1
Informaciono komunikacione tehnologije (IKT) je opšti termin koji uključuje sve tehnologije putem kojih se razmenjuju informacije. IKT podrazumeva: bilo koje sredstvo za čuvanje odnosno snimanje informacije (papir, olovka, magnetni disk/traka, optički disk – CD/DVD, fleš memorija itd.); takođe, tehnologije za emitovanje informacije – radio, televizija; kao i tehnologije za komunikaciju putem glasa i zvuka ili slika – mikrofon, kamera, zvučnici, telefon ili mobilni telefon. Trenutno, IKT najviše prepoznajemo i povezujemo sa razmenom informacija uz pomoć personalnih kompjutera (PC) koji su umreženi, povezani putem Interneta i informacionih tehnologija (IT) koje mogu da prenesu informaciju putem satelitskih sistema ili kablovima (koji su povezani među svim kontinentima). Informacione tehnologije (IT) su postale neka vrsta središta za razmenu informacija, uz najčešću upotrebu kompjutera (u tehnološki razvijenim zemljama).
2
SADRŽAJ: UVOD – O UDRUŽENJU
5
O PROJEKTU
7
REZULTATI ISTRAŽIVANJA
9
1. SOCIJALNO DEMOGRAFSKI PODACI
9
1.1 Opšti podaci
9
1.2 Visina mesečnog ličnog prihoda i vlasništvo
9
1.3 Radni status (nezaposlenost)
12
2. ZADOVOLJSTVO ŽIVOTNIM STANDARDOM
13
3. NAJVEĆI PROBLEMI SA KOJIMA SE ŽENE SUSREĆU U PROCESU ZAPOŠLJAVANJA I NA POSLU
14
3.1 Dinamika promene zaposlenja i razlozi
14
3.2 Problemi pri traženju posla
14
3.3 Strategije rešavanja problema zapošljavanja
16
3.4 Prepreke pri samozapošljavanju
17
3.5 Diskriminacija
18
3
4. NAJVEĆE POTREBE KOJE ŽENE IMAJU U PROCESU ZAPOŠLJAVANJA I SAMOZAPOŠLJAVANJA
19
4.1 Činjenice o procesu zapošljavanja
19
4.2 Žene o preduzetništvu
21
4.3 Posebna znanja i veštine i programi obuke
22
5. UPOTREBA RAČUNARA I INTERNETA
24
5.1 Poznavanje rada na računaru i interneta
24
5.2 Upotreba računara i interneta
25
5.3 Internet, rad na računaru i zapošljavanje
26
5.4 Interesovanje žena za obuku
28
6. INTERVUJI SA LICIMA ODGOVORNIM ZA ZAPOŠLJAVANJE
29
4
UVOD – O UDRUŽENJU Fenomena je neprofitno udruženje iz Kraljeva koje je nastalo kao rezultat prepoznavanja problema diskriminacije žena, u društvenoj i privatnoj sferi. Aktivistkinje i aktivisti udruženja shvataju problem diskriminacije kao društveni fenomen, a ne samo kao lični problem pojedinke. Takođe, smatramo da su svi oblici diskriminacije, a posebno njena najistaknutija posledica – siromaštvo, rezultat različitih nagomilavanih diskriminatorskih procesa kroz istoriju, koji se dešavaju i danas. Sve naše aktivnosti usmeravamo ka poboljšanju kvaliteta života žena u Kraljevu, a posredno i cele zajednice. Ovaj cilj ostvarujemo kroz stalno obrazovanje i informisanje stanovništva opštine Kraljevo, pokretanjem novih programa i usluga specifično namenjenih ženama kao i kroz pokretanje inicijativa za poboljšanje već postojećih programa namenjenih ženama (direktno ili indirektno) u okviru lokalnih i državnih institucija. Mi istražujemo i prikupljamo relevantne podatke o položaju žena u društvu i o sprovođenju njihovih prava. Želimo da naglasimo da biramo istraživanje problema i gore navedenih pitanja pre nego što započnemo proces planiranja aktivnosti koje će dovesti do konkretnih rezultata. Metodologije koje koristimo su: terenska istraživanja (intervjui sa građanima i građankama Kraljeva), neformalni intervjui sa bitnim akterima/kama iz svakog polja kojim se bavimo (eksperti/kinje, zaposleni u različitim institucijama, iskusni ljudi iz nevladinih organizacija, itd.), internet istraživanja, republička i opštinska dokumenta (strateška, akciona i sl.). Istražujući ojačavamo naše kompetencije koje su inače zasnovane na praktičnom iskustvu i neformalnom obrazovanju.
5
Smatramo ekonomsku nezavisnost kao jedan od značajnih činilaca za emancipaciju žena (ovaj zaključak je integralni deo Nacionalnog plana za poboljšanje položaja žena u Srbiji i za promovisanje rodne ravnopravnosti – napravljenog od strane konsultantkinja iz ženskih organizacija iz Srbije). Nacionalni plan je strateški dokument koji sadrži šest najbitnijih polja za akciju (odlučivanje, ekonomiju, nasilje nad ženama, zdravlje, obrazovanje i medije). Sve naše aktivnosti zasnivamo na ovom strateškom dokumentu i adaptiramo ih lokalnom kontekstu. Pošto u Kraljevu ne postoje rodno osetljivi podaci i statistike kada se radi o ekonomiji i drugim oblastima, mi ih istražujemo.
-
- povratak na sadržaj
6
O PROJEKTU
FENOMENA je u okviru programa aktivnosti „Jednake mogućnosti – pitanje za saradnju zajednica“ postavila sebi kao jedan od ciljeva da prikupi i analizira podatke o glavnim preprekama i potrebama sa kojima se žene suočavaju u procesu zapošljavanja ili samo-zapošljavanja u Kraljevu, i podatke o upotrebi IKT (informaciono komunikacionih tehnologija) od strane žena u Kraljevu. U okviru ovog dela programa sprovedeno je anketno istraživanje koje je obuhvatilo 100 ispitanica slučajnog stratifikovanog uzorka na teritoriji grada Kraljeva i 49 ispitanica slučajnog uzorka u preduzećima. Analizirani podaci obuhvataju ceo uzorak, osim ako nije drugačije navedeno. Pored anketnog dela istraživanja urađen je i kvalitativni deo koji se odnosi na dubinske intervjue sa zaposlenima na pozicijama odlučivanja u opštinskim i državnim institucijama i privatnim i javnim preduzećima koji su relevantni za politiku zapošljavanja i razvoj preduzetništva, pa su i njihovi stavovi na ovu temu veoma interesantni, posebno zato što iz njihovog ugla posmatrano, možemo saznati drugu stranu problema koji mogu uticati na poboljšanje položaja žena pri zapošljavanju. Bitno je naglasiti da ne postoje programi (državni, opštinski, privatni ili drugi) za ekonomsko osnaživanje žena u Kraljevu. Pored toga nema ni promocije upotrebe IKT-a u našem društvu generalno. Smatramo da je IKT jedan od ključnih alata za ekonomski razvoj i osnaživanje, posebno za žene, koje su tradicionalno uvek na marginama.
7
Rezultati ovog istraživanja će pre svega biti korišćeni za osmišljavanje budućih aktivnosti Udruženja Fenomena – za promociju jednakih rodnih mogućnosti: ekonomske emancipacije žena i upotrebe IKT-a među ženama.
-
- povratak na sadržaj
8
REZULTATI ISTRAŽIVANJA
1. SOCIJALNO DEMOGRAFSKI PODACI 1.1 Opšti podaci Ispitanice su bile od 16 do 60 godina starosti. Stepen obrazovanja naših ispitanica u procentima izgleda ovako: najveću grupu ispitanica čine žene sa srednjom školskom spremom i to je 64,4 %, višu i visoku spremu ima 28,2 % ispitanih. Sa osnovnom školom je 7,4 % ispitanica. 1.2 Visina mesečnog ličnog prihoda i vlasništvo Kada je visina ličnog mesečnog prihoda u pitanju, među ispitanicama je sledeća situacija:
- povratak na sadržaj
9
1/5 je bez ikakvih prihoda, dok one sa većim primanjem od 30 000 dinara mesečno čine takođe 1/5 ispitanica. Iz navedenih podataka možemo zaključiti da oko 3/5 žena koje su učestvovale u istraživanju materijalno mora zavisiti od nekog drugog subjekta budući da nema nikakve ili ima minimalan prihod da bi uopšte mogla egzistencijalno da opstane. Pored primanja od zaposlenja žene su prijavljivale i druge prihode koje smatraju značajnim: 2,7 % prima socijalnu pomoć, izvor mesečnog ličnog prihoda od dečijeg dodatka je prijavilo 7,5 % ispitanica a pomoć prijatelja i rođaka predstavlja mesečni lični prihod kod čak 21,5 % ispitanica. 2,5% je navelo nešto drugo kao izvor ličnog mesečno prihoda i to su iglavnom prihodi od rente ili alimentacije. Prikaz strukture ispitanica prema partnerskom odnosu:
-
- povratak na sadržaj
10
Raspored visine mesečnog kućnog budžeta:
Svega 30 % ispitanica je vlasnica nekog materijalnog dobra: •
17,4 % ispitanica poseduje stan,
•
9,4 % zemljište,
•
4,7 % poseduje ušteđevinu.
-
- povratak na sadržaj
11
1.3 Radni status (nezaposlenost)
Nezaposlenih ispitanica ima 38,4 %. 40,4 % žena u Kraljevu je zaposleno. 3 % ispitanica prima penziju, a 12,2 % honorarno, odnosno privremeno rade. Od ukupnog broja nezaposlenih ima 33,3% nezaposlenih ispitanica koje aktivno traže posao, 33,3% su domaćice (nikada nisu tražile posao i ne žele), 28,2 % su povremeno zaposlene (ne rade poslednjih mesec, godinu dana), a 5,1 % ispitanica su sebe svrstale kao tehnološki višak. Procenat zaposlenosti ispitanica određen je na osnovu slučajnog stratifikovanog uzorka od 100 ispitanica na teritoriji grada Kraljeva.
12
2. ZADOVOLJSTVO ŽIVOTNIM STANDARDOM Na osnovu prethodno navedenih podataka ne čudi da je 41 % ispitanica svojim životnim standardom nezadovoljno ili potpuno nezadovoljno. Onih koje su zadovoljne ima 37,6 %, a jako zadovoljnih je 17,4 % ispitanica. Uprkos takvom stanju stvari, ispitanice su nivo životnog standarda svoje porodice u najvećem broju slučajeva subjektivno odredile kao srednji (64,4 %), za nizak nivo se izjasnilo 27,5 % ispitanica. Veći je broj onih ispitanica koje ne znaju da odrede položaj svoje porodice na ekonomsko-socijalnoj ravni (4,7 %) od onih koje svoje porodice svrstavaju u visok sloj i kojih ima 3,4 %.
-
- povratak na sadržaj
13
3. NAJVEĆI PROBLEMI SA KOJIMA SE ŽENE SUSREĆU U PROCESU ZAPOŠLJAVANJA I NA POSLU 3.1 Dinamika promene zaposlenja i razlozi Dinamika promene zaposlenja ispitivanog uzorka je na nivou karakterističnom za tranzicijska društva, dakle, skoro 60 % ispitanica je promenilo dva odnosno više poslova, a skoro četvrtina ispitanica iz grupe radno aktivnih promenilo je četiri odnosno više poslova – među kojima je najveći procenat onih sa višim i visokim obrazovanjem. Kao glavni razlog promene posla navedeni su: •
loši uslovi rada (30,9 %),
•
zaposlenje na određeno vreme (24,8 %),
•
želja za napredovanjem (16,1 %),
•
kod skoro 20 % ispitanih razlog gubitka posla je otkaz u nekom obliku, od čega je 21 % nezaposlenih ispitanica otpušteno kao tehnološki višak.
3.2 Problemi pri traženju posla Poteškoće pri traženju posla ima većina ispitanica (62,5 %) i to najviše one koje same traže posao. Kada su u pitanju lične prepreke pri traženju posla, više od polovine ispitanica smatra da nema ličnih prepreka (53,1 %), ali kao glavni nedostatak za zapošljavanje navode: - povratak na sadržaj
14
•
nepoznavanje rada na računaru,
•
nedovoljno samopouzdanja,
•
kao i neobaveštenost odnosno kašnjenje na rok zapošljavanja,
•
ali je vidljivo i prepoznavanje nedostatka kvalifikacija kao i prekvalifikovanost,
•
kao problem lične prirode pri zapošljavanju se izdvaja, u manjoj meri, loša komunikacija sa poslodavcem i godine života.
Ostali problemi pri traženju posla: •
najviše je rangiran problem nedostatka radnih mesta (49 %),
•
kao drugi najviše rangirani problem je registrovana loša komunikacija sa poslodavcem (41,2 %),
•
potom loša komunikacija sa savetodavcem (25 %).
Jedan važan sastavni deo procesa zapošljavanja je svakako odnos sa poslodavcem odnosno stav koji kandidatkinje imaju prema poslodavcu i obratno. Zato smo smatrale da je važno otkriti kakav je opšti stav žena prema svojim/generalno poslodavcima.
-
- povratak na sadržaj
15
Naime, ispitanice su uglavnom imale loša iskustva sa poslodavcima sa kojima su imale interakciju i to je kod 32,2 % njih. Neutralan stav prema poslodavcima je kod 22,1 % ispitanica, gde značajan broj njih nema nikakav stav prema poslodavcima. Samo manje od petine ispitanica ima pozitivan stav o poslodavcima. Opšta slika stava o poslodavcima je takva da kandidatkinje uglavnom nemaju pozitivan stav prema poslodavcima. 3.3 Strategije rešavanja problema zapošljavanja Budući da su izdvojeni određeni problemi vezani za zapošljavanje i da je opšti stav da se ti problemi daju rešiti (81,2 %), ispitanice su imale priliku da se izjasne o tome ko bi, po njihovom mišljenju, na prvom mestu trebalo da učestvuje u rešavanju istih. Naime, ispitanice uglavnom smatraju da žene same ili poslodavci ne mogu značajnije uticati na rešavanje problema pri zapošljavanju, a to znači da su nadležne istitucije prepoznate od najvećeg broja ispitanica (45,3 %) kao mesto na kome bi takva pitanja trebalo rešavati. Da je to pitanje ne samo nadležnih institucija već svih aktera procesa zapošljavanja, složilo se 33 % ispitanica. Njih oko 15 % ne zna ko bi imao prioritet u rešavanju takvih pitanja.
-
- povratak na sadržaj
16
Strategija rešavanja problema zapošljavanja bi prema ispitanicama trebalo da započne: 1. otvaranjem novih radnih mesta (i sa tim se složilo 67,6 % ispitanih); 2. druga stavka te strategije bi trebalo da podrazumeva dokvalifikaciju odnosno prekvalifikaciju ljudskih resursa (58,2 %); 3. sledeća po brojnosti je grupa onih koje smatraju da je za probleme traženja posla i zapošljavanja potrebna veća lična angažovanost (37,4 %); 4. povećavanje samopouzdanja (11,1 %). Međutim, znatan broj ispitanica nema predstavu o tome kako bi trebalo koncipirati strategije zapošljavanja i tako unaprediti probleme vezane za zapošljavanje (15,5 %). 3.4 Prepreke pri samozapošljavanju Kao prepreke samozapošljavanju ispitanice su istakle: •
nedostatak kapitala kao najveći problem,
•
velike poreze,
•
pravne prepreke,
•
veliku konkurenciju, odnosno nelegalnu konkurenciju (manji broj ispitanica).
Ovde podsećamo na podatak koji smo već iznele u delu socijalno-demografski podaci da svega oko 30 % žena u Kraljevu poseduju neko materijalno dobro, što im je jedna od osnovnih prepreka za započinjanje sopstvenog posla. -
17
3.5 Diskriminacija
Kada je u pitanju diskriminacija prema starosti 73,1 % ispitanica se srelo sa oglasom za posao u kojem je bilo istaknuto da je dobna granica jedna od karakteristika radnog mesta. 61 % žena koje su učestvovale u istraživanju prijavile su diskriminaciju po polnoj osnovi, konstatujući da su se susretale sa oglasima u kojima se pominje polna pripadnost kao jedan od uslova za dobijanje zaposlenja.
-
- povratak na sadržaj
18
Prilikom razgovora za posao pitanja vezana za brak i broj dece bila su postavljena značajnom broju ispitanica (62 %). 38,3 % ispitanica smatra da poslodavci imaju više poverenja u muškarce, 40,3 % ne deli takvo mišljenje, a onih koje ne umeju da ocene je 21,5 %. 4. NAJVEĆE POTREBE KOJE ŽENE IMAJU U PROCESU ZAPOŠLJAVANJA I SAMOZAPOŠLJAVANJA 4.1 Činjenice o procesu zapošljavanja Ispitanica koje su do sada tražile posao je čak 87,2 %. Onih koje nikada nisu, niti planiraju da traže posao ima 7,4 % - čemu je prvenstveno razlog dobra materijalna situacija, a u manjem broju slučajeva žene su izjavile da je u pitanju želja da se posvete deci, ili preokupiranost bolesnim članom porodice. Samo 5,4 % ispitanih nije imalo iskustvo traženja zaposlenja, ali to planira. O vremenskom periodu koji protekne od trenutka kada krenu da traže posao do trenutka zapošljavanja pitale smo već zaposlene ispitanice, ali i one čiji proces zapošljavanja još uvek nije okončan. Naime, u najvećem broju slučajeva prođe godinu dana i više do prvog zaposlenja (39,7 %). Fakultetski obrazovane ispitanice se mahom brže zapošljavaju. Kada traže posao, žene to rade same ali i preko prijatelja i rođaka - u 48,2 % slučaja, dok ispitanica koje čekaju da ih pozovu (jer su na birou rada) ima čak 16,1 %.
19
Načini na koje ispitanice same traže posao: •
prate oglase i javne konkurse,
•
putem biroa za zapošljavanje i raspitivanjem,
•
savremene tehnike traženja posla putem interneta su vrlo slabo zastupljene (9,4 %),
•
pohađanje specijalističkih kurseva/treninga za traženje posla se gotovo ne koristi – (1,4 %).
Kao razloge zaposlenja ispitanice su navodile najviše: •
želju za samoostvarenjem (54,6 %),
•
materijalnu situaciju (44,4 %),
•
„bolji standard dece“, „zbog roditelja“, kao i nužnost zaposlenja formulisano kao „tako mora“.
U 69,7 % slučajeva ispitanice su imale punu podršku svoje porodice/partnera za odluku da se zaposle, 18,6 % smatra da im podrška nije neophodna jer su samostalne osobe, a kod 6,2 % ispitanica „partner smatra da ne treba da radi“.
-
- povratak na sadržaj
20
4.2 Žene o preduzetništvu Ispitanica koje su se samozaposlile je svega 6 %. Najveći broj ispitanica smatra da danas samozapošljavanje nije lakše nego što je to ranije bio slučaj. 32,2 % ispitanica nema mišljenje po tom pitanju niti je imalo takvog iskustva. Ispitanice koje su razmišljale na temu samo-zapošljavanja kao i onih koje su se tako zaposlile je 9,4%, dok bi u slučaju postojanja nekih pogodnosti 49,6 % ispitanica bilo spremno da razmišlja na tu temu.
Kao motiv samozapošljavanja žene navode: •
želju da „budu same sebi gazdarice“ i to je njih 23,5 %,
•
bolju zaradu – malo manje od ¼,
•
ali značajan je broj (14.8 %) onih koje smatraju da samozapošljavanje obezbeđuje veće mogućnosti u ostvarivanju poslovne karijere.
Najpopularnije oblasti za pokretanje novog posla: •
ekonomija – proizvodnja, radnja, usluge (87,5 %),
•
kulturno-obrazovni sektor – vrtić, galerije, radionice (13,6 %),
•
društvena oblast – pravnička kancelarija, udruženje građana, itd. (4,5 %).
21
Na pitanje – ukoliko biste sutra bili u prilici da pokrenete posao, koji bi to posao bio? – više od polovine ispitanica je imalo ideju i one su dale sledeće odgovore: •
40,2 % ispitanica bi započele posao u uslužnim delatnostima,
•
32, 2 % od onih koje imaju ideju bi se opredelile za neku vrstu trgovine – dominira trgovina na malo,
•
16 % bi se odlučile za ugostiteljstvo i turizam,
•
5,7 % bi se posvetile poljoprivrednim poslovima,
•
2,3 % bi izabrale da se bave proizvodnjom,
•
3,4 % bi se bavile nekim drugim delatnostima.
4.3 Posebna znanja i veštine i programi obuke Posedovanje alternativnih znanja ispitanica je distribuirano u sledećem prikazu: -
poznavanje rada na računaru je prijavilo 51,9 % ispitanih,
-
poznavanje drugog jezika 48,3 %,
22
-
vozačku dozvolu ima 57,7 % ispitanica,
-
dok su drugi kursevi: krojački, frizerski, kozmetički i drugi stručni zanemarljivo prisutni (od 2 do 5 % ispitanica).
Na pitanje – da li biste učestvovali u nekom programu obuke - čak 36,8 % nezaposlenih odgovorilo je da su nezainteresovane. Iako u prvom naletu među ženama koje su učestvovale u istraživanju nije bilo preteranog interesovanja za obuku iz preduzetništva, ipak je ta vrsta kursa najviše rangirana od ponuđenih alternativa za pitanje - ukoliko biste učestvovali, za koju vrstu obuke biste se opredelili. Kurs za pisanje biznis plana je sledeće rangirana ponuđena obuka gde je potreba za učenjem pisanja CV-ja rangirana na trećem mestu, gotovo jednako je interesovanje za radionicu za osnaživanje i povećanje samopouzdanja. Za obuku iz osnova preduzetništva najviše su bile zainteresovane žene koje su već zaposlene, za pisanje biznis plana je zainteresovano 60 % nezaposlenih, kao i 60 % ispitanica koje su honorarno zaposlene. Za pisanje CV-ja najviše su zainteresovane mlađe kategorije ispitanica – učenice i studentkinje, kao i honorarno zaposlene žene. Radionice za osnaživanje i samopouzdanje su najpotrebnije nezaposlenim ispitanicama kao i onim zaposlenim koje žele da napreduju.
-
- povratak na sadržaj
23
5. UPOTREBA RAČUNARA I INTERNETA
5.1 Poznavanje rada na računaru i interneta Prema subjektivnoj proceni ispitanica o oceni sopstvenog poznavanja rada na računaru praktično nepoznavanje rada na računaru pokazalo je 24,8 % ispitanica, dovoljno znanje ima 10 % ispitanica, prema ličnoj proceni 35,6 % ispitanica smatra da dobro poznaje rad na računaru, 25,5 % čak vrlo dobro a samo 4,1 % njih se izjasnilo da odlično poznaje rad na računaru.
14,5 % ispitanica procenilo je da je njihovo lično poznavanje interneta odlično, onih koje smatraju da vrlo dobro poznaju rad na internetu ima 20,5 %, dok je onih koje se dobro snalaze na internetu 21,9%. Najviše je onih kojima je internet totalna nepoznanica i njih je 38,3 %, a samo je 4,8 % onih koje smatraju da imaju dovoljno znanje poznavanja interneta. -
- povratak na sadržaj
24
5.2 Upotreba računara i interneta Među zaposlenim ispitanicama njih 84,5 % koristi računar, dok je kod nezaposlenih taj broj skoro duplo manji 44,7 %. Veliki broj nezaposlenih žena (34, 2 % ) ne koristi računar zato što nema mogućnost. Zaposlene žene u većem broju imaju računar i kod kuće – njih 73,8 %; kod nezaposlenih je taj procenat 55,3 %. 36.8 % nezaposlenih žena koristi internet i ima pristup kod kuće, dok ostale nezaposlene ne koriste, uglavnom zato što nemaju mogućnosti (36.8 %), ili ih ne interesuje (27.7 %). Kod kuće internet koristi 30 % ispitanica koje su zaposlene, na poslu njih 9,5 %, a i kod kuće i na poslu 25 %. 20 % žena koje rade nemaju mogućnost da koriste internet, a njih 7,2 % nisu zainteresovane. -
- povratak na sadržaj
25
5.3 Internet, rad na računaru i zapošljavanje Grafički prikaz odgovora na pitanje „Da li tražite/ste tražili posao preko interneta?“
Samo jedna trećina žena u istraživanju, u koje spada 26 % nezaposlenih, imalo je posredno ili neposredno (neko drugi umesto njih) iskustvo u traženju posla preko interneta. Čak 94 % ispitanica smatra da je poznavanje rada na računaru neophodno pri zapošljavanju, 85 % ih smatra da je to neophodnost za većinu poslova. Oko ¾ ispitanih koje koriste računar koriste samo osnovne programe a samo 12 % je onih koje poznaju i stručne programe, uglavnom zbog posla. Malo manje od tog broja, dakle, oko 11 % ispitanica, računar koristi samo za igrice, dok je ¼ onih koje računar koriste samo radi upotrebe interneta. Ispitanice koje koriste računar su uglavnom samouke, a ¼ njih je pohađala računarske kurseve, a samo 7,5 % je rad na računaru savladalo na poslu. -
- povratak na sadržaj
26
U uzorku korisnica računara uočava se značajan priraštaj novih korisnica u poslednje 3 godine: čak 30 %. Većina korisnica računara isti koristi duže od 3 godine. Učestalost korišćenja interneta je distribuirana na sledeći način: one koje internet koriste svakodnevno više puta je oko 35 % što ukupno čini oko 2/3 onih koje internet koriste svaki dan, 14% internet koristi više puta nedeljno, 8 % samo jednom nedeljno, 5 % njih internet upotrebi više puta mesečno, a samo je 4 % ispitanica koje koriste internet ređe od jednom mesečno. Malo više od polovine ispitanica koje koriste internet koriste ga i za potrebe posla, od čega ih skoro 2/3 koristi stalno ili često. Takođe je zanimljiv podatak da, od onih koje koriste internet, oko 40 % su one koje su uspostavile nove kontakte putem istog. Kada smo ispitanice pitale da nam rangiraju razloge korišćenja interneta prema učestalosti upotrebe dobile smo sledeće odgovore: •
na prvom mestu je čitanje elektronske pošte,
•
na drugom - pretraživanje sajtova i to je uglavnom vezano koliko za domaće tako i za strane sajtove,
•
čitanje vesti i „čatovanje“.
Veliki procenat žena koje su učestvovale u istraživanju ne zna engleski jezik – 31.5 %, dovoljno da mogu da se snađu na računaru – 32.2 %, vrlo dobro i odlično – 30.2 %, 6% žena nema uvid u nivo svog znanja.
-
- povratak na sadržaj
27
5.4 Interesovanje žena za obuku Pokušale smo da otkrijemo kolika je zainteresovanost naših ispitanica za obuku na računaru i internetu: više od polovine njih je izrazilo zainteresovanost, dvadesetak procenata bi bilo zainteresovano ako bi ta obuka bila povoljna, a samo 12 % je eksplicitno pokazalo nezainteresovanost za takvu vrstu obuke.
Kada smo postavile pitanje potencijalne upotrebe interneta u internet klubu/centru, uz pretpostavku da je korišćenje besplatno, dobile smo sledeći raspored odgovora: •
više od 1/3 ispitanica ga ne bi koristilo jer ima dostupnost interneta na drugom mestu,
•
čak ¼ ga nikada ne bi koristila bez obzira na dostupnost priključka za internet,
•
12 % bi koristile više puta nedeljno,
•
skoro 11 % svakodnevno,
•
a 6 % ispitanica bi više puta dnevno koristile internet u internet klubu/centru. - povratak na sadržaj
28
Zanimalo nas je šta ispitanice misle o tome da li korišćenje interneta može da promeni ljude i dobile smo ovakve odgovore:
6. INTERVUJI SA LICIMA ODGOVORNIM ZA ZAPOŠLJAVANJE Kvalitativni deo istraživanja je podrazumevao dubinske intervjue sa poslodavcima, odnosno zaposlenima u tzv. kadrovskim službama. Intervjuisano je 9 ispitanika/ca u privatnim preduzećima i javnim institucijama. Ideja je bila da se bar u naznakama otkrije raspoloženje među akterima koji stoje sa druge strane problema koji posmatramo. Naime, intervjui su sadžali pitanja o procesu zapošljavanja, posebnim programima zapošljavanja, upoznatošću sa posebnim potrebama žena, zatim o zahtevima pri zapošljavanju, posebnim sposobnostima i znanjima koja se očekuju od kandidatkinja i pitanja vezana za nivo upotrebe računara. - povratak na sadržaj
29
Prema podacima koje smo dobile, glavni izvor radne snage u javnim preduzećima u Kraljevu je Nacionalna služba za zapošljavanje, nešto manje je to slučaj kod privatnih preduzeća ali se može reći da je i njima NSZ često izvor informacija. Na zavidnom nivou su, ipak, saveti kolega i stručnih saradnika/ca koji predstavljaju važan deo procedure zapošljavanja nove radne snage, bilo da su javna, bilo da su privatna preduzeća u Kraljevu u pitanju. Ljudi koji su odgovorni za zapošljavanje u nekim institucijama i javnim preduzećima su istakli kako je u procesu zapošljavanja značajno prisutan pritisak političkih partija. Zanimljivo je da političke partije imaju uticaj pri procesu zapošljavanja i u nekim privatnim preduzećima. Posebne programe zapošljavanja ima tek trećina ispitanih javnih preduzeća i to je uglavnom usko povezano sa saradnjom sa određenim ministarstvima, posebno Ministarstvom za rad i socijalna pitanja. Kod poslodavaca je primećena tendencija da se pozitivno deklarativno izjašnjavaju kada je u pitanju upoznatost sa specifičnim problemima žena pri zapošljavanju, ali je simptomatično da nijedan/na od ispitanih nije naveo/la nijedan konkretan problem niti ijednu konkretnu potrebu koju kandidatkinje istaknu kao bitan deo zaposlenja (radno vreme, uslovi rada, atmosfera, uslovi plaćanja). Ono što je centralno mesto kod svih poslodavaca, i u javnom i u privatnom sektoru, je okrenutost ka potrebama koje samo preduzeće ima kada su novi zaposleni u pitanju i to je uglavnom stručnost i odgovornost zaposlenih. Jedina razlika koja je značajnije izražena između javnih institucija i privatnih preduzeća jeste pitanje koje je vezano za brak i decu, koje se u 90 % institucija ne postavlja, dok je kod privatnih preduzeća to jedno od prvih pitanja koje se postavlja kandidatkinjama tokom razgovora za posao. Jedna četvrtina preduzeća ima stručne timove ili osobu koja je zadužena za rešavanje problema zaposlenih, dok se u ostalim preduzećima to rešava spontano ili u razgovoru sa direktorom, odnosno poslodavcem. Iako Zakon o radu ne specifikuje muške i ženske
30
poslove, kod većine preduzeća je registrovano postojanje rodno uslovljenih poslova gde bi trebalo pažljivo ispitati u kom je procentu opravdana diskriminacija. U zavisnosti od delatnosti preduzeća, poznavanje rada na računaru je manje ili više važna kvalifikacija kod kandidatkinja. Interne kurseve za rad na računaru imalo je 2/3 ispitanih preduzeća.
- povratak na sadržaj
31
32
33