Izvestaj monitoringa jednakih mogucnosti lapa za romsku zajednicu, kraljevo i kragujevac, marija pet by Fenomena Udruženje

Monitoring jednakih mogućnosti – autorka metodologije i izveštaja: Marija Petronijević - 2015 -

______________________________________________ IZVEŠTAJ MONITORINGA JEDNAKIH MOGUĆNOSTI Lokalnih Akcionih Planova za unapređenje položaja romske zajednice u Kraljevu i Kragujevcu ____________________________________________ Uvod Radi boljeg razumevanja sadržaja ovog izveštaja, na početku želim naglasiti nekoliko konceptualnh smernica i sopstvenih polazišta koja ovaj izveštaj ne čine neutralnim. Pre svega, jednake mogućnosti mogu biti shvaćene u užem i širem smislu, koji nisu u međusobnom konfliktu. U užem smislu jednake mogućnosti podrazumevaju pravičan proces izbora za određenu poziciju u organizaciji (javnoj ili privatnoj), bez obzira na lične karakteristike osobe a bazirano na profesionalnosti i ličnim zaslugama i vrednostima kandidata/kinje. Širi pojam jednakih mogućnosti, koji ću koristiti kao osnovu za ovaj izveštaj, određuje pretpostavka da u društvu postoji jasna razvrstanost pozicija koje su više ili manje poželjne, superiorne ili inferiorne (Arneson, 2015) i težnja za prevazilaženjem getoiziranosti u okviru određene društvene klase kojoj svaka osoba pripada po rođenju. Ova težnja nije zasnovana isključivo na potrebi realizacije pojedinačnih ekonomskih interesa (pojam u užem smislu) već se zasniva i na neprocenjivom značaju učešća pojedinki u političkim procesima u kojima se donose odluke koje imaju dalekosežne posledice u svim ostalim životnim segmentima. Stoga, obezbeđivanje učešća različitih grupa stanovništva jedne zajednice u procesu planiranja i sprovođenja javnih politika od najvećeg je značaja za obezbeđivanje ravnopravnog statusa svih članova i članica te zajednice, ali je i jedini način da se osigura održivost same politike. Za potrebe ovog projekta izabrala sam metodologiju koja u centar stavlja monitoring jednakih mogućnosti iz rodne perspektive, odnosno monitoring se posebno odnosi na jednake mogućnosti učešća u kreiranju javnih politika i odgovora javnih politika na potrebe žena i muškaraca u okviru romske populacije u Kraljevu i Kragujevcu. Nakon toga, u različitim delovima izveštaja uzela sam u obzir i druge višestruko marginalizovane grupe / različite grupe u okviru romske populacije čije potrebe zahtevaju dodatno osetljive javne politike i posebno vođen proces planiranja u odnosu na celokupnu romsku zajednicu (deca – devojčice i dečaci, izbeglice i interno raseljena lica, osobe različitih seksualnih i/ili rodnih identiteta, starije osobe, osobe sa invaliditetom ili hronočnim bolestima i druge). Tokom proučavanja javnih politika, sklonost određenim indikatorima i tumačenjima indikatora zavisi od: vremenskih odrednica koje uzimamo u obzir (možemo zaključiti da nema pozitivnih promena ako posmatramo kraće vreme sprovođenja politike ali da se dosta promenilo u dužem periodu), od nivoa i tipa javne uprave koju proučavamo, naših očekivanja, motivacije, statističkih poređenja, ukoliko su politike međusobno kontradiktorne itd. U zavisnosti od fokusa, moguće je doći do različitih zaključaka u zavisnosti od toga koje indikatore koristimo/ispitujemo, ili na koji način tumačimo različite indikatore (Cairney, 2012). Dajući prednost određenim indikatorima u analizu uvodimo i sopstvene vrednosti. Zbog toga nijedna analiza javnih politika i rada javne uprave nije neutralna. To se može posmatrati kao podsticajno ograničenje koje otvara potrebu za nastavkom istraživanja na temu i pružanjem novih uvida. Može se posmatrati i kao vrednosni podsticaj društvenim promenama. Povrh toga, izveštaj ne sadrži paušalne zaključke već se zasniva na dostupnim dokazima.

Monitoring jednakih mogućnosti deo je projekta “Interetničko partnerstvo za osnaživanje Romkinja u centralnoj Srbiji” koji sprovodi Udruženje Fenomena, Kraljevo u saradnji sa Romanipenom iz Kragujevca i Ženskim prostorom iz Niša

Monitoring jednakih mogućnosti – autorka metodologije i izveštaja: Marija Petronijević - 2015 Zbog nedostatka ili teško dostupnih zvaničnih podataka (izveštaja o sprovođenju aktivnosti, evaluacije, konsolidovanih izveštaja ili sl.) ovaj izveštaj uglavnom sadrži uvide proučavanja dokumenta „Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja Roma u gradu Kraljevu 2009-2015“1, a u dva pasusa se osvrćem i na „Lokalni plan akcije za Rome, Kragujevac“ (2005-2010). Izveštaj sadrži osvrt na teoretske koncepte povezane sa pojmom jednakih mogućnosti, kratak pregled stanja i potreba pojedinih grupa u okviru romske zajednice koje pruža LAP Kraljevo, a prožet je i preporukama za uključivanje krajnjih korisnika/ca u proces planiranja i sprovođenja javnih politika i usluga (lokalnih akcionih planova i drugih).

Ključni pojmovi povezani sa konceptom jednakih mogućnosti Iako je literatura o pojmu jednakih mogućnosti na srpskom jeziku vrlo ograničena, ipak se jedna publikacija / rečnik pojmova ističe svojom relevantnošću. „Rečnik rodne ravnopravnosti“ autorki Vesne Jarić i Nadežde Radović, stavlja u međusoban odnos teme: ravnopravnost polova, jednake mogućnosti, javnu upravu i javne politike – dajući relevantan istorijski pregled i stavljajući ih u kontekst opšteg društvenog razvoja. Iz toga razloga u celini prenosim delove publikacije koji doprinose razumevanju koncepta jednakih mogućnosti. DISKRIMINACIJA “Diskriminacija je dovođenje jedne društvene grupe ili pojedinaca/pojedinke u položaj manje vrednih osoba, onih kojima se ukidaju ili umanjuju prava ili kojima se osporavaju vrednosti. Ako je diskriminišući osnov pol osobe, onda je reč o polnoj/rodnoj diskriminaciji. Rodna diskriminacija se pre svega odnosi na najveću marginalizovanu društvenu grupu – žene. Iako postoje organizovane društvene mere da se ova vrsta diskriminacije ukine, nema društvene zajednice koja bi mogla za sebe reći da je prevazišla stanje rodne diskriminacije. Jedan vid diskriminacije se najčešće kombinuje sa drugim vidovima. Što pojedinka/pojedinac u sebi akumulira veći broj pripadnosti marginalnim grupama (žena, Romkinja, sa posebnim potrebama, u trećem dobu), to se njene/ njegove šanse da bude diskriminisana/diskriminisan u društvu multipliciraju. To znači da su društvena moć, ugled, šanse za normalan život, za obavljanje posla koji garantuje pristojnu egzistenciju i realizovanje ličnih potencijala sve manje. Savremene društvene zajednice koje pretenduju da se smatraju demokratski uređenim društvima u svojim osnovnim aktima – ustavima se ograđuju od svih vidova diskriminacije (rodne, nacionalne, rasne, etničke, klasne, dobne, po seksualnoj orijentaciji). Poseban akt zaštite od diskriminacije predstavlja Andidiskriminacioni zakon koji precizno nabraja šta se podrazumeva pod diskriminacijom i sankcioniše diskriminišuća ponašanja. Otpor uvođenju antidiskriinacionog zakona u jednoj zajednici samo je znak koliko je ta zajednica duboko opterećena diskriminišućim praksama. Iako grupe i pojedinci zagovornici diskriminišućih praksi govore da se zalažu za prava i afirmaciju grupe kojoj pripadaju, uz obavezno naglašavanje da je reč o grupi koja je bila diskriminisana i da ispravljaju istorijsku nepravdu, oni de facto rade protiv interesa vlastite grupe jer izazivaju otpor prema toj grupi, povezuju je sa praksom koja je per definitionem loša, problematična i dovodi na loš glas grupu ili pojedince koje je praktikuju. Demokratičnost jednog društva procenjuje se upravo u odnosu na spremnost tog društva da se suprotstavi diskriminišućim praksama. Jezik koji se koristi u medijima i javnom diskursu je najadekvatniji lakmus za konstatovanje diskriminišućih praksi. Ukoliko su, na primer, žene isključene iz jezika, ženski rod supsumiran pod muški, ili se ženski rod koristi samo za označavanje manje vrednog i manje poželjnog, reč je o duboko uvreženoj rodnoj diskriminaciji u jeziku.” 1

LAP za unapređenje položaja Roma u gradu Kraljevu ne prepoznaje i ne koristi rodni srpski jezik, odnosno gramatički muški rod se koristi i najverovatnije podrazumeva i žene i muškarce, pa ću na isti način prenositi ili interpretirati delove ovog LAP-a kao i drugih korišćenih dokumenata koji na isti način koriste gramatički muški rod, kako bih ilustrovala neprepoznavanje posebnih potreba žena kao specifične podgrupe

Monitoring jednakih mogućnosti – autorka metodologije i izveštaja: Marija Petronijević - 2015 ANTIDISKRIMINACIONI ZAKONI “Antidiskriminacioni zakoni imaju za cilj da u zakonodavne sisteme pojedinih država unesu opredeljenja međunarodnih dokumenata i stvore zakonodavni okvir za eliminisanje različitih oblika diskriminacije. Antidiskriminacioni zakoni se odnose i na rodnu ravnopravnost, stvaraju pretpostavke za elminisanje rodne nejednakosti na tragu CEDAW konvencije UN iz 1979. Oni pružaju neophodnu zaštitu grupama koje trpe društvenu opresiju: ženama, Romima, LGBTTIQ osobama, osobama sa invaliditetom, pripadnicima nacionalnih manjina, marginalnih i defavorizovanih grupa. Antidiskriminacionim zakonima se penalizuju diskriminišuće prakse i njihovi nosioci i time stvara prostor za afirmisanje odnosa zasnovanih na ravnopravnosti i uvažavanju posebnosti, individualnih i grupnih. Statistički pokazatelji, i pored usvojenih antidiskriminacionih zakona, upućuju na niz „nevidljivih društvenih prepreka“ koje održavaju hijerarhijske društvene poretke zasnovane na moći, novcu, privilegijama i nepravednoj podeli društvenih dobara. Prekid sa diskriminišućom tradicijom i ponižavajućim običajima nije moguć bez čvrstih društvenih garancija koje treba da obezbede upravo ovi zakoni. Antidiskriminacioni zakoni su posebno važni za LGBTTIQ osobe s obzirom da su do skoro ove osobe bile pod udarom zakona koji su ih diskriminisali. Otpori uvođenju antidiskriminacionih zakona najsigurniji su dokaz koliko su diskriminišuće prakse duboko društveno ukorenjene i koliko napora je potrebno da se one iskorene. Zakon o zabrani diskriminacije je stupio na snagu 7.4.2009. u Republici Srbiji i predstavlja krovni antidiskriminatorni zakon. Krajem iste godine, 11.12.2009, u Srbiji je donesen Zakon o ravnopravnosti polova, koji ulazi u set antidiskriminatornih zakona, a posebno reguliše pitanja vezana za jednake mogućnosti muškaraca i žena u domenu javnog i privatnog. Zakon o zabrani diskriminacije uvodi novi institucionalni mehanizam za zaštitu ravnopravnost, tj. nezavisni kontrolni mehanizam koji bira Narodna skupština Republike Srbije i kome je u nadležnosti zaštita građana i građanki od diskriminacije po svim osnovama definisanim Zakonom o zabrani diskriminacije, među kojima se nalazi i diskriminacija po osnovu pola. Radi se o Povereniku za ravnopravnost.” AFIRMATIVNA AKCIJA / AFIRMATIVNE MERE “Afirmativne mere se mogu uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima/građankama. Kao sinonimi se koriste i izrazi: pozitivna diskriminacija, benigna diskriminacija, povratna (reversna) diskriminacija, preferencijalni tretman, sistem kvota, a u mnogim zemljama takva akcija je još poznata kao favorizujuća politika, rezervacije, kompezatorna ili distributivna pravda itd. Afirmativne mere faktički znače odstupanje od osnovnog načela formalne jednakosti, ali se ne smatraju diskriminacijom i imaju posebno zakonsko utemeljenje. Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaki oblik diskriminacije i istovremeno uvodi mogućnost posebnih mera „radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima“. Evropski sud pravde je pozitivne mere obrazložio kao mere koje doprinose smanjenju diskriminacije u društvu. U Evropskoj uniji ove mere uvedene su članom 141. Ugovora o osnivanju EU, a regulisanje na nacionalnom nivou je prepušteno zakonskoj regulativi država članica. Prve mere pozitivne akcije su primenjivane za razrešavanje rasne diskriminacije u SAD šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. Danas se ove mere koriste ne samo za realizaciju rodne ravnopravnosti nego i za eliminisanje diskriminacije ranjivih i socijalno deprivilegovanih grupa građanki/građana (Romi, građanke i građani sa određenim specifičnim potrebama, manjinske grupe). Afirmativne mere u kontekstu rodne ravnopravnosti se donose da bi doprinele izjednačavanju položaja manje zastupljenog pola, odnosno pod njima se podrazumeva set politika i praktičnih mera koji favorizuje grupe, u ovom slučaju žene, koje su istorijski iskusile štete. Radi se o čitavom nizu mera koje se mogu primenjivati u različitim oblastima od upisivanja u škole, na fakultete, prilikom dodela stipendija, mesta u učeničkim i studentskim domovima, preko zapošljavanja do obezbeđivanja broja mesta, odnosno minimalnog procenta manje zastupljenog pola u predstavničkim telima zakonodavne vlasti, u izvršnim organima vlasti, sudstvu i na drugim mestima od uticaja za ravnomernu i ravnopravnu podelu društvene moći i uticaja. Pozitivne mere se uvode svuda gde je iz statističkih podataka ili rodno osvešćenih analiza Monitoring jednakih mogućnosti deo je projekta “Interetničko partnerstvo za osnaživanje Romkinja u centralnoj Srbiji” koji sprovodi Udruženje Fenomena, Kraljevo u saradnji sa Romanipenom iz Kragujevca i Ženskim prostorom iz Niša

Monitoring jednakih mogućnosti – autorka metodologije i izveštaja: Marija Petronijević - 2015 jasno da pravo kao neutralno sredstvo ima ograničen domet u rešavanju nepravedne raspodele moći i pozicija. U Srbiji se počelo sa uvođenjem afirmativnih mera, i taj proces se razvija sporo i uz velike otpore. U Zakonu o izboru narodnih poslanika, kao i u Zakonu o izborima lokalne samouprave kvote od 30% za manje zastupljen pol se primenjuju samo do nivoa izbornih listi. Dakle, tek na kandidatskim listama mora biti 30% pripadnika/pripadnica manje zastupljenog pola. Nakon izbora stranke nemaju obaveze da se drže procenta koji bi manje zastupljenom polu obezbedio 30% učešća u vlasti. Zakonom o ravnopravnosti polova, koji je usvojen u decembru 2009. godine obaveza poštovanja kvota za manje zastupljeni pol uvedena je i za sva predstavnička i rukovodeća mesta u privatnom i javnom sektoru.” JEDNAKE MOGUĆNOSTI “Jednake mogućnosti predstavljaju širi pojam od rodne ravnopravnosti, utoliko što pored jednakih mogućnosti za žene i muškarce, pod pojmom podrazumevaju i jednake mogućnosti za učešće u društvenom, javnom i profesionalnom životu za sve individue, koje mogu biti izložene diskriminaciji po bilo kom osnovu ili ličnom svojstvu kao na pimer: polu, seksualnoj orijentaciji, etničkoj pripadnosti, religijskom ili političkom opredeljenju, fizičkim karakteristikama, statusu, godištu, članstvu u nekoj organizaciji itd. Evropsko zakonodavstvo se bavi postavljanjem standarda jednakih mogućnosti i kroz primarno i kroz sekundarno zakonodavstvo. U domenu jednakih mogućnosti važno mesto zauzimaju pravne tekovine u oblasti rodne ravnopravnosti. One su primarno ukorenjene u Poglavlju o socijalnoj politici, posebno u članu 141. Ugovora o EZ (bivši član 119. – Ugovor o EEZ - Rimski ugovor iz 1957), koji čini sastavni deo Ugovora o EU iz Amsterdama, gde se postavlja pravna osnova za evropsko zakonodavstvo u pitanjima zapošljavanja i zanimanja, preciznije garantuje se pravo na jednaku platu za rad jednake vrednosti i kao takav se neposredno primjenjuje u državama članicama. Na ove odredbe pojedinci, državljani zemalja članica EU, mogu se direktno pozvati pred nacionalnim sudovima. Ovo osnovno pravo je omogućilo EU da u okviru prvog stuba razvije dalekosežne pravne tekovine na području socijalne politike u smislu stvaranja zakonodavstva o jednakom tretmanu. Amsterdamski ugovor – Ugovor o Evropskoj uniji, u članu 2 definiše unapređivanje rodne ravnopravnosti kao jedan od ključnih zadataka EU, dok u članu 3 uvodi koncept gender mainstreaming, tj. uvođenje rodno osvešćene politike u sve sfere delovanja unije. Ova dva člana stvorila su pretpostavke za lakše formiranje institucionalnih mehanizama za postizanje rodne ravnopravnosti na nivou EU. Odredbe člana 251. odnose se na postupak donošenja pravnih akata sekundarnog zakonodavstva EU u procesu odlučivanja Evropskog parlamenta i Saveta ministara. U oblasti jednakih mogućnosti za žene i muškarce donesene su brojne direktive koje regulišu pitanja iz sfere socijalnih i ekonomskih prava. Značajni pomaci u regulisanju pitanja rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti napravljeni su donošenjem Lisabonskog ugovora.” (Jarić i Radović, 2011)

Monitoring jednakih mogućnosti – autorka metodologije i izveštaja: Marija Petronijević - 2015 -

Kratak pregled stanja i potreba pojedinih podgrupa u okviru romske zajednice LOKALNI AKCIONI PLAN ZA UNAPREĐENJE POLOŽAJA ROMA U GRADU KRALJEVU 2009-2015 / LAP Kraljevo Kako navodi „Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja Roma u gradu Kraljevu 2009-2015“2 (Grad Kraljevo, 2009) „ukupan društveni položaj Roma, ne samo kod nas nego gotovo u svim zemljama u kojima žive, izrazito je nepovoljan. Po svim pokazateljima drušvenog položaja (zaposlenost, obrazovanje, društveni ugled, životni standard i sl.), Romi se nalaze na najnižoj društvenoj lestvici.“ Navedeni su problemi u pristupu zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i socijalnim uslugama, kao i u pristupu tržištu rada. U odnosu na prosek u Srbiji, romska populacija je najsiromašnija i više su podložni bolestima. Gotovo da nema ljudi koji zastupaju interese romske populacije u javnoj upravi – u političkim procesima i u institucijama. Diskriminacija je prepoznata kao osnovni zajednički imenitelj svih ovih problema. U analizi stanja u Srbiji, javna uprava u Kraljevu odnosno autori/ke LAPa prepoznali/e su nekoliko podgrupa u okviru romske populacije: -

čak do 60% romske dece nije upisano u školu, navodi se da je manje od 1/3 Romkinja zaposleno, okviran broj interno raseljenih lica romske nacionalnosti sa Kosova je 45000 u Srbiji, starost preko 60 godina života doživi samo 1% Roma, žene i deca su posebne mete i žrtve trgovine ljudima, a romska deca čine čak 72% svih maloletnih žrtava trgovine ljudima u Srbiji.

Pored već navedenih problema sa kojima živi romska populacija u Srbiji, za Kraljevo je još navedena prostorna izolovanost jer Romi žive u izdvojenim naseljima. Prema tome, stanovanje je izabrano kao prva među četiri prioritetne oblasti. Kao posebno ugrožena podgrupa prepoznata su deca kojih ima oko: 350 u naselju Grdička kosa I, oko 200 u naselju Grdička kosa II, oko 200 dece je u kolektivnom centru „Stari aerodrom“, nepoznat je broj dece u romskom naselju u centru Kraljeva. Nisu prepoznate druge podgrupe koje su na poseban način izložene problemima povezanim sa lošim uslovima stanovanja, na primer: bebe, osobe sa invaliditetom, starije osobe, trudnice. Preporuke za buduće planiranje unapređenja položaja Roma u oblasti stanovanja ne uvažavaju posebne potrebe koje ove podgrupe mogu imati. „I u odnosu na ukupno stanovništvo i u odnosu na etničke grupe u Srbiji, Romi su najnepismeniji“ navodi se u LAP-u Kraljevo u okviru druge prioritetne oblasti – obrazovanje. Deca jesu glavna ciljna grupa u ovoj strateškoj oblasti, međutim ne postoji poseban osvrt na razlike koje postoje među dečacima i devojčicama u kontekstu obrazovanja. Strategija za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji navodi alarmantne podatke kada je u pitanju neobrazovanost Romkinja – bar 70% nepismenih u romskoj populaciji čine upravo žene koje su izložene neprijateljskom okruženju i izraženoj diskriminaciji u samoj školi, ali i krajnje patrijarhalnom odnosu u okviru porodice (roditelji ih ispisuju već iz osnovne škole) (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, 2010). Skrenula bih pažnju i na činjenicu da LAP Kraljevo konstatuje da javna uprava nema tačne podatke o broju romske dece koja pohađaju predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje. Nedostatak podataka kojima javna uprava raspolaže je čest problem na koji se nailazi u istraživanjima i analizama, moguće ga je koristiti i kao indikator pri evaluaciji unapređenja u pojedinim oblastima javnih politika, ili indikator reforme rada javne uprave. Međutim, prema podacima dobijenim od Školske uprave u Kraljevu saznajemo da je samo 18-oro romske dece pohađalo srednje škole tokom izrade LAP-a Kraljevo. Nepoznat je broj mladića i devojaka, kao što je nepoznat i broj devojčica i dečaka koji pohađaju osnovnu školu, osim ukupnog broja od 247-oro dece. Zanimljiva je i 2

U daljem tekstu ću koristiti skraćenicu LAP Kraljevo. Monitoring jednakih mogućnosti deo je projekta “Interetničko partnerstvo za osnaživanje Romkinja u centralnoj Srbiji” koji sprovodi Udruženje Fenomena, Kraljevo u saradnji sa Romanipenom iz Kragujevca i Ženskim prostorom iz Niša

Monitoring jednakih mogućnosti – autorka metodologije i izveštaja: Marija Petronijević - 2015 važna preporuka za pokretanje akcije obrazovanja odraslih koju predlaže LAP Kraljevo, što govori u prilog činjenici da je prepoznata potreba još jedne ciljne grupe, pored dece. U okviru ove prioritetne oblasti, kao i u ostalim, važno bi bilo da LAP Kraljevo bude usklađen sa Nacionalnom Strategijom za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji, kao i drugim dokumentima i zakonima u Srbiji relevantnim za unapređenje položaja žena i drugih višestruko marginalizovanih grupa. „Kao u u slučaju ostalih prioritetnih oblasti koje su definisane Akcionim planovima, ni o položaju romske populacije kada je u pitanju zapošljavanje ne postoje zvanični i puzdani podaci“, ističe se u LAP-u Kraljevo. Prema tome, nije realno očekivati pronalaženje detaljnijih informacija o pojedinim podrgupama i detaljniju stratifikaciju nezaposlenosti. Nezvanični podaci kažu da je 60% romske populacije nezaposleno, ali da ni oni/e koji/e su zaposleni/e nisu u znatno boljem ekonomskom položaju jer najveći broj njih spada u niskokvalifikovanu 'radnu snagu' što ih dodatno čini ranjivim za radnu eksploataciju. „Rade najteže i najopasnije poslove po najnižoj ceni.“ LAP Kraljevo konstatuje da su od ukupnog broja zaposlenih u romskoj zajednici 1/3 žene. Diskriminacija je očigledna i u javnoj upravi u kojoj Romi i Romkinje ne rade. Nacionalna služba za zapošljavanje primenjuje afirmativne mere, međutim nema informacija razvrstanih po polu o korišćenju afirmativnih mera, a prioriteti u oblasti zapošljavanja ne prepoznaju različite potrebe koje u oblasti zapošljavanja imaju žene i muškarci. Etnička pripadnost nije kriterijum za razvrstavanje podataka prikupljenih u zdravstvenoj zaštiti, pa se zaključci o zdravlju romske populacije mogu donositi jedino posredno. U predstavljanu ovih informacija LAP Kraljevo prepoznaje decu mlađu od 6 godina (11% ukupne romske populacije u Republici Srbji), žene i muškarce čija je prosečna starost približno ista ali za 12 godina niže od prosečne starosti žena i muškaraca u Srbiji. LAP Kraljevo konstatuje vrlo visoku stopu smrtnosti majki i odojčadi kao i činjenicu da se romska deca mnogo češće razboljevaju (3-10 puta češće od opšte populacije!), kao i da su hronične bolesti duplo češće prisutne u romskoj populaciji. Zdravstvena zaštite dece posebno je izdvojena i dalje se konstatuje indikator niske telesne težine na rođenju i to da je neuhranjenost dece iz romskih naselja nekoliko puta veća u odnosu na prosek u Srbji. Istaknuti su i podaci o zdravstvenoj zaštiti žena u reproduktivnom periodu i zdravstvenoj zaštiti odraslih, gde se navodi da je rizik umiranja kod odraslih Romkinja dva puta veći od nacionalnog proseka. Prepoznat je i problem koji sa nedostatkom ličnih dokumenata imaju posebno interno raseljene osobe koji nastaje prilikom traženja hitne medicinske pomoći. Navodi se i velika razlika u korišćenju stomatoloških usluga, kao i to da su ove usuge besplatne za decu, trudnice, stare i hitne intervencije, međutim za redovnu posetu zubarima Romi/Romkinje nemaju novca. Konstatuje se problem nedostatka informacija i znanja Romkinja vezano za prevenciju i zaštitu od neželjenih trudnoća i infekcija, nedovoljan obuhvat dece imunizacijom i vakcinacijom. Jedini put kada se u dokumentu navodi zanimanje u ženskom rodu je kada se kaže „Trenutno je u Domu zdravlja zaposlena romska medijatorka...“. Prema svemu navedenom, može se reći da analiza stanja obuhvata potrebe različitih podgrupa u okviru romske zajednice. Međutim, iako se kaže da su „preporuke i prioriteti za dalju akciju na unapređenju zdravlja romske populacije formulisani na osnovu sagledavanja postojeće situacije u vezi sa zdravljem i zdravstvenom zaštitom Roma...“ same preporuke nisu formulisane na način da stavljaju fokus na određene podgrupe i njihove posebne potrebe. Četvrta, i poslednja, odabrana strateška oblast – socijalno osiguranje i socijalna zaštita – pored brojnih otežavajućih i ograničavajućih faktora za ostvarivanje socijalnih prava, navodi značajnu činjenicu u smislu jednakih mogućnosti. Naime, LAP Kraljevo kaže: „Romska populacija nije homogena u smislu potreba za društvenom intervencijom, pa su ove potrebe uslovljene stepenom obrazovanja, starosnom strukturom, zdravstvenim stanjem, polom, brojem dece i mnogim drugim faktorima“. Međutim, tekst dalje neutralno elaborira situaciju u oblasti socijalne zaštite i ne pominju se detaljnije posebne potrebe ovih izdvojenih grupa. Ista neutralost postoji i u okviru preporuka za buduće planiranje unapređenja položaja, ali poslednja tačka ovih preporuka predviđa „obezbeđivanje aktivnog učešća Roma u svim programima koji se na njih odnose“.

Monitoring jednakih mogućnosti – autorka metodologije i izveštaja: Marija Petronijević - 2015 Poglavlje 3. i ANALIZA SITUACIJE koja je predstavljena u LAP-u Kraljevo podrazumeva analizu dokumentacije, analizu zainteresovanih strana (Stakeholder analizu), i analizu stanja (SWOT). Obuhvaćena su mnoga relevantna dokumenta na nacionalnom nivou, a u kontekstu jednakih mogućnosti pokrivena su dokumenta koja se tiču poboljšanja položaja žena i unapređenja rodne ravnopravnosti, interno raseljenih lica, posebnih prava dece i mladih. Na lokalnom nivou, u kontekstu usaglašavanja ovog LAP-a sa drugim lokalnim planovima i u kontekstu jednakih mogućnosti, ističu se Strateški plan za socijalnu politiku koji obuhvata, između ostalih, decu, mlade i osobe sa invaliditetom; Lokalni plan akcije za decu i Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja izbeglih i IRL u gradu Kraljevu (2009-2013). ANALIZA ZAINTERESOVANIH STRANA (STAKEHOLDERS) odvaja „krajnje korisnike usluga“ i „ključne partnere lokalnoj samoupravi u razvijanju i primeni mera i programa“. Krajnji korisnici su: Romi sa teritorije grada Kraljeva i Romi, Aškalije i Egipćani (RAE) interno raseljeni sa Kosova i Metohije. I povrh toga što prethodna analiza iz Poglavlja 1. i Poglavlja 2. LAP-a Kraljevo prepoznaje različite podgrupe u okviru romske populacije, to se ne odslikava u prikazu krajnjih korisnika/ca. Povrh toga, sudeći prema sadržaju LAP-a Kraljevo, korisnici i korisnice usluga nisu direktno (a čini se ni indirektno) učestvovali/e u planiranju ove javne politike. SWOT analiza vrlo malo uzima u obzir krajnje korisnike i korisnice, ili podgrupe u okviru romske populacije. U delu koji se tiče unutrašnjih snaga ne navode se snage koje dolaze iz same romske zajednice a na koje bi sam proces planiranja i sprovođenja politike morao da se osloni. Na primer, činjenica da je u pitanju mlada populacija, kulturološke snage: preduzimljivost i prilagodljivost promeni konteksta - geografskom, materijalnom ili drugom 3 . Nekomformizam, nekonvencionalnost, bogatstvo znanja koje donosi specifično životno iskustvo, sve su to snage koje moraju biti uzete u obzir ukoliko je namera da politika donese konkretne i održive rezultate. Dodatne analize, kao što je na primer STEEP (Socijalni Tehnološki Ekonomski Ekološki Politički kontekst) omogućila bi bolje sagledavanje mogućnosti povezivanja potencijala određenih podgrupa u okviru šire zajednice. Na primer, razmatranje odnosa tehnologije i upotrebe modernih tehnologija od strane mladih Roma i Romkinja donelo bi uvide koji bi bili vrlo korisni za planiranje politike i razumevanje da li je i kako moguće doći do željenih promena. Stavljanje u odnos ekološki i ekonomskih faktora i razumevanje globalnih tendencija u tom smislu bi omogućilo razvijanje plana koji bi se ogledao inovativnošću i održivošću; aktivnosti i metodologija rada bi u tom smislu morale biti prilagođene; a moguće je da bi i manje prepoznati potencijali romske zajednice došli do izražaja. SWOT identifikuje dve činjenice kao deo unutrašnjih slabosti: neobrazovanost romske populacije kao i njihovu nezastupljenost. Zanimljivo je da diskriminacija tokom ove analize nije prepoznata kao spoljašnja prepreka.

Uzimajući sve navedeno u obzir, upadljivo je da ciljevi i predviđene aktivnosti ovog LAP-a ne tretiraju posebne potrebe pojedinačnih podgrupa u okviru romske zajednice. Na primer, cela oblast obrazovanja nema predviđene aktivnosti koje bi odgovorile na posebne potrebe devojčica iz Romske zajednice. Želim da istaknem nekoliko aktivnosti iz LAP-a Kraljevo koje uvažavaju koncept jednakih mogućnosti: aktivnost 1.3.3. Izgradnja stambenih objekata za rešavanje stambenih pitanja Roma IRL, 4.1.4. Sprovođenje programa edukacije mladih Romkinja o reproduktivnom zdravlju, 4.2.3. Realizacija programa pomoći u zdravstvenoj nezi socijalno ugroženih Roma – starih, nepokretnih lica i lica sa posebnim potrebama. Povrh toga, važna je i činjenica da je kao jedan od indikatora za praćenje i 3

Za pomoć oko identifikovanja snaga romske zajednice zahvaljujem se svojoj koleginici Bojani Minović koja ima veliki broj Roma i Romkinja za svoje prijatelje/ice, za razliku od mnogih ljudi iz većinske populacije. Moja je pretpostavka da ni tim koji je radio na planiranju politike koja je predmet ove analize zapravo nema Rome i Romkinje za svoje prijatelje i prijateljice, i ta barijera je prva tačka spoticanja kada je reč o prepoznavanju potreba i snaga, i jedan od razloga isključenosti korisnika/ca politike iz procesa planiranja.

Monitoring jednakih mogućnosti – autorka metodologije i izveštaja: Marija Petronijević - 2015 ocenjivanje uspešnosti primene LAP-a Kraljevo predviđena i struktura korisnika/ca usluga i mera / programa. Međutim, za predmet monitoringa i evaluacije određeno je sagledavanje ispunjenosti aktivnosti – zadataka i specifičnih ciljeva, ali ne i zadovoljstvo korisnika/ca usluga odnosno korisnika i korisnica ovog instrumenta javne politike, ili recimo praćenje pozitivnih promena u životima korisnika/ca usluga, mada predviđene metode („intervjui sa korisnicima – upitnici, razgovori, ankete“) sugerišu da bi evaluacija mogla da sadrži i ove važne indikatore (zadovoljstvo i promena u životu). Vrlo je zanimljiva činjenica da je predviđeno da predstavnici/ce korisničkih grupa, između ostalih, budu deo tima za monitoring i evaluaciju. Analiza efekata sprovođenja LAP-a Kraljevo iz ugla jednakih mogućnosti onemogućena je usled nedostatka izveštaja o realizaciji.

LOKALNI PLAN AKCIJE ZA ROME (LAP) KRAGUJEVAC Kada je reč o LAP-u Kragujevac, treba imati u vidu da je pripreman pre 10 godina i da je istekao pre pet godina. Ovaj dokument nije tako sveobuhvatan kao LAP Kraljevo i ne sadrži analizu stanja, analizu zainteresovanih strana, ne predviđa evaluaciju itd. Nacionalni zakonski i strateški okvir bio je takođe različit u vreme pisanja ovog LAP-a. Dokument LAP-a Kragujevac sadrži tabelu sa specifičnim ciljevima, aktivnostima, nosiocima/teljkama aktivnosti, vremenskim periodom za realizaciju i indikatorima uspeha. Analizirajući ovaj dokument, moguće je videti da u okviru strateškog cilja „pristupačnije zdravstvene usluge“ postoji razlikovanje nekoliko različitih korisničkih grupa u okviru romske populacije: deca, novorođenčad, stari, žene, trudnice. Pri strateškom cilju koji se tiče obrazovanja predviđeno je takođe nekoliko korisničkih grupa: deca, deca uzrasta od 5-7 godina, odrasli, ali i „sprovođenje različitih programa i oblika rada sa grupama sa specifičnim potrebama (devojčice koje ranije napuštaju školovanje zbog udaje, deca sezonskih radnika, deportovani iz inostranstva, raseljeni sa Kosova, mladi prerasli za osnovno obrazovanje, porodice bez stalnog boravka, deca prosjaci i slično)“. Ovaj način definisanja podgrupa može se smatrati primerom dobre prakse i može poslužiti kao uzor za planiranje drugih lokalnih akcionih planova. Međutim, pod specifičnim ciljem koji je definisan kao „unapređenje kvaliteta života“ nalaze se aktivnosti podrške porodici gde su navedene i usluge za žrtve porodičnog nasilja, međutim nikako nije prepoznatljivo da se radi o rodno zasnovanom nasilju, niti se posebno ističu žene koje su u najvećem broju slučajeva žrtve nasilja. U okviru narednog strateškog cilja „okruženje bez diskriminacije“ predviđene su „mere usmerene na roditelje“ koje izdvajaju Romkinje kao ciljnu grupu ali se čini da su Romi kao muški roditelji u ovom slučaju diskriminisani jer se radi o programima za unapređenje roditeljske kompetencije tj. „škola za roditelje“. Ovaj cilj predviđa i obezbeđivanje usluge prevođenja za raseljene Rome, što se takođe može posmatrati kao primer dobre prakse u planiranju jednakih mogućnosti.

Partnerstvo javne uprave i korisnika/ca u izradi, rukovođenju i inoviranju javnih politika i usluga, i uloga marketinga Dakle, ako ne samo iz etičkih razloga, onda i iz perspektive efektivnosti – uključenost i redovne konsultacije sa građanima/kama, javnošću i direktnim korisnicima/cama javnih politika i usluga, od ključne su važnosti. Kao što sam već navela, glavni razlog je održivost same politike ili usluge. Ukoliko korisnici/e nisu uključeni/e to znači da oni/e ne koriste uslugu. Pored toga, građani/ke a posebno ciljani/e korisnici/e moraju biti pozvani da odlučuju o javnoj politici u fazi planiranja i/ili da daju Monitoring jednakih mogućnosti deo je projekta “Interetničko partnerstvo za osnaživanje Romkinja u centralnoj Srbiji” koji sprovodi Udruženje Fenomena, Kraljevo u saradnji sa Romanipenom iz Kragujevca i Ženskim prostorom iz Niša

Monitoring jednakih mogućnosti – autorka metodologije i izveštaja: Marija Petronijević - 2015 podršku tokom njenog sprovođenja, i u ovom smislu postaju parneri u rukovođenju javnom politikom. Dodatno, što je zapravo nova praksa, građani/ke učestvuju kao inovatori/ke dajući inpute i nove ideje. Jedan od boljih primera je internet sajt „George's Ideas Lab“, Džordžova laboratorija ideja, (Bristol Festival of Ideas, 2013) koji je pokrenuo gradonačelnik Bristola, UK, George Ferguson. Građani i građanke su davali ideje akcija i projekata u različitim oblastima koje su važne za njihove mesne zajednice ili za posebne grupe korisnika/ca, a grad je birao ideje koje su predviđale najbolje rezultate sa najmanje finansijskih ulaganja. U ovom smislu, marketing, iz svoje dve osnovne funkcije – proučavanje potreba korisnika/ca i informisanje građana/ki o usluzi – igra suštinsku ulogu za uspeh svake javne politike. Svaka politika ima različite ciljne grupe/korisnike i korisnice i marketing im mora biti prilagođen. Ipak, nije redak slučaj da je određena politika (zakon, strategija, akcioni plan, budžet, odluka) uvedena bez podrške javnosti i javnih konsultacija (Narodna skupština Republike Srbije, 2014). Socijalni marketing bi, prema nekim autorima/kama, trebalo da bude viđen kao alternativa ozbiljnim rizicima pojave na koju se referiše u literature kao “država dadilja” ili “država rastućih regulativa” (Chriss, 2015) među kojima su i “neefikasnost, korupcija, i sužavanje izbora i sloboda”. Određivanje SMART (pametnih) ciljeva marketinga prema korisnicima/ama usluga koje pruža javna uprava i segmentacija korisničkih grupa prema što većem broju kriterijuma (Sargeant, 2009) (na primer geografskoj pripadnosti, demografskim karakteristikama – polu, godinama, prihodima, zanimanju, obrazovanju – zdravstvenom stanju, seksualnim ili rodnim identitetima itd.) trebalo bi da pomogne da razumemo na koji način možemo efektno uključiti korisničke grupe i omogućiti princip jednakih mogućnosti. Kada kažemo „romska zajednica“ ili „Romi“ to može značiti da potencijali, problemi i potrebe ove zajednice nisu detaljno proučeni ili da ih ne razumemo. Ukoliko to nije slučaj, onda je važno prilagoditi jezik na način da bude nedvosmisleno jasno o kojim korisnicima/ama govorimo, kao što sugerišem na kraju ovog izveštaja u delu „dodatne napomene“.

KOMUNIKACIJA I KONSULTACIJE SA CILJANIM KORISNICIMA I KORISNICAMA Komunikacija/informisanje javnosti i omogućavanje efektivnih konsultacija jesu, takođe, važni aspekti procesa planiranja javnih politika i marketinga. Bez ispravno usmerene komunikacije, učešće građana i građanki je ugroženo. Zbog toga, različite ciljne/korisničke grupe zahtevaju različite komunikacione i marketing kanale i metode. Na primer, stanovništvo generalno može biti informisano putem elektronskih medija (radio, televizija), edukativnih kampanja ili sl. i može biti konsultovano dajući svoje ideje o tome šta vide kao rešenja koja mogu biti uspešna (kao što pokazuje primer iz Bristola). Privatni sektor (biznis i neprofitni) kao i mediji – mogu igrati važnu ulogu u informativnim kampanjama, pored toga što mogu „osigurati efikasnost“ sprovođenja javne politike (Balteanu and Marcu, 2014). Nasuprot tome, mladi ljudi imaju različit stil života od prosečnog koji uključuje dosta provedenog vremena na internet društvenim mrežama pa je komunikaciju neophodno shodno prilagoditi. Važno je imati u vidu da su njihov fokus i njihovo životno iskustvo drugačiji i ograničeni u smislu prepoznavanja problema kojima se bave javne politike. Multimedijalni sadržaji, društvene mreže, posebno koncipirane kampanje plasirane na popularnim mestima i vođene od strane vršnjaka/inja (peers) bolji su izbori za mlade i efektivnije su od konzervativnih metoda učenja i informisanja. Direktni korisnici i korisnice, u ovom slučaju Romi i Romkinje i identifikovane podgrupe, moraju biti uključeni sa mnogo više pažnje i diskrecije. Mogu biti informisani tokom individualnih konsultacija ili uz medijaciju specijalizovanih organizacija, vodeći računa o nivou pismenosti, i drugim mogućim problemima koji ne smeju biti zanemareni u procesu konsultacija (žene ili deca mogu biti žrtve nasilja što je važan faktor za određivanje načina komunikacije, osobe iz javne uprave koje imaju diskriminatorske stavove prema, na primer izbeglicama ili ljudima različitih rodnih ili seksualnih opredeljenja, ne bi trebalo da učestvuju u konsultacijama, itd.). U svakom slučaju, inputi i informacije

Monitoring jednakih mogućnosti – autorka metodologije i izveštaja: Marija Petronijević - 2015 dobijene direktnim učešćem korisnika/ca javne usluge moraju biti osnova dizajna usluge ili politike koja je njima namenjena.

Dodatne napomene JEZIK Kao što sam navela na početku izveštaja, „Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja Roma u gradu Kraljevu 2009-2015“ ne prepoznaje i ne koristi rodni srpski jezik, odnosno uglavnom je korišćen gramatički muški rod koji najverovatnije podrazumeva i žene. Moguće je da bi uz dosledno imenovanje različitih korisničkih grupa, pre svega žena, doslednim korišćenjem gramatičkog ženskog roda kada predmet podrazumeva i žene, bila vidljivija intencija javne uprave da u plan i realizaciju uključi različite grupe korisnika/ca. Često ne postoji namera da se ove grupe isključe već se radi o nenamernom zanemarivanju i/ili jeziku koji ne prikazuje koje grupe je javna uprava predvidela. Idealno bi bilo da jezik zvaničnih dokumenta dosledno formuliše grupe ljudi i njhove potrebe, ali prvi korak bi mogao biti u vidu napomene na početku dokumenta kojom bi bilo naglašeno koje potrebe kojih grupa su uzete u obzir prilikom formulisanja plana. Takođe, deo koji govori o metodologiji izrade bi morao da sadrži informacije o tome na koji način su različite korisničke grupe konsultovane i informisane o planu. BOLJE USAGLAŠAVANJE SA POSTOJEĆOM NACIONALNOM STRATEŠKOM POLITIKOM „Ostvarivanje ljudskih prava Romkinja u Republici Srbiji: Analiza primene postojećih institucionalnih mera“ publikacija je niškog udruženja Ženski prostor, čija je autorka Tatjana Perić (2012). Publikacija predstavlja analizu sprovođenja mera na nivou lokalne samouprave, i pored ostalog predstavlja pravni okvir koji je relevantan za unapređenje položaja Romkinja. Za ovu priliku izdvajam deo u kojem je autorka preporučila elemente postojeće nacionalne strateške politike relevantne za Romkinje. „Najznačajniji strateški dokument za romsku zajednicu u Srbiji predstavlja Strategija za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji usvojena 2009. godine, i vezani nacionalni akcioni planovi. Strategija sadrži posebno poglavlje koje se bavi položajem žena, a pored toga se pitanja vezana za romske žene i devojčice (u vrlo ograničenom obimu) pominju i u poglavljima o zapošljavanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, političkoj participaciji, informisanju i diskriminaciji. Strategija u poglavlju “Položaj žena” daje sledeće preporuke: organizacija Roma i ženskih organizacije uopšte, naročito na planu edukacije i sprovođenja edukativnih kampanja. Te organizacije svojim aktivnostima treba da obuhvate i pitanja koja se tiču pola i roda, a naročito pitanja prava Romkinja. sticanje praktičnih znanja i veština Romkinjama (a posebno studentkinjama) treba dati aktivniju ulogu u procesu demokratizacije društva i u procesu osavremenjivanja same romske zajednice. ećih pozicija u društvu za Romkinje. romskih udruženja građana i pokreta za prava žena, kao i planove rada vladinih i međunarodnih organizacija. ozicijama na kojima se donose odluke, i u vezi s javnom politikom koja se odnosi na Rome, i u političkom životu uopšte. država i građanski sektor.

Monitoring jednakih mogućnosti – autorka metodologije i izveštaja: Marija Petronijević - 2015 sve faze postupka ostvarivanja izbornog prava (pasivno i aktivno biračko pravo, posmatrači, članovi biračkih odbora). Romkinje treba da budu više angažovane u izbornim i administrativnim telima. du planiranja porodice, kulture i obrazovanja romskih porodica. regionalnim mrežama kako bi se unapređivala prava Romkinja, razmenjivala iskustva i realizovali zajednički projekti. reba podržati formiranje novih ženskih romskih organizacija širom zemlje. i ostvarivanja svojinskog prava i ostalih građanskih prava, što je preduslov za kvalitetniji i sigurniji položaj u društvu. i efikasno stručno osposobljavanje kako bi se sticanjem praktičnih veština i znanja omogućila veća stopa zaposlenosti. govorenih brakova. za zaštitu žena i dece od trgovine ljudima i eksploatacije.4“

Reference Arneson, R., (2015) 'Equality of opportunity', The Stanford Encyclopedia of Philosophy, Edward N. Zalta (ed.), Dostupno putem: http://plato.stanford.edu/entries/equal-opportunity/ Balteanu, C., & M. Marcu, (2014) ‘The Partnership with Non-Government Organizations – an Effective Marketing Tool for Public Administration and a Real Means of Sustainable Development’, Economy Transdisciplinarity Cognition, 17 (1) pp. 35-43 Bristol Festival of Ideas, (2013) George’s Ideas Lab, Dostupno na: http://georgesideaslab.dialogueapp.com/ideas/home?sort_order=rated Grad Kraljevo, 'Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja Roma u gradu Kraljevu 2009-2015', Kraljevo: Skupština Grada Kraljeva Jarić, V., i N. Radović, (2011) Rečnik rodne ravnopravnosti, Beograd: Ministarstvo rada i socijalne politike/Uprava za rodnu ravnopravnost, Dostupno putem: http://www.gendernet.rs/files/Publikacije/Publikacije/RECNIK-rodne-ravnopravnosti_2011.pdf

Vlada Republike Srbije, Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji, Beograd, 2009, str. 52, Dostupno na stranici: http://www.ljudskaprava. gov.rs/propisi

Monitoring jednakih mogućnosti – autorka metodologije i izveštaja: Marija Petronijević - 2015 Ministartsvo za ljudska i manjinska prava, (2010) ‘Strategija za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji’, Beograd: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Dostupno putem: http://www.housingcenter.org.rs/download/Strategija-za-unapredjenje-Roma-u-RS.pdf Narodna skupština Republike Srbije, (2014) Skup preporuka – Predložena mapa puta regulatorne reforme, nacrt, Beograd: Narodna skupština/OSCE ODIHR, Dostupno putem: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/doc/izvestaj_odbori/Skup%20preporukapredlozena%20Mapa%20puta%20regulatorne%20reforme_1.docx Perić, T., (2012) ‘Ostvarivanje ljudskih prava Romkinja u Republici Srbiji: Analiza primene postojećih institucionalnih mera’, Niš: Ženski prostor Sargeant, A., (2009a) ‘Marketing Objectives and Strategy’, Marketing Management for Nonprofit Organizations, 3rd edition, Oxford: Oxford University Press, pp.122-157 Cairney, P., (2012) ‘What Is Public Policy? How Should we Study It?’, Understanding Public Policy. Theories and Issues, Basingstoke: Palgrave MacMillan pp. 22-45 Chriss, J. J., (2015) ‘Nudging and Social Marketing’, Social Science and Public Policy, 52 pp. 54-61 DOI 10.1007/s12115-014-9858-y