, док су главачани имали земљу у главатском пољу, а ковачани у ковачком пољу. У тим пољима они су имали мање куће

у којима су држали стоку, алат и дио својих производа. Међутим, послије Другог св. рата, Мрчево поље национализацијом земљишта постаје власништво државе. Иако постоји план за комасацију и враћање земље старим власницима, то још увијек није реализовано. Данас су сва села петоселице готово напуштена, па самим тим и њен центар, Савина главица, практично не постоји.

Културно, вјерско и друштвено средиште некада

су сачињавали, поред сеоске цркве, четворогодишња основна школа, у којој су често и одржаване позоришне представе, као и плато испред цркве на коме се, за вријеме славе и прослава - играло коло. Имајући ово у виду, Петоселица би захтевала реконструкцију цркве Св. Саве, као њене духовне базе, и изградњу културно-просветног објекта који би окупљао људе и у коме би било могуће доводити позоришне трупе и сл.

Загора

Ово је село приморско, а налази се при страни, у висини над морем 20-232 метара. Граничи га од југа: Кримовице; од запада: море; од истока: Главатичић. Живих извора нема, већ бунара, у којима се купи вода из равница и са кровова кућа. Поднебље је благо; сви вјетрови дувају, а највише бура. Има обрадивих земаља, а то су оранице (65 x.), вртови (44) и виногради (224).Оранице су у пољу далеко 1/2 сата од кућа, а ове друге у близини кућа. Пашњаци (92) и шуме (313) далеко су од кућа једно 1/2-3/4 сата. Исте су комуница. Земље се зову: Заноша, Маслина до, Пињани, Под црквом, равно, Жуковица, Ђурђевпотпк, Луговачки пијесак и Крекајица. Село је при страни а куће су груписане по племенима, у скуповима, у растојању 100-200 корака. Куће у скуповима у близини, удаљене између 2 до 40 м., а покрај пута. Имају улице, правилне и унакрст. Правилне су између племена Лазовића, Костовића и Поповића, а остале унакрст. Овдје станују: Лазовићи (3 к.), Мидоровићи (3), Костовићи (5), Поповићи (20), Барбе (4), Марићи (5), учићевићи 1) и Илићи (4). Свега је домова 45, душа 220, који су сви Срби православне вјере. Ту су им и Цркве: Св. Илија, Св. Василије и Св. Илија. Загора, која се зове “Загором”, добила је име јер је за гором.

14

групације Од укупно 45 кућа у Загори било је 20 кућа Поповића, 5

Костовића, 5 Марића, 4 Илића, 4 Барби, 3 Мидоровића, 3 Лазовића, 1 Вучићевић. Поповићи су староседеоци

15

и славе Св. Илију. Ово је стара свештеничка кућа која је дала преко 20 свештеника. Читуле Ника Попова и Воина Поповића налазе се у “Поменику грбаљском” у Савини. У њима се између осталог помињу: презвитери Воин, Ђуре, Вуко, Воин, Раде, Латко, Никола, Стијепо, Воин, Вуко; јеромонаси Василије, Никадим, Петроније; монаси Василије, Стијепо; и монахиње Ристина, Јелисавета и Јелисавета. По предању, Поповићи су дошли из Куча, бјежећи од “крви” (крвне освете). У ове крајеве долази жена са два сина и добија азил од которске управе. За цркву Св. Василија везана је легенда да ју је градио далеки предак који дуго није имао мушке деце, и већ пред старост остао без насљедника. Тако је изненада уснио да треба да сагради омању цркву уз кућу и да ће на тај начин добити благослов и притом четири сина. Сазидао је мању цркву уз кућу, без апсиде, са ниском дрвеном припратом и олтаром уз зид. У два бремена добио је четири сина од којих потичу четири гране породице Поповића. Св. Василије је мала црква која није имала звоника ни олтарске апсиде, те се споља није разликовала

од омањих сеоских кућа које су око ње дограђене. Пошто је 1880. године изгорела, остала је у тако жалосном стању да се у њој није служило. Црква је имала ниску припрату, при чему су и врата цркве изузетно ниска 163 цм. Изнад свода дозидан јој је спрат тј. мала просторија у коју се улазило кроз прозор на северној страни. На западном зиду ове просторије налазе се три пушкарнице избијене на угловима камена, којима се бранио прилаз цркви. Црква тако представља тип цркве куле, немајући споља никакво обиљежје по коме би се могло закључити да се ради о црквеном објекту.

16

Поповићи

18

бошковићи-марићи-страхиње

фото:С. Кордић

19

загора

20

Улићи, Костовићи

21

22

кућа-анализа

23

24

кућа-модификација

25

26

конструкција Традиционална архитектонска форма резултат је рационалне конструкције, функционалног рјешења и усклађености са природним и историјским околностима. Конструктивни склоп дефинисан је тачно одређеним елементима.

Свод (волат) , био полукружног, пљоснатог или сегментног облика, грађен је од ломљеног или тесаног камена са радијалним спојницама. Свод се зидао само у приземљу, и то: - испод тераце, - у коноби - испод огњишта - испод каменог степеништа које води на терацу - као конструкција бистијерне

Међуспратне конструкције

су дрвене. Греда се ослањају директно на зидове, преко камених конзола или преко бордунала (који належу на камене конзоле). Камене конзоле носе све међуспратне конструкције осим таванске. У случају већих распона може се појавити и једна греда на средини распона подупрта карактеристичним дрвеним стубом.

Подови су камени у приземљу, двориштима и на терацама,а дрвени на осталим етажама. Кровови су најчешће двоводни. Кровни покривач је ћерамида - “тигла”.

Волат је давао дубоки хлад погодан за чување залиха хране. Конструктивни склоп дефинисан је тачно одређеним елементима.

27

Зидови су често ослоњени на природну стијену, што донекле утиче на диспозицију објекта. Врло често је кућа једним дијелом укопана у терен, и тада исклесана стијена у ентеријеру чини саставни дио зида. Зидови су зидани од сивог кречњака

Прагови око прозора и врата рађени су од локалног камена из једног или више дјелова. Лукови над отворима, са унутрашње стране зида, зидани су од камених плоча или опеке. Евидентна су закошења прозорских отвора и варта према унутрашњости просторије због функционалних разлога и већег упада дневне свјетлости.

из локалних мајдана и малтером справљеним од мешавине креча и земље црвенице или у кречном малтеру. Састоје се од два камена платна међусобно повезана испуном од ситног камена и кречног малтера . Ширина зида креће се од 60 цм до 75 цм. И код елемената већих димензија (оквира прозора и врата,....) употребљаван је локални камен.

Лукови су кориштени код отвора већих димензија, код коноба, у приземљу. Карактеристичан примјер налази се у групацији низа у Поповићима.

28

детаљи

29

Степениште у народној архитектури Грбља не можемо посматрати као самосталан и издвојен архитектонски елемент. Оно је примјер логике народног градитељства и визије јединства простора и функције. Куће су у тесној вези са тереном што је и условило сложене степенишне склопове. Тако су подести, цесто развијени у угодне просторе за сједење и боравак на отвореном. Конструкцијски, степеници могу бити подзидани или конзолни. Класична степеништа, у скопу стамбених целина, су подзидана,са степеницима које носи пуни зид или је носач волат-свод. Степеници су грађени од правилно клесаног камена, димензија 28-30 / 18-20 цм, уз поштовање правила о смакнутим спојницама. Конзолни степеници се налазе у склопу камених окућница и међа у пољима. Газиште тада чини конзолно испуштени камен ширине око 21 цм, и висине од 30 до 40 цм. У обликовном смислу ова степеништа одражавају осетљивост и практичност у тражењу рјешења вертикалне комуникације.

Поука за савременог градитеља - архитектонска форма јесте резултат усклађености са окружењем, рационално рјешење функције и конструкције уз примјену локалног грађевинског материјала, кроз поштовање климатских, економских и историјских околности.

- комбинацијом различитих архитектонских елемената формиране су аутентичне цјелине у складу са потребама њихових корисника.

- праисконска веза са природом и вишестрана примјена њених поука у свим аспектима живота - и култури становања. Детаљи клесани у камену у сеоској архитектури су права ријеткост. Они који су пронађени везани су углавном за најбогатију кућу, Костовиће. То су рељефи крста, розете исклесаном година градње (1857) на кључном камену лука улазне капије.

загора Било као конзолна, било у саставу зида јавља се уз бистијерну духовит примјер народне довитљивости и формирања текуће воде. Наиме “чесма” функционише тако да се у издубљен камен сипа вода, која потпм истиче кроз рупу у доњој зони удубљења.

Пањеге су удубљења-нише у дебелим спољним зидовима. Могу бити разних величина. Служиле су за држање ситних предмета покућства. Сем у унутрашњости могу се појавити и са спољне стране на фасади. Најчешће поред улазних врата, на висини приближно 1,20м. И ове пањегње су вјероватно служиле за остављање хране, воде, освјетљења, ...... Конструкцијски оне су ријешене као и сви остали мањи отвори у зиду, каменим плочама ( у виду надпрозорника, допрозорника) с тим да “потпрозорна” греда често мало испада у односу на остале испред равни зида. Пижуо је ниски камени зид који служи као клупа за сједање. Одлика градње на красу је штедња простора тј. боље речено његова мултифункционалност. Тако су све поплочане површине тараца, бистијерне, подести искориштени и као простори за дружење, сједење тј. боравак на отвореном. Пижуо може да се налази око тих површина као самосталан елеменат, или још чешће уз фасадни зид куће, цјелом дужином или само на једном дијелу, често око улаза. Пижуо је најчешће постављен тако да је током дана у сјенци.

30

детаљи

31

загора

32

цркве “Колико је бокељских општина, нема ни једне, да би имала, сразмерно толико цркава као Грбаљ. На простору који се протеже од Тројица до Топлиша са једне, а с Ловћенских и Коловирских обронака до морске обале са друге стране, има их преко педесет. Оне су зидане под Немањићима и Балшићима, Црнојевићима и Петровић-Његошима, али су најважнији споменици од старина махом пропали.” (Младен Црногорчевић ” Цркве у Грбљу”) Цркве су обично на истакнутим положајима са дивним и широким погледом. Оне су истовремено служиле као зборна мјеста сељака гдје су се окупљали за вријеме сахрана и у свечаним данима; ту су се међусобно окупљали око народног гуслара који им је певао о Душановом царству, Милошу и Марку, старом Вујадину и Пивљанину Бају. Уосталом, то им је онда била једина душевна разонода. Све су ове цркве веома мале, скромног изгледа, грађене од тесаног камена. Има их врло старих, без звоника или са звоником на преслицу са једним до три окна, већином без куполе, окружене старим гробницама; неке су њежног, отменог изгледа било по свом положају, или по складности основних линија.

У Грбљу у 25 насеља има 62 богомоље од којих је: 1 манастир 33

Манастир Подластва, 60 старих

цркава од којих су многе страдале и прије, а нарочито у земљотресу 1979. год. и 1 новоосвештана црква Св. Василија у Наљежићима. У Грбљу је било још 5 манастира, који се помињу у записима и легендама а чије се рушевине назиру: Св. Андрија Кримовицама, Св. Стефан у Врановићима, Св. Никола у Бигови, Св. Неђеља у Пријерадима и Св. Амос у Загори. Било је и десетак других богомоља, које су уништене зубом времена, у земљотресу или од непријатељске ватре. Један од остатака је света трпеза неке разваљене цркве близу Св. Вартоломеја у Кримовицама. Постојеће цркве посвећене су: Богородици 10, Св. Георгију 8, Св. Николи 7, Св. Јовану 6, Св. Илији и Св. Петки по 4, Св. Варвари, Св. Василију, Св. Арх. Михаилу, Св. Арх. Стефану, Св. Тројици и Св. Спасу по 2, Св. Мињи, Св. Димитрију, Св. Неђељи, Св. Врачевима, Св. Вартоломеју, Св. Андрији, Св. Теодору, Св. Срђу, Св. Сави, Св. Харитону и Св. Петру по 1. Недовољно проучене, често у посједу вриједног покретног споменичког фонда, или у неким случајевима драгоцених фреско декорација, грбаљске цркве још чекају детаљну научну обраду, какву неоспорно заслужују. Цртежи цркава су преузети из књиге Павла Мијовића “Типологија црквених споменика Црне Горе, Подгорица 1996. године

Црква Св. Илија (Сутулија) "Свети Илија налази се на врху брда Сутулија. Градњу је финансирао калуђер Костовић. Градили су је мајстори Поробићи седам година. Црква је освештана 1865. год. Потпуно је страдала у земљотресу 1979. год. Сасвим малена, старинска црквица, при којој је сазидана велика истоимена црква 1865. год. По старинској црквици зову и ужу јој околицу Сутулијом. При цркви је и једна гомила, какових у Грбљу има у опће више него и у једном бокељском крају. Цркве се држи омалена ћелија. Негдашњи малени звоник ове цркве је срушен громом, а плоча са звоника лежи пред црквом. Олатрски кров је покривен плочама. У цркви, по десној страни, је сахрањен монах Х. Костовић, који је преминуо1882. г., а кратак му животопис био изнесен у шем. бок. 1883. г. Црква је на вршини, око које се сукобе вихори, и под њом разбијају валови стравичном хуком. С тога красног положаја лети поглед лети чак до острва Корчуле и до арбанашког Драчког рта. Црква је овелика и зидана сасвим брижљиво. Има звоник на преслицу са три окна, а два звона, полукружну апсиду и округло кубе. Осим западних, имају врата и сјеверноме и јужноме платну и полукружно сведене прозоре; а украшена је и лезенима.На прочељу између надвратника и точак-окна је урезан натпис:

ПРОРОК СВ .ИЛИЈА ЦРКВА ОВА САГРАДИ СЕ НОВЦЕМ МОНХА ХРИСАНТИЈА КОСТОВИĆА РАДЊОМ И МАТЕРИЈАЛОМ ЗАГОРСКИХ СЕЉАНА ОСВЕЋЕНА ПРАВОЦЛ. ЕПИСКОПОМ СТЕФАНОМ 20.МАЈА 1865” “Цркве у Грбљу” Младен С. Црногорчевић

34

цркве Црква Св. Јован Богослов "Свети Јован налази се у братству Костовића, заселак Поповићи. Приликом земљотреса 1979.год. ова црква није пуно страдала, саниран је звоник и изведен громобран, тако да црква и данас служи својој функцији. Вриje- дан иконостас још увијек чека на конзерваторско рестаураторске радове. Малена црква с припратом, којој су се одржали ониски зидови. На надвратнику је урезан скорашњи натпис: "поправа 1873 “на икони Богоматере има одуг натпис, из кога се сазнаје , да је икону сликао, а тако и иконостас “Георгије Даскаловић од Рисна” (1803.) У натпису се спомињу: Поп Лазо Поповић, Поп Перо Поповић, Барбе, Вучићевићи, Марићи, Бошковићи и Страхиње.” Цркве у Грбљу” Младен С. Црногорчевић 35

Црква Св. Теодор Малена одуга црква у близини Сутулије. Првобитно је била упола мања. Маленим су прозорима странице на откос. Црква је била обновљена 1851.г.Лијеп је један велики сребрни крст, позлаћена сребрна чаша, један крчаг од туча и други од коситра. И црквене књиге су у обилатом броју. Простор око цркве, заокружен зидом, има мноштво

старинских гробница са големим поклопцима и на њима по гдјекојим емблематским знаком.Предање казује, како је овдје у давно доба опстајао манастир пророка Амоса, тако да су сељани славили некад као крсно име Видовдан, што им је данас прислужба.Манастиру је спадала пространа околица око кућа Костовића и Илића. И данас се разазнају при сеоскоме путу старински темељни зидови, амо-

тамо нађене су и неке ћупе, а има и зденац, за који кажу да потјече из доба опстанка Манастира. Оно, што је најзнаменитије у овој мјесности, откривено је случајно око 1850. г. У подземној скривници нађен је тада, пунана крчаг златнога новца. Што је одма затим продано за своту од какових 25000 форинти, за цијело пе оструко ниже, него ли је вриједело. Један новац, који је сачуван, носи на лицу (аверс) лик Исуса Христа и кратице ИС-ХС, а на наличју (реверс) једва се примећују трагови некога лика, док су слова потрвена.: “Цркве у Грбљу” Младен С. Црногорчевић

Црква Св. Василије Свети Василије је братственичка црквица у средишту групације Поповића. Нема података о години градње. Црква приликом земљотреса није пуно страдала, а накнадно су изведени санациони радови и фуговање. Као и Св. Јован, и данас служи својој функцији. “ Малена црква, Која није имала звоника, ни олтарске апсиде, те се споља није разликовала од обичних омањих кућа, које су позније око ње надограђене. Пошто је изгорела 1880. г. спала је у тако жалосно стање, да се већније у њој служило.”

“Цркве у Грбљу” Младен С. Црногорчевић

36

цртежи

37

38

Бистјерне Специфична медитеранска клима и кречњачки терен су параметри који одређују проблем водоснабдјевања у приморју. То се конкретно манифестује недостатком извора слатке воде, а и оно мало слатких водотокова, или понире у кречњачки терен, или се брзо улије у море (због веома стрмих планина уз саму обалу). У том смислу постоје разлике између Горњег и Доњег Грбаља; први је удаљенији од мора тиме има релативно доста извора питке воде док је Доњи Грбаљ потпуно безводан. Зато се од најстаријих времена прибјегавало једино могућем рјешењу проблема прикупљању атмосферских вода, којих иначе у зимским месецима обилно има. Стога су се морали наћи начини за прикупљање великих количина воде које ће моћи да буду сачуване за сушно љето. Проблем прикупљања вида се рјешава градњом објекатацистерни за акумулирање воде. Било је важно начинити велике површине које морају за кратко вријеме да прикупе што више воде и усмјере је у цистјерне.Такве цистјерне и називају се “бистјерне”. На селу се поред бистјерни граде и убла велика кружна удубљења у земљи, озидана каменом усуво (у сухомеђи). У њима се кишница прикупљала за површине терена. Вода је због нечистоће прикупљана за наводњавање поља и за напајање животиња, зато се лоцирају у пољу, али ипак у подножју 39

планине, како би се прикупило што више кишнице са површине.Тако се о ублима може размишљати као о претечама бистјерни. У односу на начин сакупљања воде (са терена или са чистих површина) и за намјену (вода за пиће или вода за наводњавање и стоку) прављене су бистјерне у кућама и бистјерне у пољу (баштинама).

Основни модел бистјерне

Кров бистјерне

Цистерна

Систем прикупљања воде

- основа квадрат или правоугаоник(дубина 3-4м) - пресвођена полу обличастим сводом (волат)

Материјали

камени тесаници повезани малтером (“коросан”) малтер је припреман од мјешавине “печата” (глиновита и посне црвенице) и “клака” (живи креч).

Поплочана, омалтерисана, без завршне обраде

Кишница се најчешће са крова олуком директно одводи у бистјерну али и “кров бистјерне” може бити једина или додатна површина за прикупљање кишнице

вода се кроз грло захватала “сићем”-кофом

Начин зидања

Свод се радио на 3,5 или 7 (можда и 9) “лаката”да би се “сволтало” преко свода се онда бацало ситно камење ради заравнавања.

Грло

Облик а) четвртасто издигнуто окно-код бистјерни у равни дворишта б) отвор у равни или у зиду са стране-код бистјерни које су нешто издигнуте од равни дворишта

Положај

а) на средини б) уз ивицу ц) на углу

40

бистјерне Бошковићи Цистерна само испод једног дијела поплочане и подзидане површине (тераце) са које се, изгледа, прикупљала кишница. Грлу се приступало са стране Прилаз грлу са два нивоа(са нижег накнадно отворен); потом подјељено на два корисника.

Илићи “Кров” бистјерне изнад нивоа дворишта- зато отвор у равни крова Начињено је удубљење да би се лакше прилазило окну Вјероватно једина бистјерна у селу која има сачуване “макаре”- чекрк за извлачење “сића”. Кишница се прикупљала једино са крова и олуком директно одводила у цистерну. Одрина са виновом лозом изнад бистјерне можда помагала у одржавању воде хладном.

41

“чесмица” Исклесана у једном камену који је уграђен у ограду бистјерне до куће; функционисала по принципу левка и служила за усмеравање уливене воде у млаз.

Поповићи Баштенска бистјерна Можда је била братственичка, сада функционише као баштенска. Нема завршне обраде на “крову” Вода се, као и код осталих баштенских бистјерни, сакупљала каналима на површини терена.

Изнад одрина хлађење У зиду, десно од приступа окну отвор који је можда служио за вентилирање.

42

бистјерне Са гумном Кров је основна површина за прикупљање кишнице, али се као додатне користе и омалтерисани “кров” бистјерне и поплочано гумно.

Овдје се кишнивца (за разлику од других баштенских бистјерни) сакупља са омалтерисаног “крова”. При томе, сливник није на најнижој тачки да би талог могао да се избаци ван.

43

44

бистјерне Поповићи Бистјерна је постављена ниже куће, што је уобичајно (вероватно ради заштите куће од продора влаге). Постављена је уз засвођену конобу те тако заједно дају велику површину за осунчану терацу.

Илићи

Бистјерна је постављена уз горње двориште уз ниво куће на коме је кужина. Заједно са подзидима и помоћним објектом формира живописан простор.

Марићи Овде је бистјерна заједно са засвођеном конобом постављена између двије куће. Заједнички кров је нешто уздигнут од приступног дворишта и користи се као тераца са ободним клупама (пижуо). Приступ је омогућен са више нивоа али је грлу најближа кужина.Занимљиво је да су куће подјељене међу браћом, те је начињен зид који дјели терацу на два дјела. Зид је тако постављен да обије стране имају несметан приступ грлу.

Поповићи Бистјерна је постављена бочно у односу на кућу и контактира само са кужином”кров” бистјерне се користи као тераца за сједење при чему је средишњи акценат грло.

45

Бошковићи Бистјерна је постављена изнад куће-што није уобичајно, али је учињено из разлога што се и површина гумна користи за прикупљање кишнице. Не постоји директна веза са просторијама у кући већ се посредно везује за кужину.

Поповићи Налази се између куће и појате (која је са ниже стране). “Кров” се користи као тераца која води у кужину.

Костовићи Кућа Костовића је по много чему атипична па и по лоцирању бистјерне: постављена је на крају дворишта потпуно независно од кућних просторија, иако је кужина најближа. Интересантан је склоп бистјерне и степеништа. Без обзира на велики број пополочаних површина вода се прикупљала са кровова.

Поповићи Налази се између куће и појате (која је са ниже стране). “Кров” се користи као тераца која води у кужину.

46

Млин Млин за маслине “Млин за уље на покретање људском снагом

Овај млин био је смештен у једној већој просторији и састојао се из два главна дела- млина и пресе. Млин се састојао из једног округлог суда пречника око 1.5 м, дубине око 70 цм, озиданог од камена, у чијој средини стоји усправна дрвена осовина другим крајем учвршћена у греду, а за коју је утврђена хоризонтална осовина камена. Кроз горњи део главне оосовине пролазе две хоризонталне гредице помоћу којих људи окрећу осовину, а са њом и камен.Самлевена маслина преношена је под пресу од дрвета, где се под притиском цедило уље. Два вертикална стуба носе на себи урезане ходове завртња, а сами завртњи су такође били израђени од ораховог дрвета. Завртњи окретани људском радном снагом спуштали су пречку, која је вршила притисак на масу маслине. Уље је хватано у укопани камени суд”. Бранислав Којић Споменик САНУ CIII Београд 1953.

47

Млин у групацији

фото: Б. Стругар

48

Могући концепти развоја Предлози ревитализације села Већ је констатовано да је неопходно предузети одрjеђене мјере да би се село спасило од изумирања. Неопходно је оживјети економију села, увести водовод и канализацију, евентуално увести и неке нове функције, које би привукле становништво поново у село. У наредном разматрању навешћемо неке од могућности да се селу удахне дах живота. Напомена: у свим предлозима подразумјевамо ревитализацију и (или) реконструкцију кућа и амбијената који су постојали прије земљотреса. Такође, подразумевамо реконструкцију цркве св. Илија, као и формирање сеоског трга код цркве св. Тиодора. Наравно, већ поменути водовод и канализација се подразумЈевају, као и проширење путева до профила двосмјерне улице. Неопходно је отварање барем једне трговачке радње са мјешовитом робом, као и експозитуре поште и банке.

Научно село Овакво село било би својим природним и створеним потенцијалима погодно за лоцирање различитих научних колонија. За смјештај овакве структуре планирали смо групације кућа по угледу на традиционалне, измјештене у односу на централни дио села, гдје би се развијала интензивнија пољопривреда.

49

Конзументи туризма овог типа имали би тако могућност ближег контакта са сељанима, упознавања са њиховим начином рада и живота као и да уживају у традиционалној

кухињи. Вишенамјенски објекат, поред уобичајених садржаја био би проширен просторијама намјењеним за потребе научника (за скупове, семинаре, презентације и сл.). У овом предлогу развоја, село би било сачувано у свом изворном облику тј. са свим његовим амбијентима, кућама, обрадивим земљиштем, али је питање колико би оваква варијанта била рентабилна и подстицајна локалној структури за поновни повратак животу на селу и пољопривреди као основном занимању.

Пољопривредно село Овим називом означили смо потенцијални правац развоја села у коме би основна и доминантна привредна грана била и даље пољопривреда, али модернизована, како у погледу опремљености, тако и у организационом смислу. Евентуалним кредитима држава би стимулисала развој некада заступљеног воћарства, виноградарства и узгајање маслина. Развој ових грана, за које постоје како климатски, тако и аграрни услови, могао би поспјешити развој једне за Загору нове пољопривредне гране пчеларства. Ова грана омогућила би цјелогодишњи производни процес. Поред тога, стимулисао би се и узгој коза, не само због њихових производа, већи због одржавања маслињака. Унапрјеђење пољопривреде допринјело би повећању стандардна и тиме привукло млађе становништво, макар и само на рад у селу. Стога је неопходно предвидјети и нове пратеће функције у селу - евентуалну изградњу вишефункционалног простора са салама за окупљања, прославе, могућим амфитеатром за предавања, позоришне представе, биоскопске пројекције, концерте, као и изложбеним простором и историјском збирком Загоре и Петоселице. Секундарни потенцијал близина мора, могао би се потенцирати у оквиру пратеће функције - сеоског туризма, најинтересантнијег старијој, вансезонској туристичкој структури

због повољне климе, благотворног сусрета ветрова са мора и Ловћена, предивног пејзажа и погледа на море. Као таква, ова функција не захтјева додатне смјештајне капацитете јер они могу бити подмирени у кућама локалног становништва.

50

Могући концепти развоја Туристичко село Потенцијал Загоре у туристичком смислу није само близина мора већи ненарушена природа (здрав ваздух, одсуство буке), историјско и архитектонско богатство, као и блага клима која би омогућила попуњеност капацитета током цјеле године. Село нуди спој сеоског и приморског туризма, или етно-еко туризам. Овај правац развоја села условио би изградњу новог магистралног пута дуж обронака брежуљака окренутих мору, који би активирао обалу целог Доњег Грбља. Уједно би у самом селу иницирао изградњу нових групација кућа у духу традиције неимарства овог краја, али функционално прилагођених новој намјени-туризму. Услед малог капацитета плаже Загорски пијесак, али и због очувања духа села капацитет туристичких објеката био би сразмјерно мали, а сразмјерно њему ниво квалитета услуге био би висок. То подразумјева максималну опремљеност, али и високи стандард услуга. Ови мали комплекси садржали би базене са сланом и слатком водом, тениске терене, терене за одбојку, кошарку, трим-стазе, бициклистичке стазе итд. и били у непосредној вези са вишефункционалним простором смештеним на падинама Сутулије окренутим мору, који би садржавао просторе за друштвене игре, забаву и културна дешавања. Поред тога, 51

овдје би био лоциран и ресторан - видиковац са традиционалним специјалитетима Грбља, базираним на локалним производима. Оваквим начином лоцирања туризма централни дио села остао би практично непромењен и намењен пољопривреди у унапређеном облику. Наравно, овај развојни процес вјероватно би се морао и законски регулисати, како туристичка афирмација села не би изазвала продају парцела за викенд-изградњу и тиме нарушио дух села.

Спортско село Географска локација села, његов рељеф и клима, отварају могућност развоја спортско - рекреативних активности. Велика дубина мора уз већи дио обале представља потенцијал за ронилаштво, стрмо обрушавање брда ка мору идеалан простор за клајмбинг, честа промјена надморске висине и смјена равница и брда одличан полигон за бициклистичку и трим стазу, увале отварају могућност спортског риболова, Загорски пијесак развој спортова на води. Када се свему овоме придодају повољности равнице за изградњу спортских терена за одбојку, кошарку, базена за ватерполо, као и чист ваздух и блага медитеранска клима, ово мјесто има потенцијал за смештај спортског комплекса за припреме спортских екипа током целе године. Додатна предност Загоре у том смислу остала би непромјењена у функционалном смислу, с тим што би пољопривреда имала карактеристике објашњене у оквиру описа пољопривредног села. На овај начин село би економски ојачало, а да при томе његов дух не би био нарушен. Ова функција не угрожава укупни амбијент али доприноси постављању јаке финансијске основе. Нама се чини да би спој спорта и села могао бити јако складан, и стимулативан за обе стране. Због тога, овај правац развоја дјелује најпривлачније.

52

загора Aутори прилога: КУЋА - анализа и модификација Марина Радуљ Владан Пауновић КОНСТРУКЦИЈА Сања Саватовић Невена Предојевић ДЕТАЉИ Биљана Драгоњић ЦРТЕЖИ Бранко Саватовић БИСТИЈЕРНЕ Небојша Станковић Никица Мандић МОГУЋИ КОНЦЕПТИ РАЗВОЈА Сузана Поповић Марија Нешковић ФОТОГРАФИЈЕ Милица Лопичић Стеван Кордић (насловна)

53